SKRIPTA IZ U STAVNOG PRAV A Po pitanjima Dr.

Bose Nenadić 2009/2010

S K R I P T A IZ U S T A V N O G PRAVA PO
Ji X X / V 1 1 J 1lYA A. U Av • Jt$ \J
Y$ Hi

l i JtL 11 rV U A v^

PREDGOVOR

Drage kolege, autori ove skripte (istini za volju jedinog pravog priručnika) za ustavno pravo, potrudili su se da njenim kupcima i korisnicima maksimalno olakšaju spremanje ovog ispita. U septembarskom ispitnom roku trijumfovale smo u dugoj i napornoj borbi zvanoj pravosudni ispit Na ustavnom pravu, kao i pojedinim drugim ispitima, dobile smo odliku. Posle vise rokova upornog slušanja ovog ispita, kod veoma zahtevnog, ali krajnje prayicnog ispitivača, predsednice Ustavnog suda dr.Bose Nenadić i brižljivo sakupljenih potpitanja, dosli smo na ideju da svojim kolegama uštedimo trud i ukažemo im na sva važna pitanja iz ove veoma kompleksne oblasti. S toga smo skriptu napravile po listi zvaničnih pitanja, koje je izdala dr.Bosa Nenadie, a mogu se naći u Ministarstvu pravde RS. Uzeli smo u obzir sva njena potpitanja i odgovore na njih, koji se nalaze u mnogobrojnim zakonima neophodnim za pripremu ovog ispita. Ugradili smo ih tekst odgovora na pitanja, koji sledi posle svakog pitanja ponaosob. Na kraju svakog pitanja, stavili smo najčešea potpitanja pomenutog ispitivaea, kao važan podsetnik prilikom nekoliko poslednjih ponavljanja. Medjutim, nismo se na tome zaustavile. Tekst svih pitanja smo podvukle, boldovale i slično, u zavisnosti od važnosti informacija, a na početku svake rečenice nalaze se azbučna slova. Sve ovo uradile smo radi lakšeg uočavanja i memorisanja stvari koje se moraju znati. Prilikom izrade ove skripte imale smo u vidu stil kojim su priručnici koje je izdao Pravni fakultet ili Projuris napisani. Na mnogim mestima, oskudno i potpuno nejasnoprepisani su delovi URS u prvom, a zakona u drugom priručniku, uz tek poneko teorijsko objašnjenje i neobavezne i za ispit neupotrebljive komentare tekstopisaca pomenutih priručnika. Ova skripta će vepma koristiti i kolegama koje polažu u ostale dve ispitne komisije, a naročito kod profesorke Olivere Vučić. O koristi koju ćete imati prilikom učenja iz ove skripte reći ćemo vam u par rečenica; 1. kompletna materija obradjena je na jednom mestu, 2. pisana je drugačijim stilom - jasno, logično i lako za pamćenje, 1

3. izrazito uočtjive te lako pamtljive veoma bitne stvari - prvenstveno za potrebe ispita ali i za budući rad, 4. potpitanja- kao najvažnije stvari koje morate znati kod svakog ispitivača, da bi ste ovaj predmetpoložili izprvogpokušaja, 5. naznaku koja se pitanja zaista moraju znati i u svim komisijama najviše pitaju, Želele bi smo povratne informacije o vašem iskustvu na ispitu posle korišćenja ove skripte i da razmotrimo vaše sugestije, kako bismo zajedno postigli maksimalno dobre rezultate. Od sveg srca vam želimo sreću prilikom spremanja ovog ispita i odličan uspeh na svim, a naročito na ustavnom pravu. Uz najiskreniji savet, da ni od jednog ispita ne odustanete, već da se na svakom lavovski borite za diplomu koja vam pripada, Srdačno Jelena i Neda Beograd, decembar 2009. god.

NAPOMENA: pitanja, 6? Broi u zagradi pored roka. označava koliko puta je to pitanje pitala počev od martovskog ispitnog 2. Na kraju skripte poklon prilog pitanja iz septembarskog ispitnog roka. 3. Kompletno pravosudje - sudovi, tužilaštvo i advokatura uradjeni su po novim zakonima, koji stupaju nasnagu 1. januara2010 godine. 4. Skripta je rađena pre stupanja na snagu novog Statuta APV, tako da je eventualno potrebno pogledati Statut APV i Zakon o utvrdjivanju nadležnosti APV, koji je preduslov za donošenje Statuta APV.

2

sta rade ministarstva i koje akte donose 34. Nadleznost organa jedinicaLS 37. kada u slucaju vanredno stanju. neposredno.prelazi u visoki savet sudstva. Naeelo politickog pluralizma 20.2009.sukob nadleznosti). Vrste organa drzavne uprave . Finansiranje jediniea LS -porez n imovinu.. Pravo svojine po Ustavu 17. Prava i duznosti AP 21. Ustavna naeela o sudovitna . Odnos Vlade iNS 43.u kojojraeri. Poslanicki imunitet 30.koji su organi.1. obavezno socijatao osiguranje 29. PojamUstava 22. nasledje i poklon su transferna sredstva 15. Nacelo podele vlasti 14.u kojoj je neophodno 42. ne postoji) i sta je Nadozrni odbor Vrhovno suda srbije 38. Nadleznost Vlade 12. Postupak donosenja zakona (NBS moze predloziti zakone iz oblasti bankarskog sistema. Vrste i dejstva odluka Ustavnog suda ( sta donosi US. Sluzbenaupotrebajezikaipisma 5. Izbor i prestanak madnata sudije 41. inace mogu da se ogranice kada je ustavom to ograniceno. Drzvavljanstvo 8. Nadleznost Viseg trgovinskog suda 13. Ostvarivanje i zastita prava zajemcenih ustavom (ljud i manjinaska prava) kako se ostvaraju.09. Finansiranje nadleznosti RS li budzetsko finansiranje 39. Nadleznost Vrhovnog suda na Opstoj sednici 47. Postupak promene URS 23. Vrste ustava 36. Nadzor nad sudovima po postupanju u rokovima od strne ministarstva pravde (sta je veiiko personalne vece. Vrhovni kasaeioni sud 4. Odnos Predsednika i NS 27. pravo na strajk 3. Licna slobode i prava zabrana diskrimancije 11. Nadleznost Opstinskog suda 25. Nadleznost trgovinskog siida 19. Nacin izbor i prestanak mandate sudija Ustavnog suda ( ko odlueuje o razresenju?) 16. Visoki savet sudstva sastav I nadleznost 7. odluka resenje zaljueke. Ustavna zalba 22. Izvomi i povereni posiovi LS 6. Postupak izbor i prestanak mandata Vlade 46. ustavna nacela o sudovima 35. u granicama koje je ustav odredio . vec resenje . Drzavna teritorija i amblemi 45. kreditne i monetarne polltike.5 puta 26. devizne politke) 33. kada ne donosi odhiku. Socijalna prava. Nadleznosti jedinicaLS 24. Prava i duznosti roditelja po URS (prava deteta) 32. mogu li se ogranici. kad resava po ustavnoj zalbi. OdlucivanjeuNS 40.i odluku i resenje (procesno) 44. Nacela Tuzilastva . Nadleznosti NS i akti 18. Ekonomske slobode i prava. Nadleznost Okruznog suda 28. Nadleznost Predsednika RS i akti 9. Uslovi za obavljanje advokatske delatnosti (organi komore) 31. 2. Drzavno veee tuzilaca po TJstavu 10.

te bi stoga ustav trebalo da garantuje nezavisnost pojedinaca naspram drzave i nezavisnostpojedinih vlasti jedne naspram druge... drugim recima to je predmet ustava. Q)-POLITICKI POJAM USTAVA . Prema Levenstajnu ne moze se ocekivati da nosioci drzavne vlasti sami sebe ogranicavaju u cilju zastite gradjana od zloupotrebe vlasti.Prema jednom shvatanju materiju ustava cini drzava. Jovanovicu ustav obuhvata 2 vrste pravila: ona kojima se organizuju drz. uredbe Vlade kojima se izvrsavaju ti zakoni itd. Ustav u materijalnom smislu su Ustavni zakon za sprovodjenje ustava.. a odnose se na(jp organizaciju drzavnih vlasti iTj ljudska prava. a drzavnoj vlasti ovlascenja I duznosti al . koji gradjanima dodeljuje prava i odgovornosti..OSNOVNIZAKON KOJI USTANOVLJAVA ORGANIZACIJU DRZAVE i propisuje prava gradiana.vlasti i one kojima se jemce licne slobode gradjana.odredjuje se prema stvarnom odnosu drzave i drustva.. funkcionisanje i odnosi kako drzavnih vlasti mediusobno. fakticki odnos sila koji postoji u jednom drustvu.USTAV U MATERIJALNOM SMISLU . fakticki stavljajuci je pod kontrolu.. BOSINA POTPITANJA 1) Normativnipojam ustava. zakoni.odredjuje se prema sadrzini pravila koja su od najvece vaznosti za drzavu . . tako i izmedju drzave i NJENIH TERITORUALNIH JEDINICA. MATERIJAI SVOJSTVA USTAVA (1) MA TERIJU USTA VA cine pitania koja ustav regulise. USTAVKAO OSNOVNIIZVOR / ly POJAM USTAVA (it)) USTAVNOGPRAVA @-NORMATIVNIPOJAM USTA VA . kao sto je nas. [\bj. Prema S. 2) Staje ustav uformalnom smislu.■f. To je akt na osnovu koga se upravlia zemljom.. Ustav je osnovni instrument kontrole drzave.po Lasalu je to realni. ogranizaciia. a2 . To je stvarni ustav jedne zemlje koji ima svaka zemlja u svako doba. buduci da ogranicava drzavnu vlast.USTAV U FORMALNOM SMISLU . rfS) teritorijalnu organizaciju drzave.SOCIOLOSKI POJAM USTAVA . Po teoretiearima postoji nekoliko osnovnih shvatanja: (to . 3) Staje ustav u materijalnom smislu 2. Za njega je sininim cvrst ustav. To je akt koji uredjuje medjusobne odnose izmedju vlasti u drzavi i medjusobne odnose izmedju pojedinca i drzave.prema postupku donosenja odredjuje se kao skup pravila koja se donose i menjaju po postupku tezem od postupka za donosenje obicnih zakona .

.OSNOVNI ZAKON je zbog toga sto:{p donosi poseban ustavotvomi o r g a n s se njima predvidjaju zakonodavni organi i zakonodavni postupak^)) sadrzi apstraktnijapravnapravila od onih koje sadrzi zakongf OBUHVATA NAJSIRU MATERIJU PRAVNOG NORMIRANJA.zato sto:^3 iz njega proizilazi pravni sistem zemlje u celosti. u smislu DA LI JE NORMA SADRZANA U ZAKONU U SAGLASNOSTI SA USTAVOM. IMA POLOZAJ SUSTINSKE AUTONOMIJE. procesnog ill upravnog prava. 3. prilikom stvaranja drzavne volje IT .prema cetvrtom shvatanju materiju ustava cini ODNOS IZMEDJU NOSILACA VLASTI I ONIH NAD KOJIMA SE VLAST VRSI.propisa^j njegov donosilac je pravno suveren... kao i medjusobnim odnosimapojedinih funkcija drzavne vlasti.S VOJSTVA USTA VA .jer je zbog karaktera svog predmeta podlozan utieajima filozofoskih mislienia i politcikih teorija i ideologija. Sud moze ispitivati FORMALNU ustavnost zakona. a moze ispitivati i MATERIJALNU ustavnost zakona.cjljeviXJ) ISTICANJE DA JE SRBIJA DRZAVA SRPSKOG NARODA I RAVNOPRAVNOST SVIH GRADJANA KOJI ZIVE U NJOJ I SVIH DRUGIH NACIONALNIH ZAJEDWICA^AP KIM JE SASTAVNI DEO TERITORIJE RS.|5) uslovljava vazenje svih drugih pr..—. u smislu DA Lllf ZAKON DONEO ZAKONODAVNI ORGAN PO ZAKONODAVNOM POSTUPKU. v .Prema trecem shvatanju ideopoklonika u politickom smislu. ■ e . anepravna da je to programsko deklarativni i ideolosko politicki akt. Jj-PJEUEAMBITLA .u '" » ^ ———— i f -. nego deo krivicnog.NAJVISI OPSTIPRA VNIAKT (OPA) .—MM—■ „ i — l ^ I ^ l l l ■ ■—'—-HH.. ali u odredjenoj meri odredjuje i sadrzinu buducih zakona. d.imamo par pravnih i par nepravnih svojstvava ustava. a to je ustvavotvorna vlast. dj . originarna i neogranicena pravom. VRSTE USTAVA (5) .. Takodje ustav moze sadrzati i propise koji se odnose na upravnu i sudsku vlast. Sankeija za nesaglasnost svih ostalih OPA ogleda se u mehanizmu za lisavanje pravne snage istih. z . g .-H-. a u vezi sa ulogom drzave u drustvi^ odnosom pojedinea u drzavi i obrnuto./^ JUSTAVNI SUD na zahtev. OBAVEZE SVIH DR.-.-HH—. ali oni nisu deo ustava u materijalnom smislu..IDEOLOSKO POLITICKI AKT .ORGANA JE DA ZASTUPAJU I STITE DRZAVNE INTERESE SRBIJE NA KOSOVU.^ to je jedini pravni akt koji odredjuje vlastitu pravnu snagu.2 postupka za ispitivanje i ukidanje neustavnog zakona:(f) od strane REDOVNOG SUDA ex officio ili na zahtev stranke prilikom primene zakona na konkretan slucaj. ali i pravnu snagu svih drugih OPA. i ..b . Ustav sadrzi pravila koja se ticu organakoji treba donesu zakone i postupka za donosenja zakona. gradjanskog.. rnateriju ustava cini SISTEM STVARNOG15GRANICENJA DRZAVNE VLASTI.. PROGRAM USTAVA JE SKUP ZAHTEVA cijim ostvarivanjem propisano ustvano uredienie treba da tezi.Prema Kelzenu obuhvata norme koiima se regulise zakonodavni postupak. k-PROGRAMSKO-DEKLARATIVNI-jer se od njega ocekuje da vazi u buducnosti.redovnog suda. Pravna svojstva su da je to OSNOVNIZAKON INAJVISI OPA.

koji ne moraju imati snagu ustava u formalnom smislu Prema nacinu niihovos donosenia i promene ustavi mogu biti. ustav postoji i u potpunosti se primenjuje u stvarnosti.ontolosko merilo koje govori o postoianiu ustava u stvarnosti. Dakle donosi ih ustavotvornn vlast. ustav postoji po imenu. pisani dokument u kojem se nalaze norme KOJIMA SE UREDJUJE MATERIJA USTAVA.kada ga donosi poseban drzavni organ kome je to osnovni zadatak. ( J . 1) NORMATIVAN saglasnost politicke stvarnosti i ustava 2) NOMINALAN.donose se i menjaju na isti nacin kao i obicni zakoni.to je svecani.DVE FAZE -1 faza: predlog za promenu URS i usvajanie predloga. dj . b . e . Ako se ne trazi poseban postupak fobavezni referendum) za promenu URS. akt o promeni URS. 2) USTAVNIPAKTOVI.KARAKTERISTIKE POSTUPKA za promenu ustava(j) dvoiak. Mogu se stavljati amandmam.a . b .@}min.000 gradjana.0PredsednikRS.odbor za ustavna pitanjaNS . ili redovni zakonodavni organ. Njih donosi zakonodavna vlast.OVLASCENIPREDLAGACI -$ min.KODIFIKOVANI . Dostavlia mu ga strucna sluzbaNS TPred NS vodi se rasprava o pojedinostima i u nacelu. ali se kroii po men aktuelnih nosilaca vlasti.MEKI . posle sprovedenog pretresa.CVRSTI .okrenuti su sadasniosti i pravno oblaee realnost 4) USTAVI koje donosi predstavnistvo naroda z . 1/3 nar. 3) USTAVI BILANSI .NS usvaia predloz za promenu URS 2/3 vecinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. II faza: izrada akta o promeni URS i usvaianie istog tog akta.@ Vlada.204. primer ustavne povelje SCO.poslanika.prema donosiocu 1) OKTROISANI. 4. usvaia NS 2/3 vecinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. . ali na slozeniii naein od onog na koji donosi zakone. ili delova URSflj nema zabrane da se URS u odredienom vremehskom periodu od stupania na snagu ne može menjati.PISANI . ali se ne primenjuje u politickoj stvarnosti.izlozen je u iednom pravnom aktu g . Ako predlog za promenu ne bude prihvacen.ODLUKU o promeni URS donosi Narodna skupstina (NS) 2/3 vecinom glasova od ukupnog broja nar.rasut je u vise pravnih akata. promeni URS npjfanjima sarir^nirp u odbijenom predlogu ne moze se pristupiti u narednih godinu dana. donosi ih vladar u saglasnosti sa predstavnickim telom.norme O PREDMETU USTAVA i nalaze se u ustavnim konvenciiama i obicaiima. v . /flURS se ne može se meniati za vreme ratnog i vanrednog stanja po cl. koji su stvarani tokom duzeg vremenskog perioda i cija obaveznost proizilazi iz postovanja istih. Nakon toga akt o promeni sastavlja radno telo. PROMENA URS (9) a . 150. donosi ga VLADAR.poslanika g .POSTUPAKZA PROMENU USTA VA PRED NS . u zavisnosti od delova URS koji se menjaju^J vazi i za totalnu i za parcijalnu promenu ustavaf§| nepostojanie zabrana za promenu poiedinih ustavnih institucija. v .NEPISANI . d .NEKODIFIKOVANI . 3) SEMANTICKI.

medjusobnim odnosima pojedinih funkcija drzavne vlasti i navodjenju ciljeva koji se zele postici donosenjem ustava.USIAVNFZMON'ZA SPR9V&DJENJEURS je Akt koiim se urediuie prelazak na novi ustav. IkmsmJ^. poslanike skupstine AP (raspisuje ih predsednik NS). jer je nacinom promene ustava ucinjen obaveznom (sto se vidi iz odredbi poslednje glave ustava. Usvaja se po istim pravihma koia vaze za promenu ustava.^1 proglašavanie ratnog i vanrednoe stania/Š?odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju^postupak za promenu URS -a. motive za donosenje ustava. BOSINA POTPITANJA: 6 . nije normativnog karaktera. U torn periodu se mora trpeti nesaglasnost sa ustavom po nalogu zakonodavca. ^. ier niie ustav. predsednika RS.K"*^^SApliEB^AMBtffiE'"-je u izrazavanju odredjenih ideoloskih ipolitickih stavova o karakteru i ulozi drzave . A STUPA NA SNAGU KADA JE NS PROGLASIODLUKOM. a zaTGlvfseP" lamoTcaze'da irnapolozai sustinske autonomiie. javnih tuzilaca i njihovih zamenika i reizbora istih^i-ok za uskladjivanje zakona sa ustavom. prema kojima promena preambule ulazi u pitania koia idu na obavezan referendum). gradiani se na referendumu iziasniavaju u roku od 60 dana od dana usvaiania akta o promeni URS. Ustavni sud moze da oceniuje ustavnost ovog zakona.OBAVEZNI REFERENDUM . ako istim nije odredjeno da prestaju da vaze. a ukoliko odluci da akt o promeni URS stavi na potvrdjivanje na republicki rerferndum.Po usvajanju akta o promeni URS NS moze odluciti da ga gradjani potvrde na repubiickom referendumu koji je fakultativnos karwdera .OBLICI PROMENE USTAVA . odnosu pojedinca prema drzavi i obratno. dj . Njima se moze menjati ili pak dopunjavati URS. pogotovo onih prioritetnih ( 31. Ovim zakonom UTVRDJUJU SHlr nastavak rada republickih organa vlasti.FAKULTATIVNI REFERENDUM . ^"-WOR%^''PteAMŠtJliE : . ali ne po ustavotvornom postupku. postavlja nacela ustava. rokovi za uskladiivanie zakona sa novim URS. NS moze odluciti da predlog o promeni URS ne stavi na potvrdjivanje gradjanima.je za pitanja koja supredvidjena pretposlednjom glavom URS i odnose se na^p preambula URS. e .odnosi se na uzi krug pitanja.tih godina sa novim ustavom. Stupa na snasu danom proglasenja od strane NS odlukom. Ako NS ne odluci da akt o promeni URS stavi na potvrdiivanje na fakultativnom referendumu. menja se po pravilima koja vaze za promenu URS . SPECIFICNA ie po tome sto se u niol ne pominie AP Voivodina. 12. koia izmediu ostalog govori o promeni preambule.propisi ostaju na snazi do njihovog uskladjivanja sa URS u rokovima predvidjenim ovim zakonom. glasala vecina izaslih biraca. PROMENA URS je USVOJENA IZGLASA VAN JEM u NS. godine bio ie rok za usaglasavanie zakona iz 90 . pravno je obavezujuca.2008. jer u noj nisu formulisana pravila ponasanja. Jednom recju.(ŽPnacela URS^ff'liudska i maniinsKa prava 1 slobode^f)' uredjenie vlasti. Sastavni su delovi URS. Promena URS je usvojena ako je za promenu na ref. odboraike u skupstinamajedinica LS(3)!datum prestanka mandata svih sudija. zakoni i drugi rep. organizacija i sluzbi do njihovog konstituisania^Zl rokoyj za odrzavanje izbora za narodne poslanike. Danom stupanja na snagu Ustavnog zakonaprestao ie da važi prethodni Ustavni zakon za sprovodenje Ustava Republike Srbije.svecana. i. 2/3 vecinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. Stoga se dodaju na kraju ustavnog teksta. sastavni je deo ustava.amandamani su forma akta o promeni URS. z. Imaju istu pravnu snagu kao i norme URS i donose se p_o postupku predvidjenom za promenu ustava.prethodi mu.

(^sistem zaštite i unapredenfaživotne sredine. B3 organizaciiu. 8).u laksem razgranicenju nadleznosti RS od nadleznosti AP i iedinica LS. > sistem u oblastima zdravstva. U torn clanu se ustvari propisuje koje oblasti čgdrustvenog zivota RS uredjuje i obezbediuie.) ako referendum nije obavezan ko daje predlog skiipstini.) u cemu se ogleda smisao preambule. 9. hdgovornost i sankcije za povredu sloboda iprava gradana utvrdenih Ustavorh i za povredu zakona. politiku i mere zapodsticanje ravnomernog razvojapojedinih delova RS. 0) svoiinske i oblizacione odnose i zaštitu svih oblika svojine. a to su-^Vfporezl sudske i administrativne taksej^ prihodi od akcizaj^carine $fprivatizacije. devizni i carinski sistem. obrazovanja. a riajvaznije su: (jTsuverenost. drugih propisa i opštih akatafamnestije i pomilovanja za krivična dela.) koja pitanja moraju ici na referendum. druge propise i opste akte koie je tim zakonorn uredita g . Q) teritorijalnu organizaciiu Republike Srbije. fTj sistem prelaska granice i kontrok^pmm£ta roba.Regulisane su u clanu 97 Ustava.OBEZBEDJUJE znaci da izvrsava zakone. bankarski. utvrdenih Ustavom i zakonom. fTfostvarivanie izaštitu sloboda iprava građanafustavnost i zakonitost. >- NACELA I OSNO VNE INSTITUCIJE USTA VNOG PRA VA \^» f £ NADLEZNOSTI RS (8) . teritorijalnu celovitost i bezbednost Republike Srbijefnjen međunarodni položaj i odnose sa drugirn državama i međunarodnim organizacijama. mere za slučaj vanrednog stanja. 7.iz budzeta RS e -IZVORNE PRIHODE BUDZETA RS cine iavni prihodi i primania. ekonomske odnose sa inostranstvom. finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti RS. 0) odbranu i bezbednost Republike Srbije i njenih građana. nadleznost i rad republičkih organa.) staje ustavni zakon za sprovodjenje ustava.) kakva je forma preambule.^ a . dj . postupak pred sudovima i drugim državnim organima. usluga i putničkog saobračaja preko eranice. 2).) kakavje referendum za ostali uzi krug pitanja. brise o deci. 5. b . 3.FINANSIRANJ1 NADLEZNOSTI RS . ko sastavlja predlog za promenu ustava.UREDJUJE znaci da donosi zakone koiima ce se urediti te oblasti v . nezavisnost.» "" đ . socijalnog osiguranja i dr. 10. (pjjedinstveno tržište. u kojojformi moze bid akt o promeni URS.) kako tece postupak zapromenu ustava pred NS. 6. sistem lokalne samouprave. poreski sistem.4£^"" t i j ■i . ($ sistem u oblasti radnih odnosa. zaštite na radu. zapošljavanja.Sustina Zakona o raspodeli nadleznosti .QJ prihodi od novčanih kazni izrečenih u krivičnom. 4. prekršajnom i drugom postupku koji se vodi pred nadležnim državnim organom i >.(f5)prihodi koje svojom aktivnošću ostvare organi i organizacije RS. kulture r p razvoj RS. položaj stanaca i stranih pravnih lica. pravnipoložajprivrednih subjekata.Nadleznosti RS moze poveriti AP i jedinicama LS sarno zakonom d . sociialne zaštite. sistem kreditnih odnosa sa inostranstvom. monetami.l)Ko proglasava ustav i kojim aktom.

{S) lokalne. 2. Sta regulise clan 97 Ustava. Koji se deo poreza po sili zakona prenosijedinicama LS. ili krsenje pravila reenog prava smatra se povredom suvereniteta jedne drzave. e . BOSINA POTPITANJA: 1). a to sir^T? porez na dohodak gradanafS) porez na imovinu^Bj/porez na nasleđe i poklon(jj/porez na prenos_apjoh^ilij[raAa. zastave i himne RS. b ." awM^-«? Thsj-^t^č . GranicaRS je nepovrediva.Republika Srbija ima svoj GRB.facu^^u* (OSJJ?. 8 . a to su teritorija. 3). a suverena vlast idealni. Budžet Autonomm pokrajine Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije. Njihova upotreba uredjena je zakonom o izgledu i upotrebi grba.Sta se sve finansira iz prihoda budzeta RS DRZAVNA TERITORIJA IDRZAVNI AMBLEMI (6) &^J^- # ^ £• . ^ i . 6). 4).) U cemuje sustina Zakona o raspodeli nadleznosti. stanovnistvo i suverena vlast.Suvozemna. stanovnistvo personalni. potkopavanje zemljine utrobe.AUTONOMNA POKRAJINA ima izvome prihode kojima finansira svoje nadleznosti. Zakonom se određuje ueešće autonomnih pokrajina u delu prihoda Republike Srbije.N a d drzavnom teritorijom po pravilu moze postojati samo jedna suverena vlast_ z . Pravni suverenitet RS.oduzeta imovinska korist u torn postupku^jjl primanja odprodaie mpokretnosti u državnoj svoiini i pokretnosti. 7. a menja se po postupku predviđenom za promenu Ustava. 3<?J g-DRZAVNA TERITORIJA ie trodimenzionalna i sastoji se i^0suvozemne oblasti. a sta uredjuje. d .) Sta znaci obezbedjuje. ako zakonom nije drukčije određeno.porezi u delu utvrdenom zakonom.osnovne funkciie drzave kao sto su odbrana zemlje.£• a . j . Vrste i visina izvornih prihoda autonomnih pokrajina određuju se zakonom. 8).Po sili zakona prenose se\ jedinicama LS . v . vazdusna i vodena oblast cms jedinstvo drzavne teritorije.) Koji su izvorniprihodi budzeta RS.Svaka drzava se sastoji IZ 3 elements. a koji budžetu grada.GRB Republike Srbije se koristi kao Veliki grb i kao Mali grb. i . z -IZ PRIHODA BUDZETA RS FINANSIRAJU SE. zajedno sa zemljinom utrobom ispod nje^l vodenih povrsina u vidu reka i jezera kao \(§) vazdusne oblasti koja se nalazi iznad suvozmenog i vodenog dela drzavne teritorije. Finansiranje nadleznosti RS. bezbednost zemlje itd.TERITORIJA predstavlia oblast na koioi se prostire drzavna vlast. Kako se mogu poveriti nadleznosti 5. Grb Republike Srbije jeste grb utvrđen Zakonom o grbu Kraljevine Srbije. — — — — — dj -Neovlasceno preletanje aviona krozvazdusnu oblast. Prema URS "teritorija RS je jedinstvena i nedeljiva. s tim što se tri sedmine pd budzeta Autonomne pokrajine Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda. odnosno grada Beograda utvrđuje se deo prihoda koji pripada budžetu gradske opštine.Teritorija predstavljareajnfelement drzave. odnosno grada Beograda. Ova obelezja drzave bitna su zbog identifikacije drzave u mediunarodnoi zaiednici drzava. proteze se na citavoj njenoi teritoriii. komunalne i boravisne takse Statutom grada. ZASTAVUIHIMNU.

Vrhovnog kasacionog suda.) Sta supecati i stambilji i cime se ustanovljavaju 6. (J) u sastavu pečata i štambilia gore pomenutih organa f5) na noveu k -Maligrb se upotrebljava: 1) na zgradama ostalih državnih organa. ulazima organa AP I LS. predstavništava RS u inostranstvu. kao i RJT. sportskih i sličnih manifestaciia koje su značajne za RS. nj . guvernera NBS. i u njihovim službenim prostorijama. Vlade.j .zakonom o pecatu drz. NBS. brodu Ističe se na biračkim mestima na dan izbora za drzavne organe. način i uslove za izvodenje himne Republike Srbije. u vreme zasedanja i na državni praznik Republike Srbije.i drugih organa.na vojnim zastavama RS. m-Drzavna zastava . n-Narodna zastava stalno se vije na glavnom ulazu u zgradu NS i glavnom ulazu u zgrade organa AP I LS i iavnih službi.) Zasto su vazrti amblemi 2. LS. Oni su neophodni da bi neki akt drzavnog organa proizvodio pravno deistvo. organa.akata. Ako se izbori za drzavne organe i organe AP odnosno LS održavaju istovremeno. naučnih. sa poljima istih visina. l-ZASTAVA Republike Srbije postoji i koristi se kao Narodnazastava i kao Državna zastava. na biračkim mestima istiee se Državna zastava. Istiee se na biračkim mestima na dan izbora za organe AP I LS.) Sta cini drzavnu teritoriju 7.) Dokle se proteze pravni suverenitet RS 8. prilikom međunarodnih susreta. RJT. 4. plava i bela. Upotrebljava se na vazduhoplovu. Državne revizorske institucije. na uniformama službenih lica državnih organa. xi^\ ^£~. Vlada propisuje bliže kriterijume.HJMNA Republike Srbije jeste svečana pesma "Bože pravde". dok je Narodna bez grba. («>> {% u službenim prostorijama predsednika drzavnih organa vlasti. u sastavu obrazaca javnih isprava. (jb u sastavu državnog pečata. a Narodne skupštine. u skladu sa zakonom kojim se uređuje državni pečat. Obe su horizontalnetrobojke.) Staje glavni grad i ima li poseban status u URS 9.) Kada ce sepropisi RS primenjivati na nase drzavljane i van granica RS . Ustavnog suda.) Kakavje grb na drzavnoj zastavi 5. odozgo na dole: crvena.stalno se vijenaglavnomulazu u zgrade drzavnih organa.GLA VNI GRAD ima poseban status i postoji i poseban Zakon o glavnom gradu.) Razlika izmedju drzavne / narodne zastave . lj . omudsmana itd. prilikom proslava.) Kako se upotrebljavaju drzavni simboli 3. Pecat ima grb.Razli'fcnzmedju Drzavne i narodne zastave ogleda se u tome sto je na Drzavnoj zastavi istaknut mali grb. svečanosti i drugih kulturnih. javnih sluzbi. kao i javnih sluzbi na dan državnog praznika RS. Oni su sredstva za potvrdu autentienosti javnih isprava i dr. BOSINA POTPITANJA 1. o-PECATI I ŠTAMBILJI ustanovljavaju se . poseban status postoji zbog toga sto se u njemu nalaze glavni drzavni organi. političkih. AP.Veliki grb se upotrebljava: ^D na zgradama NS. kao na gl. p . Zaštitnika građana i na zgradama dip-konz. predsednika RS.

kao i sa strankama. Službena upotreba drugih jezika i pisama ureduje se zakonom.. organa AP. 2) rodjenjem na teritoriji RS. Pravno poredak jedne zemlje je u celini vazeei za domace drzavljane. b . Tim pravima odgovaraju i odredjene duznosti RS. ^2tvodeniu postupka za ostvarivanje i zaštitu prava. Prema torn zakonu drzavljanstvo se stice 1) poreklom.Službenom upotrebom JiP smatra se naročito upotreba JiP u: (j).ugovoru." dj-Aggtridi su lica bez drzavlianstva. JEZIK U SLUZB1NOJ UPOTREBII PISMO U RS (10) a .Na osnovu drzavljanstva. Republika Srbija štiti prava i interese svoiih državliana u inostranstvu. kao i u radu drugih organizacija. poput podloznosti vojnoj obavezi. ako nisu ispunjeni uslovi da stekne drzavljanstvo druge države. ustanova. d\-Bipatridi su lica sa dva drzavlianstva. drzavljanima RS zajemcena su sva prava koja propisuje URS nezavisno od toga. Prestaje otpustom. v . odnosno gradanima. odricanjem i po medj. g .DRZAVLJANSTVO je narocita favno pravna veza izmedju drzava i pojedinca. Redovnog zbog toga sto se apatridi i bipatridi pojavljuju kao izuzeci. moze steci drzavljanstvo prijemom.OSNOVSTICANJAIPRESTANKADRZAVLJANSTVA uredjuje se Zakonom o drzavljanstvu. v.) DRZAVLJANSTVO RS (6) a. gde se oni nalaze. 3) Sta su bipatridi 8. duznosti placanja poreza. spada u licna prava. smatra se upotreba iezika i pisama u radu: državnih organa.SLUŽBENOM UPOTREBQM JEZIKA I PISAMA (JiP). smatra se i upotreba JiP u radu javnih preduzeća i javnih službi. d.ZASTITA koju RS pruza svom drzavljaninu pruza sledece garaneiieiffl da ne moze biti lisen drzavljanstva.Da bi smanjio broj apatrida URS predvidja „da dete rođeno u RS ima pravo na drzavljanstvo RS.7. gradova i opština. Državljanin Republike Srbije koji ima i drzavljanstvo strane države smatra se državljaninom Republike Srbije kad se nalazi na teritoriji Republike Srbije. usmenom i pismenom opsteniu organa i organizaciia medusobno. 3) prijemom u drzavljanstvo i 4) medjunarodnim ugovorima. b. 2) Sta su apatridi. uslov je za uzivanje mnogih prava. u smislu Zakona o sluzbenoj upotrebi jezika i pisma.(@da ne moze biti lisen prava da promeni drzavljanstvo|3) da ne moze biti proteraru. a kasnije retko menja. . preduzeća i drugih organizacija kad vrše javna ovlašćenja Služb.URS u službenoj upotrebi su srpski iezik i ćiriličko pismo. pokorovanja ustavu i zakonu i si. duznosti i odgovornosti gradana.upotrebom JiP. dok za strance I za apatride mogu da vaze odredjena ogranicenja u pravima i u pogledu utvrdjivanja odredjenih obaveza koje se mogu nametnuti samo odredjenim drzavljanima. BOSINA POTPITANJA 1) Kako se stice. » . atrajan ie sto se obicno zasniva rodjenjem. To je odnos redovnog i najcesce trajnog karaktera. na osnovu Ustava.

rnanjina čije je primarno pismo.(yjvodenju propisanih evidencija od strane opštinskih organa i organizacija koje vrše javna ovlašćenja na teritoriji opštine (/Bizdavanju iavnih isprava.Jedinica lokalne samouprave će obavezno uvesti u ravnopravnu službenu upotrebu yf \ jezik i pismo nacionalne manjineukoliko procenatpripadnikate nacionalne manjineu _ ukupnombroju stanovnika na njenoj teritoru? dostiže 15% prema rezultatima poslednjeg popiiastanovništvaT BOSINA POTPITANJA 1).) Kadaje latinica u sluzbenoj upotrebi. koji su potcinjeni njenoj suverenoj v'lasti. -s<V i . utvrđuje se v službena upotreba latiničnog pisma.SAOBRAĆAJNI ZNACI1 PUTNIPRAVCI na međunarođnim i maeistralnim putevima..se. bl . nazivi ulica i trgova i drugi javni natpisi mogu.-^v?* upotrebi. 11 . naziva trgova i ulica./ tradicijom. bolniee obelezavaju latinicnim slovom H i na putokazima-mora stajati oznacenje bolnice i na eirilici i na latinici) d . kao i pri ispisivanju drugih iavnih natpisa. a unutrašnji element podrazumeva suprematiju državne vlasti u odnosu na druge institucije. kao i svedočanstva i^rugejavne isprave. obaveštenja i upozorenja za javnost. u službenoj je upotrebi i latinieno pismo. dužni su da gradanima. NACELO NARODNE SUVERENOSTI (2) a-Svaka drzava predstavlja zajednicu ljudi nastanjenih na njenoj drzavnoj teritoriji.Na teritoriji jedinice lokalne samo uprave gde tradicionalno žive PRIPADNICI f ^«-'w ^ ( V 0 NACIONALNIH MANJINA.Obrasci javnih isprava za potrebe opština u kojima je u službenoj upotrebi i latinieko ■*s\ pismo.Sto se tice SIUZBENE UPOTREBE LATINICNOGPISMA u opštinama u kojima u * j^K" u većem broiu žive pripadnici nac. naj^itoyjabiey. organizaciia i firmi. kao i drugih isprava koje su od interesa za ostvarivanje zakonom utvrđenih prava građana.Moglo bi se reci da spolini element suverenosti podrazumeva nezavisnost države prema drugim državama.. u skladu s njihovom ^ i .Statutom opštine. fcx** fl ^" j . na latiniekom pismu dostavliaiu rešenia i druga pismena kojima se rešava o njihovim pravima i obavezama. pored ćiriličnog. a^u. ispisivati i latinienim pismom. A dj -Po URS "svako ima pravo da u postupku pred organom. 3. b-SUVERENOST predstavlja suprematiju drzavne vlasti u odnosu na sve druge vlasti na njenoj teritoriji. z . Saobraćajni znaci i putni pravci nadrugimputevima. naziva organa. Sta se smatra slvzbenom upotrebom JiP. j g .rAy A e . niihov iezik i pismo može biti u ravnopxaynoi službenoi CJ A . obiavliivaniu iavnih poziva. nazivi mesta i drugi geografski nazivi ispisuju se ćiriličnimfflatiničnim pismom. (Te se stoga primera radi. odnosno organizacijom koja u vršenju javnih ovlašćenja rešava o njegovom pravu i dužnosti upotrebljava svoj jezik i da se u . 2. latinica.AA% torn postupku upoznaje sa einjenicama na svom jeziku".Organi i organizacije koje vrše javna ovlašćenja u opštini u kojoj je u službenoj upotrebi i latiničko pismo.) Kada se prema zakonu o pravima nacionalnih manjina koristi njihov jezik 9. štampaiuse ćirilicom i latinicom. <^ .Službenom upotrebom JiP smatra se i upotreba JiP pri: ispisivanju naziva mesta i drugih geografskih naziva. odnosno nije subordinirana nikakvoj drugoj vlasti na svojoj teritoriji.

ali ne i za odnose izmedju te dvevlasti i sudske vlasfiT za koju se u istom clanu kaze daje nezavisna. g . prema kojima su sudske odluke obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske kontrole. 10.iz ove odredbe ustava jasno se vidi daje nas URS imao u vidu princip horizontaine podele vlasti. a i budueih generacija.Sto se tice nacela ravnoteze i medjusobne kontrole vlasti.Prema TEORIJI NACIONALNE SUVERENOSTI. tj za pitanje od t&> -^ ^ ^°8 a P o t i c e ta najvisa vlast? Postoji vise teorija o tome ko je nosilac suverenosti \itx^^ d . izvršnu i sudsku. sto znaci da njena vlast nije potcinjena bilo kojoj drugoj vlasti Wneprekidnost tj. a sto potvrdjuju i kasnije odredbe ustava. predvidjenog URS. organa AP i organa jedinica LS. zakona i dr. NACELO PODELE VLASTI (9) a . NAROD IM DODELJUJE MANDAT KOJI MOZE OPOZVATI i to je SUSTINA TEORIJE IMPERATIVNOG MANDATA.opstih akata. Dakle Narodna skupstina ne moze da utice na^odlucivanle sudova. a sudsku odluku moze preispitivati samo nadlezni sud u zakonom propisanom postupku (visa instaciona kontrola).Ova teorija vodi do opsteg i jednakog prava glasa.4 URS. i . izmedju centralnih organa vlasti.ugovora.po URS pravni poredak je Jedinstven. kadaje to predvidjeno zakonom.URS sadrzi nacelo o podeli vlasti na kojem se zasnivaju odnosi izmedju pojedinih drzavih vlasti. AKO JE VRSI PREKO PREDSTAVNIKA. Odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnoteži i međusobnoi kontroli. zajedniea sadasnjih. Nijedan državni organ. analizom _cl. vec je MANDATJSI^QBQDAN.Prema TEORIJI NARODNE SUVERENOSTI-JUVERENJE NAROD.v . od kojih svakome pripada po jedan deo suverenosti.prava ipotvrdjenih medj. jer pripadnici nacijene^ otudjuju svoj deo suverenosti. Sudsudi naosnovu ustava. e . d . u smislu svih * ) > ^ e ~ v 2 gradjana. . a narod moze sam ili preko svojih predstavnika vrsiti suveremTvlast. te tako i bira svoje predstavnike dj . politička organizacija.Pitanje narodne suverenosti je vezano za nosioca suverenosti u drzavi. proslih.pored toga jsesteji moguce je izvrsiti podelu vlasti i po vertikali izmedju razlicitih nivoa na kojima se vlast vrsi. g . grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana. niti iispostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana". opste prihvacenih pravila medj. dolazi se do zakljucka da ovo nacelo vazi samo za odnose izmedju zakonodavne i izvrsne vlasti. Ona je aiMraktni entitet. njeno stalno traianie^Twgrfe///voyf tj. daje to jedna.OBELEZJA drzavne vlasti sujT)>nezavisnost. Sudska vlast ie nezavisna. drzavna vlast. Vertikalna podela predstavlja zapravo raspodelu poslova drzavnih vlasti. narodnom inSlfatrvom i preko svoiih slobodno izabramh predstavnika. Uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu. v. b . medtutim mozemo ^ovoriti o uticaju skupstine na sudsku vlast NS donosi zakone. opstu volju koju ne moze preneti na nekog drugog i svaki gradjanin je nosilac &"^ svog malog dela suverenosti. koja nije prost zbir gradjana.(RAZLICITO OD NARODNE) NOSILAC SUVERENOSTI fe NACIJA. cak i kada se vrsi posredstvom vise organa.Prema URS "suverenost potiče od građana kojijevrselreferendurnorn. Narod kao i svaka lienost ima i <^/ " svoju volju. z-Poslediea togaje danema imperativnogposlanickog mandata.

Vlast mora biti legitirnna i njeno vrsenje demokratski organizovano. v-Pojam*vladavmepravaoznacava vezanost svihdrzavnih vlasti pravom i one supotcinjene ustavu.Dakle.svih njenih vlasti.URS je napravio svojevrsnu kombinaciju dva sistema vlasti : 1) parlamentarnog . pogotovo nije njen sef.koga karakterise saradnja i_ravnoteza zakonodavne i izvrsne vlasti 2) predsednickog . poslovirna ili privatnim jnteresima BOSINA POTPITANJA 1.Po URS vladavina prava je osnovnapretpostavka Ustava"xpoeivana neotuđivim ljudskim pravima. Vlada je izabrana od strane NS i njqj je politicki odgovorna.Opste prihvacena pravila medj.Smisao podele vlasti je u ogranieavanju vlasti e .&sru 13 . kao u parlamentarnom sistemu i cine je predsednik RS i Vlada.ugovori sastavni su deo pravnog poretka RS i neposredno se primenjuju. Vladavina prava se OSTVARUJE^ slobodnirn i neposrednim izborima. dj .) Ko moze da preispita rod suda 11. ovim naeelom se ogranicava samovolja drzavne vlasti i garantuje demokratski politicki poredak. z .koga karakterise system kocnice i ravnoteze.ona znaci iskljueenje samovolje drzave . j .Kod nas je zastupljen sistem racionalizovanog parlamentarizma. (povezati sa ustavom u politickom smislu).Ustav kao najvisi OPA odredjuje vlastitu pravnu snagu. na cemu se zasniva tapodela. 4. Narodna skupstina bira sudiie za niihovprvi trogodisnji mandat. 5. 2. Prema URS Predsednik RS bira se neposredno. e . d . tj parlamentarni sistem vlasti sa elementima predsednickog i .Odredba nacela URS o zabrani sukoba interesa ukljucuje i podelu vlasti buduci da niko ne može vršiti državnu ili javnu fimkciiu koja je u sukobu sa njegovim drugim funkeijarna. buduci da su tri vlasti organizaciono odvojene. dodeljujuci im prava i odgovomosti. NACELO VLADAVINE PRAVA (10) Granice vlasti postavljene su u nacelu URS o vladavini prava. (5) ustavnim jemstvima Ijudskih i manjinskih prava^podelom vlasti'Jg$ nezavisnom sudskom vlašču (^povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu. g .koji su sistemi podele vlasti sa stanoyista ovog nacela (po horizontali i vertikali).) Koji principi su ovde vazni. ukljucujuci i zakonodavnu.To je OSNOVNIZAKON KOJI USTANOVLJAVA ORGANIZACIJU DRZAVE i propisuje prava gradjana. b .Njegovo osnovno obelezje jeste niegova bikefalna izvrsna vlast.)Razlika izmedju predsednickog iparlamentarnog sistema. 3. pa shodno tome u el.prava i potvrdjena medj. kojim stiti sigurnost i slobodu ljudi.Ustavje je akt na osnovu koga se upravlja zemljo.) Kakavje sistem kod nas. dj . a drzavnoj vlasti ovlascenja i duznosti. a to je da ie pravo iznad svake vlasti.) Medjusobni uticaj sudske vlasti i skupstine i na sta ne moze da utice skupstina 6. c.) Kakoje moguce izvrsitipodelu vlasti tj.3 uspostavlja nacelo vladavine prava kao osnovni princip Ustava.pfl£o a - Je uinojjr dĆcw~~e &sta. nema ovlascenja izvrsne vlasti.

dj .f&TUCsZ^y-* ^>A .000 punoletnih i poslovno sposobnih državljana Republike Srbije.) Kako se osnivaju politicke partije 2. *s* ~~ ž . A odredba URS koja govori o pol. odnosno spoji sa političkom strankom koja deluje suprotno članu 4.Zabrana pocinje da deluje od dana dostavljania odluke nadleznom organu koji vodi y registar politickih stranaka. statuta i izborom lica ovlašćenog za žastupanje politicke stranke.4 st. programa.stranka se brise iz registra £&~ S^^. NACELO POLITICKOG PLURALIZMA (11) a .stranaka imaju normativni karakter.Nadalje prema URS NEDOPUSTENQ ie delovanje politickih stranaka koje je usmereno na nasilnojušenje ustavnog poretka. niti ie potčiniti sebi.pluralizam obuhvata norme deklarativnog karaktera u vezi sa dopustenoscu pol. Politička stranka se osniva na osnivačkoj skupštini donošenjem osnivačkog akta. RJT i organ nadlezan za upis u registar politickih stranaka.) Od kad deluje zabrana. e . pol.) Ko moze pokrenuti postupak za zabranu rada politicke stranke 3. g .S druge strane odredbe o osnivanju i nedopustenom delovanju pol.Politicke stranke su obuhvacene ustavnim pravom gradiana na udruzivanie.stranaka i njihovom ulogom u formiranju drzavnih organa v. b -Nacelo URS koje se odnosi na str. prema URS. kadaje njeno delovanje i usmereno naiffl nasilno rušenie ustavnog poretka i narušavanie teritorijalne celokupnosti Republike Srbije^l kršenie zajemčenih liudskih ili maniinskih prava. stav 2.000 punoletnih i poslovno sposobnih državljana Republike Srbije.Prema Zakonu o politickim strankama O ZABRANI RADA politicke stranke odlučuje USTAVNISUD. a takodje moze i da se pokrene krivicni postupak BOSINA POTPITANJA 1.Prema URS Jemči se i priznaie uloga po 1 iticklh stranaka u demokratskom oblikovanju politicke volje erađana. nacionalne ili verske mržnje.Tri su ovlascena predlagaca za pokretanje postupka za zabranu rada pol.Ministerstvo> j — ako neko udruzenje nije fegistrovano moze mu se zabrani rad. nacionalne ili verske mržnje (cl. udruzenja gradjana ili verskih zajednica .Prema Zakonu o politickim strankamajoliticku stranku OSNOVATInairnanje 10.strankama kaze da politicke stranke ne mogu neposredno vršiti vlašt. kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne. Statut je osnovni opšti akt politicke stranke.) ako neko udruzenje nije registrovano moze li da se im se zabrani rad 14 . grupa ili pojedinac ne mole prisvoiiti suverenost od gradana. niii uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana. 4. z . Qyizazivanje i podsticanje rasne. Političku stranku nacionalne manjine mogu osnovati najmanje 1. d . sindikalnih organizacija.2)jti kada se udruži u sire politicke saveze u zemlji ili inostranstvu. koje spada u grupu politickih prava i sloboda.12.stranaka : Vlada. Po URS osnivanje politickih stranaka je slobodno. politička organizacija.c^-/'^" 7 ^ i .. ovog zakona.iz Ustavne odredbe o nosiocu suverenosti i slobodno izrazenoj volji gradjana proizilazi da nijedan državni organ. Ovo su razlozi za zabranu rada politickih stranaka.

Kad Ustavni sud zabrani rad verske zajednice. pa kaze da je RS SVETOVNA DRŽAVA. e . (4j^ pravo na lični i porodicni integritet/5ypravo na imovinujlpiavnu bezbednost i iavniredm^' ako izaziva i podstiče versku. pojedinačno ili u zajednici s drugima.Odnos izmedju crkve i drzave postavljen je u URS na nacelu svetovnosti drzave. Crkve i verske zajednice su odvoiene od države. kapitala i usluga. v . da javno vrše verske obrede. NACELO JEDINSTVA PWVREDNOG PODRUCJAIJEDINSTVA TRZISTA a . ona se prise iz reeistra danom dostavlianja odluke Ustavnog suda nadležnom organu. ODNOS CRKVE I DRZAVE (7) a . 14. podrazumeva prema URS najpre jednak polozai svih subjekata na trzistu i zabrana svih akata kojima se suprotno zakonu ogranicava slobodna konkurencija putem stvaranja ili zloupotrebe monopolskoe ili dominantnog polozaja. nacionalnu ili rasnu netrpeliivost. g .USTA VNISUDMOŽE ZABRANITI VERSKUZAJEDNICU samo ako nieno delovanie ugrožava pravo na(p život(2J pravo na psihičko i fizičko zdravlie/fl prava dece.Jedinstveno trziste roba.podrueja slede i jedinstvena politika razvoja u koju spada i razvoj nerazvijenih ili nedovoljno razvijenih podrucja RS. kojim je utvrdjeno da je RS jedinstveno privredno podrucje s&jedinstvenim trzistem robe. socijalne i dobrotvorne ustanove i da njima upravljaju. 15 .Svako ie Slobodan da ispoliava svoiu veru ili ubeđenie veroispovedania. da osnivaju verske škole. Nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna.Ustav svim religijama priznaje jednakost pred zakonom i najsiru slobodu savesti i verskih obreda. sto znaci da je OSNOVNQ NACELO sloboda izbora i promene verskog opredeljenja. u skladu sa zakonom. v . d . pohadanjem verske službe ili nastave. d . jednakost pravnih subjekata u privrednoj utakmici. rada. Niko nije dužan da se izjašnjava o svojim verskim i drugim uverenjima.Iz jedinstva priv. b -To znaci jedinstveno uredjenfe privrednog zivota na celoj teritoriji RS. g . SA VESTI. Prema URS crkve i verske zaiednice su ravnopravne i slobodne da samostalno uređuiu svoju unutrašnju organizaciju. verske poslove. poput slobode preduzetnistva. kapitala i usluga. kao i druge politke i mere. rada.DVE GARANCIM ulaze u ovo nacelo. kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverenja. ravnopravnosti privatne i drugih oblika svoiine. pravo da se ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru. pored mera za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova RS. obavljanjem verskih obreda. jedinstveni carinski. dj .13. UVERENJA I VEROISPOVESTI.jedno je od nacela u Ustavu.Prema URS/em« se SLOBODA MISLI. monetami. fiskalni i bankarski si stem. b . a to je: 1) da prava stecena ulaganjem ka pita la na osnovu zakona ne moeu zakonom biti umanjena i 2) da su strana lica izjednacena na trzistu sa domacim.Svetovni karakter RS ogleda se i u tome sto verska pitania smatraprivatnom stvari svoiih gradjana.

^

■\ A;^

z

a"

~ Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja možese OGRANIČITIZAKONOM\ samo ako je to neophodno u demokratskom društvu, rad^Hlzaštite života i zdravlja ljudi^^morala demokratskog društva^S) sloboda i prava građana zajemčenih Ustavom.ffi}h'avne bezbednosti i javnog reda,(5) radi sprečavanja izazivanja ili podsticanja verske, nacionalne ili rasne mržnje. i - Roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i moralno obrazovanje u skladu sa svojim uverenjima. j - Kako URS garantuje svima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, zabranjena je svaka diskriminacija, a posebno se navodi medju ostalim razlozima i po osnovu veroispovesti. k - Po URS zabranjeno je i kažnjivo svako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti. 1 - PRIGOVOR SAVESTI predstavlja pravo lica cijoj je veri ili ubedjenima to protivno da ne ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja ukljucuje upotrebu oruzja, ali to lice moze biti pozvano da svoju obavezu ispuni bez obaveze da nosi oruzje, u skladu sa zakonom..

BOSINA POTPITANJA 1.) Sta znaci odnos drzave i crkve, 2.) Kojeje osnovno nacelo 3). Kadse moze zabraniti delovanje verske zajednice i zasto, 4). Pod kojim uslovima se moze ograniciti sloboda veroispovesti, 5). Staje prigovor savesti 15. ODNOS UNUTRASNJEG PRAVA I MEDJUNARODNIH UGOVORA (4+)

sfij*' ® "

a - Postoje dva shvatanla u teoriji o odnosu unutrasnjeg i medjunarodnog prava. b - Prvo ie DUALISTICKO, prema kojme su to dva odvojena prava, tj. sistema, od kojih prvi vazi unutar drzave, a drugi u medjunarodnim odnosima drzava. Po ovom gledistu norme MP nikad nemogu blti vise pravne snage od normi unutranjeg prava, cime se naglasava puna suverenost drzave u regulisanju unutrasnjih odnosa. v - Po MONISTICKOM shvatanju, MP i unutrasnje pravo cine jedan sistem normi, dok se normama MP cesto priznaje primat u odnosu na norme unutrasnjeg prava, a ciji je najpoznatiji predstavnik Hans Kelzen. g - Prema URS, prihvaceno je monisticko shvatanje . buduci da po cl. 16 st. 2:"Qpšteprihvaćena pravila medunarodnog prava ipotvrdeni medunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. Potvrđeni medunarodni ugovori moraju biti u skladu s Ustavom." d - Iz toga sledi mogucnost ocene - naknade normativne kontrole njihove saglasnosti sa ustavom od strane Ustavnog suda, sto se vidi iz odredaba URS o nadleznosti Ustavnog suda koji shodno odredbi cl. 167 URS, "odlucuje o saglasnosti potvrdenih medunarodnih ugovora sa Ustavom". dj -"Ustav je najvišipravni akt Republike Srbije. Svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom. Potvrdeni medunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila medunarodnog prava deo su pravnog poretka Republike Srbije. Potvrdeni medunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom. Zakoni i drusi opšti akti doneti u Republici Srbiji ne smeiu biti u suprotnosti sa potvrdenim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava." 16

3,

3 cape* »-*•«*

e - Iz ovih odredbi koje govore o hijerarhiji domacih i medjunarodnih OPA, jasno proizilazj da je pravna snaga potvrdjenih medjunarodnoh ueovora odmah ispod Ustava, a iznad zakona i drugih opstih akata. ■^' z - Sto se tice neposredne priinene MP, Urs sadrzi odredbu po kojoj se njime jemce i kao *-*" J^X' ,A,- takva neposredno primenjuju, liudska i maniinska prava, zajemcena opsteprihvacenim MP, fv -j. •'*' potvrdjenim medj.ugovorima i zakonoma, (pored onih zajemcenim ustavom). '0 * a> i - Osim toga prema cl. 142 URS "sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na Qf*^^ osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata. kada je to predvideno zakonom, opšteprihvaćemh pravila medunarodnog prava i potvrdenih medunarodnih ugovora", dok se prema cl. 145 URS, "sudske odluke zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrđenom međunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona".

<7

LJUDSKA I GRADJANSKA

PRAVA

16^ USTAVNA KONCEPCIJA I PODELA LJUDSKIH I GRADJANSKIH PRAVA a - Ljudska prava su PREDMET URS Odnos izmedju drzave i gradjana izrazavaju se medjusobnim pravima i duznostima. b - prava negativnog siaiusa, odredjuju prostor slobode gradjana, u koji se drzava ne moze uplitati, sto su licna prava, a pr. Pozitivnog statusa su za gradajne prava i pogodnosti, a za drzavu duznosti, sto su ekonomska i socijalna prava. v - Prava aktivnog statusa -politicka g -prema predmetudele se na -: licna, politicka, socijalna, ekonomska I kulturna d ^ prema ,hronoloskom redosledu njihovog nastanka dele se na prava I generaciie - licna i politicka, II generaciie- socijalna, ekonomska i kulturna i HI generacije - kolektivna. poput prava na mir, razvoj, spokoj, humanitarnu pomoc, strajk. dj - Q L J propisivanj a ovih prava je u tome da se obezbedi njihovo potpuno i nesmetano uzivanje od strane njihovih titulara, a da se drzavnim organima i drugim subjektima nametne obaveza da obezbede njihovo ostvarivanje.

-OSNOVNA NACELA Po UMS: '/.. 18- Neposredna primena zajemčenih prava a-Ljudska i manjinska pfava zajemcena Ustavom NEPOSREDNO SE PRIMENJUJU. b - Ustavom se jemče, i kao takva^ neposredno'se primenjuju ljudska i manjinska prava zajemcena opsteprihvacenim pravilima medunarodnog prava. potvrđenim međunarodnim ugoyorima i zakonima. v -JZ-nkonnm. se može propisati naein ostvarivania ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode. pri čemu zakon ni u kom sltieaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava.
17

(

g - Odredbe o ljudskim i manjinskim pravima TUMACE SE u korist Unapređenia vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi medunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovodenje. Cl. 19J- Svrha ustavnih jemstava a- Jemstva neotudivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu služe očuvanju liudskog dostoianstva i ostvarenju pune siobode i iednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava. ČL ZO- Qgranicgnja ljudskih i manjinskih prava a - Ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu ZAKONOM biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav. u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadirania u suštinu zajemčenog prava. b -Dostienuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može se smaniivati. v -Pri ograničavanju ljudskih i manjinskih prava, svi državni organi, a naročito sudovi, dužni su da vode računa o suštini prava koje se ograničava, važnosti svrhe ograničenja, prirodi i obimu ograničenja, odnosu ograničenja sa svrhom ograničenja i o tome da Ii postoji način da se svrha ograničenja postigne manjim ograničenjem prava. stupania od ljudskih i maniinskih prava u vanrednom i ratnom stanju a -Po proglašenju vanrednog ili ratnog stanja, dozvoliena su odstupanja od ljudskih i manjinskih prava zajemčenih Ustavom, u smislu njihovog umanjjvanja ili privremenog ojbustayjjflaja^ i to samo u obimu u kojem ie to neophodrio. b -Mere odstupanja ne smeju da dovedu do razlikovania na osnovu rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili društvenog porekla. v -Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava prestaiu da važe prestankom vanrednog (najduže 90 dana, a po isteku ovog roka mogu se obnoviti pod istim uslovima) ili ratnog stanja. g -Mere odstupanja ni u kom slueaiu nisu dozvoljene u pogledu prava zajemčenih ci. 23,24,
25, 26,28, 32,34, 37, 38,43,45, 47,49, 62 ,63,64. i 78. Ustava, a to su^raVO n a l j u d s k o d o s t p j a n s t o f ZJVOt,
J

fizicki i psihicki integritet. zabrana ropstva iprinudnog radafpravicno sudjenjef Pravna sigurnost u kaznenom pravu^pravnulicnost. drzavljanstvofsloboda misli, savesti i veroispovesti1,prigovor savestifizrazavanja nacionalne pripadnostiffjravo na zakljucenje brakal sloboda od lucivanja o radjanjuf^avadetetafzabrana nasilne asimilacije.

