SKRIPTA IZ U STAVNOG PRAV A Po pitanjima Dr.

Bose Nenadić 2009/2010

S K R I P T A IZ U S T A V N O G PRAVA PO
Ji X X / V 1 1 J 1lYA A. U Av • Jt$ \J
Y$ Hi

l i JtL 11 rV U A v^

PREDGOVOR

Drage kolege, autori ove skripte (istini za volju jedinog pravog priručnika) za ustavno pravo, potrudili su se da njenim kupcima i korisnicima maksimalno olakšaju spremanje ovog ispita. U septembarskom ispitnom roku trijumfovale smo u dugoj i napornoj borbi zvanoj pravosudni ispit Na ustavnom pravu, kao i pojedinim drugim ispitima, dobile smo odliku. Posle vise rokova upornog slušanja ovog ispita, kod veoma zahtevnog, ali krajnje prayicnog ispitivača, predsednice Ustavnog suda dr.Bose Nenadić i brižljivo sakupljenih potpitanja, dosli smo na ideju da svojim kolegama uštedimo trud i ukažemo im na sva važna pitanja iz ove veoma kompleksne oblasti. S toga smo skriptu napravile po listi zvaničnih pitanja, koje je izdala dr.Bosa Nenadie, a mogu se naći u Ministarstvu pravde RS. Uzeli smo u obzir sva njena potpitanja i odgovore na njih, koji se nalaze u mnogobrojnim zakonima neophodnim za pripremu ovog ispita. Ugradili smo ih tekst odgovora na pitanja, koji sledi posle svakog pitanja ponaosob. Na kraju svakog pitanja, stavili smo najčešea potpitanja pomenutog ispitivaea, kao važan podsetnik prilikom nekoliko poslednjih ponavljanja. Medjutim, nismo se na tome zaustavile. Tekst svih pitanja smo podvukle, boldovale i slično, u zavisnosti od važnosti informacija, a na početku svake rečenice nalaze se azbučna slova. Sve ovo uradile smo radi lakšeg uočavanja i memorisanja stvari koje se moraju znati. Prilikom izrade ove skripte imale smo u vidu stil kojim su priručnici koje je izdao Pravni fakultet ili Projuris napisani. Na mnogim mestima, oskudno i potpuno nejasnoprepisani su delovi URS u prvom, a zakona u drugom priručniku, uz tek poneko teorijsko objašnjenje i neobavezne i za ispit neupotrebljive komentare tekstopisaca pomenutih priručnika. Ova skripta će vepma koristiti i kolegama koje polažu u ostale dve ispitne komisije, a naročito kod profesorke Olivere Vučić. O koristi koju ćete imati prilikom učenja iz ove skripte reći ćemo vam u par rečenica; 1. kompletna materija obradjena je na jednom mestu, 2. pisana je drugačijim stilom - jasno, logično i lako za pamćenje, 1

3. izrazito uočtjive te lako pamtljive veoma bitne stvari - prvenstveno za potrebe ispita ali i za budući rad, 4. potpitanja- kao najvažnije stvari koje morate znati kod svakog ispitivača, da bi ste ovaj predmetpoložili izprvogpokušaja, 5. naznaku koja se pitanja zaista moraju znati i u svim komisijama najviše pitaju, Želele bi smo povratne informacije o vašem iskustvu na ispitu posle korišćenja ove skripte i da razmotrimo vaše sugestije, kako bismo zajedno postigli maksimalno dobre rezultate. Od sveg srca vam želimo sreću prilikom spremanja ovog ispita i odličan uspeh na svim, a naročito na ustavnom pravu. Uz najiskreniji savet, da ni od jednog ispita ne odustanete, već da se na svakom lavovski borite za diplomu koja vam pripada, Srdačno Jelena i Neda Beograd, decembar 2009. god.

NAPOMENA: pitanja, 6? Broi u zagradi pored roka. označava koliko puta je to pitanje pitala počev od martovskog ispitnog 2. Na kraju skripte poklon prilog pitanja iz septembarskog ispitnog roka. 3. Kompletno pravosudje - sudovi, tužilaštvo i advokatura uradjeni su po novim zakonima, koji stupaju nasnagu 1. januara2010 godine. 4. Skripta je rađena pre stupanja na snagu novog Statuta APV, tako da je eventualno potrebno pogledati Statut APV i Zakon o utvrdjivanju nadležnosti APV, koji je preduslov za donošenje Statuta APV.

2

Postupak promene URS 23.i odluku i resenje (procesno) 44. Postupak izbor i prestanak mandata Vlade 46. pravo na strajk 3. Uslovi za obavljanje advokatske delatnosti (organi komore) 31. Nacela Tuzilastva . kada ne donosi odhiku. kad resava po ustavnoj zalbi. kreditne i monetarne polltike. Odnos Predsednika i NS 27. Visoki savet sudstva sastav I nadleznost 7. mogu li se ogranici. Nadzor nad sudovima po postupanju u rokovima od strne ministarstva pravde (sta je veiiko personalne vece. Finansiranje jediniea LS -porez n imovinu.prelazi u visoki savet sudstva. OdlucivanjeuNS 40. Finansiranje nadleznosti RS li budzetsko finansiranje 39.09. 2. Drzvavljanstvo 8. Pravo svojine po Ustavu 17. Drzavna teritorija i amblemi 45. obavezno socijatao osiguranje 29. Prava i duznosti roditelja po URS (prava deteta) 32. Nadleznost Opstinskog suda 25.u kojoj je neophodno 42. Nacelo podele vlasti 14. odluka resenje zaljueke. Odnos Vlade iNS 43. devizne politke) 33. Drzavno veee tuzilaca po TJstavu 10. Izvomi i povereni posiovi LS 6. Ostvarivanje i zastita prava zajemcenih ustavom (ljud i manjinaska prava) kako se ostvaraju. Naeelo politickog pluralizma 20. Vrste organa drzavne uprave . Prava i duznosti AP 21. Vrste ustava 36. Nacin izbor i prestanak mandate sudija Ustavnog suda ( ko odlueuje o razresenju?) 16.1. inace mogu da se ogranice kada je ustavom to ograniceno. Poslanicki imunitet 30. Vrhovni kasaeioni sud 4. Nadleznost Vlade 12. neposredno. Licna slobode i prava zabrana diskrimancije 11.koji su organi. Izbor i prestanak madnata sudije 41. Nadleznost Vrhovnog suda na Opstoj sednici 47. Nadleznosti jedinicaLS 24. Socijalna prava. ne postoji) i sta je Nadozrni odbor Vrhovno suda srbije 38. sta rade ministarstva i koje akte donose 34. Nadleznosti NS i akti 18. u granicama koje je ustav odredio . Sluzbenaupotrebajezikaipisma 5. Nadleznost organa jedinicaLS 37. nasledje i poklon su transferna sredstva 15. vec resenje . Nadleznost Predsednika RS i akti 9. Nadleznost Okruznog suda 28. Postupak donosenja zakona (NBS moze predloziti zakone iz oblasti bankarskog sistema.2009. Nadleznost Viseg trgovinskog suda 13.. Ustavna naeela o sudovitna .5 puta 26. kada u slucaju vanredno stanju.u kojojraeri. Ustavna zalba 22. ustavna nacela o sudovima 35. Vrste i dejstva odluka Ustavnog suda ( sta donosi US. Ekonomske slobode i prava. PojamUstava 22.sukob nadleznosti). Nadleznost trgovinskog siida 19.

buduci da ogranicava drzavnu vlast. [\bj.■f.po Lasalu je to realni.. funkcionisanje i odnosi kako drzavnih vlasti mediusobno..Prema jednom shvatanju materiju ustava cini drzava. a drzavnoj vlasti ovlascenja I duznosti al . To je stvarni ustav jedne zemlje koji ima svaka zemlja u svako doba. fakticki odnos sila koji postoji u jednom drustvu.odredjuje se prema sadrzini pravila koja su od najvece vaznosti za drzavu . 3) Staje ustav u materijalnom smislu 2.USTAV U MATERIJALNOM SMISLU . Ustav u materijalnom smislu su Ustavni zakon za sprovodjenje ustava. koji gradjanima dodeljuje prava i odgovornosti....OSNOVNIZAKON KOJI USTANOVLJAVA ORGANIZACIJU DRZAVE i propisuje prava gradiana. Jovanovicu ustav obuhvata 2 vrste pravila: ona kojima se organizuju drz. a2 . BOSINA POTPITANJA 1) Normativnipojam ustava. ogranizaciia. a odnose se na(jp organizaciju drzavnih vlasti iTj ljudska prava. fakticki stavljajuci je pod kontrolu. drugim recima to je predmet ustava. To je akt na osnovu koga se upravlia zemljom. Q)-POLITICKI POJAM USTAVA . 2) Staje ustav uformalnom smislu. uredbe Vlade kojima se izvrsavaju ti zakoni itd. rfS) teritorijalnu organizaciju drzave. USTAVKAO OSNOVNIIZVOR / ly POJAM USTAVA (it)) USTAVNOGPRAVA @-NORMATIVNIPOJAM USTA VA .. zakoni..SOCIOLOSKI POJAM USTAVA .odredjuje se prema stvarnom odnosu drzave i drustva. Prema S.vlasti i one kojima se jemce licne slobode gradjana. tako i izmedju drzave i NJENIH TERITORUALNIH JEDINICA. Ustav je osnovni instrument kontrole drzave. To je akt koji uredjuje medjusobne odnose izmedju vlasti u drzavi i medjusobne odnose izmedju pojedinca i drzave. Po teoretiearima postoji nekoliko osnovnih shvatanja: (to . te bi stoga ustav trebalo da garantuje nezavisnost pojedinaca naspram drzave i nezavisnostpojedinih vlasti jedne naspram druge. Za njega je sininim cvrst ustav. MATERIJAI SVOJSTVA USTAVA (1) MA TERIJU USTA VA cine pitania koja ustav regulise. . kao sto je nas.prema postupku donosenja odredjuje se kao skup pravila koja se donose i menjaju po postupku tezem od postupka za donosenje obicnih zakona . Prema Levenstajnu ne moze se ocekivati da nosioci drzavne vlasti sami sebe ogranicavaju u cilju zastite gradjana od zloupotrebe vlasti.USTAV U FORMALNOM SMISLU .

..OSNOVNI ZAKON je zbog toga sto:{p donosi poseban ustavotvomi o r g a n s se njima predvidjaju zakonodavni organi i zakonodavni postupak^)) sadrzi apstraktnijapravnapravila od onih koje sadrzi zakongf OBUHVATA NAJSIRU MATERIJU PRAVNOG NORMIRANJA. d.-H-. ■ e . kao i medjusobnim odnosimapojedinih funkcija drzavne vlasti. a moze ispitivati i MATERIJALNU ustavnost zakona. Sud moze ispitivati FORMALNU ustavnost zakona. a u vezi sa ulogom drzave u drustvi^ odnosom pojedinea u drzavi i obrnuto./^ JUSTAVNI SUD na zahtev.IDEOLOSKO POLITICKI AKT .^ to je jedini pravni akt koji odredjuje vlastitu pravnu snagu.u '" » ^ ———— i f -. Sankeija za nesaglasnost svih ostalih OPA ogleda se u mehanizmu za lisavanje pravne snage istih.S VOJSTVA USTA VA . u smislu DA LI JE NORMA SADRZANA U ZAKONU U SAGLASNOSTI SA USTAVOM.-HH—.... a to je ustvavotvorna vlast.NAJVISI OPSTIPRA VNIAKT (OPA) .—MM—■ „ i — l ^ I ^ l l l ■ ■—'—-HH. i . ali u odredjenoj meri odredjuje i sadrzinu buducih zakona.b . PROGRAM USTAVA JE SKUP ZAHTEVA cijim ostvarivanjem propisano ustvano uredienie treba da tezi. 3. u smislu DA Lllf ZAKON DONEO ZAKONODAVNI ORGAN PO ZAKONODAVNOM POSTUPKU.redovnog suda..jer je zbog karaktera svog predmeta podlozan utieajima filozofoskih mislienia i politcikih teorija i ideologija.. g . procesnog ill upravnog prava.|5) uslovljava vazenje svih drugih pr.imamo par pravnih i par nepravnih svojstvava ustava.. Ustav sadrzi pravila koja se ticu organakoji treba donesu zakone i postupka za donosenja zakona. z . ali i pravnu snagu svih drugih OPA. gradjanskog. Pravna svojstva su da je to OSNOVNIZAKON INAJVISI OPA.propisa^j njegov donosilac je pravno suveren. OBAVEZE SVIH DR. Takodje ustav moze sadrzati i propise koji se odnose na upravnu i sudsku vlast. IMA POLOZAJ SUSTINSKE AUTONOMIJE. dj .-. originarna i neogranicena pravom.Prema Kelzenu obuhvata norme koiima se regulise zakonodavni postupak. nego deo krivicnog. ali oni nisu deo ustava u materijalnom smislu. anepravna da je to programsko deklarativni i ideolosko politicki akt. VRSTE USTAVA (5) ..prema cetvrtom shvatanju materiju ustava cini ODNOS IZMEDJU NOSILACA VLASTI I ONIH NAD KOJIMA SE VLAST VRSI. rnateriju ustava cini SISTEM STVARNOG15GRANICENJA DRZAVNE VLASTI.—. k-PROGRAMSKO-DEKLARATIVNI-jer se od njega ocekuje da vazi u buducnosti. Jj-PJEUEAMBITLA ..Prema trecem shvatanju ideopoklonika u politickom smislu.zato sto:^3 iz njega proizilazi pravni sistem zemlje u celosti.ORGANA JE DA ZASTUPAJU I STITE DRZAVNE INTERESE SRBIJE NA KOSOVU.2 postupka za ispitivanje i ukidanje neustavnog zakona:(f) od strane REDOVNOG SUDA ex officio ili na zahtev stranke prilikom primene zakona na konkretan slucaj.cjljeviXJ) ISTICANJE DA JE SRBIJA DRZAVA SRPSKOG NARODA I RAVNOPRAVNOST SVIH GRADJANA KOJI ZIVE U NJOJ I SVIH DRUGIH NACIONALNIH ZAJEDWICA^AP KIM JE SASTAVNI DEO TERITORIJE RS. prilikom stvaranja drzavne volje IT . v .

Mogu se stavljati amandmam.MEKI . ili redovni zakonodavni organ. Nakon toga akt o promeni sastavlja radno telo.prema donosiocu 1) OKTROISANI. Dostavlia mu ga strucna sluzbaNS TPred NS vodi se rasprava o pojedinostima i u nacelu.204. promeni URS npjfanjima sarir^nirp u odbijenom predlogu ne moze se pristupiti u narednih godinu dana.izlozen je u iednom pravnom aktu g . ali na slozeniii naein od onog na koji donosi zakone. posle sprovedenog pretresa.DVE FAZE -1 faza: predlog za promenu URS i usvajanie predloga.OVLASCENIPREDLAGACI -$ min. koji su stvarani tokom duzeg vremenskog perioda i cija obaveznost proizilazi iz postovanja istih.okrenuti su sadasniosti i pravno oblaee realnost 4) USTAVI koje donosi predstavnistvo naroda z . 3) SEMANTICKI. 1) NORMATIVAN saglasnost politicke stvarnosti i ustava 2) NOMINALAN. Ako se ne trazi poseban postupak fobavezni referendum) za promenu URS. usvaia NS 2/3 vecinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. ustav postoji i u potpunosti se primenjuje u stvarnosti.ODLUKU o promeni URS donosi Narodna skupstina (NS) 2/3 vecinom glasova od ukupnog broja nar.KODIFIKOVANI .0PredsednikRS.000 gradjana. 3) USTAVI BILANSI .rasut je u vise pravnih akata.to je svecani. v . v . 4.CVRSTI . Njih donosi zakonodavna vlast. 150. pisani dokument u kojem se nalaze norme KOJIMA SE UREDJUJE MATERIJA USTAVA. . Dakle donosi ih ustavotvornn vlast. Ako predlog za promenu ne bude prihvacen. II faza: izrada akta o promeni URS i usvaianie istog tog akta.kada ga donosi poseban drzavni organ kome je to osnovni zadatak.POSTUPAKZA PROMENU USTA VA PRED NS . e . donosi ga VLADAR. dj . 2) USTAVNIPAKTOVI. primer ustavne povelje SCO. d .a .NEPISANI . PROMENA URS (9) a . 1/3 nar.NEKODIFIKOVANI . ali se ne primenjuje u politickoj stvarnosti. b . ali se kroii po men aktuelnih nosilaca vlasti. ili delova URSflj nema zabrane da se URS u odredienom vremehskom periodu od stupania na snagu ne može menjati.PISANI . koji ne moraju imati snagu ustava u formalnom smislu Prema nacinu niihovos donosenia i promene ustavi mogu biti. /flURS se ne može se meniati za vreme ratnog i vanrednog stanja po cl.donose se i menjaju na isti nacin kao i obicni zakoni. ( J .poslanika g .ontolosko merilo koje govori o postoianiu ustava u stvarnosti.norme O PREDMETU USTAVA i nalaze se u ustavnim konvenciiama i obicaiima.@ Vlada.@}min. u zavisnosti od delova URS koji se menjaju^J vazi i za totalnu i za parcijalnu promenu ustavaf§| nepostojanie zabrana za promenu poiedinih ustavnih institucija.odbor za ustavna pitanjaNS . ustav postoji po imenu.NS usvaia predloz za promenu URS 2/3 vecinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. b . donosi ih vladar u saglasnosti sa predstavnickim telom.KARAKTERISTIKE POSTUPKA za promenu ustava(j) dvoiak. akt o promeni URS.poslanika.

12. organizacija i sluzbi do njihovog konstituisania^Zl rokoyj za odrzavanje izbora za narodne poslanike.prethodi mu. Danom stupanja na snagu Ustavnog zakonaprestao ie da važi prethodni Ustavni zakon za sprovodenje Ustava Republike Srbije. motive za donosenje ustava. Stupa na snasu danom proglasenja od strane NS odlukom.USIAVNFZMON'ZA SPR9V&DJENJEURS je Akt koiim se urediuie prelazak na novi ustav. SPECIFICNA ie po tome sto se u niol ne pominie AP Voivodina. Promena URS je usvojena ako je za promenu na ref. pogotovo onih prioritetnih ( 31. rokovi za uskladiivanie zakona sa novim URS.2008. Imaju istu pravnu snagu kao i norme URS i donose se p_o postupku predvidjenom za promenu ustava.K"*^^SApliEB^AMBtffiE'"-je u izrazavanju odredjenih ideoloskih ipolitickih stavova o karakteru i ulozi drzave . medjusobnim odnosima pojedinih funkcija drzavne vlasti i navodjenju ciljeva koji se zele postici donosenjem ustava.FAKULTATIVNI REFERENDUM . gradiani se na referendumu iziasniavaju u roku od 60 dana od dana usvaiania akta o promeni URS. odnosu pojedinca prema drzavi i obratno. poslanike skupstine AP (raspisuje ih predsednik NS). Stoga se dodaju na kraju ustavnog teksta. pravno je obavezujuca. zakoni i drugi rep.OBLICI PROMENE USTAVA . jer u noj nisu formulisana pravila ponasanja. Usvaja se po istim pravihma koia vaze za promenu ustava. Ustavni sud moze da oceniuje ustavnost ovog zakona.Po usvajanju akta o promeni URS NS moze odluciti da ga gradjani potvrde na repubiickom referendumu koji je fakultativnos karwdera .(ŽPnacela URS^ff'liudska i maniinsKa prava 1 slobode^f)' uredjenie vlasti. nije normativnog karaktera. z. PROMENA URS je USVOJENA IZGLASA VAN JEM u NS. ier niie ustav. jer je nacinom promene ustava ucinjen obaveznom (sto se vidi iz odredbi poslednje glave ustava. sastavni je deo ustava. Ako NS ne odluci da akt o promeni URS stavi na potvrdiivanje na fakultativnom referendumu. godine bio ie rok za usaglasavanie zakona iz 90 .tih godina sa novim ustavom.je za pitanja koja supredvidjena pretposlednjom glavom URS i odnose se na^p preambula URS. prema kojima promena preambule ulazi u pitania koia idu na obavezan referendum).^1 proglašavanie ratnog i vanrednoe stania/Š?odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju^postupak za promenu URS -a. 2/3 vecinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. a ukoliko odluci da akt o promeni URS stavi na potvrdjivanje na republicki rerferndum. ^"-WOR%^''PteAMŠtJliE : . ali ne po ustavotvornom postupku.propisi ostaju na snazi do njihovog uskladjivanja sa URS u rokovima predvidjenim ovim zakonom. glasala vecina izaslih biraca. A STUPA NA SNAGU KADA JE NS PROGLASIODLUKOM. BOSINA POTPITANJA: 6 . Sastavni su delovi URS. U torn periodu se mora trpeti nesaglasnost sa ustavom po nalogu zakonodavca. NS moze odluciti da predlog o promeni URS ne stavi na potvrdjivanje gradjanima.odnosi se na uzi krug pitanja. koia izmediu ostalog govori o promeni preambule. a zaTGlvfseP" lamoTcaze'da irnapolozai sustinske autonomiie. Ovim zakonom UTVRDJUJU SHlr nastavak rada republickih organa vlasti. menja se po pravilima koja vaze za promenu URS .svecana. Njima se moze menjati ili pak dopunjavati URS. e . IkmsmJ^. postavlja nacela ustava.amandamani su forma akta o promeni URS. ako istim nije odredjeno da prestaju da vaze.OBAVEZNI REFERENDUM . javnih tuzilaca i njihovih zamenika i reizbora istih^i-ok za uskladjivanje zakona sa ustavom. dj . i. odboraike u skupstinamajedinica LS(3)!datum prestanka mandata svih sudija. predsednika RS. Jednom recju. ^.

nadleznost i rad republičkih organa. Q) teritorijalnu organizaciiu Republike Srbije. finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti RS.Regulisane su u clanu 97 Ustava.) kako tece postupak zapromenu ustava pred NS. dj .» "" đ .(f5)prihodi koje svojom aktivnošću ostvare organi i organizacije RS. prekršajnom i drugom postupku koji se vodi pred nadležnim državnim organom i >. nezavisnost. 3. sistem lokalne samouprave. 0) odbranu i bezbednost Republike Srbije i njenih građana.) koja pitanja moraju ici na referendum.l)Ko proglasava ustav i kojim aktom. 5.QJ prihodi od novčanih kazni izrečenih u krivičnom. pravnipoložajprivrednih subjekata. 7.FINANSIRANJ1 NADLEZNOSTI RS . bankarski. postupak pred sudovima i drugim državnim organima. a riajvaznije su: (jTsuverenost.4£^"" t i j ■i . b . usluga i putničkog saobračaja preko eranice. brise o deci. monetami.) ako referendum nije obavezan ko daje predlog skiipstini.u laksem razgranicenju nadleznosti RS od nadleznosti AP i iedinica LS. kulture r p razvoj RS. 8). zaštite na radu. socijalnog osiguranja i dr.) staje ustavni zakon za sprovodjenje ustava. hdgovornost i sankcije za povredu sloboda iprava gradana utvrdenih Ustavorh i za povredu zakona. 10. poreski sistem. položaj stanaca i stranih pravnih lica.OBEZBEDJUJE znaci da izvrsava zakone.) u cemu se ogleda smisao preambule. a to su-^Vfporezl sudske i administrativne taksej^ prihodi od akcizaj^carine $fprivatizacije.Nadleznosti RS moze poveriti AP i jedinicama LS sarno zakonom d .) kakavje referendum za ostali uzi krug pitanja.iz budzeta RS e -IZVORNE PRIHODE BUDZETA RS cine iavni prihodi i primania. druge propise i opste akte koie je tim zakonorn uredita g .Sustina Zakona o raspodeli nadleznosti . 0) svoiinske i oblizacione odnose i zaštitu svih oblika svojine. ekonomske odnose sa inostranstvom. 4. 6. obrazovanja. (pjjedinstveno tržište. u kojojformi moze bid akt o promeni URS. B3 organizaciiu. ($ sistem u oblasti radnih odnosa. mere za slučaj vanrednog stanja. devizni i carinski sistem. >- NACELA I OSNO VNE INSTITUCIJE USTA VNOG PRA VA \^» f £ NADLEZNOSTI RS (8) . fTj sistem prelaska granice i kontrok^pmm£ta roba. teritorijalnu celovitost i bezbednost Republike Srbijefnjen međunarodni položaj i odnose sa drugirn državama i međunarodnim organizacijama. politiku i mere zapodsticanje ravnomernog razvojapojedinih delova RS. 9. 2).^ a . drugih propisa i opštih akatafamnestije i pomilovanja za krivična dela. ko sastavlja predlog za promenu ustava. fTfostvarivanie izaštitu sloboda iprava građanafustavnost i zakonitost. sociialne zaštite.UREDJUJE znaci da donosi zakone koiima ce se urediti te oblasti v . sistem kreditnih odnosa sa inostranstvom.) kakva je forma preambule. utvrdenih Ustavom i zakonom. zapošljavanja. (^sistem zaštite i unapredenfaživotne sredine. > sistem u oblastima zdravstva. U torn clanu se ustvari propisuje koje oblasti čgdrustvenog zivota RS uredjuje i obezbediuie.

Pravni suverenitet RS. 8 .Teritorija predstavljareajnfelement drzave.oduzeta imovinska korist u torn postupku^jjl primanja odprodaie mpokretnosti u državnoj svoiini i pokretnosti. a koji budžetu grada. Sta regulise clan 97 Ustava. Kako se mogu poveriti nadleznosti 5.TERITORIJA predstavlia oblast na koioi se prostire drzavna vlast. s tim što se tri sedmine pd budzeta Autonomne pokrajine Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda. e . ^ i . a sta uredjuje. stanovnistvo personalni. komunalne i boravisne takse Statutom grada.osnovne funkciie drzave kao sto su odbrana zemlje. i .AUTONOMNA POKRAJINA ima izvome prihode kojima finansira svoje nadleznosti. 4). a menja se po postupku predviđenom za promenu Ustava. d . 6).porezi u delu utvrdenom zakonom. v . ili krsenje pravila reenog prava smatra se povredom suvereniteta jedne drzave." awM^-«? Thsj-^t^č . GranicaRS je nepovrediva. vazdusna i vodena oblast cms jedinstvo drzavne teritorije. Vrste i visina izvornih prihoda autonomnih pokrajina određuju se zakonom.£• a . BOSINA POTPITANJA: 1). ZASTAVUIHIMNU. Ova obelezja drzave bitna su zbog identifikacije drzave u mediunarodnoi zaiednici drzava. Prema URS "teritorija RS je jedinstvena i nedeljiva. ako zakonom nije drukčije određeno.Po sili zakona prenose se\ jedinicama LS .) Sta znaci obezbedjuje. Njihova upotreba uredjena je zakonom o izgledu i upotrebi grba.) Koji su izvorniprihodi budzeta RS.Republika Srbija ima svoj GRB. Zakonom se određuje ueešće autonomnih pokrajina u delu prihoda Republike Srbije. Koji se deo poreza po sili zakona prenosijedinicama LS. a to sir^T? porez na dohodak gradanafS) porez na imovinu^Bj/porez na nasleđe i poklon(jj/porez na prenos_apjoh^ilij[raAa. odnosno grada Beograda utvrđuje se deo prihoda koji pripada budžetu gradske opštine. potkopavanje zemljine utrobe. — — — — — dj -Neovlasceno preletanje aviona krozvazdusnu oblast. odnosno grada Beograda.GRB Republike Srbije se koristi kao Veliki grb i kao Mali grb. zastave i himne RS. a to su teritorija.) U cemuje sustina Zakona o raspodeli nadleznosti.Suvozemna. 8). Budžet Autonomm pokrajine Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije.facu^^u* (OSJJ?. Grb Republike Srbije jeste grb utvrđen Zakonom o grbu Kraljevine Srbije. j .Sta se sve finansira iz prihoda budzeta RS DRZAVNA TERITORIJA IDRZAVNI AMBLEMI (6) &^J^- # ^ £• . z -IZ PRIHODA BUDZETA RS FINANSIRAJU SE. 7. a suverena vlast idealni. stanovnistvo i suverena vlast. zajedno sa zemljinom utrobom ispod nje^l vodenih povrsina u vidu reka i jezera kao \(§) vazdusne oblasti koja se nalazi iznad suvozmenog i vodenog dela drzavne teritorije. bezbednost zemlje itd.{S) lokalne. 3<?J g-DRZAVNA TERITORIJA ie trodimenzionalna i sastoji se i^0suvozemne oblasti. Finansiranje nadleznosti RS.N a d drzavnom teritorijom po pravilu moze postojati samo jedna suverena vlast_ z .Svaka drzava se sastoji IZ 3 elements. proteze se na citavoj njenoi teritoriii. 2. b . 3).

i drugih organa. kao na gl. političkih. Vlada propisuje bliže kriterijume. xi^\ ^£~. i u njihovim službenim prostorijama. plava i bela. naučnih. («>> {% u službenim prostorijama predsednika drzavnih organa vlasti. Zaštitnika građana i na zgradama dip-konz.Razli'fcnzmedju Drzavne i narodne zastave ogleda se u tome sto je na Drzavnoj zastavi istaknut mali grb. sportskih i sličnih manifestaciia koje su značajne za RS. AP. BOSINA POTPITANJA 1. Oni su neophodni da bi neki akt drzavnog organa proizvodio pravno deistvo. Ako se izbori za drzavne organe i organe AP odnosno LS održavaju istovremeno. organa. o-PECATI I ŠTAMBILJI ustanovljavaju se . p . prilikom međunarodnih susreta. RJT. l-ZASTAVA Republike Srbije postoji i koristi se kao Narodnazastava i kao Državna zastava.) Kako se upotrebljavaju drzavni simboli 3. Istiee se na biračkim mestima na dan izbora za organe AP I LS. svečanosti i drugih kulturnih. ulazima organa AP I LS. u sastavu obrazaca javnih isprava.) Kakavje grb na drzavnoj zastavi 5. 4. predstavništava RS u inostranstvu. dok je Narodna bez grba. (J) u sastavu pečata i štambilia gore pomenutih organa f5) na noveu k -Maligrb se upotrebljava: 1) na zgradama ostalih državnih organa. predsednika RS.) Sta supecati i stambilji i cime se ustanovljavaju 6. nj .j . omudsmana itd. kao i javnih sluzbi na dan državnog praznika RS. prilikom proslava. m-Drzavna zastava . Ustavnog suda. odozgo na dole: crvena. sa poljima istih visina. u vreme zasedanja i na državni praznik Republike Srbije.na vojnim zastavama RS.) Razlika izmedju drzavne / narodne zastave . brodu Ističe se na biračkim mestima na dan izbora za drzavne organe. način i uslove za izvodenje himne Republike Srbije. Vlade. kao i RJT.zakonom o pecatu drz. n-Narodna zastava stalno se vije na glavnom ulazu u zgradu NS i glavnom ulazu u zgrade organa AP I LS i iavnih službi. (jb u sastavu državnog pečata. u skladu sa zakonom kojim se uređuje državni pečat. a Narodne skupštine. Državne revizorske institucije.) Sta cini drzavnu teritoriju 7.GLA VNI GRAD ima poseban status i postoji i poseban Zakon o glavnom gradu.) Zasto su vazrti amblemi 2.) Dokle se proteze pravni suverenitet RS 8. Obe su horizontalnetrobojke.stalno se vijenaglavnomulazu u zgrade drzavnih organa. NBS. guvernera NBS. lj . na uniformama službenih lica državnih organa.) Kada ce sepropisi RS primenjivati na nase drzavljane i van granica RS .akata. javnih sluzbi. Vrhovnog kasacionog suda. poseban status postoji zbog toga sto se u njemu nalaze glavni drzavni organi.HJMNA Republike Srbije jeste svečana pesma "Bože pravde". Upotrebljava se na vazduhoplovu.) Staje glavni grad i ima li poseban status u URS 9.Veliki grb se upotrebljava: ^D na zgradama NS. Pecat ima grb. Oni su sredstva za potvrdu autentienosti javnih isprava i dr. LS. na biračkim mestima istiee se Državna zastava.

3) Sta su bipatridi 8. kao i u radu drugih organizacija. drzavljanima RS zajemcena su sva prava koja propisuje URS nezavisno od toga. atrajan ie sto se obicno zasniva rodjenjem.Službenom upotrebom JiP smatra se naročito upotreba JiP u: (j).Da bi smanjio broj apatrida URS predvidja „da dete rođeno u RS ima pravo na drzavljanstvo RS.7. ustanova. 2) Sta su apatridi." dj-Aggtridi su lica bez drzavlianstva. preduzeća i drugih organizacija kad vrše javna ovlašćenja Služb. Tim pravima odgovaraju i odredjene duznosti RS.. poput podloznosti vojnoj obavezi. usmenom i pismenom opsteniu organa i organizaciia medusobno. » .URS u službenoj upotrebi su srpski iezik i ćiriličko pismo.upotrebom JiP.) DRZAVLJANSTVO RS (6) a. kao i sa strankama. na osnovu Ustava. d\-Bipatridi su lica sa dva drzavlianstva. b. a kasnije retko menja. b . smatra se i upotreba JiP u radu javnih preduzeća i javnih službi. Prestaje otpustom.OSNOVSTICANJAIPRESTANKADRZAVLJANSTVA uredjuje se Zakonom o drzavljanstvu. v. Državljanin Republike Srbije koji ima i drzavljanstvo strane države smatra se državljaninom Republike Srbije kad se nalazi na teritoriji Republike Srbije.SLUŽBENOM UPOTREBQM JEZIKA I PISAMA (JiP). u smislu Zakona o sluzbenoj upotrebi jezika i pisma. duznosti i odgovornosti gradana. To je odnos redovnog i najcesce trajnog karaktera. 2) rodjenjem na teritoriji RS. smatra se upotreba iezika i pisama u radu: državnih organa. pokorovanja ustavu i zakonu i si.ugovoru. d. organa AP.(@da ne moze biti lisen prava da promeni drzavljanstvo|3) da ne moze biti proteraru. . JEZIK U SLUZB1NOJ UPOTREBII PISMO U RS (10) a . dok za strance I za apatride mogu da vaze odredjena ogranicenja u pravima i u pogledu utvrdjivanja odredjenih obaveza koje se mogu nametnuti samo odredjenim drzavljanima. Pravno poredak jedne zemlje je u celini vazeei za domace drzavljane. gradova i opština. ^2tvodeniu postupka za ostvarivanje i zaštitu prava. odnosno gradanima. Republika Srbija štiti prava i interese svoiih državliana u inostranstvu. odricanjem i po medj. BOSINA POTPITANJA 1) Kako se stice. Redovnog zbog toga sto se apatridi i bipatridi pojavljuju kao izuzeci.DRZAVLJANSTVO je narocita favno pravna veza izmedju drzava i pojedinca. gde se oni nalaze. moze steci drzavljanstvo prijemom. uslov je za uzivanje mnogih prava.Na osnovu drzavljanstva. duznosti placanja poreza. spada u licna prava. g . ako nisu ispunjeni uslovi da stekne drzavljanstvo druge države.ZASTITA koju RS pruza svom drzavljaninu pruza sledece garaneiieiffl da ne moze biti lisen drzavljanstva. Prema torn zakonu drzavljanstvo se stice 1) poreklom. v . Službena upotreba drugih jezika i pisama ureduje se zakonom. 3) prijemom u drzavljanstvo i 4) medjunarodnim ugovorima.

rnanjina čije je primarno pismo. ispisivati i latinienim pismom.Sto se tice SIUZBENE UPOTREBE LATINICNOGPISMA u opštinama u kojima u * j^K" u većem broiu žive pripadnici nac. 11 .se. naziva organa. odnosno nije subordinirana nikakvoj drugoj vlasti na svojoj teritoriji. j g ./ tradicijom. bolniee obelezavaju latinicnim slovom H i na putokazima-mora stajati oznacenje bolnice i na eirilici i na latinici) d .AA% torn postupku upoznaje sa einjenicama na svom jeziku". -s<V i . nazivi ulica i trgova i drugi javni natpisi mogu. obaveštenja i upozorenja za javnost.rAy A e . kao i svedočanstva i^rugejavne isprave. fcx** fl ^" j . naziva trgova i ulica. <^ . niihov iezik i pismo može biti u ravnopxaynoi službenoi CJ A . (Te se stoga primera radi.Moglo bi se reci da spolini element suverenosti podrazumeva nezavisnost države prema drugim državama. odnosno organizacijom koja u vršenju javnih ovlašćenja rešava o njegovom pravu i dužnosti upotrebljava svoj jezik i da se u . na latiniekom pismu dostavliaiu rešenia i druga pismena kojima se rešava o njihovim pravima i obavezama. nazivi mesta i drugi geografski nazivi ispisuju se ćiriličnimfflatiničnim pismom. organizaciia i firmi. koji su potcinjeni njenoj suverenoj v'lasti.Organi i organizacije koje vrše javna ovlašćenja u opštini u kojoj je u službenoj upotrebi i latiničko pismo.Jedinica lokalne samouprave će obavezno uvesti u ravnopravnu službenu upotrebu yf \ jezik i pismo nacionalne manjineukoliko procenatpripadnikate nacionalne manjineu _ ukupnombroju stanovnika na njenoj teritoru? dostiže 15% prema rezultatima poslednjeg popiiastanovništvaT BOSINA POTPITANJA 1). a^u.(yjvodenju propisanih evidencija od strane opštinskih organa i organizacija koje vrše javna ovlašćenja na teritoriji opštine (/Bizdavanju iavnih isprava. u skladu s njihovom ^ i . A dj -Po URS "svako ima pravo da u postupku pred organom. z . utvrđuje se v službena upotreba latiničnog pisma..SAOBRAĆAJNI ZNACI1 PUTNIPRAVCI na međunarođnim i maeistralnim putevima. b-SUVERENOST predstavlja suprematiju drzavne vlasti u odnosu na sve druge vlasti na njenoj teritoriji. bl .Na teritoriji jedinice lokalne samo uprave gde tradicionalno žive PRIPADNICI f ^«-'w ^ ( V 0 NACIONALNIH MANJINA.-^v?* upotrebi. štampaiuse ćirilicom i latinicom. naj^itoyjabiey. obiavliivaniu iavnih poziva. kao i drugih isprava koje su od interesa za ostvarivanje zakonom utvrđenih prava građana. NACELO NARODNE SUVERENOSTI (2) a-Svaka drzava predstavlja zajednicu ljudi nastanjenih na njenoj drzavnoj teritoriji..) Kadaje latinica u sluzbenoj upotrebi. kao i pri ispisivanju drugih iavnih natpisa. pored ćiriličnog. a unutrašnji element podrazumeva suprematiju državne vlasti u odnosu na druge institucije. Saobraćajni znaci i putni pravci nadrugimputevima.Obrasci javnih isprava za potrebe opština u kojima je u službenoj upotrebi i latinieko ■*s\ pismo. 2. 3. Sta se smatra slvzbenom upotrebom JiP.Statutom opštine.Službenom upotrebom JiP smatra se i upotreba JiP pri: ispisivanju naziva mesta i drugih geografskih naziva. latinica. u službenoj je upotrebi i latinieno pismo.) Kada se prema zakonu o pravima nacionalnih manjina koristi njihov jezik 9. dužni su da gradanima.

OBELEZJA drzavne vlasti sujT)>nezavisnost. d . sto znaci da njena vlast nije potcinjena bilo kojoj drugoj vlasti Wneprekidnost tj.Prema URS "suverenost potiče od građana kojijevrselreferendurnorn.4 URS. Vertikalna podela predstavlja zapravo raspodelu poslova drzavnih vlasti.(RAZLICITO OD NARODNE) NOSILAC SUVERENOSTI fe NACIJA. kadaje to predvidjeno zakonom.ugovora. organa AP i organa jedinica LS. b . a narod moze sam ili preko svojih predstavnika vrsiti suveremTvlast. v. Odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnoteži i međusobnoi kontroli. 10. NACELO PODELE VLASTI (9) a . Narod kao i svaka lienost ima i <^/ " svoju volju.po URS pravni poredak je Jedinstven. narodnom inSlfatrvom i preko svoiih slobodno izabramh predstavnika. AKO JE VRSI PREKO PREDSTAVNIKA. te tako i bira svoje predstavnike dj . g . Sudsudi naosnovu ustava. drzavna vlast. Uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu. prema kojima su sudske odluke obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske kontrole. njeno stalno traianie^Twgrfe///voyf tj. a sudsku odluku moze preispitivati samo nadlezni sud u zakonom propisanom postupku (visa instaciona kontrola). od kojih svakome pripada po jedan deo suverenosti. a sto potvrdjuju i kasnije odredbe ustava. Ona je aiMraktni entitet. NAROD IM DODELJUJE MANDAT KOJI MOZE OPOZVATI i to je SUSTINA TEORIJE IMPERATIVNOG MANDATA.pored toga jsesteji moguce je izvrsiti podelu vlasti i po vertikali izmedju razlicitih nivoa na kojima se vlast vrsi. Dakle Narodna skupstina ne moze da utice na^odlucivanle sudova. vec je MANDATJSI^QBQDAN. cak i kada se vrsi posredstvom vise organa.Prema TEORIJI NARODNE SUVERENOSTI-JUVERENJE NAROD.Sto se tice nacela ravnoteze i medjusobne kontrole vlasti. izmedju centralnih organa vlasti. dolazi se do zakljucka da ovo nacelo vazi samo za odnose izmedju zakonodavne i izvrsne vlasti. grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana. Sudska vlast ie nezavisna.opstih akata. politička organizacija. daje to jedna.URS sadrzi nacelo o podeli vlasti na kojem se zasnivaju odnosi izmedju pojedinih drzavih vlasti. Nijedan državni organ. ali ne i za odnose izmedju te dvevlasti i sudske vlasfiT za koju se u istom clanu kaze daje nezavisna. proslih.v . analizom _cl.prava ipotvrdjenih medj. opstu volju koju ne moze preneti na nekog drugog i svaki gradjanin je nosilac &"^ svog malog dela suverenosti. g . a i budueih generacija. tj za pitanje od t&> -^ ^ ^°8 a P o t i c e ta najvisa vlast? Postoji vise teorija o tome ko je nosilac suverenosti \itx^^ d .Pitanje narodne suverenosti je vezano za nosioca suverenosti u drzavi. niti iispostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana". zakona i dr. izvršnu i sudsku. e .Prema TEORIJI NACIONALNE SUVERENOSTI. predvidjenog URS. z-Poslediea togaje danema imperativnogposlanickog mandata. medtutim mozemo ^ovoriti o uticaju skupstine na sudsku vlast NS donosi zakone. zajedniea sadasnjih.iz ove odredbe ustava jasno se vidi daje nas URS imao u vidu princip horizontaine podele vlasti. koja nije prost zbir gradjana. i .Ova teorija vodi do opsteg i jednakog prava glasa. u smislu svih * ) > ^ e ~ v 2 gradjana. jer pripadnici nacijene^ otudjuju svoj deo suverenosti. opste prihvacenih pravila medj. .

prava i potvrdjena medj. e . ukljucujuci i zakonodavnu. poslovirna ili privatnim jnteresima BOSINA POTPITANJA 1. pa shodno tome u el. 4. b . 3.Smisao podele vlasti je u ogranieavanju vlasti e . buduci da su tri vlasti organizaciono odvojene.Odredba nacela URS o zabrani sukoba interesa ukljucuje i podelu vlasti buduci da niko ne može vršiti državnu ili javnu fimkciiu koja je u sukobu sa njegovim drugim funkeijarna. NACELO VLADAVINE PRAVA (10) Granice vlasti postavljene su u nacelu URS o vladavini prava. Vlast mora biti legitirnna i njeno vrsenje demokratski organizovano. 5.svih njenih vlasti.) Koji principi su ovde vazni.&sru 13 .Ustav kao najvisi OPA odredjuje vlastitu pravnu snagu. a to je da ie pravo iznad svake vlasti. a drzavnoj vlasti ovlascenja i duznosti.pfl£o a - Je uinojjr dĆcw~~e &sta. dj .3 uspostavlja nacelo vladavine prava kao osnovni princip Ustava.koga karakterise system kocnice i ravnoteze. (povezati sa ustavom u politickom smislu). (5) ustavnim jemstvima Ijudskih i manjinskih prava^podelom vlasti'Jg$ nezavisnom sudskom vlašču (^povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu. 2. pogotovo nije njen sef.) Kakavje sistem kod nas. dodeljujuci im prava i odgovomosti.Njegovo osnovno obelezje jeste niegova bikefalna izvrsna vlast. tj parlamentarni sistem vlasti sa elementima predsednickog i .Kod nas je zastupljen sistem racionalizovanog parlamentarizma.) Medjusobni uticaj sudske vlasti i skupstine i na sta ne moze da utice skupstina 6. z . dj . c.Po URS vladavina prava je osnovnapretpostavka Ustava"xpoeivana neotuđivim ljudskim pravima.) Ko moze da preispita rod suda 11. Narodna skupstina bira sudiie za niihovprvi trogodisnji mandat.koga karakterise saradnja i_ravnoteza zakonodavne i izvrsne vlasti 2) predsednickog . Vladavina prava se OSTVARUJE^ slobodnirn i neposrednim izborima. kao u parlamentarnom sistemu i cine je predsednik RS i Vlada.)Razlika izmedju predsednickog iparlamentarnog sistema. j . v-Pojam*vladavmepravaoznacava vezanost svihdrzavnih vlasti pravom i one supotcinjene ustavu. ovim naeelom se ogranicava samovolja drzavne vlasti i garantuje demokratski politicki poredak.To je OSNOVNIZAKON KOJI USTANOVLJAVA ORGANIZACIJU DRZAVE i propisuje prava gradjana. Prema URS Predsednik RS bira se neposredno. kojim stiti sigurnost i slobodu ljudi.) Kakoje moguce izvrsitipodelu vlasti tj. g . na cemu se zasniva tapodela.Opste prihvacena pravila medj. nema ovlascenja izvrsne vlasti.Ustavje je akt na osnovu koga se upravlja zemljo. d .koji su sistemi podele vlasti sa stanoyista ovog nacela (po horizontali i vertikali).URS je napravio svojevrsnu kombinaciju dva sistema vlasti : 1) parlamentarnog .Dakle.ugovori sastavni su deo pravnog poretka RS i neposredno se primenjuju.ona znaci iskljueenje samovolje drzave . Vlada je izabrana od strane NS i njqj je politicki odgovorna.

g . d .Ministerstvo> j — ako neko udruzenje nije fegistrovano moze mu se zabrani rad. pol. z .Prema Zakonu o politickim strankama O ZABRANI RADA politicke stranke odlučuje USTAVNISUD. grupa ili pojedinac ne mole prisvoiiti suverenost od gradana. Ovo su razlozi za zabranu rada politickih stranaka.pluralizam obuhvata norme deklarativnog karaktera u vezi sa dopustenoscu pol.) Ko moze pokrenuti postupak za zabranu rada politicke stranke 3.stranaka imaju normativni karakter. Statut je osnovni opšti akt politicke stranke. NACELO POLITICKOG PLURALIZMA (11) a . koje spada u grupu politickih prava i sloboda. statuta i izborom lica ovlašćenog za žastupanje politicke stranke.. stav 2. niii uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana.f&TUCsZ^y-* ^>A . politička organizacija.) Kako se osnivaju politicke partije 2. 4. a takodje moze i da se pokrene krivicni postupak BOSINA POTPITANJA 1. prema URS. b -Nacelo URS koje se odnosi na str.strankama kaze da politicke stranke ne mogu neposredno vršiti vlašt. dj . niti ie potčiniti sebi. Politička stranka se osniva na osnivačkoj skupštini donošenjem osnivačkog akta. nacionalne ili verske mržnje (cl.stranaka i njihovom ulogom u formiranju drzavnih organa v. nacionalne ili verske mržnje.Politicke stranke su obuhvacene ustavnim pravom gradiana na udruzivanie. kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne.stranka se brise iz registra £&~ S^^. odnosno spoji sa političkom strankom koja deluje suprotno članu 4.4 st.iz Ustavne odredbe o nosiocu suverenosti i slobodno izrazenoj volji gradjana proizilazi da nijedan državni organ.c^-/'^" 7 ^ i .stranaka : Vlada. *s* ~~ ž .12.) Od kad deluje zabrana. Po URS osnivanje politickih stranaka je slobodno. programa. Qyizazivanje i podsticanje rasne. A odredba URS koja govori o pol. kadaje njeno delovanje i usmereno naiffl nasilno rušenie ustavnog poretka i narušavanie teritorijalne celokupnosti Republike Srbije^l kršenie zajemčenih liudskih ili maniinskih prava.S druge strane odredbe o osnivanju i nedopustenom delovanju pol.) ako neko udruzenje nije registrovano moze li da se im se zabrani rad 14 .000 punoletnih i poslovno sposobnih državljana Republike Srbije. udruzenja gradjana ili verskih zajednica .2)jti kada se udruži u sire politicke saveze u zemlji ili inostranstvu.Nadalje prema URS NEDOPUSTENQ ie delovanje politickih stranaka koje je usmereno na nasilnojušenje ustavnog poretka.Zabrana pocinje da deluje od dana dostavljania odluke nadleznom organu koji vodi y registar politickih stranaka.Tri su ovlascena predlagaca za pokretanje postupka za zabranu rada pol. e . Političku stranku nacionalne manjine mogu osnovati najmanje 1.Prema Zakonu o politickim strankamajoliticku stranku OSNOVATInairnanje 10. sindikalnih organizacija.000 punoletnih i poslovno sposobnih državljana Republike Srbije. RJT i organ nadlezan za upis u registar politickih stranaka.Prema URS Jemči se i priznaie uloga po 1 iticklh stranaka u demokratskom oblikovanju politicke volje erađana. ovog zakona.

ona se prise iz reeistra danom dostavlianja odluke Ustavnog suda nadležnom organu. pored mera za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova RS. NACELO JEDINSTVA PWVREDNOG PODRUCJAIJEDINSTVA TRZISTA a . podrazumeva prema URS najpre jednak polozai svih subjekata na trzistu i zabrana svih akata kojima se suprotno zakonu ogranicava slobodna konkurencija putem stvaranja ili zloupotrebe monopolskoe ili dominantnog polozaja. v . 14. pravo da se ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru.Svetovni karakter RS ogleda se i u tome sto verska pitania smatraprivatnom stvari svoiih gradjana.Jedinstveno trziste roba. pa kaze da je RS SVETOVNA DRŽAVA. da javno vrše verske obrede. b -To znaci jedinstveno uredjenfe privrednog zivota na celoj teritoriji RS.Prema URS/em« se SLOBODA MISLI.DVE GARANCIM ulaze u ovo nacelo. pojedinačno ili u zajednici s drugima. UVERENJA I VEROISPOVESTI.Ustav svim religijama priznaje jednakost pred zakonom i najsiru slobodu savesti i verskih obreda. dj . sto znaci da je OSNOVNQ NACELO sloboda izbora i promene verskog opredeljenja.13. g .jedno je od nacela u Ustavu.podrueja slede i jedinstvena politika razvoja u koju spada i razvoj nerazvijenih ili nedovoljno razvijenih podrucja RS. d . g . b . verske poslove. SA VESTI.USTA VNISUDMOŽE ZABRANITI VERSKUZAJEDNICU samo ako nieno delovanie ugrožava pravo na(p život(2J pravo na psihičko i fizičko zdravlie/fl prava dece. jedinstveni carinski. d .Odnos izmedju crkve i drzave postavljen je u URS na nacelu svetovnosti drzave. Prema URS crkve i verske zaiednice su ravnopravne i slobodne da samostalno uređuiu svoju unutrašnju organizaciju. Nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna.Kad Ustavni sud zabrani rad verske zajednice.Iz jedinstva priv. e . Niko nije dužan da se izjašnjava o svojim verskim i drugim uverenjima. da osnivaju verske škole. ODNOS CRKVE I DRZAVE (7) a . jednakost pravnih subjekata u privrednoj utakmici. ravnopravnosti privatne i drugih oblika svoiine. obavljanjem verskih obreda. Crkve i verske zajednice su odvoiene od države. poput slobode preduzetnistva. v . a to je: 1) da prava stecena ulaganjem ka pita la na osnovu zakona ne moeu zakonom biti umanjena i 2) da su strana lica izjednacena na trzistu sa domacim. monetami. 15 . u skladu sa zakonom. rada. kapitala i usluga. kao i druge politke i mere.Svako ie Slobodan da ispoliava svoiu veru ili ubeđenie veroispovedania. pohadanjem verske službe ili nastave. kojim je utvrdjeno da je RS jedinstveno privredno podrucje s&jedinstvenim trzistem robe. (4j^ pravo na lični i porodicni integritet/5ypravo na imovinujlpiavnu bezbednost i iavniredm^' ako izaziva i podstiče versku. kapitala i usluga. rada. fiskalni i bankarski si stem. nacionalnu ili rasnu netrpeliivost. kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverenja. socijalne i dobrotvorne ustanove i da njima upravljaju.

^

■\ A;^

z

a"

~ Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja možese OGRANIČITIZAKONOM\ samo ako je to neophodno u demokratskom društvu, rad^Hlzaštite života i zdravlja ljudi^^morala demokratskog društva^S) sloboda i prava građana zajemčenih Ustavom.ffi}h'avne bezbednosti i javnog reda,(5) radi sprečavanja izazivanja ili podsticanja verske, nacionalne ili rasne mržnje. i - Roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i moralno obrazovanje u skladu sa svojim uverenjima. j - Kako URS garantuje svima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, zabranjena je svaka diskriminacija, a posebno se navodi medju ostalim razlozima i po osnovu veroispovesti. k - Po URS zabranjeno je i kažnjivo svako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti. 1 - PRIGOVOR SAVESTI predstavlja pravo lica cijoj je veri ili ubedjenima to protivno da ne ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja ukljucuje upotrebu oruzja, ali to lice moze biti pozvano da svoju obavezu ispuni bez obaveze da nosi oruzje, u skladu sa zakonom..

BOSINA POTPITANJA 1.) Sta znaci odnos drzave i crkve, 2.) Kojeje osnovno nacelo 3). Kadse moze zabraniti delovanje verske zajednice i zasto, 4). Pod kojim uslovima se moze ograniciti sloboda veroispovesti, 5). Staje prigovor savesti 15. ODNOS UNUTRASNJEG PRAVA I MEDJUNARODNIH UGOVORA (4+)

sfij*' ® "

a - Postoje dva shvatanla u teoriji o odnosu unutrasnjeg i medjunarodnog prava. b - Prvo ie DUALISTICKO, prema kojme su to dva odvojena prava, tj. sistema, od kojih prvi vazi unutar drzave, a drugi u medjunarodnim odnosima drzava. Po ovom gledistu norme MP nikad nemogu blti vise pravne snage od normi unutranjeg prava, cime se naglasava puna suverenost drzave u regulisanju unutrasnjih odnosa. v - Po MONISTICKOM shvatanju, MP i unutrasnje pravo cine jedan sistem normi, dok se normama MP cesto priznaje primat u odnosu na norme unutrasnjeg prava, a ciji je najpoznatiji predstavnik Hans Kelzen. g - Prema URS, prihvaceno je monisticko shvatanje . buduci da po cl. 16 st. 2:"Qpšteprihvaćena pravila medunarodnog prava ipotvrdeni medunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. Potvrđeni medunarodni ugovori moraju biti u skladu s Ustavom." d - Iz toga sledi mogucnost ocene - naknade normativne kontrole njihove saglasnosti sa ustavom od strane Ustavnog suda, sto se vidi iz odredaba URS o nadleznosti Ustavnog suda koji shodno odredbi cl. 167 URS, "odlucuje o saglasnosti potvrdenih medunarodnih ugovora sa Ustavom". dj -"Ustav je najvišipravni akt Republike Srbije. Svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom. Potvrdeni medunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila medunarodnog prava deo su pravnog poretka Republike Srbije. Potvrdeni medunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom. Zakoni i drusi opšti akti doneti u Republici Srbiji ne smeiu biti u suprotnosti sa potvrdenim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava." 16

3,

3 cape* »-*•«*

e - Iz ovih odredbi koje govore o hijerarhiji domacih i medjunarodnih OPA, jasno proizilazj da je pravna snaga potvrdjenih medjunarodnoh ueovora odmah ispod Ustava, a iznad zakona i drugih opstih akata. ■^' z - Sto se tice neposredne priinene MP, Urs sadrzi odredbu po kojoj se njime jemce i kao *-*" J^X' ,A,- takva neposredno primenjuju, liudska i maniinska prava, zajemcena opsteprihvacenim MP, fv -j. •'*' potvrdjenim medj.ugovorima i zakonoma, (pored onih zajemcenim ustavom). '0 * a> i - Osim toga prema cl. 142 URS "sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na Qf*^^ osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata. kada je to predvideno zakonom, opšteprihvaćemh pravila medunarodnog prava i potvrdenih medunarodnih ugovora", dok se prema cl. 145 URS, "sudske odluke zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrđenom međunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona".

<7

LJUDSKA I GRADJANSKA

PRAVA

16^ USTAVNA KONCEPCIJA I PODELA LJUDSKIH I GRADJANSKIH PRAVA a - Ljudska prava su PREDMET URS Odnos izmedju drzave i gradjana izrazavaju se medjusobnim pravima i duznostima. b - prava negativnog siaiusa, odredjuju prostor slobode gradjana, u koji se drzava ne moze uplitati, sto su licna prava, a pr. Pozitivnog statusa su za gradajne prava i pogodnosti, a za drzavu duznosti, sto su ekonomska i socijalna prava. v - Prava aktivnog statusa -politicka g -prema predmetudele se na -: licna, politicka, socijalna, ekonomska I kulturna d ^ prema ,hronoloskom redosledu njihovog nastanka dele se na prava I generaciie - licna i politicka, II generaciie- socijalna, ekonomska i kulturna i HI generacije - kolektivna. poput prava na mir, razvoj, spokoj, humanitarnu pomoc, strajk. dj - Q L J propisivanj a ovih prava je u tome da se obezbedi njihovo potpuno i nesmetano uzivanje od strane njihovih titulara, a da se drzavnim organima i drugim subjektima nametne obaveza da obezbede njihovo ostvarivanje.

-OSNOVNA NACELA Po UMS: '/.. 18- Neposredna primena zajemčenih prava a-Ljudska i manjinska pfava zajemcena Ustavom NEPOSREDNO SE PRIMENJUJU. b - Ustavom se jemče, i kao takva^ neposredno'se primenjuju ljudska i manjinska prava zajemcena opsteprihvacenim pravilima medunarodnog prava. potvrđenim međunarodnim ugoyorima i zakonima. v -JZ-nkonnm. se može propisati naein ostvarivania ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode. pri čemu zakon ni u kom sltieaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava.
17

(

g - Odredbe o ljudskim i manjinskim pravima TUMACE SE u korist Unapređenia vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi medunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovodenje. Cl. 19J- Svrha ustavnih jemstava a- Jemstva neotudivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu služe očuvanju liudskog dostoianstva i ostvarenju pune siobode i iednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava. ČL ZO- Qgranicgnja ljudskih i manjinskih prava a - Ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu ZAKONOM biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav. u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadirania u suštinu zajemčenog prava. b -Dostienuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može se smaniivati. v -Pri ograničavanju ljudskih i manjinskih prava, svi državni organi, a naročito sudovi, dužni su da vode računa o suštini prava koje se ograničava, važnosti svrhe ograničenja, prirodi i obimu ograničenja, odnosu ograničenja sa svrhom ograničenja i o tome da Ii postoji način da se svrha ograničenja postigne manjim ograničenjem prava. stupania od ljudskih i maniinskih prava u vanrednom i ratnom stanju a -Po proglašenju vanrednog ili ratnog stanja, dozvoliena su odstupanja od ljudskih i manjinskih prava zajemčenih Ustavom, u smislu njihovog umanjjvanja ili privremenog ojbustayjjflaja^ i to samo u obimu u kojem ie to neophodrio. b -Mere odstupanja ne smeju da dovedu do razlikovania na osnovu rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili društvenog porekla. v -Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava prestaiu da važe prestankom vanrednog (najduže 90 dana, a po isteku ovog roka mogu se obnoviti pod istim uslovima) ili ratnog stanja. g -Mere odstupanja ni u kom slueaiu nisu dozvoljene u pogledu prava zajemčenih ci. 23,24,
25, 26,28, 32,34, 37, 38,43,45, 47,49, 62 ,63,64. i 78. Ustava, a to su^raVO n a l j u d s k o d o s t p j a n s t o f ZJVOt,
J

fizicki i psihicki integritet. zabrana ropstva iprinudnog radafpravicno sudjenjef Pravna sigurnost u kaznenom pravu^pravnulicnost. drzavljanstvofsloboda misli, savesti i veroispovesti1,prigovor savestifizrazavanja nacionalne pripadnostiffjravo na zakljucenje brakal sloboda od lucivanja o radjanjuf^avadetetafzabrana nasilne asimilacije.

CL 21/-Zabrana diskriminacije (čestopita kaopotpitanje) a^Pred Ustavom i zakonom svi su iednaki. b -Svako ima pravo na iednaku zakqnsku zaštitu. bez diskriminaciie. v -Zabraniena ie svaka diskriminaciia, neposredna ili posredna, po bilo koro osnovu, a naroeito po osnovu"rase,Jpola,inacionalne pripadnosti*društvenog poreklafrođenja, ^veroispovesti/političkog ili drugog uverenjafimovnog stanjafkulturefjezika,^starosti i r *psihiekog ili fizičkog invaliditeta. g - Ne smatraiu se diskriminaciiom posebne mere koie Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe liea koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim gradanima. 18

PRAVO NA ZIVOT 3.Jedan od primera mera pozitivne diskriminacje .d . invalida. b .GARANCIJE PRILIKOM LISENJA SLOBODE : A) pravo na slobodu i bezbednost.Mogu biti spoljasna kojima se stiti fiziki integritet poiedinca kao sto su: pr. 22}.poput zastite zabrana noenog rada lieima mladjim od 18 godinajer se time stiti omladine (€1. deteta. D) Trajanje pritvora. 17* LICNA. kao sto su sloboda savesti i veroispovesti. To su prava prve generaeite i negativnog statusa. kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale. J) Pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo 2.LP su prava ljudi kao lica. b -Građani imaju pravo da se obrate međunarodnim institucijama radi zastite svojih sloboda i prava zajemčenih Ustavom. jer se vezuiu za licnost. PRAVO NA ZASTITU PODATAKA O LICNOSTI 7. PRAYA -^sa osvrtom na • PRAVO NA BEZBEDNOST (2) • TAJNOST PISAMA IDRUGIH SREDSTAVA OPSTENJA (3) • PRAVO NA SLOBODU $ PRAVO NA ZASTITU PODATAKA (3) • PRAVONAPRTVATNOST(5) LICNA PRAVA: a . G) Pritvor. hiena prava su: 1. NEPOVREDIVOST STANA 19 . sloboda izrazavanja nacionalne pripradnosti.Obezbedjuje se garanciiama koje URS daie voiedincuu odnosimasa upravnom i sudskom vlascu s jedne strane.seJ>m"Ji LPZ v . OSTALE GARANCIJE: DJ) Pravo napravično suđenje. npr. NEPOVREDIVOST FIZIČKOG I PSIHIČKOG INTEGRITETA 5. kao i garancijama pojedincu j?o. V) Dopunska prava u slučaju lišenja slobode bez odluke suda. E) Posebna prava okrivljenog. PRAVO NA PRAVNU LICNOST 6. Z) Pravna sigurnost u kaznenom pravn.one kojima se uspostavlja stvarna jednakost poput zastite trudnica.na zivot.Svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemceno Ustavom. maike. DOSTOJANSTVO I SLOBODAN RAZVOJ LICNOSTI 4.Zaštita ljudskih i manjinskih prava i sloboda a . sloboda kretanja i nastanjivanja i unutrasn/a kojima se stiti duhovni i intelektulani integritet pojedinca. Njihov cilj je zastita privatne licnosti coveka. sloboda nauke i umetnosti. B) Postupanje sa licem lisenim slobode. I) Pravo na rehabilitaciju i naknadu štete. nepovredivost stana. PRAVO NA LICNU SLOBODU I BEZBEDNOST . bolesnih. nazivaju se licnim.

