P. 1
Ustavno pravo - skripta

Ustavno pravo - skripta

4.5

|Views: 3,660|Likes:
Published by Milos Marinkovic
Ustavno pravo - predavanja - Bosa Nenadic - Pravni fakultet Beograd
Ustavno pravo - predavanja - Bosa Nenadic - Pravni fakultet Beograd

More info:

Categories:Types, Business/Law
Published by: Milos Marinkovic on Jan 29, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/23/2015

pdf

text

original

SKRIPTA IZ U STAVNOG PRAV A Po pitanjima Dr.

Bose Nenadić 2009/2010

S K R I P T A IZ U S T A V N O G PRAVA PO
Ji X X / V 1 1 J 1lYA A. U Av • Jt$ \J
Y$ Hi

l i JtL 11 rV U A v^

PREDGOVOR

Drage kolege, autori ove skripte (istini za volju jedinog pravog priručnika) za ustavno pravo, potrudili su se da njenim kupcima i korisnicima maksimalno olakšaju spremanje ovog ispita. U septembarskom ispitnom roku trijumfovale smo u dugoj i napornoj borbi zvanoj pravosudni ispit Na ustavnom pravu, kao i pojedinim drugim ispitima, dobile smo odliku. Posle vise rokova upornog slušanja ovog ispita, kod veoma zahtevnog, ali krajnje prayicnog ispitivača, predsednice Ustavnog suda dr.Bose Nenadić i brižljivo sakupljenih potpitanja, dosli smo na ideju da svojim kolegama uštedimo trud i ukažemo im na sva važna pitanja iz ove veoma kompleksne oblasti. S toga smo skriptu napravile po listi zvaničnih pitanja, koje je izdala dr.Bosa Nenadie, a mogu se naći u Ministarstvu pravde RS. Uzeli smo u obzir sva njena potpitanja i odgovore na njih, koji se nalaze u mnogobrojnim zakonima neophodnim za pripremu ovog ispita. Ugradili smo ih tekst odgovora na pitanja, koji sledi posle svakog pitanja ponaosob. Na kraju svakog pitanja, stavili smo najčešea potpitanja pomenutog ispitivaea, kao važan podsetnik prilikom nekoliko poslednjih ponavljanja. Medjutim, nismo se na tome zaustavile. Tekst svih pitanja smo podvukle, boldovale i slično, u zavisnosti od važnosti informacija, a na početku svake rečenice nalaze se azbučna slova. Sve ovo uradile smo radi lakšeg uočavanja i memorisanja stvari koje se moraju znati. Prilikom izrade ove skripte imale smo u vidu stil kojim su priručnici koje je izdao Pravni fakultet ili Projuris napisani. Na mnogim mestima, oskudno i potpuno nejasnoprepisani su delovi URS u prvom, a zakona u drugom priručniku, uz tek poneko teorijsko objašnjenje i neobavezne i za ispit neupotrebljive komentare tekstopisaca pomenutih priručnika. Ova skripta će vepma koristiti i kolegama koje polažu u ostale dve ispitne komisije, a naročito kod profesorke Olivere Vučić. O koristi koju ćete imati prilikom učenja iz ove skripte reći ćemo vam u par rečenica; 1. kompletna materija obradjena je na jednom mestu, 2. pisana je drugačijim stilom - jasno, logično i lako za pamćenje, 1

3. izrazito uočtjive te lako pamtljive veoma bitne stvari - prvenstveno za potrebe ispita ali i za budući rad, 4. potpitanja- kao najvažnije stvari koje morate znati kod svakog ispitivača, da bi ste ovaj predmetpoložili izprvogpokušaja, 5. naznaku koja se pitanja zaista moraju znati i u svim komisijama najviše pitaju, Želele bi smo povratne informacije o vašem iskustvu na ispitu posle korišćenja ove skripte i da razmotrimo vaše sugestije, kako bismo zajedno postigli maksimalno dobre rezultate. Od sveg srca vam želimo sreću prilikom spremanja ovog ispita i odličan uspeh na svim, a naročito na ustavnom pravu. Uz najiskreniji savet, da ni od jednog ispita ne odustanete, već da se na svakom lavovski borite za diplomu koja vam pripada, Srdačno Jelena i Neda Beograd, decembar 2009. god.

NAPOMENA: pitanja, 6? Broi u zagradi pored roka. označava koliko puta je to pitanje pitala počev od martovskog ispitnog 2. Na kraju skripte poklon prilog pitanja iz septembarskog ispitnog roka. 3. Kompletno pravosudje - sudovi, tužilaštvo i advokatura uradjeni su po novim zakonima, koji stupaju nasnagu 1. januara2010 godine. 4. Skripta je rađena pre stupanja na snagu novog Statuta APV, tako da je eventualno potrebno pogledati Statut APV i Zakon o utvrdjivanju nadležnosti APV, koji je preduslov za donošenje Statuta APV.

2

pravo na strajk 3. Nadleznost Vlade 12. Nadleznosti jedinicaLS 24. Licna slobode i prava zabrana diskrimancije 11. inace mogu da se ogranice kada je ustavom to ograniceno. vec resenje . Finansiranje nadleznosti RS li budzetsko finansiranje 39. Nacin izbor i prestanak mandate sudija Ustavnog suda ( ko odlueuje o razresenju?) 16. Nacelo podele vlasti 14. ustavna nacela o sudovima 35.5 puta 26. Sluzbenaupotrebajezikaipisma 5. Prava i duznosti AP 21. odluka resenje zaljueke. sta rade ministarstva i koje akte donose 34. kad resava po ustavnoj zalbi. neposredno. u granicama koje je ustav odredio . Nadleznost Opstinskog suda 25. Vrste ustava 36.koji su organi. mogu li se ogranici.1. nasledje i poklon su transferna sredstva 15. PojamUstava 22. Vrste i dejstva odluka Ustavnog suda ( sta donosi US. Odnos Predsednika i NS 27. Finansiranje jediniea LS -porez n imovinu. 2. Ustavna naeela o sudovitna . Nadleznosti NS i akti 18. Prava i duznosti roditelja po URS (prava deteta) 32. Odnos Vlade iNS 43.u kojoj je neophodno 42.sukob nadleznosti). Nadzor nad sudovima po postupanju u rokovima od strne ministarstva pravde (sta je veiiko personalne vece. Pravo svojine po Ustavu 17. kreditne i monetarne polltike. Poslanicki imunitet 30. Izvomi i povereni posiovi LS 6. Nacela Tuzilastva .i odluku i resenje (procesno) 44. Postupak izbor i prestanak mandata Vlade 46. Izbor i prestanak madnata sudije 41. Nadleznost organa jedinicaLS 37.. Visoki savet sudstva sastav I nadleznost 7.prelazi u visoki savet sudstva. kada u slucaju vanredno stanju. Uslovi za obavljanje advokatske delatnosti (organi komore) 31. Vrhovni kasaeioni sud 4. Drzavna teritorija i amblemi 45. Nadleznost Predsednika RS i akti 9. Drzavno veee tuzilaca po TJstavu 10.u kojojraeri. Socijalna prava. Postupak promene URS 23. Nadleznost trgovinskog siida 19. Nadleznost Viseg trgovinskog suda 13.2009. Drzvavljanstvo 8. obavezno socijatao osiguranje 29. Naeelo politickog pluralizma 20. kada ne donosi odhiku. ne postoji) i sta je Nadozrni odbor Vrhovno suda srbije 38. Nadleznost Vrhovnog suda na Opstoj sednici 47. Ustavna zalba 22. OdlucivanjeuNS 40. Vrste organa drzavne uprave . Ostvarivanje i zastita prava zajemcenih ustavom (ljud i manjinaska prava) kako se ostvaraju. Postupak donosenja zakona (NBS moze predloziti zakone iz oblasti bankarskog sistema. devizne politke) 33.09. Ekonomske slobode i prava. Nadleznost Okruznog suda 28.

a drzavnoj vlasti ovlascenja I duznosti al . Po teoretiearima postoji nekoliko osnovnih shvatanja: (to .OSNOVNIZAKON KOJI USTANOVLJAVA ORGANIZACIJU DRZAVE i propisuje prava gradiana.. ogranizaciia.odredjuje se prema sadrzini pravila koja su od najvece vaznosti za drzavu .. tako i izmedju drzave i NJENIH TERITORUALNIH JEDINICA. uredbe Vlade kojima se izvrsavaju ti zakoni itd. 2) Staje ustav uformalnom smislu. fakticki odnos sila koji postoji u jednom drustvu. buduci da ogranicava drzavnu vlast. Prema Levenstajnu ne moze se ocekivati da nosioci drzavne vlasti sami sebe ogranicavaju u cilju zastite gradjana od zloupotrebe vlasti. Jovanovicu ustav obuhvata 2 vrste pravila: ona kojima se organizuju drz. zakoni. rfS) teritorijalnu organizaciju drzave.. MATERIJAI SVOJSTVA USTAVA (1) MA TERIJU USTA VA cine pitania koja ustav regulise. BOSINA POTPITANJA 1) Normativnipojam ustava.■f.vlasti i one kojima se jemce licne slobode gradjana.odredjuje se prema stvarnom odnosu drzave i drustva. Za njega je sininim cvrst ustav.po Lasalu je to realni.SOCIOLOSKI POJAM USTAVA . USTAVKAO OSNOVNIIZVOR / ly POJAM USTAVA (it)) USTAVNOGPRAVA @-NORMATIVNIPOJAM USTA VA . funkcionisanje i odnosi kako drzavnih vlasti mediusobno.. 3) Staje ustav u materijalnom smislu 2.. Ustav u materijalnom smislu su Ustavni zakon za sprovodjenje ustava. To je stvarni ustav jedne zemlje koji ima svaka zemlja u svako doba. kao sto je nas. te bi stoga ustav trebalo da garantuje nezavisnost pojedinaca naspram drzave i nezavisnostpojedinih vlasti jedne naspram druge.USTAV U MATERIJALNOM SMISLU .. Prema S. To je akt na osnovu koga se upravlia zemljom. a2 . Ustav je osnovni instrument kontrole drzave. koji gradjanima dodeljuje prava i odgovornosti. drugim recima to je predmet ustava. .Prema jednom shvatanju materiju ustava cini drzava. a odnose se na(jp organizaciju drzavnih vlasti iTj ljudska prava.. To je akt koji uredjuje medjusobne odnose izmedju vlasti u drzavi i medjusobne odnose izmedju pojedinca i drzave.USTAV U FORMALNOM SMISLU .prema postupku donosenja odredjuje se kao skup pravila koja se donose i menjaju po postupku tezem od postupka za donosenje obicnih zakona . [\bj. Q)-POLITICKI POJAM USTAVA . fakticki stavljajuci je pod kontrolu.

imamo par pravnih i par nepravnih svojstvava ustava.NAJVISI OPSTIPRA VNIAKT (OPA) . gradjanskog.OSNOVNI ZAKON je zbog toga sto:{p donosi poseban ustavotvomi o r g a n s se njima predvidjaju zakonodavni organi i zakonodavni postupak^)) sadrzi apstraktnijapravnapravila od onih koje sadrzi zakongf OBUHVATA NAJSIRU MATERIJU PRAVNOG NORMIRANJA.. ali u odredjenoj meri odredjuje i sadrzinu buducih zakona..-H-.. Sud moze ispitivati FORMALNU ustavnost zakona.^ to je jedini pravni akt koji odredjuje vlastitu pravnu snagu. g . d.propisa^j njegov donosilac je pravno suveren. prilikom stvaranja drzavne volje IT . rnateriju ustava cini SISTEM STVARNOG15GRANICENJA DRZAVNE VLASTI. a to je ustvavotvorna vlast. originarna i neogranicena pravom. ali oni nisu deo ustava u materijalnom smislu.Prema trecem shvatanju ideopoklonika u politickom smislu. IMA POLOZAJ SUSTINSKE AUTONOMIJE.2 postupka za ispitivanje i ukidanje neustavnog zakona:(f) od strane REDOVNOG SUDA ex officio ili na zahtev stranke prilikom primene zakona na konkretan slucaj.. a u vezi sa ulogom drzave u drustvi^ odnosom pojedinea u drzavi i obrnuto.. anepravna da je to programsko deklarativni i ideolosko politicki akt. ■ e . Jj-PJEUEAMBITLA ... kao i medjusobnim odnosimapojedinih funkcija drzavne vlasti.. z .b . procesnog ill upravnog prava.. k-PROGRAMSKO-DEKLARATIVNI-jer se od njega ocekuje da vazi u buducnosti. PROGRAM USTAVA JE SKUP ZAHTEVA cijim ostvarivanjem propisano ustvano uredienie treba da tezi.-. Ustav sadrzi pravila koja se ticu organakoji treba donesu zakone i postupka za donosenja zakona.zato sto:^3 iz njega proizilazi pravni sistem zemlje u celosti.IDEOLOSKO POLITICKI AKT .ORGANA JE DA ZASTUPAJU I STITE DRZAVNE INTERESE SRBIJE NA KOSOVU. u smislu DA LI JE NORMA SADRZANA U ZAKONU U SAGLASNOSTI SA USTAVOM.. Takodje ustav moze sadrzati i propise koji se odnose na upravnu i sudsku vlast. OBAVEZE SVIH DR. a moze ispitivati i MATERIJALNU ustavnost zakona.|5) uslovljava vazenje svih drugih pr.u '" » ^ ———— i f -.Prema Kelzenu obuhvata norme koiima se regulise zakonodavni postupak.—MM—■ „ i — l ^ I ^ l l l ■ ■—'—-HH. 3. i .jer je zbog karaktera svog predmeta podlozan utieajima filozofoskih mislienia i politcikih teorija i ideologija.S VOJSTVA USTA VA .redovnog suda. Pravna svojstva su da je to OSNOVNIZAKON INAJVISI OPA.-HH—. VRSTE USTAVA (5) . v . ali i pravnu snagu svih drugih OPA. Sankeija za nesaglasnost svih ostalih OPA ogleda se u mehanizmu za lisavanje pravne snage istih. u smislu DA Lllf ZAKON DONEO ZAKONODAVNI ORGAN PO ZAKONODAVNOM POSTUPKU.cjljeviXJ) ISTICANJE DA JE SRBIJA DRZAVA SRPSKOG NARODA I RAVNOPRAVNOST SVIH GRADJANA KOJI ZIVE U NJOJ I SVIH DRUGIH NACIONALNIH ZAJEDWICA^AP KIM JE SASTAVNI DEO TERITORIJE RS.prema cetvrtom shvatanju materiju ustava cini ODNOS IZMEDJU NOSILACA VLASTI I ONIH NAD KOJIMA SE VLAST VRSI. nego deo krivicnog. dj .—./^ JUSTAVNI SUD na zahtev.

dj . primer ustavne povelje SCO. ustav postoji i u potpunosti se primenjuje u stvarnosti.KARAKTERISTIKE POSTUPKA za promenu ustava(j) dvoiak. e .norme O PREDMETU USTAVA i nalaze se u ustavnim konvenciiama i obicaiima. u zavisnosti od delova URS koji se menjaju^J vazi i za totalnu i za parcijalnu promenu ustavaf§| nepostojanie zabrana za promenu poiedinih ustavnih institucija.donose se i menjaju na isti nacin kao i obicni zakoni. Njih donosi zakonodavna vlast. Dakle donosi ih ustavotvornn vlast. ali na slozeniii naein od onog na koji donosi zakone.poslanika.DVE FAZE -1 faza: predlog za promenu URS i usvajanie predloga. b .izlozen je u iednom pravnom aktu g . 3) USTAVI BILANSI .odbor za ustavna pitanjaNS .okrenuti su sadasniosti i pravno oblaee realnost 4) USTAVI koje donosi predstavnistvo naroda z .NEKODIFIKOVANI .to je svecani. ali se ne primenjuje u politickoj stvarnosti. Nakon toga akt o promeni sastavlja radno telo. II faza: izrada akta o promeni URS i usvaianie istog tog akta. 4. donosi ga VLADAR.rasut je u vise pravnih akata.@}min. ali se kroii po men aktuelnih nosilaca vlasti. ustav postoji po imenu. Ako se ne trazi poseban postupak fobavezni referendum) za promenu URS.OVLASCENIPREDLAGACI -$ min.POSTUPAKZA PROMENU USTA VA PRED NS . d . 3) SEMANTICKI.ontolosko merilo koje govori o postoianiu ustava u stvarnosti. 150. koji ne moraju imati snagu ustava u formalnom smislu Prema nacinu niihovos donosenia i promene ustavi mogu biti. Mogu se stavljati amandmam. ili redovni zakonodavni organ. v . posle sprovedenog pretresa.MEKI .ODLUKU o promeni URS donosi Narodna skupstina (NS) 2/3 vecinom glasova od ukupnog broja nar. 2) USTAVNIPAKTOVI. 1) NORMATIVAN saglasnost politicke stvarnosti i ustava 2) NOMINALAN. ( J .000 gradjana.204.NEPISANI . ili delova URSflj nema zabrane da se URS u odredienom vremehskom periodu od stupania na snagu ne može menjati. /flURS se ne može se meniati za vreme ratnog i vanrednog stanja po cl. koji su stvarani tokom duzeg vremenskog perioda i cija obaveznost proizilazi iz postovanja istih. Dostavlia mu ga strucna sluzbaNS TPred NS vodi se rasprava o pojedinostima i u nacelu.0PredsednikRS. 1/3 nar. usvaia NS 2/3 vecinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. PROMENA URS (9) a . promeni URS npjfanjima sarir^nirp u odbijenom predlogu ne moze se pristupiti u narednih godinu dana. v . Ako predlog za promenu ne bude prihvacen. b .kada ga donosi poseban drzavni organ kome je to osnovni zadatak. akt o promeni URS.a .poslanika g .PISANI .KODIFIKOVANI .CVRSTI .NS usvaia predloz za promenu URS 2/3 vecinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika.@ Vlada. .prema donosiocu 1) OKTROISANI. donosi ih vladar u saglasnosti sa predstavnickim telom. pisani dokument u kojem se nalaze norme KOJIMA SE UREDJUJE MATERIJA USTAVA.

e . 12. Stupa na snasu danom proglasenja od strane NS odlukom. organizacija i sluzbi do njihovog konstituisania^Zl rokoyj za odrzavanje izbora za narodne poslanike. nije normativnog karaktera. odnosu pojedinca prema drzavi i obratno. medjusobnim odnosima pojedinih funkcija drzavne vlasti i navodjenju ciljeva koji se zele postici donosenjem ustava. dj . Ovim zakonom UTVRDJUJU SHlr nastavak rada republickih organa vlasti.amandamani su forma akta o promeni URS. postavlja nacela ustava.odnosi se na uzi krug pitanja. ^. predsednika RS. Njima se moze menjati ili pak dopunjavati URS. sastavni je deo ustava.Po usvajanju akta o promeni URS NS moze odluciti da ga gradjani potvrde na repubiickom referendumu koji je fakultativnos karwdera .K"*^^SApliEB^AMBtffiE'"-je u izrazavanju odredjenih ideoloskih ipolitickih stavova o karakteru i ulozi drzave . godine bio ie rok za usaglasavanie zakona iz 90 .USIAVNFZMON'ZA SPR9V&DJENJEURS je Akt koiim se urediuie prelazak na novi ustav. Sastavni su delovi URS. Stoga se dodaju na kraju ustavnog teksta. a ukoliko odluci da akt o promeni URS stavi na potvrdjivanje na republicki rerferndum. NS moze odluciti da predlog o promeni URS ne stavi na potvrdjivanje gradjanima. Danom stupanja na snagu Ustavnog zakonaprestao ie da važi prethodni Ustavni zakon za sprovodenje Ustava Republike Srbije.OBAVEZNI REFERENDUM . menja se po pravilima koja vaze za promenu URS . Promena URS je usvojena ako je za promenu na ref. glasala vecina izaslih biraca. PROMENA URS je USVOJENA IZGLASA VAN JEM u NS. Imaju istu pravnu snagu kao i norme URS i donose se p_o postupku predvidjenom za promenu ustava. Jednom recju.^1 proglašavanie ratnog i vanrednoe stania/Š?odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju^postupak za promenu URS -a.OBLICI PROMENE USTAVA . ali ne po ustavotvornom postupku. javnih tuzilaca i njihovih zamenika i reizbora istih^i-ok za uskladjivanje zakona sa ustavom. rokovi za uskladiivanie zakona sa novim URS. z.propisi ostaju na snazi do njihovog uskladjivanja sa URS u rokovima predvidjenim ovim zakonom.2008. zakoni i drugi rep. odboraike u skupstinamajedinica LS(3)!datum prestanka mandata svih sudija. gradiani se na referendumu iziasniavaju u roku od 60 dana od dana usvaiania akta o promeni URS. pravno je obavezujuca.prethodi mu. motive za donosenje ustava. IkmsmJ^. BOSINA POTPITANJA: 6 . 2/3 vecinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika.tih godina sa novim ustavom. SPECIFICNA ie po tome sto se u niol ne pominie AP Voivodina. ier niie ustav. Ako NS ne odluci da akt o promeni URS stavi na potvrdiivanje na fakultativnom referendumu. U torn periodu se mora trpeti nesaglasnost sa ustavom po nalogu zakonodavca. pogotovo onih prioritetnih ( 31.je za pitanja koja supredvidjena pretposlednjom glavom URS i odnose se na^p preambula URS. jer u noj nisu formulisana pravila ponasanja. jer je nacinom promene ustava ucinjen obaveznom (sto se vidi iz odredbi poslednje glave ustava. a zaTGlvfseP" lamoTcaze'da irnapolozai sustinske autonomiie.svecana. A STUPA NA SNAGU KADA JE NS PROGLASIODLUKOM. Usvaja se po istim pravihma koia vaze za promenu ustava. prema kojima promena preambule ulazi u pitania koia idu na obavezan referendum). ^"-WOR%^''PteAMŠtJliE : . Ustavni sud moze da oceniuje ustavnost ovog zakona. koia izmediu ostalog govori o promeni preambule.FAKULTATIVNI REFERENDUM . ako istim nije odredjeno da prestaju da vaze. i.(ŽPnacela URS^ff'liudska i maniinsKa prava 1 slobode^f)' uredjenie vlasti. poslanike skupstine AP (raspisuje ih predsednik NS).

u laksem razgranicenju nadleznosti RS od nadleznosti AP i iedinica LS.UREDJUJE znaci da donosi zakone koiima ce se urediti te oblasti v .iz budzeta RS e -IZVORNE PRIHODE BUDZETA RS cine iavni prihodi i primania. ($ sistem u oblasti radnih odnosa.» "" đ . pravnipoložajprivrednih subjekata.) koja pitanja moraju ici na referendum.Regulisane su u clanu 97 Ustava. fTfostvarivanie izaštitu sloboda iprava građanafustavnost i zakonitost. položaj stanaca i stranih pravnih lica. obrazovanja. u kojojformi moze bid akt o promeni URS.(f5)prihodi koje svojom aktivnošću ostvare organi i organizacije RS. fTj sistem prelaska granice i kontrok^pmm£ta roba. prekršajnom i drugom postupku koji se vodi pred nadležnim državnim organom i >. U torn clanu se ustvari propisuje koje oblasti čgdrustvenog zivota RS uredjuje i obezbediuie. nadleznost i rad republičkih organa. >- NACELA I OSNO VNE INSTITUCIJE USTA VNOG PRA VA \^» f £ NADLEZNOSTI RS (8) . kulture r p razvoj RS. sociialne zaštite. ko sastavlja predlog za promenu ustava. socijalnog osiguranja i dr.Sustina Zakona o raspodeli nadleznosti .l)Ko proglasava ustav i kojim aktom.) kakva je forma preambule.Nadleznosti RS moze poveriti AP i jedinicama LS sarno zakonom d . teritorijalnu celovitost i bezbednost Republike Srbijefnjen međunarodni položaj i odnose sa drugirn državama i međunarodnim organizacijama. 0) odbranu i bezbednost Republike Srbije i njenih građana. sistem kreditnih odnosa sa inostranstvom. mere za slučaj vanrednog stanja. 3. brise o deci. 2). zapošljavanja. (^sistem zaštite i unapredenfaživotne sredine. poreski sistem.) u cemu se ogleda smisao preambule. B3 organizaciiu.) staje ustavni zakon za sprovodjenje ustava. zaštite na radu. a to su-^Vfporezl sudske i administrativne taksej^ prihodi od akcizaj^carine $fprivatizacije. 0) svoiinske i oblizacione odnose i zaštitu svih oblika svojine. politiku i mere zapodsticanje ravnomernog razvojapojedinih delova RS.^ a .OBEZBEDJUJE znaci da izvrsava zakone.QJ prihodi od novčanih kazni izrečenih u krivičnom. nezavisnost.4£^"" t i j ■i . finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti RS. 8). Q) teritorijalnu organizaciiu Republike Srbije. utvrdenih Ustavom i zakonom. > sistem u oblastima zdravstva. postupak pred sudovima i drugim državnim organima. bankarski. sistem lokalne samouprave. druge propise i opste akte koie je tim zakonorn uredita g . usluga i putničkog saobračaja preko eranice.) ako referendum nije obavezan ko daje predlog skiipstini. 7. monetami. drugih propisa i opštih akatafamnestije i pomilovanja za krivična dela. b . (pjjedinstveno tržište. 6. dj . ekonomske odnose sa inostranstvom. devizni i carinski sistem. 4.FINANSIRANJ1 NADLEZNOSTI RS . 5. a riajvaznije su: (jTsuverenost. hdgovornost i sankcije za povredu sloboda iprava gradana utvrdenih Ustavorh i za povredu zakona.) kakavje referendum za ostali uzi krug pitanja. 10.) kako tece postupak zapromenu ustava pred NS. 9.

8 . komunalne i boravisne takse Statutom grada.) Sta znaci obezbedjuje. j . Kako se mogu poveriti nadleznosti 5. d . — — — — — dj -Neovlasceno preletanje aviona krozvazdusnu oblast.oduzeta imovinska korist u torn postupku^jjl primanja odprodaie mpokretnosti u državnoj svoiini i pokretnosti. zajedno sa zemljinom utrobom ispod nje^l vodenih povrsina u vidu reka i jezera kao \(§) vazdusne oblasti koja se nalazi iznad suvozmenog i vodenog dela drzavne teritorije. z -IZ PRIHODA BUDZETA RS FINANSIRAJU SE.Republika Srbija ima svoj GRB. Njihova upotreba uredjena je zakonom o izgledu i upotrebi grba. odnosno grada Beograda utvrđuje se deo prihoda koji pripada budžetu gradske opštine. a koji budžetu grada.{S) lokalne.GRB Republike Srbije se koristi kao Veliki grb i kao Mali grb.N a d drzavnom teritorijom po pravilu moze postojati samo jedna suverena vlast_ z . stanovnistvo personalni.porezi u delu utvrdenom zakonom. potkopavanje zemljine utrobe.AUTONOMNA POKRAJINA ima izvome prihode kojima finansira svoje nadleznosti. 3). 8).Po sili zakona prenose se\ jedinicama LS .) U cemuje sustina Zakona o raspodeli nadleznosti. 6).£• a . 2. Finansiranje nadleznosti RS. Sta regulise clan 97 Ustava. proteze se na citavoj njenoi teritoriii. Pravni suverenitet RS.) Koji su izvorniprihodi budzeta RS.facu^^u* (OSJJ?. a sta uredjuje. s tim što se tri sedmine pd budzeta Autonomne pokrajine Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda." awM^-«? Thsj-^t^č . Budžet Autonomm pokrajine Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije. Koji se deo poreza po sili zakona prenosijedinicama LS. vazdusna i vodena oblast cms jedinstvo drzavne teritorije. 3<?J g-DRZAVNA TERITORIJA ie trodimenzionalna i sastoji se i^0suvozemne oblasti. a menja se po postupku predviđenom za promenu Ustava. ZASTAVUIHIMNU. BOSINA POTPITANJA: 1).Sta se sve finansira iz prihoda budzeta RS DRZAVNA TERITORIJA IDRZAVNI AMBLEMI (6) &^J^- # ^ £• . ili krsenje pravila reenog prava smatra se povredom suvereniteta jedne drzave. odnosno grada Beograda.Suvozemna. stanovnistvo i suverena vlast. a suverena vlast idealni. Ova obelezja drzave bitna su zbog identifikacije drzave u mediunarodnoi zaiednici drzava. ^ i .osnovne funkciie drzave kao sto su odbrana zemlje. i . a to su teritorija. v . 4).Svaka drzava se sastoji IZ 3 elements.TERITORIJA predstavlia oblast na koioi se prostire drzavna vlast.Teritorija predstavljareajnfelement drzave. Vrste i visina izvornih prihoda autonomnih pokrajina određuju se zakonom. zastave i himne RS. e . a to sir^T? porez na dohodak gradanafS) porez na imovinu^Bj/porez na nasleđe i poklon(jj/porez na prenos_apjoh^ilij[raAa. b . Prema URS "teritorija RS je jedinstvena i nedeljiva. Zakonom se određuje ueešće autonomnih pokrajina u delu prihoda Republike Srbije. Grb Republike Srbije jeste grb utvrđen Zakonom o grbu Kraljevine Srbije. ako zakonom nije drukčije određeno. 7. bezbednost zemlje itd. GranicaRS je nepovrediva.

GLA VNI GRAD ima poseban status i postoji i poseban Zakon o glavnom gradu. NBS. omudsmana itd. n-Narodna zastava stalno se vije na glavnom ulazu u zgradu NS i glavnom ulazu u zgrade organa AP I LS i iavnih službi. političkih. nj . Pecat ima grb. 4. u skladu sa zakonom kojim se uređuje državni pečat.) Staje glavni grad i ima li poseban status u URS 9. («>> {% u službenim prostorijama predsednika drzavnih organa vlasti.zakonom o pecatu drz. xi^\ ^£~. u sastavu obrazaca javnih isprava. (jb u sastavu državnog pečata. Ako se izbori za drzavne organe i organe AP odnosno LS održavaju istovremeno.stalno se vijenaglavnomulazu u zgrade drzavnih organa. predstavništava RS u inostranstvu. (J) u sastavu pečata i štambilia gore pomenutih organa f5) na noveu k -Maligrb se upotrebljava: 1) na zgradama ostalih državnih organa.) Sta supecati i stambilji i cime se ustanovljavaju 6. Oni su neophodni da bi neki akt drzavnog organa proizvodio pravno deistvo. odozgo na dole: crvena. predsednika RS. plava i bela. organa.) Zasto su vazrti amblemi 2. na uniformama službenih lica državnih organa. o-PECATI I ŠTAMBILJI ustanovljavaju se .) Kako se upotrebljavaju drzavni simboli 3. Oni su sredstva za potvrdu autentienosti javnih isprava i dr. kao i javnih sluzbi na dan državnog praznika RS. AP. javnih sluzbi. prilikom proslava. RJT. naučnih.Razli'fcnzmedju Drzavne i narodne zastave ogleda se u tome sto je na Drzavnoj zastavi istaknut mali grb. lj . ulazima organa AP I LS. m-Drzavna zastava . prilikom međunarodnih susreta. Vrhovnog kasacionog suda. BOSINA POTPITANJA 1. sa poljima istih visina.) Dokle se proteze pravni suverenitet RS 8. Obe su horizontalnetrobojke. Ustavnog suda. na biračkim mestima istiee se Državna zastava. dok je Narodna bez grba. Zaštitnika građana i na zgradama dip-konz. i u njihovim službenim prostorijama. p . kao i RJT. guvernera NBS. Vlade.) Razlika izmedju drzavne / narodne zastave . Državne revizorske institucije. sportskih i sličnih manifestaciia koje su značajne za RS.i drugih organa.) Kada ce sepropisi RS primenjivati na nase drzavljane i van granica RS . svečanosti i drugih kulturnih. u vreme zasedanja i na državni praznik Republike Srbije. LS. Upotrebljava se na vazduhoplovu. poseban status postoji zbog toga sto se u njemu nalaze glavni drzavni organi.) Kakavje grb na drzavnoj zastavi 5. l-ZASTAVA Republike Srbije postoji i koristi se kao Narodnazastava i kao Državna zastava. Istiee se na biračkim mestima na dan izbora za organe AP I LS. Vlada propisuje bliže kriterijume. a Narodne skupštine.HJMNA Republike Srbije jeste svečana pesma "Bože pravde".na vojnim zastavama RS. kao na gl.) Sta cini drzavnu teritoriju 7.akata.j . način i uslove za izvodenje himne Republike Srbije. brodu Ističe se na biračkim mestima na dan izbora za drzavne organe.Veliki grb se upotrebljava: ^D na zgradama NS.

JEZIK U SLUZB1NOJ UPOTREBII PISMO U RS (10) a . organa AP. 3) prijemom u drzavljanstvo i 4) medjunarodnim ugovorima. a kasnije retko menja. Državljanin Republike Srbije koji ima i drzavljanstvo strane države smatra se državljaninom Republike Srbije kad se nalazi na teritoriji Republike Srbije. b. moze steci drzavljanstvo prijemom. 3) Sta su bipatridi 8. smatra se i upotreba JiP u radu javnih preduzeća i javnih službi. duznosti i odgovornosti gradana. duznosti placanja poreza. gradova i opština.SLUŽBENOM UPOTREBQM JEZIKA I PISAMA (JiP). preduzeća i drugih organizacija kad vrše javna ovlašćenja Služb. d\-Bipatridi su lica sa dva drzavlianstva.OSNOVSTICANJAIPRESTANKADRZAVLJANSTVA uredjuje se Zakonom o drzavljanstvu. kao i sa strankama. Prestaje otpustom.Da bi smanjio broj apatrida URS predvidja „da dete rođeno u RS ima pravo na drzavljanstvo RS. Pravno poredak jedne zemlje je u celini vazeei za domace drzavljane. na osnovu Ustava. ako nisu ispunjeni uslovi da stekne drzavljanstvo druge države.URS u službenoj upotrebi su srpski iezik i ćiriličko pismo. odnosno gradanima. Redovnog zbog toga sto se apatridi i bipatridi pojavljuju kao izuzeci. smatra se upotreba iezika i pisama u radu: državnih organa. pokorovanja ustavu i zakonu i si. u smislu Zakona o sluzbenoj upotrebi jezika i pisma. atrajan ie sto se obicno zasniva rodjenjem.Na osnovu drzavljanstva.upotrebom JiP. BOSINA POTPITANJA 1) Kako se stice. spada u licna prava.7. v . Tim pravima odgovaraju i odredjene duznosti RS. Prema torn zakonu drzavljanstvo se stice 1) poreklom. d. Republika Srbija štiti prava i interese svoiih državliana u inostranstvu.ZASTITA koju RS pruza svom drzavljaninu pruza sledece garaneiieiffl da ne moze biti lisen drzavljanstva. gde se oni nalaze. . v." dj-Aggtridi su lica bez drzavlianstva. poput podloznosti vojnoj obavezi. uslov je za uzivanje mnogih prava. Službena upotreba drugih jezika i pisama ureduje se zakonom. usmenom i pismenom opsteniu organa i organizaciia medusobno. To je odnos redovnog i najcesce trajnog karaktera.DRZAVLJANSTVO je narocita favno pravna veza izmedju drzava i pojedinca. » . ^2tvodeniu postupka za ostvarivanje i zaštitu prava.ugovoru..(@da ne moze biti lisen prava da promeni drzavljanstvo|3) da ne moze biti proteraru. 2) Sta su apatridi. g . odricanjem i po medj. ustanova. dok za strance I za apatride mogu da vaze odredjena ogranicenja u pravima i u pogledu utvrdjivanja odredjenih obaveza koje se mogu nametnuti samo odredjenim drzavljanima. b .) DRZAVLJANSTVO RS (6) a.Službenom upotrebom JiP smatra se naročito upotreba JiP u: (j). 2) rodjenjem na teritoriji RS. drzavljanima RS zajemcena su sva prava koja propisuje URS nezavisno od toga. kao i u radu drugih organizacija.

Organi i organizacije koje vrše javna ovlašćenja u opštini u kojoj je u službenoj upotrebi i latiničko pismo. j g . obiavliivaniu iavnih poziva. naziva organa. kao i drugih isprava koje su od interesa za ostvarivanje zakonom utvrđenih prava građana.Moglo bi se reci da spolini element suverenosti podrazumeva nezavisnost države prema drugim državama. štampaiuse ćirilicom i latinicom.Obrasci javnih isprava za potrebe opština u kojima je u službenoj upotrebi i latinieko ■*s\ pismo. a^u. dužni su da gradanima. pored ćiriličnog. (Te se stoga primera radi.Jedinica lokalne samouprave će obavezno uvesti u ravnopravnu službenu upotrebu yf \ jezik i pismo nacionalne manjineukoliko procenatpripadnikate nacionalne manjineu _ ukupnombroju stanovnika na njenoj teritoru? dostiže 15% prema rezultatima poslednjeg popiiastanovništvaT BOSINA POTPITANJA 1). 3.se.(yjvodenju propisanih evidencija od strane opštinskih organa i organizacija koje vrše javna ovlašćenja na teritoriji opštine (/Bizdavanju iavnih isprava. niihov iezik i pismo može biti u ravnopxaynoi službenoi CJ A .SAOBRAĆAJNI ZNACI1 PUTNIPRAVCI na međunarođnim i maeistralnim putevima. obaveštenja i upozorenja za javnost. NACELO NARODNE SUVERENOSTI (2) a-Svaka drzava predstavlja zajednicu ljudi nastanjenih na njenoj drzavnoj teritoriji. utvrđuje se v službena upotreba latiničnog pisma.AA% torn postupku upoznaje sa einjenicama na svom jeziku".Statutom opštine. u službenoj je upotrebi i latinieno pismo./ tradicijom. odnosno organizacijom koja u vršenju javnih ovlašćenja rešava o njegovom pravu i dužnosti upotrebljava svoj jezik i da se u .Na teritoriji jedinice lokalne samo uprave gde tradicionalno žive PRIPADNICI f ^«-'w ^ ( V 0 NACIONALNIH MANJINA. a unutrašnji element podrazumeva suprematiju državne vlasti u odnosu na druge institucije. <^ . koji su potcinjeni njenoj suverenoj v'lasti.-^v?* upotrebi. Saobraćajni znaci i putni pravci nadrugimputevima. b-SUVERENOST predstavlja suprematiju drzavne vlasti u odnosu na sve druge vlasti na njenoj teritoriji. nazivi ulica i trgova i drugi javni natpisi mogu. naziva trgova i ulica..Službenom upotrebom JiP smatra se i upotreba JiP pri: ispisivanju naziva mesta i drugih geografskih naziva.) Kadaje latinica u sluzbenoj upotrebi. organizaciia i firmi. kao i pri ispisivanju drugih iavnih natpisa.rnanjina čije je primarno pismo. bl . -s<V i . Sta se smatra slvzbenom upotrebom JiP.. 11 . bolniee obelezavaju latinicnim slovom H i na putokazima-mora stajati oznacenje bolnice i na eirilici i na latinici) d . kao i svedočanstva i^rugejavne isprave. 2. fcx** fl ^" j . nazivi mesta i drugi geografski nazivi ispisuju se ćiriličnimfflatiničnim pismom. odnosno nije subordinirana nikakvoj drugoj vlasti na svojoj teritoriji. na latiniekom pismu dostavliaiu rešenia i druga pismena kojima se rešava o njihovim pravima i obavezama. latinica. A dj -Po URS "svako ima pravo da u postupku pred organom.rAy A e . u skladu s njihovom ^ i .) Kada se prema zakonu o pravima nacionalnih manjina koristi njihov jezik 9.Sto se tice SIUZBENE UPOTREBE LATINICNOGPISMA u opštinama u kojima u * j^K" u većem broiu žive pripadnici nac. naj^itoyjabiey. z . ispisivati i latinienim pismom.

zakona i dr.Pitanje narodne suverenosti je vezano za nosioca suverenosti u drzavi.Prema TEORIJI NARODNE SUVERENOSTI-JUVERENJE NAROD. i . Vertikalna podela predstavlja zapravo raspodelu poslova drzavnih vlasti. NAROD IM DODELJUJE MANDAT KOJI MOZE OPOZVATI i to je SUSTINA TEORIJE IMPERATIVNOG MANDATA. 10. e . analizom _cl. Ona je aiMraktni entitet. niti iispostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana".4 URS. daje to jedna.ugovora.opstih akata. cak i kada se vrsi posredstvom vise organa. jer pripadnici nacijene^ otudjuju svoj deo suverenosti.Sto se tice nacela ravnoteze i medjusobne kontrole vlasti. Sudsudi naosnovu ustava. b . predvidjenog URS.iz ove odredbe ustava jasno se vidi daje nas URS imao u vidu princip horizontaine podele vlasti. koja nije prost zbir gradjana.OBELEZJA drzavne vlasti sujT)>nezavisnost.(RAZLICITO OD NARODNE) NOSILAC SUVERENOSTI fe NACIJA.po URS pravni poredak je Jedinstven. vec je MANDATJSI^QBQDAN.URS sadrzi nacelo o podeli vlasti na kojem se zasnivaju odnosi izmedju pojedinih drzavih vlasti. g . a sto potvrdjuju i kasnije odredbe ustava. Dakle Narodna skupstina ne moze da utice na^odlucivanle sudova. drzavna vlast. politička organizacija.Prema TEORIJI NACIONALNE SUVERENOSTI. Narod kao i svaka lienost ima i <^/ " svoju volju. NACELO PODELE VLASTI (9) a . sto znaci da njena vlast nije potcinjena bilo kojoj drugoj vlasti Wneprekidnost tj. izvršnu i sudsku. a sudsku odluku moze preispitivati samo nadlezni sud u zakonom propisanom postupku (visa instaciona kontrola). Sudska vlast ie nezavisna. AKO JE VRSI PREKO PREDSTAVNIKA. g . a i budueih generacija. . narodnom inSlfatrvom i preko svoiih slobodno izabramh predstavnika. ali ne i za odnose izmedju te dvevlasti i sudske vlasfiT za koju se u istom clanu kaze daje nezavisna. v. opste prihvacenih pravila medj.prava ipotvrdjenih medj. organa AP i organa jedinica LS. z-Poslediea togaje danema imperativnogposlanickog mandata. medtutim mozemo ^ovoriti o uticaju skupstine na sudsku vlast NS donosi zakone.Ova teorija vodi do opsteg i jednakog prava glasa. u smislu svih * ) > ^ e ~ v 2 gradjana. Odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnoteži i međusobnoi kontroli. prema kojima su sudske odluke obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske kontrole. proslih. te tako i bira svoje predstavnike dj . opstu volju koju ne moze preneti na nekog drugog i svaki gradjanin je nosilac &"^ svog malog dela suverenosti. zajedniea sadasnjih. dolazi se do zakljucka da ovo nacelo vazi samo za odnose izmedju zakonodavne i izvrsne vlasti. tj za pitanje od t&> -^ ^ ^°8 a P o t i c e ta najvisa vlast? Postoji vise teorija o tome ko je nosilac suverenosti \itx^^ d . od kojih svakome pripada po jedan deo suverenosti. Nijedan državni organ. grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana. izmedju centralnih organa vlasti. njeno stalno traianie^Twgrfe///voyf tj.Prema URS "suverenost potiče od građana kojijevrselreferendurnorn. Uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu.pored toga jsesteji moguce je izvrsiti podelu vlasti i po vertikali izmedju razlicitih nivoa na kojima se vlast vrsi.v . a narod moze sam ili preko svojih predstavnika vrsiti suveremTvlast. d . kadaje to predvidjeno zakonom.

) Kakavje sistem kod nas. 2.) Koji principi su ovde vazni.Njegovo osnovno obelezje jeste niegova bikefalna izvrsna vlast. j . Vladavina prava se OSTVARUJE^ slobodnirn i neposrednim izborima. buduci da su tri vlasti organizaciono odvojene. b .Po URS vladavina prava je osnovnapretpostavka Ustava"xpoeivana neotuđivim ljudskim pravima.koji su sistemi podele vlasti sa stanoyista ovog nacela (po horizontali i vertikali).)Razlika izmedju predsednickog iparlamentarnog sistema.URS je napravio svojevrsnu kombinaciju dva sistema vlasti : 1) parlamentarnog . na cemu se zasniva tapodela.ona znaci iskljueenje samovolje drzave .pfl£o a - Je uinojjr dĆcw~~e &sta.Ustav kao najvisi OPA odredjuje vlastitu pravnu snagu. Vlast mora biti legitirnna i njeno vrsenje demokratski organizovano. pa shodno tome u el.prava i potvrdjena medj. 3. NACELO VLADAVINE PRAVA (10) Granice vlasti postavljene su u nacelu URS o vladavini prava.Smisao podele vlasti je u ogranieavanju vlasti e . dodeljujuci im prava i odgovomosti. (povezati sa ustavom u politickom smislu). poslovirna ili privatnim jnteresima BOSINA POTPITANJA 1. e . nema ovlascenja izvrsne vlasti. a to je da ie pravo iznad svake vlasti. Narodna skupstina bira sudiie za niihovprvi trogodisnji mandat.Kod nas je zastupljen sistem racionalizovanog parlamentarizma. a drzavnoj vlasti ovlascenja i duznosti.Dakle. ukljucujuci i zakonodavnu. ovim naeelom se ogranicava samovolja drzavne vlasti i garantuje demokratski politicki poredak.Opste prihvacena pravila medj. c.Odredba nacela URS o zabrani sukoba interesa ukljucuje i podelu vlasti buduci da niko ne može vršiti državnu ili javnu fimkciiu koja je u sukobu sa njegovim drugim funkeijarna. 5. kao u parlamentarnom sistemu i cine je predsednik RS i Vlada. kojim stiti sigurnost i slobodu ljudi. (5) ustavnim jemstvima Ijudskih i manjinskih prava^podelom vlasti'Jg$ nezavisnom sudskom vlašču (^povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu.ugovori sastavni su deo pravnog poretka RS i neposredno se primenjuju.koga karakterise saradnja i_ravnoteza zakonodavne i izvrsne vlasti 2) predsednickog . g . Prema URS Predsednik RS bira se neposredno. 4. dj . Vlada je izabrana od strane NS i njqj je politicki odgovorna. v-Pojam*vladavmepravaoznacava vezanost svihdrzavnih vlasti pravom i one supotcinjene ustavu. d .3 uspostavlja nacelo vladavine prava kao osnovni princip Ustava.koga karakterise system kocnice i ravnoteze.Ustavje je akt na osnovu koga se upravlja zemljo.) Medjusobni uticaj sudske vlasti i skupstine i na sta ne moze da utice skupstina 6.) Kakoje moguce izvrsitipodelu vlasti tj. pogotovo nije njen sef.svih njenih vlasti. dj . tj parlamentarni sistem vlasti sa elementima predsednickog i .&sru 13 .) Ko moze da preispita rod suda 11. z .To je OSNOVNIZAKON KOJI USTANOVLJAVA ORGANIZACIJU DRZAVE i propisuje prava gradjana.

d .Prema Zakonu o politickim strankamajoliticku stranku OSNOVATInairnanje 10.pluralizam obuhvata norme deklarativnog karaktera u vezi sa dopustenoscu pol. pol.) Od kad deluje zabrana.) Ko moze pokrenuti postupak za zabranu rada politicke stranke 3. Statut je osnovni opšti akt politicke stranke. Političku stranku nacionalne manjine mogu osnovati najmanje 1. a takodje moze i da se pokrene krivicni postupak BOSINA POTPITANJA 1.4 st.S druge strane odredbe o osnivanju i nedopustenom delovanju pol. nacionalne ili verske mržnje. grupa ili pojedinac ne mole prisvoiiti suverenost od gradana. sindikalnih organizacija.) Kako se osnivaju politicke partije 2.c^-/'^" 7 ^ i . programa. g .) ako neko udruzenje nije registrovano moze li da se im se zabrani rad 14 . niii uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana. Qyizazivanje i podsticanje rasne. 4.Ministerstvo> j — ako neko udruzenje nije fegistrovano moze mu se zabrani rad.000 punoletnih i poslovno sposobnih državljana Republike Srbije.12.. stav 2. nacionalne ili verske mržnje (cl. *s* ~~ ž .stranaka : Vlada.Zabrana pocinje da deluje od dana dostavljania odluke nadleznom organu koji vodi y registar politickih stranaka. politička organizacija. Ovo su razlozi za zabranu rada politickih stranaka.Politicke stranke su obuhvacene ustavnim pravom gradiana na udruzivanie. NACELO POLITICKOG PLURALIZMA (11) a . A odredba URS koja govori o pol. Politička stranka se osniva na osnivačkoj skupštini donošenjem osnivačkog akta. koje spada u grupu politickih prava i sloboda.stranaka i njihovom ulogom u formiranju drzavnih organa v. b -Nacelo URS koje se odnosi na str.Prema Zakonu o politickim strankama O ZABRANI RADA politicke stranke odlučuje USTAVNISUD.f&TUCsZ^y-* ^>A . prema URS. Po URS osnivanje politickih stranaka je slobodno. kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne. RJT i organ nadlezan za upis u registar politickih stranaka.stranka se brise iz registra £&~ S^^. statuta i izborom lica ovlašćenog za žastupanje politicke stranke.000 punoletnih i poslovno sposobnih državljana Republike Srbije.Nadalje prema URS NEDOPUSTENQ ie delovanje politickih stranaka koje je usmereno na nasilnojušenje ustavnog poretka.Tri su ovlascena predlagaca za pokretanje postupka za zabranu rada pol.stranaka imaju normativni karakter. z . odnosno spoji sa političkom strankom koja deluje suprotno članu 4.iz Ustavne odredbe o nosiocu suverenosti i slobodno izrazenoj volji gradjana proizilazi da nijedan državni organ. niti ie potčiniti sebi. ovog zakona. e . dj .strankama kaze da politicke stranke ne mogu neposredno vršiti vlašt.Prema URS Jemči se i priznaie uloga po 1 iticklh stranaka u demokratskom oblikovanju politicke volje erađana.2)jti kada se udruži u sire politicke saveze u zemlji ili inostranstvu. udruzenja gradjana ili verskih zajednica . kadaje njeno delovanje i usmereno naiffl nasilno rušenie ustavnog poretka i narušavanie teritorijalne celokupnosti Republike Srbije^l kršenie zajemčenih liudskih ili maniinskih prava.

(4j^ pravo na lični i porodicni integritet/5ypravo na imovinujlpiavnu bezbednost i iavniredm^' ako izaziva i podstiče versku. monetami. ODNOS CRKVE I DRZAVE (7) a . da javno vrše verske obrede. g . UVERENJA I VEROISPOVESTI. SA VESTI. kapitala i usluga. Niko nije dužan da se izjašnjava o svojim verskim i drugim uverenjima. rada. d . nacionalnu ili rasnu netrpeliivost. rada. b .Iz jedinstva priv. 14.podrueja slede i jedinstvena politika razvoja u koju spada i razvoj nerazvijenih ili nedovoljno razvijenih podrucja RS. pravo da se ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru.USTA VNISUDMOŽE ZABRANITI VERSKUZAJEDNICU samo ako nieno delovanie ugrožava pravo na(p život(2J pravo na psihičko i fizičko zdravlie/fl prava dece. 15 . verske poslove. da osnivaju verske škole. Nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna. kojim je utvrdjeno da je RS jedinstveno privredno podrucje s&jedinstvenim trzistem robe. sto znaci da je OSNOVNQ NACELO sloboda izbora i promene verskog opredeljenja.Svetovni karakter RS ogleda se i u tome sto verska pitania smatraprivatnom stvari svoiih gradjana. socijalne i dobrotvorne ustanove i da njima upravljaju. jedinstveni carinski.Kad Ustavni sud zabrani rad verske zajednice. d . pored mera za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova RS. poput slobode preduzetnistva. v . e . Crkve i verske zajednice su odvoiene od države. b -To znaci jedinstveno uredjenfe privrednog zivota na celoj teritoriji RS.Ustav svim religijama priznaje jednakost pred zakonom i najsiru slobodu savesti i verskih obreda.Svako ie Slobodan da ispoliava svoiu veru ili ubeđenie veroispovedania. obavljanjem verskih obreda. a to je: 1) da prava stecena ulaganjem ka pita la na osnovu zakona ne moeu zakonom biti umanjena i 2) da su strana lica izjednacena na trzistu sa domacim.jedno je od nacela u Ustavu.Odnos izmedju crkve i drzave postavljen je u URS na nacelu svetovnosti drzave. pojedinačno ili u zajednici s drugima. jednakost pravnih subjekata u privrednoj utakmici. Prema URS crkve i verske zaiednice su ravnopravne i slobodne da samostalno uređuiu svoju unutrašnju organizaciju. v . g .Prema URS/em« se SLOBODA MISLI. kapitala i usluga. pohadanjem verske službe ili nastave. ravnopravnosti privatne i drugih oblika svoiine.13.Jedinstveno trziste roba. kao i druge politke i mere. podrazumeva prema URS najpre jednak polozai svih subjekata na trzistu i zabrana svih akata kojima se suprotno zakonu ogranicava slobodna konkurencija putem stvaranja ili zloupotrebe monopolskoe ili dominantnog polozaja. fiskalni i bankarski si stem.DVE GARANCIM ulaze u ovo nacelo. dj . NACELO JEDINSTVA PWVREDNOG PODRUCJAIJEDINSTVA TRZISTA a . ona se prise iz reeistra danom dostavlianja odluke Ustavnog suda nadležnom organu. u skladu sa zakonom. pa kaze da je RS SVETOVNA DRŽAVA. kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverenja.

^

■\ A;^

z

a"

~ Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja možese OGRANIČITIZAKONOM\ samo ako je to neophodno u demokratskom društvu, rad^Hlzaštite života i zdravlja ljudi^^morala demokratskog društva^S) sloboda i prava građana zajemčenih Ustavom.ffi}h'avne bezbednosti i javnog reda,(5) radi sprečavanja izazivanja ili podsticanja verske, nacionalne ili rasne mržnje. i - Roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i moralno obrazovanje u skladu sa svojim uverenjima. j - Kako URS garantuje svima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, zabranjena je svaka diskriminacija, a posebno se navodi medju ostalim razlozima i po osnovu veroispovesti. k - Po URS zabranjeno je i kažnjivo svako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti. 1 - PRIGOVOR SAVESTI predstavlja pravo lica cijoj je veri ili ubedjenima to protivno da ne ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja ukljucuje upotrebu oruzja, ali to lice moze biti pozvano da svoju obavezu ispuni bez obaveze da nosi oruzje, u skladu sa zakonom..

BOSINA POTPITANJA 1.) Sta znaci odnos drzave i crkve, 2.) Kojeje osnovno nacelo 3). Kadse moze zabraniti delovanje verske zajednice i zasto, 4). Pod kojim uslovima se moze ograniciti sloboda veroispovesti, 5). Staje prigovor savesti 15. ODNOS UNUTRASNJEG PRAVA I MEDJUNARODNIH UGOVORA (4+)

sfij*' ® "

a - Postoje dva shvatanla u teoriji o odnosu unutrasnjeg i medjunarodnog prava. b - Prvo ie DUALISTICKO, prema kojme su to dva odvojena prava, tj. sistema, od kojih prvi vazi unutar drzave, a drugi u medjunarodnim odnosima drzava. Po ovom gledistu norme MP nikad nemogu blti vise pravne snage od normi unutranjeg prava, cime se naglasava puna suverenost drzave u regulisanju unutrasnjih odnosa. v - Po MONISTICKOM shvatanju, MP i unutrasnje pravo cine jedan sistem normi, dok se normama MP cesto priznaje primat u odnosu na norme unutrasnjeg prava, a ciji je najpoznatiji predstavnik Hans Kelzen. g - Prema URS, prihvaceno je monisticko shvatanje . buduci da po cl. 16 st. 2:"Qpšteprihvaćena pravila medunarodnog prava ipotvrdeni medunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. Potvrđeni medunarodni ugovori moraju biti u skladu s Ustavom." d - Iz toga sledi mogucnost ocene - naknade normativne kontrole njihove saglasnosti sa ustavom od strane Ustavnog suda, sto se vidi iz odredaba URS o nadleznosti Ustavnog suda koji shodno odredbi cl. 167 URS, "odlucuje o saglasnosti potvrdenih medunarodnih ugovora sa Ustavom". dj -"Ustav je najvišipravni akt Republike Srbije. Svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom. Potvrdeni medunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila medunarodnog prava deo su pravnog poretka Republike Srbije. Potvrdeni medunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom. Zakoni i drusi opšti akti doneti u Republici Srbiji ne smeiu biti u suprotnosti sa potvrdenim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava." 16

3,

3 cape* »-*•«*

e - Iz ovih odredbi koje govore o hijerarhiji domacih i medjunarodnih OPA, jasno proizilazj da je pravna snaga potvrdjenih medjunarodnoh ueovora odmah ispod Ustava, a iznad zakona i drugih opstih akata. ■^' z - Sto se tice neposredne priinene MP, Urs sadrzi odredbu po kojoj se njime jemce i kao *-*" J^X' ,A,- takva neposredno primenjuju, liudska i maniinska prava, zajemcena opsteprihvacenim MP, fv -j. •'*' potvrdjenim medj.ugovorima i zakonoma, (pored onih zajemcenim ustavom). '0 * a> i - Osim toga prema cl. 142 URS "sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na Qf*^^ osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata. kada je to predvideno zakonom, opšteprihvaćemh pravila medunarodnog prava i potvrdenih medunarodnih ugovora", dok se prema cl. 145 URS, "sudske odluke zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrđenom međunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona".

<7

LJUDSKA I GRADJANSKA

PRAVA

16^ USTAVNA KONCEPCIJA I PODELA LJUDSKIH I GRADJANSKIH PRAVA a - Ljudska prava su PREDMET URS Odnos izmedju drzave i gradjana izrazavaju se medjusobnim pravima i duznostima. b - prava negativnog siaiusa, odredjuju prostor slobode gradjana, u koji se drzava ne moze uplitati, sto su licna prava, a pr. Pozitivnog statusa su za gradajne prava i pogodnosti, a za drzavu duznosti, sto su ekonomska i socijalna prava. v - Prava aktivnog statusa -politicka g -prema predmetudele se na -: licna, politicka, socijalna, ekonomska I kulturna d ^ prema ,hronoloskom redosledu njihovog nastanka dele se na prava I generaciie - licna i politicka, II generaciie- socijalna, ekonomska i kulturna i HI generacije - kolektivna. poput prava na mir, razvoj, spokoj, humanitarnu pomoc, strajk. dj - Q L J propisivanj a ovih prava je u tome da se obezbedi njihovo potpuno i nesmetano uzivanje od strane njihovih titulara, a da se drzavnim organima i drugim subjektima nametne obaveza da obezbede njihovo ostvarivanje.

-OSNOVNA NACELA Po UMS: '/.. 18- Neposredna primena zajemčenih prava a-Ljudska i manjinska pfava zajemcena Ustavom NEPOSREDNO SE PRIMENJUJU. b - Ustavom se jemče, i kao takva^ neposredno'se primenjuju ljudska i manjinska prava zajemcena opsteprihvacenim pravilima medunarodnog prava. potvrđenim međunarodnim ugoyorima i zakonima. v -JZ-nkonnm. se može propisati naein ostvarivania ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode. pri čemu zakon ni u kom sltieaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava.
17

(

g - Odredbe o ljudskim i manjinskim pravima TUMACE SE u korist Unapređenia vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi medunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovodenje. Cl. 19J- Svrha ustavnih jemstava a- Jemstva neotudivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu služe očuvanju liudskog dostoianstva i ostvarenju pune siobode i iednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava. ČL ZO- Qgranicgnja ljudskih i manjinskih prava a - Ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu ZAKONOM biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav. u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadirania u suštinu zajemčenog prava. b -Dostienuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može se smaniivati. v -Pri ograničavanju ljudskih i manjinskih prava, svi državni organi, a naročito sudovi, dužni su da vode računa o suštini prava koje se ograničava, važnosti svrhe ograničenja, prirodi i obimu ograničenja, odnosu ograničenja sa svrhom ograničenja i o tome da Ii postoji način da se svrha ograničenja postigne manjim ograničenjem prava. stupania od ljudskih i maniinskih prava u vanrednom i ratnom stanju a -Po proglašenju vanrednog ili ratnog stanja, dozvoliena su odstupanja od ljudskih i manjinskih prava zajemčenih Ustavom, u smislu njihovog umanjjvanja ili privremenog ojbustayjjflaja^ i to samo u obimu u kojem ie to neophodrio. b -Mere odstupanja ne smeju da dovedu do razlikovania na osnovu rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili društvenog porekla. v -Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava prestaiu da važe prestankom vanrednog (najduže 90 dana, a po isteku ovog roka mogu se obnoviti pod istim uslovima) ili ratnog stanja. g -Mere odstupanja ni u kom slueaiu nisu dozvoljene u pogledu prava zajemčenih ci. 23,24,
25, 26,28, 32,34, 37, 38,43,45, 47,49, 62 ,63,64. i 78. Ustava, a to su^raVO n a l j u d s k o d o s t p j a n s t o f ZJVOt,
J

fizicki i psihicki integritet. zabrana ropstva iprinudnog radafpravicno sudjenjef Pravna sigurnost u kaznenom pravu^pravnulicnost. drzavljanstvofsloboda misli, savesti i veroispovesti1,prigovor savestifizrazavanja nacionalne pripadnostiffjravo na zakljucenje brakal sloboda od lucivanja o radjanjuf^avadetetafzabrana nasilne asimilacije.

