SKRIPTA IZ U STAVNOG PRAV A Po pitanjima Dr.

Bose Nenadić 2009/2010

S K R I P T A IZ U S T A V N O G PRAVA PO
Ji X X / V 1 1 J 1lYA A. U Av • Jt$ \J
Y$ Hi

l i JtL 11 rV U A v^

PREDGOVOR

Drage kolege, autori ove skripte (istini za volju jedinog pravog priručnika) za ustavno pravo, potrudili su se da njenim kupcima i korisnicima maksimalno olakšaju spremanje ovog ispita. U septembarskom ispitnom roku trijumfovale smo u dugoj i napornoj borbi zvanoj pravosudni ispit Na ustavnom pravu, kao i pojedinim drugim ispitima, dobile smo odliku. Posle vise rokova upornog slušanja ovog ispita, kod veoma zahtevnog, ali krajnje prayicnog ispitivača, predsednice Ustavnog suda dr.Bose Nenadić i brižljivo sakupljenih potpitanja, dosli smo na ideju da svojim kolegama uštedimo trud i ukažemo im na sva važna pitanja iz ove veoma kompleksne oblasti. S toga smo skriptu napravile po listi zvaničnih pitanja, koje je izdala dr.Bosa Nenadie, a mogu se naći u Ministarstvu pravde RS. Uzeli smo u obzir sva njena potpitanja i odgovore na njih, koji se nalaze u mnogobrojnim zakonima neophodnim za pripremu ovog ispita. Ugradili smo ih tekst odgovora na pitanja, koji sledi posle svakog pitanja ponaosob. Na kraju svakog pitanja, stavili smo najčešea potpitanja pomenutog ispitivaea, kao važan podsetnik prilikom nekoliko poslednjih ponavljanja. Medjutim, nismo se na tome zaustavile. Tekst svih pitanja smo podvukle, boldovale i slično, u zavisnosti od važnosti informacija, a na početku svake rečenice nalaze se azbučna slova. Sve ovo uradile smo radi lakšeg uočavanja i memorisanja stvari koje se moraju znati. Prilikom izrade ove skripte imale smo u vidu stil kojim su priručnici koje je izdao Pravni fakultet ili Projuris napisani. Na mnogim mestima, oskudno i potpuno nejasnoprepisani su delovi URS u prvom, a zakona u drugom priručniku, uz tek poneko teorijsko objašnjenje i neobavezne i za ispit neupotrebljive komentare tekstopisaca pomenutih priručnika. Ova skripta će vepma koristiti i kolegama koje polažu u ostale dve ispitne komisije, a naročito kod profesorke Olivere Vučić. O koristi koju ćete imati prilikom učenja iz ove skripte reći ćemo vam u par rečenica; 1. kompletna materija obradjena je na jednom mestu, 2. pisana je drugačijim stilom - jasno, logično i lako za pamćenje, 1

3. izrazito uočtjive te lako pamtljive veoma bitne stvari - prvenstveno za potrebe ispita ali i za budući rad, 4. potpitanja- kao najvažnije stvari koje morate znati kod svakog ispitivača, da bi ste ovaj predmetpoložili izprvogpokušaja, 5. naznaku koja se pitanja zaista moraju znati i u svim komisijama najviše pitaju, Želele bi smo povratne informacije o vašem iskustvu na ispitu posle korišćenja ove skripte i da razmotrimo vaše sugestije, kako bismo zajedno postigli maksimalno dobre rezultate. Od sveg srca vam želimo sreću prilikom spremanja ovog ispita i odličan uspeh na svim, a naročito na ustavnom pravu. Uz najiskreniji savet, da ni od jednog ispita ne odustanete, već da se na svakom lavovski borite za diplomu koja vam pripada, Srdačno Jelena i Neda Beograd, decembar 2009. god.

NAPOMENA: pitanja, 6? Broi u zagradi pored roka. označava koliko puta je to pitanje pitala počev od martovskog ispitnog 2. Na kraju skripte poklon prilog pitanja iz septembarskog ispitnog roka. 3. Kompletno pravosudje - sudovi, tužilaštvo i advokatura uradjeni su po novim zakonima, koji stupaju nasnagu 1. januara2010 godine. 4. Skripta je rađena pre stupanja na snagu novog Statuta APV, tako da je eventualno potrebno pogledati Statut APV i Zakon o utvrdjivanju nadležnosti APV, koji je preduslov za donošenje Statuta APV.

2

Odnos Vlade iNS 43. Nadleznost Opstinskog suda 25. inace mogu da se ogranice kada je ustavom to ograniceno. Vrhovni kasaeioni sud 4. Ustavna zalba 22. PojamUstava 22. ustavna nacela o sudovima 35. Nacin izbor i prestanak mandate sudija Ustavnog suda ( ko odlueuje o razresenju?) 16.u kojojraeri. Nadleznost Predsednika RS i akti 9. Ostvarivanje i zastita prava zajemcenih ustavom (ljud i manjinaska prava) kako se ostvaraju. kad resava po ustavnoj zalbi. Socijalna prava.09. Vrste i dejstva odluka Ustavnog suda ( sta donosi US. Postupak izbor i prestanak mandata Vlade 46.. Sluzbenaupotrebajezikaipisma 5. Pravo svojine po Ustavu 17. u granicama koje je ustav odredio .sukob nadleznosti). Visoki savet sudstva sastav I nadleznost 7. Nadleznost Vlade 12. Postupak promene URS 23. mogu li se ogranici. Odnos Predsednika i NS 27. Nadleznosti NS i akti 18. Nadleznost Okruznog suda 28. OdlucivanjeuNS 40. devizne politke) 33. obavezno socijatao osiguranje 29. neposredno. Drzavna teritorija i amblemi 45. kada u slucaju vanredno stanju. ne postoji) i sta je Nadozrni odbor Vrhovno suda srbije 38. Nadleznost trgovinskog siida 19. Naeelo politickog pluralizma 20.1. Ustavna naeela o sudovitna . Prava i duznosti AP 21. nasledje i poklon su transferna sredstva 15. Nacela Tuzilastva .koji su organi. Nadzor nad sudovima po postupanju u rokovima od strne ministarstva pravde (sta je veiiko personalne vece. kada ne donosi odhiku. Finansiranje jediniea LS -porez n imovinu. kreditne i monetarne polltike. Nadleznost Vrhovnog suda na Opstoj sednici 47. Nadleznost organa jedinicaLS 37. vec resenje .prelazi u visoki savet sudstva. 2. Licna slobode i prava zabrana diskrimancije 11. Izvomi i povereni posiovi LS 6. Drzavno veee tuzilaca po TJstavu 10.u kojoj je neophodno 42. Izbor i prestanak madnata sudije 41. odluka resenje zaljueke. pravo na strajk 3. Poslanicki imunitet 30. Vrste organa drzavne uprave .i odluku i resenje (procesno) 44. Drzvavljanstvo 8.2009. Nacelo podele vlasti 14. Nadleznost Viseg trgovinskog suda 13. Vrste ustava 36. Postupak donosenja zakona (NBS moze predloziti zakone iz oblasti bankarskog sistema. Nadleznosti jedinicaLS 24. Ekonomske slobode i prava.5 puta 26. Prava i duznosti roditelja po URS (prava deteta) 32. Finansiranje nadleznosti RS li budzetsko finansiranje 39. Uslovi za obavljanje advokatske delatnosti (organi komore) 31. sta rade ministarstva i koje akte donose 34.

rfS) teritorijalnu organizaciju drzave. tako i izmedju drzave i NJENIH TERITORUALNIH JEDINICA. fakticki odnos sila koji postoji u jednom drustvu. a2 .Prema jednom shvatanju materiju ustava cini drzava.SOCIOLOSKI POJAM USTAVA ..po Lasalu je to realni. 3) Staje ustav u materijalnom smislu 2. a odnose se na(jp organizaciju drzavnih vlasti iTj ljudska prava.. funkcionisanje i odnosi kako drzavnih vlasti mediusobno. Ustav je osnovni instrument kontrole drzave. Ustav u materijalnom smislu su Ustavni zakon za sprovodjenje ustava. [\bj..USTAV U MATERIJALNOM SMISLU .vlasti i one kojima se jemce licne slobode gradjana.odredjuje se prema stvarnom odnosu drzave i drustva. To je akt koji uredjuje medjusobne odnose izmedju vlasti u drzavi i medjusobne odnose izmedju pojedinca i drzave. buduci da ogranicava drzavnu vlast. Za njega je sininim cvrst ustav. ogranizaciia. To je akt na osnovu koga se upravlia zemljom. MATERIJAI SVOJSTVA USTAVA (1) MA TERIJU USTA VA cine pitania koja ustav regulise. To je stvarni ustav jedne zemlje koji ima svaka zemlja u svako doba. . Prema S. drugim recima to je predmet ustava. BOSINA POTPITANJA 1) Normativnipojam ustava.USTAV U FORMALNOM SMISLU .prema postupku donosenja odredjuje se kao skup pravila koja se donose i menjaju po postupku tezem od postupka za donosenje obicnih zakona . kao sto je nas..OSNOVNIZAKON KOJI USTANOVLJAVA ORGANIZACIJU DRZAVE i propisuje prava gradiana. fakticki stavljajuci je pod kontrolu.■f. a drzavnoj vlasti ovlascenja I duznosti al . USTAVKAO OSNOVNIIZVOR / ly POJAM USTAVA (it)) USTAVNOGPRAVA @-NORMATIVNIPOJAM USTA VA ... Jovanovicu ustav obuhvata 2 vrste pravila: ona kojima se organizuju drz. te bi stoga ustav trebalo da garantuje nezavisnost pojedinaca naspram drzave i nezavisnostpojedinih vlasti jedne naspram druge. Po teoretiearima postoji nekoliko osnovnih shvatanja: (to .odredjuje se prema sadrzini pravila koja su od najvece vaznosti za drzavu . uredbe Vlade kojima se izvrsavaju ti zakoni itd. Prema Levenstajnu ne moze se ocekivati da nosioci drzavne vlasti sami sebe ogranicavaju u cilju zastite gradjana od zloupotrebe vlasti. zakoni. koji gradjanima dodeljuje prava i odgovornosti. Q)-POLITICKI POJAM USTAVA . 2) Staje ustav uformalnom smislu..

nego deo krivicnog.IDEOLOSKO POLITICKI AKT .Prema Kelzenu obuhvata norme koiima se regulise zakonodavni postupak. u smislu DA LI JE NORMA SADRZANA U ZAKONU U SAGLASNOSTI SA USTAVOM.propisa^j njegov donosilac je pravno suveren. kao i medjusobnim odnosimapojedinih funkcija drzavne vlasti. z . Pravna svojstva su da je to OSNOVNIZAKON INAJVISI OPA.cjljeviXJ) ISTICANJE DA JE SRBIJA DRZAVA SRPSKOG NARODA I RAVNOPRAVNOST SVIH GRADJANA KOJI ZIVE U NJOJ I SVIH DRUGIH NACIONALNIH ZAJEDWICA^AP KIM JE SASTAVNI DEO TERITORIJE RS.ORGANA JE DA ZASTUPAJU I STITE DRZAVNE INTERESE SRBIJE NA KOSOVU.. procesnog ill upravnog prava. dj .—.. OBAVEZE SVIH DR. a to je ustvavotvorna vlast.-HH—.^ to je jedini pravni akt koji odredjuje vlastitu pravnu snagu.u '" » ^ ———— i f -. ali oni nisu deo ustava u materijalnom smislu. rnateriju ustava cini SISTEM STVARNOG15GRANICENJA DRZAVNE VLASTI.jer je zbog karaktera svog predmeta podlozan utieajima filozofoskih mislienia i politcikih teorija i ideologija. Takodje ustav moze sadrzati i propise koji se odnose na upravnu i sudsku vlast. Sud moze ispitivati FORMALNU ustavnost zakona..OSNOVNI ZAKON je zbog toga sto:{p donosi poseban ustavotvomi o r g a n s se njima predvidjaju zakonodavni organi i zakonodavni postupak^)) sadrzi apstraktnijapravnapravila od onih koje sadrzi zakongf OBUHVATA NAJSIRU MATERIJU PRAVNOG NORMIRANJA. Jj-PJEUEAMBITLA ...|5) uslovljava vazenje svih drugih pr. gradjanskog.—MM—■ „ i — l ^ I ^ l l l ■ ■—'—-HH. ■ e . PROGRAM USTAVA JE SKUP ZAHTEVA cijim ostvarivanjem propisano ustvano uredienie treba da tezi.prema cetvrtom shvatanju materiju ustava cini ODNOS IZMEDJU NOSILACA VLASTI I ONIH NAD KOJIMA SE VLAST VRSI.-H-..NAJVISI OPSTIPRA VNIAKT (OPA) . IMA POLOZAJ SUSTINSKE AUTONOMIJE. v . Ustav sadrzi pravila koja se ticu organakoji treba donesu zakone i postupka za donosenja zakona. d. 3.S VOJSTVA USTA VA .Prema trecem shvatanju ideopoklonika u politickom smislu. k-PROGRAMSKO-DEKLARATIVNI-jer se od njega ocekuje da vazi u buducnosti. i . a u vezi sa ulogom drzave u drustvi^ odnosom pojedinea u drzavi i obrnuto. Sankeija za nesaglasnost svih ostalih OPA ogleda se u mehanizmu za lisavanje pravne snage istih./^ JUSTAVNI SUD na zahtev.zato sto:^3 iz njega proizilazi pravni sistem zemlje u celosti..redovnog suda. ali u odredjenoj meri odredjuje i sadrzinu buducih zakona..imamo par pravnih i par nepravnih svojstvava ustava. anepravna da je to programsko deklarativni i ideolosko politicki akt. g . a moze ispitivati i MATERIJALNU ustavnost zakona. u smislu DA Lllf ZAKON DONEO ZAKONODAVNI ORGAN PO ZAKONODAVNOM POSTUPKU. ali i pravnu snagu svih drugih OPA. originarna i neogranicena pravom. prilikom stvaranja drzavne volje IT .-.2 postupka za ispitivanje i ukidanje neustavnog zakona:(f) od strane REDOVNOG SUDA ex officio ili na zahtev stranke prilikom primene zakona na konkretan slucaj. VRSTE USTAVA (5) ..b ..

rasut je u vise pravnih akata. posle sprovedenog pretresa.prema donosiocu 1) OKTROISANI. /flURS se ne može se meniati za vreme ratnog i vanrednog stanja po cl. v .@}min. ili redovni zakonodavni organ. ili delova URSflj nema zabrane da se URS u odredienom vremehskom periodu od stupania na snagu ne može menjati.poslanika g .NS usvaia predloz za promenu URS 2/3 vecinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika.donose se i menjaju na isti nacin kao i obicni zakoni. 2) USTAVNIPAKTOVI. b . 150.MEKI .ontolosko merilo koje govori o postoianiu ustava u stvarnosti.poslanika.okrenuti su sadasniosti i pravno oblaee realnost 4) USTAVI koje donosi predstavnistvo naroda z . Dakle donosi ih ustavotvornn vlast.KODIFIKOVANI .norme O PREDMETU USTAVA i nalaze se u ustavnim konvenciiama i obicaiima. ustav postoji po imenu.ODLUKU o promeni URS donosi Narodna skupstina (NS) 2/3 vecinom glasova od ukupnog broja nar. pisani dokument u kojem se nalaze norme KOJIMA SE UREDJUJE MATERIJA USTAVA. PROMENA URS (9) a . u zavisnosti od delova URS koji se menjaju^J vazi i za totalnu i za parcijalnu promenu ustavaf§| nepostojanie zabrana za promenu poiedinih ustavnih institucija. d . koji su stvarani tokom duzeg vremenskog perioda i cija obaveznost proizilazi iz postovanja istih. v . II faza: izrada akta o promeni URS i usvaianie istog tog akta. e . 1) NORMATIVAN saglasnost politicke stvarnosti i ustava 2) NOMINALAN. donosi ih vladar u saglasnosti sa predstavnickim telom. donosi ga VLADAR. Njih donosi zakonodavna vlast. 4.KARAKTERISTIKE POSTUPKA za promenu ustava(j) dvoiak. b .izlozen je u iednom pravnom aktu g . Ako predlog za promenu ne bude prihvacen. promeni URS npjfanjima sarir^nirp u odbijenom predlogu ne moze se pristupiti u narednih godinu dana.PISANI . Nakon toga akt o promeni sastavlja radno telo. ali na slozeniii naein od onog na koji donosi zakone. dj .kada ga donosi poseban drzavni organ kome je to osnovni zadatak. akt o promeni URS. Mogu se stavljati amandmam. ( J .POSTUPAKZA PROMENU USTA VA PRED NS .odbor za ustavna pitanjaNS . 3) USTAVI BILANSI .to je svecani. ustav postoji i u potpunosti se primenjuje u stvarnosti. koji ne moraju imati snagu ustava u formalnom smislu Prema nacinu niihovos donosenia i promene ustavi mogu biti.000 gradjana. Dostavlia mu ga strucna sluzbaNS TPred NS vodi se rasprava o pojedinostima i u nacelu. . primer ustavne povelje SCO. Ako se ne trazi poseban postupak fobavezni referendum) za promenu URS.NEKODIFIKOVANI . 1/3 nar.NEPISANI .@ Vlada. 3) SEMANTICKI.CVRSTI .DVE FAZE -1 faza: predlog za promenu URS i usvajanie predloga.204. ali se kroii po men aktuelnih nosilaca vlasti. usvaia NS 2/3 vecinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. ali se ne primenjuje u politickoj stvarnosti.OVLASCENIPREDLAGACI -$ min.a .0PredsednikRS.

a ukoliko odluci da akt o promeni URS stavi na potvrdjivanje na republicki rerferndum. godine bio ie rok za usaglasavanie zakona iz 90 .2008. predsednika RS. Usvaja se po istim pravihma koia vaze za promenu ustava. jer je nacinom promene ustava ucinjen obaveznom (sto se vidi iz odredbi poslednje glave ustava. postavlja nacela ustava. PROMENA URS je USVOJENA IZGLASA VAN JEM u NS. ier niie ustav. Ako NS ne odluci da akt o promeni URS stavi na potvrdiivanje na fakultativnom referendumu. Ustavni sud moze da oceniuje ustavnost ovog zakona. Stoga se dodaju na kraju ustavnog teksta. Imaju istu pravnu snagu kao i norme URS i donose se p_o postupku predvidjenom za promenu ustava. ^"-WOR%^''PteAMŠtJliE : . U torn periodu se mora trpeti nesaglasnost sa ustavom po nalogu zakonodavca. Ovim zakonom UTVRDJUJU SHlr nastavak rada republickih organa vlasti. gradiani se na referendumu iziasniavaju u roku od 60 dana od dana usvaiania akta o promeni URS. jer u noj nisu formulisana pravila ponasanja. IkmsmJ^. javnih tuzilaca i njihovih zamenika i reizbora istih^i-ok za uskladjivanje zakona sa ustavom. e . glasala vecina izaslih biraca. 12. zakoni i drugi rep. ali ne po ustavotvornom postupku. SPECIFICNA ie po tome sto se u niol ne pominie AP Voivodina. Danom stupanja na snagu Ustavnog zakonaprestao ie da važi prethodni Ustavni zakon za sprovodenje Ustava Republike Srbije. ^. A STUPA NA SNAGU KADA JE NS PROGLASIODLUKOM. Jednom recju. sastavni je deo ustava. koia izmediu ostalog govori o promeni preambule. NS moze odluciti da predlog o promeni URS ne stavi na potvrdjivanje gradjanima. Sastavni su delovi URS.^1 proglašavanie ratnog i vanrednoe stania/Š?odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju^postupak za promenu URS -a. organizacija i sluzbi do njihovog konstituisania^Zl rokoyj za odrzavanje izbora za narodne poslanike.svecana. menja se po pravilima koja vaze za promenu URS .K"*^^SApliEB^AMBtffiE'"-je u izrazavanju odredjenih ideoloskih ipolitickih stavova o karakteru i ulozi drzave . BOSINA POTPITANJA: 6 . Njima se moze menjati ili pak dopunjavati URS. pravno je obavezujuca. a zaTGlvfseP" lamoTcaze'da irnapolozai sustinske autonomiie. odnosu pojedinca prema drzavi i obratno. motive za donosenje ustava. odboraike u skupstinamajedinica LS(3)!datum prestanka mandata svih sudija. Promena URS je usvojena ako je za promenu na ref.prethodi mu.Po usvajanju akta o promeni URS NS moze odluciti da ga gradjani potvrde na repubiickom referendumu koji je fakultativnos karwdera .propisi ostaju na snazi do njihovog uskladjivanja sa URS u rokovima predvidjenim ovim zakonom. medjusobnim odnosima pojedinih funkcija drzavne vlasti i navodjenju ciljeva koji se zele postici donosenjem ustava.(ŽPnacela URS^ff'liudska i maniinsKa prava 1 slobode^f)' uredjenie vlasti. Stupa na snasu danom proglasenja od strane NS odlukom. prema kojima promena preambule ulazi u pitania koia idu na obavezan referendum).odnosi se na uzi krug pitanja. i. nije normativnog karaktera. z. 2/3 vecinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika.FAKULTATIVNI REFERENDUM .USIAVNFZMON'ZA SPR9V&DJENJEURS je Akt koiim se urediuie prelazak na novi ustav.OBAVEZNI REFERENDUM . pogotovo onih prioritetnih ( 31.OBLICI PROMENE USTAVA .amandamani su forma akta o promeni URS. ako istim nije odredjeno da prestaju da vaze. poslanike skupstine AP (raspisuje ih predsednik NS).tih godina sa novim ustavom. rokovi za uskladiivanie zakona sa novim URS.je za pitanja koja supredvidjena pretposlednjom glavom URS i odnose se na^p preambula URS. dj .