1) Lišenje slobode dopušteno je samo iz razloga i u postupku koji su predvideni zakonom. 2) Lice koje je lišeno slobode od strane državnog organa odmah se.SLOBODA IZRAZAVAN JA NACIONALNE PRIPADNOSTI 12. o optužbi koja mu se stavlja na teret kao i o svojim pravima i ima pravo da bez odlaganja o svom lišenju slobode obavesti licepo svom izboru. odmah setW saopštava da ima pravo da nista ne izjavljuie iffy pravo da ne bude saslušano bez prisustva branioea koga samo izabere ili branioca koji će mu besplatno pružiti pravnu pomoć ako ne može da je plati. biti predato nadležnom sudu. . Lice lišeno slobode bez odluke suda mora bez odlaganja. u protivnom sepusta na slobodu. SLOBODA NAUKE I UMETNOSTI _^ fh PRAVO NA LICNIT SLOBODU TBEZBEDNQST (habeas corpus) GARANCIJE koje pojedinac irna prema upravnoj i sudskoj vlasti trojake su i odnose se na:(f/ lisenje slobode i pritvor/3) postovanje ljudske licnosti i njenih prava u krivicnom i drugih pravnim postupcima/f) kaznjavanje i izricanje osuda i kazni. 3) Pismeno i obrazloženo RESENJE suda o pritvoru uručuie se pritvoreniku najkasnije 12_ časova od pritvaranja. obavestava o razlozima lišenja slobode. NEPOVREDIVOST TAJNE PISAMA 9. koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lisenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito.8. (cl. . 2) Ako niie saslušano prilikom donošenja odluke o pritvoru ili ako odluka o pritvoru niie izvršena neposredno po donošenju.^ r^tlr . SLOBODA KRETANJA INASTANJIVANJA 10. ZABRANJENOje svako^TVnasilie prema lieu lišenom slobode.Lieu lišenom slobode bez odluke suda. ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnogpostupka. Dopunska prava u slučaju lišenja slobode bez odluke suda v . SLOBODA SAVESTIIVEROISPOVESTI 11 .Zabranjeno jeQ) . koiipotom ponovo odlučuje o pritvoru.. Jj) Pritvor Lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda. ODLUKU O ZALBI na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 časova.Prema lieu lišenom slobode mora se postupatyj čovečno i s uvažavanjem dostoianstva nje^ove ličnosti. pritvoreno lice mora u roku od 48 časova od lišenja slobode da bude izvedeno pred nadležni sud. MIs URS -Postupanfesa licem lisenim slobode b . fcL 2p. 3) Svako koje Iišen slobode ima PRAVO ZALBE sudu. iznuđivanie iskaza. na JEZIKU koji razume. a najkasnije u roku od 48 časova. -GARANCIJE KOJE LICE IMA PRILIKOM LISENJA SLOBODE%Jf7 URS -pravo na slobodu i bezbednost a . 4) KAZNU koja obuhvata lišenje slobode može IZRECI samo sud.Svako ima pravo na Hčnu slobodu i bezbednost.

osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka. rfOS7" . ispituje svedoke optužbe i da zahteva da se.33 Posebna prava okrivljenog a .cl. samo radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti. pravično i u razumnom roku. imajući u vidu razloge pritvora. bude OBAVESTEN oprirodi i razlozima dela za koje se tereti. Ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica. d .Lice koje je okrivljeno ili kome se sudi za krivično delo NIJE DUZNO da daje iskaze protiv sebe ili protiv lica bliskih sebi. e . ako ne govori ili ne razume jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tumača. okrivljeni se pušta na slobodu. v -JAVNOST se mote isključiti tokom čitavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka. dj . ako mu nije omogućeno da bude SASLUSANI DA SE BRANI. g . b . 31) Trajanje pritvora a . nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud. da s njim nesmetano opšti i da dobije primereno vreme i odgovarajuće uslove za pripremu odbrane. v -Posh podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme.Trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme. a viši sud ga može.Svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist.Svako koje okrivljen za krivično delo. produžiti na još tri meseca. v . (cl. u skladu sa zakonom.JSTALE GARANCIJE- (ct 32 Pravo na pravično suđenje a . kao i radi zaštite interesa maloletnika ili privatnosti učesnika u postupku. kao i o optužbama protiv njega. javnog reda i morala u demokratskom društvu. ako je slep. gluv ili nem. g -Pritvorenik se pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen. ima pravo da mu se sudi u njegovom prisustvu i ne može biti kažnien. a dostupanje sudu. u skladu sa zakonom. u skladu sa zakonom. z .Svako je okrivljen za krivično delo ima pravo da u najkraćem roku. shodno zakonu i u skladu sa njim. b . kao i o dokazima prikupljenim protiv njega. u skladu sa zakonom.Svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja. i fizičko lice protiv koga se vodi postupak za neko drugo kažnjivo delo. javno raspravi i odluči o njegovim/>rav/ma / obavezama.Okrivljeni koji ne može da snosi troškove branioca. ispituju i svedoci odbrane. ima pravo na besplatnog branioca. ako to zahteva interes pravičnosti. b -Svakome se jemči pravo na besplatnog prevodioca.Pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca.Svako ima pravo da nezavisan. 2 . u skladu sa zakonom.Svako ko je okrivljen za krivično delo ima PRAVO NA ODBRANU i pravo da uzme branioca po svom izboru. niti da PRIZNA KRIVICU. podrobno 1 na jeziku koji razume.Sva prava koja ima okrivljeni za krivično delo ima. pod istim uslovima kao svedoci optužbe i u njegovom prisustvu.

mogle bitno da utiču na njegov ishod ili ako je u ranijem postupku došlo do bitne povrede koja je mogla uticati na njegov ishod. d .NIKO SE NE MOŽE OGLASITI KRIVIM za delo koje. organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave. M.Niko ne mole biti eonjen ni kajnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obmtavljen. niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku. v . pre nego štoje učinjeno. U Republic! Srbiji nema smrtne kazne. izuzev kad je kasniji propis povoljniji za učinioca. 36>Pravo najednaku zaštitu prava i napravno sredstvo a .Krivično gonjenje i izvršenje kazne za ratni zločin. g . sen odd i zločin protiv čovečnosti NEZASTAREVA. ponavlianie postupka je dopušteno u skladu s kaznenim propisima.Zakon određuje uslove pod kojima oštećeni ima pravo da zahteva naknadu štete neposredno od lica koje je štetu prouzrokovalo. obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu. ako se otkriiu dokazi o novim činjenicama koje su. b .Svako se smatra NEVINIM za krivieno delo dok se njegova kriviea ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda.Jemči se jednaka zastita prava pred sudovima i drugim državnim organima. naknadu štete od Republike Srbije i druga prava utvrđena zakonom. SI^PKAVO ■N A ZIVOT ' a . ako time ne krši prava drugih zajemčena Ustavom. Zabranjeno je kloniranie ljudskih bica.Svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu. individualnog karaktera) . pritvoren ili osuđen za kažnjivo delo ima pravo na rehabilitaciju. Krivična dela i krivične sankcije odreduju se zakonom. apsolutno pravo. Istim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo.fcl. DOSTOJANSTVO I SLOBODAN RAZVOJ LIČNOSTI a-Ljudsko dostoianstvo ie neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite. dj .Izuzetno. imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave.Ko je bez osnova ili nezakonito Hsen slobode. đlT^'Pmvo na rehabilitaciju i naknadu Stete a . zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo. b .Svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne stele koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuie državni organ.Svako ima pravo na Slobodan razvoi ličnosti. niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predvidena.Ljudski život je neprikosnoven. (nema eutanazije. imalac javnog ovlašćenja. b . da su bile poznate u vreme sudenja.34Pravnasigurnost ukaznenomjyravu a . b-Kazne seodreWujuprema propisu koji je važio u vreme kad je delo učinjeno. v .

Punoletstvo nastupa sa navršenih 18 godina. (poslovna sposobnost) b . na način predviđen zakonbm. niti u njima vršiti pretres. 5/ PRAVO NA PRAVNU LICNOST a . pretresanje je dopušteno u prisustvu dva punoletna svedoka.Prikupljanje. nečovečnom ili ponižavaiuiem postupatiju ili kažniavanju./ a . osim za potrebe vođenia krivičnoe postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije.Ako držalac stana ili njegov zastupnik nisu prisutni. v . Niko ne može biti izložen mučenju.Izbor i korišćenje lienog imena i imena svoje dece slobodni su.Stan je nepovrediv. 7v NEPOVREDIVOST STANA a .Zajemčena je zaštita podataka o ličnosti. .Svako ima pravo da bude obavešten o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti.26 URS: Niko ne može biti držan u ropstvu ili u položaju sličnom ropstvu. Lice punoletstvom stiče sposobnost da samostalno odlučuje o svojim pravima i obavezama. rad ili služba lica na vojnoi službi. i pravo na sudsku zašiitu zboe njihove zloupotrebe. niti podvrgnut medicinskim ili naučnim oetedima bez svog slobodno datog pristanka. Drjalac stana i druge prostorije ima pravo da sam ili preko svoga zastupnika i uz još dva punoletna svedoka prisusrvuje pretresanju.Prinudnim radom se ne smatra rad ili služba lica na izdržavanju kazne lišenja slobode. obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju se zakonom.Bez odluke suda. 6J PRAVO NA ZASTITU PODATAKA O LICNOSTI . držanje. Svaki oblik trgovine ljudima je zabranjen. na način predviđen zakonom. izuzetno i pretresanje bez prisustva svedoka. v . kao ni rad ili služba za vreme ratnog ili vanrednog stanja u skladu sa merama propisanim prilikom proglašenja ratnog ili vanrednog stanja. g . b . v . u skladu sa zakonom.U vezi sa ovom odredbom je i cl. dozvoljeni su ako je to neophodno radi neposrednoe lisenia slobode učinioca krivičnog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za liude ili imovinu. g .4>NEPOVREDIVOST FIZIČK'O'G I PSIHIČ-KOG INTEGRITETA a .Niko ne može bez pismene odluke suda ući u tuđi stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca. uz novčanu nadoknadu. b . ako je njihov rad zasnovan naprincipu dobrovoljnosti. ulazak u tudi stan ili druge prostorije.Zabranjen je prinudni rad.Fizički i psihički integritet je nepovrediv. b . Seksualno ili ekonomsko iskorišćavanje lica koje je u nepovoljnom položaju smatra se prinudnim radom. u skladu sa zakonom. g .Zabranjena je i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni.Svako lice ima pravnu sposobnost.

Crkve i verske zajednice su ravnopravne i odvoiene od države. e .Tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja je nepovrediva.Lice niie dumo da. b . socijalne i dobrotvorne ustanove i da njima upravljaju. javne bezbednosti i javnog reda ili radi sprečavanja izazivanja ili podsticanja verske. ako su neophodna radi vođenja krivičnog postupka ili zastite bezbednosti Republike Srbije. SLOBODA KRETANJA I NASTANJIVANJA a .Jemči se sloboda misli. da ie napusti i da se u niu vrati. u skladu sa zakonom.ODSTUPANJA su dozvoljena samo na određeno vreme i na osnovu odluke suda. u zakonom predvidenom postupku i ako mu je obezbeđeno pravo žalbe i to samo tamo gde mu ne preti proeon zbog njegove rase. savesti. dj .To je pravo na privatnost. protivno svoioi veri ili ubeđeniima.Crkve i verske zajednice su ravnopravne i slobodne da samostalno uređuiu svoiu unutrašniu organizacjju.Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja može se OGRANICITI ZAKONOM. uverenia i veroispovesti. z . kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverenja. pravo na psihičko i fizičko zdravlje.svako ima pravo da se slobodno kreće j nastaniuje u Republici Srbiji. pravo na imovinu. političkog mišljenja ili gde mu ne preti ozbilino kršenie prava zaiemčenih ovim ustavom. morala demokratskog društva. javnu bezbednost i javni red ili ako izaziva i podstiče versku. prava dece. obavljanjem verskih obreda. da osnivaju verske skole. državljanstva. . nacionalne pripadnosti.Svako ie Slobodan da ispoliava svoiu veru ili ubedenje veroispovedanja. vere. d -Roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i moralno obrazovanje u skladu sa svojim uverenjima. ispuniava vo'mu ili drum 24 . Stranac može biti PROTERAN samo na osnovu odluke nadležnog organa. ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka. SLOBODA SAV-ESTI I VEROISPOVESTI a . pravo na lični i porodični integritet. na način predviđen zakonorn. nacionalnu ili rasnu netrpeljivost. pohađanjem verske službe ili nastave. da javno vrše verske obrede. sloboda i prava gradana zajemčenih Ustavom. i . v .Niko niie dužan da se izjašnjava o svojim verskim i drugim uverenjima. g . nacionalne ili rasne rnržnie. b . pojedinačno ili u zajednici s drugima. samo ako je to neophodno u demokratskom društvu. verske poslove. v .(Š: NEPOVREDIVOST TAJNE PISAMA a . pravo da se ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru.ULAZAK STRANACA u Republiku Srbiju i boravak u njoj ureduie se zakonom. radi zaštite života i zdravlia ljudi. fp. zaštite javnos reda i mira. pripadnosti određenoj društvenoj grupi. b . sprefiavanja širenja zarazmh bolesti ili odbrane Republike Srbije.Sloboda kretanja i nastanjivanja i pravo da se napusti Republika Srbija mogu se OGRANICITI ZAKONOM.Ustavni sud može zabraniti versku zajednieu samo ako njeno delovanje ugrožava pravo na život. pola.

nasledjivanje I pravo na rad. Od nje se zahteva da zagarantuje imovinu . (eksproprijacija) Zakonom se može ograniciti način korišćenja imovine. (recimo oruzja) 25 . 5) Kojaprava ima lice liseno slobode. na nasledjivanje.Lice koje se pozove na prigovor savesti može biti pozvano da ispuni vojnu obavezu bez obaveze da nosi oružje. tajnosti pisama i zastita podataka o licnosti ii?EKONOMSKA PRAVA (5) a . u skladu sa zakonom. pozitivnog statusa. v . SLOBODA NAUKE I UMETNOSTI •a -Naučno i umetničko stvaralaštvo je slobodno.Republika Srbija podstiee i pomaže razvoi nauke. uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. kulture i umetnosti.Pravo svojine može biti oduzeto Hi oeraničeno samo u JA VNOMINTERESU utvrdenom na osnovu zakona. Bosina potpitanja ])Zasto se nazivaju licnim 2)Mogu li se ogranicavati 3) Koliko mogu trajati odstupanja u vreme vanrednog i ratnog stanja. soeijalni i kulturni status.Autorima naučnih i umetniekih dela iemče se moraina i materiialna prava. f t i SLOBODA IZRAZAVANJA NACIONALNE PRIPADNOSTI a . jer se od drzave ocekuje da deluje u korist dobrobiti gradjana. u skladu sa zakonom. b . 14) Kada se moze uci u tudj stan bez odluke suda. 8) Kako se morapostupati sa licem lisenim slobode. da einjenjem pomogne njihov ekonomski. b . 6) Koje muje dopunskopravo. 4)Koja prava se ne mogu ograniciti. b . 12) Sta se podrazumeva pod slobodom kretanja i moze li biti ogranicena.obavezu koja uključuje upotrebu oružia. v .Prema URSlzražavanje naeionalne pripadnosti je slobodno. pravo na imovinu. /12). a stite se sudsim putem. 9) Ko moze izreci kaznu lisenja slobode 10) Upogledu tajnosti pisama i drugih sredstava opstenja sta ustavjemci gradjanima i kadse moze uciniti izuzetak 11) Zastita podataka o licnosti. kao osnove sticanja ekonomskih dobara. 1) PRAVO NA IMOVINU. na rad i na strajk.Nacionalna pripadnost ukljucuje: 1) slobodu izrazavania nacionalne kulture 2) slobodu upotrebe svog jezika i pisma.Stepen ostvarivanja ovih prava zavisi od ekonomskog stanja drzave .Niko nije dužan da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti.Jernči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona. kada se mogu koristiti tipodaci. b . Znaei to su. Individulno pravo a . garancije nepovredivosti stana. 15) Sta sve cini pravo na vrivatnost zabrana proizvoljnog mesanja drzave uprivatni i porodicni zivot. 7) Koje su dve zabrane. 13) Staje sa slobodom kretanja stranaca.To su prava II generaeije.

(sto se moze smatrati merama pozitivne diskiminacije). b .U vezi sa pravom rad je i sloboda rada. plaćeni godišnji odmor. pa cl. pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa. koje znaci obustavu rada od strane radnika.Pravo na štrajk može biti OGRANIĆENO SAMO ZAKONOM.Jemči se pravo na rad. Seksualno ili ekonomsko iskorišćavanie lica koje je u nepovoljnom položaju smatra se prinudnim radom. dnevni i nedeljni odmor. trazi obezbedjenje. omladini i invalidima omogućuju se posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada.Oduzimanje ili ograničenje imovine RADINAPLATE POREZA i drugih dažbina ili kazni. u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom. Niko se tih prava ne može odreći.Prema URS: Zaposleni imaju pravo na štrajk. ako je njihov rad zasnovan na principu dobrovoljnosti. 26 . dozvoljeno je samo u skladu sa zakonom. kao i drugim zakonima (o policiji.26 kaze: ZABRANJEN JE PRINUDNI RAD. uz novčanu nadoknadu.Ženama. 4) PRAVO NA STRAJK (često pita kao posebno pitanje) Koleklivno pravo a . g . v . kao svakog na Slobodan izbor rada prema svojim sposobnostima i sklonostima . u skladu sa zakonom.Regulisan je Zakonom o strajku.To je pravo na sigurnost radnog odnosa i materijalno obezbedjenje za vreme privremene nezaposlenosti dj .Pravo nasledivanja ne može biti isključeno ili ograničeno zbog neispunjavanja obaveza. dostupna sva radna mesta. bezbedne i zdrave uslove rada.v . vojsci). ž .Svako ima pravo na SLOBODAN IZBOR RADA. minimuma procesa rada. b . pod jednakim uslovima. ograničeno radno vreme. u skladu sa zakonom. b . shodnoprirodi ili vrsti delalnosti.ustavno pravo zaposlenih u uslovima trzisne privrede.Prinudnim radom se ne smatra rad ili služba lica na izdržavaniu kazne lišenja slobode. Prema URS: " a . rad ili služba lica na vojnoj službi. u skladu sa zakonom. a na zakonodavcuje samo obaveza da stvori uslove za njegovu realizciju. 2) PRAVO NA NASLEDJIVANJA Individaulno pravo a . pravo da se radi.Svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu. javnih 3) PRAVO NA RAD Koleklivno pravo. d .Svima su.Jemči se pravo nasledivanja. kao ni rad ili služba za vreme ratnog ili vanrednog stanja u skladu sa merama propisanim prilikom proglašenja ratnog ili vanrednog stanja. e . potrebnu zaštitu na radu. a gde se u pojedinim delatnostima koje su od vitalnog znacaja za drustvo. v . kako bi se na taj nacin poslodavac naterao da prihvati niihove uslove. URS zabranjuje prinudni rad.

pravo na socijalnu zastitu i pravo na zastitu porodice." 3) PRAVO NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU a .Socijalna prava su prava II generaciie . To su pravo na socijalno osiguranje. ako je ne ostvaruju na drugi način. 2) PRAVO NA ZASTITU ZDRAVLJA a . stoga su ona kolektivna prava i to prava pozitivnog statusa. 2)Kakve jeprirodepravo na strajk (kolektivne). b . odgovoran je za zaštitu životne sredine. b-Deca .Toje individualno pravo coveka koje podrazumeva na pravo i blagovremeno obavestenje o njenom stanju.URS: "Svako imapravo na zaštitu svogftzičkog ipsihičkog zdravlja.od ekonomskog stania. majke tokom porodiljskog odsustva. pravo na zdravu zivotu sredinu. a posebno Republika Srbija I autonomna pokrajina. majke. b -Prema URS: "Svako. zdravstvena zaštita i osnivanje zdravstvenih fondova ureduju se zakonom. trudnice. pravo na zastitu zdravlja.BOSINA POTPITANJA 1) Nabrojati ih. 1) PRAVO NA SOCIJALNO OSIGURANJE a -Toje obavezno osiguranie zaspolenih.a kakve pravo na imovinu. samohrani roditelji sa decom do sedme godine i stari ostvaruju zdravstvenu zastitu iz javnih prihoda.URS navodi 3 oblika socijalnog osiguranja: 1) pravo zaposlenih na naknadu zarade u u slučaju privremene sprečenosti za radAaknadu za vreme privremene nezgposlenosti i S pravo na penzijsko osiguranje. Svako je dužan da čuva I poboljšava životnu sredinu. samohranog roditelja i deteta.sudski SOCIJALNA-PRAVa. koiim se iemci obavezno osiguranie zaposlenima i njihovim clanovima." —— 27 . 5) kako se stite . socijalno osiguiranje u skladu sa zakonom.. buduci da se drzava stara o fizickom i psihickom zdravlju gradjana. u skladu sa zakonom. 4) jesu li ogranicena Hi neogranicena. 3) od cega zavisi stepen ostvarivanja ovih prava . g-Republika Srbiia pomaže razvoj zdravstvene i fizičke kulture. <S) a . v .Zdravstveno osiguranje. Nosioci socijalnih prava su pojedine drustvene kateogrije gradjana. osnazeno obavezom drzave da se stara o ekonomskoi sieurnosti penzionera.

b .Invalidima. vaspitavaiu i obrazuiu svoju decu. g . samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu.RS podstiče roditelie da se odluče na rađanje dece i pomaže im u tome. u skladu sa zakonom. fizičkog.Sva ili pojedina prava mogu jednom ili oboma roditeljima biti oduzeta ili ograničena samo odlukom suda. .SOCIJALNU. Prava deleta a . b . g . v .4)' PRAV a-N A . ekonomskog i svakog drugog iskorišćavanja Hi zloupotrebliavanja. u skladu sa zakonom. Prava i dumosti roditelia a . majka.Svako ima pravo da slobodno odluči o zaključenju i raskidanju braka. (eesto pita kao posebno pitanje) Ove kateogrije uzivaju posebnu zastitu u skladu sa zakonom. v . b-Prema URS:" Građani i porodice koiima ie neophodna društvena pomoć radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba.Pripada pojedincima i porodicama kojimaje potrebna pomoc. ako je to u najboljem interesu deteta. Pravo na zakliučenje braka i ravnopravnost suprujnika a .Porodica. b .Svako ima pravo da slobodno odluči o radanju deee. imaju pravo na socijalnu zaštitu. u skladu sa zakonom.Vanbračna zajednica se iziednačava sa brakorou u skladu sa zakonom. v .Roditelji imaju pravo i dužnost da izdržavaiu. trajanje i raskid braka počivaju na ravnopravnosti muškarca i žene. Posebna zaštita porodice.Majei se pruža posebna podrška i zaštita pre i posle porodaja.Deca rođena izvan braka imaju jednaka prava kao deca rođena u braku. upis u matimu knjieu rođenih. kao posebno ugrozenim kateogrijama stanovnistva. i u tome su ravnopravni. b . pravo da sazna svoje poreklo i pravo da očuva svoi identitet. Sloboda odlučivanja o rađaniu a .ZASTITU: a .Brak se zaključuje na osnovu siobodno datog pristanka muškarca i žene pred državnim organom. samohranog roditelia i deteta a . Brak i odnosi u braku i porodici ureduju se zakonom. Prava deteta i njihova zaštita ureduju se zakonom. čije se pružanje zasniva na načelima *soeiialne pravdefhumanizma i poštovania liudskog dostoianstva. b .Zaključenje. majke.Deca su zaštićena od psihičkog.Svako dete ima pravo na lično ime. ratnim veteranima i žrtvama rata pruža se posebna zaštita.Deca uživaju ljudska prava primereno svom uzrastu i duševnoi zrelosti.

Osnivanje škola i univerziteta ureduje se zakonom.v . procitaj samo) a . pravo koriscenja kulture I kulturnog stvaralstva i slicno. b .Syi gradani imaju.Deca mlađa od 15 godina ne mogu biti zaposlena niti. a srednie obrazovanje ie besplatno.RS omogućuie uspešnim i nadaieaim učenicima slabiieg imovnog stania besplatno visokoškolsko obrazovanje. AIJtONOMlJAUNIVERZITETA Jemči se autonomija univerziteta. razvoj i sirenje kulture i nauke. visokoškolske i naučne ustanove samostalno odlučuiu o svome uredenju i radu.Osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno. pravo na ucesce u kulturnom zivotu. 2) Prava deteta 3) Kojaprava i obaveze jemci ustav za roditelje . autonomiju univerziteta.PRAVA"-r Š l f O B O Đ E (do sađa nikad nije pitala.lako Ustav regulise sledeca prava. b . d . v -Republika Srbija podstiče i pomaže razvoj nauke. visokoškolskih i naučnih ustanova. PBAYO NA t ^ R 2 ^ 0 ¥ A N J E s a .Svako ima pravo na obrazovanje. ako su mlađa od 18 godina. BOSJNA POTPITANJA l)Nabrojati ih. slobodu naucnog i umetnickog stvaranja. u skladu sa zakonom. g . mogu da rade na poslovima štetnim po njihovo zdravlie ili moral. ostala gore nabrojana su zagaranotvana medjunarodnim pravom koje se neposredno primenjuje i koje Ustav jemci. u skladu sa zakonom. To su pravo na obrazovanje.Autorima naučnih i umetničkih dela jemče se moralna i materiialna prava. b . pristup visokoškolskom obrazovairiu.'KUIjT ! DSNiŠ:. Univerziteti. g .Indivudalna prava poiedinca u oblasti kulture. v .Posebna zaštita pruža se deci o kojoj se roditelji ne staraju i deci koja su ometena u psihičkom ili fizičkorn razvoju. usmerena na ocuvanje. kulture i umetnosti. pod jednakim uslovima. 29 . u skladu sa zakonom. SL0B0DA^AUGN:0:G41JMETNIČK0GSTVA]RANJA a -Naučno i umetničko stvaralaštvo je slobodno.

u skladu sa zakonom. Biracko pravo 2. samo ga imaju muskarci)..) dj -Prema URS "Svaki punoletan. b. Izborno pravo je opšte i jednako. da ucestvuju u konstituisanju organa drzave i njihove volje. 2. M 3^oJzZr*Č^j^e ^~~ ntćj7****«. Jednom recju to su razni oblici ucesca pojedinca u javnom zivotu zemlje. Sloboda zbora (okupljanja) 5. g . e . v. d .Aktivno biracko pravo ie pravo gradjanina da bira svoje pfedstavnike i izrazava njegovu biraeku sposobnost.Politicka prava su: 1. BIRACKO PRAVO a . g-Pored toga biraeko pravo moze biti jednako (jedan covek jedan glas) i neiednako. osniva novine i druga sredstva javnog obavestavanja.Gradani imaju pravo da učestvuiu u upravljaniu iavnim poslovima i da pod iednakim uslovima stupaju u iavne službe i na javne funkcije". b -Novine i druga sredstva javnog obavestavanja ne podlezu cenzuri. d-Uslovi za aktivno i pasivno biracko pravo su jednaki i to su:£f| drzavljanstvo RS 5 (® punoletsfvoćffl' poslovna sposobnos^y prebivaliste na teritoriji RS (zaprebivaliste nepise u URS. neprijateljstvo ili nasilje. izbori su slobodni i neposredni. opste (imaju ga svi gradjani pod istim uslovima) jposebno fnpr. alipise u Zakonu o izboru za narodne poslanike npr. Sloboda stampe 3. a ostvarivanje ovih prava vrJpojrta. . v . Izborno pravo uziva pravnu zaštitu u skladu sa zakonom.Nadležni sud može sprefclti širenje informacija i ideja putem sredstava javnog obavestavanja samo ako'je to u demokratskom društvu neophodno radial} sprečavanja pozivanja na nasilno rusenie Ustavom utvrđenog poretka ili narušavanje teritoriialnog integriteta Republike Srbijefzl sprečavanja propaeirania rata ili podstrekavanja na neposredno nasili^l radi sprečavanja zagovarania rasne. Sloboda izrazavanja 4. a glasanje je tajno i lieno. Sloboda udruzivanja 6. kojim se podstiče na diskriminaciju. Pravo molbe (peticije) 1. nepotpune ili netačno prenete informacije kojom je povredeno nečiie pravo ili interes xpravo na odsovor na objavljenu informaciju. HLOBOBA MEDIJA a .To je pravo gradjana da bira i bude biran u drzavne organe. aktivnog statusa. poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran.® POLITICKE SLOBODE ITRAVA (6) a -To su prava i generacije. b . na način predviđen zakonom.U RS svako je Slobodan da bez odobrenia.URS predvidja instrumente za odbranu od zloupotrebe slobode medija-pravona ispravku neistinite. u smislu ovlascenja gradjana da uticu na drzavu. nacionalne ili verske mržnje.S tim u vezi URS proklamuje pravo svakog na pristup podacima koii su u posedu državnih organa i organizacija kojima su poverenajavna ovlašćenja.Fasivno biracko"pravo je pravo gradjanina da bude izabran za narodnog predstavnika i izrazava njegovu poslanieku sposobnost.

" b .Sloboda okupljanja može se ZAKONOM OGRANICITI samo ako je to neophodno rad|H) ) zaštite javnog zdravlia/2) morala/S prava drugih^tbezbednosti RS. u skladu sa zakonom.g/čuvanja autoriteta i nepristrasnosti sud^3Y zaštite javnog zdravlia.formulise kao "sloboda misli" i vezuje se za slobodu savesti i veroispovesti. dok se u drugom clanuformulise kao "sloboda misljenja" i vezuje se za slobodu " izrazavanja" u smislu slobode da se "govorom. b .Ovim pravom jemči se sloboda političkog. organima AP i organima jedinica LS i da od njih dobije odgovor kada ga traži. osim ako je time učinio krivično delo. javni tužioci. <ut^J^< 3. pripadnici policije i pripadnici vojske ne mogu biti članovi političkih stranaka. primaju i sire obavestem'a i ideje. b . Ustavni sudodlucuje o zabrani rada jioliticke stranke iz istih razloga. organizacijama kojima su poverena javna ovlašćenja.Sudije Ustavnog suda. slikom ili na drugi nacin traze. upućuje peticije i druge predloge državnim organima.Okupljanje u zatvorenom prostoru ne podleže odobrenju. ni prijavliivanju. 31 . SLOBODA UDRUZIVANJA a . SLOBODA OKUPLJANJA a . .£.Zbog upucivanja peticija i predloga niko ne može da trpi štetne posledice. r\ v . SLOBODA MISLJENJA IIZRAZAVANJA a . & PRAVO MOLBE (PETICIJE) a .. sam ili zajedno sa drugima. 4. sindikalnog i svakog drugog udruživanja .Udruženja se osnivaju bez prethodnog odobrenja. £jaJ&£tZ7* tx (%-fyO'tu<L^l>&^-C Mww^o« uredjeno je zakonom.Sloboda izrazavanja moze se ZAKONOM OGRANICITI ako je to neophodno radi(T}/ zaštite prava i ugleda drugih. demonstracije i druga okupljanja građana na otvorenom prostoru prijavliuiu se državnom organu. " g . ^cXj^ \° CxU g . tLuy>*n^CLM'c'- (w&oj0. niti može da trpi štetne posledice za stavove iznete u podnetoj peticiji ili predlogu. ^v 5. kao pravo da se ostane izvan svakog udruženja.To je pravo svakog da. Zaštitnik građana. sudije. ZUccU^e. nacionalne ili verske mržnje. uz upis u registar koji vodi državni organ. b .Po URS ovo pravo se u jednom clanu. d .USTAVNI SUP može zabraniti samo ono udruženje čije je delovanje usmereno naM)' nasilno rušenje ustavnog poretk^j) kršenie zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ^3°) izazivanje rasne.|4))morala demokratskog društvaD/nacionalne bezbednosti Republike Srbije. u skadu sa zakonom.Ovo pravo obuhvata slobodu mirnog_okupljanja građana.Zborovi. pisanjem.Zabranjena su tajna iparavojna udruženja. v .

£ ~ Kolektivnim praviroa pripadnici NM neposredno ili preko izabranih predstavnika odlucum o pojednim pitaniima vezanim za svoju kulturu . zakonom i medj. verske ili jezicke karakteristike.manjina prozeta su nacelima: ZABRANA DISKMMNACIJE pripadnika NM . koja se ostvaruju u zajednici sa drugima u skladu sa URS.ffD Imaju svoiu maticnu drzavu. u skladu sa zakonom.Prerna siroj definiciji NM oznacava grupu lica u jednoj drzavi koja: (J) prebivaju na teritoriji te drzave@ njeni su drzavijaniplodrzavaju sa torn drzavom solidne dugotrajne vezeffl poseduju specificne etnicke. tj. ali su malobrojnije spram ostalog dela stanovnistva te drzav^f6)podstaknuti su zeljom da zajedno ocuvaju ono sto cini njihov zajednicki identite. sto su obelezja svoistvena za naciiuiSlzastupliene su u dovoljnom broju. kultume.za razliku od etnicke grape koji je nemaju.SUSTINA prava NM je u zastiti i negovanju obelezja svojstvenih za naciju-kulture. mogu izabrati svoje NACIONALNE SAVETE u skladu sa zakonom. sluzbenu upotrebu jezika i pisma. 8) Koji sud odlucuje o zabrani sirenja informacija — okruzni sud! 21. obrazovanja.Osim svih ljudskih prava zajemcenih URS-dm. tradiciju . 32 .posebnosti i osobenosti. dl . L«H~r ft/! T&f b . obrazovanie. 4) Cimeje ogranicena sloboda izrazavanja. tradicije. ¥ . veru i iezik.u cilju ostvarivanja ovog prava na samoupravu pripadnici NM.. učestvuje u procesu odlučivanja iU odlučuie o pitanjima iz tih oblasti i osniva ustanove iz ovih oblasti. 2) Staje sloboda misli i moze li bid ogranicena. vere i jezika. 5) U cemu se ogleda pravo na prigovor savesti. posebno kulturu. koja mogu bit! individualna i kolektivna. PRAVA PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINA (14) a .-A e .Savet predstavlia nacionalnu manjinu u oblasti službene upotrebe jezika.NM mogu osnivati kulturna i prosvetna udruzenja koja dobrovoljno finansiraju. >TA . 6)Staje sloboda medija.Oni su pravna lica koji se fmansiraju iz budzeta i donacija. d . daju im se i manjinska prava.Prema URS pojedinacna prava pripadnika nac. Pri zapošljavaniu u državnim organima. javnim službama. ocuvanju njihove nac. koja se sastoji od tri elementa a) ravnopravnosti pripradnika NM pred URS i zakonom i jednake zakonske zastite b) zabrana diskriminaciie zbog pripadnosti NM.pripadnici NM imaju pod istim uslovima kao i ostali gradjani pravo da ucestvuju u upravljanju javnim poslovima i da vrse javne flinkcije. 3) Staje sloboda izrazavanja. dj . RS priznaje istima posebnu ulogu u ostvarivanju prava pripaSnika NM. v) stava da nisu diskriminaciia posebne mere koje drzava uvodi radi postizanja pune ravnopravnosti izmedju pripadnika NM i gradjana koji pripadaju vecini.ugovorima. 1^NACELORAVNOPRAVNOSTIK vodieniu iavnih poslova. 7) Ko i kada i kako moze ograniciti ovu slobodu.BOSINA POTPITANJA 1) Ogranicenje slobode politickog delovanja. informisanja na jeziku nacionalne manjine iklullure. organima AP i jedinicaLS vodi se računa o naeionalnom sastavu stanovnistva i odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika NM.

100 URS. gde. organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja. 6) Mogu li nacionalne manjine same osnivati skole. BOSINA POTPITANJA l)Sta su nacionalne manjine. Zabranjena je nasilna asimilacija pripadnika NM-Zaštita pripadnika NM od svake radnje usmerene ka njihovoj nasilnoj asimilaciji ureduie se zakonom. 8) Cime se bavi savet za zastitu prava nacionalnih manjina. 1 . blagovremeno i nepristrasno obaveštavanie na svom leziku. etničke. imena uliea. razvijanje i javno izražavanje nacionaine. primanje.politicke stranke NM i koalicije pol. Uz zastave i simbole nacionalne manjine. pri službenoj upotrebi. slanje i razmenu obaveštenja i idejanCy na osnivanje sopstvenih sredstava javnog obaveštavanja. k-Zakoni i propisi se objavljuju i na jezieima nacionalnih manjina. koji se obraca m lj .3)Kojaje razlika izmedjuprava zajamcenih strancima I prava nacionalnih manjina -jezik nacionalnih maniinamoze biti u sluzbenoj upotrbi 4) Staje sa njihovim pismomj) Sta kaze ustav (ustavni zakon) u pogledu procenta potrebnog za uvodjenje jezika nacionalnih manjina u sluzbenu upotrebu. negovanje.Pripadnici nacionalnih manjina čiji broj u ukupnom stanovništvu RS dostiže najmanje 2% prema poslednjem popisu stanovništva. naselja i topografske oznake budu ispisane i na njihovom jezikujijj}' na potpuno.stranaka NM mogu uceslvuju uraspodeli mandata i kad su dobili manje od 5% glasova od ukupnog broja biraca koji su glasali. uključujući i pravo na izražavanje.Jedinica lokalne samouprave će OBAVEZNO u ravnopravnu službenu upotrebu jezik i pismo nacionalne manjine ukoliko procenat pripadnika te nacionalne manjine u ukupnombroju stanovnika na njenoj teritoriji dostiže 15% prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva. 7)Staje sa mandatima predstavnika nacionalnih manjina u skupstini. mogu se obratiti drzavnim organima na svom jeziku i imaju pravo da dobiju odgovor na torn jezik. pod kojim uslovima 33 . JOJMogu li ih isticati. u skladu sa zakonom. ro . kao i narodniposlanik. Zabranjeno je preduzimanje mera koje bi prouzrokovale veštačko menianie nacionainog sastava stanovništva na područjima gde pripadnici NM žive tradicionalno i u značajnom broju. obavezno se isticu zastave i simboli SR. praznika i praznikaNM na zgradama i u prosloryama lokalnih organa i organizacija sa javnim ovlašćenjima na područjima na kojima je jezik nacionalne manjine u službenoj upotrebi. sto je u skladu sa odredbom el. tradicionalni lokalni nazivi. 2) Koja su njihovaprav. organi AP i jedinica LS vode postupak i na njihovom jeziku^fj na školovanie na svom jeziku u državnim ustanovama i ustanovama autonomnih pokrajina. njihov JEZIKI PISMO moze biti u ravnopravnoi službenoj upotrebi. 9) Mogu li nacionalne manjine upotrebljavati svoje zastave i druge simbole. državni organi. i .^ J ZABRANE ASIMILACIJE PRJPADNIKA NM. kulturne i verske posebnostiCO na upotrebu svojih simbola na javnim mestimajffjna korišćenje svog iezika i pisma^Tda u sredinama gde čine značajnu populaciju. z~PRAVA PRIPADNIKA NM^jlna izražavanje.Na teritoriji jedinice lokalne samouprave gde tradicionalno live pripadniei nacionalnih manjina.U skladu sa URS AP mogu na osnovu zakona pripadnicima NM svojim propisima ustanoviti i dodatna prava. prema kojoj se u NS obezbeđuju se ravnopravnost i zastupljenost polova i predstavnika NM. u skladu sa zakonom.Simboli i zastave NM se mogu službeno isticati tokom drž. j . čuvanje.(3|na osnivanje privatnih obrazovnih ustanova/Tlda na svome jeziku koriste svoje ime i prezimeffil da u sredinama gde čine značajnu populaciju.

4)Kadpostoji obaveza placanja poreza i drugih .Ustav ogranicava zakonodavca time sto nijedna od zakonskih duznosti i obaveza ne moze stajati u opreci sa pravima i slobodama. v . koja URS jemci gradjanima.Stranci mogu steći pravo koncesiie na prirodnim bogatstvima i dobrima od opšteg interesa.Ustavne duznosti su tek neke od duznosti gradjana koje su malom broju propisane u samom URS./ USTAVNE DUZNOSTI (15) a . 5)Kako ustav ogranicava zakonodavca. )duznosti stranaca. penziisko i invalidsko osiguranie osnovno obrazovanie b . To su: dQ opsta duznost postovanja Ustava i Zakona. u skladu sa zakonom ili međunarodnim ugovorom.URS . koje su zabrane {(23)i PRAVA I DUZNOSTI STRANACA (5) a . nacionalne pripadnosti ili pripadnosti nekoj grupi ili zbog svojih političkih uverenja. @) duznost roditelia da izdrzavaiu. kao i druga prava odredena zakonom. ima pravo na utočište u Republici Srbiji. ^topsta poreska duznost u srazmeri sa ekonomskom moci obveznika. z .dazbin. pola.Obaveza placanja poreza i drugih dazbin a-je opsta i zasniva se na ekonomskoj moći obveznika. kulturnog i istorijskog nasledja i dobara od opsteg interesa. v . obavezno sociialno i zdravstveno osiguranie. U tome se ogleda nacelo ravnopravnosti.Strana pravna i fizicka lica su na trzistu izi'ednacena sa domacim. Prema URS: Stranac koji osnovano strahuje od progona zbog svoje rase. g .Stranci. izuzey prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo državljani RS.om jemce i SVOJINSKA PRAVA strancima tako da strana fizička i pravna lica mogu steći svojinu na nepokretnostima. vaspitavaju i obrazuiu svoiu decu. veroispovesti. nauenog. 3)Nabrojati ih. e . Postupak za sticanje utočišta uređuje se zakonom.22. d . imaju u RS sva prava zajemeena Ustavom i zakonom. u skladu sa međunarodnim ugovorima. 2) Gde su propisane. Takodje mogu sticati pokretne stvari iednako kao i doma i drzavljani. 34 . dj . tj.URS daje strancima najveca moguca prava u okviru proglasenih ljudskih prava. 0 duznost postovanja ljudskog dostojanstva.O t o m e odlucuje MUP u saranji saMinistarstvom inostranih poslova.Osim ovih prava URS garantuje iskljucivo strancima PRAVO AZILA. BOSINA POTPITANJA 1) Sta su. 0 opsta duznost cuvania prirodnih resursa. jezika. @) opsta duznost cuvanja zivotne sredine.Stranac je lice sa stranim drzavljanstvom ili lice bez drzavljanstva b ..

vere. samim tim sto predvidja pravna sredstva za otklanjanje posledica povrede prava.i . primerpozitivne i zastita -pogledati cl. Kod nas je potreban zakonski ili diplomatski recoprocitet.Zbog toga sto nisu drzavljani RS nemaju pravo da glasaju. 3) Staje diskriminacija. bez diskriminacije.ugovorima i zakonima. kao i pravo na UKLANJANJE POSLEDICA koje su POVREDOM 35 J . Stranac može biti PROTERAN samo na osnovu odluke nadležnog organa. 11) kad stranac placa porez (2$. Sto se tiee POREZA piaea ga ako je rezident (lice koje zivi u nasoj zemlji. sto vazi i za LjiMP zajemcena opsteprihvacenim jjravilima medjunarodnog prava. 5)Imaju li prava vezana za cinjenicu drzavljanstva. pola. 6) Mogu li sticati pokretm stvari. zakonski ifakticki 9)Kakav reciprocitetje potreban kod nas zakonski ili diplomatiski. potvrdjenim medj. (4|Jemči se jednaka zaštita prava PRED SUDOVIMA i drugim državnirn organima. 10) koje su duznosti stranaca. u zakonom predviđenom postupku i ako mu je obezbeđeno pravo žaibe i to samo tamo sde mu ne preti progon zbog njegove rase.Osim prava stranci u RS imaju i DUZNOSTI kao sto su postovanje Ustava i zakona. imaocima k'nih ovlašćenja i organima AP i jedinica LS. kao opste. |2)/ZAKONOM se može propisati način ostvarivania ovih prava samo akoje to Ustavom izričitopredviđeno ili akoje to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode. organa AP i jedinica LS. BOSINA POTPITANJA 1) Kad stranac ima pravo azila i ko odlucuje o azilu. ljudskog dostojanstva. pripadnosti određenoj društvenoj grupi. k .Ustavni mehanizmi za zastutu Ustavom proglasenih LjiMP su: (ffjnjihova NEPOSREDNA FRIMENA. ^ S v a k o ima pravo na SUDSKU ZAŠTITU ako mu je povređeno ili uskraćeno neko LjiMP zajemčeno Ustavom. pod uslovom da niie dvostruko oporezovan tj.Prema URS ulazak stranaca u zemlju se uredjuje zakonom. nacionalne pripadnosti. moraju biti ZASNOVANI NA ZAKONU. OSTVARIVANJE I ZASTITA LJUDSKIH I MANJINSKIH PRAVA I SLOBODA (12) a . j . pravo da sticu nekretnine im je ograniceno. 2)Moze li stranac biti proteran.Taj mehanizam deluje dvostruko^jj preventivno tako sto napred osucuiecuje povredu pravag) represivno. državljanstva. ocuvanje zivotne sredine i druge duznosti koje propisuje URS. a ima drzavljanstvo druge zemlje). da ne placa porez u drzavi ciji je drzavljanin.8vako ima pravo na JEDNAKU ZAKONSKU ZAŠTITU.21 na 17 strani skriite 4)Moze li stranac biti proteran iz RS na osnovu sudske odluke i kako.Ustavom je uspostavljen mehanizam za zastitu ljudskih i manjinskih prava (LjiMP) b . političkog mišljenja ili gde mu ne preti ozbilino kršenje prava zajemčenih ovim ustavom. v . (3). pri eemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava. toliko mi njima)ili diplomatski. 7) Kako sticu pravo svojine 8) Kakav reciprocitet moze biti -formalni (upotpunosti izjednacava domace drzavlja i materijalni (koliko oni nama. uslovljeno je reciprocitetom. organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja. Pojedinačni akti i radnje državnih organa.

Postojeća drustvena svoiina pretvara se u privatnu svojinu pod uslovima. pri cemu razlikuie privatnu. g . s tjm sto se zakonom određuje kada je pravna pomoć besplatna. Ustavni sud. svoiina AP i svoiina jedinice LS. i manj. ombudsman. i manj. (/ll) OGRANICENJE LJiMP i sloboda samo ako ograničenje dopušta Ustav i u svrhe radi kojih gadopušta. 5) Sta Ustav garantuje kodzastite ovih prava-jednakost 6)Koji su sudovi za njih nadlezni . postovanje dostojnastva licnosti.JAVNU svojinu cine državna svoiina. Na zivot. saglasno važećim međunarodnim standardima ljud. na način i u 36 .sloboda kretanja i si. organ AP ili organ jedinice LS. (ffi) ZAŠTITNIK GRAĐANA je nezavisan državni organ koji štiti prava građana od povreda nlcinjenih aktima organa državne uprave.. sva ona za koje izricito nije propisano da ne mogu 10)Ko ih i kako ogranicava 11) Kako se tumace -Odredbe o ljud. /fid) Pravo na PRAYNU POMOĆ koju gradjanima i pravnim licima pružaju advokatura. v . instituciia koje nadziru njihovo sprovođenje. 9)Koja se mogu ograniciti za vreme vanrednog stanja .Sredstva iz javne svoiine_otuduiu se na način i pod uslovima utvrdenim zakonom. prava. b . tj. kao i drugih nosioca javnih ovlašćenja. ^8))Svako ima pravo na ŽALBU ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu. /}/ EKONOMSKO UREDJENJE ( 5 ) SVOJINSKI ODNOSI PO URS (10) a .sudovi. @ Svako ima pravo na NAKNADU MATERIJALNE ILI NEMATERIJALNE ŠTETE koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ. (f} Pravo na VODJENJE UPRAVNOG SPORA tj. insititucife.Ustav jemci jednaku pravnu zastitu svih oblika svoiine. a kojima se povređuiu ili uskraeuiu LjiMP i slobode zajemčene Ustavom.NASTALE. ako zakonom nije predviđena druga sudska zaštita. savestl i veropispovesti.pravima tumace se u korist unapređenia vrednosti demokrat. / j j Gradani imaju pravo da se obrate MEĐUNARODNIM INSTITUCIJAMA radi zaštite svojih sloboda i prava zajemčenih Ustavom. pravo da o zakonitosti konačnih pojedinaenih akata odlucuje nadlezni sud u upravnom sporu. imalac javnog ovlašeenja. obavezi ili na zakonu zasnovanom interest!. i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinieama LS. kao samostalna i nezavisna služba. pravicno sudjenje. društva.opste nadleznosti 7) O cemu se mora voditi racunapri ogranicavanju ljudskih prava 8)Kojase ljudska prava i slobode ne mogu ograniciti-pr. na rad. zadrumu i javnu svojinu. pri cemu oštećeni ima pravo da zahteva naknadu štete neposredno od lica koje je štetu prouzrokovalo. BOSINA POTPITANJA 1) Kako se ostvaruju-neposredno 2)Kojije izuzetak 3) Kako se stite 4) Ko im sve pruza zastitu . kao ipraksi međ. ako su iscrpliena ili nisu predvidena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. medj. j@>Pravo na USTAVNU ŽALBU koja se može izjaviti protiv poiedinaenih akata ili radnii državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja.

Sredstva u drzavnoj svojini koja koriste drzavni organi i organizacije i organi teritorijalnih jedinica. u skladu sa zakonom. 37 .Prirodna bogatstva koriste se pod uslovima i na način predviden zakonom.rokovima predviđenim zakonom o privatizaciji.Svako ie dužan da čuva prirodne retkosti i naučno. i . koriste se za ostvarivanje prava i duznosti RS odnosno teritorijalnih jedinica. bio krajnji rok. imovina jedinica LS je drzavna imovina. uređuju se zakonom.2008. Hcox^-t6* lj . AP i iedinicama LS. u skladu sa zakonom ili međunarodnimugovorom. kao i druga prava određena zakonom.12. dobra za koje je zakonom odredeno da su od opšteg interesa i imovina kofu koriste organi RS. njihovo korišćenje i raspolaganje je slobodno. pokretnosti.Dakle URS dopusta konkurenciju svojina s tim sto prepusta trzistu da odredi koji ee obliei svojine postojati u privrednoj stvarnosti. kao dobra od opšteg interesa. s tim da s obzirom nato da jos nije odgovarajuci zakon. Sticanje prihoda po osnovu ovih sredstava ostvaruje se njihovim otudjenjem. pod uslovima i na naein predviden zakonom. kulturno i istoriiskojaasieđe. n . odnosno propisati uslovi za korišćenje i raspolaganje da bi se otklonila opasnost od nanošenia štete životnoi sredini ili da bi se spreeila povreda prava i na zakonom zasnovanih interesa drugih lica.Zakonom se mogu ogranieiti obliei korišeenja i raspolaganja. sto ie jedna od ustavnih duznosti (koju Bosa narocito voli da cuje) m . d . davanjem na korsicenje ili u zaku.Imovina AP i jedinka LS.DRZAVNU svoiinu cine prirodna bogatstva. dj -Fizička i pravna liea mogu steći pojedina prava na određenim dobrima u opštoj upotrebi.Strana fizička i pravna liea mogu steći svoiinu na nepokretnostima. u skladu sa zakonom. plasiranjem novcanih sredstava i HOVna trzistu novca i kapitala i na drugi nacin u skladu sa zakonom. novae 9) nacin korsicenja sredstava u drzavnoj svojini . s tim sto je 31. BOSINA POTPITANJA 1) Koje vrste svojine stiti ustav 2) Sta kaze ustav za drustvenu svojinu 3) Kojije rok za privatizaciju 4)Sta cini javnu svojinu 5)Sta spada u drzavnu svojinu 6) Ko maze dobiti koncesiju 7)Mozelipo novom Usavu gradsko gradjevinsko zemljiste biti uprivatnoj svojini 8) koja sve prava koriscenja imaju AP I LSprema zakonu o sredstvima u svojini RS -nepokretnosti.Posebna odgovornost za očuvanje nasleđa je na RS. e . nakon cega je predvidjeno da se ide na prinudnu likvidaciju.Ova sredstva mogu se koristiti i za obavljanjeprivrednih i drugih delatnosti u zemlji il inostranstvu radi sticanja prihoda. I . način njenog korišćenja i raspolaganja. U državnoj imovini mogu biti i druge stvari i prava. /^ejzi^cc^u < . šumsko zemljište i gradsko građevinsko zemljište.Strand mogu steći pravo koncesiie na prirodnim bogatstvima i dobrima od opšteg interesa. j . k . z .Kada je rec o stvarima u PRIVATNOJ svojini konkretno polioprivredno zemliište.

26. materijalni troškovi. g -Element ekonomskog uredjenja je i zastita potrosaca u okviru koje su posebno zabranjene radnje usmerene protiv zdravlja. b . takse. budžetska rezerva itd). a druga po ekonomskim funkcijama (plate i socijalna davanja za zaposlene. subvenciie. prihodi od kamata i prodaje državne imovine i slično. kazne. povezivanju i udruzivanju | jednak polozaj u pogledu uslovaprivredjivanja i pravne zastite ■ za svoje obaveze u pravnom prometu odgovaraju srgdstvima koiima raspolazu.. dok ga usvaja skupština u obliku zakona. a radi razvoja trzisne privrede.kao što su svi pojedini porezi. naknade.URS ne odredjuje sadrzinu ove samostalnosti v .Sadržaj državnog budžeta čine spisak prihoda i rashoda. 28.U sustini sloboda privrednog delovanja je mogucnostprivrednih subjekata da se samostalno organizuju i delaju. Na prihodnoj strani navode se svi zakonom propisani državni prihodi . radi zaštite zdravlja ljudi.Ekonomsko uređenje u Republici Srbiji počiva na tržišnoj privredi. Na rashodnoi stani. sudovi. aeenciie. BUDZETSKO FINANSIRANJE DRZAVE I DRZAVNIH DELATNOSTI I DELATNOSTI OD OPSTEG INTERESA (8) Najčešće.PR1DUZETNIŠTVO je slobodno. bezbednosti l privatnosti potrosaca. Prva je po administrativna. kao i sve nečasne radnje na tržištu. kao i pratećim proeesnim i sličnim odredbama.). Budžet ima karakter finansiiskog plana države za jednu godinu. 27. prosveta ltd.Igakje nesporno je da ono obuhvata sledece elemente: f p Slobodno organizovanie preduzeca i drguih organizacija 2^ samostalnost u obavljanju delatnosti. 38 . kao i druga prava odredena zakonom.Radi se o ekonomskoi autonomiii koja je jedna od bitnih obelezja ustavne konepecije slobodbe privrede b . koga priprema roinistarstvo finansiia u saradnji sa drugim ministarstvima. sto je orjentaeija nase zemlje. SLOBODA PRIVREDNOG DELOVANJA a . odnosno po državnim institucijama kao nosiocima rashoda (skupština. sa njihovim planiranim iznosimaza sledeću godinu. u skladu sa zakonom ili medunarodnim ugovorom. koja takođe uglavnom proizlazi iz materijalnih zakona. ali se moze ograničiti zakonom. koriste se dve podele. otvorenog i slobodnog trzista u RS. Obično se ove dve podele kombinuju i dobija složena klasifikacija. ministarstva. otplata dugova. državni budžet je jednogodišnji dokument. v .U vezi sa slobodom preduzetnistva su i siedeca dva prava: 1) Strana fizieka i pravna lica mogu steći svojinu na nepokretnostima. zdravstvo. investicije. g . 2) Stranei mogu steći pravo koncesiie na prirodnim bogatstvima i dobrima od opšteg interesa. slobodi grgduzetnistva. SAMOSTALNOST PRIVREDNIH SUBJEKATA a . životne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije. otvorenom i slobodnom tržištu. samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine.

u skladu sa zakonom. NBS rukovodi guverner. budzeta RS. e . s tim što se 3/7 od budzeta AP Vojvodine koristi za finansiranie kapitalnih rashoda. k . j .RS. samostalna je ipodleže nadzoru NS. Sadržaj svih budžeta određenje raspodelom nadleinosti između njih.Uslovi i postupak zaduživanja uređuju se zakonom.Sredstva iz kojih se fmansiraju nadležnosti RS. z . u skladu sa zakonom. To je institucija javnih finansija sa svojstvom drzavnog organa. svoistva . na predlog Vlade.Pokraiine.rad drzavnih oreana. kojoj i odgovara. tj. AP ijedinica LS obezbeđuju se iz poreza i drugih prihoda utvrđenih zakonom.Državna revizorska institucija ie najviši državni organ reviziie javnih sredstava u RS.NBS je centralna banka RS. koga bira i razresava NS i nadzire njegov rad. Ako se budzet ne usvoji u roku.a vaznost starog budzeta je istekla. u skladu sa odlukom skupštine AP. NS bira i razresava i Savet guvernera NBS.Narodna skupstina usvaja budžet izavršni račun RS. 1 . AP ijedinica LS irnaju budžete u kojima moraju biti prikazani svi prihodi i rashodi kojima se fmansiraju njihove nadležnosti.RS. prelazi se na privremeno finansiranje (obicno 3 meseca). O Narodnoj banci Srbije donosi se zakon. samostalna je i podleže nadzoru NS.O Državnoj revizorskoj instituciji donosi se zakon.Zakonom se utvrđuju rokovi u kojima budžet mora biti usvojen i način privremenog fmansiranja.NS razmatra predlog završnog računa budžeta po pribavljenom mišljenju Državne revizorske institucije lj . v . g . ne sadrzi opste norme. AP i jedinica LS mogu da se zadužuju. organa AP.Poslovi jediniee LS fmansiraju se iz izvornih prihoda iedinice LS. kojoj i odgovara. ier se donosi za svaku sodinu. i budzeta AP.uformi zakona.Budzet AP Vojvodine iznosi naimanie 7% u odnosu na budzet RS. nadleznosti RS 2) U kojoj formi se donosi . 39 . a u obliku zavrsnog racuna 3)Staje specificno kod zakona o budzetu.a .temporalnog ie karaktera. a koja proističe iz ustava i zakona. opstine i eradovi donose svoie budzete i zavrsne racuna na predloge njihovih izvrsnih organa. BOSINA POTPITANJA l)Sta se sve finansira iz budzeta . kada je AP poverila jedinieama LS obavljanje poslova iz svoje nadležnosti.Republika Srbija stara se o ravnomernom i odriivom regionalnom razvoju. i .AP ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadležnosti. m ..Obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina je opšta i zasniva se na ekonomskoj mobi obveznika. ima formu zakona i pokazuie prihode i rashode RS za iednu eodinu. b .Vazno je obezbediti njenu nezavisnost od vlade. Zakonom se određuje učešće AP u deiu prihoda RS. d . Vrste i visina izvornih prihoda AP određuju se zakonom. dj .Izvršavanie svih budžeta kontroliše Državna revizorska institucija.

ž ./lT| usvaja strategiiu odbrane e ./jfo.Narodna skupština kao nosilac USTAVOTVORNEIZAKONODAVNE VLASTI j^yi 1. NARODNA SKUPSTINA-NADLEZNOST I NACINRADA (20) a .a. na predlog Vlade. ustavotvorni referendum radi potvrdjivanja. večinom od ukupnog broja narodnih 40 . NS saucestvujeu vrsenju ustavorvorne vlasti. prema kome se odnos tri grane vlasti zasniva na ravnoteži i međusobnoj kontroli.NS vrsi USTAVOTVORNU VLAST kad:(T))donosi i menja Ustav/Q)1 donosi poseban Zakon kojim se uredjuje sustinska autonomija na Ki M. 5) uvođenje vanrednog stania i 6) amnestija. pod slovom E) 0> .d3 kad donosi odlukuo osnivaniu novih AP i o ukidanju i spajanju vec osnovanih. Po isteku ovog roka. usvaja plan razvoja i prostorni plan.NS raspisuie referendum o pitanjima iz svoje nadleznosti na zahtev vecine svih narodnih poslanika ili najmanje 100. uformiZakona i po postupku za donosenje zakona. CM ^ 4. donosi zakone i druge opšte akte iz nadleznosti Republike Srbije. (fCy odlueuje o ratu i miru i proslašava ratno i vanredno stanie. na 4. . daje prethodnu^saglasnost na statut autonomne pokrajine. usvaja budžet i završni račun Republike Srbije.U slucaju promene URS .om duzna da stavi na republicki referendum radi potvrdjivanja. 3) poreski i drugi finansijski zakoni. 7. NS: ^)raspisuje republicki referendum. kom prilikom vrsi A ct ZAKONODAVNU VLAST. donosi i menja Ustav. uformiZakona i po postupku za donosenje zakona.o>"" ^ e^tcc^ rAoJ^0- dj . dok je0odredjena pitanja predvidiena URS . cUsD ^' Y^>\• 3.Kao PREDSTAVNIK SUVERENOSTI GRADJANA u RS. NS odluku o vanrednom stanju može produžiti za još 90 dana. nadzire rad službi bezbednosti.^ ^f^l. r j v .\/ ZAKONODAVNA VLAST 29. Potvrdjuje ih zakonom. b -"NS vrsi nadleznost u svojstvu:(l) nosioca ustavotvome i zakonodavne vlasti. kao i kad(f)odlueuje o promeni granice RS d . odlueuje o promeni granice Republike Srbije.c . «» ^* z . predstavnika suverenosti gradjana u RS i(1) u skladu sa shvatanjem nacela opodeli vlasti. potvrđuje međunarodne ugovore kad je zakonom predviđena obaveza njihovog 3>c^ potvrdivanja.000 biraca. g . kao ni 7) pitanja koia se tiču izbomih nadleznosti NS. NS proglašava VANREDNO STANJE kada javna opasnost ugrožava opstanak države ili gradana. 8• daie amnestiiu za krivična dela. strani. 5. dok sam statut donosi Skupstina AP Vojvodine 6. s obzirom na to da(fj moze odluciti da usvoieni akt o promeni URS stavi na republicki.Prema URS.Prema URS predmet referenduma ne moeu biti\)ob&veze koje proizlaze iz međunarodnih ugovora%2) zakoni koji se odnose na liudska i maniinska prava i slobode. (videti pitanje br. z 1 -Odluka o vanrednom stanju važi najduže 90 dana. uformizakona.Prema URS narodna skupstina (NS) je najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvome i zakonodavne vlasti u Republiei Srbiji. 4.jD budžet i završni račun.