CL 21/-Zabrana diskriminacije (čestopita kaopotpitanje) a^Pred Ustavom i zakonom svi su iednaki. b -Svako ima pravo na iednaku zakqnsku zaštitu. bez diskriminaciie. v -Zabraniena ie svaka diskriminaciia, neposredna ili posredna, po bilo koro osnovu, a naroeito po osnovu"rase,Jpola,inacionalne pripadnosti*društvenog poreklafrođenja, ^veroispovesti/političkog ili drugog uverenjafimovnog stanjafkulturefjezika,^starosti i r *psihiekog ili fizičkog invaliditeta. g - Ne smatraiu se diskriminaciiom posebne mere koie Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe liea koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim gradanima. 18

poput zastite zabrana noenog rada lieima mladjim od 18 godinajer se time stiti omladine (€1.Zaštita ljudskih i manjinskih prava i sloboda a . nepovredivost stana.d . sloboda kretanja i nastanjivanja i unutrasn/a kojima se stiti duhovni i intelektulani integritet pojedinca.Mogu biti spoljasna kojima se stiti fiziki integritet poiedinca kao sto su: pr. jer se vezuiu za licnost. To su prava prve generaeite i negativnog statusa. nazivaju se licnim. kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale.GARANCIJE PRILIKOM LISENJA SLOBODE : A) pravo na slobodu i bezbednost. Njihov cilj je zastita privatne licnosti coveka. 17* LICNA. kao sto su sloboda savesti i veroispovesti.Jedan od primera mera pozitivne diskriminacje . PRAVO NA LICNU SLOBODU I BEZBEDNOST . OSTALE GARANCIJE: DJ) Pravo napravično suđenje. b . kao i garancijama pojedincu j?o. B) Postupanje sa licem lisenim slobode. NEPOVREDIVOST STANA 19 . bolesnih. E) Posebna prava okrivljenog. hiena prava su: 1. b -Građani imaju pravo da se obrate međunarodnim institucijama radi zastite svojih sloboda i prava zajemčenih Ustavom. deteta.seJ>m"Ji LPZ v .LP su prava ljudi kao lica. PRAVO NA ZASTITU PODATAKA O LICNOSTI 7. I) Pravo na rehabilitaciju i naknadu štete. PRAVO NA PRAVNU LICNOST 6. DOSTOJANSTVO I SLOBODAN RAZVOJ LICNOSTI 4. maike. PRAYA -^sa osvrtom na • PRAVO NA BEZBEDNOST (2) • TAJNOST PISAMA IDRUGIH SREDSTAVA OPSTENJA (3) • PRAVO NA SLOBODU $ PRAVO NA ZASTITU PODATAKA (3) • PRAVONAPRTVATNOST(5) LICNA PRAVA: a . sloboda izrazavanja nacionalne pripradnosti. G) Pritvor. 22}. PRAVO NA ZIVOT 3. J) Pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo 2. npr. NEPOVREDIVOST FIZIČKOG I PSIHIČKOG INTEGRITETA 5. sloboda nauke i umetnosti. invalida.Obezbedjuje se garanciiama koje URS daie voiedincuu odnosimasa upravnom i sudskom vlascu s jedne strane. Z) Pravna sigurnost u kaznenom pravn.Svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemceno Ustavom. D) Trajanje pritvora.one kojima se uspostavlja stvarna jednakost poput zastite trudnica. V) Dopunska prava u slučaju lišenja slobode bez odluke suda.na zivot.

pritvoreno lice mora u roku od 48 časova od lišenja slobode da bude izvedeno pred nadležni sud. 2) Lice koje je lišeno slobode od strane državnog organa odmah se. SLOBODA KRETANJA INASTANJIVANJA 10. NEPOVREDIVOST TAJNE PISAMA 9. 4) KAZNU koja obuhvata lišenje slobode može IZRECI samo sud. obavestava o razlozima lišenja slobode. odmah setW saopštava da ima pravo da nista ne izjavljuie iffy pravo da ne bude saslušano bez prisustva branioea koga samo izabere ili branioca koji će mu besplatno pružiti pravnu pomoć ako ne može da je plati. Lice lišeno slobode bez odluke suda mora bez odlaganja. MIs URS -Postupanfesa licem lisenim slobode b . a najkasnije u roku od 48 časova. 2) Ako niie saslušano prilikom donošenja odluke o pritvoru ili ako odluka o pritvoru niie izvršena neposredno po donošenju. ODLUKU O ZALBI na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 časova.Zabranjeno jeQ) . fcL 2p. ZABRANJENOje svako^TVnasilie prema lieu lišenom slobode. koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lisenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito. u protivnom sepusta na slobodu.Prema lieu lišenom slobode mora se postupatyj čovečno i s uvažavanjem dostoianstva nje^ove ličnosti.8. koiipotom ponovo odlučuje o pritvoru. (cl. SLOBODA NAUKE I UMETNOSTI _^ fh PRAVO NA LICNIT SLOBODU TBEZBEDNQST (habeas corpus) GARANCIJE koje pojedinac irna prema upravnoj i sudskoj vlasti trojake su i odnose se na:(f/ lisenje slobode i pritvor/3) postovanje ljudske licnosti i njenih prava u krivicnom i drugih pravnim postupcima/f) kaznjavanje i izricanje osuda i kazni. iznuđivanie iskaza. 1) Lišenje slobode dopušteno je samo iz razloga i u postupku koji su predvideni zakonom.Lieu lišenom slobode bez odluke suda. Jj) Pritvor Lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda.SLOBODA IZRAZAVAN JA NACIONALNE PRIPADNOSTI 12. . 3) Svako koje Iišen slobode ima PRAVO ZALBE sudu.Svako ima pravo na Hčnu slobodu i bezbednost. SLOBODA SAVESTIIVEROISPOVESTI 11 . na JEZIKU koji razume. biti predato nadležnom sudu. 3) Pismeno i obrazloženo RESENJE suda o pritvoru uručuie se pritvoreniku najkasnije 12_ časova od pritvaranja. -GARANCIJE KOJE LICE IMA PRILIKOM LISENJA SLOBODE%Jf7 URS -pravo na slobodu i bezbednost a . Dopunska prava u slučaju lišenja slobode bez odluke suda v . ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnogpostupka.. o optužbi koja mu se stavlja na teret kao i o svojim pravima i ima pravo da bez odlaganja o svom lišenju slobode obavesti licepo svom izboru.^ r^tlr . .

u skladu sa zakonom. v -Posh podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme. dj . ako mu nije omogućeno da bude SASLUSANI DA SE BRANI.Lice koje je okrivljeno ili kome se sudi za krivično delo NIJE DUZNO da daje iskaze protiv sebe ili protiv lica bliskih sebi. 31) Trajanje pritvora a .Sva prava koja ima okrivljeni za krivično delo ima. osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka. u skladu sa zakonom. v -JAVNOST se mote isključiti tokom čitavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka. v .JSTALE GARANCIJE- (ct 32 Pravo na pravično suđenje a .cl. da s njim nesmetano opšti i da dobije primereno vreme i odgovarajuće uslove za pripremu odbrane. nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud. ima pravo na besplatnog branioca. ako to zahteva interes pravičnosti.Okrivljeni koji ne može da snosi troškove branioca. ako ne govori ili ne razume jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tumača. javnog reda i morala u demokratskom društvu. ima pravo da mu se sudi u njegovom prisustvu i ne može biti kažnien. produžiti na još tri meseca. kao i radi zaštite interesa maloletnika ili privatnosti učesnika u postupku.Svako koje okrivljen za krivično delo. u skladu sa zakonom. i fizičko lice protiv koga se vodi postupak za neko drugo kažnjivo delo. Ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica. ako je slep. g -Pritvorenik se pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen. rfOS7" . ispituju i svedoci odbrane. (cl. e . kao i o optužbama protiv njega.Svako ima pravo da nezavisan. a dostupanje sudu. g . niti da PRIZNA KRIVICU. kao i o dokazima prikupljenim protiv njega. d . ispituje svedoke optužbe i da zahteva da se. b .Pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca. z .Svako je okrivljen za krivično delo ima pravo da u najkraćem roku. imajući u vidu razloge pritvora. javno raspravi i odluči o njegovim/>rav/ma / obavezama. b . b -Svakome se jemči pravo na besplatnog prevodioca. u skladu sa zakonom. podrobno 1 na jeziku koji razume. a viši sud ga može. pravično i u razumnom roku.Svako ko je okrivljen za krivično delo ima PRAVO NA ODBRANU i pravo da uzme branioca po svom izboru.Svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja. pod istim uslovima kao svedoci optužbe i u njegovom prisustvu. okrivljeni se pušta na slobodu.33 Posebna prava okrivljenog a . samo radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti. 2 . shodno zakonu i u skladu sa njim.Trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme. gluv ili nem. u skladu sa zakonom.Svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist. bude OBAVESTEN oprirodi i razlozima dela za koje se tereti.

g . niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predvidena. mogle bitno da utiču na njegov ishod ili ako je u ranijem postupku došlo do bitne povrede koja je mogla uticati na njegov ishod.Svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu. v .Ko je bez osnova ili nezakonito Hsen slobode. ako time ne krši prava drugih zajemčena Ustavom.Svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne stele koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuie državni organ. niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku. d . v .Krivično gonjenje i izvršenje kazne za ratni zločin.Jemči se jednaka zastita prava pred sudovima i drugim državnim organima. Zabranjeno je kloniranie ljudskih bica.34Pravnasigurnost ukaznenomjyravu a . zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo. izuzev kad je kasniji propis povoljniji za učinioca. imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. SI^PKAVO ■N A ZIVOT ' a .Svako ima pravo na Slobodan razvoi ličnosti. U Republic! Srbiji nema smrtne kazne.Svako se smatra NEVINIM za krivieno delo dok se njegova kriviea ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda. 36>Pravo najednaku zaštitu prava i napravno sredstvo a .Niko ne mole biti eonjen ni kajnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obmtavljen. Istim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo. b . ako se otkriiu dokazi o novim činjenicama koje su. Krivična dela i krivične sankcije odreduju se zakonom. b . organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave.Zakon određuje uslove pod kojima oštećeni ima pravo da zahteva naknadu štete neposredno od lica koje je štetu prouzrokovalo. apsolutno pravo. pritvoren ili osuđen za kažnjivo delo ima pravo na rehabilitaciju. ponavlianie postupka je dopušteno u skladu s kaznenim propisima. obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.fcl.Izuzetno. (nema eutanazije. đlT^'Pmvo na rehabilitaciju i naknadu Stete a .NIKO SE NE MOŽE OGLASITI KRIVIM za delo koje. pre nego štoje učinjeno. b . dj . DOSTOJANSTVO I SLOBODAN RAZVOJ LIČNOSTI a-Ljudsko dostoianstvo ie neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite. b-Kazne seodreWujuprema propisu koji je važio u vreme kad je delo učinjeno. M. da su bile poznate u vreme sudenja. individualnog karaktera) .Ljudski život je neprikosnoven. sen odd i zločin protiv čovečnosti NEZASTAREVA. imalac javnog ovlašćenja. naknadu štete od Republike Srbije i druga prava utvrđena zakonom.

Zajemčena je zaštita podataka o ličnosti. držanje.4>NEPOVREDIVOST FIZIČK'O'G I PSIHIČ-KOG INTEGRITETA a . u skladu sa zakonom. rad ili služba lica na vojnoi službi.Zabranjen je prinudni rad. Punoletstvo nastupa sa navršenih 18 godina. niti podvrgnut medicinskim ili naučnim oetedima bez svog slobodno datog pristanka. . v . b . v .Zabranjena je i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni. nečovečnom ili ponižavaiuiem postupatiju ili kažniavanju.Svako lice ima pravnu sposobnost.26 URS: Niko ne može biti držan u ropstvu ili u položaju sličnom ropstvu. uz novčanu nadoknadu. kao ni rad ili služba za vreme ratnog ili vanrednog stanja u skladu sa merama propisanim prilikom proglašenja ratnog ili vanrednog stanja. niti u njima vršiti pretres./ a . i pravo na sudsku zašiitu zboe njihove zloupotrebe. (poslovna sposobnost) b . g .Bez odluke suda. pretresanje je dopušteno u prisustvu dva punoletna svedoka. izuzetno i pretresanje bez prisustva svedoka. Drjalac stana i druge prostorije ima pravo da sam ili preko svoga zastupnika i uz još dva punoletna svedoka prisusrvuje pretresanju. obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju se zakonom. b . Seksualno ili ekonomsko iskorišćavanje lica koje je u nepovoljnom položaju smatra se prinudnim radom.Stan je nepovrediv. 7v NEPOVREDIVOST STANA a . b .Svako ima pravo da bude obavešten o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti. 6J PRAVO NA ZASTITU PODATAKA O LICNOSTI .Izbor i korišćenje lienog imena i imena svoje dece slobodni su. osim za potrebe vođenia krivičnoe postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije.Ako držalac stana ili njegov zastupnik nisu prisutni. g .U vezi sa ovom odredbom je i cl. v . g . ulazak u tudi stan ili druge prostorije. na način predviđen zakonom.Prinudnim radom se ne smatra rad ili služba lica na izdržavanju kazne lišenja slobode. Svaki oblik trgovine ljudima je zabranjen. 5/ PRAVO NA PRAVNU LICNOST a .Prikupljanje. ako je njihov rad zasnovan naprincipu dobrovoljnosti. u skladu sa zakonom. na način predviđen zakonbm.Niko ne može bez pismene odluke suda ući u tuđi stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca. Lice punoletstvom stiče sposobnost da samostalno odlučuje o svojim pravima i obavezama.Fizički i psihički integritet je nepovrediv. dozvoljeni su ako je to neophodno radi neposrednoe lisenia slobode učinioca krivičnog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za liude ili imovinu. Niko ne može biti izložen mučenju.

Ustavni sud može zabraniti versku zajednieu samo ako njeno delovanje ugrožava pravo na život. pravo na imovinu. zaštite javnos reda i mira. da javno vrše verske obrede.Tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja je nepovrediva. SLOBODA KRETANJA I NASTANJIVANJA a .Sloboda kretanja i nastanjivanja i pravo da se napusti Republika Srbija mogu se OGRANICITI ZAKONOM.ULAZAK STRANACA u Republiku Srbiju i boravak u njoj ureduie se zakonom. pola. fp. vere. b . Stranac može biti PROTERAN samo na osnovu odluke nadležnog organa. nacionalnu ili rasnu netrpeljivost. morala demokratskog društva. v . protivno svoioi veri ili ubeđeniima. da ie napusti i da se u niu vrati. b . pohađanjem verske službe ili nastave. sloboda i prava gradana zajemčenih Ustavom.(Š: NEPOVREDIVOST TAJNE PISAMA a . g . verske poslove. pravo da se ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru. nacionalne pripadnosti. pravo na lični i porodični integritet. javnu bezbednost i javni red ili ako izaziva i podstiče versku. . prava dece. samo ako je to neophodno u demokratskom društvu. javne bezbednosti i javnog reda ili radi sprečavanja izazivanja ili podsticanja verske.Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja može se OGRANICITI ZAKONOM. radi zaštite života i zdravlia ljudi. savesti.Crkve i verske zajednice su ravnopravne i odvoiene od države.Lice niie dumo da. i . socijalne i dobrotvorne ustanove i da njima upravljaju. pojedinačno ili u zajednici s drugima. u skladu sa zakonom. z . na način predviđen zakonorn. obavljanjem verskih obreda.ODSTUPANJA su dozvoljena samo na određeno vreme i na osnovu odluke suda. pripadnosti određenoj društvenoj grupi.svako ima pravo da se slobodno kreće j nastaniuje u Republici Srbiji.To je pravo na privatnost.Jemči se sloboda misli. ispuniava vo'mu ili drum 24 . sprefiavanja širenja zarazmh bolesti ili odbrane Republike Srbije. nacionalne ili rasne rnržnie. ako su neophodna radi vođenja krivičnog postupka ili zastite bezbednosti Republike Srbije.Svako ie Slobodan da ispoliava svoiu veru ili ubedenje veroispovedanja. u zakonom predvidenom postupku i ako mu je obezbeđeno pravo žalbe i to samo tamo gde mu ne preti proeon zbog njegove rase. pravo na psihičko i fizičko zdravlje. SLOBODA SAV-ESTI I VEROISPOVESTI a .Crkve i verske zajednice su ravnopravne i slobodne da samostalno uređuiu svoiu unutrašniu organizacjju. dj . da osnivaju verske skole. e . državljanstva. d -Roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i moralno obrazovanje u skladu sa svojim uverenjima. b .Niko niie dužan da se izjašnjava o svojim verskim i drugim uverenjima. kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverenja. ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka. političkog mišljenja ili gde mu ne preti ozbilino kršenie prava zaiemčenih ovim ustavom. uverenia i veroispovesti. v .

f t i SLOBODA IZRAZAVANJA NACIONALNE PRIPADNOSTI a .Autorima naučnih i umetniekih dela iemče se moraina i materiialna prava. 7) Koje su dve zabrane. 15) Sta sve cini pravo na vrivatnost zabrana proizvoljnog mesanja drzave uprivatni i porodicni zivot. Od nje se zahteva da zagarantuje imovinu . kao osnove sticanja ekonomskih dobara. v . Individulno pravo a .Lice koje se pozove na prigovor savesti može biti pozvano da ispuni vojnu obavezu bez obaveze da nosi oružje. kulture i umetnosti.Republika Srbija podstiee i pomaže razvoi nauke. pravo na imovinu. (recimo oruzja) 25 . 5) Kojaprava ima lice liseno slobode. u skladu sa zakonom. Znaei to su. 1) PRAVO NA IMOVINU. 8) Kako se morapostupati sa licem lisenim slobode. /12).Pravo svojine može biti oduzeto Hi oeraničeno samo u JA VNOMINTERESU utvrdenom na osnovu zakona.Prema URSlzražavanje naeionalne pripadnosti je slobodno. garancije nepovredivosti stana. b . 12) Sta se podrazumeva pod slobodom kretanja i moze li biti ogranicena.obavezu koja uključuje upotrebu oružia. b . b . Bosina potpitanja ])Zasto se nazivaju licnim 2)Mogu li se ogranicavati 3) Koliko mogu trajati odstupanja u vreme vanrednog i ratnog stanja. jer se od drzave ocekuje da deluje u korist dobrobiti gradjana. pozitivnog statusa. 13) Staje sa slobodom kretanja stranaca. 4)Koja prava se ne mogu ograniciti. na rad i na strajk.Nacionalna pripadnost ukljucuje: 1) slobodu izrazavania nacionalne kulture 2) slobodu upotrebe svog jezika i pisma. nasledjivanje I pravo na rad. u skladu sa zakonom. kada se mogu koristiti tipodaci. a stite se sudsim putem. b . 9) Ko moze izreci kaznu lisenja slobode 10) Upogledu tajnosti pisama i drugih sredstava opstenja sta ustavjemci gradjanima i kadse moze uciniti izuzetak 11) Zastita podataka o licnosti. tajnosti pisama i zastita podataka o licnosti ii?EKONOMSKA PRAVA (5) a . na nasledjivanje. v .Jernči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona.Stepen ostvarivanja ovih prava zavisi od ekonomskog stanja drzave . SLOBODA NAUKE I UMETNOSTI •a -Naučno i umetničko stvaralaštvo je slobodno. 14) Kada se moze uci u tudj stan bez odluke suda. (eksproprijacija) Zakonom se može ograniciti način korišćenja imovine. da einjenjem pomogne njihov ekonomski.Niko nije dužan da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti. soeijalni i kulturni status.To su prava II generaeije. 6) Koje muje dopunskopravo. uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.

v . kao svakog na Slobodan izbor rada prema svojim sposobnostima i sklonostima . ako je njihov rad zasnovan na principu dobrovoljnosti. v . rad ili služba lica na vojnoj službi.Svima su. Seksualno ili ekonomsko iskorišćavanie lica koje je u nepovoljnom položaju smatra se prinudnim radom. javnih 3) PRAVO NA RAD Koleklivno pravo.Svako ima pravo na SLOBODAN IZBOR RADA.Prema URS: Zaposleni imaju pravo na štrajk.To je pravo na sigurnost radnog odnosa i materijalno obezbedjenje za vreme privremene nezaposlenosti dj . a na zakonodavcuje samo obaveza da stvori uslove za njegovu realizciju. koje znaci obustavu rada od strane radnika. u skladu sa zakonom. kao i drugim zakonima (o policiji.Oduzimanje ili ograničenje imovine RADINAPLATE POREZA i drugih dažbina ili kazni. a gde se u pojedinim delatnostima koje su od vitalnog znacaja za drustvo. ograničeno radno vreme. u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom. kao ni rad ili služba za vreme ratnog ili vanrednog stanja u skladu sa merama propisanim prilikom proglašenja ratnog ili vanrednog stanja.26 kaze: ZABRANJEN JE PRINUDNI RAD. dostupna sva radna mesta. pod jednakim uslovima. pa cl. vojsci). dnevni i nedeljni odmor. kako bi se na taj nacin poslodavac naterao da prihvati niihove uslove. b . d . g .ustavno pravo zaposlenih u uslovima trzisne privrede. 4) PRAVO NA STRAJK (često pita kao posebno pitanje) Koleklivno pravo a . v .U vezi sa pravom rad je i sloboda rada. b . URS zabranjuje prinudni rad. 26 . Niko se tih prava ne može odreći. u skladu sa zakonom. trazi obezbedjenje.Jemči se pravo na rad. ž .Jemči se pravo nasledivanja. Prema URS: " a .Pravo na štrajk može biti OGRANIĆENO SAMO ZAKONOM. plaćeni godišnji odmor. minimuma procesa rada. bezbedne i zdrave uslove rada.Prinudnim radom se ne smatra rad ili služba lica na izdržavaniu kazne lišenja slobode. uz novčanu nadoknadu. pravo da se radi.Regulisan je Zakonom o strajku. dozvoljeno je samo u skladu sa zakonom.Svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu. b . potrebnu zaštitu na radu. u skladu sa zakonom. e . shodnoprirodi ili vrsti delalnosti. 2) PRAVO NA NASLEDJIVANJA Individaulno pravo a .Pravo nasledivanja ne može biti isključeno ili ograničeno zbog neispunjavanja obaveza.Ženama. (sto se moze smatrati merama pozitivne diskiminacije). omladini i invalidima omogućuju se posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada. pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa.

" 3) PRAVO NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU a . To su pravo na socijalno osiguranje. socijalno osiguiranje u skladu sa zakonom. pravo na zdravu zivotu sredinu.. <S) a . ako je ne ostvaruju na drugi način.Toje individualno pravo coveka koje podrazumeva na pravo i blagovremeno obavestenje o njenom stanju. 3) od cega zavisi stepen ostvarivanja ovih prava . b . Nosioci socijalnih prava su pojedine drustvene kateogrije gradjana. v . a posebno Republika Srbija I autonomna pokrajina. zdravstvena zaštita i osnivanje zdravstvenih fondova ureduju se zakonom.URS navodi 3 oblika socijalnog osiguranja: 1) pravo zaposlenih na naknadu zarade u u slučaju privremene sprečenosti za radAaknadu za vreme privremene nezgposlenosti i S pravo na penzijsko osiguranje. majke tokom porodiljskog odsustva.BOSINA POTPITANJA 1) Nabrojati ih. pravo na socijalnu zastitu i pravo na zastitu porodice. pravo na zastitu zdravlja.a kakve pravo na imovinu. trudnice.od ekonomskog stania." —— 27 . Svako je dužan da čuva I poboljšava životnu sredinu. b -Prema URS: "Svako. buduci da se drzava stara o fizickom i psihickom zdravlju gradjana. odgovoran je za zaštitu životne sredine.URS: "Svako imapravo na zaštitu svogftzičkog ipsihičkog zdravlja. majke.Socijalna prava su prava II generaciie . stoga su ona kolektivna prava i to prava pozitivnog statusa. 4) jesu li ogranicena Hi neogranicena. samohranog roditelja i deteta. 2)Kakve jeprirodepravo na strajk (kolektivne). b-Deca . 5) kako se stite . u skladu sa zakonom. 2) PRAVO NA ZASTITU ZDRAVLJA a .sudski SOCIJALNA-PRAVa. koiim se iemci obavezno osiguranie zaposlenima i njihovim clanovima. osnazeno obavezom drzave da se stara o ekonomskoi sieurnosti penzionera. samohrani roditelji sa decom do sedme godine i stari ostvaruju zdravstvenu zastitu iz javnih prihoda.Zdravstveno osiguranje. 1) PRAVO NA SOCIJALNO OSIGURANJE a -Toje obavezno osiguranie zaspolenih. g-Republika Srbiia pomaže razvoj zdravstvene i fizičke kulture.

upis u matimu knjieu rođenih.Svako dete ima pravo na lično ime. čije se pružanje zasniva na načelima *soeiialne pravdefhumanizma i poštovania liudskog dostoianstva. Brak i odnosi u braku i porodici ureduju se zakonom.Pripada pojedincima i porodicama kojimaje potrebna pomoc.Porodica. majka. b .4)' PRAV a-N A . b .Svako ima pravo da slobodno odluči o radanju deee. i u tome su ravnopravni. u skladu sa zakonom.Zaključenje. vaspitavaiu i obrazuiu svoju decu. b-Prema URS:" Građani i porodice koiima ie neophodna društvena pomoć radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba. imaju pravo na socijalnu zaštitu. fizičkog. b . b .SOCIJALNU.Brak se zaključuje na osnovu siobodno datog pristanka muškarca i žene pred državnim organom. . b .Deca su zaštićena od psihičkog.Svako ima pravo da slobodno odluči o zaključenju i raskidanju braka. Posebna zaštita porodice. g . ako je to u najboljem interesu deteta. u skladu sa zakonom.Majei se pruža posebna podrška i zaštita pre i posle porodaja. (eesto pita kao posebno pitanje) Ove kateogrije uzivaju posebnu zastitu u skladu sa zakonom. v . Prava i dumosti roditelia a . ratnim veteranima i žrtvama rata pruža se posebna zaštita. pravo da sazna svoje poreklo i pravo da očuva svoi identitet. samohranog roditelia i deteta a . ekonomskog i svakog drugog iskorišćavanja Hi zloupotrebliavanja.Roditelji imaju pravo i dužnost da izdržavaiu.Vanbračna zajednica se iziednačava sa brakorou u skladu sa zakonom.Deca rođena izvan braka imaju jednaka prava kao deca rođena u braku. v . kao posebno ugrozenim kateogrijama stanovnistva.RS podstiče roditelie da se odluče na rađanje dece i pomaže im u tome. samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu. majke. Prava deleta a .Deca uživaju ljudska prava primereno svom uzrastu i duševnoi zrelosti. Sloboda odlučivanja o rađaniu a . Pravo na zakliučenje braka i ravnopravnost suprujnika a . g .ZASTITU: a . u skladu sa zakonom. Prava deteta i njihova zaštita ureduju se zakonom. v . trajanje i raskid braka počivaju na ravnopravnosti muškarca i žene.Sva ili pojedina prava mogu jednom ili oboma roditeljima biti oduzeta ili ograničena samo odlukom suda.Invalidima.

Deca mlađa od 15 godina ne mogu biti zaposlena niti. To su pravo na obrazovanje.v . mogu da rade na poslovima štetnim po njihovo zdravlie ili moral. ako su mlađa od 18 godina. visokoškolske i naučne ustanove samostalno odlučuiu o svome uredenju i radu. pravo na ucesce u kulturnom zivotu. v -Republika Srbija podstiče i pomaže razvoj nauke.Osnivanje škola i univerziteta ureduje se zakonom. kulture i umetnosti. g . usmerena na ocuvanje. b . u skladu sa zakonom. SL0B0DA^AUGN:0:G41JMETNIČK0GSTVA]RANJA a -Naučno i umetničko stvaralaštvo je slobodno. AIJtONOMlJAUNIVERZITETA Jemči se autonomija univerziteta.PRAVA"-r Š l f O B O Đ E (do sađa nikad nije pitala.Syi gradani imaju. d . v . BOSJNA POTPITANJA l)Nabrojati ih. u skladu sa zakonom. Univerziteti. pristup visokoškolskom obrazovairiu. razvoj i sirenje kulture i nauke. visokoškolskih i naučnih ustanova.RS omogućuie uspešnim i nadaieaim učenicima slabiieg imovnog stania besplatno visokoškolsko obrazovanje. b .Indivudalna prava poiedinca u oblasti kulture.Autorima naučnih i umetničkih dela jemče se moralna i materiialna prava.Svako ima pravo na obrazovanje. g . 2) Prava deteta 3) Kojaprava i obaveze jemci ustav za roditelje .lako Ustav regulise sledeca prava. procitaj samo) a . b .Posebna zaštita pruža se deci o kojoj se roditelji ne staraju i deci koja su ometena u psihičkom ili fizičkorn razvoju.'KUIjT ! DSNiŠ:. pravo koriscenja kulture I kulturnog stvaralstva i slicno. u skladu sa zakonom. pod jednakim uslovima. a srednie obrazovanje ie besplatno.Osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno. slobodu naucnog i umetnickog stvaranja. PBAYO NA t ^ R 2 ^ 0 ¥ A N J E s a . ostala gore nabrojana su zagaranotvana medjunarodnim pravom koje se neposredno primenjuje i koje Ustav jemci. autonomiju univerziteta. 29 .

b . Izborno pravo uziva pravnu zaštitu u skladu sa zakonom.S tim u vezi URS proklamuje pravo svakog na pristup podacima koii su u posedu državnih organa i organizacija kojima su poverenajavna ovlašćenja. g . na način predviđen zakonom. a glasanje je tajno i lieno.Gradani imaju pravo da učestvuiu u upravljaniu iavnim poslovima i da pod iednakim uslovima stupaju u iavne službe i na javne funkcije". Sloboda stampe 3. 2. aktivnog statusa.Politicka prava su: 1. osniva novine i druga sredstva javnog obavestavanja. samo ga imaju muskarci). d-Uslovi za aktivno i pasivno biracko pravo su jednaki i to su:£f| drzavljanstvo RS 5 (® punoletsfvoćffl' poslovna sposobnos^y prebivaliste na teritoriji RS (zaprebivaliste nepise u URS. Sloboda izrazavanja 4.U RS svako je Slobodan da bez odobrenia. g-Pored toga biraeko pravo moze biti jednako (jedan covek jedan glas) i neiednako. Izborno pravo je opšte i jednako. opste (imaju ga svi gradjani pod istim uslovima) jposebno fnpr. Pravo molbe (peticije) 1. Sloboda zbora (okupljanja) 5. BIRACKO PRAVO a . nepotpune ili netačno prenete informacije kojom je povredeno nečiie pravo ili interes xpravo na odsovor na objavljenu informaciju.Fasivno biracko"pravo je pravo gradjanina da bude izabran za narodnog predstavnika i izrazava njegovu poslanieku sposobnost. e . da ucestvuju u konstituisanju organa drzave i njihove volje. izbori su slobodni i neposredni. Jednom recju to su razni oblici ucesca pojedinca u javnom zivotu zemlje. u smislu ovlascenja gradjana da uticu na drzavu. . Sloboda udruzivanja 6. M 3^oJzZr*Č^j^e ^~~ ntćj7****«. v . v. HLOBOBA MEDIJA a . kojim se podstiče na diskriminaciju.® POLITICKE SLOBODE ITRAVA (6) a -To su prava i generacije.) dj -Prema URS "Svaki punoletan. nacionalne ili verske mržnje. b -Novine i druga sredstva javnog obavestavanja ne podlezu cenzuri.Nadležni sud može sprefclti širenje informacija i ideja putem sredstava javnog obavestavanja samo ako'je to u demokratskom društvu neophodno radial} sprečavanja pozivanja na nasilno rusenie Ustavom utvrđenog poretka ili narušavanje teritoriialnog integriteta Republike Srbijefzl sprečavanja propaeirania rata ili podstrekavanja na neposredno nasili^l radi sprečavanja zagovarania rasne. b. poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran. neprijateljstvo ili nasilje. a ostvarivanje ovih prava vrJpojrta.Aktivno biracko pravo ie pravo gradjanina da bira svoje pfedstavnike i izrazava njegovu biraeku sposobnost. d .URS predvidja instrumente za odbranu od zloupotrebe slobode medija-pravona ispravku neistinite. u skladu sa zakonom. Biracko pravo 2.To je pravo gradjana da bira i bude biran u drzavne organe. alipise u Zakonu o izboru za narodne poslanike npr..

. r\ v .USTAVNI SUP može zabraniti samo ono udruženje čije je delovanje usmereno naM)' nasilno rušenje ustavnog poretk^j) kršenie zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ^3°) izazivanje rasne. SLOBODA MISLJENJA IIZRAZAVANJA a . v . pisanjem. Ustavni sudodlucuje o zabrani rada jioliticke stranke iz istih razloga. sam ili zajedno sa drugima. ZUccU^e. " g .Okupljanje u zatvorenom prostoru ne podleže odobrenju. ni prijavliivanju. SLOBODA OKUPLJANJA a . javni tužioci.£.Sudije Ustavnog suda. tLuy>*n^CLM'c'- (w&oj0. sudije." b . ^cXj^ \° CxU g . 4. osim ako je time učinio krivično delo.Zborovi.Ovo pravo obuhvata slobodu mirnog_okupljanja građana. slikom ili na drugi nacin traze. uz upis u registar koji vodi državni organ.Zbog upucivanja peticija i predloga niko ne može da trpi štetne posledice. u skadu sa zakonom.Sloboda okupljanja može se ZAKONOM OGRANICITI samo ako je to neophodno rad|H) ) zaštite javnog zdravlia/2) morala/S prava drugih^tbezbednosti RS.Po URS ovo pravo se u jednom clanu.Zabranjena su tajna iparavojna udruženja.To je pravo svakog da. d .formulise kao "sloboda misli" i vezuje se za slobodu savesti i veroispovesti. .|4))morala demokratskog društvaD/nacionalne bezbednosti Republike Srbije. pripadnici policije i pripadnici vojske ne mogu biti članovi političkih stranaka. b . SLOBODA UDRUZIVANJA a . b . b . nacionalne ili verske mržnje. <ut^J^< 3.Ovim pravom jemči se sloboda političkog. upućuje peticije i druge predloge državnim organima. sindikalnog i svakog drugog udruživanja .g/čuvanja autoriteta i nepristrasnosti sud^3Y zaštite javnog zdravlia. kao pravo da se ostane izvan svakog udruženja. dok se u drugom clanuformulise kao "sloboda misljenja" i vezuje se za slobodu " izrazavanja" u smislu slobode da se "govorom. demonstracije i druga okupljanja građana na otvorenom prostoru prijavliuiu se državnom organu. organizacijama kojima su poverena javna ovlašćenja. & PRAVO MOLBE (PETICIJE) a .Udruženja se osnivaju bez prethodnog odobrenja. Zaštitnik građana. u skladu sa zakonom. primaju i sire obavestem'a i ideje. ^v 5. 31 .Sloboda izrazavanja moze se ZAKONOM OGRANICITI ako je to neophodno radi(T}/ zaštite prava i ugleda drugih. organima AP i organima jedinica LS i da od njih dobije odgovor kada ga traži. niti može da trpi štetne posledice za stavove iznete u podnetoj peticiji ili predlogu. £jaJ&£tZ7* tx (%-fyO'tu<L^l>&^-C Mww^o« uredjeno je zakonom.

ocuvanju njihove nac.Prema URS pojedinacna prava pripadnika nac. posebno kulturu. kultume.manjina prozeta su nacelima: ZABRANA DISKMMNACIJE pripadnika NM . tradicije. tj. učestvuje u procesu odlučivanja iU odlučuie o pitanjima iz tih oblasti i osniva ustanove iz ovih oblasti. >TA . informisanja na jeziku nacionalne manjine iklullure. d .Oni su pravna lica koji se fmansiraju iz budzeta i donacija.ffD Imaju svoiu maticnu drzavu.Osim svih ljudskih prava zajemcenih URS-dm. 32 . javnim službama. 2) Staje sloboda misli i moze li bid ogranicena. koja se ostvaruju u zajednici sa drugima u skladu sa URS.posebnosti i osobenosti. obrazovanja. 4) Cimeje ogranicena sloboda izrazavanja.za razliku od etnicke grape koji je nemaju. ali su malobrojnije spram ostalog dela stanovnistva te drzav^f6)podstaknuti su zeljom da zajedno ocuvaju ono sto cini njihov zajednicki identite. 1^NACELORAVNOPRAVNOSTIK vodieniu iavnih poslova. 5) U cemu se ogleda pravo na prigovor savesti. verske ili jezicke karakteristike.Savet predstavlia nacionalnu manjinu u oblasti službene upotrebe jezika. obrazovanie. PRAVA PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINA (14) a .Prerna siroj definiciji NM oznacava grupu lica u jednoj drzavi koja: (J) prebivaju na teritoriji te drzave@ njeni su drzavijaniplodrzavaju sa torn drzavom solidne dugotrajne vezeffl poseduju specificne etnicke. 3) Staje sloboda izrazavanja. zakonom i medj. L«H~r ft/! T&f b . tradiciju .. 6)Staje sloboda medija.SUSTINA prava NM je u zastiti i negovanju obelezja svojstvenih za naciju-kulture.-A e . veru i iezik. mogu izabrati svoje NACIONALNE SAVETE u skladu sa zakonom. RS priznaje istima posebnu ulogu u ostvarivanju prava pripaSnika NM. daju im se i manjinska prava. 7) Ko i kada i kako moze ograniciti ovu slobodu. u skladu sa zakonom.pripadnici NM imaju pod istim uslovima kao i ostali gradjani pravo da ucestvuju u upravljanju javnim poslovima i da vrse javne flinkcije.BOSINA POTPITANJA 1) Ogranicenje slobode politickog delovanja. v) stava da nisu diskriminaciia posebne mere koje drzava uvodi radi postizanja pune ravnopravnosti izmedju pripadnika NM i gradjana koji pripadaju vecini. organima AP i jedinicaLS vodi se računa o naeionalnom sastavu stanovnistva i odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika NM. Pri zapošljavaniu u državnim organima. koja se sastoji od tri elementa a) ravnopravnosti pripradnika NM pred URS i zakonom i jednake zakonske zastite b) zabrana diskriminaciie zbog pripadnosti NM. sluzbenu upotrebu jezika i pisma. £ ~ Kolektivnim praviroa pripadnici NM neposredno ili preko izabranih predstavnika odlucum o pojednim pitaniima vezanim za svoju kulturu . 8) Koji sud odlucuje o zabrani sirenja informacija — okruzni sud! 21. ¥ .NM mogu osnivati kulturna i prosvetna udruzenja koja dobrovoljno finansiraju. dl .ugovorima. vere i jezika. dj .u cilju ostvarivanja ovog prava na samoupravu pripadnici NM. koja mogu bit! individualna i kolektivna. sto su obelezja svoistvena za naciiuiSlzastupliene su u dovoljnom broju.

organi AP i jedinica LS vode postupak i na njihovom jeziku^fj na školovanie na svom jeziku u državnim ustanovama i ustanovama autonomnih pokrajina.Simboli i zastave NM se mogu službeno isticati tokom drž. razvijanje i javno izražavanje nacionaine. blagovremeno i nepristrasno obaveštavanie na svom leziku. praznika i praznikaNM na zgradama i u prosloryama lokalnih organa i organizacija sa javnim ovlašćenjima na područjima na kojima je jezik nacionalne manjine u službenoj upotrebi. BOSINA POTPITANJA l)Sta su nacionalne manjine. j . čuvanje.politicke stranke NM i koalicije pol. pod kojim uslovima 33 . 6) Mogu li nacionalne manjine same osnivati skole. pri službenoj upotrebi. prema kojoj se u NS obezbeđuju se ravnopravnost i zastupljenost polova i predstavnika NM. koji se obraca m lj .^ J ZABRANE ASIMILACIJE PRJPADNIKA NM. 2) Koja su njihovaprav. z~PRAVA PRIPADNIKA NM^jlna izražavanje. obavezno se isticu zastave i simboli SR. naselja i topografske oznake budu ispisane i na njihovom jezikujijj}' na potpuno. imena uliea. gde.3)Kojaje razlika izmedjuprava zajamcenih strancima I prava nacionalnih manjina -jezik nacionalnih maniinamoze biti u sluzbenoj upotrbi 4) Staje sa njihovim pismomj) Sta kaze ustav (ustavni zakon) u pogledu procenta potrebnog za uvodjenje jezika nacionalnih manjina u sluzbenu upotrebu.Pripadnici nacionalnih manjina čiji broj u ukupnom stanovništvu RS dostiže najmanje 2% prema poslednjem popisu stanovništva. etničke.stranaka NM mogu uceslvuju uraspodeli mandata i kad su dobili manje od 5% glasova od ukupnog broja biraca koji su glasali. u skladu sa zakonom. 8) Cime se bavi savet za zastitu prava nacionalnih manjina. primanje. Uz zastave i simbole nacionalne manjine. kulturne i verske posebnostiCO na upotrebu svojih simbola na javnim mestimajffjna korišćenje svog iezika i pisma^Tda u sredinama gde čine značajnu populaciju. k-Zakoni i propisi se objavljuju i na jezieima nacionalnih manjina.U skladu sa URS AP mogu na osnovu zakona pripadnicima NM svojim propisima ustanoviti i dodatna prava. JOJMogu li ih isticati. Zabranjena je nasilna asimilacija pripadnika NM-Zaštita pripadnika NM od svake radnje usmerene ka njihovoj nasilnoj asimilaciji ureduie se zakonom. 9) Mogu li nacionalne manjine upotrebljavati svoje zastave i druge simbole. kao i narodniposlanik. negovanje. mogu se obratiti drzavnim organima na svom jeziku i imaju pravo da dobiju odgovor na torn jezik.(3|na osnivanje privatnih obrazovnih ustanova/Tlda na svome jeziku koriste svoje ime i prezimeffil da u sredinama gde čine značajnu populaciju. sto je u skladu sa odredbom el. organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja. tradicionalni lokalni nazivi. ro . 100 URS. slanje i razmenu obaveštenja i idejanCy na osnivanje sopstvenih sredstava javnog obaveštavanja. Zabranjeno je preduzimanje mera koje bi prouzrokovale veštačko menianie nacionainog sastava stanovništva na područjima gde pripadnici NM žive tradicionalno i u značajnom broju. 1 . uključujući i pravo na izražavanje.Jedinica lokalne samouprave će OBAVEZNO u ravnopravnu službenu upotrebu jezik i pismo nacionalne manjine ukoliko procenat pripadnika te nacionalne manjine u ukupnombroju stanovnika na njenoj teritoriji dostiže 15% prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva. državni organi. i . 7)Staje sa mandatima predstavnika nacionalnih manjina u skupstini. njihov JEZIKI PISMO moze biti u ravnopravnoi službenoj upotrebi.Na teritoriji jedinice lokalne samouprave gde tradicionalno live pripadniei nacionalnih manjina. u skladu sa zakonom.

5)Kako ustav ogranicava zakonodavca. d .O t o m e odlucuje MUP u saranji saMinistarstvom inostranih poslova. dj . koje su zabrane {(23)i PRAVA I DUZNOSTI STRANACA (5) a . kulturnog i istorijskog nasledja i dobara od opsteg interesa.Stranci mogu steći pravo koncesiie na prirodnim bogatstvima i dobrima od opšteg interesa. jezika./ USTAVNE DUZNOSTI (15) a .Stranci. Takodje mogu sticati pokretne stvari iednako kao i doma i drzavljani.Ustavne duznosti su tek neke od duznosti gradjana koje su malom broju propisane u samom URS. 0 duznost postovanja ljudskog dostojanstva. u skladu sa međunarodnim ugovorima. v . izuzey prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo državljani RS. veroispovesti. )duznosti stranaca. @) duznost roditelia da izdrzavaiu. pola.dazbin. v . BOSINA POTPITANJA 1) Sta su.Stranac je lice sa stranim drzavljanstvom ili lice bez drzavljanstva b .Obaveza placanja poreza i drugih dazbin a-je opsta i zasniva se na ekonomskoj moći obveznika. 34 . U tome se ogleda nacelo ravnopravnosti.om jemce i SVOJINSKA PRAVA strancima tako da strana fizička i pravna lica mogu steći svojinu na nepokretnostima. vaspitavaju i obrazuiu svoiu decu.Strana pravna i fizicka lica su na trzistu izi'ednacena sa domacim. penziisko i invalidsko osiguranie osnovno obrazovanie b . nacionalne pripadnosti ili pripadnosti nekoj grupi ili zbog svojih političkih uverenja. 2) Gde su propisane. ^topsta poreska duznost u srazmeri sa ekonomskom moci obveznika.22. obavezno sociialno i zdravstveno osiguranie.URS daje strancima najveca moguca prava u okviru proglasenih ljudskih prava. e .Ustav ogranicava zakonodavca time sto nijedna od zakonskih duznosti i obaveza ne moze stajati u opreci sa pravima i slobodama. koja URS jemci gradjanima. @) opsta duznost cuvanja zivotne sredine. 3)Nabrojati ih. 4)Kadpostoji obaveza placanja poreza i drugih .Osim ovih prava URS garantuje iskljucivo strancima PRAVO AZILA.URS .. u skladu sa zakonom ili međunarodnim ugovorom. z . ima pravo na utočište u Republici Srbiji. To su: dQ opsta duznost postovanja Ustava i Zakona. 0 opsta duznost cuvania prirodnih resursa. tj. kao i druga prava odredena zakonom. Prema URS: Stranac koji osnovano strahuje od progona zbog svoje rase. g . Postupak za sticanje utočišta uređuje se zakonom. imaju u RS sva prava zajemeena Ustavom i zakonom. nauenog.

(4|Jemči se jednaka zaštita prava PRED SUDOVIMA i drugim državnirn organima.Osim prava stranci u RS imaju i DUZNOSTI kao sto su postovanje Ustava i zakona. pola. državljanstva. moraju biti ZASNOVANI NA ZAKONU. zakonski ifakticki 9)Kakav reciprocitetje potreban kod nas zakonski ili diplomatiski.21 na 17 strani skriite 4)Moze li stranac biti proteran iz RS na osnovu sudske odluke i kako. 7) Kako sticu pravo svojine 8) Kakav reciprocitet moze biti -formalni (upotpunosti izjednacava domace drzavlja i materijalni (koliko oni nama. nacionalne pripadnosti. pod uslovom da niie dvostruko oporezovan tj. političkog mišljenja ili gde mu ne preti ozbilino kršenje prava zajemčenih ovim ustavom. pravo da sticu nekretnine im je ograniceno.8vako ima pravo na JEDNAKU ZAKONSKU ZAŠTITU. samim tim sto predvidja pravna sredstva za otklanjanje posledica povrede prava.i . OSTVARIVANJE I ZASTITA LJUDSKIH I MANJINSKIH PRAVA I SLOBODA (12) a .Ustavni mehanizmi za zastutu Ustavom proglasenih LjiMP su: (ffjnjihova NEPOSREDNA FRIMENA. BOSINA POTPITANJA 1) Kad stranac ima pravo azila i ko odlucuje o azilu. Sto se tiee POREZA piaea ga ako je rezident (lice koje zivi u nasoj zemlji. pri eemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava. kao opste. a ima drzavljanstvo druge zemlje). potvrdjenim medj. |2)/ZAKONOM se može propisati način ostvarivania ovih prava samo akoje to Ustavom izričitopredviđeno ili akoje to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode.Zbog toga sto nisu drzavljani RS nemaju pravo da glasaju. 5)Imaju li prava vezana za cinjenicu drzavljanstva. bez diskriminacije. Stranac može biti PROTERAN samo na osnovu odluke nadležnog organa. toliko mi njima)ili diplomatski. kao i pravo na UKLANJANJE POSLEDICA koje su POVREDOM 35 J . j . sto vazi i za LjiMP zajemcena opsteprihvacenim jjravilima medjunarodnog prava. ljudskog dostojanstva. u zakonom predviđenom postupku i ako mu je obezbeđeno pravo žaibe i to samo tamo sde mu ne preti progon zbog njegove rase. da ne placa porez u drzavi ciji je drzavljanin.Taj mehanizam deluje dvostruko^jj preventivno tako sto napred osucuiecuje povredu pravag) represivno. 2)Moze li stranac biti proteran. k . ocuvanje zivotne sredine i druge duznosti koje propisuje URS. 3) Staje diskriminacija.ugovorima i zakonima. 11) kad stranac placa porez (2$. ^ S v a k o ima pravo na SUDSKU ZAŠTITU ako mu je povređeno ili uskraćeno neko LjiMP zajemčeno Ustavom. uslovljeno je reciprocitetom.Ustavom je uspostavljen mehanizam za zastitu ljudskih i manjinskih prava (LjiMP) b . vere. organa AP i jedinica LS. Kod nas je potreban zakonski ili diplomatski recoprocitet. 10) koje su duznosti stranaca. organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja.Prema URS ulazak stranaca u zemlju se uredjuje zakonom. pripadnosti određenoj društvenoj grupi. primerpozitivne i zastita -pogledati cl. 6) Mogu li sticati pokretm stvari. (3). imaocima k'nih ovlašćenja i organima AP i jedinica LS. v . Pojedinačni akti i radnje državnih organa.

kao samostalna i nezavisna služba. 5) Sta Ustav garantuje kodzastite ovih prava-jednakost 6)Koji su sudovi za njih nadlezni . i manj. / j j Gradani imaju pravo da se obrate MEĐUNARODNIM INSTITUCIJAMA radi zaštite svojih sloboda i prava zajemčenih Ustavom. g . društva.Ustav jemci jednaku pravnu zastitu svih oblika svoiine. (/ll) OGRANICENJE LJiMP i sloboda samo ako ograničenje dopušta Ustav i u svrhe radi kojih gadopušta. @ Svako ima pravo na NAKNADU MATERIJALNE ILI NEMATERIJALNE ŠTETE koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ.opste nadleznosti 7) O cemu se mora voditi racunapri ogranicavanju ljudskih prava 8)Kojase ljudska prava i slobode ne mogu ograniciti-pr. postovanje dostojnastva licnosti. kao ipraksi međ. /fid) Pravo na PRAYNU POMOĆ koju gradjanima i pravnim licima pružaju advokatura..pravima tumace se u korist unapređenia vrednosti demokrat. j@>Pravo na USTAVNU ŽALBU koja se može izjaviti protiv poiedinaenih akata ili radnii državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja. svoiina AP i svoiina jedinice LS. pravo da o zakonitosti konačnih pojedinaenih akata odlucuje nadlezni sud u upravnom sporu. i manj. b . (f} Pravo na VODJENJE UPRAVNOG SPORA tj.JAVNU svojinu cine državna svoiina. zadrumu i javnu svojinu. organ AP ili organ jedinice LS. ako su iscrpliena ili nisu predvidena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.NASTALE.sloboda kretanja i si. na rad.Sredstva iz javne svoiine_otuduiu se na način i pod uslovima utvrdenim zakonom. kao i drugih nosioca javnih ovlašćenja. v . i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinieama LS. na način i u 36 . 9)Koja se mogu ograniciti za vreme vanrednog stanja . /}/ EKONOMSKO UREDJENJE ( 5 ) SVOJINSKI ODNOSI PO URS (10) a . Ustavni sud. medj. pri cemu razlikuie privatnu. pri cemu oštećeni ima pravo da zahteva naknadu štete neposredno od lica koje je štetu prouzrokovalo. (ffi) ZAŠTITNIK GRAĐANA je nezavisan državni organ koji štiti prava građana od povreda nlcinjenih aktima organa državne uprave.sudovi. Na zivot. imalac javnog ovlašeenja. ako zakonom nije predviđena druga sudska zaštita. a kojima se povređuiu ili uskraeuiu LjiMP i slobode zajemčene Ustavom. ^8))Svako ima pravo na ŽALBU ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu. s tjm sto se zakonom određuje kada je pravna pomoć besplatna. ombudsman. pravicno sudjenje. obavezi ili na zakonu zasnovanom interest!. savestl i veropispovesti. saglasno važećim međunarodnim standardima ljud.Postojeća drustvena svoiina pretvara se u privatnu svojinu pod uslovima. tj. BOSINA POTPITANJA 1) Kako se ostvaruju-neposredno 2)Kojije izuzetak 3) Kako se stite 4) Ko im sve pruza zastitu . insititucife. prava. instituciia koje nadziru njihovo sprovođenje. sva ona za koje izricito nije propisano da ne mogu 10)Ko ih i kako ogranicava 11) Kako se tumace -Odredbe o ljud.

šumsko zemljište i gradsko građevinsko zemljište. Hcox^-t6* lj . način njenog korišćenja i raspolaganja. U državnoj imovini mogu biti i druge stvari i prava. e .Zakonom se mogu ogranieiti obliei korišeenja i raspolaganja. plasiranjem novcanih sredstava i HOVna trzistu novca i kapitala i na drugi nacin u skladu sa zakonom. imovina jedinica LS je drzavna imovina. kulturno i istoriiskojaasieđe. nakon cega je predvidjeno da se ide na prinudnu likvidaciju.Kada je rec o stvarima u PRIVATNOJ svojini konkretno polioprivredno zemliište. I . n . pod uslovima i na naein predviden zakonom. u skladu sa zakonom.12.Ova sredstva mogu se koristiti i za obavljanjeprivrednih i drugih delatnosti u zemlji il inostranstvu radi sticanja prihoda.Strana fizička i pravna liea mogu steći svoiinu na nepokretnostima.Dakle URS dopusta konkurenciju svojina s tim sto prepusta trzistu da odredi koji ee obliei svojine postojati u privrednoj stvarnosti. 37 .Sredstva u drzavnoj svojini koja koriste drzavni organi i organizacije i organi teritorijalnih jedinica. i .rokovima predviđenim zakonom o privatizaciji.Svako ie dužan da čuva prirodne retkosti i naučno. BOSINA POTPITANJA 1) Koje vrste svojine stiti ustav 2) Sta kaze ustav za drustvenu svojinu 3) Kojije rok za privatizaciju 4)Sta cini javnu svojinu 5)Sta spada u drzavnu svojinu 6) Ko maze dobiti koncesiju 7)Mozelipo novom Usavu gradsko gradjevinsko zemljiste biti uprivatnoj svojini 8) koja sve prava koriscenja imaju AP I LSprema zakonu o sredstvima u svojini RS -nepokretnosti. j . kao i druga prava određena zakonom. AP i iedinicama LS. s tim da s obzirom nato da jos nije odgovarajuci zakon. davanjem na korsicenje ili u zaku. u skladu sa zakonom. u skladu sa zakonom ili međunarodnimugovorom. dobra za koje je zakonom odredeno da su od opšteg interesa i imovina kofu koriste organi RS.Posebna odgovornost za očuvanje nasleđa je na RS. k . sto ie jedna od ustavnih duznosti (koju Bosa narocito voli da cuje) m . njihovo korišćenje i raspolaganje je slobodno.DRZAVNU svoiinu cine prirodna bogatstva. uređuju se zakonom. dj -Fizička i pravna liea mogu steći pojedina prava na određenim dobrima u opštoj upotrebi. kao dobra od opšteg interesa. odnosno propisati uslovi za korišćenje i raspolaganje da bi se otklonila opasnost od nanošenia štete životnoi sredini ili da bi se spreeila povreda prava i na zakonom zasnovanih interesa drugih lica.Prirodna bogatstva koriste se pod uslovima i na način predviden zakonom. bio krajnji rok. koriste se za ostvarivanje prava i duznosti RS odnosno teritorijalnih jedinica.Imovina AP i jedinka LS. novae 9) nacin korsicenja sredstava u drzavnoj svojini . Sticanje prihoda po osnovu ovih sredstava ostvaruje se njihovim otudjenjem.Strand mogu steći pravo koncesiie na prirodnim bogatstvima i dobrima od opšteg interesa. pokretnosti. /^ejzi^cc^u < . d . z .2008. s tim sto je 31.

kao i druga prava odredena zakonom. koga priprema roinistarstvo finansiia u saradnji sa drugim ministarstvima. odnosno po državnim institucijama kao nosiocima rashoda (skupština. koriste se dve podele. radi zaštite zdravlja ljudi. aeenciie. prosveta ltd. budžetska rezerva itd). investicije. Prva je po administrativna. materijalni troškovi.kao što su svi pojedini porezi.26. državni budžet je jednogodišnji dokument. 38 . SLOBODA PRIVREDNOG DELOVANJA a . kao i sve nečasne radnje na tržištu. 28. koja takođe uglavnom proizlazi iz materijalnih zakona. otvorenog i slobodnog trzista u RS.U vezi sa slobodom preduzetnistva su i siedeca dva prava: 1) Strana fizieka i pravna lica mogu steći svojinu na nepokretnostima. 27. b . sa njihovim planiranim iznosimaza sledeću godinu. zdravstvo. g . otvorenom i slobodnom tržištu. g -Element ekonomskog uredjenja je i zastita potrosaca u okviru koje su posebno zabranjene radnje usmerene protiv zdravlja. povezivanju i udruzivanju | jednak polozaj u pogledu uslovaprivredjivanja i pravne zastite ■ za svoje obaveze u pravnom prometu odgovaraju srgdstvima koiima raspolazu. Budžet ima karakter finansiiskog plana države za jednu godinu. Na prihodnoj strani navode se svi zakonom propisani državni prihodi . prihodi od kamata i prodaje državne imovine i slično. Obično se ove dve podele kombinuju i dobija složena klasifikacija. 2) Stranei mogu steći pravo koncesiie na prirodnim bogatstvima i dobrima od opšteg interesa. Na rashodnoi stani. životne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije. samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine.URS ne odredjuje sadrzinu ove samostalnosti v . kao i pratećim proeesnim i sličnim odredbama.Sadržaj državnog budžeta čine spisak prihoda i rashoda. sto je orjentaeija nase zemlje. subvenciie.Radi se o ekonomskoi autonomiii koja je jedna od bitnih obelezja ustavne konepecije slobodbe privrede b . a radi razvoja trzisne privrede.U sustini sloboda privrednog delovanja je mogucnostprivrednih subjekata da se samostalno organizuju i delaju.). kazne.Igakje nesporno je da ono obuhvata sledece elemente: f p Slobodno organizovanie preduzeca i drguih organizacija 2^ samostalnost u obavljanju delatnosti. slobodi grgduzetnistva. v . SAMOSTALNOST PRIVREDNIH SUBJEKATA a . u skladu sa zakonom ili medunarodnim ugovorom. a druga po ekonomskim funkcijama (plate i socijalna davanja za zaposlene. ministarstva. BUDZETSKO FINANSIRANJE DRZAVE I DRZAVNIH DELATNOSTI I DELATNOSTI OD OPSTEG INTERESA (8) Najčešće. sudovi.. dok ga usvaja skupština u obliku zakona. naknade. bezbednosti l privatnosti potrosaca.Ekonomsko uređenje u Republici Srbiji počiva na tržišnoj privredi. otplata dugova. ali se moze ograničiti zakonom.PR1DUZETNIŠTVO je slobodno. takse.

dj .Pokraiine. e . ne sadrzi opste norme. 1 .Sredstva iz kojih se fmansiraju nadležnosti RS.rad drzavnih oreana. samostalna je i podleže nadzoru NS. nadleznosti RS 2) U kojoj formi se donosi . Zakonom se određuje učešće AP u deiu prihoda RS.Republika Srbija stara se o ravnomernom i odriivom regionalnom razvoju.uformi zakona. j .a vaznost starog budzeta je istekla. NBS rukovodi guverner.Vazno je obezbediti njenu nezavisnost od vlade.Izvršavanie svih budžeta kontroliše Državna revizorska institucija. kojoj i odgovara. b . g . budzeta RS. k . ier se donosi za svaku sodinu.AP ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadležnosti. v . a u obliku zavrsnog racuna 3)Staje specificno kod zakona o budzetu. AP i jedinica LS mogu da se zadužuju. u skladu sa odlukom skupštine AP.Poslovi jediniee LS fmansiraju se iz izvornih prihoda iedinice LS. Vrste i visina izvornih prihoda AP određuju se zakonom.NBS je centralna banka RS. svoistva . 39 . koga bira i razresava NS i nadzire njegov rad. BOSINA POTPITANJA l)Sta se sve finansira iz budzeta .O Državnoj revizorskoj instituciji donosi se zakon. u skladu sa zakonom. samostalna je ipodleže nadzoru NS.Narodna skupstina usvaja budžet izavršni račun RS. s tim što se 3/7 od budzeta AP Vojvodine koristi za finansiranie kapitalnih rashoda. organa AP.RS. m .NS razmatra predlog završnog računa budžeta po pribavljenom mišljenju Državne revizorske institucije lj . Ako se budzet ne usvoji u roku.Zakonom se utvrđuju rokovi u kojima budžet mora biti usvojen i način privremenog fmansiranja. z . NS bira i razresava i Savet guvernera NBS.. O Narodnoj banci Srbije donosi se zakon.RS.temporalnog ie karaktera.Uslovi i postupak zaduživanja uređuju se zakonom. kada je AP poverila jedinieama LS obavljanje poslova iz svoje nadležnosti. tj.Državna revizorska institucija ie najviši državni organ reviziie javnih sredstava u RS.Budzet AP Vojvodine iznosi naimanie 7% u odnosu na budzet RS. a koja proističe iz ustava i zakona.a . i . prelazi se na privremeno finansiranje (obicno 3 meseca). To je institucija javnih finansija sa svojstvom drzavnog organa. ima formu zakona i pokazuie prihode i rashode RS za iednu eodinu. AP ijedinica LS irnaju budžete u kojima moraju biti prikazani svi prihodi i rashodi kojima se fmansiraju njihove nadležnosti. Sadržaj svih budžeta određenje raspodelom nadleinosti između njih. AP ijedinica LS obezbeđuju se iz poreza i drugih prihoda utvrđenih zakonom. na predlog Vlade. i budzeta AP.Obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina je opšta i zasniva se na ekonomskoj mobi obveznika. opstine i eradovi donose svoie budzete i zavrsne racuna na predloge njihovih izvrsnih organa. kojoj i odgovara. u skladu sa zakonom. d .

dok sam statut donosi Skupstina AP Vojvodine 6. odlueuje o promeni granice Republike Srbije. 7. predstavnika suverenosti gradjana u RS i(1) u skladu sa shvatanjem nacela opodeli vlasti. NS saucestvujeu vrsenju ustavorvorne vlasti.\/ ZAKONODAVNA VLAST 29.c .a. prema kome se odnos tri grane vlasti zasniva na ravnoteži i međusobnoj kontroli. «» ^* z . z 1 -Odluka o vanrednom stanju važi najduže 90 dana.Narodna skupština kao nosilac USTAVOTVORNEIZAKONODAVNE VLASTI j^yi 1. ž .NS vrsi USTAVOTVORNU VLAST kad:(T))donosi i menja Ustav/Q)1 donosi poseban Zakon kojim se uredjuje sustinska autonomija na Ki M.^ ^f^l.o>"" ^ e^tcc^ rAoJ^0- dj . donosi zakone i druge opšte akte iz nadleznosti Republike Srbije. g . Potvrdjuje ih zakonom. 5) uvođenje vanrednog stania i 6) amnestija. daje prethodnu^saglasnost na statut autonomne pokrajine. (videti pitanje br. s obzirom na to da(fj moze odluciti da usvoieni akt o promeni URS stavi na republicki. usvaja budžet i završni račun Republike Srbije. (fCy odlueuje o ratu i miru i proslašava ratno i vanredno stanie. dok je0odredjena pitanja predvidiena URS .Prema URS./jfo.jD budžet i završni račun. uformizakona. kao ni 7) pitanja koia se tiču izbomih nadleznosti NS. potvrđuje međunarodne ugovore kad je zakonom predviđena obaveza njihovog 3>c^ potvrdivanja. . uformiZakona i po postupku za donosenje zakona. donosi i menja Ustav. NARODNA SKUPSTINA-NADLEZNOST I NACINRADA (20) a . r j v . pod slovom E) 0> . na predlog Vlade.Prema URS predmet referenduma ne moeu biti\)ob&veze koje proizlaze iz međunarodnih ugovora%2) zakoni koji se odnose na liudska i maniinska prava i slobode. nadzire rad službi bezbednosti. usvaja plan razvoja i prostorni plan.NS raspisuie referendum o pitanjima iz svoje nadleznosti na zahtev vecine svih narodnih poslanika ili najmanje 100. NS proglašava VANREDNO STANJE kada javna opasnost ugrožava opstanak države ili gradana. kom prilikom vrsi A ct ZAKONODAVNU VLAST. NS odluku o vanrednom stanju može produžiti za još 90 dana. 8• daie amnestiiu za krivična dela.d3 kad donosi odlukuo osnivaniu novih AP i o ukidanju i spajanju vec osnovanih. Po isteku ovog roka. strani. 4. CM ^ 4.om duzna da stavi na republicki referendum radi potvrdjivanja. na 4. večinom od ukupnog broja narodnih 40 . b -"NS vrsi nadleznost u svojstvu:(l) nosioca ustavotvome i zakonodavne vlasti. ustavotvorni referendum radi potvrdjivanja./lT| usvaja strategiiu odbrane e . 5.Kao PREDSTAVNIK SUVERENOSTI GRADJANA u RS. NS: ^)raspisuje republicki referendum.U slucaju promene URS . 3) poreski i drugi finansijski zakoni.000 biraca. uformiZakona i po postupku za donosenje zakona. cUsD ^' Y^>\• 3.Prema URS narodna skupstina (NS) je najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvome i zakonodavne vlasti u Republiei Srbiji. kao i kad(f)odlueuje o promeni granice RS d .

odnosno eim NS bude u mogucnosti da se sastane.15. u skladu sa Ustavom.ML ^£. nadzire njen rad i odlueuje o prestanku mandata Vlade i ministara.NS vrši i druge poslove određene Ustavom i zakonom. Republiekog javnog tužioea.Kad „NS nije u mogućnosti da se sastane mere kojima se odstupa od ljudskih i r-^Ju7^V' manjinskih prava može propisati Vlada. i nadzire njegov rad.Kad odluku o vanrednom stanju nije donela Narodna skupština. predsednik Narodne skupštine ipredsednik Vlade. 14. predsednike sudova. predsednik NS ipredsednik Vlade. i 4 .Kad mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava nije propisala NS.Proglašavajući vanredno stanje NS može propisati mere kojima se odstupa od Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava. 17. AkoNS ne potvrdi ovu odluku. uz supotpispredsednika Republike. mere odstupanja od Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava zaiedno utvrđuiu predsednik Republike.Kad NS niie u mogućnosti da se sastane. koja traje do okončanja vanrednog stanja. odluka prestaje da važi završetkom prve sedniee NS održane go proglašeniu vanrednog stania. i 2 . mere odstupania prestaju da važe 24 sata od početka prve sednice NS održane po proglasenju vanrednog stanja. bira Vladu. javne tužioee. U slučaju proglašenja vanrednog stanja raspustenoj NS ponovo se uspostavlja njena puna nadležnost. uredbom.{ 126) z 2 -Za vreme vanrednog stanja.Ukoliko NS ne potvrdi odnosnu uredbu. i 3 . ^"h^^to-iA z 6 . C ' ' if*-' o-t. odluku o proglasenju vanrednog stanja 6C. NS je potvrđuje u roku od 48 sati od njenog donošenja. U slučaju proglašenja ratnog stanja raspustenoj NS ponovo se uspostavlja njena puna nadležnost. X l ^ j>d° n o s e zajedno predsednik Republike. bira i razresava sudije Ustavnog suda. b/i O-^JSC z 7 .Kad NS niie u mogucnosti da se sastane. NS se sastaje bez posebnog poziva i ne može biti raspuštena. odnosno čim bude u mogucnosti da se sastane. 16. a po isteku ovog roka mogu se obnoviti pod istim uslovima.Kad NS ne može da se sastane. z 3 .vt . il . (i guverner i ombudsman se biraju na 5 godina). (o merama odstupanja od LJ i MP videti na str. (POPUT PONOVNOG 4 .Za vreme ratnog stanja. . z 8 . 18 ) ($) j . bira i razresava guvernera Narodne banke Srbije i nadzire njegov rad. vecinom glasova svih narodnih poslanika. Vlada je dužna da uredbu o merama odstupanja od ljudskih i manjinskih prava podnese na potvrdu NS u roku od 48 sati od njenog donošenia.Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava koje propišu NS ili Vlada važe naiduže / ^ 90 dana. i . NS se sastaje bez posebnog poziva i ne može biti rasmištena. 1 ra.Sve mere propisane u periodu ratnog stanja potvrđuje NS kad bude u mogucnosti da se sastane.Proglašavajući ratno stanje NS može propisati mere kojima se odstupa od Ustavom zajemčenih liudskih i maniinskih prava. odluku o proglasenju ratnog stanja donose Zajedno predsednik Republike. 18.U okviru svoiih IZBORNIH NADLEZNOSTI NS raspolaze odredjenim instrumentima za postizanje ravnoteze i medjusobne saradnje tri grane vlasti: <"U 13. koja traje do okončanja ratnog stanja. z 5 . u ^ ^ z 4 . sudije i zamenike javnih tužilaca. bira i razresava i druge funkcionere odredene zakonom. i 5 . bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda. bira i razrešava Zaštitnika građana. predsednik NS i predsednik Vlade. NS proglašava RATNO STANJE. k .Prema URS.poslanika. -V* pod istim uslovima kao i Narodna skupština.

u sali. iz utvrdjenog dnevnog reda NS. NACIN RADA NARODNE SKUPSTINE a .Kada se obavi razmatranje svih tačaka dnevnog reda i odlučivanje po njima.NS se sastaje u vanredno zasedanje na zahtev naimanje 1/3 narodnih poslanika ili Vlade. nj .IZGLASAVANJA ZAKONA) 1 .Predlog dnevnog reda sednice NS. 1 . n . g .Kvorum za rarfNS u Đanima za glasanje. dj .Predsednik NS prekida rad NS kada utvrdi nedostatak kvoruma na sednici NS. lj . a drugo pocinje prvog radnog dana u oktobru i moze trajati najduze 90 dana.Sednicu plenuma saziva i njome predsedava predsednik NS. čas i mesto održavanja sednice NS.Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice NS usvaja se zapisnik sa prethodne sednice NS. sa predlogom dnevnog reda. svih narodnih poslanika. b . predsednik NS zaključuje pretres. i . j . predsednik NS zaključuje sednicu NS. ali nema pravo nadzora nad radom sudova ili javnih tuzilaca.Predsednik NS pisanim putem odreduie dan. najmanje sedam dana pre dana za koji se saziva sednica e .Rasprava o pojedinim tackama. lj . ponaosob.O dnevnom redu u celini. NS odlučuje bez pretresa. na predlog Vlade. m . c^J^^ (o/kl ynZfzc*) KM. NS o zapisniku odlučuje bez rasprave.S obzirom na to da je sudska vlast nezavisna NS ima samo pravo da bira deo sudija i sve javne tuzioce. i na sednicama odbora. k . kao uzih radnih telaNS. kojima prisustvuju samo oni narodni poslanici koii su clanovi odbora. kao i na konstitutivnoi sedniciNS postoji ako je na sednici NS prisutno najmanje 126 narodnih poslanika. vodi se bez obzira na broj prisutnih narodnih poslanika. tj.Zasedanja NS mogu biti redovna i vanredna. prisustvuie 1/3 narodnih poslanika z . sa unapred utvrdjenim dnevnim redom.NS vrsi svoju nadleznost na sednicama plenuma. kao i nadzor nad radom i razresenje nosilaca drugih vlasti. ^h^c^ 42 Cj^^a _-. Prvo redovno zasedanje pocinje prvog radnog dana u martu.NS odlučuje u danima za glasanie. prilikom usvajanja zapisnika sa prethodne sednice i utvrdivanja dnevnog reda.Kada utvrdi da nema vise prijavljenih za učešće u pretresu. saaftfie**- u^n^^ć .Da bi sednica NS otpocela potrebno je da joj. dok se kvorum ne obezbedi. Predsednik NS odreduje Dane za glasanje po završetku rasprave o svim tackama dnevnog reda.Potom se otvara pretres svake tačke dnevnog reda sednice NS. koja se odrzava u vreme redovnog zasedanja NS priprema predsednik NS. v . d .Iz ovoga sledi da su "instrument ravnoteze i medjusobne kontrole tri grane vlasti" u rukamaNS: izbor ili ucesce u izboru nosilaca druge dve vlasti.

