SKRIPTA IZ U STAVNOG PRAV A Po pitanjima Dr.

Bose Nenadić 2009/2010

S K R I P T A IZ U S T A V N O G PRAVA PO
Ji X X / V 1 1 J 1lYA A. U Av • Jt$ \J
Y$ Hi

l i JtL 11 rV U A v^

PREDGOVOR

Drage kolege, autori ove skripte (istini za volju jedinog pravog priručnika) za ustavno pravo, potrudili su se da njenim kupcima i korisnicima maksimalno olakšaju spremanje ovog ispita. U septembarskom ispitnom roku trijumfovale smo u dugoj i napornoj borbi zvanoj pravosudni ispit Na ustavnom pravu, kao i pojedinim drugim ispitima, dobile smo odliku. Posle vise rokova upornog slušanja ovog ispita, kod veoma zahtevnog, ali krajnje prayicnog ispitivača, predsednice Ustavnog suda dr.Bose Nenadić i brižljivo sakupljenih potpitanja, dosli smo na ideju da svojim kolegama uštedimo trud i ukažemo im na sva važna pitanja iz ove veoma kompleksne oblasti. S toga smo skriptu napravile po listi zvaničnih pitanja, koje je izdala dr.Bosa Nenadie, a mogu se naći u Ministarstvu pravde RS. Uzeli smo u obzir sva njena potpitanja i odgovore na njih, koji se nalaze u mnogobrojnim zakonima neophodnim za pripremu ovog ispita. Ugradili smo ih tekst odgovora na pitanja, koji sledi posle svakog pitanja ponaosob. Na kraju svakog pitanja, stavili smo najčešea potpitanja pomenutog ispitivaea, kao važan podsetnik prilikom nekoliko poslednjih ponavljanja. Medjutim, nismo se na tome zaustavile. Tekst svih pitanja smo podvukle, boldovale i slično, u zavisnosti od važnosti informacija, a na početku svake rečenice nalaze se azbučna slova. Sve ovo uradile smo radi lakšeg uočavanja i memorisanja stvari koje se moraju znati. Prilikom izrade ove skripte imale smo u vidu stil kojim su priručnici koje je izdao Pravni fakultet ili Projuris napisani. Na mnogim mestima, oskudno i potpuno nejasnoprepisani su delovi URS u prvom, a zakona u drugom priručniku, uz tek poneko teorijsko objašnjenje i neobavezne i za ispit neupotrebljive komentare tekstopisaca pomenutih priručnika. Ova skripta će vepma koristiti i kolegama koje polažu u ostale dve ispitne komisije, a naročito kod profesorke Olivere Vučić. O koristi koju ćete imati prilikom učenja iz ove skripte reći ćemo vam u par rečenica; 1. kompletna materija obradjena je na jednom mestu, 2. pisana je drugačijim stilom - jasno, logično i lako za pamćenje, 1

3. izrazito uočtjive te lako pamtljive veoma bitne stvari - prvenstveno za potrebe ispita ali i za budući rad, 4. potpitanja- kao najvažnije stvari koje morate znati kod svakog ispitivača, da bi ste ovaj predmetpoložili izprvogpokušaja, 5. naznaku koja se pitanja zaista moraju znati i u svim komisijama najviše pitaju, Želele bi smo povratne informacije o vašem iskustvu na ispitu posle korišćenja ove skripte i da razmotrimo vaše sugestije, kako bismo zajedno postigli maksimalno dobre rezultate. Od sveg srca vam želimo sreću prilikom spremanja ovog ispita i odličan uspeh na svim, a naročito na ustavnom pravu. Uz najiskreniji savet, da ni od jednog ispita ne odustanete, već da se na svakom lavovski borite za diplomu koja vam pripada, Srdačno Jelena i Neda Beograd, decembar 2009. god.

NAPOMENA: pitanja, 6? Broi u zagradi pored roka. označava koliko puta je to pitanje pitala počev od martovskog ispitnog 2. Na kraju skripte poklon prilog pitanja iz septembarskog ispitnog roka. 3. Kompletno pravosudje - sudovi, tužilaštvo i advokatura uradjeni su po novim zakonima, koji stupaju nasnagu 1. januara2010 godine. 4. Skripta je rađena pre stupanja na snagu novog Statuta APV, tako da je eventualno potrebno pogledati Statut APV i Zakon o utvrdjivanju nadležnosti APV, koji je preduslov za donošenje Statuta APV.

2

Sluzbenaupotrebajezikaipisma 5. OdlucivanjeuNS 40. Odnos Predsednika i NS 27. Postupak donosenja zakona (NBS moze predloziti zakone iz oblasti bankarskog sistema.prelazi u visoki savet sudstva. Visoki savet sudstva sastav I nadleznost 7. Drzvavljanstvo 8. Licna slobode i prava zabrana diskrimancije 11. Nadleznost organa jedinicaLS 37. Pravo svojine po Ustavu 17. nasledje i poklon su transferna sredstva 15. Nadleznost Predsednika RS i akti 9. neposredno. Nacelo podele vlasti 14. Nadleznost trgovinskog siida 19. Finansiranje nadleznosti RS li budzetsko finansiranje 39. Izbor i prestanak madnata sudije 41. Nadleznost Vlade 12. Nadleznost Opstinskog suda 25. Nadleznost Vrhovnog suda na Opstoj sednici 47. Nadleznosti NS i akti 18. pravo na strajk 3.u kojoj je neophodno 42. Postupak promene URS 23. Nadzor nad sudovima po postupanju u rokovima od strne ministarstva pravde (sta je veiiko personalne vece. kreditne i monetarne polltike. Ostvarivanje i zastita prava zajemcenih ustavom (ljud i manjinaska prava) kako se ostvaraju.09.u kojojraeri. u granicama koje je ustav odredio . 2. Nadleznosti jedinicaLS 24. Nadleznost Okruznog suda 28. Izvomi i povereni posiovi LS 6. Socijalna prava. Uslovi za obavljanje advokatske delatnosti (organi komore) 31.koji su organi. devizne politke) 33. obavezno socijatao osiguranje 29. Nadleznost Viseg trgovinskog suda 13.5 puta 26. Ekonomske slobode i prava. Vrhovni kasaeioni sud 4. Finansiranje jediniea LS -porez n imovinu.i odluku i resenje (procesno) 44. sta rade ministarstva i koje akte donose 34.sukob nadleznosti). Naeelo politickog pluralizma 20. ne postoji) i sta je Nadozrni odbor Vrhovno suda srbije 38. odluka resenje zaljueke. Prava i duznosti roditelja po URS (prava deteta) 32.1. Drzavna teritorija i amblemi 45. Drzavno veee tuzilaca po TJstavu 10.. Nacin izbor i prestanak mandate sudija Ustavnog suda ( ko odlueuje o razresenju?) 16. Odnos Vlade iNS 43. Prava i duznosti AP 21. ustavna nacela o sudovima 35. kad resava po ustavnoj zalbi. kada ne donosi odhiku. Postupak izbor i prestanak mandata Vlade 46. Poslanicki imunitet 30. Nacela Tuzilastva . mogu li se ogranici.2009. kada u slucaju vanredno stanju. Vrste ustava 36. Ustavna zalba 22. vec resenje . Vrste i dejstva odluka Ustavnog suda ( sta donosi US. Vrste organa drzavne uprave . PojamUstava 22. inace mogu da se ogranice kada je ustavom to ograniceno. Ustavna naeela o sudovitna .

To je stvarni ustav jedne zemlje koji ima svaka zemlja u svako doba. a drzavnoj vlasti ovlascenja I duznosti al . BOSINA POTPITANJA 1) Normativnipojam ustava. te bi stoga ustav trebalo da garantuje nezavisnost pojedinaca naspram drzave i nezavisnostpojedinih vlasti jedne naspram druge. MATERIJAI SVOJSTVA USTAVA (1) MA TERIJU USTA VA cine pitania koja ustav regulise. rfS) teritorijalnu organizaciju drzave. Prema Levenstajnu ne moze se ocekivati da nosioci drzavne vlasti sami sebe ogranicavaju u cilju zastite gradjana od zloupotrebe vlasti.USTAV U FORMALNOM SMISLU .USTAV U MATERIJALNOM SMISLU . uredbe Vlade kojima se izvrsavaju ti zakoni itd.. tako i izmedju drzave i NJENIH TERITORUALNIH JEDINICA. fakticki odnos sila koji postoji u jednom drustvu. buduci da ogranicava drzavnu vlast.Prema jednom shvatanju materiju ustava cini drzava.■f.po Lasalu je to realni. [\bj.odredjuje se prema stvarnom odnosu drzave i drustva. a2 . Q)-POLITICKI POJAM USTAVA . drugim recima to je predmet ustava. kao sto je nas. Ustav je osnovni instrument kontrole drzave. Po teoretiearima postoji nekoliko osnovnih shvatanja: (to . fakticki stavljajuci je pod kontrolu.... funkcionisanje i odnosi kako drzavnih vlasti mediusobno.. .odredjuje se prema sadrzini pravila koja su od najvece vaznosti za drzavu .. USTAVKAO OSNOVNIIZVOR / ly POJAM USTAVA (it)) USTAVNOGPRAVA @-NORMATIVNIPOJAM USTA VA .SOCIOLOSKI POJAM USTAVA . 2) Staje ustav uformalnom smislu. To je akt koji uredjuje medjusobne odnose izmedju vlasti u drzavi i medjusobne odnose izmedju pojedinca i drzave. koji gradjanima dodeljuje prava i odgovornosti. Jovanovicu ustav obuhvata 2 vrste pravila: ona kojima se organizuju drz.vlasti i one kojima se jemce licne slobode gradjana.. ogranizaciia. Za njega je sininim cvrst ustav. a odnose se na(jp organizaciju drzavnih vlasti iTj ljudska prava. Prema S. zakoni.prema postupku donosenja odredjuje se kao skup pravila koja se donose i menjaju po postupku tezem od postupka za donosenje obicnih zakona . To je akt na osnovu koga se upravlia zemljom. Ustav u materijalnom smislu su Ustavni zakon za sprovodjenje ustava.OSNOVNIZAKON KOJI USTANOVLJAVA ORGANIZACIJU DRZAVE i propisuje prava gradiana. 3) Staje ustav u materijalnom smislu 2.

procesnog ill upravnog prava. gradjanskog.b .-HH—. a to je ustvavotvorna vlast./^ JUSTAVNI SUD na zahtev.^ to je jedini pravni akt koji odredjuje vlastitu pravnu snagu.ORGANA JE DA ZASTUPAJU I STITE DRZAVNE INTERESE SRBIJE NA KOSOVU. k-PROGRAMSKO-DEKLARATIVNI-jer se od njega ocekuje da vazi u buducnosti..—. g . IMA POLOZAJ SUSTINSKE AUTONOMIJE.Prema Kelzenu obuhvata norme koiima se regulise zakonodavni postupak.NAJVISI OPSTIPRA VNIAKT (OPA) . ali u odredjenoj meri odredjuje i sadrzinu buducih zakona. ■ e . Pravna svojstva su da je to OSNOVNIZAKON INAJVISI OPA.-. nego deo krivicnog. z .Prema trecem shvatanju ideopoklonika u politickom smislu.u '" » ^ ———— i f -. Sud moze ispitivati FORMALNU ustavnost zakona. PROGRAM USTAVA JE SKUP ZAHTEVA cijim ostvarivanjem propisano ustvano uredienie treba da tezi. Ustav sadrzi pravila koja se ticu organakoji treba donesu zakone i postupka za donosenja zakona. i ..S VOJSTVA USTA VA .|5) uslovljava vazenje svih drugih pr.propisa^j njegov donosilac je pravno suveren.. originarna i neogranicena pravom.OSNOVNI ZAKON je zbog toga sto:{p donosi poseban ustavotvomi o r g a n s se njima predvidjaju zakonodavni organi i zakonodavni postupak^)) sadrzi apstraktnijapravnapravila od onih koje sadrzi zakongf OBUHVATA NAJSIRU MATERIJU PRAVNOG NORMIRANJA. Takodje ustav moze sadrzati i propise koji se odnose na upravnu i sudsku vlast. d. Sankeija za nesaglasnost svih ostalih OPA ogleda se u mehanizmu za lisavanje pravne snage istih.-H-. ali i pravnu snagu svih drugih OPA.jer je zbog karaktera svog predmeta podlozan utieajima filozofoskih mislienia i politcikih teorija i ideologija.redovnog suda... OBAVEZE SVIH DR. a moze ispitivati i MATERIJALNU ustavnost zakona. kao i medjusobnim odnosimapojedinih funkcija drzavne vlasti. ali oni nisu deo ustava u materijalnom smislu. Jj-PJEUEAMBITLA ..... prilikom stvaranja drzavne volje IT .imamo par pravnih i par nepravnih svojstvava ustava. VRSTE USTAVA (5) . rnateriju ustava cini SISTEM STVARNOG15GRANICENJA DRZAVNE VLASTI.prema cetvrtom shvatanju materiju ustava cini ODNOS IZMEDJU NOSILACA VLASTI I ONIH NAD KOJIMA SE VLAST VRSI. 3. dj .—MM—■ „ i — l ^ I ^ l l l ■ ■—'—-HH.cjljeviXJ) ISTICANJE DA JE SRBIJA DRZAVA SRPSKOG NARODA I RAVNOPRAVNOST SVIH GRADJANA KOJI ZIVE U NJOJ I SVIH DRUGIH NACIONALNIH ZAJEDWICA^AP KIM JE SASTAVNI DEO TERITORIJE RS.zato sto:^3 iz njega proizilazi pravni sistem zemlje u celosti. v .. u smislu DA Lllf ZAKON DONEO ZAKONODAVNI ORGAN PO ZAKONODAVNOM POSTUPKU.2 postupka za ispitivanje i ukidanje neustavnog zakona:(f) od strane REDOVNOG SUDA ex officio ili na zahtev stranke prilikom primene zakona na konkretan slucaj.IDEOLOSKO POLITICKI AKT . anepravna da je to programsko deklarativni i ideolosko politicki akt. a u vezi sa ulogom drzave u drustvi^ odnosom pojedinea u drzavi i obrnuto. u smislu DA LI JE NORMA SADRZANA U ZAKONU U SAGLASNOSTI SA USTAVOM.

Nakon toga akt o promeni sastavlja radno telo. 3) SEMANTICKI.NEKODIFIKOVANI . ili delova URSflj nema zabrane da se URS u odredienom vremehskom periodu od stupania na snagu ne može menjati. ustav postoji i u potpunosti se primenjuje u stvarnosti. 2) USTAVNIPAKTOVI.ontolosko merilo koje govori o postoianiu ustava u stvarnosti.OVLASCENIPREDLAGACI -$ min.prema donosiocu 1) OKTROISANI. Ako predlog za promenu ne bude prihvacen. e . ( J .izlozen je u iednom pravnom aktu g . koji ne moraju imati snagu ustava u formalnom smislu Prema nacinu niihovos donosenia i promene ustavi mogu biti. ali se ne primenjuje u politickoj stvarnosti. II faza: izrada akta o promeni URS i usvaianie istog tog akta. akt o promeni URS.a .NEPISANI .to je svecani. primer ustavne povelje SCO. donosi ga VLADAR. Dostavlia mu ga strucna sluzbaNS TPred NS vodi se rasprava o pojedinostima i u nacelu. ali na slozeniii naein od onog na koji donosi zakone. 150.CVRSTI .donose se i menjaju na isti nacin kao i obicni zakoni.norme O PREDMETU USTAVA i nalaze se u ustavnim konvenciiama i obicaiima. 1/3 nar.rasut je u vise pravnih akata.odbor za ustavna pitanjaNS . ili redovni zakonodavni organ.@}min. .ODLUKU o promeni URS donosi Narodna skupstina (NS) 2/3 vecinom glasova od ukupnog broja nar. dj .KARAKTERISTIKE POSTUPKA za promenu ustava(j) dvoiak. Dakle donosi ih ustavotvornn vlast.@ Vlada.MEKI . u zavisnosti od delova URS koji se menjaju^J vazi i za totalnu i za parcijalnu promenu ustavaf§| nepostojanie zabrana za promenu poiedinih ustavnih institucija. Ako se ne trazi poseban postupak fobavezni referendum) za promenu URS. PROMENA URS (9) a . promeni URS npjfanjima sarir^nirp u odbijenom predlogu ne moze se pristupiti u narednih godinu dana. ustav postoji po imenu. Njih donosi zakonodavna vlast.poslanika g .POSTUPAKZA PROMENU USTA VA PRED NS .000 gradjana.0PredsednikRS. koji su stvarani tokom duzeg vremenskog perioda i cija obaveznost proizilazi iz postovanja istih.PISANI . v .DVE FAZE -1 faza: predlog za promenu URS i usvajanie predloga. b .NS usvaia predloz za promenu URS 2/3 vecinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. usvaia NS 2/3 vecinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. ali se kroii po men aktuelnih nosilaca vlasti. pisani dokument u kojem se nalaze norme KOJIMA SE UREDJUJE MATERIJA USTAVA. d .okrenuti su sadasniosti i pravno oblaee realnost 4) USTAVI koje donosi predstavnistvo naroda z . /flURS se ne može se meniati za vreme ratnog i vanrednog stanja po cl. Mogu se stavljati amandmam. v .KODIFIKOVANI . 4. 1) NORMATIVAN saglasnost politicke stvarnosti i ustava 2) NOMINALAN.204. donosi ih vladar u saglasnosti sa predstavnickim telom. posle sprovedenog pretresa.poslanika. 3) USTAVI BILANSI .kada ga donosi poseban drzavni organ kome je to osnovni zadatak. b .

A STUPA NA SNAGU KADA JE NS PROGLASIODLUKOM. Jednom recju. i.svecana. pogotovo onih prioritetnih ( 31.2008. Danom stupanja na snagu Ustavnog zakonaprestao ie da važi prethodni Ustavni zakon za sprovodenje Ustava Republike Srbije. Njima se moze menjati ili pak dopunjavati URS.amandamani su forma akta o promeni URS. Stoga se dodaju na kraju ustavnog teksta. Ustavni sud moze da oceniuje ustavnost ovog zakona. e . rokovi za uskladiivanie zakona sa novim URS. ^. a ukoliko odluci da akt o promeni URS stavi na potvrdjivanje na republicki rerferndum. poslanike skupstine AP (raspisuje ih predsednik NS). Promena URS je usvojena ako je za promenu na ref.FAKULTATIVNI REFERENDUM . pravno je obavezujuca.(ŽPnacela URS^ff'liudska i maniinsKa prava 1 slobode^f)' uredjenie vlasti. IkmsmJ^. Sastavni su delovi URS.je za pitanja koja supredvidjena pretposlednjom glavom URS i odnose se na^p preambula URS.Po usvajanju akta o promeni URS NS moze odluciti da ga gradjani potvrde na repubiickom referendumu koji je fakultativnos karwdera . gradiani se na referendumu iziasniavaju u roku od 60 dana od dana usvaiania akta o promeni URS.OBAVEZNI REFERENDUM . menja se po pravilima koja vaze za promenu URS . glasala vecina izaslih biraca. prema kojima promena preambule ulazi u pitania koia idu na obavezan referendum). javnih tuzilaca i njihovih zamenika i reizbora istih^i-ok za uskladjivanje zakona sa ustavom. postavlja nacela ustava. a zaTGlvfseP" lamoTcaze'da irnapolozai sustinske autonomiie. Usvaja se po istim pravihma koia vaze za promenu ustava. Ako NS ne odluci da akt o promeni URS stavi na potvrdiivanje na fakultativnom referendumu. jer je nacinom promene ustava ucinjen obaveznom (sto se vidi iz odredbi poslednje glave ustava.USIAVNFZMON'ZA SPR9V&DJENJEURS je Akt koiim se urediuie prelazak na novi ustav.OBLICI PROMENE USTAVA . U torn periodu se mora trpeti nesaglasnost sa ustavom po nalogu zakonodavca.odnosi se na uzi krug pitanja. organizacija i sluzbi do njihovog konstituisania^Zl rokoyj za odrzavanje izbora za narodne poslanike. Imaju istu pravnu snagu kao i norme URS i donose se p_o postupku predvidjenom za promenu ustava.prethodi mu. PROMENA URS je USVOJENA IZGLASA VAN JEM u NS. godine bio ie rok za usaglasavanie zakona iz 90 . z. koia izmediu ostalog govori o promeni preambule. odboraike u skupstinamajedinica LS(3)!datum prestanka mandata svih sudija. ako istim nije odredjeno da prestaju da vaze. SPECIFICNA ie po tome sto se u niol ne pominie AP Voivodina. 12.tih godina sa novim ustavom.K"*^^SApliEB^AMBtffiE'"-je u izrazavanju odredjenih ideoloskih ipolitickih stavova o karakteru i ulozi drzave . NS moze odluciti da predlog o promeni URS ne stavi na potvrdjivanje gradjanima.^1 proglašavanie ratnog i vanrednoe stania/Š?odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju^postupak za promenu URS -a. Ovim zakonom UTVRDJUJU SHlr nastavak rada republickih organa vlasti. zakoni i drugi rep. odnosu pojedinca prema drzavi i obratno. predsednika RS. dj . Stupa na snasu danom proglasenja od strane NS odlukom. nije normativnog karaktera. BOSINA POTPITANJA: 6 . medjusobnim odnosima pojedinih funkcija drzavne vlasti i navodjenju ciljeva koji se zele postici donosenjem ustava. jer u noj nisu formulisana pravila ponasanja. 2/3 vecinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. sastavni je deo ustava. ali ne po ustavotvornom postupku. motive za donosenje ustava. ier niie ustav.propisi ostaju na snazi do njihovog uskladjivanja sa URS u rokovima predvidjenim ovim zakonom. ^"-WOR%^''PteAMŠtJliE : .

zaštite na radu. politiku i mere zapodsticanje ravnomernog razvojapojedinih delova RS. prekršajnom i drugom postupku koji se vodi pred nadležnim državnim organom i >. monetami. 7. poreski sistem.Regulisane su u clanu 97 Ustava. B3 organizaciiu. drugih propisa i opštih akatafamnestije i pomilovanja za krivična dela. 4.UREDJUJE znaci da donosi zakone koiima ce se urediti te oblasti v . (pjjedinstveno tržište. fTj sistem prelaska granice i kontrok^pmm£ta roba. ($ sistem u oblasti radnih odnosa. a to su-^Vfporezl sudske i administrativne taksej^ prihodi od akcizaj^carine $fprivatizacije. nezavisnost. Q) teritorijalnu organizaciiu Republike Srbije. položaj stanaca i stranih pravnih lica. kulture r p razvoj RS. usluga i putničkog saobračaja preko eranice. 3. 6. > sistem u oblastima zdravstva. dj .u laksem razgranicenju nadleznosti RS od nadleznosti AP i iedinica LS. >- NACELA I OSNO VNE INSTITUCIJE USTA VNOG PRA VA \^» f £ NADLEZNOSTI RS (8) . finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti RS. nadleznost i rad republičkih organa.) ako referendum nije obavezan ko daje predlog skiipstini.) koja pitanja moraju ici na referendum. ekonomske odnose sa inostranstvom.FINANSIRANJ1 NADLEZNOSTI RS .) staje ustavni zakon za sprovodjenje ustava. brise o deci. 10. 0) svoiinske i oblizacione odnose i zaštitu svih oblika svojine.Nadleznosti RS moze poveriti AP i jedinicama LS sarno zakonom d .QJ prihodi od novčanih kazni izrečenih u krivičnom.) kako tece postupak zapromenu ustava pred NS. druge propise i opste akte koie je tim zakonorn uredita g . 9. fTfostvarivanie izaštitu sloboda iprava građanafustavnost i zakonitost. (^sistem zaštite i unapredenfaživotne sredine.OBEZBEDJUJE znaci da izvrsava zakone. a riajvaznije su: (jTsuverenost. sistem lokalne samouprave.iz budzeta RS e -IZVORNE PRIHODE BUDZETA RS cine iavni prihodi i primania. 8).Sustina Zakona o raspodeli nadleznosti . hdgovornost i sankcije za povredu sloboda iprava gradana utvrdenih Ustavorh i za povredu zakona. zapošljavanja.(f5)prihodi koje svojom aktivnošću ostvare organi i organizacije RS.) u cemu se ogleda smisao preambule.) kakavje referendum za ostali uzi krug pitanja.4£^"" t i j ■i . obrazovanja. socijalnog osiguranja i dr. 5. ko sastavlja predlog za promenu ustava. bankarski.» "" đ .^ a .l)Ko proglasava ustav i kojim aktom. devizni i carinski sistem. postupak pred sudovima i drugim državnim organima. sistem kreditnih odnosa sa inostranstvom. 0) odbranu i bezbednost Republike Srbije i njenih građana. U torn clanu se ustvari propisuje koje oblasti čgdrustvenog zivota RS uredjuje i obezbediuie. u kojojformi moze bid akt o promeni URS. b . pravnipoložajprivrednih subjekata. utvrdenih Ustavom i zakonom.) kakva je forma preambule. mere za slučaj vanrednog stanja. sociialne zaštite. teritorijalnu celovitost i bezbednost Republike Srbijefnjen međunarodni položaj i odnose sa drugirn državama i međunarodnim organizacijama. 2).

7.N a d drzavnom teritorijom po pravilu moze postojati samo jedna suverena vlast_ z . BOSINA POTPITANJA: 1). a menja se po postupku predviđenom za promenu Ustava.Po sili zakona prenose se\ jedinicama LS . odnosno grada Beograda utvrđuje se deo prihoda koji pripada budžetu gradske opštine. GranicaRS je nepovrediva.) Koji su izvorniprihodi budzeta RS. ili krsenje pravila reenog prava smatra se povredom suvereniteta jedne drzave. proteze se na citavoj njenoi teritoriii. s tim što se tri sedmine pd budzeta Autonomne pokrajine Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.AUTONOMNA POKRAJINA ima izvome prihode kojima finansira svoje nadleznosti.GRB Republike Srbije se koristi kao Veliki grb i kao Mali grb.facu^^u* (OSJJ?.) U cemuje sustina Zakona o raspodeli nadleznosti.osnovne funkciie drzave kao sto su odbrana zemlje. 4). z -IZ PRIHODA BUDZETA RS FINANSIRAJU SE. Ova obelezja drzave bitna su zbog identifikacije drzave u mediunarodnoi zaiednici drzava." awM^-«? Thsj-^t^č .Sta se sve finansira iz prihoda budzeta RS DRZAVNA TERITORIJA IDRZAVNI AMBLEMI (6) &^J^- # ^ £• . 3<?J g-DRZAVNA TERITORIJA ie trodimenzionalna i sastoji se i^0suvozemne oblasti.Republika Srbija ima svoj GRB. Budžet Autonomm pokrajine Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije. Sta regulise clan 97 Ustava. odnosno grada Beograda. ^ i . Koji se deo poreza po sili zakona prenosijedinicama LS. Pravni suverenitet RS.Svaka drzava se sastoji IZ 3 elements. stanovnistvo personalni. 3). zajedno sa zemljinom utrobom ispod nje^l vodenih povrsina u vidu reka i jezera kao \(§) vazdusne oblasti koja se nalazi iznad suvozmenog i vodenog dela drzavne teritorije. a to su teritorija. d . 8 . Finansiranje nadleznosti RS. Vrste i visina izvornih prihoda autonomnih pokrajina određuju se zakonom. ako zakonom nije drukčije određeno. j .) Sta znaci obezbedjuje.{S) lokalne. zastave i himne RS. b .Suvozemna. potkopavanje zemljine utrobe. komunalne i boravisne takse Statutom grada. v . e . vazdusna i vodena oblast cms jedinstvo drzavne teritorije. Grb Republike Srbije jeste grb utvrđen Zakonom o grbu Kraljevine Srbije. a to sir^T? porez na dohodak gradanafS) porez na imovinu^Bj/porez na nasleđe i poklon(jj/porez na prenos_apjoh^ilij[raAa.porezi u delu utvrdenom zakonom. ZASTAVUIHIMNU. a sta uredjuje.oduzeta imovinska korist u torn postupku^jjl primanja odprodaie mpokretnosti u državnoj svoiini i pokretnosti. stanovnistvo i suverena vlast. Njihova upotreba uredjena je zakonom o izgledu i upotrebi grba. 8). Prema URS "teritorija RS je jedinstvena i nedeljiva. — — — — — dj -Neovlasceno preletanje aviona krozvazdusnu oblast.TERITORIJA predstavlia oblast na koioi se prostire drzavna vlast. bezbednost zemlje itd. a koji budžetu grada.£• a . 6). a suverena vlast idealni. Kako se mogu poveriti nadleznosti 5.Teritorija predstavljareajnfelement drzave. Zakonom se određuje ueešće autonomnih pokrajina u delu prihoda Republike Srbije. i . 2.

4.zakonom o pecatu drz.akata. kao na gl. Ako se izbori za drzavne organe i organe AP odnosno LS održavaju istovremeno. naučnih. plava i bela. a Narodne skupštine. brodu Ističe se na biračkim mestima na dan izbora za drzavne organe.GLA VNI GRAD ima poseban status i postoji i poseban Zakon o glavnom gradu. sportskih i sličnih manifestaciia koje su značajne za RS. na biračkim mestima istiee se Državna zastava. o-PECATI I ŠTAMBILJI ustanovljavaju se . prilikom međunarodnih susreta. AP. odozgo na dole: crvena.j . ulazima organa AP I LS. kao i RJT. i u njihovim službenim prostorijama. Zaštitnika građana i na zgradama dip-konz. p . (jb u sastavu državnog pečata. svečanosti i drugih kulturnih.) Sta cini drzavnu teritoriju 7.na vojnim zastavama RS.HJMNA Republike Srbije jeste svečana pesma "Bože pravde".stalno se vijenaglavnomulazu u zgrade drzavnih organa. Vrhovnog kasacionog suda. predstavništava RS u inostranstvu. (J) u sastavu pečata i štambilia gore pomenutih organa f5) na noveu k -Maligrb se upotrebljava: 1) na zgradama ostalih državnih organa. Obe su horizontalnetrobojke. kao i javnih sluzbi na dan državnog praznika RS. Upotrebljava se na vazduhoplovu. Državne revizorske institucije. NBS. Ustavnog suda. BOSINA POTPITANJA 1. način i uslove za izvodenje himne Republike Srbije. nj . Oni su sredstva za potvrdu autentienosti javnih isprava i dr.) Sta supecati i stambilji i cime se ustanovljavaju 6. («>> {% u službenim prostorijama predsednika drzavnih organa vlasti. RJT. na uniformama službenih lica državnih organa. u skladu sa zakonom kojim se uređuje državni pečat. lj .Veliki grb se upotrebljava: ^D na zgradama NS. LS.Razli'fcnzmedju Drzavne i narodne zastave ogleda se u tome sto je na Drzavnoj zastavi istaknut mali grb. Istiee se na biračkim mestima na dan izbora za organe AP I LS. poseban status postoji zbog toga sto se u njemu nalaze glavni drzavni organi.) Dokle se proteze pravni suverenitet RS 8. javnih sluzbi. m-Drzavna zastava . sa poljima istih visina.) Kako se upotrebljavaju drzavni simboli 3. političkih. prilikom proslava. predsednika RS. guvernera NBS. dok je Narodna bez grba. u vreme zasedanja i na državni praznik Republike Srbije. Vlada propisuje bliže kriterijume. omudsmana itd. Vlade. xi^\ ^£~. organa.i drugih organa.) Kada ce sepropisi RS primenjivati na nase drzavljane i van granica RS .) Razlika izmedju drzavne / narodne zastave . u sastavu obrazaca javnih isprava.) Staje glavni grad i ima li poseban status u URS 9.) Zasto su vazrti amblemi 2. l-ZASTAVA Republike Srbije postoji i koristi se kao Narodnazastava i kao Državna zastava. n-Narodna zastava stalno se vije na glavnom ulazu u zgradu NS i glavnom ulazu u zgrade organa AP I LS i iavnih službi.) Kakavje grb na drzavnoj zastavi 5. Pecat ima grb. Oni su neophodni da bi neki akt drzavnog organa proizvodio pravno deistvo.

» . duznosti placanja poreza. atrajan ie sto se obicno zasniva rodjenjem. ^2tvodeniu postupka za ostvarivanje i zaštitu prava. smatra se i upotreba JiP u radu javnih preduzeća i javnih službi.URS u službenoj upotrebi su srpski iezik i ćiriličko pismo. drzavljanima RS zajemcena su sva prava koja propisuje URS nezavisno od toga. b. pokorovanja ustavu i zakonu i si. kao i sa strankama. Pravno poredak jedne zemlje je u celini vazeei za domace drzavljane. smatra se upotreba iezika i pisama u radu: državnih organa. odricanjem i po medj. organa AP. . u smislu Zakona o sluzbenoj upotrebi jezika i pisma. 3) prijemom u drzavljanstvo i 4) medjunarodnim ugovorima.SLUŽBENOM UPOTREBQM JEZIKA I PISAMA (JiP). 3) Sta su bipatridi 8. duznosti i odgovornosti gradana. v .DRZAVLJANSTVO je narocita favno pravna veza izmedju drzava i pojedinca. moze steci drzavljanstvo prijemom. ustanova.Na osnovu drzavljanstva. BOSINA POTPITANJA 1) Kako se stice. b .. preduzeća i drugih organizacija kad vrše javna ovlašćenja Služb.OSNOVSTICANJAIPRESTANKADRZAVLJANSTVA uredjuje se Zakonom o drzavljanstvu. JEZIK U SLUZB1NOJ UPOTREBII PISMO U RS (10) a . gde se oni nalaze.upotrebom JiP. kao i u radu drugih organizacija. a kasnije retko menja. Republika Srbija štiti prava i interese svoiih državliana u inostranstvu. 2) Sta su apatridi. d\-Bipatridi su lica sa dva drzavlianstva. usmenom i pismenom opsteniu organa i organizaciia medusobno. 2) rodjenjem na teritoriji RS. Prestaje otpustom. dok za strance I za apatride mogu da vaze odredjena ogranicenja u pravima i u pogledu utvrdjivanja odredjenih obaveza koje se mogu nametnuti samo odredjenim drzavljanima. ako nisu ispunjeni uslovi da stekne drzavljanstvo druge države. Prema torn zakonu drzavljanstvo se stice 1) poreklom. spada u licna prava. Državljanin Republike Srbije koji ima i drzavljanstvo strane države smatra se državljaninom Republike Srbije kad se nalazi na teritoriji Republike Srbije. odnosno gradanima. v. Redovnog zbog toga sto se apatridi i bipatridi pojavljuju kao izuzeci." dj-Aggtridi su lica bez drzavlianstva. uslov je za uzivanje mnogih prava.(@da ne moze biti lisen prava da promeni drzavljanstvo|3) da ne moze biti proteraru. Tim pravima odgovaraju i odredjene duznosti RS. gradova i opština. To je odnos redovnog i najcesce trajnog karaktera.Da bi smanjio broj apatrida URS predvidja „da dete rođeno u RS ima pravo na drzavljanstvo RS. g . na osnovu Ustava.) DRZAVLJANSTVO RS (6) a. d. poput podloznosti vojnoj obavezi. Službena upotreba drugih jezika i pisama ureduje se zakonom.ZASTITA koju RS pruza svom drzavljaninu pruza sledece garaneiieiffl da ne moze biti lisen drzavljanstva.Službenom upotrebom JiP smatra se naročito upotreba JiP u: (j).7.ugovoru.

odnosno organizacijom koja u vršenju javnih ovlašćenja rešava o njegovom pravu i dužnosti upotrebljava svoj jezik i da se u . Saobraćajni znaci i putni pravci nadrugimputevima. ispisivati i latinienim pismom. (Te se stoga primera radi. naziva trgova i ulica.Statutom opštine.Na teritoriji jedinice lokalne samo uprave gde tradicionalno žive PRIPADNICI f ^«-'w ^ ( V 0 NACIONALNIH MANJINA. naziva organa.Sto se tice SIUZBENE UPOTREBE LATINICNOGPISMA u opštinama u kojima u * j^K" u većem broiu žive pripadnici nac. naj^itoyjabiey. kao i pri ispisivanju drugih iavnih natpisa.Jedinica lokalne samouprave će obavezno uvesti u ravnopravnu službenu upotrebu yf \ jezik i pismo nacionalne manjineukoliko procenatpripadnikate nacionalne manjineu _ ukupnombroju stanovnika na njenoj teritoru? dostiže 15% prema rezultatima poslednjeg popiiastanovništvaT BOSINA POTPITANJA 1). utvrđuje se v službena upotreba latiničnog pisma. latinica.Službenom upotrebom JiP smatra se i upotreba JiP pri: ispisivanju naziva mesta i drugih geografskih naziva. fcx** fl ^" j .Organi i organizacije koje vrše javna ovlašćenja u opštini u kojoj je u službenoj upotrebi i latiničko pismo./ tradicijom.) Kada se prema zakonu o pravima nacionalnih manjina koristi njihov jezik 9. dužni su da gradanima.(yjvodenju propisanih evidencija od strane opštinskih organa i organizacija koje vrše javna ovlašćenja na teritoriji opštine (/Bizdavanju iavnih isprava. na latiniekom pismu dostavliaiu rešenia i druga pismena kojima se rešava o njihovim pravima i obavezama. A dj -Po URS "svako ima pravo da u postupku pred organom. u skladu s njihovom ^ i . organizaciia i firmi.rAy A e . 2. b-SUVERENOST predstavlja suprematiju drzavne vlasti u odnosu na sve druge vlasti na njenoj teritoriji. a^u. štampaiuse ćirilicom i latinicom.rnanjina čije je primarno pismo.SAOBRAĆAJNI ZNACI1 PUTNIPRAVCI na međunarođnim i maeistralnim putevima. kao i drugih isprava koje su od interesa za ostvarivanje zakonom utvrđenih prava građana. 3. bolniee obelezavaju latinicnim slovom H i na putokazima-mora stajati oznacenje bolnice i na eirilici i na latinici) d . kao i svedočanstva i^rugejavne isprave. <^ .se. niihov iezik i pismo može biti u ravnopxaynoi službenoi CJ A . bl . -s<V i . nazivi ulica i trgova i drugi javni natpisi mogu. pored ćiriličnog.-^v?* upotrebi. j g . u službenoj je upotrebi i latinieno pismo..) Kadaje latinica u sluzbenoj upotrebi. Sta se smatra slvzbenom upotrebom JiP. 11 . odnosno nije subordinirana nikakvoj drugoj vlasti na svojoj teritoriji. koji su potcinjeni njenoj suverenoj v'lasti. nazivi mesta i drugi geografski nazivi ispisuju se ćiriličnimfflatiničnim pismom.Moglo bi se reci da spolini element suverenosti podrazumeva nezavisnost države prema drugim državama. obiavliivaniu iavnih poziva.Obrasci javnih isprava za potrebe opština u kojima je u službenoj upotrebi i latinieko ■*s\ pismo. NACELO NARODNE SUVERENOSTI (2) a-Svaka drzava predstavlja zajednicu ljudi nastanjenih na njenoj drzavnoj teritoriji. z .AA% torn postupku upoznaje sa einjenicama na svom jeziku". a unutrašnji element podrazumeva suprematiju državne vlasti u odnosu na druge institucije.. obaveštenja i upozorenja za javnost.

vec je MANDATJSI^QBQDAN. organa AP i organa jedinica LS.URS sadrzi nacelo o podeli vlasti na kojem se zasnivaju odnosi izmedju pojedinih drzavih vlasti. a sto potvrdjuju i kasnije odredbe ustava. a narod moze sam ili preko svojih predstavnika vrsiti suveremTvlast. tj za pitanje od t&> -^ ^ ^°8 a P o t i c e ta najvisa vlast? Postoji vise teorija o tome ko je nosilac suverenosti \itx^^ d . .Prema URS "suverenost potiče od građana kojijevrselreferendurnorn. Sudsudi naosnovu ustava. dolazi se do zakljucka da ovo nacelo vazi samo za odnose izmedju zakonodavne i izvrsne vlasti. Nijedan državni organ.po URS pravni poredak je Jedinstven. Dakle Narodna skupstina ne moze da utice na^odlucivanle sudova. z-Poslediea togaje danema imperativnogposlanickog mandata. politička organizacija.iz ove odredbe ustava jasno se vidi daje nas URS imao u vidu princip horizontaine podele vlasti. g . Narod kao i svaka lienost ima i <^/ " svoju volju. izvršnu i sudsku. u smislu svih * ) > ^ e ~ v 2 gradjana. a i budueih generacija. koja nije prost zbir gradjana. AKO JE VRSI PREKO PREDSTAVNIKA. i .Ova teorija vodi do opsteg i jednakog prava glasa. jer pripadnici nacijene^ otudjuju svoj deo suverenosti. e . NAROD IM DODELJUJE MANDAT KOJI MOZE OPOZVATI i to je SUSTINA TEORIJE IMPERATIVNOG MANDATA. kadaje to predvidjeno zakonom. Vertikalna podela predstavlja zapravo raspodelu poslova drzavnih vlasti. a sudsku odluku moze preispitivati samo nadlezni sud u zakonom propisanom postupku (visa instaciona kontrola).opstih akata. daje to jedna. proslih.Pitanje narodne suverenosti je vezano za nosioca suverenosti u drzavi. grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana. d . od kojih svakome pripada po jedan deo suverenosti. predvidjenog URS. g .Prema TEORIJI NACIONALNE SUVERENOSTI.ugovora. 10. te tako i bira svoje predstavnike dj . narodnom inSlfatrvom i preko svoiih slobodno izabramh predstavnika. ali ne i za odnose izmedju te dvevlasti i sudske vlasfiT za koju se u istom clanu kaze daje nezavisna. Sudska vlast ie nezavisna.Sto se tice nacela ravnoteze i medjusobne kontrole vlasti.v . prema kojima su sudske odluke obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske kontrole.OBELEZJA drzavne vlasti sujT)>nezavisnost. niti iispostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana". izmedju centralnih organa vlasti. opste prihvacenih pravila medj. Odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnoteži i međusobnoi kontroli.4 URS. zajedniea sadasnjih. njeno stalno traianie^Twgrfe///voyf tj. Uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu. medtutim mozemo ^ovoriti o uticaju skupstine na sudsku vlast NS donosi zakone. zakona i dr. cak i kada se vrsi posredstvom vise organa. b . analizom _cl. sto znaci da njena vlast nije potcinjena bilo kojoj drugoj vlasti Wneprekidnost tj.pored toga jsesteji moguce je izvrsiti podelu vlasti i po vertikali izmedju razlicitih nivoa na kojima se vlast vrsi. opstu volju koju ne moze preneti na nekog drugog i svaki gradjanin je nosilac &"^ svog malog dela suverenosti.prava ipotvrdjenih medj. v. drzavna vlast. Ona je aiMraktni entitet.(RAZLICITO OD NARODNE) NOSILAC SUVERENOSTI fe NACIJA. NACELO PODELE VLASTI (9) a .Prema TEORIJI NARODNE SUVERENOSTI-JUVERENJE NAROD.

e .koji su sistemi podele vlasti sa stanoyista ovog nacela (po horizontali i vertikali). v-Pojam*vladavmepravaoznacava vezanost svihdrzavnih vlasti pravom i one supotcinjene ustavu.To je OSNOVNIZAKON KOJI USTANOVLJAVA ORGANIZACIJU DRZAVE i propisuje prava gradjana.) Kakoje moguce izvrsitipodelu vlasti tj. dj . 3. Prema URS Predsednik RS bira se neposredno. b . Narodna skupstina bira sudiie za niihovprvi trogodisnji mandat.) Koji principi su ovde vazni. nema ovlascenja izvrsne vlasti. poslovirna ili privatnim jnteresima BOSINA POTPITANJA 1.)Razlika izmedju predsednickog iparlamentarnog sistema. ukljucujuci i zakonodavnu. a to je da ie pravo iznad svake vlasti.ona znaci iskljueenje samovolje drzave . kojim stiti sigurnost i slobodu ljudi. Vlast mora biti legitirnna i njeno vrsenje demokratski organizovano. d .) Ko moze da preispita rod suda 11.3 uspostavlja nacelo vladavine prava kao osnovni princip Ustava. Vladavina prava se OSTVARUJE^ slobodnirn i neposrednim izborima.Ustav kao najvisi OPA odredjuje vlastitu pravnu snagu.Po URS vladavina prava je osnovnapretpostavka Ustava"xpoeivana neotuđivim ljudskim pravima. buduci da su tri vlasti organizaciono odvojene. j . a drzavnoj vlasti ovlascenja i duznosti. NACELO VLADAVINE PRAVA (10) Granice vlasti postavljene su u nacelu URS o vladavini prava. 4. na cemu se zasniva tapodela. dodeljujuci im prava i odgovomosti.Kod nas je zastupljen sistem racionalizovanog parlamentarizma. dj . (povezati sa ustavom u politickom smislu). pa shodno tome u el. z .pfl£o a - Je uinojjr dĆcw~~e &sta.Odredba nacela URS o zabrani sukoba interesa ukljucuje i podelu vlasti buduci da niko ne može vršiti državnu ili javnu fimkciiu koja je u sukobu sa njegovim drugim funkeijarna.Njegovo osnovno obelezje jeste niegova bikefalna izvrsna vlast. c.ugovori sastavni su deo pravnog poretka RS i neposredno se primenjuju.Opste prihvacena pravila medj.Dakle. tj parlamentarni sistem vlasti sa elementima predsednickog i . 5.Ustavje je akt na osnovu koga se upravlja zemljo.&sru 13 . pogotovo nije njen sef. ovim naeelom se ogranicava samovolja drzavne vlasti i garantuje demokratski politicki poredak. kao u parlamentarnom sistemu i cine je predsednik RS i Vlada. (5) ustavnim jemstvima Ijudskih i manjinskih prava^podelom vlasti'Jg$ nezavisnom sudskom vlašču (^povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu.URS je napravio svojevrsnu kombinaciju dva sistema vlasti : 1) parlamentarnog .svih njenih vlasti.prava i potvrdjena medj. Vlada je izabrana od strane NS i njqj je politicki odgovorna.) Medjusobni uticaj sudske vlasti i skupstine i na sta ne moze da utice skupstina 6. 2.koga karakterise saradnja i_ravnoteza zakonodavne i izvrsne vlasti 2) predsednickog .Smisao podele vlasti je u ogranieavanju vlasti e .) Kakavje sistem kod nas. g .koga karakterise system kocnice i ravnoteze.

Ovo su razlozi za zabranu rada politickih stranaka.) Ko moze pokrenuti postupak za zabranu rada politicke stranke 3.Prema URS Jemči se i priznaie uloga po 1 iticklh stranaka u demokratskom oblikovanju politicke volje erađana. a takodje moze i da se pokrene krivicni postupak BOSINA POTPITANJA 1.iz Ustavne odredbe o nosiocu suverenosti i slobodno izrazenoj volji gradjana proizilazi da nijedan državni organ. Političku stranku nacionalne manjine mogu osnovati najmanje 1. sindikalnih organizacija.Nadalje prema URS NEDOPUSTENQ ie delovanje politickih stranaka koje je usmereno na nasilnojušenje ustavnog poretka.stranaka : Vlada. Po URS osnivanje politickih stranaka je slobodno.S druge strane odredbe o osnivanju i nedopustenom delovanju pol.2)jti kada se udruži u sire politicke saveze u zemlji ili inostranstvu. Qyizazivanje i podsticanje rasne.) Kako se osnivaju politicke partije 2. statuta i izborom lica ovlašćenog za žastupanje politicke stranke. *s* ~~ ž . b -Nacelo URS koje se odnosi na str.Zabrana pocinje da deluje od dana dostavljania odluke nadleznom organu koji vodi y registar politickih stranaka.Prema Zakonu o politickim strankama O ZABRANI RADA politicke stranke odlučuje USTAVNISUD. g .12. niti ie potčiniti sebi. d .Tri su ovlascena predlagaca za pokretanje postupka za zabranu rada pol.stranaka i njihovom ulogom u formiranju drzavnih organa v.4 st. stav 2. ovog zakona.) Od kad deluje zabrana. 4. nacionalne ili verske mržnje (cl. kadaje njeno delovanje i usmereno naiffl nasilno rušenie ustavnog poretka i narušavanie teritorijalne celokupnosti Republike Srbije^l kršenie zajemčenih liudskih ili maniinskih prava. nacionalne ili verske mržnje. odnosno spoji sa političkom strankom koja deluje suprotno članu 4. prema URS. programa. kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne. NACELO POLITICKOG PLURALIZMA (11) a . pol.f&TUCsZ^y-* ^>A .stranaka imaju normativni karakter. politička organizacija. niii uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana. Politička stranka se osniva na osnivačkoj skupštini donošenjem osnivačkog akta.) ako neko udruzenje nije registrovano moze li da se im se zabrani rad 14 .stranka se brise iz registra £&~ S^^..Ministerstvo> j — ako neko udruzenje nije fegistrovano moze mu se zabrani rad.pluralizam obuhvata norme deklarativnog karaktera u vezi sa dopustenoscu pol. e .Prema Zakonu o politickim strankamajoliticku stranku OSNOVATInairnanje 10.000 punoletnih i poslovno sposobnih državljana Republike Srbije.Politicke stranke su obuhvacene ustavnim pravom gradiana na udruzivanie.000 punoletnih i poslovno sposobnih državljana Republike Srbije. z . koje spada u grupu politickih prava i sloboda.c^-/'^" 7 ^ i . dj .strankama kaze da politicke stranke ne mogu neposredno vršiti vlašt. Statut je osnovni opšti akt politicke stranke. udruzenja gradjana ili verskih zajednica . RJT i organ nadlezan za upis u registar politickih stranaka. A odredba URS koja govori o pol. grupa ili pojedinac ne mole prisvoiiti suverenost od gradana.

SA VESTI. 14. u skladu sa zakonom. 15 . dj .DVE GARANCIM ulaze u ovo nacelo. NACELO JEDINSTVA PWVREDNOG PODRUCJAIJEDINSTVA TRZISTA a .Kad Ustavni sud zabrani rad verske zajednice. fiskalni i bankarski si stem.jedno je od nacela u Ustavu. g . ODNOS CRKVE I DRZAVE (7) a . socijalne i dobrotvorne ustanove i da njima upravljaju.Ustav svim religijama priznaje jednakost pred zakonom i najsiru slobodu savesti i verskih obreda. podrazumeva prema URS najpre jednak polozai svih subjekata na trzistu i zabrana svih akata kojima se suprotno zakonu ogranicava slobodna konkurencija putem stvaranja ili zloupotrebe monopolskoe ili dominantnog polozaja. obavljanjem verskih obreda. d .Iz jedinstva priv. pohadanjem verske službe ili nastave. v .Svetovni karakter RS ogleda se i u tome sto verska pitania smatraprivatnom stvari svoiih gradjana.USTA VNISUDMOŽE ZABRANITI VERSKUZAJEDNICU samo ako nieno delovanie ugrožava pravo na(p život(2J pravo na psihičko i fizičko zdravlie/fl prava dece. nacionalnu ili rasnu netrpeliivost. b -To znaci jedinstveno uredjenfe privrednog zivota na celoj teritoriji RS. Niko nije dužan da se izjašnjava o svojim verskim i drugim uverenjima. v .Jedinstveno trziste roba. pa kaze da je RS SVETOVNA DRŽAVA. verske poslove. b . ona se prise iz reeistra danom dostavlianja odluke Ustavnog suda nadležnom organu. Nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna. monetami. kao i druge politke i mere.Odnos izmedju crkve i drzave postavljen je u URS na nacelu svetovnosti drzave. a to je: 1) da prava stecena ulaganjem ka pita la na osnovu zakona ne moeu zakonom biti umanjena i 2) da su strana lica izjednacena na trzistu sa domacim. jedinstveni carinski. UVERENJA I VEROISPOVESTI. kapitala i usluga. sto znaci da je OSNOVNQ NACELO sloboda izbora i promene verskog opredeljenja. d . Prema URS crkve i verske zaiednice su ravnopravne i slobodne da samostalno uređuiu svoju unutrašnju organizaciju. rada. pravo da se ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru. e . da javno vrše verske obrede.Svako ie Slobodan da ispoliava svoiu veru ili ubeđenie veroispovedania. kapitala i usluga.podrueja slede i jedinstvena politika razvoja u koju spada i razvoj nerazvijenih ili nedovoljno razvijenih podrucja RS. kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverenja. ravnopravnosti privatne i drugih oblika svoiine. jednakost pravnih subjekata u privrednoj utakmici. Crkve i verske zajednice su odvoiene od države. (4j^ pravo na lični i porodicni integritet/5ypravo na imovinujlpiavnu bezbednost i iavniredm^' ako izaziva i podstiče versku. rada. g . kojim je utvrdjeno da je RS jedinstveno privredno podrucje s&jedinstvenim trzistem robe. da osnivaju verske škole. poput slobode preduzetnistva. pored mera za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova RS. pojedinačno ili u zajednici s drugima.Prema URS/em« se SLOBODA MISLI.13.

^

■\ A;^

z

a"

~ Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja možese OGRANIČITIZAKONOM\ samo ako je to neophodno u demokratskom društvu, rad^Hlzaštite života i zdravlja ljudi^^morala demokratskog društva^S) sloboda i prava građana zajemčenih Ustavom.ffi}h'avne bezbednosti i javnog reda,(5) radi sprečavanja izazivanja ili podsticanja verske, nacionalne ili rasne mržnje. i - Roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i moralno obrazovanje u skladu sa svojim uverenjima. j - Kako URS garantuje svima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, zabranjena je svaka diskriminacija, a posebno se navodi medju ostalim razlozima i po osnovu veroispovesti. k - Po URS zabranjeno je i kažnjivo svako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti. 1 - PRIGOVOR SAVESTI predstavlja pravo lica cijoj je veri ili ubedjenima to protivno da ne ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja ukljucuje upotrebu oruzja, ali to lice moze biti pozvano da svoju obavezu ispuni bez obaveze da nosi oruzje, u skladu sa zakonom..

BOSINA POTPITANJA 1.) Sta znaci odnos drzave i crkve, 2.) Kojeje osnovno nacelo 3). Kadse moze zabraniti delovanje verske zajednice i zasto, 4). Pod kojim uslovima se moze ograniciti sloboda veroispovesti, 5). Staje prigovor savesti 15. ODNOS UNUTRASNJEG PRAVA I MEDJUNARODNIH UGOVORA (4+)

sfij*' ® "

a - Postoje dva shvatanla u teoriji o odnosu unutrasnjeg i medjunarodnog prava. b - Prvo ie DUALISTICKO, prema kojme su to dva odvojena prava, tj. sistema, od kojih prvi vazi unutar drzave, a drugi u medjunarodnim odnosima drzava. Po ovom gledistu norme MP nikad nemogu blti vise pravne snage od normi unutranjeg prava, cime se naglasava puna suverenost drzave u regulisanju unutrasnjih odnosa. v - Po MONISTICKOM shvatanju, MP i unutrasnje pravo cine jedan sistem normi, dok se normama MP cesto priznaje primat u odnosu na norme unutrasnjeg prava, a ciji je najpoznatiji predstavnik Hans Kelzen. g - Prema URS, prihvaceno je monisticko shvatanje . buduci da po cl. 16 st. 2:"Qpšteprihvaćena pravila medunarodnog prava ipotvrdeni medunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. Potvrđeni medunarodni ugovori moraju biti u skladu s Ustavom." d - Iz toga sledi mogucnost ocene - naknade normativne kontrole njihove saglasnosti sa ustavom od strane Ustavnog suda, sto se vidi iz odredaba URS o nadleznosti Ustavnog suda koji shodno odredbi cl. 167 URS, "odlucuje o saglasnosti potvrdenih medunarodnih ugovora sa Ustavom". dj -"Ustav je najvišipravni akt Republike Srbije. Svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom. Potvrdeni medunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila medunarodnog prava deo su pravnog poretka Republike Srbije. Potvrdeni medunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom. Zakoni i drusi opšti akti doneti u Republici Srbiji ne smeiu biti u suprotnosti sa potvrdenim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava." 16

3,

3 cape* »-*•«*

e - Iz ovih odredbi koje govore o hijerarhiji domacih i medjunarodnih OPA, jasno proizilazj da je pravna snaga potvrdjenih medjunarodnoh ueovora odmah ispod Ustava, a iznad zakona i drugih opstih akata. ■^' z - Sto se tice neposredne priinene MP, Urs sadrzi odredbu po kojoj se njime jemce i kao *-*" J^X' ,A,- takva neposredno primenjuju, liudska i maniinska prava, zajemcena opsteprihvacenim MP, fv -j. •'*' potvrdjenim medj.ugovorima i zakonoma, (pored onih zajemcenim ustavom). '0 * a> i - Osim toga prema cl. 142 URS "sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na Qf*^^ osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata. kada je to predvideno zakonom, opšteprihvaćemh pravila medunarodnog prava i potvrdenih medunarodnih ugovora", dok se prema cl. 145 URS, "sudske odluke zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrđenom međunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona".

<7

LJUDSKA I GRADJANSKA

PRAVA

16^ USTAVNA KONCEPCIJA I PODELA LJUDSKIH I GRADJANSKIH PRAVA a - Ljudska prava su PREDMET URS Odnos izmedju drzave i gradjana izrazavaju se medjusobnim pravima i duznostima. b - prava negativnog siaiusa, odredjuju prostor slobode gradjana, u koji se drzava ne moze uplitati, sto su licna prava, a pr. Pozitivnog statusa su za gradajne prava i pogodnosti, a za drzavu duznosti, sto su ekonomska i socijalna prava. v - Prava aktivnog statusa -politicka g -prema predmetudele se na -: licna, politicka, socijalna, ekonomska I kulturna d ^ prema ,hronoloskom redosledu njihovog nastanka dele se na prava I generaciie - licna i politicka, II generaciie- socijalna, ekonomska i kulturna i HI generacije - kolektivna. poput prava na mir, razvoj, spokoj, humanitarnu pomoc, strajk. dj - Q L J propisivanj a ovih prava je u tome da se obezbedi njihovo potpuno i nesmetano uzivanje od strane njihovih titulara, a da se drzavnim organima i drugim subjektima nametne obaveza da obezbede njihovo ostvarivanje.

-OSNOVNA NACELA Po UMS: '/.. 18- Neposredna primena zajemčenih prava a-Ljudska i manjinska pfava zajemcena Ustavom NEPOSREDNO SE PRIMENJUJU. b - Ustavom se jemče, i kao takva^ neposredno'se primenjuju ljudska i manjinska prava zajemcena opsteprihvacenim pravilima medunarodnog prava. potvrđenim međunarodnim ugoyorima i zakonima. v -JZ-nkonnm. se može propisati naein ostvarivania ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode. pri čemu zakon ni u kom sltieaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava.
17

(

g - Odredbe o ljudskim i manjinskim pravima TUMACE SE u korist Unapređenia vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi medunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovodenje. Cl. 19J- Svrha ustavnih jemstava a- Jemstva neotudivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu služe očuvanju liudskog dostoianstva i ostvarenju pune siobode i iednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava. ČL ZO- Qgranicgnja ljudskih i manjinskih prava a - Ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu ZAKONOM biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav. u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadirania u suštinu zajemčenog prava. b -Dostienuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može se smaniivati. v -Pri ograničavanju ljudskih i manjinskih prava, svi državni organi, a naročito sudovi, dužni su da vode računa o suštini prava koje se ograničava, važnosti svrhe ograničenja, prirodi i obimu ograničenja, odnosu ograničenja sa svrhom ograničenja i o tome da Ii postoji način da se svrha ograničenja postigne manjim ograničenjem prava. stupania od ljudskih i maniinskih prava u vanrednom i ratnom stanju a -Po proglašenju vanrednog ili ratnog stanja, dozvoliena su odstupanja od ljudskih i manjinskih prava zajemčenih Ustavom, u smislu njihovog umanjjvanja ili privremenog ojbustayjjflaja^ i to samo u obimu u kojem ie to neophodrio. b -Mere odstupanja ne smeju da dovedu do razlikovania na osnovu rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili društvenog porekla. v -Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava prestaiu da važe prestankom vanrednog (najduže 90 dana, a po isteku ovog roka mogu se obnoviti pod istim uslovima) ili ratnog stanja. g -Mere odstupanja ni u kom slueaiu nisu dozvoljene u pogledu prava zajemčenih ci. 23,24,
25, 26,28, 32,34, 37, 38,43,45, 47,49, 62 ,63,64. i 78. Ustava, a to su^raVO n a l j u d s k o d o s t p j a n s t o f ZJVOt,
J

fizicki i psihicki integritet. zabrana ropstva iprinudnog radafpravicno sudjenjef Pravna sigurnost u kaznenom pravu^pravnulicnost. drzavljanstvofsloboda misli, savesti i veroispovesti1,prigovor savestifizrazavanja nacionalne pripadnostiffjravo na zakljucenje brakal sloboda od lucivanja o radjanjuf^avadetetafzabrana nasilne asimilacije.