CL 21/-Zabrana diskriminacije (čestopita kaopotpitanje) a^Pred Ustavom i zakonom svi su iednaki. b -Svako ima pravo na iednaku zakqnsku zaštitu. bez diskriminaciie. v -Zabraniena ie svaka diskriminaciia, neposredna ili posredna, po bilo koro osnovu, a naroeito po osnovu"rase,Jpola,inacionalne pripadnosti*društvenog poreklafrođenja, ^veroispovesti/političkog ili drugog uverenjafimovnog stanjafkulturefjezika,^starosti i r *psihiekog ili fizičkog invaliditeta. g - Ne smatraiu se diskriminaciiom posebne mere koie Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe liea koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim gradanima. 18

d . nazivaju se licnim. sloboda izrazavanja nacionalne pripradnosti. b . kao sto su sloboda savesti i veroispovesti. To su prava prve generaeite i negativnog statusa. B) Postupanje sa licem lisenim slobode. 22}. NEPOVREDIVOST FIZIČKOG I PSIHIČKOG INTEGRITETA 5.Svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemceno Ustavom. hiena prava su: 1. OSTALE GARANCIJE: DJ) Pravo napravično suđenje. G) Pritvor. sloboda nauke i umetnosti. Z) Pravna sigurnost u kaznenom pravn. nepovredivost stana. b -Građani imaju pravo da se obrate međunarodnim institucijama radi zastite svojih sloboda i prava zajemčenih Ustavom. kao i garancijama pojedincu j?o. D) Trajanje pritvora. E) Posebna prava okrivljenog. DOSTOJANSTVO I SLOBODAN RAZVOJ LICNOSTI 4.Jedan od primera mera pozitivne diskriminacje . V) Dopunska prava u slučaju lišenja slobode bez odluke suda. PRAYA -^sa osvrtom na • PRAVO NA BEZBEDNOST (2) • TAJNOST PISAMA IDRUGIH SREDSTAVA OPSTENJA (3) • PRAVO NA SLOBODU $ PRAVO NA ZASTITU PODATAKA (3) • PRAVONAPRTVATNOST(5) LICNA PRAVA: a .na zivot. PRAVO NA ZIVOT 3. kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale. jer se vezuiu za licnost.poput zastite zabrana noenog rada lieima mladjim od 18 godinajer se time stiti omladine (€1. PRAVO NA LICNU SLOBODU I BEZBEDNOST . J) Pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo 2. 17* LICNA. invalida. maike.Mogu biti spoljasna kojima se stiti fiziki integritet poiedinca kao sto su: pr.seJ>m"Ji LPZ v .one kojima se uspostavlja stvarna jednakost poput zastite trudnica. PRAVO NA ZASTITU PODATAKA O LICNOSTI 7. I) Pravo na rehabilitaciju i naknadu štete. Njihov cilj je zastita privatne licnosti coveka.GARANCIJE PRILIKOM LISENJA SLOBODE : A) pravo na slobodu i bezbednost. PRAVO NA PRAVNU LICNOST 6.Zaštita ljudskih i manjinskih prava i sloboda a . deteta. bolesnih. sloboda kretanja i nastanjivanja i unutrasn/a kojima se stiti duhovni i intelektulani integritet pojedinca. NEPOVREDIVOST STANA 19 .LP su prava ljudi kao lica. npr.Obezbedjuje se garanciiama koje URS daie voiedincuu odnosimasa upravnom i sudskom vlascu s jedne strane.

o optužbi koja mu se stavlja na teret kao i o svojim pravima i ima pravo da bez odlaganja o svom lišenju slobode obavesti licepo svom izboru. ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnogpostupka. Dopunska prava u slučaju lišenja slobode bez odluke suda v . (cl.SLOBODA IZRAZAVAN JA NACIONALNE PRIPADNOSTI 12. 2) Lice koje je lišeno slobode od strane državnog organa odmah se. 4) KAZNU koja obuhvata lišenje slobode može IZRECI samo sud.^ r^tlr . na JEZIKU koji razume.Lieu lišenom slobode bez odluke suda.Svako ima pravo na Hčnu slobodu i bezbednost. iznuđivanie iskaza. SLOBODA KRETANJA INASTANJIVANJA 10. 3) Pismeno i obrazloženo RESENJE suda o pritvoru uručuie se pritvoreniku najkasnije 12_ časova od pritvaranja. odmah setW saopštava da ima pravo da nista ne izjavljuie iffy pravo da ne bude saslušano bez prisustva branioea koga samo izabere ili branioca koji će mu besplatno pružiti pravnu pomoć ako ne može da je plati. SLOBODA NAUKE I UMETNOSTI _^ fh PRAVO NA LICNIT SLOBODU TBEZBEDNQST (habeas corpus) GARANCIJE koje pojedinac irna prema upravnoj i sudskoj vlasti trojake su i odnose se na:(f/ lisenje slobode i pritvor/3) postovanje ljudske licnosti i njenih prava u krivicnom i drugih pravnim postupcima/f) kaznjavanje i izricanje osuda i kazni. 2) Ako niie saslušano prilikom donošenja odluke o pritvoru ili ako odluka o pritvoru niie izvršena neposredno po donošenju.Zabranjeno jeQ) . ODLUKU O ZALBI na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 časova. pritvoreno lice mora u roku od 48 časova od lišenja slobode da bude izvedeno pred nadležni sud. NEPOVREDIVOST TAJNE PISAMA 9. obavestava o razlozima lišenja slobode.. -GARANCIJE KOJE LICE IMA PRILIKOM LISENJA SLOBODE%Jf7 URS -pravo na slobodu i bezbednost a . Jj) Pritvor Lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda. fcL 2p.Prema lieu lišenom slobode mora se postupatyj čovečno i s uvažavanjem dostoianstva nje^ove ličnosti. 1) Lišenje slobode dopušteno je samo iz razloga i u postupku koji su predvideni zakonom. biti predato nadležnom sudu. Lice lišeno slobode bez odluke suda mora bez odlaganja.8. MIs URS -Postupanfesa licem lisenim slobode b . SLOBODA SAVESTIIVEROISPOVESTI 11 . . a najkasnije u roku od 48 časova. . u protivnom sepusta na slobodu. 3) Svako koje Iišen slobode ima PRAVO ZALBE sudu. koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lisenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito. koiipotom ponovo odlučuje o pritvoru. ZABRANJENOje svako^TVnasilie prema lieu lišenom slobode.

shodno zakonu i u skladu sa njim. kao i radi zaštite interesa maloletnika ili privatnosti učesnika u postupku. podrobno 1 na jeziku koji razume. imajući u vidu razloge pritvora. ako ne govori ili ne razume jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tumača. (cl. da s njim nesmetano opšti i da dobije primereno vreme i odgovarajuće uslove za pripremu odbrane.Svako koje okrivljen za krivično delo. z . b -Svakome se jemči pravo na besplatnog prevodioca. u skladu sa zakonom. u skladu sa zakonom. niti da PRIZNA KRIVICU. ako je slep. a dostupanje sudu. g -Pritvorenik se pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen. 31) Trajanje pritvora a .Svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist.Svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja.JSTALE GARANCIJE- (ct 32 Pravo na pravično suđenje a .Svako ko je okrivljen za krivično delo ima PRAVO NA ODBRANU i pravo da uzme branioca po svom izboru.Svako ima pravo da nezavisan. i fizičko lice protiv koga se vodi postupak za neko drugo kažnjivo delo. b . u skladu sa zakonom. u skladu sa zakonom. ako to zahteva interes pravičnosti. e . produžiti na još tri meseca. bude OBAVESTEN oprirodi i razlozima dela za koje se tereti. g . Ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica.33 Posebna prava okrivljenog a . v -Posh podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme.Okrivljeni koji ne može da snosi troškove branioca.Pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca. samo radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti. okrivljeni se pušta na slobodu. ima pravo na besplatnog branioca. 2 . nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud. d . pod istim uslovima kao svedoci optužbe i u njegovom prisustvu. v -JAVNOST se mote isključiti tokom čitavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka.Sva prava koja ima okrivljeni za krivično delo ima. javnog reda i morala u demokratskom društvu. rfOS7" . ima pravo da mu se sudi u njegovom prisustvu i ne može biti kažnien. kao i o optužbama protiv njega. pravično i u razumnom roku. ako mu nije omogućeno da bude SASLUSANI DA SE BRANI. ispituje svedoke optužbe i da zahteva da se. b . gluv ili nem. a viši sud ga može. osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka.Trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme. u skladu sa zakonom. ispituju i svedoci odbrane. kao i o dokazima prikupljenim protiv njega. dj . v .Svako je okrivljen za krivično delo ima pravo da u najkraćem roku.cl.Lice koje je okrivljeno ili kome se sudi za krivično delo NIJE DUZNO da daje iskaze protiv sebe ili protiv lica bliskih sebi. javno raspravi i odluči o njegovim/>rav/ma / obavezama.

g . pritvoren ili osuđen za kažnjivo delo ima pravo na rehabilitaciju.Ko je bez osnova ili nezakonito Hsen slobode. v .fcl. organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave. ako se otkriiu dokazi o novim činjenicama koje su.Svako ima pravo na Slobodan razvoi ličnosti. mogle bitno da utiču na njegov ishod ili ako je u ranijem postupku došlo do bitne povrede koja je mogla uticati na njegov ishod.Zakon određuje uslove pod kojima oštećeni ima pravo da zahteva naknadu štete neposredno od lica koje je štetu prouzrokovalo. d . b .Svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne stele koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuie državni organ. đlT^'Pmvo na rehabilitaciju i naknadu Stete a . v .NIKO SE NE MOŽE OGLASITI KRIVIM za delo koje.Jemči se jednaka zastita prava pred sudovima i drugim državnim organima.Izuzetno. ako time ne krši prava drugih zajemčena Ustavom.Ljudski život je neprikosnoven.Krivično gonjenje i izvršenje kazne za ratni zločin. imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. imalac javnog ovlašćenja.Niko ne mole biti eonjen ni kajnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obmtavljen. niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predvidena. b . Krivična dela i krivične sankcije odreduju se zakonom.Svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu. niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku. dj . Istim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo. 36>Pravo najednaku zaštitu prava i napravno sredstvo a . b . b-Kazne seodreWujuprema propisu koji je važio u vreme kad je delo učinjeno. sen odd i zločin protiv čovečnosti NEZASTAREVA. SI^PKAVO ■N A ZIVOT ' a . ponavlianie postupka je dopušteno u skladu s kaznenim propisima.34Pravnasigurnost ukaznenomjyravu a . izuzev kad je kasniji propis povoljniji za učinioca. M. U Republic! Srbiji nema smrtne kazne. zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo.Svako se smatra NEVINIM za krivieno delo dok se njegova kriviea ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda. (nema eutanazije. naknadu štete od Republike Srbije i druga prava utvrđena zakonom. pre nego štoje učinjeno. individualnog karaktera) . da su bile poznate u vreme sudenja. obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu. apsolutno pravo. DOSTOJANSTVO I SLOBODAN RAZVOJ LIČNOSTI a-Ljudsko dostoianstvo ie neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite. Zabranjeno je kloniranie ljudskih bica.

Zajemčena je zaštita podataka o ličnosti. (poslovna sposobnost) b .Svako ima pravo da bude obavešten o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti. v . 7v NEPOVREDIVOST STANA a . na način predviđen zakonbm.U vezi sa ovom odredbom je i cl. kao ni rad ili služba za vreme ratnog ili vanrednog stanja u skladu sa merama propisanim prilikom proglašenja ratnog ili vanrednog stanja.Ako držalac stana ili njegov zastupnik nisu prisutni.4>NEPOVREDIVOST FIZIČK'O'G I PSIHIČ-KOG INTEGRITETA a . g . Niko ne može biti izložen mučenju.Prinudnim radom se ne smatra rad ili služba lica na izdržavanju kazne lišenja slobode. osim za potrebe vođenia krivičnoe postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije.26 URS: Niko ne može biti držan u ropstvu ili u položaju sličnom ropstvu.Niko ne može bez pismene odluke suda ući u tuđi stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca. v . rad ili služba lica na vojnoi službi. g . ako je njihov rad zasnovan naprincipu dobrovoljnosti. pretresanje je dopušteno u prisustvu dva punoletna svedoka. uz novčanu nadoknadu.Izbor i korišćenje lienog imena i imena svoje dece slobodni su.Stan je nepovrediv. na način predviđen zakonom. b .Zabranjen je prinudni rad. držanje. Punoletstvo nastupa sa navršenih 18 godina. b . . 6J PRAVO NA ZASTITU PODATAKA O LICNOSTI . 5/ PRAVO NA PRAVNU LICNOST a .Bez odluke suda. obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju se zakonom. v . dozvoljeni su ako je to neophodno radi neposrednoe lisenia slobode učinioca krivičnog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za liude ili imovinu./ a . Drjalac stana i druge prostorije ima pravo da sam ili preko svoga zastupnika i uz još dva punoletna svedoka prisusrvuje pretresanju. izuzetno i pretresanje bez prisustva svedoka. b . nečovečnom ili ponižavaiuiem postupatiju ili kažniavanju. ulazak u tudi stan ili druge prostorije. Seksualno ili ekonomsko iskorišćavanje lica koje je u nepovoljnom položaju smatra se prinudnim radom.Zabranjena je i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni. niti u njima vršiti pretres. g . Lice punoletstvom stiče sposobnost da samostalno odlučuje o svojim pravima i obavezama. u skladu sa zakonom.Prikupljanje. u skladu sa zakonom. i pravo na sudsku zašiitu zboe njihove zloupotrebe. niti podvrgnut medicinskim ili naučnim oetedima bez svog slobodno datog pristanka.Svako lice ima pravnu sposobnost. Svaki oblik trgovine ljudima je zabranjen.Fizički i psihički integritet je nepovrediv.

Crkve i verske zajednice su ravnopravne i slobodne da samostalno uređuiu svoiu unutrašniu organizacjju. v . g . javne bezbednosti i javnog reda ili radi sprečavanja izazivanja ili podsticanja verske. u skladu sa zakonom. samo ako je to neophodno u demokratskom društvu. Stranac može biti PROTERAN samo na osnovu odluke nadležnog organa. pohađanjem verske službe ili nastave.Svako ie Slobodan da ispoliava svoiu veru ili ubedenje veroispovedanja.To je pravo na privatnost. b .Tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja je nepovrediva. kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverenja. da javno vrše verske obrede.Jemči se sloboda misli. političkog mišljenja ili gde mu ne preti ozbilino kršenie prava zaiemčenih ovim ustavom. v .Sloboda kretanja i nastanjivanja i pravo da se napusti Republika Srbija mogu se OGRANICITI ZAKONOM. SLOBODA KRETANJA I NASTANJIVANJA a . d -Roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i moralno obrazovanje u skladu sa svojim uverenjima. pravo na lični i porodični integritet. sprefiavanja širenja zarazmh bolesti ili odbrane Republike Srbije. ako su neophodna radi vođenja krivičnog postupka ili zastite bezbednosti Republike Srbije. protivno svoioi veri ili ubeđeniima. javnu bezbednost i javni red ili ako izaziva i podstiče versku. nacionalne ili rasne rnržnie. ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka. da osnivaju verske skole. da ie napusti i da se u niu vrati. vere. državljanstva. morala demokratskog društva. nacionalnu ili rasnu netrpeljivost.svako ima pravo da se slobodno kreće j nastaniuje u Republici Srbiji. obavljanjem verskih obreda. radi zaštite života i zdravlia ljudi.Crkve i verske zajednice su ravnopravne i odvoiene od države. verske poslove.Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja može se OGRANICITI ZAKONOM. pojedinačno ili u zajednici s drugima. . pravo na imovinu. b . dj . pravo na psihičko i fizičko zdravlje. e .Lice niie dumo da. prava dece. na način predviđen zakonorn.ODSTUPANJA su dozvoljena samo na određeno vreme i na osnovu odluke suda. i . fp. sloboda i prava gradana zajemčenih Ustavom. SLOBODA SAV-ESTI I VEROISPOVESTI a . pripadnosti određenoj društvenoj grupi. zaštite javnos reda i mira.Niko niie dužan da se izjašnjava o svojim verskim i drugim uverenjima. u zakonom predvidenom postupku i ako mu je obezbeđeno pravo žalbe i to samo tamo gde mu ne preti proeon zbog njegove rase. uverenia i veroispovesti. b . pravo da se ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru. socijalne i dobrotvorne ustanove i da njima upravljaju. nacionalne pripadnosti.(Š: NEPOVREDIVOST TAJNE PISAMA a .Ustavni sud može zabraniti versku zajednieu samo ako njeno delovanje ugrožava pravo na život. ispuniava vo'mu ili drum 24 . pola. z . savesti.ULAZAK STRANACA u Republiku Srbiju i boravak u njoj ureduie se zakonom.

Republika Srbija podstiee i pomaže razvoi nauke. 13) Staje sa slobodom kretanja stranaca.Autorima naučnih i umetniekih dela iemče se moraina i materiialna prava. Individulno pravo a . 9) Ko moze izreci kaznu lisenja slobode 10) Upogledu tajnosti pisama i drugih sredstava opstenja sta ustavjemci gradjanima i kadse moze uciniti izuzetak 11) Zastita podataka o licnosti. da einjenjem pomogne njihov ekonomski. nasledjivanje I pravo na rad. 1) PRAVO NA IMOVINU. pravo na imovinu. kulture i umetnosti. jer se od drzave ocekuje da deluje u korist dobrobiti gradjana.Prema URSlzražavanje naeionalne pripadnosti je slobodno. b . na rad i na strajk. v . soeijalni i kulturni status. 14) Kada se moze uci u tudj stan bez odluke suda. 6) Koje muje dopunskopravo. 8) Kako se morapostupati sa licem lisenim slobode.Nacionalna pripadnost ukljucuje: 1) slobodu izrazavania nacionalne kulture 2) slobodu upotrebe svog jezika i pisma.Pravo svojine može biti oduzeto Hi oeraničeno samo u JA VNOMINTERESU utvrdenom na osnovu zakona.obavezu koja uključuje upotrebu oružia. garancije nepovredivosti stana.Lice koje se pozove na prigovor savesti može biti pozvano da ispuni vojnu obavezu bez obaveze da nosi oružje.Jernči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona. 4)Koja prava se ne mogu ograniciti. pozitivnog statusa. 7) Koje su dve zabrane. Od nje se zahteva da zagarantuje imovinu . b . b .Niko nije dužan da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti. uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne. kada se mogu koristiti tipodaci. tajnosti pisama i zastita podataka o licnosti ii?EKONOMSKA PRAVA (5) a . Znaei to su. 15) Sta sve cini pravo na vrivatnost zabrana proizvoljnog mesanja drzave uprivatni i porodicni zivot. Bosina potpitanja ])Zasto se nazivaju licnim 2)Mogu li se ogranicavati 3) Koliko mogu trajati odstupanja u vreme vanrednog i ratnog stanja. f t i SLOBODA IZRAZAVANJA NACIONALNE PRIPADNOSTI a . /12). na nasledjivanje. 12) Sta se podrazumeva pod slobodom kretanja i moze li biti ogranicena. 5) Kojaprava ima lice liseno slobode. a stite se sudsim putem. u skladu sa zakonom. kao osnove sticanja ekonomskih dobara.To su prava II generaeije. (eksproprijacija) Zakonom se može ograniciti način korišćenja imovine.Stepen ostvarivanja ovih prava zavisi od ekonomskog stanja drzave . u skladu sa zakonom. v . SLOBODA NAUKE I UMETNOSTI •a -Naučno i umetničko stvaralaštvo je slobodno. b . (recimo oruzja) 25 .

2) PRAVO NA NASLEDJIVANJA Individaulno pravo a . bezbedne i zdrave uslove rada. ograničeno radno vreme. vojsci). dnevni i nedeljni odmor. b . 4) PRAVO NA STRAJK (često pita kao posebno pitanje) Koleklivno pravo a . g .Jemči se pravo nasledivanja. ž . kao ni rad ili služba za vreme ratnog ili vanrednog stanja u skladu sa merama propisanim prilikom proglašenja ratnog ili vanrednog stanja.Pravo nasledivanja ne može biti isključeno ili ograničeno zbog neispunjavanja obaveza. javnih 3) PRAVO NA RAD Koleklivno pravo. u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom. u skladu sa zakonom.v . kao svakog na Slobodan izbor rada prema svojim sposobnostima i sklonostima . b . rad ili služba lica na vojnoj službi. e .U vezi sa pravom rad je i sloboda rada. (sto se moze smatrati merama pozitivne diskiminacije).ustavno pravo zaposlenih u uslovima trzisne privrede.Svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu. trazi obezbedjenje. shodnoprirodi ili vrsti delalnosti. a gde se u pojedinim delatnostima koje su od vitalnog znacaja za drustvo.Prema URS: Zaposleni imaju pravo na štrajk. Niko se tih prava ne može odreći. dozvoljeno je samo u skladu sa zakonom. koje znaci obustavu rada od strane radnika. u skladu sa zakonom. d . v . omladini i invalidima omogućuju se posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada.Pravo na štrajk može biti OGRANIĆENO SAMO ZAKONOM. pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa. Prema URS: " a . minimuma procesa rada.Ženama. dostupna sva radna mesta. uz novčanu nadoknadu.Oduzimanje ili ograničenje imovine RADINAPLATE POREZA i drugih dažbina ili kazni. pod jednakim uslovima. ako je njihov rad zasnovan na principu dobrovoljnosti.Svako ima pravo na SLOBODAN IZBOR RADA. URS zabranjuje prinudni rad. pa cl. kako bi se na taj nacin poslodavac naterao da prihvati niihove uslove.Prinudnim radom se ne smatra rad ili služba lica na izdržavaniu kazne lišenja slobode. kao i drugim zakonima (o policiji.26 kaze: ZABRANJEN JE PRINUDNI RAD. pravo da se radi. u skladu sa zakonom. 26 . potrebnu zaštitu na radu.Jemči se pravo na rad.Regulisan je Zakonom o strajku.To je pravo na sigurnost radnog odnosa i materijalno obezbedjenje za vreme privremene nezaposlenosti dj . plaćeni godišnji odmor.Svima su. v . b . Seksualno ili ekonomsko iskorišćavanie lica koje je u nepovoljnom položaju smatra se prinudnim radom. a na zakonodavcuje samo obaveza da stvori uslove za njegovu realizciju.

Toje individualno pravo coveka koje podrazumeva na pravo i blagovremeno obavestenje o njenom stanju." 3) PRAVO NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU a .Socijalna prava su prava II generaciie . 2) PRAVO NA ZASTITU ZDRAVLJA a . v . u skladu sa zakonom. osnazeno obavezom drzave da se stara o ekonomskoi sieurnosti penzionera. 3) od cega zavisi stepen ostvarivanja ovih prava .URS: "Svako imapravo na zaštitu svogftzičkog ipsihičkog zdravlja. majke tokom porodiljskog odsustva. <S) a .. buduci da se drzava stara o fizickom i psihickom zdravlju gradjana. Nosioci socijalnih prava su pojedine drustvene kateogrije gradjana. b -Prema URS: "Svako.a kakve pravo na imovinu. ako je ne ostvaruju na drugi način." —— 27 . odgovoran je za zaštitu životne sredine. To su pravo na socijalno osiguranje. a posebno Republika Srbija I autonomna pokrajina. b-Deca . pravo na socijalnu zastitu i pravo na zastitu porodice. pravo na zastitu zdravlja. socijalno osiguiranje u skladu sa zakonom. majke. g-Republika Srbiia pomaže razvoj zdravstvene i fizičke kulture. samohrani roditelji sa decom do sedme godine i stari ostvaruju zdravstvenu zastitu iz javnih prihoda.URS navodi 3 oblika socijalnog osiguranja: 1) pravo zaposlenih na naknadu zarade u u slučaju privremene sprečenosti za radAaknadu za vreme privremene nezgposlenosti i S pravo na penzijsko osiguranje. 2)Kakve jeprirodepravo na strajk (kolektivne). koiim se iemci obavezno osiguranie zaposlenima i njihovim clanovima.od ekonomskog stania. zdravstvena zaštita i osnivanje zdravstvenih fondova ureduju se zakonom. 1) PRAVO NA SOCIJALNO OSIGURANJE a -Toje obavezno osiguranie zaspolenih. stoga su ona kolektivna prava i to prava pozitivnog statusa. b .Zdravstveno osiguranje. samohranog roditelja i deteta. Svako je dužan da čuva I poboljšava životnu sredinu. trudnice.sudski SOCIJALNA-PRAVa.BOSINA POTPITANJA 1) Nabrojati ih. pravo na zdravu zivotu sredinu. 5) kako se stite . 4) jesu li ogranicena Hi neogranicena.

4)' PRAV a-N A . Prava deleta a .Deca rođena izvan braka imaju jednaka prava kao deca rođena u braku.RS podstiče roditelie da se odluče na rađanje dece i pomaže im u tome.Zaključenje. samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu. b . b . Posebna zaštita porodice. Prava i dumosti roditelia a . ekonomskog i svakog drugog iskorišćavanja Hi zloupotrebliavanja. vaspitavaiu i obrazuiu svoju decu. g .ZASTITU: a .Svako dete ima pravo na lično ime.Porodica.Vanbračna zajednica se iziednačava sa brakorou u skladu sa zakonom. u skladu sa zakonom. upis u matimu knjieu rođenih.Majei se pruža posebna podrška i zaštita pre i posle porodaja. ratnim veteranima i žrtvama rata pruža se posebna zaštita. fizičkog. Brak i odnosi u braku i porodici ureduju se zakonom. ako je to u najboljem interesu deteta. čije se pružanje zasniva na načelima *soeiialne pravdefhumanizma i poštovania liudskog dostoianstva. trajanje i raskid braka počivaju na ravnopravnosti muškarca i žene.Brak se zaključuje na osnovu siobodno datog pristanka muškarca i žene pred državnim organom. b-Prema URS:" Građani i porodice koiima ie neophodna društvena pomoć radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba. Pravo na zakliučenje braka i ravnopravnost suprujnika a . v . i u tome su ravnopravni. b . Sloboda odlučivanja o rađaniu a .Sva ili pojedina prava mogu jednom ili oboma roditeljima biti oduzeta ili ograničena samo odlukom suda. b .Pripada pojedincima i porodicama kojimaje potrebna pomoc.Roditelji imaju pravo i dužnost da izdržavaiu. v . v .Invalidima.Svako ima pravo da slobodno odluči o radanju deee. majke.Svako ima pravo da slobodno odluči o zaključenju i raskidanju braka.SOCIJALNU. u skladu sa zakonom. b . . g .Deca uživaju ljudska prava primereno svom uzrastu i duševnoi zrelosti.Deca su zaštićena od psihičkog. kao posebno ugrozenim kateogrijama stanovnistva. imaju pravo na socijalnu zaštitu. (eesto pita kao posebno pitanje) Ove kateogrije uzivaju posebnu zastitu u skladu sa zakonom. majka. u skladu sa zakonom. samohranog roditelia i deteta a . Prava deteta i njihova zaštita ureduju se zakonom. pravo da sazna svoje poreklo i pravo da očuva svoi identitet.

razvoj i sirenje kulture i nauke. usmerena na ocuvanje. g . mogu da rade na poslovima štetnim po njihovo zdravlie ili moral. ostala gore nabrojana su zagaranotvana medjunarodnim pravom koje se neposredno primenjuje i koje Ustav jemci. v . visokoškolske i naučne ustanove samostalno odlučuiu o svome uredenju i radu.lako Ustav regulise sledeca prava.Svako ima pravo na obrazovanje. a srednie obrazovanje ie besplatno. kulture i umetnosti.Autorima naučnih i umetničkih dela jemče se moralna i materiialna prava. autonomiju univerziteta. b .RS omogućuie uspešnim i nadaieaim učenicima slabiieg imovnog stania besplatno visokoškolsko obrazovanje. u skladu sa zakonom.Indivudalna prava poiedinca u oblasti kulture. b . BOSJNA POTPITANJA l)Nabrojati ih. v -Republika Srbija podstiče i pomaže razvoj nauke. slobodu naucnog i umetnickog stvaranja. visokoškolskih i naučnih ustanova.Osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno. To su pravo na obrazovanje. PBAYO NA t ^ R 2 ^ 0 ¥ A N J E s a . pristup visokoškolskom obrazovairiu. procitaj samo) a .v .Osnivanje škola i univerziteta ureduje se zakonom. u skladu sa zakonom. 29 . b . SL0B0DA^AUGN:0:G41JMETNIČK0GSTVA]RANJA a -Naučno i umetničko stvaralaštvo je slobodno.'KUIjT ! DSNiŠ:. pod jednakim uslovima. d . 2) Prava deteta 3) Kojaprava i obaveze jemci ustav za roditelje . u skladu sa zakonom. pravo na ucesce u kulturnom zivotu.Posebna zaštita pruža se deci o kojoj se roditelji ne staraju i deci koja su ometena u psihičkom ili fizičkorn razvoju. ako su mlađa od 18 godina. AIJtONOMlJAUNIVERZITETA Jemči se autonomija univerziteta.PRAVA"-r Š l f O B O Đ E (do sađa nikad nije pitala. g .Syi gradani imaju. Univerziteti. pravo koriscenja kulture I kulturnog stvaralstva i slicno.Deca mlađa od 15 godina ne mogu biti zaposlena niti.

. b.Politicka prava su: 1.Gradani imaju pravo da učestvuiu u upravljaniu iavnim poslovima i da pod iednakim uslovima stupaju u iavne službe i na javne funkcije".) dj -Prema URS "Svaki punoletan. Sloboda izrazavanja 4. u smislu ovlascenja gradjana da uticu na drzavu. osniva novine i druga sredstva javnog obavestavanja. Jednom recju to su razni oblici ucesca pojedinca u javnom zivotu zemlje.S tim u vezi URS proklamuje pravo svakog na pristup podacima koii su u posedu državnih organa i organizacija kojima su poverenajavna ovlašćenja. a ostvarivanje ovih prava vrJpojrta. Izborno pravo uziva pravnu zaštitu u skladu sa zakonom. b -Novine i druga sredstva javnog obavestavanja ne podlezu cenzuri. BIRACKO PRAVO a . d . M 3^oJzZr*Č^j^e ^~~ ntćj7****«. Izborno pravo je opšte i jednako. na način predviđen zakonom.To je pravo gradjana da bira i bude biran u drzavne organe. poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran. opste (imaju ga svi gradjani pod istim uslovima) jposebno fnpr. 2. e .U RS svako je Slobodan da bez odobrenia. kojim se podstiče na diskriminaciju.Nadležni sud može sprefclti širenje informacija i ideja putem sredstava javnog obavestavanja samo ako'je to u demokratskom društvu neophodno radial} sprečavanja pozivanja na nasilno rusenie Ustavom utvrđenog poretka ili narušavanje teritoriialnog integriteta Republike Srbijefzl sprečavanja propaeirania rata ili podstrekavanja na neposredno nasili^l radi sprečavanja zagovarania rasne.Aktivno biracko pravo ie pravo gradjanina da bira svoje pfedstavnike i izrazava njegovu biraeku sposobnost. Biracko pravo 2. v. v . samo ga imaju muskarci).Fasivno biracko"pravo je pravo gradjanina da bude izabran za narodnog predstavnika i izrazava njegovu poslanieku sposobnost. Pravo molbe (peticije) 1. g . alipise u Zakonu o izboru za narodne poslanike npr. Sloboda stampe 3. b .URS predvidja instrumente za odbranu od zloupotrebe slobode medija-pravona ispravku neistinite. Sloboda udruzivanja 6. a glasanje je tajno i lieno. aktivnog statusa.. izbori su slobodni i neposredni. HLOBOBA MEDIJA a . u skladu sa zakonom. Sloboda zbora (okupljanja) 5. neprijateljstvo ili nasilje. da ucestvuju u konstituisanju organa drzave i njihove volje. d-Uslovi za aktivno i pasivno biracko pravo su jednaki i to su:£f| drzavljanstvo RS 5 (® punoletsfvoćffl' poslovna sposobnos^y prebivaliste na teritoriji RS (zaprebivaliste nepise u URS. nacionalne ili verske mržnje.® POLITICKE SLOBODE ITRAVA (6) a -To su prava i generacije. g-Pored toga biraeko pravo moze biti jednako (jedan covek jedan glas) i neiednako. nepotpune ili netačno prenete informacije kojom je povredeno nečiie pravo ili interes xpravo na odsovor na objavljenu informaciju.

b . organizacijama kojima su poverena javna ovlašćenja. kao pravo da se ostane izvan svakog udruženja. slikom ili na drugi nacin traze. SLOBODA OKUPLJANJA a . Ustavni sudodlucuje o zabrani rada jioliticke stranke iz istih razloga. upućuje peticije i druge predloge državnim organima. pisanjem. ZUccU^e. nacionalne ili verske mržnje.|4))morala demokratskog društvaD/nacionalne bezbednosti Republike Srbije. ^cXj^ \° CxU g .Sudije Ustavnog suda. " g .Zabranjena su tajna iparavojna udruženja. b .formulise kao "sloboda misli" i vezuje se za slobodu savesti i veroispovesti. sam ili zajedno sa drugima. u skadu sa zakonom.Po URS ovo pravo se u jednom clanu. r\ v . 4. pripadnici policije i pripadnici vojske ne mogu biti članovi političkih stranaka. ^v 5. 31 . sudije. d . osim ako je time učinio krivično delo.Zbog upucivanja peticija i predloga niko ne može da trpi štetne posledice. SLOBODA UDRUZIVANJA a . dok se u drugom clanuformulise kao "sloboda misljenja" i vezuje se za slobodu " izrazavanja" u smislu slobode da se "govorom. £jaJ&£tZ7* tx (%-fyO'tu<L^l>&^-C Mww^o« uredjeno je zakonom. sindikalnog i svakog drugog udruživanja .g/čuvanja autoriteta i nepristrasnosti sud^3Y zaštite javnog zdravlia. tLuy>*n^CLM'c'- (w&oj0.Okupljanje u zatvorenom prostoru ne podleže odobrenju.Sloboda izrazavanja moze se ZAKONOM OGRANICITI ako je to neophodno radi(T}/ zaštite prava i ugleda drugih. niti može da trpi štetne posledice za stavove iznete u podnetoj peticiji ili predlogu. Zaštitnik građana.To je pravo svakog da. v . primaju i sire obavestem'a i ideje." b .USTAVNI SUP može zabraniti samo ono udruženje čije je delovanje usmereno naM)' nasilno rušenje ustavnog poretk^j) kršenie zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ^3°) izazivanje rasne. organima AP i organima jedinica LS i da od njih dobije odgovor kada ga traži. <ut^J^< 3.£. b .. uz upis u registar koji vodi državni organ.Sloboda okupljanja može se ZAKONOM OGRANICITI samo ako je to neophodno rad|H) ) zaštite javnog zdravlia/2) morala/S prava drugih^tbezbednosti RS. u skladu sa zakonom. demonstracije i druga okupljanja građana na otvorenom prostoru prijavliuiu se državnom organu. & PRAVO MOLBE (PETICIJE) a .Udruženja se osnivaju bez prethodnog odobrenja. javni tužioci. SLOBODA MISLJENJA IIZRAZAVANJA a .Zborovi.Ovo pravo obuhvata slobodu mirnog_okupljanja građana. .Ovim pravom jemči se sloboda političkog. ni prijavliivanju.

posebnosti i osobenosti. mogu izabrati svoje NACIONALNE SAVETE u skladu sa zakonom. u skladu sa zakonom.-A e . v) stava da nisu diskriminaciia posebne mere koje drzava uvodi radi postizanja pune ravnopravnosti izmedju pripadnika NM i gradjana koji pripadaju vecini. koja mogu bit! individualna i kolektivna. £ ~ Kolektivnim praviroa pripadnici NM neposredno ili preko izabranih predstavnika odlucum o pojednim pitaniima vezanim za svoju kulturu .ffD Imaju svoiu maticnu drzavu. sto su obelezja svoistvena za naciiuiSlzastupliene su u dovoljnom broju.. tj.pripadnici NM imaju pod istim uslovima kao i ostali gradjani pravo da ucestvuju u upravljanju javnim poslovima i da vrse javne flinkcije. tradicije. posebno kulturu. 5) U cemu se ogleda pravo na prigovor savesti. Pri zapošljavaniu u državnim organima. daju im se i manjinska prava.Savet predstavlia nacionalnu manjinu u oblasti službene upotrebe jezika. ocuvanju njihove nac. 1^NACELORAVNOPRAVNOSTIK vodieniu iavnih poslova. kultume. dl . ¥ . javnim službama. 32 . 6)Staje sloboda medija. d . informisanja na jeziku nacionalne manjine iklullure. ali su malobrojnije spram ostalog dela stanovnistva te drzav^f6)podstaknuti su zeljom da zajedno ocuvaju ono sto cini njihov zajednicki identite. veru i iezik. 2) Staje sloboda misli i moze li bid ogranicena. 8) Koji sud odlucuje o zabrani sirenja informacija — okruzni sud! 21. učestvuje u procesu odlučivanja iU odlučuie o pitanjima iz tih oblasti i osniva ustanove iz ovih oblasti. PRAVA PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINA (14) a .BOSINA POTPITANJA 1) Ogranicenje slobode politickog delovanja. 7) Ko i kada i kako moze ograniciti ovu slobodu. RS priznaje istima posebnu ulogu u ostvarivanju prava pripaSnika NM. dj . 3) Staje sloboda izrazavanja.Osim svih ljudskih prava zajemcenih URS-dm.u cilju ostvarivanja ovog prava na samoupravu pripadnici NM. obrazovanie. vere i jezika. 4) Cimeje ogranicena sloboda izrazavanja. verske ili jezicke karakteristike. zakonom i medj.Prema URS pojedinacna prava pripadnika nac.ugovorima. L«H~r ft/! T&f b . organima AP i jedinicaLS vodi se računa o naeionalnom sastavu stanovnistva i odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika NM.Prerna siroj definiciji NM oznacava grupu lica u jednoj drzavi koja: (J) prebivaju na teritoriji te drzave@ njeni su drzavijaniplodrzavaju sa torn drzavom solidne dugotrajne vezeffl poseduju specificne etnicke.NM mogu osnivati kulturna i prosvetna udruzenja koja dobrovoljno finansiraju.Oni su pravna lica koji se fmansiraju iz budzeta i donacija. sluzbenu upotrebu jezika i pisma.za razliku od etnicke grape koji je nemaju. koja se sastoji od tri elementa a) ravnopravnosti pripradnika NM pred URS i zakonom i jednake zakonske zastite b) zabrana diskriminaciie zbog pripadnosti NM. tradiciju .SUSTINA prava NM je u zastiti i negovanju obelezja svojstvenih za naciju-kulture. >TA . obrazovanja. koja se ostvaruju u zajednici sa drugima u skladu sa URS.manjina prozeta su nacelima: ZABRANA DISKMMNACIJE pripadnika NM .

imena uliea.politicke stranke NM i koalicije pol. gde. 100 URS. pod kojim uslovima 33 . naselja i topografske oznake budu ispisane i na njihovom jezikujijj}' na potpuno. negovanje. slanje i razmenu obaveštenja i idejanCy na osnivanje sopstvenih sredstava javnog obaveštavanja.Na teritoriji jedinice lokalne samouprave gde tradicionalno live pripadniei nacionalnih manjina. 9) Mogu li nacionalne manjine upotrebljavati svoje zastave i druge simbole. kao i narodniposlanik. j . obavezno se isticu zastave i simboli SR. kulturne i verske posebnostiCO na upotrebu svojih simbola na javnim mestimajffjna korišćenje svog iezika i pisma^Tda u sredinama gde čine značajnu populaciju. uključujući i pravo na izražavanje. organi AP i jedinica LS vode postupak i na njihovom jeziku^fj na školovanie na svom jeziku u državnim ustanovama i ustanovama autonomnih pokrajina. z~PRAVA PRIPADNIKA NM^jlna izražavanje. 1 . pri službenoj upotrebi. primanje. 6) Mogu li nacionalne manjine same osnivati skole. prema kojoj se u NS obezbeđuju se ravnopravnost i zastupljenost polova i predstavnika NM. mogu se obratiti drzavnim organima na svom jeziku i imaju pravo da dobiju odgovor na torn jezik. BOSINA POTPITANJA l)Sta su nacionalne manjine.Jedinica lokalne samouprave će OBAVEZNO u ravnopravnu službenu upotrebu jezik i pismo nacionalne manjine ukoliko procenat pripadnika te nacionalne manjine u ukupnombroju stanovnika na njenoj teritoriji dostiže 15% prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva.3)Kojaje razlika izmedjuprava zajamcenih strancima I prava nacionalnih manjina -jezik nacionalnih maniinamoze biti u sluzbenoj upotrbi 4) Staje sa njihovim pismomj) Sta kaze ustav (ustavni zakon) u pogledu procenta potrebnog za uvodjenje jezika nacionalnih manjina u sluzbenu upotrebu.stranaka NM mogu uceslvuju uraspodeli mandata i kad su dobili manje od 5% glasova od ukupnog broja biraca koji su glasali.Simboli i zastave NM se mogu službeno isticati tokom drž. etničke. blagovremeno i nepristrasno obaveštavanie na svom leziku. Zabranjena je nasilna asimilacija pripadnika NM-Zaštita pripadnika NM od svake radnje usmerene ka njihovoj nasilnoj asimilaciji ureduie se zakonom.Pripadnici nacionalnih manjina čiji broj u ukupnom stanovništvu RS dostiže najmanje 2% prema poslednjem popisu stanovništva. razvijanje i javno izražavanje nacionaine. tradicionalni lokalni nazivi. ro .U skladu sa URS AP mogu na osnovu zakona pripadnicima NM svojim propisima ustanoviti i dodatna prava. Uz zastave i simbole nacionalne manjine. Zabranjeno je preduzimanje mera koje bi prouzrokovale veštačko menianie nacionainog sastava stanovništva na područjima gde pripadnici NM žive tradicionalno i u značajnom broju. 7)Staje sa mandatima predstavnika nacionalnih manjina u skupstini. državni organi. i . njihov JEZIKI PISMO moze biti u ravnopravnoi službenoj upotrebi.^ J ZABRANE ASIMILACIJE PRJPADNIKA NM. sto je u skladu sa odredbom el. organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja. čuvanje. praznika i praznikaNM na zgradama i u prosloryama lokalnih organa i organizacija sa javnim ovlašćenjima na područjima na kojima je jezik nacionalne manjine u službenoj upotrebi.(3|na osnivanje privatnih obrazovnih ustanova/Tlda na svome jeziku koriste svoje ime i prezimeffil da u sredinama gde čine značajnu populaciju. k-Zakoni i propisi se objavljuju i na jezieima nacionalnih manjina. 8) Cime se bavi savet za zastitu prava nacionalnih manjina. u skladu sa zakonom. JOJMogu li ih isticati. u skladu sa zakonom. 2) Koja su njihovaprav. koji se obraca m lj .

@) opsta duznost cuvanja zivotne sredine. 5)Kako ustav ogranicava zakonodavca. nacionalne pripadnosti ili pripadnosti nekoj grupi ili zbog svojih političkih uverenja. To su: dQ opsta duznost postovanja Ustava i Zakona. obavezno sociialno i zdravstveno osiguranie.Stranac je lice sa stranim drzavljanstvom ili lice bez drzavljanstva b . kao i druga prava odredena zakonom. g . v .Strana pravna i fizicka lica su na trzistu izi'ednacena sa domacim. ^topsta poreska duznost u srazmeri sa ekonomskom moci obveznika. 34 . u skladu sa međunarodnim ugovorima. nauenog. penziisko i invalidsko osiguranie osnovno obrazovanie b . U tome se ogleda nacelo ravnopravnosti.URS ./ USTAVNE DUZNOSTI (15) a .om jemce i SVOJINSKA PRAVA strancima tako da strana fizička i pravna lica mogu steći svojinu na nepokretnostima.dazbin.Stranci mogu steći pravo koncesiie na prirodnim bogatstvima i dobrima od opšteg interesa. tj. )duznosti stranaca.Ustav ogranicava zakonodavca time sto nijedna od zakonskih duznosti i obaveza ne moze stajati u opreci sa pravima i slobodama. jezika. pola. Prema URS: Stranac koji osnovano strahuje od progona zbog svoje rase. 2) Gde su propisane. kulturnog i istorijskog nasledja i dobara od opsteg interesa. v . @) duznost roditelia da izdrzavaiu. 3)Nabrojati ih. z .Ustavne duznosti su tek neke od duznosti gradjana koje su malom broju propisane u samom URS. veroispovesti.Osim ovih prava URS garantuje iskljucivo strancima PRAVO AZILA. koje su zabrane {(23)i PRAVA I DUZNOSTI STRANACA (5) a . 0 opsta duznost cuvania prirodnih resursa. imaju u RS sva prava zajemeena Ustavom i zakonom. dj . 4)Kadpostoji obaveza placanja poreza i drugih . BOSINA POTPITANJA 1) Sta su. Postupak za sticanje utočišta uređuje se zakonom. izuzey prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo državljani RS..Stranci.URS daje strancima najveca moguca prava u okviru proglasenih ljudskih prava. ima pravo na utočište u Republici Srbiji. Takodje mogu sticati pokretne stvari iednako kao i doma i drzavljani.22. koja URS jemci gradjanima. u skladu sa zakonom ili međunarodnim ugovorom.O t o m e odlucuje MUP u saranji saMinistarstvom inostranih poslova.Obaveza placanja poreza i drugih dazbin a-je opsta i zasniva se na ekonomskoj moći obveznika. e . vaspitavaju i obrazuiu svoiu decu. d . 0 duznost postovanja ljudskog dostojanstva.

6) Mogu li sticati pokretm stvari. toliko mi njima)ili diplomatski.ugovorima i zakonima. 11) kad stranac placa porez (2$. Sto se tiee POREZA piaea ga ako je rezident (lice koje zivi u nasoj zemlji. OSTVARIVANJE I ZASTITA LJUDSKIH I MANJINSKIH PRAVA I SLOBODA (12) a . pri eemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava. samim tim sto predvidja pravna sredstva za otklanjanje posledica povrede prava. sto vazi i za LjiMP zajemcena opsteprihvacenim jjravilima medjunarodnog prava. ocuvanje zivotne sredine i druge duznosti koje propisuje URS. 10) koje su duznosti stranaca. primerpozitivne i zastita -pogledati cl. 5)Imaju li prava vezana za cinjenicu drzavljanstva. kao i pravo na UKLANJANJE POSLEDICA koje su POVREDOM 35 J . vere. zakonski ifakticki 9)Kakav reciprocitetje potreban kod nas zakonski ili diplomatiski. uslovljeno je reciprocitetom. Kod nas je potreban zakonski ili diplomatski recoprocitet.i . 2)Moze li stranac biti proteran. 7) Kako sticu pravo svojine 8) Kakav reciprocitet moze biti -formalni (upotpunosti izjednacava domace drzavlja i materijalni (koliko oni nama. pola. v . kao opste. |2)/ZAKONOM se može propisati način ostvarivania ovih prava samo akoje to Ustavom izričitopredviđeno ili akoje to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode. državljanstva. u zakonom predviđenom postupku i ako mu je obezbeđeno pravo žaibe i to samo tamo sde mu ne preti progon zbog njegove rase. imaocima k'nih ovlašćenja i organima AP i jedinica LS. političkog mišljenja ili gde mu ne preti ozbilino kršenje prava zajemčenih ovim ustavom.Ustavni mehanizmi za zastutu Ustavom proglasenih LjiMP su: (ffjnjihova NEPOSREDNA FRIMENA. j . pod uslovom da niie dvostruko oporezovan tj.Ustavom je uspostavljen mehanizam za zastitu ljudskih i manjinskih prava (LjiMP) b . organa AP i jedinica LS. ljudskog dostojanstva. da ne placa porez u drzavi ciji je drzavljanin.Taj mehanizam deluje dvostruko^jj preventivno tako sto napred osucuiecuje povredu pravag) represivno.Prema URS ulazak stranaca u zemlju se uredjuje zakonom. pravo da sticu nekretnine im je ograniceno. nacionalne pripadnosti. Stranac može biti PROTERAN samo na osnovu odluke nadležnog organa.Zbog toga sto nisu drzavljani RS nemaju pravo da glasaju. (4|Jemči se jednaka zaštita prava PRED SUDOVIMA i drugim državnirn organima. ^ S v a k o ima pravo na SUDSKU ZAŠTITU ako mu je povređeno ili uskraćeno neko LjiMP zajemčeno Ustavom. Pojedinačni akti i radnje državnih organa. organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja. k . pripadnosti određenoj društvenoj grupi. moraju biti ZASNOVANI NA ZAKONU.8vako ima pravo na JEDNAKU ZAKONSKU ZAŠTITU. (3).Osim prava stranci u RS imaju i DUZNOSTI kao sto su postovanje Ustava i zakona. a ima drzavljanstvo druge zemlje). bez diskriminacije. potvrdjenim medj.21 na 17 strani skriite 4)Moze li stranac biti proteran iz RS na osnovu sudske odluke i kako. BOSINA POTPITANJA 1) Kad stranac ima pravo azila i ko odlucuje o azilu. 3) Staje diskriminacija.

pravima tumace se u korist unapređenia vrednosti demokrat.opste nadleznosti 7) O cemu se mora voditi racunapri ogranicavanju ljudskih prava 8)Kojase ljudska prava i slobode ne mogu ograniciti-pr. v . pravicno sudjenje. Ustavni sud. i manj. instituciia koje nadziru njihovo sprovođenje. medj. obavezi ili na zakonu zasnovanom interest!. b . (/ll) OGRANICENJE LJiMP i sloboda samo ako ograničenje dopušta Ustav i u svrhe radi kojih gadopušta.Sredstva iz javne svoiine_otuduiu se na način i pod uslovima utvrdenim zakonom.sloboda kretanja i si. imalac javnog ovlašeenja. ako su iscrpliena ili nisu predvidena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. BOSINA POTPITANJA 1) Kako se ostvaruju-neposredno 2)Kojije izuzetak 3) Kako se stite 4) Ko im sve pruza zastitu . na rad. na način i u 36 . /fid) Pravo na PRAYNU POMOĆ koju gradjanima i pravnim licima pružaju advokatura. (f} Pravo na VODJENJE UPRAVNOG SPORA tj. postovanje dostojnastva licnosti. a kojima se povređuiu ili uskraeuiu LjiMP i slobode zajemčene Ustavom. ombudsman. 5) Sta Ustav garantuje kodzastite ovih prava-jednakost 6)Koji su sudovi za njih nadlezni . j@>Pravo na USTAVNU ŽALBU koja se može izjaviti protiv poiedinaenih akata ili radnii državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja. pri cemu razlikuie privatnu. saglasno važećim međunarodnim standardima ljud. tj. kao ipraksi međ. svoiina AP i svoiina jedinice LS. društva. 9)Koja se mogu ograniciti za vreme vanrednog stanja . insititucife. sva ona za koje izricito nije propisano da ne mogu 10)Ko ih i kako ogranicava 11) Kako se tumace -Odredbe o ljud. Na zivot. ako zakonom nije predviđena druga sudska zaštita. zadrumu i javnu svojinu. g . / j j Gradani imaju pravo da se obrate MEĐUNARODNIM INSTITUCIJAMA radi zaštite svojih sloboda i prava zajemčenih Ustavom. ^8))Svako ima pravo na ŽALBU ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu. kao i drugih nosioca javnih ovlašćenja. pri cemu oštećeni ima pravo da zahteva naknadu štete neposredno od lica koje je štetu prouzrokovalo. i manj. kao samostalna i nezavisna služba. /}/ EKONOMSKO UREDJENJE ( 5 ) SVOJINSKI ODNOSI PO URS (10) a .Postojeća drustvena svoiina pretvara se u privatnu svojinu pod uslovima. @ Svako ima pravo na NAKNADU MATERIJALNE ILI NEMATERIJALNE ŠTETE koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ. i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinieama LS.sudovi.JAVNU svojinu cine državna svoiina.Ustav jemci jednaku pravnu zastitu svih oblika svoiine. savestl i veropispovesti. organ AP ili organ jedinice LS. pravo da o zakonitosti konačnih pojedinaenih akata odlucuje nadlezni sud u upravnom sporu. (ffi) ZAŠTITNIK GRAĐANA je nezavisan državni organ koji štiti prava građana od povreda nlcinjenih aktima organa državne uprave. prava.NASTALE. s tjm sto se zakonom određuje kada je pravna pomoć besplatna..

Hcox^-t6* lj . koriste se za ostvarivanje prava i duznosti RS odnosno teritorijalnih jedinica. šumsko zemljište i gradsko građevinsko zemljište.12. pod uslovima i na naein predviden zakonom. bio krajnji rok. u skladu sa zakonom ili međunarodnimugovorom. način njenog korišćenja i raspolaganja. n . dobra za koje je zakonom odredeno da su od opšteg interesa i imovina kofu koriste organi RS.Ova sredstva mogu se koristiti i za obavljanjeprivrednih i drugih delatnosti u zemlji il inostranstvu radi sticanja prihoda. e . I . Sticanje prihoda po osnovu ovih sredstava ostvaruje se njihovim otudjenjem. njihovo korišćenje i raspolaganje je slobodno.Dakle URS dopusta konkurenciju svojina s tim sto prepusta trzistu da odredi koji ee obliei svojine postojati u privrednoj stvarnosti.Kada je rec o stvarima u PRIVATNOJ svojini konkretno polioprivredno zemliište. novae 9) nacin korsicenja sredstava u drzavnoj svojini . pokretnosti. kulturno i istoriiskojaasieđe.2008. BOSINA POTPITANJA 1) Koje vrste svojine stiti ustav 2) Sta kaze ustav za drustvenu svojinu 3) Kojije rok za privatizaciju 4)Sta cini javnu svojinu 5)Sta spada u drzavnu svojinu 6) Ko maze dobiti koncesiju 7)Mozelipo novom Usavu gradsko gradjevinsko zemljiste biti uprivatnoj svojini 8) koja sve prava koriscenja imaju AP I LSprema zakonu o sredstvima u svojini RS -nepokretnosti.Sredstva u drzavnoj svojini koja koriste drzavni organi i organizacije i organi teritorijalnih jedinica.Posebna odgovornost za očuvanje nasleđa je na RS. dj -Fizička i pravna liea mogu steći pojedina prava na određenim dobrima u opštoj upotrebi. 37 . s tim da s obzirom nato da jos nije odgovarajuci zakon.Imovina AP i jedinka LS.Strand mogu steći pravo koncesiie na prirodnim bogatstvima i dobrima od opšteg interesa. k .Svako ie dužan da čuva prirodne retkosti i naučno. davanjem na korsicenje ili u zaku. s tim sto je 31. d .rokovima predviđenim zakonom o privatizaciji. odnosno propisati uslovi za korišćenje i raspolaganje da bi se otklonila opasnost od nanošenia štete životnoi sredini ili da bi se spreeila povreda prava i na zakonom zasnovanih interesa drugih lica.DRZAVNU svoiinu cine prirodna bogatstva. kao i druga prava određena zakonom.Prirodna bogatstva koriste se pod uslovima i na način predviden zakonom. i . sto ie jedna od ustavnih duznosti (koju Bosa narocito voli da cuje) m . u skladu sa zakonom. nakon cega je predvidjeno da se ide na prinudnu likvidaciju. uređuju se zakonom. U državnoj imovini mogu biti i druge stvari i prava.Zakonom se mogu ogranieiti obliei korišeenja i raspolaganja. kao dobra od opšteg interesa. imovina jedinica LS je drzavna imovina. /^ejzi^cc^u < .Strana fizička i pravna liea mogu steći svoiinu na nepokretnostima. z . j . AP i iedinicama LS. plasiranjem novcanih sredstava i HOVna trzistu novca i kapitala i na drugi nacin u skladu sa zakonom. u skladu sa zakonom.

prihodi od kamata i prodaje državne imovine i slično.Radi se o ekonomskoi autonomiii koja je jedna od bitnih obelezja ustavne konepecije slobodbe privrede b .Sadržaj državnog budžeta čine spisak prihoda i rashoda. a druga po ekonomskim funkcijama (plate i socijalna davanja za zaposlene. BUDZETSKO FINANSIRANJE DRZAVE I DRZAVNIH DELATNOSTI I DELATNOSTI OD OPSTEG INTERESA (8) Najčešće.U sustini sloboda privrednog delovanja je mogucnostprivrednih subjekata da se samostalno organizuju i delaju. slobodi grgduzetnistva. 28. Prva je po administrativna. samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine. v .26. Na prihodnoj strani navode se svi zakonom propisani državni prihodi . koja takođe uglavnom proizlazi iz materijalnih zakona. investicije.. a radi razvoja trzisne privrede. Budžet ima karakter finansiiskog plana države za jednu godinu. sto je orjentaeija nase zemlje. državni budžet je jednogodišnji dokument. povezivanju i udruzivanju | jednak polozaj u pogledu uslovaprivredjivanja i pravne zastite ■ za svoje obaveze u pravnom prometu odgovaraju srgdstvima koiima raspolazu. 2) Stranei mogu steći pravo koncesiie na prirodnim bogatstvima i dobrima od opšteg interesa. kao i druga prava odredena zakonom. bezbednosti l privatnosti potrosaca. budžetska rezerva itd). koriste se dve podele. dok ga usvaja skupština u obliku zakona. materijalni troškovi. aeenciie. 27.U vezi sa slobodom preduzetnistva su i siedeca dva prava: 1) Strana fizieka i pravna lica mogu steći svojinu na nepokretnostima. životne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije. prosveta ltd.kao što su svi pojedini porezi. sa njihovim planiranim iznosimaza sledeću godinu. sudovi. ministarstva. Na rashodnoi stani. g -Element ekonomskog uredjenja je i zastita potrosaca u okviru koje su posebno zabranjene radnje usmerene protiv zdravlja. g . takse. subvenciie. Obično se ove dve podele kombinuju i dobija složena klasifikacija.URS ne odredjuje sadrzinu ove samostalnosti v . odnosno po državnim institucijama kao nosiocima rashoda (skupština.Igakje nesporno je da ono obuhvata sledece elemente: f p Slobodno organizovanie preduzeca i drguih organizacija 2^ samostalnost u obavljanju delatnosti. SAMOSTALNOST PRIVREDNIH SUBJEKATA a . otvorenom i slobodnom tržištu.). radi zaštite zdravlja ljudi. 38 .PR1DUZETNIŠTVO je slobodno. b . otvorenog i slobodnog trzista u RS. kazne. koga priprema roinistarstvo finansiia u saradnji sa drugim ministarstvima. naknade. u skladu sa zakonom ili medunarodnim ugovorom. SLOBODA PRIVREDNOG DELOVANJA a .Ekonomsko uređenje u Republici Srbiji počiva na tržišnoj privredi. kao i sve nečasne radnje na tržištu. otplata dugova. ali se moze ograničiti zakonom. zdravstvo. kao i pratećim proeesnim i sličnim odredbama.

samostalna je i podleže nadzoru NS. m . a u obliku zavrsnog racuna 3)Staje specificno kod zakona o budzetu. d . ne sadrzi opste norme. u skladu sa zakonom. AP ijedinica LS obezbeđuju se iz poreza i drugih prihoda utvrđenih zakonom. ier se donosi za svaku sodinu. na predlog Vlade. To je institucija javnih finansija sa svojstvom drzavnog organa. b . k . e . nadleznosti RS 2) U kojoj formi se donosi .RS.Državna revizorska institucija ie najviši državni organ reviziie javnih sredstava u RS.Obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina je opšta i zasniva se na ekonomskoj mobi obveznika. z .RS. Vrste i visina izvornih prihoda AP određuju se zakonom.Pokraiine. kada je AP poverila jedinieama LS obavljanje poslova iz svoje nadležnosti. j . dj . v . svoistva . koga bira i razresava NS i nadzire njegov rad.rad drzavnih oreana.O Državnoj revizorskoj instituciji donosi se zakon. O Narodnoj banci Srbije donosi se zakon. kojoj i odgovara. BOSINA POTPITANJA l)Sta se sve finansira iz budzeta .Uslovi i postupak zaduživanja uređuju se zakonom. Ako se budzet ne usvoji u roku. NS bira i razresava i Savet guvernera NBS.Narodna skupstina usvaja budžet izavršni račun RS.NS razmatra predlog završnog računa budžeta po pribavljenom mišljenju Državne revizorske institucije lj . i . kojoj i odgovara. prelazi se na privremeno finansiranje (obicno 3 meseca).Izvršavanie svih budžeta kontroliše Državna revizorska institucija.a .Poslovi jediniee LS fmansiraju se iz izvornih prihoda iedinice LS.Sredstva iz kojih se fmansiraju nadležnosti RS.AP ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadležnosti. organa AP. opstine i eradovi donose svoie budzete i zavrsne racuna na predloge njihovih izvrsnih organa. s tim što se 3/7 od budzeta AP Vojvodine koristi za finansiranie kapitalnih rashoda.Zakonom se utvrđuju rokovi u kojima budžet mora biti usvojen i način privremenog fmansiranja.uformi zakona.a vaznost starog budzeta je istekla. NBS rukovodi guverner. tj. u skladu sa zakonom. AP ijedinica LS irnaju budžete u kojima moraju biti prikazani svi prihodi i rashodi kojima se fmansiraju njihove nadležnosti.Vazno je obezbediti njenu nezavisnost od vlade. Zakonom se određuje učešće AP u deiu prihoda RS. 1 . 39 . samostalna je ipodleže nadzoru NS. a koja proističe iz ustava i zakona. g . Sadržaj svih budžeta određenje raspodelom nadleinosti između njih..temporalnog ie karaktera.Republika Srbija stara se o ravnomernom i odriivom regionalnom razvoju. i budzeta AP. ima formu zakona i pokazuie prihode i rashode RS za iednu eodinu. AP i jedinica LS mogu da se zadužuju. budzeta RS.NBS je centralna banka RS.Budzet AP Vojvodine iznosi naimanie 7% u odnosu na budzet RS. u skladu sa odlukom skupštine AP.

nadzire rad službi bezbednosti. Po isteku ovog roka.NS vrsi USTAVOTVORNU VLAST kad:(T))donosi i menja Ustav/Q)1 donosi poseban Zakon kojim se uredjuje sustinska autonomija na Ki M. NS odluku o vanrednom stanju može produžiti za još 90 dana.000 biraca. večinom od ukupnog broja narodnih 40 . z 1 -Odluka o vanrednom stanju važi najduže 90 dana. dok sam statut donosi Skupstina AP Vojvodine 6. «» ^* z . 8• daie amnestiiu za krivična dela. pod slovom E) 0> .^ ^f^l. b -"NS vrsi nadleznost u svojstvu:(l) nosioca ustavotvome i zakonodavne vlasti. NARODNA SKUPSTINA-NADLEZNOST I NACINRADA (20) a .\/ ZAKONODAVNA VLAST 29. na predlog Vlade. 7. CM ^ 4. cUsD ^' Y^>\• 3.Prema URS predmet referenduma ne moeu biti\)ob&veze koje proizlaze iz međunarodnih ugovora%2) zakoni koji se odnose na liudska i maniinska prava i slobode. 5. daje prethodnu^saglasnost na statut autonomne pokrajine.o>"" ^ e^tcc^ rAoJ^0- dj .d3 kad donosi odlukuo osnivaniu novih AP i o ukidanju i spajanju vec osnovanih. uformizakona.jD budžet i završni račun. s obzirom na to da(fj moze odluciti da usvoieni akt o promeni URS stavi na republicki. NS saucestvujeu vrsenju ustavorvorne vlasti.Prema URS narodna skupstina (NS) je najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvome i zakonodavne vlasti u Republiei Srbiji. donosi i menja Ustav. na 4. Potvrdjuje ih zakonom. usvaja budžet i završni račun Republike Srbije. usvaja plan razvoja i prostorni plan.Narodna skupština kao nosilac USTAVOTVORNEIZAKONODAVNE VLASTI j^yi 1. NS proglašava VANREDNO STANJE kada javna opasnost ugrožava opstanak države ili gradana. ž . (fCy odlueuje o ratu i miru i proslašava ratno i vanredno stanie. 3) poreski i drugi finansijski zakoni. 4. uformiZakona i po postupku za donosenje zakona. prema kome se odnos tri grane vlasti zasniva na ravnoteži i međusobnoj kontroli. potvrđuje međunarodne ugovore kad je zakonom predviđena obaveza njihovog 3>c^ potvrdivanja. strani./jfo. NS: ^)raspisuje republicki referendum.NS raspisuie referendum o pitanjima iz svoje nadleznosti na zahtev vecine svih narodnih poslanika ili najmanje 100. r j v . kom prilikom vrsi A ct ZAKONODAVNU VLAST.Kao PREDSTAVNIK SUVERENOSTI GRADJANA u RS. g . odlueuje o promeni granice Republike Srbije.om duzna da stavi na republicki referendum radi potvrdjivanja. uformiZakona i po postupku za donosenje zakona. kao i kad(f)odlueuje o promeni granice RS d . kao ni 7) pitanja koia se tiču izbomih nadleznosti NS. dok je0odredjena pitanja predvidiena URS .U slucaju promene URS .c ./lT| usvaja strategiiu odbrane e . (videti pitanje br. ustavotvorni referendum radi potvrdjivanja. 5) uvođenje vanrednog stania i 6) amnestija. predstavnika suverenosti gradjana u RS i(1) u skladu sa shvatanjem nacela opodeli vlasti. donosi zakone i druge opšte akte iz nadleznosti Republike Srbije.a. .Prema URS.

z 3 . bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda. koja traje do okončanja ratnog stanja. bira i razresava i druge funkcionere odredene zakonom. (o merama odstupanja od LJ i MP videti na str. bira i razresava guvernera Narodne banke Srbije i nadzire njegov rad. odluku o proglasenju vanrednog stanja 6C. . javne tužioee. bira i razrešava Zaštitnika građana.Kad „NS nije u mogućnosti da se sastane mere kojima se odstupa od ljudskih i r-^Ju7^V' manjinskih prava može propisati Vlada. bira Vladu. i 2 . predsednik NS i predsednik Vlade. z 8 .NS vrši i druge poslove određene Ustavom i zakonom.Sve mere propisane u periodu ratnog stanja potvrđuje NS kad bude u mogucnosti da se sastane. u ^ ^ z 4 . b/i O-^JSC z 7 . odnosno čim bude u mogucnosti da se sastane. NS se sastaje bez posebnog poziva i ne može biti rasmištena.Prema URS. 18 ) ($) j .poslanika. a po isteku ovog roka mogu se obnoviti pod istim uslovima.U okviru svoiih IZBORNIH NADLEZNOSTI NS raspolaze odredjenim instrumentima za postizanje ravnoteze i medjusobne saradnje tri grane vlasti: <"U 13. NS se sastaje bez posebnog poziva i ne može biti raspuštena. u skladu sa Ustavom.15. il .Kad NS ne može da se sastane. U slučaju proglašenja vanrednog stanja raspustenoj NS ponovo se uspostavlja njena puna nadležnost.{ 126) z 2 -Za vreme vanrednog stanja. vecinom glasova svih narodnih poslanika.Za vreme ratnog stanja. Vlada je dužna da uredbu o merama odstupanja od ljudskih i manjinskih prava podnese na potvrdu NS u roku od 48 sati od njenog donošenia. odnosno eim NS bude u mogucnosti da se sastane. predsednike sudova.Kad odluku o vanrednom stanju nije donela Narodna skupština. i . U slučaju proglašenja ratnog stanja raspustenoj NS ponovo se uspostavlja njena puna nadležnost. (i guverner i ombudsman se biraju na 5 godina). NS je potvrđuje u roku od 48 sati od njenog donošenja. bira i razresava sudije Ustavnog suda. odluku o proglasenju ratnog stanja donose Zajedno predsednik Republike. mere odstupanja od Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava zaiedno utvrđuiu predsednik Republike. 18. i 5 .Kad mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava nije propisala NS.vt . predsednik NS ipredsednik Vlade.ML ^£. 1 ra. ^"h^^to-iA z 6 . 14. i nadzire njegov rad. 16.Ukoliko NS ne potvrdi odnosnu uredbu. k . X l ^ j>d° n o s e zajedno predsednik Republike. -V* pod istim uslovima kao i Narodna skupština. predsednik Narodne skupštine ipredsednik Vlade. uz supotpispredsednika Republike. (POPUT PONOVNOG 4 . sudije i zamenike javnih tužilaca. z 5 . C ' ' if*-' o-t. i 4 .Proglašavajući vanredno stanje NS može propisati mere kojima se odstupa od Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava. Republiekog javnog tužioea. koja traje do okončanja vanrednog stanja.Proglašavajući ratno stanje NS može propisati mere kojima se odstupa od Ustavom zajemčenih liudskih i maniinskih prava. uredbom. NS proglašava RATNO STANJE. 17. mere odstupania prestaju da važe 24 sata od početka prve sednice NS održane po proglasenju vanrednog stanja.Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava koje propišu NS ili Vlada važe naiduže / ^ 90 dana.Kad NS niie u mogucnosti da se sastane. i 3 . AkoNS ne potvrdi ovu odluku.Kad NS niie u mogućnosti da se sastane. nadzire njen rad i odlueuje o prestanku mandata Vlade i ministara. odluka prestaje da važi završetkom prve sedniee NS održane go proglašeniu vanrednog stania.

d . 1 . i . kao i nadzor nad radom i razresenje nosilaca drugih vlasti. tj. i na sednicama odbora. predsednik NS zaključuje pretres.NS vrsi svoju nadleznost na sednicama plenuma. g . c^J^^ (o/kl ynZfzc*) KM.Iz ovoga sledi da su "instrument ravnoteze i medjusobne kontrole tri grane vlasti" u rukamaNS: izbor ili ucesce u izboru nosilaca druge dve vlasti.Predlog dnevnog reda sednice NS. dj .Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice NS usvaja se zapisnik sa prethodne sednice NS. prilikom usvajanja zapisnika sa prethodne sednice i utvrdivanja dnevnog reda. koja se odrzava u vreme redovnog zasedanja NS priprema predsednik NS.Predsednik NS pisanim putem odreduie dan.Sednicu plenuma saziva i njome predsedava predsednik NS.Da bi sednica NS otpocela potrebno je da joj. Predsednik NS odreduje Dane za glasanje po završetku rasprave o svim tackama dnevnog reda. kojima prisustvuju samo oni narodni poslanici koii su clanovi odbora. u sali. NS o zapisniku odlučuje bez rasprave.S obzirom na to da je sudska vlast nezavisna NS ima samo pravo da bira deo sudija i sve javne tuzioce. saaftfie**- u^n^^ć . lj . sa unapred utvrdjenim dnevnim redom. n . k . ^h^c^ 42 Cj^^a _-.Kada utvrdi da nema vise prijavljenih za učešće u pretresu. a drugo pocinje prvog radnog dana u oktobru i moze trajati najduze 90 dana. iz utvrdjenog dnevnog reda NS. ali nema pravo nadzora nad radom sudova ili javnih tuzilaca. prisustvuie 1/3 narodnih poslanika z .O dnevnom redu u celini.Predsednik NS prekida rad NS kada utvrdi nedostatak kvoruma na sednici NS. predsednik NS zaključuje sednicu NS. kao uzih radnih telaNS. nj .Kvorum za rarfNS u Đanima za glasanje. NS odlučuje bez pretresa.IZGLASAVANJA ZAKONA) 1 .NS se sastaje u vanredno zasedanje na zahtev naimanje 1/3 narodnih poslanika ili Vlade.Rasprava o pojedinim tackama. ponaosob. kao i na konstitutivnoi sedniciNS postoji ako je na sednici NS prisutno najmanje 126 narodnih poslanika. na predlog Vlade. lj . b . sa predlogom dnevnog reda. v . Prvo redovno zasedanje pocinje prvog radnog dana u martu.Potom se otvara pretres svake tačke dnevnog reda sednice NS.Zasedanja NS mogu biti redovna i vanredna. j . dok se kvorum ne obezbedi.Kada se obavi razmatranje svih tačaka dnevnog reda i odlučivanje po njima. svih narodnih poslanika. NACIN RADA NARODNE SKUPSTINE a . vodi se bez obzira na broj prisutnih narodnih poslanika. m . čas i mesto održavanja sednice NS. najmanje sedam dana pre dana za koji se saziva sednica e .NS odlučuje u danima za glasanie.