Sve mere propisane u periodu ratnog stanja potvrđuje NS kad bude u mogucnosti da se sastane.Kad NS ne može da se sastane. odluka prestaje da važi završetkom prve sedniee NS održane go proglašeniu vanrednog stania. predsednike sudova.NS vrši i druge poslove određene Ustavom i zakonom. 16. 1 ra. nadzire njen rad i odlueuje o prestanku mandata Vlade i ministara. X l ^ j>d° n o s e zajedno predsednik Republike.{ 126) z 2 -Za vreme vanrednog stanja. predsednik NS ipredsednik Vlade. 14.Kad NS niie u mogucnosti da se sastane. predsednik Narodne skupštine ipredsednik Vlade. 18. NS je potvrđuje u roku od 48 sati od njenog donošenja. mere odstupania prestaju da važe 24 sata od početka prve sednice NS održane po proglasenju vanrednog stanja. 17. u skladu sa Ustavom. i nadzire njegov rad.Kad mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava nije propisala NS. sudije i zamenike javnih tužilaca. predsednik NS i predsednik Vlade. 18 ) ($) j . javne tužioee. bira i razresava sudije Ustavnog suda.Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava koje propišu NS ili Vlada važe naiduže / ^ 90 dana. NS proglašava RATNO STANJE. a po isteku ovog roka mogu se obnoviti pod istim uslovima. i 4 . U slučaju proglašenja vanrednog stanja raspustenoj NS ponovo se uspostavlja njena puna nadležnost. z 8 . Republiekog javnog tužioea. bira i razresava i druge funkcionere odredene zakonom. vecinom glasova svih narodnih poslanika. z 5 . NS se sastaje bez posebnog poziva i ne može biti raspuštena.Za vreme ratnog stanja. odnosno čim bude u mogucnosti da se sastane. bira Vladu.Kad NS niie u mogućnosti da se sastane. (o merama odstupanja od LJ i MP videti na str.poslanika. AkoNS ne potvrdi ovu odluku. . il . i 5 .Kad „NS nije u mogućnosti da se sastane mere kojima se odstupa od ljudskih i r-^Ju7^V' manjinskih prava može propisati Vlada.vt . (i guverner i ombudsman se biraju na 5 godina). odnosno eim NS bude u mogucnosti da se sastane.Kad odluku o vanrednom stanju nije donela Narodna skupština. C ' ' if*-' o-t. Vlada je dužna da uredbu o merama odstupanja od ljudskih i manjinskih prava podnese na potvrdu NS u roku od 48 sati od njenog donošenia. odluku o proglasenju ratnog stanja donose Zajedno predsednik Republike. koja traje do okončanja vanrednog stanja. odluku o proglasenju vanrednog stanja 6C.Ukoliko NS ne potvrdi odnosnu uredbu.ML ^£.15. U slučaju proglašenja ratnog stanja raspustenoj NS ponovo se uspostavlja njena puna nadležnost. uz supotpispredsednika Republike. -V* pod istim uslovima kao i Narodna skupština. (POPUT PONOVNOG 4 . i 3 . i . bira i razrešava Zaštitnika građana. bira i razresava guvernera Narodne banke Srbije i nadzire njegov rad. uredbom. k . u ^ ^ z 4 . i 2 . koja traje do okončanja ratnog stanja. mere odstupanja od Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava zaiedno utvrđuiu predsednik Republike.U okviru svoiih IZBORNIH NADLEZNOSTI NS raspolaze odredjenim instrumentima za postizanje ravnoteze i medjusobne saradnje tri grane vlasti: <"U 13.Prema URS. bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda. ^"h^^to-iA z 6 .Proglašavajući vanredno stanje NS može propisati mere kojima se odstupa od Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava. NS se sastaje bez posebnog poziva i ne može biti rasmištena. b/i O-^JSC z 7 . z 3 .Proglašavajući ratno stanje NS može propisati mere kojima se odstupa od Ustavom zajemčenih liudskih i maniinskih prava.

koja se odrzava u vreme redovnog zasedanja NS priprema predsednik NS.Predlog dnevnog reda sednice NS. j . sa predlogom dnevnog reda.S obzirom na to da je sudska vlast nezavisna NS ima samo pravo da bira deo sudija i sve javne tuzioce.Iz ovoga sledi da su "instrument ravnoteze i medjusobne kontrole tri grane vlasti" u rukamaNS: izbor ili ucesce u izboru nosilaca druge dve vlasti.Da bi sednica NS otpocela potrebno je da joj. ponaosob. c^J^^ (o/kl ynZfzc*) KM.NS odlučuje u danima za glasanie.Kada se obavi razmatranje svih tačaka dnevnog reda i odlučivanje po njima. saaftfie**- u^n^^ć . b . ali nema pravo nadzora nad radom sudova ili javnih tuzilaca. lj . kao i nadzor nad radom i razresenje nosilaca drugih vlasti. tj. g . čas i mesto održavanja sednice NS. sa unapred utvrdjenim dnevnim redom.O dnevnom redu u celini. a drugo pocinje prvog radnog dana u oktobru i moze trajati najduze 90 dana. v . dok se kvorum ne obezbedi. ^h^c^ 42 Cj^^a _-. i . kao uzih radnih telaNS. predsednik NS zaključuje pretres.Rasprava o pojedinim tackama.Kada utvrdi da nema vise prijavljenih za učešće u pretresu.Sednicu plenuma saziva i njome predsedava predsednik NS. NS odlučuje bez pretresa.Zasedanja NS mogu biti redovna i vanredna. i na sednicama odbora. lj . nj .Kvorum za rarfNS u Đanima za glasanje. n .Potom se otvara pretres svake tačke dnevnog reda sednice NS.Predsednik NS pisanim putem odreduie dan. NS o zapisniku odlučuje bez rasprave. kao i na konstitutivnoi sedniciNS postoji ako je na sednici NS prisutno najmanje 126 narodnih poslanika. Predsednik NS odreduje Dane za glasanje po završetku rasprave o svim tackama dnevnog reda.Predsednik NS prekida rad NS kada utvrdi nedostatak kvoruma na sednici NS. kojima prisustvuju samo oni narodni poslanici koii su clanovi odbora.Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice NS usvaja se zapisnik sa prethodne sednice NS. dj . Prvo redovno zasedanje pocinje prvog radnog dana u martu.NS vrsi svoju nadleznost na sednicama plenuma.IZGLASAVANJA ZAKONA) 1 . predsednik NS zaključuje sednicu NS. k . vodi se bez obzira na broj prisutnih narodnih poslanika. najmanje sedam dana pre dana za koji se saziva sednica e .NS se sastaje u vanredno zasedanje na zahtev naimanje 1/3 narodnih poslanika ili Vlade. na predlog Vlade. svih narodnih poslanika. m . NACIN RADA NARODNE SKUPSTINE a . 1 . u sali. d . prilikom usvajanja zapisnika sa prethodne sednice i utvrdivanja dnevnog reda. prisustvuie 1/3 narodnih poslanika z . iz utvrdjenog dnevnog reda NS.

>v

.& rJ*i

NACIN ODLUCIVANJA U NARODNOJ SKUPSTINI (cesto pita kao posebno pitanje)

t f[ U—L*;- «-i

a - Prema URS NS donosi odluke vecinom glasova narodnih poslanika na sednici na koioi ,» £G.fc~Utt£ je prisutna većina narodnih posFanika. b - Vecinom slasova svih narodnih poslanika (126) NS: J 1.) daje amnestiju za krivična dela, 2.) proglašava i ukida vanredno stanje, 3.) propisuje mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u ratnom i vanrednom stanju, 4.) donosi zakon kojim Republika Srbija poverava AP i jedinicama LS pojedina pitanja iz svoje nadleznosti, 5.) daje prethodnu saglasnost na statut AP, 6.) odlučuje o Poslovniku NS, o svom radu, 7.) ukida imunitet narodnim poslanicima, predsedniku Republike i ZaŠtitniku građana, 8.) usvaja budžet i završni račun, 9.) vrsi sve svoje izborne nadleznosti, 10.) odlučuje o odgovoru na interpelaeiju, 11.) glasa o zakonu koji je Predsednik RS vratio NS na ponovno izglasavanje. "V - NS donosi zakone i druge opšte akte iz nadleznosti Republike Srbije vecinom slasova rfrŽ# *&* narodnihposlanlkana sednici na koioi jeprisutna većina narodnih poslanika. g-Izuzetak od ovogpravilaje zakon kojim Republika Srbija poverava AP i jedinicama LS pojedina pitanja iz svoje nadleznosti. d - Vecinom glasova syih narodnih poslanika NS odlučuje ozakomma kojima se ureduju: § 1.) referendum i narodna inicijativa, 2.) uživanje individualnih i kolektivnih prava § pripadnika nacionalnih manjina, 3.) plan razvoja i prostorni plan, 4.) javno zaduživanje, 5.) teritorija AP i jedinica LS, 6.) zaključivanje i potvrdivanje međunarodnih ugovora, 7.) druga pitanja određena Ustavom. Uj - N S 2/3 vecinom odlucuje o 1) promeni URS - a, 2) pitanjima o kojima, prema URS u odlucuje po postupku predvidjenom za promenu URS - a, 3) promeni granice RS, 4) donosi Zakon kojim se uredjuje Suštinska autonomija AP K i M, 5) odlucuje o osnivanju novih AP i ukidanju ili spajanju vec osnovanih AP, 6) donosi Ustavni zakon za sprovodjenje URS - a i 7) odlucuje o razresenju Predsednika RS. e - U svom radu NS donosi sledece AKTE : zakon, budjeU plan razvoja, prostorni plan, završni račun, poslovnik, deklaraciju, rezoluciju, preporuku, odluku, zaključak i autentično tumačenje akta koji donosi.
BOSINA POTPITANJA 1) Koji su akti koje donosi, 2)Kako odlucuje NS —popravilu kvorumskom vecinom. ti vecinom slaova na sednici na koioi fe prisutna vecina narodnih poslanika, 3) O kojim pitanjima odlucuje 2/3 vecinom glasova, 4)Kako odlucuje o ratu i miru - vecinom glasova svih narodnih poslanika. 5)Kojom vecinom bira sudije za njihovprvi, trogodisnji mandat, 6) Kadpocinje i koliko traje prvo redovno zasedanje 7) Nabrojati najvaznije nadleznosti NS. 8) Štaje ombudsman i na koliko godina se bira

2/š

30. IZBOR I MANDAT NARODNIH POSLANIKA (7)

a - Prema URS narodna skupština (NS) je najvišepredstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji. b - N S čini 250 narodnih poslanika, koji se biraiu na neposrednim izborima, tajnim glasanjem. u skladu sa zakonom o izboru narodnih poslanika.
43

v - U NS obezbeduju se ravnopravnost i zastupljenost polova i predstavnika nacionalnih manjina, u skladu sa zakonom. g - Gradani biraju poslanike na osnovu slobodnog, opšteg, jednakog i neposrednog izbornog prava, tajnim glasanjem. d - Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika (ZINP) niko nema pravo da, po bilo kom osnovu, sprečava Hi primorava gradanina da glasa, da ga poziva na odgovornost zbog glasanja i da od njega traži da se izjasni za koga je glasao ili zašto nije glasao. dj - PRAVO DA BIRA poslanika I DA BUDE BIRAN za poslanika ima građanin sa "prebivalištem u Republici Srbiii koii ie istovremeno i%ržavljanin RS, koji ie'Wvrsio 18 godina života i poslovno ie sposoban. e - Biraci se upisuju u BIRACKI SPISAK z - Birački spisak je javna isprava i vodi se po službenoi dužnosti. Gradanin ima pravo uvida u birački spisak i pravo da zahteva njegove isprayke (upis, brisanje, izmenu ili dopunu biračkog spiska). i-Biraeki spisak je jedinstven i stalan i obavezno se ažurira svake kalendarske godine, najkasnije do 31. marta. Stalan je zbog toga sto se u m'ega, nezavisno od konkretnih izbora, upisuiu svi gradjani sa birackim pravom. Jedinstven je ier vazi za sve izbore. i - Birački spisak se zakljucuje naikasniie 15 dana pre dana održavania izbora, RESENJEM organa koji vodi birački spisak. k - Rešenje kojim se zakljucuje biracki spisak dostavlja se Republičkoj izbornoj komisiji (RIK - u) naidocniie u roku od 24 časa od easa niegovog donošenja., a RIK objavljuje u " Sluzbenom glasniku R S " ukupan broj biraca. 1 - Narodni poslanici biraju se u RS kao JEDNOJ IZBORNOJ JEDINICI lj - Biraju se na osnovu lista -J®} politickih stranaka,^ stranackih koalieiia i drugih politickih organizacija,^ i lista koie predloze grupe gradiana. Dakle, politieke stranke, stranacke koalicije i druge politicke organizacije, kao i grupe gradjana nayivaju se PODNOSIOCIMA IZBORNIH LISTA. IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE a - IZBORE ZA NARODNE POSLANIKE raspisuje predsednik Republike. 90 dana pre isteka mandata Narodne skupštine, tako da se izbori okončaiu u narednih 60 dana, ODLUKOM, kojom se odredjuje dan odrzavanja izbora i dan od kojeg pocinju da teku rokovi za odrzavanje izbornih radnji i ona se objavljuje u " Sluzbenom glasniku R S " b - Prema ZINP POSLANIČKIMANDATI raspodeljuju se srazmemo broju dobijenih glasova, sto znaci da je kod nas prihvacen sis tern srazmemos predstavnislva. v-Izbori se sprovode na osnovu izbornih lista g - Na IZBORNOJ LISTI medu svaka četiri kandidata po redosledu na listi (prva četiri mesta, druga četiri mesta i tako do kraja liste) mora biti po jedan kandidat - pripadnik onog pola kofi ie manie zastuplien na listi, a ukupno na izbornoj listi mora biti najmanje 30% kandidata manje zastupljenog pola na listi. d - Ako izborna lista ne ispuniava navedene uslove smatraće se da sadrži nedostatke za proglasenje izborne liste, a predlagae liste biće pozvan da otkloni nedostatke liste. dj - Ako predlagae liste ne otkloni nedostatke RIK ee odbiti da proglasi izbornu listu. Ovim je do kraja sprovedeno nacelo URS - a o ravnopravnosti polova .

e - Podnosilac izborne liste može povući listu najkasnije do dana utvrđivanja zbirne izborne liste. z - Izborna lista je utvrđena kad je svojim potpisima pjodrži najmanje 10.000 birača. i -Birač može svojim potpisom podržati izbornu listu samo jednog predlagača. Svaki potpis mora biti overen u opštinskom sudu. j - Izborna lista dostavlja se RIKr u najkasnije 15 dana pre dana određenog za održavanje izbora. Uz izbornu listu, RIK - u se dostavlja i sva potrebna dokumentacija propisana ovim zakonom. k - RIK RESENJEMproglašava izbornu listu jedne političke stranke (stranačka izborna lista), listu dve ili vise političkih stranaka (koaliciona izborna lista), odnosno grupe gradana (izborna lista grupe gradana), odmah po prijemu izborne liste i odgovarajuće dokumentacije, a najkasnije u roku od 24 časa od prijema izborne liste. Rešenje o proglašenju izborne liste RIK bez odlaganja dostavlja podnosiocu. Na osnovu proglašenih izbornih lista sastavlja se glasački listić! 1 - Ako RIK utvrdi da izborna lista nije podneta blagovremeno, doneće rešenje o njenom odbacivanju. lj - Ako RIK utvrdi da izborna lista sadrži nedostatke koji su smetnja za proglašenje izborne liste doneće, u roku od 24 časa od prijema izborne liste, zaključak kojim se podnosiocu izborne liste nalaže da najdocnije u roku od 48 časova od časa dostavljanja zaključka otkloni te nedostatke. Tim zaključkom istovremeno će se podnosiocu izborne liste ukazati na radnje koje treba da obavi radi otklanjanja nedostataka. m - A k o RIK utvrdi da nedostaci izborne liste nisu otklonjeni, ili da oni nisu otklonjeni u predviđenom roku, doneće u narednih 48 časova rešenje kojim se odbija proglašenje izborne liste. n - ZBIRNU IZBORNU LISTU utvrđuje RIK. nj - Redosled izbornih lista, sa imenima svih kandidata, na zbirnoi izbornoi listi utvrđuje se prema redosledu njihovog proglašavanja. Zbirnu izbornu listu RIK objavliuje u "Službenom glasniku Republike Srbije", najkasnije 10 dana pre dana odredenog za održavanje izbora. ~™~" o - Za dan proglašenja zbirne izborne liste uzima se dan njenog objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". ORGANI ZA SPROVODJENJE IZBORA - REPUBLICKA IZBORNA KOMISIJA (RIK) a - ORGANI ZA SPROVOĐENJE IZBORA su RIKi birački odbori. b - Organi za sprovođenje izbora su samostalni i nezavisni u radu i rade na osnovu zakona i propisa donetih na osnovu zakona. Za svoj rad odgovaraju organu koji ih je imenovao. v - Organi za sprovođenje izbora rade u stalnom i proširenom sastavu. g - Organi za sprovođenje izbora rade u PROŠIRENOM SASTAVU od dana utvrdivanja tog sastava do završetka izbora. d - Organi za sprovodenje izbora odlučuju većinom glasova članova u stalnom, odnosno proširenom sastavu. dj -Nijedna politička stranka. stranačka koalicija ili druga politička organizaciia ne moze imati vise od polovine članova u stalnom sastavu svih organa za sprovodenje izbora.

2) obezbeđuje pravilnost i tajnost glasanja. d .Članovi organa za sprovođenje izbora narodnih poslanika i njihovi zamenici moraju imaii izbomo pravo. i .Glasanje za narodne poslanike obavlja se na biračkom mestu.500. . predstavnika republičke organizaeije nadležne za poslove statistike. j -RIK ima sekretara koga imenuje NS iz reda stručnih radnika svoje službe.RIK rešeniem utvrđuje da podnosilac izborne liste ispuniava uslove za određivanie svoiih predstavnika u prošireni sastav ovog organa u roku od 48 časova od proglašenja izborne liste.a objavtjuje se u "Službenom glasniku RS". a U PROŠIRENOM SASTAVU i po jedan predstavnik podnosioca izborne liste. koji učestvuje u radu koraisije bez prava odlucivania. BIRACKI ODBORI a . a u PROŠDRJENOM SASTAVU i po iedan predstavnik podnosioca izborne liste. Predsednik. g . z . odnosno neispunjenju uslova za odredivanje predstavnika podnosioca izborne liste RIK dostavlja podnosiocu izborne liste u roku od 24 easa od časa donošenja rešenja. Birački odbor se stara o održavaniu reda na birafikom mestu za vreme glasanja. Predsednik i članovi biračkog odbora imaju zamenikejiajkasnije 10 dana pre dana odredjenog za odrzavanje izbora. 3) utvrđuie rezultate glasania na biračkom mestu i obavlja druge poslove odredene ZINP. a najmanje 100 birača. njihove predsednike i clanove b .RIK u roku od 48 časova od časa donošenja rešenja o proglašeniu izborne liste.Birački odbor imenuje se naikasniie 10 dana pre dana određenog za održavanie izbora. članovi RIK i njihovi zamenici moraju biti diplomirani pravniei. i .e . 1 . dj -Birački odbor: 1) neposredno sprovodi glasanje na biračkom mestu. članovi RJK i njen sekretar imaiu zamenike. Ku-^tr^-^-j cA v . koji ueestvuje u radu komisije bez prava odlueivanja.RIK obrazuje i imenuje biracke odbore.Članovima organa za sprovodenje izbora i njihovim zamenieima prestaje funkcija u ovim organima kad prihvate kandidaturu za narodne poslanike.Predstavnik podnosioca izborne liste postaje clan RIK u proširenom sastavu najkasnije 24 časa od donošenja rešenja m .Biraeki odbor u STALNOM SASTAVU cine: predsednik i naimanie 2 člana. e . RIK ima i jednog člana.Predsednik . Birač u toku održavanja izbora može glasati samo iedanput. Na jednom biračkom mestu može da glasa najviše 2.Predstavnik podnosioca izborne liste postaje član biračkog odbora u proširenom sastavu najkasnije 24 sata od časa donošenja tog rešenja.S obzirom na to da je u RS prihvacen sistem srazmernog predstavnistva svaki birac glasa zg 1 od tzbornih lista sa zbirne izborne liste. lj .Sastav RIK . Rešenje o ispunjenju. rešenjem utvrduje koji podnosilac izborne liste ispunjava uslove za odredivanje svojih predstavnika u prošireni sastav biračkog odbora. k . z .Svaki birač glasa lično.RIK U STALNOM SASTAVU čine predsednik i 16 drugih članova koie imenuje NS na predlog poslaničkih grupa NS.

Mandati se raspodeljuju tako što se ukupan broj glasova koji je dobila svaka pojedina izborna lista podeli brojevima od jedan do zaključno sa brojem 250. mandat se dodeljuje izbornoj listi koja ima sledeći najveći količnik. odnosno koalicije političkih stranaka nacionalnih manjina odlučuje R1K pri proglašenju izborne liste.u podatke o tome kojim kandidatima sa izborne liste se dodeliuiu dobiieni poslanički mandati. listić koji je popunjen tako da se ne može utvrditi za koju se izbornu listu glasalo i listić na kome je zaokruženo vise od jedne izborne liste.Glasanje je tajno.u . birački odbor utvrđuje ukupan broj birača koji su glasali. 1 .Na ovai nacin se sprovodi odredba URS prema kojoj se u NS obezbeduje ravnopravnost i zastuplienost polova i predstavnika nacionalnih maniina.Svaki biraeki odbor vodi zapisnik o radu i dostavlja ga R I K . u skladu sa zakonom.RIK raspodeljuje mandate primenom sistema najvećeg količnika. Dobijeni količnici razvrstavaju se po veličini a u obzir se uzima 2S0 naiveeih količnika. a na predlog podnosioca izborne liste koji mora biti stavijen pri podnošenju izborne liste. Nevažeći glasaeki listić ieste nepopunjeni glasački listić. m . Ako se u toku glasanja naruše neka od pravila predvidjena ZINP birački odbor se raspušta. ć . a glasanie na torn biračkom mestu se ponavlja.Po urvrdjivanju rezultata izbora sledi RASPODELA MANDATA.N a biračkom mestu i na 50 metara od biračkog mesta zabranjeno je isticanje simbola političkih stranaka i drugog propagandnog materijala. 47 . Na osnovu izvoda iz biračkog spiska. dostavlja RIK . mandat će se dodeliti listi koja je dobila ukupan veći broj glasova. n . naikasniie u roku od 10 dana od dana objavlfivania ukupnih rezultata izbora. Kad određenoj izbornoj listi pripadne vise mandata nego što je na toj listi predloženo kandidata za poslanike. RIK irn osnovu tih zapisnika utvrdjuje rezultate izbora i o tome saeinjava poseban zapisnik. O tome da li podnosilac izborne liste ima položaj politicke stranke nacionaine manjine. Ovakav zakljucak proistice iz cinenice da podnosilae izborne liste. nj -U raspodeli mandata ueestvuju samo izborne liste koje su dobile najmanie 5% glasova od ukupnog broia glasova birača koji su glasali u izbornoj jediniei. lj — Birackl odbor konstatuje broj nevažećih glasačkih listića i broj glasova za svaku izbornu listu. Ako dve izborne liste ili vise izbomih lista dobiju iste količnike na osnovu kojih se dodeljuje jedan mandat a nema vise neraspodeljenih mandata. p . Ako se utvrdi da je broj glasačkih Hstića u glasaekoj kutiji veći od broja birača koji su glasali. što unosi u zapisnik.Po završenom glasanju birački odbor pristupa utvrđivam'u rezultata glasanja na birackom mestu. o . Svaka izborna lista dobija onoliko mandata koliko tih kolienika na nju otpada.Politicke STRANKE NACIONALNIH MANJINA i koalicije političkih stranaka nacionalnih maniina učestvuju u raspodeli mandata i kad su dobile martje od 5% glasova od ukupnog broja birača koji su glasali. r . samo zajednu izbornu listu sa glasackog listica. s .Politicke stranke nacionalnih manjina su sve one stranke čiji je osnovni cilj predstavljanje i zastupanje interesa nacionaine manjine i zaštita i poboljšanje prava pripadnika nacionalnih rnanjina. zaokruzivanjem rednog broja ispred naziva izborne liste za koju se glasa. u skladu s međunarodnopravnim standardima.ZINP je prihvatio sistem nevezanih izbornih listi. k . a glasanje na torn biraekom mestu se ponavlja. j .Glasa se na overenim glasačkim listićima. birackl odbor se raspušta i imenuje novi. t-Mandati koji pripadaju određenoj izbornoj listi dodeliuiu se kandidatima sa te liste.

niti zahtev za ponavljanie postupka. dj . uz upozorenje na posledice nepostupanja. z . kojima se ureduje postupak u upravnim sporovima. v .Svaki birač. Rezultati izbora objavljuju se u "Službenom glasniku RS". predviđeni Zakonom o upravnim sporovima. Ako podnosilac izborne liste ne dostavi podatke ni u naknadno ostavljenom roku.Rezultate izbora RIK objavljuje u roku od 96 easova od časa završetka glasanja. kandidat i podnosilac izborne liste Ima pravo da podnese prigovor RIK .Ako RIK usvoji prigovor. Odluka po žalbi doneće se najkasnije u roku od 48 časova od prijema žalbe sa spisima.Ako podnosilac izborne liste ne dostavi podatke. i -Ako sud usvoji žalbu i poništi izbornu radniu. odnosno izbore. bez podnošenja prigovora ovlašćenog podnosioca. odgovarajuća izborna radnja. jednom utoku održavanja izbora. d . nitižalba. Oni imaju aktivnu legitimaciiu da traze zastitu izbornog prava. 48 . RIK će posebnim rešenjem sve dobijene mandate sa te izborne liste dodeliti kandidatima sa liste prema niihovom redosledu na listi. ako RIK ne donese rešenje po prigovoru u rokovima predvidenim ZINP. RIK će ga pisrneno obavestiti da je dužan da to učini u naknadnom roku od 5 dana.om.Ako RIK poništi izbore na pojedinom biračkom mestu. Žalba se podnosi preko R I K . kandidat za poslanika i podnosilac izborne liste ima pravo na zaštitu izbornog prava.u zbog povrede izbornog prava u toku izbora ili nepravilnosti u postupku predlaganja odnosno izbora. tajno. b .u . Medjutim.Stoga. radnie ili propusta biračkog odbora podnosi se RIK. ZASTITA IZBORNOG FRAVA a .RIK donosi rešenje u roku od 48 časova od easa prijema prigovora i dostavlja ga podnosiocu prigovora i svim podnosiocima izbornih lista. 1 . 3) akoje u glasačkoj kutiji broj glasačkih listića većiod broja birača koji su glasali. Republička izborna komisija dužna je da u roku od 24 časa od prijema žalbe dostavi Vrhovnom sudu Srbije prigovor i sve potrebne spise. odnosno od easa kad je učinjen propust. glasanje se ponavlja samo na torn biračkom mestu. poništiće odluku ili radnju.Tokom izbora za narodne poslanike moze doci do razlicitih povreda izbornog prava. svaki birač. Protiv ovog rešenja nije dozvoljen prigovor. f.a u roku od 48 časova od priiema rešenia.Protiv svakog rešenja RIK .RIK izdaje poslaniku uverenje daje izabran.Ti razlozi su sledeći: 1) povreda pravila po kome birač glasa lično.a donetog po prigovoru može se izjaviti lalba Vrhovnom sudu Srbiie. j . g -Prigovor protiv odluke. na overenim glasačkim listićima 2) ako su protivno zabrani na biračkom mestu i na 50 metara od biračkog mesta istaknuti simboli politickih stranaka i drugi propagandni materijal.PONOVNI IZBORI sprovode se ako RIK poništi izbore po službenoj dužnosti zbog nepravilnosti u sprovodenju izbora u slučajevima utvrđenim ZINP. h .Odluka doneta u postupku po žalbi pravnosnažna je i protiv nje se ne mogu podneti zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke. ž -Vrhovni sud Srbije odlučuje po žalbi shodnom primenom odredaba Zakona o Upravnim sporovima. odnosno izbori ponoviće se najkasnije za 10 dana.u u roku od 24 časa od časa kad je doneta odluka odnosno izvršena radnja koju podnosilac prigovora smatra nepravilnom. smatraće se da ie prigovor usvoien e . k .

mandat pripada onoj političkoj stranei sa eije je izborne liste bio izabran NP kome je prestao mandat i taj mandat se dodeljuje kandidatu koji je na izbornoj listi stranke.Ponovni izbori se sprovode na način i po postupku koji su utvrđeni ZINP. 6) ako rau prestane prebivalište na teritoriji Republike Srbije. nespoiivi sa funkciiom poslanika . odnosno do prestanka mandata narodnih poslanika tog saziva NS. primenom sistema najvećeg izbornog količnika.Mandat narodnog poslanika (NP)počinje teći danom potvrdjivanja.Kad NP prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran. ž .Ponovni izbori sprovode se najkasnije 15 dana od dana ponistem'a izbora u Republici Srbiji.verifikaciie mandata u NS.U oba slueaja od kandidata se pre utvrdivanja mandata pribavlja pismena saglasnost da prihvata mandat.MANDAT narodnog poslanika je zapravo ovlaščenje na osnovu koga narodni poslanik predstavlja birače. 5) gubitkom državlianstva. 4) preuzimanjem posla ili funkcije koji su. 3) ako je pravnosnaznom sudskom odlukom lišen poslovne sposobnosti. tuzioca.S obzirom na to da se raspodela mandata vrši po listama. b .lj . U torn slučaju rezultat izbora se utvrđuje po završetku ponovljenog glasania. clana vlade. NP PRESTAJE mandat PRE ISTEKA VREMENA na koje je izabran: 1) podnošenjem ostavke.Kad se izbori ponavljaju RIK donosi rešenje oponavljanju glasanja. k . Ponovljene izbore raspisuje RIK. Ponovni izbori se sprovode po listi kandidata koja je utvrđena za izbore koji su poništeni. fpoput funkcije sudiie. osim kad su izbori poništeni zbog nepravilnosti u utvrdivanju izborne liste MANDAT NARODNIH POSLANIKA a .. 7) ako nastupi smrt narodnog poslanika. predsednika). dj . a na izbornoj listi sa koje je NP bio izabran nema kandidata za koje podnosilac izborne liste nije dobio mandaf. d -NPprestaje mandat danom nastupanja nekog od navedenih slueajeva. g .Dan prestanka mandata konstatuie NS na prvoj narednoj sedniei posle prijeroa obaveštenja o razlozima za prestanak mandata NP. mandat pripada podnosiocu izborne liste koii ima sledeći naiveći količnik a za niega niie dobio mandat. budući da NS ima 250 NP z .Jednom izabranog NP biraei nemaju pravo da opozovu. odnosno 7 dana od dana ponistenja izbora na biračkom mestu.Prema ZINP. a za koga stranka nije dobila mandat. već je NS ta koja ima pravo da svom NP oduzme mandat. 49 . n . e . na njegovo nesto mora biti izabran neki drugi NP. 2) ako je pravnosnaznom sudskom odlukom osuđen na kaznu zatvora bezuslovno u trajanju od najmanje šest meseei.Kad NP prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran. i . m . j . prema ovom zakonu. 1 v -TRAJE 4 godine.Mandat novog NP traje do isteka mandata NP kome je prestao mandat.

URS je slobodni poslanički mandat pretvorio u starnački. 31. b . 3) Sta radi RIK . Birači nemaju pravo da im izdaju obavezujuća uputstva o tome kako će glasati.Mandat NP morao bi da bude Slobodan.uverenie o izboru Nar. m . 9) Da li se poslanikom postqje pre nego sto mandat bude verifikovan . šta će govoriti na sednicamaNS. 6) Kako tece sporpred Vrhovnim sudom o tome da lije odluka RIK. tako da se sednica odrii najkasnije 30 dana od dana proglašenja konačnih rezultata izbora. z . 10) Sta znaci verijikacij'a mandata potvrda.PRVU SEDNICU Narodne skupštine zakmu}epredsednik NS izprethodnog saziva.Kvorum za rad na konstitutivnoi sednici NS postoji ako joj prisustvuje najmanje 126 NP. 8)Ko postavlja poslanike. s obzirom na to da su NP za sve vreme trajanja mandata nezavisni od birača. BOSINA POTPITANJAi 1) Ko moze da se kandiduje za narodnogposlanika.Prema URS. v -Saziva je narednog dana od dana podnošenja kveitaja RIK o sprovedenim izborima. ž . IDNa bazi ceza se verifikuie mandat narodnog poslanika-uverenia i izvestaia RIK-a: 12) Sta RIK izdaje narodnim poslanicima . najmladi. kada prestaje mandat narodnih poslanika.To u suštini znači da NP mora unapred da potpiše tzv. ne mogu vršiti kontrolu nad njihovim radom.Da bi novoizabrani NP mogli da se konstituišu u NS potrebno je da se: verifikuie mandat novoizabranim NP|5) da se NS organizuje za rad izborom predsednika i potpredsednika NS. pod uslovima određenim zakonom.Da bi se izabrani NP konstituisali u NS potrebno je da se odriiprva sednica NS. 7) Kako se rasporedjuju mandati. odnosno da se izaberu skupstinski odbori i imenuie sekretar NS. niti im mogu oduzeti . kome u radu pomažu po jedan.a zakonita. koju će stranačko rukovodstvo aktivirati kad postane nezadovoljno time kako NP glasa i šta govori u NS. 50 .Prvoj sednici NS.4)Ko resava uprvom stepenu. 14) Kad poslaniku moze prestati mandat pre togroka. odredbom prema kojoj je NP Slobodan da.Narodni poslanici stiču prava i dufnosti u NS danom potvrđivanja mandata. radi prethodnog proučavanja pitanja koja će NS u plenumu pretresati i o kojima će odlučivati. NS na prvoj sednici potvrđujeposlaničke mandate. g . do izbora predsednika Narodne skupštine.ne. KONSTITUISANJE NS (12) Š a . e . lj . predsedava najstariji narodni poslanik.Medjutim. . blanko ostavku. 2)Kako tece postupak kandidovanja. 15) Van toga.POTVRĐIVANJE MANDATA NP vrši se na osnovu uverenja o izboru za narodnog poslanika £ izveštaja RIK o sprovedenim izborima. 13) Koliko traje mandat narodnih poslanika. NP sa eetiri izborne liste koje su dobile najveći broj poslaničkih mesta i sekretar Narodne skupštine d .1 . neopozivo stavi svoi mandat na raspolaganie političkoi strand na čiji predlog je izabran za NP.noslanika. u roku od 30 dana od dana održavanja izbora.proglasava izbornu listu RESENJEM . 5) Sta biva kada se podnese prigovor i u kom roku se RIK izjasnjava.opozvati mandat. koji pomažu predsedniku NS u radu @J)da se iz reda NP izaberu članovi radnih tela NS.

N S se raspušta ako u roku od 90 dana od dana konstituisanja ne izabere Vladu. g . i to od po jednog člana sa tri izborne liste koje su dobile najveći broj poslaničkih mandata u NS. v .Predsednik Republike može.N a osnovu izveštaja komisije. RASPUSTANJE NS (3) a .Ovlašćenje za raspuštanje NS podeljeno je izmedju predsednika RS i Vlade. lice koje predsedava konstitutivnom sednicom "NS konstatuie da je RIK podnela izveštaj o sprovedenim izborima i o tome koja su uverenia o izboru za narodne poslanike u saglasnosti sa izveštajem. čime jepotvrđen mandal tim narodnim poslanicima 1 .Komisija. z . koji/># njoj odlučuje u roku od 72 sola.Tada predsednik RS raspušta NS odmah nakon što konstatuie da ie nastupio slučai za koii ie URS vezao raspuštanie NS po sili Ustava.Svako raspmtanje NS povlači za sobom prestanak mandata Vlade. k .Raspuštanje NS je protivteža pravu NS da glasa o nepoverenju Vladi i da je tako liši mandata. ako je podnet prediog da ioi se izglasa nepoverenie ili ako je Vlada u NS postavila pitanie svoga poverenja. Ij .NS ne može biti raspuštena za vreme ratnog Hi vanrednog stanja. e . dj . utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru svakog narodnoe poslanika istovetni sa podacima iz izveštaja RIK i o tome podnosi izveštaj Narodnoj skupštini. j . glasova prisutnih narodnih poslanika. zbog povrede izbornog prava.ne.To su sledeći slučajeviffj ako NS u roku od 90 dana od dana konstituisanja NE IZABERE VLADU0) ako Narodna skupštim NE IZABERE NO VU VLADU u roku od 30 dana od izelasavan'm nepoverenia Vladi^% ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana neizelasavania paverenia Vladi | J | ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 51 . obrazuje komisiiu od tri elana. na prediog lica koje predsedava. a bez njihove saglasne volje nema raspuštanja NS.NS je konstituisana potvrđivaniem mandata 2/3 narodnih poslanika.i . BOSINA POTPITANJA 1) Sta znači verifikacija mandata i kako se oni verifikuju. 4)Koliko mora biti verifikovano da bi se konstituisala NS. ž . 2) Da li se svim NP verifikujui mandati na konstitutivnoj skupstini . veemom . na obrazloženi prediog Vlade.Narodna skupština. i .Prema URS ako NS glasanjem ne prihvati odgovor Vlade ili člana Vlade. raspustiti Narodnu skupštinu.Predsednik Republike dužan je da ukazom raspusti NS u slučajevima određenim Ustavom. u kom slučaju predsednik RS neće razmatrati prediog da se NS raspusti.Na odluku donetu u vezi sa potvrđivanjem mandata dopuštena je zalba XJstavnom sudu. 5)Sta sejos radi na konstitutivnoj sednici NS 32. na osnovu izveitaja RIK. pristupiće se glasanju o nepoverenju Vladi ili članu Vlade. b . ako ie nesto sporno 3) Sta moze biti sporno -da li su podaci iz uverenia o izboru narodnos poslanika istovetni sa podacima iz izveštaia RIK. m -Potvrđivanjem mandata 2/3 novoizabranih NP prestaje mandate NP prethodnog saziva Narodne skupštine. na konstitutivnoj sednici. j . d -VLADANE MOŽE PREDLOŽITI raspuštanje NS.

i . ovo načelo podrazumeva nezavisnost i neprikosnovenost NP u odnosu na izvršnu i sudsku vlast.U slueajuproglašenja rainog ili vanrednog stanja ponovo se uspostavlia njena puna nadležnost. ž . tako da se izbori okončaiu naikasniie za 60 dana od dana raspisivanja.možeuspostaviti imunitetno pravo narodnom poslaniku koji senijepozvao na imunitet. lj . koja je zajemčena NP u cilju obezbedjenja slobode pretresa u NS.NS koja je raspuštena vrši samo tekuće Hi neodložne poslove. -$> ^ ^ aico je IO poireono raui vrsenja posiamcice iuniccije.Prema URS narodni poslanik koji se pozvao na imunitet ne može biti pritvoren. Ovo je logična posledica činjeniee da se radi o imunitetu i nezavisnostfNS. na predlog Admmistrativnog t1 \rP}' JJ* pdbora. Odbor je dužan da svoj izveštaj. ako je to potrebno radi vršenja poslaničke funkcije.Poslanički imunitet obuhvata^p materijalni imunitet . u svim slučajevima.nepovredivost NP i (5j nespojivost njihove funkcije sa drugim javnim funkcijama i poslovima. On je izraz narodne suverenosti. @>. • ^- ^ 52 . podneseNS.za vreme ratnog i vanrednog stanja 33. Kako zakonodavnu vlast vrši NS. b .bezodobremaNS. predsednik Republike raspisuje izbore za narodneposlanike. pa ipoprestanku mandata.Materijalni imunitet deluje automatski i apsolutno. niti se ^ ^ protiv njega može voditi krivični ili drugi postupak u kome mu se može izreči kazna 't^M^" zatvora. IMUNITET NARODNIH POSLANIKA (9) a .Prema URS narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost H A * 'za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije i* 5D ^tij .30 dana od dana konstatacije ostavke predsednika Vlade. e . Narodna skupština. postupak koji je protiv njega bio pokrenut će se obustaviti. koja traje do okončanja ratnog. odnosno vanrednog stanja. Dakle. 1 . koj i ga upućuje Administrativnom odboru. sa predlogom o J. z .Narodni poslanik koji je zatečen u izvršenju krivičnog dela za koje je propisana tr kazna zatvora u trajamu duzem odpet eodina može bitipritvoren bez odobrenja NS. nije potrebno da se NP pozove na njega. j . MATERIJALNI IMUNITET štiti NP od odgovornosti za izgovoreno mišlienie i p^a^K' glasanje u NS.Kad se narodni poslanik ne pozove na imunitet sudija se obrača predsednika NS.t c /> ^uspostavljanju imunitetaog prava. određene zakonom. koju cine NP. te je stoga neprikosnoven.Imunitet NP označava niegovu neprikosnovenost s obzirom na to da je NP predstsvnik naroda.Istovremeno sa raspustanjem NS. ^ j \ ■J*^ \ Ako NS ustpostavi imunitetno pravo narodnog poslanika koii se niie pozvao na imunitet. U osnovi imuniteta neodgovornosti jeste sloboda izražavanja.Dva osnovna obeležja pravnog položaja NP s u | l ) imunitet . osnov njegove neprikosnovenosti ie u načelu narodne suverenosti. zbog čega se NP ne mogu jednostrano odricati imunitetskog prava.neodgovornosti i(2)'procesni imunitet . Dakle.Nepozivanie narodnog poslanika na imunitet ne iskliučuie pravo NS da mu uspostavi imunitet. da bi se iskliueila bilo kakva vrsta pritiska. v -Načelo podele vlasti podrazumeva odvojenost jedne vlasti od druge.nepovredivosti. g .Dakle. k . BOSINA POTPITANJA I) Kada se NS ne moze raspustiti .

imunitet nepovredivosti vodio bi u krivičnu neodeovornost usled moguenosti nastupania zastarelosti za krivično delo ili prekršai. 4)Sta radi sudija ukoliko nar. 53 . v . UNUTRASNJA ORGANIZACIJA NS .. n . može biti pritvoren.Kad se NP pozove na imunitet ili kada NS odbiie da da odobrenie za pokretanie krivienog postupka nastupa zastoj zastarelosti.ne podleie imunitetu. izuzetno. 2)Staje sa disciplinskorn odgovornoscu .Narodni poslanik može biti clan vise odbora. ^ J^ ^ t- a .RADNA TELA I FUNKCIONERI t. ne deluje automatski i nije apsolutan.Zaštita koja se pruža NP imunitetom nepovredivosti privremenog je karaktera i vezana je zatrajanje poslaničkog mandata. Ako Narodna skupština ne da odobrenje za gonjenje narodnog poslanika prema kome je određen pritvor. BOSINA POTPITANJA l)Koji postupci se ne mogu voditi protiv narodnog poslanika. ona ne podleže irounitetn.Dva su oblika rada NS -0 M PLINUMU.t.Kada je reč o POSLANICKOM INKOMPABILITETU prema URS NP ne može biti poslanik u skupštini AP. g . pritvor če se sikinuti.Svrha ove zabrane je vršenje poslaničke funkcije u interesu birača. . ct»- (2) . Ovo stoga što bi NP bio pritvoren i protiv njega bi se vodio krivični ili drugi postupak da se niie pozvao na imunitet.Medjutim. odnosno da NS nije uskratila odobrenje. poslanik bude pritvoren. ODBOMMA. lj . Krivično ili drugo gonjenjeprivremeno se obustavlja.ai' C' * * ■ . cftoii^ 5lJ t 1 . 5) Kad poslanik. To bi nadalje značilo izrazito ozbiljnu povredu načela URS -a o jednakosti gradjana. U suprotnom.Prema URS U krivičnom ili drugom postupku u kome je uspostavljen imunitet. ^ ~ Prvu sednieu odbora saziva predsednik NS. nj -Kadaje u pitanju DISCIPLINSKA ODGOVORNOSTtiV. na sednicama članova odbora. u kome se pretresa i odlučuje i u RADNIM TELIMA. to su mere koje važe za sve poslanike i izriču se po osnovu Poslovnika!.Odbor ie izabran ako ie za niega glasala većina prisutnih narodnih poslanika. poslove i dužnosti za koie ie zakonom utvrđeno da predstavliaju sukobinteresa.IMUNITET NEPOVREDIVOSTI. u kojima se prethodno proucavaju pitanja o kojima će se odlučivati u plenumu. a jedini način da se to postigne je stavljanje zabrane NP da uz poslaničku vrši još neku funkciju ili posao koji su u sukobu sa interesima birača.NS. budući da se po Poslovniku NS narodnim poslanicima izriču mere koje važe za sve poslanike. dok NP traje mandat. o . 6)Ako postupak bude pokrenut pa potom prekinut teku li rokovi zastarelosti 34. 6)Ko odlucuje o uMdanju imunitetea narodnim poslanicima . na sednici svih NP. b-GLANOVE svakog ODBORA predlažu poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika koje imaju u Narodnoi skupštini. ni u torn slucaju se protiv tog NP ne može voditi krivični postupak bez odobrenjaNS. m . a narođni poslanik pustiti na slobodu. UkolikojeNPpriivoren sudija je duzan da u roku 48 sati o tome obavesti NSkoja će odlučiti o uspostavljanju imuniteta tom NP. p . > ' L4/C ^ k . niti može obavliati druge funkcije. 3) Sta radi sudija kad se narodni poslanik ne pozove na imunitet. niti funkcioner u organima izvršne vlasti i pravosuđa. ne teku rokovi propisani za taj postupak. dakle.

v . Ako to ne učini u zahtevanom roku. iz reda narodnih poslanika.Odbor na prvoj sednici bira.Narodna skupština može obrazovati.Neke od najvažnijih funkcija odbora su :(fj razmatranje i pretresanie pitanja iz nadležnosti NS^gJ predlaganie^kata^l izvršavanje zakona.Odbor ima pravo da traži od državnih organa i poiedinih organizacija podatke. a -POSLANIČKA GRUPA je oblik organizovania NP za učešće u radu NS. b . drugog propisa i opšteg akta. predlaže donošenje autentifinog turnačenja zakona.Broj Clanova odbora utvrđuje se PoRNS. sednicu odbora saziva zamenik predsednika odbora ili predsednik NS.Odbor ima 25 clanova. bavi se načelnim pitanjima primene Ustava. isprave i obaveštenja u radu anketnog odbora.Obrazuju se najkasnije 7 dana od dana izbora predsednika NS. v .dj . d . ODBOR ZA USTAVNA PITANJA razmatra predlog za promenu URS. anketne odbore radi sagledavanja stanja u određenoi oblasti. kao i na zahtev predsednika NS. statut AP u postupku davanja saglasnosti Narodne skupštine.Anketni odbor prestaje sa radom danom odlučivanja o njegovom izveštaju na sednici NS. prema utvrdenom dnevnom redu. ZAKONODAVNI ODBOR razmatra predlog zakona. prvom sednicom predsedava najstariii elan odbora. b . kao i građani.PREDSEDNIK ODBORA saziva sednicu i predsedava sednicom odbora.Poslaničku grupu cine NP iedne političke stranke. e . dužni su da daju istinite izjave. sa stanoviita njegove uskladenosti sa Ustavom. druge političke organizacife ili grupe građana koia ima najmanje pet NP. koji ima svog zamenika. j .Poslaničku grupu predstavlja predsednik poslaničke grupe. d . Ima 21 člana. k .NS može odlukom obrazovati ANKETNE ODBORJEIKOMISIJE za vršenie posebnih zadataka odredenih odlukom o njihovonTobrazovanju. z . vodi se bez obzira na broi prisutnih članova odbora.Odbor odlučuje većinom glasova prisutnih članova na sednici kojoj prisustvuje yecina članova odbora. i . drugog propisa i opsteg akta koji je donela NS. a broj clanoya drugih radnih tela utvrduje se odlukom o njihovom obrazovanju. a najviše 25 clanova.Odlukom o obrazovanju anketnog odbora utvrduje se sastav i zadatak odbora.Poslaničku grupu od najmanje pet članova mogu udruživanjem da obrazuju i NP 54 . g . drugih propisa i opštih akata VladeRS I 4) vršenje drugih poslova određenih poslovnikom o radu NS (PoRNS).Rasprava na sednici odbora.Stoga se ti stalni odbori organizuiu po oblastima za koie su formirana ministarstva.Do izbora predsednika odbora.Dva najvaznija STALNA ODBORA su/D Odbor za ustavna pitanja i/f)Zakonodavni odbor. ]j . podatke. isprave i obaveštenja. ž .Dužan je da sazove sednicu odbora na zahtev najmanje trećine od ukupnog broja članova odbora. a . m . Predstavnici državnih organa i organizacija. Odbor može imati naimanje 11.Odbor ima i svog sekretara. g .Posle obavljenog rada. koji je upućen NS. iz reda svojih clanova.predsednika i zamenika predsednika odbora. 1 . anketni odbor podnosi NS izveštai sa predlogom mera.

3) zajedno sa predsednikom RS i predsednikom Vlade učestvuie u donošenju odluke o proglašeniu ratnog ili vanrednog stanja kad NS nije u mogućnosti da se sastane i 4) u donošenju mera odstupania od ljudskih i manjinskih prava. dj . 4) vrši i druge poslove predviđene Ustavom. predsednici odbora. 7) vrši i đruge poslove predviđene zakonom i ovim poslovnikom. predsednik NS ima i odredjena SAMOSTALNA OVLAŠĆENJA. dj . Tako on: 1) raspisuie izbore za predsednika RS. drugih pohtičkih organizacija ili grupa građana koje imaju manje od pet NP. 2) raspisuje izbore za odbornike. u vreme ratnog stanja kad NS nije u mogućnosti da se sastane. Za svoj rad sekretar je odgovoran NS. a u širem smislu i sekretar NS i predsednici poslaničkih grupa.NS bira predsednika Ijednog ili višepotpredsednika većinom glasova svih NP (126) v . o eemu obaveštava sve potpredsednike i sekretara NS. BOSINA POTPITANJA 1) Sta su odbori. u ujem smislu su: predsednik NS. u slučaju privremene sprečenosti. zameniuie iedan od potpredsednika NS. 5) Mogu li radna tela donositi zakone.Narodni poslanik može biti član samo iedne poslaničke grupe. e . 6) stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela NS. 4)Za šta su nadležni. u slueaju privremene sprečenosti zamenj ivaće ga naj starij i potpredsednik. Njegova funkcija prestaje konstituisanjem novoizabrane NS.a . d . Ako predsednik NS neodredi koji ga od potpredsednika zamenjuje. a njihov broj se utvrdiuie prilikom svakog konstituisanja posebnom odlukom. na predlog predsednika NS. a imenuje ga NS.Predsednika poslaničke grupe i njegovog zamenika odredjuje poslanička grupa t-5. 2) Koja su stalna a koja povremena radna tela NS. 6) Koliko potpredsednika ima. . Na spisku se posebno naznačava predsednik poslaničke grupe i njegov zamenik. 5) stara se o primeni Poslovnika NS. e . Predsednika NS. potpredsedniei NS .FUNKGIONERI u NS. ž .om.POTPREDSEDNICI NS pomažu predsedniku NS u vršenju poslova iz njegovog delokruga.PREDSEDNIK NARODNE SKUPŠTINE: 1) predstavlia NS. koliko ih ima u ovom sazivu. ona ih samo pripremaiu.NS ima naiviše 6 potpredsednika. b . pri čemu on vrši svoje zadatke do imenovamTnovog sekretara. g . zajamčenih URS . 3) predsedava njima.Kandidata za SEKRETARA NS predlaže predsednik NS.Poslanička grupa se konstituiše tako što se predsedniku NS podnosi spisak članova koji je potpisao svaki član poslaničke grupe. 2) saziva sedniceNS.političkih stranaka. toga on odredi.ne.Pored ovih. 3) Kako seformiraju. 7) Ko predlaže predsednika NS.

Ukoliko nadležni odbori i Vlada predlože prihvatanje zakona u načelu.cr. ako nije • predlagač zakona. 3) skupština AP. c> ffy-t^z? v . ako niie predlagač zakona. 4) najmanje 30.?x k . odmah po prijemu.PRAVO PREDLAGANJA ZAKONA.Nakon završetka pretresa. pre dana početka sednice NS. ako predlog zakona sadrži odredbe za koje se o%f K predvida povratno dejstvo/o) pregled odredaba zakona koje se menjaju. (4$procenu iznosa finansii'skih sredstava potrebnih za sprovodenje zakonajjl'opšti interes 3l ^ ^y^ zbog koga se predlaže poyratno deistvo.Zakonodavni postupak odvija se u nekoliko faza. mogupredloiitiNS daprihvati ili neprihvatipredlog zakona u načelu. odnosno dopunama. odbor podnosi NS izvešiaj koji sadrži mišljenfe i predloge rt> odbora. «ie. može se uvrstiti u dnevni ■. od dana niegovog podnošenja. kao i NBS iz oblasti bankarskog sistema. z . J. monetarne i devizne politike i ombudsman iz svoie nadleznosti v 1 . predstavnik Vlade ako ona nije predlagač i podnosilac amandmana ili svaki narodni poslanik koji prisustvuje sednici odbora. ako ona nijepredlagač.000 biraca.Predlog zakona. u svojim izveštajima. odnosno ^ ' miiljenju. predlagač zakona ili njegov predstavnik. odnosno njihovi ovlašćeni predstavnicž. dostavlja ^A j ^ narodnim poslanicima. pre razmatranja u NS.c ^ dj . kada je ona u redovnom zasedanju. b .O predlogu zakona na sednici odbora najpre se vodi načelni PRETRES. kreditne. ZA-"\ 56 .Na sednicu odbora na kojoj se razmatrajupredlozi zakona i amandmani napredloge ^'l^" zakona pozivaju se i podnosioei tih predloga i amandmana. nadleinim odborima i Vladi.O predlogu zakona na sednici NS najpre se vodi NAČELNI PRETRES. a zatim pretres UDoiedin ostim a.Donošenje zakona je najvažnija nadležnost NS. e . % ž .. zato što je upravo Vlada ta koja te iste zakone izvršava. naikasniie pet dana. a u pretresu mogu da učestvuju: članovi odbora. u roku ne kraćem od 15 dana i ne dužem \ " od 60 dana. na kojoj se predlog zakona razmatra.Nadleini odbori i Vlada. Odbor odreduje izvestioea koji po potrebi na sednici NS obrazlaže izveštaj odbora. POSTUPAK DONOSENJA ZAKONA (13) a . '. i . ako se predlaže zakon o izmenama. pripremljen u skladu sa odredbama PoRNS.Vlada predlaže NS zakone i druge opšte akte i date o njima miMjenje kad ih podnese drugi predlagač. odnosno dopunjuju. g .Predlog zakona.PRETRES U POJEDINOSTIMA obavlja se po članovima predloga zakona na koje su podneti amandmani i o amandmanima kojima sepredlaže uvođenje novih odredaba. dužni su da navedu da li zakon prihvataiu u eelini ili sa izmenama koie predlažu u formi amandmana. razmatraju nadlemi odbori i Vlada.„ -" donosi. To su faza:fij predlaganja zakona. p_retresa^P^ odlučivanja o z a k o n u ^ proglašavanja zakonaj^) obiavljivanja zakona i ^flstupanja zakona na snagu.Ovlašćeni predlagač zakona podnosi PREDLOG ZAKONA u obliku u kome se zakon ^ . ^ y red sednice NS. drugih propisa i opštih akta imaju: 1) Vlada.35. SA OBRAZLOŽENJEM koje mora da sadrži:|f3 ustavni osnov/Žf razloge za jonoienie zakona(3l objašnjenie osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih resenia. j . l <vir£& 1 . d . 2) svaki narodni poslanik.Predlog zakona koji je upućen NS predsednik NS.

a .Po završenom načelnom pretresu. a međusobno su uslovjjeni ili su rešenja u njima medusobno povezana. d . 0 . nadležni odbori i Vlada. s .NS u Danima za glasanje.Predlog zakona za čije se donošenje predlaže hitan postupak može se staviti na dnevni red sedniee NS ako je podnet najkasnije 24 časa pre poeetka te sednice .Podnete amandmane predsednik NS upueuje predlagaču zakona. s tim što se odlučivanie o svakom predlogu obavlja posebno. a zatim o amandmanu kojim se predlaže izmena celog člana. kao i amandmani koje su prihvatili predlagač zakona. postaju sastavni deo predloga zakona i o njima NS posebno ne odlučuje. NS ee posebno odlueiti da li za to deistvo postoji opšti interes u -.Kada predlog zakona sadrži odredbe za koje se predvida povratno dejstvo. a naikasnije pet dana pre dana određenog za održavanie sednice za koiu ie predloženo razmatranie tog predloga zakona.U vremenu između završenog načelnog pretresa i otvaranja pretresa predloga zakona u poiedinostima. počev od dana dostavljanja predloga zakona. NS prelazi na NAČELNI PRETRES O PREDLOGU zakona. p . e .Ij .PRETRES U POJEDINOSTIMA obavlja sepo čtanovima na koje supodneti amandmani 1 ° amandmanima kojima sepredlaže unošenje novih odredaba. a zatim prelazi na PRETRES U POJEDINOSTIMA. sa obrazloženjem. nadležni odbori i Vlada. n . nadležni odbor ili Vlada nisu prihvatili. r . po završenom načelnom pretresu NS prelazi na pretres u pojedinostima. g . v . kada se radi o predlogu zakona o budžetu Republike Srbije. NS pristupa glasanju o PREDLOGU ZAKONA U CEUMy ■ uTFanu zaglasanjeNS ODLUCUJEo yredlosuzakona u načelu.Izuzetno. dužni su da. t-Akojepredloženi akt prihvaćen u načelu. NS odlučuje o AMANDMANIMA. prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje odredbe toga člana.AMANDMAN -predlog za izmenu i dopunupredloga zakona podnosi se predsedniku NS u pisanom obliku.Od završenoe načelnog pretresa do otvaranja pretresa predloga zakona u poiedinostima mora da prođe naimanje 24 časa.N S može odlučiti da obavi zaiednički načelni pretres o vise predloga zakona koii su na dnevnom redu iste sednice. a za koje da ih odbije. b . e . narodnim poslanicima.Ako je podneto vise amandmana na isti clan predloga zakona.Predlagač zakona. dj .Izuzetno. b . prilikom glasania o tim odredbama. nadležni odbori mogu da podnesu amandmane na predlog zakona. nadležnim odborima i Vladi.NSposebno odlučuje o svakom amandmanu koii predlagae zakona.Kada se završi pretres predloga zakona u pojedinostima. a koje su prihvatili nadležni odbori i Vlada. a . pravo na završnu ree ima predlagač. odlučuje o podnetim amandmanima. odnosno ovlašćeni predstavnikpredlagača.Amandmani koje je podneo predlagač zakona. m . pre sedniee NS. po redosledu članova predloga zakona. ZAKON se može doneti PO HITNOM POSTUPKU. nakon usvajanja predloga zakona u načelu. razmotre amandmane koji su podneti na predlog zakona i da NS obaveste za koie amandmane predlažu da ih NS prihvati. nj .Predlagač zakona ima pravo dapovučepredlog zakona iz procedure sve do završetka pretresa predloga zakona na sednici NS.Nakon odlueivanja o amandmanima. poiedinostima i u celini.

na ponovno odlueivanje.Hitnost postupka ogleda se u znatno kraćim rokovima za podnošenje izveštaia nadležnog odbora.8) Kad zakon stupa na snagu . BOSINA POTPITANJA l)Ko su ovlasceni predlagaci 2)Kome se podnosi predlog zakona 3)Podnosenje predloga zakona NS. v . 10) Kakvaje procedura kada Vlada hoce da donese neki zaŠn^pTvo nadlezno mimstarstvo vriurema nacrt. 9) Retroaktivno dejstvo zakona.Proglašenje zakona ie ustavna duinost predsednika RS. v — Ustav. :. g . g . d -Ako predsednik Republike ne donese ukaz o proglašenju zakona u Ustavom predviđenom roku. objavljuju se « lokalnim službenim glasilima. dj ..Prema URS Zakoni i svi drugi opšti akti.Prema URS Predsednik Republike ]t dužan da najkasnije u roku od IS dana od dana izglasavanja zakona. 6) Rasprava o pojedinostima.Prema PoRNS po hitnom postupku može da se donese samo zakon koiim se ureduiu pitania i odnosi nastali usled okolnosti koie nisu mogle da se predvide.PROGLAŠENJE ZAKONA je deklarativni akt koji donosipredsednik RS. zato što tek tada zakon može početi da se primenjuje. čije neispunjenje predstavlja povredu URS. ^CL d . zakoni i podzakonski opšti akti RS objavljuju se u repubMkom službenom glasilu. objavljuju sepre stupanja na snasu. b .v .8. 4) Sta sadrzi svaki predlog Zakona.Zakoni i drugi opšti akti STUPAJU NA SNAGU najranije osmog dana od dana objavljivanja i mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoie naroeito opravdani razlozi. utvrdeni prilikom niihovog donošenia. d . jer ukoliko izveštaj izostane predlog zakona razmatraće se i bez izveštaja. zatim se tai nacrt zatonTZvaia nasednici vlade i tek nakon toga on postaje predloe zakona koii ulazi u skupstinsku proceduru 58 . 5)Rasprava u nacelu.Predsednik Republike je dulan da proglasi ponovno izglasani zakon.Ako NS odluei daponovo glasa o zakonu koji je predsednik Republike vratio na odlueivanje. zakon se izglasava većinom od ukupnog brofa poslanika. g . dok se amandmani na predlog Zakona mogu podneti najkasnije do poeetka pretresa predloga Zakona. uz pismeno obrazloženje. navede štetne poslediee koie bi nastale zbog nedonošenja ovog zakona po hitnom postupku a . bezbednost zemlje i rad organa i organizaciia. e . dana u nonoc. donese ukaz o proglašenju zakona^Wda zakon.Predlagač zakona je dužan da.Statuti. objavljuju se upokrajinskom službenora glasilu. b . ukaz donosi predsednik Narodne skupštine. u pisanom obrazloženju predloga zakona.UKAZOM 0 PROGLAŠENJU zakona konstatuje se autentičnost i formalna ustavnost zakona. -i^' ~ a . ti DO proteku roka od 7 dana . vrati NS. odnosno najkasnije u roku od sedam dana ako je zakon donet po hitnom pbstupku.. a nedonosenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlie liudi. odluke i drugi opšti akti AP. dj .Zakon dobiia obaveznu snagu OBJAVLJIVANJEM. 7) Kadse smatra da je predlog zakona usvojen.\&feu U soJ* tf^. kojom se otvara tnogućnost za razrešenje predsednika RS.Statuti i opšti akti jedinica LS.

u skladu sa zakonom. i -Akt o promeni Ustava koji je potvrđen na republičkom referendumu stupa na snagu kada ga proglasi NSj j -Ako NS ne odluči da akt o promeni Ustava stavi na potvrđivanie. REPUBLICKI REFERENDUM I NARODNA INICIJATIVA (9) a . To je slucaj kad se promena Ustava odnosi na^preambulu Ustava/načela Ustavafljudska i manjinska prava i slobode^redenje vlastifproglašavanje ratnog i vanrednog stanjaf odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju ili postupak za promenu Ustava. građani se na referendumu izjašnjavaju najkasnije u roku od 60 dana od dana usvajanja akta o promeni Ustava.Prema pravnom osnovu referendum moze biti OBAVEZAN. 1 . Konačnu odluku donosi NS. g . z .Kada se akt o promeni Ustava stavi na potvrđivanie.000 birača NS raspisuie referendum &pi(anju iz svoje nadleinosti. @ . prema kome odnosnog akta nema bez pristanka birackog tela i FAKULTATIVNI. 59 . promena Ustava ie usvoiena izglasavaniern u NS. sto znaci da je referendum OBAVEZAN. Dakle radi se o PRETHODNOM v c i QBAVEZNOM REFERENDUMU. 3) poreski i drugi finansijski zakoni. kad je kao takav predvidjen Ustavom. kad prethodi aktu drzave i utvrdjuje opsta nacela za taj akt i NAKNADNI. u postupku : " ^ fi^predvidjenom za promenu Ustava.Promena Ustava je usvojena ako je za promenu na referendumu glasala većina izašlih birača. u skladu sa voljom gradjana. e . " "" b . 4) budžet i završni račun. Teritoriia AP i uslovi pod kojima se može promeniti granica između AP određuje se zakonom. ostavljena mogucenost NS da odluci da li ce promenu koja se na ta pitanja odnosi izneti na republicki referendum radi potvrdjivanja. Teritoriia AP ne može se menjati bez saglasnosti njenih građana izražene na referendumu.Predmet referenduma ne mogu biti obaveze koje proizlaze iz 1) medunarodnih ugovora. a već osnovane ukidati ili spajati po postupku -&£ " yp predviđenom za promenu Ustava. dj . kad hronoloski sledi posle akta drzave.Ustavotvorni referendum moguc je i kao fakultativan s obzirom na to da je kod pitanja za ciju reviziju nije neophodna potvrda na referendumu. O P . 5) uvodenje vanrednog stanja i amnestija.USTAVOTVORNI referendum je obavezan onda kada je NS dužna da akt o promeni Ustava stavi na republički referendum radi potvrđivanja.Prema URS na zahtev većine svih narodnih poslanika ili najmanje 100. kada ga moze zahtevati odredjeni broj biraca. a akt o promeni Ustava stupa na snaeu kada ga proglasi NS. Predlog za osnivanie novih ili ukidanje. £lp. odnosno sysč' spajanje postojećih AP utvrđuju građani na referendumu.Prema URS nove AP mogu se osnivati. 2) zakoni koji se odnose na ljudska i manjinska prava i slobode.36. 6) kao ni pitanja koja se tiču izbornih nadležnosti NS. "v -Prema vremenu primene referendum moze biti PRETHODNI.Referendum i narodna inicijativajesu oblici neposrednog iziašniavania i neposrednog učešća građana u vršeniu vlasti.To je ustanova pomocu kojeg biracko telo izrazava neposrednim glasaniem svoie glediste ili svoiu voliu u odnosu na mere drzavne vlasti koiele preduzela ili tek treba da preduzme i to izjasnjavanjem za dve ponudjene alternative ZA i PROTIV.