CL 21/-Zabrana diskriminacije (čestopita kaopotpitanje) a^Pred Ustavom i zakonom svi su iednaki. b -Svako ima pravo na iednaku zakqnsku zaštitu. bez diskriminaciie. v -Zabraniena ie svaka diskriminaciia, neposredna ili posredna, po bilo koro osnovu, a naroeito po osnovu"rase,Jpola,inacionalne pripadnosti*društvenog poreklafrođenja, ^veroispovesti/političkog ili drugog uverenjafimovnog stanjafkulturefjezika,^starosti i r *psihiekog ili fizičkog invaliditeta. g - Ne smatraiu se diskriminaciiom posebne mere koie Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe liea koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim gradanima. 18

OSTALE GARANCIJE: DJ) Pravo napravično suđenje. PRAVO NA ZIVOT 3. b . invalida. PRAVO NA LICNU SLOBODU I BEZBEDNOST . PRAYA -^sa osvrtom na • PRAVO NA BEZBEDNOST (2) • TAJNOST PISAMA IDRUGIH SREDSTAVA OPSTENJA (3) • PRAVO NA SLOBODU $ PRAVO NA ZASTITU PODATAKA (3) • PRAVONAPRTVATNOST(5) LICNA PRAVA: a .GARANCIJE PRILIKOM LISENJA SLOBODE : A) pravo na slobodu i bezbednost. D) Trajanje pritvora. bolesnih. B) Postupanje sa licem lisenim slobode. sloboda kretanja i nastanjivanja i unutrasn/a kojima se stiti duhovni i intelektulani integritet pojedinca. To su prava prve generaeite i negativnog statusa.seJ>m"Ji LPZ v .Svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemceno Ustavom. kao sto su sloboda savesti i veroispovesti. PRAVO NA PRAVNU LICNOST 6. V) Dopunska prava u slučaju lišenja slobode bez odluke suda. kao i garancijama pojedincu j?o. maike. nazivaju se licnim. NEPOVREDIVOST STANA 19 .one kojima se uspostavlja stvarna jednakost poput zastite trudnica. NEPOVREDIVOST FIZIČKOG I PSIHIČKOG INTEGRITETA 5. Z) Pravna sigurnost u kaznenom pravn. I) Pravo na rehabilitaciju i naknadu štete.d .poput zastite zabrana noenog rada lieima mladjim od 18 godinajer se time stiti omladine (€1. sloboda izrazavanja nacionalne pripradnosti.na zivot.Zaštita ljudskih i manjinskih prava i sloboda a . J) Pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo 2. G) Pritvor. hiena prava su: 1.Mogu biti spoljasna kojima se stiti fiziki integritet poiedinca kao sto su: pr. jer se vezuiu za licnost.LP su prava ljudi kao lica. b -Građani imaju pravo da se obrate međunarodnim institucijama radi zastite svojih sloboda i prava zajemčenih Ustavom. Njihov cilj je zastita privatne licnosti coveka. PRAVO NA ZASTITU PODATAKA O LICNOSTI 7. 22}. deteta. kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale. DOSTOJANSTVO I SLOBODAN RAZVOJ LICNOSTI 4.Obezbedjuje se garanciiama koje URS daie voiedincuu odnosimasa upravnom i sudskom vlascu s jedne strane. sloboda nauke i umetnosti. 17* LICNA. nepovredivost stana.Jedan od primera mera pozitivne diskriminacje . E) Posebna prava okrivljenog. npr.

obavestava o razlozima lišenja slobode. koiipotom ponovo odlučuje o pritvoru.SLOBODA IZRAZAVAN JA NACIONALNE PRIPADNOSTI 12. MIs URS -Postupanfesa licem lisenim slobode b . a najkasnije u roku od 48 časova. SLOBODA KRETANJA INASTANJIVANJA 10. 4) KAZNU koja obuhvata lišenje slobode može IZRECI samo sud.Lieu lišenom slobode bez odluke suda. . NEPOVREDIVOST TAJNE PISAMA 9. na JEZIKU koji razume.8. SLOBODA SAVESTIIVEROISPOVESTI 11 .^ r^tlr . 2) Lice koje je lišeno slobode od strane državnog organa odmah se. Lice lišeno slobode bez odluke suda mora bez odlaganja. SLOBODA NAUKE I UMETNOSTI _^ fh PRAVO NA LICNIT SLOBODU TBEZBEDNQST (habeas corpus) GARANCIJE koje pojedinac irna prema upravnoj i sudskoj vlasti trojake su i odnose se na:(f/ lisenje slobode i pritvor/3) postovanje ljudske licnosti i njenih prava u krivicnom i drugih pravnim postupcima/f) kaznjavanje i izricanje osuda i kazni. koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lisenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito. 2) Ako niie saslušano prilikom donošenja odluke o pritvoru ili ako odluka o pritvoru niie izvršena neposredno po donošenju. Jj) Pritvor Lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda. pritvoreno lice mora u roku od 48 časova od lišenja slobode da bude izvedeno pred nadležni sud.Prema lieu lišenom slobode mora se postupatyj čovečno i s uvažavanjem dostoianstva nje^ove ličnosti. biti predato nadležnom sudu. (cl. o optužbi koja mu se stavlja na teret kao i o svojim pravima i ima pravo da bez odlaganja o svom lišenju slobode obavesti licepo svom izboru. -GARANCIJE KOJE LICE IMA PRILIKOM LISENJA SLOBODE%Jf7 URS -pravo na slobodu i bezbednost a .. ODLUKU O ZALBI na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 časova. . odmah setW saopštava da ima pravo da nista ne izjavljuie iffy pravo da ne bude saslušano bez prisustva branioea koga samo izabere ili branioca koji će mu besplatno pružiti pravnu pomoć ako ne može da je plati. u protivnom sepusta na slobodu. iznuđivanie iskaza. fcL 2p. 3) Svako koje Iišen slobode ima PRAVO ZALBE sudu. ZABRANJENOje svako^TVnasilie prema lieu lišenom slobode. Dopunska prava u slučaju lišenja slobode bez odluke suda v . ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnogpostupka.Zabranjeno jeQ) . 1) Lišenje slobode dopušteno je samo iz razloga i u postupku koji su predvideni zakonom.Svako ima pravo na Hčnu slobodu i bezbednost. 3) Pismeno i obrazloženo RESENJE suda o pritvoru uručuie se pritvoreniku najkasnije 12_ časova od pritvaranja.

Svako je okrivljen za krivično delo ima pravo da u najkraćem roku. g . b . a dostupanje sudu.Svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist. podrobno 1 na jeziku koji razume. nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud. rfOS7" .Okrivljeni koji ne može da snosi troškove branioca. pod istim uslovima kao svedoci optužbe i u njegovom prisustvu.Svako ima pravo da nezavisan. imajući u vidu razloge pritvora. ispituju i svedoci odbrane. v -Posh podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme. bude OBAVESTEN oprirodi i razlozima dela za koje se tereti. ima pravo na besplatnog branioca. ako je slep. samo radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti.Svako koje okrivljen za krivično delo. shodno zakonu i u skladu sa njim. javno raspravi i odluči o njegovim/>rav/ma / obavezama. ako ne govori ili ne razume jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tumača.Trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme. pravično i u razumnom roku. 31) Trajanje pritvora a . kao i radi zaštite interesa maloletnika ili privatnosti učesnika u postupku. b -Svakome se jemči pravo na besplatnog prevodioca.Svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja. i fizičko lice protiv koga se vodi postupak za neko drugo kažnjivo delo. a viši sud ga može. okrivljeni se pušta na slobodu. u skladu sa zakonom. u skladu sa zakonom.33 Posebna prava okrivljenog a . kao i o optužbama protiv njega. da s njim nesmetano opšti i da dobije primereno vreme i odgovarajuće uslove za pripremu odbrane. z . u skladu sa zakonom. niti da PRIZNA KRIVICU.cl.JSTALE GARANCIJE- (ct 32 Pravo na pravično suđenje a . ispituje svedoke optužbe i da zahteva da se. kao i o dokazima prikupljenim protiv njega. 2 . v . d . v -JAVNOST se mote isključiti tokom čitavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka. ako mu nije omogućeno da bude SASLUSANI DA SE BRANI. (cl.Lice koje je okrivljeno ili kome se sudi za krivično delo NIJE DUZNO da daje iskaze protiv sebe ili protiv lica bliskih sebi. g -Pritvorenik se pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen. osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka. ako to zahteva interes pravičnosti. javnog reda i morala u demokratskom društvu.Sva prava koja ima okrivljeni za krivično delo ima. e . dj . produžiti na još tri meseca. b .Pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca. u skladu sa zakonom. gluv ili nem. u skladu sa zakonom.Svako ko je okrivljen za krivično delo ima PRAVO NA ODBRANU i pravo da uzme branioca po svom izboru. ima pravo da mu se sudi u njegovom prisustvu i ne može biti kažnien. Ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica.

ako time ne krši prava drugih zajemčena Ustavom.Svako se smatra NEVINIM za krivieno delo dok se njegova kriviea ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda. dj . SI^PKAVO ■N A ZIVOT ' a . individualnog karaktera) . Zabranjeno je kloniranie ljudskih bica. imalac javnog ovlašćenja. v . sen odd i zločin protiv čovečnosti NEZASTAREVA. organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave. b . Istim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo. da su bile poznate u vreme sudenja. pritvoren ili osuđen za kažnjivo delo ima pravo na rehabilitaciju. v .34Pravnasigurnost ukaznenomjyravu a . ako se otkriiu dokazi o novim činjenicama koje su. b . Krivična dela i krivične sankcije odreduju se zakonom. niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku. b-Kazne seodreWujuprema propisu koji je važio u vreme kad je delo učinjeno. niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predvidena.Krivično gonjenje i izvršenje kazne za ratni zločin. (nema eutanazije. DOSTOJANSTVO I SLOBODAN RAZVOJ LIČNOSTI a-Ljudsko dostoianstvo ie neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite. obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.Ko je bez osnova ili nezakonito Hsen slobode.Izuzetno.Svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne stele koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuie državni organ.Svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu.Ljudski život je neprikosnoven. U Republic! Srbiji nema smrtne kazne.Zakon određuje uslove pod kojima oštećeni ima pravo da zahteva naknadu štete neposredno od lica koje je štetu prouzrokovalo.Jemči se jednaka zastita prava pred sudovima i drugim državnim organima. M. zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo. naknadu štete od Republike Srbije i druga prava utvrđena zakonom.fcl. izuzev kad je kasniji propis povoljniji za učinioca.NIKO SE NE MOŽE OGLASITI KRIVIM za delo koje. đlT^'Pmvo na rehabilitaciju i naknadu Stete a . imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. apsolutno pravo. mogle bitno da utiču na njegov ishod ili ako je u ranijem postupku došlo do bitne povrede koja je mogla uticati na njegov ishod.Svako ima pravo na Slobodan razvoi ličnosti. 36>Pravo najednaku zaštitu prava i napravno sredstvo a . g . pre nego štoje učinjeno.Niko ne mole biti eonjen ni kajnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obmtavljen. b . ponavlianie postupka je dopušteno u skladu s kaznenim propisima. d .

i pravo na sudsku zašiitu zboe njihove zloupotrebe. ako je njihov rad zasnovan naprincipu dobrovoljnosti. Niko ne može biti izložen mučenju. Lice punoletstvom stiče sposobnost da samostalno odlučuje o svojim pravima i obavezama. b . b . obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju se zakonom. osim za potrebe vođenia krivičnoe postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije. b . u skladu sa zakonom. Punoletstvo nastupa sa navršenih 18 godina. držanje.Izbor i korišćenje lienog imena i imena svoje dece slobodni su.26 URS: Niko ne može biti držan u ropstvu ili u položaju sličnom ropstvu. 7v NEPOVREDIVOST STANA a .4>NEPOVREDIVOST FIZIČK'O'G I PSIHIČ-KOG INTEGRITETA a . Seksualno ili ekonomsko iskorišćavanje lica koje je u nepovoljnom položaju smatra se prinudnim radom. izuzetno i pretresanje bez prisustva svedoka. Drjalac stana i druge prostorije ima pravo da sam ili preko svoga zastupnika i uz još dva punoletna svedoka prisusrvuje pretresanju./ a .Zajemčena je zaštita podataka o ličnosti. kao ni rad ili služba za vreme ratnog ili vanrednog stanja u skladu sa merama propisanim prilikom proglašenja ratnog ili vanrednog stanja. ulazak u tudi stan ili druge prostorije. rad ili služba lica na vojnoi službi.Prinudnim radom se ne smatra rad ili služba lica na izdržavanju kazne lišenja slobode. na način predviđen zakonom. v . 6J PRAVO NA ZASTITU PODATAKA O LICNOSTI .Svako ima pravo da bude obavešten o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti. g . g .Fizički i psihički integritet je nepovrediv. nečovečnom ili ponižavaiuiem postupatiju ili kažniavanju.Zabranjen je prinudni rad. .Ako držalac stana ili njegov zastupnik nisu prisutni.Zabranjena je i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni.Bez odluke suda.Prikupljanje. (poslovna sposobnost) b .Stan je nepovrediv. na način predviđen zakonbm. v .Niko ne može bez pismene odluke suda ući u tuđi stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca. g . niti u njima vršiti pretres. niti podvrgnut medicinskim ili naučnim oetedima bez svog slobodno datog pristanka.U vezi sa ovom odredbom je i cl.Svako lice ima pravnu sposobnost. v . dozvoljeni su ako je to neophodno radi neposrednoe lisenia slobode učinioca krivičnog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za liude ili imovinu. uz novčanu nadoknadu. pretresanje je dopušteno u prisustvu dva punoletna svedoka. 5/ PRAVO NA PRAVNU LICNOST a . u skladu sa zakonom. Svaki oblik trgovine ljudima je zabranjen.

Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja može se OGRANICITI ZAKONOM. javnu bezbednost i javni red ili ako izaziva i podstiče versku. z .Ustavni sud može zabraniti versku zajednieu samo ako njeno delovanje ugrožava pravo na život. da javno vrše verske obrede. u skladu sa zakonom.Jemči se sloboda misli. zaštite javnos reda i mira.ODSTUPANJA su dozvoljena samo na određeno vreme i na osnovu odluke suda. nacionalne ili rasne rnržnie. b . pravo da se ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru. i . g . državljanstva. da osnivaju verske skole. prava dece. pripadnosti određenoj društvenoj grupi. b . b . pola.ULAZAK STRANACA u Republiku Srbiju i boravak u njoj ureduie se zakonom. vere. sprefiavanja širenja zarazmh bolesti ili odbrane Republike Srbije. socijalne i dobrotvorne ustanove i da njima upravljaju.To je pravo na privatnost. sloboda i prava gradana zajemčenih Ustavom. ako su neophodna radi vođenja krivičnog postupka ili zastite bezbednosti Republike Srbije. SLOBODA KRETANJA I NASTANJIVANJA a . da ie napusti i da se u niu vrati. . savesti. političkog mišljenja ili gde mu ne preti ozbilino kršenie prava zaiemčenih ovim ustavom. pojedinačno ili u zajednici s drugima. Stranac može biti PROTERAN samo na osnovu odluke nadležnog organa. nacionalne pripadnosti. ispuniava vo'mu ili drum 24 . kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverenja.Svako ie Slobodan da ispoliava svoiu veru ili ubedenje veroispovedanja. nacionalnu ili rasnu netrpeljivost. e . dj .Niko niie dužan da se izjašnjava o svojim verskim i drugim uverenjima. obavljanjem verskih obreda. protivno svoioi veri ili ubeđeniima. pravo na imovinu. u zakonom predvidenom postupku i ako mu je obezbeđeno pravo žalbe i to samo tamo gde mu ne preti proeon zbog njegove rase. samo ako je to neophodno u demokratskom društvu. javne bezbednosti i javnog reda ili radi sprečavanja izazivanja ili podsticanja verske.Crkve i verske zajednice su ravnopravne i slobodne da samostalno uređuiu svoiu unutrašniu organizacjju. pohađanjem verske službe ili nastave. morala demokratskog društva. verske poslove.(Š: NEPOVREDIVOST TAJNE PISAMA a . SLOBODA SAV-ESTI I VEROISPOVESTI a .Lice niie dumo da. pravo na psihičko i fizičko zdravlje. uverenia i veroispovesti. v . ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka.svako ima pravo da se slobodno kreće j nastaniuje u Republici Srbiji.Crkve i verske zajednice su ravnopravne i odvoiene od države.Tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja je nepovrediva. d -Roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i moralno obrazovanje u skladu sa svojim uverenjima. na način predviđen zakonorn. radi zaštite života i zdravlia ljudi. pravo na lični i porodični integritet. fp.Sloboda kretanja i nastanjivanja i pravo da se napusti Republika Srbija mogu se OGRANICITI ZAKONOM. v .

Bosina potpitanja ])Zasto se nazivaju licnim 2)Mogu li se ogranicavati 3) Koliko mogu trajati odstupanja u vreme vanrednog i ratnog stanja. jer se od drzave ocekuje da deluje u korist dobrobiti gradjana. v . a stite se sudsim putem.Stepen ostvarivanja ovih prava zavisi od ekonomskog stanja drzave .Niko nije dužan da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti.Lice koje se pozove na prigovor savesti može biti pozvano da ispuni vojnu obavezu bez obaveze da nosi oružje. /12). SLOBODA NAUKE I UMETNOSTI •a -Naučno i umetničko stvaralaštvo je slobodno. garancije nepovredivosti stana. soeijalni i kulturni status. 9) Ko moze izreci kaznu lisenja slobode 10) Upogledu tajnosti pisama i drugih sredstava opstenja sta ustavjemci gradjanima i kadse moze uciniti izuzetak 11) Zastita podataka o licnosti. Znaei to su. b . pozitivnog statusa. (recimo oruzja) 25 . Individulno pravo a . b . u skladu sa zakonom. 13) Staje sa slobodom kretanja stranaca.Jernči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona. 4)Koja prava se ne mogu ograniciti. b .Nacionalna pripadnost ukljucuje: 1) slobodu izrazavania nacionalne kulture 2) slobodu upotrebe svog jezika i pisma. v . tajnosti pisama i zastita podataka o licnosti ii?EKONOMSKA PRAVA (5) a . b . 15) Sta sve cini pravo na vrivatnost zabrana proizvoljnog mesanja drzave uprivatni i porodicni zivot. Od nje se zahteva da zagarantuje imovinu . 12) Sta se podrazumeva pod slobodom kretanja i moze li biti ogranicena. 14) Kada se moze uci u tudj stan bez odluke suda. 5) Kojaprava ima lice liseno slobode. u skladu sa zakonom. (eksproprijacija) Zakonom se može ograniciti način korišćenja imovine. 8) Kako se morapostupati sa licem lisenim slobode. kao osnove sticanja ekonomskih dobara. 1) PRAVO NA IMOVINU. nasledjivanje I pravo na rad. na rad i na strajk.obavezu koja uključuje upotrebu oružia. uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.Autorima naučnih i umetniekih dela iemče se moraina i materiialna prava. f t i SLOBODA IZRAZAVANJA NACIONALNE PRIPADNOSTI a . 6) Koje muje dopunskopravo. pravo na imovinu.Pravo svojine može biti oduzeto Hi oeraničeno samo u JA VNOMINTERESU utvrdenom na osnovu zakona. 7) Koje su dve zabrane.Republika Srbija podstiee i pomaže razvoi nauke. kulture i umetnosti. na nasledjivanje. da einjenjem pomogne njihov ekonomski. kada se mogu koristiti tipodaci.To su prava II generaeije.Prema URSlzražavanje naeionalne pripadnosti je slobodno.

uz novčanu nadoknadu.Pravo nasledivanja ne može biti isključeno ili ograničeno zbog neispunjavanja obaveza. b . dostupna sva radna mesta. koje znaci obustavu rada od strane radnika. plaćeni godišnji odmor. pod jednakim uslovima.Jemči se pravo nasledivanja. 2) PRAVO NA NASLEDJIVANJA Individaulno pravo a . Seksualno ili ekonomsko iskorišćavanie lica koje je u nepovoljnom položaju smatra se prinudnim radom. kao ni rad ili služba za vreme ratnog ili vanrednog stanja u skladu sa merama propisanim prilikom proglašenja ratnog ili vanrednog stanja. g .Oduzimanje ili ograničenje imovine RADINAPLATE POREZA i drugih dažbina ili kazni. 26 . kao svakog na Slobodan izbor rada prema svojim sposobnostima i sklonostima .Svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu.Pravo na štrajk može biti OGRANIĆENO SAMO ZAKONOM. u skladu sa zakonom.Svima su.Regulisan je Zakonom o strajku. ograničeno radno vreme. u skladu sa zakonom.v . pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa. b . ako je njihov rad zasnovan na principu dobrovoljnosti. dnevni i nedeljni odmor. pa cl. a na zakonodavcuje samo obaveza da stvori uslove za njegovu realizciju. ž . kako bi se na taj nacin poslodavac naterao da prihvati niihove uslove. minimuma procesa rada.Prinudnim radom se ne smatra rad ili služba lica na izdržavaniu kazne lišenja slobode. u skladu sa zakonom. a gde se u pojedinim delatnostima koje su od vitalnog znacaja za drustvo. pravo da se radi. shodnoprirodi ili vrsti delalnosti.U vezi sa pravom rad je i sloboda rada. potrebnu zaštitu na radu. bezbedne i zdrave uslove rada.26 kaze: ZABRANJEN JE PRINUDNI RAD.Svako ima pravo na SLOBODAN IZBOR RADA. URS zabranjuje prinudni rad. Prema URS: " a . v . Niko se tih prava ne može odreći. u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom. dozvoljeno je samo u skladu sa zakonom. rad ili služba lica na vojnoj službi. trazi obezbedjenje. kao i drugim zakonima (o policiji. d .Prema URS: Zaposleni imaju pravo na štrajk. omladini i invalidima omogućuju se posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada.To je pravo na sigurnost radnog odnosa i materijalno obezbedjenje za vreme privremene nezaposlenosti dj .ustavno pravo zaposlenih u uslovima trzisne privrede. b .Jemči se pravo na rad. 4) PRAVO NA STRAJK (često pita kao posebno pitanje) Koleklivno pravo a . javnih 3) PRAVO NA RAD Koleklivno pravo. (sto se moze smatrati merama pozitivne diskiminacije). e . v .Ženama. vojsci).

samohrani roditelji sa decom do sedme godine i stari ostvaruju zdravstvenu zastitu iz javnih prihoda.Socijalna prava su prava II generaciie . <S) a .sudski SOCIJALNA-PRAVa.BOSINA POTPITANJA 1) Nabrojati ih.od ekonomskog stania. trudnice. ako je ne ostvaruju na drugi način.Toje individualno pravo coveka koje podrazumeva na pravo i blagovremeno obavestenje o njenom stanju. 5) kako se stite . To su pravo na socijalno osiguranje. pravo na zdravu zivotu sredinu. 2) PRAVO NA ZASTITU ZDRAVLJA a . v . buduci da se drzava stara o fizickom i psihickom zdravlju gradjana. Svako je dužan da čuva I poboljšava životnu sredinu. osnazeno obavezom drzave da se stara o ekonomskoi sieurnosti penzionera. g-Republika Srbiia pomaže razvoj zdravstvene i fizičke kulture. u skladu sa zakonom. 3) od cega zavisi stepen ostvarivanja ovih prava . 2)Kakve jeprirodepravo na strajk (kolektivne)." 3) PRAVO NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU a . pravo na socijalnu zastitu i pravo na zastitu porodice. stoga su ona kolektivna prava i to prava pozitivnog statusa. socijalno osiguiranje u skladu sa zakonom. 1) PRAVO NA SOCIJALNO OSIGURANJE a -Toje obavezno osiguranie zaspolenih. samohranog roditelja i deteta. a posebno Republika Srbija I autonomna pokrajina.. 4) jesu li ogranicena Hi neogranicena.URS navodi 3 oblika socijalnog osiguranja: 1) pravo zaposlenih na naknadu zarade u u slučaju privremene sprečenosti za radAaknadu za vreme privremene nezgposlenosti i S pravo na penzijsko osiguranje. b . zdravstvena zaštita i osnivanje zdravstvenih fondova ureduju se zakonom.a kakve pravo na imovinu. pravo na zastitu zdravlja. Nosioci socijalnih prava su pojedine drustvene kateogrije gradjana. majke. koiim se iemci obavezno osiguranie zaposlenima i njihovim clanovima.URS: "Svako imapravo na zaštitu svogftzičkog ipsihičkog zdravlja.Zdravstveno osiguranje. majke tokom porodiljskog odsustva." —— 27 . b-Deca . odgovoran je za zaštitu životne sredine. b -Prema URS: "Svako.

majka. u skladu sa zakonom.Porodica. čije se pružanje zasniva na načelima *soeiialne pravdefhumanizma i poštovania liudskog dostoianstva. Sloboda odlučivanja o rađaniu a .Svako ima pravo da slobodno odluči o zaključenju i raskidanju braka.RS podstiče roditelie da se odluče na rađanje dece i pomaže im u tome.Zaključenje.Vanbračna zajednica se iziednačava sa brakorou u skladu sa zakonom.Svako ima pravo da slobodno odluči o radanju deee. u skladu sa zakonom. majke. (eesto pita kao posebno pitanje) Ove kateogrije uzivaju posebnu zastitu u skladu sa zakonom. b . b . b-Prema URS:" Građani i porodice koiima ie neophodna društvena pomoć radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba.Svako dete ima pravo na lično ime.Deca su zaštićena od psihičkog.Brak se zaključuje na osnovu siobodno datog pristanka muškarca i žene pred državnim organom. vaspitavaiu i obrazuiu svoju decu. pravo da sazna svoje poreklo i pravo da očuva svoi identitet.Deca uživaju ljudska prava primereno svom uzrastu i duševnoi zrelosti.Majei se pruža posebna podrška i zaštita pre i posle porodaja. kao posebno ugrozenim kateogrijama stanovnistva. Prava deteta i njihova zaštita ureduju se zakonom. v .4)' PRAV a-N A . Prava deleta a . Brak i odnosi u braku i porodici ureduju se zakonom. b .ZASTITU: a . ratnim veteranima i žrtvama rata pruža se posebna zaštita.Invalidima.Pripada pojedincima i porodicama kojimaje potrebna pomoc. ako je to u najboljem interesu deteta.SOCIJALNU. v . imaju pravo na socijalnu zaštitu. upis u matimu knjieu rođenih. trajanje i raskid braka počivaju na ravnopravnosti muškarca i žene.Roditelji imaju pravo i dužnost da izdržavaiu. samohranog roditelia i deteta a . Posebna zaštita porodice. b .Sva ili pojedina prava mogu jednom ili oboma roditeljima biti oduzeta ili ograničena samo odlukom suda. . g . Prava i dumosti roditelia a . samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu. ekonomskog i svakog drugog iskorišćavanja Hi zloupotrebliavanja. Pravo na zakliučenje braka i ravnopravnost suprujnika a . g . i u tome su ravnopravni.Deca rođena izvan braka imaju jednaka prava kao deca rođena u braku. u skladu sa zakonom. b . fizičkog. v .

visokoškolske i naučne ustanove samostalno odlučuiu o svome uredenju i radu. To su pravo na obrazovanje.Osnivanje škola i univerziteta ureduje se zakonom. ako su mlađa od 18 godina. pod jednakim uslovima. procitaj samo) a . g . razvoj i sirenje kulture i nauke. u skladu sa zakonom. u skladu sa zakonom.lako Ustav regulise sledeca prava.Svako ima pravo na obrazovanje. pravo koriscenja kulture I kulturnog stvaralstva i slicno.PRAVA"-r Š l f O B O Đ E (do sađa nikad nije pitala. d .Syi gradani imaju. v .'KUIjT ! DSNiŠ:. AIJtONOMlJAUNIVERZITETA Jemči se autonomija univerziteta. pristup visokoškolskom obrazovairiu.Deca mlađa od 15 godina ne mogu biti zaposlena niti. b . v -Republika Srbija podstiče i pomaže razvoj nauke. b . mogu da rade na poslovima štetnim po njihovo zdravlie ili moral. kulture i umetnosti. slobodu naucnog i umetnickog stvaranja.Indivudalna prava poiedinca u oblasti kulture.Osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno. g . ostala gore nabrojana su zagaranotvana medjunarodnim pravom koje se neposredno primenjuje i koje Ustav jemci.Autorima naučnih i umetničkih dela jemče se moralna i materiialna prava. autonomiju univerziteta. Univerziteti.RS omogućuie uspešnim i nadaieaim učenicima slabiieg imovnog stania besplatno visokoškolsko obrazovanje. PBAYO NA t ^ R 2 ^ 0 ¥ A N J E s a . pravo na ucesce u kulturnom zivotu. usmerena na ocuvanje.Posebna zaštita pruža se deci o kojoj se roditelji ne staraju i deci koja su ometena u psihičkom ili fizičkorn razvoju. SL0B0DA^AUGN:0:G41JMETNIČK0GSTVA]RANJA a -Naučno i umetničko stvaralaštvo je slobodno. 2) Prava deteta 3) Kojaprava i obaveze jemci ustav za roditelje .v . 29 . b . visokoškolskih i naučnih ustanova. a srednie obrazovanje ie besplatno. u skladu sa zakonom. BOSJNA POTPITANJA l)Nabrojati ih.

Aktivno biracko pravo ie pravo gradjanina da bira svoje pfedstavnike i izrazava njegovu biraeku sposobnost. .U RS svako je Slobodan da bez odobrenia. Sloboda udruzivanja 6. M 3^oJzZr*Č^j^e ^~~ ntćj7****«. alipise u Zakonu o izboru za narodne poslanike npr. poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran. opste (imaju ga svi gradjani pod istim uslovima) jposebno fnpr.S tim u vezi URS proklamuje pravo svakog na pristup podacima koii su u posedu državnih organa i organizacija kojima su poverenajavna ovlašćenja. osniva novine i druga sredstva javnog obavestavanja.Fasivno biracko"pravo je pravo gradjanina da bude izabran za narodnog predstavnika i izrazava njegovu poslanieku sposobnost. a glasanje je tajno i lieno. Pravo molbe (peticije) 1.To je pravo gradjana da bira i bude biran u drzavne organe. nepotpune ili netačno prenete informacije kojom je povredeno nečiie pravo ili interes xpravo na odsovor na objavljenu informaciju. b . e . v. 2. g-Pored toga biraeko pravo moze biti jednako (jedan covek jedan glas) i neiednako. b -Novine i druga sredstva javnog obavestavanja ne podlezu cenzuri.Gradani imaju pravo da učestvuiu u upravljaniu iavnim poslovima i da pod iednakim uslovima stupaju u iavne službe i na javne funkcije". u smislu ovlascenja gradjana da uticu na drzavu. aktivnog statusa. a ostvarivanje ovih prava vrJpojrta. samo ga imaju muskarci). u skladu sa zakonom. Sloboda zbora (okupljanja) 5. Izborno pravo uziva pravnu zaštitu u skladu sa zakonom. v . b. kojim se podstiče na diskriminaciju. Sloboda izrazavanja 4. HLOBOBA MEDIJA a . Sloboda stampe 3. d . Jednom recju to su razni oblici ucesca pojedinca u javnom zivotu zemlje. da ucestvuju u konstituisanju organa drzave i njihove volje. izbori su slobodni i neposredni.URS predvidja instrumente za odbranu od zloupotrebe slobode medija-pravona ispravku neistinite. BIRACKO PRAVO a .® POLITICKE SLOBODE ITRAVA (6) a -To su prava i generacije. na način predviđen zakonom. Biracko pravo 2.Nadležni sud može sprefclti širenje informacija i ideja putem sredstava javnog obavestavanja samo ako'je to u demokratskom društvu neophodno radial} sprečavanja pozivanja na nasilno rusenie Ustavom utvrđenog poretka ili narušavanje teritoriialnog integriteta Republike Srbijefzl sprečavanja propaeirania rata ili podstrekavanja na neposredno nasili^l radi sprečavanja zagovarania rasne. nacionalne ili verske mržnje. Izborno pravo je opšte i jednako. neprijateljstvo ili nasilje.Politicka prava su: 1. g .) dj -Prema URS "Svaki punoletan.. d-Uslovi za aktivno i pasivno biracko pravo su jednaki i to su:£f| drzavljanstvo RS 5 (® punoletsfvoćffl' poslovna sposobnos^y prebivaliste na teritoriji RS (zaprebivaliste nepise u URS.

organizacijama kojima su poverena javna ovlašćenja. niti može da trpi štetne posledice za stavove iznete u podnetoj peticiji ili predlogu. b . £jaJ&£tZ7* tx (%-fyO'tu<L^l>&^-C Mww^o« uredjeno je zakonom." b . 31 . osim ako je time učinio krivično delo. SLOBODA MISLJENJA IIZRAZAVANJA a . tLuy>*n^CLM'c'- (w&oj0.Sloboda okupljanja može se ZAKONOM OGRANICITI samo ako je to neophodno rad|H) ) zaštite javnog zdravlia/2) morala/S prava drugih^tbezbednosti RS. r\ v .Zbog upucivanja peticija i predloga niko ne može da trpi štetne posledice. nacionalne ili verske mržnje.Okupljanje u zatvorenom prostoru ne podleže odobrenju.£.Zborovi.Zabranjena su tajna iparavojna udruženja. SLOBODA UDRUZIVANJA a . b . dok se u drugom clanuformulise kao "sloboda misljenja" i vezuje se za slobodu " izrazavanja" u smislu slobode da se "govorom. javni tužioci. u skadu sa zakonom. pripadnici policije i pripadnici vojske ne mogu biti članovi političkih stranaka. SLOBODA OKUPLJANJA a .g/čuvanja autoriteta i nepristrasnosti sud^3Y zaštite javnog zdravlia. uz upis u registar koji vodi državni organ. 4. Zaštitnik građana..Po URS ovo pravo se u jednom clanu. primaju i sire obavestem'a i ideje.Udruženja se osnivaju bez prethodnog odobrenja. b . Ustavni sudodlucuje o zabrani rada jioliticke stranke iz istih razloga. sudije. v . d . organima AP i organima jedinica LS i da od njih dobije odgovor kada ga traži.To je pravo svakog da. . sindikalnog i svakog drugog udruživanja . <ut^J^< 3. ^cXj^ \° CxU g . " g .|4))morala demokratskog društvaD/nacionalne bezbednosti Republike Srbije. & PRAVO MOLBE (PETICIJE) a . ZUccU^e. pisanjem. ^v 5. u skladu sa zakonom.Sloboda izrazavanja moze se ZAKONOM OGRANICITI ako je to neophodno radi(T}/ zaštite prava i ugleda drugih. kao pravo da se ostane izvan svakog udruženja.Sudije Ustavnog suda. slikom ili na drugi nacin traze.formulise kao "sloboda misli" i vezuje se za slobodu savesti i veroispovesti. sam ili zajedno sa drugima.Ovim pravom jemči se sloboda političkog.Ovo pravo obuhvata slobodu mirnog_okupljanja građana. upućuje peticije i druge predloge državnim organima.USTAVNI SUP može zabraniti samo ono udruženje čije je delovanje usmereno naM)' nasilno rušenje ustavnog poretk^j) kršenie zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ^3°) izazivanje rasne. demonstracije i druga okupljanja građana na otvorenom prostoru prijavliuiu se državnom organu. ni prijavliivanju.

7) Ko i kada i kako moze ograniciti ovu slobodu. ocuvanju njihove nac. L«H~r ft/! T&f b . obrazovanja. posebno kulturu.ugovorima.Savet predstavlia nacionalnu manjinu u oblasti službene upotrebe jezika. Pri zapošljavaniu u državnim organima. sluzbenu upotrebu jezika i pisma. javnim službama. >TA .NM mogu osnivati kulturna i prosvetna udruzenja koja dobrovoljno finansiraju. 8) Koji sud odlucuje o zabrani sirenja informacija — okruzni sud! 21. dl . 3) Staje sloboda izrazavanja. mogu izabrati svoje NACIONALNE SAVETE u skladu sa zakonom. u skladu sa zakonom.Osim svih ljudskih prava zajemcenih URS-dm. vere i jezika.manjina prozeta su nacelima: ZABRANA DISKMMNACIJE pripadnika NM .pripadnici NM imaju pod istim uslovima kao i ostali gradjani pravo da ucestvuju u upravljanju javnim poslovima i da vrse javne flinkcije. kultume. sto su obelezja svoistvena za naciiuiSlzastupliene su u dovoljnom broju. £ ~ Kolektivnim praviroa pripadnici NM neposredno ili preko izabranih predstavnika odlucum o pojednim pitaniima vezanim za svoju kulturu .SUSTINA prava NM je u zastiti i negovanju obelezja svojstvenih za naciju-kulture.Prema URS pojedinacna prava pripadnika nac. organima AP i jedinicaLS vodi se računa o naeionalnom sastavu stanovnistva i odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika NM. v) stava da nisu diskriminaciia posebne mere koje drzava uvodi radi postizanja pune ravnopravnosti izmedju pripadnika NM i gradjana koji pripadaju vecini.Prerna siroj definiciji NM oznacava grupu lica u jednoj drzavi koja: (J) prebivaju na teritoriji te drzave@ njeni su drzavijaniplodrzavaju sa torn drzavom solidne dugotrajne vezeffl poseduju specificne etnicke. koja se sastoji od tri elementa a) ravnopravnosti pripradnika NM pred URS i zakonom i jednake zakonske zastite b) zabrana diskriminaciie zbog pripadnosti NM. verske ili jezicke karakteristike. tradicije. tj. 2) Staje sloboda misli i moze li bid ogranicena. 6)Staje sloboda medija. tradiciju .posebnosti i osobenosti. dj .-A e . ¥ . PRAVA PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINA (14) a . koja mogu bit! individualna i kolektivna.BOSINA POTPITANJA 1) Ogranicenje slobode politickog delovanja. 4) Cimeje ogranicena sloboda izrazavanja. zakonom i medj. informisanja na jeziku nacionalne manjine iklullure.. 1^NACELORAVNOPRAVNOSTIK vodieniu iavnih poslova. ali su malobrojnije spram ostalog dela stanovnistva te drzav^f6)podstaknuti su zeljom da zajedno ocuvaju ono sto cini njihov zajednicki identite. RS priznaje istima posebnu ulogu u ostvarivanju prava pripaSnika NM. 5) U cemu se ogleda pravo na prigovor savesti.Oni su pravna lica koji se fmansiraju iz budzeta i donacija.za razliku od etnicke grape koji je nemaju. daju im se i manjinska prava.ffD Imaju svoiu maticnu drzavu. učestvuje u procesu odlučivanja iU odlučuie o pitanjima iz tih oblasti i osniva ustanove iz ovih oblasti.u cilju ostvarivanja ovog prava na samoupravu pripadnici NM. koja se ostvaruju u zajednici sa drugima u skladu sa URS. obrazovanie. d . veru i iezik. 32 .

ro . BOSINA POTPITANJA l)Sta su nacionalne manjine.Simboli i zastave NM se mogu službeno isticati tokom drž. imena uliea.politicke stranke NM i koalicije pol. Zabranjena je nasilna asimilacija pripadnika NM-Zaštita pripadnika NM od svake radnje usmerene ka njihovoj nasilnoj asimilaciji ureduie se zakonom. sto je u skladu sa odredbom el. etničke. kulturne i verske posebnostiCO na upotrebu svojih simbola na javnim mestimajffjna korišćenje svog iezika i pisma^Tda u sredinama gde čine značajnu populaciju. 8) Cime se bavi savet za zastitu prava nacionalnih manjina. njihov JEZIKI PISMO moze biti u ravnopravnoi službenoj upotrebi. u skladu sa zakonom. j . slanje i razmenu obaveštenja i idejanCy na osnivanje sopstvenih sredstava javnog obaveštavanja. tradicionalni lokalni nazivi. 100 URS. Uz zastave i simbole nacionalne manjine. čuvanje. naselja i topografske oznake budu ispisane i na njihovom jezikujijj}' na potpuno. k-Zakoni i propisi se objavljuju i na jezieima nacionalnih manjina. primanje. pri službenoj upotrebi.Na teritoriji jedinice lokalne samouprave gde tradicionalno live pripadniei nacionalnih manjina.stranaka NM mogu uceslvuju uraspodeli mandata i kad su dobili manje od 5% glasova od ukupnog broja biraca koji su glasali. obavezno se isticu zastave i simboli SR. 2) Koja su njihovaprav. 6) Mogu li nacionalne manjine same osnivati skole. uključujući i pravo na izražavanje. organi AP i jedinica LS vode postupak i na njihovom jeziku^fj na školovanie na svom jeziku u državnim ustanovama i ustanovama autonomnih pokrajina. 9) Mogu li nacionalne manjine upotrebljavati svoje zastave i druge simbole. 1 . koji se obraca m lj .3)Kojaje razlika izmedjuprava zajamcenih strancima I prava nacionalnih manjina -jezik nacionalnih maniinamoze biti u sluzbenoj upotrbi 4) Staje sa njihovim pismomj) Sta kaze ustav (ustavni zakon) u pogledu procenta potrebnog za uvodjenje jezika nacionalnih manjina u sluzbenu upotrebu. razvijanje i javno izražavanje nacionaine.^ J ZABRANE ASIMILACIJE PRJPADNIKA NM. blagovremeno i nepristrasno obaveštavanie na svom leziku. gde. negovanje.Jedinica lokalne samouprave će OBAVEZNO u ravnopravnu službenu upotrebu jezik i pismo nacionalne manjine ukoliko procenat pripadnika te nacionalne manjine u ukupnombroju stanovnika na njenoj teritoriji dostiže 15% prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva. organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja.(3|na osnivanje privatnih obrazovnih ustanova/Tlda na svome jeziku koriste svoje ime i prezimeffil da u sredinama gde čine značajnu populaciju. kao i narodniposlanik. u skladu sa zakonom.U skladu sa URS AP mogu na osnovu zakona pripadnicima NM svojim propisima ustanoviti i dodatna prava. i . Zabranjeno je preduzimanje mera koje bi prouzrokovale veštačko menianie nacionainog sastava stanovništva na područjima gde pripadnici NM žive tradicionalno i u značajnom broju. prema kojoj se u NS obezbeđuju se ravnopravnost i zastupljenost polova i predstavnika NM. 7)Staje sa mandatima predstavnika nacionalnih manjina u skupstini. pod kojim uslovima 33 .Pripadnici nacionalnih manjina čiji broj u ukupnom stanovništvu RS dostiže najmanje 2% prema poslednjem popisu stanovništva. mogu se obratiti drzavnim organima na svom jeziku i imaju pravo da dobiju odgovor na torn jezik. praznika i praznikaNM na zgradama i u prosloryama lokalnih organa i organizacija sa javnim ovlašćenjima na područjima na kojima je jezik nacionalne manjine u službenoj upotrebi. JOJMogu li ih isticati. državni organi. z~PRAVA PRIPADNIKA NM^jlna izražavanje.

Ustav ogranicava zakonodavca time sto nijedna od zakonskih duznosti i obaveza ne moze stajati u opreci sa pravima i slobodama./ USTAVNE DUZNOSTI (15) a . ima pravo na utočište u Republici Srbiji. pola. e . 2) Gde su propisane. ^topsta poreska duznost u srazmeri sa ekonomskom moci obveznika. Postupak za sticanje utočišta uređuje se zakonom. To su: dQ opsta duznost postovanja Ustava i Zakona.Obaveza placanja poreza i drugih dazbin a-je opsta i zasniva se na ekonomskoj moći obveznika..Strana pravna i fizicka lica su na trzistu izi'ednacena sa domacim. @) duznost roditelia da izdrzavaiu. v . dj . nacionalne pripadnosti ili pripadnosti nekoj grupi ili zbog svojih političkih uverenja. BOSINA POTPITANJA 1) Sta su. kao i druga prava odredena zakonom. d .URS .om jemce i SVOJINSKA PRAVA strancima tako da strana fizička i pravna lica mogu steći svojinu na nepokretnostima. penziisko i invalidsko osiguranie osnovno obrazovanie b . 4)Kadpostoji obaveza placanja poreza i drugih . 34 .URS daje strancima najveca moguca prava u okviru proglasenih ljudskih prava. Prema URS: Stranac koji osnovano strahuje od progona zbog svoje rase. u skladu sa međunarodnim ugovorima.Ustavne duznosti su tek neke od duznosti gradjana koje su malom broju propisane u samom URS. U tome se ogleda nacelo ravnopravnosti.Stranci.dazbin. imaju u RS sva prava zajemeena Ustavom i zakonom. jezika. kulturnog i istorijskog nasledja i dobara od opsteg interesa. koje su zabrane {(23)i PRAVA I DUZNOSTI STRANACA (5) a . nauenog. g . koja URS jemci gradjanima. 0 duznost postovanja ljudskog dostojanstva.Osim ovih prava URS garantuje iskljucivo strancima PRAVO AZILA.22.Stranci mogu steći pravo koncesiie na prirodnim bogatstvima i dobrima od opšteg interesa.Stranac je lice sa stranim drzavljanstvom ili lice bez drzavljanstva b . )duznosti stranaca. 0 opsta duznost cuvania prirodnih resursa.O t o m e odlucuje MUP u saranji saMinistarstvom inostranih poslova. veroispovesti. Takodje mogu sticati pokretne stvari iednako kao i doma i drzavljani. 3)Nabrojati ih. 5)Kako ustav ogranicava zakonodavca. v . z . izuzey prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo državljani RS. @) opsta duznost cuvanja zivotne sredine. u skladu sa zakonom ili međunarodnim ugovorom. obavezno sociialno i zdravstveno osiguranie. vaspitavaju i obrazuiu svoiu decu. tj.

nacionalne pripadnosti. vere. 3) Staje diskriminacija. |2)/ZAKONOM se može propisati način ostvarivania ovih prava samo akoje to Ustavom izričitopredviđeno ili akoje to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode. Pojedinačni akti i radnje državnih organa.Ustavom je uspostavljen mehanizam za zastitu ljudskih i manjinskih prava (LjiMP) b . ljudskog dostojanstva. ^ S v a k o ima pravo na SUDSKU ZAŠTITU ako mu je povređeno ili uskraćeno neko LjiMP zajemčeno Ustavom. 11) kad stranac placa porez (2$. potvrdjenim medj. imaocima k'nih ovlašćenja i organima AP i jedinica LS. 7) Kako sticu pravo svojine 8) Kakav reciprocitet moze biti -formalni (upotpunosti izjednacava domace drzavlja i materijalni (koliko oni nama.Ustavni mehanizmi za zastutu Ustavom proglasenih LjiMP su: (ffjnjihova NEPOSREDNA FRIMENA. v . 10) koje su duznosti stranaca.Taj mehanizam deluje dvostruko^jj preventivno tako sto napred osucuiecuje povredu pravag) represivno. sto vazi i za LjiMP zajemcena opsteprihvacenim jjravilima medjunarodnog prava. 5)Imaju li prava vezana za cinjenicu drzavljanstva.21 na 17 strani skriite 4)Moze li stranac biti proteran iz RS na osnovu sudske odluke i kako. a ima drzavljanstvo druge zemlje). državljanstva. pola. organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja. 2)Moze li stranac biti proteran. uslovljeno je reciprocitetom.i . BOSINA POTPITANJA 1) Kad stranac ima pravo azila i ko odlucuje o azilu. političkog mišljenja ili gde mu ne preti ozbilino kršenje prava zajemčenih ovim ustavom. OSTVARIVANJE I ZASTITA LJUDSKIH I MANJINSKIH PRAVA I SLOBODA (12) a . pod uslovom da niie dvostruko oporezovan tj.ugovorima i zakonima.Zbog toga sto nisu drzavljani RS nemaju pravo da glasaju. ocuvanje zivotne sredine i druge duznosti koje propisuje URS. j . Sto se tiee POREZA piaea ga ako je rezident (lice koje zivi u nasoj zemlji. u zakonom predviđenom postupku i ako mu je obezbeđeno pravo žaibe i to samo tamo sde mu ne preti progon zbog njegove rase.Osim prava stranci u RS imaju i DUZNOSTI kao sto su postovanje Ustava i zakona. moraju biti ZASNOVANI NA ZAKONU. k . pri eemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava. da ne placa porez u drzavi ciji je drzavljanin.Prema URS ulazak stranaca u zemlju se uredjuje zakonom. pravo da sticu nekretnine im je ograniceno. Stranac može biti PROTERAN samo na osnovu odluke nadležnog organa. bez diskriminacije. (4|Jemči se jednaka zaštita prava PRED SUDOVIMA i drugim državnirn organima. 6) Mogu li sticati pokretm stvari. zakonski ifakticki 9)Kakav reciprocitetje potreban kod nas zakonski ili diplomatiski. primerpozitivne i zastita -pogledati cl. pripadnosti određenoj društvenoj grupi. organa AP i jedinica LS. kao opste. (3).8vako ima pravo na JEDNAKU ZAKONSKU ZAŠTITU. Kod nas je potreban zakonski ili diplomatski recoprocitet. toliko mi njima)ili diplomatski. kao i pravo na UKLANJANJE POSLEDICA koje su POVREDOM 35 J . samim tim sto predvidja pravna sredstva za otklanjanje posledica povrede prava.

svoiina AP i svoiina jedinice LS. saglasno važećim međunarodnim standardima ljud. kao i drugih nosioca javnih ovlašćenja. b . ako zakonom nije predviđena druga sudska zaštita.Postojeća drustvena svoiina pretvara se u privatnu svojinu pod uslovima.Sredstva iz javne svoiine_otuduiu se na način i pod uslovima utvrdenim zakonom. 5) Sta Ustav garantuje kodzastite ovih prava-jednakost 6)Koji su sudovi za njih nadlezni . ako su iscrpliena ili nisu predvidena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. Ustavni sud. insititucife. medj. / j j Gradani imaju pravo da se obrate MEĐUNARODNIM INSTITUCIJAMA radi zaštite svojih sloboda i prava zajemčenih Ustavom. pravicno sudjenje. obavezi ili na zakonu zasnovanom interest!. instituciia koje nadziru njihovo sprovođenje. (f} Pravo na VODJENJE UPRAVNOG SPORA tj. (ffi) ZAŠTITNIK GRAĐANA je nezavisan državni organ koji štiti prava građana od povreda nlcinjenih aktima organa državne uprave.Ustav jemci jednaku pravnu zastitu svih oblika svoiine. pri cemu razlikuie privatnu. savestl i veropispovesti. 9)Koja se mogu ograniciti za vreme vanrednog stanja .sloboda kretanja i si. prava. kao ipraksi međ. na rad. na način i u 36 . organ AP ili organ jedinice LS.. zadrumu i javnu svojinu. ombudsman. i manj. g . sva ona za koje izricito nije propisano da ne mogu 10)Ko ih i kako ogranicava 11) Kako se tumace -Odredbe o ljud. tj. /}/ EKONOMSKO UREDJENJE ( 5 ) SVOJINSKI ODNOSI PO URS (10) a .opste nadleznosti 7) O cemu se mora voditi racunapri ogranicavanju ljudskih prava 8)Kojase ljudska prava i slobode ne mogu ograniciti-pr.JAVNU svojinu cine državna svoiina. ^8))Svako ima pravo na ŽALBU ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu.NASTALE. BOSINA POTPITANJA 1) Kako se ostvaruju-neposredno 2)Kojije izuzetak 3) Kako se stite 4) Ko im sve pruza zastitu . pri cemu oštećeni ima pravo da zahteva naknadu štete neposredno od lica koje je štetu prouzrokovalo. @ Svako ima pravo na NAKNADU MATERIJALNE ILI NEMATERIJALNE ŠTETE koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ. i manj. (/ll) OGRANICENJE LJiMP i sloboda samo ako ograničenje dopušta Ustav i u svrhe radi kojih gadopušta. s tjm sto se zakonom određuje kada je pravna pomoć besplatna. a kojima se povređuiu ili uskraeuiu LjiMP i slobode zajemčene Ustavom. kao samostalna i nezavisna služba. /fid) Pravo na PRAYNU POMOĆ koju gradjanima i pravnim licima pružaju advokatura. postovanje dostojnastva licnosti.sudovi. pravo da o zakonitosti konačnih pojedinaenih akata odlucuje nadlezni sud u upravnom sporu. imalac javnog ovlašeenja. društva. j@>Pravo na USTAVNU ŽALBU koja se može izjaviti protiv poiedinaenih akata ili radnii državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja.pravima tumace se u korist unapređenia vrednosti demokrat. i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinieama LS. v . Na zivot.

koriste se za ostvarivanje prava i duznosti RS odnosno teritorijalnih jedinica. plasiranjem novcanih sredstava i HOVna trzistu novca i kapitala i na drugi nacin u skladu sa zakonom. dj -Fizička i pravna liea mogu steći pojedina prava na određenim dobrima u opštoj upotrebi. novae 9) nacin korsicenja sredstava u drzavnoj svojini . Sticanje prihoda po osnovu ovih sredstava ostvaruje se njihovim otudjenjem.Sredstva u drzavnoj svojini koja koriste drzavni organi i organizacije i organi teritorijalnih jedinica. način njenog korišćenja i raspolaganja.Ova sredstva mogu se koristiti i za obavljanjeprivrednih i drugih delatnosti u zemlji il inostranstvu radi sticanja prihoda.Zakonom se mogu ogranieiti obliei korišeenja i raspolaganja. j . 37 .Svako ie dužan da čuva prirodne retkosti i naučno. s tim sto je 31. /^ejzi^cc^u < . bio krajnji rok. e .Prirodna bogatstva koriste se pod uslovima i na način predviden zakonom. kao i druga prava određena zakonom. U državnoj imovini mogu biti i druge stvari i prava. nakon cega je predvidjeno da se ide na prinudnu likvidaciju.Imovina AP i jedinka LS. u skladu sa zakonom. odnosno propisati uslovi za korišćenje i raspolaganje da bi se otklonila opasnost od nanošenia štete životnoi sredini ili da bi se spreeila povreda prava i na zakonom zasnovanih interesa drugih lica. kao dobra od opšteg interesa. k . i . pokretnosti.Posebna odgovornost za očuvanje nasleđa je na RS.DRZAVNU svoiinu cine prirodna bogatstva. n .12.Dakle URS dopusta konkurenciju svojina s tim sto prepusta trzistu da odredi koji ee obliei svojine postojati u privrednoj stvarnosti. uređuju se zakonom.Strand mogu steći pravo koncesiie na prirodnim bogatstvima i dobrima od opšteg interesa.Strana fizička i pravna liea mogu steći svoiinu na nepokretnostima. u skladu sa zakonom ili međunarodnimugovorom. BOSINA POTPITANJA 1) Koje vrste svojine stiti ustav 2) Sta kaze ustav za drustvenu svojinu 3) Kojije rok za privatizaciju 4)Sta cini javnu svojinu 5)Sta spada u drzavnu svojinu 6) Ko maze dobiti koncesiju 7)Mozelipo novom Usavu gradsko gradjevinsko zemljiste biti uprivatnoj svojini 8) koja sve prava koriscenja imaju AP I LSprema zakonu o sredstvima u svojini RS -nepokretnosti. davanjem na korsicenje ili u zaku. s tim da s obzirom nato da jos nije odgovarajuci zakon. sto ie jedna od ustavnih duznosti (koju Bosa narocito voli da cuje) m . d . z . dobra za koje je zakonom odredeno da su od opšteg interesa i imovina kofu koriste organi RS. AP i iedinicama LS. pod uslovima i na naein predviden zakonom. imovina jedinica LS je drzavna imovina. kulturno i istoriiskojaasieđe. šumsko zemljište i gradsko građevinsko zemljište. Hcox^-t6* lj . I .2008.rokovima predviđenim zakonom o privatizaciji.Kada je rec o stvarima u PRIVATNOJ svojini konkretno polioprivredno zemliište. njihovo korišćenje i raspolaganje je slobodno. u skladu sa zakonom.

2) Stranei mogu steći pravo koncesiie na prirodnim bogatstvima i dobrima od opšteg interesa.kao što su svi pojedini porezi. koriste se dve podele.URS ne odredjuje sadrzinu ove samostalnosti v .). investicije. 38 . u skladu sa zakonom ili medunarodnim ugovorom. a radi razvoja trzisne privrede. subvenciie. SLOBODA PRIVREDNOG DELOVANJA a . g -Element ekonomskog uredjenja je i zastita potrosaca u okviru koje su posebno zabranjene radnje usmerene protiv zdravlja. v . koja takođe uglavnom proizlazi iz materijalnih zakona. sto je orjentaeija nase zemlje. kao i druga prava odredena zakonom. Budžet ima karakter finansiiskog plana države za jednu godinu.U vezi sa slobodom preduzetnistva su i siedeca dva prava: 1) Strana fizieka i pravna lica mogu steći svojinu na nepokretnostima. kao i sve nečasne radnje na tržištu.Radi se o ekonomskoi autonomiii koja je jedna od bitnih obelezja ustavne konepecije slobodbe privrede b . a druga po ekonomskim funkcijama (plate i socijalna davanja za zaposlene. koga priprema roinistarstvo finansiia u saradnji sa drugim ministarstvima. slobodi grgduzetnistva.PR1DUZETNIŠTVO je slobodno. 27. Obično se ove dve podele kombinuju i dobija složena klasifikacija. ministarstva. g . b . otvorenom i slobodnom tržištu. povezivanju i udruzivanju | jednak polozaj u pogledu uslovaprivredjivanja i pravne zastite ■ za svoje obaveze u pravnom prometu odgovaraju srgdstvima koiima raspolazu. SAMOSTALNOST PRIVREDNIH SUBJEKATA a . BUDZETSKO FINANSIRANJE DRZAVE I DRZAVNIH DELATNOSTI I DELATNOSTI OD OPSTEG INTERESA (8) Najčešće. odnosno po državnim institucijama kao nosiocima rashoda (skupština. bezbednosti l privatnosti potrosaca. takse. sa njihovim planiranim iznosimaza sledeću godinu. državni budžet je jednogodišnji dokument.Igakje nesporno je da ono obuhvata sledece elemente: f p Slobodno organizovanie preduzeca i drguih organizacija 2^ samostalnost u obavljanju delatnosti. prihodi od kamata i prodaje državne imovine i slično. sudovi. dok ga usvaja skupština u obliku zakona. zdravstvo. ali se moze ograničiti zakonom. budžetska rezerva itd). kazne.Ekonomsko uređenje u Republici Srbiji počiva na tržišnoj privredi. otvorenog i slobodnog trzista u RS. Na rashodnoi stani. materijalni troškovi. Prva je po administrativna. 28. radi zaštite zdravlja ljudi.26.U sustini sloboda privrednog delovanja je mogucnostprivrednih subjekata da se samostalno organizuju i delaju. životne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije. samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine. aeenciie. naknade.. otplata dugova.Sadržaj državnog budžeta čine spisak prihoda i rashoda. prosveta ltd. kao i pratećim proeesnim i sličnim odredbama. Na prihodnoj strani navode se svi zakonom propisani državni prihodi .

NS razmatra predlog završnog računa budžeta po pribavljenom mišljenju Državne revizorske institucije lj . k . na predlog Vlade. i . a u obliku zavrsnog racuna 3)Staje specificno kod zakona o budzetu. organa AP. v . nadleznosti RS 2) U kojoj formi se donosi .uformi zakona. AP ijedinica LS obezbeđuju se iz poreza i drugih prihoda utvrđenih zakonom. Vrste i visina izvornih prihoda AP određuju se zakonom. 39 . m . samostalna je i podleže nadzoru NS.Uslovi i postupak zaduživanja uređuju se zakonom.O Državnoj revizorskoj instituciji donosi se zakon.Sredstva iz kojih se fmansiraju nadležnosti RS. ima formu zakona i pokazuie prihode i rashode RS za iednu eodinu.NBS je centralna banka RS. tj. To je institucija javnih finansija sa svojstvom drzavnog organa. svoistva . ier se donosi za svaku sodinu. Sadržaj svih budžeta određenje raspodelom nadleinosti između njih.temporalnog ie karaktera.Državna revizorska institucija ie najviši državni organ reviziie javnih sredstava u RS.Republika Srbija stara se o ravnomernom i odriivom regionalnom razvoju. 1 .a vaznost starog budzeta je istekla.Poslovi jediniee LS fmansiraju se iz izvornih prihoda iedinice LS. Zakonom se određuje učešće AP u deiu prihoda RS.rad drzavnih oreana. a koja proističe iz ustava i zakona.Budzet AP Vojvodine iznosi naimanie 7% u odnosu na budzet RS. NBS rukovodi guverner. NS bira i razresava i Savet guvernera NBS. e . u skladu sa zakonom. j .Izvršavanie svih budžeta kontroliše Državna revizorska institucija. ne sadrzi opste norme. i budzeta AP. opstine i eradovi donose svoie budzete i zavrsne racuna na predloge njihovih izvrsnih organa. BOSINA POTPITANJA l)Sta se sve finansira iz budzeta .. samostalna je ipodleže nadzoru NS. kada je AP poverila jedinieama LS obavljanje poslova iz svoje nadležnosti. budzeta RS.Obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina je opšta i zasniva se na ekonomskoj mobi obveznika. d . kojoj i odgovara.RS. g . dj . koga bira i razresava NS i nadzire njegov rad. AP ijedinica LS irnaju budžete u kojima moraju biti prikazani svi prihodi i rashodi kojima se fmansiraju njihove nadležnosti.Narodna skupstina usvaja budžet izavršni račun RS. z .AP ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadležnosti.a . prelazi se na privremeno finansiranje (obicno 3 meseca).Zakonom se utvrđuju rokovi u kojima budžet mora biti usvojen i način privremenog fmansiranja. b .Pokraiine.Vazno je obezbediti njenu nezavisnost od vlade. Ako se budzet ne usvoji u roku. O Narodnoj banci Srbije donosi se zakon. u skladu sa odlukom skupštine AP. AP i jedinica LS mogu da se zadužuju. s tim što se 3/7 od budzeta AP Vojvodine koristi za finansiranie kapitalnih rashoda. kojoj i odgovara.RS. u skladu sa zakonom.

dok sam statut donosi Skupstina AP Vojvodine 6./lT| usvaja strategiiu odbrane e . kao i kad(f)odlueuje o promeni granice RS d . 5) uvođenje vanrednog stania i 6) amnestija.a. dok je0odredjena pitanja predvidiena URS . ž .om duzna da stavi na republicki referendum radi potvrdjivanja. CM ^ 4. na predlog Vlade. s obzirom na to da(fj moze odluciti da usvoieni akt o promeni URS stavi na republicki.Prema URS.Prema URS narodna skupstina (NS) je najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvome i zakonodavne vlasti u Republiei Srbiji.o>"" ^ e^tcc^ rAoJ^0- dj . NARODNA SKUPSTINA-NADLEZNOST I NACINRADA (20) a . 7. z 1 -Odluka o vanrednom stanju važi najduže 90 dana. donosi i menja Ustav.Narodna skupština kao nosilac USTAVOTVORNEIZAKONODAVNE VLASTI j^yi 1./jfo. usvaja plan razvoja i prostorni plan. večinom od ukupnog broja narodnih 40 .NS raspisuie referendum o pitanjima iz svoje nadleznosti na zahtev vecine svih narodnih poslanika ili najmanje 100.d3 kad donosi odlukuo osnivaniu novih AP i o ukidanju i spajanju vec osnovanih.Kao PREDSTAVNIK SUVERENOSTI GRADJANA u RS. ustavotvorni referendum radi potvrdjivanja. NS proglašava VANREDNO STANJE kada javna opasnost ugrožava opstanak države ili gradana. r j v .^ ^f^l. uformiZakona i po postupku za donosenje zakona. potvrđuje međunarodne ugovore kad je zakonom predviđena obaveza njihovog 3>c^ potvrdivanja.U slucaju promene URS . na 4. predstavnika suverenosti gradjana u RS i(1) u skladu sa shvatanjem nacela opodeli vlasti. (fCy odlueuje o ratu i miru i proslašava ratno i vanredno stanie.c . g .NS vrsi USTAVOTVORNU VLAST kad:(T))donosi i menja Ustav/Q)1 donosi poseban Zakon kojim se uredjuje sustinska autonomija na Ki M. uformiZakona i po postupku za donosenje zakona. odlueuje o promeni granice Republike Srbije. pod slovom E) 0> . «» ^* z . daje prethodnu^saglasnost na statut autonomne pokrajine. donosi zakone i druge opšte akte iz nadleznosti Republike Srbije. prema kome se odnos tri grane vlasti zasniva na ravnoteži i međusobnoj kontroli. .000 biraca.Prema URS predmet referenduma ne moeu biti\)ob&veze koje proizlaze iz međunarodnih ugovora%2) zakoni koji se odnose na liudska i maniinska prava i slobode. NS saucestvujeu vrsenju ustavorvorne vlasti. Potvrdjuje ih zakonom.\/ ZAKONODAVNA VLAST 29. 8• daie amnestiiu za krivična dela. (videti pitanje br.jD budžet i završni račun. NS odluku o vanrednom stanju može produžiti za još 90 dana. 3) poreski i drugi finansijski zakoni. cUsD ^' Y^>\• 3. Po isteku ovog roka. kom prilikom vrsi A ct ZAKONODAVNU VLAST. uformizakona. b -"NS vrsi nadleznost u svojstvu:(l) nosioca ustavotvome i zakonodavne vlasti. nadzire rad službi bezbednosti. 5. usvaja budžet i završni račun Republike Srbije. 4. kao ni 7) pitanja koia se tiču izbomih nadleznosti NS. NS: ^)raspisuje republicki referendum. strani.