>v

.& rJ*i

NACIN ODLUCIVANJA U NARODNOJ SKUPSTINI (cesto pita kao posebno pitanje)

t f[ U—L*;- «-i

a - Prema URS NS donosi odluke vecinom glasova narodnih poslanika na sednici na koioi ,» £G.fc~Utt£ je prisutna većina narodnih posFanika. b - Vecinom slasova svih narodnih poslanika (126) NS: J 1.) daje amnestiju za krivična dela, 2.) proglašava i ukida vanredno stanje, 3.) propisuje mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u ratnom i vanrednom stanju, 4.) donosi zakon kojim Republika Srbija poverava AP i jedinicama LS pojedina pitanja iz svoje nadleznosti, 5.) daje prethodnu saglasnost na statut AP, 6.) odlučuje o Poslovniku NS, o svom radu, 7.) ukida imunitet narodnim poslanicima, predsedniku Republike i ZaŠtitniku građana, 8.) usvaja budžet i završni račun, 9.) vrsi sve svoje izborne nadleznosti, 10.) odlučuje o odgovoru na interpelaeiju, 11.) glasa o zakonu koji je Predsednik RS vratio NS na ponovno izglasavanje. "V - NS donosi zakone i druge opšte akte iz nadleznosti Republike Srbije vecinom slasova rfrŽ# *&* narodnihposlanlkana sednici na koioi jeprisutna većina narodnih poslanika. g-Izuzetak od ovogpravilaje zakon kojim Republika Srbija poverava AP i jedinicama LS pojedina pitanja iz svoje nadleznosti. d - Vecinom glasova syih narodnih poslanika NS odlučuje ozakomma kojima se ureduju: § 1.) referendum i narodna inicijativa, 2.) uživanje individualnih i kolektivnih prava § pripadnika nacionalnih manjina, 3.) plan razvoja i prostorni plan, 4.) javno zaduživanje, 5.) teritorija AP i jedinica LS, 6.) zaključivanje i potvrdivanje međunarodnih ugovora, 7.) druga pitanja određena Ustavom. Uj - N S 2/3 vecinom odlucuje o 1) promeni URS - a, 2) pitanjima o kojima, prema URS u odlucuje po postupku predvidjenom za promenu URS - a, 3) promeni granice RS, 4) donosi Zakon kojim se uredjuje Suštinska autonomija AP K i M, 5) odlucuje o osnivanju novih AP i ukidanju ili spajanju vec osnovanih AP, 6) donosi Ustavni zakon za sprovodjenje URS - a i 7) odlucuje o razresenju Predsednika RS. e - U svom radu NS donosi sledece AKTE : zakon, budjeU plan razvoja, prostorni plan, završni račun, poslovnik, deklaraciju, rezoluciju, preporuku, odluku, zaključak i autentično tumačenje akta koji donosi.
BOSINA POTPITANJA 1) Koji su akti koje donosi, 2)Kako odlucuje NS —popravilu kvorumskom vecinom. ti vecinom slaova na sednici na koioi fe prisutna vecina narodnih poslanika, 3) O kojim pitanjima odlucuje 2/3 vecinom glasova, 4)Kako odlucuje o ratu i miru - vecinom glasova svih narodnih poslanika. 5)Kojom vecinom bira sudije za njihovprvi, trogodisnji mandat, 6) Kadpocinje i koliko traje prvo redovno zasedanje 7) Nabrojati najvaznije nadleznosti NS. 8) Štaje ombudsman i na koliko godina se bira

2/š

30. IZBOR I MANDAT NARODNIH POSLANIKA (7)

a - Prema URS narodna skupština (NS) je najvišepredstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji. b - N S čini 250 narodnih poslanika, koji se biraiu na neposrednim izborima, tajnim glasanjem. u skladu sa zakonom o izboru narodnih poslanika.
43

v - U NS obezbeduju se ravnopravnost i zastupljenost polova i predstavnika nacionalnih manjina, u skladu sa zakonom. g - Gradani biraju poslanike na osnovu slobodnog, opšteg, jednakog i neposrednog izbornog prava, tajnim glasanjem. d - Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika (ZINP) niko nema pravo da, po bilo kom osnovu, sprečava Hi primorava gradanina da glasa, da ga poziva na odgovornost zbog glasanja i da od njega traži da se izjasni za koga je glasao ili zašto nije glasao. dj - PRAVO DA BIRA poslanika I DA BUDE BIRAN za poslanika ima građanin sa "prebivalištem u Republici Srbiii koii ie istovremeno i%ržavljanin RS, koji ie'Wvrsio 18 godina života i poslovno ie sposoban. e - Biraci se upisuju u BIRACKI SPISAK z - Birački spisak je javna isprava i vodi se po službenoi dužnosti. Gradanin ima pravo uvida u birački spisak i pravo da zahteva njegove isprayke (upis, brisanje, izmenu ili dopunu biračkog spiska). i-Biraeki spisak je jedinstven i stalan i obavezno se ažurira svake kalendarske godine, najkasnije do 31. marta. Stalan je zbog toga sto se u m'ega, nezavisno od konkretnih izbora, upisuiu svi gradjani sa birackim pravom. Jedinstven je ier vazi za sve izbore. i - Birački spisak se zakljucuje naikasniie 15 dana pre dana održavania izbora, RESENJEM organa koji vodi birački spisak. k - Rešenje kojim se zakljucuje biracki spisak dostavlja se Republičkoj izbornoj komisiji (RIK - u) naidocniie u roku od 24 časa od easa niegovog donošenja., a RIK objavljuje u " Sluzbenom glasniku R S " ukupan broj biraca. 1 - Narodni poslanici biraju se u RS kao JEDNOJ IZBORNOJ JEDINICI lj - Biraju se na osnovu lista -J®} politickih stranaka,^ stranackih koalieiia i drugih politickih organizacija,^ i lista koie predloze grupe gradiana. Dakle, politieke stranke, stranacke koalicije i druge politicke organizacije, kao i grupe gradjana nayivaju se PODNOSIOCIMA IZBORNIH LISTA. IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE a - IZBORE ZA NARODNE POSLANIKE raspisuje predsednik Republike. 90 dana pre isteka mandata Narodne skupštine, tako da se izbori okončaiu u narednih 60 dana, ODLUKOM, kojom se odredjuje dan odrzavanja izbora i dan od kojeg pocinju da teku rokovi za odrzavanje izbornih radnji i ona se objavljuje u " Sluzbenom glasniku R S " b - Prema ZINP POSLANIČKIMANDATI raspodeljuju se srazmemo broju dobijenih glasova, sto znaci da je kod nas prihvacen sis tern srazmemos predstavnislva. v-Izbori se sprovode na osnovu izbornih lista g - Na IZBORNOJ LISTI medu svaka četiri kandidata po redosledu na listi (prva četiri mesta, druga četiri mesta i tako do kraja liste) mora biti po jedan kandidat - pripadnik onog pola kofi ie manie zastuplien na listi, a ukupno na izbornoj listi mora biti najmanje 30% kandidata manje zastupljenog pola na listi. d - Ako izborna lista ne ispuniava navedene uslove smatraće se da sadrži nedostatke za proglasenje izborne liste, a predlagae liste biće pozvan da otkloni nedostatke liste. dj - Ako predlagae liste ne otkloni nedostatke RIK ee odbiti da proglasi izbornu listu. Ovim je do kraja sprovedeno nacelo URS - a o ravnopravnosti polova .

e - Podnosilac izborne liste može povući listu najkasnije do dana utvrđivanja zbirne izborne liste. z - Izborna lista je utvrđena kad je svojim potpisima pjodrži najmanje 10.000 birača. i -Birač može svojim potpisom podržati izbornu listu samo jednog predlagača. Svaki potpis mora biti overen u opštinskom sudu. j - Izborna lista dostavlja se RIKr u najkasnije 15 dana pre dana određenog za održavanje izbora. Uz izbornu listu, RIK - u se dostavlja i sva potrebna dokumentacija propisana ovim zakonom. k - RIK RESENJEMproglašava izbornu listu jedne političke stranke (stranačka izborna lista), listu dve ili vise političkih stranaka (koaliciona izborna lista), odnosno grupe gradana (izborna lista grupe gradana), odmah po prijemu izborne liste i odgovarajuće dokumentacije, a najkasnije u roku od 24 časa od prijema izborne liste. Rešenje o proglašenju izborne liste RIK bez odlaganja dostavlja podnosiocu. Na osnovu proglašenih izbornih lista sastavlja se glasački listić! 1 - Ako RIK utvrdi da izborna lista nije podneta blagovremeno, doneće rešenje o njenom odbacivanju. lj - Ako RIK utvrdi da izborna lista sadrži nedostatke koji su smetnja za proglašenje izborne liste doneće, u roku od 24 časa od prijema izborne liste, zaključak kojim se podnosiocu izborne liste nalaže da najdocnije u roku od 48 časova od časa dostavljanja zaključka otkloni te nedostatke. Tim zaključkom istovremeno će se podnosiocu izborne liste ukazati na radnje koje treba da obavi radi otklanjanja nedostataka. m - A k o RIK utvrdi da nedostaci izborne liste nisu otklonjeni, ili da oni nisu otklonjeni u predviđenom roku, doneće u narednih 48 časova rešenje kojim se odbija proglašenje izborne liste. n - ZBIRNU IZBORNU LISTU utvrđuje RIK. nj - Redosled izbornih lista, sa imenima svih kandidata, na zbirnoi izbornoi listi utvrđuje se prema redosledu njihovog proglašavanja. Zbirnu izbornu listu RIK objavliuje u "Službenom glasniku Republike Srbije", najkasnije 10 dana pre dana odredenog za održavanje izbora. ~™~" o - Za dan proglašenja zbirne izborne liste uzima se dan njenog objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". ORGANI ZA SPROVODJENJE IZBORA - REPUBLICKA IZBORNA KOMISIJA (RIK) a - ORGANI ZA SPROVOĐENJE IZBORA su RIKi birački odbori. b - Organi za sprovođenje izbora su samostalni i nezavisni u radu i rade na osnovu zakona i propisa donetih na osnovu zakona. Za svoj rad odgovaraju organu koji ih je imenovao. v - Organi za sprovođenje izbora rade u stalnom i proširenom sastavu. g - Organi za sprovođenje izbora rade u PROŠIRENOM SASTAVU od dana utvrdivanja tog sastava do završetka izbora. d - Organi za sprovodenje izbora odlučuju većinom glasova članova u stalnom, odnosno proširenom sastavu. dj -Nijedna politička stranka. stranačka koalicija ili druga politička organizaciia ne moze imati vise od polovine članova u stalnom sastavu svih organa za sprovodenje izbora.

predstavnika republičke organizaeije nadležne za poslove statistike. 3) utvrđuie rezultate glasania na biračkom mestu i obavlja druge poslove odredene ZINP. odnosno neispunjenju uslova za odredivanje predstavnika podnosioca izborne liste RIK dostavlja podnosiocu izborne liste u roku od 24 easa od časa donošenja rešenja.Glasanje za narodne poslanike obavlja se na biračkom mestu.RIK obrazuje i imenuje biracke odbore. RIK ima i jednog člana. z . a U PROŠIRENOM SASTAVU i po jedan predstavnik podnosioca izborne liste.Predstavnik podnosioca izborne liste postaje clan RIK u proširenom sastavu najkasnije 24 časa od donošenja rešenja m . 2) obezbeđuje pravilnost i tajnost glasanja. 1 .Svaki birač glasa lično. z .RIK U STALNOM SASTAVU čine predsednik i 16 drugih članova koie imenuje NS na predlog poslaničkih grupa NS. d . e . . Birački odbor se stara o održavaniu reda na birafikom mestu za vreme glasanja. BIRACKI ODBORI a . lj . a u PROŠDRJENOM SASTAVU i po iedan predstavnik podnosioca izborne liste. članovi RJK i njen sekretar imaiu zamenike.RIK u roku od 48 časova od časa donošenja rešenja o proglašeniu izborne liste.Predstavnik podnosioca izborne liste postaje član biračkog odbora u proširenom sastavu najkasnije 24 sata od časa donošenja tog rešenja.Članovi organa za sprovođenje izbora narodnih poslanika i njihovi zamenici moraju imaii izbomo pravo.500. koji učestvuje u radu koraisije bez prava odlucivania.e . j -RIK ima sekretara koga imenuje NS iz reda stručnih radnika svoje službe.a objavtjuje se u "Službenom glasniku RS". g . Predsednik. Rešenje o ispunjenju.Predsednik . k . Birač u toku održavanja izbora može glasati samo iedanput. Na jednom biračkom mestu može da glasa najviše 2.S obzirom na to da je u RS prihvacen sistem srazmernog predstavnistva svaki birac glasa zg 1 od tzbornih lista sa zbirne izborne liste.Sastav RIK . rešenjem utvrduje koji podnosilac izborne liste ispunjava uslove za odredivanje svojih predstavnika u prošireni sastav biračkog odbora. njihove predsednike i clanove b .Biraeki odbor u STALNOM SASTAVU cine: predsednik i naimanie 2 člana.Članovima organa za sprovodenje izbora i njihovim zamenieima prestaje funkcija u ovim organima kad prihvate kandidaturu za narodne poslanike. Predsednik i članovi biračkog odbora imaju zamenikejiajkasnije 10 dana pre dana odredjenog za odrzavanje izbora. a najmanje 100 birača.Birački odbor imenuje se naikasniie 10 dana pre dana određenog za održavanie izbora. i .RIK rešeniem utvrđuje da podnosilac izborne liste ispuniava uslove za određivanie svoiih predstavnika u prošireni sastav ovog organa u roku od 48 časova od proglašenja izborne liste. i . dj -Birački odbor: 1) neposredno sprovodi glasanje na biračkom mestu. Ku-^tr^-^-j cA v . koji ueestvuje u radu komisije bez prava odlueivanja. članovi RIK i njihovi zamenici moraju biti diplomirani pravniei.

Politicke stranke nacionalnih manjina su sve one stranke čiji je osnovni cilj predstavljanje i zastupanje interesa nacionaine manjine i zaštita i poboljšanje prava pripadnika nacionalnih rnanjina. o . listić koji je popunjen tako da se ne može utvrditi za koju se izbornu listu glasalo i listić na kome je zaokruženo vise od jedne izborne liste. samo zajednu izbornu listu sa glasackog listica. 47 .N a biračkom mestu i na 50 metara od biračkog mesta zabranjeno je isticanje simbola političkih stranaka i drugog propagandnog materijala. dostavlja RIK . birački odbor utvrđuje ukupan broj birača koji su glasali.RIK raspodeljuje mandate primenom sistema najvećeg količnika.ZINP je prihvatio sistem nevezanih izbornih listi.Po urvrdjivanju rezultata izbora sledi RASPODELA MANDATA. u skladu sa zakonom. a glasanje na torn biraekom mestu se ponavlja. Svaka izborna lista dobija onoliko mandata koliko tih kolienika na nju otpada. zaokruzivanjem rednog broja ispred naziva izborne liste za koju se glasa. mandat će se dodeliti listi koja je dobila ukupan veći broj glasova.u . n . a glasanie na torn biračkom mestu se ponavlja. ć .Svaki biraeki odbor vodi zapisnik o radu i dostavlja ga R I K . Mandati se raspodeljuju tako što se ukupan broj glasova koji je dobila svaka pojedina izborna lista podeli brojevima od jedan do zaključno sa brojem 250. Dobijeni količnici razvrstavaju se po veličini a u obzir se uzima 2S0 naiveeih količnika. Ovakav zakljucak proistice iz cinenice da podnosilae izborne liste. Ako se utvrdi da je broj glasačkih Hstića u glasaekoj kutiji veći od broja birača koji su glasali. RIK irn osnovu tih zapisnika utvrdjuje rezultate izbora i o tome saeinjava poseban zapisnik. p . Nevažeći glasaeki listić ieste nepopunjeni glasački listić. lj — Birackl odbor konstatuje broj nevažećih glasačkih listića i broj glasova za svaku izbornu listu. Na osnovu izvoda iz biračkog spiska. s . k . odnosno koalicije političkih stranaka nacionalnih manjina odlučuje R1K pri proglašenju izborne liste. m . r .Po završenom glasanju birački odbor pristupa utvrđivam'u rezultata glasanja na birackom mestu. Kad određenoj izbornoj listi pripadne vise mandata nego što je na toj listi predloženo kandidata za poslanike. Ako se u toku glasanja naruše neka od pravila predvidjena ZINP birački odbor se raspušta. t-Mandati koji pripadaju određenoj izbornoj listi dodeliuiu se kandidatima sa te liste. nj -U raspodeli mandata ueestvuju samo izborne liste koje su dobile najmanie 5% glasova od ukupnog broia glasova birača koji su glasali u izbornoj jediniei. O tome da li podnosilac izborne liste ima položaj politicke stranke nacionaine manjine. što unosi u zapisnik. naikasniie u roku od 10 dana od dana objavlfivania ukupnih rezultata izbora.Glasa se na overenim glasačkim listićima. a na predlog podnosioca izborne liste koji mora biti stavijen pri podnošenju izborne liste.Na ovai nacin se sprovodi odredba URS prema kojoj se u NS obezbeduje ravnopravnost i zastuplienost polova i predstavnika nacionalnih maniina.u podatke o tome kojim kandidatima sa izborne liste se dodeliuiu dobiieni poslanički mandati. birackl odbor se raspušta i imenuje novi.Politicke STRANKE NACIONALNIH MANJINA i koalicije političkih stranaka nacionalnih maniina učestvuju u raspodeli mandata i kad su dobile martje od 5% glasova od ukupnog broja birača koji su glasali.Glasanje je tajno. j . mandat se dodeljuje izbornoj listi koja ima sledeći najveći količnik. 1 . Ako dve izborne liste ili vise izbomih lista dobiju iste količnike na osnovu kojih se dodeljuje jedan mandat a nema vise neraspodeljenih mandata. u skladu s međunarodnopravnim standardima.

Žalba se podnosi preko R I K . bez podnošenja prigovora ovlašćenog podnosioca.Tokom izbora za narodne poslanike moze doci do razlicitih povreda izbornog prava.Rezultate izbora RIK objavljuje u roku od 96 easova od časa završetka glasanja. RIK će ga pisrneno obavestiti da je dužan da to učini u naknadnom roku od 5 dana. d . jednom utoku održavanja izbora. 48 . predviđeni Zakonom o upravnim sporovima. poništiće odluku ili radnju. Protiv ovog rešenja nije dozvoljen prigovor. glasanje se ponavlja samo na torn biračkom mestu.Odluka doneta u postupku po žalbi pravnosnažna je i protiv nje se ne mogu podneti zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke. dj . h . g -Prigovor protiv odluke.a donetog po prigovoru može se izjaviti lalba Vrhovnom sudu Srbiie.Ti razlozi su sledeći: 1) povreda pravila po kome birač glasa lično. ako RIK ne donese rešenje po prigovoru u rokovima predvidenim ZINP.Ako RIK usvoji prigovor. kandidat i podnosilac izborne liste Ima pravo da podnese prigovor RIK . k . Odluka po žalbi doneće se najkasnije u roku od 48 časova od prijema žalbe sa spisima. niti zahtev za ponavljanie postupka. kandidat za poslanika i podnosilac izborne liste ima pravo na zaštitu izbornog prava.u u roku od 24 časa od časa kad je doneta odluka odnosno izvršena radnja koju podnosilac prigovora smatra nepravilnom.Svaki birač. v . RIK će posebnim rešenjem sve dobijene mandate sa te izborne liste dodeliti kandidatima sa liste prema niihovom redosledu na listi. nitižalba. z . j . 1 . odnosno od easa kad je učinjen propust.PONOVNI IZBORI sprovode se ako RIK poništi izbore po službenoj dužnosti zbog nepravilnosti u sprovodenju izbora u slučajevima utvrđenim ZINP.om.u . kojima se ureduje postupak u upravnim sporovima. odnosno izbore. na overenim glasačkim listićima 2) ako su protivno zabrani na biračkom mestu i na 50 metara od biračkog mesta istaknuti simboli politickih stranaka i drugi propagandni materijal. odgovarajuća izborna radnja.RIK donosi rešenje u roku od 48 časova od easa prijema prigovora i dostavlja ga podnosiocu prigovora i svim podnosiocima izbornih lista. uz upozorenje na posledice nepostupanja.u zbog povrede izbornog prava u toku izbora ili nepravilnosti u postupku predlaganja odnosno izbora. Oni imaju aktivnu legitimaciiu da traze zastitu izbornog prava.Ako podnosilac izborne liste ne dostavi podatke.a u roku od 48 časova od priiema rešenia.Stoga. ž -Vrhovni sud Srbije odlučuje po žalbi shodnom primenom odredaba Zakona o Upravnim sporovima. radnie ili propusta biračkog odbora podnosi se RIK. Republička izborna komisija dužna je da u roku od 24 časa od prijema žalbe dostavi Vrhovnom sudu Srbije prigovor i sve potrebne spise. Medjutim.Protiv svakog rešenja RIK . smatraće se da ie prigovor usvoien e . f. 3) akoje u glasačkoj kutiji broj glasačkih listića većiod broja birača koji su glasali. b . Rezultati izbora objavljuju se u "Službenom glasniku RS". svaki birač. i -Ako sud usvoji žalbu i poništi izbornu radniu. Ako podnosilac izborne liste ne dostavi podatke ni u naknadno ostavljenom roku.Ako RIK poništi izbore na pojedinom biračkom mestu. tajno.RIK izdaje poslaniku uverenje daje izabran. ZASTITA IZBORNOG FRAVA a . odnosno izbori ponoviće se najkasnije za 10 dana.

k .lj . n .. nespoiivi sa funkciiom poslanika . U torn slučaju rezultat izbora se utvrđuje po završetku ponovljenog glasania. j . 3) ako je pravnosnaznom sudskom odlukom lišen poslovne sposobnosti. m . osim kad su izbori poništeni zbog nepravilnosti u utvrdivanju izborne liste MANDAT NARODNIH POSLANIKA a . već je NS ta koja ima pravo da svom NP oduzme mandat.Kad NP prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran. budući da NS ima 250 NP z . NP PRESTAJE mandat PRE ISTEKA VREMENA na koje je izabran: 1) podnošenjem ostavke. 4) preuzimanjem posla ili funkcije koji su. 2) ako je pravnosnaznom sudskom odlukom osuđen na kaznu zatvora bezuslovno u trajanju od najmanje šest meseei.Mandat narodnog poslanika (NP)počinje teći danom potvrdjivanja.Ponovni izbori sprovode se najkasnije 15 dana od dana ponistem'a izbora u Republici Srbiji. 49 . e .Prema ZINP. mandat pripada onoj političkoj stranei sa eije je izborne liste bio izabran NP kome je prestao mandat i taj mandat se dodeljuje kandidatu koji je na izbornoj listi stranke.MANDAT narodnog poslanika je zapravo ovlaščenje na osnovu koga narodni poslanik predstavlja birače. mandat pripada podnosiocu izborne liste koii ima sledeći naiveći količnik a za niega niie dobio mandat.Kad NP prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran. a za koga stranka nije dobila mandat. clana vlade. 7) ako nastupi smrt narodnog poslanika. 6) ako rau prestane prebivalište na teritoriji Republike Srbije. na njegovo nesto mora biti izabran neki drugi NP. fpoput funkcije sudiie. tuzioca.Ponovni izbori se sprovode na način i po postupku koji su utvrđeni ZINP. i .Dan prestanka mandata konstatuie NS na prvoj narednoj sedniei posle prijeroa obaveštenja o razlozima za prestanak mandata NP. b . ž . dj .verifikaciie mandata u NS. d -NPprestaje mandat danom nastupanja nekog od navedenih slueajeva.Jednom izabranog NP biraei nemaju pravo da opozovu. 1 v -TRAJE 4 godine.Kad se izbori ponavljaju RIK donosi rešenje oponavljanju glasanja.Mandat novog NP traje do isteka mandata NP kome je prestao mandat. g . predsednika).U oba slueaja od kandidata se pre utvrdivanja mandata pribavlja pismena saglasnost da prihvata mandat. odnosno 7 dana od dana ponistenja izbora na biračkom mestu.S obzirom na to da se raspodela mandata vrši po listama. Ponovljene izbore raspisuje RIK. prema ovom zakonu. 5) gubitkom državlianstva. primenom sistema najvećeg izbornog količnika. a na izbornoj listi sa koje je NP bio izabran nema kandidata za koje podnosilac izborne liste nije dobio mandaf. Ponovni izbori se sprovode po listi kandidata koja je utvrđena za izbore koji su poništeni. odnosno do prestanka mandata narodnih poslanika tog saziva NS.

s obzirom na to da su NP za sve vreme trajanja mandata nezavisni od birača. g .POTVRĐIVANJE MANDATA NP vrši se na osnovu uverenja o izboru za narodnog poslanika £ izveštaja RIK o sprovedenim izborima.Narodni poslanici stiču prava i dufnosti u NS danom potvrđivanja mandata.opozvati mandat. kada prestaje mandat narodnih poslanika. tako da se sednica odrii najkasnije 30 dana od dana proglašenja konačnih rezultata izbora. 6) Kako tece sporpred Vrhovnim sudom o tome da lije odluka RIK. lj .Da bi novoizabrani NP mogli da se konstituišu u NS potrebno je da se: verifikuie mandat novoizabranim NP|5) da se NS organizuje za rad izborom predsednika i potpredsednika NS.4)Ko resava uprvom stepenu.PRVU SEDNICU Narodne skupštine zakmu}epredsednik NS izprethodnog saziva. m . odnosno da se izaberu skupstinski odbori i imenuie sekretar NS. b . 50 . neopozivo stavi svoi mandat na raspolaganie političkoi strand na čiji predlog je izabran za NP. niti im mogu oduzeti .1 .Mandat NP morao bi da bude Slobodan. 13) Koliko traje mandat narodnih poslanika.Kvorum za rad na konstitutivnoi sednici NS postoji ako joj prisustvuje najmanje 126 NP.proglasava izbornu listu RESENJEM . najmladi. u roku od 30 dana od dana održavanja izbora.ne. koji pomažu predsedniku NS u radu @J)da se iz reda NP izaberu članovi radnih tela NS. 3) Sta radi RIK . KONSTITUISANJE NS (12) Š a . 15) Van toga.Prema URS. . 10) Sta znaci verijikacij'a mandata potvrda. 2)Kako tece postupak kandidovanja. ne mogu vršiti kontrolu nad njihovim radom.noslanika. šta će govoriti na sednicamaNS. 8)Ko postavlja poslanike. 14) Kad poslaniku moze prestati mandat pre togroka.Medjutim. NP sa eetiri izborne liste koje su dobile najveći broj poslaničkih mesta i sekretar Narodne skupštine d . blanko ostavku. do izbora predsednika Narodne skupštine. URS je slobodni poslanički mandat pretvorio u starnački. radi prethodnog proučavanja pitanja koja će NS u plenumu pretresati i o kojima će odlučivati. IDNa bazi ceza se verifikuie mandat narodnog poslanika-uverenia i izvestaia RIK-a: 12) Sta RIK izdaje narodnim poslanicima . kome u radu pomažu po jedan. Birači nemaju pravo da im izdaju obavezujuća uputstva o tome kako će glasati.a zakonita.uverenie o izboru Nar. BOSINA POTPITANJAi 1) Ko moze da se kandiduje za narodnogposlanika. pod uslovima određenim zakonom. ž . odredbom prema kojoj je NP Slobodan da.Da bi se izabrani NP konstituisali u NS potrebno je da se odriiprva sednica NS. 31. e . predsedava najstariji narodni poslanik. 5) Sta biva kada se podnese prigovor i u kom roku se RIK izjasnjava. koju će stranačko rukovodstvo aktivirati kad postane nezadovoljno time kako NP glasa i šta govori u NS. z . NS na prvoj sednici potvrđujeposlaničke mandate.To u suštini znači da NP mora unapred da potpiše tzv. v -Saziva je narednog dana od dana podnošenja kveitaja RIK o sprovedenim izborima.Prvoj sednici NS. 7) Kako se rasporedjuju mandati. 9) Da li se poslanikom postqje pre nego sto mandat bude verifikovan .

Ovlašćenje za raspuštanje NS podeljeno je izmedju predsednika RS i Vlade. ako ie nesto sporno 3) Sta moze biti sporno -da li su podaci iz uverenia o izboru narodnos poslanika istovetni sa podacima iz izveštaia RIK. z .To su sledeći slučajeviffj ako NS u roku od 90 dana od dana konstituisanja NE IZABERE VLADU0) ako Narodna skupštim NE IZABERE NO VU VLADU u roku od 30 dana od izelasavan'm nepoverenia Vladi^% ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana neizelasavania paverenia Vladi | J | ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 51 .Raspuštanje NS je protivteža pravu NS da glasa o nepoverenju Vladi i da je tako liši mandata.ne. utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru svakog narodnoe poslanika istovetni sa podacima iz izveštaja RIK i o tome podnosi izveštaj Narodnoj skupštini. lice koje predsedava konstitutivnom sednicom "NS konstatuie da je RIK podnela izveštaj o sprovedenim izborima i o tome koja su uverenia o izboru za narodne poslanike u saglasnosti sa izveštajem. 2) Da li se svim NP verifikujui mandati na konstitutivnoj skupstini . ako je podnet prediog da ioi se izglasa nepoverenie ili ako je Vlada u NS postavila pitanie svoga poverenja.N S se raspušta ako u roku od 90 dana od dana konstituisanja ne izabere Vladu. d -VLADANE MOŽE PREDLOŽITI raspuštanje NS. čime jepotvrđen mandal tim narodnim poslanicima 1 .Komisija.NS je konstituisana potvrđivaniem mandata 2/3 narodnih poslanika.i .Tada predsednik RS raspušta NS odmah nakon što konstatuie da ie nastupio slučai za koii ie URS vezao raspuštanie NS po sili Ustava. j .Svako raspmtanje NS povlači za sobom prestanak mandata Vlade. 4)Koliko mora biti verifikovano da bi se konstituisala NS. 5)Sta sejos radi na konstitutivnoj sednici NS 32. na konstitutivnoj sednici.Na odluku donetu u vezi sa potvrđivanjem mandata dopuštena je zalba XJstavnom sudu.Predsednik Republike može. dj . raspustiti Narodnu skupštinu. glasova prisutnih narodnih poslanika. u kom slučaju predsednik RS neće razmatrati prediog da se NS raspusti. i to od po jednog člana sa tri izborne liste koje su dobile najveći broj poslaničkih mandata u NS. RASPUSTANJE NS (3) a . ž . zbog povrede izbornog prava. obrazuje komisiiu od tri elana. koji/># njoj odlučuje u roku od 72 sola. g . e . m -Potvrđivanjem mandata 2/3 novoizabranih NP prestaje mandate NP prethodnog saziva Narodne skupštine. na prediog lica koje predsedava. b . v .NS ne može biti raspuštena za vreme ratnog Hi vanrednog stanja. k . na osnovu izveitaja RIK. BOSINA POTPITANJA 1) Sta znači verifikacija mandata i kako se oni verifikuju. veemom . i . Ij .Narodna skupština. a bez njihove saglasne volje nema raspuštanja NS.N a osnovu izveštaja komisije. pristupiće se glasanju o nepoverenju Vladi ili članu Vlade.Prema URS ako NS glasanjem ne prihvati odgovor Vlade ili člana Vlade.Predsednik Republike dužan je da ukazom raspusti NS u slučajevima određenim Ustavom. j . na obrazloženi prediog Vlade.

osnov njegove neprikosnovenosti ie u načelu narodne suverenosti. ako je to potrebno radi vršenja poslaničke funkcije. koju cine NP. Odbor je dužan da svoj izveštaj. MATERIJALNI IMUNITET štiti NP od odgovornosti za izgovoreno mišlienie i p^a^K' glasanje u NS. i . e . Dakle. BOSINA POTPITANJA I) Kada se NS ne moze raspustiti . v -Načelo podele vlasti podrazumeva odvojenost jedne vlasti od druge. koja traje do okončanja ratnog.možeuspostaviti imunitetno pravo narodnom poslaniku koji senijepozvao na imunitet.neodgovornosti i(2)'procesni imunitet . zbog čega se NP ne mogu jednostrano odricati imunitetskog prava.nepovredivosti. Ovo je logična posledica činjeniee da se radi o imunitetu i nezavisnostfNS.Prema URS narodni poslanik koji se pozvao na imunitet ne može biti pritvoren. predsednik Republike raspisuje izbore za narodneposlanike.Poslanički imunitet obuhvata^p materijalni imunitet . b . da bi se iskliueila bilo kakva vrsta pritiska. sa predlogom o J.Istovremeno sa raspustanjem NS. ž . g . Narodna skupština. postupak koji je protiv njega bio pokrenut će se obustaviti.Dakle.Dva osnovna obeležja pravnog položaja NP s u | l ) imunitet . • ^- ^ 52 .Kad se narodni poslanik ne pozove na imunitet sudija se obrača predsednika NS. odnosno vanrednog stanja.U slueajuproglašenja rainog ili vanrednog stanja ponovo se uspostavlia njena puna nadležnost. @>. 1 . -$> ^ ^ aico je IO poireono raui vrsenja posiamcice iuniccije. koja je zajemčena NP u cilju obezbedjenja slobode pretresa u NS.Nepozivanie narodnog poslanika na imunitet ne iskliučuie pravo NS da mu uspostavi imunitet. niti se ^ ^ protiv njega može voditi krivični ili drugi postupak u kome mu se može izreči kazna 't^M^" zatvora. z . nije potrebno da se NP pozove na njega. tako da se izbori okončaiu naikasniie za 60 dana od dana raspisivanja. lj .t c /> ^uspostavljanju imunitetaog prava.Materijalni imunitet deluje automatski i apsolutno.Prema URS narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost H A * 'za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije i* 5D ^tij . u svim slučajevima. koj i ga upućuje Administrativnom odboru.NS koja je raspuštena vrši samo tekuće Hi neodložne poslove.nepovredivost NP i (5j nespojivost njihove funkcije sa drugim javnim funkcijama i poslovima. podneseNS.Narodni poslanik koji je zatečen u izvršenju krivičnog dela za koje je propisana tr kazna zatvora u trajamu duzem odpet eodina može bitipritvoren bez odobrenja NS.30 dana od dana konstatacije ostavke predsednika Vlade. određene zakonom. te je stoga neprikosnoven. ^ j \ ■J*^ \ Ako NS ustpostavi imunitetno pravo narodnog poslanika koii se niie pozvao na imunitet.bezodobremaNS. k . U osnovi imuniteta neodgovornosti jeste sloboda izražavanja.za vreme ratnog i vanrednog stanja 33.Imunitet NP označava niegovu neprikosnovenost s obzirom na to da je NP predstsvnik naroda. pa ipoprestanku mandata. na predlog Admmistrativnog t1 \rP}' JJ* pdbora. On je izraz narodne suverenosti. IMUNITET NARODNIH POSLANIKA (9) a . j . Dakle. Kako zakonodavnu vlast vrši NS. ovo načelo podrazumeva nezavisnost i neprikosnovenost NP u odnosu na izvršnu i sudsku vlast.

5) Kad poslanik. ni u torn slucaju se protiv tog NP ne može voditi krivični postupak bez odobrenjaNS.Prema URS U krivičnom ili drugom postupku u kome je uspostavljen imunitet. u kome se pretresa i odlučuje i u RADNIM TELIMA. poslove i dužnosti za koie ie zakonom utvrđeno da predstavliaju sukobinteresa.Svrha ove zabrane je vršenje poslaničke funkcije u interesu birača.t. UkolikojeNPpriivoren sudija je duzan da u roku 48 sati o tome obavesti NSkoja će odlučiti o uspostavljanju imuniteta tom NP. budući da se po Poslovniku NS narodnim poslanicima izriču mere koje važe za sve poslanike. imunitet nepovredivosti vodio bi u krivičnu neodeovornost usled moguenosti nastupania zastarelosti za krivično delo ili prekršai.ne podleie imunitetu. ^ J^ ^ t- a .Kada je reč o POSLANICKOM INKOMPABILITETU prema URS NP ne može biti poslanik u skupštini AP. niti može obavliati druge funkcije.ai' C' * * ■ . odnosno da NS nije uskratila odobrenje. a jedini način da se to postigne je stavljanje zabrane NP da uz poslaničku vrši još neku funkciju ili posao koji su u sukobu sa interesima birača.RADNA TELA I FUNKCIONERI t.Odbor ie izabran ako ie za niega glasala većina prisutnih narodnih poslanika. pritvor če se sikinuti. .Medjutim. b-GLANOVE svakog ODBORA predlažu poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika koje imaju u Narodnoi skupštini. ^ ~ Prvu sednieu odbora saziva predsednik NS. v . dok NP traje mandat. u kojima se prethodno proucavaju pitanja o kojima će se odlučivati u plenumu. dakle. Krivično ili drugo gonjenjeprivremeno se obustavlja. o . ne teku rokovi propisani za taj postupak. 3) Sta radi sudija kad se narodni poslanik ne pozove na imunitet. Ovo stoga što bi NP bio pritvoren i protiv njega bi se vodio krivični ili drugi postupak da se niie pozvao na imunitet. Ako Narodna skupština ne da odobrenje za gonjenje narodnog poslanika prema kome je određen pritvor. 53 . UNUTRASNJA ORGANIZACIJA NS . > ' L4/C ^ k .NS. 2)Staje sa disciplinskorn odgovornoscu . to su mere koje važe za sve poslanike i izriču se po osnovu Poslovnika!. nj -Kadaje u pitanju DISCIPLINSKA ODGOVORNOSTtiV.Kad se NP pozove na imunitet ili kada NS odbiie da da odobrenie za pokretanie krivienog postupka nastupa zastoj zastarelosti. niti funkcioner u organima izvršne vlasti i pravosuđa. 4)Sta radi sudija ukoliko nar. ODBOMMA. a narođni poslanik pustiti na slobodu. može biti pritvoren.Narodni poslanik može biti clan vise odbora. BOSINA POTPITANJA l)Koji postupci se ne mogu voditi protiv narodnog poslanika. 6)Ako postupak bude pokrenut pa potom prekinut teku li rokovi zastarelosti 34. U suprotnom. cftoii^ 5lJ t 1 . na sednici svih NP.Zaštita koja se pruža NP imunitetom nepovredivosti privremenog je karaktera i vezana je zatrajanje poslaničkog mandata. n . m . g . izuzetno. ona ne podleže irounitetn. 6)Ko odlucuje o uMdanju imunitetea narodnim poslanicima .IMUNITET NEPOVREDIVOSTI. poslanik bude pritvoren. p . na sednicama članova odbora. lj .. To bi nadalje značilo izrazito ozbiljnu povredu načela URS -a o jednakosti gradjana. ne deluje automatski i nije apsolutan. ct»- (2) .Dva su oblika rada NS -0 M PLINUMU.

koji ima svog zamenika.Posle obavljenog rada.Odbor ima i svog sekretara.Odbor ima pravo da traži od državnih organa i poiedinih organizacija podatke.dj .Dva najvaznija STALNA ODBORA su/D Odbor za ustavna pitanja i/f)Zakonodavni odbor. a broj clanoya drugih radnih tela utvrduje se odlukom o njihovom obrazovanju. podatke. a najviše 25 clanova. g . iz reda narodnih poslanika.Do izbora predsednika odbora. k . Predstavnici državnih organa i organizacija. ž . sa stanoviita njegove uskladenosti sa Ustavom. a -POSLANIČKA GRUPA je oblik organizovania NP za učešće u radu NS.Dužan je da sazove sednicu odbora na zahtev najmanje trećine od ukupnog broja članova odbora. druge političke organizacife ili grupe građana koia ima najmanje pet NP. predlaže donošenje autentifinog turnačenja zakona. 1 . kao i građani. statut AP u postupku davanja saglasnosti Narodne skupštine. d . drugog propisa i opsteg akta koji je donela NS. i . Ima 21 člana.Odbor odlučuje većinom glasova prisutnih članova na sednici kojoj prisustvuje yecina članova odbora. koji je upućen NS.Poslaničku grupu cine NP iedne političke stranke.Odbor na prvoj sednici bira. ZAKONODAVNI ODBOR razmatra predlog zakona. b . v . v .Obrazuju se najkasnije 7 dana od dana izbora predsednika NS. z . Odbor može imati naimanje 11.Poslaničku grupu od najmanje pet članova mogu udruživanjem da obrazuju i NP 54 . d . Ako to ne učini u zahtevanom roku.predsednika i zamenika predsednika odbora. e . b .Anketni odbor prestaje sa radom danom odlučivanja o njegovom izveštaju na sednici NS.Odlukom o obrazovanju anketnog odbora utvrduje se sastav i zadatak odbora.PREDSEDNIK ODBORA saziva sednicu i predsedava sednicom odbora. prema utvrdenom dnevnom redu. bavi se načelnim pitanjima primene Ustava. a . isprave i obaveštenja. m . anketne odbore radi sagledavanja stanja u određenoi oblasti. dužni su da daju istinite izjave. ODBOR ZA USTAVNA PITANJA razmatra predlog za promenu URS.Rasprava na sednici odbora. kao i na zahtev predsednika NS. prvom sednicom predsedava najstariii elan odbora.Poslaničku grupu predstavlja predsednik poslaničke grupe.Broj Clanova odbora utvrđuje se PoRNS.Stoga se ti stalni odbori organizuiu po oblastima za koie su formirana ministarstva. drugih propisa i opštih akata VladeRS I 4) vršenje drugih poslova određenih poslovnikom o radu NS (PoRNS). ]j . sednicu odbora saziva zamenik predsednika odbora ili predsednik NS.NS može odlukom obrazovati ANKETNE ODBORJEIKOMISIJE za vršenie posebnih zadataka odredenih odlukom o njihovonTobrazovanju. g .Narodna skupština može obrazovati. iz reda svojih clanova.Odbor ima 25 clanova. drugog propisa i opšteg akta. vodi se bez obzira na broi prisutnih članova odbora. anketni odbor podnosi NS izveštai sa predlogom mera. isprave i obaveštenja u radu anketnog odbora. j .Neke od najvažnijih funkcija odbora su :(fj razmatranje i pretresanie pitanja iz nadležnosti NS^gJ predlaganie^kata^l izvršavanje zakona.

FUNKGIONERI u NS. a njihov broj se utvrdiuie prilikom svakog konstituisanja posebnom odlukom. 5) Mogu li radna tela donositi zakone. 3) zajedno sa predsednikom RS i predsednikom Vlade učestvuie u donošenju odluke o proglašeniu ratnog ili vanrednog stanja kad NS nije u mogućnosti da se sastane i 4) u donošenju mera odstupania od ljudskih i manjinskih prava. Na spisku se posebno naznačava predsednik poslaničke grupe i njegov zamenik. pri čemu on vrši svoje zadatke do imenovamTnovog sekretara. ona ih samo pripremaiu.POTPREDSEDNICI NS pomažu predsedniku NS u vršenju poslova iz njegovog delokruga. u ujem smislu su: predsednik NS. 6) Koliko potpredsednika ima. Njegova funkcija prestaje konstituisanjem novoizabrane NS.Predsednika poslaničke grupe i njegovog zamenika odredjuje poslanička grupa t-5. 3) Kako seformiraju. dj . a imenuje ga NS.PREDSEDNIK NARODNE SKUPŠTINE: 1) predstavlia NS. predsednici odbora. Predsednika NS. BOSINA POTPITANJA 1) Sta su odbori. b . 4)Za šta su nadležni. a u širem smislu i sekretar NS i predsednici poslaničkih grupa. koliko ih ima u ovom sazivu. Ako predsednik NS neodredi koji ga od potpredsednika zamenjuje. e .NS bira predsednika Ijednog ili višepotpredsednika većinom glasova svih NP (126) v . zameniuie iedan od potpredsednika NS. u slueaju privremene sprečenosti zamenj ivaće ga naj starij i potpredsednik. potpredsedniei NS . 2) raspisuje izbore za odbornike. 6) stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela NS.političkih stranaka. 3) predsedava njima. o eemu obaveštava sve potpredsednike i sekretara NS. 5) stara se o primeni Poslovnika NS. 2) saziva sedniceNS. d . Tako on: 1) raspisuie izbore za predsednika RS.NS ima naiviše 6 potpredsednika.Poslanička grupa se konstituiše tako što se predsedniku NS podnosi spisak članova koji je potpisao svaki član poslaničke grupe. drugih pohtičkih organizacija ili grupa građana koje imaju manje od pet NP. . predsednik NS ima i odredjena SAMOSTALNA OVLAŠĆENJA. toga on odredi. Za svoj rad sekretar je odgovoran NS. 7) Ko predlaže predsednika NS. 2) Koja su stalna a koja povremena radna tela NS. zajamčenih URS . e .Pored ovih. g . 4) vrši i druge poslove predviđene Ustavom. dj . u slučaju privremene sprečenosti. ž . u vreme ratnog stanja kad NS nije u mogućnosti da se sastane.om.a . 7) vrši i đruge poslove predviđene zakonom i ovim poslovnikom.Kandidata za SEKRETARA NS predlaže predsednik NS.ne.Narodni poslanik može biti član samo iedne poslaničke grupe. na predlog predsednika NS.

a zatim pretres UDoiedin ostim a.Nakon završetka pretresa. dužni su da navedu da li zakon prihvataiu u eelini ili sa izmenama koie predlažu u formi amandmana. SA OBRAZLOŽENJEM koje mora da sadrži:|f3 ustavni osnov/Žf razloge za jonoienie zakona(3l objašnjenie osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih resenia. To su faza:fij predlaganja zakona. p_retresa^P^ odlučivanja o z a k o n u ^ proglašavanja zakonaj^) obiavljivanja zakona i ^flstupanja zakona na snagu. ako niie predlagač zakona. pripremljen u skladu sa odredbama PoRNS.Predlog zakona. «ie. na kojoj se predlog zakona razmatra.PRETRES U POJEDINOSTIMA obavlja se po članovima predloga zakona na koje su podneti amandmani i o amandmanima kojima sepredlaže uvođenje novih odredaba. dostavlja ^A j ^ narodnim poslanicima. POSTUPAK DONOSENJA ZAKONA (13) a . u svojim izveštajima.PRAVO PREDLAGANJA ZAKONA. (4$procenu iznosa finansii'skih sredstava potrebnih za sprovodenje zakonajjl'opšti interes 3l ^ ^y^ zbog koga se predlaže poyratno deistvo.Predlog zakona. odnosno ^ ' miiljenju. naikasniie pet dana. pre dana početka sednice NS. monetarne i devizne politike i ombudsman iz svoie nadleznosti v 1 . predstavnik Vlade ako ona nije predlagač i podnosilac amandmana ili svaki narodni poslanik koji prisustvuje sednici odbora. ako se predlaže zakon o izmenama. odbor podnosi NS izvešiaj koji sadrži mišljenfe i predloge rt> odbora.Ovlašćeni predlagač zakona podnosi PREDLOG ZAKONA u obliku u kome se zakon ^ . odnosno dopunama.O predlogu zakona na sednici odbora najpre se vodi načelni PRETRES. i . ^ y red sednice NS. j . b . od dana niegovog podnošenja. razmatraju nadlemi odbori i Vlada.Zakonodavni postupak odvija se u nekoliko faza.35.000 biraca. predlagač zakona ili njegov predstavnik. l <vir£& 1 . 2) svaki narodni poslanik. z . Ukoliko nadležni odbori i Vlada predlože prihvatanje zakona u načelu. g . u roku ne kraćem od 15 dana i ne dužem \ " od 60 dana. e . drugih propisa i opštih akta imaju: 1) Vlada. J. ZA-"\ 56 . % ž . Odbor odreduje izvestioea koji po potrebi na sednici NS obrazlaže izveštaj odbora. a u pretresu mogu da učestvuju: članovi odbora. zato što je upravo Vlada ta koja te iste zakone izvršava. odnosno dopunjuju. ako nije • predlagač zakona. d .c ^ dj . kada je ona u redovnom zasedanju.cr. ako ona nijepredlagač. '.Predlog zakona koji je upućen NS predsednik NS. odnosno njihovi ovlašćeni predstavnicž.?x k .Donošenje zakona je najvažnija nadležnost NS.Na sednicu odbora na kojoj se razmatrajupredlozi zakona i amandmani napredloge ^'l^" zakona pozivaju se i podnosioei tih predloga i amandmana. kao i NBS iz oblasti bankarskog sistema.O predlogu zakona na sednici NS najpre se vodi NAČELNI PRETRES. pre razmatranja u NS. može se uvrstiti u dnevni ■. mogupredloiitiNS daprihvati ili neprihvatipredlog zakona u načelu.Nadleini odbori i Vlada. c> ffy-t^z? v .. 3) skupština AP. odmah po prijemu. 4) najmanje 30. ako predlog zakona sadrži odredbe za koje se o%f K predvida povratno dejstvo/o) pregled odredaba zakona koje se menjaju. kreditne.Vlada predlaže NS zakone i druge opšte akte i date o njima miMjenje kad ih podnese drugi predlagač.„ -" donosi. nadleinim odborima i Vladi.

pre sedniee NS. NS prelazi na NAČELNI PRETRES O PREDLOGU zakona. a koje su prihvatili nadležni odbori i Vlada. b . dužni su da.NS u Danima za glasanje. počev od dana dostavljanja predloga zakona. postaju sastavni deo predloga zakona i o njima NS posebno ne odlučuje. b . NS pristupa glasanju o PREDLOGU ZAKONA U CEUMy ■ uTFanu zaglasanjeNS ODLUCUJEo yredlosuzakona u načelu.Izuzetno.Predlagač zakona ima pravo dapovučepredlog zakona iz procedure sve do završetka pretresa predloga zakona na sednici NS. narodnim poslanicima. a . a zatim prelazi na PRETRES U POJEDINOSTIMA. odnosno ovlašćeni predstavnikpredlagača.PRETRES U POJEDINOSTIMA obavlja sepo čtanovima na koje supodneti amandmani 1 ° amandmanima kojima sepredlaže unošenje novih odredaba.Izuzetno. a naikasnije pet dana pre dana određenog za održavanie sednice za koiu ie predloženo razmatranie tog predloga zakona. kao i amandmani koje su prihvatili predlagač zakona. nadležni odbori i Vlada.AMANDMAN -predlog za izmenu i dopunupredloga zakona podnosi se predsedniku NS u pisanom obliku. s tim što se odlučivanie o svakom predlogu obavlja posebno. n . dj .Po završenom načelnom pretresu. nadležni odbor ili Vlada nisu prihvatili. po redosledu članova predloga zakona. NS ee posebno odlueiti da li za to deistvo postoji opšti interes u -.Ako je podneto vise amandmana na isti clan predloga zakona. poiedinostima i u celini.Podnete amandmane predsednik NS upueuje predlagaču zakona.Kada se završi pretres predloga zakona u pojedinostima. kada se radi o predlogu zakona o budžetu Republike Srbije. v . e . e .Kada predlog zakona sadrži odredbe za koje se predvida povratno dejstvo. r . g . ZAKON se može doneti PO HITNOM POSTUPKU. nadležni odbori i Vlada. s . odlučuje o podnetim amandmanima. m . razmotre amandmane koji su podneti na predlog zakona i da NS obaveste za koie amandmane predlažu da ih NS prihvati.Amandmani koje je podneo predlagač zakona. nakon usvajanja predloga zakona u načelu. a zatim o amandmanu kojim se predlaže izmena celog člana. pravo na završnu ree ima predlagač.N S može odlučiti da obavi zaiednički načelni pretres o vise predloga zakona koii su na dnevnom redu iste sednice. po završenom načelnom pretresu NS prelazi na pretres u pojedinostima. 0 . a međusobno su uslovjjeni ili su rešenja u njima medusobno povezana. d .Predlog zakona za čije se donošenje predlaže hitan postupak može se staviti na dnevni red sedniee NS ako je podnet najkasnije 24 časa pre poeetka te sednice . prilikom glasania o tim odredbama.Od završenoe načelnog pretresa do otvaranja pretresa predloga zakona u poiedinostima mora da prođe naimanje 24 časa. a za koje da ih odbije. NS odlučuje o AMANDMANIMA. nj . prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje odredbe toga člana. sa obrazloženjem. t-Akojepredloženi akt prihvaćen u načelu. nadležnim odborima i Vladi. p .U vremenu između završenog načelnog pretresa i otvaranja pretresa predloga zakona u poiedinostima.Ij .NSposebno odlučuje o svakom amandmanu koii predlagae zakona. nadležni odbori mogu da podnesu amandmane na predlog zakona.Nakon odlueivanja o amandmanima. a .Predlagač zakona.

dj .UKAZOM 0 PROGLAŠENJU zakona konstatuje se autentičnost i formalna ustavnost zakona. g . v .Proglašenje zakona ie ustavna duinost predsednika RS. 7) Kadse smatra da je predlog zakona usvojen. b .Zakoni i drugi opšti akti STUPAJU NA SNAGU najranije osmog dana od dana objavljivanja i mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoie naroeito opravdani razlozi.8. objavljuju se upokrajinskom službenora glasilu. dj . zakoni i podzakonski opšti akti RS objavljuju se u repubMkom službenom glasilu. 4) Sta sadrzi svaki predlog Zakona.Prema PoRNS po hitnom postupku može da se donese samo zakon koiim se ureduiu pitania i odnosi nastali usled okolnosti koie nisu mogle da se predvide.v .Predlagač zakona je dužan da. zatim se tai nacrt zatonTZvaia nasednici vlade i tek nakon toga on postaje predloe zakona koii ulazi u skupstinsku proceduru 58 . dana u nonoc.Prema URS Predsednik Republike ]t dužan da najkasnije u roku od IS dana od dana izglasavanja zakona. a nedonosenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlie liudi. 9) Retroaktivno dejstvo zakona.. b . jer ukoliko izveštaj izostane predlog zakona razmatraće se i bez izveštaja. zato što tek tada zakon može početi da se primenjuje. g . d -Ako predsednik Republike ne donese ukaz o proglašenju zakona u Ustavom predviđenom roku. -i^' ~ a . g .Zakon dobiia obaveznu snagu OBJAVLJIVANJEM. dok se amandmani na predlog Zakona mogu podneti najkasnije do poeetka pretresa predloga Zakona. donese ukaz o proglašenju zakona^Wda zakon..8) Kad zakon stupa na snagu . d .Predsednik Republike je dulan da proglasi ponovno izglasani zakon. ukaz donosi predsednik Narodne skupštine. zakon se izglasava većinom od ukupnog brofa poslanika.Prema URS Zakoni i svi drugi opšti akti. na ponovno odlueivanje. objavljuju se « lokalnim službenim glasilima. 5)Rasprava u nacelu. v — Ustav.PROGLAŠENJE ZAKONA je deklarativni akt koji donosipredsednik RS. BOSINA POTPITANJA l)Ko su ovlasceni predlagaci 2)Kome se podnosi predlog zakona 3)Podnosenje predloga zakona NS. utvrdeni prilikom niihovog donošenia. vrati NS. ^CL d . čije neispunjenje predstavlja povredu URS. e . kojom se otvara tnogućnost za razrešenje predsednika RS.Statuti. navede štetne poslediee koie bi nastale zbog nedonošenja ovog zakona po hitnom postupku a . odluke i drugi opšti akti AP. ti DO proteku roka od 7 dana . bezbednost zemlje i rad organa i organizaciia. uz pismeno obrazloženje. 10) Kakvaje procedura kada Vlada hoce da donese neki zaŠn^pTvo nadlezno mimstarstvo vriurema nacrt.Ako NS odluei daponovo glasa o zakonu koji je predsednik Republike vratio na odlueivanje.Hitnost postupka ogleda se u znatno kraćim rokovima za podnošenje izveštaia nadležnog odbora. 6) Rasprava o pojedinostima. :. odnosno najkasnije u roku od sedam dana ako je zakon donet po hitnom pbstupku. u pisanom obrazloženju predloga zakona. objavljuju sepre stupanja na snasu.Statuti i opšti akti jedinica LS.\&feu U soJ* tf^.

4) budžet i završni račun. @ . g . O P .USTAVOTVORNI referendum je obavezan onda kada je NS dužna da akt o promeni Ustava stavi na republički referendum radi potvrđivanja. Predlog za osnivanie novih ili ukidanje. promena Ustava ie usvoiena izglasavaniern u NS. Teritoriia AP i uslovi pod kojima se može promeniti granica između AP određuje se zakonom.Ustavotvorni referendum moguc je i kao fakultativan s obzirom na to da je kod pitanja za ciju reviziju nije neophodna potvrda na referendumu. "v -Prema vremenu primene referendum moze biti PRETHODNI. 1 . Teritoriia AP ne može se menjati bez saglasnosti njenih građana izražene na referendumu. 59 . odnosno sysč' spajanje postojećih AP utvrđuju građani na referendumu. " "" b . u skladu sa zakonom. ostavljena mogucenost NS da odluci da li ce promenu koja se na ta pitanja odnosi izneti na republicki referendum radi potvrdjivanja. a akt o promeni Ustava stupa na snaeu kada ga proglasi NS.Prema URS na zahtev većine svih narodnih poslanika ili najmanje 100. kad prethodi aktu drzave i utvrdjuje opsta nacela za taj akt i NAKNADNI. 2) zakoni koji se odnose na ljudska i manjinska prava i slobode. prema kome odnosnog akta nema bez pristanka birackog tela i FAKULTATIVNI.Predmet referenduma ne mogu biti obaveze koje proizlaze iz 1) medunarodnih ugovora. REPUBLICKI REFERENDUM I NARODNA INICIJATIVA (9) a .000 birača NS raspisuie referendum &pi(anju iz svoje nadleinosti.36.Kada se akt o promeni Ustava stavi na potvrđivanie. građani se na referendumu izjašnjavaju najkasnije u roku od 60 dana od dana usvajanja akta o promeni Ustava. i -Akt o promeni Ustava koji je potvrđen na republičkom referendumu stupa na snagu kada ga proglasi NSj j -Ako NS ne odluči da akt o promeni Ustava stavi na potvrđivanie. 6) kao ni pitanja koja se tiču izbornih nadležnosti NS. kad je kao takav predvidjen Ustavom. kad hronoloski sledi posle akta drzave. Konačnu odluku donosi NS. dj . Dakle radi se o PRETHODNOM v c i QBAVEZNOM REFERENDUMU. kada ga moze zahtevati odredjeni broj biraca.To je ustanova pomocu kojeg biracko telo izrazava neposrednim glasaniem svoie glediste ili svoiu voliu u odnosu na mere drzavne vlasti koiele preduzela ili tek treba da preduzme i to izjasnjavanjem za dve ponudjene alternative ZA i PROTIV. To je slucaj kad se promena Ustava odnosi na^preambulu Ustava/načela Ustavafljudska i manjinska prava i slobode^redenje vlastifproglašavanje ratnog i vanrednog stanjaf odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju ili postupak za promenu Ustava. z . 3) poreski i drugi finansijski zakoni. u postupku : " ^ fi^predvidjenom za promenu Ustava. e .Prema URS nove AP mogu se osnivati.Referendum i narodna inicijativajesu oblici neposrednog iziašniavania i neposrednog učešća građana u vršeniu vlasti. £lp. u skladu sa voljom gradjana.Prema pravnom osnovu referendum moze biti OBAVEZAN. a već osnovane ukidati ili spajati po postupku -&£ " yp predviđenom za promenu Ustava. sto znaci da je referendum OBAVEZAN.Promena Ustava je usvojena ako je za promenu na referendumu glasala većina izašlih birača. 5) uvodenje vanrednog stanja i amnestija.

g^Postoje 3 vrste referenduma. bl . zl r Kad su se gradani referendumom prethodno izjasmli o odredenom pitanju. žl . o -Aktoraspisivaniu republičkog referendurna donosi NS. f 60 . ukidanju i promeni teritoriie iedinice LS prethodi referendum na teritoriji tejedinice LS.Kad se referendum raspisuje za teritoriju RS. odnosno nisu se izjasnili za pitanje koje je bilo predmet izjašnjavanja. odnosno "da" ili "ne".Osnivanju. odnosno izvršena radnja ili je učinjen propust. pitanje o kome građani treba da se izjasne može biti formulisano tako da se u odgovoru na njega gradanin redeljuje zajedinu od vise predloženih mogućnosti^ . odnosno pitanju ne može se ponovo odlueivati na referendumu u roku kraćem od sest meseei od dana glasanja na referendumu.Glasa se zaokruživaniem na glasaekom listiću jednog od mogućih odgovora.Ako gradani referendumom nisu potvrdili akt. s obzirom na teritoriialni princio: republički koji se tiče RS.Kad se referendum raspisuje radi prethodnog izjašnjavanja gradana. AP i grada ili njihov deo. ljl .Qdluka o . na glasačkim listićima. a komisiia obrazuie glasačke odbore. dok u opštinama postoji opštinski referendum. pokraiinski kojl postoji u AP. P . akt ie usvojen danom održavanja referenduma. (T}. el .Ako gradani referendumom nisu potvrdili akt.Gradanin ima pravo.Referendum je punovažan ako je na njemu glasala većina građana koii imaiu biračko pravo i koji su upisani u biraeki spisak u skladu s ovim zakonom. dapodnese prigovor komisiji za sprovodenje referenduma ako smatra da su time učinjene nepravilnosti u sprovodenju referenduma.pjtajm'u koje je bilo predmet izjašnjavanja na referendumu smatra se donetom ukoliko je za nju slasala večina glasača i ova odluka je obavezoa.Od dana raspisivanja do dana sprovodjenja referenduma ne može protećl manieod 15 ni vise od 90 dana. djl . a najkasnije u roku od 60 dana od dana održavania referenduma.Pravo iziašniavanja na referendumu imaju građani koii imaiu biračko pravo. r . il .^n). smatra se da tai akt niie ni donet. u roku određenom aktom o raspisivanju referenduma.Ako ie nepravilnost učinjena na jednom ili vise glasaekih mesta bitno utjcala na rezultate glasanja. komisije se obrazuju i u opštinama.Ako su se gradani referendumom izjasnili za potvrdivanie akta. svako pitanje mora biti posebno formulisano na glasaekom listiću gl .Pitanje o kome se građani referendumom izjašnjavaju mora biti izraženo Jasnja tako da se na njega može odgovoriti reeju "za" Hi "protiv". k .Organi za sprovodenje referenduma jesu komisija iglasački odbor. Komisiju obrazuje organ koji je raspisao referendum. Na referendumu građani se izjašnjavaju lično i tajno. Kad se referendumom odlueuje istovremeno o vise pitanja. organ koii donosi akt kojim se ureduje to pitanje dužan je da ga donese u skladu s voliom građana izraženom na referendumu.Po završenom glasanju glasaeki odbor utvrduje rezultate glasania na glasačkom mestu i o tome sastavlja zapisnik. a ona odlučuje o prigovoru u roku od 48 sati od njegovog podnošenja. u roku od 24 sata od trenutka kad je doneta odluka. j l . odnosno danom proglašavania tog akta. ( a p . nadležna komisija za sprovodenje izbora poništiće iziašnjavanje na tim glasačkim mestima i odrediti vreme ponovnog iziašniavania. | v j ) . o torn aktu.

čija je sadržina propisana Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi. kao i u slucaju kad nadležna komisija nije odlučila po prigovoru u propisanom roku. ima najmanje 7 000 biraea. a pri torn je prikuplien potreban broi potpisa nadležni organ dužan je da o predlogu za koji su prikupljeni potpisi odluči na način i po postupku utvrđenom Ustavom i zakonom. drugih propisa i opštih akata ^ZAKONODAVNA narodna inicijativa ima najrnanje 30 000 biraea.Predlog za promenu ili donošenje odgovarajućeg akta. a pravo predlaganja zakona.Predlog za promenu URS .Protiv rešenja opštinske.Pri tome donosilac tih akata ima obavezu da po predlogu birača postupi.Inicijativni odbor dostavlja predlog organu nadležnom za donošenje akta. odnosno rešenja o kojima nadležni organ treba da se izjasni i potpisuju ga članovi inicijativnog odbora. k . g . kada nosi naziv gradjanska. da pokrene postupak za donošenje takvog akta.i njegova odluka je konačna.Kad je lista potpisnika narodne incijative ispunila zahteve zakona. dužan je da o tome obavesti inicijativni odbor. dj . 1 . podnosilac prigovora može podneti žalbu Vrhovnom kasacionom sudu. ? d .Kad nadležni organ ne prihvati predlog. odnosno za rešavanje o pitanju na koji se predlog odnosi. pokrajinske ili Republičke komisije donetog po prigovoru. radi obaveštenja da se za taj predlog prikupljaju potpisi. gradske. dokpredlog za promenu staiuta APV može podneti najmanje 40 000 biraea. a ako inicodbor smatra Ua nadležni organ nije pravilno postupio može podneti žalbu Vrhovnom kasacionom sudu. b . v . koji rešava po žalbi u roku od 15 dana od prijema žalbe i ta odluka je konačna 61 .Prema URS NS raspisuje referendum na zahtev najmanje 100 000_birača o pitanjima iz svoje nadležnosti.Prema statutu APV.Inieijativniodbor može obrazovati posebne odbore za prikuplianie potpisa na pojedinim mestima.Inicijativni odbor prijavljuie prikupljanje potpisa Ministarstvu unutrašniih poslova organizacionoj jedinici u opštini na čijoj će se teritoriji prikupljati potpisi. £ J / .1 narodna inicijativa može biti sprovedena kao republieka. z . odnosno odgovarajućim statutom i poslovnikom lj .Potpisi gradjana stavljaju se na listu potpisnika narodne inicijative. odnosno drugi predlog obuhvaćen narodnom inicijativom mora biti sačinien tako da se iz njega jasno vide pravci promena. (p .USTAVOTOVORNA narodna inicijativa može podneti 150 00Q. i . tj. NARODNAINICIJATIVA /aT}-Narodna inicijativaje ovlašćenje jednog dela biračkog tela da pokrene postupakza promenu ustava ili donošenje formalnog zakona.ml . koji rešava po žalbi u roku od 48 sati od prijema žalbe. pravo predlaganja odluka i opštih akata koje donosi skupština APV. pokraiinska i u iedinicimaLS. ž .Gradani radi ostvarivanja narodne inicijative obrazuju INICIJATIVNI ODBOR od najmanje tri člana koji imaju biračko pravo.

y| IZVRSNA VLAST PREDSEDNIK REPUBLIKE 37. e . unapređuie i razrešava ofieire Vojske RS.PRAVO SUSFENZIVOG VETA . a NS odlucuie samo DO predloeu ovlascenospredlazaca.(Ct postavlja i opoziva ukazom ambasadore RS na osnovu predloga VIade5(@ prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika^) daje pomilovanja i odlikovania. NADLEZNOST I AKTI (15) . i . na ponovno odlučivanje ako smatra d a ^ 1 zakon nije saglasan sa Ustavom ili daje u suprotnosti s potvrdenim medunarodnim ugovorima ili opšteprihvaeenim pravilima medunarodnog prava ili|3 da pri donošenju zakona niie poštovana proeedura propisana za donošenje zakona ili (S| da zakon ne ureduje neku oblast na odgovaraiuei način.Predsednik RS ie dužan da najkasnije u roku od 15 dana od dana izglasavania zakona.Ovlascenja predsednika kao posrednika izmedju izvrsne i zakonodavne vlasti su: g . a .Ako NS odluči da ponovo glasa o zakonu koji je predsednik RS vratio na odlučivanje. vrati NS.Nadleznosti predsednika RS se mogu podeliti u 3 grupe: 1) klasicna 2) nadleznost u okviru koje predsednik RS ostvarauje medijatorsku vezu izmedju izvrsne i zakonodavne vlasti i 3) supsidijarnu koja se ostvaruje u slucaju ratnog i vanrednog stanja.BOSINA POTPJTANJA I) Sta ne moze bitipredmet referenduma 2)Koji su organi za sprovodjenje republickog referenduma 3) Razlika izmedju iniciranja i pokretanja ogleda se u tome sto inicijativu moze podneti svako eradianin. (fth. udruzenie itd.PRAVO PREDSEDNIKA DA RASPUSTI NS na obrazloženi predlog Vlade.PREDLAŽE NS KANDIDATA ZA PREDSEDNIKA VLADE. donese ukaz o proglašenju zakona /// da zakon.(g) ukazom proglasava zakoneOt predlaze NS nosioce funkcija. Ako predsednik Republike ne donese ukaz o proglašenju zakona u Ustavom predvidenom roku. 62 . dj . kada NS ne moze da se sastane.Predsednik RS ne može NS vratiti na ponovno odlučivanje zakon o kome su se gradani izjasnili na referendumu pre njegovog donošenja i zakon koji su gradani potvrdili na referendumu. pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izboraih lista i dužan je da NS predloži onog kandidata za predsednika Vlade koji može da obezbedi izbor Vlade. d . ^p-KLASICNUNADLEZNOST cine sledeci poslovizfllpredstavlia RS u zemlji i inostranstvu. ukaz donosi predsednik NS.Predsednik RS je dužan da proglasi ponovno izglasani zakon.(f)'komanduie Voiskom i postavlia. odnosno 7 dana ako je zakon donet po hitnom postupku. zakon se izglasava većinom od ukupnog broia poslanika. uz pismeno obrazloženje. z .

63 . naredbe.iip. naređenja i dr. 2.Predsednik RS neće razmatrati prediog Vlade da se NS raspusti ako je NS podnesen predlog da se Vladi~ižglasa nepoverenje.. odluke. pravila. predsednik NS i predsednik Vlade. 11||TT ■ . sa ukazom o raspuštanju NS predsednik RS donosi odluku kojoro raspisufe izbore za narodne poslanike. predlaže NS kandidata za predsednika Vlade.„|. pravila. ako ie Vlada podnela predlog da se glasa o poverenju Vladi ili ako NS nije prihvatila Vladin odgovor na interpelaciju. Ukazom predsednik RS proglašava zakon. neizglasavanja poverenja i konstatacije ostavke predsednika Vlade) Ij .. p . ali moze predsednik moze biti razresen zbog povrede URS.U oba slučaja. ako nije postovao ustavne uslove za raspustanje NS.Predsednik RS je dužan da u roku od 72 sata donese ukaz kojim na obrazložen predlog Vlade raspušta NS. ali uz supotpis predsednika RS. imenuje generalnog sekretara.Predsednik RS ne može da raspusti NS dok traje ratno ili vanredno stanje. j . o . daje odlikovania i postavlja.Medjutim kada Predsednik RS raspusti NS. eeneci opravdanost i dovolinost razloga navedenih u predlogu. odluku o proglašenju vanrednog ili ratnog stanja donose zajedno predsednik RS.A K T I .-gg". pravne akte. raspušta NS. m . tako da se oni okoncaju najkasnije 60 dana od dana raspisivanja. te mere odstupanja LJiMP donosi Vlada uredbom. Odlukom predsednik RS raspisuie izbore za narodne poslanike.'^grjjp „. naredaba. _ _ _ _ _ _ _ _ . daje pomilovanja. (u slucajevima izglasavanja nepoverenja Vladi.. n .. nj . 1 .Kada je u pitanju proglasenje vanrednog stanja. ~ "" *-" J I Ml l " " l l " . Kad NS niie u mogućnosti da se sastane. pod istim uslovima kao i NS.. postavlja i opoziva ambasadore. kao i mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u vreme ratnog stanja. a u slucaju proglasenja ratnog ili vanrednog stanja.Predsednik RS DUŽAN ie da raspusti NS u slučajevima određenim Ustavom:(f|ako NS u roku od 90 dana od dana svog konstituisanja ne izabere Vladu ili ako ne izabere noyu Vladu u roku od 30 dana od dana kad je prethodnoj Vladi prestao mandat.SUPSIDIJARNA NADLEZNOST Predsednika RS odnosi se na ratno i vanredno stanje. Nadležnosti u oblasti odbrane predsednik RS ostvaruje donošenjem odluka. ona vrsi tekuce i neodlozne poslove. . u slucaju da NS ne moze da se sastane. naređenia i drugih pravnih akata koji su odredeni zakonom. k .„. Ukazi i Odluke se objavljuju u "Službenom glasniku RS".. savetnike predsednika RS i druge funkcionere u Generalnom sekretariiatu predsednika RS i odlučuje u pitanjima za koja ne donosi druge pravne akte.. unapređuje i razrešava oficire VoiskeRS. koja traje do okoncanja ratnog ili vanrednog stanja i'tada~se ona sastaje bez poziva.Predsednik RS donosi ukaze. ili da — Vladu i iavnost obavesti o tome da ne prihvata predlog Vlade. uspostavlja se njena puna nadleznost.||. šefa Kabineta.Ukaz ie diskreeioni akt predsednika i ne moze biti predmet oeene ustavnosti pred Ustavnim sudom.

v .000 birača. koja se objavljuje u «Službenom glasniku RS». KOALICIJA POLITIČKIH STRANAKA i GRUPA GRABANA. z ._Kao dan glasanja mora da se odredi dan kada se ne radi: subota ili nedelja.naredbe 8)Koie su nadleznosti predsednika republike 9) Koja su mu ovlascenja u odnosu na vojsku 10)Ko pwglasava Ustav i cime -NS.15 dana 38.Od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može proteći manje od 30 ni vise od 60 dana. tako da se okončaju u narednih 60 dana od dana raspisivanja izbora. U odluei o raspisivanju izbora utvrduie se dan glasanja za predsednika RS i dan od kada počinju da teku rokovi za sprovodenje izbornih radnji.Grupu gradana pismenim sporazumom osniva najmanje deset birača čiji potpisi moraju biti overeni kod suda i ona ne mora da ima naziv i . SJKoliko dugo ta ogranicenja mogu trajati 6)Koji akt donosi za vreme neposredne ratne opasnosti 7)Koji akt donosi za vreme vanrednog stanja .Ako se mandat predsednika RS produži zbog ratnog ili vanrednog stania.Izbore za predsednika RS raspism'e predsednik Narodne skupštine odlukom. g .Izbori za predsednika Republike raspisuju se 90 dana pre isteka mandata predsednika RS.Predsednik Republike bira se na osnovu opšteg i jednakog izbornog prava na slobodnim i neposrednim izborima.Pravo da bira predsednika Republike i da bude biran za predsednika Republike ima svaki punoletan i poslovno sposoban državljanin RS. sa prebivalistem u RS. Predlagač kandidata može povući predlog kandidata do dana utvrdivanja liste kandidata za izbor 64 . tajnim i ličnim glasanjem. izbori za predsednika RS raspisuju se tako da se održe naikasniic tri meseca od dana kada prestane ratno ili vanredno stanje.Kandidata za predsednika RS mogu da PREDLOŽE POLITIĆKA STRANKA koja je registrovana u RS na dan kad je odluka o raspisivanju izbora objavljena u «Službenom glasniku RS".Ako predsedniku RS prestane mandat pre vremena na koje je izabran. b . Birač može potpisom podržati samo jednog kandidata. ~~ e .Predlog kandidata podnosi se RIK-u najkasnije 20 dana pre dana izbora. d .Predlog kandidata može biti podnesen samo ako ga svojim potpisima koji su overeni kod suda podrži najmanje 10. IZBOR I PRESTANAK MANDATA PREDSEDNIKA RS (12) a .slobodu kretania i dr. dj . j . odlukom ll)Ko menja predsednika republike kadaje u inostranstvu Hi kad muprestane mandatJ3) U kom roku se moraju raspisati izbori za predsednika republike u torn slucaju_14) Kada ce predsednik RS iskoristiti pravo na suspenzivni 15) Kojom vecinom se izglasava zakonpo drugi put 16)U kom roku proglasava zakon . izbori za predsednika RS raspisuju se tako da se održe naikasniie tri meseca od dana kada predsedniku RS prestane mandat.BOSINA POTPITANJA 1) Koje su ovlascenja predsednika RS za vreme rata i vanrednog stanja 2) Ko proglašava ratno stanje 3) Koje su to odluke iz nadleznosti NS koje donosi predsednik RS za vreme ratnog i vanrednog stanja 4) Sta moze ograniciti za vreme rata .

u prisustvu predstavnika predlagača kandidata. a ako imaju isti broj glasova redosled se utvrđuje žrebom. sastaje se da bi predsednik RS pred njom položio zakletvu. Broj birača koji su glasali utvrduje se na osnovu broja .RIK zapisnicki utvrđuie i obiavljuie konaene rezultate izbora u „Službenom glasniku ^ * u roku od 96 sati od zatvarania biračkih mesta.Na ponovljenom glasaniu za predsednika Republike izabran ie kandidat koji ie dobio najveei broi glasova.Lista kandidata za izbor predsednika RS sadrži ime i prezime kandidata.-*" glasačkih listića koji se nalaze u glasačkoj kutiji. Vise od dva kandidata učestvuju na ponovljenom glasanju ako ih vise deli prvo ili drugo mesto. t ^ : m . r^fS P . Redni broi kandidata na listi utvrđuje se žrebom. ciji je tekst utvrdjen u Ustavu.Nevažeei glasaeki listić ie glasački listić koji nije popunjen ili glasački listić koji je tako popunjen da se ne može pouzdano utvrditi za kog kandidata je birač glasao. o . koja se objavljuje u "Službenom glasniku RS" i mora da padne u dan u koji se ne radi. n .Dan ponovljenog glasanja utvrđuje RIK odlukom. s .^o£I . l T' "~ ''& £ <P W nj .predsednika Republike. Kandidat može odustati od kandidature do dana utvrđivanja liste kandidata za predsednika RS.Ako na ponovljenom glasanju kandidati osvoje isti broj glasova.i naziv predlagača kandidata.Za predsednika RS izabran ie kandidat koji je dobio većinu elasova birača koji su ? glasali.Na ponovljenom glasanju ueestvuju dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova. a .A te&t*^ 65 . odnosno naznaku da je predlagač grupa gradana ako grupa građana nema naziv i objašnjenie da se glasa samo za iednog kandidata tako što se zaokruži redni broi ispred imena i prezimena kandidata.M A N D A T predsednika RS počinia-fcad-polaganjem zakletve pred Narodnom skupštinom.fe. s :/l ^~r''vz .Pored naznake da se glasa za predsednika RS glasački listić za izbor predsednika RS sadrži redni broi kandidata koji je utvrđen na listi kandidata za predsednika RS. P ~ Ako nijedan kandidat ne dobiie većinu glasova birača koji su glasali. glasanje se ponavlia u roku od 15 dana od dana prvog glasanja. * . pismenim putem.RIK utvrđuie listu kandidata za izbor predsednika RS najkasnije 15 dana pre dana ' izbora i objavljuje je u „Službenom glasniku RS" narednog dana. To je svecana iziava kojom se zasniva moralna obavezai odgovornost predsednika Ako NS nije u redovnom zasedanju ili ako joj je prestao mandat.Na glasaekom listiću na ponovljenom glasanju prvi po redosledu je kandidat koji je na prvom glasanju dobio najviše glasova. glasanje se ponavlja u roku od 15 dana. ime i prezime kandidata i naziy_predlagaea kandidata. bez obzira na odziy biraca. odnosno naznaku da je kandidata predložila grupa građana ako grupa građana nema naziv. Ij . a do objavljivanja konačnih rezultata izbora.Glasanje za predsednika RS vrsi se glasackim listicima. RIK objavljuje privremene rezultate izbora. overenim kod suda.. Ako od prvog glasanja do dana ponovljenog glasanja jedan kandidat izgubi biraeko prayo.0- v r. r . ć . ponavlja se celi izborni postupak.

lj .RAZREŠENJE predsednika Republike može Narodnoj skupštini da pređloži najmanje " 1/3 narodnih poslanika ako smatra da je on povredio Ustav. z .Predsednik Republike bira se na PET GODINA. 1 -Ako Ustavni sud odluči da je predsednik RS povredjo Ustav.Predsednik RS može podneti PISMENU OSTAVKU. predsednik NS ovlaščen ie da predstavlja RS u zemlji i inostranstvuf da prima opozivna i akreditivna pisma stranih diplomatskih predstavnikaf da raspiše izbpre za NS. osim kandidata za predsednika Vlade^da postavlja i opoziva ukazom ambasadorej'da daje pomilovania. nj . dj -Pre isteka vremena na kojeje izabran. l .Mandat predsednika Republike prestaje kad istekne vreme na kojeje izabran.Predsednik RS dužan ie da obavesti javnost o tome da je podneo ostavku i pri tome može da je obrazloži. da bi se obezbedio kontinuitet vladavine i drzavno in nacionalno jedinstvo Niko ne može vise od dva puta da bude izabran za predsednika Republike. koju dostavlja predsedniku NS.Ustavni sud dužan je da u roku od 45 dana od dana kad je pokrenut postupak za razrešenje odluči o tome da li ie predsednik Republike povredio Ustav. i . jer mu ona nije dala mandat vec biraci na neposrednim izborima. kao u slucaju nosilaca javnih fiinkcija kojeje ona izabrala. vrsi pravo supsenzivnog zakonodavnog vetafda predlaze NS nosioce funkciia.Ako predsednik RS podnese ostavku. da predlaže NS kandidata za predsednika Vlade^ da vrši nadležnosti u oblasti odbrane RS i da komanduie Vojskom Srbije. e . v .Predsednik NS znaci ne moze^&s. bez obzira na to koliko su mu trajali prvi i drugi mandat i nezavisno od vremenske sukeesije. Predsednik Republike kome je mandat produžen zbog ratnog ili vanrednog stanja ima sve nadležnosti kao i pre produžetka mandata. dujan ie da raspusti Narodnu skupštinu u svim slučajevima u kojima je to ustavna dužnost predsednika Republike i da svaki izglasani zakon proglasi ukazom. bude razrešen ili sprečen da izvršava svoju funkciju. d .Medjutim izbor predsednika Republike prema Ustavnom zakonu za sprovodjenje ustava smatraće se prvim izborom. ZAMENJUJE ga PREDSEDNIK NARODNE SKUPSTINE najduže tri meseca. Nlje potrebno da mu NS kosnstatuie podnosenje ostavke. k .b . razrešava se ako za njegovo razrešenje |lasaiu2/3.Ipak. A n ~ Dok zamenjuje predsednika RS. da raspusti NS. o . te mu mandat prestaje kad ostavka prispe u Narodnu skupstinu.Predsednik Republike može podneti ostavku ili biti razrešen za vreme dok mu je mandat produžen. a postupak za razrešenje pokreće se većinom glasova svih narodnih poslanika. g . 66 . već se produžava po siii Ustava dok ne isteknu tri meseca od dana kada je prestalo ratno ili vanredno stanje.Ako Ustavni sud odluči da predsednik RS niie povredio Ustav. predsedniku Republike mandat prestaje ako podnese ostavku ili ako bude razrešen. postupak za razrešenje se obustavlja kad odluka Ustavnog suda bude oljjavTTenall "Službenom glasniku RS". m . narodnih poslanika.Predsedniku RS mandat ne može isteći dok traie ratno ili vanredno stanje.

Kada NS niie u mogucnosti da se sastane odluku o proglašenju vanrednog stanja donose zajedno predsednik Republike. a ona bira 5. odluka prestaje da važi završetkom prve sedniee Narodne skupštine održane po proglašenju vanrednog stanja. a to je kada su se gradjani o njemu izjasnili na referendumu ili su ga potvrdili na referendumu. predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade. mere kojirna se odstupa od ljudskih i manjinskih prava može propisati Vlada. Vlada ie dužna da uredbu o merama odstupanja od ljudskih i manjinskih prava podnese na potvrdu Narodnoj skupštini u roku od 48 sati od njenog donošenja. samo te odredbe. d. apo novom.Kad odluku o vanrednom stanju niie donela Narodna skupstina. Takav zakon je duzan Predsednik da proglasi ukazom. ODNOS PREDSEDNIKA REPUBLIKE I NS (12) a . Predsednik Republike predlaze NS i kandidata za predsednika Vlade. ona je potvrđuje u roku od 48 sati od njenog donošenja. Ima jedan izuzetak kada Predsednik ne moze vratiti zakon na ponovno izglasavanje. z . najmanje godinu dana pre dana odredjenog za odrzavanje izbora. e .Predsednika biraju biraci te je njegov polozaj jaci nego u klasicnom parlamentamom sistemu u odnosu na NS. i . nema. samo postoji odredba u kojoj se podnosi potvrda o prebivalistu. g .Ima pravo na suspenzivni veto. a ako to ne ucini onda ce ukaz doneti Predsednik NS.Kad NS nije u mogucnosti da se sastane. odnosno eim bude u mogucnosti da se sastane.shodno se primenjuje Zakon o izboru narodnih poslanika 39. odnosno 67 .na osnovu proglasenih izbornih listi 7) Sta se radi ako izborna lista ima nedostatke 8) Kadse smatra dajejedno lice izabrano za predsednika RS 9)Koliko traje mandat predsednika republike 10) Moze lipredsednik RS biti reizabran 10) Racuna li se Tadicu mandat kojije zapoceo pre stupanja na snagu novog URS -ne 11) Kad moze prestati mandat predsedniku republike pre isteka roka na kojije izabran 12) Opoziv tj. j . a on bira 5. razresenje predsednika RS 13)Kako se regitlišu pitanja koja nisu regulisana zakonom o izboru predsednika RS.predlaze NS 10 kandidata za sudiie Ustavnog suda. uredbom. pod istim uslovima kao i Narodna skupstina.Prilikom vraeanja zakona uz pismeno obrazlozenje skupstina vraeeni zakon izglasava vecinom od od UKtJPNOG broja poslanika. 3)Postupak izbora predsednika RS 4) koji su ovlašćeni predlagači kandidatapo Zakonu o izboru predsednika republike 5) kome se predaje lista kandidata i ko proglasava izbomu listu 6)Na osnovu cega se sastavlja glasacki listic . dj .Ukazom proglasava ZAKONE koje donosi NS. b. Isto tako NS predlaze predsedniku RS 10 kandidata.Kad mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava niie propisala Narodna skupstina.Predsednik Republike predlaze NS mandatara za sastav nove Vlade nakon odrzanih konsultacija sa predstavnicima stranaka koje su nakon izbora osvojile poslanieka mesta u parlamentu. Ako NS ne potvrdi ovu odluku. 2) Ostali uslovi koje kandidat mora da ispinjava. uz supotpis Predsednika RS. v .BOSINA POTPITANJA l)Koliko dugo kandidat za predsednika republike mora imati prebivaliste u RS da bi mogao podneti kandidaturu -po starom Zakonu o izboru predsednika.

predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade.Predsednik Republike može tražiti da Vlada zauzme stav o pojedinim pitanjima iz njene nadležnosti.Kada NS nije u moguenosti da se sastane odluku o proglašem'u vanrednog stanja donose zajedno predsednik Republike. putam obrazlozenog pismenog predloga raspustanje NS. ODNOS PREDSEDNIKA RS I VLADE (3) a . Ukoliko to ne uradi mora da obavesti Vladu i javnosti. Istovremeno.Vlada predlaže predsedniku RS uvođenje vanrednog stanja na delu teritorije RS i akte koiima se preduzimaju mere u vanrednom stanju. b .Kad predsednik Republike podnese ostavku o tome obavestava predsednika Narodne skupstine i javnost. £eV Vlada moze da predlozi predsedniku RS. od kog easa mu poeinje teci mandat nj . (3&. pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista. 40. U suprotnom.Kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skupštini predlaže predsednik Republike.Kad Narodna skupština nije u mogucnosti da se sastane. 68 . preuzima vršenje dužnosti predsednika Republike do izbora predsednika Republike. Vlada je dužna da o zauzetom stavu odmah obavesti predsednika Republike. g . mere odstupanja prestai'u da važe 24 sata od početka prve sednice Narodne skupštine održane po proglašenju vanrednog stanja.Predsednik Republike polaze zakletvu pred NS. mere odstupanja od Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava zajedno utvrđuju predsednik Republike. Kad Narodna skupština ne može da se sastane. predsednik Narodne skupstine ovo obaveštenje odmah dostavlja narodnim poslanicima i obavestava ih da. ij .Kad Narodna skupština nije u mogucnosti da se sastane. predsednik Narodne skupstine raspisuie izbore za predsednika Republike. CDV. uz supotpis predsednika Republike. o razlozima neprihvatanja predloga. mere kojima se odstupa od ljudskih i maniinskih prava može propisati Vlada.čim NS bude u mogućnosti da se sastane. v . k . a uz ueesce Ustavnog suda. predsednik NS i predsednik Vlade. u skladu sa Ustavom.Vazno ovlaseenje Predsednika Republike je i raspustanje parlamenta na obrazlozen predlog Vlade m . na osnovu odluke NS.Vlada može predložiti predsedniku Republike da za vreme ratnog stanja donese akte u pitanjima iz nadležnosti Narodne skupstine.Vazno je i RAZRESENJE Predsednika . n . a izbore za predsednika Republike raspisuje Predsednik NS. pod istim uslovima kao i Narodna skupština. predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade 1 .Izbore za NS r_aspisuje predsednik Republike. eeneci opravdanost i dovoljnost razloga. uredbom. o kojoj predsednik mora da odluci u roku od 72h. Odluku o proglašenju ralnog stanja donose zajedno predsednik Republike.

Vlada utvrdjuje i vodi UNUTRAŠNJU POLITIKU i to kako opitu. rešenjem koje stupa na snagu kad se objayi u „Službenom glasniku RS". uspostavlja prekida diplomatske odnose sa drugim državama. ratifikovanju i primeni medi. /£) dj . Uredbe su dakle izvršnog karaktera i Vladino generalno ovlašćenje za donošenje uredbi proizilazi iz Ustava. b . ) Vlada se STARAI O USTAVNOSTIIZAKONITOSTI tako Sto je dulna da obustavi od izvršenja opšti akt opštine. ustanova i drugih organizacija i-^Vlada RASPOLAŽEIMOVINOM RS. donosi ga Vlada ako bi neđonošenje propisa moglo izazvati itetne posledice po život ili zdravlie liudi.Vlada ZASTUPA RS KAO PRAVNO LICE i pri tome vrši prava i obaveze koje RS ima kao osnivač iavnih preduzeća.organizacije i dr. BUDŽETIDRUGE OPŠTEIPOJEDINAČNE AKTE. npr. J ® (g) 69 . medj.ima dva ovlašeenia: fpAko organ državne uprave ne donese propis. socijalnu i si. grada i grada Beograda za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu. U okviru nadzora.U okviru SPOLJNE POLITIKE. v . privredu ili imovinu veće vrednosti. životnu sredinu.Vlada vrši i druge poslove odredene URS i zakonom.Vlada kao vrh državne vlađtUSMERA VA IUSKLAĐUJE RAD ORGANA DRŽA VNE UPKA VEIVRŠINADZOR nad njihovim radom. ekonomsku. z .organizaeijama i institucijama (napredlog Vlade predsednik RS.IZVRŠA VANJE ZAKONA IDRUGIH OPSTIHAKATA NSje bitna nadležnost Vlade i to na taj način što donosi uredbe i druse opšte akte radi izvršavanja zakona. učestvuje u zaključivanju. postavlja i opoziva ambasadore RS). BOSINA POTPITANJA a -Ko proglasava ratno stanje A/ l l 41. Kada zakone i druge opšte akte podnese drugi predlagač Vlada daje o njima misljenje. NADLEZNOST I AKTI (7) NADLEŽNOSTI VLADE VLADA premaURS su: ^ a .Rešenjeo obustavi od izvršenia prestaje da važi' ako Vlada u roku od pet dana od obiavliivanja /*-\ rešenja ne pokrene postupakza ocenu ustavnosti i zakonitosti opšteg akta.VLADA PREDLAŽENSZAKONE.ugovora?odlueuje o učlanienju RS u medj. tako i u pojedinim upravnim oblastima-po resorima. (g) d . (j) g .z . ako joj je postavljeno pitanje izglasavanja nepoverenja ili ako je sama u NS postavila pitanja izglasavanja poverenja ili ako NS ne prihvati Vladin odgovor na interpelaciiu. 0 Vlada može PONISTITI ILI UKINUTI PROPIS organa državne uprave koji je u suprotnosti sa zakonom ili propisom Vlade i odrediti rok za donošenje novog propisa.UTVRĐIVANJEI VODMNJE UNUTRAŠNJEI SPOLJNE POLITIKE. Vlada^održava odnose RS sa drugim državama. pa tako prema Zakonu o Vladi. ako zakonom nije što drugo odredeno. e .Vlada ne moze predloziti raspustanje NS .

Ij .RESENJEM Vlada odlučuje o postavljenjima.\-AK TI VLA D E su uredbe odluke. c .Vlada usvaja MEMORANDUM O BUDŽETU. u skladu sa svrhom i ciljem zakona. koji sadrži osnovne ciljeve politike javnih finansija i makroekonomske politike.ODLUKOM Vlada osniva javna preduzeća.Wada može imati ministre bez portfelja. m -Vlada donosi ZAKLJUCKE kad ne donosi druge akte. s . preduzima mere i uređuje pitanja od opšteg značaja i odlučuje o drugim stvarima za koje je zakonom ili uredbom odredeno da ih Vlada ureduje odlukom. a clan Vlade može da izuzme mišljenje. r . č .UREDBOM Vlada podrobnije razrađuje odnos uređen zakonom.Vlada radi i odlučuje na sednici na koioi prisustvuie većina članova.Predsednik saziva sednicu Vlade pisanim putem po sopstvenoj inicijativi ili na predlog većine članova Vlade. u skladu sa zakonom o Vladi.Na sednici Vlade učestvuju članovi Vlade. Generalni sekretar.NACIN RADA i odlučivanja Vlade. odluka je doneta ako za nju glasa najmanje Vi svih članova Vlade. rešenja i zaključci. direktor Republičkog sekretariiata za zakonodavstvo i druga pozvana lica. 4) Koji su ostali opsti akti vlade i cemu sluze? 42. h . Glasanje je javno. 1 . o . i akti koje donosi predsednik Vlade. k .Vlada donosi odluke na sednici većinom glasova svih članova Vlade.. 70 .0 toku sednice Vlade vodi se zapisnik. t . uz obrazloženje. f . a njom može predsedavati potpredsednik koga on odredi. propisuje uredenje.DEKLARACIJOM se izražava stay Vlade o nekom pitanju. u upravnim stvarima i u drugim pitanjima od pojedinačnog značaja. imenovanjima i razrešenjima. Sednica Vlade se tonski snima i na njoj se vode se stenografske beleške koje smatraju se službenom tajnom stroge poverljivosti.Vlada donosi POSLOVNIK kojim. pod uslovom da je za niu glasao predsednik Vlade.Vladu kao kolegijalni organ cine predsednik Vlade. nj .STRATEGIJOM RAZVOJA Vlada utvrduje stanje u oblasti iz nadležnosti RS i mere koje treba preduzeti za njen razvoj. način rada i odlučivanja Vlade. b -Broi potpredsednika Vlade i ministara bez portfelja određuje NS pri svakom izboru Vlade. BOSINA POTPITANJA l)Zakljucuje li medjunarodne ugovore? 2) Sta sve spada u unutrasnju politiku? 3) Kojije najznacajniji opsti akt vlade — uredba!. detaljnije se uređuju poslovnikom Vlade. ustanove i druge organizacije. na predlog kandidata za predsednika Vlade. p .Vlada radi i odlučuje na sednici kojoj prisustvuje većina članova Vlade. iedan ili vise potpredsednika Vlade i resorni ministri.U slučaju da Vlada ima paran broj članova. u . što se konstatuje na zapisniku. On predlaže dnevni red i predsedava sednicom. SASTAV IIZBOR (6) a . n .

nj .Vlada je izabrana ako je za njen izbor glasala većina od ukupnoe broia narodnih poslanika. e -MINISTAR je clan Vlade koji upravlia radom ministarstva. dj . niti stvoriti mogucnost sukoba iavnog i privatnog interesa. Qp. ili za glasanje na sednici Vlade.Kandidat za predsednika Vlade Narodnoj skupštini ima svojstvo mandatara . opštine.Vladu Mm Narodna Skupstina posle svakog konstituisanja. organu AP. niti vršiti delatnost koia ie po zakonu nespoiiva s dužnošću elana Vlade. pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista. lj . t(oy MANDAT Vlade pocinje da teče od polagania zakletve pred NS i traie do isteka mandata NS koia ju ie izabrala.v .NS posle obavljene rasprave. shodno programu i politici Vlade. 71 .Kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skupštini mediate predsednik Republike.IMUNITET . i . p -Mandat Vlade presta/e pre isteka vremena na koje je Izabrana/f) raspuštanjem N.istovremeno glasa o programu Vlade i izboru predsednika i članova Vlade. m . Novoizabrana NS se raspusta ako u roku od 90 dana od njenog konstituisanja ne izabere Vladu. a clan Vlade može zahtevati da Vlada odluei da li je pri tome predsednik Vlade prekoračio svoia ovlašćenja. grada Beograda. (ukoliko je bez portfelia. ri . za odluke i mere koie ie doneo ili propustio da donese ili preduzme i za izvršavanje obaveznih uputstava i posebnih zaduženja koja mu je odredio predsednik Vlade. Dužanje da se u svemu povinuie propisima kojima se uređuje sukob interesa pri vršenju javnih funkeija.Ćlan Vlade ne može biti na drugoi javnoi funkciji u državnom organu. z . u kojoj se razdvajaju funkeije kontrolora (NS) i kontrolisanog(vlade) i time omogucuje objektivnost u sprovodjenju politieke odgovornosti Vlade pred skupstinom. ne upravlja ministarstvom) i može podnositi Vladi predloge za uređivanie pitania iz nadležnosti Vlade i NS i zahtevati da Vlada zauzme stay o pitanju iz njegove nadležnosti. d .Predsednik Vlade može ostalim članovima Vlade davati obavezna uputstva i posebna zaduženja.SUKOB INTERESA . Njeni elanovi uzivaju poverenje vecine u NS i u vladi su samo predstavnici politicke vecine. (f-1 IZBOR VLADE .Predsednik i clan Vlade ne odgovaraiu za mišlienie izneto na sednici Vtade ili NS. Oni uživaju imunitet kao narodni poslanik i o njhovom imunitetu odlučuk Vlada. s tim da ga predsednik Vlade može ovlastiti da rukovodi proiektom iz delokruga vise organa državne uprave.odlučuje o izboru Vlade u celini tj.POTPREDSEDNIK VLADE usmerava i usklađuie rad organa državne uprave u oblastima koie odredi predsednik Vlade. izuzev ovlašeenja na predlaganie izbora ili razrešenia člana Vlade. j .PREDSEDNIK VLADE vodi i usmerava Vladu. 5 g .^stara se o jedinstvu politiekog delovanja Vladefusklađuje rad elanova Vlade^predstavlja Vladu i saziva i vodi njene sednice. te iznosi program Vlade i predlaže njen gastav.To znaei da Vlada pripada tipu neposlanicke Vlade.Ministar ie dužan da obaveštava Vladu o svemu što je bitno za vođenje politike i odlučivanje Vlade i odgovoran ie za sprovodenie programa i politike Vlade.Predsednik Vlade određuje potpredsednika Vlade koji ga ZAMENJUJE za vreme odsutnosti ili sprečenosti sa svim ovlašćenjima predsednika Vlade. a u svemu ostalom na njegov položaj shodno se primenjuju odredbe zakona o Vladi koje se odnose na ministre. grada. na predlog kandidata za predsednika Vlade.

predsednik Vlade. z -_0 pitanju koje je bilo predmet interpelacije ne može se ponovo raspravljati pre isteka roka od 90 dana. BOSINA POTPITANJA ' 1) Kada se bira vlada 2) Kako se bira vlada 3) Koliko traje mandat vlade.Ona ne može postavliati drž. e . d . Ž . e . glasanje o poverenju Vladi ilposlanieko pitanje. odnosno clan Vlade ne podnese ostavku. interest odbrane ili prirodna. a pri vršenju osnivačkih prava RS može jedino da imenuie ili da saglasnost na imenovanje vršioca dužnosti direktora i clanova upravnog i nadzornog odbora.izgiasavaniem nepoverenia. po neprihvatanju odgovora na interpelaciju.Najmanje 50 narodnih poslanika može podneti interpelaciiu u vezi sa radom Vlade ili pojedinog člana Vlade. za izvršavanje zakona i drugih opštih akata NS i^a rad organa državne uprave. dj .Član Vlade kome je mandat prestao usled prestanka mandata Vlade ima ista ovlašeenja kao clan Vlade koji je podneo ostavku. s . do isteka mandata NS kojajuje izabrala 4) Prestanak mandata vlade i njenih clanova 43.INTERPELACIJA .GLASANJE O NEPOVERENJU VLADI je najmocnije orudje kontrole NS.Oblici individualne odgovornosti su konstatovanje ostavke.C/a/i« F/grfg mandat prestaje pre isteka vremena na koje je izabran. privredna ili tehnieka nesreća. t . ukoliko prethodno.Vlada kojoj je prestao mandat ne može predsedniku RS predložiti raspuštanie NS.Izgiasavaniem prihvatanja odgovora NS nastavlia da radi po usvojenom dnevnom redu.Ako NS glasanjem ne prihvati odgovor Vlade ili člana Vlade. izgiasavaniem oepoverenja u NS i razrešenjem od strane NS na predlog predse3nika Vlade. v .Oblici kolegijalne odgovornosti Vlade su: interpelacijafglasanje o nepoverenju.Ministri su za svoj rad i za stanje u oblasti iz delokruga ministarstva odgovorni predsedniku Vlade. i . osim ako ie njinovo donošenje vezano za zakonski ffok ili to nalažu potrebe države. g . ODGOVORNOST VLADE I MINISTARSKA ODGOVORNOST (5) a -Vlada ie odgovorna Narodnoj skupštini'za politiku RS.Vlada kojoj je prestao mandat može vršiti samo posiove odredjene zakonom. r . tj. pristupiće se glasaniu o nepnvereniu Vladi ili članu Vlade.Vlada je dužna da odgovori na interpelaciju u roku od 30 dana. NOva Vlada se menja po istom postupku kao sto se bira Vlada posle konstituisanjaNS. konstatovaniem ostavke. 72 . službenike na položai u organima drž. u .4 god. NS raspravlja i glasa o odgovoru koji su na interpelaciju podneli Vlada ili clan Vlade kome je interpelacija upućena. uprave. te po Zakonu o Vladi vrsi samo tekuee posiove i ne može predlagati NS zakone i druge opšte akte niti donositi pro pise. Vladi i Narodnoi skupštini.BVneizglasavaniem poverenja/4VizgIasavaniem nepoverenja predsedniku Vlade^S) ostavkom Vlade ifgVostavkom predsednika Vlade. izglasavanje nepoverenjau NS članu Vlade i razresenie clana Vlade u NS. b .

Ako NS ne izglasa poverenje Vladi. u vreme predvidjeno Poslovnikom NS. k .Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje.Poslaničko pitanje postavlja se u pisanom obliku ili usmeno. o .GLASANJE O POVERENJU VLADI . potpisnici predloga ne mogu podneti novi predlog za glasanjeo~nepoverenju pre isteka roka od 180 dana.Vladi ili njenom clanu je izglasano nepoverenje veeinom glasova od ukupnog broia narodnih poslanika.Na usmeno postavlieno poslariičko pitanie. Ij .j . u . u trajanju od najviše pet minuta. komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanie. tj. predsednik Republike je dužan da raspusti NS i raspiše izbore. da se oslabi ueled Vlade i stvori osnov za stroži oblik njene odgovornosti.Posle datog odgovora na poslaničko pitanje. t . s tim da izlaganje poslanika koji postavlja pitanja ne može da traje duže od tri minuta. narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše pet minuta. " **""" s . Njegova prava svrhaje da se Vlada ili njen clan kritikuje i kompromituje.Predlog Vlade se razmatra na prvoi narednoi sedniei NS. Vladi prestaie mandat a predsednik RS ie dužan da pokrene postupak za izbor nove Vlade. dostavlia se narodnim poslanicima.Najmanje 60 narodnih poslanika može predloziti NS da se Vladi ili pojedinom njenom clanu izglasa nepoverenje. Ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od izglasavanja nepoverenja.Vlada može zahtevati da se glasa o poverenju Vladi i na sednici NS koiaieutoku. predsednik RS ie dužan da raspusti NS i raspise izbore. 73 . c . nj . predseđnik RS je dužan da pokrene postupak za izbor nove Vlade. a u izuzetnim slučaievima 30 dana.Ako NS izglasa nepoverenje Vladi. narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da. predsednik Vlade je dužan da pokrene postupak za izbor novog elana Vlade.Vladi nije izglasano poverenje ako većina od ukupnog broja narodnih poslanika ne glasa za poverenje Vladi.Sama Vlada može predloziti NS da se glasa o svom poverenju.Poslanička pitanja postavljaju se Vladi. a nairanije po isteku 5 dana od podnošenja predloga.Ako NS izglasa nepoverenje članu Vlade. Nakon okončanja rasprave pristupa se glasanju o predlogu. oni to moraju odmah obrazložiti. e . moraju odmah usmeno odgovoriti. Vlada odnosno ministar.Predlog narodnih poslanika se razmatra na prvoi narednoj sednici NS.Predlog za izglasavanje nepoverenja predsedniku Vlade se razmatra u istom roku kao i predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi. u skladu sa zakonom. u prisustvu elanova Vlade. č . a nairanije po isteku pet dana od podnošenja predloga. odnosno nadležnog ministra.Narodni poslanik ima pravo da postavi poslaničko pitanje pojedinom ministru ili Vladi. n . fa -PisanT odgovor Vlade. 1 . f . Ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana neizglasavanja poverenja.POSLANICKO PITANJE je najbezopasnije sredstvo za ostvarivanje odgovornosti Vlade pred NS. a odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pisanom obliku. iz niihove nadležnosti i ono mora biti iasno formulisano. u roku od osam dana od dana kada je pitanje postavljeno.Ako Vladi ili članu Vlade ne bude izglasano nepoverenje. *~~" "^ P . m . Ako je za davanje odgovora potrebna odredena priprema.

Ministar koji je podneo ostavku dužan je da vrši tekuće poslove dok mu ne prestane mandat. Ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana konstatacije ostavke predsednika Vlade.Predsednik Vlade može predložiti NS RAZREŠENJE pojedinog člana Vlade. Ovlašćenia ministra kome ie prestao mandat vrši clan Vlade koga predsednik Vlade ovlasti. II .Predsednik Vlade dužan ie da predloži NS izbor novog ministra u roku od 15 dana od prestanka mandata prethodnog ministra i novi ministar izabran je većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika.KRTVIČNA odgovornost ministra postoji kad on prilikom vršenja svoie dužnosti učini neko delo kažnjivo po krivienom zakonu i to se razlikuje od njegove odgovornosti kao privatne ličnosti kad učini "obično"kr. djl . III .dužnosti nanesenu nekom niegovom nezakonitom radniom. a odluka je doneta ako je za nju glasala veeina od ukupnog broja narodnih poslanika. 5) Ako se glasa o nepoverenju vladi ( 60 poslanika pokrece) iono bude izglasano sta se dalje desava 6) Kome odgovara . bl . o kojoj je bilo reči. BOSINA POTPITANJA I)Koji su instrumenti kontrole vlade 2) Kako se mogu postavljati poslanicka pitanja 3) Slaje interpelacija 4)Staje opasnije interpelacija Hiposlanicko pitanie.Predsednik Vlade može podneti OSTAVKU NS. zl-JPredsednik Vlade dostavlja ostavku člana Vlade predsedniku NS.delo. Vladi prestaje mandat danom konstataciie ostavke predsednika Vlade. il . podleže i pravnoj i materijalnoj odgovomosti.Ovlašćeniarninistra kome je prestao mandat vrši član Vlade koga predsednik Vlade ovlasti.Predsednik Vlade dužan je da predloži NS izbor novog ministra u roku od 15 dana od prestanka mandata prethodnog ministra i novi ministar izabran je većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. j l . el . kl . predsednik RS je dužan da raspusti NS i raspiše izbore. te se i ovaj oblik odgvornosti razlikuje od odg. a ona prvoj narednoj sednici konstatuie ostavku i tim danom mu prestaje mandat.Odgovornost mimstma pored POLITICKE odsovornosti. konkretno predsedniku NS i istovremeno o njoj obaveštava predsednika RS i javnost.Članu Vlade koji je podneo ostavku mandat prestaje danom donošenia odluke o razrešenju. vl.al .interpelaciia.Clan Vlade može podneti ostavku predsedniku Vlade.mistra kao privatne ličnosti zbog neizvršenja nematerijalnih obaveza.N S na prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku predsednika Vlade. gl . predsednik RS ie dužan da pokrene postupak za izbor nove Vlade.MATERIJALNA odgovrnost ministra je odgovornost za štetu nastalu prilikom vrSenia niegove služ. NS razmatra i glasa o predlogu za razrešenje člana Vlade na prvoi narednoi sednici. dl . žl .Kada NS konstatuje ostavku predsednika Vlade.

Poslove DU obavljaju ministarstva i drugi organi DU odredjeni zakonom.Predstavnici Vlade učestvuju u radu Narodne skupstine pri usvajanju zakona i drugih opštih akata koje je predložila Vlada. v . 3) Kako tece postupakpo interpelaciji.DU je samostalna. dj .N a zahtev NS. e . moze samo privremeno.Državnu upravu cine ministarstva. i . b . novembra tekuće godine.Vlada predlaže zakone i druge opšte akte Narodnoj skupštini i daje mištjenja o predlozima zakona i drugih opštih akata koje nije sama predloiila. Pri usvajanju zakona i drugih opštih akata koje Vlada nije predložila dužni su da ufiestvuju na zahtev Narodne skupstine. a instrument kontrole vlade od strane NS su interpelaeija.Vlada u celini i pojedinacno ministri odgovaraju pred NS. v .44. g . orsani uprave usastavu ministarstava iposebne oreanizacije -organi državne uprave. Vrlo vazno sredstvo kontrole parlamenta nad radom vlade jeste izglasavanje budzeta. k . na predlog presednika RS. Predlog budzeta podnosi se Narodnoj skupštini najkasnije do 1. 45. g . 2)Kako NS kontrolise vladu.Vlada je dužna da zauzme stay o predlogu Narodne skupstine koji je podnet u pitanju iz nadležnosti Vlade. vezana Ustavom i zakonom i za svoj rad odgovara Vladi. b -Članovi Vlade ne mogu biti istovremeno i poslanici.poslovi državne uprave. ORGANI DRZAVNE UPRAVE U RS (13) a .Državna uprava je deo izvršne vlasti RS koji vrši upravne poslove u okviruprava i dužnosti RS . jer vlada ne moze upravljati bez sredstava. BOSINA POTPITANJA 1) Nadležnosti. i .ograna DU I njihovu organizaciju propisuje Vlada.Vlada i svaki njen član dužni su da dostave Narodnoj skupštini izveštaje i podatke koji su joj potrebni radi raspravljanja pitanja vezanih za rad Vlade ili njenog člana.Vlada svake godine predlaže Narodnoi skupštini na usvaianje budzetRS.Prema URS . z . pitanie izslasavania nepovrenja vladi' i poslanicko pitanie. neizglasavanje »epoverenja Vladi i poslanicko pitanje.Unutrasnje uredjenje Mintstarstava I dr. d .Vlada može predložiti NS da raspravi pitanje iz nadležnosti Vlade i da o njemu zauzme stav.Vlada podnosi Narodnoj skupštini izveštai o svom radu za proteklu godinu najkasniie 60 dana pre podnošenja predloga završnog raeuna budzeta Republike Srbije. Vlada i svaki njen elan dužni su da joj podnesu izveštaj o svom radu. sustina je da se izbegne preteran uticaj Skupstine na Vladu. 75 . ODNOS VLADE I NS (7) a .NS bira Vladu.kroz interpelacifu. izglasavanje nepoverenja vladi.

jerje to u nadleznosti Vlade. j . druge propise i opšte akte za Vladu i predlažu Vladi strategije razvoja i druge mere <3T PRAĆENJE STANJA-u oblastima iz svoga delokruga. naredbe i uputstva objavljuju se u „Službenom glasniku RS".u II stepenu donoseci konacno resenje 1 . RS. gradovima i gradu Beogradu.NS i Vlade tako što donose propise.prosvete i sporta. opštinama. Pravilnici. Neka od njih su: spoljnih poslova. AP I jedinice LS mogu osnivati javne sluzbe. izdaju javne isprave itd. kao jedini samostalni DOU u RS. preduzimaju mere ili predlažu Vladi donošenje propisa i preduzimanje mera na koje je ovlascena (3) IZVRŠA VANJEZAKONA. direkcija.pripremaju nacrte zakona. k-NADLEZNOSTORGANA DUSU: /ff UČESTVOVANJE U OBLIKOVANJU POLITIKE VLADE. rešavaju u upravnim stvarima. agencija i centara. inspektorati. Pravilnikom se razrađuju pojedine odredbe zakona ili propisa Vlade. ustanovama. radi vrsenja poslova drzavne uprave izvan sedista organa DU. pravde. e . PROPISA IOPŠTIHAKATA.Pojedini. osim kad je u pogledu nekih od ovih organizacija zakonom predvidjen ministarski nadzor. javnim preduzećima. javnim agencijama i drugim organizacijama -imaoci javnih ovlašćenja. z . Nad njima neposredni nadzor vrsi vlada.Uredbom Vlade moguce je osnivati upravne okruge. DR. i .Organi drzavne uprave su 1) Ministarstva.MINISTARSTVA u okviru svojih nadleznosti: 76 .Organi državne uprave i njihov delokrug odredjuje se zakonom d . Uputstvom se određuje način na koji organi drzavne uprave i imaoci javnih ovlašćenja izvršavaju pojedine odredbe zakona ili drugog propisa. odbranem unutrasnjih poslova. direkcije i sluzbe. za ljudska i manjinska prava itd. dj . naredbe i uputstva.Ministarstva i posebne organizacije donose pravilnike. 0 RESAVANJE U UPRAVNIM STVARIMA. Ne donose uredbe.Rad organa državne uprave podleže nadzoru Vlade. sekretarijata. poslovi državne uprave iz nadleznosti RS zakonom se mogu poveriti AP. Mogu donositi propise samo kad su na to izričito ovlaščeni zakonom ilipropisom Vlade. 2) Organi uprave u sastavu ministarstava su uprave. <$ DONOSENJE PROPISA.Preko upravnog spora sudovi nadziru zakonitost pojedinačnih akata organa državne uprave donesenih u upravnim stvarima. finansija.N a r o d n a skupstina nadzire rad organa državne uprave preko nadzora nad radom Vlade i članova Vlade. zdravlja. Naredbom se naređuje Hizabranjuje neko ponasanje u jednoj situaciji koja ima opšti značaj. 3) Posebne upravne organizacije koje se mogu osnivati posebnim zakonima u obliku Zavoda. a u cilju efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanjaprava i obaveza gradjanai zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog interesa za zivot i rad.

b) Pripremaju predloge nacrta akata koje donosi viada-predlagačka funkcija. dostavljaju ihvladi. d) donose OPA za izvršavanje zakona i drugih propisa. sudske ^ tumače. ali da bude u sa2lasnosti sa zakonom. druge propise i opšte akte NS i Vlade. 7) izvršenje sankcija. 6) veštacenje. 6) Donosi li uredbe . 77 . 8) amnestiju i pomilovanje.MINISTARSTVO PRA VDE obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: I) krivično zakonodavstvo 2) obligacione odnose. 3) Koja su drzavna ministarstva .voiske. 10) advokaturu II) izbor nosilaca pravosudnih funkcija. kada su za to izrieito ovlašćeni zakonom.lice nezadovoljno aktom ministra pokrenuce upravni spor podnosenjem tuzbepred Vrhovnim sudom Srbiie lj . f) resavaju u upravnom stvarima (Ako bude pitala .koja ih predlazeNS. 6) primena ratifikovanih medunarodmh ugovora m . 4) pripremanje nacrta medunarodnih ugovora.moze uredbu.ZAJEDNICKI POSLOVI MINISTARSTA VA su: 1) ostvarivanje medjunarodne saradniei staranje o njenom unapredenju 2) uskiadivanje propisa sa pravom Evropske unije. nasledivanje. finansiia. BOSINA POTPITANJA 1) Vrste organa drzavne uprave. spoljnjih poslova. e) Vrše nadzor i kontrolu nad sprovođenjem zakon i drugih propisa. 4) organizaciju i rad pravosudnih organa.ne. Vlada . 12) međunarodnu pravnu pomoć. 7)Koji su poslovi ministarstva pravde. niih donosi vlada. 8)Nadzoma funkcija ministarstva 9) Sta akoje neko nezadovoljan aktom ministra -pokrenuce upravni sporpodnoseniem tuzbeprednadleznim sudom. 4)Koji su organi u sastavu ministarstva 5) Kojiposlovi cine delokrug ministarstva i koje akte donose. 10) moze li ministar da donese pravilnik bez izricitog ovlascenja -ne. 2) Nadleznost organa drzavne uprave. 3) predlaganje pokretanja postupka za vodenje pregovora i zaključivanje medunarodnih ugovora s drugim državama i međunarodnim drganizacijama.a) Pripremaju nacrte zakona i drugih propisa koje donosi NS. 9) ekstradiciju. 5) pripremanje nacrta zakona o ratifikaciji medunarodnih ugovora. c ) Izvršavaju zakone. 5) pravosudni ispit. 3) postupak pred sudovima. pravde .

g 2 .Ustavni sud rešava sukob nadležnosti između: 1) sudova i drugih državnih organa. a 3 . sindikalnih organizacija.a od strane predsednika RS. što znači da je za njihovo rešavanje nadležan Ustavni sud kada zakonom nije određena nadležnost sudova.Ustavni sud odlučuje o ZABRANI RADA POLITIČKE STRANKE. 4. g 1 .Ustavni sud samo određuje organ nadležan za rešavanje sporne stvari u meritumu. opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava i potvrđenim medunarodnim ugovorima. b . stranaka. organa teritorijalne autonomije i organa LS. udruženja građana ili verske zajednice na osnovupredlosa: l)VIade. sindikalnih organizacija. NADLEŽNOST (12) a -Nadležnost Ustavnog suda proizilazi iz njegove ustavne defmicije. v 2 -Njima nisu obuhvaeeni sporovi u vezi sa postavljenjem. sindikata.Prema URS Ustavni sud ODLUČUJE o saglasnosti: 1. 3) izborni sporovi.NADLEŽNOSTI Ustavnog suda su: 1) opšta normativna kontrola. 5. v . a imala je bitan uticaj na izborni rezultat.) pokrajinskih organa i organa jedinica LS. 6) posebne žalbe predvidjene URS . 4) zabrana rada političkih stranaka.) republičkih organa i pokrajinskih organa ili organa iediniea LS. udruženja građana ili verskih zajednica 78 . 3. 2)Republičkog javnog tulioca ili 3) organa nadležnog za upis u registar politician stranaka. b 2 . u kom slučaju ee se ceo izborni postupak ili delovi tog postupka ponoviti u roku od deset dana od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu. udruženja gradjana I verskih zajednica. odnosno imenovanjem na odredenu funkciju ili položaj.) potvrđenih međunarodnih ugovora sa Ustavom. udruženja građana i kolektivnih ugovora sa Ustavom i zakonom. a 1 .) opštih akata organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja. 4) organa različitih AP ili različitih jedinica LS. 7) odlučivanje o povredi URS . u vezi sa kojom je nastao sukob nadležnosti a 2 . 2.) statuta i opštih akata AP i jedinica LS sa Ustavom i zakonom. sindikalne organizacije. Ustavni sud odlukom poništava ceo izborni postupak ili deiove tog postupka.Rešavanje IZBORNIH SPOROVA je supsidiiarna nadležnost Ustavnog suda. 5) ustavna žalba. v 1 .Ako ie nepravilnost u izbornom postupku dokazana. 3.) drugih opštih akata sa zakonom.om. 2) sukob nadležnosti azmedju državnih organa.'\j\{\ USTA VNI SUD 46. 2.Ustavni sud maze odrediti da se do okončanja postupka rešavanja sukoba nadležnosti Ustavnog suda prekine postupak pred organima izmedu koiih je nastao sukob nadležnosti.Kada rešava o SUKOB NADLEŽNOSTI Ustavni sud postupa kao konflikmi sud.Izborni sporovi su sporovi koji proizilaze iz neposrednih izbora koje obavljaju svi birači zajedno. g .) zakona i drugih opštih akata sa Ustavom.Prema URS Ustavni sud je samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava istobode. pol. b 1. koji se moraju tačno oznaeiti.

sindikalne organizacije.USTAVNA ŽALBA jepravno sredstvo za zaMtu Ijudskih i manjinskih prava i sloboda zajamčenih URS . @ Protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske funkcije sudija ima pravo žalbe Ustavnom sudu. u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. organ određen statutom opstine ima pravo žalbe Ustavnom sudu. a 6 . na osnovu ovlašćenja sadržanog u URS . moguće je neposredno izjaviti ŽALBU USTAVNOM SUDU u pet slučajeva. iavni tužilac i zamenik JT mogu izjaviti žalbu Ustavnom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke. g 5 . 3) da su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ///je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu. b 5 . v 4 .Protiv odluke o prestanku funkcije sudiia. organ određen statutom AP ima pravo žalbe Ustavnom sudu. je ogranieen samo na odlueivanje o povredama odredaba Ustava koje su navedene u aktu NS o pokretanju postupka v 6 . d 5 .Ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva.u. (3}5Protiv odluke NS o prestanku funkciie iavnoe tužioca* odnosno protiv odluke Državnog veća tužilaca o prestanku funkcije zamenika JT. o kojoj Ustavni sud odlučuje u roku od 72 časa.Za zabranu je potrebno da je delo koje je predmet zabrane već izvršeno. zbog toga što su političke stranke. Izjavljena žalba isključuje pravo na podnošenje Ustavne žalbe. b 4 .b 3 .om.Ustavni sud ee odlučiti da li je predsednik Republike povredio Ustav i odluku o tome dostaviće Narodnoj skupštini i predsedniku Republike J 79 . odnosno LS utvrdi da je pojedinaenim aktom ili radnjom državnog organa ili organa LS onemogućeno vršenje nadležnosti AP. odnosno LS.Kad Ustavni sud u postupku po žalbi organa odredenog statutom AP. Izjavljena žalba isključuje pravo na idnošenje Ustavne žalbe ^Ako se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jediniee LS onemogućava vršenje nadlemost AP. ( 5 j ) Ako se pojedinafinim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice LS onemogućava vršenje nadlemost opštine.Ona nije pravno sredstvo za zaštitu ljudskih i manjinskih prava zajameenih URS -om. 2) da se njimapovređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemeene Ustavom.Postupak odlučivanja O POVREDIUSTAVA od strane PREDSEDNIKA REPUBLIKE pokreće NS. a 5 . udruženja gradana ili verske zajednice izraz ustavne slobode udruživanja i ustavne slobode savesti i veroispovesti. poništiče pojedinačni akt.u v 5 . v 3 . odnosno zabraniće dalje vršenje ili narediti vršenje određene radnje i odredili da se uklone šietne posledice. a 4 .Prema URS.Zalba Ustavnom sudu neposredno se izjavljuje Ustavnom sudu.Ustavni sud može zabraniti rad političkih stranaka i verskih zajednica iz razloga predviđenih u URS . fV) Na odluku donetu u vezi sapotvrđivanjem mandata narodnos poslanika. na predlog 1/3 ukupnog broja narodnih poslanika b 6 -U postupku odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike Ustavni sud.Ustavna žalba može se izjaviti ako su kumulativno ispunjena tri uslova: 1) da se izjavljujeprotivpojedinačnog akta Hi radnje državnog organa ili organizaciie koioi ie povereno javno ovlašćenie.

Narodna skupština bira pet sudija Ustavnog suda izmedu 10 kandidata koje predloži predsednik Republike.Ovim ustavnim rešenjem bi trebalo da se onemoguči favorizovanje stranačkih kandidata prilikom izbora i imenovanja sudija i vršenje pritiska i stranačkih ucena posle imenovanja za sudiju. d . s obzirom na obim nadležnosti ovoga suda.Oba državna organa utvrduju listu kandidata većinom svih članova ž . a pet opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda Srbije. i . g . 1 .Pet sudija Ustavnog suda bira NS.Odluke Ustavnog suda su konačne. z .Odluku po ovom pitanju Ustavni sud mora doneti u roku od 45 dana od dana podnošenja akta Narodne skupštine kojim se pokreće postupak odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike. b .v . pet imenuje predsednik RS.Svojstvo sudije Ustavnog suda stiče se imenovanjem na tu javnu funkciju. m . ( O nadležnosti Ustavnog suda u vezi sa opštom normativnom kontrolom videti pitanje br.) 47. b .Ustavni sud čini 15 sudija. da bi se izbegao bilo kakav uticaj ili pritisak na sudije Ustavnog suda od strane NS. . lj .Sudija Ustavnog suda se bira i imenuje medu istaknutim pravnicima sa najmanje 40 godina jivota i 15 godina iskustva u pravnoj struci.. 51. j -Njihov je mandat duži od mandata narodnih poslanika.Izbor sudija Ustavnog suda treba da pruži čvrst osnoy za objektivan i nezavisan rad Ustavnog suda. v .Predsednik Republike imenuje pet sudija Ustavnog suda izmedu 10 kandidata koje predloži Narodna skupština. k .Opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda imenuje pet sudija izmedu 10 kandidata koje na zajedničkoi sednici predlože Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca. izvršne i opšteobavezujuće.Bira se i imenuju na devet godina.Prilikom stupanja na dužnost sudije polažu zakletvu pred predsednikom NS. g .g 6 . IZBOR SUDIJA USTAVNOG SUDA a . e .Sudije Ustavnog suda ne mogu biti članovi političke stranke..Jedno lice može biti birano ili imenovano za sudiju Ustavnog suda najvise dvaputa.Sa svake od predloženih lista kandidata jedan od izabranih kandidata mora biti sa teritorije autonomnih pokrajina.Prema URS Ustavni sud je samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode. zbog čega u torn procesu učestvuju sve tri grane državne vlasti. 80 .NS utvrduje predlog kandidata za sudije Ustavnog suda većinom glasova narodnih poslanika na sednici na kojoj je prisutna yecina narodnih poslanika dj . SASTAV I IZBOR (6) a .

Odredbe Zakona o Ustavnom sudu o izboru i mandatu predsednika Ustavnog suda shodno se primenjuju i na izbor i mandat zamenika predsednika. z . funkciju predsednika. k . sa mogućnošću ponovnog izbora. na period od pet godina i koji može biti ponovo postavljen. m .' predstavlja Ustavni sud. koga postavlja Ustavni sud većinom glasova svih sudija. sudija Ustavnog suda može se obratiti Ustavnom sudu radi davanja mišljenja 81 .Sekretar rukovodi Stručnom službom Ustavnog suda i za svoj rad je odgovoran Ustavnom sudu. sportskom ili drugom udruženju. g . na predlog najmanje txoje sudija. u slučaju njegovog odsustva ili sprečenosti. u smislu Zakona o Ustavnom sudu. koji zamenjuje predsednika Ustavnog suda. i .INKOMPABILITET a .Predsednik Ustavnog suda istovremeno obavlja i dujnost sudije. 1 . (3J stara se o sprovođenju akata Ustavnog suda i | 0 vrši druge dužnosti utvrdene ovim zakonom. j .Predsednik suda bira se na period od tri godine.Zamenik predsednika Ustavnog suda istovremeno obavlja i dužnost sudije. lj . vrši zamenik predsednika. Poslovnikom i drugim aktima Ustavnog suda. v . ((5) predlaže dnevni red i predsedava sednicama/4)'usklađuie rad Ustavnog suda. humanitarnom.(2Ysaziva sednice Ustavnog suda. e . do izbora.PREDSEDNIKA Ustavnog suda biraju sudije Ustavnog suda iz svog sastava. v .Na prava i obaveze zaposlenih u Stručnoj službi primenjuju se propisi koji ureduju prava i dužnosti državnih službenika i nameštenika. većinotn glasova svih sudija. u skladu sa zakonom. izuzev profesure na pravnom fakultetu u RS.Ako predsednik Ustavnog suda ne bude izabran.Javnom ili profesionalnom funkcijom ili poslom.Uslovi za postavljenje sekretara i zamenika sekretara odreduju se aktom Ustavnog suda.Sekretar i zamenik sekretara Ustavnog suda imaju status državnog službenika na položaju.Za obavlianje stručnih i drugih poslova Ustavni sud obrazuje STRUČNU SLUŽBU. ž .U slučaju sumnje u postojanje sukoba interesa. b . ne smatra se delovanje u kulturrio-umetničkom.Sudija Ustavnog suda ne može vršiti drugu javnu ili profesionalnu funkciju niti posao.Predsednik Ustavnog sudaQ). na period od pet godina i može biti ponovo postavljen. koji se postavlja većinom glasova svih sudija. dj . bez naknade. b .Profesurom na pravnom fakultetu u smislu ovog zakona smatra se obavljanje nastave na fakultetu u zvanju redovnog ili vanrednog profesora.Ustavni sud ima ZAMENIKA PREDSEDNIKA.Sekretar Ustavnog suda može imati zamenika.SASTAV USTAVNOG SUDA a . odnosno najstariji sudija g . PRAVNIPOLOŽAJ SUDIJA USTAVNOG SUDA . d .Ustavni sud ima SEKRETARA. tajnim glasanjem.

odnosno imenovanje za izbor sudije Ustavnog suda. k .O prestanku duinosti sudije.kada se pozove na imunitet ne može biti pritvoren. većinom glasova svih sudija.Sudija Ustavnog suda RAZRESAVA SE ako: 1) povredi zabranu sukoba interesa.On uživa imunitet neodgovomosti . 4) Koliko im traje mandat. d . odnosno imenovan. 1 .Ispunjenost uslova za razrešenje sudije Ustavnog suda utvrđuje Ustavni sud.Sudija Ustavnog suda uživa imunitet kao narodni poslanik. g-Nadležni sud. na zahtev ovlašćenih predlagaea za izbor.U slueaju da sudiji Ustavnog suda prestane dužnost pre isteka roka na koji je izabran. 3) bude osuden na kaznu.Ako je sudija Ustavnog suda kome je prestala dužnost bio sa teritorije AP. ovlašćeni predlagae predlaže dva kandidata za izbor.Prema URS sudiji Ustavnog suda dužnost rRESTAJEjfjj istekom vremena na koje je izabran ili imenovan/5) na njegov zahtev/31 kad ispuni zakonom propisane opšte uslove za starosnu penziiu i 1 <@' razrešeniem. pravnosnainu odluku o_ qsudi sudijnUstavnog suda na kaznu zatvora ili za drugo kažnjivo delo.Odluka o udaljenju sudije Ustavnog suda donosi se na predlog predsednika Ustavnog suda. odnosno imenovanje.zarvora ili 4) za kazniimdelo koie sa čini nedostoinim dužnosti sudije Ustavnog suda i 5) ako postane član političke stranke. e . 5)Kako prestaje 82 .O njegovom imunitetu odlučuje Ustavni sud. bez odobrenja Ustavnog suda. BOSJNA POTPITANJA 1) Ko ih predlaze.Predlog se dostavlja organu nadležnom za izbor. odnosno imenovanje u roku od tri meseca od dana obaveštavanja o prestanku dužnosti sudije Ustavnog suda. odnosno imenovanje sudije Ustavnog suda i Ustavnom sudu. kandidati za izbor. PRESTANAK DUŽNOSTI SUDIJE a . lj . niti se protiv njega može voditi krivični ili drugi postupak u kome se može izreći kazna zatvora.IMUNITET d . odnosno imenovanje moraju biti sa teritoriie AP. e . 2) Ko ih bira. sudija Ustavnog suda može biti udalien sa dužnosti. uživa i imunitet nepovredivosti. 2)trajno izgubi radnu sposobnost za dužnost sudije Ustavnog suda. u skladu sa Poslovnikom i . odnosno drugi državni organ dužanje dajojtavi ovlašcenom predlagaeu za izbor.Odluka o udalieniu predsednika Ustavnog suda donosi se na predlog najmanje troie sudija Ustavnog suda: z . v .O d l u k u o udaljenju donosi Ustavni sud. ž .Inicijativu za pokretanje postupka za razrešenje može da podnese Ustavni sud.Takođe. 3) Uslovi za izbor. Mlučuje Narodna SkupMna. dj . dj .Gubitak radne sposobnosti za dužnost sudije Ustavnog suda utvrđuje se na osnovu stručnog nalaza i mišljenja ovlašćene zdravstvene ustanove. b .U toku postupka za utvrdivanje ispunjenosti uslova za razrešenje.ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje sudijske funkcije. j . ž .

(ftkad u ostavljenom roku podnosilac nije otklonio nedostatke^ koji onemogućavaju postupanje^fjkad za vodenje postupka i odlučivanje ne postoje druge pretpostavke utvrdene zakonom. e . b . državni i drugi organi koii prihvataiu odnosno odbiiafu nadležnost. može predlog.48. u skladu sa Poslovnikom o radu Ustavnog suda.koji je predmet ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti. sindikalnih organizacija. statuta AP. ž . odnosno drugi akt kojim se pokreće postupak:(ff)kad utvrdi da niie nadležan za odlufiivanje. ustavnu žalbu.Pokretanje i tok postupka pred Ustavnim sudom je različit i zavisi od predmeta spora. odnosno drugi akt kojim se pokreće postupak. kao i svako ko zbog prihvatanja. sindikalna organizacija ili udruženje građana . d .o čijoj se zabrani rada odlučuje. (T) svako po čijoj je inicijativi pokrenut postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti (fj donosilac zakona. Hypoliticka stranka.Ustavni sud pdbaciče predlog. organi AP i iedinica LS .U postupku pred Ustavnim sudom određuje se sudija izvestilac. n^državni organi.PRETHODNIPOSTUPAK obuhvata radnju pokretanja postupka i radnju utvrđivanja formalnih procesnih pretpostavki za vođenje postupka. RJT i organ nadležan za upis u registar političkih stranaka. zahtev. odnosno^) da li su predlog ili inicijativa potpuni i razumliiviyfff/da li su ispunjene 1 druge procesne pretpostavke za vođenje postupka. @ organ određen statutom AP. ako se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice LS onemogućava vršenje nadležnosti AP odnosno jedinice LS.U postupku pred Ustavnim sudom organ ili organizaciju predstavljaju njihovi ovlašćeni predstavnici. kao i organ za sprovodenje izbora u vezi sa čijom izbornom aktivnošću se pokreće spor.Kad Ustavni sud utvrdi da nije nađležan za odlueivanje. a narocitoQJida li je Ustavni sud nadležan za odlučivanjes^ŽJ' da li je predlog podnet od ovlašćenogpredlagača.u postupku po žalbi. narodni poslanici .u. sindikalnih organizacija. odnosno odbijanja nadležnosti nije mogao da ostvari svoje pravo. 9j podnosilac ustavne žalbe. ustupiti nadležnom organu. zahtev. verska zajednica . inicijativu.Prema ZUS . kao i organ protiv čijeg je pojedinačnog akta ili radnje izjavljena žalba. @Pako utvrdi da nije podnet u odredenom roku. g . v . POKRETANJE I TOK POSTUPKA PRED USTAVNIM SUDOM U RS (9) a . udruženja građana ili verskih zajednica . kao i državni organ. učesniđ u postupku pred Ustavnim sudom su.Ono što im je svima zajedničko je to da se odvijaju kroz dve faze: fazu prethodnog postupka xfazu raspravljanja i odlučivanja.protiv čijeg je pojedinačnog akta ili radnje izjavljena ustavna žalba. udruženja građana ili verskih zajednica.u postupku za ocenu ustavnosti ili zakonitosti. svako po čijem se zahtevu vodi postupak za odlučivanje o izbornom sporu za koje zakonom nije određena nadležnost sudova. inicijativu. odnosno iedinice LS i drugog opšteg akta . Jednim imenom se zovu ovlašćeni predlagači. ustavnu žalbu. odnosno organizaciia koioi su poverena javna ovlašćenia . 8) Vlada.čiji je statut ili drugi šti akt predmet ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti ili o Čijoj se zabrani rada odlučuje. f . dj . odnosno iedinice LS .u postupku za zabranu rada političkih jrtranaka.

(nl) NS i predsednik Republike .OvlaMenim predlaga&ma u postupku za ocenu ustavnosti ili zakonitosti smatraju se: ® državni organijSjorgani AP i jedinica LS Jffnajmanje 25 narodnh poslanika v 1 . dostavi osooreni opšti akt i potrebnu dokumentaciiu i da pruži podatke i obavestenja od značaja za vodenje postupka i odlučivanje. pre pokretanja postupka.Ukoliko to ne učini u ostavljenom roku postupak pred Ustavnim sudom će se nastaviti. zahteva.Donosi lac osporenog opšteg akta dužan je da u roku koji odredi Ustavni sud. odnosno jedinice LS. da zatraži mišljenie od skupštine AP. d 1 . j . m . kap i organ koji je doneo odluku o prestanku funkcije. koje donosi Ustavni sud kad oceni da ima osnova ža pokretanje postupka povodom inicijative. a koji ne može biti kraći od 15 dana.Povodom inicijative za ocenu ustavnosti statute AP.Povodom iniciiative za ocenu ustavnosti zakona. odnosno inicijative. žalbe. {Q2J sudije.Postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud može da pokrene samostalno. pre pokretanja postupka. inicijativa. k.INICIJATIVU za pokretanje ovog postupka ima svako pravno ifizičko lice g 1 .Kada je reč o postupku za ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti opštih akata ovaj postupak se POKREĆE vredlosom ovlašćenog predlagača ili rešenjem o pokretaniu postupka. odnosno ustavnosti ili zakonitosti drugog opšteg akta koji donosi NS.Predlog. z . n . na osnovu odluke koju donosi 2/3 većinom glasova svih sudiia. Ustavni sud može. POSTUPAK ZA OCENJIVANJE USTAVNOSTI ILI ZAKONITOSTI OPŠTIH AKATA a 1 . b 1 .u postupku po žalbi na odluku o prestanku funkcije. 1 . odnosno drugi podnesak smatra se podnetim onog dana kada ie predat Ustavnom sudu.Ucesnik u postupku ima prayo da dajejpredloge i dužnost da pruža potrebne podatke i obavestenja u toku postupka i na raspravi. Ustavni sud • može.kada se odlučuje o postojanju povredeJUstava u postupku za razrešenje predsednika Republike. Tj . da podnosi dokaze i da preduzima druge radnje od značaja za odlučivanje Ustavnog suda.Podnesci upućeni Ustavnom sudu moraju biti potpisani. i -Učesnik u postupku možeu toku postupka odustati od predloga.Postupak se smatra pokrenutim danom podnošenja predloga Ustavnom sudu. . odnosno skupštine jedinice LS. odnosno danom donošenia rešenia o pokretaniu postupka ( videti vise o tome u 51.Kada rešava o sukob nadležnosti Ustavni sud postupa kao konfliktni sud. da zatraži mišlienje od NS. b 2 . @) i druga lica koja Ustavni sud pozove. javni tužioci i zameniei JT .Vršeći ovu svoju nadlešnost Ustavni sud šttii ustavno načelo vertikalne (podele vlasti izmedju države i teritorijalnih jedinica u državi) / horizontalne (podele vlasti na različite državne organe) podele vlasti. pitanju) POSTUPAK RESAVANJA SUKOBA NADLEZNOSTI a 2 .

v 2 . zahtev za resavanje sukoba nadležnosti podnosi se u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti. j 2 . z 2 . što znači da je za njihovo resavanje nadležan Ustavni sud kada zakonom nije određena nadležnost sudova. kao i^podnosilac predloga kandidata. dj 3 .Tim rešenjem Ustavni sud ponistava i akte koie ie doneo nenadležni organ.Zahtev za odlučivanje o izbornom sporu za koji zakonom nije određena nadležnost sudova mole podneti:(Q svaki birač. k 2 .Zahtev za resavanje sukoba nadležnosti sadrži naziv organa koji prihvataju ili odbijaju nadležnost i razloge na osnovu kojih to čine. POSTUPAK ODLUCIVANJA O IZBORNIM SPOROVIMA a 3 . organa različitih AP ili različitih iedinica LS. g 3 . odnosno konačnosti odluke drugog organa koji se oglasio nenadležnim.Izborni sporovi su sporovi koji proizilaze iz neposrednihizbora koje obavljaju svi birači zajedno.Ustavni sud dostavlja jedan primerak podnetog zahteva za odlučivanje o izbornom sporu organu za sprovodenje izbora. sa nalogom da u odredenom roku dostavi odgovor i potrebne izborne akte.Resavanje izbomih sporova je supsidijama nađležnost Ustavnog suda. dj 2 .Ovaj postupak POKRECE se zahtevom za resavanje sukoba nadležnosti. ž 2 .Zahtev za resavanje sukoba nadležnosti. . odnosno lieu povodom čijeg je prava nastao sukob nadležnosti.©'kandidat za predsednika Republikeffl odnosno poslanika ili odbornika.Postupak za resavanje sukoba nadležnosti smatra se pokrenutim onog dana kad je zahtev predat Ustavnom sudu.Zahtev se može podneti najkasniie u roku od 15 dana od dana okončania izbornog postupka koji se osporava.Ustavni sud samo određuje organ nadiežan za resavanie sporne stvari u meritumu. Rok za odgovor organa koji su u sukobu nadležnosti je osam dana od dana dostavljanja. u vezi sa eijom aktivnošeu se izborni spor pokreće.Zahtev se dostavlja organima koji su u sukobu nadležnosti na odgovor.Ovaj postupak POKREĆE se zahtevom d 3 . ^ _ _ — — v 3 . (51 republičkih organai^pokraiinskih organa ili organa iedinica LSffi) pokraiinskih organaj organa iedinica LSifl. d 2 . e 2 .Kad Ustavni sud reši sukob nadležnosti.Ustavni sud rešava sukob nadležnosti feme£«:(uJ'sudova i drugih državnih organa. e 3 . g 2 .Njima nisu obuhvaćeni sporovi u vezi sapostavlieniem« odnosno imenovam'em na odredenu funkciju ili položaj.Ustavni sud može odrediti da se do okončanja postupka rešavanja sukoba nadležnosti Ustavnog suda prekine postupak pred organima izmedu koiih je nastao sukob nadležnosti.U slučaju kada organi odbijaju nadležnost. kao i 2) lice povodom čiieg ie prava nastao sukob nadležnosti. rešenie Ustavnog suda ima PRAVNO DEJSTVO od dana dostavljanja organima koji su u sukobu nadležnosti.Zahtev sadrži razloge i dokaze zbog kojih se traži odlučivanje o izbornom sporu. odnosno dokumentaciju. b 3 .po<faos/: 1) jedan ili oba organa koji su u sukobu.. 12 . ž 3 . i 2 . u vezi sa kojom je nastao sukob nadležnosti.

sindikalne organizacije.U predlogu se navode razlozi i dokazi zbog kojih se traži zabrana rada političke stranke. sindikalne organizacije.u. 14 odž doj. dj 4 . Izjavljena žalba isključuje pravo na podnosenje Ustavne žalbe . Ustavni sud odlukom poništava ceo izborni postupak ili delove tog postupka. d 4 . u kom slučaju će se ceo izborni postupak ili delovi tog postupka ponoviti u roku od deset dana od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu. sindikalne organizacije. koji se moraju tačno označiti. udruženja građana ili verske zajednice.Za zabranu je potrebno da je delo koje je predmet zabrane već izvršeno. UDRUŽENJA GRAĐANA ILI VERSKE ZAJEDNICE a 4 . ^ P r o t i v odluke Visokog saveta sudstva oprestanku sudijske funkcije sudija ima pravo žalbe Ustavnom suduTlzjavljena žalba isključuje pravo na podnošenje Ustavne žalbe. zbog toga što su političke stranke. j 3 -ŽALBU NA ODLUKU donetu u vezi sa potvrdivaniem mandata narodnih poslanika može podneti kandidat za narodnog poslanika i podnosilac predloga kandidata.Odluka Ustavnog suda o poništenju celog izbornog postupka ili delova tog postupka ima pravno dejstvo od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu. sindikalna organizacija. moguće je neposredno izjaviti ŽALBU USTAVNOM SUDU u pet slučajeva. a o razlozima zabrane rada verske zajednice vidi str.(l)Republičkog iavnog tužioca ili (V) organa nadležnog za upis u registar političkih stranaka.Prema URS. v 4 . udruženja građana ili verskih zajednica. odnosno protiv odluke Državnog veća tužilaca o prestanku funkcije zamenika JT.Ustavni sud odlučuje o zabrani rada političke stranke.Ustavni sud dužan je da donese odlukiTu roku od 72 sata od podnošenja žalbe. dostavi potrebnu dokumentaciju Ustavnom sudu. 15 pod v) POSTUPAK PO ZALBI USTAVNOM SUDU a 5 .Ako je nepravilnost u izbornom postupku dokazana. k 3 . 13 .U postupku po žalbi organ protiv čije je odluke podneta žalba dužan je da u roku od 24 sata od podnošenja žalbe. SINDIKALNE ORGANIZACIJE. sindikalne organizacije. udruženja građana ili verske zajednice izraz ustavne slobode udruživanja i ustavne slobode savesti i veroispovesti. b 4 . udruženja građana ili verske zajednice na^snoyjJ^gredloga:(^)Vlade. U | N a odluku donetu u vezi sa potvrđivanjem mandata narodnos poslanika.Ustavni sud može zabraniti rad političkih stranaka i verskih zajednica iz razloga predvidenih u URS . Protiv odlukeJSj[o prestanku funkcije iavnos tužioca. udruženja građana ili verske zajednice. udruženje građana ili verska zajednica briše se iz odgovarajućeg registra danom dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu. a imala je bitan uticaj na izborni rezultat.z 3 . POSTUPAK ODLUČIVANJA O ZABRANI RADA POLITIČKE STRANKE. (O razlozima zabrane rada politicize stranke vidi str. i 3 . o kojoj Ustavni sud odlučuje u roku od 72 časa. g 4 . sindikalnih organizacija. ta politička stranka.Ovaj postupak se POKREĆE predlogom.Kad Ustavni sud zabrani rad političke stranke.

shodno se primenjuju i u postupku po žalbi protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske funkcije. z 5 . Sa raspravi se može se isključiti javnost.Protiv odluke o prestanku funkciie sudija. odnosno LS. v 5 . organ određen statutom opštine ima pravo žalbe = Ustavnom sudu *~ b 5 . ž 5 . JAVNIH TUŽILACA I ZAMENIKA JAVNIH TUZILACA NA ODLUKU O PRESTANKU FUNKCIJE g 5 . na osnovu ovlašćenia sadržanog u URS . napredlog1/3 ukupnog broja narodnihposlanika b 6 . odnosno zabraniće dalje vršenje ili narediti vršenje određene radnje i odrediti da se uklone štetne posledice.Posle isteka roka za dostavljanje odgovora na žalbu. organ određen statutom AP ima pravo žalbe Ustavnom sudu. *~ / ? ) ) Ako se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice LS onemogućava vršenje nadležnost opštine.Ustavni sud svojom odlukom može usvojiti žalbu i poništiti odluku o razrešenju Hi odbiti žalbu. poništiće pojedinačni akt.u.^T) G>Ako se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice LS onemogućava vršenje nadlejnostAP. e 5 . odnosno LS utvrdi' da ie pojedinačnim aktom ili radniom državnog organa ili organa LS onemogućeno vršenje nadležnosti AP. j 5 .Akt o pokretanju ovoga postupka sadrži pravni osnovf odredbe Ustava koje su povređene rfaokaze na kojima se akt zasniva. Ustavni sud zakazuje raspravu na koju poziva podnosioca žalbe i predstavnika organa koji je doneo odluku o razrešenju. d 5 .Odluka Ustavnog suda u postupku po žalbi sudija.Navedene odredbe. POSTUPAK PO ZALBISUDIJA.Zalba Ustavnom sudu neposredno se izjavliuie Ustavnom sudu. dj 5 . i 5 .Organ koji je doneo odluku o razrešenju ima pravo na bdgovor na žalbu u roku od 15 dana od dana dostavljanja žalbe.Postupak odlučivanja O POVREDI USTAVA od strane PREDSEDNIKA REPUBLIKE pokreće NS. $ 87 .Kad Ustavni sud u postupku po žalbi organa određenog statutom AP. javni tužilac i zamenik JT mogu izjaviti žalbu Ustavnom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke. a postupak je POKRENUT danom podnošenja žalbe Ustavnom sudu. javnih tužilaca i zamenika JT na odluku o prestanku funkcije ima pravno deistvo od dana dostavljanja učesnicima u postupku.Odluka Ustavnog suda po ovom pitanju imapravno deistvo od dana dostavljanja učesnicima u postupku POSTUPAK ODLUCIVANJA O POVREDI USTAVA OD STRANE PREDSEDNIKA REPUBLIKE a 6.Ona nijepravno sredstvo za zaštitu ljudskih i manjinskihprava zajamčenih URS -om.Ovaj akt predsednik Narodne skupštine dostavlja Ustavnom sudu. v 6 .

Ustavni sud odlučuje o pitanjima iz svoje nadležnosti na sednici b .ODLUKE Ustavnog suda su konačne. kao i u drugim opravdanirn slučajevima. dj .Ustavni sud možejavnu raspravu odloliti ili prekinuti radi pribavliania potrebnih podataka. ( ^ odlučuje o žalbi organa AP. £|5 ODLUČUJE o izbornim sporovima za koje zakonom nije određena nadležnost sudova. Na sednici Ustavnog suda vodi se zapisnik.Odsustvo pojedinih učesnika u postupku na javnoj raspravi ne sprečava Ustavni sud da održi javnu raspravu i da donese odluku. OBLICI RADA USTAVNOG SUDA a . izvršne i opšteobavezne. odnosno zakonom. 2) Staje preventivna ustavna kontrola. odnosno iedinice LS. statut AP ili jedinice LS i drugi opšti akt niie u saglasnosti s Ustavom.Ustavni sud obrazuje komisije kao stalna radna tela. zakonom. A 1 . ODREĐUJE način otklanianiaposledica koje su nastale usled primene opšteg akta koji nije u saglasnosti s Ustavom ili zakonom. b . u postupku. DEJSTVO ODLUKA USTAVNOG SUDA (17) AKTI USTAVNOG SUDA (VRSTE ODLUKA) a . ("Zrutvrđuje dazakon koii je igdasan. (g)odlučujeoustavnoižalbi. g -Ustavni sud može obrazovati i povremena radna tela. sindikalne organizacije.Ustavni sud donosi odluke. većinom glasova svih sudija Ustavnog suda. 3) Ima tijavne rasprave pred ustavnim. (S) ZABRANJUJE rad političke stranke. "***"" "^ j . 4) ko maze biti stranka 49. ako se pojedinačnim aktom 89 . utvrđuje da potvrdeni melunarodni ugovor niie u saglasnosti sa Ustavom.Ustavni sud odlukom. opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima. udruženja građana ili verske zajednice. kojom meritorno resava pitane iz svoje nadležnosti: du UTVRĐUJE da zakon.Odluku da samostalno pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud donosi dvotrećinskom većinom glasova svih sudija BOSINA POTPITANJA 1) Tokpostupka ocene ustavnosti i zakonitosti.Ustavni sud odlučuje o pitanjima iz svoje nadležnosti na sedniei.Stalna i povremena radna tela obrazuju se u skladu sa Poslovnikom ovoga suda.Sednice Ustavnog suda zakazuie i njima rukovodi predsednik Ustavnog suda. niie u saglasnosti sa Ustavom. rešenfa i zaključke. v . a niie ukazom proelaSen. e . odnosno da u vreme važenia niie bio u saglasnosti sa Ustavom. d . obaveštenja i mišljenja.i .

ž .Odluka Ustavnog suda o povredi Ustava od strane predsednika Republike imapravno dejstvo od dana dostavljanja odluke Narodnoj skupštini. radi davanja mišljenja i objašnjenja. ž 6 . 88 . a naročito kad se radi o složenom ustavno-pravnom pitanju ili kad se postavi pitanje ustavnosti ili zakonitosti o kome ne postoji stav Ustavnog suda.Javna rasprava je procesna radnja. z .) FAZA RASPRAVLJANJA I ODLUČIVANJA a .Ako Ustavni sud utvrdi da je postupak za razrešenje predsednika Republike pokrenut u skladu sa Ustavom i zakonom. i 6 . e . na koju poziva predsednika Republike i predsednika Narodne skupštine d . kad je to potrebno. na koju poziva predsednika Republike i predsednika NS. sindikalne organizacije. e 6 .Odluku po ovom pitanju Ustavni sud mora doneti u roku od 45 dana od dana podnošenia akta Narodne skupštine kojim se pokreće postupak odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike z 6 . kao iffi u postupku za zabranu rada političke stranke. nakon čega rneritorno odlučuje o suštini stvari. udruženja građana ili verske zajednice. kao i^3). koja se sastoji od izlaganja argumenata i činjenica bitnih za razjašnjenje stanja stvari. b . ~"= "~ dj 6 . može odlučiti i bez održavanja javne raspraveifŽTako je o istoj stvari yec nrllnrivao^a nisu dati novi razlozi za drugačije odlučivanje u toj stvari. dj .ako postoje uslovi za obustavu postupka.U postupku odlučivanja o povredi URS . na osnovu pribavljenih dokaza. v .Ustavni sud će odlučiti da li je predsednik Republike povredio Ustav i odluku o tome dostaviće Narodnoj skupštini i predsedniku Republike. g .Posle isteka roka za odgovor.Na javnu raspravu pozivaju se svi učesnici u postupku radi izlaganja stavova i davanja potrebnih obaveštenja. predsednik Ustavnog suda zakazaće raspravu. Ustavni sud može na javnu raspravu pozvati predstavnike organa i organizacija koji su odgovorni za izvršavanje predmetnog opšteg akta.Na javnu raspravu pozivaju se.Ako je to od interesa za ocenu ustavnosti ili zakonitosti.To je faza u kojoj Ustavni sud razjašnjava stanje stvari. "" ( O ustavnoj žalbi ipostupku odlučivanja po ustavnoj žalbi videtipitanje broj 50.Ustavni sud će OBUSTAVITI postupak:|j]pf ako Narodna skupština povuče akt o pokretanju postupkagQ ako u toku postupka prestane funkcija predsednika Republike.a od strane predsednika Republike predsednik Ustavnog suda zakazuje raspravu.g 6 . odriava javnu raspravu u postupku:(T) ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti^p odlučivanja o izbornim sporovima. d 6 . po pravilu. naučni i javni radnici.Ustavni sud može odlučiti da se ne odrji javna rasprava u postupku ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti ako:(fQoceni da je u toku postupka stvar dovolino raziašnjena i da.U postupku odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike Ustavni sud je ograničen samo na odlučivanje o povredama odredaba Ustava koje su navedene u aktu NS o pokretanju postupka. u roku koji Ustavni sud odredi.Ustavni sud. akt NS kojim se pokreće postupak odlučivanja o povredi Ustava dostavlja se na odgovor predsedniku Republike. predstavnici organa i organizacija. kao i druga lica.Ustavni sud može održati javnu raspravu i u drugim slučajevima kad oceni da je održavanje javne rasprave potrebno.

Odluka i rešenje Ustavnog suda sadrži: uvod.Ustavni sud RESENJEM. (Q^odlucuje u postupku po žalbi javnih tužilaca i zamenika JT na odluku o prestanku funkcije. g .Uuvodu se legitimise Ustavni sud. ž . drugi opšti akt i kolektivni ugovor. (3) rešava o sukobu nadležnosti izmedu državnih i drugih organa. izreku i obrazloženje. (9) odbacuie ustavnu žalbu ako nisu ispunjene procesne pretpostavke. sastavom sednice datumom njenog održavanja.ili radnjom državnog organa ili organa jedinice LS onemogućava vršenje nadležnosti AP. P i obustavlia postupak: ffiodbacuie zahtev za ocenjivanie ustavnosti ili zakonitosti opsteg akta o kome je već odlučivao. ffl odreduje način izvršenia odluke ili rešenia Ustavnog suda. d ) ' obustavlia izvršenje pojedinačnog akta. objavlfuiu se u "Službenom glasniku RS". | f | n e prihvata iniciiativu za pokretanie postupka za utvrdivanie neustavnosti ili nezakonitosti. i . odnosno na način na koji je objavljen opšti akt o komeje Ustavni sud odlučivao. opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava i potvrdenim medunarodnim ugovorima taj zakon ili drugi opšti akt prestaju da važe danom obiavljivania odluke Ustavnog suda u "Službenom glasniku RS" ~~ *~ b . 90 .Mora sadržati podatke bitne za identifikaciju akta koji je bio predmet spora pred Usatavnim sudom. u skladu sa Ustavom. odnosno jedinice LS.Kad ne donosi druge akte. d . kojim odlucuje o nekom procesnom piianju. odlučuje u postupku po žalbi sudija na odluku o prestanku funkcije i druge odluke Visokog saveta sudstva. a iz novih navoda. kao i u službenom glasilu u komeje objavljen statut AP. dj . z . t v . e-hrekaje meritorno resavanje spora i ima normativnu snagu. kao i rešenja koja su od šireg značaja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti DEJSTVO ODLUKA USTAVNOG SUDA a . izuzev odluke po ustavnoj žalbi.U "Službenom glasniku RS" može se obiaviti odluka po ustavno[_žalbj.. sa izuzetkom koje se odnosi na odlučivanje o sukobu nadležnosti: (Tl pokreće postupak. odnosno radnje i ukida meru obustave ili odbacuie zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje. (5H) ODBIJA predlog za utvrdivanie neustavnosti ili nezakonitosti.Isto važi i kad Ustavni sud utvrdi da opšti akt nije u saglasnosti sa zakonom. dlučuje u postupku o postojanju povrede Ustava od strane predsednika Republike. Ustavni sud donosi ZAKLJUČKE.Kad Ustavni sud odlukom utvrdi da zakoni ili drugi opšti akt nije u saglasnosti sa Ustavom.Obrazlolenje sadrži relevantnu činjeničnu i normativnu gradju za odluku sadržanu u izreci. (4) odlaže stupanje na snagu odluke organa AP.Odluke Ustavnog suda. razloga i podnetih dokaza ne proizilazi da ima osnova za ponovno odlučivanje.

rešenje Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana dostavljania organima koji su u sukobu nadležnosti.. ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda. odnosno LS. £ e . a ako je izvršenje započeto obustaviće se. 9 Odluka Ustavnog suda kojom se usvaja ustavna žalba ima pravno deistvo od dana dostavljania učesnicima u postupku. odluka Ustavnog suda ima pravno deistvo od dana nienog objavljžvanja u "Službenom glasniku RS".v . donetim na osnovu zakona ili drugog opšteg akta. potvrdenim medunarodnim ugovorima ili zakonom. j . odnosno Hcu povodom čijeg je prava hastao sukob nadležnosti . ako od dostavljanja pojedinačnog akta do podnoienja predloga ili inieijative za pokretanje postupka nije proteklo vise od dve godine. udruženja gradana ili verske zajednice.Kad Ustavni sud odredi način otklanjanja posledica koje su nastale usled primene opšteg akta koii niie u saelasnosti sa Ustavom ili zakonom. odnosno LS utvrdi da je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa LS onemogućeno vršenje nadležnosti AP. povredeno ili uskraćeno ljudsko ili"manjinsiw"pravo~fs!oboda zajemeena Ustavom. sindikalna organizacija. Ij . g .Kad Ustavni sud u postupku po žalbi organa određenog statutom AP.Zakoni i drugi opsti akti za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti s Ustavom.Kad Ustavni sud zabrani rad političke stranke. odnosno zabraniće dalje vršenje ili narediti vršenje određene radnje i odrediti da se uklone štetne posledice.Odluka Ustavnog suda u postupku po žalbi sudiia. ako do toe dana nisu pravnosnamo reSeni. odnosno zabraniće dalje vršenje ili narediti vršenje odredene radnje i odrediti da se uklone štetne posledice u određenom roku.Kad Ustavni sud reši sukob nadležnosti.Izvršenje pravnosnažnih pojedinaenih akata donetih na osnovu propisa koji še vise ne mogu primenjivati. udruženje građana ili verska zajednica briše se iz odgovarajueeg registra danom dostavljania odluke Ustavnog suda nadležnom organu. Isto važi i za odluku donetu u postupku*po žalbi na odluku u vezi sa potvrdivaniem mandata narodnih poslanika. ima pravo da traži od nadležnog organa izmenu tog poiedinaenog akta. javnih tužilaea i zamenika JT na odluku o prestanku funkcije ima pravno dejstvo od dana dostavliania učesnicima u postupku.Svako kome ie povređeno pravo konačnim ili pravnosnažnim poiedinačnim aktom. ^ z . I . poništiće pojedinačni akt. potvrdenim medunarodnim ugovorima ili zakonom.. f i . d . sindikalne organizaeije. Odluka Ustavnog suda po ovom pitanju ima pravno dejstvo od dana dostavliania učesnJcima u postupku. 91 .Kad Ustavni sud utvrdi da ie osporenim poiedinačnim aktom. ne može se ni dozvoliti ni sprovesti.Predlog za izmenu konačnog ili pravnosnažnog pojedinaenog akta može se podneti u roku od šest meseei od dana obiavliivania odluke u "Službenom glasniku RS". ^ dj .Odluka Ustavnog suda o poništenju celog izbornog postupka ili delova tog postupka ima pravno dejstvo od dana dostavliania odluke Ustavnog suda nadležnom organu. poništiee pojedinačni akt. opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava. za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom. odnosno radniom. opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava. k . ta politieka stranka.

2) Donosi li ustavni sudpresude . do donošenia konačne odluke. 7) Sta ako se utvrdi da se izmenom pojedinačnog akta ne mogu otkloniti posledice nastale usled primene opšteg akta za kojije odlukom Ustavnog suda utvrdeno da nije u saglasnosti sa Ustavom.UTVRDJUJE SE DA TAJ I TAJ CLAN TOG I TOG ZAKONA NIJE U SAGLASNOSTI SA USTAVOM. 14) kako se izvršavaju odluke Ustavnog suda 92 . naknadom štete ili na drugi način. 13) od kad dejstvuje odluka Ustavnog suda o izbornim sporovima. opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava. izvršenje odluke i rešenja Ustavnog suda obezbediee Vlada.Državni i drugi organi. nj . Ustayni sud može odlukom utvrditi da opšti akt nije bio u saglasnosti s Ustavom. TOG I TOG ZAKONA KAO NEOSNOVAN. potvrđenim medunarodnim ugovorima ili zakonom.menia se mediunarodni ugovor Hi URS. IZVRŠENJE AKATA USTAVNOG SUDA p . obustaviti izvršenje poiedinačnoz akta ili radnfe kojaje preduzeta na osnovu opšteg akta čija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje. političke stranke. ali nisu otklonjene poslediee neustavnosti ili nezakonitosti. 4)Kako glasi izreka kadje neki clan nekog zakona neustavan . sud će zastati sa postupkom i pokrenuti postupakza ocenu ustavnosti ili zakonitosti tog akta pred Ustavnim sudom. 8) koje su neotklonjive posledice -one koiima ie povredieno ili usrozeno pravo nazivot izdravlie. neosnovano Hsenie slobode. 6} Sta akoje na osnovu njega nekome uskraceno neko pravo. 9) Kada moze doneti privremene mere i kojim aktom odlucuje o tomeodlucufe RESENJEM. u okviru svojih prava i dužnosti.m . 12) Koje izborne sporove resava. vec samo ODLUKE. na način koji je utvrđen posebnim rešenjem Ustavnog suda.Ako se u postupku pred sudom opšte ili posebne nadležnosti postavi pitanje saglasnosti zakona ili drugog opšteg akta sa Ustavom. izvršavaju odluke i rešenia Ustavnog suda. sindikalne organizacije.Kada je to potrebno Ustavni sud svoiom odlukom uredjuje način nienog izvršenia. RESENJA I ZAKUUCKE ! 3) O cemu odlucuje odlukom 4) Kako glasi izreka kojom se odbijapredlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti -npr. Ustavni sud može u toku postupka.Ako se utvrdi da se izmenom pojedinačnog akta ne mogu otkloniti posledice nastale usled primene opšteg akta za koji je odlukom Ustavnog suda utvrdeno da nije u saglasnosti sa Ustavom.U slučaju potrebe.ne. ODBIJA SE PREDLOG PREDLAGACA ZA OCENU USTAVNOSTII ZAKONITOSTI TOG I TOG CLANA. potvrđenim medunarodnim ugovorima ili zakonom. potvrdenim medunarodnim ugovorima ili zakonom. n . 10) Kakvoje dejstvo odluke Ustavnog suda kad utvrdi daje neki medjunarodni ugovor nesaglasan sa Ustavom . opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava. ako bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti neotklonnve štetne posledice. organizaciie koiima su poverena javna ovlašćenja. potvrdenim medunarodnim ugovorima ili zakonom.Ova odluka Ustavnog suda ima isto pravno dejstvo kao i odluka kojom se utvrduje da opšti akt nije u saglasnosti s Ustavom. BOSINA POTPITANJA 1) Vrste akafa ustavnog suda. r . Ustavni sud može odrediti da se ove posledice otklone povraćaiem u pređašnje stanje. opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava. s . opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava. o .Kad je u toku postupka opsti aklprestao da vali ilije usaglašen sa Ustavom. opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava. potvrdenim medunarodnim ugovorima ili zakonom. 11) Koje sukobe nadleznosti resava i kojim aktom. 5)Kojeje dejstvo takve odluke (kojom je utvrdeno daje neki clan nekog zakona neustavan ). udruženia građana ili verske zajednice dužni su da.

Kad Ustavni sud utvrdi da je osporenim pojedinačnim aktom. Ustavni sud će dozvoliti povraćaj u pređašnje stanie ako to lice u roku od 15 dana od dana prestanka razloga koji ie izazvao propuštanie. g . k . 93 . odluka Ustavnog suda odnosi se i na lica koja nisu podnela ustavnu žalbu. ž . ukine ili izmeni tai akt u skladu sa zahtevom iz ustavne žalbe ili ako ie prestala radnia koja je prouzrokovala povredu ili uskraćivanje Ustavom zajemčenog prava i slobode. aliobi izvrsenjeprouzrokovalo nenadoknadivu stetupodnosiocu. uz saglasnost podnosioca ustavne žalbe^f)) ako prestanu druge procesne pretpostavke za vođenje postupka.Ustavnu žalbu mojeizjaviti svako lice koie smatra da mu ie poiedinačnim aktom ili radniom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom. a samo neki od niih su podneli ustavnu žalbu.Ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja poiedinaenog akta.Ustavna žalba. može izjaviti drugo fizičko lice. podnese predlog za povraćaj u pređašnje stanje i ako istovremeno sa ovim predlogom podnese i ustavnu žalbu. Ustavni sud može odložiti izvršenie pojedinacnog akta ili radnje protiv kogaje izjavljena ustavna žalba. odnosno radnjom. ako se nalaze u istoj pravnoj situaciji. a odlaganie niie suprotno iavnom interesu.50.Posle isteka tri meseca od dana propuštanja ne može se tražiti povraćaj u pređašnje stanje. i . lj . USTAVNA ZALBA (8) a . b Ustavna žalba može se izjaviti ako su kumulativno ispunjena tri uslova:£f/da se izjavljuje protiv pojedinacnog akta ili radnje državnog oreana ili organizaciie kojoi ie povereno javno ovlašćenjeiŽVda se mimapovređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska/wava islobode zajemeene Ustavom^ da~su iscrpljena ili nisu predviđena drugapravna sredstva ///je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu. ne sprečava primenu pojedinacnog akta ili radnje protiv kogaje izjavljena. dj . niti bi se odlaganjem nanela veća šteta trećem lieu.Ustavni sud će OBUSTAVITI postupak^T} ako je ustavna žalba povueena^Ž^ ako organ koii jedoneo osporeni pojedinačni akt ponisti.Odlukom se ustavna žalba usvaja ili odbiia kao neosnovana. 1 . po pravilu. d .Ustavnu žalbu u irne ovih lica. odnosno državni ili drugi organ nadležan za praćenje i ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda. e .Ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iserpljena pravna sredstva. na osnovu njihovog pismenog ovlašćenja. v .Lieu koje iz opravdanih razloga propusti rok za podnošenje ustavne žalbe. odnosno od dana preduzimania radnje koiom se povređuie ili uskraćuie liudsko ili maniinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom. j .Ako ie poiedinačnim aktom ili radnjom povredeno ili uskraćeno Ustavom zajemčeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda vise lica.om. u siučaju kada je podnosiocu žalbepovređeno pravo nasuđenje u razumnom roku.USTAVNA ŽALBA jepravno sredstvo za zaštitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda zajamčenih URS . z .Na predlog podnosioca ustavne žalbe.

Odluka Ustavnog suda kojom se usvaja ustavna žalba je pravni osnov za podnošenje zahteva za naknadu šteie ili otklanjanja drugih Sietnih posledica pred nadležnim organom.Postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud može da pokrene samostalno. u skladu sa zakonom. pitanju) dj . 2)Koje podnosi 3)Kome se podnosi.Postupak se smatra pokrenutim danom podnošenja predloga Ustavnom sudu. e .Kad se inicijativom osporava ustavnost ili zakonitost opsteg akta. odnosno pojedinih njihovih odredbi. 4) Kada se podnosi. odnosno inicijatora. tužba se može podneti u pogledu ostatka zahteva.povređeno ili uskraćeno ljudsko ili rnanjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.Ako je postignut sporazum samo u pogledu dela zahteva. BOSINA POTPITANJA 1} Staje ustavna zalba. podnosilac ustavne žalbe može kod nadležnog suda podneti tužbu za naknadu štete. 8) Kako glasi izreka . URS.Na osnovu odluke Ustavnog suda kojom se usvaja ustavna žalba. d . podnosilac ustavne žalbe može da podnese zahtev za naknadu štete Komisiji za naknadu štete. 5) Stajepredmet ove zalbe. koje donosi Ustavni sud.Ako zahtev za naknadu štete ne bude usvoien ili po njemu Komisija za naknadu štete ne donese odluku u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva. b . povredieno pravo podnosioca ustavne zalbe. odnosno danom donošenja rešenja o pokretaniu postupka ( videti vise o tome u 51.U postupku ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud niie ograničen zahtevom ovlašćenog predlagača. 9) Kad ustavni sud maze po ustavnoj zalbi doneti resenje . osim zakona i statuta AP ili jedinice LS. 51. NORMATIVNA USTAVNA KONTROLA (5) a . m . poništiće pojedinačni akt. narodnh poslanika v . odnosno zabraniće dalje vršenje ili narediti vršenie odredene radnje i odrediti da se uklone štetne posleaice u određenomlroku. o .INICIJATIVU za pokretanje ovog postupka ima svako pravno iflzičko lice g . kad oceni da ima osnova za pokretanje postupka povodom iniciiative. 7) Kakve mogu biti odluke Ustavnog suda po ustavnoj zalbi .Usvaia se ustavna zalba tog i tog i utvrdiuie se da ie time i time (reseniem ili presudom toe i tog suda).Odluka Ustavnog suda kojom je uvažena ustavna žalba ima pravno deistvo od dana dostavljania učesnicima u postupku. 6) Kako odlucuje ustavni sud o ustavnoj zalbi . na primera .kad se ustavna žalba odbacuie. n . pretpostavku nevinosti.OvlaŠćenim predlagačima u postupku za ocenu ustavnosti ili zakonitosti smatraju se: (T)' državni organi/Žlorgani AP i iedinica LSif) naimanie 25.radi. na osnovu odluke koju donosi 2/3 većinom glasova svih sudija.Postupak za oeenjivanje ustavnosti ili zakonitosti opšteg akta POKREĆE se predlosom ovlašćenog predlagača ili reseniem o pokretaniu postupka. radi postizanja sporazuma o visini naknade.resenja su deklarativnog karaktera. a procesno reseniem . 94 . nj . p .Odlukom.usvajajuca ili odbiiaiuca. zaiemcenu odredbama tog i tog cl. kojima se regulišu pitania o kojima Ustavni sud već ima zauzet stay ili kad je u toku prethodnog postupka pravno stanje potpuno utvrđeno i prikupljeni podaci pružaju pouzdan osnov za odlučivanje. ustavni sud ih donosi kad odlucuje o nekom procesnom pitanju. tXstavni sud odlueuie bez donošenia rešenia o pokretarn'u postupka.

ova odluka će stupiti na snagu danom proelašem'a zakona. Ij 1 . 95 .om i podzakonskih OPA sa zakonom i po prestanku njihovog važenja. u postupku odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike Ustavni sud je ograničen samo na odlučivanje o povredama odredaba Ustava koje su navedene u aktu NS o pokretanju postupka.Izuzetno. i 1 . z 1 . d 1.Kad ovlašćeni predlagac. u postupku koji je otpočeo kao prethodna kontrola ustavnosti zakona. ako za to nađe osnova. u slcladu sa reflovnim postupkom za ocenu ustavnosti zakona.Radi se o aktima koji su proizveli štetne posledice u nedavnoi prošlosti. n 1 . nj 1 . ~ ž 1 -Njenjsmisaoje da se spreči proglašenje neustavnog zakona. Reč je o NAKNADNOJ ustavnoj kontroli. Ustavni sud obaveštava predsednika Republike. ako Ustavni sud donese odluku o neustavnosti zakona pre njegovog proglašenja. ako ie postupak ocene ustavnosti ili zakonitosti pokrenut naikasniie u roku od 6 meseci od prestanka njihovog važenja. 2]Jcrši pravilo po kojem odluka Ustavnog suda proizvodi dejstvo tek danom objavljivanja odluke u SI. nitijse o njemu vodi javna raspraya^ j 1 .Prema URS.Uz predlog za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašenja podnosi se i tekst izglasanog zakona.Prema URS.Ustavni sud ocenjuje ustavnost i zakonitost zakona koji su na snazi na predlog naimanie 25 narodnih poslanika. odnosno inicijator odustane od predloga. a 1 . m l . ako zakon bude proglašen pre donošenja odluke o ustavnosti. glasniku RS.O tome da je pokrenut p~ostupak za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašenja. Ustavni sud će nastaviti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti.Ustavni sud ocenjuje ustavnost i zakonitost zakona i drugih OPA koji su na snazi.ž . je to što se na taj način abolira neustavnost i eventualno neustavnih odredbi zakona koje nisu bile predmet prethodne ustavne kontrole. gl . a predsednik Republike ga ioš nije proglasio ukazom. jer bi se u suprotnom ustavnost istogzakonaceniladya^uta.Ovo nije logično rešenje iz dva razloga: j j suprotno je logici ovog instituta. URS ovlašćuje Ustavni sud da oceniuie saglasnost zakona i drugih OPA sa URS . 11 .Ova mogućnost je moćno sredstvo u rukama parlamentarne manjine da spreči parlamentarnu većinu da svesno glasa i za neustavne zakone. koja se ogleda u nemogućnosti proglašenja zakona za koji je Ustavni sud u postupku prethodne kontrole njegove ustavnosti utvrdio da je neustavan.Medjutim. To je kontrola poštovanja hirerarhije OPA.OPŠTA NORMATIVNA KONTROLA obuhvata kontrolu ustavnosti zakona i drugih opštih pravnih akata (OPA) i kontrolu zakonitosti podzakonskih opštih akata. ilipojedine odredbe tog zakona prestati da vaje.Mana ovoga rešenja. odnosno inicijative.Predlog za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašenja se ne dostavlja na mišlienieNS. imati kasatorno deistvo u torn smislu što će odnosni zakon. Ustavni sud je dužan da u roku od sedam dana oceni ustavnost zakona koji ie izglasan.Postupak za ocenu ustavnosti ne može biti pokrenut protiv zakona čija je usklađenost sa Ustavomjutyrdena pre njegovog stupania na snagu. b 1 . v 1 . k 1 . dj 1 . e l . Ustavni su d ee nastaviti da postupa prema zahtevu. ali se njihovo dejstvo oseća i u sadašnjosti.T o znači da će odluka Ustavnog suda u slučaju eventualne neustavnosti zakona.Prema URS na zahtev naimanie 1/3 narodnih poslanika. prethodne ustavne kontrole. Reč ie o PRETHODNOJ ustavnoj kontroli. z .

Odredbe potvrđenos međunarodnog ugovora za koje je odlukom Ustavnog suda utvrdeno da nisu u saglasnosti sa Ustavom. r 1 .o-^ izvršenje pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu opšteg akta čija se ■ f ofA ustavnost ili zakonitost ocenjuje. h 1.o 1 . do donošenja konačne odluke. što znači da :^obavezuju sve subjekte međunarodnog prava j^sva ostala pravila koja nemaju svojstvo opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i sve norme međunarodnogprava moraju biti u saglasnosti sa njima. ili preduzete pojedinačne radnje. prestaiu da važe na način predviđen tim medunarodnim ugovorom i opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava. '<! cy"-Ci^<S u 1 . a BOSINA POTPITANJA 1) Postupak . Zakon o Ustavnom sudu sadrži odredbu prema kojoj je Ustavni sud dužan da. C2f da su na osnovu opšteg akta čija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje doneti poiedinaeni akti. u skladu sa rokovima koje uređuje Poslovnik o radu Ustavnog suda.Rešenie koiim Ustavni sud odlaže stupanie na snagu osporene odluke organa AP. ako donese rešenje kojim odlaže stupanje na snagu osporene odluke organa AP. 1 1 .Opiteprihvaćena pravila međunarodnog prava smatraju se kongentnim pravnim pravilima.u nije propisan rok u kome je Ustavni sud dužan da donese odluku o ustavnosti " ili zakonitosti odluke AP.^da bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti neotklonnve štetne posledice. Ustavni sud može.om.Ustavni sud može u toku postupka. ^^t. odlolitistupanje na g " ^ r . s i . do donošenia svoie odluke.^p-ysštetne posledice.Reč je o ustavnoj kontroli ustavnosti ili zakonitosti opšteg akta . t pre njenog stupanja na snagu. opšteprihvaćenim pravilima mediunarodnog prava i potvrdenim medunarodnim ugovorima.Mada o URS . č 1 .Ovoje diskreciono ovlašćenje Ustavnog suda kojim se on može koristiti kada su kumulativno ispuniena3 uslova/u'da ie u toku postupak pred Ustavnim sudom. 'i/l"" ^ ć 1 . c 1.om. f 1 .Ako u toku postupka Ustavni sud oceni da su razlozi obustave usled izmenjenih okolnosti prestali. postupak ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti hitno sprovede. snagu osporene odluke AP. obustaviti . ukinuće mem obustave izvršenja pojedinačnog akta.odluke skupštine AP. kao i kontrolu potvrdjenih medjunarodnih ugovora sa URS .Prema URS.U torn slučaju. odnosno radnje. pre m'enog stupanja na snagu. Vlada može pred Ustavnim sudom pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti odlukeAP. ako bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti neotklonjive .Ustavni sud vrši kontrolu saglasnosti zakona i drugih opštih akata sa URS . proizvodi pravno dejstvo od dana dostavljanja organu AP koii ie odluku doneo.pokretanje i tok 96 . p i .

su: 1) asimtericno drz. PRAVA I DUZNOSTI AUTONOMNIH POKRAJINA (10) Pokrajinski organi potcinjeni su URS i zakonu RS.TERITORIJALNA A UTONOMUA 52. a .Donose svoi budzet i zavrsni racun. u okviru spoljne politike RS i uz postovanje njenog ter. uređuju nadležnost. Svojina AP je oblik javnesvojine. b .A P imaju svoistvo pravnog lica i pravo da se zaduzufu dj . Vrsta i visinatih prihoda uredjuje se zakonom. a preko kojih gradjani u AP na posredan nacin ostvaruju svoje 97 . BUDŽET AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije. odnosno spajanje postojećih autonomnih pokrajina utvrđuju građani na referendumu. po postupku predvidjenom za promenu URS. POJAM I JEDINICE (1) Str. vec samo jedan njen deo 2) nejednak polozai AP u drzavi ( u AP KIM ostvaruje se "sustinska autonomija" cija ce se sadrzina urediti posebnim zakonom koji se donosi po postupku predvidenom za promenu Ustava. Pravo gradana na pok. d . kao i visina ucesca prihoda AP u delu prihoda RS.Republika Srblja ima AP Vojvodinu i AP Kosovo i Metohiju.Autonomne pokrajine su autonomne teritoriialne zaiednice osnovane Ustavom. autonomiju i LS podleže samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti. v . d . u kojima gradani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju.uredienie RS . a to je pravo AP da imaju sopstvene prihode kojima finansiraju svoje nadleznosti.Teritorija autonomnih pokrajina i uslovi pod kojima se može promeniti granica između autonomnih pokrajina određuje se zakonom. g . Ona ima autonomne organe i atuonomni delokrug.AP u skladu sa Ustavom i svojim statutom. jedinstva i pravnog poretka. dok se u APV ostvaruje obicna) 3) otvoren proces konstituisania AP zbog postojanja mogucnosti osnivanja novih i ukidanja ili spajanja vec osnovanih.AP imaju pravo na finansiisku autonomiiu.AP upravlja pokrajinskom imovinom na nacin predvijen zakonom. Predlog za osnivanje novih ili ukidanje. dj . AUTONOMIJA ie oblik teritorijalne samouprave koja iskljueuje obelezja drzavnosti.Ustav posebno garantuje pokrajinama pravo da samdjuiu sa odgovarajucim teritoriialnim jedinicama drueih drzava. u skladu sa zakonom. Teritorija autonomnih pokrajina ne može se menjati bez saglasnosti njenih građana izražene na referendumu.Nove AP mogu se osnivath a već osnovane ukidati ili spajati po postupku predvidenom za promenu Ustava. u skladu sa zakonom.207 RM a .Osnovna obelezja pok.Jedno od nacela ustava je da je državna vlast ograničena pravom građana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu. organizaciju i rad organa i službi koie osnivaju. g .autonomije prema URS. b . izbor. v .zato sto nije cela teritorija podeljena na AP. s tim što se tri sedmine od budžeta AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda. a pokrajlnski organi potcinjeni Ustavu i zakonima RS.205 . 53.

98 . na četiri godine.54. predsedava i rukovodi sednicama Skupštine i vrši druge poslove predviđene Statutom i Poslovnikom Skupštine. ukoliko Statutom nije predvidena posebna većina.pokrajinski sekretarijati. zastiti i unapredjenju Ijudskih i manfinskih prava u skladu sa zakonom.Skupstina ima predsednika i jednog ili vise potpredsednika.Skupstina AP je nosilac zakonodavne iniciiative u Narodnoi Skupstini RS.Gradani imaju pravo na pokrajinsku autonomiju.Skupštinu saziva predsednik Skupštine po sopstvenoj inicijativi odnosno na predlog Izvršnog veća ili najmanie iedne petine poslanika.S K U P S T I N A j e najviši organ AP i predvidjena je samim URS. Skupstina el. koju ostvaruju neposredno ili preko svojih slobodno izabranih predstavnika. d . Sredstva za obavljanje tih poslova obezbedjuje RS iz svog budzeta.AP imaju svoju izvornu nadleznost. j . koje bira iz reda poslanika. ORGANI AUTONOMNIH POKRAJINA. e . i organi RS imaju punu kontrolu zakonitosti i celishodnosti nad obavljanjem tih poslova. z . Skupštinu AP čine poslanici. Poslanik predstavlja građane izborne jedinice u kojoj je izabran. i . j . dj . koji se biraju na period od četiri godine.Pravo predlagania odluka i opštih akata koje donosi Skupstina imaju Izvršno vece. g . AP imaju pravo da pojedine poslove iz svoje izvorne nadleznosti povere jedinicima LS na svom podrueju uz istovremeno obezbedjivanje sredstava za obavljanje poverenih poslova. 21-33 Statuta. a IV el. omogućuje se srazmerna zastupljenost naeionalnih manjina u skupštinama.AP imaju pravo da utvrdjuju simbole pokrajine i nacin njihovog koriscenja. s tim da građani svake opštine sa teritorije APV biraju najmanje jednog poslanika. a najmanje dva puta godisnje. BOSINA POTPITANJA IJKoje akte donose AP 2) U kojim oblastima AP imaju ovlascenja 3) Sta sve po URS spada u prava i duznosti AP 4)) Zastita prava autonomne pokrajine .sto su poverene nadleznosti.Takodje pravo je AP da donose odluke i dr. k . z -Predsednik predstavlja Skupštinu.ORGANIKf su Skupstina. U AP u kojima živi stanovništvo mešovitog nacionalnog sastava.pravo na pokrajinsku autonomjju e . na neposrednim izborima tajnim glasanjem.Prema Statutu Skupstina ima 120 poslanika. Izvrsno vece i pokrajinski organi uprave . b . Izbor i prestanak mandata poslanika i obrazovanje izbornih jedinica Skupstina ureduje odlukom. NADLEZNOST I AKTI (3) a . raspisuie izbore za poslanike. a osim njih mogu da se obrazuju pok. u skladu sa odlukom skupštine AP. organizacije i sluzbe.Poslanicki imunitet obuhvata samo imunitet neodgovornosti.AP DUZNE SU da obavljaju poslove koje im poveri RS iz kruga svoje nadleznosti.upravne direkcije.opste akte iz pitanja svoje nadleznosti. i .Skupstina odlučuje većinom elasova na sedniei kojoj prisustvuie većina od ukupnog broja poslanika. Poslanik za izraženo mišljenje ili davanje glasa u Skupštini ne može biti pozvan na odgovomost. 33-40/ v . k . Skupstina se sastaie po potrebi.Takodje duzne da se staraju o ostvarivranju.

prava i dužnosti i odgovornosti starešina i radnika u tim organima. l j . Predlog za razrešenie IV. delokrug i ovlašćenja pokrajinskih organa uprave i pokrajinskih organizaeija i službi. ali ne i obrnuto. n . f-Odlukom Skupštine uređuju se organizacija. Odluku donetu na referendumu proglašava Skupština.svaki poslanik.Predsednik. usmerava i usklađuje radpokraiinskih oreana mrave. primeniuiu odluke i opšte akte Skupštine i akte IV. predsednika IV i člana IV može podneti najmanje 1/4 poslanika. u -Pokrajinski sekretarijat i drugi organi uprave izvršavaju zakone. zadržavaiu mandat poslanika. 3. skupština opštine ili najmanje 7000 birača. predlaže odluke i opšte akte: 6.Odluka o razrešeniu Izvršnog veća. Za kandidata za predsednika IV izabran je predloženi kandidat za koga je glasala većina od ukupnog broja poslanika. i obavljaju druge poslove utvrdene odlukom Skupštine. m . potpredsednik i članovi IV uživaju isti imunitet kao poslaniei. 2.000 biraca.P O K R A J I N S K I O R G A N I U PR A VE su pokraiinski sekretarijati i pokrajinski organi uprave. 1 .Izvršno veće i svaki njegov clan odgovorni su Skupštini za svoi rad. Izvrsno vece je izabrano ako je za njegov izbor glasala većina od ukupnog broja poslanika. postavlja i razrešava starešine u pokrajinskim organima uprave 7. izvrSava odluke i opšte akte Skupštine i donosi akta za njihovo izvrSavanje. Posle konstituisanja novoizabrane Skupštine uvek se bira Izvršno veće. nj . donosi akte u svojoj nadležnosti. vrši nadzor nad njihovim radom i poništava ili ukida njihove opšte akte koji su u suprotnosti sa odlukom ili opštim aktom Skupštine ili aktom IV. Skupština je dužna da raspiše pokrajinski referendum ako zahtev za njegovo raspisivanje podnese najmanje 30. potpredsednik i članovihvršnog veća i starešine koji rukovode radom pokrajinskih organa uprave određeni odlukom Skupštine.Skupština može odlučiti da o pojedinim pitanjima u njenoj nadležnosti odluku donose građani pokrajinskim referendumom. predsednika IV i njegovog člana smatra se usvojenom ako je za nju glasala većina od ukupnog broia poslanika. Ako su predsednik.Kandidat za predsednika IV iznosi pred Skupštinom svoj program I predlaže njegove članove. predlaže budžet i završni račun Pokrajine 5. t . r . Predsednik IV može predložiti Skupštini razreSenje poiedinog niegovog člana 0 predlogu za razrešenje otvara se rasprava. Izvršno veće koje je razrešeno ili podnelu ostavku ili kome je prestao mandat zbog razrešenja ili ostavke njegovog predsednika nastavlja rad do izbora novog IV. P .Kandidata za predsednika IV može da predloži naimanfe 30 poslanika Skupštine. druge propise i opšte akte RS za koje su ovlašćeni.Skupstina moze razresiti Izvrsno vece.I Z V R Š N O VEĆE (IV) sačiniavaiu: predsednik. s . 99 . 4. potpredsednik ili članovi Izvršnog veea izabrani iz reda poslanika. kao i položaj. o .NADLEZNOSTI Izvrsnog veca su: 1 ■ izvršava zakone i druge propise i opšte akte RS čije izvrSavanje je povereno IV i donosi propise za njihovo izvrSavanje kad je za to ovlašćeno.

banja i lečilišta.AP imaju sirok krug normativne nadleznosti u skladu sa URS i zakonom.a-NADLEZNOSTJ AP AP imaju izvorne i poverene nadleznosti. jedna trećina poslanika i . u skladu sa zakonom. pokrajinskog i lokalnog značaja određuje se zakonom o raspodeli nadleznosti. AP utvrduju simbole pokrajine i način njihovog korišćenja. dj . u kojima nije nadležna Republika Srbija. obezbeduju sredstva jedinicama lokalne samouprave za obavljanje poverenih poslova. kulture.AKTI Akti organa AP su statut. i obaveze AP i ovlašćenja RS i AP u nadzoru nad vršenjem poverenih nadleznosti uređuju se zakonom). Sredstva za vršenje poverenih nadleznosti obezbeduje RS ili AP. Statut. AP može odlukom poveriti jedinicama LS pojedina pitanja iz svoje nadleznosti. uredjuje pitanja od pokrajinskog znacaja u oblasti: 1. odluka i opsti akt. AP u skladu sa Ustavom i zakonom.000 birača. ugostiteljstva. koji je u pripremi.Kad su u pitanju po verene nadleznosti: RS može zakonom poveriti AP pojedina pitanja iz svoje nadleznosti. polioprivrede. šumarstva. zdravstvene i socijalne zaštite i javnog informisanja na pokrajinskom nivou.Pri davanju saglasnosti NS duznaje da pazljivo protumaci odredbe URS koje se odnose naAP. Prema uopstenom kriterijumu AP nadlezne su upitanjima koja se. zavisno od toga ko je poverio nadleznosti. Odluke i opste akte.AP upravljaju pokrajinskom imovinom na način predviđen zakonom. uz prethodnu saglasnost NS a koju daje vecinom od ukupnog broja svih narodnih poslanika. v . priređivanja sajmova i drugih privrednih manifestacija. NAPOMENA: Skriptaje rađenapre donošenja novog Statuta APV. prostornog planiranja i razvoja. sporta. industrije i zanatstva. 3.Kad su u pitanju izvorne nadleznosti prema URS AP . drumskog. Skupstina donosi Statut.STATUT je najvisi pravni akt AP i donosi ga Skupstina AP vecinom od ukupnog broia poslanika. Treba da postoji saglasanost opstih akata nizih organa sa OA visih organa. a . tako daje eventualno potrebno pogledati Statut APV i Zakon o utvrdjivanju nadleznosti APV. b . prosvete. kojije preduslov za donošenje Statuta APV. b . Pokrajinski organi uprave donose akte. lova. samostalno propisuju uredenje i nadležnost svoiih organa i javnih službi. v . zaštite životne sredine.AP se staraju o ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava. g . Koja su pitanja od republičkog. odluka i opšti akt Skupštine obiavljuju se u "Službenom listu APV". donose svoi budžet i završni račun. vodoprivrede. na svrsishodan način.Predlog za promenu Statuta mogu podneti: 40. imaju izvorne prihode. (Pr. a Izvrsno vece donosi opste akte. ribolova. mogu ostvarivati unutar AP. turizma. g . 2. rečnog i železničkog saobraćaja i uređivanja puteva. u skladu sa Ustavom i statutom AP. d .

ureduju poslove i upravliaiu iavnim poslovima koji su u njihovoj nadležnosti i od interesa za lokalno stanovnišrvo. Ustavni sud može. pre nienog stupanla na snagu. Jedinica LŠ ie administrativno-teritoriialna iedinica u kojoj gradjani jldjugirju^o zajednickim pitanjima od lokalnog znaeaja neposredno ili putem organa koje sami biraju. neposredno iweko slobodno kabranih vredstavnika u jedinieama LS.Skupština utvrduie predlog akta o promeni Statuta većinom od ukupnog broja poslanika i dostavlja ga Narodnoj skupštini radi davanja saglasnosti. u granicama zakona. POJAM I JEDINICE LS a . z-ZASTITA PRAVAAUTONOMNEPOKRAJ1NE Rad Pokrajinskih organa podleze samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti. BOSINA POTPITANJA 1) Organizacija 2) Koje akte donosi AP 3)Kako se donosi statut AP i kako se menja. dj . zajedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovriiStvo.Lokalna samoupravaje pravo građana da upravliaiu iavnim poslovima od neposrednog. d . donosi i odlukom proglašava Statut APV. 2) Vlada može pred Ustavnim sudom pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti odluke skupstine AP. b . (privremena mera) 3) Organ određen Statutom AP ima pravo žalbe Ustavnom sudu ako se poiedinačnim aktom ili radniom državnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave onemogueava vršenje nadležnost autonomne pokraiine.iedinica lokalne samouprave. 4) Organ određen Statutom AP može pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti zakona i drugog opšteg akta Republike Srbije ili opšteg akta jedinice lokalne samouprave kojim se povreduie pravo na pokraiinsku autonomiiu. """'" " Pravo građana na pokrajinsku autonomiju i LS podleže samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti.Izvršno veće. e . eradu i eradu Beoeradu . v . odložiti stupanje na snagu osporene odluke autonomne pokrajine. 4) Zastita prava AP X LOKALNA SAMOUPRAVA 55.0 promeni Statuta APV Skupština odlučuje većinom od ukupnog broja poslanika. kao i pravo i sposobnost organa LS da. U torn slucaju. opstih akata uopste. cini podrueje jednog ili vise naselienih mesta.Skupština. do donošenja svoje odluke.O predlogu za promenu Satuta odlučuje Skupština većinom od ukupnog broia poslanika. po dobijenoj saglasnosti. 101 .Prema URS državna vlast ograničena ie pravom građana na pokraiinsku autonomiiu iLS. Teritoriju jedinice LS.Lokalna samouprava ostvaruje se u opštini. 1) Svi opsti akti pokrajinskih organa podlezu oceni ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom prema postupku za ocenu ustavnosti i zakonitosti.

jer drzava obezbedjuje sredstva za vrsenje te nadleznosti. *oft>~ g .Grad_je jedinica LS urvrdena zakonom. održavanje i korišćenie pijaca. opstina preko svojih organa uredjuje i obezbediuie: obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti£2j koriscenje gradjevinskog zemhista i poslovnog prostora. održavanie čistoće u gradovima i naseljima.3H&. i . 102 . dok u delegiranoj nadleznosti moze biti podlozna i oceni celishodnosli od strane drzave.. (jedinstvenajeu svim jedinicama LS. zanatstvo. ugosititeljstvo i trgovina^f)) zastita zivotne sredine^8)}zastita i koriscenje poljoprivrednog zemljista itd.Prema URS IZVORNI POSLOVI odredjeni su sistemom enumeracije.. sport. v -Kada je u pitanju sradsko sradievinsko zemliiste u nadleznost jedinica LS spada: i^donosenje pro grama uređenje građevinskog zemljišta.QbeleziaTbS~šu7et?Ho^^ je ujedno i jedina lokjedinica) i monolitnost.Teritorija i sedište jediniee LS odreduje se zakonom.organ prenese na nju vrsenje pojedinih pitanja vlasti pored njene osnovne nadleznosti . Hnijski gradski i prigradski prevoz putnika u drumskom saobraćaju. ~^ ™ ~~ z .) 56. u pogledu nadleznosti. d .POVERENI POSLOVI .resavanje pitanja od lokalnog znacaja. upravljaju poslovima LS. Osnivanju. koja predstavlja ekonomski.(5} lokalni prevoz|4| odrzavljanje lokalnih puteva i ulica^prosvetu. i dr. 2) uređenje i obezbedenie vršenia poslova uredenia i korišćenja građevinskog zemljišta i 3) utvrdivanje visine naknade za uređivanje i koriscenje gradevinskog zemljista g . zajednickog i lokalnog interesa za lokalno stanovnistvo.Prema ZLS pojedini poslovi državne uprave zakonom se mogu poveriti svim ili pojedinim opštinama. Blize se odredjuje štatutom jedinice LS i dr. On ima status posebne teritorijalne jedinice. zdrav. tj.Položaj grada Beograda uređuje se posebntm zakonom o gradu Beogradu.Sredstva za obavljanje poverenih poslova obezbeduju se u budžetu RS u skladu sa vrstom i obimom poslova. To su poslovi od neposrednog. kulturu. U svojoj izvornoi nadleznosti LS podleze samo drzavnom nadzoru ustavnosti I zakonitosti. uređivanje. i drugihjavnih površina. administrativni. b . u interesu efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i obaveza gradana i zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog interesa za život i rad. u skladu š Ustavom. — e>-e*^y«Ž>-r<? ^ .000 stanovnika. geografski i kulturni centar šireg područja i ima vise od 100. održavanie deponija. a strani drzavljani pod uslovima i u skladu sa zakonom. parkova.000 stanovnika. koja je sposobna da preko svojih organa samostalno vrši sva prava i dužnosti iz svoje nadležnosti i koja ima najmanje 10. IZVORNI I POVERENI POSLOVI JEDINICA LS U RS (12) a .'cjf>e {TuCZ'Cj-ta cxj vic^fi/u-xj^ .Komunalne delatnosti su prečišćavanje i distribucija yode. drz. ukidanju i promeni teritorije jedinice LS prethodi referendum na teritorijj te jedinice LS.Građani koji imaju biraeko pravo i prebivalište na teritoriji jedinice LS. organa itd. d ."t^a. j .U jedinici LS vrsi se drzavna vlast kad drzava. iavna rasveta.i socijalna zastitawpturizam.Prema ZLS opština je osnovna teritorijalna jedinica u kojoj se ostvaruje lokalna samouprava. e . Prema ZLS.oa. zakohom i statutom jedinice LS. dj .

npr. Imovinom jedinice LS samostalno upravljaju organi jedinice LS. koji predstavljaju ustupljena sredstyaT z .Poslovi jedinice LS finansiraju se iz izvornih prihoda jedinice LS. naknada za uređivanje građevinskog zemljišta. rudarstva.Opština obavlja kao poverene poslove pojedine poslove inspekciiskog nadzora iz oblasti. prometa robe i usluga. u skladu sa odlukom skupštine AP. 57. naknada za korišćenje građevinskog zemljišta. Kad jedinica LS nije u mogucnosti da obezbedi finansiranje poslova iz budzeta.Lokalne takse . novčane kazne izrečene u prekršajnom postupku. ureduju se zakonom o fmansiranju jedinice LS. budžeta RS. dok izvorni poslovi uzivaju autonomiiu u odnosu na drzavu. boravišna taksa. pokraiinskog ili republickog znacaia zavisi koii ce ga organ resavati. poput poreza na dohodak gradjana. kadaje AP poverila jedinicama LS obavljanje poslova iz svoje nadleznosti.administrativne takse. transfera. lokalne komunalne takse.LS za cije obavljanje jediniea LS mora imati specijaln^zakonsko ovlasem'e. u skladu sa zakonom. 6) Sta spada u nadleznost jedinica LS kadaje upitanju gradsko gradjevinsko zemljiste 7)Koje su komunalne delatnosti I 8)Koji su putevi od opstinskog znacaja . a koji su od opsteg interesa za RS. b . dj . poreza na nasledje i poklon i porez na prenos apsoultnih prava.mediumesni saobracai. vodoprivrede i šumarstva i druge inspekcijske poslove u skladu sa zakonom. 2) Koji su povereni poslovi 3) Razlika izmedjn poverenih i izvornih poslova 4) Gde su utvrdjeni ovi poslovi 5) Kako se zna staje cija nadleznost. jer drzava obezbedjuje sredstva za vrsenje te nadleznosti. polioprivrede. g. naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine. njoj se obezbedjuju dopunska sredstva iz drzavnog budzeta d . BGD LAZAREVAC do koiih ne voze autobusi GSP -a. zaštite životne sredine. lokalne administrativne takse. prosvete. FINANSIRANJE POSLOVA OPSTINE U RS (5) a . u skladu sa zakonom. dok u poverenoi nadleznosti moze biti podlozna i ocenfcelishodnosti od strane drzave. e . zdravstva. lokalne komunalne takse. samo sto se njihovo vrsenje poverava nedrzavnim organima .Izvori favnih prihoda iedinica LS su izvori prihoda ostvareni na njenoj teritoriji.Povereni poslovi su i dalje poslovi RS.Lokalne poreze na imovinu cine svi porezi na imovTrTu7~kč»jT~šu_Tžvori javnih prihoda.Finansiranje lokalne samouprave. osim poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na nasleđe i poklon. U zavisnosti od toga da li ie konkretno pitanje od lokalnog. i budžeta AP. primanja po osnovu zaduživanja i drugih prihoda i primanja utvrdenih zakonom. BOSINA POTPITANJA 1 )Kojisu izvorni poslovi po URS. ž _ Zakonom o raspodeli nadleznosti odredjeno je koji su poslovi od pokrajinskog znacaja. dj -Razlika izmedju izvornih i poverenih poslova. a to su: porez na imovinu. kao i uslovi i postupak pod kojima se jediniee lokalne samouprave mogu zaduživati. 103 . e . kao i vodjenje evidencija i maticnih knjiga i dr.Jedinica LS ima svoiu imovinu.Ustupljeni javni prihodi su porezi ostvareni na teritoriji jedinice LS. v .Sredstva budžeta jedinice LS obezbeduju se iz izvornih i ustuplienih prihoda.U svojoj izvornoi nadleznosti LS podleze samo drzavnom nadzoru ustavnosti i zakonitosti. boraviina taksa.

o . donosi svoj budžet i završni raeuru. j .Oblici neposrednog učešća građana u ostvarivanju lokalne samouprave su: gradanska inicijativa. odnosno donesu odgovarajuću odluku ili meru i o tome obaveste gradane. m . 1 . odnosno skupština grada.Transferna sredslva su ona koja RS prebacuje lokalnoj samoupravi u njen budzet najcesce po osnovu prihoda od privalizaciie.Radi zadovoljavanja potreba i interesa lokalnog stanovništva u selima se osnivaju mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave.Skupština opštine. niti izmenama i dopunama menjati njenu suštinu u narednom periodu od godinu dana od dana donošenja odluke. lj .Skupština jedinice LS može na sopstvenu inicijativu da raspiše REFERENDUM o pitanjima iz svoje nadležnosti.Referendum o pitanju iz svoje nadležnosti skupština jedinice LS duma)z da raspiše na predlog koji podnese naimanie 10 % birača od ukupnog biračkog tela u jedinici LS.Građani putem građanske inicijative predlažu skupštini jedinice LS donošenie akta kojim će se urediti određeno pitanje iz nadležnostfjedTnice LS. zbor građana i referendum.Odluka putem referenduma doneta je ako se za nju izjasnila većina građana koja je glasala. teritoriji u okviru iedinice LS. koji su najtesenje interesno povezani. Opština samostalno. e . a skupština jedinice LS je ne može staviti van snage. nj . 58.Zbor građana raspravlia i daie predloge o pitanjima iz nadležnosti organa jedinice LS i većinom glasova prisutnih usvaja zahteve i predloge i upućuie ih skupštini ili pojedinim organima i službama jedinice LS.Mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave mogu se obrazovati i u gradskim naseliima (kvart. n . v .Odluka doneta na referendumu je obavezna.Statutom jedinice LS utvrduje se broj potpisa gradana potreban za punovažno pokretanje GRAĐANSKEINICIJATIVE. a sve u cilju racionalniieg i efikasniieg ostvarivanja niihovih zajedniekih interesa i ljudskih prava. .ZBOR GRADJANA se saziva za deoJeaJtagie iedinice LS utvrden statutom. dj . četvrt. b . z .i .Skupštinajedužnadaopredlogu gradjanaodrži raspravu i dadostavi obrazložen odgovor građanima u roku od 60 dana od dobijanja predloga. o obrazovaniu.MESNA ZAJEDNICA je oblik stalnos neposrednog ucesca gradjana u ostvarivanju LS. d . Mesna zajednica može se osnivati i za dva ill vise sela. razmotre zahteve i predloge gradana i o njima zauzmu stay. UCESCE GRADJANA U OBAVLJANJU POSLOVA LS (2) a . u skladu sa zakonom. zajednickim zivotom na odredj.To je oblik interesnog samoorganizovanja gradjana.Organi i službe jedinice LS dužni su da u roku od 60 dana od održavanja zbora gradana. pod uslovom da ie glasalo vise od polovine ukupnog broja gradana. koji ne može da bude manii od 5% birača. promenu statuta ili drugih akata i raspisivanje referenduma u skladu sa zakonom i statutom. odluču je uz prethodno pribavljeno mišlienie građana. rejon i si). podrucju za koie se obrazuie i ukidaniu mesnih zajedniea i drugih oblika mesne samouprave. p . k . i .Ova odluka donosi se većinom glasova od ukupnog broia odbomika.

z . pritvoren ili kažnjen zbog iznetog mišlienia ili davania glasa na sedniei skupštine i radnih tela. v . odnosno skupštine grada može se svim ili pojedinim mesnim zajednicama i drugim oblicima mesne samouprave poveriti vršenie određenih poslova iz nadiežnosti opštine odnosno grada. NADLEZNOST I AKTI ORGANA JEDINICA LS U RS (4+) a . b .U opstini se. samo gradski. tajnim glasanjem. koje ostvaruju neposredno ili preko svojih slobodno izabranih predstavnika. 31opstinsko veee 4) opstinska uprava. I .Skupštinu opštine čine odbornici. omogućuje se srazmema zastuplienost naeionalnih maniina u skupštinama.U jedinicama LS u kojima živi stanovništvo mešovitog naeionalnog sastava.Skupstina opstine donosi odluke ako sednici prisustvuie većina od ukupnog broja odbornika. odnosno drugi oblik mesne samouprave ima svojstvo pravnog lica u okviru prava i dužnosti utvrđenih statutom i odlukom o osnivanju. radi obavljanja poslova iz njene nadleznosti. s tim što ne može biti manii od 19. na isti način na koji je biran. Isti organi postoje u gradu Beogradu. On organizuje rad skupštine opštine. saziva i predsedava njenim sednicama i obavlja druge poslove. ukoliko zakonom ili statutom nije drukčije odredeno. Odluke se donose većinom glasova prisutnih odbornika.Skupstina opstine se smatra konstituisanom izborom predsednika skupštine i postavljenjem sekretara skupštine. usvaja budžet i završni račun opštine.Odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost. obrazuju sledeei ORGANI: 1) Skupstina opstine 2) Predsednik opstine. napredlog najmanje 1/3 odbornika. g .Prema URS. jer obuhvata samo garaneije neodgovornosti. Broj odbornika u skupštini opštine utvrduje se statutom opštine. j . d .r — Mesna zajednica. Ostali organi su odredjeni statutom opstine. Skupština opštine donosi opšte akte iz svoje nadležnosti. tajnim glasanjem. dok Skupstina grada Berograda ima 110 odbornika. dj . ni veći od 75. na vreme od 4 godine. za skupstinu grada ne moze biti veci od 90.Odlukom skupštine opstine. 105 . e . raspisuje opštinski referendum i vrši druge poslove.Gradani imaju pravo na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu. većinom glasova od ukupnog broja odbornika.Predsednik skupstine ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove pdsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost. k . bira se iz reda odbornika. 59. donosi plan razvoja i prostorni plan opstine. a nairnanie iednom u tri meseca. s .Skupstina opstine ima sekretara koji se stara o obavljaniu stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica skupstine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad i postavlja se na period od 4 godine. Ij .SKUPSTINA OPSTINE je najvise lokalno predstavnicko telo koje obavlja osnovnu nadleznost opstine. sto znaci da je odbornieki imunitet znatno uzi od poslanickog imuniteta. ORGANIZACIJA. koje biraiu gradani na neposrednim izborima. po potrebi. On može biti razrešen i pre isteka vremena na koje je izabran. To je jedina ustavna kateogrija u rangu opstinskih organa.Sednicu skupštine opštine saziva predsednik skupštine.Predsednik skupštine. uz obezbeđivanje za to potrebnih sredstava. I .

e . predlaže način rešavanja pitanja o kojima odlučuje skupština. v . većinom glasova od ukupnog broja odbornika skupštine opštine.OPŠTINSKO VEĆE je kolegijalni izvrsni organ opstine i Cine ga predsednik opstine. većinom od ukupnog broja odbornika.Predsednik opstine. odnosno elan opštinskog veća. v . na obrazložen predlog naimanie 1/3 odbornika. koga bira skupština opštine na isti način kao predsednika opstine. skupština opštine istovremeno odlučuje o izboru zamenika predsednika opštine i članova opstinskog veća.Predsednika opstine bira skupština opštine. na vreme od četiri godine. Skupština opštine može. koji se bira na isti nacin. b . zamenik predsednika opstine.Predsedniku opstine i zameniku izborom na ove funkcije prestaje mandat odbornika u skupštini opštine.Za sekretara skupštine opštine može biti postavljeno lice sa završenim pravnim fakultetom. mogu biti razreseni pre isteka vremena na koje su birani. Sekretar moze imati zamenika. Zamenik predsednika opstine je clan opstinskog veća po funkciji. napredlog predsednika skupštine. iz reda odbornika. predsednik opštine je dužan da skupštini opštine podnese predlog za izbor novog zamenika predsednika opstine ili člana opštinskog veća.Predsednik opstine ie predsednik opstinskog veća. dj . odbornici koji su podneli predlog za razrešenje ne mogu ponovo predložiti razrešenie predsednika opštine. j . d .Ako skupština ne razreši predsednika opstine.PREDSEDNIK OPSTINE ima dva svoistvatflyon je inokosni izvrsni organ opstine s obzirom na to da se u Opstini vrsi LS@on je po polozam predsednik Opstinskog veca. Zamenik predsednika opstine.Predsednik opštine može biti razrešen pre isteka vremena na koje je biran.Kandidate za članove opstinskog veća predlaže kandidat za predsednika opstine. Kandidat za predsednika opštine predlaže kandidata za zamenika predsednika opstine iz reda odbomika. b .Predsednik opstine. predstavlja i zastupa opštinu. na isti način na koji su izabrani. i . Predsednik opstine ima zamenika. z .Razrešenjem predsednika opstine prestaje mandat zamenika predsednika opštine i opštinskog veća. kao kolegijalnog organa u opstini. a . na isti način na koji je izabran. . tajnim glasanjem.m . donosi pojedinačne akte i vrsi druge poslove.Istovremeno sa predlogom za razrešenje zamenika ovih lica. na predlog predsednika opstine ili najmanje 1/3 odbornika. jer je predsednik opstine mandatar ovih lica. usmerava i usklađuje rad opštinske uprave. na period od 4 godine.Predsednik skupštine opštine predlaže kandidata za predsednika opstine. zamenika predsednika opstine ili člana opstinskog veća. razrešiti sekretara i pre isteka mandata. pre isteka roka odšest meseci od odbijanja prethodnog predloga. koja istovremeno donosi odluku o razrešenju i o izboru. IZVRSNIORGANI opstine su predsednik opštine i opštinsko veće. ostaiu na dužnosti i vrše tekuće poslove. Kada odlučuje o izboru predsednika opštine. do izbora novog predsednika opstine. tajnim glasanjem. kao i članovi opstinskog veća oili ie broj utvrden statutom opštine i koje bira skupština opštine.g . a . 106 . zamenikpredsednika opstine ili clan opstinskog veca koji su razreseni ili su podneli ostavku. položenim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje 3 godine.

U opštinskoj upravi obrazovanoj kao jedinstveni organ.OPŠTINSKA UPRAVA je organ opstine koji je nosilac upravne funkcije.Opštinsko veće^l) predlaže statut budžet i druge odluke i akte koje donosi skupština. m . (4y obavlia poslove upravnog nadzora nad izvršavanjem propisa i dr.000 stanovnika. j . statutom i drugim opštim aktom ill odlukom koje donosi skupština opštine:{^ rešava u upravnom postupku u drugom stepenu u upravnim stvarima iz nadležnosti opstine/fJ!stara se o izvršavanju poverenih nadležnosti iz okvira prava i dužnosti RS. radom uprave rukovodi načelnik. odnosno A P ^ i izveštava skupštinu opštine o izvršavaniu odluka i drugih akata skupštine opštine. dj _ Predsednik opštine predstavlia opstinsko veće. opštih akata skupštine opštine. Opstinska uprava: Bpriprema nacrte_propisa i drugih akata koje donosi skupština opštine. saziva i vodi njegove sednice i odgovoran je za zakonitost rada opštinskog veća. predsednik opštine i opstinsko veće. Opobavlia stručne i druge poslove koje utvrdi skupština opštine. d .Kad se opstinska uprava organizuje u vise uprava. a mogu se obrazovati i opštinske uprave za pojedine oblasti u opštinama sa preko 50. položen ispit za rad u organima državne uprave i najmanje Sgodina radnog iskustva u struci.ORGANI GRADA su: skupština grada. koga postavlja opstinsko vece na 5 godina koje ima odgovarajući fakultet. odnosno predsednika i članova privremenog organa ako je skupštini mandat prestao zbog raspuštanja skupštine. z . u odnosu na delokrug uprave. 3D rešava u upravnom postupku u prvom stepenu u upravnim stvarima iz nadležnosti opštine. fflizvršava zakone i druge propise čiie ie izvršavanie povereno opštini. shodno se primenjuju na organe i nadleznost organa grada. gradsko veće i gradska uprava. koje skupština opštine bira na predlog predsednika opštine. mogu se obrazovati unutrašnje organizacione jedinice. s tim da oni vrše tekuće poslove iz svoje nadležnosti do stupanja na dužnost novog predsednika opštine i opštinskog veća. ffi izvršava odluke i druge akte skupštine opštine.(3Vvrši nadzor nad radom opštinske uprave. poništava ili ukida akte opštinske uprave koji nisu u saglasnosti sa zakonom. eradonačeinik. Ij . a mora da ima završen pravni fakultet. i . rukovodi načelnik.Opštinsko veće može da donosi odluke ako sednici prisustvuie većina od ukupnog broja njegovih članova. predsednik opštine i opštinsko veće. iCl} neposredno izvršava i stara se o izvršavanju odluka i drugih akata skupštine opgtine. kao jedinstvenim organom.Prestankom mandata skupštine prestaie mandat izvršnih organa opštine. položen ispit za rad u organima državne uprave i najmanje 5 godina radnog iskustva u struci. 1 . predsednika opštine i opštinskog veća. ne može biti veći od 11. Članovi opštinskog veća koje bira skupština opštine ne mogu istovremeno biti i odEomici.Opštinskom upravom. Odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi koje se odnose na opstinu.Broi članova opštinskog veća. za vršenje srodnih poslova. Dužan da obustavi od primene odluku opštinskog veća za koju smatra da nije saglasna zakonu. koga postavlja opstinsko vece na 5 godina. a odlueuje većinom glasova prisutnih elanova.g . k .Opštinska uprava obrazuje se kao jedinstveni organ. e . ako zakonom ili statutom opštine za pojedina pitanja nije predviđena druga većina. 107 .

kao i o javnom informisaniu u opštini. donosi svoj budžet i završni račun. a gradski arhitekta u oblasti urbanizma. ministarstvo nadležno za poslove LS pokrenuće postupak pred Vrhovnim sudom Srbiie i istovremeno će predložiti Vladi da obustavi od izvršenja odnosni opsti akt. urbanisticki plan i program razvoia opštine.URS i zakon su predvideli 6 mogucnosti za intervenciju drzave prema LS. plan razvoia opstine i druge opste akte i odluke.NADLEŽNO MINISTARSTVO pokrenuee postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti statuta. propisuje prekrgaje za povrede opštinskih propisa. nj .Prava . samostalno propisuju uređenje 1 nadležnost svojih organa i javnih službi. a gde su ovlascenja data Vladi i odgovarajucem resornom ministarstvu (za drzavnu upravu i LS). NADZOR DRZAVE NAD FUNKCIONISANJEM LS (11) a . rešenjem koje stupa na snagu kad se objavi u „Službenom glasniku RS". Jedinice lokalne samouprave. zakonom ili drugim republiekimpropFsom. zaštiti i unapredenju ljudskih i manjinskih prava. utvrđuje simbole opstine i njihovu upotrebu. koji samostalno donosi njena skupstina. ako smatra da akt nije u saglasnosti sa pokrajinskim propisom.AKTI OPSTINE su STATUT. e .Prema URS opština samostalno. 2) prava 3)Koji su akti opstine 4) Ko upravlja opstinom 60. u skladu sa zakonom.Kad MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE LS (nadležni organ teritorijalne autonomije) smatra da opšti akt oreana iedinice LS nije u saglasnosti sa nienim statutom.U gradu Beogradu.VLADA je dužna da obustavi od izvrsenja opsti akt jedinice LS za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu. urbanisticki plan. Ta imovina je pblikjavne svojina i s obzirom da jos nije donet odgovarajuci zakon. BOSINA POTPITANJA 1) duznosti jedinica LS-povereni poslovi. Opština samostalno upravlia opštinskom imovinom. u skladu sa Ustavom i zakonom. Opština.Ako skupstina jedinice LS ne postupi po ovim predlozima. d -Nadležni organ teritorijalne autonomije postupice isto. u skladu sa zakonom. u skladu sa zakonom. vodi se kao drzavna imovina. c . ako smatra da taj akt nije u saglasnosti s Ustavom. b . Rešenie o obustavi od izvršenja prestaie da važi ako Vlada u roku od pet dana od objavljivanja rešenja ne pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti opšteg akta. propisa ili drusoe opšteg akta jedinice LS pred Ustavnimsudom. Pomocnike postavlja irazresava gradonacelnik. radi uspostavljanja ustavnosti i zakonitosti. koie osnivaju. kao najvisi pravni akt opstine. 0 . f. Opština se stara o ostvarivanju.n . Skupstina donosi zavrsni racun. 108 . postavlja se gradski menadzer za obavijanje poslova pomocnika gradonacelnika u oblasti ekonomskog razvoja u Gradskoj upravi. do odluke Vrhovnog suda Srblje. ukazaće na to skupštini jedinice LS radi preduzimania odgovaraiueih mera.

pa se zato preduzima pred Vrhovnim sudom Srbije.Ako skupština ne postupi u roku od mesec dana po predlozima ovih organa ministarstvo nadležno za poslove LS ukinuee ili poništiti odnosni pojedinacni akt. postovanje statuta kao najviseg propisa jedinice LS. a mandat odbomika izabranih na ovim izborima traje 4 godine. i . odnosno službe iediniee LS. k . niie u sagiasnosti sa zakonom ili drugim propisom. vodeei računa o političkom i nacionalnom sastavu raspuštene skupstine jedinice LS.U torn slucaju Predsednik Narodne skupstine raspisuje izbore za odbornike u roku od dva meseca od stupanja na snagu odluke o raspuštanju skupstine jedinice LS. s tim da mandat odbomika izabranih na tim izborima.odredjeno cinjenje ili necinjenje 6) Moze li se naloziti cinjenje nekom organu LS .VLADA. 1 . (nadleini organ teritorijalne autonomije) kad nađe dapojedinačni akt organa. j . odnosno s odlukom ili drugim opštim aktom jedinice LS. BOSINA POTPITANJA l)Ko donosi odluku o raspustanju 2)Kada se raspusta skupstina jedinice LS od strane vlade ipod kojim uslovimag 3)Sastavprivremenog organa po URSIo cemu mora voditi racuna 4) Ko vrsi nadzor nad aktima i radnjama 5) Sta su radnje . od dana kad je trebalo sprovesti izbore. preduzimanje odredjenih mera (pod 3) 109 . ako: ( 0 skupština ne zaseda duže od tri meseca: (2% ako ne izabere predsednika opštine i opštinsko veće u roku od mesec dana od dana konstituisanja skupštine jedinice LS ili od dana njihovog razrešenja odnosno podnošenja qstavke.Predsednik Narodne skupstine ie dužan da odluku o raspisivanju novih izbora za skupštinu jedinice LS donese u roku od mesee dana. traje do isteka mandata odbornika skupština jedinica LS izabranih na redovnim izborima. h .moze skupstini. O J ne donese statut ili budžet u roku utvrdenom zakonom. odnosno konstituisati skupštinu jedinice LS.Do konstituisanja skupstine i izbora izvršnih organa jedinice LS. obavlja privremeni organ jedinice LS koji čine predsednik i četiri člana. tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti skupstine i izvršnih organa jedinice LS. na predlog ministarstva nadležnog za poslove LS. Ij -VLADA imenuieprivremeni organ koji obavlja tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti skupstine i izvršnih organa jedinice LS i kad se u jedinici LS ne sprovedu izbori za odbornike ili ako se posle sprovedenih izbora ne konstituiSe skupština u skladu sa zakonom u roku od dva meseca od objavljivanja rezultata izbora. a ne Ustavnim sudom. koji obrazuje Vlada. Vlada posebnim resenjem imenuje predsednika i članove privremenog organa.MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE LS. protiv koga nije obezbeđena sudska zaštita. statutarnost.Ovom merom se stiti tzv. m . (nadležnog organa teritorijalne autonomije) moze doneti odluku oraspuštanju skupstine iediniceLS.g . predložiće skupštini jedinice LS da takav akt ukine ili poništi.

opsteg akta RS ili AP. ureduju poslove i upravljaiu javnim poslovima koji su u njihovoj nadležnosti i od interesa za lokalno stanovništvo. niti jedna nacionalna manjina ne može imati većinu članova saveta. f^J:omudsman kontrolise postovania prava gradjana. Savet o svojim stavovima i predlozima obaveštava skupštinu jedinice LS koja je duina da se o njima izjasni na prvoj narednqj sednici. Skupština i izvršni organi jedinice LS su dužni da predloge svih odluka koji se tiču nacionalne ravnopravnosti prethodno dostave na mišljenje savetu.organa ili organa jedinice LS.Odluke saveta za medunacionalne odnose donose se konsenzusom članova saveta. u smislu Zakonao LS. e . a najkasnije u roku od 30 dana. pred Ustavnim sudom RS.manjina osnovan u nacionalno mesovitim jedinicama LS.samoupravu. ZASTITAPRAVALS (16) a .Zastitu prava LS mogu traziti i po URS i po ZLS: (TJlorgan odredjen statutom jedinice LS moze da pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti zakona ili dr. kojim se povredjuje pravo na lok.Lokalna samoupravaje pravo građana da upravliaju javnim poslovima od neposrednog. | ^ ) organ odredjen statutom jedinice LS moze da izjavi zalbu Ustavnom sudu protiv pojedinacnih akata ili radnji drz. zaštite i unapređivania nacionalne ravnopravnosti. d . v-Nacionalno mešovitim ledinicama LS. utvrdiuie povrede ucinjene aktima radnjama ili necinjenjem organa uprava i javnih sluzbi. ako je rec o povredi propisa i opstih akata jedinice LS. im)Savet za mediunacionalne odnose sastavljen od predstavnika srpskog naroda i nac. dj.Dakle instrument zastite prava na LS prema Zakonu o lokalnoj samoupravi su zahtev za ocenu ustavnosti i zakonitosti i zalba Ustavnom sudu BOSINA POTPITANJA IJKoji su instrwnenti 2)Sta se podrazumeva pod pravom na lokalnu samoupravu 3) Ko osim Ustavnih sudova ocenjuje da li je povredjeno pravo na lokalnu samoupravu 110 . zaiedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo. kojima se onemogucava vrsenje nadleznosti jedinice LS. u skladu sa zakonom i statutom. ima pravo da pred Ustavnim sudom pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke ili drugog opsteg akta skupštine iedinice LS ako smatra da su njime neposredno povređena prava pripadnika srpskog naroda i nacionalnih manjina predstavljenih u savetu za medunacionalne odnose i pravo da pod istim uslovima pred Vrhovnim sudom Srbije pokrene postupak za ocenu saglasnosti odluke ili drugog opšteg akta skupštine jedinice LS sa statutom. smatraju se jediniee LS u kojima pripadnici jedne nacionalne manjine čine vise od 5% od ukupnog broia stanovnika ili pripadnici svjl^ nacionalnih manjina cine vise od 10% od ukupnog broja stanovnika prema poslednjem popisu stanovništva u RS.61. neposredno ipreko slobodno izabranih predstavnika u jedinicama LS. b . s tim da niti srpski narod. g .Savet razmatra pitania ostvarivania.Nacin predlaganja i izbora članova saveta za medunacionaine odnose treba da obezbedi ravnomemu zastupljenost predstavnika srpskog naroda i nacionalnih manjina. kao i pravo i sposobnost organa LS da. u granicama zakona.

Ova odredba. Načelo jedinstva sudske vlasti.B. U odredbama člana 4. Izričito utvrđivanje ovog načela u Ustavu je od izuzetne važnosti prilikom tumačenja i utvrđivanja značenja i svih drugih odredaba Ustava koje se neposredno Hi posredno odnose na sudsku vlast. sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije i njena osnovna funkcija se sastoji u sudenju. Ustava posvećenim načelu podele vlasti stoji i to da se "odnos tri grane vlasti zasniva na ravnoteži i međusobnoj kontroli" (stav 3). odnosno pojedinaca.) Ustavu i zakonu". zajameeno Ustavom. te da "sudsku odluku može preispitati samo nadležni sud.. l)načelo jedinstva sudske vlasti. za zakonodavno uređivanje organizacije i vršenja sudske vlasti. u zakonom propisanom postupku". koji sumedusobno povezani i izmedu koiih su"kompentencije podeliene. a to bi bilo u oštroj suprotnosti sa prineipima nezavisnosti i samostalnosti sudske vlasti. to je načelo vladavine prava. Sudski sistem. a potorn da su sudovi u donošenju svojih odluka oslobodeni od bilo kakvog uticaja sa strane. godine status (položaj) sudova kao organa državne vlasti. može da bude garant osnovnih prava i sloboda čoveka. posebna i izdvojena odnosi na položaj sudova u sistemu vlasti. kojima j e povereno vršenje sudske funkcije. po kome su 'sudovi samostalni i nezavisni u svom radu". Naeelo samostalnosti sudova izraz je konkretizaciie ustavnog načela o podeli vlasti. Drugo je načelo podele vlasti utvrđeno u članu 4. Q y N a c e l o jedinstva sudske vlasti. načelo nezavisnosti sudske vlasti u "sadejstvu" sa vladavinom prava i podelom vlasti.2 Treće je načelo nezavisnostl sudske vlasti. pre svega. Vladavina prava saglasno Ustavu.organizaeiono odvoieni od drugih državnih organa . Ova odredba posmatrana "sama za sebe" mogla bi značiti mogućnost uspostavljanja kontrole nad sudskom vlašću od strane zakonodavne i izvršne vlasti. u stvari čini temeljno načelo koje opredeljuje ustavni položaj sudstva_u savremenoj Srbiji.organa zakonodavne i izvršne vlasti. koje je sada Ustavom i izričito utvrđeno. Prvo. koju sam Ustav definiše kao osnovnu pretpostavku Ustava (clan 3). stav 1. N. 2)načelo samostalnosti i nezavisnosti.. U organizacionom. Ovo nacelo 111 . a nadležnosti razgraničene. tumaci se kao specijalna. izvršnu i sudsku". "uređenie vlasti u Republici Srbiji počiva na podeli vlasti na zakonodavnu. Saglasno ovom načelu. godine Saglasno Ustavu od 2006. stav 2. koji j e samo u načelu uređen Ustavom. pored ostalog. Samo država utemeljena na vladavini prava. odnosno uplitanja državnih i drugih institucija ili bilo kojih pravnih ili fizičkih lica. 5)načelo zbornosti i 6) načelo ucešća građana u vršenju sudske vlasti. Ustavno rešenje iz člana 142. ostvaruje se "nezavisnom sudskom vlašću i povinovaniem vlasti fa to znaei i sudske . predstavlja osnovu organizacije i funkcionisanja sudova. USTAVNA NACELA O SUDOVIMA (12) OSNOVNA USTAVNA NAČELA OD ZNAČAJA ZA SUDSKU VLAST U Prvom dclu Ustava.XI SUDOVI 62. odnosno viših i nižih sudova) ustanovljenazakonom. 4)načelo javnosti. 3)načelo legaliteta. tri su bitna načela koja neposredno opredeljuju položaj sudske vlasti i sudova u Republici Srbiji. Tako. čini mreža sudova (opšte i posebne nadležnbsti. ' *™ ~ / 2 ) N a č e l o samostalnosti i nezavisnosti sudova. Ustava. "Sudska vlast nezavisna". opredeljuju sledeća načela. Načela sudstva u Republici Srbiji po Ustavu iz 2006. Kao posebna grana državne vlasti. 1. ponovo potvrđuje da su sudovi posebna vrsta državnih organa . Da se radi o odredbi koja svojom eelinom nije primenjiva na odnos sudske vlasti i drugih grana vlasti ilustruju i druga ustavna rešenja u kojima je jasno zapisano "da su sudske odluke obavezne za sve i da ne mogu biti predmet vansudske kontrole". smislu ono podrazumeva iedinstvenu organizaciiu sudstva u zemlii.

ali i pravičnog sudenja.sistem porote. Načelo suđenja u veću. javnost se može isključiti tokom eitavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka samo radi zaštite toksSivrio utvrdenih vrednosti. kada je to predvideno zakonom. pored profesionalnih sudija. 112 . kao i granice niihove vlasti. 4. koia se utvrduiu zakonom. Veće "unižim sudovima čini najmanje troje sudija. U suštini ovo rešenje predstavlja konkretizaciju principa utvrđenog u članu 3.znači da ni jedan nosilac druge državne vlasti. To što su sudovi nezavisni u svom radu. Bez nezavisnog sudstva nema "pravne države f3}'NačeIo legaliteta (ustavnosti i zakonitosti). po kome se vladavina prava ostvaruje "povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu". Načelo zbomosti sudenja. ier obezbeduje da se u sudupotpunije i svestranije utvrdi činjenično stanje na kome će sud zasnovati svoju odluku. štiti procesni položai učesnika u postupku. Primena načela javnosti u radu sudova znači da. stav 2). Ustava. odnosno ovlašćenja u odnosu na ljudska i gradanska prava i slobode urvrduiu se ustavom i zakonom. Načelo javnosti je jedno od najznačajnih garancija nezavisnosti sudstva. sudovi u Republici Srbiji sude''na^snwuJJstava. Ovo načelo čini suštinu pravne države. Sledstveno tome. predstavlja iemstvo da će sudovi biti ustanovliem* i organizovani na ternelju zakona i da će suditi na osnovu i u okviru ustava i važećeg prava. U suđenju "učestvuju sudije i sudije porotnici na način utvrđen zakonom". opšteprihvaćenih pravila medunarodnog prava i potvrdenih međunarodnih ugovora". podstiče i širi uverenje u ispravnost i zakonitost sudenja. Ustava. nema apsolutni karakter. Organizaciia i rad sudova. zakona i drugih opštih akata. U Ustavu Srbije stoji "da je svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije zabranjen" (član 149. Saglasno ovoj odredbi. poznato je i pod nazivom načelo zbomosti sudenja ili načelo kolegiialnosti. Sastav veća zavisi od vrste suda vrste pravne stvari o koioi se odlučuie. u suđenju učestvuju i gradani (porotnici). Dakle. ali ni bilo ko drugi. sudenju mogu prisustvovati i treća lica koja zato imaju interes. Ono predstavlja dodatno iemstvo nepristrasnbštTsuda. Načelo suđenja u veću. pošto se zakonom može odstupiti od kolegiialnog sudenia i predvideti da "u odredenim stvarima sudi sudiia pojedinac". kao i materijalno pravo na osnovu koga će se rešavati pojedini sudski sporovi. Ustavom je izričito utvrđeno daje "raspravljanje pred sudom javno" i dase može ograničiti samo u skladu s Ustavom (clan 142. bez ikakvih ograničenja. služi kao podstrek sudiji da se bolie priprema za vodenie rasprave. jača u moralnom pogledu autoritet suda. s tim štčTsu od ovog pravila moguća odstupania. st. ^4)'Načelo javnosti. Javnost suđeiTja obezbeđuje kvalitetniju raspravu pred sudom.fi|interesa maloletnika^Tprivatnosti učesnika u postupku. stav 2. stav 3). (6)Načelo učešća građana u suđenju . Saglasno članu 142. ne može i ne sme uticati na vršenje sudske vlasti i da se ne može mešati u rad suda. ustavnojepravilo da. Ustav i zakon pravno vezuju sudsku vlast. pored stranaka i drugih učesnika u postupku pred sudovima. Ova podredenost suda pravu. odnosno sudija. Po ZPP nacelo zbomosti je izuzetak. garantuie poStovanie zakonom predviđenoe postupka. i 5). posebno okrivljenog (jer se dokazi protiv njega moraju javno izneti i pretresti). itoA a e i o n a l n e bezbednosti^l iavnog reda i morala u demokratskom drultvu. s tim da se "zakonom može propisati da u odredenim sudovima i u odredenim stvarima sude samo sudije" (clan 142.. tj. stepena suđenia i dr. pa i sudske vlasti ustavu i zakonu nema pravne države. služi kao garancija protiv zloupotrebe slobodnog sudijskog uverenja. ier bez podredenosti vlasti. Suđenje u veću treba da bude garancija objektivnosti suda prilikom donosenja sudskih odluka. ne znači da su apsolutno nezavisni.

a VIŠI SUD za područie iednog ili vise osnovnih sudova. z . ž .OSNOVNI SUD osniva se za teritoriju grada. na teritoriji RS postoje 34 osnovna suda.Podela sudova na sudove opšte i posebne nadleznosti zasniva se na vrsti predmeta za koje je odredjeni sud nadležan. v . koja je zasnovana na načelu adekvatnosti. koja je utemeljena na naeelu hirearhije. odnosno jedne ili vise opština sa podrucia suda. koja se osniva za deo teritorjie na koioi se prostire sudska nadležnost. organizacija. viši sudovi.Prema URS sudska vlast je jedinstvena na teritoriji RS.samo kad je to zakonom odredeno. uređenje i sastav sudova uređuju se Zakonom o uredienju sudova (ZUR) g .Sudske radnje preduzimaju se u sedištu suda. sudovi opšte nadleznosti su osnovni sudovi. 113 . osim u onim za koje su nadležni sudovi posebne nadleznosti. Privredni apelacioni sud.Iz ovoga proizilazi da je reč o vertikalnoipodeli strukture sudskog sistema u RS. SUDOVI OPŠTE NADLEZNOSTI a . u koiima sude i preduzimaiu druge sudske radnie. nadležnost.Prema ZUR. v . b .Osnovni sud.Vrhovni kasacioni sudje najviši sud u RS i njegovo sedište je u Beogradu. tako da sudovi opšte nadleznosti rešavaju u svim predmetima. viši i prekršajni sud mogu izvan svog sedišta održavati sudske dane. dj . prekršajni sudovi. s obzirom na to da je opština ili grad osnovna administrativno tritoriialna iedinica prema kojoj se određufe područje prvostepenog suda. d . prekih ili vanrednih sudova i .63.Ova podela ukazuje na horizontalnu strukturu sudskog sistema u RS.Osnivanje . VRSTE SUDOVAURS (1) a . g . d . dj . z . ž . ostali osnovni sudovi imaju od 2 do 10 sudskih jedinica izvan svog sedišta. a izvan sedišta . apelacioni sudovi i Vrhovni kasacioni sud. jer je iskliučena mogućnost osnivatnia privremenih. b .SUDSKA JEDINICA je samostalna organizaciona jedinica izvan sedišta osnovnog ili privrednog suda.1 sudovi opšte i sudovi posebne nadleznosti su redovni i stalni sudovi.Sudovi posebne nadleznosti su privredni sudovi.VIŠISUD osniva se za podrucje jednog ili vise osnovnih sudova. e .SUDSKIDANI su dani u koiima sud trainiie obavlja sudsku funkciju izvan svog sedišta. e .Sudska jedinica izvan sedišta osnovnog i privrednog suda odreduie se za teritoriju erada. Viši prekršaini sud i Upravni sud. odnosno ledne ili vi§e opština. s obzirom na to da sudovi sude samo one sporove koji spadaju u niihovu nadležnost j .Osim Prvog osnovnog suda u Beogrdu i Prvog osnovnog suda u Boru.Prema Zakonu o sedištima i podruejima sudova i javnih tužilaštava (ZSPSJT ).Sudska vlast u RS pripada sudovima opšte i posebne nadležnosti.Ta horizontalna struktura sudskog sistema je od posebnog značaja za osnivanje prvostepenih sudova.

Viši sud je neposredno viši sud za osnovni sud kada je to određeno ZUR .Viši prekršajni sud osniva se za teritoriju Republike Srbiie. m . u skladu sa Sudskim poslovnikom. j . v . g .Može imati odeljenia izvan sedišta. k . Viši prekršajni sud. od kijh 6 pokriva područje dva osnovna suda. sa sedištem u Beogradu.U RS ima 45 prekršajnih sudova.i . lj . sa sedištem u Beogradu. 1 područje tri osnovna suda. i .Prekršajni sud raože imati odeljenje izvan svog sedišta u kojem sudi i preduzima druge sudske radnje.Odeljenje izvan sedišta prekršajnog suda odreduje se za teritoriju srada. kao i za pitania unutrašnieg uređenja sudova i primene Zakona o sudijama. a ostali viši sudovi pokrivaju područje po jednog osnovnog suda. Upravni sud i apelacioni sud.om. dan i vreme održavania sudskih dana odreduie predsednik suda. j .V\s\ ptektlajm sud je neposredno viM sud %%OTekrša'vms\i&. sa sedištem u Beogradu i odeljenjima u Kragujevcu. za vreme kojih sudi i preduzima druge sudske radnje. z .Mesto.VRHOVNIKASACIONISUD je najviši sud « Republici Srbiji. ž . odnosno jedne ili vise opština sa područja suda. \ .Prekršajni sud može izvan svog sedišta da održava sudske dane.U RS postoje 4 apelaciona suda. od kojih 2 imaju izvan svog sedištapo dve sudske jedinice. k . od kojih samo osam nemaju odeljenja izvan svog sedišta. odnosno jedne ili vise opština. 114 . b . Nišu i Novom Sadu. sa sedištem u Beogradu. 1 . dj . Nišu i Novom Sadu. a 3 privredna suda imaju po jednu sudsku jedinicu u kojoj sude i preduzimaju druge sudske radjne.Vrhovni kasacioni sud je neposredno viši sud za Privredni apelacioni sud. d .U RS postoji 26 viših sudova. Kragujevcu.PRIVREDNI APELACIONI SUD osniva se za teritoriju Republike Srbiie. u kojem trajno sudi i preduzima ostale sudske tadtvje. n . a Privredni apelacioni sud je neposredno viši sud za privredni sud.PRIVREDNI SUD osniva se za teritoriju jednog ili vise eradova.Privredni apelacioni sud je neposredno viši sud za privredni sud. e .Apelacioni sud je neposredno viši sud za Viši sud i Osnovni sud. o .U RS postoji 16 privrednih sudova.PREKRSAJNI SUD osniva se za teritoriju srada.VIŠI PREKRSAJNI SUD je sud republiekog ranga. nj . SUDOVI POSEBNE NADLEŽNOSTI a . odnosno vise opština.APELACIONI SUD osniva se za područje vise viših sudova. sa sedištern u Beogradu. za vreme kojih sudi i preduzima druge sudske radnje.Viši sud može izvan svog sedišta da održava sudske dane.

ako za pojedina od njih nije nadležan drugi sud. 4) sporovima o naknadi šteie koiii zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom. sastavlianie i overa testamenta. 2) vodi izvršne i vanparnične postupke za koje nije nadležan neki drugi sud.U FUNKCIONALNU NADLEZNOST osnovnog suda spada: 1) odlučivanje o molbi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za krivična dela iz svoje nadležnosti. NADLEZNOST OSNOVNIH SUDOVA (13) a . postupakza ođrediivanie naknade za eksproprisanu nepokretnost. 2) pružanie građanima pravnepomoćL međunarodne pravne pomoći i vršenje drugih poslova odredenih zakonom. d . sa sedištem u Beogradu.Zakonom se može predvideti koncentracija nadlemosti u određenim vrstama pravnih stvari. obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa. 2) radnim sporovima povodom zasnivania. odnosno između različitih sudova. 64.Osnovni sud u prvom stepenu: 1) sudi u srađanskopravnim sporovima. da sprovede odredeni deo postupka ili obavi poiedine poslove u vezi sa odredenom pravnom stvari.MESNA nadležnost je pravo i dužnost stvarno nadležnog suda da na određenoj teritoriji vrši sudsku funkciiu. u kojima bi postupali samo neki osnovni sudovi sa područja istog višeg suda. postojanja i prestanka radnog odnosa. i to u Kragujevcu. Sudi na osnovu zakona o 115 . uredienie media. odnosno organa u okviru suda.Spljašnja organizacija sudova vezuje se za sudsku nadležnost. ostavninski postupak kaoposebni. zakliucivanje ugovora o dozivotnom izdrzavanju. g . Dakle.polaganje stvari u sudski depozit. Nišu i Novom Sadu u kojima trajno sudi 1 preduzima ostale sudske radnje. sudi u prvom stepenu. dj . Radi se o zakonom odredenom delokrugu poslova u kojem sud može punovažno vršiti sudsku funkciju. e .STVARNA nadležnost je pravo i dužnost određenog suda da.Sudski poslovnik donosi ministar nadležan za pravosuđe. sudska funkcija se raspodeljuje između različitih organa u okviru istog suda. v .FUNKCIONALNA nadležnost je pravo i dužnost određenog suda. 3) sporovima o pravima. ako za pojedine od njih nije nadležan drugi sud. b . BOSINA POTPITANJA l)Ko donosi poslovmk o radu sudova .Ima odelfenja izvan sedišta. 3) Koji su vanparnicni postupci .Osnovni sud u prvom stepenu sudi u: 1) stambenim sporovima.lisenie poslovne sposobnosti. z . 5) sporovima povodom zadovoljavanja stambenih potreba na osnovu rada. 2)Ko donosi akt o 6 unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u sudu -predsednik suda. ž .SUDSKA NAĐL1ŽNOST je pravo i dužnost jednog suda da raspravi odredjenu pravnu stvar. . i .lj . uz prethodno pribavlieno mišlienie predsednika Vrhovnos kasacionoz suda.OSNOVNI SUD uprvom stepenu: 1) sudi za krivična dela za koja je kao glavna kazna predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do deset i deset godina. nroglasenie nestaloe lica za umrlo.UPRAVNI SUD osniva se za teritoriju Republike Srbije. m . u zavisnosti od prirode spora. davanie dozvole za stupanje u brak.

ako spor niie rešen pred arbitražom.U okviru svoje FUNKCIONALNE NADLEŽNOSTI Viši sud uprvom stepenu odlučuje o: CU moibi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za krivična dela iz svoie nadležnostij?! o zahtevima za rehabilitaciiu{3|o zabrani rasturanja štampe i sirenia informacija sredstvima iavnog informisania z .nQ1 povredu ugleda strane države III medunarodne organizacije.r-ttS-"""^ d . g .||5j ubistvo na mah.Pored ovoga. ako nije nadležan drugi sud.0podavanie državne taine. 4) u sporovima o zaštiti i upotrebi pronalazaka.Takode. 9) povredu ugleda Republike Srbiie. 5) u sporovima o obiavliivaniu ispravke informaciie i odgovora na informaciiu i 6) naknadi štete u vezi sa obiavliivaniem informaciie dj . s obzirom na to da je vođenje evidencija odredbom člana 14 Zakona o državnoj upravi svrstano u izvršne poslove. Viši sud u prvom stepenu. -><x5 a.(ffl kršenje zakona od strane sudije. 3) obaveznog sociialnog osiguranja.Viši sud u drugom stepenu. ĆL2) odavanie službene taine. a napitanja kofa nisu regulisana ovim zakonom shodno se primeniuju odredbe ZPP-a.vanparnicnom yostupku. modela.Viši sud u prvom stepenu u gradjanskim stvarima sudi u: 1) gradanskopravnim gcM sporovima kad vrednost predmeta spora omogućuje iziavljivanie reviziie.Nadalje. u okviru svoje STVARNE NADLEŽNOSTI. (^6) silovanje.Sudi u krivičnom postupku prema maloletnicima. 65. javnog tužioca i njegovog zjjpenika. uzoraka. u krivičnim p ■„?***' stvarima sudi zajfljkrivična dela ( KD) za kojaje kao glavna kazna predvidena kazna *>„*>zatvora preko deset godina. l7 b ^ b . * 2) kolektivnih ugovora.Sudi i u upravnim sporovima povodom matične evidenciie. ako nije nadležan drugi sud.u krivičnim stvarima. 2) u sporovima o osporavanju ili utvrđivanju očinsrva i materinstva. sudi i za-^Uj pranje novca. . rasne i verske mržnie i netrpeliivostižfćlpovredu teritoriialnog suverenitetasffludruživanje radi rotivustavne dejatnostij^organizovanjej podsticanje na izvršenje genocida i ratnih zločina.VIŠI SUD uprvom stepenu. ž . 3) u sporovima o autorskim i srodnim pravima. e . (4) pozivanie na nasilnu promenu ustavnog uređenjafŠ] izazivanie nacionalne.y . u okviru svoje FUNKCIONALNE instancione NADLEZNOSTI odlučujeo žaTSamana odluke osnovnih sudova o(jj određivaniu mera obezbeđenia prisustva okrivljenog/Zl o žalbama na odluke osnovnih sudova koje su donete u skraćenom krivičnom postupku/5/) o žalbama na rešenja osnovnih sudova u gradanskopravnim sporovlmaj^Jna presude osnovnih sudova u sporovima male 116 .^) ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaia. NADLEZNOST VISEG SUDA (6) a . žigova i oznaka geografskog porekla ako nije nadležan drugi sud. 4) izbora i razrešenja organa pravnih lica. u prvom stepenu sudi * radnim sporovima povodom: 1) štrajka. sud@ za KD protiv Vojske Srbiie.

p ) U sporovima povodom odluka izabranih sudova samo kad su donete u sporovima nastalim između privrednih subjekata. ako za to nije nadležan drugi sud. 2) Kadaje nadlezan viši sud za sporove iz oblasti autorskog prava. 4)Kada odlucuje u upravnim stvarima 66.Prvostepena STVARNA NADLEZNOST privrednog suda obuhvata sudenja u privrednim sporovima i u privrednoprestupnim sporovima b . pa i kad ie u navedenim sporovima iedna od stranaka fizičko lice ako ie sa strankom u odnosu rnateriialnog suparničarstva.Vrši i druge poslove odredene zakonora. uzoraka. d .privrednih subjekataii) u sporovima koji nastanu između privrednih subjekata i drusih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subiekata. zadruga i preduzetnika i niihovih asociiaciia. v -((3)1 U sporovima o autorskim i srodnim pravima i zaštiti i upotrebi pronalazaka. j . lj . privrednih subiekata. i . ž -{f| U sporovima o brodovima i vazduhoplovima. z . a kad trgovinski sud-kad spor nastane između 1) domaćih i stranih privrednih društava. zadruga ipreduzetnika i niihovih asociiaciia tzv. dj -(§)U sporovima koji proizlaze iz primeneZakona o privrednim drmtvima ili primene drugih propisa o organizaciii i statusu privrednih subiekata^fl kao i u sporovima o primeni propisa o privatizacijL e -£f|) U sporovima o siranim ulaeaniima.Viši sud vodi postupak za izdavanie okrivljenih i osuđenih lica. plovidbi na moru i unuirašn/im vodama i sporovima u kojima se primenjuju plovidbeno i vazduhoplovno pravo.@ U sporovima povodom izvršenja i obezbeđenja iz nadleznosti privrednih sudova.Izvršava krivičnu presudu inostranos suda. 1 . preduzeća.Odlučuje o sukobu nadležnosti osnovnih sudova sa svog područja. preduzeća. 3) Koja KD su u njegovoj nadleznosti. k .Odlueuje o priznanju i izvršenju stranih sudskih i arbitražnih odluka.U PRIVREDNIM SPOROVIMA sudi u sprovimajf^) između domaćih i stranih privrednih društava. tzv. 2) privrednih subiekata i drugih pravnih lica u obavlianiu delatnosti privrednih subiekata.| f 0 | o zaMti firme: 117 . BOSINA POTPITANJA 1) U kojim sporovima sudi u prvom stepenu u parnici.vrednosti^5)]o žalbama na rešenia osnovnih sudova u izvršnim i vanparničnim postupeima. Hsova i oznaka seosrafskoe porekla. NADLEZNOST PRIVREDNOG SUDA (12) a . odnosno između privrednih subiekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subiekata. a kadsu subiekti spora iz oblasti autorskos prava fizička lica rešava ih viši sud. modela. kao zajednički neposredno viši sud. g . pa i kad ie u navedenim sporovima iedna od stranaka fizičko lice. izuzev sporova o prevmu p utnika. kad odnosni sporovi nastanu između privrednih subiekata. odnosno izmedu privrednih subiekata i drugih pravnih lica u obavlianiu delatnosti privrednih subiekata. ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparničarstva.

8) Ko se upisuje u registar . n -. b ' ^ a k o a e . ovaj sud je nadležan za određivanje i sprovođenfe izvršenja. 2)Ukojim sporovima je nadležan.privredne subjekte ili druga pravna liea.Odlueuje o prestanku zaštitne mere ili pravne posiedice osude za privredne prestupe iz svoje nadleznosti.U okviru svoje FUNKCIONALNE NADLEZNOSTI. ni . a odluke izabranih sudova samo kad su donete u sporovima nastalim između privrednih subiekata. BOSINA POTPITANJA l)Kada odlucuje uprvom stepenu. 5) Kad ce resavati sporove iz oblasti autorskog prava. predstavništva. u skladu sa zakonom. k .Privredni apelacioni sud.. BOSINA POTPITANJA l)Kada sudi u privrednim sprovima sudi u sporovima koji nastanu između kojih subjekata. rn . u okviru svoje FUNKCIONALNE NADLEZNOSTI odlučuje o ialbama na odluke privrednih sudova i drugih organa. odnosno izmedu privrednih subiekata i drugih pravnih lica u obavlianiu delatnosti privrednih subiekata. Odrettuje i sorovodi izvršenie i obezbeđenje na brodovima i vazduhoplovima. o .Određuie ž sprovodi izvršenie i obezbeđuie odluke privrednih sudova. lj . 6) Ko se registruje u privrednom sudu . Privredni apelacioni sud je funkeionalno nadležan da odlučuje o sukobu nadleznosti i o prenosenju nadlelnosti privrednih sudova. 3)Koje sporove trgovinski sud resava bez obzira na to ko su stranke u sporu tj. 7) Ko vrsi upis u registar . na osnovu verodostoinih isprava kada se odnose na.Vodi vanpamime postwke koii proizlaze iz primene Zakona o privrednim društvima. Privredni sud uprvom stepenu nadležan je za vođenie postupka:<Qy za tmis u sudski resistor pravnih lica i drugih subiekata.Qdlucuje o priznan/u i izvršen/u stranih sudskih i arbitražnih odluka donetih u sporovima nastalim izmedju privrednih subiekata. 4)Koje su mu ostale nadleznosti. Skola. osieuravaiuca drustva. odnosno izmedu privrednih subiekata i drugih pravnih liea u obavlianiu delatnosti privrednih subiekata. v ~ Uivrđuie pravne slavove radi jedinstvene primene zakona iz nadleznosti privrednih sudova i vrši druge poslove određene zakonom.(m povodom upisa u sudski resistor: j -(pty povodom siečaja i likvidaciie. banke. 9)Da li ce se nadleznosti privrednog suda Siriti ili sužavati . NADLEZNOST PRIVREDNOG APELACIONOG SUDA (8) a . Subjekti. p .u stvarima određenim zakonom.ustanove poput apoteka.resistrator Asenciie za privredne rezistre . preduzetnici.SUŽAVATIZBOG MEDIJACIJE! 67. fakulteta.PP.Takode. ako za to nije nadležan drugi ormniu)>stečaia i reorsanizaciie.Privredni sud vrši i druge poslove određene zakonom. 118 .i . r .U PRIVREDNOPRESTUPNIM stvarima Privredni sud u' prvom\ stepenu nadležan je za odlučivanje o privrednim prestupima 1 .

kao i ofS) prenošeniu mesne nadležnosti prekršajnžh sudova. ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud^f} na presude osnovnih sudova u srađanskopravnim sporovima. uprvom stepenu sudi u prekršajnim postupeima. u okviru svoje STVARNE NADLEZNOSTI. g . d . Upravni sud i apelacioni sud. što je jedna od NADLEŽNOSTI ovoga suda IZVAN SUBENJA.Takode. dj . v .Vrši i druge poslove određene zakonom.VIŠI PREKRŠAJNI SUD odlučuje o ialbama na odluke prekršainih sudova.Apelacioni sud.U okviru svoje FUNKCIONALNE NADLEŽNOSTI odlučuje off) sukobu nadleznosti prekršajnih sudova.68. ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud. 119 . tako i sudova posebne nadleznosti. g-Dakle.Apelacioni sud je FUNKCIONALNO NADLEŽAN da kao instancioni sud odlučuje o žalbama na odluke/ljjviših sudovas^fl osnovnih sudova u krivičnom postupku.PREKRŠAJNI SUD.FUNKCIONALNA NADLEZNOST Vrhovnog kasacionog suda usmerena je na ostvarenje pravilne i jednoobrazne primene prava. u okviru svoje funkcionalne nadležnosti. NADLEŽNOST PREKRŠAJNOG SUDA a . NADLEZNOST VRHOVNOG KASACIONOG SUDA (10) a . b .Odlučuje o prenošenfu nadleznosti osnovnih i viših sudova kada su ti sudovi sprečeni ili ne mogu da postupaju u nekoj pravnoj stvari. d .Jednoobraznu primenu prava Vrhovni kasacioni sud ostvaruje i utvrđivaniem načelnih pravnih stavova. starajući se tako o pravilnoj primeni prava. s obzirom na to da je Vrhovni kasacioni sud neposredno viši sud za Privredni apelacioni sud. ako za to nije nadležan organ uprave. odlučuje o sukobu nadleznosti niuh sudova sa svog područja. ako za odlučivanje nije nadležan viši sud. g . rečje o pravnosnažnim odlukama kako sudova opšte. v . b . Vrhovni kasacioni sud o pravnim sredstvima odlučuje u veeu od troje sudiia. 70. odlueuje i u drugim stvarima odredenim zakonom. 69.Odlučuje o jalbama na odluke koje u prekršainom postupku donose organi uprave i vrši druge poslove odredene zakonom. Viši prekršajni sud.Ako zakonom nije drukčije određeno. b .Vrhovni kasacioni sud odlueuie o vanrednim pravnim sredstvima izjavljenim na odluke sudova Republike Srbile. NADLEŽNOST APELACIONOG SUDA (10) a .Vrši druge poslove određene zakonom. v .

) a .Nadalje. 4) Ko ga bira i na koliko godina. ž . Način rada i odlueivanja ovog tela propisan je Poslovnikom Velikoe personalnoe veća. Veće utvrđuje činjenice i odlučuje u postupku koji je zatvoren za javnost.Predsednika Vrhovnog kasacionog suda. 5) Moze li bid ponovo reizabran -iedino on ne moze Q.Predsednik Vrhovnog kasacionog suda bira se na period od 5 godina i ne maze biti ponovo biran (jedino kod njega ne postoji mogućnost reizbora ). Predsednika veea biraju članovi među sobom. IZBOR I RAZRESENJE PREDSEDNIKA VRHOVNOG KASACIONOG SUDA ( najčešće ne pita kao posebno pitanje. g . BOSINA POTPITANJA 1) Nadležnosti Vrhovnog kasacionog suda u suđenju i izvan suđenja. 2. Gradanskog i Upravnog odeljenja. a sta prethodno pjtanie . j . pri čemu odluku o razrešenju donosi na predlog Visokog saveta sudstva. a po pribavlienom mišljeniu opšte sednice VrhovnogTasacionog suda i nadležnog odbora Narodne skupštine. vise kao potpitanje!!!.Veliko personalno veće čini devet sudija Vrhovnog suda Srbije sa najdužim sudijskim stažom . Vrhovni kasacioni sud odiučuje ođjisukobu nadležnosti između sudova. po službenoj dužnosti ili na predlog stranke.Vrhovni sud Srbije odlučuje o zahtevu za reiavanje spornog pravnog pitanja po pravilima postupka za usvajanje pravnih stavova Ne bi trebalo ovo viSe da pita. na predlog Visokog saveta sudstva.Ko cini veliko personalno vece.po tri sudije iz Krivičnog. odnosno utvrđivanje navršenja radnog veka i razloga za razrešenje sudije (clan 56 Zakona o sudiiama. kada postoje naročito opravdani razlozi. kao i o/zj prenoseniu nadležnosli sudova radi lakšeg vođenja postupka ili drugih važnih razloga. bira NS. Odluka Veća može biti objavljena u sredstvima javnog informisanja samo izuzetno. i . u skladu sa zakonom.Predsedniku Vrhovnog kasacionog suda prestaje funkcija pre isteka vremena na kojeje izabran:(y na njegov zahtev.Razmaira primenu zakona i drugih propisa i rad sudova. Vrhovni sud Srbije je dužan da reši sporno pravno pitanje u roku do 90 dana od dana prijema zahteva.Daje mišljenje o kandidatu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda i vrši druge nadležnosti određene zakonom.e .Kad u postupku pred prvostepenim sudom u većem broju predmeta postoji potreba da se zauzme stav o spomom pravnom pitanju kojeje od prejudicijelnog značaja za odlučivanje o predmetu postupka~pre3 prvostepehim sudovima. Ako Vrhovni sud Srbije odluči da rešava sporno pravno pitanje odluku o tome objaviće u Biltenu Vrhovnog suda Srbije ili na drugi pogodan nadin. b .@inastupaniem zakonom propisanih uslova za prestanak sudi'iske funkcije i 1 iffl razreseniem iz zakonom propisanih razloga za razrešenje predsednika suda. 2) Ko predlaze predsednika Vrhovnog kasacionog suda.Odliike Vrhovnog kasacionog suda bitrte za praksu sudova i svi načelni pravni stavovi obiavliuiu se u posebnoj zbirci. pokrenuti postupak pred Vrhovnim sudom Srbije radi rešavanja spornog pravnog pitanja. čiji je mandat dve godine.Imenuie sudije Ustavnog suda. Veće je nadležno za utvrdivanje razloga za prestanak sudijske dužnosti. prvostepeni sud će. ukoliko se o tome saglase predsednik Vrhovnog suda Srbije i predsednik Veća. 3) Ko daje misljenje. ako za odlučivanje nije nadležan drugi sud. ali za svaki slučai pročitati!!!!!!!! ) . z . zakona koji prestaje da vazi od januara). v .Odluku o prestanku funkciie predsednika Vrhovnog kasacionog suda donosi NS.Sta ie sporno.

. 1 . a . Niega. Ij . u skladu sa ZUS . Privrednog apelaeionog suda i Višeg prekršajnog suda razmatraju i pitanja važna za rad područnih sudova.Odeljenje sudske prakse prati i proučava praksu sudova i medunarodnih sudskih organa i obaveštava sudije. j . po pnbavljenom misljenju sudija odeljenja. z . 1 ^ b .Na sednici svih sudiiaiQV'razmatraiu se izveštaii o radu suda i sudiiajŽjodlučuje se o pokretanju posfupaka za ocenu ustavnosti i zakonitosti propisa i drugih opštih akataiW razmatra seprimenapropisa koiima se uređuiu pitania izdelokruga sudova.Na sednici sudskog odeljenja razmatra se rad odeljeniafpravna pitaniafnačini pobolisania rada i stručnosti sudija.SUDSKA ODEUENJA postoje u sudovima u koiima vise veća ili sudiia poiedinaca postupa u istoi pravnoi oblasti. i . n . sudijske pomoćnike i sudijske pripravnike o pravnim shvatanjima sudova. nj . SUDSKA ODELENJA I SEDNICE SVIH SUDIJA Str53./fldaie se 121 .Odeljenjem sudske prakse rukovodi sudija koga određuie predsednik suda. v . m .71. Uvišim i apelacionim sudovima postoje odelienia za krivične postupke protiv maloletnika i za radne sporove. ratnih zloeina i visokotehnološkog kriminala.ODELJINJE SUDSK1 PRAKSE postoji u sudu s većim brojem sudija.G.U poiedinim višim i apelacionim sudovima mogu se obrazovati odelienia za krivična dela protiv Voiske Srbiie. Predsednik suda uvek može da učestvuje u radu i odlučivanju sednice odeljenja dj .I.SEDNICA SVIH SUDIJA je organizaciona jedinica u sudu koju čine sva veća i sve sudije jednog suda.Prilikom glasania na zajedničkoj sednici potrebno je da se za zaiednički stav izjasni većina članova svakog odelienia.U sudovima sa većim broiem veća i sudija pojedinaca koii postupaiu u istoi pravnoi oblasti obrazuje se krivično i građansko odeljenie. d . ako te poslove obavljaju najmanje trojica sudija.ZAJEDNIČKA SEDNICA ODELJENJA je organizaciona iedinica u sudu koja se saziva kad ie za razmatranie pravnog pitania potrebna saraditja najmanie dva odelienia. koju mogu sazvati predsednik odelienia ili predsednik suda. u skladu sa Sudskim poslovnikom.Sudsko odeljenje odlučuie na sednici.-55. odeljenje za izvršenje. k . o . a njome rukovodi predsednik suda ili predsednik odelienia u čijem je delokrugu pitanje koje se razmatra. postavlia predsednik suda.Zajedničku sednicu sazivaju zajedno predsednici odelienia ili predsednik suda.om.Odeljenja apelacionog suda. za krivična dela organizovanog kriminala. CS C _ _ _ ^ . i -. g -U tim sudovima može se obrazovaltodelienie za radne sporove. odeljenje za statusne sporove i odelienje sudske prakse. sudijskih pomoćnika i sudijskih pripravnika i druga pitanja od znaeaja za odeljenje e .Sudskim odeliemem rukovodi predsednik odeljenja.

mišljenje o kandidatima TJO. sudije i sudije porotnike iQ/odlucuje o drugim pitanjima važnim za ceo sud p - Sednicu svih sudija saziva Predsednik suda po svojoj inicijativi, na predlog odeljenja ili na predlog najmanje 1/3 svih sudija. r - Sednicom svih sudija rukovodi Predsednik suda i na njoj se može odlučivati ako ioi prisustvuje vise odpofovine sudija. s - Ako je o nekom pitanju potrebno da se glasa, po pravilu se glasajavno. t - Odluke se donose večinom slasova prisutnih sudija.

72. OPSTA SEDNICA VRHOVNOG KASACIONOG SUDA (5 +)
Str55.-57G.I.

A - Vrhovni kasacioni sud može imati odeljenia. čiji se broj određuje u skladu sa Poslovnikom o uređenju i radu Vrhovnog kasacionog suda. B - SEDNICU ODELJENJA saziva predsednik odelienia po sopstvenoi inicijativi, na zahtev predsednika suda, ili na zahtev iednog od veća u odeljenju. V - Sednica odeljenja saziva se i akoyj između pojedinih veea nastane nesaglasnost u primeni propisa ihjfJJ ako jedno veće odstupi od pravnog shvatanja prihvaćenog u svojoj praksi ili od pravnog shvatanja koie su prihvatila sva yeea. G - Radom sednice odeljenja rukovodi predsednik odelienia. D - N a sedniei odeljenja Vrhovnog kasacionog suda razmatraju se pitanja iz delokruga sudskih odelienia. Dj - Odluka je doneta kada za nu glasa većina od ukupnog broja sudija odelienia. e - Pravno shvatanie usvoieno na sednici odelienia obavezuje sva veća u sastavu odeljenja. ž - OPŠTA SEDNICA Vrhovnog kasacionog suda je organizaciona iedinica. koju čine predsednik i sudije Vrhovnog kasacionog suda. Z - Opštu sednicu saziva predsednik suda. po potrebi, odnosno na zahtev sudskog odeljenja ili najmanje trećine svih sudija. I - Opšta sednica saziva se i_kad:^))između veća iz razlieitih odelienja ili između različitih odelienia nastane nesaelasnost u primeni propisa/P'kad se u iednom odelieniu odstupi od načelnog pravnog stava i l i ^ kada na sedniei odelienia ne moie da se usvoii pravno shvatanie. J - Opštom sednicom rukovqdi predsednik Vrhovnog kasacionog suda. K - Na opštoj sednici Vrhovnog kasacionog suda^tj usvajaju se naeelni pravni stavovi;fđ}h razmatra se primena zakona i drugih propisa i rad sudovaffl'imeH«/« se sudije Ustavnog suda^idaje se mišljenje o kandidatu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda jffi) donosi se Poslovnik o uređenju i radu Vrhovnog kasacionog suda ^fpvrše se drugi poslovi odredeni zakonom i Poslovnikom o uređenju i radu Vrhovnog kasacionog suda. I - Opšta sednica razmatra i ostala pitanja iz delokruga sednice svih sudija. Li - Za punovažno odlueivanje na Opštoj sednici potrebno ie učešće večine sudija od ukupnog broja sudija.

M - Odluke se donose većinom glasova prisutnih sudija Vrhovnog kasacionog suda n - Načelni pravni stav usvojen na Opštoj sednici obavezuje sva veća i odeljenja Vrhovnog kasacionog suda i može da se izmeni samo na Opštoj sednici. BOSINA POTPITANJA 1) O cemu odlucuje u opstoj sednici, 2) Koji pravni lekje moguc protiv odluka ovog suda - ZALBA USTAVNOMSUDU!

73. VISOKI SAVET SUDSTVA (13) a - Visoki Savet sudstva (Savet) je nezavisan i samostalan organ koji obezbeduje i garantuie nezavisnost i samostalnost sudova i sudija. sa sedištem u Beogradu. b - Savet ima 11 članova, pri čemu su 3 člana -predsednik Vrhovnog kasacionog suda (VKS) . ministar nadležan za pravosuđe i predsednik nadležnog ođbora NS članovipo poloja'^u. v - Ostalih osam članova su izborni članovi, šest sudija sa stalnom sudijskom funkcijom od koiih je najmanie jedan sa teritoriie AP i i dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci. od kojihje jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta. g - PredsednikVrhovnog kasacionog suda je uiedno i predsednik Saveta, predstaviia ga i rukovodi niegovim radom. d - Član Saveta, uživa i m u n i t e t kao s u d i i a . Što znači dane može bitepozvan na odgovornost za izraženo mišlienie ili glasanje prilikom donošenja odluka Saveta. dj - Uz to on ne može biti jišen slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u obavljanju funkcije člana Saveta bez odobrenja Saveta. e -Mandat članova Saveta trajepet g o d i n a , osim za članove po položaju. čiii mandat traie dok im traje osnovna funkciia. ž - Izborni članovi Saveta mogu biti ponovo birani, ali ne uzastopno. i - Za vreme trajanja mandata, sudija koji je clan Saveta ne može biti biran za sudiju drugog suda. j - U okviru svojih N A D L E Ž N O S T I Savet izmedju ostalogi^T) bira sudife za tmmo obavlianie sudijske funkcijeluVodlučuie o nmstanku sudijske fimkcijeiu)"predlaie NS kandidate za izbor sudiia prilikom vrvos izbora na sudijskufunkcijuštpredlaže NS izbor i razrešeniepredsednika VKS ipredsednika suda;(S)predlaže VKS kandidate za sudife Ustavnossuda;(£) imenuie sudije porotnike: (1i) odlučuje o premeštaju, upućivanju i prigovoru o udaljenju sudiiajfflodlučuie o nespofivosti vršenja drugih službi i poslova scLsudifskom funkcifom^odlmme u postupku vrednovania rada sudija i predsednika suda;(|oJ daje saglasnost na program stalne obuke za sudije i zaposlene u sudovima i vrši nadzor nad njegovim sprovodenjem; (FT) utvrdjivanje programa pocetne obuke za sudije,^) daie mišlfenje o izmenama postofećih ili donoseniu novih zakona koii ureduiu položai sudiia, organizaciiu i postupanje sudova, kao i drugih zakona od značajaza obavljanje sudijske funkcije(l^ određuieJamj sudiia i sudiia porotnika za svaki sud^Q^ podnosi godišnii izyeitai o svom radu NS i(!5l[obaveštaya javnost o svom radin^ obavlfaposlovepravosudne uprave izsvoie nadležnostuVnodlučufe o pitaniima imunitetasudifa ičlanova Saveta:/fl$)odluču\f2 o postoianju uslova zanaknadu štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada sudije;
123

k - Savet radi u sednici koju, po sopstvenoj inicijativi ili na predlog najmanje 3 člana Saveta, saziva predsednik, a za održavanje sednica je potrebno prisustvo najmanje 6 članova. Ona može po odluci Saveta biti javna. I - Odluke Saveta donose se većinom glasova svih članova i moraju uvek biti obrazložene, kada je protiv njih dozvoljen pravni lek i kada je to zakonom i Poslovnikom propisano.
1 JLi Jo %J Jtv

lj - Izborne članove Saveta bira NS napredlog ovlašćenih predlagaca. m - Ovlaščenipredlagač za izborne članove Saveta iz reda sudija je Savet. n - Ovlašćeni predlagač za izbornog člana Saveta iz reda advokata je Advokatska komora Srbiie. nj - Kandidateza izbornog člana Saveta iz reda profesora pravnog fakulteta predlaže zaiednička sednica dekana pravnih fakulteta u RS, o - Prilikom izbrnog izbora kandidata za članove Saveta iz reda sudija neophodno je da jedan bude iz VKS, Priv. apelacionog suda i Upravnog suda; po jedaniz^pelacionih sudova; viših i prjvrednih sudova; osnovnih sudova; prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda; i jedan sa teritorije AP. ' p - Kandidat za izbornog člana Saveta iz reda sudiia može da obavlja sudijsku funkciju najmanje 7 godina, a izuzetno ako je iz reda prekršajnih sudova i Višeg prekršainog suda dovoljno je da ima najmanje 7 godina rad. iskustva u pravnoi struci, posle položenog pravosudnog ispita. r - Status kandidata stiče sudiia koga predioži sednica svih sudiia jednog ili vise sudova prema vrsti i stepenu suda, odnosno suda sa teritonje APu kbjimaon vrši sud.funkciju. Izuzetno za sticanje statusa kandidata za izbornog člana Saveta iz reda sudija VKS. Višeg prekrs.. Priv. apelacionog suda i Upravnog suda nije potreban predlog Opšte sednice, odnosno sednice svih sudija, već se status kandidata stiee prijavom. s - Predsednik suda ne može biti kandidat za izbor u Savet. t - Sudije biraju kandidate za Savet tajnim glasanjem s tim da svako glasa za kandidata sa liste kandidata vrste, odnosno stepena suda u kojem vrši sud. funkciju. Pored toga sudija sa teritorije AP, pored liste kandidata, glasa i za listu kandidata za sudove sa teritorije AP. ć - Ako izborni clan Saveta bez opravdanog razloga ne stupi na funkciiu u roku od 30 dana od dana izbora u NS, smatrace se da nije ni izabran i posle toga Savet organizuje ponovljene izbore od 60 dana. PRESTANAK FUNKCIJE u - Članovima po položaju prestaje funkcija u Savetu kada im prestane funkcija po osnovu koie su postali članovi Saveta. i-Izbornim članovima prestaje funkcija u Saveti^l| trainim gubitkom radne sposobnosti za obavljanje funkcije člana SavetajfSlostavkorn na članstvo u Savetu.Oistekom mandata iff!' razrešeniem. * h - Izbornim - članovima Saveta iz reda sudija prestaje funkcija u Savetu i prestankom sudiiske funkciie. članovima iz reda advokata brisaniem iz hnenika advokata. a članovima iz reda profesora prestankom zvania profesora pravnog fakulteta. c - Izborni clan Saveta se razrešava funkcije pre isteka vremena na kojeje izabran ako funkciiu člana Saveta ne vrši u skladu sa Ustavom i zakonom i ako bude osuđen za krivično del o na bezuslovnu kaznu zatvora, odnosno za krivično delo koie ga čini nedostoinirn za vršenje funkcije člana Saveta.

i tada se clan Saveta se obavezno udaljuje do donošenja odluke NS. SUDSKA UPRAVA U RS (3) a . predlasaoie NS iavne tuzioce. pre donošenia odluke o pokretanju postupka. rukovodi sudskom upravom i odgovoran ie za pravilan i blaeovremen rad suda. da se o navodima iniciiative iziasni.Iniciiativu za razrešenje izbornog člana Saveta može podneti svaki član Saveta. 74. 5) Razlika izmedju visokog saveta sudstva i nekadasnjeg visokog saveta pravosudia-osim razlike u nazivu. g. PREDSEDNIK SUDA b . x . ali ne i ustavna zalba. omogućiti članu Saveta eye se razresenje inicira.Odluku o razrešeniu.samo zalba ustavnom sudu. na osnovu odluke sednice svih sudija. nalaže otklanjanie nepravilnosti i sprečava odugovlačenje u radu. š . sudiie porotnike i dr. a posebno iz reda sudija može podneti i predsednik bilo kog suda.?finansiisko i materiialno poslovanie suda i overa isprava namenjenih upotrebi u inostranstvu. ^ . v . odnosno profesora pravnog fakulteta mogu podneti njihovi ovlašćeni predlagači.Predsednik suda predstavlia sud.^vodenje statistika i izrada izveštaianzvršenje krivičnih i prekršajnih sankciia. imao ie vise clanova -13 od koga su dva bila iavna tvzioca.č . red i tačnost u sudu. stara se o održavaniu nezavisnosti sudiia i ugledu suda i vrši druge poslove određene zakonom i Sudskim poslovnikom. y -Odluku o pokretanju postupka razrešenja donosi Savet u roku od 15 dana od prijema iniđjatTve iitom Odlukom može se izreći i mera udaljenja do okončanja postupka za razrešenje. Savet će pismeno obavestiti podnosioca da jnicijativa nije prihvaćena.Predlog za razrešenie Savet donosi u roku od 30 dana od danapokretania postupka. zamenike JT. odreduie branioce po službenoj dužnosti po azbučnom redu sa liste advokata koje dostavlja advokatska komora. Protiv odlukafogtela niie bio dopusten upravni spor 6) Kojipravni lekse maze ulozitiprotiv odluke ovoga tela .Predsednik suda obezbeđuje zakonitost. Sudska uprava detaljnije se ureduje Sudskim poslovnikom. predsednik suda dužan je da je razmotri i da o njenoj osnovanosti i preduzetim merama obavesti podnosioca pritužbe.Savet će u roku od 7 danapo prijemu inicijative oceniti verovatnost razloga zbog kojeg se razrešenje traži i ako bceni da razlozi za razrešenje nisu učinjeni verovatnim..poslove.Sudsku upravu čineposlovi koji služe VRŠEN JU SUDSKE VLASTL pre svega: 4 uredivanje unutrašnieg poslovania u sudu^ozivanje i rasporedivanje sudiia porotnika.Izbornorn članu će se omogućiti da se iziasni o svim navodima od značaja za donošenje odluke o razrešenju. BOSJNA POTPITANJA 1) Sastav 2)Delokrug 3) Izbor 4) Koliko im traje rnandat. donosi Narodna skupstma dž . 3 poslovi vezani za stalne sudske veštake i tumače^razmatranje pritužbi i predstavki. w .Kad stranka ili drugi učesnik u postupku podnesuJERIIIJŽBU.Kada prihvati iniciiativu Savetće. . a iz reda advokata.

d . k . odlučivanje o radnim odnosima sudskog osoblja. kao i sve podatke o radu. projekte i druge programe za rad pravosudnih organafstaranje o smeštainim uslovima. e .Sud ima jednog ili vise ZAMENIKA predsednika suda. PRAVOSUDNAUPRAVAURS (15) a .Predsednik neposredno višeg suda može traziti od nižeg suda obaveštenia o primeni propisa. višeg suda ili Visokog saveta sudstva. b .kao i predsednika neposredno višeg suda. predsednik suda odreduje jednog zamenika koji ga zamenjuje.Poslovi pravosudne uprave koje vrši MINISTARSTVO NADLEZNO ZA PRA VOSUĐE su:1praćenie rada sudova^rikupljanie statističkih i drugih podataka^davanie saglasnosti na pravilnik o unutrašnioj organizaciji i sistematizaciii radnih mesta u sudu.Poslove pravosudne uprave vrše Visoki savet sudstva i ministarstvo nadležno za pravosuđe.Poslovi pravosudne uprave koje vrši VISOKI SA VET SUDSTVA su:1utvrdivanie opštih smernica za unutrašnje uredenje sudovafvođenje ličnih listova sudija. kao i o udalieniu sudije i sudiie porotnika sa dužnosti. koji zamenjuje predsednika suda u slučaju sprečenosti ili odsutnosti. o osnovanosti pritužbe i preduzetim merama obaveštavaju se i ministar. v . OVLAŠĆENJA PREDSEDNIKA NEPOSREDNO VIŠEG SUDA j .Ako je pritužba podneta preko ministarstva nadležnog za pravosuđe. toku postupka.Kada sud ima vise od jednog zamenika predsednika suda. g . predsednik neposredno višeg suda i Visoki savet sudstva.Predsednik neposredno višeg suda može naložiti neposredaiyiiid u rad nižeg suda. opremaniu i 126 . kao i da pri nečinjenju predsednika nižeg suda PONESE AKTE iz njegovog delokruga. u skladu sa Sudskim poslovnikom. o čemu se saeinjava pismeni izveštaj. z . utvrđivanje godišnieg rasporeda poslova. koji POMAŽE predsedniku suda u sudskoj upravi i samostalan je u poslovima koji su mu povereni.Pravosudna uprava se stara o sprovođeniu zakona i drugih propisa u vezi sa uređenjem i radom sudova.Predsednik suda ne može poveriti odlučivanje o pravima sudija na osnovu rada.Poiedine poslove sudske uprave predsednik suda rnože poveriti zameniku predsednika suda ili predsednicima odeljenra. 1 . dj . sudija porotnika i sudskog osobljafpredlaganie dela budžeta za rad šudova za tekuće rashode i raspodela ovih sredstavaAršenje nadzora nad namenskim korišćenjem budžetskih sredstava i vršenje nadzora nad finansijskim i materijalnim poslovanjem sudova. odlukom predsednika suda. 75. a sve u roku od 15 dana od dana prijema pritužbe.Predsednik neposredno viieg suda ima pravo da NADZIRE sudsku upravu nižeg suda. ž . Sekretara suda raspoređuie predsednik suda. koji donosi predsednik suda? nadzor nad postupaniem u predmetima u propisanim rokovima i postupaniem po pritužbama i predstavkamaAredlaganie dela budžeta za investicije.Sud ima SEKRETARA suda. i .

Sudski poslovnik donosi MINISTAR NADLEŽAN ZA PRAVOSUfiE. podatke o prebivafTštu. znanju stranih jezika i druge podatke. Sudski poslovnik Ij . prestanku duinosti. stambenim prilikama i druge podatke vezane za rad i položaj sudije. ž . pozivanje i raspoređivanje sudija porotnika. postavljanje i razrešenje sudskih veštaka i tumača. mesec i godinu rođenja. objavlienim stručnim i naučnim radovima. d . 1 . kretaniu u službi. zvaniu ili zanimaniu. ra . postupanie sa sudskim depozitima: uvođenje zajedničkih službi u mestima s vise sudova i 127 .Sudskim poslovnikom propisuju se UNUTRAŠNJE UREĐENJE I RAD SUDA.Podaci koje sadrži lični list jesu službena tajna i mogu da se obraduju i koriste samo u svrhu primene Zakona o uredjenju sudova i zakona kojim se uređuje položaj sudija. troškova krivičnog postupka i oduzete imovinske koristi.Bližu sadržinu i obrazac ličnih listova propisuje Visoki savet sudstva. kojim se dira u samostalnost i nezavisnost suda i sudija i tu ništavost utvrdjuje Upravni sud.obezbedeniu sudova. podatke o rođenju. upućivanju na rad u drugi sud. mesto. pre svega: uredenje i rad odelienja i ostalih unutrašnjih jedinica suda. z . ocenama rada. vođenie upisnika i pomoćnih knjiga:^ostupanje sa spisima: i'h postupanie po predstavkama i pritužbama. u skladu sa propisima kojima se ureduje zaštita podataka o ličnosti. pripravničkoj praksi. i . kao i lice na koie se podaci odnose ako ih je ono saopštilo.Lični list sudije sadrži ime i prezime. imovinskom stanju. datumu navršenja radnog veka.Organi koii imaju podatke koji se upisuju u lični list dužni su da ih dostave Visokom savetu sudstva. ocenama rada. znanju stranih jezika. vođenje statistika i izrada izveštaja o radu. prebivalištu.Visoki savet sudstva vodi lični list za svakog sudiiu.Podatke koje lični list sadrži Visokom savetu sudstva prosleđuje predsednik suda i odgovoran ie za niihovu tačnost. završenom pravnom fakultetu. odnosno pravosudni organ uz saglasnost ministarstva nadležnog za pravosude. razvoj i održavanje baze pravnih propisafl-azvoj i sprovođenje kapitalnih proiekata i drugih programa za pravosudne organe. završenoj školi.%dredivanie obaveze predsednika suda pri dostavljanju podatakapotrebnih za vodenje ličnih listovarWipravnieka praksa. j . disciplinskim merama. pravosudnom ispitu. rad zaiedničke sednice odeljenja i sednice svih sudijaA)baveštavanie iavnosti o radu sudova^vođenje postupka i dostavljanje odluka na iezicima nacionalnih maniinafpružanie pravne pomoći i održavanje sudskih danafpružanje međunarodne pravne pomoćij^evidentiranje. k . uz prethodno pribavljeno mišlienie predsednika Vrhovnog kasacionog suda. kretanju u službi. nadzor nad finansiiskim i materijalnim poslovanjem sudova i Visokog saveta sudstva^uređenje i razvoj pravosudnog informacionog sistema^uređenie.Lični list sudije porotnika i zaposlenog sadrži ime i prezime. dj -Ništav ie svaki pojeđinačni akt pravosudne uprave. uspehu na studijama. udaljavanju sa dužnosti.Kapitalne rashode izvršava ministarstvo nadležno za pravosude. ^naplata novčanih kazni.f postupanie sudskog osoblia sa strankama. dan. L i č n i list e . ime roditelja. vodenim krivičnim postupeima. sudiiu porotnika i zaposlenog u sudu.

drugih učesnika u sudskom postupku i svih koji svoje poslove obavljaju u sudu.Primenu Sudskog poslovnika nadzire MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA PRAVOSUDE. postupakpredsudovima.Za potedine vrste poslova u sudovima se mogu obrazovati i posebne organizaeione jediniee pisarniee kao što su: prijemna kancelarija. SUDSKI POSLOVNIK -videti 75 pitanje u okviru pitanja o Pravosudnoj upravi 77.Posle nadzora sačinjava se zapisnik koji se dostavlia predsedniku suda u kome je vršen nadzor. kao i druga pitanja uređenja i rada suda. amnestiiu i pomilovanie. pripremu propisa o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom deistvu odluka Ustavnog suda. stranaka. izvršenje sankciia.drugih pravosudnih organa. Lice koje vrši nadzor može biti samo ono koje ispuniava uslove za izbor sudije suda eiji rad nadzire. predsedniku neposredno višeg suda. ekespediciju poste l si. to radi visi sud 76. predšeo^nk°uVKS i ministru nadležnom za pravosude. nasleđivanie. odeljenje za prepis. ormnizaciiu i rad pravosudnih organa i orsana za prekršaie. o . odnosno odelieniima izvan sedišta suda.Predsednik neposredno višeg suda dužan je da (u roku koji odreduje se Sudskim poslovnikom) obavesti predsednika Vrhovnog kasacionog suda i ministra nadležnog za pravosude o merama preduzetim da se uočeni nedostaci otklone^rokovima za otklanianie nedostataka.Ministarstvo pravde obavlia poslove državne uprave koji se odnose na: krivično zakonodavstvo i zakonodavstvo o privrednim prestupima i prekršaiirna.l)Ko donosi Sudskiposlovnik ko ga donosi i sta uredjuje 2) Ko donosipravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu -predsednik suda 3)Staje pravosudna uprava i ko vrši poslove pravosudne uprave 4) Koji su poslovi pravosudne uprave poslovanjem sudova. a ako je to celishodniie. 128 . ORGANIZACIJA I RAD SUDSKE PISARNICE U RS (1) a . kaoTrazlozima zbog kojih su nedostaci i propusti nastali. 5} Razlika izmedju pravosudne i sudske uprave-sudsku upravu vrse sudovi. b . izbor i statusna pitania nosilaca pravosudnih funkciia: stručno usavršavanie zaposlenih u pravosudnim organima i orsanima za prekršaje: međunarodnu pravnu pomoć. kao i druse poslove određene zakonom. koje poslove vrsi ministar pravde. veštačem'e.ne. nj . oblimcione odnose. pojedini poslovi mogu se obavljati i u sudskim jedinieama. Nadzor nad primenom Sudskog poslovnika 1* n . sudskog osoblja. izuzev upravnos spora. odevanie sudija. a pravosudnu Visoki Savet sudstva i Ministarstvo pravde 6) Koji akt kojije od znacaja za rad sudova donosi ministar 7) Cilj pravosudne uprave-sprovodienie zakona i drmih propisa u vezi sa uredieniem i radom sudova 8)Sia radi ministarstvo pravde. BOSINA POTPITANJA . advokaturu i druge pravosudne profesiie.Administrativni tehnički poslovi u sudu obavljaju se u sudskoj pisarnici u ^edjsLtu suda. 9) Maze li pravosudna uprava vrsiti nadzor nad zakonitoscu odluka .

kao i dryga hitna pismena uvode se u upisnik pre ostalih i odmah dostavljaju nadležnom odeljenju. sudiju pojedinca i službu. vodilac upisnika obaveštava o tome upravitelja pisarnice. Vraćene dostavnice. odnosno odseka pisarnice. NADZOR NAD SUDOVIMA U R S U POGLEDU POSTUPANJA U ROKOVIMA (S) a .jedinice mogu se obrazovati i u sudskim jedinicama. unose se kao prilog pod rednim brojem odluke na koji se odnose i lepe se na odluci. odnosno odeljenjima izvan sedišta odredjuje Predsednik suda u zavisnosti od obima poslova u sudu. Primljena i rasporedjena pismena zavode se u odgovarajuae upisnike onog dana i pod onim datumom kada su primljena. promene godišnieg rasporeda poslova i si. ispred ostalih spisa bez obzira na datum prijema. tehničko organizacionih potreba suda. pod nadzorom upravitelja pisarniea. dj .Radom sudske pisarnice rukovodi upravitelj pisarnice. Telegrami. odnosno odeljenja. Pisamica predaje predmete i pismena sudijama i službama preko dostavne knjige za sud. U popis spisa unose se pismena po redu prijema. kao što je kod radnih sporova predvidjeno Zakonom o radu da se moraju okončati u roku od 6 meseei ili kod smetanja poseda. Pismena se ulažu u omot spisa i lepe redom kojim su uvedena u popis sisa tako da pismeno ranijeg datuma bude iznad pismena kasnijeg datuma. RAD PO PRIMLJENIM PISMENIMA U PISARNICI Osnivanje predmeta . g . koji se stavlja ispred skraćenog naziva upisnika.Ove org.v . Predaja pismena u rad.Upravitelj pisarnice. Popis spisa .Prilikom osnivanja predmeta vodilac upisnika uvodi u popis spisa prvo pismeno na osnovu koga je predmet osnovan i oznaeava broj listova. Dostavnice odnosno govratnice oznaeavaju se u gornjem desnom uglu crvenom olovkom malim slovima. sud. Oznaka predmeta sastoji se od skraćenog naziva upisnika. deli primljena pismena radnicima koji su rasporedom odredjeni za obavljanje pojedinih poslova u pisarnici. koje propisuje nacionalno zakonodavstvo. moraju se starati da se sa predmetima pažljivo rukuje i da pismena budu uvek propisno sredjeria i zalepljena. 78. rednog broja i poslednja dva broja godine u kojoj je primljeno pismeno zavedeno u upisnik (primer: K 70/93). pismena sa odredjenim rokovima.Kada je pisarnica podeljenja na vise odseka ili odelienja.Sastavni deo broja predmeta može biti i brojčana oznaka sudije .Pismena koja se odnose na predmete u toku združuju se s tim predmetima.Razuman rok/e element bez koga nemaprava na pravicno sudienie Odredjuje se od slucaja do slucaja. ukoliko dalja radnjane treba da se izvrši u pisamici. Ne unose se u popis spisa kratki izveštaji bez važnosti za tok postupka (dostava adrese i si. Združivanje . a ovaj nadležnog sudiju. Predmeti hitne prirode predaju se odmah i preko reda. gde je rok za okončanje postupka 90 dana. Kretanje predmeta-evidentira se u upisniku obienom olovkom u rubrici za kretanje predmeta.. odnosno sudiji pojedincu i službama. Ovaj razumni rok je konkretizovan kroz određene rokove postupanja. Oznaka predmeta na omotu sadrži broj veća kome je predmet dodeljen u rad.predsednika veća.Poslove koji će se obavljati u sedištu suda. b . koji istovremeno može voditi i poslove pojedinih organizaeionih jedinica pisamice.).predsednika veaa (primer: K 70/93-01).jedinicama. 129 . odnosno u odeljenjima izvan sedišta suda. odnosno povratnice za lieno dostavljanje po kojima su dostavljene odluke. Kada se primeti da se radi o stvarima koje treba spojiti radi sprovodjenjajedinstvenog postupka. Hronološki se uvode u popis i oznaeavaju im se listovi druga pismena. d . radom odseka ili odeljenja rukovodi šef odseka. što se konstatuje u primedbi popisa spisa Sve sudije i radnici koji postupaju po predmetu.Pisarnica predaje predmete u rad nadležnom veću. O primljenim predmetima u veću i kod sudije pojedinca vodi se evidencija o zaduženju sudiie .Takodje kod pojedinih postupaka su odredjeni rokovi trajanja. koja se vodi posebno za svako veae. Tekstovi se ne smeju šarati i po njima pisati primedbe. ako se tim pismenom osniva nov predmgt. Izuzetno zahtev za sprovodjenje istrage i optužnica lepi se.

Prema Zakonu o sudiiama. gluv ili nem. dj . predsednika neposredno viseg suda i VKS suda o merama koje je preduzeo da otkloni te nedostatke. d .Osim toga duznost je predsednika suda da zahteva red i tacnost u sudu i otkianja nepravilnosti i odugovlacenja u radu.Nizom propisanih sankeija za disiplinske prekršaje. e .Visoki savet sudstva ima komisiju za vrednovanieradasudija i predsednika sudova.organizacije qji je RS član. a trazi se izdrzavanje) r3okazni jostupak^ g .Ministarstvo pravde može da kontroliše samo da li sudovi postupaju u zakonskim rokovima. ako je slep. ukoliko se pravnosnažnonf odlukom suda ili dr. b -Svakome se jemči pravo na besplatnog prevodioca7a^oTTi^wrlTirne~rizume jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tumača. organa_dokaže da je šteta prouzrokovana namerno Hi krajnjom nepainjom. a on je u obavezi da obavesti ministra pravde.y .Kod od^lovačenie roka sudija eeni W u spora^ezjnu sporajnacaj spora za stranku (ako je u pitanju maloletno dete. kao i o opttdbama protiv njega. BOSINA POTPITANJA 1) Staje razuman rok 2) Da li su odredjeni rokovi Irajanja pojedinih parnica. predvidjena je i odgovornost sudiia za štetu koju prouzrokuie nezakonitim ili nepravilnim radom i za koju odgovara RS. nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud. javno raspravi i odluei o njegovim^mvimajjobavezama^ sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka. odnosno odlukom Evropskog suda za ljudska prava ili drugog međ. g . na zahtev ministarstva nadležnog za pravosude. 32. kao što su povreda načela nepristrasnosti. jedna od nadležnosti Saveta i jeste da odiučuje o postojanju uslova za naknadu štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada sudije. iz radnih sporova : J) Sta se sve ceni kod odugovlacenja roka 4) Ko vrsi nadzor 5} Sta moze da kontrolise ministarstvo pravde 79.Svako ima pravo da nezavisan. v .JAVNOST se mole iskljuciti tokom eitavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka. s tim da se RS može od sudiie tražiti naknadu. neopravdano odugovlačenie postupka. kao stalno radno telo. ne mešajući se u samostalnost i nezavisnost suda i sudija (u smislu da ne smeju odredjivati sudijama kako ce resiti predmet) u suprotnom akt Ministarstva je ništav. utvrdi da su u toku sudskoe postupka kršena ljudska prava i osnovne slobode i da jepresuda zasnovana na takvom kršenju ili da ie presuda izostalq zbog kršenja prava na suđenje u razumnom roku. med. npr. samd'radi zaštite interesa naeionalne bezbednostifjavnog reda i morala u demokratskom društvuf kao i radi zaštite interesa maloletnika ili^rivatnosti učesnika u postupku. neopravdano kašnienie u izradi odluka 130 . u skladu sa zakonom. d . URS Pravo na pravično suđenje a . PRAVO NA PRAVICNO SUDJENJE ( ) 4 cl.O postojanju uslova za naknadu isplaćenog iznosa odlueuje Visoki savet sudstva. preko svojih nadzornika i ukazuje predsedniku suda na uocene nedostatke. pravično i u razumnom roku. e . suda.Nadzor nad postupanjem u predmetima u propisanim rokovima i postupanjem po pritužbama i predstavkama ministarstvo nadlezno za pravosudje kao jedan od poslova to pravosudne uprave.

kao i ocena rad a. kao i teških disciplinskih prekršaja usled kojih je došlo do ozbiljnog poremećaja u vršenju sudske vlasti. ako je kandidat sudijski pomoćnik.Savet može obaviti razgovor sa prijavljenim kandidatima. za koje se izriču javna opomena.Osposobljenost podrazumevayestine koje omogućavaju efikasnu primenu specifičnih pravničkih znanja u rešavanju sudskih predmeta.OPŠTI USLOVI: državljanstvo RS. &\-POSEBNl USLOVI se odnose na radno iskustvo u pravnoj struci poslejK)s]|j)oIoženog pravosudnog ispita. umanjenje plate do 50% do jedne godine i zabrana napredovanja u trajanju do tri godine.Stručnost podrazumeva posedovanje teorijskog i praktičnog znanja potrebnog za obavljanje sudijske funkcije.licne 80. a to su@godine za sudiju prekrsainog suda^f/godine za sudiju osnovnog suda.USLOVI ZA IZBOR mogu se podeliti na opšte i posebne. b .Jispunjavenost opštih uslova za rad u državnim organimafzavršen pravni fakultet5položen pravosudni ispit i stručanost. v . u roku od 15 dana od dana objavliivania oglasa u „SI.Prilikom izbora i predlaganja za izbor sudije zabranjena je diskriminacija po bilo kom osnovu i vodi se računa o odgovarajućoj nacionalnoi zastuplienosti. g . glasniku RS" i drugom sredstvu javnog obaveštavanja koje pokriva celu RS. d . kao i mišljenje sedniee svih sudija neposredno viseg suda.. osposobljenosti i dostojnosti kandidata. POSTUPAK ZA IZBOR a . IZBOR SUDIJA I IMENOVANJE SUDIJA POROTNIKA (6) a . teškog narušavanja ugleda i poverenia javnosti u sudstvo.Dostojnost podrazumeva moraine osobine koje sudija treba da poseduje ijxmasanje u skladu sa tim osobinama. Privrednog apelacionog suda i Upravnog suda. Opšti važe za sudije svih sudova. a za kandidate koji dolaze iz sudova obavezno je pribavljanje mišljenja sednice svih sudija suda iz koga potiče kandidat. usled čijeg činjenja se može yokrenuti postupak za razrešenie sudije. g . Visoki savet sudstva posebno ceni i yrstu poslova koie ie kandidat obavljao nakon položenog pravosudnog ispita. privrednog suda i Višeg prekrsainog suda(l0j godina za sudiju apelaeionog suda. BOSINA POTPITANJA 1) U koje prava i slobode spada .(Cgodina za sudiju višeg suda. 131 .i dr. osposoblienost i dostoianost sudijske funkcije. dok se ispunjenje posebnih uslova zahteva za izbor u sudove odredjene vrste i stepena. e .Izbor sudija oglašava Visoki savet sudstva (Savet) u „SI. b . Štiti se i pravo na pravično sudjenje. glasniku RS'MJzprijavu se podnose i dokazi o ispunjavanju uslova za izbor. v . a naroeito zastarevanja predmeta i ako je nastupila veća šteta u imovini stranke u postupku.Prilikom predlaganja kandidata za sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju.Prijave za izbor se podnose Savetu./f2*godina za sudiju VKS.Visoki savet sudstva pribavlja podatke i mišljenja o stručnosti. d .

pri čemu se obavezncst bira ako je tokom trogodišnjeg mandata je ocenjen sa ocenom „ izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju".Sudiju porotnika imenuje Visoki savet sudstva.NS bira sudiju._koji seprvi put bira. g . sudija polaže zakletvu pred predsednikom Narodne skupštine. v . poslovi i postupci koji su oprečni dostoianstvu i nezavisnosti sudije ili štetni po ugled suda.Sudija koji je izabran stupa na funkciju na svečanoi sednici svih sudija u sudu za koji je izabran i time mu prestaje ranija funkcija u drugom sudu. među kandidatima koje je predložio Savet. j .i udaljenje traje do oKoncanji"postupka. naknadu za izgubljenu zaradu i pravo na nagradu. k .Predsednik suda udaljuje sudiju porotnika sa funkcije ako je protiv njega pokrenut postupak za KD zbog koga može biti razrešen ili postupak za razrešenje.Sudije na stainu funkciju bira Visoki savet sudstva.. z .Sudija porotnik ne može biti advokat ni pružati pravne usluge i stručne savete uz naknadu.Visoki savet sudstva predlaže Narodnoj skupštini jednog ili vise kandidata za izbor na jedno sudijsko mesto. ministar pribavlja mišljenie suda za koii se imenuje sudija porotnik.Za sudiju porotnika može biti IMENOVAN punoletni državljanin RS koji je dostojan funkcije sudije porotnika. dj . u momentu imenovanja ima manje od 70 godina života.Sudija koji je izabran na stalnu sudijsku funkciju ne polaže ponovo zakletvu.. koja isključuje pravo na ustavnu žalbu.Na sudije porotnike shodno se primenjuju odredbe o sudijama. m . na predlog ministra nadležnog za pravosude.Sa funkcijom sudije porotnika nesp_oj]vesu i druge službe.Sudija koji je prvi put biran i tokom trogodišnjeg mandata je ocenjen ocenom . i . k .Sudija ima pravo žalbe Ustavnom sudu na odluku Visokog saveta sudstva. i .Za sudiju porotnika može biti imenovano punoletno lice koje. Ij .Sudija porotnik imenuje se na 5 godina i može biti ponovojmenovan. e .Svaka ojjuka o izboru je obrazložena i objavljuje se u „Službenom glasniku RS".Pri imenovanju vodi se računa o^polu/starosti/zanimanju i 'društvenom položaju kandidata. ako se radi o sudiji koji je prvi put biran. " b .''o znanju/stručnosti i sklonosti ka pojedinim vrstama sudskih stvari.Odluku o tome donosi Visoki savet sudstva na predlog predsednika suda i o njoj obaveštavaMS.Smatra se da sudija nije izabran ako bez opravdanih razloga ne stupi na funkciju u roku od 30 dana od dana izbora.Sudija porotnik ima pravo na naknadu froškova nastalih na funkciji. z .Pre stupanja na funkciju.Sudija porotnik polaže zakletvu pred predsednikom suda za koji je imenovan. j . d .Pre predlaganja. ž . dj . e . BOSINA POTPITANJA a) Kopredlaze sudije? 2) Ko ih bira? 3) Pod kojim uslovima? 4)Kad se smatra da sudija nije izabran? 132 .ne zadovoljava" ne može biti biran na stalnu funkciju. a uslove i visinu naknade i nagrade propisuje Visoki savet sudstva. 1 . 1 . apredsednik VKS polaže zakletvu pred Narodnom skupštinom. IMENOVANJE I POLOZAJ SUDIJE POROTNIKA a .

utvrdeno da su u toku sudskog postupka krsena ljudskaprava i osnovne slobode i da jepresuda zasnovana na ^^ takvom krsen/uWi da jtpresuda izostala zbog kršenja prava na suđenje u razumnomroRu.Sudiji PRESTAJE RADNI VEK kad navrši 65 godina života ili 40 godina staža osiguranja. funkcije po osnovu ustava tj. dj . Visoki savet sudstva sudiji može produžiti radni vek za još dve godine.Prema URS sudiji prestaje sudijska funkcija1na njegov zahtev. po sili zakona.U skladu sa tim. odnosno poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom. po zahtevu predsednika suda.Pismeni ZAHTEV sudija podnosi Visokom savetu sudstva.Iz toga sledi da serazlozi za prestanak sud. b . glasniku RS". uz nieeovu saglasnost. 2- e .Kad je odlukom Evropskog suda za ljudskaprava ili drugog međunarodnog suda. odnosno međunarodne organizacije čiji je Republika Srbija clan. a o zahtevu se odlueuje u roku od 30 dana od dana podnošenja. sudijska funkciia prestaie protekom pomenutog roka od 30 dana ili danom koji Visoki savet sudstva navede u svoioj odluci. v . pravnosnažnom sudskom odlukom.Odluku o prestanku sudijske funkcije u svim slučajevima donosi Visoki savet sudstva i ona se objavljuje se u „SI. na zahtev sudije i u slučaju neizbora na stalnu sud. a 1 g . kad trajno izgubi radnu sposobnostffijrazrešenje. v .funkciju^ po sili zakona tj. na zahtev ministarstva nadležnog za pravosuđe. U torn slučaju se zahtev ne razmatra do okoneanja postupka za razrešenje. nastupanjem zakonom propisanih uslova (kad sudija navrši radni vek. z .Kad je konaenom odlukom Ustavnog suda.81.Izuzetno. PRESTANAK FUNKCIJE I RAZRESENJE SUDIJA I SUDIJA POROTNIKA (4) XOZ. kad trajno izgubi radnu sposobnost za obavljanje sudijske funkeije) ili razrešenjem iz zakonom predviđenih razloga. b . funkcije mogu podeliti na(fQ'prestanak sud.Za štetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbiia. 133 . utvrđeno da je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepainjorn Republika Srbiia može tražiti od sudije naknadu isplaćenog iznosa. ' ^ c U i ^ e> RepuBIika Srbiia može tražiti od sudije naknadu isplaćenog iznosa. d . kad navrši radni vek. kao i ako ne posbew^J**6 bude izabran na stalnu funkciju. ODGOVORNOST ZA STETU KOJA NASTANE RADOM SUDIJAI SUDIJA POROTNIKA (3) a .O postojanju uslova za naknadu isplaćenog iznosa odlučuje Visoki savet sudstva. ako je šteta učinjena namerno ili krajnjom nepamjom. g . osim ako je pefereaut posle pokretanja postupka za razresenje. " ~ * ■<")■ 82.Zahtev može biti povučen dok Savet ne odluči o njemu ili dok ne protekne rok od 30 dana od dana podnošenja zahteva.

134 . shodno kriterijumima i merilima za vrednovanje rada sudija. da se upozna s predmetom. "j . -~—«===-—__ p .Inicijatiyu za razrešenje sudije može podneti svako lice.Kad se pojavi sumnja u postojanje_RADNE SPOSOBNOSTI za obavljanje sudijske fitnkcije. n . predsednik neposredno višeg suda.Sudija ima pravo da odmah bude obavešten o razlozima za pokretanje postupka. predsednika neposredno v^eg^sudaTpredsednika VKS. u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke. 1 . lj .Sudiji koji je prvi put biran.Nesiručnim se smatra nedovolino uspešno vrsenie sudiiske funkciie. pratećom dokumentacijom i tokom postupka i da sam ili preko zastupnikapruži objašnjenja i dpkaze za svoje navode. r . napredlogpreBsednikasuda. 3 j .i .Razloge za razrešenie . a NE BUDE IZABRAN NA STALNU sudiisku funkeiiu.predsednika neposredno višeg sudai samog sudije.Sudiji prestaje sudijska funkcija kada se na osnovu mislienia stručne komisije nadležnog organ a utvrdi da je zbog zdravstvenog stanja nesposoban za vrsenje sudiiske funkciie.VISOKI SAVET SUDSTVA je dužan da sprovede postupak i donese obrazloženu ODLUKU u roku od 45 dana od dana dostavljanja akta kojim se postupak pokreće. nj . sudija ima PRAVO ŽALBE USTAVNOM SUDU. ministra nadležnog za pravosuđe. s . * — — .Pravnosnažna odluka o prestanku funkcije objavljuje se u „SI glasniku RS". organa nadležnih za vrednovanje rada sudiie i Disciplinske komisiie. prestaje sudijska funkcija danom isteka trogodišnjeg mandata. k .Postupak vodi i odluku donosi Visoki savet sudstva. odluku za upućivanje na obavezan zdravstveni pregled donosi Visoki savet sudstva. dok se postupak za razrešenje pokreće se predlogom predsednika suda. ^razrešenjem i istekom mandata. o . u . PRESTANAK FUNKCIJE SUDIJE POROTNIKA t . predsednik VKS i ministar nadležan za pravosude.utvrđuje Visoki savet sudstva.Protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku funkcije.Sudija se RAZRESAVA kad ie osuđen za KD na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo de|o koie ga čini nedostoinim sudijske funkcije. ako sudija dobije ocenu „ne zadovoliava". kao i da svoje navode usmeno izloži pred Visokim savetom sudstva. a ne prestaie zbog navršenja radnog veka. kad ^nestrucno vrši funkciju ili zbogfučinjenog teskog diseiplinskog prekršaia.Sudiji se može produžiti radni vek samo zbog završavanja rada na zapoeetim predmetima. m . utvrduje činjenlce i odlučuje u postupku zatvorenom za javnost.Funkcija sudije porotnika PRESTAJE ako bude ukinut sud u kome obavlja funkciju.Postupak u kome se utvrđuju razlozi za prestanak funkcije sudije porotnika pokreeu predsednik suda.Ustavni sud svojom odlukom može odbiti žalbu ili usvoiiti žalbu i poništiti odluku o prestanku funkcije i ta odluka je konačna. ć .

viši sudiiski saradnik i sudski savetnik.Sudijski pomoćnici stiču sledeća zvanja: sudiiski saradnik.Pri prijemu sudijskih pripravnika naročito se vodi raeuna o nacionalnom sastavu stanovništva. u skladu sa kadrovskim planom. „dobar". usvojena pravna shvatanja priprema za objavljivanje i samostalno ili uz nadzor i uputstva sudiie vrši poslove određene zakonom i Sudskirn poslovnikom. izraduje nacrte sudskih odluka. „ističe se" i „naročito se ističe". s tim da ukoliko je u toku kalendarske godine radio kraće od 6 meseci ne oeenjuje se za tu godinu. 1 _ Vi§i sudijski saradnik čiji je rad najmanje dve godine uzastopno ocenjen sa „naročito se ističe" može steći zvanie sudskog savetnika i ako ne ispuniava uslove za sudiiu višeg suda. n . m . SUDSKI SA VETNIK vrši stručne poslove značajne za sudsko odeljenje ili ceo sud. STRUCNI SARADNICI. b .SUDIJSKI POMOĆNIK pomaže sudiji. j . na koje pomoćnik irna pravo da uloži prigovor radnoro telu Visokog saveta sudstva. z . predsednik suda.Za SUDIJSKOG PRIPRAVNIKA prima se lice koje je završilo pravni fakultet i ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima.U Vrhovnorn kasacionom sudu postoji zvanje savetnika VKS. v . proueava pravna pitanja. SUDIJSKIPMPRAVNICI. privredni i prekršajni sud u radni odnos na 3 godine nj . mišljenje se pribavlja od sudije ili veća s kojim sudijski pomoćnik radi. odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju stručne pravne terminologije na ieziku nacionalne manjine.Ocene su: „ne zadovoljava". i . savesnost. računovodstvenim. 135 . po pribavljenom mišlieniu sednice odelienia u koje je rasporeden.Zvanje SUDIJSKOGSARADNIKA može steći lice koje ima položeni pravosudni ispit.83. osnovu kriterijuma koje utvrduje Visoki savet sudstva. izrađuje nacrte pravnih shvatanja.Predsednik suda donosi rešenje o oceni sudijskog pomocnika. a zvanje VIŠEG SUDIJSKOG SARADNIKA lice koje posle položenog pravosudnog ispita ima najmanje dve godine radnog iskustva u pravnoi struci.Zvanje sudskog savetnika postoji u sudovima republičkog ranga. u roku od 15 dana od dana prijema rešenja o oceni. koji je u službenoj upotrebi u sudu.Zvanje sudskog savetnika može steći onaj ko ispunjava uslove za sudiju višeg suda. sudsku praksu i pravnu literaturu. g . preduzimljivost i objavljeni stručni i naučni radovi.Pri ocenjivanju vrednuiu se obim i kvalitet posla. koje se stiče u skladu sa Poslovnikom o uredenju i radu Vrhovnog kasacionog suda. o . tehniekim.Prvenstvo imaju kandidati koji su pravni fakultet završili sa visokom prosečnom ocenom. Merila za određivanje broja sudskog osoblja utvrđuje ministar nadležan za poslove pravosuđa.Sudijski pripravnik prima se u osnovni. informacionim i ostalim pratećim poslovima značajnim sa sudsku vlast. VOLONTERI I SLUZBENICI U SUDU a . d . viši. dj .Rad sudijskog pomoćnika ocenjuje jednom godišnje. lj . k . aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciii radnih mesta u sudu. e .Ako nije raspoređen u odeljenje suda.Sudsko osoblje čine sudiiski pomoenid sudiiski pripravnici i državni službenici i nameštenici zaposleni na administrativnim. „zadovoljava".Broj sudskog osoblja određuje predsednik suda.

One su osnovane za neodređen broj sporova. a ne za sve pravne odnose između određeriih lica.Sudijski pripravnik koji je na pravosudnom ispitu ocenjen sa „položio sa odlikom" prima se u radni odnos na neodređeno vreme. j .Institucionalne arbitraže imaju sedište. osim sporova za koje je određena iskliučiva nadležnost suda.Spor može da se rešava putem arbitraže samo na osnovu sporazunLa stranaka.Ovu vrstu arbitraža osnivaju privredne komore. v -Najznačajnijaje podela na institucionalne (stalne) i ad hoc (privremene) arbitraže.Arbitre sporne stranke same delegiraiu. /e^-Ad hoe arbitraže se uspostavljaju iskljueivo za jedan određeni spor. d . m . trgovačka udruženja.Mogu se kategorizovati po različitim osnovama (prema strankama u sporu. ( j | . dj . nacionalnosti arbitrate.). a imenovani arbitri su. Arbitraža se može ugovoriti samo za sporove koii su podobni da se podvrgnu arbitraži (tzv. Nakon okončanja spora. ž . ocenjivanje i odgovornosti sudskog osoblja primenjuju se propisi koji uređuju radne odnose državnih službenika i nameštenika. banke. k . stalnu organizacionu strukturu. ad hoc arbitraža prestaje da postoji. itd.Na zasnivanje radnog odnosa i na prava.Arbitražni sud sačinjavaju jedan arbitar (arbitar pojedinac) ili trL odnosno vise arbitara (arbitražno veee).Ako je sporazumom o arbitraži predviđeno vise arbitara.Može se ugovoriti samo za iedan odredeni pravni odnos. t .j)rirodi spora. njihov broj mora da bude neparan.Postoji vise vrsta arbitraža koje rešavaju spoljnotrgovinske sporove.Sporazumom o arbitraži stranke poveravaiu arbitraži rešavanje svoiih budućih ili nastalih sporova iz određenog pravnog odnosa.Sudijski pripravnik i sudijski pomoenik može određeno vreme biti upućen na obuku u drugi sud. listu arbitara i pravila postupka. ARBITRAZE I MIROVNA VECA (4) a . strueno usavršavanje. berze i druge relevantne institucije. lj . uz saglasnost Visokog saveta sudstva. eminentni strucnjati iz relevantnih oblasti. b . Stranke same~imaiu mogućnost da odrede način na koii ee se postupak voditi. državni organ ili organ jedinice LS.Program obuke sudijskih pripravnika i sudijskih pomoćnika propisije institucija nadležna za obuku u pravosuđu. arbitrabilnost sporova). i . 136 . z . uglavnom. u zvanju sudiiskog saradnika. Sudsko osoblie dužno je da savesno i nepristrasno vrši svoje poslove i euva ugled suda. ć . administratora (ili sekretarijat). 84. 1 . r-Diplomirani pravnik može biti primljenjiaobuku u sud radi sticanja radnog iskustva i uslova za polaganje pravosudnog ispita bez zasnivanja radnog odnosa rVQLONTERl s .T o su imovinski sporovi o pravima kojlma stranke slobodno raspolažu. obaveze. odnosno spor.Sporazum o arbitral! za rešavanje budueih sporova može biti sadržan u odredbi ugovora koji ureduje pravni odnos (arbitražna klauzula) ili u posebnom ugovoru koji se odnosi samo na arbitražu (sporazum o arbitraži).p .

138 .Institucija javnog tužilaštva uredena je u skladu sa sledećim načelima^' načelom samostalnosti^S) načelom monokratskog uređenja)(đ) načelom hijerarhjjske podređenosti i načelom nedeljivosti.Samostalnost funkcije javnog tužilaštvaprema učesnicima u postupku ogleda se u tome što se javno tužilašrvo pri pokretanju postupka. zamenici JT i osoblie javnog tužilaštva.„Javni tužilac" je Republički javni tužilac i drugi javni tužioci. zakona. zakona. 3.A JAVNO TUZILASTVO ******* NAPOMENA . po pravilu. koju vrši poseban organ uprave.Osnivanje. b . v . 2 .Samostalnost javnotužilačke funkcije zajamčena je i odredbom ZJT . d . reč je o pravosudnoj funkciji. „Javnotužilačka funkcija"je funkcija javnog tužioca i flinkcija zamenika javnog tužioca. organizacija i nadležnost javnog tužilaštva ureduju se Zakonom o javnom tužilaštvu. (ZJT) d . g . izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju značenje: 1. „Obavezno uputstvo" je nalog neposredno višeg javnog tužioca nižem javnom tužiocu i nalog javnog tužioca zameniku javnog tužioca da preduzme određene radnje u okviru svojih zakonskih ovlašćenja. FUNKCIJA JAVNOG TUZILASTVA I NACIN NJENOG OBAVLJANJA U RS (5) (načela pita kao posebno pitanje) a . potvrdenog medunarodnog ugovora i propisa donetog na osnovu zakona a .Javni tužilac i zamenik javnog tužioca ie samostalan u vršenju svoiih ovlašćenia. b . Iz ove odredbe proizilazi funkcionalna samostalnost javnog tužilaštva. g .Samostalnost funkcije javnog tužilaštva u odnosu na nosioce vlasti zajamčenaje zabranom bilo kakvog uticaja na rad javnog tužilaštva i na postupanje u predmetima od strane izvršne i zakonodavne vlasti: korišćenjem javnog položaja. b .Javno tužilaštvo čine JT. 85.Funkciju javnog tužilaštva vrše Republički javni tužilac (RJT) i drugi javni tužioci (JT) u skladu sa zakonom.Javno tužilaštvo je samostalan državni organ kojigoni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i preduzima merejza zaštitu ustavnosti i zakonitosti.Javno tužilaštvo je samostalan državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti.a prema kojoj javno tužilaštvo vrši svoju funkciju na osnovu Ustava. v -Prema URS i ZJT Javno tužilaštvo vrši svoju funkciju na osnovu Ustava. rukovodi načelom legaliteta i oficijelnosti gonjenja. NAČELO SAMOSTALNOSTI a . potvrdenog medunarodnog ugovora i propisa donetog na osnovu zakona.Dakle.PREMA ZAKONU O JAVNIM TUZILASTVIMA (ZJT). sredstava javnog informisanja ili na bilo koji drugi način kojim može da se ugrozi samostalnost u radu javnog tužilaštva.

SUKOB NADLEŽNOSTI izmedu javnih tužilaca rešava neposredno viši JT koji je nadreden javnim tužiocima koji su u sukobu nadležnosti. sa obrazloženjem. f-i) UVID U PREDMET NIŽEG JT a .Radi ostvarivanja principa nadredenosti. OBAVEZNA UPUTSTVA a . v .Ovakvo obavezno uputstvo Republički /Tmože da izda svakom JT.Obavezna uputstva mogu biti poiedinačnoe. g -Svaki JT je podređen Republičkom JT i svako javno tužilaštvo Republičkom javnom tužitaštvu.Osnovno javno tuiilaštvo]t niže u odnosu na vise javno tužilaštvo.Obavezno uputstvo izdaje se u pismenoj formi i mora sadržati razlog i obrazloženie za njegovo izdavanje. ali i opšteg karaktera. odgovoran je za radjavnog tužilaštva i za svoj rad NaroSnoj skuptini.Niji JT podređen je neposredno višem JT.Neposredno viši JT ima pravo da izvrši uvid u svald predmet nižeg JT. d . NAČELO HIJERARHIJSKE PODREĐENOSTI a . b . g .v -RJTrukovodi radom i predstavlja javno tužilaštvo. Republickom JT u roku od osamdanTo^danaprijema uputstva. v . dj -Zamenici JT odgovaraju za svoj rad JT. a vise javno tužilaštvo je niže u odnosu na apelaciono javno tužilaštvo. v . d -Niii JTkoji smatra da je obavezno uputstvo nezakonito i neosnoyano može izjaviti PRIGOVOR. 139 .Svi u javnom tužilaštvu podređeni su Republičkom JT. dj .Prigovor se podnosi preko JT koji je izdao obavezno uputsrvo i koji je dužan da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispifa obavezno uputstvo koje je izdao. g . dj . b .Odnos hijerarhijske podređenosti između javnih tužilaštava ostvaruje seffluvidorn u predmet nižeg JT(5) obaveznim uputstvima.Zahtev za uvid dostavlia se nižem JT. d-JT odgovara za rad javnog tužilaštva i za svoj rad RJT i NS.^1 devoluciiom.Sukob nadležnostrtzmeđujav/t/A tužilacaposebne nadleinosti međusobno i sukob nadležnostiy*av«iA tujilacaposebne nadleinosti i drugih javnih tužilaca rešava Republički JT. b . ' "" e . Republički JT ima pravo da izvrši uvid u svaki predmet. (jlsupstitucijom.Neposredno viši JT može izdati nižem JT obavezno uputstvo za postupanie u poiedinim predmetima kada postoji sumnia u efikasnost i zakonitost niegovog postupanja. a niže javno tužilaštvo neposredno višem javnom tužilaštvu. a niži JT i neposredno višem JT. koji nakon toga neodložno dostavlja predmet neposredno višem JT.Javno tužilaštvo posebne nadleinosti i apelaciono javno tužilaštvo je niže u odnosu na Republičko javno tužilaštvo.

dj -Zamenici JT odgovaraju za svoj rad JT. sa obFažIoženjem.Odnos hijerarhijske podređenosti između javnih tužilaštava ostvaruje seOluvidomu predmet nižeg J T ^ obaveznim uputstvima. NAČELO HIJERARHIJSKE PODREĐENOSTI a . v .Svaki JT]Q podređen Republiekom JT i svako javno tuiilaštvo Republiekom javnom tužilaštvu. UVID U PREDMET NIŽEG JT a . 139 .Niži JTpodređen je neposredno višem JT. a vise javno iužilaštvo je niže u odnosu na apelaciono javno tužilaštvo.Radi ostvarivanja principa nadredenosti. b . a niže javno tužilaštvo neposredno višera javnom tužilaštvu. ffi:'Supstituciiom.Sukob nadleznostrtzmedu/avntA tužilacaposebne nadležnosti međusobno i sukob nadleznostiy'avn/A tužilacaposebne nadlemosti i drugih javnih tužilaca rešava Republicki JT. odgovoran je za radjavnog tužilaštva i za svoj rad NaročTnoj skupstini.v .Obavezno uputstvo izdaje se u pismenoj formi i mora sadržati razlog i obrazloženie za njegovo izdavanje. Republicki JT ima pravo da izvrši uvid u svaki predmet.JTodgovara za rad javnog tužilaštva i za svoj rad RJT i NS.u roku od osam dana°odlJana prijema uputstva.Zahtev za uvid dostavlia se nižem JT. b .SUKOB NADLEŽNOSTI izmedu javnih tužilaca rešava neposredno visi JT koji je nadreden javnim tužiocima koji su u sukobu nadležnosti. " "* e . dj . a niii JT i neposredno višem JT.Osnovno javno tulilaštvo je niže u odnosu na vise javno tužilaštvo. b .Obavezna uputstva mogu biti poiedinačnog. g . ali i opšteg karaktera. Republičkom JT.Prigovor se podnosi preko JT koji je izdao obavezno uputstvo i koji je dužan da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita obavezno uputstvo koje je izdao.Javno tujilaštvo posebne nadlejnosti i apelaciono javno tufflaštvo je niže u odnosu na Republieko javno tužilaštvo.@devoluciiom.RJT rukovodi radom i predstavlja javno tužilaštvo. v . g . koji nakon toga neodložno dostavlja predmet neposredno višem JT. d .Niži JT koji gmatra da je obavezno uputstvo nezakonito i neosnovano može izjaviti PRIGOVOR.Ovakvo obavezno uputstvo Republicki JT mole da izda svakom JT. OBAVEZNA UPUTSTVA a .Neposredno viši JT ima pravo da izvrsi uvid u svaki predmet nižeg JT. d . d .Neposredno viši JJmože kdati nižem JT obavezno uputstvo za postupanje u pojedinim predmetima kada postoji sumnia u efikasnost i zakonitost niegovog postupanja. dj .Svi u javnora tužilaštvu podređeni su Republičkom JT. g . v .

Opšta obavezna uputstva Republički JT može izdati po službenoj dužnosti. Postupakše smatra okončanim. " z . u pismenoj formi. u postupku preispitivanja. j . SUPSTITUCIJA t^ujHA* ^ t7)?e^^£7Z^ H. kada je nadležni JT sprečen iz pravnih ili stvarnih razloga da postupa u pojedinom predmetu. i .Zamenik JT koji smatra daje obavezno uputstvo nezakonito i neosnovanp može izjaviti prigoyor. i . Prigovor se podnosi preko JT koii ie izdao obavezno uputstvo 140 . u kom slučaju je dužan da donese obrazloženo rešenje o tome. k .U suprotnom. a radi efikasnijeg vođenja postupka ili drugih važnih razloga. j . ž . Republic!« JT dužan je da donese odluku u roku od 15 dana od dana prijema prigovora na obavezno uputstvo. v . Republički JT dužan je da donese odluku u roku od 15 dana od dana prijema prigovora na rešenje.Zamenik JT dužan je da lzvrši svejadnje koje tnu JT poveri. odnosno odluke Republičkog JT.Do supstitueije dolazi usled sprečenosti nadležnog JT da iz pravnih iii stvarnih razloga postupa u pojedinom predmetu b .Prigovor se podnosi preko višeg JT koji jedoneo rešenje i koji je dužan da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita rešenje koje je izdao.Neposredno viši JT.Republički JT izdaje. neposredno višem JT u roku od osam dana od dana prijema uputstva. g .U suprotnom.Protiv rešenja Republičkog JT prigovor nije dopušten. ali i na predlog Kolegijuma Republičkog javnog tužilaštva DEVOLUCTJA d^u jr V Zrpeq/-^cn H^ H< ^ a . d . %-JT može svome zameniku izdati obavezna uputstva za rad i postupanje.Obavezno uputstvo JT izdaje u pismenoj fofmi i ono mora da sadrži obrazloženje za njegovo izdavanje.€T a . Republički JT može ovlastiti Tužioca za organizovani kriminal da postupa u pojedinom predmetu iz nadležnosti drugog tužioca. u kom slučaju je dužan da donese obrazloženo Eešenja v .Niii JTkoii smatra daje rešenie neposredno višeg JT neosnovano može izjaviti prigovor Republičkom JT u roku od osam dana od dana prijema rešenja.Neposredno viši JT može ovlastiti drugog nižeg JT da postupa u stvari iz nadležnosti drugog nižeg JT.Zamenik JTmoie bez posebnog ovlašćenja da preduzme svaku radnju na koju je JT ovlašćen.JT koji je izjavio prigovor je dužan da postupa po uputstvu do odluke neposredno višeg JT.e .Izuzetno. ojpšta obavezna uputstva za postupanje svih JT radi postizania zakonitosti.Neposredno viši JT. "dj -Kadaje u pitanju unutrmnja nadređenost. dj .u tK. e .Protiv obaveznog uputstva Republičkog JT prigovor nije dopuslen. u okviru jednog javnog tužilaštva postoji odnos nadređenosti izmedi/JTJ nieeovih zamenika. b . ž . delotvomosti i jednoobraznosti u postupanju. sa obrazloženjem. može doneti odluku koiom stavlja van L snage svoje obavezno upuTštvo i u torn slučaju prigovor se ne dostavljaRJT.Do donošenia odluke po prigovoru niži JT ne može preduzimati radnie u predmetu. u postupku preispitivanja. u kom slučaju je dužan da donese obrazloženo rešenje g . raože doneti odluku kojom stavlja van snage svoje rešenje i u torn slučaju prigovor se ne dostavlja Republičkom JT.Neposredno viši JT može preduzeti sve radnje za koje je ovlašćen niži JT.

4) osnovna javna tužilaštva i 5) javna tužilaštva posebne nadležnosti. =— ■ m . Ij -Zamenik JJkoji je izjavio prigovor je dužan da postupa po uputstvu do odluke neposredno višeg JT. 2) apelaciona javna tužilaštva.Osnivanje.Javno tužilaštvo može imati posebno odeljenje. sedište i područja apelacionih.Odluka neposredno višeg JT po prigovoru je konačna.JT.Mada se javno tuzilastvo odlikuje hijerarhijskom strukturom.Ukoliko JT ne stavi van snage svoje obavezno uputstvo.k . nj . v . ORGANIZACIJA I RAD JAVNOG TUZILASTVA (7) VRSTE JAVNIH TUŽILAŠTAVA a . OSNOVNO JAVNO TUZILASTVO abvg- Osniva se za područje osnovnog suda. na koje je izjavljen prigovor.Republičko javno tuzilastvo. u skladu sa posebnim zakonom. viših i osnovnih javnih tužilaštava uređuju se posebnim Zakonom o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava i . b ./Tkqii je izdao obavezno uputstvo dužan je da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita obavezno uputstvo koie ie izdao. u skladu sa posebnim zakonom. d . osnivaju se za teritoriiu RS. dužan je da prigovordostavi neposredno višem JT. u postupku preispitivanja. 4 NAČELO NEDELJIVOSTI a . BOSINA POTPITANJA 1) Koji principi (načela) su odznačaja. Tuzilastvo za organizovani kriminal i Tuzilastvo za ratne zločine.Pritom. preduzeo zamenik JT obavezuje tuzilastvo u celini. pa i kada ie ona protivna uputstvu JT. prema ZJT zamenik JT može bez posebnog ovlašćenja da preduzme svaku radnju na koju je JT ovlašeen. radnja koju je. 3) Sta znaci princip supstitucije. b . 3) visa javna tužilaštva. 1 . koje se obrazuje za gonjenje određenih krivičnih deia. čiju nadležnost vrše osnovni javni tužioci ( JT) Osnovni JT postupa pred osnovnim sudom i vrši nadležnost osnovnog javnog tužilaštva. 141 . u granicama svog ovlašćenja. 2) Sta znaci princip devolucije.Javno tuzilastvo RS čine: 1) Republičko javno tuzilastvo. v ^ l S a c a j ovoga načela ogleda se u tome što promena predstavnika javnog tužilaštva u toku jednog postupka ne utiče na punovažnost preduzetih procesnih radnji. 4) Sta ako JT da zameniku JT nezakonito uputstvo 86. može doneti odluku da stavi van snage svoje obavezno uputstvo l u torn slučaju prigovor se ne dostavlia neposredno višem JT. U RS postoje 34 javna tužilaštva. Osnovni JT u sedištu privrednog suda postupa i pred tim sudom.Tuzilastvo za organizovani kriminal može imati odeljenja van svog sedišta. n -Neposredno viši /Tdužanje da donese odjuku u roku od osam dana od dana prijema prigovora na obavezno uputstvo.

TUŽILAŠTVO ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL a .U RS postoji 26 viših javnih tužilaštava.Osnivaju se za teritoriju RS. suda postupa i pred tim sudom.Visi JTvrš\ nadležnost višeg javnog tužilaštva i nadležan je da postupa pred višim sudom i drugim sudovima i organima na način propisan zakonom dj .Osniva se za teritoriju RS i ima sedište u Beogradu.Nadzire i usmerava područna osnovna javna tužilaštva na način propisan ZJT ./Tpodreden je neposredno višem JT. b . nadzire i usmerava osnovna i visa javna tužilaštva sa svoje teritorije.SUKOB NADLEŽNOSTI između JT posebne nadležnosti međusobno i sukob nadležnosti javnih tužilaca posebne nadležnosti i drugih JT rešava Republički JT.Takođe.Može osnivati svoja odeljenja izvan svog sedišta. g . u vezi sa krivičnim delom organizovanog kriminala i vrše druge poslove u skladu sa zakonom.Apelaciono javno tufflastvo je niže u odnosu na Republičko javno tužilaštvo. v . sa sedištem u Beogradu. g -Apelacioni JT u sedištu Privrednog apelacionog suda postupa i pred tim sudom.Osnovno javno tulildštvo je niže u odnosu na vise javno tužilaštvo. . v -Nffi . JAVNA TUŽILAŠTVA POSEBNE NADLEŽNOSTI a -Javna tužilaštva posebne nadležnosti su Tužilaštvo za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine.Apelaciono javno tužilaštvo osniva se za područje apelacionog suda.Vise javno tužilaštvo osniva se za područje višeg suda.d . v . VISE JAVNO TUŽILAŠTVO a .Javno tužilaštvo posebne nadležnosti je niže u odnosu na Republičko javno tužilaštvo. b -Apelacioni JT vrši nadležnost apelacionog javnog tužilaštva i nadležan je da postupa pred apelacionim sudom i drugim sudovima i organima.Predstavlia ga tužilac za organizovani kriminal koji postupa pred nadležnim sudovima u prvom i drugom stepenu. TUŽILAŠTVO ZA RATNE ZLOČINE a -Nadležno je da postupa u vezi sa KD protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih medjunarodnim pravom I teškim kršenjima međunarodnog humanitarnog prava. d . b .Osniva se za teritoriju RS i ima sedište u Beogradu. b .To je tužilaštvo posebne nadležnosti.om APELACIONO JAVNO TUŽILAŠTVO a . b . g .Vise javno tužilaštvo je niže u odnosu na apelaciono javno tužilaštvo. v . d . a niže javno tužilaštvo neposredno višem javnom tužilaštvu g .

g _ predstavlja ga tuiilac w mine zločine koji postupa pred nadležnim sudovima u prvom i drugom stepenu i vrše druge poslove u skladu sa zakonom.) ulaže vanredna pravna sredstva u skladu sa zakonorn. u okviru nadležnosti organa pred kojim postupa.Republički JT nadležan je da postupa pred svim sudovima i drugim organima u RS i da preduzima sve radnje na koie je javno tužilaštvo ovlašćeno.Svaki JT je podređen Republičkom JT i svako javno tužilaStvo Republičkom javnom tužilaštvu. Republički JT postupa neposredno i preko svoiih zamenika. NADLEZNOST I OVLASCENJA JAVNOG TUZILASTVA (3) OPŠTA NADLEZNOST a . ZAHTEV ZA ODLAGANJE I PREKID IZVRSENJA ' tf" ( ^°^" a . g .U slučaju usvajanja zahteva JT odlaganje ili prekid izvršenjatraje do donosenia odluke o vanrednom pravnom sredstvu JT. v .) vrši druge poslove određene zakonom. 4. 143 .JT postupa u parničnom.Kod gonjenja za KD.JT može zahtevati odlaganje ili prekid izvršenja odluke kad smatra da postoje razlozi da se vanrednim pravnim sredsrvom pobija odluka doneta u sudskom ili drugom postupku. b .) nadzire rad javnih tužilaštava i sprovođenie uputstava. 87. d .Zahtev se podnosi oreanu koii dozvoliava izvršenie odluke. RepJibMki JT može preneti njegovu nadležnost nadrugo javno tužilaštvo istog ili višeg stepena. " g . 3) prati i proučava praksu javnih tužilaštava i sudova.Republički JT je na čelu Republičkog javnog tužilaštva i vrši nadležnost javnog tužilaštva u okviru prava i dužnosti RS. b .Republičko javno tužilaštvo je najviše javno tužilaštvo u RS. b . upravnom. vršeći pri tome radnje na koje je posehnim zakonima ovlašćen. REPUBLIČKO JAVNO TUŽILAŠTVO a . privredne prestupe i prekriaje. preduzimajući radnje na koje je zakonom ovlašćen. a ako je izvršenje počelo organu koii ga sprovodi. v . sa sedištem u Beogradu.Može osnivati svoja odeljenja izvan svog sedišta. vanparničnom i drugom postupku. dj . izvršnom.Nadležan je i da: 1.Odluka o odlaganju ili prekidu izvršenja prestaie da važi ako JT u roku od 30 dana od njenog prijema ne uloži vanredno pravno sredstvo.JT posrupa u granicama svoie stvarne i mesne nadležnosti.U poslovima Iz svoje nadležnosti.Ako javno tužilaštvo ne može da vrši nadležnost. v . PRENOŠENJE NADLEŽNOSTI a . JT postupa pred sudom i drugim državnim organom. zajedno sa dokazom da je uložio vanredno pravno sredstvo. d . 2.

IZBORJAVNIHTUZILACAINJIHOVIHZAMEMKAPOURS (6) £jp. 0. u istom ili drugom iavnom tužilaštvu. m . osposobljenosti u radu i dostojnosti kandidata od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj strucL n .Republički JT vrši nadležnost javnog tužilaštva u okviru prava i dužnosti RS. na predlog Vlade.Republički JT polaže ZAKLETVU pred Narodnom skupstinom. koji je(^| završio pravni fakultet. pre stupanja na funkciju. ^) položio pravosudni ispit iffijSdostoian je funkcije JT. bira zamenike javnih tužilaca za trajno obavljanje funkeije. bira za zamenika JT lice koje se prvi put bira na ovufunkciju. z .Prema ZJT.Izbor JT i zamenika JT oglasava DVT u „Službenom glasniku RS" .b .Zamenik JT zameniuie JT pri vršeniu tužilačke funkciie i dužan je da postupa po njegovim uputstvima. dj . v .Republički JT bira se na period od lest godina i može biti ponovo biran. Ovo su opšti uslovi. polaže zakletvu pred predsednikom NS.Odluku o izuzeću zamenika JT donosi JT. na predlog Vlade.Prijave se podnose DVT u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa.Mandat JT traje šest godina i može biti ponovo biran. b .Prilikom predlaganja i izbora kandidata za javnotužilačku funkciju zabranjena je diskriminaciia. o-JTi zamenik JT koji se prvi put bira. ■^■nM'Tt ■ 11111«— fT).Mandat zameniku JT koji je prvi put izabran na funkciju traje tri godine. a o zahtevu za izuzeće /rneposredno viši JT.JT i zamenik JT koji je izabran iz reda iavnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca nepolaže ponovo zakletvu. po pribavljenom mišljenju Kolegijuma Republičkog javnog tužilaštva.DVT pribavlja podatke i mišljenja o stručnosti. po pribavljenom mišlieniu nadležnog odbora Narodne skupstine.DVT. b-Državno vece tufflaca (DVT) donosi odluku o izuzeću Repubiiekog JT. fop.DVT odlučuje i o izboru zamenika javnih tužilaca koji su na stalnoj funkciji u drugo ili vise javno tužilaštvo. ({%). i . 0tr Narodna skupstina. "" e . d .Uz prijave se podnose dokazi o ispunieniu uslova za izbor. .Prenošenje nadležnosti traje dok se ne stvore uslovi za rad nadležnog iavnoR tužilaštva. bira NS. p . ukoliko se već ne nalaze u javnom tužilaštvu. u skladu sa zakonom. za JT i zamenika JT može biti izabran:(T>državljanin RS koji{l) ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima.JT bira Narodna skupstina. 1 . na predlog DVT. 88.po bilo kom osnovu.Republičkog JT. ODLUČIVANJE O ZAHTEVU ZA IZUZECE a . lj .

ć . ' g . a izjavljeni prigovor ne zadržava izvršenie odluke. a o obaveznom udaljenju JT neposredno viši JT.JT i zamenik JT ne mogu biti pozvani na odgovornost za izraženo mišljenje u vršenju tužilaeke funkcije. odnosno zamenika JT.Protiv odluke Republičkog JT o udaljenju kada ono niie obavezno. odnosno službe.JT. ž . b .0 odluci Republičkog JT i DVT obaveštava se Narodna skupština. s .Oni mogu biti udaljeni sa funkeije'kad je pokrenut postupakza njihovo razreienje ili z krivični' postupak za delo zbog koga mogu biti razrešeni.Ako udaljenje nije obavezno odluku donosi RepubMki JT. v-Odluku o obaveznom udalieniu zamenika JT donosi JT. dj . o čemu odluku donosi RJT.Sa javnotužilačkom funkcijom nespojivi su i druge funkcije. bez odobrenja nadležnog odbora Narodne skupštine za pravosude i upravu. . Z J J .frX. d. autonomiie i iediniea LS.u JT i zamenik JT ne mogu:(jf| biti na funkciji u organima koii donose y^^w\e'> propisejf2)u organima izvršne vlasti. JT.^lne mogu se baviti ? | ^ ^ javnim ili privatnim plaćenim poslomi?) niti pružati pravne usluge ili davati pravne savete uz u Afw e f ?eć ^ naknadu. odnosno zamenik JT ima pravo prigovora DVT. odnosno zamenik JT ne može biti Mm slohode u postupku pokrenutom zbog krivienog dela učinjenog u vršenju tužilačke funkcije. e . t . yb«-/^ v . u roku od osam dana.Smatra se da JT i zamenik JT niie izabran ako bez opravdcmog razloga ne stupi na funkciiu u roku od 30 dana od dana izbora na funkciju. pravosnažnog okončania postupka za razresenie ili pravosnažnog okončania krivičnog postupka.Prigovor se podnosl u roku od~tri dana. ($>. osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane JT. RepubliČki JT ima pravo prigovora nadležnom odboru NS. a odluku o udaljenju Republičkog JT donosi DVT.Na ovu odluku dopušten je prigoyorDVT. u slučaiu kada jeNS nadležna za izbor javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. NESPOJIVOST TUŽILAČKE FUNKCIJE a-PremaURS zabranjenoje politieko delovanje iavnih tužilaca i zamenika iavnih tužilaca. b .Udaljenje sa funkcijetraje do ukUania pntvora.o m se ureduje koje su druge funkcije.JT i zamenik JT stupaju na funkciju na svečanoj sednici u javnom tužilaštvu za koje su = izabrani.JT i zamenik JT udaljuju se sa funkcije kad im je određen pritvor. a nadležni organ donosi odluku po prieovoru u roku od 30 dana. UDALJENJE SA FUNKCIJE a .Prema ZJT . IMUNITET {a}.^) ne mogu biti članovi političke stranke.B) javnirn službama jfflorganima pokraiinske * ^ ^ 'A^A. g .. poslovi ili privatni interesi nespojivi sa tužilačkom funkcijom. poslovi ili privatni interesi koji su suprotni dostoianstvu i samostalnosti iavnogtužilaštva ili štete niegovom ugledu.Protiv odluke DVTo udaljenju kada ono nije bilo obavezno.

d .DVT pokreće i vodi postupak odlučivania o nespojivosti funkcije Republičkog JT sa drugim funkcijama. koji vrši JT ili zamenik JT. g . poslovima ili njegovim privatnim interesima.DVT utvrđuje druge funkcije i poslove koji su u suprotnosti sa dostojanstvom.ODLUKU o prestanku/»nfrc//e JT donosi Narodna skupština. 4) Maze li bid reizabran. PRESTANAK FUNKCIJE I RAZRESENJE JAVNIH TUZILACA I NJIHOVIH ZAMENIKA PO URS (7) ip-e/^ F ($— Prema URS. \ -0&X ffl nastupaniem zakonom propisanih uslova iliffirazrešenjem iz zakonom propisanih razloga. kada sam to zatraži. da se bez posebnog odobrenia bavi nastavnom i naučnomllelatnošću. koja iskljucuje pravo na podnošenje ustavne ialbe e .Kada DVT utvrdi da su druga funkcija ili posao koje vrši Republieki JT ili privatni interes koji ostvaruje nespojivi sajavnotužilačkom funkcijom o tome obaveštava Republičkog JT. a ako postoje razlozi za razrešenje o tome obaveštava Vladu. ■ Prema ZJT -u do prestanka funkeije JTi zamenika JT može doći^l) na osnovu Ustava. odnosno DVTopreitanku funkcije. z . dj .Republičkom JT prestaje funkcija ako ne bude ponovo izabran. z . e . JT. a ne postoje razlozi za razrešenje.{||razrešeniem 146 . (2) po sili zakona.JT je dužan da pokrene postupak odlučivanja o nespojivosti funkcije nižeg JT ili zamenika JT pred RJT. JT ili zamenika JT na koga se odluka o nespojivosti odnosi. ako ne bude izabran na stalnu funkciju." d j . odnosno narušavaju samostalnost ili štete ugledu javnog tužilaštva. van radnog vremena.Odluka o prestanku funkcije objavljuje se u „Službenom glasniku RS. o tome obaveštava neposredno višeg JT. •3 nastupaniem zakonom propisanih uslova ililrazrešeniem iz zakonom predviđenih razloga. u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke. ic^ h-JT funkcija prestaje i ako ne bude ponovo izabran. v . a zameniku JT. Ž .Ustavni sud svojom odlukom može odbiti žalbu ili usyoiiti žalbu i poništiti odluku o prestanku funkcije i ta odluka ie konačna. x .JT i zamenik JT može. BOSINA POTPITANJA 1) Ko ih predlaze a ko bira. kad oceni da za to ima razloga. d . uz naknadu.Kada Republički JT utvrdi da su druga funkcija ili posao. JT i zameniku tužioca prestaje funkcijaj^Jna njihov zahtev. 3) Na koji period se bira RJT. ili privatni interes koji ostvaruje nespojivi sa javnotužilačkom funkcijom. 5) Upogledu koga URSpredviđa ograničenja za reizbor 89. odnosno zamenik JT ima pravo žalbe Ustavnom sudu. pri čemu odluku o razresenju doiiosi na predlog Vlade koja predlaže razrešenje JT na osnovu razloga za razrešenje utvrđenih od strane DVT.Protiv odluke NS. 2) Postupak izbora. i . A 2.Odluku o prestanku/Hrt/rq/e zamenika JT donosi DVT.Odluku o prestanku funkcije Republičkom JT donosi Narodna skupština. pri čemu odluku o razresenju dortosi na predlog Vlade.

e .jrpodnosi pismeni zahtev za prestanak funkcije NS. b . da se upoznas predmetom i da sam ili preko zastupnika pruži qbiaSnienja i Jokaze za svoje navode. /fij . odnosno zamenika JT može podneti svako lice. usled navršenja radnog veka ili trajnog gubitka sposobnosti za obavljanje funkcije.JT. samo zbog završavanja rada na započetim predmetima.JT. n .Izuzetno. a zamenik JT podnosi pismeni zahtev za prestanak funkeije DVT. (§s~ Postupak za utvrdivanje razloga za prestanak funkcije JT i njegovog zamenika na lični zahtev. g . odnosno zamenik JT ima pravo da odmah bude obayeSten o razlozirMzi pokretanje postupka. kad trajno izgubi radnu sposobnost ili lead bude razreien.Posledica je navršenja radnog veka ili trajnog gubitka radne sposobnosti za obavljanje funkcije.JT i zameniku JT prestaje funkcija kad navrše 65 godina života ili 40 godina staža osiguranja.Inicijativu za razreSenie JT.JT i zamenik JT razrešavaju se:(fpkad su pravnosnažno osuđeni za KD na kaznu zatvora od naimanje 6 meseci(Ž1)ili za kažnjivo delo koje ih čini nedostoinim funkcije^ 1 kad nestručno vrši funkciju^))ili zbog učinjenog teškog disciplinskog prekršaja. BOSINA POTPITANJA 1) Kad im prestaje funkcija. 2) Postupak 147 .Razloge za razrešenje utvrđuje DVT koje je dužno ie da sprovede postupak i donese obrazloženu odluku u r o k ^ d T s ^ a n a o i dana dostavljanja akta kojim se postupak pokreće. kad navrši radni vek. v . p -ffutvrdenim razlozima DVT donosi odluku koju dostavlia NS radi odlučivania o prestanku funkcije JT. neposredno vi§eg JT. a zameniku / T a k o ne bude izabran na stalnu funkciju. k . d . Republičkog JT. uz njegovu saglasnost. odnosno zamenik JT ima pravo da svoie navode usmeno izloži pred DVT. po zahtevu Republičkog JT.Postupak za razrešenie pokreće se predlogom JT.Odluka DVT kojom su utvrdeni razlozi za razrešenje JT dostavlia se Vladi. 1 .Funkcija JT i zamenika JT prestajeW njegov lični zahtev. jfnp. PRESTANAK JT I ZAMENIKA JT PO SILI ZAKONA lj . organa nadležnih za vrednovanie rada i Disciplinske komisije. d j .PRESTANAK JT I ZAMENIKA JT NA OSNOVU USTAVA j . ""''' RAZREŠENJE a . JT i zameniku JT produziti radni vek za još dve godine.JT i zameniku JT prestaje funkcija kada se na osnovu mišlienja stručne komisiie nadležnog organa utvrdi da je zbog zdravstvenoe stanja nesposoban za vršenje funkcije. DVT može. vodi DVT.JT funkcija prestaje i ako ne bude ponovo izabran. o čemu obaveštava DVT. ministra nadležnog za pravosude.

90. UNUTRASNJA ORGANIZACIJA RADA JAVNIH TUZILASTAVA U RS (2) a - Funkciiu iavnog tužilaštva vrše Republički JT i drugi javni tužioci u skladu sa ZJT. b - Zamenik JT zamenjuje JT pri vršenju tužilačke funkcije i dužan ie da postupa po njegovim uputstvima. v - Zamenik JT dužan je da izvrši sve radnie koje mu JT poveri. g - O n može bez posebnog ovlašćenja da preduzme svaku radniu na koju je tužilac ovlašćen. d - JT bira Narodna skupština, na predlog Vlade. dj - Mandat JT traje šest godina i može biti ponovo biran. e - Viada predlaže NS iednog ili vise kandidata za izbor na funkciju JT, sa liste kandidata koie utvrduje DVT. z - O predloženim kandidatima za Republičkog JT pribavlja se mišljenie nadležnog odbora NS za pravosude i upravu. i - Ako Republički JT po prestanku mandata ne bude ponovo izabran na istu funkciju, ili mu funkcija prestalne na lični zahtev, DVT obavezno bira zamenika RJT. j - Ako JT ne bude ponovo izabran na istu funkciju kada mu prestane mandat ili mu funkcija JT prestane na lični zahtev, bira se zamenik JT, o čemupdluku donosi DVT. 1 - Prema URS mandat zameniku JT koji je prvi put izabran traje Sgodine. Ij - NS, na predlog DVT, bira za zamenika JT lice koje se prvi put bira na ovu funkciju na period od tri godine. m - DVT bira zamenike JT za trajno obavljanje funkcije, u istom ili drugom javnom tužilaštvu. n - DVT odlučuje i o izboru zamenika JT koji su na stalnoj funkciji u drugo ili vise javno tužilaštvo. nj - Broj zamenika javnih tužilaca za svako javno tužilaštvo utvrđuje DVT, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministra nadležnog za pravosude o - OSOBLJE u javnom tužilaštvu čine tužilački pomoćnici, tužilački pripravnici i državni službenici i nameštenici zaposleni na administrativnim, tehničkim, računovodstvenim, informacionim i drugim pratećim poslovima značajnim za javno tužilaštvo. P - Broi osoblja u javnom tužilaštvu određuje JT aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, uz saglasnost ministra nadležnog za pravosude.

91. DRZAVNO VECE TUZILACA (10) a - DVT je samostalan i nezavisan organ koji obezbeđuie i garantuje samostalnost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca u skladu sa Zakonom. b - DVT ima 11 članova. v - Prema URS uSASTAV DVT ulaze Republički JT, ministar nadležan za pravosude i predsednik nadležnog odbora Narodne skupgtine za pravosude i upravu, kao članovipo polozaju i 8 izbornih članova koie bira Narodna skupština. g-Izborne članove čine 6 J10ff)zarnenika JT sa stalnom funkcijom, od kojih je jedan sa 148

teritoriie AP, i dva ugledna i istaknuta pravnika sa naimanie 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor"pravn¥g fakulteta. d - Republički JT je predsednik DVT, predstavlja ga i rukovodi njegovim radom. dj - U NADLEŽNOST DVT, između ostalog, spada:(f| utvrdivanje liste kandidata za izbor Republičkog JT i javnih tužilaca, koiu dostavlia VladiifZt predlaganjeNS kandidata zaprvi izbor za zamenika JT:(T$ izbor zamenika JT za traino obavlianie funkciie zamenika JT^3| izbor zamenika JT koji su na stalnoi funkciji za zamenike JT u višem javnom tužilaštvu; ffDodlučivam'e o prestanku funkciie zamenika JT:/ffS) utvrdivanie razloga za razrešenje JT i zamenika JT;(]J odlučivanje o udalieniu Republičkog JT; (fj postavljanje vršioca dužnosti Republiekog JTfH odlučivanje po prigovoru na odluku o udaljenju JT i zamenika JT; (tub utvrdivanie koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi u suprotnosti sa dostojanstvom i samostalnošću javnog tužilaštva;(jt?) daje mišlienje o izmenama postojeeih ili donošenju novih zakona koji uređuju položaj i postupanje JT i zamenika JT, organizaciju javnog tužilaštva, kao i drugih zakona koje javna tužilaštva primenjuju(^| donosi Etički kodeks;(ul| donosi Pravilnik o merilima za vrednovanje rada JT i zamenika JT; 14) obavlja i druge poslove predviđene zakonom. e - DVT radi u sednieama, koje saziva predsednik po sopstvenoi iniciiativi ili na predlog najmanje tri članaTJVTT ž - DVTodržava sednice kada ie prisustno naimanie šest elanova DVT. Po odluci DVT sednica može biti i javna. *" z - Odluke DVT donose se većinom glasova svih elanova. i - Odluke DVT moraju biti obrazložene ako je protiv njih dozvoljen pravni lek i kada je to propisano zakonom i Poslovnikom . a - OVLAŠĆENI PREDLAGAČ za izborne članove DVT iz reda JT i zamenika JT je Državno veće. b - Ovlašćeni predlagač za izbornog člana DVT iz reda advokata je Advokatska komora Srbije. v - Kandidate za izbomog člana DVTiz reda profesora pravnog fakulteta predlaže zaiednieka sednica dekana pravnih fakulteta u Republiei Srbiii. g - Kandidat za izbornog elana DVT iz reda JT i zamenika može biti svaki JT i zamenik JT u Republici Srbiji koji se nalazi na funkciji JT, odnosno zamenika JT naimanie sedam eodina. d - JT i zamenici JT biraju kandidate za DVT na osnovu slobodnog, opšteg, jednakog i neposrednog izbornog prava, tajnim glasanjem. dj - Pravo da biraju kandidate za DVT imaju svi JT i zamenici JT, e - JT i zamenik JT glasa samo za kandidata sa liste kandidata one vrste, odnosno stepena javnog tužilaštva u kojem vrši svoju funkciju. ž - JT, odnosno zamenik JT sa teritorije AP, osim za pomenutu listu kandidata, glasa i za Jistu kandidata za javna tužilaštva sa teritorije AP. z - Izborne elanove DVT bira Narodna skupština na predlog ovlašćenih predlagača. i - Narodna skupština bira, za člana DVTiz reda javnih JT i zamenika javnih JT, po jednog kandidata sa svake liste kandidata. j - Ako izabrani clan DVT bez opravdanog razloga ne stupi na funkciiu u roku od 30 dana od dana izbora u Narodnoj skupštini smatraće se da niie ni izabran. k - U torn slučaju DVTorganizuje ponovljene izbore za ovog člana u roku od 60 dana. 149

1 - Članovi DVT uživa IMUNITET kao JT. lj -To znači da član DVT ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja odluka DVT. m - Čtan DVT ne može biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog KD učinjenog u obavljanju funkcije člana DVT bez odobrenja nadležnog odboraNS. a - MANDAT izbornih članova DVT traje pet godina i oni mogu biti ponovo birani, ali ne uzastopno. b - Članovima po polojaju PREST AJE FUNKCIJA u DVT kada im prestane funkcija po osnovu koje su postali članovi DVT. v - Izbornim članovima funkcija u DVT prestaje:£j) trajnim gubitkom radne sposobnosti za obavTjšSjeTuhkcije člana DVT,@ostavkom na članstvo u DVT, (Jlistekom mandata i ^razrešeniem. g - Izbornim članovima DVT iz redajavnih JT i zamenika javnih JT prestaje funkeiia u DVT j prestankom funkcije JT i zamenika JT, d - Izbornom članu DVTiz, reda advokaia prestaje funkcija u DVTi brisaniem iz imenika advokata. dj - Izbornom čianu DVTiz redaprofesora prestaje funkcija u DVTi prestankom zvania profesora pravnog fakulteta. e - Izborni član DVT RAZRESAVA se funkcije pre isteka vremena na koje je izabran ako: (nVfunkciju člana DVT ne vrši u skladu sa Ustavom i zakonomlJŽf ako bude osuđen za KD na bezuslovnu kaznu zatvora. odnosno za KD koje ga čini nedostojnim za vršenje funkcije člana DVT. z ~ DSICIJATIVU za razrešenje izbornog člana DVT može podneti svaki elan DVT. ~ z - Incijativu za razrešenje izbornog člana DVT iz reda JT i zamenika JT može podneti i svaki JT. i - Inicijativu za razrešenje izbornog člana DVTiz reda advokaia, odnosno profesora pravnog fakulteta mogu podneti njihovi ovlašćeni predlagači. j - Ako oceni da razlozi za razrešenje nisu učinjeni verovatnim, DVT će pismeno obavestiti podnosioca da iniciiativa niie prihvaeena. k - Kada prihvati inicijativu DVT ce3 pre donošenja odluke o pokretanju postupka, omogućiti članu DVT^čiJese razreše1ye"inicira, da se iziasni o navodima iniciiative. I - Odluku o pokretanju postupka razrešenja donosi DVTu roku od 15 dana od prijema inicyative. lj - Odlukom o pokretanju postupka mole se izreći i mera suspenzije do okončanja postupka za razrešenje, ^* " ~" m - Predlog za razrešenje DVT donosi u roku od 30 dana od dana pokretanja postupka, na osnovu koga NS donosi odluku o razrešeniu. n -Nakon podnosenja predloga za razrešenje član DVT obaveznoseudaljujedo donošenja odluke Narodne skupštine.
BOSINA POTPITANJA I) Kojaje njegova osnovna funkcija, 2) Ko bira clanove ovog veca, 3) Sastav veca 4) Nacin izbora, 5) Koliko im traje mandat, 6) Ima H pravnog lekaprotiv odluke oyoga tela - moze se ulozitizalba Ustavnom sudu

poslovna sposobnost. a ortacka advokatska društva i sa advokatima. 2) sastavljanje tužbi. potrebdno je da bude upisano u imenik advokata AK i mora poloziti zakletvu u AK. 5) zastupanje fizičkih i pravnih lica u njihovim pravnim poslovima zaključivanjem ugovora i poravnanja. FUNKCIJA ADVOKATURE I NACIN NJENOG OBAVLJANJA (1) a . b . Upis u imenik AK. da 151 . preduzećima i drugim pravnim licima. na osnovu kojih to lice ostvaruje neko pravo.ADVOKATURA 92. 93. kao i arzavljanstvo. finansijske i druge poslove. 3) sastavljanje ugovora. Ortačko advokatsko društvo upisuje se u sudski registar ako ispunjava uslove za osnivanje tog oblika preduzeća i uz prilaganje saglasnosti adv. 6) obavljanje drugih poslova pravne pomoći u ime i za račun fizičkog ili pravnog lica.Advokati i ortačka advokatska društva mogu zasnovati radni odnos sa licima koja će obavljati administrativne.zavrsen pravni fakultet Ipolozen pravosudni ispit. 4) zastupanje i odbranu fizičkih i pravnih lica pred sudovima i drugim državnim organima. molbi. vrsi se na osnovu podnetog zahteva.da bi neko lice moglo da se bavi advokaturom.komore RS. neosudjivanost za kd koje ga cini nedostojnim za bavljenje advokaturomf dostoinost poverenia za bavljenje advokaturom. Dva ili vise advokata mogu imati zajedničku advokatsku kancelariju. predstavki i drugih podnesaka.Koji su uslovi za upis u imenik advokata. d -Ortačko advokatsko društvo mogu da osnuju najmanje dva advokata. dj . tehničke. žalbi. e . prijemom i isplatom novca i davanjem izjava i otkaza. Ortaeko advokatsko društvo ima svoistvo pravnog lica. b -Pružanie pravne pomoei obuhvata: 1) davanje pravnih saveta. izjava i drugih isprava. g -Advokat može imati samo jednu kancelariju. a poslove pružanja pravne pomoći u ortačkom advokatskom društvu obavljaju samo advokati. testamenata. USLOVI ZA VRSENJE ADVOKATSKE DELATNOSTI (7) a .Delatnost ortačkog advokatskog društva ograničena je samo na bavlienie advokaturom.Advokatura je nezavisna i samostalna profesionalna delatnost pružanja pravne pomoći u ostvarivanju i zaštiti ustavom utvrdenih sloboda i prava i drugih zakonom utvrdenih prava i interesa domaćih i stranih tizičkih i pravnih lica. v -Advokat obavlja poslove advokature u advokatskoi kancelariii ili u ortačkom advokatskom društvu.

JT ili zamenik JT. ima pravo na upis u advokatsi imenik. statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata.Pod kojim uslovima stranae moze obavljati advokaturu kod nas-str. g .U pružanju pravne pomoći advokata može da zameni drugi advokat. i .Kojim aklom se utvrdjuje dostojnost za bavljenje advokaturom . u skladu sa zakonom. Advokat koji je otkazao punomoćje dužan je da. ali naiduže mesec dana po saopitenju otkaza nadležnom organu koji vodi postupak. odnosno kao sudija. Advokat ne može odbiti pružanje pravne pomoei ako ga kao zastupnika ili branioca postavi sud.utvrdjuje se u skladu sa opsteprihvacenim moralnim normama i kodeksom profesionalne etike advokata d . d .Advokat je dužan da stavi svoi potpis i pečat na svaku ispravu ili podnesak koii ie sam sastavio ili koji je sastavljen u ortačkom advokatskom društvu. osim u naucnoj.Advokat je dužan da čuva kao tajnu ono što mu je stranka poverila g . ukoliko je u toj oblasti izmedju RS i njegove domicilne drzave ustanovljena uzajamnost. Ti Poslovi bliže se određuju Kodeksom profesionalne etike advokata.Advokat je dužan da stranci savesno pruža pravnu pomoć.Redovni profesori fakulteta iz pozitivnopravnih predmeta imaju pravo upisa u imenik advokata i bez položenogpravosudnog ispita. na zahtev stranke kojoj je otkazao punomocje. z . da se ne bavi drugom prof. osim ako bi otkaz punomocja naneo stranci nenadoknadivu štetu. publicistlckoj. umet. pedagoskoj. ako^rnu u roku od Rodinu dana od prestanka pravosudne funkcije pravnu pomoć zatraži stranka u Cijoj je bilo kojoj drugoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkciie. ako zakonom nije 152 . osim ako postoje razlozi predviđeni zakonom zbog kojih je dužan da odbije zastupanje. nastavi sa pružanjem pravne pomoći i posle otkaza akoje to neophodno da se za stranku otklonTšteta koja bi u torn trenutku nastala. DUZNOSTI I POLOZAJ ADVOKATA a . v .profesije. O otkazu punomocja advokat je dužan da odmah obavesti nadležni organ koji vodi postupak. ako je protivnu stranku zastupao advokat koji radi u zajedničkoi advokatskoj kancelariji ili u istom ortačkom advokatskom društvu. b .Advokat slobodno odlučuje da li će prihvatiti pruzanje pravne pomoći stranci koja mu se obratila.Advokat ima pravo da otkaže punomoćje za dalje zastupanje u svako doba. 94.nije u radnom odnosu. TGfvokat je dužan da odbiie pruzanje pravne pomoći: ako je u istoi pravnoj stvari zastupao protivnu stranku. kao i u slučaju kada bi odbijanje pružanja pravne pomoći nanelo štetu stranci.Advokat je dužan da se stvarno i stalno bavi pružanjem pravne pomoći.Advokat ne može da se bavi poslovima koji su nespojivi sa ugledom i nezavisnošću advokature.delatnoseu. humanitamoj i sportskoj oblasti v . prevodilackoj. PRAVA. a f dj . 5) u drugim slučajevima predviđenim zakonom.drzavljanin koji po pravu svoie drzave ispunjava usiove za obavljanje adv. osim u slučajevima predviđenim zakonom. u skladu sa zakonom. (D akoje u pravnoj stvari u kojoj stranka traži pravnu pomoć postupao kao nosilac ivpsudne funkcije.

0 privremenoj zabrani bavljenja advokaturom odlueufe nadležni organ određen statutom advokatske komore republike. d .Advokatska komora može organizovati pružanje besplatne pravne pomoći građanima nateritoriji opštinskog. j .Odluka o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom može da se donese i kad je pokrenut postupak za poništai upisa u imenik advokata g .Upravni odbor. ovog člana pretres prostoriia advokatske kancelarije i ortačkog advokatskog društva može da se izvrši samo na osnovu odluke nadležnog suda. k . b .Advokat ima pravo na nagradu za svoj rad i naknadu troškova u vezi sa radom prema tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata (advokatskoj tarifi). što se utvrđuje rešenjem nadležne advokatske komore.Dopustena ie zalba. ili ako se disciplinski postupak ne može uspešno sprovesti bez privremene zabrane bavljenja advokaturom. l . m .Advokatu prestaje pravo bavljenja advokaturom: ^ako podnese zahtev za brisanie iz imenika advokata ako mu prestaje državlianstvo. PRESTANAK BAVLJENJA ADVOKATUROM jy| . Protiv konačne odluke o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom može se pokrenuti upravni spor. 95.6 n .Advokat i ortačko advokatsko društvo ne mogu da reklamiraju svoiu delatnost putem sredstava javnog obaveštavanja ili na drugi način.U krivičnom postupku iz stava 1. lj .Rešenjem o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom odreduje se i trajanje privremene zabrane. ako bude lišen posiovne sposobnosti J4) ako mu je izrečena disciplinska mera brisanja iz imenika advokata @ ako mu je u krivičnorn postupku izrečena mera bezbednosti zabrane bavlienja advokaturom (^ ako je pravnosnažnom presudom osuden za kd koie ga cini nedostoinim za bavljenje advokaturom (j) ako je pravnosnažnom presudom osuden za krivifino delo na kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci Up ako se utvrdi da se ne bavi advokaturom neprekidno duže od šest meseei (% ako zasnuje radni odnos 153 . 2.Privremena zabrana bavljenja advokaturom prestaje kada prestanu razlozi zbog koj ih je zabrana određena.drugačije određeno.Advokat je dužan da izda stranei potvrdu na iznos primlien na ime nagrade i naknade. PRIVREMENA ZABRANAI PRESTANAK VRSENJA ADVOKATSE DELATNOSTI a -Advokatu če se privremeno zabraniti bavljenje advokaturom ako je protiv njega određen pritvor.Advokatu se može privremeno zabraniti bavljenje advokaturom ako je protiv njega pokrenut krivični ili diseiplinski postupak za delo koie ga čini nedostoinim za bavlienie advokaturom. v .0 određivanfu pritvora protiv advokata protiv koga je pokrenut postupak zbog krivičnog dela učinjenog u vezi sa vršenjem advokatske dužnosti sud obaveštava advokatsku komoru republike.

u ski ad u s njihovim statutima. odnosno odbomičkog mandata. kao i način izvršenja izrečenih mera. kao ni odsustvo akvokata koji je izabran ili postavljen na javnu funkciju u republiekom ili organu uprave AP ili organu jedinice LS dok mu traje mandat natoj funkciji.Advokati i advokatski pripravnici odgovorni su za savesno bavljenje advokaturom i cuvanjem njenog ugleda. ž .-%ovreda dužnosti euvanja tainef traženie naknade veeeod naknade propisane tarifom. a naročito očigledno nesavesno vršenje advokaturc^pružanje pravne pomoći u slučajevima u kojima je advokat dužan da odbije pružanje pravne pomoćif bavljenje poslovima koji su nespoiivi sa ugledom i nezavisnošću advokature. utvrđivanje odgovornosti i izricanje mera za te povrede obrazuju se disciplinski organi advokatskih komora republika. iz imenika advokatskih pripravnika. odsustva iz drugih razloga koji ne predstavljaju prestanak bavljenja advokaturom. dj . e . v . z . a u roku od 60 dana ne nastavi da se bavi advokaturom samostalno ili u ortačkom advokatskom društvu e . z .Iznos novčane kazne ne može biti manji od petostrukog iznosa nainiže nagrade niti veći od petostrukog iznosa najviše nagrade propisane advokatskom tarifom. b -_Za utvrdivanje povrede dužnosti advokata i ugleda advokature.Mera brisanja iz imenika advokata.Odlukanadležnog disciplinskog organa advokatske komore republike kojom je izrečena novčana kazna ima snagu izvršne isprave. DISCIPLINSKA ODGOVORNOST ADVOKATA I ADVOKATSKIH PRIPRAVNIKA (10) a . postupak za urvrđivanie disciplinske odgovornosti i izricanie disciplinskih mera.Advokat koji želi da koristi pravo na privremeno odsustvo dužan je da o tome obavesti nadležni organ određen statutom advokatske komore republike. (2) brisanja iz irnenika advokata. a to su: uslovi i način izbora i razrešenja clanova disciplinskih organa.Za vreme trajanja privremene sprečenosti advokata za bavljenje advokaturom zbog bolesti. teže i lakše povrede dužnosti advokata i ugleda advokature. d .Sredstva novčanih kazni su prihod advokatske komore republike. ž . nadležni organ određen statutom advokatske komore republike odreduje advokatu privremenu zamenu.<W) ako je posle sprovedenog stečajnogpostupka ili postupka Ijkvidacije prestalo ortačko advokatsko društvo iii ako advokat istupi iz ortačkog advokatskog društva. g-Mere koje se mogu izreii za povredu dulnosti i ugleda advokature su: ( P novčana kazna. 96.Statutotn advokatske komore republike utvrduje se: sastav disciplinskih organa.POD TEŽOM POVREDOM DUŽNOSTI advokata i ugleda advokature smatra s^svako narušavanje duinosti.jVe smatra se prestankom bavljenja advokaturom privremeno odsustvo advokata do dve godine* niti odsustvo advokata koji je izabran za poslanika ili odbornika u trajanju poslaničkog. disciplinski sud i disciplinski tuziiac. odnosno iz imenika ortačkih advokatskih društava. odnosno imenika ortačkih advokatskih društava može se izreći samo za težu povredu dužnosti advokata i ugleda advokature. imenika advokatskih pripravnika. kao i odbijanje izdavania strahci potvrde za primlieni iznos 154 . a način njihovog korišćenja ureduje se statutom advokatske komore republike. ugleda i kodeksa profesionalne etike advokata.

odnosno imenika ortačkih advokatskih društava može se pokrenuti upravni spor. vec samo lakse i teze povrede duznosti b . brisanie iz imenika advokata 97. prevodilačkoj. 6) da se ne bavi drugom profesionalnom delatnošću.Koje disciplinske mere se mogu izreci . humanitamoj i sportskoj oblasti. m . Advokatski pripravnik može započeti obavljanje pripravničke prakse ako je upisan u imenik advokatskih pripravnika.Advokatski pripravnik je lice koje se radom na pravnim poslovima kod advokata osposobljava za samostaino bavlienle advokaturom. 2) da je diplomirani pravnik. 5) da nije u radnom odnosu. i . a dve godine za težu povredu dužnosti advokata i ugleda advokature. advokatski pripravnik ima pravo na zaradu. k .Zastareiost pokretania disciplinskog postupka za povredu koja ima obeležje krivičnog dela nastupa u skladu sa odredbama krivičnog zakona. BOSINA POTPITANJA a .Posle svakog prekida zastarelosti rok počinje ponovo da tefie.Pravo na upis u imenik advokatskih pripravnika ima lice koje ispunjava sledeće uslove: 1) da je državljanin RS. j .od dana saznanja za izvršeno krivično delo. 4) da nije pravnosnažno osuđivan za krivifina dela koja ga cine nedostojnim za bavljenje advokaturom. 7) da je zasnovao radni odnos u svojstvu pripravnika kod advokata ili u ortačkom advokatskom društvu. v .novcana kazna.ne. n . osim u naučnoj.Advokat kome nije izrečena mera brisanja iz imenika advokata može nastaviti da se bavi advokaturom. odnosno naknadu za rad. umetniekoj. lj .Za vreme obavljanja pripravničke prakse.Protiv konačne odluke kojom je izrečena mera brisania iz imenika advokata. 3) da ima poslovnu sposobnost.Zastarelost izvršenja disciplinskih mera nastupa po proteku jedne godine od dana pravnosnažnosti odluke kojom je mera izrečena.Ako se posle upisa u imenik advokatskih pripravnika utvrdi da advokatski pripravnik mje 155 .Mera brisanja ne može trajati kraće od šest meseci ni duže od pet godina.Osnivač ortačkoe advokatskog društva i advokat zaposlen u društvu koie ie brisano iz imenika advokatskih društava ne mogu osnovati novo advokatsko društvo dok traje izrečena zabrana bavljenja advokaturom. ADVOKATSKI PRIPRAVNICI a .Zastarelost pokretania disciplinskog postupka nastupa protekom jedne godine od dana saznanja za učinjenu lakšu. b .Ima li disciplinsMh prestupa . pedagoškoj. a ako ta povreda ima obeležje krivičnog dela . ali zastarelost u svakom slučaju nastupa kad protekne dva put onoliko vremena koliko je ovim zakonom utvrdeno za zastarelost pokretanja disciplinskog postupka.Zastarelost seprekida svakom radnjom koja se preduzima radi pokretanja disciplinskog postupka ili izvršenja disciplinske mere. kao i ostala prava iz radnog odnosa utvrđena zakonom i kolektivnim ugovorom. imenika advokatskih pripravnika.nagrade ili naknade. publicističkoj. 1 . odnosno izvršenja izrečene mere. g .

Advokatski pripravnik ne može samostalno i za svoj račun da se bavi advokaturom.Advokatski pripravnik je dužan da radi po uputstvima i u okviru ovlašćenja dobijenih od advokata kod koga obavlja pripravnieku praksu.Advokatski pripravnik može da zamenjuje pred sudovima i drugim organima i organizacijama samo advokata kod koga je na pripravničkoj praksi.odlucivanje o upisu u imenik.ispunjavao uslove za upis. Požarevca. privremenom prestanku bavljenja advokaturom i privremenoi zabrani bavllenia. Organizovane su po leritoriialnom principu. nadležni organ odreden statutom advokatske komore republike donosi rešenje o ponistaju upisa. 98. upravni i nadzorni odbor. o privremenoj zabrani i prestanku prava bavljenja advokaturom.Advokatskom pripravniku prestaje da teče pripravnički staž ako ni posle dve godine od sticanja prava na polaganje pravosudnog ispita ne položi taj ispit. Kraquievca.OVLASCENJA . b . Advokatski pripravnik može da zameniuie advokata kod kogaje na pripravničkoj praksi i kad je advokat ovlašćen da zameniuie drugoe advokata. dj . 3) ovlašćenja 4)Koje advokatske komore postoje u RS. e .3ponistaiu i brisaniu iz imenika: donosenje tarife o nagradama I naknadama za rad^isini clanarine. a protiv konacne odluke kojom je izrecena mera brisanja iz imenika. 6) Koji organi vode disciplinski postupak 7) Kako se izricu. ADVOKATSKA KOMORA (8) a -Advokatske komore su profesionalna udruzenja pripadnika adv. vreme koje je advokatski pripravnik proveo na radu kod advokata ne priznaje se u staž potreban za polaganje pravosudnog ispita.Javna ovlašćenja komore su izmedju ostalog upjls advokata u advokatski imenik. predsednik.postupak I odlucuju o odgovornosti advokata I advokatskih pripranika. Iznos novčane kazne ne može biti manji od petostrukos iznosa nainiže nagrade niti veći od .Na advokatske pripravnike shodno se primeniuiu odredbe ovog zakona o postupku upisa u imenik advokata.Organi advokatske komore koji vode disciplinski postupak su disiplinski tuzilac i disciplinski sud. i . ponjstaju i brisaniu iz imenika. z . tj. disiplinski tuzilac i disciplinski sud. dj .organi su skupstina .Izdaju I produzuju advokatsku legitimaciju. j . Zaiečara i Šapca g .koju cine svi advokati ipripravnici. e . d . donose kodeks profesionalne etike.prema iznosu naknada za rad advokata utvrdiemh advokatskom tarifom.profesije u koju se obavezno udruzuju advokati.pripravnici. d . tj odredjuju iznosi novcane kazne za advokate zbog disciplinskih povreda . l)Staje advokatska komora 2) Organizacija. Postupak je dvostepeji. pokrafinske i regionalne komore.Organizacija . kao i o pravima stranaca na bavljenje advokaturom u RS. moze se voditi upravni spor. ortacka adv.postoje Advokatska komora Srbiie.U slučaju ponistaja upisa. Niša. v-Regionalne su: Advokatska komora Beograda. 5) Kojajavna ovlašćenja vrši Advokatska komora 6) Mogu li voditi disciplinski postupak.drustva i adv. Čaćka. o pravima i dužnostima advokata. privremenoi zabrani bavlienia. anjihovi disciplinksi organi vode disc.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful