SKRIPTA IZ U STAVNOG PRAV A Po pitanjima Dr.

Bose Nenadi 2009/2010

S K R I P T A IZ U S T A V N O G PRAVA PO
Ji X X / V 1 1 J 1lYA A. U Av Jt$ \J
Y$ Hi

l i JtL 11 rV U A v^

PREDGOVOR

Drage kolege, autori ove skripte (istini za volju jedinog pravog prirunika) za ustavno pravo, potrudili su se da njenim kupcima i korisnicima maksimalno olakaju spremanje ovog ispita. U septembarskom ispitnom roku trijumfovale smo u dugoj i napornoj borbi zvanoj pravosudni ispit Na ustavnom pravu, kao i pojedinim drugim ispitima, dobile smo odliku. Posle vise rokova upornog sluanja ovog ispita, kod veoma zahtevnog, ali krajnje prayicnog ispitivaa, predsednice Ustavnog suda dr.Bose Nenadi i briljivo sakupljenih potpitanja, dosli smo na ideju da svojim kolegama utedimo trud i ukaemo im na sva vana pitanja iz ove veoma kompleksne oblasti. S toga smo skriptu napravile po listi zvaninih pitanja, koje je izdala dr.Bosa Nenadie, a mogu se nai u Ministarstvu pravde RS. Uzeli smo u obzir sva njena potpitanja i odgovore na njih, koji se nalaze u mnogobrojnim zakonima neophodnim za pripremu ovog ispita. Ugradili smo ih tekst odgovora na pitanja, koji sledi posle svakog pitanja ponaosob. Na kraju svakog pitanja, stavili smo najeea potpitanja pomenutog ispitivaea, kao vaan podsetnik prilikom nekoliko poslednjih ponavljanja. Medjutim, nismo se na tome zaustavile. Tekst svih pitanja smo podvukle, boldovale i slino, u zavisnosti od vanosti informacija, a na poetku svake reenice nalaze se azbuna slova. Sve ovo uradile smo radi lakeg uoavanja i memorisanja stvari koje se moraju znati. Prilikom izrade ove skripte imale smo u vidu stil kojim su prirunici koje je izdao Pravni fakultet ili Projuris napisani. Na mnogim mestima, oskudno i potpuno nejasnoprepisani su delovi URS u prvom, a zakona u drugom priruniku, uz tek poneko teorijsko objanjenje i neobavezne i za ispit neupotrebljive komentare tekstopisaca pomenutih prirunika. Ova skripta e vepma koristiti i kolegama koje polau u ostale dve ispitne komisije, a naroito kod profesorke Olivere Vui. O koristi koju ete imati prilikom uenja iz ove skripte rei emo vam u par reenica; 1. kompletna materija obradjena je na jednom mestu, 2. pisana je drugaijim stilom - jasno, logino i lako za pamenje, 1

3. izrazito uotjive te lako pamtljive veoma bitne stvari - prvenstveno za potrebe ispita ali i za budui rad, 4. potpitanja- kao najvanije stvari koje morate znati kod svakog ispitivaa, da bi ste ovaj predmetpoloili izprvogpokuaja, 5. naznaku koja se pitanja zaista moraju znati i u svim komisijama najvie pitaju, elele bi smo povratne informacije o vaem iskustvu na ispitu posle korienja ove skripte i da razmotrimo vae sugestije, kako bismo zajedno postigli maksimalno dobre rezultate. Od sveg srca vam elimo sreu prilikom spremanja ovog ispita i odlian uspeh na svim, a naroito na ustavnom pravu. Uz najiskreniji savet, da ni od jednog ispita ne odustanete, ve da se na svakom lavovski borite za diplomu koja vam pripada, Srdano Jelena i Neda Beograd, decembar 2009. god.

NAPOMENA: pitanja, 6? Broi u zagradi pored roka. oznaava koliko puta je to pitanje pitala poev od martovskog ispitnog 2. Na kraju skripte poklon prilog pitanja iz septembarskog ispitnog roka. 3. Kompletno pravosudje - sudovi, tuilatvo i advokatura uradjeni su po novim zakonima, koji stupaju nasnagu 1. januara2010 godine. 4. Skripta je raena pre stupanja na snagu novog Statuta APV, tako da je eventualno potrebno pogledati Statut APV i Zakon o utvrdjivanju nadlenosti APV, koji je preduslov za donoenje Statuta APV.

1. PojamUstava 22.09.2009. 2. Ekonomske slobode i prava, pravo na strajk 3. Vrhovni kasaeioni sud 4. Sluzbenaupotrebajezikaipisma 5. Izvomi i povereni posiovi LS 6. Visoki savet sudstva sastav I nadleznost 7. Drzvavljanstvo 8. Nadleznost Predsednika RS i akti 9. Drzavno veee tuzilaca po TJstavu 10. Licna slobode i prava zabrana diskrimancije 11. Nadleznost Vlade 12. Nadleznost Viseg trgovinskog suda 13. Nacelo podele vlasti 14. Finansiranje jediniea LS -porez n imovinu, nasledje i poklon su transferna sredstva 15. Nacin izbor i prestanak mandate sudija Ustavnog suda ( ko odlueuje o razresenju?) 16. Pravo svojine po Ustavu 17. Nadleznosti NS i akti 18. Nadleznost trgovinskog siida 19. Naeelo politickog pluralizma 20. Prava i duznosti AP 21. Ustavna zalba 22. Postupak promene URS 23. Nadleznosti jedinicaLS 24. Nadleznost Opstinskog suda 25. Ustavna naeela o sudovitna - 5 puta 26. Odnos Predsednika i NS 27. Nadleznost Okruznog suda 28. Socijalna prava, obavezno socijatao osiguranje 29. Poslanicki imunitet 30. Uslovi za obavljanje advokatske delatnosti (organi komore) 31. Prava i duznosti roditelja po URS (prava deteta) 32. Postupak donosenja zakona (NBS moze predloziti zakone iz oblasti bankarskog sistema, kreditne i monetarne polltike, devizne politke) 33. Vrste organa drzavne uprave - koji su organi, sta rade ministarstva i koje akte donose 34. ustavna nacela o sudovima 35. Vrste ustava 36. Nadleznost organa jedinicaLS 37. Nadzor nad sudovima po postupanju u rokovima od strne ministarstva pravde (sta je veiiko personalne vece- prelazi u visoki savet sudstva, ne postoji) i sta je Nadozrni odbor Vrhovno suda srbije 38. Finansiranje nadleznosti RS li budzetsko finansiranje 39. OdlucivanjeuNS 40. Izbor i prestanak madnata sudije 41. Ostvarivanje i zastita prava zajemcenih ustavom (ljud i manjinaska prava) kako se ostvaraju, neposredno, mogu li se ogranici, kada u slucaju vanredno stanju, inace mogu da se ogranice kada je ustavom to ograniceno, u granicama koje je ustav odredio - u kojojraeri,- u kojoj je neophodno 42. Odnos Vlade iNS 43. Vrste i dejstva odluka Ustavnog suda ( sta donosi US, odluka resenje zaljueke, kada ne donosi odhiku, vec resenje - sukob nadleznosti), kad resava po ustavnoj zalbi- i odluku i resenje (procesno) 44. Drzavna teritorija i amblemi 45. Postupak izbor i prestanak mandata Vlade 46. Nadleznost Vrhovnog suda na Opstoj sednici 47. Nacela Tuzilastva

f.

USTAVKAO OSNOVNIIZVOR / ly POJAM USTAVA (it))

USTAVNOGPRAVA

@-NORMATIVNIPOJAM USTA VA - OSNOVNIZAKON KOJI USTANOVLJAVA ORGANIZACIJU DRZAVE i propisuje prava gradiana. To je akt na osnovu koga se upravlia zemljom. koji gradjanima dodeljuje prava i odgovornosti, a drzavnoj vlasti ovlascenja I duznosti al - USTAV U FORMALNOM SMISLU - prema postupku donosenja odredjuje se kao skup pravila koja se donose i menjaju po postupku tezem od postupka za donosenje obicnih zakona . Za njega je sininim cvrst ustav, kao sto je nas. a2 - USTAV U MATERIJALNOM SMISLU - odredjuje se prema sadrzini pravila koja su od najvece vaznosti za drzavu , a odnose se na(jp organizaciju drzavnih vlasti iTj ljudska prava, rfS) teritorijalnu organizaciju drzave. To je akt koji uredjuje medjusobne odnose izmedju vlasti u drzavi i medjusobne odnose izmedju pojedinca i drzave..... Ustav u materijalnom smislu su Ustavni zakon za sprovodjenje ustava, zakoni, uredbe Vlade kojima se izvrsavaju ti zakoni itd.... [\bj- SOCIOLOSKI POJAM USTAVA - po Lasalu je to realni, fakticki odnos sila koji postoji u jednom drustvu. To je stvarni ustav jedne zemlje koji ima svaka zemlja u svako doba. Q)-POLITICKI POJAM USTAVA - odredjuje se prema stvarnom odnosu drzave i drustva. Prema Levenstajnu ne moze se ocekivati da nosioci drzavne vlasti sami sebe ogranicavaju u cilju zastite gradjana od zloupotrebe vlasti. Ustav je osnovni instrument kontrole drzave. buduci da ogranicava drzavnu vlast, fakticki stavljajuci je pod kontrolu.
BOSINA POTPITANJA 1) Normativnipojam ustava, 2) Staje ustav uformalnom smislu, 3) Staje ustav u materijalnom smislu

2. MATERIJAI SVOJSTVA USTAVA (1)

MA TERIJU USTA VA cine pitania koja ustav regulise. drugim recima to je predmet ustava. Po teoretiearima postoji nekoliko osnovnih shvatanja: (to - Prema jednom shvatanju materiju ustava cini drzava. ogranizaciia, funkcionisanje i odnosi kako drzavnih vlasti mediusobno. tako i izmedju drzave i NJENIH TERITORUALNIH JEDINICA.
Prema S. Jovanovicu ustav obuhvata 2 vrste pravila: ona kojima se organizuju drz.vlasti i one kojima se jemce licne slobode gradjana, te bi stoga ustav trebalo da garantuje nezavisnost pojedinaca naspram drzave i nezavisnostpojedinih vlasti jedne naspram druge.

b - Prema Kelzenu obuhvata norme koiima se regulise zakonodavni postupak, Ustav sadrzi pravila koja se ticu organakoji treba donesu zakone i postupka za donosenja zakona, ali u odredjenoj meri odredjuje i sadrzinu buducih zakona. Takodje ustav moze sadrzati i propise koji se odnose na upravnu i sudsku vlast, ali oni nisu deo ustava u materijalnom smislu, nego deo krivicnog, gradjanskog, procesnog ill upravnog prava. v - Prema trecem shvatanju ideopoklonika u politickom smislu, rnateriju ustava cini SISTEM STVARNOG15GRANICENJA DRZAVNE VLASTI. g - prema cetvrtom shvatanju materiju ustava cini ODNOS IZMEDJU NOSILACA VLASTI I ONIH NAD KOJIMA SE VLAST VRSI, prilikom stvaranja drzavne volje
IT ,.- u '" ^ i f -......-H-..-..-HH...MM i l ^ I ^ l l l '-HH,

d- S VOJSTVA USTA VA - imamo par pravnih i par nepravnih svojstvava ustava. Pravna svojstva su da je to OSNOVNIZAKON INAJVISI OPA, anepravna da je to programsko deklarativni i ideolosko politicki akt. dj - OSNOVNI ZAKON je zbog toga sto:{p donosi poseban ustavotvomi o r g a n s se njima predvidjaju zakonodavni organi i zakonodavni postupak^)) sadrzi apstraktnijapravnapravila od onih koje sadrzi zakongf OBUHVATA NAJSIRU MATERIJU PRAVNOG NORMIRANJA. e - NAJVISI OPSTIPRA VNIAKT (OPA) - zato sto:^3 iz njega proizilazi pravni sistem zemlje u celosti,|5) uslovljava vazenje svih drugih pr.propisa^j njegov donosilac je pravno suveren, a to je ustvavotvorna vlast, originarna i neogranicena pravom,^ to je jedini pravni akt koji odredjuje vlastitu pravnu snagu, ali i pravnu snagu svih drugih OPA. Sankeija za nesaglasnost svih ostalih OPA ogleda se u mehanizmu za lisavanje pravne snage istih. z - 2 postupka za ispitivanje i ukidanje neustavnog zakona:(f) od strane REDOVNOG SUDA ex officio ili na zahtev stranke prilikom primene zakona na konkretan slucaj. Sud moze ispitivati FORMALNU ustavnost zakona, u smislu DA Lllf ZAKON DONEO ZAKONODAVNI ORGAN PO ZAKONODAVNOM POSTUPKU. a moze ispitivati i MATERIJALNU ustavnost
zakona, u smislu DA LI JE NORMA SADRZANA U ZAKONU U SAGLASNOSTI SA USTAVOM./^

JUSTAVNI SUD na zahtev.redovnog suda. i - IDEOLOSKO POLITICKI AKT - jer je zbog karaktera svog predmeta podlozan utieajima filozofoskih mislienia i politcikih teorija i ideologija, a u vezi sa ulogom drzave u drustvi^ odnosom pojedinea u drzavi i obrnuto, kao i medjusobnim odnosimapojedinih funkcija drzavne vlasti. Jj-PJEUEAMBITLA - cjljeviXJ) ISTICANJE DA JE SRBIJA DRZAVA SRPSKOG NARODA I RAVNOPRAVNOST SVIH GRADJANA KOJI ZIVE U NJOJ I SVIH DRUGIH NACIONALNIH ZAJEDWICA^AP KIM JE SASTAVNI DEO TERITORIJE RS, IMA POLOZAJ SUSTINSKE AUTONOMIJE. OBAVEZE SVIH DR.ORGANA JE DA ZASTUPAJU I STITE DRZAVNE INTERESE SRBIJE NA KOSOVU. k-PROGRAMSKO-DEKLARATIVNI-jer se od njega ocekuje da vazi u buducnosti, PROGRAM USTAVA JE SKUP ZAHTEVA cijim ostvarivanjem propisano ustvano uredienie treba da tezi.

3. VRSTE USTAVA (5)

a - PISANI - to je svecani, pisani dokument u kojem se nalaze norme KOJIMA SE UREDJUJE MATERIJA USTAVA. b - NEPISANI - norme O PREDMETU USTAVA i nalaze se u ustavnim konvenciiama i obicaiima. koji su stvarani tokom duzeg vremenskog perioda i cija obaveznost proizilazi iz postovanja istih. v - KODIFIKOVANI - izlozen je u iednom pravnom aktu g - NEKODIFIKOVANI - rasut je u vise pravnih akata, koji ne moraju imati snagu ustava u formalnom smislu Prema nacinu niihovos donosenia i promene ustavi mogu biti; d - CVRSTI - kada ga donosi poseban drzavni organ kome je to osnovni zadatak, ili redovni zakonodavni organ, ali na slozeniii naein od onog na koji donosi zakone. Dakle donosi ih ustavotvornn vlast. dj - MEKI - donose se i menjaju na isti nacin kao i obicni zakoni, Njih donosi zakonodavna vlast. e - prema donosiocu 1) OKTROISANI. donosi ga VLADAR, primer ustavne povelje SCO, 2) USTAVNIPAKTOVI, donosi ih vladar u saglasnosti sa predstavnickim telom, 3) USTAVI BILANSI - okrenuti su sadasniosti i pravno oblaee realnost 4) USTAVI koje donosi predstavnistvo naroda z - ontolosko merilo koje govori o postoianiu ustava u stvarnosti; 1) NORMATIVAN saglasnost politicke stvarnosti i ustava 2) NOMINALAN, ustav postoji po imenu, ali se ne primenjuje u politickoj stvarnosti, 3) SEMANTICKI, ustav postoji i u potpunosti se primenjuje u stvarnosti, ali se kroii po men aktuelnih nosilaca vlasti.

4. PROMENA URS (9)

a - KARAKTERISTIKE POSTUPKA za promenu ustava(j) dvoiak. u zavisnosti od delova URS koji se menjaju^J vazi i za totalnu i za parcijalnu promenu ustavaf| nepostojanie zabrana za promenu poiedinih ustavnih institucija. ili delova URSflj nema zabrane da se URS u odredienom vremehskom periodu od stupania na snagu ne moe menjati. /flURS se ne moe se meniati za vreme ratnog i vanrednog stanja po cl.204. b - DVE FAZE -1 faza: predlog za promenu URS i usvajanie predloga, II faza: izrada akta o promeni URS i usvaianie istog tog akta. v - ODLUKU o promeni URS donosi Narodna skupstina (NS) 2/3 vecinom glasova od ukupnog broja nar.poslanika g - OVLASCENIPREDLAGACI -$ min. 1/3 nar,poslanika,0PredsednikRS,@ Vlada,@}min. 150.000 gradjana. Ako predlog za promenu ne bude prihvacen, promeni URS npjfanjima sarir^nirp u odbijenom predlogu ne moze se pristupiti u narednih godinu dana. ( J - POSTUPAKZA PROMENU USTA VA PRED NS - NS usvaia predloz za promenu URS 2/3 vecinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. Nakon toga akt o promeni sastavlja radno telo- odbor za ustavna pitanjaNS . Dostavlia mu ga strucna sluzbaNS TPred NS vodi se rasprava o pojedinostima i u nacelu. Mogu se stavljati amandmam. Ako se ne trazi poseban postupak fobavezni referendum) za promenu URS, akt o promeni URS, posle sprovedenog pretresa, usvaia NS 2/3 vecinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika.

Po usvajanju akta o promeni URS NS moze odluciti da ga gradjani potvrde na repubiickom referendumu koji je fakultativnos karwdera . Ako NS ne odluci da akt o promeni URS stavi na potvrdiivanje na fakultativnom referendumu, PROMENA URS je USVOJENA IZGLASA VAN JEM u NS, A STUPA NA SNAGU KADA JE NS PROGLASIODLUKOM. dj - FAKULTATIVNI REFERENDUM - odnosi se na uzi krug pitanja. NS moze odluciti da predlog o promeni URS ne stavi na potvrdjivanje gradjanima, a ukoliko odluci da akt o promeni URS stavi na potvrdjivanje na republicki rerferndum, gradiani se na referendumu iziasniavaju u roku od 60 dana od dana usvaiania akta o promeni URS. Promena URS je usvojena ako je za promenu na ref. glasala vecina izaslih biraca. e - OBAVEZNI REFERENDUM - je za pitanja koja supredvidjena pretposlednjom glavom URS i odnose se na^p preambula URS.(Pnacela URS^ff'liudska i maniinsKa prava 1 slobode^f)' uredjenie vlasti.^1 proglaavanie ratnog i vanrednoe stania/?odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju^postupak za promenu URS -a. z- OBLICI PROMENE USTAVA - amandamani su forma akta o promeni URS. Sastavni su delovi URS. Njima se moze menjati ili pak dopunjavati URS. Stoga se dodaju na kraju ustavnog teksta. Imaju istu pravnu snagu kao i norme URS i donose se p_o postupku predvidjenom za promenu ustava. i- USIAVNFZMON'ZA SPR9V&DJENJEURS je Akt koiim se urediuie prelazak na novi ustav, rokovi za uskladiivanie zakona sa novim URS. Usvaja se po istim pravihma koia vaze za promenu ustava. Ovim zakonom UTVRDJUJU SHlr nastavak rada republickih organa vlasti, organizacija i sluzbi do njihovog konstituisania^Zl rokoyj za odrzavanje izbora za narodne poslanike, predsednika RS. poslanike skupstine AP (raspisuje ih predsednik NS), odboraike u skupstinamajedinica LS(3)!datum prestanka mandata svih sudija, javnih tuzilaca i njihovih zamenika i reizbora istih^i-ok za uskladjivanje zakona sa ustavom, pogotovo onih prioritetnih ( 31. 12.2008. godine bio ie rok za usaglasavanie zakona iz 90 - tih godina sa novim ustavom. U torn periodu se mora trpeti nesaglasnost sa ustavom po nalogu zakonodavca. Ustavni sud moze da oceniuje ustavnost ovog zakona. ier niie ustav. IkmsmJ^. 2/3 vecinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika, ali ne po ustavotvornom postupku. Stupa na snasu danom proglasenja od strane NS odlukom. Danom stupanja na snagu Ustavnog zakonaprestao ie da vai prethodni Ustavni zakon za sprovodenje Ustava Republike Srbije, zakoni i drugi rep.propisi ostaju na snazi do njihovog uskladjivanja sa URS u rokovima predvidjenim ovim zakonom, ako istim nije odredjeno da prestaju da vaze. ^"-WOR%^''PteAMtJliE : - svecana, sastavni je deo ustava- prethodi mu, nije normativnog karaktera, jer u noj nisu formulisana pravila ponasanja, menja se po pravilima koja vaze za promenu URS , pravno je obavezujuca, jer je nacinom promene ustava ucinjen obaveznom (sto se vidi iz odredbi poslednje glave ustava. koia izmediu ostalog govori o promeni preambule, prema kojima promena preambule ulazi u pitania koia idu na obavezan referendum). SPECIFICNA ie po tome sto se u niol ne pominie AP Voivodina. a zaTGlvfseP" lamoTcaze'da irnapolozai sustinske autonomiie. ^;K"*^^SApliEB^AMBtffiE'"-je u izrazavanju odredjenih ideoloskih ipolitickih stavova o karakteru i ulozi drzave , odnosu pojedinca prema drzavi i obratno, medjusobnim odnosima pojedinih funkcija drzavne vlasti i navodjenju ciljeva koji se zele postici donosenjem ustava. Jednom recju, postavlja nacela ustava, motive za donosenje ustava. BOSINA POTPITANJA: 6

l)Ko proglasava ustav i kojim aktom; 2). ko sastavlja predlog za promenu ustava; 3.) kako tece postupak zapromenu ustava pred NS; 4.) koja pitanja moraju ici na referendum; 5.) kakavje referendum za ostali uzi krug pitanja; 6.) ako referendum nije obavezan ko daje predlog skiipstini; 7.) staje ustavni zakon za sprovodjenje ustava; 8). u kojojformi moze bid akt o promeni URS; 9.) kakva je forma preambule; 10.) u cemu se ogleda smisao preambule;

>-

NACELA

I OSNO VNE INSTITUCIJE

USTA VNOG PRA VA

\^

f NADLEZNOSTI RS (8)

,4^""
t

i j

- ^ a - Regulisane su u clanu 97 Ustava. U torn clanu se ustvari propisuje koje oblasti gdrustvenog zivota RS uredjuje i obezbediuie, a riajvaznije su: (jTsuverenost, nezavisnost, teritorijalnu celovitost i bezbednost Republike Srbijefnjen meunarodni poloaj i odnose sa drugirn dravama i meunarodnim organizacijama; fTfostvarivanie izatitu sloboda iprava graanafustavnost i zakonitost; postupak pred sudovima i drugim dravnim organima; hdgovornost i sankcije za povredu sloboda iprava gradana utvrdenih Ustavorh i za povredu zakona, drugih propisa i optih akatafamnestije i pomilovanja za krivina dela; Q) teritorijalnu organizaciiu Republike Srbije; sistem lokalne samouprave; 0) odbranu i bezbednost Republike Srbije i njenih graana; mere za sluaj vanrednog stanja; fTj sistem prelaska granice i kontrok^pmmta roba, usluga i putnikog saobraaja preko eranice; poloaj stanaca i stranih pravnih lica; (pjjedinstveno trite; pravnipoloajprivrednih subjekata; monetami, bankarski, devizni i carinski sistem; ekonomske odnose sa inostranstvom; sistem kreditnih odnosa sa inostranstvom; poreski sistem; 0) svoiinske i oblizacione odnose i zatitu svih oblika svojine; ($ sistem u oblasti radnih odnosa, zatite na radu, zapoljavanja, socijalnog osiguranja i dr. (^sistem zatite i unapredenfaivotne sredine; > sistem u oblastima zdravstva, sociialne zatite, brise o deci, obrazovanja, kulture r p razvoj RS, politiku i mere zapodsticanje ravnomernog razvojapojedinih delova RS, finansiranje ostvarivanja prava i dunosti RS. utvrdenih Ustavom i zakonom; B3 organizaciiu, nadleznost i rad republikih organa; b - UREDJUJE znaci da donosi zakone koiima ce se urediti te oblasti v - OBEZBEDJUJE znaci da izvrsava zakone, druge propise i opste akte koie je tim zakonorn uredita g - Nadleznosti RS moze poveriti AP i jedinicama LS sarno zakonom d - Sustina Zakona o raspodeli nadleznosti - u laksem razgranicenju nadleznosti RS od nadleznosti AP i iedinica LS. dj - FINANSIRANJ1 NADLEZNOSTI RS - iz budzeta RS e -IZVORNE PRIHODE BUDZETA RS cine iavni prihodi i primania, a to su-^Vfporezl sudske i administrativne taksej^ prihodi od akcizaj^carine $fprivatizacije,(f5)prihodi koje svojom aktivnou ostvare organi i organizacije RS.QJ prihodi od novanih kazni izreenih u krivinom. prekrajnom i drugom postupku koji se vodi pred nadlenim dravnim organom i

>, ""

oduzeta imovinska korist u torn postupku^jjl primanja odprodaie mpokretnosti u dravnoj svoiini i pokretnosti, ako zakonom nije drukije odreeno; z -IZ PRIHODA BUDZETA RS FINANSIRAJU SE- osnovne funkciie drzave kao sto su odbrana zemlje, bezbednost zemlje itd. i - Po sili zakona prenose se\ jedinicama LS - porezi u delu utvrdenom zakonom, a to sir^T? porez na dohodak gradanafS) porez na imovinu^Bj/porez na naslee i poklon(jj/porez na prenos_apjoh^ilij[raAa;{S) lokalne, komunalne i boravisne takse Statutom grada, odnosno grada Beograda utvruje se deo prihoda koji pripada budetu gradske optine, a koji budetu grada, odnosno grada Beograda. j - AUTONOMNA POKRAJINA ima izvome prihode kojima finansira svoje nadleznosti. Vrste i visina izvornih prihoda autonomnih pokrajina odreuju se zakonom. Zakonom se odreuje ueee autonomnih pokrajina u delu prihoda Republike Srbije. Budet Autonomm pokrajine Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budet Republike Srbije, s tim to se tri sedmine pd budzeta Autonomne pokrajine Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda. BOSINA POTPITANJA: 1). Sta regulise clan 97 Ustava, 2.) Sta znaci obezbedjuje, a sta uredjuje, 3). Koji se deo poreza po sili zakona prenosijedinicama LS, 4). Kako se mogu poveriti nadleznosti 5.) U cemuje sustina Zakona o raspodeli nadleznosti, 6). Finansiranje nadleznosti RS, 7.) Koji su izvorniprihodi budzeta RS, 8).Sta se sve finansira iz prihoda budzeta RS

DRZAVNA TERITORIJA IDRZAVNI AMBLEMI (6)

&^J^-

^ . a - Svaka drzava se sastoji IZ 3 elements, a to su teritorija, stanovnistvo i suverena vlast. b - Teritorija predstavljareajnfelement drzave, stanovnistvo personalni, a suverena vlast idealni. v - TERITORIJA predstavlia oblast na koioi se prostire drzavna vlast. Prema URS "teritorija RS je jedinstvena i nedeljiva. GranicaRS je nepovrediva, a menja se po postupku predvienom za promenu Ustava." awM^-? Thsj-^t^ - facu^^u* (OSJJ?. 3<?J g-DRZAVNA TERITORIJA ie trodimenzionalna i sastoji se i^0suvozemne oblasti, zajedno sa zemljinom utrobom ispod nje^l vodenih povrsina u vidu reka i jezera kao \() vazdusne oblasti koja se nalazi iznad suvozmenog i vodenog dela drzavne teritorije. d - Suvozemna, vazdusna i vodena oblast cms jedinstvo drzavne teritorije. Pravni suverenitet RS, proteze se na citavoj njenoi teritoriii. dj -Neovlasceno preletanje aviona krozvazdusnu oblast, potkopavanje zemljine utrobe, ili krsenje pravila reenog prava smatra se povredom suvereniteta jedne drzave. e - N a d drzavnom teritorijom po pravilu moze postojati samo jedna suverena vlast_ z - Republika Srbija ima svoj GRB, ZASTAVUIHIMNU. Ova obelezja drzave bitna su zbog identifikacije drzave u mediunarodnoi zaiednici drzava. Njihova upotreba uredjena je zakonom o izgledu i upotrebi grba, zastave i himne RS.

i - GRB Republike Srbije se koristi kao Veliki grb i kao Mali grb. Grb Republike Srbije jeste grb utvren Zakonom o grbu Kraljevine Srbije. 8

j - Veliki grb se upotrebljava: ^D na zgradama NS, predsednika RS, Vlade, Ustavnog suda, Vrhovnog kasacionog suda, RJT, NBS, Dravne revizorske institucije, Zatitnika graana i na zgradama dip-konz. predstavnitava RS u inostranstvu; (>> {% u slubenim prostorijama predsednika drzavnih organa vlasti, kao i RJT, guvernera NBS, omudsmana itd. (jb u sastavu dravnog peata. u skladu sa zakonom kojim se ureuje dravni peat; (J) u sastavu peata i tambilia gore pomenutih organa f5) na noveu k -Maligrb se upotrebljava: 1) na zgradama ostalih dravnih organa. organa, AP. LS. javnih sluzbi, prilikom proslava, sveanosti i drugih kulturnih, sportskih i slinih manifestaciia koje su znaajne za RS, prilikom meunarodnih susreta, politikih, naunih, u sastavu obrazaca javnih isprava, na uniformama slubenih lica dravnih organa,na vojnim zastavama RS. l-ZASTAVA Republike Srbije postoji i koristi se kao Narodnazastava i kao Dravna zastava. lj - Razli'fcnzmedju Drzavne i narodne zastave ogleda se u tome sto je na Drzavnoj zastavi istaknut mali grb, dok je Narodna bez grba. Obe su horizontalnetrobojke, sa poljima istih visina, odozgo na dole: crvena, plava i bela. m-Drzavna zastava .stalno se vijenaglavnomulazu u zgrade drzavnih organa, a Narodne skuptine, u vreme zasedanja i na dravni praznik Republike Srbije; i u njihovim slubenim prostorijama, kao na gl. ulazima organa AP I LS, kao i javnih sluzbi na dan dravnog praznika RS. Upotrebljava se na vazduhoplovu, brodu Istie se na birakim mestima na dan izbora za drzavne organe. n-Narodna zastava stalno se vije na glavnom ulazu u zgradu NS i glavnom ulazu u zgrade organa AP I LS i iavnih slubi. Istiee se na birakim mestima na dan izbora za organe AP I LS. Ako se izbori za drzavne organe i organe AP odnosno LS odravaju istovremeno, na birakim mestima istiee se Dravna zastava. nj - HJMNA Republike Srbije jeste sveana pesma "Boe pravde". Vlada propisuje blie kriterijume, nain i uslove za izvodenje himne Republike Srbije. xi^\ ^~. o-PECATI I TAMBILJI ustanovljavaju se - zakonom o pecatu drz.i drugih organa. Oni su sredstva za potvrdu autentienosti javnih isprava i dr.akata. Oni su neophodni da bi neki akt drzavnog organa proizvodio pravno deistvo. Pecat ima grb. p - GLA VNI GRAD ima poseban status i postoji i poseban Zakon o glavnom gradu, poseban status postoji zbog toga sto se u njemu nalaze glavni drzavni organi.
BOSINA POTPITANJA 1.) Zasto su vazrti amblemi 2.) Kako se upotrebljavaju drzavni simboli 3.) Razlika izmedju drzavne / narodne zastave , 4.) Kakavje grb na drzavnoj zastavi 5.) Sta supecati i stambilji i cime se ustanovljavaju 6.) Sta cini drzavnu teritoriju 7.) Dokle se proteze pravni suverenitet RS 8.) Staje glavni grad i ima li poseban status u URS 9.) Kada ce sepropisi RS primenjivati na nase drzavljane i van granica RS

7.) DRZAVLJANSTVO RS (6) a- DRZAVLJANSTVO je narocita favno pravna veza izmedju drzava i pojedinca, uslov je za uzivanje mnogih prava, spada u licna prava. To je odnos redovnog i najcesce trajnog karaktera. Redovnog zbog toga sto se apatridi i bipatridi pojavljuju kao izuzeci, atrajan ie sto se obicno zasniva rodjenjem, a kasnije retko menja. b- Na osnovu drzavljanstva, drzavljanima RS zajemcena su sva prava koja propisuje URS nezavisno od toga, gde se oni nalaze. Republika Srbija titi prava i interese svoiih dravliana u inostranstvu. Tim pravima odgovaraju i odredjene duznosti RS. poput podloznosti vojnoj obavezi, duznosti placanja poreza, pokorovanja ustavu i zakonu i si.. v- ZASTITA koju RS pruza svom drzavljaninu pruza sledece garaneiieiffl da ne moze biti lisen drzavljanstva,(@da ne moze biti lisen prava da promeni drzavljanstvo|3) da ne moze biti proteraru, g - OSNOVSTICANJAIPRESTANKADRZAVLJANSTVA uredjuje se Zakonom o drzavljanstvu. Prema torn zakonu drzavljanstvo se stice 1) poreklom, 2) rodjenjem na teritoriji RS, 3) prijemom u drzavljanstvo i 4) medjunarodnim ugovorima. Prestaje otpustom, odricanjem i po medj.ugovoru. d- Da bi smanjio broj apatrida URS predvidja da dete roeno u RS ima pravo na drzavljanstvo RS, ako nisu ispunjeni uslovi da stekne drzavljanstvo druge drave." dj-Aggtridi su lica bez drzavlianstva. moze steci drzavljanstvo prijemom. Pravno poredak jedne zemlje je u celini vazeei za domace drzavljane, dok za strance I za apatride mogu da vaze odredjena ogranicenja u pravima i u pogledu utvrdjivanja odredjenih obaveza koje se mogu nametnuti samo odredjenim drzavljanima. d\-Bipatridi su lica sa dva drzavlianstva. Dravljanin Republike Srbije koji ima i drzavljanstvo strane drave smatra se dravljaninom Republike Srbije kad se nalazi na teritoriji Republike Srbije. BOSINA POTPITANJA 1) Kako se stice, 2) Sta su apatridi, 3) Sta su bipatridi 8. JEZIK U SLUZB1NOJ UPOTREBII PISMO U RS (10) a - URS u slubenoj upotrebi su srpski iezik i iriliko pismo. Slubena upotreba drugih jezika i pisama ureduje se zakonom, na osnovu Ustava. b - SLUBENOM UPOTREBQM JEZIKA I PISAMA (JiP), u smislu Zakona o sluzbenoj upotrebi jezika i pisma. smatra se upotreba iezika i pisama u radu: dravnih organa, organa AP, gradova i optina, ustanova, preduzea i drugih organizacija kad vre javna ovlaenja Slub.upotrebom JiP, smatra se i upotreba JiP u radu javnih preduzea i javnih slubi, kao i u radu drugih organizacija. . v - Slubenom upotrebom JiP smatra se naroito upotreba JiP u: (j). usmenom i pismenom opsteniu organa i organizaciia medusobno. kao i sa strankama, odnosno gradanima; ^2tvodeniu postupka za ostvarivanje i zatitu prava, duznosti i odgovornosti gradana;

(yjvodenju propisanih evidencija od strane optinskih organa i organizacija koje vre javna ovlaenja na teritoriji optine (/Bizdavanju iavnih isprava, kao i drugih isprava koje su od interesa za ostvarivanje zakonom utvrenih prava graana; j g - Slubenom upotrebom JiP smatra se i upotreba JiP pri: ispisivanju naziva mesta i drugih geografskih naziva. naziva trgova i ulica. naziva organa, organizaciia i firmi, obiavliivaniu iavnih poziva, obavetenja i upozorenja za javnost, kao i pri ispisivanju drugih iavnih natpisa. (Te se stoga primera radi, bolniee obelezavaju latinicnim slovom H i na putokazima-mora stajati oznacenje bolnice i na eirilici i na latinici) d - SAOBRAAJNI ZNACI1 PUTNIPRAVCI na meunaronim i maeistralnim putevima, nazivi mesta i drugi geografski nazivi ispisuju se irilinimfflatininim pismom. Saobraajni znaci i putni pravci nadrugimputevima, nazivi ulica i trgova i drugi javni natpisi mogu.se, pored irilinog, ispisivati i latinienim pismom. A dj -Po URS "svako ima pravo da u postupku pred organom, odnosno organizacijom koja u vrenju javnih ovlaenja reava o njegovom pravu i dunosti upotrebljava svoj jezik i da se u .AA% torn postupku upoznaje sa einjenicama na svom jeziku". <^ ,,rAy A e - Sto se tice SIUZBENE UPOTREBE LATINICNOGPISMA u optinama u kojima u * j^K" u veem broiu ive pripadnici nac.rnanjina ije je primarno pismo, u skladu s njihovom ^ i ,,/ tradicijom, latinica, u slubenoj je upotrebi i latinieno pismo.Statutom optine, utvruje se v slubena upotreba latininog pisma. z - Organi i organizacije koje vre javna ovlaenja u optini u kojoj je u slubenoj upotrebi i latiniko pismo, duni su da gradanima, naj^itoyjabiey, na latiniekom pismu dostavliaiu reenia i druga pismena kojima se reava o njihovim pravima i obavezama, kao i svedoanstva i^rugejavne isprave. a^u. -s<V i - Obrasci javnih isprava za potrebe optina u kojima je u slubenoj upotrebi i latinieko *s\ pismo, tampaiuse irilicom i latinicom. fcx** fl ^" j - Na teritoriji jedinice lokalne samo uprave gde tradicionalno ive PRIPADNICI f ^-'w ^ ( V 0 NACIONALNIH MANJINA, niihov iezik i pismo moe biti u ravnopxaynoi slubenoi CJ A .-^v?* upotrebi.Jedinica lokalne samouprave e obavezno uvesti u ravnopravnu slubenu upotrebu yf \ jezik i pismo nacionalne manjineukoliko procenatpripadnikate nacionalne manjineu _ ukupnombroju stanovnika na njenoj teritoru? dostie 15% prema rezultatima poslednjeg popiiastanovnitvaT BOSINA POTPITANJA
1). Sta se smatra slvzbenom upotrebom JiP, 2.) Kadaje latinica u sluzbenoj upotrebi, 3.) Kada se prema zakonu o pravima nacionalnih manjina koristi njihov jezik

9. NACELO NARODNE SUVERENOSTI (2) a-Svaka drzava predstavlja zajednicu ljudi nastanjenih na njenoj drzavnoj teritoriji, koji su potcinjeni njenoj suverenoj v'lasti. b-SUVERENOST predstavlja suprematiju drzavne vlasti u odnosu na sve druge vlasti na njenoj teritoriji, odnosno nije subordinirana nikakvoj drugoj vlasti na svojoj teritoriji. bl - Moglo bi se reci da spolini element suverenosti podrazumeva nezavisnost drave prema drugim dravama, a unutranji element podrazumeva suprematiju dravne vlasti u odnosu na druge institucije. 11

v - OBELEZJA drzavne vlasti sujT)>nezavisnost, sto znaci da njena vlast nije potcinjena bilo kojoj drugoj vlasti Wneprekidnost tj. njeno stalno traianie^Twgrfe///voyf tj. daje to jedna, drzavna vlast, cak i kada se vrsi posredstvom vise organa. g - Pitanje narodne suverenosti je vezano za nosioca suverenosti u drzavi, tj za pitanje od t&> -^ ^ ^8 a P o t i c e ta najvisa vlast? Postoji vise teorija o tome ko je nosilac suverenosti \itx^^ d - Prema TEORIJI NARODNE SUVERENOSTI-JUVERENJE NAROD. u smislu svih * ) > ^ e ~ v 2 gradjana, od kojih svakome pripada po jedan deo suverenosti. Narod kao i svaka lienost ima i <^/ " svoju volju, opstu volju koju ne moze preneti na nekog drugog i svaki gradjanin je nosilac &"^ svog malog dela suverenosti. te tako i bira svoje predstavnike dj - Ova teorija vodi do opsteg i jednakog prava glasa, a narod moze sam ili preko svojih predstavnika vrsiti suveremTvlast. AKO JE VRSI PREKO PREDSTAVNIKA, NAROD IM DODELJUJE MANDAT KOJI MOZE OPOZVATI i to je SUSTINA TEORIJE IMPERATIVNOG MANDATA. e - Prema TEORIJI NACIONALNE SUVERENOSTI- (RAZLICITO OD NARODNE) NOSILAC SUVERENOSTI fe NACIJA, koja nije prost zbir gradjana. Ona je aiMraktni entitet, zajedniea sadasnjih, proslih, a i budueih generacija. z-Poslediea togaje danema imperativnogposlanickog mandata, jer pripadnici nacijene^ otudjuju svoj deo suverenosti, vec je MANDATJSI^QBQDAN. i - Prema URS "suverenost potie od graana kojijevrselreferendurnorn. narodnom inSlfatrvom i preko svoiih slobodno izabramh predstavnika. Nijedan dravni organ, politika organizacija, grupa ili pojedinac ne moe prisvojiti suverenost od graana, niti iispostaviti vlast mimo slobodno izraene volje graana".

10. NACELO PODELE VLASTI (9)

a - URS sadrzi nacelo o podeli vlasti na kojem se zasnivaju odnosi izmedju pojedinih drzavih vlasti. b - po URS pravni poredak je Jedinstven. Ureenje vlasti poiva na podeli vlasti na zakonodavnu, izvrnu i sudsku. Odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnotei i meusobnoi kontroli. Sudska vlast ie nezavisna. v- iz ove odredbe ustava jasno se vidi daje nas URS imao u vidu princip horizontaine podele vlasti. g - pored toga jsesteji moguce je izvrsiti podelu vlasti i po vertikali izmedju razlicitih nivoa na kojima se vlast vrsi. Vertikalna podela predstavlja zapravo raspodelu poslova drzavnih vlasti, izmedju centralnih organa vlasti. organa AP i organa jedinica LS. d - Sto se tice nacela ravnoteze i medjusobne kontrole vlasti, predvidjenog URS, analizom _cl.4 URS, dolazi se do zakljucka da ovo nacelo vazi samo za odnose izmedju zakonodavne i izvrsne vlasti, ali ne i za odnose izmedju te dvevlasti i sudske vlasfiT za koju se u istom clanu kaze daje nezavisna. a sto potvrdjuju i kasnije odredbe ustava, prema kojima su sudske odluke obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske kontrole, a sudsku odluku moze preispitivati samo nadlezni sud u zakonom propisanom postupku (visa instaciona kontrola). Dakle Narodna skupstina ne moze da utice na^odlucivanle sudova. medtutim mozemo ^ovoriti o uticaju skupstine na sudsku vlast NS donosi zakone. Sudsudi naosnovu ustava. zakona i dr.opstih akata, kadaje to predvidjeno zakonom, opste prihvacenih pravila medj.prava ipotvrdjenih medj.ugovora.

Opste prihvacena pravila medj.prava i potvrdjena medj.ugovori sastavni su deo pravnog poretka RS i neposredno se primenjuju. Narodna skupstina bira sudiie za niihovprvi trogodisnji mandat. dj - Smisao podele vlasti je u ogranieavanju vlasti e - URS je napravio svojevrsnu kombinaciju dva sistema vlasti : 1) parlamentarnog - koga karakterise saradnja i_ravnoteza zakonodavne i izvrsne vlasti 2) predsednickog - koga karakterise system kocnice i ravnoteze, buduci da su tri vlasti organizaciono odvojene. z - Kod nas je zastupljen sistem racionalizovanog parlamentarizma, tj parlamentarni sistem vlasti sa elementima predsednickog i - Njegovo osnovno obelezje jeste niegova bikefalna izvrsna vlast. kao u parlamentarnom sistemu i cine je predsednik RS i Vlada. Prema URS Predsednik RS bira se neposredno, nema ovlascenja izvrsne vlasti, pogotovo nije njen sef. Vlada je izabrana od strane NS i njqj je politicki odgovorna. j - Odredba nacela URS o zabrani sukoba interesa ukljucuje i podelu vlasti buduci da niko ne moe vriti dravnu ili javnu fimkciiu koja je u sukobu sa njegovim drugim funkeijarna, poslovirna ili privatnim jnteresima BOSINA POTPITANJA
1.) Kakoje moguce izvrsitipodelu vlasti tj.koji su sistemi podele vlasti sa stanoyista ovog nacela (po horizontali i vertikali), 2.) Koji principi su ovde vazni, na cemu se zasniva tapodela, 3.)Razlika izmedju predsednickog iparlamentarnog sistema, 4.) Kakavje sistem kod nas, 5.) Medjusobni uticaj sudske vlasti i skupstine i na sta ne moze da utice skupstina 6.) Ko moze da preispita rod suda

11. NACELO VLADAVINE PRAVA (10) Granice vlasti postavljene su u nacelu URS o vladavini prava. b - Po URS vladavina prava je osnovnapretpostavka Ustava"xpoeivana neotuivim ljudskim pravima. Vladavina prava se OSTVARUJE^ slobodnirn i neposrednim izborima. (5) ustavnim jemstvima Ijudskih i manjinskih prava^podelom vlasti'Jg$ nezavisnom sudskom vlau (^povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu. v-Pojam*vladavmepravaoznacava vezanost svihdrzavnih vlasti pravom i one supotcinjene ustavu. g - ona znaci iskljueenje samovolje drzave - svih njenih vlasti, ukljucujuci i zakonodavnu. Vlast mora biti legitirnna i njeno vrsenje demokratski organizovano. d - Dakle, ovim naeelom se ogranicava samovolja drzavne vlasti i garantuje demokratski politicki poredak. kojim stiti sigurnost i slobodu ljudi. (povezati sa ustavom u politickom smislu). dj - Ustavje je akt na osnovu koga se upravlja zemljo.To je OSNOVNIZAKON KOJI USTANOVLJAVA ORGANIZACIJU DRZAVE i propisuje prava gradjana. dodeljujuci im prava i odgovomosti, a drzavnoj vlasti ovlascenja i duznosti. e - Ustav kao najvisi OPA odredjuje vlastitu pravnu snagu, pa shodno tome u el.3 uspostavlja nacelo vladavine prava kao osnovni princip Ustava, a to je da ie pravo iznad svake vlasti.
c,pflo
a -

Je

uinojjr

dcw~~e &sta.&sru
13

12. NACELO POLITICKOG PLURALIZMA (11) a - Politicke stranke su obuhvacene ustavnim pravom gradiana na udruzivanie. koje spada u grupu politickih prava i sloboda. b -Nacelo URS koje se odnosi na str.pluralizam obuhvata norme deklarativnog karaktera u vezi sa dopustenoscu pol.stranaka i njihovom ulogom u formiranju drzavnih organa v.- Prema URS Jemi se i priznaie uloga po 1 iticklh stranaka u demokratskom oblikovanju politicke volje eraana. g - iz Ustavne odredbe o nosiocu suverenosti i slobodno izrazenoj volji gradjana proizilazi da nijedan dravni organ, politika organizacija, grupa ili pojedinac ne mole prisvoiiti suverenost od gradana, niii uspostaviti vlast mimo slobodno izraene volje graana. A odredba URS koja govori o pol.strankama kaze da politicke stranke ne mogu neposredno vriti vlat, niti ie potiniti sebi. d - S druge strane odredbe o osnivanju i nedopustenom delovanju pol.stranaka imaju normativni karakter, Po URS osnivanje politickih stranaka je slobodno. dj - Prema Zakonu o politickim strankamajoliticku stranku OSNOVATInairnanje 10.000 punoletnih i poslovno sposobnih dravljana Republike Srbije. Politiku stranku nacionalne manjine mogu osnovati najmanje 1.000 punoletnih i poslovno sposobnih dravljana Republike Srbije. Politika stranka se osniva na osnivakoj skuptini donoenjem osnivakog akta, programa, statuta i izborom lica ovlaenog za astupanje politicke stranke. Statut je osnovni opti akt politicke stranke. e - Nadalje prema URS NEDOPUSTENQ ie delovanje politickih stranaka koje je usmereno na nasilnojuenje ustavnog poretka, krenje zajemenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne, nacionalne ili verske mrnje. Ovo su razlozi za zabranu rada politickih stranaka, prema URS. *s* ~~ - Prema Zakonu o politickim strankama O ZABRANI RADA politicke stranke odluuje USTAVNISUD, kadaje njeno delovanje i usmereno naiffl nasilno ruenie ustavnog poretka i naruavanie teritorijalne celokupnosti Republike Srbije^l krenie zajemenih liudskih ili maniinskih prava, Qyizazivanje i podsticanje rasne, nacionalne ili verske mrnje (cl.4 st.2)jti kada se udrui u sire politicke saveze u zemlji ili inostranstvu, odnosno spoji sa politikom strankom koja deluje suprotno lanu 4. stav 2. ovog zakona. z - Zabrana pocinje da deluje od dana dostavljania odluke nadleznom organu koji vodi y registar politickih stranaka, pol.stranka se brise iz registra &~ S^^- f&TUCsZ^y-* ^>A - c^-/'^" 7 ^ i - Tri su ovlascena predlagaca za pokretanje postupka za zabranu rada pol.stranaka : Vlada. RJT i organ nadlezan za upis u registar politickih stranaka, sindikalnih organizacija, udruzenja gradjana ili verskih zajednica - Ministerstvo> j ako neko udruzenje nije fegistrovano moze mu se zabrani rad, a takodje moze i da se pokrene krivicni postupak BOSINA POTPITANJA 1.) Kako se osnivaju politicke partije 2.) Ko moze pokrenuti postupak za zabranu rada politicke stranke 3.) Od kad deluje zabrana, 4.) ako neko udruzenje nije registrovano moze li da se im se zabrani rad

14

13. NACELO JEDINSTVA PWVREDNOG PODRUCJAIJEDINSTVA TRZISTA

a - jedno je od nacela u Ustavu, kojim je utvrdjeno da je RS jedinstveno privredno podrucje s&jedinstvenim trzistem robe, rada, kapitala i usluga. b -To znaci jedinstveno uredjenfe privrednog zivota na celoj teritoriji RS, jednakost pravnih subjekata u privrednoj utakmici, jedinstveni carinski, monetami, fiskalni i bankarski si stem, v - Iz jedinstva priv.podrueja slede i jedinstvena politika razvoja u koju spada i razvoj nerazvijenih ili nedovoljno razvijenih podrucja RS, kao i druge politke i mere, pored mera za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova RS, poput slobode preduzetnistva. ravnopravnosti privatne i drugih oblika svoiine. g - Jedinstveno trziste roba, rada, kapitala i usluga, podrazumeva prema URS najpre jednak polozai svih subjekata na trzistu i zabrana svih akata kojima se suprotno zakonu ogranicava slobodna konkurencija putem stvaranja ili zloupotrebe monopolskoe ili dominantnog polozaja. d - DVE GARANCIM ulaze u ovo nacelo, a to je: 1) da prava stecena ulaganjem ka pita la na osnovu zakona ne moeu zakonom biti umanjena i 2) da su strana lica izjednacena na trzistu sa domacim.

14. ODNOS CRKVE I DRZAVE (7) a - Odnos izmedju crkve i drzave postavljen je u URS na nacelu svetovnosti drzave. pa kaze da je RS SVETOVNA DRAVA. Crkve i verske zajednice su odvoiene od drave. Nijedna religija ne moe se uspostaviti kao dravna ili obavezna. b - Ustav svim religijama priznaje jednakost pred zakonom i najsiru slobodu savesti i verskih obreda. Prema URS crkve i verske zaiednice su ravnopravne i slobodne da samostalno ureuiu svoju unutranju organizaciju, verske poslove, da javno vre verske obrede, da osnivaju verske kole, socijalne i dobrotvorne ustanove i da njima upravljaju, u skladu sa zakonom. v - USTA VNISUDMOE ZABRANITI VERSKUZAJEDNICU samo ako nieno delovanie ugroava pravo na(p ivot(2J pravo na psihiko i fiziko zdravlie/fl prava dece. (4j^ pravo na lini i porodicni integritet/5ypravo na imovinujlpiavnu bezbednost i iavniredm^' ako izaziva i podstie versku, nacionalnu ili rasnu netrpeliivost. g - Kad Ustavni sud zabrani rad verske zajednice, ona se prise iz reeistra danom dostavlianja odluke Ustavnog suda nadlenom organu. d - Prema URS/em se SLOBODA MISLI, SA VESTI, UVERENJA I VEROISPOVESTI, pravo da se ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru, sto znaci da je OSNOVNQ NACELO sloboda izbora i promene verskog opredeljenja. dj - Svetovni karakter RS ogleda se i u tome sto verska pitania smatraprivatnom stvari svoiih gradjana. Niko nije duan da se izjanjava o svojim verskim i drugim uverenjima. e - Svako ie Slobodan da ispoliava svoiu veru ili ubeenie veroispovedania. obavljanjem verskih obreda, pohadanjem verske slube ili nastave, pojedinano ili u zajednici s drugima, kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverenja.

15

\ A;^

a"

~ Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja moese OGRANIITIZAKONOM\ samo ako je to neophodno u demokratskom drutvu, rad^Hlzatite ivota i zdravlja ljudi^^morala demokratskog drutva^S) sloboda i prava graana zajemenih Ustavom.ffi}h'avne bezbednosti i javnog reda,(5) radi spreavanja izazivanja ili podsticanja verske, nacionalne ili rasne mrnje. i - Roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i moralno obrazovanje u skladu sa svojim uverenjima. j - Kako URS garantuje svima pravo na jednaku zakonsku zatitu, zabranjena je svaka diskriminacija, a posebno se navodi medju ostalim razlozima i po osnovu veroispovesti. k - Po URS zabranjeno je i kanjivo svako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mrnje i netrpeljivosti. 1 - PRIGOVOR SAVESTI predstavlja pravo lica cijoj je veri ili ubedjenima to protivno da ne ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja ukljucuje upotrebu oruzja, ali to lice moze biti pozvano da svoju obavezu ispuni bez obaveze da nosi oruzje, u skladu sa zakonom..

BOSINA POTPITANJA 1.) Sta znaci odnos drzave i crkve, 2.) Kojeje osnovno nacelo 3). Kadse moze zabraniti delovanje verske zajednice i zasto, 4). Pod kojim uslovima se moze ograniciti sloboda veroispovesti, 5). Staje prigovor savesti 15. ODNOS UNUTRASNJEG PRAVA I MEDJUNARODNIH UGOVORA (4+)

sfij*' "

a - Postoje dva shvatanla u teoriji o odnosu unutrasnjeg i medjunarodnog prava. b - Prvo ie DUALISTICKO, prema kojme su to dva odvojena prava, tj. sistema, od kojih prvi vazi unutar drzave, a drugi u medjunarodnim odnosima drzava. Po ovom gledistu norme MP nikad nemogu blti vise pravne snage od normi unutranjeg prava, cime se naglasava puna suverenost drzave u regulisanju unutrasnjih odnosa. v - Po MONISTICKOM shvatanju, MP i unutrasnje pravo cine jedan sistem normi, dok se normama MP cesto priznaje primat u odnosu na norme unutrasnjeg prava, a ciji je najpoznatiji predstavnik Hans Kelzen. g - Prema URS, prihvaceno je monisticko shvatanje . buduci da po cl. 16 st. 2:"Qpteprihvaena pravila medunarodnog prava ipotvrdeni medunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. Potvreni medunarodni ugovori moraju biti u skladu s Ustavom." d - Iz toga sledi mogucnost ocene - naknade normativne kontrole njihove saglasnosti sa ustavom od strane Ustavnog suda, sto se vidi iz odredaba URS o nadleznosti Ustavnog suda koji shodno odredbi cl. 167 URS, "odlucuje o saglasnosti potvrdenih medunarodnih ugovora sa Ustavom". dj -"Ustav je najviipravni akt Republike Srbije. Svi zakoni i drugi opti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom. Potvrdeni medunarodni ugovori i opteprihvaena pravila medunarodnog prava deo su pravnog poretka Republike Srbije. Potvrdeni medunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom. Zakoni i drusi opti akti doneti u Republici Srbiji ne smeiu biti u suprotnosti sa potvrdenim meunarodnim ugovorima i opteprihvaenim pravilima medunarodnog prava." 16

3,

3 cape* -**

e - Iz ovih odredbi koje govore o hijerarhiji domacih i medjunarodnih OPA, jasno proizilazj da je pravna snaga potvrdjenih medjunarodnoh ueovora odmah ispod Ustava, a iznad zakona i drugih opstih akata. ^' z - Sto se tice neposredne priinene MP, Urs sadrzi odredbu po kojoj se njime jemce i kao *-*" J^X' ,A,- takva neposredno primenjuju, liudska i maniinska prava, zajemcena opsteprihvacenim MP, fv -j. '*' potvrdjenim medj.ugovorima i zakonoma, (pored onih zajemcenim ustavom). '0 * a> i - Osim toga prema cl. 142 URS "sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na Qf*^^ osnovu Ustava, zakona i drugih optih akata. kada je to predvideno zakonom, opteprihvaemh pravila medunarodnog prava i potvrdenih medunarodnih ugovora", dok se prema cl. 145 URS, "sudske odluke zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrenom meunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona".

<7

LJUDSKA I GRADJANSKA

PRAVA

16^ USTAVNA KONCEPCIJA I PODELA LJUDSKIH I GRADJANSKIH PRAVA a - Ljudska prava su PREDMET URS Odnos izmedju drzave i gradjana izrazavaju se medjusobnim pravima i duznostima. b - prava negativnog siaiusa, odredjuju prostor slobode gradjana, u koji se drzava ne moze uplitati, sto su licna prava, a pr. Pozitivnog statusa su za gradajne prava i pogodnosti, a za drzavu duznosti, sto su ekonomska i socijalna prava. v - Prava aktivnog statusa -politicka g -prema predmetudele se na -: licna, politicka, socijalna, ekonomska I kulturna d ^ prema ,hronoloskom redosledu njihovog nastanka dele se na prava I generaciie - licna i politicka, II generaciie- socijalna, ekonomska i kulturna i HI generacije - kolektivna. poput prava na mir, razvoj, spokoj, humanitarnu pomoc, strajk. dj - Q L J propisivanj a ovih prava je u tome da se obezbedi njihovo potpuno i nesmetano uzivanje od strane njihovih titulara, a da se drzavnim organima i drugim subjektima nametne obaveza da obezbede njihovo ostvarivanje.

-OSNOVNA NACELA Po UMS: '/.. 18- Neposredna primena zajemenih prava a-Ljudska i manjinska pfava zajemcena Ustavom NEPOSREDNO SE PRIMENJUJU. b - Ustavom se jeme, i kao takva^ neposredno'se primenjuju ljudska i manjinska prava zajemcena opsteprihvacenim pravilima medunarodnog prava. potvrenim meunarodnim ugoyorima i zakonima. v -JZ-nkonnm. se moe propisati naein ostvarivania ovih prava samo ako je to Ustavom izriito predvieno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode. pri emu zakon ni u kom sltieaju ne sme da utie na sutinu zajemenog prava.
17

g - Odredbe o ljudskim i manjinskim pravima TUMACE SE u korist Unapreenia vrednosti demokratskog drutva, saglasno vaeim meunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi medunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovodenje. Cl. 19J- Svrha ustavnih jemstava a- Jemstva neotudivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu slue ouvanju liudskog dostoianstva i ostvarenju pune siobode i iednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom drutvu, zasnovanom na naelu vladavine prava. L ZO- Qgranicgnja ljudskih i manjinskih prava a - Ljudska i manjinska prava zajemena Ustavom mogu ZAKONOM biti ograniena ako ogranienje doputa Ustav. u svrhe radi kojih ga Ustav doputa, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ogranienja zadovolji u demokratskom drutvu i bez zadirania u sutinu zajemenog prava. b -Dostienuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne moe se smaniivati. v -Pri ograniavanju ljudskih i manjinskih prava, svi dravni organi, a naroito sudovi, duni su da vode rauna o sutini prava koje se ograniava, vanosti svrhe ogranienja, prirodi i obimu ogranienja, odnosu ogranienja sa svrhom ogranienja i o tome da Ii postoji nain da se svrha ogranienja postigne manjim ogranienjem prava. stupania od ljudskih i maniinskih prava u vanrednom i ratnom stanju a -Po proglaenju vanrednog ili ratnog stanja, dozvoliena su odstupanja od ljudskih i manjinskih prava zajemenih Ustavom, u smislu njihovog umanjjvanja ili privremenog ojbustayjjflaja^ i to samo u obimu u kojem ie to neophodrio. b -Mere odstupanja ne smeju da dovedu do razlikovania na osnovu rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili drutvenog porekla. v -Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava prestaiu da vae prestankom vanrednog (najdue 90 dana, a po isteku ovog roka mogu se obnoviti pod istim uslovima) ili ratnog stanja. g -Mere odstupanja ni u kom slueaiu nisu dozvoljene u pogledu prava zajemenih ci. 23,24,
25, 26,28, 32,34, 37, 38,43,45, 47,49, 62 ,63,64. i 78. Ustava, a to su^raVO n a l j u d s k o d o s t p j a n s t o f ZJVOt,
J

fizicki i psihicki integritet. zabrana ropstva iprinudnog radafpravicno sudjenjef Pravna sigurnost u kaznenom pravu^pravnulicnost. drzavljanstvofsloboda misli, savesti i veroispovesti1,prigovor savestifizrazavanja nacionalne pripadnostiffjravo na zakljucenje brakal sloboda od lucivanja o radjanjuf^avadetetafzabrana nasilne asimilacije.

CL 21/-Zabrana diskriminacije (estopita kaopotpitanje) a^Pred Ustavom i zakonom svi su iednaki. b -Svako ima pravo na iednaku zakqnsku zatitu. bez diskriminaciie. v -Zabraniena ie svaka diskriminaciia, neposredna ili posredna, po bilo koro osnovu, a naroeito po osnovu"rase,Jpola,inacionalne pripadnosti*drutvenog poreklafroenja, ^veroispovesti/politikog ili drugog uverenjafimovnog stanjafkulturefjezika,^starosti i r *psihiekog ili fizikog invaliditeta. g - Ne smatraiu se diskriminaciiom posebne mere koie Republika Srbija moe uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe liea koja su sutinski u nejednakom poloaju sa ostalim gradanima. 18

d - Jedan od primera mera pozitivne diskriminacje - one kojima se uspostavlja stvarna jednakost poput zastite trudnica, maike, deteta, bolesnih, invalida. npr.poput zastite zabrana noenog rada lieima mladjim od 18 godinajer se time stiti omladine

(1. 22}- Zatita ljudskih i manjinskih prava i sloboda a - Svako ima pravo na sudsku zatitu ako mu je povreeno ili uskraeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemceno Ustavom, kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale. b -Graani imaju pravo da se obrate meunarodnim institucijama radi zastite svojih sloboda i prava zajemenih Ustavom.