Za vreme ratnog stanja.Kad NS niie u mogucnosti da se sastane.Kad mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava nije propisala NS. i 2 . mere odstupania prestaju da važe 24 sata od početka prve sednice NS održane po proglasenju vanrednog stanja. z 5 . C ' ' if*-' o-t. mere odstupanja od Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava zaiedno utvrđuiu predsednik Republike. koja traje do okončanja vanrednog stanja. uz supotpispredsednika Republike.Ukoliko NS ne potvrdi odnosnu uredbu.U okviru svoiih IZBORNIH NADLEZNOSTI NS raspolaze odredjenim instrumentima za postizanje ravnoteze i medjusobne saradnje tri grane vlasti: <"U 13. bira i razresava i druge funkcionere odredene zakonom.ML ^£. nadzire njen rad i odlueuje o prestanku mandata Vlade i ministara. i 5 . 17. predsednike sudova. sudije i zamenike javnih tužilaca. bira Vladu. X l ^ j>d° n o s e zajedno predsednik Republike. -V* pod istim uslovima kao i Narodna skupština. 18. i . . 18 ) ($) j . z 8 . i nadzire njegov rad. a po isteku ovog roka mogu se obnoviti pod istim uslovima. NS se sastaje bez posebnog poziva i ne može biti raspuštena.Proglašavajući vanredno stanje NS može propisati mere kojima se odstupa od Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava. z 3 .poslanika.vt . il . koja traje do okončanja ratnog stanja. NS se sastaje bez posebnog poziva i ne može biti rasmištena. u ^ ^ z 4 .{ 126) z 2 -Za vreme vanrednog stanja. u skladu sa Ustavom. 16.15. (POPUT PONOVNOG 4 . k . predsednik Narodne skupštine ipredsednik Vlade. javne tužioee. i 4 . predsednik NS i predsednik Vlade.Kad odluku o vanrednom stanju nije donela Narodna skupština. NS je potvrđuje u roku od 48 sati od njenog donošenja. AkoNS ne potvrdi ovu odluku. Republiekog javnog tužioea. b/i O-^JSC z 7 . odnosno eim NS bude u mogucnosti da se sastane.Prema URS. i 3 . (i guverner i ombudsman se biraju na 5 godina).Proglašavajući ratno stanje NS može propisati mere kojima se odstupa od Ustavom zajemčenih liudskih i maniinskih prava. uredbom. vecinom glasova svih narodnih poslanika. ^"h^^to-iA z 6 . U slučaju proglašenja vanrednog stanja raspustenoj NS ponovo se uspostavlja njena puna nadležnost.Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava koje propišu NS ili Vlada važe naiduže / ^ 90 dana. odluku o proglasenju ratnog stanja donose Zajedno predsednik Republike. bira i razresava sudije Ustavnog suda. bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda.Kad NS niie u mogućnosti da se sastane. odluka prestaje da važi završetkom prve sedniee NS održane go proglašeniu vanrednog stania. bira i razresava guvernera Narodne banke Srbije i nadzire njegov rad. Vlada je dužna da uredbu o merama odstupanja od ljudskih i manjinskih prava podnese na potvrdu NS u roku od 48 sati od njenog donošenia. 1 ra. odluku o proglasenju vanrednog stanja 6C. NS proglašava RATNO STANJE.Kad NS ne može da se sastane. 14. predsednik NS ipredsednik Vlade. bira i razrešava Zaštitnika građana. U slučaju proglašenja ratnog stanja raspustenoj NS ponovo se uspostavlja njena puna nadležnost. odnosno čim bude u mogucnosti da se sastane. (o merama odstupanja od LJ i MP videti na str.Kad „NS nije u mogućnosti da se sastane mere kojima se odstupa od ljudskih i r-^Ju7^V' manjinskih prava može propisati Vlada.NS vrši i druge poslove određene Ustavom i zakonom.Sve mere propisane u periodu ratnog stanja potvrđuje NS kad bude u mogucnosti da se sastane.

IZGLASAVANJA ZAKONA) 1 .S obzirom na to da je sudska vlast nezavisna NS ima samo pravo da bira deo sudija i sve javne tuzioce.Kada se obavi razmatranje svih tačaka dnevnog reda i odlučivanje po njima. v .NS se sastaje u vanredno zasedanje na zahtev naimanje 1/3 narodnih poslanika ili Vlade. saaftfie**- u^n^^ć . tj. a drugo pocinje prvog radnog dana u oktobru i moze trajati najduze 90 dana. NACIN RADA NARODNE SKUPSTINE a . m . Prvo redovno zasedanje pocinje prvog radnog dana u martu. kao i nadzor nad radom i razresenje nosilaca drugih vlasti. predsednik NS zaključuje sednicu NS. na predlog Vlade.O dnevnom redu u celini. b . i na sednicama odbora. ^h^c^ 42 Cj^^a _-. najmanje sedam dana pre dana za koji se saziva sednica e .Kada utvrdi da nema vise prijavljenih za učešće u pretresu. prisustvuie 1/3 narodnih poslanika z . Predsednik NS odreduje Dane za glasanje po završetku rasprave o svim tackama dnevnog reda. c^J^^ (o/kl ynZfzc*) KM. lj . j . n . vodi se bez obzira na broj prisutnih narodnih poslanika.Da bi sednica NS otpocela potrebno je da joj. sa predlogom dnevnog reda. u sali. ali nema pravo nadzora nad radom sudova ili javnih tuzilaca. NS odlučuje bez pretresa. predsednik NS zaključuje pretres.Predlog dnevnog reda sednice NS. nj . iz utvrdjenog dnevnog reda NS. prilikom usvajanja zapisnika sa prethodne sednice i utvrdivanja dnevnog reda. kao uzih radnih telaNS.Predsednik NS pisanim putem odreduie dan. 1 .Kvorum za rarfNS u Đanima za glasanje. kao i na konstitutivnoi sedniciNS postoji ako je na sednici NS prisutno najmanje 126 narodnih poslanika.Rasprava o pojedinim tackama. i .NS vrsi svoju nadleznost na sednicama plenuma.Potom se otvara pretres svake tačke dnevnog reda sednice NS.Predsednik NS prekida rad NS kada utvrdi nedostatak kvoruma na sednici NS.Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice NS usvaja se zapisnik sa prethodne sednice NS.Iz ovoga sledi da su "instrument ravnoteze i medjusobne kontrole tri grane vlasti" u rukamaNS: izbor ili ucesce u izboru nosilaca druge dve vlasti. sa unapred utvrdjenim dnevnim redom. d . k . ponaosob. dok se kvorum ne obezbedi. lj .NS odlučuje u danima za glasanie. g . dj . svih narodnih poslanika.Zasedanja NS mogu biti redovna i vanredna. kojima prisustvuju samo oni narodni poslanici koii su clanovi odbora. NS o zapisniku odlučuje bez rasprave.Sednicu plenuma saziva i njome predsedava predsednik NS. koja se odrzava u vreme redovnog zasedanja NS priprema predsednik NS. čas i mesto održavanja sednice NS.

>v

.& rJ*i

NACIN ODLUCIVANJA U NARODNOJ SKUPSTINI (cesto pita kao posebno pitanje)

t f[ U—L*;- «-i

a - Prema URS NS donosi odluke vecinom glasova narodnih poslanika na sednici na koioi ,» £G.fc~Utt£ je prisutna većina narodnih posFanika. b - Vecinom slasova svih narodnih poslanika (126) NS: J 1.) daje amnestiju za krivična dela, 2.) proglašava i ukida vanredno stanje, 3.) propisuje mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u ratnom i vanrednom stanju, 4.) donosi zakon kojim Republika Srbija poverava AP i jedinicama LS pojedina pitanja iz svoje nadleznosti, 5.) daje prethodnu saglasnost na statut AP, 6.) odlučuje o Poslovniku NS, o svom radu, 7.) ukida imunitet narodnim poslanicima, predsedniku Republike i ZaŠtitniku građana, 8.) usvaja budžet i završni račun, 9.) vrsi sve svoje izborne nadleznosti, 10.) odlučuje o odgovoru na interpelaeiju, 11.) glasa o zakonu koji je Predsednik RS vratio NS na ponovno izglasavanje. "V - NS donosi zakone i druge opšte akte iz nadleznosti Republike Srbije vecinom slasova rfrŽ# *&* narodnihposlanlkana sednici na koioi jeprisutna većina narodnih poslanika. g-Izuzetak od ovogpravilaje zakon kojim Republika Srbija poverava AP i jedinicama LS pojedina pitanja iz svoje nadleznosti. d - Vecinom glasova syih narodnih poslanika NS odlučuje ozakomma kojima se ureduju: § 1.) referendum i narodna inicijativa, 2.) uživanje individualnih i kolektivnih prava § pripadnika nacionalnih manjina, 3.) plan razvoja i prostorni plan, 4.) javno zaduživanje, 5.) teritorija AP i jedinica LS, 6.) zaključivanje i potvrdivanje međunarodnih ugovora, 7.) druga pitanja određena Ustavom. Uj - N S 2/3 vecinom odlucuje o 1) promeni URS - a, 2) pitanjima o kojima, prema URS u odlucuje po postupku predvidjenom za promenu URS - a, 3) promeni granice RS, 4) donosi Zakon kojim se uredjuje Suštinska autonomija AP K i M, 5) odlucuje o osnivanju novih AP i ukidanju ili spajanju vec osnovanih AP, 6) donosi Ustavni zakon za sprovodjenje URS - a i 7) odlucuje o razresenju Predsednika RS. e - U svom radu NS donosi sledece AKTE : zakon, budjeU plan razvoja, prostorni plan, završni račun, poslovnik, deklaraciju, rezoluciju, preporuku, odluku, zaključak i autentično tumačenje akta koji donosi.
BOSINA POTPITANJA 1) Koji su akti koje donosi, 2)Kako odlucuje NS —popravilu kvorumskom vecinom. ti vecinom slaova na sednici na koioi fe prisutna vecina narodnih poslanika, 3) O kojim pitanjima odlucuje 2/3 vecinom glasova, 4)Kako odlucuje o ratu i miru - vecinom glasova svih narodnih poslanika. 5)Kojom vecinom bira sudije za njihovprvi, trogodisnji mandat, 6) Kadpocinje i koliko traje prvo redovno zasedanje 7) Nabrojati najvaznije nadleznosti NS. 8) Štaje ombudsman i na koliko godina se bira

2/š

30. IZBOR I MANDAT NARODNIH POSLANIKA (7)

a - Prema URS narodna skupština (NS) je najvišepredstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji. b - N S čini 250 narodnih poslanika, koji se biraiu na neposrednim izborima, tajnim glasanjem. u skladu sa zakonom o izboru narodnih poslanika.
43

v - U NS obezbeduju se ravnopravnost i zastupljenost polova i predstavnika nacionalnih manjina, u skladu sa zakonom. g - Gradani biraju poslanike na osnovu slobodnog, opšteg, jednakog i neposrednog izbornog prava, tajnim glasanjem. d - Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika (ZINP) niko nema pravo da, po bilo kom osnovu, sprečava Hi primorava gradanina da glasa, da ga poziva na odgovornost zbog glasanja i da od njega traži da se izjasni za koga je glasao ili zašto nije glasao. dj - PRAVO DA BIRA poslanika I DA BUDE BIRAN za poslanika ima građanin sa "prebivalištem u Republici Srbiii koii ie istovremeno i%ržavljanin RS, koji ie'Wvrsio 18 godina života i poslovno ie sposoban. e - Biraci se upisuju u BIRACKI SPISAK z - Birački spisak je javna isprava i vodi se po službenoi dužnosti. Gradanin ima pravo uvida u birački spisak i pravo da zahteva njegove isprayke (upis, brisanje, izmenu ili dopunu biračkog spiska). i-Biraeki spisak je jedinstven i stalan i obavezno se ažurira svake kalendarske godine, najkasnije do 31. marta. Stalan je zbog toga sto se u m'ega, nezavisno od konkretnih izbora, upisuiu svi gradjani sa birackim pravom. Jedinstven je ier vazi za sve izbore. i - Birački spisak se zakljucuje naikasniie 15 dana pre dana održavania izbora, RESENJEM organa koji vodi birački spisak. k - Rešenje kojim se zakljucuje biracki spisak dostavlja se Republičkoj izbornoj komisiji (RIK - u) naidocniie u roku od 24 časa od easa niegovog donošenja., a RIK objavljuje u " Sluzbenom glasniku R S " ukupan broj biraca. 1 - Narodni poslanici biraju se u RS kao JEDNOJ IZBORNOJ JEDINICI lj - Biraju se na osnovu lista -J®} politickih stranaka,^ stranackih koalieiia i drugih politickih organizacija,^ i lista koie predloze grupe gradiana. Dakle, politieke stranke, stranacke koalicije i druge politicke organizacije, kao i grupe gradjana nayivaju se PODNOSIOCIMA IZBORNIH LISTA. IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE a - IZBORE ZA NARODNE POSLANIKE raspisuje predsednik Republike. 90 dana pre isteka mandata Narodne skupštine, tako da se izbori okončaiu u narednih 60 dana, ODLUKOM, kojom se odredjuje dan odrzavanja izbora i dan od kojeg pocinju da teku rokovi za odrzavanje izbornih radnji i ona se objavljuje u " Sluzbenom glasniku R S " b - Prema ZINP POSLANIČKIMANDATI raspodeljuju se srazmemo broju dobijenih glasova, sto znaci da je kod nas prihvacen sis tern srazmemos predstavnislva. v-Izbori se sprovode na osnovu izbornih lista g - Na IZBORNOJ LISTI medu svaka četiri kandidata po redosledu na listi (prva četiri mesta, druga četiri mesta i tako do kraja liste) mora biti po jedan kandidat - pripadnik onog pola kofi ie manie zastuplien na listi, a ukupno na izbornoj listi mora biti najmanje 30% kandidata manje zastupljenog pola na listi. d - Ako izborna lista ne ispuniava navedene uslove smatraće se da sadrži nedostatke za proglasenje izborne liste, a predlagae liste biće pozvan da otkloni nedostatke liste. dj - Ako predlagae liste ne otkloni nedostatke RIK ee odbiti da proglasi izbornu listu. Ovim je do kraja sprovedeno nacelo URS - a o ravnopravnosti polova .

e - Podnosilac izborne liste može povući listu najkasnije do dana utvrđivanja zbirne izborne liste. z - Izborna lista je utvrđena kad je svojim potpisima pjodrži najmanje 10.000 birača. i -Birač može svojim potpisom podržati izbornu listu samo jednog predlagača. Svaki potpis mora biti overen u opštinskom sudu. j - Izborna lista dostavlja se RIKr u najkasnije 15 dana pre dana određenog za održavanje izbora. Uz izbornu listu, RIK - u se dostavlja i sva potrebna dokumentacija propisana ovim zakonom. k - RIK RESENJEMproglašava izbornu listu jedne političke stranke (stranačka izborna lista), listu dve ili vise političkih stranaka (koaliciona izborna lista), odnosno grupe gradana (izborna lista grupe gradana), odmah po prijemu izborne liste i odgovarajuće dokumentacije, a najkasnije u roku od 24 časa od prijema izborne liste. Rešenje o proglašenju izborne liste RIK bez odlaganja dostavlja podnosiocu. Na osnovu proglašenih izbornih lista sastavlja se glasački listić! 1 - Ako RIK utvrdi da izborna lista nije podneta blagovremeno, doneće rešenje o njenom odbacivanju. lj - Ako RIK utvrdi da izborna lista sadrži nedostatke koji su smetnja za proglašenje izborne liste doneće, u roku od 24 časa od prijema izborne liste, zaključak kojim se podnosiocu izborne liste nalaže da najdocnije u roku od 48 časova od časa dostavljanja zaključka otkloni te nedostatke. Tim zaključkom istovremeno će se podnosiocu izborne liste ukazati na radnje koje treba da obavi radi otklanjanja nedostataka. m - A k o RIK utvrdi da nedostaci izborne liste nisu otklonjeni, ili da oni nisu otklonjeni u predviđenom roku, doneće u narednih 48 časova rešenje kojim se odbija proglašenje izborne liste. n - ZBIRNU IZBORNU LISTU utvrđuje RIK. nj - Redosled izbornih lista, sa imenima svih kandidata, na zbirnoi izbornoi listi utvrđuje se prema redosledu njihovog proglašavanja. Zbirnu izbornu listu RIK objavliuje u "Službenom glasniku Republike Srbije", najkasnije 10 dana pre dana odredenog za održavanje izbora. ~™~" o - Za dan proglašenja zbirne izborne liste uzima se dan njenog objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". ORGANI ZA SPROVODJENJE IZBORA - REPUBLICKA IZBORNA KOMISIJA (RIK) a - ORGANI ZA SPROVOĐENJE IZBORA su RIKi birački odbori. b - Organi za sprovođenje izbora su samostalni i nezavisni u radu i rade na osnovu zakona i propisa donetih na osnovu zakona. Za svoj rad odgovaraju organu koji ih je imenovao. v - Organi za sprovođenje izbora rade u stalnom i proširenom sastavu. g - Organi za sprovođenje izbora rade u PROŠIRENOM SASTAVU od dana utvrdivanja tog sastava do završetka izbora. d - Organi za sprovodenje izbora odlučuju većinom glasova članova u stalnom, odnosno proširenom sastavu. dj -Nijedna politička stranka. stranačka koalicija ili druga politička organizaciia ne moze imati vise od polovine članova u stalnom sastavu svih organa za sprovodenje izbora.

odnosno neispunjenju uslova za odredivanje predstavnika podnosioca izborne liste RIK dostavlja podnosiocu izborne liste u roku od 24 easa od časa donošenja rešenja. 2) obezbeđuje pravilnost i tajnost glasanja.RIK obrazuje i imenuje biracke odbore.Predstavnik podnosioca izborne liste postaje član biračkog odbora u proširenom sastavu najkasnije 24 sata od časa donošenja tog rešenja. dj -Birački odbor: 1) neposredno sprovodi glasanje na biračkom mestu. rešenjem utvrduje koji podnosilac izborne liste ispunjava uslove za odredivanje svojih predstavnika u prošireni sastav biračkog odbora.RIK u roku od 48 časova od časa donošenja rešenja o proglašeniu izborne liste.S obzirom na to da je u RS prihvacen sistem srazmernog predstavnistva svaki birac glasa zg 1 od tzbornih lista sa zbirne izborne liste. Rešenje o ispunjenju. RIK ima i jednog člana. Birački odbor se stara o održavaniu reda na birafikom mestu za vreme glasanja.500.Članovima organa za sprovodenje izbora i njihovim zamenieima prestaje funkcija u ovim organima kad prihvate kandidaturu za narodne poslanike. e . predstavnika republičke organizaeije nadležne za poslove statistike. a najmanje 100 birača. Ku-^tr^-^-j cA v . a u PROŠDRJENOM SASTAVU i po iedan predstavnik podnosioca izborne liste.Biraeki odbor u STALNOM SASTAVU cine: predsednik i naimanie 2 člana. z . i .RIK U STALNOM SASTAVU čine predsednik i 16 drugih članova koie imenuje NS na predlog poslaničkih grupa NS. k . članovi RJK i njen sekretar imaiu zamenike.Predstavnik podnosioca izborne liste postaje clan RIK u proširenom sastavu najkasnije 24 časa od donošenja rešenja m . Na jednom biračkom mestu može da glasa najviše 2. 1 . članovi RIK i njihovi zamenici moraju biti diplomirani pravniei. Predsednik i članovi biračkog odbora imaju zamenikejiajkasnije 10 dana pre dana odredjenog za odrzavanje izbora.Svaki birač glasa lično.Članovi organa za sprovođenje izbora narodnih poslanika i njihovi zamenici moraju imaii izbomo pravo. .Sastav RIK .RIK rešeniem utvrđuje da podnosilac izborne liste ispuniava uslove za određivanie svoiih predstavnika u prošireni sastav ovog organa u roku od 48 časova od proglašenja izborne liste. j -RIK ima sekretara koga imenuje NS iz reda stručnih radnika svoje službe. BIRACKI ODBORI a . z . lj . njihove predsednike i clanove b .Predsednik .Birački odbor imenuje se naikasniie 10 dana pre dana određenog za održavanie izbora. koji učestvuje u radu koraisije bez prava odlucivania.e . a U PROŠIRENOM SASTAVU i po jedan predstavnik podnosioca izborne liste. i . 3) utvrđuie rezultate glasania na biračkom mestu i obavlja druge poslove odredene ZINP. d . koji ueestvuje u radu komisije bez prava odlueivanja.Glasanje za narodne poslanike obavlja se na biračkom mestu.a objavtjuje se u "Službenom glasniku RS". g . Predsednik. Birač u toku održavanja izbora može glasati samo iedanput.

Kad određenoj izbornoj listi pripadne vise mandata nego što je na toj listi predloženo kandidata za poslanike. k . m . Nevažeći glasaeki listić ieste nepopunjeni glasački listić.Po završenom glasanju birački odbor pristupa utvrđivam'u rezultata glasanja na birackom mestu. u skladu sa zakonom.Politicke stranke nacionalnih manjina su sve one stranke čiji je osnovni cilj predstavljanje i zastupanje interesa nacionaine manjine i zaštita i poboljšanje prava pripadnika nacionalnih rnanjina. mandat će se dodeliti listi koja je dobila ukupan veći broj glasova. n .Na ovai nacin se sprovodi odredba URS prema kojoj se u NS obezbeduje ravnopravnost i zastuplienost polova i predstavnika nacionalnih maniina. odnosno koalicije političkih stranaka nacionalnih manjina odlučuje R1K pri proglašenju izborne liste. naikasniie u roku od 10 dana od dana objavlfivania ukupnih rezultata izbora. t-Mandati koji pripadaju određenoj izbornoj listi dodeliuiu se kandidatima sa te liste. r .Svaki biraeki odbor vodi zapisnik o radu i dostavlja ga R I K .Glasa se na overenim glasačkim listićima. o . nj -U raspodeli mandata ueestvuju samo izborne liste koje su dobile najmanie 5% glasova od ukupnog broia glasova birača koji su glasali u izbornoj jediniei. s . 47 . Dobijeni količnici razvrstavaju se po veličini a u obzir se uzima 2S0 naiveeih količnika. p . što unosi u zapisnik. u skladu s međunarodnopravnim standardima. j .ZINP je prihvatio sistem nevezanih izbornih listi. a na predlog podnosioca izborne liste koji mora biti stavijen pri podnošenju izborne liste. ć .Po urvrdjivanju rezultata izbora sledi RASPODELA MANDATA. mandat se dodeljuje izbornoj listi koja ima sledeći najveći količnik. Ako dve izborne liste ili vise izbomih lista dobiju iste količnike na osnovu kojih se dodeljuje jedan mandat a nema vise neraspodeljenih mandata. Mandati se raspodeljuju tako što se ukupan broj glasova koji je dobila svaka pojedina izborna lista podeli brojevima od jedan do zaključno sa brojem 250. zaokruzivanjem rednog broja ispred naziva izborne liste za koju se glasa. listić koji je popunjen tako da se ne može utvrditi za koju se izbornu listu glasalo i listić na kome je zaokruženo vise od jedne izborne liste. lj — Birackl odbor konstatuje broj nevažećih glasačkih listića i broj glasova za svaku izbornu listu. Na osnovu izvoda iz biračkog spiska. dostavlja RIK . birački odbor utvrđuje ukupan broj birača koji su glasali.u podatke o tome kojim kandidatima sa izborne liste se dodeliuiu dobiieni poslanički mandati.Glasanje je tajno. a glasanje na torn biraekom mestu se ponavlja.N a biračkom mestu i na 50 metara od biračkog mesta zabranjeno je isticanje simbola političkih stranaka i drugog propagandnog materijala. Ako se utvrdi da je broj glasačkih Hstića u glasaekoj kutiji veći od broja birača koji su glasali. RIK irn osnovu tih zapisnika utvrdjuje rezultate izbora i o tome saeinjava poseban zapisnik. Svaka izborna lista dobija onoliko mandata koliko tih kolienika na nju otpada. 1 . O tome da li podnosilac izborne liste ima položaj politicke stranke nacionaine manjine.RIK raspodeljuje mandate primenom sistema najvećeg količnika. samo zajednu izbornu listu sa glasackog listica.Politicke STRANKE NACIONALNIH MANJINA i koalicije političkih stranaka nacionalnih maniina učestvuju u raspodeli mandata i kad su dobile martje od 5% glasova od ukupnog broja birača koji su glasali. birackl odbor se raspušta i imenuje novi. Ovakav zakljucak proistice iz cinenice da podnosilae izborne liste. a glasanie na torn biračkom mestu se ponavlja.u . Ako se u toku glasanja naruše neka od pravila predvidjena ZINP birački odbor se raspušta.

a donetog po prigovoru može se izjaviti lalba Vrhovnom sudu Srbiie. i -Ako sud usvoji žalbu i poništi izbornu radniu. Odluka po žalbi doneće se najkasnije u roku od 48 časova od prijema žalbe sa spisima. ako RIK ne donese rešenje po prigovoru u rokovima predvidenim ZINP. Oni imaju aktivnu legitimaciiu da traze zastitu izbornog prava. kojima se ureduje postupak u upravnim sporovima. 3) akoje u glasačkoj kutiji broj glasačkih listića većiod broja birača koji su glasali.Tokom izbora za narodne poslanike moze doci do razlicitih povreda izbornog prava. Medjutim.u . Republička izborna komisija dužna je da u roku od 24 časa od prijema žalbe dostavi Vrhovnom sudu Srbije prigovor i sve potrebne spise. poništiće odluku ili radnju. odgovarajuća izborna radnja. odnosno izbore. z . Rezultati izbora objavljuju se u "Službenom glasniku RS". radnie ili propusta biračkog odbora podnosi se RIK. jednom utoku održavanja izbora. Žalba se podnosi preko R I K .RIK izdaje poslaniku uverenje daje izabran.Ako podnosilac izborne liste ne dostavi podatke.Protiv svakog rešenja RIK .Ti razlozi su sledeći: 1) povreda pravila po kome birač glasa lično.Odluka doneta u postupku po žalbi pravnosnažna je i protiv nje se ne mogu podneti zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke.om. k . tajno. kandidat za poslanika i podnosilac izborne liste ima pravo na zaštitu izbornog prava. svaki birač.u zbog povrede izbornog prava u toku izbora ili nepravilnosti u postupku predlaganja odnosno izbora. v .u u roku od 24 časa od časa kad je doneta odluka odnosno izvršena radnja koju podnosilac prigovora smatra nepravilnom. na overenim glasačkim listićima 2) ako su protivno zabrani na biračkom mestu i na 50 metara od biračkog mesta istaknuti simboli politickih stranaka i drugi propagandni materijal. f. nitižalba. kandidat i podnosilac izborne liste Ima pravo da podnese prigovor RIK . 1 . dj . glasanje se ponavlja samo na torn biračkom mestu. RIK će ga pisrneno obavestiti da je dužan da to učini u naknadnom roku od 5 dana.Ako RIK poništi izbore na pojedinom biračkom mestu. odnosno od easa kad je učinjen propust. Ako podnosilac izborne liste ne dostavi podatke ni u naknadno ostavljenom roku.PONOVNI IZBORI sprovode se ako RIK poništi izbore po službenoj dužnosti zbog nepravilnosti u sprovodenju izbora u slučajevima utvrđenim ZINP. odnosno izbori ponoviće se najkasnije za 10 dana. ZASTITA IZBORNOG FRAVA a . Protiv ovog rešenja nije dozvoljen prigovor. b . 48 .RIK donosi rešenje u roku od 48 časova od easa prijema prigovora i dostavlja ga podnosiocu prigovora i svim podnosiocima izbornih lista.Rezultate izbora RIK objavljuje u roku od 96 easova od časa završetka glasanja.Svaki birač. bez podnošenja prigovora ovlašćenog podnosioca. h . g -Prigovor protiv odluke. RIK će posebnim rešenjem sve dobijene mandate sa te izborne liste dodeliti kandidatima sa liste prema niihovom redosledu na listi. niti zahtev za ponavljanie postupka.Ako RIK usvoji prigovor. ž -Vrhovni sud Srbije odlučuje po žalbi shodnom primenom odredaba Zakona o Upravnim sporovima. smatraće se da ie prigovor usvoien e . j . d .a u roku od 48 časova od priiema rešenia. uz upozorenje na posledice nepostupanja.Stoga. predviđeni Zakonom o upravnim sporovima.

budući da NS ima 250 NP z . j . 3) ako je pravnosnaznom sudskom odlukom lišen poslovne sposobnosti. 5) gubitkom državlianstva. U torn slučaju rezultat izbora se utvrđuje po završetku ponovljenog glasania. predsednika).verifikaciie mandata u NS. clana vlade.Dan prestanka mandata konstatuie NS na prvoj narednoj sedniei posle prijeroa obaveštenja o razlozima za prestanak mandata NP.lj . b . 2) ako je pravnosnaznom sudskom odlukom osuđen na kaznu zatvora bezuslovno u trajanju od najmanje šest meseei. na njegovo nesto mora biti izabran neki drugi NP. 7) ako nastupi smrt narodnog poslanika. mandat pripada podnosiocu izborne liste koii ima sledeći naiveći količnik a za niega niie dobio mandat. nespoiivi sa funkciiom poslanika . k . tuzioca. primenom sistema najvećeg izbornog količnika. mandat pripada onoj političkoj stranei sa eije je izborne liste bio izabran NP kome je prestao mandat i taj mandat se dodeljuje kandidatu koji je na izbornoj listi stranke. ž . a na izbornoj listi sa koje je NP bio izabran nema kandidata za koje podnosilac izborne liste nije dobio mandaf. 1 v -TRAJE 4 godine. dj .Kad NP prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran. i . m .MANDAT narodnog poslanika je zapravo ovlaščenje na osnovu koga narodni poslanik predstavlja birače.Mandat narodnog poslanika (NP)počinje teći danom potvrdjivanja.Kad NP prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran. e . Ponovljene izbore raspisuje RIK.Mandat novog NP traje do isteka mandata NP kome je prestao mandat.Prema ZINP. odnosno do prestanka mandata narodnih poslanika tog saziva NS. prema ovom zakonu..Kad se izbori ponavljaju RIK donosi rešenje oponavljanju glasanja. osim kad su izbori poništeni zbog nepravilnosti u utvrdivanju izborne liste MANDAT NARODNIH POSLANIKA a . g . d -NPprestaje mandat danom nastupanja nekog od navedenih slueajeva. 49 . odnosno 7 dana od dana ponistenja izbora na biračkom mestu. već je NS ta koja ima pravo da svom NP oduzme mandat. 4) preuzimanjem posla ili funkcije koji su.Jednom izabranog NP biraei nemaju pravo da opozovu. n . a za koga stranka nije dobila mandat.Ponovni izbori sprovode se najkasnije 15 dana od dana ponistem'a izbora u Republici Srbiji. Ponovni izbori se sprovode po listi kandidata koja je utvrđena za izbore koji su poništeni. 6) ako rau prestane prebivalište na teritoriji Republike Srbije. fpoput funkcije sudiie.S obzirom na to da se raspodela mandata vrši po listama. NP PRESTAJE mandat PRE ISTEKA VREMENA na koje je izabran: 1) podnošenjem ostavke.Ponovni izbori se sprovode na način i po postupku koji su utvrđeni ZINP.U oba slueaja od kandidata se pre utvrdivanja mandata pribavlja pismena saglasnost da prihvata mandat.

8)Ko postavlja poslanike. odredbom prema kojoj je NP Slobodan da. 31. ne mogu vršiti kontrolu nad njihovim radom. 5) Sta biva kada se podnese prigovor i u kom roku se RIK izjasnjava. 14) Kad poslaniku moze prestati mandat pre togroka.To u suštini znači da NP mora unapred da potpiše tzv. blanko ostavku. Birači nemaju pravo da im izdaju obavezujuća uputstva o tome kako će glasati.uverenie o izboru Nar. koju će stranačko rukovodstvo aktivirati kad postane nezadovoljno time kako NP glasa i šta govori u NS. URS je slobodni poslanički mandat pretvorio u starnački. predsedava najstariji narodni poslanik. KONSTITUISANJE NS (12) Š a . 10) Sta znaci verijikacij'a mandata potvrda. kada prestaje mandat narodnih poslanika. kome u radu pomažu po jedan. v -Saziva je narednog dana od dana podnošenja kveitaja RIK o sprovedenim izborima. NS na prvoj sednici potvrđujeposlaničke mandate. 9) Da li se poslanikom postqje pre nego sto mandat bude verifikovan . 6) Kako tece sporpred Vrhovnim sudom o tome da lije odluka RIK. 7) Kako se rasporedjuju mandati. 15) Van toga. IDNa bazi ceza se verifikuie mandat narodnog poslanika-uverenia i izvestaia RIK-a: 12) Sta RIK izdaje narodnim poslanicima . neopozivo stavi svoi mandat na raspolaganie političkoi strand na čiji predlog je izabran za NP. BOSINA POTPITANJAi 1) Ko moze da se kandiduje za narodnogposlanika.POTVRĐIVANJE MANDATA NP vrši se na osnovu uverenja o izboru za narodnog poslanika £ izveštaja RIK o sprovedenim izborima. odnosno da se izaberu skupstinski odbori i imenuie sekretar NS. 13) Koliko traje mandat narodnih poslanika.4)Ko resava uprvom stepenu.proglasava izbornu listu RESENJEM .a zakonita. u roku od 30 dana od dana održavanja izbora. ž . niti im mogu oduzeti . 50 .Prema URS. m . najmladi. 2)Kako tece postupak kandidovanja.1 .Medjutim. s obzirom na to da su NP za sve vreme trajanja mandata nezavisni od birača. do izbora predsednika Narodne skupštine.Mandat NP morao bi da bude Slobodan.opozvati mandat.Da bi se izabrani NP konstituisali u NS potrebno je da se odriiprva sednica NS. NP sa eetiri izborne liste koje su dobile najveći broj poslaničkih mesta i sekretar Narodne skupštine d .ne.Kvorum za rad na konstitutivnoi sednici NS postoji ako joj prisustvuje najmanje 126 NP. lj . koji pomažu predsedniku NS u radu @J)da se iz reda NP izaberu članovi radnih tela NS. z . radi prethodnog proučavanja pitanja koja će NS u plenumu pretresati i o kojima će odlučivati.Da bi novoizabrani NP mogli da se konstituišu u NS potrebno je da se: verifikuie mandat novoizabranim NP|5) da se NS organizuje za rad izborom predsednika i potpredsednika NS. e . g . pod uslovima određenim zakonom. 3) Sta radi RIK .Prvoj sednici NS. šta će govoriti na sednicamaNS. tako da se sednica odrii najkasnije 30 dana od dana proglašenja konačnih rezultata izbora.Narodni poslanici stiču prava i dufnosti u NS danom potvrđivanja mandata.PRVU SEDNICU Narodne skupštine zakmu}epredsednik NS izprethodnog saziva. b . .noslanika.

v . RASPUSTANJE NS (3) a .NS je konstituisana potvrđivaniem mandata 2/3 narodnih poslanika. e . j . d -VLADANE MOŽE PREDLOŽITI raspuštanje NS. ž . utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru svakog narodnoe poslanika istovetni sa podacima iz izveštaja RIK i o tome podnosi izveštaj Narodnoj skupštini. na obrazloženi prediog Vlade.Komisija.Tada predsednik RS raspušta NS odmah nakon što konstatuie da ie nastupio slučai za koii ie URS vezao raspuštanie NS po sili Ustava.N a osnovu izveštaja komisije.Narodna skupština.Predsednik Republike može. i to od po jednog člana sa tri izborne liste koje su dobile najveći broj poslaničkih mandata u NS.N S se raspušta ako u roku od 90 dana od dana konstituisanja ne izabere Vladu. glasova prisutnih narodnih poslanika. i . raspustiti Narodnu skupštinu. m -Potvrđivanjem mandata 2/3 novoizabranih NP prestaje mandate NP prethodnog saziva Narodne skupštine. j . ako je podnet prediog da ioi se izglasa nepoverenie ili ako je Vlada u NS postavila pitanie svoga poverenja.ne. u kom slučaju predsednik RS neće razmatrati prediog da se NS raspusti. a bez njihove saglasne volje nema raspuštanja NS. obrazuje komisiiu od tri elana. BOSINA POTPITANJA 1) Sta znači verifikacija mandata i kako se oni verifikuju.Predsednik Republike dužan je da ukazom raspusti NS u slučajevima određenim Ustavom. koji/># njoj odlučuje u roku od 72 sola.Ovlašćenje za raspuštanje NS podeljeno je izmedju predsednika RS i Vlade. 2) Da li se svim NP verifikujui mandati na konstitutivnoj skupstini .i .Na odluku donetu u vezi sa potvrđivanjem mandata dopuštena je zalba XJstavnom sudu. 4)Koliko mora biti verifikovano da bi se konstituisala NS. lice koje predsedava konstitutivnom sednicom "NS konstatuie da je RIK podnela izveštaj o sprovedenim izborima i o tome koja su uverenia o izboru za narodne poslanike u saglasnosti sa izveštajem. pristupiće se glasanju o nepoverenju Vladi ili članu Vlade. dj . b .Svako raspmtanje NS povlači za sobom prestanak mandata Vlade.NS ne može biti raspuštena za vreme ratnog Hi vanrednog stanja.To su sledeći slučajeviffj ako NS u roku od 90 dana od dana konstituisanja NE IZABERE VLADU0) ako Narodna skupštim NE IZABERE NO VU VLADU u roku od 30 dana od izelasavan'm nepoverenia Vladi^% ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana neizelasavania paverenia Vladi | J | ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 51 . zbog povrede izbornog prava. Ij . na osnovu izveitaja RIK. na konstitutivnoj sednici. ako ie nesto sporno 3) Sta moze biti sporno -da li su podaci iz uverenia o izboru narodnos poslanika istovetni sa podacima iz izveštaia RIK. z . na prediog lica koje predsedava. k .Prema URS ako NS glasanjem ne prihvati odgovor Vlade ili člana Vlade. 5)Sta sejos radi na konstitutivnoj sednici NS 32. čime jepotvrđen mandal tim narodnim poslanicima 1 .Raspuštanje NS je protivteža pravu NS da glasa o nepoverenju Vladi i da je tako liši mandata. veemom . g .

nepovredivost NP i (5j nespojivost njihove funkcije sa drugim javnim funkcijama i poslovima. BOSINA POTPITANJA I) Kada se NS ne moze raspustiti . predsednik Republike raspisuje izbore za narodneposlanike.Prema URS narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost H A * 'za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije i* 5D ^tij .Materijalni imunitet deluje automatski i apsolutno. koja je zajemčena NP u cilju obezbedjenja slobode pretresa u NS.Imunitet NP označava niegovu neprikosnovenost s obzirom na to da je NP predstsvnik naroda.neodgovornosti i(2)'procesni imunitet . Kako zakonodavnu vlast vrši NS.Nepozivanie narodnog poslanika na imunitet ne iskliučuie pravo NS da mu uspostavi imunitet.Poslanički imunitet obuhvata^p materijalni imunitet .Dakle. određene zakonom.Narodni poslanik koji je zatečen u izvršenju krivičnog dela za koje je propisana tr kazna zatvora u trajamu duzem odpet eodina može bitipritvoren bez odobrenja NS. g . • ^- ^ 52 . niti se ^ ^ protiv njega može voditi krivični ili drugi postupak u kome mu se može izreči kazna 't^M^" zatvora. i . e . k . Odbor je dužan da svoj izveštaj. b . On je izraz narodne suverenosti.za vreme ratnog i vanrednog stanja 33.U slueajuproglašenja rainog ili vanrednog stanja ponovo se uspostavlia njena puna nadležnost. te je stoga neprikosnoven.30 dana od dana konstatacije ostavke predsednika Vlade. Narodna skupština. Dakle. koju cine NP. U osnovi imuniteta neodgovornosti jeste sloboda izražavanja. j . zbog čega se NP ne mogu jednostrano odricati imunitetskog prava.Dva osnovna obeležja pravnog položaja NP s u | l ) imunitet . u svim slučajevima. Dakle. da bi se iskliueila bilo kakva vrsta pritiska. -$> ^ ^ aico je IO poireono raui vrsenja posiamcice iuniccije. v -Načelo podele vlasti podrazumeva odvojenost jedne vlasti od druge. Ovo je logična posledica činjeniee da se radi o imunitetu i nezavisnostfNS.Istovremeno sa raspustanjem NS. ovo načelo podrazumeva nezavisnost i neprikosnovenost NP u odnosu na izvršnu i sudsku vlast. na predlog Admmistrativnog t1 \rP}' JJ* pdbora. odnosno vanrednog stanja. @>.možeuspostaviti imunitetno pravo narodnom poslaniku koji senijepozvao na imunitet. ž . tako da se izbori okončaiu naikasniie za 60 dana od dana raspisivanja.Kad se narodni poslanik ne pozove na imunitet sudija se obrača predsednika NS. sa predlogom o J. ako je to potrebno radi vršenja poslaničke funkcije. koja traje do okončanja ratnog. koj i ga upućuje Administrativnom odboru.NS koja je raspuštena vrši samo tekuće Hi neodložne poslove. ^ j \ ■J*^ \ Ako NS ustpostavi imunitetno pravo narodnog poslanika koii se niie pozvao na imunitet. MATERIJALNI IMUNITET štiti NP od odgovornosti za izgovoreno mišlienie i p^a^K' glasanje u NS. z . podneseNS. pa ipoprestanku mandata. 1 . IMUNITET NARODNIH POSLANIKA (9) a . osnov njegove neprikosnovenosti ie u načelu narodne suverenosti.nepovredivosti. nije potrebno da se NP pozove na njega.t c /> ^uspostavljanju imunitetaog prava.bezodobremaNS.Prema URS narodni poslanik koji se pozvao na imunitet ne može biti pritvoren. postupak koji je protiv njega bio pokrenut će se obustaviti. lj .

. nj -Kadaje u pitanju DISCIPLINSKA ODGOVORNOSTtiV. g . BOSINA POTPITANJA l)Koji postupci se ne mogu voditi protiv narodnog poslanika. ^ J^ ^ t- a . 4)Sta radi sudija ukoliko nar. poslanik bude pritvoren.Kad se NP pozove na imunitet ili kada NS odbiie da da odobrenie za pokretanie krivienog postupka nastupa zastoj zastarelosti.Kada je reč o POSLANICKOM INKOMPABILITETU prema URS NP ne može biti poslanik u skupštini AP. dakle. na sednici svih NP. 5) Kad poslanik. poslove i dužnosti za koie ie zakonom utvrđeno da predstavliaju sukobinteresa. lj . imunitet nepovredivosti vodio bi u krivičnu neodeovornost usled moguenosti nastupania zastarelosti za krivično delo ili prekršai.NS.ai' C' * * ■ . u kome se pretresa i odlučuje i u RADNIM TELIMA. 6)Ko odlucuje o uMdanju imunitetea narodnim poslanicima .Odbor ie izabran ako ie za niega glasala većina prisutnih narodnih poslanika.Narodni poslanik može biti clan vise odbora. cftoii^ 5lJ t 1 . budući da se po Poslovniku NS narodnim poslanicima izriču mere koje važe za sve poslanike.RADNA TELA I FUNKCIONERI t.Zaštita koja se pruža NP imunitetom nepovredivosti privremenog je karaktera i vezana je zatrajanje poslaničkog mandata. 6)Ako postupak bude pokrenut pa potom prekinut teku li rokovi zastarelosti 34. v . ct»- (2) .Medjutim.. izuzetno.Dva su oblika rada NS -0 M PLINUMU. ona ne podleže irounitetn. Krivično ili drugo gonjenjeprivremeno se obustavlja. na sednicama članova odbora. niti funkcioner u organima izvršne vlasti i pravosuđa. niti može obavliati druge funkcije. ^ ~ Prvu sednieu odbora saziva predsednik NS. m . pritvor če se sikinuti. o . UkolikojeNPpriivoren sudija je duzan da u roku 48 sati o tome obavesti NSkoja će odlučiti o uspostavljanju imuniteta tom NP. ODBOMMA.Svrha ove zabrane je vršenje poslaničke funkcije u interesu birača. > ' L4/C ^ k .t. n . a jedini način da se to postigne je stavljanje zabrane NP da uz poslaničku vrši još neku funkciju ili posao koji su u sukobu sa interesima birača. Ako Narodna skupština ne da odobrenje za gonjenje narodnog poslanika prema kome je određen pritvor. To bi nadalje značilo izrazito ozbiljnu povredu načela URS -a o jednakosti gradjana. dok NP traje mandat. UNUTRASNJA ORGANIZACIJA NS . ne deluje automatski i nije apsolutan.ne podleie imunitetu. u kojima se prethodno proucavaju pitanja o kojima će se odlučivati u plenumu. ni u torn slucaju se protiv tog NP ne može voditi krivični postupak bez odobrenjaNS. 3) Sta radi sudija kad se narodni poslanik ne pozove na imunitet. 2)Staje sa disciplinskorn odgovornoscu . može biti pritvoren. to su mere koje važe za sve poslanike i izriču se po osnovu Poslovnika!.Prema URS U krivičnom ili drugom postupku u kome je uspostavljen imunitet. p . U suprotnom.IMUNITET NEPOVREDIVOSTI. b-GLANOVE svakog ODBORA predlažu poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika koje imaju u Narodnoi skupštini. Ovo stoga što bi NP bio pritvoren i protiv njega bi se vodio krivični ili drugi postupak da se niie pozvao na imunitet. odnosno da NS nije uskratila odobrenje. ne teku rokovi propisani za taj postupak. a narođni poslanik pustiti na slobodu. 53 .

Obrazuju se najkasnije 7 dana od dana izbora predsednika NS. podatke. vodi se bez obzira na broi prisutnih članova odbora. predlaže donošenje autentifinog turnačenja zakona. dužni su da daju istinite izjave. d . i . sa stanoviita njegove uskladenosti sa Ustavom. b . ]j . g .Rasprava na sednici odbora. Predstavnici državnih organa i organizacija.Odbor na prvoj sednici bira. drugog propisa i opšteg akta.Dva najvaznija STALNA ODBORA su/D Odbor za ustavna pitanja i/f)Zakonodavni odbor.Neke od najvažnijih funkcija odbora su :(fj razmatranje i pretresanie pitanja iz nadležnosti NS^gJ predlaganie^kata^l izvršavanje zakona. drugog propisa i opsteg akta koji je donela NS. iz reda svojih clanova.predsednika i zamenika predsednika odbora. druge političke organizacife ili grupe građana koia ima najmanje pet NP. b . a broj clanoya drugih radnih tela utvrduje se odlukom o njihovom obrazovanju.NS može odlukom obrazovati ANKETNE ODBORJEIKOMISIJE za vršenie posebnih zadataka odredenih odlukom o njihovonTobrazovanju. iz reda narodnih poslanika. z .dj . sednicu odbora saziva zamenik predsednika odbora ili predsednik NS.Dužan je da sazove sednicu odbora na zahtev najmanje trećine od ukupnog broja članova odbora. anketni odbor podnosi NS izveštai sa predlogom mera. prvom sednicom predsedava najstariii elan odbora. anketne odbore radi sagledavanja stanja u određenoi oblasti.Poslaničku grupu od najmanje pet članova mogu udruživanjem da obrazuju i NP 54 . Ako to ne učini u zahtevanom roku. m . 1 .PREDSEDNIK ODBORA saziva sednicu i predsedava sednicom odbora. Odbor može imati naimanje 11. e . k .Anketni odbor prestaje sa radom danom odlučivanja o njegovom izveštaju na sednici NS. d . prema utvrdenom dnevnom redu. drugih propisa i opštih akata VladeRS I 4) vršenje drugih poslova određenih poslovnikom o radu NS (PoRNS).Odbor ima i svog sekretara.Broj Clanova odbora utvrđuje se PoRNS. a -POSLANIČKA GRUPA je oblik organizovania NP za učešće u radu NS.Poslaničku grupu predstavlja predsednik poslaničke grupe.Stoga se ti stalni odbori organizuiu po oblastima za koie su formirana ministarstva. bavi se načelnim pitanjima primene Ustava. j .Odbor odlučuje većinom glasova prisutnih članova na sednici kojoj prisustvuje yecina članova odbora. a najviše 25 clanova. statut AP u postupku davanja saglasnosti Narodne skupštine. v . g .Narodna skupština može obrazovati. Ima 21 člana. koji ima svog zamenika.Odbor ima 25 clanova. ž .Do izbora predsednika odbora.Posle obavljenog rada.Odbor ima pravo da traži od državnih organa i poiedinih organizacija podatke. isprave i obaveštenja. kao i građani. v . ODBOR ZA USTAVNA PITANJA razmatra predlog za promenu URS.Poslaničku grupu cine NP iedne političke stranke. ZAKONODAVNI ODBOR razmatra predlog zakona. koji je upućen NS. kao i na zahtev predsednika NS.Odlukom o obrazovanju anketnog odbora utvrduje se sastav i zadatak odbora. isprave i obaveštenja u radu anketnog odbora. a .

NS bira predsednika Ijednog ili višepotpredsednika većinom glasova svih NP (126) v . Predsednika NS. predsednik NS ima i odredjena SAMOSTALNA OVLAŠĆENJA. a imenuje ga NS.FUNKGIONERI u NS. 5) Mogu li radna tela donositi zakone. o eemu obaveštava sve potpredsednike i sekretara NS. Njegova funkcija prestaje konstituisanjem novoizabrane NS. potpredsedniei NS . a u širem smislu i sekretar NS i predsednici poslaničkih grupa. dj . . 3) Kako seformiraju. 7) vrši i đruge poslove predviđene zakonom i ovim poslovnikom. BOSINA POTPITANJA 1) Sta su odbori.a . koliko ih ima u ovom sazivu. 5) stara se o primeni Poslovnika NS.ne. 7) Ko predlaže predsednika NS. 6) Koliko potpredsednika ima. pri čemu on vrši svoje zadatke do imenovamTnovog sekretara. Na spisku se posebno naznačava predsednik poslaničke grupe i njegov zamenik. 6) stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela NS. na predlog predsednika NS.NS ima naiviše 6 potpredsednika. a njihov broj se utvrdiuie prilikom svakog konstituisanja posebnom odlukom. b . u slučaju privremene sprečenosti. ž . Tako on: 1) raspisuie izbore za predsednika RS. zameniuie iedan od potpredsednika NS.Predsednika poslaničke grupe i njegovog zamenika odredjuje poslanička grupa t-5.političkih stranaka.Poslanička grupa se konstituiše tako što se predsedniku NS podnosi spisak članova koji je potpisao svaki član poslaničke grupe. 2) saziva sedniceNS.POTPREDSEDNICI NS pomažu predsedniku NS u vršenju poslova iz njegovog delokruga. 2) raspisuje izbore za odbornike. drugih pohtičkih organizacija ili grupa građana koje imaju manje od pet NP. 2) Koja su stalna a koja povremena radna tela NS. e . 4) vrši i druge poslove predviđene Ustavom. zajamčenih URS . dj . u ujem smislu su: predsednik NS. 3) predsedava njima. Ako predsednik NS neodredi koji ga od potpredsednika zamenjuje. Za svoj rad sekretar je odgovoran NS. toga on odredi.Narodni poslanik može biti član samo iedne poslaničke grupe. u vreme ratnog stanja kad NS nije u mogućnosti da se sastane.PREDSEDNIK NARODNE SKUPŠTINE: 1) predstavlia NS. u slueaju privremene sprečenosti zamenj ivaće ga naj starij i potpredsednik. predsednici odbora. 3) zajedno sa predsednikom RS i predsednikom Vlade učestvuie u donošenju odluke o proglašeniu ratnog ili vanrednog stanja kad NS nije u mogućnosti da se sastane i 4) u donošenju mera odstupania od ljudskih i manjinskih prava.Pored ovih. ona ih samo pripremaiu.Kandidata za SEKRETARA NS predlaže predsednik NS. 4)Za šta su nadležni. g . e .om. d .

naikasniie pet dana..PRETRES U POJEDINOSTIMA obavlja se po članovima predloga zakona na koje su podneti amandmani i o amandmanima kojima sepredlaže uvođenje novih odredaba. «ie. ako nije • predlagač zakona. u svojim izveštajima. To su faza:fij predlaganja zakona.000 biraca.Predlog zakona.Predlog zakona. predstavnik Vlade ako ona nije predlagač i podnosilac amandmana ili svaki narodni poslanik koji prisustvuje sednici odbora. 4) najmanje 30. % ž . kreditne. kada je ona u redovnom zasedanju. j . 2) svaki narodni poslanik. ^ y red sednice NS.Nakon završetka pretresa.„ -" donosi. mogupredloiitiNS daprihvati ili neprihvatipredlog zakona u načelu. z . 3) skupština AP. odnosno njihovi ovlašćeni predstavnicž. d . c> ffy-t^z? v .Ovlašćeni predlagač zakona podnosi PREDLOG ZAKONA u obliku u kome se zakon ^ .Zakonodavni postupak odvija se u nekoliko faza. na kojoj se predlog zakona razmatra. POSTUPAK DONOSENJA ZAKONA (13) a . pre razmatranja u NS. dužni su da navedu da li zakon prihvataiu u eelini ili sa izmenama koie predlažu u formi amandmana. predlagač zakona ili njegov predstavnik. drugih propisa i opštih akta imaju: 1) Vlada. l <vir£& 1 . pre dana početka sednice NS. ako niie predlagač zakona. u roku ne kraćem od 15 dana i ne dužem \ " od 60 dana. Odbor odreduje izvestioea koji po potrebi na sednici NS obrazlaže izveštaj odbora.?x k . a u pretresu mogu da učestvuju: članovi odbora. odnosno ^ ' miiljenju. ako ona nijepredlagač. J. dostavlja ^A j ^ narodnim poslanicima. g . e . ako predlog zakona sadrži odredbe za koje se o%f K predvida povratno dejstvo/o) pregled odredaba zakona koje se menjaju. '. odnosno dopunama. ZA-"\ 56 . pripremljen u skladu sa odredbama PoRNS. (4$procenu iznosa finansii'skih sredstava potrebnih za sprovodenje zakonajjl'opšti interes 3l ^ ^y^ zbog koga se predlaže poyratno deistvo. odmah po prijemu. b .Vlada predlaže NS zakone i druge opšte akte i date o njima miMjenje kad ih podnese drugi predlagač. kao i NBS iz oblasti bankarskog sistema.Nadleini odbori i Vlada. razmatraju nadlemi odbori i Vlada.PRAVO PREDLAGANJA ZAKONA. zato što je upravo Vlada ta koja te iste zakone izvršava.Na sednicu odbora na kojoj se razmatrajupredlozi zakona i amandmani napredloge ^'l^" zakona pozivaju se i podnosioei tih predloga i amandmana. od dana niegovog podnošenja. i .35.O predlogu zakona na sednici odbora najpre se vodi načelni PRETRES.cr.c ^ dj . nadleinim odborima i Vladi.Predlog zakona koji je upućen NS predsednik NS. odbor podnosi NS izvešiaj koji sadrži mišljenfe i predloge rt> odbora. odnosno dopunjuju. a zatim pretres UDoiedin ostim a. monetarne i devizne politike i ombudsman iz svoie nadleznosti v 1 . Ukoliko nadležni odbori i Vlada predlože prihvatanje zakona u načelu. SA OBRAZLOŽENJEM koje mora da sadrži:|f3 ustavni osnov/Žf razloge za jonoienie zakona(3l objašnjenie osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih resenia. može se uvrstiti u dnevni ■. p_retresa^P^ odlučivanja o z a k o n u ^ proglašavanja zakonaj^) obiavljivanja zakona i ^flstupanja zakona na snagu. ako se predlaže zakon o izmenama.Donošenje zakona je najvažnija nadležnost NS.O predlogu zakona na sednici NS najpre se vodi NAČELNI PRETRES.

Kada predlog zakona sadrži odredbe za koje se predvida povratno dejstvo.Predlagač zakona ima pravo dapovučepredlog zakona iz procedure sve do završetka pretresa predloga zakona na sednici NS. NS odlučuje o AMANDMANIMA. po redosledu članova predloga zakona.AMANDMAN -predlog za izmenu i dopunupredloga zakona podnosi se predsedniku NS u pisanom obliku. e . nadležnim odborima i Vladi. pravo na završnu ree ima predlagač. NS prelazi na NAČELNI PRETRES O PREDLOGU zakona. 0 .Amandmani koje je podneo predlagač zakona.Predlog zakona za čije se donošenje predlaže hitan postupak može se staviti na dnevni red sedniee NS ako je podnet najkasnije 24 časa pre poeetka te sednice . v . m . nadležni odbori i Vlada. t-Akojepredloženi akt prihvaćen u načelu. odlučuje o podnetim amandmanima. a zatim prelazi na PRETRES U POJEDINOSTIMA. a za koje da ih odbije. a koje su prihvatili nadležni odbori i Vlada.Kada se završi pretres predloga zakona u pojedinostima. NS pristupa glasanju o PREDLOGU ZAKONA U CEUMy ■ uTFanu zaglasanjeNS ODLUCUJEo yredlosuzakona u načelu. a međusobno su uslovjjeni ili su rešenja u njima medusobno povezana. prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje odredbe toga člana.Ako je podneto vise amandmana na isti clan predloga zakona. n . s .Izuzetno.Predlagač zakona. b .NS u Danima za glasanje.N S može odlučiti da obavi zaiednički načelni pretres o vise predloga zakona koii su na dnevnom redu iste sednice. r . s tim što se odlučivanie o svakom predlogu obavlja posebno. a .Od završenoe načelnog pretresa do otvaranja pretresa predloga zakona u poiedinostima mora da prođe naimanje 24 časa. a . kada se radi o predlogu zakona o budžetu Republike Srbije.Ij . b . ZAKON se može doneti PO HITNOM POSTUPKU. kao i amandmani koje su prihvatili predlagač zakona.Podnete amandmane predsednik NS upueuje predlagaču zakona. odnosno ovlašćeni predstavnikpredlagača. dj . nj . prilikom glasania o tim odredbama. d . a naikasnije pet dana pre dana određenog za održavanie sednice za koiu ie predloženo razmatranie tog predloga zakona. poiedinostima i u celini. nadležni odbori i Vlada. a zatim o amandmanu kojim se predlaže izmena celog člana. NS ee posebno odlueiti da li za to deistvo postoji opšti interes u -. nadležni odbor ili Vlada nisu prihvatili. počev od dana dostavljanja predloga zakona. nakon usvajanja predloga zakona u načelu. postaju sastavni deo predloga zakona i o njima NS posebno ne odlučuje.U vremenu između završenog načelnog pretresa i otvaranja pretresa predloga zakona u poiedinostima.Po završenom načelnom pretresu. razmotre amandmane koji su podneti na predlog zakona i da NS obaveste za koie amandmane predlažu da ih NS prihvati. pre sedniee NS. e .NSposebno odlučuje o svakom amandmanu koii predlagae zakona.PRETRES U POJEDINOSTIMA obavlja sepo čtanovima na koje supodneti amandmani 1 ° amandmanima kojima sepredlaže unošenje novih odredaba. narodnim poslanicima. p . dužni su da. nadležni odbori mogu da podnesu amandmane na predlog zakona. po završenom načelnom pretresu NS prelazi na pretres u pojedinostima.Izuzetno.Nakon odlueivanja o amandmanima. g . sa obrazloženjem.

donese ukaz o proglašenju zakona^Wda zakon.v . dok se amandmani na predlog Zakona mogu podneti najkasnije do poeetka pretresa predloga Zakona. v — Ustav.PROGLAŠENJE ZAKONA je deklarativni akt koji donosipredsednik RS. dana u nonoc. 7) Kadse smatra da je predlog zakona usvojen.Hitnost postupka ogleda se u znatno kraćim rokovima za podnošenje izveštaia nadležnog odbora. zakoni i podzakonski opšti akti RS objavljuju se u repubMkom službenom glasilu. zatim se tai nacrt zatonTZvaia nasednici vlade i tek nakon toga on postaje predloe zakona koii ulazi u skupstinsku proceduru 58 . čije neispunjenje predstavlja povredu URS. bezbednost zemlje i rad organa i organizaciia. zakon se izglasava većinom od ukupnog brofa poslanika. objavljuju se upokrajinskom službenora glasilu. g . BOSINA POTPITANJA l)Ko su ovlasceni predlagaci 2)Kome se podnosi predlog zakona 3)Podnosenje predloga zakona NS. g . a nedonosenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlie liudi. b . vrati NS. ukaz donosi predsednik Narodne skupštine.Predlagač zakona je dužan da. g .Predsednik Republike je dulan da proglasi ponovno izglasani zakon.8. navede štetne poslediee koie bi nastale zbog nedonošenja ovog zakona po hitnom postupku a .Zakoni i drugi opšti akti STUPAJU NA SNAGU najranije osmog dana od dana objavljivanja i mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoie naroeito opravdani razlozi. :. dj . ^CL d .UKAZOM 0 PROGLAŠENJU zakona konstatuje se autentičnost i formalna ustavnost zakona.Statuti i opšti akti jedinica LS.Zakon dobiia obaveznu snagu OBJAVLJIVANJEM.Ako NS odluei daponovo glasa o zakonu koji je predsednik Republike vratio na odlueivanje.Proglašenje zakona ie ustavna duinost predsednika RS. 10) Kakvaje procedura kada Vlada hoce da donese neki zaŠn^pTvo nadlezno mimstarstvo vriurema nacrt.Statuti. d -Ako predsednik Republike ne donese ukaz o proglašenju zakona u Ustavom predviđenom roku. ti DO proteku roka od 7 dana . na ponovno odlueivanje. 9) Retroaktivno dejstvo zakona.. -i^' ~ a .Prema URS Zakoni i svi drugi opšti akti. jer ukoliko izveštaj izostane predlog zakona razmatraće se i bez izveštaja. 4) Sta sadrzi svaki predlog Zakona. odnosno najkasnije u roku od sedam dana ako je zakon donet po hitnom pbstupku.Prema PoRNS po hitnom postupku može da se donese samo zakon koiim se ureduiu pitania i odnosi nastali usled okolnosti koie nisu mogle da se predvide. uz pismeno obrazloženje.\&feu U soJ* tf^. odluke i drugi opšti akti AP. 5)Rasprava u nacelu.Prema URS Predsednik Republike ]t dužan da najkasnije u roku od IS dana od dana izglasavanja zakona. d .8) Kad zakon stupa na snagu . objavljuju sepre stupanja na snasu.. zato što tek tada zakon može početi da se primenjuje. kojom se otvara tnogućnost za razrešenje predsednika RS. e . dj . v . 6) Rasprava o pojedinostima. utvrdeni prilikom niihovog donošenia. b . u pisanom obrazloženju predloga zakona. objavljuju se « lokalnim službenim glasilima.

prema kome odnosnog akta nema bez pristanka birackog tela i FAKULTATIVNI. To je slucaj kad se promena Ustava odnosi na^preambulu Ustava/načela Ustavafljudska i manjinska prava i slobode^redenje vlastifproglašavanje ratnog i vanrednog stanjaf odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju ili postupak za promenu Ustava. @ . a već osnovane ukidati ili spajati po postupku -&£ " yp predviđenom za promenu Ustava.Ustavotvorni referendum moguc je i kao fakultativan s obzirom na to da je kod pitanja za ciju reviziju nije neophodna potvrda na referendumu. u postupku : " ^ fi^predvidjenom za promenu Ustava. g .36. kada ga moze zahtevati odredjeni broj biraca. dj .Prema URS nove AP mogu se osnivati.Prema pravnom osnovu referendum moze biti OBAVEZAN. Dakle radi se o PRETHODNOM v c i QBAVEZNOM REFERENDUMU. a akt o promeni Ustava stupa na snaeu kada ga proglasi NS. z . odnosno sysč' spajanje postojećih AP utvrđuju građani na referendumu. 5) uvodenje vanrednog stanja i amnestija. Teritoriia AP i uslovi pod kojima se može promeniti granica između AP određuje se zakonom. £lp. O P .Kada se akt o promeni Ustava stavi na potvrđivanie. " "" b . "v -Prema vremenu primene referendum moze biti PRETHODNI. 1 . građani se na referendumu izjašnjavaju najkasnije u roku od 60 dana od dana usvajanja akta o promeni Ustava. 59 . Predlog za osnivanie novih ili ukidanje. REPUBLICKI REFERENDUM I NARODNA INICIJATIVA (9) a .Promena Ustava je usvojena ako je za promenu na referendumu glasala većina izašlih birača. e .000 birača NS raspisuie referendum &pi(anju iz svoje nadleinosti. u skladu sa voljom gradjana. kad je kao takav predvidjen Ustavom. 4) budžet i završni račun. Konačnu odluku donosi NS. 6) kao ni pitanja koja se tiču izbornih nadležnosti NS.Referendum i narodna inicijativajesu oblici neposrednog iziašniavania i neposrednog učešća građana u vršeniu vlasti. sto znaci da je referendum OBAVEZAN.To je ustanova pomocu kojeg biracko telo izrazava neposrednim glasaniem svoie glediste ili svoiu voliu u odnosu na mere drzavne vlasti koiele preduzela ili tek treba da preduzme i to izjasnjavanjem za dve ponudjene alternative ZA i PROTIV. kad prethodi aktu drzave i utvrdjuje opsta nacela za taj akt i NAKNADNI. 3) poreski i drugi finansijski zakoni. 2) zakoni koji se odnose na ljudska i manjinska prava i slobode. i -Akt o promeni Ustava koji je potvrđen na republičkom referendumu stupa na snagu kada ga proglasi NSj j -Ako NS ne odluči da akt o promeni Ustava stavi na potvrđivanie. Teritoriia AP ne može se menjati bez saglasnosti njenih građana izražene na referendumu.Predmet referenduma ne mogu biti obaveze koje proizlaze iz 1) medunarodnih ugovora. promena Ustava ie usvoiena izglasavaniern u NS. kad hronoloski sledi posle akta drzave. u skladu sa zakonom.USTAVOTVORNI referendum je obavezan onda kada je NS dužna da akt o promeni Ustava stavi na republički referendum radi potvrđivanja. ostavljena mogucenost NS da odluci da li ce promenu koja se na ta pitanja odnosi izneti na republicki referendum radi potvrdjivanja.Prema URS na zahtev većine svih narodnih poslanika ili najmanje 100.

u roku od 24 sata od trenutka kad je doneta odluka. f 60 . P . odnosno nisu se izjasnili za pitanje koje je bilo predmet izjašnjavanja. | v j ) . djl .Od dana raspisivanja do dana sprovodjenja referenduma ne može protećl manieod 15 ni vise od 90 dana.Osnivanju. zl r Kad su se gradani referendumom prethodno izjasmli o odredenom pitanju.Ako ie nepravilnost učinjena na jednom ili vise glasaekih mesta bitno utjcala na rezultate glasanja. odnosno "da" ili "ne". o torn aktu. k . il .Organi za sprovodenje referenduma jesu komisija iglasački odbor. ukidanju i promeni teritoriie iedinice LS prethodi referendum na teritoriji tejedinice LS. bl . a komisiia obrazuie glasačke odbore. organ koii donosi akt kojim se ureduje to pitanje dužan je da ga donese u skladu s voliom građana izraženom na referendumu. ljl . el . na glasačkim listićima. Kad se referendumom odlueuje istovremeno o vise pitanja. ( a p . a ona odlučuje o prigovoru u roku od 48 sati od njegovog podnošenja. pitanje o kome građani treba da se izjasne može biti formulisano tako da se u odgovoru na njega gradanin redeljuje zajedinu od vise predloženih mogućnosti^ . a najkasnije u roku od 60 dana od dana održavania referenduma. odnosno pitanju ne može se ponovo odlueivati na referendumu u roku kraćem od sest meseei od dana glasanja na referendumu. g^Postoje 3 vrste referenduma. r .Glasa se zaokruživaniem na glasaekom listiću jednog od mogućih odgovora.Referendum je punovažan ako je na njemu glasala većina građana koii imaiu biračko pravo i koji su upisani u biraeki spisak u skladu s ovim zakonom. dapodnese prigovor komisiji za sprovodenje referenduma ako smatra da su time učinjene nepravilnosti u sprovodenju referenduma.^n).Kad se referendum raspisuje za teritoriju RS. j l . pokraiinski kojl postoji u AP.Gradanin ima pravo.Ako gradani referendumom nisu potvrdili akt. u roku određenom aktom o raspisivanju referenduma.Ako su se gradani referendumom izjasnili za potvrdivanie akta. Komisiju obrazuje organ koji je raspisao referendum. odnosno danom proglašavania tog akta.Po završenom glasanju glasaeki odbor utvrduje rezultate glasania na glasačkom mestu i o tome sastavlja zapisnik. komisije se obrazuju i u opštinama. AP i grada ili njihov deo. odnosno izvršena radnja ili je učinjen propust.Kad se referendum raspisuje radi prethodnog izjašnjavanja gradana.Ako gradani referendumom nisu potvrdili akt. svako pitanje mora biti posebno formulisano na glasaekom listiću gl .pjtajm'u koje je bilo predmet izjašnjavanja na referendumu smatra se donetom ukoliko je za nju slasala večina glasača i ova odluka je obavezoa. o -Aktoraspisivaniu republičkog referendurna donosi NS. (T}.Pravo iziašniavanja na referendumu imaju građani koii imaiu biračko pravo. s obzirom na teritoriialni princio: republički koji se tiče RS. žl .Pitanje o kome se građani referendumom izjašnjavaju mora biti izraženo Jasnja tako da se na njega može odgovoriti reeju "za" Hi "protiv".Qdluka o . dok u opštinama postoji opštinski referendum. Na referendumu građani se izjašnjavaju lično i tajno. akt ie usvojen danom održavanja referenduma. smatra se da tai akt niie ni donet. nadležna komisija za sprovodenje izbora poništiće iziašnjavanje na tim glasačkim mestima i odrediti vreme ponovnog iziašniavania.

i .Inicijativni odbor dostavlja predlog organu nadležnom za donošenje akta. dokpredlog za promenu staiuta APV može podneti najmanje 40 000 biraea. odnosno drugi predlog obuhvaćen narodnom inicijativom mora biti sačinien tako da se iz njega jasno vide pravci promena. pokraiinska i u iedinicimaLS. g . koji rešava po žalbi u roku od 15 dana od prijema žalbe i ta odluka je konačna 61 . odnosno rešenja o kojima nadležni organ treba da se izjasni i potpisuju ga članovi inicijativnog odbora.Potpisi gradjana stavljaju se na listu potpisnika narodne inicijative. radi obaveštenja da se za taj predlog prikupljaju potpisi. £ J / . čija je sadržina propisana Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi. ž . (p .Prema statutu APV.ml . dj . a pri torn je prikuplien potreban broi potpisa nadležni organ dužan je da o predlogu za koji su prikupljeni potpisi odluči na način i po postupku utvrđenom Ustavom i zakonom. koji rešava po žalbi u roku od 48 sati od prijema žalbe. ? d . drugih propisa i opštih akata ^ZAKONODAVNA narodna inicijativa ima najrnanje 30 000 biraea.Pri tome donosilac tih akata ima obavezu da po predlogu birača postupi. pokrajinske ili Republičke komisije donetog po prigovoru. ima najmanje 7 000 biraea. dužan je da o tome obavesti inicijativni odbor.Kad je lista potpisnika narodne incijative ispunila zahteve zakona. b .Predlog za promenu ili donošenje odgovarajućeg akta. v . podnosilac prigovora može podneti žalbu Vrhovnom kasacionom sudu.i njegova odluka je konačna. odnosno odgovarajućim statutom i poslovnikom lj . odnosno za rešavanje o pitanju na koji se predlog odnosi.Prema URS NS raspisuje referendum na zahtev najmanje 100 000_birača o pitanjima iz svoje nadležnosti.Protiv rešenja opštinske. kada nosi naziv gradjanska. tj.Inieijativniodbor može obrazovati posebne odbore za prikuplianie potpisa na pojedinim mestima. kao i u slucaju kad nadležna komisija nije odlučila po prigovoru u propisanom roku.Predlog za promenu URS . gradske. NARODNAINICIJATIVA /aT}-Narodna inicijativaje ovlašćenje jednog dela biračkog tela da pokrene postupakza promenu ustava ili donošenje formalnog zakona. k .Inicijativni odbor prijavljuie prikupljanje potpisa Ministarstvu unutrašniih poslova organizacionoj jedinici u opštini na čijoj će se teritoriji prikupljati potpisi.Kad nadležni organ ne prihvati predlog. pravo predlaganja odluka i opštih akata koje donosi skupština APV. da pokrene postupak za donošenje takvog akta. z . a pravo predlaganja zakona.1 narodna inicijativa može biti sprovedena kao republieka.USTAVOTOVORNA narodna inicijativa može podneti 150 00Q. 1 .Gradani radi ostvarivanja narodne inicijative obrazuju INICIJATIVNI ODBOR od najmanje tri člana koji imaju biračko pravo. a ako inicodbor smatra Ua nadležni organ nije pravilno postupio može podneti žalbu Vrhovnom kasacionom sudu.

a . dj . ukaz donosi predsednik NS.Predsednik RS je dužan da proglasi ponovno izglasani zakon. zakon se izglasava većinom od ukupnog broia poslanika. odnosno 7 dana ako je zakon donet po hitnom postupku. 62 .Predsednik RS ne može NS vratiti na ponovno odlučivanje zakon o kome su se gradani izjasnili na referendumu pre njegovog donošenja i zakon koji su gradani potvrdili na referendumu. i .Ovlascenja predsednika kao posrednika izmedju izvrsne i zakonodavne vlasti su: g .PRAVO PREDSEDNIKA DA RASPUSTI NS na obrazloženi predlog Vlade. uz pismeno obrazloženje.Nadleznosti predsednika RS se mogu podeliti u 3 grupe: 1) klasicna 2) nadleznost u okviru koje predsednik RS ostvarauje medijatorsku vezu izmedju izvrsne i zakonodavne vlasti i 3) supsidijarnu koja se ostvaruje u slucaju ratnog i vanrednog stanja.(g) ukazom proglasava zakoneOt predlaze NS nosioce funkcija. ^p-KLASICNUNADLEZNOST cine sledeci poslovizfllpredstavlia RS u zemlji i inostranstvu. donese ukaz o proglašenju zakona /// da zakon. y| IZVRSNA VLAST PREDSEDNIK REPUBLIKE 37.PREDLAŽE NS KANDIDATA ZA PREDSEDNIKA VLADE. kada NS ne moze da se sastane.Predsednik RS ie dužan da najkasnije u roku od 15 dana od dana izglasavania zakona. Ako predsednik Republike ne donese ukaz o proglašenju zakona u Ustavom predvidenom roku. unapređuie i razrešava ofieire Vojske RS. vrati NS.PRAVO SUSFENZIVOG VETA . pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izboraih lista i dužan je da NS predloži onog kandidata za predsednika Vlade koji može da obezbedi izbor Vlade.Ako NS odluči da ponovo glasa o zakonu koji je predsednik RS vratio na odlučivanje.(Ct postavlja i opoziva ukazom ambasadore RS na osnovu predloga VIade5(@ prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika^) daje pomilovanja i odlikovania. na ponovno odlučivanje ako smatra d a ^ 1 zakon nije saglasan sa Ustavom ili daje u suprotnosti s potvrdenim medunarodnim ugovorima ili opšteprihvaeenim pravilima medunarodnog prava ili|3 da pri donošenju zakona niie poštovana proeedura propisana za donošenje zakona ili (S| da zakon ne ureduje neku oblast na odgovaraiuei način.BOSINA POTPJTANJA I) Sta ne moze bitipredmet referenduma 2)Koji su organi za sprovodjenje republickog referenduma 3) Razlika izmedju iniciranja i pokretanja ogleda se u tome sto inicijativu moze podneti svako eradianin.(f)'komanduie Voiskom i postavlia. udruzenie itd. d . (fth. NADLEZNOST I AKTI (15) . z . e . a NS odlucuie samo DO predloeu ovlascenospredlazaca.

naredbe. ako ie Vlada podnela predlog da se glasa o poverenju Vladi ili ako NS nije prihvatila Vladin odgovor na interpelaciju. Odlukom predsednik RS raspisuie izbore za narodne poslanike. 2. imenuje generalnog sekretara. nj .Medjutim kada Predsednik RS raspusti NS. ali uz supotpis predsednika RS.. šefa Kabineta. Nadležnosti u oblasti odbrane predsednik RS ostvaruje donošenjem odluka. savetnike predsednika RS i druge funkcionere u Generalnom sekretariiatu predsednika RS i odlučuje u pitanjima za koja ne donosi druge pravne akte. Ukazom predsednik RS proglašava zakon. predlaže NS kandidata za predsednika Vlade. pravila. neizglasavanja poverenja i konstatacije ostavke predsednika Vlade) Ij . naređenia i drugih pravnih akata koji su odredeni zakonom.||. predsednik NS i predsednik Vlade.iip. m . u slucaju da NS ne moze da se sastane. daje pomilovanja.. ili da — Vladu i iavnost obavesti o tome da ne prihvata predlog Vlade.'^grjjp „. tako da se oni okoncaju najkasnije 60 dana od dana raspisivanja....Predsednik RS neće razmatrati prediog Vlade da se NS raspusti ako je NS podnesen predlog da se Vladi~ižglasa nepoverenje.„. Kad NS niie u mogućnosti da se sastane.Predsednik RS ne može da raspusti NS dok traje ratno ili vanredno stanje. odluku o proglašenju vanrednog ili ratnog stanja donose zajedno predsednik RS. p . ona vrsi tekuce i neodlozne poslove.-gg". naredaba.U oba slučaja.Kada je u pitanju proglasenje vanrednog stanja. j . o . postavlja i opoziva ambasadore.Predsednik RS DUŽAN ie da raspusti NS u slučajevima određenim Ustavom:(f|ako NS u roku od 90 dana od dana svog konstituisanja ne izabere Vladu ili ako ne izabere noyu Vladu u roku od 30 dana od dana kad je prethodnoj Vladi prestao mandat. Ukazi i Odluke se objavljuju u "Službenom glasniku RS".„|.Predsednik RS donosi ukaze. 1 . sa ukazom o raspuštanju NS predsednik RS donosi odluku kojoro raspisufe izbore za narodne poslanike. _ _ _ _ _ _ _ _ . k . pravne akte. odluke. unapređuje i razrešava oficire VoiskeRS. 63 . eeneci opravdanost i dovolinost razloga navedenih u predlogu. 11||TT ■ . kao i mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u vreme ratnog stanja. . daje odlikovania i postavlja. te mere odstupanja LJiMP donosi Vlada uredbom.Predsednik RS je dužan da u roku od 72 sata donese ukaz kojim na obrazložen predlog Vlade raspušta NS. pod istim uslovima kao i NS. (u slucajevima izglasavanja nepoverenja Vladi.. ali moze predsednik moze biti razresen zbog povrede URS. koja traje do okoncanja ratnog ili vanrednog stanja i'tada~se ona sastaje bez poziva. ako nije postovao ustavne uslove za raspustanje NS. n .. ~ "" *-" J I Ml l " " l l " . pravila. a u slucaju proglasenja ratnog ili vanrednog stanja.Ukaz ie diskreeioni akt predsednika i ne moze biti predmet oeene ustavnosti pred Ustavnim sudom. raspušta NS.A K T I . naređenja i dr.SUPSIDIJARNA NADLEZNOST Predsednika RS odnosi se na ratno i vanredno stanje. uspostavlja se njena puna nadleznost.

Predlagač kandidata može povući predlog kandidata do dana utvrdivanja liste kandidata za izbor 64 . z . KOALICIJA POLITIČKIH STRANAKA i GRUPA GRABANA. SJKoliko dugo ta ogranicenja mogu trajati 6)Koji akt donosi za vreme neposredne ratne opasnosti 7)Koji akt donosi za vreme vanrednog stanja . izbori za predsednika RS raspisuju se tako da se održe naikasniic tri meseca od dana kada prestane ratno ili vanredno stanje.000 birača.slobodu kretania i dr. IZBOR I PRESTANAK MANDATA PREDSEDNIKA RS (12) a .Predlog kandidata podnosi se RIK-u najkasnije 20 dana pre dana izbora. koja se objavljuje u «Službenom glasniku RS»._Kao dan glasanja mora da se odredi dan kada se ne radi: subota ili nedelja. Birač može potpisom podržati samo jednog kandidata. j . U odluei o raspisivanju izbora utvrduie se dan glasanja za predsednika RS i dan od kada počinju da teku rokovi za sprovodenje izbornih radnji.Predlog kandidata može biti podnesen samo ako ga svojim potpisima koji su overeni kod suda podrži najmanje 10. tajnim i ličnim glasanjem. b .Grupu gradana pismenim sporazumom osniva najmanje deset birača čiji potpisi moraju biti overeni kod suda i ona ne mora da ima naziv i . d . ~~ e .Pravo da bira predsednika Republike i da bude biran za predsednika Republike ima svaki punoletan i poslovno sposoban državljanin RS. v . tako da se okončaju u narednih 60 dana od dana raspisivanja izbora.Ako predsedniku RS prestane mandat pre vremena na koje je izabran.Od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može proteći manje od 30 ni vise od 60 dana.Kandidata za predsednika RS mogu da PREDLOŽE POLITIĆKA STRANKA koja je registrovana u RS na dan kad je odluka o raspisivanju izbora objavljena u «Službenom glasniku RS".BOSINA POTPITANJA 1) Koje su ovlascenja predsednika RS za vreme rata i vanrednog stanja 2) Ko proglašava ratno stanje 3) Koje su to odluke iz nadleznosti NS koje donosi predsednik RS za vreme ratnog i vanrednog stanja 4) Sta moze ograniciti za vreme rata . dj . g .Izbore za predsednika RS raspism'e predsednik Narodne skupštine odlukom.Ako se mandat predsednika RS produži zbog ratnog ili vanrednog stania. izbori za predsednika RS raspisuju se tako da se održe naikasniie tri meseca od dana kada predsedniku RS prestane mandat. sa prebivalistem u RS.Izbori za predsednika Republike raspisuju se 90 dana pre isteka mandata predsednika RS.naredbe 8)Koie su nadleznosti predsednika republike 9) Koja su mu ovlascenja u odnosu na vojsku 10)Ko pwglasava Ustav i cime -NS.15 dana 38. odlukom ll)Ko menja predsednika republike kadaje u inostranstvu Hi kad muprestane mandatJ3) U kom roku se moraju raspisati izbori za predsednika republike u torn slucaju_14) Kada ce predsednik RS iskoristiti pravo na suspenzivni 15) Kojom vecinom se izglasava zakonpo drugi put 16)U kom roku proglasava zakon .Predsednik Republike bira se na osnovu opšteg i jednakog izbornog prava na slobodnim i neposrednim izborima.

P ~ Ako nijedan kandidat ne dobiie većinu glasova birača koji su glasali. sastaje se da bi predsednik RS pred njom položio zakletvu.Na ponovljenom glasaniu za predsednika Republike izabran ie kandidat koji ie dobio najveei broi glasova. t ^ : m . Redni broi kandidata na listi utvrđuje se žrebom.Na glasaekom listiću na ponovljenom glasanju prvi po redosledu je kandidat koji je na prvom glasanju dobio najviše glasova. s . a ako imaju isti broj glasova redosled se utvrđuje žrebom. Ij .RIK zapisnicki utvrđuie i obiavljuie konaene rezultate izbora u „Službenom glasniku ^ * u roku od 96 sati od zatvarania biračkih mesta.i naziv predlagača kandidata. n . s :/l ^~r''vz .predsednika Republike. a . ponavlja se celi izborni postupak.A te&t*^ 65 .M A N D A T predsednika RS počinia-fcad-polaganjem zakletve pred Narodnom skupštinom.Dan ponovljenog glasanja utvrđuje RIK odlukom. u prisustvu predstavnika predlagača kandidata. a do objavljivanja konačnih rezultata izbora.Pored naznake da se glasa za predsednika RS glasački listić za izbor predsednika RS sadrži redni broi kandidata koji je utvrđen na listi kandidata za predsednika RS. l T' "~ ''& £ <P W nj .Na ponovljenom glasanju ueestvuju dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova. r . overenim kod suda. glasanje se ponavlia u roku od 15 dana od dana prvog glasanja. ć . odnosno naznaku da je predlagač grupa gradana ako grupa građana nema naziv i objašnjenie da se glasa samo za iednog kandidata tako što se zaokruži redni broi ispred imena i prezimena kandidata. ime i prezime kandidata i naziy_predlagaea kandidata. koja se objavljuje u "Službenom glasniku RS" i mora da padne u dan u koji se ne radi. o .. To je svecana iziava kojom se zasniva moralna obavezai odgovornost predsednika Ako NS nije u redovnom zasedanju ili ako joj je prestao mandat.Za predsednika RS izabran ie kandidat koji je dobio većinu elasova birača koji su ? glasali. glasanje se ponavlja u roku od 15 dana.Glasanje za predsednika RS vrsi se glasackim listicima. bez obzira na odziy biraca. pismenim putem. Vise od dva kandidata učestvuju na ponovljenom glasanju ako ih vise deli prvo ili drugo mesto.RIK utvrđuie listu kandidata za izbor predsednika RS najkasnije 15 dana pre dana ' izbora i objavljuje je u „Službenom glasniku RS" narednog dana. * .fe. ciji je tekst utvrdjen u Ustavu. Kandidat može odustati od kandidature do dana utvrđivanja liste kandidata za predsednika RS.Ako na ponovljenom glasanju kandidati osvoje isti broj glasova.^o£I . RIK objavljuje privremene rezultate izbora.Lista kandidata za izbor predsednika RS sadrži ime i prezime kandidata. Ako od prvog glasanja do dana ponovljenog glasanja jedan kandidat izgubi biraeko prayo.Nevažeei glasaeki listić ie glasački listić koji nije popunjen ili glasački listić koji je tako popunjen da se ne može pouzdano utvrditi za kog kandidata je birač glasao.0- v r.-*" glasačkih listića koji se nalaze u glasačkoj kutiji. odnosno naznaku da je kandidata predložila grupa građana ako grupa građana nema naziv. Broj birača koji su glasali utvrduje se na osnovu broja . r^fS P .

o . dujan ie da raspusti Narodnu skupštinu u svim slučajevima u kojima je to ustavna dužnost predsednika Republike i da svaki izglasani zakon proglasi ukazom.Ustavni sud dužan je da u roku od 45 dana od dana kad je pokrenut postupak za razrešenje odluči o tome da li ie predsednik Republike povredio Ustav. da predlaže NS kandidata za predsednika Vlade^ da vrši nadležnosti u oblasti odbrane RS i da komanduie Vojskom Srbije. razrešava se ako za njegovo razrešenje |lasaiu2/3. te mu mandat prestaje kad ostavka prispe u Narodnu skupstinu. postupak za razrešenje se obustavlja kad odluka Ustavnog suda bude oljjavTTenall "Službenom glasniku RS".Predsedniku RS mandat ne može isteći dok traie ratno ili vanredno stanje. Nlje potrebno da mu NS kosnstatuie podnosenje ostavke.Predsednik RS može podneti PISMENU OSTAVKU. da bi se obezbedio kontinuitet vladavine i drzavno in nacionalno jedinstvo Niko ne može vise od dva puta da bude izabran za predsednika Republike.Medjutim izbor predsednika Republike prema Ustavnom zakonu za sprovodjenje ustava smatraće se prvim izborom. k . vrsi pravo supsenzivnog zakonodavnog vetafda predlaze NS nosioce funkciia. a postupak za razrešenje pokreće se većinom glasova svih narodnih poslanika. koju dostavlja predsedniku NS. lj .Ako Ustavni sud odluči da predsednik RS niie povredio Ustav. bude razrešen ili sprečen da izvršava svoju funkciju. bez obzira na to koliko su mu trajali prvi i drugi mandat i nezavisno od vremenske sukeesije. osim kandidata za predsednika Vlade^da postavlja i opoziva ukazom ambasadorej'da daje pomilovania.b .Predsednik NS znaci ne moze^&s. već se produžava po siii Ustava dok ne isteknu tri meseca od dana kada je prestalo ratno ili vanredno stanje.Predsednik RS dužan ie da obavesti javnost o tome da je podneo ostavku i pri tome može da je obrazloži. dj -Pre isteka vremena na kojeje izabran. A n ~ Dok zamenjuje predsednika RS.RAZREŠENJE predsednika Republike može Narodnoj skupštini da pređloži najmanje " 1/3 narodnih poslanika ako smatra da je on povredio Ustav. e . nj . 66 . g . Predsednik Republike kome je mandat produžen zbog ratnog ili vanrednog stanja ima sve nadležnosti kao i pre produžetka mandata. z . ZAMENJUJE ga PREDSEDNIK NARODNE SKUPSTINE najduže tri meseca. jer mu ona nije dala mandat vec biraci na neposrednim izborima.Predsednik Republike može podneti ostavku ili biti razrešen za vreme dok mu je mandat produžen. kao u slucaju nosilaca javnih fiinkcija kojeje ona izabrala. l .Mandat predsednika Republike prestaje kad istekne vreme na kojeje izabran.Predsednik Republike bira se na PET GODINA. v .Ipak.Ako predsednik RS podnese ostavku. narodnih poslanika. predsedniku Republike mandat prestaje ako podnese ostavku ili ako bude razrešen. da raspusti NS. i . predsednik NS ovlaščen ie da predstavlja RS u zemlji i inostranstvuf da prima opozivna i akreditivna pisma stranih diplomatskih predstavnikaf da raspiše izbpre za NS. m . 1 -Ako Ustavni sud odluči da je predsednik RS povredjo Ustav. d .

z . i . Isto tako NS predlaze predsedniku RS 10 kandidata. odnosno eim bude u mogucnosti da se sastane. e . b.Predsednik Republike predlaze NS mandatara za sastav nove Vlade nakon odrzanih konsultacija sa predstavnicima stranaka koje su nakon izbora osvojile poslanieka mesta u parlamentu. d. v .Predsednika biraju biraci te je njegov polozaj jaci nego u klasicnom parlamentamom sistemu u odnosu na NS.Kad NS nije u mogucnosti da se sastane.Kad odluku o vanrednom stanju niie donela Narodna skupstina. a on bira 5. a ako to ne ucini onda ce ukaz doneti Predsednik NS. ODNOS PREDSEDNIKA REPUBLIKE I NS (12) a .Ima pravo na suspenzivni veto. Predsednik Republike predlaze NS i kandidata za predsednika Vlade. 3)Postupak izbora predsednika RS 4) koji su ovlašćeni predlagači kandidatapo Zakonu o izboru predsednika republike 5) kome se predaje lista kandidata i ko proglasava izbomu listu 6)Na osnovu cega se sastavlja glasacki listic . ona je potvrđuje u roku od 48 sati od njenog donošenja. Vlada ie dužna da uredbu o merama odstupanja od ljudskih i manjinskih prava podnese na potvrdu Narodnoj skupštini u roku od 48 sati od njenog donošenja.na osnovu proglasenih izbornih listi 7) Sta se radi ako izborna lista ima nedostatke 8) Kadse smatra dajejedno lice izabrano za predsednika RS 9)Koliko traje mandat predsednika republike 10) Moze lipredsednik RS biti reizabran 10) Racuna li se Tadicu mandat kojije zapoceo pre stupanja na snagu novog URS -ne 11) Kad moze prestati mandat predsedniku republike pre isteka roka na kojije izabran 12) Opoziv tj. samo postoji odredba u kojoj se podnosi potvrda o prebivalistu. 2) Ostali uslovi koje kandidat mora da ispinjava. Takav zakon je duzan Predsednik da proglasi ukazom. najmanje godinu dana pre dana odredjenog za odrzavanje izbora. apo novom. Ima jedan izuzetak kada Predsednik ne moze vratiti zakon na ponovno izglasavanje.BOSINA POTPITANJA l)Koliko dugo kandidat za predsednika republike mora imati prebivaliste u RS da bi mogao podneti kandidaturu -po starom Zakonu o izboru predsednika. pod istim uslovima kao i Narodna skupstina. nema. predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade. uredbom. j . samo te odredbe. g . uz supotpis Predsednika RS. mere kojirna se odstupa od ljudskih i manjinskih prava može propisati Vlada. Ako NS ne potvrdi ovu odluku. odluka prestaje da važi završetkom prve sedniee Narodne skupštine održane po proglašenju vanrednog stanja. razresenje predsednika RS 13)Kako se regitlišu pitanja koja nisu regulisana zakonom o izboru predsednika RS.Kada NS niie u mogucnosti da se sastane odluku o proglašenju vanrednog stanja donose zajedno predsednik Republike.shodno se primenjuje Zakon o izboru narodnih poslanika 39. a ona bira 5.Kad mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava niie propisala Narodna skupstina.predlaze NS 10 kandidata za sudiie Ustavnog suda.Prilikom vraeanja zakona uz pismeno obrazlozenje skupstina vraeeni zakon izglasava vecinom od od UKtJPNOG broja poslanika. odnosno 67 .Ukazom proglasava ZAKONE koje donosi NS. dj . a to je kada su se gradjani o njemu izjasnili na referendumu ili su ga potvrdili na referendumu.

Vlada je dužna da o zauzetom stavu odmah obavesti predsednika Republike.Kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skupštini predlaže predsednik Republike. ij .Predsednik Republike polaze zakletvu pred NS. ODNOS PREDSEDNIKA RS I VLADE (3) a .Kad Narodna skupština nije u mogucnosti da se sastane. predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade 1 . o razlozima neprihvatanja predloga.Predsednik Republike može tražiti da Vlada zauzme stav o pojedinim pitanjima iz njene nadležnosti. 40. mere kojima se odstupa od ljudskih i maniinskih prava može propisati Vlada. uz supotpis predsednika Republike. n . 68 . predsednik Narodne skupstine ovo obaveštenje odmah dostavlja narodnim poslanicima i obavestava ih da.Vazno ovlaseenje Predsednika Republike je i raspustanje parlamenta na obrazlozen predlog Vlade m .Izbore za NS r_aspisuje predsednik Republike. CDV.Vazno je i RAZRESENJE Predsednika . mere odstupanja od Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava zajedno utvrđuju predsednik Republike. k . mere odstupanja prestai'u da važe 24 sata od početka prve sednice Narodne skupštine održane po proglašenju vanrednog stanja. o kojoj predsednik mora da odluci u roku od 72h. U suprotnom. g . Istovremeno. od kog easa mu poeinje teci mandat nj . putam obrazlozenog pismenog predloga raspustanje NS. Ukoliko to ne uradi mora da obavesti Vladu i javnosti. uredbom. £eV Vlada moze da predlozi predsedniku RS. v . u skladu sa Ustavom. predsednik Narodne skupstine raspisuie izbore za predsednika Republike. predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade. (3&.Kad predsednik Republike podnese ostavku o tome obavestava predsednika Narodne skupstine i javnost. Kad Narodna skupština ne može da se sastane. a uz ueesce Ustavnog suda. na osnovu odluke NS. Odluku o proglašenju ralnog stanja donose zajedno predsednik Republike. preuzima vršenje dužnosti predsednika Republike do izbora predsednika Republike. pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista. a izbore za predsednika Republike raspisuje Predsednik NS.Vlada može predložiti predsedniku Republike da za vreme ratnog stanja donese akte u pitanjima iz nadležnosti Narodne skupstine.Kada NS nije u moguenosti da se sastane odluku o proglašem'u vanrednog stanja donose zajedno predsednik Republike. eeneci opravdanost i dovoljnost razloga. predsednik NS i predsednik Vlade. pod istim uslovima kao i Narodna skupština. b .Vlada predlaže predsedniku RS uvođenje vanrednog stanja na delu teritorije RS i akte koiima se preduzimaju mere u vanrednom stanju.Kad Narodna skupština nije u mogucnosti da se sastane.čim NS bude u mogućnosti da se sastane.

grada i grada Beograda za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu.Vlada vrši i druge poslove odredene URS i zakonom.IZVRŠA VANJE ZAKONA IDRUGIH OPSTIHAKATA NSje bitna nadležnost Vlade i to na taj način što donosi uredbe i druse opšte akte radi izvršavanja zakona.ima dva ovlašeenia: fpAko organ državne uprave ne donese propis.Rešenjeo obustavi od izvršenia prestaje da važi' ako Vlada u roku od pet dana od obiavliivanja /*-\ rešenja ne pokrene postupakza ocenu ustavnosti i zakonitosti opšteg akta.Vlada utvrdjuje i vodi UNUTRAŠNJU POLITIKU i to kako opitu. ako joj je postavljeno pitanje izglasavanja nepoverenja ili ako je sama u NS postavila pitanja izglasavanja poverenja ili ako NS ne prihvati Vladin odgovor na interpelaciiu. učestvuje u zaključivanju. v . /£) dj . ekonomsku.U okviru SPOLJNE POLITIKE. 0 Vlada može PONISTITI ILI UKINUTI PROPIS organa državne uprave koji je u suprotnosti sa zakonom ili propisom Vlade i odrediti rok za donošenje novog propisa. Kada zakone i druge opšte akte podnese drugi predlagač Vlada daje o njima misljenje. tako i u pojedinim upravnim oblastima-po resorima. U okviru nadzora. z .Vlada ne moze predloziti raspustanje NS . BOSINA POTPITANJA a -Ko proglasava ratno stanje A/ l l 41. npr. donosi ga Vlada ako bi neđonošenje propisa moglo izazvati itetne posledice po život ili zdravlie liudi. privredu ili imovinu veće vrednosti. ratifikovanju i primeni medi. socijalnu i si. postavlja i opoziva ambasadore RS).UTVRĐIVANJEI VODMNJE UNUTRAŠNJEI SPOLJNE POLITIKE. ako zakonom nije što drugo odredeno. rešenjem koje stupa na snagu kad se objayi u „Službenom glasniku RS".organizaeijama i institucijama (napredlog Vlade predsednik RS. (g) d . b . NADLEZNOST I AKTI (7) NADLEŽNOSTI VLADE VLADA premaURS su: ^ a .VLADA PREDLAŽENSZAKONE.organizacije i dr.z .Vlada ZASTUPA RS KAO PRAVNO LICE i pri tome vrši prava i obaveze koje RS ima kao osnivač iavnih preduzeća.Vlada kao vrh državne vlađtUSMERA VA IUSKLAĐUJE RAD ORGANA DRŽA VNE UPKA VEIVRŠINADZOR nad njihovim radom. medj. e . životnu sredinu. ) Vlada se STARAI O USTAVNOSTIIZAKONITOSTI tako Sto je dulna da obustavi od izvršenja opšti akt opštine. ustanova i drugih organizacija i-^Vlada RASPOLAŽEIMOVINOM RS. (j) g . J ® (g) 69 . Vlada^održava odnose RS sa drugim državama. Uredbe su dakle izvršnog karaktera i Vladino generalno ovlašćenje za donošenje uredbi proizilazi iz Ustava. pa tako prema Zakonu o Vladi.ugovora?odlueuje o učlanienju RS u medj. BUDŽETIDRUGE OPŠTEIPOJEDINAČNE AKTE. uspostavlja prekida diplomatske odnose sa drugim državama.

SASTAV IIZBOR (6) a . i akti koje donosi predsednik Vlade.Vlada donosi POSLOVNIK kojim.UREDBOM Vlada podrobnije razrađuje odnos uređen zakonom. č . u . c . 1 . ustanove i druge organizacije. rešenja i zaključci. 4) Koji su ostali opsti akti vlade i cemu sluze? 42. imenovanjima i razrešenjima. što se konstatuje na zapisniku.. a clan Vlade može da izuzme mišljenje. f .Vlada usvaja MEMORANDUM O BUDŽETU. nj . m -Vlada donosi ZAKLJUCKE kad ne donosi druge akte. pod uslovom da je za niu glasao predsednik Vlade. b -Broi potpredsednika Vlade i ministara bez portfelja određuje NS pri svakom izboru Vlade. t . Ij . h . uz obrazloženje. propisuje uredenje. iedan ili vise potpredsednika Vlade i resorni ministri.\-AK TI VLA D E su uredbe odluke.Vladu kao kolegijalni organ cine predsednik Vlade. s . preduzima mere i uređuje pitanja od opšteg značaja i odlučuje o drugim stvarima za koje je zakonom ili uredbom odredeno da ih Vlada ureduje odlukom.U slučaju da Vlada ima paran broj članova. 70 . BOSINA POTPITANJA l)Zakljucuje li medjunarodne ugovore? 2) Sta sve spada u unutrasnju politiku? 3) Kojije najznacajniji opsti akt vlade — uredba!.Vlada radi i odlučuje na sednici kojoj prisustvuje većina članova Vlade. detaljnije se uređuju poslovnikom Vlade. direktor Republičkog sekretariiata za zakonodavstvo i druga pozvana lica. u skladu sa svrhom i ciljem zakona. r . na predlog kandidata za predsednika Vlade.STRATEGIJOM RAZVOJA Vlada utvrduje stanje u oblasti iz nadležnosti RS i mere koje treba preduzeti za njen razvoj. Sednica Vlade se tonski snima i na njoj se vode se stenografske beleške koje smatraju se službenom tajnom stroge poverljivosti.Predsednik saziva sednicu Vlade pisanim putem po sopstvenoj inicijativi ili na predlog većine članova Vlade. način rada i odlučivanja Vlade. o . u skladu sa zakonom o Vladi. odluka je doneta ako za nju glasa najmanje Vi svih članova Vlade. Generalni sekretar. p . koji sadrži osnovne ciljeve politike javnih finansija i makroekonomske politike.0 toku sednice Vlade vodi se zapisnik. k . a njom može predsedavati potpredsednik koga on odredi.DEKLARACIJOM se izražava stay Vlade o nekom pitanju. On predlaže dnevni red i predsedava sednicom.Vlada radi i odlučuje na sednici na koioi prisustvuie većina članova.ODLUKOM Vlada osniva javna preduzeća. Glasanje je javno.RESENJEM Vlada odlučuje o postavljenjima.NACIN RADA i odlučivanja Vlade.Wada može imati ministre bez portfelja. n .Vlada donosi odluke na sednici većinom glasova svih članova Vlade.Na sednici Vlade učestvuju članovi Vlade. u upravnim stvarima i u drugim pitanjima od pojedinačnog značaja.

grada. u kojoj se razdvajaju funkeije kontrolora (NS) i kontrolisanog(vlade) i time omogucuje objektivnost u sprovodjenju politieke odgovornosti Vlade pred skupstinom. 71 .v . Qp.odlučuje o izboru Vlade u celini tj.Predsednik Vlade određuje potpredsednika Vlade koji ga ZAMENJUJE za vreme odsutnosti ili sprečenosti sa svim ovlašćenjima predsednika Vlade. m . z . a u svemu ostalom na njegov položaj shodno se primenjuju odredbe zakona o Vladi koje se odnose na ministre. 5 g .istovremeno glasa o programu Vlade i izboru predsednika i članova Vlade.Kandidat za predsednika Vlade Narodnoj skupštini ima svojstvo mandatara . dj . a clan Vlade može zahtevati da Vlada odluei da li je pri tome predsednik Vlade prekoračio svoia ovlašćenja. d . za odluke i mere koie ie doneo ili propustio da donese ili preduzme i za izvršavanje obaveznih uputstava i posebnih zaduženja koja mu je odredio predsednik Vlade.SUKOB INTERESA .Ćlan Vlade ne može biti na drugoi javnoi funkciji u državnom organu. te iznosi program Vlade i predlaže njen gastav.NS posle obavljene rasprave.Predsednik i clan Vlade ne odgovaraiu za mišlienie izneto na sednici Vtade ili NS.IMUNITET . ili za glasanje na sednici Vlade. e -MINISTAR je clan Vlade koji upravlia radom ministarstva. s tim da ga predsednik Vlade može ovlastiti da rukovodi proiektom iz delokruga vise organa državne uprave. i . p -Mandat Vlade presta/e pre isteka vremena na koje je Izabrana/f) raspuštanjem N. grada Beograda.Ministar ie dužan da obaveštava Vladu o svemu što je bitno za vođenje politike i odlučivanje Vlade i odgovoran ie za sprovodenie programa i politike Vlade. pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista.Predsednik Vlade može ostalim članovima Vlade davati obavezna uputstva i posebna zaduženja. ne upravlja ministarstvom) i može podnositi Vladi predloge za uređivanie pitania iz nadležnosti Vlade i NS i zahtevati da Vlada zauzme stay o pitanju iz njegove nadležnosti.To znaei da Vlada pripada tipu neposlanicke Vlade. niti vršiti delatnost koia ie po zakonu nespoiiva s dužnošću elana Vlade. Dužanje da se u svemu povinuie propisima kojima se uređuje sukob interesa pri vršenju javnih funkeija.Kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skupštini mediate predsednik Republike.Vlada je izabrana ako je za njen izbor glasala većina od ukupnoe broia narodnih poslanika. lj . j .POTPREDSEDNIK VLADE usmerava i usklađuie rad organa državne uprave u oblastima koie odredi predsednik Vlade. na predlog kandidata za predsednika Vlade. opštine. (ukoliko je bez portfelia. ri . niti stvoriti mogucnost sukoba iavnog i privatnog interesa. t(oy MANDAT Vlade pocinje da teče od polagania zakletve pred NS i traie do isteka mandata NS koia ju ie izabrala.Vladu Mm Narodna Skupstina posle svakog konstituisanja.^stara se o jedinstvu politiekog delovanja Vladefusklađuje rad elanova Vlade^predstavlja Vladu i saziva i vodi njene sednice. Novoizabrana NS se raspusta ako u roku od 90 dana od njenog konstituisanja ne izabere Vladu. shodno programu i politici Vlade.PREDSEDNIK VLADE vodi i usmerava Vladu. nj . Oni uživaju imunitet kao narodni poslanik i o njhovom imunitetu odlučuk Vlada. Njeni elanovi uzivaju poverenje vecine u NS i u vladi su samo predstavnici politicke vecine. (f-1 IZBOR VLADE . organu AP. izuzev ovlašeenja na predlaganie izbora ili razrešenia člana Vlade.

Ona ne može postavliati drž.Vlada je dužna da odgovori na interpelaciju u roku od 30 dana. Vladi i Narodnoi skupštini.Član Vlade kome je mandat prestao usled prestanka mandata Vlade ima ista ovlašeenja kao clan Vlade koji je podneo ostavku.4 god.GLASANJE O NEPOVERENJU VLADI je najmocnije orudje kontrole NS.Izgiasavaniem prihvatanja odgovora NS nastavlia da radi po usvojenom dnevnom redu.Ako NS glasanjem ne prihvati odgovor Vlade ili člana Vlade. za izvršavanje zakona i drugih opštih akata NS i^a rad organa državne uprave. 72 . interest odbrane ili prirodna. izglasavanje nepoverenjau NS članu Vlade i razresenie clana Vlade u NS. glasanje o poverenju Vladi ilposlanieko pitanje. ODGOVORNOST VLADE I MINISTARSKA ODGOVORNOST (5) a -Vlada ie odgovorna Narodnoj skupštini'za politiku RS.Oblici individualne odgovornosti su konstatovanje ostavke.Najmanje 50 narodnih poslanika može podneti interpelaciiu u vezi sa radom Vlade ili pojedinog člana Vlade. e . BOSINA POTPITANJA ' 1) Kada se bira vlada 2) Kako se bira vlada 3) Koliko traje mandat vlade. dj . g .Vlada kojoj je prestao mandat može vršiti samo posiove odredjene zakonom. z -_0 pitanju koje je bilo predmet interpelacije ne može se ponovo raspravljati pre isteka roka od 90 dana. d . i . osim ako ie njinovo donošenje vezano za zakonski ffok ili to nalažu potrebe države.INTERPELACIJA . NOva Vlada se menja po istom postupku kao sto se bira Vlada posle konstituisanjaNS. tj. predsednik Vlade. r .Ministri su za svoj rad i za stanje u oblasti iz delokruga ministarstva odgovorni predsedniku Vlade. v . konstatovaniem ostavke.Oblici kolegijalne odgovornosti Vlade su: interpelacijafglasanje o nepoverenju.C/a/i« F/grfg mandat prestaje pre isteka vremena na koje je izabran. po neprihvatanju odgovora na interpelaciju. e . ukoliko prethodno. u . pristupiće se glasaniu o nepnvereniu Vladi ili članu Vlade.BVneizglasavaniem poverenja/4VizgIasavaniem nepoverenja predsedniku Vlade^S) ostavkom Vlade ifgVostavkom predsednika Vlade. Ž .Vlada kojoj je prestao mandat ne može predsedniku RS predložiti raspuštanie NS. NS raspravlja i glasa o odgovoru koji su na interpelaciju podneli Vlada ili clan Vlade kome je interpelacija upućena. s . uprave. te po Zakonu o Vladi vrsi samo tekuee posiove i ne može predlagati NS zakone i druge opšte akte niti donositi pro pise. službenike na položai u organima drž. do isteka mandata NS kojajuje izabrala 4) Prestanak mandata vlade i njenih clanova 43. izgiasavaniem oepoverenja u NS i razrešenjem od strane NS na predlog predse3nika Vlade.izgiasavaniem nepoverenia. odnosno clan Vlade ne podnese ostavku. b . a pri vršenju osnivačkih prava RS može jedino da imenuie ili da saglasnost na imenovanje vršioca dužnosti direktora i clanova upravnog i nadzornog odbora. privredna ili tehnieka nesreća. t .

u vreme predvidjeno Poslovnikom NS. u trajanju od najviše pet minuta. Ako je za davanje odgovora potrebna odredena priprema. 73 . fa -PisanT odgovor Vlade.Posle datog odgovora na poslaničko pitanje. moraju odmah usmeno odgovoriti.Ako NS ne izglasa poverenje Vladi. predseđnik RS je dužan da pokrene postupak za izbor nove Vlade. Ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od izglasavanja nepoverenja. n .Ako Vladi ili članu Vlade ne bude izglasano nepoverenje.Predlog za izglasavanje nepoverenja predsedniku Vlade se razmatra u istom roku kao i predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi.Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje. u roku od osam dana od dana kada je pitanje postavljeno.Predlog Vlade se razmatra na prvoi narednoi sedniei NS. a odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pisanom obliku.Ako NS izglasa nepoverenje članu Vlade. f .Vladi nije izglasano poverenje ako većina od ukupnog broja narodnih poslanika ne glasa za poverenje Vladi.Sama Vlada može predloziti NS da se glasa o svom poverenju.Vladi ili njenom clanu je izglasano nepoverenje veeinom glasova od ukupnog broia narodnih poslanika. *~~" "^ P . a u izuzetnim slučaievima 30 dana.Na usmeno postavlieno poslariičko pitanie. u skladu sa zakonom. 1 .POSLANICKO PITANJE je najbezopasnije sredstvo za ostvarivanje odgovornosti Vlade pred NS. predsednik Vlade je dužan da pokrene postupak za izbor novog elana Vlade. a nairanije po isteku 5 dana od podnošenja predloga. potpisnici predloga ne mogu podneti novi predlog za glasanjeo~nepoverenju pre isteka roka od 180 dana. t .Poslanička pitanja postavljaju se Vladi. Nakon okončanja rasprave pristupa se glasanju o predlogu. komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanie.Narodni poslanik ima pravo da postavi poslaničko pitanje pojedinom ministru ili Vladi. dostavlia se narodnim poslanicima. Ij . o . u prisustvu elanova Vlade. s tim da izlaganje poslanika koji postavlja pitanja ne može da traje duže od tri minuta. Vlada odnosno ministar.Ako NS izglasa nepoverenje Vladi.j . " **""" s . nj . predsednik RS ie dužan da raspusti NS i raspise izbore.Predlog narodnih poslanika se razmatra na prvoi narednoj sednici NS. c . odnosno nadležnog ministra. Vladi prestaie mandat a predsednik RS ie dužan da pokrene postupak za izbor nove Vlade.Vlada može zahtevati da se glasa o poverenju Vladi i na sednici NS koiaieutoku. da se oslabi ueled Vlade i stvori osnov za stroži oblik njene odgovornosti. narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše pet minuta. Njegova prava svrhaje da se Vlada ili njen clan kritikuje i kompromituje. a nairanije po isteku pet dana od podnošenja predloga. iz niihove nadležnosti i ono mora biti iasno formulisano. k .Poslaničko pitanje postavlja se u pisanom obliku ili usmeno. m . predsednik Republike je dužan da raspusti NS i raspiše izbore.GLASANJE O POVERENJU VLADI . e . u . Ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana neizglasavanja poverenja.Najmanje 60 narodnih poslanika može predloziti NS da se Vladi ili pojedinom njenom clanu izglasa nepoverenje. oni to moraju odmah obrazložiti. č . narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da. tj.

predsednik RS je dužan da raspusti NS i raspiše izbore. bl .Odgovornost mimstma pored POLITICKE odsovornosti. o kojoj je bilo reči.al . dl . BOSINA POTPITANJA I)Koji su instrumenti kontrole vlade 2) Kako se mogu postavljati poslanicka pitanja 3) Slaje interpelacija 4)Staje opasnije interpelacija Hiposlanicko pitanie.Predsednik Vlade dužan je da predloži NS izbor novog ministra u roku od 15 dana od prestanka mandata prethodnog ministra i novi ministar izabran je većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. žl . II . podleže i pravnoj i materijalnoj odgovomosti. el . predsednik RS ie dužan da pokrene postupak za izbor nove Vlade.N S na prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku predsednika Vlade.mistra kao privatne ličnosti zbog neizvršenja nematerijalnih obaveza. Ovlašćenia ministra kome ie prestao mandat vrši clan Vlade koga predsednik Vlade ovlasti. konkretno predsedniku NS i istovremeno o njoj obaveštava predsednika RS i javnost.Ministar koji je podneo ostavku dužan je da vrši tekuće poslove dok mu ne prestane mandat.Članu Vlade koji je podneo ostavku mandat prestaje danom donošenia odluke o razrešenju.delo. te se i ovaj oblik odgvornosti razlikuje od odg. a ona prvoj narednoj sednici konstatuie ostavku i tim danom mu prestaje mandat. Vladi prestaje mandat danom konstataciie ostavke predsednika Vlade. vl. kl .dužnosti nanesenu nekom niegovom nezakonitom radniom.Ovlašćeniarninistra kome je prestao mandat vrši član Vlade koga predsednik Vlade ovlasti. Ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana konstatacije ostavke predsednika Vlade. zl-JPredsednik Vlade dostavlja ostavku člana Vlade predsedniku NS.Clan Vlade može podneti ostavku predsedniku Vlade. j l . 5) Ako se glasa o nepoverenju vladi ( 60 poslanika pokrece) iono bude izglasano sta se dalje desava 6) Kome odgovara . djl .interpelaciia.KRTVIČNA odgovornost ministra postoji kad on prilikom vršenja svoie dužnosti učini neko delo kažnjivo po krivienom zakonu i to se razlikuje od njegove odgovornosti kao privatne ličnosti kad učini "obično"kr. III .Predsednik Vlade dužan ie da predloži NS izbor novog ministra u roku od 15 dana od prestanka mandata prethodnog ministra i novi ministar izabran je većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika.Kada NS konstatuje ostavku predsednika Vlade.Predsednik Vlade može podneti OSTAVKU NS. gl . a odluka je doneta ako je za nju glasala veeina od ukupnog broja narodnih poslanika.MATERIJALNA odgovrnost ministra je odgovornost za štetu nastalu prilikom vrSenia niegove služ.Predsednik Vlade može predložiti NS RAZREŠENJE pojedinog člana Vlade. NS razmatra i glasa o predlogu za razrešenje člana Vlade na prvoi narednoi sednici. il .

75 . dj . izglasavanje nepoverenja vladi.Vlada svake godine predlaže Narodnoi skupštini na usvaianje budzetRS. pitanie izslasavania nepovrenja vladi' i poslanicko pitanie. vezana Ustavom i zakonom i za svoj rad odgovara Vladi.Vlada je dužna da zauzme stay o predlogu Narodne skupstine koji je podnet u pitanju iz nadležnosti Vlade.Vlada predlaže zakone i druge opšte akte Narodnoj skupštini i daje mištjenja o predlozima zakona i drugih opštih akata koje nije sama predloiila. Predlog budzeta podnosi se Narodnoj skupštini najkasnije do 1.Vlada u celini i pojedinacno ministri odgovaraju pred NS. i . 45. Poslove DU obavljaju ministarstva i drugi organi DU odredjeni zakonom.N a zahtev NS. k . novembra tekuće godine. 3) Kako tece postupakpo interpelaciji. v .poslovi državne uprave. na predlog presednika RS. 2)Kako NS kontrolise vladu. sustina je da se izbegne preteran uticaj Skupstine na Vladu. jer vlada ne moze upravljati bez sredstava.Vlada podnosi Narodnoj skupštini izveštai o svom radu za proteklu godinu najkasniie 60 dana pre podnošenja predloga završnog raeuna budzeta Republike Srbije.Prema URS .44. ORGANI DRZAVNE UPRAVE U RS (13) a .Unutrasnje uredjenje Mintstarstava I dr. b . orsani uprave usastavu ministarstava iposebne oreanizacije -organi državne uprave.Državna uprava je deo izvršne vlasti RS koji vrši upravne poslove u okviruprava i dužnosti RS . g .DU je samostalna. z . i . neizglasavanje »epoverenja Vladi i poslanicko pitanje.Predstavnici Vlade učestvuju u radu Narodne skupstine pri usvajanju zakona i drugih opštih akata koje je predložila Vlada.ograna DU I njihovu organizaciju propisuje Vlada.Državnu upravu cine ministarstva. BOSINA POTPITANJA 1) Nadležnosti. Vrlo vazno sredstvo kontrole parlamenta nad radom vlade jeste izglasavanje budzeta. Vlada i svaki njen elan dužni su da joj podnesu izveštaj o svom radu.NS bira Vladu.kroz interpelacifu. v . g . moze samo privremeno. e . Pri usvajanju zakona i drugih opštih akata koje Vlada nije predložila dužni su da ufiestvuju na zahtev Narodne skupstine. b -Članovi Vlade ne mogu biti istovremeno i poslanici.Vlada može predložiti NS da raspravi pitanje iz nadležnosti Vlade i da o njemu zauzme stav. d . a instrument kontrole vlade od strane NS su interpelaeija. ODNOS VLADE I NS (7) a .Vlada i svaki njen član dužni su da dostave Narodnoj skupštini izveštaje i podatke koji su joj potrebni radi raspravljanja pitanja vezanih za rad Vlade ili njenog člana.

a u cilju efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanjaprava i obaveza gradjanai zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog interesa za zivot i rad. <$ DONOSENJE PROPISA. 2) Organi uprave u sastavu ministarstava su uprave.NS i Vlade tako što donose propise. Pravilnikom se razrađuju pojedine odredbe zakona ili propisa Vlade. naredbe i uputstva. e . Naredbom se naređuje Hizabranjuje neko ponasanje u jednoj situaciji koja ima opšti značaj. 3) Posebne upravne organizacije koje se mogu osnivati posebnim zakonima u obliku Zavoda.prosvete i sporta. gradovima i gradu Beogradu. DR. jerje to u nadleznosti Vlade. rešavaju u upravnim stvarima.Rad organa državne uprave podleže nadzoru Vlade. RS. finansija. dj . Pravilnici. direkcija.Organi državne uprave i njihov delokrug odredjuje se zakonom d . k-NADLEZNOSTORGANA DUSU: /ff UČESTVOVANJE U OBLIKOVANJU POLITIKE VLADE.Ministarstva i posebne organizacije donose pravilnike. agencija i centara. opštinama.Uredbom Vlade moguce je osnivati upravne okruge.N a r o d n a skupstina nadzire rad organa državne uprave preko nadzora nad radom Vlade i članova Vlade. Ne donose uredbe. osim kad je u pogledu nekih od ovih organizacija zakonom predvidjen ministarski nadzor. kao jedini samostalni DOU u RS. Nad njima neposredni nadzor vrsi vlada. pravde. i . AP I jedinice LS mogu osnivati javne sluzbe. z . j .Preko upravnog spora sudovi nadziru zakonitost pojedinačnih akata organa državne uprave donesenih u upravnim stvarima.MINISTARSTVA u okviru svojih nadleznosti: 76 . Mogu donositi propise samo kad su na to izričito ovlaščeni zakonom ilipropisom Vlade.u II stepenu donoseci konacno resenje 1 . radi vrsenja poslova drzavne uprave izvan sedista organa DU. Uputstvom se određuje način na koji organi drzavne uprave i imaoci javnih ovlašćenja izvršavaju pojedine odredbe zakona ili drugog propisa. sekretarijata. izdaju javne isprave itd. PROPISA IOPŠTIHAKATA. Neka od njih su: spoljnih poslova. poslovi državne uprave iz nadleznosti RS zakonom se mogu poveriti AP. ustanovama. odbranem unutrasnjih poslova. za ljudska i manjinska prava itd.Pojedini. inspektorati.pripremaju nacrte zakona. javnim preduzećima. zdravlja.Organi drzavne uprave su 1) Ministarstva. 0 RESAVANJE U UPRAVNIM STVARIMA. direkcije i sluzbe. druge propise i opšte akte za Vladu i predlažu Vladi strategije razvoja i druge mere <3T PRAĆENJE STANJA-u oblastima iz svoga delokruga. naredbe i uputstva objavljuju se u „Službenom glasniku RS". preduzimaju mere ili predlažu Vladi donošenje propisa i preduzimanje mera na koje je ovlascena (3) IZVRŠA VANJEZAKONA. javnim agencijama i drugim organizacijama -imaoci javnih ovlašćenja.

sudske ^ tumače. c ) Izvršavaju zakone. 10) moze li ministar da donese pravilnik bez izricitog ovlascenja -ne. niih donosi vlada. e) Vrše nadzor i kontrolu nad sprovođenjem zakon i drugih propisa. nasledivanje. dostavljaju ihvladi. druge propise i opšte akte NS i Vlade. spoljnjih poslova. 3) Koja su drzavna ministarstva .MINISTARSTVO PRA VDE obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: I) krivično zakonodavstvo 2) obligacione odnose.a) Pripremaju nacrte zakona i drugih propisa koje donosi NS. 6) veštacenje.lice nezadovoljno aktom ministra pokrenuce upravni spor podnosenjem tuzbepred Vrhovnim sudom Srbiie lj .koja ih predlazeNS. Vlada . b) Pripremaju predloge nacrta akata koje donosi viada-predlagačka funkcija. 8) amnestiju i pomilovanje. d) donose OPA za izvršavanje zakona i drugih propisa. 12) međunarodnu pravnu pomoć. 8)Nadzoma funkcija ministarstva 9) Sta akoje neko nezadovoljan aktom ministra -pokrenuce upravni sporpodnoseniem tuzbeprednadleznim sudom.voiske. BOSINA POTPITANJA 1) Vrste organa drzavne uprave.ZAJEDNICKI POSLOVI MINISTARSTA VA su: 1) ostvarivanje medjunarodne saradniei staranje o njenom unapredenju 2) uskiadivanje propisa sa pravom Evropske unije. 4) organizaciju i rad pravosudnih organa. 4) pripremanje nacrta medunarodnih ugovora. kada su za to izrieito ovlašćeni zakonom. 5) pravosudni ispit. 3) predlaganje pokretanja postupka za vodenje pregovora i zaključivanje medunarodnih ugovora s drugim državama i međunarodnim drganizacijama. 6) primena ratifikovanih medunarodmh ugovora m . 3) postupak pred sudovima.ne. 5) pripremanje nacrta zakona o ratifikaciji medunarodnih ugovora. finansiia. 77 . ali da bude u sa2lasnosti sa zakonom. 4)Koji su organi u sastavu ministarstva 5) Kojiposlovi cine delokrug ministarstva i koje akte donose. 6) Donosi li uredbe . 7)Koji su poslovi ministarstva pravde. pravde .moze uredbu. 9) ekstradiciju. f) resavaju u upravnom stvarima (Ako bude pitala . 2) Nadleznost organa drzavne uprave. 10) advokaturu II) izbor nosilaca pravosudnih funkcija. 7) izvršenje sankcija.

Izborni sporovi su sporovi koji proizilaze iz neposrednih izbora koje obavljaju svi birači zajedno. udruženja gradjana I verskih zajednica. 4.Ustavni sud samo određuje organ nadležan za rešavanje sporne stvari u meritumu. u kom slučaju ee se ceo izborni postupak ili delovi tog postupka ponoviti u roku od deset dana od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu. g 1 .Ustavni sud rešava sukob nadležnosti između: 1) sudova i drugih državnih organa.Prema URS Ustavni sud ODLUČUJE o saglasnosti: 1. b 2 . 3. 5) ustavna žalba.Rešavanje IZBORNIH SPOROVA je supsidiiarna nadležnost Ustavnog suda.Kada rešava o SUKOB NADLEŽNOSTI Ustavni sud postupa kao konflikmi sud. 2. u vezi sa kojom je nastao sukob nadležnosti a 2 .Ako ie nepravilnost u izbornom postupku dokazana.) republičkih organa i pokrajinskih organa ili organa iediniea LS.Ustavni sud odlučuje o ZABRANI RADA POLITIČKE STRANKE.) statuta i opštih akata AP i jedinica LS sa Ustavom i zakonom. sindikalnih organizacija. v 1 . stranaka.) zakona i drugih opštih akata sa Ustavom.NADLEŽNOSTI Ustavnog suda su: 1) opšta normativna kontrola. 2)Republičkog javnog tulioca ili 3) organa nadležnog za upis u registar politician stranaka. 6) posebne žalbe predvidjene URS .Prema URS Ustavni sud je samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava istobode. 3) izborni sporovi. udruženja građana ili verskih zajednica 78 . udruženja građana i kolektivnih ugovora sa Ustavom i zakonom. 4) zabrana rada političkih stranaka. sindikata. 5. a 1 . g .) drugih opštih akata sa zakonom. v .Ustavni sud maze odrediti da se do okončanja postupka rešavanja sukoba nadležnosti Ustavnog suda prekine postupak pred organima izmedu koiih je nastao sukob nadležnosti. 3. Ustavni sud odlukom poništava ceo izborni postupak ili deiove tog postupka.) potvrđenih međunarodnih ugovora sa Ustavom.a od strane predsednika RS. v 2 -Njima nisu obuhvaeeni sporovi u vezi sa postavljenjem.) opštih akata organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja. koji se moraju tačno oznaeiti. b 1. što znači da je za njihovo rešavanje nadležan Ustavni sud kada zakonom nije određena nadležnost sudova. a 3 . organa teritorijalne autonomije i organa LS. b . a imala je bitan uticaj na izborni rezultat. udruženja građana ili verske zajednice na osnovupredlosa: l)VIade. opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava i potvrđenim medunarodnim ugovorima. g 2 . 4) organa različitih AP ili različitih jedinica LS.) pokrajinskih organa i organa jedinica LS.om. odnosno imenovanjem na odredenu funkciju ili položaj. 2. 7) odlučivanje o povredi URS .'\j\{\ USTA VNI SUD 46. sindikalne organizacije. pol. 2) sukob nadležnosti azmedju državnih organa. NADLEŽNOST (12) a -Nadležnost Ustavnog suda proizilazi iz njegove ustavne defmicije. sindikalnih organizacija.

udruženja gradana ili verske zajednice izraz ustavne slobode udruživanja i ustavne slobode savesti i veroispovesti.Ustavni sud može zabraniti rad političkih stranaka i verskih zajednica iz razloga predviđenih u URS . fV) Na odluku donetu u vezi sapotvrđivanjem mandata narodnos poslanika. @ Protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske funkcije sudija ima pravo žalbe Ustavnom sudu. a 4 . odnosno LS. 2) da se njimapovređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemeene Ustavom.Prema URS. zbog toga što su političke stranke. ( 5 j ) Ako se pojedinafinim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice LS onemogućava vršenje nadlemost opštine. d 5 . Izjavljena žalba isključuje pravo na idnošenje Ustavne žalbe ^Ako se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jediniee LS onemogućava vršenje nadlemost AP.Ustavna žalba može se izjaviti ako su kumulativno ispunjena tri uslova: 1) da se izjavljujeprotivpojedinačnog akta Hi radnje državnog organa ili organizaciie koioi ie povereno javno ovlašćenie. na predlog 1/3 ukupnog broja narodnih poslanika b 6 -U postupku odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike Ustavni sud. Izjavljena žalba isključuje pravo na podnošenje Ustavne žalbe. u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. na osnovu ovlašćenja sadržanog u URS . b 5 .Ona nije pravno sredstvo za zaštitu ljudskih i manjinskih prava zajameenih URS -om. odnosno LS utvrdi da je pojedinaenim aktom ili radnjom državnog organa ili organa LS onemogućeno vršenje nadležnosti AP. (3}5Protiv odluke NS o prestanku funkciie iavnoe tužioca* odnosno protiv odluke Državnog veća tužilaca o prestanku funkcije zamenika JT.Za zabranu je potrebno da je delo koje je predmet zabrane već izvršeno. iavni tužilac i zamenik JT mogu izjaviti žalbu Ustavnom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke. a 6 . o kojoj Ustavni sud odlučuje u roku od 72 časa.b 3 .Ustavni sud ee odlučiti da li je predsednik Republike povredio Ustav i odluku o tome dostaviće Narodnoj skupštini i predsedniku Republike J 79 . organ određen statutom opstine ima pravo žalbe Ustavnom sudu. g 5 .USTAVNA ŽALBA jepravno sredstvo za zaMtu Ijudskih i manjinskih prava i sloboda zajamčenih URS . odnosno zabraniće dalje vršenje ili narediti vršenje određene radnje i odredili da se uklone šietne posledice.Kad Ustavni sud u postupku po žalbi organa odredenog statutom AP. b 4 .u.Postupak odlučivanja O POVREDIUSTAVA od strane PREDSEDNIKA REPUBLIKE pokreće NS. moguće je neposredno izjaviti ŽALBU USTAVNOM SUDU u pet slučajeva. je ogranieen samo na odlueivanje o povredama odredaba Ustava koje su navedene u aktu NS o pokretanju postupka v 6 . 3) da su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ///je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.om. organ određen statutom AP ima pravo žalbe Ustavnom sudu. v 4 .Zalba Ustavnom sudu neposredno se izjavljuje Ustavnom sudu.Ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva. sindikalne organizacije. v 3 .u v 5 . poništiče pojedinačni akt.Protiv odluke o prestanku funkcije sudiia. a 5 .

. e .) 47. a pet opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda Srbije.NS utvrduje predlog kandidata za sudije Ustavnog suda većinom glasova narodnih poslanika na sednici na kojoj je prisutna yecina narodnih poslanika dj . g .Prilikom stupanja na dužnost sudije polažu zakletvu pred predsednikom NS.Jedno lice može biti birano ili imenovano za sudiju Ustavnog suda najvise dvaputa. 80 . m .Narodna skupština bira pet sudija Ustavnog suda izmedu 10 kandidata koje predloži predsednik Republike.Sudije Ustavnog suda ne mogu biti članovi političke stranke. g ..Svojstvo sudije Ustavnog suda stiče se imenovanjem na tu javnu funkciju.Prema URS Ustavni sud je samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode. i .Izbor sudija Ustavnog suda treba da pruži čvrst osnoy za objektivan i nezavisan rad Ustavnog suda. 51.Pet sudija Ustavnog suda bira NS. k . pet imenuje predsednik RS. izvršne i opšteobavezujuće. v .Sa svake od predloženih lista kandidata jedan od izabranih kandidata mora biti sa teritorije autonomnih pokrajina. ( O nadležnosti Ustavnog suda u vezi sa opštom normativnom kontrolom videti pitanje br.Oba državna organa utvrduju listu kandidata većinom svih članova ž . d . j -Njihov je mandat duži od mandata narodnih poslanika. IZBOR SUDIJA USTAVNOG SUDA a . .Odluke Ustavnog suda su konačne.Predsednik Republike imenuje pet sudija Ustavnog suda izmedu 10 kandidata koje predloži Narodna skupština. s obzirom na obim nadležnosti ovoga suda.Sudija Ustavnog suda se bira i imenuje medu istaknutim pravnicima sa najmanje 40 godina jivota i 15 godina iskustva u pravnoj struci.Ustavni sud čini 15 sudija.Ovim ustavnim rešenjem bi trebalo da se onemoguči favorizovanje stranačkih kandidata prilikom izbora i imenovanja sudija i vršenje pritiska i stranačkih ucena posle imenovanja za sudiju.Opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda imenuje pet sudija izmedu 10 kandidata koje na zajedničkoi sednici predlože Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca.Odluku po ovom pitanju Ustavni sud mora doneti u roku od 45 dana od dana podnošenja akta Narodne skupštine kojim se pokreće postupak odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike. da bi se izbegao bilo kakav uticaj ili pritisak na sudije Ustavnog suda od strane NS.Bira se i imenuju na devet godina. b . z . zbog čega u torn procesu učestvuju sve tri grane državne vlasti. lj . b .v .g 6 . 1 . SASTAV I IZBOR (6) a .

Profesurom na pravnom fakultetu u smislu ovog zakona smatra se obavljanje nastave na fakultetu u zvanju redovnog ili vanrednog profesora.SASTAV USTAVNOG SUDA a .' predstavlja Ustavni sud. e .Ustavni sud ima ZAMENIKA PREDSEDNIKA.Javnom ili profesionalnom funkcijom ili poslom. (3J stara se o sprovođenju akata Ustavnog suda i | 0 vrši druge dužnosti utvrdene ovim zakonom. u skladu sa zakonom.Na prava i obaveze zaposlenih u Stručnoj službi primenjuju se propisi koji ureduju prava i dužnosti državnih službenika i nameštenika.Sekretar i zamenik sekretara Ustavnog suda imaju status državnog službenika na položaju. koji se postavlja većinom glasova svih sudija. do izbora.Zamenik predsednika Ustavnog suda istovremeno obavlja i dužnost sudije. ne smatra se delovanje u kulturrio-umetničkom.Uslovi za postavljenje sekretara i zamenika sekretara odreduju se aktom Ustavnog suda. na predlog najmanje txoje sudija. m . dj . b . koga postavlja Ustavni sud većinom glasova svih sudija.Sekretar Ustavnog suda može imati zamenika. bez naknade.Ustavni sud ima SEKRETARA.Predsednik Ustavnog suda istovremeno obavlja i dujnost sudije.Sudija Ustavnog suda ne može vršiti drugu javnu ili profesionalnu funkciju niti posao. na period od pet godina i može biti ponovo postavljen. sa mogućnošću ponovnog izbora.Predsednik Ustavnog sudaQ). b . u smislu Zakona o Ustavnom sudu. v . vrši zamenik predsednika. ((5) predlaže dnevni red i predsedava sednicama/4)'usklađuie rad Ustavnog suda.U slučaju sumnje u postojanje sukoba interesa. sudija Ustavnog suda može se obratiti Ustavnom sudu radi davanja mišljenja 81 . sportskom ili drugom udruženju. izuzev profesure na pravnom fakultetu u RS.Ako predsednik Ustavnog suda ne bude izabran. većinotn glasova svih sudija. ž . i . u slučaju njegovog odsustva ili sprečenosti.Odredbe Zakona o Ustavnom sudu o izboru i mandatu predsednika Ustavnog suda shodno se primenjuju i na izbor i mandat zamenika predsednika. z . lj . PRAVNIPOLOŽAJ SUDIJA USTAVNOG SUDA . v .Predsednik suda bira se na period od tri godine. Poslovnikom i drugim aktima Ustavnog suda.Za obavlianje stručnih i drugih poslova Ustavni sud obrazuje STRUČNU SLUŽBU.INKOMPABILITET a . j . 1 . koji zamenjuje predsednika Ustavnog suda. g . tajnim glasanjem. na period od pet godina i koji može biti ponovo postavljen. d .(2Ysaziva sednice Ustavnog suda. funkciju predsednika. k . humanitarnom.Sekretar rukovodi Stručnom službom Ustavnog suda i za svoj rad je odgovoran Ustavnom sudu.PREDSEDNIKA Ustavnog suda biraju sudije Ustavnog suda iz svog sastava. odnosno najstariji sudija g .

Prema URS sudiji Ustavnog suda dužnost rRESTAJEjfjj istekom vremena na koje je izabran ili imenovan/5) na njegov zahtev/31 kad ispuni zakonom propisane opšte uslove za starosnu penziiu i 1 <@' razrešeniem. bez odobrenja Ustavnog suda. uživa i imunitet nepovredivosti. dj . ž . na zahtev ovlašćenih predlagaea za izbor. e .U toku postupka za utvrdivanje ispunjenosti uslova za razrešenje.zarvora ili 4) za kazniimdelo koie sa čini nedostoinim dužnosti sudije Ustavnog suda i 5) ako postane član političke stranke.Predlog se dostavlja organu nadležnom za izbor. 5)Kako prestaje 82 . e . 3) Uslovi za izbor. k .Inicijativu za pokretanje postupka za razrešenje može da podnese Ustavni sud. 2) Ko ih bira.On uživa imunitet neodgovomosti . odnosno imenovanje sudije Ustavnog suda i Ustavnom sudu. v . odnosno drugi državni organ dužanje dajojtavi ovlašcenom predlagaeu za izbor. PRESTANAK DUŽNOSTI SUDIJE a .Odluka o udaljenju sudije Ustavnog suda donosi se na predlog predsednika Ustavnog suda. ž . odnosno imenovanje za izbor sudije Ustavnog suda.kada se pozove na imunitet ne može biti pritvoren. dj . 4) Koliko im traje mandat.O prestanku duinosti sudije. većinom glasova svih sudija. odnosno imenovanje u roku od tri meseca od dana obaveštavanja o prestanku dužnosti sudije Ustavnog suda.O njegovom imunitetu odlučuje Ustavni sud.U slueaju da sudiji Ustavnog suda prestane dužnost pre isteka roka na koji je izabran. odnosno imenovanje moraju biti sa teritoriie AP. pravnosnainu odluku o_ qsudi sudijnUstavnog suda na kaznu zatvora ili za drugo kažnjivo delo.Gubitak radne sposobnosti za dužnost sudije Ustavnog suda utvrđuje se na osnovu stručnog nalaza i mišljenja ovlašćene zdravstvene ustanove. 2)trajno izgubi radnu sposobnost za dužnost sudije Ustavnog suda.Odluka o udalieniu predsednika Ustavnog suda donosi se na predlog najmanje troie sudija Ustavnog suda: z . 1 . niti se protiv njega može voditi krivični ili drugi postupak u kome se može izreći kazna zatvora.Ispunjenost uslova za razrešenje sudije Ustavnog suda utvrđuje Ustavni sud. kandidati za izbor.Sudija Ustavnog suda uživa imunitet kao narodni poslanik. u skladu sa Poslovnikom i .Sudija Ustavnog suda RAZRESAVA SE ako: 1) povredi zabranu sukoba interesa. odnosno imenovanje. BOSJNA POTPITANJA 1) Ko ih predlaze. ovlašćeni predlagae predlaže dva kandidata za izbor. Mlučuje Narodna SkupMna. lj . j . 3) bude osuden na kaznu. g-Nadležni sud.ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje sudijske funkcije. sudija Ustavnog suda može biti udalien sa dužnosti.Takođe.Ako je sudija Ustavnog suda kome je prestala dužnost bio sa teritorije AP.O d l u k u o udaljenju donosi Ustavni sud. d . odnosno imenovan. b .IMUNITET d .

državni i drugi organi koii prihvataiu odnosno odbiiafu nadležnost. ako se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice LS onemogućava vršenje nadležnosti AP odnosno jedinice LS.čiji je statut ili drugi šti akt predmet ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti ili o Čijoj se zabrani rada odlučuje. u skladu sa Poslovnikom o radu Ustavnog suda. odnosno drugi akt kojim se pokreće postupak:(ff)kad utvrdi da niie nadležan za odlufiivanje.Ono što im je svima zajedničko je to da se odvijaju kroz dve faze: fazu prethodnog postupka xfazu raspravljanja i odlučivanja. n^državni organi.protiv čijeg je pojedinačnog akta ili radnje izjavljena ustavna žalba. Hypoliticka stranka.48.U postupku pred Ustavnim sudom organ ili organizaciju predstavljaju njihovi ovlašćeni predstavnici. sindikalna organizacija ili udruženje građana .Kad Ustavni sud utvrdi da nije nađležan za odlueivanje. @ organ određen statutom AP. b . @Pako utvrdi da nije podnet u odredenom roku. odnosno iedinice LS .PRETHODNIPOSTUPAK obuhvata radnju pokretanja postupka i radnju utvrđivanja formalnih procesnih pretpostavki za vođenje postupka. a narocitoQJida li je Ustavni sud nadležan za odlučivanjes^ŽJ' da li je predlog podnet od ovlašćenogpredlagača.u postupku za zabranu rada političkih jrtranaka.Ustavni sud pdbaciče predlog. udruženja građana ili verskih zajednica . d . Jednim imenom se zovu ovlašćeni predlagači. ustavnu žalbu. sindikalnih organizacija.u postupku po žalbi.koji je predmet ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti. ustavnu žalbu.U postupku pred Ustavnim sudom određuje se sudija izvestilac. statuta AP.Pokretanje i tok postupka pred Ustavnim sudom je različit i zavisi od predmeta spora. sindikalnih organizacija. ž . odnosno odbijanja nadležnosti nije mogao da ostvari svoje pravo. organi AP i iedinica LS .u postupku za ocenu ustavnosti ili zakonitosti. udruženja građana ili verskih zajednica. RJT i organ nadležan za upis u registar političkih stranaka. odnosno organizaciia koioi su poverena javna ovlašćenia .u. 8) Vlada. zahtev. inicijativu. (T) svako po čijoj je inicijativi pokrenut postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti (fj donosilac zakona. kao i državni organ. POKRETANJE I TOK POSTUPKA PRED USTAVNIM SUDOM U RS (9) a . zahtev. kao i organ protiv čijeg je pojedinačnog akta ili radnje izjavljena žalba. f . inicijativu. narodni poslanici . kao i organ za sprovodenje izbora u vezi sa čijom izbornom aktivnošću se pokreće spor. verska zajednica . v .Prema ZUS . učesniđ u postupku pred Ustavnim sudom su. odnosno drugi akt kojim se pokreće postupak.(ftkad u ostavljenom roku podnosilac nije otklonio nedostatke^ koji onemogućavaju postupanje^fjkad za vodenje postupka i odlučivanje ne postoje druge pretpostavke utvrdene zakonom. može predlog. g . ustupiti nadležnom organu. svako po čijem se zahtevu vodi postupak za odlučivanje o izbornom sporu za koje zakonom nije određena nadležnost sudova. kao i svako ko zbog prihvatanja. e . dj .o čijoj se zabrani rada odlučuje. odnosno iedinice LS i drugog opšteg akta . odnosno^) da li su predlog ili inicijativa potpuni i razumliiviyfff/da li su ispunjene 1 druge procesne pretpostavke za vođenje postupka. 9j podnosilac ustavne žalbe.

Postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud može da pokrene samostalno. i -Učesnik u postupku možeu toku postupka odustati od predloga. dostavi osooreni opšti akt i potrebnu dokumentaciiu i da pruži podatke i obavestenja od značaja za vodenje postupka i odlučivanje.Postupak se smatra pokrenutim danom podnošenja predloga Ustavnom sudu. z . {Q2J sudije. . j . odnosno jedinice LS.Ucesnik u postupku ima prayo da dajejpredloge i dužnost da pruža potrebne podatke i obavestenja u toku postupka i na raspravi.Kada je reč o postupku za ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti opštih akata ovaj postupak se POKREĆE vredlosom ovlašćenog predlagača ili rešenjem o pokretaniu postupka.Vršeći ovu svoju nadlešnost Ustavni sud šttii ustavno načelo vertikalne (podele vlasti izmedju države i teritorijalnih jedinica u državi) / horizontalne (podele vlasti na različite državne organe) podele vlasti. odnosno drugi podnesak smatra se podnetim onog dana kada ie predat Ustavnom sudu.Povodom inicijative za ocenu ustavnosti statute AP. žalbe. koje donosi Ustavni sud kad oceni da ima osnova ža pokretanje postupka povodom inicijative. Ustavni sud • može. Ustavni sud može. inicijativa.(nl) NS i predsednik Republike .u postupku po žalbi na odluku o prestanku funkcije. n . POSTUPAK ZA OCENJIVANJE USTAVNOSTI ILI ZAKONITOSTI OPŠTIH AKATA a 1 .Kada rešava o sukob nadležnosti Ustavni sud postupa kao konfliktni sud. b 1 . na osnovu odluke koju donosi 2/3 većinom glasova svih sudiia. odnosno skupštine jedinice LS. m .Podnesci upućeni Ustavnom sudu moraju biti potpisani. zahteva.OvlaMenim predlaga&ma u postupku za ocenu ustavnosti ili zakonitosti smatraju se: ® državni organijSjorgani AP i jedinica LS Jffnajmanje 25 narodnh poslanika v 1 . da zatraži mišljenie od skupštine AP. odnosno ustavnosti ili zakonitosti drugog opšteg akta koji donosi NS.Ukoliko to ne učini u ostavljenom roku postupak pred Ustavnim sudom će se nastaviti. da zatraži mišlienje od NS.INICIJATIVU za pokretanje ovog postupka ima svako pravno ifizičko lice g 1 . pre pokretanja postupka.kada se odlučuje o postojanju povredeJUstava u postupku za razrešenje predsednika Republike. @) i druga lica koja Ustavni sud pozove. kap i organ koji je doneo odluku o prestanku funkcije.Povodom iniciiative za ocenu ustavnosti zakona. pre pokretanja postupka. odnosno inicijative. pitanju) POSTUPAK RESAVANJA SUKOBA NADLEZNOSTI a 2 . da podnosi dokaze i da preduzima druge radnje od značaja za odlučivanje Ustavnog suda. odnosno danom donošenia rešenia o pokretaniu postupka ( videti vise o tome u 51. javni tužioci i zameniei JT .Donosi lac osporenog opšteg akta dužan je da u roku koji odredi Ustavni sud. Tj . k. d 1 . b 2 .Predlog. a koji ne može biti kraći od 15 dana. 1 .

.U slučaju kada organi odbijaju nadležnost.. ž 3 . odnosno dokumentaciju.©'kandidat za predsednika Republikeffl odnosno poslanika ili odbornika. odnosno lieu povodom čijeg je prava nastao sukob nadležnosti.Zahtev za resavanje sukoba nadležnosti sadrži naziv organa koji prihvataju ili odbijaju nadležnost i razloge na osnovu kojih to čine. sa nalogom da u odredenom roku dostavi odgovor i potrebne izborne akte. u vezi sa eijom aktivnošeu se izborni spor pokreće.Postupak za resavanje sukoba nadležnosti smatra se pokrenutim onog dana kad je zahtev predat Ustavnom sudu. i 2 .Ustavni sud dostavlja jedan primerak podnetog zahteva za odlučivanje o izbornom sporu organu za sprovodenje izbora.Tim rešenjem Ustavni sud ponistava i akte koie ie doneo nenadležni organ. POSTUPAK ODLUCIVANJA O IZBORNIM SPOROVIMA a 3 .Kad Ustavni sud reši sukob nadležnosti. (51 republičkih organai^pokraiinskih organa ili organa iedinica LSffi) pokraiinskih organaj organa iedinica LSifl. ž 2 .Njima nisu obuhvaćeni sporovi u vezi sapostavlieniem« odnosno imenovam'em na odredenu funkciju ili položaj.Zahtev sadrži razloge i dokaze zbog kojih se traži odlučivanje o izbornom sporu. g 2 .po<faos/: 1) jedan ili oba organa koji su u sukobu. 12 . j 2 . organa različitih AP ili različitih iedinica LS. rešenie Ustavnog suda ima PRAVNO DEJSTVO od dana dostavljanja organima koji su u sukobu nadležnosti. kao i^podnosilac predloga kandidata.Ustavni sud može odrediti da se do okončanja postupka rešavanja sukoba nadležnosti Ustavnog suda prekine postupak pred organima izmedu koiih je nastao sukob nadležnosti. k 2 . zahtev za resavanje sukoba nadležnosti podnosi se u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti. ^ _ _ — — v 3 .Ovaj postupak POKRECE se zahtevom za resavanje sukoba nadležnosti.Izborni sporovi su sporovi koji proizilaze iz neposrednihizbora koje obavljaju svi birači zajedno.Ustavni sud samo određuje organ nadiežan za resavanie sporne stvari u meritumu. b 3 . z 2 . kao i 2) lice povodom čiieg ie prava nastao sukob nadležnosti. odnosno konačnosti odluke drugog organa koji se oglasio nenadležnim.Zahtev za odlučivanje o izbornom sporu za koji zakonom nije određena nadležnost sudova mole podneti:(Q svaki birač. dj 2 .v 2 . što znači da je za njihovo resavanje nadležan Ustavni sud kada zakonom nije određena nadležnost sudova. u vezi sa kojom je nastao sukob nadležnosti. d 2 .Zahtev se dostavlja organima koji su u sukobu nadležnosti na odgovor. g 3 .Resavanje izbomih sporova je supsidijama nađležnost Ustavnog suda. e 2 .Zahtev se može podneti najkasniie u roku od 15 dana od dana okončania izbornog postupka koji se osporava. e 3 .Ovaj postupak POKREĆE se zahtevom d 3 .Ustavni sud rešava sukob nadležnosti feme£«:(uJ'sudova i drugih državnih organa. Rok za odgovor organa koji su u sukobu nadležnosti je osam dana od dana dostavljanja.Zahtev za resavanje sukoba nadležnosti. dj 3 .

15 pod v) POSTUPAK PO ZALBI USTAVNOM SUDU a 5 . i 3 . Ustavni sud odlukom poništava ceo izborni postupak ili delove tog postupka.Ustavni sud dužan je da donese odlukiTu roku od 72 sata od podnošenja žalbe. udruženja građana ili verske zajednice. o kojoj Ustavni sud odlučuje u roku od 72 časa. (O razlozima zabrane rada politicize stranke vidi str. g 4 . u kom slučaju će se ceo izborni postupak ili delovi tog postupka ponoviti u roku od deset dana od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu. moguće je neposredno izjaviti ŽALBU USTAVNOM SUDU u pet slučajeva. d 4 . sindikalne organizacije. sindikalne organizacije.U postupku po žalbi organ protiv čije je odluke podneta žalba dužan je da u roku od 24 sata od podnošenja žalbe. zbog toga što su političke stranke. sindikalnih organizacija. sindikalne organizacije.(l)Republičkog iavnog tužioca ili (V) organa nadležnog za upis u registar političkih stranaka. UDRUŽENJA GRAĐANA ILI VERSKE ZAJEDNICE a 4 . 13 .z 3 . udruženja građana ili verskih zajednica. sindikalna organizacija. Protiv odlukeJSj[o prestanku funkcije iavnos tužioca. ta politička stranka.Kad Ustavni sud zabrani rad političke stranke.U predlogu se navode razlozi i dokazi zbog kojih se traži zabrana rada političke stranke. udruženja građana ili verske zajednice izraz ustavne slobode udruživanja i ustavne slobode savesti i veroispovesti. k 3 . odnosno protiv odluke Državnog veća tužilaca o prestanku funkcije zamenika JT.Odluka Ustavnog suda o poništenju celog izbornog postupka ili delova tog postupka ima pravno dejstvo od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu. koji se moraju tačno označiti. 14 odž doj. POSTUPAK ODLUČIVANJA O ZABRANI RADA POLITIČKE STRANKE. j 3 -ŽALBU NA ODLUKU donetu u vezi sa potvrdivaniem mandata narodnih poslanika može podneti kandidat za narodnog poslanika i podnosilac predloga kandidata.Ustavni sud može zabraniti rad političkih stranaka i verskih zajednica iz razloga predvidenih u URS . udruženja građana ili verske zajednice na^snoyjJ^gredloga:(^)Vlade. ^ P r o t i v odluke Visokog saveta sudstva oprestanku sudijske funkcije sudija ima pravo žalbe Ustavnom suduTlzjavljena žalba isključuje pravo na podnošenje Ustavne žalbe.Ako je nepravilnost u izbornom postupku dokazana. sindikalne organizacije.Prema URS. a o razlozima zabrane rada verske zajednice vidi str. Izjavljena žalba isključuje pravo na podnosenje Ustavne žalbe .Ovaj postupak se POKREĆE predlogom. v 4 . SINDIKALNE ORGANIZACIJE.Za zabranu je potrebno da je delo koje je predmet zabrane već izvršeno. b 4 . dj 4 .u. udruženja građana ili verske zajednice. U | N a odluku donetu u vezi sa potvrđivanjem mandata narodnos poslanika. dostavi potrebnu dokumentaciju Ustavnom sudu. a imala je bitan uticaj na izborni rezultat.Ustavni sud odlučuje o zabrani rada političke stranke. udruženje građana ili verska zajednica briše se iz odgovarajućeg registra danom dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu.

Ovaj akt predsednik Narodne skupštine dostavlja Ustavnom sudu.Kad Ustavni sud u postupku po žalbi organa određenog statutom AP. d 5 . javnih tužilaca i zamenika JT na odluku o prestanku funkcije ima pravno deistvo od dana dostavljanja učesnicima u postupku. $ 87 .Posle isteka roka za dostavljanje odgovora na žalbu.^T) G>Ako se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice LS onemogućava vršenje nadlejnostAP. *~ / ? ) ) Ako se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice LS onemogućava vršenje nadležnost opštine. organ određen statutom AP ima pravo žalbe Ustavnom sudu.Ustavni sud svojom odlukom može usvojiti žalbu i poništiti odluku o razrešenju Hi odbiti žalbu.Akt o pokretanju ovoga postupka sadrži pravni osnovf odredbe Ustava koje su povređene rfaokaze na kojima se akt zasniva. poništiće pojedinačni akt. javni tužilac i zamenik JT mogu izjaviti žalbu Ustavnom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke. JAVNIH TUŽILACA I ZAMENIKA JAVNIH TUZILACA NA ODLUKU O PRESTANKU FUNKCIJE g 5 . Sa raspravi se može se isključiti javnost. i 5 . dj 5 .Postupak odlučivanja O POVREDI USTAVA od strane PREDSEDNIKA REPUBLIKE pokreće NS. odnosno zabraniće dalje vršenje ili narediti vršenje određene radnje i odrediti da se uklone štetne posledice. v 5 . ž 5 . organ određen statutom opštine ima pravo žalbe = Ustavnom sudu *~ b 5 . z 5 . Ustavni sud zakazuje raspravu na koju poziva podnosioca žalbe i predstavnika organa koji je doneo odluku o razrešenju.Ona nijepravno sredstvo za zaštitu ljudskih i manjinskihprava zajamčenih URS -om. v 6 . a postupak je POKRENUT danom podnošenja žalbe Ustavnom sudu. j 5 . POSTUPAK PO ZALBISUDIJA.Navedene odredbe.Organ koji je doneo odluku o razrešenju ima pravo na bdgovor na žalbu u roku od 15 dana od dana dostavljanja žalbe. odnosno LS utvrdi' da ie pojedinačnim aktom ili radniom državnog organa ili organa LS onemogućeno vršenje nadležnosti AP. na osnovu ovlašćenia sadržanog u URS .Odluka Ustavnog suda u postupku po žalbi sudija. napredlog1/3 ukupnog broja narodnihposlanika b 6 . odnosno LS.u. e 5 .Protiv odluke o prestanku funkciie sudija.Zalba Ustavnom sudu neposredno se izjavliuie Ustavnom sudu. shodno se primenjuju i u postupku po žalbi protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske funkcije.Odluka Ustavnog suda po ovom pitanju imapravno deistvo od dana dostavljanja učesnicima u postupku POSTUPAK ODLUCIVANJA O POVREDI USTAVA OD STRANE PREDSEDNIKA REPUBLIKE a 6.

Stalna i povremena radna tela obrazuju se u skladu sa Poslovnikom ovoga suda. u postupku. 4) ko maze biti stranka 49. g -Ustavni sud može obrazovati i povremena radna tela. ako se pojedinačnim aktom 89 .ODLUKE Ustavnog suda su konačne. d . v . ("Zrutvrđuje dazakon koii je igdasan. kojom meritorno resava pitane iz svoje nadležnosti: du UTVRĐUJE da zakon. 3) Ima tijavne rasprave pred ustavnim. rešenfa i zaključke. opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima. niie u saglasnosti sa Ustavom. odnosno zakonom. većinom glasova svih sudija Ustavnog suda. (g)odlučujeoustavnoižalbi.Odluku da samostalno pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud donosi dvotrećinskom većinom glasova svih sudija BOSINA POTPITANJA 1) Tokpostupka ocene ustavnosti i zakonitosti. izvršne i opšteobavezne.Ustavni sud donosi odluke. a niie ukazom proelaSen. odnosno iedinice LS. dj . e . statut AP ili jedinice LS i drugi opšti akt niie u saglasnosti s Ustavom. udruženja građana ili verske zajednice.Odsustvo pojedinih učesnika u postupku na javnoj raspravi ne sprečava Ustavni sud da održi javnu raspravu i da donese odluku. zakonom. b . "***"" "^ j . utvrđuje da potvrdeni melunarodni ugovor niie u saglasnosti sa Ustavom.Sednice Ustavnog suda zakazuie i njima rukovodi predsednik Ustavnog suda.Ustavni sud odlukom. sindikalne organizacije. ODREĐUJE način otklanianiaposledica koje su nastale usled primene opšteg akta koji nije u saglasnosti s Ustavom ili zakonom. 2) Staje preventivna ustavna kontrola.Ustavni sud odlučuje o pitanjima iz svoje nadležnosti na sednici b .Ustavni sud obrazuje komisije kao stalna radna tela.i . Na sednici Ustavnog suda vodi se zapisnik. DEJSTVO ODLUKA USTAVNOG SUDA (17) AKTI USTAVNOG SUDA (VRSTE ODLUKA) a . A 1 . OBLICI RADA USTAVNOG SUDA a . £|5 ODLUČUJE o izbornim sporovima za koje zakonom nije određena nadležnost sudova. obaveštenja i mišljenja.Ustavni sud možejavnu raspravu odloliti ili prekinuti radi pribavliania potrebnih podataka. ( ^ odlučuje o žalbi organa AP. odnosno da u vreme važenia niie bio u saglasnosti sa Ustavom. kao i u drugim opravdanirn slučajevima.Ustavni sud odlučuje o pitanjima iz svoje nadležnosti na sedniei. (S) ZABRANJUJE rad političke stranke.

Odluka Ustavnog suda o povredi Ustava od strane predsednika Republike imapravno dejstvo od dana dostavljanja odluke Narodnoj skupštini.Ustavni sud će OBUSTAVITI postupak:|j]pf ako Narodna skupština povuče akt o pokretanju postupkagQ ako u toku postupka prestane funkcija predsednika Republike. ž .To je faza u kojoj Ustavni sud razjašnjava stanje stvari. radi davanja mišljenja i objašnjenja. kad je to potrebno. nakon čega rneritorno odlučuje o suštini stvari.Ustavni sud će odlučiti da li je predsednik Republike povredio Ustav i odluku o tome dostaviće Narodnoj skupštini i predsedniku Republike. predsednik Ustavnog suda zakazaće raspravu. u roku koji Ustavni sud odredi.Javna rasprava je procesna radnja.Ako Ustavni sud utvrdi da je postupak za razrešenje predsednika Republike pokrenut u skladu sa Ustavom i zakonom. koja se sastoji od izlaganja argumenata i činjenica bitnih za razjašnjenje stanja stvari. kao i druga lica. na koju poziva predsednika Republike i predsednika NS. g .Ustavni sud može odlučiti da se ne odrji javna rasprava u postupku ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti ako:(fQoceni da je u toku postupka stvar dovolino raziašnjena i da.Odluku po ovom pitanju Ustavni sud mora doneti u roku od 45 dana od dana podnošenia akta Narodne skupštine kojim se pokreće postupak odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike z 6 . b .ako postoje uslovi za obustavu postupka.g 6 . dj . kao iffi u postupku za zabranu rada političke stranke. Ustavni sud može na javnu raspravu pozvati predstavnike organa i organizacija koji su odgovorni za izvršavanje predmetnog opšteg akta. naučni i javni radnici.Na javnu raspravu pozivaju se svi učesnici u postupku radi izlaganja stavova i davanja potrebnih obaveštenja.Ustavni sud može održati javnu raspravu i u drugim slučajevima kad oceni da je održavanje javne rasprave potrebno. na osnovu pribavljenih dokaza. odriava javnu raspravu u postupku:(T) ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti^p odlučivanja o izbornim sporovima.) FAZA RASPRAVLJANJA I ODLUČIVANJA a .a od strane predsednika Republike predsednik Ustavnog suda zakazuje raspravu. na koju poziva predsednika Republike i predsednika Narodne skupštine d .Ako je to od interesa za ocenu ustavnosti ili zakonitosti.U postupku odlučivanja o povredi URS . po pravilu. ~"= "~ dj 6 .U postupku odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike Ustavni sud je ograničen samo na odlučivanje o povredama odredaba Ustava koje su navedene u aktu NS o pokretanju postupka. e . kao i^3). ž 6 . i 6 .Ustavni sud. "" ( O ustavnoj žalbi ipostupku odlučivanja po ustavnoj žalbi videtipitanje broj 50. v . udruženja građana ili verske zajednice. e 6 . a naročito kad se radi o složenom ustavno-pravnom pitanju ili kad se postavi pitanje ustavnosti ili zakonitosti o kome ne postoji stav Ustavnog suda. sindikalne organizacije. d 6 . akt NS kojim se pokreće postupak odlučivanja o povredi Ustava dostavlja se na odgovor predsedniku Republike. predstavnici organa i organizacija. 88 . može odlučiti i bez održavanja javne raspraveifŽTako je o istoj stvari yec nrllnrivao^a nisu dati novi razlozi za drugačije odlučivanje u toj stvari. z .Posle isteka roka za odgovor.Na javnu raspravu pozivaju se.

(3) rešava o sukobu nadležnosti izmedu državnih i drugih organa. a iz novih navoda. sastavom sednice datumom njenog održavanja. (Q^odlucuje u postupku po žalbi javnih tužilaca i zamenika JT na odluku o prestanku funkcije. (5H) ODBIJA predlog za utvrdivanie neustavnosti ili nezakonitosti. d . kao i u službenom glasilu u komeje objavljen statut AP. dj . ž . dlučuje u postupku o postojanju povrede Ustava od strane predsednika Republike. e-hrekaje meritorno resavanje spora i ima normativnu snagu. razloga i podnetih dokaza ne proizilazi da ima osnova za ponovno odlučivanje. izreku i obrazloženje. i . kao i rešenja koja su od šireg značaja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti DEJSTVO ODLUKA USTAVNOG SUDA a . z . odnosno radnje i ukida meru obustave ili odbacuie zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje. sa izuzetkom koje se odnosi na odlučivanje o sukobu nadležnosti: (Tl pokreće postupak. (9) odbacuie ustavnu žalbu ako nisu ispunjene procesne pretpostavke.Odluke Ustavnog suda.Kad ne donosi druge akte.U "Službenom glasniku RS" može se obiaviti odluka po ustavno[_žalbj.Odluka i rešenje Ustavnog suda sadrži: uvod.Obrazlolenje sadrži relevantnu činjeničnu i normativnu gradju za odluku sadržanu u izreci. odnosno jedinice LS.Kad Ustavni sud odlukom utvrdi da zakoni ili drugi opšti akt nije u saglasnosti sa Ustavom. kojim odlucuje o nekom procesnom piianju. odnosno na način na koji je objavljen opšti akt o komeje Ustavni sud odlučivao. objavlfuiu se u "Službenom glasniku RS". t v . opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava i potvrdenim medunarodnim ugovorima taj zakon ili drugi opšti akt prestaju da važe danom obiavljivania odluke Ustavnog suda u "Službenom glasniku RS" ~~ *~ b . d ) ' obustavlia izvršenje pojedinačnog akta.Mora sadržati podatke bitne za identifikaciju akta koji je bio predmet spora pred Usatavnim sudom. u skladu sa Ustavom. P i obustavlia postupak: ffiodbacuie zahtev za ocenjivanie ustavnosti ili zakonitosti opsteg akta o kome je već odlučivao. g . ffl odreduje način izvršenia odluke ili rešenia Ustavnog suda. Ustavni sud donosi ZAKLJUČKE.. | f | n e prihvata iniciiativu za pokretanie postupka za utvrdivanie neustavnosti ili nezakonitosti. 90 . (4) odlaže stupanje na snagu odluke organa AP. izuzev odluke po ustavnoj žalbi.Isto važi i kad Ustavni sud utvrdi da opšti akt nije u saglasnosti sa zakonom.ili radnjom državnog organa ili organa jedinice LS onemogućava vršenje nadležnosti AP. odlučuje u postupku po žalbi sudija na odluku o prestanku funkcije i druge odluke Visokog saveta sudstva. drugi opšti akt i kolektivni ugovor.Ustavni sud RESENJEM.Uuvodu se legitimise Ustavni sud.

ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda. sindikalne organizaeije.Kad Ustavni sud u postupku po žalbi organa određenog statutom AP.v . opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava. sindikalna organizacija.Izvršenje pravnosnažnih pojedinaenih akata donetih na osnovu propisa koji še vise ne mogu primenjivati. odnosno LS. f i .. potvrdenim medunarodnim ugovorima ili zakonom. Odluka Ustavnog suda po ovom pitanju ima pravno dejstvo od dana dostavliania učesnJcima u postupku.Predlog za izmenu konačnog ili pravnosnažnog pojedinaenog akta može se podneti u roku od šest meseei od dana obiavliivania odluke u "Službenom glasniku RS". ta politieka stranka.Svako kome ie povređeno pravo konačnim ili pravnosnažnim poiedinačnim aktom. za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom. odluka Ustavnog suda ima pravno deistvo od dana nienog objavljžvanja u "Službenom glasniku RS". d . a ako je izvršenje započeto obustaviće se. odnosno radniom. odnosno LS utvrdi da je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa LS onemogućeno vršenje nadležnosti AP. g .Zakoni i drugi opsti akti za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti s Ustavom. 9 Odluka Ustavnog suda kojom se usvaja ustavna žalba ima pravno deistvo od dana dostavljania učesnicima u postupku. povredeno ili uskraćeno ljudsko ili"manjinsiw"pravo~fs!oboda zajemeena Ustavom.Odluka Ustavnog suda o poništenju celog izbornog postupka ili delova tog postupka ima pravno dejstvo od dana dostavliania odluke Ustavnog suda nadležnom organu. £ e . ne može se ni dozvoliti ni sprovesti. poništiee pojedinačni akt. Isto važi i za odluku donetu u postupku*po žalbi na odluku u vezi sa potvrdivaniem mandata narodnih poslanika.. donetim na osnovu zakona ili drugog opšteg akta. odnosno zabraniće dalje vršenje ili narediti vršenje određene radnje i odrediti da se uklone štetne posledice.Odluka Ustavnog suda u postupku po žalbi sudiia. ^ dj . odnosno zabraniće dalje vršenje ili narediti vršenje odredene radnje i odrediti da se uklone štetne posledice u određenom roku. I . Ij . j .Kad Ustavni sud odredi način otklanjanja posledica koje su nastale usled primene opšteg akta koii niie u saelasnosti sa Ustavom ili zakonom. udruženje građana ili verska zajednica briše se iz odgovarajueeg registra danom dostavljania odluke Ustavnog suda nadležnom organu. ima pravo da traži od nadležnog organa izmenu tog poiedinaenog akta. ako od dostavljanja pojedinačnog akta do podnoienja predloga ili inieijative za pokretanje postupka nije proteklo vise od dve godine. rešenje Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana dostavljania organima koji su u sukobu nadležnosti. javnih tužilaea i zamenika JT na odluku o prestanku funkcije ima pravno dejstvo od dana dostavliania učesnicima u postupku. poništiće pojedinačni akt.Kad Ustavni sud reši sukob nadležnosti.Kad Ustavni sud zabrani rad političke stranke. udruženja gradana ili verske zajednice. 91 .Kad Ustavni sud utvrdi da ie osporenim poiedinačnim aktom. odnosno Hcu povodom čijeg je prava hastao sukob nadležnosti . k . opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava. ^ z . potvrdenim medunarodnim ugovorima ili zakonom. ako do toe dana nisu pravnosnamo reSeni.

Državni i drugi organi. obustaviti izvršenje poiedinačnoz akta ili radnfe kojaje preduzeta na osnovu opšteg akta čija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje. opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava. na način koji je utvrđen posebnim rešenjem Ustavnog suda. neosnovano Hsenie slobode. opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava. o . izvršavaju odluke i rešenia Ustavnog suda. Ustavni sud može odrediti da se ove posledice otklone povraćaiem u pređašnje stanje. opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava. sud će zastati sa postupkom i pokrenuti postupakza ocenu ustavnosti ili zakonitosti tog akta pred Ustavnim sudom. udruženia građana ili verske zajednice dužni su da. 2) Donosi li ustavni sudpresude . 11) Koje sukobe nadleznosti resava i kojim aktom. TOG I TOG ZAKONA KAO NEOSNOVAN. nj . naknadom štete ili na drugi način.ne.UTVRDJUJE SE DA TAJ I TAJ CLAN TOG I TOG ZAKONA NIJE U SAGLASNOSTI SA USTAVOM. do donošenia konačne odluke. Ustayni sud može odlukom utvrditi da opšti akt nije bio u saglasnosti s Ustavom. s . izvršenje odluke i rešenja Ustavnog suda obezbediee Vlada. 8) koje su neotklonjive posledice -one koiima ie povredieno ili usrozeno pravo nazivot izdravlie. ali nisu otklonjene poslediee neustavnosti ili nezakonitosti.U slučaju potrebe. potvrđenim medunarodnim ugovorima ili zakonom. IZVRŠENJE AKATA USTAVNOG SUDA p .Kada je to potrebno Ustavni sud svoiom odlukom uredjuje način nienog izvršenia. ako bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti neotklonnve štetne posledice.Kad je u toku postupka opsti aklprestao da vali ilije usaglašen sa Ustavom. 10) Kakvoje dejstvo odluke Ustavnog suda kad utvrdi daje neki medjunarodni ugovor nesaglasan sa Ustavom .Ova odluka Ustavnog suda ima isto pravno dejstvo kao i odluka kojom se utvrduje da opšti akt nije u saglasnosti s Ustavom. potvrdenim medunarodnim ugovorima ili zakonom. 12) Koje izborne sporove resava. 14) kako se izvršavaju odluke Ustavnog suda 92 .Ako se u postupku pred sudom opšte ili posebne nadležnosti postavi pitanje saglasnosti zakona ili drugog opšteg akta sa Ustavom. r . n . 7) Sta ako se utvrdi da se izmenom pojedinačnog akta ne mogu otkloniti posledice nastale usled primene opšteg akta za kojije odlukom Ustavnog suda utvrdeno da nije u saglasnosti sa Ustavom. u okviru svojih prava i dužnosti. 9) Kada moze doneti privremene mere i kojim aktom odlucuje o tomeodlucufe RESENJEM. 6} Sta akoje na osnovu njega nekome uskraceno neko pravo. organizaciie koiima su poverena javna ovlašćenja. 4)Kako glasi izreka kadje neki clan nekog zakona neustavan . potvrđenim medunarodnim ugovorima ili zakonom. BOSINA POTPITANJA 1) Vrste akafa ustavnog suda. Ustavni sud može u toku postupka. RESENJA I ZAKUUCKE ! 3) O cemu odlucuje odlukom 4) Kako glasi izreka kojom se odbijapredlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti -npr. opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava. političke stranke. 13) od kad dejstvuje odluka Ustavnog suda o izbornim sporovima. vec samo ODLUKE. ODBIJA SE PREDLOG PREDLAGACA ZA OCENU USTAVNOSTII ZAKONITOSTI TOG I TOG CLANA. potvrdenim medunarodnim ugovorima ili zakonom. sindikalne organizacije.m .Ako se utvrdi da se izmenom pojedinačnog akta ne mogu otkloniti posledice nastale usled primene opšteg akta za koji je odlukom Ustavnog suda utvrdeno da nije u saglasnosti sa Ustavom. opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava.menia se mediunarodni ugovor Hi URS. 5)Kojeje dejstvo takve odluke (kojom je utvrdeno daje neki clan nekog zakona neustavan ). potvrdenim medunarodnim ugovorima ili zakonom.

i .50. može izjaviti drugo fizičko lice. b Ustavna žalba može se izjaviti ako su kumulativno ispunjena tri uslova:£f/da se izjavljuje protiv pojedinacnog akta ili radnje državnog oreana ili organizaciie kojoi ie povereno javno ovlašćenjeiŽVda se mimapovređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska/wava islobode zajemeene Ustavom^ da~su iscrpljena ili nisu predviđena drugapravna sredstva ///je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.om.Ustavni sud će OBUSTAVITI postupak^T} ako je ustavna žalba povueena^Ž^ ako organ koii jedoneo osporeni pojedinačni akt ponisti. odnosno od dana preduzimania radnje koiom se povređuie ili uskraćuie liudsko ili maniinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom. 1 .Ustavna žalba.Ako ie poiedinačnim aktom ili radnjom povredeno ili uskraćeno Ustavom zajemčeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda vise lica.Kad Ustavni sud utvrdi da je osporenim pojedinačnim aktom. v . ž . uz saglasnost podnosioca ustavne žalbe^f)) ako prestanu druge procesne pretpostavke za vođenje postupka. e . dj .Na predlog podnosioca ustavne žalbe. Ustavni sud će dozvoliti povraćaj u pređašnje stanie ako to lice u roku od 15 dana od dana prestanka razloga koji ie izazvao propuštanie. USTAVNA ZALBA (8) a .Ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iserpljena pravna sredstva. niti bi se odlaganjem nanela veća šteta trećem lieu. a odlaganie niie suprotno iavnom interesu. j . ukine ili izmeni tai akt u skladu sa zahtevom iz ustavne žalbe ili ako ie prestala radnia koja je prouzrokovala povredu ili uskraćivanje Ustavom zajemčenog prava i slobode. Ustavni sud može odložiti izvršenie pojedinacnog akta ili radnje protiv kogaje izjavljena ustavna žalba.Odlukom se ustavna žalba usvaja ili odbiia kao neosnovana. lj . na osnovu njihovog pismenog ovlašćenja. z . ne sprečava primenu pojedinacnog akta ili radnje protiv kogaje izjavljena. g . ako se nalaze u istoj pravnoj situaciji. u siučaju kada je podnosiocu žalbepovređeno pravo nasuđenje u razumnom roku. aliobi izvrsenjeprouzrokovalo nenadoknadivu stetupodnosiocu.Ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja poiedinaenog akta. odluka Ustavnog suda odnosi se i na lica koja nisu podnela ustavnu žalbu. odnosno radnjom. k . po pravilu.Lieu koje iz opravdanih razloga propusti rok za podnošenje ustavne žalbe.USTAVNA ŽALBA jepravno sredstvo za zaštitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda zajamčenih URS . a samo neki od niih su podneli ustavnu žalbu. podnese predlog za povraćaj u pređašnje stanje i ako istovremeno sa ovim predlogom podnese i ustavnu žalbu.Ustavnu žalbu mojeizjaviti svako lice koie smatra da mu ie poiedinačnim aktom ili radniom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom. d .Ustavnu žalbu u irne ovih lica. odnosno državni ili drugi organ nadležan za praćenje i ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda.Posle isteka tri meseca od dana propuštanja ne može se tražiti povraćaj u pređašnje stanje. 93 .

tužba se može podneti u pogledu ostatka zahteva. podnosilac ustavne žalbe može kod nadležnog suda podneti tužbu za naknadu štete. 4) Kada se podnosi. ustavni sud ih donosi kad odlucuje o nekom procesnom pitanju. narodnh poslanika v . kojima se regulišu pitania o kojima Ustavni sud već ima zauzet stay ili kad je u toku prethodnog postupka pravno stanje potpuno utvrđeno i prikupljeni podaci pružaju pouzdan osnov za odlučivanje. povredieno pravo podnosioca ustavne zalbe. radi postizanja sporazuma o visini naknade.Ako zahtev za naknadu štete ne bude usvoien ili po njemu Komisija za naknadu štete ne donese odluku u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva. pitanju) dj .Usvaia se ustavna zalba tog i tog i utvrdiuie se da ie time i time (reseniem ili presudom toe i tog suda). o . poništiće pojedinačni akt.Ako je postignut sporazum samo u pogledu dela zahteva. BOSINA POTPITANJA 1} Staje ustavna zalba. osim zakona i statuta AP ili jedinice LS. 8) Kako glasi izreka . u skladu sa zakonom. tXstavni sud odlueuie bez donošenia rešenia o pokretarn'u postupka.Postupak se smatra pokrenutim danom podnošenja predloga Ustavnom sudu. n . 94 .Na osnovu odluke Ustavnog suda kojom se usvaja ustavna žalba. nj . podnosilac ustavne žalbe može da podnese zahtev za naknadu štete Komisiji za naknadu štete. pretpostavku nevinosti.radi. 5) Stajepredmet ove zalbe.Postupak za oeenjivanje ustavnosti ili zakonitosti opšteg akta POKREĆE se predlosom ovlašćenog predlagača ili reseniem o pokretaniu postupka.povređeno ili uskraćeno ljudsko ili rnanjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom. m . odnosno inicijatora. odnosno danom donošenja rešenja o pokretaniu postupka ( videti vise o tome u 51. odnosno pojedinih njihovih odredbi.Odlukom. p . 6) Kako odlucuje ustavni sud o ustavnoj zalbi .Odluka Ustavnog suda kojom se usvaja ustavna žalba je pravni osnov za podnošenje zahteva za naknadu šteie ili otklanjanja drugih Sietnih posledica pred nadležnim organom. kad oceni da ima osnova za pokretanje postupka povodom iniciiative. NORMATIVNA USTAVNA KONTROLA (5) a . a procesno reseniem .INICIJATIVU za pokretanje ovog postupka ima svako pravno iflzičko lice g . URS.Kad se inicijativom osporava ustavnost ili zakonitost opsteg akta. b . odnosno zabraniće dalje vršenje ili narediti vršenie odredene radnje i odrediti da se uklone štetne posleaice u određenomlroku. na primera . e . zaiemcenu odredbama tog i tog cl. 9) Kad ustavni sud maze po ustavnoj zalbi doneti resenje . na osnovu odluke koju donosi 2/3 većinom glasova svih sudija.OvlaŠćenim predlagačima u postupku za ocenu ustavnosti ili zakonitosti smatraju se: (T)' državni organi/Žlorgani AP i iedinica LSif) naimanie 25.U postupku ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud niie ograničen zahtevom ovlašćenog predlagača. 51. d .Postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud može da pokrene samostalno. 2)Koje podnosi 3)Kome se podnosi.kad se ustavna žalba odbacuie.usvajajuca ili odbiiaiuca. koje donosi Ustavni sud.Odluka Ustavnog suda kojom je uvažena ustavna žalba ima pravno deistvo od dana dostavljania učesnicima u postupku.resenja su deklarativnog karaktera. 7) Kakve mogu biti odluke Ustavnog suda po ustavnoj zalbi .

T o znači da će odluka Ustavnog suda u slučaju eventualne neustavnosti zakona. m l . v 1 .Izuzetno.Ustavni sud ocenjuje ustavnost i zakonitost zakona i drugih OPA koji su na snazi. prethodne ustavne kontrole. dj 1 . e l .Uz predlog za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašenja podnosi se i tekst izglasanog zakona.ž .OPŠTA NORMATIVNA KONTROLA obuhvata kontrolu ustavnosti zakona i drugih opštih pravnih akata (OPA) i kontrolu zakonitosti podzakonskih opštih akata.Predlog za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašenja se ne dostavlja na mišlienieNS.Prema URS na zahtev naimanie 1/3 narodnih poslanika. ilipojedine odredbe tog zakona prestati da vaje. je to što se na taj način abolira neustavnost i eventualno neustavnih odredbi zakona koje nisu bile predmet prethodne ustavne kontrole.Ovo nije logično rešenje iz dva razloga: j j suprotno je logici ovog instituta. a predsednik Republike ga ioš nije proglasio ukazom. b 1 . ali se njihovo dejstvo oseća i u sadašnjosti. jer bi se u suprotnom ustavnost istogzakonaceniladya^uta. nj 1 . koja se ogleda u nemogućnosti proglašenja zakona za koji je Ustavni sud u postupku prethodne kontrole njegove ustavnosti utvrdio da je neustavan. z . imati kasatorno deistvo u torn smislu što će odnosni zakon.Postupak za ocenu ustavnosti ne može biti pokrenut protiv zakona čija je usklađenost sa Ustavomjutyrdena pre njegovog stupania na snagu. 95 . ako Ustavni sud donese odluku o neustavnosti zakona pre njegovog proglašenja.O tome da je pokrenut p~ostupak za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašenja. Ij 1 . a 1 .Prema URS. ~ ž 1 -Njenjsmisaoje da se spreči proglašenje neustavnog zakona. n 1 . i 1 .Radi se o aktima koji su proizveli štetne posledice u nedavnoi prošlosti. Ustavni sud je dužan da u roku od sedam dana oceni ustavnost zakona koji ie izglasan. ako za to nađe osnova. Ustavni su d ee nastaviti da postupa prema zahtevu. To je kontrola poštovanja hirerarhije OPA. ako ie postupak ocene ustavnosti ili zakonitosti pokrenut naikasniie u roku od 6 meseci od prestanka njihovog važenja.Kad ovlašćeni predlagac. glasniku RS. k 1 . odnosno inicijative. odnosno inicijator odustane od predloga. ako zakon bude proglašen pre donošenja odluke o ustavnosti. nitijse o njemu vodi javna raspraya^ j 1 . 11 . 2]Jcrši pravilo po kojem odluka Ustavnog suda proizvodi dejstvo tek danom objavljivanja odluke u SI. Reč je o NAKNADNOJ ustavnoj kontroli.Medjutim.om i podzakonskih OPA sa zakonom i po prestanku njihovog važenja. Reč ie o PRETHODNOJ ustavnoj kontroli. u postupku odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike Ustavni sud je ograničen samo na odlučivanje o povredama odredaba Ustava koje su navedene u aktu NS o pokretanju postupka. u slcladu sa reflovnim postupkom za ocenu ustavnosti zakona.Ova mogućnost je moćno sredstvo u rukama parlamentarne manjine da spreči parlamentarnu većinu da svesno glasa i za neustavne zakone.Prema URS. URS ovlašćuje Ustavni sud da oceniuie saglasnost zakona i drugih OPA sa URS .Ustavni sud ocenjuje ustavnost i zakonitost zakona koji su na snazi na predlog naimanie 25 narodnih poslanika. Ustavni sud obaveštava predsednika Republike. gl .Mana ovoga rešenja. d 1. ova odluka će stupiti na snagu danom proelašem'a zakona. u postupku koji je otpočeo kao prethodna kontrola ustavnosti zakona. z 1 . Ustavni sud će nastaviti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti.

Rešenie koiim Ustavni sud odlaže stupanie na snagu osporene odluke organa AP.Ako u toku postupka Ustavni sud oceni da su razlozi obustave usled izmenjenih okolnosti prestali. t pre njenog stupanja na snagu. obustaviti . do donošenia svoie odluke. snagu osporene odluke AP. Zakon o Ustavnom sudu sadrži odredbu prema kojoj je Ustavni sud dužan da.om. ako donese rešenje kojim odlaže stupanje na snagu osporene odluke organa AP. 1 1 .o 1 . proizvodi pravno dejstvo od dana dostavljanja organu AP koii ie odluku doneo. p i .^da bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti neotklonnve štetne posledice. r 1 . ako bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti neotklonjive .Ustavni sud može u toku postupka. C2f da su na osnovu opšteg akta čija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje doneti poiedinaeni akti. pre m'enog stupanja na snagu. č 1 . u skladu sa rokovima koje uređuje Poslovnik o radu Ustavnog suda.Mada o URS . '<! cy"-Ci^<S u 1 . Ustavni sud može.Ustavni sud vrši kontrolu saglasnosti zakona i drugih opštih akata sa URS . što znači da :^obavezuju sve subjekte međunarodnog prava j^sva ostala pravila koja nemaju svojstvo opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i sve norme međunarodnogprava moraju biti u saglasnosti sa njima.Ovoje diskreciono ovlašćenje Ustavnog suda kojim se on može koristiti kada su kumulativno ispuniena3 uslova/u'da ie u toku postupak pred Ustavnim sudom. h 1.Odredbe potvrđenos međunarodnog ugovora za koje je odlukom Ustavnog suda utvrdeno da nisu u saglasnosti sa Ustavom.odluke skupštine AP. 'i/l"" ^ ć 1 . c 1. opšteprihvaćenim pravilima mediunarodnog prava i potvrdenim medunarodnim ugovorima. ili preduzete pojedinačne radnje.u nije propisan rok u kome je Ustavni sud dužan da donese odluku o ustavnosti " ili zakonitosti odluke AP.om.Reč je o ustavnoj kontroli ustavnosti ili zakonitosti opšteg akta . postupak ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti hitno sprovede.U torn slučaju.Prema URS. kao i kontrolu potvrdjenih medjunarodnih ugovora sa URS . odnosno radnje. odlolitistupanje na g " ^ r . do donošenja konačne odluke. ^^t.o-^ izvršenje pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu opšteg akta čija se ■ f ofA ustavnost ili zakonitost ocenjuje.^p-ysštetne posledice. prestaiu da važe na način predviđen tim medunarodnim ugovorom i opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava. a BOSINA POTPITANJA 1) Postupak . s i . ukinuće mem obustave izvršenja pojedinačnog akta. Vlada može pred Ustavnim sudom pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti odlukeAP.Opiteprihvaćena pravila međunarodnog prava smatraju se kongentnim pravnim pravilima. f 1 .pokretanje i tok 96 .

odnosno spajanje postojećih autonomnih pokrajina utvrđuju građani na referendumu. Pravo gradana na pok. b .AP u skladu sa Ustavom i svojim statutom. d .AP upravlja pokrajinskom imovinom na nacin predvijen zakonom.Osnovna obelezja pok. a to je pravo AP da imaju sopstvene prihode kojima finansiraju svoje nadleznosti. jedinstva i pravnog poretka. dok se u APV ostvaruje obicna) 3) otvoren proces konstituisania AP zbog postojanja mogucnosti osnivanja novih i ukidanja ili spajanja vec osnovanih. Vrsta i visinatih prihoda uredjuje se zakonom. d . kao i visina ucesca prihoda AP u delu prihoda RS.TERITORIJALNA A UTONOMUA 52. Svojina AP je oblik javnesvojine. Ona ima autonomne organe i atuonomni delokrug.205 . u skladu sa zakonom. autonomiju i LS podleže samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti. v .Republika Srblja ima AP Vojvodinu i AP Kosovo i Metohiju. u okviru spoljne politike RS i uz postovanje njenog ter.Jedno od nacela ustava je da je državna vlast ograničena pravom građana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu.Nove AP mogu se osnivath a već osnovane ukidati ili spajati po postupku predvidenom za promenu Ustava. g .207 RM a . dj . organizaciju i rad organa i službi koie osnivaju.autonomije prema URS.uredienie RS .Teritorija autonomnih pokrajina i uslovi pod kojima se može promeniti granica između autonomnih pokrajina određuje se zakonom. Teritorija autonomnih pokrajina ne može se menjati bez saglasnosti njenih građana izražene na referendumu. a . a preko kojih gradjani u AP na posredan nacin ostvaruju svoje 97 . u skladu sa zakonom. g . Predlog za osnivanje novih ili ukidanje.Autonomne pokrajine su autonomne teritoriialne zaiednice osnovane Ustavom. s tim što se tri sedmine od budžeta AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.zato sto nije cela teritorija podeljena na AP. po postupku predvidjenom za promenu URS.AP imaju pravo na finansiisku autonomiiu.Donose svoi budzet i zavrsni racun. BUDŽET AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije. b . u kojima gradani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju. a pokrajlnski organi potcinjeni Ustavu i zakonima RS. vec samo jedan njen deo 2) nejednak polozai AP u drzavi ( u AP KIM ostvaruje se "sustinska autonomija" cija ce se sadrzina urediti posebnim zakonom koji se donosi po postupku predvidenom za promenu Ustava. izbor. PRAVA I DUZNOSTI AUTONOMNIH POKRAJINA (10) Pokrajinski organi potcinjeni su URS i zakonu RS. 53. su: 1) asimtericno drz.A P imaju svoistvo pravnog lica i pravo da se zaduzufu dj . POJAM I JEDINICE (1) Str. AUTONOMIJA ie oblik teritorijalne samouprave koja iskljueuje obelezja drzavnosti. uređuju nadležnost.Ustav posebno garantuje pokrajinama pravo da samdjuiu sa odgovarajucim teritoriialnim jedinicama drueih drzava. v .

koji se biraju na period od četiri godine. koje bira iz reda poslanika.Gradani imaju pravo na pokrajinsku autonomiju.Skupstina ima predsednika i jednog ili vise potpredsednika. ORGANI AUTONOMNIH POKRAJINA. Skupštinu AP čine poslanici.Pravo predlagania odluka i opštih akata koje donosi Skupstina imaju Izvršno vece.AP imaju svoju izvornu nadleznost. NADLEZNOST I AKTI (3) a . U AP u kojima živi stanovništvo mešovitog nacionalnog sastava. predsedava i rukovodi sednicama Skupštine i vrši druge poslove predviđene Statutom i Poslovnikom Skupštine.Skupstina odlučuje većinom elasova na sedniei kojoj prisustvuie većina od ukupnog broja poslanika. z .Prema Statutu Skupstina ima 120 poslanika. BOSINA POTPITANJA IJKoje akte donose AP 2) U kojim oblastima AP imaju ovlascenja 3) Sta sve po URS spada u prava i duznosti AP 4)) Zastita prava autonomne pokrajine . Izvrsno vece i pokrajinski organi uprave . z -Predsednik predstavlja Skupštinu.opste akte iz pitanja svoje nadleznosti. a osim njih mogu da se obrazuju pok.Poslanicki imunitet obuhvata samo imunitet neodgovornosti. a najmanje dva puta godisnje.AP DUZNE SU da obavljaju poslove koje im poveri RS iz kruga svoje nadleznosti. na neposrednim izborima tajnim glasanjem. j . i . u skladu sa odlukom skupštine AP. a IV el. koju ostvaruju neposredno ili preko svojih slobodno izabranih predstavnika.pokrajinski sekretarijati. b . j .AP imaju pravo da utvrdjuju simbole pokrajine i nacin njihovog koriscenja. i . na četiri godine.pravo na pokrajinsku autonomjju e . d . 21-33 Statuta. zastiti i unapredjenju Ijudskih i manfinskih prava u skladu sa zakonom. Izbor i prestanak mandata poslanika i obrazovanje izbornih jedinica Skupstina ureduje odlukom. g . Skupstina el. i organi RS imaju punu kontrolu zakonitosti i celishodnosti nad obavljanjem tih poslova. k . Poslanik za izraženo mišljenje ili davanje glasa u Skupštini ne može biti pozvan na odgovomost. Sredstva za obavljanje tih poslova obezbedjuje RS iz svog budzeta. 98 . Poslanik predstavlja građane izborne jedinice u kojoj je izabran.ORGANIKf su Skupstina. raspisuie izbore za poslanike. s tim da građani svake opštine sa teritorije APV biraju najmanje jednog poslanika. 33-40/ v . omogućuje se srazmerna zastupljenost naeionalnih manjina u skupštinama. e . Skupstina se sastaie po potrebi.Skupstina AP je nosilac zakonodavne iniciiative u Narodnoi Skupstini RS.Takodje pravo je AP da donose odluke i dr. dj . organizacije i sluzbe. ukoliko Statutom nije predvidena posebna većina. k .Skupštinu saziva predsednik Skupštine po sopstvenoj inicijativi odnosno na predlog Izvršnog veća ili najmanie iedne petine poslanika. AP imaju pravo da pojedine poslove iz svoje izvorne nadleznosti povere jedinicima LS na svom podrueju uz istovremeno obezbedjivanje sredstava za obavljanje poverenih poslova.Takodje duzne da se staraju o ostvarivranju.54.upravne direkcije.S K U P S T I N A j e najviši organ AP i predvidjena je samim URS.sto su poverene nadleznosti.

Za kandidata za predsednika IV izabran je predloženi kandidat za koga je glasala većina od ukupnog broja poslanika. delokrug i ovlašćenja pokrajinskih organa uprave i pokrajinskih organizaeija i službi. 3. Ako su predsednik.Odluka o razrešeniu Izvršnog veća.Kandidata za predsednika IV može da predloži naimanfe 30 poslanika Skupštine. Izvrsno vece je izabrano ako je za njegov izbor glasala većina od ukupnog broja poslanika. nj .P O K R A J I N S K I O R G A N I U PR A VE su pokraiinski sekretarijati i pokrajinski organi uprave. potpredsednik i članovi IV uživaju isti imunitet kao poslaniei.Kandidat za predsednika IV iznosi pred Skupštinom svoj program I predlaže njegove članove. f-Odlukom Skupštine uređuju se organizacija.NADLEZNOSTI Izvrsnog veca su: 1 ■ izvršava zakone i druge propise i opšte akte RS čije izvrSavanje je povereno IV i donosi propise za njihovo izvrSavanje kad je za to ovlašćeno. prava i dužnosti i odgovornosti starešina i radnika u tim organima. r . Predsednik IV može predložiti Skupštini razreSenje poiedinog niegovog člana 0 predlogu za razrešenje otvara se rasprava. Odluku donetu na referendumu proglašava Skupština. primeniuiu odluke i opšte akte Skupštine i akte IV. 1 . Izvršno veće koje je razrešeno ili podnelu ostavku ili kome je prestao mandat zbog razrešenja ili ostavke njegovog predsednika nastavlja rad do izbora novog IV. potpredsednik i članovihvršnog veća i starešine koji rukovode radom pokrajinskih organa uprave određeni odlukom Skupštine.Izvršno veće i svaki njegov clan odgovorni su Skupštini za svoi rad. usmerava i usklađuje radpokraiinskih oreana mrave. ali ne i obrnuto. predlaže odluke i opšte akte: 6. Predlog za razrešenie IV. o . 4. skupština opštine ili najmanje 7000 birača. i obavljaju druge poslove utvrdene odlukom Skupštine. vrši nadzor nad njihovim radom i poništava ili ukida njihove opšte akte koji su u suprotnosti sa odlukom ili opštim aktom Skupštine ili aktom IV. kao i položaj.Skupština može odlučiti da o pojedinim pitanjima u njenoj nadležnosti odluku donose građani pokrajinskim referendumom. Posle konstituisanja novoizabrane Skupštine uvek se bira Izvršno veće. l j . m . n . zadržavaiu mandat poslanika. P .I Z V R Š N O VEĆE (IV) sačiniavaiu: predsednik. Skupština je dužna da raspiše pokrajinski referendum ako zahtev za njegovo raspisivanje podnese najmanje 30. s .000 biraca. 99 .svaki poslanik. predlaže budžet i završni račun Pokrajine 5. t . u -Pokrajinski sekretarijat i drugi organi uprave izvršavaju zakone. 2. postavlja i razrešava starešine u pokrajinskim organima uprave 7. druge propise i opšte akte RS za koje su ovlašćeni. izvrSava odluke i opšte akte Skupštine i donosi akta za njihovo izvrSavanje. potpredsednik ili članovi Izvršnog veea izabrani iz reda poslanika. predsednika IV i njegovog člana smatra se usvojenom ako je za nju glasala većina od ukupnog broia poslanika. donosi akte u svojoj nadležnosti. predsednika IV i člana IV može podneti najmanje 1/4 poslanika.Skupstina moze razresiti Izvrsno vece.Predsednik.

uredjuje pitanja od pokrajinskog znacaja u oblasti: 1. odluka i opšti akt Skupštine obiavljuju se u "Službenom listu APV".Kad su u pitanju izvorne nadleznosti prema URS AP . jedna trećina poslanika i .AP se staraju o ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava. koji je u pripremi. u skladu sa zakonom. obezbeduju sredstva jedinicama lokalne samouprave za obavljanje poverenih poslova. g . ugostiteljstva. imaju izvorne prihode. d . AP u skladu sa Ustavom i zakonom. AP utvrduju simbole pokrajine i način njihovog korišćenja. odluka i opsti akt. Sredstva za vršenje poverenih nadleznosti obezbeduje RS ili AP. na svrsishodan način. 2. u kojima nije nadležna Republika Srbija. (Pr.AP upravljaju pokrajinskom imovinom na način predviđen zakonom. Pokrajinski organi uprave donose akte. a Izvrsno vece donosi opste akte. b . donose svoi budžet i završni račun.STATUT je najvisi pravni akt AP i donosi ga Skupstina AP vecinom od ukupnog broia poslanika. mogu ostvarivati unutar AP. NAPOMENA: Skriptaje rađenapre donošenja novog Statuta APV. prosvete. tako daje eventualno potrebno pogledati Statut APV i Zakon o utvrdjivanju nadleznosti APV.AKTI Akti organa AP su statut. drumskog. Koja su pitanja od republičkog. polioprivrede. Prema uopstenom kriterijumu AP nadlezne su upitanjima koja se.a-NADLEZNOSTJ AP AP imaju izvorne i poverene nadleznosti. kojije preduslov za donošenje Statuta APV. Statut. lova.Kad su u pitanju po verene nadleznosti: RS može zakonom poveriti AP pojedina pitanja iz svoje nadleznosti. rečnog i železničkog saobraćaja i uređivanja puteva. 3. g .Pri davanju saglasnosti NS duznaje da pazljivo protumaci odredbe URS koje se odnose naAP. šumarstva. AP može odlukom poveriti jedinicama LS pojedina pitanja iz svoje nadleznosti. v . dj . u skladu sa Ustavom i statutom AP. banja i lečilišta. zdravstvene i socijalne zaštite i javnog informisanja na pokrajinskom nivou. samostalno propisuju uredenje i nadležnost svoiih organa i javnih službi. b . ribolova. Odluke i opste akte. kulture. sporta. a . uz prethodnu saglasnost NS a koju daje vecinom od ukupnog broja svih narodnih poslanika. turizma. zaštite životne sredine.AP imaju sirok krug normativne nadleznosti u skladu sa URS i zakonom. pokrajinskog i lokalnog značaja određuje se zakonom o raspodeli nadleznosti. i obaveze AP i ovlašćenja RS i AP u nadzoru nad vršenjem poverenih nadleznosti uređuju se zakonom). v .000 birača. Skupstina donosi Statut. vodoprivrede. industrije i zanatstva.Predlog za promenu Statuta mogu podneti: 40. zavisno od toga ko je poverio nadleznosti. prostornog planiranja i razvoja. Treba da postoji saglasanost opstih akata nizih organa sa OA visih organa. priređivanja sajmova i drugih privrednih manifestacija.

2) Vlada može pred Ustavnim sudom pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti odluke skupstine AP. Ustavni sud može. u granicama zakona. eradu i eradu Beoeradu . zajedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovriiStvo. pre nienog stupanla na snagu. 4) Zastita prava AP X LOKALNA SAMOUPRAVA 55. ureduju poslove i upravliaiu iavnim poslovima koji su u njihovoj nadležnosti i od interesa za lokalno stanovnišrvo. cini podrueje jednog ili vise naselienih mesta. do donošenja svoje odluke.Lokalna samouprava ostvaruje se u opštini. BOSINA POTPITANJA 1) Organizacija 2) Koje akte donosi AP 3)Kako se donosi statut AP i kako se menja.0 promeni Statuta APV Skupština odlučuje većinom od ukupnog broja poslanika.iedinica lokalne samouprave. opstih akata uopste. 101 . odložiti stupanje na snagu osporene odluke autonomne pokrajine. e .Skupština.Skupština utvrduie predlog akta o promeni Statuta većinom od ukupnog broja poslanika i dostavlja ga Narodnoj skupštini radi davanja saglasnosti. dj .Lokalna samoupravaje pravo građana da upravliaiu iavnim poslovima od neposrednog. (privremena mera) 3) Organ određen Statutom AP ima pravo žalbe Ustavnom sudu ako se poiedinačnim aktom ili radniom državnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave onemogueava vršenje nadležnost autonomne pokraiine. donosi i odlukom proglašava Statut APV. Teritoriju jedinice LS. """'" " Pravo građana na pokrajinsku autonomiju i LS podleže samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti. 4) Organ određen Statutom AP može pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti zakona i drugog opšteg akta Republike Srbije ili opšteg akta jedinice lokalne samouprave kojim se povreduie pravo na pokraiinsku autonomiiu. kao i pravo i sposobnost organa LS da. v .Prema URS državna vlast ograničena ie pravom građana na pokraiinsku autonomiiu iLS. d . U torn slucaju. Jedinica LŠ ie administrativno-teritoriialna iedinica u kojoj gradjani jldjugirju^o zajednickim pitanjima od lokalnog znaeaja neposredno ili putem organa koje sami biraju.O predlogu za promenu Satuta odlučuje Skupština većinom od ukupnog broia poslanika. z-ZASTITA PRAVAAUTONOMNEPOKRAJ1NE Rad Pokrajinskih organa podleze samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti. b . neposredno iweko slobodno kabranih vredstavnika u jedinieama LS. po dobijenoj saglasnosti.Izvršno veće. POJAM I JEDINICE LS a . 1) Svi opsti akti pokrajinskih organa podlezu oceni ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom prema postupku za ocenu ustavnosti i zakonitosti.

000 stanovnika.POVERENI POSLOVI . kulturu. u pogledu nadleznosti.U jedinici LS vrsi se drzavna vlast kad drzava. zdrav.Prema ZLS pojedini poslovi državne uprave zakonom se mogu poveriti svim ili pojedinim opštinama.Komunalne delatnosti su prečišćavanje i distribucija yode. d . dj . i .'cjf>e {TuCZ'Cj-ta cxj vic^fi/u-xj^ . Hnijski gradski i prigradski prevoz putnika u drumskom saobraćaju.oa. i dr. u interesu efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i obaveza gradana i zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog interesa za život i rad.Prema ZLS opština je osnovna teritorijalna jedinica u kojoj se ostvaruje lokalna samouprava.Sredstva za obavljanje poverenih poslova obezbeduju se u budžetu RS u skladu sa vrstom i obimom poslova. e .Grad_je jedinica LS urvrdena zakonom. tj. ~^ ™ ~~ z . uređivanje. zanatstvo. d . Blize se odredjuje štatutom jedinice LS i dr. parkova. (jedinstvenajeu svim jedinicama LS. To su poslovi od neposrednog. j .i socijalna zastitawpturizam."t^a. sport. iavna rasveta.QbeleziaTbS~šu7et?Ho^^ je ujedno i jedina lokjedinica) i monolitnost. u skladu š Ustavom. administrativni. drz. održavanje i korišćenie pijaca. ugosititeljstvo i trgovina^f)) zastita zivotne sredine^8)}zastita i koriscenje poljoprivrednog zemljista itd. i drugihjavnih površina.organ prenese na nju vrsenje pojedinih pitanja vlasti pored njene osnovne nadleznosti . koja predstavlja ekonomski. U svojoj izvornoi nadleznosti LS podleze samo drzavnom nadzoru ustavnosti I zakonitosti. zakohom i statutom jedinice LS. opstina preko svojih organa uredjuje i obezbediuie: obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti£2j koriscenje gradjevinskog zemhista i poslovnog prostora. a strani drzavljani pod uslovima i u skladu sa zakonom.3H&. upravljaju poslovima LS. v -Kada je u pitanju sradsko sradievinsko zemliiste u nadleznost jedinica LS spada: i^donosenje pro grama uređenje građevinskog zemljišta. geografski i kulturni centar šireg područja i ima vise od 100.Građani koji imaju biraeko pravo i prebivalište na teritoriji jedinice LS. On ima status posebne teritorijalne jedinice. ukidanju i promeni teritorije jedinice LS prethodi referendum na teritorijj te jedinice LS.. jer drzava obezbedjuje sredstva za vrsenje te nadleznosti.Prema URS IZVORNI POSLOVI odredjeni su sistemom enumeracije.000 stanovnika.Teritorija i sedište jediniee LS odreduje se zakonom. održavanie deponija.Položaj grada Beograda uređuje se posebntm zakonom o gradu Beogradu. održavanie čistoće u gradovima i naseljima. Osnivanju. Prema ZLS. koja je sposobna da preko svojih organa samostalno vrši sva prava i dužnosti iz svoje nadležnosti i koja ima najmanje 10. b . 2) uređenje i obezbedenie vršenia poslova uredenia i korišćenja građevinskog zemljišta i 3) utvrdivanje visine naknade za uređivanje i koriscenje gradevinskog zemljista g . dok u delegiranoj nadleznosti moze biti podlozna i oceni celishodnosli od strane drzave.. zajednickog i lokalnog interesa za lokalno stanovnistvo.) 56.(5} lokalni prevoz|4| odrzavljanje lokalnih puteva i ulica^prosvetu. IZVORNI I POVERENI POSLOVI JEDINICA LS U RS (12) a . *oft>~ g . — e>-e*^y«Ž>-r<? ^ . organa itd. 102 .resavanje pitanja od lokalnog znacaja.

boravišna taksa. transfera. kao i vodjenje evidencija i maticnih knjiga i dr.Poslovi jedinice LS finansiraju se iz izvornih prihoda jedinice LS. dj . U zavisnosti od toga da li ie konkretno pitanje od lokalnog.administrativne takse. kao i uslovi i postupak pod kojima se jediniee lokalne samouprave mogu zaduživati. a koji su od opsteg interesa za RS. a to su: porez na imovinu. kadaje AP poverila jedinicama LS obavljanje poslova iz svoje nadleznosti. lokalne administrativne takse.Lokalne poreze na imovinu cine svi porezi na imovTrTu7~kč»jT~šu_Tžvori javnih prihoda. e . poput poreza na dohodak gradjana. 2) Koji su povereni poslovi 3) Razlika izmedjn poverenih i izvornih poslova 4) Gde su utvrdjeni ovi poslovi 5) Kako se zna staje cija nadleznost. BGD LAZAREVAC do koiih ne voze autobusi GSP -a.Izvori favnih prihoda iedinica LS su izvori prihoda ostvareni na njenoj teritoriji. prometa robe i usluga. vodoprivrede i šumarstva i druge inspekcijske poslove u skladu sa zakonom. Kad jedinica LS nije u mogucnosti da obezbedi finansiranje poslova iz budzeta. u skladu sa zakonom. primanja po osnovu zaduživanja i drugih prihoda i primanja utvrdenih zakonom. jer drzava obezbedjuje sredstva za vrsenje te nadleznosti. osim poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na nasleđe i poklon. v . Imovinom jedinice LS samostalno upravljaju organi jedinice LS. prosvete. e . koji predstavljaju ustupljena sredstyaT z .Finansiranje lokalne samouprave. pokraiinskog ili republickog znacaia zavisi koii ce ga organ resavati. BOSINA POTPITANJA 1 )Kojisu izvorni poslovi po URS. dok u poverenoi nadleznosti moze biti podlozna i ocenfcelishodnosti od strane drzave. ž _ Zakonom o raspodeli nadleznosti odredjeno je koji su poslovi od pokrajinskog znacaja. u skladu sa odlukom skupštine AP. budžeta RS. samo sto se njihovo vrsenje poverava nedrzavnim organima . 103 . u skladu sa zakonom. zdravstva. FINANSIRANJE POSLOVA OPSTINE U RS (5) a .Opština obavlja kao poverene poslove pojedine poslove inspekciiskog nadzora iz oblasti. naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine.LS za cije obavljanje jediniea LS mora imati specijaln^zakonsko ovlasem'e. 57. lokalne komunalne takse. g. poreza na nasledje i poklon i porez na prenos apsoultnih prava.Sredstva budžeta jedinice LS obezbeduju se iz izvornih i ustuplienih prihoda. zaštite životne sredine. naknada za korišćenje građevinskog zemljišta. npr. b . njoj se obezbedjuju dopunska sredstva iz drzavnog budzeta d . dok izvorni poslovi uzivaju autonomiiu u odnosu na drzavu. i budžeta AP.Jedinica LS ima svoiu imovinu.mediumesni saobracai. rudarstva. 6) Sta spada u nadleznost jedinica LS kadaje upitanju gradsko gradjevinsko zemljiste 7)Koje su komunalne delatnosti I 8)Koji su putevi od opstinskog znacaja . naknada za uređivanje građevinskog zemljišta. dj -Razlika izmedju izvornih i poverenih poslova. novčane kazne izrečene u prekršajnom postupku.Ustupljeni javni prihodi su porezi ostvareni na teritoriji jedinice LS. lokalne komunalne takse. polioprivrede. ureduju se zakonom o fmansiranju jedinice LS.Povereni poslovi su i dalje poslovi RS.Lokalne takse . boraviina taksa.U svojoj izvornoi nadleznosti LS podleze samo drzavnom nadzoru ustavnosti i zakonitosti.

zbor građana i referendum.Transferna sredslva su ona koja RS prebacuje lokalnoj samoupravi u njen budzet najcesce po osnovu prihoda od privalizaciie.Skupština jedinice LS može na sopstvenu inicijativu da raspiše REFERENDUM o pitanjima iz svoje nadležnosti. pod uslovom da ie glasalo vise od polovine ukupnog broja gradana. podrucju za koie se obrazuie i ukidaniu mesnih zajedniea i drugih oblika mesne samouprave. o obrazovaniu. zajednickim zivotom na odredj.Radi zadovoljavanja potreba i interesa lokalnog stanovništva u selima se osnivaju mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave. o . četvrt. . e . b . niti izmenama i dopunama menjati njenu suštinu u narednom periodu od godinu dana od dana donošenja odluke.i .Oblici neposrednog učešća građana u ostvarivanju lokalne samouprave su: gradanska inicijativa. promenu statuta ili drugih akata i raspisivanje referenduma u skladu sa zakonom i statutom.Skupština opštine. a skupština jedinice LS je ne može staviti van snage. i . rejon i si). j .Statutom jedinice LS utvrduje se broj potpisa gradana potreban za punovažno pokretanje GRAĐANSKEINICIJATIVE.Ova odluka donosi se većinom glasova od ukupnog broia odbomika.Mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave mogu se obrazovati i u gradskim naseliima (kvart. odnosno donesu odgovarajuću odluku ili meru i o tome obaveste gradane. m . n .To je oblik interesnog samoorganizovanja gradjana. d . odluču je uz prethodno pribavljeno mišlienie građana. Mesna zajednica može se osnivati i za dva ill vise sela.ZBOR GRADJANA se saziva za deoJeaJtagie iedinice LS utvrden statutom. razmotre zahteve i predloge gradana i o njima zauzmu stay. k .Organi i službe jedinice LS dužni su da u roku od 60 dana od održavanja zbora gradana.MESNA ZAJEDNICA je oblik stalnos neposrednog ucesca gradjana u ostvarivanju LS.Referendum o pitanju iz svoje nadležnosti skupština jedinice LS duma)z da raspiše na predlog koji podnese naimanie 10 % birača od ukupnog biračkog tela u jedinici LS. a sve u cilju racionalniieg i efikasniieg ostvarivanja niihovih zajedniekih interesa i ljudskih prava. odnosno skupština grada.Odluka doneta na referendumu je obavezna. p . dj . v . 1 . teritoriji u okviru iedinice LS. Opština samostalno. donosi svoj budžet i završni raeuru. koji su najtesenje interesno povezani.Skupštinajedužnadaopredlogu gradjanaodrži raspravu i dadostavi obrazložen odgovor građanima u roku od 60 dana od dobijanja predloga. lj . 58. nj . u skladu sa zakonom.Zbor građana raspravlia i daie predloge o pitanjima iz nadležnosti organa jedinice LS i većinom glasova prisutnih usvaja zahteve i predloge i upućuie ih skupštini ili pojedinim organima i službama jedinice LS. koji ne može da bude manii od 5% birača.Odluka putem referenduma doneta je ako se za nju izjasnila većina građana koja je glasala. UCESCE GRADJANA U OBAVLJANJU POSLOVA LS (2) a .Građani putem građanske inicijative predlažu skupštini jedinice LS donošenie akta kojim će se urediti određeno pitanje iz nadležnostfjedTnice LS. z .

Predsednik skupštine. Isti organi postoje u gradu Beogradu. pritvoren ili kažnjen zbog iznetog mišlienia ili davania glasa na sedniei skupštine i radnih tela. dj . NADLEZNOST I AKTI ORGANA JEDINICA LS U RS (4+) a .Odlukom skupštine opstine.Prema URS.r — Mesna zajednica. ni veći od 75.U opstini se. napredlog najmanje 1/3 odbornika.U jedinicama LS u kojima živi stanovništvo mešovitog naeionalnog sastava. e . na vreme od 4 godine. dok Skupstina grada Berograda ima 110 odbornika. Ij . a nairnanie iednom u tri meseca. Broj odbornika u skupštini opštine utvrduje se statutom opštine. j . ORGANIZACIJA. većinom glasova od ukupnog broja odbornika. b . On može biti razrešen i pre isteka vremena na koje je izabran. d . Skupština opštine donosi opšte akte iz svoje nadležnosti. bira se iz reda odbornika. v . z .Gradani imaju pravo na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu. odnosno skupštine grada može se svim ili pojedinim mesnim zajednicama i drugim oblicima mesne samouprave poveriti vršenie određenih poslova iz nadiežnosti opštine odnosno grada. donosi plan razvoja i prostorni plan opstine. 105 .Odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost. tajnim glasanjem. I . radi obavljanja poslova iz njene nadleznosti. saziva i predsedava njenim sednicama i obavlja druge poslove. tajnim glasanjem. obrazuju sledeei ORGANI: 1) Skupstina opstine 2) Predsednik opstine. uz obezbeđivanje za to potrebnih sredstava. Odluke se donose većinom glasova prisutnih odbornika. odnosno drugi oblik mesne samouprave ima svojstvo pravnog lica u okviru prava i dužnosti utvrđenih statutom i odlukom o osnivanju. koje biraiu gradani na neposrednim izborima. za skupstinu grada ne moze biti veci od 90. jer obuhvata samo garaneije neodgovornosti. samo gradski. On organizuje rad skupštine opštine.Skupstina opstine donosi odluke ako sednici prisustvuie većina od ukupnog broja odbornika. ukoliko zakonom ili statutom nije drukčije odredeno. To je jedina ustavna kateogrija u rangu opstinskih organa. s tim što ne može biti manii od 19. Ostali organi su odredjeni statutom opstine. sto znaci da je odbornieki imunitet znatno uzi od poslanickog imuniteta. 31opstinsko veee 4) opstinska uprava.Skupštinu opštine čine odbornici.Skupstina opstine se smatra konstituisanom izborom predsednika skupštine i postavljenjem sekretara skupštine. usvaja budžet i završni račun opštine.SKUPSTINA OPSTINE je najvise lokalno predstavnicko telo koje obavlja osnovnu nadleznost opstine. I . omogućuje se srazmema zastuplienost naeionalnih maniina u skupštinama. 59.Skupstina opstine ima sekretara koji se stara o obavljaniu stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica skupstine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad i postavlja se na period od 4 godine.Sednicu skupštine opštine saziva predsednik skupštine. koje ostvaruju neposredno ili preko svojih slobodno izabranih predstavnika. raspisuje opštinski referendum i vrši druge poslove. s . k . g .Predsednik skupstine ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove pdsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost. po potrebi. na isti način na koji je biran.

koji se bira na isti nacin. jer je predsednik opstine mandatar ovih lica. na obrazložen predlog naimanie 1/3 odbornika.Predsednik opstine.Kandidate za članove opstinskog veća predlaže kandidat za predsednika opstine.Ako skupština ne razreši predsednika opstine. usmerava i usklađuje rad opštinske uprave.Predsednik opštine može biti razrešen pre isteka vremena na koje je biran. na vreme od četiri godine. predsednik opštine je dužan da skupštini opštine podnese predlog za izbor novog zamenika predsednika opstine ili člana opštinskog veća. ostaiu na dužnosti i vrše tekuće poslove. predstavlja i zastupa opštinu. većinom glasova od ukupnog broja odbornika skupštine opštine. Zamenik predsednika opstine. IZVRSNIORGANI opstine su predsednik opštine i opštinsko veće. 106 . dj . Predsednik opstine ima zamenika. položenim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje 3 godine. kao i članovi opstinskog veća oili ie broj utvrden statutom opštine i koje bira skupština opštine. iz reda odbornika. donosi pojedinačne akte i vrsi druge poslove. tajnim glasanjem.Predsednika opstine bira skupština opštine. kao kolegijalnog organa u opstini. na isti način na koji su izabrani.PREDSEDNIK OPSTINE ima dva svoistvatflyon je inokosni izvrsni organ opstine s obzirom na to da se u Opstini vrsi LS@on je po polozam predsednik Opstinskog veca. koja istovremeno donosi odluku o razrešenju i o izboru. e . napredlog predsednika skupštine. z . skupština opštine istovremeno odlučuje o izboru zamenika predsednika opštine i članova opstinskog veća. koga bira skupština opštine na isti način kao predsednika opstine. većinom od ukupnog broja odbornika. Skupština opštine može. zamenika predsednika opstine ili člana opstinskog veća. odnosno elan opštinskog veća. v .m . b .g .Predsednik opstine. pre isteka roka odšest meseci od odbijanja prethodnog predloga.Istovremeno sa predlogom za razrešenje zamenika ovih lica.Za sekretara skupštine opštine može biti postavljeno lice sa završenim pravnim fakultetom. j . Kandidat za predsednika opštine predlaže kandidata za zamenika predsednika opstine iz reda odbomika.Predsednik skupštine opštine predlaže kandidata za predsednika opstine. odbornici koji su podneli predlog za razrešenje ne mogu ponovo predložiti razrešenie predsednika opštine.OPŠTINSKO VEĆE je kolegijalni izvrsni organ opstine i Cine ga predsednik opstine. Kada odlučuje o izboru predsednika opštine. v . na isti način na koji je izabran. do izbora novog predsednika opstine. a .Razrešenjem predsednika opstine prestaje mandat zamenika predsednika opštine i opštinskog veća. d . zamenikpredsednika opstine ili clan opstinskog veca koji su razreseni ili su podneli ostavku. Sekretar moze imati zamenika.Predsednik opstine ie predsednik opstinskog veća. tajnim glasanjem. . predlaže način rešavanja pitanja o kojima odlučuje skupština. zamenik predsednika opstine. na predlog predsednika opstine ili najmanje 1/3 odbornika. b . Zamenik predsednika opstine je clan opstinskog veća po funkciji. mogu biti razreseni pre isteka vremena na koje su birani. na period od 4 godine. a . i . razrešiti sekretara i pre isteka mandata.Predsedniku opstine i zameniku izborom na ove funkcije prestaje mandat odbornika u skupštini opštine.

Opstinska uprava: Bpriprema nacrte_propisa i drugih akata koje donosi skupština opštine. radom uprave rukovodi načelnik. ne može biti veći od 11. a mogu se obrazovati i opštinske uprave za pojedine oblasti u opštinama sa preko 50.Prestankom mandata skupštine prestaie mandat izvršnih organa opštine. d . mogu se obrazovati unutrašnje organizacione jedinice. kao jedinstvenim organom.000 stanovnika. odnosno A P ^ i izveštava skupštinu opštine o izvršavaniu odluka i drugih akata skupštine opštine. koga postavlja opstinsko vece na 5 godina. (4y obavlia poslove upravnog nadzora nad izvršavanjem propisa i dr.Opštinsko veće^l) predlaže statut budžet i druge odluke i akte koje donosi skupština. opštih akata skupštine opštine. poništava ili ukida akte opštinske uprave koji nisu u saglasnosti sa zakonom. e . m .Kad se opstinska uprava organizuje u vise uprava. Opobavlia stručne i druge poslove koje utvrdi skupština opštine. koga postavlja opstinsko vece na 5 godina koje ima odgovarajući fakultet. predsednika opštine i opštinskog veća.ORGANI GRADA su: skupština grada.Opštinskom upravom. Dužan da obustavi od primene odluku opštinskog veća za koju smatra da nije saglasna zakonu. eradonačeinik. fflizvršava zakone i druge propise čiie ie izvršavanie povereno opštini. položen ispit za rad u organima državne uprave i najmanje Sgodina radnog iskustva u struci. a mora da ima završen pravni fakultet. predsednik opštine i opštinsko veće. saziva i vodi njegove sednice i odgovoran je za zakonitost rada opštinskog veća.(3Vvrši nadzor nad radom opštinske uprave. s tim da oni vrše tekuće poslove iz svoje nadležnosti do stupanja na dužnost novog predsednika opštine i opštinskog veća. koje skupština opštine bira na predlog predsednika opštine.U opštinskoj upravi obrazovanoj kao jedinstveni organ. z . 1 . i . u odnosu na delokrug uprave.OPŠTINSKA UPRAVA je organ opstine koji je nosilac upravne funkcije.Opštinsko veće može da donosi odluke ako sednici prisustvuie većina od ukupnog broja njegovih članova. j . dj _ Predsednik opštine predstavlia opstinsko veće. za vršenje srodnih poslova. Članovi opštinskog veća koje bira skupština opštine ne mogu istovremeno biti i odEomici. ffi izvršava odluke i druge akte skupštine opštine. predsednik opštine i opstinsko veće. rukovodi načelnik. shodno se primenjuju na organe i nadleznost organa grada. iCl} neposredno izvršava i stara se o izvršavanju odluka i drugih akata skupštine opgtine. statutom i drugim opštim aktom ill odlukom koje donosi skupština opštine:{^ rešava u upravnom postupku u drugom stepenu u upravnim stvarima iz nadležnosti opstine/fJ!stara se o izvršavanju poverenih nadležnosti iz okvira prava i dužnosti RS. odnosno predsednika i članova privremenog organa ako je skupštini mandat prestao zbog raspuštanja skupštine. položen ispit za rad u organima državne uprave i najmanje 5 godina radnog iskustva u struci.Broi članova opštinskog veća. k . 3D rešava u upravnom postupku u prvom stepenu u upravnim stvarima iz nadležnosti opštine. Odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi koje se odnose na opstinu. 107 . a odlueuje većinom glasova prisutnih elanova.Opštinska uprava obrazuje se kao jedinstveni organ. ako zakonom ili statutom opštine za pojedina pitanja nije predviđena druga većina. Ij .g . gradsko veće i gradska uprava.

VLADA je dužna da obustavi od izvrsenja opsti akt jedinice LS za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu. a gradski arhitekta u oblasti urbanizma.URS i zakon su predvideli 6 mogucnosti za intervenciju drzave prema LS. d -Nadležni organ teritorijalne autonomije postupice isto. donosi svoj budžet i završni račun. postavlja se gradski menadzer za obavijanje poslova pomocnika gradonacelnika u oblasti ekonomskog razvoja u Gradskoj upravi. ako smatra da taj akt nije u saglasnosti s Ustavom.Prava . koji samostalno donosi njena skupstina. urbanisticki plan i program razvoia opštine. u skladu sa zakonom. 2) prava 3)Koji su akti opstine 4) Ko upravlja opstinom 60. koie osnivaju. Rešenie o obustavi od izvršenja prestaie da važi ako Vlada u roku od pet dana od objavljivanja rešenja ne pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti opšteg akta. u skladu sa Ustavom i zakonom. f. urbanisticki plan. a gde su ovlascenja data Vladi i odgovarajucem resornom ministarstvu (za drzavnu upravu i LS). BOSINA POTPITANJA 1) duznosti jedinica LS-povereni poslovi. 108 . propisuje prekrgaje za povrede opštinskih propisa. kao najvisi pravni akt opstine. samostalno propisuju uređenje 1 nadležnost svojih organa i javnih službi. vodi se kao drzavna imovina. e . Pomocnike postavlja irazresava gradonacelnik.Ako skupstina jedinice LS ne postupi po ovim predlozima. Jedinice lokalne samouprave.AKTI OPSTINE su STATUT. c . ministarstvo nadležno za poslove LS pokrenuće postupak pred Vrhovnim sudom Srbiie i istovremeno će predložiti Vladi da obustavi od izvršenja odnosni opsti akt.U gradu Beogradu.n . zaštiti i unapredenju ljudskih i manjinskih prava.NADLEŽNO MINISTARSTVO pokrenuee postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti statuta. nj . u skladu sa zakonom. Opština se stara o ostvarivanju. Opština samostalno upravlia opštinskom imovinom. do odluke Vrhovnog suda Srblje. propisa ili drusoe opšteg akta jedinice LS pred Ustavnimsudom. zakonom ili drugim republiekimpropFsom. Ta imovina je pblikjavne svojina i s obzirom da jos nije donet odgovarajuci zakon. ukazaće na to skupštini jedinice LS radi preduzimania odgovaraiueih mera. plan razvoia opstine i druge opste akte i odluke. rešenjem koje stupa na snagu kad se objavi u „Službenom glasniku RS".Prema URS opština samostalno. Opština. Skupstina donosi zavrsni racun. utvrđuje simbole opstine i njihovu upotrebu. b .Kad MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE LS (nadležni organ teritorijalne autonomije) smatra da opšti akt oreana iedinice LS nije u saglasnosti sa nienim statutom. NADZOR DRZAVE NAD FUNKCIONISANJEM LS (11) a . kao i o javnom informisaniu u opštini. radi uspostavljanja ustavnosti i zakonitosti. u skladu sa zakonom. ako smatra da akt nije u saglasnosti sa pokrajinskim propisom. 0 .

g . postovanje statuta kao najviseg propisa jedinice LS. Ij -VLADA imenuieprivremeni organ koji obavlja tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti skupstine i izvršnih organa jedinice LS i kad se u jedinici LS ne sprovedu izbori za odbornike ili ako se posle sprovedenih izbora ne konstituiSe skupština u skladu sa zakonom u roku od dva meseca od objavljivanja rezultata izbora. ako: ( 0 skupština ne zaseda duže od tri meseca: (2% ako ne izabere predsednika opštine i opštinsko veće u roku od mesec dana od dana konstituisanja skupštine jedinice LS ili od dana njihovog razrešenja odnosno podnošenja qstavke. protiv koga nije obezbeđena sudska zaštita.VLADA.MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE LS. na predlog ministarstva nadležnog za poslove LS.odredjeno cinjenje ili necinjenje 6) Moze li se naloziti cinjenje nekom organu LS . (nadležnog organa teritorijalne autonomije) moze doneti odluku oraspuštanju skupstine iediniceLS. obavlja privremeni organ jedinice LS koji čine predsednik i četiri člana. (nadleini organ teritorijalne autonomije) kad nađe dapojedinačni akt organa.Ovom merom se stiti tzv. k . h . 1 . odnosno konstituisati skupštinu jedinice LS. od dana kad je trebalo sprovesti izbore. statutarnost. a mandat odbomika izabranih na ovim izborima traje 4 godine. i . odnosno službe iediniee LS. koji obrazuje Vlada. Vlada posebnim resenjem imenuje predsednika i članove privremenog organa. a ne Ustavnim sudom. j . traje do isteka mandata odbornika skupština jedinica LS izabranih na redovnim izborima.U torn slucaju Predsednik Narodne skupstine raspisuje izbore za odbornike u roku od dva meseca od stupanja na snagu odluke o raspuštanju skupstine jedinice LS. m .Predsednik Narodne skupstine ie dužan da odluku o raspisivanju novih izbora za skupštinu jedinice LS donese u roku od mesee dana. niie u sagiasnosti sa zakonom ili drugim propisom. vodeei računa o političkom i nacionalnom sastavu raspuštene skupstine jedinice LS.Ako skupština ne postupi u roku od mesec dana po predlozima ovih organa ministarstvo nadležno za poslove LS ukinuee ili poništiti odnosni pojedinacni akt. pa se zato preduzima pred Vrhovnim sudom Srbije.Do konstituisanja skupstine i izbora izvršnih organa jedinice LS. s tim da mandat odbomika izabranih na tim izborima. BOSINA POTPITANJA l)Ko donosi odluku o raspustanju 2)Kada se raspusta skupstina jedinice LS od strane vlade ipod kojim uslovimag 3)Sastavprivremenog organa po URSIo cemu mora voditi racuna 4) Ko vrsi nadzor nad aktima i radnjama 5) Sta su radnje . O J ne donese statut ili budžet u roku utvrdenom zakonom. tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti skupstine i izvršnih organa jedinice LS. odnosno s odlukom ili drugim opštim aktom jedinice LS.moze skupstini. preduzimanje odredjenih mera (pod 3) 109 . predložiće skupštini jedinice LS da takav akt ukine ili poništi.

utvrdiuie povrede ucinjene aktima radnjama ili necinjenjem organa uprava i javnih sluzbi. zaiedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo. s tim da niti srpski narod. a najkasnije u roku od 30 dana. f^J:omudsman kontrolise postovania prava gradjana. g .opsteg akta RS ili AP. u skladu sa zakonom i statutom.Savet razmatra pitania ostvarivania. kao i pravo i sposobnost organa LS da.Odluke saveta za medunacionalne odnose donose se konsenzusom članova saveta. pred Ustavnim sudom RS.Lokalna samoupravaje pravo građana da upravliaju javnim poslovima od neposrednog. smatraju se jediniee LS u kojima pripadnici jedne nacionalne manjine čine vise od 5% od ukupnog broia stanovnika ili pripadnici svjl^ nacionalnih manjina cine vise od 10% od ukupnog broja stanovnika prema poslednjem popisu stanovništva u RS.61. ako je rec o povredi propisa i opstih akata jedinice LS.Nacin predlaganja i izbora članova saveta za medunacionaine odnose treba da obezbedi ravnomemu zastupljenost predstavnika srpskog naroda i nacionalnih manjina.samoupravu. d . | ^ ) organ odredjen statutom jedinice LS moze da izjavi zalbu Ustavnom sudu protiv pojedinacnih akata ili radnji drz. zaštite i unapređivania nacionalne ravnopravnosti. ZASTITAPRAVALS (16) a . b . v-Nacionalno mešovitim ledinicama LS. neposredno ipreko slobodno izabranih predstavnika u jedinicama LS. kojima se onemogucava vrsenje nadleznosti jedinice LS. ureduju poslove i upravljaiu javnim poslovima koji su u njihovoj nadležnosti i od interesa za lokalno stanovništvo. e . dj.Zastitu prava LS mogu traziti i po URS i po ZLS: (TJlorgan odredjen statutom jedinice LS moze da pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti zakona ili dr.manjina osnovan u nacionalno mesovitim jedinicama LS. im)Savet za mediunacionalne odnose sastavljen od predstavnika srpskog naroda i nac.organa ili organa jedinice LS. kojim se povredjuje pravo na lok.Dakle instrument zastite prava na LS prema Zakonu o lokalnoj samoupravi su zahtev za ocenu ustavnosti i zakonitosti i zalba Ustavnom sudu BOSINA POTPITANJA IJKoji su instrwnenti 2)Sta se podrazumeva pod pravom na lokalnu samoupravu 3) Ko osim Ustavnih sudova ocenjuje da li je povredjeno pravo na lokalnu samoupravu 110 . u smislu Zakonao LS. niti jedna nacionalna manjina ne može imati većinu članova saveta. Skupština i izvršni organi jedinice LS su dužni da predloge svih odluka koji se tiču nacionalne ravnopravnosti prethodno dostave na mišljenje savetu. ima pravo da pred Ustavnim sudom pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke ili drugog opsteg akta skupštine iedinice LS ako smatra da su njime neposredno povređena prava pripadnika srpskog naroda i nacionalnih manjina predstavljenih u savetu za medunacionalne odnose i pravo da pod istim uslovima pred Vrhovnim sudom Srbije pokrene postupak za ocenu saglasnosti odluke ili drugog opšteg akta skupštine jedinice LS sa statutom. u granicama zakona. Savet o svojim stavovima i predlozima obaveštava skupštinu jedinice LS koja je duina da se o njima izjasni na prvoj narednqj sednici.

. Saglasno ovom načelu. koji sumedusobno povezani i izmedu koiih su"kompentencije podeliene. ponovo potvrđuje da su sudovi posebna vrsta državnih organa . načelo nezavisnosti sudske vlasti u "sadejstvu" sa vladavinom prava i podelom vlasti. ' *™ ~ / 2 ) N a č e l o samostalnosti i nezavisnosti sudova.. po kome su 'sudovi samostalni i nezavisni u svom radu". 1. predstavlja osnovu organizacije i funkcionisanja sudova. u stvari čini temeljno načelo koje opredeljuje ustavni položaj sudstva_u savremenoj Srbiji. odnosno pojedinaca. smislu ono podrazumeva iedinstvenu organizaciiu sudstva u zemlii. to je načelo vladavine prava. te da "sudsku odluku može preispitati samo nadležni sud. Načela sudstva u Republici Srbiji po Ustavu iz 2006.organa zakonodavne i izvršne vlasti.B. Ovo nacelo 111 . sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije i njena osnovna funkcija se sastoji u sudenju. Ustavno rešenje iz člana 142. pre svega. Ustava. l)načelo jedinstva sudske vlasti. odnosno viših i nižih sudova) ustanovljenazakonom. Samo država utemeljena na vladavini prava. Ova odredba. Sudski sistem. stav 1. tumaci se kao specijalna. opredeljuju sledeća načela. Izričito utvrđivanje ovog načela u Ustavu je od izuzetne važnosti prilikom tumačenja i utvrđivanja značenja i svih drugih odredaba Ustava koje se neposredno Hi posredno odnose na sudsku vlast. Ustava posvećenim načelu podele vlasti stoji i to da se "odnos tri grane vlasti zasniva na ravnoteži i međusobnoj kontroli" (stav 3). u zakonom propisanom postupku".organizaeiono odvoieni od drugih državnih organa . "Sudska vlast nezavisna". Q y N a c e l o jedinstva sudske vlasti. čini mreža sudova (opšte i posebne nadležnbsti.) Ustavu i zakonu". koju sam Ustav definiše kao osnovnu pretpostavku Ustava (clan 3). Tako. ostvaruje se "nezavisnom sudskom vlašću i povinovaniem vlasti fa to znaei i sudske . stav 2. Naeelo samostalnosti sudova izraz je konkretizaciie ustavnog načela o podeli vlasti. 4)načelo javnosti. 5)načelo zbornosti i 6) načelo ucešća građana u vršenju sudske vlasti. U odredbama člana 4. godine Saglasno Ustavu od 2006. a potorn da su sudovi u donošenju svojih odluka oslobodeni od bilo kakvog uticaja sa strane. a nadležnosti razgraničene. N. koje je sada Ustavom i izričito utvrđeno. može da bude garant osnovnih prava i sloboda čoveka. USTAVNA NACELA O SUDOVIMA (12) OSNOVNA USTAVNA NAČELA OD ZNAČAJA ZA SUDSKU VLAST U Prvom dclu Ustava. zajameeno Ustavom. posebna i izdvojena odnosi na položaj sudova u sistemu vlasti. Vladavina prava saglasno Ustavu. godine status (položaj) sudova kao organa državne vlasti. Drugo je načelo podele vlasti utvrđeno u članu 4. Da se radi o odredbi koja svojom eelinom nije primenjiva na odnos sudske vlasti i drugih grana vlasti ilustruju i druga ustavna rešenja u kojima je jasno zapisano "da su sudske odluke obavezne za sve i da ne mogu biti predmet vansudske kontrole". odnosno uplitanja državnih i drugih institucija ili bilo kojih pravnih ili fizičkih lica. a to bi bilo u oštroj suprotnosti sa prineipima nezavisnosti i samostalnosti sudske vlasti. kojima j e povereno vršenje sudske funkcije. izvršnu i sudsku". Prvo.XI SUDOVI 62. 3)načelo legaliteta. U organizacionom.2 Treće je načelo nezavisnostl sudske vlasti. 2)načelo samostalnosti i nezavisnosti. tri su bitna načela koja neposredno opredeljuju položaj sudske vlasti i sudova u Republici Srbiji. "uređenie vlasti u Republici Srbiji počiva na podeli vlasti na zakonodavnu. koji j e samo u načelu uređen Ustavom. Načelo jedinstva sudske vlasti. za zakonodavno uređivanje organizacije i vršenja sudske vlasti. Kao posebna grana državne vlasti. pored ostalog. Ova odredba posmatrana "sama za sebe" mogla bi značiti mogućnost uspostavljanja kontrole nad sudskom vlašću od strane zakonodavne i izvršne vlasti.

Javnost suđeiTja obezbeđuje kvalitetniju raspravu pred sudom. u suđenju učestvuju i gradani (porotnici). Saglasno ovoj odredbi. Načelo javnosti je jedno od najznačajnih garancija nezavisnosti sudstva. Po ZPP nacelo zbomosti je izuzetak. opšteprihvaćenih pravila medunarodnog prava i potvrdenih međunarodnih ugovora".. ne može i ne sme uticati na vršenje sudske vlasti i da se ne može mešati u rad suda. podstiče i širi uverenje u ispravnost i zakonitost sudenja.fi|interesa maloletnika^Tprivatnosti učesnika u postupku. Primena načela javnosti u radu sudova znači da. ali ni bilo ko drugi. Saglasno članu 142. služi kao podstrek sudiji da se bolie priprema za vodenie rasprave. zakona i drugih opštih akata. st. javnost se može isključiti tokom eitavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka samo radi zaštite toksSivrio utvrdenih vrednosti. sudenju mogu prisustvovati i treća lica koja zato imaju interes. po kome se vladavina prava ostvaruje "povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu". pošto se zakonom može odstupiti od kolegiialnog sudenia i predvideti da "u odredenim stvarima sudi sudiia pojedinac". pa i sudske vlasti ustavu i zakonu nema pravne države. Veće "unižim sudovima čini najmanje troje sudija. U suđenju "učestvuju sudije i sudije porotnici na način utvrđen zakonom". odnosno sudija. 112 . odnosno ovlašćenja u odnosu na ljudska i gradanska prava i slobode urvrduiu se ustavom i zakonom. stav 2). itoA a e i o n a l n e bezbednosti^l iavnog reda i morala u demokratskom drultvu. Ustavom je izričito utvrđeno daje "raspravljanje pred sudom javno" i dase može ograničiti samo u skladu s Ustavom (clan 142. pored stranaka i drugih učesnika u postupku pred sudovima. koia se utvrduiu zakonom. pored profesionalnih sudija. jača u moralnom pogledu autoritet suda. Ustav i zakon pravno vezuju sudsku vlast. kao i granice niihove vlasti. poznato je i pod nazivom načelo zbomosti sudenja ili načelo kolegiialnosti. U suštini ovo rešenje predstavlja konkretizaciju principa utvrđenog u članu 3. posebno okrivljenog (jer se dokazi protiv njega moraju javno izneti i pretresti). Sledstveno tome. tj. stav 3). Suđenje u veću treba da bude garancija objektivnosti suda prilikom donosenja sudskih odluka. Ono predstavlja dodatno iemstvo nepristrasnbštTsuda. ^4)'Načelo javnosti. ustavnojepravilo da. Načelo zbomosti sudenja. Ova podredenost suda pravu. i 5). ier obezbeduje da se u sudupotpunije i svestranije utvrdi činjenično stanje na kome će sud zasnovati svoju odluku. Organizaciia i rad sudova. Sastav veća zavisi od vrste suda vrste pravne stvari o koioi se odlučuie. Ovo načelo čini suštinu pravne države. Dakle. stav 2. Bez nezavisnog sudstva nema "pravne države f3}'NačeIo legaliteta (ustavnosti i zakonitosti). To što su sudovi nezavisni u svom radu. ne znači da su apsolutno nezavisni. (6)Načelo učešća građana u suđenju .sistem porote. kao i materijalno pravo na osnovu koga će se rešavati pojedini sudski sporovi. Ustava. Načelo suđenja u veću. štiti procesni položai učesnika u postupku. predstavlja iemstvo da će sudovi biti ustanovliem* i organizovani na ternelju zakona i da će suditi na osnovu i u okviru ustava i važećeg prava. Ustava. stepena suđenia i dr. garantuie poStovanie zakonom predviđenoe postupka. ier bez podredenosti vlasti. bez ikakvih ograničenja.znači da ni jedan nosilac druge državne vlasti. nema apsolutni karakter. s tim štčTsu od ovog pravila moguća odstupania. ali i pravičnog sudenja. Načelo suđenja u veću. sudovi u Republici Srbiji sude''na^snwuJJstava. kada je to predvideno zakonom. 4. U Ustavu Srbije stoji "da je svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije zabranjen" (član 149. s tim da se "zakonom može propisati da u odredenim sudovima i u odredenim stvarima sude samo sudije" (clan 142. služi kao garancija protiv zloupotrebe slobodnog sudijskog uverenja.

koja je utemeljena na naeelu hirearhije. apelacioni sudovi i Vrhovni kasacioni sud. VRSTE SUDOVAURS (1) a .OSNOVNI SUD osniva se za teritoriju grada.Iz ovoga proizilazi da je reč o vertikalnoipodeli strukture sudskog sistema u RS.SUDSKA JEDINICA je samostalna organizaciona jedinica izvan sedišta osnovnog ili privrednog suda.Sudske radnje preduzimaju se u sedištu suda. g . b . uređenje i sastav sudova uređuju se Zakonom o uredienju sudova (ZUR) g . e . v . tako da sudovi opšte nadleznosti rešavaju u svim predmetima. z . osim u onim za koje su nadležni sudovi posebne nadleznosti. koja se osniva za deo teritorjie na koioi se prostire sudska nadležnost.Ova podela ukazuje na horizontalnu strukturu sudskog sistema u RS.Sudska vlast u RS pripada sudovima opšte i posebne nadležnosti.Vrhovni kasacioni sudje najviši sud u RS i njegovo sedište je u Beogradu.VIŠISUD osniva se za podrucje jednog ili vise osnovnih sudova.Sudska jedinica izvan sedišta osnovnog i privrednog suda odreduie se za teritoriju erada.63. viši sudovi. sudovi opšte nadleznosti su osnovni sudovi.SUDSKIDANI su dani u koiima sud trainiie obavlja sudsku funkciju izvan svog sedišta. viši i prekršajni sud mogu izvan svog sedišta održavati sudske dane.samo kad je to zakonom odredeno. u koiima sude i preduzimaiu druge sudske radnie.Osnivanje . Privredni apelacioni sud. ž . a VIŠI SUD za područie iednog ili vise osnovnih sudova. nadležnost. 113 .Ta horizontalna struktura sudskog sistema je od posebnog značaja za osnivanje prvostepenih sudova. odnosno jedne ili vise opština sa podrucia suda. ostali osnovni sudovi imaju od 2 do 10 sudskih jedinica izvan svog sedišta.Prema ZUR.Prema Zakonu o sedištima i podruejima sudova i javnih tužilaštava (ZSPSJT ).Osim Prvog osnovnog suda u Beogrdu i Prvog osnovnog suda u Boru. s obzirom na to da sudovi sude samo one sporove koji spadaju u niihovu nadležnost j . na teritoriji RS postoje 34 osnovna suda.Osnovni sud.Prema URS sudska vlast je jedinstvena na teritoriji RS. d . a izvan sedišta . e .Sudovi posebne nadleznosti su privredni sudovi. s obzirom na to da je opština ili grad osnovna administrativno tritoriialna iedinica prema kojoj se određufe područje prvostepenog suda. organizacija. b . Viši prekršaini sud i Upravni sud. dj .1 sudovi opšte i sudovi posebne nadleznosti su redovni i stalni sudovi. odnosno ledne ili vi§e opština. prekih ili vanrednih sudova i . jer je iskliučena mogućnost osnivatnia privremenih. ž .Podela sudova na sudove opšte i posebne nadleznosti zasniva se na vrsti predmeta za koje je odredjeni sud nadležan. z . v . koja je zasnovana na načelu adekvatnosti. prekršajni sudovi. d . SUDOVI OPŠTE NADLEZNOSTI a . dj .

114 . d . sa sedištern u Beogradu. sa sedištem u Beogradu. j . m . od kojih 2 imaju izvan svog sedištapo dve sudske jedinice. n .APELACIONI SUD osniva se za područje vise viših sudova. j .Prekršajni sud raože imati odeljenje izvan svog sedišta u kojem sudi i preduzima druge sudske radnje.V\s\ ptektlajm sud je neposredno viM sud %%OTekrša'vms\i&.Privredni apelacioni sud je neposredno viši sud za privredni sud.Mesto. u kojem trajno sudi i preduzima ostale sudske tadtvje.PRIVREDNI APELACIONI SUD osniva se za teritoriju Republike Srbiie.U RS postoji 16 privrednih sudova. od kojih samo osam nemaju odeljenja izvan svog sedišta. dan i vreme održavania sudskih dana odreduie predsednik suda.i .VIŠI PREKRSAJNI SUD je sud republiekog ranga. odnosno jedne ili vise opština. 1 područje tri osnovna suda. u skladu sa Sudskim poslovnikom. za vreme kojih sudi i preduzima druge sudske radnje. sa sedištem u Beogradu i odeljenjima u Kragujevcu. a Privredni apelacioni sud je neposredno viši sud za privredni sud. odnosno jedne ili vise opština sa područja suda.U RS postoji 26 viših sudova. sa sedištem u Beogradu. Nišu i Novom Sadu.Može imati odeljenia izvan sedišta. k .Prekršajni sud može izvan svog sedišta da održava sudske dane.Viši sud je neposredno viši sud za osnovni sud kada je to određeno ZUR .PREKRSAJNI SUD osniva se za teritoriju srada. i . odnosno vise opština. o . b . a ostali viši sudovi pokrivaju područje po jednog osnovnog suda. Viši prekršajni sud. z . Upravni sud i apelacioni sud.Viši sud može izvan svog sedišta da održava sudske dane. za vreme kojih sudi i preduzima druge sudske radnje. 1 .om. k .Apelacioni sud je neposredno viši sud za Viši sud i Osnovni sud. g . Nišu i Novom Sadu.VRHOVNIKASACIONISUD je najviši sud « Republici Srbiji. dj .U RS postoje 4 apelaciona suda.Odeljenje izvan sedišta prekršajnog suda odreduje se za teritoriju srada. a 3 privredna suda imaju po jednu sudsku jedinicu u kojoj sude i preduzimaju druge sudske radjne. lj . ž . sa sedištem u Beogradu. SUDOVI POSEBNE NADLEŽNOSTI a .Vrhovni kasacioni sud je neposredno viši sud za Privredni apelacioni sud.Viši prekršajni sud osniva se za teritoriju Republike Srbiie. \ . Kragujevcu.U RS ima 45 prekršajnih sudova.PRIVREDNI SUD osniva se za teritoriju jednog ili vise eradova. v . e . nj . od kijh 6 pokriva područje dva osnovna suda. kao i za pitania unutrašnieg uređenja sudova i primene Zakona o sudijama.

odnosno organa u okviru suda. 5) sporovima povodom zadovoljavanja stambenih potreba na osnovu rada. 2) vodi izvršne i vanparnične postupke za koje nije nadležan neki drugi sud. 2) pružanie građanima pravnepomoćL međunarodne pravne pomoći i vršenje drugih poslova odredenih zakonom.STVARNA nadležnost je pravo i dužnost određenog suda da. b . z . 3) Koji su vanparnicni postupci . nroglasenie nestaloe lica za umrlo. i to u Kragujevcu.Ima odelfenja izvan sedišta.Zakonom se može predvideti koncentracija nadlemosti u određenim vrstama pravnih stvari. Radi se o zakonom odredenom delokrugu poslova u kojem sud može punovažno vršiti sudsku funkciju. 64. Nišu i Novom Sadu u kojima trajno sudi 1 preduzima ostale sudske radnje. Dakle. . 2) radnim sporovima povodom zasnivania.OSNOVNI SUD uprvom stepenu: 1) sudi za krivična dela za koja je kao glavna kazna predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do deset i deset godina.Sudski poslovnik donosi ministar nadležan za pravosuđe. postojanja i prestanka radnog odnosa. sastavlianie i overa testamenta. 3) sporovima o pravima. obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa. v . m . NADLEZNOST OSNOVNIH SUDOVA (13) a .FUNKCIONALNA nadležnost je pravo i dužnost određenog suda. 2)Ko donosi akt o 6 unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u sudu -predsednik suda. ako za pojedine od njih nije nadležan drugi sud. u kojima bi postupali samo neki osnovni sudovi sa područja istog višeg suda. odnosno između različitih sudova. ostavninski postupak kaoposebni. dj .Osnovni sud u prvom stepenu: 1) sudi u srađanskopravnim sporovima. zakliucivanje ugovora o dozivotnom izdrzavanju. postupakza ođrediivanie naknade za eksproprisanu nepokretnost. g . uredienie media.lj .polaganje stvari u sudski depozit.Osnovni sud u prvom stepenu sudi u: 1) stambenim sporovima. e . d .UPRAVNI SUD osniva se za teritoriju Republike Srbije.lisenie poslovne sposobnosti. da sprovede odredeni deo postupka ili obavi poiedine poslove u vezi sa odredenom pravnom stvari.Spljašnja organizacija sudova vezuje se za sudsku nadležnost. Sudi na osnovu zakona o 115 .U FUNKCIONALNU NADLEZNOST osnovnog suda spada: 1) odlučivanje o molbi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za krivična dela iz svoje nadležnosti.MESNA nadležnost je pravo i dužnost stvarno nadležnog suda da na određenoj teritoriji vrši sudsku funkciiu. 4) sporovima o naknadi šteie koiii zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom. sa sedištem u Beogradu. sudska funkcija se raspodeljuje između različitih organa u okviru istog suda. u zavisnosti od prirode spora. sudi u prvom stepenu. i . ako za pojedina od njih nije nadležan drugi sud. BOSINA POTPITANJA l)Ko donosi poslovmk o radu sudova . uz prethodno pribavlieno mišlienie predsednika Vrhovnos kasacionoz suda. ž . davanie dozvole za stupanje u brak.SUDSKA NAĐL1ŽNOST je pravo i dužnost jednog suda da raspravi odredjenu pravnu stvar.