>v

.& rJ*i

NACIN ODLUCIVANJA U NARODNOJ SKUPSTINI (cesto pita kao posebno pitanje)

t f[ U—L*;- «-i

a - Prema URS NS donosi odluke vecinom glasova narodnih poslanika na sednici na koioi ,» £G.fc~Utt£ je prisutna većina narodnih posFanika. b - Vecinom slasova svih narodnih poslanika (126) NS: J 1.) daje amnestiju za krivična dela, 2.) proglašava i ukida vanredno stanje, 3.) propisuje mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u ratnom i vanrednom stanju, 4.) donosi zakon kojim Republika Srbija poverava AP i jedinicama LS pojedina pitanja iz svoje nadleznosti, 5.) daje prethodnu saglasnost na statut AP, 6.) odlučuje o Poslovniku NS, o svom radu, 7.) ukida imunitet narodnim poslanicima, predsedniku Republike i ZaŠtitniku građana, 8.) usvaja budžet i završni račun, 9.) vrsi sve svoje izborne nadleznosti, 10.) odlučuje o odgovoru na interpelaeiju, 11.) glasa o zakonu koji je Predsednik RS vratio NS na ponovno izglasavanje. "V - NS donosi zakone i druge opšte akte iz nadleznosti Republike Srbije vecinom slasova rfrŽ# *&* narodnihposlanlkana sednici na koioi jeprisutna većina narodnih poslanika. g-Izuzetak od ovogpravilaje zakon kojim Republika Srbija poverava AP i jedinicama LS pojedina pitanja iz svoje nadleznosti. d - Vecinom glasova syih narodnih poslanika NS odlučuje ozakomma kojima se ureduju: § 1.) referendum i narodna inicijativa, 2.) uživanje individualnih i kolektivnih prava § pripadnika nacionalnih manjina, 3.) plan razvoja i prostorni plan, 4.) javno zaduživanje, 5.) teritorija AP i jedinica LS, 6.) zaključivanje i potvrdivanje međunarodnih ugovora, 7.) druga pitanja određena Ustavom. Uj - N S 2/3 vecinom odlucuje o 1) promeni URS - a, 2) pitanjima o kojima, prema URS u odlucuje po postupku predvidjenom za promenu URS - a, 3) promeni granice RS, 4) donosi Zakon kojim se uredjuje Suštinska autonomija AP K i M, 5) odlucuje o osnivanju novih AP i ukidanju ili spajanju vec osnovanih AP, 6) donosi Ustavni zakon za sprovodjenje URS - a i 7) odlucuje o razresenju Predsednika RS. e - U svom radu NS donosi sledece AKTE : zakon, budjeU plan razvoja, prostorni plan, završni račun, poslovnik, deklaraciju, rezoluciju, preporuku, odluku, zaključak i autentično tumačenje akta koji donosi.
BOSINA POTPITANJA 1) Koji su akti koje donosi, 2)Kako odlucuje NS —popravilu kvorumskom vecinom. ti vecinom slaova na sednici na koioi fe prisutna vecina narodnih poslanika, 3) O kojim pitanjima odlucuje 2/3 vecinom glasova, 4)Kako odlucuje o ratu i miru - vecinom glasova svih narodnih poslanika. 5)Kojom vecinom bira sudije za njihovprvi, trogodisnji mandat, 6) Kadpocinje i koliko traje prvo redovno zasedanje 7) Nabrojati najvaznije nadleznosti NS. 8) Štaje ombudsman i na koliko godina se bira

2/š

30. IZBOR I MANDAT NARODNIH POSLANIKA (7)

a - Prema URS narodna skupština (NS) je najvišepredstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji. b - N S čini 250 narodnih poslanika, koji se biraiu na neposrednim izborima, tajnim glasanjem. u skladu sa zakonom o izboru narodnih poslanika.
43

v - U NS obezbeduju se ravnopravnost i zastupljenost polova i predstavnika nacionalnih manjina, u skladu sa zakonom. g - Gradani biraju poslanike na osnovu slobodnog, opšteg, jednakog i neposrednog izbornog prava, tajnim glasanjem. d - Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika (ZINP) niko nema pravo da, po bilo kom osnovu, sprečava Hi primorava gradanina da glasa, da ga poziva na odgovornost zbog glasanja i da od njega traži da se izjasni za koga je glasao ili zašto nije glasao. dj - PRAVO DA BIRA poslanika I DA BUDE BIRAN za poslanika ima građanin sa "prebivalištem u Republici Srbiii koii ie istovremeno i%ržavljanin RS, koji ie'Wvrsio 18 godina života i poslovno ie sposoban. e - Biraci se upisuju u BIRACKI SPISAK z - Birački spisak je javna isprava i vodi se po službenoi dužnosti. Gradanin ima pravo uvida u birački spisak i pravo da zahteva njegove isprayke (upis, brisanje, izmenu ili dopunu biračkog spiska). i-Biraeki spisak je jedinstven i stalan i obavezno se ažurira svake kalendarske godine, najkasnije do 31. marta. Stalan je zbog toga sto se u m'ega, nezavisno od konkretnih izbora, upisuiu svi gradjani sa birackim pravom. Jedinstven je ier vazi za sve izbore. i - Birački spisak se zakljucuje naikasniie 15 dana pre dana održavania izbora, RESENJEM organa koji vodi birački spisak. k - Rešenje kojim se zakljucuje biracki spisak dostavlja se Republičkoj izbornoj komisiji (RIK - u) naidocniie u roku od 24 časa od easa niegovog donošenja., a RIK objavljuje u " Sluzbenom glasniku R S " ukupan broj biraca. 1 - Narodni poslanici biraju se u RS kao JEDNOJ IZBORNOJ JEDINICI lj - Biraju se na osnovu lista -J®} politickih stranaka,^ stranackih koalieiia i drugih politickih organizacija,^ i lista koie predloze grupe gradiana. Dakle, politieke stranke, stranacke koalicije i druge politicke organizacije, kao i grupe gradjana nayivaju se PODNOSIOCIMA IZBORNIH LISTA. IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE a - IZBORE ZA NARODNE POSLANIKE raspisuje predsednik Republike. 90 dana pre isteka mandata Narodne skupštine, tako da se izbori okončaiu u narednih 60 dana, ODLUKOM, kojom se odredjuje dan odrzavanja izbora i dan od kojeg pocinju da teku rokovi za odrzavanje izbornih radnji i ona se objavljuje u " Sluzbenom glasniku R S " b - Prema ZINP POSLANIČKIMANDATI raspodeljuju se srazmemo broju dobijenih glasova, sto znaci da je kod nas prihvacen sis tern srazmemos predstavnislva. v-Izbori se sprovode na osnovu izbornih lista g - Na IZBORNOJ LISTI medu svaka četiri kandidata po redosledu na listi (prva četiri mesta, druga četiri mesta i tako do kraja liste) mora biti po jedan kandidat - pripadnik onog pola kofi ie manie zastuplien na listi, a ukupno na izbornoj listi mora biti najmanje 30% kandidata manje zastupljenog pola na listi. d - Ako izborna lista ne ispuniava navedene uslove smatraće se da sadrži nedostatke za proglasenje izborne liste, a predlagae liste biće pozvan da otkloni nedostatke liste. dj - Ako predlagae liste ne otkloni nedostatke RIK ee odbiti da proglasi izbornu listu. Ovim je do kraja sprovedeno nacelo URS - a o ravnopravnosti polova .

e - Podnosilac izborne liste može povući listu najkasnije do dana utvrđivanja zbirne izborne liste. z - Izborna lista je utvrđena kad je svojim potpisima pjodrži najmanje 10.000 birača. i -Birač može svojim potpisom podržati izbornu listu samo jednog predlagača. Svaki potpis mora biti overen u opštinskom sudu. j - Izborna lista dostavlja se RIKr u najkasnije 15 dana pre dana određenog za održavanje izbora. Uz izbornu listu, RIK - u se dostavlja i sva potrebna dokumentacija propisana ovim zakonom. k - RIK RESENJEMproglašava izbornu listu jedne političke stranke (stranačka izborna lista), listu dve ili vise političkih stranaka (koaliciona izborna lista), odnosno grupe gradana (izborna lista grupe gradana), odmah po prijemu izborne liste i odgovarajuće dokumentacije, a najkasnije u roku od 24 časa od prijema izborne liste. Rešenje o proglašenju izborne liste RIK bez odlaganja dostavlja podnosiocu. Na osnovu proglašenih izbornih lista sastavlja se glasački listić! 1 - Ako RIK utvrdi da izborna lista nije podneta blagovremeno, doneće rešenje o njenom odbacivanju. lj - Ako RIK utvrdi da izborna lista sadrži nedostatke koji su smetnja za proglašenje izborne liste doneće, u roku od 24 časa od prijema izborne liste, zaključak kojim se podnosiocu izborne liste nalaže da najdocnije u roku od 48 časova od časa dostavljanja zaključka otkloni te nedostatke. Tim zaključkom istovremeno će se podnosiocu izborne liste ukazati na radnje koje treba da obavi radi otklanjanja nedostataka. m - A k o RIK utvrdi da nedostaci izborne liste nisu otklonjeni, ili da oni nisu otklonjeni u predviđenom roku, doneće u narednih 48 časova rešenje kojim se odbija proglašenje izborne liste. n - ZBIRNU IZBORNU LISTU utvrđuje RIK. nj - Redosled izbornih lista, sa imenima svih kandidata, na zbirnoi izbornoi listi utvrđuje se prema redosledu njihovog proglašavanja. Zbirnu izbornu listu RIK objavliuje u "Službenom glasniku Republike Srbije", najkasnije 10 dana pre dana odredenog za održavanje izbora. ~™~" o - Za dan proglašenja zbirne izborne liste uzima se dan njenog objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". ORGANI ZA SPROVODJENJE IZBORA - REPUBLICKA IZBORNA KOMISIJA (RIK) a - ORGANI ZA SPROVOĐENJE IZBORA su RIKi birački odbori. b - Organi za sprovođenje izbora su samostalni i nezavisni u radu i rade na osnovu zakona i propisa donetih na osnovu zakona. Za svoj rad odgovaraju organu koji ih je imenovao. v - Organi za sprovođenje izbora rade u stalnom i proširenom sastavu. g - Organi za sprovođenje izbora rade u PROŠIRENOM SASTAVU od dana utvrdivanja tog sastava do završetka izbora. d - Organi za sprovodenje izbora odlučuju većinom glasova članova u stalnom, odnosno proširenom sastavu. dj -Nijedna politička stranka. stranačka koalicija ili druga politička organizaciia ne moze imati vise od polovine članova u stalnom sastavu svih organa za sprovodenje izbora.

S obzirom na to da je u RS prihvacen sistem srazmernog predstavnistva svaki birac glasa zg 1 od tzbornih lista sa zbirne izborne liste.RIK obrazuje i imenuje biracke odbore.Biraeki odbor u STALNOM SASTAVU cine: predsednik i naimanie 2 člana.Predsednik . a najmanje 100 birača. predstavnika republičke organizaeije nadležne za poslove statistike. . Birač u toku održavanja izbora može glasati samo iedanput. 2) obezbeđuje pravilnost i tajnost glasanja. e . Ku-^tr^-^-j cA v . njihove predsednike i clanove b . Birački odbor se stara o održavaniu reda na birafikom mestu za vreme glasanja. i . a U PROŠIRENOM SASTAVU i po jedan predstavnik podnosioca izborne liste. Predsednik. 3) utvrđuie rezultate glasania na biračkom mestu i obavlja druge poslove odredene ZINP. 1 . z .Svaki birač glasa lično. i . koji učestvuje u radu koraisije bez prava odlucivania.Glasanje za narodne poslanike obavlja se na biračkom mestu.RIK rešeniem utvrđuje da podnosilac izborne liste ispuniava uslove za određivanie svoiih predstavnika u prošireni sastav ovog organa u roku od 48 časova od proglašenja izborne liste.Članovi organa za sprovođenje izbora narodnih poslanika i njihovi zamenici moraju imaii izbomo pravo.Sastav RIK . Rešenje o ispunjenju. RIK ima i jednog člana. j -RIK ima sekretara koga imenuje NS iz reda stručnih radnika svoje službe. članovi RJK i njen sekretar imaiu zamenike.e . dj -Birački odbor: 1) neposredno sprovodi glasanje na biračkom mestu. k . odnosno neispunjenju uslova za odredivanje predstavnika podnosioca izborne liste RIK dostavlja podnosiocu izborne liste u roku od 24 easa od časa donošenja rešenja. Na jednom biračkom mestu može da glasa najviše 2. rešenjem utvrduje koji podnosilac izborne liste ispunjava uslove za odredivanje svojih predstavnika u prošireni sastav biračkog odbora.Birački odbor imenuje se naikasniie 10 dana pre dana određenog za održavanie izbora.Predstavnik podnosioca izborne liste postaje clan RIK u proširenom sastavu najkasnije 24 časa od donošenja rešenja m . z .RIK u roku od 48 časova od časa donošenja rešenja o proglašeniu izborne liste. a u PROŠDRJENOM SASTAVU i po iedan predstavnik podnosioca izborne liste. BIRACKI ODBORI a . d .a objavtjuje se u "Službenom glasniku RS". koji ueestvuje u radu komisije bez prava odlueivanja.RIK U STALNOM SASTAVU čine predsednik i 16 drugih članova koie imenuje NS na predlog poslaničkih grupa NS. g .Predstavnik podnosioca izborne liste postaje član biračkog odbora u proširenom sastavu najkasnije 24 sata od časa donošenja tog rešenja.500. Predsednik i članovi biračkog odbora imaju zamenikejiajkasnije 10 dana pre dana odredjenog za odrzavanje izbora. članovi RIK i njihovi zamenici moraju biti diplomirani pravniei. lj .Članovima organa za sprovodenje izbora i njihovim zamenieima prestaje funkcija u ovim organima kad prihvate kandidaturu za narodne poslanike.

ć .Glasa se na overenim glasačkim listićima. odnosno koalicije političkih stranaka nacionalnih manjina odlučuje R1K pri proglašenju izborne liste. 1 . a glasanie na torn biračkom mestu se ponavlja.Glasanje je tajno. O tome da li podnosilac izborne liste ima položaj politicke stranke nacionaine manjine.Svaki biraeki odbor vodi zapisnik o radu i dostavlja ga R I K . Nevažeći glasaeki listić ieste nepopunjeni glasački listić.u . u skladu s međunarodnopravnim standardima. Na osnovu izvoda iz biračkog spiska. što unosi u zapisnik. s .Po urvrdjivanju rezultata izbora sledi RASPODELA MANDATA. Ako dve izborne liste ili vise izbomih lista dobiju iste količnike na osnovu kojih se dodeljuje jedan mandat a nema vise neraspodeljenih mandata. nj -U raspodeli mandata ueestvuju samo izborne liste koje su dobile najmanie 5% glasova od ukupnog broia glasova birača koji su glasali u izbornoj jediniei.Politicke STRANKE NACIONALNIH MANJINA i koalicije političkih stranaka nacionalnih maniina učestvuju u raspodeli mandata i kad su dobile martje od 5% glasova od ukupnog broja birača koji su glasali. naikasniie u roku od 10 dana od dana objavlfivania ukupnih rezultata izbora. mandat se dodeljuje izbornoj listi koja ima sledeći najveći količnik. birackl odbor se raspušta i imenuje novi. Ovakav zakljucak proistice iz cinenice da podnosilae izborne liste. Ako se utvrdi da je broj glasačkih Hstića u glasaekoj kutiji veći od broja birača koji su glasali. o . r . a glasanje na torn biraekom mestu se ponavlja. dostavlja RIK . 47 . birački odbor utvrđuje ukupan broj birača koji su glasali. mandat će se dodeliti listi koja je dobila ukupan veći broj glasova.Na ovai nacin se sprovodi odredba URS prema kojoj se u NS obezbeduje ravnopravnost i zastuplienost polova i predstavnika nacionalnih maniina. RIK irn osnovu tih zapisnika utvrdjuje rezultate izbora i o tome saeinjava poseban zapisnik.ZINP je prihvatio sistem nevezanih izbornih listi.Po završenom glasanju birački odbor pristupa utvrđivam'u rezultata glasanja na birackom mestu. m . u skladu sa zakonom. a na predlog podnosioca izborne liste koji mora biti stavijen pri podnošenju izborne liste. listić koji je popunjen tako da se ne može utvrditi za koju se izbornu listu glasalo i listić na kome je zaokruženo vise od jedne izborne liste. Dobijeni količnici razvrstavaju se po veličini a u obzir se uzima 2S0 naiveeih količnika. j . k . samo zajednu izbornu listu sa glasackog listica. lj — Birackl odbor konstatuje broj nevažećih glasačkih listića i broj glasova za svaku izbornu listu. Svaka izborna lista dobija onoliko mandata koliko tih kolienika na nju otpada.RIK raspodeljuje mandate primenom sistema najvećeg količnika.Politicke stranke nacionalnih manjina su sve one stranke čiji je osnovni cilj predstavljanje i zastupanje interesa nacionaine manjine i zaštita i poboljšanje prava pripadnika nacionalnih rnanjina.N a biračkom mestu i na 50 metara od biračkog mesta zabranjeno je isticanje simbola političkih stranaka i drugog propagandnog materijala. Mandati se raspodeljuju tako što se ukupan broj glasova koji je dobila svaka pojedina izborna lista podeli brojevima od jedan do zaključno sa brojem 250.u podatke o tome kojim kandidatima sa izborne liste se dodeliuiu dobiieni poslanički mandati. Kad određenoj izbornoj listi pripadne vise mandata nego što je na toj listi predloženo kandidata za poslanike. t-Mandati koji pripadaju određenoj izbornoj listi dodeliuiu se kandidatima sa te liste. Ako se u toku glasanja naruše neka od pravila predvidjena ZINP birački odbor se raspušta. n . zaokruzivanjem rednog broja ispred naziva izborne liste za koju se glasa. p .

svaki birač.Ako RIK poništi izbore na pojedinom biračkom mestu. ž -Vrhovni sud Srbije odlučuje po žalbi shodnom primenom odredaba Zakona o Upravnim sporovima. odnosno izbori ponoviće se najkasnije za 10 dana. Rezultati izbora objavljuju se u "Službenom glasniku RS". tajno. b .Protiv svakog rešenja RIK .Tokom izbora za narodne poslanike moze doci do razlicitih povreda izbornog prava. niti zahtev za ponavljanie postupka. Odluka po žalbi doneće se najkasnije u roku od 48 časova od prijema žalbe sa spisima. RIK će ga pisrneno obavestiti da je dužan da to učini u naknadnom roku od 5 dana. odnosno od easa kad je učinjen propust.Rezultate izbora RIK objavljuje u roku od 96 easova od časa završetka glasanja. smatraće se da ie prigovor usvoien e . 48 . g -Prigovor protiv odluke.a u roku od 48 časova od priiema rešenia. Medjutim.RIK izdaje poslaniku uverenje daje izabran. 1 . d . Protiv ovog rešenja nije dozvoljen prigovor. odnosno izbore. i -Ako sud usvoji žalbu i poništi izbornu radniu. uz upozorenje na posledice nepostupanja. bez podnošenja prigovora ovlašćenog podnosioca.PONOVNI IZBORI sprovode se ako RIK poništi izbore po službenoj dužnosti zbog nepravilnosti u sprovodenju izbora u slučajevima utvrđenim ZINP. glasanje se ponavlja samo na torn biračkom mestu. nitižalba. 3) akoje u glasačkoj kutiji broj glasačkih listića većiod broja birača koji su glasali. ZASTITA IZBORNOG FRAVA a . RIK će posebnim rešenjem sve dobijene mandate sa te izborne liste dodeliti kandidatima sa liste prema niihovom redosledu na listi.u zbog povrede izbornog prava u toku izbora ili nepravilnosti u postupku predlaganja odnosno izbora.Stoga. v .u u roku od 24 časa od časa kad je doneta odluka odnosno izvršena radnja koju podnosilac prigovora smatra nepravilnom. kandidat i podnosilac izborne liste Ima pravo da podnese prigovor RIK .Ti razlozi su sledeći: 1) povreda pravila po kome birač glasa lično.om.Ako podnosilac izborne liste ne dostavi podatke.RIK donosi rešenje u roku od 48 časova od easa prijema prigovora i dostavlja ga podnosiocu prigovora i svim podnosiocima izbornih lista.a donetog po prigovoru može se izjaviti lalba Vrhovnom sudu Srbiie. kojima se ureduje postupak u upravnim sporovima. poništiće odluku ili radnju.Ako RIK usvoji prigovor. predviđeni Zakonom o upravnim sporovima. Ako podnosilac izborne liste ne dostavi podatke ni u naknadno ostavljenom roku. z . odgovarajuća izborna radnja. f. Oni imaju aktivnu legitimaciiu da traze zastitu izbornog prava.Svaki birač. j . Žalba se podnosi preko R I K . h . Republička izborna komisija dužna je da u roku od 24 časa od prijema žalbe dostavi Vrhovnom sudu Srbije prigovor i sve potrebne spise. k . ako RIK ne donese rešenje po prigovoru u rokovima predvidenim ZINP. kandidat za poslanika i podnosilac izborne liste ima pravo na zaštitu izbornog prava. radnie ili propusta biračkog odbora podnosi se RIK.u .Odluka doneta u postupku po žalbi pravnosnažna je i protiv nje se ne mogu podneti zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke. dj . jednom utoku održavanja izbora. na overenim glasačkim listićima 2) ako su protivno zabrani na biračkom mestu i na 50 metara od biračkog mesta istaknuti simboli politickih stranaka i drugi propagandni materijal.

m . g . ž . mandat pripada podnosiocu izborne liste koii ima sledeći naiveći količnik a za niega niie dobio mandat. 49 .U oba slueaja od kandidata se pre utvrdivanja mandata pribavlja pismena saglasnost da prihvata mandat. U torn slučaju rezultat izbora se utvrđuje po završetku ponovljenog glasania.Kad NP prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran. odnosno do prestanka mandata narodnih poslanika tog saziva NS. k . tuzioca. a na izbornoj listi sa koje je NP bio izabran nema kandidata za koje podnosilac izborne liste nije dobio mandaf. predsednika)..Ponovni izbori se sprovode na način i po postupku koji su utvrđeni ZINP.S obzirom na to da se raspodela mandata vrši po listama.MANDAT narodnog poslanika je zapravo ovlaščenje na osnovu koga narodni poslanik predstavlja birače. mandat pripada onoj političkoj stranei sa eije je izborne liste bio izabran NP kome je prestao mandat i taj mandat se dodeljuje kandidatu koji je na izbornoj listi stranke.Mandat narodnog poslanika (NP)počinje teći danom potvrdjivanja. a za koga stranka nije dobila mandat. 6) ako rau prestane prebivalište na teritoriji Republike Srbije. na njegovo nesto mora biti izabran neki drugi NP. osim kad su izbori poništeni zbog nepravilnosti u utvrdivanju izborne liste MANDAT NARODNIH POSLANIKA a . NP PRESTAJE mandat PRE ISTEKA VREMENA na koje je izabran: 1) podnošenjem ostavke. j . 3) ako je pravnosnaznom sudskom odlukom lišen poslovne sposobnosti.Ponovni izbori sprovode se najkasnije 15 dana od dana ponistem'a izbora u Republici Srbiji. d -NPprestaje mandat danom nastupanja nekog od navedenih slueajeva.Mandat novog NP traje do isteka mandata NP kome je prestao mandat. n . primenom sistema najvećeg izbornog količnika. već je NS ta koja ima pravo da svom NP oduzme mandat. e .Dan prestanka mandata konstatuie NS na prvoj narednoj sedniei posle prijeroa obaveštenja o razlozima za prestanak mandata NP. clana vlade. b . i .Kad se izbori ponavljaju RIK donosi rešenje oponavljanju glasanja. prema ovom zakonu. 5) gubitkom državlianstva. nespoiivi sa funkciiom poslanika . dj . budući da NS ima 250 NP z . Ponovni izbori se sprovode po listi kandidata koja je utvrđena za izbore koji su poništeni.Jednom izabranog NP biraei nemaju pravo da opozovu. Ponovljene izbore raspisuje RIK. 4) preuzimanjem posla ili funkcije koji su.verifikaciie mandata u NS.lj . 1 v -TRAJE 4 godine.Prema ZINP. odnosno 7 dana od dana ponistenja izbora na biračkom mestu.Kad NP prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran. fpoput funkcije sudiie. 2) ako je pravnosnaznom sudskom odlukom osuđen na kaznu zatvora bezuslovno u trajanju od najmanje šest meseei. 7) ako nastupi smrt narodnog poslanika.

Medjutim.ne.4)Ko resava uprvom stepenu. Birači nemaju pravo da im izdaju obavezujuća uputstva o tome kako će glasati. do izbora predsednika Narodne skupštine. pod uslovima određenim zakonom. KONSTITUISANJE NS (12) Š a . predsedava najstariji narodni poslanik. 13) Koliko traje mandat narodnih poslanika.proglasava izbornu listu RESENJEM . ž . odnosno da se izaberu skupstinski odbori i imenuie sekretar NS.Da bi se izabrani NP konstituisali u NS potrebno je da se odriiprva sednica NS.POTVRĐIVANJE MANDATA NP vrši se na osnovu uverenja o izboru za narodnog poslanika £ izveštaja RIK o sprovedenim izborima.Da bi novoizabrani NP mogli da se konstituišu u NS potrebno je da se: verifikuie mandat novoizabranim NP|5) da se NS organizuje za rad izborom predsednika i potpredsednika NS. . 3) Sta radi RIK . lj . 50 .Prema URS.Kvorum za rad na konstitutivnoi sednici NS postoji ako joj prisustvuje najmanje 126 NP. 15) Van toga.opozvati mandat. m . b . 10) Sta znaci verijikacij'a mandata potvrda. 6) Kako tece sporpred Vrhovnim sudom o tome da lije odluka RIK.uverenie o izboru Nar.noslanika.Mandat NP morao bi da bude Slobodan. 9) Da li se poslanikom postqje pre nego sto mandat bude verifikovan . v -Saziva je narednog dana od dana podnošenja kveitaja RIK o sprovedenim izborima. tako da se sednica odrii najkasnije 30 dana od dana proglašenja konačnih rezultata izbora. 7) Kako se rasporedjuju mandati. 8)Ko postavlja poslanike. NP sa eetiri izborne liste koje su dobile najveći broj poslaničkih mesta i sekretar Narodne skupštine d .Prvoj sednici NS.PRVU SEDNICU Narodne skupštine zakmu}epredsednik NS izprethodnog saziva. niti im mogu oduzeti .To u suštini znači da NP mora unapred da potpiše tzv. kada prestaje mandat narodnih poslanika. s obzirom na to da su NP za sve vreme trajanja mandata nezavisni od birača. blanko ostavku. u roku od 30 dana od dana održavanja izbora. ne mogu vršiti kontrolu nad njihovim radom. z . BOSINA POTPITANJAi 1) Ko moze da se kandiduje za narodnogposlanika. IDNa bazi ceza se verifikuie mandat narodnog poslanika-uverenia i izvestaia RIK-a: 12) Sta RIK izdaje narodnim poslanicima . odredbom prema kojoj je NP Slobodan da. radi prethodnog proučavanja pitanja koja će NS u plenumu pretresati i o kojima će odlučivati. kome u radu pomažu po jedan. šta će govoriti na sednicamaNS. 14) Kad poslaniku moze prestati mandat pre togroka. koju će stranačko rukovodstvo aktivirati kad postane nezadovoljno time kako NP glasa i šta govori u NS. URS je slobodni poslanički mandat pretvorio u starnački.1 . NS na prvoj sednici potvrđujeposlaničke mandate. 31. e . g . 2)Kako tece postupak kandidovanja. najmladi. 5) Sta biva kada se podnese prigovor i u kom roku se RIK izjasnjava.Narodni poslanici stiču prava i dufnosti u NS danom potvrđivanja mandata. neopozivo stavi svoi mandat na raspolaganie političkoi strand na čiji predlog je izabran za NP. koji pomažu predsedniku NS u radu @J)da se iz reda NP izaberu članovi radnih tela NS.a zakonita.

koji/># njoj odlučuje u roku od 72 sola. zbog povrede izbornog prava. glasova prisutnih narodnih poslanika. k . utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru svakog narodnoe poslanika istovetni sa podacima iz izveštaja RIK i o tome podnosi izveštaj Narodnoj skupštini.Raspuštanje NS je protivteža pravu NS da glasa o nepoverenju Vladi i da je tako liši mandata. na osnovu izveitaja RIK. čime jepotvrđen mandal tim narodnim poslanicima 1 .Narodna skupština.i . j . e . g .To su sledeći slučajeviffj ako NS u roku od 90 dana od dana konstituisanja NE IZABERE VLADU0) ako Narodna skupštim NE IZABERE NO VU VLADU u roku od 30 dana od izelasavan'm nepoverenia Vladi^% ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana neizelasavania paverenia Vladi | J | ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 51 . m -Potvrđivanjem mandata 2/3 novoizabranih NP prestaje mandate NP prethodnog saziva Narodne skupštine. 4)Koliko mora biti verifikovano da bi se konstituisala NS. u kom slučaju predsednik RS neće razmatrati prediog da se NS raspusti.Ovlašćenje za raspuštanje NS podeljeno je izmedju predsednika RS i Vlade. na konstitutivnoj sednici.Na odluku donetu u vezi sa potvrđivanjem mandata dopuštena je zalba XJstavnom sudu.Tada predsednik RS raspušta NS odmah nakon što konstatuie da ie nastupio slučai za koii ie URS vezao raspuštanie NS po sili Ustava. a bez njihove saglasne volje nema raspuštanja NS.NS je konstituisana potvrđivaniem mandata 2/3 narodnih poslanika.Svako raspmtanje NS povlači za sobom prestanak mandata Vlade. ako ie nesto sporno 3) Sta moze biti sporno -da li su podaci iz uverenia o izboru narodnos poslanika istovetni sa podacima iz izveštaia RIK. RASPUSTANJE NS (3) a .NS ne može biti raspuštena za vreme ratnog Hi vanrednog stanja. j . 5)Sta sejos radi na konstitutivnoj sednici NS 32. na obrazloženi prediog Vlade.N S se raspušta ako u roku od 90 dana od dana konstituisanja ne izabere Vladu. z . d -VLADANE MOŽE PREDLOŽITI raspuštanje NS. 2) Da li se svim NP verifikujui mandati na konstitutivnoj skupstini . v . raspustiti Narodnu skupštinu.Prema URS ako NS glasanjem ne prihvati odgovor Vlade ili člana Vlade. veemom .N a osnovu izveštaja komisije. dj . ž . BOSINA POTPITANJA 1) Sta znači verifikacija mandata i kako se oni verifikuju. Ij .Predsednik Republike može. i .ne. ako je podnet prediog da ioi se izglasa nepoverenie ili ako je Vlada u NS postavila pitanie svoga poverenja. na prediog lica koje predsedava. lice koje predsedava konstitutivnom sednicom "NS konstatuie da je RIK podnela izveštaj o sprovedenim izborima i o tome koja su uverenia o izboru za narodne poslanike u saglasnosti sa izveštajem.Komisija. pristupiće se glasanju o nepoverenju Vladi ili članu Vlade.Predsednik Republike dužan je da ukazom raspusti NS u slučajevima određenim Ustavom. b . obrazuje komisiiu od tri elana. i to od po jednog člana sa tri izborne liste koje su dobile najveći broj poslaničkih mandata u NS.

lj .Imunitet NP označava niegovu neprikosnovenost s obzirom na to da je NP predstsvnik naroda.Nepozivanie narodnog poslanika na imunitet ne iskliučuie pravo NS da mu uspostavi imunitet.za vreme ratnog i vanrednog stanja 33. određene zakonom. koju cine NP. Dakle. v -Načelo podele vlasti podrazumeva odvojenost jedne vlasti od druge.Materijalni imunitet deluje automatski i apsolutno. Ovo je logična posledica činjeniee da se radi o imunitetu i nezavisnostfNS. ž . na predlog Admmistrativnog t1 \rP}' JJ* pdbora.Narodni poslanik koji je zatečen u izvršenju krivičnog dela za koje je propisana tr kazna zatvora u trajamu duzem odpet eodina može bitipritvoren bez odobrenja NS. On je izraz narodne suverenosti. Kako zakonodavnu vlast vrši NS. niti se ^ ^ protiv njega može voditi krivični ili drugi postupak u kome mu se može izreči kazna 't^M^" zatvora.Istovremeno sa raspustanjem NS. sa predlogom o J. g . j .Poslanički imunitet obuhvata^p materijalni imunitet . IMUNITET NARODNIH POSLANIKA (9) a . postupak koji je protiv njega bio pokrenut će se obustaviti. @>.Prema URS narodni poslanik koji se pozvao na imunitet ne može biti pritvoren.nepovredivost NP i (5j nespojivost njihove funkcije sa drugim javnim funkcijama i poslovima. Odbor je dužan da svoj izveštaj.Dakle. nije potrebno da se NP pozove na njega. koja je zajemčena NP u cilju obezbedjenja slobode pretresa u NS. u svim slučajevima. te je stoga neprikosnoven. ako je to potrebno radi vršenja poslaničke funkcije. z . BOSINA POTPITANJA I) Kada se NS ne moze raspustiti . U osnovi imuniteta neodgovornosti jeste sloboda izražavanja. i . 1 . da bi se iskliueila bilo kakva vrsta pritiska. odnosno vanrednog stanja. b . ^ j \ ■J*^ \ Ako NS ustpostavi imunitetno pravo narodnog poslanika koii se niie pozvao na imunitet. ovo načelo podrazumeva nezavisnost i neprikosnovenost NP u odnosu na izvršnu i sudsku vlast. podneseNS. e . koj i ga upućuje Administrativnom odboru.bezodobremaNS. • ^- ^ 52 . -$> ^ ^ aico je IO poireono raui vrsenja posiamcice iuniccije. tako da se izbori okončaiu naikasniie za 60 dana od dana raspisivanja.t c /> ^uspostavljanju imunitetaog prava. predsednik Republike raspisuje izbore za narodneposlanike. osnov njegove neprikosnovenosti ie u načelu narodne suverenosti.možeuspostaviti imunitetno pravo narodnom poslaniku koji senijepozvao na imunitet. k .NS koja je raspuštena vrši samo tekuće Hi neodložne poslove. MATERIJALNI IMUNITET štiti NP od odgovornosti za izgovoreno mišlienie i p^a^K' glasanje u NS.neodgovornosti i(2)'procesni imunitet . pa ipoprestanku mandata.Dva osnovna obeležja pravnog položaja NP s u | l ) imunitet .nepovredivosti. Narodna skupština.U slueajuproglašenja rainog ili vanrednog stanja ponovo se uspostavlia njena puna nadležnost. zbog čega se NP ne mogu jednostrano odricati imunitetskog prava. koja traje do okončanja ratnog.Prema URS narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost H A * 'za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije i* 5D ^tij .Kad se narodni poslanik ne pozove na imunitet sudija se obrača predsednika NS.30 dana od dana konstatacije ostavke predsednika Vlade. Dakle.

ona ne podleže irounitetn. 3) Sta radi sudija kad se narodni poslanik ne pozove na imunitet. odnosno da NS nije uskratila odobrenje. dok NP traje mandat.Prema URS U krivičnom ili drugom postupku u kome je uspostavljen imunitet. n . 6)Ko odlucuje o uMdanju imunitetea narodnim poslanicima . b-GLANOVE svakog ODBORA predlažu poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika koje imaju u Narodnoi skupštini.Kad se NP pozove na imunitet ili kada NS odbiie da da odobrenie za pokretanie krivienog postupka nastupa zastoj zastarelosti. dakle. na sednicama članova odbora. 6)Ako postupak bude pokrenut pa potom prekinut teku li rokovi zastarelosti 34.Narodni poslanik može biti clan vise odbora. 53 . p . ne deluje automatski i nije apsolutan. a jedini način da se to postigne je stavljanje zabrane NP da uz poslaničku vrši još neku funkciju ili posao koji su u sukobu sa interesima birača. može biti pritvoren. na sednici svih NP. 5) Kad poslanik. a narođni poslanik pustiti na slobodu. o . poslanik bude pritvoren.Odbor ie izabran ako ie za niega glasala većina prisutnih narodnih poslanika. g .NS.ne podleie imunitetu.Medjutim. 4)Sta radi sudija ukoliko nar.IMUNITET NEPOVREDIVOSTI. budući da se po Poslovniku NS narodnim poslanicima izriču mere koje važe za sve poslanike. Krivično ili drugo gonjenjeprivremeno se obustavlja. ni u torn slucaju se protiv tog NP ne može voditi krivični postupak bez odobrenjaNS.Svrha ove zabrane je vršenje poslaničke funkcije u interesu birača. niti može obavliati druge funkcije. u kojima se prethodno proucavaju pitanja o kojima će se odlučivati u plenumu. u kome se pretresa i odlučuje i u RADNIM TELIMA. ct»- (2) . U suprotnom. BOSINA POTPITANJA l)Koji postupci se ne mogu voditi protiv narodnog poslanika. m . ne teku rokovi propisani za taj postupak. .Zaštita koja se pruža NP imunitetom nepovredivosti privremenog je karaktera i vezana je zatrajanje poslaničkog mandata.RADNA TELA I FUNKCIONERI t.. to su mere koje važe za sve poslanike i izriču se po osnovu Poslovnika!. Ako Narodna skupština ne da odobrenje za gonjenje narodnog poslanika prema kome je određen pritvor. To bi nadalje značilo izrazito ozbiljnu povredu načela URS -a o jednakosti gradjana. niti funkcioner u organima izvršne vlasti i pravosuđa. > ' L4/C ^ k . nj -Kadaje u pitanju DISCIPLINSKA ODGOVORNOSTtiV.Kada je reč o POSLANICKOM INKOMPABILITETU prema URS NP ne može biti poslanik u skupštini AP. pritvor če se sikinuti. cftoii^ 5lJ t 1 . poslove i dužnosti za koie ie zakonom utvrđeno da predstavliaju sukobinteresa. Ovo stoga što bi NP bio pritvoren i protiv njega bi se vodio krivični ili drugi postupak da se niie pozvao na imunitet.t. v . imunitet nepovredivosti vodio bi u krivičnu neodeovornost usled moguenosti nastupania zastarelosti za krivično delo ili prekršai. izuzetno. 2)Staje sa disciplinskorn odgovornoscu . ^ ~ Prvu sednieu odbora saziva predsednik NS. UkolikojeNPpriivoren sudija je duzan da u roku 48 sati o tome obavesti NSkoja će odlučiti o uspostavljanju imuniteta tom NP. ODBOMMA. lj .Dva su oblika rada NS -0 M PLINUMU. ^ J^ ^ t- a . UNUTRASNJA ORGANIZACIJA NS .ai' C' * * ■ .

drugog propisa i opsteg akta koji je donela NS. Odbor može imati naimanje 11. bavi se načelnim pitanjima primene Ustava. kao i na zahtev predsednika NS.Poslaničku grupu od najmanje pet članova mogu udruživanjem da obrazuju i NP 54 . anketni odbor podnosi NS izveštai sa predlogom mera. Ako to ne učini u zahtevanom roku.Odbor na prvoj sednici bira.Dužan je da sazove sednicu odbora na zahtev najmanje trećine od ukupnog broja članova odbora. a . d . drugog propisa i opšteg akta.Odbor ima 25 clanova. v . ]j .Stoga se ti stalni odbori organizuiu po oblastima za koie su formirana ministarstva. d . predlaže donošenje autentifinog turnačenja zakona.NS može odlukom obrazovati ANKETNE ODBORJEIKOMISIJE za vršenie posebnih zadataka odredenih odlukom o njihovonTobrazovanju. e . a najviše 25 clanova.Broj Clanova odbora utvrđuje se PoRNS. sednicu odbora saziva zamenik predsednika odbora ili predsednik NS.Odbor ima i svog sekretara. isprave i obaveštenja u radu anketnog odbora.Dva najvaznija STALNA ODBORA su/D Odbor za ustavna pitanja i/f)Zakonodavni odbor.dj . statut AP u postupku davanja saglasnosti Narodne skupštine. a broj clanoya drugih radnih tela utvrduje se odlukom o njihovom obrazovanju. prema utvrdenom dnevnom redu. ZAKONODAVNI ODBOR razmatra predlog zakona. i . iz reda narodnih poslanika. sa stanoviita njegove uskladenosti sa Ustavom.Obrazuju se najkasnije 7 dana od dana izbora predsednika NS. g . podatke.Rasprava na sednici odbora. Ima 21 člana.Narodna skupština može obrazovati. ž . z .Odbor odlučuje većinom glasova prisutnih članova na sednici kojoj prisustvuje yecina članova odbora. g . iz reda svojih clanova. b .Neke od najvažnijih funkcija odbora su :(fj razmatranje i pretresanie pitanja iz nadležnosti NS^gJ predlaganie^kata^l izvršavanje zakona.Anketni odbor prestaje sa radom danom odlučivanja o njegovom izveštaju na sednici NS. isprave i obaveštenja. Predstavnici državnih organa i organizacija. vodi se bez obzira na broi prisutnih članova odbora. ODBOR ZA USTAVNA PITANJA razmatra predlog za promenu URS. anketne odbore radi sagledavanja stanja u određenoi oblasti. drugih propisa i opštih akata VladeRS I 4) vršenje drugih poslova određenih poslovnikom o radu NS (PoRNS). m . dužni su da daju istinite izjave. a -POSLANIČKA GRUPA je oblik organizovania NP za učešće u radu NS. j .predsednika i zamenika predsednika odbora. b .Posle obavljenog rada. druge političke organizacife ili grupe građana koia ima najmanje pet NP.Odbor ima pravo da traži od državnih organa i poiedinih organizacija podatke. v .Poslaničku grupu cine NP iedne političke stranke. koji je upućen NS.Odlukom o obrazovanju anketnog odbora utvrduje se sastav i zadatak odbora. k .PREDSEDNIK ODBORA saziva sednicu i predsedava sednicom odbora. prvom sednicom predsedava najstariii elan odbora.Do izbora predsednika odbora.Poslaničku grupu predstavlja predsednik poslaničke grupe. 1 . kao i građani. koji ima svog zamenika.

a imenuje ga NS. drugih pohtičkih organizacija ili grupa građana koje imaju manje od pet NP.Poslanička grupa se konstituiše tako što se predsedniku NS podnosi spisak članova koji je potpisao svaki član poslaničke grupe.PREDSEDNIK NARODNE SKUPŠTINE: 1) predstavlia NS. zajamčenih URS . 2) Koja su stalna a koja povremena radna tela NS. 4) vrši i druge poslove predviđene Ustavom. na predlog predsednika NS. Na spisku se posebno naznačava predsednik poslaničke grupe i njegov zamenik.om.POTPREDSEDNICI NS pomažu predsedniku NS u vršenju poslova iz njegovog delokruga. koliko ih ima u ovom sazivu. ona ih samo pripremaiu.ne. Za svoj rad sekretar je odgovoran NS. Ako predsednik NS neodredi koji ga od potpredsednika zamenjuje.Pored ovih. a njihov broj se utvrdiuie prilikom svakog konstituisanja posebnom odlukom. e . 3) predsedava njima. d . 5) stara se o primeni Poslovnika NS. 2) saziva sedniceNS. .FUNKGIONERI u NS. 6) Koliko potpredsednika ima. o eemu obaveštava sve potpredsednike i sekretara NS.Narodni poslanik može biti član samo iedne poslaničke grupe. predsednici odbora.NS bira predsednika Ijednog ili višepotpredsednika većinom glasova svih NP (126) v .NS ima naiviše 6 potpredsednika. 5) Mogu li radna tela donositi zakone. Predsednika NS. toga on odredi. u ujem smislu su: predsednik NS. u slučaju privremene sprečenosti. a u širem smislu i sekretar NS i predsednici poslaničkih grupa.Predsednika poslaničke grupe i njegovog zamenika odredjuje poslanička grupa t-5. BOSINA POTPITANJA 1) Sta su odbori. dj .Kandidata za SEKRETARA NS predlaže predsednik NS. Tako on: 1) raspisuie izbore za predsednika RS. 2) raspisuje izbore za odbornike. 3) zajedno sa predsednikom RS i predsednikom Vlade učestvuie u donošenju odluke o proglašeniu ratnog ili vanrednog stanja kad NS nije u mogućnosti da se sastane i 4) u donošenju mera odstupania od ljudskih i manjinskih prava.političkih stranaka. predsednik NS ima i odredjena SAMOSTALNA OVLAŠĆENJA.a . 7) Ko predlaže predsednika NS. 4)Za šta su nadležni. g . 6) stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela NS. u vreme ratnog stanja kad NS nije u mogućnosti da se sastane. potpredsedniei NS . pri čemu on vrši svoje zadatke do imenovamTnovog sekretara. Njegova funkcija prestaje konstituisanjem novoizabrane NS. zameniuie iedan od potpredsednika NS. ž . b . 3) Kako seformiraju. e . dj . u slueaju privremene sprečenosti zamenj ivaće ga naj starij i potpredsednik. 7) vrši i đruge poslove predviđene zakonom i ovim poslovnikom.

3) skupština AP. To su faza:fij predlaganja zakona. ^ y red sednice NS.Vlada predlaže NS zakone i druge opšte akte i date o njima miMjenje kad ih podnese drugi predlagač. odnosno dopunama. «ie. ako ona nijepredlagač.Na sednicu odbora na kojoj se razmatrajupredlozi zakona i amandmani napredloge ^'l^" zakona pozivaju se i podnosioei tih predloga i amandmana.c ^ dj . na kojoj se predlog zakona razmatra. odnosno ^ ' miiljenju. ako predlog zakona sadrži odredbe za koje se o%f K predvida povratno dejstvo/o) pregled odredaba zakona koje se menjaju. kao i NBS iz oblasti bankarskog sistema.O predlogu zakona na sednici NS najpre se vodi NAČELNI PRETRES. pre razmatranja u NS.PRETRES U POJEDINOSTIMA obavlja se po članovima predloga zakona na koje su podneti amandmani i o amandmanima kojima sepredlaže uvođenje novih odredaba. z . odmah po prijemu.O predlogu zakona na sednici odbora najpre se vodi načelni PRETRES.„ -" donosi. '. 4) najmanje 30. dostavlja ^A j ^ narodnim poslanicima. J. Odbor odreduje izvestioea koji po potrebi na sednici NS obrazlaže izveštaj odbora. dužni su da navedu da li zakon prihvataiu u eelini ili sa izmenama koie predlažu u formi amandmana.PRAVO PREDLAGANJA ZAKONA. e . nadleinim odborima i Vladi.000 biraca. pre dana početka sednice NS.Nadleini odbori i Vlada. odnosno njihovi ovlašćeni predstavnicž.Predlog zakona koji je upućen NS predsednik NS. j . mogupredloiitiNS daprihvati ili neprihvatipredlog zakona u načelu.Donošenje zakona je najvažnija nadležnost NS. ako nije • predlagač zakona.Nakon završetka pretresa.35. predstavnik Vlade ako ona nije predlagač i podnosilac amandmana ili svaki narodni poslanik koji prisustvuje sednici odbora. c> ffy-t^z? v . u roku ne kraćem od 15 dana i ne dužem \ " od 60 dana. odbor podnosi NS izvešiaj koji sadrži mišljenfe i predloge rt> odbora. ako niie predlagač zakona. d .Predlog zakona. SA OBRAZLOŽENJEM koje mora da sadrži:|f3 ustavni osnov/Žf razloge za jonoienie zakona(3l objašnjenie osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih resenia. (4$procenu iznosa finansii'skih sredstava potrebnih za sprovodenje zakonajjl'opšti interes 3l ^ ^y^ zbog koga se predlaže poyratno deistvo. kreditne. razmatraju nadlemi odbori i Vlada. predlagač zakona ili njegov predstavnik. ako se predlaže zakon o izmenama. kada je ona u redovnom zasedanju.?x k . p_retresa^P^ odlučivanja o z a k o n u ^ proglašavanja zakonaj^) obiavljivanja zakona i ^flstupanja zakona na snagu. % ž . l <vir£& 1 .cr. naikasniie pet dana. može se uvrstiti u dnevni ■. a u pretresu mogu da učestvuju: članovi odbora. monetarne i devizne politike i ombudsman iz svoie nadleznosti v 1 . zato što je upravo Vlada ta koja te iste zakone izvršava. g .Ovlašćeni predlagač zakona podnosi PREDLOG ZAKONA u obliku u kome se zakon ^ . a zatim pretres UDoiedin ostim a. ZA-"\ 56 . 2) svaki narodni poslanik.Predlog zakona. u svojim izveštajima. od dana niegovog podnošenja. i . Ukoliko nadležni odbori i Vlada predlože prihvatanje zakona u načelu. drugih propisa i opštih akta imaju: 1) Vlada. pripremljen u skladu sa odredbama PoRNS.Zakonodavni postupak odvija se u nekoliko faza. b . POSTUPAK DONOSENJA ZAKONA (13) a . odnosno dopunjuju..

a naikasnije pet dana pre dana određenog za održavanie sednice za koiu ie predloženo razmatranie tog predloga zakona.Ij . e . nadležni odbori mogu da podnesu amandmane na predlog zakona. r . a za koje da ih odbije. poiedinostima i u celini. nadležni odbor ili Vlada nisu prihvatili. a međusobno su uslovjjeni ili su rešenja u njima medusobno povezana.NSposebno odlučuje o svakom amandmanu koii predlagae zakona. prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje odredbe toga člana. odnosno ovlašćeni predstavnikpredlagača. dužni su da. a . b . v . a . 0 .PRETRES U POJEDINOSTIMA obavlja sepo čtanovima na koje supodneti amandmani 1 ° amandmanima kojima sepredlaže unošenje novih odredaba. nadležni odbori i Vlada. počev od dana dostavljanja predloga zakona.U vremenu između završenog načelnog pretresa i otvaranja pretresa predloga zakona u poiedinostima. nadležnim odborima i Vladi. dj . nakon usvajanja predloga zakona u načelu. pravo na završnu ree ima predlagač. nj .Predlagač zakona.Ako je podneto vise amandmana na isti clan predloga zakona. NS ee posebno odlueiti da li za to deistvo postoji opšti interes u -. odlučuje o podnetim amandmanima.Predlog zakona za čije se donošenje predlaže hitan postupak može se staviti na dnevni red sedniee NS ako je podnet najkasnije 24 časa pre poeetka te sednice . n . d . m . e . a zatim o amandmanu kojim se predlaže izmena celog člana. NS prelazi na NAČELNI PRETRES O PREDLOGU zakona. s . razmotre amandmane koji su podneti na predlog zakona i da NS obaveste za koie amandmane predlažu da ih NS prihvati. kada se radi o predlogu zakona o budžetu Republike Srbije.Nakon odlueivanja o amandmanima.Podnete amandmane predsednik NS upueuje predlagaču zakona. g . postaju sastavni deo predloga zakona i o njima NS posebno ne odlučuje. nadležni odbori i Vlada. b . po redosledu članova predloga zakona. a koje su prihvatili nadležni odbori i Vlada. t-Akojepredloženi akt prihvaćen u načelu.Od završenoe načelnog pretresa do otvaranja pretresa predloga zakona u poiedinostima mora da prođe naimanje 24 časa.N S može odlučiti da obavi zaiednički načelni pretres o vise predloga zakona koii su na dnevnom redu iste sednice. ZAKON se može doneti PO HITNOM POSTUPKU. kao i amandmani koje su prihvatili predlagač zakona.AMANDMAN -predlog za izmenu i dopunupredloga zakona podnosi se predsedniku NS u pisanom obliku. NS pristupa glasanju o PREDLOGU ZAKONA U CEUMy ■ uTFanu zaglasanjeNS ODLUCUJEo yredlosuzakona u načelu. NS odlučuje o AMANDMANIMA.Kada predlog zakona sadrži odredbe za koje se predvida povratno dejstvo. s tim što se odlučivanie o svakom predlogu obavlja posebno.NS u Danima za glasanje.Amandmani koje je podneo predlagač zakona. po završenom načelnom pretresu NS prelazi na pretres u pojedinostima. a zatim prelazi na PRETRES U POJEDINOSTIMA.Kada se završi pretres predloga zakona u pojedinostima.Izuzetno. sa obrazloženjem.Po završenom načelnom pretresu. p .Predlagač zakona ima pravo dapovučepredlog zakona iz procedure sve do završetka pretresa predloga zakona na sednici NS.Izuzetno. pre sedniee NS. prilikom glasania o tim odredbama. narodnim poslanicima.

BOSINA POTPITANJA l)Ko su ovlasceni predlagaci 2)Kome se podnosi predlog zakona 3)Podnosenje predloga zakona NS.v .Hitnost postupka ogleda se u znatno kraćim rokovima za podnošenje izveštaia nadležnog odbora.Zakoni i drugi opšti akti STUPAJU NA SNAGU najranije osmog dana od dana objavljivanja i mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoie naroeito opravdani razlozi. d . a nedonosenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlie liudi. g . zatim se tai nacrt zatonTZvaia nasednici vlade i tek nakon toga on postaje predloe zakona koii ulazi u skupstinsku proceduru 58 . objavljuju se upokrajinskom službenora glasilu. 4) Sta sadrzi svaki predlog Zakona.Prema PoRNS po hitnom postupku može da se donese samo zakon koiim se ureduiu pitania i odnosi nastali usled okolnosti koie nisu mogle da se predvide. bezbednost zemlje i rad organa i organizaciia. na ponovno odlueivanje. ukaz donosi predsednik Narodne skupštine. vrati NS.8) Kad zakon stupa na snagu .Zakon dobiia obaveznu snagu OBJAVLJIVANJEM. v — Ustav.Predlagač zakona je dužan da. dj . 9) Retroaktivno dejstvo zakona. donese ukaz o proglašenju zakona^Wda zakon.Ako NS odluei daponovo glasa o zakonu koji je predsednik Republike vratio na odlueivanje.Prema URS Zakoni i svi drugi opšti akti. objavljuju se « lokalnim službenim glasilima. 6) Rasprava o pojedinostima.Prema URS Predsednik Republike ]t dužan da najkasnije u roku od IS dana od dana izglasavanja zakona. v .PROGLAŠENJE ZAKONA je deklarativni akt koji donosipredsednik RS. dana u nonoc. g . u pisanom obrazloženju predloga zakona. ti DO proteku roka od 7 dana . uz pismeno obrazloženje. b . jer ukoliko izveštaj izostane predlog zakona razmatraće se i bez izveštaja.Statuti i opšti akti jedinica LS.. kojom se otvara tnogućnost za razrešenje predsednika RS. ^CL d ..UKAZOM 0 PROGLAŠENJU zakona konstatuje se autentičnost i formalna ustavnost zakona. odnosno najkasnije u roku od sedam dana ako je zakon donet po hitnom pbstupku. objavljuju sepre stupanja na snasu. dok se amandmani na predlog Zakona mogu podneti najkasnije do poeetka pretresa predloga Zakona.8. zato što tek tada zakon može početi da se primenjuje. :.Predsednik Republike je dulan da proglasi ponovno izglasani zakon. utvrdeni prilikom niihovog donošenia.Proglašenje zakona ie ustavna duinost predsednika RS.Statuti. 7) Kadse smatra da je predlog zakona usvojen. -i^' ~ a . e . 5)Rasprava u nacelu. g . odluke i drugi opšti akti AP. zakon se izglasava većinom od ukupnog brofa poslanika.\&feu U soJ* tf^. b . d -Ako predsednik Republike ne donese ukaz o proglašenju zakona u Ustavom predviđenom roku. dj . 10) Kakvaje procedura kada Vlada hoce da donese neki zaŠn^pTvo nadlezno mimstarstvo vriurema nacrt. navede štetne poslediee koie bi nastale zbog nedonošenja ovog zakona po hitnom postupku a . zakoni i podzakonski opšti akti RS objavljuju se u repubMkom službenom glasilu. čije neispunjenje predstavlja povredu URS.

u skladu sa zakonom. ostavljena mogucenost NS da odluci da li ce promenu koja se na ta pitanja odnosi izneti na republicki referendum radi potvrdjivanja. sto znaci da je referendum OBAVEZAN. z . Predlog za osnivanie novih ili ukidanje.Prema URS na zahtev većine svih narodnih poslanika ili najmanje 100. u skladu sa voljom gradjana.Referendum i narodna inicijativajesu oblici neposrednog iziašniavania i neposrednog učešća građana u vršeniu vlasti. a akt o promeni Ustava stupa na snaeu kada ga proglasi NS. 4) budžet i završni račun.Kada se akt o promeni Ustava stavi na potvrđivanie. odnosno sysč' spajanje postojećih AP utvrđuju građani na referendumu.000 birača NS raspisuie referendum &pi(anju iz svoje nadleinosti. u postupku : " ^ fi^predvidjenom za promenu Ustava. kad prethodi aktu drzave i utvrdjuje opsta nacela za taj akt i NAKNADNI.Promena Ustava je usvojena ako je za promenu na referendumu glasala većina izašlih birača. kad je kao takav predvidjen Ustavom. g . i -Akt o promeni Ustava koji je potvrđen na republičkom referendumu stupa na snagu kada ga proglasi NSj j -Ako NS ne odluči da akt o promeni Ustava stavi na potvrđivanie. 3) poreski i drugi finansijski zakoni.Prema pravnom osnovu referendum moze biti OBAVEZAN. a već osnovane ukidati ili spajati po postupku -&£ " yp predviđenom za promenu Ustava. "v -Prema vremenu primene referendum moze biti PRETHODNI. dj . kad hronoloski sledi posle akta drzave. e .Ustavotvorni referendum moguc je i kao fakultativan s obzirom na to da je kod pitanja za ciju reviziju nije neophodna potvrda na referendumu. Teritoriia AP ne može se menjati bez saglasnosti njenih građana izražene na referendumu.To je ustanova pomocu kojeg biracko telo izrazava neposrednim glasaniem svoie glediste ili svoiu voliu u odnosu na mere drzavne vlasti koiele preduzela ili tek treba da preduzme i to izjasnjavanjem za dve ponudjene alternative ZA i PROTIV. 1 . kada ga moze zahtevati odredjeni broj biraca. Dakle radi se o PRETHODNOM v c i QBAVEZNOM REFERENDUMU. To je slucaj kad se promena Ustava odnosi na^preambulu Ustava/načela Ustavafljudska i manjinska prava i slobode^redenje vlastifproglašavanje ratnog i vanrednog stanjaf odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju ili postupak za promenu Ustava. prema kome odnosnog akta nema bez pristanka birackog tela i FAKULTATIVNI.USTAVOTVORNI referendum je obavezan onda kada je NS dužna da akt o promeni Ustava stavi na republički referendum radi potvrđivanja. Konačnu odluku donosi NS.36. O P . REPUBLICKI REFERENDUM I NARODNA INICIJATIVA (9) a . 2) zakoni koji se odnose na ljudska i manjinska prava i slobode. @ . promena Ustava ie usvoiena izglasavaniern u NS. 6) kao ni pitanja koja se tiču izbornih nadležnosti NS.Predmet referenduma ne mogu biti obaveze koje proizlaze iz 1) medunarodnih ugovora. £lp. 5) uvodenje vanrednog stanja i amnestija. " "" b . Teritoriia AP i uslovi pod kojima se može promeniti granica između AP određuje se zakonom. građani se na referendumu izjašnjavaju najkasnije u roku od 60 dana od dana usvajanja akta o promeni Ustava.Prema URS nove AP mogu se osnivati. 59 .

g^Postoje 3 vrste referenduma.Ako ie nepravilnost učinjena na jednom ili vise glasaekih mesta bitno utjcala na rezultate glasanja. smatra se da tai akt niie ni donet.Kad se referendum raspisuje za teritoriju RS. u roku od 24 sata od trenutka kad je doneta odluka.Po završenom glasanju glasaeki odbor utvrduje rezultate glasania na glasačkom mestu i o tome sastavlja zapisnik. pitanje o kome građani treba da se izjasne može biti formulisano tako da se u odgovoru na njega gradanin redeljuje zajedinu od vise predloženih mogućnosti^ . o torn aktu. a ona odlučuje o prigovoru u roku od 48 sati od njegovog podnošenja. k .Od dana raspisivanja do dana sprovodjenja referenduma ne može protećl manieod 15 ni vise od 90 dana. a komisiia obrazuie glasačke odbore. odnosno pitanju ne može se ponovo odlueivati na referendumu u roku kraćem od sest meseei od dana glasanja na referendumu.Ako gradani referendumom nisu potvrdili akt.Qdluka o . akt ie usvojen danom održavanja referenduma. ukidanju i promeni teritoriie iedinice LS prethodi referendum na teritoriji tejedinice LS.Organi za sprovodenje referenduma jesu komisija iglasački odbor.Pravo iziašniavanja na referendumu imaju građani koii imaiu biračko pravo. ljl . el .Glasa se zaokruživaniem na glasaekom listiću jednog od mogućih odgovora. f 60 .Referendum je punovažan ako je na njemu glasala većina građana koii imaiu biračko pravo i koji su upisani u biraeki spisak u skladu s ovim zakonom. zl r Kad su se gradani referendumom prethodno izjasmli o odredenom pitanju. ( a p . pokraiinski kojl postoji u AP. na glasačkim listićima.Osnivanju. Komisiju obrazuje organ koji je raspisao referendum. a najkasnije u roku od 60 dana od dana održavania referenduma. AP i grada ili njihov deo. | v j ) . Na referendumu građani se izjašnjavaju lično i tajno. nadležna komisija za sprovodenje izbora poništiće iziašnjavanje na tim glasačkim mestima i odrediti vreme ponovnog iziašniavania. organ koii donosi akt kojim se ureduje to pitanje dužan je da ga donese u skladu s voliom građana izraženom na referendumu. s obzirom na teritoriialni princio: republički koji se tiče RS. odnosno izvršena radnja ili je učinjen propust.Pitanje o kome se građani referendumom izjašnjavaju mora biti izraženo Jasnja tako da se na njega može odgovoriti reeju "za" Hi "protiv".Ako su se gradani referendumom izjasnili za potvrdivanie akta. il . bl . odnosno danom proglašavania tog akta. svako pitanje mora biti posebno formulisano na glasaekom listiću gl .^n). komisije se obrazuju i u opštinama. (T}. o -Aktoraspisivaniu republičkog referendurna donosi NS.Ako gradani referendumom nisu potvrdili akt. odnosno nisu se izjasnili za pitanje koje je bilo predmet izjašnjavanja. odnosno "da" ili "ne". djl . žl . r . dapodnese prigovor komisiji za sprovodenje referenduma ako smatra da su time učinjene nepravilnosti u sprovodenju referenduma. dok u opštinama postoji opštinski referendum.Kad se referendum raspisuje radi prethodnog izjašnjavanja gradana. u roku određenom aktom o raspisivanju referenduma.pjtajm'u koje je bilo predmet izjašnjavanja na referendumu smatra se donetom ukoliko je za nju slasala večina glasača i ova odluka je obavezoa. j l . P .Gradanin ima pravo. Kad se referendumom odlueuje istovremeno o vise pitanja.

ml . dj .Predlog za promenu ili donošenje odgovarajućeg akta. a ako inicodbor smatra Ua nadležni organ nije pravilno postupio može podneti žalbu Vrhovnom kasacionom sudu. koji rešava po žalbi u roku od 48 sati od prijema žalbe.Inicijativni odbor prijavljuie prikupljanje potpisa Ministarstvu unutrašniih poslova organizacionoj jedinici u opštini na čijoj će se teritoriji prikupljati potpisi.Prema statutu APV. podnosilac prigovora može podneti žalbu Vrhovnom kasacionom sudu. odnosno odgovarajućim statutom i poslovnikom lj . odnosno rešenja o kojima nadležni organ treba da se izjasni i potpisuju ga članovi inicijativnog odbora. odnosno drugi predlog obuhvaćen narodnom inicijativom mora biti sačinien tako da se iz njega jasno vide pravci promena.Predlog za promenu URS . k . pokrajinske ili Republičke komisije donetog po prigovoru. koji rešava po žalbi u roku od 15 dana od prijema žalbe i ta odluka je konačna 61 . drugih propisa i opštih akata ^ZAKONODAVNA narodna inicijativa ima najrnanje 30 000 biraea. i . (p . 1 . NARODNAINICIJATIVA /aT}-Narodna inicijativaje ovlašćenje jednog dela biračkog tela da pokrene postupakza promenu ustava ili donošenje formalnog zakona. pokraiinska i u iedinicimaLS.Protiv rešenja opštinske.USTAVOTOVORNA narodna inicijativa može podneti 150 00Q.Kad nadležni organ ne prihvati predlog. ima najmanje 7 000 biraea. a pri torn je prikuplien potreban broi potpisa nadležni organ dužan je da o predlogu za koji su prikupljeni potpisi odluči na način i po postupku utvrđenom Ustavom i zakonom. z .Inieijativniodbor može obrazovati posebne odbore za prikuplianie potpisa na pojedinim mestima. da pokrene postupak za donošenje takvog akta.1 narodna inicijativa može biti sprovedena kao republieka. čija je sadržina propisana Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi. a pravo predlaganja zakona. ž .Inicijativni odbor dostavlja predlog organu nadležnom za donošenje akta. radi obaveštenja da se za taj predlog prikupljaju potpisi.Kad je lista potpisnika narodne incijative ispunila zahteve zakona.i njegova odluka je konačna. ? d . kada nosi naziv gradjanska. tj.Prema URS NS raspisuje referendum na zahtev najmanje 100 000_birača o pitanjima iz svoje nadležnosti.Potpisi gradjana stavljaju se na listu potpisnika narodne inicijative. v .Pri tome donosilac tih akata ima obavezu da po predlogu birača postupi. pravo predlaganja odluka i opštih akata koje donosi skupština APV. £ J / . dokpredlog za promenu staiuta APV može podneti najmanje 40 000 biraea. odnosno za rešavanje o pitanju na koji se predlog odnosi. kao i u slucaju kad nadležna komisija nije odlučila po prigovoru u propisanom roku. gradske. dužan je da o tome obavesti inicijativni odbor.Gradani radi ostvarivanja narodne inicijative obrazuju INICIJATIVNI ODBOR od najmanje tri člana koji imaju biračko pravo. g . b .

^p-KLASICNUNADLEZNOST cine sledeci poslovizfllpredstavlia RS u zemlji i inostranstvu.(Ct postavlja i opoziva ukazom ambasadore RS na osnovu predloga VIade5(@ prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika^) daje pomilovanja i odlikovania. a NS odlucuie samo DO predloeu ovlascenospredlazaca.PREDLAŽE NS KANDIDATA ZA PREDSEDNIKA VLADE. unapređuie i razrešava ofieire Vojske RS. d .BOSINA POTPJTANJA I) Sta ne moze bitipredmet referenduma 2)Koji su organi za sprovodjenje republickog referenduma 3) Razlika izmedju iniciranja i pokretanja ogleda se u tome sto inicijativu moze podneti svako eradianin. z . uz pismeno obrazloženje. pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izboraih lista i dužan je da NS predloži onog kandidata za predsednika Vlade koji može da obezbedi izbor Vlade.Predsednik RS ne može NS vratiti na ponovno odlučivanje zakon o kome su se gradani izjasnili na referendumu pre njegovog donošenja i zakon koji su gradani potvrdili na referendumu. (fth. 62 . odnosno 7 dana ako je zakon donet po hitnom postupku.Predsednik RS je dužan da proglasi ponovno izglasani zakon. donese ukaz o proglašenju zakona /// da zakon.Nadleznosti predsednika RS se mogu podeliti u 3 grupe: 1) klasicna 2) nadleznost u okviru koje predsednik RS ostvarauje medijatorsku vezu izmedju izvrsne i zakonodavne vlasti i 3) supsidijarnu koja se ostvaruje u slucaju ratnog i vanrednog stanja. zakon se izglasava većinom od ukupnog broia poslanika. a . i .(f)'komanduie Voiskom i postavlia. e . na ponovno odlučivanje ako smatra d a ^ 1 zakon nije saglasan sa Ustavom ili daje u suprotnosti s potvrdenim medunarodnim ugovorima ili opšteprihvaeenim pravilima medunarodnog prava ili|3 da pri donošenju zakona niie poštovana proeedura propisana za donošenje zakona ili (S| da zakon ne ureduje neku oblast na odgovaraiuei način. vrati NS. udruzenie itd.Ako NS odluči da ponovo glasa o zakonu koji je predsednik RS vratio na odlučivanje.PRAVO PREDSEDNIKA DA RASPUSTI NS na obrazloženi predlog Vlade.Ovlascenja predsednika kao posrednika izmedju izvrsne i zakonodavne vlasti su: g .PRAVO SUSFENZIVOG VETA . ukaz donosi predsednik NS. NADLEZNOST I AKTI (15) . Ako predsednik Republike ne donese ukaz o proglašenju zakona u Ustavom predvidenom roku. dj .(g) ukazom proglasava zakoneOt predlaze NS nosioce funkcija.Predsednik RS ie dužan da najkasnije u roku od 15 dana od dana izglasavania zakona. y| IZVRSNA VLAST PREDSEDNIK REPUBLIKE 37. kada NS ne moze da se sastane.

11||TT ■ . predlaže NS kandidata za predsednika Vlade. predsednik NS i predsednik Vlade. kao i mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u vreme ratnog stanja.Predsednik RS donosi ukaze. o . (u slucajevima izglasavanja nepoverenja Vladi. Nadležnosti u oblasti odbrane predsednik RS ostvaruje donošenjem odluka.. . šefa Kabineta. Kad NS niie u mogućnosti da se sastane. 2. ako ie Vlada podnela predlog da se glasa o poverenju Vladi ili ako NS nije prihvatila Vladin odgovor na interpelaciju.'^grjjp „.Ukaz ie diskreeioni akt predsednika i ne moze biti predmet oeene ustavnosti pred Ustavnim sudom. postavlja i opoziva ambasadore. naredaba.. u slucaju da NS ne moze da se sastane. m . ~ "" *-" J I Ml l " " l l " .Predsednik RS DUŽAN ie da raspusti NS u slučajevima određenim Ustavom:(f|ako NS u roku od 90 dana od dana svog konstituisanja ne izabere Vladu ili ako ne izabere noyu Vladu u roku od 30 dana od dana kad je prethodnoj Vladi prestao mandat. pravila.Predsednik RS neće razmatrati prediog Vlade da se NS raspusti ako je NS podnesen predlog da se Vladi~ižglasa nepoverenje. j . uspostavlja se njena puna nadleznost. Ukazi i Odluke se objavljuju u "Službenom glasniku RS". ako nije postovao ustavne uslove za raspustanje NS. naredbe. eeneci opravdanost i dovolinost razloga navedenih u predlogu.„|. Odlukom predsednik RS raspisuie izbore za narodne poslanike.. 1 . n . pravila.U oba slučaja.„. naređenja i dr. imenuje generalnog sekretara.Medjutim kada Predsednik RS raspusti NS.SUPSIDIJARNA NADLEZNOST Predsednika RS odnosi se na ratno i vanredno stanje. odluke.. p . ona vrsi tekuce i neodlozne poslove. ali uz supotpis predsednika RS. _ _ _ _ _ _ _ _ .A K T I . sa ukazom o raspuštanju NS predsednik RS donosi odluku kojoro raspisufe izbore za narodne poslanike.iip. ili da — Vladu i iavnost obavesti o tome da ne prihvata predlog Vlade. unapređuje i razrešava oficire VoiskeRS.. a u slucaju proglasenja ratnog ili vanrednog stanja. naređenia i drugih pravnih akata koji su odredeni zakonom.-gg". 63 . daje odlikovania i postavlja. savetnike predsednika RS i druge funkcionere u Generalnom sekretariiatu predsednika RS i odlučuje u pitanjima za koja ne donosi druge pravne akte.. nj . Ukazom predsednik RS proglašava zakon. pravne akte. te mere odstupanja LJiMP donosi Vlada uredbom. daje pomilovanja.Kada je u pitanju proglasenje vanrednog stanja. pod istim uslovima kao i NS. neizglasavanja poverenja i konstatacije ostavke predsednika Vlade) Ij . tako da se oni okoncaju najkasnije 60 dana od dana raspisivanja. raspušta NS.||.Predsednik RS je dužan da u roku od 72 sata donese ukaz kojim na obrazložen predlog Vlade raspušta NS. k .Predsednik RS ne može da raspusti NS dok traje ratno ili vanredno stanje. ali moze predsednik moze biti razresen zbog povrede URS. koja traje do okoncanja ratnog ili vanrednog stanja i'tada~se ona sastaje bez poziva. odluku o proglašenju vanrednog ili ratnog stanja donose zajedno predsednik RS..

tajnim i ličnim glasanjem. KOALICIJA POLITIČKIH STRANAKA i GRUPA GRABANA. izbori za predsednika RS raspisuju se tako da se održe naikasniic tri meseca od dana kada prestane ratno ili vanredno stanje.000 birača. j . d .Grupu gradana pismenim sporazumom osniva najmanje deset birača čiji potpisi moraju biti overeni kod suda i ona ne mora da ima naziv i .Od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može proteći manje od 30 ni vise od 60 dana. v . odlukom ll)Ko menja predsednika republike kadaje u inostranstvu Hi kad muprestane mandatJ3) U kom roku se moraju raspisati izbori za predsednika republike u torn slucaju_14) Kada ce predsednik RS iskoristiti pravo na suspenzivni 15) Kojom vecinom se izglasava zakonpo drugi put 16)U kom roku proglasava zakon .15 dana 38. ~~ e .slobodu kretania i dr._Kao dan glasanja mora da se odredi dan kada se ne radi: subota ili nedelja.Predsednik Republike bira se na osnovu opšteg i jednakog izbornog prava na slobodnim i neposrednim izborima.Ako predsedniku RS prestane mandat pre vremena na koje je izabran.Predlog kandidata može biti podnesen samo ako ga svojim potpisima koji su overeni kod suda podrži najmanje 10. IZBOR I PRESTANAK MANDATA PREDSEDNIKA RS (12) a . dj .Izbori za predsednika Republike raspisuju se 90 dana pre isteka mandata predsednika RS. koja se objavljuje u «Službenom glasniku RS». Predlagač kandidata može povući predlog kandidata do dana utvrdivanja liste kandidata za izbor 64 .Pravo da bira predsednika Republike i da bude biran za predsednika Republike ima svaki punoletan i poslovno sposoban državljanin RS. b . SJKoliko dugo ta ogranicenja mogu trajati 6)Koji akt donosi za vreme neposredne ratne opasnosti 7)Koji akt donosi za vreme vanrednog stanja .Izbore za predsednika RS raspism'e predsednik Narodne skupštine odlukom.Kandidata za predsednika RS mogu da PREDLOŽE POLITIĆKA STRANKA koja je registrovana u RS na dan kad je odluka o raspisivanju izbora objavljena u «Službenom glasniku RS". g . U odluei o raspisivanju izbora utvrduie se dan glasanja za predsednika RS i dan od kada počinju da teku rokovi za sprovodenje izbornih radnji. z . Birač može potpisom podržati samo jednog kandidata.BOSINA POTPITANJA 1) Koje su ovlascenja predsednika RS za vreme rata i vanrednog stanja 2) Ko proglašava ratno stanje 3) Koje su to odluke iz nadleznosti NS koje donosi predsednik RS za vreme ratnog i vanrednog stanja 4) Sta moze ograniciti za vreme rata .naredbe 8)Koie su nadleznosti predsednika republike 9) Koja su mu ovlascenja u odnosu na vojsku 10)Ko pwglasava Ustav i cime -NS. izbori za predsednika RS raspisuju se tako da se održe naikasniie tri meseca od dana kada predsedniku RS prestane mandat. sa prebivalistem u RS.Predlog kandidata podnosi se RIK-u najkasnije 20 dana pre dana izbora. tako da se okončaju u narednih 60 dana od dana raspisivanja izbora.Ako se mandat predsednika RS produži zbog ratnog ili vanrednog stania.

^o£I . Broj birača koji su glasali utvrduje se na osnovu broja . koja se objavljuje u "Službenom glasniku RS" i mora da padne u dan u koji se ne radi.-*" glasačkih listića koji se nalaze u glasačkoj kutiji.Glasanje za predsednika RS vrsi se glasackim listicima. overenim kod suda. Ij . glasanje se ponavlia u roku od 15 dana od dana prvog glasanja. * .0- v r. l T' "~ ''& £ <P W nj .Ako na ponovljenom glasanju kandidati osvoje isti broj glasova. s :/l ^~r''vz .A te&t*^ 65 . sastaje se da bi predsednik RS pred njom položio zakletvu.fe.Na ponovljenom glasaniu za predsednika Republike izabran ie kandidat koji ie dobio najveei broi glasova. n . glasanje se ponavlja u roku od 15 dana.M A N D A T predsednika RS počinia-fcad-polaganjem zakletve pred Narodnom skupštinom. u prisustvu predstavnika predlagača kandidata. Kandidat može odustati od kandidature do dana utvrđivanja liste kandidata za predsednika RS.RIK utvrđuie listu kandidata za izbor predsednika RS najkasnije 15 dana pre dana ' izbora i objavljuje je u „Službenom glasniku RS" narednog dana.Nevažeei glasaeki listić ie glasački listić koji nije popunjen ili glasački listić koji je tako popunjen da se ne može pouzdano utvrditi za kog kandidata je birač glasao. Redni broi kandidata na listi utvrđuje se žrebom. bez obzira na odziy biraca. pismenim putem. To je svecana iziava kojom se zasniva moralna obavezai odgovornost predsednika Ako NS nije u redovnom zasedanju ili ako joj je prestao mandat.Pored naznake da se glasa za predsednika RS glasački listić za izbor predsednika RS sadrži redni broi kandidata koji je utvrđen na listi kandidata za predsednika RS. a . s . ime i prezime kandidata i naziy_predlagaea kandidata.Za predsednika RS izabran ie kandidat koji je dobio većinu elasova birača koji su ? glasali. odnosno naznaku da je kandidata predložila grupa građana ako grupa građana nema naziv. ciji je tekst utvrdjen u Ustavu. t ^ : m .Dan ponovljenog glasanja utvrđuje RIK odlukom. P ~ Ako nijedan kandidat ne dobiie većinu glasova birača koji su glasali.predsednika Republike.i naziv predlagača kandidata.Lista kandidata za izbor predsednika RS sadrži ime i prezime kandidata. ponavlja se celi izborni postupak. a do objavljivanja konačnih rezultata izbora.. Vise od dva kandidata učestvuju na ponovljenom glasanju ako ih vise deli prvo ili drugo mesto. o . r . r^fS P . odnosno naznaku da je predlagač grupa gradana ako grupa građana nema naziv i objašnjenie da se glasa samo za iednog kandidata tako što se zaokruži redni broi ispred imena i prezimena kandidata.Na glasaekom listiću na ponovljenom glasanju prvi po redosledu je kandidat koji je na prvom glasanju dobio najviše glasova. ć .Na ponovljenom glasanju ueestvuju dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova.RIK zapisnicki utvrđuie i obiavljuie konaene rezultate izbora u „Službenom glasniku ^ * u roku od 96 sati od zatvarania biračkih mesta. Ako od prvog glasanja do dana ponovljenog glasanja jedan kandidat izgubi biraeko prayo. RIK objavljuje privremene rezultate izbora. a ako imaju isti broj glasova redosled se utvrđuje žrebom.

već se produžava po siii Ustava dok ne isteknu tri meseca od dana kada je prestalo ratno ili vanredno stanje.Mandat predsednika Republike prestaje kad istekne vreme na kojeje izabran. bude razrešen ili sprečen da izvršava svoju funkciju. bez obzira na to koliko su mu trajali prvi i drugi mandat i nezavisno od vremenske sukeesije. k . i . kao u slucaju nosilaca javnih fiinkcija kojeje ona izabrala. 66 . v . l .Predsednik Republike bira se na PET GODINA. osim kandidata za predsednika Vlade^da postavlja i opoziva ukazom ambasadorej'da daje pomilovania. razrešava se ako za njegovo razrešenje |lasaiu2/3. A n ~ Dok zamenjuje predsednika RS.Predsednik RS dužan ie da obavesti javnost o tome da je podneo ostavku i pri tome može da je obrazloži. z . dj -Pre isteka vremena na kojeje izabran.Predsednik RS može podneti PISMENU OSTAVKU.Ako predsednik RS podnese ostavku. da raspusti NS.Ako Ustavni sud odluči da predsednik RS niie povredio Ustav. lj . vrsi pravo supsenzivnog zakonodavnog vetafda predlaze NS nosioce funkciia. da bi se obezbedio kontinuitet vladavine i drzavno in nacionalno jedinstvo Niko ne može vise od dva puta da bude izabran za predsednika Republike.RAZREŠENJE predsednika Republike može Narodnoj skupštini da pređloži najmanje " 1/3 narodnih poslanika ako smatra da je on povredio Ustav. ZAMENJUJE ga PREDSEDNIK NARODNE SKUPSTINE najduže tri meseca. o .Predsedniku RS mandat ne može isteći dok traie ratno ili vanredno stanje.Ipak. predsedniku Republike mandat prestaje ako podnese ostavku ili ako bude razrešen. g . te mu mandat prestaje kad ostavka prispe u Narodnu skupstinu. e . a postupak za razrešenje pokreće se većinom glasova svih narodnih poslanika. dujan ie da raspusti Narodnu skupštinu u svim slučajevima u kojima je to ustavna dužnost predsednika Republike i da svaki izglasani zakon proglasi ukazom. koju dostavlja predsedniku NS. predsednik NS ovlaščen ie da predstavlja RS u zemlji i inostranstvuf da prima opozivna i akreditivna pisma stranih diplomatskih predstavnikaf da raspiše izbpre za NS. nj . jer mu ona nije dala mandat vec biraci na neposrednim izborima. Predsednik Republike kome je mandat produžen zbog ratnog ili vanrednog stanja ima sve nadležnosti kao i pre produžetka mandata. m .Predsednik NS znaci ne moze^&s. 1 -Ako Ustavni sud odluči da je predsednik RS povredjo Ustav. narodnih poslanika.Medjutim izbor predsednika Republike prema Ustavnom zakonu za sprovodjenje ustava smatraće se prvim izborom.b .Predsednik Republike može podneti ostavku ili biti razrešen za vreme dok mu je mandat produžen. d . postupak za razrešenje se obustavlja kad odluka Ustavnog suda bude oljjavTTenall "Službenom glasniku RS".Ustavni sud dužan je da u roku od 45 dana od dana kad je pokrenut postupak za razrešenje odluči o tome da li ie predsednik Republike povredio Ustav. Nlje potrebno da mu NS kosnstatuie podnosenje ostavke. da predlaže NS kandidata za predsednika Vlade^ da vrši nadležnosti u oblasti odbrane RS i da komanduie Vojskom Srbije.

razresenje predsednika RS 13)Kako se regitlišu pitanja koja nisu regulisana zakonom o izboru predsednika RS. ODNOS PREDSEDNIKA REPUBLIKE I NS (12) a . odluka prestaje da važi završetkom prve sedniee Narodne skupštine održane po proglašenju vanrednog stanja. samo te odredbe. i . a to je kada su se gradjani o njemu izjasnili na referendumu ili su ga potvrdili na referendumu. a ona bira 5. odnosno eim bude u mogucnosti da se sastane.na osnovu proglasenih izbornih listi 7) Sta se radi ako izborna lista ima nedostatke 8) Kadse smatra dajejedno lice izabrano za predsednika RS 9)Koliko traje mandat predsednika republike 10) Moze lipredsednik RS biti reizabran 10) Racuna li se Tadicu mandat kojije zapoceo pre stupanja na snagu novog URS -ne 11) Kad moze prestati mandat predsedniku republike pre isteka roka na kojije izabran 12) Opoziv tj. d.Kad odluku o vanrednom stanju niie donela Narodna skupstina. najmanje godinu dana pre dana odredjenog za odrzavanje izbora. Isto tako NS predlaze predsedniku RS 10 kandidata.shodno se primenjuje Zakon o izboru narodnih poslanika 39. a ako to ne ucini onda ce ukaz doneti Predsednik NS. Vlada ie dužna da uredbu o merama odstupanja od ljudskih i manjinskih prava podnese na potvrdu Narodnoj skupštini u roku od 48 sati od njenog donošenja. a on bira 5. pod istim uslovima kao i Narodna skupstina. Predsednik Republike predlaze NS i kandidata za predsednika Vlade. z . predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade. g . apo novom. samo postoji odredba u kojoj se podnosi potvrda o prebivalistu. dj . nema. uredbom.Ima pravo na suspenzivni veto.Kad mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava niie propisala Narodna skupstina. 2) Ostali uslovi koje kandidat mora da ispinjava.predlaze NS 10 kandidata za sudiie Ustavnog suda. Takav zakon je duzan Predsednik da proglasi ukazom. 3)Postupak izbora predsednika RS 4) koji su ovlašćeni predlagači kandidatapo Zakonu o izboru predsednika republike 5) kome se predaje lista kandidata i ko proglasava izbomu listu 6)Na osnovu cega se sastavlja glasacki listic . ona je potvrđuje u roku od 48 sati od njenog donošenja.Ukazom proglasava ZAKONE koje donosi NS.Kad NS nije u mogucnosti da se sastane. odnosno 67 .Prilikom vraeanja zakona uz pismeno obrazlozenje skupstina vraeeni zakon izglasava vecinom od od UKtJPNOG broja poslanika. j .Predsednik Republike predlaze NS mandatara za sastav nove Vlade nakon odrzanih konsultacija sa predstavnicima stranaka koje su nakon izbora osvojile poslanieka mesta u parlamentu.BOSINA POTPITANJA l)Koliko dugo kandidat za predsednika republike mora imati prebivaliste u RS da bi mogao podneti kandidaturu -po starom Zakonu o izboru predsednika.Predsednika biraju biraci te je njegov polozaj jaci nego u klasicnom parlamentamom sistemu u odnosu na NS. v . b. Ako NS ne potvrdi ovu odluku. mere kojirna se odstupa od ljudskih i manjinskih prava može propisati Vlada. uz supotpis Predsednika RS. Ima jedan izuzetak kada Predsednik ne moze vratiti zakon na ponovno izglasavanje.Kada NS niie u mogucnosti da se sastane odluku o proglašenju vanrednog stanja donose zajedno predsednik Republike. e .

putam obrazlozenog pismenog predloga raspustanje NS.Kad predsednik Republike podnese ostavku o tome obavestava predsednika Narodne skupstine i javnost. v . na osnovu odluke NS. preuzima vršenje dužnosti predsednika Republike do izbora predsednika Republike. Istovremeno. mere odstupanja od Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava zajedno utvrđuju predsednik Republike.Vlada predlaže predsedniku RS uvođenje vanrednog stanja na delu teritorije RS i akte koiima se preduzimaju mere u vanrednom stanju.Vazno ovlaseenje Predsednika Republike je i raspustanje parlamenta na obrazlozen predlog Vlade m . Odluku o proglašenju ralnog stanja donose zajedno predsednik Republike. ij .Izbore za NS r_aspisuje predsednik Republike. ODNOS PREDSEDNIKA RS I VLADE (3) a .Kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skupštini predlaže predsednik Republike.Vlada može predložiti predsedniku Republike da za vreme ratnog stanja donese akte u pitanjima iz nadležnosti Narodne skupstine. n . o kojoj predsednik mora da odluci u roku od 72h. mere kojima se odstupa od ljudskih i maniinskih prava može propisati Vlada. predsednik Narodne skupstine ovo obaveštenje odmah dostavlja narodnim poslanicima i obavestava ih da. k .čim NS bude u mogućnosti da se sastane. uredbom. u skladu sa Ustavom. pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista.Vazno je i RAZRESENJE Predsednika . mere odstupanja prestai'u da važe 24 sata od početka prve sednice Narodne skupštine održane po proglašenju vanrednog stanja. Vlada je dužna da o zauzetom stavu odmah obavesti predsednika Republike. predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade 1 . g . eeneci opravdanost i dovoljnost razloga. predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade.Kad Narodna skupština nije u mogucnosti da se sastane. Ukoliko to ne uradi mora da obavesti Vladu i javnosti. o razlozima neprihvatanja predloga.Predsednik Republike može tražiti da Vlada zauzme stav o pojedinim pitanjima iz njene nadležnosti. Kad Narodna skupština ne može da se sastane. (3&. a uz ueesce Ustavnog suda. predsednik NS i predsednik Vlade. b . CDV. uz supotpis predsednika Republike.Kad Narodna skupština nije u mogucnosti da se sastane. predsednik Narodne skupstine raspisuie izbore za predsednika Republike. 40. 68 . £eV Vlada moze da predlozi predsedniku RS. pod istim uslovima kao i Narodna skupština.Predsednik Republike polaze zakletvu pred NS. a izbore za predsednika Republike raspisuje Predsednik NS.Kada NS nije u moguenosti da se sastane odluku o proglašem'u vanrednog stanja donose zajedno predsednik Republike. U suprotnom. od kog easa mu poeinje teci mandat nj .

v . z .VLADA PREDLAŽENSZAKONE. Uredbe su dakle izvršnog karaktera i Vladino generalno ovlašćenje za donošenje uredbi proizilazi iz Ustava. socijalnu i si.Vlada ne moze predloziti raspustanje NS . 0 Vlada može PONISTITI ILI UKINUTI PROPIS organa državne uprave koji je u suprotnosti sa zakonom ili propisom Vlade i odrediti rok za donošenje novog propisa.Vlada kao vrh državne vlađtUSMERA VA IUSKLAĐUJE RAD ORGANA DRŽA VNE UPKA VEIVRŠINADZOR nad njihovim radom. donosi ga Vlada ako bi neđonošenje propisa moglo izazvati itetne posledice po život ili zdravlie liudi. uspostavlja prekida diplomatske odnose sa drugim državama. učestvuje u zaključivanju.organizacije i dr. BOSINA POTPITANJA a -Ko proglasava ratno stanje A/ l l 41. J ® (g) 69 .Vlada utvrdjuje i vodi UNUTRAŠNJU POLITIKU i to kako opitu. NADLEZNOST I AKTI (7) NADLEŽNOSTI VLADE VLADA premaURS su: ^ a . ako joj je postavljeno pitanje izglasavanja nepoverenja ili ako je sama u NS postavila pitanja izglasavanja poverenja ili ako NS ne prihvati Vladin odgovor na interpelaciiu. Kada zakone i druge opšte akte podnese drugi predlagač Vlada daje o njima misljenje. ratifikovanju i primeni medi. BUDŽETIDRUGE OPŠTEIPOJEDINAČNE AKTE. e .organizaeijama i institucijama (napredlog Vlade predsednik RS.U okviru SPOLJNE POLITIKE. grada i grada Beograda za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu. npr. životnu sredinu. ako zakonom nije što drugo odredeno.Vlada vrši i druge poslove odredene URS i zakonom.ugovora?odlueuje o učlanienju RS u medj. rešenjem koje stupa na snagu kad se objayi u „Službenom glasniku RS".IZVRŠA VANJE ZAKONA IDRUGIH OPSTIHAKATA NSje bitna nadležnost Vlade i to na taj način što donosi uredbe i druse opšte akte radi izvršavanja zakona. (j) g . ustanova i drugih organizacija i-^Vlada RASPOLAŽEIMOVINOM RS.Vlada ZASTUPA RS KAO PRAVNO LICE i pri tome vrši prava i obaveze koje RS ima kao osnivač iavnih preduzeća. ekonomsku.UTVRĐIVANJEI VODMNJE UNUTRAŠNJEI SPOLJNE POLITIKE. b .ima dva ovlašeenia: fpAko organ državne uprave ne donese propis. medj. U okviru nadzora. tako i u pojedinim upravnim oblastima-po resorima. privredu ili imovinu veće vrednosti.Rešenjeo obustavi od izvršenia prestaje da važi' ako Vlada u roku od pet dana od obiavliivanja /*-\ rešenja ne pokrene postupakza ocenu ustavnosti i zakonitosti opšteg akta. (g) d . pa tako prema Zakonu o Vladi. /£) dj . Vlada^održava odnose RS sa drugim državama. ) Vlada se STARAI O USTAVNOSTIIZAKONITOSTI tako Sto je dulna da obustavi od izvršenja opšti akt opštine. postavlja i opoziva ambasadore RS).z .

Sednica Vlade se tonski snima i na njoj se vode se stenografske beleške koje smatraju se službenom tajnom stroge poverljivosti.ODLUKOM Vlada osniva javna preduzeća. ustanove i druge organizacije.\-AK TI VLA D E su uredbe odluke.Vlada radi i odlučuje na sednici na koioi prisustvuie većina članova.. a clan Vlade može da izuzme mišljenje. što se konstatuje na zapisniku. na predlog kandidata za predsednika Vlade. propisuje uredenje. n .0 toku sednice Vlade vodi se zapisnik. pod uslovom da je za niu glasao predsednik Vlade. t . a njom može predsedavati potpredsednik koga on odredi. k . c . koji sadrži osnovne ciljeve politike javnih finansija i makroekonomske politike.UREDBOM Vlada podrobnije razrađuje odnos uređen zakonom.Na sednici Vlade učestvuju članovi Vlade. i akti koje donosi predsednik Vlade. BOSINA POTPITANJA l)Zakljucuje li medjunarodne ugovore? 2) Sta sve spada u unutrasnju politiku? 3) Kojije najznacajniji opsti akt vlade — uredba!.Vladu kao kolegijalni organ cine predsednik Vlade.RESENJEM Vlada odlučuje o postavljenjima. rešenja i zaključci. u . b -Broi potpredsednika Vlade i ministara bez portfelja određuje NS pri svakom izboru Vlade.Vlada donosi odluke na sednici većinom glasova svih članova Vlade. Glasanje je javno. način rada i odlučivanja Vlade. 1 . f . odluka je doneta ako za nju glasa najmanje Vi svih članova Vlade.Vlada usvaja MEMORANDUM O BUDŽETU.Vlada donosi POSLOVNIK kojim. iedan ili vise potpredsednika Vlade i resorni ministri. preduzima mere i uređuje pitanja od opšteg značaja i odlučuje o drugim stvarima za koje je zakonom ili uredbom odredeno da ih Vlada ureduje odlukom.U slučaju da Vlada ima paran broj članova. h .Predsednik saziva sednicu Vlade pisanim putem po sopstvenoj inicijativi ili na predlog većine članova Vlade. u skladu sa zakonom o Vladi. p . detaljnije se uređuju poslovnikom Vlade. SASTAV IIZBOR (6) a . On predlaže dnevni red i predsedava sednicom. u skladu sa svrhom i ciljem zakona. u upravnim stvarima i u drugim pitanjima od pojedinačnog značaja. o .DEKLARACIJOM se izražava stay Vlade o nekom pitanju. m -Vlada donosi ZAKLJUCKE kad ne donosi druge akte. Ij . Generalni sekretar. 4) Koji su ostali opsti akti vlade i cemu sluze? 42. s . nj . 70 .NACIN RADA i odlučivanja Vlade.STRATEGIJOM RAZVOJA Vlada utvrduje stanje u oblasti iz nadležnosti RS i mere koje treba preduzeti za njen razvoj. uz obrazloženje. r .Vlada radi i odlučuje na sednici kojoj prisustvuje većina članova Vlade. direktor Republičkog sekretariiata za zakonodavstvo i druga pozvana lica. imenovanjima i razrešenjima. č .Wada može imati ministre bez portfelja.

v .Vladu Mm Narodna Skupstina posle svakog konstituisanja. izuzev ovlašeenja na predlaganie izbora ili razrešenia člana Vlade.Predsednik Vlade određuje potpredsednika Vlade koji ga ZAMENJUJE za vreme odsutnosti ili sprečenosti sa svim ovlašćenjima predsednika Vlade. (ukoliko je bez portfelia. z . niti vršiti delatnost koia ie po zakonu nespoiiva s dužnošću elana Vlade. niti stvoriti mogucnost sukoba iavnog i privatnog interesa. (f-1 IZBOR VLADE .Predsednik i clan Vlade ne odgovaraiu za mišlienie izneto na sednici Vtade ili NS. t(oy MANDAT Vlade pocinje da teče od polagania zakletve pred NS i traie do isteka mandata NS koia ju ie izabrala. m .IMUNITET . Njeni elanovi uzivaju poverenje vecine u NS i u vladi su samo predstavnici politicke vecine. Novoizabrana NS se raspusta ako u roku od 90 dana od njenog konstituisanja ne izabere Vladu. nj .Ministar ie dužan da obaveštava Vladu o svemu što je bitno za vođenje politike i odlučivanje Vlade i odgovoran ie za sprovodenie programa i politike Vlade. i . opštine. a u svemu ostalom na njegov položaj shodno se primenjuju odredbe zakona o Vladi koje se odnose na ministre.Kandidat za predsednika Vlade Narodnoj skupštini ima svojstvo mandatara .Kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skupštini mediate predsednik Republike. p -Mandat Vlade presta/e pre isteka vremena na koje je Izabrana/f) raspuštanjem N.To znaei da Vlada pripada tipu neposlanicke Vlade. grada. s tim da ga predsednik Vlade može ovlastiti da rukovodi proiektom iz delokruga vise organa državne uprave. ne upravlja ministarstvom) i može podnositi Vladi predloge za uređivanie pitania iz nadležnosti Vlade i NS i zahtevati da Vlada zauzme stay o pitanju iz njegove nadležnosti. organu AP. u kojoj se razdvajaju funkeije kontrolora (NS) i kontrolisanog(vlade) i time omogucuje objektivnost u sprovodjenju politieke odgovornosti Vlade pred skupstinom.PREDSEDNIK VLADE vodi i usmerava Vladu. shodno programu i politici Vlade.istovremeno glasa o programu Vlade i izboru predsednika i članova Vlade. za odluke i mere koie ie doneo ili propustio da donese ili preduzme i za izvršavanje obaveznih uputstava i posebnih zaduženja koja mu je odredio predsednik Vlade.SUKOB INTERESA . Oni uživaju imunitet kao narodni poslanik i o njhovom imunitetu odlučuk Vlada.^stara se o jedinstvu politiekog delovanja Vladefusklađuje rad elanova Vlade^predstavlja Vladu i saziva i vodi njene sednice.POTPREDSEDNIK VLADE usmerava i usklađuie rad organa državne uprave u oblastima koie odredi predsednik Vlade. na predlog kandidata za predsednika Vlade. te iznosi program Vlade i predlaže njen gastav. Qp.odlučuje o izboru Vlade u celini tj. grada Beograda.Ćlan Vlade ne može biti na drugoi javnoi funkciji u državnom organu. 71 . 5 g . lj . ri . dj . pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista.Predsednik Vlade može ostalim članovima Vlade davati obavezna uputstva i posebna zaduženja.NS posle obavljene rasprave. ili za glasanje na sednici Vlade. j . Dužanje da se u svemu povinuie propisima kojima se uređuje sukob interesa pri vršenju javnih funkeija. a clan Vlade može zahtevati da Vlada odluei da li je pri tome predsednik Vlade prekoračio svoia ovlašćenja.Vlada je izabrana ako je za njen izbor glasala većina od ukupnoe broia narodnih poslanika. d . e -MINISTAR je clan Vlade koji upravlia radom ministarstva.

72 .Ona ne može postavliati drž. Vladi i Narodnoi skupštini. e . e .4 god. izglasavanje nepoverenjau NS članu Vlade i razresenie clana Vlade u NS. t . NOva Vlada se menja po istom postupku kao sto se bira Vlada posle konstituisanjaNS.Član Vlade kome je mandat prestao usled prestanka mandata Vlade ima ista ovlašeenja kao clan Vlade koji je podneo ostavku. BOSINA POTPITANJA ' 1) Kada se bira vlada 2) Kako se bira vlada 3) Koliko traje mandat vlade. s . za izvršavanje zakona i drugih opštih akata NS i^a rad organa državne uprave. po neprihvatanju odgovora na interpelaciju.Vlada je dužna da odgovori na interpelaciju u roku od 30 dana.izgiasavaniem nepoverenia. osim ako ie njinovo donošenje vezano za zakonski ffok ili to nalažu potrebe države. privredna ili tehnieka nesreća.Oblici kolegijalne odgovornosti Vlade su: interpelacijafglasanje o nepoverenju. izgiasavaniem oepoverenja u NS i razrešenjem od strane NS na predlog predse3nika Vlade.GLASANJE O NEPOVERENJU VLADI je najmocnije orudje kontrole NS. g . NS raspravlja i glasa o odgovoru koji su na interpelaciju podneli Vlada ili clan Vlade kome je interpelacija upućena.Ministri su za svoj rad i za stanje u oblasti iz delokruga ministarstva odgovorni predsedniku Vlade. i .Vlada kojoj je prestao mandat ne može predsedniku RS predložiti raspuštanie NS.C/a/i« F/grfg mandat prestaje pre isteka vremena na koje je izabran.Vlada kojoj je prestao mandat može vršiti samo posiove odredjene zakonom. predsednik Vlade. interest odbrane ili prirodna. ODGOVORNOST VLADE I MINISTARSKA ODGOVORNOST (5) a -Vlada ie odgovorna Narodnoj skupštini'za politiku RS. pristupiće se glasaniu o nepnvereniu Vladi ili članu Vlade. u . konstatovaniem ostavke. te po Zakonu o Vladi vrsi samo tekuee posiove i ne može predlagati NS zakone i druge opšte akte niti donositi pro pise. d . Ž . odnosno clan Vlade ne podnese ostavku. službenike na položai u organima drž. a pri vršenju osnivačkih prava RS može jedino da imenuie ili da saglasnost na imenovanje vršioca dužnosti direktora i clanova upravnog i nadzornog odbora. b .Izgiasavaniem prihvatanja odgovora NS nastavlia da radi po usvojenom dnevnom redu. z -_0 pitanju koje je bilo predmet interpelacije ne može se ponovo raspravljati pre isteka roka od 90 dana. dj . ukoliko prethodno.BVneizglasavaniem poverenja/4VizgIasavaniem nepoverenja predsedniku Vlade^S) ostavkom Vlade ifgVostavkom predsednika Vlade. uprave.Najmanje 50 narodnih poslanika može podneti interpelaciiu u vezi sa radom Vlade ili pojedinog člana Vlade.Oblici individualne odgovornosti su konstatovanje ostavke. v . r .INTERPELACIJA .Ako NS glasanjem ne prihvati odgovor Vlade ili člana Vlade. glasanje o poverenju Vladi ilposlanieko pitanje. do isteka mandata NS kojajuje izabrala 4) Prestanak mandata vlade i njenih clanova 43. tj.

m . komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanie.Ako NS ne izglasa poverenje Vladi. u trajanju od najviše pet minuta. f . potpisnici predloga ne mogu podneti novi predlog za glasanjeo~nepoverenju pre isteka roka od 180 dana. iz niihove nadležnosti i ono mora biti iasno formulisano. moraju odmah usmeno odgovoriti.Posle datog odgovora na poslaničko pitanje. dostavlia se narodnim poslanicima. Njegova prava svrhaje da se Vlada ili njen clan kritikuje i kompromituje. e .Sama Vlada može predloziti NS da se glasa o svom poverenju.Predlog narodnih poslanika se razmatra na prvoi narednoj sednici NS. nj .Ako NS izglasa nepoverenje Vladi. Nakon okončanja rasprave pristupa se glasanju o predlogu. predsednik Vlade je dužan da pokrene postupak za izbor novog elana Vlade. u roku od osam dana od dana kada je pitanje postavljeno.Vladi ili njenom clanu je izglasano nepoverenje veeinom glasova od ukupnog broia narodnih poslanika. Vlada odnosno ministar. a u izuzetnim slučaievima 30 dana. odnosno nadležnog ministra.Narodni poslanik ima pravo da postavi poslaničko pitanje pojedinom ministru ili Vladi.j . predseđnik RS je dužan da pokrene postupak za izbor nove Vlade. fa -PisanT odgovor Vlade.Predlog Vlade se razmatra na prvoi narednoi sedniei NS. Ako je za davanje odgovora potrebna odredena priprema. narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše pet minuta. narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da. s tim da izlaganje poslanika koji postavlja pitanja ne može da traje duže od tri minuta. u skladu sa zakonom. o .Vladi nije izglasano poverenje ako većina od ukupnog broja narodnih poslanika ne glasa za poverenje Vladi.POSLANICKO PITANJE je najbezopasnije sredstvo za ostvarivanje odgovornosti Vlade pred NS. a nairanije po isteku 5 dana od podnošenja predloga.Ako NS izglasa nepoverenje članu Vlade. predsednik Republike je dužan da raspusti NS i raspiše izbore. a odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pisanom obliku.Vlada može zahtevati da se glasa o poverenju Vladi i na sednici NS koiaieutoku.Najmanje 60 narodnih poslanika može predloziti NS da se Vladi ili pojedinom njenom clanu izglasa nepoverenje. Vladi prestaie mandat a predsednik RS ie dužan da pokrene postupak za izbor nove Vlade.GLASANJE O POVERENJU VLADI .Na usmeno postavlieno poslariičko pitanie.Poslanička pitanja postavljaju se Vladi. n . t . Ij . predsednik RS ie dužan da raspusti NS i raspise izbore.Predlog za izglasavanje nepoverenja predsedniku Vlade se razmatra u istom roku kao i predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi. a nairanije po isteku pet dana od podnošenja predloga.Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje.Poslaničko pitanje postavlja se u pisanom obliku ili usmeno. " **""" s . č . k . Ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana neizglasavanja poverenja. Ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od izglasavanja nepoverenja. da se oslabi ueled Vlade i stvori osnov za stroži oblik njene odgovornosti. c . u . u vreme predvidjeno Poslovnikom NS. oni to moraju odmah obrazložiti. *~~" "^ P . tj. 1 . u prisustvu elanova Vlade.Ako Vladi ili članu Vlade ne bude izglasano nepoverenje. 73 .

zl-JPredsednik Vlade dostavlja ostavku člana Vlade predsedniku NS.Članu Vlade koji je podneo ostavku mandat prestaje danom donošenia odluke o razrešenju.Predsednik Vlade može podneti OSTAVKU NS. Ovlašćenia ministra kome ie prestao mandat vrši clan Vlade koga predsednik Vlade ovlasti.mistra kao privatne ličnosti zbog neizvršenja nematerijalnih obaveza.Kada NS konstatuje ostavku predsednika Vlade. predsednik RS je dužan da raspusti NS i raspiše izbore. il . o kojoj je bilo reči.delo.Predsednik Vlade dužan ie da predloži NS izbor novog ministra u roku od 15 dana od prestanka mandata prethodnog ministra i novi ministar izabran je većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika.Predsednik Vlade može predložiti NS RAZREŠENJE pojedinog člana Vlade. III . žl .Odgovornost mimstma pored POLITICKE odsovornosti.MATERIJALNA odgovrnost ministra je odgovornost za štetu nastalu prilikom vrSenia niegove služ. NS razmatra i glasa o predlogu za razrešenje člana Vlade na prvoi narednoi sednici. 5) Ako se glasa o nepoverenju vladi ( 60 poslanika pokrece) iono bude izglasano sta se dalje desava 6) Kome odgovara . a ona prvoj narednoj sednici konstatuie ostavku i tim danom mu prestaje mandat.interpelaciia. a odluka je doneta ako je za nju glasala veeina od ukupnog broja narodnih poslanika. predsednik RS ie dužan da pokrene postupak za izbor nove Vlade. konkretno predsedniku NS i istovremeno o njoj obaveštava predsednika RS i javnost.Ministar koji je podneo ostavku dužan je da vrši tekuće poslove dok mu ne prestane mandat.Predsednik Vlade dužan je da predloži NS izbor novog ministra u roku od 15 dana od prestanka mandata prethodnog ministra i novi ministar izabran je većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. kl . j l . djl . bl .al .Clan Vlade može podneti ostavku predsedniku Vlade. II . dl . Ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana konstatacije ostavke predsednika Vlade. vl. te se i ovaj oblik odgvornosti razlikuje od odg.KRTVIČNA odgovornost ministra postoji kad on prilikom vršenja svoie dužnosti učini neko delo kažnjivo po krivienom zakonu i to se razlikuje od njegove odgovornosti kao privatne ličnosti kad učini "obično"kr. el .dužnosti nanesenu nekom niegovom nezakonitom radniom. Vladi prestaje mandat danom konstataciie ostavke predsednika Vlade. podleže i pravnoj i materijalnoj odgovomosti.N S na prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku predsednika Vlade. BOSINA POTPITANJA I)Koji su instrumenti kontrole vlade 2) Kako se mogu postavljati poslanicka pitanja 3) Slaje interpelacija 4)Staje opasnije interpelacija Hiposlanicko pitanie.Ovlašćeniarninistra kome je prestao mandat vrši član Vlade koga predsednik Vlade ovlasti. gl .

Prema URS . z . novembra tekuće godine. Vlada i svaki njen elan dužni su da joj podnesu izveštaj o svom radu.Vlada i svaki njen član dužni su da dostave Narodnoj skupštini izveštaje i podatke koji su joj potrebni radi raspravljanja pitanja vezanih za rad Vlade ili njenog člana. neizglasavanje »epoverenja Vladi i poslanicko pitanje. b -Članovi Vlade ne mogu biti istovremeno i poslanici. jer vlada ne moze upravljati bez sredstava. Poslove DU obavljaju ministarstva i drugi organi DU odredjeni zakonom.poslovi državne uprave. na predlog presednika RS. ORGANI DRZAVNE UPRAVE U RS (13) a .Vlada podnosi Narodnoj skupštini izveštai o svom radu za proteklu godinu najkasniie 60 dana pre podnošenja predloga završnog raeuna budzeta Republike Srbije.Vlada je dužna da zauzme stay o predlogu Narodne skupstine koji je podnet u pitanju iz nadležnosti Vlade.Vlada predlaže zakone i druge opšte akte Narodnoj skupštini i daje mištjenja o predlozima zakona i drugih opštih akata koje nije sama predloiila.Državna uprava je deo izvršne vlasti RS koji vrši upravne poslove u okviruprava i dužnosti RS . b . 2)Kako NS kontrolise vladu. pitanie izslasavania nepovrenja vladi' i poslanicko pitanie.44. d . e . Vrlo vazno sredstvo kontrole parlamenta nad radom vlade jeste izglasavanje budzeta.Vlada svake godine predlaže Narodnoi skupštini na usvaianje budzetRS.NS bira Vladu. BOSINA POTPITANJA 1) Nadležnosti. 45. g .N a zahtev NS. i . Predlog budzeta podnosi se Narodnoj skupštini najkasnije do 1.Državnu upravu cine ministarstva.ograna DU I njihovu organizaciju propisuje Vlada. g . v . izglasavanje nepoverenja vladi. Pri usvajanju zakona i drugih opštih akata koje Vlada nije predložila dužni su da ufiestvuju na zahtev Narodne skupstine.Unutrasnje uredjenje Mintstarstava I dr. vezana Ustavom i zakonom i za svoj rad odgovara Vladi.kroz interpelacifu. 3) Kako tece postupakpo interpelaciji. sustina je da se izbegne preteran uticaj Skupstine na Vladu.Predstavnici Vlade učestvuju u radu Narodne skupstine pri usvajanju zakona i drugih opštih akata koje je predložila Vlada. ODNOS VLADE I NS (7) a . dj . a instrument kontrole vlade od strane NS su interpelaeija. v . moze samo privremeno.Vlada može predložiti NS da raspravi pitanje iz nadležnosti Vlade i da o njemu zauzme stav. orsani uprave usastavu ministarstava iposebne oreanizacije -organi državne uprave. 75 .DU je samostalna. i . k .Vlada u celini i pojedinacno ministri odgovaraju pred NS.

NS i Vlade tako što donose propise.Organi državne uprave i njihov delokrug odredjuje se zakonom d . a u cilju efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanjaprava i obaveza gradjanai zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog interesa za zivot i rad. Pravilnikom se razrađuju pojedine odredbe zakona ili propisa Vlade. sekretarijata.Preko upravnog spora sudovi nadziru zakonitost pojedinačnih akata organa državne uprave donesenih u upravnim stvarima. direkcija. opštinama. Pravilnici. gradovima i gradu Beogradu.N a r o d n a skupstina nadzire rad organa državne uprave preko nadzora nad radom Vlade i članova Vlade. radi vrsenja poslova drzavne uprave izvan sedista organa DU. preduzimaju mere ili predlažu Vladi donošenje propisa i preduzimanje mera na koje je ovlascena (3) IZVRŠA VANJEZAKONA. Ne donose uredbe. Neka od njih su: spoljnih poslova. RS. Naredbom se naređuje Hizabranjuje neko ponasanje u jednoj situaciji koja ima opšti značaj. javnim agencijama i drugim organizacijama -imaoci javnih ovlašćenja. z . ustanovama.pripremaju nacrte zakona. Nad njima neposredni nadzor vrsi vlada. kao jedini samostalni DOU u RS. direkcije i sluzbe. agencija i centara. e .prosvete i sporta.Organi drzavne uprave su 1) Ministarstva. odbranem unutrasnjih poslova. Uputstvom se određuje način na koji organi drzavne uprave i imaoci javnih ovlašćenja izvršavaju pojedine odredbe zakona ili drugog propisa. j . 0 RESAVANJE U UPRAVNIM STVARIMA. rešavaju u upravnim stvarima.Ministarstva i posebne organizacije donose pravilnike. poslovi državne uprave iz nadleznosti RS zakonom se mogu poveriti AP. i .Pojedini.MINISTARSTVA u okviru svojih nadleznosti: 76 . druge propise i opšte akte za Vladu i predlažu Vladi strategije razvoja i druge mere <3T PRAĆENJE STANJA-u oblastima iz svoga delokruga.u II stepenu donoseci konacno resenje 1 .Rad organa državne uprave podleže nadzoru Vlade. naredbe i uputstva. jerje to u nadleznosti Vlade. <$ DONOSENJE PROPISA. pravde. izdaju javne isprave itd. PROPISA IOPŠTIHAKATA. DR. AP I jedinice LS mogu osnivati javne sluzbe. javnim preduzećima. naredbe i uputstva objavljuju se u „Službenom glasniku RS". finansija. osim kad je u pogledu nekih od ovih organizacija zakonom predvidjen ministarski nadzor. dj . zdravlja. inspektorati. 2) Organi uprave u sastavu ministarstava su uprave.Uredbom Vlade moguce je osnivati upravne okruge. za ljudska i manjinska prava itd. k-NADLEZNOSTORGANA DUSU: /ff UČESTVOVANJE U OBLIKOVANJU POLITIKE VLADE. 3) Posebne upravne organizacije koje se mogu osnivati posebnim zakonima u obliku Zavoda. Mogu donositi propise samo kad su na to izričito ovlaščeni zakonom ilipropisom Vlade.

ne. 6) veštacenje. dostavljaju ihvladi. finansiia. 4) pripremanje nacrta medunarodnih ugovora. e) Vrše nadzor i kontrolu nad sprovođenjem zakon i drugih propisa. d) donose OPA za izvršavanje zakona i drugih propisa. 8) amnestiju i pomilovanje. 9) ekstradiciju. niih donosi vlada. sudske ^ tumače. c ) Izvršavaju zakone. BOSINA POTPITANJA 1) Vrste organa drzavne uprave. 77 . f) resavaju u upravnom stvarima (Ako bude pitala . 12) međunarodnu pravnu pomoć. 5) pripremanje nacrta zakona o ratifikaciji medunarodnih ugovora.moze uredbu. 6) Donosi li uredbe . 5) pravosudni ispit.voiske. 4)Koji su organi u sastavu ministarstva 5) Kojiposlovi cine delokrug ministarstva i koje akte donose. 10) moze li ministar da donese pravilnik bez izricitog ovlascenja -ne.MINISTARSTVO PRA VDE obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: I) krivično zakonodavstvo 2) obligacione odnose. pravde . nasledivanje. 3) postupak pred sudovima. 8)Nadzoma funkcija ministarstva 9) Sta akoje neko nezadovoljan aktom ministra -pokrenuce upravni sporpodnoseniem tuzbeprednadleznim sudom. 3) Koja su drzavna ministarstva .lice nezadovoljno aktom ministra pokrenuce upravni spor podnosenjem tuzbepred Vrhovnim sudom Srbiie lj . 10) advokaturu II) izbor nosilaca pravosudnih funkcija. kada su za to izrieito ovlašćeni zakonom. druge propise i opšte akte NS i Vlade.koja ih predlazeNS. 3) predlaganje pokretanja postupka za vodenje pregovora i zaključivanje medunarodnih ugovora s drugim državama i međunarodnim drganizacijama. 2) Nadleznost organa drzavne uprave. 7)Koji su poslovi ministarstva pravde. 6) primena ratifikovanih medunarodmh ugovora m . ali da bude u sa2lasnosti sa zakonom.ZAJEDNICKI POSLOVI MINISTARSTA VA su: 1) ostvarivanje medjunarodne saradniei staranje o njenom unapredenju 2) uskiadivanje propisa sa pravom Evropske unije. 7) izvršenje sankcija. 4) organizaciju i rad pravosudnih organa.a) Pripremaju nacrte zakona i drugih propisa koje donosi NS. Vlada . spoljnjih poslova. b) Pripremaju predloge nacrta akata koje donosi viada-predlagačka funkcija.

) potvrđenih međunarodnih ugovora sa Ustavom.) republičkih organa i pokrajinskih organa ili organa iediniea LS.Prema URS Ustavni sud ODLUČUJE o saglasnosti: 1. udruženja građana i kolektivnih ugovora sa Ustavom i zakonom. 3) izborni sporovi. što znači da je za njihovo rešavanje nadležan Ustavni sud kada zakonom nije određena nadležnost sudova. Ustavni sud odlukom poništava ceo izborni postupak ili deiove tog postupka. udruženja građana ili verske zajednice na osnovupredlosa: l)VIade. sindikalnih organizacija. sindikata. v . 4) organa različitih AP ili različitih jedinica LS.Ustavni sud maze odrediti da se do okončanja postupka rešavanja sukoba nadležnosti Ustavnog suda prekine postupak pred organima izmedu koiih je nastao sukob nadležnosti.) drugih opštih akata sa zakonom.Ustavni sud samo određuje organ nadležan za rešavanje sporne stvari u meritumu.Rešavanje IZBORNIH SPOROVA je supsidiiarna nadležnost Ustavnog suda. b 1. udruženja građana ili verskih zajednica 78 . 5) ustavna žalba. sindikalne organizacije. u vezi sa kojom je nastao sukob nadležnosti a 2 .) pokrajinskih organa i organa jedinica LS.'\j\{\ USTA VNI SUD 46. organa teritorijalne autonomije i organa LS. stranaka. sindikalnih organizacija.Ako ie nepravilnost u izbornom postupku dokazana. opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava i potvrđenim medunarodnim ugovorima.Kada rešava o SUKOB NADLEŽNOSTI Ustavni sud postupa kao konflikmi sud.Prema URS Ustavni sud je samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava istobode. v 2 -Njima nisu obuhvaeeni sporovi u vezi sa postavljenjem.Ustavni sud odlučuje o ZABRANI RADA POLITIČKE STRANKE. b . NADLEŽNOST (12) a -Nadležnost Ustavnog suda proizilazi iz njegove ustavne defmicije. u kom slučaju ee se ceo izborni postupak ili delovi tog postupka ponoviti u roku od deset dana od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu. g 1 .) zakona i drugih opštih akata sa Ustavom. 2.NADLEŽNOSTI Ustavnog suda su: 1) opšta normativna kontrola. a 1 . udruženja gradjana I verskih zajednica. v 1 . 2. g 2 . 5. 3. 4) zabrana rada političkih stranaka. koji se moraju tačno oznaeiti. 4.om. b 2 . g . odnosno imenovanjem na odredenu funkciju ili položaj.) statuta i opštih akata AP i jedinica LS sa Ustavom i zakonom.Ustavni sud rešava sukob nadležnosti između: 1) sudova i drugih državnih organa.Izborni sporovi su sporovi koji proizilaze iz neposrednih izbora koje obavljaju svi birači zajedno. 3. a imala je bitan uticaj na izborni rezultat. 2) sukob nadležnosti azmedju državnih organa.a od strane predsednika RS. 7) odlučivanje o povredi URS . pol. 2)Republičkog javnog tulioca ili 3) organa nadležnog za upis u registar politician stranaka. 6) posebne žalbe predvidjene URS .) opštih akata organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja. a 3 .

3) da su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ///je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu. organ određen statutom AP ima pravo žalbe Ustavnom sudu. na osnovu ovlašćenja sadržanog u URS .Zalba Ustavnom sudu neposredno se izjavljuje Ustavnom sudu. 2) da se njimapovređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemeene Ustavom.Ustavna žalba može se izjaviti ako su kumulativno ispunjena tri uslova: 1) da se izjavljujeprotivpojedinačnog akta Hi radnje državnog organa ili organizaciie koioi ie povereno javno ovlašćenie.b 3 . Izjavljena žalba isključuje pravo na idnošenje Ustavne žalbe ^Ako se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jediniee LS onemogućava vršenje nadlemost AP. sindikalne organizacije. na predlog 1/3 ukupnog broja narodnih poslanika b 6 -U postupku odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike Ustavni sud. a 6 . v 3 .USTAVNA ŽALBA jepravno sredstvo za zaMtu Ijudskih i manjinskih prava i sloboda zajamčenih URS .om. a 4 .Prema URS.Kad Ustavni sud u postupku po žalbi organa odredenog statutom AP. odnosno zabraniće dalje vršenje ili narediti vršenje određene radnje i odredili da se uklone šietne posledice. d 5 . iavni tužilac i zamenik JT mogu izjaviti žalbu Ustavnom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke. ( 5 j ) Ako se pojedinafinim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice LS onemogućava vršenje nadlemost opštine. poništiče pojedinačni akt.Ustavni sud ee odlučiti da li je predsednik Republike povredio Ustav i odluku o tome dostaviće Narodnoj skupštini i predsedniku Republike J 79 . odnosno LS utvrdi da je pojedinaenim aktom ili radnjom državnog organa ili organa LS onemogućeno vršenje nadležnosti AP.Ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva.u. b 5 . je ogranieen samo na odlueivanje o povredama odredaba Ustava koje su navedene u aktu NS o pokretanju postupka v 6 . v 4 . @ Protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske funkcije sudija ima pravo žalbe Ustavnom sudu.Ona nije pravno sredstvo za zaštitu ljudskih i manjinskih prava zajameenih URS -om. b 4 .Za zabranu je potrebno da je delo koje je predmet zabrane već izvršeno. (3}5Protiv odluke NS o prestanku funkciie iavnoe tužioca* odnosno protiv odluke Državnog veća tužilaca o prestanku funkcije zamenika JT. organ određen statutom opstine ima pravo žalbe Ustavnom sudu.Postupak odlučivanja O POVREDIUSTAVA od strane PREDSEDNIKA REPUBLIKE pokreće NS. fV) Na odluku donetu u vezi sapotvrđivanjem mandata narodnos poslanika. Izjavljena žalba isključuje pravo na podnošenje Ustavne žalbe. a 5 .u v 5 .Ustavni sud može zabraniti rad političkih stranaka i verskih zajednica iz razloga predviđenih u URS . odnosno LS. u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. moguće je neposredno izjaviti ŽALBU USTAVNOM SUDU u pet slučajeva. udruženja gradana ili verske zajednice izraz ustavne slobode udruživanja i ustavne slobode savesti i veroispovesti. zbog toga što su političke stranke.Protiv odluke o prestanku funkcije sudiia. g 5 . o kojoj Ustavni sud odlučuje u roku od 72 časa.

i . b . e . 51.Odluke Ustavnog suda su konačne. lj . s obzirom na obim nadležnosti ovoga suda. m .Odluku po ovom pitanju Ustavni sud mora doneti u roku od 45 dana od dana podnošenja akta Narodne skupštine kojim se pokreće postupak odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike.Izbor sudija Ustavnog suda treba da pruži čvrst osnoy za objektivan i nezavisan rad Ustavnog suda..Sudije Ustavnog suda ne mogu biti članovi političke stranke.Oba državna organa utvrduju listu kandidata većinom svih članova ž . g .g 6 .) 47. v . IZBOR SUDIJA USTAVNOG SUDA a .Prema URS Ustavni sud je samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode. SASTAV I IZBOR (6) a . izvršne i opšteobavezujuće.Jedno lice može biti birano ili imenovano za sudiju Ustavnog suda najvise dvaputa..Sa svake od predloženih lista kandidata jedan od izabranih kandidata mora biti sa teritorije autonomnih pokrajina. pet imenuje predsednik RS. g .Predsednik Republike imenuje pet sudija Ustavnog suda izmedu 10 kandidata koje predloži Narodna skupština.Bira se i imenuju na devet godina.Opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda imenuje pet sudija izmedu 10 kandidata koje na zajedničkoi sednici predlože Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca.Svojstvo sudije Ustavnog suda stiče se imenovanjem na tu javnu funkciju.NS utvrduje predlog kandidata za sudije Ustavnog suda većinom glasova narodnih poslanika na sednici na kojoj je prisutna yecina narodnih poslanika dj . j -Njihov je mandat duži od mandata narodnih poslanika. zbog čega u torn procesu učestvuju sve tri grane državne vlasti. a pet opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda Srbije. ( O nadležnosti Ustavnog suda u vezi sa opštom normativnom kontrolom videti pitanje br. z .Pet sudija Ustavnog suda bira NS. d .Narodna skupština bira pet sudija Ustavnog suda izmedu 10 kandidata koje predloži predsednik Republike. .Ovim ustavnim rešenjem bi trebalo da se onemoguči favorizovanje stranačkih kandidata prilikom izbora i imenovanja sudija i vršenje pritiska i stranačkih ucena posle imenovanja za sudiju. 1 .Prilikom stupanja na dužnost sudije polažu zakletvu pred predsednikom NS.v . k .Ustavni sud čini 15 sudija. 80 . da bi se izbegao bilo kakav uticaj ili pritisak na sudije Ustavnog suda od strane NS. b .Sudija Ustavnog suda se bira i imenuje medu istaknutim pravnicima sa najmanje 40 godina jivota i 15 godina iskustva u pravnoj struci.

Ustavni sud ima ZAMENIKA PREDSEDNIKA.Na prava i obaveze zaposlenih u Stručnoj službi primenjuju se propisi koji ureduju prava i dužnosti državnih službenika i nameštenika. sportskom ili drugom udruženju. većinotn glasova svih sudija. sudija Ustavnog suda može se obratiti Ustavnom sudu radi davanja mišljenja 81 .Predsednik Ustavnog suda istovremeno obavlja i dujnost sudije.Javnom ili profesionalnom funkcijom ili poslom. 1 .SASTAV USTAVNOG SUDA a .PREDSEDNIKA Ustavnog suda biraju sudije Ustavnog suda iz svog sastava.' predstavlja Ustavni sud.Za obavlianje stručnih i drugih poslova Ustavni sud obrazuje STRUČNU SLUŽBU. (3J stara se o sprovođenju akata Ustavnog suda i | 0 vrši druge dužnosti utvrdene ovim zakonom.Predsednik suda bira se na period od tri godine. na predlog najmanje txoje sudija. koga postavlja Ustavni sud većinom glasova svih sudija. koji se postavlja većinom glasova svih sudija.Sekretar Ustavnog suda može imati zamenika.Sekretar i zamenik sekretara Ustavnog suda imaju status državnog službenika na položaju. b . Poslovnikom i drugim aktima Ustavnog suda. dj . funkciju predsednika.Zamenik predsednika Ustavnog suda istovremeno obavlja i dužnost sudije.INKOMPABILITET a .Odredbe Zakona o Ustavnom sudu o izboru i mandatu predsednika Ustavnog suda shodno se primenjuju i na izbor i mandat zamenika predsednika. tajnim glasanjem.Ako predsednik Ustavnog suda ne bude izabran.U slučaju sumnje u postojanje sukoba interesa. na period od pet godina i koji može biti ponovo postavljen.Uslovi za postavljenje sekretara i zamenika sekretara odreduju se aktom Ustavnog suda.Profesurom na pravnom fakultetu u smislu ovog zakona smatra se obavljanje nastave na fakultetu u zvanju redovnog ili vanrednog profesora. i . e . d . m .Sekretar rukovodi Stručnom službom Ustavnog suda i za svoj rad je odgovoran Ustavnom sudu. odnosno najstariji sudija g .(2Ysaziva sednice Ustavnog suda. koji zamenjuje predsednika Ustavnog suda. ((5) predlaže dnevni red i predsedava sednicama/4)'usklađuie rad Ustavnog suda. u smislu Zakona o Ustavnom sudu. v . ž . do izbora.Predsednik Ustavnog sudaQ). u skladu sa zakonom. g . k . b . u slučaju njegovog odsustva ili sprečenosti. lj .Sudija Ustavnog suda ne može vršiti drugu javnu ili profesionalnu funkciju niti posao. PRAVNIPOLOŽAJ SUDIJA USTAVNOG SUDA . humanitarnom. j . bez naknade. z . ne smatra se delovanje u kulturrio-umetničkom.Ustavni sud ima SEKRETARA. sa mogućnošću ponovnog izbora. v . izuzev profesure na pravnom fakultetu u RS. vrši zamenik predsednika. na period od pet godina i može biti ponovo postavljen.

2)trajno izgubi radnu sposobnost za dužnost sudije Ustavnog suda.U slueaju da sudiji Ustavnog suda prestane dužnost pre isteka roka na koji je izabran.ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje sudijske funkcije. pravnosnainu odluku o_ qsudi sudijnUstavnog suda na kaznu zatvora ili za drugo kažnjivo delo.O prestanku duinosti sudije. dj .Prema URS sudiji Ustavnog suda dužnost rRESTAJEjfjj istekom vremena na koje je izabran ili imenovan/5) na njegov zahtev/31 kad ispuni zakonom propisane opšte uslove za starosnu penziiu i 1 <@' razrešeniem. Mlučuje Narodna SkupMna. g-Nadležni sud.Odluka o udaljenju sudije Ustavnog suda donosi se na predlog predsednika Ustavnog suda.Takođe.Ispunjenost uslova za razrešenje sudije Ustavnog suda utvrđuje Ustavni sud. ovlašćeni predlagae predlaže dva kandidata za izbor. na zahtev ovlašćenih predlagaea za izbor. 5)Kako prestaje 82 . PRESTANAK DUŽNOSTI SUDIJE a . b .Predlog se dostavlja organu nadležnom za izbor. e .Inicijativu za pokretanje postupka za razrešenje može da podnese Ustavni sud. BOSJNA POTPITANJA 1) Ko ih predlaze. j .Odluka o udalieniu predsednika Ustavnog suda donosi se na predlog najmanje troie sudija Ustavnog suda: z . niti se protiv njega može voditi krivični ili drugi postupak u kome se može izreći kazna zatvora. ž . odnosno imenovan. 3) Uslovi za izbor. odnosno imenovanje.U toku postupka za utvrdivanje ispunjenosti uslova za razrešenje.O njegovom imunitetu odlučuje Ustavni sud. v . kandidati za izbor. ž .O d l u k u o udaljenju donosi Ustavni sud. sudija Ustavnog suda može biti udalien sa dužnosti.Sudija Ustavnog suda uživa imunitet kao narodni poslanik. e . bez odobrenja Ustavnog suda.Sudija Ustavnog suda RAZRESAVA SE ako: 1) povredi zabranu sukoba interesa. 2) Ko ih bira. d . k .kada se pozove na imunitet ne može biti pritvoren. odnosno imenovanje moraju biti sa teritoriie AP. 3) bude osuden na kaznu. 1 . odnosno imenovanje u roku od tri meseca od dana obaveštavanja o prestanku dužnosti sudije Ustavnog suda. odnosno imenovanje sudije Ustavnog suda i Ustavnom sudu.IMUNITET d .Gubitak radne sposobnosti za dužnost sudije Ustavnog suda utvrđuje se na osnovu stručnog nalaza i mišljenja ovlašćene zdravstvene ustanove. odnosno drugi državni organ dužanje dajojtavi ovlašcenom predlagaeu za izbor.On uživa imunitet neodgovomosti . uživa i imunitet nepovredivosti.Ako je sudija Ustavnog suda kome je prestala dužnost bio sa teritorije AP.zarvora ili 4) za kazniimdelo koie sa čini nedostoinim dužnosti sudije Ustavnog suda i 5) ako postane član političke stranke. odnosno imenovanje za izbor sudije Ustavnog suda. u skladu sa Poslovnikom i . 4) Koliko im traje mandat. dj . lj . većinom glasova svih sudija.

organi AP i iedinica LS . (T) svako po čijoj je inicijativi pokrenut postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti (fj donosilac zakona. a narocitoQJida li je Ustavni sud nadležan za odlučivanjes^ŽJ' da li je predlog podnet od ovlašćenogpredlagača. kao i svako ko zbog prihvatanja. g .Ono što im je svima zajedničko je to da se odvijaju kroz dve faze: fazu prethodnog postupka xfazu raspravljanja i odlučivanja.PRETHODNIPOSTUPAK obuhvata radnju pokretanja postupka i radnju utvrđivanja formalnih procesnih pretpostavki za vođenje postupka. verska zajednica . odnosno iedinice LS . ustavnu žalbu.u postupku za ocenu ustavnosti ili zakonitosti.u postupku po žalbi.Prema ZUS . zahtev. sindikalna organizacija ili udruženje građana . kao i organ za sprovodenje izbora u vezi sa čijom izbornom aktivnošću se pokreće spor. Hypoliticka stranka. odnosno iedinice LS i drugog opšteg akta . kao i organ protiv čijeg je pojedinačnog akta ili radnje izjavljena žalba.čiji je statut ili drugi šti akt predmet ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti ili o Čijoj se zabrani rada odlučuje. učesniđ u postupku pred Ustavnim sudom su. @ organ određen statutom AP.(ftkad u ostavljenom roku podnosilac nije otklonio nedostatke^ koji onemogućavaju postupanje^fjkad za vodenje postupka i odlučivanje ne postoje druge pretpostavke utvrdene zakonom. odnosno drugi akt kojim se pokreće postupak.koji je predmet ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti. ustupiti nadležnom organu. narodni poslanici . RJT i organ nadležan za upis u registar političkih stranaka.u. sindikalnih organizacija. f . d . kao i državni organ.o čijoj se zabrani rada odlučuje. dj . ž . odnosno odbijanja nadležnosti nije mogao da ostvari svoje pravo. udruženja građana ili verskih zajednica. b . statuta AP. 9j podnosilac ustavne žalbe.Kad Ustavni sud utvrdi da nije nađležan za odlueivanje. zahtev. Jednim imenom se zovu ovlašćeni predlagači.Ustavni sud pdbaciče predlog.U postupku pred Ustavnim sudom određuje se sudija izvestilac. odnosno drugi akt kojim se pokreće postupak:(ff)kad utvrdi da niie nadležan za odlufiivanje. ustavnu žalbu. inicijativu. sindikalnih organizacija.u postupku za zabranu rada političkih jrtranaka. @Pako utvrdi da nije podnet u odredenom roku.U postupku pred Ustavnim sudom organ ili organizaciju predstavljaju njihovi ovlašćeni predstavnici. udruženja građana ili verskih zajednica .protiv čijeg je pojedinačnog akta ili radnje izjavljena ustavna žalba. v . svako po čijem se zahtevu vodi postupak za odlučivanje o izbornom sporu za koje zakonom nije određena nadležnost sudova. e . državni i drugi organi koii prihvataiu odnosno odbiiafu nadležnost. odnosno^) da li su predlog ili inicijativa potpuni i razumliiviyfff/da li su ispunjene 1 druge procesne pretpostavke za vođenje postupka. 8) Vlada. u skladu sa Poslovnikom o radu Ustavnog suda. može predlog. inicijativu. POKRETANJE I TOK POSTUPKA PRED USTAVNIM SUDOM U RS (9) a . odnosno organizaciia koioi su poverena javna ovlašćenia . n^državni organi. ako se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice LS onemogućava vršenje nadležnosti AP odnosno jedinice LS.48.Pokretanje i tok postupka pred Ustavnim sudom je različit i zavisi od predmeta spora.

odnosno jedinice LS. zahteva. i -Učesnik u postupku možeu toku postupka odustati od predloga. 1 . pitanju) POSTUPAK RESAVANJA SUKOBA NADLEZNOSTI a 2 . POSTUPAK ZA OCENJIVANJE USTAVNOSTI ILI ZAKONITOSTI OPŠTIH AKATA a 1 . {Q2J sudije.Ukoliko to ne učini u ostavljenom roku postupak pred Ustavnim sudom će se nastaviti. koje donosi Ustavni sud kad oceni da ima osnova ža pokretanje postupka povodom inicijative.(nl) NS i predsednik Republike . a koji ne može biti kraći od 15 dana.Postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud može da pokrene samostalno. da zatraži mišlienje od NS. @) i druga lica koja Ustavni sud pozove.Kada rešava o sukob nadležnosti Ustavni sud postupa kao konfliktni sud. d 1 . odnosno inicijative. b 1 . m .Povodom inicijative za ocenu ustavnosti statute AP.Kada je reč o postupku za ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti opštih akata ovaj postupak se POKREĆE vredlosom ovlašćenog predlagača ili rešenjem o pokretaniu postupka.Povodom iniciiative za ocenu ustavnosti zakona. Tj . z . odnosno danom donošenia rešenia o pokretaniu postupka ( videti vise o tome u 51. k.kada se odlučuje o postojanju povredeJUstava u postupku za razrešenje predsednika Republike. žalbe.Postupak se smatra pokrenutim danom podnošenja predloga Ustavnom sudu. Ustavni sud • može. odnosno ustavnosti ili zakonitosti drugog opšteg akta koji donosi NS. kap i organ koji je doneo odluku o prestanku funkcije. . j . inicijativa. b 2 .Donosi lac osporenog opšteg akta dužan je da u roku koji odredi Ustavni sud. na osnovu odluke koju donosi 2/3 većinom glasova svih sudiia. n . odnosno drugi podnesak smatra se podnetim onog dana kada ie predat Ustavnom sudu.Predlog. da zatraži mišljenie od skupštine AP. odnosno skupštine jedinice LS.Vršeći ovu svoju nadlešnost Ustavni sud šttii ustavno načelo vertikalne (podele vlasti izmedju države i teritorijalnih jedinica u državi) / horizontalne (podele vlasti na različite državne organe) podele vlasti.Podnesci upućeni Ustavnom sudu moraju biti potpisani.OvlaMenim predlaga&ma u postupku za ocenu ustavnosti ili zakonitosti smatraju se: ® državni organijSjorgani AP i jedinica LS Jffnajmanje 25 narodnh poslanika v 1 . javni tužioci i zameniei JT . Ustavni sud može. da podnosi dokaze i da preduzima druge radnje od značaja za odlučivanje Ustavnog suda.u postupku po žalbi na odluku o prestanku funkcije. dostavi osooreni opšti akt i potrebnu dokumentaciiu i da pruži podatke i obavestenja od značaja za vodenje postupka i odlučivanje.Ucesnik u postupku ima prayo da dajejpredloge i dužnost da pruža potrebne podatke i obavestenja u toku postupka i na raspravi. pre pokretanja postupka.INICIJATIVU za pokretanje ovog postupka ima svako pravno ifizičko lice g 1 . pre pokretanja postupka.

odnosno lieu povodom čijeg je prava nastao sukob nadležnosti. kao i 2) lice povodom čiieg ie prava nastao sukob nadležnosti.Resavanje izbomih sporova je supsidijama nađležnost Ustavnog suda. k 2 .Ustavni sud dostavlja jedan primerak podnetog zahteva za odlučivanje o izbornom sporu organu za sprovodenje izbora.Tim rešenjem Ustavni sud ponistava i akte koie ie doneo nenadležni organ. zahtev za resavanje sukoba nadležnosti podnosi se u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti. rešenie Ustavnog suda ima PRAVNO DEJSTVO od dana dostavljanja organima koji su u sukobu nadležnosti.©'kandidat za predsednika Republikeffl odnosno poslanika ili odbornika. POSTUPAK ODLUCIVANJA O IZBORNIM SPOROVIMA a 3 . odnosno konačnosti odluke drugog organa koji se oglasio nenadležnim.Njima nisu obuhvaćeni sporovi u vezi sapostavlieniem« odnosno imenovam'em na odredenu funkciju ili položaj. .Ovaj postupak POKREĆE se zahtevom d 3 . sa nalogom da u odredenom roku dostavi odgovor i potrebne izborne akte.v 2 . Rok za odgovor organa koji su u sukobu nadležnosti je osam dana od dana dostavljanja. u vezi sa kojom je nastao sukob nadležnosti.Izborni sporovi su sporovi koji proizilaze iz neposrednihizbora koje obavljaju svi birači zajedno.Zahtev se može podneti najkasniie u roku od 15 dana od dana okončania izbornog postupka koji se osporava. što znači da je za njihovo resavanje nadležan Ustavni sud kada zakonom nije određena nadležnost sudova. 12 .Zahtev za odlučivanje o izbornom sporu za koji zakonom nije određena nadležnost sudova mole podneti:(Q svaki birač.Postupak za resavanje sukoba nadležnosti smatra se pokrenutim onog dana kad je zahtev predat Ustavnom sudu.Kad Ustavni sud reši sukob nadležnosti. g 2 . ž 3 . dj 3 .Ustavni sud rešava sukob nadležnosti feme£«:(uJ'sudova i drugih državnih organa. (51 republičkih organai^pokraiinskih organa ili organa iedinica LSffi) pokraiinskih organaj organa iedinica LSifl. ^ _ _ — — v 3 . b 3 . odnosno dokumentaciju.Zahtev za resavanje sukoba nadležnosti sadrži naziv organa koji prihvataju ili odbijaju nadležnost i razloge na osnovu kojih to čine. j 2 .Zahtev se dostavlja organima koji su u sukobu nadležnosti na odgovor.Zahtev sadrži razloge i dokaze zbog kojih se traži odlučivanje o izbornom sporu. d 2 .Ustavni sud može odrediti da se do okončanja postupka rešavanja sukoba nadležnosti Ustavnog suda prekine postupak pred organima izmedu koiih je nastao sukob nadležnosti. kao i^podnosilac predloga kandidata. e 2 .Ustavni sud samo određuje organ nadiežan za resavanie sporne stvari u meritumu. dj 2 .Ovaj postupak POKRECE se zahtevom za resavanje sukoba nadležnosti. i 2 . organa različitih AP ili različitih iedinica LS.U slučaju kada organi odbijaju nadležnost. u vezi sa eijom aktivnošeu se izborni spor pokreće.Zahtev za resavanje sukoba nadležnosti. z 2 .. e 3 . ž 2 . g 3 .po<faos/: 1) jedan ili oba organa koji su u sukobu.

udruženja građana ili verske zajednice.Ustavni sud dužan je da donese odlukiTu roku od 72 sata od podnošenja žalbe.Prema URS.U postupku po žalbi organ protiv čije je odluke podneta žalba dužan je da u roku od 24 sata od podnošenja žalbe.Ako je nepravilnost u izbornom postupku dokazana. SINDIKALNE ORGANIZACIJE.(l)Republičkog iavnog tužioca ili (V) organa nadležnog za upis u registar političkih stranaka. d 4 .u. zbog toga što su političke stranke. sindikalne organizacije. udruženja građana ili verske zajednice.Ustavni sud može zabraniti rad političkih stranaka i verskih zajednica iz razloga predvidenih u URS . Izjavljena žalba isključuje pravo na podnosenje Ustavne žalbe . moguće je neposredno izjaviti ŽALBU USTAVNOM SUDU u pet slučajeva. Ustavni sud odlukom poništava ceo izborni postupak ili delove tog postupka.Za zabranu je potrebno da je delo koje je predmet zabrane već izvršeno.Ovaj postupak se POKREĆE predlogom. odnosno protiv odluke Državnog veća tužilaca o prestanku funkcije zamenika JT. POSTUPAK ODLUČIVANJA O ZABRANI RADA POLITIČKE STRANKE. 15 pod v) POSTUPAK PO ZALBI USTAVNOM SUDU a 5 . U | N a odluku donetu u vezi sa potvrđivanjem mandata narodnos poslanika.Kad Ustavni sud zabrani rad političke stranke. v 4 . j 3 -ŽALBU NA ODLUKU donetu u vezi sa potvrdivaniem mandata narodnih poslanika može podneti kandidat za narodnog poslanika i podnosilac predloga kandidata. sindikalne organizacije. u kom slučaju će se ceo izborni postupak ili delovi tog postupka ponoviti u roku od deset dana od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu. ta politička stranka. sindikalne organizacije. g 4 .Ustavni sud odlučuje o zabrani rada političke stranke. koji se moraju tačno označiti. k 3 . 13 . Protiv odlukeJSj[o prestanku funkcije iavnos tužioca. 14 odž doj. UDRUŽENJA GRAĐANA ILI VERSKE ZAJEDNICE a 4 . o kojoj Ustavni sud odlučuje u roku od 72 časa.U predlogu se navode razlozi i dokazi zbog kojih se traži zabrana rada političke stranke. sindikalne organizacije. i 3 . sindikalnih organizacija. a o razlozima zabrane rada verske zajednice vidi str. udruženje građana ili verska zajednica briše se iz odgovarajućeg registra danom dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu. b 4 . (O razlozima zabrane rada politicize stranke vidi str. udruženja građana ili verske zajednice izraz ustavne slobode udruživanja i ustavne slobode savesti i veroispovesti. ^ P r o t i v odluke Visokog saveta sudstva oprestanku sudijske funkcije sudija ima pravo žalbe Ustavnom suduTlzjavljena žalba isključuje pravo na podnošenje Ustavne žalbe. udruženja građana ili verskih zajednica. a imala je bitan uticaj na izborni rezultat. sindikalna organizacija. dostavi potrebnu dokumentaciju Ustavnom sudu.Odluka Ustavnog suda o poništenju celog izbornog postupka ili delova tog postupka ima pravno dejstvo od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu. udruženja građana ili verske zajednice na^snoyjJ^gredloga:(^)Vlade. dj 4 .z 3 .

*~ / ? ) ) Ako se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice LS onemogućava vršenje nadležnost opštine.u.^T) G>Ako se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice LS onemogućava vršenje nadlejnostAP. JAVNIH TUŽILACA I ZAMENIKA JAVNIH TUZILACA NA ODLUKU O PRESTANKU FUNKCIJE g 5 .Ovaj akt predsednik Narodne skupštine dostavlja Ustavnom sudu. odnosno zabraniće dalje vršenje ili narediti vršenje određene radnje i odrediti da se uklone štetne posledice. z 5 .Posle isteka roka za dostavljanje odgovora na žalbu. poništiće pojedinačni akt. e 5 .Kad Ustavni sud u postupku po žalbi organa određenog statutom AP.Organ koji je doneo odluku o razrešenju ima pravo na bdgovor na žalbu u roku od 15 dana od dana dostavljanja žalbe. $ 87 . javni tužilac i zamenik JT mogu izjaviti žalbu Ustavnom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke. POSTUPAK PO ZALBISUDIJA. organ određen statutom AP ima pravo žalbe Ustavnom sudu. ž 5 . i 5 .Zalba Ustavnom sudu neposredno se izjavliuie Ustavnom sudu. v 6 .Postupak odlučivanja O POVREDI USTAVA od strane PREDSEDNIKA REPUBLIKE pokreće NS. odnosno LS.Akt o pokretanju ovoga postupka sadrži pravni osnovf odredbe Ustava koje su povređene rfaokaze na kojima se akt zasniva.Protiv odluke o prestanku funkciie sudija. javnih tužilaca i zamenika JT na odluku o prestanku funkcije ima pravno deistvo od dana dostavljanja učesnicima u postupku. napredlog1/3 ukupnog broja narodnihposlanika b 6 . Sa raspravi se može se isključiti javnost. Ustavni sud zakazuje raspravu na koju poziva podnosioca žalbe i predstavnika organa koji je doneo odluku o razrešenju. j 5 . v 5 . d 5 . dj 5 . a postupak je POKRENUT danom podnošenja žalbe Ustavnom sudu. odnosno LS utvrdi' da ie pojedinačnim aktom ili radniom državnog organa ili organa LS onemogućeno vršenje nadležnosti AP.Ona nijepravno sredstvo za zaštitu ljudskih i manjinskihprava zajamčenih URS -om.Navedene odredbe.Odluka Ustavnog suda u postupku po žalbi sudija. na osnovu ovlašćenia sadržanog u URS .Ustavni sud svojom odlukom može usvojiti žalbu i poništiti odluku o razrešenju Hi odbiti žalbu.Odluka Ustavnog suda po ovom pitanju imapravno deistvo od dana dostavljanja učesnicima u postupku POSTUPAK ODLUCIVANJA O POVREDI USTAVA OD STRANE PREDSEDNIKA REPUBLIKE a 6. organ određen statutom opštine ima pravo žalbe = Ustavnom sudu *~ b 5 . shodno se primenjuju i u postupku po žalbi protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske funkcije.

g -Ustavni sud može obrazovati i povremena radna tela. obaveštenja i mišljenja.Ustavni sud odlučuje o pitanjima iz svoje nadležnosti na sednici b .Odsustvo pojedinih učesnika u postupku na javnoj raspravi ne sprečava Ustavni sud da održi javnu raspravu i da donese odluku. e .Stalna i povremena radna tela obrazuju se u skladu sa Poslovnikom ovoga suda. OBLICI RADA USTAVNOG SUDA a . b . v . £|5 ODLUČUJE o izbornim sporovima za koje zakonom nije određena nadležnost sudova.Ustavni sud odlukom. statut AP ili jedinice LS i drugi opšti akt niie u saglasnosti s Ustavom. A 1 . kao i u drugim opravdanirn slučajevima. DEJSTVO ODLUKA USTAVNOG SUDA (17) AKTI USTAVNOG SUDA (VRSTE ODLUKA) a . (g)odlučujeoustavnoižalbi. većinom glasova svih sudija Ustavnog suda. 2) Staje preventivna ustavna kontrola. ( ^ odlučuje o žalbi organa AP. d . opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima. u postupku. Na sednici Ustavnog suda vodi se zapisnik. rešenfa i zaključke. dj .ODLUKE Ustavnog suda su konačne. odnosno iedinice LS. sindikalne organizacije. a niie ukazom proelaSen. ODREĐUJE način otklanianiaposledica koje su nastale usled primene opšteg akta koji nije u saglasnosti s Ustavom ili zakonom. zakonom. ako se pojedinačnim aktom 89 . utvrđuje da potvrdeni melunarodni ugovor niie u saglasnosti sa Ustavom. niie u saglasnosti sa Ustavom.Ustavni sud možejavnu raspravu odloliti ili prekinuti radi pribavliania potrebnih podataka.Ustavni sud donosi odluke. kojom meritorno resava pitane iz svoje nadležnosti: du UTVRĐUJE da zakon.i .Sednice Ustavnog suda zakazuie i njima rukovodi predsednik Ustavnog suda.Odluku da samostalno pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud donosi dvotrećinskom većinom glasova svih sudija BOSINA POTPITANJA 1) Tokpostupka ocene ustavnosti i zakonitosti. 3) Ima tijavne rasprave pred ustavnim. ("Zrutvrđuje dazakon koii je igdasan. udruženja građana ili verske zajednice. 4) ko maze biti stranka 49.Ustavni sud odlučuje o pitanjima iz svoje nadležnosti na sedniei. (S) ZABRANJUJE rad političke stranke. izvršne i opšteobavezne. odnosno da u vreme važenia niie bio u saglasnosti sa Ustavom.Ustavni sud obrazuje komisije kao stalna radna tela. "***"" "^ j . odnosno zakonom.

Na javnu raspravu pozivaju se. udruženja građana ili verske zajednice. ž 6 . ž . kad je to potrebno. naučni i javni radnici. predstavnici organa i organizacija. može odlučiti i bez održavanja javne raspraveifŽTako je o istoj stvari yec nrllnrivao^a nisu dati novi razlozi za drugačije odlučivanje u toj stvari. koja se sastoji od izlaganja argumenata i činjenica bitnih za razjašnjenje stanja stvari. v . nakon čega rneritorno odlučuje o suštini stvari. predsednik Ustavnog suda zakazaće raspravu.U postupku odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike Ustavni sud je ograničen samo na odlučivanje o povredama odredaba Ustava koje su navedene u aktu NS o pokretanju postupka. po pravilu. z . kao iffi u postupku za zabranu rada političke stranke. a naročito kad se radi o složenom ustavno-pravnom pitanju ili kad se postavi pitanje ustavnosti ili zakonitosti o kome ne postoji stav Ustavnog suda. i 6 .) FAZA RASPRAVLJANJA I ODLUČIVANJA a . u roku koji Ustavni sud odredi. na koju poziva predsednika Republike i predsednika NS.Odluka Ustavnog suda o povredi Ustava od strane predsednika Republike imapravno dejstvo od dana dostavljanja odluke Narodnoj skupštini.Ustavni sud može održati javnu raspravu i u drugim slučajevima kad oceni da je održavanje javne rasprave potrebno. kao i^3).Posle isteka roka za odgovor. 88 . na osnovu pribavljenih dokaza. na koju poziva predsednika Republike i predsednika Narodne skupštine d . e 6 .Ustavni sud može odlučiti da se ne odrji javna rasprava u postupku ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti ako:(fQoceni da je u toku postupka stvar dovolino raziašnjena i da. "" ( O ustavnoj žalbi ipostupku odlučivanja po ustavnoj žalbi videtipitanje broj 50. ~"= "~ dj 6 . odriava javnu raspravu u postupku:(T) ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti^p odlučivanja o izbornim sporovima. radi davanja mišljenja i objašnjenja.Odluku po ovom pitanju Ustavni sud mora doneti u roku od 45 dana od dana podnošenia akta Narodne skupštine kojim se pokreće postupak odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike z 6 .Ako Ustavni sud utvrdi da je postupak za razrešenje predsednika Republike pokrenut u skladu sa Ustavom i zakonom.Ustavni sud.g 6 . kao i druga lica. b . sindikalne organizacije.U postupku odlučivanja o povredi URS .Ako je to od interesa za ocenu ustavnosti ili zakonitosti. d 6 . Ustavni sud može na javnu raspravu pozvati predstavnike organa i organizacija koji su odgovorni za izvršavanje predmetnog opšteg akta. akt NS kojim se pokreće postupak odlučivanja o povredi Ustava dostavlja se na odgovor predsedniku Republike.To je faza u kojoj Ustavni sud razjašnjava stanje stvari.a od strane predsednika Republike predsednik Ustavnog suda zakazuje raspravu.ako postoje uslovi za obustavu postupka. dj .Ustavni sud će odlučiti da li je predsednik Republike povredio Ustav i odluku o tome dostaviće Narodnoj skupštini i predsedniku Republike.Ustavni sud će OBUSTAVITI postupak:|j]pf ako Narodna skupština povuče akt o pokretanju postupkagQ ako u toku postupka prestane funkcija predsednika Republike.Na javnu raspravu pozivaju se svi učesnici u postupku radi izlaganja stavova i davanja potrebnih obaveštenja. g .Javna rasprava je procesna radnja. e .

izuzev odluke po ustavnoj žalbi. e-hrekaje meritorno resavanje spora i ima normativnu snagu. ffl odreduje način izvršenia odluke ili rešenia Ustavnog suda. odnosno jedinice LS. Ustavni sud donosi ZAKLJUČKE. kao i rešenja koja su od šireg značaja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti DEJSTVO ODLUKA USTAVNOG SUDA a . odlučuje u postupku po žalbi sudija na odluku o prestanku funkcije i druge odluke Visokog saveta sudstva. kojim odlucuje o nekom procesnom piianju. (3) rešava o sukobu nadležnosti izmedu državnih i drugih organa.Isto važi i kad Ustavni sud utvrdi da opšti akt nije u saglasnosti sa zakonom.Mora sadržati podatke bitne za identifikaciju akta koji je bio predmet spora pred Usatavnim sudom. drugi opšti akt i kolektivni ugovor. a iz novih navoda. dlučuje u postupku o postojanju povrede Ustava od strane predsednika Republike. dj . kao i u službenom glasilu u komeje objavljen statut AP. izreku i obrazloženje. razloga i podnetih dokaza ne proizilazi da ima osnova za ponovno odlučivanje. | f | n e prihvata iniciiativu za pokretanie postupka za utvrdivanie neustavnosti ili nezakonitosti. ž . g .Kad Ustavni sud odlukom utvrdi da zakoni ili drugi opšti akt nije u saglasnosti sa Ustavom. odnosno na način na koji je objavljen opšti akt o komeje Ustavni sud odlučivao. (Q^odlucuje u postupku po žalbi javnih tužilaca i zamenika JT na odluku o prestanku funkcije. u skladu sa Ustavom. (5H) ODBIJA predlog za utvrdivanie neustavnosti ili nezakonitosti. t v . opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava i potvrdenim medunarodnim ugovorima taj zakon ili drugi opšti akt prestaju da važe danom obiavljivania odluke Ustavnog suda u "Službenom glasniku RS" ~~ *~ b .Odluka i rešenje Ustavnog suda sadrži: uvod. i .Kad ne donosi druge akte. d ) ' obustavlia izvršenje pojedinačnog akta.Uuvodu se legitimise Ustavni sud.Ustavni sud RESENJEM.Odluke Ustavnog suda. P i obustavlia postupak: ffiodbacuie zahtev za ocenjivanie ustavnosti ili zakonitosti opsteg akta o kome je već odlučivao. (4) odlaže stupanje na snagu odluke organa AP.Obrazlolenje sadrži relevantnu činjeničnu i normativnu gradju za odluku sadržanu u izreci.U "Službenom glasniku RS" može se obiaviti odluka po ustavno[_žalbj. 90 . objavlfuiu se u "Službenom glasniku RS". odnosno radnje i ukida meru obustave ili odbacuie zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje.ili radnjom državnog organa ili organa jedinice LS onemogućava vršenje nadležnosti AP. z . d . sastavom sednice datumom njenog održavanja.. sa izuzetkom koje se odnosi na odlučivanje o sukobu nadležnosti: (Tl pokreće postupak. (9) odbacuie ustavnu žalbu ako nisu ispunjene procesne pretpostavke.

. javnih tužilaea i zamenika JT na odluku o prestanku funkcije ima pravno dejstvo od dana dostavliania učesnicima u postupku.Odluka Ustavnog suda o poništenju celog izbornog postupka ili delova tog postupka ima pravno dejstvo od dana dostavliania odluke Ustavnog suda nadležnom organu.Izvršenje pravnosnažnih pojedinaenih akata donetih na osnovu propisa koji še vise ne mogu primenjivati. ta politieka stranka. a ako je izvršenje započeto obustaviće se. potvrdenim medunarodnim ugovorima ili zakonom. ako do toe dana nisu pravnosnamo reSeni.Kad Ustavni sud u postupku po žalbi organa određenog statutom AP. ne može se ni dozvoliti ni sprovesti. za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom. £ e . f i . 91 . opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava. g . ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda.Kad Ustavni sud reši sukob nadležnosti. odnosno Hcu povodom čijeg je prava hastao sukob nadležnosti . poništiće pojedinačni akt. udruženje građana ili verska zajednica briše se iz odgovarajueeg registra danom dostavljania odluke Ustavnog suda nadležnom organu. Isto važi i za odluku donetu u postupku*po žalbi na odluku u vezi sa potvrdivaniem mandata narodnih poslanika.Svako kome ie povređeno pravo konačnim ili pravnosnažnim poiedinačnim aktom. udruženja gradana ili verske zajednice.Kad Ustavni sud odredi način otklanjanja posledica koje su nastale usled primene opšteg akta koii niie u saelasnosti sa Ustavom ili zakonom. k . ako od dostavljanja pojedinačnog akta do podnoienja predloga ili inieijative za pokretanje postupka nije proteklo vise od dve godine.v . d . poništiee pojedinačni akt. ima pravo da traži od nadležnog organa izmenu tog poiedinaenog akta. j . ^ z . ^ dj . odnosno LS utvrdi da je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa LS onemogućeno vršenje nadležnosti AP.. sindikalna organizacija. odluka Ustavnog suda ima pravno deistvo od dana nienog objavljžvanja u "Službenom glasniku RS". potvrdenim medunarodnim ugovorima ili zakonom. donetim na osnovu zakona ili drugog opšteg akta. rešenje Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana dostavljania organima koji su u sukobu nadležnosti. sindikalne organizaeije. 9 Odluka Ustavnog suda kojom se usvaja ustavna žalba ima pravno deistvo od dana dostavljania učesnicima u postupku.Odluka Ustavnog suda u postupku po žalbi sudiia. I .Kad Ustavni sud zabrani rad političke stranke. Ij . povredeno ili uskraćeno ljudsko ili"manjinsiw"pravo~fs!oboda zajemeena Ustavom. odnosno zabraniće dalje vršenje ili narediti vršenje odredene radnje i odrediti da se uklone štetne posledice u određenom roku. Odluka Ustavnog suda po ovom pitanju ima pravno dejstvo od dana dostavliania učesnJcima u postupku. odnosno zabraniće dalje vršenje ili narediti vršenje određene radnje i odrediti da se uklone štetne posledice. odnosno LS.Zakoni i drugi opsti akti za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti s Ustavom. opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava.Predlog za izmenu konačnog ili pravnosnažnog pojedinaenog akta može se podneti u roku od šest meseei od dana obiavliivania odluke u "Službenom glasniku RS". odnosno radniom.Kad Ustavni sud utvrdi da ie osporenim poiedinačnim aktom.

11) Koje sukobe nadleznosti resava i kojim aktom. 5)Kojeje dejstvo takve odluke (kojom je utvrdeno daje neki clan nekog zakona neustavan ). potvrdenim medunarodnim ugovorima ili zakonom. s . Ustavni sud može odrediti da se ove posledice otklone povraćaiem u pređašnje stanje. sud će zastati sa postupkom i pokrenuti postupakza ocenu ustavnosti ili zakonitosti tog akta pred Ustavnim sudom. naknadom štete ili na drugi način. potvrđenim medunarodnim ugovorima ili zakonom. političke stranke. opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava. 8) koje su neotklonjive posledice -one koiima ie povredieno ili usrozeno pravo nazivot izdravlie. potvrdenim medunarodnim ugovorima ili zakonom. neosnovano Hsenie slobode. 12) Koje izborne sporove resava. 10) Kakvoje dejstvo odluke Ustavnog suda kad utvrdi daje neki medjunarodni ugovor nesaglasan sa Ustavom . na način koji je utvrđen posebnim rešenjem Ustavnog suda. opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava. sindikalne organizacije.menia se mediunarodni ugovor Hi URS. BOSINA POTPITANJA 1) Vrste akafa ustavnog suda. vec samo ODLUKE. opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava. TOG I TOG ZAKONA KAO NEOSNOVAN.Kad je u toku postupka opsti aklprestao da vali ilije usaglašen sa Ustavom. opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava. do donošenia konačne odluke. o . Ustavni sud može u toku postupka. Ustayni sud može odlukom utvrditi da opšti akt nije bio u saglasnosti s Ustavom. nj .Ako se utvrdi da se izmenom pojedinačnog akta ne mogu otkloniti posledice nastale usled primene opšteg akta za koji je odlukom Ustavnog suda utvrdeno da nije u saglasnosti sa Ustavom. n . udruženia građana ili verske zajednice dužni su da. 6} Sta akoje na osnovu njega nekome uskraceno neko pravo. u okviru svojih prava i dužnosti. izvršenje odluke i rešenja Ustavnog suda obezbediee Vlada. RESENJA I ZAKUUCKE ! 3) O cemu odlucuje odlukom 4) Kako glasi izreka kojom se odbijapredlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti -npr. r .Ako se u postupku pred sudom opšte ili posebne nadležnosti postavi pitanje saglasnosti zakona ili drugog opšteg akta sa Ustavom. 14) kako se izvršavaju odluke Ustavnog suda 92 .Kada je to potrebno Ustavni sud svoiom odlukom uredjuje način nienog izvršenia. 4)Kako glasi izreka kadje neki clan nekog zakona neustavan . ODBIJA SE PREDLOG PREDLAGACA ZA OCENU USTAVNOSTII ZAKONITOSTI TOG I TOG CLANA. potvrđenim medunarodnim ugovorima ili zakonom.UTVRDJUJE SE DA TAJ I TAJ CLAN TOG I TOG ZAKONA NIJE U SAGLASNOSTI SA USTAVOM. 7) Sta ako se utvrdi da se izmenom pojedinačnog akta ne mogu otkloniti posledice nastale usled primene opšteg akta za kojije odlukom Ustavnog suda utvrdeno da nije u saglasnosti sa Ustavom.U slučaju potrebe.Državni i drugi organi.ne. obustaviti izvršenje poiedinačnoz akta ili radnfe kojaje preduzeta na osnovu opšteg akta čija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje. izvršavaju odluke i rešenia Ustavnog suda. IZVRŠENJE AKATA USTAVNOG SUDA p .Ova odluka Ustavnog suda ima isto pravno dejstvo kao i odluka kojom se utvrduje da opšti akt nije u saglasnosti s Ustavom. opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava. potvrdenim medunarodnim ugovorima ili zakonom. ali nisu otklonjene poslediee neustavnosti ili nezakonitosti. organizaciie koiima su poverena javna ovlašćenja. 2) Donosi li ustavni sudpresude . ako bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti neotklonnve štetne posledice.m . 13) od kad dejstvuje odluka Ustavnog suda o izbornim sporovima. 9) Kada moze doneti privremene mere i kojim aktom odlucuje o tomeodlucufe RESENJEM.

Ustavnu žalbu mojeizjaviti svako lice koie smatra da mu ie poiedinačnim aktom ili radniom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom. odnosno od dana preduzimania radnje koiom se povređuie ili uskraćuie liudsko ili maniinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom. e . uz saglasnost podnosioca ustavne žalbe^f)) ako prestanu druge procesne pretpostavke za vođenje postupka. Ustavni sud može odložiti izvršenie pojedinacnog akta ili radnje protiv kogaje izjavljena ustavna žalba. 1 . b Ustavna žalba može se izjaviti ako su kumulativno ispunjena tri uslova:£f/da se izjavljuje protiv pojedinacnog akta ili radnje državnog oreana ili organizaciie kojoi ie povereno javno ovlašćenjeiŽVda se mimapovređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska/wava islobode zajemeene Ustavom^ da~su iscrpljena ili nisu predviđena drugapravna sredstva ///je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.Posle isteka tri meseca od dana propuštanja ne može se tražiti povraćaj u pređašnje stanje. aliobi izvrsenjeprouzrokovalo nenadoknadivu stetupodnosiocu. ž .om. može izjaviti drugo fizičko lice. na osnovu njihovog pismenog ovlašćenja. lj .Ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iserpljena pravna sredstva. USTAVNA ZALBA (8) a .Kad Ustavni sud utvrdi da je osporenim pojedinačnim aktom. Ustavni sud će dozvoliti povraćaj u pređašnje stanie ako to lice u roku od 15 dana od dana prestanka razloga koji ie izazvao propuštanie.USTAVNA ŽALBA jepravno sredstvo za zaštitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda zajamčenih URS . po pravilu. odnosno radnjom. i . ako se nalaze u istoj pravnoj situaciji.Ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja poiedinaenog akta. odluka Ustavnog suda odnosi se i na lica koja nisu podnela ustavnu žalbu. a samo neki od niih su podneli ustavnu žalbu. a odlaganie niie suprotno iavnom interesu. 93 .Ako ie poiedinačnim aktom ili radnjom povredeno ili uskraćeno Ustavom zajemčeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda vise lica.Ustavnu žalbu u irne ovih lica.Na predlog podnosioca ustavne žalbe. g .Ustavna žalba.Odlukom se ustavna žalba usvaja ili odbiia kao neosnovana. k . odnosno državni ili drugi organ nadležan za praćenje i ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda.50. dj . d . u siučaju kada je podnosiocu žalbepovređeno pravo nasuđenje u razumnom roku. z . podnese predlog za povraćaj u pređašnje stanje i ako istovremeno sa ovim predlogom podnese i ustavnu žalbu. j .Lieu koje iz opravdanih razloga propusti rok za podnošenje ustavne žalbe. v . ukine ili izmeni tai akt u skladu sa zahtevom iz ustavne žalbe ili ako ie prestala radnia koja je prouzrokovala povredu ili uskraćivanje Ustavom zajemčenog prava i slobode. ne sprečava primenu pojedinacnog akta ili radnje protiv kogaje izjavljena. niti bi se odlaganjem nanela veća šteta trećem lieu.Ustavni sud će OBUSTAVITI postupak^T} ako je ustavna žalba povueena^Ž^ ako organ koii jedoneo osporeni pojedinačni akt ponisti.

ustavni sud ih donosi kad odlucuje o nekom procesnom pitanju. 9) Kad ustavni sud maze po ustavnoj zalbi doneti resenje .resenja su deklarativnog karaktera. poništiće pojedinačni akt. 6) Kako odlucuje ustavni sud o ustavnoj zalbi . nj .Postupak se smatra pokrenutim danom podnošenja predloga Ustavnom sudu.usvajajuca ili odbiiaiuca. 51.Na osnovu odluke Ustavnog suda kojom se usvaja ustavna žalba. pitanju) dj . u skladu sa zakonom.Odluka Ustavnog suda kojom se usvaja ustavna žalba je pravni osnov za podnošenje zahteva za naknadu šteie ili otklanjanja drugih Sietnih posledica pred nadležnim organom. koje donosi Ustavni sud. a procesno reseniem .U postupku ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud niie ograničen zahtevom ovlašćenog predlagača.povređeno ili uskraćeno ljudsko ili rnanjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom. radi postizanja sporazuma o visini naknade. URS. 7) Kakve mogu biti odluke Ustavnog suda po ustavnoj zalbi .radi. 4) Kada se podnosi. podnosilac ustavne žalbe može da podnese zahtev za naknadu štete Komisiji za naknadu štete. narodnh poslanika v . odnosno pojedinih njihovih odredbi. e . n .Usvaia se ustavna zalba tog i tog i utvrdiuie se da ie time i time (reseniem ili presudom toe i tog suda). kad oceni da ima osnova za pokretanje postupka povodom iniciiative. podnosilac ustavne žalbe može kod nadležnog suda podneti tužbu za naknadu štete. odnosno danom donošenja rešenja o pokretaniu postupka ( videti vise o tome u 51. na primera . 2)Koje podnosi 3)Kome se podnosi.Kad se inicijativom osporava ustavnost ili zakonitost opsteg akta. 8) Kako glasi izreka . kojima se regulišu pitania o kojima Ustavni sud već ima zauzet stay ili kad je u toku prethodnog postupka pravno stanje potpuno utvrđeno i prikupljeni podaci pružaju pouzdan osnov za odlučivanje. odnosno zabraniće dalje vršenje ili narediti vršenie odredene radnje i odrediti da se uklone štetne posleaice u određenomlroku. na osnovu odluke koju donosi 2/3 većinom glasova svih sudija.Ako je postignut sporazum samo u pogledu dela zahteva. b . osim zakona i statuta AP ili jedinice LS. zaiemcenu odredbama tog i tog cl.Odlukom. p . 94 . d . tXstavni sud odlueuie bez donošenia rešenia o pokretarn'u postupka. povredieno pravo podnosioca ustavne zalbe.Postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud može da pokrene samostalno. pretpostavku nevinosti.Odluka Ustavnog suda kojom je uvažena ustavna žalba ima pravno deistvo od dana dostavljania učesnicima u postupku. odnosno inicijatora.Ako zahtev za naknadu štete ne bude usvoien ili po njemu Komisija za naknadu štete ne donese odluku u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva. BOSINA POTPITANJA 1} Staje ustavna zalba. m .OvlaŠćenim predlagačima u postupku za ocenu ustavnosti ili zakonitosti smatraju se: (T)' državni organi/Žlorgani AP i iedinica LSif) naimanie 25. 5) Stajepredmet ove zalbe.kad se ustavna žalba odbacuie. o . NORMATIVNA USTAVNA KONTROLA (5) a .INICIJATIVU za pokretanje ovog postupka ima svako pravno iflzičko lice g . tužba se može podneti u pogledu ostatka zahteva.Postupak za oeenjivanje ustavnosti ili zakonitosti opšteg akta POKREĆE se predlosom ovlašćenog predlagača ili reseniem o pokretaniu postupka.

95 . URS ovlašćuje Ustavni sud da oceniuie saglasnost zakona i drugih OPA sa URS . e l . b 1 . z 1 . 2]Jcrši pravilo po kojem odluka Ustavnog suda proizvodi dejstvo tek danom objavljivanja odluke u SI. u postupku odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike Ustavni sud je ograničen samo na odlučivanje o povredama odredaba Ustava koje su navedene u aktu NS o pokretanju postupka. prethodne ustavne kontrole. Ustavni sud će nastaviti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti.OPŠTA NORMATIVNA KONTROLA obuhvata kontrolu ustavnosti zakona i drugih opštih pravnih akata (OPA) i kontrolu zakonitosti podzakonskih opštih akata.Medjutim. d 1. n 1 . a 1 . ako ie postupak ocene ustavnosti ili zakonitosti pokrenut naikasniie u roku od 6 meseci od prestanka njihovog važenja. nitijse o njemu vodi javna raspraya^ j 1 .om i podzakonskih OPA sa zakonom i po prestanku njihovog važenja. u slcladu sa reflovnim postupkom za ocenu ustavnosti zakona. u postupku koji je otpočeo kao prethodna kontrola ustavnosti zakona. m l .Mana ovoga rešenja. 11 .Uz predlog za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašenja podnosi se i tekst izglasanog zakona.Ustavni sud ocenjuje ustavnost i zakonitost zakona i drugih OPA koji su na snazi. a predsednik Republike ga ioš nije proglasio ukazom. dj 1 .Ova mogućnost je moćno sredstvo u rukama parlamentarne manjine da spreči parlamentarnu većinu da svesno glasa i za neustavne zakone.Izuzetno. To je kontrola poštovanja hirerarhije OPA. odnosno inicijator odustane od predloga. Ustavni sud obaveštava predsednika Republike. glasniku RS.Prema URS na zahtev naimanie 1/3 narodnih poslanika.Postupak za ocenu ustavnosti ne može biti pokrenut protiv zakona čija je usklađenost sa Ustavomjutyrdena pre njegovog stupania na snagu. je to što se na taj način abolira neustavnost i eventualno neustavnih odredbi zakona koje nisu bile predmet prethodne ustavne kontrole.Prema URS. Reč je o NAKNADNOJ ustavnoj kontroli.T o znači da će odluka Ustavnog suda u slučaju eventualne neustavnosti zakona.Ovo nije logično rešenje iz dva razloga: j j suprotno je logici ovog instituta.Ustavni sud ocenjuje ustavnost i zakonitost zakona koji su na snazi na predlog naimanie 25 narodnih poslanika. gl . ~ ž 1 -Njenjsmisaoje da se spreči proglašenje neustavnog zakona. jer bi se u suprotnom ustavnost istogzakonaceniladya^uta. ali se njihovo dejstvo oseća i u sadašnjosti. ilipojedine odredbe tog zakona prestati da vaje. z .ž . Ij 1 . k 1 . i 1 . ako Ustavni sud donese odluku o neustavnosti zakona pre njegovog proglašenja.Prema URS. nj 1 . ako zakon bude proglašen pre donošenja odluke o ustavnosti.Kad ovlašćeni predlagac. odnosno inicijative. ova odluka će stupiti na snagu danom proelašem'a zakona. v 1 . Reč ie o PRETHODNOJ ustavnoj kontroli. koja se ogleda u nemogućnosti proglašenja zakona za koji je Ustavni sud u postupku prethodne kontrole njegove ustavnosti utvrdio da je neustavan.O tome da je pokrenut p~ostupak za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašenja. Ustavni sud je dužan da u roku od sedam dana oceni ustavnost zakona koji ie izglasan. ako za to nađe osnova.Radi se o aktima koji su proizveli štetne posledice u nedavnoi prošlosti. Ustavni su d ee nastaviti da postupa prema zahtevu. imati kasatorno deistvo u torn smislu što će odnosni zakon.Predlog za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašenja se ne dostavlja na mišlienieNS.

Opiteprihvaćena pravila međunarodnog prava smatraju se kongentnim pravnim pravilima.om.Rešenie koiim Ustavni sud odlaže stupanie na snagu osporene odluke organa AP. č 1 .Odredbe potvrđenos međunarodnog ugovora za koje je odlukom Ustavnog suda utvrdeno da nisu u saglasnosti sa Ustavom. ^^t.pokretanje i tok 96 . C2f da su na osnovu opšteg akta čija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje doneti poiedinaeni akti.odluke skupštine AP. ako bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti neotklonjive . do donošenja konačne odluke.u nije propisan rok u kome je Ustavni sud dužan da donese odluku o ustavnosti " ili zakonitosti odluke AP.Ustavni sud vrši kontrolu saglasnosti zakona i drugih opštih akata sa URS . f 1 .o 1 . kao i kontrolu potvrdjenih medjunarodnih ugovora sa URS . u skladu sa rokovima koje uređuje Poslovnik o radu Ustavnog suda.Ako u toku postupka Ustavni sud oceni da su razlozi obustave usled izmenjenih okolnosti prestali. do donošenia svoie odluke. s i .^da bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti neotklonnve štetne posledice. postupak ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti hitno sprovede. a BOSINA POTPITANJA 1) Postupak . h 1. opšteprihvaćenim pravilima mediunarodnog prava i potvrdenim medunarodnim ugovorima. '<! cy"-Ci^<S u 1 .^p-ysštetne posledice. 'i/l"" ^ ć 1 . što znači da :^obavezuju sve subjekte međunarodnog prava j^sva ostala pravila koja nemaju svojstvo opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i sve norme međunarodnogprava moraju biti u saglasnosti sa njima.o-^ izvršenje pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu opšteg akta čija se ■ f ofA ustavnost ili zakonitost ocenjuje. Ustavni sud može. snagu osporene odluke AP. c 1.Mada o URS . p i . proizvodi pravno dejstvo od dana dostavljanja organu AP koii ie odluku doneo. ili preduzete pojedinačne radnje. pre m'enog stupanja na snagu.U torn slučaju.Prema URS. obustaviti . odlolitistupanje na g " ^ r . ako donese rešenje kojim odlaže stupanje na snagu osporene odluke organa AP. ukinuće mem obustave izvršenja pojedinačnog akta.Ovoje diskreciono ovlašćenje Ustavnog suda kojim se on može koristiti kada su kumulativno ispuniena3 uslova/u'da ie u toku postupak pred Ustavnim sudom. prestaiu da važe na način predviđen tim medunarodnim ugovorom i opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava. Vlada može pred Ustavnim sudom pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti odlukeAP.Ustavni sud može u toku postupka.Reč je o ustavnoj kontroli ustavnosti ili zakonitosti opšteg akta . Zakon o Ustavnom sudu sadrži odredbu prema kojoj je Ustavni sud dužan da. t pre njenog stupanja na snagu.om. odnosno radnje. 1 1 . r 1 .

autonomije prema URS.205 . g . izbor. kao i visina ucesca prihoda AP u delu prihoda RS.A P imaju svoistvo pravnog lica i pravo da se zaduzufu dj . vec samo jedan njen deo 2) nejednak polozai AP u drzavi ( u AP KIM ostvaruje se "sustinska autonomija" cija ce se sadrzina urediti posebnim zakonom koji se donosi po postupku predvidenom za promenu Ustava. v . b . a . su: 1) asimtericno drz. odnosno spajanje postojećih autonomnih pokrajina utvrđuju građani na referendumu. po postupku predvidjenom za promenu URS.Donose svoi budzet i zavrsni racun. u skladu sa zakonom.uredienie RS .Nove AP mogu se osnivath a već osnovane ukidati ili spajati po postupku predvidenom za promenu Ustava. Predlog za osnivanje novih ili ukidanje. b . PRAVA I DUZNOSTI AUTONOMNIH POKRAJINA (10) Pokrajinski organi potcinjeni su URS i zakonu RS.Ustav posebno garantuje pokrajinama pravo da samdjuiu sa odgovarajucim teritoriialnim jedinicama drueih drzava. a preko kojih gradjani u AP na posredan nacin ostvaruju svoje 97 . AUTONOMIJA ie oblik teritorijalne samouprave koja iskljueuje obelezja drzavnosti.Osnovna obelezja pok. a to je pravo AP da imaju sopstvene prihode kojima finansiraju svoje nadleznosti. u kojima gradani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju. Ona ima autonomne organe i atuonomni delokrug. Svojina AP je oblik javnesvojine. a pokrajlnski organi potcinjeni Ustavu i zakonima RS.TERITORIJALNA A UTONOMUA 52.Jedno od nacela ustava je da je državna vlast ograničena pravom građana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu.zato sto nije cela teritorija podeljena na AP.AP upravlja pokrajinskom imovinom na nacin predvijen zakonom. dj . autonomiju i LS podleže samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti. dok se u APV ostvaruje obicna) 3) otvoren proces konstituisania AP zbog postojanja mogucnosti osnivanja novih i ukidanja ili spajanja vec osnovanih. u skladu sa zakonom. Vrsta i visinatih prihoda uredjuje se zakonom. BUDŽET AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije. s tim što se tri sedmine od budžeta AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.Autonomne pokrajine su autonomne teritoriialne zaiednice osnovane Ustavom. uređuju nadležnost.AP u skladu sa Ustavom i svojim statutom. d . organizaciju i rad organa i službi koie osnivaju.AP imaju pravo na finansiisku autonomiiu. v . POJAM I JEDINICE (1) Str. Teritorija autonomnih pokrajina ne može se menjati bez saglasnosti njenih građana izražene na referendumu. u okviru spoljne politike RS i uz postovanje njenog ter. Pravo gradana na pok. jedinstva i pravnog poretka.207 RM a . d . g . 53.Teritorija autonomnih pokrajina i uslovi pod kojima se može promeniti granica između autonomnih pokrajina određuje se zakonom.Republika Srblja ima AP Vojvodinu i AP Kosovo i Metohiju.

i . j .S K U P S T I N A j e najviši organ AP i predvidjena je samim URS. g .sto su poverene nadleznosti. BOSINA POTPITANJA IJKoje akte donose AP 2) U kojim oblastima AP imaju ovlascenja 3) Sta sve po URS spada u prava i duznosti AP 4)) Zastita prava autonomne pokrajine .Prema Statutu Skupstina ima 120 poslanika. ukoliko Statutom nije predvidena posebna većina. a najmanje dva puta godisnje. a IV el.Skupstina ima predsednika i jednog ili vise potpredsednika. NADLEZNOST I AKTI (3) a .Skupstina AP je nosilac zakonodavne iniciiative u Narodnoi Skupstini RS. U AP u kojima živi stanovništvo mešovitog nacionalnog sastava. s tim da građani svake opštine sa teritorije APV biraju najmanje jednog poslanika. u skladu sa odlukom skupštine AP.AP DUZNE SU da obavljaju poslove koje im poveri RS iz kruga svoje nadleznosti. e . z . koje bira iz reda poslanika.Gradani imaju pravo na pokrajinsku autonomiju. a osim njih mogu da se obrazuju pok. i .pokrajinski sekretarijati. Skupštinu AP čine poslanici. k . zastiti i unapredjenju Ijudskih i manfinskih prava u skladu sa zakonom.Takodje duzne da se staraju o ostvarivranju.AP imaju svoju izvornu nadleznost. koji se biraju na period od četiri godine. Skupstina el.Pravo predlagania odluka i opštih akata koje donosi Skupstina imaju Izvršno vece. Sredstva za obavljanje tih poslova obezbedjuje RS iz svog budzeta. Izbor i prestanak mandata poslanika i obrazovanje izbornih jedinica Skupstina ureduje odlukom.Skupstina odlučuje većinom elasova na sedniei kojoj prisustvuie većina od ukupnog broja poslanika. z -Predsednik predstavlja Skupštinu. ORGANI AUTONOMNIH POKRAJINA. koju ostvaruju neposredno ili preko svojih slobodno izabranih predstavnika. d . j . na četiri godine. i organi RS imaju punu kontrolu zakonitosti i celishodnosti nad obavljanjem tih poslova. Poslanik za izraženo mišljenje ili davanje glasa u Skupštini ne može biti pozvan na odgovomost.pravo na pokrajinsku autonomjju e . 33-40/ v .AP imaju pravo da utvrdjuju simbole pokrajine i nacin njihovog koriscenja.ORGANIKf su Skupstina. 98 . Poslanik predstavlja građane izborne jedinice u kojoj je izabran. na neposrednim izborima tajnim glasanjem. b . AP imaju pravo da pojedine poslove iz svoje izvorne nadleznosti povere jedinicima LS na svom podrueju uz istovremeno obezbedjivanje sredstava za obavljanje poverenih poslova.Poslanicki imunitet obuhvata samo imunitet neodgovornosti.opste akte iz pitanja svoje nadleznosti. k .Takodje pravo je AP da donose odluke i dr.upravne direkcije. organizacije i sluzbe. dj . predsedava i rukovodi sednicama Skupštine i vrši druge poslove predviđene Statutom i Poslovnikom Skupštine. 21-33 Statuta. raspisuie izbore za poslanike. Skupstina se sastaie po potrebi. Izvrsno vece i pokrajinski organi uprave . omogućuje se srazmerna zastupljenost naeionalnih manjina u skupštinama.54.Skupštinu saziva predsednik Skupštine po sopstvenoj inicijativi odnosno na predlog Izvršnog veća ili najmanie iedne petine poslanika.

Skupština je dužna da raspiše pokrajinski referendum ako zahtev za njegovo raspisivanje podnese najmanje 30. m . 1 . Izvršno veće koje je razrešeno ili podnelu ostavku ili kome je prestao mandat zbog razrešenja ili ostavke njegovog predsednika nastavlja rad do izbora novog IV.Kandidat za predsednika IV iznosi pred Skupštinom svoj program I predlaže njegove članove.I Z V R Š N O VEĆE (IV) sačiniavaiu: predsednik. 99 . potpredsednik i članovi IV uživaju isti imunitet kao poslaniei. skupština opštine ili najmanje 7000 birača.svaki poslanik. postavlja i razrešava starešine u pokrajinskim organima uprave 7. o .Kandidata za predsednika IV može da predloži naimanfe 30 poslanika Skupštine. i obavljaju druge poslove utvrdene odlukom Skupštine. primeniuiu odluke i opšte akte Skupštine i akte IV. zadržavaiu mandat poslanika. P . t . Za kandidata za predsednika IV izabran je predloženi kandidat za koga je glasala većina od ukupnog broja poslanika. Predlog za razrešenie IV.Predsednik. predsednika IV i člana IV može podneti najmanje 1/4 poslanika. nj .NADLEZNOSTI Izvrsnog veca su: 1 ■ izvršava zakone i druge propise i opšte akte RS čije izvrSavanje je povereno IV i donosi propise za njihovo izvrSavanje kad je za to ovlašćeno.Odluka o razrešeniu Izvršnog veća. s . l j . ali ne i obrnuto.Skupstina moze razresiti Izvrsno vece. vrši nadzor nad njihovim radom i poništava ili ukida njihove opšte akte koji su u suprotnosti sa odlukom ili opštim aktom Skupštine ili aktom IV.Izvršno veće i svaki njegov clan odgovorni su Skupštini za svoi rad. 4. u -Pokrajinski sekretarijat i drugi organi uprave izvršavaju zakone.P O K R A J I N S K I O R G A N I U PR A VE su pokraiinski sekretarijati i pokrajinski organi uprave. 3.000 biraca. f-Odlukom Skupštine uređuju se organizacija. predsednika IV i njegovog člana smatra se usvojenom ako je za nju glasala većina od ukupnog broia poslanika. 2. potpredsednik i članovihvršnog veća i starešine koji rukovode radom pokrajinskih organa uprave određeni odlukom Skupštine. donosi akte u svojoj nadležnosti.Skupština može odlučiti da o pojedinim pitanjima u njenoj nadležnosti odluku donose građani pokrajinskim referendumom. Ako su predsednik. predlaže budžet i završni račun Pokrajine 5. Predsednik IV može predložiti Skupštini razreSenje poiedinog niegovog člana 0 predlogu za razrešenje otvara se rasprava. prava i dužnosti i odgovornosti starešina i radnika u tim organima. Izvrsno vece je izabrano ako je za njegov izbor glasala većina od ukupnog broja poslanika. Odluku donetu na referendumu proglašava Skupština. potpredsednik ili članovi Izvršnog veea izabrani iz reda poslanika. kao i položaj. delokrug i ovlašćenja pokrajinskih organa uprave i pokrajinskih organizaeija i službi. predlaže odluke i opšte akte: 6. druge propise i opšte akte RS za koje su ovlašćeni. r . Posle konstituisanja novoizabrane Skupštine uvek se bira Izvršno veće. izvrSava odluke i opšte akte Skupštine i donosi akta za njihovo izvrSavanje. n . usmerava i usklađuje radpokraiinskih oreana mrave.

ribolova. polioprivrede. a . pokrajinskog i lokalnog značaja određuje se zakonom o raspodeli nadleznosti. Pokrajinski organi uprave donose akte.Kad su u pitanju po verene nadleznosti: RS može zakonom poveriti AP pojedina pitanja iz svoje nadleznosti. lova. priređivanja sajmova i drugih privrednih manifestacija. Treba da postoji saglasanost opstih akata nizih organa sa OA visih organa. u skladu sa zakonom. b . i obaveze AP i ovlašćenja RS i AP u nadzoru nad vršenjem poverenih nadleznosti uređuju se zakonom). (Pr. kojije preduslov za donošenje Statuta APV. NAPOMENA: Skriptaje rađenapre donošenja novog Statuta APV. d . uredjuje pitanja od pokrajinskog znacaja u oblasti: 1. Prema uopstenom kriterijumu AP nadlezne su upitanjima koja se.Kad su u pitanju izvorne nadleznosti prema URS AP . sporta. imaju izvorne prihode. zaštite životne sredine. v . rečnog i železničkog saobraćaja i uređivanja puteva. samostalno propisuju uredenje i nadležnost svoiih organa i javnih službi. obezbeduju sredstva jedinicama lokalne samouprave za obavljanje poverenih poslova. v . 2.AP imaju sirok krug normativne nadleznosti u skladu sa URS i zakonom. Odluke i opste akte. kulture. AP u skladu sa Ustavom i zakonom. šumarstva.AP upravljaju pokrajinskom imovinom na način predviđen zakonom. dj . tako daje eventualno potrebno pogledati Statut APV i Zakon o utvrdjivanju nadleznosti APV. koji je u pripremi. odluka i opšti akt Skupštine obiavljuju se u "Službenom listu APV". na svrsishodan način.AP se staraju o ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava. zavisno od toga ko je poverio nadleznosti. Skupstina donosi Statut. g . prostornog planiranja i razvoja. AP može odlukom poveriti jedinicama LS pojedina pitanja iz svoje nadleznosti. 3.a-NADLEZNOSTJ AP AP imaju izvorne i poverene nadleznosti. Sredstva za vršenje poverenih nadleznosti obezbeduje RS ili AP. u kojima nije nadležna Republika Srbija. a Izvrsno vece donosi opste akte.Pri davanju saglasnosti NS duznaje da pazljivo protumaci odredbe URS koje se odnose naAP. mogu ostvarivati unutar AP. vodoprivrede. banja i lečilišta. AP utvrduju simbole pokrajine i način njihovog korišćenja. prosvete.STATUT je najvisi pravni akt AP i donosi ga Skupstina AP vecinom od ukupnog broia poslanika.000 birača. u skladu sa Ustavom i statutom AP.AKTI Akti organa AP su statut. b . drumskog. Statut. Koja su pitanja od republičkog. industrije i zanatstva. turizma. zdravstvene i socijalne zaštite i javnog informisanja na pokrajinskom nivou. odluka i opsti akt. g . donose svoi budžet i završni račun. uz prethodnu saglasnost NS a koju daje vecinom od ukupnog broja svih narodnih poslanika.Predlog za promenu Statuta mogu podneti: 40. jedna trećina poslanika i . ugostiteljstva.

b . cini podrueje jednog ili vise naselienih mesta.Lokalna samoupravaje pravo građana da upravliaiu iavnim poslovima od neposrednog. neposredno iweko slobodno kabranih vredstavnika u jedinieama LS.0 promeni Statuta APV Skupština odlučuje većinom od ukupnog broja poslanika. """'" " Pravo građana na pokrajinsku autonomiju i LS podleže samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti. Teritoriju jedinice LS.Prema URS državna vlast ograničena ie pravom građana na pokraiinsku autonomiiu iLS. odložiti stupanje na snagu osporene odluke autonomne pokrajine. opstih akata uopste. Jedinica LŠ ie administrativno-teritoriialna iedinica u kojoj gradjani jldjugirju^o zajednickim pitanjima od lokalnog znaeaja neposredno ili putem organa koje sami biraju. 2) Vlada može pred Ustavnim sudom pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti odluke skupstine AP. d . U torn slucaju. dj .Skupština.Lokalna samouprava ostvaruje se u opštini. ureduju poslove i upravliaiu iavnim poslovima koji su u njihovoj nadležnosti i od interesa za lokalno stanovnišrvo. Ustavni sud može. po dobijenoj saglasnosti.Skupština utvrduie predlog akta o promeni Statuta većinom od ukupnog broja poslanika i dostavlja ga Narodnoj skupštini radi davanja saglasnosti.Izvršno veće. 1) Svi opsti akti pokrajinskih organa podlezu oceni ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom prema postupku za ocenu ustavnosti i zakonitosti. do donošenja svoje odluke. u granicama zakona. pre nienog stupanla na snagu. POJAM I JEDINICE LS a . (privremena mera) 3) Organ određen Statutom AP ima pravo žalbe Ustavnom sudu ako se poiedinačnim aktom ili radniom državnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave onemogueava vršenje nadležnost autonomne pokraiine. eradu i eradu Beoeradu . 101 . z-ZASTITA PRAVAAUTONOMNEPOKRAJ1NE Rad Pokrajinskih organa podleze samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti. v .O predlogu za promenu Satuta odlučuje Skupština većinom od ukupnog broia poslanika. zajedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovriiStvo.iedinica lokalne samouprave. 4) Zastita prava AP X LOKALNA SAMOUPRAVA 55. kao i pravo i sposobnost organa LS da. e . donosi i odlukom proglašava Statut APV. BOSINA POTPITANJA 1) Organizacija 2) Koje akte donosi AP 3)Kako se donosi statut AP i kako se menja. 4) Organ određen Statutom AP može pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti zakona i drugog opšteg akta Republike Srbije ili opšteg akta jedinice lokalne samouprave kojim se povreduie pravo na pokraiinsku autonomiiu.

drz. u pogledu nadleznosti. geografski i kulturni centar šireg područja i ima vise od 100. 102 . ukidanju i promeni teritorije jedinice LS prethodi referendum na teritorijj te jedinice LS. sport. — e>-e*^y«Ž>-r<? ^ . v -Kada je u pitanju sradsko sradievinsko zemliiste u nadleznost jedinica LS spada: i^donosenje pro grama uređenje građevinskog zemljišta.000 stanovnika. *oft>~ g .Građani koji imaju biraeko pravo i prebivalište na teritoriji jedinice LS. koja predstavlja ekonomski. koja je sposobna da preko svojih organa samostalno vrši sva prava i dužnosti iz svoje nadležnosti i koja ima najmanje 10. zdrav.Grad_je jedinica LS urvrdena zakonom. a strani drzavljani pod uslovima i u skladu sa zakonom.Položaj grada Beograda uređuje se posebntm zakonom o gradu Beogradu.3H&. i drugihjavnih površina.oa. i . e . u interesu efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i obaveza gradana i zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog interesa za život i rad.Prema ZLS opština je osnovna teritorijalna jedinica u kojoj se ostvaruje lokalna samouprava.organ prenese na nju vrsenje pojedinih pitanja vlasti pored njene osnovne nadleznosti . dok u delegiranoj nadleznosti moze biti podlozna i oceni celishodnosli od strane drzave. parkova.Prema URS IZVORNI POSLOVI odredjeni su sistemom enumeracije.) 56.000 stanovnika.POVERENI POSLOVI . jer drzava obezbedjuje sredstva za vrsenje te nadleznosti.. b . tj.Sredstva za obavljanje poverenih poslova obezbeduju se u budžetu RS u skladu sa vrstom i obimom poslova. d . On ima status posebne teritorijalne jedinice. To su poslovi od neposrednog. zakohom i statutom jedinice LS.Prema ZLS pojedini poslovi državne uprave zakonom se mogu poveriti svim ili pojedinim opštinama. održavanie čistoće u gradovima i naseljima.Teritorija i sedište jediniee LS odreduje se zakonom. d . Osnivanju. Prema ZLS. Hnijski gradski i prigradski prevoz putnika u drumskom saobraćaju.. uređivanje.(5} lokalni prevoz|4| odrzavljanje lokalnih puteva i ulica^prosvetu. u skladu š Ustavom. Blize se odredjuje štatutom jedinice LS i dr. j . 2) uređenje i obezbedenie vršenia poslova uredenia i korišćenja građevinskog zemljišta i 3) utvrdivanje visine naknade za uređivanje i koriscenje gradevinskog zemljista g . organa itd. održavanie deponija.'cjf>e {TuCZ'Cj-ta cxj vic^fi/u-xj^ .U jedinici LS vrsi se drzavna vlast kad drzava. upravljaju poslovima LS.QbeleziaTbS~šu7et?Ho^^ je ujedno i jedina lokjedinica) i monolitnost.Komunalne delatnosti su prečišćavanje i distribucija yode. administrativni. održavanje i korišćenie pijaca. iavna rasveta.i socijalna zastitawpturizam. opstina preko svojih organa uredjuje i obezbediuie: obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti£2j koriscenje gradjevinskog zemhista i poslovnog prostora. zajednickog i lokalnog interesa za lokalno stanovnistvo. IZVORNI I POVERENI POSLOVI JEDINICA LS U RS (12) a . i dr. (jedinstvenajeu svim jedinicama LS. kulturu.resavanje pitanja od lokalnog znacaja."t^a. dj . U svojoj izvornoi nadleznosti LS podleze samo drzavnom nadzoru ustavnosti I zakonitosti. ugosititeljstvo i trgovina^f)) zastita zivotne sredine^8)}zastita i koriscenje poljoprivrednog zemljista itd. zanatstvo. ~^ ™ ~~ z .

ureduju se zakonom o fmansiranju jedinice LS.Jedinica LS ima svoiu imovinu. v . e . U zavisnosti od toga da li ie konkretno pitanje od lokalnog. kao i uslovi i postupak pod kojima se jediniee lokalne samouprave mogu zaduživati. budžeta RS. b . u skladu sa zakonom. 2) Koji su povereni poslovi 3) Razlika izmedjn poverenih i izvornih poslova 4) Gde su utvrdjeni ovi poslovi 5) Kako se zna staje cija nadleznost.U svojoj izvornoi nadleznosti LS podleze samo drzavnom nadzoru ustavnosti i zakonitosti. rudarstva. pokraiinskog ili republickog znacaia zavisi koii ce ga organ resavati. koji predstavljaju ustupljena sredstyaT z . poreza na nasledje i poklon i porez na prenos apsoultnih prava. zaštite životne sredine. zdravstva. Kad jedinica LS nije u mogucnosti da obezbedi finansiranje poslova iz budzeta. naknada za uređivanje građevinskog zemljišta. dok izvorni poslovi uzivaju autonomiiu u odnosu na drzavu. e . ž _ Zakonom o raspodeli nadleznosti odredjeno je koji su poslovi od pokrajinskog znacaja.Finansiranje lokalne samouprave. u skladu sa zakonom. BGD LAZAREVAC do koiih ne voze autobusi GSP -a. vodoprivrede i šumarstva i druge inspekcijske poslove u skladu sa zakonom.Povereni poslovi su i dalje poslovi RS. 103 . novčane kazne izrečene u prekršajnom postupku.Poslovi jedinice LS finansiraju se iz izvornih prihoda jedinice LS. jer drzava obezbedjuje sredstva za vrsenje te nadleznosti. dj . FINANSIRANJE POSLOVA OPSTINE U RS (5) a . lokalne komunalne takse. dok u poverenoi nadleznosti moze biti podlozna i ocenfcelishodnosti od strane drzave. Imovinom jedinice LS samostalno upravljaju organi jedinice LS. i budžeta AP.Lokalne poreze na imovinu cine svi porezi na imovTrTu7~kč»jT~šu_Tžvori javnih prihoda. boravišna taksa. transfera. poput poreza na dohodak gradjana.Lokalne takse . njoj se obezbedjuju dopunska sredstva iz drzavnog budzeta d .Ustupljeni javni prihodi su porezi ostvareni na teritoriji jedinice LS. BOSINA POTPITANJA 1 )Kojisu izvorni poslovi po URS.administrativne takse. prosvete. a koji su od opsteg interesa za RS. polioprivrede. 57. naknada za korišćenje građevinskog zemljišta. naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine.Sredstva budžeta jedinice LS obezbeduju se iz izvornih i ustuplienih prihoda. primanja po osnovu zaduživanja i drugih prihoda i primanja utvrdenih zakonom. a to su: porez na imovinu. osim poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na nasleđe i poklon. u skladu sa odlukom skupštine AP. prometa robe i usluga. npr. kao i vodjenje evidencija i maticnih knjiga i dr. lokalne komunalne takse. kadaje AP poverila jedinicama LS obavljanje poslova iz svoje nadleznosti. boraviina taksa.LS za cije obavljanje jediniea LS mora imati specijaln^zakonsko ovlasem'e.mediumesni saobracai.Izvori favnih prihoda iedinica LS su izvori prihoda ostvareni na njenoj teritoriji. dj -Razlika izmedju izvornih i poverenih poslova. g. samo sto se njihovo vrsenje poverava nedrzavnim organima .Opština obavlja kao poverene poslove pojedine poslove inspekciiskog nadzora iz oblasti. 6) Sta spada u nadleznost jedinica LS kadaje upitanju gradsko gradjevinsko zemljiste 7)Koje su komunalne delatnosti I 8)Koji su putevi od opstinskog znacaja . lokalne administrativne takse.

promenu statuta ili drugih akata i raspisivanje referenduma u skladu sa zakonom i statutom.To je oblik interesnog samoorganizovanja gradjana. i . a skupština jedinice LS je ne može staviti van snage. p . UCESCE GRADJANA U OBAVLJANJU POSLOVA LS (2) a . k . n .Skupštinajedužnadaopredlogu gradjanaodrži raspravu i dadostavi obrazložen odgovor građanima u roku od 60 dana od dobijanja predloga.Referendum o pitanju iz svoje nadležnosti skupština jedinice LS duma)z da raspiše na predlog koji podnese naimanie 10 % birača od ukupnog biračkog tela u jedinici LS.Zbor građana raspravlia i daie predloge o pitanjima iz nadležnosti organa jedinice LS i većinom glasova prisutnih usvaja zahteve i predloge i upućuie ih skupštini ili pojedinim organima i službama jedinice LS. . teritoriji u okviru iedinice LS.Ova odluka donosi se većinom glasova od ukupnog broia odbomika. niti izmenama i dopunama menjati njenu suštinu u narednom periodu od godinu dana od dana donošenja odluke. rejon i si).Statutom jedinice LS utvrduje se broj potpisa gradana potreban za punovažno pokretanje GRAĐANSKEINICIJATIVE. zbor građana i referendum. podrucju za koie se obrazuie i ukidaniu mesnih zajedniea i drugih oblika mesne samouprave. u skladu sa zakonom. odnosno skupština grada. 58.i . z . donosi svoj budžet i završni raeuru. v .Odluka putem referenduma doneta je ako se za nju izjasnila većina građana koja je glasala. lj .Skupština opštine. j . Mesna zajednica može se osnivati i za dva ill vise sela. dj . m .Građani putem građanske inicijative predlažu skupštini jedinice LS donošenie akta kojim će se urediti određeno pitanje iz nadležnostfjedTnice LS. odnosno donesu odgovarajuću odluku ili meru i o tome obaveste gradane. d . pod uslovom da ie glasalo vise od polovine ukupnog broja gradana. o obrazovaniu. nj . 1 . b . o . koji su najtesenje interesno povezani. odluču je uz prethodno pribavljeno mišlienie građana.Oblici neposrednog učešća građana u ostvarivanju lokalne samouprave su: gradanska inicijativa. četvrt.Transferna sredslva su ona koja RS prebacuje lokalnoj samoupravi u njen budzet najcesce po osnovu prihoda od privalizaciie.Mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave mogu se obrazovati i u gradskim naseliima (kvart.Organi i službe jedinice LS dužni su da u roku od 60 dana od održavanja zbora gradana. Opština samostalno.Skupština jedinice LS može na sopstvenu inicijativu da raspiše REFERENDUM o pitanjima iz svoje nadležnosti.MESNA ZAJEDNICA je oblik stalnos neposrednog ucesca gradjana u ostvarivanju LS. a sve u cilju racionalniieg i efikasniieg ostvarivanja niihovih zajedniekih interesa i ljudskih prava.Radi zadovoljavanja potreba i interesa lokalnog stanovništva u selima se osnivaju mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave. e . razmotre zahteve i predloge gradana i o njima zauzmu stay. koji ne može da bude manii od 5% birača. zajednickim zivotom na odredj.ZBOR GRADJANA se saziva za deoJeaJtagie iedinice LS utvrden statutom.Odluka doneta na referendumu je obavezna.

g . Broj odbornika u skupštini opštine utvrduje se statutom opštine.Odlukom skupštine opstine. Skupština opštine donosi opšte akte iz svoje nadležnosti. e . Ij . a nairnanie iednom u tri meseca. On može biti razrešen i pre isteka vremena na koje je izabran. ukoliko zakonom ili statutom nije drukčije odredeno. To je jedina ustavna kateogrija u rangu opstinskih organa. z .Predsednik skupštine. većinom glasova od ukupnog broja odbornika. s tim što ne može biti manii od 19.Predsednik skupstine ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove pdsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost. I . b . samo gradski. 105 . ORGANIZACIJA.Skupstina opstine ima sekretara koji se stara o obavljaniu stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica skupstine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad i postavlja se na period od 4 godine. bira se iz reda odbornika. d . k . Odluke se donose većinom glasova prisutnih odbornika. s .r — Mesna zajednica. NADLEZNOST I AKTI ORGANA JEDINICA LS U RS (4+) a . obrazuju sledeei ORGANI: 1) Skupstina opstine 2) Predsednik opstine. radi obavljanja poslova iz njene nadleznosti.Skupstina opstine se smatra konstituisanom izborom predsednika skupštine i postavljenjem sekretara skupštine. Isti organi postoje u gradu Beogradu. Ostali organi su odredjeni statutom opstine. na isti način na koji je biran.Skupštinu opštine čine odbornici.Odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost. jer obuhvata samo garaneije neodgovornosti. pritvoren ili kažnjen zbog iznetog mišlienia ili davania glasa na sedniei skupštine i radnih tela.SKUPSTINA OPSTINE je najvise lokalno predstavnicko telo koje obavlja osnovnu nadleznost opstine. On organizuje rad skupštine opštine. donosi plan razvoja i prostorni plan opstine. saziva i predsedava njenim sednicama i obavlja druge poslove.Gradani imaju pravo na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu. koje biraiu gradani na neposrednim izborima.Sednicu skupštine opštine saziva predsednik skupštine. usvaja budžet i završni račun opštine.Skupstina opstine donosi odluke ako sednici prisustvuie većina od ukupnog broja odbornika. 31opstinsko veee 4) opstinska uprava. j . sto znaci da je odbornieki imunitet znatno uzi od poslanickog imuniteta. za skupstinu grada ne moze biti veci od 90. omogućuje se srazmema zastuplienost naeionalnih maniina u skupštinama. ni veći od 75. dok Skupstina grada Berograda ima 110 odbornika. na vreme od 4 godine. odnosno skupštine grada može se svim ili pojedinim mesnim zajednicama i drugim oblicima mesne samouprave poveriti vršenie određenih poslova iz nadiežnosti opštine odnosno grada. v . I . koje ostvaruju neposredno ili preko svojih slobodno izabranih predstavnika. napredlog najmanje 1/3 odbornika. odnosno drugi oblik mesne samouprave ima svojstvo pravnog lica u okviru prava i dužnosti utvrđenih statutom i odlukom o osnivanju. dj . raspisuje opštinski referendum i vrši druge poslove.Prema URS.U opstini se.U jedinicama LS u kojima živi stanovništvo mešovitog naeionalnog sastava. tajnim glasanjem. tajnim glasanjem. 59. uz obezbeđivanje za to potrebnih sredstava. po potrebi.

dj . v .Predsednik opstine. a .Ako skupština ne razreši predsednika opstine.Predsednik opstine ie predsednik opstinskog veća. v .Istovremeno sa predlogom za razrešenje zamenika ovih lica. b . koji se bira na isti nacin. razrešiti sekretara i pre isteka mandata.PREDSEDNIK OPSTINE ima dva svoistvatflyon je inokosni izvrsni organ opstine s obzirom na to da se u Opstini vrsi LS@on je po polozam predsednik Opstinskog veca. položenim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje 3 godine. d .Predsednika opstine bira skupština opštine.OPŠTINSKO VEĆE je kolegijalni izvrsni organ opstine i Cine ga predsednik opstine. tajnim glasanjem. odbornici koji su podneli predlog za razrešenje ne mogu ponovo predložiti razrešenie predsednika opštine. većinom od ukupnog broja odbornika. Zamenik predsednika opstine. na vreme od četiri godine. na predlog predsednika opstine ili najmanje 1/3 odbornika.Razrešenjem predsednika opstine prestaje mandat zamenika predsednika opštine i opštinskog veća. na isti način na koji je izabran. Predsednik opstine ima zamenika. Zamenik predsednika opstine je clan opstinskog veća po funkciji. mogu biti razreseni pre isteka vremena na koje su birani. zamenika predsednika opstine ili člana opstinskog veća. zamenikpredsednika opstine ili clan opstinskog veca koji su razreseni ili su podneli ostavku. napredlog predsednika skupštine. kao i članovi opstinskog veća oili ie broj utvrden statutom opštine i koje bira skupština opštine. koga bira skupština opštine na isti način kao predsednika opstine. koja istovremeno donosi odluku o razrešenju i o izboru. donosi pojedinačne akte i vrsi druge poslove. na period od 4 godine. na obrazložen predlog naimanie 1/3 odbornika. i .Predsedniku opstine i zameniku izborom na ove funkcije prestaje mandat odbornika u skupštini opštine. odnosno elan opštinskog veća. IZVRSNIORGANI opstine su predsednik opštine i opštinsko veće. iz reda odbornika. a . Skupština opštine može.Predsednik opstine. j . z . tajnim glasanjem. na isti način na koji su izabrani. b . predsednik opštine je dužan da skupštini opštine podnese predlog za izbor novog zamenika predsednika opstine ili člana opštinskog veća. usmerava i usklađuje rad opštinske uprave.Kandidate za članove opstinskog veća predlaže kandidat za predsednika opstine.g . većinom glasova od ukupnog broja odbornika skupštine opštine. pre isteka roka odšest meseci od odbijanja prethodnog predloga. Sekretar moze imati zamenika.m . Kada odlučuje o izboru predsednika opštine.Za sekretara skupštine opštine može biti postavljeno lice sa završenim pravnim fakultetom. ostaiu na dužnosti i vrše tekuće poslove.Predsednik skupštine opštine predlaže kandidata za predsednika opstine. . do izbora novog predsednika opstine. jer je predsednik opstine mandatar ovih lica. e . predstavlja i zastupa opštinu. Kandidat za predsednika opštine predlaže kandidata za zamenika predsednika opstine iz reda odbomika.Predsednik opštine može biti razrešen pre isteka vremena na koje je biran. 106 . kao kolegijalnog organa u opstini. zamenik predsednika opstine. skupština opštine istovremeno odlučuje o izboru zamenika predsednika opštine i članova opstinskog veća. predlaže način rešavanja pitanja o kojima odlučuje skupština.

fflizvršava zakone i druge propise čiie ie izvršavanie povereno opštini. m . 3D rešava u upravnom postupku u prvom stepenu u upravnim stvarima iz nadležnosti opštine. gradsko veće i gradska uprava. mogu se obrazovati unutrašnje organizacione jedinice. a mogu se obrazovati i opštinske uprave za pojedine oblasti u opštinama sa preko 50. predsednika opštine i opštinskog veća. koje skupština opštine bira na predlog predsednika opštine. j .OPŠTINSKA UPRAVA je organ opstine koji je nosilac upravne funkcije. a odlueuje većinom glasova prisutnih elanova. 107 . rukovodi načelnik. predsednik opštine i opštinsko veće. opštih akata skupštine opštine. poništava ili ukida akte opštinske uprave koji nisu u saglasnosti sa zakonom. Članovi opštinskog veća koje bira skupština opštine ne mogu istovremeno biti i odEomici.Prestankom mandata skupštine prestaie mandat izvršnih organa opštine.Opštinsko veće^l) predlaže statut budžet i druge odluke i akte koje donosi skupština. a mora da ima završen pravni fakultet.Broi članova opštinskog veća. s tim da oni vrše tekuće poslove iz svoje nadležnosti do stupanja na dužnost novog predsednika opštine i opštinskog veća.Opštinskom upravom. Opobavlia stručne i druge poslove koje utvrdi skupština opštine. Odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi koje se odnose na opstinu. radom uprave rukovodi načelnik. z . 1 . Opstinska uprava: Bpriprema nacrte_propisa i drugih akata koje donosi skupština opštine. kao jedinstvenim organom. koga postavlja opstinsko vece na 5 godina. d . ffi izvršava odluke i druge akte skupštine opštine. shodno se primenjuju na organe i nadleznost organa grada. i . ne može biti veći od 11. odnosno A P ^ i izveštava skupštinu opštine o izvršavaniu odluka i drugih akata skupštine opštine.ORGANI GRADA su: skupština grada.Opštinsko veće može da donosi odluke ako sednici prisustvuie većina od ukupnog broja njegovih članova. eradonačeinik. položen ispit za rad u organima državne uprave i najmanje Sgodina radnog iskustva u struci. iCl} neposredno izvršava i stara se o izvršavanju odluka i drugih akata skupštine opgtine. odnosno predsednika i članova privremenog organa ako je skupštini mandat prestao zbog raspuštanja skupštine. (4y obavlia poslove upravnog nadzora nad izvršavanjem propisa i dr. ako zakonom ili statutom opštine za pojedina pitanja nije predviđena druga većina. u odnosu na delokrug uprave. dj _ Predsednik opštine predstavlia opstinsko veće.(3Vvrši nadzor nad radom opštinske uprave. e .U opštinskoj upravi obrazovanoj kao jedinstveni organ. Ij . koga postavlja opstinsko vece na 5 godina koje ima odgovarajući fakultet.Kad se opstinska uprava organizuje u vise uprava.g . saziva i vodi njegove sednice i odgovoran je za zakonitost rada opštinskog veća. položen ispit za rad u organima državne uprave i najmanje 5 godina radnog iskustva u struci. k . predsednik opštine i opstinsko veće. statutom i drugim opštim aktom ill odlukom koje donosi skupština opštine:{^ rešava u upravnom postupku u drugom stepenu u upravnim stvarima iz nadležnosti opstine/fJ!stara se o izvršavanju poverenih nadležnosti iz okvira prava i dužnosti RS. Dužan da obustavi od primene odluku opštinskog veća za koju smatra da nije saglasna zakonu. za vršenje srodnih poslova.000 stanovnika.Opštinska uprava obrazuje se kao jedinstveni organ.

zaštiti i unapredenju ljudskih i manjinskih prava. ako smatra da akt nije u saglasnosti sa pokrajinskim propisom. propisa ili drusoe opšteg akta jedinice LS pred Ustavnimsudom. b . urbanisticki plan i program razvoia opštine. u skladu sa zakonom. vodi se kao drzavna imovina. postavlja se gradski menadzer za obavijanje poslova pomocnika gradonacelnika u oblasti ekonomskog razvoja u Gradskoj upravi. utvrđuje simbole opstine i njihovu upotrebu. koji samostalno donosi njena skupstina. Opština. Opština samostalno upravlia opštinskom imovinom. a gde su ovlascenja data Vladi i odgovarajucem resornom ministarstvu (za drzavnu upravu i LS). Ta imovina je pblikjavne svojina i s obzirom da jos nije donet odgovarajuci zakon. koie osnivaju. c . kao najvisi pravni akt opstine. d -Nadležni organ teritorijalne autonomije postupice isto. kao i o javnom informisaniu u opštini. ministarstvo nadležno za poslove LS pokrenuće postupak pred Vrhovnim sudom Srbiie i istovremeno će predložiti Vladi da obustavi od izvršenja odnosni opsti akt. 2) prava 3)Koji su akti opstine 4) Ko upravlja opstinom 60.n . Skupstina donosi zavrsni racun. samostalno propisuju uređenje 1 nadležnost svojih organa i javnih službi. u skladu sa zakonom. ukazaće na to skupštini jedinice LS radi preduzimania odgovaraiueih mera.AKTI OPSTINE su STATUT. radi uspostavljanja ustavnosti i zakonitosti. Pomocnike postavlja irazresava gradonacelnik. rešenjem koje stupa na snagu kad se objavi u „Službenom glasniku RS". ako smatra da taj akt nije u saglasnosti s Ustavom. plan razvoia opstine i druge opste akte i odluke. a gradski arhitekta u oblasti urbanizma.Prema URS opština samostalno. BOSINA POTPITANJA 1) duznosti jedinica LS-povereni poslovi. f.VLADA je dužna da obustavi od izvrsenja opsti akt jedinice LS za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu. Rešenie o obustavi od izvršenja prestaie da važi ako Vlada u roku od pet dana od objavljivanja rešenja ne pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti opšteg akta. 108 . u skladu sa zakonom. Jedinice lokalne samouprave.Ako skupstina jedinice LS ne postupi po ovim predlozima.Prava . Opština se stara o ostvarivanju.NADLEŽNO MINISTARSTVO pokrenuee postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti statuta.Kad MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE LS (nadležni organ teritorijalne autonomije) smatra da opšti akt oreana iedinice LS nije u saglasnosti sa nienim statutom.U gradu Beogradu.URS i zakon su predvideli 6 mogucnosti za intervenciju drzave prema LS. e . urbanisticki plan. nj . zakonom ili drugim republiekimpropFsom. 0 . donosi svoj budžet i završni račun. do odluke Vrhovnog suda Srblje. propisuje prekrgaje za povrede opštinskih propisa. u skladu sa Ustavom i zakonom. NADZOR DRZAVE NAD FUNKCIONISANJEM LS (11) a .

(nadležnog organa teritorijalne autonomije) moze doneti odluku oraspuštanju skupstine iediniceLS. ako: ( 0 skupština ne zaseda duže od tri meseca: (2% ako ne izabere predsednika opštine i opštinsko veće u roku od mesec dana od dana konstituisanja skupštine jedinice LS ili od dana njihovog razrešenja odnosno podnošenja qstavke. vodeei računa o političkom i nacionalnom sastavu raspuštene skupstine jedinice LS. BOSINA POTPITANJA l)Ko donosi odluku o raspustanju 2)Kada se raspusta skupstina jedinice LS od strane vlade ipod kojim uslovimag 3)Sastavprivremenog organa po URSIo cemu mora voditi racuna 4) Ko vrsi nadzor nad aktima i radnjama 5) Sta su radnje . pa se zato preduzima pred Vrhovnim sudom Srbije.Predsednik Narodne skupstine ie dužan da odluku o raspisivanju novih izbora za skupštinu jedinice LS donese u roku od mesee dana. j . a ne Ustavnim sudom. traje do isteka mandata odbornika skupština jedinica LS izabranih na redovnim izborima.U torn slucaju Predsednik Narodne skupstine raspisuje izbore za odbornike u roku od dva meseca od stupanja na snagu odluke o raspuštanju skupstine jedinice LS. h .VLADA. od dana kad je trebalo sprovesti izbore. m . O J ne donese statut ili budžet u roku utvrdenom zakonom. (nadleini organ teritorijalne autonomije) kad nađe dapojedinačni akt organa.g . obavlja privremeni organ jedinice LS koji čine predsednik i četiri člana. preduzimanje odredjenih mera (pod 3) 109 .odredjeno cinjenje ili necinjenje 6) Moze li se naloziti cinjenje nekom organu LS .Ovom merom se stiti tzv. koji obrazuje Vlada. Vlada posebnim resenjem imenuje predsednika i članove privremenog organa. odnosno službe iediniee LS. Ij -VLADA imenuieprivremeni organ koji obavlja tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti skupstine i izvršnih organa jedinice LS i kad se u jedinici LS ne sprovedu izbori za odbornike ili ako se posle sprovedenih izbora ne konstituiSe skupština u skladu sa zakonom u roku od dva meseca od objavljivanja rezultata izbora. a mandat odbomika izabranih na ovim izborima traje 4 godine. tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti skupstine i izvršnih organa jedinice LS. na predlog ministarstva nadležnog za poslove LS. odnosno konstituisati skupštinu jedinice LS.Ako skupština ne postupi u roku od mesec dana po predlozima ovih organa ministarstvo nadležno za poslove LS ukinuee ili poništiti odnosni pojedinacni akt. statutarnost. k . protiv koga nije obezbeđena sudska zaštita. i . s tim da mandat odbomika izabranih na tim izborima.Do konstituisanja skupstine i izbora izvršnih organa jedinice LS. odnosno s odlukom ili drugim opštim aktom jedinice LS. niie u sagiasnosti sa zakonom ili drugim propisom. postovanje statuta kao najviseg propisa jedinice LS.MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE LS. predložiće skupštini jedinice LS da takav akt ukine ili poništi. 1 .moze skupstini.

kao i pravo i sposobnost organa LS da. | ^ ) organ odredjen statutom jedinice LS moze da izjavi zalbu Ustavnom sudu protiv pojedinacnih akata ili radnji drz.61.Dakle instrument zastite prava na LS prema Zakonu o lokalnoj samoupravi su zahtev za ocenu ustavnosti i zakonitosti i zalba Ustavnom sudu BOSINA POTPITANJA IJKoji su instrwnenti 2)Sta se podrazumeva pod pravom na lokalnu samoupravu 3) Ko osim Ustavnih sudova ocenjuje da li je povredjeno pravo na lokalnu samoupravu 110 .Nacin predlaganja i izbora članova saveta za medunacionaine odnose treba da obezbedi ravnomemu zastupljenost predstavnika srpskog naroda i nacionalnih manjina.organa ili organa jedinice LS. v-Nacionalno mešovitim ledinicama LS. ZASTITAPRAVALS (16) a . a najkasnije u roku od 30 dana. f^J:omudsman kontrolise postovania prava gradjana. u smislu Zakonao LS.manjina osnovan u nacionalno mesovitim jedinicama LS. e . u skladu sa zakonom i statutom. ureduju poslove i upravljaiu javnim poslovima koji su u njihovoj nadležnosti i od interesa za lokalno stanovništvo. im)Savet za mediunacionalne odnose sastavljen od predstavnika srpskog naroda i nac. u granicama zakona. Skupština i izvršni organi jedinice LS su dužni da predloge svih odluka koji se tiču nacionalne ravnopravnosti prethodno dostave na mišljenje savetu.Odluke saveta za medunacionalne odnose donose se konsenzusom članova saveta. kojim se povredjuje pravo na lok. s tim da niti srpski narod. zaiedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo. d . smatraju se jediniee LS u kojima pripadnici jedne nacionalne manjine čine vise od 5% od ukupnog broia stanovnika ili pripadnici svjl^ nacionalnih manjina cine vise od 10% od ukupnog broja stanovnika prema poslednjem popisu stanovništva u RS.Zastitu prava LS mogu traziti i po URS i po ZLS: (TJlorgan odredjen statutom jedinice LS moze da pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti zakona ili dr.samoupravu. Savet o svojim stavovima i predlozima obaveštava skupštinu jedinice LS koja je duina da se o njima izjasni na prvoj narednqj sednici. zaštite i unapređivania nacionalne ravnopravnosti. dj. ako je rec o povredi propisa i opstih akata jedinice LS.opsteg akta RS ili AP. b . pred Ustavnim sudom RS. kojima se onemogucava vrsenje nadleznosti jedinice LS.Lokalna samoupravaje pravo građana da upravliaju javnim poslovima od neposrednog. niti jedna nacionalna manjina ne može imati većinu članova saveta.Savet razmatra pitania ostvarivania. neposredno ipreko slobodno izabranih predstavnika u jedinicama LS. utvrdiuie povrede ucinjene aktima radnjama ili necinjenjem organa uprava i javnih sluzbi. ima pravo da pred Ustavnim sudom pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke ili drugog opsteg akta skupštine iedinice LS ako smatra da su njime neposredno povređena prava pripadnika srpskog naroda i nacionalnih manjina predstavljenih u savetu za medunacionalne odnose i pravo da pod istim uslovima pred Vrhovnim sudom Srbije pokrene postupak za ocenu saglasnosti odluke ili drugog opšteg akta skupštine jedinice LS sa statutom. g .

Kao posebna grana državne vlasti. smislu ono podrazumeva iedinstvenu organizaciiu sudstva u zemlii. ' *™ ~ / 2 ) N a č e l o samostalnosti i nezavisnosti sudova. odnosno viših i nižih sudova) ustanovljenazakonom. Načela sudstva u Republici Srbiji po Ustavu iz 2006. posebna i izdvojena odnosi na položaj sudova u sistemu vlasti. sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije i njena osnovna funkcija se sastoji u sudenju. a to bi bilo u oštroj suprotnosti sa prineipima nezavisnosti i samostalnosti sudske vlasti. tri su bitna načela koja neposredno opredeljuju položaj sudske vlasti i sudova u Republici Srbiji. tumaci se kao specijalna. Izričito utvrđivanje ovog načela u Ustavu je od izuzetne važnosti prilikom tumačenja i utvrđivanja značenja i svih drugih odredaba Ustava koje se neposredno Hi posredno odnose na sudsku vlast. čini mreža sudova (opšte i posebne nadležnbsti. odnosno pojedinaca. opredeljuju sledeća načela. U organizacionom. načelo nezavisnosti sudske vlasti u "sadejstvu" sa vladavinom prava i podelom vlasti. Naeelo samostalnosti sudova izraz je konkretizaciie ustavnog načela o podeli vlasti. a potorn da su sudovi u donošenju svojih odluka oslobodeni od bilo kakvog uticaja sa strane. Sudski sistem. Ovo nacelo 111 .. Vladavina prava saglasno Ustavu. izvršnu i sudsku". USTAVNA NACELA O SUDOVIMA (12) OSNOVNA USTAVNA NAČELA OD ZNAČAJA ZA SUDSKU VLAST U Prvom dclu Ustava.2 Treće je načelo nezavisnostl sudske vlasti.. za zakonodavno uređivanje organizacije i vršenja sudske vlasti. godine status (položaj) sudova kao organa državne vlasti. 4)načelo javnosti. a nadležnosti razgraničene. Načelo jedinstva sudske vlasti. te da "sudsku odluku može preispitati samo nadležni sud. Ova odredba posmatrana "sama za sebe" mogla bi značiti mogućnost uspostavljanja kontrole nad sudskom vlašću od strane zakonodavne i izvršne vlasti. koje je sada Ustavom i izričito utvrđeno. stav 1. Ustavno rešenje iz člana 142. Ustava posvećenim načelu podele vlasti stoji i to da se "odnos tri grane vlasti zasniva na ravnoteži i međusobnoj kontroli" (stav 3). Drugo je načelo podele vlasti utvrđeno u članu 4. koji sumedusobno povezani i izmedu koiih su"kompentencije podeliene. 1.organizaeiono odvoieni od drugih državnih organa . 3)načelo legaliteta. Da se radi o odredbi koja svojom eelinom nije primenjiva na odnos sudske vlasti i drugih grana vlasti ilustruju i druga ustavna rešenja u kojima je jasno zapisano "da su sudske odluke obavezne za sve i da ne mogu biti predmet vansudske kontrole". zajameeno Ustavom. 2)načelo samostalnosti i nezavisnosti. može da bude garant osnovnih prava i sloboda čoveka. 5)načelo zbornosti i 6) načelo ucešća građana u vršenju sudske vlasti. stav 2. kojima j e povereno vršenje sudske funkcije. ostvaruje se "nezavisnom sudskom vlašću i povinovaniem vlasti fa to znaei i sudske .) Ustavu i zakonu". pored ostalog. Prvo.organa zakonodavne i izvršne vlasti. pre svega. predstavlja osnovu organizacije i funkcionisanja sudova. Tako. po kome su 'sudovi samostalni i nezavisni u svom radu". to je načelo vladavine prava. "uređenie vlasti u Republici Srbiji počiva na podeli vlasti na zakonodavnu. koju sam Ustav definiše kao osnovnu pretpostavku Ustava (clan 3). ponovo potvrđuje da su sudovi posebna vrsta državnih organa . U odredbama člana 4.XI SUDOVI 62. Ustava. Saglasno ovom načelu. "Sudska vlast nezavisna". u zakonom propisanom postupku". Ova odredba. Samo država utemeljena na vladavini prava. koji j e samo u načelu uređen Ustavom.B. Q y N a c e l o jedinstva sudske vlasti. u stvari čini temeljno načelo koje opredeljuje ustavni položaj sudstva_u savremenoj Srbiji. N. godine Saglasno Ustavu od 2006. l)načelo jedinstva sudske vlasti. odnosno uplitanja državnih i drugih institucija ili bilo kojih pravnih ili fizičkih lica.

s tim da se "zakonom može propisati da u odredenim sudovima i u odredenim stvarima sude samo sudije" (clan 142. kao i materijalno pravo na osnovu koga će se rešavati pojedini sudski sporovi. odnosno sudija. odnosno ovlašćenja u odnosu na ljudska i gradanska prava i slobode urvrduiu se ustavom i zakonom. ali i pravičnog sudenja. Suđenje u veću treba da bude garancija objektivnosti suda prilikom donosenja sudskih odluka. ustavnojepravilo da. zakona i drugih opštih akata. ^4)'Načelo javnosti. služi kao garancija protiv zloupotrebe slobodnog sudijskog uverenja. predstavlja iemstvo da će sudovi biti ustanovliem* i organizovani na ternelju zakona i da će suditi na osnovu i u okviru ustava i važećeg prava. ali ni bilo ko drugi. Po ZPP nacelo zbomosti je izuzetak. ne znači da su apsolutno nezavisni. Javnost suđeiTja obezbeđuje kvalitetniju raspravu pred sudom. tj. Ustava. Sastav veća zavisi od vrste suda vrste pravne stvari o koioi se odlučuie. s tim štčTsu od ovog pravila moguća odstupania. poznato je i pod nazivom načelo zbomosti sudenja ili načelo kolegiialnosti. služi kao podstrek sudiji da se bolie priprema za vodenie rasprave. Veće "unižim sudovima čini najmanje troje sudija. po kome se vladavina prava ostvaruje "povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu". Ustav i zakon pravno vezuju sudsku vlast. ne može i ne sme uticati na vršenje sudske vlasti i da se ne može mešati u rad suda.fi|interesa maloletnika^Tprivatnosti učesnika u postupku. kao i granice niihove vlasti. Sledstveno tome. pošto se zakonom može odstupiti od kolegiialnog sudenia i predvideti da "u odredenim stvarima sudi sudiia pojedinac". itoA a e i o n a l n e bezbednosti^l iavnog reda i morala u demokratskom drultvu.. Organizaciia i rad sudova. Načelo suđenja u veću. Ova podredenost suda pravu. i 5). Saglasno ovoj odredbi. koia se utvrduiu zakonom. (6)Načelo učešća građana u suđenju . podstiče i širi uverenje u ispravnost i zakonitost sudenja. st. stepena suđenia i dr.sistem porote. U Ustavu Srbije stoji "da je svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije zabranjen" (član 149.znači da ni jedan nosilac druge državne vlasti. Bez nezavisnog sudstva nema "pravne države f3}'NačeIo legaliteta (ustavnosti i zakonitosti). javnost se može isključiti tokom eitavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka samo radi zaštite toksSivrio utvrdenih vrednosti. stav 2. Saglasno članu 142. pored stranaka i drugih učesnika u postupku pred sudovima. sudenju mogu prisustvovati i treća lica koja zato imaju interes. Dakle. U suđenju "učestvuju sudije i sudije porotnici na način utvrđen zakonom". Ustavom je izričito utvrđeno daje "raspravljanje pred sudom javno" i dase može ograničiti samo u skladu s Ustavom (clan 142. 112 . štiti procesni položai učesnika u postupku. Ustava. sudovi u Republici Srbiji sude''na^snwuJJstava. stav 3). opšteprihvaćenih pravila medunarodnog prava i potvrdenih međunarodnih ugovora". kada je to predvideno zakonom. Primena načela javnosti u radu sudova znači da. 4. stav 2). Načelo zbomosti sudenja. nema apsolutni karakter. Ono predstavlja dodatno iemstvo nepristrasnbštTsuda. pa i sudske vlasti ustavu i zakonu nema pravne države. u suđenju učestvuju i gradani (porotnici). posebno okrivljenog (jer se dokazi protiv njega moraju javno izneti i pretresti). Ovo načelo čini suštinu pravne države. garantuie poStovanie zakonom predviđenoe postupka. ier obezbeduje da se u sudupotpunije i svestranije utvrdi činjenično stanje na kome će sud zasnovati svoju odluku. Načelo javnosti je jedno od najznačajnih garancija nezavisnosti sudstva. ier bez podredenosti vlasti. jača u moralnom pogledu autoritet suda. To što su sudovi nezavisni u svom radu. pored profesionalnih sudija. U suštini ovo rešenje predstavlja konkretizaciju principa utvrđenog u članu 3. Načelo suđenja u veću. bez ikakvih ograničenja.

u koiima sude i preduzimaiu druge sudske radnie. koja je utemeljena na naeelu hirearhije. b .Prema Zakonu o sedištima i podruejima sudova i javnih tužilaštava (ZSPSJT ).Ova podela ukazuje na horizontalnu strukturu sudskog sistema u RS. jer je iskliučena mogućnost osnivatnia privremenih. z .Sudovi posebne nadleznosti su privredni sudovi.Sudska jedinica izvan sedišta osnovnog i privrednog suda odreduie se za teritoriju erada. e . prekršajni sudovi. ž .Sudske radnje preduzimaju se u sedištu suda. z . v . s obzirom na to da je opština ili grad osnovna administrativno tritoriialna iedinica prema kojoj se određufe područje prvostepenog suda.OSNOVNI SUD osniva se za teritoriju grada.Ta horizontalna struktura sudskog sistema je od posebnog značaja za osnivanje prvostepenih sudova. koja je zasnovana na načelu adekvatnosti. odnosno ledne ili vi§e opština. organizacija. a VIŠI SUD za područie iednog ili vise osnovnih sudova. VRSTE SUDOVAURS (1) a .Osnivanje .SUDSKIDANI su dani u koiima sud trainiie obavlja sudsku funkciju izvan svog sedišta. prekih ili vanrednih sudova i .1 sudovi opšte i sudovi posebne nadleznosti su redovni i stalni sudovi. uređenje i sastav sudova uređuju se Zakonom o uredienju sudova (ZUR) g . apelacioni sudovi i Vrhovni kasacioni sud. g . viši i prekršajni sud mogu izvan svog sedišta održavati sudske dane.samo kad je to zakonom odredeno. 113 . e .Iz ovoga proizilazi da je reč o vertikalnoipodeli strukture sudskog sistema u RS.Prema URS sudska vlast je jedinstvena na teritoriji RS. na teritoriji RS postoje 34 osnovna suda.VIŠISUD osniva se za podrucje jednog ili vise osnovnih sudova.Osnovni sud. dj . b . a izvan sedišta . viši sudovi.SUDSKA JEDINICA je samostalna organizaciona jedinica izvan sedišta osnovnog ili privrednog suda. dj . nadležnost. SUDOVI OPŠTE NADLEZNOSTI a . koja se osniva za deo teritorjie na koioi se prostire sudska nadležnost. d . ostali osnovni sudovi imaju od 2 do 10 sudskih jedinica izvan svog sedišta.Osim Prvog osnovnog suda u Beogrdu i Prvog osnovnog suda u Boru. v .Vrhovni kasacioni sudje najviši sud u RS i njegovo sedište je u Beogradu. ž .Podela sudova na sudove opšte i posebne nadleznosti zasniva se na vrsti predmeta za koje je odredjeni sud nadležan. Privredni apelacioni sud. sudovi opšte nadleznosti su osnovni sudovi. odnosno jedne ili vise opština sa podrucia suda.Prema ZUR. osim u onim za koje su nadležni sudovi posebne nadleznosti.63.Sudska vlast u RS pripada sudovima opšte i posebne nadležnosti. s obzirom na to da sudovi sude samo one sporove koji spadaju u niihovu nadležnost j . d . tako da sudovi opšte nadleznosti rešavaju u svim predmetima. Viši prekršaini sud i Upravni sud.

Kragujevcu. a Privredni apelacioni sud je neposredno viši sud za privredni sud. dan i vreme održavania sudskih dana odreduie predsednik suda. odnosno jedne ili vise opština sa područja suda. 114 .PRIVREDNI SUD osniva se za teritoriju jednog ili vise eradova. dj . kao i za pitania unutrašnieg uređenja sudova i primene Zakona o sudijama. u kojem trajno sudi i preduzima ostale sudske tadtvje. u skladu sa Sudskim poslovnikom. j . SUDOVI POSEBNE NADLEŽNOSTI a . m . n . sa sedištem u Beogradu.Mesto. o .U RS postoji 16 privrednih sudova.Viši prekršajni sud osniva se za teritoriju Republike Srbiie. b . Upravni sud i apelacioni sud. 1 područje tri osnovna suda.APELACIONI SUD osniva se za područje vise viših sudova.i .Viši sud je neposredno viši sud za osnovni sud kada je to određeno ZUR . od kojih samo osam nemaju odeljenja izvan svog sedišta.VIŠI PREKRSAJNI SUD je sud republiekog ranga. k . z . a 3 privredna suda imaju po jednu sudsku jedinicu u kojoj sude i preduzimaju druge sudske radjne.Vrhovni kasacioni sud je neposredno viši sud za Privredni apelacioni sud. d .Apelacioni sud je neposredno viši sud za Viši sud i Osnovni sud. sa sedištem u Beogradu. k .VRHOVNIKASACIONISUD je najviši sud « Republici Srbiji.PRIVREDNI APELACIONI SUD osniva se za teritoriju Republike Srbiie. Viši prekršajni sud.U RS ima 45 prekršajnih sudova. j .U RS postoje 4 apelaciona suda. od kijh 6 pokriva područje dva osnovna suda. za vreme kojih sudi i preduzima druge sudske radnje.Privredni apelacioni sud je neposredno viši sud za privredni sud. ž . 1 . \ . e . a ostali viši sudovi pokrivaju područje po jednog osnovnog suda.om. od kojih 2 imaju izvan svog sedištapo dve sudske jedinice.Viši sud može izvan svog sedišta da održava sudske dane. Nišu i Novom Sadu. odnosno vise opština.PREKRSAJNI SUD osniva se za teritoriju srada. sa sedištem u Beogradu.U RS postoji 26 viših sudova.Prekršajni sud može izvan svog sedišta da održava sudske dane.Prekršajni sud raože imati odeljenje izvan svog sedišta u kojem sudi i preduzima druge sudske radnje. i . Nišu i Novom Sadu. sa sedištem u Beogradu i odeljenjima u Kragujevcu. nj . za vreme kojih sudi i preduzima druge sudske radnje.V\s\ ptektlajm sud je neposredno viM sud %%OTekrša'vms\i&.Može imati odeljenia izvan sedišta. lj . odnosno jedne ili vise opština. v . sa sedištern u Beogradu. g .Odeljenje izvan sedišta prekršajnog suda odreduje se za teritoriju srada.

b .SUDSKA NAĐL1ŽNOST je pravo i dužnost jednog suda da raspravi odredjenu pravnu stvar. da sprovede odredeni deo postupka ili obavi poiedine poslove u vezi sa odredenom pravnom stvari. ako za pojedine od njih nije nadležan drugi sud. uz prethodno pribavlieno mišlienie predsednika Vrhovnos kasacionoz suda.lisenie poslovne sposobnosti. davanie dozvole za stupanje u brak.FUNKCIONALNA nadležnost je pravo i dužnost određenog suda.OSNOVNI SUD uprvom stepenu: 1) sudi za krivična dela za koja je kao glavna kazna predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do deset i deset godina. odnosno organa u okviru suda. nroglasenie nestaloe lica za umrlo. uredienie media. i to u Kragujevcu. m . v . e . odnosno između različitih sudova. u kojima bi postupali samo neki osnovni sudovi sa područja istog višeg suda. 2) vodi izvršne i vanparnične postupke za koje nije nadležan neki drugi sud. postupakza ođrediivanie naknade za eksproprisanu nepokretnost.Zakonom se može predvideti koncentracija nadlemosti u određenim vrstama pravnih stvari. Nišu i Novom Sadu u kojima trajno sudi 1 preduzima ostale sudske radnje. NADLEZNOST OSNOVNIH SUDOVA (13) a .UPRAVNI SUD osniva se za teritoriju Republike Srbije. BOSINA POTPITANJA l)Ko donosi poslovmk o radu sudova . sa sedištem u Beogradu.lj . ž .Osnovni sud u prvom stepenu sudi u: 1) stambenim sporovima. postojanja i prestanka radnog odnosa. Dakle. sastavlianie i overa testamenta.MESNA nadležnost je pravo i dužnost stvarno nadležnog suda da na određenoj teritoriji vrši sudsku funkciiu. 5) sporovima povodom zadovoljavanja stambenih potreba na osnovu rada. d . ostavninski postupak kaoposebni.U FUNKCIONALNU NADLEZNOST osnovnog suda spada: 1) odlučivanje o molbi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za krivična dela iz svoje nadležnosti. ako za pojedina od njih nije nadležan drugi sud. 2)Ko donosi akt o 6 unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u sudu -predsednik suda. z .Sudski poslovnik donosi ministar nadležan za pravosuđe. g .Ima odelfenja izvan sedišta. sudska funkcija se raspodeljuje između različitih organa u okviru istog suda.STVARNA nadležnost je pravo i dužnost određenog suda da. 64. 3) sporovima o pravima.Spljašnja organizacija sudova vezuje se za sudsku nadležnost.polaganje stvari u sudski depozit. u zavisnosti od prirode spora. 2) pružanie građanima pravnepomoćL međunarodne pravne pomoći i vršenje drugih poslova odredenih zakonom. 2) radnim sporovima povodom zasnivania. 4) sporovima o naknadi šteie koiii zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom. dj . Sudi na osnovu zakona o 115 .Osnovni sud u prvom stepenu: 1) sudi u srađanskopravnim sporovima. i . Radi se o zakonom odredenom delokrugu poslova u kojem sud može punovažno vršiti sudsku funkciju. obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa. 3) Koji su vanparnicni postupci . . sudi u prvom stepenu. zakliucivanje ugovora o dozivotnom izdrzavanju.

ž . NADLEZNOST VISEG SUDA (6) a .Pored ovoga. ako spor niie rešen pred arbitražom. u krivičnim p ■„?***' stvarima sudi zajfljkrivična dela ( KD) za kojaje kao glavna kazna predvidena kazna *>„*>zatvora preko deset godina. l7 b ^ b . . g . 9) povredu ugleda Republike Srbiie.Sudi i u upravnim sporovima povodom matične evidenciie. 3) u sporovima o autorskim i srodnim pravima.Viši sud u drugom stepenu. u okviru svoje FUNKCIONALNE instancione NADLEZNOSTI odlučujeo žaTSamana odluke osnovnih sudova o(jj određivaniu mera obezbeđenia prisustva okrivljenog/Zl o žalbama na odluke osnovnih sudova koje su donete u skraćenom krivičnom postupku/5/) o žalbama na rešenja osnovnih sudova u gradanskopravnim sporovlmaj^Jna presude osnovnih sudova u sporovima male 116 . žigova i oznaka geografskog porekla ako nije nadležan drugi sud.nQ1 povredu ugleda strane države III medunarodne organizacije.U okviru svoje FUNKCIONALNE NADLEŽNOSTI Viši sud uprvom stepenu odlučuje o: CU moibi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za krivična dela iz svoie nadležnostij?! o zahtevima za rehabilitaciiu{3|o zabrani rasturanja štampe i sirenia informacija sredstvima iavnog informisania z . rasne i verske mržnie i netrpeliivostižfćlpovredu teritoriialnog suverenitetasffludruživanje radi rotivustavne dejatnostij^organizovanjej podsticanje na izvršenje genocida i ratnih zločina. a napitanja kofa nisu regulisana ovim zakonom shodno se primeniuju odredbe ZPP-a. * 2) kolektivnih ugovora. (4) pozivanie na nasilnu promenu ustavnog uređenjafŠ] izazivanie nacionalne.y . 5) u sporovima o obiavliivaniu ispravke informaciie i odgovora na informaciiu i 6) naknadi štete u vezi sa obiavliivaniem informaciie dj . ako nije nadležan drugi sud.Viši sud u prvom stepenu u gradjanskim stvarima sudi u: 1) gradanskopravnim gcM sporovima kad vrednost predmeta spora omogućuje iziavljivanie reviziie.r-ttS-"""^ d . modela. (^6) silovanje. sudi i za-^Uj pranje novca. ako nije nadležan drugi sud.||5j ubistvo na mah.vanparnicnom yostupku. 2) u sporovima o osporavanju ili utvrđivanju očinsrva i materinstva. u prvom stepenu sudi * radnim sporovima povodom: 1) štrajka.Takode.u krivičnim stvarima.0podavanie državne taine.(ffl kršenje zakona od strane sudije. ĆL2) odavanie službene taine. s obzirom na to da je vođenje evidencija odredbom člana 14 Zakona o državnoj upravi svrstano u izvršne poslove.Nadalje. sud@ za KD protiv Vojske Srbiie.Sudi u krivičnom postupku prema maloletnicima. u okviru svoje STVARNE NADLEŽNOSTI. Viši sud u prvom stepenu. e . javnog tužioca i njegovog zjjpenika. -><x5 a. 3) obaveznog sociialnog osiguranja.^) ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaia. uzoraka. 4) izbora i razrešenja organa pravnih lica. 4) u sporovima o zaštiti i upotrebi pronalazaka.VIŠI SUD uprvom stepenu. 65.

p ) U sporovima povodom odluka izabranih sudova samo kad su donete u sporovima nastalim između privrednih subjekata.Odlučuje o sukobu nadležnosti osnovnih sudova sa svog područja. plovidbi na moru i unuirašn/im vodama i sporovima u kojima se primenjuju plovidbeno i vazduhoplovno pravo.Prvostepena STVARNA NADLEZNOST privrednog suda obuhvata sudenja u privrednim sporovima i u privrednoprestupnim sporovima b . ako za to nije nadležan drugi sud. odnosno izmedu privrednih subiekata i drugih pravnih lica u obavlianiu delatnosti privrednih subiekata. preduzeća. dj -(§)U sporovima koji proizlaze iz primeneZakona o privrednim drmtvima ili primene drugih propisa o organizaciii i statusu privrednih subiekata^fl kao i u sporovima o primeni propisa o privatizacijL e -£f|) U sporovima o siranim ulaeaniima. 2) Kadaje nadlezan viši sud za sporove iz oblasti autorskog prava.U PRIVREDNIM SPOROVIMA sudi u sprovimajf^) između domaćih i stranih privrednih društava. v -((3)1 U sporovima o autorskim i srodnim pravima i zaštiti i upotrebi pronalazaka. modela. d . izuzev sporova o prevmu p utnika. a kad trgovinski sud-kad spor nastane između 1) domaćih i stranih privrednih društava. tzv. zadruga ipreduzetnika i niihovih asociiaciia tzv. i . uzoraka. a kadsu subiekti spora iz oblasti autorskos prava fizička lica rešava ih viši sud. lj . 3) Koja KD su u njegovoj nadleznosti. j . pa i kad ie u navedenim sporovima iedna od stranaka fizičko lice. 1 . ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparničarstva. privrednih subiekata.Izvršava krivičnu presudu inostranos suda.Odlueuje o priznanju i izvršenju stranih sudskih i arbitražnih odluka. 4)Kada odlucuje u upravnim stvarima 66.Viši sud vodi postupak za izdavanie okrivljenih i osuđenih lica. preduzeća. 2) privrednih subiekata i drugih pravnih lica u obavlianiu delatnosti privrednih subiekata. kao zajednički neposredno viši sud. Hsova i oznaka seosrafskoe porekla. odnosno između privrednih subiekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subiekata.| f 0 | o zaMti firme: 117 . kad odnosni sporovi nastanu između privrednih subiekata. z . BOSINA POTPITANJA 1) U kojim sporovima sudi u prvom stepenu u parnici.@ U sporovima povodom izvršenja i obezbeđenja iz nadleznosti privrednih sudova.vrednosti^5)]o žalbama na rešenia osnovnih sudova u izvršnim i vanparničnim postupeima. k . zadruga i preduzetnika i niihovih asociiaciia. ž -{f| U sporovima o brodovima i vazduhoplovima.privrednih subjekataii) u sporovima koji nastanu između privrednih subjekata i drusih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subiekata. NADLEZNOST PRIVREDNOG SUDA (12) a . pa i kad ie u navedenim sporovima iedna od stranaka fizičko lice ako ie sa strankom u odnosu rnateriialnog suparničarstva.Vrši i druge poslove odredene zakonora. g .

U okviru svoje FUNKCIONALNE NADLEZNOSTI.PP. a odluke izabranih sudova samo kad su donete u sporovima nastalim između privrednih subiekata.(m povodom upisa u sudski resistor: j -(pty povodom siečaja i likvidaciie. 5) Kad ce resavati sporove iz oblasti autorskog prava. fakulteta. 3)Koje sporove trgovinski sud resava bez obzira na to ko su stranke u sporu tj. Subjekti. n -. odnosno izmedu privrednih subiekata i drugih pravnih lica u obavlianiu delatnosti privrednih subiekata. v ~ Uivrđuie pravne slavove radi jedinstvene primene zakona iz nadleznosti privrednih sudova i vrši druge poslove određene zakonom. osieuravaiuca drustva. r .Qdlucuje o priznan/u i izvršen/u stranih sudskih i arbitražnih odluka donetih u sporovima nastalim izmedju privrednih subiekata. 2)Ukojim sporovima je nadležan. p .Odlueuje o prestanku zaštitne mere ili pravne posiedice osude za privredne prestupe iz svoje nadleznosti.U PRIVREDNOPRESTUPNIM stvarima Privredni sud u' prvom\ stepenu nadležan je za odlučivanje o privrednim prestupima 1 .. o . NADLEZNOST PRIVREDNOG APELACIONOG SUDA (8) a . Skola. b ' ^ a k o a e . BOSINA POTPITANJA l)Kada odlucuje uprvom stepenu. rn . preduzetnici. 4)Koje su mu ostale nadleznosti. ni .Privredni sud vrši i druge poslove određene zakonom.ustanove poput apoteka. lj . 7) Ko vrsi upis u registar . 118 .u stvarima određenim zakonom. 9)Da li ce se nadleznosti privrednog suda Siriti ili sužavati .i . 6) Ko se registruje u privrednom sudu . banke.Određuie ž sprovodi izvršenie i obezbeđuie odluke privrednih sudova. Privredni sud uprvom stepenu nadležan je za vođenie postupka:<Qy za tmis u sudski resistor pravnih lica i drugih subiekata. na osnovu verodostoinih isprava kada se odnose na.Privredni apelacioni sud.Vodi vanpamime postwke koii proizlaze iz primene Zakona o privrednim društvima.resistrator Asenciie za privredne rezistre . ako za to nije nadležan drugi ormniu)>stečaia i reorsanizaciie. BOSINA POTPITANJA l)Kada sudi u privrednim sprovima sudi u sporovima koji nastanu između kojih subjekata. Odrettuje i sorovodi izvršenie i obezbeđenje na brodovima i vazduhoplovima.SUŽAVATIZBOG MEDIJACIJE! 67. u okviru svoje FUNKCIONALNE NADLEZNOSTI odlučuje o ialbama na odluke privrednih sudova i drugih organa. u skladu sa zakonom. odnosno izmedu privrednih subiekata i drugih pravnih liea u obavlianiu delatnosti privrednih subiekata. 8) Ko se upisuje u registar . ovaj sud je nadležan za određivanje i sprovođenfe izvršenja.privredne subjekte ili druga pravna liea. predstavništva. Privredni apelacioni sud je funkeionalno nadležan da odlučuje o sukobu nadleznosti i o prenosenju nadlelnosti privrednih sudova.Takode. k .

Jednoobraznu primenu prava Vrhovni kasacioni sud ostvaruje i utvrđivaniem načelnih pravnih stavova.Takode. v .Vrhovni kasacioni sud odlueuie o vanrednim pravnim sredstvima izjavljenim na odluke sudova Republike Srbile. kao i ofS) prenošeniu mesne nadležnosti prekršajnžh sudova. d .Apelacioni sud. ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud. s obzirom na to da je Vrhovni kasacioni sud neposredno viši sud za Privredni apelacioni sud.Odlučuje o prenošenfu nadleznosti osnovnih i viših sudova kada su ti sudovi sprečeni ili ne mogu da postupaju u nekoj pravnoj stvari. ako za odlučivanje nije nadležan viši sud. v .FUNKCIONALNA NADLEZNOST Vrhovnog kasacionog suda usmerena je na ostvarenje pravilne i jednoobrazne primene prava. 119 . odlučuje o sukobu nadleznosti niuh sudova sa svog područja. u okviru svoje funkcionalne nadležnosti. 69. NADLEZNOST VRHOVNOG KASACIONOG SUDA (10) a .PREKRŠAJNI SUD. NADLEŽNOST PREKRŠAJNOG SUDA a . dj . b . g-Dakle.VIŠI PREKRŠAJNI SUD odlučuje o ialbama na odluke prekršainih sudova. starajući se tako o pravilnoj primeni prava. NADLEŽNOST APELACIONOG SUDA (10) a .U okviru svoje FUNKCIONALNE NADLEŽNOSTI odlučuje off) sukobu nadleznosti prekršajnih sudova. b . uprvom stepenu sudi u prekršajnim postupeima.Odlučuje o jalbama na odluke koje u prekršainom postupku donose organi uprave i vrši druge poslove odredene zakonom. rečje o pravnosnažnim odlukama kako sudova opšte. što je jedna od NADLEŽNOSTI ovoga suda IZVAN SUBENJA. b . 70.Ako zakonom nije drukčije određeno. u okviru svoje STVARNE NADLEZNOSTI.Vrši i druge poslove određene zakonom.68. g .Apelacioni sud je FUNKCIONALNO NADLEŽAN da kao instancioni sud odlučuje o žalbama na odluke/ljjviših sudovas^fl osnovnih sudova u krivičnom postupku. Viši prekršajni sud. ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud^f} na presude osnovnih sudova u srađanskopravnim sporovima. odlueuje i u drugim stvarima odredenim zakonom.Vrši druge poslove određene zakonom. Upravni sud i apelacioni sud. Vrhovni kasacioni sud o pravnim sredstvima odlučuje u veeu od troje sudiia. g . ako za to nije nadležan organ uprave. d . tako i sudova posebne nadleznosti. v .

vise kao potpitanje!!!.Odliike Vrhovnog kasacionog suda bitrte za praksu sudova i svi načelni pravni stavovi obiavliuiu se u posebnoj zbirci. pri čemu odluku o razrešenju donosi na predlog Visokog saveta sudstva. ž . a po pribavlienom mišljeniu opšte sednice VrhovnogTasacionog suda i nadležnog odbora Narodne skupštine. BOSINA POTPITANJA 1) Nadležnosti Vrhovnog kasacionog suda u suđenju i izvan suđenja.) a . Odluka Veća može biti objavljena u sredstvima javnog informisanja samo izuzetno.Nadalje. 2. po službenoj dužnosti ili na predlog stranke. kao i o/zj prenoseniu nadležnosli sudova radi lakšeg vođenja postupka ili drugih važnih razloga.po tri sudije iz Krivičnog. 2) Ko predlaze predsednika Vrhovnog kasacionog suda. 5) Moze li bid ponovo reizabran -iedino on ne moze Q. Vrhovni kasacioni sud odiučuje ođjisukobu nadležnosti između sudova. 4) Ko ga bira i na koliko godina.Ko cini veliko personalno vece. Gradanskog i Upravnog odeljenja. i . bira NS.Vrhovni sud Srbije odlučuje o zahtevu za reiavanje spornog pravnog pitanja po pravilima postupka za usvajanje pravnih stavova Ne bi trebalo ovo viSe da pita. Veće utvrđuje činjenice i odlučuje u postupku koji je zatvoren za javnost. na predlog Visokog saveta sudstva. ali za svaki slučai pročitati!!!!!!!! ) . ukoliko se o tome saglase predsednik Vrhovnog suda Srbije i predsednik Veća. odnosno utvrđivanje navršenja radnog veka i razloga za razrešenje sudije (clan 56 Zakona o sudiiama. v . b . Vrhovni sud Srbije je dužan da reši sporno pravno pitanje u roku do 90 dana od dana prijema zahteva.Imenuie sudije Ustavnog suda. 3) Ko daje misljenje. prvostepeni sud će.Razmaira primenu zakona i drugih propisa i rad sudova. u skladu sa zakonom.Kad u postupku pred prvostepenim sudom u većem broju predmeta postoji potreba da se zauzme stav o spomom pravnom pitanju kojeje od prejudicijelnog značaja za odlučivanje o predmetu postupka~pre3 prvostepehim sudovima. Predsednika veea biraju članovi među sobom. g . a sta prethodno pjtanie . Ako Vrhovni sud Srbije odluči da rešava sporno pravno pitanje odluku o tome objaviće u Biltenu Vrhovnog suda Srbije ili na drugi pogodan nadin. j .Veliko personalno veće čini devet sudija Vrhovnog suda Srbije sa najdužim sudijskim stažom . z . ako za odlučivanje nije nadležan drugi sud. zakona koji prestaje da vazi od januara). IZBOR I RAZRESENJE PREDSEDNIKA VRHOVNOG KASACIONOG SUDA ( najčešće ne pita kao posebno pitanje. čiji je mandat dve godine.e . kada postoje naročito opravdani razlozi.@inastupaniem zakonom propisanih uslova za prestanak sudi'iske funkcije i 1 iffl razreseniem iz zakonom propisanih razloga za razrešenje predsednika suda.Predsednika Vrhovnog kasacionog suda.Sta ie sporno. pokrenuti postupak pred Vrhovnim sudom Srbije radi rešavanja spornog pravnog pitanja.Predsednik Vrhovnog kasacionog suda bira se na period od 5 godina i ne maze biti ponovo biran (jedino kod njega ne postoji mogućnost reizbora ).Predsedniku Vrhovnog kasacionog suda prestaje funkcija pre isteka vremena na kojeje izabran:(y na njegov zahtev.Daje mišljenje o kandidatu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda i vrši druge nadležnosti određene zakonom. Veće je nadležno za utvrdivanje razloga za prestanak sudijske dužnosti. Način rada i odlueivanja ovog tela propisan je Poslovnikom Velikoe personalnoe veća.Odluku o prestanku funkciie predsednika Vrhovnog kasacionog suda donosi NS.

k . odeljenje za statusne sporove i odelienje sudske prakse.Na sednici svih sudiiaiQV'razmatraiu se izveštaii o radu suda i sudiiajŽjodlučuje se o pokretanju posfupaka za ocenu ustavnosti i zakonitosti propisa i drugih opštih akataiW razmatra seprimenapropisa koiima se uređuiu pitania izdelokruga sudova. odeljenje za izvršenje.om. Ij . Niega. i .I.Prilikom glasania na zajedničkoj sednici potrebno je da se za zaiednički stav izjasni većina članova svakog odelienia. ako te poslove obavljaju najmanje trojica sudija.Na sednici sudskog odeljenja razmatra se rad odeljeniafpravna pitaniafnačini pobolisania rada i stručnosti sudija.71. u skladu sa ZUS . d . a .. nj .Odeljenje sudske prakse prati i proučava praksu sudova i medunarodnih sudskih organa i obaveštava sudije. u skladu sa Sudskim poslovnikom. n . za krivična dela organizovanog kriminala./fldaie se 121 . ratnih zloeina i visokotehnološkog kriminala.Sudskim odeliemem rukovodi predsednik odeljenja. i -. 1 ^ b .U poiedinim višim i apelacionim sudovima mogu se obrazovati odelienia za krivična dela protiv Voiske Srbiie.U sudovima sa većim broiem veća i sudija pojedinaca koii postupaiu u istoi pravnoi oblasti obrazuje se krivično i građansko odeljenie. po pnbavljenom misljenju sudija odeljenja.-55. m . CS C _ _ _ ^ .SEDNICA SVIH SUDIJA je organizaciona jedinica u sudu koju čine sva veća i sve sudije jednog suda. z . j .SUDSKA ODEUENJA postoje u sudovima u koiima vise veća ili sudiia poiedinaca postupa u istoi pravnoi oblasti. Uvišim i apelacionim sudovima postoje odelienia za krivične postupke protiv maloletnika i za radne sporove. g -U tim sudovima može se obrazovaltodelienie za radne sporove. Predsednik suda uvek može da učestvuje u radu i odlučivanju sednice odeljenja dj . a njome rukovodi predsednik suda ili predsednik odelienia u čijem je delokrugu pitanje koje se razmatra.Odeljenjem sudske prakse rukovodi sudija koga određuie predsednik suda. postavlia predsednik suda.Zajedničku sednicu sazivaju zajedno predsednici odelienia ili predsednik suda. 1 . sudijske pomoćnike i sudijske pripravnike o pravnim shvatanjima sudova.Sudsko odeljenje odlučuie na sednici.G.ODELJINJE SUDSK1 PRAKSE postoji u sudu s većim brojem sudija.Odeljenja apelacionog suda. SUDSKA ODELENJA I SEDNICE SVIH SUDIJA Str53. o .ZAJEDNIČKA SEDNICA ODELJENJA je organizaciona iedinica u sudu koja se saziva kad ie za razmatranie pravnog pitania potrebna saraditja najmanie dva odelienia. sudijskih pomoćnika i sudijskih pripravnika i druga pitanja od znaeaja za odeljenje e . koju mogu sazvati predsednik odelienia ili predsednik suda. v . Privrednog apelaeionog suda i Višeg prekršajnog suda razmatraju i pitanja važna za rad područnih sudova.

mišljenje o kandidatima TJO. sudije i sudije porotnike iQ/odlucuje o drugim pitanjima važnim za ceo sud p - Sednicu svih sudija saziva Predsednik suda po svojoj inicijativi, na predlog odeljenja ili na predlog najmanje 1/3 svih sudija. r - Sednicom svih sudija rukovodi Predsednik suda i na njoj se može odlučivati ako ioi prisustvuje vise odpofovine sudija. s - Ako je o nekom pitanju potrebno da se glasa, po pravilu se glasajavno. t - Odluke se donose večinom slasova prisutnih sudija.

72. OPSTA SEDNICA VRHOVNOG KASACIONOG SUDA (5 +)
Str55.-57G.I.

A - Vrhovni kasacioni sud može imati odeljenia. čiji se broj određuje u skladu sa Poslovnikom o uređenju i radu Vrhovnog kasacionog suda. B - SEDNICU ODELJENJA saziva predsednik odelienia po sopstvenoi inicijativi, na zahtev predsednika suda, ili na zahtev iednog od veća u odeljenju. V - Sednica odeljenja saziva se i akoyj između pojedinih veea nastane nesaglasnost u primeni propisa ihjfJJ ako jedno veće odstupi od pravnog shvatanja prihvaćenog u svojoj praksi ili od pravnog shvatanja koie su prihvatila sva yeea. G - Radom sednice odeljenja rukovodi predsednik odelienia. D - N a sedniei odeljenja Vrhovnog kasacionog suda razmatraju se pitanja iz delokruga sudskih odelienia. Dj - Odluka je doneta kada za nu glasa većina od ukupnog broja sudija odelienia. e - Pravno shvatanie usvoieno na sednici odelienia obavezuje sva veća u sastavu odeljenja. ž - OPŠTA SEDNICA Vrhovnog kasacionog suda je organizaciona iedinica. koju čine predsednik i sudije Vrhovnog kasacionog suda. Z - Opštu sednicu saziva predsednik suda. po potrebi, odnosno na zahtev sudskog odeljenja ili najmanje trećine svih sudija. I - Opšta sednica saziva se i_kad:^))između veća iz razlieitih odelienja ili između različitih odelienia nastane nesaelasnost u primeni propisa/P'kad se u iednom odelieniu odstupi od načelnog pravnog stava i l i ^ kada na sedniei odelienia ne moie da se usvoii pravno shvatanie. J - Opštom sednicom rukovqdi predsednik Vrhovnog kasacionog suda. K - Na opštoj sednici Vrhovnog kasacionog suda^tj usvajaju se naeelni pravni stavovi;fđ}h razmatra se primena zakona i drugih propisa i rad sudovaffl'imeH«/« se sudije Ustavnog suda^idaje se mišljenje o kandidatu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda jffi) donosi se Poslovnik o uređenju i radu Vrhovnog kasacionog suda ^fpvrše se drugi poslovi odredeni zakonom i Poslovnikom o uređenju i radu Vrhovnog kasacionog suda. I - Opšta sednica razmatra i ostala pitanja iz delokruga sednice svih sudija. Li - Za punovažno odlueivanje na Opštoj sednici potrebno ie učešće večine sudija od ukupnog broja sudija.

M - Odluke se donose većinom glasova prisutnih sudija Vrhovnog kasacionog suda n - Načelni pravni stav usvojen na Opštoj sednici obavezuje sva veća i odeljenja Vrhovnog kasacionog suda i može da se izmeni samo na Opštoj sednici. BOSINA POTPITANJA 1) O cemu odlucuje u opstoj sednici, 2) Koji pravni lekje moguc protiv odluka ovog suda - ZALBA USTAVNOMSUDU!

73. VISOKI SAVET SUDSTVA (13) a - Visoki Savet sudstva (Savet) je nezavisan i samostalan organ koji obezbeduje i garantuie nezavisnost i samostalnost sudova i sudija. sa sedištem u Beogradu. b - Savet ima 11 članova, pri čemu su 3 člana -predsednik Vrhovnog kasacionog suda (VKS) . ministar nadležan za pravosuđe i predsednik nadležnog ođbora NS članovipo poloja'^u. v - Ostalih osam članova su izborni članovi, šest sudija sa stalnom sudijskom funkcijom od koiih je najmanie jedan sa teritoriie AP i i dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci. od kojihje jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta. g - PredsednikVrhovnog kasacionog suda je uiedno i predsednik Saveta, predstaviia ga i rukovodi niegovim radom. d - Član Saveta, uživa i m u n i t e t kao s u d i i a . Što znači dane može bitepozvan na odgovornost za izraženo mišlienie ili glasanje prilikom donošenja odluka Saveta. dj - Uz to on ne može biti jišen slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u obavljanju funkcije člana Saveta bez odobrenja Saveta. e -Mandat članova Saveta trajepet g o d i n a , osim za članove po položaju. čiii mandat traie dok im traje osnovna funkciia. ž - Izborni članovi Saveta mogu biti ponovo birani, ali ne uzastopno. i - Za vreme trajanja mandata, sudija koji je clan Saveta ne može biti biran za sudiju drugog suda. j - U okviru svojih N A D L E Ž N O S T I Savet izmedju ostalogi^T) bira sudife za tmmo obavlianie sudijske funkcijeluVodlučuie o nmstanku sudijske fimkcijeiu)"predlaie NS kandidate za izbor sudiia prilikom vrvos izbora na sudijskufunkcijuštpredlaže NS izbor i razrešeniepredsednika VKS ipredsednika suda;(S)predlaže VKS kandidate za sudife Ustavnossuda;(£) imenuie sudije porotnike: (1i) odlučuje o premeštaju, upućivanju i prigovoru o udaljenju sudiiajfflodlučuie o nespofivosti vršenja drugih službi i poslova scLsudifskom funkcifom^odlmme u postupku vrednovania rada sudija i predsednika suda;(|oJ daje saglasnost na program stalne obuke za sudije i zaposlene u sudovima i vrši nadzor nad njegovim sprovodenjem; (FT) utvrdjivanje programa pocetne obuke za sudije,^) daie mišlfenje o izmenama postofećih ili donoseniu novih zakona koii ureduiu položai sudiia, organizaciiu i postupanje sudova, kao i drugih zakona od značajaza obavljanje sudijske funkcije(l^ određuieJamj sudiia i sudiia porotnika za svaki sud^Q^ podnosi godišnii izyeitai o svom radu NS i(!5l[obaveštaya javnost o svom radin^ obavlfaposlovepravosudne uprave izsvoie nadležnostuVnodlučufe o pitaniima imunitetasudifa ičlanova Saveta:/fl$)odluču\f2 o postoianju uslova zanaknadu štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada sudije;
123

k - Savet radi u sednici koju, po sopstvenoj inicijativi ili na predlog najmanje 3 člana Saveta, saziva predsednik, a za održavanje sednica je potrebno prisustvo najmanje 6 članova. Ona može po odluci Saveta biti javna. I - Odluke Saveta donose se većinom glasova svih članova i moraju uvek biti obrazložene, kada je protiv njih dozvoljen pravni lek i kada je to zakonom i Poslovnikom propisano.
1 JLi Jo %J Jtv

lj - Izborne članove Saveta bira NS napredlog ovlašćenih predlagaca. m - Ovlaščenipredlagač za izborne članove Saveta iz reda sudija je Savet. n - Ovlašćeni predlagač za izbornog člana Saveta iz reda advokata je Advokatska komora Srbiie. nj - Kandidateza izbornog člana Saveta iz reda profesora pravnog fakulteta predlaže zaiednička sednica dekana pravnih fakulteta u RS, o - Prilikom izbrnog izbora kandidata za članove Saveta iz reda sudija neophodno je da jedan bude iz VKS, Priv. apelacionog suda i Upravnog suda; po jedaniz^pelacionih sudova; viših i prjvrednih sudova; osnovnih sudova; prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda; i jedan sa teritorije AP. ' p - Kandidat za izbornog člana Saveta iz reda sudiia može da obavlja sudijsku funkciju najmanje 7 godina, a izuzetno ako je iz reda prekršajnih sudova i Višeg prekršainog suda dovoljno je da ima najmanje 7 godina rad. iskustva u pravnoi struci, posle položenog pravosudnog ispita. r - Status kandidata stiče sudiia koga predioži sednica svih sudiia jednog ili vise sudova prema vrsti i stepenu suda, odnosno suda sa teritonje APu kbjimaon vrši sud.funkciju. Izuzetno za sticanje statusa kandidata za izbornog člana Saveta iz reda sudija VKS. Višeg prekrs.. Priv. apelacionog suda i Upravnog suda nije potreban predlog Opšte sednice, odnosno sednice svih sudija, već se status kandidata stiee prijavom. s - Predsednik suda ne može biti kandidat za izbor u Savet. t - Sudije biraju kandidate za Savet tajnim glasanjem s tim da svako glasa za kandidata sa liste kandidata vrste, odnosno stepena suda u kojem vrši sud. funkciju. Pored toga sudija sa teritorije AP, pored liste kandidata, glasa i za listu kandidata za sudove sa teritorije AP. ć - Ako izborni clan Saveta bez opravdanog razloga ne stupi na funkciiu u roku od 30 dana od dana izbora u NS, smatrace se da nije ni izabran i posle toga Savet organizuje ponovljene izbore od 60 dana. PRESTANAK FUNKCIJE u - Članovima po položaju prestaje funkcija u Savetu kada im prestane funkcija po osnovu koie su postali članovi Saveta. i-Izbornim članovima prestaje funkcija u Saveti^l| trainim gubitkom radne sposobnosti za obavljanje funkcije člana SavetajfSlostavkorn na članstvo u Savetu.Oistekom mandata iff!' razrešeniem. * h - Izbornim - članovima Saveta iz reda sudija prestaje funkcija u Savetu i prestankom sudiiske funkciie. članovima iz reda advokata brisaniem iz hnenika advokata. a članovima iz reda profesora prestankom zvania profesora pravnog fakulteta. c - Izborni clan Saveta se razrešava funkcije pre isteka vremena na kojeje izabran ako funkciiu člana Saveta ne vrši u skladu sa Ustavom i zakonom i ako bude osuđen za krivično del o na bezuslovnu kaznu zatvora, odnosno za krivično delo koie ga čini nedostoinirn za vršenje funkcije člana Saveta.

y -Odluku o pokretanju postupka razrešenja donosi Savet u roku od 15 dana od prijema iniđjatTve iitom Odlukom može se izreći i mera udaljenja do okončanja postupka za razrešenje.Predlog za razrešenie Savet donosi u roku od 30 dana od danapokretania postupka. predsednik suda dužan je da je razmotri i da o njenoj osnovanosti i preduzetim merama obavesti podnosioca pritužbe. stara se o održavaniu nezavisnosti sudiia i ugledu suda i vrši druge poslove određene zakonom i Sudskim poslovnikom. 5) Razlika izmedju visokog saveta sudstva i nekadasnjeg visokog saveta pravosudia-osim razlike u nazivu.Sudsku upravu čineposlovi koji služe VRŠEN JU SUDSKE VLASTL pre svega: 4 uredivanje unutrašnieg poslovania u sudu^ozivanje i rasporedivanje sudiia porotnika. 74. zamenike JT.č . Savet će pismeno obavestiti podnosioca da jnicijativa nije prihvaćena.Predsednik suda obezbeđuje zakonitost. x . nalaže otklanjanie nepravilnosti i sprečava odugovlačenje u radu. Protiv odlukafogtela niie bio dopusten upravni spor 6) Kojipravni lekse maze ulozitiprotiv odluke ovoga tela . 3 poslovi vezani za stalne sudske veštake i tumače^razmatranje pritužbi i predstavki.Savet će u roku od 7 danapo prijemu inicijative oceniti verovatnost razloga zbog kojeg se razrešenje traži i ako bceni da razlozi za razrešenje nisu učinjeni verovatnim. na osnovu odluke sednice svih sudija. imao ie vise clanova -13 od koga su dva bila iavna tvzioca.?finansiisko i materiialno poslovanie suda i overa isprava namenjenih upotrebi u inostranstvu.. pre donošenia odluke o pokretanju postupka.Odluku o razrešeniu.Iniciiativu za razrešenje izbornog člana Saveta može podneti svaki član Saveta. PREDSEDNIK SUDA b . a iz reda advokata. BOSJNA POTPITANJA 1) Sastav 2)Delokrug 3) Izbor 4) Koliko im traje rnandat.Izbornorn članu će se omogućiti da se iziasni o svim navodima od značaja za donošenje odluke o razrešenju. ^ .poslove. odreduie branioce po službenoj dužnosti po azbučnom redu sa liste advokata koje dostavlja advokatska komora. š . w . Sudska uprava detaljnije se ureduje Sudskim poslovnikom. red i tačnost u sudu. . predlasaoie NS iavne tuzioce. ali ne i ustavna zalba.Kad stranka ili drugi učesnik u postupku podnesuJERIIIJŽBU. SUDSKA UPRAVA U RS (3) a . sudiie porotnike i dr. i tada se clan Saveta se obavezno udaljuje do donošenja odluke NS. rukovodi sudskom upravom i odgovoran ie za pravilan i blaeovremen rad suda.^vodenje statistika i izrada izveštaianzvršenje krivičnih i prekršajnih sankciia. g. odnosno profesora pravnog fakulteta mogu podneti njihovi ovlašćeni predlagači.Kada prihvati iniciiativu Savetće. v . donosi Narodna skupstma dž . da se o navodima iniciiative iziasni.samo zalba ustavnom sudu.Predsednik suda predstavlia sud. a posebno iz reda sudija može podneti i predsednik bilo kog suda. omogućiti članu Saveta eye se razresenje inicira.

a sve u roku od 15 dana od dana prijema pritužbe. b . k . koji donosi predsednik suda? nadzor nad postupaniem u predmetima u propisanim rokovima i postupaniem po pritužbama i predstavkamaAredlaganie dela budžeta za investicije. i . v .Poslovi pravosudne uprave koje vrši VISOKI SA VET SUDSTVA su:1utvrdivanie opštih smernica za unutrašnje uredenje sudovafvođenje ličnih listova sudija.Predsednik neposredno viieg suda ima pravo da NADZIRE sudsku upravu nižeg suda. odlučivanje o radnim odnosima sudskog osoblja.Kada sud ima vise od jednog zamenika predsednika suda. toku postupka. o osnovanosti pritužbe i preduzetim merama obaveštavaju se i ministar.Ako je pritužba podneta preko ministarstva nadležnog za pravosuđe. u skladu sa Sudskim poslovnikom. projekte i druge programe za rad pravosudnih organafstaranje o smeštainim uslovima. dj . predsednik neposredno višeg suda i Visoki savet sudstva.Poslovi pravosudne uprave koje vrši MINISTARSTVO NADLEZNO ZA PRA VOSUĐE su:1praćenie rada sudova^rikupljanie statističkih i drugih podataka^davanie saglasnosti na pravilnik o unutrašnioj organizaciji i sistematizaciii radnih mesta u sudu. PRAVOSUDNAUPRAVAURS (15) a . g .kao i predsednika neposredno višeg suda. ž .Predsednik suda ne može poveriti odlučivanje o pravima sudija na osnovu rada. e . Sekretara suda raspoređuie predsednik suda. OVLAŠĆENJA PREDSEDNIKA NEPOSREDNO VIŠEG SUDA j . sudija porotnika i sudskog osobljafpredlaganie dela budžeta za rad šudova za tekuće rashode i raspodela ovih sredstavaAršenje nadzora nad namenskim korišćenjem budžetskih sredstava i vršenje nadzora nad finansijskim i materijalnim poslovanjem sudova. d . višeg suda ili Visokog saveta sudstva. kao i sve podatke o radu. koji zamenjuje predsednika suda u slučaju sprečenosti ili odsutnosti.Poiedine poslove sudske uprave predsednik suda rnože poveriti zameniku predsednika suda ili predsednicima odeljenra.Predsednik neposredno višeg suda može naložiti neposredaiyiiid u rad nižeg suda. opremaniu i 126 . kao i o udalieniu sudije i sudiie porotnika sa dužnosti.Sud ima SEKRETARA suda. kao i da pri nečinjenju predsednika nižeg suda PONESE AKTE iz njegovog delokruga. koji POMAŽE predsedniku suda u sudskoj upravi i samostalan je u poslovima koji su mu povereni.Poslove pravosudne uprave vrše Visoki savet sudstva i ministarstvo nadležno za pravosuđe. odlukom predsednika suda. utvrđivanje godišnieg rasporeda poslova.Sud ima jednog ili vise ZAMENIKA predsednika suda. o čemu se saeinjava pismeni izveštaj. 75. predsednik suda odreduje jednog zamenika koji ga zamenjuje.Pravosudna uprava se stara o sprovođeniu zakona i drugih propisa u vezi sa uređenjem i radom sudova.Predsednik neposredno višeg suda može traziti od nižeg suda obaveštenia o primeni propisa. z . 1 .

L i č n i list e . datumu navršenja radnog veka.Kapitalne rashode izvršava ministarstvo nadležno za pravosude. d . upućivanju na rad u drugi sud. troškova krivičnog postupka i oduzete imovinske koristi. j . kojim se dira u samostalnost i nezavisnost suda i sudija i tu ništavost utvrdjuje Upravni sud.Sudskim poslovnikom propisuju se UNUTRAŠNJE UREĐENJE I RAD SUDA. podatke o rođenju. kretanju u službi. kretaniu u službi. uz prethodno pribavljeno mišlienie predsednika Vrhovnog kasacionog suda.Bližu sadržinu i obrazac ličnih listova propisuje Visoki savet sudstva. odnosno pravosudni organ uz saglasnost ministarstva nadležnog za pravosude. vođenje statistika i izrada izveštaja o radu. prestanku duinosti. pravosudnom ispitu. mesec i godinu rođenja. zvaniu ili zanimaniu. pozivanje i raspoređivanje sudija porotnika. postupanie sa sudskim depozitima: uvođenje zajedničkih službi u mestima s vise sudova i 127 . nadzor nad finansiiskim i materijalnim poslovanjem sudova i Visokog saveta sudstva^uređenje i razvoj pravosudnog informacionog sistema^uređenie. 1 . postavljanje i razrešenje sudskih veštaka i tumača.Sudski poslovnik donosi MINISTAR NADLEŽAN ZA PRAVOSUfiE. objavlienim stručnim i naučnim radovima. prebivalištu. kao i lice na koie se podaci odnose ako ih je ono saopštilo. podatke o prebivafTštu.Lični list sudije porotnika i zaposlenog sadrži ime i prezime. disciplinskim merama. dan.Podaci koje sadrži lični list jesu službena tajna i mogu da se obraduju i koriste samo u svrhu primene Zakona o uredjenju sudova i zakona kojim se uređuje položaj sudija. dj -Ništav ie svaki pojeđinačni akt pravosudne uprave.obezbedeniu sudova.Organi koii imaju podatke koji se upisuju u lični list dužni su da ih dostave Visokom savetu sudstva. mesto. Sudski poslovnik Ij . i . razvoj i održavanje baze pravnih propisafl-azvoj i sprovođenje kapitalnih proiekata i drugih programa za pravosudne organe. stambenim prilikama i druge podatke vezane za rad i položaj sudije.Visoki savet sudstva vodi lični list za svakog sudiiu. ocenama rada. k . vođenie upisnika i pomoćnih knjiga:^ostupanje sa spisima: i'h postupanie po predstavkama i pritužbama. rad zaiedničke sednice odeljenja i sednice svih sudijaA)baveštavanie iavnosti o radu sudova^vođenje postupka i dostavljanje odluka na iezicima nacionalnih maniinafpružanie pravne pomoći i održavanje sudskih danafpružanje međunarodne pravne pomoćij^evidentiranje. u skladu sa propisima kojima se ureduje zaštita podataka o ličnosti. udaljavanju sa dužnosti.Lični list sudije sadrži ime i prezime. završenom pravnom fakultetu. završenoj školi. vodenim krivičnim postupeima. znanju stranih jezika. ocenama rada. imovinskom stanju. z . ime roditelja.f postupanie sudskog osoblia sa strankama.%dredivanie obaveze predsednika suda pri dostavljanju podatakapotrebnih za vodenje ličnih listovarWipravnieka praksa. sudiiu porotnika i zaposlenog u sudu. ž . pripravničkoj praksi. znanju stranih jezika i druge podatke. pre svega: uredenje i rad odelienja i ostalih unutrašnjih jedinica suda.Podatke koje lični list sadrži Visokom savetu sudstva prosleđuje predsednik suda i odgovoran ie za niihovu tačnost. uspehu na studijama. ^naplata novčanih kazni. ra .

Primenu Sudskog poslovnika nadzire MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA PRAVOSUDE. o . a pravosudnu Visoki Savet sudstva i Ministarstvo pravde 6) Koji akt kojije od znacaja za rad sudova donosi ministar 7) Cilj pravosudne uprave-sprovodienie zakona i drmih propisa u vezi sa uredieniem i radom sudova 8)Sia radi ministarstvo pravde.Ministarstvo pravde obavlia poslove državne uprave koji se odnose na: krivično zakonodavstvo i zakonodavstvo o privrednim prestupima i prekršaiirna. 9) Maze li pravosudna uprava vrsiti nadzor nad zakonitoscu odluka .ne. pojedini poslovi mogu se obavljati i u sudskim jedinieama. postupakpredsudovima. odnosno odelieniima izvan sedišta suda. BOSINA POTPITANJA . sudskog osoblja. a ako je to celishodniie. izuzev upravnos spora. nj . izbor i statusna pitania nosilaca pravosudnih funkciia: stručno usavršavanie zaposlenih u pravosudnim organima i orsanima za prekršaje: međunarodnu pravnu pomoć. odevanie sudija. nasleđivanie.drugih pravosudnih organa. 128 . ormnizaciiu i rad pravosudnih organa i orsana za prekršaie. Lice koje vrši nadzor može biti samo ono koje ispuniava uslove za izbor sudije suda eiji rad nadzire. 5} Razlika izmedju pravosudne i sudske uprave-sudsku upravu vrse sudovi. b . oblimcione odnose. ekespediciju poste l si. pripremu propisa o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom deistvu odluka Ustavnog suda.Posle nadzora sačinjava se zapisnik koji se dostavlia predsedniku suda u kome je vršen nadzor.Za potedine vrste poslova u sudovima se mogu obrazovati i posebne organizaeione jediniee pisarniee kao što su: prijemna kancelarija. koje poslove vrsi ministar pravde. advokaturu i druge pravosudne profesiie. predšeo^nk°uVKS i ministru nadležnom za pravosude. Nadzor nad primenom Sudskog poslovnika 1* n . ORGANIZACIJA I RAD SUDSKE PISARNICE U RS (1) a . stranaka. amnestiiu i pomilovanie.Administrativni tehnički poslovi u sudu obavljaju se u sudskoj pisarnici u ^edjsLtu suda. kao i druga pitanja uređenja i rada suda. veštačem'e.l)Ko donosi Sudskiposlovnik ko ga donosi i sta uredjuje 2) Ko donosipravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu -predsednik suda 3)Staje pravosudna uprava i ko vrši poslove pravosudne uprave 4) Koji su poslovi pravosudne uprave poslovanjem sudova. to radi visi sud 76. SUDSKI POSLOVNIK -videti 75 pitanje u okviru pitanja o Pravosudnoj upravi 77. drugih učesnika u sudskom postupku i svih koji svoje poslove obavljaju u sudu. odeljenje za prepis.Predsednik neposredno višeg suda dužan je da (u roku koji odreduje se Sudskim poslovnikom) obavesti predsednika Vrhovnog kasacionog suda i ministra nadležnog za pravosude o merama preduzetim da se uočeni nedostaci otklone^rokovima za otklanianie nedostataka. predsedniku neposredno višeg suda. kao i druse poslove određene zakonom. izvršenje sankciia. kaoTrazlozima zbog kojih su nedostaci i propusti nastali.

. odnosno sudiji pojedincu i službama.Radom sudske pisarnice rukovodi upravitelj pisarnice. Združivanje . unose se kao prilog pod rednim brojem odluke na koji se odnose i lepe se na odluci. g .Razuman rok/e element bez koga nemaprava na pravicno sudienie Odredjuje se od slucaja do slucaja. Dostavnice odnosno govratnice oznaeavaju se u gornjem desnom uglu crvenom olovkom malim slovima.Poslove koji će se obavljati u sedištu suda. 78. radom odseka ili odeljenja rukovodi šef odseka. kao i dryga hitna pismena uvode se u upisnik pre ostalih i odmah dostavljaju nadležnom odeljenju.Kada je pisarnica podeljenja na vise odseka ili odelienja. Oznaka predmeta na omotu sadrži broj veća kome je predmet dodeljen u rad. tehničko organizacionih potreba suda. odnosno odeljenjima izvan sedišta odredjuje Predsednik suda u zavisnosti od obima poslova u sudu. Telegrami. odnosno odseka pisarnice. koji se stavlja ispred skraćenog naziva upisnika.Takodje kod pojedinih postupaka su odredjeni rokovi trajanja. Ovaj razumni rok je konkretizovan kroz određene rokove postupanja. deli primljena pismena radnicima koji su rasporedom odredjeni za obavljanje pojedinih poslova u pisarnici. odnosno u odeljenjima izvan sedišta suda. O primljenim predmetima u veću i kod sudije pojedinca vodi se evidencija o zaduženju sudiie . Pismena se ulažu u omot spisa i lepe redom kojim su uvedena u popis sisa tako da pismeno ranijeg datuma bude iznad pismena kasnijeg datuma.Ove org. Hronološki se uvode u popis i oznaeavaju im se listovi druga pismena. U popis spisa unose se pismena po redu prijema. dj . rednog broja i poslednja dva broja godine u kojoj je primljeno pismeno zavedeno u upisnik (primer: K 70/93). 129 . Vraćene dostavnice. pod nadzorom upravitelja pisarniea. Predmeti hitne prirode predaju se odmah i preko reda. d . odnosno povratnice za lieno dostavljanje po kojima su dostavljene odluke. moraju se starati da se sa predmetima pažljivo rukuje i da pismena budu uvek propisno sredjeria i zalepljena.jedinicama. Kretanje predmeta-evidentira se u upisniku obienom olovkom u rubrici za kretanje predmeta. kao što je kod radnih sporova predvidjeno Zakonom o radu da se moraju okončati u roku od 6 meseei ili kod smetanja poseda.predsednika veaa (primer: K 70/93-01). koji istovremeno može voditi i poslove pojedinih organizaeionih jedinica pisamice. Oznaka predmeta sastoji se od skraćenog naziva upisnika. Predaja pismena u rad. Primljena i rasporedjena pismena zavode se u odgovarajuae upisnike onog dana i pod onim datumom kada su primljena. odnosno odeljenja. b . pismena sa odredjenim rokovima. Ne unose se u popis spisa kratki izveštaji bez važnosti za tok postupka (dostava adrese i si.v .Sastavni deo broja predmeta može biti i brojčana oznaka sudije . koja se vodi posebno za svako veae. Pisamica predaje predmete i pismena sudijama i službama preko dostavne knjige za sud. ako se tim pismenom osniva nov predmgt. NADZOR NAD SUDOVIMA U R S U POGLEDU POSTUPANJA U ROKOVIMA (S) a . gde je rok za okončanje postupka 90 dana. promene godišnieg rasporeda poslova i si.Prilikom osnivanja predmeta vodilac upisnika uvodi u popis spisa prvo pismeno na osnovu koga je predmet osnovan i oznaeava broj listova.predsednika veća. sud. ukoliko dalja radnjane treba da se izvrši u pisamici.jedinice mogu se obrazovati i u sudskim jedinicama. Popis spisa .Upravitelj pisarnice. sudiju pojedinca i službu. RAD PO PRIMLJENIM PISMENIMA U PISARNICI Osnivanje predmeta . Kada se primeti da se radi o stvarima koje treba spojiti radi sprovodjenjajedinstvenog postupka. Tekstovi se ne smeju šarati i po njima pisati primedbe. koje propisuje nacionalno zakonodavstvo. Izuzetno zahtev za sprovodjenje istrage i optužnica lepi se. a ovaj nadležnog sudiju. ispred ostalih spisa bez obzira na datum prijema. vodilac upisnika obaveštava o tome upravitelja pisarnice. što se konstatuje u primedbi popisa spisa Sve sudije i radnici koji postupaju po predmetu.).Pismena koja se odnose na predmete u toku združuju se s tim predmetima.Pisarnica predaje predmete u rad nadležnom veću.

URS Pravo na pravično suđenje a . d . ne mešajući se u samostalnost i nezavisnost suda i sudija (u smislu da ne smeju odredjivati sudijama kako ce resiti predmet) u suprotnom akt Ministarstva je ništav.O postojanju uslova za naknadu isplaćenog iznosa odlueuje Visoki savet sudstva. utvrdi da su u toku sudskoe postupka kršena ljudska prava i osnovne slobode i da jepresuda zasnovana na takvom kršenju ili da ie presuda izostalq zbog kršenja prava na suđenje u razumnom roku. a on je u obavezi da obavesti ministra pravde.organizacije qji je RS član.Prema Zakonu o sudiiama. predvidjena je i odgovornost sudiia za štetu koju prouzrokuie nezakonitim ili nepravilnim radom i za koju odgovara RS. BOSINA POTPITANJA 1) Staje razuman rok 2) Da li su odredjeni rokovi Irajanja pojedinih parnica. organa_dokaže da je šteta prouzrokovana namerno Hi krajnjom nepainjom. dj . s tim da se RS može od sudiie tražiti naknadu. e . 32. na zahtev ministarstva nadležnog za pravosude. predsednika neposredno viseg suda i VKS suda o merama koje je preduzeo da otkloni te nedostatke. neopravdano odugovlačenie postupka.Kod od^lovačenie roka sudija eeni W u spora^ezjnu sporajnacaj spora za stranku (ako je u pitanju maloletno dete. pravično i u razumnom roku. odnosno odlukom Evropskog suda za ljudska prava ili drugog međ. u skladu sa zakonom.Nadzor nad postupanjem u predmetima u propisanim rokovima i postupanjem po pritužbama i predstavkama ministarstvo nadlezno za pravosudje kao jedan od poslova to pravosudne uprave.Ministarstvo pravde može da kontroliše samo da li sudovi postupaju u zakonskim rokovima.Osim toga duznost je predsednika suda da zahteva red i tacnost u sudu i otkianja nepravilnosti i odugovlacenja u radu. npr. kao stalno radno telo. jedna od nadležnosti Saveta i jeste da odiučuje o postojanju uslova za naknadu štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada sudije. nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud.Nizom propisanih sankeija za disiplinske prekršaje. PRAVO NA PRAVICNO SUDJENJE ( ) 4 cl. javno raspravi i odluei o njegovim^mvimajjobavezama^ sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka.Visoki savet sudstva ima komisiju za vrednovanieradasudija i predsednika sudova. preko svojih nadzornika i ukazuje predsedniku suda na uocene nedostatke. ako je slep. iz radnih sporova : J) Sta se sve ceni kod odugovlacenja roka 4) Ko vrsi nadzor 5} Sta moze da kontrolise ministarstvo pravde 79.Svako ima pravo da nezavisan. kao i o opttdbama protiv njega. e . d .JAVNOST se mole iskljuciti tokom eitavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka.y . g . suda. a trazi se izdrzavanje) r3okazni jostupak^ g . kao što su povreda načela nepristrasnosti. samd'radi zaštite interesa naeionalne bezbednostifjavnog reda i morala u demokratskom društvuf kao i radi zaštite interesa maloletnika ili^rivatnosti učesnika u postupku. gluv ili nem. v . neopravdano kašnienie u izradi odluka 130 . med. ukoliko se pravnosnažnonf odlukom suda ili dr. b -Svakome se jemči pravo na besplatnog prevodioca7a^oTTi^wrlTirne~rizume jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tumača.

d . a za kandidate koji dolaze iz sudova obavezno je pribavljanje mišljenja sednice svih sudija suda iz koga potiče kandidat. a to su@godine za sudiju prekrsainog suda^f/godine za sudiju osnovnog suda. Privrednog apelacionog suda i Upravnog suda.Prilikom predlaganja kandidata za sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. Visoki savet sudstva posebno ceni i yrstu poslova koie ie kandidat obavljao nakon položenog pravosudnog ispita. teškog narušavanja ugleda i poverenia javnosti u sudstvo. v . g ./f2*godina za sudiju VKS.Savet može obaviti razgovor sa prijavljenim kandidatima.Prijave za izbor se podnose Savetu. e .Dostojnost podrazumeva moraine osobine koje sudija treba da poseduje ijxmasanje u skladu sa tim osobinama.Osposobljenost podrazumevayestine koje omogućavaju efikasnu primenu specifičnih pravničkih znanja u rešavanju sudskih predmeta. IZBOR SUDIJA I IMENOVANJE SUDIJA POROTNIKA (6) a . BOSINA POTPITANJA 1) U koje prava i slobode spada .OPŠTI USLOVI: državljanstvo RS. privrednog suda i Višeg prekrsainog suda(l0j godina za sudiju apelaeionog suda. kao i mišljenje sedniee svih sudija neposredno viseg suda. Štiti se i pravo na pravično sudjenje. za koje se izriču javna opomena. Opšti važe za sudije svih sudova. v . osposoblienost i dostoianost sudijske funkcije. dok se ispunjenje posebnih uslova zahteva za izbor u sudove odredjene vrste i stepena.i dr. kao i ocena rad a. d .USLOVI ZA IZBOR mogu se podeliti na opšte i posebne. a naroeito zastarevanja predmeta i ako je nastupila veća šteta u imovini stranke u postupku. ako je kandidat sudijski pomoćnik.Jispunjavenost opštih uslova za rad u državnim organimafzavršen pravni fakultet5položen pravosudni ispit i stručanost. b .Prilikom izbora i predlaganja za izbor sudije zabranjena je diskriminacija po bilo kom osnovu i vodi se računa o odgovarajućoj nacionalnoi zastuplienosti. glasniku RS" i drugom sredstvu javnog obaveštavanja koje pokriva celu RS. &\-POSEBNl USLOVI se odnose na radno iskustvo u pravnoj struci poslejK)s]|j)oIoženog pravosudnog ispita. b . osposobljenosti i dostojnosti kandidata.Visoki savet sudstva pribavlja podatke i mišljenja o stručnosti.. kao i teških disciplinskih prekršaja usled kojih je došlo do ozbiljnog poremećaja u vršenju sudske vlasti. u roku od 15 dana od dana objavliivania oglasa u „SI. POSTUPAK ZA IZBOR a . 131 . glasniku RS'MJzprijavu se podnose i dokazi o ispunjavanju uslova za izbor. g .Stručnost podrazumeva posedovanje teorijskog i praktičnog znanja potrebnog za obavljanje sudijske funkcije.Izbor sudija oglašava Visoki savet sudstva (Savet) u „SI.(Cgodina za sudiju višeg suda.licne 80. umanjenje plate do 50% do jedne godine i zabrana napredovanja u trajanju do tri godine. usled čijeg činjenja se može yokrenuti postupak za razrešenie sudije.

pri čemu se obavezncst bira ako je tokom trogodišnjeg mandata je ocenjen sa ocenom „ izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju". a uslove i visinu naknade i nagrade propisuje Visoki savet sudstva.NS bira sudiju.Sudija porotnik ne može biti advokat ni pružati pravne usluge i stručne savete uz naknadu. " b . v .Sudija koji je prvi put biran i tokom trogodišnjeg mandata je ocenjen ocenom .Smatra se da sudija nije izabran ako bez opravdanih razloga ne stupi na funkciju u roku od 30 dana od dana izbora.Odluku o tome donosi Visoki savet sudstva na predlog predsednika suda i o njoj obaveštavaMS.Visoki savet sudstva predlaže Narodnoj skupštini jednog ili vise kandidata za izbor na jedno sudijsko mesto. koja isključuje pravo na ustavnu žalbu. dj .. 1 . ministar pribavlja mišljenie suda za koii se imenuje sudija porotnik. k .Pre predlaganja. apredsednik VKS polaže zakletvu pred Narodnom skupštinom. BOSINA POTPITANJA a) Kopredlaze sudije? 2) Ko ih bira? 3) Pod kojim uslovima? 4)Kad se smatra da sudija nije izabran? 132 .Sudija porotnik ima pravo na naknadu froškova nastalih na funkciji.Sudija porotnik imenuje se na 5 godina i može biti ponovojmenovan. u momentu imenovanja ima manje od 70 godina života.Za sudiju porotnika može biti imenovano punoletno lice koje. 1 ._koji seprvi put bira. poslovi i postupci koji su oprečni dostoianstvu i nezavisnosti sudije ili štetni po ugled suda. k . z .Predsednik suda udaljuje sudiju porotnika sa funkcije ako je protiv njega pokrenut postupak za KD zbog koga može biti razrešen ili postupak za razrešenje. naknadu za izgubljenu zaradu i pravo na nagradu. m .Svaka ojjuka o izboru je obrazložena i objavljuje se u „Službenom glasniku RS".Sudija ima pravo žalbe Ustavnom sudu na odluku Visokog saveta sudstva. z .Sudije na stainu funkciju bira Visoki savet sudstva. e . e .''o znanju/stručnosti i sklonosti ka pojedinim vrstama sudskih stvari.Sudiju porotnika imenuje Visoki savet sudstva. i . sudija polaže zakletvu pred predsednikom Narodne skupštine.Sudija porotnik polaže zakletvu pred predsednikom suda za koji je imenovan. Ij . j .Sa funkcijom sudije porotnika nesp_oj]vesu i druge službe.. g .Pri imenovanju vodi se računa o^polu/starosti/zanimanju i 'društvenom položaju kandidata.Za sudiju porotnika može biti IMENOVAN punoletni državljanin RS koji je dostojan funkcije sudije porotnika. IMENOVANJE I POLOZAJ SUDIJE POROTNIKA a . i .Sudija koji je izabran na stalnu sudijsku funkciju ne polaže ponovo zakletvu. među kandidatima koje je predložio Savet. dj .i udaljenje traje do oKoncanji"postupka. d .Sudija koji je izabran stupa na funkciju na svečanoi sednici svih sudija u sudu za koji je izabran i time mu prestaje ranija funkcija u drugom sudu.Na sudije porotnike shodno se primenjuju odredbe o sudijama. ž . na predlog ministra nadležnog za pravosude.Pre stupanja na funkciju. j . ako se radi o sudiji koji je prvi put biran.ne zadovoljava" ne može biti biran na stalnu funkciju.

" ~ * ■<")■ 82. g . b . sudijska funkciia prestaie protekom pomenutog roka od 30 dana ili danom koji Visoki savet sudstva navede u svoioj odluci.O postojanju uslova za naknadu isplaćenog iznosa odlučuje Visoki savet sudstva. z .Za štetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbiia.Sudiji PRESTAJE RADNI VEK kad navrši 65 godina života ili 40 godina staža osiguranja. odnosno međunarodne organizacije čiji je Republika Srbija clan. b . d . dj . nastupanjem zakonom propisanih uslova (kad sudija navrši radni vek. utvrdeno da su u toku sudskog postupka krsena ljudskaprava i osnovne slobode i da jepresuda zasnovana na ^^ takvom krsen/uWi da jtpresuda izostala zbog kršenja prava na suđenje u razumnomroRu. po zahtevu predsednika suda.81. kad navrši radni vek. pravnosnažnom sudskom odlukom. utvrđeno da je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepainjorn Republika Srbiia može tražiti od sudije naknadu isplaćenog iznosa. funkcije mogu podeliti na(fQ'prestanak sud. odnosno poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom. glasniku RS". a o zahtevu se odlueuje u roku od 30 dana od dana podnošenja. na zahtev ministarstva nadležnog za pravosuđe. ' ^ c U i ^ e> RepuBIika Srbiia može tražiti od sudije naknadu isplaćenog iznosa. 2- e . osim ako je pefereaut posle pokretanja postupka za razresenje. ako je šteta učinjena namerno ili krajnjom nepamjom. kad trajno izgubi radnu sposobnostffijrazrešenje. na zahtev sudije i u slučaju neizbora na stalnu sud. po sili zakona.Kad je konaenom odlukom Ustavnog suda.U skladu sa tim. 133 .Iz toga sledi da serazlozi za prestanak sud. U torn slučaju se zahtev ne razmatra do okoneanja postupka za razrešenje.Pismeni ZAHTEV sudija podnosi Visokom savetu sudstva.Odluku o prestanku sudijske funkcije u svim slučajevima donosi Visoki savet sudstva i ona se objavljuje se u „SI.Izuzetno. PRESTANAK FUNKCIJE I RAZRESENJE SUDIJA I SUDIJA POROTNIKA (4) XOZ. kad trajno izgubi radnu sposobnost za obavljanje sudijske funkeije) ili razrešenjem iz zakonom predviđenih razloga. kao i ako ne posbew^J**6 bude izabran na stalnu funkciju. Visoki savet sudstva sudiji može produžiti radni vek za još dve godine. uz nieeovu saglasnost.funkciju^ po sili zakona tj. v .Prema URS sudiji prestaje sudijska funkcija1na njegov zahtev.Zahtev može biti povučen dok Savet ne odluči o njemu ili dok ne protekne rok od 30 dana od dana podnošenja zahteva. a 1 g .Kad je odlukom Evropskog suda za ljudskaprava ili drugog međunarodnog suda. v . ODGOVORNOST ZA STETU KOJA NASTANE RADOM SUDIJAI SUDIJA POROTNIKA (3) a . funkcije po osnovu ustava tj.

da se upozna s predmetom. "j . -~—«===-—__ p . nj .Sudiji koji je prvi put biran. predsednik neposredno višeg suda.Razloge za razrešenie .Kad se pojavi sumnja u postojanje_RADNE SPOSOBNOSTI za obavljanje sudijske fitnkcije.Protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku funkcije.Sudija se RAZRESAVA kad ie osuđen za KD na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo de|o koie ga čini nedostoinim sudijske funkcije.Funkcija sudije porotnika PRESTAJE ako bude ukinut sud u kome obavlja funkciju. ako sudija dobije ocenu „ne zadovoliava". ministra nadležnog za pravosuđe.Sudiji prestaje sudijska funkcija kada se na osnovu mislienia stručne komisije nadležnog organ a utvrdi da je zbog zdravstvenog stanja nesposoban za vrsenje sudiiske funkciie. 3 j . kad ^nestrucno vrši funkciju ili zbogfučinjenog teskog diseiplinskog prekršaia. lj . dok se postupak za razrešenje pokreće se predlogom predsednika suda. s . odluku za upućivanje na obavezan zdravstveni pregled donosi Visoki savet sudstva. k .i .Inicijatiyu za razrešenje sudije može podneti svako lice. pratećom dokumentacijom i tokom postupka i da sam ili preko zastupnikapruži objašnjenja i dpkaze za svoje navode.Pravnosnažna odluka o prestanku funkcije objavljuje se u „SI glasniku RS".Sudija ima pravo da odmah bude obavešten o razlozima za pokretanje postupka. a NE BUDE IZABRAN NA STALNU sudiisku funkeiiu.Postupak u kome se utvrđuju razlozi za prestanak funkcije sudije porotnika pokreeu predsednik suda. a ne prestaie zbog navršenja radnog veka. predsednika neposredno v^eg^sudaTpredsednika VKS. utvrduje činjenlce i odlučuje u postupku zatvorenom za javnost. kao i da svoje navode usmeno izloži pred Visokim savetom sudstva. n . * — — . 1 . sudija ima PRAVO ŽALBE USTAVNOM SUDU. r . u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke. shodno kriterijumima i merilima za vrednovanje rada sudija. predsednik VKS i ministar nadležan za pravosude. PRESTANAK FUNKCIJE SUDIJE POROTNIKA t .utvrđuje Visoki savet sudstva. 134 . ^razrešenjem i istekom mandata.Nesiručnim se smatra nedovolino uspešno vrsenie sudiiske funkciie. u .Postupak vodi i odluku donosi Visoki savet sudstva. ć . napredlogpreBsednikasuda. organa nadležnih za vrednovanje rada sudiie i Disciplinske komisiie.Sudiji se može produžiti radni vek samo zbog završavanja rada na zapoeetim predmetima.Ustavni sud svojom odlukom može odbiti žalbu ili usvoiiti žalbu i poništiti odluku o prestanku funkcije i ta odluka je konačna. m . o .predsednika neposredno višeg sudai samog sudije. prestaje sudijska funkcija danom isteka trogodišnjeg mandata.VISOKI SAVET SUDSTVA je dužan da sprovede postupak i donese obrazloženu ODLUKU u roku od 45 dana od dana dostavljanja akta kojim se postupak pokreće.

SUDIJSKIPMPRAVNICI. osnovu kriterijuma koje utvrduje Visoki savet sudstva.Sudijski pomoćnici stiču sledeća zvanja: sudiiski saradnik. n . na koje pomoćnik irna pravo da uloži prigovor radnoro telu Visokog saveta sudstva.Ocene su: „ne zadovoljava". savesnost. po pribavljenom mišlieniu sednice odelienia u koje je rasporeden. i .Zvanje sudskog savetnika postoji u sudovima republičkog ranga. koji je u službenoj upotrebi u sudu.Zvanje sudskog savetnika može steći onaj ko ispunjava uslove za sudiju višeg suda. u roku od 15 dana od dana prijema rešenja o oceni. s tim da ukoliko je u toku kalendarske godine radio kraće od 6 meseci ne oeenjuje se za tu godinu. b .Rad sudijskog pomoćnika ocenjuje jednom godišnje. o . odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju stručne pravne terminologije na ieziku nacionalne manjine. Merila za određivanje broja sudskog osoblja utvrđuje ministar nadležan za poslove pravosuđa. aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciii radnih mesta u sudu. u skladu sa kadrovskim planom. izraduje nacrte sudskih odluka. sudsku praksu i pravnu literaturu. 135 .Pri prijemu sudijskih pripravnika naročito se vodi raeuna o nacionalnom sastavu stanovništva. predsednik suda. viši.Predsednik suda donosi rešenje o oceni sudijskog pomocnika.Sudsko osoblje čine sudiiski pomoenid sudiiski pripravnici i državni službenici i nameštenici zaposleni na administrativnim.SUDIJSKI POMOĆNIK pomaže sudiji. izrađuje nacrte pravnih shvatanja. VOLONTERI I SLUZBENICI U SUDU a . „zadovoljava". viši sudiiski saradnik i sudski savetnik. 1 _ Vi§i sudijski saradnik čiji je rad najmanje dve godine uzastopno ocenjen sa „naročito se ističe" može steći zvanie sudskog savetnika i ako ne ispuniava uslove za sudiiu višeg suda. proueava pravna pitanja. usvojena pravna shvatanja priprema za objavljivanje i samostalno ili uz nadzor i uputstva sudiie vrši poslove određene zakonom i Sudskirn poslovnikom.U Vrhovnorn kasacionom sudu postoji zvanje savetnika VKS. k . „ističe se" i „naročito se ističe".Prvenstvo imaju kandidati koji su pravni fakultet završili sa visokom prosečnom ocenom.Zvanje SUDIJSKOGSARADNIKA može steći lice koje ima položeni pravosudni ispit. d . „dobar". e .Ako nije raspoređen u odeljenje suda. j . tehniekim. SUDSKI SA VETNIK vrši stručne poslove značajne za sudsko odeljenje ili ceo sud. računovodstvenim.Sudijski pripravnik prima se u osnovni. lj .Za SUDIJSKOG PRIPRAVNIKA prima se lice koje je završilo pravni fakultet i ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima. informacionim i ostalim pratećim poslovima značajnim sa sudsku vlast. privredni i prekršajni sud u radni odnos na 3 godine nj . v .Pri ocenjivanju vrednuiu se obim i kvalitet posla. z .Broj sudskog osoblja određuje predsednik suda. preduzimljivost i objavljeni stručni i naučni radovi. koje se stiče u skladu sa Poslovnikom o uredenju i radu Vrhovnog kasacionog suda. g . dj .83. mišljenje se pribavlja od sudije ili veća s kojim sudijski pomoćnik radi. m . a zvanje VIŠEG SUDIJSKOG SARADNIKA lice koje posle položenog pravosudnog ispita ima najmanje dve godine radnog iskustva u pravnoi struci. STRUCNI SARADNICI.

Može se ugovoriti samo za iedan odredeni pravni odnos. a imenovani arbitri su.T o su imovinski sporovi o pravima kojlma stranke slobodno raspolažu.Sporazum o arbitral! za rešavanje budueih sporova može biti sadržan u odredbi ugovora koji ureduje pravni odnos (arbitražna klauzula) ili u posebnom ugovoru koji se odnosi samo na arbitražu (sporazum o arbitraži). lj . ARBITRAZE I MIROVNA VECA (4) a .Program obuke sudijskih pripravnika i sudijskih pomoćnika propisije institucija nadležna za obuku u pravosuđu. ad hoc arbitraža prestaje da postoji. dj .Postoji vise vrsta arbitraža koje rešavaju spoljnotrgovinske sporove.Institucionalne arbitraže imaju sedište.Spor može da se rešava putem arbitraže samo na osnovu sporazunLa stranaka. itd. banke. ć .One su osnovane za neodređen broj sporova. Sudsko osoblie dužno je da savesno i nepristrasno vrši svoje poslove i euva ugled suda.Sporazumom o arbitraži stranke poveravaiu arbitraži rešavanje svoiih budućih ili nastalih sporova iz određenog pravnog odnosa. j . administratora (ili sekretarijat). njihov broj mora da bude neparan. arbitrabilnost sporova). /e^-Ad hoe arbitraže se uspostavljaju iskljueivo za jedan određeni spor. 1 .Arbitražni sud sačinjavaju jedan arbitar (arbitar pojedinac) ili trL odnosno vise arbitara (arbitražno veee). eminentni strucnjati iz relevantnih oblasti.j)rirodi spora. uglavnom. Nakon okončanja spora.Arbitre sporne stranke same delegiraiu. 84. u zvanju sudiiskog saradnika. stalnu organizacionu strukturu. 136 . Stranke same~imaiu mogućnost da odrede način na koii ee se postupak voditi. ž .Sudijski pripravnik i sudijski pomoenik može određeno vreme biti upućen na obuku u drugi sud. i . m . državni organ ili organ jedinice LS. osim sporova za koje je određena iskliučiva nadležnost suda. k . strueno usavršavanje.Ako je sporazumom o arbitraži predviđeno vise arbitara.). a ne za sve pravne odnose između određeriih lica. b .Sudijski pripravnik koji je na pravosudnom ispitu ocenjen sa „položio sa odlikom" prima se u radni odnos na neodređeno vreme. z .Na zasnivanje radnog odnosa i na prava. r-Diplomirani pravnik može biti primljenjiaobuku u sud radi sticanja radnog iskustva i uslova za polaganje pravosudnog ispita bez zasnivanja radnog odnosa rVQLONTERl s . v -Najznačajnijaje podela na institucionalne (stalne) i ad hoc (privremene) arbitraže. berze i druge relevantne institucije. listu arbitara i pravila postupka. d .Ovu vrstu arbitraža osnivaju privredne komore. uz saglasnost Visokog saveta sudstva. Arbitraža se može ugovoriti samo za sporove koii su podobni da se podvrgnu arbitraži (tzv.p . trgovačka udruženja. t . ocenjivanje i odgovornosti sudskog osoblja primenjuju se propisi koji uređuju radne odnose državnih službenika i nameštenika. ( j | . odnosno spor. nacionalnosti arbitrate.Mogu se kategorizovati po različitim osnovama (prema strankama u sporu. obaveze.

3. g . d .Institucija javnog tužilaštva uredena je u skladu sa sledećim načelima^' načelom samostalnosti^S) načelom monokratskog uređenja)(đ) načelom hijerarhjjske podređenosti i načelom nedeljivosti. 138 . organizacija i nadležnost javnog tužilaštva ureduju se Zakonom o javnom tužilaštvu. „Javnotužilačka funkcija"je funkcija javnog tužioca i flinkcija zamenika javnog tužioca.PREMA ZAKONU O JAVNIM TUZILASTVIMA (ZJT). (ZJT) d .Samostalnost javnotužilačke funkcije zajamčena je i odredbom ZJT . v -Prema URS i ZJT Javno tužilaštvo vrši svoju funkciju na osnovu Ustava. 2 .Samostalnost funkcije javnog tužilaštva u odnosu na nosioce vlasti zajamčenaje zabranom bilo kakvog uticaja na rad javnog tužilaštva i na postupanje u predmetima od strane izvršne i zakonodavne vlasti: korišćenjem javnog položaja. „Obavezno uputstvo" je nalog neposredno višeg javnog tužioca nižem javnom tužiocu i nalog javnog tužioca zameniku javnog tužioca da preduzme određene radnje u okviru svojih zakonskih ovlašćenja. izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju značenje: 1. potvrdenog medunarodnog ugovora i propisa donetog na osnovu zakona.Samostalnost funkcije javnog tužilaštvaprema učesnicima u postupku ogleda se u tome što se javno tužilašrvo pri pokretanju postupka.Osnivanje.A JAVNO TUZILASTVO ******* NAPOMENA .„Javni tužilac" je Republički javni tužilac i drugi javni tužioci. reč je o pravosudnoj funkciji. zakona. potvrdenog medunarodnog ugovora i propisa donetog na osnovu zakona a . FUNKCIJA JAVNOG TUZILASTVA I NACIN NJENOG OBAVLJANJA U RS (5) (načela pita kao posebno pitanje) a . v . Iz ove odredbe proizilazi funkcionalna samostalnost javnog tužilaštva.Dakle.Javno tužilaštvo je samostalan državni organ kojigoni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i preduzima merejza zaštitu ustavnosti i zakonitosti.Javni tužilac i zamenik javnog tužioca ie samostalan u vršenju svoiih ovlašćenia.Javno tužilaštvo je samostalan državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.Javno tužilaštvo čine JT. zakona. 85. koju vrši poseban organ uprave.Funkciju javnog tužilaštva vrše Republički javni tužilac (RJT) i drugi javni tužioci (JT) u skladu sa zakonom. rukovodi načelom legaliteta i oficijelnosti gonjenja. sredstava javnog informisanja ili na bilo koji drugi način kojim može da se ugrozi samostalnost u radu javnog tužilaštva.a prema kojoj javno tužilaštvo vrši svoju funkciju na osnovu Ustava. b . NAČELO SAMOSTALNOSTI a . b . b . zamenici JT i osoblie javnog tužilaštva. g . po pravilu.

Niji JT podređen je neposredno višem JT.Radi ostvarivanja principa nadredenosti.Zahtev za uvid dostavlia se nižem JT.Neposredno viši JT može izdati nižem JT obavezno uputstvo za postupanie u poiedinim predmetima kada postoji sumnia u efikasnost i zakonitost niegovog postupanja. a niže javno tužilaštvo neposredno višem javnom tužilaštvu. d . Republički JT ima pravo da izvrši uvid u svaki predmet. v . g -Svaki JT je podređen Republičkom JT i svako javno tužilaštvo Republičkom javnom tužitaštvu.SUKOB NADLEŽNOSTI izmedu javnih tužilaca rešava neposredno viši JT koji je nadreden javnim tužiocima koji su u sukobu nadležnosti.Javno tužilaštvo posebne nadleinosti i apelaciono javno tužilaštvo je niže u odnosu na Republičko javno tužilaštvo. a niži JT i neposredno višem JT.Obavezno uputstvo izdaje se u pismenoj formi i mora sadržati razlog i obrazloženie za njegovo izdavanje.Ovakvo obavezno uputstvo Republički /Tmože da izda svakom JT. odgovoran je za radjavnog tužilaštva i za svoj rad NaroSnoj skuptini. v . dj . d -Niii JTkoji smatra da je obavezno uputstvo nezakonito i neosnoyano može izjaviti PRIGOVOR. dj . d-JT odgovara za rad javnog tužilaštva i za svoj rad RJT i NS. ali i opšteg karaktera.v -RJTrukovodi radom i predstavlja javno tužilaštvo.Neposredno viši JT ima pravo da izvrši uvid u svald predmet nižeg JT. g . g . b . OBAVEZNA UPUTSTVA a .Sukob nadležnostrtzmeđujav/t/A tužilacaposebne nadleinosti međusobno i sukob nadležnostiy*av«iA tujilacaposebne nadleinosti i drugih javnih tužilaca rešava Republički JT. sa obrazloženjem. b . ' "" e .Odnos hijerarhijske podređenosti između javnih tužilaštava ostvaruje seffluvidorn u predmet nižeg JT(5) obaveznim uputstvima. v .^1 devoluciiom. (jlsupstitucijom.Prigovor se podnosi preko JT koji je izdao obavezno uputsrvo i koji je dužan da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispifa obavezno uputstvo koje je izdao. NAČELO HIJERARHIJSKE PODREĐENOSTI a . b . dj -Zamenici JT odgovaraju za svoj rad JT. a vise javno tužilaštvo je niže u odnosu na apelaciono javno tužilaštvo.Obavezna uputstva mogu biti poiedinačnoe.Osnovno javno tuiilaštvo]t niže u odnosu na vise javno tužilaštvo. Republickom JT u roku od osamdanTo^danaprijema uputstva. 139 .Svi u javnom tužilaštvu podređeni su Republičkom JT. koji nakon toga neodložno dostavlja predmet neposredno višem JT. f-i) UVID U PREDMET NIŽEG JT a .

v .Niži JTpodređen je neposredno višem JT. b .Niži JT koji gmatra da je obavezno uputstvo nezakonito i neosnovano može izjaviti PRIGOVOR. Republicki JT ima pravo da izvrši uvid u svaki predmet. a niii JT i neposredno višem JT.Prigovor se podnosi preko JT koji je izdao obavezno uputstvo i koji je dužan da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita obavezno uputstvo koje je izdao. g . a niže javno tužilaštvo neposredno višera javnom tužilaštvu.Ovakvo obavezno uputstvo Republicki JT mole da izda svakom JT.Zahtev za uvid dostavlia se nižem JT.RJT rukovodi radom i predstavlja javno tužilaštvo.@devoluciiom.Odnos hijerarhijske podređenosti između javnih tužilaštava ostvaruje seOluvidomu predmet nižeg J T ^ obaveznim uputstvima.v . a vise javno iužilaštvo je niže u odnosu na apelaciono javno tužilaštvo.Javno tujilaštvo posebne nadlejnosti i apelaciono javno tufflaštvo je niže u odnosu na Republieko javno tužilaštvo. g .Svi u javnora tužilaštvu podređeni su Republičkom JT. UVID U PREDMET NIŽEG JT a .Neposredno viši JT ima pravo da izvrsi uvid u svaki predmet nižeg JT. OBAVEZNA UPUTSTVA a .Obavezna uputstva mogu biti poiedinačnog.Sukob nadleznostrtzmedu/avntA tužilacaposebne nadležnosti međusobno i sukob nadleznostiy'avn/A tužilacaposebne nadlemosti i drugih javnih tužilaca rešava Republicki JT. ali i opšteg karaktera.Obavezno uputstvo izdaje se u pismenoj formi i mora sadržati razlog i obrazloženie za njegovo izdavanje. d . " "* e .u roku od osam dana°odlJana prijema uputstva.Radi ostvarivanja principa nadredenosti. dj . b . v . d . d . b . v .JTodgovara za rad javnog tužilaštva i za svoj rad RJT i NS. dj . Republičkom JT. NAČELO HIJERARHIJSKE PODREĐENOSTI a . sa obFažIoženjem. koji nakon toga neodložno dostavlja predmet neposredno višem JT. g . ffi:'Supstituciiom.SUKOB NADLEŽNOSTI izmedu javnih tužilaca rešava neposredno visi JT koji je nadreden javnim tužiocima koji su u sukobu nadležnosti. 139 .Svaki JT]Q podređen Republiekom JT i svako javno tuiilaštvo Republiekom javnom tužilaštvu. odgovoran je za radjavnog tužilaštva i za svoj rad NaročTnoj skupstini. dj -Zamenici JT odgovaraju za svoj rad JT.Neposredno viši JJmože kdati nižem JT obavezno uputstvo za postupanje u pojedinim predmetima kada postoji sumnia u efikasnost i zakonitost niegovog postupanja.Osnovno javno tulilaštvo je niže u odnosu na vise javno tužilaštvo.

U suprotnom. v .Do donošenia odluke po prigovoru niži JT ne može preduzimati radnie u predmetu. ž .e . a radi efikasnijeg vođenja postupka ili drugih važnih razloga. raože doneti odluku kojom stavlja van snage svoje rešenje i u torn slučaju prigovor se ne dostavlja Republičkom JT. Republički JT može ovlastiti Tužioca za organizovani kriminal da postupa u pojedinom predmetu iz nadležnosti drugog tužioca. u kom slučaju je dužan da donese obrazloženo rešenje o tome.Opšta obavezna uputstva Republički JT može izdati po službenoj dužnosti.Neposredno viši JT može ovlastiti drugog nižeg JT da postupa u stvari iz nadležnosti drugog nižeg JT. ali i na predlog Kolegijuma Republičkog javnog tužilaštva DEVOLUCTJA d^u jr V Zrpeq/-^cn H^ H< ^ a .U suprotnom. d .Protiv rešenja Republičkog JT prigovor nije dopušten. b .Niii JTkoii smatra daje rešenie neposredno višeg JT neosnovano može izjaviti prigovor Republičkom JT u roku od osam dana od dana prijema rešenja. ojpšta obavezna uputstva za postupanje svih JT radi postizania zakonitosti. Republički JT dužan je da donese odluku u roku od 15 dana od dana prijema prigovora na rešenje.JT koji je izjavio prigovor je dužan da postupa po uputstvu do odluke neposredno višeg JT.Zamenik JT koji smatra daje obavezno uputstvo nezakonito i neosnovanp može izjaviti prigoyor. j . delotvomosti i jednoobraznosti u postupanju. "dj -Kadaje u pitanju unutrmnja nadređenost. sa obrazloženjem. u postupku preispitivanja. u postupku preispitivanja. u okviru jednog javnog tužilaštva postoji odnos nadređenosti izmedi/JTJ nieeovih zamenika. u pismenoj formi. Republic!« JT dužan je da donese odluku u roku od 15 dana od dana prijema prigovora na obavezno uputstvo. j . kada je nadležni JT sprečen iz pravnih ili stvarnih razloga da postupa u pojedinom predmetu. odnosno odluke Republičkog JT. g . Prigovor se podnosi preko JT koii ie izdao obavezno uputstvo 140 .Republički JT izdaje. e .€T a .Protiv obaveznog uputstva Republičkog JT prigovor nije dopuslen.u tK.Zamenik JTmoie bez posebnog ovlašćenja da preduzme svaku radnju na koju je JT ovlašćen. u kom slučaju je dužan da donese obrazloženo rešenje g .Prigovor se podnosi preko višeg JT koji jedoneo rešenje i koji je dužan da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita rešenje koje je izdao. " z .Izuzetno. k .Zamenik JT dužan je da lzvrši svejadnje koje tnu JT poveri. Postupakše smatra okončanim. može doneti odluku koiom stavlja van L snage svoje obavezno upuTštvo i u torn slučaju prigovor se ne dostavljaRJT.Neposredno viši JT. neposredno višem JT u roku od osam dana od dana prijema uputstva. dj .Obavezno uputstvo JT izdaje u pismenoj fofmi i ono mora da sadrži obrazloženje za njegovo izdavanje.Do supstitueije dolazi usled sprečenosti nadležnog JT da iz pravnih iii stvarnih razloga postupa u pojedinom predmetu b . i . u kom slučaju je dužan da donese obrazloženo Eešenja v . SUPSTITUCIJA t^ujHA* ^ t7)?e^^£7Z^ H.Neposredno viši JT može preduzeti sve radnje za koje je ovlašćen niži JT. i .Neposredno viši JT. ž . %-JT može svome zameniku izdati obavezna uputstva za rad i postupanje.

Osnivanje. radnja koju je. b .k . u granicama svog ovlašćenja.Pritom.JT. u postupku preispitivanja. 2) Sta znaci princip devolucije. 4 NAČELO NEDELJIVOSTI a . u skladu sa posebnim zakonom. =— ■ m .Tuzilastvo za organizovani kriminal može imati odeljenja van svog sedišta./Tkqii je izdao obavezno uputstvo dužan je da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita obavezno uputstvo koie ie izdao. osnivaju se za teritoriiu RS. na koje je izjavljen prigovor.Mada se javno tuzilastvo odlikuje hijerarhijskom strukturom. viših i osnovnih javnih tužilaštava uređuju se posebnim Zakonom o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava i .Javno tužilaštvo može imati posebno odeljenje.Odluka neposredno višeg JT po prigovoru je konačna.Ukoliko JT ne stavi van snage svoje obavezno uputstvo. 1 . 4) Sta ako JT da zameniku JT nezakonito uputstvo 86. 4) osnovna javna tužilaštva i 5) javna tužilaštva posebne nadležnosti. v . u skladu sa posebnim zakonom. može doneti odluku da stavi van snage svoje obavezno uputstvo l u torn slučaju prigovor se ne dostavlia neposredno višem JT. prema ZJT zamenik JT može bez posebnog ovlašćenja da preduzme svaku radnju na koju je JT ovlašeen. 2) apelaciona javna tužilaštva. U RS postoje 34 javna tužilaštva. sedište i područja apelacionih. Ij -Zamenik JJkoji je izjavio prigovor je dužan da postupa po uputstvu do odluke neposredno višeg JT. preduzeo zamenik JT obavezuje tuzilastvo u celini. 3) visa javna tužilaštva. 3) Sta znaci princip supstitucije. nj .Javno tuzilastvo RS čine: 1) Republičko javno tuzilastvo. Tuzilastvo za organizovani kriminal i Tuzilastvo za ratne zločine. b . Osnovni JT u sedištu privrednog suda postupa i pred tim sudom. pa i kada ie ona protivna uputstvu JT. OSNOVNO JAVNO TUZILASTVO abvg- Osniva se za područje osnovnog suda. n -Neposredno viši /Tdužanje da donese odjuku u roku od osam dana od dana prijema prigovora na obavezno uputstvo. ORGANIZACIJA I RAD JAVNOG TUZILASTVA (7) VRSTE JAVNIH TUŽILAŠTAVA a .Republičko javno tuzilastvo. d . v ^ l S a c a j ovoga načela ogleda se u tome što promena predstavnika javnog tužilaštva u toku jednog postupka ne utiče na punovažnost preduzetih procesnih radnji. čiju nadležnost vrše osnovni javni tužioci ( JT) Osnovni JT postupa pred osnovnim sudom i vrši nadležnost osnovnog javnog tužilaštva. dužan je da prigovordostavi neposredno višem JT. koje se obrazuje za gonjenje određenih krivičnih deia. 141 . BOSINA POTPITANJA 1) Koji principi (načela) su odznačaja.

Apelaciono javno tufflastvo je niže u odnosu na Republičko javno tužilaštvo. TUŽILAŠTVO ZA RATNE ZLOČINE a -Nadležno je da postupa u vezi sa KD protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih medjunarodnim pravom I teškim kršenjima međunarodnog humanitarnog prava.Visi JTvrš\ nadležnost višeg javnog tužilaštva i nadležan je da postupa pred višim sudom i drugim sudovima i organima na način propisan zakonom dj . suda postupa i pred tim sudom. d . b . TUŽILAŠTVO ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL a . nadzire i usmerava osnovna i visa javna tužilaštva sa svoje teritorije.Predstavlia ga tužilac za organizovani kriminal koji postupa pred nadležnim sudovima u prvom i drugom stepenu. u vezi sa krivičnim delom organizovanog kriminala i vrše druge poslove u skladu sa zakonom. sa sedištem u Beogradu.SUKOB NADLEŽNOSTI između JT posebne nadležnosti međusobno i sukob nadležnosti javnih tužilaca posebne nadležnosti i drugih JT rešava Republički JT. b ./Tpodreden je neposredno višem JT. b .U RS postoji 26 viših javnih tužilaštava. VISE JAVNO TUŽILAŠTVO a . g .Apelaciono javno tužilaštvo osniva se za područje apelacionog suda.d .Osnivaju se za teritoriju RS. b .Vise javno tužilaštvo je niže u odnosu na apelaciono javno tužilaštvo.Javno tužilaštvo posebne nadležnosti je niže u odnosu na Republičko javno tužilaštvo.Osniva se za teritoriju RS i ima sedište u Beogradu. v .Može osnivati svoja odeljenja izvan svog sedišta. g -Apelacioni JT u sedištu Privrednog apelacionog suda postupa i pred tim sudom. b -Apelacioni JT vrši nadležnost apelacionog javnog tužilaštva i nadležan je da postupa pred apelacionim sudom i drugim sudovima i organima. JAVNA TUŽILAŠTVA POSEBNE NADLEŽNOSTI a -Javna tužilaštva posebne nadležnosti su Tužilaštvo za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine.om APELACIONO JAVNO TUŽILAŠTVO a .Nadzire i usmerava područna osnovna javna tužilaštva na način propisan ZJT .To je tužilaštvo posebne nadležnosti. v . .Osnovno javno tulildštvo je niže u odnosu na vise javno tužilaštvo.Takođe.Vise javno tužilaštvo osniva se za područje višeg suda. v . g . a niže javno tužilaštvo neposredno višem javnom tužilaštvu g . v -Nffi . d .Osniva se za teritoriju RS i ima sedište u Beogradu.

3) prati i proučava praksu javnih tužilaštava i sudova.Republički JT nadležan je da postupa pred svim sudovima i drugim organima u RS i da preduzima sve radnje na koie je javno tužilaštvo ovlašćeno.) ulaže vanredna pravna sredstva u skladu sa zakonorn.JT može zahtevati odlaganje ili prekid izvršenja odluke kad smatra da postoje razlozi da se vanrednim pravnim sredsrvom pobija odluka doneta u sudskom ili drugom postupku. " g . dj . 2. NADLEZNOST I OVLASCENJA JAVNOG TUZILASTVA (3) OPŠTA NADLEZNOST a .U poslovima Iz svoje nadležnosti.Republički JT je na čelu Republičkog javnog tužilaštva i vrši nadležnost javnog tužilaštva u okviru prava i dužnosti RS. PRENOŠENJE NADLEŽNOSTI a .Može osnivati svoja odeljenja izvan svog sedišta.Republičko javno tužilaštvo je najviše javno tužilaštvo u RS. a ako je izvršenje počelo organu koii ga sprovodi. preduzimajući radnje na koje je zakonom ovlašćen. privredne prestupe i prekriaje. d . REPUBLIČKO JAVNO TUŽILAŠTVO a . 4. upravnom. vanparničnom i drugom postupku. RepJibMki JT može preneti njegovu nadležnost nadrugo javno tužilaštvo istog ili višeg stepena.Svaki JT je podređen Republičkom JT i svako javno tužilaStvo Republičkom javnom tužilaštvu. v . v .Zahtev se podnosi oreanu koii dozvoliava izvršenie odluke. 143 . u okviru nadležnosti organa pred kojim postupa.Ako javno tužilaštvo ne može da vrši nadležnost.Kod gonjenja za KD.) vrši druge poslove određene zakonom.JT postupa u parničnom. zajedno sa dokazom da je uložio vanredno pravno sredstvo.U slučaju usvajanja zahteva JT odlaganje ili prekid izvršenjatraje do donosenia odluke o vanrednom pravnom sredstvu JT.g _ predstavlja ga tuiilac w mine zločine koji postupa pred nadležnim sudovima u prvom i drugom stepenu i vrše druge poslove u skladu sa zakonom. izvršnom. g . ZAHTEV ZA ODLAGANJE I PREKID IZVRSENJA ' tf" ( ^°^" a . b . Republički JT postupa neposredno i preko svoiih zamenika. d . 87. b . v .Odluka o odlaganju ili prekidu izvršenja prestaie da važi ako JT u roku od 30 dana od njenog prijema ne uloži vanredno pravno sredstvo. sa sedištem u Beogradu. vršeći pri tome radnje na koje je posehnim zakonima ovlašćen.Nadležan je i da: 1. b .JT posrupa u granicama svoie stvarne i mesne nadležnosti.) nadzire rad javnih tužilaštava i sprovođenie uputstava. JT postupa pred sudom i drugim državnim organom.

Ovo su opšti uslovi.b .Republički JT polaže ZAKLETVU pred Narodnom skupstinom. fop. a o zahtevu za izuzeće /rneposredno viši JT. na predlog DVT.JT i zamenik JT koji je izabran iz reda iavnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca nepolaže ponovo zakletvu. ukoliko se već ne nalaze u javnom tužilaštvu.Prenošenje nadležnosti traje dok se ne stvore uslovi za rad nadležnog iavnoR tužilaštva. bira zamenike javnih tužilaca za trajno obavljanje funkeije. ■^■nM'Tt ■ 11111«— fT).Prilikom predlaganja i izbora kandidata za javnotužilačku funkciju zabranjena je diskriminaciia. po pribavljenom mišljenju Kolegijuma Republičkog javnog tužilaštva. p . .DVT.Mandat zameniku JT koji je prvi put izabran na funkciju traje tri godine.DVT pribavlja podatke i mišljenja o stručnosti. za JT i zamenika JT može biti izabran:(T>državljanin RS koji{l) ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima. bira NS.Republičkog JT. 0tr Narodna skupstina.Prijave se podnose DVT u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa. bira za zamenika JT lice koje se prvi put bira na ovufunkciju.Odluku o izuzeću zamenika JT donosi JT.Republički JT bira se na period od lest godina i može biti ponovo biran. ({%). d . 88.Izbor JT i zamenika JT oglasava DVT u „Službenom glasniku RS" .JT bira Narodna skupstina. u istom ili drugom iavnom tužilaštvu.DVT odlučuje i o izboru zamenika javnih tužilaca koji su na stalnoj funkciji u drugo ili vise javno tužilaštvo.po bilo kom osnovu. z . polaže zakletvu pred predsednikom NS. pre stupanja na funkciju. "" e . osposobljenosti u radu i dostojnosti kandidata od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj strucL n . ^) položio pravosudni ispit iffijSdostoian je funkcije JT. po pribavljenom mišlieniu nadležnog odbora Narodne skupstine.Republički JT vrši nadležnost javnog tužilaštva u okviru prava i dužnosti RS. b-Državno vece tufflaca (DVT) donosi odluku o izuzeću Repubiiekog JT. u skladu sa zakonom. v . na predlog Vlade. na predlog Vlade. IZBORJAVNIHTUZILACAINJIHOVIHZAMEMKAPOURS (6) £jp. o-JTi zamenik JT koji se prvi put bira. lj .Mandat JT traje šest godina i može biti ponovo biran.Prema ZJT. ODLUČIVANJE O ZAHTEVU ZA IZUZECE a .Zamenik JT zameniuie JT pri vršeniu tužilačke funkciie i dužan je da postupa po njegovim uputstvima. b .Uz prijave se podnose dokazi o ispunieniu uslova za izbor. 0. i . dj . m . koji je(^| završio pravni fakultet. 1 .

g .. s . NESPOJIVOST TUŽILAČKE FUNKCIJE a-PremaURS zabranjenoje politieko delovanje iavnih tužilaca i zamenika iavnih tužilaca.Ako udaljenje nije obavezno odluku donosi RepubMki JT. ž .JT i zamenik JT stupaju na funkciju na svečanoj sednici u javnom tužilaštvu za koje su = izabrani.u JT i zamenik JT ne mogu:(jf| biti na funkciji u organima koii donose y^^w\e'> propisejf2)u organima izvršne vlasti. a odluku o udaljenju Republičkog JT donosi DVT.Udaljenje sa funkcijetraje do ukUania pntvora.Prema ZJT . UDALJENJE SA FUNKCIJE a . . o čemu odluku donosi RJT.o m se ureduje koje su druge funkcije.JT. d. autonomiie i iediniea LS. poslovi ili privatni interesi koji su suprotni dostoianstvu i samostalnosti iavnogtužilaštva ili štete niegovom ugledu. odnosno zamenik JT ima pravo prigovora DVT. odnosno zamenik JT ne može biti Mm slohode u postupku pokrenutom zbog krivienog dela učinjenog u vršenju tužilačke funkcije. pravosnažnog okončania postupka za razresenie ili pravosnažnog okončania krivičnog postupka. b .Smatra se da JT i zamenik JT niie izabran ako bez opravdcmog razloga ne stupi na funkciiu u roku od 30 dana od dana izbora na funkciju.B) javnirn službama jfflorganima pokraiinske * ^ ^ 'A^A. u roku od osam dana.^) ne mogu biti članovi političke stranke. odnosno službe. poslovi ili privatni interesi nespojivi sa tužilačkom funkcijom. yb«-/^ v . a o obaveznom udaljenju JT neposredno viši JT.^lne mogu se baviti ? | ^ ^ javnim ili privatnim plaćenim poslomi?) niti pružati pravne usluge ili davati pravne savete uz u Afw e f ?eć ^ naknadu. osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane JT. JT. IMUNITET {a}. t .JT i zamenik JT ne mogu biti pozvani na odgovornost za izraženo mišljenje u vršenju tužilaeke funkcije.Na ovu odluku dopušten je prigoyorDVT. b .0 odluci Republičkog JT i DVT obaveštava se Narodna skupština. ć . dj .Sa javnotužilačkom funkcijom nespojivi su i druge funkcije. ($>. bez odobrenja nadležnog odbora Narodne skupštine za pravosude i upravu. e .Oni mogu biti udaljeni sa funkeije'kad je pokrenut postupakza njihovo razreienje ili z krivični' postupak za delo zbog koga mogu biti razrešeni.JT i zamenik JT udaljuju se sa funkcije kad im je određen pritvor. v-Odluku o obaveznom udalieniu zamenika JT donosi JT. odnosno zamenika JT.Prigovor se podnosl u roku od~tri dana. a nadležni organ donosi odluku po prieovoru u roku od 30 dana. u slučaiu kada jeNS nadležna za izbor javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. Z J J . a izjavljeni prigovor ne zadržava izvršenie odluke.frX. RepubliČki JT ima pravo prigovora nadležnom odboru NS.Protiv odluke DVTo udaljenju kada ono nije bilo obavezno. ' g .Protiv odluke Republičkog JT o udaljenju kada ono niie obavezno.

koja iskljucuje pravo na podnošenje ustavne ialbe e .Kada Republički JT utvrdi da su druga funkcija ili posao. uz naknadu.Republičkom JT prestaje funkcija ako ne bude ponovo izabran. g . z . v .JT je dužan da pokrene postupak odlučivanja o nespojivosti funkcije nižeg JT ili zamenika JT pred RJT. pri čemu odluku o razresenju doiiosi na predlog Vlade koja predlaže razrešenje JT na osnovu razloga za razrešenje utvrđenih od strane DVT." d j . o tome obaveštava neposredno višeg JT. 4) Maze li bid reizabran.Ustavni sud svojom odlukom može odbiti žalbu ili usyoiiti žalbu i poništiti odluku o prestanku funkcije i ta odluka ie konačna.Kada DVT utvrdi da su druga funkcija ili posao koje vrši Republieki JT ili privatni interes koji ostvaruje nespojivi sajavnotužilačkom funkcijom o tome obaveštava Republičkog JT. 3) Na koji period se bira RJT. a zameniku JT.DVT utvrđuje druge funkcije i poslove koji su u suprotnosti sa dostojanstvom. (2) po sili zakona. ili privatni interes koji ostvaruje nespojivi sa javnotužilačkom funkcijom. JT. kad oceni da za to ima razloga. Ž . poslovima ili njegovim privatnim interesima. e .Protiv odluke NS.DVT pokreće i vodi postupak odlučivania o nespojivosti funkcije Republičkog JT sa drugim funkcijama. JT ili zamenika JT na koga se odluka o nespojivosti odnosi. u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke. van radnog vremena. ic^ h-JT funkcija prestaje i ako ne bude ponovo izabran. kada sam to zatraži.ODLUKU o prestanku/»nfrc//e JT donosi Narodna skupština. 2) Postupak izbora. koji vrši JT ili zamenik JT. z . ■ Prema ZJT -u do prestanka funkeije JTi zamenika JT može doći^l) na osnovu Ustava. PRESTANAK FUNKCIJE I RAZRESENJE JAVNIH TUZILACA I NJIHOVIH ZAMENIKA PO URS (7) ip-e/^ F ($— Prema URS. A 2. da se bez posebnog odobrenia bavi nastavnom i naučnomllelatnošću. d .Odluku o prestanku/Hrt/rq/e zamenika JT donosi DVT. a ne postoje razlozi za razrešenje.d . odnosno zamenik JT ima pravo žalbe Ustavnom sudu. •3 nastupaniem zakonom propisanih uslova ililrazrešeniem iz zakonom predviđenih razloga.{||razrešeniem 146 . ako ne bude izabran na stalnu funkciju. a ako postoje razlozi za razrešenje o tome obaveštava Vladu. odnosno narušavaju samostalnost ili štete ugledu javnog tužilaštva. JT i zameniku tužioca prestaje funkcijaj^Jna njihov zahtev. 5) Upogledu koga URSpredviđa ograničenja za reizbor 89.JT i zamenik JT može. pri čemu odluku o razresenju dortosi na predlog Vlade.Odluka o prestanku funkcije objavljuje se u „Službenom glasniku RS. dj . \ -0&X ffl nastupaniem zakonom propisanih uslova iliffirazrešenjem iz zakonom propisanih razloga. x . BOSINA POTPITANJA 1) Ko ih predlaze a ko bira. odnosno DVTopreitanku funkcije. i .Odluku o prestanku funkcije Republičkom JT donosi Narodna skupština.

neposredno vi§eg JT.Inicijativu za razreSenie JT. Republičkog JT. e . samo zbog završavanja rada na započetim predmetima.JT. JT i zameniku JT produziti radni vek za još dve godine. DVT može.jrpodnosi pismeni zahtev za prestanak funkcije NS.Razloge za razrešenje utvrđuje DVT koje je dužno ie da sprovede postupak i donese obrazloženu odluku u r o k ^ d T s ^ a n a o i dana dostavljanja akta kojim se postupak pokreće. organa nadležnih za vrednovanie rada i Disciplinske komisije. usled navršenja radnog veka ili trajnog gubitka sposobnosti za obavljanje funkcije. g . k . BOSINA POTPITANJA 1) Kad im prestaje funkcija. a zameniku / T a k o ne bude izabran na stalnu funkciju. /fij . odnosno zamenika JT može podneti svako lice. 1 . d j . po zahtevu Republičkog JT. odnosno zamenik JT ima pravo da odmah bude obayeSten o razlozirMzi pokretanje postupka. jfnp.PRESTANAK JT I ZAMENIKA JT NA OSNOVU USTAVA j . PRESTANAK JT I ZAMENIKA JT PO SILI ZAKONA lj . d . 2) Postupak 147 .Postupak za razrešenie pokreće se predlogom JT. odnosno zamenik JT ima pravo da svoie navode usmeno izloži pred DVT.Odluka DVT kojom su utvrdeni razlozi za razrešenje JT dostavlia se Vladi.JT i zameniku JT prestaje funkcija kada se na osnovu mišlienja stručne komisiie nadležnog organa utvrdi da je zbog zdravstvenoe stanja nesposoban za vršenje funkcije. kad trajno izgubi radnu sposobnost ili lead bude razreien.JT. vodi DVT.Izuzetno. b . ""''' RAZREŠENJE a . a zamenik JT podnosi pismeni zahtev za prestanak funkeije DVT.JT funkcija prestaje i ako ne bude ponovo izabran. uz njegovu saglasnost.JT i zameniku JT prestaje funkcija kad navrše 65 godina života ili 40 godina staža osiguranja. da se upoznas predmetom i da sam ili preko zastupnika pruži qbiaSnienja i Jokaze za svoje navode.Funkcija JT i zamenika JT prestajeW njegov lični zahtev. o čemu obaveštava DVT. p -ffutvrdenim razlozima DVT donosi odluku koju dostavlia NS radi odlučivania o prestanku funkcije JT.Posledica je navršenja radnog veka ili trajnog gubitka radne sposobnosti za obavljanje funkcije. (§s~ Postupak za utvrdivanje razloga za prestanak funkcije JT i njegovog zamenika na lični zahtev.JT i zamenik JT razrešavaju se:(fpkad su pravnosnažno osuđeni za KD na kaznu zatvora od naimanje 6 meseci(Ž1)ili za kažnjivo delo koje ih čini nedostoinim funkcije^ 1 kad nestručno vrši funkciju^))ili zbog učinjenog teškog disciplinskog prekršaja. v . kad navrši radni vek. ministra nadležnog za pravosude. n .

90. UNUTRASNJA ORGANIZACIJA RADA JAVNIH TUZILASTAVA U RS (2) a - Funkciiu iavnog tužilaštva vrše Republički JT i drugi javni tužioci u skladu sa ZJT. b - Zamenik JT zamenjuje JT pri vršenju tužilačke funkcije i dužan ie da postupa po njegovim uputstvima. v - Zamenik JT dužan je da izvrši sve radnie koje mu JT poveri. g - O n može bez posebnog ovlašćenja da preduzme svaku radniu na koju je tužilac ovlašćen. d - JT bira Narodna skupština, na predlog Vlade. dj - Mandat JT traje šest godina i može biti ponovo biran. e - Viada predlaže NS iednog ili vise kandidata za izbor na funkciju JT, sa liste kandidata koie utvrduje DVT. z - O predloženim kandidatima za Republičkog JT pribavlja se mišljenie nadležnog odbora NS za pravosude i upravu. i - Ako Republički JT po prestanku mandata ne bude ponovo izabran na istu funkciju, ili mu funkcija prestalne na lični zahtev, DVT obavezno bira zamenika RJT. j - Ako JT ne bude ponovo izabran na istu funkciju kada mu prestane mandat ili mu funkcija JT prestane na lični zahtev, bira se zamenik JT, o čemupdluku donosi DVT. 1 - Prema URS mandat zameniku JT koji je prvi put izabran traje Sgodine. Ij - NS, na predlog DVT, bira za zamenika JT lice koje se prvi put bira na ovu funkciju na period od tri godine. m - DVT bira zamenike JT za trajno obavljanje funkcije, u istom ili drugom javnom tužilaštvu. n - DVT odlučuje i o izboru zamenika JT koji su na stalnoj funkciji u drugo ili vise javno tužilaštvo. nj - Broj zamenika javnih tužilaca za svako javno tužilaštvo utvrđuje DVT, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministra nadležnog za pravosude o - OSOBLJE u javnom tužilaštvu čine tužilački pomoćnici, tužilački pripravnici i državni službenici i nameštenici zaposleni na administrativnim, tehničkim, računovodstvenim, informacionim i drugim pratećim poslovima značajnim za javno tužilaštvo. P - Broi osoblja u javnom tužilaštvu određuje JT aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, uz saglasnost ministra nadležnog za pravosude.

91. DRZAVNO VECE TUZILACA (10) a - DVT je samostalan i nezavisan organ koji obezbeđuie i garantuje samostalnost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca u skladu sa Zakonom. b - DVT ima 11 članova. v - Prema URS uSASTAV DVT ulaze Republički JT, ministar nadležan za pravosude i predsednik nadležnog odbora Narodne skupgtine za pravosude i upravu, kao članovipo polozaju i 8 izbornih članova koie bira Narodna skupština. g-Izborne članove čine 6 J10ff)zarnenika JT sa stalnom funkcijom, od kojih je jedan sa 148

teritoriie AP, i dva ugledna i istaknuta pravnika sa naimanie 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor"pravn¥g fakulteta. d - Republički JT je predsednik DVT, predstavlja ga i rukovodi njegovim radom. dj - U NADLEŽNOST DVT, između ostalog, spada:(f| utvrdivanje liste kandidata za izbor Republičkog JT i javnih tužilaca, koiu dostavlia VladiifZt predlaganjeNS kandidata zaprvi izbor za zamenika JT:(T$ izbor zamenika JT za traino obavlianie funkciie zamenika JT^3| izbor zamenika JT koji su na stalnoi funkciji za zamenike JT u višem javnom tužilaštvu; ffDodlučivam'e o prestanku funkciie zamenika JT:/ffS) utvrdivanie razloga za razrešenje JT i zamenika JT;(]J odlučivanje o udalieniu Republičkog JT; (fj postavljanje vršioca dužnosti Republiekog JTfH odlučivanje po prigovoru na odluku o udaljenju JT i zamenika JT; (tub utvrdivanie koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi u suprotnosti sa dostojanstvom i samostalnošću javnog tužilaštva;(jt?) daje mišlienje o izmenama postojeeih ili donošenju novih zakona koji uređuju položaj i postupanje JT i zamenika JT, organizaciju javnog tužilaštva, kao i drugih zakona koje javna tužilaštva primenjuju(^| donosi Etički kodeks;(ul| donosi Pravilnik o merilima za vrednovanje rada JT i zamenika JT; 14) obavlja i druge poslove predviđene zakonom. e - DVT radi u sednieama, koje saziva predsednik po sopstvenoi iniciiativi ili na predlog najmanje tri članaTJVTT ž - DVTodržava sednice kada ie prisustno naimanie šest elanova DVT. Po odluci DVT sednica može biti i javna. *" z - Odluke DVT donose se većinom glasova svih elanova. i - Odluke DVT moraju biti obrazložene ako je protiv njih dozvoljen pravni lek i kada je to propisano zakonom i Poslovnikom . a - OVLAŠĆENI PREDLAGAČ za izborne članove DVT iz reda JT i zamenika JT je Državno veće. b - Ovlašćeni predlagač za izbornog člana DVT iz reda advokata je Advokatska komora Srbije. v - Kandidate za izbomog člana DVTiz reda profesora pravnog fakulteta predlaže zaiednieka sednica dekana pravnih fakulteta u Republiei Srbiii. g - Kandidat za izbornog elana DVT iz reda JT i zamenika može biti svaki JT i zamenik JT u Republici Srbiji koji se nalazi na funkciji JT, odnosno zamenika JT naimanie sedam eodina. d - JT i zamenici JT biraju kandidate za DVT na osnovu slobodnog, opšteg, jednakog i neposrednog izbornog prava, tajnim glasanjem. dj - Pravo da biraju kandidate za DVT imaju svi JT i zamenici JT, e - JT i zamenik JT glasa samo za kandidata sa liste kandidata one vrste, odnosno stepena javnog tužilaštva u kojem vrši svoju funkciju. ž - JT, odnosno zamenik JT sa teritorije AP, osim za pomenutu listu kandidata, glasa i za Jistu kandidata za javna tužilaštva sa teritorije AP. z - Izborne elanove DVT bira Narodna skupština na predlog ovlašćenih predlagača. i - Narodna skupština bira, za člana DVTiz reda javnih JT i zamenika javnih JT, po jednog kandidata sa svake liste kandidata. j - Ako izabrani clan DVT bez opravdanog razloga ne stupi na funkciiu u roku od 30 dana od dana izbora u Narodnoj skupštini smatraće se da niie ni izabran. k - U torn slučaju DVTorganizuje ponovljene izbore za ovog člana u roku od 60 dana. 149

1 - Članovi DVT uživa IMUNITET kao JT. lj -To znači da član DVT ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja odluka DVT. m - Čtan DVT ne može biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog KD učinjenog u obavljanju funkcije člana DVT bez odobrenja nadležnog odboraNS. a - MANDAT izbornih članova DVT traje pet godina i oni mogu biti ponovo birani, ali ne uzastopno. b - Članovima po polojaju PREST AJE FUNKCIJA u DVT kada im prestane funkcija po osnovu koje su postali članovi DVT. v - Izbornim članovima funkcija u DVT prestaje:£j) trajnim gubitkom radne sposobnosti za obavTjšSjeTuhkcije člana DVT,@ostavkom na članstvo u DVT, (Jlistekom mandata i ^razrešeniem. g - Izbornim članovima DVT iz redajavnih JT i zamenika javnih JT prestaje funkeiia u DVT j prestankom funkcije JT i zamenika JT, d - Izbornom članu DVTiz, reda advokaia prestaje funkcija u DVTi brisaniem iz imenika advokata. dj - Izbornom čianu DVTiz redaprofesora prestaje funkcija u DVTi prestankom zvania profesora pravnog fakulteta. e - Izborni član DVT RAZRESAVA se funkcije pre isteka vremena na koje je izabran ako: (nVfunkciju člana DVT ne vrši u skladu sa Ustavom i zakonomlJŽf ako bude osuđen za KD na bezuslovnu kaznu zatvora. odnosno za KD koje ga čini nedostojnim za vršenje funkcije člana DVT. z ~ DSICIJATIVU za razrešenje izbornog člana DVT može podneti svaki elan DVT. ~ z - Incijativu za razrešenje izbornog člana DVT iz reda JT i zamenika JT može podneti i svaki JT. i - Inicijativu za razrešenje izbornog člana DVTiz reda advokaia, odnosno profesora pravnog fakulteta mogu podneti njihovi ovlašćeni predlagači. j - Ako oceni da razlozi za razrešenje nisu učinjeni verovatnim, DVT će pismeno obavestiti podnosioca da iniciiativa niie prihvaeena. k - Kada prihvati inicijativu DVT ce3 pre donošenja odluke o pokretanju postupka, omogućiti članu DVT^čiJese razreše1ye"inicira, da se iziasni o navodima iniciiative. I - Odluku o pokretanju postupka razrešenja donosi DVTu roku od 15 dana od prijema inicyative. lj - Odlukom o pokretanju postupka mole se izreći i mera suspenzije do okončanja postupka za razrešenje, ^* " ~" m - Predlog za razrešenje DVT donosi u roku od 30 dana od dana pokretanja postupka, na osnovu koga NS donosi odluku o razrešeniu. n -Nakon podnosenja predloga za razrešenje član DVT obaveznoseudaljujedo donošenja odluke Narodne skupštine.
BOSINA POTPITANJA I) Kojaje njegova osnovna funkcija, 2) Ko bira clanove ovog veca, 3) Sastav veca 4) Nacin izbora, 5) Koliko im traje mandat, 6) Ima H pravnog lekaprotiv odluke oyoga tela - moze se ulozitizalba Ustavnom sudu

2) sastavljanje tužbi.zavrsen pravni fakultet Ipolozen pravosudni ispit. predstavki i drugih podnesaka. 6) obavljanje drugih poslova pravne pomoći u ime i za račun fizičkog ili pravnog lica.Koji su uslovi za upis u imenik advokata. a poslove pružanja pravne pomoći u ortačkom advokatskom društvu obavljaju samo advokati. vrsi se na osnovu podnetog zahteva. kao i arzavljanstvo. žalbi. v -Advokat obavlja poslove advokature u advokatskoi kancelariii ili u ortačkom advokatskom društvu.Advokatura je nezavisna i samostalna profesionalna delatnost pružanja pravne pomoći u ostvarivanju i zaštiti ustavom utvrdenih sloboda i prava i drugih zakonom utvrdenih prava i interesa domaćih i stranih tizičkih i pravnih lica.da bi neko lice moglo da se bavi advokaturom. testamenata. Upis u imenik AK. g -Advokat može imati samo jednu kancelariju.Advokati i ortačka advokatska društva mogu zasnovati radni odnos sa licima koja će obavljati administrativne. finansijske i druge poslove. izjava i drugih isprava. Ortaeko advokatsko društvo ima svoistvo pravnog lica. prijemom i isplatom novca i davanjem izjava i otkaza. poslovna sposobnost.komore RS. preduzećima i drugim pravnim licima. na osnovu kojih to lice ostvaruje neko pravo. potrebdno je da bude upisano u imenik advokata AK i mora poloziti zakletvu u AK. dj . 3) sastavljanje ugovora. da 151 . neosudjivanost za kd koje ga cini nedostojnim za bavljenje advokaturomf dostoinost poverenia za bavljenje advokaturom. tehničke.Delatnost ortačkog advokatskog društva ograničena je samo na bavlienie advokaturom. 4) zastupanje i odbranu fizičkih i pravnih lica pred sudovima i drugim državnim organima. FUNKCIJA ADVOKATURE I NACIN NJENOG OBAVLJANJA (1) a . Ortačko advokatsko društvo upisuje se u sudski registar ako ispunjava uslove za osnivanje tog oblika preduzeća i uz prilaganje saglasnosti adv. d -Ortačko advokatsko društvo mogu da osnuju najmanje dva advokata. b . USLOVI ZA VRSENJE ADVOKATSKE DELATNOSTI (7) a . a ortacka advokatska društva i sa advokatima. 5) zastupanje fizičkih i pravnih lica u njihovim pravnim poslovima zaključivanjem ugovora i poravnanja. b -Pružanie pravne pomoei obuhvata: 1) davanje pravnih saveta. Dva ili vise advokata mogu imati zajedničku advokatsku kancelariju. 93. e .ADVOKATURA 92. molbi.

Advokat je dužan da se stvarno i stalno bavi pružanjem pravne pomoći. O otkazu punomocja advokat je dužan da odmah obavesti nadležni organ koji vodi postupak.Advokat je dužan da stavi svoi potpis i pečat na svaku ispravu ili podnesak koii ie sam sastavio ili koji je sastavljen u ortačkom advokatskom društvu.Advokat je dužan da stranci savesno pruža pravnu pomoć. osim ako postoje razlozi predviđeni zakonom zbog kojih je dužan da odbije zastupanje. ako^rnu u roku od Rodinu dana od prestanka pravosudne funkcije pravnu pomoć zatraži stranka u Cijoj je bilo kojoj drugoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkciie. nastavi sa pružanjem pravne pomoći i posle otkaza akoje to neophodno da se za stranku otklonTšteta koja bi u torn trenutku nastala. z .Advokat ima pravo da otkaže punomoćje za dalje zastupanje u svako doba. da se ne bavi drugom prof. osim ako bi otkaz punomocja naneo stranci nenadoknadivu štetu.profesije.nije u radnom odnosu. d . na zahtev stranke kojoj je otkazao punomocje. u skladu sa zakonom. Ti Poslovi bliže se određuju Kodeksom profesionalne etike advokata.drzavljanin koji po pravu svoie drzave ispunjava usiove za obavljanje adv.Pod kojim uslovima stranae moze obavljati advokaturu kod nas-str.Advokat ne može da se bavi poslovima koji su nespojivi sa ugledom i nezavisnošću advokature. ali naiduže mesec dana po saopitenju otkaza nadležnom organu koji vodi postupak. publicistlckoj.Advokat je dužan da čuva kao tajnu ono što mu je stranka poverila g . humanitamoj i sportskoj oblasti v . PRAVA. prevodilackoj. osim u naucnoj. TGfvokat je dužan da odbiie pruzanje pravne pomoći: ako je u istoi pravnoj stvari zastupao protivnu stranku. ako zakonom nije 152 . u skladu sa zakonom. 5) u drugim slučajevima predviđenim zakonom.Advokat slobodno odlučuje da li će prihvatiti pruzanje pravne pomoći stranci koja mu se obratila.delatnoseu.U pružanju pravne pomoći advokata može da zameni drugi advokat. osim u slučajevima predviđenim zakonom. Advokat ne može odbiti pružanje pravne pomoei ako ga kao zastupnika ili branioca postavi sud.Redovni profesori fakulteta iz pozitivnopravnih predmeta imaju pravo upisa u imenik advokata i bez položenogpravosudnog ispita. a f dj . ako je protivnu stranku zastupao advokat koji radi u zajedničkoi advokatskoj kancelariji ili u istom ortačkom advokatskom društvu. ukoliko je u toj oblasti izmedju RS i njegove domicilne drzave ustanovljena uzajamnost. pedagoskoj. ima pravo na upis u advokatsi imenik. statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata. 94.utvrdjuje se u skladu sa opsteprihvacenim moralnim normama i kodeksom profesionalne etike advokata d . g . i . v . JT ili zamenik JT. b . kao i u slučaju kada bi odbijanje pružanja pravne pomoći nanelo štetu stranci.Kojim aklom se utvrdjuje dostojnost za bavljenje advokaturom . umet. Advokat koji je otkazao punomoćje dužan je da. (D akoje u pravnoj stvari u kojoj stranka traži pravnu pomoć postupao kao nosilac ivpsudne funkcije. odnosno kao sudija. DUZNOSTI I POLOZAJ ADVOKATA a .

Dopustena ie zalba. Protiv konačne odluke o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom može se pokrenuti upravni spor. v .Privremena zabrana bavljenja advokaturom prestaje kada prestanu razlozi zbog koj ih je zabrana određena.Upravni odbor.Advokatu se može privremeno zabraniti bavljenje advokaturom ako je protiv njega pokrenut krivični ili diseiplinski postupak za delo koie ga čini nedostoinim za bavlienie advokaturom.drugačije određeno. PRESTANAK BAVLJENJA ADVOKATUROM jy| .Rešenjem o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom odreduje se i trajanje privremene zabrane. PRIVREMENA ZABRANAI PRESTANAK VRSENJA ADVOKATSE DELATNOSTI a -Advokatu če se privremeno zabraniti bavljenje advokaturom ako je protiv njega određen pritvor. j .U krivičnom postupku iz stava 1. 2. l .6 n . b . 95.Advokat i ortačko advokatsko društvo ne mogu da reklamiraju svoiu delatnost putem sredstava javnog obaveštavanja ili na drugi način.0 određivanfu pritvora protiv advokata protiv koga je pokrenut postupak zbog krivičnog dela učinjenog u vezi sa vršenjem advokatske dužnosti sud obaveštava advokatsku komoru republike.Advokat je dužan da izda stranei potvrdu na iznos primlien na ime nagrade i naknade.Odluka o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom može da se donese i kad je pokrenut postupak za poništai upisa u imenik advokata g . što se utvrđuje rešenjem nadležne advokatske komore. ovog člana pretres prostoriia advokatske kancelarije i ortačkog advokatskog društva može da se izvrši samo na osnovu odluke nadležnog suda. ako bude lišen posiovne sposobnosti J4) ako mu je izrečena disciplinska mera brisanja iz imenika advokata @ ako mu je u krivičnorn postupku izrečena mera bezbednosti zabrane bavlienja advokaturom (^ ako je pravnosnažnom presudom osuden za kd koie ga cini nedostoinim za bavljenje advokaturom (j) ako je pravnosnažnom presudom osuden za krivifino delo na kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci Up ako se utvrdi da se ne bavi advokaturom neprekidno duže od šest meseei (% ako zasnuje radni odnos 153 . lj . m .Advokatska komora može organizovati pružanje besplatne pravne pomoći građanima nateritoriji opštinskog. d .Advokatu prestaje pravo bavljenja advokaturom: ^ako podnese zahtev za brisanie iz imenika advokata ako mu prestaje državlianstvo.0 privremenoj zabrani bavljenja advokaturom odlueufe nadležni organ određen statutom advokatske komore republike. k .Advokat ima pravo na nagradu za svoj rad i naknadu troškova u vezi sa radom prema tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata (advokatskoj tarifi). ili ako se disciplinski postupak ne može uspešno sprovesti bez privremene zabrane bavljenja advokaturom.

a u roku od 60 dana ne nastavi da se bavi advokaturom samostalno ili u ortačkom advokatskom društvu e .Advokati i advokatski pripravnici odgovorni su za savesno bavljenje advokaturom i cuvanjem njenog ugleda. b -_Za utvrdivanje povrede dužnosti advokata i ugleda advokature. postupak za urvrđivanie disciplinske odgovornosti i izricanie disciplinskih mera. a naročito očigledno nesavesno vršenje advokaturc^pružanje pravne pomoći u slučajevima u kojima je advokat dužan da odbije pružanje pravne pomoćif bavljenje poslovima koji su nespoiivi sa ugledom i nezavisnošću advokature. kao i odbijanje izdavania strahci potvrde za primlieni iznos 154 .Iznos novčane kazne ne može biti manji od petostrukog iznosa nainiže nagrade niti veći od petostrukog iznosa najviše nagrade propisane advokatskom tarifom. odsustva iz drugih razloga koji ne predstavljaju prestanak bavljenja advokaturom.-%ovreda dužnosti euvanja tainef traženie naknade veeeod naknade propisane tarifom.<W) ako je posle sprovedenog stečajnogpostupka ili postupka Ijkvidacije prestalo ortačko advokatsko društvo iii ako advokat istupi iz ortačkog advokatskog društva. g-Mere koje se mogu izreii za povredu dulnosti i ugleda advokature su: ( P novčana kazna. ugleda i kodeksa profesionalne etike advokata. dj . odnosno iz imenika ortačkih advokatskih društava. z . a to su: uslovi i način izbora i razrešenja clanova disciplinskih organa. u ski ad u s njihovim statutima. odnosno odbomičkog mandata. d . utvrđivanje odgovornosti i izricanje mera za te povrede obrazuju se disciplinski organi advokatskih komora republika. ž . nadležni organ određen statutom advokatske komore republike odreduje advokatu privremenu zamenu. kao ni odsustvo akvokata koji je izabran ili postavljen na javnu funkciju u republiekom ili organu uprave AP ili organu jedinice LS dok mu traje mandat natoj funkciji.Odlukanadležnog disciplinskog organa advokatske komore republike kojom je izrečena novčana kazna ima snagu izvršne isprave. a način njihovog korišćenja ureduje se statutom advokatske komore republike. kao i način izvršenja izrečenih mera.Mera brisanja iz imenika advokata. imenika advokatskih pripravnika. odnosno imenika ortačkih advokatskih društava može se izreći samo za težu povredu dužnosti advokata i ugleda advokature.jVe smatra se prestankom bavljenja advokaturom privremeno odsustvo advokata do dve godine* niti odsustvo advokata koji je izabran za poslanika ili odbornika u trajanju poslaničkog. disciplinski sud i disciplinski tuziiac. (2) brisanja iz irnenika advokata. e . 96. ž . teže i lakše povrede dužnosti advokata i ugleda advokature.POD TEŽOM POVREDOM DUŽNOSTI advokata i ugleda advokature smatra s^svako narušavanje duinosti. DISCIPLINSKA ODGOVORNOST ADVOKATA I ADVOKATSKIH PRIPRAVNIKA (10) a . v . z .Statutotn advokatske komore republike utvrduje se: sastav disciplinskih organa.Advokat koji želi da koristi pravo na privremeno odsustvo dužan je da o tome obavesti nadležni organ određen statutom advokatske komore republike.Za vreme trajanja privremene sprečenosti advokata za bavljenje advokaturom zbog bolesti.Sredstva novčanih kazni su prihod advokatske komore republike. iz imenika advokatskih pripravnika.

b .ne. a dve godine za težu povredu dužnosti advokata i ugleda advokature.Zastarelost seprekida svakom radnjom koja se preduzima radi pokretanja disciplinskog postupka ili izvršenja disciplinske mere. advokatski pripravnik ima pravo na zaradu. i . n .Zastareiost pokretania disciplinskog postupka za povredu koja ima obeležje krivičnog dela nastupa u skladu sa odredbama krivičnog zakona.Protiv konačne odluke kojom je izrečena mera brisania iz imenika advokata.Za vreme obavljanja pripravničke prakse. 3) da ima poslovnu sposobnost.Advokatski pripravnik je lice koje se radom na pravnim poslovima kod advokata osposobljava za samostaino bavlienle advokaturom. j . odnosno imenika ortačkih advokatskih društava može se pokrenuti upravni spor.Ima li disciplinsMh prestupa .Osnivač ortačkoe advokatskog društva i advokat zaposlen u društvu koie ie brisano iz imenika advokatskih društava ne mogu osnovati novo advokatsko društvo dok traje izrečena zabrana bavljenja advokaturom. 7) da je zasnovao radni odnos u svojstvu pripravnika kod advokata ili u ortačkom advokatskom društvu. k . a ako ta povreda ima obeležje krivičnog dela . 5) da nije u radnom odnosu.Koje disciplinske mere se mogu izreci .Zastarelost pokretania disciplinskog postupka nastupa protekom jedne godine od dana saznanja za učinjenu lakšu. BOSINA POTPITANJA a . imenika advokatskih pripravnika. odnosno izvršenja izrečene mere. pedagoškoj.Zastarelost izvršenja disciplinskih mera nastupa po proteku jedne godine od dana pravnosnažnosti odluke kojom je mera izrečena. publicističkoj.od dana saznanja za izvršeno krivično delo.nagrade ili naknade. kao i ostala prava iz radnog odnosa utvrđena zakonom i kolektivnim ugovorom. vec samo lakse i teze povrede duznosti b . brisanie iz imenika advokata 97.Posle svakog prekida zastarelosti rok počinje ponovo da tefie. humanitamoj i sportskoj oblasti. prevodilačkoj.Mera brisanja ne može trajati kraće od šest meseci ni duže od pet godina.Ako se posle upisa u imenik advokatskih pripravnika utvrdi da advokatski pripravnik mje 155 . 2) da je diplomirani pravnik. odnosno naknadu za rad. 6) da se ne bavi drugom profesionalnom delatnošću.Advokat kome nije izrečena mera brisanja iz imenika advokata može nastaviti da se bavi advokaturom. m . ali zastarelost u svakom slučaju nastupa kad protekne dva put onoliko vremena koliko je ovim zakonom utvrdeno za zastarelost pokretanja disciplinskog postupka. osim u naučnoj. 4) da nije pravnosnažno osuđivan za krivifina dela koja ga cine nedostojnim za bavljenje advokaturom. ADVOKATSKI PRIPRAVNICI a . 1 . v . lj . Advokatski pripravnik može započeti obavljanje pripravničke prakse ako je upisan u imenik advokatskih pripravnika.Pravo na upis u imenik advokatskih pripravnika ima lice koje ispunjava sledeće uslove: 1) da je državljanin RS. g . umetniekoj.novcana kazna.

odlucivanje o upisu u imenik. disiplinski tuzilac i disciplinski sud. Požarevca. 6) Koji organi vode disciplinski postupak 7) Kako se izricu. v-Regionalne su: Advokatska komora Beograda. tj odredjuju iznosi novcane kazne za advokate zbog disciplinskih povreda .3ponistaiu i brisaniu iz imenika: donosenje tarife o nagradama I naknadama za rad^isini clanarine. d . nadležni organ odreden statutom advokatske komore republike donosi rešenje o ponistaju upisa. 98. b . dj .U slučaju ponistaja upisa. privremenoi zabrani bavlienia. i . j . d . 3) ovlašćenja 4)Koje advokatske komore postoje u RS. l)Staje advokatska komora 2) Organizacija.Izdaju I produzuju advokatsku legitimaciju. ADVOKATSKA KOMORA (8) a -Advokatske komore su profesionalna udruzenja pripadnika adv. donose kodeks profesionalne etike. kao i o pravima stranaca na bavljenje advokaturom u RS.Advokatskom pripravniku prestaje da teče pripravnički staž ako ni posle dve godine od sticanja prava na polaganje pravosudnog ispita ne položi taj ispit.postupak I odlucuju o odgovornosti advokata I advokatskih pripranika. o privremenoj zabrani i prestanku prava bavljenja advokaturom.prema iznosu naknada za rad advokata utvrdiemh advokatskom tarifom.organi su skupstina . ponjstaju i brisaniu iz imenika.koju cine svi advokati ipripravnici. privremenom prestanku bavljenja advokaturom i privremenoi zabrani bavllenia.Advokatski pripravnik je dužan da radi po uputstvima i u okviru ovlašćenja dobijenih od advokata kod koga obavlja pripravnieku praksu. Advokatski pripravnik može da zameniuie advokata kod kogaje na pripravničkoj praksi i kad je advokat ovlašćen da zameniuie drugoe advokata.ispunjavao uslove za upis. ortacka adv.postoje Advokatska komora Srbiie.Advokatski pripravnik može da zamenjuje pred sudovima i drugim organima i organizacijama samo advokata kod koga je na pripravničkoj praksi.Organi advokatske komore koji vode disciplinski postupak su disiplinski tuzilac i disciplinski sud. Čaćka. dj . Zaiečara i Šapca g .Advokatski pripravnik ne može samostalno i za svoj račun da se bavi advokaturom. tj. a protiv konacne odluke kojom je izrecena mera brisanja iz imenika.Na advokatske pripravnike shodno se primeniuiu odredbe ovog zakona o postupku upisa u imenik advokata. pokrafinske i regionalne komore. anjihovi disciplinksi organi vode disc. Iznos novčane kazne ne može biti manji od petostrukos iznosa nainiže nagrade niti veći od . predsednik.drustva i adv. 5) Kojajavna ovlašćenja vrši Advokatska komora 6) Mogu li voditi disciplinski postupak. e . Organizovane su po leritoriialnom principu.pripravnici. Postupak je dvostepeji.Organizacija .profesije u koju se obavezno udruzuju advokati. moze se voditi upravni spor. z . upravni i nadzorni odbor. o pravima i dužnostima advokata. Niša.Javna ovlašćenja komore su izmedju ostalog upjls advokata u advokatski imenik.OVLASCENJA . e . Kraquievca. vreme koje je advokatski pripravnik proveo na radu kod advokata ne priznaje se u staž potreban za polaganje pravosudnog ispita.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->