17* LICNA, PRAYA

-^sa osvrtom na PRAVO NA BEZBEDNOST (2) TAJNOST PISAMA IDRUGIH SREDSTAVA OPSTENJA (3) PRAVO NA SLOBODU $ PRAVO NA ZASTITU PODATAKA (3) PRAVONAPRTVATNOST(5)

LICNA PRAVA: a - LP su prava ljudi kao lica, nazivaju se licnim, jer se vezuiu za licnost. Njihov cilj je zastita privatne licnosti coveka. To su prava prve generaeite i negativnog statusa. b - Obezbedjuje se garanciiama koje URS daie voiedincuu odnosimasa upravnom i sudskom vlascu s jedne strane, kao i garancijama pojedincu j?o,seJ>m"Ji LPZ v - Mogu biti spoljasna kojima se stiti fiziki integritet poiedinca kao sto su: pr.na zivot, nepovredivost stana, sloboda kretanja i nastanjivanja i unutrasn/a kojima se stiti duhovni i intelektulani integritet pojedinca, kao sto su sloboda savesti i veroispovesti, sloboda izrazavanja nacionalne pripradnosti, sloboda nauke i umetnosti. hiena prava su:
1. PRAVO NA LICNU SLOBODU I BEZBEDNOST - GARANCIJE PRILIKOM LISENJA SLOBODE : A) pravo na slobodu i bezbednost, B) Postupanje sa licem lisenim slobode, V) Dopunska prava u sluaju lienja slobode bez odluke suda, G) Pritvor, D) Trajanje pritvora, OSTALE GARANCIJE: DJ) Pravo napravino suenje, E) Posebna prava okrivljenog, Z) Pravna sigurnost u kaznenom pravn, I) Pravo na rehabilitaciju i naknadu tete, J) Pravo na jednaku zatitu prava i na pravno sredstvo 2. PRAVO NA ZIVOT 3. DOSTOJANSTVO I SLOBODAN RAZVOJ LICNOSTI 4. NEPOVREDIVOST FIZIKOG I PSIHIKOG INTEGRITETA 5. PRAVO NA PRAVNU LICNOST 6. PRAVO NA ZASTITU PODATAKA O LICNOSTI 7. NEPOVREDIVOST STANA

19

8. NEPOVREDIVOST TAJNE PISAMA 9. SLOBODA KRETANJA INASTANJIVANJA 10. SLOBODA SAVESTIIVEROISPOVESTI 11 .SLOBODA IZRAZAVAN JA NACIONALNE PRIPADNOSTI 12. SLOBODA NAUKE I UMETNOSTI _^ fh PRAVO NA LICNIT SLOBODU TBEZBEDNQST (habeas corpus)

GARANCIJE koje pojedinac irna prema upravnoj i sudskoj vlasti trojake su i odnose se na:(f/ lisenje slobode i pritvor/3) postovanje ljudske licnosti i njenih prava u krivicnom i drugih pravnim postupcima/f) kaznjavanje i izricanje osuda i kazni.

-GARANCIJE KOJE LICE IMA PRILIKOM LISENJA SLOBODE%Jf7 URS -pravo na slobodu i bezbednost a - Svako ima pravo na Hnu slobodu i bezbednost. 1) Lienje slobode doputeno je samo iz razloga i u postupku koji su predvideni zakonom. 2) Lice koje je lieno slobode od strane dravnog organa odmah se, na JEZIKU koji razume, obavestava o razlozima lienja slobode, o optubi koja mu se stavlja na teret kao i o svojim pravima i ima pravo da bez odlaganja o svom lienju slobode obavesti licepo svom izboru. 3) Svako koje Iien slobode ima PRAVO ZALBE sudu, koji je duan da hitno odlui o zakonitosti lisenja slobode i da naredi putanje na slobodu ako je lienje slobode bilo nezakonito. 4) KAZNU koja obuhvata lienje slobode moe IZRECI samo sud. (cl. MIs URS -Postupanfesa licem lisenim slobode

b - Prema lieu lienom slobode mora se postupatyj oveno i s uvaavanjem dostoianstva nje^ove linosti. ZABRANJENOje svako^TVnasilie prema lieu lienom slobode.Zabranjeno jeQ) ; iznuivanie iskaza. fcL 2p. Dopunska prava u sluaju lienja slobode bez odluke suda v - Lieu lienom slobode bez odluke suda, odmah setW saoptava da ima pravo da nista ne izjavljuie iffy pravo da ne bude sasluano bez prisustva branioea koga samo izabere ili branioca koji e mu besplatno pruiti pravnu pomo ako ne moe da je plati. Lice lieno slobode bez odluke suda mora bez odlaganja, a najkasnije u roku od 48 asova, biti predato nadlenom sudu, u protivnom sepusta na slobodu. Jj) Pritvor Lice za koje postoji osnovana sumnja da je uinilo krivino delo moe biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda, ako je pritvaranje neophodno radi voenja krivinogpostupka. 2) Ako niie sasluano prilikom donoenja odluke o pritvoru ili ako odluka o pritvoru niie izvrena neposredno po donoenju. pritvoreno lice mora u roku od 48 asova od lienja slobode da bude izvedeno pred nadleni sud, koiipotom ponovo odluuje o pritvoru. 3) Pismeno i obrazloeno RESENJE suda o pritvoru uruuie se pritvoreniku najkasnije 12_ asova od pritvaranja. ODLUKU O ZALBI na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 asova.

,. - ^ r^tlr

cl. 31) Trajanje pritvora a - Trajanje pritvora sud svodi na najkrae neophodno vreme, imajui u vidu razloge pritvora. b - Pritvor odreen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najdue tri meseca, a vii sud ga moe, u skladu sa zakonom, produiti na jo tri meseca. Ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optunica, okrivljeni se puta na slobodu. v -Posh podizanja optunice trajanje pritvora sud svodi na najkrae neophodno vreme, u skladu sa zakonom. g -Pritvorenik se puta da se brani sa slobode im prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio odreen.

rfOS7"

.JSTALE

GARANCIJE-

(ct 32 Pravo na pravino suenje a - Svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom ve ustanovljen sud, pravino i u razumnom roku, javno raspravi i odlui o njegovim/>rav/ma / obavezama, osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o optubama protiv njega. b -Svakome se jemi pravo na besplatnog prevodioca, ako ne govori ili ne razume jezik koji je u slubenoj upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tumaa, ako je slep, gluv ili nem. v -JAVNOST se mote iskljuiti tokom itavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka, samo radi zatite interesa nacionalne bezbednosti. javnog reda i morala u demokratskom drutvu, kao i radi zatite interesa maloletnika ili privatnosti uesnika u postupku, u skladu sa zakonom. (cl.33 Posebna prava okrivljenog a - Svako je okrivljen za krivino delo ima pravo da u najkraem roku, u skladu sa zakonom, podrobno 1 na jeziku koji razume, bude OBAVESTEN oprirodi i razlozima dela za koje se tereti, kao i o dokazima prikupljenim protiv njega. b - Svako ko je okrivljen za krivino delo ima PRAVO NA ODBRANU i pravo da uzme branioca po svom izboru, da s njim nesmetano opti i da dobije primereno vreme i odgovarajue uslove za pripremu odbrane. v - Okrivljeni koji ne moe da snosi trokove branioca, ima pravo na besplatnog branioca, ako to zahteva interes pravinosti, u skladu sa zakonom. g - Svako koje okrivljen za krivino delo, a dostupanje sudu, ima pravo da mu se sudi u njegovom prisustvu i ne moe biti kanien. ako mu nije omogueno da bude SASLUSANI DA SE BRANI. d - Svako kome se sudi za krivino delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist, ispituje svedoke optube i da zahteva da se, pod istim uslovima kao svedoci optube i u njegovom prisustvu, ispituju i svedoci odbrane. dj - Svako kome se sudi za krivino delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlaenja. e - Lice koje je okrivljeno ili kome se sudi za krivino delo NIJE DUZNO da daje iskaze protiv sebe ili protiv lica bliskih sebi, niti da PRIZNA KRIVICU. z - Sva prava koja ima okrivljeni za krivino delo ima, shodno zakonu i u skladu sa njim, i fiziko lice protiv koga se vodi postupak za neko drugo kanjivo delo.

fcl.34Pravnasigurnost ukaznenomjyravu a - NIKO SE NE MOE OGLASITI KRIVIM za delo koje, pre nego toje uinjeno, zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predvieno kao kanjivo, niti mu se moe izrei kazna koja za to delo nije bila predvidena. b-Kazne seodreWujuprema propisu koji je vaio u vreme kad je delo uinjeno, izuzev kad je kasniji propis povoljniji za uinioca. Krivina dela i krivine sankcije odreduju se zakonom. v - Svako se smatra NEVINIM za krivieno delo dok se njegova kriviea ne utvrdi pravnosnanom odlukom suda. g - Niko ne mole biti eonjen ni kajnjen za krivino delo za koje je pravnosnanom presudom osloboen ili osuen ili za koje je optuba pravnosnano odbijena ili postupak pravnosnano obmtavljen, niti sudska odluka moe biti izmenjena na tetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku. Istim zabranama podlee voenje postupka za neko drugo kanjivo delo. d - Izuzetno. ponavlianie postupka je doputeno u skladu s kaznenim propisima, ako se otkriiu dokazi o novim injenicama koje su, da su bile poznate u vreme sudenja, mogle bitno da utiu na njegov ishod ili ako je u ranijem postupku dolo do bitne povrede koja je mogla uticati na njegov ishod. dj - Krivino gonjenje i izvrenje kazne za ratni zloin, sen odd i zloin protiv ovenosti NEZASTAREVA. lT^'Pmvo na rehabilitaciju i naknadu Stete a - Ko je bez osnova ili nezakonito Hsen slobode, pritvoren ili osuen za kanjivo delo ima pravo na rehabilitaciju, naknadu tete od Republike Srbije i druga prava utvrena zakonom. b - Svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne stele koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuie dravni organ, imalac javnog ovlaenja, organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave. v - Zakon odreuje uslove pod kojima oteeni ima pravo da zahteva naknadu tete neposredno od lica koje je tetu prouzrokovalo. M. 36>Pravo najednaku zatitu prava i napravno sredstvo a - Jemi se jednaka zastita prava pred sudovima i drugim dravnim organima, imaocima javnih ovlaenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. b - Svako ima pravo na albu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odluuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu. DOSTOJANSTVO I SLOBODAN RAZVOJ LINOSTI a-Ljudsko dostoianstvo ie neprikosnoveno i svi su duni da ga potuju i tite. b - Svako ima pravo na Slobodan razvoi linosti, ako time ne kri prava drugih zajemena Ustavom. SI^PKAVO N A ZIVOT ' a - Ljudski ivot je neprikosnoven. U Republic! Srbiji nema smrtne kazne. Zabranjeno je kloniranie ljudskih bica. (nema eutanazije, apsolutno pravo, individualnog karaktera)

4>NEPOVREDIVOST FIZIK'O'G I PSIHI-KOG INTEGRITETA a - Fiziki i psihiki integritet je nepovrediv, Niko ne moe biti izloen muenju, neovenom ili poniavaiuiem postupatiju ili kaniavanju, niti podvrgnut medicinskim ili naunim oetedima bez svog slobodno datog pristanka. b - U vezi sa ovom odredbom je i cl.26 URS: Niko ne moe biti dran u ropstvu ili u poloaju slinom ropstvu. Svaki oblik trgovine ljudima je zabranjen. v - Zabranjen je prinudni rad. Seksualno ili ekonomsko iskoriavanje lica koje je u nepovoljnom poloaju smatra se prinudnim radom. g - Prinudnim radom se ne smatra rad ili sluba lica na izdravanju kazne lienja slobode, ako je njihov rad zasnovan naprincipu dobrovoljnosti, uz novanu nadoknadu, rad ili sluba lica na vojnoi slubi, kao ni rad ili sluba za vreme ratnog ili vanrednog stanja u skladu sa merama propisanim prilikom proglaenja ratnog ili vanrednog stanja.

5/ PRAVO NA PRAVNU LICNOST a - Svako lice ima pravnu sposobnost. Lice punoletstvom stie sposobnost da samostalno odluuje o svojim pravima i obavezama. Punoletstvo nastupa sa navrenih 18 godina. (poslovna sposobnost) b - Izbor i korienje lienog imena i imena svoje dece slobodni su.

6J PRAVO NA ZASTITU PODATAKA O LICNOSTI

./

a - Zajemena je zatita podataka o linosti. b - Prikupljanje, dranje, obrada i korienje podataka o linosti ureuju se zakonom. v - Zabranjena je i kanjiva upotreba podataka o linosti izvan svrhe za koju su prikupljeni, u skladu sa zakonom, osim za potrebe voenia krivinoe postupka ili zatite bezbednosti Republike Srbije, na nain predvien zakonbm. g - Svako ima pravo da bude obaveten o prikupljenim podacima o svojoj linosti, u skladu sa zakonom, i pravo na sudsku zaiitu zboe njihove zloupotrebe. 7v NEPOVREDIVOST STANA a - Stan je nepovrediv. b - Niko ne moe bez pismene odluke suda ui u tui stan ili druge prostorije protiv volje njihovog draoca, niti u njima vriti pretres, Drjalac stana i druge prostorije ima pravo da sam ili preko svoga zastupnika i uz jo dva punoletna svedoka prisusrvuje pretresanju. v - Ako dralac stana ili njegov zastupnik nisu prisutni, pretresanje je doputeno u prisustvu dva punoletna svedoka. g - Bez odluke suda, ulazak u tudi stan ili druge prostorije, izuzetno i pretresanje bez prisustva svedoka, dozvoljeni su ako je to neophodno radi neposrednoe lisenia slobode uinioca krivinog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za liude ili imovinu, na nain predvien zakonom.

(: NEPOVREDIVOST TAJNE PISAMA a - Tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja je nepovrediva. b - ODSTUPANJA su dozvoljena samo na odreeno vreme i na osnovu odluke suda, ako su neophodna radi voenja krivinog postupka ili zastite bezbednosti Republike Srbije, na nain predvien zakonorn. - To je pravo na privatnost.

fp; SLOBODA KRETANJA I NASTANJIVANJA a - svako ima pravo da se slobodno kree j nastaniuje u Republici Srbiji, da ie napusti i da se u niu vrati. b - Sloboda kretanja i nastanjivanja i pravo da se napusti Republika Srbija mogu se OGRANICITI ZAKONOM, ako je to neophodno radi voenja krivinog postupka, zatite javnos reda i mira. sprefiavanja irenja zarazmh bolesti ili odbrane Republike Srbije. v - ULAZAK STRANACA u Republiku Srbiju i boravak u njoj ureduie se zakonom. Stranac moe biti PROTERAN samo na osnovu odluke nadlenog organa, u zakonom predvidenom postupku i ako mu je obezbeeno pravo albe i to samo tamo gde mu ne preti proeon zbog njegove rase, pola, vere, nacionalne pripadnosti, dravljanstva, pripadnosti odreenoj drutvenoj grupi, politikog miljenja ili gde mu ne preti ozbilino krenie prava zaiemenih ovim ustavom.

SLOBODA SAV-ESTI I VEROISPOVESTI a - Jemi se sloboda misli, savesti. uverenia i veroispovesti, pravo da se ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru. b - Niko niie duan da se izjanjava o svojim verskim i drugim uverenjima. v - Svako ie Slobodan da ispoliava svoiu veru ili ubedenje veroispovedanja, obavljanjem verskih obreda, pohaanjem verske slube ili nastave, pojedinano ili u zajednici s drugima, kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverenja. g - Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja moe se OGRANICITI ZAKONOM, samo ako je to neophodno u demokratskom drutvu, radi zatite ivota i zdravlia ljudi, morala demokratskog drutva, sloboda i prava gradana zajemenih Ustavom, javne bezbednosti i javnog reda ili radi spreavanja izazivanja ili podsticanja verske, nacionalne ili rasne rnrnie, d -Roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i moralno obrazovanje u skladu sa svojim uverenjima. dj - Crkve i verske zajednice su ravnopravne i odvoiene od drave. e - Crkve i verske zajednice su ravnopravne i slobodne da samostalno ureuiu svoiu unutraniu organizacjju, verske poslove, da javno vre verske obrede, da osnivaju verske skole, socijalne i dobrotvorne ustanove i da njima upravljaju, u skladu sa zakonom. z - Ustavni sud moe zabraniti versku zajednieu samo ako njeno delovanje ugroava pravo na ivot, pravo na psihiko i fiziko zdravlje, prava dece, pravo na lini i porodini integritet, pravo na imovinu, javnu bezbednost i javni red ili ako izaziva i podstie versku, nacionalnu ili rasnu netrpeljivost, i - Lice niie dumo da, protivno svoioi veri ili ubeeniima. ispuniava vo'mu ili drum

24

obavezu koja ukljuuje upotrebu oruia.Lice koje se pozove na prigovor savesti moe biti pozvano da ispuni vojnu obavezu bez obaveze da nosi oruje, u skladu sa zakonom. f t i SLOBODA IZRAZAVANJA NACIONALNE PRIPADNOSTI a - Nacionalna pripadnost ukljucuje: 1) slobodu izrazavania nacionalne kulture 2) slobodu upotrebe svog jezika i pisma. b - Prema URSlzraavanje naeionalne pripadnosti je slobodno. v - Niko nije duan da se izjanjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti.

/12). SLOBODA NAUKE I UMETNOSTI a -Nauno i umetniko stvaralatvo je slobodno. b - Autorima naunih i umetniekih dela ieme se moraina i materiialna prava, u skladu sa zakonom. v - Republika Srbija podstiee i pomae razvoi nauke. kulture i umetnosti. Bosina potpitanja ])Zasto se nazivaju licnim 2)Mogu li se ogranicavati 3) Koliko mogu trajati odstupanja u vreme vanrednog i ratnog stanja, 4)Koja prava se ne mogu ograniciti, 5) Kojaprava ima lice liseno slobode, 6) Koje muje dopunskopravo, 7) Koje su dve zabrane, 8) Kako se morapostupati sa licem lisenim slobode, 9) Ko moze izreci kaznu lisenja slobode 10) Upogledu tajnosti pisama i drugih sredstava opstenja sta ustavjemci gradjanima i kadse moze uciniti izuzetak 11) Zastita podataka o licnosti, kada se mogu koristiti tipodaci, 12) Sta se podrazumeva pod slobodom kretanja i moze li biti ogranicena, 13) Staje sa slobodom kretanja stranaca, 14) Kada se moze uci u tudj stan bez odluke suda, 15) Sta sve cini pravo na vrivatnost zabrana proizvoljnog mesanja drzave uprivatni i porodicni zivot, garancije nepovredivosti stana, tajnosti pisama i zastita podataka o licnosti

ii?EKONOMSKA PRAVA (5) a - To su prava II generaeije, pozitivnog statusa. jer se od drzave ocekuje da deluje u korist dobrobiti gradjana, da einjenjem pomogne njihov ekonomski, soeijalni i kulturni status. Od nje se zahteva da zagarantuje imovinu , nasledjivanje I pravo na rad, kao osnove sticanja ekonomskih dobara. b - Stepen ostvarivanja ovih prava zavisi od ekonomskog stanja drzave , a stite se sudsim putem. Znaei to su; pravo na imovinu, na nasledjivanje, na rad i na strajk. 1) PRAVO NA IMOVINU, Individulno pravo a - Jerni se mirno uivanje svojine i drugih imovinskih prava steenih na osnovu zakona. b - Pravo svojine moe biti oduzeto Hi oeranieno samo u JA VNOMINTERESU utvrdenom na osnovu zakona, uz naknadu koja ne moe biti nia od trine. (eksproprijacija) Zakonom se moe ograniciti nain korienja imovine. (recimo oruzja) 25

v - Oduzimanje ili ogranienje imovine RADINAPLATE POREZA i drugih dabina ili kazni, dozvoljeno je samo u skladu sa zakonom.

2) PRAVO NA NASLEDJIVANJA Individaulno pravo a - Jemi se pravo nasledivanja, u skladu sa zakonom. b - Pravo nasledivanja ne moe biti iskljueno ili ogranieno zbog neispunjavanja obaveza.

javnih

3) PRAVO NA RAD Koleklivno pravo, pravo da se radi, a na zakonodavcuje samo obaveza da stvori uslove za njegovu realizciju. Prema URS: " a - Jemi se pravo na rad, u skladu sa zakonom. b - Svako ima pravo na SLOBODAN IZBOR RADA. v - Svima su, pod jednakim uslovima, dostupna sva radna mesta. g - Svako ima pravo na potovanje dostojanstva svoje linosti na radu, bezbedne i zdrave uslove rada, potrebnu zatitu na radu, ogranieno radno vreme, dnevni i nedeljni odmor, plaeni godinji odmor, pravinu naknadu za rad i na pravnu zatitu za sluaj prestanka radnog odnosa. Niko se tih prava ne moe odrei. d - To je pravo na sigurnost radnog odnosa i materijalno obezbedjenje za vreme privremene nezaposlenosti dj - enama, omladini i invalidima omoguuju se posebna zatita na radu i posebni uslovi rada, u skladu sa zakonom. (sto se moze smatrati merama pozitivne diskiminacije). e - U vezi sa pravom rad je i sloboda rada, kao svakog na Slobodan izbor rada prema svojim sposobnostima i sklonostima . URS zabranjuje prinudni rad, pa cl.26 kaze: ZABRANJEN JE PRINUDNI RAD. Seksualno ili ekonomsko iskoriavanie lica koje je u nepovoljnom poloaju smatra se prinudnim radom. - Prinudnim radom se ne smatra rad ili sluba lica na izdravaniu kazne lienja slobode, ako je njihov rad zasnovan na principu dobrovoljnosti, uz novanu nadoknadu, rad ili sluba lica na vojnoj slubi. kao ni rad ili sluba za vreme ratnog ili vanrednog stanja u skladu sa merama propisanim prilikom proglaenja ratnog ili vanrednog stanja.

4) PRAVO NA STRAJK (esto pita kao posebno pitanje)

Koleklivno pravo a - ustavno pravo zaposlenih u uslovima trzisne privrede, koje znaci obustavu rada od strane radnika, kako bi se na taj nacin poslodavac naterao da prihvati niihove uslove. b - Regulisan je Zakonom o strajku, kao i drugim zakonima (o policiji, vojsci), a gde se u pojedinim delatnostima koje su od vitalnog znacaja za drustvo, trazi obezbedjenje, minimuma procesa rada. v - Prema URS: Zaposleni imaju pravo na trajk, u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom.Pravo na trajk moe biti OGRANIENO SAMO ZAKONOM, shodnoprirodi ili vrsti delalnosti. 26

BOSINA POTPITANJA 1) Nabrojati ih, 2)Kakve jeprirodepravo na strajk (kolektivne),a kakve pravo na imovinu, 3) od cega zavisi stepen ostvarivanja ovih prava - od ekonomskog stania, 4) jesu li ogranicena Hi neogranicena, 5) kako se stite - sudski

SOCIJALNA-PRAVa;; <S) a - Socijalna prava su prava II generaciie . To su pravo na socijalno osiguranje, pravo na zastitu zdravlja, pravo na zdravu zivotu sredinu, pravo na socijalnu zastitu i pravo na zastitu porodice, majke, samohranog roditelja i deteta. Nosioci socijalnih prava su pojedine drustvene kateogrije gradjana, stoga su ona kolektivna prava i to prava pozitivnog statusa, buduci da se drzava stara o fizickom i psihickom zdravlju gradjana.

1) PRAVO NA SOCIJALNO OSIGURANJE a -Toje obavezno osiguranie zaspolenih. koiim se iemci obavezno osiguranie zaposlenima i njihovim clanovima, socijalno osiguiranje u skladu sa zakonom. b - URS navodi 3 oblika socijalnog osiguranja: 1) pravo zaposlenih na naknadu zarade u u sluaju privremene spreenosti za radAaknadu za vreme privremene nezgposlenosti i S pravo na penzijsko osiguranje, osnazeno obavezom drzave da se stara o ekonomskoi sieurnosti penzionera,

2) PRAVO NA ZASTITU ZDRAVLJA a - URS: "Svako imapravo na zatitu svogftzikog ipsihikog zdravlja. b-Deca , trudnice, majke tokom porodiljskog odsustva, samohrani roditelji sa decom do sedme godine i stari ostvaruju zdravstvenu zastitu iz javnih prihoda, ako je ne ostvaruju na drugi nain, u skladu sa zakonom. v - Zdravstveno osiguranje, zdravstvena zatita i osnivanje zdravstvenih fondova ureduju se zakonom. g-Republika Srbiia pomae razvoj zdravstvene i fizike kulture." 3) PRAVO NA ZDRAVU IVOTNU SREDINU a - Toje individualno pravo coveka koje podrazumeva na pravo i blagovremeno obavestenje o njenom stanju. b -Prema URS: "Svako, a posebno Republika Srbija I autonomna pokrajina, odgovoran je za zatitu ivotne sredine. Svako je duan da uva I poboljava ivotnu sredinu."

27

4)' PRAV a-N A ;SOCIJALNU,ZASTITU: a - Pripada pojedincima i porodicama kojimaje potrebna pomoc. b-Prema URS:" Graani i porodice koiima ie neophodna drutvena pomo radi savladavanja socijalnih i ivotnih tekoa i stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih ivotnih potreba, imaju pravo na socijalnu zatitu. ije se pruanje zasniva na naelima *soeiialne pravdefhumanizma i potovania liudskog dostoianstva. v - Invalidima, ratnim veteranima i rtvama rata prua se posebna zatita, u skladu sa zakonom, kao posebno ugrozenim kateogrijama stanovnistva.
(eesto pita kao posebno pitanje)

Ove kateogrije uzivaju posebnu zastitu u skladu sa zakonom. Pravo na zakliuenje braka i ravnopravnost suprujnika a - Svako ima pravo da slobodno odlui o zakljuenju i raskidanju braka. b - Brak se zakljuuje na osnovu siobodno datog pristanka mukarca i ene pred dravnim organom, v - Zakljuenje, trajanje i raskid braka poivaju na ravnopravnosti mukarca i ene. Brak i odnosi u braku i porodici ureduju se zakonom. g - Vanbrana zajednica se iziednaava sa brakorou u skladu sa zakonom. Sloboda odluivanja o raaniu a - Svako ima pravo da slobodno odlui o radanju deee. b - RS podstie roditelie da se odlue na raanje dece i pomae im u tome.

Prava deleta a - Deca uivaju ljudska prava primereno svom uzrastu i duevnoi zrelosti. b - Svako dete ima pravo na lino ime, upis u matimu knjieu roenih, pravo da sazna svoje poreklo i pravo da ouva svoi identitet. v - Deca su zatiena od psihikog, fizikog, ekonomskog i svakog drugog iskoriavanja Hi zloupotrebliavanja. g - Deca roena izvan braka imaju jednaka prava kao deca roena u braku. Prava deteta i njihova zatita ureduju se zakonom. Prava i dumosti roditelia a - Roditelji imaju pravo i dunost da izdravaiu, vaspitavaiu i obrazuiu svoju decu, i u tome su ravnopravni. b - Sva ili pojedina prava mogu jednom ili oboma roditeljima biti oduzeta ili ograniena samo odlukom suda, ako je to u najboljem interesu deteta, u skladu sa zakonom, Posebna zatita porodice, majke, samohranog roditelia i deteta a - Porodica, majka, samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uivaju posebnu zatitu, u skladu sa zakonom. b - Majei se prua posebna podrka i zatita pre i posle porodaja.

v - Posebna zatita prua se deci o kojoj se roditelji ne staraju i deci koja su ometena u psihikom ili fizikorn razvoju. g - Deca mlaa od 15 godina ne mogu biti zaposlena niti, ako su mlaa od 18 godina, mogu da rade na poslovima tetnim po njihovo zdravlie ili moral. BOSJNA POTPITANJA l)Nabrojati ih, 2) Prava deteta 3) Kojaprava i obaveze jemci ustav za roditelje

,'KUIjT ! DSNi:.PRAVA"-r l f O B O E (do saa nikad nije pitala, procitaj samo)

a - Indivudalna prava poiedinca u oblasti kulture, usmerena na ocuvanje, razvoj i sirenje kulture i nauke. To su pravo na obrazovanje, autonomiju univerziteta, slobodu naucnog i umetnickog stvaranja, pravo na ucesce u kulturnom zivotu, pravo koriscenja kulture I kulturnog stvaralstva i slicno. b - lako Ustav regulise sledeca prava, ostala gore nabrojana su zagaranotvana medjunarodnim pravom koje se neposredno primenjuje i koje Ustav jemci. PBAYO NA t ^ R 2 ^ 0 A N J E s a - Svako ima pravo na obrazovanje. b - Osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno. a srednie obrazovanje ie besplatno. v - Syi gradani imaju, pod jednakim uslovima. pristup visokokolskom obrazovairiu. g - RS omoguuie uspenim i nadaieaim uenicima slabiieg imovnog stania besplatno visokokolsko obrazovanje, u skladu sa zakonom. d - Osnivanje kola i univerziteta ureduje se zakonom.

SL0B0DA^AUGN:0:G41JMETNIK0GSTVA]RANJA a -Nauno i umetniko stvaralatvo je slobodno. b - Autorima naunih i umetnikih dela jeme se moralna i materiialna prava, u skladu sa zakonom. v -Republika Srbija podstie i pomae razvoj nauke, kulture i umetnosti. AIJtONOMlJAUNIVERZITETA Jemi se autonomija univerziteta, visokokolskih i naunih ustanova. Univerziteti, visokokolske i naune ustanove samostalno odluuiu o svome uredenju i radu, u skladu sa zakonom.

29

POLITICKE SLOBODE ITRAVA (6)

a -To su prava i generacije, aktivnog statusa., u smislu ovlascenja gradjana da uticu na drzavu, da ucestvuju u konstituisanju organa drzave i njihove volje. Jednom recju to su razni oblici ucesca pojedinca u javnom zivotu zemlje. b - Politicka prava su: 1. Biracko pravo 2. Sloboda stampe 3. Sloboda izrazavanja 4. Sloboda zbora (okupljanja) 5. Sloboda udruzivanja 6. Pravo molbe (peticije) 1. BIRACKO PRAVO a - To je pravo gradjana da bira i bude biran u drzavne organe. b- Aktivno biracko pravo ie pravo gradjanina da bira svoje pfedstavnike i izrazava njegovu biraeku sposobnost. v- Fasivno biracko"pravo je pravo gradjanina da bude izabran za narodnog predstavnika i izrazava njegovu poslanieku sposobnost. g-Pored toga biraeko pravo moze biti jednako (jedan covek jedan glas) i neiednako, opste (imaju ga svi gradjani pod istim uslovima) jposebno fnpr, samo ga imaju muskarci). d-Uslovi za aktivno i pasivno biracko pravo su jednaki i to su:f| drzavljanstvo RS 5 ( punoletsfvoffl' poslovna sposobnos^y prebivaliste na teritoriji RS (zaprebivaliste nepise u URS, alipise u Zakonu o izboru za narodne poslanike npr.) dj -Prema URS "Svaki punoletan, poslovno sposoban dravljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran. Izborno pravo je opte i jednako, izbori su slobodni i neposredni, a glasanje je tajno i lieno, Izborno pravo uziva pravnu zatitu u skladu sa zakonom. e - Gradani imaju pravo da uestvuiu u upravljaniu iavnim poslovima i da pod iednakim uslovima stupaju u iavne slube i na javne funkcije". 2. HLOBOBA MEDIJA a - U RS svako je Slobodan da bez odobrenia. na nain predvien zakonom, osniva novine i druga sredstva javnog obavestavanja. b -Novine i druga sredstva javnog obavestavanja ne podlezu cenzuri. v - Nadleni sud moe sprefclti irenje informacija i ideja putem sredstava javnog obavestavanja samo ako'je to u demokratskom drutvu neophodno radial} spreavanja pozivanja na nasilno rusenie Ustavom utvrenog poretka ili naruavanje teritoriialnog integriteta Republike Srbijefzl spreavanja propaeirania rata ili podstrekavanja na neposredno nasili^l radi spreavanja zagovarania rasne, nacionalne ili verske mrnje, kojim se podstie na diskriminaciju, neprijateljstvo ili nasilje. g - S tim u vezi URS proklamuje pravo svakog na pristup podacima koii su u posedu dravnih organa i organizacija kojima su poverenajavna ovlaenja, u skladu sa zakonom. d - URS predvidja instrumente za odbranu od zloupotrebe slobode medija-pravona ispravku neistinite, nepotpune ili netano prenete informacije kojom je povredeno neiie pravo ili interes xpravo na odsovor na objavljenu informaciju, a ostvarivanje ovih prava
vrJpojrta. M 3^oJzZr*^j^e ^~~ ntj7****.

.. jaJ&tZ7*

tx (%-fyO'tu<L^l>&^-C

Mww^o uredjeno je zakonom.

tLuy>*n^CLM'c'-

(w&oj0, ZUccU^e, <ut^J^<

3. SLOBODA MISLJENJA IIZRAZAVANJA a - Po URS ovo pravo se u jednom clanu.formulise kao "sloboda misli" i vezuje se za slobodu savesti i veroispovesti, dok se u drugom clanuformulise kao "sloboda misljenja" i vezuje se za slobodu " izrazavanja" u smislu slobode da se "govorom. pisanjem, slikom ili na drugi nacin traze, primaju i sire obavestem'a i ideje." b - Sloboda izrazavanja moze se ZAKONOM OGRANICITI ako je to neophodno radi(T}/ zatite prava i ugleda drugih,g/uvanja autoriteta i nepristrasnosti sud^3Y zatite javnog zdravlia,|4))morala demokratskog drutvaD/nacionalne bezbednosti Republike Srbije. 4. SLOBODA OKUPLJANJA a - Ovo pravo obuhvata slobodu mirnog_okupljanja graana. b - Okupljanje u zatvorenom prostoru ne podlee odobrenju, ni prijavliivanju. v - Zborovi, demonstracije i druga okupljanja graana na otvorenom prostoru prijavliuiu se dravnom organu, u skladu sa zakonom. " g - Sloboda okupljanja moe se ZAKONOM OGRANICITI samo ako je to neophodno rad|H) ) zatite javnog zdravlia/2) morala/S prava drugih^tbezbednosti RS. ,

^v

5. SLOBODA UDRUZIVANJA a - Ovim pravom jemi se sloboda politikog, sindikalnog i svakog drugog udruivanja , kao pravo da se ostane izvan svakog udruenja. b - Udruenja se osnivaju bez prethodnog odobrenja, uz upis u registar koji vodi dravni organ, u skadu sa zakonom. r\ v - Zabranjena su tajna iparavojna udruenja. ^cXj^ \ CxU g - USTAVNI SUP moe zabraniti samo ono udruenje ije je delovanje usmereno naM)' nasilno ruenje ustavnog poretk^j) krenie zajemenih ljudskih ili manjinskih prava ^3) izazivanje rasne, nacionalne ili verske mrnje. Ustavni sudodlucuje o zabrani rada jioliticke stranke iz istih razloga. d - Sudije Ustavnog suda, sudije, javni tuioci, Zatitnik graana, pripadnici policije i pripadnici vojske ne mogu biti lanovi politikih stranaka. & PRAVO MOLBE (PETICIJE) a - To je pravo svakog da, sam ili zajedno sa drugima, upuuje peticije i druge predloge dravnim organima, organizacijama kojima su poverena javna ovlaenja, organima AP i organima jedinica LS i da od njih dobije odgovor kada ga trai. b - Zbog upucivanja peticija i predloga niko ne moe da trpi tetne posledice, niti moe da trpi tetne posledice za stavove iznete u podnetoj peticiji ili predlogu, osim ako je time uinio krivino delo.

31

BOSINA POTPITANJA 1) Ogranicenje slobode politickog delovanja, 2) Staje sloboda misli i moze li bid ogranicena, 3) Staje sloboda izrazavanja, 4) Cimeje ogranicena sloboda izrazavanja, 5) U cemu se ogleda pravo na prigovor savesti, 6)Staje sloboda medija, 7) Ko i kada i kako moze ograniciti ovu slobodu, 8) Koji sud odlucuje o zabrani sirenja informacija okruzni sud!

21. PRAVA PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINA (14)

a - Prerna siroj definiciji NM oznacava grupu lica u jednoj drzavi koja: (J) prebivaju na teritoriji te drzave@ njeni su drzavijaniplodrzavaju sa torn drzavom solidne dugotrajne vezeffl poseduju specificne etnicke, kultume, verske ili jezicke karakteristike, sto su obelezja svoistvena za naciiuiSlzastupliene su u dovoljnom broju, ali su malobrojnije spram ostalog dela stanovnistva te drzav^f6)podstaknuti su zeljom da zajedno ocuvaju ono sto cini njihov zajednicki identite, posebno kulturu, tradiciju , veru i iezik.ffD Imaju svoiu maticnu drzavu,za razliku od etnicke grape koji je nemaju.
LH~r ft/!

T&f

b - SUSTINA prava NM je u zastiti i negovanju obelezja svojstvenih za naciju-kulture, tradicije, vere i jezika, tj. ocuvanju njihove nac.posebnosti i osobenosti. - Osim svih ljudskih prava zajemcenih URS-dm, daju im se i manjinska prava, koja mogu bit! individualna i kolektivna. koja se ostvaruju u zajednici sa drugima u skladu sa URS, zakonom i medj.ugovorima. ~ Kolektivnim praviroa pripadnici NM neposredno ili preko izabranih predstavnika odlucum o pojednim pitaniima vezanim za svoju kulturu . obrazovanie., sluzbenu upotrebu jezika i pisma, u skladu sa zakonom. d - u cilju ostvarivanja ovog prava na samoupravu pripadnici NM, mogu izabrati svoje NACIONALNE SAVETE u skladu sa zakonom.Oni su pravna lica koji se fmansiraju iz budzeta i donacija, dl - Savet predstavlia nacionalnu manjinu u oblasti slubene upotrebe jezika, obrazovanja, informisanja na jeziku nacionalne manjine iklullure, uestvuje u procesu odluivanja iU odluuie o pitanjima iz tih oblasti i osniva ustanove iz ovih oblasti. dj - NM mogu osnivati kulturna i prosvetna udruzenja koja dobrovoljno finansiraju. RS priznaje istima posebnu ulogu u ostvarivanju prava pripaSnika NM.

>TA

,-A e - Prema URS pojedinacna prava pripadnika nac.manjina prozeta su nacelima: ZABRANA DISKMMNACIJE pripadnika NM , koja se sastoji od tri elementa a) ravnopravnosti pripradnika NM pred URS i zakonom i jednake zakonske zastite b) zabrana diskriminaciie zbog pripadnosti NM, v) stava da nisu diskriminaciia posebne mere koje drzava uvodi radi postizanja pune ravnopravnosti izmedju pripadnika NM i gradjana koji pripadaju vecini; 1^NACELORAVNOPRAVNOSTIK vodieniu iavnih poslova- pripadnici NM imaju pod istim uslovima kao i ostali gradjani pravo da ucestvuju u upravljanju javnim poslovima i da vrse javne flinkcije. Pri zapoljavaniu u dravnim organima, javnim slubama, organima AP i jedinicaLS vodi se rauna o naeionalnom sastavu stanovnistva i odgovarajuoj zastupljenosti pripadnika NM. 32

^ J ZABRANE ASIMILACIJE PRJPADNIKA NM, Zabranjena je nasilna asimilacija pripadnika NM-Zatita pripadnika NM od svake radnje usmerene ka njihovoj nasilnoj asimilaciji ureduie se zakonom. Zabranjeno je preduzimanje mera koje bi prouzrokovale vetako menianie nacionainog sastava stanovnitva na podrujima gde pripadnici NM ive tradicionalno i u znaajnom broju, z~PRAVA PRIPADNIKA NM^jlna izraavanje, uvanje, negovanje, razvijanje i javno izraavanje nacionaine, etnike, kulturne i verske posebnostiCO na upotrebu svojih simbola na javnim mestimajffjna korienje svog iezika i pisma^Tda u sredinama gde ine znaajnu populaciju, dravni organi, organizacije kojima su poverena javna ovlaenja, organi AP i jedinica LS vode postupak i na njihovom jeziku^fj na kolovanie na svom jeziku u dravnim ustanovama i ustanovama autonomnih pokrajina;(3|na osnivanje privatnih obrazovnih ustanova/Tlda na svome jeziku koriste svoje ime i prezimeffil da u sredinama gde ine znaajnu populaciju, tradicionalni lokalni nazivi, imena uliea, naselja i topografske oznake budu ispisane i na njihovom jezikujijj}' na potpuno, blagovremeno i nepristrasno obavetavanie na svom leziku, ukljuujui i pravo na izraavanje, primanje, slanje i razmenu obavetenja i idejanCy na osnivanje sopstvenih sredstava javnog obavetavanja, u skladu sa zakonom. i - U skladu sa URS AP mogu na osnovu zakona pripadnicima NM svojim propisima ustanoviti i dodatna prava. j - Na teritoriji jedinice lokalne samouprave gde tradicionalno live pripadniei nacionalnih manjina, njihov JEZIKI PISMO moze biti u ravnopravnoi slubenoj upotrebi.Jedinica lokalne samouprave e OBAVEZNO u ravnopravnu slubenu upotrebu jezik i pismo nacionalne manjine ukoliko procenat pripadnika te nacionalne manjine u ukupnombroju stanovnika na njenoj teritoriji dostie 15% prema rezultatima poslednjeg popisa stanovnitva. k-Zakoni i propisi se objavljuju i na jezieima nacionalnih manjina. 1 - Pripadnici nacionalnih manjina iji broj u ukupnom stanovnitvu RS dostie najmanje 2% prema poslednjem popisu stanovnitva, mogu se obratiti drzavnim organima na svom jeziku i imaju pravo da dobiju odgovor na torn jezik, kao i narodniposlanik. koji se obraca

lj - politicke stranke NM i koalicije pol.stranaka NM mogu uceslvuju uraspodeli mandata i kad su dobili manje od 5% glasova od ukupnog broja biraca koji su glasali, sto je u skladu sa odredbom el. 100 URS, prema kojoj se u NS obezbeuju se ravnopravnost i zastupljenost polova i predstavnika NM, u skladu sa zakonom. ro - Simboli i zastave NM se mogu slubeno isticati tokom dr. praznika i praznikaNM na zgradama i u prosloryama lokalnih organa i organizacija sa javnim ovlaenjima na podrujima na kojima je jezik nacionalne manjine u slubenoj upotrebi. Uz zastave i simbole nacionalne manjine, pri slubenoj upotrebi, obavezno se isticu zastave i simboli SR.
BOSINA POTPITANJA l)Sta su nacionalne manjine, 2) Koja su njihovaprav,3)Kojaje razlika izmedjuprava zajamcenih strancima I prava nacionalnih manjina -jezik nacionalnih maniinamoze biti u sluzbenoj upotrbi 4) Staje sa njihovim pismomj) Sta kaze ustav (ustavni zakon) u pogledu procenta potrebnog za uvodjenje jezika nacionalnih manjina u sluzbenu upotrebu, 6) Mogu li nacionalne manjine same osnivati skole, 7)Staje sa mandatima predstavnika nacionalnih manjina u skupstini, 8) Cime se bavi savet za zastitu prava nacionalnih manjina, 9) Mogu li nacionalne manjine upotrebljavati svoje zastave i druge simbole, JOJMogu li ih isticati, gde, pod kojim uslovima 33

22./ USTAVNE DUZNOSTI (15)

a - Ustavne duznosti su tek neke od duznosti gradjana koje su malom broju propisane u samom URS. To su: dQ opsta duznost postovanja Ustava i Zakona. 0 duznost postovanja ljudskog dostojanstva. @) duznost roditelia da izdrzavaiu, vaspitavaju i obrazuiu svoiu decu, @) opsta duznost cuvanja zivotne sredine. 0 opsta duznost cuvania prirodnih resursa, nauenog, kulturnog i istorijskog nasledja i dobara od opsteg interesa, ^topsta poreska duznost u srazmeri sa ekonomskom moci obveznika, )duznosti stranaca, obavezno sociialno i zdravstveno osiguranie. penziisko i invalidsko osiguranie osnovno obrazovanie b - Obaveza placanja poreza i drugih dazbin a-je opsta i zasniva se na ekonomskoj moi obveznika. v - Ustav ogranicava zakonodavca time sto nijedna od zakonskih duznosti i obaveza ne moze stajati u opreci sa pravima i slobodama, koja URS jemci gradjanima. BOSINA POTPITANJA 1) Sta su, 2) Gde su propisane, 3)Nabrojati ih, 4)Kadpostoji obaveza placanja poreza i drugih .dazbin, 5)Kako ustav ogranicava zakonodavca, tj. koje su zabrane

{(23)i PRAVA I DUZNOSTI STRANACA (5)

a - Stranac je lice sa stranim drzavljanstvom ili lice bez drzavljanstva b - URS daje strancima najveca moguca prava u okviru proglasenih ljudskih prava. v - Stranci, u skladu sa meunarodnim ugovorima, imaju u RS sva prava zajemeena Ustavom i zakonom, izuzey prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo dravljani RS. g - Osim ovih prava URS garantuje iskljucivo strancima PRAVO AZILA. Prema URS: Stranac koji osnovano strahuje od progona zbog svoje rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili pripadnosti nekoj grupi ili zbog svojih politikih uverenja, ima pravo na utoite u Republici Srbiji. Postupak za sticanje utoita ureuje se zakonom. d - O t o m e odlucuje MUP u saranji saMinistarstvom inostranih poslova.. dj - URS - om jemce i SVOJINSKA PRAVA strancima tako da strana fizika i pravna lica mogu stei svojinu na nepokretnostima. u skladu sa zakonom ili meunarodnim ugovorom. Takodje mogu sticati pokretne stvari iednako kao i doma i drzavljani. e - Stranci mogu stei pravo koncesiie na prirodnim bogatstvima i dobrima od opteg interesa, kao i druga prava odredena zakonom. z - Strana pravna i fizicka lica su na trzistu izi'ednacena sa domacim. U tome se ogleda nacelo ravnopravnosti.

34

i - Zbog toga sto nisu drzavljani RS nemaju pravo da glasaju, pravo da sticu nekretnine im je ograniceno, uslovljeno je reciprocitetom. Kod nas je potreban zakonski ili diplomatski recoprocitet. j - Prema URS ulazak stranaca u zemlju se uredjuje zakonom. Stranac moe biti PROTERAN samo na osnovu odluke nadlenog organa, u zakonom predvienom postupku i ako mu je obezbeeno pravo aibe i to samo tamo sde mu ne preti progon zbog njegove rase, pola, vere, nacionalne pripadnosti, dravljanstva, pripadnosti odreenoj drutvenoj grupi, politikog miljenja ili gde mu ne preti ozbilino krenje prava zajemenih ovim ustavom. k - Osim prava stranci u RS imaju i DUZNOSTI kao sto su postovanje Ustava i zakona, ljudskog dostojanstva, ocuvanje zivotne sredine i druge duznosti koje propisuje URS, kao opste. Sto se tiee POREZA piaea ga ako je rezident (lice koje zivi u nasoj zemlji, a ima drzavljanstvo druge zemlje), pod uslovom da niie dvostruko oporezovan tj. da ne placa porez u drzavi ciji je drzavljanin. BOSINA POTPITANJA 1) Kad stranac ima pravo azila i ko odlucuje o azilu, 2)Moze li stranac biti proteran, 3) Staje diskriminacija, primerpozitivne i zastita -pogledati cl.21 na 17 strani skriite 4)Moze li stranac biti proteran iz RS na osnovu sudske odluke i kako, 5)Imaju li prava vezana za cinjenicu drzavljanstva, 6) Mogu li sticati pokretm stvari, 7) Kako sticu pravo svojine 8) Kakav reciprocitet moze biti -formalni (upotpunosti izjednacava domace drzavlja i materijalni (koliko oni nama, toliko mi njima)ili diplomatski, zakonski ifakticki 9)Kakav reciprocitetje potreban kod nas zakonski ili diplomatiski, 10) koje su duznosti stranaca, 11) kad stranac placa porez

(2$. OSTVARIVANJE I ZASTITA LJUDSKIH I MANJINSKIH PRAVA I SLOBODA (12) a - Ustavom je uspostavljen mehanizam za zastitu ljudskih i manjinskih prava (LjiMP) b - Taj mehanizam deluje dvostruko^jj preventivno tako sto napred osucuiecuje povredu pravag) represivno, samim tim sto predvidja pravna sredstva za otklanjanje posledica povrede prava. v - Ustavni mehanizmi za zastutu Ustavom proglasenih LjiMP su: (ffjnjihova NEPOSREDNA FRIMENA, sto vazi i za LjiMP zajemcena opsteprihvacenim jjravilima medjunarodnog prava, potvrdjenim medj.ugovorima i zakonima. |2)/ZAKONOM se moe propisati nain ostvarivania ovih prava samo akoje to Ustavom izriitopredvieno ili akoje to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode, pri eemu zakon ni u kom sluaju ne sme da utie na sutinu zajemenog prava. (3),8vako ima pravo na JEDNAKU ZAKONSKU ZATITU, bez diskriminacije. (4|Jemi se jednaka zatita prava PRED SUDOVIMA i drugim dravnirn organima, imaocima k'nih ovlaenja i organima AP i jedinica LS. Pojedinani akti i radnje dravnih organa, organizacija kojima su poverena javna ovlaenja, organa AP i jedinica LS, moraju biti ZASNOVANI NA ZAKONU. ^ S v a k o ima pravo na SUDSKU ZATITU ako mu je povreeno ili uskraeno neko LjiMP zajemeno Ustavom, kao i pravo na UKLANJANJE POSLEDICA koje su POVREDOM
35

NASTALE. / j j Gradani imaju pravo da se obrate MEUNARODNIM INSTITUCIJAMA radi zatite svojih sloboda i prava zajemenih Ustavom. ^8))Svako ima pravo na ALBU ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odluuje o njegovom pravu, obavezi ili na zakonu zasnovanom interest!. (f} Pravo na VODJENJE UPRAVNOG SPORA tj. pravo da o zakonitosti konanih pojedinaenih akata odlucuje nadlezni sud u upravnom sporu, ako zakonom nije predviena druga sudska zatita. /fid) Pravo na PRAYNU POMO koju gradjanima i pravnim licima pruaju advokatura, kao samostalna i nezavisna sluba, i slube pravne pomoi koje se osnivaju u jedinieama LS, s tjm sto se zakonom odreuje kada je pravna pomo besplatna. (/ll) OGRANICENJE LJiMP i sloboda samo ako ogranienje doputa Ustav i u svrhe radi kojih gadoputa. @ Svako ima pravo na NAKNADU MATERIJALNE ILI NEMATERIJALNE TETE koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje dravni organ, imalac javnog ovlaeenja, organ AP ili organ jedinice LS, pri cemu oteeni ima pravo da zahteva naknadu tete neposredno od lica koje je tetu prouzrokovalo. j@>Pravo na USTAVNU ALBU koja se moe izjaviti protiv poiedinaenih akata ili radnii dravnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlaenja, a kojima se povreuiu ili uskraeuiu LjiMP i slobode zajemene Ustavom, ako su iscrpliena ili nisu predvidena druga pravna sredstva za njihovu zatitu. (ffi) ZATITNIK GRAANA je nezavisan dravni organ koji titi prava graana od povreda nlcinjenih aktima organa dravne uprave, kao i drugih nosioca javnih ovlaenja. BOSINA POTPITANJA
1) Kako se ostvaruju-neposredno 2)Kojije izuzetak 3) Kako se stite 4) Ko im sve pruza zastitu - sudovi. medj. insititucife. ombudsman. Ustavni sud. 5) Sta Ustav garantuje kodzastite ovih prava-jednakost 6)Koji su sudovi za njih nadlezni - opste nadleznosti 7) O cemu se mora voditi racunapri ogranicavanju ljudskih prava 8)Kojase ljudska prava i slobode ne mogu ograniciti-pr. Na zivot, na rad, pravicno sudjenje, postovanje dostojnastva licnosti, savestl i veropispovesti. 9)Koja se mogu ograniciti za vreme vanrednog stanja - sloboda kretanja i si,, tj. sva ona za koje izricito nije propisano da ne mogu 10)Ko ih i kako ogranicava 11) Kako se tumace -Odredbe o ljud. i manj.pravima tumace se u korist unapreenia vrednosti demokrat. drutva, saglasno vaeim meunarodnim standardima ljud. i manj. prava, kao ipraksi me. instituciia koje nadziru njihovo sprovoenje.

/}/

EKONOMSKO

UREDJENJE

( 5 ) SVOJINSKI ODNOSI PO URS (10) a - Ustav jemci jednaku pravnu zastitu svih oblika svoiine, pri cemu razlikuie privatnu, zadrumu i javnu svojinu. b - JAVNU svojinu cine dravna svoiina. svoiina AP i svoiina jedinice LS, v - Sredstva iz javne svoiine_otuduiu se na nain i pod uslovima utvrdenim zakonom. g - Postojea drustvena svoiina pretvara se u privatnu svojinu pod uslovima, na nain i u 36

rokovima predvienim zakonom o privatizaciji, s tim sto je 31.12.2008, bio krajnji rok, nakon cega je predvidjeno da se ide na prinudnu likvidaciju, d - DRZAVNU svoiinu cine prirodna bogatstva, dobra za koje je zakonom odredeno da su od opteg interesa i imovina kofu koriste organi RS. U dravnoj imovini mogu biti i druge stvari i prava, u skladu sa zakonom. dj -Fizika i pravna liea mogu stei pojedina prava na odreenim dobrima u optoj upotrebi, pod uslovima i na naein predviden zakonom. e - Prirodna bogatstva koriste se pod uslovima i na nain predviden zakonom. z - Strand mogu stei pravo koncesiie na prirodnim bogatstvima i dobrima od opteg interesa, kao i druga prava odreena zakonom. i - Imovina AP i jedinka LS, nain njenog korienja i raspolaganja, ureuju se zakonom, s tim da s obzirom nato da jos nije odgovarajuci zakon, imovina jedinica LS je drzavna imovina, j - Kada je rec o stvarima u PRIVATNOJ svojini konkretno polioprivredno zemliite. umsko zemljite i gradsko graevinsko zemljite, njihovo korienje i raspolaganje je slobodno. k - Zakonom se mogu ogranieiti obliei korieenja i raspolaganja, odnosno propisati uslovi za korienje i raspolaganje da bi se otklonila opasnost od nanoenia tete ivotnoi sredini ili da bi se spreeila povreda prava i na zakonom zasnovanih interesa drugih lica. I - Strana fizika i pravna liea mogu stei svoiinu na nepokretnostima, u skladu sa zakonom ili meunarodnimugovorom. /^ejzi^cc^u < . Hcox^-t6* lj - Svako ie duan da uva prirodne retkosti i nauno, kulturno i istoriiskojaasiee. kao dobra od opteg interesa, u skladu sa zakonom, sto ie jedna od ustavnih duznosti (koju Bosa narocito voli da cuje) m - Posebna odgovornost za ouvanje naslea je na RS. AP i iedinicama LS. n - Dakle URS dopusta konkurenciju svojina s tim sto prepusta trzistu da odredi koji ee obliei svojine postojati u privrednoj stvarnosti. BOSINA POTPITANJA
1) Koje vrste svojine stiti ustav 2) Sta kaze ustav za drustvenu svojinu 3) Kojije rok za privatizaciju 4)Sta cini javnu svojinu 5)Sta spada u drzavnu svojinu 6) Ko maze dobiti koncesiju 7)Mozelipo novom Usavu gradsko gradjevinsko zemljiste biti uprivatnoj svojini 8) koja sve prava koriscenja imaju AP I LSprema zakonu o sredstvima u svojini RS -nepokretnosti, pokretnosti, novae 9) nacin korsicenja sredstava u drzavnoj svojini - Sredstva u drzavnoj svojini koja koriste drzavni organi i organizacije i organi teritorijalnih jedinica, koriste se za ostvarivanje prava i duznosti RS odnosno teritorijalnih jedinica.Ova sredstva mogu se koristiti i za obavljanjeprivrednih i drugih delatnosti u zemlji il inostranstvu radi sticanja prihoda. Sticanje prihoda po osnovu ovih sredstava ostvaruje se njihovim otudjenjem, davanjem na korsicenje ili u zaku, plasiranjem novcanih sredstava i HOVna trzistu novca i kapitala i na drugi nacin u skladu sa zakonom.

37

26. SLOBODA PRIVREDNOG DELOVANJA a - Ekonomsko ureenje u Republici Srbiji poiva na trinoj privredi, otvorenom i slobodnom tritu, slobodi grgduzetnistva, samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine. b - PR1DUZETNITVO je slobodno, ali se moze ograniiti zakonom, radi zatite zdravlja ljudi, ivotne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije. v - U vezi sa slobodom preduzetnistva su i siedeca dva prava: 1) Strana fizieka i pravna lica mogu stei svojinu na nepokretnostima, u skladu sa zakonom ili medunarodnim ugovorom. 2) Stranei mogu stei pravo koncesiie na prirodnim bogatstvima i dobrima od opteg interesa, kao i druga prava odredena zakonom. g - U sustini sloboda privrednog delovanja je mogucnostprivrednih subjekata da se samostalno organizuju i delaju, a radi razvoja trzisne privrede, otvorenog i slobodnog trzista u RS, sto je orjentaeija nase zemlje.

27. SAMOSTALNOST PRIVREDNIH SUBJEKATA a - Radi se o ekonomskoi autonomiii koja je jedna od bitnih obelezja ustavne konepecije slobodbe privrede b - URS ne odredjuje sadrzinu ove samostalnosti v - Igakje nesporno je da ono obuhvata sledece elemente: f p Slobodno organizovanie preduzeca i drguih organizacija 2^ samostalnost u obavljanju delatnosti, povezivanju i udruzivanju | jednak polozaj u pogledu uslovaprivredjivanja i pravne zastite za svoje obaveze u pravnom prometu odgovaraju srgdstvima koiima raspolazu, g -Element ekonomskog uredjenja je i zastita potrosaca u okviru koje su posebno zabranjene radnje usmerene protiv zdravlja, bezbednosti l privatnosti potrosaca, kao i sve neasne radnje na tritu.

28. BUDZETSKO FINANSIRANJE DRZAVE I DRZAVNIH DELATNOSTI I DELATNOSTI OD OPSTEG INTERESA (8)
Najee, dravni budet je jednogodinji dokument. koga priprema roinistarstvo finansiia u saradnji sa drugim ministarstvima, dok ga usvaja skuptina u obliku zakona. Budet ima karakter finansiiskog plana drave za jednu godinu..Sadraj dravnog budeta ine spisak prihoda i rashoda, sa njihovim planiranim iznosimaza sledeu godinu, kao i prateim proeesnim i slinim odredbama. Na prihodnoj strani navode se svi zakonom propisani dravni prihodi - kao to su svi pojedini porezi. naknade, takse. kazne, prihodi od kamata i prodaje dravne imovine i slino. Na rashodnoi stani, koja takoe uglavnom proizlazi iz materijalnih zakona, koriste se dve podele. Prva je po administrativna, odnosno po dravnim institucijama kao nosiocima rashoda (skuptina. ministarstva. aeenciie. sudovi. zdravstvo. prosveta ltd.), a druga po ekonomskim funkcijama (plate i socijalna davanja za zaposlene, materijalni trokovi, investicije. otplata dugova, subvenciie. budetska rezerva itd). Obino se ove dve podele kombinuju i dobija sloena klasifikacija.

38

a - RS, AP ijedinica LS irnaju budete u kojima moraju biti prikazani svi prihodi i rashodi kojima se fmansiraju njihove nadlenosti. Sadraj svih budeta odreenje raspodelom nadleinosti izmeu njih, a koja proistie iz ustava i zakona. b - Zakonom se utvruju rokovi u kojima budet mora biti usvojen i nain privremenog fmansiranja. Ako se budzet ne usvoji u roku,a vaznost starog budzeta je istekla, prelazi se na privremeno finansiranje (obicno 3 meseca). v - Sredstva iz kojih se fmansiraju nadlenosti RS, AP ijedinica LS obezbeuju se iz poreza i drugih prihoda utvrenih zakonom.Obaveza plaanja poreza i drugih dabina je opta i zasniva se na ekonomskoj mobi obveznika. g - RS, AP i jedinica LS mogu da se zaduuju.Uslovi i postupak zaduivanja ureuju se zakonom. d - Pokraiine. opstine i eradovi donose svoie budzete i zavrsne racuna na predloge njihovih izvrsnih organa. dj - AP ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadlenosti. Vrste i visina izvornih prihoda AP odreuju se zakonom, Zakonom se odreuje uee AP u deiu prihoda RS. e - Budzet AP Vojvodine iznosi naimanie 7% u odnosu na budzet RS, s tim to se 3/7 od budzeta AP Vojvodine koristi za finansiranie kapitalnih rashoda. z - Poslovi jediniee LS fmansiraju se iz izvornih prihoda iedinice LS. budzeta RS. u skladu sa zakonom, i budzeta AP, kada je AP poverila jedinieama LS obavljanje poslova iz svoje nadlenosti, u skladu sa odlukom skuptine AP. i - Narodna skupstina usvaja budet izavrni raun RS, na predlog Vlade. j - Izvravanie svih budeta kontrolie Dravna revizorska institucija.. k - Dravna revizorska institucija ie najvii dravni organ reviziie javnih sredstava u RS, samostalna je i podlee nadzoru NS. kojoj i odgovara.O Dravnoj revizorskoj instituciji donosi se zakon.Vazno je obezbediti njenu nezavisnost od vlade. 1 - NS razmatra predlog zavrnog rauna budeta po pribavljenom miljenju Dravne revizorske institucije lj - NBS je centralna banka RS. samostalna je ipodlee nadzoru NS, kojoj i odgovara. To je institucija javnih finansija sa svojstvom drzavnog organa. NBS rukovodi guverner, koga bira i razresava NS i nadzire njegov rad. NS bira i razresava i Savet guvernera NBS. O Narodnoj banci Srbije donosi se zakon. m - Republika Srbija stara se o ravnomernom i odriivom regionalnom razvoju, u skladu sa zakonom.
BOSINA POTPITANJA l)Sta se sve finansira iz budzeta - rad drzavnih oreana. organa AP. nadleznosti RS 2) U kojoj formi se donosi - uformi zakona, a u obliku zavrsnog racuna 3)Staje specificno kod zakona o budzetu, tj. svoistva - temporalnog ie karaktera. ier se donosi za svaku sodinu. ne sadrzi opste norme. ima formu zakona i pokazuie prihode i rashode RS za iednu eodinu.

39

\/

ZAKONODAVNA VLAST

29. NARODNA SKUPSTINA-NADLEZNOST I NACINRADA (20)

a - Prema URS narodna skupstina (NS) je najvie predstavniko telo i nosilac ustavotvome i zakonodavne vlasti u Republiei Srbiji. b -"NS vrsi nadleznost u svojstvu:(l) nosioca ustavotvome i zakonodavne vlasti, predstavnika suverenosti gradjana u RS i(1) u skladu sa shvatanjem nacela opodeli vlasti, prema kome se odnos tri grane vlasti zasniva na ravnotei i meusobnoj kontroli. r j v - Narodna skuptina kao nosilac USTAVOTVORNEIZAKONODAVNE VLASTI j^yi 1. donosi i menja Ustav. ,c - ^ ^f^l. odlueuje o promeni granice Republike Srbije, cUsD ^' Y^>\ 3. potvruje meunarodne ugovore kad je zakonom predviena obaveza njihovog 3>c^ potvrdivanja. Potvrdjuje ih zakonom, CM ^ 4. donosi zakone i druge opte akte iz nadleznosti Republike Srbije, kom prilikom vrsi A ct ZAKONODAVNU VLAST, 5. daje prethodnu^saglasnost na statut autonomne pokrajine, dok sam statut donosi Skupstina AP Vojvodine 6. usvaja plan razvoja i prostorni plan, uformiZakona i po postupku za donosenje zakona, 7. usvaja budet i zavrni raun Republike Srbije, na predlog Vlade, uformiZakona i po postupku za donosenje zakona, 8 daie amnestiiu za krivina dela, uformizakona. g - NS vrsi USTAVOTVORNU VLAST kad:(T))donosi i menja Ustav/Q)1 donosi poseban Zakon kojim se uredjuje sustinska autonomija na Ki M,d3 kad donosi odlukuo osnivaniu novih AP i o ukidanju i spajanju vec osnovanih, kao i kad(f)odlueuje o promeni granice RS d - U slucaju promene URS - a, NS saucestvujeu vrsenju ustavorvorne vlasti, s obzirom na to da(fj moze odluciti da usvoieni akt o promeni URS stavi na republicki, ustavotvorni referendum radi potvrdjivanja, dok je0odredjena pitanja predvidiena URS - om duzna da stavi na republicki referendum radi potvrdjivanja. (videti pitanje br. 4, na 4. strani, pod slovom E)

0>
- o>"" ^ e^tcc^ rAoJ^0-

dj - Kao PREDSTAVNIK SUVERENOSTI GRADJANA u RS, NS: ^)raspisuje republicki referendum. (fCy odlueuje o ratu i miru i proslaava ratno i vanredno stanie,/jfo. nadzire rad slubi bezbednosti./lT| usvaja strategiiu odbrane e - NS raspisuie referendum o pitanjima iz svoje nadleznosti na zahtev vecine svih narodnih poslanika ili najmanje 100.000 biraca. - Prema URS predmet referenduma ne moeu biti\)ob&veze koje proizlaze iz meunarodnih ugovora%2) zakoni koji se odnose na liudska i maniinska prava i slobode, 3) poreski i drugi finansijski zakoni.jD budet i zavrni raun, 5) uvoenje vanrednog stania i 6) amnestija, kao ni 7) pitanja koia se tiu izbomih nadleznosti NS.
^*

z - Prema URS, NS proglaava VANREDNO STANJE kada javna opasnost ugroava opstanak drave ili gradana. z 1 -Odluka o vanrednom stanju vai najdue 90 dana. Po isteku ovog roka, NS odluku o vanrednom stanju moe produiti za jo 90 dana, veinom od ukupnog broja narodnih 40

poslanika.{ 126) z 2 -Za vreme vanrednog stanja, NS se sastaje bez posebnog poziva i ne moe biti rasputena. U sluaju proglaenja vanrednog stanja raspustenoj NS ponovo se uspostavlja njena puna nadlenost, koja traje do okonanja vanrednog stanja. z 3 - Proglaavajui vanredno stanje NS moe propisati mere kojima se odstupa od Ustavom zajemenih ljudskih i manjinskih prava, vecinom glasova svih narodnih poslanika. u ^ ^ z 4 - Kad NS niie u mogunosti da se sastane, odluku o proglasenju vanrednog stanja 6C, X l ^ j>d n o s e zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skuptine ipredsednik Vlade, -V* pod istim uslovima kao i Narodna skuptina. 1 ra,vt . z 5 - Kad NS nije u mogunosti da se sastane mere kojima se odstupa od ljudskih i r-^Ju7^V' manjinskih prava moe propisati Vlada, uredbom, uz supotpispredsednika Republike. ^"h^^to-iA z 6 - Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava koje propiu NS ili Vlada vae naidue / ^ 90 dana, a po isteku ovog roka mogu se obnoviti pod istim uslovima. b/i O-^JSC z 7 - Kad odluku o vanrednom stanju nije donela Narodna skuptina, NS je potvruje u roku od 48 sati od njenog donoenja, odnosno im bude u mogucnosti da se sastane. AkoNS ne potvrdi ovu odluku, odluka prestaje da vai zavretkom prve sedniee NS odrane go proglaeniu vanrednog stania. z 8 - Kad mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava nije propisala NS, Vlada je duna da uredbu o merama odstupanja od ljudskih i manjinskih prava podnese na potvrdu NS u roku od 48 sati od njenog donoenia. odnosno eim NS bude u mogucnosti da se sastane.Ukoliko NS ne potvrdi odnosnu uredbu. mere odstupania prestaju da vae 24 sata od poetka prve sednice NS odrane po proglasenju vanrednog stanja. i - Prema URS, NS proglaava RATNO STANJE. il - Kad NS niie u mogucnosti da se sastane, odluku o proglasenju ratnog stanja donose Zajedno predsednik Republike, predsednik NS ipredsednik Vlade. i 2 - Za vreme ratnog stanja, NS se sastaje bez posebnog poziva i ne moe biti rasmitena. U sluaju proglaenja ratnog stanja raspustenoj NS ponovo se uspostavlja njena puna nadlenost, koja traje do okonanja ratnog stanja. i 3 - Proglaavajui ratno stanje NS moe propisati mere kojima se odstupa od Ustavom zajemenih liudskih i maniinskih prava. i 4 - Kad NS ne moe da se sastane. mere odstupanja od Ustavom zajemenih ljudskih i manjinskih prava zaiedno utvruiu predsednik Republike, predsednik NS i predsednik Vlade. i 5 - Sve mere propisane u periodu ratnog stanja potvruje NS kad bude u mogucnosti da se sastane, (o merama odstupanja od LJ i MP videti na str. 18 ) ($) j - U okviru svoiih IZBORNIH NADLEZNOSTI NS raspolaze odredjenim instrumentima za postizanje ravnoteze i medjusobne saradnje tri grane vlasti: <"U 13. bira Vladu, nadzire njen rad i odlueuje o prestanku mandata Vlade i ministara, .ML ^. 14. bira i razresava sudije Ustavnog suda. C ' ' if*-' o-t- 15. bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda, predsednike sudova, Republiekog javnog tuioea, javne tuioee, sudije i zamenike javnih tuilaca, u skladu sa Ustavom, 16. bira i razresava guvernera Narodne banke Srbije i nadzire njegov rad, 17. bira i razreava Zatitnika graana, i nadzire njegov rad, (i guverner i ombudsman se biraju na 5 godina), 18. bira i razresava i druge funkcionere odredene zakonom. k - NS vri i druge poslove odreene Ustavom i zakonom. (POPUT PONOVNOG
4

IZGLASAVANJA ZAKONA) 1 - Iz ovoga sledi da su "instrument ravnoteze i medjusobne kontrole tri grane vlasti" u rukamaNS: izbor ili ucesce u izboru nosilaca druge dve vlasti, kao i nadzor nad radom i razresenje nosilaca drugih vlasti. lj - S obzirom na to da je sudska vlast nezavisna NS ima samo pravo da bira deo sudija i sve javne tuzioce, na predlog Vlade, ali nema pravo nadzora nad radom sudova ili javnih tuzilaca. NACIN RADA NARODNE SKUPSTINE a - NS vrsi svoju nadleznost na sednicama plenuma, tj. svih narodnih poslanika, i na sednicama odbora, kao uzih radnih telaNS, kojima prisustvuju samo oni narodni poslanici koii su clanovi odbora. b - Sednicu plenuma saziva i njome predsedava predsednik NS. v - Zasedanja NS mogu biti redovna i vanredna. Prvo redovno zasedanje pocinje prvog radnog dana u martu, a drugo pocinje prvog radnog dana u oktobru i moze trajati najduze 90 dana. g - NS se sastaje u vanredno zasedanje na zahtev naimanje 1/3 narodnih poslanika ili Vlade, sa unapred utvrdjenim dnevnim redom. d - Predlog dnevnog reda sednice NS, koja se odrzava u vreme redovnog zasedanja NS priprema predsednik NS. dj - Predsednik NS pisanim putem odreduie dan, as i mesto odravanja sednice NS, sa predlogom dnevnog reda, najmanje sedam dana pre dana za koji se saziva sednica e - Da bi sednica NS otpocela potrebno je da joj, u sali, prisustvuie 1/3 narodnih poslanika z - Rasprava o pojedinim tackama, iz utvrdjenog dnevnog reda NS, vodi se bez obzira na broj prisutnih narodnih poslanika. i - NS odluuje u danima za glasanie. Predsednik NS odreduje Dane za glasanje po zavretku rasprave o svim tackama dnevnog reda. j - Kvorum za rarfNS u anima za glasanje, prilikom usvajanja zapisnika sa prethodne sednice i utvrdivanja dnevnog reda. kao i na konstitutivnoi sedniciNS postoji ako je na sednici NS prisutno najmanje 126 narodnih poslanika. k - Predsednik NS prekida rad NS kada utvrdi nedostatak kvoruma na sednici NS, dok se kvorum ne obezbedi. 1 - Pre utvrivanja dnevnog reda sednice NS usvaja se zapisnik sa prethodne sednice NS. NS o zapisniku odluuje bez rasprave. lj - O dnevnom redu u celini, NS odluuje bez pretresa. m - Potom se otvara pretres svake take dnevnog reda sednice NS, ponaosob. n - Kada utvrdi da nema vise prijavljenih za uee u pretresu, predsednik NS zakljuuje pretres. nj - Kada se obavi razmatranje svih taaka dnevnog reda i odluivanje po njima, predsednik NS zakljuuje sednicu NS.

c^J^^

(o/kl

ynZfzc*)

KM.

^h^c^
42

Cj^^a

_-,

saaftfie**-

u^n^^

>v

.& rJ*i

NACIN ODLUCIVANJA U NARODNOJ SKUPSTINI (cesto pita kao posebno pitanje)

t f[ UL*;- -i

a - Prema URS NS donosi odluke vecinom glasova narodnih poslanika na sednici na koioi , G.fc~Utt je prisutna veina narodnih posFanika. b - Vecinom slasova svih narodnih poslanika (126) NS: J 1.) daje amnestiju za krivina dela, 2.) proglaava i ukida vanredno stanje, 3.) propisuje mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u ratnom i vanrednom stanju, 4.) donosi zakon kojim Republika Srbija poverava AP i jedinicama LS pojedina pitanja iz svoje nadleznosti, 5.) daje prethodnu saglasnost na statut AP, 6.) odluuje o Poslovniku NS, o svom radu, 7.) ukida imunitet narodnim poslanicima, predsedniku Republike i Zatitniku graana, 8.) usvaja budet i zavrni raun, 9.) vrsi sve svoje izborne nadleznosti, 10.) odluuje o odgovoru na interpelaeiju, 11.) glasa o zakonu koji je Predsednik RS vratio NS na ponovno izglasavanje. "V - NS donosi zakone i druge opte akte iz nadleznosti Republike Srbije vecinom slasova rfr# *&* narodnihposlanlkana sednici na koioi jeprisutna veina narodnih poslanika. g-Izuzetak od ovogpravilaje zakon kojim Republika Srbija poverava AP i jedinicama LS pojedina pitanja iz svoje nadleznosti. d - Vecinom glasova syih narodnih poslanika NS odluuje ozakomma kojima se ureduju: 1.) referendum i narodna inicijativa, 2.) uivanje individualnih i kolektivnih prava pripadnika nacionalnih manjina, 3.) plan razvoja i prostorni plan, 4.) javno zaduivanje, 5.) teritorija AP i jedinica LS, 6.) zakljuivanje i potvrdivanje meunarodnih ugovora, 7.) druga pitanja odreena Ustavom. Uj - N S 2/3 vecinom odlucuje o 1) promeni URS - a, 2) pitanjima o kojima, prema URS u odlucuje po postupku predvidjenom za promenu URS - a, 3) promeni granice RS, 4) donosi Zakon kojim se uredjuje Sutinska autonomija AP K i M, 5) odlucuje o osnivanju novih AP i ukidanju ili spajanju vec osnovanih AP, 6) donosi Ustavni zakon za sprovodjenje URS - a i 7) odlucuje o razresenju Predsednika RS. e - U svom radu NS donosi sledece AKTE : zakon, budjeU plan razvoja, prostorni plan, zavrni raun, poslovnik, deklaraciju, rezoluciju, preporuku, odluku, zakljuak i autentino tumaenje akta koji donosi.
BOSINA POTPITANJA 1) Koji su akti koje donosi, 2)Kako odlucuje NS popravilu kvorumskom vecinom. ti vecinom slaova na sednici na koioi fe prisutna vecina narodnih poslanika, 3) O kojim pitanjima odlucuje 2/3 vecinom glasova, 4)Kako odlucuje o ratu i miru - vecinom glasova svih narodnih poslanika. 5)Kojom vecinom bira sudije za njihovprvi, trogodisnji mandat, 6) Kadpocinje i koliko traje prvo redovno zasedanje 7) Nabrojati najvaznije nadleznosti NS. 8) taje ombudsman i na koliko godina se bira

2/

30. IZBOR I MANDAT NARODNIH POSLANIKA (7)

a - Prema URS narodna skuptina (NS) je najviepredstavniko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji. b - N S ini 250 narodnih poslanika, koji se biraiu na neposrednim izborima, tajnim glasanjem. u skladu sa zakonom o izboru narodnih poslanika.
43

v - U NS obezbeduju se ravnopravnost i zastupljenost polova i predstavnika nacionalnih manjina, u skladu sa zakonom. g - Gradani biraju poslanike na osnovu slobodnog, opteg, jednakog i neposrednog izbornog prava, tajnim glasanjem. d - Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika (ZINP) niko nema pravo da, po bilo kom osnovu, spreava Hi primorava gradanina da glasa, da ga poziva na odgovornost zbog glasanja i da od njega trai da se izjasni za koga je glasao ili zato nije glasao. dj - PRAVO DA BIRA poslanika I DA BUDE BIRAN za poslanika ima graanin sa "prebivalitem u Republici Srbiii koii ie istovremeno i%ravljanin RS, koji ie'Wvrsio 18 godina ivota i poslovno ie sposoban. e - Biraci se upisuju u BIRACKI SPISAK z - Biraki spisak je javna isprava i vodi se po slubenoi dunosti. Gradanin ima pravo uvida u biraki spisak i pravo da zahteva njegove isprayke (upis, brisanje, izmenu ili dopunu birakog spiska). i-Biraeki spisak je jedinstven i stalan i obavezno se aurira svake kalendarske godine, najkasnije do 31. marta. Stalan je zbog toga sto se u m'ega, nezavisno od konkretnih izbora, upisuiu svi gradjani sa birackim pravom. Jedinstven je ier vazi za sve izbore. i - Biraki spisak se zakljucuje naikasniie 15 dana pre dana odravania izbora, RESENJEM organa koji vodi biraki spisak. k - Reenje kojim se zakljucuje biracki spisak dostavlja se Republikoj izbornoj komisiji (RIK - u) naidocniie u roku od 24 asa od easa niegovog donoenja., a RIK objavljuje u " Sluzbenom glasniku R S " ukupan broj biraca. 1 - Narodni poslanici biraju se u RS kao JEDNOJ IZBORNOJ JEDINICI lj - Biraju se na osnovu lista -J} politickih stranaka,^ stranackih koalieiia i drugih politickih organizacija,^ i lista koie predloze grupe gradiana. Dakle, politieke stranke, stranacke koalicije i druge politicke organizacije, kao i grupe gradjana nayivaju se PODNOSIOCIMA IZBORNIH LISTA. IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE a - IZBORE ZA NARODNE POSLANIKE raspisuje predsednik Republike. 90 dana pre isteka mandata Narodne skuptine, tako da se izbori okonaiu u narednih 60 dana, ODLUKOM, kojom se odredjuje dan odrzavanja izbora i dan od kojeg pocinju da teku rokovi za odrzavanje izbornih radnji i ona se objavljuje u " Sluzbenom glasniku R S " b - Prema ZINP POSLANIKIMANDATI raspodeljuju se srazmemo broju dobijenih glasova, sto znaci da je kod nas prihvacen sis tern srazmemos predstavnislva. v-Izbori se sprovode na osnovu izbornih lista g - Na IZBORNOJ LISTI medu svaka etiri kandidata po redosledu na listi (prva etiri mesta, druga etiri mesta i tako do kraja liste) mora biti po jedan kandidat - pripadnik onog pola kofi ie manie zastuplien na listi, a ukupno na izbornoj listi mora biti najmanje 30% kandidata manje zastupljenog pola na listi. d - Ako izborna lista ne ispuniava navedene uslove smatrae se da sadri nedostatke za proglasenje izborne liste, a predlagae liste bie pozvan da otkloni nedostatke liste. dj - Ako predlagae liste ne otkloni nedostatke RIK ee odbiti da proglasi izbornu listu. Ovim je do kraja sprovedeno nacelo URS - a o ravnopravnosti polova .

e - Podnosilac izborne liste moe povui listu najkasnije do dana utvrivanja zbirne izborne liste. z - Izborna lista je utvrena kad je svojim potpisima pjodri najmanje 10.000 biraa. i -Bira moe svojim potpisom podrati izbornu listu samo jednog predlagaa. Svaki potpis mora biti overen u optinskom sudu. j - Izborna lista dostavlja se RIKr u najkasnije 15 dana pre dana odreenog za odravanje izbora. Uz izbornu listu, RIK - u se dostavlja i sva potrebna dokumentacija propisana ovim zakonom. k - RIK RESENJEMproglaava izbornu listu jedne politike stranke (stranaka izborna lista), listu dve ili vise politikih stranaka (koaliciona izborna lista), odnosno grupe gradana (izborna lista grupe gradana), odmah po prijemu izborne liste i odgovarajue dokumentacije, a najkasnije u roku od 24 asa od prijema izborne liste. Reenje o proglaenju izborne liste RIK bez odlaganja dostavlja podnosiocu. Na osnovu proglaenih izbornih lista sastavlja se glasaki listi! 1 - Ako RIK utvrdi da izborna lista nije podneta blagovremeno, donee reenje o njenom odbacivanju. lj - Ako RIK utvrdi da izborna lista sadri nedostatke koji su smetnja za proglaenje izborne liste donee, u roku od 24 asa od prijema izborne liste, zakljuak kojim se podnosiocu izborne liste nalae da najdocnije u roku od 48 asova od asa dostavljanja zakljuka otkloni te nedostatke. Tim zakljukom istovremeno e se podnosiocu izborne liste ukazati na radnje koje treba da obavi radi otklanjanja nedostataka. m - A k o RIK utvrdi da nedostaci izborne liste nisu otklonjeni, ili da oni nisu otklonjeni u predvienom roku, donee u narednih 48 asova reenje kojim se odbija proglaenje izborne liste. n - ZBIRNU IZBORNU LISTU utvruje RIK. nj - Redosled izbornih lista, sa imenima svih kandidata, na zbirnoi izbornoi listi utvruje se prema redosledu njihovog proglaavanja. Zbirnu izbornu listu RIK objavliuje u "Slubenom glasniku Republike Srbije", najkasnije 10 dana pre dana odredenog za odravanje izbora. ~~" o - Za dan proglaenja zbirne izborne liste uzima se dan njenog objavljivanja u "Slubenom glasniku Republike Srbije". ORGANI ZA SPROVODJENJE IZBORA - REPUBLICKA IZBORNA KOMISIJA (RIK) a - ORGANI ZA SPROVOENJE IZBORA su RIKi biraki odbori. b - Organi za sprovoenje izbora su samostalni i nezavisni u radu i rade na osnovu zakona i propisa donetih na osnovu zakona. Za svoj rad odgovaraju organu koji ih je imenovao. v - Organi za sprovoenje izbora rade u stalnom i proirenom sastavu. g - Organi za sprovoenje izbora rade u PROIRENOM SASTAVU od dana utvrdivanja tog sastava do zavretka izbora. d - Organi za sprovodenje izbora odluuju veinom glasova lanova u stalnom, odnosno proirenom sastavu. dj -Nijedna politika stranka. stranaka koalicija ili druga politika organizaciia ne moze imati vise od polovine lanova u stalnom sastavu svih organa za sprovodenje izbora.

e - lanovi organa za sprovoenje izbora narodnih poslanika i njihovi zamenici moraju imaii izbomo pravo. z - lanovima organa za sprovodenje izbora i njihovim zamenieima prestaje funkcija u ovim organima kad prihvate kandidaturu za narodne poslanike. i - RIK U STALNOM SASTAVU ine predsednik i 16 drugih lanova koie imenuje NS na predlog poslanikih grupa NS, a U PROIRENOM SASTAVU i po jedan predstavnik podnosioca izborne liste. j -RIK ima sekretara koga imenuje NS iz reda strunih radnika svoje slube, koji uestvuje u radu koraisije bez prava odlucivania. RIK ima i jednog lana, predstavnika republike organizaeije nadlene za poslove statistike, koji ueestvuje u radu komisije bez prava odlueivanja. k - Predsednik , lanovi RJK i njen sekretar imaiu zamenike, Predsednik, lanovi RIK i njihovi zamenici moraju biti diplomirani pravniei. 1 - RIK reeniem utvruje da podnosilac izborne liste ispuniava uslove za odreivanie svoiih predstavnika u proireni sastav ovog organa u roku od 48 asova od proglaenja izborne liste. Reenje o ispunjenju, odnosno neispunjenju uslova za odredivanje predstavnika podnosioca izborne liste RIK dostavlja podnosiocu izborne liste u roku od 24 easa od asa donoenja reenja, lj - Predstavnik podnosioca izborne liste postaje clan RIK u proirenom sastavu najkasnije 24 asa od donoenja reenja m - Sastav RIK - a objavtjuje se u "Slubenom glasniku RS". BIRACKI ODBORI a - RIK obrazuje i imenuje biracke odbore, njihove predsednike i clanove b - Biraeki odbor u STALNOM SASTAVU cine: predsednik i naimanie 2 lana, a u PRODRJENOM SASTAVU i po iedan predstavnik podnosioca izborne liste. Predsednik i lanovi birakog odbora imaju zamenikejiajkasnije 10 dana pre dana odredjenog za odrzavanje izbora. Ku-^tr^-^-j cA v - Biraki odbor imenuje se naikasniie 10 dana pre dana odreenog za odravanie izbora. g - RIK u roku od 48 asova od asa donoenja reenja o proglaeniu izborne liste. reenjem utvrduje koji podnosilac izborne liste ispunjava uslove za odredivanje svojih predstavnika u proireni sastav birakog odbora. d - Predstavnik podnosioca izborne liste postaje lan birakog odbora u proirenom sastavu najkasnije 24 sata od asa donoenja tog reenja. dj -Biraki odbor: 1) neposredno sprovodi glasanje na birakom mestu, 2) obezbeuje pravilnost i tajnost glasanja, 3) utvruie rezultate glasania na birakom mestu i obavlja druge poslove odredene ZINP. Biraki odbor se stara o odravaniu reda na birafikom mestu za vreme glasanja. e - S obzirom na to da je u RS prihvacen sistem srazmernog predstavnistva svaki birac glasa zg 1 od tzbornih lista sa zbirne izborne liste. z - Glasanje za narodne poslanike obavlja se na birakom mestu. Na jednom birakom mestu moe da glasa najvie 2.500, a najmanje 100 biraa. i - Svaki bira glasa lino. Bira u toku odravanja izbora moe glasati samo iedanput.

Glasanje je tajno. j - Glasa se na overenim glasakim listiima, samo zajednu izbornu listu sa glasackog listica, zaokruzivanjem rednog broja ispred naziva izborne liste za koju se glasa. k - N a birakom mestu i na 50 metara od birakog mesta zabranjeno je isticanje simbola politikih stranaka i drugog propagandnog materijala. Ako se u toku glasanja narue neka od pravila predvidjena ZINP biraki odbor se rasputa, a glasanie na torn birakom mestu se ponavlja. 1 - Po zavrenom glasanju biraki odbor pristupa utvrivam'u rezultata glasanja na birackom mestu. Na osnovu izvoda iz birakog spiska, biraki odbor utvruje ukupan broj biraa koji su glasali. lj Birackl odbor konstatuje broj nevaeih glasakih listia i broj glasova za svaku izbornu listu, to unosi u zapisnik. Nevaei glasaeki listi ieste nepopunjeni glasaki listi, listi koji je popunjen tako da se ne moe utvrditi za koju se izbornu listu glasalo i listi na kome je zaokrueno vise od jedne izborne liste. Ako se utvrdi da je broj glasakih Hstia u glasaekoj kutiji vei od broja biraa koji su glasali, birackl odbor se rasputa i imenuje novi, a glasanje na torn biraekom mestu se ponavlja. m - Svaki biraeki odbor vodi zapisnik o radu i dostavlja ga R I K - u . RIK irn osnovu tih zapisnika utvrdjuje rezultate izbora i o tome saeinjava poseban zapisnik. n - Po urvrdjivanju rezultata izbora sledi RASPODELA MANDATA. nj -U raspodeli mandata ueestvuju samo izborne liste koje su dobile najmanie 5% glasova od ukupnog broia glasova biraa koji su glasali u izbornoj jediniei. o - Politicke STRANKE NACIONALNIH MANJINA i koalicije politikih stranaka nacionalnih maniina uestvuju u raspodeli mandata i kad su dobile martje od 5% glasova od ukupnog broja biraa koji su glasali. p - Politicke stranke nacionalnih manjina su sve one stranke iji je osnovni cilj predstavljanje i zastupanje interesa nacionaine manjine i zatita i poboljanje prava pripadnika nacionalnih rnanjina, u skladu s meunarodnopravnim standardima. O tome da li podnosilac izborne liste ima poloaj politicke stranke nacionaine manjine, odnosno koalicije politikih stranaka nacionalnih manjina odluuje R1K pri proglaenju izborne liste, a na predlog podnosioca izborne liste koji mora biti stavijen pri podnoenju izborne liste. r - Na ovai nacin se sprovodi odredba URS prema kojoj se u NS obezbeduje ravnopravnost i zastuplienost polova i predstavnika nacionalnih maniina, u skladu sa zakonom. s - RIK raspodeljuje mandate primenom sistema najveeg kolinika. Mandati se raspodeljuju tako to se ukupan broj glasova koji je dobila svaka pojedina izborna lista podeli brojevima od jedan do zakljuno sa brojem 250. Dobijeni kolinici razvrstavaju se po veliini a u obzir se uzima 2S0 naiveeih kolinika. Svaka izborna lista dobija onoliko mandata koliko tih kolienika na nju otpada. Ako dve izborne liste ili vise izbomih lista dobiju iste kolinike na osnovu kojih se dodeljuje jedan mandat a nema vise neraspodeljenih mandata, mandat e se dodeliti listi koja je dobila ukupan vei broj glasova. t-Mandati koji pripadaju odreenoj izbornoj listi dodeliuiu se kandidatima sa te liste. Kad odreenoj izbornoj listi pripadne vise mandata nego to je na toj listi predloeno kandidata za poslanike, mandat se dodeljuje izbornoj listi koja ima sledei najvei kolinik. - ZINP je prihvatio sistem nevezanih izbornih listi. Ovakav zakljucak proistice iz cinenice da podnosilae izborne liste, naikasniie u roku od 10 dana od dana objavlfivania ukupnih rezultata izbora, dostavlja RIK - u podatke o tome kojim kandidatima sa izborne liste se dodeliuiu dobiieni poslaniki mandati. 47

u - Ako podnosilac izborne liste ne dostavi podatke, RIK e ga pisrneno obavestiti da je duan da to uini u naknadnom roku od 5 dana, uz upozorenje na posledice nepostupanja. Ako podnosilac izborne liste ne dostavi podatke ni u naknadno ostavljenom roku, RIK e posebnim reenjem sve dobijene mandate sa te izborne liste dodeliti kandidatima sa liste prema niihovom redosledu na listi. Protiv ovog reenja nije dozvoljen prigovor, nitialba. f- Rezultate izbora RIK objavljuje u roku od 96 easova od asa zavretka glasanja. Rezultati izbora objavljuju se u "Slubenom glasniku RS". h - RIK izdaje poslaniku uverenje daje izabran. ZASTITA IZBORNOG FRAVA a - Tokom izbora za narodne poslanike moze doci do razlicitih povreda izbornog prava. b - Stoga, svaki bira, kandidat za poslanika i podnosilac izborne liste ima pravo na zatitu izbornog prava, Oni imaju aktivnu legitimaciiu da traze zastitu izbornog prava. v - Svaki bira, kandidat i podnosilac izborne liste Ima pravo da podnese prigovor RIK - u zbog povrede izbornog prava u toku izbora ili nepravilnosti u postupku predlaganja odnosno izbora. g -Prigovor protiv odluke, radnie ili propusta birakog odbora podnosi se RIK- u u roku od 24 asa od asa kad je doneta odluka odnosno izvrena radnja koju podnosilac prigovora smatra nepravilnom, odnosno od easa kad je uinjen propust. d - RIK donosi reenje u roku od 48 asova od easa prijema prigovora i dostavlja ga podnosiocu prigovora i svim podnosiocima izbornih lista. dj - Ako RIK usvoji prigovor, ponitie odluku ili radnju. Medjutim, ako RIK ne donese reenje po prigovoru u rokovima predvidenim ZINP, smatrae se da ie prigovor usvoien e - Protiv svakog reenja RIK - a donetog po prigovoru moe se izjaviti lalba Vrhovnom sudu Srbiie. alba se podnosi preko R I K - a u roku od 48 asova od priiema reenia. Republika izborna komisija duna je da u roku od 24 asa od prijema albe dostavi Vrhovnom sudu Srbije prigovor i sve potrebne spise. -Vrhovni sud Srbije odluuje po albi shodnom primenom odredaba Zakona o Upravnim sporovima, kojima se ureduje postupak u upravnim sporovima. Odluka po albi donee se najkasnije u roku od 48 asova od prijema albe sa spisima. z - Odluka doneta u postupku po albi pravnosnana je i protiv nje se ne mogu podneti zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke, niti zahtev za ponavljanie postupka, predvieni Zakonom o upravnim sporovima. i -Ako sud usvoji albu i poniti izbornu radniu, odnosno izbore. odgovarajua izborna radnja, odnosno izbori ponovie se najkasnije za 10 dana. j - PONOVNI IZBORI sprovode se ako RIK poniti izbore po slubenoj dunosti zbog nepravilnosti u sprovodenju izbora u sluajevima utvrenim ZINP- om, bez podnoenja prigovora ovlaenog podnosioca. k - Ti razlozi su sledei: 1) povreda pravila po kome bira glasa lino, jednom utoku odravanja izbora, tajno, na overenim glasakim listiima 2) ako su protivno zabrani na birakom mestu i na 50 metara od birakog mesta istaknuti simboli politickih stranaka i drugi propagandni materijal, 3) akoje u glasakoj kutiji broj glasakih listia veiod broja biraa koji su glasali. 1 - Ako RIK poniti izbore na pojedinom birakom mestu, glasanje se ponavlja samo na torn birakom mestu. 48

lj - Kad se izbori ponavljaju RIK donosi reenje oponavljanju glasanja. U torn sluaju rezultat izbora se utvruje po zavretku ponovljenog glasania. m - Ponovni izbori se sprovode na nain i po postupku koji su utvreni ZINP. Ponovljene izbore raspisuje RIK. n - Ponovni izbori sprovode se najkasnije 15 dana od dana ponistem'a izbora u Republici Srbiji, odnosno 7 dana od dana ponistenja izbora na birakom mestu. Ponovni izbori se sprovode po listi kandidata koja je utvrena za izbore koji su poniteni, osim kad su izbori poniteni zbog nepravilnosti u utvrdivanju izborne liste

MANDAT NARODNIH POSLANIKA a - MANDAT narodnog poslanika je zapravo ovlaenje na osnovu koga narodni poslanik predstavlja birae. b - Mandat narodnog poslanika (NP)poinje tei danom potvrdjivanja- verifikaciie mandata u NS. 1 v -TRAJE 4 godine, odnosno do prestanka mandata narodnih poslanika tog saziva NS, g - Prema ZINP, NP PRESTAJE mandat PRE ISTEKA VREMENA na koje je izabran: 1) podnoenjem ostavke, 2) ako je pravnosnaznom sudskom odlukom osuen na kaznu zatvora bezuslovno u trajanju od najmanje est meseei, 3) ako je pravnosnaznom sudskom odlukom lien poslovne sposobnosti. 4) preuzimanjem posla ili funkcije koji su, prema ovom zakonu, nespoiivi sa funkciiom poslanika , fpoput funkcije sudiie, tuzioca. clana vlade. predsednika).; 5) gubitkom dravlianstva. 6) ako rau prestane prebivalite na teritoriji Republike Srbije, 7) ako nastupi smrt narodnog poslanika. d -NPprestaje mandat danom nastupanja nekog od navedenih slueajeva. dj - Dan prestanka mandata konstatuie NS na prvoj narednoj sedniei posle prijeroa obavetenja o razlozima za prestanak mandata NP. e - Jednom izabranog NP biraei nemaju pravo da opozovu, ve je NS ta koja ima pravo da svom NP oduzme mandat. - Kad NP prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, na njegovo nesto mora biti izabran neki drugi NP. budui da NS ima 250 NP z - S obzirom na to da se raspodela mandata vri po listama. primenom sistema najveeg izbornog kolinika, mandat pripada onoj politikoj stranei sa eije je izborne liste bio izabran NP kome je prestao mandat i taj mandat se dodeljuje kandidatu koji je na izbornoj listi stranke, a za koga stranka nije dobila mandat. i - Kad NP prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran, a na izbornoj listi sa koje je NP bio izabran nema kandidata za koje podnosilac izborne liste nije dobio mandaf, mandat pripada podnosiocu izborne liste koii ima sledei naivei kolinik a za niega niie dobio mandat. j - Mandat novog NP traje do isteka mandata NP kome je prestao mandat. k - U oba slueaja od kandidata se pre utvrdivanja mandata pribavlja pismena saglasnost da prihvata mandat.

49

1 - Mandat NP morao bi da bude Slobodan, s obzirom na to da su NP za sve vreme trajanja mandata nezavisni od biraa. Birai nemaju pravo da im izdaju obavezujua uputstva o tome kako e glasati, ta e govoriti na sednicamaNS, ne mogu vriti kontrolu nad njihovim radom, niti im mogu oduzeti - opozvati mandat. lj - Medjutim, URS je slobodni poslaniki mandat pretvorio u starnaki, odredbom prema kojoj je NP Slobodan da, pod uslovima odreenim zakonom, neopozivo stavi svoi mandat na raspolaganie politikoi strand na iji predlog je izabran za NP, m - To u sutini znai da NP mora unapred da potpie tzv, blanko ostavku, koju e stranako rukovodstvo aktivirati kad postane nezadovoljno time kako NP glasa i ta govori u NS.

BOSINA POTPITANJAi
1) Ko moze da se kandiduje za narodnogposlanika; 2)Kako tece postupak kandidovanja; 3) Sta radi RIK - proglasava izbornu listu RESENJEM ;4)Ko resava uprvom stepenu; 5) Sta biva kada se podnese prigovor i u kom roku se RIK izjasnjava; 6) Kako tece sporpred Vrhovnim sudom o tome da lije odluka RIK- a zakonita; 7) Kako se rasporedjuju mandati; 8)Ko postavlja poslanike; 9) Da li se poslanikom postqje pre nego sto mandat bude verifikovan - ne; 10) Sta znaci verijikacij'a mandata potvrda; IDNa bazi ceza se verifikuie mandat narodnog poslanika-uverenia i izvestaia RIK-a: 12) Sta RIK izdaje narodnim poslanicima - uverenie o izboru Nar.noslanika; 13) Koliko traje mandat narodnih poslanika; 14) Kad poslaniku moze prestati mandat pre togroka; 15) Van toga, kada prestaje mandat narodnih poslanika;

31. KONSTITUISANJE NS (12)

a - Da bi se izabrani NP konstituisali u NS potrebno je da se odriiprva sednica NS. b - PRVU SEDNICU Narodne skuptine zakmu}epredsednik NS izprethodnog saziva, tako da se sednica odrii najkasnije 30 dana od dana proglaenja konanih rezultata izbora. v -Saziva je narednog dana od dana podnoenja kveitaja RIK o sprovedenim izborima, g - Prvoj sednici NS, do izbora predsednika Narodne skuptine, predsedava najstariji narodni poslanik, kome u radu pomau po jedan, najmladi, NP sa eetiri izborne liste koje su dobile najvei broj poslanikih mesta i sekretar Narodne skuptine d - Kvorum za rad na konstitutivnoi sednici NS postoji ako joj prisustvuje najmanje 126 NP. - Da bi novoizabrani NP mogli da se konstituiu u NS potrebno je da se: verifikuie mandat novoizabranim NP|5) da se NS organizuje za rad izborom predsednika i potpredsednika NS. koji pomau predsedniku NS u radu @J)da se iz reda NP izaberu lanovi radnih tela NS. radi prethodnog prouavanja pitanja koja e NS u plenumu pretresati i o kojima e odluivati, odnosno da se izaberu skupstinski odbori i imenuie sekretar NS. e - Prema URS, NS na prvoj sednici potvrujeposlanike mandate. - Narodni poslanici stiu prava i dufnosti u NS danom potvrivanja mandata. z - POTVRIVANJE MANDATA NP vri se na osnovu uverenja o izboru za narodnog poslanika izvetaja RIK o sprovedenim izborima, u roku od 30 dana od dana odravanja izbora.

50

i - Narodna skuptina, na konstitutivnoj sednici, na prediog lica koje predsedava, veemom , glasova prisutnih narodnih poslanika, obrazuje komisiiu od tri elana, i to od po jednog lana sa tri izborne liste koje su dobile najvei broj poslanikih mandata u NS. j - Komisija, na osnovu izveitaja RIK. utvruje da li su podaci iz uverenja o izboru svakog narodnoe poslanika istovetni sa podacima iz izvetaja RIK i o tome podnosi izvetaj Narodnoj skuptini. k - N a osnovu izvetaja komisije, lice koje predsedava konstitutivnom sednicom "NS konstatuie da je RIK podnela izvetaj o sprovedenim izborima i o tome koja su uverenia o izboru za narodne poslanike u saglasnosti sa izvetajem, ime jepotvren mandal tim narodnim poslanicima 1 - NS je konstituisana potvrivaniem mandata 2/3 narodnih poslanika. Ij - Na odluku donetu u vezi sa potvrivanjem mandata doputena je zalba XJstavnom sudu, zbog povrede izbornog prava. koji/># njoj odluuje u roku od 72 sola. m -Potvrivanjem mandata 2/3 novoizabranih NP prestaje mandate NP prethodnog saziva Narodne skuptine. BOSINA POTPITANJA 1) Sta znai verifikacija mandata i kako se oni verifikuju, 2) Da li se svim NP verifikujui mandati na konstitutivnoj skupstini - ne, ako ie nesto sporno 3) Sta moze biti sporno -da li su podaci iz uverenia o izboru narodnos poslanika istovetni sa podacima iz izvetaia RIK, 4)Koliko mora biti verifikovano da bi se konstituisala NS, 5)Sta sejos radi na konstitutivnoj sednici NS 32. RASPUSTANJE NS (3) a - Rasputanje NS je protivtea pravu NS da glasa o nepoverenju Vladi i da je tako lii mandata. b - Ovlaenje za rasputanje NS podeljeno je izmedju predsednika RS i Vlade, a bez njihove saglasne volje nema rasputanja NS. v - Predsednik Republike moe, na obrazloeni prediog Vlade, raspustiti Narodnu skuptinu. g - Svako raspmtanje NS povlai za sobom prestanak mandata Vlade. d -VLADANE MOE PREDLOITI rasputanje NS, ako je podnet prediog da ioi se izglasa nepoverenie ili ako je Vlada u NS postavila pitanie svoga poverenja. dj - Prema URS ako NS glasanjem ne prihvati odgovor Vlade ili lana Vlade, pristupie se glasanju o nepoverenju Vladi ili lanu Vlade, u kom sluaju predsednik RS nee razmatrati prediog da se NS raspusti. e - N S se rasputa ako u roku od 90 dana od dana konstituisanja ne izabere Vladu. - NS ne moe biti rasputena za vreme ratnog Hi vanrednog stanja, z - Predsednik Republike duan je da ukazom raspusti NS u sluajevima odreenim Ustavom. i - Tada predsednik RS rasputa NS odmah nakon to konstatuie da ie nastupio sluai za koii ie URS vezao rasputanie NS po sili Ustava. j - To su sledei sluajeviffj ako NS u roku od 90 dana od dana konstituisanja NE IZABERE VLADU0) ako Narodna skuptim NE IZABERE NO VU VLADU u roku od 30 dana od izelasavan'm nepoverenia Vladi^% ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana neizelasavania paverenia Vladi | J | ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 51

30 dana od dana konstatacije ostavke predsednika Vlade. k - Istovremeno sa raspustanjem NS, u svim sluajevima, predsednik Republike raspisuje izbore za narodneposlanike, tako da se izbori okonaiu naikasniie za 60 dana od dana raspisivanja. 1 - NS koja je rasputena vri samo tekue Hi neodlone poslove, odreene zakonom. lj - U slueajuproglaenja rainog ili vanrednog stanja ponovo se uspostavlia njena puna nadlenost, koja traje do okonanja ratnog, odnosno vanrednog stanja.

BOSINA POTPITANJA I) Kada se NS ne moze raspustiti - za vreme ratnog i vanrednog stanja

33. IMUNITET NARODNIH POSLANIKA (9)

a - Dva osnovna obeleja pravnog poloaja NP s u | l ) imunitet - nepovredivost NP i (5j nespojivost njihove funkcije sa drugim javnim funkcijama i poslovima. b - Imunitet NP oznaava niegovu neprikosnovenost s obzirom na to da je NP predstsvnik naroda. On je izraz narodne suverenosti, te je stoga neprikosnoven. Dakle, osnov njegove neprikosnovenosti ie u naelu narodne suverenosti. v -Naelo podele vlasti podrazumeva odvojenost jedne vlasti od druge. Kako zakonodavnu vlast vri NS, koju cine NP, ovo naelo podrazumeva nezavisnost i neprikosnovenost NP u odnosu na izvrnu i sudsku vlast. g - Poslaniki imunitet obuhvata^p materijalni imunitet - neodgovornosti i(2)'procesni imunitet - nepovredivosti. @>- Prema URS narodni poslanik ne moe biti pozvan na krivinu ili drugu odgovornost H A * 'za izraeno miljenje ili glasanje u vrenju svoje poslanike funkcije i* 5D ^tij - Dakle, MATERIJALNI IMUNITET titi NP od odgovornosti za izgovoreno milienie i p^a^K' glasanje u NS, pa ipoprestanku mandata, da bi se iskliueila bilo kakva vrsta pritiska. U osnovi imuniteta neodgovornosti jeste sloboda izraavanja, koja je zajemena NP u cilju obezbedjenja slobode pretresa u NS, e - Materijalni imunitet deluje automatski i apsolutno. Dakle, nije potrebno da se NP pozove na njega. - Prema URS narodni poslanik koji se pozvao na imunitet ne moe biti pritvoren, niti se ^ ^ protiv njega moe voditi krivini ili drugi postupak u kome mu se moe izrei kazna 't^M^" zatvora.bezodobremaNS. z - Nepozivanie narodnog poslanika na imunitet ne iskliuuie pravo NS da mu uspostavi imunitet. Ovo je logina posledica injeniee da se radi o imunitetu i nezavisnostfNS, zbog ega se NP ne mogu jednostrano odricati imunitetskog prava. i - Kad se narodni poslanik ne pozove na imunitet sudija se obraa predsednika NS, koj i ga upuuje Administrativnom odboru. Odbor je duan da svoj izvetaj, sa predlogom o J,t c /> ^uspostavljanju imunitetaog prava, podneseNS. Narodna skuptina, na predlog Admmistrativnog t1 \rP}' JJ* pdbora,moeuspostaviti imunitetno pravo narodnom poslaniku koji senijepozvao na imunitet, ako je to potrebno radi vrenja poslanike funkcije. -$> ^ ^ aico je IO poireono raui vrsenja posiamcice iuniccije. ^ j \ J*^ \ Ako NS ustpostavi imunitetno pravo narodnog poslanika koii se niie pozvao na imunitet. postupak koji je protiv njega bio pokrenut e se obustaviti. j - Narodni poslanik koji je zateen u izvrenju krivinog dela za koje je propisana tr kazna zatvora u trajamu duzem odpet eodina moe bitipritvoren bez odobrenja NS.
^-

52

t.ai'

C'
* * . . > '

L4/C

k - Medjutim, ni u torn slucaju se protiv tog NP ne moe voditi krivini postupak bez odobrenjaNS. UkolikojeNPpriivoren sudija je duzan da u roku 48 sati o tome obavesti NSkoja e odluiti o uspostavljanju imuniteta tom NP. Ako Narodna skuptina ne da
odobrenje za gonjenje narodnog poslanika prema kome je odreen pritvor, pritvor e se sikinuti, a naroni poslanik pustiti na slobodu.

cftoii^

5lJ

1 - IMUNITET NEPOVREDIVOSTI, dakle, ne deluje automatski i nije apsolutan. Ovo stoga to bi NP bio pritvoren i protiv njega bi se vodio krivini ili drugi postupak da se niie pozvao na imunitet. odnosno da NS nije uskratila odobrenje, lj - Zatita koja se prua NP imunitetom nepovredivosti privremenog je karaktera i vezana je zatrajanje poslanikog mandata, Krivino ili drugo gonjenjeprivremeno se obustavlja, dok NP traje mandat. m - Prema URS U krivinom ili drugom postupku u kome je uspostavljen imunitet, ne teku rokovi propisani za taj postupak. n - Kad se NP pozove na imunitet ili kada NS odbiie da da odobrenie za pokretanie krivienog postupka nastupa zastoj zastarelosti. U suprotnom. imunitet nepovredivosti vodio bi u krivinu neodeovornost usled moguenosti nastupania zastarelosti za krivino delo ili prekrai. To bi nadalje znailo izrazito ozbiljnu povredu naela URS -a o jednakosti gradjana. nj -Kadaje u pitanju DISCIPLINSKA ODGOVORNOSTtiV, ona ne podlee irounitetn, budui da se po Poslovniku NS narodnim poslanicima izriu mere koje vae za sve poslanike. o - Kada je re o POSLANICKOM INKOMPABILITETU prema URS NP ne moe biti poslanik u skuptini AP. niti funkcioner u organima izvrne vlasti i pravosua. niti moe obavliati druge funkcije. poslove i dunosti za koie ie zakonom utvreno da predstavliaju sukobinteresa. p - Svrha ove zabrane je vrenje poslanike funkcije u interesu biraa, a jedini nain da se to postigne je stavljanje zabrane NP da uz poslaniku vri jo neku funkciju ili posao koji su u sukobu sa interesima biraa. BOSINA POTPITANJA
l)Koji postupci se ne mogu voditi protiv narodnog poslanika, 2)Staje sa disciplinskorn odgovornoscu - ne podleie imunitetu. to su mere koje vae za sve poslanike i izriu se po osnovu Poslovnika!, 3) Sta radi sudija kad se narodni poslanik ne pozove na imunitet, 4)Sta radi sudija ukoliko nar. poslanik bude pritvoren, 5) Kad poslanik, izuzetno, moe biti pritvoren,. 6)Ko odlucuje o uMdanju imunitetea narodnim poslanicima - NS, 6)Ako postupak bude pokrenut pa potom prekinut teku li rokovi zastarelosti

34. UNUTRASNJA ORGANIZACIJA NS - RADNA TELA I FUNKCIONERI

t, ct-

(2)

J^ ^ t-

a - Dva su oblika rada NS -0 M PLINUMU, na sednici svih NP, u kome se pretresa i odluuje i u RADNIM TELIMA, ODBOMMA, na sednicama lanova odbora. u kojima se prethodno proucavaju pitanja o kojima e se odluivati u plenumu. b-GLANOVE svakog ODBORA predlau poslanike grupe srazmerno broju narodnih poslanika koje imaju u Narodnoi skuptini. v - Narodni poslanik moe biti clan vise odbora. g - Odbor ie izabran ako ie za niega glasala veina prisutnih narodnih poslanika. ^ ~ Prvu sednieu odbora saziva predsednik NS. 53

dj - Do izbora predsednika odbora, prvom sednicom predsedava najstariii elan odbora. e - Odbor na prvoj sednici bira, iz reda svojih clanova,predsednika i zamenika predsednika odbora. - Odbor ima i svog sekretara. z - PREDSEDNIK ODBORA saziva sednicu i predsedava sednicom odbora.Duan je da sazove sednicu odbora na zahtev najmanje treine od ukupnog broja lanova odbora. kao i na zahtev predsednika NS. Ako to ne uini u zahtevanom roku, sednicu odbora saziva zamenik predsednika odbora ili predsednik NS. i - Rasprava na sednici odbora. prema utvrdenom dnevnom redu, vodi se bez obzira na broi prisutnih lanova odbora. j - Odbor odluuje veinom glasova prisutnih lanova na sednici kojoj prisustvuje yecina lanova odbora. k - Neke od najvanijih funkcija odbora su :(fj razmatranje i pretresanie pitanja iz nadlenosti NS^gJ predlaganie^kata^l izvravanje zakona, drugih propisa i optih akata VladeRS I 4) vrenje drugih poslova odreenih poslovnikom o radu NS (PoRNS). 1 - Stoga se ti stalni odbori organizuiu po oblastima za koie su formirana ministarstva. ]j - Broj Clanova odbora utvruje se PoRNS. a broj clanoya drugih radnih tela utvrduje se odlukom o njihovom obrazovanju. Odbor moe imati naimanje 11. a najvie 25 clanova. m - Dva najvaznija STALNA ODBORA su/D Odbor za ustavna pitanja i/f)Zakonodavni odbor.
ODBOR ZA USTAVNA PITANJA razmatra predlog za promenu URS, statut AP u postupku davanja saglasnosti Narodne skuptine, bavi se naelnim pitanjima primene Ustava.Odbor ima 25 clanova. ZAKONODAVNI ODBOR razmatra predlog zakona, drugog propisa i opteg akta, koji je upuen NS, sa stanoviita njegove uskladenosti sa Ustavom, predlae donoenje autentifinog turnaenja zakona, drugog propisa i opsteg akta koji je donela NS. Ima 21 lana.

a - NS moe odlukom obrazovati ANKETNE ODBORJEIKOMISIJE za vrenie posebnih zadataka odredenih odlukom o njihovonTobrazovanju. b - Narodna skuptina moe obrazovati, iz reda narodnih poslanika, anketne odbore radi sagledavanja stanja u odreenoi oblasti.Odlukom o obrazovanju anketnog odbora utvrduje se sastav i zadatak odbora. v - Odbor ima pravo da trai od dravnih organa i poiedinih organizacija podatke, isprave i obavetenja. Predstavnici dravnih organa i organizacija, kao i graani, duni su da daju istinite izjave, podatke, isprave i obavetenja u radu anketnog odbora. g - Posle obavljenog rada, anketni odbor podnosi NS izvetai sa predlogom mera. d - Anketni odbor prestaje sa radom danom odluivanja o njegovom izvetaju na sednici NS. a -POSLANIKA GRUPA je oblik organizovania NP za uee u radu NS. b - Poslaniku grupu predstavlja predsednik poslanike grupe, koji ima svog zamenika. v - Obrazuju se najkasnije 7 dana od dana izbora predsednika NS. g - Poslaniku grupu cine NP iedne politike stranke, druge politike organizacife ili grupe graana koia ima najmanje pet NP. d - Poslaniku grupu od najmanje pet lanova mogu udruivanjem da obrazuju i NP 54

politikih stranaka, drugih pohtikih organizacija ili grupa graana koje imaju manje od pet NP. dj - Poslanika grupa se konstituie tako to se predsedniku NS podnosi spisak lanova koji je potpisao svaki lan poslanike grupe. Na spisku se posebno naznaava predsednik poslanike grupe i njegov zamenik. e - Narodni poslanik moe biti lan samo iedne poslanike grupe. - Predsednika poslanike grupe i njegovog zamenika odredjuje poslanika grupa t-5- a - FUNKGIONERI u NS, u ujem smislu su: predsednik NS, potpredsedniei NS ; predsednici odbora. a u irem smislu i sekretar NS i predsednici poslanikih grupa. b - NS bira predsednika Ijednog ili viepotpredsednika veinom glasova svih NP (126) v - PREDSEDNIK NARODNE SKUPTINE: 1) predstavlia NS, 2) saziva sedniceNS, 3) predsedava njima, 4) vri i druge poslove predviene Ustavom, 5) stara se o primeni Poslovnika NS, 6) stara se o blagovremenom i usklaenom radu radnih tela NS, 7) vri i ruge poslove predviene zakonom i ovim poslovnikom. g - Pored ovih, predsednik NS ima i odredjena SAMOSTALNA OVLAENJA. Tako on: 1) raspisuie izbore za predsednika RS, 2) raspisuje izbore za odbornike, 3) zajedno sa predsednikom RS i predsednikom Vlade uestvuie u donoenju odluke o proglaeniu ratnog ili vanrednog stanja kad NS nije u mogunosti da se sastane i 4) u donoenju mera odstupania od ljudskih i manjinskih prava. zajamenih URS - om, u vreme ratnog stanja kad NS nije u mogunosti da se sastane. d - POTPREDSEDNICI NS pomau predsedniku NS u vrenju poslova iz njegovog delokruga. Predsednika NS, u sluaju privremene spreenosti, zameniuie iedan od potpredsednika NS, toga on odredi, o eemu obavetava sve potpredsednike i sekretara NS. Ako predsednik NS neodredi koji ga od potpredsednika zamenjuje, u slueaju privremene spreenosti zamenj ivae ga naj starij i potpredsednik. dj - NS ima naivie 6 potpredsednika. koliko ih ima u ovom sazivu, a njihov broj se utvrdiuie prilikom svakog konstituisanja posebnom odlukom. na predlog predsednika NS. e - Kandidata za SEKRETARA NS predlae predsednik NS, a imenuje ga NS. Njegova funkcija prestaje konstituisanjem novoizabrane NS, pri emu on vri svoje zadatke do imenovamTnovog sekretara. Za svoj rad sekretar je odgovoran NS.
BOSINA POTPITANJA 1) Sta su odbori, 2) Koja su stalna a koja povremena radna tela NS, 3) Kako seformiraju, 4)Za ta su nadleni, 5) Mogu li radna tela donositi zakone- ne. ona ih samo pripremaiu. 6) Koliko potpredsednika ima, 7) Ko predlae predsednika NS.

35. POSTUPAK DONOSENJA ZAKONA (13) a - Donoenje zakona je najvanija nadlenost NS. b - Zakonodavni postupak odvija se u nekoliko faza. To su faza:fij predlaganja zakona; p_retresa^P^ odluivanja o z a k o n u ^ proglaavanja zakonaj^) obiavljivanja zakona i ^flstupanja zakona na snagu. c> ffy-t^z? v - PRAVO PREDLAGANJA ZAKONA, drugih propisa i optih akta imaju: 1) Vlada, 2) svaki narodni poslanik. 3) skuptina AP. 4) najmanje 30.000 biraca, kao i NBS iz oblasti bankarskog sistema, kreditne, monetarne i devizne politike i ombudsman iz svoie nadleznosti v 1 - Vlada predlae NS zakone i druge opte akte i date o njima miMjenje kad ih podnese drugi predlaga, zato to je upravo Vlada ta koja te iste zakone izvrava. J, g - Ovlaeni predlaga zakona podnosi PREDLOG ZAKONA u obliku u kome se zakon ^ , -" donosi. SA OBRAZLOENJEM koje mora da sadri:|f3 ustavni osnov/f razloge za jonoienie zakona(3l objanjenie osnovnih pravnih instituta i pojedinanih resenia, (4$procenu iznosa finansii'skih sredstava potrebnih za sprovodenje zakonajjl'opti interes 3l ^ ^y^ zbog koga se predlae poyratno deistvo. ako predlog zakona sadri odredbe za koje se o%f K predvida povratno dejstvo/o) pregled odredaba zakona koje se menjaju, odnosno dopunjuju, ako se predlae zakon o izmenama, odnosno dopunama. d - Predlog zakona koji je upuen NS predsednik NS, odmah po prijemu, dostavlja ^A j ^ narodnim poslanicima, nadleinim odborima i Vladi, ako ona nijepredlaga. '.- c ^ dj - Predlog zakona, pripremljen u skladu sa odredbama PoRNS, moe se uvrstiti u dnevni . ^ y red sednice NS. kada je ona u redovnom zasedanju, u roku ne kraem od 15 dana i ne duem \ " od 60 dana. od dana niegovog podnoenja. e - Predlog zakona, pre razmatranja u NS, razmatraju nadlemi odbori i Vlada, ako nije predlaga zakona, % - Na sednicu odbora na kojoj se razmatrajupredlozi zakona i amandmani napredloge ^'l^" zakona pozivaju se i podnosioei tih predloga i amandmana, odnosno njihovi ovlaeni predstavnic. z - O predlogu zakona na sednici odbora najpre se vodi naelni PRETRES, a zatim pretres UDoiedin ostim a. i - PRETRES U POJEDINOSTIMA obavlja se po lanovima predloga zakona na koje su podneti amandmani i o amandmanima kojima sepredlae uvoenje novih odredaba, a u pretresu mogu da uestvuju: lanovi odbora, predlaga zakona ili njegov predstavnik, predstavnik Vlade ako ona nije predlaga i podnosilac amandmana ili svaki narodni poslanik koji prisustvuje sednici odbora. j - Nakon zavretka pretresa. odbor podnosi NS izveiaj koji sadri miljenfe i predloge rt> odbora. Odbor odreduje izvestioea koji po potrebi na sednici NS obrazlae izvetaj odbora. ie,cr,?x k - Nadleini odbori i Vlada, ako niie predlaga zakona. u svojim izvetajima, odnosno ^ ' miiljenju, naikasniie pet dana. pre dana poetka sednice NS, na kojoj se predlog zakona razmatra, mogupredloiitiNS daprihvati ili neprihvatipredlog zakona u naelu. Ukoliko nadleni odbori i Vlada predloe prihvatanje zakona u naelu. duni su da navedu da li zakon prihvataiu u eelini ili sa izmenama koie predlau u formi amandmana.
l

<vir&

1 - O predlogu zakona na sednici NS najpre se vodi NAELNI PRETRES.

ZA-"\

56

Ij - N S moe odluiti da obavi zaiedniki naelni pretres o vise predloga zakona koii su na dnevnom redu iste sednice, a meusobno su uslovjjeni ili su reenja u njima medusobno povezana, s tim to se odluivanie o svakom predlogu obavlja posebno. m - Po zavrenom naelnom pretresu, NS prelazi na NAELNI PRETRES O PREDLOGU zakona. a zatim prelazi na PRETRES U POJEDINOSTIMA. n - Izuzetno, kada se radi o predlogu zakona o budetu Republike Srbije, po zavrenom naelnom pretresu NS prelazi na pretres u pojedinostima. nj - Od zavrenoe naelnog pretresa do otvaranja pretresa predloga zakona u poiedinostima mora da proe naimanje 24 asa. 0 - U vremenu izmeu zavrenog naelnog pretresa i otvaranja pretresa predloga zakona u poiedinostima, nadleni odbori mogu da podnesu amandmane na predlog zakona. p - PRETRES U POJEDINOSTIMA obavlja sepo tanovima na koje supodneti amandmani 1 amandmanima kojima sepredlae unoenje novih odredaba, r - Kada se zavri pretres predloga zakona u pojedinostima, pravo na zavrnu ree ima predlaga, odnosno ovlaeni predstavnikpredlagaa. s - Predlaga zakona ima pravo dapovuepredlog zakona iz procedure sve do zavretka pretresa predloga zakona na sednici NS. t-Akojepredloeni akt prihvaen u naelu, NS odluuje o AMANDMANIMA. e - Kada predlog zakona sadri odredbe za koje se predvida povratno dejstvo, prilikom glasania o tim odredbama, NS ee posebno odlueiti da li za to deistvo postoji opti interes u -.Nakon odlueivanja o amandmanima. NS pristupa glasanju o PREDLOGU ZAKONA U CEUMy uTFanu zaglasanjeNS ODLUCUJEo yredlosuzakona u naelu, poiedinostima i u celini. a - AMANDMAN -predlog za izmenu i dopunupredloga zakona podnosi se predsedniku NS u pisanom obliku, sa obrazloenjem, poev od dana dostavljanja predloga zakona, a naikasnije pet dana pre dana odreenog za odravanie sednice za koiu ie predloeno razmatranie tog predloga zakona. b - Podnete amandmane predsednik NS upueuje predlagau zakona, narodnim poslanicima, nadlenim odborima i Vladi. v - Predlaga zakona, nadleni odbori i Vlada, duni su da, pre sedniee NS, razmotre amandmane koji su podneti na predlog zakona i da NS obaveste za koie amandmane predlau da ih NS prihvati, a za koje da ih odbije. g - NS u Danima za glasanje. nakon usvajanja predloga zakona u naelu, odluuje o podnetim amandmanima. po redosledu lanova predloga zakona. d - Ako je podneto vise amandmana na isti clan predloga zakona, prvo se odluuje o amandmanu kojim se predlae brisanje odredbe toga lana, a zatim o amandmanu kojim se predlae izmena celog lana. dj - Amandmani koje je podneo predlaga zakona, a koje su prihvatili nadleni odbori i Vlada, kao i amandmani koje su prihvatili predlaga zakona, nadleni odbori i Vlada, postaju sastavni deo predloga zakona i o njima NS posebno ne odluuje. e - NSposebno odluuje o svakom amandmanu koii predlagae zakona, nadleni odbor ili Vlada nisu prihvatili, a - Izuzetno, ZAKON se moe doneti PO HITNOM POSTUPKU. b - Predlog zakona za ije se donoenje predlae hitan postupak moe se staviti na dnevni red sedniee NS ako je podnet najkasnije 24 asa pre poeetka te sednice

v - Hitnost postupka ogleda se u znatno kraim rokovima za podnoenje izvetaia nadlenog odbora, jer ukoliko izvetaj izostane predlog zakona razmatrae se i bez izvetaja, dok se amandmani na predlog Zakona mogu podneti najkasnije do poeetka pretresa predloga Zakona. g - Prema PoRNS po hitnom postupku moe da se donese samo zakon koiim se ureduiu pitania i odnosi nastali usled okolnosti koie nisu mogle da se predvide, a nedonosenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje tetne posledice po ivot i zdravlie liudi. bezbednost zemlje i rad organa i organizaciia. d - Predlaga zakona je duan da, u pisanom obrazloenju predloga zakona, navede tetne poslediee koie bi nastale zbog nedonoenja ovog zakona po hitnom postupku a - PROGLAENJE ZAKONA je deklarativni akt koji donosipredsednik RS. b - Prema URS Predsednik Republike ]t duan da najkasnije u roku od IS dana od dana izglasavanja zakona, odnosno najkasnije u roku od sedam dana ako je zakon donet po hitnom pbstupku, donese ukaz o proglaenju zakona^Wda zakon, uz pismeno obrazloenje, vrati NS, na ponovno odlueivanje. v - Ako NS odluei daponovo glasa o zakonu koji je predsednik Republike vratio na odlueivanje, zakon se izglasava veinom od ukupnog brofa poslanika. g - Predsednik Republike je dulan da proglasi ponovno izglasani zakon. d -Ako predsednik Republike ne donese ukaz o proglaenju zakona u Ustavom predvienom roku, ukaz donosi predsednik Narodne skuptine. dj - UKAZOM 0 PROGLAENJU zakona konstatuje se autentinost i formalna ustavnost zakona. e - Proglaenje zakona ie ustavna duinost predsednika RS, ije neispunjenje predstavlja povredu URS, kojom se otvara tnogunost za razreenje predsednika RS. :.\&feu
U

soJ* tf^.., -i^'

~ a - Zakon dobiia obaveznu snagu OBJAVLJIVANJEM, zato to tek tada zakon moe poeti da se primenjuje. b - Prema URS Zakoni i svi drugi opti akti, objavljuju sepre stupanja na snasu. v Ustav, zakoni i podzakonski opti akti RS objavljuju se u repubMkom slubenom glasilu. g - Statuti. odluke i drugi opti akti AP. objavljuju se upokrajinskom slubenora glasilu. ^CL d - Statuti i opti akti jedinica LS, objavljuju se lokalnim slubenim glasilima. dj - Zakoni i drugi opti akti STUPAJU NA SNAGU najranije osmog dana od dana objavljivanja i mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoie naroeito opravdani razlozi, utvrdeni prilikom niihovog donoenia. BOSINA POTPITANJA l)Ko su ovlasceni predlagaci 2)Kome se podnosi predlog zakona 3)Podnosenje predloga zakona NS, 4) Sta sadrzi svaki predlog Zakona, 5)Rasprava u nacelu, 6) Rasprava o pojedinostima, 7) Kadse smatra da je predlog zakona usvojen,8) Kad zakon stupa na snagu - 8. dana u nonoc, ti DO proteku roka od 7 dana , 9) Retroaktivno dejstvo zakona, 10) Kakvaje procedura kada Vlada hoce da donese neki zan^pTvo nadlezno mimstarstvo vriurema nacrt. zatim se tai nacrt zatonTZvaia nasednici vlade i tek nakon toga on postaje predloe zakona koii ulazi u skupstinsku proceduru

58

36. REPUBLICKI REFERENDUM I NARODNA INICIJATIVA (9) a - Referendum i narodna inicijativajesu oblici neposrednog izianiavania i neposrednog uea graana u vreniu vlasti. " "" b - To je ustanova pomocu kojeg biracko telo izrazava neposrednim glasaniem svoie glediste ili svoiu voliu u odnosu na mere drzavne vlasti koiele preduzela ili tek treba da preduzme i to izjasnjavanjem za dve ponudjene alternative ZA i PROTIV. "v -Prema vremenu primene referendum moze biti PRETHODNI, kad prethodi aktu drzave i utvrdjuje opsta nacela za taj akt i NAKNADNI, kad hronoloski sledi posle akta drzave, g - Prema pravnom osnovu referendum moze biti OBAVEZAN, kad je kao takav predvidjen Ustavom, prema kome odnosnog akta nema bez pristanka birackog tela i FAKULTATIVNI, kada ga moze zahtevati odredjeni broj biraca, @ - USTAVOTVORNI referendum je obavezan onda kada je NS duna da akt o promeni Ustava stavi na republiki referendum radi potvrivanja. To je slucaj kad se promena Ustava odnosi na^preambulu Ustava/naela Ustavafljudska i manjinska prava i slobode^redenje vlastifproglaavanje ratnog i vanrednog stanjaf odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju ili postupak za promenu Ustava. dj - Ustavotvorni referendum moguc je i kao fakultativan s obzirom na to da je kod pitanja za ciju reviziju nije neophodna potvrda na referendumu, ostavljena mogucenost NS da odluci da li ce promenu koja se na ta pitanja odnosi izneti na republicki referendum radi potvrdjivanja. e - Kada se akt o promeni Ustava stavi na potvrivanie, graani se na referendumu izjanjavaju najkasnije u roku od 60 dana od dana usvajanja akta o promeni Ustava. z - Promena Ustava je usvojena ako je za promenu na referendumu glasala veina izalih biraa, i -Akt o promeni Ustava koji je potvren na republikom referendumu stupa na snagu kada ga proglasi NSj j -Ako NS ne odlui da akt o promeni Ustava stavi na potvrivanie. promena Ustava ie usvoiena izglasavaniern u NS. a akt o promeni Ustava stupa na snaeu kada ga proglasi NS. lp- Prema URS na zahtev veine svih narodnih poslanika ili najmanje 100.000 biraa NS raspisuie referendum &pi(anju iz svoje nadleinosti. 1 - Predmet referenduma ne mogu biti obaveze koje proizlaze iz 1) medunarodnih ugovora, 2) zakoni koji se odnose na ljudska i manjinska prava i slobode, 3) poreski i drugi finansijski zakoni, 4) budet i zavrni raun, 5) uvodenje vanrednog stanja i amnestija, 6) kao ni pitanja koja se tiu izbornih nadlenosti NS. O P - Prema URS nove AP mogu se osnivati, a ve osnovane ukidati ili spajati po postupku -& " yp predvienom za promenu Ustava. Predlog za osnivanie novih ili ukidanje, odnosno sys' spajanje postojeih AP utvruju graani na referendumu. Dakle radi se o PRETHODNOM v c i QBAVEZNOM REFERENDUMU. Konanu odluku donosi NS. u postupku : " ^ fi^predvidjenom za promenu Ustava, u skladu sa voljom gradjana. Teritoriia AP i uslovi pod kojima se moe promeniti granica izmeu AP odreuje se zakonom. Teritoriia AP ne moe se menjati bez saglasnosti njenih graana izraene na referendumu, u skladu sa zakonom, sto znaci da je referendum OBAVEZAN,

59

^n)- Osnivanju, ukidanju i promeni teritoriie iedinice LS prethodi referendum na teritoriji tejedinice LS. g^Postoje 3 vrste referenduma, s obzirom na teritoriialni princio: republiki koji se tie RS, pokraiinski kojl postoji u AP, dok u optinama postoji optinski referendum. o -Aktoraspisivaniu republikog referendurna donosi NS. P - Pravo izianiavanja na referendumu imaju graani koii imaiu birako pravo. Na referendumu graani se izjanjavaju lino i tajno. na glasakim listiima. r - Od dana raspisivanja do dana sprovodjenja referenduma ne moe protel manieod 15 ni vise od 90 dana. ( a p - Organi za sprovodenje referenduma jesu komisija iglasaki odbor. Komisiju obrazuje organ koji je raspisao referendum, a komisiia obrazuie glasake odbore. bl - Kad se referendum raspisuje za teritoriju RS, AP i grada ili njihov deo, komisije se obrazuju i u optinama. | v j ) - Pitanje o kome se graani referendumom izjanjavaju mora biti izraeno Jasnja tako da se na njega moe odgovoriti reeju "za" Hi "protiv", odnosno "da" ili "ne". Kad se referendumom odlueuje istovremeno o vise pitanja, svako pitanje mora biti posebno formulisano na glasaekom listiu gl - Kad se referendum raspisuje radi prethodnog izjanjavanja gradana, pitanje o kome graani treba da se izjasne moe biti formulisano tako da se u odgovoru na njega gradanin redeljuje zajedinu od vise predloenih mogunosti^ - Glasa se zaokruivaniem na glasaekom listiu jednog od moguih odgovora. djl - Po zavrenom glasanju glasaeki odbor utvrduje rezultate glasania na glasakom mestu i o tome sastavlja zapisnik. el - Referendum je punovaan ako je na njemu glasala veina graana koii imaiu birako pravo i koji su upisani u biraeki spisak u skladu s ovim zakonom. l - Qdluka o .pjtajm'u koje je bilo predmet izjanjavanja na referendumu smatra se donetom ukoliko je za nju slasala veina glasaa i ova odluka je obavezoa. zl r Kad su se gradani referendumom prethodno izjasmli o odredenom pitanju, organ koii donosi akt kojim se ureduje to pitanje duan je da ga donese u skladu s voliom graana izraenom na referendumu, u roku odreenom aktom o raspisivanju referenduma, a najkasnije u roku od 60 dana od dana odravania referenduma. il - Ako gradani referendumom nisu potvrdili akt, odnosno nisu se izjasnili za pitanje koje je bilo predmet izjanjavanja, o torn aktu, odnosno pitanju ne moe se ponovo odlueivati na referendumu u roku kraem od sest meseei od dana glasanja na referendumu. j l - Ako su se gradani referendumom izjasnili za potvrdivanie akta. akt ie usvojen danom odravanja referenduma. odnosno danom proglaavania tog akta. k - Ako gradani referendumom nisu potvrdili akt, smatra se da tai akt niie ni donet. (T}- Gradanin ima pravo, u roku od 24 sata od trenutka kad je doneta odluka, odnosno izvrena radnja ili je uinjen propust, dapodnese prigovor komisiji za sprovodenje referenduma ako smatra da su time uinjene nepravilnosti u sprovodenju referenduma, a ona odluuje o prigovoru u roku od 48 sati od njegovog podnoenja. ljl - Ako ie nepravilnost uinjena na jednom ili vise glasaekih mesta bitno utjcala na rezultate glasanja, nadlena komisija za sprovodenje izbora ponitie izianjavanje na tim glasakim mestima i odrediti vreme ponovnog izianiavania.

60

ml - Protiv reenja optinske, gradske, pokrajinske ili Republike komisije donetog po prigovoru, kao i u slucaju kad nadlena komisija nije odluila po prigovoru u propisanom roku, podnosilac prigovora moe podneti albu Vrhovnom kasacionom sudu, koji reava po albi u roku od 48 sati od prijema albe.i njegova odluka je konana. NARODNAINICIJATIVA /aT}-Narodna inicijativaje ovlaenje jednog dela birakog tela da pokrene postupakza promenu ustava ili donoenje formalnog zakona. b - Pri tome donosilac tih akata ima obavezu da po predlogu biraa postupi, tj. da pokrene postupak za donoenje takvog akta. v - 1 narodna inicijativa moe biti sprovedena kao republieka. pokraiinska i u iedinicimaLS, kada nosi naziv gradjanska. g - Predlog za promenu URS - USTAVOTOVORNA narodna inicijativa moe podneti 150 00Q, a pravo predlaganja zakona, drugih propisa i optih akata ^ZAKONODAVNA narodna inicijativa ima najrnanje 30 000 biraea, ? d - Prema URS NS raspisuje referendum na zahtev najmanje 100 000_biraa o pitanjima iz svoje nadlenosti. dj - Prema statutu APV, pravo predlaganja odluka i optih akata koje donosi skuptina APV, ima najmanje 7 000 biraea, dokpredlog za promenu staiuta APV moe podneti najmanje 40 000 biraea. (p - Gradani radi ostvarivanja narodne inicijative obrazuju INICIJATIVNI ODBOR od najmanje tri lana koji imaju birako pravo. - Inieijativniodbor moe obrazovati posebne odbore za prikuplianie potpisa na pojedinim mestima. z - Predlog za promenu ili donoenje odgovarajueg akta, odnosno drugi predlog obuhvaen narodnom inicijativom mora biti sainien tako da se iz njega jasno vide pravci promena, odnosno reenja o kojima nadleni organ treba da se izjasni i potpisuju ga lanovi inicijativnog odbora. i - Inicijativni odbor dostavlja predlog organu nadlenom za donoenje akta, odnosno za reavanje o pitanju na koji se predlog odnosi, radi obavetenja da se za taj predlog prikupljaju potpisi. J / - Inicijativni odbor prijavljuie prikupljanje potpisa Ministarstvu unutraniih poslova organizacionoj jedinici u optini na ijoj e se teritoriji prikupljati potpisi. k - Potpisi gradjana stavljaju se na listu potpisnika narodne inicijative, ija je sadrina propisana Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi. 1 - Kad je lista potpisnika narodne incijative ispunila zahteve zakona, a pri torn je prikuplien potreban broi potpisa nadleni organ duan je da o predlogu za koji su prikupljeni potpisi odlui na nain i po postupku utvrenom Ustavom i zakonom, odnosno odgovarajuim statutom i poslovnikom lj - Kad nadleni organ ne prihvati predlog, duan je da o tome obavesti inicijativni odbor, a ako inicodbor smatra Ua nadleni organ nije pravilno postupio moe podneti albu Vrhovnom kasacionom sudu, koji reava po albi u roku od 15 dana od prijema albe i ta odluka je konana

61

BOSINA POTPJTANJA I) Sta ne moze bitipredmet referenduma 2)Koji su organi za sprovodjenje republickog referenduma 3) Razlika izmedju iniciranja i pokretanja ogleda se u tome sto inicijativu moze podneti svako eradianin. udruzenie itd. a NS odlucuie samo DO predloeu ovlascenospredlazaca.

y|

IZVRSNA

VLAST

PREDSEDNIK REPUBLIKE

37. NADLEZNOST I AKTI (15) . a - Nadleznosti predsednika RS se mogu podeliti u 3 grupe: 1) klasicna 2) nadleznost u okviru koje predsednik RS ostvarauje medijatorsku vezu izmedju izvrsne i zakonodavne vlasti i 3) supsidijarnu koja se ostvaruje u slucaju ratnog i vanrednog stanja, kada NS ne moze da se sastane. ^p-KLASICNUNADLEZNOST cine sledeci poslovizfllpredstavlia RS u zemlji i inostranstvu;(g) ukazom proglasava zakoneOt predlaze NS nosioce funkcija;(Ct postavlja i opoziva ukazom ambasadore RS na osnovu predloga VIade5(@ prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika^) daje pomilovanja i odlikovania,(f)'komanduie Voiskom i postavlia, unapreuie i razreava ofieire Vojske RS. (fth- Ovlascenja predsednika kao posrednika izmedju izvrsne i zakonodavne vlasti su: g - PREDLAE NS KANDIDATA ZA PREDSEDNIKA VLADE. poto saslua miljenje predstavnika izabranih izboraih lista i duan je da NS predloi onog kandidata za predsednika Vlade koji moe da obezbedi izbor Vlade. d - PRAVO SUSFENZIVOG VETA - Predsednik RS ie duan da najkasnije u roku od 15 dana od dana izglasavania zakona, odnosno 7 dana ako je zakon donet po hitnom postupku, donese ukaz o proglaenju zakona /// da zakon, uz pismeno obrazloenje, vrati NS, na ponovno odluivanje ako smatra d a ^ 1 zakon nije saglasan sa Ustavom ili daje u suprotnosti s potvrdenim medunarodnim ugovorima ili opteprihvaeenim pravilima medunarodnog prava ili|3 da pri donoenju zakona niie potovana proeedura propisana za donoenje zakona ili (S| da zakon ne ureduje neku oblast na odgovaraiuei nain. dj - Predsednik RS ne moe NS vratiti na ponovno odluivanje zakon o kome su se gradani izjasnili na referendumu pre njegovog donoenja i zakon koji su gradani potvrdili na referendumu. e - Ako NS odlui da ponovo glasa o zakonu koji je predsednik RS vratio na odluivanje, zakon se izglasava veinom od ukupnog broia poslanika. z - Predsednik RS je duan da proglasi ponovno izglasani zakon. Ako predsednik Republike ne donese ukaz o proglaenju zakona u Ustavom predvidenom roku, ukaz donosi predsednik NS. i - PRAVO PREDSEDNIKA DA RASPUSTI NS na obrazloeni predlog Vlade.

62

Predsednik RS je duan da u roku od 72 sata donese ukaz kojim na obrazloen predlog Vlade rasputa NS, eeneci opravdanost i dovolinost razloga navedenih u predlogu, ili da Vladu i iavnost obavesti o tome da ne prihvata predlog Vlade, j - Ukaz ie diskreeioni akt predsednika i ne moze biti predmet oeene ustavnosti pred Ustavnim sudom, ali moze predsednik moze biti razresen zbog povrede URS, ako nije postovao ustavne uslove za raspustanje NS. k - Predsednik RS nee razmatrati prediog Vlade da se NS raspusti ako je NS podnesen predlog da se Vladi~iglasa nepoverenje, ako ie Vlada podnela predlog da se glasa o poverenju Vladi ili ako NS nije prihvatila Vladin odgovor na interpelaciju. 1 - Predsednik RS DUAN ie da raspusti NS u sluajevima odreenim Ustavom:(f|ako NS u roku od 90 dana od dana svog konstituisanja ne izabere Vladu ili ako ne izabere noyu Vladu u roku od 30 dana od dana kad je prethodnoj Vladi prestao mandat. (u slucajevima izglasavanja nepoverenja Vladi, neizglasavanja poverenja i konstatacije ostavke predsednika Vlade) Ij - U oba sluaja, sa ukazom o rasputanju NS predsednik RS donosi odluku kojoro raspisufe izbore za narodne poslanike, tako da se oni okoncaju najkasnije 60 dana od dana raspisivanja.
~ "" *-"
J

I Ml l " " l l "

....

_ _ _ _ _ _ _ _

... .,

2,'^grjjp

,iip,|,,,||.

11||TT ,-gg".

m - Predsednik RS ne moe da raspusti NS dok traje ratno ili vanredno stanje. n - Medjutim kada Predsednik RS raspusti NS, ona vrsi tekuce i neodlozne poslove, a u slucaju proglasenja ratnog ili vanrednog stanja, uspostavlja se njena puna nadleznost, koja traje do okoncanja ratnog ili vanrednog stanja i'tada~se ona sastaje bez poziva. nj - SUPSIDIJARNA NADLEZNOST Predsednika RS odnosi se na ratno i vanredno stanje. Kad NS niie u mogunosti da se sastane. odluku o proglaenju vanrednog ili ratnog stanja donose zajedno predsednik RS. predsednik NS i predsednik Vlade, pod istim uslovima kao i NS, kao i mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u vreme ratnog stanja. o - Kada je u pitanju proglasenje vanrednog stanja, te mere odstupanja LJiMP donosi Vlada uredbom, u slucaju da NS ne moze da se sastane, ali uz supotpis predsednika RS. p - A K T I - Predsednik RS donosi ukaze, odluke, pravila, naredbe, nareenja i dr. pravne akte. Ukazom predsednik RS proglaava zakon. rasputa NS. postavlja i opoziva ambasadore, daje odlikovania i postavlja, unapreuje i razreava oficire VoiskeRS. Odlukom predsednik RS raspisuie izbore za narodne poslanike, predlae NS kandidata za predsednika Vlade. daje pomilovanja. imenuje generalnog sekretara, efa Kabineta, savetnike predsednika RS i druge funkcionere u Generalnom sekretariiatu predsednika RS i odluuje u pitanjima za koja ne donosi druge pravne akte. Nadlenosti u oblasti odbrane predsednik RS ostvaruje donoenjem odluka, pravila, naredaba. nareenia i drugih pravnih akata koji su odredeni zakonom. Ukazi i Odluke se objavljuju u "Slubenom glasniku RS".

63

BOSINA POTPITANJA 1) Koje su ovlascenja predsednika RS za vreme rata i vanrednog stanja 2) Ko proglaava ratno stanje 3) Koje su to odluke iz nadleznosti NS koje donosi predsednik RS za vreme ratnog i vanrednog stanja 4) Sta moze ograniciti za vreme rata - slobodu kretania i dr. SJKoliko dugo ta ogranicenja mogu trajati 6)Koji akt donosi za vreme neposredne ratne opasnosti 7)Koji akt donosi za vreme vanrednog stanja - naredbe 8)Koie su nadleznosti predsednika republike 9) Koja su mu ovlascenja u odnosu na vojsku 10)Ko pwglasava Ustav i cime -NS, odlukom ll)Ko menja predsednika republike kadaje u inostranstvu Hi kad muprestane mandatJ3) U kom roku se moraju raspisati izbori za predsednika republike u torn slucaju_14) Kada ce predsednik RS iskoristiti pravo na suspenzivni 15) Kojom vecinom se izglasava zakonpo drugi put 16)U kom roku proglasava zakon - 15 dana

38. IZBOR I PRESTANAK MANDATA PREDSEDNIKA RS (12)

a - Predsednik Republike bira se na osnovu opteg i jednakog izbornog prava na slobodnim i neposrednim izborima, tajnim i linim glasanjem. b - Pravo da bira predsednika Republike i da bude biran za predsednika Republike ima svaki punoletan i poslovno sposoban dravljanin RS, sa prebivalistem u RS. v - Izbore za predsednika RS raspism'e predsednik Narodne skuptine odlukom. koja se objavljuje u Slubenom glasniku RS. g - Izbori za predsednika Republike raspisuju se 90 dana pre isteka mandata predsednika RS, tako da se okonaju u narednih 60 dana od dana raspisivanja izbora. d - Ako se mandat predsednika RS produi zbog ratnog ili vanrednog stania. izbori za predsednika RS raspisuju se tako da se odre naikasniic tri meseca od dana kada prestane ratno ili vanredno stanje. dj - Ako predsedniku RS prestane mandat pre vremena na koje je izabran, izbori za predsednika RS raspisuju se tako da se odre naikasniie tri meseca od dana kada predsedniku RS prestane mandat. ~~ e - Od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne moe protei manje od 30 ni vise od 60 dana. U odluei o raspisivanju izbora utvrduie se dan glasanja za predsednika RS i dan od kada poinju da teku rokovi za sprovodenje izbornih radnji._Kao dan glasanja mora da se odredi dan kada se ne radi: subota ili nedelja. z - Kandidata za predsednika RS mogu da PREDLOE POLITIKA STRANKA koja je registrovana u RS na dan kad je odluka o raspisivanju izbora objavljena u Slubenom glasniku RS", KOALICIJA POLITIKIH STRANAKA i GRUPA GRABANA.Grupu gradana pismenim sporazumom osniva najmanje deset biraa iji potpisi moraju biti overeni kod suda i ona ne mora da ima naziv i - Predlog kandidata moe biti podnesen samo ako ga svojim potpisima koji su overeni kod suda podri najmanje 10.000 biraa. Bira moe potpisom podrati samo jednog kandidata. j - Predlog kandidata podnosi se RIK-u najkasnije 20 dana pre dana izbora. Predlaga kandidata moe povui predlog kandidata do dana utvrdivanja liste kandidata za izbor

64

predsednika Republike. Kandidat moe odustati od kandidature do dana utvrivanja liste kandidata za predsednika RS, pismenim putem, overenim kod suda. r^fS P ,^oI - RIK utvruie listu kandidata za izbor predsednika RS najkasnije 15 dana pre dana ' izbora i objavljuje je u Slubenom glasniku RS" narednog dana. Ij - Lista kandidata za izbor predsednika RS sadri ime i prezime kandidata.i naziv predlagaa kandidata, odnosno naznaku da je kandidata predloila grupa graana ako grupa graana nema naziv. Redni broi kandidata na listi utvruje se rebom, u prisustvu predstavnika predlagaa kandidata.
t ^ :

m - Glasanje za predsednika RS vrsi se glasackim listicima.Pored naznake da se glasa za predsednika RS glasaki listi za izbor predsednika RS sadri redni broi kandidata koji je utvren na listi kandidata za predsednika RS, ime i prezime kandidata i naziy_predlagaea kandidata, odnosno naznaku da je predlaga grupa gradana ako grupa graana nema naziv i objanjenie da se glasa samo za iednog kandidata tako to se zaokrui redni broi ispred imena i prezimena kandidata. n - Nevaeei glasaeki listi ie glasaki listi koji nije popunjen ili glasaki listi koji je tako popunjen da se ne moe pouzdano utvrditi za kog kandidata je bira glasao.

T' "~
''&

<P

nj - RIK zapisnicki utvruie i obiavljuie konaene rezultate izbora u Slubenom glasniku ^ * u roku od 96 sati od zatvarania birakih mesta, a do objavljivanja konanih rezultata izbora, RIK objavljuje privremene rezultate izbora. o - Za predsednika RS izabran ie kandidat koji je dobio veinu elasova biraa koji su ? glasali, bez obzira na odziy biraca. Broj biraa koji su glasali utvrduje se na osnovu broja ,-*" glasakih listia koji se nalaze u glasakoj kutiji. P ~ Ako nijedan kandidat ne dobiie veinu glasova biraa koji su glasali, glasanje se ponavlia u roku od 15 dana od dana prvog glasanja.Dan ponovljenog glasanja utvruje RIK odlukom, koja se objavljuje u "Slubenom glasniku RS" i mora da padne u dan u koji se ne radi. r - Na ponovljenom glasanju ueestvuju dva kandidata koja su dobila najvei broj glasova. Vise od dva kandidata uestvuju na ponovljenom glasanju ako ih vise deli prvo ili drugo mesto. s - Na glasaekom listiu na ponovljenom glasanju prvi po redosledu je kandidat koji je na prvom glasanju dobio najvie glasova, a ako imaju isti broj glasova redosled se utvruje rebom. * - Na ponovljenom glasaniu za predsednika Republike izabran ie kandidat koji ie dobio najveei broi glasova. - Ako na ponovljenom glasanju kandidati osvoje isti broj glasova, glasanje se ponavlja u roku od 15 dana. Ako od prvog glasanja do dana ponovljenog glasanja jedan kandidat izgubi biraeko prayo, ponavlja se celi izborni postupak. a - M A N D A T predsednika RS poinia-fcad-polaganjem zakletve pred Narodnom skuptinom, ciji je tekst utvrdjen u Ustavu. To je svecana iziava kojom se zasniva moralna obavezai odgovornost predsednika Ako NS nije u redovnom zasedanju ili ako joj je prestao mandat, sastaje se da bi predsednik RS pred njom poloio zakletvu.

s :/l ^~r''vz
,0-

v r.,fe.A

te&t*^

65

b - Predsednik Republike bira se na PET GODINA, da bi se obezbedio kontinuitet vladavine i drzavno in nacionalno jedinstvo Niko ne moe vise od dva puta da bude izabran za predsednika Republike, bez obzira na to koliko su mu trajali prvi i drugi mandat i nezavisno od vremenske sukeesije. v - Medjutim izbor predsednika Republike prema Ustavnom zakonu za sprovodjenje ustava smatrae se prvim izborom. g - Predsedniku RS mandat ne moe istei dok traie ratno ili vanredno stanje, ve se produava po siii Ustava dok ne isteknu tri meseca od dana kada je prestalo ratno ili vanredno stanje, Predsednik Republike kome je mandat produen zbog ratnog ili vanrednog stanja ima sve nadlenosti kao i pre produetka mandata. d - Mandat predsednika Republike prestaje kad istekne vreme na kojeje izabran. dj -Pre isteka vremena na kojeje izabran, predsedniku Republike mandat prestaje ako podnese ostavku ili ako bude razreen. e - Predsednik RS moe podneti PISMENU OSTAVKU, koju dostavlja predsedniku NS, te mu mandat prestaje kad ostavka prispe u Narodnu skupstinu, Nlje potrebno da mu NS kosnstatuie podnosenje ostavke, kao u slucaju nosilaca javnih fiinkcija kojeje ona izabrala, jer mu ona nije dala mandat vec biraci na neposrednim izborima. z - Predsednik RS duan ie da obavesti javnost o tome da je podneo ostavku i pri tome moe da je obrazloi. i - Predsednik Republike moe podneti ostavku ili biti razreen za vreme dok mu je mandat produen. l - RAZREENJE predsednika Republike moe Narodnoj skuptini da preloi najmanje " 1/3 narodnih poslanika ako smatra da je on povredio Ustav, a postupak za razreenje pokree se veinom glasova svih narodnih poslanika, k - Ustavni sud duan je da u roku od 45 dana od dana kad je pokrenut postupak za razreenje odlui o tome da li ie predsednik Republike povredio Ustav. 1 -Ako Ustavni sud odlui da je predsednik RS povredjo Ustav, razreava se ako za njegovo razreenje |lasaiu2/3, narodnih poslanika, lj - Ako Ustavni sud odlui da predsednik RS niie povredio Ustav, postupak za razreenje se obustavlja kad odluka Ustavnog suda bude oljjavTTenall "Slubenom glasniku RS". m - Ako predsednik RS podnese ostavku. bude razreen ili spreen da izvrava svoju funkciju, ZAMENJUJE ga PREDSEDNIK NARODNE SKUPSTINE najdue tri meseca.
A

n ~ Dok zamenjuje predsednika RS, predsednik NS ovlaen ie da predstavlja RS u zemlji i inostranstvuf da prima opozivna i akreditivna pisma stranih diplomatskih predstavnikaf da raspie izbpre za NS, da predlae NS kandidata za predsednika Vlade^ da vri nadlenosti u oblasti odbrane RS i da komanduie Vojskom Srbije. nj - Predsednik NS znaci ne moze^&s. vrsi pravo supsenzivnog zakonodavnog vetafda predlaze NS nosioce funkciia. osim kandidata za predsednika Vlade^da postavlja i opoziva ukazom ambasadorej'da daje pomilovania. da raspusti NS. o - Ipak, dujan ie da raspusti Narodnu skuptinu u svim sluajevima u kojima je to ustavna dunost predsednika Republike i da svaki izglasani zakon proglasi ukazom.

66

BOSINA POTPITANJA l)Koliko dugo kandidat za predsednika republike mora imati prebivaliste u RS da bi mogao podneti kandidaturu -po starom Zakonu o izboru predsednika, najmanje godinu dana pre dana odredjenog za odrzavanje izbora, apo novom, nema, samo te odredbe, samo postoji odredba u kojoj se podnosi potvrda o prebivalistu. 2) Ostali uslovi koje kandidat mora da ispinjava, 3)Postupak izbora predsednika RS 4) koji su ovlaeni predlagai kandidatapo Zakonu o izboru predsednika republike 5) kome se predaje lista kandidata i ko proglasava izbomu listu 6)Na osnovu cega se sastavlja glasacki listic - na osnovu proglasenih izbornih listi 7) Sta se radi ako izborna lista ima nedostatke 8) Kadse smatra dajejedno lice izabrano za predsednika RS 9)Koliko traje mandat predsednika republike 10) Moze lipredsednik RS biti reizabran 10) Racuna li se Tadicu mandat kojije zapoceo pre stupanja na snagu novog URS -ne 11) Kad moze prestati mandat predsedniku republike pre isteka roka na kojije izabran 12) Opoziv tj. razresenje predsednika RS 13)Kako se regitliu pitanja koja nisu regulisana zakonom o izboru predsednika RS- shodno se primenjuje Zakon o izboru narodnih poslanika

39. ODNOS PREDSEDNIKA REPUBLIKE I NS (12)

a - Predsednika biraju biraci te je njegov polozaj jaci nego u klasicnom parlamentamom sistemu u odnosu na NS. b- Ukazom proglasava ZAKONE koje donosi NS. v - Predsednik Republike predlaze NS mandatara za sastav nove Vlade nakon odrzanih konsultacija sa predstavnicima stranaka koje su nakon izbora osvojile poslanieka mesta u parlamentu, g - predlaze NS 10 kandidata za sudiie Ustavnog suda, a ona bira 5. Isto tako NS predlaze predsedniku RS 10 kandidata, a on bira 5. Predsednik Republike predlaze NS i kandidata za predsednika Vlade. d- Ima pravo na suspenzivni veto. Ima jedan izuzetak kada Predsednik ne moze vratiti zakon na ponovno izglasavanje, a to je kada su se gradjani o njemu izjasnili na referendumu ili su ga potvrdili na referendumu. dj - Prilikom vraeanja zakona uz pismeno obrazlozenje skupstina vraeeni zakon izglasava vecinom od od UKtJPNOG broja poslanika. Takav zakon je duzan Predsednik da proglasi ukazom, a ako to ne ucini onda ce ukaz doneti Predsednik NS. e - Kada NS niie u mogucnosti da se sastane odluku o proglaenju vanrednog stanja donose zajedno predsednik Republike. predsednik Narodne skuptine i predsednik Vlade. pod istim uslovima kao i Narodna skupstina. z - Kad NS nije u mogucnosti da se sastane, mere kojirna se odstupa od ljudskih i manjinskih prava moe propisati Vlada, uredbom, uz supotpis Predsednika RS. i - Kad odluku o vanrednom stanju niie donela Narodna skupstina. ona je potvruje u roku od 48 sati od njenog donoenja, odnosno eim bude u mogucnosti da se sastane. Ako NS ne potvrdi ovu odluku. odluka prestaje da vai zavretkom prve sedniee Narodne skuptine odrane po proglaenju vanrednog stanja. j - Kad mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava niie propisala Narodna skupstina, Vlada ie duna da uredbu o merama odstupanja od ljudskih i manjinskih prava podnese na potvrdu Narodnoj skuptini u roku od 48 sati od njenog donoenja, odnosno 67

im NS bude u mogunosti da se sastane. U suprotnom, mere odstupanja prestai'u da vae 24 sata od poetka prve sednice Narodne skuptine odrane po proglaenju vanrednog stanja. k - Kad Narodna skuptina nije u mogucnosti da se sastane, Odluku o proglaenju ralnog stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik Narodne skuptine i predsednik Vlade. Kad Narodna skuptina ne moe da se sastane, mere odstupanja od Ustavom zajemenih ljudskih i manjinskih prava zajedno utvruju predsednik Republike, predsednik Narodne skuptine i predsednik Vlade 1 - Izbore za NS r_aspisuje predsednik Republike, a izbore za predsednika Republike raspisuje Predsednik NS. ij - Vazno ovlaseenje Predsednika Republike je i raspustanje parlamenta na obrazlozen predlog Vlade m - Vazno je i RAZRESENJE Predsednika , na osnovu odluke NS, a uz ueesce Ustavnog suda. n - Predsednik Republike polaze zakletvu pred NS, od kog easa mu poeinje teci mandat nj - Kad predsednik Republike podnese ostavku o tome obavestava predsednika Narodne skupstine i javnost, predsednik Narodne skupstine ovo obavetenje odmah dostavlja narodnim poslanicima i obavestava ih da, u skladu sa Ustavom, preuzima vrenje dunosti predsednika Republike do izbora predsednika Republike. Istovremeno, predsednik Narodne skupstine raspisuie izbore za predsednika Republike.

40. ODNOS PREDSEDNIKA RS I VLADE (3) a - Kada NS nije u moguenosti da se sastane odluku o proglaem'u vanrednog stanja donose zajedno predsednik Republike, predsednik NS i predsednik Vlade, pod istim uslovima kao i Narodna skuptina. b - Kad Narodna skuptina nije u mogucnosti da se sastane, mere kojima se odstupa od ljudskih i maniinskih prava moe propisati Vlada, uredbom, uz supotpis predsednika Republike. v - Vlada predlae predsedniku RS uvoenje vanrednog stanja na delu teritorije RS i akte koiima se preduzimaju mere u vanrednom stanju. g - Vlada moe predloiti predsedniku Republike da za vreme ratnog stanja donese akte u pitanjima iz nadlenosti Narodne skupstine. CDV- Kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skuptini predlae predsednik Republike, poto saslua miljenje predstavnika izabranih izbornih lista. (3&- Predsednik Republike moe traiti da Vlada zauzme stav o pojedinim pitanjima iz njene nadlenosti. Vlada je duna da o zauzetom stavu odmah obavesti predsednika Republike. eV Vlada moze da predlozi predsedniku RS, putam obrazlozenog pismenog predloga raspustanje NS, o kojoj predsednik mora da odluci u roku od 72h, eeneci opravdanost i dovoljnost razloga. Ukoliko to ne uradi mora da obavesti Vladu i javnosti, o razlozima neprihvatanja predloga. 68

z - Vlada ne moze predloziti raspustanje NS , ako joj je postavljeno pitanje izglasavanja nepoverenja ili ako je sama u NS postavila pitanja izglasavanja poverenja ili ako NS ne prihvati Vladin odgovor na interpelaciiu. BOSINA POTPITANJA a -Ko proglasava ratno stanje

A/ l l
41. NADLEZNOST I AKTI (7) NADLENOSTI VLADE

VLADA

premaURS su:

a - UTVRIVANJEI VODMNJE UNUTRANJEI SPOLJNE POLITIKE. b - U okviru SPOLJNE POLITIKE, Vlada^odrava odnose RS sa drugim dravama, medj.organizaeijama i institucijama (napredlog Vlade predsednik RS, postavlja i opoziva ambasadore RS), uspostavlja prekida diplomatske odnose sa drugim dravama, uestvuje u zakljuivanju, ratifikovanju i primeni medi.ugovora?odlueuje o ulanienju RS u medj.organizacije i dr. v - Vlada utvrdjuje i vodi UNUTRANJU POLITIKU i to kako opitu, tako i u pojedinim upravnim oblastima-po resorima, npr, ekonomsku, socijalnu i si. (j) g - VLADA PREDLAENSZAKONE. BUDETIDRUGE OPTEIPOJEDINANE AKTE. Kada zakone i druge opte akte podnese drugi predlaga Vlada daje o njima misljenje. (g) d - IZVRA VANJE ZAKONA IDRUGIH OPSTIHAKATA NSje bitna nadlenost Vlade i to na taj nain to donosi uredbe i druse opte akte radi izvravanja zakona, Uredbe su dakle izvrnog karaktera i Vladino generalno ovlaenje za donoenje uredbi proizilazi iz Ustava. /) dj - Vlada kao vrh dravne vlatUSMERA VA IUSKLAUJE RAD ORGANA DRA VNE UPKA VEIVRINADZOR nad njihovim radom. U okviru nadzora,ima dva ovlaeenia: fpAko organ dravne uprave ne donese propis, donosi ga Vlada ako bi neonoenje propisa moglo izazvati itetne posledice po ivot ili zdravlie liudi, ivotnu sredinu. privredu ili imovinu vee vrednosti. 0 Vlada moe PONISTITI ILI UKINUTI PROPIS organa dravne uprave koji je u suprotnosti sa zakonom ili propisom Vlade i odrediti rok za donoenje novog propisa. e - Vlada vri i druge poslove odredene URS i zakonom, pa tako prema Zakonu o Vladi, ) Vlada se STARAI O USTAVNOSTIIZAKONITOSTI tako Sto je dulna da obustavi od izvrenja opti akt optine, grada i grada Beograda za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu, reenjem koje stupa na snagu kad se objayi u Slubenom glasniku RS".Reenjeo obustavi od izvrenia prestaje da vai' ako Vlada u roku od pet dana od obiavliivanja /*-\ reenja ne pokrene postupakza ocenu ustavnosti i zakonitosti opteg akta. z - Vlada ZASTUPA RS KAO PRAVNO LICE i pri tome vri prava i obaveze koje RS ima kao osniva iavnih preduzea. ustanova i drugih organizacija i-^Vlada RASPOLAEIMOVINOM RS, ako zakonom nije to drugo odredeno. J

(g)

69

\-AK

TI VLA D E su uredbe odluke, reenja i zakljuci.

k - UREDBOM Vlada podrobnije razrauje odnos ureen zakonom, u skladu sa svrhom i ciljem zakona. 1 - ODLUKOM Vlada osniva javna preduzea, ustanove i druge organizacije, preduzima mere i ureuje pitanja od opteg znaaja i odluuje o drugim stvarima za koje je zakonom ili uredbom odredeno da ih Vlada ureduje odlukom. Ij - RESENJEM Vlada odluuje o postavljenjima, imenovanjima i razreenjima, u upravnim stvarima i u drugim pitanjima od pojedinanog znaaja. m -Vlada donosi ZAKLJUCKE kad ne donosi druge akte. n - Vlada usvaja MEMORANDUM O BUDETU, koji sadri osnovne ciljeve politike javnih finansija i makroekonomske politike. nj - STRATEGIJOM RAZVOJA Vlada utvrduje stanje u oblasti iz nadlenosti RS i mere koje treba preduzeti za njen razvoj. o - DEKLARACIJOM se izraava stay Vlade o nekom pitanju. p - Vlada donosi POSLOVNIK kojim, u skladu sa zakonom o Vladi, propisuje uredenje, nain rada i odluivanja Vlade. r - NACIN RADA i odluivanja Vlade, i akti koje donosi predsednik Vlade, detaljnije se ureuju poslovnikom Vlade. s - Vlada donosi odluke na sednici veinom glasova svih lanova Vlade. t - U sluaju da Vlada ima paran broj lanova. odluka je doneta ako za nju glasa najmanje Vi svih lanova Vlade, pod uslovom da je za niu glasao predsednik Vlade. u - Predsednik saziva sednicu Vlade pisanim putem po sopstvenoj inicijativi ili na predlog veine lanova Vlade. On predlae dnevni red i predsedava sednicom, a njom moe predsedavati potpredsednik koga on odredi. f - Vlada radi i odluuje na sednici na koioi prisustvuie veina lanova. h - Na sednici Vlade uestvuju lanovi Vlade, Generalni sekretar, direktor Republikog sekretariiata za zakonodavstvo i druga pozvana lica. c - Vlada radi i odluuje na sednici kojoj prisustvuje veina lanova Vlade. Glasanje je javno, a clan Vlade moe da izuzme miljenje, uz obrazloenje., to se konstatuje na zapisniku. - 0 toku sednice Vlade vodi se zapisnik. Sednica Vlade se tonski snima i na njoj se vode se stenografske beleke koje smatraju se slubenom tajnom stroge poverljivosti. BOSINA POTPITANJA
l)Zakljucuje li medjunarodne ugovore? 2) Sta sve spada u unutrasnju politiku? 3) Kojije najznacajniji opsti akt vlade uredba!. 4) Koji su ostali opsti akti vlade i cemu sluze?

42. SASTAV IIZBOR (6) a - Vladu kao kolegijalni organ cine predsednik Vlade, iedan ili vise potpredsednika Vlade i resorni ministri.Wada moe imati ministre bez portfelja. b -Broi potpredsednika Vlade i ministara bez portfelja odreuje NS pri svakom izboru Vlade, na predlog kandidata za predsednika Vlade.
70

v - PREDSEDNIK VLADE vodi i usmerava Vladu.^stara se o jedinstvu politiekog delovanja Vladefusklauje rad elanova Vlade^predstavlja Vladu i saziva i vodi njene sednice,
5

g - Predsednik Vlade moe ostalim lanovima Vlade davati obavezna uputstva i posebna zaduenja, shodno programu i politici Vlade, a clan Vlade moe zahtevati da Vlada odluei da li je pri tome predsednik Vlade prekoraio svoia ovlaenja. d - POTPREDSEDNIK VLADE usmerava i usklauie rad organa dravne uprave u oblastima koie odredi predsednik Vlade, s tim da ga predsednik Vlade moe ovlastiti da rukovodi proiektom iz delokruga vise organa dravne uprave. dj - Predsednik Vlade odreuje potpredsednika Vlade koji ga ZAMENJUJE za vreme odsutnosti ili spreenosti sa svim ovlaenjima predsednika Vlade, izuzev ovlaeenja na predlaganie izbora ili razreenia lana Vlade, a u svemu ostalom na njegov poloaj shodno se primenjuju odredbe zakona o Vladi koje se odnose na ministre. e -MINISTAR je clan Vlade koji upravlia radom ministarstva, (ukoliko je bez portfelia, ne upravlja ministarstvom) i moe podnositi Vladi predloge za ureivanie pitania iz nadlenosti Vlade i NS i zahtevati da Vlada zauzme stay o pitanju iz njegove nadlenosti. z - Ministar ie duan da obavetava Vladu o svemu to je bitno za voenje politike i odluivanje Vlade i odgovoran ie za sprovodenie programa i politike Vlade, za odluke i mere koie ie doneo ili propustio da donese ili preduzme i za izvravanje obaveznih uputstava i posebnih zaduenja koja mu je odredio predsednik Vlade. i - SUKOB INTERESA - lan Vlade ne moe biti na drugoi javnoi funkciji u dravnom organu, organu AP, optine, grada, grada Beograda, niti vriti delatnost koia ie po zakonu nespoiiva s dunou elana Vlade, niti stvoriti mogucnost sukoba iavnog i privatnog interesa. Duanje da se u svemu povinuie propisima kojima se ureuje sukob interesa pri vrenju javnih funkeija. j - To znaei da Vlada pripada tipu neposlanicke Vlade. u kojoj se razdvajaju funkeije kontrolora (NS) i kontrolisanog(vlade) i time omogucuje objektivnost u sprovodjenju politieke odgovornosti Vlade pred skupstinom. Njeni elanovi uzivaju poverenje vecine u NS i u vladi su samo predstavnici politicke vecine. Qp- IMUNITET - Predsednik i clan Vlade ne odgovaraiu za milienie izneto na sednici Vtade ili NS, ili za glasanje na sednici Vlade. Oni uivaju imunitet kao narodni poslanik i o njhovom imunitetu odluuk Vlada. (f-1 IZBOR VLADE - Vladu Mm Narodna Skupstina posle svakog konstituisanja, na predlog kandidata za predsednika Vlade. Novoizabrana NS se raspusta ako u roku od 90 dana od njenog konstituisanja ne izabere Vladu. lj - Kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skuptini mediate predsednik Republike, poto saslua miljenje predstavnika izabranih izbornih lista. m - Kandidat za predsednika Vlade Narodnoj skuptini ima svojstvo mandatara , te iznosi program Vlade i predlae njen gastav. ri - NS posle obavljene rasprave,odluuje o izboru Vlade u celini tj.istovremeno glasa o programu Vlade i izboru predsednika i lanova Vlade. nj - Vlada je izabrana ako je za njen izbor glasala veina od ukupnoe broia narodnih poslanika. t(oy MANDAT Vlade pocinje da tee od polagania zakletve pred NS i traie do isteka mandata NS koia ju ie izabrala. p -Mandat Vlade presta/e pre isteka vremena na koje je Izabrana/f) rasputanjem N;

71

izgiasavaniem nepoverenia.BVneizglasavaniem poverenja/4VizgIasavaniem nepoverenja predsedniku Vlade^S) ostavkom Vlade ifgVostavkom predsednika Vlade. r - C/a/i F/grfg mandat prestaje pre isteka vremena na koje je izabran, konstatovaniem ostavke, izgiasavaniem oepoverenja u NS i razreenjem od strane NS na predlog predse3nika Vlade. s - Vlada kojoj je prestao mandat moe vriti samo posiove odredjene zakonom. te po Zakonu o Vladi vrsi samo tekuee posiove i ne moe predlagati NS zakone i druge opte akte niti donositi pro pise, osim ako ie njinovo donoenje vezano za zakonski ffok ili to nalau potrebe drave, interest odbrane ili prirodna, privredna ili tehnieka nesrea. t - Ona ne moe postavliati dr. slubenike na poloai u organima dr. uprave, a pri vrenju osnivakih prava RS moe jedino da imenuie ili da saglasnost na imenovanje vrioca dunosti direktora i clanova upravnog i nadzornog odbora. e - Vlada kojoj je prestao mandat ne moe predsedniku RS predloiti rasputanie NS. NOva Vlada se menja po istom postupku kao sto se bira Vlada posle konstituisanjaNS. u - lan Vlade kome je mandat prestao usled prestanka mandata Vlade ima ista ovlaeenja kao clan Vlade koji je podneo ostavku.
BOSINA POTPITANJA ' 1) Kada se bira vlada 2) Kako se bira vlada 3) Koliko traje mandat vlade- 4 god, tj, do isteka mandata NS kojajuje izabrala 4) Prestanak mandata vlade i njenih clanova

43. ODGOVORNOST VLADE I MINISTARSKA ODGOVORNOST (5) a -Vlada ie odgovorna Narodnoj skuptini'za politiku RS, za izvravanje zakona i drugih optih akata NS i^a rad organa dravne uprave. b - Ministri su za svoj rad i za stanje u oblasti iz delokruga ministarstva odgovorni predsedniku Vlade, Vladi i Narodnoi skuptini. v - Oblici kolegijalne odgovornosti Vlade su: interpelacijafglasanje o nepoverenju, glasanje o poverenju Vladi ilposlanieko pitanje. g - Oblici individualne odgovornosti su konstatovanje ostavke, izglasavanje nepoverenjau NS lanu Vlade i razresenie clana Vlade u NS. d - INTERPELACIJA - Najmanje 50 narodnih poslanika moe podneti interpelaciiu u vezi sa radom Vlade ili pojedinog lana Vlade. dj - Vlada je duna da odgovori na interpelaciju u roku od 30 dana. NS raspravlja i glasa o odgovoru koji su na interpelaciju podneli Vlada ili clan Vlade kome je interpelacija upuena. e - Izgiasavaniem prihvatanja odgovora NS nastavlia da radi po usvojenom dnevnom redu. - Ako NS glasanjem ne prihvati odgovor Vlade ili lana Vlade, pristupie se glasaniu o nepnvereniu Vladi ili lanu Vlade, ukoliko prethodno, po neprihvatanju odgovora na interpelaciju, predsednik Vlade, odnosno clan Vlade ne podnese ostavku. z -_0 pitanju koje je bilo predmet interpelacije ne moe se ponovo raspravljati pre isteka roka od 90 dana. i - GLASANJE O NEPOVERENJU VLADI je najmocnije orudje kontrole NS.
72

j - Najmanje 60 narodnih poslanika moe predloziti NS da se Vladi ili pojedinom njenom clanu izglasa nepoverenje.Vladi ili njenom clanu je izglasano nepoverenje veeinom glasova od ukupnog broia narodnih poslanika. k - Predlog narodnih poslanika se razmatra na prvoi narednoj sednici NS, a nairanije po isteku 5 dana od podnoenja predloga.Predlog za izglasavanje nepoverenja predsedniku Vlade se razmatra u istom roku kao i predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi. 1 - Ako NS izglasa nepoverenje Vladi, predsenik RS je duan da pokrene postupak za izbor nove Vlade. Ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od izglasavanja nepoverenja, predsednik Republike je duan da raspusti NS i raspie izbore. Ij - Ako NS izglasa nepoverenje lanu Vlade, predsednik Vlade je duan da pokrene postupak za izbor novog elana Vlade. u skladu sa zakonom. m - Ako Vladi ili lanu Vlade ne bude izglasano nepoverenje, potpisnici predloga ne mogu podneti novi predlog za glasanjeo~nepoverenju pre isteka roka od 180 dana. n - GLASANJE O POVERENJU VLADI - Sama Vlada moe predloziti NS da se glasa o svom poverenju. nj - Predlog Vlade se razmatra na prvoi narednoi sedniei NS. a nairanije po isteku pet dana od podnoenja predloga.Vlada moe zahtevati da se glasa o poverenju Vladi i na sednici NS koiaieutoku, Nakon okonanja rasprave pristupa se glasanju o predlogu. o - Vladi nije izglasano poverenje ako veina od ukupnog broja narodnih poslanika ne glasa za poverenje Vladi. *~~" "^ P - Ako NS ne izglasa poverenje Vladi, Vladi prestaie mandat a predsednik RS ie duan da pokrene postupak za izbor nove Vlade. Ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana neizglasavanja poverenja, predsednik RS ie duan da raspusti NS i raspise izbore. " **""" s - POSLANICKO PITANJE je najbezopasnije sredstvo za ostvarivanje odgovornosti Vlade pred NS. Njegova prava svrhaje da se Vlada ili njen clan kritikuje i kompromituje, tj. da se oslabi ueled Vlade i stvori osnov za stroi oblik njene odgovornosti. t - Narodni poslanik ima pravo da postavi poslaniko pitanje pojedinom ministru ili Vladi, iz niihove nadlenosti i ono mora biti iasno formulisano. e - Poslaniko pitanje postavlja se u pisanom obliku ili usmeno, s tim da izlaganje poslanika koji postavlja pitanja ne moe da traje due od tri minuta. u - Poslanika pitanja postavljaju se Vladi, u prisustvu elanova Vlade, u vreme predvidjeno Poslovnikom NS. f - Na usmeno postavlieno poslariiko pitanie. Vlada odnosno ministar, moraju odmah usmeno odgovoriti. Ako je za davanje odgovora potrebna odredena priprema. oni to moraju odmah obrazloiti, a odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pisanom obliku, u roku od osam dana od dana kada je pitanje postavljeno, a u izuzetnim sluaievima 30 dana. fa -PisanT odgovor Vlade. odnosno nadlenog ministra. dostavlia se narodnim poslanicima. c - Posle datog odgovora na poslaniko pitanje, narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da, u trajanju od najvie pet minuta, komentarie odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanie. - Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje, narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najvie pet minuta.

73

al - Predsednik Vlade moe predloiti NS RAZREENJE pojedinog lana Vlade. NS razmatra i glasa o predlogu za razreenje lana Vlade na prvoi narednoi sednici. a odluka je doneta ako je za nju glasala veeina od ukupnog broja narodnih poslanika. bl - lanu Vlade koji je podneo ostavku mandat prestaje danom donoenia odluke o razreenju. vl- Ovlaeniarninistra kome je prestao mandat vri lan Vlade koga predsednik Vlade ovlasti. gl - Predsednik Vlade duan ie da predloi NS izbor novog ministra u roku od 15 dana od prestanka mandata prethodnog ministra i novi ministar izabran je veinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. dl - Predsednik Vlade moe podneti OSTAVKU NS, konkretno predsedniku NS i istovremeno o njoj obavetava predsednika RS i javnost. djl - N S na prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku predsednika Vlade. Vladi prestaje mandat danom konstataciie ostavke predsednika Vlade. el - Kada NS konstatuje ostavku predsednika Vlade, predsednik RS ie duan da pokrene postupak za izbor nove Vlade. Ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana konstatacije ostavke predsednika Vlade, predsednik RS je duan da raspusti NS i raspie izbore. l - Clan Vlade moe podneti ostavku predsedniku Vlade. zl-JPredsednik Vlade dostavlja ostavku lana Vlade predsedniku NS, a ona prvoj narednoj sednici konstatuie ostavku i tim danom mu prestaje mandat. il - Ministar koji je podneo ostavku duan je da vri tekue poslove dok mu ne prestane mandat. Ovlaenia ministra kome ie prestao mandat vri clan Vlade koga predsednik Vlade ovlasti. j l - Predsednik Vlade duan je da predloi NS izbor novog ministra u roku od 15 dana od prestanka mandata prethodnog ministra i novi ministar izabran je veinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. kl - Odgovornost mimstma pored POLITICKE odsovornosti, o kojoj je bilo rei, podlee i pravnoj i materijalnoj odgovomosti. II - KRTVINA odgovornost ministra postoji kad on prilikom vrenja svoie dunosti uini neko delo kanjivo po krivienom zakonu i to se razlikuje od njegove odgovornosti kao privatne linosti kad uini "obino"kr.delo. III - MATERIJALNA odgovrnost ministra je odgovornost za tetu nastalu prilikom vrSenia niegove slu.dunosti nanesenu nekom niegovom nezakonitom radniom, te se i ovaj oblik odgvornosti razlikuje od odg.mistra kao privatne linosti zbog neizvrenja nematerijalnih obaveza. BOSINA POTPITANJA I)Koji su instrumenti kontrole vlade 2) Kako se mogu postavljati poslanicka pitanja 3) Slaje interpelacija 4)Staje opasnije interpelacija Hiposlanicko pitanie- interpelaciia. 5) Ako se glasa o nepoverenju vladi ( 60 poslanika pokrece) iono bude izglasano sta se dalje desava 6) Kome odgovara

44. ODNOS VLADE I NS (7)

a - NS bira Vladu, na predlog presednika RS. b -lanovi Vlade ne mogu biti istovremeno i poslanici, sustina je da se izbegne preteran uticaj Skupstine na Vladu. v - Vlada u celini i pojedinacno ministri odgovaraju pred NS, a instrument kontrole vlade od strane NS su interpelaeija, izglasavanje nepoverenja vladi, neizglasavanje epoverenja Vladi i poslanicko pitanje. g - Vlada predlae zakone i druge opte akte Narodnoj skuptini i daje mitjenja o predlozima zakona i drugih optih akata koje nije sama predloiila. d - Vlada svake godine predlae Narodnoi skuptini na usvaianje budzetRS. Predlog budzeta podnosi se Narodnoj skuptini najkasnije do 1. novembra tekue godine. Vrlo vazno sredstvo kontrole parlamenta nad radom vlade jeste izglasavanje budzeta, jer vlada ne moze upravljati bez sredstava, moze samo privremeno. dj - Vlada podnosi Narodnoj skuptini izvetai o svom radu za proteklu godinu najkasniie 60 dana pre podnoenja predloga zavrnog raeuna budzeta Republike Srbije. e - N a zahtev NS, Vlada i svaki njen elan duni su da joj podnesu izvetaj o svom radu. z - Vlada je duna da zauzme stay o predlogu Narodne skupstine koji je podnet u pitanju iz nadlenosti Vlade. i - Vlada moe predloiti NS da raspravi pitanje iz nadlenosti Vlade i da o njemu zauzme stav. i - Predstavnici Vlade uestvuju u radu Narodne skupstine pri usvajanju zakona i drugih optih akata koje je predloila Vlada. Pri usvajanju zakona i drugih optih akata koje Vlada nije predloila duni su da ufiestvuju na zahtev Narodne skupstine. k - Vlada i svaki njen lan duni su da dostave Narodnoj skuptini izvetaje i podatke koji su joj potrebni radi raspravljanja pitanja vezanih za rad Vlade ili njenog lana.
BOSINA POTPITANJA 1) Nadlenosti, 2)Kako NS kontrolise vladu- kroz interpelacifu. pitanie izslasavania nepovrenja vladi' i poslanicko pitanie, 3) Kako tece postupakpo interpelaciji.

45. ORGANI DRZAVNE UPRAVE U RS (13)

a - Dravna uprava je deo izvrne vlasti RS koji vri upravne poslove u okviruprava i dunosti RS - poslovi dravne uprave. b - Prema URS - DU je samostalna, vezana Ustavom i zakonom i za svoj rad odgovara Vladi. Poslove DU obavljaju ministarstva i drugi organi DU odredjeni zakonom. v - Unutrasnje uredjenje Mintstarstava I dr.ograna DU I njihovu organizaciju propisuje Vlada. g - Dravnu upravu cine ministarstva, orsani uprave usastavu ministarstava iposebne oreanizacije -organi dravne uprave. 75

Organi dravne uprave i njihov delokrug odredjuje se zakonom d - Rad organa dravne uprave podlee nadzoru Vlade. dj - N a r o d n a skupstina nadzire rad organa dravne uprave preko nadzora nad radom Vlade i lanova Vlade. e - Preko upravnog spora sudovi nadziru zakonitost pojedinanih akata organa dravne uprave donesenih u upravnim stvarima. z - Pojedini, poslovi dravne uprave iz nadleznosti RS zakonom se mogu poveriti AP, optinama, gradovima i gradu Beogradu, javnim preduzeima, ustanovama, javnim agencijama i drugim organizacijama -imaoci javnih ovlaenja, a u cilju efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanjaprava i obaveza gradjanai zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog interesa za zivot i rad. RS, AP I jedinice LS mogu osnivati javne sluzbe. i - Organi drzavne uprave su 1) Ministarstva, kao jedini samostalni DOU u RS. Neka od njih su: spoljnih poslova, odbranem unutrasnjih poslova, pravde, finansija, zdravlja,prosvete i sporta, za ljudska i manjinska prava itd. 2) Organi uprave u sastavu ministarstava su uprave, inspektorati, direkcije i sluzbe. 3) Posebne upravne organizacije koje se mogu osnivati posebnim zakonima u obliku Zavoda, sekretarijata, direkcija, agencija i centara. Nad njima neposredni nadzor vrsi vlada, osim kad je u pogledu nekih od ovih organizacija zakonom predvidjen ministarski nadzor. j - Uredbom Vlade moguce je osnivati upravne okruge, radi vrsenja poslova drzavne uprave izvan sedista organa DU. k-NADLEZNOSTORGANA DUSU:

/ff UESTVOVANJE U OBLIKOVANJU POLITIKE VLADE- pripremaju nacrte zakona, druge propise i opte akte za Vladu i predlau Vladi strategije razvoja i druge mere <3T PRAENJE STANJA-u oblastima iz svoga delokruga, preduzimaju mere ili predlau Vladi donoenje propisa i preduzimanje mera na koje je ovlascena (3) IZVRA VANJEZAKONA, DR. PROPISA IOPTIHAKATA- NS i Vlade tako to donose propise, reavaju u upravnim stvarima, izdaju javne isprave itd. <$ DONOSENJE PROPISA- Ministarstva i posebne organizacije donose pravilnike, naredbe i uputstva. Mogu donositi propise samo kad su na to izriito ovlaeni zakonom ilipropisom Vlade. Pravilnikom se razrauju pojedine odredbe zakona ili propisa Vlade. Naredbom se nareuje Hizabranjuje neko ponasanje u jednoj situaciji koja ima opti znaaj. Uputstvom se odreuje nain na koji organi drzavne uprave i imaoci javnih ovlaenja izvravaju pojedine odredbe zakona ili drugog propisa. Ne donose uredbe, jerje to u nadleznosti Vlade. Pravilnici, naredbe i uputstva objavljuju se u Slubenom glasniku RS". 0 RESAVANJE U UPRAVNIM STVARIMA- u II stepenu donoseci konacno resenje 1 - MINISTARSTVA u okviru svojih nadleznosti: 76

a) Pripremaju nacrte zakona i drugih propisa koje donosi NS, dostavljaju ihvladi,koja ih predlazeNS. b) Pripremaju predloge nacrta akata koje donosi viada-predlagaka funkcija. c ) Izvravaju zakone, druge propise i opte akte NS i Vlade, d) donose OPA za izvravanje zakona i drugih propisa, kada su za to izrieito ovlaeni zakonom. e) Vre nadzor i kontrolu nad sprovoenjem zakon i drugih propisa. f) resavaju u upravnom stvarima (Ako bude pitala - lice nezadovoljno aktom ministra pokrenuce upravni spor podnosenjem tuzbepred Vrhovnim sudom Srbiie lj - ZAJEDNICKI POSLOVI MINISTARSTA VA su: 1) ostvarivanje medjunarodne saradniei staranje o njenom unapredenju 2) uskiadivanje propisa sa pravom Evropske unije, 3) predlaganje pokretanja postupka za vodenje pregovora i zakljuivanje medunarodnih ugovora s drugim dravama i meunarodnim drganizacijama, 4) pripremanje nacrta medunarodnih ugovora, 5) pripremanje nacrta zakona o ratifikaciji medunarodnih ugovora, 6) primena ratifikovanih medunarodmh ugovora m - MINISTARSTVO PRA VDE obavlja poslove dravne uprave koji se odnose na: I) krivino zakonodavstvo 2) obligacione odnose; nasledivanje; 3) postupak pred sudovima, 4) organizaciju i rad pravosudnih organa; 5) pravosudni ispit; 6) vetacenje; sudske ^ tumae; 7) izvrenje sankcija; 8) amnestiju i pomilovanje; 9) ekstradiciju; 10) advokaturu II) izbor nosilaca pravosudnih funkcija; 12) meunarodnu pravnu pomo;

BOSINA POTPITANJA
1) Vrste organa drzavne uprave, 2) Nadleznost organa drzavne uprave, 3) Koja su drzavna ministarstva - voiske, finansiia. spoljnjih poslova, pravde , 4)Koji su organi u sastavu ministarstva 5) Kojiposlovi cine delokrug ministarstva i koje akte donose, 6) Donosi li uredbe - ne, niih donosi vlada. 7)Koji su poslovi ministarstva pravde, 8)Nadzoma funkcija ministarstva 9) Sta akoje neko nezadovoljan aktom ministra -pokrenuce upravni sporpodnoseniem tuzbeprednadleznim sudom, 10) moze li ministar da donese pravilnik bez izricitog ovlascenja -ne, Vlada - moze uredbu, ali da bude u sa2lasnosti sa zakonom.

77

'\j\{\

USTA

VNI

SUD

46. NADLENOST (12)

a -Nadlenost Ustavnog suda proizilazi iz njegove ustavne defmicije. b - Prema URS Ustavni sud je samostalan i nezavisan dravni organ koji titi ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava istobode. v - Prema URS Ustavni sud ODLUUJE o saglasnosti: 1.) zakona i drugih optih akata sa Ustavom, opteprihvaenim pravilima medunarodnog prava i potvrenim medunarodnim ugovorima. 2.) potvrenih meunarodnih ugovora sa Ustavom, 3.) drugih optih akata sa zakonom. 4.) statuta i optih akata AP i jedinica LS sa Ustavom i zakonom, 5.) optih akata organizacija kojima su poverena javna ovlaenja, pol. stranaka, sindikata, udruenja graana i kolektivnih ugovora sa Ustavom i zakonom. g - NADLENOSTI Ustavnog suda su: 1) opta normativna kontrola, 2) sukob nadlenosti azmedju dravnih organa, organa teritorijalne autonomije i organa LS, 3) izborni sporovi, 4) zabrana rada politikih stranaka, sindikalnih organizacija, udruenja gradjana I verskih zajednica, 5) ustavna alba, 6) posebne albe predvidjene URS - om, 7) odluivanje o povredi URS - a od strane predsednika RS. a 1 - Kada reava o SUKOB NADLENOSTI Ustavni sud postupa kao konflikmi sud. b 1- Ustavni sud reava sukob nadlenosti izmeu: 1) sudova i drugih dravnih organa, 2.) republikih organa i pokrajinskih organa ili organa iediniea LS, 3.) pokrajinskih organa i organa jedinica LS, 4) organa razliitih AP ili razliitih jedinica LS. v 1 - Ustavni sud maze odrediti da se do okonanja postupka reavanja sukoba nadlenosti Ustavnog suda prekine postupak pred organima izmedu koiih je nastao sukob nadlenosti. g 1 - Ustavni sud samo odreuje organ nadlean za reavanje sporne stvari u meritumu. u vezi sa kojom je nastao sukob nadlenosti a 2 - Reavanje IZBORNIH SPOROVA je supsidiiarna nadlenost Ustavnog suda, to znai da je za njihovo reavanje nadlean Ustavni sud kada zakonom nije odreena nadlenost sudova. b 2 - Izborni sporovi su sporovi koji proizilaze iz neposrednih izbora koje obavljaju svi birai zajedno. v 2 -Njima nisu obuhvaeeni sporovi u vezi sa postavljenjem, odnosno imenovanjem na odredenu funkciju ili poloaj. g 2 - Ako ie nepravilnost u izbornom postupku dokazana, a imala je bitan uticaj na izborni rezultat, Ustavni sud odlukom ponitava ceo izborni postupak ili deiove tog postupka, koji se moraju tano oznaeiti, u kom sluaju ee se ceo izborni postupak ili delovi tog postupka ponoviti u roku od deset dana od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadlenom organu. a 3 - Ustavni sud odluuje o ZABRANI RADA POLITIKE STRANKE, sindikalne organizacije, udruenja graana ili verske zajednice na osnovupredlosa: l)VIade, 2)Republikog javnog tulioca ili 3) organa nadlenog za upis u registar politician stranaka, sindikalnih organizacija, udruenja graana ili verskih zajednica 78

b 3 - Ustavni sud moe zabraniti rad politikih stranaka i verskih zajednica iz razloga predvienih u URS - u, zbog toga to su politike stranke, sindikalne organizacije, udruenja gradana ili verske zajednice izraz ustavne slobode udruivanja i ustavne slobode savesti i veroispovesti. v 3 - Za zabranu je potrebno da je delo koje je predmet zabrane ve izvreno. a 4 - USTAVNA ALBA jepravno sredstvo za zaMtu Ijudskih i manjinskih prava i sloboda zajamenih URS - om. b 4 - Ustavna alba moe se izjaviti ako su kumulativno ispunjena tri uslova: 1) da se izjavljujeprotivpojedinanog akta Hi radnje dravnog organa ili organizaciie koioi ie povereno javno ovlaenie, 2) da se njimapovreuju ili uskrauju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemeene Ustavom, 3) da su iscrpljena ili nisu predviena druga pravna sredstva ///je zakonom iskljueno pravo na njihovu sudsku zatitu. v 4 - Ustavna alba moe se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva. u sluaju kada je podnosiocu albe povreeno pravo na suenje u razumnom roku. a 5 - Prema URS, mogue je neposredno izjaviti ALBU USTAVNOM SUDU u pet sluajeva. fV) Na odluku donetu u vezi sapotvrivanjem mandata narodnos poslanika, o kojoj Ustavni sud odluuje u roku od 72 asa. @ Protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske funkcije sudija ima pravo albe Ustavnom sudu. Izjavljena alba iskljuuje pravo na podnoenje Ustavne albe. (3}5Protiv odluke NS o prestanku funkciie iavnoe tuioca* odnosno protiv odluke Dravnog vea tuilaca o prestanku funkcije zamenika JT. Izjavljena alba iskljuuje pravo na idnoenje Ustavne albe ^Ako se pojedinanim aktom ili radnjom dravnog organa ili organa jediniee LS onemoguava vrenje nadlemost AP, organ odreen statutom AP ima pravo albe Ustavnom sudu. ( 5 j ) Ako se pojedinafinim aktom ili radnjom dravnog organa ili organa jedinice LS onemoguava vrenje nadlemost optine, organ odreen statutom opstine ima pravo albe Ustavnom sudu. b 5 - Zalba Ustavnom sudu neposredno se izjavljuje Ustavnom sudu, na osnovu ovlaenja sadranog u URS - u v 5 - Ona nije pravno sredstvo za zatitu ljudskih i manjinskih prava zajameenih URS -om. g 5 - Protiv odluke o prestanku funkcije sudiia. iavni tuilac i zamenik JT mogu izjaviti albu Ustavnom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke. d 5 - Kad Ustavni sud u postupku po albi organa odredenog statutom AP. odnosno LS utvrdi da je pojedinaenim aktom ili radnjom dravnog organa ili organa LS onemogueno vrenje nadlenosti AP, odnosno LS, ponitie pojedinani akt, odnosno zabranie dalje vrenje ili narediti vrenje odreene radnje i odredili da se uklone ietne posledice. a 6 - Postupak odluivanja O POVREDIUSTAVA od strane PREDSEDNIKA REPUBLIKE pokree NS, na predlog 1/3 ukupnog broja narodnih poslanika b 6 -U postupku odluivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike Ustavni sud. je ogranieen samo na odlueivanje o povredama odredaba Ustava koje su navedene u aktu NS o pokretanju postupka v 6 - Ustavni sud ee odluiti da li je predsednik Republike povredio Ustav i odluku o tome dostavie Narodnoj skuptini i predsedniku Republike

79

g 6 - Odluku po ovom pitanju Ustavni sud mora doneti u roku od 45 dana od dana podnoenja akta Narodne skuptine kojim se pokree postupak odluivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike. ( O nadlenosti Ustavnog suda u vezi sa optom normativnom kontrolom videti pitanje br. 51.)

47. SASTAV I IZBOR (6) a - Prema URS Ustavni sud je samostalan i nezavisan dravni organ koji titi ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode. b - Odluke Ustavnog suda su konane, izvrne i opteobavezujue. ,.v - Ustavni sud ini 15 sudija, s obzirom na obim nadlenosti ovoga suda. g - Prilikom stupanja na dunost sudije polau zakletvu pred predsednikom NS.
IZBOR SUDIJA USTAVNOG SUDA

a - Izbor sudija Ustavnog suda treba da prui vrst osnoy za objektivan i nezavisan rad Ustavnog suda, zbog ega u torn procesu uestvuju sve tri grane dravne vlasti. b - Pet sudija Ustavnog suda bira NS, pet imenuje predsednik RS, a pet opta sednica Vrhovnog kasacionog suda Srbije. v - Narodna skuptina bira pet sudija Ustavnog suda izmedu 10 kandidata koje predloi predsednik Republike, g - Predsednik Republike imenuje pet sudija Ustavnog suda izmedu 10 kandidata koje predloi Narodna skuptina, d - NS utvrduje predlog kandidata za sudije Ustavnog suda veinom glasova narodnih poslanika na sednici na kojoj je prisutna yecina narodnih poslanika dj - Opta sednica Vrhovnog kasacionog suda imenuje pet sudija izmedu 10 kandidata koje na zajednikoi sednici predloe Visoki savet sudstva i Dravno vee tuilaca. e - Oba dravna organa utvrduju listu kandidata veinom svih lanova - Sa svake od predloenih lista kandidata jedan od izabranih kandidata mora biti sa teritorije autonomnih pokrajina. z - Sudija Ustavnog suda se bira i imenuje medu istaknutim pravnicima sa najmanje 40 godina jivota i 15 godina iskustva u pravnoj struci. i - Bira se i imenuju na devet godina. j -Njihov je mandat dui od mandata narodnih poslanika, da bi se izbegao bilo kakav uticaj ili pritisak na sudije Ustavnog suda od strane NS. k - Jedno lice moe biti birano ili imenovano za sudiju Ustavnog suda najvise dvaputa.. 1 - Svojstvo sudije Ustavnog suda stie se imenovanjem na tu javnu funkciju. lj - Sudije Ustavnog suda ne mogu biti lanovi politike stranke. m - Ovim ustavnim reenjem bi trebalo da se onemogui favorizovanje stranakih kandidata prilikom izbora i imenovanja sudija i vrenje pritiska i stranakih ucena posle imenovanja za sudiju.

80

SASTAV USTAVNOG SUDA a - PREDSEDNIKA Ustavnog suda biraju sudije Ustavnog suda iz svog sastava, na predlog najmanje txoje sudija, tajnim glasanjem, veinotn glasova svih sudija. b - Predsednik suda bira se na period od tri godine, sa mogunou ponovnog izbora. v - Ako predsednik Ustavnog suda ne bude izabran, funkciju predsednika, do izbora, vri zamenik predsednika, odnosno najstariji sudija g - Predsednik Ustavnog sudaQ).' predstavlja Ustavni sud.(2Ysaziva sednice Ustavnog suda, ((5) predlae dnevni red i predsedava sednicama/4)'usklauie rad Ustavnog suda, (3J stara se o sprovoenju akata Ustavnog suda i | 0 vri druge dunosti utvrdene ovim zakonom, Poslovnikom i drugim aktima Ustavnog suda. d - Predsednik Ustavnog suda istovremeno obavlja i dujnost sudije. dj - Ustavni sud ima ZAMENIKA PREDSEDNIKA, koji zamenjuje predsednika Ustavnog suda, u sluaju njegovog odsustva ili spreenosti. e - Odredbe Zakona o Ustavnom sudu o izboru i mandatu predsednika Ustavnog suda shodno se primenjuju i na izbor i mandat zamenika predsednika. - Zamenik predsednika Ustavnog suda istovremeno obavlja i dunost sudije. z - Ustavni sud ima SEKRETARA, koji se postavlja veinom glasova svih sudija, na period od pet godina i moe biti ponovo postavljen. i - Sekretar rukovodi Strunom slubom Ustavnog suda i za svoj rad je odgovoran Ustavnom sudu. j - Sekretar Ustavnog suda moe imati zamenika, koga postavlja Ustavni sud veinom glasova svih sudija, na period od pet godina i koji moe biti ponovo postavljen. k - Sekretar i zamenik sekretara Ustavnog suda imaju status dravnog slubenika na poloaju. 1 - Uslovi za postavljenje sekretara i zamenika sekretara odreduju se aktom Ustavnog suda. lj - Za obavlianje strunih i drugih poslova Ustavni sud obrazuje STRUNU SLUBU. m - Na prava i obaveze zaposlenih u Strunoj slubi primenjuju se propisi koji ureduju prava i dunosti dravnih slubenika i nametenika. PRAVNIPOLOAJ SUDIJA USTAVNOG SUDA - INKOMPABILITET a - Sudija Ustavnog suda ne moe vriti drugu javnu ili profesionalnu funkciju niti posao, izuzev profesure na pravnom fakultetu u RS. u skladu sa zakonom. b - Javnom ili profesionalnom funkcijom ili poslom, u smislu Zakona o Ustavnom sudu, ne smatra se delovanje u kulturrio-umetnikom, humanitarnom, sportskom ili drugom udruenju, bez naknade. v - Profesurom na pravnom fakultetu u smislu ovog zakona smatra se obavljanje nastave na fakultetu u zvanju redovnog ili vanrednog profesora. g - U sluaju sumnje u postojanje sukoba interesa, sudija Ustavnog suda moe se obratiti Ustavnom sudu radi davanja miljenja

81

IMUNITET d - Sudija Ustavnog suda uiva imunitet kao narodni poslanik. dj - On uiva imunitet neodgovomosti - ne moe biti pozvan na krivinu ili drugu odgovornost za izraeno miljenje ili glasanje u vrenju svoje sudijske funkcije. e - Takoe, uiva i imunitet nepovredivosti- kada se pozove na imunitet ne moe biti pritvoren, niti se protiv njega moe voditi krivini ili drugi postupak u kome se moe izrei kazna zatvora, bez odobrenja Ustavnog suda. - O njegovom imunitetu odluuje Ustavni sud. PRESTANAK DUNOSTI SUDIJE a - Prema URS sudiji Ustavnog suda dunost rRESTAJEjfjj istekom vremena na koje je izabran ili imenovan/5) na njegov zahtev/31 kad ispuni zakonom propisane opte uslove za starosnu penziiu i 1 <@' razreeniem. b - Sudija Ustavnog suda RAZRESAVA SE ako: 1) povredi zabranu sukoba interesa. 2)trajno izgubi radnu sposobnost za dunost sudije Ustavnog suda, 3) bude osuden na kaznu.zarvora ili 4) za kazniimdelo koie sa ini nedostoinim dunosti sudije Ustavnog suda i 5) ako postane lan politike stranke. v - Gubitak radne sposobnosti za dunost sudije Ustavnog suda utvruje se na osnovu strunog nalaza i miljenja ovlaene zdravstvene ustanove. g-Nadleni sud, odnosno drugi dravni organ duanje dajojtavi ovlacenom predlagaeu za izbor, odnosno imenovanje sudije Ustavnog suda i Ustavnom sudu, pravnosnainu odluku o_ qsudi sudijnUstavnog suda na kaznu zatvora ili za drugo kanjivo delo. d - Ispunjenost uslova za razreenje sudije Ustavnog suda utvruje Ustavni sud. dj - U toku postupka za utvrdivanje ispunjenosti uslova za razreenje, sudija Ustavnog suda moe biti udalien sa dunosti. e - Odluka o udaljenju sudije Ustavnog suda donosi se na predlog predsednika Ustavnog suda. - Odluka o udalieniu predsednika Ustavnog suda donosi se na predlog najmanje troie sudija Ustavnog suda: z - O d l u k u o udaljenju donosi Ustavni sud, veinom glasova svih sudija, u skladu sa Poslovnikom i - O prestanku duinosti sudije, na zahtev ovlaenih predlagaea za izbor, odnosno imenovanje za izbor sudije Ustavnog suda, Mluuje Narodna SkupMna. j - Inicijativu za pokretanje postupka za razreenje moe da podnese Ustavni sud. k - U slueaju da sudiji Ustavnog suda prestane dunost pre isteka roka na koji je izabran, odnosno imenovan, ovlaeni predlagae predlae dva kandidata za izbor, odnosno imenovanje. 1 - Predlog se dostavlja organu nadlenom za izbor, odnosno imenovanje u roku od tri meseca od dana obavetavanja o prestanku dunosti sudije Ustavnog suda, lj - Ako je sudija Ustavnog suda kome je prestala dunost bio sa teritorije AP, kandidati za izbor, odnosno imenovanje moraju biti sa teritoriie AP. BOSJNA POTPITANJA
1) Ko ih predlaze, 2) Ko ih bira, 3) Uslovi za izbor, 4) Koliko im traje mandat, 5)Kako prestaje

82

48. POKRETANJE I TOK POSTUPKA PRED USTAVNIM SUDOM U RS (9)

a - Pokretanje i tok postupka pred Ustavnim sudom je razliit i zavisi od predmeta spora. b - Ono to im je svima zajedniko je to da se odvijaju kroz dve faze: fazu prethodnog postupka xfazu raspravljanja i odluivanja. v - PRETHODNIPOSTUPAK obuhvata radnju pokretanja postupka i radnju utvrivanja formalnih procesnih pretpostavki za voenje postupka, a narocitoQJida li je Ustavni sud nadlean za odluivanjes^J' da li je predlog podnet od ovlaenogpredlagaa, odnosno^) da li su predlog ili inicijativa potpuni i razumliiviyfff/da li su ispunjene 1 druge procesne pretpostavke za voenje postupka. g - U postupku pred Ustavnim sudom odreuje se sudija izvestilac, u skladu sa Poslovnikom o radu Ustavnog suda. d - Ustavni sud pdbacie predlog, inicijativu, ustavnu albu, zahtev, odnosno drugi akt kojim se pokree postupak:(ff)kad utvrdi da niie nadlean za odlufiivanje; @Pako utvrdi da nije podnet u odredenom roku;(ftkad u ostavljenom roku podnosilac nije otklonio nedostatke^ koji onemoguavaju postupanje^fjkad za vodenje postupka i odluivanje ne postoje druge pretpostavke utvrdene zakonom, dj - Kad Ustavni sud utvrdi da nije nalean za odlueivanje, moe predlog, inicijativu, zahtev, ustavnu albu, odnosno drugi akt kojim se pokree postupak, ustupiti nadlenom organu. e - U postupku pred Ustavnim sudom organ ili organizaciju predstavljaju njihovi ovlaeni predstavnici. - Prema ZUS - u, uesni u postupku pred Ustavnim sudom su; n^dravni organi, organi AP i iedinica LS , narodni poslanici - u postupku za ocenu ustavnosti ili zakonitosti. Jednim imenom se zovu ovlaeni predlagai; (T) svako po ijoj je inicijativi pokrenut postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti (fj donosilac zakona, statuta AP, odnosno iedinice LS i drugog opteg akta - koji je predmet ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti; Hypoliticka stranka, sindikalna organizacija ili udruenje graana - iji je statut ili drugi ti akt predmet ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti ili o ijoj se zabrani rada odluuje; verska zajednica - o ijoj se zabrani rada odluuje; svako po ijem se zahtevu vodi postupak za odluivanje o izbornom sporu za koje zakonom nije odreena nadlenost sudova, kao i organ za sprovodenje izbora u vezi sa ijom izbornom aktivnou se pokree spor; dravni i drugi organi koii prihvataiu odnosno odbiiafu nadlenost, kao i svako ko zbog prihvatanja, odnosno odbijanja nadlenosti nije mogao da ostvari svoje pravo; 8) Vlada, RJT i organ nadlean za upis u registar politikih stranaka, sindikalnih organizacija, udruenja graana ili verskih zajednica - u postupku za zabranu rada politikih jrtranaka, sindikalnih organizacija, udruenja graana ili verskih zajednica; 9j podnosilac ustavne albe, kao i dravni organ, odnosno organizaciia koioi su poverena javna ovlaenia - protiv ijeg je pojedinanog akta ili radnje izjavljena ustavna alba; @ organ odreen statutom AP, odnosno iedinice LS - u postupku po albi, ako se pojedinanim aktom ili radnjom dravnog organa ili organa jedinice LS onemoguava vrenje nadlenosti AP odnosno jedinice LS, kao i organ protiv ijeg je pojedinanog akta ili radnje izjavljena alba;

(nl) NS i predsednik Republike - kada se odluuje o postojanju povredeJUstava u postupku za razreenje predsednika Republike; {Q2J sudije, javni tuioci i zameniei JT - u postupku po albi na odluku o prestanku funkcije. kap i organ koji je doneo odluku o prestanku funkcije; @) i druga lica koja Ustavni sud pozove. z - Ucesnik u postupku ima prayo da dajejpredloge i dunost da prua potrebne podatke i obavestenja u toku postupka i na raspravi, da podnosi dokaze i da preduzima druge radnje od znaaja za odluivanje Ustavnog suda. i -Uesnik u postupku moeu toku postupka odustati od predloga, zahteva, albe, odnosno inicijative. j - Podnesci upueni Ustavnom sudu moraju biti potpisani. k- Predlog, inicijativa, odnosno drugi podnesak smatra se podnetim onog dana kada ie predat Ustavnom sudu, 1 - Povodom iniciiative za ocenu ustavnosti zakona, odnosno ustavnosti ili zakonitosti drugog opteg akta koji donosi NS, Ustavni sud moe, pre pokretanja postupka, da zatrai milienje od NS. Tj - Povodom inicijative za ocenu ustavnosti statute AP, odnosno jedinice LS, Ustavni sud moe, pre pokretanja postupka, da zatrai miljenie od skuptine AP, odnosno skuptine jedinice LS. m - Donosi lac osporenog opteg akta duan je da u roku koji odredi Ustavni sud, a koji ne moe biti krai od 15 dana. dostavi osooreni opti akt i potrebnu dokumentaciiu i da prui podatke i obavestenja od znaaja za vodenje postupka i odluivanje. n - Ukoliko to ne uini u ostavljenom roku postupak pred Ustavnim sudom e se nastaviti. POSTUPAK ZA OCENJIVANJE USTAVNOSTI ILI ZAKONITOSTI OPTIH AKATA a 1 - Kada je re o postupku za ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti optih akata ovaj postupak se POKREE vredlosom ovlaenog predlagaa ili reenjem o pokretaniu postupka, koje donosi Ustavni sud kad oceni da ima osnova a pokretanje postupka povodom inicijative. b 1 - OvlaMenim predlaga&ma u postupku za ocenu ustavnosti ili zakonitosti smatraju se: dravni organijSjorgani AP i jedinica LS Jffnajmanje 25 narodnh poslanika v 1 - INICIJATIVU za pokretanje ovog postupka ima svako pravno ifiziko lice g 1 - Postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud moe da pokrene samostalno. na osnovu odluke koju donosi 2/3 veinom glasova svih sudiia. d 1 - Postupak se smatra pokrenutim danom podnoenja predloga Ustavnom sudu, odnosno danom donoenia reenia o pokretaniu postupka ( videti vise o tome u 51. pitanju)

POSTUPAK RESAVANJA SUKOBA NADLEZNOSTI a 2 - Kada reava o sukob nadlenosti Ustavni sud postupa kao konfliktni sud. b 2 - Vrei ovu svoju nadlenost Ustavni sud ttii ustavno naelo vertikalne (podele vlasti izmedju drave i teritorijalnih jedinica u dravi) / horizontalne (podele vlasti na razliite dravne organe) podele vlasti.

v 2 - Ustavni sud reava sukob nadlenosti feme:(uJ'sudova i drugih dravnih organa, (51 republikih organai^pokraiinskih organa ili organa iedinica LSffi) pokraiinskih organaj organa iedinica LSifl; organa razliitih AP ili razliitih iedinica LS. g 2 - Ovaj postupak POKRECE se zahtevom za resavanje sukoba nadlenosti. d 2 - Zahtev za resavanje sukoba nadlenosti.po<faos/: 1) jedan ili oba organa koji su u sukobu, kao i 2) lice povodom iieg ie prava nastao sukob nadlenosti. dj 2 - Zahtev za resavanje sukoba nadlenosti sadri naziv organa koji prihvataju ili odbijaju nadlenost i razloge na osnovu kojih to ine. e 2 - U sluaju kada organi odbijaju nadlenost, zahtev za resavanje sukoba nadlenosti podnosi se u roku od 15 dana od dana pravnosnanosti, odnosno konanosti odluke drugog organa koji se oglasio nenadlenim, 2 - Postupak za resavanje sukoba nadlenosti smatra se pokrenutim onog dana kad je zahtev predat Ustavnom sudu. z 2 - Zahtev se dostavlja organima koji su u sukobu nadlenosti na odgovor, Rok za odgovor organa koji su u sukobu nadlenosti je osam dana od dana dostavljanja. i 2 - Ustavni sud moe odrediti da se do okonanja postupka reavanja sukoba nadlenosti Ustavnog suda prekine postupak pred organima izmedu koiih je nastao sukob nadlenosti, j 2 - Ustavni sud samo odreuje organ nadiean za resavanie sporne stvari u meritumu, u vezi sa kojom je nastao sukob nadlenosti. k 2 - Kad Ustavni sud rei sukob nadlenosti, reenie Ustavnog suda ima PRAVNO DEJSTVO od dana dostavljanja organima koji su u sukobu nadlenosti, odnosno lieu povodom ijeg je prava nastao sukob nadlenosti. 12 - Tim reenjem Ustavni sud ponistava i akte koie ie doneo nenadleni organ. POSTUPAK ODLUCIVANJA O IZBORNIM SPOROVIMA a 3 - Resavanje izbomih sporova je supsidijama nalenost Ustavnog suda, to znai da je za njihovo resavanje nadlean Ustavni sud kada zakonom nije odreena nadlenost sudova.. b 3 - Izborni sporovi su sporovi koji proizilaze iz neposrednihizbora koje obavljaju svi birai zajedno, ^ _ _ v 3 - Njima nisu obuhvaeni sporovi u vezi sapostavlieniem odnosno imenovam'em na odredenu funkciju ili poloaj. g 3 - Ovaj postupak POKREE se zahtevom d 3 - Zahtev za odluivanje o izbornom sporu za koji zakonom nije odreena nadlenost sudova mole podneti:(Q svaki bira,'kandidat za predsednika Republikeffl odnosno poslanika ili odbornika. kao i^podnosilac predloga kandidata. dj 3 - Zahtev sadri razloge i dokaze zbog kojih se trai odluivanje o izbornom sporu. e 3 - Zahtev se moe podneti najkasniie u roku od 15 dana od dana okonania izbornog postupka koji se osporava. 3 - Ustavni sud dostavlja jedan primerak podnetog zahteva za odluivanje o izbornom sporu organu za sprovodenje izbora, u vezi sa eijom aktivnoeu se izborni spor pokree, sa nalogom da u odredenom roku dostavi odgovor i potrebne izborne akte, odnosno dokumentaciju.

z 3 - Ako je nepravilnost u izbornom postupku dokazana, a imala je bitan uticaj na izborni rezultat, Ustavni sud odlukom ponitava ceo izborni postupak ili delove tog postupka, koji se moraju tano oznaiti, u kom sluaju e se ceo izborni postupak ili delovi tog postupka ponoviti u roku od deset dana od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadlenom organu. i 3 - Odluka Ustavnog suda o ponitenju celog izbornog postupka ili delova tog postupka ima pravno dejstvo od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadlenom organu. j 3 -ALBU NA ODLUKU donetu u vezi sa potvrdivaniem mandata narodnih poslanika moe podneti kandidat za narodnog poslanika i podnosilac predloga kandidata. k 3 - U postupku po albi organ protiv ije je odluke podneta alba duan je da u roku od 24 sata od podnoenja albe, dostavi potrebnu dokumentaciju Ustavnom sudu. 13 - Ustavni sud duan je da donese odlukiTu roku od 72 sata od podnoenja albe. POSTUPAK ODLUIVANJA O ZABRANI RADA POLITIKE STRANKE, SINDIKALNE ORGANIZACIJE, UDRUENJA GRAANA ILI VERSKE ZAJEDNICE a 4 - Ovaj postupak se POKREE predlogom. b 4 - Ustavni sud odluuje o zabrani rada politike stranke, sindikalne organizacije, udruenja graana ili verske zajednice na^snoyjJ^gredloga:(^)Vlade,(l)Republikog iavnog tuioca ili (V) organa nadlenog za upis u registar politikih stranaka, sindikalnih organizacija, udruenja graana ili verskih zajednica. v 4 - Ustavni sud moe zabraniti rad politikih stranaka i verskih zajednica iz razloga predvidenih u URS - u, zbog toga to su politike stranke, sindikalne organizacije, udruenja graana ili verske zajednice izraz ustavne slobode udruivanja i ustavne slobode savesti i veroispovesti, g 4 - Za zabranu je potrebno da je delo koje je predmet zabrane ve izvreno. d 4 - U predlogu se navode razlozi i dokazi zbog kojih se trai zabrana rada politike stranke, sindikalne organizacije, udruenja graana ili verske zajednice. dj 4 - Kad Ustavni sud zabrani rad politike stranke, sindikalne organizacije, udruenja graana ili verske zajednice, ta politika stranka, sindikalna organizacija, udruenje graana ili verska zajednica brie se iz odgovarajueg registra danom dostavljanja odluke Ustavnog suda nadlenom organu. (O razlozima zabrane rada politicize stranke vidi str. 14 od doj, a o razlozima zabrane rada verske zajednice vidi str. 15 pod v)

POSTUPAK PO ZALBI USTAVNOM SUDU a 5 - Prema URS, mogue je neposredno izjaviti ALBU USTAVNOM SUDU u pet sluajeva. U | N a odluku donetu u vezi sa potvrivanjem mandata narodnos poslanika, o kojoj Ustavni sud odluuje u roku od 72 asa. ^ P r o t i v odluke Visokog saveta sudstva oprestanku sudijske funkcije sudija ima pravo albe Ustavnom suduTlzjavljena alba iskljuuje pravo na podnoenje Ustavne albe. Protiv odlukeJSj[o prestanku funkcije iavnos tuioca, odnosno protiv odluke Dravnog vea tuilaca o prestanku funkcije zamenika JT. Izjavljena alba iskljuuje pravo na podnosenje Ustavne albe

^T) G>Ako se pojedinanim aktom ili radnjom dravnog organa ili organa jedinice LS

onemoguava vrenje nadlejnostAP, organ odreen statutom AP ima pravo albe Ustavnom sudu. *~ / ? ) ) Ako se pojedinanim aktom ili radnjom dravnog organa ili organa jedinice LS onemoguava vrenje nadlenost optine, organ odreen statutom optine ima pravo albe = Ustavnom sudu *~ b 5 - Zalba Ustavnom sudu neposredno se izjavliuie Ustavnom sudu, na osnovu ovlaenia sadranog u URS - u, a postupak je POKRENUT danom podnoenja albe Ustavnom sudu. v 5 - Ona nijepravno sredstvo za zatitu ljudskih i manjinskihprava zajamenih URS -om. POSTUPAK PO ZALBISUDIJA, JAVNIH TUILACA I ZAMENIKA JAVNIH TUZILACA NA ODLUKU O PRESTANKU FUNKCIJE g 5 - Protiv odluke o prestanku funkciie sudija, javni tuilac i zamenik JT mogu izjaviti albu Ustavnom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke. d 5 - Organ koji je doneo odluku o razreenju ima pravo na bdgovor na albu u roku od 15 dana od dana dostavljanja albe. dj 5 - Posle isteka roka za dostavljanje odgovora na albu, Ustavni sud zakazuje raspravu na koju poziva podnosioca albe i predstavnika organa koji je doneo odluku o razreenju. Sa raspravi se moe se iskljuiti javnost. e 5 - Ustavni sud svojom odlukom moe usvojiti albu i ponititi odluku o razreenju Hi odbiti albu. 5 - Odluka Ustavnog suda u postupku po albi sudija, javnih tuilaca i zamenika JT na odluku o prestanku funkcije ima pravno deistvo od dana dostavljanja uesnicima u postupku. z 5 - Navedene odredbe. shodno se primenjuju i u postupku po albi protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske funkcije. i 5 - Kad Ustavni sud u postupku po albi organa odreenog statutom AP, odnosno LS utvrdi' da ie pojedinanim aktom ili radniom dravnog organa ili organa LS onemogueno vrenje nadlenosti AP, odnosno LS, ponitie pojedinani akt, odnosno zabranie dalje vrenje ili narediti vrenje odreene radnje i odrediti da se uklone tetne posledice. j 5 - Odluka Ustavnog suda po ovom pitanju imapravno deistvo od dana dostavljanja uesnicima u postupku POSTUPAK ODLUCIVANJA O POVREDI USTAVA OD STRANE PREDSEDNIKA REPUBLIKE a 6- Postupak odluivanja O POVREDI USTAVA od strane PREDSEDNIKA REPUBLIKE pokree NS, napredlog1/3 ukupnog broja narodnihposlanika b 6 - Akt o pokretanju ovoga postupka sadri pravni osnovf odredbe Ustava koje su povreene rfaokaze na kojima se akt zasniva. v 6 - Ovaj akt predsednik Narodne skuptine dostavlja Ustavnom sudu.

87

i - Odsustvo pojedinih uesnika u postupku na javnoj raspravi ne spreava Ustavni sud da odri javnu raspravu i da donese odluku, "***"" "^ j - Ustavni sud moejavnu raspravu odloliti ili prekinuti radi pribavliania potrebnih podataka, obavetenja i miljenja, kao i u drugim opravdanirn sluajevima.
OBLICI RADA USTAVNOG SUDA

a - Ustavni sud odluuje o pitanjima iz svoje nadlenosti na sednici b - Sednice Ustavnog suda zakazuie i njima rukovodi predsednik Ustavnog suda. Na sednici Ustavnog suda vodi se zapisnik. v - Ustavni sud obrazuje komisije kao stalna radna tela. g -Ustavni sud moe obrazovati i povremena radna tela. d - Stalna i povremena radna tela obrazuju se u skladu sa Poslovnikom ovoga suda. dj - Ustavni sud odluuje o pitanjima iz svoje nadlenosti na sedniei, veinom glasova svih sudija Ustavnog suda. e - Odluku da samostalno pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud donosi dvotreinskom veinom glasova svih sudija BOSINA POTPITANJA 1) Tokpostupka ocene ustavnosti i zakonitosti, 2) Staje preventivna ustavna kontrola, 3) Ima tijavne rasprave pred ustavnim, 4) ko maze biti stranka

49. DEJSTVO ODLUKA USTAVNOG SUDA (17)

AKTI USTAVNOG SUDA (VRSTE ODLUKA) a - Ustavni sud donosi odluke, reenfa i zakljuke. A 1 - ODLUKE Ustavnog suda su konane, izvrne i opteobavezne. b - Ustavni sud odlukom, kojom meritorno resava pitane iz svoje nadlenosti: du UTVRUJE da zakon. statut AP ili jedinice LS i drugi opti akt niie u saglasnosti s Ustavom, zakonom. opteprihvaenim pravilima meunarodnog prava i potvrenim meunarodnim ugovorima, odnosno da u vreme vaenia niie bio u saglasnosti sa Ustavom, odnosno zakonom; ("Zrutvruje dazakon koii je igdasan. a niie ukazom proelaSen, niie u saglasnosti sa Ustavom; utvruje da potvrdeni melunarodni ugovor niie u saglasnosti sa Ustavom; ODREUJE nain otklanianiaposledica koje su nastale usled primene opteg akta koji nije u saglasnosti s Ustavom ili zakonom; (S) ZABRANJUJE rad politike stranke. sindikalne organizacije, udruenja graana ili verske zajednice; |5 ODLUUJE o izbornim sporovima za koje zakonom nije odreena nadlenost sudova; (g)odluujeoustavnoialbi; ( ^ odluuje o albi organa AP. odnosno iedinice LS, u postupku, ako se pojedinanim aktom

89

g 6 - Ako Ustavni sud utvrdi da je postupak za razreenje predsednika Republike pokrenut u skladu sa Ustavom i zakonom, akt NS kojim se pokree postupak odluivanja o povredi Ustava dostavlja se na odgovor predsedniku Republike, u roku koji Ustavni sud odredi. d 6 - Posle isteka roka za odgovor, predsednik Ustavnog suda zakazae raspravu, na koju poziva predsednika Republike i predsednika NS. ~"= "~ dj 6 - U postupku odluivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike Ustavni sud je ogranien samo na odluivanje o povredama odredaba Ustava koje su navedene u aktu NS o pokretanju postupka. e 6 - Ustavni sud e odluiti da li je predsednik Republike povredio Ustav i odluku o tome dostavie Narodnoj skuptini i predsedniku Republike. 6 - Odluku po ovom pitanju Ustavni sud mora doneti u roku od 45 dana od dana podnoenia akta Narodne skuptine kojim se pokree postupak odluivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike z 6 - Ustavni sud e OBUSTAVITI postupak:|j]pf ako Narodna skuptina povue akt o pokretanju postupkagQ ako u toku postupka prestane funkcija predsednika Republike. i 6 - Odluka Ustavnog suda o povredi Ustava od strane predsednika Republike imapravno dejstvo od dana dostavljanja odluke Narodnoj skuptini. "" ( O ustavnoj albi ipostupku odluivanja po ustavnoj albi videtipitanje broj 50.)
FAZA RASPRAVLJANJA I ODLUIVANJA

a - To je faza u kojoj Ustavni sud razjanjava stanje stvari, nakon ega rneritorno odluuje o sutini stvari. b - Javna rasprava je procesna radnja, koja se sastoji od izlaganja argumenata i injenica bitnih za razjanjenje stanja stvari. v - Ustavni sud, po pravilu, odriava javnu raspravu u postupku:(T) ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti^p odluivanja o izbornim sporovima. kao iffi u postupku za zabranu rada politike stranke. sindikalne organizacije, udruenja graana ili verske zajednice. g - U postupku odluivanja o povredi URS - a od strane predsednika Republike predsednik Ustavnog suda zakazuje raspravu, na koju poziva predsednika Republike i predsednika Narodne skuptine d - Ustavni sud moe odluiti da se ne odrji javna rasprava u postupku ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti ako:(fQoceni da je u toku postupka stvar dovolino razianjena i da, na osnovu pribavljenih dokaza, moe odluiti i bez odravanja javne raspraveifTako je o istoj stvari yec nrllnrivao^a nisu dati novi razlozi za drugaije odluivanje u toj stvari, kao i^3);ako postoje uslovi za obustavu postupka. dj - Ustavni sud moe odrati javnu raspravu i u drugim sluajevima kad oceni da je odravanje javne rasprave potrebno, a naroito kad se radi o sloenom ustavno-pravnom pitanju ili kad se postavi pitanje ustavnosti ili zakonitosti o kome ne postoji stav Ustavnog suda. e - Na javnu raspravu pozivaju se svi uesnici u postupku radi izlaganja stavova i davanja potrebnih obavetenja. - Ako je to od interesa za ocenu ustavnosti ili zakonitosti, Ustavni sud moe na javnu raspravu pozvati predstavnike organa i organizacija koji su odgovorni za izvravanje predmetnog opteg akta. z - Na javnu raspravu pozivaju se, kad je to potrebno, predstavnici organa i organizacija, nauni i javni radnici, kao i druga lica, radi davanja miljenja i objanjenja. 88

ili radnjom dravnog organa ili organa jedinice LS onemoguava vrenje nadlenosti AP, odnosno jedinice LS; dluuje u postupku o postojanju povrede Ustava od strane predsednika Republike; odluuje u postupku po albi sudija na odluku o prestanku funkcije i druge odluke Visokog saveta sudstva; (Q^odlucuje u postupku po albi javnih tuilaca i zamenika JT na odluku o prestanku funkcije; (5H) ODBIJA predlog za utvrdivanie neustavnosti ili nezakonitosti.

v - Ustavni sud RESENJEM, kojim odlucuje o nekom procesnom piianju, sa izuzetkom koje se odnosi na odluivanje o sukobu nadlenosti: (Tl pokree postupak; (3) reava o sukobu nadlenosti izmedu dravnih i drugih organa, u skladu sa Ustavom; d ) ' obustavlia izvrenje pojedinanog akta. odnosno radnje i ukida meru obustave ili odbacuie zahtev za obustavu izvrenja pojedinanog akta ili radnje; (4) odlae stupanje na snagu odluke organa AP; | f | n e prihvata iniciiativu za pokretanie postupka za utvrdivanie neustavnosti ili nezakonitosti; ffl odreduje nain izvrenia odluke ili reenia Ustavnog suda; P i obustavlia postupak: ffiodbacuie zahtev za ocenjivanie ustavnosti ili zakonitosti opsteg akta o kome je ve odluivao, a iz novih navoda, razloga i podnetih dokaza ne proizilazi da ima osnova za ponovno odluivanje; (9) odbacuie ustavnu albu ako nisu ispunjene procesne pretpostavke. g - Kad ne donosi druge akte, Ustavni sud donosi ZAKLJUKE. d - Odluka i reenje Ustavnog suda sadri: uvod, izreku i obrazloenje. dj - Uuvodu se legitimise Ustavni sud, sastavom sednice datumom njenog odravanja. e-hrekaje meritorno resavanje spora i ima normativnu snagu..Mora sadrati podatke bitne za identifikaciju akta koji je bio predmet spora pred Usatavnim sudom. - Obrazlolenje sadri relevantnu injeninu i normativnu gradju za odluku sadranu u izreci. z - Odluke Ustavnog suda, izuzev odluke po ustavnoj albi, objavlfuiu se u "Slubenom glasniku RS", kao i u slubenom glasilu u komeje objavljen statut AP, drugi opti akt i kolektivni ugovor, odnosno na nain na koji je objavljen opti akt o komeje Ustavni sud odluivao. i - U "Slubenom glasniku RS" moe se obiaviti odluka po ustavno[_albj, kao i reenja koja su od ireg znaaja za zatitu ustavnosti i zakonitosti

DEJSTVO ODLUKA USTAVNOG SUDA a - Kad Ustavni sud odlukom utvrdi da zakoni ili drugi opti akt nije u saglasnosti sa Ustavom, opteprihvaenim pravilima medunarodnog prava i potvrdenim medunarodnim ugovorima taj zakon ili drugi opti akt prestaju da vae danom obiavljivania odluke Ustavnog suda u "Slubenom glasniku RS" ~~ *~ b - Isto vai i kad Ustavni sud utvrdi da opti akt nije u saglasnosti sa zakonom. 90

v - Kad Ustavni sud rei sukob nadlenosti. reenje Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana dostavljania organima koji su u sukobu nadlenosti, odnosno Hcu povodom ijeg je prava hastao sukob nadlenosti . g - Odluka Ustavnog suda o ponitenju celog izbornog postupka ili delova tog postupka ima pravno dejstvo od dana dostavliania odluke Ustavnog suda nadlenom organu. Isto vai i za odluku donetu u postupku*po albi na odluku u vezi sa potvrdivaniem mandata narodnih poslanika. d - Kad Ustavni sud zabrani rad politike stranke, sindikalne organizaeije, udruenja gradana ili verske zajednice, ta politieka stranka, sindikalna organizacija, udruenje graana ili verska zajednica brie se iz odgovarajueeg registra danom dostavljania odluke Ustavnog suda nadlenom organu. ^ dj - Odluka Ustavnog suda u postupku po albi sudiia. javnih tuilaea i zamenika JT na odluku o prestanku funkcije ima pravno dejstvo od dana dostavliania uesnicima u postupku. e - Kad Ustavni sud u postupku po albi organa odreenog statutom AP. odnosno LS utvrdi da je pojedinanim aktom ili radnjom dravnog organa ili organa LS onemogueno vrenje nadlenosti AP, odnosno LS, ponitiee pojedinani akt, odnosno zabranie dalje vrenje ili narediti vrenje odreene radnje i odrediti da se uklone tetne posledice. Odluka Ustavnog suda po ovom pitanju ima pravno dejstvo od dana dostavliania uesnJcima u postupku. ^ z - Kad Ustavni sud odredi nain otklanjanja posledica koje su nastale usled primene opteg akta koii niie u saelasnosti sa Ustavom ili zakonom. odluka Ustavnog suda ima pravno deistvo od dana nienog objavljvanja u "Slubenom glasniku RS". f i - Kad Ustavni sud utvrdi da ie osporenim poiedinanim aktom. odnosno radniom, povredeno ili uskraeno ljudsko ili"manjinsiw"pravo~fs!oboda zajemeena Ustavom, ponitie pojedinani akt, odnosno zabranie dalje vrenje ili narediti vrenje odredene radnje i odrediti da se uklone tetne posledice u odreenom roku. 9 Odluka Ustavnog suda kojom se usvaja ustavna alba ima pravno deistvo od dana dostavljania uesnicima u postupku. j - Zakoni i drugi opsti akti za koje je odlukom Ustavnog suda utvreno da nisu u saglasnosti s Ustavom, opteprihvaenim pravilima medunarodnog prava, potvrdenim medunarodnim ugovorima ili zakonom, ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda, ako do toe dana nisu pravnosnamo reSeni.. k - Izvrenje pravnosnanih pojedinaenih akata donetih na osnovu propisa koji e vise ne mogu primenjivati, ne moe se ni dozvoliti ni sprovesti, a ako je izvrenje zapoeto obustavie se. I - Svako kome ie povreeno pravo konanim ili pravnosnanim poiedinanim aktom. donetim na osnovu zakona ili drugog opteg akta. za koji je odlukom Ustavnog suda utvreno da nije u saglasnosti s Ustavom, opteprihvaenim pravilima medunarodnog prava, potvrdenim medunarodnim ugovorima ili zakonom.. ima pravo da trai od nadlenog organa izmenu tog poiedinaenog akta. Ij - Predlog za izmenu konanog ili pravnosnanog pojedinaenog akta moe se podneti u roku od est meseei od dana obiavliivania odluke u "Slubenom glasniku RS", ako od dostavljanja pojedinanog akta do podnoienja predloga ili inieijative za pokretanje postupka nije proteklo vise od dve godine. 91

m - Ako se utvrdi da se izmenom pojedinanog akta ne mogu otkloniti posledice nastale usled primene opteg akta za koji je odlukom Ustavnog suda utvrdeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, opteprihvaenim pravilima medunarodnog prava, potvrenim medunarodnim ugovorima ili zakonom, Ustavni sud moe odrediti da se ove posledice otklone povraaiem u preanje stanje, naknadom tete ili na drugi nain. n - Ako se u postupku pred sudom opte ili posebne nadlenosti postavi pitanje saglasnosti zakona ili drugog opteg akta sa Ustavom, opteprihvaenim pravilima medunarodnog prava, potvrenim medunarodnim ugovorima ili zakonom, sud e zastati sa postupkom i pokrenuti postupakza ocenu ustavnosti ili zakonitosti tog akta pred Ustavnim sudom. nj - Kad je u toku postupka opsti aklprestao da vali ilije usaglaen sa Ustavom, opteprihvaenim pravilima medunarodnog prava, potvrdenim medunarodnim ugovorima ili zakonom, ali nisu otklonjene poslediee neustavnosti ili nezakonitosti, Ustayni sud moe odlukom utvrditi da opti akt nije bio u saglasnosti s Ustavom, opteprihvaenim pravilima medunarodnog prava, potvrdenim medunarodnim ugovorima ili zakonom. o - Ova odluka Ustavnog suda ima isto pravno dejstvo kao i odluka kojom se utvrduje da opti akt nije u saglasnosti s Ustavom, opteprihvaenim pravilima medunarodnog prava, potvrdenim medunarodnim ugovorima ili zakonom.
IZVRENJE AKATA USTAVNOG SUDA

p - Dravni i drugi organi, organizaciie koiima su poverena javna ovlaenja, politike stranke, sindikalne organizacije, udruenia graana ili verske zajednice duni su da, u okviru svojih prava i dunosti, izvravaju odluke i reenia Ustavnog suda. r - Kada je to potrebno Ustavni sud svoiom odlukom uredjuje nain nienog izvrenia. s - U sluaju potrebe, izvrenje odluke i reenja Ustavnog suda obezbediee Vlada, na nain koji je utvren posebnim reenjem Ustavnog suda.
BOSINA POTPITANJA 1) Vrste akafa ustavnog suda, 2) Donosi li ustavni sudpresude - ne, vec samo ODLUKE, RESENJA I ZAKUUCKE ! 3) O cemu odlucuje odlukom 4) Kako glasi izreka kojom se odbijapredlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti -npr. ODBIJA SE PREDLOG PREDLAGACA ZA OCENU USTAVNOSTII ZAKONITOSTI TOG I TOG CLANA, TOG I TOG ZAKONA KAO NEOSNOVAN. 4)Kako glasi izreka kadje neki clan nekog zakona neustavan - UTVRDJUJE SE DA TAJ I TAJ CLAN TOG I TOG ZAKONA NIJE U SAGLASNOSTI SA USTAVOM. 5)Kojeje dejstvo takve odluke (kojom je utvrdeno daje neki clan nekog zakona neustavan ), 6} Sta akoje na osnovu njega nekome uskraceno neko pravo, 7) Sta ako se utvrdi da se izmenom pojedinanog akta ne mogu otkloniti posledice nastale usled primene opteg akta za kojije odlukom Ustavnog suda utvrdeno da nije u saglasnosti sa Ustavom, 8) koje su neotklonjive posledice -one koiima ie povredieno ili usrozeno pravo nazivot izdravlie. neosnovano Hsenie slobode, 9) Kada moze doneti privremene mere i kojim aktom odlucuje o tomeodlucufe RESENJEM, Ustavni sud moe u toku postupka, do donoenia konane odluke. obustaviti izvrenje poiedinanoz akta ili radnfe kojaje preduzeta na osnovu opteg akta ija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje, ako bi njihovim izvravanjem mogle nastupiti neotklonnve tetne posledice, 10) Kakvoje dejstvo odluke Ustavnog suda kad utvrdi daje neki medjunarodni ugovor nesaglasan sa Ustavom - menia se mediunarodni ugovor Hi URS, 11) Koje sukobe nadleznosti resava i kojim aktom, 12) Koje izborne sporove resava, 13) od kad dejstvuje odluka Ustavnog suda o izbornim sporovima, 14) kako se izvravaju odluke Ustavnog suda

92

50. USTAVNA ZALBA (8) a - USTAVNA ALBA jepravno sredstvo za zatitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda zajamenih URS - om. b Ustavna alba moe se izjaviti ako su kumulativno ispunjena tri uslova:f/da se izjavljuje protiv pojedinacnog akta ili radnje dravnog oreana ili organizaciie kojoi ie povereno javno ovlaenjeiVda se mimapovreuju ili uskrauju ljudska ili manjinska/wava islobode zajemeene Ustavom^ da~su iscrpljena ili nisu predviena drugapravna sredstva ///je zakonom iskljueno pravo na njihovu sudsku zatitu. v - Ustavna alba moe se izjaviti i ako nisu iserpljena pravna sredstva. u siuaju kada je podnosiocu albepovreeno pravo nasuenje u razumnom roku. g - Ustavnu albu mojeizjaviti svako lice koie smatra da mu ie poiedinanim aktom ili radniom dravnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlaenje povreeno ili uskraeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemena Ustavom. d - Ustavnu albu u irne ovih lica. na osnovu njihovog pismenog ovlaenja, moe izjaviti drugo fiziko lice, odnosno dravni ili drugi organ nadlean za praenje i ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda. dj - Ustavna alba se moe izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja poiedinaenog akta. odnosno od dana preduzimania radnje koiom se povreuie ili uskrauie liudsko ili maniinsko pravo i sloboda zajemena Ustavom. e - Lieu koje iz opravdanih razloga propusti rok za podnoenje ustavne albe, Ustavni sud e dozvoliti povraaj u preanje stanie ako to lice u roku od 15 dana od dana prestanka razloga koji ie izazvao proputanie. podnese predlog za povraaj u preanje stanje i ako istovremeno sa ovim predlogom podnese i ustavnu albu. - Posle isteka tri meseca od dana proputanja ne moe se traiti povraaj u preanje stanje. z - Ustavna alba, po pravilu, ne spreava primenu pojedinacnog akta ili radnje protiv kogaje izjavljena. i - Na predlog podnosioca ustavne albe, Ustavni sud moe odloiti izvrenie pojedinacnog akta ili radnje protiv kogaje izjavljena ustavna alba, aliobi izvrsenjeprouzrokovalo nenadoknadivu stetupodnosiocu, a odlaganie niie suprotno iavnom interesu. niti bi se odlaganjem nanela vea teta treem lieu. j - Ako ie poiedinanim aktom ili radnjom povredeno ili uskraeno Ustavom zajemeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda vise lica. a samo neki od niih su podneli ustavnu albu. odluka Ustavnog suda odnosi se i na lica koja nisu podnela ustavnu albu, ako se nalaze u istoj pravnoj situaciji. k - Ustavni sud e OBUSTAVITI postupak^T} ako je ustavna alba povueena^^ ako organ koii jedoneo osporeni pojedinani akt ponisti. ukine ili izmeni tai akt u skladu sa zahtevom iz ustavne albe ili ako ie prestala radnia koja je prouzrokovala povredu ili uskraivanje Ustavom zajemenog prava i slobode, uz saglasnost podnosioca ustavne albe^f)) ako prestanu druge procesne pretpostavke za voenje postupka. 1 - Odlukom se ustavna alba usvaja ili odbiia kao neosnovana. lj - Kad Ustavni sud utvrdi da je osporenim pojedinanim aktom, odnosno radnjom, 93

povreeno ili uskraeno ljudsko ili rnanjinsko pravo i sloboda zajemena Ustavom. ponitie pojedinani akt, odnosno zabranie dalje vrenje ili narediti vrenie odredene radnje i odrediti da se uklone tetne posleaice u odreenomlroku. m - Odluka Ustavnog suda kojom se usvaja ustavna alba je pravni osnov za podnoenje zahteva za naknadu teie ili otklanjanja drugih Sietnih posledica pred nadlenim organom, u skladu sa zakonom. n - Odluka Ustavnog suda kojom je uvaena ustavna alba ima pravno deistvo od dana dostavljania uesnicima u postupku, nj - Na osnovu odluke Ustavnog suda kojom se usvaja ustavna alba, podnosilac ustavne albe moe da podnese zahtev za naknadu tete Komisiji za naknadu tete, radi postizanja sporazuma o visini naknade. o - Ako zahtev za naknadu tete ne bude usvoien ili po njemu Komisija za naknadu tete ne donese odluku u roku od 30 dana od dana podnoenja zahteva, podnosilac ustavne albe moe kod nadlenog suda podneti tubu za naknadu tete. p - Ako je postignut sporazum samo u pogledu dela zahteva, tuba se moe podneti u pogledu ostatka zahteva. BOSINA POTPITANJA 1} Staje ustavna zalba, 2)Koje podnosi 3)Kome se podnosi, 4) Kada se podnosi, 5) Stajepredmet ove zalbe, 6) Kako odlucuje ustavni sud o ustavnoj zalbi - Odlukom, a procesno reseniem - kad se ustavna alba odbacuie, 7) Kakve mogu biti odluke Ustavnog suda po ustavnoj zalbi - usvajajuca ili odbiiaiuca, 8) Kako glasi izreka - Usvaia se ustavna zalba tog i tog i utvrdiuie se da ie time i time (reseniem ili presudom toe i tog suda), povredieno pravo podnosioca ustavne zalbe, na primera .radi, pretpostavku nevinosti, zaiemcenu odredbama tog i tog cl. URS. 9) Kad ustavni sud maze po ustavnoj zalbi doneti resenje - resenja su deklarativnog karaktera. ustavni sud ih donosi kad odlucuje o nekom procesnom pitanju.

51. NORMATIVNA USTAVNA KONTROLA (5) a - Postupak za oeenjivanje ustavnosti ili zakonitosti opteg akta POKREE se predlosom ovlaenog predlagaa ili reseniem o pokretaniu postupka, koje donosi Ustavni sud, kad oceni da ima osnova za pokretanje postupka povodom iniciiative. b - Ovlaenim predlagaima u postupku za ocenu ustavnosti ili zakonitosti smatraju se: (T)' dravni organi/lorgani AP i iedinica LSif) naimanie 25. narodnh poslanika v - INICIJATIVU za pokretanje ovog postupka ima svako pravno iflziko lice g - Postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud moe da pokrene samostalno, na osnovu odluke koju donosi 2/3 veinom glasova svih sudija. d - Postupak se smatra pokrenutim danom podnoenja predloga Ustavnom sudu, odnosno danom donoenja reenja o pokretaniu postupka ( videti vise o tome u 51. pitanju) dj - Kad se inicijativom osporava ustavnost ili zakonitost opsteg akta, osim zakona i statuta AP ili jedinice LS, odnosno pojedinih njihovih odredbi, kojima se reguliu pitania o kojima Ustavni sud ve ima zauzet stay ili kad je u toku prethodnog postupka pravno stanje potpuno utvreno i prikupljeni podaci pruaju pouzdan osnov za odluivanje, tXstavni sud odlueuie bez donoenia reenia o pokretarn'u postupka. e - U postupku ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud niie ogranien zahtevom ovlaenog predlagaa, odnosno inicijatora. 94

 - Kad ovlaeni predlagac, odnosno inicijator odustane od predloga, odnosno inicijative, Ustavni sud e nastaviti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti, ako za to nae osnova. z - Izuzetno, u postupku odluivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike Ustavni sud je ogranien samo na odluivanje o povredama odredaba Ustava koje su navedene u aktu NS o pokretanju postupka. a 1 - OPTA NORMATIVNA KONTROLA obuhvata kontrolu ustavnosti zakona i drugih optih pravnih akata (OPA) i kontrolu zakonitosti podzakonskih optih akata. To je kontrola potovanja hirerarhije OPA. b 1 - Ustavni sud ocenjuje ustavnost i zakonitost zakona i drugih OPA koji su na snazi. v 1 - Ustavni sud ocenjuje ustavnost i zakonitost zakona koji su na snazi na predlog naimanie 25 narodnih poslanika. gl - Medjutim, URS ovlauje Ustavni sud da oceniuie saglasnost zakona i drugih OPA sa URS - om i podzakonskih OPA sa zakonom i po prestanku njihovog vaenja, ako ie postupak ocene ustavnosti ili zakonitosti pokrenut naikasniie u roku od 6 meseci od prestanka njihovog vaenja. d 1- Radi se o aktima koji su proizveli tetne posledice u nedavnoi prolosti. ali se njihovo dejstvo osea i u sadanjosti. dj 1 - Prema URS na zahtev naimanie 1/3 narodnih poslanika. Ustavni sud je duan da u roku od sedam dana oceni ustavnost zakona koji ie izglasan, a predsednik Republike ga io nije proglasio ukazom, Re ie o PRETHODNOJ ustavnoj kontroli. e l - Ova mogunost je mono sredstvo u rukama parlamentarne manjine da sprei parlamentarnu veinu da svesno glasa i za neustavne zakone. ~ 1 -Njenjsmisaoje da se sprei proglaenje neustavnog zakona. z 1 - Uz predlog za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglaenja podnosi se i tekst izglasanog zakona. i 1 - Predlog za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglaenja se ne dostavlja na milienieNS. nitijse o njemu vodi javna raspraya^ j 1 - O tome da je pokrenut p~ostupak za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglaenja, Ustavni sud obavetava predsednika Republike. k 1 - Prema URS, ako Ustavni sud donese odluku o neustavnosti zakona pre njegovog proglaenja, ova odluka e stupiti na snagu danom proelaem'a zakona. 11 - Ovo nije logino reenje iz dva razloga: j j suprotno je logici ovog instituta, koja se ogleda u nemogunosti proglaenja zakona za koji je Ustavni sud u postupku prethodne kontrole njegove ustavnosti utvrdio da je neustavan; 2]Jcri pravilo po kojem odluka Ustavnog suda proizvodi dejstvo tek danom objavljivanja odluke u SI. glasniku RS. Ij 1 - Prema URS, ako zakon bude proglaen pre donoenja odluke o ustavnosti, Ustavni su d ee nastaviti da postupa prema zahtevu. u slcladu sa reflovnim postupkom za ocenu ustavnosti zakona. Re je o NAKNADNOJ ustavnoj kontroli. m l - T o znai da e odluka Ustavnog suda u sluaju eventualne neustavnosti zakona, u postupku koji je otpoeo kao prethodna kontrola ustavnosti zakona, imati kasatorno deistvo u torn smislu to e odnosni zakon, ilipojedine odredbe tog zakona prestati da vaje, n 1 - Postupak za ocenu ustavnosti ne moe biti pokrenut protiv zakona ija je usklaenost sa Ustavomjutyrdena pre njegovog stupania na snagu, jer bi se u suprotnom ustavnost istogzakonaceniladya^uta. nj 1 - Mana ovoga reenja, prethodne ustavne kontrole, je to to se na taj nain abolira neustavnost i eventualno neustavnih odredbi zakona koje nisu bile predmet prethodne ustavne kontrole. 95

o 1 - Ustavni sud moe u toku postupka, do donoenja konane odluke, obustaviti - o-^ izvrenje pojedinanog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu opteg akta ija se f ofA ustavnost ili zakonitost ocenjuje, ako bi njihovim izvravanjem mogle nastupiti neotklonjive .^p-ystetne posledice. p i - Ako u toku postupka Ustavni sud oceni da su razlozi obustave usled izmenjenih okolnosti prestali, ukinue mem obustave izvrenja pojedinanog akta, odnosno radnje. r 1 - Ovoje diskreciono ovlaenje Ustavnog suda kojim se on moe koristiti kada su kumulativno ispuniena3 uslova/u'da ie u toku postupak pred Ustavnim sudom, C2f da su na osnovu opteg akta ija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje doneti poiedinaeni akti, ili preduzete pojedinane radnje,^da bi njihovim izvravanjem mogle nastupiti neotklonnve tetne posledice. s i - Prema URS, Vlada moe pred Ustavnim sudom pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti odlukeAP, pre m'enog stupanja na snagu. 1 1 - Re je o ustavnoj kontroli ustavnosti ili zakonitosti opteg akta - odluke skuptine AP, ^^t, t pre njenog stupanja na snagu. 'i/l"" ^ 1 - U torn sluaju, Ustavni sud moe, do donoenia svoie odluke, odlolitistupanje na g " ^ r . snagu osporene odluke AP. '<! cy"-Ci^<S u 1 - Mada o URS - u nije propisan rok u kome je Ustavni sud duan da donese odluku o ustavnosti " ili zakonitosti odluke AP, Zakon o Ustavnom sudu sadri odredbu prema kojoj je Ustavni sud duan da, ako donese reenje kojim odlae stupanje na snagu osporene odluke organa AP, postupak ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti hitno sprovede, u skladu sa rokovima koje ureuje Poslovnik o radu Ustavnog suda. f 1 - Reenie koiim Ustavni sud odlae stupanie na snagu osporene odluke organa AP. proizvodi pravno dejstvo od dana dostavljanja organu AP koii ie odluku doneo. h 1- Ustavni sud vri kontrolu saglasnosti zakona i drugih optih akata sa URS - om, opteprihvaenim pravilima mediunarodnog prava i potvrdenim medunarodnim ugovorima. kao i kontrolu potvrdjenih medjunarodnih ugovora sa URS - om. c 1- Opiteprihvaena pravila meunarodnog prava smatraju se kongentnim pravnim pravilima, to znai da :^obavezuju sve subjekte meunarodnog prava j^sva ostala pravila koja nemaju svojstvo opteprihvaenih pravila meunarodnog prava i sve norme meunarodnogprava moraju biti u saglasnosti sa njima. 1 - Odredbe potvrenos meunarodnog ugovora za koje je odlukom Ustavnog suda utvrdeno da nisu u saglasnosti sa Ustavom. prestaiu da vae na nain predvien tim medunarodnim ugovorom i opteprihvaenim pravilima medunarodnog prava.

BOSINA POTPITANJA 1) Postupak - pokretanje i tok

96

TERITORIJALNA A UTONOMUA

52. POJAM I JEDINICE (1)

Str.205 - 207 RM

a - Jedno od nacela ustava je da je dravna vlast ograniena pravom graana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu. Pravo gradana na pok. autonomiju i LS podlee samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti. b - Autonomne pokrajine su autonomne teritoriialne zaiednice osnovane Ustavom, u kojima gradani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju. AUTONOMIJA ie oblik teritorijalne samouprave koja iskljueuje obelezja drzavnosti. Ona ima autonomne organe i atuonomni delokrug, a pokrajlnski organi potcinjeni Ustavu i zakonima RS. v - Republika Srblja ima AP Vojvodinu i AP Kosovo i Metohiju, g - Nove AP mogu se osnivath a ve osnovane ukidati ili spajati po postupku predvidenom za promenu Ustava. Predlog za osnivanje novih ili ukidanje, odnosno spajanje postojeih autonomnih pokrajina utvruju graani na referendumu, u skladu sa zakonom. d - Teritorija autonomnih pokrajina i uslovi pod kojima se moe promeniti granica izmeu autonomnih pokrajina odreuje se zakonom. Teritorija autonomnih pokrajina ne moe se menjati bez saglasnosti njenih graana izraene na referendumu, u skladu sa zakonom. dj - Osnovna obelezja pok.autonomije prema URS, su: 1) asimtericno drz.uredienie RS - zato sto nije cela teritorija podeljena na AP, vec samo jedan njen deo 2) nejednak polozai AP u drzavi ( u AP KIM ostvaruje se "sustinska autonomija" cija ce se sadrzina urediti posebnim zakonom koji se donosi po postupku predvidenom za promenu Ustava, dok se u APV ostvaruje obicna) 3) otvoren proces konstituisania AP zbog postojanja mogucnosti osnivanja novih i ukidanja ili spajanja vec osnovanih, po postupku predvidjenom za promenu URS.

53. PRAVA I DUZNOSTI AUTONOMNIH POKRAJINA (10) Pokrajinski organi potcinjeni su URS i zakonu RS. a - Ustav posebno garantuje pokrajinama pravo da samdjuiu sa odgovarajucim teritoriialnim jedinicama drueih drzava. u okviru spoljne politike RS i uz postovanje njenog ter. jedinstva i pravnog poretka. b - AP imaju pravo na finansiisku autonomiiu. a to je pravo AP da imaju sopstvene prihode kojima finansiraju svoje nadleznosti. Vrsta i visinatih prihoda uredjuje se zakonom, kao i visina ucesca prihoda AP u delu prihoda RS. v - Donose svoi budzet i zavrsni racun. BUDET AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budet Republike Srbije, s tim to se tri sedmine od budeta AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda. g - AP upravlja pokrajinskom imovinom na nacin predvijen zakonom. Svojina AP je oblik javnesvojine. d - A P imaju svoistvo pravnog lica i pravo da se zaduzufu dj - AP u skladu sa Ustavom i svojim statutom, ureuju nadlenost, izbor, organizaciju i rad organa i slubi koie osnivaju, a preko kojih gradjani u AP na posredan nacin ostvaruju svoje 97

pravo na pokrajinsku autonomjju e - AP imaju svoju izvornu nadleznost. AP imaju pravo da pojedine poslove iz svoje izvorne nadleznosti povere jedinicima LS na svom podrueju uz istovremeno obezbedjivanje sredstava za obavljanje poverenih poslova. z - Takodje pravo je AP da donose odluke i dr.opste akte iz pitanja svoje nadleznosti. i - AP imaju pravo da utvrdjuju simbole pokrajine i nacin njihovog koriscenja. j - AP DUZNE SU da obavljaju poslove koje im poveri RS iz kruga svoje nadleznosti,sto su poverene nadleznosti, Sredstva za obavljanje tih poslova obezbedjuje RS iz svog budzeta, i organi RS imaju punu kontrolu zakonitosti i celishodnosti nad obavljanjem tih poslova. k - Takodje duzne da se staraju o ostvarivranju, zastiti i unapredjenju Ijudskih i manfinskih prava u skladu sa zakonom. BOSINA POTPITANJA IJKoje akte donose AP 2) U kojim oblastima AP imaju ovlascenja 3) Sta sve po URS spada u prava i duznosti AP 4)) Zastita prava autonomne pokrajine .54. ORGANI AUTONOMNIH POKRAJINA, NADLEZNOST I AKTI (3) a - Gradani imaju pravo na pokrajinsku autonomiju, koju ostvaruju neposredno ili preko svojih slobodno izabranih predstavnika. b - ORGANIKf su Skupstina. Izvrsno vece i pokrajinski organi uprave - pokrajinski sekretarijati, a osim njih mogu da se obrazuju pok.upravne direkcije, organizacije i sluzbe, Skupstina el. 21-33 Statuta, a IV el. 33-40/ v - S K U P S T I N A j e najvii organ AP i predvidjena je samim URS, Skuptinu AP ine poslanici, koji se biraju na period od etiri godine. na neposrednim izborima tajnim glasanjem, u skladu sa odlukom skuptine AP. U AP u kojima ivi stanovnitvo meovitog nacionalnog sastava, omoguuje se srazmerna zastupljenost naeionalnih manjina u skuptinama. g - Skupstina AP je nosilac zakonodavne iniciiative u Narodnoi Skupstini RS. d - Prema Statutu Skupstina ima 120 poslanika, s tim da graani svake optine sa teritorije APV biraju najmanje jednog poslanika. Poslanik predstavlja graane izborne jedinice u kojoj je izabran. Izbor i prestanak mandata poslanika i obrazovanje izbornih jedinica Skupstina ureduje odlukom. dj - Poslanicki imunitet obuhvata samo imunitet neodgovornosti. Poslanik za izraeno miljenje ili davanje glasa u Skuptini ne moe biti pozvan na odgovomost. e - Skupstina ima predsednika i jednog ili vise potpredsednika, koje bira iz reda poslanika, na etiri godine. z -Predsednik predstavlja Skuptinu. raspisuie izbore za poslanike, predsedava i rukovodi sednicama Skuptine i vri druge poslove predviene Statutom i Poslovnikom Skuptine. i - Skuptinu saziva predsednik Skuptine po sopstvenoj inicijativi odnosno na predlog Izvrnog vea ili najmanie iedne petine poslanika. Skupstina se sastaie po potrebi, a najmanje dva puta godisnje. j - Skupstina odluuje veinom elasova na sedniei kojoj prisustvuie veina od ukupnog broja poslanika, ukoliko Statutom nije predvidena posebna veina. k - Pravo predlagania odluka i optih akata koje donosi Skupstina imaju Izvrno vece.

98

svaki poslanik, skuptina optine ili najmanje 7000 biraa. 1 - Skuptina moe odluiti da o pojedinim pitanjima u njenoj nadlenosti odluku donose graani pokrajinskim referendumom. Skuptina je duna da raspie pokrajinski referendum ako zahtev za njegovo raspisivanje podnese najmanje 30.000 biraca. Odluku donetu na referendumu proglaava Skuptina. l j - I Z V R N O VEE (IV) sainiavaiu: predsednik, potpredsednik i lanovihvrnog vea i stareine koji rukovode radom pokrajinskih organa uprave odreeni odlukom Skuptine. Ako su predsednik, potpredsednik ili lanovi Izvrnog veea izabrani iz reda poslanika, zadravaiu mandat poslanika. m - Predsednik, potpredsednik i lanovi IV uivaju isti imunitet kao poslaniei. n - Kandidata za predsednika IV moe da predloi naimanfe 30 poslanika Skuptine, Za kandidata za predsednika IV izabran je predloeni kandidat za koga je glasala veina od ukupnog broja poslanika. nj - Kandidat za predsednika IV iznosi pred Skuptinom svoj program I predlae njegove lanove. Izvrsno vece je izabrano ako je za njegov izbor glasala veina od ukupnog broja poslanika. o - Izvrno vee i svaki njegov clan odgovorni su Skuptini za svoi rad. Posle konstituisanja novoizabrane Skuptine uvek se bira Izvrno vee. P - Skupstina moze razresiti Izvrsno vece. ali ne i obrnuto. Predlog za razreenie IV, predsednika IV i lana IV moe podneti najmanje 1/4 poslanika. Predsednik IV moe predloiti Skuptini razreSenje poiedinog niegovog lana 0 predlogu za razreenje otvara se rasprava. r - Odluka o razreeniu Izvrnog vea, predsednika IV i njegovog lana smatra se usvojenom ako je za nju glasala veina od ukupnog broia poslanika. Izvrno vee koje je razreeno ili podnelu ostavku ili kome je prestao mandat zbog razreenja ili ostavke njegovog predsednika nastavlja rad do izbora novog IV. s - NADLEZNOSTI Izvrsnog veca su: 1 izvrava zakone i druge propise i opte akte RS ije izvrSavanje je povereno IV i donosi propise za njihovo izvrSavanje kad je za to ovlaeno; 2. izvrSava odluke i opte akte Skuptine i donosi akta za njihovo izvrSavanje; 3. donosi akte u svojoj nadlenosti; 4. predlae budet i zavrni raun Pokrajine 5. predlae odluke i opte akte: 6. postavlja i razreava stareine u pokrajinskim organima uprave 7. usmerava i usklauje radpokraiinskih oreana mrave. vri nadzor nad njihovim radom i ponitava ili ukida njihove opte akte koji su u suprotnosti sa odlukom ili optim aktom Skuptine ili aktom IV. t - P O K R A J I N S K I O R G A N I U PR A VE su pokraiinski sekretarijati i pokrajinski organi uprave. u -Pokrajinski sekretarijat i drugi organi uprave izvravaju zakone, druge propise i opte akte RS za koje su ovlaeni; primeniuiu odluke i opte akte Skuptine i akte IV, i obavljaju druge poslove utvrdene odlukom Skuptine. f-Odlukom Skuptine ureuju se organizacija, delokrug i ovlaenja pokrajinskih organa uprave i pokrajinskih organizaeija i slubi, kao i poloaj, prava i dunosti i odgovornosti stareina i radnika u tim organima.

99

a-NADLEZNOSTJ

AP

AP imaju izvorne i poverene nadleznosti. Prema uopstenom kriterijumu AP nadlezne su upitanjima koja se, na svrsishodan nain, mogu ostvarivati unutar AP, u kojima nije nadlena Republika Srbija. Koja su pitanja od republikog, pokrajinskog i lokalnog znaaja odreuje se zakonom o raspodeli nadleznosti, koji je u pripremi. b - Kad su u pitanju po verene nadleznosti: RS moe zakonom poveriti AP pojedina pitanja iz svoje nadleznosti. AP moe odlukom poveriti jedinicama LS pojedina pitanja iz svoje nadleznosti. Sredstva za vrenje poverenih nadleznosti obezbeduje RS ili AP, zavisno od toga ko je poverio nadleznosti. (Pr. i obaveze AP i ovlaenja RS i AP u nadzoru nad vrenjem poverenih nadleznosti ureuju se zakonom). v - Kad su u pitanju izvorne nadleznosti prema URS AP , u skladu sa Ustavom i statutom AP, samostalno propisuju uredenje i nadlenost svoiih organa i javnih slubi. g - AP imaju sirok krug normativne nadleznosti u skladu sa URS i zakonom, uredjuje pitanja od pokrajinskog znacaja u oblasti: 1. prostornog planiranja i razvoja, 2. polioprivrede, vodoprivrede, umarstva, lova, ribolova, turizma, ugostiteljstva, banja i leilita, zatite ivotne sredine, industrije i zanatstva, drumskog, renog i eleznikog saobraaja i ureivanja puteva, prireivanja sajmova i drugih privrednih manifestacija, 3. prosvete, sporta, kulture, zdravstvene i socijalne zatite i javnog informisanja na pokrajinskom nivou. d - AP se staraju o ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava. u skladu sa zakonom. AP utvrduju simbole pokrajine i nain njihovog korienja. dj - AP upravljaju pokrajinskom imovinom na nain predvien zakonom. AP u skladu sa Ustavom i zakonom, imaju izvorne prihode. obezbeduju sredstva jedinicama lokalne samouprave za obavljanje poverenih poslova, donose svoi budet i zavrni raun. NAPOMENA: Skriptaje raenapre donoenja novog Statuta APV, tako daje eventualno potrebno pogledati Statut APV i Zakon o utvrdjivanju nadleznosti APV, kojije preduslov za donoenje Statuta APV. a - AKTI Akti organa AP su statut, odluka i opsti akt. Skupstina donosi Statut, Odluke i opste akte, a Izvrsno vece donosi opste akte. Pokrajinski organi uprave donose akte. Treba da postoji saglasanost opstih akata nizih organa sa OA visih organa. Statut, odluka i opti akt Skuptine obiavljuju se u "Slubenom listu APV". b - STATUT je najvisi pravni akt AP i donosi ga Skupstina AP vecinom od ukupnog broia poslanika. uz prethodnu saglasnost NS a koju daje vecinom od ukupnog broja svih narodnih poslanika. v - Pri davanju saglasnosti NS duznaje da pazljivo protumaci odredbe URS koje se odnose naAP. g - Predlog za promenu Statuta mogu podneti: 40.000 biraa. jedna treina poslanika i

Izvrno vee.O predlogu za promenu Satuta odluuje Skuptina veinom od ukupnog broia poslanika. d - Skuptina utvrduie predlog akta o promeni Statuta veinom od ukupnog broja poslanika i dostavlja ga Narodnoj skuptini radi davanja saglasnosti. dj - Skuptina, po dobijenoj saglasnosti, donosi i odlukom proglaava Statut APV, e - 0 promeni Statuta APV Skuptina odluuje veinom od ukupnog broja poslanika.

z-ZASTITA PRAVAAUTONOMNEPOKRAJ1NE Rad Pokrajinskih organa podleze samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti. 1) Svi opsti akti pokrajinskih organa podlezu oceni ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom prema postupku za ocenu ustavnosti i zakonitosti, opstih akata uopste. 2) Vlada moe pred Ustavnim sudom pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti odluke skupstine AP, pre nienog stupanla na snagu. U torn slucaju, Ustavni sud moe, do donoenja svoje odluke, odloiti stupanje na snagu osporene odluke autonomne pokrajine. (privremena mera) 3) Organ odreen Statutom AP ima pravo albe Ustavnom sudu ako se poiedinanim aktom ili radniom dravnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave onemogueava vrenje nadlenost autonomne pokraiine. 4) Organ odreen Statutom AP moe pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti zakona i drugog opteg akta Republike Srbije ili opteg akta jedinice lokalne samouprave kojim se povreduie pravo na pokraiinsku autonomiiu. BOSINA POTPITANJA 1) Organizacija 2) Koje akte donosi AP 3)Kako se donosi statut AP i kako se menja, 4) Zastita prava AP

LOKALNA

SAMOUPRAVA

55. POJAM I JEDINICE LS a - Prema URS dravna vlast ograniena ie pravom graana na pokraiinsku autonomiiu iLS. """'" " Pravo graana na pokrajinsku autonomiju i LS podlee samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti. b - Lokalna samoupravaje pravo graana da upravliaiu iavnim poslovima od neposrednog, zajednikog i opteg interesa za lokalno stanovriiStvo. neposredno iweko slobodno kabranih vredstavnika u jedinieama LS, kao i pravo i sposobnost organa LS da, u granicama zakona, ureduju poslove i upravliaiu iavnim poslovima koji su u njihovoj nadlenosti i od interesa za lokalno stanovnirvo. v - Lokalna samouprava ostvaruje se u optini, eradu i eradu Beoeradu - iedinica lokalne samouprave. Jedinica L ie administrativno-teritoriialna iedinica u kojoj gradjani jldjugirju^o zajednickim pitanjima od lokalnog znaeaja neposredno ili putem organa koje sami biraju. Teritoriju jedinice LS, cini podrueje jednog ili vise naselienih mesta.

101

'cjf>e {TuCZ'Cj-ta cxj vic^fi/u-xj^

.3H&."t^a.

e>-e*^y>-r<?

^ ,

*oft>~

g - Graani koji imaju biraeko pravo i prebivalite na teritoriji jedinice LS, upravljaju poslovima LS, u skladu Ustavom, zakohom i statutom jedinice LS. a strani drzavljani pod uslovima i u skladu sa zakonom. d - Prema ZLS optina je osnovna teritorijalna jedinica u kojoj se ostvaruje lokalna samouprava, koja je sposobna da preko svojih organa samostalno vri sva prava i dunosti iz svoje nadlenosti i koja ima najmanje 10.000 stanovnika. dj - Grad_je jedinica LS urvrdena zakonom, koja predstavlja ekonomski, administrativni, geografski i kulturni centar ireg podruja i ima vise od 100.000 stanovnika. e - Poloaj grada Beograda ureuje se posebntm zakonom o gradu Beogradu. On ima status posebne teritorijalne jedinice. ~^ ~~ z - Teritorija i sedite jediniee LS odreduje se zakonom. Osnivanju, ukidanju i promeni teritorije jedinice LS prethodi referendum na teritorijj te jedinice LS. i - U jedinici LS vrsi se drzavna vlast kad drzava, tj. drz.organ prenese na nju vrsenje pojedinih pitanja vlasti pored njene osnovne nadleznosti - resavanje pitanja od lokalnog znacaja. U svojoj izvornoi nadleznosti LS podleze samo drzavnom nadzoru ustavnosti I zakonitosti, dok u delegiranoj nadleznosti moze biti podlozna i oceni celishodnosli od strane drzave, jer drzava obezbedjuje sredstva za vrsenje te nadleznosti. j - QbeleziaTbS~u7et?Ho^^ je ujedno i jedina lokjedinica) i monolitnost, (jedinstvenajeu svim jedinicama LS, u pogledu nadleznosti, organa itd...)

56. IZVORNI I POVERENI POSLOVI JEDINICA LS U RS (12) a - Prema URS IZVORNI POSLOVI odredjeni su sistemom enumeracije. To su poslovi od neposrednog, zajednickog i lokalnog interesa za lokalno stanovnistvo. Blize se odredjuje tatutom jedinice LS i dr.oa. Prema ZLS, opstina preko svojih organa uredjuje i obezbediuie: obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti2j koriscenje gradjevinskog zemhista i poslovnog prostora,(5} lokalni prevoz|4| odrzavljanje lokalnih puteva i ulica^prosvetu, kulturu, sport, zdrav.i socijalna zastitawpturizam, zanatstvo, ugosititeljstvo i trgovina^f)) zastita zivotne sredine^8)}zastita i koriscenje poljoprivrednog zemljista itd. b - Komunalne delatnosti su preiavanje i distribucija yode. Hnijski gradski i prigradski prevoz putnika u drumskom saobraaju, odravanie istoe u gradovima i naseljima, odravanie deponija, ureivanje, odravanje i korienie pijaca. parkova, i drugihjavnih povrina. iavna rasveta. i dr. v -Kada je u pitanju sradsko sradievinsko zemliiste u nadleznost jedinica LS spada: i^donosenje pro grama ureenje graevinskog zemljita, 2) ureenje i obezbedenie vrenia poslova uredenia i korienja graevinskog zemljita i 3) utvrdivanje visine naknade za ureivanje i koriscenje gradevinskog zemljista g - POVERENI POSLOVI - Prema ZLS pojedini poslovi dravne uprave zakonom se mogu poveriti svim ili pojedinim optinama, u interesu efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i obaveza gradana i zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog interesa za ivot i rad. d - Sredstva za obavljanje poverenih poslova obezbeduju se u budetu RS u skladu sa vrstom i obimom poslova.

102

Optina obavlja kao poverene poslove pojedine poslove inspekciiskog nadzora iz oblasti, prosvete. zdravstva, zatite ivotne sredine. rudarstva, prometa robe i usluga, polioprivrede, vodoprivrede i umarstva i druge inspekcijske poslove u skladu sa zakonom, kao i vodjenje evidencija i maticnih knjiga i dr. dj -Razlika izmedju izvornih i poverenih poslova- Povereni poslovi su i dalje poslovi RS, samo sto se njihovo vrsenje poverava nedrzavnim organima - LS za cije obavljanje jediniea LS mora imati specijaln^zakonsko ovlasem'e, dok izvorni poslovi uzivaju autonomiiu u odnosu na drzavu. e - U svojoj izvornoi nadleznosti LS podleze samo drzavnom nadzoru ustavnosti i zakonitosti, dok u poverenoi nadleznosti moze biti podlozna i ocenfcelishodnosti od strane drzave, jer drzava obezbedjuje sredstva za vrsenje te nadleznosti. _ Zakonom o raspodeli nadleznosti odredjeno je koji su poslovi od pokrajinskog znacaja, a koji su od opsteg interesa za RS. U zavisnosti od toga da li ie konkretno pitanje od lokalnog, pokraiinskog ili republickog znacaia zavisi koii ce ga organ resavati.
BOSINA POTPITANJA 1 )Kojisu izvorni poslovi po URS, 2) Koji su povereni poslovi 3) Razlika izmedjn poverenih i izvornih poslova 4) Gde su utvrdjeni ovi poslovi 5) Kako se zna staje cija nadleznost, 6) Sta spada u nadleznost jedinica LS kadaje upitanju gradsko gradjevinsko zemljiste 7)Koje su komunalne delatnosti I 8)Koji su putevi od opstinskog znacaja - mediumesni saobracai. npr. BGD LAZAREVAC do koiih ne voze autobusi GSP -a.

57. FINANSIRANJE POSLOVA OPSTINE U RS (5)

a - Finansiranje lokalne samouprave, kao i uslovi i postupak pod kojima se jediniee lokalne samouprave mogu zaduivati, ureduju se zakonom o fmansiranju jedinice LS. b - Jedinica LS ima svoiu imovinu. Imovinom jedinice LS samostalno upravljaju organi jedinice LS, u skladu sa zakonom. v - Poslovi jedinice LS finansiraju se iz izvornih prihoda jedinice LS, budeta RS, u skladu sa zakonom, i budeta AP. kadaje AP poverila jedinicama LS obavljanje poslova iz svoje nadleznosti, u skladu sa odlukom skuptine AP. g- Sredstva budeta jedinice LS obezbeduju se iz izvornih i ustuplienih prihoda, transfera. primanja po osnovu zaduivanja i drugih prihoda i primanja utvrdenih zakonom. Kad jedinica LS nije u mogucnosti da obezbedi finansiranje poslova iz budzeta, njoj se obezbedjuju dopunska sredstva iz drzavnog budzeta d - Izvori favnih prihoda iedinica LS su izvori prihoda ostvareni na njenoj teritoriji, a to su: porez na imovinu, lokalne administrativne takse, lokalne komunalne takse, boravina taksa, naknada za korienje graevinskog zemljita, naknada za ureivanje graevinskog zemljita, naknada za zatitu i unapreivanje ivotne sredine, novane kazne izreene u prekrajnom postupku. dj - Ustupljeni javni prihodi su porezi ostvareni na teritoriji jedinice LS, poput poreza na dohodak gradjana, poreza na nasledje i poklon i porez na prenos apsoultnih prava. e - Lokalne poreze na imovinu cine svi porezi na imovTrTu7~kjT~u_Tvori javnih prihoda, osim poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na naslee i poklon, koji predstavljaju ustupljena sredstyaT z - Lokalne takse - administrativne takse, lokalne komunalne takse, boraviina taksa,

103

i - Transferna sredslva su ona koja RS prebacuje lokalnoj samoupravi u njen budzet najcesce po osnovu prihoda od privalizaciie. Optina samostalno, u skladu sa zakonom, donosi svoj budet i zavrni raeuru.

58. UCESCE GRADJANA U OBAVLJANJU POSLOVA LS (2) a - Oblici neposrednog uea graana u ostvarivanju lokalne samouprave su: gradanska inicijativa, zbor graana i referendum. b - Statutom jedinice LS utvrduje se broj potpisa gradana potreban za punovano pokretanje GRAANSKEINICIJATIVE, koji ne moe da bude manii od 5% biraa. v - Graani putem graanske inicijative predlau skuptini jedinice LS donoenie akta kojim e se urediti odreeno pitanje iz nadlenostfjedTnice LS, promenu statuta ili drugih akata i raspisivanje referenduma u skladu sa zakonom i statutom. d - Skuptinajedunadaopredlogu gradjanaodri raspravu i dadostavi obrazloen odgovor graanima u roku od 60 dana od dobijanja predloga. dj - ZBOR GRADJANA se saziva za deoJeaJtagie iedinice LS utvrden statutom. e - Zbor graana raspravlia i daie predloge o pitanjima iz nadlenosti organa jedinice LS i veinom glasova prisutnih usvaja zahteve i predloge i upuuie ih skuptini ili pojedinim organima i slubama jedinice LS. z - Organi i slube jedinice LS duni su da u roku od 60 dana od odravanja zbora gradana, razmotre zahteve i predloge gradana i o njima zauzmu stay, odnosno donesu odgovarajuu odluku ili meru i o tome obaveste gradane. i - Skuptina jedinice LS moe na sopstvenu inicijativu da raspie REFERENDUM o pitanjima iz svoje nadlenosti. j - Referendum o pitanju iz svoje nadlenosti skuptina jedinice LS duma)z da raspie na predlog koji podnese naimanie 10 % biraa od ukupnog birakog tela u jedinici LS. k - Odluka putem referenduma doneta je ako se za nju izjasnila veina graana koja je glasala, pod uslovom da ie glasalo vise od polovine ukupnog broja gradana. 1 - Odluka doneta na referendumu je obavezna, a skuptina jedinice LS je ne moe staviti van snage, niti izmenama i dopunama menjati njenu sutinu u narednom periodu od godinu dana od dana donoenja odluke. lj - MESNA ZAJEDNICA je oblik stalnos neposrednog ucesca gradjana u ostvarivanju LS. m - To je oblik interesnog samoorganizovanja gradjana, koji su najtesenje interesno povezani, zajednickim zivotom na odredj. teritoriji u okviru iedinice LS, a sve u cilju racionalniieg i efikasniieg ostvarivanja niihovih zajedniekih interesa i ljudskih prava. n - Radi zadovoljavanja potreba i interesa lokalnog stanovnitva u selima se osnivaju mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave. nj - Mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave mogu se obrazovati i u gradskim naseliima (kvart, etvrt, rejon i si). Mesna zajednica moe se osnivati i za dva ill vise sela. o - Skuptina optine. odnosno skuptina grada, odluu je uz prethodno pribavljeno milienie graana, o obrazovaniu, podrucju za koie se obrazuie i ukidaniu mesnih zajedniea i drugih oblika mesne samouprave. p - Ova odluka donosi se veinom glasova od ukupnog broia odbomika.

r Mesna zajednica, odnosno drugi oblik mesne samouprave ima svojstvo pravnog lica u okviru prava i dunosti utvrenih statutom i odlukom o osnivanju. s - Odlukom skuptine opstine, odnosno skuptine grada moe se svim ili pojedinim mesnim zajednicama i drugim oblicima mesne samouprave poveriti vrenie odreenih poslova iz nadienosti optine odnosno grada, uz obezbeivanje za to potrebnih sredstava,

59. ORGANIZACIJA, NADLEZNOST I AKTI ORGANA JEDINICA LS U RS (4+) a - Gradani imaju pravo na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu, koje ostvaruju neposredno ili preko svojih slobodno izabranih predstavnika. b - U opstini se, radi obavljanja poslova iz njene nadleznosti, obrazuju sledeei ORGANI: 1) Skupstina opstine 2) Predsednik opstine. 31opstinsko veee 4) opstinska uprava. Isti organi postoje u gradu Beogradu, samo gradski. v - SKUPSTINA OPSTINE je najvise lokalno predstavnicko telo koje obavlja osnovnu nadleznost opstine. To je jedina ustavna kateogrija u rangu opstinskih organa. Ostali organi su odredjeni statutom opstine. g - Prema URS, Skuptina optine donosi opte akte iz svoje nadlenosti, usvaja budet i zavrni raun optine, donosi plan razvoja i prostorni plan opstine, raspisuje optinski referendum i vri druge poslove. d - Skuptinu optine ine odbornici. koje biraiu gradani na neposrednim izborima, tajnim glasanjem. Broj odbornika u skuptini optine utvrduje se statutom optine, s tim to ne moe biti manii od 19, ni vei od 75. za skupstinu grada ne moze biti veci od 90, dok Skupstina grada Berograda ima 110 odbornika. dj - U jedinicama LS u kojima ivi stanovnitvo meovitog naeionalnog sastava, omoguuje se srazmema zastuplienost naeionalnih maniina u skuptinama. e - Odbornik ne moe biti pozvan na krivinu odgovornost, pritvoren ili kanjen zbog iznetog milienia ili davania glasa na sedniei skuptine i radnih tela, sto znaci da je odbornieki imunitet znatno uzi od poslanickog imuniteta, jer obuhvata samo garaneije neodgovornosti. z - Skupstina opstine se smatra konstituisanom izborom predsednika skuptine i postavljenjem sekretara skuptine. I - Sednicu skuptine optine saziva predsednik skuptine, po potrebi, a nairnanie iednom u tri meseca. On organizuje rad skuptine optine, saziva i predsedava njenim sednicama i obavlja druge poslove. j - Skupstina opstine donosi odluke ako sednici prisustvuie veina od ukupnog broja odbornika. Odluke se donose veinom glasova prisutnih odbornika, ukoliko zakonom ili statutom nije drukije odredeno. k - Predsednik skuptine. napredlog najmanje 1/3 odbornika, bira se iz reda odbornika, na vreme od 4 godine. tajnim glasanjem, veinom glasova od ukupnog broja odbornika. On moe biti razreen i pre isteka vremena na koje je izabran, na isti nain na koji je biran. I - Predsednik skupstine ima zamenika koji ga zamenjuje u sluaju njegove pdsutnosti i spreenosti da obavlja svoju dunost. Ij - Skupstina opstine ima sekretara koji se stara o obavljaniu strunih poslova u vezi sa sazivanjem i odravanjem sednica skupstine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad i postavlja se na period od 4 godine. 105

m - Za sekretara skuptine optine moe biti postavljeno lice sa zavrenim pravnim fakultetom, poloenim strunim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje 3 godine. Sekretar moze imati zamenika, koji se bira na isti nacin. Skuptina optine moe, napredlog predsednika skuptine, razreiti sekretara i pre isteka mandata.

IZVRSNIORGANI opstine su predsednik optine i optinsko vee. a - PREDSEDNIK OPSTINE ima dva svoistvatflyon je inokosni izvrsni organ opstine s obzirom na to da se u Opstini vrsi LS@on je po polozam predsednik Opstinskog veca, kao kolegijalnog organa u opstini, Predsednik opstine ima zamenika. b - Predsednik skuptine optine predlae kandidata za predsednika opstine. Kandidat za predsednika optine predlae kandidata za zamenika predsednika opstine iz reda odbomika, koga bira skuptina optine na isti nain kao predsednika opstine. v - Predsednika opstine bira skuptina optine, iz reda odbornika, na vreme od etiri godine. tajnim glasanjem, veinom glasova od ukupnog broja odbornika skuptine optine. ,g - Predsedniku opstine i zameniku izborom na ove funkcije prestaje mandat odbornika u skuptini optine. d - Predsednik opstine; predstavlja i zastupa optinu, predlae nain reavanja pitanja o kojima odluuje skuptina; usmerava i usklauje rad optinske uprave; donosi pojedinane akte i vrsi druge poslove. dj - Predsednik optine moe biti razreen pre isteka vremena na koje je biran, na obrazloen predlog naimanie 1/3 odbornika, na isti nain na koji je izabran. e - Ako skuptina ne razrei predsednika opstine, odbornici koji su podneli predlog za razreenje ne mogu ponovo predloiti razreenie predsednika optine, pre isteka roka odest meseci od odbijanja prethodnog predloga. z - Razreenjem predsednika opstine prestaje mandat zamenika predsednika optine i optinskog vea, jer je predsednik opstine mandatar ovih lica. Zamenik predsednika opstine, odnosno elan optinskog vea, mogu biti razreseni pre isteka vremena na koje su birani, na predlog predsednika opstine ili najmanje 1/3 odbornika, na isti nain na koji su izabrani. i - Istovremeno sa predlogom za razreenje zamenika ovih lica, predsednik optine je duan da skuptini optine podnese predlog za izbor novog zamenika predsednika opstine ili lana optinskog vea, koja istovremeno donosi odluku o razreenju i o izboru. j - Predsednik opstine, zamenikpredsednika opstine ili clan opstinskog veca koji su razreseni ili su podneli ostavku, ostaiu na dunosti i vre tekue poslove, do izbora novog predsednika opstine, zamenika predsednika opstine ili lana opstinskog vea. a - OPTINSKO VEE je kolegijalni izvrsni organ opstine i Cine ga predsednik opstine. zamenik predsednika opstine, kao i lanovi opstinskog vea oili ie broj utvrden statutom optine i koje bira skuptina optine, na period od 4 godine, tajnim glasanjem, veinom od ukupnog broja odbornika. b - Kandidate za lanove opstinskog vea predlae kandidat za predsednika opstine. Kada odluuje o izboru predsednika optine, skuptina optine istovremeno odluuje o izboru zamenika predsednika optine i lanova opstinskog vea. v - Predsednik opstine ie predsednik opstinskog vea. Zamenik predsednika opstine je clan opstinskog vea po funkciji. 106

g - Broi lanova optinskog vea, koje skuptina optine bira na predlog predsednika optine, ne moe biti vei od 11. lanovi optinskog vea koje bira skuptina optine ne mogu istovremeno biti i odEomici. d - Optinsko vee^l) predlae statut budet i druge odluke i akte koje donosi skuptina; iCl} neposredno izvrava i stara se o izvravanju odluka i drugih akata skuptine opgtine;(3Vvri nadzor nad radom optinske uprave. ponitava ili ukida akte optinske uprave koji nisu u saglasnosti sa zakonom, statutom i drugim optim aktom ill odlukom koje donosi skuptina optine:{^ reava u upravnom postupku u drugom stepenu u upravnim stvarima iz nadlenosti opstine/fJ!stara se o izvravanju poverenih nadlenosti iz okvira prava i dunosti RS, odnosno A P ^ i izvetava skuptinu optine o izvravaniu odluka i drugih akata skuptine optine. dj _ Predsednik optine predstavlia opstinsko vee, saziva i vodi njegove sednice i odgovoran je za zakonitost rada optinskog vea. Duan da obustavi od primene odluku optinskog vea za koju smatra da nije saglasna zakonu. e - Optinsko vee moe da donosi odluke ako sednici prisustvuie veina od ukupnog broja njegovih lanova, a odlueuje veinom glasova prisutnih elanova, ako zakonom ili statutom optine za pojedina pitanja nije predviena druga veina. z - Prestankom mandata skuptine prestaie mandat izvrnih organa optine, s tim da oni vre tekue poslove iz svoje nadlenosti do stupanja na dunost novog predsednika optine i optinskog vea, odnosno predsednika i lanova privremenog organa ako je skuptini mandat prestao zbog rasputanja skuptine. i - OPTINSKA UPRAVA je organ opstine koji je nosilac upravne funkcije. Opstinska uprava: Bpriprema nacrte_propisa i drugih akata koje donosi skuptina optine, predsednik optine i opstinsko vee; ffi izvrava odluke i druge akte skuptine optine, predsednika optine i optinskog vea; 3D reava u upravnom postupku u prvom stepenu u upravnim stvarima iz nadlenosti optine; (4y obavlia poslove upravnog nadzora nad izvravanjem propisa i dr. optih akata skuptine optine; fflizvrava zakone i druge propise iie ie izvravanie povereno optini; Opobavlia strune i druge poslove koje utvrdi skuptina optine, predsednik optine i optinsko vee. j - Optinska uprava obrazuje se kao jedinstveni organ, a mogu se obrazovati i optinske uprave za pojedine oblasti u optinama sa preko 50.000 stanovnika. k - Optinskom upravom, kao jedinstvenim organom, rukovodi naelnik, koga postavlja opstinsko vece na 5 godina. a mora da ima zavren pravni fakultet, poloen ispit za rad u organima dravne uprave i najmanje 5 godina radnog iskustva u struci. 1 - U optinskoj upravi obrazovanoj kao jedinstveni organ, za vrenje srodnih poslova, mogu se obrazovati unutranje organizacione jedinice. Ij - Kad se opstinska uprava organizuje u vise uprava. radom uprave rukovodi naelnik. koga postavlja opstinsko vece na 5 godina koje ima odgovarajui fakultet, u odnosu na delokrug uprave, poloen ispit za rad u organima dravne uprave i najmanje Sgodina radnog iskustva u struci. m - ORGANI GRADA su: skuptina grada. eradonaeinik. gradsko vee i gradska uprava. Odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi koje se odnose na opstinu, shodno se primenjuju na organe i nadleznost organa grada.

107

n - U gradu Beogradu, postavlja se gradski menadzer za obavijanje poslova pomocnika gradonacelnika u oblasti ekonomskog razvoja u Gradskoj upravi, a gradski arhitekta u oblasti urbanizma. Pomocnike postavlja irazresava gradonacelnik. nj - AKTI OPSTINE su STATUT, kao najvisi pravni akt opstine, koji samostalno donosi njena skupstina. Skupstina donosi zavrsni racun, urbanisticki plan, plan razvoia opstine i druge opste akte i odluke. 0 - Prava - Prema URS optina samostalno, u skladu sa zakonom, donosi svoj budet i zavrni raun. urbanisticki plan i program razvoia optine. utvruje simbole opstine i njihovu upotrebu. Optina se stara o ostvarivanju, zatiti i unapredenju ljudskih i manjinskih prava. kao i o javnom informisaniu u optini. Optina samostalno upravlia optinskom imovinom. u skladu sa zakonom. Ta imovina je pblikjavne svojina i s obzirom da jos nije donet odgovarajuci zakon, vodi se kao drzavna imovina. Jedinice lokalne samouprave, u skladu sa Ustavom i zakonom, samostalno propisuju ureenje 1 nadlenost svojih organa i javnih slubi. koie osnivaju. Optina, u skladu sa zakonom, propisuje prekrgaje za povrede optinskih propisa.
BOSINA POTPITANJA 1) duznosti jedinica LS-povereni poslovi, 2) prava 3)Koji su akti opstine 4) Ko upravlja opstinom

60. NADZOR DRZAVE NAD FUNKCIONISANJEM LS (11) a - URS i zakon su predvideli 6 mogucnosti za intervenciju drzave prema LS, radi uspostavljanja ustavnosti i zakonitosti, a gde su ovlascenja data Vladi i odgovarajucem resornom ministarstvu (za drzavnu upravu i LS). b - VLADA je duna da obustavi od izvrsenja opsti akt jedinice LS za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu, reenjem koje stupa na snagu kad se objavi u Slubenom glasniku RS". Reenie o obustavi od izvrenja prestaie da vai ako Vlada u roku od pet dana od objavljivanja reenja ne pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti opteg akta. c - NADLENO MINISTARSTVO pokrenuee postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti statuta, propisa ili drusoe opteg akta jedinice LS pred Ustavnimsudom, ako smatra da taj akt nije u saglasnosti s Ustavom, zakonom ili drugim republiekimpropFsom. d -Nadleni organ teritorijalne autonomije postupice isto, ako smatra da akt nije u saglasnosti sa pokrajinskim propisom. e - Kad MINISTARSTVO NADLENO ZA POSLOVE LS (nadleni organ teritorijalne autonomije) smatra da opti akt oreana iedinice LS nije u saglasnosti sa nienim statutom, ukazae na to skuptini jedinice LS radi preduzimania odgovaraiueih mera. f- Ako skupstina jedinice LS ne postupi po ovim predlozima, ministarstvo nadleno za poslove LS pokrenue postupak pred Vrhovnim sudom Srbiie i istovremeno e predloiti Vladi da obustavi od izvrenja odnosni opsti akt. do odluke Vrhovnog suda Srblje.

108

g - Ovom merom se stiti tzv. statutarnost, postovanje statuta kao najviseg propisa jedinice LS, pa se zato preduzima pred Vrhovnim sudom Srbije, a ne Ustavnim sudom. h - MINISTARSTVO NADLENO ZA POSLOVE LS, (nadleini organ teritorijalne autonomije) kad nae dapojedinani akt organa, odnosno slube iediniee LS, protiv koga nije obezbeena sudska zatita, niie u sagiasnosti sa zakonom ili drugim propisom, odnosno s odlukom ili drugim optim aktom jedinice LS, predloie skuptini jedinice LS da takav akt ukine ili poniti. i - Ako skuptina ne postupi u roku od mesec dana po predlozima ovih organa ministarstvo nadleno za poslove LS ukinuee ili ponititi odnosni pojedinacni akt. j - VLADA, na predlog ministarstva nadlenog za poslove LS, (nadlenog organa teritorijalne autonomije) moze doneti odluku orasputanju skupstine iediniceLS. ako: ( 0 skuptina ne zaseda due od tri meseca: (2% ako ne izabere predsednika optine i optinsko vee u roku od mesec dana od dana konstituisanja skuptine jedinice LS ili od dana njihovog razreenja odnosno podnoenja qstavke; O J ne donese statut ili budet u roku utvrdenom zakonom. k - U torn slucaju Predsednik Narodne skupstine raspisuje izbore za odbornike u roku od dva meseca od stupanja na snagu odluke o rasputanju skupstine jedinice LS, a mandat odbomika izabranih na ovim izborima traje 4 godine. 1 - Do konstituisanja skupstine i izbora izvrnih organa jedinice LS, tekue i neodlone poslove iz nadlenosti skupstine i izvrnih organa jedinice LS, obavlja privremeni organ jedinice LS koji ine predsednik i etiri lana. koji obrazuje Vlada. Vlada posebnim resenjem imenuje predsednika i lanove privremenog organa, vodeei rauna o politikom i nacionalnom sastavu rasputene skupstine jedinice LS. Ij -VLADA imenuieprivremeni organ koji obavlja tekue i neodlone poslove iz nadlenosti skupstine i izvrnih organa jedinice LS i kad se u jedinici LS ne sprovedu izbori za odbornike ili ako se posle sprovedenih izbora ne konstituiSe skuptina u skladu sa zakonom u roku od dva meseca od objavljivanja rezultata izbora. m - Predsednik Narodne skupstine ie duan da odluku o raspisivanju novih izbora za skuptinu jedinice LS donese u roku od mesee dana, od dana kad je trebalo sprovesti izbore, odnosno konstituisati skuptinu jedinice LS, s tim da mandat odbomika izabranih na tim izborima, traje do isteka mandata odbornika skuptina jedinica LS izabranih na redovnim izborima. BOSINA POTPITANJA l)Ko donosi odluku o raspustanju 2)Kada se raspusta skupstina jedinice LS od strane vlade ipod kojim uslovimag 3)Sastavprivremenog organa po URSIo cemu mora voditi racuna 4) Ko vrsi nadzor nad aktima i radnjama 5) Sta su radnje - odredjeno cinjenje ili necinjenje 6) Moze li se naloziti cinjenje nekom organu LS - moze skupstini, preduzimanje odredjenih mera (pod 3)

109

61. ZASTITAPRAVALS (16) a - Lokalna samoupravaje pravo graana da upravliaju javnim poslovima od neposrednog. zaiednikog i opteg interesa za lokalno stanovnitvo, neposredno ipreko slobodno izabranih predstavnika u jedinicama LS, kao i pravo i sposobnost organa LS da, u granicama zakona, ureduju poslove i upravljaiu javnim poslovima koji su u njihovoj nadlenosti i od interesa za lokalno stanovnitvo. b - Zastitu prava LS mogu traziti i po URS i po ZLS: (TJlorgan odredjen statutom jedinice LS moze da pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti zakona ili dr.opsteg akta RS ili AP. kojim se povredjuje pravo na lok.samoupravu, pred Ustavnim sudom RS. | ^ ) organ odredjen statutom jedinice LS moze da izjavi zalbu Ustavnom sudu protiv pojedinacnih akata ili radnji drz.organa ili organa jedinice LS, kojima se onemogucava vrsenje nadleznosti jedinice LS. f^J:omudsman kontrolise postovania prava gradjana, utvrdiuie povrede ucinjene aktima radnjama ili necinjenjem organa uprava i javnih sluzbi, ako je rec o povredi propisa i opstih akata jedinice LS. im)Savet za mediunacionalne odnose sastavljen od predstavnika srpskog naroda i nac.manjina osnovan u nacionalno mesovitim jedinicama LS, ima pravo da pred Ustavnim sudom pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke ili drugog opsteg akta skuptine iedinice LS ako smatra da su njime neposredno povreena prava pripadnika srpskog naroda i nacionalnih manjina predstavljenih u savetu za medunacionalne odnose i pravo da pod istim uslovima pred Vrhovnim sudom Srbije pokrene postupak za ocenu saglasnosti odluke ili drugog opteg akta skuptine jedinice LS sa statutom. v-Nacionalno meovitim ledinicama LS, u smislu Zakonao LS, smatraju se jediniee LS u kojima pripadnici jedne nacionalne manjine ine vise od 5% od ukupnog broia stanovnika ili pripadnici svjl^ nacionalnih manjina cine vise od 10% od ukupnog broja stanovnika prema poslednjem popisu stanovnitva u RS.
g - Nacin predlaganja i izbora lanova saveta za medunacionaine odnose treba da obezbedi ravnomemu zastupljenost predstavnika srpskog naroda i nacionalnih manjina, s tim da niti srpski narod, niti jedna nacionalna manjina ne moe imati veinu lanova saveta.

d - Savet razmatra pitania ostvarivania, zatite i unapreivania nacionalne ravnopravnosti, u skladu sa zakonom i statutom.
dj- Odluke saveta za medunacionalne odnose donose se konsenzusom lanova saveta. Savet o svojim stavovima i predlozima obavetava skuptinu jedinice LS koja je duina da se o njima izjasni na prvoj narednqj sednici, a najkasnije u roku od 30 dana. Skuptina i izvrni organi jedinice LS su duni da predloge svih odluka koji se tiu nacionalne ravnopravnosti prethodno dostave na miljenje savetu.

e - Dakle instrument zastite prava na LS prema Zakonu o lokalnoj samoupravi su zahtev za ocenu ustavnosti i zakonitosti i zalba Ustavnom sudu
BOSINA POTPITANJA IJKoji su instrwnenti 2)Sta se podrazumeva pod pravom na lokalnu samoupravu 3) Ko osim Ustavnih sudova ocenjuje da li je povredjeno pravo na lokalnu samoupravu

110

XI

SUDOVI

62. USTAVNA NACELA O SUDOVIMA (12)

OSNOVNA USTAVNA NAELA OD ZNAAJA ZA SUDSKU VLAST

U Prvom dclu Ustava,, tri su bitna naela koja neposredno opredeljuju poloaj sudske vlasti i sudova u Republici Srbiji, Prvo, to je naelo vladavine prava, koju sam Ustav definie kao osnovnu pretpostavku Ustava (clan 3). Vladavina prava saglasno Ustavu, pored ostalog, ostvaruje se "nezavisnom sudskom vlau i povinovaniem vlasti fa to znaei i sudske - B, N.) Ustavu i zakonu", Samo drava utemeljena na vladavini prava, moe da bude garant osnovnih prava i sloboda oveka. Drugo je naelo podele vlasti utvreno u lanu 4. stav 1. Ustava. Saglasno ovom naelu, koje je sada Ustavom i izriito utvreno, "ureenie vlasti u Republici Srbiji poiva na podeli vlasti na zakonodavnu. izvrnu i sudsku".2 Tree je naelo nezavisnostl sudske vlasti. "Sudska vlast nezavisna". Tako, naelo nezavisnosti sudske vlasti u "sadejstvu" sa vladavinom prava i podelom vlasti, u stvari ini temeljno naelo koje opredeljuje ustavni poloaj sudstva_u savremenoj Srbiji. Izriito utvrivanje ovog naela u Ustavu je od izuzetne vanosti prilikom tumaenja i utvrivanja znaenja i svih drugih odredaba Ustava koje se neposredno Hi posredno odnose na sudsku vlast. pre svega, za zakonodavno ureivanje organizacije i vrenja sudske vlasti. U odredbama lana 4. Ustava posveenim naelu podele vlasti stoji i to da se "odnos tri grane vlasti zasniva na ravnotei i meusobnoj kontroli" (stav 3). Ova odredba posmatrana "sama za sebe" mogla bi znaiti mogunost uspostavljanja kontrole nad sudskom vlau od strane zakonodavne i izvrne vlasti, a to bi bilo u otroj suprotnosti sa prineipima nezavisnosti i samostalnosti sudske vlasti. Ova odredba, tumaci se kao specijalna, posebna i izdvojena odnosi na poloaj sudova u sistemu vlasti. Da se radi o odredbi koja svojom eelinom nije primenjiva na odnos sudske vlasti i drugih grana vlasti ilustruju i druga ustavna reenja u kojima je jasno zapisano "da su sudske odluke obavezne za sve i da ne mogu biti predmet vansudske kontrole". te da "sudsku odluku moe preispitati samo nadleni sud. u zakonom propisanom postupku". 1. Naela sudstva u Republici Srbiji po Ustavu iz 2006. godine Saglasno Ustavu od 2006. godine status (poloaj) sudova kao organa dravne vlasti, kojima j e povereno vrenje sudske funkcije, opredeljuju sledea naela; l)naelo jedinstva sudske vlasti; 2)naelo samostalnosti i nezavisnosti; 3)naelo legaliteta; 4)naelo javnosti; 5)naelo zbornosti i 6) naelo ucea graana u vrenju sudske vlasti. Q y N a c e l o jedinstva sudske vlasti. Kao posebna grana dravne vlasti, sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije i njena osnovna funkcija se sastoji u sudenju. Naelo jedinstva sudske vlasti, zajameeno Ustavom, predstavlja osnovu organizacije i funkcionisanja sudova. U organizacionom, smislu ono podrazumeva iedinstvenu organizaciiu sudstva u zemlii. Sudski sistem, koji j e samo u naelu ureen Ustavom, ini mrea sudova (opte i posebne nadlenbsti, odnosno viih i niih sudova) ustanovljenazakonom, koji sumedusobno povezani i izmedu koiih su"kompentencije podeliene. a nadlenosti razgraniene. ' * ~ / 2 ) N a e l o samostalnosti i nezavisnosti sudova. Ustavno reenje iz lana 142. stav 2. po kome su 'sudovi samostalni i nezavisni u svom radu". ponovo potvruje da su sudovi posebna vrsta dravnih organa - organizaeiono odvoieni od drugih dravnih organa - organa zakonodavne i izvrne vlasti, a potorn da su sudovi u donoenju svojih odluka oslobodeni od bilo kakvog uticaja sa strane. odnosno uplitanja dravnih i drugih institucija ili bilo kojih pravnih ili fizikih lica, odnosno pojedinaca. Naeelo samostalnosti sudova izraz je konkretizaciie ustavnog naela o podeli vlasti.. Ovo nacelo

111

znai da ni jedan nosilac druge dravne vlasti, ali ni bilo ko drugi, ne moe i ne sme uticati na vrenje sudske vlasti i da se ne moe meati u rad suda, odnosno sudija. U Ustavu Srbije stoji "da je svaki uticaj na sudiju u vrenju sudijske funkcije zabranjen" (lan 149. stav 2). Bez nezavisnog sudstva nema "pravne drave f3}'NaeIo legaliteta (ustavnosti i zakonitosti). Ovo naelo ini sutinu pravne drave, ier bez podredenosti vlasti, pa i sudske vlasti ustavu i zakonu nema pravne drave. Ustav i zakon pravno vezuju sudsku vlast. To to su sudovi nezavisni u svom radu, ne znai da su apsolutno nezavisni. Organizaciia i rad sudova, kao i granice niihove vlasti, odnosno ovlaenja u odnosu na ljudska i gradanska prava i slobode urvrduiu se ustavom i zakonom.. Ova podredenost suda pravu, predstavlja iemstvo da e sudovi biti ustanovliem* i organizovani na ternelju zakona i da e suditi na osnovu i u okviru ustava i vaeeg prava. Saglasno lanu 142. stav 2. Ustava, sudovi u Republici Srbiji sude''na^snwuJJstava, zakona i drugih optih akata, kada je to predvideno zakonom, opteprihvaenih pravila medunarodnog prava i potvrdenih meunarodnih ugovora". U sutini ovo reenje predstavlja konkretizaciju principa utvrenog u lanu 3. Ustava, po kome se vladavina prava ostvaruje "povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu". ^4)'Naelo javnosti. Naelo javnosti je jedno od najznaajnih garancija nezavisnosti sudstva, ali i pravinog sudenja. Primena naela javnosti u radu sudova znai da, pored stranaka i drugih uesnika u postupku pred sudovima, sudenju mogu prisustvovati i trea lica koja zato imaju interes, bez ikakvih ogranienja. Javnost sueiTja obezbeuje kvalitetniju raspravu pred sudom, tj. slui kao podstrek sudiji da se bolie priprema za vodenie rasprave. garantuie poStovanie zakonom predvienoe postupka. titi procesni poloai uesnika u postupku. posebno okrivljenog (jer se dokazi protiv njega moraju javno izneti i pretresti), jaa u moralnom pogledu autoritet suda, slui kao garancija protiv zloupotrebe slobodnog sudijskog uverenja, podstie i iri uverenje u ispravnost i zakonitost sudenja. Sledstveno tome, Ustavom je izriito utvreno daje "raspravljanje pred sudom javno" i dase moe ograniiti samo u skladu s Ustavom (clan 142. stav 3). Saglasno ovoj odredbi, javnost se moe iskljuiti tokom eitavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka samo radi zatite toksSivrio utvrdenih vrednosti, itoA a e i o n a l n e bezbednosti^l iavnog reda i morala u demokratskom drultvu;fi|interesa maloletnika^Tprivatnosti uesnika u postupku. Naelo suenja u veu. Naelo suenja u veu, poznato je i pod nazivom naelo zbomosti sudenja ili naelo kolegiialnosti. Naelo zbomosti sudenja, nema apsolutni karakter, poto se zakonom moe odstupiti od kolegiialnog sudenia i predvideti da "u odredenim stvarima sudi sudiia pojedinac". Vee "uniim sudovima ini najmanje troje sudija. Sastav vea zavisi od vrste suda vrste pravne stvari o koioi se odluuie, stepena suenia i dr. Suenje u veu treba da bude garancija objektivnosti suda prilikom donosenja sudskih odluka. Ono predstavlja dodatno iemstvo nepristrasnbtTsuda, ier obezbeduje da se u sudupotpunije i svestranije utvrdi injenino stanje na kome e sud zasnovati svoju odluku, kao i materijalno pravo na osnovu koga e se reavati pojedini sudski sporovi. (6)Naelo uea graana u suenju - sistem porote. U suenju "uestvuju sudije i sudije porotnici na nain utvren zakonom", s tim da se "zakonom moe propisati da u odredenim sudovima i u odredenim stvarima sude samo sudije" (clan 142. st. 4. i 5). Dakle, ustavnojepravilo da, pored profesionalnih sudija, u suenju uestvuju i gradani (porotnici), s tim tTsu od ovog pravila mogua odstupania. koia se utvrduiu zakonom. Po ZPP nacelo zbomosti je izuzetak.

112

63. VRSTE SUDOVAURS (1) a - Prema URS sudska vlast je jedinstvena na teritoriji RS. b - Sudska vlast u RS pripada sudovima opte i posebne nadlenosti. v - Osnivanje , organizacija, nadlenost, ureenje i sastav sudova ureuju se Zakonom o uredienju sudova (ZUR) g - Vrhovni kasacioni sudje najvii sud u RS i njegovo sedite je u Beogradu. d - Iz ovoga proizilazi da je re o vertikalnoipodeli strukture sudskog sistema u RS. koja je utemeljena na naeelu hirearhije. dj - Prema ZUR, sudovi opte nadleznosti su osnovni sudovi, vii sudovi, apelacioni sudovi i Vrhovni kasacioni sud. e - Sudovi posebne nadleznosti su privredni sudovi. Privredni apelacioni sud. prekrajni sudovi, Vii prekraini sud i Upravni sud. - Podela sudova na sudove opte i posebne nadleznosti zasniva se na vrsti predmeta za koje je odredjeni sud nadlean, tako da sudovi opte nadleznosti reavaju u svim predmetima, osim u onim za koje su nadleni sudovi posebne nadleznosti. z - 1 sudovi opte i sudovi posebne nadleznosti su redovni i stalni sudovi, jer je iskliuena mogunost osnivatnia privremenih, prekih ili vanrednih sudova i - Ova podela ukazuje na horizontalnu strukturu sudskog sistema u RS, koja je zasnovana na naelu adekvatnosti. s obzirom na to da sudovi sude samo one sporove koji spadaju u niihovu nadlenost j - Ta horizontalna struktura sudskog sistema je od posebnog znaaja za osnivanje prvostepenih sudova, s obzirom na to da je optina ili grad osnovna administrativno tritoriialna iedinica prema kojoj se odreufe podruje prvostepenog suda.

SUDOVI OPTE NADLEZNOSTI a - OSNOVNI SUD osniva se za teritoriju grada, odnosno ledne ili vie optina, a VII SUD za podruie iednog ili vise osnovnih sudova. b - Prema Zakonu o seditima i podruejima sudova i javnih tuilatava (ZSPSJT ), na teritoriji RS postoje 34 osnovna suda. v - Osim Prvog osnovnog suda u Beogrdu i Prvog osnovnog suda u Boru, ostali osnovni sudovi imaju od 2 do 10 sudskih jedinica izvan svog sedita, u koiima sude i preduzimaiu druge sudske radnie. g - Sudske radnje preduzimaju se u seditu suda, a izvan sedita - samo kad je to zakonom odredeno. d - Osnovni sud, vii i prekrajni sud mogu izvan svog sedita odravati sudske dane. dj - SUDSKIDANI su dani u koiima sud trainiie obavlja sudsku funkciju izvan svog sedita. e - SUDSKA JEDINICA je samostalna organizaciona jedinica izvan sedita osnovnog ili privrednog suda, koja se osniva za deo teritorjie na koioi se prostire sudska nadlenost. - Sudska jedinica izvan sedita osnovnog i privrednog suda odreduie se za teritoriju erada. odnosno jedne ili vise optina sa podrucia suda. z - VIISUD osniva se za podrucje jednog ili vise osnovnih sudova. 113

i - Vii sud je neposredno vii sud za osnovni sud kada je to odreeno ZUR - om, kao i za pitania unutranieg ureenja sudova i primene Zakona o sudijama. j - U RS postoji 26 viih sudova, od kijh 6 pokriva podruje dva osnovna suda, 1 podruje tri osnovna suda, a ostali vii sudovi pokrivaju podruje po jednog osnovnog suda. k - Vii sud moe izvan svog sedita da odrava sudske dane, za vreme kojih sudi i preduzima druge sudske radnje. 1 - Mesto. dan i vreme odravania sudskih dana odreduie predsednik suda, u skladu sa Sudskim poslovnikom. lj - APELACIONI SUD osniva se za podruje vise viih sudova, m - Apelacioni sud je neposredno vii sud za Vii sud i Osnovni sud. a Privredni apelacioni sud je neposredno vii sud za privredni sud. n - U RS postoje 4 apelaciona suda, sa seditern u Beogradu, Kragujevcu, Niu i Novom Sadu. nj - VRHOVNIKASACIONISUD je najvii sud Republici Srbiji, sa seditem u Beogradu. o - Vrhovni kasacioni sud je neposredno vii sud za Privredni apelacioni sud, Vii prekrajni sud, Upravni sud i apelacioni sud.

SUDOVI POSEBNE NADLENOSTI a - PRIVREDNI SUD osniva se za teritoriju jednog ili vise eradova, odnosno vise optina. b - U RS postoji 16 privrednih sudova, od kojih 2 imaju izvan svog seditapo dve sudske jedinice, a 3 privredna suda imaju po jednu sudsku jedinicu u kojoj sude i preduzimaju druge sudske radjne. v - PRIVREDNI APELACIONI SUD osniva se za teritoriju Republike Srbiie, sa seditem u Beogradu. g - Privredni apelacioni sud je neposredno vii sud za privredni sud. d - PREKRSAJNI SUD osniva se za teritoriju srada, odnosno jedne ili vise optina. dj - Prekrajni sud raoe imati odeljenje izvan svog sedita u kojem sudi i preduzima druge sudske radnje. e - Odeljenje izvan sedita prekrajnog suda odreduje se za teritoriju srada, odnosno jedne ili vise optina sa podruja suda. - U RS ima 45 prekrajnih sudova, od kojih samo osam nemaju odeljenja izvan svog sedita. z - Prekrajni sud moe izvan svog sedita da odrava sudske dane, za vreme kojih sudi i preduzima druge sudske radnje. i - VII PREKRSAJNI SUD je sud republiekog ranga, sa seditem u Beogradu i odeljenjima u Kragujevcu, Niu i Novom Sadu. j - Vii prekrajni sud osniva se za teritoriju Republike Srbiie, sa seditem u Beogradu. k - Moe imati odeljenia izvan sedita, u kojem trajno sudi i preduzima ostale sudske tadtvje. \ - V\s\ ptektlajm sud je neposredno viM sud %%OTekra'vms\i&.

114

lj - UPRAVNI SUD osniva se za teritoriju Republike Srbije, sa seditem u Beogradu. m - Ima odelfenja izvan sedita, i to u Kragujevcu, Niu i Novom Sadu u kojima trajno sudi 1 preduzima ostale sudske radnje. ;

64, NADLEZNOST OSNOVNIH SUDOVA (13) a - Spljanja organizacija sudova vezuje se za sudsku nadlenost. b - SUDSKA NAL1NOST je pravo i dunost jednog suda da raspravi odredjenu pravnu stvar. Radi se o zakonom odredenom delokrugu poslova u kojem sud moe punovano vriti sudsku funkciju. v - STVARNA nadlenost je pravo i dunost odreenog suda da, u zavisnosti od prirode spora. sudi u prvom stepenu. g - FUNKCIONALNA nadlenost je pravo i dunost odreenog suda, odnosno organa u okviru suda, da sprovede odredeni deo postupka ili obavi poiedine poslove u vezi sa odredenom pravnom stvari. Dakle, sudska funkcija se raspodeljuje izmeu razliitih organa u okviru istog suda, odnosno izmeu razliitih sudova. d - MESNA nadlenost je pravo i dunost stvarno nadlenog suda da na odreenoj teritoriji vri sudsku funkciiu. dj - OSNOVNI SUD uprvom stepenu: 1) sudi za krivina dela za koja je kao glavna kazna predviena novana kazna ili kazna zatvora do deset i deset godina, ako za pojedina od njih nije nadlean drugi sud. e - Osnovni sud u prvom stepenu: 1) sudi u sraanskopravnim sporovima, ako za pojedine od njih nije nadlean drugi sud, 2) vodi izvrne i vanparnine postupke za koje nije nadlean neki drugi sud. - Osnovni sud u prvom stepenu sudi u: 1) stambenim sporovima; 2) radnim sporovima povodom zasnivania, postojanja i prestanka radnog odnosa; 3) sporovima o pravima, obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa; 4) sporovima o naknadi teie koiii zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom; 5) sporovima povodom zadovoljavanja stambenih potreba na osnovu rada. z - U FUNKCIONALNU NADLEZNOST osnovnog suda spada: 1) odluivanje o molbi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za krivina dela iz svoje nadlenosti, 2) pruanie graanima pravnepomoL meunarodne pravne pomoi i vrenje drugih poslova odredenih zakonom. i - Zakonom se moe predvideti koncentracija nadlemosti u odreenim vrstama pravnih stvari, u kojima bi postupali samo neki osnovni sudovi sa podruja istog vieg suda. BOSINA POTPITANJA l)Ko donosi poslovmk o radu sudova - Sudski poslovnik donosi ministar nadlean za pravosue. uz prethodno pribavlieno milienie predsednika Vrhovnos kasacionoz suda. 2)Ko donosi akt o 6 unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta u sudu -predsednik suda, 3) Koji su vanparnicni postupci - lisenie poslovne sposobnosti. nroglasenie nestaloe lica za umrlo. davanie dozvole za stupanje u brak. ostavninski postupak kaoposebni. postupakza orediivanie naknade za eksproprisanu nepokretnost. uredienie media.polaganje stvari u sudski depozit. zakliucivanje ugovora o dozivotnom izdrzavanju. sastavlianie i overa testamenta. Sudi na osnovu zakona o

115

vanparnicnom yostupku, a napitanja kofa nisu regulisana ovim zakonom shodno se primeniuju odredbe ZPP-a. 65. NADLEZNOST VISEG SUDA (6) a - VII SUD uprvom stepenu, u okviru svoje STVARNE NADLENOSTI, u krivinim p ?***' stvarima sudi zajfljkrivina dela ( KD) za kojaje kao glavna kazna predvidena kazna *>*>zatvora preko deset godina; l7 b ^ b - Takode, sud@ za KD protiv Vojske Srbiie;0podavanie dravne taine; (4) pozivanie na nasilnu promenu ustavnog ureenjaf] izazivanie nacionalne, rasne i verske mrnie i netrpeliivostiflpovredu teritoriialnog suverenitetasffludruivanje radi rotivustavne dejatnostij^organizovanjej podsticanje na izvrenje genocida i ratnih zloina; 9) povredu ugleda Republike Srbiie;nQ1 povredu ugleda strane drave III medunarodne organizacije; ,y - Nadalje, Vii sud u prvom stepenu,u krivinim stvarima, sudi i za-^Uj pranje novca; L2) odavanie slubene taine;(ffl krenje zakona od strane sudije, javnog tuioca i njegovog zjjpenika;^) ugroavanje bezbednosti vazdunog saobraaia;||5j ubistvo na mah; (^6) silovanje; g - Sudi u krivinom postupku prema maloletnicima; -><x5 a- r-ttS-"""^ d - Vii sud u prvom stepenu u gradjanskim stvarima sudi u: 1) gradanskopravnim gcM sporovima kad vrednost predmeta spora omoguuje iziavljivanie reviziie; 2) u sporovima o osporavanju ili utvrivanju oinsrva i materinstva; 3) u sporovima o autorskim i srodnim pravima. 4) u sporovima o zatiti i upotrebi pronalazaka, modela, uzoraka, igova i oznaka geografskog porekla ako nije nadlean drugi sud; 5) u sporovima o obiavliivaniu ispravke informaciie i odgovora na informaciiu i 6) naknadi tete u vezi sa obiavliivaniem informaciie dj - Pored ovoga, u prvom stepenu sudi * radnim sporovima povodom: 1) trajka; * 2) kolektivnih ugovora, ako spor niie reen pred arbitraom; 3) obaveznog sociialnog osiguranja, ako nije nadlean drugi sud; 4) izbora i razreenja organa pravnih lica, ako nije nadlean drugi sud; e - Sudi i u upravnim sporovima povodom matine evidenciie, s obzirom na to da je voenje evidencija odredbom lana 14 Zakona o dravnoj upravi svrstano u izvrne poslove. - U okviru svoje FUNKCIONALNE NADLENOSTI Vii sud uprvom stepenu odluuje o: CU moibi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za krivina dela iz svoie nadlenostij?! o zahtevima za rehabilitaciiu{3|o zabrani rasturanja tampe i sirenia informacija sredstvima iavnog informisania z - Vii sud u drugom stepenu, u okviru svoje FUNKCIONALNE instancione NADLEZNOSTI odluujeo aTSamana odluke osnovnih sudova o(jj odreivaniu mera obezbeenia prisustva okrivljenog/Zl o albama na odluke osnovnih sudova koje su donete u skraenom krivinom postupku/5/) o albama na reenja osnovnih sudova u gradanskopravnim sporovlmaj^Jna presude osnovnih sudova u sporovima male 116

vrednosti^5)]o albama na reenia osnovnih sudova u izvrnim i vanparninim postupeima. i - Vii sud vodi postupak za izdavanie okrivljenih i osuenih lica. j - Izvrava krivinu presudu inostranos suda. k - Odlueuje o priznanju i izvrenju stranih sudskih i arbitranih odluka, ako za to nije nadlean drugi sud. 1 - Odluuje o sukobu nadlenosti osnovnih sudova sa svog podruja, kao zajedniki neposredno vii sud. lj - Vri i druge poslove odredene zakonora.
BOSINA POTPITANJA 1) U kojim sporovima sudi u prvom stepenu u parnici, 2) Kadaje nadlezan vii sud za sporove iz oblasti autorskog prava, a kad trgovinski sud-kad spor nastane izmeu 1) domaih i stranih privrednih drutava, preduzea, zadruga ipreduzetnika i niihovih asociiaciia tzv. privrednih subiekata, 2) privrednih subiekata i drugih pravnih lica u obavlianiu delatnosti privrednih subiekata, pa i kad ie u navedenim sporovima iedna od stranaka fiziko lice ako ie sa strankom u odnosu rnateriialnog suparniarstva, a kadsu subiekti spora iz oblasti autorskos prava fizika lica reava ih vii sud. 3) Koja KD su u njegovoj nadleznosti, 4)Kada odlucuje u upravnim stvarima

66. NADLEZNOST PRIVREDNOG SUDA (12) a - Prvostepena STVARNA NADLEZNOST privrednog suda obuhvata sudenja u privrednim sporovima i u privrednoprestupnim sporovima b - U PRIVREDNIM SPOROVIMA sudi u sprovimajf^) izmeu domaih i stranih privrednih drutava, preduzea, zadruga i preduzetnika i niihovih asociiaciia, tzv.privrednih subjekataii) u sporovima koji nastanu izmeu privrednih subjekata i drusih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subiekata. pa i kad ie u navedenim sporovima iedna od stranaka fiziko lice, ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparniarstva. v -((3)1 U sporovima o autorskim i srodnim pravima i zatiti i upotrebi pronalazaka, modela, uzoraka, Hsova i oznaka seosrafskoe porekla. kad odnosni sporovi nastanu izmeu privrednih subiekata, odnosno izmedu privrednih subiekata i drugih pravnih lica u obavlianiu delatnosti privrednih subiekata. g - @ U sporovima povodom izvrenja i obezbeenja iz nadleznosti privrednih sudova. d - p ) U sporovima povodom odluka izabranih sudova samo kad su donete u sporovima nastalim izmeu privrednih subjekata, odnosno izmeu privrednih subiekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subiekata. dj -()U sporovima koji proizlaze iz primeneZakona o privrednim drmtvima ili primene drugih propisa o organizaciii i statusu privrednih subiekata^fl kao i u sporovima o primeni propisa o privatizacijL e -f|) U sporovima o siranim ulaeaniima; -{f| U sporovima o brodovima i vazduhoplovima, plovidbi na moru i unuiran/im vodama i sporovima u kojima se primenjuju plovidbeno i vazduhoplovno pravo, izuzev sporova o prevmu p utnika; z - | f 0 | o zaMti firme: 117

i - (m povodom upisa u sudski resistor: j -(pty povodom sieaja i likvidaciie. k - U PRIVREDNOPRESTUPNIM stvarima Privredni sud u' prvom\ stepenu nadlean je za odluivanje o privrednim prestupima 1 - U okviru svoje FUNKCIONALNE NADLEZNOSTI, Privredni sud uprvom stepenu nadlean je za voenie postupka:<Qy za tmis u sudski resistor pravnih lica i drugih subiekata. ako za to nije nadlean drugi ormniu)>steaia i reorsanizaciie; lj - Takode, ovaj sud je nadlean za odreivanje i sprovoenfe izvrenja, na osnovu verodostoinih isprava kada se odnose na.privredne subjekte ili druga pravna liea. rn - Odreuie sprovodi izvrenie i obezbeuie odluke privrednih sudova. a odluke izabranih sudova samo kad su donete u sporovima nastalim izmeu privrednih subiekata. odnosno izmedu privrednih subiekata i drugih pravnih lica u obavlianiu delatnosti privrednih subiekata. n -. Odrettuje i sorovodi izvrenie i obezbeenje na brodovima i vazduhoplovima. ni - Vodi vanpamime postwke koii proizlaze iz primene Zakona o privrednim drutvima. o - Qdlucuje o priznan/u i izvren/u stranih sudskih i arbitranih odluka donetih u sporovima nastalim izmedju privrednih subiekata. odnosno izmedu privrednih subiekata i drugih pravnih liea u obavlianiu delatnosti privrednih subiekata. p - Odlueuje o prestanku zatitne mere ili pravne posiedice osude za privredne prestupe iz svoje nadleznosti. r - Privredni sud vri i druge poslove odreene zakonom. BOSINA POTPITANJA l)Kada sudi u privrednim sprovima sudi u sporovima koji nastanu izmeu kojih subjekata, 2)Ukojim sporovima je nadlean, 3)Koje sporove trgovinski sud resava bez obzira na to ko su stranke u sporu tj. Subjekti, 4)Koje su mu ostale nadleznosti, 5) Kad ce resavati sporove iz oblasti autorskog prava, 6) Ko se registruje u privrednom sudu - ustanove poput apoteka. Skola, fakulteta, 7) Ko vrsi upis u registar - resistrator Asenciie za privredne rezistre , 8) Ko se upisuje u registar - PP. predstavnitva, banke, osieuravaiuca drustva, preduzetnici, 9)Da li ce se nadleznosti privrednog suda Siriti ili suavati - SUAVATIZBOG MEDIJACIJE! 67. NADLEZNOST PRIVREDNOG APELACIONOG SUDA (8)

a - Privredni apelacioni sud, u okviru svoje FUNKCIONALNE NADLEZNOSTI odluuje o ialbama na odluke privrednih sudova i drugih organa. u skladu sa zakonom. b ' ^ a k o a e , Privredni apelacioni sud je funkeionalno nadlean da odluuje o sukobu nadleznosti i o prenosenju nadlelnosti privrednih sudova. v ~ Uivruie pravne slavove radi jedinstvene primene zakona iz nadleznosti privrednih sudova i vri druge poslove odreene zakonom. BOSINA POTPITANJA l)Kada odlucuje uprvom stepenu- u stvarima odreenim zakonom..

118

68. NADLENOST APELACIONOG SUDA (10)

a - Apelacioni sud je FUNKCIONALNO NADLEAN da kao instancioni sud odluuje o albama na odluke/ljjviih sudovas^fl osnovnih sudova u krivinom postupku, ako za odluivanje o albi nije nadlean vii sud^f} na presude osnovnih sudova u sraanskopravnim sporovima, ako za odluivanje o albi nije nadlean vii sud. b - Apelacioni sud, u okviru svoje funkcionalne nadlenosti, odluuje o sukobu nadleznosti niuh sudova sa svog podruja, ako za odluivanje nije nadlean vii sud. v - Odluuje o prenoenfu nadleznosti osnovnih i viih sudova kada su ti sudovi spreeni ili ne mogu da postupaju u nekoj pravnoj stvari. g - Vri druge poslove odreene zakonom.

69. NADLENOST PREKRAJNOG SUDA a - PREKRAJNI SUD, u okviru svoje STVARNE NADLEZNOSTI, uprvom stepenu sudi u prekrajnim postupeima, ako za to nije nadlean organ uprave. b - Odluuje o jalbama na odluke koje u prekrainom postupku donose organi uprave i vri druge poslove odredene zakonom.

v - VII PREKRAJNI SUD odluuje o ialbama na odluke prekrainih sudova. g - U okviru svoje FUNKCIONALNE NADLENOSTI odluuje off) sukobu nadleznosti prekrajnih sudova, kao i ofS) prenoeniu mesne nadlenosti prekrajnh sudova. d - Vri i druge poslove odreene zakonom.

70. NADLEZNOST VRHOVNOG KASACIONOG SUDA (10) a - FUNKCIONALNA NADLEZNOST Vrhovnog kasacionog suda usmerena je na ostvarenje pravilne i jednoobrazne primene prava. b - Vrhovni kasacioni sud odlueuie o vanrednim pravnim sredstvima izjavljenim na odluke sudova Republike Srbile. starajui se tako o pravilnoj primeni prava. v - Ako zakonom nije drukije odreeno, Vrhovni kasacioni sud o pravnim sredstvima odluuje u veeu od troje sudiia. g-Dakle, reje o pravnosnanim odlukama kako sudova opte, tako i sudova posebne nadleznosti, s obzirom na to da je Vrhovni kasacioni sud neposredno vii sud za Privredni apelacioni sud, Vii prekrajni sud, Upravni sud i apelacioni sud. d - Takode, odlueuje i u drugim stvarima odredenim zakonom. dj - Jednoobraznu primenu prava Vrhovni kasacioni sud ostvaruje i utvrivaniem naelnih pravnih stavova, to je jedna od NADLENOSTI ovoga suda IZVAN SUBENJA. 119

e - Odliike Vrhovnog kasacionog suda bitrte za praksu sudova i svi naelni pravni stavovi obiavliuiu se u posebnoj zbirci. - Nadalje, Vrhovni kasacioni sud odiuuje ojisukobu nadlenosti izmeu sudova, ako za odluivanje nije nadlean drugi sud, kao i o/zj prenoseniu nadlenosli sudova radi lakeg voenja postupka ili drugih vanih razloga. z - Razmaira primenu zakona i drugih propisa i rad sudova. i - Imenuie sudije Ustavnog suda. j - Daje miljenje o kandidatu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda i vri druge nadlenosti odreene zakonom. IZBOR I RAZRESENJE PREDSEDNIKA VRHOVNOG KASACIONOG SUDA
( najee ne pita kao posebno pitanje, vise kao potpitanje!!!,)

a - Predsednika Vrhovnog kasacionog suda, na predlog Visokog saveta sudstva, a po pribavlienom miljeniu opte sednice VrhovnogTasacionog suda i nadlenog odbora Narodne skuptine, bira NS. b - Predsednik Vrhovnog kasacionog suda bira se na period od 5 godina i ne maze biti ponovo biran (jedino kod njega ne postoji mogunost reizbora ). v - Predsedniku Vrhovnog kasacionog suda prestaje funkcija pre isteka vremena na kojeje izabran:(y na njegov zahtev,@inastupaniem zakonom propisanih uslova za prestanak sudi'iske funkcije i 1 iffl razreseniem iz zakonom propisanih razloga za razreenje predsednika suda. g - Odluku o prestanku funkciie predsednika Vrhovnog kasacionog suda donosi NS, u skladu sa zakonom, pri emu odluku o razreenju donosi na predlog Visokog saveta sudstva.

BOSINA POTPITANJA 1) Nadlenosti Vrhovnog kasacionog suda u suenju i izvan suenja, 2) Ko predlaze predsednika Vrhovnog kasacionog suda, 3) Ko daje misljenje, 4) Ko ga bira i na koliko godina, 5) Moze li bid ponovo reizabran -iedino on ne moze Q.Ko cini veliko personalno vece- Veliko personalno vee ini devet sudija Vrhovnog suda Srbije sa najduim sudijskim staom - po tri sudije iz Krivinog, Gradanskog i Upravnog odeljenja, iji je mandat dve godine. Predsednika veea biraju lanovi meu sobom. Vee je nadleno za utvrdivanje razloga za prestanak sudijske dunosti, odnosno utvrivanje navrenja radnog veka i razloga za razreenje sudije (clan 56 Zakona o sudiiama. zakona koji prestaje da vazi od januara). Vee utvruje injenice i odluuje u postupku koji je zatvoren za javnost. Nain rada i odlueivanja ovog tela propisan je Poslovnikom Velikoe personalnoe vea. Odluka Vea moe biti objavljena u sredstvima javnog informisanja samo izuzetno, kada postoje naroito opravdani razlozi, ukoliko se o tome saglase predsednik Vrhovnog suda Srbije i predsednik Vea. 2.Sta ie sporno, a sta prethodno pjtanie - Kad u postupku pred prvostepenim sudom u veem broju predmeta postoji potreba da se zauzme stav o spomom pravnom pitanju kojeje od prejudicijelnog znaaja za odluivanje o predmetu postupka~pre3 prvostepehim sudovima, prvostepeni sud e, po slubenoj dunosti ili na predlog stranke, pokrenuti postupak pred Vrhovnim sudom Srbije radi reavanja spornog pravnog pitanja. Vrhovni sud Srbije je duan da rei sporno pravno pitanje u roku do 90 dana od dana prijema zahteva. Ako Vrhovni sud Srbije odlui da reava sporno pravno pitanje odluku o tome objavie u Biltenu Vrhovnog suda Srbije ili na drugi pogodan nadin.Vrhovni sud Srbije odluuje o zahtevu za reiavanje spornog pravnog pitanja po pravilima postupka za usvajanje pravnih stavova Ne bi trebalo ovo viSe da pita, ali za svaki sluai proitati!!!!!!!! )

71. SUDSKA ODELENJA I SEDNICE SVIH SUDIJA

Str53.-55.G.I. a - SUDSKA ODEUENJA postoje u sudovima u koiima vise vea ili sudiia poiedinaca postupa u istoi pravnoi oblasti.
CS C
_ _ _ ^

b - Sudskim odeliemem rukovodi predsednik odeljenja. Niega, po pnbavljenom misljenju sudija odeljenja, postavlia predsednik suda, v - U sudovima sa veim broiem vea i sudija pojedinaca koii postupaiu u istoi pravnoi oblasti obrazuje se krivino i graansko odeljenie. g -U tim sudovima moe se obrazovaltodelienie za radne sporove, odeljenje za izvrenje, odeljenje za statusne sporove i odelienje sudske prakse. ako te poslove obavljaju najmanje trojica sudija. d - . Predsednik suda uvek moe da uestvuje u radu i odluivanju sednice odeljenja dj - Na sednici sudskog odeljenja razmatra se rad odeljeniafpravna pitaniafnaini pobolisania rada i strunosti sudija, sudijskih pomonika i sudijskih pripravnika i druga pitanja od znaeaja za odeljenje e - Sudsko odeljenje odluuie na sednici. koju mogu sazvati predsednik odelienia ili predsednik suda. i -. Uviim i apelacionim sudovima postoje odelienia za krivine postupke protiv maloletnika i za radne sporove. z - U poiedinim viim i apelacionim sudovima mogu se obrazovati odelienia za krivina dela protiv Voiske Srbiie. za krivina dela organizovanog kriminala. ratnih zloeina i visokotehnolokog kriminala, u skladu sa ZUS - om. i - Odeljenja apelacionog suda, Privrednog apelaeionog suda i Vieg prekrajnog suda razmatraju i pitanja vana za rad podrunih sudova. j - ODELJINJE SUDSK1 PRAKSE postoji u sudu s veim brojem sudija, u skladu sa Sudskim poslovnikom. k - Odeljenje sudske prakse prati i prouava praksu sudova i medunarodnih sudskih organa i obavetava sudije, sudijske pomonike i sudijske pripravnike o pravnim shvatanjima sudova. 1 - Odeljenjem sudske prakse rukovodi sudija koga odreuie predsednik suda. Ij - ZAJEDNIKA SEDNICA ODELJENJA je organizaciona iedinica u sudu koja se saziva kad ie za razmatranie pravnog pitania potrebna saraditja najmanie dva odelienia. m - Zajedniku sednicu sazivaju zajedno predsednici odelienia ili predsednik suda. a njome rukovodi predsednik suda ili predsednik odelienia u ijem je delokrugu pitanje koje se razmatra. n - Prilikom glasania na zajednikoj sednici potrebno je da se za zaiedniki stav izjasni veina lanova svakog odelienia. nj - SEDNICA SVIH SUDIJA je organizaciona jedinica u sudu koju ine sva vea i sve sudije jednog suda. o - Na sednici svih sudiiaiQV'razmatraiu se izvetaii o radu suda i sudiiajjodluuje se o pokretanju posfupaka za ocenu ustavnosti i zakonitosti propisa i drugih optih akataiW razmatra seprimenapropisa koiima se ureuiu pitania izdelokruga sudova./fldaie se 121

miljenje o kandidatima TJO. sudije i sudije porotnike iQ/odlucuje o drugim pitanjima vanim za ceo sud p - Sednicu svih sudija saziva Predsednik suda po svojoj inicijativi, na predlog odeljenja ili na predlog najmanje 1/3 svih sudija. r - Sednicom svih sudija rukovodi Predsednik suda i na njoj se moe odluivati ako ioi prisustvuje vise odpofovine sudija. s - Ako je o nekom pitanju potrebno da se glasa, po pravilu se glasajavno. t - Odluke se donose veinom slasova prisutnih sudija.

72. OPSTA SEDNICA VRHOVNOG KASACIONOG SUDA (5 +)

Str55.-57G.I.

A - Vrhovni kasacioni sud moe imati odeljenia. iji se broj odreuje u skladu sa Poslovnikom o ureenju i radu Vrhovnog kasacionog suda. B - SEDNICU ODELJENJA saziva predsednik odelienia po sopstvenoi inicijativi, na zahtev predsednika suda, ili na zahtev iednog od vea u odeljenju. V - Sednica odeljenja saziva se i akoyj izmeu pojedinih veea nastane nesaglasnost u primeni propisa ihjfJJ ako jedno vee odstupi od pravnog shvatanja prihvaenog u svojoj praksi ili od pravnog shvatanja koie su prihvatila sva yeea. G - Radom sednice odeljenja rukovodi predsednik odelienia. D - N a sedniei odeljenja Vrhovnog kasacionog suda razmatraju se pitanja iz delokruga sudskih odelienia. Dj - Odluka je doneta kada za nu glasa veina od ukupnog broja sudija odelienia. e - Pravno shvatanie usvoieno na sednici odelienia obavezuje sva vea u sastavu odeljenja. - OPTA SEDNICA Vrhovnog kasacionog suda je organizaciona iedinica. koju ine predsednik i sudije Vrhovnog kasacionog suda. Z - Optu sednicu saziva predsednik suda. po potrebi, odnosno na zahtev sudskog odeljenja ili najmanje treine svih sudija. I - Opta sednica saziva se i_kad:^))izmeu vea iz razlieitih odelienja ili izmeu razliitih odelienia nastane nesaelasnost u primeni propisa/P'kad se u iednom odelieniu odstupi od naelnog pravnog stava i l i ^ kada na sedniei odelienia ne moie da se usvoii pravno shvatanie. J - Optom sednicom rukovqdi predsednik Vrhovnog kasacionog suda. K - Na optoj sednici Vrhovnog kasacionog suda^tj usvajaju se naeelni pravni stavovi;f}h razmatra se primena zakona i drugih propisa i rad sudovaffl'imeH/ se sudije Ustavnog suda^idaje se miljenje o kandidatu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda jffi) donosi se Poslovnik o ureenju i radu Vrhovnog kasacionog suda ^fpvre se drugi poslovi odredeni zakonom i Poslovnikom o ureenju i radu Vrhovnog kasacionog suda. I - Opta sednica razmatra i ostala pitanja iz delokruga sednice svih sudija. Li - Za punovano odlueivanje na Optoj sednici potrebno ie uee veine sudija od ukupnog broja sudija.

M - Odluke se donose veinom glasova prisutnih sudija Vrhovnog kasacionog suda n - Naelni pravni stav usvojen na Optoj sednici obavezuje sva vea i odeljenja Vrhovnog kasacionog suda i moe da se izmeni samo na Optoj sednici. BOSINA POTPITANJA 1) O cemu odlucuje u opstoj sednici, 2) Koji pravni lekje moguc protiv odluka ovog suda - ZALBA USTAVNOMSUDU!

73. VISOKI SAVET SUDSTVA (13) a - Visoki Savet sudstva (Savet) je nezavisan i samostalan organ koji obezbeduje i garantuie nezavisnost i samostalnost sudova i sudija. sa seditem u Beogradu. b - Savet ima 11 lanova, pri emu su 3 lana -predsednik Vrhovnog kasacionog suda (VKS) . ministar nadlean za pravosue i predsednik nadlenog obora NS lanovipo poloja'^u. v - Ostalih osam lanova su izborni lanovi, est sudija sa stalnom sudijskom funkcijom od koiih je najmanie jedan sa teritoriie AP i i dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci. od kojihje jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta. g - PredsednikVrhovnog kasacionog suda je uiedno i predsednik Saveta, predstaviia ga i rukovodi niegovim radom. d - lan Saveta, uiva i m u n i t e t kao s u d i i a . to znai dane moe bitepozvan na odgovornost za izraeno milienie ili glasanje prilikom donoenja odluka Saveta. dj - Uz to on ne moe biti jien slobode u postupku pokrenutom zbog krivinog dela uinjenog u obavljanju funkcije lana Saveta bez odobrenja Saveta. e -Mandat lanova Saveta trajepet g o d i n a , osim za lanove po poloaju. iii mandat traie dok im traje osnovna funkciia. - Izborni lanovi Saveta mogu biti ponovo birani, ali ne uzastopno. i - Za vreme trajanja mandata, sudija koji je clan Saveta ne moe biti biran za sudiju drugog suda. j - U okviru svojih N A D L E N O S T I Savet izmedju ostalogi^T) bira sudife za tmmo obavlianie sudijske funkcijeluVodluuie o nmstanku sudijske fimkcijeiu)"predlaie NS kandidate za izbor sudiia prilikom vrvos izbora na sudijskufunkcijutpredlae NS izbor i razreeniepredsednika VKS ipredsednika suda;(S)predlae VKS kandidate za sudife Ustavnossuda;() imenuie sudije porotnike: (1i) odluuje o premetaju, upuivanju i prigovoru o udaljenju sudiiajfflodluuie o nespofivosti vrenja drugih slubi i poslova scLsudifskom funkcifom^odlmme u postupku vrednovania rada sudija i predsednika suda;(|oJ daje saglasnost na program stalne obuke za sudije i zaposlene u sudovima i vri nadzor nad njegovim sprovodenjem; (FT) utvrdjivanje programa pocetne obuke za sudije,^) daie milfenje o izmenama postofeih ili donoseniu novih zakona koii ureduiu poloai sudiia, organizaciiu i postupanje sudova, kao i drugih zakona od znaajaza obavljanje sudijske funkcije(l^ odreuieJamj sudiia i sudiia porotnika za svaki sud^Q^ podnosi godinii izyeitai o svom radu NS i(!5l[obavetaya javnost o svom radin^ obavlfaposlovepravosudne uprave izsvoie nadlenostuVnodluufe o pitaniima imunitetasudifa ilanova Saveta:/fl$)odluu\f2 o postoianju uslova zanaknadu tete zbog nezakonitog i nepravilnog rada sudije;
123

k - Savet radi u sednici koju, po sopstvenoj inicijativi ili na predlog najmanje 3 lana Saveta, saziva predsednik, a za odravanje sednica je potrebno prisustvo najmanje 6 lanova. Ona moe po odluci Saveta biti javna. I - Odluke Saveta donose se veinom glasova svih lanova i moraju uvek biti obrazloene, kada je protiv njih dozvoljen pravni lek i kada je to zakonom i Poslovnikom propisano.
1 JLi Jo %J Jtv

lj - Izborne lanove Saveta bira NS napredlog ovlaenih predlagaca. m - Ovlaenipredlaga za izborne lanove Saveta iz reda sudija je Savet. n - Ovlaeni predlaga za izbornog lana Saveta iz reda advokata je Advokatska komora Srbiie. nj - Kandidateza izbornog lana Saveta iz reda profesora pravnog fakulteta predlae zaiednika sednica dekana pravnih fakulteta u RS, o - Prilikom izbrnog izbora kandidata za lanove Saveta iz reda sudija neophodno je da jedan bude iz VKS, Priv. apelacionog suda i Upravnog suda; po jedaniz^pelacionih sudova; viih i prjvrednih sudova; osnovnih sudova; prekrajnih sudova i Vieg prekrajnog suda; i jedan sa teritorije AP. ' p - Kandidat za izbornog lana Saveta iz reda sudiia moe da obavlja sudijsku funkciju najmanje 7 godina, a izuzetno ako je iz reda prekrajnih sudova i Vieg prekrainog suda dovoljno je da ima najmanje 7 godina rad. iskustva u pravnoi struci, posle poloenog pravosudnog ispita. r - Status kandidata stie sudiia koga predioi sednica svih sudiia jednog ili vise sudova prema vrsti i stepenu suda, odnosno suda sa teritonje APu kbjimaon vri sud.funkciju. Izuzetno za sticanje statusa kandidata za izbornog lana Saveta iz reda sudija VKS. Vieg prekrs.. Priv. apelacionog suda i Upravnog suda nije potreban predlog Opte sednice, odnosno sednice svih sudija, ve se status kandidata stiee prijavom. s - Predsednik suda ne moe biti kandidat za izbor u Savet. t - Sudije biraju kandidate za Savet tajnim glasanjem s tim da svako glasa za kandidata sa liste kandidata vrste, odnosno stepena suda u kojem vri sud. funkciju. Pored toga sudija sa teritorije AP, pored liste kandidata, glasa i za listu kandidata za sudove sa teritorije AP. - Ako izborni clan Saveta bez opravdanog razloga ne stupi na funkciiu u roku od 30 dana od dana izbora u NS, smatrace se da nije ni izabran i posle toga Savet organizuje ponovljene izbore od 60 dana. PRESTANAK FUNKCIJE u - lanovima po poloaju prestaje funkcija u Savetu kada im prestane funkcija po osnovu koie su postali lanovi Saveta. i-Izbornim lanovima prestaje funkcija u Saveti^l| trainim gubitkom radne sposobnosti za obavljanje funkcije lana SavetajfSlostavkorn na lanstvo u Savetu.Oistekom mandata iff!' razreeniem. * h - Izbornim - lanovima Saveta iz reda sudija prestaje funkcija u Savetu i prestankom sudiiske funkciie. lanovima iz reda advokata brisaniem iz hnenika advokata. a lanovima iz reda profesora prestankom zvania profesora pravnog fakulteta. c - Izborni clan Saveta se razreava funkcije pre isteka vremena na kojeje izabran ako funkciiu lana Saveta ne vri u skladu sa Ustavom i zakonom i ako bude osuen za krivino del o na bezuslovnu kaznu zatvora, odnosno za krivino delo koie ga ini nedostoinirn za vrenje funkcije lana Saveta.

 - Odluku o razreeniu. donosi Narodna skupstma d - Iniciiativu za razreenje izbornog lana Saveta moe podneti svaki lan Saveta, a posebno iz reda sudija moe podneti i predsednik bilo kog suda, na osnovu odluke sednice svih sudija, a iz reda advokata, odnosno profesora pravnog fakulteta mogu podneti njihovi ovlaeni predlagai. - Savet e u roku od 7 danapo prijemu inicijative oceniti verovatnost razloga zbog kojeg se razreenje trai i ako bceni da razlozi za razreenje nisu uinjeni verovatnim, Savet e pismeno obavestiti podnosioca da jnicijativa nije prihvaena. x - Kada prihvati iniciiativu Savete. pre donoenia odluke o pokretanju postupka, omoguiti lanu Saveta eye se razresenje inicira, da se o navodima iniciiative iziasni. y -Odluku o pokretanju postupka razreenja donosi Savet u roku od 15 dana od prijema inijatTve iitom Odlukom moe se izrei i mera udaljenja do okonanja postupka za razreenje. w - Izbornorn lanu e se omoguiti da se iziasni o svim navodima od znaaja za donoenje odluke o razreenju. ^ - Predlog za razreenie Savet donosi u roku od 30 dana od danapokretania postupka.. i tada se clan Saveta se obavezno udaljuje do donoenja odluke NS. BOSJNA POTPITANJA 1) Sastav 2)Delokrug 3) Izbor 4) Koliko im traje rnandat, 5) Razlika izmedju visokog saveta sudstva i nekadasnjeg visokog saveta pravosudia-osim razlike u nazivu, imao ie vise clanova -13 od koga su dva bila iavna tvzioca, predlasaoie NS iavne tuzioce, zamenike JT, sudiie porotnike i dr.poslove. Protiv odlukafogtela niie bio dopusten upravni spor 6) Kojipravni lekse maze ulozitiprotiv odluke ovoga tela - samo zalba ustavnom sudu, ali ne i ustavna zalba.

74. SUDSKA UPRAVA U RS (3) a - Sudsku upravu ineposlovi koji slue VREN JU SUDSKE VLASTL pre svega: 4 uredivanje unutranieg poslovania u sudu^ozivanje i rasporedivanje sudiia porotnika; 3 poslovi vezani za stalne sudske vetake i tumae^razmatranje pritubi i predstavki.^vodenje statistika i izrada izvetaianzvrenje krivinih i prekrajnih sankciia;?finansiisko i materiialno poslovanie suda i overa isprava namenjenih upotrebi u inostranstvu. Sudska uprava detaljnije se ureduje Sudskim poslovnikom.
PREDSEDNIK SUDA

b - Predsednik suda predstavlia sud. rukovodi sudskom upravom i odgovoran ie za pravilan i blaeovremen rad suda. v - Predsednik suda obezbeuje zakonitost, red i tanost u sudu, nalae otklanjanie nepravilnosti i spreava odugovlaenje u radu, odreduie branioce po slubenoj dunosti po azbunom redu sa liste advokata koje dostavlja advokatska komora, stara se o odravaniu nezavisnosti sudiia i ugledu suda i vri druge poslove odreene zakonom i Sudskim poslovnikom. g- Kad stranka ili drugi uesnik u postupku podnesuJERIIIJBU. predsednik suda duan je da je razmotri i da o njenoj osnovanosti i preduzetim merama obavesti podnosioca pritube,

kao i predsednika neposredno vieg suda, a sve u roku od 15 dana od dana prijema pritube. d - Ako je prituba podneta preko ministarstva nadlenog za pravosue, vieg suda ili Visokog saveta sudstva, o osnovanosti pritube i preduzetim merama obavetavaju se i ministar, predsednik neposredno vieg suda i Visoki savet sudstva. dj - Sud ima jednog ili vise ZAMENIKA predsednika suda, koji zamenjuje predsednika suda u sluaju spreenosti ili odsutnosti. e - Kada sud ima vise od jednog zamenika predsednika suda, predsednik suda odreduje jednog zamenika koji ga zamenjuje. - Poiedine poslove sudske uprave predsednik suda rnoe poveriti zameniku predsednika suda ili predsednicima odeljenra. z - Predsednik suda ne moe poveriti odluivanje o pravima sudija na osnovu rada. utvrivanje godinieg rasporeda poslova. odluivanje o radnim odnosima sudskog osoblja, kao i o udalieniu sudije i sudiie porotnika sa dunosti. i - Sud ima SEKRETARA suda, koji POMAE predsedniku suda u sudskoj upravi i samostalan je u poslovima koji su mu povereni, odlukom predsednika suda, u skladu sa Sudskim poslovnikom. Sekretara suda rasporeuie predsednik suda, OVLAENJA PREDSEDNIKA NEPOSREDNO VIEG SUDA j - Predsednik neposredno viieg suda ima pravo da NADZIRE sudsku upravu nieg suda, kao i da pri neinjenju predsednika nieg suda PONESE AKTE iz njegovog delokruga. k - Predsednik neposredno vieg suda moe traziti od nieg suda obavetenia o primeni propisa, toku postupka, kao i sve podatke o radu. 1 - Predsednik neposredno vieg suda moe naloiti neposredaiyiiid u rad nieg suda, o emu se saeinjava pismeni izvetaj.

75. PRAVOSUDNAUPRAVAURS (15) a - Pravosudna uprava se stara o sprovoeniu zakona i drugih propisa u vezi sa ureenjem i radom sudova. b - Poslove pravosudne uprave vre Visoki savet sudstva i ministarstvo nadleno za pravosue. v - Poslovi pravosudne uprave koje vri VISOKI SA VET SUDSTVA su:1utvrdivanie optih smernica za unutranje uredenje sudovafvoenje linih listova sudija; sudija porotnika i sudskog osobljafpredlaganie dela budeta za rad udova za tekue rashode i raspodela ovih sredstavaArenje nadzora nad namenskim korienjem budetskih sredstava i vrenje nadzora nad finansijskim i materijalnim poslovanjem sudova. g - Poslovi pravosudne uprave koje vri MINISTARSTVO NADLEZNO ZA PRA VOSUE su:1praenie rada sudova^rikupljanie statistikih i drugih podataka^davanie saglasnosti na pravilnik o unutranioj organizaciji i sistematizaciii radnih mesta u sudu, koji donosi predsednik suda? nadzor nad postupaniem u predmetima u propisanim rokovima i postupaniem po pritubama i predstavkamaAredlaganie dela budeta za investicije, projekte i druge programe za rad pravosudnih organafstaranje o smetainim uslovima. opremaniu i 126

obezbedeniu sudova; nadzor nad finansiiskim i materijalnim poslovanjem sudova i Visokog saveta sudstva^ureenje i razvoj pravosudnog informacionog sistema^ureenie, razvoj i odravanje baze pravnih propisafl-azvoj i sprovoenje kapitalnih proiekata i drugih programa za pravosudne organe; postavljanje i razreenje sudskih vetaka i tumaa. d - Kapitalne rashode izvrava ministarstvo nadleno za pravosude, odnosno pravosudni organ uz saglasnost ministarstva nadlenog za pravosude. dj -Nitav ie svaki pojeinani akt pravosudne uprave, kojim se dira u samostalnost i nezavisnost suda i sudija i tu nitavost utvrdjuje Upravni sud. L i n i list e - Visoki savet sudstva vodi lini list za svakog sudiiu. sudiiu porotnika i zaposlenog u sudu. - Podatke koje lini list sadri Visokom savetu sudstva prosleuje predsednik suda i odgovoran ie za niihovu tanost, kao i lice na koie se podaci odnose ako ih je ono saoptilo. z - Podaci koje sadri lini list jesu slubena tajna i mogu da se obraduju i koriste samo u svrhu primene Zakona o uredjenju sudova i zakona kojim se ureuje poloaj sudija, u skladu sa propisima kojima se ureduje zatita podataka o linosti. i - Lini list sudije sadri ime i prezime. ime roditelja, mesto, dan, mesec i godinu roenja, podatke o prebivafTtu. zavrenom pravnom fakultetu. uspehu na studijama, pripravnikoj praksi. pravosudnom ispitu. kretanju u slubi. datumu navrenja radnog veka, ocenama rada. upuivanju na rad u drugi sud, udaljavanju sa dunosti, disciplinskim merama, vodenim krivinim postupeima, prestanku duinosti, objavlienim strunim i naunim radovima. znanju stranih jezika, imovinskom stanju, stambenim prilikama i druge podatke vezane za rad i poloaj sudije. j - Lini list sudije porotnika i zaposlenog sadri ime i prezime, podatke o roenju, prebivalitu, zavrenoj koli. zvaniu ili zanimaniu. ocenama rada. kretaniu u slubi, znanju stranih jezika i druge podatke. k - Organi koii imaju podatke koji se upisuju u lini list duni su da ih dostave Visokom savetu sudstva. 1 - Bliu sadrinu i obrazac linih listova propisuje Visoki savet sudstva. Sudski poslovnik Ij - Sudski poslovnik donosi MINISTAR NADLEAN ZA PRAVOSUfiE, uz prethodno pribavljeno milienie predsednika Vrhovnog kasacionog suda. ra - Sudskim poslovnikom propisuju se UNUTRANJE UREENJE I RAD SUDA, pre svega: uredenje i rad odelienja i ostalih unutranjih jedinica suda; rad zaiednike sednice odeljenja i sednice svih sudijaA)bavetavanie iavnosti o radu sudova^voenje postupka i dostavljanje odluka na iezicima nacionalnih maniinafpruanie pravne pomoi i odravanje sudskih danafpruanje meunarodne pravne pomoij^evidentiranje, pozivanje i rasporeivanje sudija porotnika;%dredivanie obaveze predsednika suda pri dostavljanju podatakapotrebnih za vodenje linih listovarWipravnieka praksa;f postupanie sudskog osoblia sa strankama, voenie upisnika i pomonih knjiga:^ostupanje sa spisima: i'h postupanie po predstavkama i pritubama; voenje statistika i izrada izvetaja o radu; ^naplata novanih kazni, trokova krivinog postupka i oduzete imovinske koristi; postupanie sa sudskim depozitima: uvoenje zajednikih slubi u mestima s vise sudova i 127

drugih pravosudnih organa; odevanie sudija, sudskog osoblja, stranaka, drugih uesnika u sudskom postupku i svih koji svoje poslove obavljaju u sudu, kao i druga pitanja ureenja i rada suda. Nadzor nad primenom Sudskog poslovnika

1*

n - Primenu Sudskog poslovnika nadzire MINISTARSTVO NADLENO ZA PRAVOSUDE. Lice koje vri nadzor moe biti samo ono koje ispuniava uslove za izbor sudije suda eiji rad nadzire. nj - Posle nadzora sainjava se zapisnik koji se dostavlia predsedniku suda u kome je vren nadzor, predsedniku neposredno vieg suda. predeo^nkuVKS i ministru nadlenom za pravosude. o - Predsednik neposredno vieg suda duan je da (u roku koji odreduje se Sudskim poslovnikom) obavesti predsednika Vrhovnog kasacionog suda i ministra nadlenog za pravosude o merama preduzetim da se uoeni nedostaci otklone^rokovima za otklanianie nedostataka, kaoTrazlozima zbog kojih su nedostaci i propusti nastali. BOSINA POTPITANJA ,l)Ko donosi Sudskiposlovnik ko ga donosi i sta uredjuje 2) Ko donosipravilnik o unutranjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu -predsednik suda 3)Staje pravosudna uprava i ko vri poslove pravosudne uprave 4) Koji su poslovi pravosudne uprave poslovanjem sudova. 5} Razlika izmedju pravosudne i sudske uprave-sudsku upravu vrse sudovi, a pravosudnu Visoki Savet sudstva i Ministarstvo pravde 6) Koji akt kojije od znacaja za rad sudova donosi ministar 7) Cilj pravosudne uprave-sprovodienie zakona i drmih propisa u vezi sa uredieniem i radom sudova 8)Sia radi ministarstvo pravde, koje poslove vrsi ministar pravde- Ministarstvo pravde obavlia poslove dravne uprave koji se odnose na: krivino zakonodavstvo i zakonodavstvo o privrednim prestupima i prekraiirna; oblimcione odnose; nasleivanie; postupakpredsudovima, izuzev upravnos spora; ormnizaciiu i rad pravosudnih organa i orsana za prekraie; vetaem'e; izvrenje sankciia; amnestiiu i pomilovanie; advokaturu i druge pravosudne profesiie; izbor i statusna pitania nosilaca pravosudnih funkciia: struno usavravanie zaposlenih u pravosudnim organima i orsanima za prekraje: meunarodnu pravnu pomo; pripremu propisa o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom deistvu odluka Ustavnog suda. kao i druse poslove odreene zakonom, 9) Maze li pravosudna uprava vrsiti nadzor nad zakonitoscu odluka - ne. to radi visi sud

76. SUDSKI POSLOVNIK -videti 75 pitanje u okviru pitanja o Pravosudnoj upravi

77. ORGANIZACIJA I RAD SUDSKE PISARNICE U RS (1)

a - Administrativni tehniki poslovi u sudu obavljaju se u sudskoj pisarnici u ^edjsLtu suda, a ako je to celishodniie, pojedini poslovi mogu se obavljati i u sudskim jedinieama, odnosno odelieniima izvan sedita suda. b - Za potedine vrste poslova u sudovima se mogu obrazovati i posebne organizaeione jediniee pisarniee kao to su: prijemna kancelarija, odeljenje za prepis, ekespediciju poste l si.

128

v - Ove org.jedinice mogu se obrazovati i u sudskim jedinicama, odnosno u odeljenjima izvan sedita suda. g - Poslove koji e se obavljati u seditu suda, sud.jedinicama, odnosno odeljenjima izvan sedita odredjuje Predsednik suda u zavisnosti od obima poslova u sudu, tehniko organizacionih potreba suda. promene godinieg rasporeda poslova i si. d - Radom sudske pisarnice rukovodi upravitelj pisarnice, koji istovremeno moe voditi i poslove pojedinih organizaeionih jedinica pisamice. dj - Kada je pisarnica podeljenja na vise odseka ili odelienja, radom odseka ili odeljenja rukovodi ef odseka, odnosno odeljenja, pod nadzorom upravitelja pisarniea.
RAD PO PRIMLJENIM PISMENIMA U PISARNICI Osnivanje predmeta - Upravitelj pisarnice, odnosno odseka pisarnice, deli primljena pismena radnicima koji su rasporedom odredjeni za obavljanje pojedinih poslova u pisarnici. Primljena i rasporedjena pismena zavode se u odgovarajuae upisnike onog dana i pod onim datumom kada su primljena, ako se tim pismenom osniva nov predmgt. Telegrami, pismena sa odredjenim rokovima, kao i dryga hitna pismena uvode se u upisnik pre ostalih i odmah dostavljaju nadlenom odeljenju. Oznaka predmeta sastoji se od skraenog naziva upisnika, rednog broja i poslednja dva broja godine u kojoj je primljeno pismeno zavedeno u upisnik (primer: K 70/93). Oznaka predmeta na omotu sadri broj vea kome je predmet dodeljen u rad, koji se stavlja ispred skraenog naziva upisnika.Sastavni deo broja predmeta moe biti i brojana oznaka sudije - predsednika veaa (primer: K 70/93-01). Popis spisa - Prilikom osnivanja predmeta vodilac upisnika uvodi u popis spisa prvo pismeno na osnovu koga je predmet osnovan i oznaeava broj listova. Hronoloki se uvode u popis i oznaeavaju im se listovi druga pismena. U popis spisa unose se pismena po redu prijema. Ne unose se u popis spisa kratki izvetaji bez vanosti za tok postupka (dostava adrese i si.). Vraene dostavnice, odnosno povratnice za lieno dostavljanje po kojima su dostavljene odluke, unose se kao prilog pod rednim brojem odluke na koji se odnose i lepe se na odluci. Dostavnice odnosno govratnice oznaeavaju se u gornjem desnom uglu crvenom olovkom malim slovima. Zdruivanje - Pismena koja se odnose na predmete u toku zdruuju se s tim predmetima. Kada se primeti da se radi o stvarima koje treba spojiti radi sprovodjenjajedinstvenog postupka, vodilac upisnika obavetava o tome upravitelja pisarnice, a ovaj nadlenog sudiju. Pismena se ulau u omot spisa i lepe redom kojim su uvedena u popis sisa tako da pismeno ranijeg datuma bude iznad pismena kasnijeg datuma. Izuzetno zahtev za sprovodjenje istrage i optunica lepi se, ispred ostalih spisa bez obzira na datum prijema, to se konstatuje u primedbi popisa spisa Sve sudije i radnici koji postupaju po predmetu, moraju se starati da se sa predmetima paljivo rukuje i da pismena budu uvek propisno sredjeria i zalepljena. Tekstovi se ne smeju arati i po njima pisati primedbe. Predaja pismena u rad- Pisarnica predaje predmete u rad nadlenom veu, odnosno sudiji pojedincu i slubama, ukoliko dalja radnjane treba da se izvri u pisamici. Predmeti hitne prirode predaju se odmah i preko reda. Kretanje predmeta-evidentira se u upisniku obienom olovkom u rubrici za kretanje predmeta,. O primljenim predmetima u veu i kod sudije pojedinca vodi se evidencija o zaduenju sudiie - predsednika vea. Pisamica predaje predmete i pismena sudijama i slubama preko dostavne knjige za sud, koja se vodi posebno za svako veae, sudiju pojedinca i slubu.

78. NADZOR NAD SUDOVIMA U R S U POGLEDU POSTUPANJA U ROKOVIMA

(S)

a - Razuman rok/e element bez koga nemaprava na pravicno sudienie Odredjuje se od slucaja do slucaja. Ovaj razumni rok je konkretizovan kroz odreene rokove postupanja, koje propisuje nacionalno zakonodavstvo. b - Takodje kod pojedinih postupaka su odredjeni rokovi trajanja, kao to je kod radnih sporova predvidjeno Zakonom o radu da se moraju okonati u roku od 6 meseei ili kod smetanja poseda, gde je rok za okonanje postupka 90 dana. 129

y - Kod od^lovaenie roka sudija eeni W u spora^ezjnu sporajnacaj spora za stranku (ako je u pitanju maloletno dete, a trazi se izdrzavanje) r3okazni jostupak^ g - Nadzor nad postupanjem u predmetima u propisanim rokovima i postupanjem po pritubama i predstavkama ministarstvo nadlezno za pravosudje kao jedan od poslova to pravosudne uprave, preko svojih nadzornika i ukazuje predsedniku suda na uocene nedostatke, a on je u obavezi da obavesti ministra pravde, predsednika neposredno viseg suda i VKS suda o merama koje je preduzeo da otkloni te nedostatke. d - Osim toga duznost je predsednika suda da zahteva red i tacnost u sudu i otkianja nepravilnosti i odugovlacenja u radu. e - Ministarstvo pravde moe da kontrolie samo da li sudovi postupaju u zakonskim rokovima, ne meajui se u samostalnost i nezavisnost suda i sudija (u smislu da ne smeju odredjivati sudijama kako ce resiti predmet) u suprotnom akt Ministarstva je nitav. dj - Visoki savet sudstva ima komisiju za vrednovanieradasudija i predsednika sudova, kao stalno radno telo, jedna od nadlenosti Saveta i jeste da odiuuje o postojanju uslova za naknadu tete zbog nezakonitog i nepravilnog rada sudije.
BOSINA POTPITANJA 1) Staje razuman rok 2) Da li su odredjeni rokovi Irajanja pojedinih parnica, npr. iz radnih sporova : J) Sta se sve ceni kod odugovlacenja roka 4) Ko vrsi nadzor 5} Sta moze da kontrolise ministarstvo pravde

79. PRAVO NA PRAVICNO SUDJENJE ( ) 4

cl. 32. URS Pravo na pravino suenje a - Svako ima pravo da nezavisan, nepristrasan i zakonom ve ustanovljen sud, pravino i u razumnom roku, javno raspravi i odluei o njegovim^mvimajjobavezama^ sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka, kao i o opttdbama protiv njega. b -Svakome se jemi pravo na besplatnog prevodioca7a^oTTi^wrlTirne~rizume jezik koji je u slubenoj upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tumaa, ako je slep, gluv ili nem. v - JAVNOST se mole iskljuciti tokom eitavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka, samd'radi zatite interesa naeionalne bezbednostifjavnog reda i morala u demokratskom drutvuf kao i radi zatite interesa maloletnika ili^rivatnosti uesnika u postupku, u skladu sa zakonom. g - Prema Zakonu o sudiiama. predvidjena je i odgovornost sudiia za tetu koju prouzrokuie nezakonitim ili nepravilnim radom i za koju odgovara RS, s tim da se RS moe od sudiie traiti naknadu, ukoliko se pravnosnanonf odlukom suda ili dr. organa_dokae da je teta prouzrokovana namerno Hi krajnjom nepainjom, odnosno odlukom Evropskog suda za ljudska prava ili drugog me. suda, med.organizacije qji je RS lan, utvrdi da su u toku sudskoe postupka krena ljudska prava i osnovne slobode i da jepresuda zasnovana na takvom krenju ili da ie presuda izostalq zbog krenja prava na suenje u razumnom roku, d - O postojanju uslova za naknadu isplaenog iznosa odlueuje Visoki savet sudstva, na zahtev ministarstva nadlenog za pravosude. e - Nizom propisanih sankeija za disiplinske prekraje, kao to su povreda naela nepristrasnosti. neopravdano odugovlaenie postupka. neopravdano kanienie u izradi odluka

130

i dr. za koje se izriu javna opomena, umanjenje plate do 50% do jedne godine i zabrana napredovanja u trajanju do tri godine, kao i tekih disciplinskih prekraja usled kojih je dolo do ozbiljnog poremeaja u vrenju sudske vlasti. tekog naruavanja ugleda i poverenia javnosti u sudstvo. a naroeito zastarevanja predmeta i ako je nastupila vea teta u imovini stranke u postupku, usled ijeg injenja se moe yokrenuti postupak za razreenie sudije, titi se i pravo na pravino sudjenje. BOSINA POTPITANJA 1) U koje prava i slobode spada - licne

80. IZBOR SUDIJA I IMENOVANJE SUDIJA POROTNIKA (6) a - USLOVI ZA IZBOR mogu se podeliti na opte i posebne. Opti vae za sudije svih sudova, dok se ispunjenje posebnih uslova zahteva za izbor u sudove odredjene vrste i stepena. b - OPTI USLOVI: dravljanstvo RS,Jispunjavenost optih uslova za rad u dravnim organimafzavren pravni fakultet5poloen pravosudni ispit i struanost. osposoblienost i dostoianost sudijske funkcije. v - Strunost podrazumeva posedovanje teorijskog i praktinog znanja potrebnog za obavljanje sudijske funkcije. g - Osposobljenost podrazumevayestine koje omoguavaju efikasnu primenu specifinih pravnikih znanja u reavanju sudskih predmeta. d - Dostojnost podrazumeva moraine osobine koje sudija treba da poseduje ijxmasanje u skladu sa tim osobinama. &\-POSEBNl USLOVI se odnose na radno iskustvo u pravnoj struci poslejK)s]|j)oIoenog pravosudnog ispita, a to su@godine za sudiju prekrsainog suda^f/godine za sudiju osnovnog suda;(Cgodina za sudiju vieg suda. privrednog suda i Vieg prekrsainog suda(l0j godina za sudiju apelaeionog suda, Privrednog apelacionog suda i Upravnog suda;/f2*godina za sudiju VKS. e - Prilikom izbora i predlaganja za izbor sudije zabranjena je diskriminacija po bilo kom osnovu i vodi se rauna o odgovarajuoj nacionalnoi zastuplienosti. POSTUPAK ZA IZBOR a - Izbor sudija oglaava Visoki savet sudstva (Savet) u SI. glasniku RS" i drugom sredstvu javnog obavetavanja koje pokriva celu RS. b - Prijave za izbor se podnose Savetu, u roku od 15 dana od dana objavliivania oglasa u SI. glasniku RS'MJzprijavu se podnose i dokazi o ispunjavanju uslova za izbor. v - Visoki savet sudstva pribavlja podatke i miljenja o strunosti, osposobljenosti i dostojnosti kandidata, a za kandidate koji dolaze iz sudova obavezno je pribavljanje miljenja sednice svih sudija suda iz koga potie kandidat, kao i miljenje sedniee svih sudija neposredno viseg suda. g - Prilikom predlaganja kandidata za sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju,, Visoki savet sudstva posebno ceni i yrstu poslova koie ie kandidat obavljao nakon poloenog pravosudnog ispita, kao i ocena rad a. ako je kandidat sudijski pomonik. d - Savet moe obaviti razgovor sa prijavljenim kandidatima. 131

Visoki savet sudstva predlae Narodnoj skuptini jednog ili vise kandidata za izbor na jedno sudijsko mesto.. dj - NS bira sudiju,_koji seprvi put bira, meu kandidatima koje je predloio Savet. e - Sudije na stainu funkciju bira Visoki savet sudstva, pri emu se obavezncst bira ako je tokom trogodinjeg mandata je ocenjen sa ocenom izuzetno uspeno obavlja sudijsku funkciju". - Sudija koji je prvi put biran i tokom trogodinjeg mandata je ocenjen ocenom ,,ne zadovoljava" ne moe biti biran na stalnu funkciju. z - Svaka ojjuka o izboru je obrazloena i objavljuje se u Slubenom glasniku RS". i - Pre stupanja na funkciju, sudija polae zakletvu pred predsednikom Narodne skuptine, apredsednik VKS polae zakletvu pred Narodnom skuptinom. j - Sudija koji je izabran na stalnu sudijsku funkciju ne polae ponovo zakletvu. k - Sudija koji je izabran stupa na funkciju na sveanoi sednici svih sudija u sudu za koji je izabran i time mu prestaje ranija funkcija u drugom sudu. 1 - Smatra se da sudija nije izabran ako bez opravdanih razloga ne stupi na funkciju u roku od 30 dana od dana izbora. Ij - Odluku o tome donosi Visoki savet sudstva na predlog predsednika suda i o njoj obavetavaMS, ako se radi o sudiji koji je prvi put biran. m - Sudija ima pravo albe Ustavnom sudu na odluku Visokog saveta sudstva, koja iskljuuje pravo na ustavnu albu. IMENOVANJE I POLOZAJ SUDIJE POROTNIKA a - Za sudiju porotnika moe biti IMENOVAN punoletni dravljanin RS koji je dostojan funkcije sudije porotnika. " b - Pri imenovanju vodi se rauna o^polu/starosti/zanimanju i 'drutvenom poloaju kandidata.''o znanju/strunosti i sklonosti ka pojedinim vrstama sudskih stvari. v - Sudija porotnik imenuje se na 5 godina i moe biti ponovojmenovan. g - Sudiju porotnika imenuje Visoki savet sudstva, na predlog ministra nadlenog za pravosude. d - Pre predlaganja, ministar pribavlja miljenie suda za koii se imenuje sudija porotnik. dj - Za sudiju porotnika moe biti imenovano punoletno lice koje, u momentu imenovanja ima manje od 70 godina ivota. e - Sudija porotnik polae zakletvu pred predsednikom suda za koji je imenovan. z - Predsednik suda udaljuje sudiju porotnika sa funkcije ako je protiv njega pokrenut postupak za KD zbog koga moe biti razreen ili postupak za razreenje,i udaljenje traje do oKoncanji"postupka. i - Sudija porotnik ne moe biti advokat ni pruati pravne usluge i strune savete uz naknadu. j - Sa funkcijom sudije porotnika nesp_oj]vesu i druge slube, poslovi i postupci koji su opreni dostoianstvu i nezavisnosti sudije ili tetni po ugled suda. k - Sudija porotnik ima pravo na naknadu frokova nastalih na funkciji, naknadu za izgubljenu zaradu i pravo na nagradu, a uslove i visinu naknade i nagrade propisuje Visoki savet sudstva. 1 - Na sudije porotnike shodno se primenjuju odredbe o sudijama. BOSINA POTPITANJA a) Kopredlaze sudije? 2) Ko ih bira? 3) Pod kojim uslovima? 4)Kad se smatra da sudija nije izabran?

132

81. ODGOVORNOST ZA STETU KOJA NASTANE RADOM SUDIJAI SUDIJA POROTNIKA (3) a - Za tetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbiia. b - Kad je konaenom odlukom Ustavnog suda. pravnosnanom sudskom odlukom, odnosno poravnanjem pred sudom ili drugim nadlenim organom, utvreno da je teta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepainjorn Republika Srbiia moe traiti od sudije naknadu isplaenog iznosa. v - Kad je odlukom Evropskog suda za ljudskaprava ili drugog meunarodnog suda, odnosno meunarodne organizacije iji je Republika Srbija clan, utvrdeno da su u toku sudskog postupka krsena ljudskaprava i osnovne slobode i da jepresuda zasnovana na ^^ takvom krsen/uWi da jtpresuda izostala zbog krenja prava na suenje u razumnomroRu, ' ^ c U i ^ e> RepuBIika Srbiia moe traiti od sudije naknadu isplaenog iznosa, ako je teta uinjena namerno ili krajnjom nepamjom. g - O postojanju uslova za naknadu isplaenog iznosa odluuje Visoki savet sudstva. na zahtev ministarstva nadlenog za pravosue. " ~ *
<")

82. PRESTANAK FUNKCIJE I RAZRESENJE SUDIJA I SUDIJA POROTNIKA (4)

XOZ- Prema URS sudiji prestaje sudijska funkcija1na njegov zahtev, nastupanjem zakonom propisanih uslova (kad sudija navri radni vek. kad trajno izgubi radnu sposobnost za obavljanje sudijske funkeije) ili razreenjem iz zakonom predvienih razloga, kao i ako ne posbew^J**6 bude izabran na stalnu funkciju. b - Iz toga sledi da serazlozi za prestanak sud. funkcije mogu podeliti na(fQ'prestanak sud, funkcije po osnovu ustava tj. na zahtev sudije i u sluaju neizbora na stalnu sud.funkciju^ po sili zakona tj. kad navri radni vek. kad trajno izgubi radnu sposobnostffijrazreenje, v - Odluku o prestanku sudijske funkcije u svim sluajevima donosi Visoki savet sudstva i ona se objavljuje se u SI. glasniku RS".
a
1

g - Pismeni ZAHTEV sudija podnosi Visokom savetu sudstva, a o zahtevu se odlueuje u roku od 30 dana od dana podnoenja, osim ako je pefereaut posle pokretanja postupka za razresenje. U torn sluaju se zahtev ne razmatra do okoneanja postupka za razreenje. d - Zahtev moe biti povuen dok Savet ne odlui o njemu ili dok ne protekne rok od 30 dana od dana podnoenja zahteva. dj - U skladu sa tim, sudijska funkciia prestaie protekom pomenutog roka od 30 dana ili danom koji Visoki savet sudstva navede u svoioj odluci.
2-

e - Sudiji PRESTAJE RADNI VEK kad navri 65 godina ivota ili 40 godina staa osiguranja, po sili zakona. z - Izuzetno, po zahtevu predsednika suda, Visoki savet sudstva sudiji moe produiti radni vek za jo dve godine. uz nieeovu saglasnost. 133

i - Sudiji se moe produiti radni vek samo zbog zavravanja rada na zapoeetim predmetima. 3 j - Kad se pojavi sumnja u postojanje_RADNE SPOSOBNOSTI za obavljanje sudijske fitnkcije, odluku za upuivanje na obavezan zdravstveni pregled donosi Visoki savet sudstva. napredlogpreBsednikasuda,predsednika neposredno vieg sudai samog sudije. "j - Sudiji prestaje sudijska funkcija kada se na osnovu mislienia strune komisije nadlenog organ a utvrdi da je zbog zdravstvenog stanja nesposoban za vrsenje sudiiske funkciie. k - Sudiji koji je prvi put biran, a NE BUDE IZABRAN NA STALNU sudiisku funkeiiu. prestaje sudijska funkcija danom isteka trogodinjeg mandata. 1 - Sudija se RAZRESAVA kad ie osuen za KD na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje est meseci ili za kanjivo de|o koie ga ini nedostoinim sudijske funkcije, kad ^nestrucno vri funkciju ili zbogfuinjenog teskog diseiplinskog prekraia, lj - Nesirunim se smatra nedovolino uspeno vrsenie sudiiske funkciie, ako sudija dobije ocenu ne zadovoliava", shodno kriterijumima i merilima za vrednovanje rada sudija. m - Inicijatiyu za razreenje sudije moe podneti svako lice, dok se postupak za razreenje pokree se predlogom predsednika suda. predsednika neposredno v^eg^sudaTpredsednika VKS, ministra nadlenog za pravosue. organa nadlenih za vrednovanje rada sudiie i Disciplinske komisiie. n - Razloge za razreenie .utvruje Visoki savet sudstva, utvrduje injenlce i odluuje u postupku zatvorenom za javnost. nj - VISOKI SAVET SUDSTVA je duan da sprovede postupak i donese obrazloenu ODLUKU u roku od 45 dana od dana dostavljanja akta kojim se postupak pokree. o - Sudija ima pravo da odmah bude obaveten o razlozima za pokretanje postupka, da se upozna s predmetom. prateom dokumentacijom i tokom postupka i da sam ili preko zastupnikaprui objanjenja i dpkaze za svoje navode, kao i da svoje navode usmeno izloi pred Visokim savetom sudstva. -~===-__ p - Protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku funkcije, sudija ima PRAVO ALBE USTAVNOM SUDU. u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke. r - Ustavni sud svojom odlukom moe odbiti albu ili usvoiiti albu i ponititi odluku o prestanku funkcije i ta odluka je konana. s - Pravnosnana odluka o prestanku funkcije objavljuje se u SI glasniku RS". PRESTANAK FUNKCIJE SUDIJE POROTNIKA t - Funkcija sudije porotnika PRESTAJE ako bude ukinut sud u kome obavlja funkciju, ^razreenjem i istekom mandata. a ne prestaie zbog navrenja radnog veka. - Postupak u kome se utvruju razlozi za prestanak funkcije sudije porotnika pokreeu predsednik suda. predsednik neposredno vieg suda, predsednik VKS i ministar nadlean za pravosude. u - Postupak vodi i odluku donosi Visoki savet sudstva.
* ,

134

83. STRUCNI SARADNICI, SUDIJSKIPMPRAVNICI, VOLONTERI I SLUZBENICI U SUDU a - Sudsko osoblje ine sudiiski pomoenid sudiiski pripravnici i dravni slubenici i nametenici zaposleni na administrativnim, tehniekim, raunovodstvenim, informacionim i ostalim prateim poslovima znaajnim sa sudsku vlast, b - Broj sudskog osoblja odreuje predsednik suda, aktom o unutranjem ureenju i sistematizaciii radnih mesta u sudu, u skladu sa kadrovskim planom. Merila za odreivanje broja sudskog osoblja utvruje ministar nadlean za poslove pravosua. v - SUDIJSKI POMONIK pomae sudiji. izraduje nacrte sudskih odluka, proueava pravna pitanja, sudsku praksu i pravnu literaturu, izrauje nacrte pravnih shvatanja, usvojena pravna shvatanja priprema za objavljivanje i samostalno ili uz nadzor i uputstva sudiie vri poslove odreene zakonom i Sudskirn poslovnikom. g - Sudijski pomonici stiu sledea zvanja: sudiiski saradnik. vii sudiiski saradnik i sudski savetnik. d - Zvanje SUDIJSKOGSARADNIKA moe stei lice koje ima poloeni pravosudni ispit, a zvanje VIEG SUDIJSKOG SARADNIKA lice koje posle poloenog pravosudnog ispita ima najmanje dve godine radnog iskustva u pravnoi struci. dj - Zvanje sudskog savetnika moe stei onaj ko ispunjava uslove za sudiju vieg suda. SUDSKI SA VETNIK vri strune poslove znaajne za sudsko odeljenje ili ceo sud. e - Zvanje sudskog savetnika postoji u sudovima republikog ranga. z - U Vrhovnorn kasacionom sudu postoji zvanje savetnika VKS, koje se stie u skladu sa Poslovnikom o uredenju i radu Vrhovnog kasacionog suda. i - Rad sudijskog pomonika ocenjuje jednom godinje, predsednik suda, po pribavljenom milieniu sednice odelienia u koje je rasporeden, s tim da ukoliko je u toku kalendarske godine radio krae od 6 meseci ne oeenjuje se za tu godinu.Ako nije rasporeen u odeljenje suda, miljenje se pribavlja od sudije ili vea s kojim sudijski pomonik radi. j - Pri ocenjivanju vrednuiu se obim i kvalitet posla. savesnost. preduzimljivost i objavljeni struni i nauni radovi, osnovu kriterijuma koje utvrduje Visoki savet sudstva. k - Ocene su: ne zadovoljava", zadovoljava", dobar", istie se" i naroito se istie". 1 _ Vii sudijski saradnik iji je rad najmanje dve godine uzastopno ocenjen sa naroito se istie" moe stei zvanie sudskog savetnika i ako ne ispuniava uslove za sudiiu vieg suda. lj - Predsednik suda donosi reenje o oceni sudijskog pomocnika, na koje pomonik irna pravo da uloi prigovor radnoro telu Visokog saveta sudstva. u roku od 15 dana od dana prijema reenja o oceni. m - Za SUDIJSKOG PRIPRAVNIKA prima se lice koje je zavrilo pravni fakultet i ispunjava opte uslove za rad u dravnim organima. n - Sudijski pripravnik prima se u osnovni, vii, privredni i prekrajni sud u radni odnos na 3 godine nj - Prvenstvo imaju kandidati koji su pravni fakultet zavrili sa visokom prosenom ocenom. o - Pri prijemu sudijskih pripravnika naroito se vodi raeuna o nacionalnom sastavu stanovnitva, odgovarajuoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju strune pravne terminologije na ieziku nacionalne manjine, koji je u slubenoj upotrebi u sudu.

135

p - Sudijski pripravnik koji je na pravosudnom ispitu ocenjen sa poloio sa odlikom" prima se u radni odnos na neodreeno vreme, u zvanju sudiiskog saradnika. r-Diplomirani pravnik moe biti primljenjiaobuku u sud radi sticanja radnog iskustva i uslova za polaganje pravosudnog ispita bez zasnivanja radnog odnosa rVQLONTERl s - Program obuke sudijskih pripravnika i sudijskih pomonika propisije institucija nadlena za obuku u pravosuu, uz saglasnost Visokog saveta sudstva. t - Sudijski pripravnik i sudijski pomoenik moe odreeno vreme biti upuen na obuku u drugi sud, dravni organ ili organ jedinice LS. Sudsko osoblie duno je da savesno i nepristrasno vri svoje poslove i euva ugled suda. - Na zasnivanje radnog odnosa i na prava, obaveze, strueno usavravanje, ocenjivanje i odgovornosti sudskog osoblja primenjuju se propisi koji ureuju radne odnose dravnih slubenika i nametenika.

84. ARBITRAZE I MIROVNA VECA (4) a - Postoji vise vrsta arbitraa koje reavaju spoljnotrgovinske sporove. b - Mogu se kategorizovati po razliitim osnovama (prema strankama u sporu,j)rirodi spora, nacionalnosti arbitrate, itd.). v -Najznaajnijaje podela na institucionalne (stalne) i ad hoc (privremene) arbitrae. ( j | - Institucionalne arbitrae imaju sedite, administratora (ili sekretarijat), stalnu organizacionu strukturu, listu arbitara i pravila postupka. d - One su osnovane za neodreen broj sporova. dj - Ovu vrstu arbitraa osnivaju privredne komore, trgovaka udruenja, banke, berze i druge relevantne institucije, /e^-Ad hoe arbitrae se uspostavljaju iskljueivo za jedan odreeni spor. Nakon okonanja spora, ad hoc arbitraa prestaje da postoji. - Arbitre sporne stranke same delegiraiu. a imenovani arbitri su, uglavnom, eminentni strucnjati iz relevantnih oblasti. Stranke same~imaiu mogunost da odrede nain na koii ee se postupak voditi. z - Spor moe da se reava putem arbitrae samo na osnovu sporazunLa stranaka. Arbitraa se moe ugovoriti samo za sporove koii su podobni da se podvrgnu arbitrai (tzv. arbitrabilnost sporova). i - T o su imovinski sporovi o pravima kojlma stranke slobodno raspolau, osim sporova za koje je odreena iskliuiva nadlenost suda. j - Sporazumom o arbitrai stranke poveravaiu arbitrai reavanje svoiih buduih ili nastalih sporova iz odreenog pravnog odnosa. k - Moe se ugovoriti samo za iedan odredeni pravni odnos, odnosno spor, a ne za sve pravne odnose izmeu odreeriih lica. 1 - Sporazum o arbitral! za reavanje budueih sporova moe biti sadran u odredbi ugovora koji ureduje pravni odnos (arbitrana klauzula) ili u posebnom ugovoru koji se odnosi samo na arbitrau (sporazum o arbitrai). lj - Arbitrani sud sainjavaju jedan arbitar (arbitar pojedinac) ili trL odnosno vise arbitara (arbitrano veee). m - Ako je sporazumom o arbitrai predvieno vise arbitara, njihov broj mora da bude neparan. 136

JAVNO

TUZILASTVO

******* NAPOMENA - PREMA ZAKONU O JAVNIM TUZILASTVIMA (ZJT), izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju znaenje: 1. Javnotuilaka funkcija"je funkcija javnog tuioca i flinkcija zamenika javnog tuioca; 2 .Javni tuilac" je Republiki javni tuilac i drugi javni tuioci; 3. Obavezno uputstvo" je nalog neposredno vieg javnog tuioca niem javnom tuiocu i nalog javnog tuioca zameniku javnog tuioca da preduzme odreene radnje u okviru svojih zakonskih ovlaenja;

85. FUNKCIJA JAVNOG TUZILASTVA I NACIN NJENOG OBAVLJANJA U RS

(5) (naela pita kao posebno pitanje)

a - Javno tuilatvo je samostalan dravni organ koji goni uinioce krivinih i drugih kanjivih dela i preduzima mere za zatitu ustavnosti i zakonitosti. Iz ove odredbe proizilazi funkcionalna samostalnost javnog tuilatva. b - Dakle, re je o pravosudnoj funkciji, koju vri poseban organ uprave. v -Prema URS i ZJT Javno tuilatvo vri svoju funkciju na osnovu Ustava, zakona. potvrdenog medunarodnog ugovora i propisa donetog na osnovu zakona. g - Osnivanje, organizacija i nadlenost javnog tuilatva ureduju se Zakonom o javnom tuilatvu. (ZJT) d - Institucija javnog tuilatva uredena je u skladu sa sledeim naelima^' naelom samostalnosti^S) naelom monokratskog ureenja)() naelom hijerarhjjske podreenosti i naelom nedeljivosti.
NAELO SAMOSTALNOSTI

a - Javno tuilatvo je samostalan dravni organ kojigoni uinioce krivinih i drugih kanjivih dela i preduzima merejza zatitu ustavnosti i zakonitosti. b - Javni tuilac i zamenik javnog tuioca ie samostalan u vrenju svoiih ovlaenia. v - Samostalnost funkcije javnog tuilatva u odnosu na nosioce vlasti zajamenaje zabranom bilo kakvog uticaja na rad javnog tuilatva i na postupanje u predmetima od strane izvrne i zakonodavne vlasti: korienjem javnog poloaja, sredstava javnog informisanja ili na bilo koji drugi nain kojim moe da se ugrozi samostalnost u radu javnog tuilatva. g - Samostalnost funkcije javnog tuilatvaprema uesnicima u postupku ogleda se u tome to se javno tuilarvo pri pokretanju postupka, po pravilu, rukovodi naelom legaliteta i oficijelnosti gonjenja. d - Samostalnost javnotuilake funkcije zajamena je i odredbom ZJT - a prema kojoj javno tuilatvo vri svoju funkciju na osnovu Ustava. zakona. potvrdenog medunarodnog ugovora i propisa donetog na osnovu zakona

a - Funkciju javnog tuilatva vre Republiki javni tuilac (RJT) i drugi javni tuioci (JT) u skladu sa zakonom. b - Javno tuilatvo ine JT. zamenici JT i osoblie javnog tuilatva. 138

v -RJTrukovodi radom i predstavlja javno tuilatvo. odgovoran je za radjavnog tuilatva i za svoj rad NaroSnoj skuptini. g - Svi u javnom tuilatvu podreeni su Republikom JT. d-JT odgovara za rad javnog tuilatva i za svoj rad RJT i NS, a nii JT i neposredno viem JT. dj -Zamenici JT odgovaraju za svoj rad JT. NAELO HIJERARHIJSKE PODREENOSTI a - Niji JT podreen je neposredno viem JT, a nie javno tuilatvo neposredno viem javnom tuilatvu. b - Osnovno javno tuiilatvo]t nie u odnosu na vise javno tuilatvo, a vise javno tuilatvo je nie u odnosu na apelaciono javno tuilatvo. v - Javno tuilatvo posebne nadleinosti i apelaciono javno tuilatvo je nie u odnosu na Republiko javno tuilatvo. g -Svaki JT je podreen Republikom JT i svako javno tuilatvo Republikom javnom tuitatvu. d - SUKOB NADLENOSTI izmedu javnih tuilaca reava neposredno vii JT koji je nadreden javnim tuiocima koji su u sukobu nadlenosti. dj - Sukob nadlenostrtzmeujav/t/A tuilacaposebne nadleinosti meusobno i sukob nadlenostiy*aviA tujilacaposebne nadleinosti i drugih javnih tuilaca reava Republiki JT. ' "" e - Odnos hijerarhijske podreenosti izmeu javnih tuilatava ostvaruje seffluvidorn u predmet nieg JT(5) obaveznim uputstvima.^1 devoluciiom. (jlsupstitucijom.
f-i)

UVID U PREDMET NIEG JT a - Radi ostvarivanja principa nadredenosti. Republiki JT ima pravo da izvri uvid u svaki predmet. b - Neposredno vii JT ima pravo da izvri uvid u svald predmet nieg JT. v - Zahtev za uvid dostavlia se niem JT. koji nakon toga neodlono dostavlja predmet neposredno viem JT. OBAVEZNA UPUTSTVA a - Obavezna uputstva mogu biti poiedinanoe. ali i opteg karaktera. b - Neposredno vii JT moe izdati niem JT obavezno uputstvo za postupanie u poiedinim predmetima kada postoji sumnia u efikasnost i zakonitost niegovog postupanja. v - Ovakvo obavezno uputstvo Republiki /Tmoe da izda svakom JT. g - Obavezno uputstvo izdaje se u pismenoj formi i mora sadrati razlog i obrazloenie za njegovo izdavanje. d -Niii JTkoji smatra da je obavezno uputstvo nezakonito i neosnoyano moe izjaviti PRIGOVOR, sa obrazloenjem, Republickom JT u roku od osamdanTo^danaprijema uputstva. dj - Prigovor se podnosi preko JT koji je izdao obavezno uputsrvo i koji je duan da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispifa obavezno uputstvo koje je izdao. 139

v - RJT rukovodi radom i predstavlja javno tuilatvo, odgovoran je za radjavnog tuilatva i za svoj rad NaroTnoj skupstini. g - Svi u javnora tuilatvu podreeni su Republikom JT. d - JTodgovara za rad javnog tuilatva i za svoj rad RJT i NS, a niii JT i neposredno viem JT. dj -Zamenici JT odgovaraju za svoj rad JT.
NAELO HIJERARHIJSKE PODREENOSTI

a - Nii JTpodreen je neposredno viem JT, a nie javno tuilatvo neposredno viera javnom tuilatvu. b - Osnovno javno tulilatvo je nie u odnosu na vise javno tuilatvo, a vise javno iuilatvo je nie u odnosu na apelaciono javno tuilatvo. v - Javno tujilatvo posebne nadlejnosti i apelaciono javno tufflatvo je nie u odnosu na Republieko javno tuilatvo. g - Svaki JT]Q podreen Republiekom JT i svako javno tuiilatvo Republiekom javnom tuilatvu. d - SUKOB NADLENOSTI izmedu javnih tuilaca reava neposredno visi JT koji je nadreden javnim tuiocima koji su u sukobu nadlenosti. dj - Sukob nadleznostrtzmedu/avntA tuilacaposebne nadlenosti meusobno i sukob nadleznostiy'avn/A tuilacaposebne nadlemosti i drugih javnih tuilaca reava Republicki JT. " "* e - Odnos hijerarhijske podreenosti izmeu javnih tuilatava ostvaruje seOluvidomu predmet nieg J T ^ obaveznim uputstvima,@devoluciiom, ffi:'Supstituciiom.
UVID U PREDMET NIEG JT

a - Radi ostvarivanja principa nadredenosti, Republicki JT ima pravo da izvri uvid u svaki predmet. b - Neposredno vii JT ima pravo da izvrsi uvid u svaki predmet nieg JT. v - Zahtev za uvid dostavlia se niem JT. koji nakon toga neodlono dostavlja predmet neposredno viem JT.
OBAVEZNA UPUTSTVA

a - Obavezna uputstva mogu biti poiedinanog. ali i opteg karaktera. b - Neposredno vii JJmoe kdati niem JT obavezno uputstvo za postupanje u pojedinim predmetima kada postoji sumnia u efikasnost i zakonitost niegovog postupanja. v - Ovakvo obavezno uputstvo Republicki JT mole da izda svakom JT. g - Obavezno uputstvo izdaje se u pismenoj formi i mora sadrati razlog i obrazloenie za njegovo izdavanje. d - Nii JT koji gmatra da je obavezno uputstvo nezakonito i neosnovano moe izjaviti PRIGOVOR, sa obFaIoenjem, Republikom JT,u roku od osam danaodlJana prijema uputstva. dj - Prigovor se podnosi preko JT koji je izdao obavezno uputstvo i koji je duan da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita obavezno uputstvo koje je izdao. 139

e - JT koji je izjavio prigovor je duan da postupa po uputstvu do odluke neposredno vieg JT, odnosno odluke Republikog JT. - Neposredno vii JT, u postupku preispitivanja, moe doneti odluku koiom stavlja van L snage svoje obavezno upuTtvo i u torn sluaju prigovor se ne dostavljaRJT. " z - U suprotnom, Republic! JT duan je da donese odluku u roku od 15 dana od dana prijema prigovora na obavezno uputstvo. i - Protiv obaveznog uputstva Republikog JT prigovor nije dopuslen. j - Republiki JT izdaje, u pismenoj formi, ojpta obavezna uputstva za postupanje svih JT radi postizania zakonitosti, delotvomosti i jednoobraznosti u postupanju. k - Opta obavezna uputstva Republiki JT moe izdati po slubenoj dunosti, ali i na predlog Kolegijuma Republikog javnog tuilatva
DEVOLUCTJA d^u jr V Zrpeq/-^cn H^ H< ^

a - Neposredno vii JT moe preduzeti sve radnje za koje je ovlaen nii JT, u kom sluaju je duan da donese obrazloeno reenje o tome. b - Niii JTkoii smatra daje reenie neposredno vieg JT neosnovano moe izjaviti prigovor Republikom JT u roku od osam dana od dana prijema reenja. v - Prigovor se podnosi preko vieg JT koji jedoneo reenje i koji je duan da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita reenje koje je izdao. g - Do donoenia odluke po prigovoru nii JT ne moe preduzimati radnie u predmetu. d - Neposredno vii JT, u postupku preispitivanja, raoe doneti odluku kojom stavlja van snage svoje reenje i u torn sluaju prigovor se ne dostavlja Republikom JT. Postupake smatra okonanim. dj - U suprotnom, Republiki JT duan je da donese odluku u roku od 15 dana od dana prijema prigovora na reenje.
SUPSTITUCIJA t^ujHA* ^ t7)?e^^7Z^ H,u tK,T

a - Do supstitueije dolazi usled spreenosti nadlenog JT da iz pravnih iii stvarnih razloga postupa u pojedinom predmetu b - Neposredno vii JT moe ovlastiti drugog nieg JT da postupa u stvari iz nadlenosti drugog nieg JT, kada je nadleni JT spreen iz pravnih ili stvarnih razloga da postupa u pojedinom predmetu, u kom sluaju je duan da donese obrazloeno Eeenja v - Izuzetno, Republiki JT moe ovlastiti Tuioca za organizovani kriminal da postupa u pojedinom predmetu iz nadlenosti drugog tuioca, a radi efikasnijeg voenja postupka ili drugih vanih razloga, u kom sluaju je duan da donese obrazloeno reenje g - Protiv reenja Republikog JT prigovor nije doputen. "dj -Kadaje u pitanju unutrmnja nadreenost, u okviru jednog javnog tuilatva postoji odnos nadreenosti izmedi/JTJ nieeovih zamenika. e - Zamenik JT duan je da lzvri svejadnje koje tnu JT poveri. - Zamenik JTmoie bez posebnog ovlaenja da preduzme svaku radnju na koju je JT ovlaen. %-JT moe svome zameniku izdati obavezna uputstva za rad i postupanje. i - Obavezno uputstvo JT izdaje u pismenoj fofmi i ono mora da sadri obrazloenje za njegovo izdavanje. j - Zamenik JT koji smatra daje obavezno uputstvo nezakonito i neosnovanp moe izjaviti prigoyor, sa obrazloenjem, neposredno viem JT u roku od osam dana od dana prijema uputstva. Prigovor se podnosi preko JT koii ie izdao obavezno uputstvo 140

k - /Tkqii je izdao obavezno uputstvo duan je da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita obavezno uputstvo koie ie izdao. 1 - JT, u postupku preispitivanja, moe doneti odluku da stavi van snage svoje obavezno uputstvo l u torn sluaju prigovor se ne dostavlia neposredno viem JT. Ij -Zamenik JJkoji je izjavio prigovor je duan da postupa po uputstvu do odluke neposredno vieg JT. = m - Ukoliko JT ne stavi van snage svoje obavezno uputstvo, na koje je izjavljen prigovor, duan je da prigovordostavi neposredno viem JT. n -Neposredno vii /Tduanje da donese odjuku u roku od osam dana od dana prijema prigovora na obavezno uputstvo. nj - Odluka neposredno vieg JT po prigovoru je konana. 4 NAELO NEDELJIVOSTI a - Mada se javno tuzilastvo odlikuje hijerarhijskom strukturom, prema ZJT zamenik JT moe bez posebnog ovlaenja da preduzme svaku radnju na koju je JT ovlaeen. b - Pritom, radnja koju je, u granicama svog ovlaenja, preduzeo zamenik JT obavezuje tuzilastvo u celini, pa i kada ie ona protivna uputstvu JT, v ^ l S a c a j ovoga naela ogleda se u tome to promena predstavnika javnog tuilatva u toku jednog postupka ne utie na punovanost preduzetih procesnih radnji. BOSINA POTPITANJA
1) Koji principi (naela) su odznaaja, 2) Sta znaci princip devolucije, 3) Sta znaci princip supstitucije, 4) Sta ako JT da zameniku JT nezakonito uputstvo

86. ORGANIZACIJA I RAD JAVNOG TUZILASTVA (7)

VRSTE JAVNIH TUILATAVA

a - Javno tuzilastvo RS ine: 1) Republiko javno tuzilastvo, 2) apelaciona javna tuilatva, 3) visa javna tuilatva, 4) osnovna javna tuilatva i 5) javna tuilatva posebne nadlenosti. b - Republiko javno tuzilastvo, Tuzilastvo za organizovani kriminal i Tuzilastvo za ratne zloine, osnivaju se za teritoriiu RS. v - Osnivanje, sedite i podruja apelacionih, viih i osnovnih javnih tuilatava ureuju se posebnim Zakonom o seditima i podrujima sudova i javnih tuilatava i - Javno tuilatvo moe imati posebno odeljenje, koje se obrazuje za gonjenje odreenih krivinih deia. u skladu sa posebnim zakonom. d - Tuzilastvo za organizovani kriminal moe imati odeljenja van svog sedita, u skladu sa posebnim zakonom.
OSNOVNO JAVNO TUZILASTVO

abvg-

Osniva se za podruje osnovnog suda. U RS postoje 34 javna tuilatva, iju nadlenost vre osnovni javni tuioci ( JT) Osnovni JT postupa pred osnovnim sudom i vri nadlenost osnovnog javnog tuilatva. Osnovni JT u seditu privrednog suda postupa i pred tim sudom. 141

d - Osnovno javno tulildtvo je nie u odnosu na vise javno tuilatvo. suda postupa i pred tim sudom. VISE JAVNO TUILATVO a - Vise javno tuilatvo osniva se za podruje vieg suda. b - U RS postoji 26 viih javnih tuilatava. v -Nffi ./Tpodreden je neposredno viem JT, a nie javno tuilatvo neposredno viem javnom tuilatvu g - Vise javno tuilatvo je nie u odnosu na apelaciono javno tuilatvo. d - Visi JTvr\ nadlenost vieg javnog tuilatva i nadlean je da postupa pred viim sudom i drugim sudovima i organima na nain propisan zakonom dj - Nadzire i usmerava podruna osnovna javna tuilatva na nain propisan ZJT - om APELACIONO JAVNO TUILATVO a - Apelaciono javno tuilatvo osniva se za podruje apelacionog suda. b -Apelacioni JT vri nadlenost apelacionog javnog tuilatva i nadlean je da postupa pred apelacionim sudom i drugim sudovima i organima. v - Takoe, nadzire i usmerava osnovna i visa javna tuilatva sa svoje teritorije. g -Apelacioni JT u seditu Privrednog apelacionog suda postupa i pred tim sudom. d - Apelaciono javno tufflastvo je nie u odnosu na Republiko javno tuilatvo. JAVNA TUILATVA POSEBNE NADLENOSTI a -Javna tuilatva posebne nadlenosti su Tuilatvo za organizovani kriminal i Tuilatvo za ratne zloine. b - Osnivaju se za teritoriju RS, sa seditem u Beogradu. v - SUKOB NADLENOSTI izmeu JT posebne nadlenosti meusobno i sukob nadlenosti javnih tuilaca posebne nadlenosti i drugih JT reava Republiki JT. g - Javno tuilatvo posebne nadlenosti je nie u odnosu na Republiko javno tuilatvo. TUILATVO ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL a - To je tuilatvo posebne nadlenosti. b - Osniva se za teritoriju RS i ima sedite u Beogradu. v - Predstavlia ga tuilac za organizovani kriminal koji postupa pred nadlenim sudovima u prvom i drugom stepenu, u vezi sa krivinim delom organizovanog kriminala i vre druge poslove u skladu sa zakonom. g - Moe osnivati svoja odeljenja izvan svog sedita. TUILATVO ZA RATNE ZLOINE a -Nadleno je da postupa u vezi sa KD protiv ovenosti i drugih dobara zatienih medjunarodnim pravom I tekim krenjima meunarodnog humanitarnog prava. b - Osniva se za teritoriju RS i ima sedite u Beogradu.

g _ predstavlja ga tuiilac w mine zloine koji postupa pred nadlenim sudovima u prvom i drugom stepenu i vre druge poslove u skladu sa zakonom. d - Moe osnivati svoja odeljenja izvan svog sedita.
REPUBLIKO JAVNO TUILATVO

a - Republiko javno tuilatvo je najvie javno tuilatvo u RS, sa seditem u Beogradu. b - Svaki JT je podreen Republikom JT i svako javno tuilaStvo Republikom javnom tuilatvu. v - Republiki JT je na elu Republikog javnog tuilatva i vri nadlenost javnog tuilatva u okviru prava i dunosti RS. g - Republiki JT nadlean je da postupa pred svim sudovima i drugim organima u RS i da preduzima sve radnje na koie je javno tuilatvo ovlaeno. d - Nadlean je i da: 1.) ulae vanredna pravna sredstva u skladu sa zakonorn; 2.) nadzire rad javnih tuilatava i sprovoenie uputstava. 3) prati i prouava praksu javnih tuilatava i sudova; 4.) vri druge poslove odreene zakonom. dj - U poslovima Iz svoje nadlenosti, Republiki JT postupa neposredno i preko svoiih zamenika. 87. NADLEZNOST I OVLASCENJA JAVNOG TUZILASTVA (3)

OPTA NADLEZNOST

a - Kod gonjenja za KD, privredne prestupe i prekriaje, JT postupa pred sudom i drugim dravnim organom, preduzimajui radnje na koje je zakonom ovlaen. b - JT postupa u parninom, upravnom, izvrnom, vanparninom i drugom postupku, vrei pri tome radnje na koje je posehnim zakonima ovlaen. v - JT posrupa u granicama svoie stvarne i mesne nadlenosti, u okviru nadlenosti organa pred kojim postupa.
ZAHTEV ZA ODLAGANJE I PREKID IZVRSENJA ' tf" ( ^^"

a - JT moe zahtevati odlaganje ili prekid izvrenja odluke kad smatra da postoje razlozi da se vanrednim pravnim sredsrvom pobija odluka doneta u sudskom ili drugom postupku. b - Zahtev se podnosi oreanu koii dozvoliava izvrenie odluke, a ako je izvrenje poelo organu koii ga sprovodi. zajedno sa dokazom da je uloio vanredno pravno sredstvo. v - U sluaju usvajanja zahteva JT odlaganje ili prekid izvrenjatraje do donosenia odluke o vanrednom pravnom sredstvu JT. " g - Odluka o odlaganju ili prekidu izvrenja prestaie da vai ako JT u roku od 30 dana od njenog prijema ne uloi vanredno pravno sredstvo.
PRENOENJE NADLENOSTI

a - Ako javno tuilatvo ne moe da vri nadlenost, RepJibMki JT moe preneti njegovu nadlenost nadrugo javno tuilatvo istog ili vieg stepena. 143

b - Prenoenje nadlenosti traje dok se ne stvore uslovi za rad nadlenog iavnoR tuilatva.
ODLUIVANJE O ZAHTEVU ZA IZUZECE

a - Odluku o izuzeu zamenika JT donosi JT, a o zahtevu za izuzee /rneposredno vii JT. b-Dravno vece tufflaca (DVT) donosi odluku o izuzeu Repubiiekog JT, po pribavljenom miljenju Kolegijuma Republikog javnog tuilatva.

88. IZBORJAVNIHTUZILACAINJIHOVIHZAMEMKAPOURS

(6)

jp- JT bira Narodna skupstina. na predlog Vlade. b - Mandat JT traje est godina i moe biti ponovo biran. v - Zamenik JT zameniuie JT pri vreniu tuilake funkciie i duan je da postupa po njegovim uputstvima. 0tr Narodna skupstina, na predlog DVT, bira za zamenika JT lice koje se prvi put bira na ovufunkciju. d - Mandat zameniku JT koji je prvi put izabran na funkciju traje tri godine. dj - DVT, u skladu sa zakonom, bira zamenike javnih tuilaca za trajno obavljanje funkeije, u istom ili drugom iavnom tuilatvu. "" e - DVT odluuje i o izboru zamenika javnih tuilaca koji su na stalnoj funkciji u drugo ili vise javno tuilatvo. ({%)- Republiki JT vri nadlenost javnog tuilatva u okviru prava i dunosti RS. z - Republikog JT, na predlog Vlade, po pribavljenom milieniu nadlenog odbora Narodne skupstine, bira NS. i - Republiki JT bira se na period od lest godina i moe biti ponovo biran,
^nM'Tt 11111

fT)- Prema ZJT, za JT i zamenika JT moe biti izabran:(T>dravljanin RS koji{l) ispunjava opte uslove za rad u dravnim organima. koji je(^| zavrio pravni fakultet, ^) poloio pravosudni ispit iffijSdostoian je funkcije JT. Ovo su opti uslovi. 0- Izbor JT i zamenika JT oglasava DVT u Slubenom glasniku RS" . 1 - Prijave se podnose DVT u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa. lj - Uz prijave se podnose dokazi o ispunieniu uslova za izbor, ukoliko se ve ne nalaze u javnom tuilatvu. m - DVT pribavlja podatke i miljenja o strunosti, osposobljenosti u radu i dostojnosti kandidata od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj strucL n - Prilikom predlaganja i izbora kandidata za javnotuilaku funkciju zabranjena je diskriminaciia.po bilo kom osnovu. fop- Republiki JT polae ZAKLETVU pred Narodnom skupstinom. o-JTi zamenik JT koji se prvi put bira. pre stupanja na funkciju, polae zakletvu pred predsednikom NS. p - JT i zamenik JT koji je izabran iz reda iavnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca nepolae ponovo zakletvu.

frX- JT i zamenik JT stupaju na funkciju na sveanoj sednici u javnom tuilatvu za koje su = izabrani. s - Smatra se da JT i zamenik JT niie izabran ako bez opravdcmog razloga ne stupi na funkciiu u roku od 30 dana od dana izbora na funkciju, o emu odluku donosi RJT. t - Na ovu odluku doputen je prigoyorDVT, u roku od osam dana. - 0 odluci Republikog JT i DVT obavetava se Narodna skuptina, u sluaiu kada jeNS nadlena za izbor javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca.
IMUNITET

{a}- JT i zamenik JT ne mogu biti pozvani na odgovornost za izraeno miljenje u vrenju tuilaeke funkcije, osim ako se radi o krivinom delu krenja zakona od strane JT. odnosno zamenika JT. ($>- JT, odnosno zamenik JT ne moe biti Mm slohode u postupku pokrenutom zbog krivienog dela uinjenog u vrenju tuilake funkcije, odnosno slube, bez odobrenja nadlenog odbora Narodne skuptine za pravosude i upravu.
UDALJENJE SA FUNKCIJE

a - JT i zamenik JT udaljuju se sa funkcije kad im je odreen pritvor. b - Oni mogu biti udaljeni sa funkeije'kad je pokrenut postupakza njihovo razreienje ili z krivini' postupak za delo zbog koga mogu biti razreeni. v-Odluku o obaveznom udalieniu zamenika JT donosi JT, a o obaveznom udaljenju JT neposredno vii JT. g - Ako udaljenje nije obavezno odluku donosi RepubMki JT, a odluku o udaljenju Republikog JT donosi DVT. d- Protiv odluke Republikog JT o udaljenju kada ono niie obavezno. JT, odnosno zamenik JT ima pravo prigovora DVT. dj - Protiv odluke DVTo udaljenju kada ono nije bilo obavezno, Republiki JT ima pravo prigovora nadlenom odboru NS. e - Prigovor se podnosl u roku od~tri dana, a nadleni organ donosi odluku po prieovoru u roku od 30 dana. a izjavljeni prigovor ne zadrava izvrenie odluke. - Udaljenje sa funkcijetraje do ukUania pntvora, pravosnanog okonania postupka za razresenie ili pravosnanog okonania krivinog postupka.
NESPOJIVOST TUILAKE FUNKCIJE

a-PremaURS zabranjenoje politieko delovanje iavnih tuilaca i zamenika iavnih tuilaca. b - . Z J J - o m se ureduje koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi nespojivi sa tuilakom funkcijom. yb-/^ v - Prema ZJT - u JT i zamenik JT ne mogu:(jf| biti na funkciji u organima koii donose y^^w\e'> propisejf2)u organima izvrne vlasti.B) javnirn slubama jfflorganima pokraiinske * ^ ^ 'A^A. autonomiie i iediniea LS.^) ne mogu biti lanovi politike stranke.^lne mogu se baviti ? | ^ ^ javnim ili privatnim plaenim poslomi?) niti pruati pravne usluge ili davati pravne savete uz u Afw e f ?e ^ naknadu. ' g - Sa javnotuilakom funkcijom nespojivi su i druge funkcije. poslovi ili privatni interesi koji su suprotni dostoianstvu i samostalnosti iavnogtuilatva ili tete niegovom ugledu.

d - DVT utvruje druge funkcije i poslove koji su u suprotnosti sa dostojanstvom, odnosno naruavaju samostalnost ili tete ugledu javnog tuilatva. dj - JT i zamenik JT moe, van radnog vremena, da se bez posebnog odobrenia bavi nastavnom i naunomllelatnou, uz naknadu. e - JT je duan da pokrene postupak odluivanja o nespojivosti funkcije nieg JT ili zamenika JT pred RJT, kad oceni da za to ima razloga. - DVT pokree i vodi postupak odluivania o nespojivosti funkcije Republikog JT sa drugim funkcijama, poslovima ili njegovim privatnim interesima. z - Kada Republiki JT utvrdi da su druga funkcija ili posao, koji vri JT ili zamenik JT, ili privatni interes koji ostvaruje nespojivi sa javnotuilakom funkcijom, a ne postoje razlozi za razreenje, o tome obavetava neposredno vieg JT, JT ili zamenika JT na koga se odluka o nespojivosti odnosi. i - Kada DVT utvrdi da su druga funkcija ili posao koje vri Republieki JT ili privatni interes koji ostvaruje nespojivi sajavnotuilakom funkcijom o tome obavetava Republikog JT, a ako postoje razlozi za razreenje o tome obavetava Vladu. BOSINA POTPITANJA
1) Ko ih predlaze a ko bira, 2) Postupak izbora, 3) Na koji period se bira RJT, 4) Maze li bid reizabran, 5) Upogledu koga URSpredvia ogranienja za reizbor

89. PRESTANAK FUNKCIJE I RAZRESENJE JAVNIH TUZILACA I NJIHOVIH ZAMENIKA PO URS (7) ip-e/^ F ($ Prema URS, JT i zameniku tuioca prestaje funkcijaj^Jna njihov zahtev. \ -0&X ffl nastupaniem zakonom propisanih uslova iliffirazreenjem iz zakonom propisanih razloga. ic^ h-JT funkcija prestaje i ako ne bude ponovo izabran, a zameniku JT, ako ne bude izabran na stalnu funkciju. v - ODLUKU o prestanku/nfrc//e JT donosi Narodna skuptina, pri emu odluku o razresenju doiiosi na predlog Vlade koja predlae razreenje JT na osnovu razloga za razreenje utvrenih od strane DVT. g - Odluku o prestanku/Hrt/rq/e zamenika JT donosi DVT. d - Odluka o prestanku funkcije objavljuje se u Slubenom glasniku RS." d j - Protiv odluke NS, odnosno DVTopreitanku funkcije, JT, odnosno zamenik JT ima pravo albe Ustavnom sudu. u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke, koja iskljucuje pravo na podnoenje ustavne ialbe e - Ustavni sud svojom odlukom moe odbiti albu ili usyoiiti albu i ponititi odluku o prestanku funkcije i ta odluka ie konana.
A

2.

x - Republikom JT prestaje funkcija ako ne bude ponovo izabran. kada sam to zatrai. 3 nastupaniem zakonom propisanih uslova ililrazreeniem iz zakonom predvienih razloga. z - Odluku o prestanku funkcije Republikom JT donosi Narodna skuptina. pri emu odluku o razresenju dortosi na predlog Vlade. Prema ZJT -u do prestanka funkeije JTi zamenika JT moe doi^l) na osnovu Ustava. (2) po sili zakona,{||razreeniem

146

PRESTANAK JT I ZAMENIKA JT NA OSNOVU USTAVA

j - Funkcija JT i zamenika JT prestajeW njegov lini zahtev, kad navri radni vek, kad trajno izgubi radnu sposobnost ili lead bude razreien, k - JT funkcija prestaje i ako ne bude ponovo izabran, a zameniku / T a k o ne bude izabran na stalnu funkciju. 1 - jrpodnosi pismeni zahtev za prestanak funkcije NS, o emu obavetava DVT, a zamenik JT podnosi pismeni zahtev za prestanak funkeije DVT.
PRESTANAK JT I ZAMENIKA JT PO SILI ZAKONA

lj - Posledica je navrenja radnog veka ili trajnog gubitka radne sposobnosti za obavljanje funkcije. jfnp- JT i zameniku JT prestaje funkcija kad navre 65 godina ivota ili 40 godina staa osiguranja. n - Izuzetno, po zahtevu Republikog JT. DVT moe, JT i zameniku JT produziti radni vek za jo dve godine, uz njegovu saglasnost, samo zbog zavravanja rada na zapoetim predmetima. /fij - JT i zameniku JT prestaje funkcija kada se na osnovu milienja strune komisiie nadlenog organa utvrdi da je zbog zdravstvenoe stanja nesposoban za vrenje funkcije. (s~ Postupak za utvrdivanje razloga za prestanak funkcije JT i njegovog zamenika na lini zahtev, usled navrenja radnog veka ili trajnog gubitka sposobnosti za obavljanje funkcije, vodi DVT. p -ffutvrdenim razlozima DVT donosi odluku koju dostavlia NS radi odluivania o prestanku funkcije JT. ""'''
RAZREENJE

a - JT i zamenik JT razreavaju se:(fpkad su pravnosnano osueni za KD na kaznu zatvora od naimanje 6 meseci(1)ili za kanjivo delo koje ih ini nedostoinim funkcije^ 1 kad nestruno vri funkciju^))ili zbog uinjenog tekog disciplinskog prekraja. b - Inicijativu za razreSenie JT, odnosno zamenika JT moe podneti svako lice. v - Postupak za razreenie pokree se predlogom JT, neposredno vieg JT, Republikog JT, ministra nadlenog za pravosude. organa nadlenih za vrednovanie rada i Disciplinske komisije. g - Razloge za razreenje utvruje DVT koje je duno ie da sprovede postupak i donese obrazloenu odluku u r o k ^ d T s ^ a n a o i dana dostavljanja akta kojim se postupak pokree. d - Odluka DVT kojom su utvrdeni razlozi za razreenje JT dostavlia se Vladi. d j - JT, odnosno zamenik JT ima pravo da odmah bude obayeSten o razlozirMzi pokretanje postupka, da se upoznas predmetom i da sam ili preko zastupnika prui qbiaSnienja i Jokaze za svoje navode. e - JT, odnosno zamenik JT ima pravo da svoie navode usmeno izloi pred DVT. BOSINA POTPITANJA 1) Kad im prestaje funkcija, 2) Postupak

147

90. UNUTRASNJA ORGANIZACIJA RADA JAVNIH TUZILASTAVA U RS (2) a - Funkciiu iavnog tuilatva vre Republiki JT i drugi javni tuioci u skladu sa ZJT. b - Zamenik JT zamenjuje JT pri vrenju tuilake funkcije i duan ie da postupa po njegovim uputstvima. v - Zamenik JT duan je da izvri sve radnie koje mu JT poveri. g - O n moe bez posebnog ovlaenja da preduzme svaku radniu na koju je tuilac ovlaen. d - JT bira Narodna skuptina, na predlog Vlade. dj - Mandat JT traje est godina i moe biti ponovo biran. e - Viada predlae NS iednog ili vise kandidata za izbor na funkciju JT, sa liste kandidata koie utvrduje DVT. z - O predloenim kandidatima za Republikog JT pribavlja se miljenie nadlenog odbora NS za pravosude i upravu. i - Ako Republiki JT po prestanku mandata ne bude ponovo izabran na istu funkciju, ili mu funkcija prestalne na lini zahtev, DVT obavezno bira zamenika RJT. j - Ako JT ne bude ponovo izabran na istu funkciju kada mu prestane mandat ili mu funkcija JT prestane na lini zahtev, bira se zamenik JT, o emupdluku donosi DVT. 1 - Prema URS mandat zameniku JT koji je prvi put izabran traje Sgodine. Ij - NS, na predlog DVT, bira za zamenika JT lice koje se prvi put bira na ovu funkciju na period od tri godine. m - DVT bira zamenike JT za trajno obavljanje funkcije, u istom ili drugom javnom tuilatvu. n - DVT odluuje i o izboru zamenika JT koji su na stalnoj funkciji u drugo ili vise javno tuilatvo. nj - Broj zamenika javnih tuilaca za svako javno tuilatvo utvruje DVT, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministra nadlenog za pravosude o - OSOBLJE u javnom tuilatvu ine tuilaki pomonici, tuilaki pripravnici i dravni slubenici i nametenici zaposleni na administrativnim, tehnikim, raunovodstvenim, informacionim i drugim prateim poslovima znaajnim za javno tuilatvo. P - Broi osoblja u javnom tuilatvu odreuje JT aktom o unutranjem ureenju i sistematizaciji radnih mesta, uz saglasnost ministra nadlenog za pravosude.

91. DRZAVNO VECE TUZILACA (10) a - DVT je samostalan i nezavisan organ koji obezbeuie i garantuje samostalnost javnih tuilaca i zamenika javnih tuilaca u skladu sa Zakonom. b - DVT ima 11 lanova. v - Prema URS uSASTAV DVT ulaze Republiki JT, ministar nadlean za pravosude i predsednik nadlenog odbora Narodne skupgtine za pravosude i upravu, kao lanovipo polozaju i 8 izbornih lanova koie bira Narodna skuptina. g-Izborne lanove ine 6 J10ff)zarnenika JT sa stalnom funkcijom, od kojih je jedan sa 148

teritoriie AP, i dva ugledna i istaknuta pravnika sa naimanie 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor"pravng fakulteta. d - Republiki JT je predsednik DVT, predstavlja ga i rukovodi njegovim radom. dj - U NADLENOST DVT, izmeu ostalog, spada:(f| utvrdivanje liste kandidata za izbor Republikog JT i javnih tuilaca, koiu dostavlia VladiifZt predlaganjeNS kandidata zaprvi izbor za zamenika JT:(T$ izbor zamenika JT za traino obavlianie funkciie zamenika JT^3| izbor zamenika JT koji su na stalnoi funkciji za zamenike JT u viem javnom tuilatvu; ffDodluivam'e o prestanku funkciie zamenika JT:/ffS) utvrdivanie razloga za razreenje JT i zamenika JT;(]J odluivanje o udalieniu Republikog JT; (fj postavljanje vrioca dunosti Republiekog JTfH odluivanje po prigovoru na odluku o udaljenju JT i zamenika JT; (tub utvrdivanie koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi u suprotnosti sa dostojanstvom i samostalnou javnog tuilatva;(jt?) daje milienje o izmenama postojeeih ili donoenju novih zakona koji ureuju poloaj i postupanje JT i zamenika JT, organizaciju javnog tuilatva, kao i drugih zakona koje javna tuilatva primenjuju(^| donosi Etiki kodeks;(ul| donosi Pravilnik o merilima za vrednovanje rada JT i zamenika JT; 14) obavlja i druge poslove predviene zakonom. e - DVT radi u sednieama, koje saziva predsednik po sopstvenoi iniciiativi ili na predlog najmanje tri lanaTJVTT - DVTodrava sednice kada ie prisustno naimanie est elanova DVT. Po odluci DVT sednica moe biti i javna. *" z - Odluke DVT donose se veinom glasova svih elanova. i - Odluke DVT moraju biti obrazloene ako je protiv njih dozvoljen pravni lek i kada je to propisano zakonom i Poslovnikom . a - OVLAENI PREDLAGA za izborne lanove DVT iz reda JT i zamenika JT je Dravno vee. b - Ovlaeni predlaga za izbornog lana DVT iz reda advokata je Advokatska komora Srbije. v - Kandidate za izbomog lana DVTiz reda profesora pravnog fakulteta predlae zaiednieka sednica dekana pravnih fakulteta u Republiei Srbiii. g - Kandidat za izbornog elana DVT iz reda JT i zamenika moe biti svaki JT i zamenik JT u Republici Srbiji koji se nalazi na funkciji JT, odnosno zamenika JT naimanie sedam eodina. d - JT i zamenici JT biraju kandidate za DVT na osnovu slobodnog, opteg, jednakog i neposrednog izbornog prava, tajnim glasanjem. dj - Pravo da biraju kandidate za DVT imaju svi JT i zamenici JT, e - JT i zamenik JT glasa samo za kandidata sa liste kandidata one vrste, odnosno stepena javnog tuilatva u kojem vri svoju funkciju. - JT, odnosno zamenik JT sa teritorije AP, osim za pomenutu listu kandidata, glasa i za Jistu kandidata za javna tuilatva sa teritorije AP. z - Izborne elanove DVT bira Narodna skuptina na predlog ovlaenih predlagaa. i - Narodna skuptina bira, za lana DVTiz reda javnih JT i zamenika javnih JT, po jednog kandidata sa svake liste kandidata. j - Ako izabrani clan DVT bez opravdanog razloga ne stupi na funkciiu u roku od 30 dana od dana izbora u Narodnoj skuptini smatrae se da niie ni izabran. k - U torn sluaju DVTorganizuje ponovljene izbore za ovog lana u roku od 60 dana. 149

1 - lanovi DVT uiva IMUNITET kao JT. lj -To znai da lan DVT ne moe biti pozvan na odgovornost za izraeno miljenje ili glasanje prilikom donoenja odluka DVT. m - tan DVT ne moe biti lien slobode u postupku pokrenutom zbog KD uinjenog u obavljanju funkcije lana DVT bez odobrenja nadlenog odboraNS. a - MANDAT izbornih lanova DVT traje pet godina i oni mogu biti ponovo birani, ali ne uzastopno. b - lanovima po polojaju PREST AJE FUNKCIJA u DVT kada im prestane funkcija po osnovu koje su postali lanovi DVT. v - Izbornim lanovima funkcija u DVT prestaje:j) trajnim gubitkom radne sposobnosti za obavTjSjeTuhkcije lana DVT,@ostavkom na lanstvo u DVT, (Jlistekom mandata i ^razreeniem. g - Izbornim lanovima DVT iz redajavnih JT i zamenika javnih JT prestaje funkeiia u DVT j prestankom funkcije JT i zamenika JT, d - Izbornom lanu DVTiz, reda advokaia prestaje funkcija u DVTi brisaniem iz imenika advokata. dj - Izbornom ianu DVTiz redaprofesora prestaje funkcija u DVTi prestankom zvania profesora pravnog fakulteta. e - Izborni lan DVT RAZRESAVA se funkcije pre isteka vremena na koje je izabran ako: (nVfunkciju lana DVT ne vri u skladu sa Ustavom i zakonomlJf ako bude osuen za KD na bezuslovnu kaznu zatvora. odnosno za KD koje ga ini nedostojnim za vrenje funkcije lana DVT. z ~ DSICIJATIVU za razreenje izbornog lana DVT moe podneti svaki elan DVT. ~ z - Incijativu za razreenje izbornog lana DVT iz reda JT i zamenika JT moe podneti i svaki JT. i - Inicijativu za razreenje izbornog lana DVTiz reda advokaia, odnosno profesora pravnog fakulteta mogu podneti njihovi ovlaeni predlagai. j - Ako oceni da razlozi za razreenje nisu uinjeni verovatnim, DVT e pismeno obavestiti podnosioca da iniciiativa niie prihvaeena. k - Kada prihvati inicijativu DVT ce3 pre donoenja odluke o pokretanju postupka, omoguiti lanu DVT^iJese razree1ye"inicira, da se iziasni o navodima iniciiative. I - Odluku o pokretanju postupka razreenja donosi DVTu roku od 15 dana od prijema inicyative. lj - Odlukom o pokretanju postupka mole se izrei i mera suspenzije do okonanja postupka za razreenje, ^* " ~" m - Predlog za razreenje DVT donosi u roku od 30 dana od dana pokretanja postupka, na osnovu koga NS donosi odluku o razreeniu. n -Nakon podnosenja predloga za razreenje lan DVT obaveznoseudaljujedo donoenja odluke Narodne skuptine.
BOSINA POTPITANJA I) Kojaje njegova osnovna funkcija, 2) Ko bira clanove ovog veca, 3) Sastav veca 4) Nacin izbora, 5) Koliko im traje mandat, 6) Ima H pravnog lekaprotiv odluke oyoga tela - moze se ulozitizalba Ustavnom sudu

ADVOKATURA

92. FUNKCIJA ADVOKATURE I NACIN NJENOG OBAVLJANJA (1) a - Advokatura je nezavisna i samostalna profesionalna delatnost pruanja pravne pomoi u ostvarivanju i zatiti ustavom utvrdenih sloboda i prava i drugih zakonom utvrdenih prava i interesa domaih i stranih tizikih i pravnih lica. b -Pruanie pravne pomoei obuhvata: 1) davanje pravnih saveta; 2) sastavljanje tubi, albi, molbi, predstavki i drugih podnesaka; 3) sastavljanje ugovora, testamenata, izjava i drugih isprava; 4) zastupanje i odbranu fizikih i pravnih lica pred sudovima i drugim dravnim organima, preduzeima i drugim pravnim licima; 5) zastupanje fizikih i pravnih lica u njihovim pravnim poslovima zakljuivanjem ugovora i poravnanja, prijemom i isplatom novca i davanjem izjava i otkaza; 6) obavljanje drugih poslova pravne pomoi u ime i za raun fizikog ili pravnog lica, na osnovu kojih to lice ostvaruje neko pravo. v -Advokat obavlja poslove advokature u advokatskoi kancelariii ili u ortakom advokatskom drutvu. g -Advokat moe imati samo jednu kancelariju. Dva ili vise advokata mogu imati zajedniku advokatsku kancelariju. d -Ortako advokatsko drutvo mogu da osnuju najmanje dva advokata. Ortaeko advokatsko drutvo ima svoistvo pravnog lica. Ortako advokatsko drutvo upisuje se u sudski registar ako ispunjava uslove za osnivanje tog oblika preduzea i uz prilaganje saglasnosti adv.komore RS. dj - Advokati i ortaka advokatska drutva mogu zasnovati radni odnos sa licima koja e obavljati administrativne, tehnike, finansijske i druge poslove, a ortacka advokatska drutva i sa advokatima. e - Delatnost ortakog advokatskog drutva ograniena je samo na bavlienie advokaturom, a poslove pruanja pravne pomoi u ortakom advokatskom drutvu obavljaju samo advokati.

93. USLOVI ZA VRSENJE ADVOKATSKE DELATNOSTI (7) a - da bi neko lice moglo da se bavi advokaturom, potrebdno je da bude upisano u imenik advokata AK i mora poloziti zakletvu u AK. Upis u imenik AK, vrsi se na osnovu podnetog zahteva. b - Koji su uslovi za upis u imenik advokata- zavrsen pravni fakultet Ipolozen pravosudni ispit, kao i arzavljanstvo, poslovna sposobnost, neosudjivanost za kd koje ga cini nedostojnim za bavljenje advokaturomf dostoinost poverenia za bavljenje advokaturom, da

151

nije u radnom odnosu, da se ne bavi drugom prof.delatnoseu, osim u naucnoj, pedagoskoj, prevodilackoj, umet, publicistlckoj, humanitamoj i sportskoj oblasti v - Pod kojim uslovima stranae moze obavljati advokaturu kod nas-str.drzavljanin koji po pravu svoie drzave ispunjava usiove za obavljanje adv.profesije, ima pravo na upis u advokatsi imenik, ukoliko je u toj oblasti izmedju RS i njegove domicilne drzave ustanovljena uzajamnost. g - Kojim aklom se utvrdjuje dostojnost za bavljenje advokaturom - utvrdjuje se u skladu sa opsteprihvacenim moralnim normama i kodeksom profesionalne etike advokata d - Redovni profesori fakulteta iz pozitivnopravnih predmeta imaju pravo upisa u imenik advokata i bez poloenogpravosudnog ispita.

94. PRAVA, DUZNOSTI I POLOZAJ ADVOKATA

a - Advokat je duan da se stvarno i stalno bavi pruanjem pravne pomoi. b - Advokat je duan da stranci savesno prua pravnu pomo, u skladu sa zakonom, statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata. v - Advokat je duan da uva kao tajnu ono to mu je stranka poverila g - Advokat ne moe da se bavi poslovima koji su nespojivi sa ugledom i nezavisnou advokature. Ti Poslovi blie se odreuju Kodeksom profesionalne etike advokata. d - Advokat slobodno odluuje da li e prihvatiti pruzanje pravne pomoi stranci koja mu se obratila, osim u sluajevima predvienim zakonom, kao i u sluaju kada bi odbijanje pruanja pravne pomoi nanelo tetu stranci. Advokat ne moe odbiti pruanje pravne pomoei ako ga kao zastupnika ili branioca postavi sud, u skladu sa zakonom, osim ako postoje razlozi predvieni zakonom zbog kojih je duan da odbije zastupanje. TGfvokat je duan da odbiie pruzanje pravne pomoi: ako je u istoi pravnoj stvari zastupao protivnu stranku; ako je protivnu stranku zastupao advokat koji radi u zajednikoi advokatskoj kancelariji ili u istom ortakom advokatskom drutvu; (D akoje u pravnoj stvari u kojoj stranka trai pravnu pomo postupao kao nosilac ivpsudne funkcije, odnosno kao sudija, JT ili zamenik JT; ako^rnu u roku od Rodinu dana od prestanka pravosudne funkcije pravnu pomo zatrai stranka u Cijoj je bilo kojoj drugoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkciie; 5) u drugim sluajevima predvienim zakonom.

a
f

dj - Advokat ima pravo da otkae punomoje za dalje zastupanje u svako doba, osim ako bi otkaz punomocja naneo stranci nenadoknadivu tetu. O otkazu punomocja advokat je duan da odmah obavesti nadleni organ koji vodi postupak. Advokat koji je otkazao punomoje duan je da, na zahtev stranke kojoj je otkazao punomocje, nastavi sa pruanjem pravne pomoi i posle otkaza akoje to neophodno da se za stranku otklonTteta koja bi u torn trenutku nastala, ali naidue mesec dana po saopitenju otkaza nadlenom organu koji vodi postupak. z - Advokat je duan da stavi svoi potpis i peat na svaku ispravu ili podnesak koii ie sam sastavio ili koji je sastavljen u ortakom advokatskom drutvu. i - U pruanju pravne pomoi advokata moe da zameni drugi advokat, ako zakonom nije 152

drugaije odreeno. j - 0 odreivanfu pritvora protiv advokata protiv koga je pokrenut postupak zbog krivinog dela uinjenog u vezi sa vrenjem advokatske dunosti sud obavetava advokatsku komoru republike. k - U krivinom postupku iz stava 1. ovog lana pretres prostoriia advokatske kancelarije i ortakog advokatskog drutva moe da se izvri samo na osnovu odluke nadlenog suda, l - Advokat ima pravo na nagradu za svoj rad i naknadu trokova u vezi sa radom prema tarifi o nagradama i naknadama trokova za rad advokata (advokatskoj tarifi). lj - Advokat je duan da izda stranei potvrdu na iznos primlien na ime nagrade i naknade. m - Advokatska komora moe organizovati pruanje besplatne pravne pomoi graanima nateritoriji optinskog.6 n - Advokat i ortako advokatsko drutvo ne mogu da reklamiraju svoiu delatnost putem sredstava javnog obavetavanja ili na drugi nain.

95. PRIVREMENA ZABRANAI PRESTANAK VRSENJA ADVOKATSE DELATNOSTI a -Advokatu e se privremeno zabraniti bavljenje advokaturom ako je protiv njega odreen pritvor. b - Advokatu se moe privremeno zabraniti bavljenje advokaturom ako je protiv njega pokrenut krivini ili diseiplinski postupak za delo koie ga ini nedostoinim za bavlienie advokaturom, ili ako se disciplinski postupak ne moe uspeno sprovesti bez privremene zabrane bavljenja advokaturom. v - Odluka o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom moe da se donese i kad je pokrenut postupak za ponitai upisa u imenik advokata g - 0 privremenoj zabrani bavljenja advokaturom odlueufe nadleni organ odreen statutom advokatske komore republike- Upravni odbor.Dopustena ie zalba. Protiv konane odluke o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom moe se pokrenuti upravni spor.Reenjem o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom odreduje se i trajanje privremene zabrane. d - Privremena zabrana bavljenja advokaturom prestaje kada prestanu razlozi zbog koj ih je zabrana odreena, to se utvruje reenjem nadlene advokatske komore. 2. PRESTANAK BAVLJENJA ADVOKATUROM jy| - Advokatu prestaje pravo bavljenja advokaturom: ^ako podnese zahtev za brisanie iz imenika advokata ako mu prestaje dravlianstvo. ako bude lien posiovne sposobnosti J4) ako mu je izreena disciplinska mera brisanja iz imenika advokata @ ako mu je u krivinorn postupku izreena mera bezbednosti zabrane bavlienja advokaturom (^ ako je pravnosnanom presudom osuden za kd koie ga cini nedostoinim za bavljenje advokaturom (j) ako je pravnosnanom presudom osuden za krivifino delo na kaznu zatvora u trajanju duem od est meseci Up ako se utvrdi da se ne bavi advokaturom neprekidno due od est meseei (% ako zasnuje radni odnos 153

<W) ako je posle sprovedenog steajnogpostupka ili postupka Ijkvidacije prestalo ortako advokatsko drutvo iii ako advokat istupi iz ortakog advokatskog drutva. a u roku od 60 dana ne nastavi da se bavi advokaturom samostalno ili u ortakom advokatskom drutvu e - jVe smatra se prestankom bavljenja advokaturom privremeno odsustvo advokata do dve godine* niti odsustvo advokata koji je izabran za poslanika ili odbornika u trajanju poslanikog, odnosno odbomikog mandata, kao ni odsustvo akvokata koji je izabran ili postavljen na javnu funkciju u republiekom ili organu uprave AP ili organu jedinice LS dok mu traje mandat natoj funkciji. - Advokat koji eli da koristi pravo na privremeno odsustvo duan je da o tome obavesti nadleni organ odreen statutom advokatske komore republike. z - Za vreme trajanja privremene spreenosti advokata za bavljenje advokaturom zbog bolesti, odsustva iz drugih razloga koji ne predstavljaju prestanak bavljenja advokaturom, nadleni organ odreen statutom advokatske komore republike odreduje advokatu privremenu zamenu.

96. DISCIPLINSKA ODGOVORNOST ADVOKATA I ADVOKATSKIH PRIPRAVNIKA (10)

a - Advokati i advokatski pripravnici odgovorni su za savesno bavljenje advokaturom i cuvanjem njenog ugleda. b -_Za utvrdivanje povrede dunosti advokata i ugleda advokature, utvrivanje odgovornosti i izricanje mera za te povrede obrazuju se disciplinski organi advokatskih komora republika, u ski ad u s njihovim statutima, disciplinski sud i disciplinski tuziiac. v - Statutotn advokatske komore republike utvrduje se: sastav disciplinskih organa, a to su: uslovi i nain izbora i razreenja clanova disciplinskih organa, tee i lake povrede dunosti advokata i ugleda advokature; postupak za urvrivanie disciplinske odgovornosti i izricanie disciplinskih mera, kao i nain izvrenja izreenih mera. g-Mere koje se mogu izreii za povredu dulnosti i ugleda advokature su: ( P novana kazna; (2) brisanja iz irnenika advokata, iz imenika advokatskih pripravnika, odnosno iz imenika ortakih advokatskih drutava. d - Iznos novane kazne ne moe biti manji od petostrukog iznosa nainie nagrade niti vei od petostrukog iznosa najvie nagrade propisane advokatskom tarifom. dj - Odlukanadlenog disciplinskog organa advokatske komore republike kojom je izreena novana kazna ima snagu izvrne isprave. e - Sredstva novanih kazni su prihod advokatske komore republike, a nain njihovog korienja ureduje se statutom advokatske komore republike. - Mera brisanja iz imenika advokata, imenika advokatskih pripravnika, odnosno imenika ortakih advokatskih drutava moe se izrei samo za teu povredu dunosti advokata i ugleda advokature. z - POD TEOM POVREDOM DUNOSTI advokata i ugleda advokature smatra s^svako naruavanje duinosti, ugleda i kodeksa profesionalne etike advokata, a naroito oigledno nesavesno vrenje advokaturc^pruanje pravne pomoi u sluajevima u kojima je advokat duan da odbije pruanje pravne pomoif bavljenje poslovima koji su nespoiivi sa ugledom i nezavisnou advokature,-%ovreda dunosti euvanja tainef traenie naknade veeeod naknade propisane tarifom, kao i odbijanje izdavania strahci potvrde za primlieni iznos 154

nagrade ili naknade. i - Mera brisanja ne moe trajati krae od est meseci ni due od pet godina. j - Protiv konane odluke kojom je izreena mera brisania iz imenika advokata, imenika advokatskih pripravnika, odnosno imenika ortakih advokatskih drutava moe se pokrenuti upravni spor. k - Osniva ortakoe advokatskog drutva i advokat zaposlen u drutvu koie ie brisano iz imenika advokatskih drutava ne mogu osnovati novo advokatsko drutvo dok traje izreena zabrana bavljenja advokaturom. 1 - Advokat kome nije izreena mera brisanja iz imenika advokata moe nastaviti da se bavi advokaturom. lj - Zastarelost pokretania disciplinskog postupka nastupa protekom jedne godine od dana saznanja za uinjenu laku, a dve godine za teu povredu dunosti advokata i ugleda advokature, a ako ta povreda ima obeleje krivinog dela - od dana saznanja za izvreno krivino delo. m - Zastareiost pokretania disciplinskog postupka za povredu koja ima obeleje krivinog dela nastupa u skladu sa odredbama krivinog zakona.Zastarelost izvrenja disciplinskih mera nastupa po proteku jedne godine od dana pravnosnanosti odluke kojom je mera izreena.Zastarelost seprekida svakom radnjom koja se preduzima radi pokretanja disciplinskog postupka ili izvrenja disciplinske mere. n - Posle svakog prekida zastarelosti rok poinje ponovo da tefie, ali zastarelost u svakom sluaju nastupa kad protekne dva put onoliko vremena koliko je ovim zakonom utvrdeno za zastarelost pokretanja disciplinskog postupka, odnosno izvrenja izreene mere. BOSINA POTPITANJA a - Ima li disciplinsMh prestupa - ne, vec samo lakse i teze povrede duznosti b - Koje disciplinske mere se mogu izreci - novcana kazna, brisanie iz imenika advokata 97. ADVOKATSKI PRIPRAVNICI a - Advokatski pripravnik je lice koje se radom na pravnim poslovima kod advokata osposobljava za samostaino bavlienle advokaturom. Advokatski pripravnik moe zapoeti obavljanje pripravnike prakse ako je upisan u imenik advokatskih pripravnika. b - Za vreme obavljanja pripravnike prakse, advokatski pripravnik ima pravo na zaradu. odnosno naknadu za rad, kao i ostala prava iz radnog odnosa utvrena zakonom i kolektivnim ugovorom. v - Pravo na upis u imenik advokatskih pripravnika ima lice koje ispunjava sledee uslove: 1) da je dravljanin RS; 2) da je diplomirani pravnik; 3) da ima poslovnu sposobnost; 4) da nije pravnosnano osuivan za krivifina dela koja ga cine nedostojnim za bavljenje advokaturom; 5) da nije u radnom odnosu; 6) da se ne bavi drugom profesionalnom delatnou, osim u naunoj, pedagokoj, prevodilakoj, umetniekoj, publicistikoj, humanitamoj i sportskoj oblasti; 7) da je zasnovao radni odnos u svojstvu pripravnika kod advokata ili u ortakom advokatskom drutvu. g - Ako se posle upisa u imenik advokatskih pripravnika utvrdi da advokatski pripravnik mje 155

ispunjavao uslove za upis, nadleni organ odreden statutom advokatske komore republike donosi reenje o ponistaju upisa. d - U sluaju ponistaja upisa, vreme koje je advokatski pripravnik proveo na radu kod advokata ne priznaje se u sta potreban za polaganje pravosudnog ispita. dj - Advokatskom pripravniku prestaje da tee pripravniki sta ako ni posle dve godine od sticanja prava na polaganje pravosudnog ispita ne poloi taj ispit. e - Advokatski pripravnik je duan da radi po uputstvima i u okviru ovlaenja dobijenih od advokata kod koga obavlja pripravnieku praksu. z - Advokatski pripravnik moe da zamenjuje pred sudovima i drugim organima i organizacijama samo advokata kod koga je na pripravnikoj praksi. Advokatski pripravnik moe da zameniuie advokata kod kogaje na pripravnikoj praksi i kad je advokat ovlaen da zameniuie drugoe advokata. i - Advokatski pripravnik ne moe samostalno i za svoj raun da se bavi advokaturom. j - Na advokatske pripravnike shodno se primeniuiu odredbe ovog zakona o postupku upisa u imenik advokata, o pravima i dunostima advokata, o privremenoj zabrani i prestanku prava bavljenja advokaturom, kao i o pravima stranaca na bavljenje advokaturom u RS.

98. ADVOKATSKA KOMORA (8) a -Advokatske komore su profesionalna udruzenja pripadnika adv.profesije u koju se obavezno udruzuju advokati, ortacka adv.drustva i adv.pripravnici. Organizovane su po leritoriialnom principu. b - postoje Advokatska komora Srbiie, pokrafinske i regionalne komore. v-Regionalne su: Advokatska komora Beograda. Nia, Kraquievca, aka, Poarevca. Zaieara i apca g - Organizacija - organi su skupstina - koju cine svi advokati ipripravnici, upravni i nadzorni odbor, predsednik, disiplinski tuzilac i disciplinski sud. d - OVLASCENJA - odlucivanje o upisu u imenik, privremenom prestanku bavljenja advokaturom i privremenoi zabrani bavllenia,3ponistaiu i brisaniu iz imenika: donosenje tarife o nagradama I naknadama za rad^isini clanarine.Izdaju I produzuju advokatsku legitimaciju, donose kodeks profesionalne etike. anjihovi disciplinksi organi vode disc.postupak I odlucuju o odgovornosti advokata I advokatskih pripranika. dj - Javna ovlaenja komore su izmedju ostalog upjls advokata u advokatski imenik. privremenoi zabrani bavlienia, ponjstaju i brisaniu iz imenika. e - Organi advokatske komore koji vode disciplinski postupak su disiplinski tuzilac i disciplinski sud. Postupak je dvostepeji, a protiv konacne odluke kojom je izrecena mera brisanja iz imenika, moze se voditi upravni spor. l)Staje advokatska komora 2) Organizacija, 3) ovlaenja 4)Koje advokatske komore postoje u RS, 5) Kojajavna ovlaenja vri Advokatska komora 6) Mogu li voditi disciplinski postupak, 6) Koji organi vode disciplinski postupak 7) Kako se izricu, tj odredjuju iznosi novcane kazne za advokate zbog disciplinskih povreda - prema iznosu naknada za rad advokata utvrdiemh advokatskom tarifom. tj. Iznos novane kazne ne moe biti manji od petostrukos iznosa nainie nagrade niti vei od