a to su-^Vfporezl sudske i administrativne taksej^ prihodi od akcizaj^carine $fprivatizacije.) kakva je forma preambule. nezavisnost. postupak pred sudovima i drugim državnim organima. u kojojformi moze bid akt o promeni URS. U torn clanu se ustvari propisuje koje oblasti čgdrustvenog zivota RS uredjuje i obezbediuie. ($ sistem u oblasti radnih odnosa. zaštite na radu. a riajvaznije su: (jTsuverenost. usluga i putničkog saobračaja preko eranice.Sustina Zakona o raspodeli nadleznosti . nadleznost i rad republičkih organa. 10. hdgovornost i sankcije za povredu sloboda iprava gradana utvrdenih Ustavorh i za povredu zakona. drugih propisa i opštih akatafamnestije i pomilovanja za krivična dela. sociialne zaštite. sistem lokalne samouprave.) kakavje referendum za ostali uzi krug pitanja. 0) odbranu i bezbednost Republike Srbije i njenih građana. (^sistem zaštite i unapredenfaživotne sredine. 5. 3.iz budzeta RS e -IZVORNE PRIHODE BUDZETA RS cine iavni prihodi i primania. pravnipoložajprivrednih subjekata. obrazovanja.4£^"" t i j ■i .Nadleznosti RS moze poveriti AP i jedinicama LS sarno zakonom d .OBEZBEDJUJE znaci da izvrsava zakone.) u cemu se ogleda smisao preambule.FINANSIRANJ1 NADLEZNOSTI RS . monetami. 0) svoiinske i oblizacione odnose i zaštitu svih oblika svojine. dj .) ako referendum nije obavezan ko daje predlog skiipstini.UREDJUJE znaci da donosi zakone koiima ce se urediti te oblasti v .QJ prihodi od novčanih kazni izrečenih u krivičnom. teritorijalnu celovitost i bezbednost Republike Srbijefnjen međunarodni položaj i odnose sa drugirn državama i međunarodnim organizacijama. brise o deci.Regulisane su u clanu 97 Ustava. finansiranje ostvarivanja prava i dužnosti RS. fTfostvarivanie izaštitu sloboda iprava građanafustavnost i zakonitost. Q) teritorijalnu organizaciiu Republike Srbije. ekonomske odnose sa inostranstvom. prekršajnom i drugom postupku koji se vodi pred nadležnim državnim organom i >. 6. kulture r p razvoj RS. B3 organizaciiu. položaj stanaca i stranih pravnih lica.) staje ustavni zakon za sprovodjenje ustava. poreski sistem.) koja pitanja moraju ici na referendum. devizni i carinski sistem. >- NACELA I OSNO VNE INSTITUCIJE USTA VNOG PRA VA \^» f £ NADLEZNOSTI RS (8) .) kako tece postupak zapromenu ustava pred NS. ko sastavlja predlog za promenu ustava.» "" đ . zapošljavanja.(f5)prihodi koje svojom aktivnošću ostvare organi i organizacije RS. bankarski. mere za slučaj vanrednog stanja. > sistem u oblastima zdravstva. socijalnog osiguranja i dr. 8). 4. sistem kreditnih odnosa sa inostranstvom.l)Ko proglasava ustav i kojim aktom. 7. fTj sistem prelaska granice i kontrok^pmm£ta roba.u laksem razgranicenju nadleznosti RS od nadleznosti AP i iedinica LS. politiku i mere zapodsticanje ravnomernog razvojapojedinih delova RS.^ a . b . (pjjedinstveno tržište. 2). utvrdenih Ustavom i zakonom. druge propise i opste akte koie je tim zakonorn uredita g . 9.

j . a koji budžetu grada. 3). b . ako zakonom nije drukčije određeno. odnosno grada Beograda.) Sta znaci obezbedjuje. 4). d .osnovne funkciie drzave kao sto su odbrana zemlje. zastave i himne RS. odnosno grada Beograda utvrđuje se deo prihoda koji pripada budžetu gradske opštine. Ova obelezja drzave bitna su zbog identifikacije drzave u mediunarodnoi zaiednici drzava. 6). Zakonom se određuje ueešće autonomnih pokrajina u delu prihoda Republike Srbije.) Koji su izvorniprihodi budzeta RS.oduzeta imovinska korist u torn postupku^jjl primanja odprodaie mpokretnosti u državnoj svoiini i pokretnosti. a suverena vlast idealni. a to sir^T? porez na dohodak gradanafS) porez na imovinu^Bj/porez na nasleđe i poklon(jj/porez na prenos_apjoh^ilij[raAa.Republika Srbija ima svoj GRB. v . proteze se na citavoj njenoi teritoriii.Suvozemna.Teritorija predstavljareajnfelement drzave.AUTONOMNA POKRAJINA ima izvome prihode kojima finansira svoje nadleznosti. s tim što se tri sedmine pd budzeta Autonomne pokrajine Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda. 2. Budžet Autonomm pokrajine Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije. bezbednost zemlje itd. Njihova upotreba uredjena je zakonom o izgledu i upotrebi grba.porezi u delu utvrdenom zakonom. Finansiranje nadleznosti RS.) U cemuje sustina Zakona o raspodeli nadleznosti. z -IZ PRIHODA BUDZETA RS FINANSIRAJU SE. potkopavanje zemljine utrobe. stanovnistvo personalni. 8 . Kako se mogu poveriti nadleznosti 5. Grb Republike Srbije jeste grb utvrđen Zakonom o grbu Kraljevine Srbije.N a d drzavnom teritorijom po pravilu moze postojati samo jedna suverena vlast_ z . e . Koji se deo poreza po sili zakona prenosijedinicama LS. ili krsenje pravila reenog prava smatra se povredom suvereniteta jedne drzave. komunalne i boravisne takse Statutom grada. ZASTAVUIHIMNU. Pravni suverenitet RS.£• a . i . 8). Prema URS "teritorija RS je jedinstvena i nedeljiva. 3<?J g-DRZAVNA TERITORIJA ie trodimenzionalna i sastoji se i^0suvozemne oblasti.Po sili zakona prenose se\ jedinicama LS .{S) lokalne. BOSINA POTPITANJA: 1). ^ i . stanovnistvo i suverena vlast. zajedno sa zemljinom utrobom ispod nje^l vodenih povrsina u vidu reka i jezera kao \(§) vazdusne oblasti koja se nalazi iznad suvozmenog i vodenog dela drzavne teritorije. GranicaRS je nepovrediva. Sta regulise clan 97 Ustava. vazdusna i vodena oblast cms jedinstvo drzavne teritorije." awM^-«? Thsj-^t^č .TERITORIJA predstavlia oblast na koioi se prostire drzavna vlast.facu^^u* (OSJJ?. Vrste i visina izvornih prihoda autonomnih pokrajina određuju se zakonom. — — — — — dj -Neovlasceno preletanje aviona krozvazdusnu oblast.Sta se sve finansira iz prihoda budzeta RS DRZAVNA TERITORIJA IDRZAVNI AMBLEMI (6) &^J^- # ^ £• . a sta uredjuje. a menja se po postupku predviđenom za promenu Ustava.GRB Republike Srbije se koristi kao Veliki grb i kao Mali grb. a to su teritorija.Svaka drzava se sastoji IZ 3 elements. 7.

akata. RJT. političkih.stalno se vijenaglavnomulazu u zgrade drzavnih organa.) Kako se upotrebljavaju drzavni simboli 3. kao na gl. brodu Ističe se na biračkim mestima na dan izbora za drzavne organe.) Staje glavni grad i ima li poseban status u URS 9. naučnih. p . BOSINA POTPITANJA 1. Vlade. AP.) Sta cini drzavnu teritoriju 7. Ako se izbori za drzavne organe i organe AP odnosno LS održavaju istovremeno. na uniformama službenih lica državnih organa. odozgo na dole: crvena. predstavništava RS u inostranstvu.Veliki grb se upotrebljava: ^D na zgradama NS.) Dokle se proteze pravni suverenitet RS 8. ulazima organa AP I LS. u vreme zasedanja i na državni praznik Republike Srbije. Oni su sredstva za potvrdu autentienosti javnih isprava i dr. guvernera NBS. javnih sluzbi. prilikom međunarodnih susreta. m-Drzavna zastava .Razli'fcnzmedju Drzavne i narodne zastave ogleda se u tome sto je na Drzavnoj zastavi istaknut mali grb.GLA VNI GRAD ima poseban status i postoji i poseban Zakon o glavnom gradu. LS. Oni su neophodni da bi neki akt drzavnog organa proizvodio pravno deistvo. sportskih i sličnih manifestaciia koje su značajne za RS. lj .) Zasto su vazrti amblemi 2. l-ZASTAVA Republike Srbije postoji i koristi se kao Narodnazastava i kao Državna zastava. Istiee se na biračkim mestima na dan izbora za organe AP I LS. (J) u sastavu pečata i štambilia gore pomenutih organa f5) na noveu k -Maligrb se upotrebljava: 1) na zgradama ostalih državnih organa. svečanosti i drugih kulturnih. u skladu sa zakonom kojim se uređuje državni pečat. a Narodne skupštine. o-PECATI I ŠTAMBILJI ustanovljavaju se . predsednika RS. (jb u sastavu državnog pečata. prilikom proslava. Zaštitnika građana i na zgradama dip-konz. omudsmana itd. organa. plava i bela. i u njihovim službenim prostorijama. xi^\ ^£~. Upotrebljava se na vazduhoplovu.HJMNA Republike Srbije jeste svečana pesma "Bože pravde".) Razlika izmedju drzavne / narodne zastave . dok je Narodna bez grba. Državne revizorske institucije. poseban status postoji zbog toga sto se u njemu nalaze glavni drzavni organi. Vlada propisuje bliže kriterijume. u sastavu obrazaca javnih isprava. Pecat ima grb.) Kada ce sepropisi RS primenjivati na nase drzavljane i van granica RS .i drugih organa. Vrhovnog kasacionog suda. sa poljima istih visina.na vojnim zastavama RS.zakonom o pecatu drz. Obe su horizontalnetrobojke. n-Narodna zastava stalno se vije na glavnom ulazu u zgradu NS i glavnom ulazu u zgrade organa AP I LS i iavnih službi.) Kakavje grb na drzavnoj zastavi 5. NBS. («>> {% u službenim prostorijama predsednika drzavnih organa vlasti.) Sta supecati i stambilji i cime se ustanovljavaju 6. kao i RJT.j . Ustavnog suda. način i uslove za izvodenje himne Republike Srbije. nj . 4. kao i javnih sluzbi na dan državnog praznika RS. na biračkim mestima istiee se Državna zastava.

spada u licna prava. 3) Sta su bipatridi 8. To je odnos redovnog i najcesce trajnog karaktera. Prema torn zakonu drzavljanstvo se stice 1) poreklom. » . drzavljanima RS zajemcena su sva prava koja propisuje URS nezavisno od toga. odnosno gradanima. 2) rodjenjem na teritoriji RS.Službenom upotrebom JiP smatra se naročito upotreba JiP u: (j).Na osnovu drzavljanstva. atrajan ie sto se obicno zasniva rodjenjem.ZASTITA koju RS pruza svom drzavljaninu pruza sledece garaneiieiffl da ne moze biti lisen drzavljanstva. pokorovanja ustavu i zakonu i si.7. kao i u radu drugih organizacija.URS u službenoj upotrebi su srpski iezik i ćiriličko pismo. organa AP. ustanova. Tim pravima odgovaraju i odredjene duznosti RS.ugovoru. g . dok za strance I za apatride mogu da vaze odredjena ogranicenja u pravima i u pogledu utvrdjivanja odredjenih obaveza koje se mogu nametnuti samo odredjenim drzavljanima.DRZAVLJANSTVO je narocita favno pravna veza izmedju drzava i pojedinca. smatra se upotreba iezika i pisama u radu: državnih organa. Državljanin Republike Srbije koji ima i drzavljanstvo strane države smatra se državljaninom Republike Srbije kad se nalazi na teritoriji Republike Srbije. poput podloznosti vojnoj obavezi. smatra se i upotreba JiP u radu javnih preduzeća i javnih službi. b. preduzeća i drugih organizacija kad vrše javna ovlašćenja Služb. odricanjem i po medj. Prestaje otpustom. ako nisu ispunjeni uslovi da stekne drzavljanstvo druge države. Pravno poredak jedne zemlje je u celini vazeei za domace drzavljane. . Republika Srbija štiti prava i interese svoiih državliana u inostranstvu.Da bi smanjio broj apatrida URS predvidja „da dete rođeno u RS ima pravo na drzavljanstvo RS. JEZIK U SLUZB1NOJ UPOTREBII PISMO U RS (10) a . usmenom i pismenom opsteniu organa i organizaciia medusobno. uslov je za uzivanje mnogih prava. BOSINA POTPITANJA 1) Kako se stice.. ^2tvodeniu postupka za ostvarivanje i zaštitu prava. 2) Sta su apatridi. a kasnije retko menja.SLUŽBENOM UPOTREBQM JEZIKA I PISAMA (JiP). d. b . duznosti placanja poreza. kao i sa strankama.(@da ne moze biti lisen prava da promeni drzavljanstvo|3) da ne moze biti proteraru. u smislu Zakona o sluzbenoj upotrebi jezika i pisma. v. Službena upotreba drugih jezika i pisama ureduje se zakonom. gde se oni nalaze.upotrebom JiP." dj-Aggtridi su lica bez drzavlianstva.OSNOVSTICANJAIPRESTANKADRZAVLJANSTVA uredjuje se Zakonom o drzavljanstvu. na osnovu Ustava. Redovnog zbog toga sto se apatridi i bipatridi pojavljuju kao izuzeci. gradova i opština.) DRZAVLJANSTVO RS (6) a. d\-Bipatridi su lica sa dva drzavlianstva. duznosti i odgovornosti gradana. v . 3) prijemom u drzavljanstvo i 4) medjunarodnim ugovorima. moze steci drzavljanstvo prijemom.

Statutom opštine. latinica. ispisivati i latinienim pismom. obiavliivaniu iavnih poziva. obaveštenja i upozorenja za javnost. naziva organa.Organi i organizacije koje vrše javna ovlašćenja u opštini u kojoj je u službenoj upotrebi i latiničko pismo.) Kada se prema zakonu o pravima nacionalnih manjina koristi njihov jezik 9.rAy A e .Obrasci javnih isprava za potrebe opština u kojima je u službenoj upotrebi i latinieko ■*s\ pismo. dužni su da gradanima. nazivi mesta i drugi geografski nazivi ispisuju se ćiriličnimfflatiničnim pismom.Sto se tice SIUZBENE UPOTREBE LATINICNOGPISMA u opštinama u kojima u * j^K" u većem broiu žive pripadnici nac. z . kao i drugih isprava koje su od interesa za ostvarivanje zakonom utvrđenih prava građana. u službenoj je upotrebi i latinieno pismo. <^ . Sta se smatra slvzbenom upotrebom JiP. nazivi ulica i trgova i drugi javni natpisi mogu. a^u. utvrđuje se v službena upotreba latiničnog pisma.Službenom upotrebom JiP smatra se i upotreba JiP pri: ispisivanju naziva mesta i drugih geografskih naziva. Saobraćajni znaci i putni pravci nadrugimputevima..-^v?* upotrebi. 3.se. kao i pri ispisivanju drugih iavnih natpisa.SAOBRAĆAJNI ZNACI1 PUTNIPRAVCI na međunarođnim i maeistralnim putevima. odnosno nije subordinirana nikakvoj drugoj vlasti na svojoj teritoriji.Na teritoriji jedinice lokalne samo uprave gde tradicionalno žive PRIPADNICI f ^«-'w ^ ( V 0 NACIONALNIH MANJINA. odnosno organizacijom koja u vršenju javnih ovlašćenja rešava o njegovom pravu i dužnosti upotrebljava svoj jezik i da se u . 2. koji su potcinjeni njenoj suverenoj v'lasti.Jedinica lokalne samouprave će obavezno uvesti u ravnopravnu službenu upotrebu yf \ jezik i pismo nacionalne manjineukoliko procenatpripadnikate nacionalne manjineu _ ukupnombroju stanovnika na njenoj teritoru? dostiže 15% prema rezultatima poslednjeg popiiastanovništvaT BOSINA POTPITANJA 1). u skladu s njihovom ^ i .rnanjina čije je primarno pismo.. organizaciia i firmi. NACELO NARODNE SUVERENOSTI (2) a-Svaka drzava predstavlja zajednicu ljudi nastanjenih na njenoj drzavnoj teritoriji. A dj -Po URS "svako ima pravo da u postupku pred organom.Moglo bi se reci da spolini element suverenosti podrazumeva nezavisnost države prema drugim državama. j g . naziva trgova i ulica. (Te se stoga primera radi. kao i svedočanstva i^rugejavne isprave. niihov iezik i pismo može biti u ravnopxaynoi službenoi CJ A . pored ćiriličnog. bl . -s<V i .(yjvodenju propisanih evidencija od strane opštinskih organa i organizacija koje vrše javna ovlašćenja na teritoriji opštine (/Bizdavanju iavnih isprava. b-SUVERENOST predstavlja suprematiju drzavne vlasti u odnosu na sve druge vlasti na njenoj teritoriji. štampaiuse ćirilicom i latinicom. bolniee obelezavaju latinicnim slovom H i na putokazima-mora stajati oznacenje bolnice i na eirilici i na latinici) d ./ tradicijom.AA% torn postupku upoznaje sa einjenicama na svom jeziku". 11 . na latiniekom pismu dostavliaiu rešenia i druga pismena kojima se rešava o njihovim pravima i obavezama. naj^itoyjabiey.) Kadaje latinica u sluzbenoj upotrebi. fcx** fl ^" j . a unutrašnji element podrazumeva suprematiju državne vlasti u odnosu na druge institucije.

OBELEZJA drzavne vlasti sujT)>nezavisnost. zakona i dr. opstu volju koju ne moze preneti na nekog drugog i svaki gradjanin je nosilac &"^ svog malog dela suverenosti. Vertikalna podela predstavlja zapravo raspodelu poslova drzavnih vlasti. e .4 URS. . Nijedan državni organ. 10.(RAZLICITO OD NARODNE) NOSILAC SUVERENOSTI fe NACIJA. v. izmedju centralnih organa vlasti. narodnom inSlfatrvom i preko svoiih slobodno izabramh predstavnika. izvršnu i sudsku. zajedniea sadasnjih.pored toga jsesteji moguce je izvrsiti podelu vlasti i po vertikali izmedju razlicitih nivoa na kojima se vlast vrsi. kadaje to predvidjeno zakonom.Prema TEORIJI NARODNE SUVERENOSTI-JUVERENJE NAROD. Dakle Narodna skupstina ne moze da utice na^odlucivanle sudova. u smislu svih * ) > ^ e ~ v 2 gradjana.Prema TEORIJI NACIONALNE SUVERENOSTI. niti iispostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana". predvidjenog URS. prema kojima su sudske odluke obavezne za sve i ne mogu biti predmet vansudske kontrole. njeno stalno traianie^Twgrfe///voyf tj. NACELO PODELE VLASTI (9) a .Pitanje narodne suverenosti je vezano za nosioca suverenosti u drzavi. g . d . proslih.iz ove odredbe ustava jasno se vidi daje nas URS imao u vidu princip horizontaine podele vlasti. jer pripadnici nacijene^ otudjuju svoj deo suverenosti. opste prihvacenih pravila medj. Uređenje vlasti počiva na podeli vlasti na zakonodavnu. a narod moze sam ili preko svojih predstavnika vrsiti suveremTvlast. i .prava ipotvrdjenih medj. tj za pitanje od t&> -^ ^ ^°8 a P o t i c e ta najvisa vlast? Postoji vise teorija o tome ko je nosilac suverenosti \itx^^ d .ugovora. Narod kao i svaka lienost ima i <^/ " svoju volju. AKO JE VRSI PREKO PREDSTAVNIKA. cak i kada se vrsi posredstvom vise organa. od kojih svakome pripada po jedan deo suverenosti. sto znaci da njena vlast nije potcinjena bilo kojoj drugoj vlasti Wneprekidnost tj. z-Poslediea togaje danema imperativnogposlanickog mandata. daje to jedna. te tako i bira svoje predstavnike dj . Sudska vlast ie nezavisna.URS sadrzi nacelo o podeli vlasti na kojem se zasnivaju odnosi izmedju pojedinih drzavih vlasti. Sudsudi naosnovu ustava. grupa ili pojedinac ne može prisvojiti suverenost od građana. ali ne i za odnose izmedju te dvevlasti i sudske vlasfiT za koju se u istom clanu kaze daje nezavisna.Prema URS "suverenost potiče od građana kojijevrselreferendurnorn.v . analizom _cl.po URS pravni poredak je Jedinstven. a sto potvrdjuju i kasnije odredbe ustava. a i budueih generacija.opstih akata. a sudsku odluku moze preispitivati samo nadlezni sud u zakonom propisanom postupku (visa instaciona kontrola). drzavna vlast.Sto se tice nacela ravnoteze i medjusobne kontrole vlasti. Odnos tri grane vlasti zasniva se na ravnoteži i međusobnoi kontroli. medtutim mozemo ^ovoriti o uticaju skupstine na sudsku vlast NS donosi zakone. koja nije prost zbir gradjana.Ova teorija vodi do opsteg i jednakog prava glasa. b . Ona je aiMraktni entitet. politička organizacija. vec je MANDATJSI^QBQDAN. dolazi se do zakljucka da ovo nacelo vazi samo za odnose izmedju zakonodavne i izvrsne vlasti. g . organa AP i organa jedinica LS. NAROD IM DODELJUJE MANDAT KOJI MOZE OPOZVATI i to je SUSTINA TEORIJE IMPERATIVNOG MANDATA.