Glasa se zaokruživaniem na glasaekom listiću jednog od mogućih odgovora. odnosno danom proglašavania tog akta. bl . ljl . (T}. g^Postoje 3 vrste referenduma.Qdluka o . Na referendumu građani se izjašnjavaju lično i tajno.^n). AP i grada ili njihov deo. el . ( a p .Po završenom glasanju glasaeki odbor utvrduje rezultate glasania na glasačkom mestu i o tome sastavlja zapisnik. nadležna komisija za sprovodenje izbora poništiće iziašnjavanje na tim glasačkim mestima i odrediti vreme ponovnog iziašniavania.Pravo iziašniavanja na referendumu imaju građani koii imaiu biračko pravo.Ako gradani referendumom nisu potvrdili akt. dok u opštinama postoji opštinski referendum.Organi za sprovodenje referenduma jesu komisija iglasački odbor. r . a komisiia obrazuie glasačke odbore.Ako su se gradani referendumom izjasnili za potvrdivanie akta.Ako ie nepravilnost učinjena na jednom ili vise glasaekih mesta bitno utjcala na rezultate glasanja. il . djl . k . pitanje o kome građani treba da se izjasne može biti formulisano tako da se u odgovoru na njega gradanin redeljuje zajedinu od vise predloženih mogućnosti^ . u roku određenom aktom o raspisivanju referenduma. svako pitanje mora biti posebno formulisano na glasaekom listiću gl . smatra se da tai akt niie ni donet. zl r Kad su se gradani referendumom prethodno izjasmli o odredenom pitanju. f 60 . komisije se obrazuju i u opštinama. odnosno izvršena radnja ili je učinjen propust. ukidanju i promeni teritoriie iedinice LS prethodi referendum na teritoriji tejedinice LS. dapodnese prigovor komisiji za sprovodenje referenduma ako smatra da su time učinjene nepravilnosti u sprovodenju referenduma. organ koii donosi akt kojim se ureduje to pitanje dužan je da ga donese u skladu s voliom građana izraženom na referendumu. P .Osnivanju. odnosno nisu se izjasnili za pitanje koje je bilo predmet izjašnjavanja. j l . odnosno pitanju ne može se ponovo odlueivati na referendumu u roku kraćem od sest meseei od dana glasanja na referendumu. žl . na glasačkim listićima.Gradanin ima pravo. o torn aktu.Ako gradani referendumom nisu potvrdili akt.Pitanje o kome se građani referendumom izjašnjavaju mora biti izraženo Jasnja tako da se na njega može odgovoriti reeju "za" Hi "protiv". pokraiinski kojl postoji u AP. odnosno "da" ili "ne". s obzirom na teritoriialni princio: republički koji se tiče RS. o -Aktoraspisivaniu republičkog referendurna donosi NS.pjtajm'u koje je bilo predmet izjašnjavanja na referendumu smatra se donetom ukoliko je za nju slasala večina glasača i ova odluka je obavezoa.Referendum je punovažan ako je na njemu glasala većina građana koii imaiu biračko pravo i koji su upisani u biraeki spisak u skladu s ovim zakonom.Kad se referendum raspisuje radi prethodnog izjašnjavanja gradana. Kad se referendumom odlueuje istovremeno o vise pitanja. akt ie usvojen danom održavanja referenduma. | v j ) . a ona odlučuje o prigovoru u roku od 48 sati od njegovog podnošenja. a najkasnije u roku od 60 dana od dana održavania referenduma.Kad se referendum raspisuje za teritoriju RS. Komisiju obrazuje organ koji je raspisao referendum. u roku od 24 sata od trenutka kad je doneta odluka.Od dana raspisivanja do dana sprovodjenja referenduma ne može protećl manieod 15 ni vise od 90 dana.

radi obaveštenja da se za taj predlog prikupljaju potpisi. koji rešava po žalbi u roku od 48 sati od prijema žalbe. g .Inicijativni odbor dostavlja predlog organu nadležnom za donošenje akta. b .Predlog za promenu URS .Kad nadležni organ ne prihvati predlog.Kad je lista potpisnika narodne incijative ispunila zahteve zakona. k . da pokrene postupak za donošenje takvog akta.USTAVOTOVORNA narodna inicijativa može podneti 150 00Q. dužan je da o tome obavesti inicijativni odbor.Prema URS NS raspisuje referendum na zahtev najmanje 100 000_birača o pitanjima iz svoje nadležnosti. a pravo predlaganja zakona. kao i u slucaju kad nadležna komisija nije odlučila po prigovoru u propisanom roku. (p . odnosno rešenja o kojima nadležni organ treba da se izjasni i potpisuju ga članovi inicijativnog odbora. podnosilac prigovora može podneti žalbu Vrhovnom kasacionom sudu.Prema statutu APV. koji rešava po žalbi u roku od 15 dana od prijema žalbe i ta odluka je konačna 61 . gradske. £ J / .Gradani radi ostvarivanja narodne inicijative obrazuju INICIJATIVNI ODBOR od najmanje tri člana koji imaju biračko pravo. pokrajinske ili Republičke komisije donetog po prigovoru. drugih propisa i opštih akata ^ZAKONODAVNA narodna inicijativa ima najrnanje 30 000 biraea.Inicijativni odbor prijavljuie prikupljanje potpisa Ministarstvu unutrašniih poslova organizacionoj jedinici u opštini na čijoj će se teritoriji prikupljati potpisi. kada nosi naziv gradjanska. čija je sadržina propisana Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi. pravo predlaganja odluka i opštih akata koje donosi skupština APV. 1 .Pri tome donosilac tih akata ima obavezu da po predlogu birača postupi. ? d .Predlog za promenu ili donošenje odgovarajućeg akta. a ako inicodbor smatra Ua nadležni organ nije pravilno postupio može podneti žalbu Vrhovnom kasacionom sudu. NARODNAINICIJATIVA /aT}-Narodna inicijativaje ovlašćenje jednog dela biračkog tela da pokrene postupakza promenu ustava ili donošenje formalnog zakona. odnosno drugi predlog obuhvaćen narodnom inicijativom mora biti sačinien tako da se iz njega jasno vide pravci promena.i njegova odluka je konačna.Potpisi gradjana stavljaju se na listu potpisnika narodne inicijative. odnosno odgovarajućim statutom i poslovnikom lj . z . ima najmanje 7 000 biraea. ž . dokpredlog za promenu staiuta APV može podneti najmanje 40 000 biraea. pokraiinska i u iedinicimaLS. a pri torn je prikuplien potreban broi potpisa nadležni organ dužan je da o predlogu za koji su prikupljeni potpisi odluči na način i po postupku utvrđenom Ustavom i zakonom.Protiv rešenja opštinske. v .ml . dj . odnosno za rešavanje o pitanju na koji se predlog odnosi.Inieijativniodbor može obrazovati posebne odbore za prikuplianie potpisa na pojedinim mestima.1 narodna inicijativa može biti sprovedena kao republieka. tj. i .

Predsednik RS ie dužan da najkasnije u roku od 15 dana od dana izglasavania zakona.(g) ukazom proglasava zakoneOt predlaze NS nosioce funkcija.Ovlascenja predsednika kao posrednika izmedju izvrsne i zakonodavne vlasti su: g . NADLEZNOST I AKTI (15) . 62 . Ako predsednik Republike ne donese ukaz o proglašenju zakona u Ustavom predvidenom roku. (fth. donese ukaz o proglašenju zakona /// da zakon. i . vrati NS.BOSINA POTPJTANJA I) Sta ne moze bitipredmet referenduma 2)Koji su organi za sprovodjenje republickog referenduma 3) Razlika izmedju iniciranja i pokretanja ogleda se u tome sto inicijativu moze podneti svako eradianin.(Ct postavlja i opoziva ukazom ambasadore RS na osnovu predloga VIade5(@ prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika^) daje pomilovanja i odlikovania.Ako NS odluči da ponovo glasa o zakonu koji je predsednik RS vratio na odlučivanje. na ponovno odlučivanje ako smatra d a ^ 1 zakon nije saglasan sa Ustavom ili daje u suprotnosti s potvrdenim medunarodnim ugovorima ili opšteprihvaeenim pravilima medunarodnog prava ili|3 da pri donošenju zakona niie poštovana proeedura propisana za donošenje zakona ili (S| da zakon ne ureduje neku oblast na odgovaraiuei način.PREDLAŽE NS KANDIDATA ZA PREDSEDNIKA VLADE. dj .PRAVO PREDSEDNIKA DA RASPUSTI NS na obrazloženi predlog Vlade. kada NS ne moze da se sastane. pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izboraih lista i dužan je da NS predloži onog kandidata za predsednika Vlade koji može da obezbedi izbor Vlade. d .PRAVO SUSFENZIVOG VETA . unapređuie i razrešava ofieire Vojske RS.Predsednik RS je dužan da proglasi ponovno izglasani zakon. a . z . odnosno 7 dana ako je zakon donet po hitnom postupku. uz pismeno obrazloženje. ^p-KLASICNUNADLEZNOST cine sledeci poslovizfllpredstavlia RS u zemlji i inostranstvu. e .Nadleznosti predsednika RS se mogu podeliti u 3 grupe: 1) klasicna 2) nadleznost u okviru koje predsednik RS ostvarauje medijatorsku vezu izmedju izvrsne i zakonodavne vlasti i 3) supsidijarnu koja se ostvaruje u slucaju ratnog i vanrednog stanja. ukaz donosi predsednik NS.(f)'komanduie Voiskom i postavlia. zakon se izglasava većinom od ukupnog broia poslanika. udruzenie itd. a NS odlucuie samo DO predloeu ovlascenospredlazaca.Predsednik RS ne može NS vratiti na ponovno odlučivanje zakon o kome su se gradani izjasnili na referendumu pre njegovog donošenja i zakon koji su gradani potvrdili na referendumu. y| IZVRSNA VLAST PREDSEDNIK REPUBLIKE 37.

šefa Kabineta. 2.Predsednik RS neće razmatrati prediog Vlade da se NS raspusti ako je NS podnesen predlog da se Vladi~ižglasa nepoverenje. 63 .. ako ie Vlada podnela predlog da se glasa o poverenju Vladi ili ako NS nije prihvatila Vladin odgovor na interpelaciju.Predsednik RS ne može da raspusti NS dok traje ratno ili vanredno stanje. kao i mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u vreme ratnog stanja.||. naredaba.Predsednik RS je dužan da u roku od 72 sata donese ukaz kojim na obrazložen predlog Vlade raspušta NS. pravne akte. unapređuje i razrešava oficire VoiskeRS. Ukazom predsednik RS proglašava zakon. pod istim uslovima kao i NS.Predsednik RS donosi ukaze. ona vrsi tekuce i neodlozne poslove. ali uz supotpis predsednika RS. k . odluku o proglašenju vanrednog ili ratnog stanja donose zajedno predsednik RS. Odlukom predsednik RS raspisuie izbore za narodne poslanike. Kad NS niie u mogućnosti da se sastane. raspušta NS.„. ako nije postovao ustavne uslove za raspustanje NS. 1 .A K T I .. naređenia i drugih pravnih akata koji su odredeni zakonom. naredbe.. o . ~ "" *-" J I Ml l " " l l " . uspostavlja se njena puna nadleznost. nj . u slucaju da NS ne moze da se sastane. m . j . koja traje do okoncanja ratnog ili vanrednog stanja i'tada~se ona sastaje bez poziva. postavlja i opoziva ambasadore.iip. savetnike predsednika RS i druge funkcionere u Generalnom sekretariiatu predsednika RS i odlučuje u pitanjima za koja ne donosi druge pravne akte. te mere odstupanja LJiMP donosi Vlada uredbom. p . pravila. imenuje generalnog sekretara.Ukaz ie diskreeioni akt predsednika i ne moze biti predmet oeene ustavnosti pred Ustavnim sudom. a u slucaju proglasenja ratnog ili vanrednog stanja. Ukazi i Odluke se objavljuju u "Službenom glasniku RS". eeneci opravdanost i dovolinost razloga navedenih u predlogu..U oba slučaja.Medjutim kada Predsednik RS raspusti NS.'^grjjp „. . tako da se oni okoncaju najkasnije 60 dana od dana raspisivanja. predlaže NS kandidata za predsednika Vlade. neizglasavanja poverenja i konstatacije ostavke predsednika Vlade) Ij . n . odluke.Kada je u pitanju proglasenje vanrednog stanja.„|. 11||TT ■ . ali moze predsednik moze biti razresen zbog povrede URS.SUPSIDIJARNA NADLEZNOST Predsednika RS odnosi se na ratno i vanredno stanje... sa ukazom o raspuštanju NS predsednik RS donosi odluku kojoro raspisufe izbore za narodne poslanike. predsednik NS i predsednik Vlade. naređenja i dr. _ _ _ _ _ _ _ _ .Predsednik RS DUŽAN ie da raspusti NS u slučajevima određenim Ustavom:(f|ako NS u roku od 90 dana od dana svog konstituisanja ne izabere Vladu ili ako ne izabere noyu Vladu u roku od 30 dana od dana kad je prethodnoj Vladi prestao mandat. ili da — Vladu i iavnost obavesti o tome da ne prihvata predlog Vlade. pravila. (u slucajevima izglasavanja nepoverenja Vladi.. daje pomilovanja. daje odlikovania i postavlja. Nadležnosti u oblasti odbrane predsednik RS ostvaruje donošenjem odluka.-gg".

Od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može proteći manje od 30 ni vise od 60 dana. b .BOSINA POTPITANJA 1) Koje su ovlascenja predsednika RS za vreme rata i vanrednog stanja 2) Ko proglašava ratno stanje 3) Koje su to odluke iz nadleznosti NS koje donosi predsednik RS za vreme ratnog i vanrednog stanja 4) Sta moze ograniciti za vreme rata .Predsednik Republike bira se na osnovu opšteg i jednakog izbornog prava na slobodnim i neposrednim izborima.Ako se mandat predsednika RS produži zbog ratnog ili vanrednog stania. KOALICIJA POLITIČKIH STRANAKA i GRUPA GRABANA._Kao dan glasanja mora da se odredi dan kada se ne radi: subota ili nedelja. tako da se okončaju u narednih 60 dana od dana raspisivanja izbora. Predlagač kandidata može povući predlog kandidata do dana utvrdivanja liste kandidata za izbor 64 . j . v . odlukom ll)Ko menja predsednika republike kadaje u inostranstvu Hi kad muprestane mandatJ3) U kom roku se moraju raspisati izbori za predsednika republike u torn slucaju_14) Kada ce predsednik RS iskoristiti pravo na suspenzivni 15) Kojom vecinom se izglasava zakonpo drugi put 16)U kom roku proglasava zakon .15 dana 38.Grupu gradana pismenim sporazumom osniva najmanje deset birača čiji potpisi moraju biti overeni kod suda i ona ne mora da ima naziv i . izbori za predsednika RS raspisuju se tako da se održe naikasniic tri meseca od dana kada prestane ratno ili vanredno stanje. dj . Birač može potpisom podržati samo jednog kandidata.000 birača. ~~ e .slobodu kretania i dr. SJKoliko dugo ta ogranicenja mogu trajati 6)Koji akt donosi za vreme neposredne ratne opasnosti 7)Koji akt donosi za vreme vanrednog stanja . IZBOR I PRESTANAK MANDATA PREDSEDNIKA RS (12) a . U odluei o raspisivanju izbora utvrduie se dan glasanja za predsednika RS i dan od kada počinju da teku rokovi za sprovodenje izbornih radnji.Pravo da bira predsednika Republike i da bude biran za predsednika Republike ima svaki punoletan i poslovno sposoban državljanin RS. d . izbori za predsednika RS raspisuju se tako da se održe naikasniie tri meseca od dana kada predsedniku RS prestane mandat. g .naredbe 8)Koie su nadleznosti predsednika republike 9) Koja su mu ovlascenja u odnosu na vojsku 10)Ko pwglasava Ustav i cime -NS. koja se objavljuje u «Službenom glasniku RS». z . tajnim i ličnim glasanjem.Predlog kandidata podnosi se RIK-u najkasnije 20 dana pre dana izbora.Predlog kandidata može biti podnesen samo ako ga svojim potpisima koji su overeni kod suda podrži najmanje 10. sa prebivalistem u RS.Izbori za predsednika Republike raspisuju se 90 dana pre isteka mandata predsednika RS.Kandidata za predsednika RS mogu da PREDLOŽE POLITIĆKA STRANKA koja je registrovana u RS na dan kad je odluka o raspisivanju izbora objavljena u «Službenom glasniku RS".Izbore za predsednika RS raspism'e predsednik Narodne skupštine odlukom.Ako predsedniku RS prestane mandat pre vremena na koje je izabran.

Broj birača koji su glasali utvrduje se na osnovu broja . bez obzira na odziy biraca. u prisustvu predstavnika predlagača kandidata.-*" glasačkih listića koji se nalaze u glasačkoj kutiji. pismenim putem.Nevažeei glasaeki listić ie glasački listić koji nije popunjen ili glasački listić koji je tako popunjen da se ne može pouzdano utvrditi za kog kandidata je birač glasao.M A N D A T predsednika RS počinia-fcad-polaganjem zakletve pred Narodnom skupštinom.^o£I .Na ponovljenom glasanju ueestvuju dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova.i naziv predlagača kandidata. overenim kod suda. Ij . odnosno naznaku da je predlagač grupa gradana ako grupa građana nema naziv i objašnjenie da se glasa samo za iednog kandidata tako što se zaokruži redni broi ispred imena i prezimena kandidata. Redni broi kandidata na listi utvrđuje se žrebom. odnosno naznaku da je kandidata predložila grupa građana ako grupa građana nema naziv. ime i prezime kandidata i naziy_predlagaea kandidata. ciji je tekst utvrdjen u Ustavu.. r . o .A te&t*^ 65 . To je svecana iziava kojom se zasniva moralna obavezai odgovornost predsednika Ako NS nije u redovnom zasedanju ili ako joj je prestao mandat.Glasanje za predsednika RS vrsi se glasackim listicima. n .Na glasaekom listiću na ponovljenom glasanju prvi po redosledu je kandidat koji je na prvom glasanju dobio najviše glasova.fe. Ako od prvog glasanja do dana ponovljenog glasanja jedan kandidat izgubi biraeko prayo.Lista kandidata za izbor predsednika RS sadrži ime i prezime kandidata.RIK utvrđuie listu kandidata za izbor predsednika RS najkasnije 15 dana pre dana ' izbora i objavljuje je u „Službenom glasniku RS" narednog dana. sastaje se da bi predsednik RS pred njom položio zakletvu.RIK zapisnicki utvrđuie i obiavljuie konaene rezultate izbora u „Službenom glasniku ^ * u roku od 96 sati od zatvarania biračkih mesta. P ~ Ako nijedan kandidat ne dobiie većinu glasova birača koji su glasali. koja se objavljuje u "Službenom glasniku RS" i mora da padne u dan u koji se ne radi.0- v r. ponavlja se celi izborni postupak.predsednika Republike. l T' "~ ''& £ <P W nj . Vise od dva kandidata učestvuju na ponovljenom glasanju ako ih vise deli prvo ili drugo mesto. ć .Na ponovljenom glasaniu za predsednika Republike izabran ie kandidat koji ie dobio najveei broi glasova. s :/l ^~r''vz . t ^ : m . RIK objavljuje privremene rezultate izbora. a do objavljivanja konačnih rezultata izbora.Pored naznake da se glasa za predsednika RS glasački listić za izbor predsednika RS sadrži redni broi kandidata koji je utvrđen na listi kandidata za predsednika RS. a ako imaju isti broj glasova redosled se utvrđuje žrebom. glasanje se ponavlja u roku od 15 dana.Dan ponovljenog glasanja utvrđuje RIK odlukom. a .Za predsednika RS izabran ie kandidat koji je dobio većinu elasova birača koji su ? glasali. r^fS P .Ako na ponovljenom glasanju kandidati osvoje isti broj glasova. glasanje se ponavlia u roku od 15 dana od dana prvog glasanja. Kandidat može odustati od kandidature do dana utvrđivanja liste kandidata za predsednika RS. s . * .

da raspusti NS. Predsednik Republike kome je mandat produžen zbog ratnog ili vanrednog stanja ima sve nadležnosti kao i pre produžetka mandata. vrsi pravo supsenzivnog zakonodavnog vetafda predlaze NS nosioce funkciia. da bi se obezbedio kontinuitet vladavine i drzavno in nacionalno jedinstvo Niko ne može vise od dva puta da bude izabran za predsednika Republike.Predsednik NS znaci ne moze^&s.Medjutim izbor predsednika Republike prema Ustavnom zakonu za sprovodjenje ustava smatraće se prvim izborom.Ako predsednik RS podnese ostavku. o . 1 -Ako Ustavni sud odluči da je predsednik RS povredjo Ustav. A n ~ Dok zamenjuje predsednika RS.Mandat predsednika Republike prestaje kad istekne vreme na kojeje izabran.Ako Ustavni sud odluči da predsednik RS niie povredio Ustav. lj . bude razrešen ili sprečen da izvršava svoju funkciju. dujan ie da raspusti Narodnu skupštinu u svim slučajevima u kojima je to ustavna dužnost predsednika Republike i da svaki izglasani zakon proglasi ukazom. g . e . dj -Pre isteka vremena na kojeje izabran. l . predsedniku Republike mandat prestaje ako podnese ostavku ili ako bude razrešen. m .Predsednik RS može podneti PISMENU OSTAVKU. kao u slucaju nosilaca javnih fiinkcija kojeje ona izabrala. a postupak za razrešenje pokreće se većinom glasova svih narodnih poslanika. d . k . i . da predlaže NS kandidata za predsednika Vlade^ da vrši nadležnosti u oblasti odbrane RS i da komanduie Vojskom Srbije. koju dostavlja predsedniku NS.Predsedniku RS mandat ne može isteći dok traie ratno ili vanredno stanje. već se produžava po siii Ustava dok ne isteknu tri meseca od dana kada je prestalo ratno ili vanredno stanje. narodnih poslanika. razrešava se ako za njegovo razrešenje |lasaiu2/3. nj .Ustavni sud dužan je da u roku od 45 dana od dana kad je pokrenut postupak za razrešenje odluči o tome da li ie predsednik Republike povredio Ustav. v .RAZREŠENJE predsednika Republike može Narodnoj skupštini da pređloži najmanje " 1/3 narodnih poslanika ako smatra da je on povredio Ustav.Predsednik Republike može podneti ostavku ili biti razrešen za vreme dok mu je mandat produžen. postupak za razrešenje se obustavlja kad odluka Ustavnog suda bude oljjavTTenall "Službenom glasniku RS". ZAMENJUJE ga PREDSEDNIK NARODNE SKUPSTINE najduže tri meseca. predsednik NS ovlaščen ie da predstavlja RS u zemlji i inostranstvuf da prima opozivna i akreditivna pisma stranih diplomatskih predstavnikaf da raspiše izbpre za NS. bez obzira na to koliko su mu trajali prvi i drugi mandat i nezavisno od vremenske sukeesije.b .Predsednik Republike bira se na PET GODINA. te mu mandat prestaje kad ostavka prispe u Narodnu skupstinu. 66 . Nlje potrebno da mu NS kosnstatuie podnosenje ostavke. jer mu ona nije dala mandat vec biraci na neposrednim izborima. osim kandidata za predsednika Vlade^da postavlja i opoziva ukazom ambasadorej'da daje pomilovania.Ipak.Predsednik RS dužan ie da obavesti javnost o tome da je podneo ostavku i pri tome može da je obrazloži. z .

Predsednika biraju biraci te je njegov polozaj jaci nego u klasicnom parlamentamom sistemu u odnosu na NS. d. dj .Ima pravo na suspenzivni veto. apo novom. Vlada ie dužna da uredbu o merama odstupanja od ljudskih i manjinskih prava podnese na potvrdu Narodnoj skupštini u roku od 48 sati od njenog donošenja. odnosno eim bude u mogucnosti da se sastane. j .shodno se primenjuje Zakon o izboru narodnih poslanika 39.BOSINA POTPITANJA l)Koliko dugo kandidat za predsednika republike mora imati prebivaliste u RS da bi mogao podneti kandidaturu -po starom Zakonu o izboru predsednika. Isto tako NS predlaze predsedniku RS 10 kandidata. samo te odredbe.Ukazom proglasava ZAKONE koje donosi NS.na osnovu proglasenih izbornih listi 7) Sta se radi ako izborna lista ima nedostatke 8) Kadse smatra dajejedno lice izabrano za predsednika RS 9)Koliko traje mandat predsednika republike 10) Moze lipredsednik RS biti reizabran 10) Racuna li se Tadicu mandat kojije zapoceo pre stupanja na snagu novog URS -ne 11) Kad moze prestati mandat predsedniku republike pre isteka roka na kojije izabran 12) Opoziv tj.Kada NS niie u mogucnosti da se sastane odluku o proglašenju vanrednog stanja donose zajedno predsednik Republike. odluka prestaje da važi završetkom prve sedniee Narodne skupštine održane po proglašenju vanrednog stanja.Prilikom vraeanja zakona uz pismeno obrazlozenje skupstina vraeeni zakon izglasava vecinom od od UKtJPNOG broja poslanika. v . Predsednik Republike predlaze NS i kandidata za predsednika Vlade. a ako to ne ucini onda ce ukaz doneti Predsednik NS. 2) Ostali uslovi koje kandidat mora da ispinjava. Ako NS ne potvrdi ovu odluku.predlaze NS 10 kandidata za sudiie Ustavnog suda. odnosno 67 .Kad mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava niie propisala Narodna skupstina.Predsednik Republike predlaze NS mandatara za sastav nove Vlade nakon odrzanih konsultacija sa predstavnicima stranaka koje su nakon izbora osvojile poslanieka mesta u parlamentu. najmanje godinu dana pre dana odredjenog za odrzavanje izbora. b. samo postoji odredba u kojoj se podnosi potvrda o prebivalistu. 3)Postupak izbora predsednika RS 4) koji su ovlašćeni predlagači kandidatapo Zakonu o izboru predsednika republike 5) kome se predaje lista kandidata i ko proglasava izbomu listu 6)Na osnovu cega se sastavlja glasacki listic . uredbom. Ima jedan izuzetak kada Predsednik ne moze vratiti zakon na ponovno izglasavanje. a to je kada su se gradjani o njemu izjasnili na referendumu ili su ga potvrdili na referendumu. i . e . z . pod istim uslovima kao i Narodna skupstina. a on bira 5.Kad NS nije u mogucnosti da se sastane. a ona bira 5. uz supotpis Predsednika RS. mere kojirna se odstupa od ljudskih i manjinskih prava može propisati Vlada. ona je potvrđuje u roku od 48 sati od njenog donošenja. ODNOS PREDSEDNIKA REPUBLIKE I NS (12) a . g . Takav zakon je duzan Predsednik da proglasi ukazom.Kad odluku o vanrednom stanju niie donela Narodna skupstina. predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade. nema. razresenje predsednika RS 13)Kako se regitlišu pitanja koja nisu regulisana zakonom o izboru predsednika RS.

ij . a izbore za predsednika Republike raspisuje Predsednik NS. pod istim uslovima kao i Narodna skupština.Kada NS nije u moguenosti da se sastane odluku o proglašem'u vanrednog stanja donose zajedno predsednik Republike. b .Izbore za NS r_aspisuje predsednik Republike. uz supotpis predsednika Republike. predsednik Narodne skupstine raspisuie izbore za predsednika Republike. na osnovu odluke NS.Predsednik Republike može tražiti da Vlada zauzme stav o pojedinim pitanjima iz njene nadležnosti.čim NS bude u mogućnosti da se sastane. o kojoj predsednik mora da odluci u roku od 72h. mere odstupanja od Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava zajedno utvrđuju predsednik Republike. Vlada je dužna da o zauzetom stavu odmah obavesti predsednika Republike. £eV Vlada moze da predlozi predsedniku RS. predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade. ODNOS PREDSEDNIKA RS I VLADE (3) a .Kad predsednik Republike podnese ostavku o tome obavestava predsednika Narodne skupstine i javnost. uredbom. 68 . predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade 1 .Vazno ovlaseenje Predsednika Republike je i raspustanje parlamenta na obrazlozen predlog Vlade m .Kad Narodna skupština nije u mogucnosti da se sastane. Odluku o proglašenju ralnog stanja donose zajedno predsednik Republike. (3&.Kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skupštini predlaže predsednik Republike.Vlada može predložiti predsedniku Republike da za vreme ratnog stanja donese akte u pitanjima iz nadležnosti Narodne skupstine. o razlozima neprihvatanja predloga. predsednik Narodne skupstine ovo obaveštenje odmah dostavlja narodnim poslanicima i obavestava ih da. Ukoliko to ne uradi mora da obavesti Vladu i javnosti.Predsednik Republike polaze zakletvu pred NS. u skladu sa Ustavom. Istovremeno. a uz ueesce Ustavnog suda.Vazno je i RAZRESENJE Predsednika . predsednik NS i predsednik Vlade.Vlada predlaže predsedniku RS uvođenje vanrednog stanja na delu teritorije RS i akte koiima se preduzimaju mere u vanrednom stanju. k . Kad Narodna skupština ne može da se sastane.Kad Narodna skupština nije u mogucnosti da se sastane. pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista. putam obrazlozenog pismenog predloga raspustanje NS. n . g . od kog easa mu poeinje teci mandat nj . mere kojima se odstupa od ljudskih i maniinskih prava može propisati Vlada. eeneci opravdanost i dovoljnost razloga. v . U suprotnom. mere odstupanja prestai'u da važe 24 sata od početka prve sednice Narodne skupštine održane po proglašenju vanrednog stanja. CDV. 40. preuzima vršenje dužnosti predsednika Republike do izbora predsednika Republike.

Kada zakone i druge opšte akte podnese drugi predlagač Vlada daje o njima misljenje. ako joj je postavljeno pitanje izglasavanja nepoverenja ili ako je sama u NS postavila pitanja izglasavanja poverenja ili ako NS ne prihvati Vladin odgovor na interpelaciiu. b . NADLEZNOST I AKTI (7) NADLEŽNOSTI VLADE VLADA premaURS su: ^ a . Vlada^održava odnose RS sa drugim državama. rešenjem koje stupa na snagu kad se objayi u „Službenom glasniku RS". BOSINA POTPITANJA a -Ko proglasava ratno stanje A/ l l 41. J ® (g) 69 . životnu sredinu.U okviru SPOLJNE POLITIKE.UTVRĐIVANJEI VODMNJE UNUTRAŠNJEI SPOLJNE POLITIKE.Vlada ne moze predloziti raspustanje NS . privredu ili imovinu veće vrednosti. ekonomsku. ustanova i drugih organizacija i-^Vlada RASPOLAŽEIMOVINOM RS.ima dva ovlašeenia: fpAko organ državne uprave ne donese propis. BUDŽETIDRUGE OPŠTEIPOJEDINAČNE AKTE. U okviru nadzora. postavlja i opoziva ambasadore RS). učestvuje u zaključivanju. ratifikovanju i primeni medi. socijalnu i si. e .Vlada utvrdjuje i vodi UNUTRAŠNJU POLITIKU i to kako opitu.IZVRŠA VANJE ZAKONA IDRUGIH OPSTIHAKATA NSje bitna nadležnost Vlade i to na taj način što donosi uredbe i druse opšte akte radi izvršavanja zakona. grada i grada Beograda za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu.ugovora?odlueuje o učlanienju RS u medj.z . v . Uredbe su dakle izvršnog karaktera i Vladino generalno ovlašćenje za donošenje uredbi proizilazi iz Ustava. ) Vlada se STARAI O USTAVNOSTIIZAKONITOSTI tako Sto je dulna da obustavi od izvršenja opšti akt opštine. medj. donosi ga Vlada ako bi neđonošenje propisa moglo izazvati itetne posledice po život ili zdravlie liudi. pa tako prema Zakonu o Vladi.Vlada ZASTUPA RS KAO PRAVNO LICE i pri tome vrši prava i obaveze koje RS ima kao osnivač iavnih preduzeća.Rešenjeo obustavi od izvršenia prestaje da važi' ako Vlada u roku od pet dana od obiavliivanja /*-\ rešenja ne pokrene postupakza ocenu ustavnosti i zakonitosti opšteg akta. npr. ako zakonom nije što drugo odredeno. tako i u pojedinim upravnim oblastima-po resorima. uspostavlja prekida diplomatske odnose sa drugim državama.organizacije i dr.Vlada vrši i druge poslove odredene URS i zakonom.organizaeijama i institucijama (napredlog Vlade predsednik RS. z . (j) g .VLADA PREDLAŽENSZAKONE. 0 Vlada može PONISTITI ILI UKINUTI PROPIS organa državne uprave koji je u suprotnosti sa zakonom ili propisom Vlade i odrediti rok za donošenje novog propisa. (g) d .Vlada kao vrh državne vlađtUSMERA VA IUSKLAĐUJE RAD ORGANA DRŽA VNE UPKA VEIVRŠINADZOR nad njihovim radom. /£) dj .

\-AK TI VLA D E su uredbe odluke. On predlaže dnevni red i predsedava sednicom. rešenja i zaključci.STRATEGIJOM RAZVOJA Vlada utvrduje stanje u oblasti iz nadležnosti RS i mere koje treba preduzeti za njen razvoj.UREDBOM Vlada podrobnije razrađuje odnos uređen zakonom. b -Broi potpredsednika Vlade i ministara bez portfelja određuje NS pri svakom izboru Vlade. k . č . pod uslovom da je za niu glasao predsednik Vlade. način rada i odlučivanja Vlade. nj . c .U slučaju da Vlada ima paran broj članova. t .RESENJEM Vlada odlučuje o postavljenjima. i akti koje donosi predsednik Vlade.0 toku sednice Vlade vodi se zapisnik. imenovanjima i razrešenjima. koji sadrži osnovne ciljeve politike javnih finansija i makroekonomske politike.Vladu kao kolegijalni organ cine predsednik Vlade. uz obrazloženje. a clan Vlade može da izuzme mišljenje. preduzima mere i uređuje pitanja od opšteg značaja i odlučuje o drugim stvarima za koje je zakonom ili uredbom odredeno da ih Vlada ureduje odlukom. u . BOSINA POTPITANJA l)Zakljucuje li medjunarodne ugovore? 2) Sta sve spada u unutrasnju politiku? 3) Kojije najznacajniji opsti akt vlade — uredba!.Predsednik saziva sednicu Vlade pisanim putem po sopstvenoj inicijativi ili na predlog većine članova Vlade.Vlada radi i odlučuje na sednici kojoj prisustvuje većina članova Vlade. p .Vlada usvaja MEMORANDUM O BUDŽETU..Vlada donosi POSLOVNIK kojim. s . 4) Koji su ostali opsti akti vlade i cemu sluze? 42. ustanove i druge organizacije. Glasanje je javno. propisuje uredenje. u skladu sa svrhom i ciljem zakona. što se konstatuje na zapisniku.Vlada radi i odlučuje na sednici na koioi prisustvuie većina članova. m -Vlada donosi ZAKLJUCKE kad ne donosi druge akte.NACIN RADA i odlučivanja Vlade. 70 . Ij . n . detaljnije se uređuju poslovnikom Vlade.Wada može imati ministre bez portfelja. Generalni sekretar.DEKLARACIJOM se izražava stay Vlade o nekom pitanju. h . o . na predlog kandidata za predsednika Vlade. u skladu sa zakonom o Vladi. f . iedan ili vise potpredsednika Vlade i resorni ministri. r .Na sednici Vlade učestvuju članovi Vlade. direktor Republičkog sekretariiata za zakonodavstvo i druga pozvana lica.Vlada donosi odluke na sednici većinom glasova svih članova Vlade. odluka je doneta ako za nju glasa najmanje Vi svih članova Vlade. a njom može predsedavati potpredsednik koga on odredi. Sednica Vlade se tonski snima i na njoj se vode se stenografske beleške koje smatraju se službenom tajnom stroge poverljivosti.ODLUKOM Vlada osniva javna preduzeća. 1 . u upravnim stvarima i u drugim pitanjima od pojedinačnog značaja. SASTAV IIZBOR (6) a .

(ukoliko je bez portfelia. ne upravlja ministarstvom) i može podnositi Vladi predloge za uređivanie pitania iz nadležnosti Vlade i NS i zahtevati da Vlada zauzme stay o pitanju iz njegove nadležnosti. niti stvoriti mogucnost sukoba iavnog i privatnog interesa.Vladu Mm Narodna Skupstina posle svakog konstituisanja. lj . 5 g . Oni uživaju imunitet kao narodni poslanik i o njhovom imunitetu odlučuk Vlada.To znaei da Vlada pripada tipu neposlanicke Vlade.odlučuje o izboru Vlade u celini tj. z . nj . a u svemu ostalom na njegov položaj shodno se primenjuju odredbe zakona o Vladi koje se odnose na ministre. p -Mandat Vlade presta/e pre isteka vremena na koje je Izabrana/f) raspuštanjem N. opštine.IMUNITET .Ćlan Vlade ne može biti na drugoi javnoi funkciji u državnom organu.NS posle obavljene rasprave.v . ili za glasanje na sednici Vlade.istovremeno glasa o programu Vlade i izboru predsednika i članova Vlade. s tim da ga predsednik Vlade može ovlastiti da rukovodi proiektom iz delokruga vise organa državne uprave. dj .Predsednik Vlade može ostalim članovima Vlade davati obavezna uputstva i posebna zaduženja. Njeni elanovi uzivaju poverenje vecine u NS i u vladi su samo predstavnici politicke vecine. d . pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista. m . shodno programu i politici Vlade. na predlog kandidata za predsednika Vlade.^stara se o jedinstvu politiekog delovanja Vladefusklađuje rad elanova Vlade^predstavlja Vladu i saziva i vodi njene sednice.POTPREDSEDNIK VLADE usmerava i usklađuie rad organa državne uprave u oblastima koie odredi predsednik Vlade.Predsednik i clan Vlade ne odgovaraiu za mišlienie izneto na sednici Vtade ili NS.Kandidat za predsednika Vlade Narodnoj skupštini ima svojstvo mandatara . (f-1 IZBOR VLADE . niti vršiti delatnost koia ie po zakonu nespoiiva s dužnošću elana Vlade. 71 . grada.Kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skupštini mediate predsednik Republike.Vlada je izabrana ako je za njen izbor glasala većina od ukupnoe broia narodnih poslanika. za odluke i mere koie ie doneo ili propustio da donese ili preduzme i za izvršavanje obaveznih uputstava i posebnih zaduženja koja mu je odredio predsednik Vlade. i . t(oy MANDAT Vlade pocinje da teče od polagania zakletve pred NS i traie do isteka mandata NS koia ju ie izabrala.SUKOB INTERESA . Dužanje da se u svemu povinuie propisima kojima se uređuje sukob interesa pri vršenju javnih funkeija.Ministar ie dužan da obaveštava Vladu o svemu što je bitno za vođenje politike i odlučivanje Vlade i odgovoran ie za sprovodenie programa i politike Vlade. grada Beograda. a clan Vlade može zahtevati da Vlada odluei da li je pri tome predsednik Vlade prekoračio svoia ovlašćenja. Novoizabrana NS se raspusta ako u roku od 90 dana od njenog konstituisanja ne izabere Vladu. te iznosi program Vlade i predlaže njen gastav. e -MINISTAR je clan Vlade koji upravlia radom ministarstva. organu AP. j .Predsednik Vlade određuje potpredsednika Vlade koji ga ZAMENJUJE za vreme odsutnosti ili sprečenosti sa svim ovlašćenjima predsednika Vlade. Qp. izuzev ovlašeenja na predlaganie izbora ili razrešenia člana Vlade. u kojoj se razdvajaju funkeije kontrolora (NS) i kontrolisanog(vlade) i time omogucuje objektivnost u sprovodjenju politieke odgovornosti Vlade pred skupstinom.PREDSEDNIK VLADE vodi i usmerava Vladu. ri .

r . z -_0 pitanju koje je bilo predmet interpelacije ne može se ponovo raspravljati pre isteka roka od 90 dana. tj. e . uprave. interest odbrane ili prirodna. u . Vladi i Narodnoi skupštini. a pri vršenju osnivačkih prava RS može jedino da imenuie ili da saglasnost na imenovanje vršioca dužnosti direktora i clanova upravnog i nadzornog odbora. d .Vlada kojoj je prestao mandat ne može predsedniku RS predložiti raspuštanie NS. konstatovaniem ostavke.Ako NS glasanjem ne prihvati odgovor Vlade ili člana Vlade. dj . 72 . b .Vlada kojoj je prestao mandat može vršiti samo posiove odredjene zakonom. glasanje o poverenju Vladi ilposlanieko pitanje. službenike na položai u organima drž. osim ako ie njinovo donošenje vezano za zakonski ffok ili to nalažu potrebe države.C/a/i« F/grfg mandat prestaje pre isteka vremena na koje je izabran.Član Vlade kome je mandat prestao usled prestanka mandata Vlade ima ista ovlašeenja kao clan Vlade koji je podneo ostavku.izgiasavaniem nepoverenia.BVneizglasavaniem poverenja/4VizgIasavaniem nepoverenja predsedniku Vlade^S) ostavkom Vlade ifgVostavkom predsednika Vlade.Vlada je dužna da odgovori na interpelaciju u roku od 30 dana.Izgiasavaniem prihvatanja odgovora NS nastavlia da radi po usvojenom dnevnom redu.Oblici kolegijalne odgovornosti Vlade su: interpelacijafglasanje o nepoverenju. pristupiće se glasaniu o nepnvereniu Vladi ili članu Vlade.Ona ne može postavliati drž. NOva Vlada se menja po istom postupku kao sto se bira Vlada posle konstituisanjaNS. t . izglasavanje nepoverenjau NS članu Vlade i razresenie clana Vlade u NS.INTERPELACIJA .Oblici individualne odgovornosti su konstatovanje ostavke. BOSINA POTPITANJA ' 1) Kada se bira vlada 2) Kako se bira vlada 3) Koliko traje mandat vlade. za izvršavanje zakona i drugih opštih akata NS i^a rad organa državne uprave. izgiasavaniem oepoverenja u NS i razrešenjem od strane NS na predlog predse3nika Vlade. predsednik Vlade. g . privredna ili tehnieka nesreća. ukoliko prethodno. i .4 god. do isteka mandata NS kojajuje izabrala 4) Prestanak mandata vlade i njenih clanova 43.Ministri su za svoj rad i za stanje u oblasti iz delokruga ministarstva odgovorni predsedniku Vlade.GLASANJE O NEPOVERENJU VLADI je najmocnije orudje kontrole NS. NS raspravlja i glasa o odgovoru koji su na interpelaciju podneli Vlada ili clan Vlade kome je interpelacija upućena. s .Najmanje 50 narodnih poslanika može podneti interpelaciiu u vezi sa radom Vlade ili pojedinog člana Vlade. e . v . te po Zakonu o Vladi vrsi samo tekuee posiove i ne može predlagati NS zakone i druge opšte akte niti donositi pro pise. ODGOVORNOST VLADE I MINISTARSKA ODGOVORNOST (5) a -Vlada ie odgovorna Narodnoj skupštini'za politiku RS. Ž . po neprihvatanju odgovora na interpelaciju. odnosno clan Vlade ne podnese ostavku.

Predlog Vlade se razmatra na prvoi narednoi sedniei NS. s tim da izlaganje poslanika koji postavlja pitanja ne može da traje duže od tri minuta. 1 . Vladi prestaie mandat a predsednik RS ie dužan da pokrene postupak za izbor nove Vlade. komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanie. Njegova prava svrhaje da se Vlada ili njen clan kritikuje i kompromituje.Poslaničko pitanje postavlja se u pisanom obliku ili usmeno. predsednik Vlade je dužan da pokrene postupak za izbor novog elana Vlade.Ako NS izglasa nepoverenje članu Vlade. tj. u skladu sa zakonom. *~~" "^ P .Najmanje 60 narodnih poslanika može predloziti NS da se Vladi ili pojedinom njenom clanu izglasa nepoverenje. k . potpisnici predloga ne mogu podneti novi predlog za glasanjeo~nepoverenju pre isteka roka od 180 dana. c . nj .Vlada može zahtevati da se glasa o poverenju Vladi i na sednici NS koiaieutoku. a odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pisanom obliku. Ako je za davanje odgovora potrebna odredena priprema. Nakon okončanja rasprave pristupa se glasanju o predlogu. u roku od osam dana od dana kada je pitanje postavljeno. u prisustvu elanova Vlade.GLASANJE O POVERENJU VLADI .Predlog narodnih poslanika se razmatra na prvoi narednoj sednici NS. u vreme predvidjeno Poslovnikom NS.Ako Vladi ili članu Vlade ne bude izglasano nepoverenje. iz niihove nadležnosti i ono mora biti iasno formulisano.Vladi nije izglasano poverenje ako većina od ukupnog broja narodnih poslanika ne glasa za poverenje Vladi. dostavlia se narodnim poslanicima. o .Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje. Ij .Ako NS ne izglasa poverenje Vladi. predsednik RS ie dužan da raspusti NS i raspise izbore. predsednik Republike je dužan da raspusti NS i raspiše izbore.Sama Vlada može predloziti NS da se glasa o svom poverenju. u trajanju od najviše pet minuta. oni to moraju odmah obrazložiti. 73 . u .Predlog za izglasavanje nepoverenja predsedniku Vlade se razmatra u istom roku kao i predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi.Na usmeno postavlieno poslariičko pitanie. f . a nairanije po isteku 5 dana od podnošenja predloga.POSLANICKO PITANJE je najbezopasnije sredstvo za ostvarivanje odgovornosti Vlade pred NS. narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da. Vlada odnosno ministar.Narodni poslanik ima pravo da postavi poslaničko pitanje pojedinom ministru ili Vladi.Poslanička pitanja postavljaju se Vladi. a nairanije po isteku pet dana od podnošenja predloga. t . " **""" s .j . e .Posle datog odgovora na poslaničko pitanje. predseđnik RS je dužan da pokrene postupak za izbor nove Vlade. n . narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše pet minuta. da se oslabi ueled Vlade i stvori osnov za stroži oblik njene odgovornosti. Ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od izglasavanja nepoverenja.Ako NS izglasa nepoverenje Vladi. m . fa -PisanT odgovor Vlade. Ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana neizglasavanja poverenja. odnosno nadležnog ministra.Vladi ili njenom clanu je izglasano nepoverenje veeinom glasova od ukupnog broia narodnih poslanika. a u izuzetnim slučaievima 30 dana. moraju odmah usmeno odgovoriti. č .

predsednik RS ie dužan da pokrene postupak za izbor nove Vlade.Clan Vlade može podneti ostavku predsedniku Vlade.mistra kao privatne ličnosti zbog neizvršenja nematerijalnih obaveza. 5) Ako se glasa o nepoverenju vladi ( 60 poslanika pokrece) iono bude izglasano sta se dalje desava 6) Kome odgovara . kl . te se i ovaj oblik odgvornosti razlikuje od odg.Predsednik Vlade dužan je da predloži NS izbor novog ministra u roku od 15 dana od prestanka mandata prethodnog ministra i novi ministar izabran je većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. bl . zl-JPredsednik Vlade dostavlja ostavku člana Vlade predsedniku NS. el . Vladi prestaje mandat danom konstataciie ostavke predsednika Vlade. II . o kojoj je bilo reči.Odgovornost mimstma pored POLITICKE odsovornosti.Kada NS konstatuje ostavku predsednika Vlade. predsednik RS je dužan da raspusti NS i raspiše izbore.Ministar koji je podneo ostavku dužan je da vrši tekuće poslove dok mu ne prestane mandat. konkretno predsedniku NS i istovremeno o njoj obaveštava predsednika RS i javnost. j l .interpelaciia.N S na prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku predsednika Vlade.MATERIJALNA odgovrnost ministra je odgovornost za štetu nastalu prilikom vrSenia niegove služ.KRTVIČNA odgovornost ministra postoji kad on prilikom vršenja svoie dužnosti učini neko delo kažnjivo po krivienom zakonu i to se razlikuje od njegove odgovornosti kao privatne ličnosti kad učini "obično"kr. žl . il . gl . Ovlašćenia ministra kome ie prestao mandat vrši clan Vlade koga predsednik Vlade ovlasti.al . III .Članu Vlade koji je podneo ostavku mandat prestaje danom donošenia odluke o razrešenju.dužnosti nanesenu nekom niegovom nezakonitom radniom. Ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana konstatacije ostavke predsednika Vlade. a ona prvoj narednoj sednici konstatuie ostavku i tim danom mu prestaje mandat.Predsednik Vlade može podneti OSTAVKU NS. dl .Ovlašćeniarninistra kome je prestao mandat vrši član Vlade koga predsednik Vlade ovlasti. vl. BOSINA POTPITANJA I)Koji su instrumenti kontrole vlade 2) Kako se mogu postavljati poslanicka pitanja 3) Slaje interpelacija 4)Staje opasnije interpelacija Hiposlanicko pitanie.Predsednik Vlade dužan ie da predloži NS izbor novog ministra u roku od 15 dana od prestanka mandata prethodnog ministra i novi ministar izabran je većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. djl . NS razmatra i glasa o predlogu za razrešenje člana Vlade na prvoi narednoi sednici. a odluka je doneta ako je za nju glasala veeina od ukupnog broja narodnih poslanika.Predsednik Vlade može predložiti NS RAZREŠENJE pojedinog člana Vlade. podleže i pravnoj i materijalnoj odgovomosti.delo.

vezana Ustavom i zakonom i za svoj rad odgovara Vladi. orsani uprave usastavu ministarstava iposebne oreanizacije -organi državne uprave. i . b -Članovi Vlade ne mogu biti istovremeno i poslanici. Vlada i svaki njen elan dužni su da joj podnesu izveštaj o svom radu. i . sustina je da se izbegne preteran uticaj Skupstine na Vladu. ODNOS VLADE I NS (7) a .Prema URS . pitanie izslasavania nepovrenja vladi' i poslanicko pitanie. moze samo privremeno. 2)Kako NS kontrolise vladu.Vlada je dužna da zauzme stay o predlogu Narodne skupstine koji je podnet u pitanju iz nadležnosti Vlade. a instrument kontrole vlade od strane NS su interpelaeija.Vlada svake godine predlaže Narodnoi skupštini na usvaianje budzetRS. 3) Kako tece postupakpo interpelaciji. v .Vlada i svaki njen član dužni su da dostave Narodnoj skupštini izveštaje i podatke koji su joj potrebni radi raspravljanja pitanja vezanih za rad Vlade ili njenog člana.poslovi državne uprave.Vlada može predložiti NS da raspravi pitanje iz nadležnosti Vlade i da o njemu zauzme stav.44. na predlog presednika RS.Vlada podnosi Narodnoj skupštini izveštai o svom radu za proteklu godinu najkasniie 60 dana pre podnošenja predloga završnog raeuna budzeta Republike Srbije.Vlada u celini i pojedinacno ministri odgovaraju pred NS. Predlog budzeta podnosi se Narodnoj skupštini najkasnije do 1.N a zahtev NS. izglasavanje nepoverenja vladi. d . 75 .Državnu upravu cine ministarstva. Poslove DU obavljaju ministarstva i drugi organi DU odredjeni zakonom. Pri usvajanju zakona i drugih opštih akata koje Vlada nije predložila dužni su da ufiestvuju na zahtev Narodne skupstine.Predstavnici Vlade učestvuju u radu Narodne skupstine pri usvajanju zakona i drugih opštih akata koje je predložila Vlada.NS bira Vladu.kroz interpelacifu. jer vlada ne moze upravljati bez sredstava.Vlada predlaže zakone i druge opšte akte Narodnoj skupštini i daje mištjenja o predlozima zakona i drugih opštih akata koje nije sama predloiila. g . v . 45.Unutrasnje uredjenje Mintstarstava I dr. BOSINA POTPITANJA 1) Nadležnosti.ograna DU I njihovu organizaciju propisuje Vlada. b . novembra tekuće godine. e . z . k . neizglasavanje »epoverenja Vladi i poslanicko pitanje. g . ORGANI DRZAVNE UPRAVE U RS (13) a . Vrlo vazno sredstvo kontrole parlamenta nad radom vlade jeste izglasavanje budzeta.Državna uprava je deo izvršne vlasti RS koji vrši upravne poslove u okviruprava i dužnosti RS . dj .DU je samostalna.

MINISTARSTVA u okviru svojih nadleznosti: 76 . gradovima i gradu Beogradu. 2) Organi uprave u sastavu ministarstava su uprave. odbranem unutrasnjih poslova.prosvete i sporta. preduzimaju mere ili predlažu Vladi donošenje propisa i preduzimanje mera na koje je ovlascena (3) IZVRŠA VANJEZAKONA. Naredbom se naređuje Hizabranjuje neko ponasanje u jednoj situaciji koja ima opšti značaj. inspektorati. Mogu donositi propise samo kad su na to izričito ovlaščeni zakonom ilipropisom Vlade.Preko upravnog spora sudovi nadziru zakonitost pojedinačnih akata organa državne uprave donesenih u upravnim stvarima. jerje to u nadleznosti Vlade. naredbe i uputstva objavljuju se u „Službenom glasniku RS". ustanovama. PROPISA IOPŠTIHAKATA. direkcija. k-NADLEZNOSTORGANA DUSU: /ff UČESTVOVANJE U OBLIKOVANJU POLITIKE VLADE.Ministarstva i posebne organizacije donose pravilnike. rešavaju u upravnim stvarima. 3) Posebne upravne organizacije koje se mogu osnivati posebnim zakonima u obliku Zavoda. Pravilnikom se razrađuju pojedine odredbe zakona ili propisa Vlade.u II stepenu donoseci konacno resenje 1 . 0 RESAVANJE U UPRAVNIM STVARIMA. radi vrsenja poslova drzavne uprave izvan sedista organa DU. opštinama. Nad njima neposredni nadzor vrsi vlada. z . osim kad je u pogledu nekih od ovih organizacija zakonom predvidjen ministarski nadzor. Pravilnici.Organi državne uprave i njihov delokrug odredjuje se zakonom d . AP I jedinice LS mogu osnivati javne sluzbe. agencija i centara. pravde. Neka od njih su: spoljnih poslova. e . javnim preduzećima. dj .N a r o d n a skupstina nadzire rad organa državne uprave preko nadzora nad radom Vlade i članova Vlade.Organi drzavne uprave su 1) Ministarstva. direkcije i sluzbe. Ne donose uredbe. DR. druge propise i opšte akte za Vladu i predlažu Vladi strategije razvoja i druge mere <3T PRAĆENJE STANJA-u oblastima iz svoga delokruga. finansija. i . za ljudska i manjinska prava itd. Uputstvom se određuje način na koji organi drzavne uprave i imaoci javnih ovlašćenja izvršavaju pojedine odredbe zakona ili drugog propisa. naredbe i uputstva. RS.Uredbom Vlade moguce je osnivati upravne okruge. poslovi državne uprave iz nadleznosti RS zakonom se mogu poveriti AP. j . kao jedini samostalni DOU u RS. javnim agencijama i drugim organizacijama -imaoci javnih ovlašćenja.Pojedini.pripremaju nacrte zakona. izdaju javne isprave itd. zdravlja. <$ DONOSENJE PROPISA.NS i Vlade tako što donose propise. a u cilju efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanjaprava i obaveza gradjanai zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog interesa za zivot i rad. sekretarijata.Rad organa državne uprave podleže nadzoru Vlade.

ne. 12) međunarodnu pravnu pomoć.ZAJEDNICKI POSLOVI MINISTARSTA VA su: 1) ostvarivanje medjunarodne saradniei staranje o njenom unapredenju 2) uskiadivanje propisa sa pravom Evropske unije. 6) primena ratifikovanih medunarodmh ugovora m . 2) Nadleznost organa drzavne uprave. pravde . 8) amnestiju i pomilovanje. spoljnjih poslova. 3) Koja su drzavna ministarstva . druge propise i opšte akte NS i Vlade. 6) veštacenje.voiske. 4) pripremanje nacrta medunarodnih ugovora. 8)Nadzoma funkcija ministarstva 9) Sta akoje neko nezadovoljan aktom ministra -pokrenuce upravni sporpodnoseniem tuzbeprednadleznim sudom.moze uredbu. BOSINA POTPITANJA 1) Vrste organa drzavne uprave.MINISTARSTVO PRA VDE obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: I) krivično zakonodavstvo 2) obligacione odnose. kada su za to izrieito ovlašćeni zakonom. 3) predlaganje pokretanja postupka za vodenje pregovora i zaključivanje medunarodnih ugovora s drugim državama i međunarodnim drganizacijama. e) Vrše nadzor i kontrolu nad sprovođenjem zakon i drugih propisa.koja ih predlazeNS. Vlada . 5) pripremanje nacrta zakona o ratifikaciji medunarodnih ugovora. 7)Koji su poslovi ministarstva pravde. dostavljaju ihvladi. ali da bude u sa2lasnosti sa zakonom. sudske ^ tumače. f) resavaju u upravnom stvarima (Ako bude pitala . 5) pravosudni ispit. niih donosi vlada. b) Pripremaju predloge nacrta akata koje donosi viada-predlagačka funkcija. 77 . 9) ekstradiciju. 10) advokaturu II) izbor nosilaca pravosudnih funkcija. 4)Koji su organi u sastavu ministarstva 5) Kojiposlovi cine delokrug ministarstva i koje akte donose. finansiia. 6) Donosi li uredbe . d) donose OPA za izvršavanje zakona i drugih propisa. c ) Izvršavaju zakone. 7) izvršenje sankcija. 4) organizaciju i rad pravosudnih organa. 10) moze li ministar da donese pravilnik bez izricitog ovlascenja -ne. nasledivanje.lice nezadovoljno aktom ministra pokrenuce upravni spor podnosenjem tuzbepred Vrhovnim sudom Srbiie lj . 3) postupak pred sudovima.a) Pripremaju nacrte zakona i drugih propisa koje donosi NS.

Prema URS Ustavni sud ODLUČUJE o saglasnosti: 1. koji se moraju tačno oznaeiti. opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava i potvrđenim medunarodnim ugovorima.Prema URS Ustavni sud je samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava istobode. 4. sindikalnih organizacija. b . a 3 .Kada rešava o SUKOB NADLEŽNOSTI Ustavni sud postupa kao konflikmi sud. odnosno imenovanjem na odredenu funkciju ili položaj. organa teritorijalne autonomije i organa LS. 5.) potvrđenih međunarodnih ugovora sa Ustavom.) drugih opštih akata sa zakonom.Ustavni sud odlučuje o ZABRANI RADA POLITIČKE STRANKE.'\j\{\ USTA VNI SUD 46. g . a 1 . v . 2)Republičkog javnog tulioca ili 3) organa nadležnog za upis u registar politician stranaka.NADLEŽNOSTI Ustavnog suda su: 1) opšta normativna kontrola. u vezi sa kojom je nastao sukob nadležnosti a 2 .) statuta i opštih akata AP i jedinica LS sa Ustavom i zakonom.Rešavanje IZBORNIH SPOROVA je supsidiiarna nadležnost Ustavnog suda.Ako ie nepravilnost u izbornom postupku dokazana.) republičkih organa i pokrajinskih organa ili organa iediniea LS. 3.) zakona i drugih opštih akata sa Ustavom. sindikalne organizacije. g 2 . 7) odlučivanje o povredi URS . b 1. sindikalnih organizacija. 6) posebne žalbe predvidjene URS . 2) sukob nadležnosti azmedju državnih organa.om. pol.Ustavni sud maze odrediti da se do okončanja postupka rešavanja sukoba nadležnosti Ustavnog suda prekine postupak pred organima izmedu koiih je nastao sukob nadležnosti. NADLEŽNOST (12) a -Nadležnost Ustavnog suda proizilazi iz njegove ustavne defmicije. udruženja građana i kolektivnih ugovora sa Ustavom i zakonom. 5) ustavna žalba. v 2 -Njima nisu obuhvaeeni sporovi u vezi sa postavljenjem. udruženja građana ili verske zajednice na osnovupredlosa: l)VIade. sindikata.) opštih akata organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja. stranaka. udruženja građana ili verskih zajednica 78 .Ustavni sud rešava sukob nadležnosti između: 1) sudova i drugih državnih organa. 3. 2. 4) zabrana rada političkih stranaka.a od strane predsednika RS. 3) izborni sporovi. b 2 . Ustavni sud odlukom poništava ceo izborni postupak ili deiove tog postupka. g 1 . udruženja gradjana I verskih zajednica. što znači da je za njihovo rešavanje nadležan Ustavni sud kada zakonom nije određena nadležnost sudova. 2. u kom slučaju ee se ceo izborni postupak ili delovi tog postupka ponoviti u roku od deset dana od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu. a imala je bitan uticaj na izborni rezultat.Izborni sporovi su sporovi koji proizilaze iz neposrednih izbora koje obavljaju svi birači zajedno. 4) organa različitih AP ili različitih jedinica LS. v 1 .Ustavni sud samo određuje organ nadležan za rešavanje sporne stvari u meritumu.) pokrajinskih organa i organa jedinica LS.

odnosno LS utvrdi da je pojedinaenim aktom ili radnjom državnog organa ili organa LS onemogućeno vršenje nadležnosti AP. udruženja gradana ili verske zajednice izraz ustavne slobode udruživanja i ustavne slobode savesti i veroispovesti. ( 5 j ) Ako se pojedinafinim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice LS onemogućava vršenje nadlemost opštine. v 3 . je ogranieen samo na odlueivanje o povredama odredaba Ustava koje su navedene u aktu NS o pokretanju postupka v 6 . 2) da se njimapovređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemeene Ustavom. g 5 . organ određen statutom AP ima pravo žalbe Ustavnom sudu. a 5 . fV) Na odluku donetu u vezi sapotvrđivanjem mandata narodnos poslanika. Izjavljena žalba isključuje pravo na idnošenje Ustavne žalbe ^Ako se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jediniee LS onemogućava vršenje nadlemost AP. na osnovu ovlašćenja sadržanog u URS .Zalba Ustavnom sudu neposredno se izjavljuje Ustavnom sudu.Ustavni sud može zabraniti rad političkih stranaka i verskih zajednica iz razloga predviđenih u URS . b 5 . moguće je neposredno izjaviti ŽALBU USTAVNOM SUDU u pet slučajeva. a 6 . poništiče pojedinačni akt.Ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva. iavni tužilac i zamenik JT mogu izjaviti žalbu Ustavnom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke. (3}5Protiv odluke NS o prestanku funkciie iavnoe tužioca* odnosno protiv odluke Državnog veća tužilaca o prestanku funkcije zamenika JT.Prema URS.Postupak odlučivanja O POVREDIUSTAVA od strane PREDSEDNIKA REPUBLIKE pokreće NS.Ona nije pravno sredstvo za zaštitu ljudskih i manjinskih prava zajameenih URS -om. v 4 . 3) da su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ///je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu. odnosno LS. sindikalne organizacije.u.b 3 . d 5 .u v 5 . odnosno zabraniće dalje vršenje ili narediti vršenje određene radnje i odredili da se uklone šietne posledice. Izjavljena žalba isključuje pravo na podnošenje Ustavne žalbe.Protiv odluke o prestanku funkcije sudiia. u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. na predlog 1/3 ukupnog broja narodnih poslanika b 6 -U postupku odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike Ustavni sud.Kad Ustavni sud u postupku po žalbi organa odredenog statutom AP.Ustavna žalba može se izjaviti ako su kumulativno ispunjena tri uslova: 1) da se izjavljujeprotivpojedinačnog akta Hi radnje državnog organa ili organizaciie koioi ie povereno javno ovlašćenie. b 4 .Ustavni sud ee odlučiti da li je predsednik Republike povredio Ustav i odluku o tome dostaviće Narodnoj skupštini i predsedniku Republike J 79 . organ određen statutom opstine ima pravo žalbe Ustavnom sudu.om. a 4 .USTAVNA ŽALBA jepravno sredstvo za zaMtu Ijudskih i manjinskih prava i sloboda zajamčenih URS . @ Protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske funkcije sudija ima pravo žalbe Ustavnom sudu.Za zabranu je potrebno da je delo koje je predmet zabrane već izvršeno. zbog toga što su političke stranke. o kojoj Ustavni sud odlučuje u roku od 72 časa.

51.Sudija Ustavnog suda se bira i imenuje medu istaknutim pravnicima sa najmanje 40 godina jivota i 15 godina iskustva u pravnoj struci.Ustavni sud čini 15 sudija.Bira se i imenuju na devet godina. g .Jedno lice može biti birano ili imenovano za sudiju Ustavnog suda najvise dvaputa. SASTAV I IZBOR (6) a . da bi se izbegao bilo kakav uticaj ili pritisak na sudije Ustavnog suda od strane NS...Sudije Ustavnog suda ne mogu biti članovi političke stranke.Svojstvo sudije Ustavnog suda stiče se imenovanjem na tu javnu funkciju. s obzirom na obim nadležnosti ovoga suda.Odluke Ustavnog suda su konačne.Opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda imenuje pet sudija izmedu 10 kandidata koje na zajedničkoi sednici predlože Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca. 80 . lj . z .Ovim ustavnim rešenjem bi trebalo da se onemoguči favorizovanje stranačkih kandidata prilikom izbora i imenovanja sudija i vršenje pritiska i stranačkih ucena posle imenovanja za sudiju.) 47.Odluku po ovom pitanju Ustavni sud mora doneti u roku od 45 dana od dana podnošenja akta Narodne skupštine kojim se pokreće postupak odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike. 1 .Oba državna organa utvrduju listu kandidata većinom svih članova ž .Narodna skupština bira pet sudija Ustavnog suda izmedu 10 kandidata koje predloži predsednik Republike.Pet sudija Ustavnog suda bira NS. v . d . b . i .g 6 . k .Izbor sudija Ustavnog suda treba da pruži čvrst osnoy za objektivan i nezavisan rad Ustavnog suda. IZBOR SUDIJA USTAVNOG SUDA a . .Sa svake od predloženih lista kandidata jedan od izabranih kandidata mora biti sa teritorije autonomnih pokrajina. a pet opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda Srbije.Prema URS Ustavni sud je samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode. izvršne i opšteobavezujuće. m . j -Njihov je mandat duži od mandata narodnih poslanika. zbog čega u torn procesu učestvuju sve tri grane državne vlasti. ( O nadležnosti Ustavnog suda u vezi sa opštom normativnom kontrolom videti pitanje br.NS utvrduje predlog kandidata za sudije Ustavnog suda većinom glasova narodnih poslanika na sednici na kojoj je prisutna yecina narodnih poslanika dj .Prilikom stupanja na dužnost sudije polažu zakletvu pred predsednikom NS.Predsednik Republike imenuje pet sudija Ustavnog suda izmedu 10 kandidata koje predloži Narodna skupština. b . g . e . pet imenuje predsednik RS.v .

k .PREDSEDNIKA Ustavnog suda biraju sudije Ustavnog suda iz svog sastava. j .Ako predsednik Ustavnog suda ne bude izabran. lj . v . b . funkciju predsednika. na predlog najmanje txoje sudija.Ustavni sud ima ZAMENIKA PREDSEDNIKA. odnosno najstariji sudija g . dj . 1 . ž . PRAVNIPOLOŽAJ SUDIJA USTAVNOG SUDA .(2Ysaziva sednice Ustavnog suda. izuzev profesure na pravnom fakultetu u RS.Sekretar Ustavnog suda može imati zamenika. z . do izbora.Sudija Ustavnog suda ne može vršiti drugu javnu ili profesionalnu funkciju niti posao. d . v . koga postavlja Ustavni sud većinom glasova svih sudija. koji zamenjuje predsednika Ustavnog suda.SASTAV USTAVNOG SUDA a . sudija Ustavnog suda može se obratiti Ustavnom sudu radi davanja mišljenja 81 .Predsednik suda bira se na period od tri godine.U slučaju sumnje u postojanje sukoba interesa.Profesurom na pravnom fakultetu u smislu ovog zakona smatra se obavljanje nastave na fakultetu u zvanju redovnog ili vanrednog profesora.Na prava i obaveze zaposlenih u Stručnoj službi primenjuju se propisi koji ureduju prava i dužnosti državnih službenika i nameštenika. ne smatra se delovanje u kulturrio-umetničkom. m . u skladu sa zakonom.Predsednik Ustavnog suda istovremeno obavlja i dujnost sudije.Zamenik predsednika Ustavnog suda istovremeno obavlja i dužnost sudije.Javnom ili profesionalnom funkcijom ili poslom. g . tajnim glasanjem.Za obavlianje stručnih i drugih poslova Ustavni sud obrazuje STRUČNU SLUŽBU. i . vrši zamenik predsednika. na period od pet godina i koji može biti ponovo postavljen.Sekretar i zamenik sekretara Ustavnog suda imaju status državnog službenika na položaju.Sekretar rukovodi Stručnom službom Ustavnog suda i za svoj rad je odgovoran Ustavnom sudu. ((5) predlaže dnevni red i predsedava sednicama/4)'usklađuie rad Ustavnog suda. na period od pet godina i može biti ponovo postavljen. sa mogućnošću ponovnog izbora. Poslovnikom i drugim aktima Ustavnog suda.Odredbe Zakona o Ustavnom sudu o izboru i mandatu predsednika Ustavnog suda shodno se primenjuju i na izbor i mandat zamenika predsednika.INKOMPABILITET a .Uslovi za postavljenje sekretara i zamenika sekretara odreduju se aktom Ustavnog suda. sportskom ili drugom udruženju.Predsednik Ustavnog sudaQ).' predstavlja Ustavni sud. većinotn glasova svih sudija. b . u slučaju njegovog odsustva ili sprečenosti. humanitarnom. e . (3J stara se o sprovođenju akata Ustavnog suda i | 0 vrši druge dužnosti utvrdene ovim zakonom. u smislu Zakona o Ustavnom sudu.Ustavni sud ima SEKRETARA. bez naknade. koji se postavlja većinom glasova svih sudija.

niti se protiv njega može voditi krivični ili drugi postupak u kome se može izreći kazna zatvora.O prestanku duinosti sudije. većinom glasova svih sudija.Odluka o udalieniu predsednika Ustavnog suda donosi se na predlog najmanje troie sudija Ustavnog suda: z .Sudija Ustavnog suda RAZRESAVA SE ako: 1) povredi zabranu sukoba interesa.Inicijativu za pokretanje postupka za razrešenje može da podnese Ustavni sud. odnosno imenovanje u roku od tri meseca od dana obaveštavanja o prestanku dužnosti sudije Ustavnog suda.Ispunjenost uslova za razrešenje sudije Ustavnog suda utvrđuje Ustavni sud.Sudija Ustavnog suda uživa imunitet kao narodni poslanik.O njegovom imunitetu odlučuje Ustavni sud.kada se pozove na imunitet ne može biti pritvoren. odnosno imenovanje. ž . dj .O d l u k u o udaljenju donosi Ustavni sud. PRESTANAK DUŽNOSTI SUDIJE a .zarvora ili 4) za kazniimdelo koie sa čini nedostoinim dužnosti sudije Ustavnog suda i 5) ako postane član političke stranke.Ako je sudija Ustavnog suda kome je prestala dužnost bio sa teritorije AP. d . BOSJNA POTPITANJA 1) Ko ih predlaze. odnosno drugi državni organ dužanje dajojtavi ovlašcenom predlagaeu za izbor. sudija Ustavnog suda može biti udalien sa dužnosti. j . odnosno imenovanje za izbor sudije Ustavnog suda. e . u skladu sa Poslovnikom i . bez odobrenja Ustavnog suda. na zahtev ovlašćenih predlagaea za izbor. v . 4) Koliko im traje mandat.Gubitak radne sposobnosti za dužnost sudije Ustavnog suda utvrđuje se na osnovu stručnog nalaza i mišljenja ovlašćene zdravstvene ustanove. b .U toku postupka za utvrdivanje ispunjenosti uslova za razrešenje. 2) Ko ih bira.Odluka o udaljenju sudije Ustavnog suda donosi se na predlog predsednika Ustavnog suda.ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje sudijske funkcije.Takođe. odnosno imenovanje sudije Ustavnog suda i Ustavnom sudu.On uživa imunitet neodgovomosti . e . ž . uživa i imunitet nepovredivosti. kandidati za izbor. odnosno imenovanje moraju biti sa teritoriie AP. pravnosnainu odluku o_ qsudi sudijnUstavnog suda na kaznu zatvora ili za drugo kažnjivo delo.Predlog se dostavlja organu nadležnom za izbor.U slueaju da sudiji Ustavnog suda prestane dužnost pre isteka roka na koji je izabran. Mlučuje Narodna SkupMna.Prema URS sudiji Ustavnog suda dužnost rRESTAJEjfjj istekom vremena na koje je izabran ili imenovan/5) na njegov zahtev/31 kad ispuni zakonom propisane opšte uslove za starosnu penziiu i 1 <@' razrešeniem.IMUNITET d . k . ovlašćeni predlagae predlaže dva kandidata za izbor. 2)trajno izgubi radnu sposobnost za dužnost sudije Ustavnog suda. 5)Kako prestaje 82 . lj . 3) bude osuden na kaznu. g-Nadležni sud. odnosno imenovan. dj . 3) Uslovi za izbor. 1 .

kao i svako ko zbog prihvatanja. dj . 8) Vlada. @ organ određen statutom AP. organi AP i iedinica LS . statuta AP.o čijoj se zabrani rada odlučuje.koji je predmet ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti. udruženja građana ili verskih zajednica. f .u postupku po žalbi.čiji je statut ili drugi šti akt predmet ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti ili o Čijoj se zabrani rada odlučuje. e . (T) svako po čijoj je inicijativi pokrenut postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti (fj donosilac zakona. sindikalna organizacija ili udruženje građana . inicijativu.(ftkad u ostavljenom roku podnosilac nije otklonio nedostatke^ koji onemogućavaju postupanje^fjkad za vodenje postupka i odlučivanje ne postoje druge pretpostavke utvrdene zakonom.u postupku za ocenu ustavnosti ili zakonitosti. n^državni organi. ustavnu žalbu. inicijativu. kao i organ protiv čijeg je pojedinačnog akta ili radnje izjavljena žalba. verska zajednica . ustavnu žalbu. u skladu sa Poslovnikom o radu Ustavnog suda. odnosno drugi akt kojim se pokreće postupak:(ff)kad utvrdi da niie nadležan za odlufiivanje. odnosno odbijanja nadležnosti nije mogao da ostvari svoje pravo. odnosno iedinice LS i drugog opšteg akta . učesniđ u postupku pred Ustavnim sudom su. narodni poslanici . svako po čijem se zahtevu vodi postupak za odlučivanje o izbornom sporu za koje zakonom nije određena nadležnost sudova.48. @Pako utvrdi da nije podnet u odredenom roku. ustupiti nadležnom organu. zahtev.Prema ZUS . zahtev.U postupku pred Ustavnim sudom određuje se sudija izvestilac. odnosno drugi akt kojim se pokreće postupak. državni i drugi organi koii prihvataiu odnosno odbiiafu nadležnost.U postupku pred Ustavnim sudom organ ili organizaciju predstavljaju njihovi ovlašćeni predstavnici. Jednim imenom se zovu ovlašćeni predlagači. ako se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice LS onemogućava vršenje nadležnosti AP odnosno jedinice LS.PRETHODNIPOSTUPAK obuhvata radnju pokretanja postupka i radnju utvrđivanja formalnih procesnih pretpostavki za vođenje postupka. sindikalnih organizacija. može predlog. odnosno iedinice LS .u. POKRETANJE I TOK POSTUPKA PRED USTAVNIM SUDOM U RS (9) a . ž . odnosno organizaciia koioi su poverena javna ovlašćenia . odnosno^) da li su predlog ili inicijativa potpuni i razumliiviyfff/da li su ispunjene 1 druge procesne pretpostavke za vođenje postupka.Ustavni sud pdbaciče predlog. sindikalnih organizacija. v .u postupku za zabranu rada političkih jrtranaka. kao i organ za sprovodenje izbora u vezi sa čijom izbornom aktivnošću se pokreće spor. Hypoliticka stranka. g .Ono što im je svima zajedničko je to da se odvijaju kroz dve faze: fazu prethodnog postupka xfazu raspravljanja i odlučivanja. kao i državni organ.Pokretanje i tok postupka pred Ustavnim sudom je različit i zavisi od predmeta spora. b . 9j podnosilac ustavne žalbe. d . a narocitoQJida li je Ustavni sud nadležan za odlučivanjes^ŽJ' da li je predlog podnet od ovlašćenogpredlagača.Kad Ustavni sud utvrdi da nije nađležan za odlueivanje.protiv čijeg je pojedinačnog akta ili radnje izjavljena ustavna žalba. RJT i organ nadležan za upis u registar političkih stranaka. udruženja građana ili verskih zajednica .

u postupku po žalbi na odluku o prestanku funkcije. odnosno danom donošenia rešenia o pokretaniu postupka ( videti vise o tome u 51. pre pokretanja postupka.kada se odlučuje o postojanju povredeJUstava u postupku za razrešenje predsednika Republike. POSTUPAK ZA OCENJIVANJE USTAVNOSTI ILI ZAKONITOSTI OPŠTIH AKATA a 1 . odnosno ustavnosti ili zakonitosti drugog opšteg akta koji donosi NS.Podnesci upućeni Ustavnom sudu moraju biti potpisani. da zatraži mišlienje od NS. . Ustavni sud može. k. m .Povodom iniciiative za ocenu ustavnosti zakona. odnosno jedinice LS. {Q2J sudije.Kada rešava o sukob nadležnosti Ustavni sud postupa kao konfliktni sud. pre pokretanja postupka. j . kap i organ koji je doneo odluku o prestanku funkcije. javni tužioci i zameniei JT .OvlaMenim predlaga&ma u postupku za ocenu ustavnosti ili zakonitosti smatraju se: ® državni organijSjorgani AP i jedinica LS Jffnajmanje 25 narodnh poslanika v 1 . n . Ustavni sud • može.INICIJATIVU za pokretanje ovog postupka ima svako pravno ifizičko lice g 1 . žalbe. odnosno skupštine jedinice LS.(nl) NS i predsednik Republike . 1 . koje donosi Ustavni sud kad oceni da ima osnova ža pokretanje postupka povodom inicijative. na osnovu odluke koju donosi 2/3 većinom glasova svih sudiia.Ukoliko to ne učini u ostavljenom roku postupak pred Ustavnim sudom će se nastaviti. d 1 . z . i -Učesnik u postupku možeu toku postupka odustati od predloga. da zatraži mišljenie od skupštine AP. @) i druga lica koja Ustavni sud pozove. Tj . inicijativa. a koji ne može biti kraći od 15 dana.Donosi lac osporenog opšteg akta dužan je da u roku koji odredi Ustavni sud.Kada je reč o postupku za ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti opštih akata ovaj postupak se POKREĆE vredlosom ovlašćenog predlagača ili rešenjem o pokretaniu postupka.Postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud može da pokrene samostalno. odnosno drugi podnesak smatra se podnetim onog dana kada ie predat Ustavnom sudu.Postupak se smatra pokrenutim danom podnošenja predloga Ustavnom sudu. zahteva. b 2 .Predlog. pitanju) POSTUPAK RESAVANJA SUKOBA NADLEZNOSTI a 2 .Vršeći ovu svoju nadlešnost Ustavni sud šttii ustavno načelo vertikalne (podele vlasti izmedju države i teritorijalnih jedinica u državi) / horizontalne (podele vlasti na različite državne organe) podele vlasti. b 1 . dostavi osooreni opšti akt i potrebnu dokumentaciiu i da pruži podatke i obavestenja od značaja za vodenje postupka i odlučivanje.Ucesnik u postupku ima prayo da dajejpredloge i dužnost da pruža potrebne podatke i obavestenja u toku postupka i na raspravi. odnosno inicijative.Povodom inicijative za ocenu ustavnosti statute AP. da podnosi dokaze i da preduzima druge radnje od značaja za odlučivanje Ustavnog suda.

e 3 . odnosno konačnosti odluke drugog organa koji se oglasio nenadležnim. . sa nalogom da u odredenom roku dostavi odgovor i potrebne izborne akte.Ovaj postupak POKREĆE se zahtevom d 3 . e 2 .Ustavni sud rešava sukob nadležnosti feme£«:(uJ'sudova i drugih državnih organa. organa različitih AP ili različitih iedinica LS.v 2 .Zahtev sadrži razloge i dokaze zbog kojih se traži odlučivanje o izbornom sporu.Zahtev se može podneti najkasniie u roku od 15 dana od dana okončania izbornog postupka koji se osporava. kao i 2) lice povodom čiieg ie prava nastao sukob nadležnosti.©'kandidat za predsednika Republikeffl odnosno poslanika ili odbornika. u vezi sa eijom aktivnošeu se izborni spor pokreće. dj 2 .Zahtev za resavanje sukoba nadležnosti. što znači da je za njihovo resavanje nadležan Ustavni sud kada zakonom nije određena nadležnost sudova. Rok za odgovor organa koji su u sukobu nadležnosti je osam dana od dana dostavljanja. g 2 .Postupak za resavanje sukoba nadležnosti smatra se pokrenutim onog dana kad je zahtev predat Ustavnom sudu.Zahtev se dostavlja organima koji su u sukobu nadležnosti na odgovor.U slučaju kada organi odbijaju nadležnost. g 3 .Zahtev za resavanje sukoba nadležnosti sadrži naziv organa koji prihvataju ili odbijaju nadležnost i razloge na osnovu kojih to čine.Zahtev za odlučivanje o izbornom sporu za koji zakonom nije određena nadležnost sudova mole podneti:(Q svaki birač. z 2 .Izborni sporovi su sporovi koji proizilaze iz neposrednihizbora koje obavljaju svi birači zajedno.Ustavni sud samo određuje organ nadiežan za resavanie sporne stvari u meritumu. zahtev za resavanje sukoba nadležnosti podnosi se u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti. k 2 .Ustavni sud dostavlja jedan primerak podnetog zahteva za odlučivanje o izbornom sporu organu za sprovodenje izbora.Njima nisu obuhvaćeni sporovi u vezi sapostavlieniem« odnosno imenovam'em na odredenu funkciju ili položaj. dj 3 . odnosno lieu povodom čijeg je prava nastao sukob nadležnosti. (51 republičkih organai^pokraiinskih organa ili organa iedinica LSffi) pokraiinskih organaj organa iedinica LSifl.Kad Ustavni sud reši sukob nadležnosti. d 2 . 12 . rešenie Ustavnog suda ima PRAVNO DEJSTVO od dana dostavljanja organima koji su u sukobu nadležnosti. kao i^podnosilac predloga kandidata.Resavanje izbomih sporova je supsidijama nađležnost Ustavnog suda. b 3 . odnosno dokumentaciju..po<faos/: 1) jedan ili oba organa koji su u sukobu. j 2 . ž 2 .Ovaj postupak POKRECE se zahtevom za resavanje sukoba nadležnosti. i 2 .Tim rešenjem Ustavni sud ponistava i akte koie ie doneo nenadležni organ. ž 3 .Ustavni sud može odrediti da se do okončanja postupka rešavanja sukoba nadležnosti Ustavnog suda prekine postupak pred organima izmedu koiih je nastao sukob nadležnosti. u vezi sa kojom je nastao sukob nadležnosti. POSTUPAK ODLUCIVANJA O IZBORNIM SPOROVIMA a 3 . ^ _ _ — — v 3 .

dostavi potrebnu dokumentaciju Ustavnom sudu. udruženja građana ili verske zajednice izraz ustavne slobode udruživanja i ustavne slobode savesti i veroispovesti.Odluka Ustavnog suda o poništenju celog izbornog postupka ili delova tog postupka ima pravno dejstvo od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu. udruženja građana ili verske zajednice. udruženja građana ili verske zajednice na^snoyjJ^gredloga:(^)Vlade. Ustavni sud odlukom poništava ceo izborni postupak ili delove tog postupka. k 3 . a o razlozima zabrane rada verske zajednice vidi str. ta politička stranka. 13 .Ako je nepravilnost u izbornom postupku dokazana. sindikalne organizacije. SINDIKALNE ORGANIZACIJE. d 4 .Kad Ustavni sud zabrani rad političke stranke. b 4 . udruženja građana ili verske zajednice. POSTUPAK ODLUČIVANJA O ZABRANI RADA POLITIČKE STRANKE.(l)Republičkog iavnog tužioca ili (V) organa nadležnog za upis u registar političkih stranaka. sindikalne organizacije.Ovaj postupak se POKREĆE predlogom. sindikalna organizacija. i 3 .Prema URS.u. moguće je neposredno izjaviti ŽALBU USTAVNOM SUDU u pet slučajeva.Za zabranu je potrebno da je delo koje je predmet zabrane već izvršeno. udruženja građana ili verskih zajednica.U predlogu se navode razlozi i dokazi zbog kojih se traži zabrana rada političke stranke. (O razlozima zabrane rada politicize stranke vidi str.U postupku po žalbi organ protiv čije je odluke podneta žalba dužan je da u roku od 24 sata od podnošenja žalbe. zbog toga što su političke stranke. U | N a odluku donetu u vezi sa potvrđivanjem mandata narodnos poslanika. v 4 . Protiv odlukeJSj[o prestanku funkcije iavnos tužioca. a imala je bitan uticaj na izborni rezultat. j 3 -ŽALBU NA ODLUKU donetu u vezi sa potvrdivaniem mandata narodnih poslanika može podneti kandidat za narodnog poslanika i podnosilac predloga kandidata. Izjavljena žalba isključuje pravo na podnosenje Ustavne žalbe . dj 4 . odnosno protiv odluke Državnog veća tužilaca o prestanku funkcije zamenika JT.Ustavni sud odlučuje o zabrani rada političke stranke.z 3 . sindikalne organizacije. 15 pod v) POSTUPAK PO ZALBI USTAVNOM SUDU a 5 .Ustavni sud dužan je da donese odlukiTu roku od 72 sata od podnošenja žalbe. sindikalnih organizacija. UDRUŽENJA GRAĐANA ILI VERSKE ZAJEDNICE a 4 . u kom slučaju će se ceo izborni postupak ili delovi tog postupka ponoviti u roku od deset dana od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu. o kojoj Ustavni sud odlučuje u roku od 72 časa. g 4 . koji se moraju tačno označiti. 14 odž doj. sindikalne organizacije. ^ P r o t i v odluke Visokog saveta sudstva oprestanku sudijske funkcije sudija ima pravo žalbe Ustavnom suduTlzjavljena žalba isključuje pravo na podnošenje Ustavne žalbe.Ustavni sud može zabraniti rad političkih stranaka i verskih zajednica iz razloga predvidenih u URS . udruženje građana ili verska zajednica briše se iz odgovarajućeg registra danom dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu.

organ određen statutom opštine ima pravo žalbe = Ustavnom sudu *~ b 5 . organ određen statutom AP ima pravo žalbe Ustavnom sudu. odnosno LS utvrdi' da ie pojedinačnim aktom ili radniom državnog organa ili organa LS onemogućeno vršenje nadležnosti AP.Ustavni sud svojom odlukom može usvojiti žalbu i poništiti odluku o razrešenju Hi odbiti žalbu.u. j 5 .Odluka Ustavnog suda po ovom pitanju imapravno deistvo od dana dostavljanja učesnicima u postupku POSTUPAK ODLUCIVANJA O POVREDI USTAVA OD STRANE PREDSEDNIKA REPUBLIKE a 6.Ovaj akt predsednik Narodne skupštine dostavlja Ustavnom sudu. odnosno zabraniće dalje vršenje ili narediti vršenje određene radnje i odrediti da se uklone štetne posledice. POSTUPAK PO ZALBISUDIJA. *~ / ? ) ) Ako se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice LS onemogućava vršenje nadležnost opštine. i 5 .Protiv odluke o prestanku funkciie sudija. v 6 . javni tužilac i zamenik JT mogu izjaviti žalbu Ustavnom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke.Ona nijepravno sredstvo za zaštitu ljudskih i manjinskihprava zajamčenih URS -om.^T) G>Ako se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice LS onemogućava vršenje nadlejnostAP.Odluka Ustavnog suda u postupku po žalbi sudija. poništiće pojedinačni akt. Ustavni sud zakazuje raspravu na koju poziva podnosioca žalbe i predstavnika organa koji je doneo odluku o razrešenju. JAVNIH TUŽILACA I ZAMENIKA JAVNIH TUZILACA NA ODLUKU O PRESTANKU FUNKCIJE g 5 .Navedene odredbe. d 5 .Postupak odlučivanja O POVREDI USTAVA od strane PREDSEDNIKA REPUBLIKE pokreće NS. na osnovu ovlašćenia sadržanog u URS . napredlog1/3 ukupnog broja narodnihposlanika b 6 . dj 5 . e 5 . odnosno LS.Akt o pokretanju ovoga postupka sadrži pravni osnovf odredbe Ustava koje su povređene rfaokaze na kojima se akt zasniva.Organ koji je doneo odluku o razrešenju ima pravo na bdgovor na žalbu u roku od 15 dana od dana dostavljanja žalbe. v 5 .Kad Ustavni sud u postupku po žalbi organa određenog statutom AP.Posle isteka roka za dostavljanje odgovora na žalbu. Sa raspravi se može se isključiti javnost. javnih tužilaca i zamenika JT na odluku o prestanku funkcije ima pravno deistvo od dana dostavljanja učesnicima u postupku. z 5 . a postupak je POKRENUT danom podnošenja žalbe Ustavnom sudu. shodno se primenjuju i u postupku po žalbi protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske funkcije. $ 87 . ž 5 .Zalba Ustavnom sudu neposredno se izjavliuie Ustavnom sudu.

v . OBLICI RADA USTAVNOG SUDA a . udruženja građana ili verske zajednice.i . dj .Ustavni sud odlučuje o pitanjima iz svoje nadležnosti na sednici b . ( ^ odlučuje o žalbi organa AP. 2) Staje preventivna ustavna kontrola.Ustavni sud odlukom. ("Zrutvrđuje dazakon koii je igdasan. g -Ustavni sud može obrazovati i povremena radna tela. većinom glasova svih sudija Ustavnog suda. (g)odlučujeoustavnoižalbi. kojom meritorno resava pitane iz svoje nadležnosti: du UTVRĐUJE da zakon. DEJSTVO ODLUKA USTAVNOG SUDA (17) AKTI USTAVNOG SUDA (VRSTE ODLUKA) a . Na sednici Ustavnog suda vodi se zapisnik.Stalna i povremena radna tela obrazuju se u skladu sa Poslovnikom ovoga suda. e .Sednice Ustavnog suda zakazuie i njima rukovodi predsednik Ustavnog suda. odnosno da u vreme važenia niie bio u saglasnosti sa Ustavom. u postupku. odnosno iedinice LS. sindikalne organizacije. opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima.Odsustvo pojedinih učesnika u postupku na javnoj raspravi ne sprečava Ustavni sud da održi javnu raspravu i da donese odluku. izvršne i opšteobavezne. d . obaveštenja i mišljenja.Odluku da samostalno pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud donosi dvotrećinskom većinom glasova svih sudija BOSINA POTPITANJA 1) Tokpostupka ocene ustavnosti i zakonitosti.ODLUKE Ustavnog suda su konačne. (S) ZABRANJUJE rad političke stranke. odnosno zakonom. zakonom. a niie ukazom proelaSen.Ustavni sud obrazuje komisije kao stalna radna tela. A 1 . "***"" "^ j . niie u saglasnosti sa Ustavom. statut AP ili jedinice LS i drugi opšti akt niie u saglasnosti s Ustavom. rešenfa i zaključke. kao i u drugim opravdanirn slučajevima. utvrđuje da potvrdeni melunarodni ugovor niie u saglasnosti sa Ustavom. b .Ustavni sud možejavnu raspravu odloliti ili prekinuti radi pribavliania potrebnih podataka. 3) Ima tijavne rasprave pred ustavnim.Ustavni sud odlučuje o pitanjima iz svoje nadležnosti na sedniei. £|5 ODLUČUJE o izbornim sporovima za koje zakonom nije određena nadležnost sudova. ODREĐUJE način otklanianiaposledica koje su nastale usled primene opšteg akta koji nije u saglasnosti s Ustavom ili zakonom.Ustavni sud donosi odluke. ako se pojedinačnim aktom 89 . 4) ko maze biti stranka 49.

Ako je to od interesa za ocenu ustavnosti ili zakonitosti. radi davanja mišljenja i objašnjenja. e 6 . akt NS kojim se pokreće postupak odlučivanja o povredi Ustava dostavlja se na odgovor predsedniku Republike.Ustavni sud. može odlučiti i bez održavanja javne raspraveifŽTako je o istoj stvari yec nrllnrivao^a nisu dati novi razlozi za drugačije odlučivanje u toj stvari. kao iffi u postupku za zabranu rada političke stranke. ž . 88 .Posle isteka roka za odgovor. "" ( O ustavnoj žalbi ipostupku odlučivanja po ustavnoj žalbi videtipitanje broj 50. naučni i javni radnici. b . a naročito kad se radi o složenom ustavno-pravnom pitanju ili kad se postavi pitanje ustavnosti ili zakonitosti o kome ne postoji stav Ustavnog suda.g 6 . na koju poziva predsednika Republike i predsednika Narodne skupštine d . ž 6 . predsednik Ustavnog suda zakazaće raspravu. nakon čega rneritorno odlučuje o suštini stvari. po pravilu.U postupku odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike Ustavni sud je ograničen samo na odlučivanje o povredama odredaba Ustava koje su navedene u aktu NS o pokretanju postupka.U postupku odlučivanja o povredi URS .ako postoje uslovi za obustavu postupka.Ustavni sud može odlučiti da se ne odrji javna rasprava u postupku ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti ako:(fQoceni da je u toku postupka stvar dovolino raziašnjena i da. na osnovu pribavljenih dokaza.To je faza u kojoj Ustavni sud razjašnjava stanje stvari.Ustavni sud će OBUSTAVITI postupak:|j]pf ako Narodna skupština povuče akt o pokretanju postupkagQ ako u toku postupka prestane funkcija predsednika Republike. ~"= "~ dj 6 .Javna rasprava je procesna radnja. i 6 . koja se sastoji od izlaganja argumenata i činjenica bitnih za razjašnjenje stanja stvari.Ustavni sud može održati javnu raspravu i u drugim slučajevima kad oceni da je održavanje javne rasprave potrebno. sindikalne organizacije. kad je to potrebno. e . predstavnici organa i organizacija. odriava javnu raspravu u postupku:(T) ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti^p odlučivanja o izbornim sporovima. dj .Ustavni sud će odlučiti da li je predsednik Republike povredio Ustav i odluku o tome dostaviće Narodnoj skupštini i predsedniku Republike.Odluka Ustavnog suda o povredi Ustava od strane predsednika Republike imapravno dejstvo od dana dostavljanja odluke Narodnoj skupštini. kao i druga lica. udruženja građana ili verske zajednice.Ako Ustavni sud utvrdi da je postupak za razrešenje predsednika Republike pokrenut u skladu sa Ustavom i zakonom. v . d 6 . Ustavni sud može na javnu raspravu pozvati predstavnike organa i organizacija koji su odgovorni za izvršavanje predmetnog opšteg akta.a od strane predsednika Republike predsednik Ustavnog suda zakazuje raspravu.Na javnu raspravu pozivaju se svi učesnici u postupku radi izlaganja stavova i davanja potrebnih obaveštenja. u roku koji Ustavni sud odredi. kao i^3).Odluku po ovom pitanju Ustavni sud mora doneti u roku od 45 dana od dana podnošenia akta Narodne skupštine kojim se pokreće postupak odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike z 6 . g .Na javnu raspravu pozivaju se.) FAZA RASPRAVLJANJA I ODLUČIVANJA a . z . na koju poziva predsednika Republike i predsednika NS.

(Q^odlucuje u postupku po žalbi javnih tužilaca i zamenika JT na odluku o prestanku funkcije. d ) ' obustavlia izvršenje pojedinačnog akta.Isto važi i kad Ustavni sud utvrdi da opšti akt nije u saglasnosti sa zakonom. t v . odnosno na način na koji je objavljen opšti akt o komeje Ustavni sud odlučivao. (4) odlaže stupanje na snagu odluke organa AP. sastavom sednice datumom njenog održavanja. Ustavni sud donosi ZAKLJUČKE. dlučuje u postupku o postojanju povrede Ustava od strane predsednika Republike.Kad Ustavni sud odlukom utvrdi da zakoni ili drugi opšti akt nije u saglasnosti sa Ustavom. kao i u službenom glasilu u komeje objavljen statut AP. e-hrekaje meritorno resavanje spora i ima normativnu snagu.Odluke Ustavnog suda. P i obustavlia postupak: ffiodbacuie zahtev za ocenjivanie ustavnosti ili zakonitosti opsteg akta o kome je već odlučivao.Ustavni sud RESENJEM. opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava i potvrdenim medunarodnim ugovorima taj zakon ili drugi opšti akt prestaju da važe danom obiavljivania odluke Ustavnog suda u "Službenom glasniku RS" ~~ *~ b . (5H) ODBIJA predlog za utvrdivanie neustavnosti ili nezakonitosti.. u skladu sa Ustavom. izuzev odluke po ustavnoj žalbi. dj .Kad ne donosi druge akte. odnosno radnje i ukida meru obustave ili odbacuie zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje. objavlfuiu se u "Službenom glasniku RS". a iz novih navoda.Uuvodu se legitimise Ustavni sud.Mora sadržati podatke bitne za identifikaciju akta koji je bio predmet spora pred Usatavnim sudom. kao i rešenja koja su od šireg značaja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti DEJSTVO ODLUKA USTAVNOG SUDA a . kojim odlucuje o nekom procesnom piianju. (3) rešava o sukobu nadležnosti izmedu državnih i drugih organa. ffl odreduje način izvršenia odluke ili rešenia Ustavnog suda. ž .ili radnjom državnog organa ili organa jedinice LS onemogućava vršenje nadležnosti AP. sa izuzetkom koje se odnosi na odlučivanje o sukobu nadležnosti: (Tl pokreće postupak. (9) odbacuie ustavnu žalbu ako nisu ispunjene procesne pretpostavke. | f | n e prihvata iniciiativu za pokretanie postupka za utvrdivanie neustavnosti ili nezakonitosti.Odluka i rešenje Ustavnog suda sadrži: uvod. odnosno jedinice LS. d . razloga i podnetih dokaza ne proizilazi da ima osnova za ponovno odlučivanje. drugi opšti akt i kolektivni ugovor. i . odlučuje u postupku po žalbi sudija na odluku o prestanku funkcije i druge odluke Visokog saveta sudstva. g . izreku i obrazloženje.Obrazlolenje sadrži relevantnu činjeničnu i normativnu gradju za odluku sadržanu u izreci.U "Službenom glasniku RS" može se obiaviti odluka po ustavno[_žalbj. 90 . z .

Kad Ustavni sud utvrdi da ie osporenim poiedinačnim aktom.Kad Ustavni sud reši sukob nadležnosti. d . a ako je izvršenje započeto obustaviće se. g . sindikalna organizacija. odnosno zabraniće dalje vršenje ili narediti vršenje određene radnje i odrediti da se uklone štetne posledice.Odluka Ustavnog suda o poništenju celog izbornog postupka ili delova tog postupka ima pravno dejstvo od dana dostavliania odluke Ustavnog suda nadležnom organu..Kad Ustavni sud zabrani rad političke stranke.Kad Ustavni sud u postupku po žalbi organa određenog statutom AP. ako do toe dana nisu pravnosnamo reSeni. odnosno LS. povredeno ili uskraćeno ljudsko ili"manjinsiw"pravo~fs!oboda zajemeena Ustavom. za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom.Izvršenje pravnosnažnih pojedinaenih akata donetih na osnovu propisa koji še vise ne mogu primenjivati. ne može se ni dozvoliti ni sprovesti. ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda. poništiće pojedinačni akt. k . ta politieka stranka. 9 Odluka Ustavnog suda kojom se usvaja ustavna žalba ima pravno deistvo od dana dostavljania učesnicima u postupku.Odluka Ustavnog suda u postupku po žalbi sudiia. potvrdenim medunarodnim ugovorima ili zakonom. rešenje Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana dostavljania organima koji su u sukobu nadležnosti. odnosno Hcu povodom čijeg je prava hastao sukob nadležnosti . sindikalne organizaeije. I .v . ^ dj . opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava. odnosno radniom. potvrdenim medunarodnim ugovorima ili zakonom. udruženje građana ili verska zajednica briše se iz odgovarajueeg registra danom dostavljania odluke Ustavnog suda nadležnom organu. odnosno LS utvrdi da je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa LS onemogućeno vršenje nadležnosti AP. udruženja gradana ili verske zajednice.Predlog za izmenu konačnog ili pravnosnažnog pojedinaenog akta može se podneti u roku od šest meseei od dana obiavliivania odluke u "Službenom glasniku RS". ima pravo da traži od nadležnog organa izmenu tog poiedinaenog akta.Kad Ustavni sud odredi način otklanjanja posledica koje su nastale usled primene opšteg akta koii niie u saelasnosti sa Ustavom ili zakonom. 91 . javnih tužilaea i zamenika JT na odluku o prestanku funkcije ima pravno dejstvo od dana dostavliania učesnicima u postupku. ^ z . odluka Ustavnog suda ima pravno deistvo od dana nienog objavljžvanja u "Službenom glasniku RS". Odluka Ustavnog suda po ovom pitanju ima pravno dejstvo od dana dostavliania učesnJcima u postupku. ako od dostavljanja pojedinačnog akta do podnoienja predloga ili inieijative za pokretanje postupka nije proteklo vise od dve godine.Zakoni i drugi opsti akti za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti s Ustavom. f i . £ e . Isto važi i za odluku donetu u postupku*po žalbi na odluku u vezi sa potvrdivaniem mandata narodnih poslanika. Ij .. opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava. j .Svako kome ie povređeno pravo konačnim ili pravnosnažnim poiedinačnim aktom. donetim na osnovu zakona ili drugog opšteg akta. poništiee pojedinačni akt. odnosno zabraniće dalje vršenje ili narediti vršenje odredene radnje i odrediti da se uklone štetne posledice u određenom roku.

vec samo ODLUKE. izvršavaju odluke i rešenia Ustavnog suda. 14) kako se izvršavaju odluke Ustavnog suda 92 . potvrdenim medunarodnim ugovorima ili zakonom.Ako se u postupku pred sudom opšte ili posebne nadležnosti postavi pitanje saglasnosti zakona ili drugog opšteg akta sa Ustavom. na način koji je utvrđen posebnim rešenjem Ustavnog suda. nj .ne. potvrđenim medunarodnim ugovorima ili zakonom.Ako se utvrdi da se izmenom pojedinačnog akta ne mogu otkloniti posledice nastale usled primene opšteg akta za koji je odlukom Ustavnog suda utvrdeno da nije u saglasnosti sa Ustavom. 7) Sta ako se utvrdi da se izmenom pojedinačnog akta ne mogu otkloniti posledice nastale usled primene opšteg akta za kojije odlukom Ustavnog suda utvrdeno da nije u saglasnosti sa Ustavom. 11) Koje sukobe nadleznosti resava i kojim aktom.menia se mediunarodni ugovor Hi URS. Ustayni sud može odlukom utvrditi da opšti akt nije bio u saglasnosti s Ustavom. opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava. IZVRŠENJE AKATA USTAVNOG SUDA p . n . sindikalne organizacije. o . 13) od kad dejstvuje odluka Ustavnog suda o izbornim sporovima. TOG I TOG ZAKONA KAO NEOSNOVAN. 4)Kako glasi izreka kadje neki clan nekog zakona neustavan . neosnovano Hsenie slobode. BOSINA POTPITANJA 1) Vrste akafa ustavnog suda. političke stranke. 6} Sta akoje na osnovu njega nekome uskraceno neko pravo.Ova odluka Ustavnog suda ima isto pravno dejstvo kao i odluka kojom se utvrduje da opšti akt nije u saglasnosti s Ustavom. Ustavni sud može u toku postupka. potvrdenim medunarodnim ugovorima ili zakonom. ali nisu otklonjene poslediee neustavnosti ili nezakonitosti. 10) Kakvoje dejstvo odluke Ustavnog suda kad utvrdi daje neki medjunarodni ugovor nesaglasan sa Ustavom . s . opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava. izvršenje odluke i rešenja Ustavnog suda obezbediee Vlada. sud će zastati sa postupkom i pokrenuti postupakza ocenu ustavnosti ili zakonitosti tog akta pred Ustavnim sudom. opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava.Kada je to potrebno Ustavni sud svoiom odlukom uredjuje način nienog izvršenia. potvrdenim medunarodnim ugovorima ili zakonom. obustaviti izvršenje poiedinačnoz akta ili radnfe kojaje preduzeta na osnovu opšteg akta čija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje. ako bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti neotklonnve štetne posledice.UTVRDJUJE SE DA TAJ I TAJ CLAN TOG I TOG ZAKONA NIJE U SAGLASNOSTI SA USTAVOM. 9) Kada moze doneti privremene mere i kojim aktom odlucuje o tomeodlucufe RESENJEM. 12) Koje izborne sporove resava.m . naknadom štete ili na drugi način. opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava. do donošenia konačne odluke. potvrđenim medunarodnim ugovorima ili zakonom. organizaciie koiima su poverena javna ovlašćenja. 8) koje su neotklonjive posledice -one koiima ie povredieno ili usrozeno pravo nazivot izdravlie. udruženia građana ili verske zajednice dužni su da. ODBIJA SE PREDLOG PREDLAGACA ZA OCENU USTAVNOSTII ZAKONITOSTI TOG I TOG CLANA.Državni i drugi organi. 5)Kojeje dejstvo takve odluke (kojom je utvrdeno daje neki clan nekog zakona neustavan ). opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava. 2) Donosi li ustavni sudpresude .U slučaju potrebe. r . Ustavni sud može odrediti da se ove posledice otklone povraćaiem u pređašnje stanje. RESENJA I ZAKUUCKE ! 3) O cemu odlucuje odlukom 4) Kako glasi izreka kojom se odbijapredlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti -npr. u okviru svojih prava i dužnosti.Kad je u toku postupka opsti aklprestao da vali ilije usaglašen sa Ustavom.

d . e . u siučaju kada je podnosiocu žalbepovređeno pravo nasuđenje u razumnom roku.Ako ie poiedinačnim aktom ili radnjom povredeno ili uskraćeno Ustavom zajemčeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda vise lica.om.Ustavna žalba. a samo neki od niih su podneli ustavnu žalbu. ne sprečava primenu pojedinacnog akta ili radnje protiv kogaje izjavljena.50. ako se nalaze u istoj pravnoj situaciji. na osnovu njihovog pismenog ovlašćenja. a odlaganie niie suprotno iavnom interesu. uz saglasnost podnosioca ustavne žalbe^f)) ako prestanu druge procesne pretpostavke za vođenje postupka.USTAVNA ŽALBA jepravno sredstvo za zaštitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda zajamčenih URS .Ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja poiedinaenog akta. lj . Ustavni sud može odložiti izvršenie pojedinacnog akta ili radnje protiv kogaje izjavljena ustavna žalba.Odlukom se ustavna žalba usvaja ili odbiia kao neosnovana. ukine ili izmeni tai akt u skladu sa zahtevom iz ustavne žalbe ili ako ie prestala radnia koja je prouzrokovala povredu ili uskraćivanje Ustavom zajemčenog prava i slobode. može izjaviti drugo fizičko lice.Ustavnu žalbu mojeizjaviti svako lice koie smatra da mu ie poiedinačnim aktom ili radniom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom. j . 93 . z . 1 . odluka Ustavnog suda odnosi se i na lica koja nisu podnela ustavnu žalbu. USTAVNA ZALBA (8) a . v . Ustavni sud će dozvoliti povraćaj u pređašnje stanie ako to lice u roku od 15 dana od dana prestanka razloga koji ie izazvao propuštanie. podnese predlog za povraćaj u pređašnje stanje i ako istovremeno sa ovim predlogom podnese i ustavnu žalbu.Ustavni sud će OBUSTAVITI postupak^T} ako je ustavna žalba povueena^Ž^ ako organ koii jedoneo osporeni pojedinačni akt ponisti. b Ustavna žalba može se izjaviti ako su kumulativno ispunjena tri uslova:£f/da se izjavljuje protiv pojedinacnog akta ili radnje državnog oreana ili organizaciie kojoi ie povereno javno ovlašćenjeiŽVda se mimapovređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska/wava islobode zajemeene Ustavom^ da~su iscrpljena ili nisu predviđena drugapravna sredstva ///je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.Lieu koje iz opravdanih razloga propusti rok za podnošenje ustavne žalbe. k . ž . odnosno od dana preduzimania radnje koiom se povređuie ili uskraćuie liudsko ili maniinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.Kad Ustavni sud utvrdi da je osporenim pojedinačnim aktom. i . g .Posle isteka tri meseca od dana propuštanja ne može se tražiti povraćaj u pređašnje stanje. po pravilu.Na predlog podnosioca ustavne žalbe. aliobi izvrsenjeprouzrokovalo nenadoknadivu stetupodnosiocu. odnosno radnjom.Ustavnu žalbu u irne ovih lica. dj . odnosno državni ili drugi organ nadležan za praćenje i ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda.Ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iserpljena pravna sredstva. niti bi se odlaganjem nanela veća šteta trećem lieu.

na osnovu odluke koju donosi 2/3 većinom glasova svih sudija. u skladu sa zakonom. n .radi.usvajajuca ili odbiiaiuca. e . BOSINA POTPITANJA 1} Staje ustavna zalba. narodnh poslanika v .Odluka Ustavnog suda kojom je uvažena ustavna žalba ima pravno deistvo od dana dostavljania učesnicima u postupku. URS. odnosno inicijatora.Postupak se smatra pokrenutim danom podnošenja predloga Ustavnom sudu. podnosilac ustavne žalbe može kod nadležnog suda podneti tužbu za naknadu štete.Kad se inicijativom osporava ustavnost ili zakonitost opsteg akta. m .Postupak za oeenjivanje ustavnosti ili zakonitosti opšteg akta POKREĆE se predlosom ovlašćenog predlagača ili reseniem o pokretaniu postupka. povredieno pravo podnosioca ustavne zalbe. zaiemcenu odredbama tog i tog cl. poništiće pojedinačni akt.resenja su deklarativnog karaktera.Odlukom. b . ustavni sud ih donosi kad odlucuje o nekom procesnom pitanju. tXstavni sud odlueuie bez donošenia rešenia o pokretarn'u postupka. 94 .Na osnovu odluke Ustavnog suda kojom se usvaja ustavna žalba.Usvaia se ustavna zalba tog i tog i utvrdiuie se da ie time i time (reseniem ili presudom toe i tog suda). radi postizanja sporazuma o visini naknade. 8) Kako glasi izreka .OvlaŠćenim predlagačima u postupku za ocenu ustavnosti ili zakonitosti smatraju se: (T)' državni organi/Žlorgani AP i iedinica LSif) naimanie 25.kad se ustavna žalba odbacuie. 2)Koje podnosi 3)Kome se podnosi. koje donosi Ustavni sud. kojima se regulišu pitania o kojima Ustavni sud već ima zauzet stay ili kad je u toku prethodnog postupka pravno stanje potpuno utvrđeno i prikupljeni podaci pružaju pouzdan osnov za odlučivanje. pitanju) dj .INICIJATIVU za pokretanje ovog postupka ima svako pravno iflzičko lice g .Ako je postignut sporazum samo u pogledu dela zahteva.Postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud može da pokrene samostalno.povređeno ili uskraćeno ljudsko ili rnanjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom. kad oceni da ima osnova za pokretanje postupka povodom iniciiative. 4) Kada se podnosi. odnosno danom donošenja rešenja o pokretaniu postupka ( videti vise o tome u 51. tužba se može podneti u pogledu ostatka zahteva. odnosno zabraniće dalje vršenje ili narediti vršenie odredene radnje i odrediti da se uklone štetne posleaice u određenomlroku. NORMATIVNA USTAVNA KONTROLA (5) a . 9) Kad ustavni sud maze po ustavnoj zalbi doneti resenje . 6) Kako odlucuje ustavni sud o ustavnoj zalbi . 5) Stajepredmet ove zalbe.Ako zahtev za naknadu štete ne bude usvoien ili po njemu Komisija za naknadu štete ne donese odluku u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva. nj . p . d .Odluka Ustavnog suda kojom se usvaja ustavna žalba je pravni osnov za podnošenje zahteva za naknadu šteie ili otklanjanja drugih Sietnih posledica pred nadležnim organom. podnosilac ustavne žalbe može da podnese zahtev za naknadu štete Komisiji za naknadu štete. osim zakona i statuta AP ili jedinice LS.U postupku ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud niie ograničen zahtevom ovlašćenog predlagača. 7) Kakve mogu biti odluke Ustavnog suda po ustavnoj zalbi . 51. a procesno reseniem . odnosno pojedinih njihovih odredbi. o . na primera . pretpostavku nevinosti.

OPŠTA NORMATIVNA KONTROLA obuhvata kontrolu ustavnosti zakona i drugih opštih pravnih akata (OPA) i kontrolu zakonitosti podzakonskih opštih akata. nitijse o njemu vodi javna raspraya^ j 1 . a predsednik Republike ga ioš nije proglasio ukazom.Uz predlog za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašenja podnosi se i tekst izglasanog zakona. imati kasatorno deistvo u torn smislu što će odnosni zakon. z . Ustavni sud će nastaviti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti. Reč ie o PRETHODNOJ ustavnoj kontroli. a 1 .Mana ovoga rešenja.Izuzetno. u postupku koji je otpočeo kao prethodna kontrola ustavnosti zakona. URS ovlašćuje Ustavni sud da oceniuie saglasnost zakona i drugih OPA sa URS . nj 1 . je to što se na taj način abolira neustavnost i eventualno neustavnih odredbi zakona koje nisu bile predmet prethodne ustavne kontrole. ako zakon bude proglašen pre donošenja odluke o ustavnosti. odnosno inicijator odustane od predloga. Ustavni sud je dužan da u roku od sedam dana oceni ustavnost zakona koji ie izglasan.Ova mogućnost je moćno sredstvo u rukama parlamentarne manjine da spreči parlamentarnu većinu da svesno glasa i za neustavne zakone.T o znači da će odluka Ustavnog suda u slučaju eventualne neustavnosti zakona. u postupku odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike Ustavni sud je ograničen samo na odlučivanje o povredama odredaba Ustava koje su navedene u aktu NS o pokretanju postupka. n 1 .ž . 11 .Radi se o aktima koji su proizveli štetne posledice u nedavnoi prošlosti. 95 . Ustavni su d ee nastaviti da postupa prema zahtevu. Reč je o NAKNADNOJ ustavnoj kontroli.Ustavni sud ocenjuje ustavnost i zakonitost zakona i drugih OPA koji su na snazi. d 1. e l . gl . i 1 . k 1 .om i podzakonskih OPA sa zakonom i po prestanku njihovog važenja. m l .Prema URS na zahtev naimanie 1/3 narodnih poslanika. glasniku RS. ako ie postupak ocene ustavnosti ili zakonitosti pokrenut naikasniie u roku od 6 meseci od prestanka njihovog važenja. v 1 . To je kontrola poštovanja hirerarhije OPA. 2]Jcrši pravilo po kojem odluka Ustavnog suda proizvodi dejstvo tek danom objavljivanja odluke u SI. ako Ustavni sud donese odluku o neustavnosti zakona pre njegovog proglašenja. prethodne ustavne kontrole. ova odluka će stupiti na snagu danom proelašem'a zakona. dj 1 . z 1 .Postupak za ocenu ustavnosti ne može biti pokrenut protiv zakona čija je usklađenost sa Ustavomjutyrdena pre njegovog stupania na snagu. odnosno inicijative. Ustavni sud obaveštava predsednika Republike. koja se ogleda u nemogućnosti proglašenja zakona za koji je Ustavni sud u postupku prethodne kontrole njegove ustavnosti utvrdio da je neustavan.Predlog za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašenja se ne dostavlja na mišlienieNS. ako za to nađe osnova. b 1 .Ustavni sud ocenjuje ustavnost i zakonitost zakona koji su na snazi na predlog naimanie 25 narodnih poslanika.Kad ovlašćeni predlagac.Ovo nije logično rešenje iz dva razloga: j j suprotno je logici ovog instituta. ilipojedine odredbe tog zakona prestati da vaje. Ij 1 . ~ ž 1 -Njenjsmisaoje da se spreči proglašenje neustavnog zakona. jer bi se u suprotnom ustavnost istogzakonaceniladya^uta.Prema URS.O tome da je pokrenut p~ostupak za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašenja.Prema URS. ali se njihovo dejstvo oseća i u sadašnjosti.Medjutim. u slcladu sa reflovnim postupkom za ocenu ustavnosti zakona.

om. snagu osporene odluke AP. Zakon o Ustavnom sudu sadrži odredbu prema kojoj je Ustavni sud dužan da. 1 1 . proizvodi pravno dejstvo od dana dostavljanja organu AP koii ie odluku doneo. opšteprihvaćenim pravilima mediunarodnog prava i potvrdenim medunarodnim ugovorima. '<! cy"-Ci^<S u 1 . r 1 . a BOSINA POTPITANJA 1) Postupak . postupak ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti hitno sprovede.U torn slučaju.^da bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti neotklonnve štetne posledice.^p-ysštetne posledice.Reč je o ustavnoj kontroli ustavnosti ili zakonitosti opšteg akta . ili preduzete pojedinačne radnje. Vlada može pred Ustavnim sudom pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti odlukeAP.odluke skupštine AP.om.u nije propisan rok u kome je Ustavni sud dužan da donese odluku o ustavnosti " ili zakonitosti odluke AP.Rešenie koiim Ustavni sud odlaže stupanie na snagu osporene odluke organa AP.o-^ izvršenje pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu opšteg akta čija se ■ f ofA ustavnost ili zakonitost ocenjuje.pokretanje i tok 96 . do donošenia svoie odluke.Opiteprihvaćena pravila međunarodnog prava smatraju se kongentnim pravnim pravilima. ukinuće mem obustave izvršenja pojedinačnog akta.Ovoje diskreciono ovlašćenje Ustavnog suda kojim se on može koristiti kada su kumulativno ispuniena3 uslova/u'da ie u toku postupak pred Ustavnim sudom.Mada o URS . C2f da su na osnovu opšteg akta čija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje doneti poiedinaeni akti. ako bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti neotklonjive .Ustavni sud može u toku postupka. do donošenja konačne odluke. obustaviti .Ustavni sud vrši kontrolu saglasnosti zakona i drugih opštih akata sa URS . odnosno radnje. ^^t. Ustavni sud može. ako donese rešenje kojim odlaže stupanje na snagu osporene odluke organa AP. prestaiu da važe na način predviđen tim medunarodnim ugovorom i opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava. što znači da :^obavezuju sve subjekte međunarodnog prava j^sva ostala pravila koja nemaju svojstvo opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i sve norme međunarodnogprava moraju biti u saglasnosti sa njima. č 1 . kao i kontrolu potvrdjenih medjunarodnih ugovora sa URS . p i .Ako u toku postupka Ustavni sud oceni da su razlozi obustave usled izmenjenih okolnosti prestali. h 1.Prema URS. s i .Odredbe potvrđenos međunarodnog ugovora za koje je odlukom Ustavnog suda utvrdeno da nisu u saglasnosti sa Ustavom. pre m'enog stupanja na snagu. odlolitistupanje na g " ^ r . f 1 . 'i/l"" ^ ć 1 .o 1 . u skladu sa rokovima koje uređuje Poslovnik o radu Ustavnog suda. c 1. t pre njenog stupanja na snagu.

205 .Teritorija autonomnih pokrajina i uslovi pod kojima se može promeniti granica između autonomnih pokrajina određuje se zakonom. s tim što se tri sedmine od budžeta AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.Donose svoi budzet i zavrsni racun. organizaciju i rad organa i službi koie osnivaju. Svojina AP je oblik javnesvojine. a . dok se u APV ostvaruje obicna) 3) otvoren proces konstituisania AP zbog postojanja mogucnosti osnivanja novih i ukidanja ili spajanja vec osnovanih. po postupku predvidjenom za promenu URS.A P imaju svoistvo pravnog lica i pravo da se zaduzufu dj .Ustav posebno garantuje pokrajinama pravo da samdjuiu sa odgovarajucim teritoriialnim jedinicama drueih drzava.TERITORIJALNA A UTONOMUA 52. Pravo gradana na pok. g . u skladu sa zakonom. PRAVA I DUZNOSTI AUTONOMNIH POKRAJINA (10) Pokrajinski organi potcinjeni su URS i zakonu RS. a to je pravo AP da imaju sopstvene prihode kojima finansiraju svoje nadleznosti. 53.Republika Srblja ima AP Vojvodinu i AP Kosovo i Metohiju. v . su: 1) asimtericno drz. POJAM I JEDINICE (1) Str. u kojima gradani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju. v . vec samo jedan njen deo 2) nejednak polozai AP u drzavi ( u AP KIM ostvaruje se "sustinska autonomija" cija ce se sadrzina urediti posebnim zakonom koji se donosi po postupku predvidenom za promenu Ustava. u okviru spoljne politike RS i uz postovanje njenog ter. b . uređuju nadležnost.Jedno od nacela ustava je da je državna vlast ograničena pravom građana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu. Teritorija autonomnih pokrajina ne može se menjati bez saglasnosti njenih građana izražene na referendumu.Nove AP mogu se osnivath a već osnovane ukidati ili spajati po postupku predvidenom za promenu Ustava.AP imaju pravo na finansiisku autonomiiu. izbor.zato sto nije cela teritorija podeljena na AP.Osnovna obelezja pok. BUDŽET AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije. d .AP u skladu sa Ustavom i svojim statutom.autonomije prema URS. dj . Vrsta i visinatih prihoda uredjuje se zakonom.uredienie RS . d . kao i visina ucesca prihoda AP u delu prihoda RS.AP upravlja pokrajinskom imovinom na nacin predvijen zakonom.Autonomne pokrajine su autonomne teritoriialne zaiednice osnovane Ustavom. g . Predlog za osnivanje novih ili ukidanje. autonomiju i LS podleže samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti. odnosno spajanje postojećih autonomnih pokrajina utvrđuju građani na referendumu. b . a pokrajlnski organi potcinjeni Ustavu i zakonima RS. a preko kojih gradjani u AP na posredan nacin ostvaruju svoje 97 . Ona ima autonomne organe i atuonomni delokrug. u skladu sa zakonom. jedinstva i pravnog poretka. AUTONOMIJA ie oblik teritorijalne samouprave koja iskljueuje obelezja drzavnosti.207 RM a .

NADLEZNOST I AKTI (3) a . ORGANI AUTONOMNIH POKRAJINA.Takodje duzne da se staraju o ostvarivranju. predsedava i rukovodi sednicama Skupštine i vrši druge poslove predviđene Statutom i Poslovnikom Skupštine.upravne direkcije. Poslanik predstavlja građane izborne jedinice u kojoj je izabran.pravo na pokrajinsku autonomjju e . i . koji se biraju na period od četiri godine. ukoliko Statutom nije predvidena posebna većina.Skupstina odlučuje većinom elasova na sedniei kojoj prisustvuie većina od ukupnog broja poslanika. zastiti i unapredjenju Ijudskih i manfinskih prava u skladu sa zakonom.Skupstina ima predsednika i jednog ili vise potpredsednika.Pravo predlagania odluka i opštih akata koje donosi Skupstina imaju Izvršno vece. U AP u kojima živi stanovništvo mešovitog nacionalnog sastava. k . z -Predsednik predstavlja Skupštinu. 21-33 Statuta. raspisuie izbore za poslanike.opste akte iz pitanja svoje nadleznosti. Izbor i prestanak mandata poslanika i obrazovanje izbornih jedinica Skupstina ureduje odlukom. Skupstina se sastaie po potrebi. koju ostvaruju neposredno ili preko svojih slobodno izabranih predstavnika.Gradani imaju pravo na pokrajinsku autonomiju. b .AP DUZNE SU da obavljaju poslove koje im poveri RS iz kruga svoje nadleznosti. na četiri godine.Prema Statutu Skupstina ima 120 poslanika. d . dj .S K U P S T I N A j e najviši organ AP i predvidjena je samim URS. Poslanik za izraženo mišljenje ili davanje glasa u Skupštini ne može biti pozvan na odgovomost.Skupstina AP je nosilac zakonodavne iniciiative u Narodnoi Skupstini RS.Takodje pravo je AP da donose odluke i dr. k . a najmanje dva puta godisnje.sto su poverene nadleznosti. Skupstina el. BOSINA POTPITANJA IJKoje akte donose AP 2) U kojim oblastima AP imaju ovlascenja 3) Sta sve po URS spada u prava i duznosti AP 4)) Zastita prava autonomne pokrajine . Sredstva za obavljanje tih poslova obezbedjuje RS iz svog budzeta.Skupštinu saziva predsednik Skupštine po sopstvenoj inicijativi odnosno na predlog Izvršnog veća ili najmanie iedne petine poslanika. u skladu sa odlukom skupštine AP. AP imaju pravo da pojedine poslove iz svoje izvorne nadleznosti povere jedinicima LS na svom podrueju uz istovremeno obezbedjivanje sredstava za obavljanje poverenih poslova.54. s tim da građani svake opštine sa teritorije APV biraju najmanje jednog poslanika. omogućuje se srazmerna zastupljenost naeionalnih manjina u skupštinama.AP imaju svoju izvornu nadleznost. organizacije i sluzbe. 33-40/ v . koje bira iz reda poslanika. Skupštinu AP čine poslanici. j . i organi RS imaju punu kontrolu zakonitosti i celishodnosti nad obavljanjem tih poslova. e . 98 .Poslanicki imunitet obuhvata samo imunitet neodgovornosti. na neposrednim izborima tajnim glasanjem.pokrajinski sekretarijati. a osim njih mogu da se obrazuju pok.ORGANIKf su Skupstina. z . Izvrsno vece i pokrajinski organi uprave . i . a IV el. g .AP imaju pravo da utvrdjuju simbole pokrajine i nacin njihovog koriscenja. j .

f-Odlukom Skupštine uređuju se organizacija. postavlja i razrešava starešine u pokrajinskim organima uprave 7. s . druge propise i opšte akte RS za koje su ovlašćeni. zadržavaiu mandat poslanika.P O K R A J I N S K I O R G A N I U PR A VE su pokraiinski sekretarijati i pokrajinski organi uprave. usmerava i usklađuje radpokraiinskih oreana mrave.Kandidat za predsednika IV iznosi pred Skupštinom svoj program I predlaže njegove članove. potpredsednik i članovihvršnog veća i starešine koji rukovode radom pokrajinskih organa uprave određeni odlukom Skupštine. u -Pokrajinski sekretarijat i drugi organi uprave izvršavaju zakone. m . Za kandidata za predsednika IV izabran je predloženi kandidat za koga je glasala većina od ukupnog broja poslanika. Skupština je dužna da raspiše pokrajinski referendum ako zahtev za njegovo raspisivanje podnese najmanje 30.svaki poslanik. vrši nadzor nad njihovim radom i poništava ili ukida njihove opšte akte koji su u suprotnosti sa odlukom ili opštim aktom Skupštine ili aktom IV. r . Posle konstituisanja novoizabrane Skupštine uvek se bira Izvršno veće. 2. t . Predsednik IV može predložiti Skupštini razreSenje poiedinog niegovog člana 0 predlogu za razrešenje otvara se rasprava. Predlog za razrešenie IV. nj . primeniuiu odluke i opšte akte Skupštine i akte IV. kao i položaj.NADLEZNOSTI Izvrsnog veca su: 1 ■ izvršava zakone i druge propise i opšte akte RS čije izvrSavanje je povereno IV i donosi propise za njihovo izvrSavanje kad je za to ovlašćeno.Skupstina moze razresiti Izvrsno vece. predsednika IV i njegovog člana smatra se usvojenom ako je za nju glasala većina od ukupnog broia poslanika. izvrSava odluke i opšte akte Skupštine i donosi akta za njihovo izvrSavanje. predlaže odluke i opšte akte: 6. 99 . l j . n . i obavljaju druge poslove utvrdene odlukom Skupštine. skupština opštine ili najmanje 7000 birača. o . Izvrsno vece je izabrano ako je za njegov izbor glasala većina od ukupnog broja poslanika. potpredsednik ili članovi Izvršnog veea izabrani iz reda poslanika. prava i dužnosti i odgovornosti starešina i radnika u tim organima.Predsednik. ali ne i obrnuto.Skupština može odlučiti da o pojedinim pitanjima u njenoj nadležnosti odluku donose građani pokrajinskim referendumom. Izvršno veće koje je razrešeno ili podnelu ostavku ili kome je prestao mandat zbog razrešenja ili ostavke njegovog predsednika nastavlja rad do izbora novog IV. predlaže budžet i završni račun Pokrajine 5. P .Izvršno veće i svaki njegov clan odgovorni su Skupštini za svoi rad.000 biraca. 3. delokrug i ovlašćenja pokrajinskih organa uprave i pokrajinskih organizaeija i službi. Odluku donetu na referendumu proglašava Skupština.Kandidata za predsednika IV može da predloži naimanfe 30 poslanika Skupštine. 1 . Ako su predsednik. 4. predsednika IV i člana IV može podneti najmanje 1/4 poslanika.I Z V R Š N O VEĆE (IV) sačiniavaiu: predsednik.Odluka o razrešeniu Izvršnog veća. donosi akte u svojoj nadležnosti. potpredsednik i članovi IV uživaju isti imunitet kao poslaniei.

(Pr. 3. v . obezbeduju sredstva jedinicama lokalne samouprave za obavljanje poverenih poslova. Prema uopstenom kriterijumu AP nadlezne su upitanjima koja se. kulture. a .AP se staraju o ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava. Skupstina donosi Statut. tako daje eventualno potrebno pogledati Statut APV i Zakon o utvrdjivanju nadleznosti APV. turizma. zdravstvene i socijalne zaštite i javnog informisanja na pokrajinskom nivou. prostornog planiranja i razvoja. b . banja i lečilišta. zavisno od toga ko je poverio nadleznosti. 2. u skladu sa Ustavom i statutom AP. a Izvrsno vece donosi opste akte. ribolova. dj . Koja su pitanja od republičkog.STATUT je najvisi pravni akt AP i donosi ga Skupstina AP vecinom od ukupnog broia poslanika. priređivanja sajmova i drugih privrednih manifestacija. ugostiteljstva. uz prethodnu saglasnost NS a koju daje vecinom od ukupnog broja svih narodnih poslanika. b . donose svoi budžet i završni račun. Sredstva za vršenje poverenih nadleznosti obezbeduje RS ili AP. Pokrajinski organi uprave donose akte.Kad su u pitanju po verene nadleznosti: RS može zakonom poveriti AP pojedina pitanja iz svoje nadleznosti. imaju izvorne prihode. rečnog i železničkog saobraćaja i uređivanja puteva. odluka i opšti akt Skupštine obiavljuju se u "Službenom listu APV". AP u skladu sa Ustavom i zakonom. NAPOMENA: Skriptaje rađenapre donošenja novog Statuta APV. pokrajinskog i lokalnog značaja određuje se zakonom o raspodeli nadleznosti. lova.AP upravljaju pokrajinskom imovinom na način predviđen zakonom. d .AP imaju sirok krug normativne nadleznosti u skladu sa URS i zakonom. AP utvrduju simbole pokrajine i način njihovog korišćenja. jedna trećina poslanika i . odluka i opsti akt. zaštite životne sredine. g . sporta. šumarstva. koji je u pripremi. Statut. drumskog. v . u skladu sa zakonom. Odluke i opste akte. i obaveze AP i ovlašćenja RS i AP u nadzoru nad vršenjem poverenih nadleznosti uređuju se zakonom). uredjuje pitanja od pokrajinskog znacaja u oblasti: 1.Kad su u pitanju izvorne nadleznosti prema URS AP . industrije i zanatstva.AKTI Akti organa AP su statut.a-NADLEZNOSTJ AP AP imaju izvorne i poverene nadleznosti. prosvete. mogu ostvarivati unutar AP. Treba da postoji saglasanost opstih akata nizih organa sa OA visih organa. polioprivrede.000 birača. samostalno propisuju uredenje i nadležnost svoiih organa i javnih službi. vodoprivrede. g .Predlog za promenu Statuta mogu podneti: 40. kojije preduslov za donošenje Statuta APV.Pri davanju saglasnosti NS duznaje da pazljivo protumaci odredbe URS koje se odnose naAP. u kojima nije nadležna Republika Srbija. na svrsishodan način. AP može odlukom poveriti jedinicama LS pojedina pitanja iz svoje nadleznosti.

Lokalna samouprava ostvaruje se u opštini. donosi i odlukom proglašava Statut APV. Ustavni sud može. 4) Organ određen Statutom AP može pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti zakona i drugog opšteg akta Republike Srbije ili opšteg akta jedinice lokalne samouprave kojim se povreduie pravo na pokraiinsku autonomiiu.Skupština.Lokalna samoupravaje pravo građana da upravliaiu iavnim poslovima od neposrednog.O predlogu za promenu Satuta odlučuje Skupština većinom od ukupnog broia poslanika. b . pre nienog stupanla na snagu. dj . po dobijenoj saglasnosti. BOSINA POTPITANJA 1) Organizacija 2) Koje akte donosi AP 3)Kako se donosi statut AP i kako se menja. do donošenja svoje odluke. opstih akata uopste.iedinica lokalne samouprave.Izvršno veće. """'" " Pravo građana na pokrajinsku autonomiju i LS podleže samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti. d .0 promeni Statuta APV Skupština odlučuje većinom od ukupnog broja poslanika. 1) Svi opsti akti pokrajinskih organa podlezu oceni ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom prema postupku za ocenu ustavnosti i zakonitosti.Prema URS državna vlast ograničena ie pravom građana na pokraiinsku autonomiiu iLS. ureduju poslove i upravliaiu iavnim poslovima koji su u njihovoj nadležnosti i od interesa za lokalno stanovnišrvo. cini podrueje jednog ili vise naselienih mesta. Jedinica LŠ ie administrativno-teritoriialna iedinica u kojoj gradjani jldjugirju^o zajednickim pitanjima od lokalnog znaeaja neposredno ili putem organa koje sami biraju.Skupština utvrduie predlog akta o promeni Statuta većinom od ukupnog broja poslanika i dostavlja ga Narodnoj skupštini radi davanja saglasnosti. kao i pravo i sposobnost organa LS da. odložiti stupanje na snagu osporene odluke autonomne pokrajine. v . z-ZASTITA PRAVAAUTONOMNEPOKRAJ1NE Rad Pokrajinskih organa podleze samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti. U torn slucaju. 4) Zastita prava AP X LOKALNA SAMOUPRAVA 55. 101 . u granicama zakona. eradu i eradu Beoeradu . neposredno iweko slobodno kabranih vredstavnika u jedinieama LS. POJAM I JEDINICE LS a . Teritoriju jedinice LS. 2) Vlada može pred Ustavnim sudom pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti odluke skupstine AP. (privremena mera) 3) Organ određen Statutom AP ima pravo žalbe Ustavnom sudu ako se poiedinačnim aktom ili radniom državnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave onemogueava vršenje nadležnost autonomne pokraiine. zajedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovriiStvo. e .

uređivanje. Hnijski gradski i prigradski prevoz putnika u drumskom saobraćaju. To su poslovi od neposrednog. kulturu. upravljaju poslovima LS. (jedinstvenajeu svim jedinicama LS. opstina preko svojih organa uredjuje i obezbediuie: obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti£2j koriscenje gradjevinskog zemhista i poslovnog prostora. koja je sposobna da preko svojih organa samostalno vrši sva prava i dužnosti iz svoje nadležnosti i koja ima najmanje 10.Grad_je jedinica LS urvrdena zakonom. drz. sport.Prema URS IZVORNI POSLOVI odredjeni su sistemom enumeracije.Prema ZLS pojedini poslovi državne uprave zakonom se mogu poveriti svim ili pojedinim opštinama.organ prenese na nju vrsenje pojedinih pitanja vlasti pored njene osnovne nadleznosti .Prema ZLS opština je osnovna teritorijalna jedinica u kojoj se ostvaruje lokalna samouprava. tj.000 stanovnika.000 stanovnika. zdrav. dj . IZVORNI I POVERENI POSLOVI JEDINICA LS U RS (12) a .U jedinici LS vrsi se drzavna vlast kad drzava.i socijalna zastitawpturizam. e . održavanje i korišćenie pijaca. ~^ ™ ~~ z . i dr.Građani koji imaju biraeko pravo i prebivalište na teritoriji jedinice LS.Položaj grada Beograda uređuje se posebntm zakonom o gradu Beogradu. U svojoj izvornoi nadleznosti LS podleze samo drzavnom nadzoru ustavnosti I zakonitosti.Sredstva za obavljanje poverenih poslova obezbeduju se u budžetu RS u skladu sa vrstom i obimom poslova.'cjf>e {TuCZ'Cj-ta cxj vic^fi/u-xj^ .Komunalne delatnosti su prečišćavanje i distribucija yode.Teritorija i sedište jediniee LS odreduje se zakonom. On ima status posebne teritorijalne jedinice. u interesu efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i obaveza gradana i zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog interesa za život i rad. b . 102 . jer drzava obezbedjuje sredstva za vrsenje te nadleznosti."t^a.oa. d . administrativni. 2) uređenje i obezbedenie vršenia poslova uredenia i korišćenja građevinskog zemljišta i 3) utvrdivanje visine naknade za uređivanje i koriscenje gradevinskog zemljista g . Prema ZLS..resavanje pitanja od lokalnog znacaja. zajednickog i lokalnog interesa za lokalno stanovnistvo. zakohom i statutom jedinice LS. održavanie deponija. koja predstavlja ekonomski. parkova. i . a strani drzavljani pod uslovima i u skladu sa zakonom. održavanie čistoće u gradovima i naseljima. iavna rasveta. u skladu š Ustavom. dok u delegiranoj nadleznosti moze biti podlozna i oceni celishodnosli od strane drzave. — e>-e*^y«Ž>-r<? ^ . ugosititeljstvo i trgovina^f)) zastita zivotne sredine^8)}zastita i koriscenje poljoprivrednog zemljista itd. j .(5} lokalni prevoz|4| odrzavljanje lokalnih puteva i ulica^prosvetu. d . u pogledu nadleznosti. ukidanju i promeni teritorije jedinice LS prethodi referendum na teritorijj te jedinice LS. geografski i kulturni centar šireg područja i ima vise od 100. organa itd.POVERENI POSLOVI . Blize se odredjuje štatutom jedinice LS i dr. v -Kada je u pitanju sradsko sradievinsko zemliiste u nadleznost jedinica LS spada: i^donosenje pro grama uređenje građevinskog zemljišta.. zanatstvo.3H&. i drugihjavnih površina. *oft>~ g . Osnivanju.QbeleziaTbS~šu7et?Ho^^ je ujedno i jedina lokjedinica) i monolitnost.) 56.

Finansiranje lokalne samouprave. budžeta RS. e . vodoprivrede i šumarstva i druge inspekcijske poslove u skladu sa zakonom. 2) Koji su povereni poslovi 3) Razlika izmedjn poverenih i izvornih poslova 4) Gde su utvrdjeni ovi poslovi 5) Kako se zna staje cija nadleznost. a koji su od opsteg interesa za RS.Lokalne poreze na imovinu cine svi porezi na imovTrTu7~kč»jT~šu_Tžvori javnih prihoda. boravišna taksa. zaštite životne sredine. kao i uslovi i postupak pod kojima se jediniee lokalne samouprave mogu zaduživati. njoj se obezbedjuju dopunska sredstva iz drzavnog budzeta d . boraviina taksa. a to su: porez na imovinu. Kad jedinica LS nije u mogucnosti da obezbedi finansiranje poslova iz budzeta. naknada za korišćenje građevinskog zemljišta. ž _ Zakonom o raspodeli nadleznosti odredjeno je koji su poslovi od pokrajinskog znacaja. naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine. U zavisnosti od toga da li ie konkretno pitanje od lokalnog.Ustupljeni javni prihodi su porezi ostvareni na teritoriji jedinice LS. polioprivrede. primanja po osnovu zaduživanja i drugih prihoda i primanja utvrdenih zakonom. novčane kazne izrečene u prekršajnom postupku. g. FINANSIRANJE POSLOVA OPSTINE U RS (5) a . osim poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na nasleđe i poklon. u skladu sa zakonom. kao i vodjenje evidencija i maticnih knjiga i dr. poreza na nasledje i poklon i porez na prenos apsoultnih prava. 103 .Izvori favnih prihoda iedinica LS su izvori prihoda ostvareni na njenoj teritoriji. BGD LAZAREVAC do koiih ne voze autobusi GSP -a.mediumesni saobracai. lokalne komunalne takse. prosvete. koji predstavljaju ustupljena sredstyaT z . pokraiinskog ili republickog znacaia zavisi koii ce ga organ resavati. BOSINA POTPITANJA 1 )Kojisu izvorni poslovi po URS. transfera. lokalne administrativne takse.LS za cije obavljanje jediniea LS mora imati specijaln^zakonsko ovlasem'e. kadaje AP poverila jedinicama LS obavljanje poslova iz svoje nadleznosti. poput poreza na dohodak gradjana. 57. i budžeta AP.Opština obavlja kao poverene poslove pojedine poslove inspekciiskog nadzora iz oblasti. dj -Razlika izmedju izvornih i poverenih poslova. e . naknada za uređivanje građevinskog zemljišta.administrativne takse.U svojoj izvornoi nadleznosti LS podleze samo drzavnom nadzoru ustavnosti i zakonitosti. dok izvorni poslovi uzivaju autonomiiu u odnosu na drzavu.Poslovi jedinice LS finansiraju se iz izvornih prihoda jedinice LS. Imovinom jedinice LS samostalno upravljaju organi jedinice LS. u skladu sa zakonom. jer drzava obezbedjuje sredstva za vrsenje te nadleznosti. lokalne komunalne takse. samo sto se njihovo vrsenje poverava nedrzavnim organima . prometa robe i usluga. npr.Povereni poslovi su i dalje poslovi RS. zdravstva.Sredstva budžeta jedinice LS obezbeduju se iz izvornih i ustuplienih prihoda. rudarstva.Lokalne takse . v . u skladu sa odlukom skupštine AP. dj . dok u poverenoi nadleznosti moze biti podlozna i ocenfcelishodnosti od strane drzave.Jedinica LS ima svoiu imovinu. ureduju se zakonom o fmansiranju jedinice LS. b . 6) Sta spada u nadleznost jedinica LS kadaje upitanju gradsko gradjevinsko zemljiste 7)Koje su komunalne delatnosti I 8)Koji su putevi od opstinskog znacaja .

nj .Skupština opštine.ZBOR GRADJANA se saziva za deoJeaJtagie iedinice LS utvrden statutom.To je oblik interesnog samoorganizovanja gradjana. zajednickim zivotom na odredj. m . koji ne može da bude manii od 5% birača. dj . odluču je uz prethodno pribavljeno mišlienie građana. j . u skladu sa zakonom. razmotre zahteve i predloge gradana i o njima zauzmu stay.Organi i službe jedinice LS dužni su da u roku od 60 dana od održavanja zbora gradana. . Mesna zajednica može se osnivati i za dva ill vise sela. promenu statuta ili drugih akata i raspisivanje referenduma u skladu sa zakonom i statutom. četvrt. zbor građana i referendum. rejon i si). Opština samostalno.Ova odluka donosi se većinom glasova od ukupnog broia odbomika. pod uslovom da ie glasalo vise od polovine ukupnog broja gradana. z .Odluka putem referenduma doneta je ako se za nju izjasnila većina građana koja je glasala.Zbor građana raspravlia i daie predloge o pitanjima iz nadležnosti organa jedinice LS i većinom glasova prisutnih usvaja zahteve i predloge i upućuie ih skupštini ili pojedinim organima i službama jedinice LS. k .Statutom jedinice LS utvrduje se broj potpisa gradana potreban za punovažno pokretanje GRAĐANSKEINICIJATIVE. v . 1 .Građani putem građanske inicijative predlažu skupštini jedinice LS donošenie akta kojim će se urediti određeno pitanje iz nadležnostfjedTnice LS. a sve u cilju racionalniieg i efikasniieg ostvarivanja niihovih zajedniekih interesa i ljudskih prava.i . e . i . niti izmenama i dopunama menjati njenu suštinu u narednom periodu od godinu dana od dana donošenja odluke. b . n . p .MESNA ZAJEDNICA je oblik stalnos neposrednog ucesca gradjana u ostvarivanju LS.Mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave mogu se obrazovati i u gradskim naseliima (kvart. a skupština jedinice LS je ne može staviti van snage. odnosno donesu odgovarajuću odluku ili meru i o tome obaveste gradane.Radi zadovoljavanja potreba i interesa lokalnog stanovništva u selima se osnivaju mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave. koji su najtesenje interesno povezani. podrucju za koie se obrazuie i ukidaniu mesnih zajedniea i drugih oblika mesne samouprave.Transferna sredslva su ona koja RS prebacuje lokalnoj samoupravi u njen budzet najcesce po osnovu prihoda od privalizaciie. donosi svoj budžet i završni raeuru.Oblici neposrednog učešća građana u ostvarivanju lokalne samouprave su: gradanska inicijativa.Odluka doneta na referendumu je obavezna. o . o obrazovaniu.Referendum o pitanju iz svoje nadležnosti skupština jedinice LS duma)z da raspiše na predlog koji podnese naimanie 10 % birača od ukupnog biračkog tela u jedinici LS.Skupštinajedužnadaopredlogu gradjanaodrži raspravu i dadostavi obrazložen odgovor građanima u roku od 60 dana od dobijanja predloga. lj . d . UCESCE GRADJANA U OBAVLJANJU POSLOVA LS (2) a . 58. odnosno skupština grada.Skupština jedinice LS može na sopstvenu inicijativu da raspiše REFERENDUM o pitanjima iz svoje nadležnosti. teritoriji u okviru iedinice LS.

s tim što ne može biti manii od 19. Skupština opštine donosi opšte akte iz svoje nadležnosti. b . s . radi obavljanja poslova iz njene nadleznosti. On može biti razrešen i pre isteka vremena na koje je izabran. sto znaci da je odbornieki imunitet znatno uzi od poslanickog imuniteta. odnosno drugi oblik mesne samouprave ima svojstvo pravnog lica u okviru prava i dužnosti utvrđenih statutom i odlukom o osnivanju. dj . 31opstinsko veee 4) opstinska uprava. k . dok Skupstina grada Berograda ima 110 odbornika. jer obuhvata samo garaneije neodgovornosti. po potrebi.Predsednik skupstine ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove pdsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost. većinom glasova od ukupnog broja odbornika. To je jedina ustavna kateogrija u rangu opstinskih organa. donosi plan razvoja i prostorni plan opstine. uz obezbeđivanje za to potrebnih sredstava.Gradani imaju pravo na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu.U opstini se. On organizuje rad skupštine opštine. 105 . usvaja budžet i završni račun opštine. koje biraiu gradani na neposrednim izborima. I . z .U jedinicama LS u kojima živi stanovništvo mešovitog naeionalnog sastava. NADLEZNOST I AKTI ORGANA JEDINICA LS U RS (4+) a .Odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost. obrazuju sledeei ORGANI: 1) Skupstina opstine 2) Predsednik opstine. g . j . d .Prema URS. raspisuje opštinski referendum i vrši druge poslove. I . na vreme od 4 godine. Ostali organi su odredjeni statutom opstine. 59.Skupstina opstine se smatra konstituisanom izborom predsednika skupštine i postavljenjem sekretara skupštine. e . Ij . napredlog najmanje 1/3 odbornika. ni veći od 75.r — Mesna zajednica. pritvoren ili kažnjen zbog iznetog mišlienia ili davania glasa na sedniei skupštine i radnih tela.Skupštinu opštine čine odbornici. bira se iz reda odbornika. Broj odbornika u skupštini opštine utvrduje se statutom opštine.Predsednik skupštine. na isti način na koji je biran. ORGANIZACIJA. samo gradski. a nairnanie iednom u tri meseca. Odluke se donose većinom glasova prisutnih odbornika. koje ostvaruju neposredno ili preko svojih slobodno izabranih predstavnika. v . za skupstinu grada ne moze biti veci od 90.Skupstina opstine ima sekretara koji se stara o obavljaniu stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica skupstine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad i postavlja se na period od 4 godine. omogućuje se srazmema zastuplienost naeionalnih maniina u skupštinama. saziva i predsedava njenim sednicama i obavlja druge poslove. tajnim glasanjem. odnosno skupštine grada može se svim ili pojedinim mesnim zajednicama i drugim oblicima mesne samouprave poveriti vršenie određenih poslova iz nadiežnosti opštine odnosno grada.SKUPSTINA OPSTINE je najvise lokalno predstavnicko telo koje obavlja osnovnu nadleznost opstine. ukoliko zakonom ili statutom nije drukčije odredeno. tajnim glasanjem.Sednicu skupštine opštine saziva predsednik skupštine.Odlukom skupštine opstine. Isti organi postoje u gradu Beogradu.Skupstina opstine donosi odluke ako sednici prisustvuie većina od ukupnog broja odbornika.

Istovremeno sa predlogom za razrešenje zamenika ovih lica. na predlog predsednika opstine ili najmanje 1/3 odbornika. odnosno elan opštinskog veća. . z .g . pre isteka roka odšest meseci od odbijanja prethodnog predloga. IZVRSNIORGANI opstine su predsednik opštine i opštinsko veće.OPŠTINSKO VEĆE je kolegijalni izvrsni organ opstine i Cine ga predsednik opstine. usmerava i usklađuje rad opštinske uprave. zamenikpredsednika opstine ili clan opstinskog veca koji su razreseni ili su podneli ostavku. Zamenik predsednika opstine. b . Zamenik predsednika opstine je clan opstinskog veća po funkciji. na isti način na koji su izabrani. jer je predsednik opstine mandatar ovih lica. a . kao i članovi opstinskog veća oili ie broj utvrden statutom opštine i koje bira skupština opštine. koga bira skupština opštine na isti način kao predsednika opstine. tajnim glasanjem. mogu biti razreseni pre isteka vremena na koje su birani. skupština opštine istovremeno odlučuje o izboru zamenika predsednika opštine i članova opstinskog veća.m . v . predsednik opštine je dužan da skupštini opštine podnese predlog za izbor novog zamenika predsednika opstine ili člana opštinskog veća.Predsednik opstine.PREDSEDNIK OPSTINE ima dva svoistvatflyon je inokosni izvrsni organ opstine s obzirom na to da se u Opstini vrsi LS@on je po polozam predsednik Opstinskog veca. razrešiti sekretara i pre isteka mandata. većinom od ukupnog broja odbornika.Ako skupština ne razreši predsednika opstine. položenim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje 3 godine. većinom glasova od ukupnog broja odbornika skupštine opštine. v . zamenika predsednika opstine ili člana opstinskog veća. Skupština opštine može. iz reda odbornika.Predsednik opstine ie predsednik opstinskog veća. Sekretar moze imati zamenika. Kandidat za predsednika opštine predlaže kandidata za zamenika predsednika opstine iz reda odbomika.Predsednik opstine. 106 . d . napredlog predsednika skupštine. b . koja istovremeno donosi odluku o razrešenju i o izboru. tajnim glasanjem. predstavlja i zastupa opštinu. dj . ostaiu na dužnosti i vrše tekuće poslove.Za sekretara skupštine opštine može biti postavljeno lice sa završenim pravnim fakultetom.Predsednik skupštine opštine predlaže kandidata za predsednika opstine. na isti način na koji je izabran. i . na vreme od četiri godine. j . a . na period od 4 godine.Predsedniku opstine i zameniku izborom na ove funkcije prestaje mandat odbornika u skupštini opštine. do izbora novog predsednika opstine.Predsednik opštine može biti razrešen pre isteka vremena na koje je biran. koji se bira na isti nacin.Predsednika opstine bira skupština opštine.Kandidate za članove opstinskog veća predlaže kandidat za predsednika opstine.Razrešenjem predsednika opstine prestaje mandat zamenika predsednika opštine i opštinskog veća. kao kolegijalnog organa u opstini. donosi pojedinačne akte i vrsi druge poslove. e . Kada odlučuje o izboru predsednika opštine. zamenik predsednika opstine. predlaže način rešavanja pitanja o kojima odlučuje skupština. odbornici koji su podneli predlog za razrešenje ne mogu ponovo predložiti razrešenie predsednika opštine. Predsednik opstine ima zamenika. na obrazložen predlog naimanie 1/3 odbornika.

a mogu se obrazovati i opštinske uprave za pojedine oblasti u opštinama sa preko 50. Opstinska uprava: Bpriprema nacrte_propisa i drugih akata koje donosi skupština opštine.Prestankom mandata skupštine prestaie mandat izvršnih organa opštine. ffi izvršava odluke i druge akte skupštine opštine. koje skupština opštine bira na predlog predsednika opštine. ako zakonom ili statutom opštine za pojedina pitanja nije predviđena druga većina. Dužan da obustavi od primene odluku opštinskog veća za koju smatra da nije saglasna zakonu. radom uprave rukovodi načelnik.g . m . poništava ili ukida akte opštinske uprave koji nisu u saglasnosti sa zakonom. Ij . s tim da oni vrše tekuće poslove iz svoje nadležnosti do stupanja na dužnost novog predsednika opštine i opštinskog veća. odnosno A P ^ i izveštava skupštinu opštine o izvršavaniu odluka i drugih akata skupštine opštine. ne može biti veći od 11.(3Vvrši nadzor nad radom opštinske uprave. za vršenje srodnih poslova.Opštinskom upravom. koga postavlja opstinsko vece na 5 godina.Broi članova opštinskog veća. položen ispit za rad u organima državne uprave i najmanje Sgodina radnog iskustva u struci. predsednika opštine i opštinskog veća. z . rukovodi načelnik. shodno se primenjuju na organe i nadleznost organa grada. a odlueuje većinom glasova prisutnih elanova. saziva i vodi njegove sednice i odgovoran je za zakonitost rada opštinskog veća. eradonačeinik. položen ispit za rad u organima državne uprave i najmanje 5 godina radnog iskustva u struci. odnosno predsednika i članova privremenog organa ako je skupštini mandat prestao zbog raspuštanja skupštine. a mora da ima završen pravni fakultet.Opštinsko veće^l) predlaže statut budžet i druge odluke i akte koje donosi skupština. mogu se obrazovati unutrašnje organizacione jedinice. e .Opštinska uprava obrazuje se kao jedinstveni organ.Kad se opstinska uprava organizuje u vise uprava. kao jedinstvenim organom. 1 . (4y obavlia poslove upravnog nadzora nad izvršavanjem propisa i dr.Opštinsko veće može da donosi odluke ako sednici prisustvuie većina od ukupnog broja njegovih članova. opštih akata skupštine opštine.OPŠTINSKA UPRAVA je organ opstine koji je nosilac upravne funkcije. Odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi koje se odnose na opstinu. dj _ Predsednik opštine predstavlia opstinsko veće. Opobavlia stručne i druge poslove koje utvrdi skupština opštine. 107 .ORGANI GRADA su: skupština grada. koga postavlja opstinsko vece na 5 godina koje ima odgovarajući fakultet. i . u odnosu na delokrug uprave.000 stanovnika. statutom i drugim opštim aktom ill odlukom koje donosi skupština opštine:{^ rešava u upravnom postupku u drugom stepenu u upravnim stvarima iz nadležnosti opstine/fJ!stara se o izvršavanju poverenih nadležnosti iz okvira prava i dužnosti RS.U opštinskoj upravi obrazovanoj kao jedinstveni organ. d . fflizvršava zakone i druge propise čiie ie izvršavanie povereno opštini. j . predsednik opštine i opštinsko veće. gradsko veće i gradska uprava. iCl} neposredno izvršava i stara se o izvršavanju odluka i drugih akata skupštine opgtine. predsednik opštine i opstinsko veće. 3D rešava u upravnom postupku u prvom stepenu u upravnim stvarima iz nadležnosti opštine. k . Članovi opštinskog veća koje bira skupština opštine ne mogu istovremeno biti i odEomici.

Opština. u skladu sa zakonom.VLADA je dužna da obustavi od izvrsenja opsti akt jedinice LS za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu. f. ako smatra da akt nije u saglasnosti sa pokrajinskim propisom. propisuje prekrgaje za povrede opštinskih propisa. zakonom ili drugim republiekimpropFsom. Rešenie o obustavi od izvršenja prestaie da važi ako Vlada u roku od pet dana od objavljivanja rešenja ne pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti opšteg akta. urbanisticki plan. utvrđuje simbole opstine i njihovu upotrebu. ministarstvo nadležno za poslove LS pokrenuće postupak pred Vrhovnim sudom Srbiie i istovremeno će predložiti Vladi da obustavi od izvršenja odnosni opsti akt. Pomocnike postavlja irazresava gradonacelnik.URS i zakon su predvideli 6 mogucnosti za intervenciju drzave prema LS. radi uspostavljanja ustavnosti i zakonitosti. ukazaće na to skupštini jedinice LS radi preduzimania odgovaraiueih mera. plan razvoia opstine i druge opste akte i odluke. e . 108 . nj . propisa ili drusoe opšteg akta jedinice LS pred Ustavnimsudom. rešenjem koje stupa na snagu kad se objavi u „Službenom glasniku RS".Prava . NADZOR DRZAVE NAD FUNKCIONISANJEM LS (11) a . kao i o javnom informisaniu u opštini. zaštiti i unapredenju ljudskih i manjinskih prava. Ta imovina je pblikjavne svojina i s obzirom da jos nije donet odgovarajuci zakon. a gde su ovlascenja data Vladi i odgovarajucem resornom ministarstvu (za drzavnu upravu i LS). donosi svoj budžet i završni račun.n . c . u skladu sa zakonom. urbanisticki plan i program razvoia opštine. ako smatra da taj akt nije u saglasnosti s Ustavom. 0 . d -Nadležni organ teritorijalne autonomije postupice isto. postavlja se gradski menadzer za obavijanje poslova pomocnika gradonacelnika u oblasti ekonomskog razvoja u Gradskoj upravi. kao najvisi pravni akt opstine. koji samostalno donosi njena skupstina. b . BOSINA POTPITANJA 1) duznosti jedinica LS-povereni poslovi. samostalno propisuju uređenje 1 nadležnost svojih organa i javnih službi.NADLEŽNO MINISTARSTVO pokrenuee postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti statuta. Jedinice lokalne samouprave.Kad MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE LS (nadležni organ teritorijalne autonomije) smatra da opšti akt oreana iedinice LS nije u saglasnosti sa nienim statutom. a gradski arhitekta u oblasti urbanizma. Skupstina donosi zavrsni racun. vodi se kao drzavna imovina. u skladu sa zakonom.U gradu Beogradu. 2) prava 3)Koji su akti opstine 4) Ko upravlja opstinom 60. koie osnivaju.AKTI OPSTINE su STATUT.Prema URS opština samostalno. Opština se stara o ostvarivanju.Ako skupstina jedinice LS ne postupi po ovim predlozima. Opština samostalno upravlia opštinskom imovinom. u skladu sa Ustavom i zakonom. do odluke Vrhovnog suda Srblje.

a mandat odbomika izabranih na ovim izborima traje 4 godine. na predlog ministarstva nadležnog za poslove LS. Vlada posebnim resenjem imenuje predsednika i članove privremenog organa. statutarnost. 1 .Ako skupština ne postupi u roku od mesec dana po predlozima ovih organa ministarstvo nadležno za poslove LS ukinuee ili poništiti odnosni pojedinacni akt.MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE LS. j . BOSINA POTPITANJA l)Ko donosi odluku o raspustanju 2)Kada se raspusta skupstina jedinice LS od strane vlade ipod kojim uslovimag 3)Sastavprivremenog organa po URSIo cemu mora voditi racuna 4) Ko vrsi nadzor nad aktima i radnjama 5) Sta su radnje . preduzimanje odredjenih mera (pod 3) 109 .VLADA. tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti skupstine i izvršnih organa jedinice LS. odnosno konstituisati skupštinu jedinice LS. traje do isteka mandata odbornika skupština jedinica LS izabranih na redovnim izborima. postovanje statuta kao najviseg propisa jedinice LS.U torn slucaju Predsednik Narodne skupstine raspisuje izbore za odbornike u roku od dva meseca od stupanja na snagu odluke o raspuštanju skupstine jedinice LS. k . s tim da mandat odbomika izabranih na tim izborima. m .Do konstituisanja skupstine i izbora izvršnih organa jedinice LS. vodeei računa o političkom i nacionalnom sastavu raspuštene skupstine jedinice LS. O J ne donese statut ili budžet u roku utvrdenom zakonom. protiv koga nije obezbeđena sudska zaštita. predložiće skupštini jedinice LS da takav akt ukine ili poništi.moze skupstini. obavlja privremeni organ jedinice LS koji čine predsednik i četiri člana. (nadležnog organa teritorijalne autonomije) moze doneti odluku oraspuštanju skupstine iediniceLS. koji obrazuje Vlada. (nadleini organ teritorijalne autonomije) kad nađe dapojedinačni akt organa.g . ako: ( 0 skupština ne zaseda duže od tri meseca: (2% ako ne izabere predsednika opštine i opštinsko veće u roku od mesec dana od dana konstituisanja skupštine jedinice LS ili od dana njihovog razrešenja odnosno podnošenja qstavke. odnosno s odlukom ili drugim opštim aktom jedinice LS.Ovom merom se stiti tzv. pa se zato preduzima pred Vrhovnim sudom Srbije. i . a ne Ustavnim sudom. Ij -VLADA imenuieprivremeni organ koji obavlja tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti skupstine i izvršnih organa jedinice LS i kad se u jedinici LS ne sprovedu izbori za odbornike ili ako se posle sprovedenih izbora ne konstituiSe skupština u skladu sa zakonom u roku od dva meseca od objavljivanja rezultata izbora. h . od dana kad je trebalo sprovesti izbore.Predsednik Narodne skupstine ie dužan da odluku o raspisivanju novih izbora za skupštinu jedinice LS donese u roku od mesee dana.odredjeno cinjenje ili necinjenje 6) Moze li se naloziti cinjenje nekom organu LS . odnosno službe iediniee LS. niie u sagiasnosti sa zakonom ili drugim propisom.

kao i pravo i sposobnost organa LS da. niti jedna nacionalna manjina ne može imati većinu članova saveta.organa ili organa jedinice LS.61. u granicama zakona. ZASTITAPRAVALS (16) a .Zastitu prava LS mogu traziti i po URS i po ZLS: (TJlorgan odredjen statutom jedinice LS moze da pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti zakona ili dr. b . pred Ustavnim sudom RS. zaiedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo. kojima se onemogucava vrsenje nadleznosti jedinice LS. Savet o svojim stavovima i predlozima obaveštava skupštinu jedinice LS koja je duina da se o njima izjasni na prvoj narednqj sednici. u skladu sa zakonom i statutom. ako je rec o povredi propisa i opstih akata jedinice LS. ureduju poslove i upravljaiu javnim poslovima koji su u njihovoj nadležnosti i od interesa za lokalno stanovništvo. ima pravo da pred Ustavnim sudom pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke ili drugog opsteg akta skupštine iedinice LS ako smatra da su njime neposredno povređena prava pripadnika srpskog naroda i nacionalnih manjina predstavljenih u savetu za medunacionalne odnose i pravo da pod istim uslovima pred Vrhovnim sudom Srbije pokrene postupak za ocenu saglasnosti odluke ili drugog opšteg akta skupštine jedinice LS sa statutom.opsteg akta RS ili AP.samoupravu. kojim se povredjuje pravo na lok. im)Savet za mediunacionalne odnose sastavljen od predstavnika srpskog naroda i nac. zaštite i unapređivania nacionalne ravnopravnosti. s tim da niti srpski narod.Dakle instrument zastite prava na LS prema Zakonu o lokalnoj samoupravi su zahtev za ocenu ustavnosti i zakonitosti i zalba Ustavnom sudu BOSINA POTPITANJA IJKoji su instrwnenti 2)Sta se podrazumeva pod pravom na lokalnu samoupravu 3) Ko osim Ustavnih sudova ocenjuje da li je povredjeno pravo na lokalnu samoupravu 110 . g . v-Nacionalno mešovitim ledinicama LS.Lokalna samoupravaje pravo građana da upravliaju javnim poslovima od neposrednog. Skupština i izvršni organi jedinice LS su dužni da predloge svih odluka koji se tiču nacionalne ravnopravnosti prethodno dostave na mišljenje savetu. neposredno ipreko slobodno izabranih predstavnika u jedinicama LS. dj. | ^ ) organ odredjen statutom jedinice LS moze da izjavi zalbu Ustavnom sudu protiv pojedinacnih akata ili radnji drz.manjina osnovan u nacionalno mesovitim jedinicama LS.Odluke saveta za medunacionalne odnose donose se konsenzusom članova saveta.Savet razmatra pitania ostvarivania. u smislu Zakonao LS. d . smatraju se jediniee LS u kojima pripadnici jedne nacionalne manjine čine vise od 5% od ukupnog broia stanovnika ili pripadnici svjl^ nacionalnih manjina cine vise od 10% od ukupnog broja stanovnika prema poslednjem popisu stanovništva u RS. e .Nacin predlaganja i izbora članova saveta za medunacionaine odnose treba da obezbedi ravnomemu zastupljenost predstavnika srpskog naroda i nacionalnih manjina. a najkasnije u roku od 30 dana. f^J:omudsman kontrolise postovania prava gradjana. utvrdiuie povrede ucinjene aktima radnjama ili necinjenjem organa uprava i javnih sluzbi.

U organizacionom. kojima j e povereno vršenje sudske funkcije. "uređenie vlasti u Republici Srbiji počiva na podeli vlasti na zakonodavnu. u stvari čini temeljno načelo koje opredeljuje ustavni položaj sudstva_u savremenoj Srbiji. Načela sudstva u Republici Srbiji po Ustavu iz 2006. Drugo je načelo podele vlasti utvrđeno u članu 4. Ova odredba posmatrana "sama za sebe" mogla bi značiti mogućnost uspostavljanja kontrole nad sudskom vlašću od strane zakonodavne i izvršne vlasti. odnosno pojedinaca. Izričito utvrđivanje ovog načela u Ustavu je od izuzetne važnosti prilikom tumačenja i utvrđivanja značenja i svih drugih odredaba Ustava koje se neposredno Hi posredno odnose na sudsku vlast.2 Treće je načelo nezavisnostl sudske vlasti. tri su bitna načela koja neposredno opredeljuju položaj sudske vlasti i sudova u Republici Srbiji. čini mreža sudova (opšte i posebne nadležnbsti. 5)načelo zbornosti i 6) načelo ucešća građana u vršenju sudske vlasti. Ustava. pre svega.) Ustavu i zakonu". stav 2. koje je sada Ustavom i izričito utvrđeno. Ustava posvećenim načelu podele vlasti stoji i to da se "odnos tri grane vlasti zasniva na ravnoteži i međusobnoj kontroli" (stav 3). Sudski sistem. Ovo nacelo 111 . te da "sudsku odluku može preispitati samo nadležni sud. zajameeno Ustavom. stav 1. izvršnu i sudsku". smislu ono podrazumeva iedinstvenu organizaciiu sudstva u zemlii. 3)načelo legaliteta. koji j e samo u načelu uređen Ustavom. Naeelo samostalnosti sudova izraz je konkretizaciie ustavnog načela o podeli vlasti. Da se radi o odredbi koja svojom eelinom nije primenjiva na odnos sudske vlasti i drugih grana vlasti ilustruju i druga ustavna rešenja u kojima je jasno zapisano "da su sudske odluke obavezne za sve i da ne mogu biti predmet vansudske kontrole". po kome su 'sudovi samostalni i nezavisni u svom radu". Kao posebna grana državne vlasti. pored ostalog. posebna i izdvojena odnosi na položaj sudova u sistemu vlasti. USTAVNA NACELA O SUDOVIMA (12) OSNOVNA USTAVNA NAČELA OD ZNAČAJA ZA SUDSKU VLAST U Prvom dclu Ustava. Vladavina prava saglasno Ustavu. Q y N a c e l o jedinstva sudske vlasti. za zakonodavno uređivanje organizacije i vršenja sudske vlasti. to je načelo vladavine prava. načelo nezavisnosti sudske vlasti u "sadejstvu" sa vladavinom prava i podelom vlasti.organizaeiono odvoieni od drugih državnih organa . "Sudska vlast nezavisna". 4)načelo javnosti. a potorn da su sudovi u donošenju svojih odluka oslobodeni od bilo kakvog uticaja sa strane. godine Saglasno Ustavu od 2006. Saglasno ovom načelu. Ustavno rešenje iz člana 142. tumaci se kao specijalna.XI SUDOVI 62. odnosno viših i nižih sudova) ustanovljenazakonom. u zakonom propisanom postupku". 1.organa zakonodavne i izvršne vlasti. Ova odredba. ostvaruje se "nezavisnom sudskom vlašću i povinovaniem vlasti fa to znaei i sudske . koju sam Ustav definiše kao osnovnu pretpostavku Ustava (clan 3). Tako. ' *™ ~ / 2 ) N a č e l o samostalnosti i nezavisnosti sudova. 2)načelo samostalnosti i nezavisnosti. godine status (položaj) sudova kao organa državne vlasti. Načelo jedinstva sudske vlasti. sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije i njena osnovna funkcija se sastoji u sudenju. predstavlja osnovu organizacije i funkcionisanja sudova. a nadležnosti razgraničene. N. Samo država utemeljena na vladavini prava. može da bude garant osnovnih prava i sloboda čoveka. ponovo potvrđuje da su sudovi posebna vrsta državnih organa . a to bi bilo u oštroj suprotnosti sa prineipima nezavisnosti i samostalnosti sudske vlasti. Prvo. l)načelo jedinstva sudske vlasti... odnosno uplitanja državnih i drugih institucija ili bilo kojih pravnih ili fizičkih lica. U odredbama člana 4. opredeljuju sledeća načela. koji sumedusobno povezani i izmedu koiih su"kompentencije podeliene.B.

i 5). po kome se vladavina prava ostvaruje "povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu". 112 . Saglasno ovoj odredbi. ustavnojepravilo da.znači da ni jedan nosilac druge državne vlasti. u suđenju učestvuju i gradani (porotnici).. Načelo zbomosti sudenja. ier obezbeduje da se u sudupotpunije i svestranije utvrdi činjenično stanje na kome će sud zasnovati svoju odluku. opšteprihvaćenih pravila medunarodnog prava i potvrdenih međunarodnih ugovora". itoA a e i o n a l n e bezbednosti^l iavnog reda i morala u demokratskom drultvu. koia se utvrduiu zakonom. ^4)'Načelo javnosti. Suđenje u veću treba da bude garancija objektivnosti suda prilikom donosenja sudskih odluka. ier bez podredenosti vlasti. sudenju mogu prisustvovati i treća lica koja zato imaju interes. posebno okrivljenog (jer se dokazi protiv njega moraju javno izneti i pretresti). sudovi u Republici Srbiji sude''na^snwuJJstava. podstiče i širi uverenje u ispravnost i zakonitost sudenja. st. stepena suđenia i dr. kada je to predvideno zakonom. jača u moralnom pogledu autoritet suda. Dakle. služi kao garancija protiv zloupotrebe slobodnog sudijskog uverenja. Organizaciia i rad sudova. Načelo suđenja u veću. Načelo suđenja u veću. U suštini ovo rešenje predstavlja konkretizaciju principa utvrđenog u članu 3. 4. štiti procesni položai učesnika u postupku. Primena načela javnosti u radu sudova znači da. Po ZPP nacelo zbomosti je izuzetak. Ovo načelo čini suštinu pravne države. nema apsolutni karakter. Saglasno članu 142. zakona i drugih opštih akata. Javnost suđeiTja obezbeđuje kvalitetniju raspravu pred sudom. javnost se može isključiti tokom eitavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka samo radi zaštite toksSivrio utvrdenih vrednosti. tj. pošto se zakonom može odstupiti od kolegiialnog sudenia i predvideti da "u odredenim stvarima sudi sudiia pojedinac". poznato je i pod nazivom načelo zbomosti sudenja ili načelo kolegiialnosti.sistem porote. kao i granice niihove vlasti. predstavlja iemstvo da će sudovi biti ustanovliem* i organizovani na ternelju zakona i da će suditi na osnovu i u okviru ustava i važećeg prava. s tim da se "zakonom može propisati da u odredenim sudovima i u odredenim stvarima sude samo sudije" (clan 142. odnosno sudija. Ova podredenost suda pravu. U suđenju "učestvuju sudije i sudije porotnici na način utvrđen zakonom". ali i pravičnog sudenja. Sledstveno tome. bez ikakvih ograničenja. Ustava. stav 2). pa i sudske vlasti ustavu i zakonu nema pravne države. Ustav i zakon pravno vezuju sudsku vlast. pored profesionalnih sudija. garantuie poStovanie zakonom predviđenoe postupka. služi kao podstrek sudiji da se bolie priprema za vodenie rasprave. Ustavom je izričito utvrđeno daje "raspravljanje pred sudom javno" i dase može ograničiti samo u skladu s Ustavom (clan 142. Sastav veća zavisi od vrste suda vrste pravne stvari o koioi se odlučuie. Veće "unižim sudovima čini najmanje troje sudija. stav 2. odnosno ovlašćenja u odnosu na ljudska i gradanska prava i slobode urvrduiu se ustavom i zakonom. Ustava. stav 3). (6)Načelo učešća građana u suđenju . ali ni bilo ko drugi. kao i materijalno pravo na osnovu koga će se rešavati pojedini sudski sporovi. s tim štčTsu od ovog pravila moguća odstupania. pored stranaka i drugih učesnika u postupku pred sudovima. ne znači da su apsolutno nezavisni. U Ustavu Srbije stoji "da je svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije zabranjen" (član 149. Načelo javnosti je jedno od najznačajnih garancija nezavisnosti sudstva. To što su sudovi nezavisni u svom radu. Ono predstavlja dodatno iemstvo nepristrasnbštTsuda.fi|interesa maloletnika^Tprivatnosti učesnika u postupku. ne može i ne sme uticati na vršenje sudske vlasti i da se ne može mešati u rad suda. Bez nezavisnog sudstva nema "pravne države f3}'NačeIo legaliteta (ustavnosti i zakonitosti).

s obzirom na to da sudovi sude samo one sporove koji spadaju u niihovu nadležnost j . dj . u koiima sude i preduzimaiu druge sudske radnie.VIŠISUD osniva se za podrucje jednog ili vise osnovnih sudova.Ta horizontalna struktura sudskog sistema je od posebnog značaja za osnivanje prvostepenih sudova. ž . koja je zasnovana na načelu adekvatnosti.Vrhovni kasacioni sudje najviši sud u RS i njegovo sedište je u Beogradu. tako da sudovi opšte nadleznosti rešavaju u svim predmetima. z .Sudske radnje preduzimaju se u sedištu suda. a izvan sedišta . apelacioni sudovi i Vrhovni kasacioni sud. d . ostali osnovni sudovi imaju od 2 do 10 sudskih jedinica izvan svog sedišta.63. e . VRSTE SUDOVAURS (1) a .OSNOVNI SUD osniva se za teritoriju grada. b . a VIŠI SUD za područie iednog ili vise osnovnih sudova.Osnovni sud. nadležnost. v . organizacija. dj . ž . prekih ili vanrednih sudova i . koja je utemeljena na naeelu hirearhije. s obzirom na to da je opština ili grad osnovna administrativno tritoriialna iedinica prema kojoj se određufe područje prvostepenog suda.Prema URS sudska vlast je jedinstvena na teritoriji RS. sudovi opšte nadleznosti su osnovni sudovi. d . na teritoriji RS postoje 34 osnovna suda.1 sudovi opšte i sudovi posebne nadleznosti su redovni i stalni sudovi. 113 .Prema Zakonu o sedištima i podruejima sudova i javnih tužilaštava (ZSPSJT ). osim u onim za koje su nadležni sudovi posebne nadleznosti. viši sudovi. odnosno ledne ili vi§e opština. koja se osniva za deo teritorjie na koioi se prostire sudska nadležnost. v . e . g .Iz ovoga proizilazi da je reč o vertikalnoipodeli strukture sudskog sistema u RS. jer je iskliučena mogućnost osnivatnia privremenih. Viši prekršaini sud i Upravni sud. SUDOVI OPŠTE NADLEZNOSTI a . viši i prekršajni sud mogu izvan svog sedišta održavati sudske dane. Privredni apelacioni sud.SUDSKA JEDINICA je samostalna organizaciona jedinica izvan sedišta osnovnog ili privrednog suda.Podela sudova na sudove opšte i posebne nadleznosti zasniva se na vrsti predmeta za koje je odredjeni sud nadležan. b .Sudovi posebne nadleznosti su privredni sudovi.Sudska vlast u RS pripada sudovima opšte i posebne nadležnosti.Ova podela ukazuje na horizontalnu strukturu sudskog sistema u RS.samo kad je to zakonom odredeno.SUDSKIDANI su dani u koiima sud trainiie obavlja sudsku funkciju izvan svog sedišta. z .Sudska jedinica izvan sedišta osnovnog i privrednog suda odreduie se za teritoriju erada.Prema ZUR.Osim Prvog osnovnog suda u Beogrdu i Prvog osnovnog suda u Boru. odnosno jedne ili vise opština sa podrucia suda.Osnivanje . prekršajni sudovi. uređenje i sastav sudova uređuju se Zakonom o uredienju sudova (ZUR) g .

z . SUDOVI POSEBNE NADLEŽNOSTI a . Viši prekršajni sud. dan i vreme održavania sudskih dana odreduie predsednik suda. d . Nišu i Novom Sadu.om. sa sedištem u Beogradu. m . 1 . odnosno jedne ili vise opština sa područja suda. 1 područje tri osnovna suda. a ostali viši sudovi pokrivaju područje po jednog osnovnog suda.Viši sud može izvan svog sedišta da održava sudske dane. \ . nj . sa sedištem u Beogradu. sa sedištem u Beogradu.VIŠI PREKRSAJNI SUD je sud republiekog ranga. od kojih samo osam nemaju odeljenja izvan svog sedišta. k .PRIVREDNI SUD osniva se za teritoriju jednog ili vise eradova.Viši prekršajni sud osniva se za teritoriju Republike Srbiie. b . e . Kragujevcu. ž . a Privredni apelacioni sud je neposredno viši sud za privredni sud. sa sedištem u Beogradu i odeljenjima u Kragujevcu. 114 .U RS ima 45 prekršajnih sudova. lj .Privredni apelacioni sud je neposredno viši sud za privredni sud. Nišu i Novom Sadu.V\s\ ptektlajm sud je neposredno viM sud %%OTekrša'vms\i&. o .Vrhovni kasacioni sud je neposredno viši sud za Privredni apelacioni sud.Prekršajni sud raože imati odeljenje izvan svog sedišta u kojem sudi i preduzima druge sudske radnje.VRHOVNIKASACIONISUD je najviši sud « Republici Srbiji. g . j . od kijh 6 pokriva područje dva osnovna suda. kao i za pitania unutrašnieg uređenja sudova i primene Zakona o sudijama. j .U RS postoje 4 apelaciona suda. u kojem trajno sudi i preduzima ostale sudske tadtvje. Upravni sud i apelacioni sud.Mesto. sa sedištern u Beogradu.PRIVREDNI APELACIONI SUD osniva se za teritoriju Republike Srbiie. n . a 3 privredna suda imaju po jednu sudsku jedinicu u kojoj sude i preduzimaju druge sudske radjne. odnosno vise opština.i . v .APELACIONI SUD osniva se za područje vise viših sudova. dj .Viši sud je neposredno viši sud za osnovni sud kada je to određeno ZUR .Apelacioni sud je neposredno viši sud za Viši sud i Osnovni sud. i . za vreme kojih sudi i preduzima druge sudske radnje. za vreme kojih sudi i preduzima druge sudske radnje.U RS postoji 16 privrednih sudova.Može imati odeljenia izvan sedišta.PREKRSAJNI SUD osniva se za teritoriju srada.Odeljenje izvan sedišta prekršajnog suda odreduje se za teritoriju srada. od kojih 2 imaju izvan svog sedištapo dve sudske jedinice. u skladu sa Sudskim poslovnikom. k . odnosno jedne ili vise opština.Prekršajni sud može izvan svog sedišta da održava sudske dane.U RS postoji 26 viših sudova.

Ima odelfenja izvan sedišta.Sudski poslovnik donosi ministar nadležan za pravosuđe. z . odnosno između različitih sudova. 2) pružanie građanima pravnepomoćL međunarodne pravne pomoći i vršenje drugih poslova odredenih zakonom. ostavninski postupak kaoposebni.OSNOVNI SUD uprvom stepenu: 1) sudi za krivična dela za koja je kao glavna kazna predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do deset i deset godina.Zakonom se može predvideti koncentracija nadlemosti u određenim vrstama pravnih stvari. d .Spljašnja organizacija sudova vezuje se za sudsku nadležnost. u kojima bi postupali samo neki osnovni sudovi sa područja istog višeg suda. postojanja i prestanka radnog odnosa. 5) sporovima povodom zadovoljavanja stambenih potreba na osnovu rada.lisenie poslovne sposobnosti. u zavisnosti od prirode spora. ž .SUDSKA NAĐL1ŽNOST je pravo i dužnost jednog suda da raspravi odredjenu pravnu stvar. davanie dozvole za stupanje u brak. b . 3) sporovima o pravima. dj . g . v . . 3) Koji su vanparnicni postupci . sudska funkcija se raspodeljuje između različitih organa u okviru istog suda. obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa. postupakza ođrediivanie naknade za eksproprisanu nepokretnost. 2)Ko donosi akt o 6 unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u sudu -predsednik suda. sudi u prvom stepenu. ako za pojedine od njih nije nadležan drugi sud.MESNA nadležnost je pravo i dužnost stvarno nadležnog suda da na određenoj teritoriji vrši sudsku funkciiu.U FUNKCIONALNU NADLEZNOST osnovnog suda spada: 1) odlučivanje o molbi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za krivična dela iz svoje nadležnosti. uredienie media. 2) vodi izvršne i vanparnične postupke za koje nije nadležan neki drugi sud. sa sedištem u Beogradu.lj . m . odnosno organa u okviru suda. Nišu i Novom Sadu u kojima trajno sudi 1 preduzima ostale sudske radnje.UPRAVNI SUD osniva se za teritoriju Republike Srbije. uz prethodno pribavlieno mišlienie predsednika Vrhovnos kasacionoz suda.FUNKCIONALNA nadležnost je pravo i dužnost određenog suda.STVARNA nadležnost je pravo i dužnost određenog suda da. Dakle. 4) sporovima o naknadi šteie koiii zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom. BOSINA POTPITANJA l)Ko donosi poslovmk o radu sudova .Osnovni sud u prvom stepenu sudi u: 1) stambenim sporovima. i . nroglasenie nestaloe lica za umrlo. ako za pojedina od njih nije nadležan drugi sud. 2) radnim sporovima povodom zasnivania. zakliucivanje ugovora o dozivotnom izdrzavanju. Sudi na osnovu zakona o 115 . Radi se o zakonom odredenom delokrugu poslova u kojem sud može punovažno vršiti sudsku funkciju. da sprovede odredeni deo postupka ili obavi poiedine poslove u vezi sa odredenom pravnom stvari. 64. i to u Kragujevcu.Osnovni sud u prvom stepenu: 1) sudi u srađanskopravnim sporovima. e . NADLEZNOST OSNOVNIH SUDOVA (13) a . sastavlianie i overa testamenta.polaganje stvari u sudski depozit.

U okviru svoje FUNKCIONALNE NADLEŽNOSTI Viši sud uprvom stepenu odlučuje o: CU moibi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za krivična dela iz svoie nadležnostij?! o zahtevima za rehabilitaciiu{3|o zabrani rasturanja štampe i sirenia informacija sredstvima iavnog informisania z . u okviru svoje STVARNE NADLEŽNOSTI. e . u krivičnim p ■„?***' stvarima sudi zajfljkrivična dela ( KD) za kojaje kao glavna kazna predvidena kazna *>„*>zatvora preko deset godina.Sudi u krivičnom postupku prema maloletnicima. ako nije nadležan drugi sud. 3) obaveznog sociialnog osiguranja.y . s obzirom na to da je vođenje evidencija odredbom člana 14 Zakona o državnoj upravi svrstano u izvršne poslove.u krivičnim stvarima. 2) u sporovima o osporavanju ili utvrđivanju očinsrva i materinstva.Nadalje.(ffl kršenje zakona od strane sudije. ž . (^6) silovanje. sud@ za KD protiv Vojske Srbiie. ĆL2) odavanie službene taine. 4) izbora i razrešenja organa pravnih lica. -><x5 a. l7 b ^ b .r-ttS-"""^ d . uzoraka.^) ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaia. 3) u sporovima o autorskim i srodnim pravima. (4) pozivanie na nasilnu promenu ustavnog uređenjafŠ] izazivanie nacionalne.||5j ubistvo na mah. 65. rasne i verske mržnie i netrpeliivostižfćlpovredu teritoriialnog suverenitetasffludruživanje radi rotivustavne dejatnostij^organizovanjej podsticanje na izvršenje genocida i ratnih zločina. a napitanja kofa nisu regulisana ovim zakonom shodno se primeniuju odredbe ZPP-a. * 2) kolektivnih ugovora.VIŠI SUD uprvom stepenu.Viši sud u prvom stepenu u gradjanskim stvarima sudi u: 1) gradanskopravnim gcM sporovima kad vrednost predmeta spora omogućuje iziavljivanie reviziie.Viši sud u drugom stepenu. NADLEZNOST VISEG SUDA (6) a .0podavanie državne taine. . 9) povredu ugleda Republike Srbiie.Sudi i u upravnim sporovima povodom matične evidenciie. modela.vanparnicnom yostupku. 5) u sporovima o obiavliivaniu ispravke informaciie i odgovora na informaciiu i 6) naknadi štete u vezi sa obiavliivaniem informaciie dj . Viši sud u prvom stepenu. ako nije nadležan drugi sud. sudi i za-^Uj pranje novca. žigova i oznaka geografskog porekla ako nije nadležan drugi sud. u okviru svoje FUNKCIONALNE instancione NADLEZNOSTI odlučujeo žaTSamana odluke osnovnih sudova o(jj određivaniu mera obezbeđenia prisustva okrivljenog/Zl o žalbama na odluke osnovnih sudova koje su donete u skraćenom krivičnom postupku/5/) o žalbama na rešenja osnovnih sudova u gradanskopravnim sporovlmaj^Jna presude osnovnih sudova u sporovima male 116 . javnog tužioca i njegovog zjjpenika. 4) u sporovima o zaštiti i upotrebi pronalazaka.nQ1 povredu ugleda strane države III medunarodne organizacije.Pored ovoga.Takode. g . u prvom stepenu sudi * radnim sporovima povodom: 1) štrajka. ako spor niie rešen pred arbitražom.

p ) U sporovima povodom odluka izabranih sudova samo kad su donete u sporovima nastalim između privrednih subjekata. NADLEZNOST PRIVREDNOG SUDA (12) a . odnosno izmedu privrednih subiekata i drugih pravnih lica u obavlianiu delatnosti privrednih subiekata. plovidbi na moru i unuirašn/im vodama i sporovima u kojima se primenjuju plovidbeno i vazduhoplovno pravo. kao zajednički neposredno viši sud. ako za to nije nadležan drugi sud. izuzev sporova o prevmu p utnika.Izvršava krivičnu presudu inostranos suda.| f 0 | o zaMti firme: 117 . 2) Kadaje nadlezan viši sud za sporove iz oblasti autorskog prava. 4)Kada odlucuje u upravnim stvarima 66. kad odnosni sporovi nastanu između privrednih subiekata.vrednosti^5)]o žalbama na rešenia osnovnih sudova u izvršnim i vanparničnim postupeima.Prvostepena STVARNA NADLEZNOST privrednog suda obuhvata sudenja u privrednim sporovima i u privrednoprestupnim sporovima b . j . tzv. dj -(§)U sporovima koji proizlaze iz primeneZakona o privrednim drmtvima ili primene drugih propisa o organizaciii i statusu privrednih subiekata^fl kao i u sporovima o primeni propisa o privatizacijL e -£f|) U sporovima o siranim ulaeaniima. g .Odlučuje o sukobu nadležnosti osnovnih sudova sa svog područja. ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparničarstva. i .U PRIVREDNIM SPOROVIMA sudi u sprovimajf^) između domaćih i stranih privrednih društava. modela. uzoraka. 2) privrednih subiekata i drugih pravnih lica u obavlianiu delatnosti privrednih subiekata. zadruga ipreduzetnika i niihovih asociiaciia tzv. d . pa i kad ie u navedenim sporovima iedna od stranaka fizičko lice. a kad trgovinski sud-kad spor nastane između 1) domaćih i stranih privrednih društava. privrednih subiekata. zadruga i preduzetnika i niihovih asociiaciia.privrednih subjekataii) u sporovima koji nastanu između privrednih subjekata i drusih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subiekata. v -((3)1 U sporovima o autorskim i srodnim pravima i zaštiti i upotrebi pronalazaka.Vrši i druge poslove odredene zakonora. k .Viši sud vodi postupak za izdavanie okrivljenih i osuđenih lica. preduzeća. preduzeća. 3) Koja KD su u njegovoj nadleznosti. lj . BOSINA POTPITANJA 1) U kojim sporovima sudi u prvom stepenu u parnici. a kadsu subiekti spora iz oblasti autorskos prava fizička lica rešava ih viši sud.Odlueuje o priznanju i izvršenju stranih sudskih i arbitražnih odluka.@ U sporovima povodom izvršenja i obezbeđenja iz nadleznosti privrednih sudova. ž -{f| U sporovima o brodovima i vazduhoplovima. z . odnosno između privrednih subiekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subiekata. pa i kad ie u navedenim sporovima iedna od stranaka fizičko lice ako ie sa strankom u odnosu rnateriialnog suparničarstva. 1 . Hsova i oznaka seosrafskoe porekla.

banke. k . r . lj .Takode. BOSINA POTPITANJA l)Kada sudi u privrednim sprovima sudi u sporovima koji nastanu između kojih subjekata. 9)Da li ce se nadleznosti privrednog suda Siriti ili sužavati . u okviru svoje FUNKCIONALNE NADLEZNOSTI odlučuje o ialbama na odluke privrednih sudova i drugih organa.U okviru svoje FUNKCIONALNE NADLEZNOSTI. ovaj sud je nadležan za određivanje i sprovođenfe izvršenja. ako za to nije nadležan drugi ormniu)>stečaia i reorsanizaciie.resistrator Asenciie za privredne rezistre . fakulteta. u skladu sa zakonom.SUŽAVATIZBOG MEDIJACIJE! 67. o . preduzetnici.ustanove poput apoteka.Odlueuje o prestanku zaštitne mere ili pravne posiedice osude za privredne prestupe iz svoje nadleznosti. odnosno izmedu privrednih subiekata i drugih pravnih liea u obavlianiu delatnosti privrednih subiekata. 2)Ukojim sporovima je nadležan. 4)Koje su mu ostale nadleznosti.privredne subjekte ili druga pravna liea.(m povodom upisa u sudski resistor: j -(pty povodom siečaja i likvidaciie. n -. Odrettuje i sorovodi izvršenie i obezbeđenje na brodovima i vazduhoplovima. Skola. b ' ^ a k o a e . 5) Kad ce resavati sporove iz oblasti autorskog prava.i . Privredni apelacioni sud je funkeionalno nadležan da odlučuje o sukobu nadleznosti i o prenosenju nadlelnosti privrednih sudova. v ~ Uivrđuie pravne slavove radi jedinstvene primene zakona iz nadleznosti privrednih sudova i vrši druge poslove određene zakonom. rn . 3)Koje sporove trgovinski sud resava bez obzira na to ko su stranke u sporu tj. 118 . a odluke izabranih sudova samo kad su donete u sporovima nastalim između privrednih subiekata. Subjekti. 8) Ko se upisuje u registar . osieuravaiuca drustva. p ..Vodi vanpamime postwke koii proizlaze iz primene Zakona o privrednim društvima.U PRIVREDNOPRESTUPNIM stvarima Privredni sud u' prvom\ stepenu nadležan je za odlučivanje o privrednim prestupima 1 .PP.Privredni sud vrši i druge poslove određene zakonom. ni . 7) Ko vrsi upis u registar . na osnovu verodostoinih isprava kada se odnose na. BOSINA POTPITANJA l)Kada odlucuje uprvom stepenu. NADLEZNOST PRIVREDNOG APELACIONOG SUDA (8) a .Određuie ž sprovodi izvršenie i obezbeđuie odluke privrednih sudova.Privredni apelacioni sud. Privredni sud uprvom stepenu nadležan je za vođenie postupka:<Qy za tmis u sudski resistor pravnih lica i drugih subiekata.Qdlucuje o priznan/u i izvršen/u stranih sudskih i arbitražnih odluka donetih u sporovima nastalim izmedju privrednih subiekata. predstavništva.u stvarima određenim zakonom. odnosno izmedu privrednih subiekata i drugih pravnih lica u obavlianiu delatnosti privrednih subiekata. 6) Ko se registruje u privrednom sudu .

U okviru svoje FUNKCIONALNE NADLEŽNOSTI odlučuje off) sukobu nadleznosti prekršajnih sudova. u okviru svoje funkcionalne nadležnosti. v .68. ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud. b . g-Dakle. d .VIŠI PREKRŠAJNI SUD odlučuje o ialbama na odluke prekršainih sudova.Vrhovni kasacioni sud odlueuie o vanrednim pravnim sredstvima izjavljenim na odluke sudova Republike Srbile. v .PREKRŠAJNI SUD. ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud^f} na presude osnovnih sudova u srađanskopravnim sporovima. NADLEŽNOST APELACIONOG SUDA (10) a .Vrši i druge poslove određene zakonom. s obzirom na to da je Vrhovni kasacioni sud neposredno viši sud za Privredni apelacioni sud. NADLEZNOST VRHOVNOG KASACIONOG SUDA (10) a .Ako zakonom nije drukčije određeno. b . Upravni sud i apelacioni sud. b . uprvom stepenu sudi u prekršajnim postupeima. što je jedna od NADLEŽNOSTI ovoga suda IZVAN SUBENJA. 70. tako i sudova posebne nadleznosti. ako za to nije nadležan organ uprave. d .Apelacioni sud je FUNKCIONALNO NADLEŽAN da kao instancioni sud odlučuje o žalbama na odluke/ljjviših sudovas^fl osnovnih sudova u krivičnom postupku. Viši prekršajni sud.Odlučuje o prenošenfu nadleznosti osnovnih i viših sudova kada su ti sudovi sprečeni ili ne mogu da postupaju u nekoj pravnoj stvari. u okviru svoje STVARNE NADLEZNOSTI. v . odlučuje o sukobu nadleznosti niuh sudova sa svog područja.Jednoobraznu primenu prava Vrhovni kasacioni sud ostvaruje i utvrđivaniem načelnih pravnih stavova. kao i ofS) prenošeniu mesne nadležnosti prekršajnžh sudova.FUNKCIONALNA NADLEZNOST Vrhovnog kasacionog suda usmerena je na ostvarenje pravilne i jednoobrazne primene prava. g .Takode. odlueuje i u drugim stvarima odredenim zakonom. rečje o pravnosnažnim odlukama kako sudova opšte. NADLEŽNOST PREKRŠAJNOG SUDA a . dj . g . starajući se tako o pravilnoj primeni prava.Vrši druge poslove određene zakonom. 69. Vrhovni kasacioni sud o pravnim sredstvima odlučuje u veeu od troje sudiia.Odlučuje o jalbama na odluke koje u prekršainom postupku donose organi uprave i vrši druge poslove odredene zakonom. 119 . ako za odlučivanje nije nadležan viši sud.Apelacioni sud.

a sta prethodno pjtanie . Veće je nadležno za utvrdivanje razloga za prestanak sudijske dužnosti. ž . Vrhovni kasacioni sud odiučuje ođjisukobu nadležnosti između sudova.Predsednika Vrhovnog kasacionog suda. i . vise kao potpitanje!!!. j .Daje mišljenje o kandidatu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda i vrši druge nadležnosti određene zakonom.Veliko personalno veće čini devet sudija Vrhovnog suda Srbije sa najdužim sudijskim stažom . Ako Vrhovni sud Srbije odluči da rešava sporno pravno pitanje odluku o tome objaviće u Biltenu Vrhovnog suda Srbije ili na drugi pogodan nadin.Ko cini veliko personalno vece. Vrhovni sud Srbije je dužan da reši sporno pravno pitanje u roku do 90 dana od dana prijema zahteva.Sta ie sporno. BOSINA POTPITANJA 1) Nadležnosti Vrhovnog kasacionog suda u suđenju i izvan suđenja. 4) Ko ga bira i na koliko godina. ukoliko se o tome saglase predsednik Vrhovnog suda Srbije i predsednik Veća. z . u skladu sa zakonom.po tri sudije iz Krivičnog. 3) Ko daje misljenje. kada postoje naročito opravdani razlozi. po službenoj dužnosti ili na predlog stranke. ako za odlučivanje nije nadležan drugi sud.@inastupaniem zakonom propisanih uslova za prestanak sudi'iske funkcije i 1 iffl razreseniem iz zakonom propisanih razloga za razrešenje predsednika suda.Razmaira primenu zakona i drugih propisa i rad sudova. g . 2. zakona koji prestaje da vazi od januara). b .Nadalje. Način rada i odlueivanja ovog tela propisan je Poslovnikom Velikoe personalnoe veća.Predsednik Vrhovnog kasacionog suda bira se na period od 5 godina i ne maze biti ponovo biran (jedino kod njega ne postoji mogućnost reizbora ). odnosno utvrđivanje navršenja radnog veka i razloga za razrešenje sudije (clan 56 Zakona o sudiiama.Predsedniku Vrhovnog kasacionog suda prestaje funkcija pre isteka vremena na kojeje izabran:(y na njegov zahtev. pri čemu odluku o razrešenju donosi na predlog Visokog saveta sudstva.Vrhovni sud Srbije odlučuje o zahtevu za reiavanje spornog pravnog pitanja po pravilima postupka za usvajanje pravnih stavova Ne bi trebalo ovo viSe da pita.Odluku o prestanku funkciie predsednika Vrhovnog kasacionog suda donosi NS. bira NS. na predlog Visokog saveta sudstva. v . ali za svaki slučai pročitati!!!!!!!! ) . 2) Ko predlaze predsednika Vrhovnog kasacionog suda. Veće utvrđuje činjenice i odlučuje u postupku koji je zatvoren za javnost. čiji je mandat dve godine.Odliike Vrhovnog kasacionog suda bitrte za praksu sudova i svi načelni pravni stavovi obiavliuiu se u posebnoj zbirci. kao i o/zj prenoseniu nadležnosli sudova radi lakšeg vođenja postupka ili drugih važnih razloga. IZBOR I RAZRESENJE PREDSEDNIKA VRHOVNOG KASACIONOG SUDA ( najčešće ne pita kao posebno pitanje.) a . prvostepeni sud će. Predsednika veea biraju članovi među sobom.Imenuie sudije Ustavnog suda. Gradanskog i Upravnog odeljenja.Kad u postupku pred prvostepenim sudom u većem broju predmeta postoji potreba da se zauzme stav o spomom pravnom pitanju kojeje od prejudicijelnog značaja za odlučivanje o predmetu postupka~pre3 prvostepehim sudovima.e . Odluka Veća može biti objavljena u sredstvima javnog informisanja samo izuzetno. 5) Moze li bid ponovo reizabran -iedino on ne moze Q. a po pribavlienom mišljeniu opšte sednice VrhovnogTasacionog suda i nadležnog odbora Narodne skupštine. pokrenuti postupak pred Vrhovnim sudom Srbije radi rešavanja spornog pravnog pitanja.

Na sednici sudskog odeljenja razmatra se rad odeljeniafpravna pitaniafnačini pobolisania rada i stručnosti sudija.SEDNICA SVIH SUDIJA je organizaciona jedinica u sudu koju čine sva veća i sve sudije jednog suda. Privrednog apelaeionog suda i Višeg prekršajnog suda razmatraju i pitanja važna za rad područnih sudova. u skladu sa ZUS . postavlia predsednik suda.. n ./fldaie se 121 . o . po pnbavljenom misljenju sudija odeljenja.I.71. a njome rukovodi predsednik suda ili predsednik odelienia u čijem je delokrugu pitanje koje se razmatra. za krivična dela organizovanog kriminala. nj . CS C _ _ _ ^ .ODELJINJE SUDSK1 PRAKSE postoji u sudu s većim brojem sudija. ako te poslove obavljaju najmanje trojica sudija. k .U poiedinim višim i apelacionim sudovima mogu se obrazovati odelienia za krivična dela protiv Voiske Srbiie. v .Sudskim odeliemem rukovodi predsednik odeljenja.U sudovima sa većim broiem veća i sudija pojedinaca koii postupaiu u istoi pravnoi oblasti obrazuje se krivično i građansko odeljenie. 1 ^ b . m .ZAJEDNIČKA SEDNICA ODELJENJA je organizaciona iedinica u sudu koja se saziva kad ie za razmatranie pravnog pitania potrebna saraditja najmanie dva odelienia.Prilikom glasania na zajedničkoj sednici potrebno je da se za zaiednički stav izjasni većina članova svakog odelienia.om. a . z . Uvišim i apelacionim sudovima postoje odelienia za krivične postupke protiv maloletnika i za radne sporove. d .Sudsko odeljenje odlučuie na sednici. sudijskih pomoćnika i sudijskih pripravnika i druga pitanja od znaeaja za odeljenje e . odeljenje za izvršenje. Predsednik suda uvek može da učestvuje u radu i odlučivanju sednice odeljenja dj . SUDSKA ODELENJA I SEDNICE SVIH SUDIJA Str53. 1 . i . i -.Odeljenjem sudske prakse rukovodi sudija koga određuie predsednik suda. g -U tim sudovima može se obrazovaltodelienie za radne sporove.Odeljenje sudske prakse prati i proučava praksu sudova i medunarodnih sudskih organa i obaveštava sudije. odeljenje za statusne sporove i odelienje sudske prakse. sudijske pomoćnike i sudijske pripravnike o pravnim shvatanjima sudova. Niega. koju mogu sazvati predsednik odelienia ili predsednik suda. ratnih zloeina i visokotehnološkog kriminala.-55.SUDSKA ODEUENJA postoje u sudovima u koiima vise veća ili sudiia poiedinaca postupa u istoi pravnoi oblasti. u skladu sa Sudskim poslovnikom.G.Zajedničku sednicu sazivaju zajedno predsednici odelienia ili predsednik suda.Odeljenja apelacionog suda.Na sednici svih sudiiaiQV'razmatraiu se izveštaii o radu suda i sudiiajŽjodlučuje se o pokretanju posfupaka za ocenu ustavnosti i zakonitosti propisa i drugih opštih akataiW razmatra seprimenapropisa koiima se uređuiu pitania izdelokruga sudova. Ij . j .

mišljenje o kandidatima TJO. sudije i sudije porotnike iQ/odlucuje o drugim pitanjima važnim za ceo sud p - Sednicu svih sudija saziva Predsednik suda po svojoj inicijativi, na predlog odeljenja ili na predlog najmanje 1/3 svih sudija. r - Sednicom svih sudija rukovodi Predsednik suda i na njoj se može odlučivati ako ioi prisustvuje vise odpofovine sudija. s - Ako je o nekom pitanju potrebno da se glasa, po pravilu se glasajavno. t - Odluke se donose večinom slasova prisutnih sudija.

72. OPSTA SEDNICA VRHOVNOG KASACIONOG SUDA (5 +)
Str55.-57G.I.

A - Vrhovni kasacioni sud može imati odeljenia. čiji se broj određuje u skladu sa Poslovnikom o uređenju i radu Vrhovnog kasacionog suda. B - SEDNICU ODELJENJA saziva predsednik odelienia po sopstvenoi inicijativi, na zahtev predsednika suda, ili na zahtev iednog od veća u odeljenju. V - Sednica odeljenja saziva se i akoyj između pojedinih veea nastane nesaglasnost u primeni propisa ihjfJJ ako jedno veće odstupi od pravnog shvatanja prihvaćenog u svojoj praksi ili od pravnog shvatanja koie su prihvatila sva yeea. G - Radom sednice odeljenja rukovodi predsednik odelienia. D - N a sedniei odeljenja Vrhovnog kasacionog suda razmatraju se pitanja iz delokruga sudskih odelienia. Dj - Odluka je doneta kada za nu glasa većina od ukupnog broja sudija odelienia. e - Pravno shvatanie usvoieno na sednici odelienia obavezuje sva veća u sastavu odeljenja. ž - OPŠTA SEDNICA Vrhovnog kasacionog suda je organizaciona iedinica. koju čine predsednik i sudije Vrhovnog kasacionog suda. Z - Opštu sednicu saziva predsednik suda. po potrebi, odnosno na zahtev sudskog odeljenja ili najmanje trećine svih sudija. I - Opšta sednica saziva se i_kad:^))između veća iz razlieitih odelienja ili između različitih odelienia nastane nesaelasnost u primeni propisa/P'kad se u iednom odelieniu odstupi od načelnog pravnog stava i l i ^ kada na sedniei odelienia ne moie da se usvoii pravno shvatanie. J - Opštom sednicom rukovqdi predsednik Vrhovnog kasacionog suda. K - Na opštoj sednici Vrhovnog kasacionog suda^tj usvajaju se naeelni pravni stavovi;fđ}h razmatra se primena zakona i drugih propisa i rad sudovaffl'imeH«/« se sudije Ustavnog suda^idaje se mišljenje o kandidatu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda jffi) donosi se Poslovnik o uređenju i radu Vrhovnog kasacionog suda ^fpvrše se drugi poslovi odredeni zakonom i Poslovnikom o uređenju i radu Vrhovnog kasacionog suda. I - Opšta sednica razmatra i ostala pitanja iz delokruga sednice svih sudija. Li - Za punovažno odlueivanje na Opštoj sednici potrebno ie učešće večine sudija od ukupnog broja sudija.

M - Odluke se donose većinom glasova prisutnih sudija Vrhovnog kasacionog suda n - Načelni pravni stav usvojen na Opštoj sednici obavezuje sva veća i odeljenja Vrhovnog kasacionog suda i može da se izmeni samo na Opštoj sednici. BOSINA POTPITANJA 1) O cemu odlucuje u opstoj sednici, 2) Koji pravni lekje moguc protiv odluka ovog suda - ZALBA USTAVNOMSUDU!

73. VISOKI SAVET SUDSTVA (13) a - Visoki Savet sudstva (Savet) je nezavisan i samostalan organ koji obezbeduje i garantuie nezavisnost i samostalnost sudova i sudija. sa sedištem u Beogradu. b - Savet ima 11 članova, pri čemu su 3 člana -predsednik Vrhovnog kasacionog suda (VKS) . ministar nadležan za pravosuđe i predsednik nadležnog ođbora NS članovipo poloja'^u. v - Ostalih osam članova su izborni članovi, šest sudija sa stalnom sudijskom funkcijom od koiih je najmanie jedan sa teritoriie AP i i dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci. od kojihje jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta. g - PredsednikVrhovnog kasacionog suda je uiedno i predsednik Saveta, predstaviia ga i rukovodi niegovim radom. d - Član Saveta, uživa i m u n i t e t kao s u d i i a . Što znači dane može bitepozvan na odgovornost za izraženo mišlienie ili glasanje prilikom donošenja odluka Saveta. dj - Uz to on ne može biti jišen slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u obavljanju funkcije člana Saveta bez odobrenja Saveta. e -Mandat članova Saveta trajepet g o d i n a , osim za članove po položaju. čiii mandat traie dok im traje osnovna funkciia. ž - Izborni članovi Saveta mogu biti ponovo birani, ali ne uzastopno. i - Za vreme trajanja mandata, sudija koji je clan Saveta ne može biti biran za sudiju drugog suda. j - U okviru svojih N A D L E Ž N O S T I Savet izmedju ostalogi^T) bira sudife za tmmo obavlianie sudijske funkcijeluVodlučuie o nmstanku sudijske fimkcijeiu)"predlaie NS kandidate za izbor sudiia prilikom vrvos izbora na sudijskufunkcijuštpredlaže NS izbor i razrešeniepredsednika VKS ipredsednika suda;(S)predlaže VKS kandidate za sudife Ustavnossuda;(£) imenuie sudije porotnike: (1i) odlučuje o premeštaju, upućivanju i prigovoru o udaljenju sudiiajfflodlučuie o nespofivosti vršenja drugih službi i poslova scLsudifskom funkcifom^odlmme u postupku vrednovania rada sudija i predsednika suda;(|oJ daje saglasnost na program stalne obuke za sudije i zaposlene u sudovima i vrši nadzor nad njegovim sprovodenjem; (FT) utvrdjivanje programa pocetne obuke za sudije,^) daie mišlfenje o izmenama postofećih ili donoseniu novih zakona koii ureduiu položai sudiia, organizaciiu i postupanje sudova, kao i drugih zakona od značajaza obavljanje sudijske funkcije(l^ određuieJamj sudiia i sudiia porotnika za svaki sud^Q^ podnosi godišnii izyeitai o svom radu NS i(!5l[obaveštaya javnost o svom radin^ obavlfaposlovepravosudne uprave izsvoie nadležnostuVnodlučufe o pitaniima imunitetasudifa ičlanova Saveta:/fl$)odluču\f2 o postoianju uslova zanaknadu štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada sudije;
123

k - Savet radi u sednici koju, po sopstvenoj inicijativi ili na predlog najmanje 3 člana Saveta, saziva predsednik, a za održavanje sednica je potrebno prisustvo najmanje 6 članova. Ona može po odluci Saveta biti javna. I - Odluke Saveta donose se većinom glasova svih članova i moraju uvek biti obrazložene, kada je protiv njih dozvoljen pravni lek i kada je to zakonom i Poslovnikom propisano.
1 JLi Jo %J Jtv

lj - Izborne članove Saveta bira NS napredlog ovlašćenih predlagaca. m - Ovlaščenipredlagač za izborne članove Saveta iz reda sudija je Savet. n - Ovlašćeni predlagač za izbornog člana Saveta iz reda advokata je Advokatska komora Srbiie. nj - Kandidateza izbornog člana Saveta iz reda profesora pravnog fakulteta predlaže zaiednička sednica dekana pravnih fakulteta u RS, o - Prilikom izbrnog izbora kandidata za članove Saveta iz reda sudija neophodno je da jedan bude iz VKS, Priv. apelacionog suda i Upravnog suda; po jedaniz^pelacionih sudova; viših i prjvrednih sudova; osnovnih sudova; prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda; i jedan sa teritorije AP. ' p - Kandidat za izbornog člana Saveta iz reda sudiia može da obavlja sudijsku funkciju najmanje 7 godina, a izuzetno ako je iz reda prekršajnih sudova i Višeg prekršainog suda dovoljno je da ima najmanje 7 godina rad. iskustva u pravnoi struci, posle položenog pravosudnog ispita. r - Status kandidata stiče sudiia koga predioži sednica svih sudiia jednog ili vise sudova prema vrsti i stepenu suda, odnosno suda sa teritonje APu kbjimaon vrši sud.funkciju. Izuzetno za sticanje statusa kandidata za izbornog člana Saveta iz reda sudija VKS. Višeg prekrs.. Priv. apelacionog suda i Upravnog suda nije potreban predlog Opšte sednice, odnosno sednice svih sudija, već se status kandidata stiee prijavom. s - Predsednik suda ne može biti kandidat za izbor u Savet. t - Sudije biraju kandidate za Savet tajnim glasanjem s tim da svako glasa za kandidata sa liste kandidata vrste, odnosno stepena suda u kojem vrši sud. funkciju. Pored toga sudija sa teritorije AP, pored liste kandidata, glasa i za listu kandidata za sudove sa teritorije AP. ć - Ako izborni clan Saveta bez opravdanog razloga ne stupi na funkciiu u roku od 30 dana od dana izbora u NS, smatrace se da nije ni izabran i posle toga Savet organizuje ponovljene izbore od 60 dana. PRESTANAK FUNKCIJE u - Članovima po položaju prestaje funkcija u Savetu kada im prestane funkcija po osnovu koie su postali članovi Saveta. i-Izbornim članovima prestaje funkcija u Saveti^l| trainim gubitkom radne sposobnosti za obavljanje funkcije člana SavetajfSlostavkorn na članstvo u Savetu.Oistekom mandata iff!' razrešeniem. * h - Izbornim - članovima Saveta iz reda sudija prestaje funkcija u Savetu i prestankom sudiiske funkciie. članovima iz reda advokata brisaniem iz hnenika advokata. a članovima iz reda profesora prestankom zvania profesora pravnog fakulteta. c - Izborni clan Saveta se razrešava funkcije pre isteka vremena na kojeje izabran ako funkciiu člana Saveta ne vrši u skladu sa Ustavom i zakonom i ako bude osuđen za krivično del o na bezuslovnu kaznu zatvora, odnosno za krivično delo koie ga čini nedostoinirn za vršenje funkcije člana Saveta.

Kad stranka ili drugi učesnik u postupku podnesuJERIIIJŽBU. x . zamenike JT. a posebno iz reda sudija može podneti i predsednik bilo kog suda. red i tačnost u sudu.Kada prihvati iniciiativu Savetće.Sudsku upravu čineposlovi koji služe VRŠEN JU SUDSKE VLASTL pre svega: 4 uredivanje unutrašnieg poslovania u sudu^ozivanje i rasporedivanje sudiia porotnika. ali ne i ustavna zalba. BOSJNA POTPITANJA 1) Sastav 2)Delokrug 3) Izbor 4) Koliko im traje rnandat. v . omogućiti članu Saveta eye se razresenje inicira. odnosno profesora pravnog fakulteta mogu podneti njihovi ovlašćeni predlagači. 3 poslovi vezani za stalne sudske veštake i tumače^razmatranje pritužbi i predstavki.Predlog za razrešenie Savet donosi u roku od 30 dana od danapokretania postupka. Sudska uprava detaljnije se ureduje Sudskim poslovnikom.Predsednik suda predstavlia sud. donosi Narodna skupstma dž . da se o navodima iniciiative iziasni. .Odluku o razrešeniu. g. nalaže otklanjanie nepravilnosti i sprečava odugovlačenje u radu. imao ie vise clanova -13 od koga su dva bila iavna tvzioca. rukovodi sudskom upravom i odgovoran ie za pravilan i blaeovremen rad suda. 5) Razlika izmedju visokog saveta sudstva i nekadasnjeg visokog saveta pravosudia-osim razlike u nazivu. odreduie branioce po službenoj dužnosti po azbučnom redu sa liste advokata koje dostavlja advokatska komora. predlasaoie NS iavne tuzioce. SUDSKA UPRAVA U RS (3) a . š . stara se o održavaniu nezavisnosti sudiia i ugledu suda i vrši druge poslove određene zakonom i Sudskim poslovnikom. 74. ^ . pre donošenia odluke o pokretanju postupka.^vodenje statistika i izrada izveštaianzvršenje krivičnih i prekršajnih sankciia. PREDSEDNIK SUDA b .Savet će u roku od 7 danapo prijemu inicijative oceniti verovatnost razloga zbog kojeg se razrešenje traži i ako bceni da razlozi za razrešenje nisu učinjeni verovatnim.. Protiv odlukafogtela niie bio dopusten upravni spor 6) Kojipravni lekse maze ulozitiprotiv odluke ovoga tela . Savet će pismeno obavestiti podnosioca da jnicijativa nije prihvaćena. na osnovu odluke sednice svih sudija.č .?finansiisko i materiialno poslovanie suda i overa isprava namenjenih upotrebi u inostranstvu. predsednik suda dužan je da je razmotri i da o njenoj osnovanosti i preduzetim merama obavesti podnosioca pritužbe.Izbornorn članu će se omogućiti da se iziasni o svim navodima od značaja za donošenje odluke o razrešenju.poslove. y -Odluku o pokretanju postupka razrešenja donosi Savet u roku od 15 dana od prijema iniđjatTve iitom Odlukom može se izreći i mera udaljenja do okončanja postupka za razrešenje.Predsednik suda obezbeđuje zakonitost. w .samo zalba ustavnom sudu.Iniciiativu za razrešenje izbornog člana Saveta može podneti svaki član Saveta. a iz reda advokata. i tada se clan Saveta se obavezno udaljuje do donošenja odluke NS. sudiie porotnike i dr.

o osnovanosti pritužbe i preduzetim merama obaveštavaju se i ministar.Poslove pravosudne uprave vrše Visoki savet sudstva i ministarstvo nadležno za pravosuđe.Sud ima SEKRETARA suda.Sud ima jednog ili vise ZAMENIKA predsednika suda. o čemu se saeinjava pismeni izveštaj. sudija porotnika i sudskog osobljafpredlaganie dela budžeta za rad šudova za tekuće rashode i raspodela ovih sredstavaAršenje nadzora nad namenskim korišćenjem budžetskih sredstava i vršenje nadzora nad finansijskim i materijalnim poslovanjem sudova. k . g . 1 .Predsednik neposredno viieg suda ima pravo da NADZIRE sudsku upravu nižeg suda.Poiedine poslove sudske uprave predsednik suda rnože poveriti zameniku predsednika suda ili predsednicima odeljenra. d . kao i o udalieniu sudije i sudiie porotnika sa dužnosti.Predsednik neposredno višeg suda može traziti od nižeg suda obaveštenia o primeni propisa. b . predsednik suda odreduje jednog zamenika koji ga zamenjuje. kao i sve podatke o radu. toku postupka. OVLAŠĆENJA PREDSEDNIKA NEPOSREDNO VIŠEG SUDA j . koji zamenjuje predsednika suda u slučaju sprečenosti ili odsutnosti.Poslovi pravosudne uprave koje vrši VISOKI SA VET SUDSTVA su:1utvrdivanie opštih smernica za unutrašnje uredenje sudovafvođenje ličnih listova sudija. ž . odlukom predsednika suda. opremaniu i 126 . projekte i druge programe za rad pravosudnih organafstaranje o smeštainim uslovima. u skladu sa Sudskim poslovnikom. v . predsednik neposredno višeg suda i Visoki savet sudstva.Kada sud ima vise od jednog zamenika predsednika suda. koji donosi predsednik suda? nadzor nad postupaniem u predmetima u propisanim rokovima i postupaniem po pritužbama i predstavkamaAredlaganie dela budžeta za investicije. kao i da pri nečinjenju predsednika nižeg suda PONESE AKTE iz njegovog delokruga.kao i predsednika neposredno višeg suda.Predsednik neposredno višeg suda može naložiti neposredaiyiiid u rad nižeg suda. dj . 75. i . e . PRAVOSUDNAUPRAVAURS (15) a . a sve u roku od 15 dana od dana prijema pritužbe. odlučivanje o radnim odnosima sudskog osoblja.Ako je pritužba podneta preko ministarstva nadležnog za pravosuđe. koji POMAŽE predsedniku suda u sudskoj upravi i samostalan je u poslovima koji su mu povereni.Poslovi pravosudne uprave koje vrši MINISTARSTVO NADLEZNO ZA PRA VOSUĐE su:1praćenie rada sudova^rikupljanie statističkih i drugih podataka^davanie saglasnosti na pravilnik o unutrašnioj organizaciji i sistematizaciii radnih mesta u sudu. Sekretara suda raspoređuie predsednik suda.Predsednik suda ne može poveriti odlučivanje o pravima sudija na osnovu rada. z .Pravosudna uprava se stara o sprovođeniu zakona i drugih propisa u vezi sa uređenjem i radom sudova. utvrđivanje godišnieg rasporeda poslova. višeg suda ili Visokog saveta sudstva.

razvoj i održavanje baze pravnih propisafl-azvoj i sprovođenje kapitalnih proiekata i drugih programa za pravosudne organe.Visoki savet sudstva vodi lični list za svakog sudiiu. k . pripravničkoj praksi. sudiiu porotnika i zaposlenog u sudu. znanju stranih jezika. imovinskom stanju. L i č n i list e . ^naplata novčanih kazni. podatke o rođenju. objavlienim stručnim i naučnim radovima. prebivalištu. dan. podatke o prebivafTštu.Lični list sudije sadrži ime i prezime. troškova krivičnog postupka i oduzete imovinske koristi. mesec i godinu rođenja.%dredivanie obaveze predsednika suda pri dostavljanju podatakapotrebnih za vodenje ličnih listovarWipravnieka praksa. pozivanje i raspoređivanje sudija porotnika. u skladu sa propisima kojima se ureduje zaštita podataka o ličnosti.Bližu sadržinu i obrazac ličnih listova propisuje Visoki savet sudstva. upućivanju na rad u drugi sud. Sudski poslovnik Ij . udaljavanju sa dužnosti. ž .Kapitalne rashode izvršava ministarstvo nadležno za pravosude. odnosno pravosudni organ uz saglasnost ministarstva nadležnog za pravosude. postavljanje i razrešenje sudskih veštaka i tumača.Organi koii imaju podatke koji se upisuju u lični list dužni su da ih dostave Visokom savetu sudstva. mesto. pravosudnom ispitu. ime roditelja. d .Podatke koje lični list sadrži Visokom savetu sudstva prosleđuje predsednik suda i odgovoran ie za niihovu tačnost. stambenim prilikama i druge podatke vezane za rad i položaj sudije. kao i lice na koie se podaci odnose ako ih je ono saopštilo. 1 . dj -Ništav ie svaki pojeđinačni akt pravosudne uprave. postupanie sa sudskim depozitima: uvođenje zajedničkih službi u mestima s vise sudova i 127 . znanju stranih jezika i druge podatke. završenom pravnom fakultetu. disciplinskim merama. vođenje statistika i izrada izveštaja o radu. nadzor nad finansiiskim i materijalnim poslovanjem sudova i Visokog saveta sudstva^uređenje i razvoj pravosudnog informacionog sistema^uređenie. datumu navršenja radnog veka. prestanku duinosti. zvaniu ili zanimaniu.Lični list sudije porotnika i zaposlenog sadrži ime i prezime. rad zaiedničke sednice odeljenja i sednice svih sudijaA)baveštavanie iavnosti o radu sudova^vođenje postupka i dostavljanje odluka na iezicima nacionalnih maniinafpružanie pravne pomoći i održavanje sudskih danafpružanje međunarodne pravne pomoćij^evidentiranje. ocenama rada.f postupanie sudskog osoblia sa strankama. ocenama rada. ra . pre svega: uredenje i rad odelienja i ostalih unutrašnjih jedinica suda.Sudskim poslovnikom propisuju se UNUTRAŠNJE UREĐENJE I RAD SUDA. j . vodenim krivičnim postupeima. kojim se dira u samostalnost i nezavisnost suda i sudija i tu ništavost utvrdjuje Upravni sud. vođenie upisnika i pomoćnih knjiga:^ostupanje sa spisima: i'h postupanie po predstavkama i pritužbama.obezbedeniu sudova. završenoj školi.Podaci koje sadrži lični list jesu službena tajna i mogu da se obraduju i koriste samo u svrhu primene Zakona o uredjenju sudova i zakona kojim se uređuje položaj sudija. uz prethodno pribavljeno mišlienie predsednika Vrhovnog kasacionog suda. uspehu na studijama. kretaniu u službi. i . kretanju u službi. z .Sudski poslovnik donosi MINISTAR NADLEŽAN ZA PRAVOSUfiE.

Predsednik neposredno višeg suda dužan je da (u roku koji odreduje se Sudskim poslovnikom) obavesti predsednika Vrhovnog kasacionog suda i ministra nadležnog za pravosude o merama preduzetim da se uočeni nedostaci otklone^rokovima za otklanianie nedostataka. izbor i statusna pitania nosilaca pravosudnih funkciia: stručno usavršavanie zaposlenih u pravosudnim organima i orsanima za prekršaje: međunarodnu pravnu pomoć. a ako je to celishodniie. pojedini poslovi mogu se obavljati i u sudskim jedinieama.Administrativni tehnički poslovi u sudu obavljaju se u sudskoj pisarnici u ^edjsLtu suda. SUDSKI POSLOVNIK -videti 75 pitanje u okviru pitanja o Pravosudnoj upravi 77.l)Ko donosi Sudskiposlovnik ko ga donosi i sta uredjuje 2) Ko donosipravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu -predsednik suda 3)Staje pravosudna uprava i ko vrši poslove pravosudne uprave 4) Koji su poslovi pravosudne uprave poslovanjem sudova. 9) Maze li pravosudna uprava vrsiti nadzor nad zakonitoscu odluka . ORGANIZACIJA I RAD SUDSKE PISARNICE U RS (1) a . veštačem'e. b . odeljenje za prepis. 128 .Ministarstvo pravde obavlia poslove državne uprave koji se odnose na: krivično zakonodavstvo i zakonodavstvo o privrednim prestupima i prekršaiirna. ekespediciju poste l si. advokaturu i druge pravosudne profesiie.Posle nadzora sačinjava se zapisnik koji se dostavlia predsedniku suda u kome je vršen nadzor. a pravosudnu Visoki Savet sudstva i Ministarstvo pravde 6) Koji akt kojije od znacaja za rad sudova donosi ministar 7) Cilj pravosudne uprave-sprovodienie zakona i drmih propisa u vezi sa uredieniem i radom sudova 8)Sia radi ministarstvo pravde. to radi visi sud 76. odevanie sudija. drugih učesnika u sudskom postupku i svih koji svoje poslove obavljaju u sudu. odnosno odelieniima izvan sedišta suda. stranaka. izuzev upravnos spora. izvršenje sankciia. predsedniku neposredno višeg suda. koje poslove vrsi ministar pravde.ne.Primenu Sudskog poslovnika nadzire MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA PRAVOSUDE. postupakpredsudovima. amnestiiu i pomilovanie. oblimcione odnose. predšeo^nk°uVKS i ministru nadležnom za pravosude. kao i druse poslove određene zakonom. BOSINA POTPITANJA . Lice koje vrši nadzor može biti samo ono koje ispuniava uslove za izbor sudije suda eiji rad nadzire. o . 5} Razlika izmedju pravosudne i sudske uprave-sudsku upravu vrse sudovi. kaoTrazlozima zbog kojih su nedostaci i propusti nastali. Nadzor nad primenom Sudskog poslovnika 1* n . nj . sudskog osoblja. ormnizaciiu i rad pravosudnih organa i orsana za prekršaie.drugih pravosudnih organa. kao i druga pitanja uređenja i rada suda.Za potedine vrste poslova u sudovima se mogu obrazovati i posebne organizaeione jediniee pisarniee kao što su: prijemna kancelarija. nasleđivanie. pripremu propisa o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom deistvu odluka Ustavnog suda.

Radom sudske pisarnice rukovodi upravitelj pisarnice.Pismena koja se odnose na predmete u toku združuju se s tim predmetima. Pismena se ulažu u omot spisa i lepe redom kojim su uvedena u popis sisa tako da pismeno ranijeg datuma bude iznad pismena kasnijeg datuma. Predaja pismena u rad.Ove org.Takodje kod pojedinih postupaka su odredjeni rokovi trajanja. Ovaj razumni rok je konkretizovan kroz određene rokove postupanja.v . sudiju pojedinca i službu.Prilikom osnivanja predmeta vodilac upisnika uvodi u popis spisa prvo pismeno na osnovu koga je predmet osnovan i oznaeava broj listova. RAD PO PRIMLJENIM PISMENIMA U PISARNICI Osnivanje predmeta . 129 .Poslove koji će se obavljati u sedištu suda. unose se kao prilog pod rednim brojem odluke na koji se odnose i lepe se na odluci.Sastavni deo broja predmeta može biti i brojčana oznaka sudije .Upravitelj pisarnice. kao što je kod radnih sporova predvidjeno Zakonom o radu da se moraju okončati u roku od 6 meseei ili kod smetanja poseda. rednog broja i poslednja dva broja godine u kojoj je primljeno pismeno zavedeno u upisnik (primer: K 70/93). U popis spisa unose se pismena po redu prijema. odnosno odseka pisarnice. odnosno sudiji pojedincu i službama. koje propisuje nacionalno zakonodavstvo. 78. a ovaj nadležnog sudiju. d . Oznaka predmeta na omotu sadrži broj veća kome je predmet dodeljen u rad. Hronološki se uvode u popis i oznaeavaju im se listovi druga pismena. promene godišnieg rasporeda poslova i si. ako se tim pismenom osniva nov predmgt. Predmeti hitne prirode predaju se odmah i preko reda.. odnosno u odeljenjima izvan sedišta suda. koji se stavlja ispred skraćenog naziva upisnika.Razuman rok/e element bez koga nemaprava na pravicno sudienie Odredjuje se od slucaja do slucaja.Kada je pisarnica podeljenja na vise odseka ili odelienja.predsednika veaa (primer: K 70/93-01). Oznaka predmeta sastoji se od skraćenog naziva upisnika. tehničko organizacionih potreba suda. Primljena i rasporedjena pismena zavode se u odgovarajuae upisnike onog dana i pod onim datumom kada su primljena. sud. Vraćene dostavnice. ispred ostalih spisa bez obzira na datum prijema. radom odseka ili odeljenja rukovodi šef odseka. Tekstovi se ne smeju šarati i po njima pisati primedbe. O primljenim predmetima u veću i kod sudije pojedinca vodi se evidencija o zaduženju sudiie . pod nadzorom upravitelja pisarniea.). Telegrami. b .Pisarnica predaje predmete u rad nadležnom veću. Pisamica predaje predmete i pismena sudijama i službama preko dostavne knjige za sud. pismena sa odredjenim rokovima. Kretanje predmeta-evidentira se u upisniku obienom olovkom u rubrici za kretanje predmeta. koji istovremeno može voditi i poslove pojedinih organizaeionih jedinica pisamice. Združivanje . gde je rok za okončanje postupka 90 dana. što se konstatuje u primedbi popisa spisa Sve sudije i radnici koji postupaju po predmetu. g .jedinicama. odnosno odeljenjima izvan sedišta odredjuje Predsednik suda u zavisnosti od obima poslova u sudu. dj . moraju se starati da se sa predmetima pažljivo rukuje i da pismena budu uvek propisno sredjeria i zalepljena. koja se vodi posebno za svako veae. NADZOR NAD SUDOVIMA U R S U POGLEDU POSTUPANJA U ROKOVIMA (S) a . Dostavnice odnosno govratnice oznaeavaju se u gornjem desnom uglu crvenom olovkom malim slovima. Popis spisa . kao i dryga hitna pismena uvode se u upisnik pre ostalih i odmah dostavljaju nadležnom odeljenju. Izuzetno zahtev za sprovodjenje istrage i optužnica lepi se. Kada se primeti da se radi o stvarima koje treba spojiti radi sprovodjenjajedinstvenog postupka. vodilac upisnika obaveštava o tome upravitelja pisarnice. odnosno odeljenja. Ne unose se u popis spisa kratki izveštaji bez važnosti za tok postupka (dostava adrese i si. odnosno povratnice za lieno dostavljanje po kojima su dostavljene odluke.predsednika veća. deli primljena pismena radnicima koji su rasporedom odredjeni za obavljanje pojedinih poslova u pisarnici.jedinice mogu se obrazovati i u sudskim jedinicama. ukoliko dalja radnjane treba da se izvrši u pisamici.

organa_dokaže da je šteta prouzrokovana namerno Hi krajnjom nepainjom. suda. kao stalno radno telo.organizacije qji je RS član. e . 32. npr. neopravdano odugovlačenie postupka. s tim da se RS može od sudiie tražiti naknadu.Nadzor nad postupanjem u predmetima u propisanim rokovima i postupanjem po pritužbama i predstavkama ministarstvo nadlezno za pravosudje kao jedan od poslova to pravosudne uprave. a trazi se izdrzavanje) r3okazni jostupak^ g . u skladu sa zakonom.O postojanju uslova za naknadu isplaćenog iznosa odlueuje Visoki savet sudstva. PRAVO NA PRAVICNO SUDJENJE ( ) 4 cl.Visoki savet sudstva ima komisiju za vrednovanieradasudija i predsednika sudova. e . gluv ili nem. d . iz radnih sporova : J) Sta se sve ceni kod odugovlacenja roka 4) Ko vrsi nadzor 5} Sta moze da kontrolise ministarstvo pravde 79.Ministarstvo pravde može da kontroliše samo da li sudovi postupaju u zakonskim rokovima. samd'radi zaštite interesa naeionalne bezbednostifjavnog reda i morala u demokratskom društvuf kao i radi zaštite interesa maloletnika ili^rivatnosti učesnika u postupku.Prema Zakonu o sudiiama. ne mešajući se u samostalnost i nezavisnost suda i sudija (u smislu da ne smeju odredjivati sudijama kako ce resiti predmet) u suprotnom akt Ministarstva je ništav.Kod od^lovačenie roka sudija eeni W u spora^ezjnu sporajnacaj spora za stranku (ako je u pitanju maloletno dete. jedna od nadležnosti Saveta i jeste da odiučuje o postojanju uslova za naknadu štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada sudije. utvrdi da su u toku sudskoe postupka kršena ljudska prava i osnovne slobode i da jepresuda zasnovana na takvom kršenju ili da ie presuda izostalq zbog kršenja prava na suđenje u razumnom roku. javno raspravi i odluei o njegovim^mvimajjobavezama^ sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka. v .Svako ima pravo da nezavisan. predvidjena je i odgovornost sudiia za štetu koju prouzrokuie nezakonitim ili nepravilnim radom i za koju odgovara RS. med. kao i o opttdbama protiv njega. neopravdano kašnienie u izradi odluka 130 .Osim toga duznost je predsednika suda da zahteva red i tacnost u sudu i otkianja nepravilnosti i odugovlacenja u radu. kao što su povreda načela nepristrasnosti.JAVNOST se mole iskljuciti tokom eitavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka. predsednika neposredno viseg suda i VKS suda o merama koje je preduzeo da otkloni te nedostatke.Nizom propisanih sankeija za disiplinske prekršaje. nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud. d .y . preko svojih nadzornika i ukazuje predsedniku suda na uocene nedostatke. a on je u obavezi da obavesti ministra pravde. BOSINA POTPITANJA 1) Staje razuman rok 2) Da li su odredjeni rokovi Irajanja pojedinih parnica. odnosno odlukom Evropskog suda za ljudska prava ili drugog međ. ukoliko se pravnosnažnonf odlukom suda ili dr. pravično i u razumnom roku. ako je slep. na zahtev ministarstva nadležnog za pravosude. b -Svakome se jemči pravo na besplatnog prevodioca7a^oTTi^wrlTirne~rizume jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tumača. URS Pravo na pravično suđenje a . g . dj .

i dr. IZBOR SUDIJA I IMENOVANJE SUDIJA POROTNIKA (6) a .Stručnost podrazumeva posedovanje teorijskog i praktičnog znanja potrebnog za obavljanje sudijske funkcije.licne 80. b . dok se ispunjenje posebnih uslova zahteva za izbor u sudove odredjene vrste i stepena. ako je kandidat sudijski pomoćnik. Opšti važe za sudije svih sudova. g .Prilikom izbora i predlaganja za izbor sudije zabranjena je diskriminacija po bilo kom osnovu i vodi se računa o odgovarajućoj nacionalnoi zastuplienosti. kao i teških disciplinskih prekršaja usled kojih je došlo do ozbiljnog poremećaja u vršenju sudske vlasti.Osposobljenost podrazumevayestine koje omogućavaju efikasnu primenu specifičnih pravničkih znanja u rešavanju sudskih predmeta. usled čijeg činjenja se može yokrenuti postupak za razrešenie sudije. a naroeito zastarevanja predmeta i ako je nastupila veća šteta u imovini stranke u postupku. glasniku RS'MJzprijavu se podnose i dokazi o ispunjavanju uslova za izbor.Dostojnost podrazumeva moraine osobine koje sudija treba da poseduje ijxmasanje u skladu sa tim osobinama./f2*godina za sudiju VKS.OPŠTI USLOVI: državljanstvo RS.Savet može obaviti razgovor sa prijavljenim kandidatima. Privrednog apelacionog suda i Upravnog suda. osposobljenosti i dostojnosti kandidata. umanjenje plate do 50% do jedne godine i zabrana napredovanja u trajanju do tri godine. d .USLOVI ZA IZBOR mogu se podeliti na opšte i posebne. a to su@godine za sudiju prekrsainog suda^f/godine za sudiju osnovnog suda. 131 .Prijave za izbor se podnose Savetu. a za kandidate koji dolaze iz sudova obavezno je pribavljanje mišljenja sednice svih sudija suda iz koga potiče kandidat.Izbor sudija oglašava Visoki savet sudstva (Savet) u „SI. g . v . &\-POSEBNl USLOVI se odnose na radno iskustvo u pravnoj struci poslejK)s]|j)oIoženog pravosudnog ispita. za koje se izriču javna opomena.Prilikom predlaganja kandidata za sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. d . kao i mišljenje sedniee svih sudija neposredno viseg suda. Štiti se i pravo na pravično sudjenje. kao i ocena rad a. osposoblienost i dostoianost sudijske funkcije. b . u roku od 15 dana od dana objavliivania oglasa u „SI. e .Visoki savet sudstva pribavlja podatke i mišljenja o stručnosti. v .. POSTUPAK ZA IZBOR a . Visoki savet sudstva posebno ceni i yrstu poslova koie ie kandidat obavljao nakon položenog pravosudnog ispita.(Cgodina za sudiju višeg suda. BOSINA POTPITANJA 1) U koje prava i slobode spada . glasniku RS" i drugom sredstvu javnog obaveštavanja koje pokriva celu RS.Jispunjavenost opštih uslova za rad u državnim organimafzavršen pravni fakultet5položen pravosudni ispit i stručanost. privrednog suda i Višeg prekrsainog suda(l0j godina za sudiju apelaeionog suda. teškog narušavanja ugleda i poverenia javnosti u sudstvo.

dj . j . 1 .Sudija koji je izabran stupa na funkciju na svečanoi sednici svih sudija u sudu za koji je izabran i time mu prestaje ranija funkcija u drugom sudu.Pre stupanja na funkciju.Sudije na stainu funkciju bira Visoki savet sudstva. poslovi i postupci koji su oprečni dostoianstvu i nezavisnosti sudije ili štetni po ugled suda. pri čemu se obavezncst bira ako je tokom trogodišnjeg mandata je ocenjen sa ocenom „ izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju". među kandidatima koje je predložio Savet. IMENOVANJE I POLOZAJ SUDIJE POROTNIKA a . naknadu za izgubljenu zaradu i pravo na nagradu. koja isključuje pravo na ustavnu žalbu. m .''o znanju/stručnosti i sklonosti ka pojedinim vrstama sudskih stvari. " b . sudija polaže zakletvu pred predsednikom Narodne skupštine. dj .Predsednik suda udaljuje sudiju porotnika sa funkcije ako je protiv njega pokrenut postupak za KD zbog koga može biti razrešen ili postupak za razrešenje.Sudija porotnik imenuje se na 5 godina i može biti ponovojmenovan. v .NS bira sudiju._koji seprvi put bira. j .Pre predlaganja.Sa funkcijom sudije porotnika nesp_oj]vesu i druge službe.Svaka ojjuka o izboru je obrazložena i objavljuje se u „Službenom glasniku RS". k . u momentu imenovanja ima manje od 70 godina života.Za sudiju porotnika može biti imenovano punoletno lice koje. apredsednik VKS polaže zakletvu pred Narodnom skupštinom.Sudija koji je izabran na stalnu sudijsku funkciju ne polaže ponovo zakletvu.Za sudiju porotnika može biti IMENOVAN punoletni državljanin RS koji je dostojan funkcije sudije porotnika. e .Smatra se da sudija nije izabran ako bez opravdanih razloga ne stupi na funkciju u roku od 30 dana od dana izbora. ako se radi o sudiji koji je prvi put biran.ne zadovoljava" ne može biti biran na stalnu funkciju. e .Sudija ima pravo žalbe Ustavnom sudu na odluku Visokog saveta sudstva. 1 .Sudiju porotnika imenuje Visoki savet sudstva. z ... BOSINA POTPITANJA a) Kopredlaze sudije? 2) Ko ih bira? 3) Pod kojim uslovima? 4)Kad se smatra da sudija nije izabran? 132 . a uslove i visinu naknade i nagrade propisuje Visoki savet sudstva. z .Visoki savet sudstva predlaže Narodnoj skupštini jednog ili vise kandidata za izbor na jedno sudijsko mesto.Odluku o tome donosi Visoki savet sudstva na predlog predsednika suda i o njoj obaveštavaMS. na predlog ministra nadležnog za pravosude. k .Sudija porotnik ne može biti advokat ni pružati pravne usluge i stručne savete uz naknadu. ministar pribavlja mišljenie suda za koii se imenuje sudija porotnik.i udaljenje traje do oKoncanji"postupka.Sudija porotnik ima pravo na naknadu froškova nastalih na funkciji. ž . i . g .Pri imenovanju vodi se računa o^polu/starosti/zanimanju i 'društvenom položaju kandidata. Ij .Sudija koji je prvi put biran i tokom trogodišnjeg mandata je ocenjen ocenom .Na sudije porotnike shodno se primenjuju odredbe o sudijama. i . d .Sudija porotnik polaže zakletvu pred predsednikom suda za koji je imenovan.

kao i ako ne posbew^J**6 bude izabran na stalnu funkciju. d . b .Kad je konaenom odlukom Ustavnog suda. ODGOVORNOST ZA STETU KOJA NASTANE RADOM SUDIJAI SUDIJA POROTNIKA (3) a . na zahtev sudije i u slučaju neizbora na stalnu sud. Visoki savet sudstva sudiji može produžiti radni vek za još dve godine. funkcije po osnovu ustava tj. pravnosnažnom sudskom odlukom. na zahtev ministarstva nadležnog za pravosuđe. a 1 g .Izuzetno. po zahtevu predsednika suda. sudijska funkciia prestaie protekom pomenutog roka od 30 dana ili danom koji Visoki savet sudstva navede u svoioj odluci. kad trajno izgubi radnu sposobnost za obavljanje sudijske funkeije) ili razrešenjem iz zakonom predviđenih razloga. b .Zahtev može biti povučen dok Savet ne odluči o njemu ili dok ne protekne rok od 30 dana od dana podnošenja zahteva.81. odnosno međunarodne organizacije čiji je Republika Srbija clan. z .Kad je odlukom Evropskog suda za ljudskaprava ili drugog međunarodnog suda. ' ^ c U i ^ e> RepuBIika Srbiia može tražiti od sudije naknadu isplaćenog iznosa. 133 . a o zahtevu se odlueuje u roku od 30 dana od dana podnošenja. kad navrši radni vek. v .U skladu sa tim.Pismeni ZAHTEV sudija podnosi Visokom savetu sudstva.O postojanju uslova za naknadu isplaćenog iznosa odlučuje Visoki savet sudstva. 2- e . osim ako je pefereaut posle pokretanja postupka za razresenje. dj . " ~ * ■<")■ 82.Sudiji PRESTAJE RADNI VEK kad navrši 65 godina života ili 40 godina staža osiguranja. PRESTANAK FUNKCIJE I RAZRESENJE SUDIJA I SUDIJA POROTNIKA (4) XOZ.Prema URS sudiji prestaje sudijska funkcija1na njegov zahtev. kad trajno izgubi radnu sposobnostffijrazrešenje. glasniku RS". utvrđeno da je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepainjorn Republika Srbiia može tražiti od sudije naknadu isplaćenog iznosa. ako je šteta učinjena namerno ili krajnjom nepamjom. utvrdeno da su u toku sudskog postupka krsena ljudskaprava i osnovne slobode i da jepresuda zasnovana na ^^ takvom krsen/uWi da jtpresuda izostala zbog kršenja prava na suđenje u razumnomroRu. odnosno poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom.funkciju^ po sili zakona tj. v . U torn slučaju se zahtev ne razmatra do okoneanja postupka za razrešenje.Iz toga sledi da serazlozi za prestanak sud. funkcije mogu podeliti na(fQ'prestanak sud.Za štetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbiia. g . uz nieeovu saglasnost. po sili zakona. nastupanjem zakonom propisanih uslova (kad sudija navrši radni vek.Odluku o prestanku sudijske funkcije u svim slučajevima donosi Visoki savet sudstva i ona se objavljuje se u „SI.

s . prestaje sudijska funkcija danom isteka trogodišnjeg mandata.predsednika neposredno višeg sudai samog sudije.VISOKI SAVET SUDSTVA je dužan da sprovede postupak i donese obrazloženu ODLUKU u roku od 45 dana od dana dostavljanja akta kojim se postupak pokreće. sudija ima PRAVO ŽALBE USTAVNOM SUDU.utvrđuje Visoki savet sudstva.Inicijatiyu za razrešenje sudije može podneti svako lice. 3 j . ć . * — — . r . m . da se upozna s predmetom. shodno kriterijumima i merilima za vrednovanje rada sudija.Postupak u kome se utvrđuju razlozi za prestanak funkcije sudije porotnika pokreeu predsednik suda. PRESTANAK FUNKCIJE SUDIJE POROTNIKA t . u . kad ^nestrucno vrši funkciju ili zbogfučinjenog teskog diseiplinskog prekršaia.Kad se pojavi sumnja u postojanje_RADNE SPOSOBNOSTI za obavljanje sudijske fitnkcije. a NE BUDE IZABRAN NA STALNU sudiisku funkeiiu. u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke. pratećom dokumentacijom i tokom postupka i da sam ili preko zastupnikapruži objašnjenja i dpkaze za svoje navode. predsednik neposredno višeg suda.Pravnosnažna odluka o prestanku funkcije objavljuje se u „SI glasniku RS". lj . organa nadležnih za vrednovanje rada sudiie i Disciplinske komisiie.Sudiji prestaje sudijska funkcija kada se na osnovu mislienia stručne komisije nadležnog organ a utvrdi da je zbog zdravstvenog stanja nesposoban za vrsenje sudiiske funkciie. nj .Sudija se RAZRESAVA kad ie osuđen za KD na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo de|o koie ga čini nedostoinim sudijske funkcije. "j .Sudiji koji je prvi put biran.Sudija ima pravo da odmah bude obavešten o razlozima za pokretanje postupka. a ne prestaie zbog navršenja radnog veka. napredlogpreBsednikasuda. k .Funkcija sudije porotnika PRESTAJE ako bude ukinut sud u kome obavlja funkciju. -~—«===-—__ p .Ustavni sud svojom odlukom može odbiti žalbu ili usvoiiti žalbu i poništiti odluku o prestanku funkcije i ta odluka je konačna.i .Postupak vodi i odluku donosi Visoki savet sudstva. n . o . kao i da svoje navode usmeno izloži pred Visokim savetom sudstva. ako sudija dobije ocenu „ne zadovoliava". 134 . ministra nadležnog za pravosuđe. utvrduje činjenlce i odlučuje u postupku zatvorenom za javnost.Protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku funkcije. odluku za upućivanje na obavezan zdravstveni pregled donosi Visoki savet sudstva.Sudiji se može produžiti radni vek samo zbog završavanja rada na zapoeetim predmetima. predsednik VKS i ministar nadležan za pravosude.Razloge za razrešenie . ^razrešenjem i istekom mandata. 1 .Nesiručnim se smatra nedovolino uspešno vrsenie sudiiske funkciie. predsednika neposredno v^eg^sudaTpredsednika VKS. dok se postupak za razrešenje pokreće se predlogom predsednika suda.

Ocene su: „ne zadovoljava". „dobar".SUDIJSKI POMOĆNIK pomaže sudiji. a zvanje VIŠEG SUDIJSKOG SARADNIKA lice koje posle položenog pravosudnog ispita ima najmanje dve godine radnog iskustva u pravnoi struci. koje se stiče u skladu sa Poslovnikom o uredenju i radu Vrhovnog kasacionog suda. VOLONTERI I SLUZBENICI U SUDU a . u skladu sa kadrovskim planom.Pri ocenjivanju vrednuiu se obim i kvalitet posla.Prvenstvo imaju kandidati koji su pravni fakultet završili sa visokom prosečnom ocenom. savesnost. predsednik suda. računovodstvenim. o . 135 .Sudsko osoblje čine sudiiski pomoenid sudiiski pripravnici i državni službenici i nameštenici zaposleni na administrativnim. izrađuje nacrte pravnih shvatanja. 1 _ Vi§i sudijski saradnik čiji je rad najmanje dve godine uzastopno ocenjen sa „naročito se ističe" može steći zvanie sudskog savetnika i ako ne ispuniava uslove za sudiiu višeg suda. usvojena pravna shvatanja priprema za objavljivanje i samostalno ili uz nadzor i uputstva sudiie vrši poslove određene zakonom i Sudskirn poslovnikom. s tim da ukoliko je u toku kalendarske godine radio kraće od 6 meseci ne oeenjuje se za tu godinu.Rad sudijskog pomoćnika ocenjuje jednom godišnje.Zvanje SUDIJSKOGSARADNIKA može steći lice koje ima položeni pravosudni ispit. preduzimljivost i objavljeni stručni i naučni radovi. odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju stručne pravne terminologije na ieziku nacionalne manjine. izraduje nacrte sudskih odluka.Ako nije raspoređen u odeljenje suda. sudsku praksu i pravnu literaturu. z .Zvanje sudskog savetnika postoji u sudovima republičkog ranga.Predsednik suda donosi rešenje o oceni sudijskog pomocnika.Zvanje sudskog savetnika može steći onaj ko ispunjava uslove za sudiju višeg suda. viši. aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciii radnih mesta u sudu. u roku od 15 dana od dana prijema rešenja o oceni. Merila za određivanje broja sudskog osoblja utvrđuje ministar nadležan za poslove pravosuđa. dj . k . privredni i prekršajni sud u radni odnos na 3 godine nj . g .Broj sudskog osoblja određuje predsednik suda. proueava pravna pitanja. j . osnovu kriterijuma koje utvrduje Visoki savet sudstva. b .Za SUDIJSKOG PRIPRAVNIKA prima se lice koje je završilo pravni fakultet i ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima.Pri prijemu sudijskih pripravnika naročito se vodi raeuna o nacionalnom sastavu stanovništva. mišljenje se pribavlja od sudije ili veća s kojim sudijski pomoćnik radi. STRUCNI SARADNICI.83. v . m . informacionim i ostalim pratećim poslovima značajnim sa sudsku vlast.Sudijski pripravnik prima se u osnovni. tehniekim. koji je u službenoj upotrebi u sudu. „ističe se" i „naročito se ističe". e . lj . viši sudiiski saradnik i sudski savetnik. i . SUDSKI SA VETNIK vrši stručne poslove značajne za sudsko odeljenje ili ceo sud. na koje pomoćnik irna pravo da uloži prigovor radnoro telu Visokog saveta sudstva. po pribavljenom mišlieniu sednice odelienia u koje je rasporeden. „zadovoljava".Sudijski pomoćnici stiču sledeća zvanja: sudiiski saradnik. n . d . SUDIJSKIPMPRAVNICI.U Vrhovnorn kasacionom sudu postoji zvanje savetnika VKS.

d . dj . trgovačka udruženja. Nakon okončanja spora. uglavnom. uz saglasnost Visokog saveta sudstva. 84.p . državni organ ili organ jedinice LS. ARBITRAZE I MIROVNA VECA (4) a . j .Mogu se kategorizovati po različitim osnovama (prema strankama u sporu. obaveze. njihov broj mora da bude neparan.Postoji vise vrsta arbitraža koje rešavaju spoljnotrgovinske sporove. stalnu organizacionu strukturu. listu arbitara i pravila postupka.Na zasnivanje radnog odnosa i na prava.Spor može da se rešava putem arbitraže samo na osnovu sporazunLa stranaka. z . arbitrabilnost sporova). berze i druge relevantne institucije. administratora (ili sekretarijat). osim sporova za koje je određena iskliučiva nadležnost suda. ( j | . nacionalnosti arbitrate. itd. /e^-Ad hoe arbitraže se uspostavljaju iskljueivo za jedan određeni spor. 136 . u zvanju sudiiskog saradnika. lj .Može se ugovoriti samo za iedan odredeni pravni odnos. ad hoc arbitraža prestaje da postoji.Ako je sporazumom o arbitraži predviđeno vise arbitara. ocenjivanje i odgovornosti sudskog osoblja primenjuju se propisi koji uređuju radne odnose državnih službenika i nameštenika. Sudsko osoblie dužno je da savesno i nepristrasno vrši svoje poslove i euva ugled suda.Institucionalne arbitraže imaju sedište.Program obuke sudijskih pripravnika i sudijskih pomoćnika propisije institucija nadležna za obuku u pravosuđu.Arbitre sporne stranke same delegiraiu.). Stranke same~imaiu mogućnost da odrede način na koii ee se postupak voditi. Arbitraža se može ugovoriti samo za sporove koii su podobni da se podvrgnu arbitraži (tzv. ž . a imenovani arbitri su. a ne za sve pravne odnose između određeriih lica.Ovu vrstu arbitraža osnivaju privredne komore.Sporazum o arbitral! za rešavanje budueih sporova može biti sadržan u odredbi ugovora koji ureduje pravni odnos (arbitražna klauzula) ili u posebnom ugovoru koji se odnosi samo na arbitražu (sporazum o arbitraži). b . m .Sudijski pripravnik koji je na pravosudnom ispitu ocenjen sa „položio sa odlikom" prima se u radni odnos na neodređeno vreme. 1 . odnosno spor. banke. i . strueno usavršavanje. ć .Sudijski pripravnik i sudijski pomoenik može određeno vreme biti upućen na obuku u drugi sud. r-Diplomirani pravnik može biti primljenjiaobuku u sud radi sticanja radnog iskustva i uslova za polaganje pravosudnog ispita bez zasnivanja radnog odnosa rVQLONTERl s . k .One su osnovane za neodređen broj sporova.Sporazumom o arbitraži stranke poveravaiu arbitraži rešavanje svoiih budućih ili nastalih sporova iz određenog pravnog odnosa. eminentni strucnjati iz relevantnih oblasti. v -Najznačajnijaje podela na institucionalne (stalne) i ad hoc (privremene) arbitraže.j)rirodi spora.T o su imovinski sporovi o pravima kojlma stranke slobodno raspolažu.Arbitražni sud sačinjavaju jedan arbitar (arbitar pojedinac) ili trL odnosno vise arbitara (arbitražno veee). t .

reč je o pravosudnoj funkciji. 138 . FUNKCIJA JAVNOG TUZILASTVA I NACIN NJENOG OBAVLJANJA U RS (5) (načela pita kao posebno pitanje) a . v -Prema URS i ZJT Javno tužilaštvo vrši svoju funkciju na osnovu Ustava.Javno tužilaštvo je samostalan državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti. b .Samostalnost javnotužilačke funkcije zajamčena je i odredbom ZJT .Javno tužilaštvo čine JT.Javno tužilaštvo je samostalan državni organ kojigoni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i preduzima merejza zaštitu ustavnosti i zakonitosti. sredstava javnog informisanja ili na bilo koji drugi način kojim može da se ugrozi samostalnost u radu javnog tužilaštva. „Javnotužilačka funkcija"je funkcija javnog tužioca i flinkcija zamenika javnog tužioca.Dakle. po pravilu. potvrdenog medunarodnog ugovora i propisa donetog na osnovu zakona a . organizacija i nadležnost javnog tužilaštva ureduju se Zakonom o javnom tužilaštvu. 85.Samostalnost funkcije javnog tužilaštva u odnosu na nosioce vlasti zajamčenaje zabranom bilo kakvog uticaja na rad javnog tužilaštva i na postupanje u predmetima od strane izvršne i zakonodavne vlasti: korišćenjem javnog položaja. zamenici JT i osoblie javnog tužilaštva. koju vrši poseban organ uprave. g . d . g . b . Iz ove odredbe proizilazi funkcionalna samostalnost javnog tužilaštva. izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju značenje: 1.Institucija javnog tužilaštva uredena je u skladu sa sledećim načelima^' načelom samostalnosti^S) načelom monokratskog uređenja)(đ) načelom hijerarhjjske podređenosti i načelom nedeljivosti. zakona.a prema kojoj javno tužilaštvo vrši svoju funkciju na osnovu Ustava.Funkciju javnog tužilaštva vrše Republički javni tužilac (RJT) i drugi javni tužioci (JT) u skladu sa zakonom. 3. rukovodi načelom legaliteta i oficijelnosti gonjenja.A JAVNO TUZILASTVO ******* NAPOMENA .Osnivanje.PREMA ZAKONU O JAVNIM TUZILASTVIMA (ZJT). 2 .Samostalnost funkcije javnog tužilaštvaprema učesnicima u postupku ogleda se u tome što se javno tužilašrvo pri pokretanju postupka.„Javni tužilac" je Republički javni tužilac i drugi javni tužioci. b . potvrdenog medunarodnog ugovora i propisa donetog na osnovu zakona. „Obavezno uputstvo" je nalog neposredno višeg javnog tužioca nižem javnom tužiocu i nalog javnog tužioca zameniku javnog tužioca da preduzme određene radnje u okviru svojih zakonskih ovlašćenja. (ZJT) d .Javni tužilac i zamenik javnog tužioca ie samostalan u vršenju svoiih ovlašćenia. zakona. v . NAČELO SAMOSTALNOSTI a .

f-i) UVID U PREDMET NIŽEG JT a .Obavezna uputstva mogu biti poiedinačnoe.Osnovno javno tuiilaštvo]t niže u odnosu na vise javno tužilaštvo. a niži JT i neposredno višem JT.Niji JT podređen je neposredno višem JT. d .^1 devoluciiom. d -Niii JTkoji smatra da je obavezno uputstvo nezakonito i neosnoyano može izjaviti PRIGOVOR. sa obrazloženjem.v -RJTrukovodi radom i predstavlja javno tužilaštvo.Sukob nadležnostrtzmeđujav/t/A tužilacaposebne nadleinosti međusobno i sukob nadležnostiy*av«iA tujilacaposebne nadleinosti i drugih javnih tužilaca rešava Republički JT.Prigovor se podnosi preko JT koji je izdao obavezno uputsrvo i koji je dužan da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispifa obavezno uputstvo koje je izdao. v . v . g -Svaki JT je podređen Republičkom JT i svako javno tužilaštvo Republičkom javnom tužitaštvu.Zahtev za uvid dostavlia se nižem JT. b . a vise javno tužilaštvo je niže u odnosu na apelaciono javno tužilaštvo.Radi ostvarivanja principa nadredenosti. dj . v .Odnos hijerarhijske podređenosti između javnih tužilaštava ostvaruje seffluvidorn u predmet nižeg JT(5) obaveznim uputstvima. Republickom JT u roku od osamdanTo^danaprijema uputstva.Ovakvo obavezno uputstvo Republički /Tmože da izda svakom JT. d-JT odgovara za rad javnog tužilaštva i za svoj rad RJT i NS. koji nakon toga neodložno dostavlja predmet neposredno višem JT. a niže javno tužilaštvo neposredno višem javnom tužilaštvu. g . NAČELO HIJERARHIJSKE PODREĐENOSTI a . b . odgovoran je za radjavnog tužilaštva i za svoj rad NaroSnoj skuptini.Javno tužilaštvo posebne nadleinosti i apelaciono javno tužilaštvo je niže u odnosu na Republičko javno tužilaštvo. 139 . b .Obavezno uputstvo izdaje se u pismenoj formi i mora sadržati razlog i obrazloženie za njegovo izdavanje.Neposredno viši JT ima pravo da izvrši uvid u svald predmet nižeg JT. dj .SUKOB NADLEŽNOSTI izmedu javnih tužilaca rešava neposredno viši JT koji je nadreden javnim tužiocima koji su u sukobu nadležnosti. (jlsupstitucijom.Svi u javnom tužilaštvu podređeni su Republičkom JT.Neposredno viši JT može izdati nižem JT obavezno uputstvo za postupanie u poiedinim predmetima kada postoji sumnia u efikasnost i zakonitost niegovog postupanja. dj -Zamenici JT odgovaraju za svoj rad JT. ' "" e . Republički JT ima pravo da izvrši uvid u svaki predmet. ali i opšteg karaktera. g . OBAVEZNA UPUTSTVA a .

Neposredno viši JJmože kdati nižem JT obavezno uputstvo za postupanje u pojedinim predmetima kada postoji sumnia u efikasnost i zakonitost niegovog postupanja.RJT rukovodi radom i predstavlja javno tužilaštvo. dj . 139 . OBAVEZNA UPUTSTVA a .Osnovno javno tulilaštvo je niže u odnosu na vise javno tužilaštvo. a niii JT i neposredno višem JT. b . v .SUKOB NADLEŽNOSTI izmedu javnih tužilaca rešava neposredno visi JT koji je nadreden javnim tužiocima koji su u sukobu nadležnosti. dj . NAČELO HIJERARHIJSKE PODREĐENOSTI a . d . d .v .Ovakvo obavezno uputstvo Republicki JT mole da izda svakom JT. koji nakon toga neodložno dostavlja predmet neposredno višem JT.Javno tujilaštvo posebne nadlejnosti i apelaciono javno tufflaštvo je niže u odnosu na Republieko javno tužilaštvo. v .Prigovor se podnosi preko JT koji je izdao obavezno uputstvo i koji je dužan da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita obavezno uputstvo koje je izdao. ffi:'Supstituciiom. a niže javno tužilaštvo neposredno višera javnom tužilaštvu. b .Svi u javnora tužilaštvu podređeni su Republičkom JT. g . " "* e .u roku od osam dana°odlJana prijema uputstva. d . Republicki JT ima pravo da izvrši uvid u svaki predmet. b . v . ali i opšteg karaktera. dj -Zamenici JT odgovaraju za svoj rad JT.Odnos hijerarhijske podređenosti između javnih tužilaštava ostvaruje seOluvidomu predmet nižeg J T ^ obaveznim uputstvima.Sukob nadleznostrtzmedu/avntA tužilacaposebne nadležnosti međusobno i sukob nadleznostiy'avn/A tužilacaposebne nadlemosti i drugih javnih tužilaca rešava Republicki JT.Obavezno uputstvo izdaje se u pismenoj formi i mora sadržati razlog i obrazloženie za njegovo izdavanje. a vise javno iužilaštvo je niže u odnosu na apelaciono javno tužilaštvo.JTodgovara za rad javnog tužilaštva i za svoj rad RJT i NS.Zahtev za uvid dostavlia se nižem JT.Niži JT koji gmatra da je obavezno uputstvo nezakonito i neosnovano može izjaviti PRIGOVOR. UVID U PREDMET NIŽEG JT a . g .Neposredno viši JT ima pravo da izvrsi uvid u svaki predmet nižeg JT. Republičkom JT.Obavezna uputstva mogu biti poiedinačnog. g .Svaki JT]Q podređen Republiekom JT i svako javno tuiilaštvo Republiekom javnom tužilaštvu. sa obFažIoženjem.Niži JTpodređen je neposredno višem JT. odgovoran je za radjavnog tužilaštva i za svoj rad NaročTnoj skupstini.@devoluciiom.Radi ostvarivanja principa nadredenosti.

u kom slučaju je dužan da donese obrazloženo rešenje g .Neposredno viši JT može ovlastiti drugog nižeg JT da postupa u stvari iz nadležnosti drugog nižeg JT. u postupku preispitivanja. a radi efikasnijeg vođenja postupka ili drugih važnih razloga. u pismenoj formi. i . Republic!« JT dužan je da donese odluku u roku od 15 dana od dana prijema prigovora na obavezno uputstvo.Zamenik JT dužan je da lzvrši svejadnje koje tnu JT poveri. " z . može doneti odluku koiom stavlja van L snage svoje obavezno upuTštvo i u torn slučaju prigovor se ne dostavljaRJT. u okviru jednog javnog tužilaštva postoji odnos nadređenosti izmedi/JTJ nieeovih zamenika. j . g . %-JT može svome zameniku izdati obavezna uputstva za rad i postupanje. dj .Prigovor se podnosi preko višeg JT koji jedoneo rešenje i koji je dužan da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita rešenje koje je izdao. v .Protiv obaveznog uputstva Republičkog JT prigovor nije dopuslen. i . raože doneti odluku kojom stavlja van snage svoje rešenje i u torn slučaju prigovor se ne dostavlja Republičkom JT.u tK.Niii JTkoii smatra daje rešenie neposredno višeg JT neosnovano može izjaviti prigovor Republičkom JT u roku od osam dana od dana prijema rešenja.Neposredno viši JT.U suprotnom. Republički JT dužan je da donese odluku u roku od 15 dana od dana prijema prigovora na rešenje.Neposredno viši JT. Prigovor se podnosi preko JT koii ie izdao obavezno uputstvo 140 .e . e .Izuzetno. u kom slučaju je dužan da donese obrazloženo Eešenja v .€T a .JT koji je izjavio prigovor je dužan da postupa po uputstvu do odluke neposredno višeg JT. Postupakše smatra okončanim. SUPSTITUCIJA t^ujHA* ^ t7)?e^^£7Z^ H. neposredno višem JT u roku od osam dana od dana prijema uputstva.Do donošenia odluke po prigovoru niži JT ne može preduzimati radnie u predmetu.Obavezno uputstvo JT izdaje u pismenoj fofmi i ono mora da sadrži obrazloženje za njegovo izdavanje. delotvomosti i jednoobraznosti u postupanju. ž .Republički JT izdaje.Neposredno viši JT može preduzeti sve radnje za koje je ovlašćen niži JT. ali i na predlog Kolegijuma Republičkog javnog tužilaštva DEVOLUCTJA d^u jr V Zrpeq/-^cn H^ H< ^ a . u kom slučaju je dužan da donese obrazloženo rešenje o tome.Zamenik JTmoie bez posebnog ovlašćenja da preduzme svaku radnju na koju je JT ovlašćen. sa obrazloženjem. ojpšta obavezna uputstva za postupanje svih JT radi postizania zakonitosti.Protiv rešenja Republičkog JT prigovor nije dopušten. j . odnosno odluke Republičkog JT. Republički JT može ovlastiti Tužioca za organizovani kriminal da postupa u pojedinom predmetu iz nadležnosti drugog tužioca.Opšta obavezna uputstva Republički JT može izdati po službenoj dužnosti.U suprotnom. "dj -Kadaje u pitanju unutrmnja nadređenost. b . d . k . kada je nadležni JT sprečen iz pravnih ili stvarnih razloga da postupa u pojedinom predmetu.Zamenik JT koji smatra daje obavezno uputstvo nezakonito i neosnovanp može izjaviti prigoyor. u postupku preispitivanja.Do supstitueije dolazi usled sprečenosti nadležnog JT da iz pravnih iii stvarnih razloga postupa u pojedinom predmetu b . ž .

radnja koju je. preduzeo zamenik JT obavezuje tuzilastvo u celini. b . na koje je izjavljen prigovor. u postupku preispitivanja.Javno tužilaštvo može imati posebno odeljenje. d . u granicama svog ovlašćenja.Republičko javno tuzilastvo. nj . U RS postoje 34 javna tužilaštva. v . viših i osnovnih javnih tužilaštava uređuju se posebnim Zakonom o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava i . 3) Sta znaci princip supstitucije. sedište i područja apelacionih. u skladu sa posebnim zakonom. prema ZJT zamenik JT može bez posebnog ovlašćenja da preduzme svaku radnju na koju je JT ovlašeen. 141 . v ^ l S a c a j ovoga načela ogleda se u tome što promena predstavnika javnog tužilaštva u toku jednog postupka ne utiče na punovažnost preduzetih procesnih radnji. 2) apelaciona javna tužilaštva.Tuzilastvo za organizovani kriminal može imati odeljenja van svog sedišta. pa i kada ie ona protivna uputstvu JT. ORGANIZACIJA I RAD JAVNOG TUZILASTVA (7) VRSTE JAVNIH TUŽILAŠTAVA a ./Tkqii je izdao obavezno uputstvo dužan je da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita obavezno uputstvo koie ie izdao. 4) Sta ako JT da zameniku JT nezakonito uputstvo 86. 3) visa javna tužilaštva. BOSINA POTPITANJA 1) Koji principi (načela) su odznačaja. može doneti odluku da stavi van snage svoje obavezno uputstvo l u torn slučaju prigovor se ne dostavlia neposredno višem JT.Osnivanje.Ukoliko JT ne stavi van snage svoje obavezno uputstvo. 2) Sta znaci princip devolucije. n -Neposredno viši /Tdužanje da donese odjuku u roku od osam dana od dana prijema prigovora na obavezno uputstvo.Javno tuzilastvo RS čine: 1) Republičko javno tuzilastvo. OSNOVNO JAVNO TUZILASTVO abvg- Osniva se za područje osnovnog suda.JT. 4 NAČELO NEDELJIVOSTI a .Pritom. =— ■ m . b . Tuzilastvo za organizovani kriminal i Tuzilastvo za ratne zločine.Mada se javno tuzilastvo odlikuje hijerarhijskom strukturom. dužan je da prigovordostavi neposredno višem JT. osnivaju se za teritoriiu RS.Odluka neposredno višeg JT po prigovoru je konačna. u skladu sa posebnim zakonom. Osnovni JT u sedištu privrednog suda postupa i pred tim sudom. čiju nadležnost vrše osnovni javni tužioci ( JT) Osnovni JT postupa pred osnovnim sudom i vrši nadležnost osnovnog javnog tužilaštva. 1 . 4) osnovna javna tužilaštva i 5) javna tužilaštva posebne nadležnosti. koje se obrazuje za gonjenje određenih krivičnih deia. Ij -Zamenik JJkoji je izjavio prigovor je dužan da postupa po uputstvu do odluke neposredno višeg JT.k .

a niže javno tužilaštvo neposredno višem javnom tužilaštvu g ./Tpodreden je neposredno višem JT. TUŽILAŠTVO ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL a . nadzire i usmerava osnovna i visa javna tužilaštva sa svoje teritorije. b .Takođe.To je tužilaštvo posebne nadležnosti.U RS postoji 26 viših javnih tužilaštava. v .Osnovno javno tulildštvo je niže u odnosu na vise javno tužilaštvo.Nadzire i usmerava područna osnovna javna tužilaštva na način propisan ZJT . .d . TUŽILAŠTVO ZA RATNE ZLOČINE a -Nadležno je da postupa u vezi sa KD protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih medjunarodnim pravom I teškim kršenjima međunarodnog humanitarnog prava. v .Apelaciono javno tufflastvo je niže u odnosu na Republičko javno tužilaštvo.om APELACIONO JAVNO TUŽILAŠTVO a .Javno tužilaštvo posebne nadležnosti je niže u odnosu na Republičko javno tužilaštvo.Apelaciono javno tužilaštvo osniva se za područje apelacionog suda.Osnivaju se za teritoriju RS. JAVNA TUŽILAŠTVA POSEBNE NADLEŽNOSTI a -Javna tužilaštva posebne nadležnosti su Tužilaštvo za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine.Vise javno tužilaštvo osniva se za područje višeg suda.Osniva se za teritoriju RS i ima sedište u Beogradu. sa sedištem u Beogradu. u vezi sa krivičnim delom organizovanog kriminala i vrše druge poslove u skladu sa zakonom. g .Visi JTvrš\ nadležnost višeg javnog tužilaštva i nadležan je da postupa pred višim sudom i drugim sudovima i organima na način propisan zakonom dj . v . v -Nffi .Vise javno tužilaštvo je niže u odnosu na apelaciono javno tužilaštvo. d . b .Može osnivati svoja odeljenja izvan svog sedišta.Osniva se za teritoriju RS i ima sedište u Beogradu. b .SUKOB NADLEŽNOSTI između JT posebne nadležnosti međusobno i sukob nadležnosti javnih tužilaca posebne nadležnosti i drugih JT rešava Republički JT. d . b . g -Apelacioni JT u sedištu Privrednog apelacionog suda postupa i pred tim sudom. suda postupa i pred tim sudom. g . VISE JAVNO TUŽILAŠTVO a .Predstavlia ga tužilac za organizovani kriminal koji postupa pred nadležnim sudovima u prvom i drugom stepenu. b -Apelacioni JT vrši nadležnost apelacionog javnog tužilaštva i nadležan je da postupa pred apelacionim sudom i drugim sudovima i organima.

b . ZAHTEV ZA ODLAGANJE I PREKID IZVRSENJA ' tf" ( ^°^" a . 3) prati i proučava praksu javnih tužilaštava i sudova.Zahtev se podnosi oreanu koii dozvoliava izvršenie odluke. JT postupa pred sudom i drugim državnim organom. 4.Ako javno tužilaštvo ne može da vrši nadležnost.) vrši druge poslove određene zakonom.JT posrupa u granicama svoie stvarne i mesne nadležnosti. sa sedištem u Beogradu.) ulaže vanredna pravna sredstva u skladu sa zakonorn. preduzimajući radnje na koje je zakonom ovlašćen. 87. privredne prestupe i prekriaje. zajedno sa dokazom da je uložio vanredno pravno sredstvo. RepJibMki JT može preneti njegovu nadležnost nadrugo javno tužilaštvo istog ili višeg stepena. vanparničnom i drugom postupku.Kod gonjenja za KD. REPUBLIČKO JAVNO TUŽILAŠTVO a .U slučaju usvajanja zahteva JT odlaganje ili prekid izvršenjatraje do donosenia odluke o vanrednom pravnom sredstvu JT.Republički JT nadležan je da postupa pred svim sudovima i drugim organima u RS i da preduzima sve radnje na koie je javno tužilaštvo ovlašćeno. upravnom. 2. b . " g .Odluka o odlaganju ili prekidu izvršenja prestaie da važi ako JT u roku od 30 dana od njenog prijema ne uloži vanredno pravno sredstvo.) nadzire rad javnih tužilaštava i sprovođenie uputstava.g _ predstavlja ga tuiilac w mine zločine koji postupa pred nadležnim sudovima u prvom i drugom stepenu i vrše druge poslove u skladu sa zakonom. v . d . v . PRENOŠENJE NADLEŽNOSTI a .JT može zahtevati odlaganje ili prekid izvršenja odluke kad smatra da postoje razlozi da se vanrednim pravnim sredsrvom pobija odluka doneta u sudskom ili drugom postupku. v . g . u okviru nadležnosti organa pred kojim postupa.Svaki JT je podređen Republičkom JT i svako javno tužilaStvo Republičkom javnom tužilaštvu.JT postupa u parničnom. a ako je izvršenje počelo organu koii ga sprovodi. d .Republički JT je na čelu Republičkog javnog tužilaštva i vrši nadležnost javnog tužilaštva u okviru prava i dužnosti RS. b .U poslovima Iz svoje nadležnosti. Republički JT postupa neposredno i preko svoiih zamenika. vršeći pri tome radnje na koje je posehnim zakonima ovlašćen.Može osnivati svoja odeljenja izvan svog sedišta. 143 .Republičko javno tužilaštvo je najviše javno tužilaštvo u RS. izvršnom. dj . NADLEZNOST I OVLASCENJA JAVNOG TUZILASTVA (3) OPŠTA NADLEZNOST a .Nadležan je i da: 1.

na predlog DVT. m . 0. pre stupanja na funkciju. bira zamenike javnih tužilaca za trajno obavljanje funkeije. bira za zamenika JT lice koje se prvi put bira na ovufunkciju. polaže zakletvu pred predsednikom NS. ({%). 1 .Republički JT polaže ZAKLETVU pred Narodnom skupstinom.Zamenik JT zameniuie JT pri vršeniu tužilačke funkciie i dužan je da postupa po njegovim uputstvima.Republički JT bira se na period od lest godina i može biti ponovo biran. po pribavljenom mišlieniu nadležnog odbora Narodne skupstine. bira NS. 88.b . u skladu sa zakonom. ■^■nM'Tt ■ 11111«— fT). p .Prijave se podnose DVT u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa.DVT pribavlja podatke i mišljenja o stručnosti. lj . po pribavljenom mišljenju Kolegijuma Republičkog javnog tužilaštva. z . v . dj .Prilikom predlaganja i izbora kandidata za javnotužilačku funkciju zabranjena je diskriminaciia. i .Izbor JT i zamenika JT oglasava DVT u „Službenom glasniku RS" .DVT odlučuje i o izboru zamenika javnih tužilaca koji su na stalnoj funkciji u drugo ili vise javno tužilaštvo. IZBORJAVNIHTUZILACAINJIHOVIHZAMEMKAPOURS (6) £jp. na predlog Vlade.Prenošenje nadležnosti traje dok se ne stvore uslovi za rad nadležnog iavnoR tužilaštva. "" e . za JT i zamenika JT može biti izabran:(T>državljanin RS koji{l) ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima.JT bira Narodna skupstina. fop. osposobljenosti u radu i dostojnosti kandidata od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj strucL n . na predlog Vlade.Mandat JT traje šest godina i može biti ponovo biran. b . Ovo su opšti uslovi.Republički JT vrši nadležnost javnog tužilaštva u okviru prava i dužnosti RS.Prema ZJT.Uz prijave se podnose dokazi o ispunieniu uslova za izbor. ukoliko se već ne nalaze u javnom tužilaštvu.po bilo kom osnovu. koji je(^| završio pravni fakultet. ^) položio pravosudni ispit iffijSdostoian je funkcije JT. b-Državno vece tufflaca (DVT) donosi odluku o izuzeću Repubiiekog JT.Mandat zameniku JT koji je prvi put izabran na funkciju traje tri godine. u istom ili drugom iavnom tužilaštvu. 0tr Narodna skupstina. o-JTi zamenik JT koji se prvi put bira.JT i zamenik JT koji je izabran iz reda iavnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca nepolaže ponovo zakletvu.Republičkog JT.Odluku o izuzeću zamenika JT donosi JT. d . ODLUČIVANJE O ZAHTEVU ZA IZUZECE a . a o zahtevu za izuzeće /rneposredno viši JT.DVT. .

RepubliČki JT ima pravo prigovora nadležnom odboru NS. . bez odobrenja nadležnog odbora Narodne skupštine za pravosude i upravu. b .^) ne mogu biti članovi političke stranke. b . s .frX. u slučaiu kada jeNS nadležna za izbor javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. odnosno zamenik JT ima pravo prigovora DVT.^lne mogu se baviti ? | ^ ^ javnim ili privatnim plaćenim poslomi?) niti pružati pravne usluge ili davati pravne savete uz u Afw e f ?eć ^ naknadu. a odluku o udaljenju Republičkog JT donosi DVT. g . e . ž .Protiv odluke Republičkog JT o udaljenju kada ono niie obavezno. UDALJENJE SA FUNKCIJE a . autonomiie i iediniea LS. t . odnosno zamenik JT ne može biti Mm slohode u postupku pokrenutom zbog krivienog dela učinjenog u vršenju tužilačke funkcije. osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane JT. u roku od osam dana. ' g . a nadležni organ donosi odluku po prieovoru u roku od 30 dana. JT.JT i zamenik JT ne mogu biti pozvani na odgovornost za izraženo mišljenje u vršenju tužilaeke funkcije.Sa javnotužilačkom funkcijom nespojivi su i druge funkcije.B) javnirn službama jfflorganima pokraiinske * ^ ^ 'A^A.JT i zamenik JT stupaju na funkciju na svečanoj sednici u javnom tužilaštvu za koje su = izabrani. poslovi ili privatni interesi koji su suprotni dostoianstvu i samostalnosti iavnogtužilaštva ili štete niegovom ugledu. a izjavljeni prigovor ne zadržava izvršenie odluke.Udaljenje sa funkcijetraje do ukUania pntvora. yb«-/^ v . o čemu odluku donosi RJT.JT.0 odluci Republičkog JT i DVT obaveštava se Narodna skupština.o m se ureduje koje su druge funkcije. dj . d.Prema ZJT .Ako udaljenje nije obavezno odluku donosi RepubMki JT.Na ovu odluku dopušten je prigoyorDVT.Oni mogu biti udaljeni sa funkeije'kad je pokrenut postupakza njihovo razreienje ili z krivični' postupak za delo zbog koga mogu biti razrešeni. poslovi ili privatni interesi nespojivi sa tužilačkom funkcijom.. Z J J . odnosno službe.u JT i zamenik JT ne mogu:(jf| biti na funkciji u organima koii donose y^^w\e'> propisejf2)u organima izvršne vlasti. IMUNITET {a}. a o obaveznom udaljenju JT neposredno viši JT. ć .Prigovor se podnosl u roku od~tri dana. ($>.JT i zamenik JT udaljuju se sa funkcije kad im je određen pritvor. odnosno zamenika JT. NESPOJIVOST TUŽILAČKE FUNKCIJE a-PremaURS zabranjenoje politieko delovanje iavnih tužilaca i zamenika iavnih tužilaca. v-Odluku o obaveznom udalieniu zamenika JT donosi JT.Smatra se da JT i zamenik JT niie izabran ako bez opravdcmog razloga ne stupi na funkciiu u roku od 30 dana od dana izbora na funkciju.Protiv odluke DVTo udaljenju kada ono nije bilo obavezno. pravosnažnog okončania postupka za razresenie ili pravosnažnog okončania krivičnog postupka.

Odluku o prestanku funkcije Republičkom JT donosi Narodna skupština.Ustavni sud svojom odlukom može odbiti žalbu ili usyoiiti žalbu i poništiti odluku o prestanku funkcije i ta odluka ie konačna. z . (2) po sili zakona. ■ Prema ZJT -u do prestanka funkeije JTi zamenika JT može doći^l) na osnovu Ustava. Ž .Kada DVT utvrdi da su druga funkcija ili posao koje vrši Republieki JT ili privatni interes koji ostvaruje nespojivi sajavnotužilačkom funkcijom o tome obaveštava Republičkog JT.Republičkom JT prestaje funkcija ako ne bude ponovo izabran. o tome obaveštava neposredno višeg JT. 2) Postupak izbora." d j . •3 nastupaniem zakonom propisanih uslova ililrazrešeniem iz zakonom predviđenih razloga. 3) Na koji period se bira RJT. uz naknadu. d .JT je dužan da pokrene postupak odlučivanja o nespojivosti funkcije nižeg JT ili zamenika JT pred RJT. BOSINA POTPITANJA 1) Ko ih predlaze a ko bira. ako ne bude izabran na stalnu funkciju.Odluku o prestanku/Hrt/rq/e zamenika JT donosi DVT. ic^ h-JT funkcija prestaje i ako ne bude ponovo izabran. odnosno narušavaju samostalnost ili štete ugledu javnog tužilaštva.JT i zamenik JT može.Odluka o prestanku funkcije objavljuje se u „Službenom glasniku RS. koja iskljucuje pravo na podnošenje ustavne ialbe e . a ako postoje razlozi za razrešenje o tome obaveštava Vladu.DVT utvrđuje druge funkcije i poslove koji su u suprotnosti sa dostojanstvom. poslovima ili njegovim privatnim interesima. i . pri čemu odluku o razresenju dortosi na predlog Vlade. a zameniku JT. PRESTANAK FUNKCIJE I RAZRESENJE JAVNIH TUZILACA I NJIHOVIH ZAMENIKA PO URS (7) ip-e/^ F ($— Prema URS. 5) Upogledu koga URSpredviđa ograničenja za reizbor 89. \ -0&X ffl nastupaniem zakonom propisanih uslova iliffirazrešenjem iz zakonom propisanih razloga. kad oceni da za to ima razloga. A 2. x .Protiv odluke NS. v . pri čemu odluku o razresenju doiiosi na predlog Vlade koja predlaže razrešenje JT na osnovu razloga za razrešenje utvrđenih od strane DVT. JT. 4) Maze li bid reizabran.Kada Republički JT utvrdi da su druga funkcija ili posao.ODLUKU o prestanku/»nfrc//e JT donosi Narodna skupština. z . JT ili zamenika JT na koga se odluka o nespojivosti odnosi. kada sam to zatraži. u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke. dj . odnosno DVTopreitanku funkcije.{||razrešeniem 146 .d . g . e . ili privatni interes koji ostvaruje nespojivi sa javnotužilačkom funkcijom. da se bez posebnog odobrenia bavi nastavnom i naučnomllelatnošću.DVT pokreće i vodi postupak odlučivania o nespojivosti funkcije Republičkog JT sa drugim funkcijama. van radnog vremena. odnosno zamenik JT ima pravo žalbe Ustavnom sudu. koji vrši JT ili zamenik JT. a ne postoje razlozi za razrešenje. JT i zameniku tužioca prestaje funkcijaj^Jna njihov zahtev.

Inicijativu za razreSenie JT. ministra nadležnog za pravosude.Funkcija JT i zamenika JT prestajeW njegov lični zahtev. a zameniku / T a k o ne bude izabran na stalnu funkciju.JT i zameniku JT prestaje funkcija kada se na osnovu mišlienja stručne komisiie nadležnog organa utvrdi da je zbog zdravstvenoe stanja nesposoban za vršenje funkcije. kad navrši radni vek. BOSINA POTPITANJA 1) Kad im prestaje funkcija. o čemu obaveštava DVT. odnosno zamenika JT može podneti svako lice. samo zbog završavanja rada na započetim predmetima. 2) Postupak 147 . JT i zameniku JT produziti radni vek za još dve godine. n . jfnp. odnosno zamenik JT ima pravo da odmah bude obayeSten o razlozirMzi pokretanje postupka. d .Posledica je navršenja radnog veka ili trajnog gubitka radne sposobnosti za obavljanje funkcije. vodi DVT.jrpodnosi pismeni zahtev za prestanak funkcije NS. k . usled navršenja radnog veka ili trajnog gubitka sposobnosti za obavljanje funkcije. uz njegovu saglasnost. a zamenik JT podnosi pismeni zahtev za prestanak funkeije DVT. g . ""''' RAZREŠENJE a .Postupak za razrešenie pokreće se predlogom JT.PRESTANAK JT I ZAMENIKA JT NA OSNOVU USTAVA j .Izuzetno. e . DVT može. po zahtevu Republičkog JT. v . Republičkog JT.Razloge za razrešenje utvrđuje DVT koje je dužno ie da sprovede postupak i donese obrazloženu odluku u r o k ^ d T s ^ a n a o i dana dostavljanja akta kojim se postupak pokreće. /fij . da se upoznas predmetom i da sam ili preko zastupnika pruži qbiaSnienja i Jokaze za svoje navode. d j . 1 .JT i zamenik JT razrešavaju se:(fpkad su pravnosnažno osuđeni za KD na kaznu zatvora od naimanje 6 meseci(Ž1)ili za kažnjivo delo koje ih čini nedostoinim funkcije^ 1 kad nestručno vrši funkciju^))ili zbog učinjenog teškog disciplinskog prekršaja.JT i zameniku JT prestaje funkcija kad navrše 65 godina života ili 40 godina staža osiguranja. (§s~ Postupak za utvrdivanje razloga za prestanak funkcije JT i njegovog zamenika na lični zahtev. PRESTANAK JT I ZAMENIKA JT PO SILI ZAKONA lj .Odluka DVT kojom su utvrdeni razlozi za razrešenje JT dostavlia se Vladi. p -ffutvrdenim razlozima DVT donosi odluku koju dostavlia NS radi odlučivania o prestanku funkcije JT.JT. organa nadležnih za vrednovanie rada i Disciplinske komisije.JT. kad trajno izgubi radnu sposobnost ili lead bude razreien. neposredno vi§eg JT. b .JT funkcija prestaje i ako ne bude ponovo izabran. odnosno zamenik JT ima pravo da svoie navode usmeno izloži pred DVT.

90. UNUTRASNJA ORGANIZACIJA RADA JAVNIH TUZILASTAVA U RS (2) a - Funkciiu iavnog tužilaštva vrše Republički JT i drugi javni tužioci u skladu sa ZJT. b - Zamenik JT zamenjuje JT pri vršenju tužilačke funkcije i dužan ie da postupa po njegovim uputstvima. v - Zamenik JT dužan je da izvrši sve radnie koje mu JT poveri. g - O n može bez posebnog ovlašćenja da preduzme svaku radniu na koju je tužilac ovlašćen. d - JT bira Narodna skupština, na predlog Vlade. dj - Mandat JT traje šest godina i može biti ponovo biran. e - Viada predlaže NS iednog ili vise kandidata za izbor na funkciju JT, sa liste kandidata koie utvrduje DVT. z - O predloženim kandidatima za Republičkog JT pribavlja se mišljenie nadležnog odbora NS za pravosude i upravu. i - Ako Republički JT po prestanku mandata ne bude ponovo izabran na istu funkciju, ili mu funkcija prestalne na lični zahtev, DVT obavezno bira zamenika RJT. j - Ako JT ne bude ponovo izabran na istu funkciju kada mu prestane mandat ili mu funkcija JT prestane na lični zahtev, bira se zamenik JT, o čemupdluku donosi DVT. 1 - Prema URS mandat zameniku JT koji je prvi put izabran traje Sgodine. Ij - NS, na predlog DVT, bira za zamenika JT lice koje se prvi put bira na ovu funkciju na period od tri godine. m - DVT bira zamenike JT za trajno obavljanje funkcije, u istom ili drugom javnom tužilaštvu. n - DVT odlučuje i o izboru zamenika JT koji su na stalnoj funkciji u drugo ili vise javno tužilaštvo. nj - Broj zamenika javnih tužilaca za svako javno tužilaštvo utvrđuje DVT, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministra nadležnog za pravosude o - OSOBLJE u javnom tužilaštvu čine tužilački pomoćnici, tužilački pripravnici i državni službenici i nameštenici zaposleni na administrativnim, tehničkim, računovodstvenim, informacionim i drugim pratećim poslovima značajnim za javno tužilaštvo. P - Broi osoblja u javnom tužilaštvu određuje JT aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, uz saglasnost ministra nadležnog za pravosude.

91. DRZAVNO VECE TUZILACA (10) a - DVT je samostalan i nezavisan organ koji obezbeđuie i garantuje samostalnost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca u skladu sa Zakonom. b - DVT ima 11 članova. v - Prema URS uSASTAV DVT ulaze Republički JT, ministar nadležan za pravosude i predsednik nadležnog odbora Narodne skupgtine za pravosude i upravu, kao članovipo polozaju i 8 izbornih članova koie bira Narodna skupština. g-Izborne članove čine 6 J10ff)zarnenika JT sa stalnom funkcijom, od kojih je jedan sa 148

teritoriie AP, i dva ugledna i istaknuta pravnika sa naimanie 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor"pravn¥g fakulteta. d - Republički JT je predsednik DVT, predstavlja ga i rukovodi njegovim radom. dj - U NADLEŽNOST DVT, između ostalog, spada:(f| utvrdivanje liste kandidata za izbor Republičkog JT i javnih tužilaca, koiu dostavlia VladiifZt predlaganjeNS kandidata zaprvi izbor za zamenika JT:(T$ izbor zamenika JT za traino obavlianie funkciie zamenika JT^3| izbor zamenika JT koji su na stalnoi funkciji za zamenike JT u višem javnom tužilaštvu; ffDodlučivam'e o prestanku funkciie zamenika JT:/ffS) utvrdivanie razloga za razrešenje JT i zamenika JT;(]J odlučivanje o udalieniu Republičkog JT; (fj postavljanje vršioca dužnosti Republiekog JTfH odlučivanje po prigovoru na odluku o udaljenju JT i zamenika JT; (tub utvrdivanie koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi u suprotnosti sa dostojanstvom i samostalnošću javnog tužilaštva;(jt?) daje mišlienje o izmenama postojeeih ili donošenju novih zakona koji uređuju položaj i postupanje JT i zamenika JT, organizaciju javnog tužilaštva, kao i drugih zakona koje javna tužilaštva primenjuju(^| donosi Etički kodeks;(ul| donosi Pravilnik o merilima za vrednovanje rada JT i zamenika JT; 14) obavlja i druge poslove predviđene zakonom. e - DVT radi u sednieama, koje saziva predsednik po sopstvenoi iniciiativi ili na predlog najmanje tri članaTJVTT ž - DVTodržava sednice kada ie prisustno naimanie šest elanova DVT. Po odluci DVT sednica može biti i javna. *" z - Odluke DVT donose se većinom glasova svih elanova. i - Odluke DVT moraju biti obrazložene ako je protiv njih dozvoljen pravni lek i kada je to propisano zakonom i Poslovnikom . a - OVLAŠĆENI PREDLAGAČ za izborne članove DVT iz reda JT i zamenika JT je Državno veće. b - Ovlašćeni predlagač za izbornog člana DVT iz reda advokata je Advokatska komora Srbije. v - Kandidate za izbomog člana DVTiz reda profesora pravnog fakulteta predlaže zaiednieka sednica dekana pravnih fakulteta u Republiei Srbiii. g - Kandidat za izbornog elana DVT iz reda JT i zamenika može biti svaki JT i zamenik JT u Republici Srbiji koji se nalazi na funkciji JT, odnosno zamenika JT naimanie sedam eodina. d - JT i zamenici JT biraju kandidate za DVT na osnovu slobodnog, opšteg, jednakog i neposrednog izbornog prava, tajnim glasanjem. dj - Pravo da biraju kandidate za DVT imaju svi JT i zamenici JT, e - JT i zamenik JT glasa samo za kandidata sa liste kandidata one vrste, odnosno stepena javnog tužilaštva u kojem vrši svoju funkciju. ž - JT, odnosno zamenik JT sa teritorije AP, osim za pomenutu listu kandidata, glasa i za Jistu kandidata za javna tužilaštva sa teritorije AP. z - Izborne elanove DVT bira Narodna skupština na predlog ovlašćenih predlagača. i - Narodna skupština bira, za člana DVTiz reda javnih JT i zamenika javnih JT, po jednog kandidata sa svake liste kandidata. j - Ako izabrani clan DVT bez opravdanog razloga ne stupi na funkciiu u roku od 30 dana od dana izbora u Narodnoj skupštini smatraće se da niie ni izabran. k - U torn slučaju DVTorganizuje ponovljene izbore za ovog člana u roku od 60 dana. 149

1 - Članovi DVT uživa IMUNITET kao JT. lj -To znači da član DVT ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja odluka DVT. m - Čtan DVT ne može biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog KD učinjenog u obavljanju funkcije člana DVT bez odobrenja nadležnog odboraNS. a - MANDAT izbornih članova DVT traje pet godina i oni mogu biti ponovo birani, ali ne uzastopno. b - Članovima po polojaju PREST AJE FUNKCIJA u DVT kada im prestane funkcija po osnovu koje su postali članovi DVT. v - Izbornim članovima funkcija u DVT prestaje:£j) trajnim gubitkom radne sposobnosti za obavTjšSjeTuhkcije člana DVT,@ostavkom na članstvo u DVT, (Jlistekom mandata i ^razrešeniem. g - Izbornim članovima DVT iz redajavnih JT i zamenika javnih JT prestaje funkeiia u DVT j prestankom funkcije JT i zamenika JT, d - Izbornom članu DVTiz, reda advokaia prestaje funkcija u DVTi brisaniem iz imenika advokata. dj - Izbornom čianu DVTiz redaprofesora prestaje funkcija u DVTi prestankom zvania profesora pravnog fakulteta. e - Izborni član DVT RAZRESAVA se funkcije pre isteka vremena na koje je izabran ako: (nVfunkciju člana DVT ne vrši u skladu sa Ustavom i zakonomlJŽf ako bude osuđen za KD na bezuslovnu kaznu zatvora. odnosno za KD koje ga čini nedostojnim za vršenje funkcije člana DVT. z ~ DSICIJATIVU za razrešenje izbornog člana DVT može podneti svaki elan DVT. ~ z - Incijativu za razrešenje izbornog člana DVT iz reda JT i zamenika JT može podneti i svaki JT. i - Inicijativu za razrešenje izbornog člana DVTiz reda advokaia, odnosno profesora pravnog fakulteta mogu podneti njihovi ovlašćeni predlagači. j - Ako oceni da razlozi za razrešenje nisu učinjeni verovatnim, DVT će pismeno obavestiti podnosioca da iniciiativa niie prihvaeena. k - Kada prihvati inicijativu DVT ce3 pre donošenja odluke o pokretanju postupka, omogućiti članu DVT^čiJese razreše1ye"inicira, da se iziasni o navodima iniciiative. I - Odluku o pokretanju postupka razrešenja donosi DVTu roku od 15 dana od prijema inicyative. lj - Odlukom o pokretanju postupka mole se izreći i mera suspenzije do okončanja postupka za razrešenje, ^* " ~" m - Predlog za razrešenje DVT donosi u roku od 30 dana od dana pokretanja postupka, na osnovu koga NS donosi odluku o razrešeniu. n -Nakon podnosenja predloga za razrešenje član DVT obaveznoseudaljujedo donošenja odluke Narodne skupštine.
BOSINA POTPITANJA I) Kojaje njegova osnovna funkcija, 2) Ko bira clanove ovog veca, 3) Sastav veca 4) Nacin izbora, 5) Koliko im traje mandat, 6) Ima H pravnog lekaprotiv odluke oyoga tela - moze se ulozitizalba Ustavnom sudu

a ortacka advokatska društva i sa advokatima. 5) zastupanje fizičkih i pravnih lica u njihovim pravnim poslovima zaključivanjem ugovora i poravnanja. 2) sastavljanje tužbi.Koji su uslovi za upis u imenik advokata. prijemom i isplatom novca i davanjem izjava i otkaza.da bi neko lice moglo da se bavi advokaturom. a poslove pružanja pravne pomoći u ortačkom advokatskom društvu obavljaju samo advokati. poslovna sposobnost. b -Pružanie pravne pomoei obuhvata: 1) davanje pravnih saveta. preduzećima i drugim pravnim licima.komore RS. e . tehničke. Ortačko advokatsko društvo upisuje se u sudski registar ako ispunjava uslove za osnivanje tog oblika preduzeća i uz prilaganje saglasnosti adv. FUNKCIJA ADVOKATURE I NACIN NJENOG OBAVLJANJA (1) a .Delatnost ortačkog advokatskog društva ograničena je samo na bavlienie advokaturom. molbi. USLOVI ZA VRSENJE ADVOKATSKE DELATNOSTI (7) a . dj . vrsi se na osnovu podnetog zahteva. 93. Dva ili vise advokata mogu imati zajedničku advokatsku kancelariju. b . g -Advokat može imati samo jednu kancelariju.Advokatura je nezavisna i samostalna profesionalna delatnost pružanja pravne pomoći u ostvarivanju i zaštiti ustavom utvrdenih sloboda i prava i drugih zakonom utvrdenih prava i interesa domaćih i stranih tizičkih i pravnih lica. potrebdno je da bude upisano u imenik advokata AK i mora poloziti zakletvu u AK. da 151 . 6) obavljanje drugih poslova pravne pomoći u ime i za račun fizičkog ili pravnog lica. žalbi. izjava i drugih isprava.Advokati i ortačka advokatska društva mogu zasnovati radni odnos sa licima koja će obavljati administrativne. finansijske i druge poslove. Upis u imenik AK. d -Ortačko advokatsko društvo mogu da osnuju najmanje dva advokata. 3) sastavljanje ugovora. v -Advokat obavlja poslove advokature u advokatskoi kancelariii ili u ortačkom advokatskom društvu. testamenata. Ortaeko advokatsko društvo ima svoistvo pravnog lica.ADVOKATURA 92. na osnovu kojih to lice ostvaruje neko pravo. predstavki i drugih podnesaka. neosudjivanost za kd koje ga cini nedostojnim za bavljenje advokaturomf dostoinost poverenia za bavljenje advokaturom. 4) zastupanje i odbranu fizičkih i pravnih lica pred sudovima i drugim državnim organima.zavrsen pravni fakultet Ipolozen pravosudni ispit. kao i arzavljanstvo.

5) u drugim slučajevima predviđenim zakonom. osim ako bi otkaz punomocja naneo stranci nenadoknadivu štetu. osim ako postoje razlozi predviđeni zakonom zbog kojih je dužan da odbije zastupanje.Advokat ne može da se bavi poslovima koji su nespojivi sa ugledom i nezavisnošću advokature. prevodilackoj. nastavi sa pružanjem pravne pomoći i posle otkaza akoje to neophodno da se za stranku otklonTšteta koja bi u torn trenutku nastala.Redovni profesori fakulteta iz pozitivnopravnih predmeta imaju pravo upisa u imenik advokata i bez položenogpravosudnog ispita. Advokat ne može odbiti pružanje pravne pomoei ako ga kao zastupnika ili branioca postavi sud. odnosno kao sudija. O otkazu punomocja advokat je dužan da odmah obavesti nadležni organ koji vodi postupak.Kojim aklom se utvrdjuje dostojnost za bavljenje advokaturom . 94.Advokat je dužan da stavi svoi potpis i pečat na svaku ispravu ili podnesak koii ie sam sastavio ili koji je sastavljen u ortačkom advokatskom društvu. da se ne bavi drugom prof.Pod kojim uslovima stranae moze obavljati advokaturu kod nas-str. (D akoje u pravnoj stvari u kojoj stranka traži pravnu pomoć postupao kao nosilac ivpsudne funkcije. kao i u slučaju kada bi odbijanje pružanja pravne pomoći nanelo štetu stranci. pedagoskoj. z .utvrdjuje se u skladu sa opsteprihvacenim moralnim normama i kodeksom profesionalne etike advokata d . Advokat koji je otkazao punomoćje dužan je da. ima pravo na upis u advokatsi imenik.Advokat je dužan da se stvarno i stalno bavi pružanjem pravne pomoći.Advokat je dužan da čuva kao tajnu ono što mu je stranka poverila g . osim u naucnoj.profesije. d . ukoliko je u toj oblasti izmedju RS i njegove domicilne drzave ustanovljena uzajamnost.delatnoseu. ali naiduže mesec dana po saopitenju otkaza nadležnom organu koji vodi postupak. DUZNOSTI I POLOZAJ ADVOKATA a . osim u slučajevima predviđenim zakonom. humanitamoj i sportskoj oblasti v . i . ako je protivnu stranku zastupao advokat koji radi u zajedničkoi advokatskoj kancelariji ili u istom ortačkom advokatskom društvu. umet. a f dj .Advokat slobodno odlučuje da li će prihvatiti pruzanje pravne pomoći stranci koja mu se obratila.Advokat ima pravo da otkaže punomoćje za dalje zastupanje u svako doba. v .U pružanju pravne pomoći advokata može da zameni drugi advokat. PRAVA. JT ili zamenik JT. ako^rnu u roku od Rodinu dana od prestanka pravosudne funkcije pravnu pomoć zatraži stranka u Cijoj je bilo kojoj drugoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkciie. b . u skladu sa zakonom. TGfvokat je dužan da odbiie pruzanje pravne pomoći: ako je u istoi pravnoj stvari zastupao protivnu stranku. u skladu sa zakonom.nije u radnom odnosu. Ti Poslovi bliže se određuju Kodeksom profesionalne etike advokata. statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata.drzavljanin koji po pravu svoie drzave ispunjava usiove za obavljanje adv. g . publicistlckoj.Advokat je dužan da stranci savesno pruža pravnu pomoć. ako zakonom nije 152 . na zahtev stranke kojoj je otkazao punomocje.

Advokatska komora može organizovati pružanje besplatne pravne pomoći građanima nateritoriji opštinskog.Advokat je dužan da izda stranei potvrdu na iznos primlien na ime nagrade i naknade. što se utvrđuje rešenjem nadležne advokatske komore.Advokatu prestaje pravo bavljenja advokaturom: ^ako podnese zahtev za brisanie iz imenika advokata ako mu prestaje državlianstvo.Dopustena ie zalba. PRIVREMENA ZABRANAI PRESTANAK VRSENJA ADVOKATSE DELATNOSTI a -Advokatu če se privremeno zabraniti bavljenje advokaturom ako je protiv njega određen pritvor. Protiv konačne odluke o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom može se pokrenuti upravni spor.0 određivanfu pritvora protiv advokata protiv koga je pokrenut postupak zbog krivičnog dela učinjenog u vezi sa vršenjem advokatske dužnosti sud obaveštava advokatsku komoru republike. d . v . 95.Advokat ima pravo na nagradu za svoj rad i naknadu troškova u vezi sa radom prema tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata (advokatskoj tarifi).6 n .Advokat i ortačko advokatsko društvo ne mogu da reklamiraju svoiu delatnost putem sredstava javnog obaveštavanja ili na drugi način.Odluka o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom može da se donese i kad je pokrenut postupak za poništai upisa u imenik advokata g . ovog člana pretres prostoriia advokatske kancelarije i ortačkog advokatskog društva može da se izvrši samo na osnovu odluke nadležnog suda.0 privremenoj zabrani bavljenja advokaturom odlueufe nadležni organ određen statutom advokatske komore republike. b .Upravni odbor. l . j .Advokatu se može privremeno zabraniti bavljenje advokaturom ako je protiv njega pokrenut krivični ili diseiplinski postupak za delo koie ga čini nedostoinim za bavlienie advokaturom. lj . PRESTANAK BAVLJENJA ADVOKATUROM jy| . 2. ako bude lišen posiovne sposobnosti J4) ako mu je izrečena disciplinska mera brisanja iz imenika advokata @ ako mu je u krivičnorn postupku izrečena mera bezbednosti zabrane bavlienja advokaturom (^ ako je pravnosnažnom presudom osuden za kd koie ga cini nedostoinim za bavljenje advokaturom (j) ako je pravnosnažnom presudom osuden za krivifino delo na kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci Up ako se utvrdi da se ne bavi advokaturom neprekidno duže od šest meseei (% ako zasnuje radni odnos 153 .Privremena zabrana bavljenja advokaturom prestaje kada prestanu razlozi zbog koj ih je zabrana određena. k . ili ako se disciplinski postupak ne može uspešno sprovesti bez privremene zabrane bavljenja advokaturom.U krivičnom postupku iz stava 1.drugačije određeno. m .Rešenjem o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom odreduje se i trajanje privremene zabrane.

odnosno iz imenika ortačkih advokatskih društava.Statutotn advokatske komore republike utvrduje se: sastav disciplinskih organa. imenika advokatskih pripravnika.Sredstva novčanih kazni su prihod advokatske komore republike. kao i odbijanje izdavania strahci potvrde za primlieni iznos 154 . odnosno odbomičkog mandata.jVe smatra se prestankom bavljenja advokaturom privremeno odsustvo advokata do dve godine* niti odsustvo advokata koji je izabran za poslanika ili odbornika u trajanju poslaničkog.Mera brisanja iz imenika advokata.POD TEŽOM POVREDOM DUŽNOSTI advokata i ugleda advokature smatra s^svako narušavanje duinosti.Za vreme trajanja privremene sprečenosti advokata za bavljenje advokaturom zbog bolesti. teže i lakše povrede dužnosti advokata i ugleda advokature. kao i način izvršenja izrečenih mera. iz imenika advokatskih pripravnika. u ski ad u s njihovim statutima. d . e . b -_Za utvrdivanje povrede dužnosti advokata i ugleda advokature. disciplinski sud i disciplinski tuziiac. a način njihovog korišćenja ureduje se statutom advokatske komore republike. a u roku od 60 dana ne nastavi da se bavi advokaturom samostalno ili u ortačkom advokatskom društvu e . ž . dj . z . 96.-%ovreda dužnosti euvanja tainef traženie naknade veeeod naknade propisane tarifom. g-Mere koje se mogu izreii za povredu dulnosti i ugleda advokature su: ( P novčana kazna. DISCIPLINSKA ODGOVORNOST ADVOKATA I ADVOKATSKIH PRIPRAVNIKA (10) a . postupak za urvrđivanie disciplinske odgovornosti i izricanie disciplinskih mera. ž . utvrđivanje odgovornosti i izricanje mera za te povrede obrazuju se disciplinski organi advokatskih komora republika. odsustva iz drugih razloga koji ne predstavljaju prestanak bavljenja advokaturom.<W) ako je posle sprovedenog stečajnogpostupka ili postupka Ijkvidacije prestalo ortačko advokatsko društvo iii ako advokat istupi iz ortačkog advokatskog društva.Odlukanadležnog disciplinskog organa advokatske komore republike kojom je izrečena novčana kazna ima snagu izvršne isprave. odnosno imenika ortačkih advokatskih društava može se izreći samo za težu povredu dužnosti advokata i ugleda advokature. ugleda i kodeksa profesionalne etike advokata.Iznos novčane kazne ne može biti manji od petostrukog iznosa nainiže nagrade niti veći od petostrukog iznosa najviše nagrade propisane advokatskom tarifom. v . z . a to su: uslovi i način izbora i razrešenja clanova disciplinskih organa. kao ni odsustvo akvokata koji je izabran ili postavljen na javnu funkciju u republiekom ili organu uprave AP ili organu jedinice LS dok mu traje mandat natoj funkciji. nadležni organ određen statutom advokatske komore republike odreduje advokatu privremenu zamenu. (2) brisanja iz irnenika advokata.Advokat koji želi da koristi pravo na privremeno odsustvo dužan je da o tome obavesti nadležni organ određen statutom advokatske komore republike.Advokati i advokatski pripravnici odgovorni su za savesno bavljenje advokaturom i cuvanjem njenog ugleda. a naročito očigledno nesavesno vršenje advokaturc^pružanje pravne pomoći u slučajevima u kojima je advokat dužan da odbije pružanje pravne pomoćif bavljenje poslovima koji su nespoiivi sa ugledom i nezavisnošću advokature.

Zastareiost pokretania disciplinskog postupka za povredu koja ima obeležje krivičnog dela nastupa u skladu sa odredbama krivičnog zakona. imenika advokatskih pripravnika.Zastarelost seprekida svakom radnjom koja se preduzima radi pokretanja disciplinskog postupka ili izvršenja disciplinske mere. k . 6) da se ne bavi drugom profesionalnom delatnošću. Advokatski pripravnik može započeti obavljanje pripravničke prakse ako je upisan u imenik advokatskih pripravnika. g . b .Zastarelost izvršenja disciplinskih mera nastupa po proteku jedne godine od dana pravnosnažnosti odluke kojom je mera izrečena.Advokat kome nije izrečena mera brisanja iz imenika advokata može nastaviti da se bavi advokaturom. publicističkoj.Pravo na upis u imenik advokatskih pripravnika ima lice koje ispunjava sledeće uslove: 1) da je državljanin RS. brisanie iz imenika advokata 97. 3) da ima poslovnu sposobnost.Ima li disciplinsMh prestupa .ne. 2) da je diplomirani pravnik. m .novcana kazna.Posle svakog prekida zastarelosti rok počinje ponovo da tefie. umetniekoj. ali zastarelost u svakom slučaju nastupa kad protekne dva put onoliko vremena koliko je ovim zakonom utvrdeno za zastarelost pokretanja disciplinskog postupka. n . prevodilačkoj.Ako se posle upisa u imenik advokatskih pripravnika utvrdi da advokatski pripravnik mje 155 .Advokatski pripravnik je lice koje se radom na pravnim poslovima kod advokata osposobljava za samostaino bavlienle advokaturom.Zastarelost pokretania disciplinskog postupka nastupa protekom jedne godine od dana saznanja za učinjenu lakšu.Protiv konačne odluke kojom je izrečena mera brisania iz imenika advokata. v . j .Koje disciplinske mere se mogu izreci . lj . odnosno imenika ortačkih advokatskih društava može se pokrenuti upravni spor.Osnivač ortačkoe advokatskog društva i advokat zaposlen u društvu koie ie brisano iz imenika advokatskih društava ne mogu osnovati novo advokatsko društvo dok traje izrečena zabrana bavljenja advokaturom. odnosno naknadu za rad. 7) da je zasnovao radni odnos u svojstvu pripravnika kod advokata ili u ortačkom advokatskom društvu. a dve godine za težu povredu dužnosti advokata i ugleda advokature. odnosno izvršenja izrečene mere. advokatski pripravnik ima pravo na zaradu.nagrade ili naknade. kao i ostala prava iz radnog odnosa utvrđena zakonom i kolektivnim ugovorom. a ako ta povreda ima obeležje krivičnog dela . pedagoškoj. i . vec samo lakse i teze povrede duznosti b .Za vreme obavljanja pripravničke prakse. 1 . 5) da nije u radnom odnosu. ADVOKATSKI PRIPRAVNICI a . humanitamoj i sportskoj oblasti.Mera brisanja ne može trajati kraće od šest meseci ni duže od pet godina. BOSINA POTPITANJA a .od dana saznanja za izvršeno krivično delo. osim u naučnoj. 4) da nije pravnosnažno osuđivan za krivifina dela koja ga cine nedostojnim za bavljenje advokaturom.

Advokatski pripravnik može da zamenjuje pred sudovima i drugim organima i organizacijama samo advokata kod koga je na pripravničkoj praksi. o pravima i dužnostima advokata. pokrafinske i regionalne komore.organi su skupstina . anjihovi disciplinksi organi vode disc.Advokatski pripravnik ne može samostalno i za svoj račun da se bavi advokaturom. d . b . 6) Koji organi vode disciplinski postupak 7) Kako se izricu. Čaćka. 98.postoje Advokatska komora Srbiie. dj .Organi advokatske komore koji vode disciplinski postupak su disiplinski tuzilac i disciplinski sud.Izdaju I produzuju advokatsku legitimaciju.postupak I odlucuju o odgovornosti advokata I advokatskih pripranika. e .Advokatski pripravnik je dužan da radi po uputstvima i u okviru ovlašćenja dobijenih od advokata kod koga obavlja pripravnieku praksu. 5) Kojajavna ovlašćenja vrši Advokatska komora 6) Mogu li voditi disciplinski postupak. 3) ovlašćenja 4)Koje advokatske komore postoje u RS.ispunjavao uslove za upis. l)Staje advokatska komora 2) Organizacija. tj. donose kodeks profesionalne etike. v-Regionalne su: Advokatska komora Beograda. privremenom prestanku bavljenja advokaturom i privremenoi zabrani bavllenia. Advokatski pripravnik može da zameniuie advokata kod kogaje na pripravničkoj praksi i kad je advokat ovlašćen da zameniuie drugoe advokata.drustva i adv. Kraquievca. j . o privremenoj zabrani i prestanku prava bavljenja advokaturom. e . kao i o pravima stranaca na bavljenje advokaturom u RS.pripravnici.Organizacija .Advokatskom pripravniku prestaje da teče pripravnički staž ako ni posle dve godine od sticanja prava na polaganje pravosudnog ispita ne položi taj ispit. Požarevca. a protiv konacne odluke kojom je izrecena mera brisanja iz imenika. dj .Javna ovlašćenja komore su izmedju ostalog upjls advokata u advokatski imenik. Iznos novčane kazne ne može biti manji od petostrukos iznosa nainiže nagrade niti veći od . privremenoi zabrani bavlienia. Organizovane su po leritoriialnom principu. predsednik.koju cine svi advokati ipripravnici.3ponistaiu i brisaniu iz imenika: donosenje tarife o nagradama I naknadama za rad^isini clanarine. d . ortacka adv. moze se voditi upravni spor.U slučaju ponistaja upisa. z . nadležni organ odreden statutom advokatske komore republike donosi rešenje o ponistaju upisa.Na advokatske pripravnike shodno se primeniuiu odredbe ovog zakona o postupku upisa u imenik advokata. upravni i nadzorni odbor. vreme koje je advokatski pripravnik proveo na radu kod advokata ne priznaje se u staž potreban za polaganje pravosudnog ispita. Postupak je dvostepeji.OVLASCENJA . tj odredjuju iznosi novcane kazne za advokate zbog disciplinskih povreda . ADVOKATSKA KOMORA (8) a -Advokatske komore su profesionalna udruzenja pripadnika adv.prema iznosu naknada za rad advokata utvrdiemh advokatskom tarifom. disiplinski tuzilac i disciplinski sud.profesije u koju se obavezno udruzuju advokati. Zaiečara i Šapca g .odlucivanje o upisu u imenik. i . ponjstaju i brisaniu iz imenika. Niša.