(4) pozivanie na nasilnu promenu ustavnog uređenjafŠ] izazivanie nacionalne. sudi i za-^Uj pranje novca. sud@ za KD protiv Vojske Srbiie.Viši sud u prvom stepenu u gradjanskim stvarima sudi u: 1) gradanskopravnim gcM sporovima kad vrednost predmeta spora omogućuje iziavljivanie reviziie. ako spor niie rešen pred arbitražom. s obzirom na to da je vođenje evidencija odredbom člana 14 Zakona o državnoj upravi svrstano u izvršne poslove. u okviru svoje STVARNE NADLEŽNOSTI.vanparnicnom yostupku. žigova i oznaka geografskog porekla ako nije nadležan drugi sud. 3) u sporovima o autorskim i srodnim pravima.^) ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaia.U okviru svoje FUNKCIONALNE NADLEŽNOSTI Viši sud uprvom stepenu odlučuje o: CU moibi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za krivična dela iz svoie nadležnostij?! o zahtevima za rehabilitaciiu{3|o zabrani rasturanja štampe i sirenia informacija sredstvima iavnog informisania z .Sudi u krivičnom postupku prema maloletnicima. 9) povredu ugleda Republike Srbiie.Nadalje.(ffl kršenje zakona od strane sudije.VIŠI SUD uprvom stepenu.Takode. u okviru svoje FUNKCIONALNE instancione NADLEZNOSTI odlučujeo žaTSamana odluke osnovnih sudova o(jj određivaniu mera obezbeđenia prisustva okrivljenog/Zl o žalbama na odluke osnovnih sudova koje su donete u skraćenom krivičnom postupku/5/) o žalbama na rešenja osnovnih sudova u gradanskopravnim sporovlmaj^Jna presude osnovnih sudova u sporovima male 116 . e . g .Sudi i u upravnim sporovima povodom matične evidenciie. rasne i verske mržnie i netrpeliivostižfćlpovredu teritoriialnog suverenitetasffludruživanje radi rotivustavne dejatnostij^organizovanjej podsticanje na izvršenje genocida i ratnih zločina. (^6) silovanje.Viši sud u drugom stepenu.y . 3) obaveznog sociialnog osiguranja.r-ttS-"""^ d . 4) u sporovima o zaštiti i upotrebi pronalazaka. javnog tužioca i njegovog zjjpenika. u krivičnim p ■„?***' stvarima sudi zajfljkrivična dela ( KD) za kojaje kao glavna kazna predvidena kazna *>„*>zatvora preko deset godina.Pored ovoga. l7 b ^ b . * 2) kolektivnih ugovora. ž . uzoraka. ĆL2) odavanie službene taine. 2) u sporovima o osporavanju ili utvrđivanju očinsrva i materinstva. ako nije nadležan drugi sud. . ako nije nadležan drugi sud.nQ1 povredu ugleda strane države III medunarodne organizacije.u krivičnim stvarima. Viši sud u prvom stepenu. NADLEZNOST VISEG SUDA (6) a . u prvom stepenu sudi * radnim sporovima povodom: 1) štrajka. 4) izbora i razrešenja organa pravnih lica.||5j ubistvo na mah. 5) u sporovima o obiavliivaniu ispravke informaciie i odgovora na informaciiu i 6) naknadi štete u vezi sa obiavliivaniem informaciie dj . modela. -><x5 a. 65.0podavanie državne taine. a napitanja kofa nisu regulisana ovim zakonom shodno se primeniuju odredbe ZPP-a.

dj -(§)U sporovima koji proizlaze iz primeneZakona o privrednim drmtvima ili primene drugih propisa o organizaciii i statusu privrednih subiekata^fl kao i u sporovima o primeni propisa o privatizacijL e -£f|) U sporovima o siranim ulaeaniima. odnosno između privrednih subiekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subiekata.vrednosti^5)]o žalbama na rešenia osnovnih sudova u izvršnim i vanparničnim postupeima. g . izuzev sporova o prevmu p utnika. Hsova i oznaka seosrafskoe porekla. plovidbi na moru i unuirašn/im vodama i sporovima u kojima se primenjuju plovidbeno i vazduhoplovno pravo.Prvostepena STVARNA NADLEZNOST privrednog suda obuhvata sudenja u privrednim sporovima i u privrednoprestupnim sporovima b .@ U sporovima povodom izvršenja i obezbeđenja iz nadleznosti privrednih sudova. ako za to nije nadležan drugi sud. v -((3)1 U sporovima o autorskim i srodnim pravima i zaštiti i upotrebi pronalazaka. NADLEZNOST PRIVREDNOG SUDA (12) a .Vrši i druge poslove odredene zakonora. tzv. j . pa i kad ie u navedenim sporovima iedna od stranaka fizičko lice ako ie sa strankom u odnosu rnateriialnog suparničarstva. k . modela. i . 4)Kada odlucuje u upravnim stvarima 66. pa i kad ie u navedenim sporovima iedna od stranaka fizičko lice. a kad trgovinski sud-kad spor nastane između 1) domaćih i stranih privrednih društava. z . ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparničarstva.U PRIVREDNIM SPOROVIMA sudi u sprovimajf^) između domaćih i stranih privrednih društava. 1 . a kadsu subiekti spora iz oblasti autorskos prava fizička lica rešava ih viši sud. 2) Kadaje nadlezan viši sud za sporove iz oblasti autorskog prava. kad odnosni sporovi nastanu između privrednih subiekata. privrednih subiekata. zadruga ipreduzetnika i niihovih asociiaciia tzv.Izvršava krivičnu presudu inostranos suda. 3) Koja KD su u njegovoj nadleznosti. lj .Odlučuje o sukobu nadležnosti osnovnih sudova sa svog područja.| f 0 | o zaMti firme: 117 . preduzeća.p ) U sporovima povodom odluka izabranih sudova samo kad su donete u sporovima nastalim između privrednih subjekata.Viši sud vodi postupak za izdavanie okrivljenih i osuđenih lica. d . uzoraka. 2) privrednih subiekata i drugih pravnih lica u obavlianiu delatnosti privrednih subiekata. preduzeća.Odlueuje o priznanju i izvršenju stranih sudskih i arbitražnih odluka. BOSINA POTPITANJA 1) U kojim sporovima sudi u prvom stepenu u parnici. odnosno izmedu privrednih subiekata i drugih pravnih lica u obavlianiu delatnosti privrednih subiekata. kao zajednički neposredno viši sud. zadruga i preduzetnika i niihovih asociiaciia. ž -{f| U sporovima o brodovima i vazduhoplovima.privrednih subjekataii) u sporovima koji nastanu između privrednih subjekata i drusih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subiekata.

odnosno izmedu privrednih subiekata i drugih pravnih liea u obavlianiu delatnosti privrednih subiekata.PP. 9)Da li ce se nadleznosti privrednog suda Siriti ili sužavati .resistrator Asenciie za privredne rezistre . Privredni apelacioni sud je funkeionalno nadležan da odlučuje o sukobu nadleznosti i o prenosenju nadlelnosti privrednih sudova. 118 .Takode. fakulteta.Vodi vanpamime postwke koii proizlaze iz primene Zakona o privrednim društvima. lj .Privredni apelacioni sud. 5) Kad ce resavati sporove iz oblasti autorskog prava. predstavništva. Skola. ovaj sud je nadležan za određivanje i sprovođenfe izvršenja.U okviru svoje FUNKCIONALNE NADLEZNOSTI.Odlueuje o prestanku zaštitne mere ili pravne posiedice osude za privredne prestupe iz svoje nadleznosti. 3)Koje sporove trgovinski sud resava bez obzira na to ko su stranke u sporu tj. 8) Ko se upisuje u registar . preduzetnici.Određuie ž sprovodi izvršenie i obezbeđuie odluke privrednih sudova. u okviru svoje FUNKCIONALNE NADLEZNOSTI odlučuje o ialbama na odluke privrednih sudova i drugih organa.(m povodom upisa u sudski resistor: j -(pty povodom siečaja i likvidaciie. ako za to nije nadležan drugi ormniu)>stečaia i reorsanizaciie. banke.privredne subjekte ili druga pravna liea. rn . p . ni . n -.U PRIVREDNOPRESTUPNIM stvarima Privredni sud u' prvom\ stepenu nadležan je za odlučivanje o privrednim prestupima 1 . 4)Koje su mu ostale nadleznosti.Privredni sud vrši i druge poslove određene zakonom. Privredni sud uprvom stepenu nadležan je za vođenie postupka:<Qy za tmis u sudski resistor pravnih lica i drugih subiekata.Qdlucuje o priznan/u i izvršen/u stranih sudskih i arbitražnih odluka donetih u sporovima nastalim izmedju privrednih subiekata. k . 7) Ko vrsi upis u registar . BOSINA POTPITANJA l)Kada odlucuje uprvom stepenu. a odluke izabranih sudova samo kad su donete u sporovima nastalim između privrednih subiekata. osieuravaiuca drustva.SUŽAVATIZBOG MEDIJACIJE! 67. u skladu sa zakonom.. b ' ^ a k o a e .u stvarima određenim zakonom. 6) Ko se registruje u privrednom sudu . o .ustanove poput apoteka. Subjekti. 2)Ukojim sporovima je nadležan.i . odnosno izmedu privrednih subiekata i drugih pravnih lica u obavlianiu delatnosti privrednih subiekata. v ~ Uivrđuie pravne slavove radi jedinstvene primene zakona iz nadleznosti privrednih sudova i vrši druge poslove određene zakonom. NADLEZNOST PRIVREDNOG APELACIONOG SUDA (8) a . na osnovu verodostoinih isprava kada se odnose na. Odrettuje i sorovodi izvršenie i obezbeđenje na brodovima i vazduhoplovima. BOSINA POTPITANJA l)Kada sudi u privrednim sprovima sudi u sporovima koji nastanu između kojih subjekata. r .

u okviru svoje STVARNE NADLEZNOSTI.Takode. v . u okviru svoje funkcionalne nadležnosti. rečje o pravnosnažnim odlukama kako sudova opšte. odlučuje o sukobu nadleznosti niuh sudova sa svog područja. 119 . NADLEŽNOST PREKRŠAJNOG SUDA a .Ako zakonom nije drukčije određeno. odlueuje i u drugim stvarima odredenim zakonom. g-Dakle. g . d . d . g . b . ako za odlučivanje nije nadležan viši sud.Vrši druge poslove određene zakonom. ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud.Vrši i druge poslove određene zakonom. Vrhovni kasacioni sud o pravnim sredstvima odlučuje u veeu od troje sudiia.PREKRŠAJNI SUD. 69. ako za to nije nadležan organ uprave. s obzirom na to da je Vrhovni kasacioni sud neposredno viši sud za Privredni apelacioni sud. dj .Apelacioni sud.Odlučuje o jalbama na odluke koje u prekršainom postupku donose organi uprave i vrši druge poslove odredene zakonom. tako i sudova posebne nadleznosti. b . starajući se tako o pravilnoj primeni prava. što je jedna od NADLEŽNOSTI ovoga suda IZVAN SUBENJA. v . ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud^f} na presude osnovnih sudova u srađanskopravnim sporovima.Apelacioni sud je FUNKCIONALNO NADLEŽAN da kao instancioni sud odlučuje o žalbama na odluke/ljjviših sudovas^fl osnovnih sudova u krivičnom postupku.Vrhovni kasacioni sud odlueuie o vanrednim pravnim sredstvima izjavljenim na odluke sudova Republike Srbile. Upravni sud i apelacioni sud. NADLEZNOST VRHOVNOG KASACIONOG SUDA (10) a .Jednoobraznu primenu prava Vrhovni kasacioni sud ostvaruje i utvrđivaniem načelnih pravnih stavova. NADLEŽNOST APELACIONOG SUDA (10) a . b . 70.VIŠI PREKRŠAJNI SUD odlučuje o ialbama na odluke prekršainih sudova. v .68.U okviru svoje FUNKCIONALNE NADLEŽNOSTI odlučuje off) sukobu nadleznosti prekršajnih sudova.FUNKCIONALNA NADLEZNOST Vrhovnog kasacionog suda usmerena je na ostvarenje pravilne i jednoobrazne primene prava.Odlučuje o prenošenfu nadleznosti osnovnih i viših sudova kada su ti sudovi sprečeni ili ne mogu da postupaju u nekoj pravnoj stvari. Viši prekršajni sud. kao i ofS) prenošeniu mesne nadležnosti prekršajnžh sudova. uprvom stepenu sudi u prekršajnim postupeima.

Odluka Veća može biti objavljena u sredstvima javnog informisanja samo izuzetno. Vrhovni kasacioni sud odiučuje ođjisukobu nadležnosti između sudova. Vrhovni sud Srbije je dužan da reši sporno pravno pitanje u roku do 90 dana od dana prijema zahteva.Imenuie sudije Ustavnog suda.Vrhovni sud Srbije odlučuje o zahtevu za reiavanje spornog pravnog pitanja po pravilima postupka za usvajanje pravnih stavova Ne bi trebalo ovo viSe da pita. 5) Moze li bid ponovo reizabran -iedino on ne moze Q.Veliko personalno veće čini devet sudija Vrhovnog suda Srbije sa najdužim sudijskim stažom .@inastupaniem zakonom propisanih uslova za prestanak sudi'iske funkcije i 1 iffl razreseniem iz zakonom propisanih razloga za razrešenje predsednika suda. BOSINA POTPITANJA 1) Nadležnosti Vrhovnog kasacionog suda u suđenju i izvan suđenja.Daje mišljenje o kandidatu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda i vrši druge nadležnosti određene zakonom. pokrenuti postupak pred Vrhovnim sudom Srbije radi rešavanja spornog pravnog pitanja. i . b .Predsednik Vrhovnog kasacionog suda bira se na period od 5 godina i ne maze biti ponovo biran (jedino kod njega ne postoji mogućnost reizbora ). j . bira NS. Način rada i odlueivanja ovog tela propisan je Poslovnikom Velikoe personalnoe veća. u skladu sa zakonom. a sta prethodno pjtanie .) a . a po pribavlienom mišljeniu opšte sednice VrhovnogTasacionog suda i nadležnog odbora Narodne skupštine. Gradanskog i Upravnog odeljenja. ako za odlučivanje nije nadležan drugi sud. ali za svaki slučai pročitati!!!!!!!! ) . pri čemu odluku o razrešenju donosi na predlog Visokog saveta sudstva. Predsednika veea biraju članovi među sobom.po tri sudije iz Krivičnog. kada postoje naročito opravdani razlozi. z .Ko cini veliko personalno vece.Sta ie sporno. IZBOR I RAZRESENJE PREDSEDNIKA VRHOVNOG KASACIONOG SUDA ( najčešće ne pita kao posebno pitanje. po službenoj dužnosti ili na predlog stranke. Veće je nadležno za utvrdivanje razloga za prestanak sudijske dužnosti. g . ukoliko se o tome saglase predsednik Vrhovnog suda Srbije i predsednik Veća.e . vise kao potpitanje!!!. prvostepeni sud će.Predsedniku Vrhovnog kasacionog suda prestaje funkcija pre isteka vremena na kojeje izabran:(y na njegov zahtev.Predsednika Vrhovnog kasacionog suda. v . čiji je mandat dve godine.Razmaira primenu zakona i drugih propisa i rad sudova. odnosno utvrđivanje navršenja radnog veka i razloga za razrešenje sudije (clan 56 Zakona o sudiiama. 2. Veće utvrđuje činjenice i odlučuje u postupku koji je zatvoren za javnost.Odliike Vrhovnog kasacionog suda bitrte za praksu sudova i svi načelni pravni stavovi obiavliuiu se u posebnoj zbirci. Ako Vrhovni sud Srbije odluči da rešava sporno pravno pitanje odluku o tome objaviće u Biltenu Vrhovnog suda Srbije ili na drugi pogodan nadin. 2) Ko predlaze predsednika Vrhovnog kasacionog suda. 3) Ko daje misljenje. zakona koji prestaje da vazi od januara).Kad u postupku pred prvostepenim sudom u većem broju predmeta postoji potreba da se zauzme stav o spomom pravnom pitanju kojeje od prejudicijelnog značaja za odlučivanje o predmetu postupka~pre3 prvostepehim sudovima. ž . na predlog Visokog saveta sudstva. kao i o/zj prenoseniu nadležnosli sudova radi lakšeg vođenja postupka ili drugih važnih razloga. 4) Ko ga bira i na koliko godina.Odluku o prestanku funkciie predsednika Vrhovnog kasacionog suda donosi NS.Nadalje.

odeljenje za statusne sporove i odelienje sudske prakse./fldaie se 121 .SUDSKA ODEUENJA postoje u sudovima u koiima vise veća ili sudiia poiedinaca postupa u istoi pravnoi oblasti.Odeljenja apelacionog suda.ODELJINJE SUDSK1 PRAKSE postoji u sudu s većim brojem sudija. odeljenje za izvršenje. postavlia predsednik suda. sudijske pomoćnike i sudijske pripravnike o pravnim shvatanjima sudova.Zajedničku sednicu sazivaju zajedno predsednici odelienia ili predsednik suda. z .U poiedinim višim i apelacionim sudovima mogu se obrazovati odelienia za krivična dela protiv Voiske Srbiie.Na sednici sudskog odeljenja razmatra se rad odeljeniafpravna pitaniafnačini pobolisania rada i stručnosti sudija.Odeljenje sudske prakse prati i proučava praksu sudova i medunarodnih sudskih organa i obaveštava sudije.71. v . o . Privrednog apelaeionog suda i Višeg prekršajnog suda razmatraju i pitanja važna za rad područnih sudova. ako te poslove obavljaju najmanje trojica sudija. sudijskih pomoćnika i sudijskih pripravnika i druga pitanja od znaeaja za odeljenje e . i -. g -U tim sudovima može se obrazovaltodelienie za radne sporove.-55. a .Odeljenjem sudske prakse rukovodi sudija koga određuie predsednik suda.Prilikom glasania na zajedničkoj sednici potrebno je da se za zaiednički stav izjasni većina članova svakog odelienia. k . Ij . j . a njome rukovodi predsednik suda ili predsednik odelienia u čijem je delokrugu pitanje koje se razmatra. SUDSKA ODELENJA I SEDNICE SVIH SUDIJA Str53. ratnih zloeina i visokotehnološkog kriminala. m . za krivična dela organizovanog kriminala.om. Niega.U sudovima sa većim broiem veća i sudija pojedinaca koii postupaiu u istoi pravnoi oblasti obrazuje se krivično i građansko odeljenie. nj . 1 ^ b . Predsednik suda uvek može da učestvuje u radu i odlučivanju sednice odeljenja dj . u skladu sa ZUS .Sudsko odeljenje odlučuie na sednici.. CS C _ _ _ ^ . 1 . po pnbavljenom misljenju sudija odeljenja.I. u skladu sa Sudskim poslovnikom.Na sednici svih sudiiaiQV'razmatraiu se izveštaii o radu suda i sudiiajŽjodlučuje se o pokretanju posfupaka za ocenu ustavnosti i zakonitosti propisa i drugih opštih akataiW razmatra seprimenapropisa koiima se uređuiu pitania izdelokruga sudova.G.SEDNICA SVIH SUDIJA je organizaciona jedinica u sudu koju čine sva veća i sve sudije jednog suda.ZAJEDNIČKA SEDNICA ODELJENJA je organizaciona iedinica u sudu koja se saziva kad ie za razmatranie pravnog pitania potrebna saraditja najmanie dva odelienia.Sudskim odeliemem rukovodi predsednik odeljenja. d . Uvišim i apelacionim sudovima postoje odelienia za krivične postupke protiv maloletnika i za radne sporove. koju mogu sazvati predsednik odelienia ili predsednik suda. i . n .

mišljenje o kandidatima TJO. sudije i sudije porotnike iQ/odlucuje o drugim pitanjima važnim za ceo sud p - Sednicu svih sudija saziva Predsednik suda po svojoj inicijativi, na predlog odeljenja ili na predlog najmanje 1/3 svih sudija. r - Sednicom svih sudija rukovodi Predsednik suda i na njoj se može odlučivati ako ioi prisustvuje vise odpofovine sudija. s - Ako je o nekom pitanju potrebno da se glasa, po pravilu se glasajavno. t - Odluke se donose večinom slasova prisutnih sudija.

72. OPSTA SEDNICA VRHOVNOG KASACIONOG SUDA (5 +)
Str55.-57G.I.

A - Vrhovni kasacioni sud može imati odeljenia. čiji se broj određuje u skladu sa Poslovnikom o uređenju i radu Vrhovnog kasacionog suda. B - SEDNICU ODELJENJA saziva predsednik odelienia po sopstvenoi inicijativi, na zahtev predsednika suda, ili na zahtev iednog od veća u odeljenju. V - Sednica odeljenja saziva se i akoyj između pojedinih veea nastane nesaglasnost u primeni propisa ihjfJJ ako jedno veće odstupi od pravnog shvatanja prihvaćenog u svojoj praksi ili od pravnog shvatanja koie su prihvatila sva yeea. G - Radom sednice odeljenja rukovodi predsednik odelienia. D - N a sedniei odeljenja Vrhovnog kasacionog suda razmatraju se pitanja iz delokruga sudskih odelienia. Dj - Odluka je doneta kada za nu glasa većina od ukupnog broja sudija odelienia. e - Pravno shvatanie usvoieno na sednici odelienia obavezuje sva veća u sastavu odeljenja. ž - OPŠTA SEDNICA Vrhovnog kasacionog suda je organizaciona iedinica. koju čine predsednik i sudije Vrhovnog kasacionog suda. Z - Opštu sednicu saziva predsednik suda. po potrebi, odnosno na zahtev sudskog odeljenja ili najmanje trećine svih sudija. I - Opšta sednica saziva se i_kad:^))između veća iz razlieitih odelienja ili između različitih odelienia nastane nesaelasnost u primeni propisa/P'kad se u iednom odelieniu odstupi od načelnog pravnog stava i l i ^ kada na sedniei odelienia ne moie da se usvoii pravno shvatanie. J - Opštom sednicom rukovqdi predsednik Vrhovnog kasacionog suda. K - Na opštoj sednici Vrhovnog kasacionog suda^tj usvajaju se naeelni pravni stavovi;fđ}h razmatra se primena zakona i drugih propisa i rad sudovaffl'imeH«/« se sudije Ustavnog suda^idaje se mišljenje o kandidatu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda jffi) donosi se Poslovnik o uređenju i radu Vrhovnog kasacionog suda ^fpvrše se drugi poslovi odredeni zakonom i Poslovnikom o uređenju i radu Vrhovnog kasacionog suda. I - Opšta sednica razmatra i ostala pitanja iz delokruga sednice svih sudija. Li - Za punovažno odlueivanje na Opštoj sednici potrebno ie učešće večine sudija od ukupnog broja sudija.

M - Odluke se donose većinom glasova prisutnih sudija Vrhovnog kasacionog suda n - Načelni pravni stav usvojen na Opštoj sednici obavezuje sva veća i odeljenja Vrhovnog kasacionog suda i može da se izmeni samo na Opštoj sednici. BOSINA POTPITANJA 1) O cemu odlucuje u opstoj sednici, 2) Koji pravni lekje moguc protiv odluka ovog suda - ZALBA USTAVNOMSUDU!

73. VISOKI SAVET SUDSTVA (13) a - Visoki Savet sudstva (Savet) je nezavisan i samostalan organ koji obezbeduje i garantuie nezavisnost i samostalnost sudova i sudija. sa sedištem u Beogradu. b - Savet ima 11 članova, pri čemu su 3 člana -predsednik Vrhovnog kasacionog suda (VKS) . ministar nadležan za pravosuđe i predsednik nadležnog ođbora NS članovipo poloja'^u. v - Ostalih osam članova su izborni članovi, šest sudija sa stalnom sudijskom funkcijom od koiih je najmanie jedan sa teritoriie AP i i dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci. od kojihje jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta. g - PredsednikVrhovnog kasacionog suda je uiedno i predsednik Saveta, predstaviia ga i rukovodi niegovim radom. d - Član Saveta, uživa i m u n i t e t kao s u d i i a . Što znači dane može bitepozvan na odgovornost za izraženo mišlienie ili glasanje prilikom donošenja odluka Saveta. dj - Uz to on ne može biti jišen slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u obavljanju funkcije člana Saveta bez odobrenja Saveta. e -Mandat članova Saveta trajepet g o d i n a , osim za članove po položaju. čiii mandat traie dok im traje osnovna funkciia. ž - Izborni članovi Saveta mogu biti ponovo birani, ali ne uzastopno. i - Za vreme trajanja mandata, sudija koji je clan Saveta ne može biti biran za sudiju drugog suda. j - U okviru svojih N A D L E Ž N O S T I Savet izmedju ostalogi^T) bira sudife za tmmo obavlianie sudijske funkcijeluVodlučuie o nmstanku sudijske fimkcijeiu)"predlaie NS kandidate za izbor sudiia prilikom vrvos izbora na sudijskufunkcijuštpredlaže NS izbor i razrešeniepredsednika VKS ipredsednika suda;(S)predlaže VKS kandidate za sudife Ustavnossuda;(£) imenuie sudije porotnike: (1i) odlučuje o premeštaju, upućivanju i prigovoru o udaljenju sudiiajfflodlučuie o nespofivosti vršenja drugih službi i poslova scLsudifskom funkcifom^odlmme u postupku vrednovania rada sudija i predsednika suda;(|oJ daje saglasnost na program stalne obuke za sudije i zaposlene u sudovima i vrši nadzor nad njegovim sprovodenjem; (FT) utvrdjivanje programa pocetne obuke za sudije,^) daie mišlfenje o izmenama postofećih ili donoseniu novih zakona koii ureduiu položai sudiia, organizaciiu i postupanje sudova, kao i drugih zakona od značajaza obavljanje sudijske funkcije(l^ određuieJamj sudiia i sudiia porotnika za svaki sud^Q^ podnosi godišnii izyeitai o svom radu NS i(!5l[obaveštaya javnost o svom radin^ obavlfaposlovepravosudne uprave izsvoie nadležnostuVnodlučufe o pitaniima imunitetasudifa ičlanova Saveta:/fl$)odluču\f2 o postoianju uslova zanaknadu štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada sudije;
123

k - Savet radi u sednici koju, po sopstvenoj inicijativi ili na predlog najmanje 3 člana Saveta, saziva predsednik, a za održavanje sednica je potrebno prisustvo najmanje 6 članova. Ona može po odluci Saveta biti javna. I - Odluke Saveta donose se većinom glasova svih članova i moraju uvek biti obrazložene, kada je protiv njih dozvoljen pravni lek i kada je to zakonom i Poslovnikom propisano.
1 JLi Jo %J Jtv

lj - Izborne članove Saveta bira NS napredlog ovlašćenih predlagaca. m - Ovlaščenipredlagač za izborne članove Saveta iz reda sudija je Savet. n - Ovlašćeni predlagač za izbornog člana Saveta iz reda advokata je Advokatska komora Srbiie. nj - Kandidateza izbornog člana Saveta iz reda profesora pravnog fakulteta predlaže zaiednička sednica dekana pravnih fakulteta u RS, o - Prilikom izbrnog izbora kandidata za članove Saveta iz reda sudija neophodno je da jedan bude iz VKS, Priv. apelacionog suda i Upravnog suda; po jedaniz^pelacionih sudova; viših i prjvrednih sudova; osnovnih sudova; prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda; i jedan sa teritorije AP. ' p - Kandidat za izbornog člana Saveta iz reda sudiia može da obavlja sudijsku funkciju najmanje 7 godina, a izuzetno ako je iz reda prekršajnih sudova i Višeg prekršainog suda dovoljno je da ima najmanje 7 godina rad. iskustva u pravnoi struci, posle položenog pravosudnog ispita. r - Status kandidata stiče sudiia koga predioži sednica svih sudiia jednog ili vise sudova prema vrsti i stepenu suda, odnosno suda sa teritonje APu kbjimaon vrši sud.funkciju. Izuzetno za sticanje statusa kandidata za izbornog člana Saveta iz reda sudija VKS. Višeg prekrs.. Priv. apelacionog suda i Upravnog suda nije potreban predlog Opšte sednice, odnosno sednice svih sudija, već se status kandidata stiee prijavom. s - Predsednik suda ne može biti kandidat za izbor u Savet. t - Sudije biraju kandidate za Savet tajnim glasanjem s tim da svako glasa za kandidata sa liste kandidata vrste, odnosno stepena suda u kojem vrši sud. funkciju. Pored toga sudija sa teritorije AP, pored liste kandidata, glasa i za listu kandidata za sudove sa teritorije AP. ć - Ako izborni clan Saveta bez opravdanog razloga ne stupi na funkciiu u roku od 30 dana od dana izbora u NS, smatrace se da nije ni izabran i posle toga Savet organizuje ponovljene izbore od 60 dana. PRESTANAK FUNKCIJE u - Članovima po položaju prestaje funkcija u Savetu kada im prestane funkcija po osnovu koie su postali članovi Saveta. i-Izbornim članovima prestaje funkcija u Saveti^l| trainim gubitkom radne sposobnosti za obavljanje funkcije člana SavetajfSlostavkorn na članstvo u Savetu.Oistekom mandata iff!' razrešeniem. * h - Izbornim - članovima Saveta iz reda sudija prestaje funkcija u Savetu i prestankom sudiiske funkciie. članovima iz reda advokata brisaniem iz hnenika advokata. a članovima iz reda profesora prestankom zvania profesora pravnog fakulteta. c - Izborni clan Saveta se razrešava funkcije pre isteka vremena na kojeje izabran ako funkciiu člana Saveta ne vrši u skladu sa Ustavom i zakonom i ako bude osuđen za krivično del o na bezuslovnu kaznu zatvora, odnosno za krivično delo koie ga čini nedostoinirn za vršenje funkcije člana Saveta.

Savet će u roku od 7 danapo prijemu inicijative oceniti verovatnost razloga zbog kojeg se razrešenje traži i ako bceni da razlozi za razrešenje nisu učinjeni verovatnim.Odluku o razrešeniu.Sudsku upravu čineposlovi koji služe VRŠEN JU SUDSKE VLASTL pre svega: 4 uredivanje unutrašnieg poslovania u sudu^ozivanje i rasporedivanje sudiia porotnika. na osnovu odluke sednice svih sudija. w . odnosno profesora pravnog fakulteta mogu podneti njihovi ovlašćeni predlagači. x . donosi Narodna skupstma dž .č . ali ne i ustavna zalba. Protiv odlukafogtela niie bio dopusten upravni spor 6) Kojipravni lekse maze ulozitiprotiv odluke ovoga tela .poslove.Kad stranka ili drugi učesnik u postupku podnesuJERIIIJŽBU.Predsednik suda obezbeđuje zakonitost. stara se o održavaniu nezavisnosti sudiia i ugledu suda i vrši druge poslove određene zakonom i Sudskim poslovnikom.Predsednik suda predstavlia sud.samo zalba ustavnom sudu. red i tačnost u sudu. 3 poslovi vezani za stalne sudske veštake i tumače^razmatranje pritužbi i predstavki.Kada prihvati iniciiativu Savetće. odreduie branioce po službenoj dužnosti po azbučnom redu sa liste advokata koje dostavlja advokatska komora..^vodenje statistika i izrada izveštaianzvršenje krivičnih i prekršajnih sankciia. sudiie porotnike i dr. da se o navodima iniciiative iziasni. 74. y -Odluku o pokretanju postupka razrešenja donosi Savet u roku od 15 dana od prijema iniđjatTve iitom Odlukom može se izreći i mera udaljenja do okončanja postupka za razrešenje. g. a iz reda advokata. ^ . predsednik suda dužan je da je razmotri i da o njenoj osnovanosti i preduzetim merama obavesti podnosioca pritužbe.?finansiisko i materiialno poslovanie suda i overa isprava namenjenih upotrebi u inostranstvu. rukovodi sudskom upravom i odgovoran ie za pravilan i blaeovremen rad suda. Sudska uprava detaljnije se ureduje Sudskim poslovnikom. PREDSEDNIK SUDA b . SUDSKA UPRAVA U RS (3) a .Iniciiativu za razrešenje izbornog člana Saveta može podneti svaki član Saveta. v . zamenike JT. i tada se clan Saveta se obavezno udaljuje do donošenja odluke NS. Savet će pismeno obavestiti podnosioca da jnicijativa nije prihvaćena.Izbornorn članu će se omogućiti da se iziasni o svim navodima od značaja za donošenje odluke o razrešenju. 5) Razlika izmedju visokog saveta sudstva i nekadasnjeg visokog saveta pravosudia-osim razlike u nazivu. omogućiti članu Saveta eye se razresenje inicira.Predlog za razrešenie Savet donosi u roku od 30 dana od danapokretania postupka. predlasaoie NS iavne tuzioce. BOSJNA POTPITANJA 1) Sastav 2)Delokrug 3) Izbor 4) Koliko im traje rnandat. a posebno iz reda sudija može podneti i predsednik bilo kog suda. . nalaže otklanjanie nepravilnosti i sprečava odugovlačenje u radu. š . imao ie vise clanova -13 od koga su dva bila iavna tvzioca. pre donošenia odluke o pokretanju postupka.

Ako je pritužba podneta preko ministarstva nadležnog za pravosuđe. opremaniu i 126 .Predsednik neposredno višeg suda može naložiti neposredaiyiiid u rad nižeg suda. 75. d .Predsednik neposredno viieg suda ima pravo da NADZIRE sudsku upravu nižeg suda.Poiedine poslove sudske uprave predsednik suda rnože poveriti zameniku predsednika suda ili predsednicima odeljenra. g .Poslove pravosudne uprave vrše Visoki savet sudstva i ministarstvo nadležno za pravosuđe. i .Sud ima SEKRETARA suda. e . k .Pravosudna uprava se stara o sprovođeniu zakona i drugih propisa u vezi sa uređenjem i radom sudova.Sud ima jednog ili vise ZAMENIKA predsednika suda. PRAVOSUDNAUPRAVAURS (15) a . kao i sve podatke o radu. višeg suda ili Visokog saveta sudstva. a sve u roku od 15 dana od dana prijema pritužbe. OVLAŠĆENJA PREDSEDNIKA NEPOSREDNO VIŠEG SUDA j . v . kao i da pri nečinjenju predsednika nižeg suda PONESE AKTE iz njegovog delokruga.Poslovi pravosudne uprave koje vrši VISOKI SA VET SUDSTVA su:1utvrdivanie opštih smernica za unutrašnje uredenje sudovafvođenje ličnih listova sudija. o osnovanosti pritužbe i preduzetim merama obaveštavaju se i ministar. koji zamenjuje predsednika suda u slučaju sprečenosti ili odsutnosti. 1 . ž . odlučivanje o radnim odnosima sudskog osoblja. koji POMAŽE predsedniku suda u sudskoj upravi i samostalan je u poslovima koji su mu povereni. projekte i druge programe za rad pravosudnih organafstaranje o smeštainim uslovima. koji donosi predsednik suda? nadzor nad postupaniem u predmetima u propisanim rokovima i postupaniem po pritužbama i predstavkamaAredlaganie dela budžeta za investicije. o čemu se saeinjava pismeni izveštaj. utvrđivanje godišnieg rasporeda poslova. predsednik neposredno višeg suda i Visoki savet sudstva. odlukom predsednika suda. Sekretara suda raspoređuie predsednik suda. toku postupka.kao i predsednika neposredno višeg suda.Predsednik suda ne može poveriti odlučivanje o pravima sudija na osnovu rada.Poslovi pravosudne uprave koje vrši MINISTARSTVO NADLEZNO ZA PRA VOSUĐE su:1praćenie rada sudova^rikupljanie statističkih i drugih podataka^davanie saglasnosti na pravilnik o unutrašnioj organizaciji i sistematizaciii radnih mesta u sudu. predsednik suda odreduje jednog zamenika koji ga zamenjuje. dj . kao i o udalieniu sudije i sudiie porotnika sa dužnosti.Kada sud ima vise od jednog zamenika predsednika suda. u skladu sa Sudskim poslovnikom. z . sudija porotnika i sudskog osobljafpredlaganie dela budžeta za rad šudova za tekuće rashode i raspodela ovih sredstavaAršenje nadzora nad namenskim korišćenjem budžetskih sredstava i vršenje nadzora nad finansijskim i materijalnim poslovanjem sudova. b .Predsednik neposredno višeg suda može traziti od nižeg suda obaveštenia o primeni propisa.

prebivalištu. završenom pravnom fakultetu. znanju stranih jezika i druge podatke. nadzor nad finansiiskim i materijalnim poslovanjem sudova i Visokog saveta sudstva^uređenje i razvoj pravosudnog informacionog sistema^uređenie. mesec i godinu rođenja. postupanie sa sudskim depozitima: uvođenje zajedničkih službi u mestima s vise sudova i 127 . vodenim krivičnim postupeima. u skladu sa propisima kojima se ureduje zaštita podataka o ličnosti. rad zaiedničke sednice odeljenja i sednice svih sudijaA)baveštavanie iavnosti o radu sudova^vođenje postupka i dostavljanje odluka na iezicima nacionalnih maniinafpružanie pravne pomoći i održavanje sudskih danafpružanje međunarodne pravne pomoćij^evidentiranje.f postupanie sudskog osoblia sa strankama. kojim se dira u samostalnost i nezavisnost suda i sudija i tu ništavost utvrdjuje Upravni sud. udaljavanju sa dužnosti.Organi koii imaju podatke koji se upisuju u lični list dužni su da ih dostave Visokom savetu sudstva. ž . dj -Ništav ie svaki pojeđinačni akt pravosudne uprave. ^naplata novčanih kazni. sudiiu porotnika i zaposlenog u sudu. podatke o rođenju. kretanju u službi. 1 . mesto. kao i lice na koie se podaci odnose ako ih je ono saopštilo. pravosudnom ispitu. odnosno pravosudni organ uz saglasnost ministarstva nadležnog za pravosude.Visoki savet sudstva vodi lični list za svakog sudiiu.Sudskim poslovnikom propisuju se UNUTRAŠNJE UREĐENJE I RAD SUDA.Sudski poslovnik donosi MINISTAR NADLEŽAN ZA PRAVOSUfiE. razvoj i održavanje baze pravnih propisafl-azvoj i sprovođenje kapitalnih proiekata i drugih programa za pravosudne organe. imovinskom stanju. ime roditelja. troškova krivičnog postupka i oduzete imovinske koristi.obezbedeniu sudova. stambenim prilikama i druge podatke vezane za rad i položaj sudije. upućivanju na rad u drugi sud.Bližu sadržinu i obrazac ličnih listova propisuje Visoki savet sudstva. zvaniu ili zanimaniu. kretaniu u službi. pre svega: uredenje i rad odelienja i ostalih unutrašnjih jedinica suda.%dredivanie obaveze predsednika suda pri dostavljanju podatakapotrebnih za vodenje ličnih listovarWipravnieka praksa. uz prethodno pribavljeno mišlienie predsednika Vrhovnog kasacionog suda. podatke o prebivafTštu. ocenama rada.Podaci koje sadrži lični list jesu službena tajna i mogu da se obraduju i koriste samo u svrhu primene Zakona o uredjenju sudova i zakona kojim se uređuje položaj sudija. j . objavlienim stručnim i naučnim radovima. z . datumu navršenja radnog veka. uspehu na studijama. disciplinskim merama. završenoj školi. k .Podatke koje lični list sadrži Visokom savetu sudstva prosleđuje predsednik suda i odgovoran ie za niihovu tačnost. prestanku duinosti. vođenie upisnika i pomoćnih knjiga:^ostupanje sa spisima: i'h postupanie po predstavkama i pritužbama. i . ra . pripravničkoj praksi. dan. znanju stranih jezika.Lični list sudije sadrži ime i prezime. d .Kapitalne rashode izvršava ministarstvo nadležno za pravosude. pozivanje i raspoređivanje sudija porotnika. vođenje statistika i izrada izveštaja o radu. L i č n i list e . postavljanje i razrešenje sudskih veštaka i tumača. Sudski poslovnik Ij .Lični list sudije porotnika i zaposlenog sadrži ime i prezime. ocenama rada.

ekespediciju poste l si. izuzev upravnos spora. Lice koje vrši nadzor može biti samo ono koje ispuniava uslove za izbor sudije suda eiji rad nadzire.drugih pravosudnih organa. to radi visi sud 76.Ministarstvo pravde obavlia poslove državne uprave koji se odnose na: krivično zakonodavstvo i zakonodavstvo o privrednim prestupima i prekršaiirna. izbor i statusna pitania nosilaca pravosudnih funkciia: stručno usavršavanie zaposlenih u pravosudnim organima i orsanima za prekršaje: međunarodnu pravnu pomoć. 128 . BOSINA POTPITANJA . SUDSKI POSLOVNIK -videti 75 pitanje u okviru pitanja o Pravosudnoj upravi 77. sudskog osoblja.Predsednik neposredno višeg suda dužan je da (u roku koji odreduje se Sudskim poslovnikom) obavesti predsednika Vrhovnog kasacionog suda i ministra nadležnog za pravosude o merama preduzetim da se uočeni nedostaci otklone^rokovima za otklanianie nedostataka.Za potedine vrste poslova u sudovima se mogu obrazovati i posebne organizaeione jediniee pisarniee kao što su: prijemna kancelarija. odevanie sudija. predšeo^nk°uVKS i ministru nadležnom za pravosude. izvršenje sankciia. ORGANIZACIJA I RAD SUDSKE PISARNICE U RS (1) a . amnestiiu i pomilovanie. predsedniku neposredno višeg suda. kao i druse poslove određene zakonom. odeljenje za prepis. ormnizaciiu i rad pravosudnih organa i orsana za prekršaie. a ako je to celishodniie.l)Ko donosi Sudskiposlovnik ko ga donosi i sta uredjuje 2) Ko donosipravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu -predsednik suda 3)Staje pravosudna uprava i ko vrši poslove pravosudne uprave 4) Koji su poslovi pravosudne uprave poslovanjem sudova. pripremu propisa o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom deistvu odluka Ustavnog suda. 5} Razlika izmedju pravosudne i sudske uprave-sudsku upravu vrse sudovi.ne.Administrativni tehnički poslovi u sudu obavljaju se u sudskoj pisarnici u ^edjsLtu suda.Posle nadzora sačinjava se zapisnik koji se dostavlia predsedniku suda u kome je vršen nadzor. oblimcione odnose. 9) Maze li pravosudna uprava vrsiti nadzor nad zakonitoscu odluka . nj . postupakpredsudovima. veštačem'e. drugih učesnika u sudskom postupku i svih koji svoje poslove obavljaju u sudu. o .Primenu Sudskog poslovnika nadzire MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA PRAVOSUDE. koje poslove vrsi ministar pravde. kao i druga pitanja uređenja i rada suda. advokaturu i druge pravosudne profesiie. odnosno odelieniima izvan sedišta suda. b . stranaka. kaoTrazlozima zbog kojih su nedostaci i propusti nastali. pojedini poslovi mogu se obavljati i u sudskim jedinieama. nasleđivanie. a pravosudnu Visoki Savet sudstva i Ministarstvo pravde 6) Koji akt kojije od znacaja za rad sudova donosi ministar 7) Cilj pravosudne uprave-sprovodienie zakona i drmih propisa u vezi sa uredieniem i radom sudova 8)Sia radi ministarstvo pravde. Nadzor nad primenom Sudskog poslovnika 1* n .

O primljenim predmetima u veću i kod sudije pojedinca vodi se evidencija o zaduženju sudiie . sud. ispred ostalih spisa bez obzira na datum prijema.predsednika veaa (primer: K 70/93-01). promene godišnieg rasporeda poslova i si. Združivanje . Popis spisa . Kretanje predmeta-evidentira se u upisniku obienom olovkom u rubrici za kretanje predmeta.Pisarnica predaje predmete u rad nadležnom veću.Razuman rok/e element bez koga nemaprava na pravicno sudienie Odredjuje se od slucaja do slucaja. ako se tim pismenom osniva nov predmgt. Predaja pismena u rad. unose se kao prilog pod rednim brojem odluke na koji se odnose i lepe se na odluci.Kada je pisarnica podeljenja na vise odseka ili odelienja.jedinice mogu se obrazovati i u sudskim jedinicama. vodilac upisnika obaveštava o tome upravitelja pisarnice. a ovaj nadležnog sudiju. Oznaka predmeta na omotu sadrži broj veća kome je predmet dodeljen u rad. koji se stavlja ispred skraćenog naziva upisnika.Pismena koja se odnose na predmete u toku združuju se s tim predmetima. moraju se starati da se sa predmetima pažljivo rukuje i da pismena budu uvek propisno sredjeria i zalepljena.Upravitelj pisarnice. Hronološki se uvode u popis i oznaeavaju im se listovi druga pismena. Pisamica predaje predmete i pismena sudijama i službama preko dostavne knjige za sud. d . odnosno odseka pisarnice. dj . odnosno u odeljenjima izvan sedišta suda. Kada se primeti da se radi o stvarima koje treba spojiti radi sprovodjenjajedinstvenog postupka. Oznaka predmeta sastoji se od skraćenog naziva upisnika.Radom sudske pisarnice rukovodi upravitelj pisarnice. NADZOR NAD SUDOVIMA U R S U POGLEDU POSTUPANJA U ROKOVIMA (S) a . Ne unose se u popis spisa kratki izveštaji bez važnosti za tok postupka (dostava adrese i si. pod nadzorom upravitelja pisarniea.Ove org. g . gde je rok za okončanje postupka 90 dana. Telegrami. Izuzetno zahtev za sprovodjenje istrage i optužnica lepi se. radom odseka ili odeljenja rukovodi šef odseka. 129 . deli primljena pismena radnicima koji su rasporedom odredjeni za obavljanje pojedinih poslova u pisarnici. RAD PO PRIMLJENIM PISMENIMA U PISARNICI Osnivanje predmeta . U popis spisa unose se pismena po redu prijema.jedinicama. odnosno povratnice za lieno dostavljanje po kojima su dostavljene odluke. odnosno odeljenja.v . kao i dryga hitna pismena uvode se u upisnik pre ostalih i odmah dostavljaju nadležnom odeljenju.Takodje kod pojedinih postupaka su odredjeni rokovi trajanja. Dostavnice odnosno govratnice oznaeavaju se u gornjem desnom uglu crvenom olovkom malim slovima. pismena sa odredjenim rokovima. tehničko organizacionih potreba suda. Primljena i rasporedjena pismena zavode se u odgovarajuae upisnike onog dana i pod onim datumom kada su primljena. ukoliko dalja radnjane treba da se izvrši u pisamici. Vraćene dostavnice. koja se vodi posebno za svako veae.predsednika veća. koje propisuje nacionalno zakonodavstvo. Ovaj razumni rok je konkretizovan kroz određene rokove postupanja. Pismena se ulažu u omot spisa i lepe redom kojim su uvedena u popis sisa tako da pismeno ranijeg datuma bude iznad pismena kasnijeg datuma. rednog broja i poslednja dva broja godine u kojoj je primljeno pismeno zavedeno u upisnik (primer: K 70/93).Poslove koji će se obavljati u sedištu suda. kao što je kod radnih sporova predvidjeno Zakonom o radu da se moraju okončati u roku od 6 meseei ili kod smetanja poseda. Tekstovi se ne smeju šarati i po njima pisati primedbe. b . odnosno odeljenjima izvan sedišta odredjuje Predsednik suda u zavisnosti od obima poslova u sudu. 78.Sastavni deo broja predmeta može biti i brojčana oznaka sudije .Prilikom osnivanja predmeta vodilac upisnika uvodi u popis spisa prvo pismeno na osnovu koga je predmet osnovan i oznaeava broj listova. što se konstatuje u primedbi popisa spisa Sve sudije i radnici koji postupaju po predmetu. sudiju pojedinca i službu. koji istovremeno može voditi i poslove pojedinih organizaeionih jedinica pisamice.).. odnosno sudiji pojedincu i službama. Predmeti hitne prirode predaju se odmah i preko reda.

samd'radi zaštite interesa naeionalne bezbednostifjavnog reda i morala u demokratskom društvuf kao i radi zaštite interesa maloletnika ili^rivatnosti učesnika u postupku.JAVNOST se mole iskljuciti tokom eitavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka. organa_dokaže da je šteta prouzrokovana namerno Hi krajnjom nepainjom. 32. utvrdi da su u toku sudskoe postupka kršena ljudska prava i osnovne slobode i da jepresuda zasnovana na takvom kršenju ili da ie presuda izostalq zbog kršenja prava na suđenje u razumnom roku. a trazi se izdrzavanje) r3okazni jostupak^ g . npr. med. neopravdano odugovlačenie postupka.Kod od^lovačenie roka sudija eeni W u spora^ezjnu sporajnacaj spora za stranku (ako je u pitanju maloletno dete.Visoki savet sudstva ima komisiju za vrednovanieradasudija i predsednika sudova. preko svojih nadzornika i ukazuje predsedniku suda na uocene nedostatke. iz radnih sporova : J) Sta se sve ceni kod odugovlacenja roka 4) Ko vrsi nadzor 5} Sta moze da kontrolise ministarstvo pravde 79. b -Svakome se jemči pravo na besplatnog prevodioca7a^oTTi^wrlTirne~rizume jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tumača. jedna od nadležnosti Saveta i jeste da odiučuje o postojanju uslova za naknadu štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada sudije. ne mešajući se u samostalnost i nezavisnost suda i sudija (u smislu da ne smeju odredjivati sudijama kako ce resiti predmet) u suprotnom akt Ministarstva je ništav.Svako ima pravo da nezavisan. v . odnosno odlukom Evropskog suda za ljudska prava ili drugog međ. kao i o opttdbama protiv njega. u skladu sa zakonom. predvidjena je i odgovornost sudiia za štetu koju prouzrokuie nezakonitim ili nepravilnim radom i za koju odgovara RS. ukoliko se pravnosnažnonf odlukom suda ili dr. kao stalno radno telo.Ministarstvo pravde može da kontroliše samo da li sudovi postupaju u zakonskim rokovima. kao što su povreda načela nepristrasnosti. ako je slep. neopravdano kašnienie u izradi odluka 130 . PRAVO NA PRAVICNO SUDJENJE ( ) 4 cl.Osim toga duznost je predsednika suda da zahteva red i tacnost u sudu i otkianja nepravilnosti i odugovlacenja u radu.Prema Zakonu o sudiiama. d . g . na zahtev ministarstva nadležnog za pravosude. BOSINA POTPITANJA 1) Staje razuman rok 2) Da li su odredjeni rokovi Irajanja pojedinih parnica. pravično i u razumnom roku.Nadzor nad postupanjem u predmetima u propisanim rokovima i postupanjem po pritužbama i predstavkama ministarstvo nadlezno za pravosudje kao jedan od poslova to pravosudne uprave. d . URS Pravo na pravično suđenje a . gluv ili nem.O postojanju uslova za naknadu isplaćenog iznosa odlueuje Visoki savet sudstva. dj . nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud. suda. e . e .y . a on je u obavezi da obavesti ministra pravde. s tim da se RS može od sudiie tražiti naknadu. predsednika neposredno viseg suda i VKS suda o merama koje je preduzeo da otkloni te nedostatke. javno raspravi i odluei o njegovim^mvimajjobavezama^ sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka.organizacije qji je RS član.Nizom propisanih sankeija za disiplinske prekršaje.

kao i teških disciplinskih prekršaja usled kojih je došlo do ozbiljnog poremećaja u vršenju sudske vlasti.Stručnost podrazumeva posedovanje teorijskog i praktičnog znanja potrebnog za obavljanje sudijske funkcije.. kao i mišljenje sedniee svih sudija neposredno viseg suda. g . Štiti se i pravo na pravično sudjenje. &\-POSEBNl USLOVI se odnose na radno iskustvo u pravnoj struci poslejK)s]|j)oIoženog pravosudnog ispita.licne 80. Privrednog apelacionog suda i Upravnog suda. e . u roku od 15 dana od dana objavliivania oglasa u „SI.i dr. kao i ocena rad a.(Cgodina za sudiju višeg suda.OPŠTI USLOVI: državljanstvo RS. osposobljenosti i dostojnosti kandidata. usled čijeg činjenja se može yokrenuti postupak za razrešenie sudije. b . Visoki savet sudstva posebno ceni i yrstu poslova koie ie kandidat obavljao nakon položenog pravosudnog ispita. v . za koje se izriču javna opomena.Dostojnost podrazumeva moraine osobine koje sudija treba da poseduje ijxmasanje u skladu sa tim osobinama. osposoblienost i dostoianost sudijske funkcije.Prilikom predlaganja kandidata za sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. ako je kandidat sudijski pomoćnik. d . v . d . glasniku RS" i drugom sredstvu javnog obaveštavanja koje pokriva celu RS. teškog narušavanja ugleda i poverenia javnosti u sudstvo. b . dok se ispunjenje posebnih uslova zahteva za izbor u sudove odredjene vrste i stepena. POSTUPAK ZA IZBOR a . umanjenje plate do 50% do jedne godine i zabrana napredovanja u trajanju do tri godine.Osposobljenost podrazumevayestine koje omogućavaju efikasnu primenu specifičnih pravničkih znanja u rešavanju sudskih predmeta. a za kandidate koji dolaze iz sudova obavezno je pribavljanje mišljenja sednice svih sudija suda iz koga potiče kandidat.Savet može obaviti razgovor sa prijavljenim kandidatima. 131 .Prijave za izbor se podnose Savetu. glasniku RS'MJzprijavu se podnose i dokazi o ispunjavanju uslova za izbor. g . a to su@godine za sudiju prekrsainog suda^f/godine za sudiju osnovnog suda. a naroeito zastarevanja predmeta i ako je nastupila veća šteta u imovini stranke u postupku.Jispunjavenost opštih uslova za rad u državnim organimafzavršen pravni fakultet5položen pravosudni ispit i stručanost. BOSINA POTPITANJA 1) U koje prava i slobode spada .Prilikom izbora i predlaganja za izbor sudije zabranjena je diskriminacija po bilo kom osnovu i vodi se računa o odgovarajućoj nacionalnoi zastuplienosti. Opšti važe za sudije svih sudova./f2*godina za sudiju VKS. privrednog suda i Višeg prekrsainog suda(l0j godina za sudiju apelaeionog suda.USLOVI ZA IZBOR mogu se podeliti na opšte i posebne.Izbor sudija oglašava Visoki savet sudstva (Savet) u „SI. IZBOR SUDIJA I IMENOVANJE SUDIJA POROTNIKA (6) a .Visoki savet sudstva pribavlja podatke i mišljenja o stručnosti.

Sudija porotnik ne može biti advokat ni pružati pravne usluge i stručne savete uz naknadu.Sudija koji je izabran na stalnu sudijsku funkciju ne polaže ponovo zakletvu. i . sudija polaže zakletvu pred predsednikom Narodne skupštine. z . 1 . dj .Visoki savet sudstva predlaže Narodnoj skupštini jednog ili vise kandidata za izbor na jedno sudijsko mesto.Sudija koji je izabran stupa na funkciju na svečanoi sednici svih sudija u sudu za koji je izabran i time mu prestaje ranija funkcija u drugom sudu.Sudija porotnik ima pravo na naknadu froškova nastalih na funkciji.Sudija koji je prvi put biran i tokom trogodišnjeg mandata je ocenjen ocenom .Svaka ojjuka o izboru je obrazložena i objavljuje se u „Službenom glasniku RS".. naknadu za izgubljenu zaradu i pravo na nagradu. apredsednik VKS polaže zakletvu pred Narodnom skupštinom. među kandidatima koje je predložio Savet.Predsednik suda udaljuje sudiju porotnika sa funkcije ako je protiv njega pokrenut postupak za KD zbog koga može biti razrešen ili postupak za razrešenje. m .Pre predlaganja. k .''o znanju/stručnosti i sklonosti ka pojedinim vrstama sudskih stvari. ako se radi o sudiji koji je prvi put biran. IMENOVANJE I POLOZAJ SUDIJE POROTNIKA a . a uslove i visinu naknade i nagrade propisuje Visoki savet sudstva. na predlog ministra nadležnog za pravosude._koji seprvi put bira. j . u momentu imenovanja ima manje od 70 godina života..Odluku o tome donosi Visoki savet sudstva na predlog predsednika suda i o njoj obaveštavaMS. ž . dj .Za sudiju porotnika može biti IMENOVAN punoletni državljanin RS koji je dostojan funkcije sudije porotnika.Sudija porotnik imenuje se na 5 godina i može biti ponovojmenovan. pri čemu se obavezncst bira ako je tokom trogodišnjeg mandata je ocenjen sa ocenom „ izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju". ministar pribavlja mišljenie suda za koii se imenuje sudija porotnik.Pri imenovanju vodi se računa o^polu/starosti/zanimanju i 'društvenom položaju kandidata.i udaljenje traje do oKoncanji"postupka. z . poslovi i postupci koji su oprečni dostoianstvu i nezavisnosti sudije ili štetni po ugled suda. e . d .NS bira sudiju. g . i .Sudija porotnik polaže zakletvu pred predsednikom suda za koji je imenovan.Sudija ima pravo žalbe Ustavnom sudu na odluku Visokog saveta sudstva.Sudije na stainu funkciju bira Visoki savet sudstva.Sa funkcijom sudije porotnika nesp_oj]vesu i druge službe.Za sudiju porotnika može biti imenovano punoletno lice koje. Ij . " b . 1 .Sudiju porotnika imenuje Visoki savet sudstva.Pre stupanja na funkciju. j . e .Na sudije porotnike shodno se primenjuju odredbe o sudijama. k .Smatra se da sudija nije izabran ako bez opravdanih razloga ne stupi na funkciju u roku od 30 dana od dana izbora. koja isključuje pravo na ustavnu žalbu. BOSINA POTPITANJA a) Kopredlaze sudije? 2) Ko ih bira? 3) Pod kojim uslovima? 4)Kad se smatra da sudija nije izabran? 132 . v .ne zadovoljava" ne može biti biran na stalnu funkciju.

nastupanjem zakonom propisanih uslova (kad sudija navrši radni vek.Izuzetno. funkcije mogu podeliti na(fQ'prestanak sud. na zahtev ministarstva nadležnog za pravosuđe.Sudiji PRESTAJE RADNI VEK kad navrši 65 godina života ili 40 godina staža osiguranja.81. ODGOVORNOST ZA STETU KOJA NASTANE RADOM SUDIJAI SUDIJA POROTNIKA (3) a . odnosno međunarodne organizacije čiji je Republika Srbija clan. v . v . kad navrši radni vek. po zahtevu predsednika suda.Zahtev može biti povučen dok Savet ne odluči o njemu ili dok ne protekne rok od 30 dana od dana podnošenja zahteva. na zahtev sudije i u slučaju neizbora na stalnu sud.Odluku o prestanku sudijske funkcije u svim slučajevima donosi Visoki savet sudstva i ona se objavljuje se u „SI.funkciju^ po sili zakona tj. osim ako je pefereaut posle pokretanja postupka za razresenje. odnosno poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom. 133 . ' ^ c U i ^ e> RepuBIika Srbiia može tražiti od sudije naknadu isplaćenog iznosa.Prema URS sudiji prestaje sudijska funkcija1na njegov zahtev. dj . a o zahtevu se odlueuje u roku od 30 dana od dana podnošenja. ako je šteta učinjena namerno ili krajnjom nepamjom. Visoki savet sudstva sudiji može produžiti radni vek za još dve godine. d . po sili zakona. kad trajno izgubi radnu sposobnostffijrazrešenje.Iz toga sledi da serazlozi za prestanak sud. " ~ * ■<")■ 82. U torn slučaju se zahtev ne razmatra do okoneanja postupka za razrešenje. 2- e . b . sudijska funkciia prestaie protekom pomenutog roka od 30 dana ili danom koji Visoki savet sudstva navede u svoioj odluci. g .O postojanju uslova za naknadu isplaćenog iznosa odlučuje Visoki savet sudstva. pravnosnažnom sudskom odlukom. kao i ako ne posbew^J**6 bude izabran na stalnu funkciju.Pismeni ZAHTEV sudija podnosi Visokom savetu sudstva. b . PRESTANAK FUNKCIJE I RAZRESENJE SUDIJA I SUDIJA POROTNIKA (4) XOZ.U skladu sa tim. utvrđeno da je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepainjorn Republika Srbiia može tražiti od sudije naknadu isplaćenog iznosa. glasniku RS".Kad je odlukom Evropskog suda za ljudskaprava ili drugog međunarodnog suda. kad trajno izgubi radnu sposobnost za obavljanje sudijske funkeije) ili razrešenjem iz zakonom predviđenih razloga.Kad je konaenom odlukom Ustavnog suda. uz nieeovu saglasnost. a 1 g . funkcije po osnovu ustava tj. z . utvrdeno da su u toku sudskog postupka krsena ljudskaprava i osnovne slobode i da jepresuda zasnovana na ^^ takvom krsen/uWi da jtpresuda izostala zbog kršenja prava na suđenje u razumnomroRu.Za štetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbiia.

r .Funkcija sudije porotnika PRESTAJE ako bude ukinut sud u kome obavlja funkciju. nj .Sudija ima pravo da odmah bude obavešten o razlozima za pokretanje postupka.Kad se pojavi sumnja u postojanje_RADNE SPOSOBNOSTI za obavljanje sudijske fitnkcije.Ustavni sud svojom odlukom može odbiti žalbu ili usvoiiti žalbu i poništiti odluku o prestanku funkcije i ta odluka je konačna. 134 .Sudiji prestaje sudijska funkcija kada se na osnovu mislienia stručne komisije nadležnog organ a utvrdi da je zbog zdravstvenog stanja nesposoban za vrsenje sudiiske funkciie. u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke. kad ^nestrucno vrši funkciju ili zbogfučinjenog teskog diseiplinskog prekršaia. ministra nadležnog za pravosuđe.Inicijatiyu za razrešenje sudije može podneti svako lice. m . 1 . prestaje sudijska funkcija danom isteka trogodišnjeg mandata.Sudija se RAZRESAVA kad ie osuđen za KD na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo de|o koie ga čini nedostoinim sudijske funkcije.Protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku funkcije.Sudiji koji je prvi put biran. sudija ima PRAVO ŽALBE USTAVNOM SUDU. pratećom dokumentacijom i tokom postupka i da sam ili preko zastupnikapruži objašnjenja i dpkaze za svoje navode. predsednika neposredno v^eg^sudaTpredsednika VKS. predsednik VKS i ministar nadležan za pravosude.Razloge za razrešenie . "j . dok se postupak za razrešenje pokreće se predlogom predsednika suda. a ne prestaie zbog navršenja radnog veka.utvrđuje Visoki savet sudstva. ^razrešenjem i istekom mandata. utvrduje činjenlce i odlučuje u postupku zatvorenom za javnost.Nesiručnim se smatra nedovolino uspešno vrsenie sudiiske funkciie.Sudiji se može produžiti radni vek samo zbog završavanja rada na zapoeetim predmetima.Pravnosnažna odluka o prestanku funkcije objavljuje se u „SI glasniku RS". lj .Postupak vodi i odluku donosi Visoki savet sudstva. -~—«===-—__ p .predsednika neposredno višeg sudai samog sudije. organa nadležnih za vrednovanje rada sudiie i Disciplinske komisiie. k . kao i da svoje navode usmeno izloži pred Visokim savetom sudstva. ć . shodno kriterijumima i merilima za vrednovanje rada sudija. napredlogpreBsednikasuda. n .Postupak u kome se utvrđuju razlozi za prestanak funkcije sudije porotnika pokreeu predsednik suda. 3 j . o . a NE BUDE IZABRAN NA STALNU sudiisku funkeiiu. ako sudija dobije ocenu „ne zadovoliava". s . da se upozna s predmetom.VISOKI SAVET SUDSTVA je dužan da sprovede postupak i donese obrazloženu ODLUKU u roku od 45 dana od dana dostavljanja akta kojim se postupak pokreće. u . * — — . predsednik neposredno višeg suda. PRESTANAK FUNKCIJE SUDIJE POROTNIKA t . odluku za upućivanje na obavezan zdravstveni pregled donosi Visoki savet sudstva.i .

dj . SUDIJSKIPMPRAVNICI.Broj sudskog osoblja određuje predsednik suda. k . d . sudsku praksu i pravnu literaturu. računovodstvenim. 1 _ Vi§i sudijski saradnik čiji je rad najmanje dve godine uzastopno ocenjen sa „naročito se ističe" može steći zvanie sudskog savetnika i ako ne ispuniava uslove za sudiiu višeg suda. SUDSKI SA VETNIK vrši stručne poslove značajne za sudsko odeljenje ili ceo sud. 135 . odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju stručne pravne terminologije na ieziku nacionalne manjine. informacionim i ostalim pratećim poslovima značajnim sa sudsku vlast.Ocene su: „ne zadovoljava". a zvanje VIŠEG SUDIJSKOG SARADNIKA lice koje posle položenog pravosudnog ispita ima najmanje dve godine radnog iskustva u pravnoi struci. koji je u službenoj upotrebi u sudu. usvojena pravna shvatanja priprema za objavljivanje i samostalno ili uz nadzor i uputstva sudiie vrši poslove određene zakonom i Sudskirn poslovnikom.Rad sudijskog pomoćnika ocenjuje jednom godišnje. i . g . m . viši.Zvanje sudskog savetnika može steći onaj ko ispunjava uslove za sudiju višeg suda. j .83. STRUCNI SARADNICI.Zvanje SUDIJSKOGSARADNIKA može steći lice koje ima položeni pravosudni ispit. viši sudiiski saradnik i sudski savetnik.Sudijski pripravnik prima se u osnovni. z . „zadovoljava".Sudijski pomoćnici stiču sledeća zvanja: sudiiski saradnik. VOLONTERI I SLUZBENICI U SUDU a .Pri prijemu sudijskih pripravnika naročito se vodi raeuna o nacionalnom sastavu stanovništva.U Vrhovnorn kasacionom sudu postoji zvanje savetnika VKS. u skladu sa kadrovskim planom. proueava pravna pitanja. Merila za određivanje broja sudskog osoblja utvrđuje ministar nadležan za poslove pravosuđa.Sudsko osoblje čine sudiiski pomoenid sudiiski pripravnici i državni službenici i nameštenici zaposleni na administrativnim. aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciii radnih mesta u sudu. tehniekim. v .Za SUDIJSKOG PRIPRAVNIKA prima se lice koje je završilo pravni fakultet i ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima.Ako nije raspoređen u odeljenje suda.Zvanje sudskog savetnika postoji u sudovima republičkog ranga. mišljenje se pribavlja od sudije ili veća s kojim sudijski pomoćnik radi. koje se stiče u skladu sa Poslovnikom o uredenju i radu Vrhovnog kasacionog suda.Predsednik suda donosi rešenje o oceni sudijskog pomocnika. o . privredni i prekršajni sud u radni odnos na 3 godine nj . izraduje nacrte sudskih odluka.SUDIJSKI POMOĆNIK pomaže sudiji.Pri ocenjivanju vrednuiu se obim i kvalitet posla. na koje pomoćnik irna pravo da uloži prigovor radnoro telu Visokog saveta sudstva. u roku od 15 dana od dana prijema rešenja o oceni. s tim da ukoliko je u toku kalendarske godine radio kraće od 6 meseci ne oeenjuje se za tu godinu. „dobar". savesnost. e . izrađuje nacrte pravnih shvatanja. „ističe se" i „naročito se ističe".Prvenstvo imaju kandidati koji su pravni fakultet završili sa visokom prosečnom ocenom. lj . osnovu kriterijuma koje utvrduje Visoki savet sudstva. b . preduzimljivost i objavljeni stručni i naučni radovi. po pribavljenom mišlieniu sednice odelienia u koje je rasporeden. predsednik suda. n .

j)rirodi spora. t . a ne za sve pravne odnose između određeriih lica. ocenjivanje i odgovornosti sudskog osoblja primenjuju se propisi koji uređuju radne odnose državnih službenika i nameštenika. administratora (ili sekretarijat). m . a imenovani arbitri su. stalnu organizacionu strukturu. r-Diplomirani pravnik može biti primljenjiaobuku u sud radi sticanja radnog iskustva i uslova za polaganje pravosudnog ispita bez zasnivanja radnog odnosa rVQLONTERl s . trgovačka udruženja. eminentni strucnjati iz relevantnih oblasti. Sudsko osoblie dužno je da savesno i nepristrasno vrši svoje poslove i euva ugled suda.Program obuke sudijskih pripravnika i sudijskih pomoćnika propisije institucija nadležna za obuku u pravosuđu. banke. 84.Arbitražni sud sačinjavaju jedan arbitar (arbitar pojedinac) ili trL odnosno vise arbitara (arbitražno veee).Na zasnivanje radnog odnosa i na prava. 1 .). Nakon okončanja spora. njihov broj mora da bude neparan.Sudijski pripravnik koji je na pravosudnom ispitu ocenjen sa „položio sa odlikom" prima se u radni odnos na neodređeno vreme. dj .Institucionalne arbitraže imaju sedište. nacionalnosti arbitrate. ad hoc arbitraža prestaje da postoji. arbitrabilnost sporova).Može se ugovoriti samo za iedan odredeni pravni odnos. ARBITRAZE I MIROVNA VECA (4) a .Ako je sporazumom o arbitraži predviđeno vise arbitara.Postoji vise vrsta arbitraža koje rešavaju spoljnotrgovinske sporove.Spor može da se rešava putem arbitraže samo na osnovu sporazunLa stranaka. d . uz saglasnost Visokog saveta sudstva.Mogu se kategorizovati po različitim osnovama (prema strankama u sporu. /e^-Ad hoe arbitraže se uspostavljaju iskljueivo za jedan određeni spor. Arbitraža se može ugovoriti samo za sporove koii su podobni da se podvrgnu arbitraži (tzv. osim sporova za koje je određena iskliučiva nadležnost suda. berze i druge relevantne institucije. Stranke same~imaiu mogućnost da odrede način na koii ee se postupak voditi. strueno usavršavanje. ( j | .p .One su osnovane za neodređen broj sporova. ć . lj . j .Sporazum o arbitral! za rešavanje budueih sporova može biti sadržan u odredbi ugovora koji ureduje pravni odnos (arbitražna klauzula) ili u posebnom ugovoru koji se odnosi samo na arbitražu (sporazum o arbitraži). itd.Arbitre sporne stranke same delegiraiu.Ovu vrstu arbitraža osnivaju privredne komore. listu arbitara i pravila postupka. k . 136 .Sudijski pripravnik i sudijski pomoenik može određeno vreme biti upućen na obuku u drugi sud. obaveze. b . u zvanju sudiiskog saradnika.Sporazumom o arbitraži stranke poveravaiu arbitraži rešavanje svoiih budućih ili nastalih sporova iz određenog pravnog odnosa. uglavnom. ž . z .T o su imovinski sporovi o pravima kojlma stranke slobodno raspolažu. odnosno spor. i . v -Najznačajnijaje podela na institucionalne (stalne) i ad hoc (privremene) arbitraže. državni organ ili organ jedinice LS.

(ZJT) d . v . b .Javni tužilac i zamenik javnog tužioca ie samostalan u vršenju svoiih ovlašćenia. 138 . potvrdenog medunarodnog ugovora i propisa donetog na osnovu zakona.Funkciju javnog tužilaštva vrše Republički javni tužilac (RJT) i drugi javni tužioci (JT) u skladu sa zakonom. Iz ove odredbe proizilazi funkcionalna samostalnost javnog tužilaštva.Samostalnost funkcije javnog tužilaštvaprema učesnicima u postupku ogleda se u tome što se javno tužilašrvo pri pokretanju postupka. zakona. „Javnotužilačka funkcija"je funkcija javnog tužioca i flinkcija zamenika javnog tužioca.Dakle. NAČELO SAMOSTALNOSTI a . reč je o pravosudnoj funkciji. rukovodi načelom legaliteta i oficijelnosti gonjenja.Samostalnost javnotužilačke funkcije zajamčena je i odredbom ZJT .A JAVNO TUZILASTVO ******* NAPOMENA .Javno tužilaštvo je samostalan državni organ kojigoni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i preduzima merejza zaštitu ustavnosti i zakonitosti. FUNKCIJA JAVNOG TUZILASTVA I NACIN NJENOG OBAVLJANJA U RS (5) (načela pita kao posebno pitanje) a .Institucija javnog tužilaštva uredena je u skladu sa sledećim načelima^' načelom samostalnosti^S) načelom monokratskog uređenja)(đ) načelom hijerarhjjske podređenosti i načelom nedeljivosti. 3. potvrdenog medunarodnog ugovora i propisa donetog na osnovu zakona a . zamenici JT i osoblie javnog tužilaštva. zakona. organizacija i nadležnost javnog tužilaštva ureduju se Zakonom o javnom tužilaštvu. v -Prema URS i ZJT Javno tužilaštvo vrši svoju funkciju na osnovu Ustava. po pravilu.a prema kojoj javno tužilaštvo vrši svoju funkciju na osnovu Ustava.PREMA ZAKONU O JAVNIM TUZILASTVIMA (ZJT). 85. d . 2 . izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju značenje: 1.„Javni tužilac" je Republički javni tužilac i drugi javni tužioci.Javno tužilaštvo je samostalan državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti. koju vrši poseban organ uprave. b . g .Osnivanje.Samostalnost funkcije javnog tužilaštva u odnosu na nosioce vlasti zajamčenaje zabranom bilo kakvog uticaja na rad javnog tužilaštva i na postupanje u predmetima od strane izvršne i zakonodavne vlasti: korišćenjem javnog položaja. g . sredstava javnog informisanja ili na bilo koji drugi način kojim može da se ugrozi samostalnost u radu javnog tužilaštva.Javno tužilaštvo čine JT. b . „Obavezno uputstvo" je nalog neposredno višeg javnog tužioca nižem javnom tužiocu i nalog javnog tužioca zameniku javnog tužioca da preduzme određene radnje u okviru svojih zakonskih ovlašćenja.

(jlsupstitucijom. d-JT odgovara za rad javnog tužilaštva i za svoj rad RJT i NS. koji nakon toga neodložno dostavlja predmet neposredno višem JT. Republički JT ima pravo da izvrši uvid u svaki predmet. ali i opšteg karaktera.Zahtev za uvid dostavlia se nižem JT.Radi ostvarivanja principa nadredenosti. a niže javno tužilaštvo neposredno višem javnom tužilaštvu.Osnovno javno tuiilaštvo]t niže u odnosu na vise javno tužilaštvo. v .Neposredno viši JT može izdati nižem JT obavezno uputstvo za postupanie u poiedinim predmetima kada postoji sumnia u efikasnost i zakonitost niegovog postupanja. v . sa obrazloženjem. v . a niži JT i neposredno višem JT.Neposredno viši JT ima pravo da izvrši uvid u svald predmet nižeg JT. OBAVEZNA UPUTSTVA a .v -RJTrukovodi radom i predstavlja javno tužilaštvo. dj . g .^1 devoluciiom. a vise javno tužilaštvo je niže u odnosu na apelaciono javno tužilaštvo.SUKOB NADLEŽNOSTI izmedu javnih tužilaca rešava neposredno viši JT koji je nadreden javnim tužiocima koji su u sukobu nadležnosti.Odnos hijerarhijske podređenosti između javnih tužilaštava ostvaruje seffluvidorn u predmet nižeg JT(5) obaveznim uputstvima. dj -Zamenici JT odgovaraju za svoj rad JT. d .Prigovor se podnosi preko JT koji je izdao obavezno uputsrvo i koji je dužan da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispifa obavezno uputstvo koje je izdao. f-i) UVID U PREDMET NIŽEG JT a . Republickom JT u roku od osamdanTo^danaprijema uputstva.Obavezno uputstvo izdaje se u pismenoj formi i mora sadržati razlog i obrazloženie za njegovo izdavanje. g -Svaki JT je podređen Republičkom JT i svako javno tužilaštvo Republičkom javnom tužitaštvu. b . dj . d -Niii JTkoji smatra da je obavezno uputstvo nezakonito i neosnoyano može izjaviti PRIGOVOR. NAČELO HIJERARHIJSKE PODREĐENOSTI a .Niji JT podređen je neposredno višem JT. ' "" e .Svi u javnom tužilaštvu podređeni su Republičkom JT.Ovakvo obavezno uputstvo Republički /Tmože da izda svakom JT. g . odgovoran je za radjavnog tužilaštva i za svoj rad NaroSnoj skuptini. b .Sukob nadležnostrtzmeđujav/t/A tužilacaposebne nadleinosti međusobno i sukob nadležnostiy*av«iA tujilacaposebne nadleinosti i drugih javnih tužilaca rešava Republički JT.Obavezna uputstva mogu biti poiedinačnoe.Javno tužilaštvo posebne nadleinosti i apelaciono javno tužilaštvo je niže u odnosu na Republičko javno tužilaštvo. 139 . b .

Obavezna uputstva mogu biti poiedinačnog.Zahtev za uvid dostavlia se nižem JT. UVID U PREDMET NIŽEG JT a .Sukob nadleznostrtzmedu/avntA tužilacaposebne nadležnosti međusobno i sukob nadleznostiy'avn/A tužilacaposebne nadlemosti i drugih javnih tužilaca rešava Republicki JT. d .u roku od osam dana°odlJana prijema uputstva.Neposredno viši JT ima pravo da izvrsi uvid u svaki predmet nižeg JT. d . g . ali i opšteg karaktera. v . v .Ovakvo obavezno uputstvo Republicki JT mole da izda svakom JT.RJT rukovodi radom i predstavlja javno tužilaštvo. ffi:'Supstituciiom.v . koji nakon toga neodložno dostavlja predmet neposredno višem JT. OBAVEZNA UPUTSTVA a . 139 .Javno tujilaštvo posebne nadlejnosti i apelaciono javno tufflaštvo je niže u odnosu na Republieko javno tužilaštvo. dj .Prigovor se podnosi preko JT koji je izdao obavezno uputstvo i koji je dužan da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita obavezno uputstvo koje je izdao. a niii JT i neposredno višem JT.Niži JTpodređen je neposredno višem JT.SUKOB NADLEŽNOSTI izmedu javnih tužilaca rešava neposredno visi JT koji je nadreden javnim tužiocima koji su u sukobu nadležnosti.JTodgovara za rad javnog tužilaštva i za svoj rad RJT i NS.Obavezno uputstvo izdaje se u pismenoj formi i mora sadržati razlog i obrazloženie za njegovo izdavanje. Republičkom JT. b . b . d . Republicki JT ima pravo da izvrši uvid u svaki predmet.Niži JT koji gmatra da je obavezno uputstvo nezakonito i neosnovano može izjaviti PRIGOVOR. " "* e .@devoluciiom. g .Osnovno javno tulilaštvo je niže u odnosu na vise javno tužilaštvo. b . NAČELO HIJERARHIJSKE PODREĐENOSTI a . dj -Zamenici JT odgovaraju za svoj rad JT.Odnos hijerarhijske podređenosti između javnih tužilaštava ostvaruje seOluvidomu predmet nižeg J T ^ obaveznim uputstvima. g . a vise javno iužilaštvo je niže u odnosu na apelaciono javno tužilaštvo.Radi ostvarivanja principa nadredenosti. a niže javno tužilaštvo neposredno višera javnom tužilaštvu. dj .Svaki JT]Q podređen Republiekom JT i svako javno tuiilaštvo Republiekom javnom tužilaštvu.Neposredno viši JJmože kdati nižem JT obavezno uputstvo za postupanje u pojedinim predmetima kada postoji sumnia u efikasnost i zakonitost niegovog postupanja.Svi u javnora tužilaštvu podređeni su Republičkom JT. v . odgovoran je za radjavnog tužilaštva i za svoj rad NaročTnoj skupstini. sa obFažIoženjem.

Prigovor se podnosi preko JT koii ie izdao obavezno uputstvo 140 .U suprotnom.Republički JT izdaje. b .Neposredno viši JT može ovlastiti drugog nižeg JT da postupa u stvari iz nadležnosti drugog nižeg JT.Zamenik JT koji smatra daje obavezno uputstvo nezakonito i neosnovanp može izjaviti prigoyor. Postupakše smatra okončanim. "dj -Kadaje u pitanju unutrmnja nadređenost. g . v . u postupku preispitivanja.Protiv obaveznog uputstva Republičkog JT prigovor nije dopuslen.Obavezno uputstvo JT izdaje u pismenoj fofmi i ono mora da sadrži obrazloženje za njegovo izdavanje.Zamenik JTmoie bez posebnog ovlašćenja da preduzme svaku radnju na koju je JT ovlašćen. u postupku preispitivanja. Republic!« JT dužan je da donese odluku u roku od 15 dana od dana prijema prigovora na obavezno uputstvo. u kom slučaju je dužan da donese obrazloženo rešenje o tome. neposredno višem JT u roku od osam dana od dana prijema uputstva. i . k . u pismenoj formi.Zamenik JT dužan je da lzvrši svejadnje koje tnu JT poveri. ojpšta obavezna uputstva za postupanje svih JT radi postizania zakonitosti. %-JT može svome zameniku izdati obavezna uputstva za rad i postupanje. Republički JT može ovlastiti Tužioca za organizovani kriminal da postupa u pojedinom predmetu iz nadležnosti drugog tužioca.Protiv rešenja Republičkog JT prigovor nije dopušten. dj . sa obrazloženjem.Izuzetno. ž .Do donošenia odluke po prigovoru niži JT ne može preduzimati radnie u predmetu. raože doneti odluku kojom stavlja van snage svoje rešenje i u torn slučaju prigovor se ne dostavlja Republičkom JT. j .e .Neposredno viši JT.Opšta obavezna uputstva Republički JT može izdati po službenoj dužnosti. odnosno odluke Republičkog JT. a radi efikasnijeg vođenja postupka ili drugih važnih razloga. " z . ž .Prigovor se podnosi preko višeg JT koji jedoneo rešenje i koji je dužan da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita rešenje koje je izdao. d . ali i na predlog Kolegijuma Republičkog javnog tužilaštva DEVOLUCTJA d^u jr V Zrpeq/-^cn H^ H< ^ a . i . Republički JT dužan je da donese odluku u roku od 15 dana od dana prijema prigovora na rešenje.U suprotnom.Neposredno viši JT može preduzeti sve radnje za koje je ovlašćen niži JT. j .€T a . u okviru jednog javnog tužilaštva postoji odnos nadređenosti izmedi/JTJ nieeovih zamenika.Do supstitueije dolazi usled sprečenosti nadležnog JT da iz pravnih iii stvarnih razloga postupa u pojedinom predmetu b . u kom slučaju je dužan da donese obrazloženo rešenje g . može doneti odluku koiom stavlja van L snage svoje obavezno upuTštvo i u torn slučaju prigovor se ne dostavljaRJT. delotvomosti i jednoobraznosti u postupanju.u tK. u kom slučaju je dužan da donese obrazloženo Eešenja v .JT koji je izjavio prigovor je dužan da postupa po uputstvu do odluke neposredno višeg JT. SUPSTITUCIJA t^ujHA* ^ t7)?e^^£7Z^ H. kada je nadležni JT sprečen iz pravnih ili stvarnih razloga da postupa u pojedinom predmetu.Neposredno viši JT.Niii JTkoii smatra daje rešenie neposredno višeg JT neosnovano može izjaviti prigovor Republičkom JT u roku od osam dana od dana prijema rešenja. e .

4 NAČELO NEDELJIVOSTI a .Osnivanje. b . prema ZJT zamenik JT može bez posebnog ovlašćenja da preduzme svaku radnju na koju je JT ovlašeen. koje se obrazuje za gonjenje određenih krivičnih deia. Ij -Zamenik JJkoji je izjavio prigovor je dužan da postupa po uputstvu do odluke neposredno višeg JT.Ukoliko JT ne stavi van snage svoje obavezno uputstvo.Javno tužilaštvo može imati posebno odeljenje. dužan je da prigovordostavi neposredno višem JT. u skladu sa posebnim zakonom.k .Republičko javno tuzilastvo. v .Javno tuzilastvo RS čine: 1) Republičko javno tuzilastvo. n -Neposredno viši /Tdužanje da donese odjuku u roku od osam dana od dana prijema prigovora na obavezno uputstvo. 1 . preduzeo zamenik JT obavezuje tuzilastvo u celini. u granicama svog ovlašćenja. d . 4) Sta ako JT da zameniku JT nezakonito uputstvo 86. U RS postoje 34 javna tužilaštva. radnja koju je. 2) apelaciona javna tužilaštva. =— ■ m . 141 . Tuzilastvo za organizovani kriminal i Tuzilastvo za ratne zločine.Mada se javno tuzilastvo odlikuje hijerarhijskom strukturom. u skladu sa posebnim zakonom./Tkqii je izdao obavezno uputstvo dužan je da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita obavezno uputstvo koie ie izdao. u postupku preispitivanja.Odluka neposredno višeg JT po prigovoru je konačna. sedište i područja apelacionih.Pritom.JT. ORGANIZACIJA I RAD JAVNOG TUZILASTVA (7) VRSTE JAVNIH TUŽILAŠTAVA a . BOSINA POTPITANJA 1) Koji principi (načela) su odznačaja. 3) visa javna tužilaštva. osnivaju se za teritoriiu RS. čiju nadležnost vrše osnovni javni tužioci ( JT) Osnovni JT postupa pred osnovnim sudom i vrši nadležnost osnovnog javnog tužilaštva. 2) Sta znaci princip devolucije. pa i kada ie ona protivna uputstvu JT. b . nj . OSNOVNO JAVNO TUZILASTVO abvg- Osniva se za područje osnovnog suda.Tuzilastvo za organizovani kriminal može imati odeljenja van svog sedišta. 3) Sta znaci princip supstitucije. 4) osnovna javna tužilaštva i 5) javna tužilaštva posebne nadležnosti. na koje je izjavljen prigovor. viših i osnovnih javnih tužilaštava uređuju se posebnim Zakonom o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava i . može doneti odluku da stavi van snage svoje obavezno uputstvo l u torn slučaju prigovor se ne dostavlia neposredno višem JT. v ^ l S a c a j ovoga načela ogleda se u tome što promena predstavnika javnog tužilaštva u toku jednog postupka ne utiče na punovažnost preduzetih procesnih radnji. Osnovni JT u sedištu privrednog suda postupa i pred tim sudom.

/Tpodreden je neposredno višem JT. VISE JAVNO TUŽILAŠTVO a . g .Osniva se za teritoriju RS i ima sedište u Beogradu. TUŽILAŠTVO ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL a .Apelaciono javno tufflastvo je niže u odnosu na Republičko javno tužilaštvo.Vise javno tužilaštvo osniva se za područje višeg suda. b .Apelaciono javno tužilaštvo osniva se za područje apelacionog suda.om APELACIONO JAVNO TUŽILAŠTVO a .Vise javno tužilaštvo je niže u odnosu na apelaciono javno tužilaštvo. g -Apelacioni JT u sedištu Privrednog apelacionog suda postupa i pred tim sudom.Osniva se za teritoriju RS i ima sedište u Beogradu. TUŽILAŠTVO ZA RATNE ZLOČINE a -Nadležno je da postupa u vezi sa KD protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih medjunarodnim pravom I teškim kršenjima međunarodnog humanitarnog prava. d . v . b -Apelacioni JT vrši nadležnost apelacionog javnog tužilaštva i nadležan je da postupa pred apelacionim sudom i drugim sudovima i organima. g .Osnovno javno tulildštvo je niže u odnosu na vise javno tužilaštvo. u vezi sa krivičnim delom organizovanog kriminala i vrše druge poslove u skladu sa zakonom.Nadzire i usmerava područna osnovna javna tužilaštva na način propisan ZJT .Predstavlia ga tužilac za organizovani kriminal koji postupa pred nadležnim sudovima u prvom i drugom stepenu. b .To je tužilaštvo posebne nadležnosti.Osnivaju se za teritoriju RS.Takođe. b . sa sedištem u Beogradu. d . v . b .Javno tužilaštvo posebne nadležnosti je niže u odnosu na Republičko javno tužilaštvo.d . nadzire i usmerava osnovna i visa javna tužilaštva sa svoje teritorije.Visi JTvrš\ nadležnost višeg javnog tužilaštva i nadležan je da postupa pred višim sudom i drugim sudovima i organima na način propisan zakonom dj . v .Može osnivati svoja odeljenja izvan svog sedišta. JAVNA TUŽILAŠTVA POSEBNE NADLEŽNOSTI a -Javna tužilaštva posebne nadležnosti su Tužilaštvo za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine. suda postupa i pred tim sudom. a niže javno tužilaštvo neposredno višem javnom tužilaštvu g .SUKOB NADLEŽNOSTI između JT posebne nadležnosti međusobno i sukob nadležnosti javnih tužilaca posebne nadležnosti i drugih JT rešava Republički JT. v -Nffi .U RS postoji 26 viših javnih tužilaštava. .

) vrši druge poslove određene zakonom. privredne prestupe i prekriaje. REPUBLIČKO JAVNO TUŽILAŠTVO a .Ako javno tužilaštvo ne može da vrši nadležnost. d . vanparničnom i drugom postupku. vršeći pri tome radnje na koje je posehnim zakonima ovlašćen.g _ predstavlja ga tuiilac w mine zločine koji postupa pred nadležnim sudovima u prvom i drugom stepenu i vrše druge poslove u skladu sa zakonom. u okviru nadležnosti organa pred kojim postupa.Nadležan je i da: 1. 2. sa sedištem u Beogradu.Odluka o odlaganju ili prekidu izvršenja prestaie da važi ako JT u roku od 30 dana od njenog prijema ne uloži vanredno pravno sredstvo. 143 . Republički JT postupa neposredno i preko svoiih zamenika. 4.U poslovima Iz svoje nadležnosti. ZAHTEV ZA ODLAGANJE I PREKID IZVRSENJA ' tf" ( ^°^" a . b . 87. d .) nadzire rad javnih tužilaštava i sprovođenie uputstava. zajedno sa dokazom da je uložio vanredno pravno sredstvo. upravnom. NADLEZNOST I OVLASCENJA JAVNOG TUZILASTVA (3) OPŠTA NADLEZNOST a . g . b .Republički JT je na čelu Republičkog javnog tužilaštva i vrši nadležnost javnog tužilaštva u okviru prava i dužnosti RS. 3) prati i proučava praksu javnih tužilaštava i sudova.JT posrupa u granicama svoie stvarne i mesne nadležnosti. a ako je izvršenje počelo organu koii ga sprovodi.Svaki JT je podređen Republičkom JT i svako javno tužilaStvo Republičkom javnom tužilaštvu. RepJibMki JT može preneti njegovu nadležnost nadrugo javno tužilaštvo istog ili višeg stepena. PRENOŠENJE NADLEŽNOSTI a . v .Republičko javno tužilaštvo je najviše javno tužilaštvo u RS. izvršnom.JT postupa u parničnom.) ulaže vanredna pravna sredstva u skladu sa zakonorn. dj . JT postupa pred sudom i drugim državnim organom. " g . v . v .Republički JT nadležan je da postupa pred svim sudovima i drugim organima u RS i da preduzima sve radnje na koie je javno tužilaštvo ovlašćeno.Zahtev se podnosi oreanu koii dozvoliava izvršenie odluke.JT može zahtevati odlaganje ili prekid izvršenja odluke kad smatra da postoje razlozi da se vanrednim pravnim sredsrvom pobija odluka doneta u sudskom ili drugom postupku.U slučaju usvajanja zahteva JT odlaganje ili prekid izvršenjatraje do donosenia odluke o vanrednom pravnom sredstvu JT. preduzimajući radnje na koje je zakonom ovlašćen.Kod gonjenja za KD. b .Može osnivati svoja odeljenja izvan svog sedišta.

Prilikom predlaganja i izbora kandidata za javnotužilačku funkciju zabranjena je diskriminaciia.DVT odlučuje i o izboru zamenika javnih tužilaca koji su na stalnoj funkciji u drugo ili vise javno tužilaštvo. u istom ili drugom iavnom tužilaštvu. ■^■nM'Tt ■ 11111«— fT). b .Uz prijave se podnose dokazi o ispunieniu uslova za izbor. u skladu sa zakonom.Odluku o izuzeću zamenika JT donosi JT. d . bira NS. lj . v . 1 .DVT. o-JTi zamenik JT koji se prvi put bira.Zamenik JT zameniuie JT pri vršeniu tužilačke funkciie i dužan je da postupa po njegovim uputstvima. dj . ^) položio pravosudni ispit iffijSdostoian je funkcije JT. z .Prema ZJT.Prenošenje nadležnosti traje dok se ne stvore uslovi za rad nadležnog iavnoR tužilaštva. Ovo su opšti uslovi.JT i zamenik JT koji je izabran iz reda iavnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca nepolaže ponovo zakletvu. pre stupanja na funkciju. ukoliko se već ne nalaze u javnom tužilaštvu. ODLUČIVANJE O ZAHTEVU ZA IZUZECE a . po pribavljenom mišlieniu nadležnog odbora Narodne skupstine. koji je(^| završio pravni fakultet.Prijave se podnose DVT u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa. fop.JT bira Narodna skupstina. m . 88. 0tr Narodna skupstina. osposobljenosti u radu i dostojnosti kandidata od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj strucL n . IZBORJAVNIHTUZILACAINJIHOVIHZAMEMKAPOURS (6) £jp. za JT i zamenika JT može biti izabran:(T>državljanin RS koji{l) ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima.b . na predlog Vlade. a o zahtevu za izuzeće /rneposredno viši JT. bira zamenike javnih tužilaca za trajno obavljanje funkeije. ({%).po bilo kom osnovu. 0. .Republički JT vrši nadležnost javnog tužilaštva u okviru prava i dužnosti RS.Mandat zameniku JT koji je prvi put izabran na funkciju traje tri godine.Republičkog JT. bira za zamenika JT lice koje se prvi put bira na ovufunkciju.Izbor JT i zamenika JT oglasava DVT u „Službenom glasniku RS" .Republički JT bira se na period od lest godina i može biti ponovo biran. p . na predlog Vlade.Republički JT polaže ZAKLETVU pred Narodnom skupstinom. na predlog DVT. po pribavljenom mišljenju Kolegijuma Republičkog javnog tužilaštva. "" e . polaže zakletvu pred predsednikom NS.DVT pribavlja podatke i mišljenja o stručnosti. i . b-Državno vece tufflaca (DVT) donosi odluku o izuzeću Repubiiekog JT.Mandat JT traje šest godina i može biti ponovo biran.

Na ovu odluku dopušten je prigoyorDVT.Protiv odluke Republičkog JT o udaljenju kada ono niie obavezno. g . NESPOJIVOST TUŽILAČKE FUNKCIJE a-PremaURS zabranjenoje politieko delovanje iavnih tužilaca i zamenika iavnih tužilaca. a odluku o udaljenju Republičkog JT donosi DVT. RepubliČki JT ima pravo prigovora nadležnom odboru NS.Udaljenje sa funkcijetraje do ukUania pntvora. autonomiie i iediniea LS. d. Z J J . odnosno zamenik JT ima pravo prigovora DVT. a o obaveznom udaljenju JT neposredno viši JT.Protiv odluke DVTo udaljenju kada ono nije bilo obavezno.Sa javnotužilačkom funkcijom nespojivi su i druge funkcije. poslovi ili privatni interesi nespojivi sa tužilačkom funkcijom. ' g . UDALJENJE SA FUNKCIJE a .B) javnirn službama jfflorganima pokraiinske * ^ ^ 'A^A. u roku od osam dana. v-Odluku o obaveznom udalieniu zamenika JT donosi JT. odnosno zamenik JT ne može biti Mm slohode u postupku pokrenutom zbog krivienog dela učinjenog u vršenju tužilačke funkcije. s . o čemu odluku donosi RJT.u JT i zamenik JT ne mogu:(jf| biti na funkciji u organima koii donose y^^w\e'> propisejf2)u organima izvršne vlasti. JT.Smatra se da JT i zamenik JT niie izabran ako bez opravdcmog razloga ne stupi na funkciiu u roku od 30 dana od dana izbora na funkciju. odnosno službe. ž .JT.Prigovor se podnosl u roku od~tri dana. b .frX. a izjavljeni prigovor ne zadržava izvršenie odluke. poslovi ili privatni interesi koji su suprotni dostoianstvu i samostalnosti iavnogtužilaštva ili štete niegovom ugledu.JT i zamenik JT stupaju na funkciju na svečanoj sednici u javnom tužilaštvu za koje su = izabrani.o m se ureduje koje su druge funkcije. yb«-/^ v . e . .^lne mogu se baviti ? | ^ ^ javnim ili privatnim plaćenim poslomi?) niti pružati pravne usluge ili davati pravne savete uz u Afw e f ?eć ^ naknadu. odnosno zamenika JT. a nadležni organ donosi odluku po prieovoru u roku od 30 dana. dj . bez odobrenja nadležnog odbora Narodne skupštine za pravosude i upravu. ($>.Ako udaljenje nije obavezno odluku donosi RepubMki JT.0 odluci Republičkog JT i DVT obaveštava se Narodna skupština. IMUNITET {a}. osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane JT. u slučaiu kada jeNS nadležna za izbor javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.^) ne mogu biti članovi političke stranke. ć .JT i zamenik JT udaljuju se sa funkcije kad im je određen pritvor.Oni mogu biti udaljeni sa funkeije'kad je pokrenut postupakza njihovo razreienje ili z krivični' postupak za delo zbog koga mogu biti razrešeni.. b . t . pravosnažnog okončania postupka za razresenie ili pravosnažnog okončania krivičnog postupka.Prema ZJT .JT i zamenik JT ne mogu biti pozvani na odgovornost za izraženo mišljenje u vršenju tužilaeke funkcije.

koja iskljucuje pravo na podnošenje ustavne ialbe e . •3 nastupaniem zakonom propisanih uslova ililrazrešeniem iz zakonom predviđenih razloga. z . u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke. z . ic^ h-JT funkcija prestaje i ako ne bude ponovo izabran.Odluka o prestanku funkcije objavljuje se u „Službenom glasniku RS. o tome obaveštava neposredno višeg JT. poslovima ili njegovim privatnim interesima. a zameniku JT. v . i . JT ili zamenika JT na koga se odluka o nespojivosti odnosi. JT. g .ODLUKU o prestanku/»nfrc//e JT donosi Narodna skupština. kad oceni da za to ima razloga.Kada DVT utvrdi da su druga funkcija ili posao koje vrši Republieki JT ili privatni interes koji ostvaruje nespojivi sajavnotužilačkom funkcijom o tome obaveštava Republičkog JT. d .JT je dužan da pokrene postupak odlučivanja o nespojivosti funkcije nižeg JT ili zamenika JT pred RJT. ako ne bude izabran na stalnu funkciju. a ako postoje razlozi za razrešenje o tome obaveštava Vladu.{||razrešeniem 146 . 4) Maze li bid reizabran. odnosno DVTopreitanku funkcije. a ne postoje razlozi za razrešenje. kada sam to zatraži. pri čemu odluku o razresenju dortosi na predlog Vlade. e . (2) po sili zakona. PRESTANAK FUNKCIJE I RAZRESENJE JAVNIH TUZILACA I NJIHOVIH ZAMENIKA PO URS (7) ip-e/^ F ($— Prema URS. ili privatni interes koji ostvaruje nespojivi sa javnotužilačkom funkcijom.Republičkom JT prestaje funkcija ako ne bude ponovo izabran.Odluku o prestanku funkcije Republičkom JT donosi Narodna skupština. JT i zameniku tužioca prestaje funkcijaj^Jna njihov zahtev. da se bez posebnog odobrenia bavi nastavnom i naučnomllelatnošću.d . uz naknadu. ■ Prema ZJT -u do prestanka funkeije JTi zamenika JT može doći^l) na osnovu Ustava.Odluku o prestanku/Hrt/rq/e zamenika JT donosi DVT.Ustavni sud svojom odlukom može odbiti žalbu ili usyoiiti žalbu i poništiti odluku o prestanku funkcije i ta odluka ie konačna." d j . 3) Na koji period se bira RJT. 2) Postupak izbora. x . 5) Upogledu koga URSpredviđa ograničenja za reizbor 89.JT i zamenik JT može.DVT pokreće i vodi postupak odlučivania o nespojivosti funkcije Republičkog JT sa drugim funkcijama. \ -0&X ffl nastupaniem zakonom propisanih uslova iliffirazrešenjem iz zakonom propisanih razloga. odnosno narušavaju samostalnost ili štete ugledu javnog tužilaštva. Ž . A 2.DVT utvrđuje druge funkcije i poslove koji su u suprotnosti sa dostojanstvom. pri čemu odluku o razresenju doiiosi na predlog Vlade koja predlaže razrešenje JT na osnovu razloga za razrešenje utvrđenih od strane DVT. odnosno zamenik JT ima pravo žalbe Ustavnom sudu. koji vrši JT ili zamenik JT.Protiv odluke NS. dj . BOSINA POTPITANJA 1) Ko ih predlaze a ko bira. van radnog vremena.Kada Republički JT utvrdi da su druga funkcija ili posao.

g . uz njegovu saglasnost.Razloge za razrešenje utvrđuje DVT koje je dužno ie da sprovede postupak i donese obrazloženu odluku u r o k ^ d T s ^ a n a o i dana dostavljanja akta kojim se postupak pokreće. JT i zameniku JT produziti radni vek za još dve godine. PRESTANAK JT I ZAMENIKA JT PO SILI ZAKONA lj .jrpodnosi pismeni zahtev za prestanak funkcije NS. DVT može. odnosno zamenik JT ima pravo da svoie navode usmeno izloži pred DVT.Funkcija JT i zamenika JT prestajeW njegov lični zahtev. jfnp. d .Posledica je navršenja radnog veka ili trajnog gubitka radne sposobnosti za obavljanje funkcije.JT i zamenik JT razrešavaju se:(fpkad su pravnosnažno osuđeni za KD na kaznu zatvora od naimanje 6 meseci(Ž1)ili za kažnjivo delo koje ih čini nedostoinim funkcije^ 1 kad nestručno vrši funkciju^))ili zbog učinjenog teškog disciplinskog prekršaja.JT funkcija prestaje i ako ne bude ponovo izabran. po zahtevu Republičkog JT. n .Odluka DVT kojom su utvrdeni razlozi za razrešenje JT dostavlia se Vladi. neposredno vi§eg JT. e . kad trajno izgubi radnu sposobnost ili lead bude razreien.JT. a zamenik JT podnosi pismeni zahtev za prestanak funkeije DVT. 1 . BOSINA POTPITANJA 1) Kad im prestaje funkcija. ministra nadležnog za pravosude. odnosno zamenika JT može podneti svako lice. 2) Postupak 147 .Postupak za razrešenie pokreće se predlogom JT.JT. o čemu obaveštava DVT. k . /fij .JT i zameniku JT prestaje funkcija kada se na osnovu mišlienja stručne komisiie nadležnog organa utvrdi da je zbog zdravstvenoe stanja nesposoban za vršenje funkcije. (§s~ Postupak za utvrdivanje razloga za prestanak funkcije JT i njegovog zamenika na lični zahtev. d j . vodi DVT. a zameniku / T a k o ne bude izabran na stalnu funkciju. samo zbog završavanja rada na započetim predmetima.Izuzetno. usled navršenja radnog veka ili trajnog gubitka sposobnosti za obavljanje funkcije. ""''' RAZREŠENJE a . p -ffutvrdenim razlozima DVT donosi odluku koju dostavlia NS radi odlučivania o prestanku funkcije JT.JT i zameniku JT prestaje funkcija kad navrše 65 godina života ili 40 godina staža osiguranja. v . kad navrši radni vek.Inicijativu za razreSenie JT.PRESTANAK JT I ZAMENIKA JT NA OSNOVU USTAVA j . Republičkog JT. organa nadležnih za vrednovanie rada i Disciplinske komisije. da se upoznas predmetom i da sam ili preko zastupnika pruži qbiaSnienja i Jokaze za svoje navode. b . odnosno zamenik JT ima pravo da odmah bude obayeSten o razlozirMzi pokretanje postupka.

90. UNUTRASNJA ORGANIZACIJA RADA JAVNIH TUZILASTAVA U RS (2) a - Funkciiu iavnog tužilaštva vrše Republički JT i drugi javni tužioci u skladu sa ZJT. b - Zamenik JT zamenjuje JT pri vršenju tužilačke funkcije i dužan ie da postupa po njegovim uputstvima. v - Zamenik JT dužan je da izvrši sve radnie koje mu JT poveri. g - O n može bez posebnog ovlašćenja da preduzme svaku radniu na koju je tužilac ovlašćen. d - JT bira Narodna skupština, na predlog Vlade. dj - Mandat JT traje šest godina i može biti ponovo biran. e - Viada predlaže NS iednog ili vise kandidata za izbor na funkciju JT, sa liste kandidata koie utvrduje DVT. z - O predloženim kandidatima za Republičkog JT pribavlja se mišljenie nadležnog odbora NS za pravosude i upravu. i - Ako Republički JT po prestanku mandata ne bude ponovo izabran na istu funkciju, ili mu funkcija prestalne na lični zahtev, DVT obavezno bira zamenika RJT. j - Ako JT ne bude ponovo izabran na istu funkciju kada mu prestane mandat ili mu funkcija JT prestane na lični zahtev, bira se zamenik JT, o čemupdluku donosi DVT. 1 - Prema URS mandat zameniku JT koji je prvi put izabran traje Sgodine. Ij - NS, na predlog DVT, bira za zamenika JT lice koje se prvi put bira na ovu funkciju na period od tri godine. m - DVT bira zamenike JT za trajno obavljanje funkcije, u istom ili drugom javnom tužilaštvu. n - DVT odlučuje i o izboru zamenika JT koji su na stalnoj funkciji u drugo ili vise javno tužilaštvo. nj - Broj zamenika javnih tužilaca za svako javno tužilaštvo utvrđuje DVT, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministra nadležnog za pravosude o - OSOBLJE u javnom tužilaštvu čine tužilački pomoćnici, tužilački pripravnici i državni službenici i nameštenici zaposleni na administrativnim, tehničkim, računovodstvenim, informacionim i drugim pratećim poslovima značajnim za javno tužilaštvo. P - Broi osoblja u javnom tužilaštvu određuje JT aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, uz saglasnost ministra nadležnog za pravosude.

91. DRZAVNO VECE TUZILACA (10) a - DVT je samostalan i nezavisan organ koji obezbeđuie i garantuje samostalnost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca u skladu sa Zakonom. b - DVT ima 11 članova. v - Prema URS uSASTAV DVT ulaze Republički JT, ministar nadležan za pravosude i predsednik nadležnog odbora Narodne skupgtine za pravosude i upravu, kao članovipo polozaju i 8 izbornih članova koie bira Narodna skupština. g-Izborne članove čine 6 J10ff)zarnenika JT sa stalnom funkcijom, od kojih je jedan sa 148

teritoriie AP, i dva ugledna i istaknuta pravnika sa naimanie 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor"pravn¥g fakulteta. d - Republički JT je predsednik DVT, predstavlja ga i rukovodi njegovim radom. dj - U NADLEŽNOST DVT, između ostalog, spada:(f| utvrdivanje liste kandidata za izbor Republičkog JT i javnih tužilaca, koiu dostavlia VladiifZt predlaganjeNS kandidata zaprvi izbor za zamenika JT:(T$ izbor zamenika JT za traino obavlianie funkciie zamenika JT^3| izbor zamenika JT koji su na stalnoi funkciji za zamenike JT u višem javnom tužilaštvu; ffDodlučivam'e o prestanku funkciie zamenika JT:/ffS) utvrdivanie razloga za razrešenje JT i zamenika JT;(]J odlučivanje o udalieniu Republičkog JT; (fj postavljanje vršioca dužnosti Republiekog JTfH odlučivanje po prigovoru na odluku o udaljenju JT i zamenika JT; (tub utvrdivanie koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi u suprotnosti sa dostojanstvom i samostalnošću javnog tužilaštva;(jt?) daje mišlienje o izmenama postojeeih ili donošenju novih zakona koji uređuju položaj i postupanje JT i zamenika JT, organizaciju javnog tužilaštva, kao i drugih zakona koje javna tužilaštva primenjuju(^| donosi Etički kodeks;(ul| donosi Pravilnik o merilima za vrednovanje rada JT i zamenika JT; 14) obavlja i druge poslove predviđene zakonom. e - DVT radi u sednieama, koje saziva predsednik po sopstvenoi iniciiativi ili na predlog najmanje tri članaTJVTT ž - DVTodržava sednice kada ie prisustno naimanie šest elanova DVT. Po odluci DVT sednica može biti i javna. *" z - Odluke DVT donose se većinom glasova svih elanova. i - Odluke DVT moraju biti obrazložene ako je protiv njih dozvoljen pravni lek i kada je to propisano zakonom i Poslovnikom . a - OVLAŠĆENI PREDLAGAČ za izborne članove DVT iz reda JT i zamenika JT je Državno veće. b - Ovlašćeni predlagač za izbornog člana DVT iz reda advokata je Advokatska komora Srbije. v - Kandidate za izbomog člana DVTiz reda profesora pravnog fakulteta predlaže zaiednieka sednica dekana pravnih fakulteta u Republiei Srbiii. g - Kandidat za izbornog elana DVT iz reda JT i zamenika može biti svaki JT i zamenik JT u Republici Srbiji koji se nalazi na funkciji JT, odnosno zamenika JT naimanie sedam eodina. d - JT i zamenici JT biraju kandidate za DVT na osnovu slobodnog, opšteg, jednakog i neposrednog izbornog prava, tajnim glasanjem. dj - Pravo da biraju kandidate za DVT imaju svi JT i zamenici JT, e - JT i zamenik JT glasa samo za kandidata sa liste kandidata one vrste, odnosno stepena javnog tužilaštva u kojem vrši svoju funkciju. ž - JT, odnosno zamenik JT sa teritorije AP, osim za pomenutu listu kandidata, glasa i za Jistu kandidata za javna tužilaštva sa teritorije AP. z - Izborne elanove DVT bira Narodna skupština na predlog ovlašćenih predlagača. i - Narodna skupština bira, za člana DVTiz reda javnih JT i zamenika javnih JT, po jednog kandidata sa svake liste kandidata. j - Ako izabrani clan DVT bez opravdanog razloga ne stupi na funkciiu u roku od 30 dana od dana izbora u Narodnoj skupštini smatraće se da niie ni izabran. k - U torn slučaju DVTorganizuje ponovljene izbore za ovog člana u roku od 60 dana. 149

1 - Članovi DVT uživa IMUNITET kao JT. lj -To znači da član DVT ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja odluka DVT. m - Čtan DVT ne može biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog KD učinjenog u obavljanju funkcije člana DVT bez odobrenja nadležnog odboraNS. a - MANDAT izbornih članova DVT traje pet godina i oni mogu biti ponovo birani, ali ne uzastopno. b - Članovima po polojaju PREST AJE FUNKCIJA u DVT kada im prestane funkcija po osnovu koje su postali članovi DVT. v - Izbornim članovima funkcija u DVT prestaje:£j) trajnim gubitkom radne sposobnosti za obavTjšSjeTuhkcije člana DVT,@ostavkom na članstvo u DVT, (Jlistekom mandata i ^razrešeniem. g - Izbornim članovima DVT iz redajavnih JT i zamenika javnih JT prestaje funkeiia u DVT j prestankom funkcije JT i zamenika JT, d - Izbornom članu DVTiz, reda advokaia prestaje funkcija u DVTi brisaniem iz imenika advokata. dj - Izbornom čianu DVTiz redaprofesora prestaje funkcija u DVTi prestankom zvania profesora pravnog fakulteta. e - Izborni član DVT RAZRESAVA se funkcije pre isteka vremena na koje je izabran ako: (nVfunkciju člana DVT ne vrši u skladu sa Ustavom i zakonomlJŽf ako bude osuđen za KD na bezuslovnu kaznu zatvora. odnosno za KD koje ga čini nedostojnim za vršenje funkcije člana DVT. z ~ DSICIJATIVU za razrešenje izbornog člana DVT može podneti svaki elan DVT. ~ z - Incijativu za razrešenje izbornog člana DVT iz reda JT i zamenika JT može podneti i svaki JT. i - Inicijativu za razrešenje izbornog člana DVTiz reda advokaia, odnosno profesora pravnog fakulteta mogu podneti njihovi ovlašćeni predlagači. j - Ako oceni da razlozi za razrešenje nisu učinjeni verovatnim, DVT će pismeno obavestiti podnosioca da iniciiativa niie prihvaeena. k - Kada prihvati inicijativu DVT ce3 pre donošenja odluke o pokretanju postupka, omogućiti članu DVT^čiJese razreše1ye"inicira, da se iziasni o navodima iniciiative. I - Odluku o pokretanju postupka razrešenja donosi DVTu roku od 15 dana od prijema inicyative. lj - Odlukom o pokretanju postupka mole se izreći i mera suspenzije do okončanja postupka za razrešenje, ^* " ~" m - Predlog za razrešenje DVT donosi u roku od 30 dana od dana pokretanja postupka, na osnovu koga NS donosi odluku o razrešeniu. n -Nakon podnosenja predloga za razrešenje član DVT obaveznoseudaljujedo donošenja odluke Narodne skupštine.
BOSINA POTPITANJA I) Kojaje njegova osnovna funkcija, 2) Ko bira clanove ovog veca, 3) Sastav veca 4) Nacin izbora, 5) Koliko im traje mandat, 6) Ima H pravnog lekaprotiv odluke oyoga tela - moze se ulozitizalba Ustavnom sudu

b -Pružanie pravne pomoei obuhvata: 1) davanje pravnih saveta.Advokati i ortačka advokatska društva mogu zasnovati radni odnos sa licima koja će obavljati administrativne.Koji su uslovi za upis u imenik advokata. Upis u imenik AK. molbi. Dva ili vise advokata mogu imati zajedničku advokatsku kancelariju. kao i arzavljanstvo. Ortaeko advokatsko društvo ima svoistvo pravnog lica. Ortačko advokatsko društvo upisuje se u sudski registar ako ispunjava uslove za osnivanje tog oblika preduzeća i uz prilaganje saglasnosti adv. FUNKCIJA ADVOKATURE I NACIN NJENOG OBAVLJANJA (1) a . 5) zastupanje fizičkih i pravnih lica u njihovim pravnim poslovima zaključivanjem ugovora i poravnanja. 93. testamenata. prijemom i isplatom novca i davanjem izjava i otkaza. b . predstavki i drugih podnesaka. izjava i drugih isprava. finansijske i druge poslove. 4) zastupanje i odbranu fizičkih i pravnih lica pred sudovima i drugim državnim organima.Delatnost ortačkog advokatskog društva ograničena je samo na bavlienie advokaturom. a poslove pružanja pravne pomoći u ortačkom advokatskom društvu obavljaju samo advokati.ADVOKATURA 92. USLOVI ZA VRSENJE ADVOKATSKE DELATNOSTI (7) a . v -Advokat obavlja poslove advokature u advokatskoi kancelariii ili u ortačkom advokatskom društvu.da bi neko lice moglo da se bavi advokaturom. tehničke. žalbi. 6) obavljanje drugih poslova pravne pomoći u ime i za račun fizičkog ili pravnog lica. e .Advokatura je nezavisna i samostalna profesionalna delatnost pružanja pravne pomoći u ostvarivanju i zaštiti ustavom utvrdenih sloboda i prava i drugih zakonom utvrdenih prava i interesa domaćih i stranih tizičkih i pravnih lica. preduzećima i drugim pravnim licima. da 151 . vrsi se na osnovu podnetog zahteva.komore RS. g -Advokat može imati samo jednu kancelariju. neosudjivanost za kd koje ga cini nedostojnim za bavljenje advokaturomf dostoinost poverenia za bavljenje advokaturom. 2) sastavljanje tužbi. 3) sastavljanje ugovora. a ortacka advokatska društva i sa advokatima. potrebdno je da bude upisano u imenik advokata AK i mora poloziti zakletvu u AK. poslovna sposobnost. d -Ortačko advokatsko društvo mogu da osnuju najmanje dva advokata.zavrsen pravni fakultet Ipolozen pravosudni ispit. na osnovu kojih to lice ostvaruje neko pravo. dj .

i .Advokat je dužan da se stvarno i stalno bavi pružanjem pravne pomoći. osim u naucnoj. DUZNOSTI I POLOZAJ ADVOKATA a . a f dj . statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata. Advokat koji je otkazao punomoćje dužan je da. ali naiduže mesec dana po saopitenju otkaza nadležnom organu koji vodi postupak. osim ako bi otkaz punomocja naneo stranci nenadoknadivu štetu.U pružanju pravne pomoći advokata može da zameni drugi advokat. u skladu sa zakonom. ako zakonom nije 152 .Advokat slobodno odlučuje da li će prihvatiti pruzanje pravne pomoći stranci koja mu se obratila. 94. ako^rnu u roku od Rodinu dana od prestanka pravosudne funkcije pravnu pomoć zatraži stranka u Cijoj je bilo kojoj drugoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkciie. prevodilackoj. odnosno kao sudija. osim ako postoje razlozi predviđeni zakonom zbog kojih je dužan da odbije zastupanje.nije u radnom odnosu. nastavi sa pružanjem pravne pomoći i posle otkaza akoje to neophodno da se za stranku otklonTšteta koja bi u torn trenutku nastala.utvrdjuje se u skladu sa opsteprihvacenim moralnim normama i kodeksom profesionalne etike advokata d . TGfvokat je dužan da odbiie pruzanje pravne pomoći: ako je u istoi pravnoj stvari zastupao protivnu stranku. b . ima pravo na upis u advokatsi imenik.Advokat je dužan da stavi svoi potpis i pečat na svaku ispravu ili podnesak koii ie sam sastavio ili koji je sastavljen u ortačkom advokatskom društvu.Redovni profesori fakulteta iz pozitivnopravnih predmeta imaju pravo upisa u imenik advokata i bez položenogpravosudnog ispita.delatnoseu.Advokat ne može da se bavi poslovima koji su nespojivi sa ugledom i nezavisnošću advokature.Advokat je dužan da čuva kao tajnu ono što mu je stranka poverila g . kao i u slučaju kada bi odbijanje pružanja pravne pomoći nanelo štetu stranci. ukoliko je u toj oblasti izmedju RS i njegove domicilne drzave ustanovljena uzajamnost. Advokat ne može odbiti pružanje pravne pomoei ako ga kao zastupnika ili branioca postavi sud.Pod kojim uslovima stranae moze obavljati advokaturu kod nas-str. z .Kojim aklom se utvrdjuje dostojnost za bavljenje advokaturom . ako je protivnu stranku zastupao advokat koji radi u zajedničkoi advokatskoj kancelariji ili u istom ortačkom advokatskom društvu. O otkazu punomocja advokat je dužan da odmah obavesti nadležni organ koji vodi postupak. na zahtev stranke kojoj je otkazao punomocje. umet.Advokat ima pravo da otkaže punomoćje za dalje zastupanje u svako doba. pedagoskoj. humanitamoj i sportskoj oblasti v . JT ili zamenik JT. v . da se ne bavi drugom prof. osim u slučajevima predviđenim zakonom. (D akoje u pravnoj stvari u kojoj stranka traži pravnu pomoć postupao kao nosilac ivpsudne funkcije. PRAVA. u skladu sa zakonom. publicistlckoj.drzavljanin koji po pravu svoie drzave ispunjava usiove za obavljanje adv. d . Ti Poslovi bliže se određuju Kodeksom profesionalne etike advokata.Advokat je dužan da stranci savesno pruža pravnu pomoć.profesije. g . 5) u drugim slučajevima predviđenim zakonom.

0 određivanfu pritvora protiv advokata protiv koga je pokrenut postupak zbog krivičnog dela učinjenog u vezi sa vršenjem advokatske dužnosti sud obaveštava advokatsku komoru republike. d .Dopustena ie zalba. PRESTANAK BAVLJENJA ADVOKATUROM jy| .Advokatu se može privremeno zabraniti bavljenje advokaturom ako je protiv njega pokrenut krivični ili diseiplinski postupak za delo koie ga čini nedostoinim za bavlienie advokaturom. ili ako se disciplinski postupak ne može uspešno sprovesti bez privremene zabrane bavljenja advokaturom.Advokat i ortačko advokatsko društvo ne mogu da reklamiraju svoiu delatnost putem sredstava javnog obaveštavanja ili na drugi način.Rešenjem o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom odreduje se i trajanje privremene zabrane. 95. k .0 privremenoj zabrani bavljenja advokaturom odlueufe nadležni organ određen statutom advokatske komore republike. lj . l . Protiv konačne odluke o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom može se pokrenuti upravni spor. PRIVREMENA ZABRANAI PRESTANAK VRSENJA ADVOKATSE DELATNOSTI a -Advokatu če se privremeno zabraniti bavljenje advokaturom ako je protiv njega određen pritvor.Privremena zabrana bavljenja advokaturom prestaje kada prestanu razlozi zbog koj ih je zabrana određena.Odluka o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom može da se donese i kad je pokrenut postupak za poništai upisa u imenik advokata g .6 n . m .Advokat je dužan da izda stranei potvrdu na iznos primlien na ime nagrade i naknade. ako bude lišen posiovne sposobnosti J4) ako mu je izrečena disciplinska mera brisanja iz imenika advokata @ ako mu je u krivičnorn postupku izrečena mera bezbednosti zabrane bavlienja advokaturom (^ ako je pravnosnažnom presudom osuden za kd koie ga cini nedostoinim za bavljenje advokaturom (j) ako je pravnosnažnom presudom osuden za krivifino delo na kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci Up ako se utvrdi da se ne bavi advokaturom neprekidno duže od šest meseei (% ako zasnuje radni odnos 153 .Advokat ima pravo na nagradu za svoj rad i naknadu troškova u vezi sa radom prema tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata (advokatskoj tarifi).drugačije određeno. b .Advokatska komora može organizovati pružanje besplatne pravne pomoći građanima nateritoriji opštinskog. j .Upravni odbor. ovog člana pretres prostoriia advokatske kancelarije i ortačkog advokatskog društva može da se izvrši samo na osnovu odluke nadležnog suda.U krivičnom postupku iz stava 1.Advokatu prestaje pravo bavljenja advokaturom: ^ako podnese zahtev za brisanie iz imenika advokata ako mu prestaje državlianstvo. 2. v . što se utvrđuje rešenjem nadležne advokatske komore.

kao ni odsustvo akvokata koji je izabran ili postavljen na javnu funkciju u republiekom ili organu uprave AP ili organu jedinice LS dok mu traje mandat natoj funkciji.-%ovreda dužnosti euvanja tainef traženie naknade veeeod naknade propisane tarifom. v . nadležni organ određen statutom advokatske komore republike odreduje advokatu privremenu zamenu.Za vreme trajanja privremene sprečenosti advokata za bavljenje advokaturom zbog bolesti. g-Mere koje se mogu izreii za povredu dulnosti i ugleda advokature su: ( P novčana kazna. z . a način njihovog korišćenja ureduje se statutom advokatske komore republike. a u roku od 60 dana ne nastavi da se bavi advokaturom samostalno ili u ortačkom advokatskom društvu e . utvrđivanje odgovornosti i izricanje mera za te povrede obrazuju se disciplinski organi advokatskih komora republika. kao i način izvršenja izrečenih mera. imenika advokatskih pripravnika. e . odnosno iz imenika ortačkih advokatskih društava. postupak za urvrđivanie disciplinske odgovornosti i izricanie disciplinskih mera.Mera brisanja iz imenika advokata.jVe smatra se prestankom bavljenja advokaturom privremeno odsustvo advokata do dve godine* niti odsustvo advokata koji je izabran za poslanika ili odbornika u trajanju poslaničkog. u ski ad u s njihovim statutima. odsustva iz drugih razloga koji ne predstavljaju prestanak bavljenja advokaturom. odnosno odbomičkog mandata. DISCIPLINSKA ODGOVORNOST ADVOKATA I ADVOKATSKIH PRIPRAVNIKA (10) a . iz imenika advokatskih pripravnika. z . ugleda i kodeksa profesionalne etike advokata.Advokati i advokatski pripravnici odgovorni su za savesno bavljenje advokaturom i cuvanjem njenog ugleda.Statutotn advokatske komore republike utvrduje se: sastav disciplinskih organa. a to su: uslovi i način izbora i razrešenja clanova disciplinskih organa. 96. teže i lakše povrede dužnosti advokata i ugleda advokature. a naročito očigledno nesavesno vršenje advokaturc^pružanje pravne pomoći u slučajevima u kojima je advokat dužan da odbije pružanje pravne pomoćif bavljenje poslovima koji su nespoiivi sa ugledom i nezavisnošću advokature. b -_Za utvrdivanje povrede dužnosti advokata i ugleda advokature. disciplinski sud i disciplinski tuziiac.<W) ako je posle sprovedenog stečajnogpostupka ili postupka Ijkvidacije prestalo ortačko advokatsko društvo iii ako advokat istupi iz ortačkog advokatskog društva.Odlukanadležnog disciplinskog organa advokatske komore republike kojom je izrečena novčana kazna ima snagu izvršne isprave.Sredstva novčanih kazni su prihod advokatske komore republike.Advokat koji želi da koristi pravo na privremeno odsustvo dužan je da o tome obavesti nadležni organ određen statutom advokatske komore republike.POD TEŽOM POVREDOM DUŽNOSTI advokata i ugleda advokature smatra s^svako narušavanje duinosti.Iznos novčane kazne ne može biti manji od petostrukog iznosa nainiže nagrade niti veći od petostrukog iznosa najviše nagrade propisane advokatskom tarifom. ž . ž . (2) brisanja iz irnenika advokata. d . kao i odbijanje izdavania strahci potvrde za primlieni iznos 154 . dj . odnosno imenika ortačkih advokatskih društava može se izreći samo za težu povredu dužnosti advokata i ugleda advokature.

umetniekoj.od dana saznanja za izvršeno krivično delo. ADVOKATSKI PRIPRAVNICI a . v . k . g . 7) da je zasnovao radni odnos u svojstvu pripravnika kod advokata ili u ortačkom advokatskom društvu. j .Advokat kome nije izrečena mera brisanja iz imenika advokata može nastaviti da se bavi advokaturom. 2) da je diplomirani pravnik. imenika advokatskih pripravnika.Advokatski pripravnik je lice koje se radom na pravnim poslovima kod advokata osposobljava za samostaino bavlienle advokaturom.Zastarelost izvršenja disciplinskih mera nastupa po proteku jedne godine od dana pravnosnažnosti odluke kojom je mera izrečena. a dve godine za težu povredu dužnosti advokata i ugleda advokature. ali zastarelost u svakom slučaju nastupa kad protekne dva put onoliko vremena koliko je ovim zakonom utvrdeno za zastarelost pokretanja disciplinskog postupka.Zastareiost pokretania disciplinskog postupka za povredu koja ima obeležje krivičnog dela nastupa u skladu sa odredbama krivičnog zakona. m .Osnivač ortačkoe advokatskog društva i advokat zaposlen u društvu koie ie brisano iz imenika advokatskih društava ne mogu osnovati novo advokatsko društvo dok traje izrečena zabrana bavljenja advokaturom. vec samo lakse i teze povrede duznosti b .novcana kazna. 4) da nije pravnosnažno osuđivan za krivifina dela koja ga cine nedostojnim za bavljenje advokaturom.Pravo na upis u imenik advokatskih pripravnika ima lice koje ispunjava sledeće uslove: 1) da je državljanin RS. Advokatski pripravnik može započeti obavljanje pripravničke prakse ako je upisan u imenik advokatskih pripravnika.Zastarelost pokretania disciplinskog postupka nastupa protekom jedne godine od dana saznanja za učinjenu lakšu.Protiv konačne odluke kojom je izrečena mera brisania iz imenika advokata. brisanie iz imenika advokata 97. osim u naučnoj.Ako se posle upisa u imenik advokatskih pripravnika utvrdi da advokatski pripravnik mje 155 . b . pedagoškoj.Koje disciplinske mere se mogu izreci .Ima li disciplinsMh prestupa . humanitamoj i sportskoj oblasti. advokatski pripravnik ima pravo na zaradu. prevodilačkoj. 5) da nije u radnom odnosu. publicističkoj.Za vreme obavljanja pripravničke prakse. kao i ostala prava iz radnog odnosa utvrđena zakonom i kolektivnim ugovorom. 6) da se ne bavi drugom profesionalnom delatnošću. 1 . odnosno naknadu za rad. lj . i .Mera brisanja ne može trajati kraće od šest meseci ni duže od pet godina. odnosno izvršenja izrečene mere. n . BOSINA POTPITANJA a .Posle svakog prekida zastarelosti rok počinje ponovo da tefie. a ako ta povreda ima obeležje krivičnog dela .nagrade ili naknade. 3) da ima poslovnu sposobnost.Zastarelost seprekida svakom radnjom koja se preduzima radi pokretanja disciplinskog postupka ili izvršenja disciplinske mere.ne. odnosno imenika ortačkih advokatskih društava može se pokrenuti upravni spor.

e . d . pokrafinske i regionalne komore. l)Staje advokatska komora 2) Organizacija. Postupak je dvostepeji. Čaćka. j .Izdaju I produzuju advokatsku legitimaciju.OVLASCENJA . Niša. d . 6) Koji organi vode disciplinski postupak 7) Kako se izricu. tj. 98. Požarevca.organi su skupstina . Zaiečara i Šapca g .Organi advokatske komore koji vode disciplinski postupak su disiplinski tuzilac i disciplinski sud.koju cine svi advokati ipripravnici. e . nadležni organ odreden statutom advokatske komore republike donosi rešenje o ponistaju upisa. Advokatski pripravnik može da zameniuie advokata kod kogaje na pripravničkoj praksi i kad je advokat ovlašćen da zameniuie drugoe advokata.Advokatskom pripravniku prestaje da teče pripravnički staž ako ni posle dve godine od sticanja prava na polaganje pravosudnog ispita ne položi taj ispit. Kraquievca. donose kodeks profesionalne etike.Advokatski pripravnik ne može samostalno i za svoj račun da se bavi advokaturom.U slučaju ponistaja upisa. b .pripravnici. dj . kao i o pravima stranaca na bavljenje advokaturom u RS. a protiv konacne odluke kojom je izrecena mera brisanja iz imenika. disiplinski tuzilac i disciplinski sud. i . predsednik.Organizacija .profesije u koju se obavezno udruzuju advokati. dj . privremenoi zabrani bavlienia. 5) Kojajavna ovlašćenja vrši Advokatska komora 6) Mogu li voditi disciplinski postupak. v-Regionalne su: Advokatska komora Beograda. o pravima i dužnostima advokata. z .postoje Advokatska komora Srbiie. ponjstaju i brisaniu iz imenika.3ponistaiu i brisaniu iz imenika: donosenje tarife o nagradama I naknadama za rad^isini clanarine. Iznos novčane kazne ne može biti manji od petostrukos iznosa nainiže nagrade niti veći od . 3) ovlašćenja 4)Koje advokatske komore postoje u RS. vreme koje je advokatski pripravnik proveo na radu kod advokata ne priznaje se u staž potreban za polaganje pravosudnog ispita.Javna ovlašćenja komore su izmedju ostalog upjls advokata u advokatski imenik.Advokatski pripravnik je dužan da radi po uputstvima i u okviru ovlašćenja dobijenih od advokata kod koga obavlja pripravnieku praksu.Advokatski pripravnik može da zamenjuje pred sudovima i drugim organima i organizacijama samo advokata kod koga je na pripravničkoj praksi. anjihovi disciplinksi organi vode disc.postupak I odlucuju o odgovornosti advokata I advokatskih pripranika. Organizovane su po leritoriialnom principu. o privremenoj zabrani i prestanku prava bavljenja advokaturom.Na advokatske pripravnike shodno se primeniuiu odredbe ovog zakona o postupku upisa u imenik advokata. tj odredjuju iznosi novcane kazne za advokate zbog disciplinskih povreda . ADVOKATSKA KOMORA (8) a -Advokatske komore su profesionalna udruzenja pripadnika adv. ortacka adv.ispunjavao uslove za upis. privremenom prestanku bavljenja advokaturom i privremenoi zabrani bavllenia. moze se voditi upravni spor. upravni i nadzorni odbor.prema iznosu naknada za rad advokata utvrdiemh advokatskom tarifom.odlucivanje o upisu u imenik.drustva i adv.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful