SKRIPTA IZ U STAVNOG PRAV A Po pitanjima Dr.

Bose Nenadić 2009/2010

S K R I P T A IZ U S T A V N O G PRAVA PO
Ji X X / V 1 1 J 1lYA A. U Av • Jt$ \J
Y$ Hi

l i JtL 11 rV U A v^

PREDGOVOR

Drage kolege, autori ove skripte (istini za volju jedinog pravog priručnika) za ustavno pravo, potrudili su se da njenim kupcima i korisnicima maksimalno olakšaju spremanje ovog ispita. U septembarskom ispitnom roku trijumfovale smo u dugoj i napornoj borbi zvanoj pravosudni ispit Na ustavnom pravu, kao i pojedinim drugim ispitima, dobile smo odliku. Posle vise rokova upornog slušanja ovog ispita, kod veoma zahtevnog, ali krajnje prayicnog ispitivača, predsednice Ustavnog suda dr.Bose Nenadić i brižljivo sakupljenih potpitanja, dosli smo na ideju da svojim kolegama uštedimo trud i ukažemo im na sva važna pitanja iz ove veoma kompleksne oblasti. S toga smo skriptu napravile po listi zvaničnih pitanja, koje je izdala dr.Bosa Nenadie, a mogu se naći u Ministarstvu pravde RS. Uzeli smo u obzir sva njena potpitanja i odgovore na njih, koji se nalaze u mnogobrojnim zakonima neophodnim za pripremu ovog ispita. Ugradili smo ih tekst odgovora na pitanja, koji sledi posle svakog pitanja ponaosob. Na kraju svakog pitanja, stavili smo najčešea potpitanja pomenutog ispitivaea, kao važan podsetnik prilikom nekoliko poslednjih ponavljanja. Medjutim, nismo se na tome zaustavile. Tekst svih pitanja smo podvukle, boldovale i slično, u zavisnosti od važnosti informacija, a na početku svake rečenice nalaze se azbučna slova. Sve ovo uradile smo radi lakšeg uočavanja i memorisanja stvari koje se moraju znati. Prilikom izrade ove skripte imale smo u vidu stil kojim su priručnici koje je izdao Pravni fakultet ili Projuris napisani. Na mnogim mestima, oskudno i potpuno nejasnoprepisani su delovi URS u prvom, a zakona u drugom priručniku, uz tek poneko teorijsko objašnjenje i neobavezne i za ispit neupotrebljive komentare tekstopisaca pomenutih priručnika. Ova skripta će vepma koristiti i kolegama koje polažu u ostale dve ispitne komisije, a naročito kod profesorke Olivere Vučić. O koristi koju ćete imati prilikom učenja iz ove skripte reći ćemo vam u par rečenica; 1. kompletna materija obradjena je na jednom mestu, 2. pisana je drugačijim stilom - jasno, logično i lako za pamćenje, 1

3. izrazito uočtjive te lako pamtljive veoma bitne stvari - prvenstveno za potrebe ispita ali i za budući rad, 4. potpitanja- kao najvažnije stvari koje morate znati kod svakog ispitivača, da bi ste ovaj predmetpoložili izprvogpokušaja, 5. naznaku koja se pitanja zaista moraju znati i u svim komisijama najviše pitaju, Želele bi smo povratne informacije o vašem iskustvu na ispitu posle korišćenja ove skripte i da razmotrimo vaše sugestije, kako bismo zajedno postigli maksimalno dobre rezultate. Od sveg srca vam želimo sreću prilikom spremanja ovog ispita i odličan uspeh na svim, a naročito na ustavnom pravu. Uz najiskreniji savet, da ni od jednog ispita ne odustanete, već da se na svakom lavovski borite za diplomu koja vam pripada, Srdačno Jelena i Neda Beograd, decembar 2009. god.

NAPOMENA: pitanja, 6? Broi u zagradi pored roka. označava koliko puta je to pitanje pitala počev od martovskog ispitnog 2. Na kraju skripte poklon prilog pitanja iz septembarskog ispitnog roka. 3. Kompletno pravosudje - sudovi, tužilaštvo i advokatura uradjeni su po novim zakonima, koji stupaju nasnagu 1. januara2010 godine. 4. Skripta je rađena pre stupanja na snagu novog Statuta APV, tako da je eventualno potrebno pogledati Statut APV i Zakon o utvrdjivanju nadležnosti APV, koji je preduslov za donošenje Statuta APV.

2

Nadleznost Predsednika RS i akti 9. Postupak promene URS 23. kada ne donosi odhiku.2009. Nacela Tuzilastva . Drzvavljanstvo 8. Vrhovni kasaeioni sud 4. kreditne i monetarne polltike. Vrste i dejstva odluka Ustavnog suda ( sta donosi US. Poslanicki imunitet 30. kad resava po ustavnoj zalbi. Odnos Predsednika i NS 27. Sluzbenaupotrebajezikaipisma 5. Nadleznost Viseg trgovinskog suda 13.5 puta 26.09. sta rade ministarstva i koje akte donose 34. Nadleznost Okruznog suda 28. obavezno socijatao osiguranje 29. Nadleznost Vlade 12.u kojoj je neophodno 42. kada u slucaju vanredno stanju. Izvomi i povereni posiovi LS 6. OdlucivanjeuNS 40. ne postoji) i sta je Nadozrni odbor Vrhovno suda srbije 38. vec resenje . Prava i duznosti roditelja po URS (prava deteta) 32. Nadzor nad sudovima po postupanju u rokovima od strne ministarstva pravde (sta je veiiko personalne vece. Nacin izbor i prestanak mandate sudija Ustavnog suda ( ko odlueuje o razresenju?) 16. Nadleznost Opstinskog suda 25. Licna slobode i prava zabrana diskrimancije 11. Nadleznost Vrhovnog suda na Opstoj sednici 47. Pravo svojine po Ustavu 17. Nadleznost trgovinskog siida 19. Finansiranje nadleznosti RS li budzetsko finansiranje 39. Visoki savet sudstva sastav I nadleznost 7. Finansiranje jediniea LS -porez n imovinu. devizne politke) 33. Ostvarivanje i zastita prava zajemcenih ustavom (ljud i manjinaska prava) kako se ostvaraju. Ekonomske slobode i prava. neposredno. nasledje i poklon su transferna sredstva 15. ustavna nacela o sudovima 35. inace mogu da se ogranice kada je ustavom to ograniceno.prelazi u visoki savet sudstva. Vrste ustava 36. odluka resenje zaljueke. PojamUstava 22. Ustavna zalba 22. Drzavna teritorija i amblemi 45. Socijalna prava.sukob nadleznosti).i odluku i resenje (procesno) 44. Uslovi za obavljanje advokatske delatnosti (organi komore) 31. 2. Naeelo politickog pluralizma 20.1. Postupak donosenja zakona (NBS moze predloziti zakone iz oblasti bankarskog sistema. Vrste organa drzavne uprave . pravo na strajk 3.. Nadleznost organa jedinicaLS 37.u kojojraeri. Prava i duznosti AP 21. Izbor i prestanak madnata sudije 41. Postupak izbor i prestanak mandata Vlade 46.koji su organi. Nacelo podele vlasti 14. Nadleznosti jedinicaLS 24. Nadleznosti NS i akti 18. Ustavna naeela o sudovitna . Drzavno veee tuzilaca po TJstavu 10. Odnos Vlade iNS 43. mogu li se ogranici. u granicama koje je ustav odredio .

fakticki stavljajuci je pod kontrolu. a drzavnoj vlasti ovlascenja I duznosti al .vlasti i one kojima se jemce licne slobode gradjana. ogranizaciia..prema postupku donosenja odredjuje se kao skup pravila koja se donose i menjaju po postupku tezem od postupka za donosenje obicnih zakona . fakticki odnos sila koji postoji u jednom drustvu. BOSINA POTPITANJA 1) Normativnipojam ustava.SOCIOLOSKI POJAM USTAVA .odredjuje se prema stvarnom odnosu drzave i drustva. kao sto je nas. Po teoretiearima postoji nekoliko osnovnih shvatanja: (to .odredjuje se prema sadrzini pravila koja su od najvece vaznosti za drzavu . Ustav je osnovni instrument kontrole drzave. koji gradjanima dodeljuje prava i odgovornosti.Prema jednom shvatanju materiju ustava cini drzava.USTAV U FORMALNOM SMISLU .. funkcionisanje i odnosi kako drzavnih vlasti mediusobno. .. tako i izmedju drzave i NJENIH TERITORUALNIH JEDINICA. buduci da ogranicava drzavnu vlast. USTAVKAO OSNOVNIIZVOR / ly POJAM USTAVA (it)) USTAVNOGPRAVA @-NORMATIVNIPOJAM USTA VA . Prema S.. uredbe Vlade kojima se izvrsavaju ti zakoni itd. To je akt na osnovu koga se upravlia zemljom. zakoni. To je akt koji uredjuje medjusobne odnose izmedju vlasti u drzavi i medjusobne odnose izmedju pojedinca i drzave.■f..USTAV U MATERIJALNOM SMISLU . Prema Levenstajnu ne moze se ocekivati da nosioci drzavne vlasti sami sebe ogranicavaju u cilju zastite gradjana od zloupotrebe vlasti.. Za njega je sininim cvrst ustav. 3) Staje ustav u materijalnom smislu 2. a2 . [\bj. 2) Staje ustav uformalnom smislu. drugim recima to je predmet ustava. MATERIJAI SVOJSTVA USTAVA (1) MA TERIJU USTA VA cine pitania koja ustav regulise. a odnose se na(jp organizaciju drzavnih vlasti iTj ljudska prava.OSNOVNIZAKON KOJI USTANOVLJAVA ORGANIZACIJU DRZAVE i propisuje prava gradiana. Jovanovicu ustav obuhvata 2 vrste pravila: ona kojima se organizuju drz. Q)-POLITICKI POJAM USTAVA . te bi stoga ustav trebalo da garantuje nezavisnost pojedinaca naspram drzave i nezavisnostpojedinih vlasti jedne naspram druge.po Lasalu je to realni.. To je stvarni ustav jedne zemlje koji ima svaka zemlja u svako doba. Ustav u materijalnom smislu su Ustavni zakon za sprovodjenje ustava. rfS) teritorijalnu organizaciju drzave.

■ e .u '" » ^ ———— i f -.Prema trecem shvatanju ideopoklonika u politickom smislu. z .. nego deo krivicnog.-HH—.. i .b . u smislu DA Lllf ZAKON DONEO ZAKONODAVNI ORGAN PO ZAKONODAVNOM POSTUPKU.S VOJSTVA USTA VA .imamo par pravnih i par nepravnih svojstvava ustava..OSNOVNI ZAKON je zbog toga sto:{p donosi poseban ustavotvomi o r g a n s se njima predvidjaju zakonodavni organi i zakonodavni postupak^)) sadrzi apstraktnijapravnapravila od onih koje sadrzi zakongf OBUHVATA NAJSIRU MATERIJU PRAVNOG NORMIRANJA. 3. prilikom stvaranja drzavne volje IT .cjljeviXJ) ISTICANJE DA JE SRBIJA DRZAVA SRPSKOG NARODA I RAVNOPRAVNOST SVIH GRADJANA KOJI ZIVE U NJOJ I SVIH DRUGIH NACIONALNIH ZAJEDWICA^AP KIM JE SASTAVNI DEO TERITORIJE RS.. Ustav sadrzi pravila koja se ticu organakoji treba donesu zakone i postupka za donosenja zakona. v . procesnog ill upravnog prava.redovnog suda. kao i medjusobnim odnosimapojedinih funkcija drzavne vlasti. u smislu DA LI JE NORMA SADRZANA U ZAKONU U SAGLASNOSTI SA USTAVOM.^ to je jedini pravni akt koji odredjuje vlastitu pravnu snagu... a moze ispitivati i MATERIJALNU ustavnost zakona. rnateriju ustava cini SISTEM STVARNOG15GRANICENJA DRZAVNE VLASTI.IDEOLOSKO POLITICKI AKT . ali oni nisu deo ustava u materijalnom smislu. VRSTE USTAVA (5) .jer je zbog karaktera svog predmeta podlozan utieajima filozofoskih mislienia i politcikih teorija i ideologija. Jj-PJEUEAMBITLA . dj . gradjanskog.NAJVISI OPSTIPRA VNIAKT (OPA) . a to je ustvavotvorna vlast. g .prema cetvrtom shvatanju materiju ustava cini ODNOS IZMEDJU NOSILACA VLASTI I ONIH NAD KOJIMA SE VLAST VRSI.—MM—■ „ i — l ^ I ^ l l l ■ ■—'—-HH. k-PROGRAMSKO-DEKLARATIVNI-jer se od njega ocekuje da vazi u buducnosti. PROGRAM USTAVA JE SKUP ZAHTEVA cijim ostvarivanjem propisano ustvano uredienie treba da tezi. Sankeija za nesaglasnost svih ostalih OPA ogleda se u mehanizmu za lisavanje pravne snage istih. a u vezi sa ulogom drzave u drustvi^ odnosom pojedinea u drzavi i obrnuto.propisa^j njegov donosilac je pravno suveren..2 postupka za ispitivanje i ukidanje neustavnog zakona:(f) od strane REDOVNOG SUDA ex officio ili na zahtev stranke prilikom primene zakona na konkretan slucaj. Sud moze ispitivati FORMALNU ustavnost zakona. anepravna da je to programsko deklarativni i ideolosko politicki akt. originarna i neogranicena pravom.zato sto:^3 iz njega proizilazi pravni sistem zemlje u celosti... IMA POLOZAJ SUSTINSKE AUTONOMIJE. Pravna svojstva su da je to OSNOVNIZAKON INAJVISI OPA.Prema Kelzenu obuhvata norme koiima se regulise zakonodavni postupak.-H-.ORGANA JE DA ZASTUPAJU I STITE DRZAVNE INTERESE SRBIJE NA KOSOVU./^ JUSTAVNI SUD na zahtev. ali u odredjenoj meri odredjuje i sadrzinu buducih zakona.-. d. Takodje ustav moze sadrzati i propise koji se odnose na upravnu i sudsku vlast..—. OBAVEZE SVIH DR. ali i pravnu snagu svih drugih OPA.|5) uslovljava vazenje svih drugih pr.

kada ga donosi poseban drzavni organ kome je to osnovni zadatak. ali se ne primenjuje u politickoj stvarnosti. ali na slozeniii naein od onog na koji donosi zakone. 3) SEMANTICKI. II faza: izrada akta o promeni URS i usvaianie istog tog akta.PISANI . 3) USTAVI BILANSI .CVRSTI .ODLUKU o promeni URS donosi Narodna skupstina (NS) 2/3 vecinom glasova od ukupnog broja nar. Nakon toga akt o promeni sastavlja radno telo.204.okrenuti su sadasniosti i pravno oblaee realnost 4) USTAVI koje donosi predstavnistvo naroda z .NEKODIFIKOVANI .ontolosko merilo koje govori o postoianiu ustava u stvarnosti. donosi ih vladar u saglasnosti sa predstavnickim telom. koji ne moraju imati snagu ustava u formalnom smislu Prema nacinu niihovos donosenia i promene ustavi mogu biti. Dostavlia mu ga strucna sluzbaNS TPred NS vodi se rasprava o pojedinostima i u nacelu. 4. primer ustavne povelje SCO. . ali se kroii po men aktuelnih nosilaca vlasti.0PredsednikRS. PROMENA URS (9) a . donosi ga VLADAR.odbor za ustavna pitanjaNS .to je svecani. 1/3 nar.DVE FAZE -1 faza: predlog za promenu URS i usvajanie predloga. ( J .poslanika g . pisani dokument u kojem se nalaze norme KOJIMA SE UREDJUJE MATERIJA USTAVA. /flURS se ne može se meniati za vreme ratnog i vanrednog stanja po cl. e . ili redovni zakonodavni organ. Dakle donosi ih ustavotvornn vlast.KARAKTERISTIKE POSTUPKA za promenu ustava(j) dvoiak. d .a . akt o promeni URS.@}min.@ Vlada. ustav postoji i u potpunosti se primenjuje u stvarnosti.MEKI .NS usvaia predloz za promenu URS 2/3 vecinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. dj . ili delova URSflj nema zabrane da se URS u odredienom vremehskom periodu od stupania na snagu ne može menjati. usvaia NS 2/3 vecinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. koji su stvarani tokom duzeg vremenskog perioda i cija obaveznost proizilazi iz postovanja istih. promeni URS npjfanjima sarir^nirp u odbijenom predlogu ne moze se pristupiti u narednih godinu dana. b .norme O PREDMETU USTAVA i nalaze se u ustavnim konvenciiama i obicaiima. 150.OVLASCENIPREDLAGACI -$ min. Mogu se stavljati amandmam.prema donosiocu 1) OKTROISANI. ustav postoji po imenu. 2) USTAVNIPAKTOVI. Ako predlog za promenu ne bude prihvacen.poslanika.POSTUPAKZA PROMENU USTA VA PRED NS . Njih donosi zakonodavna vlast.KODIFIKOVANI . b .NEPISANI .000 gradjana.donose se i menjaju na isti nacin kao i obicni zakoni. v . posle sprovedenog pretresa. 1) NORMATIVAN saglasnost politicke stvarnosti i ustava 2) NOMINALAN. v . u zavisnosti od delova URS koji se menjaju^J vazi i za totalnu i za parcijalnu promenu ustavaf§| nepostojanie zabrana za promenu poiedinih ustavnih institucija.rasut je u vise pravnih akata. Ako se ne trazi poseban postupak fobavezni referendum) za promenu URS.izlozen je u iednom pravnom aktu g .

jer je nacinom promene ustava ucinjen obaveznom (sto se vidi iz odredbi poslednje glave ustava.amandamani su forma akta o promeni URS. SPECIFICNA ie po tome sto se u niol ne pominie AP Voivodina. Stupa na snasu danom proglasenja od strane NS odlukom. Sastavni su delovi URS.FAKULTATIVNI REFERENDUM . ali ne po ustavotvornom postupku.OBAVEZNI REFERENDUM .odnosi se na uzi krug pitanja. organizacija i sluzbi do njihovog konstituisania^Zl rokoyj za odrzavanje izbora za narodne poslanike. pogotovo onih prioritetnih ( 31. odboraike u skupstinamajedinica LS(3)!datum prestanka mandata svih sudija.prethodi mu. postavlja nacela ustava. ^. ^"-WOR%^''PteAMŠtJliE : . Danom stupanja na snagu Ustavnog zakonaprestao ie da važi prethodni Ustavni zakon za sprovodenje Ustava Republike Srbije. koia izmediu ostalog govori o promeni preambule.tih godina sa novim ustavom. sastavni je deo ustava.USIAVNFZMON'ZA SPR9V&DJENJEURS je Akt koiim se urediuie prelazak na novi ustav. A STUPA NA SNAGU KADA JE NS PROGLASIODLUKOM. z. godine bio ie rok za usaglasavanie zakona iz 90 . rokovi za uskladiivanie zakona sa novim URS. Ako NS ne odluci da akt o promeni URS stavi na potvrdiivanje na fakultativnom referendumu. Promena URS je usvojena ako je za promenu na ref. pravno je obavezujuca. U torn periodu se mora trpeti nesaglasnost sa ustavom po nalogu zakonodavca. glasala vecina izaslih biraca. a zaTGlvfseP" lamoTcaze'da irnapolozai sustinske autonomiie. nije normativnog karaktera. javnih tuzilaca i njihovih zamenika i reizbora istih^i-ok za uskladjivanje zakona sa ustavom. BOSINA POTPITANJA: 6 . NS moze odluciti da predlog o promeni URS ne stavi na potvrdjivanje gradjanima. a ukoliko odluci da akt o promeni URS stavi na potvrdjivanje na republicki rerferndum. ier niie ustav. gradiani se na referendumu iziasniavaju u roku od 60 dana od dana usvaiania akta o promeni URS. dj . PROMENA URS je USVOJENA IZGLASA VAN JEM u NS. Jednom recju. Stoga se dodaju na kraju ustavnog teksta. motive za donosenje ustava. i.je za pitanja koja supredvidjena pretposlednjom glavom URS i odnose se na^p preambula URS. prema kojima promena preambule ulazi u pitania koia idu na obavezan referendum). jer u noj nisu formulisana pravila ponasanja.^1 proglašavanie ratnog i vanrednoe stania/Š?odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju^postupak za promenu URS -a. zakoni i drugi rep. IkmsmJ^. Ustavni sud moze da oceniuje ustavnost ovog zakona.(ŽPnacela URS^ff'liudska i maniinsKa prava 1 slobode^f)' uredjenie vlasti. 12. menja se po pravilima koja vaze za promenu URS . 2/3 vecinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. Usvaja se po istim pravihma koia vaze za promenu ustava. poslanike skupstine AP (raspisuje ih predsednik NS). Njima se moze menjati ili pak dopunjavati URS. medjusobnim odnosima pojedinih funkcija drzavne vlasti i navodjenju ciljeva koji se zele postici donosenjem ustava. odnosu pojedinca prema drzavi i obratno.OBLICI PROMENE USTAVA . ako istim nije odredjeno da prestaju da vaze.Po usvajanju akta o promeni URS NS moze odluciti da ga gradjani potvrde na repubiickom referendumu koji je fakultativnos karwdera . Ovim zakonom UTVRDJUJU SHlr nastavak rada republickih organa vlasti. predsednika RS.svecana.K"*^^SApliEB^AMBtffiE'"-je u izrazavanju odredjenih ideoloskih ipolitickih stavova o karakteru i ulozi drzave .2008. Imaju istu pravnu snagu kao i norme URS i donose se p_o postupku predvidjenom za promenu ustava.propisi ostaju na snazi do njihovog uskladjivanja sa URS u rokovima predvidjenim ovim zakonom. e .

7. dj .) koja pitanja moraju ici na referendum. 3. socijalnog osiguranja i dr. ko sastavlja predlog za promenu ustava.u laksem razgranicenju nadleznosti RS od nadleznosti AP i iedinica LS. a to su-^Vfporezl sudske i administrativne taksej^ prihodi od akcizaj^carine $fprivatizacije. kulture r p razvoj RS. položaj stanaca i stranih pravnih lica. u kojojformi moze bid akt o promeni URS. fTfostvarivanie izaštitu sloboda iprava građanafustavnost i zakonitost.FINANSIRANJ1 NADLEZNOSTI RS . sociialne zaštite. usluga i putničkog saobračaja preko eranice. postupak pred sudovima i drugim državnim organima. drugih propisa i opštih akatafamnestije i pomilovanja za krivična dela.) kako tece postupak zapromenu ustava pred NS. 0) svoiinske i oblizacione odnose i zaštitu svih oblika svojine. brise o deci. zapošljavanja. 2).) u cemu se ogleda smisao preambule. poreski sistem. > sistem u oblastima zdravstva. B3 organizaciiu.) ako referendum nije obavezan ko daje predlog skiipstini. 5. finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti RS.Nadleznosti RS moze poveriti AP i jedinicama LS sarno zakonom d . druge propise i opste akte koie je tim zakonorn uredita g . prekršajnom i drugom postupku koji se vodi pred nadležnim državnim organom i >.QJ prihodi od novčanih kazni izrečenih u krivičnom. zaštite na radu. 6. mere za slučaj vanrednog stanja.OBEZBEDJUJE znaci da izvrsava zakone. utvrdenih Ustavom i zakonom. 10.» "" đ . sistem kreditnih odnosa sa inostranstvom. politiku i mere zapodsticanje ravnomernog razvojapojedinih delova RS. pravnipoložajprivrednih subjekata.Sustina Zakona o raspodeli nadleznosti . 8).(f5)prihodi koje svojom aktivnošću ostvare organi i organizacije RS.4£^"" t i j ■i . ekonomske odnose sa inostranstvom. >- NACELA I OSNO VNE INSTITUCIJE USTA VNOG PRA VA \^» f £ NADLEZNOSTI RS (8) . U torn clanu se ustvari propisuje koje oblasti čgdrustvenog zivota RS uredjuje i obezbediuie. obrazovanja. 0) odbranu i bezbednost Republike Srbije i njenih građana.) kakavje referendum za ostali uzi krug pitanja. nadleznost i rad republičkih organa. fTj sistem prelaska granice i kontrok^pmm£ta roba. monetami. 4.Regulisane su u clanu 97 Ustava.l)Ko proglasava ustav i kojim aktom. nezavisnost. Q) teritorijalnu organizaciiu Republike Srbije. a riajvaznije su: (jTsuverenost. ($ sistem u oblasti radnih odnosa. 9. (^sistem zaštite i unapredenfaživotne sredine.UREDJUJE znaci da donosi zakone koiima ce se urediti te oblasti v . devizni i carinski sistem. bankarski.) staje ustavni zakon za sprovodjenje ustava.iz budzeta RS e -IZVORNE PRIHODE BUDZETA RS cine iavni prihodi i primania. hdgovornost i sankcije za povredu sloboda iprava gradana utvrdenih Ustavorh i za povredu zakona. teritorijalnu celovitost i bezbednost Republike Srbijefnjen međunarodni položaj i odnose sa drugirn državama i međunarodnim organizacijama. (pjjedinstveno tržište.^ a . b .) kakva je forma preambule. sistem lokalne samouprave.

d . zajedno sa zemljinom utrobom ispod nje^l vodenih povrsina u vidu reka i jezera kao \(§) vazdusne oblasti koja se nalazi iznad suvozmenog i vodenog dela drzavne teritorije. 8 . Budžet Autonomm pokrajine Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije. komunalne i boravisne takse Statutom grada. Kako se mogu poveriti nadleznosti 5.) Koji su izvorniprihodi budzeta RS. 3). a suverena vlast idealni. Njihova upotreba uredjena je zakonom o izgledu i upotrebi grba. a menja se po postupku predviđenom za promenu Ustava.Suvozemna.oduzeta imovinska korist u torn postupku^jjl primanja odprodaie mpokretnosti u državnoj svoiini i pokretnosti.{S) lokalne. e .) U cemuje sustina Zakona o raspodeli nadleznosti. bezbednost zemlje itd. ako zakonom nije drukčije određeno.) Sta znaci obezbedjuje.£• a . j . Pravni suverenitet RS. Prema URS "teritorija RS je jedinstvena i nedeljiva.Svaka drzava se sastoji IZ 3 elements.AUTONOMNA POKRAJINA ima izvome prihode kojima finansira svoje nadleznosti. 8). 4). a to sir^T? porez na dohodak gradanafS) porez na imovinu^Bj/porez na nasleđe i poklon(jj/porez na prenos_apjoh^ilij[raAa. GranicaRS je nepovrediva. ili krsenje pravila reenog prava smatra se povredom suvereniteta jedne drzave.Sta se sve finansira iz prihoda budzeta RS DRZAVNA TERITORIJA IDRZAVNI AMBLEMI (6) &^J^- # ^ £• . s tim što se tri sedmine pd budzeta Autonomne pokrajine Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda. BOSINA POTPITANJA: 1). 6). v . Ova obelezja drzave bitna su zbog identifikacije drzave u mediunarodnoi zaiednici drzava.TERITORIJA predstavlia oblast na koioi se prostire drzavna vlast.GRB Republike Srbije se koristi kao Veliki grb i kao Mali grb. zastave i himne RS. proteze se na citavoj njenoi teritoriii.osnovne funkciie drzave kao sto su odbrana zemlje. ^ i . potkopavanje zemljine utrobe. Zakonom se određuje ueešće autonomnih pokrajina u delu prihoda Republike Srbije. Vrste i visina izvornih prihoda autonomnih pokrajina određuju se zakonom. odnosno grada Beograda. 3<?J g-DRZAVNA TERITORIJA ie trodimenzionalna i sastoji se i^0suvozemne oblasti. — — — — — dj -Neovlasceno preletanje aviona krozvazdusnu oblast." awM^-«? Thsj-^t^č . 2. a to su teritorija.porezi u delu utvrdenom zakonom. Grb Republike Srbije jeste grb utvrđen Zakonom o grbu Kraljevine Srbije. a sta uredjuje. z -IZ PRIHODA BUDZETA RS FINANSIRAJU SE. stanovnistvo personalni. Koji se deo poreza po sili zakona prenosijedinicama LS.Republika Srbija ima svoj GRB. 7. Sta regulise clan 97 Ustava. vazdusna i vodena oblast cms jedinstvo drzavne teritorije. odnosno grada Beograda utvrđuje se deo prihoda koji pripada budžetu gradske opštine. i . Finansiranje nadleznosti RS.N a d drzavnom teritorijom po pravilu moze postojati samo jedna suverena vlast_ z . ZASTAVUIHIMNU.Teritorija predstavljareajnfelement drzave. stanovnistvo i suverena vlast.Po sili zakona prenose se\ jedinicama LS . a koji budžetu grada.facu^^u* (OSJJ?. b .

prilikom međunarodnih susreta.) Kada ce sepropisi RS primenjivati na nase drzavljane i van granica RS . Pecat ima grb. dok je Narodna bez grba.Veliki grb se upotrebljava: ^D na zgradama NS.Razli'fcnzmedju Drzavne i narodne zastave ogleda se u tome sto je na Drzavnoj zastavi istaknut mali grb. Vlada propisuje bliže kriterijume. nj . sportskih i sličnih manifestaciia koje su značajne za RS. 4. AP. prilikom proslava. plava i bela. NBS.) Staje glavni grad i ima li poseban status u URS 9.) Sta supecati i stambilji i cime se ustanovljavaju 6. političkih. BOSINA POTPITANJA 1.) Kako se upotrebljavaju drzavni simboli 3.HJMNA Republike Srbije jeste svečana pesma "Bože pravde". i u njihovim službenim prostorijama. svečanosti i drugih kulturnih. («>> {% u službenim prostorijama predsednika drzavnih organa vlasti. xi^\ ^£~.) Dokle se proteze pravni suverenitet RS 8. Vrhovnog kasacionog suda. odozgo na dole: crvena.) Sta cini drzavnu teritoriju 7. naučnih. predstavništava RS u inostranstvu. kao i javnih sluzbi na dan državnog praznika RS. na uniformama službenih lica državnih organa. Istiee se na biračkim mestima na dan izbora za organe AP I LS. kao i RJT. javnih sluzbi. kao na gl.i drugih organa. poseban status postoji zbog toga sto se u njemu nalaze glavni drzavni organi. p . u skladu sa zakonom kojim se uređuje državni pečat.na vojnim zastavama RS. Oni su neophodni da bi neki akt drzavnog organa proizvodio pravno deistvo. m-Drzavna zastava . Obe su horizontalnetrobojke.) Zasto su vazrti amblemi 2. (jb u sastavu državnog pečata. način i uslove za izvodenje himne Republike Srbije. Ako se izbori za drzavne organe i organe AP odnosno LS održavaju istovremeno. guvernera NBS. n-Narodna zastava stalno se vije na glavnom ulazu u zgradu NS i glavnom ulazu u zgrade organa AP I LS i iavnih službi. LS. brodu Ističe se na biračkim mestima na dan izbora za drzavne organe. lj . o-PECATI I ŠTAMBILJI ustanovljavaju se . predsednika RS. RJT. Ustavnog suda. u vreme zasedanja i na državni praznik Republike Srbije. Oni su sredstva za potvrdu autentienosti javnih isprava i dr. sa poljima istih visina. Upotrebljava se na vazduhoplovu.akata.zakonom o pecatu drz. Vlade.GLA VNI GRAD ima poseban status i postoji i poseban Zakon o glavnom gradu. omudsmana itd. ulazima organa AP I LS. u sastavu obrazaca javnih isprava. l-ZASTAVA Republike Srbije postoji i koristi se kao Narodnazastava i kao Državna zastava. na biračkim mestima istiee se Državna zastava.) Kakavje grb na drzavnoj zastavi 5.j . Zaštitnika građana i na zgradama dip-konz. (J) u sastavu pečata i štambilia gore pomenutih organa f5) na noveu k -Maligrb se upotrebljava: 1) na zgradama ostalih državnih organa.) Razlika izmedju drzavne / narodne zastave . organa. Državne revizorske institucije.stalno se vijenaglavnomulazu u zgrade drzavnih organa. a Narodne skupštine.

Na osnovu drzavljanstva. usmenom i pismenom opsteniu organa i organizaciia medusobno. ustanova. Tim pravima odgovaraju i odredjene duznosti RS. duznosti placanja poreza. JEZIK U SLUZB1NOJ UPOTREBII PISMO U RS (10) a . odricanjem i po medj. 2) Sta su apatridi. Službena upotreba drugih jezika i pisama ureduje se zakonom. 3) prijemom u drzavljanstvo i 4) medjunarodnim ugovorima. Prestaje otpustom. Republika Srbija štiti prava i interese svoiih državliana u inostranstvu. kao i u radu drugih organizacija. smatra se upotreba iezika i pisama u radu: državnih organa. a kasnije retko menja. b .DRZAVLJANSTVO je narocita favno pravna veza izmedju drzava i pojedinca. v . gradova i opština. BOSINA POTPITANJA 1) Kako se stice. .ZASTITA koju RS pruza svom drzavljaninu pruza sledece garaneiieiffl da ne moze biti lisen drzavljanstva.ugovoru. moze steci drzavljanstvo prijemom. Prema torn zakonu drzavljanstvo se stice 1) poreklom. v. 3) Sta su bipatridi 8. dok za strance I za apatride mogu da vaze odredjena ogranicenja u pravima i u pogledu utvrdjivanja odredjenih obaveza koje se mogu nametnuti samo odredjenim drzavljanima. Redovnog zbog toga sto se apatridi i bipatridi pojavljuju kao izuzeci. To je odnos redovnog i najcesce trajnog karaktera. Državljanin Republike Srbije koji ima i drzavljanstvo strane države smatra se državljaninom Republike Srbije kad se nalazi na teritoriji Republike Srbije. g . na osnovu Ustava. pokorovanja ustavu i zakonu i si.. Pravno poredak jedne zemlje je u celini vazeei za domace drzavljane. b. duznosti i odgovornosti gradana. odnosno gradanima. uslov je za uzivanje mnogih prava. drzavljanima RS zajemcena su sva prava koja propisuje URS nezavisno od toga. gde se oni nalaze. ^2tvodeniu postupka za ostvarivanje i zaštitu prava. preduzeća i drugih organizacija kad vrše javna ovlašćenja Služb.URS u službenoj upotrebi su srpski iezik i ćiriličko pismo.upotrebom JiP.OSNOVSTICANJAIPRESTANKADRZAVLJANSTVA uredjuje se Zakonom o drzavljanstvu. d. smatra se i upotreba JiP u radu javnih preduzeća i javnih službi." dj-Aggtridi su lica bez drzavlianstva. organa AP. ako nisu ispunjeni uslovi da stekne drzavljanstvo druge države. » . d\-Bipatridi su lica sa dva drzavlianstva. 2) rodjenjem na teritoriji RS.7.Službenom upotrebom JiP smatra se naročito upotreba JiP u: (j).) DRZAVLJANSTVO RS (6) a. kao i sa strankama. atrajan ie sto se obicno zasniva rodjenjem. spada u licna prava.Da bi smanjio broj apatrida URS predvidja „da dete rođeno u RS ima pravo na drzavljanstvo RS.(@da ne moze biti lisen prava da promeni drzavljanstvo|3) da ne moze biti proteraru. u smislu Zakona o sluzbenoj upotrebi jezika i pisma. poput podloznosti vojnoj obavezi.SLUŽBENOM UPOTREBQM JEZIKA I PISAMA (JiP).

utvrđuje se v službena upotreba latiničnog pisma.. dužni su da gradanima. z . na latiniekom pismu dostavliaiu rešenia i druga pismena kojima se rešava o njihovim pravima i obavezama. obaveštenja i upozorenja za javnost.. kao i svedočanstva i^rugejavne isprave.) Kada se prema zakonu o pravima nacionalnih manjina koristi njihov jezik 9. ispisivati i latinienim pismom.) Kadaje latinica u sluzbenoj upotrebi. odnosno organizacijom koja u vršenju javnih ovlašćenja rešava o njegovom pravu i dužnosti upotrebljava svoj jezik i da se u . fcx** fl ^" j . kao i pri ispisivanju drugih iavnih natpisa.SAOBRAĆAJNI ZNACI1 PUTNIPRAVCI na međunarođnim i maeistralnim putevima. niihov iezik i pismo može biti u ravnopxaynoi službenoi CJ A .Organi i organizacije koje vrše javna ovlašćenja u opštini u kojoj je u službenoj upotrebi i latiničko pismo.Sto se tice SIUZBENE UPOTREBE LATINICNOGPISMA u opštinama u kojima u * j^K" u većem broiu žive pripadnici nac. u skladu s njihovom ^ i .-^v?* upotrebi. b-SUVERENOST predstavlja suprematiju drzavne vlasti u odnosu na sve druge vlasti na njenoj teritoriji. Saobraćajni znaci i putni pravci nadrugimputevima. (Te se stoga primera radi.Službenom upotrebom JiP smatra se i upotreba JiP pri: ispisivanju naziva mesta i drugih geografskih naziva. pored ćiriličnog. <^ .se./ tradicijom.rnanjina čije je primarno pismo.(yjvodenju propisanih evidencija od strane opštinskih organa i organizacija koje vrše javna ovlašćenja na teritoriji opštine (/Bizdavanju iavnih isprava. a unutrašnji element podrazumeva suprematiju državne vlasti u odnosu na druge institucije. latinica. Sta se smatra slvzbenom upotrebom JiP. bolniee obelezavaju latinicnim slovom H i na putokazima-mora stajati oznacenje bolnice i na eirilici i na latinici) d . obiavliivaniu iavnih poziva. a^u. bl . u službenoj je upotrebi i latinieno pismo.Statutom opštine. nazivi ulica i trgova i drugi javni natpisi mogu. naj^itoyjabiey.Jedinica lokalne samouprave će obavezno uvesti u ravnopravnu službenu upotrebu yf \ jezik i pismo nacionalne manjineukoliko procenatpripadnikate nacionalne manjineu _ ukupnombroju stanovnika na njenoj teritoru? dostiže 15% prema rezultatima poslednjeg popiiastanovništvaT BOSINA POTPITANJA 1). naziva organa. štampaiuse ćirilicom i latinicom. naziva trgova i ulica. -s<V i . koji su potcinjeni njenoj suverenoj v'lasti.rAy A e . A dj -Po URS "svako ima pravo da u postupku pred organom. organizaciia i firmi.AA% torn postupku upoznaje sa einjenicama na svom jeziku". 11 .Moglo bi se reci da spolini element suverenosti podrazumeva nezavisnost države prema drugim državama.Obrasci javnih isprava za potrebe opština u kojima je u službenoj upotrebi i latinieko ■*s\ pismo. NACELO NARODNE SUVERENOSTI (2) a-Svaka drzava predstavlja zajednicu ljudi nastanjenih na njenoj drzavnoj teritoriji. 2. 3.Na teritoriji jedinice lokalne samo uprave gde tradicionalno žive PRIPADNICI f ^«-'w ^ ( V 0 NACIONALNIH MANJINA. kao i drugih isprava koje su od interesa za ostvarivanje zakonom utvrđenih prava građana. odnosno nije subordinirana nikakvoj drugoj vlasti na svojoj teritoriji. j g . nazivi mesta i drugi geografski nazivi ispisuju se ćiriličnimfflatiničnim pismom.

analizom _cl. Ona je aiMraktni entitet. a sudsku odluku moze preispitivati samo nadlezni sud u zakonom propisanom postupku (visa instaciona kontrola). politička organizacija. zajedniea sadasnjih.iz ove odredbe ustava jasno se vidi daje nas URS imao u vidu princip horizontaine podele vlasti.Prema TEORIJI NACIONALNE SUVERENOSTI. cak i kada se vrsi posredstvom vise organa.Sto se tice nacela ravnoteze i medjusobne kontrole vlasti. izvršnu i sudsku. a narod moze sam ili preko svojih predstavnika vrsiti suveremTvlast. 10. daje to jedna.pored toga jsesteji moguce je izvrsiti podelu vlasti i po vertikali izmedju razlicitih nivoa na kojima se vlast vrsi.4 URS.Prema URS "suverenost potiče od građana kojijevrselreferendurnorn.Pitanje narodne suverenosti je vezano za nosioca suverenosti u drzavi.Ova teorija vodi do opsteg i jednakog prava glasa.prava ipotvrdjenih medj. njeno stalno traianie^Twgrfe///voyf tj. d . Sudska vlast ie nezavisna. Nijedan državni organ. a sto potvrdjuju i kasnije odredbe ustava. grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana. g .URS sadrzi nacelo o podeli vlasti na kojem se zasnivaju odnosi izmedju pojedinih drzavih vlasti. NAROD IM DODELJUJE MANDAT KOJI MOZE OPOZVATI i to je SUSTINA TEORIJE IMPERATIVNOG MANDATA. opste prihvacenih pravila medj. v.ugovora. NACELO PODELE VLASTI (9) a . jer pripadnici nacijene^ otudjuju svoj deo suverenosti. prema kojima su sudske odluke obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske kontrole. koja nije prost zbir gradjana. vec je MANDATJSI^QBQDAN. izmedju centralnih organa vlasti. u smislu svih * ) > ^ e ~ v 2 gradjana.(RAZLICITO OD NARODNE) NOSILAC SUVERENOSTI fe NACIJA. organa AP i organa jedinica LS. kadaje to predvidjeno zakonom. Sudsudi naosnovu ustava. medtutim mozemo ^ovoriti o uticaju skupstine na sudsku vlast NS donosi zakone. od kojih svakome pripada po jedan deo suverenosti. Dakle Narodna skupstina ne moze da utice na^odlucivanle sudova. a i budueih generacija. niti iispostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana". drzavna vlast. proslih. tj za pitanje od t&> -^ ^ ^°8 a P o t i c e ta najvisa vlast? Postoji vise teorija o tome ko je nosilac suverenosti \itx^^ d . ali ne i za odnose izmedju te dvevlasti i sudske vlasfiT za koju se u istom clanu kaze daje nezavisna. g .Prema TEORIJI NARODNE SUVERENOSTI-JUVERENJE NAROD. b . Vertikalna podela predstavlja zapravo raspodelu poslova drzavnih vlasti. opstu volju koju ne moze preneti na nekog drugog i svaki gradjanin je nosilac &"^ svog malog dela suverenosti.po URS pravni poredak je Jedinstven.opstih akata. narodnom inSlfatrvom i preko svoiih slobodno izabramh predstavnika. Odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnoteži i međusobnoi kontroli. te tako i bira svoje predstavnike dj . .OBELEZJA drzavne vlasti sujT)>nezavisnost. sto znaci da njena vlast nije potcinjena bilo kojoj drugoj vlasti Wneprekidnost tj. z-Poslediea togaje danema imperativnogposlanickog mandata. dolazi se do zakljucka da ovo nacelo vazi samo za odnose izmedju zakonodavne i izvrsne vlasti. predvidjenog URS. Narod kao i svaka lienost ima i <^/ " svoju volju. Uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu. zakona i dr. AKO JE VRSI PREKO PREDSTAVNIKA.v . i . e .

Narodna skupstina bira sudiie za niihovprvi trogodisnji mandat.) Medjusobni uticaj sudske vlasti i skupstine i na sta ne moze da utice skupstina 6. a drzavnoj vlasti ovlascenja i duznosti. Vlast mora biti legitirnna i njeno vrsenje demokratski organizovano. tj parlamentarni sistem vlasti sa elementima predsednickog i . kojim stiti sigurnost i slobodu ljudi. dj . poslovirna ili privatnim jnteresima BOSINA POTPITANJA 1.Njegovo osnovno obelezje jeste niegova bikefalna izvrsna vlast.Ustavje je akt na osnovu koga se upravlja zemljo.)Razlika izmedju predsednickog iparlamentarnog sistema. pa shodno tome u el. NACELO VLADAVINE PRAVA (10) Granice vlasti postavljene su u nacelu URS o vladavini prava.Dakle. (5) ustavnim jemstvima Ijudskih i manjinskih prava^podelom vlasti'Jg$ nezavisnom sudskom vlašču (^povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu. g . na cemu se zasniva tapodela.koji su sistemi podele vlasti sa stanoyista ovog nacela (po horizontali i vertikali). e . j . b .pfl£o a - Je uinojjr dĆcw~~e &sta. v-Pojam*vladavmepravaoznacava vezanost svihdrzavnih vlasti pravom i one supotcinjene ustavu.To je OSNOVNIZAKON KOJI USTANOVLJAVA ORGANIZACIJU DRZAVE i propisuje prava gradjana.Smisao podele vlasti je u ogranieavanju vlasti e . Vladavina prava se OSTVARUJE^ slobodnirn i neposrednim izborima. a to je da ie pravo iznad svake vlasti.) Kakoje moguce izvrsitipodelu vlasti tj.prava i potvrdjena medj.3 uspostavlja nacelo vladavine prava kao osnovni princip Ustava. 3.svih njenih vlasti. ovim naeelom se ogranicava samovolja drzavne vlasti i garantuje demokratski politicki poredak. dodeljujuci im prava i odgovomosti. dj .&sru 13 . (povezati sa ustavom u politickom smislu). 5.) Kakavje sistem kod nas.koga karakterise system kocnice i ravnoteze. buduci da su tri vlasti organizaciono odvojene.Ustav kao najvisi OPA odredjuje vlastitu pravnu snagu. nema ovlascenja izvrsne vlasti. kao u parlamentarnom sistemu i cine je predsednik RS i Vlada.ona znaci iskljueenje samovolje drzave .) Ko moze da preispita rod suda 11. pogotovo nije njen sef.) Koji principi su ovde vazni.Kod nas je zastupljen sistem racionalizovanog parlamentarizma. Prema URS Predsednik RS bira se neposredno.Po URS vladavina prava je osnovnapretpostavka Ustava"xpoeivana neotuđivim ljudskim pravima.URS je napravio svojevrsnu kombinaciju dva sistema vlasti : 1) parlamentarnog . z . Vlada je izabrana od strane NS i njqj je politicki odgovorna. 4. c. 2. d . ukljucujuci i zakonodavnu.koga karakterise saradnja i_ravnoteza zakonodavne i izvrsne vlasti 2) predsednickog .ugovori sastavni su deo pravnog poretka RS i neposredno se primenjuju.Odredba nacela URS o zabrani sukoba interesa ukljucuje i podelu vlasti buduci da niko ne može vršiti državnu ili javnu fimkciiu koja je u sukobu sa njegovim drugim funkeijarna.Opste prihvacena pravila medj.

) Od kad deluje zabrana.Prema URS Jemči se i priznaie uloga po 1 iticklh stranaka u demokratskom oblikovanju politicke volje erađana.stranka se brise iz registra £&~ S^^. stav 2.S druge strane odredbe o osnivanju i nedopustenom delovanju pol. z . koje spada u grupu politickih prava i sloboda. kadaje njeno delovanje i usmereno naiffl nasilno rušenie ustavnog poretka i narušavanie teritorijalne celokupnosti Republike Srbije^l kršenie zajemčenih liudskih ili maniinskih prava.000 punoletnih i poslovno sposobnih državljana Republike Srbije. Qyizazivanje i podsticanje rasne. nacionalne ili verske mržnje (cl.Tri su ovlascena predlagaca za pokretanje postupka za zabranu rada pol.000 punoletnih i poslovno sposobnih državljana Republike Srbije. pol.Ministerstvo> j — ako neko udruzenje nije fegistrovano moze mu se zabrani rad.stranaka imaju normativni karakter.strankama kaze da politicke stranke ne mogu neposredno vršiti vlašt.Nadalje prema URS NEDOPUSTENQ ie delovanje politickih stranaka koje je usmereno na nasilnojušenje ustavnog poretka.Prema Zakonu o politickim strankama O ZABRANI RADA politicke stranke odlučuje USTAVNISUD. odnosno spoji sa političkom strankom koja deluje suprotno članu 4.Politicke stranke su obuhvacene ustavnim pravom gradiana na udruzivanie.f&TUCsZ^y-* ^>A . kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne. RJT i organ nadlezan za upis u registar politickih stranaka. Politička stranka se osniva na osnivačkoj skupštini donošenjem osnivačkog akta. dj .12. programa.pluralizam obuhvata norme deklarativnog karaktera u vezi sa dopustenoscu pol. d . niti ie potčiniti sebi.iz Ustavne odredbe o nosiocu suverenosti i slobodno izrazenoj volji gradjana proizilazi da nijedan državni organ.Prema Zakonu o politickim strankamajoliticku stranku OSNOVATInairnanje 10. a takodje moze i da se pokrene krivicni postupak BOSINA POTPITANJA 1. politička organizacija. nacionalne ili verske mržnje. Statut je osnovni opšti akt politicke stranke.stranaka i njihovom ulogom u formiranju drzavnih organa v.) Ko moze pokrenuti postupak za zabranu rada politicke stranke 3. grupa ili pojedinac ne mole prisvoiiti suverenost od gradana. ovog zakona. udruzenja gradjana ili verskih zajednica .Zabrana pocinje da deluje od dana dostavljania odluke nadleznom organu koji vodi y registar politickih stranaka. e . Po URS osnivanje politickih stranaka je slobodno.) Kako se osnivaju politicke partije 2. A odredba URS koja govori o pol.c^-/'^" 7 ^ i .. g .stranaka : Vlada. sindikalnih organizacija. NACELO POLITICKOG PLURALIZMA (11) a . statuta i izborom lica ovlašćenog za žastupanje politicke stranke. niii uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana. *s* ~~ ž .2)jti kada se udruži u sire politicke saveze u zemlji ili inostranstvu. Ovo su razlozi za zabranu rada politickih stranaka. 4. b -Nacelo URS koje se odnosi na str.4 st. prema URS.) ako neko udruzenje nije registrovano moze li da se im se zabrani rad 14 . Političku stranku nacionalne manjine mogu osnovati najmanje 1.

monetami. jednakost pravnih subjekata u privrednoj utakmici. pa kaze da je RS SVETOVNA DRŽAVA. v .Svetovni karakter RS ogleda se i u tome sto verska pitania smatraprivatnom stvari svoiih gradjana. ODNOS CRKVE I DRZAVE (7) a . podrazumeva prema URS najpre jednak polozai svih subjekata na trzistu i zabrana svih akata kojima se suprotno zakonu ogranicava slobodna konkurencija putem stvaranja ili zloupotrebe monopolskoe ili dominantnog polozaja.Kad Ustavni sud zabrani rad verske zajednice. rada. SA VESTI.Jedinstveno trziste roba. Prema URS crkve i verske zaiednice su ravnopravne i slobodne da samostalno uređuiu svoju unutrašnju organizaciju. d . pohadanjem verske službe ili nastave.DVE GARANCIM ulaze u ovo nacelo. v . kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverenja. d . g . Crkve i verske zajednice su odvoiene od države. e . kojim je utvrdjeno da je RS jedinstveno privredno podrucje s&jedinstvenim trzistem robe. fiskalni i bankarski si stem.podrueja slede i jedinstvena politika razvoja u koju spada i razvoj nerazvijenih ili nedovoljno razvijenih podrucja RS. da osnivaju verske škole. verske poslove.Svako ie Slobodan da ispoliava svoiu veru ili ubeđenie veroispovedania. da javno vrše verske obrede. b -To znaci jedinstveno uredjenfe privrednog zivota na celoj teritoriji RS.jedno je od nacela u Ustavu.13. ravnopravnosti privatne i drugih oblika svoiine. (4j^ pravo na lični i porodicni integritet/5ypravo na imovinujlpiavnu bezbednost i iavniredm^' ako izaziva i podstiče versku. b . pored mera za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova RS. kao i druge politke i mere.Odnos izmedju crkve i drzave postavljen je u URS na nacelu svetovnosti drzave. 15 . Niko nije dužan da se izjašnjava o svojim verskim i drugim uverenjima.Iz jedinstva priv. 14.Ustav svim religijama priznaje jednakost pred zakonom i najsiru slobodu savesti i verskih obreda. ona se prise iz reeistra danom dostavlianja odluke Ustavnog suda nadležnom organu. obavljanjem verskih obreda. jedinstveni carinski. a to je: 1) da prava stecena ulaganjem ka pita la na osnovu zakona ne moeu zakonom biti umanjena i 2) da su strana lica izjednacena na trzistu sa domacim.Prema URS/em« se SLOBODA MISLI. rada. g .USTA VNISUDMOŽE ZABRANITI VERSKUZAJEDNICU samo ako nieno delovanie ugrožava pravo na(p život(2J pravo na psihičko i fizičko zdravlie/fl prava dece. pravo da se ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru. sto znaci da je OSNOVNQ NACELO sloboda izbora i promene verskog opredeljenja. nacionalnu ili rasnu netrpeliivost. UVERENJA I VEROISPOVESTI. socijalne i dobrotvorne ustanove i da njima upravljaju. u skladu sa zakonom. poput slobode preduzetnistva. dj . Nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna. kapitala i usluga. kapitala i usluga. NACELO JEDINSTVA PWVREDNOG PODRUCJAIJEDINSTVA TRZISTA a . pojedinačno ili u zajednici s drugima.

^

■\ A;^

z

a"

~ Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja možese OGRANIČITIZAKONOM\ samo ako je to neophodno u demokratskom društvu, rad^Hlzaštite života i zdravlja ljudi^^morala demokratskog društva^S) sloboda i prava građana zajemčenih Ustavom.ffi}h'avne bezbednosti i javnog reda,(5) radi sprečavanja izazivanja ili podsticanja verske, nacionalne ili rasne mržnje. i - Roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i moralno obrazovanje u skladu sa svojim uverenjima. j - Kako URS garantuje svima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, zabranjena je svaka diskriminacija, a posebno se navodi medju ostalim razlozima i po osnovu veroispovesti. k - Po URS zabranjeno je i kažnjivo svako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti. 1 - PRIGOVOR SAVESTI predstavlja pravo lica cijoj je veri ili ubedjenima to protivno da ne ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja ukljucuje upotrebu oruzja, ali to lice moze biti pozvano da svoju obavezu ispuni bez obaveze da nosi oruzje, u skladu sa zakonom..

BOSINA POTPITANJA 1.) Sta znaci odnos drzave i crkve, 2.) Kojeje osnovno nacelo 3). Kadse moze zabraniti delovanje verske zajednice i zasto, 4). Pod kojim uslovima se moze ograniciti sloboda veroispovesti, 5). Staje prigovor savesti 15. ODNOS UNUTRASNJEG PRAVA I MEDJUNARODNIH UGOVORA (4+)

sfij*' ® "

a - Postoje dva shvatanla u teoriji o odnosu unutrasnjeg i medjunarodnog prava. b - Prvo ie DUALISTICKO, prema kojme su to dva odvojena prava, tj. sistema, od kojih prvi vazi unutar drzave, a drugi u medjunarodnim odnosima drzava. Po ovom gledistu norme MP nikad nemogu blti vise pravne snage od normi unutranjeg prava, cime se naglasava puna suverenost drzave u regulisanju unutrasnjih odnosa. v - Po MONISTICKOM shvatanju, MP i unutrasnje pravo cine jedan sistem normi, dok se normama MP cesto priznaje primat u odnosu na norme unutrasnjeg prava, a ciji je najpoznatiji predstavnik Hans Kelzen. g - Prema URS, prihvaceno je monisticko shvatanje . buduci da po cl. 16 st. 2:"Qpšteprihvaćena pravila medunarodnog prava ipotvrdeni medunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. Potvrđeni medunarodni ugovori moraju biti u skladu s Ustavom." d - Iz toga sledi mogucnost ocene - naknade normativne kontrole njihove saglasnosti sa ustavom od strane Ustavnog suda, sto se vidi iz odredaba URS o nadleznosti Ustavnog suda koji shodno odredbi cl. 167 URS, "odlucuje o saglasnosti potvrdenih medunarodnih ugovora sa Ustavom". dj -"Ustav je najvišipravni akt Republike Srbije. Svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom. Potvrdeni medunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila medunarodnog prava deo su pravnog poretka Republike Srbije. Potvrdeni medunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom. Zakoni i drusi opšti akti doneti u Republici Srbiji ne smeiu biti u suprotnosti sa potvrdenim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava." 16

3,

3 cape* »-*•«*

e - Iz ovih odredbi koje govore o hijerarhiji domacih i medjunarodnih OPA, jasno proizilazj da je pravna snaga potvrdjenih medjunarodnoh ueovora odmah ispod Ustava, a iznad zakona i drugih opstih akata. ■^' z - Sto se tice neposredne priinene MP, Urs sadrzi odredbu po kojoj se njime jemce i kao *-*" J^X' ,A,- takva neposredno primenjuju, liudska i maniinska prava, zajemcena opsteprihvacenim MP, fv -j. •'*' potvrdjenim medj.ugovorima i zakonoma, (pored onih zajemcenim ustavom). '0 * a> i - Osim toga prema cl. 142 URS "sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na Qf*^^ osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata. kada je to predvideno zakonom, opšteprihvaćemh pravila medunarodnog prava i potvrdenih medunarodnih ugovora", dok se prema cl. 145 URS, "sudske odluke zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrđenom međunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona".

<7

LJUDSKA I GRADJANSKA

PRAVA

16^ USTAVNA KONCEPCIJA I PODELA LJUDSKIH I GRADJANSKIH PRAVA a - Ljudska prava su PREDMET URS Odnos izmedju drzave i gradjana izrazavaju se medjusobnim pravima i duznostima. b - prava negativnog siaiusa, odredjuju prostor slobode gradjana, u koji se drzava ne moze uplitati, sto su licna prava, a pr. Pozitivnog statusa su za gradajne prava i pogodnosti, a za drzavu duznosti, sto su ekonomska i socijalna prava. v - Prava aktivnog statusa -politicka g -prema predmetudele se na -: licna, politicka, socijalna, ekonomska I kulturna d ^ prema ,hronoloskom redosledu njihovog nastanka dele se na prava I generaciie - licna i politicka, II generaciie- socijalna, ekonomska i kulturna i HI generacije - kolektivna. poput prava na mir, razvoj, spokoj, humanitarnu pomoc, strajk. dj - Q L J propisivanj a ovih prava je u tome da se obezbedi njihovo potpuno i nesmetano uzivanje od strane njihovih titulara, a da se drzavnim organima i drugim subjektima nametne obaveza da obezbede njihovo ostvarivanje.

-OSNOVNA NACELA Po UMS: '/.. 18- Neposredna primena zajemčenih prava a-Ljudska i manjinska pfava zajemcena Ustavom NEPOSREDNO SE PRIMENJUJU. b - Ustavom se jemče, i kao takva^ neposredno'se primenjuju ljudska i manjinska prava zajemcena opsteprihvacenim pravilima medunarodnog prava. potvrđenim međunarodnim ugoyorima i zakonima. v -JZ-nkonnm. se može propisati naein ostvarivania ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode. pri čemu zakon ni u kom sltieaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava.
17

(

g - Odredbe o ljudskim i manjinskim pravima TUMACE SE u korist Unapređenia vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi medunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovodenje. Cl. 19J- Svrha ustavnih jemstava a- Jemstva neotudivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu služe očuvanju liudskog dostoianstva i ostvarenju pune siobode i iednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava. ČL ZO- Qgranicgnja ljudskih i manjinskih prava a - Ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu ZAKONOM biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav. u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadirania u suštinu zajemčenog prava. b -Dostienuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može se smaniivati. v -Pri ograničavanju ljudskih i manjinskih prava, svi državni organi, a naročito sudovi, dužni su da vode računa o suštini prava koje se ograničava, važnosti svrhe ograničenja, prirodi i obimu ograničenja, odnosu ograničenja sa svrhom ograničenja i o tome da Ii postoji način da se svrha ograničenja postigne manjim ograničenjem prava. stupania od ljudskih i maniinskih prava u vanrednom i ratnom stanju a -Po proglašenju vanrednog ili ratnog stanja, dozvoliena su odstupanja od ljudskih i manjinskih prava zajemčenih Ustavom, u smislu njihovog umanjjvanja ili privremenog ojbustayjjflaja^ i to samo u obimu u kojem ie to neophodrio. b -Mere odstupanja ne smeju da dovedu do razlikovania na osnovu rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili društvenog porekla. v -Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava prestaiu da važe prestankom vanrednog (najduže 90 dana, a po isteku ovog roka mogu se obnoviti pod istim uslovima) ili ratnog stanja. g -Mere odstupanja ni u kom slueaiu nisu dozvoljene u pogledu prava zajemčenih ci. 23,24,
25, 26,28, 32,34, 37, 38,43,45, 47,49, 62 ,63,64. i 78. Ustava, a to su^raVO n a l j u d s k o d o s t p j a n s t o f ZJVOt,
J

fizicki i psihicki integritet. zabrana ropstva iprinudnog radafpravicno sudjenjef Pravna sigurnost u kaznenom pravu^pravnulicnost. drzavljanstvofsloboda misli, savesti i veroispovesti1,prigovor savestifizrazavanja nacionalne pripadnostiffjravo na zakljucenje brakal sloboda od lucivanja o radjanjuf^avadetetafzabrana nasilne asimilacije.

CL 21/-Zabrana diskriminacije (čestopita kaopotpitanje) a^Pred Ustavom i zakonom svi su iednaki. b -Svako ima pravo na iednaku zakqnsku zaštitu. bez diskriminaciie. v -Zabraniena ie svaka diskriminaciia, neposredna ili posredna, po bilo koro osnovu, a naroeito po osnovu"rase,Jpola,inacionalne pripadnosti*društvenog poreklafrođenja, ^veroispovesti/političkog ili drugog uverenjafimovnog stanjafkulturefjezika,^starosti i r *psihiekog ili fizičkog invaliditeta. g - Ne smatraiu se diskriminaciiom posebne mere koie Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe liea koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim gradanima. 18

seJ>m"Ji LPZ v . maike. sloboda kretanja i nastanjivanja i unutrasn/a kojima se stiti duhovni i intelektulani integritet pojedinca. PRAVO NA ZASTITU PODATAKA O LICNOSTI 7.Mogu biti spoljasna kojima se stiti fiziki integritet poiedinca kao sto su: pr. hiena prava su: 1. OSTALE GARANCIJE: DJ) Pravo napravično suđenje.Svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemceno Ustavom. PRAYA -^sa osvrtom na • PRAVO NA BEZBEDNOST (2) • TAJNOST PISAMA IDRUGIH SREDSTAVA OPSTENJA (3) • PRAVO NA SLOBODU $ PRAVO NA ZASTITU PODATAKA (3) • PRAVONAPRTVATNOST(5) LICNA PRAVA: a . I) Pravo na rehabilitaciju i naknadu štete.one kojima se uspostavlja stvarna jednakost poput zastite trudnica. jer se vezuiu za licnost. To su prava prve generaeite i negativnog statusa.Zaštita ljudskih i manjinskih prava i sloboda a . D) Trajanje pritvora. nepovredivost stana. NEPOVREDIVOST FIZIČKOG I PSIHIČKOG INTEGRITETA 5. NEPOVREDIVOST STANA 19 . Z) Pravna sigurnost u kaznenom pravn. deteta. bolesnih. sloboda izrazavanja nacionalne pripradnosti.Obezbedjuje se garanciiama koje URS daie voiedincuu odnosimasa upravnom i sudskom vlascu s jedne strane. 17* LICNA.Jedan od primera mera pozitivne diskriminacje . nazivaju se licnim.d . npr. PRAVO NA PRAVNU LICNOST 6.na zivot. J) Pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo 2. b . b -Građani imaju pravo da se obrate međunarodnim institucijama radi zastite svojih sloboda i prava zajemčenih Ustavom. Njihov cilj je zastita privatne licnosti coveka. sloboda nauke i umetnosti. 22}. kao sto su sloboda savesti i veroispovesti. V) Dopunska prava u slučaju lišenja slobode bez odluke suda. DOSTOJANSTVO I SLOBODAN RAZVOJ LICNOSTI 4. E) Posebna prava okrivljenog. PRAVO NA LICNU SLOBODU I BEZBEDNOST .poput zastite zabrana noenog rada lieima mladjim od 18 godinajer se time stiti omladine (€1. B) Postupanje sa licem lisenim slobode. G) Pritvor.GARANCIJE PRILIKOM LISENJA SLOBODE : A) pravo na slobodu i bezbednost. invalida.LP su prava ljudi kao lica. kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale. kao i garancijama pojedincu j?o. PRAVO NA ZIVOT 3.

1) Lišenje slobode dopušteno je samo iz razloga i u postupku koji su predvideni zakonom. obavestava o razlozima lišenja slobode. 3) Svako koje Iišen slobode ima PRAVO ZALBE sudu.. SLOBODA NAUKE I UMETNOSTI _^ fh PRAVO NA LICNIT SLOBODU TBEZBEDNQST (habeas corpus) GARANCIJE koje pojedinac irna prema upravnoj i sudskoj vlasti trojake su i odnose se na:(f/ lisenje slobode i pritvor/3) postovanje ljudske licnosti i njenih prava u krivicnom i drugih pravnim postupcima/f) kaznjavanje i izricanje osuda i kazni. biti predato nadležnom sudu. 2) Ako niie saslušano prilikom donošenja odluke o pritvoru ili ako odluka o pritvoru niie izvršena neposredno po donošenju. ZABRANJENOje svako^TVnasilie prema lieu lišenom slobode.SLOBODA IZRAZAVAN JA NACIONALNE PRIPADNOSTI 12. ODLUKU O ZALBI na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 časova. SLOBODA SAVESTIIVEROISPOVESTI 11 . Jj) Pritvor Lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda. pritvoreno lice mora u roku od 48 časova od lišenja slobode da bude izvedeno pred nadležni sud. o optužbi koja mu se stavlja na teret kao i o svojim pravima i ima pravo da bez odlaganja o svom lišenju slobode obavesti licepo svom izboru. 4) KAZNU koja obuhvata lišenje slobode može IZRECI samo sud. koiipotom ponovo odlučuje o pritvoru. ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnogpostupka. (cl. -GARANCIJE KOJE LICE IMA PRILIKOM LISENJA SLOBODE%Jf7 URS -pravo na slobodu i bezbednost a . .Lieu lišenom slobode bez odluke suda. koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lisenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito. fcL 2p.Prema lieu lišenom slobode mora se postupatyj čovečno i s uvažavanjem dostoianstva nje^ove ličnosti.Svako ima pravo na Hčnu slobodu i bezbednost. Dopunska prava u slučaju lišenja slobode bez odluke suda v . NEPOVREDIVOST TAJNE PISAMA 9. a najkasnije u roku od 48 časova. 2) Lice koje je lišeno slobode od strane državnog organa odmah se. odmah setW saopštava da ima pravo da nista ne izjavljuie iffy pravo da ne bude saslušano bez prisustva branioea koga samo izabere ili branioca koji će mu besplatno pružiti pravnu pomoć ako ne može da je plati. 3) Pismeno i obrazloženo RESENJE suda o pritvoru uručuie se pritvoreniku najkasnije 12_ časova od pritvaranja. na JEZIKU koji razume.8.Zabranjeno jeQ) . SLOBODA KRETANJA INASTANJIVANJA 10. .^ r^tlr . iznuđivanie iskaza. MIs URS -Postupanfesa licem lisenim slobode b . u protivnom sepusta na slobodu. Lice lišeno slobode bez odluke suda mora bez odlaganja.

bude OBAVESTEN oprirodi i razlozima dela za koje se tereti.Pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca. Ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica. ako je slep. (cl. u skladu sa zakonom. u skladu sa zakonom. u skladu sa zakonom. b -Svakome se jemči pravo na besplatnog prevodioca. u skladu sa zakonom. v -Posh podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme. kao i radi zaštite interesa maloletnika ili privatnosti učesnika u postupku. nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud. javnog reda i morala u demokratskom društvu. osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka. okrivljeni se pušta na slobodu. 31) Trajanje pritvora a .33 Posebna prava okrivljenog a .Sva prava koja ima okrivljeni za krivično delo ima. d . i fizičko lice protiv koga se vodi postupak za neko drugo kažnjivo delo. g . imajući u vidu razloge pritvora.Svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja. b . gluv ili nem.Svako koje okrivljen za krivično delo.Svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist.cl. v -JAVNOST se mote isključiti tokom čitavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka. e .Lice koje je okrivljeno ili kome se sudi za krivično delo NIJE DUZNO da daje iskaze protiv sebe ili protiv lica bliskih sebi.Trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme. b . pod istim uslovima kao svedoci optužbe i u njegovom prisustvu.Okrivljeni koji ne može da snosi troškove branioca. z . niti da PRIZNA KRIVICU.Svako ko je okrivljen za krivično delo ima PRAVO NA ODBRANU i pravo da uzme branioca po svom izboru. ako ne govori ili ne razume jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tumača. ispituje svedoke optužbe i da zahteva da se. a viši sud ga može. ako mu nije omogućeno da bude SASLUSANI DA SE BRANI. ako to zahteva interes pravičnosti. da s njim nesmetano opšti i da dobije primereno vreme i odgovarajuće uslove za pripremu odbrane. samo radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti. produžiti na još tri meseca. javno raspravi i odluči o njegovim/>rav/ma / obavezama. u skladu sa zakonom. ima pravo na besplatnog branioca. dj . kao i o dokazima prikupljenim protiv njega. g -Pritvorenik se pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen. kao i o optužbama protiv njega. ispituju i svedoci odbrane.JSTALE GARANCIJE- (ct 32 Pravo na pravično suđenje a . pravično i u razumnom roku. a dostupanje sudu.Svako je okrivljen za krivično delo ima pravo da u najkraćem roku. v . ima pravo da mu se sudi u njegovom prisustvu i ne može biti kažnien. podrobno 1 na jeziku koji razume.Svako ima pravo da nezavisan. 2 . shodno zakonu i u skladu sa njim. rfOS7" .

fcl. Istim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo. ponavlianie postupka je dopušteno u skladu s kaznenim propisima. mogle bitno da utiču na njegov ishod ili ako je u ranijem postupku došlo do bitne povrede koja je mogla uticati na njegov ishod. niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predvidena. v . v . b-Kazne seodreWujuprema propisu koji je važio u vreme kad je delo učinjeno. da su bile poznate u vreme sudenja. đlT^'Pmvo na rehabilitaciju i naknadu Stete a . U Republic! Srbiji nema smrtne kazne. M. Krivična dela i krivične sankcije odreduju se zakonom. Zabranjeno je kloniranie ljudskih bica. (nema eutanazije. apsolutno pravo. imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. ako se otkriiu dokazi o novim činjenicama koje su. g . zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo. pre nego štoje učinjeno. organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave. d . ako time ne krši prava drugih zajemčena Ustavom. dj .Svako se smatra NEVINIM za krivieno delo dok se njegova kriviea ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda. niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku.Svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu.Ljudski život je neprikosnoven.Svako ima pravo na Slobodan razvoi ličnosti.Ko je bez osnova ili nezakonito Hsen slobode.34Pravnasigurnost ukaznenomjyravu a . izuzev kad je kasniji propis povoljniji za učinioca.Zakon određuje uslove pod kojima oštećeni ima pravo da zahteva naknadu štete neposredno od lica koje je štetu prouzrokovalo. b . individualnog karaktera) . b .NIKO SE NE MOŽE OGLASITI KRIVIM za delo koje.Krivično gonjenje i izvršenje kazne za ratni zločin. imalac javnog ovlašćenja. 36>Pravo najednaku zaštitu prava i napravno sredstvo a . DOSTOJANSTVO I SLOBODAN RAZVOJ LIČNOSTI a-Ljudsko dostoianstvo ie neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite. b .Izuzetno. SI^PKAVO ■N A ZIVOT ' a .Jemči se jednaka zastita prava pred sudovima i drugim državnim organima.Svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne stele koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuie državni organ.Niko ne mole biti eonjen ni kajnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obmtavljen. sen odd i zločin protiv čovečnosti NEZASTAREVA. naknadu štete od Republike Srbije i druga prava utvrđena zakonom. pritvoren ili osuđen za kažnjivo delo ima pravo na rehabilitaciju. obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.

Zajemčena je zaštita podataka o ličnosti. g . Niko ne može biti izložen mučenju. 6J PRAVO NA ZASTITU PODATAKA O LICNOSTI . u skladu sa zakonom./ a . uz novčanu nadoknadu. na način predviđen zakonom. u skladu sa zakonom. izuzetno i pretresanje bez prisustva svedoka. b .Zabranjen je prinudni rad. ulazak u tudi stan ili druge prostorije. Drjalac stana i druge prostorije ima pravo da sam ili preko svoga zastupnika i uz još dva punoletna svedoka prisusrvuje pretresanju. 5/ PRAVO NA PRAVNU LICNOST a .Izbor i korišćenje lienog imena i imena svoje dece slobodni su.Fizički i psihički integritet je nepovrediv. Lice punoletstvom stiče sposobnost da samostalno odlučuje o svojim pravima i obavezama. Punoletstvo nastupa sa navršenih 18 godina. na način predviđen zakonbm. niti u njima vršiti pretres. . i pravo na sudsku zašiitu zboe njihove zloupotrebe. ako je njihov rad zasnovan naprincipu dobrovoljnosti. b . (poslovna sposobnost) b .26 URS: Niko ne može biti držan u ropstvu ili u položaju sličnom ropstvu. 7v NEPOVREDIVOST STANA a . držanje.Stan je nepovrediv. kao ni rad ili služba za vreme ratnog ili vanrednog stanja u skladu sa merama propisanim prilikom proglašenja ratnog ili vanrednog stanja.Prikupljanje. Seksualno ili ekonomsko iskorišćavanje lica koje je u nepovoljnom položaju smatra se prinudnim radom. dozvoljeni su ako je to neophodno radi neposrednoe lisenia slobode učinioca krivičnog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za liude ili imovinu.Prinudnim radom se ne smatra rad ili služba lica na izdržavanju kazne lišenja slobode.Zabranjena je i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni. nečovečnom ili ponižavaiuiem postupatiju ili kažniavanju.4>NEPOVREDIVOST FIZIČK'O'G I PSIHIČ-KOG INTEGRITETA a . v .Svako ima pravo da bude obavešten o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti.Niko ne može bez pismene odluke suda ući u tuđi stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca. Svaki oblik trgovine ljudima je zabranjen.U vezi sa ovom odredbom je i cl.Bez odluke suda. niti podvrgnut medicinskim ili naučnim oetedima bez svog slobodno datog pristanka.Ako držalac stana ili njegov zastupnik nisu prisutni. rad ili služba lica na vojnoi službi. obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju se zakonom. b . v . v .Svako lice ima pravnu sposobnost. g . pretresanje je dopušteno u prisustvu dva punoletna svedoka. osim za potrebe vođenia krivičnoe postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije. g .

(Š: NEPOVREDIVOST TAJNE PISAMA a . da ie napusti i da se u niu vrati. ispuniava vo'mu ili drum 24 . ako su neophodna radi vođenja krivičnog postupka ili zastite bezbednosti Republike Srbije. nacionalne ili rasne rnržnie. socijalne i dobrotvorne ustanove i da njima upravljaju. g . javne bezbednosti i javnog reda ili radi sprečavanja izazivanja ili podsticanja verske. da javno vrše verske obrede. pravo na psihičko i fizičko zdravlje. z .Niko niie dužan da se izjašnjava o svojim verskim i drugim uverenjima. e .Svako ie Slobodan da ispoliava svoiu veru ili ubedenje veroispovedanja.Crkve i verske zajednice su ravnopravne i slobodne da samostalno uređuiu svoiu unutrašniu organizacjju.Lice niie dumo da. nacionalne pripadnosti. prava dece. radi zaštite života i zdravlia ljudi. protivno svoioi veri ili ubeđeniima. pravo na lični i porodični integritet. sloboda i prava gradana zajemčenih Ustavom.Jemči se sloboda misli. savesti. i .ODSTUPANJA su dozvoljena samo na određeno vreme i na osnovu odluke suda. morala demokratskog društva. državljanstva. pripadnosti određenoj društvenoj grupi. b .Crkve i verske zajednice su ravnopravne i odvoiene od države. pola. uverenia i veroispovesti. pravo na imovinu. verske poslove. obavljanjem verskih obreda. v . u skladu sa zakonom. fp. na način predviđen zakonorn. pohađanjem verske službe ili nastave. dj . zaštite javnos reda i mira. kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverenja. v . SLOBODA SAV-ESTI I VEROISPOVESTI a .svako ima pravo da se slobodno kreće j nastaniuje u Republici Srbiji. Stranac može biti PROTERAN samo na osnovu odluke nadležnog organa. pojedinačno ili u zajednici s drugima.ULAZAK STRANACA u Republiku Srbiju i boravak u njoj ureduie se zakonom. da osnivaju verske skole. sprefiavanja širenja zarazmh bolesti ili odbrane Republike Srbije. u zakonom predvidenom postupku i ako mu je obezbeđeno pravo žalbe i to samo tamo gde mu ne preti proeon zbog njegove rase. d -Roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i moralno obrazovanje u skladu sa svojim uverenjima. . b .To je pravo na privatnost. vere. javnu bezbednost i javni red ili ako izaziva i podstiče versku. pravo da se ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru. nacionalnu ili rasnu netrpeljivost.Ustavni sud može zabraniti versku zajednieu samo ako njeno delovanje ugrožava pravo na život.Tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja je nepovrediva.Sloboda kretanja i nastanjivanja i pravo da se napusti Republika Srbija mogu se OGRANICITI ZAKONOM. b . SLOBODA KRETANJA I NASTANJIVANJA a . ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka. samo ako je to neophodno u demokratskom društvu. političkog mišljenja ili gde mu ne preti ozbilino kršenie prava zaiemčenih ovim ustavom.Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja može se OGRANICITI ZAKONOM.

15) Sta sve cini pravo na vrivatnost zabrana proizvoljnog mesanja drzave uprivatni i porodicni zivot. 8) Kako se morapostupati sa licem lisenim slobode. f t i SLOBODA IZRAZAVANJA NACIONALNE PRIPADNOSTI a . b . 13) Staje sa slobodom kretanja stranaca. kulture i umetnosti. /12). Od nje se zahteva da zagarantuje imovinu . b . 4)Koja prava se ne mogu ograniciti. tajnosti pisama i zastita podataka o licnosti ii?EKONOMSKA PRAVA (5) a . a stite se sudsim putem. kada se mogu koristiti tipodaci.Lice koje se pozove na prigovor savesti može biti pozvano da ispuni vojnu obavezu bez obaveze da nosi oružje. SLOBODA NAUKE I UMETNOSTI •a -Naučno i umetničko stvaralaštvo je slobodno. v . kao osnove sticanja ekonomskih dobara. da einjenjem pomogne njihov ekonomski.Republika Srbija podstiee i pomaže razvoi nauke. Znaei to su. soeijalni i kulturni status. pravo na imovinu. jer se od drzave ocekuje da deluje u korist dobrobiti gradjana. 6) Koje muje dopunskopravo. pozitivnog statusa. 12) Sta se podrazumeva pod slobodom kretanja i moze li biti ogranicena.Niko nije dužan da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti. v . Individulno pravo a .Stepen ostvarivanja ovih prava zavisi od ekonomskog stanja drzave . 7) Koje su dve zabrane. 5) Kojaprava ima lice liseno slobode. garancije nepovredivosti stana. 1) PRAVO NA IMOVINU.obavezu koja uključuje upotrebu oružia.Nacionalna pripadnost ukljucuje: 1) slobodu izrazavania nacionalne kulture 2) slobodu upotrebe svog jezika i pisma. b . b . (recimo oruzja) 25 . u skladu sa zakonom. nasledjivanje I pravo na rad.Jernči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona. uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.Autorima naučnih i umetniekih dela iemče se moraina i materiialna prava.To su prava II generaeije. na nasledjivanje. (eksproprijacija) Zakonom se može ograniciti način korišćenja imovine. na rad i na strajk.Pravo svojine može biti oduzeto Hi oeraničeno samo u JA VNOMINTERESU utvrdenom na osnovu zakona.Prema URSlzražavanje naeionalne pripadnosti je slobodno. 14) Kada se moze uci u tudj stan bez odluke suda. u skladu sa zakonom. 9) Ko moze izreci kaznu lisenja slobode 10) Upogledu tajnosti pisama i drugih sredstava opstenja sta ustavjemci gradjanima i kadse moze uciniti izuzetak 11) Zastita podataka o licnosti. Bosina potpitanja ])Zasto se nazivaju licnim 2)Mogu li se ogranicavati 3) Koliko mogu trajati odstupanja u vreme vanrednog i ratnog stanja.

ustavno pravo zaposlenih u uslovima trzisne privrede. URS zabranjuje prinudni rad. koje znaci obustavu rada od strane radnika. kao ni rad ili služba za vreme ratnog ili vanrednog stanja u skladu sa merama propisanim prilikom proglašenja ratnog ili vanrednog stanja. kao i drugim zakonima (o policiji. a gde se u pojedinim delatnostima koje su od vitalnog znacaja za drustvo. u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom. 4) PRAVO NA STRAJK (često pita kao posebno pitanje) Koleklivno pravo a . kako bi se na taj nacin poslodavac naterao da prihvati niihove uslove.Ženama. e . trazi obezbedjenje. u skladu sa zakonom. rad ili služba lica na vojnoj službi. a na zakonodavcuje samo obaveza da stvori uslove za njegovu realizciju. pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa.Prinudnim radom se ne smatra rad ili služba lica na izdržavaniu kazne lišenja slobode. dnevni i nedeljni odmor.Regulisan je Zakonom o strajku. javnih 3) PRAVO NA RAD Koleklivno pravo. Seksualno ili ekonomsko iskorišćavanie lica koje je u nepovoljnom položaju smatra se prinudnim radom. minimuma procesa rada. b . ž . d .To je pravo na sigurnost radnog odnosa i materijalno obezbedjenje za vreme privremene nezaposlenosti dj . ograničeno radno vreme. dozvoljeno je samo u skladu sa zakonom. Prema URS: " a . 2) PRAVO NA NASLEDJIVANJA Individaulno pravo a .Jemči se pravo nasledivanja. pa cl. bezbedne i zdrave uslove rada. potrebnu zaštitu na radu.26 kaze: ZABRANJEN JE PRINUDNI RAD.Svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu. plaćeni godišnji odmor. 26 . Niko se tih prava ne može odreći. g . u skladu sa zakonom.Svako ima pravo na SLOBODAN IZBOR RADA. uz novčanu nadoknadu.Svima su.Prema URS: Zaposleni imaju pravo na štrajk. pod jednakim uslovima. dostupna sva radna mesta. vojsci). kao svakog na Slobodan izbor rada prema svojim sposobnostima i sklonostima . ako je njihov rad zasnovan na principu dobrovoljnosti.Jemči se pravo na rad.U vezi sa pravom rad je i sloboda rada. (sto se moze smatrati merama pozitivne diskiminacije).Pravo na štrajk može biti OGRANIĆENO SAMO ZAKONOM. pravo da se radi. b . shodnoprirodi ili vrsti delalnosti. v . b .Oduzimanje ili ograničenje imovine RADINAPLATE POREZA i drugih dažbina ili kazni.Pravo nasledivanja ne može biti isključeno ili ograničeno zbog neispunjavanja obaveza. u skladu sa zakonom.v . omladini i invalidima omogućuju se posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada. v .

majke tokom porodiljskog odsustva. 5) kako se stite . socijalno osiguiranje u skladu sa zakonom.Toje individualno pravo coveka koje podrazumeva na pravo i blagovremeno obavestenje o njenom stanju. Nosioci socijalnih prava su pojedine drustvene kateogrije gradjana.BOSINA POTPITANJA 1) Nabrojati ih. To su pravo na socijalno osiguranje.sudski SOCIJALNA-PRAVa.Zdravstveno osiguranje. v ." —— 27 . trudnice.. Svako je dužan da čuva I poboljšava životnu sredinu. samohranog roditelja i deteta. 4) jesu li ogranicena Hi neogranicena. <S) a . g-Republika Srbiia pomaže razvoj zdravstvene i fizičke kulture.URS: "Svako imapravo na zaštitu svogftzičkog ipsihičkog zdravlja. samohrani roditelji sa decom do sedme godine i stari ostvaruju zdravstvenu zastitu iz javnih prihoda. pravo na socijalnu zastitu i pravo na zastitu porodice.Socijalna prava su prava II generaciie . b . zdravstvena zaštita i osnivanje zdravstvenih fondova ureduju se zakonom. 2) PRAVO NA ZASTITU ZDRAVLJA a . 3) od cega zavisi stepen ostvarivanja ovih prava . koiim se iemci obavezno osiguranie zaposlenima i njihovim clanovima. stoga su ona kolektivna prava i to prava pozitivnog statusa.a kakve pravo na imovinu. buduci da se drzava stara o fizickom i psihickom zdravlju gradjana. pravo na zdravu zivotu sredinu. osnazeno obavezom drzave da se stara o ekonomskoi sieurnosti penzionera. pravo na zastitu zdravlja.URS navodi 3 oblika socijalnog osiguranja: 1) pravo zaposlenih na naknadu zarade u u slučaju privremene sprečenosti za radAaknadu za vreme privremene nezgposlenosti i S pravo na penzijsko osiguranje. u skladu sa zakonom. b-Deca . a posebno Republika Srbija I autonomna pokrajina. majke.od ekonomskog stania. 2)Kakve jeprirodepravo na strajk (kolektivne). odgovoran je za zaštitu životne sredine. 1) PRAVO NA SOCIJALNO OSIGURANJE a -Toje obavezno osiguranie zaspolenih. b -Prema URS: "Svako. ako je ne ostvaruju na drugi način." 3) PRAVO NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU a .

Roditelji imaju pravo i dužnost da izdržavaiu. Prava deteta i njihova zaštita ureduju se zakonom. v . čije se pružanje zasniva na načelima *soeiialne pravdefhumanizma i poštovania liudskog dostoianstva.Brak se zaključuje na osnovu siobodno datog pristanka muškarca i žene pred državnim organom. Posebna zaštita porodice.Pripada pojedincima i porodicama kojimaje potrebna pomoc. i u tome su ravnopravni. u skladu sa zakonom.Deca su zaštićena od psihičkog. samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu. ako je to u najboljem interesu deteta.Zaključenje. pravo da sazna svoje poreklo i pravo da očuva svoi identitet. b-Prema URS:" Građani i porodice koiima ie neophodna društvena pomoć radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba. Pravo na zakliučenje braka i ravnopravnost suprujnika a . u skladu sa zakonom. majka.Deca uživaju ljudska prava primereno svom uzrastu i duševnoi zrelosti. ekonomskog i svakog drugog iskorišćavanja Hi zloupotrebliavanja. b . majke.Svako ima pravo da slobodno odluči o zaključenju i raskidanju braka.Sva ili pojedina prava mogu jednom ili oboma roditeljima biti oduzeta ili ograničena samo odlukom suda. u skladu sa zakonom. fizičkog. b . samohranog roditelia i deteta a .4)' PRAV a-N A . Prava deleta a . v . ratnim veteranima i žrtvama rata pruža se posebna zaštita. trajanje i raskid braka počivaju na ravnopravnosti muškarca i žene. Brak i odnosi u braku i porodici ureduju se zakonom. imaju pravo na socijalnu zaštitu. upis u matimu knjieu rođenih. Sloboda odlučivanja o rađaniu a . b .SOCIJALNU. b .Majei se pruža posebna podrška i zaštita pre i posle porodaja.Porodica. kao posebno ugrozenim kateogrijama stanovnistva. . b .Invalidima. vaspitavaiu i obrazuiu svoju decu. g . v . (eesto pita kao posebno pitanje) Ove kateogrije uzivaju posebnu zastitu u skladu sa zakonom.Svako ima pravo da slobodno odluči o radanju deee.ZASTITU: a . g .RS podstiče roditelie da se odluče na rađanje dece i pomaže im u tome.Deca rođena izvan braka imaju jednaka prava kao deca rođena u braku.Vanbračna zajednica se iziednačava sa brakorou u skladu sa zakonom. Prava i dumosti roditelia a .Svako dete ima pravo na lično ime.

RS omogućuie uspešnim i nadaieaim učenicima slabiieg imovnog stania besplatno visokoškolsko obrazovanje.v .lako Ustav regulise sledeca prava.Syi gradani imaju.Osnivanje škola i univerziteta ureduje se zakonom. g . v . pod jednakim uslovima. To su pravo na obrazovanje. 2) Prava deteta 3) Kojaprava i obaveze jemci ustav za roditelje . ako su mlađa od 18 godina.PRAVA"-r Š l f O B O Đ E (do sađa nikad nije pitala. kulture i umetnosti. mogu da rade na poslovima štetnim po njihovo zdravlie ili moral.Deca mlađa od 15 godina ne mogu biti zaposlena niti. PBAYO NA t ^ R 2 ^ 0 ¥ A N J E s a . BOSJNA POTPITANJA l)Nabrojati ih.Posebna zaštita pruža se deci o kojoj se roditelji ne staraju i deci koja su ometena u psihičkom ili fizičkorn razvoju. u skladu sa zakonom. visokoškolskih i naučnih ustanova. autonomiju univerziteta. usmerena na ocuvanje.Svako ima pravo na obrazovanje.'KUIjT ! DSNiŠ:. pravo na ucesce u kulturnom zivotu. slobodu naucnog i umetnickog stvaranja. Univerziteti. pristup visokoškolskom obrazovairiu. b . b . procitaj samo) a . visokoškolske i naučne ustanove samostalno odlučuiu o svome uredenju i radu. g .Autorima naučnih i umetničkih dela jemče se moralna i materiialna prava. d . b . pravo koriscenja kulture I kulturnog stvaralstva i slicno.Osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno. u skladu sa zakonom. AIJtONOMlJAUNIVERZITETA Jemči se autonomija univerziteta.Indivudalna prava poiedinca u oblasti kulture. razvoj i sirenje kulture i nauke. ostala gore nabrojana su zagaranotvana medjunarodnim pravom koje se neposredno primenjuje i koje Ustav jemci. SL0B0DA^AUGN:0:G41JMETNIČK0GSTVA]RANJA a -Naučno i umetničko stvaralaštvo je slobodno. 29 . v -Republika Srbija podstiče i pomaže razvoj nauke. u skladu sa zakonom. a srednie obrazovanje ie besplatno.

Sloboda izrazavanja 4. neprijateljstvo ili nasilje. u skladu sa zakonom. nepotpune ili netačno prenete informacije kojom je povredeno nečiie pravo ili interes xpravo na odsovor na objavljenu informaciju.To je pravo gradjana da bira i bude biran u drzavne organe. BIRACKO PRAVO a . opste (imaju ga svi gradjani pod istim uslovima) jposebno fnpr. Biracko pravo 2.S tim u vezi URS proklamuje pravo svakog na pristup podacima koii su u posedu državnih organa i organizacija kojima su poverenajavna ovlašćenja.. g-Pored toga biraeko pravo moze biti jednako (jedan covek jedan glas) i neiednako.® POLITICKE SLOBODE ITRAVA (6) a -To su prava i generacije. u smislu ovlascenja gradjana da uticu na drzavu.URS predvidja instrumente za odbranu od zloupotrebe slobode medija-pravona ispravku neistinite. kojim se podstiče na diskriminaciju. Sloboda stampe 3. g .U RS svako je Slobodan da bez odobrenia. Pravo molbe (peticije) 1. 2. b . aktivnog statusa. izbori su slobodni i neposredni.Nadležni sud može sprefclti širenje informacija i ideja putem sredstava javnog obavestavanja samo ako'je to u demokratskom društvu neophodno radial} sprečavanja pozivanja na nasilno rusenie Ustavom utvrđenog poretka ili narušavanje teritoriialnog integriteta Republike Srbijefzl sprečavanja propaeirania rata ili podstrekavanja na neposredno nasili^l radi sprečavanja zagovarania rasne. b.Politicka prava su: 1. poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran. .) dj -Prema URS "Svaki punoletan.Gradani imaju pravo da učestvuiu u upravljaniu iavnim poslovima i da pod iednakim uslovima stupaju u iavne službe i na javne funkcije". na način predviđen zakonom. da ucestvuju u konstituisanju organa drzave i njihove volje. Sloboda udruzivanja 6.Aktivno biracko pravo ie pravo gradjanina da bira svoje pfedstavnike i izrazava njegovu biraeku sposobnost. osniva novine i druga sredstva javnog obavestavanja. alipise u Zakonu o izboru za narodne poslanike npr. Sloboda zbora (okupljanja) 5. Izborno pravo uziva pravnu zaštitu u skladu sa zakonom. e . d-Uslovi za aktivno i pasivno biracko pravo su jednaki i to su:£f| drzavljanstvo RS 5 (® punoletsfvoćffl' poslovna sposobnos^y prebivaliste na teritoriji RS (zaprebivaliste nepise u URS. nacionalne ili verske mržnje. a glasanje je tajno i lieno. samo ga imaju muskarci). Jednom recju to su razni oblici ucesca pojedinca u javnom zivotu zemlje.Fasivno biracko"pravo je pravo gradjanina da bude izabran za narodnog predstavnika i izrazava njegovu poslanieku sposobnost. v. a ostvarivanje ovih prava vrJpojrta. v . Izborno pravo je opšte i jednako. M 3^oJzZr*Č^j^e ^~~ ntćj7****«. d . b -Novine i druga sredstva javnog obavestavanja ne podlezu cenzuri. HLOBOBA MEDIJA a .

g/čuvanja autoriteta i nepristrasnosti sud^3Y zaštite javnog zdravlia. SLOBODA OKUPLJANJA a . b .|4))morala demokratskog društvaD/nacionalne bezbednosti Republike Srbije. v .Zabranjena su tajna iparavojna udruženja. ZUccU^e. 31 . sam ili zajedno sa drugima.£. SLOBODA MISLJENJA IIZRAZAVANJA a .Ovim pravom jemči se sloboda političkog. b . sindikalnog i svakog drugog udruživanja .Sloboda okupljanja može se ZAKONOM OGRANICITI samo ako je to neophodno rad|H) ) zaštite javnog zdravlia/2) morala/S prava drugih^tbezbednosti RS.Udruženja se osnivaju bez prethodnog odobrenja.formulise kao "sloboda misli" i vezuje se za slobodu savesti i veroispovesti. kao pravo da se ostane izvan svakog udruženja. dok se u drugom clanuformulise kao "sloboda misljenja" i vezuje se za slobodu " izrazavanja" u smislu slobode da se "govorom. organima AP i organima jedinica LS i da od njih dobije odgovor kada ga traži.Okupljanje u zatvorenom prostoru ne podleže odobrenju. tLuy>*n^CLM'c'- (w&oj0. . Ustavni sudodlucuje o zabrani rada jioliticke stranke iz istih razloga. upućuje peticije i druge predloge državnim organima. slikom ili na drugi nacin traze. pripadnici policije i pripadnici vojske ne mogu biti članovi političkih stranaka. sudije. javni tužioci. demonstracije i druga okupljanja građana na otvorenom prostoru prijavliuiu se državnom organu.Sloboda izrazavanja moze se ZAKONOM OGRANICITI ako je to neophodno radi(T}/ zaštite prava i ugleda drugih." b .Zbog upucivanja peticija i predloga niko ne može da trpi štetne posledice. organizacijama kojima su poverena javna ovlašćenja.. SLOBODA UDRUZIVANJA a . pisanjem. nacionalne ili verske mržnje. u skadu sa zakonom.Sudije Ustavnog suda. primaju i sire obavestem'a i ideje. <ut^J^< 3. u skladu sa zakonom. d .Zborovi.Ovo pravo obuhvata slobodu mirnog_okupljanja građana. 4. ^cXj^ \° CxU g .USTAVNI SUP može zabraniti samo ono udruženje čije je delovanje usmereno naM)' nasilno rušenje ustavnog poretk^j) kršenie zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ^3°) izazivanje rasne. ni prijavliivanju. " g . osim ako je time učinio krivično delo. r\ v . ^v 5. uz upis u registar koji vodi državni organ. Zaštitnik građana. & PRAVO MOLBE (PETICIJE) a . b . niti može da trpi štetne posledice za stavove iznete u podnetoj peticiji ili predlogu.To je pravo svakog da. £jaJ&£tZ7* tx (%-fyO'tu<L^l>&^-C Mww^o« uredjeno je zakonom.Po URS ovo pravo se u jednom clanu.

SUSTINA prava NM je u zastiti i negovanju obelezja svojstvenih za naciju-kulture. zakonom i medj.manjina prozeta su nacelima: ZABRANA DISKMMNACIJE pripadnika NM . 3) Staje sloboda izrazavanja. dj . dl .ffD Imaju svoiu maticnu drzavu. 1^NACELORAVNOPRAVNOSTIK vodieniu iavnih poslova. ¥ . veru i iezik. daju im se i manjinska prava. v) stava da nisu diskriminaciia posebne mere koje drzava uvodi radi postizanja pune ravnopravnosti izmedju pripadnika NM i gradjana koji pripadaju vecini. ocuvanju njihove nac. sto su obelezja svoistvena za naciiuiSlzastupliene su u dovoljnom broju.u cilju ostvarivanja ovog prava na samoupravu pripadnici NM.pripadnici NM imaju pod istim uslovima kao i ostali gradjani pravo da ucestvuju u upravljanju javnim poslovima i da vrse javne flinkcije. vere i jezika.BOSINA POTPITANJA 1) Ogranicenje slobode politickog delovanja. 8) Koji sud odlucuje o zabrani sirenja informacija — okruzni sud! 21. >TA .Savet predstavlia nacionalnu manjinu u oblasti službene upotrebe jezika. informisanja na jeziku nacionalne manjine iklullure. £ ~ Kolektivnim praviroa pripadnici NM neposredno ili preko izabranih predstavnika odlucum o pojednim pitaniima vezanim za svoju kulturu . tradicije. 5) U cemu se ogleda pravo na prigovor savesti. koja se sastoji od tri elementa a) ravnopravnosti pripradnika NM pred URS i zakonom i jednake zakonske zastite b) zabrana diskriminaciie zbog pripadnosti NM. ali su malobrojnije spram ostalog dela stanovnistva te drzav^f6)podstaknuti su zeljom da zajedno ocuvaju ono sto cini njihov zajednicki identite. u skladu sa zakonom. javnim službama. tj. verske ili jezicke karakteristike. 6)Staje sloboda medija.NM mogu osnivati kulturna i prosvetna udruzenja koja dobrovoljno finansiraju. učestvuje u procesu odlučivanja iU odlučuie o pitanjima iz tih oblasti i osniva ustanove iz ovih oblasti. organima AP i jedinicaLS vodi se računa o naeionalnom sastavu stanovnistva i odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika NM. tradiciju . obrazovanie. RS priznaje istima posebnu ulogu u ostvarivanju prava pripaSnika NM. koja mogu bit! individualna i kolektivna. Pri zapošljavaniu u državnim organima. L«H~r ft/! T&f b .ugovorima. 7) Ko i kada i kako moze ograniciti ovu slobodu. posebno kulturu.-A e . sluzbenu upotrebu jezika i pisma.posebnosti i osobenosti. kultume. PRAVA PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINA (14) a . 4) Cimeje ogranicena sloboda izrazavanja.za razliku od etnicke grape koji je nemaju.Prerna siroj definiciji NM oznacava grupu lica u jednoj drzavi koja: (J) prebivaju na teritoriji te drzave@ njeni su drzavijaniplodrzavaju sa torn drzavom solidne dugotrajne vezeffl poseduju specificne etnicke. 2) Staje sloboda misli i moze li bid ogranicena..Oni su pravna lica koji se fmansiraju iz budzeta i donacija. obrazovanja. 32 . d . koja se ostvaruju u zajednici sa drugima u skladu sa URS. mogu izabrati svoje NACIONALNE SAVETE u skladu sa zakonom.Osim svih ljudskih prava zajemcenih URS-dm.Prema URS pojedinacna prava pripadnika nac.

kao i narodniposlanik. pod kojim uslovima 33 .stranaka NM mogu uceslvuju uraspodeli mandata i kad su dobili manje od 5% glasova od ukupnog broja biraca koji su glasali. pri službenoj upotrebi. primanje. koji se obraca m lj . z~PRAVA PRIPADNIKA NM^jlna izražavanje. Uz zastave i simbole nacionalne manjine. gde. negovanje. 8) Cime se bavi savet za zastitu prava nacionalnih manjina. sto je u skladu sa odredbom el.Na teritoriji jedinice lokalne samouprave gde tradicionalno live pripadniei nacionalnih manjina. blagovremeno i nepristrasno obaveštavanie na svom leziku. k-Zakoni i propisi se objavljuju i na jezieima nacionalnih manjina. i . organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja. slanje i razmenu obaveštenja i idejanCy na osnivanje sopstvenih sredstava javnog obaveštavanja. kulturne i verske posebnostiCO na upotrebu svojih simbola na javnim mestimajffjna korišćenje svog iezika i pisma^Tda u sredinama gde čine značajnu populaciju.U skladu sa URS AP mogu na osnovu zakona pripadnicima NM svojim propisima ustanoviti i dodatna prava. 1 . 9) Mogu li nacionalne manjine upotrebljavati svoje zastave i druge simbole. u skladu sa zakonom.^ J ZABRANE ASIMILACIJE PRJPADNIKA NM.(3|na osnivanje privatnih obrazovnih ustanova/Tlda na svome jeziku koriste svoje ime i prezimeffil da u sredinama gde čine značajnu populaciju. prema kojoj se u NS obezbeđuju se ravnopravnost i zastupljenost polova i predstavnika NM. j . praznika i praznikaNM na zgradama i u prosloryama lokalnih organa i organizacija sa javnim ovlašćenjima na područjima na kojima je jezik nacionalne manjine u službenoj upotrebi. mogu se obratiti drzavnim organima na svom jeziku i imaju pravo da dobiju odgovor na torn jezik. naselja i topografske oznake budu ispisane i na njihovom jezikujijj}' na potpuno. imena uliea.politicke stranke NM i koalicije pol. Zabranjeno je preduzimanje mera koje bi prouzrokovale veštačko menianie nacionainog sastava stanovništva na područjima gde pripadnici NM žive tradicionalno i u značajnom broju. čuvanje. 7)Staje sa mandatima predstavnika nacionalnih manjina u skupstini. 100 URS. 6) Mogu li nacionalne manjine same osnivati skole. njihov JEZIKI PISMO moze biti u ravnopravnoi službenoj upotrebi. Zabranjena je nasilna asimilacija pripadnika NM-Zaštita pripadnika NM od svake radnje usmerene ka njihovoj nasilnoj asimilaciji ureduie se zakonom. JOJMogu li ih isticati. tradicionalni lokalni nazivi. državni organi.3)Kojaje razlika izmedjuprava zajamcenih strancima I prava nacionalnih manjina -jezik nacionalnih maniinamoze biti u sluzbenoj upotrbi 4) Staje sa njihovim pismomj) Sta kaze ustav (ustavni zakon) u pogledu procenta potrebnog za uvodjenje jezika nacionalnih manjina u sluzbenu upotrebu. etničke. organi AP i jedinica LS vode postupak i na njihovom jeziku^fj na školovanie na svom jeziku u državnim ustanovama i ustanovama autonomnih pokrajina. BOSINA POTPITANJA l)Sta su nacionalne manjine. obavezno se isticu zastave i simboli SR.Jedinica lokalne samouprave će OBAVEZNO u ravnopravnu službenu upotrebu jezik i pismo nacionalne manjine ukoliko procenat pripadnika te nacionalne manjine u ukupnombroju stanovnika na njenoj teritoriji dostiže 15% prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva. uključujući i pravo na izražavanje. 2) Koja su njihovaprav. razvijanje i javno izražavanje nacionaine. u skladu sa zakonom.Pripadnici nacionalnih manjina čiji broj u ukupnom stanovništvu RS dostiže najmanje 2% prema poslednjem popisu stanovništva.Simboli i zastave NM se mogu službeno isticati tokom drž. ro .

obavezno sociialno i zdravstveno osiguranie./ USTAVNE DUZNOSTI (15) a . u skladu sa međunarodnim ugovorima. Postupak za sticanje utočišta uređuje se zakonom. koje su zabrane {(23)i PRAVA I DUZNOSTI STRANACA (5) a .22. ima pravo na utočište u Republici Srbiji. g . koja URS jemci gradjanima. 5)Kako ustav ogranicava zakonodavca. dj . BOSINA POTPITANJA 1) Sta su. To su: dQ opsta duznost postovanja Ustava i Zakona.Stranac je lice sa stranim drzavljanstvom ili lice bez drzavljanstva b . z . d .Stranci. imaju u RS sva prava zajemeena Ustavom i zakonom.URS . @) opsta duznost cuvanja zivotne sredine.URS daje strancima najveca moguca prava u okviru proglasenih ljudskih prava. Prema URS: Stranac koji osnovano strahuje od progona zbog svoje rase.Osim ovih prava URS garantuje iskljucivo strancima PRAVO AZILA. kulturnog i istorijskog nasledja i dobara od opsteg interesa. Takodje mogu sticati pokretne stvari iednako kao i doma i drzavljani. 3)Nabrojati ih. nauenog. 2) Gde su propisane. nacionalne pripadnosti ili pripadnosti nekoj grupi ili zbog svojih političkih uverenja.Ustavne duznosti su tek neke od duznosti gradjana koje su malom broju propisane u samom URS. penziisko i invalidsko osiguranie osnovno obrazovanie b . 0 opsta duznost cuvania prirodnih resursa.dazbin. ^topsta poreska duznost u srazmeri sa ekonomskom moci obveznika. U tome se ogleda nacelo ravnopravnosti.Stranci mogu steći pravo koncesiie na prirodnim bogatstvima i dobrima od opšteg interesa. jezika. 34 .O t o m e odlucuje MUP u saranji saMinistarstvom inostranih poslova. pola. @) duznost roditelia da izdrzavaiu. izuzey prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo državljani RS.Strana pravna i fizicka lica su na trzistu izi'ednacena sa domacim. e . v .om jemce i SVOJINSKA PRAVA strancima tako da strana fizička i pravna lica mogu steći svojinu na nepokretnostima. tj. kao i druga prava odredena zakonom.. 4)Kadpostoji obaveza placanja poreza i drugih . v . 0 duznost postovanja ljudskog dostojanstva. vaspitavaju i obrazuiu svoiu decu. u skladu sa zakonom ili međunarodnim ugovorom.Ustav ogranicava zakonodavca time sto nijedna od zakonskih duznosti i obaveza ne moze stajati u opreci sa pravima i slobodama.Obaveza placanja poreza i drugih dazbin a-je opsta i zasniva se na ekonomskoj moći obveznika. )duznosti stranaca. veroispovesti.

sto vazi i za LjiMP zajemcena opsteprihvacenim jjravilima medjunarodnog prava. pola.Taj mehanizam deluje dvostruko^jj preventivno tako sto napred osucuiecuje povredu pravag) represivno. 2)Moze li stranac biti proteran. k .Osim prava stranci u RS imaju i DUZNOSTI kao sto su postovanje Ustava i zakona.8vako ima pravo na JEDNAKU ZAKONSKU ZAŠTITU. j . Sto se tiee POREZA piaea ga ako je rezident (lice koje zivi u nasoj zemlji.i . BOSINA POTPITANJA 1) Kad stranac ima pravo azila i ko odlucuje o azilu. organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja. toliko mi njima)ili diplomatski. da ne placa porez u drzavi ciji je drzavljanin.Zbog toga sto nisu drzavljani RS nemaju pravo da glasaju. pravo da sticu nekretnine im je ograniceno. kao opste. zakonski ifakticki 9)Kakav reciprocitetje potreban kod nas zakonski ili diplomatiski. ljudskog dostojanstva. 3) Staje diskriminacija.Prema URS ulazak stranaca u zemlju se uredjuje zakonom. vere. kao i pravo na UKLANJANJE POSLEDICA koje su POVREDOM 35 J . pod uslovom da niie dvostruko oporezovan tj. ^ S v a k o ima pravo na SUDSKU ZAŠTITU ako mu je povređeno ili uskraćeno neko LjiMP zajemčeno Ustavom. 5)Imaju li prava vezana za cinjenicu drzavljanstva. OSTVARIVANJE I ZASTITA LJUDSKIH I MANJINSKIH PRAVA I SLOBODA (12) a . moraju biti ZASNOVANI NA ZAKONU. a ima drzavljanstvo druge zemlje). samim tim sto predvidja pravna sredstva za otklanjanje posledica povrede prava.21 na 17 strani skriite 4)Moze li stranac biti proteran iz RS na osnovu sudske odluke i kako. pripadnosti određenoj društvenoj grupi. nacionalne pripadnosti. potvrdjenim medj. u zakonom predviđenom postupku i ako mu je obezbeđeno pravo žaibe i to samo tamo sde mu ne preti progon zbog njegove rase. uslovljeno je reciprocitetom.ugovorima i zakonima. Stranac može biti PROTERAN samo na osnovu odluke nadležnog organa. (4|Jemči se jednaka zaštita prava PRED SUDOVIMA i drugim državnirn organima. (3). primerpozitivne i zastita -pogledati cl.Ustavom je uspostavljen mehanizam za zastitu ljudskih i manjinskih prava (LjiMP) b . |2)/ZAKONOM se može propisati način ostvarivania ovih prava samo akoje to Ustavom izričitopredviđeno ili akoje to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode. političkog mišljenja ili gde mu ne preti ozbilino kršenje prava zajemčenih ovim ustavom. Pojedinačni akti i radnje državnih organa. organa AP i jedinica LS. 6) Mogu li sticati pokretm stvari. pri eemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava. v . bez diskriminacije. Kod nas je potreban zakonski ili diplomatski recoprocitet. 11) kad stranac placa porez (2$. imaocima k'nih ovlašćenja i organima AP i jedinica LS. 10) koje su duznosti stranaca. 7) Kako sticu pravo svojine 8) Kakav reciprocitet moze biti -formalni (upotpunosti izjednacava domace drzavlja i materijalni (koliko oni nama. ocuvanje zivotne sredine i druge duznosti koje propisuje URS. državljanstva.Ustavni mehanizmi za zastutu Ustavom proglasenih LjiMP su: (ffjnjihova NEPOSREDNA FRIMENA.

ako zakonom nije predviđena druga sudska zaštita. društva. pri cemu oštećeni ima pravo da zahteva naknadu štete neposredno od lica koje je štetu prouzrokovalo. g . v . instituciia koje nadziru njihovo sprovođenje. savestl i veropispovesti.. ombudsman. b . i manj. Na zivot.Postojeća drustvena svoiina pretvara se u privatnu svojinu pod uslovima. ako su iscrpliena ili nisu predvidena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu.opste nadleznosti 7) O cemu se mora voditi racunapri ogranicavanju ljudskih prava 8)Kojase ljudska prava i slobode ne mogu ograniciti-pr. 5) Sta Ustav garantuje kodzastite ovih prava-jednakost 6)Koji su sudovi za njih nadlezni . (ffi) ZAŠTITNIK GRAĐANA je nezavisan državni organ koji štiti prava građana od povreda nlcinjenih aktima organa državne uprave. tj. kao ipraksi međ. insititucife. na rad. i manj. i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinieama LS. imalac javnog ovlašeenja.pravima tumace se u korist unapređenia vrednosti demokrat. 9)Koja se mogu ograniciti za vreme vanrednog stanja . pravicno sudjenje. saglasno važećim međunarodnim standardima ljud. a kojima se povređuiu ili uskraeuiu LjiMP i slobode zajemčene Ustavom.Sredstva iz javne svoiine_otuduiu se na način i pod uslovima utvrdenim zakonom. kao samostalna i nezavisna služba. pravo da o zakonitosti konačnih pojedinaenih akata odlucuje nadlezni sud u upravnom sporu. @ Svako ima pravo na NAKNADU MATERIJALNE ILI NEMATERIJALNE ŠTETE koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ. postovanje dostojnastva licnosti. s tjm sto se zakonom određuje kada je pravna pomoć besplatna. /fid) Pravo na PRAYNU POMOĆ koju gradjanima i pravnim licima pružaju advokatura. zadrumu i javnu svojinu. sva ona za koje izricito nije propisano da ne mogu 10)Ko ih i kako ogranicava 11) Kako se tumace -Odredbe o ljud. obavezi ili na zakonu zasnovanom interest!.sudovi. Ustavni sud. (f} Pravo na VODJENJE UPRAVNOG SPORA tj.Ustav jemci jednaku pravnu zastitu svih oblika svoiine.sloboda kretanja i si. / j j Gradani imaju pravo da se obrate MEĐUNARODNIM INSTITUCIJAMA radi zaštite svojih sloboda i prava zajemčenih Ustavom.JAVNU svojinu cine državna svoiina. prava. BOSINA POTPITANJA 1) Kako se ostvaruju-neposredno 2)Kojije izuzetak 3) Kako se stite 4) Ko im sve pruza zastitu . /}/ EKONOMSKO UREDJENJE ( 5 ) SVOJINSKI ODNOSI PO URS (10) a . ^8))Svako ima pravo na ŽALBU ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu. medj. pri cemu razlikuie privatnu. j@>Pravo na USTAVNU ŽALBU koja se može izjaviti protiv poiedinaenih akata ili radnii državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja. (/ll) OGRANICENJE LJiMP i sloboda samo ako ograničenje dopušta Ustav i u svrhe radi kojih gadopušta. svoiina AP i svoiina jedinice LS. na način i u 36 .NASTALE. organ AP ili organ jedinice LS. kao i drugih nosioca javnih ovlašćenja.

z . s tim da s obzirom nato da jos nije odgovarajuci zakon.DRZAVNU svoiinu cine prirodna bogatstva. /^ejzi^cc^u < . U državnoj imovini mogu biti i druge stvari i prava. plasiranjem novcanih sredstava i HOVna trzistu novca i kapitala i na drugi nacin u skladu sa zakonom. j . pod uslovima i na naein predviden zakonom. u skladu sa zakonom. dj -Fizička i pravna liea mogu steći pojedina prava na određenim dobrima u opštoj upotrebi.2008. n . pokretnosti. s tim sto je 31.Sredstva u drzavnoj svojini koja koriste drzavni organi i organizacije i organi teritorijalnih jedinica. sto ie jedna od ustavnih duznosti (koju Bosa narocito voli da cuje) m . imovina jedinica LS je drzavna imovina. kao i druga prava određena zakonom. novae 9) nacin korsicenja sredstava u drzavnoj svojini . k . njihovo korišćenje i raspolaganje je slobodno.Strand mogu steći pravo koncesiie na prirodnim bogatstvima i dobrima od opšteg interesa.Imovina AP i jedinka LS. Sticanje prihoda po osnovu ovih sredstava ostvaruje se njihovim otudjenjem. nakon cega je predvidjeno da se ide na prinudnu likvidaciju. odnosno propisati uslovi za korišćenje i raspolaganje da bi se otklonila opasnost od nanošenia štete životnoi sredini ili da bi se spreeila povreda prava i na zakonom zasnovanih interesa drugih lica.Prirodna bogatstva koriste se pod uslovima i na način predviden zakonom.Dakle URS dopusta konkurenciju svojina s tim sto prepusta trzistu da odredi koji ee obliei svojine postojati u privrednoj stvarnosti. BOSINA POTPITANJA 1) Koje vrste svojine stiti ustav 2) Sta kaze ustav za drustvenu svojinu 3) Kojije rok za privatizaciju 4)Sta cini javnu svojinu 5)Sta spada u drzavnu svojinu 6) Ko maze dobiti koncesiju 7)Mozelipo novom Usavu gradsko gradjevinsko zemljiste biti uprivatnoj svojini 8) koja sve prava koriscenja imaju AP I LSprema zakonu o sredstvima u svojini RS -nepokretnosti. šumsko zemljište i gradsko građevinsko zemljište.Zakonom se mogu ogranieiti obliei korišeenja i raspolaganja. bio krajnji rok. dobra za koje je zakonom odredeno da su od opšteg interesa i imovina kofu koriste organi RS. I .Posebna odgovornost za očuvanje nasleđa je na RS. kao dobra od opšteg interesa. koriste se za ostvarivanje prava i duznosti RS odnosno teritorijalnih jedinica. u skladu sa zakonom. način njenog korišćenja i raspolaganja. uređuju se zakonom. AP i iedinicama LS. 37 .Kada je rec o stvarima u PRIVATNOJ svojini konkretno polioprivredno zemliište. u skladu sa zakonom ili međunarodnimugovorom. Hcox^-t6* lj . kulturno i istoriiskojaasieđe.rokovima predviđenim zakonom o privatizaciji.Svako ie dužan da čuva prirodne retkosti i naučno. d . e .Strana fizička i pravna liea mogu steći svoiinu na nepokretnostima. i .12.Ova sredstva mogu se koristiti i za obavljanjeprivrednih i drugih delatnosti u zemlji il inostranstvu radi sticanja prihoda. davanjem na korsicenje ili u zaku.

kao i druga prava odredena zakonom.Sadržaj državnog budžeta čine spisak prihoda i rashoda. otplata dugova. Prva je po administrativna. kazne. koja takođe uglavnom proizlazi iz materijalnih zakona. zdravstvo. g .Ekonomsko uređenje u Republici Srbiji počiva na tržišnoj privredi. otvorenog i slobodnog trzista u RS. životne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije.Igakje nesporno je da ono obuhvata sledece elemente: f p Slobodno organizovanie preduzeca i drguih organizacija 2^ samostalnost u obavljanju delatnosti. otvorenom i slobodnom tržištu.PR1DUZETNIŠTVO je slobodno. koriste se dve podele. 38 . slobodi grgduzetnistva. u skladu sa zakonom ili medunarodnim ugovorom. sto je orjentaeija nase zemlje. državni budžet je jednogodišnji dokument. investicije. b . a radi razvoja trzisne privrede. kao i sve nečasne radnje na tržištu. dok ga usvaja skupština u obliku zakona. povezivanju i udruzivanju | jednak polozaj u pogledu uslovaprivredjivanja i pravne zastite ■ za svoje obaveze u pravnom prometu odgovaraju srgdstvima koiima raspolazu.). SAMOSTALNOST PRIVREDNIH SUBJEKATA a . ministarstva. samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine. sa njihovim planiranim iznosimaza sledeću godinu. materijalni troškovi. SLOBODA PRIVREDNOG DELOVANJA a . aeenciie. a druga po ekonomskim funkcijama (plate i socijalna davanja za zaposlene. 27. prosveta ltd. budžetska rezerva itd). Na prihodnoj strani navode se svi zakonom propisani državni prihodi . prihodi od kamata i prodaje državne imovine i slično.U sustini sloboda privrednog delovanja je mogucnostprivrednih subjekata da se samostalno organizuju i delaju. odnosno po državnim institucijama kao nosiocima rashoda (skupština.. Obično se ove dve podele kombinuju i dobija složena klasifikacija. radi zaštite zdravlja ljudi. ali se moze ograničiti zakonom.kao što su svi pojedini porezi. takse. bezbednosti l privatnosti potrosaca. koga priprema roinistarstvo finansiia u saradnji sa drugim ministarstvima. naknade. sudovi.U vezi sa slobodom preduzetnistva su i siedeca dva prava: 1) Strana fizieka i pravna lica mogu steći svojinu na nepokretnostima.26. Na rashodnoi stani. 2) Stranei mogu steći pravo koncesiie na prirodnim bogatstvima i dobrima od opšteg interesa. subvenciie. Budžet ima karakter finansiiskog plana države za jednu godinu. g -Element ekonomskog uredjenja je i zastita potrosaca u okviru koje su posebno zabranjene radnje usmerene protiv zdravlja. kao i pratećim proeesnim i sličnim odredbama. v . 28.URS ne odredjuje sadrzinu ove samostalnosti v . BUDZETSKO FINANSIRANJE DRZAVE I DRZAVNIH DELATNOSTI I DELATNOSTI OD OPSTEG INTERESA (8) Najčešće.Radi se o ekonomskoi autonomiii koja je jedna od bitnih obelezja ustavne konepecije slobodbe privrede b .

a .rad drzavnih oreana. ier se donosi za svaku sodinu. g . kojoj i odgovara. budzeta RS. Zakonom se određuje učešće AP u deiu prihoda RS. a koja proističe iz ustava i zakona. koga bira i razresava NS i nadzire njegov rad. u skladu sa zakonom. Vrste i visina izvornih prihoda AP određuju se zakonom.Poslovi jediniee LS fmansiraju se iz izvornih prihoda iedinice LS. s tim što se 3/7 od budzeta AP Vojvodine koristi za finansiranie kapitalnih rashoda. v . Sadržaj svih budžeta određenje raspodelom nadleinosti između njih. e . na predlog Vlade. u skladu sa odlukom skupštine AP.. b . samostalna je i podleže nadzoru NS. NBS rukovodi guverner.RS. Ako se budzet ne usvoji u roku. nadleznosti RS 2) U kojoj formi se donosi . ima formu zakona i pokazuie prihode i rashode RS za iednu eodinu. u skladu sa zakonom.O Državnoj revizorskoj instituciji donosi se zakon. 1 . O Narodnoj banci Srbije donosi se zakon.Uslovi i postupak zaduživanja uređuju se zakonom. kojoj i odgovara.NS razmatra predlog završnog računa budžeta po pribavljenom mišljenju Državne revizorske institucije lj . samostalna je ipodleže nadzoru NS. 39 .Sredstva iz kojih se fmansiraju nadležnosti RS.Izvršavanie svih budžeta kontroliše Državna revizorska institucija.Budzet AP Vojvodine iznosi naimanie 7% u odnosu na budzet RS.RS. tj.Zakonom se utvrđuju rokovi u kojima budžet mora biti usvojen i način privremenog fmansiranja. i budzeta AP. dj . AP ijedinica LS obezbeđuju se iz poreza i drugih prihoda utvrđenih zakonom. k . j . AP i jedinica LS mogu da se zadužuju.AP ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadležnosti. d .Vazno je obezbediti njenu nezavisnost od vlade.Republika Srbija stara se o ravnomernom i odriivom regionalnom razvoju. BOSINA POTPITANJA l)Sta se sve finansira iz budzeta . organa AP.temporalnog ie karaktera.Narodna skupstina usvaja budžet izavršni račun RS. prelazi se na privremeno finansiranje (obicno 3 meseca). AP ijedinica LS irnaju budžete u kojima moraju biti prikazani svi prihodi i rashodi kojima se fmansiraju njihove nadležnosti. To je institucija javnih finansija sa svojstvom drzavnog organa.Obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina je opšta i zasniva se na ekonomskoj mobi obveznika.Pokraiine. opstine i eradovi donose svoie budzete i zavrsne racuna na predloge njihovih izvrsnih organa. a u obliku zavrsnog racuna 3)Staje specificno kod zakona o budzetu. z .uformi zakona. i . kada je AP poverila jedinieama LS obavljanje poslova iz svoje nadležnosti.a vaznost starog budzeta je istekla. ne sadrzi opste norme.Državna revizorska institucija ie najviši državni organ reviziie javnih sredstava u RS. svoistva .NBS je centralna banka RS. NS bira i razresava i Savet guvernera NBS. m .

donosi zakone i druge opšte akte iz nadleznosti Republike Srbije. 5) uvođenje vanrednog stania i 6) amnestija. kao ni 7) pitanja koia se tiču izbomih nadleznosti NS. na predlog Vlade. dok je0odredjena pitanja predvidiena URS . kao i kad(f)odlueuje o promeni granice RS d . potvrđuje međunarodne ugovore kad je zakonom predviđena obaveza njihovog 3>c^ potvrdivanja. uformiZakona i po postupku za donosenje zakona.Prema URS predmet referenduma ne moeu biti\)ob&veze koje proizlaze iz međunarodnih ugovora%2) zakoni koji se odnose na liudska i maniinska prava i slobode.c .^ ^f^l.NS raspisuie referendum o pitanjima iz svoje nadleznosti na zahtev vecine svih narodnih poslanika ili najmanje 100. kom prilikom vrsi A ct ZAKONODAVNU VLAST. usvaja budžet i završni račun Republike Srbije. g .jD budžet i završni račun. na 4. (videti pitanje br.Kao PREDSTAVNIK SUVERENOSTI GRADJANA u RS. uformizakona. donosi i menja Ustav. (fCy odlueuje o ratu i miru i proslašava ratno i vanredno stanie. predstavnika suverenosti gradjana u RS i(1) u skladu sa shvatanjem nacela opodeli vlasti. odlueuje o promeni granice Republike Srbije. NS odluku o vanrednom stanju može produžiti za još 90 dana. prema kome se odnos tri grane vlasti zasniva na ravnoteži i međusobnoj kontroli. 3) poreski i drugi finansijski zakoni. 7.om duzna da stavi na republicki referendum radi potvrdjivanja. Potvrdjuje ih zakonom. 5. ž .Prema URS. nadzire rad službi bezbednosti.d3 kad donosi odlukuo osnivaniu novih AP i o ukidanju i spajanju vec osnovanih./jfo. uformiZakona i po postupku za donosenje zakona.Narodna skupština kao nosilac USTAVOTVORNEIZAKONODAVNE VLASTI j^yi 1.U slucaju promene URS . daje prethodnu^saglasnost na statut autonomne pokrajine. «» ^* z .a. . NARODNA SKUPSTINA-NADLEZNOST I NACINRADA (20) a .Prema URS narodna skupstina (NS) je najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvome i zakonodavne vlasti u Republiei Srbiji.\/ ZAKONODAVNA VLAST 29. CM ^ 4. cUsD ^' Y^>\• 3. NS proglašava VANREDNO STANJE kada javna opasnost ugrožava opstanak države ili gradana. pod slovom E) 0> .o>"" ^ e^tcc^ rAoJ^0- dj . 4. usvaja plan razvoja i prostorni plan. s obzirom na to da(fj moze odluciti da usvoieni akt o promeni URS stavi na republicki.000 biraca. večinom od ukupnog broja narodnih 40 . r j v . b -"NS vrsi nadleznost u svojstvu:(l) nosioca ustavotvome i zakonodavne vlasti. strani./lT| usvaja strategiiu odbrane e .NS vrsi USTAVOTVORNU VLAST kad:(T))donosi i menja Ustav/Q)1 donosi poseban Zakon kojim se uredjuje sustinska autonomija na Ki M. NS: ^)raspisuje republicki referendum. dok sam statut donosi Skupstina AP Vojvodine 6. 8• daie amnestiiu za krivična dela. z 1 -Odluka o vanrednom stanju važi najduže 90 dana. ustavotvorni referendum radi potvrdjivanja. Po isteku ovog roka. NS saucestvujeu vrsenju ustavorvorne vlasti.

uz supotpispredsednika Republike. vecinom glasova svih narodnih poslanika.ML ^£. u skladu sa Ustavom. koja traje do okončanja vanrednog stanja. mere odstupanja od Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava zaiedno utvrđuiu predsednik Republike. predsednik Narodne skupštine ipredsednik Vlade.NS vrši i druge poslove određene Ustavom i zakonom. 17. . k . a po isteku ovog roka mogu se obnoviti pod istim uslovima.Kad NS niie u mogućnosti da se sastane. b/i O-^JSC z 7 .Sve mere propisane u periodu ratnog stanja potvrđuje NS kad bude u mogucnosti da se sastane. (i guverner i ombudsman se biraju na 5 godina). X l ^ j>d° n o s e zajedno predsednik Republike. z 5 . ^"h^^to-iA z 6 . NS se sastaje bez posebnog poziva i ne može biti rasmištena. odluku o proglasenju ratnog stanja donose Zajedno predsednik Republike. odluka prestaje da važi završetkom prve sedniee NS održane go proglašeniu vanrednog stania. bira i razresava guvernera Narodne banke Srbije i nadzire njegov rad. bira i razresava sudije Ustavnog suda.Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava koje propišu NS ili Vlada važe naiduže / ^ 90 dana. z 8 . u ^ ^ z 4 . sudije i zamenike javnih tužilaca. Republiekog javnog tužioea. 18 ) ($) j .vt . koja traje do okončanja ratnog stanja. bira Vladu. NS je potvrđuje u roku od 48 sati od njenog donošenja. mere odstupania prestaju da važe 24 sata od početka prve sednice NS održane po proglasenju vanrednog stanja. U slučaju proglašenja vanrednog stanja raspustenoj NS ponovo se uspostavlja njena puna nadležnost. i 3 .Za vreme ratnog stanja. 1 ra.15.Kad NS niie u mogucnosti da se sastane.U okviru svoiih IZBORNIH NADLEZNOSTI NS raspolaze odredjenim instrumentima za postizanje ravnoteze i medjusobne saradnje tri grane vlasti: <"U 13. predsednike sudova. Vlada je dužna da uredbu o merama odstupanja od ljudskih i manjinskih prava podnese na potvrdu NS u roku od 48 sati od njenog donošenia. 14.{ 126) z 2 -Za vreme vanrednog stanja.Kad mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava nije propisala NS. i 5 . (POPUT PONOVNOG 4 . bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda. U slučaju proglašenja ratnog stanja raspustenoj NS ponovo se uspostavlja njena puna nadležnost. NS proglašava RATNO STANJE. odluku o proglasenju vanrednog stanja 6C. odnosno čim bude u mogucnosti da se sastane. i 4 . z 3 .Prema URS. nadzire njen rad i odlueuje o prestanku mandata Vlade i ministara.Kad odluku o vanrednom stanju nije donela Narodna skupština. javne tužioee.Ukoliko NS ne potvrdi odnosnu uredbu. il . (o merama odstupanja od LJ i MP videti na str. bira i razrešava Zaštitnika građana. predsednik NS i predsednik Vlade. predsednik NS ipredsednik Vlade. i 2 . 18.Kad „NS nije u mogućnosti da se sastane mere kojima se odstupa od ljudskih i r-^Ju7^V' manjinskih prava može propisati Vlada.poslanika. odnosno eim NS bude u mogucnosti da se sastane. C ' ' if*-' o-t. -V* pod istim uslovima kao i Narodna skupština. bira i razresava i druge funkcionere odredene zakonom. 16. i nadzire njegov rad. AkoNS ne potvrdi ovu odluku.Proglašavajući ratno stanje NS može propisati mere kojima se odstupa od Ustavom zajemčenih liudskih i maniinskih prava.Kad NS ne može da se sastane. NS se sastaje bez posebnog poziva i ne može biti raspuštena. i . uredbom.Proglašavajući vanredno stanje NS može propisati mere kojima se odstupa od Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava.

sa unapred utvrdjenim dnevnim redom.Sednicu plenuma saziva i njome predsedava predsednik NS.NS odlučuje u danima za glasanie.Kvorum za rarfNS u Đanima za glasanje.Predlog dnevnog reda sednice NS.Rasprava o pojedinim tackama.Zasedanja NS mogu biti redovna i vanredna.Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice NS usvaja se zapisnik sa prethodne sednice NS. nj . c^J^^ (o/kl ynZfzc*) KM.Da bi sednica NS otpocela potrebno je da joj. u sali. NS odlučuje bez pretresa. k . Prvo redovno zasedanje pocinje prvog radnog dana u martu. kao i nadzor nad radom i razresenje nosilaca drugih vlasti.IZGLASAVANJA ZAKONA) 1 . ponaosob. na predlog Vlade. i na sednicama odbora. predsednik NS zaključuje pretres. d . dj .O dnevnom redu u celini. iz utvrdjenog dnevnog reda NS. 1 . ali nema pravo nadzora nad radom sudova ili javnih tuzilaca. lj . m . b .S obzirom na to da je sudska vlast nezavisna NS ima samo pravo da bira deo sudija i sve javne tuzioce. Predsednik NS odreduje Dane za glasanje po završetku rasprave o svim tackama dnevnog reda. kojima prisustvuju samo oni narodni poslanici koii su clanovi odbora.Potom se otvara pretres svake tačke dnevnog reda sednice NS. NS o zapisniku odlučuje bez rasprave. n . tj. vodi se bez obzira na broj prisutnih narodnih poslanika. kao i na konstitutivnoi sedniciNS postoji ako je na sednici NS prisutno najmanje 126 narodnih poslanika.NS vrsi svoju nadleznost na sednicama plenuma. sa predlogom dnevnog reda. v . i . čas i mesto održavanja sednice NS. a drugo pocinje prvog radnog dana u oktobru i moze trajati najduze 90 dana. prilikom usvajanja zapisnika sa prethodne sednice i utvrdivanja dnevnog reda. koja se odrzava u vreme redovnog zasedanja NS priprema predsednik NS. najmanje sedam dana pre dana za koji se saziva sednica e . svih narodnih poslanika. kao uzih radnih telaNS.Kada utvrdi da nema vise prijavljenih za učešće u pretresu. NACIN RADA NARODNE SKUPSTINE a . g .Predsednik NS prekida rad NS kada utvrdi nedostatak kvoruma na sednici NS. lj . ^h^c^ 42 Cj^^a _-. prisustvuie 1/3 narodnih poslanika z .Kada se obavi razmatranje svih tačaka dnevnog reda i odlučivanje po njima.Predsednik NS pisanim putem odreduie dan. predsednik NS zaključuje sednicu NS.Iz ovoga sledi da su "instrument ravnoteze i medjusobne kontrole tri grane vlasti" u rukamaNS: izbor ili ucesce u izboru nosilaca druge dve vlasti.NS se sastaje u vanredno zasedanje na zahtev naimanje 1/3 narodnih poslanika ili Vlade. j . saaftfie**- u^n^^ć . dok se kvorum ne obezbedi.

>v

.& rJ*i

NACIN ODLUCIVANJA U NARODNOJ SKUPSTINI (cesto pita kao posebno pitanje)

t f[ U—L*;- «-i

a - Prema URS NS donosi odluke vecinom glasova narodnih poslanika na sednici na koioi ,» £G.fc~Utt£ je prisutna većina narodnih posFanika. b - Vecinom slasova svih narodnih poslanika (126) NS: J 1.) daje amnestiju za krivična dela, 2.) proglašava i ukida vanredno stanje, 3.) propisuje mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u ratnom i vanrednom stanju, 4.) donosi zakon kojim Republika Srbija poverava AP i jedinicama LS pojedina pitanja iz svoje nadleznosti, 5.) daje prethodnu saglasnost na statut AP, 6.) odlučuje o Poslovniku NS, o svom radu, 7.) ukida imunitet narodnim poslanicima, predsedniku Republike i ZaŠtitniku građana, 8.) usvaja budžet i završni račun, 9.) vrsi sve svoje izborne nadleznosti, 10.) odlučuje o odgovoru na interpelaeiju, 11.) glasa o zakonu koji je Predsednik RS vratio NS na ponovno izglasavanje. "V - NS donosi zakone i druge opšte akte iz nadleznosti Republike Srbije vecinom slasova rfrŽ# *&* narodnihposlanlkana sednici na koioi jeprisutna većina narodnih poslanika. g-Izuzetak od ovogpravilaje zakon kojim Republika Srbija poverava AP i jedinicama LS pojedina pitanja iz svoje nadleznosti. d - Vecinom glasova syih narodnih poslanika NS odlučuje ozakomma kojima se ureduju: § 1.) referendum i narodna inicijativa, 2.) uživanje individualnih i kolektivnih prava § pripadnika nacionalnih manjina, 3.) plan razvoja i prostorni plan, 4.) javno zaduživanje, 5.) teritorija AP i jedinica LS, 6.) zaključivanje i potvrdivanje međunarodnih ugovora, 7.) druga pitanja određena Ustavom. Uj - N S 2/3 vecinom odlucuje o 1) promeni URS - a, 2) pitanjima o kojima, prema URS u odlucuje po postupku predvidjenom za promenu URS - a, 3) promeni granice RS, 4) donosi Zakon kojim se uredjuje Suštinska autonomija AP K i M, 5) odlucuje o osnivanju novih AP i ukidanju ili spajanju vec osnovanih AP, 6) donosi Ustavni zakon za sprovodjenje URS - a i 7) odlucuje o razresenju Predsednika RS. e - U svom radu NS donosi sledece AKTE : zakon, budjeU plan razvoja, prostorni plan, završni račun, poslovnik, deklaraciju, rezoluciju, preporuku, odluku, zaključak i autentično tumačenje akta koji donosi.
BOSINA POTPITANJA 1) Koji su akti koje donosi, 2)Kako odlucuje NS —popravilu kvorumskom vecinom. ti vecinom slaova na sednici na koioi fe prisutna vecina narodnih poslanika, 3) O kojim pitanjima odlucuje 2/3 vecinom glasova, 4)Kako odlucuje o ratu i miru - vecinom glasova svih narodnih poslanika. 5)Kojom vecinom bira sudije za njihovprvi, trogodisnji mandat, 6) Kadpocinje i koliko traje prvo redovno zasedanje 7) Nabrojati najvaznije nadleznosti NS. 8) Štaje ombudsman i na koliko godina se bira

2/š

30. IZBOR I MANDAT NARODNIH POSLANIKA (7)

a - Prema URS narodna skupština (NS) je najvišepredstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji. b - N S čini 250 narodnih poslanika, koji se biraiu na neposrednim izborima, tajnim glasanjem. u skladu sa zakonom o izboru narodnih poslanika.
43

v - U NS obezbeduju se ravnopravnost i zastupljenost polova i predstavnika nacionalnih manjina, u skladu sa zakonom. g - Gradani biraju poslanike na osnovu slobodnog, opšteg, jednakog i neposrednog izbornog prava, tajnim glasanjem. d - Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika (ZINP) niko nema pravo da, po bilo kom osnovu, sprečava Hi primorava gradanina da glasa, da ga poziva na odgovornost zbog glasanja i da od njega traži da se izjasni za koga je glasao ili zašto nije glasao. dj - PRAVO DA BIRA poslanika I DA BUDE BIRAN za poslanika ima građanin sa "prebivalištem u Republici Srbiii koii ie istovremeno i%ržavljanin RS, koji ie'Wvrsio 18 godina života i poslovno ie sposoban. e - Biraci se upisuju u BIRACKI SPISAK z - Birački spisak je javna isprava i vodi se po službenoi dužnosti. Gradanin ima pravo uvida u birački spisak i pravo da zahteva njegove isprayke (upis, brisanje, izmenu ili dopunu biračkog spiska). i-Biraeki spisak je jedinstven i stalan i obavezno se ažurira svake kalendarske godine, najkasnije do 31. marta. Stalan je zbog toga sto se u m'ega, nezavisno od konkretnih izbora, upisuiu svi gradjani sa birackim pravom. Jedinstven je ier vazi za sve izbore. i - Birački spisak se zakljucuje naikasniie 15 dana pre dana održavania izbora, RESENJEM organa koji vodi birački spisak. k - Rešenje kojim se zakljucuje biracki spisak dostavlja se Republičkoj izbornoj komisiji (RIK - u) naidocniie u roku od 24 časa od easa niegovog donošenja., a RIK objavljuje u " Sluzbenom glasniku R S " ukupan broj biraca. 1 - Narodni poslanici biraju se u RS kao JEDNOJ IZBORNOJ JEDINICI lj - Biraju se na osnovu lista -J®} politickih stranaka,^ stranackih koalieiia i drugih politickih organizacija,^ i lista koie predloze grupe gradiana. Dakle, politieke stranke, stranacke koalicije i druge politicke organizacije, kao i grupe gradjana nayivaju se PODNOSIOCIMA IZBORNIH LISTA. IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE a - IZBORE ZA NARODNE POSLANIKE raspisuje predsednik Republike. 90 dana pre isteka mandata Narodne skupštine, tako da se izbori okončaiu u narednih 60 dana, ODLUKOM, kojom se odredjuje dan odrzavanja izbora i dan od kojeg pocinju da teku rokovi za odrzavanje izbornih radnji i ona se objavljuje u " Sluzbenom glasniku R S " b - Prema ZINP POSLANIČKIMANDATI raspodeljuju se srazmemo broju dobijenih glasova, sto znaci da je kod nas prihvacen sis tern srazmemos predstavnislva. v-Izbori se sprovode na osnovu izbornih lista g - Na IZBORNOJ LISTI medu svaka četiri kandidata po redosledu na listi (prva četiri mesta, druga četiri mesta i tako do kraja liste) mora biti po jedan kandidat - pripadnik onog pola kofi ie manie zastuplien na listi, a ukupno na izbornoj listi mora biti najmanje 30% kandidata manje zastupljenog pola na listi. d - Ako izborna lista ne ispuniava navedene uslove smatraće se da sadrži nedostatke za proglasenje izborne liste, a predlagae liste biće pozvan da otkloni nedostatke liste. dj - Ako predlagae liste ne otkloni nedostatke RIK ee odbiti da proglasi izbornu listu. Ovim je do kraja sprovedeno nacelo URS - a o ravnopravnosti polova .

e - Podnosilac izborne liste može povući listu najkasnije do dana utvrđivanja zbirne izborne liste. z - Izborna lista je utvrđena kad je svojim potpisima pjodrži najmanje 10.000 birača. i -Birač može svojim potpisom podržati izbornu listu samo jednog predlagača. Svaki potpis mora biti overen u opštinskom sudu. j - Izborna lista dostavlja se RIKr u najkasnije 15 dana pre dana određenog za održavanje izbora. Uz izbornu listu, RIK - u se dostavlja i sva potrebna dokumentacija propisana ovim zakonom. k - RIK RESENJEMproglašava izbornu listu jedne političke stranke (stranačka izborna lista), listu dve ili vise političkih stranaka (koaliciona izborna lista), odnosno grupe gradana (izborna lista grupe gradana), odmah po prijemu izborne liste i odgovarajuće dokumentacije, a najkasnije u roku od 24 časa od prijema izborne liste. Rešenje o proglašenju izborne liste RIK bez odlaganja dostavlja podnosiocu. Na osnovu proglašenih izbornih lista sastavlja se glasački listić! 1 - Ako RIK utvrdi da izborna lista nije podneta blagovremeno, doneće rešenje o njenom odbacivanju. lj - Ako RIK utvrdi da izborna lista sadrži nedostatke koji su smetnja za proglašenje izborne liste doneće, u roku od 24 časa od prijema izborne liste, zaključak kojim se podnosiocu izborne liste nalaže da najdocnije u roku od 48 časova od časa dostavljanja zaključka otkloni te nedostatke. Tim zaključkom istovremeno će se podnosiocu izborne liste ukazati na radnje koje treba da obavi radi otklanjanja nedostataka. m - A k o RIK utvrdi da nedostaci izborne liste nisu otklonjeni, ili da oni nisu otklonjeni u predviđenom roku, doneće u narednih 48 časova rešenje kojim se odbija proglašenje izborne liste. n - ZBIRNU IZBORNU LISTU utvrđuje RIK. nj - Redosled izbornih lista, sa imenima svih kandidata, na zbirnoi izbornoi listi utvrđuje se prema redosledu njihovog proglašavanja. Zbirnu izbornu listu RIK objavliuje u "Službenom glasniku Republike Srbije", najkasnije 10 dana pre dana odredenog za održavanje izbora. ~™~" o - Za dan proglašenja zbirne izborne liste uzima se dan njenog objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". ORGANI ZA SPROVODJENJE IZBORA - REPUBLICKA IZBORNA KOMISIJA (RIK) a - ORGANI ZA SPROVOĐENJE IZBORA su RIKi birački odbori. b - Organi za sprovođenje izbora su samostalni i nezavisni u radu i rade na osnovu zakona i propisa donetih na osnovu zakona. Za svoj rad odgovaraju organu koji ih je imenovao. v - Organi za sprovođenje izbora rade u stalnom i proširenom sastavu. g - Organi za sprovođenje izbora rade u PROŠIRENOM SASTAVU od dana utvrdivanja tog sastava do završetka izbora. d - Organi za sprovodenje izbora odlučuju većinom glasova članova u stalnom, odnosno proširenom sastavu. dj -Nijedna politička stranka. stranačka koalicija ili druga politička organizaciia ne moze imati vise od polovine članova u stalnom sastavu svih organa za sprovodenje izbora.

rešenjem utvrduje koji podnosilac izborne liste ispunjava uslove za odredivanje svojih predstavnika u prošireni sastav biračkog odbora.Biraeki odbor u STALNOM SASTAVU cine: predsednik i naimanie 2 člana.Članovima organa za sprovodenje izbora i njihovim zamenieima prestaje funkcija u ovim organima kad prihvate kandidaturu za narodne poslanike. j -RIK ima sekretara koga imenuje NS iz reda stručnih radnika svoje službe. lj .RIK u roku od 48 časova od časa donošenja rešenja o proglašeniu izborne liste.Članovi organa za sprovođenje izbora narodnih poslanika i njihovi zamenici moraju imaii izbomo pravo.Predsednik . i .Predstavnik podnosioca izborne liste postaje clan RIK u proširenom sastavu najkasnije 24 časa od donošenja rešenja m .RIK obrazuje i imenuje biracke odbore.RIK rešeniem utvrđuje da podnosilac izborne liste ispuniava uslove za određivanie svoiih predstavnika u prošireni sastav ovog organa u roku od 48 časova od proglašenja izborne liste. k . njihove predsednike i clanove b . članovi RJK i njen sekretar imaiu zamenike.Birački odbor imenuje se naikasniie 10 dana pre dana određenog za održavanie izbora. i . z .Sastav RIK .Predstavnik podnosioca izborne liste postaje član biračkog odbora u proširenom sastavu najkasnije 24 sata od časa donošenja tog rešenja.S obzirom na to da je u RS prihvacen sistem srazmernog predstavnistva svaki birac glasa zg 1 od tzbornih lista sa zbirne izborne liste.a objavtjuje se u "Službenom glasniku RS". Ku-^tr^-^-j cA v . članovi RIK i njihovi zamenici moraju biti diplomirani pravniei. 1 . .RIK U STALNOM SASTAVU čine predsednik i 16 drugih članova koie imenuje NS na predlog poslaničkih grupa NS.e . Rešenje o ispunjenju. Birač u toku održavanja izbora može glasati samo iedanput.500. 2) obezbeđuje pravilnost i tajnost glasanja. Birački odbor se stara o održavaniu reda na birafikom mestu za vreme glasanja. odnosno neispunjenju uslova za odredivanje predstavnika podnosioca izborne liste RIK dostavlja podnosiocu izborne liste u roku od 24 easa od časa donošenja rešenja. d . Predsednik.Glasanje za narodne poslanike obavlja se na biračkom mestu. Na jednom biračkom mestu može da glasa najviše 2. BIRACKI ODBORI a . Predsednik i članovi biračkog odbora imaju zamenikejiajkasnije 10 dana pre dana odredjenog za odrzavanje izbora. e . koji ueestvuje u radu komisije bez prava odlueivanja. 3) utvrđuie rezultate glasania na biračkom mestu i obavlja druge poslove odredene ZINP. koji učestvuje u radu koraisije bez prava odlucivania. dj -Birački odbor: 1) neposredno sprovodi glasanje na biračkom mestu. a U PROŠIRENOM SASTAVU i po jedan predstavnik podnosioca izborne liste. a najmanje 100 birača. RIK ima i jednog člana. predstavnika republičke organizaeije nadležne za poslove statistike. a u PROŠDRJENOM SASTAVU i po iedan predstavnik podnosioca izborne liste. z . g .Svaki birač glasa lično.

Ovakav zakljucak proistice iz cinenice da podnosilae izborne liste.Svaki biraeki odbor vodi zapisnik o radu i dostavlja ga R I K . j . u skladu sa zakonom. Mandati se raspodeljuju tako što se ukupan broj glasova koji je dobila svaka pojedina izborna lista podeli brojevima od jedan do zaključno sa brojem 250. a glasanie na torn biračkom mestu se ponavlja.Glasa se na overenim glasačkim listićima.Politicke STRANKE NACIONALNIH MANJINA i koalicije političkih stranaka nacionalnih maniina učestvuju u raspodeli mandata i kad su dobile martje od 5% glasova od ukupnog broja birača koji su glasali. a na predlog podnosioca izborne liste koji mora biti stavijen pri podnošenju izborne liste. a glasanje na torn biraekom mestu se ponavlja. Ako se u toku glasanja naruše neka od pravila predvidjena ZINP birački odbor se raspušta. birackl odbor se raspušta i imenuje novi. samo zajednu izbornu listu sa glasackog listica. nj -U raspodeli mandata ueestvuju samo izborne liste koje su dobile najmanie 5% glasova od ukupnog broia glasova birača koji su glasali u izbornoj jediniei.N a biračkom mestu i na 50 metara od biračkog mesta zabranjeno je isticanje simbola političkih stranaka i drugog propagandnog materijala. zaokruzivanjem rednog broja ispred naziva izborne liste za koju se glasa. Dobijeni količnici razvrstavaju se po veličini a u obzir se uzima 2S0 naiveeih količnika. m . 1 . Ako dve izborne liste ili vise izbomih lista dobiju iste količnike na osnovu kojih se dodeljuje jedan mandat a nema vise neraspodeljenih mandata.u . 47 . ć . Nevažeći glasaeki listić ieste nepopunjeni glasački listić. RIK irn osnovu tih zapisnika utvrdjuje rezultate izbora i o tome saeinjava poseban zapisnik. lj — Birackl odbor konstatuje broj nevažećih glasačkih listića i broj glasova za svaku izbornu listu. t-Mandati koji pripadaju određenoj izbornoj listi dodeliuiu se kandidatima sa te liste. Na osnovu izvoda iz biračkog spiska.u podatke o tome kojim kandidatima sa izborne liste se dodeliuiu dobiieni poslanički mandati. dostavlja RIK . Svaka izborna lista dobija onoliko mandata koliko tih kolienika na nju otpada. r . u skladu s međunarodnopravnim standardima.Na ovai nacin se sprovodi odredba URS prema kojoj se u NS obezbeduje ravnopravnost i zastuplienost polova i predstavnika nacionalnih maniina. naikasniie u roku od 10 dana od dana objavlfivania ukupnih rezultata izbora. odnosno koalicije političkih stranaka nacionalnih manjina odlučuje R1K pri proglašenju izborne liste. mandat će se dodeliti listi koja je dobila ukupan veći broj glasova.Po urvrdjivanju rezultata izbora sledi RASPODELA MANDATA.RIK raspodeljuje mandate primenom sistema najvećeg količnika. o .ZINP je prihvatio sistem nevezanih izbornih listi. s .Politicke stranke nacionalnih manjina su sve one stranke čiji je osnovni cilj predstavljanje i zastupanje interesa nacionaine manjine i zaštita i poboljšanje prava pripadnika nacionalnih rnanjina. listić koji je popunjen tako da se ne može utvrditi za koju se izbornu listu glasalo i listić na kome je zaokruženo vise od jedne izborne liste. mandat se dodeljuje izbornoj listi koja ima sledeći najveći količnik. n . Kad određenoj izbornoj listi pripadne vise mandata nego što je na toj listi predloženo kandidata za poslanike.Po završenom glasanju birački odbor pristupa utvrđivam'u rezultata glasanja na birackom mestu.Glasanje je tajno. Ako se utvrdi da je broj glasačkih Hstića u glasaekoj kutiji veći od broja birača koji su glasali. birački odbor utvrđuje ukupan broj birača koji su glasali. k . O tome da li podnosilac izborne liste ima položaj politicke stranke nacionaine manjine. p . što unosi u zapisnik.

poništiće odluku ili radnju.Ti razlozi su sledeći: 1) povreda pravila po kome birač glasa lično. Oni imaju aktivnu legitimaciiu da traze zastitu izbornog prava. radnie ili propusta biračkog odbora podnosi se RIK.Ako RIK poništi izbore na pojedinom biračkom mestu. svaki birač.Odluka doneta u postupku po žalbi pravnosnažna je i protiv nje se ne mogu podneti zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke. Odluka po žalbi doneće se najkasnije u roku od 48 časova od prijema žalbe sa spisima.RIK izdaje poslaniku uverenje daje izabran. dj . jednom utoku održavanja izbora.Svaki birač. v .Stoga.Ako RIK usvoji prigovor. d .Tokom izbora za narodne poslanike moze doci do razlicitih povreda izbornog prava.a u roku od 48 časova od priiema rešenia. kandidat i podnosilac izborne liste Ima pravo da podnese prigovor RIK . na overenim glasačkim listićima 2) ako su protivno zabrani na biračkom mestu i na 50 metara od biračkog mesta istaknuti simboli politickih stranaka i drugi propagandni materijal. nitižalba.a donetog po prigovoru može se izjaviti lalba Vrhovnom sudu Srbiie. Medjutim. z .u zbog povrede izbornog prava u toku izbora ili nepravilnosti u postupku predlaganja odnosno izbora. ž -Vrhovni sud Srbije odlučuje po žalbi shodnom primenom odredaba Zakona o Upravnim sporovima. kandidat za poslanika i podnosilac izborne liste ima pravo na zaštitu izbornog prava.om. niti zahtev za ponavljanie postupka. smatraće se da ie prigovor usvoien e . Ako podnosilac izborne liste ne dostavi podatke ni u naknadno ostavljenom roku. 1 . Žalba se podnosi preko R I K . kojima se ureduje postupak u upravnim sporovima. Protiv ovog rešenja nije dozvoljen prigovor. odnosno izbore. RIK će posebnim rešenjem sve dobijene mandate sa te izborne liste dodeliti kandidatima sa liste prema niihovom redosledu na listi.Protiv svakog rešenja RIK . 48 . f. k . ako RIK ne donese rešenje po prigovoru u rokovima predvidenim ZINP. RIK će ga pisrneno obavestiti da je dužan da to učini u naknadnom roku od 5 dana. odnosno izbori ponoviće se najkasnije za 10 dana.u .Rezultate izbora RIK objavljuje u roku od 96 easova od časa završetka glasanja. h . ZASTITA IZBORNOG FRAVA a .u u roku od 24 časa od časa kad je doneta odluka odnosno izvršena radnja koju podnosilac prigovora smatra nepravilnom. Republička izborna komisija dužna je da u roku od 24 časa od prijema žalbe dostavi Vrhovnom sudu Srbije prigovor i sve potrebne spise. j . tajno. glasanje se ponavlja samo na torn biračkom mestu.PONOVNI IZBORI sprovode se ako RIK poništi izbore po službenoj dužnosti zbog nepravilnosti u sprovodenju izbora u slučajevima utvrđenim ZINP. odgovarajuća izborna radnja.Ako podnosilac izborne liste ne dostavi podatke. odnosno od easa kad je učinjen propust. bez podnošenja prigovora ovlašćenog podnosioca. Rezultati izbora objavljuju se u "Službenom glasniku RS".RIK donosi rešenje u roku od 48 časova od easa prijema prigovora i dostavlja ga podnosiocu prigovora i svim podnosiocima izbornih lista. g -Prigovor protiv odluke. 3) akoje u glasačkoj kutiji broj glasačkih listića većiod broja birača koji su glasali. uz upozorenje na posledice nepostupanja. i -Ako sud usvoji žalbu i poništi izbornu radniu. b . predviđeni Zakonom o upravnim sporovima.

osim kad su izbori poništeni zbog nepravilnosti u utvrdivanju izborne liste MANDAT NARODNIH POSLANIKA a . 3) ako je pravnosnaznom sudskom odlukom lišen poslovne sposobnosti. primenom sistema najvećeg izbornog količnika. a na izbornoj listi sa koje je NP bio izabran nema kandidata za koje podnosilac izborne liste nije dobio mandaf. mandat pripada podnosiocu izborne liste koii ima sledeći naiveći količnik a za niega niie dobio mandat. odnosno 7 dana od dana ponistenja izbora na biračkom mestu.MANDAT narodnog poslanika je zapravo ovlaščenje na osnovu koga narodni poslanik predstavlja birače. odnosno do prestanka mandata narodnih poslanika tog saziva NS. NP PRESTAJE mandat PRE ISTEKA VREMENA na koje je izabran: 1) podnošenjem ostavke. U torn slučaju rezultat izbora se utvrđuje po završetku ponovljenog glasania. fpoput funkcije sudiie. Ponovni izbori se sprovode po listi kandidata koja je utvrđena za izbore koji su poništeni. mandat pripada onoj političkoj stranei sa eije je izborne liste bio izabran NP kome je prestao mandat i taj mandat se dodeljuje kandidatu koji je na izbornoj listi stranke. m . k .Kad se izbori ponavljaju RIK donosi rešenje oponavljanju glasanja. n . 5) gubitkom državlianstva. već je NS ta koja ima pravo da svom NP oduzme mandat. d -NPprestaje mandat danom nastupanja nekog od navedenih slueajeva. 6) ako rau prestane prebivalište na teritoriji Republike Srbije. 2) ako je pravnosnaznom sudskom odlukom osuđen na kaznu zatvora bezuslovno u trajanju od najmanje šest meseei. tuzioca. a za koga stranka nije dobila mandat.Ponovni izbori sprovode se najkasnije 15 dana od dana ponistem'a izbora u Republici Srbiji. prema ovom zakonu. ž .. budući da NS ima 250 NP z .lj . predsednika).Mandat narodnog poslanika (NP)počinje teći danom potvrdjivanja.U oba slueaja od kandidata se pre utvrdivanja mandata pribavlja pismena saglasnost da prihvata mandat.Ponovni izbori se sprovode na način i po postupku koji su utvrđeni ZINP.verifikaciie mandata u NS. j . g . Ponovljene izbore raspisuje RIK.Kad NP prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran. nespoiivi sa funkciiom poslanika . 4) preuzimanjem posla ili funkcije koji su.Dan prestanka mandata konstatuie NS na prvoj narednoj sedniei posle prijeroa obaveštenja o razlozima za prestanak mandata NP. clana vlade. e . i . 1 v -TRAJE 4 godine.Jednom izabranog NP biraei nemaju pravo da opozovu.Kad NP prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran.S obzirom na to da se raspodela mandata vrši po listama. 7) ako nastupi smrt narodnog poslanika. dj . 49 . na njegovo nesto mora biti izabran neki drugi NP.Mandat novog NP traje do isteka mandata NP kome je prestao mandat.Prema ZINP. b .

odnosno da se izaberu skupstinski odbori i imenuie sekretar NS.4)Ko resava uprvom stepenu. 15) Van toga.Da bi se izabrani NP konstituisali u NS potrebno je da se odriiprva sednica NS.proglasava izbornu listu RESENJEM . NS na prvoj sednici potvrđujeposlaničke mandate. v -Saziva je narednog dana od dana podnošenja kveitaja RIK o sprovedenim izborima. 2)Kako tece postupak kandidovanja. 5) Sta biva kada se podnese prigovor i u kom roku se RIK izjasnjava. šta će govoriti na sednicamaNS. 13) Koliko traje mandat narodnih poslanika. s obzirom na to da su NP za sve vreme trajanja mandata nezavisni od birača. 14) Kad poslaniku moze prestati mandat pre togroka. tako da se sednica odrii najkasnije 30 dana od dana proglašenja konačnih rezultata izbora. radi prethodnog proučavanja pitanja koja će NS u plenumu pretresati i o kojima će odlučivati. niti im mogu oduzeti .To u suštini znači da NP mora unapred da potpiše tzv. blanko ostavku.Narodni poslanici stiču prava i dufnosti u NS danom potvrđivanja mandata. 10) Sta znaci verijikacij'a mandata potvrda. 8)Ko postavlja poslanike.PRVU SEDNICU Narodne skupštine zakmu}epredsednik NS izprethodnog saziva.Da bi novoizabrani NP mogli da se konstituišu u NS potrebno je da se: verifikuie mandat novoizabranim NP|5) da se NS organizuje za rad izborom predsednika i potpredsednika NS. IDNa bazi ceza se verifikuie mandat narodnog poslanika-uverenia i izvestaia RIK-a: 12) Sta RIK izdaje narodnim poslanicima . ne mogu vršiti kontrolu nad njihovim radom. m .POTVRĐIVANJE MANDATA NP vrši se na osnovu uverenja o izboru za narodnog poslanika £ izveštaja RIK o sprovedenim izborima. neopozivo stavi svoi mandat na raspolaganie političkoi strand na čiji predlog je izabran za NP. pod uslovima određenim zakonom.noslanika.uverenie o izboru Nar. .a zakonita. BOSINA POTPITANJAi 1) Ko moze da se kandiduje za narodnogposlanika. lj .ne. z .opozvati mandat. 7) Kako se rasporedjuju mandati.Medjutim.1 . do izbora predsednika Narodne skupštine. 9) Da li se poslanikom postqje pre nego sto mandat bude verifikovan . koji pomažu predsedniku NS u radu @J)da se iz reda NP izaberu članovi radnih tela NS. kome u radu pomažu po jedan. 31. koju će stranačko rukovodstvo aktivirati kad postane nezadovoljno time kako NP glasa i šta govori u NS.Prema URS. odredbom prema kojoj je NP Slobodan da. 6) Kako tece sporpred Vrhovnim sudom o tome da lije odluka RIK.Kvorum za rad na konstitutivnoi sednici NS postoji ako joj prisustvuje najmanje 126 NP. URS je slobodni poslanički mandat pretvorio u starnački. predsedava najstariji narodni poslanik. ž . 50 . g . Birači nemaju pravo da im izdaju obavezujuća uputstva o tome kako će glasati. b . najmladi.Prvoj sednici NS.Mandat NP morao bi da bude Slobodan. u roku od 30 dana od dana održavanja izbora. kada prestaje mandat narodnih poslanika. 3) Sta radi RIK . NP sa eetiri izborne liste koje su dobile najveći broj poslaničkih mesta i sekretar Narodne skupštine d . KONSTITUISANJE NS (12) Š a . e .

z . g . glasova prisutnih narodnih poslanika. BOSINA POTPITANJA 1) Sta znači verifikacija mandata i kako se oni verifikuju. utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru svakog narodnoe poslanika istovetni sa podacima iz izveštaja RIK i o tome podnosi izveštaj Narodnoj skupštini.Ovlašćenje za raspuštanje NS podeljeno je izmedju predsednika RS i Vlade. 5)Sta sejos radi na konstitutivnoj sednici NS 32. b .NS ne može biti raspuštena za vreme ratnog Hi vanrednog stanja. RASPUSTANJE NS (3) a . lice koje predsedava konstitutivnom sednicom "NS konstatuie da je RIK podnela izveštaj o sprovedenim izborima i o tome koja su uverenia o izboru za narodne poslanike u saglasnosti sa izveštajem. i to od po jednog člana sa tri izborne liste koje su dobile najveći broj poslaničkih mandata u NS.NS je konstituisana potvrđivaniem mandata 2/3 narodnih poslanika.Svako raspmtanje NS povlači za sobom prestanak mandata Vlade.Prema URS ako NS glasanjem ne prihvati odgovor Vlade ili člana Vlade. na osnovu izveitaja RIK.Narodna skupština.Predsednik Republike dužan je da ukazom raspusti NS u slučajevima određenim Ustavom. na obrazloženi prediog Vlade. m -Potvrđivanjem mandata 2/3 novoizabranih NP prestaje mandate NP prethodnog saziva Narodne skupštine. i . veemom .Komisija. ako ie nesto sporno 3) Sta moze biti sporno -da li su podaci iz uverenia o izboru narodnos poslanika istovetni sa podacima iz izveštaia RIK.Na odluku donetu u vezi sa potvrđivanjem mandata dopuštena je zalba XJstavnom sudu. ako je podnet prediog da ioi se izglasa nepoverenie ili ako je Vlada u NS postavila pitanie svoga poverenja. na konstitutivnoj sednici. pristupiće se glasanju o nepoverenju Vladi ili članu Vlade. ž . v . u kom slučaju predsednik RS neće razmatrati prediog da se NS raspusti.ne. koji/># njoj odlučuje u roku od 72 sola. j . obrazuje komisiiu od tri elana. e . 2) Da li se svim NP verifikujui mandati na konstitutivnoj skupstini .N a osnovu izveštaja komisije.Raspuštanje NS je protivteža pravu NS da glasa o nepoverenju Vladi i da je tako liši mandata. d -VLADANE MOŽE PREDLOŽITI raspuštanje NS. na prediog lica koje predsedava. 4)Koliko mora biti verifikovano da bi se konstituisala NS. dj . čime jepotvrđen mandal tim narodnim poslanicima 1 .Tada predsednik RS raspušta NS odmah nakon što konstatuie da ie nastupio slučai za koii ie URS vezao raspuštanie NS po sili Ustava.To su sledeći slučajeviffj ako NS u roku od 90 dana od dana konstituisanja NE IZABERE VLADU0) ako Narodna skupštim NE IZABERE NO VU VLADU u roku od 30 dana od izelasavan'm nepoverenia Vladi^% ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana neizelasavania paverenia Vladi | J | ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 51 . a bez njihove saglasne volje nema raspuštanja NS. raspustiti Narodnu skupštinu.N S se raspušta ako u roku od 90 dana od dana konstituisanja ne izabere Vladu. k .Predsednik Republike može. zbog povrede izbornog prava. j .i . Ij .

nepovredivost NP i (5j nespojivost njihove funkcije sa drugim javnim funkcijama i poslovima. IMUNITET NARODNIH POSLANIKA (9) a . lj . U osnovi imuniteta neodgovornosti jeste sloboda izražavanja. • ^- ^ 52 . v -Načelo podele vlasti podrazumeva odvojenost jedne vlasti od druge.t c /> ^uspostavljanju imunitetaog prava. koju cine NP.neodgovornosti i(2)'procesni imunitet . MATERIJALNI IMUNITET štiti NP od odgovornosti za izgovoreno mišlienie i p^a^K' glasanje u NS. ^ j \ ■J*^ \ Ako NS ustpostavi imunitetno pravo narodnog poslanika koii se niie pozvao na imunitet.Kad se narodni poslanik ne pozove na imunitet sudija se obrača predsednika NS. k .Nepozivanie narodnog poslanika na imunitet ne iskliučuie pravo NS da mu uspostavi imunitet. određene zakonom. 1 .30 dana od dana konstatacije ostavke predsednika Vlade. da bi se iskliueila bilo kakva vrsta pritiska.Prema URS narodni poslanik koji se pozvao na imunitet ne može biti pritvoren.Dakle. osnov njegove neprikosnovenosti ie u načelu narodne suverenosti. te je stoga neprikosnoven.Dva osnovna obeležja pravnog položaja NP s u | l ) imunitet .NS koja je raspuštena vrši samo tekuće Hi neodložne poslove. odnosno vanrednog stanja. ovo načelo podrazumeva nezavisnost i neprikosnovenost NP u odnosu na izvršnu i sudsku vlast. Kako zakonodavnu vlast vrši NS. sa predlogom o J.Materijalni imunitet deluje automatski i apsolutno. z . predsednik Republike raspisuje izbore za narodneposlanike.U slueajuproglašenja rainog ili vanrednog stanja ponovo se uspostavlia njena puna nadležnost. koj i ga upućuje Administrativnom odboru. koja traje do okončanja ratnog. zbog čega se NP ne mogu jednostrano odricati imunitetskog prava.Narodni poslanik koji je zatečen u izvršenju krivičnog dela za koje je propisana tr kazna zatvora u trajamu duzem odpet eodina može bitipritvoren bez odobrenja NS. nije potrebno da se NP pozove na njega.možeuspostaviti imunitetno pravo narodnom poslaniku koji senijepozvao na imunitet.bezodobremaNS. Ovo je logična posledica činjeniee da se radi o imunitetu i nezavisnostfNS. ž .Poslanički imunitet obuhvata^p materijalni imunitet .Imunitet NP označava niegovu neprikosnovenost s obzirom na to da je NP predstsvnik naroda. koja je zajemčena NP u cilju obezbedjenja slobode pretresa u NS. tako da se izbori okončaiu naikasniie za 60 dana od dana raspisivanja.Istovremeno sa raspustanjem NS. Odbor je dužan da svoj izveštaj. b . @>. podneseNS.nepovredivosti. i . j . postupak koji je protiv njega bio pokrenut će se obustaviti. pa ipoprestanku mandata. On je izraz narodne suverenosti. na predlog Admmistrativnog t1 \rP}' JJ* pdbora.za vreme ratnog i vanrednog stanja 33. e . Dakle. Narodna skupština. BOSINA POTPITANJA I) Kada se NS ne moze raspustiti . u svim slučajevima. ako je to potrebno radi vršenja poslaničke funkcije. niti se ^ ^ protiv njega može voditi krivični ili drugi postupak u kome mu se može izreči kazna 't^M^" zatvora. -$> ^ ^ aico je IO poireono raui vrsenja posiamcice iuniccije. g .Prema URS narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost H A * 'za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije i* 5D ^tij . Dakle.

ai' C' * * ■ . izuzetno. na sednicama članova odbora.IMUNITET NEPOVREDIVOSTI.Kada je reč o POSLANICKOM INKOMPABILITETU prema URS NP ne može biti poslanik u skupštini AP.NS. . cftoii^ 5lJ t 1 . U suprotnom. 4)Sta radi sudija ukoliko nar. o . imunitet nepovredivosti vodio bi u krivičnu neodeovornost usled moguenosti nastupania zastarelosti za krivično delo ili prekršai. BOSINA POTPITANJA l)Koji postupci se ne mogu voditi protiv narodnog poslanika. dok NP traje mandat. lj . ^ J^ ^ t- a . ne deluje automatski i nije apsolutan.Kad se NP pozove na imunitet ili kada NS odbiie da da odobrenie za pokretanie krivienog postupka nastupa zastoj zastarelosti. ne teku rokovi propisani za taj postupak.Dva su oblika rada NS -0 M PLINUMU. 3) Sta radi sudija kad se narodni poslanik ne pozove na imunitet. To bi nadalje značilo izrazito ozbiljnu povredu načela URS -a o jednakosti gradjana.t. 6)Ako postupak bude pokrenut pa potom prekinut teku li rokovi zastarelosti 34. v . niti funkcioner u organima izvršne vlasti i pravosuđa. na sednici svih NP. m . > ' L4/C ^ k . budući da se po Poslovniku NS narodnim poslanicima izriču mere koje važe za sve poslanike. ct»- (2) . odnosno da NS nije uskratila odobrenje. ^ ~ Prvu sednieu odbora saziva predsednik NS. niti može obavliati druge funkcije. ona ne podleže irounitetn.RADNA TELA I FUNKCIONERI t. dakle. 53 . pritvor če se sikinuti. n .Prema URS U krivičnom ili drugom postupku u kome je uspostavljen imunitet. UNUTRASNJA ORGANIZACIJA NS . u kome se pretresa i odlučuje i u RADNIM TELIMA. ODBOMMA. ni u torn slucaju se protiv tog NP ne može voditi krivični postupak bez odobrenjaNS. poslanik bude pritvoren. može biti pritvoren. nj -Kadaje u pitanju DISCIPLINSKA ODGOVORNOSTtiV. Krivično ili drugo gonjenjeprivremeno se obustavlja. UkolikojeNPpriivoren sudija je duzan da u roku 48 sati o tome obavesti NSkoja će odlučiti o uspostavljanju imuniteta tom NP. a narođni poslanik pustiti na slobodu. a jedini način da se to postigne je stavljanje zabrane NP da uz poslaničku vrši još neku funkciju ili posao koji su u sukobu sa interesima birača.Medjutim. Ovo stoga što bi NP bio pritvoren i protiv njega bi se vodio krivični ili drugi postupak da se niie pozvao na imunitet.Svrha ove zabrane je vršenje poslaničke funkcije u interesu birača. 6)Ko odlucuje o uMdanju imunitetea narodnim poslanicima . b-GLANOVE svakog ODBORA predlažu poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika koje imaju u Narodnoi skupštini.ne podleie imunitetu. to su mere koje važe za sve poslanike i izriču se po osnovu Poslovnika!. 2)Staje sa disciplinskorn odgovornoscu . Ako Narodna skupština ne da odobrenje za gonjenje narodnog poslanika prema kome je određen pritvor. p .Odbor ie izabran ako ie za niega glasala većina prisutnih narodnih poslanika. 5) Kad poslanik.. poslove i dužnosti za koie ie zakonom utvrđeno da predstavliaju sukobinteresa. u kojima se prethodno proucavaju pitanja o kojima će se odlučivati u plenumu.Narodni poslanik može biti clan vise odbora. g .Zaštita koja se pruža NP imunitetom nepovredivosti privremenog je karaktera i vezana je zatrajanje poslaničkog mandata.

isprave i obaveštenja u radu anketnog odbora.Poslaničku grupu od najmanje pet članova mogu udruživanjem da obrazuju i NP 54 .Odlukom o obrazovanju anketnog odbora utvrduje se sastav i zadatak odbora. j . ODBOR ZA USTAVNA PITANJA razmatra predlog za promenu URS. e . bavi se načelnim pitanjima primene Ustava. druge političke organizacife ili grupe građana koia ima najmanje pet NP. iz reda narodnih poslanika. anketni odbor podnosi NS izveštai sa predlogom mera. Predstavnici državnih organa i organizacija.Narodna skupština može obrazovati.PREDSEDNIK ODBORA saziva sednicu i predsedava sednicom odbora. vodi se bez obzira na broi prisutnih članova odbora.Rasprava na sednici odbora. iz reda svojih clanova. isprave i obaveštenja.dj .Odbor ima 25 clanova. v . prema utvrdenom dnevnom redu. kao i na zahtev predsednika NS. v . podatke. ZAKONODAVNI ODBOR razmatra predlog zakona. drugog propisa i opšteg akta.Obrazuju se najkasnije 7 dana od dana izbora predsednika NS. koji ima svog zamenika.Posle obavljenog rada. a najviše 25 clanova. anketne odbore radi sagledavanja stanja u određenoi oblasti.NS može odlukom obrazovati ANKETNE ODBORJEIKOMISIJE za vršenie posebnih zadataka odredenih odlukom o njihovonTobrazovanju.Dva najvaznija STALNA ODBORA su/D Odbor za ustavna pitanja i/f)Zakonodavni odbor. Ima 21 člana.Odbor ima pravo da traži od državnih organa i poiedinih organizacija podatke. predlaže donošenje autentifinog turnačenja zakona.Odbor na prvoj sednici bira. d . Odbor može imati naimanje 11.Do izbora predsednika odbora. sednicu odbora saziva zamenik predsednika odbora ili predsednik NS. statut AP u postupku davanja saglasnosti Narodne skupštine. a .Dužan je da sazove sednicu odbora na zahtev najmanje trećine od ukupnog broja članova odbora. sa stanoviita njegove uskladenosti sa Ustavom.Poslaničku grupu cine NP iedne političke stranke. d . i . 1 . koji je upućen NS.Odbor ima i svog sekretara.Broj Clanova odbora utvrđuje se PoRNS. Ako to ne učini u zahtevanom roku.Anketni odbor prestaje sa radom danom odlučivanja o njegovom izveštaju na sednici NS.Poslaničku grupu predstavlja predsednik poslaničke grupe. m . a broj clanoya drugih radnih tela utvrduje se odlukom o njihovom obrazovanju. prvom sednicom predsedava najstariii elan odbora. z . b . ]j . ž . b . k . g . kao i građani. drugih propisa i opštih akata VladeRS I 4) vršenje drugih poslova određenih poslovnikom o radu NS (PoRNS).Odbor odlučuje većinom glasova prisutnih članova na sednici kojoj prisustvuje yecina članova odbora.Neke od najvažnijih funkcija odbora su :(fj razmatranje i pretresanie pitanja iz nadležnosti NS^gJ predlaganie^kata^l izvršavanje zakona. dužni su da daju istinite izjave. a -POSLANIČKA GRUPA je oblik organizovania NP za učešće u radu NS.predsednika i zamenika predsednika odbora. g .Stoga se ti stalni odbori organizuiu po oblastima za koie su formirana ministarstva. drugog propisa i opsteg akta koji je donela NS.

FUNKGIONERI u NS. 7) Ko predlaže predsednika NS. 3) Kako seformiraju.POTPREDSEDNICI NS pomažu predsedniku NS u vršenju poslova iz njegovog delokruga. u slueaju privremene sprečenosti zamenj ivaće ga naj starij i potpredsednik.NS ima naiviše 6 potpredsednika. 7) vrši i đruge poslove predviđene zakonom i ovim poslovnikom. 2) Koja su stalna a koja povremena radna tela NS. g . b .Pored ovih. u ujem smislu su: predsednik NS. predsednici odbora. potpredsedniei NS . koliko ih ima u ovom sazivu. Ako predsednik NS neodredi koji ga od potpredsednika zamenjuje. Njegova funkcija prestaje konstituisanjem novoizabrane NS. pri čemu on vrši svoje zadatke do imenovamTnovog sekretara. 2) raspisuje izbore za odbornike. u slučaju privremene sprečenosti. Na spisku se posebno naznačava predsednik poslaničke grupe i njegov zamenik. u vreme ratnog stanja kad NS nije u mogućnosti da se sastane. e . Tako on: 1) raspisuie izbore za predsednika RS. dj . ž . Predsednika NS. o eemu obaveštava sve potpredsednike i sekretara NS. drugih pohtičkih organizacija ili grupa građana koje imaju manje od pet NP.Poslanička grupa se konstituiše tako što se predsedniku NS podnosi spisak članova koji je potpisao svaki član poslaničke grupe.Kandidata za SEKRETARA NS predlaže predsednik NS. predsednik NS ima i odredjena SAMOSTALNA OVLAŠĆENJA. 5) stara se o primeni Poslovnika NS. zajamčenih URS . 2) saziva sedniceNS.om.Predsednika poslaničke grupe i njegovog zamenika odredjuje poslanička grupa t-5. 5) Mogu li radna tela donositi zakone. toga on odredi.Narodni poslanik može biti član samo iedne poslaničke grupe. 4)Za šta su nadležni. 4) vrši i druge poslove predviđene Ustavom. 3) predsedava njima. .NS bira predsednika Ijednog ili višepotpredsednika većinom glasova svih NP (126) v . a u širem smislu i sekretar NS i predsednici poslaničkih grupa. a imenuje ga NS.a . na predlog predsednika NS. BOSINA POTPITANJA 1) Sta su odbori. 6) Koliko potpredsednika ima. ona ih samo pripremaiu.ne. d . e . Za svoj rad sekretar je odgovoran NS. zameniuie iedan od potpredsednika NS.PREDSEDNIK NARODNE SKUPŠTINE: 1) predstavlia NS. dj . a njihov broj se utvrdiuie prilikom svakog konstituisanja posebnom odlukom. 3) zajedno sa predsednikom RS i predsednikom Vlade učestvuie u donošenju odluke o proglašeniu ratnog ili vanrednog stanja kad NS nije u mogućnosti da se sastane i 4) u donošenju mera odstupania od ljudskih i manjinskih prava.političkih stranaka. 6) stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela NS.

ako predlog zakona sadrži odredbe za koje se o%f K predvida povratno dejstvo/o) pregled odredaba zakona koje se menjaju. SA OBRAZLOŽENJEM koje mora da sadrži:|f3 ustavni osnov/Žf razloge za jonoienie zakona(3l objašnjenie osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih resenia. ako nije • predlagač zakona.Nadleini odbori i Vlada. '. ^ y red sednice NS. 2) svaki narodni poslanik.Predlog zakona koji je upućen NS predsednik NS. ako niie predlagač zakona. nadleinim odborima i Vladi.. kreditne.O predlogu zakona na sednici odbora najpre se vodi načelni PRETRES. u svojim izveštajima. mogupredloiitiNS daprihvati ili neprihvatipredlog zakona u načelu. odnosno njihovi ovlašćeni predstavnicž. razmatraju nadlemi odbori i Vlada. «ie. odnosno dopunjuju. a u pretresu mogu da učestvuju: članovi odbora.cr. a zatim pretres UDoiedin ostim a.„ -" donosi. kada je ona u redovnom zasedanju. u roku ne kraćem od 15 dana i ne dužem \ " od 60 dana. dužni su da navedu da li zakon prihvataiu u eelini ili sa izmenama koie predlažu u formi amandmana.Na sednicu odbora na kojoj se razmatrajupredlozi zakona i amandmani napredloge ^'l^" zakona pozivaju se i podnosioei tih predloga i amandmana. 4) najmanje 30.Zakonodavni postupak odvija se u nekoliko faza. na kojoj se predlog zakona razmatra.000 biraca. odnosno ^ ' miiljenju.35. (4$procenu iznosa finansii'skih sredstava potrebnih za sprovodenje zakonajjl'opšti interes 3l ^ ^y^ zbog koga se predlaže poyratno deistvo. odmah po prijemu. g . POSTUPAK DONOSENJA ZAKONA (13) a .Predlog zakona. l <vir£& 1 .c ^ dj . Ukoliko nadležni odbori i Vlada predlože prihvatanje zakona u načelu. d . j . odnosno dopunama. naikasniie pet dana. % ž .Nakon završetka pretresa. 3) skupština AP. predlagač zakona ili njegov predstavnik. kao i NBS iz oblasti bankarskog sistema. Odbor odreduje izvestioea koji po potrebi na sednici NS obrazlaže izveštaj odbora. dostavlja ^A j ^ narodnim poslanicima. pripremljen u skladu sa odredbama PoRNS.PRAVO PREDLAGANJA ZAKONA. c> ffy-t^z? v .?x k . e . To su faza:fij predlaganja zakona. pre razmatranja u NS.Predlog zakona. predstavnik Vlade ako ona nije predlagač i podnosilac amandmana ili svaki narodni poslanik koji prisustvuje sednici odbora. ZA-"\ 56 . i . monetarne i devizne politike i ombudsman iz svoie nadleznosti v 1 . odbor podnosi NS izvešiaj koji sadrži mišljenfe i predloge rt> odbora. drugih propisa i opštih akta imaju: 1) Vlada.Donošenje zakona je najvažnija nadležnost NS. zato što je upravo Vlada ta koja te iste zakone izvršava. od dana niegovog podnošenja. ako se predlaže zakon o izmenama. može se uvrstiti u dnevni ■. ako ona nijepredlagač.PRETRES U POJEDINOSTIMA obavlja se po članovima predloga zakona na koje su podneti amandmani i o amandmanima kojima sepredlaže uvođenje novih odredaba. p_retresa^P^ odlučivanja o z a k o n u ^ proglašavanja zakonaj^) obiavljivanja zakona i ^flstupanja zakona na snagu. b .Ovlašćeni predlagač zakona podnosi PREDLOG ZAKONA u obliku u kome se zakon ^ .Vlada predlaže NS zakone i druge opšte akte i date o njima miMjenje kad ih podnese drugi predlagač. z .O predlogu zakona na sednici NS najpre se vodi NAČELNI PRETRES. pre dana početka sednice NS. J.

m . a međusobno su uslovjjeni ili su rešenja u njima medusobno povezana. sa obrazloženjem. a .NS u Danima za glasanje.Podnete amandmane predsednik NS upueuje predlagaču zakona. n .Kada predlog zakona sadrži odredbe za koje se predvida povratno dejstvo.Amandmani koje je podneo predlagač zakona. postaju sastavni deo predloga zakona i o njima NS posebno ne odlučuje. g . NS ee posebno odlueiti da li za to deistvo postoji opšti interes u -.Od završenoe načelnog pretresa do otvaranja pretresa predloga zakona u poiedinostima mora da prođe naimanje 24 časa. nadležni odbor ili Vlada nisu prihvatili. nadležni odbori mogu da podnesu amandmane na predlog zakona.PRETRES U POJEDINOSTIMA obavlja sepo čtanovima na koje supodneti amandmani 1 ° amandmanima kojima sepredlaže unošenje novih odredaba. s tim što se odlučivanie o svakom predlogu obavlja posebno. a koje su prihvatili nadležni odbori i Vlada. s . e .Nakon odlueivanja o amandmanima. poiedinostima i u celini. prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje odredbe toga člana.NSposebno odlučuje o svakom amandmanu koii predlagae zakona. dj .Po završenom načelnom pretresu.Predlagač zakona ima pravo dapovučepredlog zakona iz procedure sve do završetka pretresa predloga zakona na sednici NS. ZAKON se može doneti PO HITNOM POSTUPKU. d . a zatim prelazi na PRETRES U POJEDINOSTIMA.Predlog zakona za čije se donošenje predlaže hitan postupak može se staviti na dnevni red sedniee NS ako je podnet najkasnije 24 časa pre poeetka te sednice . odlučuje o podnetim amandmanima. počev od dana dostavljanja predloga zakona. NS pristupa glasanju o PREDLOGU ZAKONA U CEUMy ■ uTFanu zaglasanjeNS ODLUCUJEo yredlosuzakona u načelu. pre sedniee NS.AMANDMAN -predlog za izmenu i dopunupredloga zakona podnosi se predsedniku NS u pisanom obliku. odnosno ovlašćeni predstavnikpredlagača. prilikom glasania o tim odredbama.U vremenu između završenog načelnog pretresa i otvaranja pretresa predloga zakona u poiedinostima. a za koje da ih odbije.Izuzetno. NS prelazi na NAČELNI PRETRES O PREDLOGU zakona. b .Ako je podneto vise amandmana na isti clan predloga zakona. t-Akojepredloženi akt prihvaćen u načelu.Kada se završi pretres predloga zakona u pojedinostima. kao i amandmani koje su prihvatili predlagač zakona. e . nakon usvajanja predloga zakona u načelu. pravo na završnu ree ima predlagač. r . nadležni odbori i Vlada. po redosledu članova predloga zakona. narodnim poslanicima.Izuzetno. nj . nadležni odbori i Vlada. dužni su da. a . 0 . p . razmotre amandmane koji su podneti na predlog zakona i da NS obaveste za koie amandmane predlažu da ih NS prihvati. nadležnim odborima i Vladi. b . a zatim o amandmanu kojim se predlaže izmena celog člana. NS odlučuje o AMANDMANIMA. po završenom načelnom pretresu NS prelazi na pretres u pojedinostima.Predlagač zakona.N S može odlučiti da obavi zaiednički načelni pretres o vise predloga zakona koii su na dnevnom redu iste sednice. a naikasnije pet dana pre dana određenog za održavanie sednice za koiu ie predloženo razmatranie tog predloga zakona.Ij . v . kada se radi o predlogu zakona o budžetu Republike Srbije.

Prema URS Zakoni i svi drugi opšti akti.Predsednik Republike je dulan da proglasi ponovno izglasani zakon.Predlagač zakona je dužan da.Zakoni i drugi opšti akti STUPAJU NA SNAGU najranije osmog dana od dana objavljivanja i mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoie naroeito opravdani razlozi. objavljuju sepre stupanja na snasu.Statuti.8. BOSINA POTPITANJA l)Ko su ovlasceni predlagaci 2)Kome se podnosi predlog zakona 3)Podnosenje predloga zakona NS. utvrdeni prilikom niihovog donošenia. 6) Rasprava o pojedinostima. navede štetne poslediee koie bi nastale zbog nedonošenja ovog zakona po hitnom postupku a . u pisanom obrazloženju predloga zakona.Hitnost postupka ogleda se u znatno kraćim rokovima za podnošenje izveštaia nadležnog odbora.UKAZOM 0 PROGLAŠENJU zakona konstatuje se autentičnost i formalna ustavnost zakona. :. uz pismeno obrazloženje.. dj . vrati NS. dj . -i^' ~ a . 9) Retroaktivno dejstvo zakona. a nedonosenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlie liudi.v . dana u nonoc. čije neispunjenje predstavlja povredu URS. zato što tek tada zakon može početi da se primenjuje. d . zakon se izglasava većinom od ukupnog brofa poslanika. e .Prema URS Predsednik Republike ]t dužan da najkasnije u roku od IS dana od dana izglasavanja zakona. 5)Rasprava u nacelu. g .\&feu U soJ* tf^.Ako NS odluei daponovo glasa o zakonu koji je predsednik Republike vratio na odlueivanje. bezbednost zemlje i rad organa i organizaciia. zakoni i podzakonski opšti akti RS objavljuju se u repubMkom službenom glasilu. b . v — Ustav.Prema PoRNS po hitnom postupku može da se donese samo zakon koiim se ureduiu pitania i odnosi nastali usled okolnosti koie nisu mogle da se predvide. ukaz donosi predsednik Narodne skupštine. objavljuju se « lokalnim službenim glasilima.8) Kad zakon stupa na snagu . b . ti DO proteku roka od 7 dana . 10) Kakvaje procedura kada Vlada hoce da donese neki zaŠn^pTvo nadlezno mimstarstvo vriurema nacrt. na ponovno odlueivanje.Statuti i opšti akti jedinica LS.. ^CL d .PROGLAŠENJE ZAKONA je deklarativni akt koji donosipredsednik RS. g . odnosno najkasnije u roku od sedam dana ako je zakon donet po hitnom pbstupku. g .Proglašenje zakona ie ustavna duinost predsednika RS. objavljuju se upokrajinskom službenora glasilu. zatim se tai nacrt zatonTZvaia nasednici vlade i tek nakon toga on postaje predloe zakona koii ulazi u skupstinsku proceduru 58 . v . kojom se otvara tnogućnost za razrešenje predsednika RS. d -Ako predsednik Republike ne donese ukaz o proglašenju zakona u Ustavom predviđenom roku. 7) Kadse smatra da je predlog zakona usvojen.Zakon dobiia obaveznu snagu OBJAVLJIVANJEM. donese ukaz o proglašenju zakona^Wda zakon. jer ukoliko izveštaj izostane predlog zakona razmatraće se i bez izveštaja. odluke i drugi opšti akti AP. dok se amandmani na predlog Zakona mogu podneti najkasnije do poeetka pretresa predloga Zakona. 4) Sta sadrzi svaki predlog Zakona.

USTAVOTVORNI referendum je obavezan onda kada je NS dužna da akt o promeni Ustava stavi na republički referendum radi potvrđivanja. dj .000 birača NS raspisuie referendum &pi(anju iz svoje nadleinosti.To je ustanova pomocu kojeg biracko telo izrazava neposrednim glasaniem svoie glediste ili svoiu voliu u odnosu na mere drzavne vlasti koiele preduzela ili tek treba da preduzme i to izjasnjavanjem za dve ponudjene alternative ZA i PROTIV.36. g . 2) zakoni koji se odnose na ljudska i manjinska prava i slobode. promena Ustava ie usvoiena izglasavaniern u NS. "v -Prema vremenu primene referendum moze biti PRETHODNI. e . u skladu sa voljom gradjana.Ustavotvorni referendum moguc je i kao fakultativan s obzirom na to da je kod pitanja za ciju reviziju nije neophodna potvrda na referendumu. @ . Konačnu odluku donosi NS.Kada se akt o promeni Ustava stavi na potvrđivanie. 5) uvodenje vanrednog stanja i amnestija. kada ga moze zahtevati odredjeni broj biraca.Promena Ustava je usvojena ako je za promenu na referendumu glasala većina izašlih birača. odnosno sysč' spajanje postojećih AP utvrđuju građani na referendumu. z . " "" b . 6) kao ni pitanja koja se tiču izbornih nadležnosti NS. kad hronoloski sledi posle akta drzave. £lp.Prema URS nove AP mogu se osnivati.Prema URS na zahtev većine svih narodnih poslanika ili najmanje 100.Predmet referenduma ne mogu biti obaveze koje proizlaze iz 1) medunarodnih ugovora. Dakle radi se o PRETHODNOM v c i QBAVEZNOM REFERENDUMU. Teritoriia AP ne može se menjati bez saglasnosti njenih građana izražene na referendumu. sto znaci da je referendum OBAVEZAN.Prema pravnom osnovu referendum moze biti OBAVEZAN. prema kome odnosnog akta nema bez pristanka birackog tela i FAKULTATIVNI. 59 . Teritoriia AP i uslovi pod kojima se može promeniti granica između AP određuje se zakonom. građani se na referendumu izjašnjavaju najkasnije u roku od 60 dana od dana usvajanja akta o promeni Ustava. Predlog za osnivanie novih ili ukidanje. O P . a akt o promeni Ustava stupa na snaeu kada ga proglasi NS. REPUBLICKI REFERENDUM I NARODNA INICIJATIVA (9) a . kad prethodi aktu drzave i utvrdjuje opsta nacela za taj akt i NAKNADNI. 4) budžet i završni račun.Referendum i narodna inicijativajesu oblici neposrednog iziašniavania i neposrednog učešća građana u vršeniu vlasti. u skladu sa zakonom. To je slucaj kad se promena Ustava odnosi na^preambulu Ustava/načela Ustavafljudska i manjinska prava i slobode^redenje vlastifproglašavanje ratnog i vanrednog stanjaf odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju ili postupak za promenu Ustava. 3) poreski i drugi finansijski zakoni. kad je kao takav predvidjen Ustavom. u postupku : " ^ fi^predvidjenom za promenu Ustava. a već osnovane ukidati ili spajati po postupku -&£ " yp predviđenom za promenu Ustava. ostavljena mogucenost NS da odluci da li ce promenu koja se na ta pitanja odnosi izneti na republicki referendum radi potvrdjivanja. i -Akt o promeni Ustava koji je potvrđen na republičkom referendumu stupa na snagu kada ga proglasi NSj j -Ako NS ne odluči da akt o promeni Ustava stavi na potvrđivanie. 1 .

Pravo iziašniavanja na referendumu imaju građani koii imaiu biračko pravo. Komisiju obrazuje organ koji je raspisao referendum. (T}. zl r Kad su se gradani referendumom prethodno izjasmli o odredenom pitanju.^n). pokraiinski kojl postoji u AP. | v j ) . g^Postoje 3 vrste referenduma. Na referendumu građani se izjašnjavaju lično i tajno. il . bl .pjtajm'u koje je bilo predmet izjašnjavanja na referendumu smatra se donetom ukoliko je za nju slasala večina glasača i ova odluka je obavezoa. dok u opštinama postoji opštinski referendum. na glasačkim listićima. dapodnese prigovor komisiji za sprovodenje referenduma ako smatra da su time učinjene nepravilnosti u sprovodenju referenduma. odnosno pitanju ne može se ponovo odlueivati na referendumu u roku kraćem od sest meseei od dana glasanja na referendumu.Kad se referendum raspisuje radi prethodnog izjašnjavanja gradana. u roku od 24 sata od trenutka kad je doneta odluka. k . organ koii donosi akt kojim se ureduje to pitanje dužan je da ga donese u skladu s voliom građana izraženom na referendumu. s obzirom na teritoriialni princio: republički koji se tiče RS. ljl .Po završenom glasanju glasaeki odbor utvrduje rezultate glasania na glasačkom mestu i o tome sastavlja zapisnik.Kad se referendum raspisuje za teritoriju RS. u roku određenom aktom o raspisivanju referenduma. odnosno nisu se izjasnili za pitanje koje je bilo predmet izjašnjavanja. ( a p . djl .Glasa se zaokruživaniem na glasaekom listiću jednog od mogućih odgovora. žl .Qdluka o .Pitanje o kome se građani referendumom izjašnjavaju mora biti izraženo Jasnja tako da se na njega može odgovoriti reeju "za" Hi "protiv". ukidanju i promeni teritoriie iedinice LS prethodi referendum na teritoriji tejedinice LS. odnosno "da" ili "ne".Referendum je punovažan ako je na njemu glasala većina građana koii imaiu biračko pravo i koji su upisani u biraeki spisak u skladu s ovim zakonom. Kad se referendumom odlueuje istovremeno o vise pitanja.Ako gradani referendumom nisu potvrdili akt.Gradanin ima pravo. smatra se da tai akt niie ni donet. j l . r . akt ie usvojen danom održavanja referenduma. pitanje o kome građani treba da se izjasne može biti formulisano tako da se u odgovoru na njega gradanin redeljuje zajedinu od vise predloženih mogućnosti^ . svako pitanje mora biti posebno formulisano na glasaekom listiću gl . el . a komisiia obrazuie glasačke odbore. o -Aktoraspisivaniu republičkog referendurna donosi NS. nadležna komisija za sprovodenje izbora poništiće iziašnjavanje na tim glasačkim mestima i odrediti vreme ponovnog iziašniavania. odnosno danom proglašavania tog akta.Osnivanju. f 60 . a ona odlučuje o prigovoru u roku od 48 sati od njegovog podnošenja. o torn aktu.Od dana raspisivanja do dana sprovodjenja referenduma ne može protećl manieod 15 ni vise od 90 dana. AP i grada ili njihov deo.Ako su se gradani referendumom izjasnili za potvrdivanie akta.Organi za sprovodenje referenduma jesu komisija iglasački odbor.Ako gradani referendumom nisu potvrdili akt.Ako ie nepravilnost učinjena na jednom ili vise glasaekih mesta bitno utjcala na rezultate glasanja. P . odnosno izvršena radnja ili je učinjen propust. a najkasnije u roku od 60 dana od dana održavania referenduma. komisije se obrazuju i u opštinama.

i njegova odluka je konačna. gradske.1 narodna inicijativa može biti sprovedena kao republieka.Pri tome donosilac tih akata ima obavezu da po predlogu birača postupi. odnosno drugi predlog obuhvaćen narodnom inicijativom mora biti sačinien tako da se iz njega jasno vide pravci promena. kada nosi naziv gradjanska. ž . čija je sadržina propisana Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi. i . z . pravo predlaganja odluka i opštih akata koje donosi skupština APV. a ako inicodbor smatra Ua nadležni organ nije pravilno postupio može podneti žalbu Vrhovnom kasacionom sudu. v . odnosno za rešavanje o pitanju na koji se predlog odnosi. k .Prema URS NS raspisuje referendum na zahtev najmanje 100 000_birača o pitanjima iz svoje nadležnosti. dj . dužan je da o tome obavesti inicijativni odbor. a pri torn je prikuplien potreban broi potpisa nadležni organ dužan je da o predlogu za koji su prikupljeni potpisi odluči na način i po postupku utvrđenom Ustavom i zakonom. odnosno rešenja o kojima nadležni organ treba da se izjasni i potpisuju ga članovi inicijativnog odbora.Kad je lista potpisnika narodne incijative ispunila zahteve zakona. pokraiinska i u iedinicimaLS. (p . g .Protiv rešenja opštinske.Predlog za promenu ili donošenje odgovarajućeg akta. 1 .USTAVOTOVORNA narodna inicijativa može podneti 150 00Q.Predlog za promenu URS . b .Prema statutu APV.Inieijativniodbor može obrazovati posebne odbore za prikuplianie potpisa na pojedinim mestima.Inicijativni odbor dostavlja predlog organu nadležnom za donošenje akta. ? d .Inicijativni odbor prijavljuie prikupljanje potpisa Ministarstvu unutrašniih poslova organizacionoj jedinici u opštini na čijoj će se teritoriji prikupljati potpisi. ima najmanje 7 000 biraea. koji rešava po žalbi u roku od 15 dana od prijema žalbe i ta odluka je konačna 61 . a pravo predlaganja zakona. £ J / . radi obaveštenja da se za taj predlog prikupljaju potpisi. podnosilac prigovora može podneti žalbu Vrhovnom kasacionom sudu.Potpisi gradjana stavljaju se na listu potpisnika narodne inicijative. kao i u slucaju kad nadležna komisija nije odlučila po prigovoru u propisanom roku. drugih propisa i opštih akata ^ZAKONODAVNA narodna inicijativa ima najrnanje 30 000 biraea. pokrajinske ili Republičke komisije donetog po prigovoru. dokpredlog za promenu staiuta APV može podneti najmanje 40 000 biraea. NARODNAINICIJATIVA /aT}-Narodna inicijativaje ovlašćenje jednog dela biračkog tela da pokrene postupakza promenu ustava ili donošenje formalnog zakona. tj. odnosno odgovarajućim statutom i poslovnikom lj .Kad nadležni organ ne prihvati predlog.ml . koji rešava po žalbi u roku od 48 sati od prijema žalbe.Gradani radi ostvarivanja narodne inicijative obrazuju INICIJATIVNI ODBOR od najmanje tri člana koji imaju biračko pravo. da pokrene postupak za donošenje takvog akta.

(g) ukazom proglasava zakoneOt predlaze NS nosioce funkcija.PRAVO PREDSEDNIKA DA RASPUSTI NS na obrazloženi predlog Vlade. NADLEZNOST I AKTI (15) .Predsednik RS je dužan da proglasi ponovno izglasani zakon. e . vrati NS. (fth. Ako predsednik Republike ne donese ukaz o proglašenju zakona u Ustavom predvidenom roku. dj .PRAVO SUSFENZIVOG VETA . uz pismeno obrazloženje.(f)'komanduie Voiskom i postavlia. a NS odlucuie samo DO predloeu ovlascenospredlazaca. y| IZVRSNA VLAST PREDSEDNIK REPUBLIKE 37.Nadleznosti predsednika RS se mogu podeliti u 3 grupe: 1) klasicna 2) nadleznost u okviru koje predsednik RS ostvarauje medijatorsku vezu izmedju izvrsne i zakonodavne vlasti i 3) supsidijarnu koja se ostvaruje u slucaju ratnog i vanrednog stanja. ukaz donosi predsednik NS.Ovlascenja predsednika kao posrednika izmedju izvrsne i zakonodavne vlasti su: g . d . z . 62 . kada NS ne moze da se sastane.Predsednik RS ie dužan da najkasnije u roku od 15 dana od dana izglasavania zakona. ^p-KLASICNUNADLEZNOST cine sledeci poslovizfllpredstavlia RS u zemlji i inostranstvu.(Ct postavlja i opoziva ukazom ambasadore RS na osnovu predloga VIade5(@ prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika^) daje pomilovanja i odlikovania. na ponovno odlučivanje ako smatra d a ^ 1 zakon nije saglasan sa Ustavom ili daje u suprotnosti s potvrdenim medunarodnim ugovorima ili opšteprihvaeenim pravilima medunarodnog prava ili|3 da pri donošenju zakona niie poštovana proeedura propisana za donošenje zakona ili (S| da zakon ne ureduje neku oblast na odgovaraiuei način.Predsednik RS ne može NS vratiti na ponovno odlučivanje zakon o kome su se gradani izjasnili na referendumu pre njegovog donošenja i zakon koji su gradani potvrdili na referendumu. udruzenie itd. i . a . donese ukaz o proglašenju zakona /// da zakon. zakon se izglasava većinom od ukupnog broia poslanika.Ako NS odluči da ponovo glasa o zakonu koji je predsednik RS vratio na odlučivanje.BOSINA POTPJTANJA I) Sta ne moze bitipredmet referenduma 2)Koji su organi za sprovodjenje republickog referenduma 3) Razlika izmedju iniciranja i pokretanja ogleda se u tome sto inicijativu moze podneti svako eradianin. pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izboraih lista i dužan je da NS predloži onog kandidata za predsednika Vlade koji može da obezbedi izbor Vlade. unapređuie i razrešava ofieire Vojske RS.PREDLAŽE NS KANDIDATA ZA PREDSEDNIKA VLADE. odnosno 7 dana ako je zakon donet po hitnom postupku.

Ukazi i Odluke se objavljuju u "Službenom glasniku RS". ona vrsi tekuce i neodlozne poslove. neizglasavanja poverenja i konstatacije ostavke predsednika Vlade) Ij . daje pomilovanja.„|. imenuje generalnog sekretara. ~ "" *-" J I Ml l " " l l " . pravila. Kad NS niie u mogućnosti da se sastane. ako nije postovao ustavne uslove za raspustanje NS.. savetnike predsednika RS i druge funkcionere u Generalnom sekretariiatu predsednika RS i odlučuje u pitanjima za koja ne donosi druge pravne akte. (u slucajevima izglasavanja nepoverenja Vladi.Predsednik RS donosi ukaze. p . a u slucaju proglasenja ratnog ili vanrednog stanja.A K T I . Ukazom predsednik RS proglašava zakon. ili da — Vladu i iavnost obavesti o tome da ne prihvata predlog Vlade. uspostavlja se njena puna nadleznost. ako ie Vlada podnela predlog da se glasa o poverenju Vladi ili ako NS nije prihvatila Vladin odgovor na interpelaciju.U oba slučaja. pravne akte. naredaba. postavlja i opoziva ambasadore. odluke. predsednik NS i predsednik Vlade. j ..||. 63 . eeneci opravdanost i dovolinost razloga navedenih u predlogu. naredbe. daje odlikovania i postavlja. pod istim uslovima kao i NS..Predsednik RS je dužan da u roku od 72 sata donese ukaz kojim na obrazložen predlog Vlade raspušta NS.iip. te mere odstupanja LJiMP donosi Vlada uredbom.Ukaz ie diskreeioni akt predsednika i ne moze biti predmet oeene ustavnosti pred Ustavnim sudom. Odlukom predsednik RS raspisuie izbore za narodne poslanike.Predsednik RS neće razmatrati prediog Vlade da se NS raspusti ako je NS podnesen predlog da se Vladi~ižglasa nepoverenje. predlaže NS kandidata za predsednika Vlade. ali uz supotpis predsednika RS. pravila. unapređuje i razrešava oficire VoiskeRS.'^grjjp „.. Nadležnosti u oblasti odbrane predsednik RS ostvaruje donošenjem odluka. odluku o proglašenju vanrednog ili ratnog stanja donose zajedno predsednik RS. u slucaju da NS ne moze da se sastane. o . 2. n .Medjutim kada Predsednik RS raspusti NS. naređenja i dr..-gg".Kada je u pitanju proglasenje vanrednog stanja. 1 . naređenia i drugih pravnih akata koji su odredeni zakonom.. 11||TT ■ .Predsednik RS DUŽAN ie da raspusti NS u slučajevima određenim Ustavom:(f|ako NS u roku od 90 dana od dana svog konstituisanja ne izabere Vladu ili ako ne izabere noyu Vladu u roku od 30 dana od dana kad je prethodnoj Vladi prestao mandat. kao i mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u vreme ratnog stanja.. m . sa ukazom o raspuštanju NS predsednik RS donosi odluku kojoro raspisufe izbore za narodne poslanike. k .SUPSIDIJARNA NADLEZNOST Predsednika RS odnosi se na ratno i vanredno stanje. koja traje do okoncanja ratnog ili vanrednog stanja i'tada~se ona sastaje bez poziva. šefa Kabineta. ali moze predsednik moze biti razresen zbog povrede URS. nj .„. tako da se oni okoncaju najkasnije 60 dana od dana raspisivanja. _ _ _ _ _ _ _ _ . raspušta NS. .Predsednik RS ne može da raspusti NS dok traje ratno ili vanredno stanje.

~~ e . izbori za predsednika RS raspisuju se tako da se održe naikasniic tri meseca od dana kada prestane ratno ili vanredno stanje.Izbore za predsednika RS raspism'e predsednik Narodne skupštine odlukom. tako da se okončaju u narednih 60 dana od dana raspisivanja izbora. odlukom ll)Ko menja predsednika republike kadaje u inostranstvu Hi kad muprestane mandatJ3) U kom roku se moraju raspisati izbori za predsednika republike u torn slucaju_14) Kada ce predsednik RS iskoristiti pravo na suspenzivni 15) Kojom vecinom se izglasava zakonpo drugi put 16)U kom roku proglasava zakon .Ako predsedniku RS prestane mandat pre vremena na koje je izabran. SJKoliko dugo ta ogranicenja mogu trajati 6)Koji akt donosi za vreme neposredne ratne opasnosti 7)Koji akt donosi za vreme vanrednog stanja .naredbe 8)Koie su nadleznosti predsednika republike 9) Koja su mu ovlascenja u odnosu na vojsku 10)Ko pwglasava Ustav i cime -NS.15 dana 38. b . izbori za predsednika RS raspisuju se tako da se održe naikasniie tri meseca od dana kada predsedniku RS prestane mandat. j . Birač može potpisom podržati samo jednog kandidata. IZBOR I PRESTANAK MANDATA PREDSEDNIKA RS (12) a ._Kao dan glasanja mora da se odredi dan kada se ne radi: subota ili nedelja.Grupu gradana pismenim sporazumom osniva najmanje deset birača čiji potpisi moraju biti overeni kod suda i ona ne mora da ima naziv i . Predlagač kandidata može povući predlog kandidata do dana utvrdivanja liste kandidata za izbor 64 .slobodu kretania i dr. d . v .Pravo da bira predsednika Republike i da bude biran za predsednika Republike ima svaki punoletan i poslovno sposoban državljanin RS.000 birača. sa prebivalistem u RS.BOSINA POTPITANJA 1) Koje su ovlascenja predsednika RS za vreme rata i vanrednog stanja 2) Ko proglašava ratno stanje 3) Koje su to odluke iz nadleznosti NS koje donosi predsednik RS za vreme ratnog i vanrednog stanja 4) Sta moze ograniciti za vreme rata .Predlog kandidata podnosi se RIK-u najkasnije 20 dana pre dana izbora.Ako se mandat predsednika RS produži zbog ratnog ili vanrednog stania.Predsednik Republike bira se na osnovu opšteg i jednakog izbornog prava na slobodnim i neposrednim izborima. KOALICIJA POLITIČKIH STRANAKA i GRUPA GRABANA. dj .Predlog kandidata može biti podnesen samo ako ga svojim potpisima koji su overeni kod suda podrži najmanje 10. g . koja se objavljuje u «Službenom glasniku RS».Kandidata za predsednika RS mogu da PREDLOŽE POLITIĆKA STRANKA koja je registrovana u RS na dan kad je odluka o raspisivanju izbora objavljena u «Službenom glasniku RS". U odluei o raspisivanju izbora utvrduie se dan glasanja za predsednika RS i dan od kada počinju da teku rokovi za sprovodenje izbornih radnji.Od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može proteći manje od 30 ni vise od 60 dana. tajnim i ličnim glasanjem. z .Izbori za predsednika Republike raspisuju se 90 dana pre isteka mandata predsednika RS.

a .Za predsednika RS izabran ie kandidat koji je dobio većinu elasova birača koji su ? glasali..Na ponovljenom glasaniu za predsednika Republike izabran ie kandidat koji ie dobio najveei broi glasova. r^fS P . n . glasanje se ponavlia u roku od 15 dana od dana prvog glasanja.M A N D A T predsednika RS počinia-fcad-polaganjem zakletve pred Narodnom skupštinom. l T' "~ ''& £ <P W nj . bez obzira na odziy biraca.Dan ponovljenog glasanja utvrđuje RIK odlukom. Ij .Na ponovljenom glasanju ueestvuju dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova. odnosno naznaku da je predlagač grupa gradana ako grupa građana nema naziv i objašnjenie da se glasa samo za iednog kandidata tako što se zaokruži redni broi ispred imena i prezimena kandidata. u prisustvu predstavnika predlagača kandidata.Pored naznake da se glasa za predsednika RS glasački listić za izbor predsednika RS sadrži redni broi kandidata koji je utvrđen na listi kandidata za predsednika RS. odnosno naznaku da je kandidata predložila grupa građana ako grupa građana nema naziv.^o£I . s :/l ^~r''vz . sastaje se da bi predsednik RS pred njom položio zakletvu.fe.Na glasaekom listiću na ponovljenom glasanju prvi po redosledu je kandidat koji je na prvom glasanju dobio najviše glasova. ime i prezime kandidata i naziy_predlagaea kandidata. To je svecana iziava kojom se zasniva moralna obavezai odgovornost predsednika Ako NS nije u redovnom zasedanju ili ako joj je prestao mandat.i naziv predlagača kandidata. pismenim putem. * .RIK utvrđuie listu kandidata za izbor predsednika RS najkasnije 15 dana pre dana ' izbora i objavljuje je u „Službenom glasniku RS" narednog dana.RIK zapisnicki utvrđuie i obiavljuie konaene rezultate izbora u „Službenom glasniku ^ * u roku od 96 sati od zatvarania biračkih mesta. Ako od prvog glasanja do dana ponovljenog glasanja jedan kandidat izgubi biraeko prayo. Broj birača koji su glasali utvrduje se na osnovu broja . RIK objavljuje privremene rezultate izbora.Lista kandidata za izbor predsednika RS sadrži ime i prezime kandidata. glasanje se ponavlja u roku od 15 dana. Vise od dva kandidata učestvuju na ponovljenom glasanju ako ih vise deli prvo ili drugo mesto. a do objavljivanja konačnih rezultata izbora. a ako imaju isti broj glasova redosled se utvrđuje žrebom. r .predsednika Republike.Nevažeei glasaeki listić ie glasački listić koji nije popunjen ili glasački listić koji je tako popunjen da se ne može pouzdano utvrditi za kog kandidata je birač glasao. koja se objavljuje u "Službenom glasniku RS" i mora da padne u dan u koji se ne radi.0- v r.Ako na ponovljenom glasanju kandidati osvoje isti broj glasova. P ~ Ako nijedan kandidat ne dobiie većinu glasova birača koji su glasali. ciji je tekst utvrdjen u Ustavu. overenim kod suda. ć . ponavlja se celi izborni postupak.A te&t*^ 65 .Glasanje za predsednika RS vrsi se glasackim listicima. o . Redni broi kandidata na listi utvrđuje se žrebom. s .-*" glasačkih listića koji se nalaze u glasačkoj kutiji. t ^ : m . Kandidat može odustati od kandidature do dana utvrđivanja liste kandidata za predsednika RS.

l .Predsednik NS znaci ne moze^&s. 1 -Ako Ustavni sud odluči da je predsednik RS povredjo Ustav. 66 .Mandat predsednika Republike prestaje kad istekne vreme na kojeje izabran. nj . vrsi pravo supsenzivnog zakonodavnog vetafda predlaze NS nosioce funkciia.Predsednik Republike bira se na PET GODINA.Predsednik RS dužan ie da obavesti javnost o tome da je podneo ostavku i pri tome može da je obrazloži.Medjutim izbor predsednika Republike prema Ustavnom zakonu za sprovodjenje ustava smatraće se prvim izborom. bude razrešen ili sprečen da izvršava svoju funkciju.Ustavni sud dužan je da u roku od 45 dana od dana kad je pokrenut postupak za razrešenje odluči o tome da li ie predsednik Republike povredio Ustav. lj . osim kandidata za predsednika Vlade^da postavlja i opoziva ukazom ambasadorej'da daje pomilovania.Predsednik Republike može podneti ostavku ili biti razrešen za vreme dok mu je mandat produžen. jer mu ona nije dala mandat vec biraci na neposrednim izborima. e . d . o .b . bez obzira na to koliko su mu trajali prvi i drugi mandat i nezavisno od vremenske sukeesije. ZAMENJUJE ga PREDSEDNIK NARODNE SKUPSTINE najduže tri meseca. dj -Pre isteka vremena na kojeje izabran. da raspusti NS. dujan ie da raspusti Narodnu skupštinu u svim slučajevima u kojima je to ustavna dužnost predsednika Republike i da svaki izglasani zakon proglasi ukazom. k .Predsedniku RS mandat ne može isteći dok traie ratno ili vanredno stanje. te mu mandat prestaje kad ostavka prispe u Narodnu skupstinu. Nlje potrebno da mu NS kosnstatuie podnosenje ostavke.Predsednik RS može podneti PISMENU OSTAVKU. Predsednik Republike kome je mandat produžen zbog ratnog ili vanrednog stanja ima sve nadležnosti kao i pre produžetka mandata. postupak za razrešenje se obustavlja kad odluka Ustavnog suda bude oljjavTTenall "Službenom glasniku RS". da bi se obezbedio kontinuitet vladavine i drzavno in nacionalno jedinstvo Niko ne može vise od dva puta da bude izabran za predsednika Republike. razrešava se ako za njegovo razrešenje |lasaiu2/3.RAZREŠENJE predsednika Republike može Narodnoj skupštini da pređloži najmanje " 1/3 narodnih poslanika ako smatra da je on povredio Ustav.Ako Ustavni sud odluči da predsednik RS niie povredio Ustav. da predlaže NS kandidata za predsednika Vlade^ da vrši nadležnosti u oblasti odbrane RS i da komanduie Vojskom Srbije. z . A n ~ Dok zamenjuje predsednika RS. m . već se produžava po siii Ustava dok ne isteknu tri meseca od dana kada je prestalo ratno ili vanredno stanje. narodnih poslanika. g . a postupak za razrešenje pokreće se većinom glasova svih narodnih poslanika. i .Ako predsednik RS podnese ostavku.Ipak. kao u slucaju nosilaca javnih fiinkcija kojeje ona izabrala. predsednik NS ovlaščen ie da predstavlja RS u zemlji i inostranstvuf da prima opozivna i akreditivna pisma stranih diplomatskih predstavnikaf da raspiše izbpre za NS. v . predsedniku Republike mandat prestaje ako podnese ostavku ili ako bude razrešen. koju dostavlja predsedniku NS.

uredbom. d.BOSINA POTPITANJA l)Koliko dugo kandidat za predsednika republike mora imati prebivaliste u RS da bi mogao podneti kandidaturu -po starom Zakonu o izboru predsednika.shodno se primenjuje Zakon o izboru narodnih poslanika 39. odnosno 67 . pod istim uslovima kao i Narodna skupstina. Vlada ie dužna da uredbu o merama odstupanja od ljudskih i manjinskih prava podnese na potvrdu Narodnoj skupštini u roku od 48 sati od njenog donošenja.predlaze NS 10 kandidata za sudiie Ustavnog suda. nema. razresenje predsednika RS 13)Kako se regitlišu pitanja koja nisu regulisana zakonom o izboru predsednika RS. mere kojirna se odstupa od ljudskih i manjinskih prava može propisati Vlada.Kad mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava niie propisala Narodna skupstina. i .na osnovu proglasenih izbornih listi 7) Sta se radi ako izborna lista ima nedostatke 8) Kadse smatra dajejedno lice izabrano za predsednika RS 9)Koliko traje mandat predsednika republike 10) Moze lipredsednik RS biti reizabran 10) Racuna li se Tadicu mandat kojije zapoceo pre stupanja na snagu novog URS -ne 11) Kad moze prestati mandat predsedniku republike pre isteka roka na kojije izabran 12) Opoziv tj. a on bira 5.Kad NS nije u mogucnosti da se sastane. j . ona je potvrđuje u roku od 48 sati od njenog donošenja. z . a ako to ne ucini onda ce ukaz doneti Predsednik NS. Ima jedan izuzetak kada Predsednik ne moze vratiti zakon na ponovno izglasavanje. v . 3)Postupak izbora predsednika RS 4) koji su ovlašćeni predlagači kandidatapo Zakonu o izboru predsednika republike 5) kome se predaje lista kandidata i ko proglasava izbomu listu 6)Na osnovu cega se sastavlja glasacki listic .Kad odluku o vanrednom stanju niie donela Narodna skupstina. Ako NS ne potvrdi ovu odluku. dj . najmanje godinu dana pre dana odredjenog za odrzavanje izbora. g . odluka prestaje da važi završetkom prve sedniee Narodne skupštine održane po proglašenju vanrednog stanja.Kada NS niie u mogucnosti da se sastane odluku o proglašenju vanrednog stanja donose zajedno predsednik Republike. uz supotpis Predsednika RS.Ima pravo na suspenzivni veto. a to je kada su se gradjani o njemu izjasnili na referendumu ili su ga potvrdili na referendumu. a ona bira 5. b.Predsednika biraju biraci te je njegov polozaj jaci nego u klasicnom parlamentamom sistemu u odnosu na NS.Ukazom proglasava ZAKONE koje donosi NS.Predsednik Republike predlaze NS mandatara za sastav nove Vlade nakon odrzanih konsultacija sa predstavnicima stranaka koje su nakon izbora osvojile poslanieka mesta u parlamentu. Takav zakon je duzan Predsednik da proglasi ukazom. predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade. ODNOS PREDSEDNIKA REPUBLIKE I NS (12) a . Predsednik Republike predlaze NS i kandidata za predsednika Vlade. 2) Ostali uslovi koje kandidat mora da ispinjava. apo novom. samo postoji odredba u kojoj se podnosi potvrda o prebivalistu. samo te odredbe. odnosno eim bude u mogucnosti da se sastane. e . Isto tako NS predlaze predsedniku RS 10 kandidata.Prilikom vraeanja zakona uz pismeno obrazlozenje skupstina vraeeni zakon izglasava vecinom od od UKtJPNOG broja poslanika.

od kog easa mu poeinje teci mandat nj .Vlada predlaže predsedniku RS uvođenje vanrednog stanja na delu teritorije RS i akte koiima se preduzimaju mere u vanrednom stanju. ODNOS PREDSEDNIKA RS I VLADE (3) a . £eV Vlada moze da predlozi predsedniku RS.Kad Narodna skupština nije u mogucnosti da se sastane.Izbore za NS r_aspisuje predsednik Republike. Vlada je dužna da o zauzetom stavu odmah obavesti predsednika Republike. Odluku o proglašenju ralnog stanja donose zajedno predsednik Republike. CDV. predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade. predsednik Narodne skupstine ovo obaveštenje odmah dostavlja narodnim poslanicima i obavestava ih da.Vlada može predložiti predsedniku Republike da za vreme ratnog stanja donese akte u pitanjima iz nadležnosti Narodne skupstine. mere kojima se odstupa od ljudskih i maniinskih prava može propisati Vlada. n . k . predsednik NS i predsednik Vlade.Kad Narodna skupština nije u mogucnosti da se sastane. a izbore za predsednika Republike raspisuje Predsednik NS. preuzima vršenje dužnosti predsednika Republike do izbora predsednika Republike.čim NS bude u mogućnosti da se sastane. o kojoj predsednik mora da odluci u roku od 72h.Vazno ovlaseenje Predsednika Republike je i raspustanje parlamenta na obrazlozen predlog Vlade m . 40. b . Kad Narodna skupština ne može da se sastane. mere odstupanja prestai'u da važe 24 sata od početka prve sednice Narodne skupštine održane po proglašenju vanrednog stanja. eeneci opravdanost i dovoljnost razloga. u skladu sa Ustavom.Predsednik Republike polaze zakletvu pred NS. 68 .Vazno je i RAZRESENJE Predsednika . putam obrazlozenog pismenog predloga raspustanje NS.Kad predsednik Republike podnese ostavku o tome obavestava predsednika Narodne skupstine i javnost. uz supotpis predsednika Republike. Ukoliko to ne uradi mora da obavesti Vladu i javnosti. pod istim uslovima kao i Narodna skupština. predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade 1 . ij . Istovremeno. predsednik Narodne skupstine raspisuie izbore za predsednika Republike.Kada NS nije u moguenosti da se sastane odluku o proglašem'u vanrednog stanja donose zajedno predsednik Republike. U suprotnom. a uz ueesce Ustavnog suda.Predsednik Republike može tražiti da Vlada zauzme stav o pojedinim pitanjima iz njene nadležnosti. na osnovu odluke NS. o razlozima neprihvatanja predloga. mere odstupanja od Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava zajedno utvrđuju predsednik Republike. v . uredbom. pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista.Kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skupštini predlaže predsednik Republike. g . (3&.

Vlada kao vrh državne vlađtUSMERA VA IUSKLAĐUJE RAD ORGANA DRŽA VNE UPKA VEIVRŠINADZOR nad njihovim radom. grada i grada Beograda za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu. (j) g . (g) d .UTVRĐIVANJEI VODMNJE UNUTRAŠNJEI SPOLJNE POLITIKE. ako joj je postavljeno pitanje izglasavanja nepoverenja ili ako je sama u NS postavila pitanja izglasavanja poverenja ili ako NS ne prihvati Vladin odgovor na interpelaciiu. J ® (g) 69 . b .Vlada vrši i druge poslove odredene URS i zakonom.VLADA PREDLAŽENSZAKONE.U okviru SPOLJNE POLITIKE. postavlja i opoziva ambasadore RS). e . U okviru nadzora.Rešenjeo obustavi od izvršenia prestaje da važi' ako Vlada u roku od pet dana od obiavliivanja /*-\ rešenja ne pokrene postupakza ocenu ustavnosti i zakonitosti opšteg akta. pa tako prema Zakonu o Vladi. npr. socijalnu i si. v . tako i u pojedinim upravnim oblastima-po resorima. medj. Vlada^održava odnose RS sa drugim državama.Vlada ZASTUPA RS KAO PRAVNO LICE i pri tome vrši prava i obaveze koje RS ima kao osnivač iavnih preduzeća.organizacije i dr. rešenjem koje stupa na snagu kad se objayi u „Službenom glasniku RS". ustanova i drugih organizacija i-^Vlada RASPOLAŽEIMOVINOM RS.ugovora?odlueuje o učlanienju RS u medj. životnu sredinu.ima dva ovlašeenia: fpAko organ državne uprave ne donese propis. z . učestvuje u zaključivanju.Vlada utvrdjuje i vodi UNUTRAŠNJU POLITIKU i to kako opitu. privredu ili imovinu veće vrednosti. ratifikovanju i primeni medi.organizaeijama i institucijama (napredlog Vlade predsednik RS. Uredbe su dakle izvršnog karaktera i Vladino generalno ovlašćenje za donošenje uredbi proizilazi iz Ustava.Vlada ne moze predloziti raspustanje NS . uspostavlja prekida diplomatske odnose sa drugim državama. ) Vlada se STARAI O USTAVNOSTIIZAKONITOSTI tako Sto je dulna da obustavi od izvršenja opšti akt opštine. BUDŽETIDRUGE OPŠTEIPOJEDINAČNE AKTE. Kada zakone i druge opšte akte podnese drugi predlagač Vlada daje o njima misljenje. NADLEZNOST I AKTI (7) NADLEŽNOSTI VLADE VLADA premaURS su: ^ a .IZVRŠA VANJE ZAKONA IDRUGIH OPSTIHAKATA NSje bitna nadležnost Vlade i to na taj način što donosi uredbe i druse opšte akte radi izvršavanja zakona. BOSINA POTPITANJA a -Ko proglasava ratno stanje A/ l l 41. ekonomsku. donosi ga Vlada ako bi neđonošenje propisa moglo izazvati itetne posledice po život ili zdravlie liudi. 0 Vlada može PONISTITI ILI UKINUTI PROPIS organa državne uprave koji je u suprotnosti sa zakonom ili propisom Vlade i odrediti rok za donošenje novog propisa.z . /£) dj . ako zakonom nije što drugo odredeno.

RESENJEM Vlada odlučuje o postavljenjima. 4) Koji su ostali opsti akti vlade i cemu sluze? 42. rešenja i zaključci. u upravnim stvarima i u drugim pitanjima od pojedinačnog značaja. SASTAV IIZBOR (6) a . b -Broi potpredsednika Vlade i ministara bez portfelja određuje NS pri svakom izboru Vlade. nj . uz obrazloženje. odluka je doneta ako za nju glasa najmanje Vi svih članova Vlade. Generalni sekretar. h . što se konstatuje na zapisniku.Vlada donosi POSLOVNIK kojim. pod uslovom da je za niu glasao predsednik Vlade.ODLUKOM Vlada osniva javna preduzeća. 1 .Wada može imati ministre bez portfelja. imenovanjima i razrešenjima.DEKLARACIJOM se izražava stay Vlade o nekom pitanju. direktor Republičkog sekretariiata za zakonodavstvo i druga pozvana lica. koji sadrži osnovne ciljeve politike javnih finansija i makroekonomske politike. način rada i odlučivanja Vlade. BOSINA POTPITANJA l)Zakljucuje li medjunarodne ugovore? 2) Sta sve spada u unutrasnju politiku? 3) Kojije najznacajniji opsti akt vlade — uredba!. Glasanje je javno. č .\-AK TI VLA D E su uredbe odluke. i akti koje donosi predsednik Vlade..Vlada radi i odlučuje na sednici na koioi prisustvuie većina članova. u skladu sa svrhom i ciljem zakona. a njom može predsedavati potpredsednik koga on odredi. p . n . u skladu sa zakonom o Vladi. Sednica Vlade se tonski snima i na njoj se vode se stenografske beleške koje smatraju se službenom tajnom stroge poverljivosti. detaljnije se uređuju poslovnikom Vlade. s . ustanove i druge organizacije.0 toku sednice Vlade vodi se zapisnik. a clan Vlade može da izuzme mišljenje. k .STRATEGIJOM RAZVOJA Vlada utvrduje stanje u oblasti iz nadležnosti RS i mere koje treba preduzeti za njen razvoj. t . m -Vlada donosi ZAKLJUCKE kad ne donosi druge akte.U slučaju da Vlada ima paran broj članova.Na sednici Vlade učestvuju članovi Vlade.Predsednik saziva sednicu Vlade pisanim putem po sopstvenoj inicijativi ili na predlog većine članova Vlade. o .Vlada donosi odluke na sednici većinom glasova svih članova Vlade. On predlaže dnevni red i predsedava sednicom. 70 . f .Vlada usvaja MEMORANDUM O BUDŽETU. c . Ij .NACIN RADA i odlučivanja Vlade. na predlog kandidata za predsednika Vlade.UREDBOM Vlada podrobnije razrađuje odnos uređen zakonom. preduzima mere i uređuje pitanja od opšteg značaja i odlučuje o drugim stvarima za koje je zakonom ili uredbom odredeno da ih Vlada ureduje odlukom. iedan ili vise potpredsednika Vlade i resorni ministri. u . r . propisuje uredenje.Vladu kao kolegijalni organ cine predsednik Vlade.Vlada radi i odlučuje na sednici kojoj prisustvuje većina članova Vlade.

IMUNITET . shodno programu i politici Vlade. a clan Vlade može zahtevati da Vlada odluei da li je pri tome predsednik Vlade prekoračio svoia ovlašćenja.Vladu Mm Narodna Skupstina posle svakog konstituisanja.odlučuje o izboru Vlade u celini tj.To znaei da Vlada pripada tipu neposlanicke Vlade. Njeni elanovi uzivaju poverenje vecine u NS i u vladi su samo predstavnici politicke vecine. nj . t(oy MANDAT Vlade pocinje da teče od polagania zakletve pred NS i traie do isteka mandata NS koia ju ie izabrala.v . grada Beograda.Predsednik i clan Vlade ne odgovaraiu za mišlienie izneto na sednici Vtade ili NS. a u svemu ostalom na njegov položaj shodno se primenjuju odredbe zakona o Vladi koje se odnose na ministre. ri . p -Mandat Vlade presta/e pre isteka vremena na koje je Izabrana/f) raspuštanjem N.Kandidat za predsednika Vlade Narodnoj skupštini ima svojstvo mandatara . opštine. grada.Ćlan Vlade ne može biti na drugoi javnoi funkciji u državnom organu. z . na predlog kandidata za predsednika Vlade. s tim da ga predsednik Vlade može ovlastiti da rukovodi proiektom iz delokruga vise organa državne uprave. ne upravlja ministarstvom) i može podnositi Vladi predloge za uređivanie pitania iz nadležnosti Vlade i NS i zahtevati da Vlada zauzme stay o pitanju iz njegove nadležnosti. u kojoj se razdvajaju funkeije kontrolora (NS) i kontrolisanog(vlade) i time omogucuje objektivnost u sprovodjenju politieke odgovornosti Vlade pred skupstinom. organu AP. dj .istovremeno glasa o programu Vlade i izboru predsednika i članova Vlade. te iznosi program Vlade i predlaže njen gastav. izuzev ovlašeenja na predlaganie izbora ili razrešenia člana Vlade. 5 g . Qp.Kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skupštini mediate predsednik Republike. Novoizabrana NS se raspusta ako u roku od 90 dana od njenog konstituisanja ne izabere Vladu.NS posle obavljene rasprave. lj . (f-1 IZBOR VLADE . Dužanje da se u svemu povinuie propisima kojima se uređuje sukob interesa pri vršenju javnih funkeija. 71 .Predsednik Vlade može ostalim članovima Vlade davati obavezna uputstva i posebna zaduženja. m . ili za glasanje na sednici Vlade. niti stvoriti mogucnost sukoba iavnog i privatnog interesa. j .Predsednik Vlade određuje potpredsednika Vlade koji ga ZAMENJUJE za vreme odsutnosti ili sprečenosti sa svim ovlašćenjima predsednika Vlade.SUKOB INTERESA . d .^stara se o jedinstvu politiekog delovanja Vladefusklađuje rad elanova Vlade^predstavlja Vladu i saziva i vodi njene sednice. i .POTPREDSEDNIK VLADE usmerava i usklađuie rad organa državne uprave u oblastima koie odredi predsednik Vlade. e -MINISTAR je clan Vlade koji upravlia radom ministarstva. Oni uživaju imunitet kao narodni poslanik i o njhovom imunitetu odlučuk Vlada. pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista.PREDSEDNIK VLADE vodi i usmerava Vladu. niti vršiti delatnost koia ie po zakonu nespoiiva s dužnošću elana Vlade. za odluke i mere koie ie doneo ili propustio da donese ili preduzme i za izvršavanje obaveznih uputstava i posebnih zaduženja koja mu je odredio predsednik Vlade.Vlada je izabrana ako je za njen izbor glasala većina od ukupnoe broia narodnih poslanika. (ukoliko je bez portfelia.Ministar ie dužan da obaveštava Vladu o svemu što je bitno za vođenje politike i odlučivanje Vlade i odgovoran ie za sprovodenie programa i politike Vlade.

NOva Vlada se menja po istom postupku kao sto se bira Vlada posle konstituisanjaNS. tj. predsednik Vlade. z -_0 pitanju koje je bilo predmet interpelacije ne može se ponovo raspravljati pre isteka roka od 90 dana. dj . uprave. ukoliko prethodno.Ona ne može postavliati drž. izgiasavaniem oepoverenja u NS i razrešenjem od strane NS na predlog predse3nika Vlade.Oblici individualne odgovornosti su konstatovanje ostavke.izgiasavaniem nepoverenia. a pri vršenju osnivačkih prava RS može jedino da imenuie ili da saglasnost na imenovanje vršioca dužnosti direktora i clanova upravnog i nadzornog odbora.Izgiasavaniem prihvatanja odgovora NS nastavlia da radi po usvojenom dnevnom redu.Najmanje 50 narodnih poslanika može podneti interpelaciiu u vezi sa radom Vlade ili pojedinog člana Vlade. u .Član Vlade kome je mandat prestao usled prestanka mandata Vlade ima ista ovlašeenja kao clan Vlade koji je podneo ostavku. privredna ili tehnieka nesreća. v . osim ako ie njinovo donošenje vezano za zakonski ffok ili to nalažu potrebe države. 72 .GLASANJE O NEPOVERENJU VLADI je najmocnije orudje kontrole NS. b .Vlada kojoj je prestao mandat može vršiti samo posiove odredjene zakonom. e . interest odbrane ili prirodna. te po Zakonu o Vladi vrsi samo tekuee posiove i ne može predlagati NS zakone i druge opšte akte niti donositi pro pise. t . do isteka mandata NS kojajuje izabrala 4) Prestanak mandata vlade i njenih clanova 43. BOSINA POTPITANJA ' 1) Kada se bira vlada 2) Kako se bira vlada 3) Koliko traje mandat vlade. konstatovaniem ostavke. s . i . za izvršavanje zakona i drugih opštih akata NS i^a rad organa državne uprave.BVneizglasavaniem poverenja/4VizgIasavaniem nepoverenja predsedniku Vlade^S) ostavkom Vlade ifgVostavkom predsednika Vlade.Vlada kojoj je prestao mandat ne može predsedniku RS predložiti raspuštanie NS. d .4 god.Vlada je dužna da odgovori na interpelaciju u roku od 30 dana. izglasavanje nepoverenjau NS članu Vlade i razresenie clana Vlade u NS. glasanje o poverenju Vladi ilposlanieko pitanje.Ako NS glasanjem ne prihvati odgovor Vlade ili člana Vlade.C/a/i« F/grfg mandat prestaje pre isteka vremena na koje je izabran.Oblici kolegijalne odgovornosti Vlade su: interpelacijafglasanje o nepoverenju.Ministri su za svoj rad i za stanje u oblasti iz delokruga ministarstva odgovorni predsedniku Vlade. r . odnosno clan Vlade ne podnese ostavku. g . Ž . ODGOVORNOST VLADE I MINISTARSKA ODGOVORNOST (5) a -Vlada ie odgovorna Narodnoj skupštini'za politiku RS. po neprihvatanju odgovora na interpelaciju. Vladi i Narodnoi skupštini. NS raspravlja i glasa o odgovoru koji su na interpelaciju podneli Vlada ili clan Vlade kome je interpelacija upućena. e .INTERPELACIJA . pristupiće se glasaniu o nepnvereniu Vladi ili članu Vlade. službenike na položai u organima drž.

73 . a odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pisanom obliku. iz niihove nadležnosti i ono mora biti iasno formulisano. " **""" s .Poslaničko pitanje postavlja se u pisanom obliku ili usmeno.GLASANJE O POVERENJU VLADI . nj .Posle datog odgovora na poslaničko pitanje. u vreme predvidjeno Poslovnikom NS. m . potpisnici predloga ne mogu podneti novi predlog za glasanjeo~nepoverenju pre isteka roka od 180 dana.Poslanička pitanja postavljaju se Vladi. u trajanju od najviše pet minuta. Vladi prestaie mandat a predsednik RS ie dužan da pokrene postupak za izbor nove Vlade. dostavlia se narodnim poslanicima.Na usmeno postavlieno poslariičko pitanie. k . a nairanije po isteku 5 dana od podnošenja predloga.Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje. odnosno nadležnog ministra. c .Vlada može zahtevati da se glasa o poverenju Vladi i na sednici NS koiaieutoku.Predlog narodnih poslanika se razmatra na prvoi narednoj sednici NS. Ij . narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše pet minuta. narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da. o . predsednik RS ie dužan da raspusti NS i raspise izbore.Predlog Vlade se razmatra na prvoi narednoi sedniei NS.Ako NS ne izglasa poverenje Vladi. u roku od osam dana od dana kada je pitanje postavljeno.Ako Vladi ili članu Vlade ne bude izglasano nepoverenje. komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanie.Predlog za izglasavanje nepoverenja predsedniku Vlade se razmatra u istom roku kao i predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi.Vladi ili njenom clanu je izglasano nepoverenje veeinom glasova od ukupnog broia narodnih poslanika.j . Nakon okončanja rasprave pristupa se glasanju o predlogu.Najmanje 60 narodnih poslanika može predloziti NS da se Vladi ili pojedinom njenom clanu izglasa nepoverenje.Ako NS izglasa nepoverenje članu Vlade. u . n .Narodni poslanik ima pravo da postavi poslaničko pitanje pojedinom ministru ili Vladi.Vladi nije izglasano poverenje ako većina od ukupnog broja narodnih poslanika ne glasa za poverenje Vladi.Sama Vlada može predloziti NS da se glasa o svom poverenju. s tim da izlaganje poslanika koji postavlja pitanja ne može da traje duže od tri minuta. moraju odmah usmeno odgovoriti. Ako je za davanje odgovora potrebna odredena priprema. u skladu sa zakonom. *~~" "^ P . da se oslabi ueled Vlade i stvori osnov za stroži oblik njene odgovornosti. predsednik Republike je dužan da raspusti NS i raspiše izbore. a u izuzetnim slučaievima 30 dana. Vlada odnosno ministar. 1 . predseđnik RS je dužan da pokrene postupak za izbor nove Vlade. oni to moraju odmah obrazložiti. č . t .Ako NS izglasa nepoverenje Vladi. e . u prisustvu elanova Vlade. f . fa -PisanT odgovor Vlade. Ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana neizglasavanja poverenja. Ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od izglasavanja nepoverenja. tj. predsednik Vlade je dužan da pokrene postupak za izbor novog elana Vlade.POSLANICKO PITANJE je najbezopasnije sredstvo za ostvarivanje odgovornosti Vlade pred NS. a nairanije po isteku pet dana od podnošenja predloga. Njegova prava svrhaje da se Vlada ili njen clan kritikuje i kompromituje.

KRTVIČNA odgovornost ministra postoji kad on prilikom vršenja svoie dužnosti učini neko delo kažnjivo po krivienom zakonu i to se razlikuje od njegove odgovornosti kao privatne ličnosti kad učini "obično"kr. o kojoj je bilo reči. kl . predsednik RS ie dužan da pokrene postupak za izbor nove Vlade. djl .Clan Vlade može podneti ostavku predsedniku Vlade. el . žl .dužnosti nanesenu nekom niegovom nezakonitom radniom.Predsednik Vlade dužan ie da predloži NS izbor novog ministra u roku od 15 dana od prestanka mandata prethodnog ministra i novi ministar izabran je većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. podleže i pravnoj i materijalnoj odgovomosti. konkretno predsedniku NS i istovremeno o njoj obaveštava predsednika RS i javnost. Ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana konstatacije ostavke predsednika Vlade.interpelaciia.delo.Predsednik Vlade može predložiti NS RAZREŠENJE pojedinog člana Vlade.Kada NS konstatuje ostavku predsednika Vlade.Odgovornost mimstma pored POLITICKE odsovornosti. 5) Ako se glasa o nepoverenju vladi ( 60 poslanika pokrece) iono bude izglasano sta se dalje desava 6) Kome odgovara . te se i ovaj oblik odgvornosti razlikuje od odg.Članu Vlade koji je podneo ostavku mandat prestaje danom donošenia odluke o razrešenju.mistra kao privatne ličnosti zbog neizvršenja nematerijalnih obaveza.MATERIJALNA odgovrnost ministra je odgovornost za štetu nastalu prilikom vrSenia niegove služ.al . bl . BOSINA POTPITANJA I)Koji su instrumenti kontrole vlade 2) Kako se mogu postavljati poslanicka pitanja 3) Slaje interpelacija 4)Staje opasnije interpelacija Hiposlanicko pitanie. II . NS razmatra i glasa o predlogu za razrešenje člana Vlade na prvoi narednoi sednici. Vladi prestaje mandat danom konstataciie ostavke predsednika Vlade.Ministar koji je podneo ostavku dužan je da vrši tekuće poslove dok mu ne prestane mandat.Predsednik Vlade može podneti OSTAVKU NS. a odluka je doneta ako je za nju glasala veeina od ukupnog broja narodnih poslanika.Ovlašćeniarninistra kome je prestao mandat vrši član Vlade koga predsednik Vlade ovlasti. dl . predsednik RS je dužan da raspusti NS i raspiše izbore. zl-JPredsednik Vlade dostavlja ostavku člana Vlade predsedniku NS. a ona prvoj narednoj sednici konstatuie ostavku i tim danom mu prestaje mandat. il .N S na prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku predsednika Vlade. vl. III . j l . Ovlašćenia ministra kome ie prestao mandat vrši clan Vlade koga predsednik Vlade ovlasti.Predsednik Vlade dužan je da predloži NS izbor novog ministra u roku od 15 dana od prestanka mandata prethodnog ministra i novi ministar izabran je većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. gl .

poslovi državne uprave. i . jer vlada ne moze upravljati bez sredstava. orsani uprave usastavu ministarstava iposebne oreanizacije -organi državne uprave.Vlada predlaže zakone i druge opšte akte Narodnoj skupštini i daje mištjenja o predlozima zakona i drugih opštih akata koje nije sama predloiila. 75 . Poslove DU obavljaju ministarstva i drugi organi DU odredjeni zakonom. g . b .Unutrasnje uredjenje Mintstarstava I dr. na predlog presednika RS.Vlada u celini i pojedinacno ministri odgovaraju pred NS.ograna DU I njihovu organizaciju propisuje Vlada.Vlada svake godine predlaže Narodnoi skupštini na usvaianje budzetRS. novembra tekuće godine. d . 2)Kako NS kontrolise vladu. a instrument kontrole vlade od strane NS su interpelaeija. k .NS bira Vladu.Vlada i svaki njen član dužni su da dostave Narodnoj skupštini izveštaje i podatke koji su joj potrebni radi raspravljanja pitanja vezanih za rad Vlade ili njenog člana.44.Državna uprava je deo izvršne vlasti RS koji vrši upravne poslove u okviruprava i dužnosti RS . pitanie izslasavania nepovrenja vladi' i poslanicko pitanie. Pri usvajanju zakona i drugih opštih akata koje Vlada nije predložila dužni su da ufiestvuju na zahtev Narodne skupstine. moze samo privremeno. 45. sustina je da se izbegne preteran uticaj Skupstine na Vladu.Vlada podnosi Narodnoj skupštini izveštai o svom radu za proteklu godinu najkasniie 60 dana pre podnošenja predloga završnog raeuna budzeta Republike Srbije.kroz interpelacifu.Prema URS . z . Vrlo vazno sredstvo kontrole parlamenta nad radom vlade jeste izglasavanje budzeta. vezana Ustavom i zakonom i za svoj rad odgovara Vladi. v . ODNOS VLADE I NS (7) a . v .Državnu upravu cine ministarstva. b -Članovi Vlade ne mogu biti istovremeno i poslanici. Vlada i svaki njen elan dužni su da joj podnesu izveštaj o svom radu. i . 3) Kako tece postupakpo interpelaciji. BOSINA POTPITANJA 1) Nadležnosti. g . e . neizglasavanje »epoverenja Vladi i poslanicko pitanje. dj .DU je samostalna. ORGANI DRZAVNE UPRAVE U RS (13) a . izglasavanje nepoverenja vladi.Vlada može predložiti NS da raspravi pitanje iz nadležnosti Vlade i da o njemu zauzme stav.N a zahtev NS.Predstavnici Vlade učestvuju u radu Narodne skupstine pri usvajanju zakona i drugih opštih akata koje je predložila Vlada. Predlog budzeta podnosi se Narodnoj skupštini najkasnije do 1.Vlada je dužna da zauzme stay o predlogu Narodne skupstine koji je podnet u pitanju iz nadležnosti Vlade.

AP I jedinice LS mogu osnivati javne sluzbe.NS i Vlade tako što donose propise. RS. dj .prosvete i sporta. naredbe i uputstva objavljuju se u „Službenom glasniku RS". direkcija. preduzimaju mere ili predlažu Vladi donošenje propisa i preduzimanje mera na koje je ovlascena (3) IZVRŠA VANJEZAKONA. gradovima i gradu Beogradu. Pravilnikom se razrađuju pojedine odredbe zakona ili propisa Vlade. sekretarijata.Preko upravnog spora sudovi nadziru zakonitost pojedinačnih akata organa državne uprave donesenih u upravnim stvarima. izdaju javne isprave itd. naredbe i uputstva.Pojedini.N a r o d n a skupstina nadzire rad organa državne uprave preko nadzora nad radom Vlade i članova Vlade.pripremaju nacrte zakona. javnim agencijama i drugim organizacijama -imaoci javnih ovlašćenja. druge propise i opšte akte za Vladu i predlažu Vladi strategije razvoja i druge mere <3T PRAĆENJE STANJA-u oblastima iz svoga delokruga. Ne donose uredbe. j . i . 3) Posebne upravne organizacije koje se mogu osnivati posebnim zakonima u obliku Zavoda. 0 RESAVANJE U UPRAVNIM STVARIMA.Uredbom Vlade moguce je osnivati upravne okruge. javnim preduzećima. ustanovama. <$ DONOSENJE PROPISA. rešavaju u upravnim stvarima. Nad njima neposredni nadzor vrsi vlada. PROPISA IOPŠTIHAKATA. zdravlja. 2) Organi uprave u sastavu ministarstava su uprave. poslovi državne uprave iz nadleznosti RS zakonom se mogu poveriti AP. pravde. agencija i centara.Organi državne uprave i njihov delokrug odredjuje se zakonom d . opštinama. Neka od njih su: spoljnih poslova. odbranem unutrasnjih poslova. finansija.u II stepenu donoseci konacno resenje 1 .Rad organa državne uprave podleže nadzoru Vlade. za ljudska i manjinska prava itd. Uputstvom se određuje način na koji organi drzavne uprave i imaoci javnih ovlašćenja izvršavaju pojedine odredbe zakona ili drugog propisa. osim kad je u pogledu nekih od ovih organizacija zakonom predvidjen ministarski nadzor. jerje to u nadleznosti Vlade. direkcije i sluzbe. DR. radi vrsenja poslova drzavne uprave izvan sedista organa DU.Organi drzavne uprave su 1) Ministarstva. Naredbom se naređuje Hizabranjuje neko ponasanje u jednoj situaciji koja ima opšti značaj.MINISTARSTVA u okviru svojih nadleznosti: 76 . z . k-NADLEZNOSTORGANA DUSU: /ff UČESTVOVANJE U OBLIKOVANJU POLITIKE VLADE. e . Pravilnici.Ministarstva i posebne organizacije donose pravilnike. Mogu donositi propise samo kad su na to izričito ovlaščeni zakonom ilipropisom Vlade. inspektorati. a u cilju efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanjaprava i obaveza gradjanai zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog interesa za zivot i rad. kao jedini samostalni DOU u RS.

b) Pripremaju predloge nacrta akata koje donosi viada-predlagačka funkcija. BOSINA POTPITANJA 1) Vrste organa drzavne uprave. dostavljaju ihvladi. 10) moze li ministar da donese pravilnik bez izricitog ovlascenja -ne.lice nezadovoljno aktom ministra pokrenuce upravni spor podnosenjem tuzbepred Vrhovnim sudom Srbiie lj . 4)Koji su organi u sastavu ministarstva 5) Kojiposlovi cine delokrug ministarstva i koje akte donose. 4) organizaciju i rad pravosudnih organa. 7) izvršenje sankcija.koja ih predlazeNS. pravde . spoljnjih poslova. d) donose OPA za izvršavanje zakona i drugih propisa.moze uredbu. kada su za to izrieito ovlašćeni zakonom. 2) Nadleznost organa drzavne uprave. finansiia. 5) pravosudni ispit. druge propise i opšte akte NS i Vlade. ali da bude u sa2lasnosti sa zakonom.voiske. sudske ^ tumače. c ) Izvršavaju zakone. 3) Koja su drzavna ministarstva . 6) Donosi li uredbe .ZAJEDNICKI POSLOVI MINISTARSTA VA su: 1) ostvarivanje medjunarodne saradniei staranje o njenom unapredenju 2) uskiadivanje propisa sa pravom Evropske unije. 8)Nadzoma funkcija ministarstva 9) Sta akoje neko nezadovoljan aktom ministra -pokrenuce upravni sporpodnoseniem tuzbeprednadleznim sudom. 6) veštacenje. 4) pripremanje nacrta medunarodnih ugovora. 7)Koji su poslovi ministarstva pravde. 8) amnestiju i pomilovanje.MINISTARSTVO PRA VDE obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: I) krivično zakonodavstvo 2) obligacione odnose. nasledivanje. 3) postupak pred sudovima. 5) pripremanje nacrta zakona o ratifikaciji medunarodnih ugovora.ne. f) resavaju u upravnom stvarima (Ako bude pitala . 12) međunarodnu pravnu pomoć. Vlada . 6) primena ratifikovanih medunarodmh ugovora m . 77 . 10) advokaturu II) izbor nosilaca pravosudnih funkcija. 9) ekstradiciju. e) Vrše nadzor i kontrolu nad sprovođenjem zakon i drugih propisa. 3) predlaganje pokretanja postupka za vodenje pregovora i zaključivanje medunarodnih ugovora s drugim državama i međunarodnim drganizacijama.a) Pripremaju nacrte zakona i drugih propisa koje donosi NS. niih donosi vlada.

2) sukob nadležnosti azmedju državnih organa. b 1.Kada rešava o SUKOB NADLEŽNOSTI Ustavni sud postupa kao konflikmi sud. sindikalnih organizacija. u kom slučaju ee se ceo izborni postupak ili delovi tog postupka ponoviti u roku od deset dana od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu. v . 2. koji se moraju tačno oznaeiti. 4) zabrana rada političkih stranaka. 6) posebne žalbe predvidjene URS .a od strane predsednika RS. udruženja građana ili verskih zajednica 78 . opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava i potvrđenim medunarodnim ugovorima. 2)Republičkog javnog tulioca ili 3) organa nadležnog za upis u registar politician stranaka.Ustavni sud maze odrediti da se do okončanja postupka rešavanja sukoba nadležnosti Ustavnog suda prekine postupak pred organima izmedu koiih je nastao sukob nadležnosti.) zakona i drugih opštih akata sa Ustavom. sindikalnih organizacija. sindikalne organizacije. odnosno imenovanjem na odredenu funkciju ili položaj. v 2 -Njima nisu obuhvaeeni sporovi u vezi sa postavljenjem.Ustavni sud rešava sukob nadležnosti između: 1) sudova i drugih državnih organa.Prema URS Ustavni sud ODLUČUJE o saglasnosti: 1. v 1 . organa teritorijalne autonomije i organa LS.NADLEŽNOSTI Ustavnog suda su: 1) opšta normativna kontrola.om. a 1 .) pokrajinskih organa i organa jedinica LS. 3) izborni sporovi. Ustavni sud odlukom poništava ceo izborni postupak ili deiove tog postupka. 3. sindikata. udruženja građana ili verske zajednice na osnovupredlosa: l)VIade.) statuta i opštih akata AP i jedinica LS sa Ustavom i zakonom.) drugih opštih akata sa zakonom.Prema URS Ustavni sud je samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava istobode.) potvrđenih međunarodnih ugovora sa Ustavom. g .) republičkih organa i pokrajinskih organa ili organa iediniea LS. g 2 . u vezi sa kojom je nastao sukob nadležnosti a 2 .) opštih akata organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja. udruženja građana i kolektivnih ugovora sa Ustavom i zakonom.Ako ie nepravilnost u izbornom postupku dokazana. a imala je bitan uticaj na izborni rezultat. stranaka. g 1 .Rešavanje IZBORNIH SPOROVA je supsidiiarna nadležnost Ustavnog suda. 2. pol. što znači da je za njihovo rešavanje nadležan Ustavni sud kada zakonom nije određena nadležnost sudova.'\j\{\ USTA VNI SUD 46.Ustavni sud samo određuje organ nadležan za rešavanje sporne stvari u meritumu. 4) organa različitih AP ili različitih jedinica LS. a 3 . 4. b 2 . b . 7) odlučivanje o povredi URS . 5. udruženja gradjana I verskih zajednica. NADLEŽNOST (12) a -Nadležnost Ustavnog suda proizilazi iz njegove ustavne defmicije.Izborni sporovi su sporovi koji proizilaze iz neposrednih izbora koje obavljaju svi birači zajedno.Ustavni sud odlučuje o ZABRANI RADA POLITIČKE STRANKE. 3. 5) ustavna žalba.

zbog toga što su političke stranke.Postupak odlučivanja O POVREDIUSTAVA od strane PREDSEDNIKA REPUBLIKE pokreće NS.b 3 . sindikalne organizacije. organ određen statutom AP ima pravo žalbe Ustavnom sudu.Ustavni sud može zabraniti rad političkih stranaka i verskih zajednica iz razloga predviđenih u URS . udruženja gradana ili verske zajednice izraz ustavne slobode udruživanja i ustavne slobode savesti i veroispovesti.USTAVNA ŽALBA jepravno sredstvo za zaMtu Ijudskih i manjinskih prava i sloboda zajamčenih URS . odnosno zabraniće dalje vršenje ili narediti vršenje određene radnje i odredili da se uklone šietne posledice. (3}5Protiv odluke NS o prestanku funkciie iavnoe tužioca* odnosno protiv odluke Državnog veća tužilaca o prestanku funkcije zamenika JT. je ogranieen samo na odlueivanje o povredama odredaba Ustava koje su navedene u aktu NS o pokretanju postupka v 6 .Ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva. na predlog 1/3 ukupnog broja narodnih poslanika b 6 -U postupku odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike Ustavni sud.u v 5 .Ustavna žalba može se izjaviti ako su kumulativno ispunjena tri uslova: 1) da se izjavljujeprotivpojedinačnog akta Hi radnje državnog organa ili organizaciie koioi ie povereno javno ovlašćenie. b 4 . a 4 . odnosno LS utvrdi da je pojedinaenim aktom ili radnjom državnog organa ili organa LS onemogućeno vršenje nadležnosti AP.Za zabranu je potrebno da je delo koje je predmet zabrane već izvršeno.Ona nije pravno sredstvo za zaštitu ljudskih i manjinskih prava zajameenih URS -om. poništiče pojedinačni akt.u. na osnovu ovlašćenja sadržanog u URS . ( 5 j ) Ako se pojedinafinim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice LS onemogućava vršenje nadlemost opštine. odnosno LS. @ Protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske funkcije sudija ima pravo žalbe Ustavnom sudu. b 5 .Kad Ustavni sud u postupku po žalbi organa odredenog statutom AP. u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. 3) da su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ///je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.Ustavni sud ee odlučiti da li je predsednik Republike povredio Ustav i odluku o tome dostaviće Narodnoj skupštini i predsedniku Republike J 79 . moguće je neposredno izjaviti ŽALBU USTAVNOM SUDU u pet slučajeva. v 3 . o kojoj Ustavni sud odlučuje u roku od 72 časa. a 5 . d 5 . Izjavljena žalba isključuje pravo na podnošenje Ustavne žalbe. a 6 . fV) Na odluku donetu u vezi sapotvrđivanjem mandata narodnos poslanika.Prema URS. iavni tužilac i zamenik JT mogu izjaviti žalbu Ustavnom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke. Izjavljena žalba isključuje pravo na idnošenje Ustavne žalbe ^Ako se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jediniee LS onemogućava vršenje nadlemost AP. g 5 .Protiv odluke o prestanku funkcije sudiia. v 4 . organ određen statutom opstine ima pravo žalbe Ustavnom sudu.Zalba Ustavnom sudu neposredno se izjavljuje Ustavnom sudu. 2) da se njimapovređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemeene Ustavom.om.

i .Izbor sudija Ustavnog suda treba da pruži čvrst osnoy za objektivan i nezavisan rad Ustavnog suda.) 47.Jedno lice može biti birano ili imenovano za sudiju Ustavnog suda najvise dvaputa. v . . e .Odluke Ustavnog suda su konačne.Oba državna organa utvrduju listu kandidata većinom svih članova ž . lj .Sa svake od predloženih lista kandidata jedan od izabranih kandidata mora biti sa teritorije autonomnih pokrajina. ( O nadležnosti Ustavnog suda u vezi sa opštom normativnom kontrolom videti pitanje br..v . zbog čega u torn procesu učestvuju sve tri grane državne vlasti.g 6 . 1 .Bira se i imenuju na devet godina. z . da bi se izbegao bilo kakav uticaj ili pritisak na sudije Ustavnog suda od strane NS.Svojstvo sudije Ustavnog suda stiče se imenovanjem na tu javnu funkciju.Narodna skupština bira pet sudija Ustavnog suda izmedu 10 kandidata koje predloži predsednik Republike. g . 51. m . s obzirom na obim nadležnosti ovoga suda..NS utvrduje predlog kandidata za sudije Ustavnog suda većinom glasova narodnih poslanika na sednici na kojoj je prisutna yecina narodnih poslanika dj .Sudija Ustavnog suda se bira i imenuje medu istaknutim pravnicima sa najmanje 40 godina jivota i 15 godina iskustva u pravnoj struci. b . g . j -Njihov je mandat duži od mandata narodnih poslanika. pet imenuje predsednik RS.Odluku po ovom pitanju Ustavni sud mora doneti u roku od 45 dana od dana podnošenja akta Narodne skupštine kojim se pokreće postupak odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike.Ovim ustavnim rešenjem bi trebalo da se onemoguči favorizovanje stranačkih kandidata prilikom izbora i imenovanja sudija i vršenje pritiska i stranačkih ucena posle imenovanja za sudiju.Predsednik Republike imenuje pet sudija Ustavnog suda izmedu 10 kandidata koje predloži Narodna skupština.Pet sudija Ustavnog suda bira NS.Prilikom stupanja na dužnost sudije polažu zakletvu pred predsednikom NS. a pet opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda Srbije.Ustavni sud čini 15 sudija. 80 . SASTAV I IZBOR (6) a . izvršne i opšteobavezujuće. b . k . d .Prema URS Ustavni sud je samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode. IZBOR SUDIJA USTAVNOG SUDA a .Sudije Ustavnog suda ne mogu biti članovi političke stranke.Opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda imenuje pet sudija izmedu 10 kandidata koje na zajedničkoi sednici predlože Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca.

b . odnosno najstariji sudija g . većinotn glasova svih sudija.PREDSEDNIKA Ustavnog suda biraju sudije Ustavnog suda iz svog sastava. Poslovnikom i drugim aktima Ustavnog suda. u skladu sa zakonom.INKOMPABILITET a .Javnom ili profesionalnom funkcijom ili poslom.Zamenik predsednika Ustavnog suda istovremeno obavlja i dužnost sudije. na predlog najmanje txoje sudija. j . z . na period od pet godina i može biti ponovo postavljen. g .Sekretar rukovodi Stručnom službom Ustavnog suda i za svoj rad je odgovoran Ustavnom sudu. na period od pet godina i koji može biti ponovo postavljen. i . 1 . sudija Ustavnog suda može se obratiti Ustavnom sudu radi davanja mišljenja 81 . koga postavlja Ustavni sud većinom glasova svih sudija.Predsednik Ustavnog suda istovremeno obavlja i dujnost sudije. koji zamenjuje predsednika Ustavnog suda.Na prava i obaveze zaposlenih u Stručnoj službi primenjuju se propisi koji ureduju prava i dužnosti državnih službenika i nameštenika.Uslovi za postavljenje sekretara i zamenika sekretara odreduju se aktom Ustavnog suda. v . e . m . sa mogućnošću ponovnog izbora. ((5) predlaže dnevni red i predsedava sednicama/4)'usklađuie rad Ustavnog suda.Sudija Ustavnog suda ne može vršiti drugu javnu ili profesionalnu funkciju niti posao.Ako predsednik Ustavnog suda ne bude izabran. ne smatra se delovanje u kulturrio-umetničkom.Predsednik suda bira se na period od tri godine. lj . tajnim glasanjem.U slučaju sumnje u postojanje sukoba interesa. vrši zamenik predsednika. PRAVNIPOLOŽAJ SUDIJA USTAVNOG SUDA .Odredbe Zakona o Ustavnom sudu o izboru i mandatu predsednika Ustavnog suda shodno se primenjuju i na izbor i mandat zamenika predsednika. (3J stara se o sprovođenju akata Ustavnog suda i | 0 vrši druge dužnosti utvrdene ovim zakonom. koji se postavlja većinom glasova svih sudija. u slučaju njegovog odsustva ili sprečenosti. bez naknade.Predsednik Ustavnog sudaQ). sportskom ili drugom udruženju.Profesurom na pravnom fakultetu u smislu ovog zakona smatra se obavljanje nastave na fakultetu u zvanju redovnog ili vanrednog profesora. do izbora. dj .Za obavlianje stručnih i drugih poslova Ustavni sud obrazuje STRUČNU SLUŽBU. u smislu Zakona o Ustavnom sudu. v .Ustavni sud ima ZAMENIKA PREDSEDNIKA. b .SASTAV USTAVNOG SUDA a .' predstavlja Ustavni sud. d . humanitarnom.Ustavni sud ima SEKRETARA. funkciju predsednika. izuzev profesure na pravnom fakultetu u RS.Sekretar Ustavnog suda može imati zamenika.(2Ysaziva sednice Ustavnog suda. ž .Sekretar i zamenik sekretara Ustavnog suda imaju status državnog službenika na položaju. k .

IMUNITET d . odnosno imenovanje u roku od tri meseca od dana obaveštavanja o prestanku dužnosti sudije Ustavnog suda. d . Mlučuje Narodna SkupMna. 1 . odnosno imenovan. odnosno drugi državni organ dužanje dajojtavi ovlašcenom predlagaeu za izbor. odnosno imenovanje. 4) Koliko im traje mandat.Sudija Ustavnog suda uživa imunitet kao narodni poslanik. bez odobrenja Ustavnog suda. e .U slueaju da sudiji Ustavnog suda prestane dužnost pre isteka roka na koji je izabran. ž . pravnosnainu odluku o_ qsudi sudijnUstavnog suda na kaznu zatvora ili za drugo kažnjivo delo. dj . odnosno imenovanje sudije Ustavnog suda i Ustavnom sudu.Odluka o udalieniu predsednika Ustavnog suda donosi se na predlog najmanje troie sudija Ustavnog suda: z . g-Nadležni sud. PRESTANAK DUŽNOSTI SUDIJE a . 3) Uslovi za izbor. BOSJNA POTPITANJA 1) Ko ih predlaze. 2)trajno izgubi radnu sposobnost za dužnost sudije Ustavnog suda. 2) Ko ih bira.Gubitak radne sposobnosti za dužnost sudije Ustavnog suda utvrđuje se na osnovu stručnog nalaza i mišljenja ovlašćene zdravstvene ustanove.Predlog se dostavlja organu nadležnom za izbor. k . u skladu sa Poslovnikom i .Sudija Ustavnog suda RAZRESAVA SE ako: 1) povredi zabranu sukoba interesa. ovlašćeni predlagae predlaže dva kandidata za izbor. dj . 5)Kako prestaje 82 . niti se protiv njega može voditi krivični ili drugi postupak u kome se može izreći kazna zatvora. ž .O njegovom imunitetu odlučuje Ustavni sud. e . 3) bude osuden na kaznu.Prema URS sudiji Ustavnog suda dužnost rRESTAJEjfjj istekom vremena na koje je izabran ili imenovan/5) na njegov zahtev/31 kad ispuni zakonom propisane opšte uslove za starosnu penziiu i 1 <@' razrešeniem. uživa i imunitet nepovredivosti.Ispunjenost uslova za razrešenje sudije Ustavnog suda utvrđuje Ustavni sud.U toku postupka za utvrdivanje ispunjenosti uslova za razrešenje. v .Inicijativu za pokretanje postupka za razrešenje može da podnese Ustavni sud. odnosno imenovanje moraju biti sa teritoriie AP.ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje sudijske funkcije. kandidati za izbor.Takođe. lj .O prestanku duinosti sudije.O d l u k u o udaljenju donosi Ustavni sud. odnosno imenovanje za izbor sudije Ustavnog suda.zarvora ili 4) za kazniimdelo koie sa čini nedostoinim dužnosti sudije Ustavnog suda i 5) ako postane član političke stranke.Odluka o udaljenju sudije Ustavnog suda donosi se na predlog predsednika Ustavnog suda. na zahtev ovlašćenih predlagaea za izbor. većinom glasova svih sudija. b . sudija Ustavnog suda može biti udalien sa dužnosti. j .On uživa imunitet neodgovomosti .Ako je sudija Ustavnog suda kome je prestala dužnost bio sa teritorije AP.kada se pozove na imunitet ne može biti pritvoren.

(T) svako po čijoj je inicijativi pokrenut postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti (fj donosilac zakona. organi AP i iedinica LS . kao i organ za sprovodenje izbora u vezi sa čijom izbornom aktivnošću se pokreće spor.koji je predmet ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti.Prema ZUS . dj . udruženja građana ili verskih zajednica.Ono što im je svima zajedničko je to da se odvijaju kroz dve faze: fazu prethodnog postupka xfazu raspravljanja i odlučivanja. ž . odnosno odbijanja nadležnosti nije mogao da ostvari svoje pravo. zahtev. Hypoliticka stranka. b . sindikalna organizacija ili udruženje građana . n^državni organi. ustavnu žalbu. u skladu sa Poslovnikom o radu Ustavnog suda. e . odnosno iedinice LS . sindikalnih organizacija. učesniđ u postupku pred Ustavnim sudom su. svako po čijem se zahtevu vodi postupak za odlučivanje o izbornom sporu za koje zakonom nije određena nadležnost sudova. v .u. ustavnu žalbu. ustupiti nadležnom organu.(ftkad u ostavljenom roku podnosilac nije otklonio nedostatke^ koji onemogućavaju postupanje^fjkad za vodenje postupka i odlučivanje ne postoje druge pretpostavke utvrdene zakonom.čiji je statut ili drugi šti akt predmet ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti ili o Čijoj se zabrani rada odlučuje. sindikalnih organizacija. Jednim imenom se zovu ovlašćeni predlagači. RJT i organ nadležan za upis u registar političkih stranaka.PRETHODNIPOSTUPAK obuhvata radnju pokretanja postupka i radnju utvrđivanja formalnih procesnih pretpostavki za vođenje postupka. inicijativu.U postupku pred Ustavnim sudom određuje se sudija izvestilac. kao i svako ko zbog prihvatanja. a narocitoQJida li je Ustavni sud nadležan za odlučivanjes^ŽJ' da li je predlog podnet od ovlašćenogpredlagača.Ustavni sud pdbaciče predlog. ako se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice LS onemogućava vršenje nadležnosti AP odnosno jedinice LS. g . narodni poslanici . državni i drugi organi koii prihvataiu odnosno odbiiafu nadležnost.Pokretanje i tok postupka pred Ustavnim sudom je različit i zavisi od predmeta spora.u postupku za zabranu rada političkih jrtranaka. može predlog. odnosno iedinice LS i drugog opšteg akta . odnosno organizaciia koioi su poverena javna ovlašćenia . @Pako utvrdi da nije podnet u odredenom roku. statuta AP.o čijoj se zabrani rada odlučuje. odnosno drugi akt kojim se pokreće postupak:(ff)kad utvrdi da niie nadležan za odlufiivanje. 8) Vlada. odnosno^) da li su predlog ili inicijativa potpuni i razumliiviyfff/da li su ispunjene 1 druge procesne pretpostavke za vođenje postupka. POKRETANJE I TOK POSTUPKA PRED USTAVNIM SUDOM U RS (9) a . 9j podnosilac ustavne žalbe. @ organ određen statutom AP.Kad Ustavni sud utvrdi da nije nađležan za odlueivanje.U postupku pred Ustavnim sudom organ ili organizaciju predstavljaju njihovi ovlašćeni predstavnici.u postupku po žalbi. inicijativu.protiv čijeg je pojedinačnog akta ili radnje izjavljena ustavna žalba.48. udruženja građana ili verskih zajednica . odnosno drugi akt kojim se pokreće postupak. d . verska zajednica . kao i državni organ.u postupku za ocenu ustavnosti ili zakonitosti. f . kao i organ protiv čijeg je pojedinačnog akta ili radnje izjavljena žalba. zahtev.

Ustavni sud • može. kap i organ koji je doneo odluku o prestanku funkcije. a koji ne može biti kraći od 15 dana. žalbe.Postupak se smatra pokrenutim danom podnošenja predloga Ustavnom sudu. @) i druga lica koja Ustavni sud pozove.Postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud može da pokrene samostalno. koje donosi Ustavni sud kad oceni da ima osnova ža pokretanje postupka povodom inicijative. da zatraži mišljenie od skupštine AP. pre pokretanja postupka. pitanju) POSTUPAK RESAVANJA SUKOBA NADLEZNOSTI a 2 . da zatraži mišlienje od NS.Vršeći ovu svoju nadlešnost Ustavni sud šttii ustavno načelo vertikalne (podele vlasti izmedju države i teritorijalnih jedinica u državi) / horizontalne (podele vlasti na različite državne organe) podele vlasti. odnosno skupštine jedinice LS. k. b 2 .Kada rešava o sukob nadležnosti Ustavni sud postupa kao konfliktni sud.Donosi lac osporenog opšteg akta dužan je da u roku koji odredi Ustavni sud. odnosno danom donošenia rešenia o pokretaniu postupka ( videti vise o tome u 51. zahteva. {Q2J sudije. j . n . odnosno jedinice LS. Ustavni sud može. na osnovu odluke koju donosi 2/3 većinom glasova svih sudiia. m . POSTUPAK ZA OCENJIVANJE USTAVNOSTI ILI ZAKONITOSTI OPŠTIH AKATA a 1 . d 1 .Ucesnik u postupku ima prayo da dajejpredloge i dužnost da pruža potrebne podatke i obavestenja u toku postupka i na raspravi.Povodom inicijative za ocenu ustavnosti statute AP. Tj .INICIJATIVU za pokretanje ovog postupka ima svako pravno ifizičko lice g 1 . dostavi osooreni opšti akt i potrebnu dokumentaciiu i da pruži podatke i obavestenja od značaja za vodenje postupka i odlučivanje. da podnosi dokaze i da preduzima druge radnje od značaja za odlučivanje Ustavnog suda. odnosno drugi podnesak smatra se podnetim onog dana kada ie predat Ustavnom sudu.Kada je reč o postupku za ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti opštih akata ovaj postupak se POKREĆE vredlosom ovlašćenog predlagača ili rešenjem o pokretaniu postupka. pre pokretanja postupka. javni tužioci i zameniei JT . inicijativa. b 1 .(nl) NS i predsednik Republike . odnosno ustavnosti ili zakonitosti drugog opšteg akta koji donosi NS.Povodom iniciiative za ocenu ustavnosti zakona. z .Ukoliko to ne učini u ostavljenom roku postupak pred Ustavnim sudom će se nastaviti. .u postupku po žalbi na odluku o prestanku funkcije.Podnesci upućeni Ustavnom sudu moraju biti potpisani. 1 .Predlog. i -Učesnik u postupku možeu toku postupka odustati od predloga. odnosno inicijative.OvlaMenim predlaga&ma u postupku za ocenu ustavnosti ili zakonitosti smatraju se: ® državni organijSjorgani AP i jedinica LS Jffnajmanje 25 narodnh poslanika v 1 .kada se odlučuje o postojanju povredeJUstava u postupku za razrešenje predsednika Republike.

POSTUPAK ODLUCIVANJA O IZBORNIM SPOROVIMA a 3 .Izborni sporovi su sporovi koji proizilaze iz neposrednihizbora koje obavljaju svi birači zajedno. u vezi sa kojom je nastao sukob nadležnosti.Zahtev se može podneti najkasniie u roku od 15 dana od dana okončania izbornog postupka koji se osporava.©'kandidat za predsednika Republikeffl odnosno poslanika ili odbornika. dj 3 . odnosno dokumentaciju.Ovaj postupak POKREĆE se zahtevom d 3 . Rok za odgovor organa koji su u sukobu nadležnosti je osam dana od dana dostavljanja.Ustavni sud samo određuje organ nadiežan za resavanie sporne stvari u meritumu. odnosno lieu povodom čijeg je prava nastao sukob nadležnosti. . k 2 . dj 2 .Resavanje izbomih sporova je supsidijama nađležnost Ustavnog suda. i 2 . sa nalogom da u odredenom roku dostavi odgovor i potrebne izborne akte. zahtev za resavanje sukoba nadležnosti podnosi se u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti. odnosno konačnosti odluke drugog organa koji se oglasio nenadležnim.v 2 . g 3 . ž 2 . (51 republičkih organai^pokraiinskih organa ili organa iedinica LSffi) pokraiinskih organaj organa iedinica LSifl.Zahtev za resavanje sukoba nadležnosti.po<faos/: 1) jedan ili oba organa koji su u sukobu. što znači da je za njihovo resavanje nadležan Ustavni sud kada zakonom nije određena nadležnost sudova. ž 3 .Ustavni sud rešava sukob nadležnosti feme£«:(uJ'sudova i drugih državnih organa. 12 . kao i^podnosilac predloga kandidata.Zahtev za odlučivanje o izbornom sporu za koji zakonom nije određena nadležnost sudova mole podneti:(Q svaki birač. rešenie Ustavnog suda ima PRAVNO DEJSTVO od dana dostavljanja organima koji su u sukobu nadležnosti.U slučaju kada organi odbijaju nadležnost. u vezi sa eijom aktivnošeu se izborni spor pokreće.Zahtev sadrži razloge i dokaze zbog kojih se traži odlučivanje o izbornom sporu. d 2 .Postupak za resavanje sukoba nadležnosti smatra se pokrenutim onog dana kad je zahtev predat Ustavnom sudu. kao i 2) lice povodom čiieg ie prava nastao sukob nadležnosti.Kad Ustavni sud reši sukob nadležnosti.Njima nisu obuhvaćeni sporovi u vezi sapostavlieniem« odnosno imenovam'em na odredenu funkciju ili položaj. ^ _ _ — — v 3 .Ustavni sud može odrediti da se do okončanja postupka rešavanja sukoba nadležnosti Ustavnog suda prekine postupak pred organima izmedu koiih je nastao sukob nadležnosti. e 3 .Tim rešenjem Ustavni sud ponistava i akte koie ie doneo nenadležni organ. z 2 . organa različitih AP ili različitih iedinica LS. b 3 .Ovaj postupak POKRECE se zahtevom za resavanje sukoba nadležnosti.Zahtev se dostavlja organima koji su u sukobu nadležnosti na odgovor.Zahtev za resavanje sukoba nadležnosti sadrži naziv organa koji prihvataju ili odbijaju nadležnost i razloge na osnovu kojih to čine.Ustavni sud dostavlja jedan primerak podnetog zahteva za odlučivanje o izbornom sporu organu za sprovodenje izbora. g 2 .. j 2 . e 2 .

^ P r o t i v odluke Visokog saveta sudstva oprestanku sudijske funkcije sudija ima pravo žalbe Ustavnom suduTlzjavljena žalba isključuje pravo na podnošenje Ustavne žalbe. a imala je bitan uticaj na izborni rezultat. udruženja građana ili verske zajednice izraz ustavne slobode udruživanja i ustavne slobode savesti i veroispovesti.U predlogu se navode razlozi i dokazi zbog kojih se traži zabrana rada političke stranke.(l)Republičkog iavnog tužioca ili (V) organa nadležnog za upis u registar političkih stranaka. ta politička stranka.U postupku po žalbi organ protiv čije je odluke podneta žalba dužan je da u roku od 24 sata od podnošenja žalbe.Odluka Ustavnog suda o poništenju celog izbornog postupka ili delova tog postupka ima pravno dejstvo od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu. sindikalne organizacije. d 4 . Izjavljena žalba isključuje pravo na podnosenje Ustavne žalbe . dj 4 .Ovaj postupak se POKREĆE predlogom.Ustavni sud može zabraniti rad političkih stranaka i verskih zajednica iz razloga predvidenih u URS . 14 odž doj. o kojoj Ustavni sud odlučuje u roku od 72 časa. k 3 . sindikalne organizacije. koji se moraju tačno označiti. POSTUPAK ODLUČIVANJA O ZABRANI RADA POLITIČKE STRANKE. dostavi potrebnu dokumentaciju Ustavnom sudu. 15 pod v) POSTUPAK PO ZALBI USTAVNOM SUDU a 5 .Prema URS. sindikalne organizacije.Ustavni sud odlučuje o zabrani rada političke stranke. (O razlozima zabrane rada politicize stranke vidi str. v 4 . Ustavni sud odlukom poništava ceo izborni postupak ili delove tog postupka. moguće je neposredno izjaviti ŽALBU USTAVNOM SUDU u pet slučajeva. UDRUŽENJA GRAĐANA ILI VERSKE ZAJEDNICE a 4 . udruženja građana ili verske zajednice.Ako je nepravilnost u izbornom postupku dokazana. j 3 -ŽALBU NA ODLUKU donetu u vezi sa potvrdivaniem mandata narodnih poslanika može podneti kandidat za narodnog poslanika i podnosilac predloga kandidata.u. 13 . SINDIKALNE ORGANIZACIJE. udruženja građana ili verske zajednice na^snoyjJ^gredloga:(^)Vlade. udruženja građana ili verskih zajednica. sindikalne organizacije. g 4 .z 3 . sindikalnih organizacija. U | N a odluku donetu u vezi sa potvrđivanjem mandata narodnos poslanika. odnosno protiv odluke Državnog veća tužilaca o prestanku funkcije zamenika JT. i 3 .Za zabranu je potrebno da je delo koje je predmet zabrane već izvršeno. b 4 . a o razlozima zabrane rada verske zajednice vidi str. udruženja građana ili verske zajednice. Protiv odlukeJSj[o prestanku funkcije iavnos tužioca. udruženje građana ili verska zajednica briše se iz odgovarajućeg registra danom dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu. u kom slučaju će se ceo izborni postupak ili delovi tog postupka ponoviti u roku od deset dana od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu.Kad Ustavni sud zabrani rad političke stranke. zbog toga što su političke stranke. sindikalna organizacija.Ustavni sud dužan je da donese odlukiTu roku od 72 sata od podnošenja žalbe.

a postupak je POKRENUT danom podnošenja žalbe Ustavnom sudu.Navedene odredbe.Postupak odlučivanja O POVREDI USTAVA od strane PREDSEDNIKA REPUBLIKE pokreće NS. j 5 . javni tužilac i zamenik JT mogu izjaviti žalbu Ustavnom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke. odnosno LS. v 5 . organ određen statutom AP ima pravo žalbe Ustavnom sudu. Ustavni sud zakazuje raspravu na koju poziva podnosioca žalbe i predstavnika organa koji je doneo odluku o razrešenju.Zalba Ustavnom sudu neposredno se izjavliuie Ustavnom sudu.Odluka Ustavnog suda u postupku po žalbi sudija.Ovaj akt predsednik Narodne skupštine dostavlja Ustavnom sudu. poništiće pojedinačni akt.Organ koji je doneo odluku o razrešenju ima pravo na bdgovor na žalbu u roku od 15 dana od dana dostavljanja žalbe. odnosno zabraniće dalje vršenje ili narediti vršenje određene radnje i odrediti da se uklone štetne posledice. organ određen statutom opštine ima pravo žalbe = Ustavnom sudu *~ b 5 . *~ / ? ) ) Ako se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice LS onemogućava vršenje nadležnost opštine.Protiv odluke o prestanku funkciie sudija.Posle isteka roka za dostavljanje odgovora na žalbu.u. shodno se primenjuju i u postupku po žalbi protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske funkcije. odnosno LS utvrdi' da ie pojedinačnim aktom ili radniom državnog organa ili organa LS onemogućeno vršenje nadležnosti AP. e 5 .Ona nijepravno sredstvo za zaštitu ljudskih i manjinskihprava zajamčenih URS -om.Kad Ustavni sud u postupku po žalbi organa određenog statutom AP. Sa raspravi se može se isključiti javnost. na osnovu ovlašćenia sadržanog u URS . i 5 . $ 87 .^T) G>Ako se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice LS onemogućava vršenje nadlejnostAP. javnih tužilaca i zamenika JT na odluku o prestanku funkcije ima pravno deistvo od dana dostavljanja učesnicima u postupku. POSTUPAK PO ZALBISUDIJA. napredlog1/3 ukupnog broja narodnihposlanika b 6 . d 5 .Ustavni sud svojom odlukom može usvojiti žalbu i poništiti odluku o razrešenju Hi odbiti žalbu.Akt o pokretanju ovoga postupka sadrži pravni osnovf odredbe Ustava koje su povređene rfaokaze na kojima se akt zasniva. v 6 . ž 5 .Odluka Ustavnog suda po ovom pitanju imapravno deistvo od dana dostavljanja učesnicima u postupku POSTUPAK ODLUCIVANJA O POVREDI USTAVA OD STRANE PREDSEDNIKA REPUBLIKE a 6. z 5 . dj 5 . JAVNIH TUŽILACA I ZAMENIKA JAVNIH TUZILACA NA ODLUKU O PRESTANKU FUNKCIJE g 5 .

3) Ima tijavne rasprave pred ustavnim. OBLICI RADA USTAVNOG SUDA a . A 1 . udruženja građana ili verske zajednice.Ustavni sud odlukom.Ustavni sud možejavnu raspravu odloliti ili prekinuti radi pribavliania potrebnih podataka.Ustavni sud odlučuje o pitanjima iz svoje nadležnosti na sedniei.Sednice Ustavnog suda zakazuie i njima rukovodi predsednik Ustavnog suda. rešenfa i zaključke. 2) Staje preventivna ustavna kontrola.Odsustvo pojedinih učesnika u postupku na javnoj raspravi ne sprečava Ustavni sud da održi javnu raspravu i da donese odluku. ODREĐUJE način otklanianiaposledica koje su nastale usled primene opšteg akta koji nije u saglasnosti s Ustavom ili zakonom. a niie ukazom proelaSen. dj . (g)odlučujeoustavnoižalbi. zakonom. b . g -Ustavni sud može obrazovati i povremena radna tela.Ustavni sud odlučuje o pitanjima iz svoje nadležnosti na sednici b . Na sednici Ustavnog suda vodi se zapisnik. sindikalne organizacije. obaveštenja i mišljenja.Ustavni sud obrazuje komisije kao stalna radna tela. odnosno zakonom. DEJSTVO ODLUKA USTAVNOG SUDA (17) AKTI USTAVNOG SUDA (VRSTE ODLUKA) a . izvršne i opšteobavezne. većinom glasova svih sudija Ustavnog suda. ("Zrutvrđuje dazakon koii je igdasan. u postupku. ako se pojedinačnim aktom 89 . utvrđuje da potvrdeni melunarodni ugovor niie u saglasnosti sa Ustavom. e . v . "***"" "^ j .ODLUKE Ustavnog suda su konačne.Odluku da samostalno pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud donosi dvotrećinskom većinom glasova svih sudija BOSINA POTPITANJA 1) Tokpostupka ocene ustavnosti i zakonitosti. (S) ZABRANJUJE rad političke stranke. d . kao i u drugim opravdanirn slučajevima. £|5 ODLUČUJE o izbornim sporovima za koje zakonom nije određena nadležnost sudova.i .Ustavni sud donosi odluke. niie u saglasnosti sa Ustavom. odnosno da u vreme važenia niie bio u saglasnosti sa Ustavom.Stalna i povremena radna tela obrazuju se u skladu sa Poslovnikom ovoga suda. statut AP ili jedinice LS i drugi opšti akt niie u saglasnosti s Ustavom. kojom meritorno resava pitane iz svoje nadležnosti: du UTVRĐUJE da zakon. odnosno iedinice LS. opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima. ( ^ odlučuje o žalbi organa AP. 4) ko maze biti stranka 49.

po pravilu.Ako Ustavni sud utvrdi da je postupak za razrešenje predsednika Republike pokrenut u skladu sa Ustavom i zakonom.Na javnu raspravu pozivaju se svi učesnici u postupku radi izlaganja stavova i davanja potrebnih obaveštenja. kao i^3). predsednik Ustavnog suda zakazaće raspravu. ž . a naročito kad se radi o složenom ustavno-pravnom pitanju ili kad se postavi pitanje ustavnosti ili zakonitosti o kome ne postoji stav Ustavnog suda. g .Javna rasprava je procesna radnja. odriava javnu raspravu u postupku:(T) ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti^p odlučivanja o izbornim sporovima.Odluka Ustavnog suda o povredi Ustava od strane predsednika Republike imapravno dejstvo od dana dostavljanja odluke Narodnoj skupštini. d 6 . udruženja građana ili verske zajednice. kao iffi u postupku za zabranu rada političke stranke. b .g 6 . sindikalne organizacije.a od strane predsednika Republike predsednik Ustavnog suda zakazuje raspravu.U postupku odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike Ustavni sud je ograničen samo na odlučivanje o povredama odredaba Ustava koje su navedene u aktu NS o pokretanju postupka. naučni i javni radnici.Ustavni sud može održati javnu raspravu i u drugim slučajevima kad oceni da je održavanje javne rasprave potrebno.Ustavni sud može odlučiti da se ne odrji javna rasprava u postupku ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti ako:(fQoceni da je u toku postupka stvar dovolino raziašnjena i da. predstavnici organa i organizacija. na koju poziva predsednika Republike i predsednika NS. 88 . radi davanja mišljenja i objašnjenja. i 6 . "" ( O ustavnoj žalbi ipostupku odlučivanja po ustavnoj žalbi videtipitanje broj 50. može odlučiti i bez održavanja javne raspraveifŽTako je o istoj stvari yec nrllnrivao^a nisu dati novi razlozi za drugačije odlučivanje u toj stvari. na koju poziva predsednika Republike i predsednika Narodne skupštine d . e 6 .Ako je to od interesa za ocenu ustavnosti ili zakonitosti.Ustavni sud će OBUSTAVITI postupak:|j]pf ako Narodna skupština povuče akt o pokretanju postupkagQ ako u toku postupka prestane funkcija predsednika Republike. kao i druga lica.ako postoje uslovi za obustavu postupka. kad je to potrebno.Odluku po ovom pitanju Ustavni sud mora doneti u roku od 45 dana od dana podnošenia akta Narodne skupštine kojim se pokreće postupak odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike z 6 . e .U postupku odlučivanja o povredi URS . nakon čega rneritorno odlučuje o suštini stvari. Ustavni sud može na javnu raspravu pozvati predstavnike organa i organizacija koji su odgovorni za izvršavanje predmetnog opšteg akta. dj . na osnovu pribavljenih dokaza. akt NS kojim se pokreće postupak odlučivanja o povredi Ustava dostavlja se na odgovor predsedniku Republike.To je faza u kojoj Ustavni sud razjašnjava stanje stvari. koja se sastoji od izlaganja argumenata i činjenica bitnih za razjašnjenje stanja stvari.Ustavni sud.Posle isteka roka za odgovor. ž 6 .Ustavni sud će odlučiti da li je predsednik Republike povredio Ustav i odluku o tome dostaviće Narodnoj skupštini i predsedniku Republike. ~"= "~ dj 6 .Na javnu raspravu pozivaju se. v .) FAZA RASPRAVLJANJA I ODLUČIVANJA a . u roku koji Ustavni sud odredi. z .

ffl odreduje način izvršenia odluke ili rešenia Ustavnog suda. ž . P i obustavlia postupak: ffiodbacuie zahtev za ocenjivanie ustavnosti ili zakonitosti opsteg akta o kome je već odlučivao.Mora sadržati podatke bitne za identifikaciju akta koji je bio predmet spora pred Usatavnim sudom.Kad Ustavni sud odlukom utvrdi da zakoni ili drugi opšti akt nije u saglasnosti sa Ustavom. dlučuje u postupku o postojanju povrede Ustava od strane predsednika Republike. opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava i potvrdenim medunarodnim ugovorima taj zakon ili drugi opšti akt prestaju da važe danom obiavljivania odluke Ustavnog suda u "Službenom glasniku RS" ~~ *~ b . izreku i obrazloženje. z . (4) odlaže stupanje na snagu odluke organa AP. e-hrekaje meritorno resavanje spora i ima normativnu snagu. (9) odbacuie ustavnu žalbu ako nisu ispunjene procesne pretpostavke. objavlfuiu se u "Službenom glasniku RS". odlučuje u postupku po žalbi sudija na odluku o prestanku funkcije i druge odluke Visokog saveta sudstva. (5H) ODBIJA predlog za utvrdivanie neustavnosti ili nezakonitosti. t v . dj . izuzev odluke po ustavnoj žalbi.ili radnjom državnog organa ili organa jedinice LS onemogućava vršenje nadležnosti AP. a iz novih navoda. sastavom sednice datumom njenog održavanja.Odluke Ustavnog suda. Ustavni sud donosi ZAKLJUČKE. odnosno jedinice LS. kojim odlucuje o nekom procesnom piianju.Obrazlolenje sadrži relevantnu činjeničnu i normativnu gradju za odluku sadržanu u izreci.Ustavni sud RESENJEM.Odluka i rešenje Ustavnog suda sadrži: uvod. kao i u službenom glasilu u komeje objavljen statut AP. kao i rešenja koja su od šireg značaja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti DEJSTVO ODLUKA USTAVNOG SUDA a . razloga i podnetih dokaza ne proizilazi da ima osnova za ponovno odlučivanje. (3) rešava o sukobu nadležnosti izmedu državnih i drugih organa. drugi opšti akt i kolektivni ugovor. g . d . 90 . odnosno radnje i ukida meru obustave ili odbacuie zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje.Uuvodu se legitimise Ustavni sud. sa izuzetkom koje se odnosi na odlučivanje o sukobu nadležnosti: (Tl pokreće postupak. u skladu sa Ustavom.U "Službenom glasniku RS" može se obiaviti odluka po ustavno[_žalbj.Kad ne donosi druge akte. odnosno na način na koji je objavljen opšti akt o komeje Ustavni sud odlučivao. | f | n e prihvata iniciiativu za pokretanie postupka za utvrdivanie neustavnosti ili nezakonitosti. d ) ' obustavlia izvršenje pojedinačnog akta. (Q^odlucuje u postupku po žalbi javnih tužilaca i zamenika JT na odluku o prestanku funkcije.Isto važi i kad Ustavni sud utvrdi da opšti akt nije u saglasnosti sa zakonom.. i .

javnih tužilaea i zamenika JT na odluku o prestanku funkcije ima pravno dejstvo od dana dostavliania učesnicima u postupku. odnosno zabraniće dalje vršenje ili narediti vršenje određene radnje i odrediti da se uklone štetne posledice. f i . udruženja gradana ili verske zajednice. odnosno LS. g . poništiće pojedinačni akt.Kad Ustavni sud u postupku po žalbi organa određenog statutom AP. odnosno Hcu povodom čijeg je prava hastao sukob nadležnosti .Odluka Ustavnog suda o poništenju celog izbornog postupka ili delova tog postupka ima pravno dejstvo od dana dostavliania odluke Ustavnog suda nadležnom organu..Izvršenje pravnosnažnih pojedinaenih akata donetih na osnovu propisa koji še vise ne mogu primenjivati. d .. opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava. ako do toe dana nisu pravnosnamo reSeni. potvrdenim medunarodnim ugovorima ili zakonom.v . udruženje građana ili verska zajednica briše se iz odgovarajueeg registra danom dostavljania odluke Ustavnog suda nadležnom organu. ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda. odnosno zabraniće dalje vršenje ili narediti vršenje odredene radnje i odrediti da se uklone štetne posledice u određenom roku. odnosno LS utvrdi da je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa LS onemogućeno vršenje nadležnosti AP. sindikalne organizaeije. Ij . Isto važi i za odluku donetu u postupku*po žalbi na odluku u vezi sa potvrdivaniem mandata narodnih poslanika. ^ dj . donetim na osnovu zakona ili drugog opšteg akta. potvrdenim medunarodnim ugovorima ili zakonom. ako od dostavljanja pojedinačnog akta do podnoienja predloga ili inieijative za pokretanje postupka nije proteklo vise od dve godine. ne može se ni dozvoliti ni sprovesti. Odluka Ustavnog suda po ovom pitanju ima pravno dejstvo od dana dostavliania učesnJcima u postupku. ima pravo da traži od nadležnog organa izmenu tog poiedinaenog akta. ^ z . a ako je izvršenje započeto obustaviće se.Zakoni i drugi opsti akti za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti s Ustavom. sindikalna organizacija. 91 . 9 Odluka Ustavnog suda kojom se usvaja ustavna žalba ima pravno deistvo od dana dostavljania učesnicima u postupku. poništiee pojedinačni akt. povredeno ili uskraćeno ljudsko ili"manjinsiw"pravo~fs!oboda zajemeena Ustavom.Kad Ustavni sud reši sukob nadležnosti. odluka Ustavnog suda ima pravno deistvo od dana nienog objavljžvanja u "Službenom glasniku RS".Kad Ustavni sud utvrdi da ie osporenim poiedinačnim aktom.Predlog za izmenu konačnog ili pravnosnažnog pojedinaenog akta može se podneti u roku od šest meseei od dana obiavliivania odluke u "Službenom glasniku RS". k .Odluka Ustavnog suda u postupku po žalbi sudiia.Svako kome ie povređeno pravo konačnim ili pravnosnažnim poiedinačnim aktom. odnosno radniom.Kad Ustavni sud odredi način otklanjanja posledica koje su nastale usled primene opšteg akta koii niie u saelasnosti sa Ustavom ili zakonom.Kad Ustavni sud zabrani rad političke stranke. £ e . za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom. I . j . rešenje Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana dostavljania organima koji su u sukobu nadležnosti. opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava. ta politieka stranka.

izvršavaju odluke i rešenia Ustavnog suda. n . o . ali nisu otklonjene poslediee neustavnosti ili nezakonitosti. opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava. potvrđenim medunarodnim ugovorima ili zakonom. vec samo ODLUKE. organizaciie koiima su poverena javna ovlašćenja. 6} Sta akoje na osnovu njega nekome uskraceno neko pravo. opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava. 8) koje su neotklonjive posledice -one koiima ie povredieno ili usrozeno pravo nazivot izdravlie. IZVRŠENJE AKATA USTAVNOG SUDA p .Ako se utvrdi da se izmenom pojedinačnog akta ne mogu otkloniti posledice nastale usled primene opšteg akta za koji je odlukom Ustavnog suda utvrdeno da nije u saglasnosti sa Ustavom. potvrdenim medunarodnim ugovorima ili zakonom. sindikalne organizacije. opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava. 2) Donosi li ustavni sudpresude . opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava. sud će zastati sa postupkom i pokrenuti postupakza ocenu ustavnosti ili zakonitosti tog akta pred Ustavnim sudom. naknadom štete ili na drugi način. izvršenje odluke i rešenja Ustavnog suda obezbediee Vlada.Ako se u postupku pred sudom opšte ili posebne nadležnosti postavi pitanje saglasnosti zakona ili drugog opšteg akta sa Ustavom.m . RESENJA I ZAKUUCKE ! 3) O cemu odlucuje odlukom 4) Kako glasi izreka kojom se odbijapredlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti -npr. nj . 11) Koje sukobe nadleznosti resava i kojim aktom. obustaviti izvršenje poiedinačnoz akta ili radnfe kojaje preduzeta na osnovu opšteg akta čija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje.Državni i drugi organi. 10) Kakvoje dejstvo odluke Ustavnog suda kad utvrdi daje neki medjunarodni ugovor nesaglasan sa Ustavom . političke stranke.ne. Ustavni sud može odrediti da se ove posledice otklone povraćaiem u pređašnje stanje. ODBIJA SE PREDLOG PREDLAGACA ZA OCENU USTAVNOSTII ZAKONITOSTI TOG I TOG CLANA. u okviru svojih prava i dužnosti. do donošenia konačne odluke. ako bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti neotklonnve štetne posledice.U slučaju potrebe. neosnovano Hsenie slobode. 4)Kako glasi izreka kadje neki clan nekog zakona neustavan . 12) Koje izborne sporove resava. na način koji je utvrđen posebnim rešenjem Ustavnog suda.menia se mediunarodni ugovor Hi URS. opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava. Ustayni sud može odlukom utvrditi da opšti akt nije bio u saglasnosti s Ustavom.Ova odluka Ustavnog suda ima isto pravno dejstvo kao i odluka kojom se utvrduje da opšti akt nije u saglasnosti s Ustavom. Ustavni sud može u toku postupka. r .Kada je to potrebno Ustavni sud svoiom odlukom uredjuje način nienog izvršenia. s . 13) od kad dejstvuje odluka Ustavnog suda o izbornim sporovima. 7) Sta ako se utvrdi da se izmenom pojedinačnog akta ne mogu otkloniti posledice nastale usled primene opšteg akta za kojije odlukom Ustavnog suda utvrdeno da nije u saglasnosti sa Ustavom. potvrdenim medunarodnim ugovorima ili zakonom.Kad je u toku postupka opsti aklprestao da vali ilije usaglašen sa Ustavom. TOG I TOG ZAKONA KAO NEOSNOVAN. 5)Kojeje dejstvo takve odluke (kojom je utvrdeno daje neki clan nekog zakona neustavan ). potvrdenim medunarodnim ugovorima ili zakonom. 14) kako se izvršavaju odluke Ustavnog suda 92 .UTVRDJUJE SE DA TAJ I TAJ CLAN TOG I TOG ZAKONA NIJE U SAGLASNOSTI SA USTAVOM. udruženia građana ili verske zajednice dužni su da. 9) Kada moze doneti privremene mere i kojim aktom odlucuje o tomeodlucufe RESENJEM. potvrđenim medunarodnim ugovorima ili zakonom. BOSINA POTPITANJA 1) Vrste akafa ustavnog suda.

Odlukom se ustavna žalba usvaja ili odbiia kao neosnovana. odnosno državni ili drugi organ nadležan za praćenje i ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda. a samo neki od niih su podneli ustavnu žalbu. niti bi se odlaganjem nanela veća šteta trećem lieu. ne sprečava primenu pojedinacnog akta ili radnje protiv kogaje izjavljena. uz saglasnost podnosioca ustavne žalbe^f)) ako prestanu druge procesne pretpostavke za vođenje postupka.Ustavni sud će OBUSTAVITI postupak^T} ako je ustavna žalba povueena^Ž^ ako organ koii jedoneo osporeni pojedinačni akt ponisti. lj . i .USTAVNA ŽALBA jepravno sredstvo za zaštitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda zajamčenih URS . aliobi izvrsenjeprouzrokovalo nenadoknadivu stetupodnosiocu. USTAVNA ZALBA (8) a .Ustavnu žalbu mojeizjaviti svako lice koie smatra da mu ie poiedinačnim aktom ili radniom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.Ustavna žalba. odnosno od dana preduzimania radnje koiom se povređuie ili uskraćuie liudsko ili maniinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.Posle isteka tri meseca od dana propuštanja ne može se tražiti povraćaj u pređašnje stanje. ž . k . odnosno radnjom. g . po pravilu. na osnovu njihovog pismenog ovlašćenja. b Ustavna žalba može se izjaviti ako su kumulativno ispunjena tri uslova:£f/da se izjavljuje protiv pojedinacnog akta ili radnje državnog oreana ili organizaciie kojoi ie povereno javno ovlašćenjeiŽVda se mimapovređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska/wava islobode zajemeene Ustavom^ da~su iscrpljena ili nisu predviđena drugapravna sredstva ///je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu.Ustavnu žalbu u irne ovih lica. podnese predlog za povraćaj u pređašnje stanje i ako istovremeno sa ovim predlogom podnese i ustavnu žalbu. ako se nalaze u istoj pravnoj situaciji. može izjaviti drugo fizičko lice. j .Lieu koje iz opravdanih razloga propusti rok za podnošenje ustavne žalbe. ukine ili izmeni tai akt u skladu sa zahtevom iz ustavne žalbe ili ako ie prestala radnia koja je prouzrokovala povredu ili uskraćivanje Ustavom zajemčenog prava i slobode. Ustavni sud može odložiti izvršenie pojedinacnog akta ili radnje protiv kogaje izjavljena ustavna žalba. odluka Ustavnog suda odnosi se i na lica koja nisu podnela ustavnu žalbu.Ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iserpljena pravna sredstva. e .50.om. d . Ustavni sud će dozvoliti povraćaj u pređašnje stanie ako to lice u roku od 15 dana od dana prestanka razloga koji ie izazvao propuštanie.Ako ie poiedinačnim aktom ili radnjom povredeno ili uskraćeno Ustavom zajemčeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda vise lica.Ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja poiedinaenog akta.Kad Ustavni sud utvrdi da je osporenim pojedinačnim aktom. 1 . dj . 93 .Na predlog podnosioca ustavne žalbe. v . u siučaju kada je podnosiocu žalbepovređeno pravo nasuđenje u razumnom roku. z . a odlaganie niie suprotno iavnom interesu.

Postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud može da pokrene samostalno. odnosno zabraniće dalje vršenje ili narediti vršenie odredene radnje i odrediti da se uklone štetne posleaice u određenomlroku. pretpostavku nevinosti. BOSINA POTPITANJA 1} Staje ustavna zalba. poništiće pojedinačni akt. 51. osim zakona i statuta AP ili jedinice LS. 8) Kako glasi izreka . odnosno danom donošenja rešenja o pokretaniu postupka ( videti vise o tome u 51.Ako zahtev za naknadu štete ne bude usvoien ili po njemu Komisija za naknadu štete ne donese odluku u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva. kojima se regulišu pitania o kojima Ustavni sud već ima zauzet stay ili kad je u toku prethodnog postupka pravno stanje potpuno utvrđeno i prikupljeni podaci pružaju pouzdan osnov za odlučivanje. 94 . koje donosi Ustavni sud.Usvaia se ustavna zalba tog i tog i utvrdiuie se da ie time i time (reseniem ili presudom toe i tog suda). na osnovu odluke koju donosi 2/3 većinom glasova svih sudija. radi postizanja sporazuma o visini naknade. b . tXstavni sud odlueuie bez donošenia rešenia o pokretarn'u postupka. podnosilac ustavne žalbe može kod nadležnog suda podneti tužbu za naknadu štete. a procesno reseniem . 5) Stajepredmet ove zalbe. e . NORMATIVNA USTAVNA KONTROLA (5) a . nj . n .Odlukom. 6) Kako odlucuje ustavni sud o ustavnoj zalbi . zaiemcenu odredbama tog i tog cl. povredieno pravo podnosioca ustavne zalbe.povređeno ili uskraćeno ljudsko ili rnanjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom. u skladu sa zakonom. o .Postupak se smatra pokrenutim danom podnošenja predloga Ustavnom sudu.U postupku ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud niie ograničen zahtevom ovlašćenog predlagača.Odluka Ustavnog suda kojom se usvaja ustavna žalba je pravni osnov za podnošenje zahteva za naknadu šteie ili otklanjanja drugih Sietnih posledica pred nadležnim organom. 2)Koje podnosi 3)Kome se podnosi. d .INICIJATIVU za pokretanje ovog postupka ima svako pravno iflzičko lice g .Ako je postignut sporazum samo u pogledu dela zahteva.radi.Odluka Ustavnog suda kojom je uvažena ustavna žalba ima pravno deistvo od dana dostavljania učesnicima u postupku.resenja su deklarativnog karaktera. 7) Kakve mogu biti odluke Ustavnog suda po ustavnoj zalbi .OvlaŠćenim predlagačima u postupku za ocenu ustavnosti ili zakonitosti smatraju se: (T)' državni organi/Žlorgani AP i iedinica LSif) naimanie 25. URS.kad se ustavna žalba odbacuie. tužba se može podneti u pogledu ostatka zahteva. odnosno pojedinih njihovih odredbi.Na osnovu odluke Ustavnog suda kojom se usvaja ustavna žalba. odnosno inicijatora. 9) Kad ustavni sud maze po ustavnoj zalbi doneti resenje . 4) Kada se podnosi. pitanju) dj .Postupak za oeenjivanje ustavnosti ili zakonitosti opšteg akta POKREĆE se predlosom ovlašćenog predlagača ili reseniem o pokretaniu postupka. na primera . podnosilac ustavne žalbe može da podnese zahtev za naknadu štete Komisiji za naknadu štete. ustavni sud ih donosi kad odlucuje o nekom procesnom pitanju. m .usvajajuca ili odbiiaiuca. p . narodnh poslanika v .Kad se inicijativom osporava ustavnost ili zakonitost opsteg akta. kad oceni da ima osnova za pokretanje postupka povodom iniciiative.

~ ž 1 -Njenjsmisaoje da se spreči proglašenje neustavnog zakona. b 1 .Kad ovlašćeni predlagac.Ovo nije logično rešenje iz dva razloga: j j suprotno je logici ovog instituta. prethodne ustavne kontrole. ako zakon bude proglašen pre donošenja odluke o ustavnosti.Medjutim. e l . odnosno inicijator odustane od predloga. i 1 . dj 1 .ž . koja se ogleda u nemogućnosti proglašenja zakona za koji je Ustavni sud u postupku prethodne kontrole njegove ustavnosti utvrdio da je neustavan.Prema URS.Radi se o aktima koji su proizveli štetne posledice u nedavnoi prošlosti.Prema URS na zahtev naimanie 1/3 narodnih poslanika. odnosno inicijative. URS ovlašćuje Ustavni sud da oceniuie saglasnost zakona i drugih OPA sa URS . imati kasatorno deistvo u torn smislu što će odnosni zakon. Ustavni su d ee nastaviti da postupa prema zahtevu. ako ie postupak ocene ustavnosti ili zakonitosti pokrenut naikasniie u roku od 6 meseci od prestanka njihovog važenja. a 1 . k 1 .Ustavni sud ocenjuje ustavnost i zakonitost zakona koji su na snazi na predlog naimanie 25 narodnih poslanika.Ova mogućnost je moćno sredstvo u rukama parlamentarne manjine da spreči parlamentarnu većinu da svesno glasa i za neustavne zakone. u postupku koji je otpočeo kao prethodna kontrola ustavnosti zakona. Ustavni sud je dužan da u roku od sedam dana oceni ustavnost zakona koji ie izglasan.Ustavni sud ocenjuje ustavnost i zakonitost zakona i drugih OPA koji su na snazi. To je kontrola poštovanja hirerarhije OPA. jer bi se u suprotnom ustavnost istogzakonaceniladya^uta. 95 .Izuzetno. gl . ali se njihovo dejstvo oseća i u sadašnjosti. ova odluka će stupiti na snagu danom proelašem'a zakona. ako Ustavni sud donese odluku o neustavnosti zakona pre njegovog proglašenja. v 1 .Predlog za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašenja se ne dostavlja na mišlienieNS. Reč ie o PRETHODNOJ ustavnoj kontroli. Ij 1 . u postupku odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike Ustavni sud je ograničen samo na odlučivanje o povredama odredaba Ustava koje su navedene u aktu NS o pokretanju postupka.om i podzakonskih OPA sa zakonom i po prestanku njihovog važenja.Mana ovoga rešenja. n 1 .Uz predlog za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašenja podnosi se i tekst izglasanog zakona. d 1. a predsednik Republike ga ioš nije proglasio ukazom. Ustavni sud će nastaviti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti.T o znači da će odluka Ustavnog suda u slučaju eventualne neustavnosti zakona. z . z 1 . nj 1 .OPŠTA NORMATIVNA KONTROLA obuhvata kontrolu ustavnosti zakona i drugih opštih pravnih akata (OPA) i kontrolu zakonitosti podzakonskih opštih akata. u slcladu sa reflovnim postupkom za ocenu ustavnosti zakona. Ustavni sud obaveštava predsednika Republike.O tome da je pokrenut p~ostupak za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašenja. 11 . ako za to nađe osnova.Prema URS. ilipojedine odredbe tog zakona prestati da vaje. nitijse o njemu vodi javna raspraya^ j 1 .Postupak za ocenu ustavnosti ne može biti pokrenut protiv zakona čija je usklađenost sa Ustavomjutyrdena pre njegovog stupania na snagu. je to što se na taj način abolira neustavnost i eventualno neustavnih odredbi zakona koje nisu bile predmet prethodne ustavne kontrole. glasniku RS. Reč je o NAKNADNOJ ustavnoj kontroli. 2]Jcrši pravilo po kojem odluka Ustavnog suda proizvodi dejstvo tek danom objavljivanja odluke u SI. m l .

c 1. proizvodi pravno dejstvo od dana dostavljanja organu AP koii ie odluku doneo. a BOSINA POTPITANJA 1) Postupak .odluke skupštine AP. s i . t pre njenog stupanja na snagu. ^^t.Ovoje diskreciono ovlašćenje Ustavnog suda kojim se on može koristiti kada su kumulativno ispuniena3 uslova/u'da ie u toku postupak pred Ustavnim sudom. f 1 . ukinuće mem obustave izvršenja pojedinačnog akta.om.Ustavni sud može u toku postupka.Rešenie koiim Ustavni sud odlaže stupanie na snagu osporene odluke organa AP.Ustavni sud vrši kontrolu saglasnosti zakona i drugih opštih akata sa URS . ako bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti neotklonjive . 'i/l"" ^ ć 1 . Vlada može pred Ustavnim sudom pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti odlukeAP.o 1 . do donošenia svoie odluke.Prema URS. prestaiu da važe na način predviđen tim medunarodnim ugovorom i opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava. ili preduzete pojedinačne radnje. p i .Odredbe potvrđenos međunarodnog ugovora za koje je odlukom Ustavnog suda utvrdeno da nisu u saglasnosti sa Ustavom. snagu osporene odluke AP. č 1 .om. '<! cy"-Ci^<S u 1 .^da bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti neotklonnve štetne posledice. C2f da su na osnovu opšteg akta čija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje doneti poiedinaeni akti. što znači da :^obavezuju sve subjekte međunarodnog prava j^sva ostala pravila koja nemaju svojstvo opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i sve norme međunarodnogprava moraju biti u saglasnosti sa njima.U torn slučaju. u skladu sa rokovima koje uređuje Poslovnik o radu Ustavnog suda.u nije propisan rok u kome je Ustavni sud dužan da donese odluku o ustavnosti " ili zakonitosti odluke AP. 1 1 . ako donese rešenje kojim odlaže stupanje na snagu osporene odluke organa AP. r 1 .Reč je o ustavnoj kontroli ustavnosti ili zakonitosti opšteg akta . opšteprihvaćenim pravilima mediunarodnog prava i potvrdenim medunarodnim ugovorima. odnosno radnje.Ako u toku postupka Ustavni sud oceni da su razlozi obustave usled izmenjenih okolnosti prestali.^p-ysštetne posledice. kao i kontrolu potvrdjenih medjunarodnih ugovora sa URS . Ustavni sud može.o-^ izvršenje pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu opšteg akta čija se ■ f ofA ustavnost ili zakonitost ocenjuje. do donošenja konačne odluke. Zakon o Ustavnom sudu sadrži odredbu prema kojoj je Ustavni sud dužan da.Opiteprihvaćena pravila međunarodnog prava smatraju se kongentnim pravnim pravilima. postupak ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti hitno sprovede. odlolitistupanje na g " ^ r .Mada o URS . h 1. pre m'enog stupanja na snagu.pokretanje i tok 96 . obustaviti .

b . vec samo jedan njen deo 2) nejednak polozai AP u drzavi ( u AP KIM ostvaruje se "sustinska autonomija" cija ce se sadrzina urediti posebnim zakonom koji se donosi po postupku predvidenom za promenu Ustava. u skladu sa zakonom. Svojina AP je oblik javnesvojine.A P imaju svoistvo pravnog lica i pravo da se zaduzufu dj .Donose svoi budzet i zavrsni racun. odnosno spajanje postojećih autonomnih pokrajina utvrđuju građani na referendumu. organizaciju i rad organa i službi koie osnivaju. Ona ima autonomne organe i atuonomni delokrug. dj . po postupku predvidjenom za promenu URS. v . Teritorija autonomnih pokrajina ne može se menjati bez saglasnosti njenih građana izražene na referendumu. g . a . g .Teritorija autonomnih pokrajina i uslovi pod kojima se može promeniti granica između autonomnih pokrajina određuje se zakonom.Ustav posebno garantuje pokrajinama pravo da samdjuiu sa odgovarajucim teritoriialnim jedinicama drueih drzava.TERITORIJALNA A UTONOMUA 52. b . a pokrajlnski organi potcinjeni Ustavu i zakonima RS. v . izbor.AP upravlja pokrajinskom imovinom na nacin predvijen zakonom.zato sto nije cela teritorija podeljena na AP.AP u skladu sa Ustavom i svojim statutom. s tim što se tri sedmine od budžeta AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.autonomije prema URS.Nove AP mogu se osnivath a već osnovane ukidati ili spajati po postupku predvidenom za promenu Ustava. PRAVA I DUZNOSTI AUTONOMNIH POKRAJINA (10) Pokrajinski organi potcinjeni su URS i zakonu RS.207 RM a . BUDŽET AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije. a preko kojih gradjani u AP na posredan nacin ostvaruju svoje 97 . d . u kojima gradani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju. POJAM I JEDINICE (1) Str.Autonomne pokrajine su autonomne teritoriialne zaiednice osnovane Ustavom. d .Republika Srblja ima AP Vojvodinu i AP Kosovo i Metohiju. u okviru spoljne politike RS i uz postovanje njenog ter. autonomiju i LS podleže samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti. jedinstva i pravnog poretka. Predlog za osnivanje novih ili ukidanje.AP imaju pravo na finansiisku autonomiiu. u skladu sa zakonom. Vrsta i visinatih prihoda uredjuje se zakonom.uredienie RS . su: 1) asimtericno drz. a to je pravo AP da imaju sopstvene prihode kojima finansiraju svoje nadleznosti.205 . 53.Jedno od nacela ustava je da je državna vlast ograničena pravom građana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu. Pravo gradana na pok. kao i visina ucesca prihoda AP u delu prihoda RS.Osnovna obelezja pok. uređuju nadležnost. dok se u APV ostvaruje obicna) 3) otvoren proces konstituisania AP zbog postojanja mogucnosti osnivanja novih i ukidanja ili spajanja vec osnovanih. AUTONOMIJA ie oblik teritorijalne samouprave koja iskljueuje obelezja drzavnosti.

a IV el. zastiti i unapredjenju Ijudskih i manfinskih prava u skladu sa zakonom.Skupstina ima predsednika i jednog ili vise potpredsednika. d . e . Poslanik za izraženo mišljenje ili davanje glasa u Skupštini ne može biti pozvan na odgovomost. b .ORGANIKf su Skupstina.Skupstina odlučuje većinom elasova na sedniei kojoj prisustvuie većina od ukupnog broja poslanika. s tim da građani svake opštine sa teritorije APV biraju najmanje jednog poslanika.Skupštinu saziva predsednik Skupštine po sopstvenoj inicijativi odnosno na predlog Izvršnog veća ili najmanie iedne petine poslanika.AP DUZNE SU da obavljaju poslove koje im poveri RS iz kruga svoje nadleznosti.Gradani imaju pravo na pokrajinsku autonomiju. koji se biraju na period od četiri godine.Takodje pravo je AP da donose odluke i dr. k .54.AP imaju pravo da utvrdjuju simbole pokrajine i nacin njihovog koriscenja. Skupštinu AP čine poslanici. organizacije i sluzbe. na četiri godine. U AP u kojima živi stanovništvo mešovitog nacionalnog sastava. raspisuie izbore za poslanike. z -Predsednik predstavlja Skupštinu. Izvrsno vece i pokrajinski organi uprave . omogućuje se srazmerna zastupljenost naeionalnih manjina u skupštinama. j . koje bira iz reda poslanika.AP imaju svoju izvornu nadleznost. 98 . 21-33 Statuta.Prema Statutu Skupstina ima 120 poslanika.Pravo predlagania odluka i opštih akata koje donosi Skupstina imaju Izvršno vece.Skupstina AP je nosilac zakonodavne iniciiative u Narodnoi Skupstini RS. a osim njih mogu da se obrazuju pok. j . NADLEZNOST I AKTI (3) a .upravne direkcije. Skupstina se sastaie po potrebi. k . Poslanik predstavlja građane izborne jedinice u kojoj je izabran. predsedava i rukovodi sednicama Skupštine i vrši druge poslove predviđene Statutom i Poslovnikom Skupštine.pravo na pokrajinsku autonomjju e . i organi RS imaju punu kontrolu zakonitosti i celishodnosti nad obavljanjem tih poslova.Poslanicki imunitet obuhvata samo imunitet neodgovornosti.opste akte iz pitanja svoje nadleznosti. Skupstina el. ukoliko Statutom nije predvidena posebna većina. BOSINA POTPITANJA IJKoje akte donose AP 2) U kojim oblastima AP imaju ovlascenja 3) Sta sve po URS spada u prava i duznosti AP 4)) Zastita prava autonomne pokrajine . i . ORGANI AUTONOMNIH POKRAJINA. na neposrednim izborima tajnim glasanjem. g . z .pokrajinski sekretarijati.sto su poverene nadleznosti. i .S K U P S T I N A j e najviši organ AP i predvidjena je samim URS. u skladu sa odlukom skupštine AP. AP imaju pravo da pojedine poslove iz svoje izvorne nadleznosti povere jedinicima LS na svom podrueju uz istovremeno obezbedjivanje sredstava za obavljanje poverenih poslova. Izbor i prestanak mandata poslanika i obrazovanje izbornih jedinica Skupstina ureduje odlukom.Takodje duzne da se staraju o ostvarivranju. 33-40/ v . a najmanje dva puta godisnje. koju ostvaruju neposredno ili preko svojih slobodno izabranih predstavnika. dj . Sredstva za obavljanje tih poslova obezbedjuje RS iz svog budzeta.

Odluku donetu na referendumu proglašava Skupština. Skupština je dužna da raspiše pokrajinski referendum ako zahtev za njegovo raspisivanje podnese najmanje 30. Izvrsno vece je izabrano ako je za njegov izbor glasala većina od ukupnog broja poslanika. m . vrši nadzor nad njihovim radom i poništava ili ukida njihove opšte akte koji su u suprotnosti sa odlukom ili opštim aktom Skupštine ili aktom IV. n . druge propise i opšte akte RS za koje su ovlašćeni.Skupština može odlučiti da o pojedinim pitanjima u njenoj nadležnosti odluku donose građani pokrajinskim referendumom. nj .Predsednik. kao i položaj.Kandidat za predsednika IV iznosi pred Skupštinom svoj program I predlaže njegove članove. izvrSava odluke i opšte akte Skupštine i donosi akta za njihovo izvrSavanje. r . donosi akte u svojoj nadležnosti.NADLEZNOSTI Izvrsnog veca su: 1 ■ izvršava zakone i druge propise i opšte akte RS čije izvrSavanje je povereno IV i donosi propise za njihovo izvrSavanje kad je za to ovlašćeno. ali ne i obrnuto. Predlog za razrešenie IV. delokrug i ovlašćenja pokrajinskih organa uprave i pokrajinskih organizaeija i službi. postavlja i razrešava starešine u pokrajinskim organima uprave 7. Posle konstituisanja novoizabrane Skupštine uvek se bira Izvršno veće.Izvršno veće i svaki njegov clan odgovorni su Skupštini za svoi rad. u -Pokrajinski sekretarijat i drugi organi uprave izvršavaju zakone.P O K R A J I N S K I O R G A N I U PR A VE su pokraiinski sekretarijati i pokrajinski organi uprave. skupština opštine ili najmanje 7000 birača.svaki poslanik. predsednika IV i člana IV može podneti najmanje 1/4 poslanika. 4. Izvršno veće koje je razrešeno ili podnelu ostavku ili kome je prestao mandat zbog razrešenja ili ostavke njegovog predsednika nastavlja rad do izbora novog IV.Skupstina moze razresiti Izvrsno vece. Za kandidata za predsednika IV izabran je predloženi kandidat za koga je glasala većina od ukupnog broja poslanika.I Z V R Š N O VEĆE (IV) sačiniavaiu: predsednik.Kandidata za predsednika IV može da predloži naimanfe 30 poslanika Skupštine. primeniuiu odluke i opšte akte Skupštine i akte IV. predlaže odluke i opšte akte: 6. 2. f-Odlukom Skupštine uređuju se organizacija. i obavljaju druge poslove utvrdene odlukom Skupštine. prava i dužnosti i odgovornosti starešina i radnika u tim organima. o . 3. Ako su predsednik. predlaže budžet i završni račun Pokrajine 5. usmerava i usklađuje radpokraiinskih oreana mrave. P . potpredsednik ili članovi Izvršnog veea izabrani iz reda poslanika. t . zadržavaiu mandat poslanika.000 biraca. s . Predsednik IV može predložiti Skupštini razreSenje poiedinog niegovog člana 0 predlogu za razrešenje otvara se rasprava. predsednika IV i njegovog člana smatra se usvojenom ako je za nju glasala većina od ukupnog broia poslanika.Odluka o razrešeniu Izvršnog veća. potpredsednik i članovihvršnog veća i starešine koji rukovode radom pokrajinskih organa uprave određeni odlukom Skupštine. 1 . l j . potpredsednik i članovi IV uživaju isti imunitet kao poslaniei. 99 .

a Izvrsno vece donosi opste akte. prostornog planiranja i razvoja.Pri davanju saglasnosti NS duznaje da pazljivo protumaci odredbe URS koje se odnose naAP. lova. vodoprivrede. (Pr. 3. ribolova. pokrajinskog i lokalnog značaja određuje se zakonom o raspodeli nadleznosti. Pokrajinski organi uprave donose akte. rečnog i železničkog saobraćaja i uređivanja puteva. Statut.Kad su u pitanju po verene nadleznosti: RS može zakonom poveriti AP pojedina pitanja iz svoje nadleznosti. na svrsishodan način. prosvete. AP može odlukom poveriti jedinicama LS pojedina pitanja iz svoje nadleznosti.Predlog za promenu Statuta mogu podneti: 40. v . industrije i zanatstva. zavisno od toga ko je poverio nadleznosti.AP imaju sirok krug normativne nadleznosti u skladu sa URS i zakonom. koji je u pripremi. a . g .000 birača. priređivanja sajmova i drugih privrednih manifestacija. Skupstina donosi Statut. samostalno propisuju uredenje i nadležnost svoiih organa i javnih službi. donose svoi budžet i završni račun. obezbeduju sredstva jedinicama lokalne samouprave za obavljanje poverenih poslova. banja i lečilišta.STATUT je najvisi pravni akt AP i donosi ga Skupstina AP vecinom od ukupnog broia poslanika. sporta. AP utvrduju simbole pokrajine i način njihovog korišćenja. Sredstva za vršenje poverenih nadleznosti obezbeduje RS ili AP. u skladu sa zakonom. Treba da postoji saglasanost opstih akata nizih organa sa OA visih organa.AP se staraju o ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava. polioprivrede. Odluke i opste akte. b . odluka i opsti akt. mogu ostvarivati unutar AP. d . 2. Koja su pitanja od republičkog. g . drumskog. šumarstva. dj .AKTI Akti organa AP su statut. turizma. imaju izvorne prihode. odluka i opšti akt Skupštine obiavljuju se u "Službenom listu APV". zdravstvene i socijalne zaštite i javnog informisanja na pokrajinskom nivou. Prema uopstenom kriterijumu AP nadlezne su upitanjima koja se. tako daje eventualno potrebno pogledati Statut APV i Zakon o utvrdjivanju nadleznosti APV. u kojima nije nadležna Republika Srbija. kojije preduslov za donošenje Statuta APV.a-NADLEZNOSTJ AP AP imaju izvorne i poverene nadleznosti. zaštite životne sredine.Kad su u pitanju izvorne nadleznosti prema URS AP . kulture. ugostiteljstva. b . uredjuje pitanja od pokrajinskog znacaja u oblasti: 1. u skladu sa Ustavom i statutom AP.AP upravljaju pokrajinskom imovinom na način predviđen zakonom. v . jedna trećina poslanika i . AP u skladu sa Ustavom i zakonom. uz prethodnu saglasnost NS a koju daje vecinom od ukupnog broja svih narodnih poslanika. NAPOMENA: Skriptaje rađenapre donošenja novog Statuta APV. i obaveze AP i ovlašćenja RS i AP u nadzoru nad vršenjem poverenih nadleznosti uređuju se zakonom).

Skupština. cini podrueje jednog ili vise naselienih mesta.Lokalna samoupravaje pravo građana da upravliaiu iavnim poslovima od neposrednog.iedinica lokalne samouprave. 4) Zastita prava AP X LOKALNA SAMOUPRAVA 55. 1) Svi opsti akti pokrajinskih organa podlezu oceni ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom prema postupku za ocenu ustavnosti i zakonitosti. Teritoriju jedinice LS. neposredno iweko slobodno kabranih vredstavnika u jedinieama LS. po dobijenoj saglasnosti. z-ZASTITA PRAVAAUTONOMNEPOKRAJ1NE Rad Pokrajinskih organa podleze samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti. ureduju poslove i upravliaiu iavnim poslovima koji su u njihovoj nadležnosti i od interesa za lokalno stanovnišrvo. U torn slucaju. eradu i eradu Beoeradu . odložiti stupanje na snagu osporene odluke autonomne pokrajine. e . u granicama zakona.0 promeni Statuta APV Skupština odlučuje većinom od ukupnog broja poslanika. 4) Organ određen Statutom AP može pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti zakona i drugog opšteg akta Republike Srbije ili opšteg akta jedinice lokalne samouprave kojim se povreduie pravo na pokraiinsku autonomiiu. POJAM I JEDINICE LS a . BOSINA POTPITANJA 1) Organizacija 2) Koje akte donosi AP 3)Kako se donosi statut AP i kako se menja.Skupština utvrduie predlog akta o promeni Statuta većinom od ukupnog broja poslanika i dostavlja ga Narodnoj skupštini radi davanja saglasnosti. zajedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovriiStvo. d . (privremena mera) 3) Organ određen Statutom AP ima pravo žalbe Ustavnom sudu ako se poiedinačnim aktom ili radniom državnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave onemogueava vršenje nadležnost autonomne pokraiine. """'" " Pravo građana na pokrajinsku autonomiju i LS podleže samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti. v .O predlogu za promenu Satuta odlučuje Skupština većinom od ukupnog broia poslanika.Lokalna samouprava ostvaruje se u opštini. do donošenja svoje odluke. pre nienog stupanla na snagu. kao i pravo i sposobnost organa LS da.Izvršno veće. b . 101 . Ustavni sud može. Jedinica LŠ ie administrativno-teritoriialna iedinica u kojoj gradjani jldjugirju^o zajednickim pitanjima od lokalnog znaeaja neposredno ili putem organa koje sami biraju. donosi i odlukom proglašava Statut APV. opstih akata uopste. dj . 2) Vlada može pred Ustavnim sudom pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti odluke skupstine AP.Prema URS državna vlast ograničena ie pravom građana na pokraiinsku autonomiiu iLS.

i socijalna zastitawpturizam.) 56. koja je sposobna da preko svojih organa samostalno vrši sva prava i dužnosti iz svoje nadležnosti i koja ima najmanje 10. jer drzava obezbedjuje sredstva za vrsenje te nadleznosti.. Osnivanju. organa itd. a strani drzavljani pod uslovima i u skladu sa zakonom. IZVORNI I POVERENI POSLOVI JEDINICA LS U RS (12) a . d . opstina preko svojih organa uredjuje i obezbediuie: obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti£2j koriscenje gradjevinskog zemhista i poslovnog prostora. e .resavanje pitanja od lokalnog znacaja.Građani koji imaju biraeko pravo i prebivalište na teritoriji jedinice LS. uređivanje. b . administrativni. parkova. u skladu š Ustavom. U svojoj izvornoi nadleznosti LS podleze samo drzavnom nadzoru ustavnosti I zakonitosti.3H&. i .Teritorija i sedište jediniee LS odreduje se zakonom. j . zanatstvo.. upravljaju poslovima LS. zdrav.QbeleziaTbS~šu7et?Ho^^ je ujedno i jedina lokjedinica) i monolitnost. ~^ ™ ~~ z . održavanie čistoće u gradovima i naseljima. v -Kada je u pitanju sradsko sradievinsko zemliiste u nadleznost jedinica LS spada: i^donosenje pro grama uređenje građevinskog zemljišta. i drugihjavnih površina.Prema ZLS pojedini poslovi državne uprave zakonom se mogu poveriti svim ili pojedinim opštinama.U jedinici LS vrsi se drzavna vlast kad drzava.POVERENI POSLOVI .organ prenese na nju vrsenje pojedinih pitanja vlasti pored njene osnovne nadleznosti .000 stanovnika. 102 . Hnijski gradski i prigradski prevoz putnika u drumskom saobraćaju.Grad_je jedinica LS urvrdena zakonom. u interesu efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i obaveza gradana i zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog interesa za život i rad.Komunalne delatnosti su prečišćavanje i distribucija yode. — e>-e*^y«Ž>-r<? ^ . Blize se odredjuje štatutom jedinice LS i dr. On ima status posebne teritorijalne jedinice.Položaj grada Beograda uređuje se posebntm zakonom o gradu Beogradu. drz. (jedinstvenajeu svim jedinicama LS. geografski i kulturni centar šireg područja i ima vise od 100. i dr. održavanje i korišćenie pijaca.Prema ZLS opština je osnovna teritorijalna jedinica u kojoj se ostvaruje lokalna samouprava."t^a.'cjf>e {TuCZ'Cj-ta cxj vic^fi/u-xj^ . ukidanju i promeni teritorije jedinice LS prethodi referendum na teritorijj te jedinice LS. tj.(5} lokalni prevoz|4| odrzavljanje lokalnih puteva i ulica^prosvetu.000 stanovnika. održavanie deponija.oa. sport. zakohom i statutom jedinice LS. dok u delegiranoj nadleznosti moze biti podlozna i oceni celishodnosli od strane drzave. To su poslovi od neposrednog. *oft>~ g . Prema ZLS. iavna rasveta. u pogledu nadleznosti. d . 2) uređenje i obezbedenie vršenia poslova uredenia i korišćenja građevinskog zemljišta i 3) utvrdivanje visine naknade za uređivanje i koriscenje gradevinskog zemljista g . zajednickog i lokalnog interesa za lokalno stanovnistvo. kulturu.Sredstva za obavljanje poverenih poslova obezbeduju se u budžetu RS u skladu sa vrstom i obimom poslova. dj .Prema URS IZVORNI POSLOVI odredjeni su sistemom enumeracije. ugosititeljstvo i trgovina^f)) zastita zivotne sredine^8)}zastita i koriscenje poljoprivrednog zemljista itd. koja predstavlja ekonomski.

Kad jedinica LS nije u mogucnosti da obezbedi finansiranje poslova iz budzeta.Poslovi jedinice LS finansiraju se iz izvornih prihoda jedinice LS. samo sto se njihovo vrsenje poverava nedrzavnim organima . boraviina taksa. lokalne administrativne takse. v . naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine. kadaje AP poverila jedinicama LS obavljanje poslova iz svoje nadleznosti.Sredstva budžeta jedinice LS obezbeduju se iz izvornih i ustuplienih prihoda. 6) Sta spada u nadleznost jedinica LS kadaje upitanju gradsko gradjevinsko zemljiste 7)Koje su komunalne delatnosti I 8)Koji su putevi od opstinskog znacaja . novčane kazne izrečene u prekršajnom postupku.LS za cije obavljanje jediniea LS mora imati specijaln^zakonsko ovlasem'e. dj . u skladu sa odlukom skupštine AP. 57. npr. BOSINA POTPITANJA 1 )Kojisu izvorni poslovi po URS. dj -Razlika izmedju izvornih i poverenih poslova. budžeta RS. b . a koji su od opsteg interesa za RS. i budžeta AP. poreza na nasledje i poklon i porez na prenos apsoultnih prava. njoj se obezbedjuju dopunska sredstva iz drzavnog budzeta d . g.Lokalne takse . zdravstva. polioprivrede. FINANSIRANJE POSLOVA OPSTINE U RS (5) a .administrativne takse. kao i uslovi i postupak pod kojima se jediniee lokalne samouprave mogu zaduživati. osim poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na nasleđe i poklon. Imovinom jedinice LS samostalno upravljaju organi jedinice LS.Izvori favnih prihoda iedinica LS su izvori prihoda ostvareni na njenoj teritoriji.Jedinica LS ima svoiu imovinu. dok u poverenoi nadleznosti moze biti podlozna i ocenfcelishodnosti od strane drzave.Finansiranje lokalne samouprave. jer drzava obezbedjuje sredstva za vrsenje te nadleznosti. e . e . u skladu sa zakonom. prometa robe i usluga. kao i vodjenje evidencija i maticnih knjiga i dr. lokalne komunalne takse. prosvete.Lokalne poreze na imovinu cine svi porezi na imovTrTu7~kč»jT~šu_Tžvori javnih prihoda.mediumesni saobracai. U zavisnosti od toga da li ie konkretno pitanje od lokalnog. pokraiinskog ili republickog znacaia zavisi koii ce ga organ resavati.Ustupljeni javni prihodi su porezi ostvareni na teritoriji jedinice LS. koji predstavljaju ustupljena sredstyaT z . a to su: porez na imovinu. ureduju se zakonom o fmansiranju jedinice LS. poput poreza na dohodak gradjana.Povereni poslovi su i dalje poslovi RS. rudarstva. primanja po osnovu zaduživanja i drugih prihoda i primanja utvrdenih zakonom. boravišna taksa.U svojoj izvornoi nadleznosti LS podleze samo drzavnom nadzoru ustavnosti i zakonitosti. u skladu sa zakonom. vodoprivrede i šumarstva i druge inspekcijske poslove u skladu sa zakonom.Opština obavlja kao poverene poslove pojedine poslove inspekciiskog nadzora iz oblasti. BGD LAZAREVAC do koiih ne voze autobusi GSP -a. 2) Koji su povereni poslovi 3) Razlika izmedjn poverenih i izvornih poslova 4) Gde su utvrdjeni ovi poslovi 5) Kako se zna staje cija nadleznost. lokalne komunalne takse. transfera. zaštite životne sredine. dok izvorni poslovi uzivaju autonomiiu u odnosu na drzavu. naknada za korišćenje građevinskog zemljišta. naknada za uređivanje građevinskog zemljišta. ž _ Zakonom o raspodeli nadleznosti odredjeno je koji su poslovi od pokrajinskog znacaja. 103 .

zajednickim zivotom na odredj. Mesna zajednica može se osnivati i za dva ill vise sela. promenu statuta ili drugih akata i raspisivanje referenduma u skladu sa zakonom i statutom. Opština samostalno. razmotre zahteve i predloge gradana i o njima zauzmu stay. j .Skupština jedinice LS može na sopstvenu inicijativu da raspiše REFERENDUM o pitanjima iz svoje nadležnosti.Oblici neposrednog učešća građana u ostvarivanju lokalne samouprave su: gradanska inicijativa. dj . v . a sve u cilju racionalniieg i efikasniieg ostvarivanja niihovih zajedniekih interesa i ljudskih prava.Skupština opštine.ZBOR GRADJANA se saziva za deoJeaJtagie iedinice LS utvrden statutom. z . UCESCE GRADJANA U OBAVLJANJU POSLOVA LS (2) a .Mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave mogu se obrazovati i u gradskim naseliima (kvart.Skupštinajedužnadaopredlogu gradjanaodrži raspravu i dadostavi obrazložen odgovor građanima u roku od 60 dana od dobijanja predloga. donosi svoj budžet i završni raeuru.Statutom jedinice LS utvrduje se broj potpisa gradana potreban za punovažno pokretanje GRAĐANSKEINICIJATIVE. u skladu sa zakonom. i . nj . o obrazovaniu. .Zbor građana raspravlia i daie predloge o pitanjima iz nadležnosti organa jedinice LS i većinom glasova prisutnih usvaja zahteve i predloge i upućuie ih skupštini ili pojedinim organima i službama jedinice LS. četvrt. koji ne može da bude manii od 5% birača. k .Organi i službe jedinice LS dužni su da u roku od 60 dana od održavanja zbora gradana. 58. b .Radi zadovoljavanja potreba i interesa lokalnog stanovništva u selima se osnivaju mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave. o . odluču je uz prethodno pribavljeno mišlienie građana. teritoriji u okviru iedinice LS. odnosno skupština grada.Transferna sredslva su ona koja RS prebacuje lokalnoj samoupravi u njen budzet najcesce po osnovu prihoda od privalizaciie. lj . rejon i si). n .Odluka putem referenduma doneta je ako se za nju izjasnila većina građana koja je glasala.To je oblik interesnog samoorganizovanja gradjana.Građani putem građanske inicijative predlažu skupštini jedinice LS donošenie akta kojim će se urediti određeno pitanje iz nadležnostfjedTnice LS.Odluka doneta na referendumu je obavezna. e . m . niti izmenama i dopunama menjati njenu suštinu u narednom periodu od godinu dana od dana donošenja odluke. zbor građana i referendum.Ova odluka donosi se većinom glasova od ukupnog broia odbomika. pod uslovom da ie glasalo vise od polovine ukupnog broja gradana. p . odnosno donesu odgovarajuću odluku ili meru i o tome obaveste gradane. podrucju za koie se obrazuie i ukidaniu mesnih zajedniea i drugih oblika mesne samouprave. 1 .MESNA ZAJEDNICA je oblik stalnos neposrednog ucesca gradjana u ostvarivanju LS.Referendum o pitanju iz svoje nadležnosti skupština jedinice LS duma)z da raspiše na predlog koji podnese naimanie 10 % birača od ukupnog biračkog tela u jedinici LS. a skupština jedinice LS je ne može staviti van snage. d .i . koji su najtesenje interesno povezani.

U jedinicama LS u kojima živi stanovništvo mešovitog naeionalnog sastava. radi obavljanja poslova iz njene nadleznosti.Sednicu skupštine opštine saziva predsednik skupštine. g . 31opstinsko veee 4) opstinska uprava. na isti način na koji je biran. e . donosi plan razvoja i prostorni plan opstine. I . ORGANIZACIJA. obrazuju sledeei ORGANI: 1) Skupstina opstine 2) Predsednik opstine. d . Skupština opštine donosi opšte akte iz svoje nadležnosti. tajnim glasanjem.r — Mesna zajednica. 105 . Odluke se donose većinom glasova prisutnih odbornika. j . On može biti razrešen i pre isteka vremena na koje je izabran. na vreme od 4 godine. dok Skupstina grada Berograda ima 110 odbornika. bira se iz reda odbornika. sto znaci da je odbornieki imunitet znatno uzi od poslanickog imuniteta. 59. ukoliko zakonom ili statutom nije drukčije odredeno. pritvoren ili kažnjen zbog iznetog mišlienia ili davania glasa na sedniei skupštine i radnih tela. ni veći od 75. koje ostvaruju neposredno ili preko svojih slobodno izabranih predstavnika.Predsednik skupstine ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove pdsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost.Skupštinu opštine čine odbornici. Ostali organi su odredjeni statutom opstine. On organizuje rad skupštine opštine. usvaja budžet i završni račun opštine. Broj odbornika u skupštini opštine utvrduje se statutom opštine.Skupstina opstine donosi odluke ako sednici prisustvuie većina od ukupnog broja odbornika. saziva i predsedava njenim sednicama i obavlja druge poslove. odnosno skupštine grada može se svim ili pojedinim mesnim zajednicama i drugim oblicima mesne samouprave poveriti vršenie određenih poslova iz nadiežnosti opštine odnosno grada. Ij . po potrebi. I . većinom glasova od ukupnog broja odbornika.SKUPSTINA OPSTINE je najvise lokalno predstavnicko telo koje obavlja osnovnu nadleznost opstine.Prema URS.Odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost. tajnim glasanjem. koje biraiu gradani na neposrednim izborima.Skupstina opstine se smatra konstituisanom izborom predsednika skupštine i postavljenjem sekretara skupštine. samo gradski. NADLEZNOST I AKTI ORGANA JEDINICA LS U RS (4+) a .Predsednik skupštine.U opstini se. s tim što ne može biti manii od 19. z . s . a nairnanie iednom u tri meseca. b . odnosno drugi oblik mesne samouprave ima svojstvo pravnog lica u okviru prava i dužnosti utvrđenih statutom i odlukom o osnivanju. jer obuhvata samo garaneije neodgovornosti. dj . omogućuje se srazmema zastuplienost naeionalnih maniina u skupštinama. napredlog najmanje 1/3 odbornika.Skupstina opstine ima sekretara koji se stara o obavljaniu stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica skupstine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad i postavlja se na period od 4 godine. Isti organi postoje u gradu Beogradu. za skupstinu grada ne moze biti veci od 90. v .Gradani imaju pravo na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu. raspisuje opštinski referendum i vrši druge poslove. To je jedina ustavna kateogrija u rangu opstinskih organa. uz obezbeđivanje za to potrebnih sredstava. k .Odlukom skupštine opstine.

razrešiti sekretara i pre isteka mandata. predsednik opštine je dužan da skupštini opštine podnese predlog za izbor novog zamenika predsednika opstine ili člana opštinskog veća. b . d . .Predsednika opstine bira skupština opštine. IZVRSNIORGANI opstine su predsednik opštine i opštinsko veće. odbornici koji su podneli predlog za razrešenje ne mogu ponovo predložiti razrešenie predsednika opštine.Predsednik opstine. zamenika predsednika opstine ili člana opstinskog veća.Za sekretara skupštine opštine može biti postavljeno lice sa završenim pravnim fakultetom. koja istovremeno donosi odluku o razrešenju i o izboru.OPŠTINSKO VEĆE je kolegijalni izvrsni organ opstine i Cine ga predsednik opstine. z . skupština opštine istovremeno odlučuje o izboru zamenika predsednika opštine i članova opstinskog veća. Kada odlučuje o izboru predsednika opštine. usmerava i usklađuje rad opštinske uprave. do izbora novog predsednika opstine.Predsednik skupštine opštine predlaže kandidata za predsednika opstine. ostaiu na dužnosti i vrše tekuće poslove. koji se bira na isti nacin.Ako skupština ne razreši predsednika opstine. pre isteka roka odšest meseci od odbijanja prethodnog predloga. dj . v . na predlog predsednika opstine ili najmanje 1/3 odbornika.Razrešenjem predsednika opstine prestaje mandat zamenika predsednika opštine i opštinskog veća. donosi pojedinačne akte i vrsi druge poslove. zamenik predsednika opstine. položenim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje 3 godine. predstavlja i zastupa opštinu. jer je predsednik opstine mandatar ovih lica.Predsednik opštine može biti razrešen pre isteka vremena na koje je biran. e . i . Predsednik opstine ima zamenika. a . mogu biti razreseni pre isteka vremena na koje su birani. iz reda odbornika.Istovremeno sa predlogom za razrešenje zamenika ovih lica. većinom glasova od ukupnog broja odbornika skupštine opštine. Skupština opštine može.Predsednik opstine ie predsednik opstinskog veća. a . na obrazložen predlog naimanie 1/3 odbornika. na vreme od četiri godine. v . Kandidat za predsednika opštine predlaže kandidata za zamenika predsednika opstine iz reda odbomika. b . j . 106 . na isti način na koji je izabran. predlaže način rešavanja pitanja o kojima odlučuje skupština. zamenikpredsednika opstine ili clan opstinskog veca koji su razreseni ili su podneli ostavku. tajnim glasanjem. kao kolegijalnog organa u opstini. Zamenik predsednika opstine.g . na period od 4 godine. napredlog predsednika skupštine.Predsednik opstine. kao i članovi opstinskog veća oili ie broj utvrden statutom opštine i koje bira skupština opštine. tajnim glasanjem.m . na isti način na koji su izabrani.PREDSEDNIK OPSTINE ima dva svoistvatflyon je inokosni izvrsni organ opstine s obzirom na to da se u Opstini vrsi LS@on je po polozam predsednik Opstinskog veca. koga bira skupština opštine na isti način kao predsednika opstine. Sekretar moze imati zamenika. Zamenik predsednika opstine je clan opstinskog veća po funkciji. većinom od ukupnog broja odbornika.Predsedniku opstine i zameniku izborom na ove funkcije prestaje mandat odbornika u skupštini opštine.Kandidate za članove opstinskog veća predlaže kandidat za predsednika opstine. odnosno elan opštinskog veća.

Opštinsko veće može da donosi odluke ako sednici prisustvuie većina od ukupnog broja njegovih članova. 3D rešava u upravnom postupku u prvom stepenu u upravnim stvarima iz nadležnosti opštine. odnosno A P ^ i izveštava skupštinu opštine o izvršavaniu odluka i drugih akata skupštine opštine.U opštinskoj upravi obrazovanoj kao jedinstveni organ. koje skupština opštine bira na predlog predsednika opštine. predsednik opštine i opštinsko veće.OPŠTINSKA UPRAVA je organ opstine koji je nosilac upravne funkcije.000 stanovnika.g . (4y obavlia poslove upravnog nadzora nad izvršavanjem propisa i dr. koga postavlja opstinsko vece na 5 godina koje ima odgovarajući fakultet. z . poništava ili ukida akte opštinske uprave koji nisu u saglasnosti sa zakonom. i . Odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi koje se odnose na opstinu. ffi izvršava odluke i druge akte skupštine opštine. a mora da ima završen pravni fakultet. gradsko veće i gradska uprava. ako zakonom ili statutom opštine za pojedina pitanja nije predviđena druga većina.Prestankom mandata skupštine prestaie mandat izvršnih organa opštine.ORGANI GRADA su: skupština grada. opštih akata skupštine opštine. koga postavlja opstinsko vece na 5 godina. kao jedinstvenim organom.Kad se opstinska uprava organizuje u vise uprava. iCl} neposredno izvršava i stara se o izvršavanju odluka i drugih akata skupštine opgtine. j . dj _ Predsednik opštine predstavlia opstinsko veće. predsednika opštine i opštinskog veća. mogu se obrazovati unutrašnje organizacione jedinice.Broi članova opštinskog veća.Opštinsko veće^l) predlaže statut budžet i druge odluke i akte koje donosi skupština. m . za vršenje srodnih poslova. statutom i drugim opštim aktom ill odlukom koje donosi skupština opštine:{^ rešava u upravnom postupku u drugom stepenu u upravnim stvarima iz nadležnosti opstine/fJ!stara se o izvršavanju poverenih nadležnosti iz okvira prava i dužnosti RS. radom uprave rukovodi načelnik. saziva i vodi njegove sednice i odgovoran je za zakonitost rada opštinskog veća. shodno se primenjuju na organe i nadleznost organa grada. d . ne može biti veći od 11. položen ispit za rad u organima državne uprave i najmanje Sgodina radnog iskustva u struci. eradonačeinik. Dužan da obustavi od primene odluku opštinskog veća za koju smatra da nije saglasna zakonu. Opstinska uprava: Bpriprema nacrte_propisa i drugih akata koje donosi skupština opštine. k . predsednik opštine i opstinsko veće.Opštinskom upravom. u odnosu na delokrug uprave.Opštinska uprava obrazuje se kao jedinstveni organ. Članovi opštinskog veća koje bira skupština opštine ne mogu istovremeno biti i odEomici. Ij . položen ispit za rad u organima državne uprave i najmanje 5 godina radnog iskustva u struci. fflizvršava zakone i druge propise čiie ie izvršavanie povereno opštini. Opobavlia stručne i druge poslove koje utvrdi skupština opštine. 107 .(3Vvrši nadzor nad radom opštinske uprave. odnosno predsednika i članova privremenog organa ako je skupštini mandat prestao zbog raspuštanja skupštine. s tim da oni vrše tekuće poslove iz svoje nadležnosti do stupanja na dužnost novog predsednika opštine i opštinskog veća. 1 . rukovodi načelnik. a mogu se obrazovati i opštinske uprave za pojedine oblasti u opštinama sa preko 50. e . a odlueuje većinom glasova prisutnih elanova.

kao i o javnom informisaniu u opštini. postavlja se gradski menadzer za obavijanje poslova pomocnika gradonacelnika u oblasti ekonomskog razvoja u Gradskoj upravi. zakonom ili drugim republiekimpropFsom. u skladu sa zakonom.URS i zakon su predvideli 6 mogucnosti za intervenciju drzave prema LS. Jedinice lokalne samouprave.U gradu Beogradu. f. donosi svoj budžet i završni račun.Prava . radi uspostavljanja ustavnosti i zakonitosti. 0 . plan razvoia opstine i druge opste akte i odluke. a gradski arhitekta u oblasti urbanizma. propisuje prekrgaje za povrede opštinskih propisa. Rešenie o obustavi od izvršenja prestaie da važi ako Vlada u roku od pet dana od objavljivanja rešenja ne pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti opšteg akta. propisa ili drusoe opšteg akta jedinice LS pred Ustavnimsudom. Pomocnike postavlja irazresava gradonacelnik. do odluke Vrhovnog suda Srblje. e . u skladu sa Ustavom i zakonom. Ta imovina je pblikjavne svojina i s obzirom da jos nije donet odgovarajuci zakon. 108 . Opština samostalno upravlia opštinskom imovinom. urbanisticki plan i program razvoia opštine. nj . koie osnivaju. NADZOR DRZAVE NAD FUNKCIONISANJEM LS (11) a . d -Nadležni organ teritorijalne autonomije postupice isto. 2) prava 3)Koji su akti opstine 4) Ko upravlja opstinom 60. u skladu sa zakonom. Opština. koji samostalno donosi njena skupstina. b .Ako skupstina jedinice LS ne postupi po ovim predlozima. Opština se stara o ostvarivanju.Kad MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE LS (nadležni organ teritorijalne autonomije) smatra da opšti akt oreana iedinice LS nije u saglasnosti sa nienim statutom. Skupstina donosi zavrsni racun. zaštiti i unapredenju ljudskih i manjinskih prava.n . ukazaće na to skupštini jedinice LS radi preduzimania odgovaraiueih mera.AKTI OPSTINE su STATUT. BOSINA POTPITANJA 1) duznosti jedinica LS-povereni poslovi. utvrđuje simbole opstine i njihovu upotrebu. ministarstvo nadležno za poslove LS pokrenuće postupak pred Vrhovnim sudom Srbiie i istovremeno će predložiti Vladi da obustavi od izvršenja odnosni opsti akt. kao najvisi pravni akt opstine. urbanisticki plan.NADLEŽNO MINISTARSTVO pokrenuee postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti statuta. u skladu sa zakonom. a gde su ovlascenja data Vladi i odgovarajucem resornom ministarstvu (za drzavnu upravu i LS). c . ako smatra da akt nije u saglasnosti sa pokrajinskim propisom. vodi se kao drzavna imovina.VLADA je dužna da obustavi od izvrsenja opsti akt jedinice LS za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu. samostalno propisuju uređenje 1 nadležnost svojih organa i javnih službi.Prema URS opština samostalno. ako smatra da taj akt nije u saglasnosti s Ustavom. rešenjem koje stupa na snagu kad se objavi u „Službenom glasniku RS".

predložiće skupštini jedinice LS da takav akt ukine ili poništi. (nadleini organ teritorijalne autonomije) kad nađe dapojedinačni akt organa.Ovom merom se stiti tzv. preduzimanje odredjenih mera (pod 3) 109 . a mandat odbomika izabranih na ovim izborima traje 4 godine. tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti skupstine i izvršnih organa jedinice LS. Vlada posebnim resenjem imenuje predsednika i članove privremenog organa. BOSINA POTPITANJA l)Ko donosi odluku o raspustanju 2)Kada se raspusta skupstina jedinice LS od strane vlade ipod kojim uslovimag 3)Sastavprivremenog organa po URSIo cemu mora voditi racuna 4) Ko vrsi nadzor nad aktima i radnjama 5) Sta su radnje . od dana kad je trebalo sprovesti izbore. na predlog ministarstva nadležnog za poslove LS. Ij -VLADA imenuieprivremeni organ koji obavlja tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti skupstine i izvršnih organa jedinice LS i kad se u jedinici LS ne sprovedu izbori za odbornike ili ako se posle sprovedenih izbora ne konstituiSe skupština u skladu sa zakonom u roku od dva meseca od objavljivanja rezultata izbora. odnosno s odlukom ili drugim opštim aktom jedinice LS. statutarnost. niie u sagiasnosti sa zakonom ili drugim propisom.VLADA. odnosno službe iediniee LS.odredjeno cinjenje ili necinjenje 6) Moze li se naloziti cinjenje nekom organu LS . postovanje statuta kao najviseg propisa jedinice LS.Ako skupština ne postupi u roku od mesec dana po predlozima ovih organa ministarstvo nadležno za poslove LS ukinuee ili poništiti odnosni pojedinacni akt. protiv koga nije obezbeđena sudska zaštita. traje do isteka mandata odbornika skupština jedinica LS izabranih na redovnim izborima. i .Do konstituisanja skupstine i izbora izvršnih organa jedinice LS.U torn slucaju Predsednik Narodne skupstine raspisuje izbore za odbornike u roku od dva meseca od stupanja na snagu odluke o raspuštanju skupstine jedinice LS. k . obavlja privremeni organ jedinice LS koji čine predsednik i četiri člana. s tim da mandat odbomika izabranih na tim izborima. koji obrazuje Vlada. pa se zato preduzima pred Vrhovnim sudom Srbije. m . odnosno konstituisati skupštinu jedinice LS. ako: ( 0 skupština ne zaseda duže od tri meseca: (2% ako ne izabere predsednika opštine i opštinsko veće u roku od mesec dana od dana konstituisanja skupštine jedinice LS ili od dana njihovog razrešenja odnosno podnošenja qstavke.Predsednik Narodne skupstine ie dužan da odluku o raspisivanju novih izbora za skupštinu jedinice LS donese u roku od mesee dana.moze skupstini. h . O J ne donese statut ili budžet u roku utvrdenom zakonom. vodeei računa o političkom i nacionalnom sastavu raspuštene skupstine jedinice LS. (nadležnog organa teritorijalne autonomije) moze doneti odluku oraspuštanju skupstine iediniceLS. j .MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE LS. a ne Ustavnim sudom. 1 .g .

| ^ ) organ odredjen statutom jedinice LS moze da izjavi zalbu Ustavnom sudu protiv pojedinacnih akata ili radnji drz. kao i pravo i sposobnost organa LS da.61. g . im)Savet za mediunacionalne odnose sastavljen od predstavnika srpskog naroda i nac. Savet o svojim stavovima i predlozima obaveštava skupštinu jedinice LS koja je duina da se o njima izjasni na prvoj narednqj sednici.Odluke saveta za medunacionalne odnose donose se konsenzusom članova saveta.Nacin predlaganja i izbora članova saveta za medunacionaine odnose treba da obezbedi ravnomemu zastupljenost predstavnika srpskog naroda i nacionalnih manjina.manjina osnovan u nacionalno mesovitim jedinicama LS. e . dj. Skupština i izvršni organi jedinice LS su dužni da predloge svih odluka koji se tiču nacionalne ravnopravnosti prethodno dostave na mišljenje savetu.samoupravu. zaštite i unapređivania nacionalne ravnopravnosti.Lokalna samoupravaje pravo građana da upravliaju javnim poslovima od neposrednog. b . d . niti jedna nacionalna manjina ne može imati većinu članova saveta. s tim da niti srpski narod. smatraju se jediniee LS u kojima pripadnici jedne nacionalne manjine čine vise od 5% od ukupnog broia stanovnika ili pripadnici svjl^ nacionalnih manjina cine vise od 10% od ukupnog broja stanovnika prema poslednjem popisu stanovništva u RS.Dakle instrument zastite prava na LS prema Zakonu o lokalnoj samoupravi su zahtev za ocenu ustavnosti i zakonitosti i zalba Ustavnom sudu BOSINA POTPITANJA IJKoji su instrwnenti 2)Sta se podrazumeva pod pravom na lokalnu samoupravu 3) Ko osim Ustavnih sudova ocenjuje da li je povredjeno pravo na lokalnu samoupravu 110 .opsteg akta RS ili AP. zaiedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo. kojim se povredjuje pravo na lok. f^J:omudsman kontrolise postovania prava gradjana. kojima se onemogucava vrsenje nadleznosti jedinice LS. pred Ustavnim sudom RS. utvrdiuie povrede ucinjene aktima radnjama ili necinjenjem organa uprava i javnih sluzbi. ima pravo da pred Ustavnim sudom pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke ili drugog opsteg akta skupštine iedinice LS ako smatra da su njime neposredno povređena prava pripadnika srpskog naroda i nacionalnih manjina predstavljenih u savetu za medunacionalne odnose i pravo da pod istim uslovima pred Vrhovnim sudom Srbije pokrene postupak za ocenu saglasnosti odluke ili drugog opšteg akta skupštine jedinice LS sa statutom.Savet razmatra pitania ostvarivania.organa ili organa jedinice LS. ako je rec o povredi propisa i opstih akata jedinice LS. ZASTITAPRAVALS (16) a . u granicama zakona. v-Nacionalno mešovitim ledinicama LS.Zastitu prava LS mogu traziti i po URS i po ZLS: (TJlorgan odredjen statutom jedinice LS moze da pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti zakona ili dr. a najkasnije u roku od 30 dana. ureduju poslove i upravljaiu javnim poslovima koji su u njihovoj nadležnosti i od interesa za lokalno stanovništvo. u skladu sa zakonom i statutom. u smislu Zakonao LS. neposredno ipreko slobodno izabranih predstavnika u jedinicama LS.

U organizacionom. to je načelo vladavine prava. Ustava posvećenim načelu podele vlasti stoji i to da se "odnos tri grane vlasti zasniva na ravnoteži i međusobnoj kontroli" (stav 3).B. ponovo potvrđuje da su sudovi posebna vrsta državnih organa . u zakonom propisanom postupku". "Sudska vlast nezavisna". Tako. čini mreža sudova (opšte i posebne nadležnbsti. 1. pored ostalog. posebna i izdvojena odnosi na položaj sudova u sistemu vlasti.2 Treće je načelo nezavisnostl sudske vlasti. pre svega. Samo država utemeljena na vladavini prava.. ' *™ ~ / 2 ) N a č e l o samostalnosti i nezavisnosti sudova. Ova odredba posmatrana "sama za sebe" mogla bi značiti mogućnost uspostavljanja kontrole nad sudskom vlašću od strane zakonodavne i izvršne vlasti. a nadležnosti razgraničene. koji j e samo u načelu uređen Ustavom. a to bi bilo u oštroj suprotnosti sa prineipima nezavisnosti i samostalnosti sudske vlasti. predstavlja osnovu organizacije i funkcionisanja sudova. godine status (položaj) sudova kao organa državne vlasti. 2)načelo samostalnosti i nezavisnosti. N. kojima j e povereno vršenje sudske funkcije.) Ustavu i zakonu". te da "sudsku odluku može preispitati samo nadležni sud. Vladavina prava saglasno Ustavu. Ustavno rešenje iz člana 142. sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije i njena osnovna funkcija se sastoji u sudenju. Ustava.XI SUDOVI 62. stav 2. stav 1. Da se radi o odredbi koja svojom eelinom nije primenjiva na odnos sudske vlasti i drugih grana vlasti ilustruju i druga ustavna rešenja u kojima je jasno zapisano "da su sudske odluke obavezne za sve i da ne mogu biti predmet vansudske kontrole". tumaci se kao specijalna. može da bude garant osnovnih prava i sloboda čoveka. U odredbama člana 4. koju sam Ustav definiše kao osnovnu pretpostavku Ustava (clan 3). Drugo je načelo podele vlasti utvrđeno u članu 4. 4)načelo javnosti. opredeljuju sledeća načela. godine Saglasno Ustavu od 2006. smislu ono podrazumeva iedinstvenu organizaciiu sudstva u zemlii. Načelo jedinstva sudske vlasti. Naeelo samostalnosti sudova izraz je konkretizaciie ustavnog načela o podeli vlasti. odnosno viših i nižih sudova) ustanovljenazakonom.organa zakonodavne i izvršne vlasti. Načela sudstva u Republici Srbiji po Ustavu iz 2006. odnosno uplitanja državnih i drugih institucija ili bilo kojih pravnih ili fizičkih lica. koje je sada Ustavom i izričito utvrđeno. u stvari čini temeljno načelo koje opredeljuje ustavni položaj sudstva_u savremenoj Srbiji. 3)načelo legaliteta. ostvaruje se "nezavisnom sudskom vlašću i povinovaniem vlasti fa to znaei i sudske . odnosno pojedinaca. Ovo nacelo 111 . po kome su 'sudovi samostalni i nezavisni u svom radu". Saglasno ovom načelu. Q y N a c e l o jedinstva sudske vlasti. zajameeno Ustavom. izvršnu i sudsku". USTAVNA NACELA O SUDOVIMA (12) OSNOVNA USTAVNA NAČELA OD ZNAČAJA ZA SUDSKU VLAST U Prvom dclu Ustava. Kao posebna grana državne vlasti. Ova odredba.organizaeiono odvoieni od drugih državnih organa . Izričito utvrđivanje ovog načela u Ustavu je od izuzetne važnosti prilikom tumačenja i utvrđivanja značenja i svih drugih odredaba Ustava koje se neposredno Hi posredno odnose na sudsku vlast. a potorn da su sudovi u donošenju svojih odluka oslobodeni od bilo kakvog uticaja sa strane. l)načelo jedinstva sudske vlasti. Prvo. 5)načelo zbornosti i 6) načelo ucešća građana u vršenju sudske vlasti. "uređenie vlasti u Republici Srbiji počiva na podeli vlasti na zakonodavnu. za zakonodavno uređivanje organizacije i vršenja sudske vlasti. tri su bitna načela koja neposredno opredeljuju položaj sudske vlasti i sudova u Republici Srbiji. koji sumedusobno povezani i izmedu koiih su"kompentencije podeliene. načelo nezavisnosti sudske vlasti u "sadejstvu" sa vladavinom prava i podelom vlasti. Sudski sistem..

odnosno ovlašćenja u odnosu na ljudska i gradanska prava i slobode urvrduiu se ustavom i zakonom. ier bez podredenosti vlasti. s tim štčTsu od ovog pravila moguća odstupania. predstavlja iemstvo da će sudovi biti ustanovliem* i organizovani na ternelju zakona i da će suditi na osnovu i u okviru ustava i važećeg prava. Suđenje u veću treba da bude garancija objektivnosti suda prilikom donosenja sudskih odluka. U suštini ovo rešenje predstavlja konkretizaciju principa utvrđenog u članu 3. To što su sudovi nezavisni u svom radu.. po kome se vladavina prava ostvaruje "povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu". Ustav i zakon pravno vezuju sudsku vlast. U suđenju "učestvuju sudije i sudije porotnici na način utvrđen zakonom". štiti procesni položai učesnika u postupku.znači da ni jedan nosilac druge državne vlasti. Dakle. st. pa i sudske vlasti ustavu i zakonu nema pravne države. sudovi u Republici Srbiji sude''na^snwuJJstava. ali i pravičnog sudenja. Sastav veća zavisi od vrste suda vrste pravne stvari o koioi se odlučuie. opšteprihvaćenih pravila medunarodnog prava i potvrdenih međunarodnih ugovora".fi|interesa maloletnika^Tprivatnosti učesnika u postupku. ne može i ne sme uticati na vršenje sudske vlasti i da se ne može mešati u rad suda. garantuie poStovanie zakonom predviđenoe postupka. ^4)'Načelo javnosti. Primena načela javnosti u radu sudova znači da. pored profesionalnih sudija. poznato je i pod nazivom načelo zbomosti sudenja ili načelo kolegiialnosti. odnosno sudija. Po ZPP nacelo zbomosti je izuzetak. bez ikakvih ograničenja. U Ustavu Srbije stoji "da je svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije zabranjen" (član 149. Organizaciia i rad sudova. Načelo zbomosti sudenja. ier obezbeduje da se u sudupotpunije i svestranije utvrdi činjenično stanje na kome će sud zasnovati svoju odluku. služi kao podstrek sudiji da se bolie priprema za vodenie rasprave. služi kao garancija protiv zloupotrebe slobodnog sudijskog uverenja. i 5). ali ni bilo ko drugi. stepena suđenia i dr. 112 . s tim da se "zakonom može propisati da u odredenim sudovima i u odredenim stvarima sude samo sudije" (clan 142. Veće "unižim sudovima čini najmanje troje sudija. posebno okrivljenog (jer se dokazi protiv njega moraju javno izneti i pretresti).sistem porote. stav 2. Ovo načelo čini suštinu pravne države. Saglasno ovoj odredbi. tj. pošto se zakonom može odstupiti od kolegiialnog sudenia i predvideti da "u odredenim stvarima sudi sudiia pojedinac". podstiče i širi uverenje u ispravnost i zakonitost sudenja. 4. jača u moralnom pogledu autoritet suda. javnost se može isključiti tokom eitavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka samo radi zaštite toksSivrio utvrdenih vrednosti. Načelo suđenja u veću. stav 2). ne znači da su apsolutno nezavisni. itoA a e i o n a l n e bezbednosti^l iavnog reda i morala u demokratskom drultvu. Javnost suđeiTja obezbeđuje kvalitetniju raspravu pred sudom. ustavnojepravilo da. pored stranaka i drugih učesnika u postupku pred sudovima. kada je to predvideno zakonom. Načelo suđenja u veću. koia se utvrduiu zakonom. Ustavom je izričito utvrđeno daje "raspravljanje pred sudom javno" i dase može ograničiti samo u skladu s Ustavom (clan 142. Ustava. kao i materijalno pravo na osnovu koga će se rešavati pojedini sudski sporovi. Ustava. Ova podredenost suda pravu. Ono predstavlja dodatno iemstvo nepristrasnbštTsuda. (6)Načelo učešća građana u suđenju . sudenju mogu prisustvovati i treća lica koja zato imaju interes. kao i granice niihove vlasti. stav 3). nema apsolutni karakter. Bez nezavisnog sudstva nema "pravne države f3}'NačeIo legaliteta (ustavnosti i zakonitosti). u suđenju učestvuju i gradani (porotnici). zakona i drugih opštih akata. Načelo javnosti je jedno od najznačajnih garancija nezavisnosti sudstva. Sledstveno tome. Saglasno članu 142.

a VIŠI SUD za područie iednog ili vise osnovnih sudova. ostali osnovni sudovi imaju od 2 do 10 sudskih jedinica izvan svog sedišta.Ta horizontalna struktura sudskog sistema je od posebnog značaja za osnivanje prvostepenih sudova. a izvan sedišta . jer je iskliučena mogućnost osnivatnia privremenih. s obzirom na to da sudovi sude samo one sporove koji spadaju u niihovu nadležnost j . z . sudovi opšte nadleznosti su osnovni sudovi. osim u onim za koje su nadležni sudovi posebne nadleznosti.Sudska vlast u RS pripada sudovima opšte i posebne nadležnosti. e . koja se osniva za deo teritorjie na koioi se prostire sudska nadležnost. 113 . Viši prekršaini sud i Upravni sud.Prema Zakonu o sedištima i podruejima sudova i javnih tužilaštava (ZSPSJT ).Prema ZUR. v . dj .1 sudovi opšte i sudovi posebne nadleznosti su redovni i stalni sudovi. d . uređenje i sastav sudova uređuju se Zakonom o uredienju sudova (ZUR) g . z . odnosno jedne ili vise opština sa podrucia suda. ž . SUDOVI OPŠTE NADLEZNOSTI a .OSNOVNI SUD osniva se za teritoriju grada.SUDSKA JEDINICA je samostalna organizaciona jedinica izvan sedišta osnovnog ili privrednog suda. nadležnost. VRSTE SUDOVAURS (1) a .VIŠISUD osniva se za podrucje jednog ili vise osnovnih sudova. b . viši i prekršajni sud mogu izvan svog sedišta održavati sudske dane.Osnivanje . koja je utemeljena na naeelu hirearhije. prekršajni sudovi.Sudske radnje preduzimaju se u sedištu suda.Osnovni sud.Iz ovoga proizilazi da je reč o vertikalnoipodeli strukture sudskog sistema u RS. dj . viši sudovi. Privredni apelacioni sud.Podela sudova na sudove opšte i posebne nadleznosti zasniva se na vrsti predmeta za koje je odredjeni sud nadležan. koja je zasnovana na načelu adekvatnosti.SUDSKIDANI su dani u koiima sud trainiie obavlja sudsku funkciju izvan svog sedišta. u koiima sude i preduzimaiu druge sudske radnie. tako da sudovi opšte nadleznosti rešavaju u svim predmetima. d .Sudovi posebne nadleznosti su privredni sudovi. odnosno ledne ili vi§e opština. e . prekih ili vanrednih sudova i . g .samo kad je to zakonom odredeno. ž .Osim Prvog osnovnog suda u Beogrdu i Prvog osnovnog suda u Boru.Prema URS sudska vlast je jedinstvena na teritoriji RS. organizacija. b . na teritoriji RS postoje 34 osnovna suda.Ova podela ukazuje na horizontalnu strukturu sudskog sistema u RS. apelacioni sudovi i Vrhovni kasacioni sud.Vrhovni kasacioni sudje najviši sud u RS i njegovo sedište je u Beogradu. v .63.Sudska jedinica izvan sedišta osnovnog i privrednog suda odreduie se za teritoriju erada. s obzirom na to da je opština ili grad osnovna administrativno tritoriialna iedinica prema kojoj se određufe područje prvostepenog suda.

Prekršajni sud može izvan svog sedišta da održava sudske dane. v . 1 . kao i za pitania unutrašnieg uređenja sudova i primene Zakona o sudijama. e .Prekršajni sud raože imati odeljenje izvan svog sedišta u kojem sudi i preduzima druge sudske radnje. lj .Vrhovni kasacioni sud je neposredno viši sud za Privredni apelacioni sud. od kijh 6 pokriva područje dva osnovna suda. sa sedištem u Beogradu i odeljenjima u Kragujevcu. z . b . od kojih 2 imaju izvan svog sedištapo dve sudske jedinice. sa sedištern u Beogradu.Viši sud može izvan svog sedišta da održava sudske dane. Nišu i Novom Sadu.VIŠI PREKRSAJNI SUD je sud republiekog ranga.U RS postoje 4 apelaciona suda. ž . sa sedištem u Beogradu. sa sedištem u Beogradu. sa sedištem u Beogradu. dj . i . Upravni sud i apelacioni sud.U RS ima 45 prekršajnih sudova.Privredni apelacioni sud je neposredno viši sud za privredni sud. m . odnosno jedne ili vise opština sa područja suda. dan i vreme održavania sudskih dana odreduie predsednik suda. Viši prekršajni sud. a ostali viši sudovi pokrivaju područje po jednog osnovnog suda. 1 područje tri osnovna suda. nj .Viši prekršajni sud osniva se za teritoriju Republike Srbiie.Viši sud je neposredno viši sud za osnovni sud kada je to određeno ZUR .Mesto. odnosno vise opština. za vreme kojih sudi i preduzima druge sudske radnje. odnosno jedne ili vise opština. a 3 privredna suda imaju po jednu sudsku jedinicu u kojoj sude i preduzimaju druge sudske radjne. j .om.Odeljenje izvan sedišta prekršajnog suda odreduje se za teritoriju srada. od kojih samo osam nemaju odeljenja izvan svog sedišta.VRHOVNIKASACIONISUD je najviši sud « Republici Srbiji. za vreme kojih sudi i preduzima druge sudske radnje. k . o . n .PREKRSAJNI SUD osniva se za teritoriju srada. u skladu sa Sudskim poslovnikom. g .PRIVREDNI APELACIONI SUD osniva se za teritoriju Republike Srbiie.Može imati odeljenia izvan sedišta.V\s\ ptektlajm sud je neposredno viM sud %%OTekrša'vms\i&. k . Nišu i Novom Sadu. SUDOVI POSEBNE NADLEŽNOSTI a .PRIVREDNI SUD osniva se za teritoriju jednog ili vise eradova.i .APELACIONI SUD osniva se za područje vise viših sudova. Kragujevcu. u kojem trajno sudi i preduzima ostale sudske tadtvje. d . \ .U RS postoji 16 privrednih sudova. j .U RS postoji 26 viših sudova. a Privredni apelacioni sud je neposredno viši sud za privredni sud.Apelacioni sud je neposredno viši sud za Viši sud i Osnovni sud. 114 .

odnosno organa u okviru suda.polaganje stvari u sudski depozit. 2)Ko donosi akt o 6 unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u sudu -predsednik suda. Sudi na osnovu zakona o 115 . da sprovede odredeni deo postupka ili obavi poiedine poslove u vezi sa odredenom pravnom stvari.Ima odelfenja izvan sedišta. 2) pružanie građanima pravnepomoćL međunarodne pravne pomoći i vršenje drugih poslova odredenih zakonom. sudska funkcija se raspodeljuje između različitih organa u okviru istog suda. Radi se o zakonom odredenom delokrugu poslova u kojem sud može punovažno vršiti sudsku funkciju. 64. ako za pojedine od njih nije nadležan drugi sud. i to u Kragujevcu. z . davanie dozvole za stupanje u brak. dj . BOSINA POTPITANJA l)Ko donosi poslovmk o radu sudova .OSNOVNI SUD uprvom stepenu: 1) sudi za krivična dela za koja je kao glavna kazna predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do deset i deset godina. sastavlianie i overa testamenta. sa sedištem u Beogradu. odnosno između različitih sudova.Zakonom se može predvideti koncentracija nadlemosti u određenim vrstama pravnih stvari.SUDSKA NAĐL1ŽNOST je pravo i dužnost jednog suda da raspravi odredjenu pravnu stvar. 2) radnim sporovima povodom zasnivania. ostavninski postupak kaoposebni. ako za pojedina od njih nije nadležan drugi sud. .FUNKCIONALNA nadležnost je pravo i dužnost određenog suda.Sudski poslovnik donosi ministar nadležan za pravosuđe. 4) sporovima o naknadi šteie koiii zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom. 5) sporovima povodom zadovoljavanja stambenih potreba na osnovu rada. u zavisnosti od prirode spora. Nišu i Novom Sadu u kojima trajno sudi 1 preduzima ostale sudske radnje. ž .STVARNA nadležnost je pravo i dužnost određenog suda da. b . 3) Koji su vanparnicni postupci . uz prethodno pribavlieno mišlienie predsednika Vrhovnos kasacionoz suda. postojanja i prestanka radnog odnosa. v . m .U FUNKCIONALNU NADLEZNOST osnovnog suda spada: 1) odlučivanje o molbi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za krivična dela iz svoje nadležnosti. g . Dakle.Spljašnja organizacija sudova vezuje se za sudsku nadležnost. 3) sporovima o pravima.MESNA nadležnost je pravo i dužnost stvarno nadležnog suda da na određenoj teritoriji vrši sudsku funkciiu. 2) vodi izvršne i vanparnične postupke za koje nije nadležan neki drugi sud.Osnovni sud u prvom stepenu: 1) sudi u srađanskopravnim sporovima. obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa. uredienie media. sudi u prvom stepenu.Osnovni sud u prvom stepenu sudi u: 1) stambenim sporovima.lj . nroglasenie nestaloe lica za umrlo. e .UPRAVNI SUD osniva se za teritoriju Republike Srbije. d . NADLEZNOST OSNOVNIH SUDOVA (13) a . u kojima bi postupali samo neki osnovni sudovi sa područja istog višeg suda. zakliucivanje ugovora o dozivotnom izdrzavanju. postupakza ođrediivanie naknade za eksproprisanu nepokretnost.lisenie poslovne sposobnosti. i .

u krivičnim p ■„?***' stvarima sudi zajfljkrivična dela ( KD) za kojaje kao glavna kazna predvidena kazna *>„*>zatvora preko deset godina. javnog tužioca i njegovog zjjpenika. e .VIŠI SUD uprvom stepenu.||5j ubistvo na mah. (4) pozivanie na nasilnu promenu ustavnog uređenjafŠ] izazivanie nacionalne.Sudi i u upravnim sporovima povodom matične evidenciie. modela.u krivičnim stvarima.vanparnicnom yostupku.r-ttS-"""^ d . 9) povredu ugleda Republike Srbiie. a napitanja kofa nisu regulisana ovim zakonom shodno se primeniuju odredbe ZPP-a.^) ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaia. uzoraka.0podavanie državne taine. u prvom stepenu sudi * radnim sporovima povodom: 1) štrajka. u okviru svoje FUNKCIONALNE instancione NADLEZNOSTI odlučujeo žaTSamana odluke osnovnih sudova o(jj određivaniu mera obezbeđenia prisustva okrivljenog/Zl o žalbama na odluke osnovnih sudova koje su donete u skraćenom krivičnom postupku/5/) o žalbama na rešenja osnovnih sudova u gradanskopravnim sporovlmaj^Jna presude osnovnih sudova u sporovima male 116 .(ffl kršenje zakona od strane sudije. 4) izbora i razrešenja organa pravnih lica.Nadalje. g . 2) u sporovima o osporavanju ili utvrđivanju očinsrva i materinstva. 4) u sporovima o zaštiti i upotrebi pronalazaka.Pored ovoga. l7 b ^ b . 3) u sporovima o autorskim i srodnim pravima. Viši sud u prvom stepenu. -><x5 a. ako nije nadležan drugi sud. (^6) silovanje. rasne i verske mržnie i netrpeliivostižfćlpovredu teritoriialnog suverenitetasffludruživanje radi rotivustavne dejatnostij^organizovanjej podsticanje na izvršenje genocida i ratnih zločina. NADLEZNOST VISEG SUDA (6) a . . sud@ za KD protiv Vojske Srbiie. 65.U okviru svoje FUNKCIONALNE NADLEŽNOSTI Viši sud uprvom stepenu odlučuje o: CU moibi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za krivična dela iz svoie nadležnostij?! o zahtevima za rehabilitaciiu{3|o zabrani rasturanja štampe i sirenia informacija sredstvima iavnog informisania z . ĆL2) odavanie službene taine.Viši sud u drugom stepenu.Takode. 5) u sporovima o obiavliivaniu ispravke informaciie i odgovora na informaciiu i 6) naknadi štete u vezi sa obiavliivaniem informaciie dj . žigova i oznaka geografskog porekla ako nije nadležan drugi sud. ž .y . ako spor niie rešen pred arbitražom.Sudi u krivičnom postupku prema maloletnicima. ako nije nadležan drugi sud. * 2) kolektivnih ugovora.nQ1 povredu ugleda strane države III medunarodne organizacije. 3) obaveznog sociialnog osiguranja. s obzirom na to da je vođenje evidencija odredbom člana 14 Zakona o državnoj upravi svrstano u izvršne poslove.Viši sud u prvom stepenu u gradjanskim stvarima sudi u: 1) gradanskopravnim gcM sporovima kad vrednost predmeta spora omogućuje iziavljivanie reviziie. sudi i za-^Uj pranje novca. u okviru svoje STVARNE NADLEŽNOSTI.

2) Kadaje nadlezan viši sud za sporove iz oblasti autorskog prava.p ) U sporovima povodom odluka izabranih sudova samo kad su donete u sporovima nastalim između privrednih subjekata. z . privrednih subiekata. tzv. odnosno između privrednih subiekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subiekata. dj -(§)U sporovima koji proizlaze iz primeneZakona o privrednim drmtvima ili primene drugih propisa o organizaciii i statusu privrednih subiekata^fl kao i u sporovima o primeni propisa o privatizacijL e -£f|) U sporovima o siranim ulaeaniima. NADLEZNOST PRIVREDNOG SUDA (12) a . kad odnosni sporovi nastanu između privrednih subiekata.Izvršava krivičnu presudu inostranos suda. a kad trgovinski sud-kad spor nastane između 1) domaćih i stranih privrednih društava. d .Odlučuje o sukobu nadležnosti osnovnih sudova sa svog područja.U PRIVREDNIM SPOROVIMA sudi u sprovimajf^) između domaćih i stranih privrednih društava.Prvostepena STVARNA NADLEZNOST privrednog suda obuhvata sudenja u privrednim sporovima i u privrednoprestupnim sporovima b . ž -{f| U sporovima o brodovima i vazduhoplovima. kao zajednički neposredno viši sud. modela. 2) privrednih subiekata i drugih pravnih lica u obavlianiu delatnosti privrednih subiekata.Viši sud vodi postupak za izdavanie okrivljenih i osuđenih lica. zadruga i preduzetnika i niihovih asociiaciia.privrednih subjekataii) u sporovima koji nastanu između privrednih subjekata i drusih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subiekata. v -((3)1 U sporovima o autorskim i srodnim pravima i zaštiti i upotrebi pronalazaka. 3) Koja KD su u njegovoj nadleznosti.@ U sporovima povodom izvršenja i obezbeđenja iz nadleznosti privrednih sudova.Vrši i druge poslove odredene zakonora. 4)Kada odlucuje u upravnim stvarima 66. pa i kad ie u navedenim sporovima iedna od stranaka fizičko lice. plovidbi na moru i unuirašn/im vodama i sporovima u kojima se primenjuju plovidbeno i vazduhoplovno pravo. a kadsu subiekti spora iz oblasti autorskos prava fizička lica rešava ih viši sud. Hsova i oznaka seosrafskoe porekla. ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparničarstva. odnosno izmedu privrednih subiekata i drugih pravnih lica u obavlianiu delatnosti privrednih subiekata. zadruga ipreduzetnika i niihovih asociiaciia tzv. g . i . izuzev sporova o prevmu p utnika.| f 0 | o zaMti firme: 117 . pa i kad ie u navedenim sporovima iedna od stranaka fizičko lice ako ie sa strankom u odnosu rnateriialnog suparničarstva. BOSINA POTPITANJA 1) U kojim sporovima sudi u prvom stepenu u parnici. k . j .Odlueuje o priznanju i izvršenju stranih sudskih i arbitražnih odluka. lj .vrednosti^5)]o žalbama na rešenia osnovnih sudova u izvršnim i vanparničnim postupeima. ako za to nije nadležan drugi sud. uzoraka. 1 . preduzeća. preduzeća.

118 . u skladu sa zakonom. fakulteta. ako za to nije nadležan drugi ormniu)>stečaia i reorsanizaciie. 8) Ko se upisuje u registar .Privredni sud vrši i druge poslove određene zakonom. NADLEZNOST PRIVREDNOG APELACIONOG SUDA (8) a .Privredni apelacioni sud. na osnovu verodostoinih isprava kada se odnose na. lj .privredne subjekte ili druga pravna liea.Qdlucuje o priznan/u i izvršen/u stranih sudskih i arbitražnih odluka donetih u sporovima nastalim izmedju privrednih subiekata. preduzetnici.resistrator Asenciie za privredne rezistre . odnosno izmedu privrednih subiekata i drugih pravnih liea u obavlianiu delatnosti privrednih subiekata.Takode. o . k .U okviru svoje FUNKCIONALNE NADLEZNOSTI. ovaj sud je nadležan za određivanje i sprovođenfe izvršenja. BOSINA POTPITANJA l)Kada sudi u privrednim sprovima sudi u sporovima koji nastanu između kojih subjekata. r . Skola. 9)Da li ce se nadleznosti privrednog suda Siriti ili sužavati . 3)Koje sporove trgovinski sud resava bez obzira na to ko su stranke u sporu tj. 2)Ukojim sporovima je nadležan.PP.i . b ' ^ a k o a e . u okviru svoje FUNKCIONALNE NADLEZNOSTI odlučuje o ialbama na odluke privrednih sudova i drugih organa. Subjekti. n -. odnosno izmedu privrednih subiekata i drugih pravnih lica u obavlianiu delatnosti privrednih subiekata. BOSINA POTPITANJA l)Kada odlucuje uprvom stepenu.SUŽAVATIZBOG MEDIJACIJE! 67. 4)Koje su mu ostale nadleznosti. banke.U PRIVREDNOPRESTUPNIM stvarima Privredni sud u' prvom\ stepenu nadležan je za odlučivanje o privrednim prestupima 1 .Određuie ž sprovodi izvršenie i obezbeđuie odluke privrednih sudova. a odluke izabranih sudova samo kad su donete u sporovima nastalim između privrednih subiekata. predstavništva. osieuravaiuca drustva. Privredni apelacioni sud je funkeionalno nadležan da odlučuje o sukobu nadleznosti i o prenosenju nadlelnosti privrednih sudova. ni . v ~ Uivrđuie pravne slavove radi jedinstvene primene zakona iz nadleznosti privrednih sudova i vrši druge poslove određene zakonom. Odrettuje i sorovodi izvršenie i obezbeđenje na brodovima i vazduhoplovima.Vodi vanpamime postwke koii proizlaze iz primene Zakona o privrednim društvima.u stvarima određenim zakonom. 6) Ko se registruje u privrednom sudu .(m povodom upisa u sudski resistor: j -(pty povodom siečaja i likvidaciie. rn . 7) Ko vrsi upis u registar . Privredni sud uprvom stepenu nadležan je za vođenie postupka:<Qy za tmis u sudski resistor pravnih lica i drugih subiekata. p . 5) Kad ce resavati sporove iz oblasti autorskog prava.Odlueuje o prestanku zaštitne mere ili pravne posiedice osude za privredne prestupe iz svoje nadleznosti..ustanove poput apoteka.

Upravni sud i apelacioni sud.Odlučuje o jalbama na odluke koje u prekršainom postupku donose organi uprave i vrši druge poslove odredene zakonom. NADLEŽNOST PREKRŠAJNOG SUDA a . b . starajući se tako o pravilnoj primeni prava. s obzirom na to da je Vrhovni kasacioni sud neposredno viši sud za Privredni apelacioni sud. ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud^f} na presude osnovnih sudova u srađanskopravnim sporovima. rečje o pravnosnažnim odlukama kako sudova opšte.Apelacioni sud. d . odlučuje o sukobu nadleznosti niuh sudova sa svog područja.U okviru svoje FUNKCIONALNE NADLEŽNOSTI odlučuje off) sukobu nadleznosti prekršajnih sudova.Jednoobraznu primenu prava Vrhovni kasacioni sud ostvaruje i utvrđivaniem načelnih pravnih stavova. što je jedna od NADLEŽNOSTI ovoga suda IZVAN SUBENJA. odlueuje i u drugim stvarima odredenim zakonom. v . dj . 119 .Ako zakonom nije drukčije određeno.Vrši druge poslove određene zakonom. 69. NADLEŽNOST APELACIONOG SUDA (10) a .Vrhovni kasacioni sud odlueuie o vanrednim pravnim sredstvima izjavljenim na odluke sudova Republike Srbile. ako za to nije nadležan organ uprave. uprvom stepenu sudi u prekršajnim postupeima. g-Dakle. b . g .68.FUNKCIONALNA NADLEZNOST Vrhovnog kasacionog suda usmerena je na ostvarenje pravilne i jednoobrazne primene prava.Takode. u okviru svoje funkcionalne nadležnosti. Vrhovni kasacioni sud o pravnim sredstvima odlučuje u veeu od troje sudiia. NADLEZNOST VRHOVNOG KASACIONOG SUDA (10) a .VIŠI PREKRŠAJNI SUD odlučuje o ialbama na odluke prekršainih sudova. Viši prekršajni sud. ako za odlučivanje nije nadležan viši sud. tako i sudova posebne nadleznosti. v . kao i ofS) prenošeniu mesne nadležnosti prekršajnžh sudova. v . b . d .Vrši i druge poslove određene zakonom.Odlučuje o prenošenfu nadleznosti osnovnih i viših sudova kada su ti sudovi sprečeni ili ne mogu da postupaju u nekoj pravnoj stvari.PREKRŠAJNI SUD. ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud. u okviru svoje STVARNE NADLEZNOSTI.Apelacioni sud je FUNKCIONALNO NADLEŽAN da kao instancioni sud odlučuje o žalbama na odluke/ljjviših sudovas^fl osnovnih sudova u krivičnom postupku. 70. g .

Daje mišljenje o kandidatu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda i vrši druge nadležnosti određene zakonom. a po pribavlienom mišljeniu opšte sednice VrhovnogTasacionog suda i nadležnog odbora Narodne skupštine.Odliike Vrhovnog kasacionog suda bitrte za praksu sudova i svi načelni pravni stavovi obiavliuiu se u posebnoj zbirci.Odluku o prestanku funkciie predsednika Vrhovnog kasacionog suda donosi NS. Način rada i odlueivanja ovog tela propisan je Poslovnikom Velikoe personalnoe veća. 5) Moze li bid ponovo reizabran -iedino on ne moze Q.Nadalje. pri čemu odluku o razrešenju donosi na predlog Visokog saveta sudstva. BOSINA POTPITANJA 1) Nadležnosti Vrhovnog kasacionog suda u suđenju i izvan suđenja.Sta ie sporno. Vrhovni kasacioni sud odiučuje ođjisukobu nadležnosti između sudova.Predsednika Vrhovnog kasacionog suda.Kad u postupku pred prvostepenim sudom u većem broju predmeta postoji potreba da se zauzme stav o spomom pravnom pitanju kojeje od prejudicijelnog značaja za odlučivanje o predmetu postupka~pre3 prvostepehim sudovima. z . čiji je mandat dve godine. odnosno utvrđivanje navršenja radnog veka i razloga za razrešenje sudije (clan 56 Zakona o sudiiama.Predsedniku Vrhovnog kasacionog suda prestaje funkcija pre isteka vremena na kojeje izabran:(y na njegov zahtev. Vrhovni sud Srbije je dužan da reši sporno pravno pitanje u roku do 90 dana od dana prijema zahteva.po tri sudije iz Krivičnog. zakona koji prestaje da vazi od januara). ako za odlučivanje nije nadležan drugi sud. Veće je nadležno za utvrdivanje razloga za prestanak sudijske dužnosti. Gradanskog i Upravnog odeljenja. kada postoje naročito opravdani razlozi. bira NS.) a . ukoliko se o tome saglase predsednik Vrhovnog suda Srbije i predsednik Veća. Veće utvrđuje činjenice i odlučuje u postupku koji je zatvoren za javnost.@inastupaniem zakonom propisanih uslova za prestanak sudi'iske funkcije i 1 iffl razreseniem iz zakonom propisanih razloga za razrešenje predsednika suda. na predlog Visokog saveta sudstva. Odluka Veća može biti objavljena u sredstvima javnog informisanja samo izuzetno. 2) Ko predlaze predsednika Vrhovnog kasacionog suda. a sta prethodno pjtanie . prvostepeni sud će.Razmaira primenu zakona i drugih propisa i rad sudova.Ko cini veliko personalno vece. Ako Vrhovni sud Srbije odluči da rešava sporno pravno pitanje odluku o tome objaviće u Biltenu Vrhovnog suda Srbije ili na drugi pogodan nadin. j . 3) Ko daje misljenje. i . ali za svaki slučai pročitati!!!!!!!! ) .Predsednik Vrhovnog kasacionog suda bira se na period od 5 godina i ne maze biti ponovo biran (jedino kod njega ne postoji mogućnost reizbora ).Imenuie sudije Ustavnog suda.e . g .Veliko personalno veće čini devet sudija Vrhovnog suda Srbije sa najdužim sudijskim stažom .Vrhovni sud Srbije odlučuje o zahtevu za reiavanje spornog pravnog pitanja po pravilima postupka za usvajanje pravnih stavova Ne bi trebalo ovo viSe da pita. vise kao potpitanje!!!. 2. v . kao i o/zj prenoseniu nadležnosli sudova radi lakšeg vođenja postupka ili drugih važnih razloga. Predsednika veea biraju članovi među sobom. u skladu sa zakonom. 4) Ko ga bira i na koliko godina. ž . po službenoj dužnosti ili na predlog stranke. IZBOR I RAZRESENJE PREDSEDNIKA VRHOVNOG KASACIONOG SUDA ( najčešće ne pita kao posebno pitanje. b . pokrenuti postupak pred Vrhovnim sudom Srbije radi rešavanja spornog pravnog pitanja.

Predsednik suda uvek može da učestvuje u radu i odlučivanju sednice odeljenja dj . odeljenje za izvršenje.Prilikom glasania na zajedničkoj sednici potrebno je da se za zaiednički stav izjasni većina članova svakog odelienia.U poiedinim višim i apelacionim sudovima mogu se obrazovati odelienia za krivična dela protiv Voiske Srbiie. CS C _ _ _ ^ . u skladu sa ZUS .Zajedničku sednicu sazivaju zajedno predsednici odelienia ili predsednik suda. k . o . z .Odeljenjem sudske prakse rukovodi sudija koga određuie predsednik suda. 1 ^ b . Uvišim i apelacionim sudovima postoje odelienia za krivične postupke protiv maloletnika i za radne sporove. koju mogu sazvati predsednik odelienia ili predsednik suda. 1 .U sudovima sa većim broiem veća i sudija pojedinaca koii postupaiu u istoi pravnoi oblasti obrazuje se krivično i građansko odeljenie.Odeljenja apelacionog suda. v . d .Odeljenje sudske prakse prati i proučava praksu sudova i medunarodnih sudskih organa i obaveštava sudije.om.I. sudijske pomoćnike i sudijske pripravnike o pravnim shvatanjima sudova.G.Sudsko odeljenje odlučuie na sednici.-55. i -.Sudskim odeliemem rukovodi predsednik odeljenja./fldaie se 121 . postavlia predsednik suda. nj . po pnbavljenom misljenju sudija odeljenja. a njome rukovodi predsednik suda ili predsednik odelienia u čijem je delokrugu pitanje koje se razmatra. Ij .SEDNICA SVIH SUDIJA je organizaciona jedinica u sudu koju čine sva veća i sve sudije jednog suda.SUDSKA ODEUENJA postoje u sudovima u koiima vise veća ili sudiia poiedinaca postupa u istoi pravnoi oblasti.Na sednici svih sudiiaiQV'razmatraiu se izveštaii o radu suda i sudiiajŽjodlučuje se o pokretanju posfupaka za ocenu ustavnosti i zakonitosti propisa i drugih opštih akataiW razmatra seprimenapropisa koiima se uređuiu pitania izdelokruga sudova. j .ZAJEDNIČKA SEDNICA ODELJENJA je organizaciona iedinica u sudu koja se saziva kad ie za razmatranie pravnog pitania potrebna saraditja najmanie dva odelienia. n . a . odeljenje za statusne sporove i odelienje sudske prakse. Privrednog apelaeionog suda i Višeg prekršajnog suda razmatraju i pitanja važna za rad područnih sudova. Niega. SUDSKA ODELENJA I SEDNICE SVIH SUDIJA Str53. u skladu sa Sudskim poslovnikom..71. g -U tim sudovima može se obrazovaltodelienie za radne sporove. za krivična dela organizovanog kriminala. ratnih zloeina i visokotehnološkog kriminala. sudijskih pomoćnika i sudijskih pripravnika i druga pitanja od znaeaja za odeljenje e . m . i .Na sednici sudskog odeljenja razmatra se rad odeljeniafpravna pitaniafnačini pobolisania rada i stručnosti sudija.ODELJINJE SUDSK1 PRAKSE postoji u sudu s većim brojem sudija. ako te poslove obavljaju najmanje trojica sudija.

mišljenje o kandidatima TJO. sudije i sudije porotnike iQ/odlucuje o drugim pitanjima važnim za ceo sud p - Sednicu svih sudija saziva Predsednik suda po svojoj inicijativi, na predlog odeljenja ili na predlog najmanje 1/3 svih sudija. r - Sednicom svih sudija rukovodi Predsednik suda i na njoj se može odlučivati ako ioi prisustvuje vise odpofovine sudija. s - Ako je o nekom pitanju potrebno da se glasa, po pravilu se glasajavno. t - Odluke se donose večinom slasova prisutnih sudija.

72. OPSTA SEDNICA VRHOVNOG KASACIONOG SUDA (5 +)
Str55.-57G.I.

A - Vrhovni kasacioni sud može imati odeljenia. čiji se broj određuje u skladu sa Poslovnikom o uređenju i radu Vrhovnog kasacionog suda. B - SEDNICU ODELJENJA saziva predsednik odelienia po sopstvenoi inicijativi, na zahtev predsednika suda, ili na zahtev iednog od veća u odeljenju. V - Sednica odeljenja saziva se i akoyj između pojedinih veea nastane nesaglasnost u primeni propisa ihjfJJ ako jedno veće odstupi od pravnog shvatanja prihvaćenog u svojoj praksi ili od pravnog shvatanja koie su prihvatila sva yeea. G - Radom sednice odeljenja rukovodi predsednik odelienia. D - N a sedniei odeljenja Vrhovnog kasacionog suda razmatraju se pitanja iz delokruga sudskih odelienia. Dj - Odluka je doneta kada za nu glasa većina od ukupnog broja sudija odelienia. e - Pravno shvatanie usvoieno na sednici odelienia obavezuje sva veća u sastavu odeljenja. ž - OPŠTA SEDNICA Vrhovnog kasacionog suda je organizaciona iedinica. koju čine predsednik i sudije Vrhovnog kasacionog suda. Z - Opštu sednicu saziva predsednik suda. po potrebi, odnosno na zahtev sudskog odeljenja ili najmanje trećine svih sudija. I - Opšta sednica saziva se i_kad:^))između veća iz razlieitih odelienja ili između različitih odelienia nastane nesaelasnost u primeni propisa/P'kad se u iednom odelieniu odstupi od načelnog pravnog stava i l i ^ kada na sedniei odelienia ne moie da se usvoii pravno shvatanie. J - Opštom sednicom rukovqdi predsednik Vrhovnog kasacionog suda. K - Na opštoj sednici Vrhovnog kasacionog suda^tj usvajaju se naeelni pravni stavovi;fđ}h razmatra se primena zakona i drugih propisa i rad sudovaffl'imeH«/« se sudije Ustavnog suda^idaje se mišljenje o kandidatu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda jffi) donosi se Poslovnik o uređenju i radu Vrhovnog kasacionog suda ^fpvrše se drugi poslovi odredeni zakonom i Poslovnikom o uređenju i radu Vrhovnog kasacionog suda. I - Opšta sednica razmatra i ostala pitanja iz delokruga sednice svih sudija. Li - Za punovažno odlueivanje na Opštoj sednici potrebno ie učešće večine sudija od ukupnog broja sudija.

M - Odluke se donose većinom glasova prisutnih sudija Vrhovnog kasacionog suda n - Načelni pravni stav usvojen na Opštoj sednici obavezuje sva veća i odeljenja Vrhovnog kasacionog suda i može da se izmeni samo na Opštoj sednici. BOSINA POTPITANJA 1) O cemu odlucuje u opstoj sednici, 2) Koji pravni lekje moguc protiv odluka ovog suda - ZALBA USTAVNOMSUDU!

73. VISOKI SAVET SUDSTVA (13) a - Visoki Savet sudstva (Savet) je nezavisan i samostalan organ koji obezbeduje i garantuie nezavisnost i samostalnost sudova i sudija. sa sedištem u Beogradu. b - Savet ima 11 članova, pri čemu su 3 člana -predsednik Vrhovnog kasacionog suda (VKS) . ministar nadležan za pravosuđe i predsednik nadležnog ođbora NS članovipo poloja'^u. v - Ostalih osam članova su izborni članovi, šest sudija sa stalnom sudijskom funkcijom od koiih je najmanie jedan sa teritoriie AP i i dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci. od kojihje jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta. g - PredsednikVrhovnog kasacionog suda je uiedno i predsednik Saveta, predstaviia ga i rukovodi niegovim radom. d - Član Saveta, uživa i m u n i t e t kao s u d i i a . Što znači dane može bitepozvan na odgovornost za izraženo mišlienie ili glasanje prilikom donošenja odluka Saveta. dj - Uz to on ne može biti jišen slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u obavljanju funkcije člana Saveta bez odobrenja Saveta. e -Mandat članova Saveta trajepet g o d i n a , osim za članove po položaju. čiii mandat traie dok im traje osnovna funkciia. ž - Izborni članovi Saveta mogu biti ponovo birani, ali ne uzastopno. i - Za vreme trajanja mandata, sudija koji je clan Saveta ne može biti biran za sudiju drugog suda. j - U okviru svojih N A D L E Ž N O S T I Savet izmedju ostalogi^T) bira sudife za tmmo obavlianie sudijske funkcijeluVodlučuie o nmstanku sudijske fimkcijeiu)"predlaie NS kandidate za izbor sudiia prilikom vrvos izbora na sudijskufunkcijuštpredlaže NS izbor i razrešeniepredsednika VKS ipredsednika suda;(S)predlaže VKS kandidate za sudife Ustavnossuda;(£) imenuie sudije porotnike: (1i) odlučuje o premeštaju, upućivanju i prigovoru o udaljenju sudiiajfflodlučuie o nespofivosti vršenja drugih službi i poslova scLsudifskom funkcifom^odlmme u postupku vrednovania rada sudija i predsednika suda;(|oJ daje saglasnost na program stalne obuke za sudije i zaposlene u sudovima i vrši nadzor nad njegovim sprovodenjem; (FT) utvrdjivanje programa pocetne obuke za sudije,^) daie mišlfenje o izmenama postofećih ili donoseniu novih zakona koii ureduiu položai sudiia, organizaciiu i postupanje sudova, kao i drugih zakona od značajaza obavljanje sudijske funkcije(l^ određuieJamj sudiia i sudiia porotnika za svaki sud^Q^ podnosi godišnii izyeitai o svom radu NS i(!5l[obaveštaya javnost o svom radin^ obavlfaposlovepravosudne uprave izsvoie nadležnostuVnodlučufe o pitaniima imunitetasudifa ičlanova Saveta:/fl$)odluču\f2 o postoianju uslova zanaknadu štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada sudije;
123

k - Savet radi u sednici koju, po sopstvenoj inicijativi ili na predlog najmanje 3 člana Saveta, saziva predsednik, a za održavanje sednica je potrebno prisustvo najmanje 6 članova. Ona može po odluci Saveta biti javna. I - Odluke Saveta donose se većinom glasova svih članova i moraju uvek biti obrazložene, kada je protiv njih dozvoljen pravni lek i kada je to zakonom i Poslovnikom propisano.
1 JLi Jo %J Jtv

lj - Izborne članove Saveta bira NS napredlog ovlašćenih predlagaca. m - Ovlaščenipredlagač za izborne članove Saveta iz reda sudija je Savet. n - Ovlašćeni predlagač za izbornog člana Saveta iz reda advokata je Advokatska komora Srbiie. nj - Kandidateza izbornog člana Saveta iz reda profesora pravnog fakulteta predlaže zaiednička sednica dekana pravnih fakulteta u RS, o - Prilikom izbrnog izbora kandidata za članove Saveta iz reda sudija neophodno je da jedan bude iz VKS, Priv. apelacionog suda i Upravnog suda; po jedaniz^pelacionih sudova; viših i prjvrednih sudova; osnovnih sudova; prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda; i jedan sa teritorije AP. ' p - Kandidat za izbornog člana Saveta iz reda sudiia može da obavlja sudijsku funkciju najmanje 7 godina, a izuzetno ako je iz reda prekršajnih sudova i Višeg prekršainog suda dovoljno je da ima najmanje 7 godina rad. iskustva u pravnoi struci, posle položenog pravosudnog ispita. r - Status kandidata stiče sudiia koga predioži sednica svih sudiia jednog ili vise sudova prema vrsti i stepenu suda, odnosno suda sa teritonje APu kbjimaon vrši sud.funkciju. Izuzetno za sticanje statusa kandidata za izbornog člana Saveta iz reda sudija VKS. Višeg prekrs.. Priv. apelacionog suda i Upravnog suda nije potreban predlog Opšte sednice, odnosno sednice svih sudija, već se status kandidata stiee prijavom. s - Predsednik suda ne može biti kandidat za izbor u Savet. t - Sudije biraju kandidate za Savet tajnim glasanjem s tim da svako glasa za kandidata sa liste kandidata vrste, odnosno stepena suda u kojem vrši sud. funkciju. Pored toga sudija sa teritorije AP, pored liste kandidata, glasa i za listu kandidata za sudove sa teritorije AP. ć - Ako izborni clan Saveta bez opravdanog razloga ne stupi na funkciiu u roku od 30 dana od dana izbora u NS, smatrace se da nije ni izabran i posle toga Savet organizuje ponovljene izbore od 60 dana. PRESTANAK FUNKCIJE u - Članovima po položaju prestaje funkcija u Savetu kada im prestane funkcija po osnovu koie su postali članovi Saveta. i-Izbornim članovima prestaje funkcija u Saveti^l| trainim gubitkom radne sposobnosti za obavljanje funkcije člana SavetajfSlostavkorn na članstvo u Savetu.Oistekom mandata iff!' razrešeniem. * h - Izbornim - članovima Saveta iz reda sudija prestaje funkcija u Savetu i prestankom sudiiske funkciie. članovima iz reda advokata brisaniem iz hnenika advokata. a članovima iz reda profesora prestankom zvania profesora pravnog fakulteta. c - Izborni clan Saveta se razrešava funkcije pre isteka vremena na kojeje izabran ako funkciiu člana Saveta ne vrši u skladu sa Ustavom i zakonom i ako bude osuđen za krivično del o na bezuslovnu kaznu zatvora, odnosno za krivično delo koie ga čini nedostoinirn za vršenje funkcije člana Saveta.

Predlog za razrešenie Savet donosi u roku od 30 dana od danapokretania postupka. sudiie porotnike i dr. omogućiti članu Saveta eye se razresenje inicira.Predsednik suda obezbeđuje zakonitost. PREDSEDNIK SUDA b .Izbornorn članu će se omogućiti da se iziasni o svim navodima od značaja za donošenje odluke o razrešenju. v .^vodenje statistika i izrada izveštaianzvršenje krivičnih i prekršajnih sankciia.Odluku o razrešeniu.Kad stranka ili drugi učesnik u postupku podnesuJERIIIJŽBU. Savet će pismeno obavestiti podnosioca da jnicijativa nije prihvaćena.Kada prihvati iniciiativu Savetće.č . Sudska uprava detaljnije se ureduje Sudskim poslovnikom. pre donošenia odluke o pokretanju postupka. x .Sudsku upravu čineposlovi koji služe VRŠEN JU SUDSKE VLASTL pre svega: 4 uredivanje unutrašnieg poslovania u sudu^ozivanje i rasporedivanje sudiia porotnika. w . ali ne i ustavna zalba. nalaže otklanjanie nepravilnosti i sprečava odugovlačenje u radu. imao ie vise clanova -13 od koga su dva bila iavna tvzioca. stara se o održavaniu nezavisnosti sudiia i ugledu suda i vrši druge poslove određene zakonom i Sudskim poslovnikom. BOSJNA POTPITANJA 1) Sastav 2)Delokrug 3) Izbor 4) Koliko im traje rnandat. 5) Razlika izmedju visokog saveta sudstva i nekadasnjeg visokog saveta pravosudia-osim razlike u nazivu.poslove. SUDSKA UPRAVA U RS (3) a . 3 poslovi vezani za stalne sudske veštake i tumače^razmatranje pritužbi i predstavki. odreduie branioce po službenoj dužnosti po azbučnom redu sa liste advokata koje dostavlja advokatska komora. š .Iniciiativu za razrešenje izbornog člana Saveta može podneti svaki član Saveta.samo zalba ustavnom sudu.Savet će u roku od 7 danapo prijemu inicijative oceniti verovatnost razloga zbog kojeg se razrešenje traži i ako bceni da razlozi za razrešenje nisu učinjeni verovatnim. da se o navodima iniciiative iziasni. ^ . predsednik suda dužan je da je razmotri i da o njenoj osnovanosti i preduzetim merama obavesti podnosioca pritužbe.. 74. Protiv odlukafogtela niie bio dopusten upravni spor 6) Kojipravni lekse maze ulozitiprotiv odluke ovoga tela .Predsednik suda predstavlia sud. na osnovu odluke sednice svih sudija. .?finansiisko i materiialno poslovanie suda i overa isprava namenjenih upotrebi u inostranstvu. red i tačnost u sudu. a posebno iz reda sudija može podneti i predsednik bilo kog suda. y -Odluku o pokretanju postupka razrešenja donosi Savet u roku od 15 dana od prijema iniđjatTve iitom Odlukom može se izreći i mera udaljenja do okončanja postupka za razrešenje. zamenike JT. predlasaoie NS iavne tuzioce. odnosno profesora pravnog fakulteta mogu podneti njihovi ovlašćeni predlagači. i tada se clan Saveta se obavezno udaljuje do donošenja odluke NS. rukovodi sudskom upravom i odgovoran ie za pravilan i blaeovremen rad suda. g. a iz reda advokata. donosi Narodna skupstma dž .

Sekretara suda raspoređuie predsednik suda.Poslovi pravosudne uprave koje vrši MINISTARSTVO NADLEZNO ZA PRA VOSUĐE su:1praćenie rada sudova^rikupljanie statističkih i drugih podataka^davanie saglasnosti na pravilnik o unutrašnioj organizaciji i sistematizaciii radnih mesta u sudu.Predsednik neposredno viieg suda ima pravo da NADZIRE sudsku upravu nižeg suda. toku postupka. kao i da pri nečinjenju predsednika nižeg suda PONESE AKTE iz njegovog delokruga.Poslove pravosudne uprave vrše Visoki savet sudstva i ministarstvo nadležno za pravosuđe.Predsednik suda ne može poveriti odlučivanje o pravima sudija na osnovu rada.Sud ima jednog ili vise ZAMENIKA predsednika suda. e . z . utvrđivanje godišnieg rasporeda poslova. k . višeg suda ili Visokog saveta sudstva. i . o čemu se saeinjava pismeni izveštaj. kao i o udalieniu sudije i sudiie porotnika sa dužnosti. o osnovanosti pritužbe i preduzetim merama obaveštavaju se i ministar.Sud ima SEKRETARA suda. predsednik suda odreduje jednog zamenika koji ga zamenjuje. v . sudija porotnika i sudskog osobljafpredlaganie dela budžeta za rad šudova za tekuće rashode i raspodela ovih sredstavaAršenje nadzora nad namenskim korišćenjem budžetskih sredstava i vršenje nadzora nad finansijskim i materijalnim poslovanjem sudova. dj .Ako je pritužba podneta preko ministarstva nadležnog za pravosuđe. b . g .Kada sud ima vise od jednog zamenika predsednika suda. projekte i druge programe za rad pravosudnih organafstaranje o smeštainim uslovima.Poslovi pravosudne uprave koje vrši VISOKI SA VET SUDSTVA su:1utvrdivanie opštih smernica za unutrašnje uredenje sudovafvođenje ličnih listova sudija. odlukom predsednika suda. opremaniu i 126 . ž . u skladu sa Sudskim poslovnikom. koji POMAŽE predsedniku suda u sudskoj upravi i samostalan je u poslovima koji su mu povereni. PRAVOSUDNAUPRAVAURS (15) a . kao i sve podatke o radu. 1 . odlučivanje o radnim odnosima sudskog osoblja.Poiedine poslove sudske uprave predsednik suda rnože poveriti zameniku predsednika suda ili predsednicima odeljenra. 75. koji donosi predsednik suda? nadzor nad postupaniem u predmetima u propisanim rokovima i postupaniem po pritužbama i predstavkamaAredlaganie dela budžeta za investicije.Pravosudna uprava se stara o sprovođeniu zakona i drugih propisa u vezi sa uređenjem i radom sudova. a sve u roku od 15 dana od dana prijema pritužbe. OVLAŠĆENJA PREDSEDNIKA NEPOSREDNO VIŠEG SUDA j . koji zamenjuje predsednika suda u slučaju sprečenosti ili odsutnosti. d .Predsednik neposredno višeg suda može traziti od nižeg suda obaveštenia o primeni propisa.Predsednik neposredno višeg suda može naložiti neposredaiyiiid u rad nižeg suda. predsednik neposredno višeg suda i Visoki savet sudstva.kao i predsednika neposredno višeg suda.

mesec i godinu rođenja.Lični list sudije porotnika i zaposlenog sadrži ime i prezime. uz prethodno pribavljeno mišlienie predsednika Vrhovnog kasacionog suda.Bližu sadržinu i obrazac ličnih listova propisuje Visoki savet sudstva.Organi koii imaju podatke koji se upisuju u lični list dužni su da ih dostave Visokom savetu sudstva. vođenje statistika i izrada izveštaja o radu. Sudski poslovnik Ij . vođenie upisnika i pomoćnih knjiga:^ostupanje sa spisima: i'h postupanie po predstavkama i pritužbama. podatke o rođenju. završenom pravnom fakultetu. ocenama rada. kao i lice na koie se podaci odnose ako ih je ono saopštilo. ^naplata novčanih kazni. sudiiu porotnika i zaposlenog u sudu. upućivanju na rad u drugi sud.Podatke koje lični list sadrži Visokom savetu sudstva prosleđuje predsednik suda i odgovoran ie za niihovu tačnost. L i č n i list e .Podaci koje sadrži lični list jesu službena tajna i mogu da se obraduju i koriste samo u svrhu primene Zakona o uredjenju sudova i zakona kojim se uređuje položaj sudija. ž .Kapitalne rashode izvršava ministarstvo nadležno za pravosude. vodenim krivičnim postupeima. pravosudnom ispitu. pre svega: uredenje i rad odelienja i ostalih unutrašnjih jedinica suda. datumu navršenja radnog veka. nadzor nad finansiiskim i materijalnim poslovanjem sudova i Visokog saveta sudstva^uređenje i razvoj pravosudnog informacionog sistema^uređenie. prestanku duinosti. znanju stranih jezika. postavljanje i razrešenje sudskih veštaka i tumača. kojim se dira u samostalnost i nezavisnost suda i sudija i tu ništavost utvrdjuje Upravni sud. zvaniu ili zanimaniu. kretaniu u službi. razvoj i održavanje baze pravnih propisafl-azvoj i sprovođenje kapitalnih proiekata i drugih programa za pravosudne organe. objavlienim stručnim i naučnim radovima. z . k .Lični list sudije sadrži ime i prezime. znanju stranih jezika i druge podatke. i . disciplinskim merama. uspehu na studijama.%dredivanie obaveze predsednika suda pri dostavljanju podatakapotrebnih za vodenje ličnih listovarWipravnieka praksa. dj -Ništav ie svaki pojeđinačni akt pravosudne uprave. pripravničkoj praksi. postupanie sa sudskim depozitima: uvođenje zajedničkih službi u mestima s vise sudova i 127 . imovinskom stanju. prebivalištu. troškova krivičnog postupka i oduzete imovinske koristi.obezbedeniu sudova.Visoki savet sudstva vodi lični list za svakog sudiiu. ra . d . u skladu sa propisima kojima se ureduje zaštita podataka o ličnosti. podatke o prebivafTštu. stambenim prilikama i druge podatke vezane za rad i položaj sudije. pozivanje i raspoređivanje sudija porotnika. mesto.f postupanie sudskog osoblia sa strankama. kretanju u službi. ocenama rada. 1 . j . završenoj školi.Sudskim poslovnikom propisuju se UNUTRAŠNJE UREĐENJE I RAD SUDA.Sudski poslovnik donosi MINISTAR NADLEŽAN ZA PRAVOSUfiE. odnosno pravosudni organ uz saglasnost ministarstva nadležnog za pravosude. ime roditelja. udaljavanju sa dužnosti. dan. rad zaiedničke sednice odeljenja i sednice svih sudijaA)baveštavanie iavnosti o radu sudova^vođenje postupka i dostavljanje odluka na iezicima nacionalnih maniinafpružanie pravne pomoći i održavanje sudskih danafpružanje međunarodne pravne pomoćij^evidentiranje.

Posle nadzora sačinjava se zapisnik koji se dostavlia predsedniku suda u kome je vršen nadzor. izvršenje sankciia. izuzev upravnos spora. koje poslove vrsi ministar pravde. BOSINA POTPITANJA . kao i druga pitanja uređenja i rada suda. odeljenje za prepis.Za potedine vrste poslova u sudovima se mogu obrazovati i posebne organizaeione jediniee pisarniee kao što su: prijemna kancelarija. drugih učesnika u sudskom postupku i svih koji svoje poslove obavljaju u sudu. 9) Maze li pravosudna uprava vrsiti nadzor nad zakonitoscu odluka . ekespediciju poste l si. pripremu propisa o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom deistvu odluka Ustavnog suda. postupakpredsudovima. kaoTrazlozima zbog kojih su nedostaci i propusti nastali.drugih pravosudnih organa. odevanie sudija. Lice koje vrši nadzor može biti samo ono koje ispuniava uslove za izbor sudije suda eiji rad nadzire. nasleđivanie. predšeo^nk°uVKS i ministru nadležnom za pravosude. a ako je to celishodniie. oblimcione odnose. odnosno odelieniima izvan sedišta suda.Administrativni tehnički poslovi u sudu obavljaju se u sudskoj pisarnici u ^edjsLtu suda. a pravosudnu Visoki Savet sudstva i Ministarstvo pravde 6) Koji akt kojije od znacaja za rad sudova donosi ministar 7) Cilj pravosudne uprave-sprovodienie zakona i drmih propisa u vezi sa uredieniem i radom sudova 8)Sia radi ministarstvo pravde.Ministarstvo pravde obavlia poslove državne uprave koji se odnose na: krivično zakonodavstvo i zakonodavstvo o privrednim prestupima i prekršaiirna.Primenu Sudskog poslovnika nadzire MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA PRAVOSUDE.l)Ko donosi Sudskiposlovnik ko ga donosi i sta uredjuje 2) Ko donosipravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu -predsednik suda 3)Staje pravosudna uprava i ko vrši poslove pravosudne uprave 4) Koji su poslovi pravosudne uprave poslovanjem sudova. izbor i statusna pitania nosilaca pravosudnih funkciia: stručno usavršavanie zaposlenih u pravosudnim organima i orsanima za prekršaje: međunarodnu pravnu pomoć. to radi visi sud 76. kao i druse poslove određene zakonom. veštačem'e. Nadzor nad primenom Sudskog poslovnika 1* n . 128 . o . ormnizaciiu i rad pravosudnih organa i orsana za prekršaie. predsedniku neposredno višeg suda. pojedini poslovi mogu se obavljati i u sudskim jedinieama. nj . stranaka. amnestiiu i pomilovanie. 5} Razlika izmedju pravosudne i sudske uprave-sudsku upravu vrse sudovi. SUDSKI POSLOVNIK -videti 75 pitanje u okviru pitanja o Pravosudnoj upravi 77. b .ne. ORGANIZACIJA I RAD SUDSKE PISARNICE U RS (1) a .Predsednik neposredno višeg suda dužan je da (u roku koji odreduje se Sudskim poslovnikom) obavesti predsednika Vrhovnog kasacionog suda i ministra nadležnog za pravosude o merama preduzetim da se uočeni nedostaci otklone^rokovima za otklanianie nedostataka. advokaturu i druge pravosudne profesiie. sudskog osoblja.

sud. kao što je kod radnih sporova predvidjeno Zakonom o radu da se moraju okončati u roku od 6 meseei ili kod smetanja poseda.Sastavni deo broja predmeta može biti i brojčana oznaka sudije . dj .Razuman rok/e element bez koga nemaprava na pravicno sudienie Odredjuje se od slucaja do slucaja. kao i dryga hitna pismena uvode se u upisnik pre ostalih i odmah dostavljaju nadležnom odeljenju. Predaja pismena u rad. Oznaka predmeta sastoji se od skraćenog naziva upisnika. Pismena se ulažu u omot spisa i lepe redom kojim su uvedena u popis sisa tako da pismeno ranijeg datuma bude iznad pismena kasnijeg datuma.Radom sudske pisarnice rukovodi upravitelj pisarnice. Primljena i rasporedjena pismena zavode se u odgovarajuae upisnike onog dana i pod onim datumom kada su primljena. b . moraju se starati da se sa predmetima pažljivo rukuje i da pismena budu uvek propisno sredjeria i zalepljena. RAD PO PRIMLJENIM PISMENIMA U PISARNICI Osnivanje predmeta ..jedinicama. a ovaj nadležnog sudiju. koja se vodi posebno za svako veae. Hronološki se uvode u popis i oznaeavaju im se listovi druga pismena. gde je rok za okončanje postupka 90 dana. vodilac upisnika obaveštava o tome upravitelja pisarnice. ukoliko dalja radnjane treba da se izvrši u pisamici. odnosno odeljenjima izvan sedišta odredjuje Predsednik suda u zavisnosti od obima poslova u sudu. d .v . ako se tim pismenom osniva nov predmgt. odnosno povratnice za lieno dostavljanje po kojima su dostavljene odluke.Takodje kod pojedinih postupaka su odredjeni rokovi trajanja. deli primljena pismena radnicima koji su rasporedom odredjeni za obavljanje pojedinih poslova u pisarnici. rednog broja i poslednja dva broja godine u kojoj je primljeno pismeno zavedeno u upisnik (primer: K 70/93). Dostavnice odnosno govratnice oznaeavaju se u gornjem desnom uglu crvenom olovkom malim slovima. pismena sa odredjenim rokovima. promene godišnieg rasporeda poslova i si. Pisamica predaje predmete i pismena sudijama i službama preko dostavne knjige za sud.Prilikom osnivanja predmeta vodilac upisnika uvodi u popis spisa prvo pismeno na osnovu koga je predmet osnovan i oznaeava broj listova.Pismena koja se odnose na predmete u toku združuju se s tim predmetima. Ne unose se u popis spisa kratki izveštaji bez važnosti za tok postupka (dostava adrese i si. 129 . pod nadzorom upravitelja pisarniea. Kretanje predmeta-evidentira se u upisniku obienom olovkom u rubrici za kretanje predmeta. odnosno odseka pisarnice. Predmeti hitne prirode predaju se odmah i preko reda.predsednika veća. koji se stavlja ispred skraćenog naziva upisnika. g . sudiju pojedinca i službu. što se konstatuje u primedbi popisa spisa Sve sudije i radnici koji postupaju po predmetu. odnosno odeljenja. Združivanje . radom odseka ili odeljenja rukovodi šef odseka. Vraćene dostavnice. Ovaj razumni rok je konkretizovan kroz određene rokove postupanja.). Oznaka predmeta na omotu sadrži broj veća kome je predmet dodeljen u rad. tehničko organizacionih potreba suda.predsednika veaa (primer: K 70/93-01). Kada se primeti da se radi o stvarima koje treba spojiti radi sprovodjenjajedinstvenog postupka. Izuzetno zahtev za sprovodjenje istrage i optužnica lepi se. unose se kao prilog pod rednim brojem odluke na koji se odnose i lepe se na odluci. odnosno sudiji pojedincu i službama. koje propisuje nacionalno zakonodavstvo. O primljenim predmetima u veću i kod sudije pojedinca vodi se evidencija o zaduženju sudiie .Poslove koji će se obavljati u sedištu suda. Popis spisa . ispred ostalih spisa bez obzira na datum prijema.Upravitelj pisarnice. U popis spisa unose se pismena po redu prijema.Ove org. NADZOR NAD SUDOVIMA U R S U POGLEDU POSTUPANJA U ROKOVIMA (S) a .jedinice mogu se obrazovati i u sudskim jedinicama. Telegrami. Tekstovi se ne smeju šarati i po njima pisati primedbe. koji istovremeno može voditi i poslove pojedinih organizaeionih jedinica pisamice.Kada je pisarnica podeljenja na vise odseka ili odelienja.Pisarnica predaje predmete u rad nadležnom veću. odnosno u odeljenjima izvan sedišta suda. 78.

Prema Zakonu o sudiiama. pravično i u razumnom roku.Ministarstvo pravde može da kontroliše samo da li sudovi postupaju u zakonskim rokovima. utvrdi da su u toku sudskoe postupka kršena ljudska prava i osnovne slobode i da jepresuda zasnovana na takvom kršenju ili da ie presuda izostalq zbog kršenja prava na suđenje u razumnom roku. odnosno odlukom Evropskog suda za ljudska prava ili drugog međ. d . organa_dokaže da je šteta prouzrokovana namerno Hi krajnjom nepainjom. javno raspravi i odluei o njegovim^mvimajjobavezama^ sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka.Nadzor nad postupanjem u predmetima u propisanim rokovima i postupanjem po pritužbama i predstavkama ministarstvo nadlezno za pravosudje kao jedan od poslova to pravosudne uprave. e . nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud. kao što su povreda načela nepristrasnosti. neopravdano kašnienie u izradi odluka 130 . kao stalno radno telo. kao i o opttdbama protiv njega. BOSINA POTPITANJA 1) Staje razuman rok 2) Da li su odredjeni rokovi Irajanja pojedinih parnica. URS Pravo na pravično suđenje a . jedna od nadležnosti Saveta i jeste da odiučuje o postojanju uslova za naknadu štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada sudije. s tim da se RS može od sudiie tražiti naknadu. b -Svakome se jemči pravo na besplatnog prevodioca7a^oTTi^wrlTirne~rizume jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tumača.Kod od^lovačenie roka sudija eeni W u spora^ezjnu sporajnacaj spora za stranku (ako je u pitanju maloletno dete. iz radnih sporova : J) Sta se sve ceni kod odugovlacenja roka 4) Ko vrsi nadzor 5} Sta moze da kontrolise ministarstvo pravde 79. neopravdano odugovlačenie postupka. a trazi se izdrzavanje) r3okazni jostupak^ g . v . na zahtev ministarstva nadležnog za pravosude. npr. gluv ili nem. ako je slep. a on je u obavezi da obavesti ministra pravde. e . med.Visoki savet sudstva ima komisiju za vrednovanieradasudija i predsednika sudova. u skladu sa zakonom.JAVNOST se mole iskljuciti tokom eitavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka.y . dj .Osim toga duznost je predsednika suda da zahteva red i tacnost u sudu i otkianja nepravilnosti i odugovlacenja u radu. 32. ne mešajući se u samostalnost i nezavisnost suda i sudija (u smislu da ne smeju odredjivati sudijama kako ce resiti predmet) u suprotnom akt Ministarstva je ništav. PRAVO NA PRAVICNO SUDJENJE ( ) 4 cl. ukoliko se pravnosnažnonf odlukom suda ili dr.organizacije qji je RS član. preko svojih nadzornika i ukazuje predsedniku suda na uocene nedostatke. predsednika neposredno viseg suda i VKS suda o merama koje je preduzeo da otkloni te nedostatke. d . samd'radi zaštite interesa naeionalne bezbednostifjavnog reda i morala u demokratskom društvuf kao i radi zaštite interesa maloletnika ili^rivatnosti učesnika u postupku.Nizom propisanih sankeija za disiplinske prekršaje. predvidjena je i odgovornost sudiia za štetu koju prouzrokuie nezakonitim ili nepravilnim radom i za koju odgovara RS. suda. g .Svako ima pravo da nezavisan.O postojanju uslova za naknadu isplaćenog iznosa odlueuje Visoki savet sudstva.

BOSINA POTPITANJA 1) U koje prava i slobode spada . usled čijeg činjenja se može yokrenuti postupak za razrešenie sudije. Štiti se i pravo na pravično sudjenje./f2*godina za sudiju VKS. Privrednog apelacionog suda i Upravnog suda. &\-POSEBNl USLOVI se odnose na radno iskustvo u pravnoj struci poslejK)s]|j)oIoženog pravosudnog ispita. osposoblienost i dostoianost sudijske funkcije. d . Opšti važe za sudije svih sudova. e . teškog narušavanja ugleda i poverenia javnosti u sudstvo.USLOVI ZA IZBOR mogu se podeliti na opšte i posebne.Izbor sudija oglašava Visoki savet sudstva (Savet) u „SI. v . kao i teških disciplinskih prekršaja usled kojih je došlo do ozbiljnog poremećaja u vršenju sudske vlasti. a za kandidate koji dolaze iz sudova obavezno je pribavljanje mišljenja sednice svih sudija suda iz koga potiče kandidat.Jispunjavenost opštih uslova za rad u državnim organimafzavršen pravni fakultet5položen pravosudni ispit i stručanost. IZBOR SUDIJA I IMENOVANJE SUDIJA POROTNIKA (6) a . a naroeito zastarevanja predmeta i ako je nastupila veća šteta u imovini stranke u postupku.. osposobljenosti i dostojnosti kandidata.Visoki savet sudstva pribavlja podatke i mišljenja o stručnosti.(Cgodina za sudiju višeg suda.Stručnost podrazumeva posedovanje teorijskog i praktičnog znanja potrebnog za obavljanje sudijske funkcije.OPŠTI USLOVI: državljanstvo RS. u roku od 15 dana od dana objavliivania oglasa u „SI.Savet može obaviti razgovor sa prijavljenim kandidatima.Prijave za izbor se podnose Savetu. g . b .Prilikom izbora i predlaganja za izbor sudije zabranjena je diskriminacija po bilo kom osnovu i vodi se računa o odgovarajućoj nacionalnoi zastuplienosti. a to su@godine za sudiju prekrsainog suda^f/godine za sudiju osnovnog suda. ako je kandidat sudijski pomoćnik. umanjenje plate do 50% do jedne godine i zabrana napredovanja u trajanju do tri godine. POSTUPAK ZA IZBOR a . kao i ocena rad a. d .i dr.licne 80. kao i mišljenje sedniee svih sudija neposredno viseg suda.Prilikom predlaganja kandidata za sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. privrednog suda i Višeg prekrsainog suda(l0j godina za sudiju apelaeionog suda. g . dok se ispunjenje posebnih uslova zahteva za izbor u sudove odredjene vrste i stepena. Visoki savet sudstva posebno ceni i yrstu poslova koie ie kandidat obavljao nakon položenog pravosudnog ispita.Osposobljenost podrazumevayestine koje omogućavaju efikasnu primenu specifičnih pravničkih znanja u rešavanju sudskih predmeta. 131 . b .Dostojnost podrazumeva moraine osobine koje sudija treba da poseduje ijxmasanje u skladu sa tim osobinama. za koje se izriču javna opomena. glasniku RS" i drugom sredstvu javnog obaveštavanja koje pokriva celu RS. v . glasniku RS'MJzprijavu se podnose i dokazi o ispunjavanju uslova za izbor.

a uslove i visinu naknade i nagrade propisuje Visoki savet sudstva. z . m .Sudiju porotnika imenuje Visoki savet sudstva.. poslovi i postupci koji su oprečni dostoianstvu i nezavisnosti sudije ili štetni po ugled suda.Za sudiju porotnika može biti imenovano punoletno lice koje. naknadu za izgubljenu zaradu i pravo na nagradu. v .ne zadovoljava" ne može biti biran na stalnu funkciju. IMENOVANJE I POLOZAJ SUDIJE POROTNIKA a .NS bira sudiju.Sudija porotnik imenuje se na 5 godina i može biti ponovojmenovan.Sudija ima pravo žalbe Ustavnom sudu na odluku Visokog saveta sudstva. ministar pribavlja mišljenie suda za koii se imenuje sudija porotnik. dj .Pre stupanja na funkciju.Sudija porotnik ne može biti advokat ni pružati pravne usluge i stručne savete uz naknadu.Pri imenovanju vodi se računa o^polu/starosti/zanimanju i 'društvenom položaju kandidata.Na sudije porotnike shodno se primenjuju odredbe o sudijama. u momentu imenovanja ima manje od 70 godina života. ž . g . sudija polaže zakletvu pred predsednikom Narodne skupštine.Visoki savet sudstva predlaže Narodnoj skupštini jednog ili vise kandidata za izbor na jedno sudijsko mesto. BOSINA POTPITANJA a) Kopredlaze sudije? 2) Ko ih bira? 3) Pod kojim uslovima? 4)Kad se smatra da sudija nije izabran? 132 .Svaka ojjuka o izboru je obrazložena i objavljuje se u „Službenom glasniku RS".Smatra se da sudija nije izabran ako bez opravdanih razloga ne stupi na funkciju u roku od 30 dana od dana izbora.i udaljenje traje do oKoncanji"postupka. na predlog ministra nadležnog za pravosude.Sa funkcijom sudije porotnika nesp_oj]vesu i druge službe. među kandidatima koje je predložio Savet.Sudija porotnik ima pravo na naknadu froškova nastalih na funkciji. k . ako se radi o sudiji koji je prvi put biran.Odluku o tome donosi Visoki savet sudstva na predlog predsednika suda i o njoj obaveštavaMS. " b . e . Ij . z .Za sudiju porotnika može biti IMENOVAN punoletni državljanin RS koji je dostojan funkcije sudije porotnika. koja isključuje pravo na ustavnu žalbu.Sudija koji je izabran stupa na funkciju na svečanoi sednici svih sudija u sudu za koji je izabran i time mu prestaje ranija funkcija u drugom sudu. i .Sudije na stainu funkciju bira Visoki savet sudstva. apredsednik VKS polaže zakletvu pred Narodnom skupštinom._koji seprvi put bira.Pre predlaganja.Predsednik suda udaljuje sudiju porotnika sa funkcije ako je protiv njega pokrenut postupak za KD zbog koga može biti razrešen ili postupak za razrešenje. e .Sudija koji je izabran na stalnu sudijsku funkciju ne polaže ponovo zakletvu. k .Sudija koji je prvi put biran i tokom trogodišnjeg mandata je ocenjen ocenom . dj . 1 ..''o znanju/stručnosti i sklonosti ka pojedinim vrstama sudskih stvari. pri čemu se obavezncst bira ako je tokom trogodišnjeg mandata je ocenjen sa ocenom „ izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju". j . j . 1 . d . i .Sudija porotnik polaže zakletvu pred predsednikom suda za koji je imenovan.

odnosno međunarodne organizacije čiji je Republika Srbija clan. z . kad trajno izgubi radnu sposobnost za obavljanje sudijske funkeije) ili razrešenjem iz zakonom predviđenih razloga. na zahtev ministarstva nadležnog za pravosuđe. kad trajno izgubi radnu sposobnostffijrazrešenje. b . ODGOVORNOST ZA STETU KOJA NASTANE RADOM SUDIJAI SUDIJA POROTNIKA (3) a .Prema URS sudiji prestaje sudijska funkcija1na njegov zahtev. sudijska funkciia prestaie protekom pomenutog roka od 30 dana ili danom koji Visoki savet sudstva navede u svoioj odluci. b . U torn slučaju se zahtev ne razmatra do okoneanja postupka za razrešenje.U skladu sa tim. ako je šteta učinjena namerno ili krajnjom nepamjom. po sili zakona.81.Odluku o prestanku sudijske funkcije u svim slučajevima donosi Visoki savet sudstva i ona se objavljuje se u „SI. kao i ako ne posbew^J**6 bude izabran na stalnu funkciju.Pismeni ZAHTEV sudija podnosi Visokom savetu sudstva.Izuzetno.Zahtev može biti povučen dok Savet ne odluči o njemu ili dok ne protekne rok od 30 dana od dana podnošenja zahteva. d .funkciju^ po sili zakona tj. nastupanjem zakonom propisanih uslova (kad sudija navrši radni vek. Visoki savet sudstva sudiji može produžiti radni vek za još dve godine. na zahtev sudije i u slučaju neizbora na stalnu sud. pravnosnažnom sudskom odlukom. odnosno poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom. utvrdeno da su u toku sudskog postupka krsena ljudskaprava i osnovne slobode i da jepresuda zasnovana na ^^ takvom krsen/uWi da jtpresuda izostala zbog kršenja prava na suđenje u razumnomroRu. a 1 g . g . ' ^ c U i ^ e> RepuBIika Srbiia može tražiti od sudije naknadu isplaćenog iznosa.O postojanju uslova za naknadu isplaćenog iznosa odlučuje Visoki savet sudstva. PRESTANAK FUNKCIJE I RAZRESENJE SUDIJA I SUDIJA POROTNIKA (4) XOZ. dj . uz nieeovu saglasnost. funkcije mogu podeliti na(fQ'prestanak sud. osim ako je pefereaut posle pokretanja postupka za razresenje.Kad je odlukom Evropskog suda za ljudskaprava ili drugog međunarodnog suda. 2- e . utvrđeno da je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepainjorn Republika Srbiia može tražiti od sudije naknadu isplaćenog iznosa. " ~ * ■<")■ 82. funkcije po osnovu ustava tj. po zahtevu predsednika suda.Iz toga sledi da serazlozi za prestanak sud. a o zahtevu se odlueuje u roku od 30 dana od dana podnošenja. v .Sudiji PRESTAJE RADNI VEK kad navrši 65 godina života ili 40 godina staža osiguranja. kad navrši radni vek.Za štetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbiia. 133 .Kad je konaenom odlukom Ustavnog suda. glasniku RS". v .

Nesiručnim se smatra nedovolino uspešno vrsenie sudiiske funkciie. sudija ima PRAVO ŽALBE USTAVNOM SUDU. kao i da svoje navode usmeno izloži pred Visokim savetom sudstva.i . predsednik neposredno višeg suda. shodno kriterijumima i merilima za vrednovanje rada sudija. 134 . PRESTANAK FUNKCIJE SUDIJE POROTNIKA t .Sudiji koji je prvi put biran. predsednika neposredno v^eg^sudaTpredsednika VKS. lj . a NE BUDE IZABRAN NA STALNU sudiisku funkeiiu. k . * — — .Postupak vodi i odluku donosi Visoki savet sudstva.Protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku funkcije. da se upozna s predmetom.predsednika neposredno višeg sudai samog sudije. ako sudija dobije ocenu „ne zadovoliava".Kad se pojavi sumnja u postojanje_RADNE SPOSOBNOSTI za obavljanje sudijske fitnkcije. odluku za upućivanje na obavezan zdravstveni pregled donosi Visoki savet sudstva. napredlogpreBsednikasuda. ć .Sudiji se može produžiti radni vek samo zbog završavanja rada na zapoeetim predmetima. dok se postupak za razrešenje pokreće se predlogom predsednika suda. m . prestaje sudijska funkcija danom isteka trogodišnjeg mandata. 3 j . kad ^nestrucno vrši funkciju ili zbogfučinjenog teskog diseiplinskog prekršaia.Pravnosnažna odluka o prestanku funkcije objavljuje se u „SI glasniku RS".VISOKI SAVET SUDSTVA je dužan da sprovede postupak i donese obrazloženu ODLUKU u roku od 45 dana od dana dostavljanja akta kojim se postupak pokreće. -~—«===-—__ p . r . ^razrešenjem i istekom mandata.Razloge za razrešenie . s .Funkcija sudije porotnika PRESTAJE ako bude ukinut sud u kome obavlja funkciju. 1 .Sudija se RAZRESAVA kad ie osuđen za KD na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo de|o koie ga čini nedostoinim sudijske funkcije.Sudiji prestaje sudijska funkcija kada se na osnovu mislienia stručne komisije nadležnog organ a utvrdi da je zbog zdravstvenog stanja nesposoban za vrsenje sudiiske funkciie. o . nj . utvrduje činjenlce i odlučuje u postupku zatvorenom za javnost. u . a ne prestaie zbog navršenja radnog veka. u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke. "j .Ustavni sud svojom odlukom može odbiti žalbu ili usvoiiti žalbu i poništiti odluku o prestanku funkcije i ta odluka je konačna.Inicijatiyu za razrešenje sudije može podneti svako lice. ministra nadležnog za pravosuđe. predsednik VKS i ministar nadležan za pravosude.utvrđuje Visoki savet sudstva. organa nadležnih za vrednovanje rada sudiie i Disciplinske komisiie. n .Postupak u kome se utvrđuju razlozi za prestanak funkcije sudije porotnika pokreeu predsednik suda.Sudija ima pravo da odmah bude obavešten o razlozima za pokretanje postupka. pratećom dokumentacijom i tokom postupka i da sam ili preko zastupnikapruži objašnjenja i dpkaze za svoje navode.

v . koji je u službenoj upotrebi u sudu.Rad sudijskog pomoćnika ocenjuje jednom godišnje. odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju stručne pravne terminologije na ieziku nacionalne manjine.Predsednik suda donosi rešenje o oceni sudijskog pomocnika. po pribavljenom mišlieniu sednice odelienia u koje je rasporeden. i .Ocene su: „ne zadovoljava".Zvanje SUDIJSKOGSARADNIKA može steći lice koje ima položeni pravosudni ispit. osnovu kriterijuma koje utvrduje Visoki savet sudstva. preduzimljivost i objavljeni stručni i naučni radovi. računovodstvenim.Sudijski pomoćnici stiču sledeća zvanja: sudiiski saradnik. VOLONTERI I SLUZBENICI U SUDU a . koje se stiče u skladu sa Poslovnikom o uredenju i radu Vrhovnog kasacionog suda. j . „ističe se" i „naročito se ističe".Zvanje sudskog savetnika postoji u sudovima republičkog ranga. informacionim i ostalim pratećim poslovima značajnim sa sudsku vlast. dj . mišljenje se pribavlja od sudije ili veća s kojim sudijski pomoćnik radi.Ako nije raspoređen u odeljenje suda. privredni i prekršajni sud u radni odnos na 3 godine nj . n . e .Zvanje sudskog savetnika može steći onaj ko ispunjava uslove za sudiju višeg suda. o . u skladu sa kadrovskim planom. SUDSKI SA VETNIK vrši stručne poslove značajne za sudsko odeljenje ili ceo sud.Prvenstvo imaju kandidati koji su pravni fakultet završili sa visokom prosečnom ocenom.Za SUDIJSKOG PRIPRAVNIKA prima se lice koje je završilo pravni fakultet i ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima. z . d . sudsku praksu i pravnu literaturu. savesnost. SUDIJSKIPMPRAVNICI.Pri prijemu sudijskih pripravnika naročito se vodi raeuna o nacionalnom sastavu stanovništva.Sudijski pripravnik prima se u osnovni. lj . tehniekim. 1 _ Vi§i sudijski saradnik čiji je rad najmanje dve godine uzastopno ocenjen sa „naročito se ističe" može steći zvanie sudskog savetnika i ako ne ispuniava uslove za sudiiu višeg suda. izraduje nacrte sudskih odluka. 135 .Sudsko osoblje čine sudiiski pomoenid sudiiski pripravnici i državni službenici i nameštenici zaposleni na administrativnim.Broj sudskog osoblja određuje predsednik suda. izrađuje nacrte pravnih shvatanja. viši sudiiski saradnik i sudski savetnik. u roku od 15 dana od dana prijema rešenja o oceni. m .83. a zvanje VIŠEG SUDIJSKOG SARADNIKA lice koje posle položenog pravosudnog ispita ima najmanje dve godine radnog iskustva u pravnoi struci. usvojena pravna shvatanja priprema za objavljivanje i samostalno ili uz nadzor i uputstva sudiie vrši poslove određene zakonom i Sudskirn poslovnikom.SUDIJSKI POMOĆNIK pomaže sudiji.Pri ocenjivanju vrednuiu se obim i kvalitet posla. viši. na koje pomoćnik irna pravo da uloži prigovor radnoro telu Visokog saveta sudstva. predsednik suda. k . aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciii radnih mesta u sudu. proueava pravna pitanja. b . Merila za određivanje broja sudskog osoblja utvrđuje ministar nadležan za poslove pravosuđa. „dobar".U Vrhovnorn kasacionom sudu postoji zvanje savetnika VKS. g . s tim da ukoliko je u toku kalendarske godine radio kraće od 6 meseci ne oeenjuje se za tu godinu. „zadovoljava". STRUCNI SARADNICI.

r-Diplomirani pravnik može biti primljenjiaobuku u sud radi sticanja radnog iskustva i uslova za polaganje pravosudnog ispita bez zasnivanja radnog odnosa rVQLONTERl s .Sudijski pripravnik i sudijski pomoenik može određeno vreme biti upućen na obuku u drugi sud. itd. uz saglasnost Visokog saveta sudstva. dj . odnosno spor. lj . d . v -Najznačajnijaje podela na institucionalne (stalne) i ad hoc (privremene) arbitraže.Ako je sporazumom o arbitraži predviđeno vise arbitara. uglavnom. Arbitraža se može ugovoriti samo za sporove koii su podobni da se podvrgnu arbitraži (tzv.). 84.Sporazum o arbitral! za rešavanje budueih sporova može biti sadržan u odredbi ugovora koji ureduje pravni odnos (arbitražna klauzula) ili u posebnom ugovoru koji se odnosi samo na arbitražu (sporazum o arbitraži).Spor može da se rešava putem arbitraže samo na osnovu sporazunLa stranaka. ARBITRAZE I MIROVNA VECA (4) a .One su osnovane za neodređen broj sporova. z .Arbitre sporne stranke same delegiraiu. ć .Sudijski pripravnik koji je na pravosudnom ispitu ocenjen sa „položio sa odlikom" prima se u radni odnos na neodređeno vreme. ( j | . ocenjivanje i odgovornosti sudskog osoblja primenjuju se propisi koji uređuju radne odnose državnih službenika i nameštenika. /e^-Ad hoe arbitraže se uspostavljaju iskljueivo za jedan određeni spor.Arbitražni sud sačinjavaju jedan arbitar (arbitar pojedinac) ili trL odnosno vise arbitara (arbitražno veee). j . Sudsko osoblie dužno je da savesno i nepristrasno vrši svoje poslove i euva ugled suda. k . banke.Može se ugovoriti samo za iedan odredeni pravni odnos. arbitrabilnost sporova). obaveze. njihov broj mora da bude neparan. ž . m . strueno usavršavanje. b . Nakon okončanja spora.Na zasnivanje radnog odnosa i na prava. a ne za sve pravne odnose između određeriih lica. i .Sporazumom o arbitraži stranke poveravaiu arbitraži rešavanje svoiih budućih ili nastalih sporova iz određenog pravnog odnosa. administratora (ili sekretarijat). a imenovani arbitri su. trgovačka udruženja. berze i druge relevantne institucije.Institucionalne arbitraže imaju sedište.Mogu se kategorizovati po različitim osnovama (prema strankama u sporu. nacionalnosti arbitrate.T o su imovinski sporovi o pravima kojlma stranke slobodno raspolažu.p . u zvanju sudiiskog saradnika.j)rirodi spora.Ovu vrstu arbitraža osnivaju privredne komore. eminentni strucnjati iz relevantnih oblasti. t .Postoji vise vrsta arbitraža koje rešavaju spoljnotrgovinske sporove. listu arbitara i pravila postupka. državni organ ili organ jedinice LS.Program obuke sudijskih pripravnika i sudijskih pomoćnika propisije institucija nadležna za obuku u pravosuđu. osim sporova za koje je određena iskliučiva nadležnost suda. ad hoc arbitraža prestaje da postoji. 1 . 136 . stalnu organizacionu strukturu. Stranke same~imaiu mogućnost da odrede način na koii ee se postupak voditi.

„Javni tužilac" je Republički javni tužilac i drugi javni tužioci. organizacija i nadležnost javnog tužilaštva ureduju se Zakonom o javnom tužilaštvu. zakona. koju vrši poseban organ uprave.Samostalnost funkcije javnog tužilaštvaprema učesnicima u postupku ogleda se u tome što se javno tužilašrvo pri pokretanju postupka. 3.Institucija javnog tužilaštva uredena je u skladu sa sledećim načelima^' načelom samostalnosti^S) načelom monokratskog uređenja)(đ) načelom hijerarhjjske podređenosti i načelom nedeljivosti.a prema kojoj javno tužilaštvo vrši svoju funkciju na osnovu Ustava.Samostalnost javnotužilačke funkcije zajamčena je i odredbom ZJT . zamenici JT i osoblie javnog tužilaštva.Javno tužilaštvo čine JT. g . „Javnotužilačka funkcija"je funkcija javnog tužioca i flinkcija zamenika javnog tužioca.Javni tužilac i zamenik javnog tužioca ie samostalan u vršenju svoiih ovlašćenia. d . izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju značenje: 1. (ZJT) d . zakona. g .Javno tužilaštvo je samostalan državni organ kojigoni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i preduzima merejza zaštitu ustavnosti i zakonitosti. v -Prema URS i ZJT Javno tužilaštvo vrši svoju funkciju na osnovu Ustava. 85. b .Osnivanje.PREMA ZAKONU O JAVNIM TUZILASTVIMA (ZJT).A JAVNO TUZILASTVO ******* NAPOMENA . po pravilu.Funkciju javnog tužilaštva vrše Republički javni tužilac (RJT) i drugi javni tužioci (JT) u skladu sa zakonom. b . b . v . potvrdenog medunarodnog ugovora i propisa donetog na osnovu zakona a . 138 . reč je o pravosudnoj funkciji. rukovodi načelom legaliteta i oficijelnosti gonjenja. NAČELO SAMOSTALNOSTI a .Javno tužilaštvo je samostalan državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti. FUNKCIJA JAVNOG TUZILASTVA I NACIN NJENOG OBAVLJANJA U RS (5) (načela pita kao posebno pitanje) a . Iz ove odredbe proizilazi funkcionalna samostalnost javnog tužilaštva. 2 . sredstava javnog informisanja ili na bilo koji drugi način kojim može da se ugrozi samostalnost u radu javnog tužilaštva. „Obavezno uputstvo" je nalog neposredno višeg javnog tužioca nižem javnom tužiocu i nalog javnog tužioca zameniku javnog tužioca da preduzme određene radnje u okviru svojih zakonskih ovlašćenja. potvrdenog medunarodnog ugovora i propisa donetog na osnovu zakona.Samostalnost funkcije javnog tužilaštva u odnosu na nosioce vlasti zajamčenaje zabranom bilo kakvog uticaja na rad javnog tužilaštva i na postupanje u predmetima od strane izvršne i zakonodavne vlasti: korišćenjem javnog položaja.Dakle.

NAČELO HIJERARHIJSKE PODREĐENOSTI a . b .Neposredno viši JT ima pravo da izvrši uvid u svald predmet nižeg JT. sa obrazloženjem.Prigovor se podnosi preko JT koji je izdao obavezno uputsrvo i koji je dužan da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispifa obavezno uputstvo koje je izdao. a vise javno tužilaštvo je niže u odnosu na apelaciono javno tužilaštvo.Obavezna uputstva mogu biti poiedinačnoe. dj . v . f-i) UVID U PREDMET NIŽEG JT a . ali i opšteg karaktera.SUKOB NADLEŽNOSTI izmedu javnih tužilaca rešava neposredno viši JT koji je nadreden javnim tužiocima koji su u sukobu nadležnosti. Republički JT ima pravo da izvrši uvid u svaki predmet. dj . 139 .Radi ostvarivanja principa nadredenosti. g . g -Svaki JT je podređen Republičkom JT i svako javno tužilaštvo Republičkom javnom tužitaštvu. dj -Zamenici JT odgovaraju za svoj rad JT. v .Ovakvo obavezno uputstvo Republički /Tmože da izda svakom JT.^1 devoluciiom. ' "" e . (jlsupstitucijom. d . koji nakon toga neodložno dostavlja predmet neposredno višem JT. b . a niži JT i neposredno višem JT.Sukob nadležnostrtzmeđujav/t/A tužilacaposebne nadleinosti međusobno i sukob nadležnostiy*av«iA tujilacaposebne nadleinosti i drugih javnih tužilaca rešava Republički JT.Javno tužilaštvo posebne nadleinosti i apelaciono javno tužilaštvo je niže u odnosu na Republičko javno tužilaštvo.Svi u javnom tužilaštvu podređeni su Republičkom JT. a niže javno tužilaštvo neposredno višem javnom tužilaštvu.Obavezno uputstvo izdaje se u pismenoj formi i mora sadržati razlog i obrazloženie za njegovo izdavanje. v . g .Neposredno viši JT može izdati nižem JT obavezno uputstvo za postupanie u poiedinim predmetima kada postoji sumnia u efikasnost i zakonitost niegovog postupanja. odgovoran je za radjavnog tužilaštva i za svoj rad NaroSnoj skuptini.Osnovno javno tuiilaštvo]t niže u odnosu na vise javno tužilaštvo. d -Niii JTkoji smatra da je obavezno uputstvo nezakonito i neosnoyano može izjaviti PRIGOVOR.Odnos hijerarhijske podređenosti između javnih tužilaštava ostvaruje seffluvidorn u predmet nižeg JT(5) obaveznim uputstvima. Republickom JT u roku od osamdanTo^danaprijema uputstva. b . d-JT odgovara za rad javnog tužilaštva i za svoj rad RJT i NS. OBAVEZNA UPUTSTVA a .Zahtev za uvid dostavlia se nižem JT.Niji JT podređen je neposredno višem JT.v -RJTrukovodi radom i predstavlja javno tužilaštvo.

Republičkom JT.Sukob nadleznostrtzmedu/avntA tužilacaposebne nadležnosti međusobno i sukob nadleznostiy'avn/A tužilacaposebne nadlemosti i drugih javnih tužilaca rešava Republicki JT. a niii JT i neposredno višem JT. UVID U PREDMET NIŽEG JT a . OBAVEZNA UPUTSTVA a .Radi ostvarivanja principa nadredenosti. b . sa obFažIoženjem. ffi:'Supstituciiom. v . d .Niži JT koji gmatra da je obavezno uputstvo nezakonito i neosnovano može izjaviti PRIGOVOR.@devoluciiom. a niže javno tužilaštvo neposredno višera javnom tužilaštvu.JTodgovara za rad javnog tužilaštva i za svoj rad RJT i NS.Ovakvo obavezno uputstvo Republicki JT mole da izda svakom JT. d . g . odgovoran je za radjavnog tužilaštva i za svoj rad NaročTnoj skupstini.Obavezno uputstvo izdaje se u pismenoj formi i mora sadržati razlog i obrazloženie za njegovo izdavanje.Odnos hijerarhijske podređenosti između javnih tužilaštava ostvaruje seOluvidomu predmet nižeg J T ^ obaveznim uputstvima.Neposredno viši JJmože kdati nižem JT obavezno uputstvo za postupanje u pojedinim predmetima kada postoji sumnia u efikasnost i zakonitost niegovog postupanja. ali i opšteg karaktera. dj -Zamenici JT odgovaraju za svoj rad JT.Neposredno viši JT ima pravo da izvrsi uvid u svaki predmet nižeg JT. " "* e . dj .Zahtev za uvid dostavlia se nižem JT. Republicki JT ima pravo da izvrši uvid u svaki predmet. g .Obavezna uputstva mogu biti poiedinačnog.SUKOB NADLEŽNOSTI izmedu javnih tužilaca rešava neposredno visi JT koji je nadreden javnim tužiocima koji su u sukobu nadležnosti.Javno tujilaštvo posebne nadlejnosti i apelaciono javno tufflaštvo je niže u odnosu na Republieko javno tužilaštvo. d .Osnovno javno tulilaštvo je niže u odnosu na vise javno tužilaštvo. v . NAČELO HIJERARHIJSKE PODREĐENOSTI a .Svaki JT]Q podređen Republiekom JT i svako javno tuiilaštvo Republiekom javnom tužilaštvu. v .Svi u javnora tužilaštvu podređeni su Republičkom JT.RJT rukovodi radom i predstavlja javno tužilaštvo.Prigovor se podnosi preko JT koji je izdao obavezno uputstvo i koji je dužan da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita obavezno uputstvo koje je izdao.Niži JTpodređen je neposredno višem JT.v . b . g . b .u roku od osam dana°odlJana prijema uputstva. 139 . koji nakon toga neodložno dostavlja predmet neposredno višem JT. dj . a vise javno iužilaštvo je niže u odnosu na apelaciono javno tužilaštvo.

ž . sa obrazloženjem. k . j .U suprotnom. neposredno višem JT u roku od osam dana od dana prijema uputstva. odnosno odluke Republičkog JT. d .Neposredno viši JT.Niii JTkoii smatra daje rešenie neposredno višeg JT neosnovano može izjaviti prigovor Republičkom JT u roku od osam dana od dana prijema rešenja.Republički JT izdaje.€T a .Prigovor se podnosi preko višeg JT koji jedoneo rešenje i koji je dužan da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita rešenje koje je izdao. b . u kom slučaju je dužan da donese obrazloženo Eešenja v .Zamenik JT dužan je da lzvrši svejadnje koje tnu JT poveri. Prigovor se podnosi preko JT koii ie izdao obavezno uputstvo 140 .Protiv rešenja Republičkog JT prigovor nije dopušten. kada je nadležni JT sprečen iz pravnih ili stvarnih razloga da postupa u pojedinom predmetu. u kom slučaju je dužan da donese obrazloženo rešenje g . Postupakše smatra okončanim. ali i na predlog Kolegijuma Republičkog javnog tužilaštva DEVOLUCTJA d^u jr V Zrpeq/-^cn H^ H< ^ a . e . raože doneti odluku kojom stavlja van snage svoje rešenje i u torn slučaju prigovor se ne dostavlja Republičkom JT.Neposredno viši JT. j .Neposredno viši JT može ovlastiti drugog nižeg JT da postupa u stvari iz nadležnosti drugog nižeg JT. ž . Republički JT dužan je da donese odluku u roku od 15 dana od dana prijema prigovora na rešenje. u kom slučaju je dužan da donese obrazloženo rešenje o tome. u okviru jednog javnog tužilaštva postoji odnos nadređenosti izmedi/JTJ nieeovih zamenika. a radi efikasnijeg vođenja postupka ili drugih važnih razloga.Do donošenia odluke po prigovoru niži JT ne može preduzimati radnie u predmetu.e .Izuzetno.Zamenik JTmoie bez posebnog ovlašćenja da preduzme svaku radnju na koju je JT ovlašćen. delotvomosti i jednoobraznosti u postupanju. dj . %-JT može svome zameniku izdati obavezna uputstva za rad i postupanje. Republički JT može ovlastiti Tužioca za organizovani kriminal da postupa u pojedinom predmetu iz nadležnosti drugog tužioca. SUPSTITUCIJA t^ujHA* ^ t7)?e^^£7Z^ H. može doneti odluku koiom stavlja van L snage svoje obavezno upuTštvo i u torn slučaju prigovor se ne dostavljaRJT. i . g . "dj -Kadaje u pitanju unutrmnja nadređenost.Do supstitueije dolazi usled sprečenosti nadležnog JT da iz pravnih iii stvarnih razloga postupa u pojedinom predmetu b . u postupku preispitivanja.u tK. " z . i .JT koji je izjavio prigovor je dužan da postupa po uputstvu do odluke neposredno višeg JT.Obavezno uputstvo JT izdaje u pismenoj fofmi i ono mora da sadrži obrazloženje za njegovo izdavanje.Protiv obaveznog uputstva Republičkog JT prigovor nije dopuslen. u postupku preispitivanja. ojpšta obavezna uputstva za postupanje svih JT radi postizania zakonitosti.Zamenik JT koji smatra daje obavezno uputstvo nezakonito i neosnovanp može izjaviti prigoyor.Neposredno viši JT može preduzeti sve radnje za koje je ovlašćen niži JT. Republic!« JT dužan je da donese odluku u roku od 15 dana od dana prijema prigovora na obavezno uputstvo.Opšta obavezna uputstva Republički JT može izdati po službenoj dužnosti. v . u pismenoj formi.U suprotnom.

3) visa javna tužilaštva.Javno tuzilastvo RS čine: 1) Republičko javno tuzilastvo. b . 3) Sta znaci princip supstitucije. u skladu sa posebnim zakonom.Republičko javno tuzilastvo. Ij -Zamenik JJkoji je izjavio prigovor je dužan da postupa po uputstvu do odluke neposredno višeg JT. 1 . v . b . osnivaju se za teritoriiu RS. Osnovni JT u sedištu privrednog suda postupa i pred tim sudom.Javno tužilaštvo može imati posebno odeljenje. d . =— ■ m . dužan je da prigovordostavi neposredno višem JT.Tuzilastvo za organizovani kriminal može imati odeljenja van svog sedišta. 2) Sta znaci princip devolucije. OSNOVNO JAVNO TUZILASTVO abvg- Osniva se za područje osnovnog suda.k . sedište i područja apelacionih. čiju nadležnost vrše osnovni javni tužioci ( JT) Osnovni JT postupa pred osnovnim sudom i vrši nadležnost osnovnog javnog tužilaštva. 4) Sta ako JT da zameniku JT nezakonito uputstvo 86. 4 NAČELO NEDELJIVOSTI a . prema ZJT zamenik JT može bez posebnog ovlašćenja da preduzme svaku radnju na koju je JT ovlašeen. u skladu sa posebnim zakonom. 2) apelaciona javna tužilaštva./Tkqii je izdao obavezno uputstvo dužan je da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita obavezno uputstvo koie ie izdao.Pritom. BOSINA POTPITANJA 1) Koji principi (načela) su odznačaja. radnja koju je. viših i osnovnih javnih tužilaštava uređuju se posebnim Zakonom o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava i . pa i kada ie ona protivna uputstvu JT. Tuzilastvo za organizovani kriminal i Tuzilastvo za ratne zločine. nj .Ukoliko JT ne stavi van snage svoje obavezno uputstvo. može doneti odluku da stavi van snage svoje obavezno uputstvo l u torn slučaju prigovor se ne dostavlia neposredno višem JT. na koje je izjavljen prigovor. n -Neposredno viši /Tdužanje da donese odjuku u roku od osam dana od dana prijema prigovora na obavezno uputstvo.Osnivanje. U RS postoje 34 javna tužilaštva.Mada se javno tuzilastvo odlikuje hijerarhijskom strukturom. 141 . 4) osnovna javna tužilaštva i 5) javna tužilaštva posebne nadležnosti. u granicama svog ovlašćenja. ORGANIZACIJA I RAD JAVNOG TUZILASTVA (7) VRSTE JAVNIH TUŽILAŠTAVA a . preduzeo zamenik JT obavezuje tuzilastvo u celini. koje se obrazuje za gonjenje određenih krivičnih deia.Odluka neposredno višeg JT po prigovoru je konačna. u postupku preispitivanja.JT. v ^ l S a c a j ovoga načela ogleda se u tome što promena predstavnika javnog tužilaštva u toku jednog postupka ne utiče na punovažnost preduzetih procesnih radnji.

a niže javno tužilaštvo neposredno višem javnom tužilaštvu g . v .To je tužilaštvo posebne nadležnosti. nadzire i usmerava osnovna i visa javna tužilaštva sa svoje teritorije. g -Apelacioni JT u sedištu Privrednog apelacionog suda postupa i pred tim sudom.Može osnivati svoja odeljenja izvan svog sedišta. g ./Tpodreden je neposredno višem JT. b .SUKOB NADLEŽNOSTI između JT posebne nadležnosti međusobno i sukob nadležnosti javnih tužilaca posebne nadležnosti i drugih JT rešava Republički JT. d .Apelaciono javno tufflastvo je niže u odnosu na Republičko javno tužilaštvo. v . TUŽILAŠTVO ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL a . d .Predstavlia ga tužilac za organizovani kriminal koji postupa pred nadležnim sudovima u prvom i drugom stepenu. suda postupa i pred tim sudom. b . . b . v .Nadzire i usmerava područna osnovna javna tužilaštva na način propisan ZJT .Visi JTvrš\ nadležnost višeg javnog tužilaštva i nadležan je da postupa pred višim sudom i drugim sudovima i organima na način propisan zakonom dj . JAVNA TUŽILAŠTVA POSEBNE NADLEŽNOSTI a -Javna tužilaštva posebne nadležnosti su Tužilaštvo za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine.U RS postoji 26 viših javnih tužilaštava. b -Apelacioni JT vrši nadležnost apelacionog javnog tužilaštva i nadležan je da postupa pred apelacionim sudom i drugim sudovima i organima.Apelaciono javno tužilaštvo osniva se za područje apelacionog suda.Javno tužilaštvo posebne nadležnosti je niže u odnosu na Republičko javno tužilaštvo. b .Osniva se za teritoriju RS i ima sedište u Beogradu.Takođe.Osniva se za teritoriju RS i ima sedište u Beogradu. TUŽILAŠTVO ZA RATNE ZLOČINE a -Nadležno je da postupa u vezi sa KD protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih medjunarodnim pravom I teškim kršenjima međunarodnog humanitarnog prava.Vise javno tužilaštvo je niže u odnosu na apelaciono javno tužilaštvo. sa sedištem u Beogradu.om APELACIONO JAVNO TUŽILAŠTVO a . g .Vise javno tužilaštvo osniva se za područje višeg suda.Osnivaju se za teritoriju RS. v -Nffi . VISE JAVNO TUŽILAŠTVO a .d .Osnovno javno tulildštvo je niže u odnosu na vise javno tužilaštvo. u vezi sa krivičnim delom organizovanog kriminala i vrše druge poslove u skladu sa zakonom.

preduzimajući radnje na koje je zakonom ovlašćen.Kod gonjenja za KD. g . 4.JT posrupa u granicama svoie stvarne i mesne nadležnosti. zajedno sa dokazom da je uložio vanredno pravno sredstvo. v .Nadležan je i da: 1. RepJibMki JT može preneti njegovu nadležnost nadrugo javno tužilaštvo istog ili višeg stepena. JT postupa pred sudom i drugim državnim organom.g _ predstavlja ga tuiilac w mine zločine koji postupa pred nadležnim sudovima u prvom i drugom stepenu i vrše druge poslove u skladu sa zakonom. b . u okviru nadležnosti organa pred kojim postupa.U slučaju usvajanja zahteva JT odlaganje ili prekid izvršenjatraje do donosenia odluke o vanrednom pravnom sredstvu JT.Može osnivati svoja odeljenja izvan svog sedišta.JT može zahtevati odlaganje ili prekid izvršenja odluke kad smatra da postoje razlozi da se vanrednim pravnim sredsrvom pobija odluka doneta u sudskom ili drugom postupku. b .Odluka o odlaganju ili prekidu izvršenja prestaie da važi ako JT u roku od 30 dana od njenog prijema ne uloži vanredno pravno sredstvo. v . 87. sa sedištem u Beogradu. REPUBLIČKO JAVNO TUŽILAŠTVO a . vršeći pri tome radnje na koje je posehnim zakonima ovlašćen. 143 . vanparničnom i drugom postupku.Republički JT nadležan je da postupa pred svim sudovima i drugim organima u RS i da preduzima sve radnje na koie je javno tužilaštvo ovlašćeno. ZAHTEV ZA ODLAGANJE I PREKID IZVRSENJA ' tf" ( ^°^" a . 3) prati i proučava praksu javnih tužilaštava i sudova.) ulaže vanredna pravna sredstva u skladu sa zakonorn. v .Ako javno tužilaštvo ne može da vrši nadležnost.Svaki JT je podređen Republičkom JT i svako javno tužilaStvo Republičkom javnom tužilaštvu.Republičko javno tužilaštvo je najviše javno tužilaštvo u RS. d . PRENOŠENJE NADLEŽNOSTI a .Republički JT je na čelu Republičkog javnog tužilaštva i vrši nadležnost javnog tužilaštva u okviru prava i dužnosti RS.) vrši druge poslove određene zakonom. " g .) nadzire rad javnih tužilaštava i sprovođenie uputstava. Republički JT postupa neposredno i preko svoiih zamenika.JT postupa u parničnom. privredne prestupe i prekriaje. NADLEZNOST I OVLASCENJA JAVNOG TUZILASTVA (3) OPŠTA NADLEZNOST a . a ako je izvršenje počelo organu koii ga sprovodi. b . izvršnom. d .Zahtev se podnosi oreanu koii dozvoliava izvršenie odluke. 2. dj .U poslovima Iz svoje nadležnosti. upravnom.

u istom ili drugom iavnom tužilaštvu.po bilo kom osnovu.Izbor JT i zamenika JT oglasava DVT u „Službenom glasniku RS" . "" e . b-Državno vece tufflaca (DVT) donosi odluku o izuzeću Repubiiekog JT. po pribavljenom mišljenju Kolegijuma Republičkog javnog tužilaštva.Prijave se podnose DVT u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa. Ovo su opšti uslovi. z .JT bira Narodna skupstina. a o zahtevu za izuzeće /rneposredno viši JT.DVT odlučuje i o izboru zamenika javnih tužilaca koji su na stalnoj funkciji u drugo ili vise javno tužilaštvo. osposobljenosti u radu i dostojnosti kandidata od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj strucL n .JT i zamenik JT koji je izabran iz reda iavnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca nepolaže ponovo zakletvu. ODLUČIVANJE O ZAHTEVU ZA IZUZECE a . bira NS. 0tr Narodna skupstina. ^) položio pravosudni ispit iffijSdostoian je funkcije JT. u skladu sa zakonom. v . na predlog Vlade. fop. o-JTi zamenik JT koji se prvi put bira.b . za JT i zamenika JT može biti izabran:(T>državljanin RS koji{l) ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima. na predlog Vlade. polaže zakletvu pred predsednikom NS. b .Republički JT polaže ZAKLETVU pred Narodnom skupstinom. IZBORJAVNIHTUZILACAINJIHOVIHZAMEMKAPOURS (6) £jp. m . bira zamenike javnih tužilaca za trajno obavljanje funkeije.Republički JT vrši nadležnost javnog tužilaštva u okviru prava i dužnosti RS.Odluku o izuzeću zamenika JT donosi JT.Republičkog JT. koji je(^| završio pravni fakultet.Mandat zameniku JT koji je prvi put izabran na funkciju traje tri godine. 88. po pribavljenom mišlieniu nadležnog odbora Narodne skupstine. ukoliko se već ne nalaze u javnom tužilaštvu. ■^■nM'Tt ■ 11111«— fT).DVT. d . na predlog DVT.DVT pribavlja podatke i mišljenja o stručnosti. .Mandat JT traje šest godina i može biti ponovo biran.Uz prijave se podnose dokazi o ispunieniu uslova za izbor. 0. pre stupanja na funkciju.Prilikom predlaganja i izbora kandidata za javnotužilačku funkciju zabranjena je diskriminaciia.Zamenik JT zameniuie JT pri vršeniu tužilačke funkciie i dužan je da postupa po njegovim uputstvima. ({%). dj . 1 . p .Prenošenje nadležnosti traje dok se ne stvore uslovi za rad nadležnog iavnoR tužilaštva. i . lj .Republički JT bira se na period od lest godina i može biti ponovo biran. bira za zamenika JT lice koje se prvi put bira na ovufunkciju.Prema ZJT.

u slučaiu kada jeNS nadležna za izbor javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca.^lne mogu se baviti ? | ^ ^ javnim ili privatnim plaćenim poslomi?) niti pružati pravne usluge ili davati pravne savete uz u Afw e f ?eć ^ naknadu. odnosno zamenik JT ne može biti Mm slohode u postupku pokrenutom zbog krivienog dela učinjenog u vršenju tužilačke funkcije. t . bez odobrenja nadležnog odbora Narodne skupštine za pravosude i upravu. autonomiie i iediniea LS.Smatra se da JT i zamenik JT niie izabran ako bez opravdcmog razloga ne stupi na funkciiu u roku od 30 dana od dana izbora na funkciju.o m se ureduje koje su druge funkcije.Protiv odluke DVTo udaljenju kada ono nije bilo obavezno.u JT i zamenik JT ne mogu:(jf| biti na funkciji u organima koii donose y^^w\e'> propisejf2)u organima izvršne vlasti. UDALJENJE SA FUNKCIJE a .JT. a o obaveznom udaljenju JT neposredno viši JT. JT. v-Odluku o obaveznom udalieniu zamenika JT donosi JT. u roku od osam dana. a nadležni organ donosi odluku po prieovoru u roku od 30 dana. .Oni mogu biti udaljeni sa funkeije'kad je pokrenut postupakza njihovo razreienje ili z krivični' postupak za delo zbog koga mogu biti razrešeni. yb«-/^ v . pravosnažnog okončania postupka za razresenie ili pravosnažnog okončania krivičnog postupka. odnosno zamenik JT ima pravo prigovora DVT.JT i zamenik JT stupaju na funkciju na svečanoj sednici u javnom tužilaštvu za koje su = izabrani. Z J J .^) ne mogu biti članovi političke stranke. g . a izjavljeni prigovor ne zadržava izvršenie odluke.Sa javnotužilačkom funkcijom nespojivi su i druge funkcije. b .0 odluci Republičkog JT i DVT obaveštava se Narodna skupština. dj . d.. ' g . odnosno zamenika JT. ž . ć . IMUNITET {a}. e . RepubliČki JT ima pravo prigovora nadležnom odboru NS. odnosno službe.JT i zamenik JT ne mogu biti pozvani na odgovornost za izraženo mišljenje u vršenju tužilaeke funkcije.frX.Protiv odluke Republičkog JT o udaljenju kada ono niie obavezno. NESPOJIVOST TUŽILAČKE FUNKCIJE a-PremaURS zabranjenoje politieko delovanje iavnih tužilaca i zamenika iavnih tužilaca.Udaljenje sa funkcijetraje do ukUania pntvora. o čemu odluku donosi RJT. osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane JT. ($>. s .B) javnirn službama jfflorganima pokraiinske * ^ ^ 'A^A.Prigovor se podnosl u roku od~tri dana.Ako udaljenje nije obavezno odluku donosi RepubMki JT.Prema ZJT .Na ovu odluku dopušten je prigoyorDVT. a odluku o udaljenju Republičkog JT donosi DVT. b . poslovi ili privatni interesi nespojivi sa tužilačkom funkcijom.JT i zamenik JT udaljuju se sa funkcije kad im je određen pritvor. poslovi ili privatni interesi koji su suprotni dostoianstvu i samostalnosti iavnogtužilaštva ili štete niegovom ugledu.

JT i zamenik JT može. poslovima ili njegovim privatnim interesima.Odluka o prestanku funkcije objavljuje se u „Službenom glasniku RS. •3 nastupaniem zakonom propisanih uslova ililrazrešeniem iz zakonom predviđenih razloga. da se bez posebnog odobrenia bavi nastavnom i naučnomllelatnošću. odnosno zamenik JT ima pravo žalbe Ustavnom sudu. z .Protiv odluke NS. o tome obaveštava neposredno višeg JT.DVT pokreće i vodi postupak odlučivania o nespojivosti funkcije Republičkog JT sa drugim funkcijama. 3) Na koji period se bira RJT.Kada Republički JT utvrdi da su druga funkcija ili posao. uz naknadu. u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke. g . x . a ako postoje razlozi za razrešenje o tome obaveštava Vladu.Ustavni sud svojom odlukom može odbiti žalbu ili usyoiiti žalbu i poništiti odluku o prestanku funkcije i ta odluka ie konačna." d j .d . pri čemu odluku o razresenju doiiosi na predlog Vlade koja predlaže razrešenje JT na osnovu razloga za razrešenje utvrđenih od strane DVT. \ -0&X ffl nastupaniem zakonom propisanih uslova iliffirazrešenjem iz zakonom propisanih razloga. BOSINA POTPITANJA 1) Ko ih predlaze a ko bira. a zameniku JT. i . PRESTANAK FUNKCIJE I RAZRESENJE JAVNIH TUZILACA I NJIHOVIH ZAMENIKA PO URS (7) ip-e/^ F ($— Prema URS. dj . (2) po sili zakona.ODLUKU o prestanku/»nfrc//e JT donosi Narodna skupština. van radnog vremena.DVT utvrđuje druge funkcije i poslove koji su u suprotnosti sa dostojanstvom. d . z . kada sam to zatraži. v . A 2. koja iskljucuje pravo na podnošenje ustavne ialbe e .Odluku o prestanku funkcije Republičkom JT donosi Narodna skupština. ic^ h-JT funkcija prestaje i ako ne bude ponovo izabran. JT. a ne postoje razlozi za razrešenje. odnosno narušavaju samostalnost ili štete ugledu javnog tužilaštva.Kada DVT utvrdi da su druga funkcija ili posao koje vrši Republieki JT ili privatni interes koji ostvaruje nespojivi sajavnotužilačkom funkcijom o tome obaveštava Republičkog JT. ili privatni interes koji ostvaruje nespojivi sa javnotužilačkom funkcijom. ako ne bude izabran na stalnu funkciju.Odluku o prestanku/Hrt/rq/e zamenika JT donosi DVT.{||razrešeniem 146 . 4) Maze li bid reizabran. 2) Postupak izbora. ■ Prema ZJT -u do prestanka funkeije JTi zamenika JT može doći^l) na osnovu Ustava. pri čemu odluku o razresenju dortosi na predlog Vlade.JT je dužan da pokrene postupak odlučivanja o nespojivosti funkcije nižeg JT ili zamenika JT pred RJT. koji vrši JT ili zamenik JT. JT i zameniku tužioca prestaje funkcijaj^Jna njihov zahtev. JT ili zamenika JT na koga se odluka o nespojivosti odnosi. e . Ž . odnosno DVTopreitanku funkcije.Republičkom JT prestaje funkcija ako ne bude ponovo izabran. 5) Upogledu koga URSpredviđa ograničenja za reizbor 89. kad oceni da za to ima razloga.

odnosno zamenik JT ima pravo da svoie navode usmeno izloži pred DVT.jrpodnosi pismeni zahtev za prestanak funkcije NS. ""''' RAZREŠENJE a . organa nadležnih za vrednovanie rada i Disciplinske komisije. neposredno vi§eg JT. n . g . DVT može. 1 . ministra nadležnog za pravosude.JT i zameniku JT prestaje funkcija kad navrše 65 godina života ili 40 godina staža osiguranja. kad navrši radni vek. odnosno zamenik JT ima pravo da odmah bude obayeSten o razlozirMzi pokretanje postupka. a zameniku / T a k o ne bude izabran na stalnu funkciju. kad trajno izgubi radnu sposobnost ili lead bude razreien. e . 2) Postupak 147 .Inicijativu za razreSenie JT. JT i zameniku JT produziti radni vek za još dve godine.Odluka DVT kojom su utvrdeni razlozi za razrešenje JT dostavlia se Vladi. p -ffutvrdenim razlozima DVT donosi odluku koju dostavlia NS radi odlučivania o prestanku funkcije JT. odnosno zamenika JT može podneti svako lice. Republičkog JT. v . (§s~ Postupak za utvrdivanje razloga za prestanak funkcije JT i njegovog zamenika na lični zahtev. po zahtevu Republičkog JT. a zamenik JT podnosi pismeni zahtev za prestanak funkeije DVT.PRESTANAK JT I ZAMENIKA JT NA OSNOVU USTAVA j .JT i zamenik JT razrešavaju se:(fpkad su pravnosnažno osuđeni za KD na kaznu zatvora od naimanje 6 meseci(Ž1)ili za kažnjivo delo koje ih čini nedostoinim funkcije^ 1 kad nestručno vrši funkciju^))ili zbog učinjenog teškog disciplinskog prekršaja. BOSINA POTPITANJA 1) Kad im prestaje funkcija. usled navršenja radnog veka ili trajnog gubitka sposobnosti za obavljanje funkcije. b .Izuzetno.Posledica je navršenja radnog veka ili trajnog gubitka radne sposobnosti za obavljanje funkcije. jfnp.Razloge za razrešenje utvrđuje DVT koje je dužno ie da sprovede postupak i donese obrazloženu odluku u r o k ^ d T s ^ a n a o i dana dostavljanja akta kojim se postupak pokreće. d j . d .JT funkcija prestaje i ako ne bude ponovo izabran. /fij .Funkcija JT i zamenika JT prestajeW njegov lični zahtev. samo zbog završavanja rada na započetim predmetima. vodi DVT.Postupak za razrešenie pokreće se predlogom JT.JT i zameniku JT prestaje funkcija kada se na osnovu mišlienja stručne komisiie nadležnog organa utvrdi da je zbog zdravstvenoe stanja nesposoban za vršenje funkcije. k . da se upoznas predmetom i da sam ili preko zastupnika pruži qbiaSnienja i Jokaze za svoje navode. o čemu obaveštava DVT. uz njegovu saglasnost.JT.JT. PRESTANAK JT I ZAMENIKA JT PO SILI ZAKONA lj .

90. UNUTRASNJA ORGANIZACIJA RADA JAVNIH TUZILASTAVA U RS (2) a - Funkciiu iavnog tužilaštva vrše Republički JT i drugi javni tužioci u skladu sa ZJT. b - Zamenik JT zamenjuje JT pri vršenju tužilačke funkcije i dužan ie da postupa po njegovim uputstvima. v - Zamenik JT dužan je da izvrši sve radnie koje mu JT poveri. g - O n može bez posebnog ovlašćenja da preduzme svaku radniu na koju je tužilac ovlašćen. d - JT bira Narodna skupština, na predlog Vlade. dj - Mandat JT traje šest godina i može biti ponovo biran. e - Viada predlaže NS iednog ili vise kandidata za izbor na funkciju JT, sa liste kandidata koie utvrduje DVT. z - O predloženim kandidatima za Republičkog JT pribavlja se mišljenie nadležnog odbora NS za pravosude i upravu. i - Ako Republički JT po prestanku mandata ne bude ponovo izabran na istu funkciju, ili mu funkcija prestalne na lični zahtev, DVT obavezno bira zamenika RJT. j - Ako JT ne bude ponovo izabran na istu funkciju kada mu prestane mandat ili mu funkcija JT prestane na lični zahtev, bira se zamenik JT, o čemupdluku donosi DVT. 1 - Prema URS mandat zameniku JT koji je prvi put izabran traje Sgodine. Ij - NS, na predlog DVT, bira za zamenika JT lice koje se prvi put bira na ovu funkciju na period od tri godine. m - DVT bira zamenike JT za trajno obavljanje funkcije, u istom ili drugom javnom tužilaštvu. n - DVT odlučuje i o izboru zamenika JT koji su na stalnoj funkciji u drugo ili vise javno tužilaštvo. nj - Broj zamenika javnih tužilaca za svako javno tužilaštvo utvrđuje DVT, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministra nadležnog za pravosude o - OSOBLJE u javnom tužilaštvu čine tužilački pomoćnici, tužilački pripravnici i državni službenici i nameštenici zaposleni na administrativnim, tehničkim, računovodstvenim, informacionim i drugim pratećim poslovima značajnim za javno tužilaštvo. P - Broi osoblja u javnom tužilaštvu određuje JT aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, uz saglasnost ministra nadležnog za pravosude.

91. DRZAVNO VECE TUZILACA (10) a - DVT je samostalan i nezavisan organ koji obezbeđuie i garantuje samostalnost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca u skladu sa Zakonom. b - DVT ima 11 članova. v - Prema URS uSASTAV DVT ulaze Republički JT, ministar nadležan za pravosude i predsednik nadležnog odbora Narodne skupgtine za pravosude i upravu, kao članovipo polozaju i 8 izbornih članova koie bira Narodna skupština. g-Izborne članove čine 6 J10ff)zarnenika JT sa stalnom funkcijom, od kojih je jedan sa 148

teritoriie AP, i dva ugledna i istaknuta pravnika sa naimanie 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor"pravn¥g fakulteta. d - Republički JT je predsednik DVT, predstavlja ga i rukovodi njegovim radom. dj - U NADLEŽNOST DVT, između ostalog, spada:(f| utvrdivanje liste kandidata za izbor Republičkog JT i javnih tužilaca, koiu dostavlia VladiifZt predlaganjeNS kandidata zaprvi izbor za zamenika JT:(T$ izbor zamenika JT za traino obavlianie funkciie zamenika JT^3| izbor zamenika JT koji su na stalnoi funkciji za zamenike JT u višem javnom tužilaštvu; ffDodlučivam'e o prestanku funkciie zamenika JT:/ffS) utvrdivanie razloga za razrešenje JT i zamenika JT;(]J odlučivanje o udalieniu Republičkog JT; (fj postavljanje vršioca dužnosti Republiekog JTfH odlučivanje po prigovoru na odluku o udaljenju JT i zamenika JT; (tub utvrdivanie koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi u suprotnosti sa dostojanstvom i samostalnošću javnog tužilaštva;(jt?) daje mišlienje o izmenama postojeeih ili donošenju novih zakona koji uređuju položaj i postupanje JT i zamenika JT, organizaciju javnog tužilaštva, kao i drugih zakona koje javna tužilaštva primenjuju(^| donosi Etički kodeks;(ul| donosi Pravilnik o merilima za vrednovanje rada JT i zamenika JT; 14) obavlja i druge poslove predviđene zakonom. e - DVT radi u sednieama, koje saziva predsednik po sopstvenoi iniciiativi ili na predlog najmanje tri članaTJVTT ž - DVTodržava sednice kada ie prisustno naimanie šest elanova DVT. Po odluci DVT sednica može biti i javna. *" z - Odluke DVT donose se većinom glasova svih elanova. i - Odluke DVT moraju biti obrazložene ako je protiv njih dozvoljen pravni lek i kada je to propisano zakonom i Poslovnikom . a - OVLAŠĆENI PREDLAGAČ za izborne članove DVT iz reda JT i zamenika JT je Državno veće. b - Ovlašćeni predlagač za izbornog člana DVT iz reda advokata je Advokatska komora Srbije. v - Kandidate za izbomog člana DVTiz reda profesora pravnog fakulteta predlaže zaiednieka sednica dekana pravnih fakulteta u Republiei Srbiii. g - Kandidat za izbornog elana DVT iz reda JT i zamenika može biti svaki JT i zamenik JT u Republici Srbiji koji se nalazi na funkciji JT, odnosno zamenika JT naimanie sedam eodina. d - JT i zamenici JT biraju kandidate za DVT na osnovu slobodnog, opšteg, jednakog i neposrednog izbornog prava, tajnim glasanjem. dj - Pravo da biraju kandidate za DVT imaju svi JT i zamenici JT, e - JT i zamenik JT glasa samo za kandidata sa liste kandidata one vrste, odnosno stepena javnog tužilaštva u kojem vrši svoju funkciju. ž - JT, odnosno zamenik JT sa teritorije AP, osim za pomenutu listu kandidata, glasa i za Jistu kandidata za javna tužilaštva sa teritorije AP. z - Izborne elanove DVT bira Narodna skupština na predlog ovlašćenih predlagača. i - Narodna skupština bira, za člana DVTiz reda javnih JT i zamenika javnih JT, po jednog kandidata sa svake liste kandidata. j - Ako izabrani clan DVT bez opravdanog razloga ne stupi na funkciiu u roku od 30 dana od dana izbora u Narodnoj skupštini smatraće se da niie ni izabran. k - U torn slučaju DVTorganizuje ponovljene izbore za ovog člana u roku od 60 dana. 149

1 - Članovi DVT uživa IMUNITET kao JT. lj -To znači da član DVT ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja odluka DVT. m - Čtan DVT ne može biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog KD učinjenog u obavljanju funkcije člana DVT bez odobrenja nadležnog odboraNS. a - MANDAT izbornih članova DVT traje pet godina i oni mogu biti ponovo birani, ali ne uzastopno. b - Članovima po polojaju PREST AJE FUNKCIJA u DVT kada im prestane funkcija po osnovu koje su postali članovi DVT. v - Izbornim članovima funkcija u DVT prestaje:£j) trajnim gubitkom radne sposobnosti za obavTjšSjeTuhkcije člana DVT,@ostavkom na članstvo u DVT, (Jlistekom mandata i ^razrešeniem. g - Izbornim članovima DVT iz redajavnih JT i zamenika javnih JT prestaje funkeiia u DVT j prestankom funkcije JT i zamenika JT, d - Izbornom članu DVTiz, reda advokaia prestaje funkcija u DVTi brisaniem iz imenika advokata. dj - Izbornom čianu DVTiz redaprofesora prestaje funkcija u DVTi prestankom zvania profesora pravnog fakulteta. e - Izborni član DVT RAZRESAVA se funkcije pre isteka vremena na koje je izabran ako: (nVfunkciju člana DVT ne vrši u skladu sa Ustavom i zakonomlJŽf ako bude osuđen za KD na bezuslovnu kaznu zatvora. odnosno za KD koje ga čini nedostojnim za vršenje funkcije člana DVT. z ~ DSICIJATIVU za razrešenje izbornog člana DVT može podneti svaki elan DVT. ~ z - Incijativu za razrešenje izbornog člana DVT iz reda JT i zamenika JT može podneti i svaki JT. i - Inicijativu za razrešenje izbornog člana DVTiz reda advokaia, odnosno profesora pravnog fakulteta mogu podneti njihovi ovlašćeni predlagači. j - Ako oceni da razlozi za razrešenje nisu učinjeni verovatnim, DVT će pismeno obavestiti podnosioca da iniciiativa niie prihvaeena. k - Kada prihvati inicijativu DVT ce3 pre donošenja odluke o pokretanju postupka, omogućiti članu DVT^čiJese razreše1ye"inicira, da se iziasni o navodima iniciiative. I - Odluku o pokretanju postupka razrešenja donosi DVTu roku od 15 dana od prijema inicyative. lj - Odlukom o pokretanju postupka mole se izreći i mera suspenzije do okončanja postupka za razrešenje, ^* " ~" m - Predlog za razrešenje DVT donosi u roku od 30 dana od dana pokretanja postupka, na osnovu koga NS donosi odluku o razrešeniu. n -Nakon podnosenja predloga za razrešenje član DVT obaveznoseudaljujedo donošenja odluke Narodne skupštine.
BOSINA POTPITANJA I) Kojaje njegova osnovna funkcija, 2) Ko bira clanove ovog veca, 3) Sastav veca 4) Nacin izbora, 5) Koliko im traje mandat, 6) Ima H pravnog lekaprotiv odluke oyoga tela - moze se ulozitizalba Ustavnom sudu

Ortačko advokatsko društvo upisuje se u sudski registar ako ispunjava uslove za osnivanje tog oblika preduzeća i uz prilaganje saglasnosti adv. 5) zastupanje fizičkih i pravnih lica u njihovim pravnim poslovima zaključivanjem ugovora i poravnanja. 3) sastavljanje ugovora.Koji su uslovi za upis u imenik advokata. Upis u imenik AK. poslovna sposobnost.zavrsen pravni fakultet Ipolozen pravosudni ispit. v -Advokat obavlja poslove advokature u advokatskoi kancelariii ili u ortačkom advokatskom društvu. e . tehničke. a poslove pružanja pravne pomoći u ortačkom advokatskom društvu obavljaju samo advokati. g -Advokat može imati samo jednu kancelariju. 6) obavljanje drugih poslova pravne pomoći u ime i za račun fizičkog ili pravnog lica. USLOVI ZA VRSENJE ADVOKATSKE DELATNOSTI (7) a . FUNKCIJA ADVOKATURE I NACIN NJENOG OBAVLJANJA (1) a . potrebdno je da bude upisano u imenik advokata AK i mora poloziti zakletvu u AK. preduzećima i drugim pravnim licima.Delatnost ortačkog advokatskog društva ograničena je samo na bavlienie advokaturom.Advokati i ortačka advokatska društva mogu zasnovati radni odnos sa licima koja će obavljati administrativne. testamenata. vrsi se na osnovu podnetog zahteva. Ortaeko advokatsko društvo ima svoistvo pravnog lica. 93. prijemom i isplatom novca i davanjem izjava i otkaza. neosudjivanost za kd koje ga cini nedostojnim za bavljenje advokaturomf dostoinost poverenia za bavljenje advokaturom. molbi. b -Pružanie pravne pomoei obuhvata: 1) davanje pravnih saveta. d -Ortačko advokatsko društvo mogu da osnuju najmanje dva advokata. Dva ili vise advokata mogu imati zajedničku advokatsku kancelariju. b .komore RS. na osnovu kojih to lice ostvaruje neko pravo.ADVOKATURA 92. finansijske i druge poslove. 4) zastupanje i odbranu fizičkih i pravnih lica pred sudovima i drugim državnim organima. da 151 . kao i arzavljanstvo. 2) sastavljanje tužbi. izjava i drugih isprava.da bi neko lice moglo da se bavi advokaturom. dj . žalbi.Advokatura je nezavisna i samostalna profesionalna delatnost pružanja pravne pomoći u ostvarivanju i zaštiti ustavom utvrdenih sloboda i prava i drugih zakonom utvrdenih prava i interesa domaćih i stranih tizičkih i pravnih lica. a ortacka advokatska društva i sa advokatima. predstavki i drugih podnesaka.

nastavi sa pružanjem pravne pomoći i posle otkaza akoje to neophodno da se za stranku otklonTšteta koja bi u torn trenutku nastala. osim ako postoje razlozi predviđeni zakonom zbog kojih je dužan da odbije zastupanje.Advokat je dužan da čuva kao tajnu ono što mu je stranka poverila g .profesije.Redovni profesori fakulteta iz pozitivnopravnih predmeta imaju pravo upisa u imenik advokata i bez položenogpravosudnog ispita. g . osim u slučajevima predviđenim zakonom. 5) u drugim slučajevima predviđenim zakonom. PRAVA. na zahtev stranke kojoj je otkazao punomocje.Advokat ima pravo da otkaže punomoćje za dalje zastupanje u svako doba.U pružanju pravne pomoći advokata može da zameni drugi advokat.drzavljanin koji po pravu svoie drzave ispunjava usiove za obavljanje adv. Ti Poslovi bliže se određuju Kodeksom profesionalne etike advokata. odnosno kao sudija. u skladu sa zakonom. pedagoskoj.Pod kojim uslovima stranae moze obavljati advokaturu kod nas-str. DUZNOSTI I POLOZAJ ADVOKATA a . publicistlckoj. JT ili zamenik JT. Advokat koji je otkazao punomoćje dužan je da. (D akoje u pravnoj stvari u kojoj stranka traži pravnu pomoć postupao kao nosilac ivpsudne funkcije.Advokat je dužan da stranci savesno pruža pravnu pomoć. humanitamoj i sportskoj oblasti v .nije u radnom odnosu. ako je protivnu stranku zastupao advokat koji radi u zajedničkoi advokatskoj kancelariji ili u istom ortačkom advokatskom društvu.utvrdjuje se u skladu sa opsteprihvacenim moralnim normama i kodeksom profesionalne etike advokata d . kao i u slučaju kada bi odbijanje pružanja pravne pomoći nanelo štetu stranci. TGfvokat je dužan da odbiie pruzanje pravne pomoći: ako je u istoi pravnoj stvari zastupao protivnu stranku. u skladu sa zakonom. prevodilackoj. d .Kojim aklom se utvrdjuje dostojnost za bavljenje advokaturom .delatnoseu. z . statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata. Advokat ne može odbiti pružanje pravne pomoei ako ga kao zastupnika ili branioca postavi sud.Advokat ne može da se bavi poslovima koji su nespojivi sa ugledom i nezavisnošću advokature. 94.Advokat je dužan da stavi svoi potpis i pečat na svaku ispravu ili podnesak koii ie sam sastavio ili koji je sastavljen u ortačkom advokatskom društvu. osim ako bi otkaz punomocja naneo stranci nenadoknadivu štetu. ali naiduže mesec dana po saopitenju otkaza nadležnom organu koji vodi postupak. O otkazu punomocja advokat je dužan da odmah obavesti nadležni organ koji vodi postupak. ako zakonom nije 152 . ima pravo na upis u advokatsi imenik. ukoliko je u toj oblasti izmedju RS i njegove domicilne drzave ustanovljena uzajamnost. a f dj .Advokat je dužan da se stvarno i stalno bavi pružanjem pravne pomoći. i . ako^rnu u roku od Rodinu dana od prestanka pravosudne funkcije pravnu pomoć zatraži stranka u Cijoj je bilo kojoj drugoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkciie. umet. da se ne bavi drugom prof. v . b . osim u naucnoj.Advokat slobodno odlučuje da li će prihvatiti pruzanje pravne pomoći stranci koja mu se obratila.

Dopustena ie zalba.0 privremenoj zabrani bavljenja advokaturom odlueufe nadležni organ određen statutom advokatske komore republike.6 n . d . ili ako se disciplinski postupak ne može uspešno sprovesti bez privremene zabrane bavljenja advokaturom.Odluka o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom može da se donese i kad je pokrenut postupak za poništai upisa u imenik advokata g .Upravni odbor.Advokatu se može privremeno zabraniti bavljenje advokaturom ako je protiv njega pokrenut krivični ili diseiplinski postupak za delo koie ga čini nedostoinim za bavlienie advokaturom. m .drugačije određeno. ovog člana pretres prostoriia advokatske kancelarije i ortačkog advokatskog društva može da se izvrši samo na osnovu odluke nadležnog suda. 95. lj .Advokat ima pravo na nagradu za svoj rad i naknadu troškova u vezi sa radom prema tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata (advokatskoj tarifi).Advokatska komora može organizovati pružanje besplatne pravne pomoći građanima nateritoriji opštinskog. što se utvrđuje rešenjem nadležne advokatske komore. ako bude lišen posiovne sposobnosti J4) ako mu je izrečena disciplinska mera brisanja iz imenika advokata @ ako mu je u krivičnorn postupku izrečena mera bezbednosti zabrane bavlienja advokaturom (^ ako je pravnosnažnom presudom osuden za kd koie ga cini nedostoinim za bavljenje advokaturom (j) ako je pravnosnažnom presudom osuden za krivifino delo na kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci Up ako se utvrdi da se ne bavi advokaturom neprekidno duže od šest meseei (% ako zasnuje radni odnos 153 .Privremena zabrana bavljenja advokaturom prestaje kada prestanu razlozi zbog koj ih je zabrana određena. j . v . PRESTANAK BAVLJENJA ADVOKATUROM jy| .U krivičnom postupku iz stava 1. k . l . Protiv konačne odluke o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom može se pokrenuti upravni spor. b .0 određivanfu pritvora protiv advokata protiv koga je pokrenut postupak zbog krivičnog dela učinjenog u vezi sa vršenjem advokatske dužnosti sud obaveštava advokatsku komoru republike.Advokat je dužan da izda stranei potvrdu na iznos primlien na ime nagrade i naknade. 2.Advokat i ortačko advokatsko društvo ne mogu da reklamiraju svoiu delatnost putem sredstava javnog obaveštavanja ili na drugi način. PRIVREMENA ZABRANAI PRESTANAK VRSENJA ADVOKATSE DELATNOSTI a -Advokatu če se privremeno zabraniti bavljenje advokaturom ako je protiv njega određen pritvor.Advokatu prestaje pravo bavljenja advokaturom: ^ako podnese zahtev za brisanie iz imenika advokata ako mu prestaje državlianstvo.Rešenjem o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom odreduje se i trajanje privremene zabrane.

kao ni odsustvo akvokata koji je izabran ili postavljen na javnu funkciju u republiekom ili organu uprave AP ili organu jedinice LS dok mu traje mandat natoj funkciji. iz imenika advokatskih pripravnika. utvrđivanje odgovornosti i izricanje mera za te povrede obrazuju se disciplinski organi advokatskih komora republika. ž .Mera brisanja iz imenika advokata. b -_Za utvrdivanje povrede dužnosti advokata i ugleda advokature.Statutotn advokatske komore republike utvrduje se: sastav disciplinskih organa.Odlukanadležnog disciplinskog organa advokatske komore republike kojom je izrečena novčana kazna ima snagu izvršne isprave.Sredstva novčanih kazni su prihod advokatske komore republike.Za vreme trajanja privremene sprečenosti advokata za bavljenje advokaturom zbog bolesti. (2) brisanja iz irnenika advokata. z . teže i lakše povrede dužnosti advokata i ugleda advokature. e . kao i odbijanje izdavania strahci potvrde za primlieni iznos 154 . 96. g-Mere koje se mogu izreii za povredu dulnosti i ugleda advokature su: ( P novčana kazna. postupak za urvrđivanie disciplinske odgovornosti i izricanie disciplinskih mera.<W) ako je posle sprovedenog stečajnogpostupka ili postupka Ijkvidacije prestalo ortačko advokatsko društvo iii ako advokat istupi iz ortačkog advokatskog društva.Advokat koji želi da koristi pravo na privremeno odsustvo dužan je da o tome obavesti nadležni organ određen statutom advokatske komore republike. u ski ad u s njihovim statutima. a u roku od 60 dana ne nastavi da se bavi advokaturom samostalno ili u ortačkom advokatskom društvu e .Iznos novčane kazne ne može biti manji od petostrukog iznosa nainiže nagrade niti veći od petostrukog iznosa najviše nagrade propisane advokatskom tarifom. ugleda i kodeksa profesionalne etike advokata. disciplinski sud i disciplinski tuziiac. v . nadležni organ određen statutom advokatske komore republike odreduje advokatu privremenu zamenu. odnosno odbomičkog mandata. a to su: uslovi i način izbora i razrešenja clanova disciplinskih organa. a naročito očigledno nesavesno vršenje advokaturc^pružanje pravne pomoći u slučajevima u kojima je advokat dužan da odbije pružanje pravne pomoćif bavljenje poslovima koji su nespoiivi sa ugledom i nezavisnošću advokature. d . ž . odnosno iz imenika ortačkih advokatskih društava.POD TEŽOM POVREDOM DUŽNOSTI advokata i ugleda advokature smatra s^svako narušavanje duinosti. imenika advokatskih pripravnika. kao i način izvršenja izrečenih mera. dj .Advokati i advokatski pripravnici odgovorni su za savesno bavljenje advokaturom i cuvanjem njenog ugleda. z . a način njihovog korišćenja ureduje se statutom advokatske komore republike. odsustva iz drugih razloga koji ne predstavljaju prestanak bavljenja advokaturom. odnosno imenika ortačkih advokatskih društava može se izreći samo za težu povredu dužnosti advokata i ugleda advokature.jVe smatra se prestankom bavljenja advokaturom privremeno odsustvo advokata do dve godine* niti odsustvo advokata koji je izabran za poslanika ili odbornika u trajanju poslaničkog.-%ovreda dužnosti euvanja tainef traženie naknade veeeod naknade propisane tarifom. DISCIPLINSKA ODGOVORNOST ADVOKATA I ADVOKATSKIH PRIPRAVNIKA (10) a .

Zastarelost pokretania disciplinskog postupka nastupa protekom jedne godine od dana saznanja za učinjenu lakšu. 5) da nije u radnom odnosu. 6) da se ne bavi drugom profesionalnom delatnošću. m .Za vreme obavljanja pripravničke prakse. g . a ako ta povreda ima obeležje krivičnog dela . 2) da je diplomirani pravnik. ali zastarelost u svakom slučaju nastupa kad protekne dva put onoliko vremena koliko je ovim zakonom utvrdeno za zastarelost pokretanja disciplinskog postupka. kao i ostala prava iz radnog odnosa utvrđena zakonom i kolektivnim ugovorom.Koje disciplinske mere se mogu izreci .novcana kazna. brisanie iz imenika advokata 97. 3) da ima poslovnu sposobnost. b . odnosno izvršenja izrečene mere.Pravo na upis u imenik advokatskih pripravnika ima lice koje ispunjava sledeće uslove: 1) da je državljanin RS. osim u naučnoj. k . j . odnosno naknadu za rad. imenika advokatskih pripravnika. publicističkoj.Osnivač ortačkoe advokatskog društva i advokat zaposlen u društvu koie ie brisano iz imenika advokatskih društava ne mogu osnovati novo advokatsko društvo dok traje izrečena zabrana bavljenja advokaturom. odnosno imenika ortačkih advokatskih društava može se pokrenuti upravni spor. lj . ADVOKATSKI PRIPRAVNICI a . pedagoškoj.Advokatski pripravnik je lice koje se radom na pravnim poslovima kod advokata osposobljava za samostaino bavlienle advokaturom.Zastarelost izvršenja disciplinskih mera nastupa po proteku jedne godine od dana pravnosnažnosti odluke kojom je mera izrečena.Protiv konačne odluke kojom je izrečena mera brisania iz imenika advokata. humanitamoj i sportskoj oblasti.Ako se posle upisa u imenik advokatskih pripravnika utvrdi da advokatski pripravnik mje 155 . umetniekoj. BOSINA POTPITANJA a . 1 . vec samo lakse i teze povrede duznosti b . 4) da nije pravnosnažno osuđivan za krivifina dela koja ga cine nedostojnim za bavljenje advokaturom.Posle svakog prekida zastarelosti rok počinje ponovo da tefie. Advokatski pripravnik može započeti obavljanje pripravničke prakse ako je upisan u imenik advokatskih pripravnika. i . advokatski pripravnik ima pravo na zaradu.nagrade ili naknade.ne. v .Mera brisanja ne može trajati kraće od šest meseci ni duže od pet godina.od dana saznanja za izvršeno krivično delo.Zastareiost pokretania disciplinskog postupka za povredu koja ima obeležje krivičnog dela nastupa u skladu sa odredbama krivičnog zakona.Ima li disciplinsMh prestupa . a dve godine za težu povredu dužnosti advokata i ugleda advokature. n .Zastarelost seprekida svakom radnjom koja se preduzima radi pokretanja disciplinskog postupka ili izvršenja disciplinske mere. 7) da je zasnovao radni odnos u svojstvu pripravnika kod advokata ili u ortačkom advokatskom društvu. prevodilačkoj.Advokat kome nije izrečena mera brisanja iz imenika advokata može nastaviti da se bavi advokaturom.

tj odredjuju iznosi novcane kazne za advokate zbog disciplinskih povreda .ispunjavao uslove za upis. b .prema iznosu naknada za rad advokata utvrdiemh advokatskom tarifom. i .koju cine svi advokati ipripravnici. Kraquievca.odlucivanje o upisu u imenik. o privremenoj zabrani i prestanku prava bavljenja advokaturom. z . o pravima i dužnostima advokata. predsednik. e . d .postupak I odlucuju o odgovornosti advokata I advokatskih pripranika.postoje Advokatska komora Srbiie.Organi advokatske komore koji vode disciplinski postupak su disiplinski tuzilac i disciplinski sud. tj. Postupak je dvostepeji. privremenoi zabrani bavlienia. privremenom prestanku bavljenja advokaturom i privremenoi zabrani bavllenia.Advokatski pripravnik je dužan da radi po uputstvima i u okviru ovlašćenja dobijenih od advokata kod koga obavlja pripravnieku praksu.profesije u koju se obavezno udruzuju advokati. Iznos novčane kazne ne može biti manji od petostrukos iznosa nainiže nagrade niti veći od . Organizovane su po leritoriialnom principu. a protiv konacne odluke kojom je izrecena mera brisanja iz imenika. nadležni organ odreden statutom advokatske komore republike donosi rešenje o ponistaju upisa.Advokatski pripravnik može da zamenjuje pred sudovima i drugim organima i organizacijama samo advokata kod koga je na pripravničkoj praksi. vreme koje je advokatski pripravnik proveo na radu kod advokata ne priznaje se u staž potreban za polaganje pravosudnog ispita. 6) Koji organi vode disciplinski postupak 7) Kako se izricu. Advokatski pripravnik može da zameniuie advokata kod kogaje na pripravničkoj praksi i kad je advokat ovlašćen da zameniuie drugoe advokata. Požarevca. anjihovi disciplinksi organi vode disc. 3) ovlašćenja 4)Koje advokatske komore postoje u RS.Izdaju I produzuju advokatsku legitimaciju.Na advokatske pripravnike shodno se primeniuiu odredbe ovog zakona o postupku upisa u imenik advokata.Advokatski pripravnik ne može samostalno i za svoj račun da se bavi advokaturom. e . dj . ponjstaju i brisaniu iz imenika.drustva i adv. j . ortacka adv.3ponistaiu i brisaniu iz imenika: donosenje tarife o nagradama I naknadama za rad^isini clanarine.U slučaju ponistaja upisa. ADVOKATSKA KOMORA (8) a -Advokatske komore su profesionalna udruzenja pripadnika adv. v-Regionalne su: Advokatska komora Beograda. kao i o pravima stranaca na bavljenje advokaturom u RS. Čaćka. 5) Kojajavna ovlašćenja vrši Advokatska komora 6) Mogu li voditi disciplinski postupak. l)Staje advokatska komora 2) Organizacija. disiplinski tuzilac i disciplinski sud. pokrafinske i regionalne komore.OVLASCENJA .Advokatskom pripravniku prestaje da teče pripravnički staž ako ni posle dve godine od sticanja prava na polaganje pravosudnog ispita ne položi taj ispit.organi su skupstina . dj . Niša. moze se voditi upravni spor. d .pripravnici. donose kodeks profesionalne etike. Zaiečara i Šapca g . upravni i nadzorni odbor.Organizacija .Javna ovlašćenja komore su izmedju ostalog upjls advokata u advokatski imenik. 98.