tj parlamentarni sistem vlasti sa elementima predsednickog i . ovim naeelom se ogranicava samovolja drzavne vlasti i garantuje demokratski politicki poredak. 2. pogotovo nije njen sef. 4. d . e .ona znaci iskljueenje samovolje drzave .Njegovo osnovno obelezje jeste niegova bikefalna izvrsna vlast. j . nema ovlascenja izvrsne vlasti. dj .3 uspostavlja nacelo vladavine prava kao osnovni princip Ustava.pfl£o a - Je uinojjr dĆcw~~e &sta. z .Po URS vladavina prava je osnovnapretpostavka Ustava"xpoeivana neotuđivim ljudskim pravima.svih njenih vlasti. c.) Kakoje moguce izvrsitipodelu vlasti tj.) Ko moze da preispita rod suda 11.ugovori sastavni su deo pravnog poretka RS i neposredno se primenjuju.Odredba nacela URS o zabrani sukoba interesa ukljucuje i podelu vlasti buduci da niko ne može vršiti državnu ili javnu fimkciiu koja je u sukobu sa njegovim drugim funkeijarna. 5. pa shodno tome u el. dodeljujuci im prava i odgovomosti. g . Vladavina prava se OSTVARUJE^ slobodnirn i neposrednim izborima.Dakle. Vlast mora biti legitirnna i njeno vrsenje demokratski organizovano.prava i potvrdjena medj. Vlada je izabrana od strane NS i njqj je politicki odgovorna.Ustavje je akt na osnovu koga se upravlja zemljo.koji su sistemi podele vlasti sa stanoyista ovog nacela (po horizontali i vertikali). kao u parlamentarnom sistemu i cine je predsednik RS i Vlada.Smisao podele vlasti je u ogranieavanju vlasti e .Kod nas je zastupljen sistem racionalizovanog parlamentarizma.URS je napravio svojevrsnu kombinaciju dva sistema vlasti : 1) parlamentarnog .) Medjusobni uticaj sudske vlasti i skupstine i na sta ne moze da utice skupstina 6. v-Pojam*vladavmepravaoznacava vezanost svihdrzavnih vlasti pravom i one supotcinjene ustavu. 3.)Razlika izmedju predsednickog iparlamentarnog sistema.&sru 13 . kojim stiti sigurnost i slobodu ljudi. b . na cemu se zasniva tapodela.Ustav kao najvisi OPA odredjuje vlastitu pravnu snagu. ukljucujuci i zakonodavnu. buduci da su tri vlasti organizaciono odvojene. (povezati sa ustavom u politickom smislu).koga karakterise saradnja i_ravnoteza zakonodavne i izvrsne vlasti 2) predsednickog .Opste prihvacena pravila medj. dj .koga karakterise system kocnice i ravnoteze.) Kakavje sistem kod nas. Narodna skupstina bira sudiie za niihovprvi trogodisnji mandat.To je OSNOVNIZAKON KOJI USTANOVLJAVA ORGANIZACIJU DRZAVE i propisuje prava gradjana. a to je da ie pravo iznad svake vlasti. a drzavnoj vlasti ovlascenja i duznosti. NACELO VLADAVINE PRAVA (10) Granice vlasti postavljene su u nacelu URS o vladavini prava. (5) ustavnim jemstvima Ijudskih i manjinskih prava^podelom vlasti'Jg$ nezavisnom sudskom vlašču (^povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu. poslovirna ili privatnim jnteresima BOSINA POTPITANJA 1.) Koji principi su ovde vazni. Prema URS Predsednik RS bira se neposredno.

koje spada u grupu politickih prava i sloboda.stranaka : Vlada. g .12. NACELO POLITICKOG PLURALIZMA (11) a .Prema Zakonu o politickim strankamajoliticku stranku OSNOVATInairnanje 10.stranka se brise iz registra £&~ S^^.iz Ustavne odredbe o nosiocu suverenosti i slobodno izrazenoj volji gradjana proizilazi da nijedan državni organ. kršenje zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ili izazivanje rasne. *s* ~~ ž .4 st. z . Statut je osnovni opšti akt politicke stranke.Politicke stranke su obuhvacene ustavnim pravom gradiana na udruzivanie.000 punoletnih i poslovno sposobnih državljana Republike Srbije. udruzenja gradjana ili verskih zajednica . RJT i organ nadlezan za upis u registar politickih stranaka.) Ko moze pokrenuti postupak za zabranu rada politicke stranke 3.) ako neko udruzenje nije registrovano moze li da se im se zabrani rad 14 . Političku stranku nacionalne manjine mogu osnovati najmanje 1. A odredba URS koja govori o pol. politička organizacija. d .) Kako se osnivaju politicke partije 2. ovog zakona. b -Nacelo URS koje se odnosi na str.. grupa ili pojedinac ne mole prisvoiiti suverenost od gradana. e .strankama kaze da politicke stranke ne mogu neposredno vršiti vlašt.Nadalje prema URS NEDOPUSTENQ ie delovanje politickih stranaka koje je usmereno na nasilnojušenje ustavnog poretka.2)jti kada se udruži u sire politicke saveze u zemlji ili inostranstvu.Prema Zakonu o politickim strankama O ZABRANI RADA politicke stranke odlučuje USTAVNISUD.Tri su ovlascena predlagaca za pokretanje postupka za zabranu rada pol. odnosno spoji sa političkom strankom koja deluje suprotno članu 4. kadaje njeno delovanje i usmereno naiffl nasilno rušenie ustavnog poretka i narušavanie teritorijalne celokupnosti Republike Srbije^l kršenie zajemčenih liudskih ili maniinskih prava. nacionalne ili verske mržnje (cl. a takodje moze i da se pokrene krivicni postupak BOSINA POTPITANJA 1.f&TUCsZ^y-* ^>A . niii uspostaviti vlast mimo slobodno izražene volje građana. Ovo su razlozi za zabranu rada politickih stranaka.S druge strane odredbe o osnivanju i nedopustenom delovanju pol.stranaka i njihovom ulogom u formiranju drzavnih organa v. Po URS osnivanje politickih stranaka je slobodno.) Od kad deluje zabrana.c^-/'^" 7 ^ i . pol.Ministerstvo> j — ako neko udruzenje nije fegistrovano moze mu se zabrani rad. dj . prema URS. 4.Zabrana pocinje da deluje od dana dostavljania odluke nadleznom organu koji vodi y registar politickih stranaka.stranaka imaju normativni karakter. sindikalnih organizacija.Prema URS Jemči se i priznaie uloga po 1 iticklh stranaka u demokratskom oblikovanju politicke volje erađana. niti ie potčiniti sebi. statuta i izborom lica ovlašćenog za žastupanje politicke stranke. Politička stranka se osniva na osnivačkoj skupštini donošenjem osnivačkog akta.pluralizam obuhvata norme deklarativnog karaktera u vezi sa dopustenoscu pol.000 punoletnih i poslovno sposobnih državljana Republike Srbije. stav 2. programa. nacionalne ili verske mržnje. Qyizazivanje i podsticanje rasne.

Jedinstveno trziste roba. socijalne i dobrotvorne ustanove i da njima upravljaju. SA VESTI. jedinstveni carinski. a to je: 1) da prava stecena ulaganjem ka pita la na osnovu zakona ne moeu zakonom biti umanjena i 2) da su strana lica izjednacena na trzistu sa domacim. pored mera za podsticanje ravnomernog razvoja pojedinih delova RS. verske poslove. Crkve i verske zajednice su odvoiene od države. 14. da javno vrše verske obrede. ona se prise iz reeistra danom dostavlianja odluke Ustavnog suda nadležnom organu. Prema URS crkve i verske zaiednice su ravnopravne i slobodne da samostalno uređuiu svoju unutrašnju organizaciju. v .USTA VNISUDMOŽE ZABRANITI VERSKUZAJEDNICU samo ako nieno delovanie ugrožava pravo na(p život(2J pravo na psihičko i fizičko zdravlie/fl prava dece.jedno je od nacela u Ustavu.Svako ie Slobodan da ispoliava svoiu veru ili ubeđenie veroispovedania. d . b -To znaci jedinstveno uredjenfe privrednog zivota na celoj teritoriji RS. ODNOS CRKVE I DRZAVE (7) a . Nijedna religija ne može se uspostaviti kao državna ili obavezna. obavljanjem verskih obreda. kao i druge politke i mere.DVE GARANCIM ulaze u ovo nacelo.podrueja slede i jedinstvena politika razvoja u koju spada i razvoj nerazvijenih ili nedovoljno razvijenih podrucja RS. podrazumeva prema URS najpre jednak polozai svih subjekata na trzistu i zabrana svih akata kojima se suprotno zakonu ogranicava slobodna konkurencija putem stvaranja ili zloupotrebe monopolskoe ili dominantnog polozaja. g . pravo da se ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru. e . d . g . u skladu sa zakonom. pohadanjem verske službe ili nastave.Kad Ustavni sud zabrani rad verske zajednice. jednakost pravnih subjekata u privrednoj utakmici. UVERENJA I VEROISPOVESTI. poput slobode preduzetnistva. sto znaci da je OSNOVNQ NACELO sloboda izbora i promene verskog opredeljenja. pa kaze da je RS SVETOVNA DRŽAVA.Svetovni karakter RS ogleda se i u tome sto verska pitania smatraprivatnom stvari svoiih gradjana. kapitala i usluga. 15 . b . rada.13. ravnopravnosti privatne i drugih oblika svoiine.Ustav svim religijama priznaje jednakost pred zakonom i najsiru slobodu savesti i verskih obreda. kapitala i usluga.Iz jedinstva priv. kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverenja. Niko nije dužan da se izjašnjava o svojim verskim i drugim uverenjima. monetami. (4j^ pravo na lični i porodicni integritet/5ypravo na imovinujlpiavnu bezbednost i iavniredm^' ako izaziva i podstiče versku. da osnivaju verske škole. pojedinačno ili u zajednici s drugima. rada. v . dj . fiskalni i bankarski si stem.Odnos izmedju crkve i drzave postavljen je u URS na nacelu svetovnosti drzave. NACELO JEDINSTVA PWVREDNOG PODRUCJAIJEDINSTVA TRZISTA a . nacionalnu ili rasnu netrpeliivost.Prema URS/em« se SLOBODA MISLI. kojim je utvrdjeno da je RS jedinstveno privredno podrucje s&jedinstvenim trzistem robe.

^

■\ A;^

z

a"

~ Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja možese OGRANIČITIZAKONOM\ samo ako je to neophodno u demokratskom društvu, rad^Hlzaštite života i zdravlja ljudi^^morala demokratskog društva^S) sloboda i prava građana zajemčenih Ustavom.ffi}h'avne bezbednosti i javnog reda,(5) radi sprečavanja izazivanja ili podsticanja verske, nacionalne ili rasne mržnje. i - Roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i moralno obrazovanje u skladu sa svojim uverenjima. j - Kako URS garantuje svima pravo na jednaku zakonsku zaštitu, zabranjena je svaka diskriminacija, a posebno se navodi medju ostalim razlozima i po osnovu veroispovesti. k - Po URS zabranjeno je i kažnjivo svako izazivanje i podsticanje rasne, nacionalne, verske ili druge neravnopravnosti, mržnje i netrpeljivosti. 1 - PRIGOVOR SAVESTI predstavlja pravo lica cijoj je veri ili ubedjenima to protivno da ne ispunjava vojnu ili drugu obavezu koja ukljucuje upotrebu oruzja, ali to lice moze biti pozvano da svoju obavezu ispuni bez obaveze da nosi oruzje, u skladu sa zakonom..

BOSINA POTPITANJA 1.) Sta znaci odnos drzave i crkve, 2.) Kojeje osnovno nacelo 3). Kadse moze zabraniti delovanje verske zajednice i zasto, 4). Pod kojim uslovima se moze ograniciti sloboda veroispovesti, 5). Staje prigovor savesti 15. ODNOS UNUTRASNJEG PRAVA I MEDJUNARODNIH UGOVORA (4+)

sfij*' ® "

a - Postoje dva shvatanla u teoriji o odnosu unutrasnjeg i medjunarodnog prava. b - Prvo ie DUALISTICKO, prema kojme su to dva odvojena prava, tj. sistema, od kojih prvi vazi unutar drzave, a drugi u medjunarodnim odnosima drzava. Po ovom gledistu norme MP nikad nemogu blti vise pravne snage od normi unutranjeg prava, cime se naglasava puna suverenost drzave u regulisanju unutrasnjih odnosa. v - Po MONISTICKOM shvatanju, MP i unutrasnje pravo cine jedan sistem normi, dok se normama MP cesto priznaje primat u odnosu na norme unutrasnjeg prava, a ciji je najpoznatiji predstavnik Hans Kelzen. g - Prema URS, prihvaceno je monisticko shvatanje . buduci da po cl. 16 st. 2:"Qpšteprihvaćena pravila medunarodnog prava ipotvrdeni medunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju. Potvrđeni medunarodni ugovori moraju biti u skladu s Ustavom." d - Iz toga sledi mogucnost ocene - naknade normativne kontrole njihove saglasnosti sa ustavom od strane Ustavnog suda, sto se vidi iz odredaba URS o nadleznosti Ustavnog suda koji shodno odredbi cl. 167 URS, "odlucuje o saglasnosti potvrdenih medunarodnih ugovora sa Ustavom". dj -"Ustav je najvišipravni akt Republike Srbije. Svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom. Potvrdeni medunarodni ugovori i opšteprihvaćena pravila medunarodnog prava deo su pravnog poretka Republike Srbije. Potvrdeni medunarodni ugovori ne smeju biti u suprotnosti sa Ustavom. Zakoni i drusi opšti akti doneti u Republici Srbiji ne smeiu biti u suprotnosti sa potvrdenim međunarodnim ugovorima i opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava." 16

3,

3 cape* »-*•«*

e - Iz ovih odredbi koje govore o hijerarhiji domacih i medjunarodnih OPA, jasno proizilazj da je pravna snaga potvrdjenih medjunarodnoh ueovora odmah ispod Ustava, a iznad zakona i drugih opstih akata. ■^' z - Sto se tice neposredne priinene MP, Urs sadrzi odredbu po kojoj se njime jemce i kao *-*" J^X' ,A,- takva neposredno primenjuju, liudska i maniinska prava, zajemcena opsteprihvacenim MP, fv -j. •'*' potvrdjenim medj.ugovorima i zakonoma, (pored onih zajemcenim ustavom). '0 * a> i - Osim toga prema cl. 142 URS "sudovi su samostalni i nezavisni u svom radu i sude na Qf*^^ osnovu Ustava, zakona i drugih opštih akata. kada je to predvideno zakonom, opšteprihvaćemh pravila medunarodnog prava i potvrdenih medunarodnih ugovora", dok se prema cl. 145 URS, "sudske odluke zasnivaju na Ustavu, zakonu, potvrđenom međunarodnom ugovoru i propisu donetom na osnovu zakona".

<7

LJUDSKA I GRADJANSKA

PRAVA

16^ USTAVNA KONCEPCIJA I PODELA LJUDSKIH I GRADJANSKIH PRAVA a - Ljudska prava su PREDMET URS Odnos izmedju drzave i gradjana izrazavaju se medjusobnim pravima i duznostima. b - prava negativnog siaiusa, odredjuju prostor slobode gradjana, u koji se drzava ne moze uplitati, sto su licna prava, a pr. Pozitivnog statusa su za gradajne prava i pogodnosti, a za drzavu duznosti, sto su ekonomska i socijalna prava. v - Prava aktivnog statusa -politicka g -prema predmetudele se na -: licna, politicka, socijalna, ekonomska I kulturna d ^ prema ,hronoloskom redosledu njihovog nastanka dele se na prava I generaciie - licna i politicka, II generaciie- socijalna, ekonomska i kulturna i HI generacije - kolektivna. poput prava na mir, razvoj, spokoj, humanitarnu pomoc, strajk. dj - Q L J propisivanj a ovih prava je u tome da se obezbedi njihovo potpuno i nesmetano uzivanje od strane njihovih titulara, a da se drzavnim organima i drugim subjektima nametne obaveza da obezbede njihovo ostvarivanje.

-OSNOVNA NACELA Po UMS: '/.. 18- Neposredna primena zajemčenih prava a-Ljudska i manjinska pfava zajemcena Ustavom NEPOSREDNO SE PRIMENJUJU. b - Ustavom se jemče, i kao takva^ neposredno'se primenjuju ljudska i manjinska prava zajemcena opsteprihvacenim pravilima medunarodnog prava. potvrđenim međunarodnim ugoyorima i zakonima. v -JZ-nkonnm. se može propisati naein ostvarivania ovih prava samo ako je to Ustavom izričito predviđeno ili ako je to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode. pri čemu zakon ni u kom sltieaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava.
17

(

g - Odredbe o ljudskim i manjinskim pravima TUMACE SE u korist Unapređenia vrednosti demokratskog društva, saglasno važećim međunarodnim standardima ljudskih i manjinskih prava, kao i praksi medunarodnih institucija koje nadziru njihovo sprovodenje. Cl. 19J- Svrha ustavnih jemstava a- Jemstva neotudivih ljudskih i manjinskih prava u Ustavu služe očuvanju liudskog dostoianstva i ostvarenju pune siobode i iednakosti svakog pojedinca u pravednom, otvorenom i demokratskom društvu, zasnovanom na načelu vladavine prava. ČL ZO- Qgranicgnja ljudskih i manjinskih prava a - Ljudska i manjinska prava zajemčena Ustavom mogu ZAKONOM biti ograničena ako ograničenje dopušta Ustav. u svrhe radi kojih ga Ustav dopušta, u obimu neophodnom da se ustavna svrha ograničenja zadovolji u demokratskom društvu i bez zadirania u suštinu zajemčenog prava. b -Dostienuti nivo ljudskih i manjinskih prava ne može se smaniivati. v -Pri ograničavanju ljudskih i manjinskih prava, svi državni organi, a naročito sudovi, dužni su da vode računa o suštini prava koje se ograničava, važnosti svrhe ograničenja, prirodi i obimu ograničenja, odnosu ograničenja sa svrhom ograničenja i o tome da Ii postoji način da se svrha ograničenja postigne manjim ograničenjem prava. stupania od ljudskih i maniinskih prava u vanrednom i ratnom stanju a -Po proglašenju vanrednog ili ratnog stanja, dozvoliena su odstupanja od ljudskih i manjinskih prava zajemčenih Ustavom, u smislu njihovog umanjjvanja ili privremenog ojbustayjjflaja^ i to samo u obimu u kojem ie to neophodrio. b -Mere odstupanja ne smeju da dovedu do razlikovania na osnovu rase, pola, jezika, veroispovesti, nacionalne pripadnosti ili društvenog porekla. v -Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava prestaiu da važe prestankom vanrednog (najduže 90 dana, a po isteku ovog roka mogu se obnoviti pod istim uslovima) ili ratnog stanja. g -Mere odstupanja ni u kom slueaiu nisu dozvoljene u pogledu prava zajemčenih ci. 23,24,
25, 26,28, 32,34, 37, 38,43,45, 47,49, 62 ,63,64. i 78. Ustava, a to su^raVO n a l j u d s k o d o s t p j a n s t o f ZJVOt,
J

fizicki i psihicki integritet. zabrana ropstva iprinudnog radafpravicno sudjenjef Pravna sigurnost u kaznenom pravu^pravnulicnost. drzavljanstvofsloboda misli, savesti i veroispovesti1,prigovor savestifizrazavanja nacionalne pripadnostiffjravo na zakljucenje brakal sloboda od lucivanja o radjanjuf^avadetetafzabrana nasilne asimilacije.

CL 21/-Zabrana diskriminacije (čestopita kaopotpitanje) a^Pred Ustavom i zakonom svi su iednaki. b -Svako ima pravo na iednaku zakqnsku zaštitu. bez diskriminaciie. v -Zabraniena ie svaka diskriminaciia, neposredna ili posredna, po bilo koro osnovu, a naroeito po osnovu"rase,Jpola,inacionalne pripadnosti*društvenog poreklafrođenja, ^veroispovesti/političkog ili drugog uverenjafimovnog stanjafkulturefjezika,^starosti i r *psihiekog ili fizičkog invaliditeta. g - Ne smatraiu se diskriminaciiom posebne mere koie Republika Srbija može uvesti radi postizanja pune ravnopravnosti lica ili grupe liea koja su suštinski u nejednakom položaju sa ostalim gradanima. 18

NEPOVREDIVOST STANA 19 .GARANCIJE PRILIKOM LISENJA SLOBODE : A) pravo na slobodu i bezbednost. Njihov cilj je zastita privatne licnosti coveka. kao sto su sloboda savesti i veroispovesti. OSTALE GARANCIJE: DJ) Pravo napravično suđenje. bolesnih.Jedan od primera mera pozitivne diskriminacje . npr. sloboda kretanja i nastanjivanja i unutrasn/a kojima se stiti duhovni i intelektulani integritet pojedinca.Obezbedjuje se garanciiama koje URS daie voiedincuu odnosimasa upravnom i sudskom vlascu s jedne strane. 22}.one kojima se uspostavlja stvarna jednakost poput zastite trudnica. J) Pravo na jednaku zaštitu prava i na pravno sredstvo 2. sloboda izrazavanja nacionalne pripradnosti.seJ>m"Ji LPZ v . kao i pravo na uklanjanje posledica koje su povredom nastale. I) Pravo na rehabilitaciju i naknadu štete. kao i garancijama pojedincu j?o. PRAVO NA ZASTITU PODATAKA O LICNOSTI 7. maike. PRAVO NA PRAVNU LICNOST 6. nazivaju se licnim. b . b -Građani imaju pravo da se obrate međunarodnim institucijama radi zastite svojih sloboda i prava zajemčenih Ustavom.Mogu biti spoljasna kojima se stiti fiziki integritet poiedinca kao sto su: pr. DOSTOJANSTVO I SLOBODAN RAZVOJ LICNOSTI 4.d . invalida. To su prava prve generaeite i negativnog statusa. PRAVO NA LICNU SLOBODU I BEZBEDNOST . hiena prava su: 1. G) Pritvor. jer se vezuiu za licnost. Z) Pravna sigurnost u kaznenom pravn. nepovredivost stana. deteta. V) Dopunska prava u slučaju lišenja slobode bez odluke suda. PRAVO NA ZIVOT 3.Zaštita ljudskih i manjinskih prava i sloboda a . 17* LICNA. sloboda nauke i umetnosti.LP su prava ljudi kao lica. E) Posebna prava okrivljenog.Svako ima pravo na sudsku zaštitu ako mu je povređeno ili uskraćeno neko ljudsko ili manjinsko pravo zajemceno Ustavom.poput zastite zabrana noenog rada lieima mladjim od 18 godinajer se time stiti omladine (€1. B) Postupanje sa licem lisenim slobode. D) Trajanje pritvora. NEPOVREDIVOST FIZIČKOG I PSIHIČKOG INTEGRITETA 5.na zivot. PRAYA -^sa osvrtom na • PRAVO NA BEZBEDNOST (2) • TAJNOST PISAMA IDRUGIH SREDSTAVA OPSTENJA (3) • PRAVO NA SLOBODU $ PRAVO NA ZASTITU PODATAKA (3) • PRAVONAPRTVATNOST(5) LICNA PRAVA: a .

iznuđivanie iskaza. Jj) Pritvor Lice za koje postoji osnovana sumnja da je učinilo krivično delo može biti pritvoreno samo na osnovu odluke suda. SLOBODA NAUKE I UMETNOSTI _^ fh PRAVO NA LICNIT SLOBODU TBEZBEDNQST (habeas corpus) GARANCIJE koje pojedinac irna prema upravnoj i sudskoj vlasti trojake su i odnose se na:(f/ lisenje slobode i pritvor/3) postovanje ljudske licnosti i njenih prava u krivicnom i drugih pravnim postupcima/f) kaznjavanje i izricanje osuda i kazni. SLOBODA KRETANJA INASTANJIVANJA 10. 3) Pismeno i obrazloženo RESENJE suda o pritvoru uručuie se pritvoreniku najkasnije 12_ časova od pritvaranja. Dopunska prava u slučaju lišenja slobode bez odluke suda v .Zabranjeno jeQ) . biti predato nadležnom sudu.Svako ima pravo na Hčnu slobodu i bezbednost.Lieu lišenom slobode bez odluke suda. koiipotom ponovo odlučuje o pritvoru. koji je dužan da hitno odluči o zakonitosti lisenja slobode i da naredi puštanje na slobodu ako je lišenje slobode bilo nezakonito. -GARANCIJE KOJE LICE IMA PRILIKOM LISENJA SLOBODE%Jf7 URS -pravo na slobodu i bezbednost a . SLOBODA SAVESTIIVEROISPOVESTI 11 . o optužbi koja mu se stavlja na teret kao i o svojim pravima i ima pravo da bez odlaganja o svom lišenju slobode obavesti licepo svom izboru. ako je pritvaranje neophodno radi vođenja krivičnogpostupka. 3) Svako koje Iišen slobode ima PRAVO ZALBE sudu. . 2) Lice koje je lišeno slobode od strane državnog organa odmah se. pritvoreno lice mora u roku od 48 časova od lišenja slobode da bude izvedeno pred nadležni sud. 1) Lišenje slobode dopušteno je samo iz razloga i u postupku koji su predvideni zakonom.8. MIs URS -Postupanfesa licem lisenim slobode b . NEPOVREDIVOST TAJNE PISAMA 9. fcL 2p. 2) Ako niie saslušano prilikom donošenja odluke o pritvoru ili ako odluka o pritvoru niie izvršena neposredno po donošenju. obavestava o razlozima lišenja slobode.. (cl. ZABRANJENOje svako^TVnasilie prema lieu lišenom slobode. u protivnom sepusta na slobodu. odmah setW saopštava da ima pravo da nista ne izjavljuie iffy pravo da ne bude saslušano bez prisustva branioea koga samo izabere ili branioca koji će mu besplatno pružiti pravnu pomoć ako ne može da je plati.^ r^tlr . na JEZIKU koji razume. ODLUKU O ZALBI na pritvor sud donosi i dostavlja pritvoreniku u roku od 48 časova.Prema lieu lišenom slobode mora se postupatyj čovečno i s uvažavanjem dostoianstva nje^ove ličnosti. Lice lišeno slobode bez odluke suda mora bez odlaganja.SLOBODA IZRAZAVAN JA NACIONALNE PRIPADNOSTI 12. a najkasnije u roku od 48 časova. 4) KAZNU koja obuhvata lišenje slobode može IZRECI samo sud. .

b . ako to zahteva interes pravičnosti. a dostupanje sudu.Pritvor određen odlukom prvostepenog suda traje u istrazi najduže tri meseca. ako mu nije omogućeno da bude SASLUSANI DA SE BRANI. u skladu sa zakonom. javnog reda i morala u demokratskom društvu. g . z . ima pravo da mu se sudi u njegovom prisustvu i ne može biti kažnien. i fizičko lice protiv koga se vodi postupak za neko drugo kažnjivo delo.Sva prava koja ima okrivljeni za krivično delo ima. podrobno 1 na jeziku koji razume.cl.Svako je okrivljen za krivično delo ima pravo da u najkraćem roku. osnovanosti sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka. gluv ili nem. ispituju i svedoci odbrane. dj . kao i o dokazima prikupljenim protiv njega. ima pravo na besplatnog branioca.33 Posebna prava okrivljenog a . niti da PRIZNA KRIVICU.Okrivljeni koji ne može da snosi troškove branioca. bude OBAVESTEN oprirodi i razlozima dela za koje se tereti. 31) Trajanje pritvora a . ako ne govori ili ne razume jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tumača. javno raspravi i odluči o njegovim/>rav/ma / obavezama.Svako ko je okrivljen za krivično delo ima PRAVO NA ODBRANU i pravo da uzme branioca po svom izboru. u skladu sa zakonom. ispituje svedoke optužbe i da zahteva da se. v -Posh podizanja optužnice trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme. okrivljeni se pušta na slobodu. pravično i u razumnom roku. u skladu sa zakonom. v -JAVNOST se mote isključiti tokom čitavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka. a viši sud ga može. v .Svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da sam ili preko branioca iznosi dokaze u svoju korist. d . 2 . da s njim nesmetano opšti i da dobije primereno vreme i odgovarajuće uslove za pripremu odbrane. ako je slep. u skladu sa zakonom. e .Svako ima pravo da nezavisan. g -Pritvorenik se pušta da se brani sa slobode čim prestanu razlozi zbog kojih je pritvor bio određen.Svako kome se sudi za krivično delo ima pravo da mu se sudi bez odugovlačenja. shodno zakonu i u skladu sa njim. Ako do isteka ovog vremena ne bude podignuta optužnica. b -Svakome se jemči pravo na besplatnog prevodioca. kao i radi zaštite interesa maloletnika ili privatnosti učesnika u postupku. samo radi zaštite interesa nacionalne bezbednosti. produžiti na još tri meseca.Trajanje pritvora sud svodi na najkraće neophodno vreme.Lice koje je okrivljeno ili kome se sudi za krivično delo NIJE DUZNO da daje iskaze protiv sebe ili protiv lica bliskih sebi. u skladu sa zakonom. kao i o optužbama protiv njega. nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud.Svako koje okrivljen za krivično delo.JSTALE GARANCIJE- (ct 32 Pravo na pravično suđenje a . b . pod istim uslovima kao svedoci optužbe i u njegovom prisustvu. (cl. imajući u vidu razloge pritvora. rfOS7" .

naknadu štete od Republike Srbije i druga prava utvrđena zakonom. dj . niti sudska odluka može biti izmenjena na štetu okrivljenog u postupku po vanrednom pravnom leku. zakonom ili drugim propisom zasnovanim na zakonu nije bilo predviđeno kao kažnjivo. 36>Pravo najednaku zaštitu prava i napravno sredstvo a . v . M.NIKO SE NE MOŽE OGLASITI KRIVIM za delo koje. d .Krivično gonjenje i izvršenje kazne za ratni zločin. imalac javnog ovlašćenja.Svako ima pravo na naknadu materijalne ili nematerijalne stele koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuie državni organ.Svako se smatra NEVINIM za krivieno delo dok se njegova kriviea ne utvrdi pravnosnažnom odlukom suda. Zabranjeno je kloniranie ljudskih bica. mogle bitno da utiču na njegov ishod ili ako je u ranijem postupku došlo do bitne povrede koja je mogla uticati na njegov ishod.Niko ne mole biti eonjen ni kajnjen za krivično delo za koje je pravnosnažnom presudom oslobođen ili osuđen ili za koje je optužba pravnosnažno odbijena ili postupak pravnosnažno obmtavljen. niti mu se može izreći kazna koja za to delo nije bila predvidena. b-Kazne seodreWujuprema propisu koji je važio u vreme kad je delo učinjeno. organ autonomne pokrajine ili organ jedinice lokalne samouprave. U Republic! Srbiji nema smrtne kazne. Istim zabranama podleže vođenje postupka za neko drugo kažnjivo delo.34Pravnasigurnost ukaznenomjyravu a . obavezi ili na zakonu zasnovanom interesu.Ljudski život je neprikosnoven. b . (nema eutanazije.Zakon određuje uslove pod kojima oštećeni ima pravo da zahteva naknadu štete neposredno od lica koje je štetu prouzrokovalo. v . ponavlianie postupka je dopušteno u skladu s kaznenim propisima.Jemči se jednaka zastita prava pred sudovima i drugim državnim organima. DOSTOJANSTVO I SLOBODAN RAZVOJ LIČNOSTI a-Ljudsko dostoianstvo ie neprikosnoveno i svi su dužni da ga poštuju i štite. da su bile poznate u vreme sudenja. individualnog karaktera) . apsolutno pravo. ako se otkriiu dokazi o novim činjenicama koje su.Svako ima pravo na žalbu ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu. Krivična dela i krivične sankcije odreduju se zakonom.Svako ima pravo na Slobodan razvoi ličnosti. pritvoren ili osuđen za kažnjivo delo ima pravo na rehabilitaciju. SI^PKAVO ■N A ZIVOT ' a . izuzev kad je kasniji propis povoljniji za učinioca. sen odd i zločin protiv čovečnosti NEZASTAREVA. b .Izuzetno. imaocima javnih ovlašćenja i organima autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. b .fcl. pre nego štoje učinjeno. g .Ko je bez osnova ili nezakonito Hsen slobode. ako time ne krši prava drugih zajemčena Ustavom. đlT^'Pmvo na rehabilitaciju i naknadu Stete a .

g .Svako ima pravo da bude obavešten o prikupljenim podacima o svojoj ličnosti. v . izuzetno i pretresanje bez prisustva svedoka. 7v NEPOVREDIVOST STANA a .4>NEPOVREDIVOST FIZIČK'O'G I PSIHIČ-KOG INTEGRITETA a . b .Niko ne može bez pismene odluke suda ući u tuđi stan ili druge prostorije protiv volje njihovog držaoca. Svaki oblik trgovine ljudima je zabranjen. kao ni rad ili služba za vreme ratnog ili vanrednog stanja u skladu sa merama propisanim prilikom proglašenja ratnog ili vanrednog stanja. g . niti u njima vršiti pretres. ako je njihov rad zasnovan naprincipu dobrovoljnosti. Seksualno ili ekonomsko iskorišćavanje lica koje je u nepovoljnom položaju smatra se prinudnim radom. u skladu sa zakonom. rad ili služba lica na vojnoi službi.Zajemčena je zaštita podataka o ličnosti. . u skladu sa zakonom.Bez odluke suda.U vezi sa ovom odredbom je i cl.Prinudnim radom se ne smatra rad ili služba lica na izdržavanju kazne lišenja slobode.Fizički i psihički integritet je nepovrediv.Stan je nepovrediv. 6J PRAVO NA ZASTITU PODATAKA O LICNOSTI . g ./ a .Zabranjen je prinudni rad. v . (poslovna sposobnost) b . 5/ PRAVO NA PRAVNU LICNOST a . b . Niko ne može biti izložen mučenju. dozvoljeni su ako je to neophodno radi neposrednoe lisenia slobode učinioca krivičnog dela ili otklanjanja neposredne i ozbiljne opasnosti za liude ili imovinu.Zabranjena je i kažnjiva upotreba podataka o ličnosti izvan svrhe za koju su prikupljeni. v .Svako lice ima pravnu sposobnost. uz novčanu nadoknadu. i pravo na sudsku zašiitu zboe njihove zloupotrebe. obrada i korišćenje podataka o ličnosti uređuju se zakonom.Prikupljanje. niti podvrgnut medicinskim ili naučnim oetedima bez svog slobodno datog pristanka. na način predviđen zakonbm. nečovečnom ili ponižavaiuiem postupatiju ili kažniavanju.26 URS: Niko ne može biti držan u ropstvu ili u položaju sličnom ropstvu. na način predviđen zakonom.Izbor i korišćenje lienog imena i imena svoje dece slobodni su. Drjalac stana i druge prostorije ima pravo da sam ili preko svoga zastupnika i uz još dva punoletna svedoka prisusrvuje pretresanju. Punoletstvo nastupa sa navršenih 18 godina. b . ulazak u tudi stan ili druge prostorije. Lice punoletstvom stiče sposobnost da samostalno odlučuje o svojim pravima i obavezama. osim za potrebe vođenia krivičnoe postupka ili zaštite bezbednosti Republike Srbije. pretresanje je dopušteno u prisustvu dva punoletna svedoka. držanje.Ako držalac stana ili njegov zastupnik nisu prisutni.

fp. . obavljanjem verskih obreda. SLOBODA KRETANJA I NASTANJIVANJA a . na način predviđen zakonorn.svako ima pravo da se slobodno kreće j nastaniuje u Republici Srbiji. e .Tajnost pisama i drugih sredstava komuniciranja je nepovrediva. da javno vrše verske obrede.To je pravo na privatnost. radi zaštite života i zdravlia ljudi. b . b . sprefiavanja širenja zarazmh bolesti ili odbrane Republike Srbije.(Š: NEPOVREDIVOST TAJNE PISAMA a . nacionalnu ili rasnu netrpeljivost. zaštite javnos reda i mira. verske poslove. ako je to neophodno radi vođenja krivičnog postupka.Crkve i verske zajednice su ravnopravne i odvoiene od države. prava dece. Stranac može biti PROTERAN samo na osnovu odluke nadležnog organa. dj . savesti.ODSTUPANJA su dozvoljena samo na određeno vreme i na osnovu odluke suda. pohađanjem verske službe ili nastave. pravo na psihičko i fizičko zdravlje. nacionalne ili rasne rnržnie. pravo na lični i porodični integritet.ULAZAK STRANACA u Republiku Srbiju i boravak u njoj ureduie se zakonom. SLOBODA SAV-ESTI I VEROISPOVESTI a . pravo na imovinu. političkog mišljenja ili gde mu ne preti ozbilino kršenie prava zaiemčenih ovim ustavom. protivno svoioi veri ili ubeđeniima. v . državljanstva. u zakonom predvidenom postupku i ako mu je obezbeđeno pravo žalbe i to samo tamo gde mu ne preti proeon zbog njegove rase. pripadnosti određenoj društvenoj grupi. da osnivaju verske skole. da ie napusti i da se u niu vrati. pojedinačno ili u zajednici s drugima. nacionalne pripadnosti. uverenia i veroispovesti. kao i da privatno ili javno iznese svoja verska uverenja. ako su neophodna radi vođenja krivičnog postupka ili zastite bezbednosti Republike Srbije. pola. ispuniava vo'mu ili drum 24 .Lice niie dumo da. v .Niko niie dužan da se izjašnjava o svojim verskim i drugim uverenjima. morala demokratskog društva. javnu bezbednost i javni red ili ako izaziva i podstiče versku. z . b .Sloboda kretanja i nastanjivanja i pravo da se napusti Republika Srbija mogu se OGRANICITI ZAKONOM.Svako ie Slobodan da ispoliava svoiu veru ili ubedenje veroispovedanja. vere. d -Roditelji i zakonski staraoci imaju pravo da svojoj deci obezbede versko i moralno obrazovanje u skladu sa svojim uverenjima. sloboda i prava gradana zajemčenih Ustavom. javne bezbednosti i javnog reda ili radi sprečavanja izazivanja ili podsticanja verske. pravo da se ostane pri svom uverenju ili veroispovesti ili da se oni promene prema sopstvenom izboru.Ustavni sud može zabraniti versku zajednieu samo ako njeno delovanje ugrožava pravo na život. i .Crkve i verske zajednice su ravnopravne i slobodne da samostalno uređuiu svoiu unutrašniu organizacjju.Sloboda ispoljavanja vere ili uverenja može se OGRANICITI ZAKONOM. g . samo ako je to neophodno u demokratskom društvu.Jemči se sloboda misli. socijalne i dobrotvorne ustanove i da njima upravljaju. u skladu sa zakonom.

u skladu sa zakonom. soeijalni i kulturni status. v . kao osnove sticanja ekonomskih dobara. Bosina potpitanja ])Zasto se nazivaju licnim 2)Mogu li se ogranicavati 3) Koliko mogu trajati odstupanja u vreme vanrednog i ratnog stanja. b . na nasledjivanje.obavezu koja uključuje upotrebu oružia. u skladu sa zakonom.Prema URSlzražavanje naeionalne pripadnosti je slobodno. b .Jernči se mirno uživanje svojine i drugih imovinskih prava stečenih na osnovu zakona. kulture i umetnosti. na rad i na strajk. 7) Koje su dve zabrane. 5) Kojaprava ima lice liseno slobode. jer se od drzave ocekuje da deluje u korist dobrobiti gradjana. Individulno pravo a .Nacionalna pripadnost ukljucuje: 1) slobodu izrazavania nacionalne kulture 2) slobodu upotrebe svog jezika i pisma. 1) PRAVO NA IMOVINU. 9) Ko moze izreci kaznu lisenja slobode 10) Upogledu tajnosti pisama i drugih sredstava opstenja sta ustavjemci gradjanima i kadse moze uciniti izuzetak 11) Zastita podataka o licnosti. (recimo oruzja) 25 . v . 4)Koja prava se ne mogu ograniciti.Pravo svojine može biti oduzeto Hi oeraničeno samo u JA VNOMINTERESU utvrdenom na osnovu zakona. b . 15) Sta sve cini pravo na vrivatnost zabrana proizvoljnog mesanja drzave uprivatni i porodicni zivot.Stepen ostvarivanja ovih prava zavisi od ekonomskog stanja drzave . nasledjivanje I pravo na rad. 14) Kada se moze uci u tudj stan bez odluke suda. da einjenjem pomogne njihov ekonomski. uz naknadu koja ne može biti niža od tržišne.Lice koje se pozove na prigovor savesti može biti pozvano da ispuni vojnu obavezu bez obaveze da nosi oružje. Od nje se zahteva da zagarantuje imovinu . kada se mogu koristiti tipodaci.Niko nije dužan da se izjašnjava o svojoj nacionalnoj pripadnosti.To su prava II generaeije. (eksproprijacija) Zakonom se može ograniciti način korišćenja imovine. a stite se sudsim putem. b . pravo na imovinu.Autorima naučnih i umetniekih dela iemče se moraina i materiialna prava. tajnosti pisama i zastita podataka o licnosti ii?EKONOMSKA PRAVA (5) a .Republika Srbija podstiee i pomaže razvoi nauke. SLOBODA NAUKE I UMETNOSTI •a -Naučno i umetničko stvaralaštvo je slobodno. pozitivnog statusa. garancije nepovredivosti stana. 13) Staje sa slobodom kretanja stranaca. f t i SLOBODA IZRAZAVANJA NACIONALNE PRIPADNOSTI a . Znaei to su. 8) Kako se morapostupati sa licem lisenim slobode. /12). 6) Koje muje dopunskopravo. 12) Sta se podrazumeva pod slobodom kretanja i moze li biti ogranicena.

u skladu sa zakonom i kolektivnim ugovorom. 2) PRAVO NA NASLEDJIVANJA Individaulno pravo a . ž .Svako ima pravo na poštovanje dostojanstva svoje ličnosti na radu. uz novčanu nadoknadu. trazi obezbedjenje. kao i drugim zakonima (o policiji. Seksualno ili ekonomsko iskorišćavanie lica koje je u nepovoljnom položaju smatra se prinudnim radom.v . pod jednakim uslovima. b . kao svakog na Slobodan izbor rada prema svojim sposobnostima i sklonostima . g .Svako ima pravo na SLOBODAN IZBOR RADA. u skladu sa zakonom. kako bi se na taj nacin poslodavac naterao da prihvati niihove uslove. pravičnu naknadu za rad i na pravnu zaštitu za slučaj prestanka radnog odnosa. b .Pravo na štrajk može biti OGRANIĆENO SAMO ZAKONOM. pa cl. e . a gde se u pojedinim delatnostima koje su od vitalnog znacaja za drustvo. dostupna sva radna mesta. rad ili služba lica na vojnoj službi. v . bezbedne i zdrave uslove rada.U vezi sa pravom rad je i sloboda rada. u skladu sa zakonom. Prema URS: " a . a na zakonodavcuje samo obaveza da stvori uslove za njegovu realizciju. 26 .To je pravo na sigurnost radnog odnosa i materijalno obezbedjenje za vreme privremene nezaposlenosti dj .Regulisan je Zakonom o strajku. minimuma procesa rada. b .Oduzimanje ili ograničenje imovine RADINAPLATE POREZA i drugih dažbina ili kazni. ako je njihov rad zasnovan na principu dobrovoljnosti.Pravo nasledivanja ne može biti isključeno ili ograničeno zbog neispunjavanja obaveza. URS zabranjuje prinudni rad. u skladu sa zakonom. Niko se tih prava ne može odreći.Jemči se pravo nasledivanja. potrebnu zaštitu na radu.Ženama. dnevni i nedeljni odmor. (sto se moze smatrati merama pozitivne diskiminacije).ustavno pravo zaposlenih u uslovima trzisne privrede. kao ni rad ili služba za vreme ratnog ili vanrednog stanja u skladu sa merama propisanim prilikom proglašenja ratnog ili vanrednog stanja. dozvoljeno je samo u skladu sa zakonom. omladini i invalidima omogućuju se posebna zaštita na radu i posebni uslovi rada. pravo da se radi. vojsci). plaćeni godišnji odmor.Prinudnim radom se ne smatra rad ili služba lica na izdržavaniu kazne lišenja slobode.Jemči se pravo na rad. v . shodnoprirodi ili vrsti delalnosti.Prema URS: Zaposleni imaju pravo na štrajk. 4) PRAVO NA STRAJK (često pita kao posebno pitanje) Koleklivno pravo a . koje znaci obustavu rada od strane radnika. ograničeno radno vreme.Svima su. d . javnih 3) PRAVO NA RAD Koleklivno pravo.26 kaze: ZABRANJEN JE PRINUDNI RAD.

socijalno osiguiranje u skladu sa zakonom. odgovoran je za zaštitu životne sredine. trudnice. <S) a .sudski SOCIJALNA-PRAVa. stoga su ona kolektivna prava i to prava pozitivnog statusa.a kakve pravo na imovinu. pravo na socijalnu zastitu i pravo na zastitu porodice.Toje individualno pravo coveka koje podrazumeva na pravo i blagovremeno obavestenje o njenom stanju. buduci da se drzava stara o fizickom i psihickom zdravlju gradjana. v .URS navodi 3 oblika socijalnog osiguranja: 1) pravo zaposlenih na naknadu zarade u u slučaju privremene sprečenosti za radAaknadu za vreme privremene nezgposlenosti i S pravo na penzijsko osiguranje. To su pravo na socijalno osiguranje.BOSINA POTPITANJA 1) Nabrojati ih. Nosioci socijalnih prava su pojedine drustvene kateogrije gradjana. samohranog roditelja i deteta. Svako je dužan da čuva I poboljšava životnu sredinu. u skladu sa zakonom. samohrani roditelji sa decom do sedme godine i stari ostvaruju zdravstvenu zastitu iz javnih prihoda. 5) kako se stite . 2) PRAVO NA ZASTITU ZDRAVLJA a . koiim se iemci obavezno osiguranie zaposlenima i njihovim clanovima. b-Deca ..od ekonomskog stania. ako je ne ostvaruju na drugi način. osnazeno obavezom drzave da se stara o ekonomskoi sieurnosti penzionera." 3) PRAVO NA ZDRAVU ŽIVOTNU SREDINU a . 1) PRAVO NA SOCIJALNO OSIGURANJE a -Toje obavezno osiguranie zaspolenih. b . a posebno Republika Srbija I autonomna pokrajina. 4) jesu li ogranicena Hi neogranicena.URS: "Svako imapravo na zaštitu svogftzičkog ipsihičkog zdravlja. pravo na zdravu zivotu sredinu.Zdravstveno osiguranje. g-Republika Srbiia pomaže razvoj zdravstvene i fizičke kulture. 3) od cega zavisi stepen ostvarivanja ovih prava . majke tokom porodiljskog odsustva. zdravstvena zaštita i osnivanje zdravstvenih fondova ureduju se zakonom. majke. b -Prema URS: "Svako.Socijalna prava su prava II generaciie . 2)Kakve jeprirodepravo na strajk (kolektivne). pravo na zastitu zdravlja." —— 27 .

Svako dete ima pravo na lično ime.Sva ili pojedina prava mogu jednom ili oboma roditeljima biti oduzeta ili ograničena samo odlukom suda. pravo da sazna svoje poreklo i pravo da očuva svoi identitet.Invalidima. v . Prava deteta i njihova zaštita ureduju se zakonom.Svako ima pravo da slobodno odluči o radanju deee. u skladu sa zakonom. Brak i odnosi u braku i porodici ureduju se zakonom.Majei se pruža posebna podrška i zaštita pre i posle porodaja. b . ekonomskog i svakog drugog iskorišćavanja Hi zloupotrebliavanja.Brak se zaključuje na osnovu siobodno datog pristanka muškarca i žene pred državnim organom. (eesto pita kao posebno pitanje) Ove kateogrije uzivaju posebnu zastitu u skladu sa zakonom.Vanbračna zajednica se iziednačava sa brakorou u skladu sa zakonom.Deca uživaju ljudska prava primereno svom uzrastu i duševnoi zrelosti. samohrani roditelj i dete u Republici Srbiji uživaju posebnu zaštitu.Zaključenje. majke.SOCIJALNU. fizičkog.ZASTITU: a .Pripada pojedincima i porodicama kojimaje potrebna pomoc. v .4)' PRAV a-N A . Pravo na zakliučenje braka i ravnopravnost suprujnika a . g . v . . Prava i dumosti roditelia a . majka. čije se pružanje zasniva na načelima *soeiialne pravdefhumanizma i poštovania liudskog dostoianstva.RS podstiče roditelie da se odluče na rađanje dece i pomaže im u tome.Svako ima pravo da slobodno odluči o zaključenju i raskidanju braka. i u tome su ravnopravni.Deca rođena izvan braka imaju jednaka prava kao deca rođena u braku. ako je to u najboljem interesu deteta. b . imaju pravo na socijalnu zaštitu. b .Porodica. b-Prema URS:" Građani i porodice koiima ie neophodna društvena pomoć radi savladavanja socijalnih i životnih teškoća i stvaranja uslova za zadovoljavanje osnovnih životnih potreba. Prava deleta a . b . samohranog roditelia i deteta a .Deca su zaštićena od psihičkog. ratnim veteranima i žrtvama rata pruža se posebna zaštita. b . u skladu sa zakonom.Roditelji imaju pravo i dužnost da izdržavaiu. vaspitavaiu i obrazuiu svoju decu. trajanje i raskid braka počivaju na ravnopravnosti muškarca i žene. g . u skladu sa zakonom. upis u matimu knjieu rođenih. Sloboda odlučivanja o rađaniu a . Posebna zaštita porodice. kao posebno ugrozenim kateogrijama stanovnistva.

b . v -Republika Srbija podstiče i pomaže razvoj nauke. pravo na ucesce u kulturnom zivotu. autonomiju univerziteta. u skladu sa zakonom.Deca mlađa od 15 godina ne mogu biti zaposlena niti. 2) Prava deteta 3) Kojaprava i obaveze jemci ustav za roditelje . pravo koriscenja kulture I kulturnog stvaralstva i slicno.Posebna zaštita pruža se deci o kojoj se roditelji ne staraju i deci koja su ometena u psihičkom ili fizičkorn razvoju.'KUIjT ! DSNiŠ:. u skladu sa zakonom. BOSJNA POTPITANJA l)Nabrojati ih. 29 .Osnivanje škola i univerziteta ureduje se zakonom. AIJtONOMlJAUNIVERZITETA Jemči se autonomija univerziteta. usmerena na ocuvanje.lako Ustav regulise sledeca prava. kulture i umetnosti. mogu da rade na poslovima štetnim po njihovo zdravlie ili moral. b .PRAVA"-r Š l f O B O Đ E (do sađa nikad nije pitala. pod jednakim uslovima. SL0B0DA^AUGN:0:G41JMETNIČK0GSTVA]RANJA a -Naučno i umetničko stvaralaštvo je slobodno. slobodu naucnog i umetnickog stvaranja. b . a srednie obrazovanje ie besplatno. ostala gore nabrojana su zagaranotvana medjunarodnim pravom koje se neposredno primenjuje i koje Ustav jemci. PBAYO NA t ^ R 2 ^ 0 ¥ A N J E s a .v . To su pravo na obrazovanje. u skladu sa zakonom. ako su mlađa od 18 godina.Autorima naučnih i umetničkih dela jemče se moralna i materiialna prava. procitaj samo) a . d .Osnovno obrazovanje je obavezno i besplatno.Indivudalna prava poiedinca u oblasti kulture. v . visokoškolskih i naučnih ustanova. pristup visokoškolskom obrazovairiu. Univerziteti. visokoškolske i naučne ustanove samostalno odlučuiu o svome uredenju i radu. g .Syi gradani imaju. g . razvoj i sirenje kulture i nauke.RS omogućuie uspešnim i nadaieaim učenicima slabiieg imovnog stania besplatno visokoškolsko obrazovanje.Svako ima pravo na obrazovanje.

Nadležni sud može sprefclti širenje informacija i ideja putem sredstava javnog obavestavanja samo ako'je to u demokratskom društvu neophodno radial} sprečavanja pozivanja na nasilno rusenie Ustavom utvrđenog poretka ili narušavanje teritoriialnog integriteta Republike Srbijefzl sprečavanja propaeirania rata ili podstrekavanja na neposredno nasili^l radi sprečavanja zagovarania rasne. b -Novine i druga sredstva javnog obavestavanja ne podlezu cenzuri.URS predvidja instrumente za odbranu od zloupotrebe slobode medija-pravona ispravku neistinite. . samo ga imaju muskarci).® POLITICKE SLOBODE ITRAVA (6) a -To su prava i generacije. M 3^oJzZr*Č^j^e ^~~ ntćj7****«. v. izbori su slobodni i neposredni. alipise u Zakonu o izboru za narodne poslanike npr.To je pravo gradjana da bira i bude biran u drzavne organe. a glasanje je tajno i lieno. v .Fasivno biracko"pravo je pravo gradjanina da bude izabran za narodnog predstavnika i izrazava njegovu poslanieku sposobnost. osniva novine i druga sredstva javnog obavestavanja. b . d-Uslovi za aktivno i pasivno biracko pravo su jednaki i to su:£f| drzavljanstvo RS 5 (® punoletsfvoćffl' poslovna sposobnos^y prebivaliste na teritoriji RS (zaprebivaliste nepise u URS. Biracko pravo 2. opste (imaju ga svi gradjani pod istim uslovima) jposebno fnpr. BIRACKO PRAVO a . HLOBOBA MEDIJA a .Aktivno biracko pravo ie pravo gradjanina da bira svoje pfedstavnike i izrazava njegovu biraeku sposobnost. u smislu ovlascenja gradjana da uticu na drzavu. a ostvarivanje ovih prava vrJpojrta. u skladu sa zakonom. Sloboda zbora (okupljanja) 5. aktivnog statusa. b. 2. d . Sloboda udruzivanja 6. g . kojim se podstiče na diskriminaciju.. Jednom recju to su razni oblici ucesca pojedinca u javnom zivotu zemlje. nacionalne ili verske mržnje. poslovno sposoban državljanin Republike Srbije ima pravo da bira i da bude biran. nepotpune ili netačno prenete informacije kojom je povredeno nečiie pravo ili interes xpravo na odsovor na objavljenu informaciju. na način predviđen zakonom. Sloboda izrazavanja 4. Pravo molbe (peticije) 1. neprijateljstvo ili nasilje. Izborno pravo je opšte i jednako. Izborno pravo uziva pravnu zaštitu u skladu sa zakonom. e . da ucestvuju u konstituisanju organa drzave i njihove volje.U RS svako je Slobodan da bez odobrenia. Sloboda stampe 3.Gradani imaju pravo da učestvuiu u upravljaniu iavnim poslovima i da pod iednakim uslovima stupaju u iavne službe i na javne funkcije". g-Pored toga biraeko pravo moze biti jednako (jedan covek jedan glas) i neiednako.) dj -Prema URS "Svaki punoletan.S tim u vezi URS proklamuje pravo svakog na pristup podacima koii su u posedu državnih organa i organizacija kojima su poverenajavna ovlašćenja.Politicka prava su: 1.

" g . ^cXj^ \° CxU g . dok se u drugom clanuformulise kao "sloboda misljenja" i vezuje se za slobodu " izrazavanja" u smislu slobode da se "govorom. javni tužioci. .Ovim pravom jemči se sloboda političkog.Zabranjena su tajna iparavojna udruženja. SLOBODA OKUPLJANJA a . b . primaju i sire obavestem'a i ideje. 31 .USTAVNI SUP može zabraniti samo ono udruženje čije je delovanje usmereno naM)' nasilno rušenje ustavnog poretk^j) kršenie zajemčenih ljudskih ili manjinskih prava ^3°) izazivanje rasne. niti može da trpi štetne posledice za stavove iznete u podnetoj peticiji ili predlogu. nacionalne ili verske mržnje.Sloboda okupljanja može se ZAKONOM OGRANICITI samo ako je to neophodno rad|H) ) zaštite javnog zdravlia/2) morala/S prava drugih^tbezbednosti RS. ZUccU^e.Sloboda izrazavanja moze se ZAKONOM OGRANICITI ako je to neophodno radi(T}/ zaštite prava i ugleda drugih.Ovo pravo obuhvata slobodu mirnog_okupljanja građana.To je pravo svakog da. upućuje peticije i druge predloge državnim organima. pripadnici policije i pripadnici vojske ne mogu biti članovi političkih stranaka." b .g/čuvanja autoriteta i nepristrasnosti sud^3Y zaštite javnog zdravlia. <ut^J^< 3. uz upis u registar koji vodi državni organ. sindikalnog i svakog drugog udruživanja . Ustavni sudodlucuje o zabrani rada jioliticke stranke iz istih razloga.Zborovi. Zaštitnik građana. sudije. b . 4. SLOBODA MISLJENJA IIZRAZAVANJA a . organizacijama kojima su poverena javna ovlašćenja.Zbog upucivanja peticija i predloga niko ne može da trpi štetne posledice. demonstracije i druga okupljanja građana na otvorenom prostoru prijavliuiu se državnom organu. v .£. SLOBODA UDRUZIVANJA a . d . osim ako je time učinio krivično delo.Po URS ovo pravo se u jednom clanu.formulise kao "sloboda misli" i vezuje se za slobodu savesti i veroispovesti..Udruženja se osnivaju bez prethodnog odobrenja. slikom ili na drugi nacin traze.Okupljanje u zatvorenom prostoru ne podleže odobrenju. u skadu sa zakonom. ^v 5.|4))morala demokratskog društvaD/nacionalne bezbednosti Republike Srbije. kao pravo da se ostane izvan svakog udruženja. £jaJ&£tZ7* tx (%-fyO'tu<L^l>&^-C Mww^o« uredjeno je zakonom. ni prijavliivanju. pisanjem. organima AP i organima jedinica LS i da od njih dobije odgovor kada ga traži. b . u skladu sa zakonom. r\ v . & PRAVO MOLBE (PETICIJE) a . sam ili zajedno sa drugima. tLuy>*n^CLM'c'- (w&oj0.Sudije Ustavnog suda.

organima AP i jedinicaLS vodi se računa o naeionalnom sastavu stanovnistva i odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika NM. sluzbenu upotrebu jezika i pisma. >TA . ocuvanju njihove nac. informisanja na jeziku nacionalne manjine iklullure. ¥ .manjina prozeta su nacelima: ZABRANA DISKMMNACIJE pripadnika NM . veru i iezik.za razliku od etnicke grape koji je nemaju. koja se ostvaruju u zajednici sa drugima u skladu sa URS. učestvuje u procesu odlučivanja iU odlučuie o pitanjima iz tih oblasti i osniva ustanove iz ovih oblasti. 32 . 6)Staje sloboda medija. ali su malobrojnije spram ostalog dela stanovnistva te drzav^f6)podstaknuti su zeljom da zajedno ocuvaju ono sto cini njihov zajednicki identite. 3) Staje sloboda izrazavanja. £ ~ Kolektivnim praviroa pripadnici NM neposredno ili preko izabranih predstavnika odlucum o pojednim pitaniima vezanim za svoju kulturu .u cilju ostvarivanja ovog prava na samoupravu pripadnici NM. d . PRAVA PRIPADNIKA NACIONALNIH MANJINA (14) a .ffD Imaju svoiu maticnu drzavu. 8) Koji sud odlucuje o zabrani sirenja informacija — okruzni sud! 21. u skladu sa zakonom. obrazovanja.Savet predstavlia nacionalnu manjinu u oblasti službene upotrebe jezika. v) stava da nisu diskriminaciia posebne mere koje drzava uvodi radi postizanja pune ravnopravnosti izmedju pripadnika NM i gradjana koji pripadaju vecini.Prerna siroj definiciji NM oznacava grupu lica u jednoj drzavi koja: (J) prebivaju na teritoriji te drzave@ njeni su drzavijaniplodrzavaju sa torn drzavom solidne dugotrajne vezeffl poseduju specificne etnicke.pripadnici NM imaju pod istim uslovima kao i ostali gradjani pravo da ucestvuju u upravljanju javnim poslovima i da vrse javne flinkcije. mogu izabrati svoje NACIONALNE SAVETE u skladu sa zakonom. 1^NACELORAVNOPRAVNOSTIK vodieniu iavnih poslova. tradicije. 2) Staje sloboda misli i moze li bid ogranicena.Prema URS pojedinacna prava pripadnika nac. RS priznaje istima posebnu ulogu u ostvarivanju prava pripaSnika NM. 7) Ko i kada i kako moze ograniciti ovu slobodu. posebno kulturu. tj.SUSTINA prava NM je u zastiti i negovanju obelezja svojstvenih za naciju-kulture. koja mogu bit! individualna i kolektivna. daju im se i manjinska prava. verske ili jezicke karakteristike.Osim svih ljudskih prava zajemcenih URS-dm.ugovorima. dl . Pri zapošljavaniu u državnim organima. 4) Cimeje ogranicena sloboda izrazavanja.posebnosti i osobenosti.BOSINA POTPITANJA 1) Ogranicenje slobode politickog delovanja. obrazovanie. koja se sastoji od tri elementa a) ravnopravnosti pripradnika NM pred URS i zakonom i jednake zakonske zastite b) zabrana diskriminaciie zbog pripadnosti NM. dj . javnim službama. vere i jezika.Oni su pravna lica koji se fmansiraju iz budzeta i donacija.NM mogu osnivati kulturna i prosvetna udruzenja koja dobrovoljno finansiraju. kultume. sto su obelezja svoistvena za naciiuiSlzastupliene su u dovoljnom broju. zakonom i medj.-A e . tradiciju .. 5) U cemu se ogleda pravo na prigovor savesti. L«H~r ft/! T&f b .

Jedinica lokalne samouprave će OBAVEZNO u ravnopravnu službenu upotrebu jezik i pismo nacionalne manjine ukoliko procenat pripadnika te nacionalne manjine u ukupnombroju stanovnika na njenoj teritoriji dostiže 15% prema rezultatima poslednjeg popisa stanovništva. u skladu sa zakonom. 8) Cime se bavi savet za zastitu prava nacionalnih manjina. 6) Mogu li nacionalne manjine same osnivati skole. uključujući i pravo na izražavanje.Na teritoriji jedinice lokalne samouprave gde tradicionalno live pripadniei nacionalnih manjina. njihov JEZIKI PISMO moze biti u ravnopravnoi službenoj upotrebi. prema kojoj se u NS obezbeđuju se ravnopravnost i zastupljenost polova i predstavnika NM. i . kulturne i verske posebnostiCO na upotrebu svojih simbola na javnim mestimajffjna korišćenje svog iezika i pisma^Tda u sredinama gde čine značajnu populaciju. slanje i razmenu obaveštenja i idejanCy na osnivanje sopstvenih sredstava javnog obaveštavanja. 7)Staje sa mandatima predstavnika nacionalnih manjina u skupstini. koji se obraca m lj . kao i narodniposlanik. organizacije kojima su poverena javna ovlašćenja. z~PRAVA PRIPADNIKA NM^jlna izražavanje. 9) Mogu li nacionalne manjine upotrebljavati svoje zastave i druge simbole. j . državni organi.stranaka NM mogu uceslvuju uraspodeli mandata i kad su dobili manje od 5% glasova od ukupnog broja biraca koji su glasali. Zabranjena je nasilna asimilacija pripadnika NM-Zaštita pripadnika NM od svake radnje usmerene ka njihovoj nasilnoj asimilaciji ureduie se zakonom. obavezno se isticu zastave i simboli SR. blagovremeno i nepristrasno obaveštavanie na svom leziku. mogu se obratiti drzavnim organima na svom jeziku i imaju pravo da dobiju odgovor na torn jezik.(3|na osnivanje privatnih obrazovnih ustanova/Tlda na svome jeziku koriste svoje ime i prezimeffil da u sredinama gde čine značajnu populaciju. negovanje.^ J ZABRANE ASIMILACIJE PRJPADNIKA NM.Simboli i zastave NM se mogu službeno isticati tokom drž.3)Kojaje razlika izmedjuprava zajamcenih strancima I prava nacionalnih manjina -jezik nacionalnih maniinamoze biti u sluzbenoj upotrbi 4) Staje sa njihovim pismomj) Sta kaze ustav (ustavni zakon) u pogledu procenta potrebnog za uvodjenje jezika nacionalnih manjina u sluzbenu upotrebu. pri službenoj upotrebi. u skladu sa zakonom. primanje. naselja i topografske oznake budu ispisane i na njihovom jezikujijj}' na potpuno.U skladu sa URS AP mogu na osnovu zakona pripadnicima NM svojim propisima ustanoviti i dodatna prava. etničke. tradicionalni lokalni nazivi.Pripadnici nacionalnih manjina čiji broj u ukupnom stanovništvu RS dostiže najmanje 2% prema poslednjem popisu stanovništva. 1 . pod kojim uslovima 33 . razvijanje i javno izražavanje nacionaine. gde. sto je u skladu sa odredbom el. organi AP i jedinica LS vode postupak i na njihovom jeziku^fj na školovanie na svom jeziku u državnim ustanovama i ustanovama autonomnih pokrajina. praznika i praznikaNM na zgradama i u prosloryama lokalnih organa i organizacija sa javnim ovlašćenjima na područjima na kojima je jezik nacionalne manjine u službenoj upotrebi. ro .politicke stranke NM i koalicije pol. 2) Koja su njihovaprav. k-Zakoni i propisi se objavljuju i na jezieima nacionalnih manjina. imena uliea. 100 URS. čuvanje. BOSINA POTPITANJA l)Sta su nacionalne manjine. Uz zastave i simbole nacionalne manjine. Zabranjeno je preduzimanje mera koje bi prouzrokovale veštačko menianie nacionainog sastava stanovništva na područjima gde pripadnici NM žive tradicionalno i u značajnom broju. JOJMogu li ih isticati.

/ USTAVNE DUZNOSTI (15) a .. Takodje mogu sticati pokretne stvari iednako kao i doma i drzavljani.Ustav ogranicava zakonodavca time sto nijedna od zakonskih duznosti i obaveza ne moze stajati u opreci sa pravima i slobodama. veroispovesti.O t o m e odlucuje MUP u saranji saMinistarstvom inostranih poslova. koja URS jemci gradjanima. vaspitavaju i obrazuiu svoiu decu.dazbin. nauenog. imaju u RS sva prava zajemeena Ustavom i zakonom. izuzey prava koja po Ustavu i zakonu imaju samo državljani RS.Obaveza placanja poreza i drugih dazbin a-je opsta i zasniva se na ekonomskoj moći obveznika. 3)Nabrojati ih. ima pravo na utočište u Republici Srbiji. @) opsta duznost cuvanja zivotne sredine. U tome se ogleda nacelo ravnopravnosti. @) duznost roditelia da izdrzavaiu.URS .Strana pravna i fizicka lica su na trzistu izi'ednacena sa domacim. ^topsta poreska duznost u srazmeri sa ekonomskom moci obveznika. obavezno sociialno i zdravstveno osiguranie. penziisko i invalidsko osiguranie osnovno obrazovanie b . BOSINA POTPITANJA 1) Sta su. )duznosti stranaca.Stranac je lice sa stranim drzavljanstvom ili lice bez drzavljanstva b . z .Stranci. 5)Kako ustav ogranicava zakonodavca. u skladu sa međunarodnim ugovorima.Stranci mogu steći pravo koncesiie na prirodnim bogatstvima i dobrima od opšteg interesa. kulturnog i istorijskog nasledja i dobara od opsteg interesa. v .22. u skladu sa zakonom ili međunarodnim ugovorom. 2) Gde su propisane.URS daje strancima najveca moguca prava u okviru proglasenih ljudskih prava. Prema URS: Stranac koji osnovano strahuje od progona zbog svoje rase. nacionalne pripadnosti ili pripadnosti nekoj grupi ili zbog svojih političkih uverenja. pola.om jemce i SVOJINSKA PRAVA strancima tako da strana fizička i pravna lica mogu steći svojinu na nepokretnostima. d . Postupak za sticanje utočišta uređuje se zakonom. dj . jezika. 34 . To su: dQ opsta duznost postovanja Ustava i Zakona. koje su zabrane {(23)i PRAVA I DUZNOSTI STRANACA (5) a . e . 0 opsta duznost cuvania prirodnih resursa. 4)Kadpostoji obaveza placanja poreza i drugih . g .Ustavne duznosti su tek neke od duznosti gradjana koje su malom broju propisane u samom URS. kao i druga prava odredena zakonom. 0 duznost postovanja ljudskog dostojanstva.Osim ovih prava URS garantuje iskljucivo strancima PRAVO AZILA. v . tj.

a ima drzavljanstvo druge zemlje).Ustavom je uspostavljen mehanizam za zastitu ljudskih i manjinskih prava (LjiMP) b . 7) Kako sticu pravo svojine 8) Kakav reciprocitet moze biti -formalni (upotpunosti izjednacava domace drzavlja i materijalni (koliko oni nama.i . pri eemu zakon ni u kom slučaju ne sme da utiče na suštinu zajemčenog prava. sto vazi i za LjiMP zajemcena opsteprihvacenim jjravilima medjunarodnog prava. ljudskog dostojanstva. pod uslovom da niie dvostruko oporezovan tj. pola. 10) koje su duznosti stranaca. k . uslovljeno je reciprocitetom. v . organa AP i jedinica LS. ocuvanje zivotne sredine i druge duznosti koje propisuje URS. bez diskriminacije. 3) Staje diskriminacija.21 na 17 strani skriite 4)Moze li stranac biti proteran iz RS na osnovu sudske odluke i kako. primerpozitivne i zastita -pogledati cl. OSTVARIVANJE I ZASTITA LJUDSKIH I MANJINSKIH PRAVA I SLOBODA (12) a . (3). 11) kad stranac placa porez (2$.Zbog toga sto nisu drzavljani RS nemaju pravo da glasaju. organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja. pravo da sticu nekretnine im je ograniceno. (4|Jemči se jednaka zaštita prava PRED SUDOVIMA i drugim državnirn organima. imaocima k'nih ovlašćenja i organima AP i jedinica LS. Stranac može biti PROTERAN samo na osnovu odluke nadležnog organa. u zakonom predviđenom postupku i ako mu je obezbeđeno pravo žaibe i to samo tamo sde mu ne preti progon zbog njegove rase. ^ S v a k o ima pravo na SUDSKU ZAŠTITU ako mu je povređeno ili uskraćeno neko LjiMP zajemčeno Ustavom.Taj mehanizam deluje dvostruko^jj preventivno tako sto napred osucuiecuje povredu pravag) represivno.ugovorima i zakonima. nacionalne pripadnosti.Prema URS ulazak stranaca u zemlju se uredjuje zakonom. zakonski ifakticki 9)Kakav reciprocitetje potreban kod nas zakonski ili diplomatiski. kao i pravo na UKLANJANJE POSLEDICA koje su POVREDOM 35 J . da ne placa porez u drzavi ciji je drzavljanin. političkog mišljenja ili gde mu ne preti ozbilino kršenje prava zajemčenih ovim ustavom. Kod nas je potreban zakonski ili diplomatski recoprocitet. kao opste. samim tim sto predvidja pravna sredstva za otklanjanje posledica povrede prava. toliko mi njima)ili diplomatski.Osim prava stranci u RS imaju i DUZNOSTI kao sto su postovanje Ustava i zakona. 6) Mogu li sticati pokretm stvari. 2)Moze li stranac biti proteran. j . 5)Imaju li prava vezana za cinjenicu drzavljanstva.Ustavni mehanizmi za zastutu Ustavom proglasenih LjiMP su: (ffjnjihova NEPOSREDNA FRIMENA. Pojedinačni akti i radnje državnih organa. |2)/ZAKONOM se može propisati način ostvarivania ovih prava samo akoje to Ustavom izričitopredviđeno ili akoje to neophodno za ostvarenje pojedinog prava zbog njegove prirode. vere. državljanstva. moraju biti ZASNOVANI NA ZAKONU. potvrdjenim medj.8vako ima pravo na JEDNAKU ZAKONSKU ZAŠTITU. Sto se tiee POREZA piaea ga ako je rezident (lice koje zivi u nasoj zemlji. BOSINA POTPITANJA 1) Kad stranac ima pravo azila i ko odlucuje o azilu. pripadnosti određenoj društvenoj grupi.

. sva ona za koje izricito nije propisano da ne mogu 10)Ko ih i kako ogranicava 11) Kako se tumace -Odredbe o ljud. Ustavni sud. pri cemu oštećeni ima pravo da zahteva naknadu štete neposredno od lica koje je štetu prouzrokovalo. na rad.pravima tumace se u korist unapređenia vrednosti demokrat. kao i drugih nosioca javnih ovlašćenja. savestl i veropispovesti. ombudsman. s tjm sto se zakonom određuje kada je pravna pomoć besplatna. prava. postovanje dostojnastva licnosti. ^8))Svako ima pravo na ŽALBU ili drugo pravno sredstvo protiv odluke kojom se odlučuje o njegovom pravu. pri cemu razlikuie privatnu.JAVNU svojinu cine državna svoiina. pravicno sudjenje. /fid) Pravo na PRAYNU POMOĆ koju gradjanima i pravnim licima pružaju advokatura. 5) Sta Ustav garantuje kodzastite ovih prava-jednakost 6)Koji su sudovi za njih nadlezni .Ustav jemci jednaku pravnu zastitu svih oblika svoiine. (f} Pravo na VODJENJE UPRAVNOG SPORA tj. na način i u 36 . organ AP ili organ jedinice LS. ako zakonom nije predviđena druga sudska zaštita.Postojeća drustvena svoiina pretvara se u privatnu svojinu pod uslovima. b . @ Svako ima pravo na NAKNADU MATERIJALNE ILI NEMATERIJALNE ŠTETE koju mu nezakonitim ili nepravilnim radom prouzrokuje državni organ. 9)Koja se mogu ograniciti za vreme vanrednog stanja .NASTALE. / j j Gradani imaju pravo da se obrate MEĐUNARODNIM INSTITUCIJAMA radi zaštite svojih sloboda i prava zajemčenih Ustavom. i manj. svoiina AP i svoiina jedinice LS. pravo da o zakonitosti konačnih pojedinaenih akata odlucuje nadlezni sud u upravnom sporu. i manj. j@>Pravo na USTAVNU ŽALBU koja se može izjaviti protiv poiedinaenih akata ili radnii državnih organa ili organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja.Sredstva iz javne svoiine_otuduiu se na način i pod uslovima utvrdenim zakonom. instituciia koje nadziru njihovo sprovođenje. Na zivot. a kojima se povređuiu ili uskraeuiu LjiMP i slobode zajemčene Ustavom. tj. g . insititucife. saglasno važećim međunarodnim standardima ljud. BOSINA POTPITANJA 1) Kako se ostvaruju-neposredno 2)Kojije izuzetak 3) Kako se stite 4) Ko im sve pruza zastitu . i službe pravne pomoći koje se osnivaju u jedinieama LS.opste nadleznosti 7) O cemu se mora voditi racunapri ogranicavanju ljudskih prava 8)Kojase ljudska prava i slobode ne mogu ograniciti-pr. imalac javnog ovlašeenja.sudovi. (ffi) ZAŠTITNIK GRAĐANA je nezavisan državni organ koji štiti prava građana od povreda nlcinjenih aktima organa državne uprave. ako su iscrpliena ili nisu predvidena druga pravna sredstva za njihovu zaštitu. (/ll) OGRANICENJE LJiMP i sloboda samo ako ograničenje dopušta Ustav i u svrhe radi kojih gadopušta. zadrumu i javnu svojinu. društva.sloboda kretanja i si. medj. kao ipraksi međ. kao samostalna i nezavisna služba. /}/ EKONOMSKO UREDJENJE ( 5 ) SVOJINSKI ODNOSI PO URS (10) a . v . obavezi ili na zakonu zasnovanom interest!.

novae 9) nacin korsicenja sredstava u drzavnoj svojini . e .Kada je rec o stvarima u PRIVATNOJ svojini konkretno polioprivredno zemliište.Prirodna bogatstva koriste se pod uslovima i na način predviden zakonom. s tim da s obzirom nato da jos nije odgovarajuci zakon. BOSINA POTPITANJA 1) Koje vrste svojine stiti ustav 2) Sta kaze ustav za drustvenu svojinu 3) Kojije rok za privatizaciju 4)Sta cini javnu svojinu 5)Sta spada u drzavnu svojinu 6) Ko maze dobiti koncesiju 7)Mozelipo novom Usavu gradsko gradjevinsko zemljiste biti uprivatnoj svojini 8) koja sve prava koriscenja imaju AP I LSprema zakonu o sredstvima u svojini RS -nepokretnosti. d . nakon cega je predvidjeno da se ide na prinudnu likvidaciju. pokretnosti.Sredstva u drzavnoj svojini koja koriste drzavni organi i organizacije i organi teritorijalnih jedinica.rokovima predviđenim zakonom o privatizaciji. AP i iedinicama LS. njihovo korišćenje i raspolaganje je slobodno. dobra za koje je zakonom odredeno da su od opšteg interesa i imovina kofu koriste organi RS. davanjem na korsicenje ili u zaku. odnosno propisati uslovi za korišćenje i raspolaganje da bi se otklonila opasnost od nanošenia štete životnoi sredini ili da bi se spreeila povreda prava i na zakonom zasnovanih interesa drugih lica. kulturno i istoriiskojaasieđe. n . u skladu sa zakonom. uređuju se zakonom. dj -Fizička i pravna liea mogu steći pojedina prava na određenim dobrima u opštoj upotrebi. u skladu sa zakonom. imovina jedinica LS je drzavna imovina. način njenog korišćenja i raspolaganja. u skladu sa zakonom ili međunarodnimugovorom.Strana fizička i pravna liea mogu steći svoiinu na nepokretnostima.12. I .Zakonom se mogu ogranieiti obliei korišeenja i raspolaganja. šumsko zemljište i gradsko građevinsko zemljište. sto ie jedna od ustavnih duznosti (koju Bosa narocito voli da cuje) m . plasiranjem novcanih sredstava i HOVna trzistu novca i kapitala i na drugi nacin u skladu sa zakonom. U državnoj imovini mogu biti i druge stvari i prava.2008. i .Dakle URS dopusta konkurenciju svojina s tim sto prepusta trzistu da odredi koji ee obliei svojine postojati u privrednoj stvarnosti. k . Hcox^-t6* lj . kao dobra od opšteg interesa. bio krajnji rok. Sticanje prihoda po osnovu ovih sredstava ostvaruje se njihovim otudjenjem.Ova sredstva mogu se koristiti i za obavljanjeprivrednih i drugih delatnosti u zemlji il inostranstvu radi sticanja prihoda. /^ejzi^cc^u < .Posebna odgovornost za očuvanje nasleđa je na RS.Svako ie dužan da čuva prirodne retkosti i naučno.Imovina AP i jedinka LS.DRZAVNU svoiinu cine prirodna bogatstva. kao i druga prava određena zakonom.Strand mogu steći pravo koncesiie na prirodnim bogatstvima i dobrima od opšteg interesa. pod uslovima i na naein predviden zakonom. s tim sto je 31. j . 37 . z . koriste se za ostvarivanje prava i duznosti RS odnosno teritorijalnih jedinica.

). otvorenom i slobodnom tržištu..Ekonomsko uređenje u Republici Srbiji počiva na tržišnoj privredi.kao što su svi pojedini porezi.U sustini sloboda privrednog delovanja je mogucnostprivrednih subjekata da se samostalno organizuju i delaju. Na prihodnoj strani navode se svi zakonom propisani državni prihodi . prosveta ltd. sto je orjentaeija nase zemlje.Radi se o ekonomskoi autonomiii koja je jedna od bitnih obelezja ustavne konepecije slobodbe privrede b . aeenciie. SLOBODA PRIVREDNOG DELOVANJA a . kao i sve nečasne radnje na tržištu. kao i druga prava odredena zakonom. SAMOSTALNOST PRIVREDNIH SUBJEKATA a . budžetska rezerva itd). ministarstva. koga priprema roinistarstvo finansiia u saradnji sa drugim ministarstvima. g -Element ekonomskog uredjenja je i zastita potrosaca u okviru koje su posebno zabranjene radnje usmerene protiv zdravlja. investicije. odnosno po državnim institucijama kao nosiocima rashoda (skupština. koja takođe uglavnom proizlazi iz materijalnih zakona. 38 . BUDZETSKO FINANSIRANJE DRZAVE I DRZAVNIH DELATNOSTI I DELATNOSTI OD OPSTEG INTERESA (8) Najčešće. 2) Stranei mogu steći pravo koncesiie na prirodnim bogatstvima i dobrima od opšteg interesa. samostalnosti privrednih subjekata i ravnopravnosti privatne i drugih oblika svojine.PR1DUZETNIŠTVO je slobodno. g . ali se moze ograničiti zakonom. a radi razvoja trzisne privrede. kazne. sudovi. životne sredine i prirodnih bogatstava i radi bezbednosti Republike Srbije. a druga po ekonomskim funkcijama (plate i socijalna davanja za zaposlene.26. slobodi grgduzetnistva. 28. u skladu sa zakonom ili medunarodnim ugovorom. Obično se ove dve podele kombinuju i dobija složena klasifikacija. naknade. sa njihovim planiranim iznosimaza sledeću godinu. Budžet ima karakter finansiiskog plana države za jednu godinu. radi zaštite zdravlja ljudi. 27. subvenciie. koriste se dve podele. dok ga usvaja skupština u obliku zakona. kao i pratećim proeesnim i sličnim odredbama. povezivanju i udruzivanju | jednak polozaj u pogledu uslovaprivredjivanja i pravne zastite ■ za svoje obaveze u pravnom prometu odgovaraju srgdstvima koiima raspolazu. otvorenog i slobodnog trzista u RS.Igakje nesporno je da ono obuhvata sledece elemente: f p Slobodno organizovanie preduzeca i drguih organizacija 2^ samostalnost u obavljanju delatnosti. Prva je po administrativna. v .URS ne odredjuje sadrzinu ove samostalnosti v .U vezi sa slobodom preduzetnistva su i siedeca dva prava: 1) Strana fizieka i pravna lica mogu steći svojinu na nepokretnostima. takse. zdravstvo. b . otplata dugova. materijalni troškovi. državni budžet je jednogodišnji dokument.Sadržaj državnog budžeta čine spisak prihoda i rashoda. bezbednosti l privatnosti potrosaca. Na rashodnoi stani. prihodi od kamata i prodaje državne imovine i slično.

u skladu sa zakonom.Budzet AP Vojvodine iznosi naimanie 7% u odnosu na budzet RS. budzeta RS. prelazi se na privremeno finansiranje (obicno 3 meseca).RS. z .Narodna skupstina usvaja budžet izavršni račun RS. k . u skladu sa odlukom skupštine AP. ima formu zakona i pokazuie prihode i rashode RS za iednu eodinu.Sredstva iz kojih se fmansiraju nadležnosti RS. s tim što se 3/7 od budzeta AP Vojvodine koristi za finansiranie kapitalnih rashoda.Obaveza plaćanja poreza i drugih dažbina je opšta i zasniva se na ekonomskoj mobi obveznika. d . O Narodnoj banci Srbije donosi se zakon.Poslovi jediniee LS fmansiraju se iz izvornih prihoda iedinice LS. tj.. organa AP.Vazno je obezbediti njenu nezavisnost od vlade.a . kojoj i odgovara. 39 . svoistva . opstine i eradovi donose svoie budzete i zavrsne racuna na predloge njihovih izvrsnih organa. dj . nadleznosti RS 2) U kojoj formi se donosi . samostalna je i podleže nadzoru NS.Republika Srbija stara se o ravnomernom i odriivom regionalnom razvoju. a koja proističe iz ustava i zakona. Sadržaj svih budžeta određenje raspodelom nadleinosti između njih.Državna revizorska institucija ie najviši državni organ reviziie javnih sredstava u RS.RS. j . Zakonom se određuje učešće AP u deiu prihoda RS.NS razmatra predlog završnog računa budžeta po pribavljenom mišljenju Državne revizorske institucije lj . AP ijedinica LS obezbeđuju se iz poreza i drugih prihoda utvrđenih zakonom.O Državnoj revizorskoj instituciji donosi se zakon.AP ima izvorne prihode kojima finansira svoje nadležnosti. g . v . i . NS bira i razresava i Savet guvernera NBS.a vaznost starog budzeta je istekla. kojoj i odgovara. AP ijedinica LS irnaju budžete u kojima moraju biti prikazani svi prihodi i rashodi kojima se fmansiraju njihove nadležnosti. b . Vrste i visina izvornih prihoda AP određuju se zakonom. koga bira i razresava NS i nadzire njegov rad.Zakonom se utvrđuju rokovi u kojima budžet mora biti usvojen i način privremenog fmansiranja. NBS rukovodi guverner. ne sadrzi opste norme.temporalnog ie karaktera.uformi zakona. Ako se budzet ne usvoji u roku.Pokraiine. samostalna je ipodleže nadzoru NS.NBS je centralna banka RS. na predlog Vlade.Uslovi i postupak zaduživanja uređuju se zakonom. a u obliku zavrsnog racuna 3)Staje specificno kod zakona o budzetu. i budzeta AP. AP i jedinica LS mogu da se zadužuju. e .Izvršavanie svih budžeta kontroliše Državna revizorska institucija. kada je AP poverila jedinieama LS obavljanje poslova iz svoje nadležnosti. BOSINA POTPITANJA l)Sta se sve finansira iz budzeta . ier se donosi za svaku sodinu.rad drzavnih oreana. 1 . m . u skladu sa zakonom. To je institucija javnih finansija sa svojstvom drzavnog organa.

predstavnika suverenosti gradjana u RS i(1) u skladu sa shvatanjem nacela opodeli vlasti.\/ ZAKONODAVNA VLAST 29.jD budžet i završni račun.^ ^f^l. 8• daie amnestiiu za krivična dela. donosi i menja Ustav. dok je0odredjena pitanja predvidiena URS . (fCy odlueuje o ratu i miru i proslašava ratno i vanredno stanie. dok sam statut donosi Skupstina AP Vojvodine 6.d3 kad donosi odlukuo osnivaniu novih AP i o ukidanju i spajanju vec osnovanih. NS odluku o vanrednom stanju može produžiti za još 90 dana. «» ^* z . NARODNA SKUPSTINA-NADLEZNOST I NACINRADA (20) a . cUsD ^' Y^>\• 3. r j v .Kao PREDSTAVNIK SUVERENOSTI GRADJANA u RS. 7. g . uformiZakona i po postupku za donosenje zakona. uformizakona.om duzna da stavi na republicki referendum radi potvrdjivanja. pod slovom E) 0> . na predlog Vlade. strani. NS proglašava VANREDNO STANJE kada javna opasnost ugrožava opstanak države ili gradana.NS raspisuie referendum o pitanjima iz svoje nadleznosti na zahtev vecine svih narodnih poslanika ili najmanje 100. kao i kad(f)odlueuje o promeni granice RS d . Potvrdjuje ih zakonom. potvrđuje međunarodne ugovore kad je zakonom predviđena obaveza njihovog 3>c^ potvrdivanja. uformiZakona i po postupku za donosenje zakona. usvaja budžet i završni račun Republike Srbije. prema kome se odnos tri grane vlasti zasniva na ravnoteži i međusobnoj kontroli. Po isteku ovog roka.U slucaju promene URS .o>"" ^ e^tcc^ rAoJ^0- dj . . ž .000 biraca. 3) poreski i drugi finansijski zakoni.a. daje prethodnu^saglasnost na statut autonomne pokrajine.Narodna skupština kao nosilac USTAVOTVORNEIZAKONODAVNE VLASTI j^yi 1.Prema URS predmet referenduma ne moeu biti\)ob&veze koje proizlaze iz međunarodnih ugovora%2) zakoni koji se odnose na liudska i maniinska prava i slobode. donosi zakone i druge opšte akte iz nadleznosti Republike Srbije. (videti pitanje br. nadzire rad službi bezbednosti.c . kao ni 7) pitanja koia se tiču izbomih nadleznosti NS./jfo. 4. 5.Prema URS narodna skupstina (NS) je najviše predstavničko telo i nosilac ustavotvome i zakonodavne vlasti u Republiei Srbiji. NS: ^)raspisuje republicki referendum. ustavotvorni referendum radi potvrdjivanja.NS vrsi USTAVOTVORNU VLAST kad:(T))donosi i menja Ustav/Q)1 donosi poseban Zakon kojim se uredjuje sustinska autonomija na Ki M. z 1 -Odluka o vanrednom stanju važi najduže 90 dana. CM ^ 4. kom prilikom vrsi A ct ZAKONODAVNU VLAST. s obzirom na to da(fj moze odluciti da usvoieni akt o promeni URS stavi na republicki. usvaja plan razvoja i prostorni plan. b -"NS vrsi nadleznost u svojstvu:(l) nosioca ustavotvome i zakonodavne vlasti. NS saucestvujeu vrsenju ustavorvorne vlasti.Prema URS. odlueuje o promeni granice Republike Srbije. večinom od ukupnog broja narodnih 40 ./lT| usvaja strategiiu odbrane e . na 4. 5) uvođenje vanrednog stania i 6) amnestija.

i 3 . bira i razrešava Zaštitnika građana. vecinom glasova svih narodnih poslanika. odnosno čim bude u mogucnosti da se sastane. u skladu sa Ustavom. odnosno eim NS bude u mogucnosti da se sastane. (o merama odstupanja od LJ i MP videti na str. i nadzire njegov rad.Mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava koje propišu NS ili Vlada važe naiduže / ^ 90 dana. bira predsednika Vrhovnog kasacionog suda. 17. z 3 .Prema URS.vt . predsednik NS ipredsednik Vlade.15.Kad odluku o vanrednom stanju nije donela Narodna skupština. i . predsednik Narodne skupštine ipredsednik Vlade. sudije i zamenike javnih tužilaca. predsednike sudova.Sve mere propisane u periodu ratnog stanja potvrđuje NS kad bude u mogucnosti da se sastane. i 2 . mere odstupania prestaju da važe 24 sata od početka prve sednice NS održane po proglasenju vanrednog stanja. bira i razresava guvernera Narodne banke Srbije i nadzire njegov rad.Kad NS ne može da se sastane. il . odluka prestaje da važi završetkom prve sedniee NS održane go proglašeniu vanrednog stania. -V* pod istim uslovima kao i Narodna skupština. NS se sastaje bez posebnog poziva i ne može biti raspuštena.ML ^£.Kad NS niie u mogućnosti da se sastane. NS proglašava RATNO STANJE. Vlada je dužna da uredbu o merama odstupanja od ljudskih i manjinskih prava podnese na potvrdu NS u roku od 48 sati od njenog donošenia.Za vreme ratnog stanja. ^"h^^to-iA z 6 . (POPUT PONOVNOG 4 .Kad mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava nije propisala NS. 18 ) ($) j .Kad NS niie u mogucnosti da se sastane. u ^ ^ z 4 . C ' ' if*-' o-t. i 4 .NS vrši i druge poslove određene Ustavom i zakonom. uz supotpispredsednika Republike. U slučaju proglašenja ratnog stanja raspustenoj NS ponovo se uspostavlja njena puna nadležnost. i 5 . mere odstupanja od Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava zaiedno utvrđuiu predsednik Republike. predsednik NS i predsednik Vlade. . bira i razresava i druge funkcionere odredene zakonom. k .poslanika. odluku o proglasenju vanrednog stanja 6C. uredbom. AkoNS ne potvrdi ovu odluku.U okviru svoiih IZBORNIH NADLEZNOSTI NS raspolaze odredjenim instrumentima za postizanje ravnoteze i medjusobne saradnje tri grane vlasti: <"U 13. NS se sastaje bez posebnog poziva i ne može biti rasmištena.Proglašavajući ratno stanje NS može propisati mere kojima se odstupa od Ustavom zajemčenih liudskih i maniinskih prava. (i guverner i ombudsman se biraju na 5 godina).Ukoliko NS ne potvrdi odnosnu uredbu. odluku o proglasenju ratnog stanja donose Zajedno predsednik Republike. b/i O-^JSC z 7 . 1 ra. koja traje do okončanja vanrednog stanja.Kad „NS nije u mogućnosti da se sastane mere kojima se odstupa od ljudskih i r-^Ju7^V' manjinskih prava može propisati Vlada. z 8 . koja traje do okončanja ratnog stanja. nadzire njen rad i odlueuje o prestanku mandata Vlade i ministara. javne tužioee. 18. a po isteku ovog roka mogu se obnoviti pod istim uslovima. NS je potvrđuje u roku od 48 sati od njenog donošenja. Republiekog javnog tužioea.Proglašavajući vanredno stanje NS može propisati mere kojima se odstupa od Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava. 16.{ 126) z 2 -Za vreme vanrednog stanja. X l ^ j>d° n o s e zajedno predsednik Republike. bira Vladu. 14. z 5 . bira i razresava sudije Ustavnog suda. U slučaju proglašenja vanrednog stanja raspustenoj NS ponovo se uspostavlja njena puna nadležnost.

O dnevnom redu u celini. prisustvuie 1/3 narodnih poslanika z . vodi se bez obzira na broj prisutnih narodnih poslanika.Iz ovoga sledi da su "instrument ravnoteze i medjusobne kontrole tri grane vlasti" u rukamaNS: izbor ili ucesce u izboru nosilaca druge dve vlasti. lj .Predsednik NS prekida rad NS kada utvrdi nedostatak kvoruma na sednici NS.Predlog dnevnog reda sednice NS. NS odlučuje bez pretresa. sa predlogom dnevnog reda.Predsednik NS pisanim putem odreduie dan.S obzirom na to da je sudska vlast nezavisna NS ima samo pravo da bira deo sudija i sve javne tuzioce. tj. g . 1 . na predlog Vlade. i na sednicama odbora. kao uzih radnih telaNS. prilikom usvajanja zapisnika sa prethodne sednice i utvrdivanja dnevnog reda. k .Rasprava o pojedinim tackama. koja se odrzava u vreme redovnog zasedanja NS priprema predsednik NS.Kada se obavi razmatranje svih tačaka dnevnog reda i odlučivanje po njima. n . b . u sali. čas i mesto održavanja sednice NS.Kvorum za rarfNS u Đanima za glasanje.Potom se otvara pretres svake tačke dnevnog reda sednice NS.Zasedanja NS mogu biti redovna i vanredna.Pre utvrđivanja dnevnog reda sednice NS usvaja se zapisnik sa prethodne sednice NS. nj . v . lj . Prvo redovno zasedanje pocinje prvog radnog dana u martu. Predsednik NS odreduje Dane za glasanje po završetku rasprave o svim tackama dnevnog reda. kao i na konstitutivnoi sedniciNS postoji ako je na sednici NS prisutno najmanje 126 narodnih poslanika. dj . predsednik NS zaključuje sednicu NS. najmanje sedam dana pre dana za koji se saziva sednica e .Da bi sednica NS otpocela potrebno je da joj. saaftfie**- u^n^^ć . a drugo pocinje prvog radnog dana u oktobru i moze trajati najduze 90 dana.NS odlučuje u danima za glasanie. j .NS se sastaje u vanredno zasedanje na zahtev naimanje 1/3 narodnih poslanika ili Vlade. iz utvrdjenog dnevnog reda NS. NS o zapisniku odlučuje bez rasprave. ponaosob. NACIN RADA NARODNE SKUPSTINE a . ^h^c^ 42 Cj^^a _-.Kada utvrdi da nema vise prijavljenih za učešće u pretresu. sa unapred utvrdjenim dnevnim redom. predsednik NS zaključuje pretres. m . c^J^^ (o/kl ynZfzc*) KM.NS vrsi svoju nadleznost na sednicama plenuma.Sednicu plenuma saziva i njome predsedava predsednik NS. kao i nadzor nad radom i razresenje nosilaca drugih vlasti.IZGLASAVANJA ZAKONA) 1 . ali nema pravo nadzora nad radom sudova ili javnih tuzilaca. dok se kvorum ne obezbedi. i . kojima prisustvuju samo oni narodni poslanici koii su clanovi odbora. svih narodnih poslanika. d .

>v

.& rJ*i

NACIN ODLUCIVANJA U NARODNOJ SKUPSTINI (cesto pita kao posebno pitanje)

t f[ U—L*;- «-i

a - Prema URS NS donosi odluke vecinom glasova narodnih poslanika na sednici na koioi ,» £G.fc~Utt£ je prisutna većina narodnih posFanika. b - Vecinom slasova svih narodnih poslanika (126) NS: J 1.) daje amnestiju za krivična dela, 2.) proglašava i ukida vanredno stanje, 3.) propisuje mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u ratnom i vanrednom stanju, 4.) donosi zakon kojim Republika Srbija poverava AP i jedinicama LS pojedina pitanja iz svoje nadleznosti, 5.) daje prethodnu saglasnost na statut AP, 6.) odlučuje o Poslovniku NS, o svom radu, 7.) ukida imunitet narodnim poslanicima, predsedniku Republike i ZaŠtitniku građana, 8.) usvaja budžet i završni račun, 9.) vrsi sve svoje izborne nadleznosti, 10.) odlučuje o odgovoru na interpelaeiju, 11.) glasa o zakonu koji je Predsednik RS vratio NS na ponovno izglasavanje. "V - NS donosi zakone i druge opšte akte iz nadleznosti Republike Srbije vecinom slasova rfrŽ# *&* narodnihposlanlkana sednici na koioi jeprisutna većina narodnih poslanika. g-Izuzetak od ovogpravilaje zakon kojim Republika Srbija poverava AP i jedinicama LS pojedina pitanja iz svoje nadleznosti. d - Vecinom glasova syih narodnih poslanika NS odlučuje ozakomma kojima se ureduju: § 1.) referendum i narodna inicijativa, 2.) uživanje individualnih i kolektivnih prava § pripadnika nacionalnih manjina, 3.) plan razvoja i prostorni plan, 4.) javno zaduživanje, 5.) teritorija AP i jedinica LS, 6.) zaključivanje i potvrdivanje međunarodnih ugovora, 7.) druga pitanja određena Ustavom. Uj - N S 2/3 vecinom odlucuje o 1) promeni URS - a, 2) pitanjima o kojima, prema URS u odlucuje po postupku predvidjenom za promenu URS - a, 3) promeni granice RS, 4) donosi Zakon kojim se uredjuje Suštinska autonomija AP K i M, 5) odlucuje o osnivanju novih AP i ukidanju ili spajanju vec osnovanih AP, 6) donosi Ustavni zakon za sprovodjenje URS - a i 7) odlucuje o razresenju Predsednika RS. e - U svom radu NS donosi sledece AKTE : zakon, budjeU plan razvoja, prostorni plan, završni račun, poslovnik, deklaraciju, rezoluciju, preporuku, odluku, zaključak i autentično tumačenje akta koji donosi.
BOSINA POTPITANJA 1) Koji su akti koje donosi, 2)Kako odlucuje NS —popravilu kvorumskom vecinom. ti vecinom slaova na sednici na koioi fe prisutna vecina narodnih poslanika, 3) O kojim pitanjima odlucuje 2/3 vecinom glasova, 4)Kako odlucuje o ratu i miru - vecinom glasova svih narodnih poslanika. 5)Kojom vecinom bira sudije za njihovprvi, trogodisnji mandat, 6) Kadpocinje i koliko traje prvo redovno zasedanje 7) Nabrojati najvaznije nadleznosti NS. 8) Štaje ombudsman i na koliko godina se bira

2/š

30. IZBOR I MANDAT NARODNIH POSLANIKA (7)

a - Prema URS narodna skupština (NS) je najvišepredstavničko telo i nosilac ustavotvorne i zakonodavne vlasti u Republici Srbiji. b - N S čini 250 narodnih poslanika, koji se biraiu na neposrednim izborima, tajnim glasanjem. u skladu sa zakonom o izboru narodnih poslanika.
43

v - U NS obezbeduju se ravnopravnost i zastupljenost polova i predstavnika nacionalnih manjina, u skladu sa zakonom. g - Gradani biraju poslanike na osnovu slobodnog, opšteg, jednakog i neposrednog izbornog prava, tajnim glasanjem. d - Prema Zakonu o izboru narodnih poslanika (ZINP) niko nema pravo da, po bilo kom osnovu, sprečava Hi primorava gradanina da glasa, da ga poziva na odgovornost zbog glasanja i da od njega traži da se izjasni za koga je glasao ili zašto nije glasao. dj - PRAVO DA BIRA poslanika I DA BUDE BIRAN za poslanika ima građanin sa "prebivalištem u Republici Srbiii koii ie istovremeno i%ržavljanin RS, koji ie'Wvrsio 18 godina života i poslovno ie sposoban. e - Biraci se upisuju u BIRACKI SPISAK z - Birački spisak je javna isprava i vodi se po službenoi dužnosti. Gradanin ima pravo uvida u birački spisak i pravo da zahteva njegove isprayke (upis, brisanje, izmenu ili dopunu biračkog spiska). i-Biraeki spisak je jedinstven i stalan i obavezno se ažurira svake kalendarske godine, najkasnije do 31. marta. Stalan je zbog toga sto se u m'ega, nezavisno od konkretnih izbora, upisuiu svi gradjani sa birackim pravom. Jedinstven je ier vazi za sve izbore. i - Birački spisak se zakljucuje naikasniie 15 dana pre dana održavania izbora, RESENJEM organa koji vodi birački spisak. k - Rešenje kojim se zakljucuje biracki spisak dostavlja se Republičkoj izbornoj komisiji (RIK - u) naidocniie u roku od 24 časa od easa niegovog donošenja., a RIK objavljuje u " Sluzbenom glasniku R S " ukupan broj biraca. 1 - Narodni poslanici biraju se u RS kao JEDNOJ IZBORNOJ JEDINICI lj - Biraju se na osnovu lista -J®} politickih stranaka,^ stranackih koalieiia i drugih politickih organizacija,^ i lista koie predloze grupe gradiana. Dakle, politieke stranke, stranacke koalicije i druge politicke organizacije, kao i grupe gradjana nayivaju se PODNOSIOCIMA IZBORNIH LISTA. IZBORI ZA NARODNE POSLANIKE a - IZBORE ZA NARODNE POSLANIKE raspisuje predsednik Republike. 90 dana pre isteka mandata Narodne skupštine, tako da se izbori okončaiu u narednih 60 dana, ODLUKOM, kojom se odredjuje dan odrzavanja izbora i dan od kojeg pocinju da teku rokovi za odrzavanje izbornih radnji i ona se objavljuje u " Sluzbenom glasniku R S " b - Prema ZINP POSLANIČKIMANDATI raspodeljuju se srazmemo broju dobijenih glasova, sto znaci da je kod nas prihvacen sis tern srazmemos predstavnislva. v-Izbori se sprovode na osnovu izbornih lista g - Na IZBORNOJ LISTI medu svaka četiri kandidata po redosledu na listi (prva četiri mesta, druga četiri mesta i tako do kraja liste) mora biti po jedan kandidat - pripadnik onog pola kofi ie manie zastuplien na listi, a ukupno na izbornoj listi mora biti najmanje 30% kandidata manje zastupljenog pola na listi. d - Ako izborna lista ne ispuniava navedene uslove smatraće se da sadrži nedostatke za proglasenje izborne liste, a predlagae liste biće pozvan da otkloni nedostatke liste. dj - Ako predlagae liste ne otkloni nedostatke RIK ee odbiti da proglasi izbornu listu. Ovim je do kraja sprovedeno nacelo URS - a o ravnopravnosti polova .

e - Podnosilac izborne liste može povući listu najkasnije do dana utvrđivanja zbirne izborne liste. z - Izborna lista je utvrđena kad je svojim potpisima pjodrži najmanje 10.000 birača. i -Birač može svojim potpisom podržati izbornu listu samo jednog predlagača. Svaki potpis mora biti overen u opštinskom sudu. j - Izborna lista dostavlja se RIKr u najkasnije 15 dana pre dana određenog za održavanje izbora. Uz izbornu listu, RIK - u se dostavlja i sva potrebna dokumentacija propisana ovim zakonom. k - RIK RESENJEMproglašava izbornu listu jedne političke stranke (stranačka izborna lista), listu dve ili vise političkih stranaka (koaliciona izborna lista), odnosno grupe gradana (izborna lista grupe gradana), odmah po prijemu izborne liste i odgovarajuće dokumentacije, a najkasnije u roku od 24 časa od prijema izborne liste. Rešenje o proglašenju izborne liste RIK bez odlaganja dostavlja podnosiocu. Na osnovu proglašenih izbornih lista sastavlja se glasački listić! 1 - Ako RIK utvrdi da izborna lista nije podneta blagovremeno, doneće rešenje o njenom odbacivanju. lj - Ako RIK utvrdi da izborna lista sadrži nedostatke koji su smetnja za proglašenje izborne liste doneće, u roku od 24 časa od prijema izborne liste, zaključak kojim se podnosiocu izborne liste nalaže da najdocnije u roku od 48 časova od časa dostavljanja zaključka otkloni te nedostatke. Tim zaključkom istovremeno će se podnosiocu izborne liste ukazati na radnje koje treba da obavi radi otklanjanja nedostataka. m - A k o RIK utvrdi da nedostaci izborne liste nisu otklonjeni, ili da oni nisu otklonjeni u predviđenom roku, doneće u narednih 48 časova rešenje kojim se odbija proglašenje izborne liste. n - ZBIRNU IZBORNU LISTU utvrđuje RIK. nj - Redosled izbornih lista, sa imenima svih kandidata, na zbirnoi izbornoi listi utvrđuje se prema redosledu njihovog proglašavanja. Zbirnu izbornu listu RIK objavliuje u "Službenom glasniku Republike Srbije", najkasnije 10 dana pre dana odredenog za održavanje izbora. ~™~" o - Za dan proglašenja zbirne izborne liste uzima se dan njenog objavljivanja u "Službenom glasniku Republike Srbije". ORGANI ZA SPROVODJENJE IZBORA - REPUBLICKA IZBORNA KOMISIJA (RIK) a - ORGANI ZA SPROVOĐENJE IZBORA su RIKi birački odbori. b - Organi za sprovođenje izbora su samostalni i nezavisni u radu i rade na osnovu zakona i propisa donetih na osnovu zakona. Za svoj rad odgovaraju organu koji ih je imenovao. v - Organi za sprovođenje izbora rade u stalnom i proširenom sastavu. g - Organi za sprovođenje izbora rade u PROŠIRENOM SASTAVU od dana utvrdivanja tog sastava do završetka izbora. d - Organi za sprovodenje izbora odlučuju većinom glasova članova u stalnom, odnosno proširenom sastavu. dj -Nijedna politička stranka. stranačka koalicija ili druga politička organizaciia ne moze imati vise od polovine članova u stalnom sastavu svih organa za sprovodenje izbora.

Glasanje za narodne poslanike obavlja se na biračkom mestu. BIRACKI ODBORI a . Predsednik i članovi biračkog odbora imaju zamenikejiajkasnije 10 dana pre dana odredjenog za odrzavanje izbora. Na jednom biračkom mestu može da glasa najviše 2. i . i .Predstavnik podnosioca izborne liste postaje član biračkog odbora u proširenom sastavu najkasnije 24 sata od časa donošenja tog rešenja. z . članovi RJK i njen sekretar imaiu zamenike.Predstavnik podnosioca izborne liste postaje clan RIK u proširenom sastavu najkasnije 24 časa od donošenja rešenja m . Birač u toku održavanja izbora može glasati samo iedanput.a objavtjuje se u "Službenom glasniku RS".RIK U STALNOM SASTAVU čine predsednik i 16 drugih članova koie imenuje NS na predlog poslaničkih grupa NS.Predsednik . Predsednik. e .Svaki birač glasa lično. k .RIK obrazuje i imenuje biracke odbore.Birački odbor imenuje se naikasniie 10 dana pre dana određenog za održavanie izbora.RIK u roku od 48 časova od časa donošenja rešenja o proglašeniu izborne liste.RIK rešeniem utvrđuje da podnosilac izborne liste ispuniava uslove za određivanie svoiih predstavnika u prošireni sastav ovog organa u roku od 48 časova od proglašenja izborne liste. rešenjem utvrduje koji podnosilac izborne liste ispunjava uslove za odredivanje svojih predstavnika u prošireni sastav biračkog odbora. j -RIK ima sekretara koga imenuje NS iz reda stručnih radnika svoje službe.Članovima organa za sprovodenje izbora i njihovim zamenieima prestaje funkcija u ovim organima kad prihvate kandidaturu za narodne poslanike. koji ueestvuje u radu komisije bez prava odlueivanja. g . odnosno neispunjenju uslova za odredivanje predstavnika podnosioca izborne liste RIK dostavlja podnosiocu izborne liste u roku od 24 easa od časa donošenja rešenja. Ku-^tr^-^-j cA v . predstavnika republičke organizaeije nadležne za poslove statistike.S obzirom na to da je u RS prihvacen sistem srazmernog predstavnistva svaki birac glasa zg 1 od tzbornih lista sa zbirne izborne liste. 1 .Članovi organa za sprovođenje izbora narodnih poslanika i njihovi zamenici moraju imaii izbomo pravo. 2) obezbeđuje pravilnost i tajnost glasanja. RIK ima i jednog člana. koji učestvuje u radu koraisije bez prava odlucivania. članovi RIK i njihovi zamenici moraju biti diplomirani pravniei. a najmanje 100 birača. Rešenje o ispunjenju. . a U PROŠIRENOM SASTAVU i po jedan predstavnik podnosioca izborne liste.500.e . z .Biraeki odbor u STALNOM SASTAVU cine: predsednik i naimanie 2 člana. 3) utvrđuie rezultate glasania na biračkom mestu i obavlja druge poslove odredene ZINP. njihove predsednike i clanove b . d . dj -Birački odbor: 1) neposredno sprovodi glasanje na biračkom mestu. Birački odbor se stara o održavaniu reda na birafikom mestu za vreme glasanja.Sastav RIK . lj . a u PROŠDRJENOM SASTAVU i po iedan predstavnik podnosioca izborne liste.

u skladu s međunarodnopravnim standardima. r .Po završenom glasanju birački odbor pristupa utvrđivam'u rezultata glasanja na birackom mestu.Politicke stranke nacionalnih manjina su sve one stranke čiji je osnovni cilj predstavljanje i zastupanje interesa nacionaine manjine i zaštita i poboljšanje prava pripadnika nacionalnih rnanjina. s . Ako se utvrdi da je broj glasačkih Hstića u glasaekoj kutiji veći od broja birača koji su glasali.N a biračkom mestu i na 50 metara od biračkog mesta zabranjeno je isticanje simbola političkih stranaka i drugog propagandnog materijala.RIK raspodeljuje mandate primenom sistema najvećeg količnika. samo zajednu izbornu listu sa glasackog listica. Nevažeći glasaeki listić ieste nepopunjeni glasački listić. mandat će se dodeliti listi koja je dobila ukupan veći broj glasova. t-Mandati koji pripadaju određenoj izbornoj listi dodeliuiu se kandidatima sa te liste. o .u . RIK irn osnovu tih zapisnika utvrdjuje rezultate izbora i o tome saeinjava poseban zapisnik. p . Kad određenoj izbornoj listi pripadne vise mandata nego što je na toj listi predloženo kandidata za poslanike. Ako dve izborne liste ili vise izbomih lista dobiju iste količnike na osnovu kojih se dodeljuje jedan mandat a nema vise neraspodeljenih mandata. n .Svaki biraeki odbor vodi zapisnik o radu i dostavlja ga R I K . O tome da li podnosilac izborne liste ima položaj politicke stranke nacionaine manjine.Po urvrdjivanju rezultata izbora sledi RASPODELA MANDATA. ć . Ako se u toku glasanja naruše neka od pravila predvidjena ZINP birački odbor se raspušta. što unosi u zapisnik.u podatke o tome kojim kandidatima sa izborne liste se dodeliuiu dobiieni poslanički mandati. a glasanie na torn biračkom mestu se ponavlja.Glasa se na overenim glasačkim listićima. birackl odbor se raspušta i imenuje novi. Svaka izborna lista dobija onoliko mandata koliko tih kolienika na nju otpada. birački odbor utvrđuje ukupan broj birača koji su glasali. mandat se dodeljuje izbornoj listi koja ima sledeći najveći količnik. Mandati se raspodeljuju tako što se ukupan broj glasova koji je dobila svaka pojedina izborna lista podeli brojevima od jedan do zaključno sa brojem 250. lj — Birackl odbor konstatuje broj nevažećih glasačkih listića i broj glasova za svaku izbornu listu. a na predlog podnosioca izborne liste koji mora biti stavijen pri podnošenju izborne liste. j . m .Politicke STRANKE NACIONALNIH MANJINA i koalicije političkih stranaka nacionalnih maniina učestvuju u raspodeli mandata i kad su dobile martje od 5% glasova od ukupnog broja birača koji su glasali. a glasanje na torn biraekom mestu se ponavlja. Na osnovu izvoda iz biračkog spiska. 47 .Na ovai nacin se sprovodi odredba URS prema kojoj se u NS obezbeduje ravnopravnost i zastuplienost polova i predstavnika nacionalnih maniina. nj -U raspodeli mandata ueestvuju samo izborne liste koje su dobile najmanie 5% glasova od ukupnog broia glasova birača koji su glasali u izbornoj jediniei.ZINP je prihvatio sistem nevezanih izbornih listi. Dobijeni količnici razvrstavaju se po veličini a u obzir se uzima 2S0 naiveeih količnika. 1 .Glasanje je tajno. odnosno koalicije političkih stranaka nacionalnih manjina odlučuje R1K pri proglašenju izborne liste. listić koji je popunjen tako da se ne može utvrditi za koju se izbornu listu glasalo i listić na kome je zaokruženo vise od jedne izborne liste. Ovakav zakljucak proistice iz cinenice da podnosilae izborne liste. u skladu sa zakonom. k . naikasniie u roku od 10 dana od dana objavlfivania ukupnih rezultata izbora. zaokruzivanjem rednog broja ispred naziva izborne liste za koju se glasa. dostavlja RIK .

kandidat za poslanika i podnosilac izborne liste ima pravo na zaštitu izbornog prava.Rezultate izbora RIK objavljuje u roku od 96 easova od časa završetka glasanja. RIK će ga pisrneno obavestiti da je dužan da to učini u naknadnom roku od 5 dana. Oni imaju aktivnu legitimaciiu da traze zastitu izbornog prava. odgovarajuća izborna radnja. Rezultati izbora objavljuju se u "Službenom glasniku RS". kojima se ureduje postupak u upravnim sporovima. odnosno izbore. z .PONOVNI IZBORI sprovode se ako RIK poništi izbore po službenoj dužnosti zbog nepravilnosti u sprovodenju izbora u slučajevima utvrđenim ZINP. smatraće se da ie prigovor usvoien e . Republička izborna komisija dužna je da u roku od 24 časa od prijema žalbe dostavi Vrhovnom sudu Srbije prigovor i sve potrebne spise. v . svaki birač. i -Ako sud usvoji žalbu i poništi izbornu radniu. Žalba se podnosi preko R I K .Tokom izbora za narodne poslanike moze doci do razlicitih povreda izbornog prava. odnosno izbori ponoviće se najkasnije za 10 dana.a donetog po prigovoru može se izjaviti lalba Vrhovnom sudu Srbiie. 3) akoje u glasačkoj kutiji broj glasačkih listića većiod broja birača koji su glasali.Odluka doneta u postupku po žalbi pravnosnažna je i protiv nje se ne mogu podneti zahtev za vanredno preispitivanje sudske odluke. predviđeni Zakonom o upravnim sporovima. b . kandidat i podnosilac izborne liste Ima pravo da podnese prigovor RIK . tajno.Ako podnosilac izborne liste ne dostavi podatke. poništiće odluku ili radnju.om.a u roku od 48 časova od priiema rešenia. dj .Ako RIK poništi izbore na pojedinom biračkom mestu. na overenim glasačkim listićima 2) ako su protivno zabrani na biračkom mestu i na 50 metara od biračkog mesta istaknuti simboli politickih stranaka i drugi propagandni materijal.Protiv svakog rešenja RIK . h .Ako RIK usvoji prigovor. ako RIK ne donese rešenje po prigovoru u rokovima predvidenim ZINP. uz upozorenje na posledice nepostupanja. 1 . ZASTITA IZBORNOG FRAVA a . bez podnošenja prigovora ovlašćenog podnosioca. RIK će posebnim rešenjem sve dobijene mandate sa te izborne liste dodeliti kandidatima sa liste prema niihovom redosledu na listi. f. Ako podnosilac izborne liste ne dostavi podatke ni u naknadno ostavljenom roku. niti zahtev za ponavljanie postupka. jednom utoku održavanja izbora. nitižalba. g -Prigovor protiv odluke. 48 . k .Stoga.RIK donosi rešenje u roku od 48 časova od easa prijema prigovora i dostavlja ga podnosiocu prigovora i svim podnosiocima izbornih lista.u u roku od 24 časa od časa kad je doneta odluka odnosno izvršena radnja koju podnosilac prigovora smatra nepravilnom. d .u . Medjutim. odnosno od easa kad je učinjen propust. j . glasanje se ponavlja samo na torn biračkom mestu.Ti razlozi su sledeći: 1) povreda pravila po kome birač glasa lično. radnie ili propusta biračkog odbora podnosi se RIK. ž -Vrhovni sud Srbije odlučuje po žalbi shodnom primenom odredaba Zakona o Upravnim sporovima.u zbog povrede izbornog prava u toku izbora ili nepravilnosti u postupku predlaganja odnosno izbora. Odluka po žalbi doneće se najkasnije u roku od 48 časova od prijema žalbe sa spisima.Svaki birač. Protiv ovog rešenja nije dozvoljen prigovor.RIK izdaje poslaniku uverenje daje izabran.

nespoiivi sa funkciiom poslanika . m . NP PRESTAJE mandat PRE ISTEKA VREMENA na koje je izabran: 1) podnošenjem ostavke. 7) ako nastupi smrt narodnog poslanika. i . budući da NS ima 250 NP z . clana vlade.Kad se izbori ponavljaju RIK donosi rešenje oponavljanju glasanja. a na izbornoj listi sa koje je NP bio izabran nema kandidata za koje podnosilac izborne liste nije dobio mandaf. b .verifikaciie mandata u NS. 3) ako je pravnosnaznom sudskom odlukom lišen poslovne sposobnosti. n . tuzioca.Ponovni izbori se sprovode na način i po postupku koji su utvrđeni ZINP. osim kad su izbori poništeni zbog nepravilnosti u utvrdivanju izborne liste MANDAT NARODNIH POSLANIKA a . dj . na njegovo nesto mora biti izabran neki drugi NP. j .Kad NP prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran.Kad NP prestane mandat pre isteka vremena na koje je izabran. U torn slučaju rezultat izbora se utvrđuje po završetku ponovljenog glasania. 49 . a za koga stranka nije dobila mandat. Ponovljene izbore raspisuje RIK. k .MANDAT narodnog poslanika je zapravo ovlaščenje na osnovu koga narodni poslanik predstavlja birače. odnosno do prestanka mandata narodnih poslanika tog saziva NS.Mandat narodnog poslanika (NP)počinje teći danom potvrdjivanja.Jednom izabranog NP biraei nemaju pravo da opozovu. prema ovom zakonu. primenom sistema najvećeg izbornog količnika. Ponovni izbori se sprovode po listi kandidata koja je utvrđena za izbore koji su poništeni. d -NPprestaje mandat danom nastupanja nekog od navedenih slueajeva. ž . 4) preuzimanjem posla ili funkcije koji su. predsednika).Dan prestanka mandata konstatuie NS na prvoj narednoj sedniei posle prijeroa obaveštenja o razlozima za prestanak mandata NP.. 6) ako rau prestane prebivalište na teritoriji Republike Srbije.Prema ZINP.lj . e . već je NS ta koja ima pravo da svom NP oduzme mandat. odnosno 7 dana od dana ponistenja izbora na biračkom mestu. 5) gubitkom državlianstva. g . mandat pripada onoj političkoj stranei sa eije je izborne liste bio izabran NP kome je prestao mandat i taj mandat se dodeljuje kandidatu koji je na izbornoj listi stranke.Ponovni izbori sprovode se najkasnije 15 dana od dana ponistem'a izbora u Republici Srbiji.U oba slueaja od kandidata se pre utvrdivanja mandata pribavlja pismena saglasnost da prihvata mandat.Mandat novog NP traje do isteka mandata NP kome je prestao mandat. 1 v -TRAJE 4 godine.S obzirom na to da se raspodela mandata vrši po listama. 2) ako je pravnosnaznom sudskom odlukom osuđen na kaznu zatvora bezuslovno u trajanju od najmanje šest meseei. fpoput funkcije sudiie. mandat pripada podnosiocu izborne liste koii ima sledeći naiveći količnik a za niega niie dobio mandat.

blanko ostavku. e .proglasava izbornu listu RESENJEM . 7) Kako se rasporedjuju mandati.a zakonita. 3) Sta radi RIK . 50 . u roku od 30 dana od dana održavanja izbora.PRVU SEDNICU Narodne skupštine zakmu}epredsednik NS izprethodnog saziva. 10) Sta znaci verijikacij'a mandata potvrda. tako da se sednica odrii najkasnije 30 dana od dana proglašenja konačnih rezultata izbora. ne mogu vršiti kontrolu nad njihovim radom. 6) Kako tece sporpred Vrhovnim sudom o tome da lije odluka RIK. b . ž .uverenie o izboru Nar.1 .opozvati mandat. predsedava najstariji narodni poslanik. NS na prvoj sednici potvrđujeposlaničke mandate. lj . kada prestaje mandat narodnih poslanika.Kvorum za rad na konstitutivnoi sednici NS postoji ako joj prisustvuje najmanje 126 NP. Birači nemaju pravo da im izdaju obavezujuća uputstva o tome kako će glasati. 13) Koliko traje mandat narodnih poslanika. NP sa eetiri izborne liste koje su dobile najveći broj poslaničkih mesta i sekretar Narodne skupštine d .POTVRĐIVANJE MANDATA NP vrši se na osnovu uverenja o izboru za narodnog poslanika £ izveštaja RIK o sprovedenim izborima. v -Saziva je narednog dana od dana podnošenja kveitaja RIK o sprovedenim izborima. BOSINA POTPITANJAi 1) Ko moze da se kandiduje za narodnogposlanika. .Da bi novoizabrani NP mogli da se konstituišu u NS potrebno je da se: verifikuie mandat novoizabranim NP|5) da se NS organizuje za rad izborom predsednika i potpredsednika NS.Da bi se izabrani NP konstituisali u NS potrebno je da se odriiprva sednica NS. neopozivo stavi svoi mandat na raspolaganie političkoi strand na čiji predlog je izabran za NP.To u suštini znači da NP mora unapred da potpiše tzv. odredbom prema kojoj je NP Slobodan da. 31. 8)Ko postavlja poslanike. s obzirom na to da su NP za sve vreme trajanja mandata nezavisni od birača. URS je slobodni poslanički mandat pretvorio u starnački. kome u radu pomažu po jedan. odnosno da se izaberu skupstinski odbori i imenuie sekretar NS. 14) Kad poslaniku moze prestati mandat pre togroka.Medjutim. 2)Kako tece postupak kandidovanja. g . 9) Da li se poslanikom postqje pre nego sto mandat bude verifikovan . radi prethodnog proučavanja pitanja koja će NS u plenumu pretresati i o kojima će odlučivati. do izbora predsednika Narodne skupštine. niti im mogu oduzeti . 5) Sta biva kada se podnese prigovor i u kom roku se RIK izjasnjava. IDNa bazi ceza se verifikuie mandat narodnog poslanika-uverenia i izvestaia RIK-a: 12) Sta RIK izdaje narodnim poslanicima .Mandat NP morao bi da bude Slobodan.Prvoj sednici NS. pod uslovima određenim zakonom. koju će stranačko rukovodstvo aktivirati kad postane nezadovoljno time kako NP glasa i šta govori u NS.Narodni poslanici stiču prava i dufnosti u NS danom potvrđivanja mandata. z .ne. 15) Van toga. koji pomažu predsedniku NS u radu @J)da se iz reda NP izaberu članovi radnih tela NS. KONSTITUISANJE NS (12) Š a .noslanika.4)Ko resava uprvom stepenu. šta će govoriti na sednicamaNS. najmladi. m .Prema URS.

m -Potvrđivanjem mandata 2/3 novoizabranih NP prestaje mandate NP prethodnog saziva Narodne skupštine. a bez njihove saglasne volje nema raspuštanja NS. na prediog lica koje predsedava. lice koje predsedava konstitutivnom sednicom "NS konstatuie da je RIK podnela izveštaj o sprovedenim izborima i o tome koja su uverenia o izboru za narodne poslanike u saglasnosti sa izveštajem. glasova prisutnih narodnih poslanika. e . z . j . dj . 4)Koliko mora biti verifikovano da bi se konstituisala NS. pristupiće se glasanju o nepoverenju Vladi ili članu Vlade.NS je konstituisana potvrđivaniem mandata 2/3 narodnih poslanika. i .Svako raspmtanje NS povlači za sobom prestanak mandata Vlade. Ij . veemom .ne. utvrđuje da li su podaci iz uverenja o izboru svakog narodnoe poslanika istovetni sa podacima iz izveštaja RIK i o tome podnosi izveštaj Narodnoj skupštini.N a osnovu izveštaja komisije. 5)Sta sejos radi na konstitutivnoj sednici NS 32.Prema URS ako NS glasanjem ne prihvati odgovor Vlade ili člana Vlade.Komisija.N S se raspušta ako u roku od 90 dana od dana konstituisanja ne izabere Vladu. zbog povrede izbornog prava.Na odluku donetu u vezi sa potvrđivanjem mandata dopuštena je zalba XJstavnom sudu. čime jepotvrđen mandal tim narodnim poslanicima 1 . v . k .Ovlašćenje za raspuštanje NS podeljeno je izmedju predsednika RS i Vlade. na obrazloženi prediog Vlade.Narodna skupština.Predsednik Republike može. obrazuje komisiiu od tri elana. ako je podnet prediog da ioi se izglasa nepoverenie ili ako je Vlada u NS postavila pitanie svoga poverenja. ako ie nesto sporno 3) Sta moze biti sporno -da li su podaci iz uverenia o izboru narodnos poslanika istovetni sa podacima iz izveštaia RIK.Tada predsednik RS raspušta NS odmah nakon što konstatuie da ie nastupio slučai za koii ie URS vezao raspuštanie NS po sili Ustava. g . na osnovu izveitaja RIK. RASPUSTANJE NS (3) a .i . na konstitutivnoj sednici. u kom slučaju predsednik RS neće razmatrati prediog da se NS raspusti. 2) Da li se svim NP verifikujui mandati na konstitutivnoj skupstini .Predsednik Republike dužan je da ukazom raspusti NS u slučajevima određenim Ustavom. BOSINA POTPITANJA 1) Sta znači verifikacija mandata i kako se oni verifikuju.To su sledeći slučajeviffj ako NS u roku od 90 dana od dana konstituisanja NE IZABERE VLADU0) ako Narodna skupštim NE IZABERE NO VU VLADU u roku od 30 dana od izelasavan'm nepoverenia Vladi^% ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana neizelasavania paverenia Vladi | J | ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 51 . i to od po jednog člana sa tri izborne liste koje su dobile najveći broj poslaničkih mandata u NS. b . raspustiti Narodnu skupštinu.Raspuštanje NS je protivteža pravu NS da glasa o nepoverenju Vladi i da je tako liši mandata.NS ne može biti raspuštena za vreme ratnog Hi vanrednog stanja. koji/># njoj odlučuje u roku od 72 sola. j . ž . d -VLADANE MOŽE PREDLOŽITI raspuštanje NS.

Narodna skupština.neodgovornosti i(2)'procesni imunitet . zbog čega se NP ne mogu jednostrano odricati imunitetskog prava. Dakle. koja traje do okončanja ratnog. koja je zajemčena NP u cilju obezbedjenja slobode pretresa u NS. v -Načelo podele vlasti podrazumeva odvojenost jedne vlasti od druge. MATERIJALNI IMUNITET štiti NP od odgovornosti za izgovoreno mišlienie i p^a^K' glasanje u NS. koju cine NP.možeuspostaviti imunitetno pravo narodnom poslaniku koji senijepozvao na imunitet. z . osnov njegove neprikosnovenosti ie u načelu narodne suverenosti.Prema URS narodni poslanik ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost H A * 'za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje poslaničke funkcije i* 5D ^tij .Dva osnovna obeležja pravnog položaja NP s u | l ) imunitet . i . u svim slučajevima. ž . @>. da bi se iskliueila bilo kakva vrsta pritiska. b . IMUNITET NARODNIH POSLANIKA (9) a . Kako zakonodavnu vlast vrši NS. odnosno vanrednog stanja.Prema URS narodni poslanik koji se pozvao na imunitet ne može biti pritvoren.nepovredivost NP i (5j nespojivost njihove funkcije sa drugim javnim funkcijama i poslovima.Dakle. j .U slueajuproglašenja rainog ili vanrednog stanja ponovo se uspostavlia njena puna nadležnost. podneseNS.nepovredivosti. predsednik Republike raspisuje izbore za narodneposlanike.Kad se narodni poslanik ne pozove na imunitet sudija se obrača predsednika NS. ^ j \ ■J*^ \ Ako NS ustpostavi imunitetno pravo narodnog poslanika koii se niie pozvao na imunitet. e .30 dana od dana konstatacije ostavke predsednika Vlade.Nepozivanie narodnog poslanika na imunitet ne iskliučuie pravo NS da mu uspostavi imunitet.Istovremeno sa raspustanjem NS. koj i ga upućuje Administrativnom odboru. pa ipoprestanku mandata.Imunitet NP označava niegovu neprikosnovenost s obzirom na to da je NP predstsvnik naroda.Poslanički imunitet obuhvata^p materijalni imunitet . Odbor je dužan da svoj izveštaj. k . ako je to potrebno radi vršenja poslaničke funkcije. tako da se izbori okončaiu naikasniie za 60 dana od dana raspisivanja. BOSINA POTPITANJA I) Kada se NS ne moze raspustiti . na predlog Admmistrativnog t1 \rP}' JJ* pdbora. ovo načelo podrazumeva nezavisnost i neprikosnovenost NP u odnosu na izvršnu i sudsku vlast.t c /> ^uspostavljanju imunitetaog prava.za vreme ratnog i vanrednog stanja 33. • ^- ^ 52 . -$> ^ ^ aico je IO poireono raui vrsenja posiamcice iuniccije. niti se ^ ^ protiv njega može voditi krivični ili drugi postupak u kome mu se može izreči kazna 't^M^" zatvora.NS koja je raspuštena vrši samo tekuće Hi neodložne poslove. nije potrebno da se NP pozove na njega.Materijalni imunitet deluje automatski i apsolutno. Ovo je logična posledica činjeniee da se radi o imunitetu i nezavisnostfNS. određene zakonom. postupak koji je protiv njega bio pokrenut će se obustaviti. 1 . lj . Dakle.Narodni poslanik koji je zatečen u izvršenju krivičnog dela za koje je propisana tr kazna zatvora u trajamu duzem odpet eodina može bitipritvoren bez odobrenja NS. sa predlogom o J. te je stoga neprikosnoven. g .bezodobremaNS. U osnovi imuniteta neodgovornosti jeste sloboda izražavanja. On je izraz narodne suverenosti.

ni u torn slucaju se protiv tog NP ne može voditi krivični postupak bez odobrenjaNS. lj . izuzetno.IMUNITET NEPOVREDIVOSTI. može biti pritvoren. 5) Kad poslanik. 4)Sta radi sudija ukoliko nar. Ako Narodna skupština ne da odobrenje za gonjenje narodnog poslanika prema kome je određen pritvor.Kada je reč o POSLANICKOM INKOMPABILITETU prema URS NP ne može biti poslanik u skupštini AP. ona ne podleže irounitetn. ne deluje automatski i nije apsolutan. Ovo stoga što bi NP bio pritvoren i protiv njega bi se vodio krivični ili drugi postupak da se niie pozvao na imunitet.Kad se NP pozove na imunitet ili kada NS odbiie da da odobrenie za pokretanie krivienog postupka nastupa zastoj zastarelosti. dok NP traje mandat.Prema URS U krivičnom ili drugom postupku u kome je uspostavljen imunitet. niti funkcioner u organima izvršne vlasti i pravosuđa. ODBOMMA.NS.Odbor ie izabran ako ie za niega glasala većina prisutnih narodnih poslanika. na sednicama članova odbora. 2)Staje sa disciplinskorn odgovornoscu .Dva su oblika rada NS -0 M PLINUMU. imunitet nepovredivosti vodio bi u krivičnu neodeovornost usled moguenosti nastupania zastarelosti za krivično delo ili prekršai.t. na sednici svih NP. odnosno da NS nije uskratila odobrenje. budući da se po Poslovniku NS narodnim poslanicima izriču mere koje važe za sve poslanike. UkolikojeNPpriivoren sudija je duzan da u roku 48 sati o tome obavesti NSkoja će odlučiti o uspostavljanju imuniteta tom NP.Zaštita koja se pruža NP imunitetom nepovredivosti privremenog je karaktera i vezana je zatrajanje poslaničkog mandata. UNUTRASNJA ORGANIZACIJA NS . niti može obavliati druge funkcije. ^ ~ Prvu sednieu odbora saziva predsednik NS. p .Narodni poslanik može biti clan vise odbora. ^ J^ ^ t- a . BOSINA POTPITANJA l)Koji postupci se ne mogu voditi protiv narodnog poslanika. U suprotnom.ne podleie imunitetu. 6)Ko odlucuje o uMdanju imunitetea narodnim poslanicima . to su mere koje važe za sve poslanike i izriču se po osnovu Poslovnika!. a narođni poslanik pustiti na slobodu..Medjutim. 6)Ako postupak bude pokrenut pa potom prekinut teku li rokovi zastarelosti 34. poslanik bude pritvoren. n . poslove i dužnosti za koie ie zakonom utvrđeno da predstavliaju sukobinteresa. b-GLANOVE svakog ODBORA predlažu poslaničke grupe srazmerno broju narodnih poslanika koje imaju u Narodnoi skupštini. Krivično ili drugo gonjenjeprivremeno se obustavlja. 53 . To bi nadalje značilo izrazito ozbiljnu povredu načela URS -a o jednakosti gradjana. dakle. v .RADNA TELA I FUNKCIONERI t. a jedini način da se to postigne je stavljanje zabrane NP da uz poslaničku vrši još neku funkciju ili posao koji su u sukobu sa interesima birača. pritvor če se sikinuti. u kojima se prethodno proucavaju pitanja o kojima će se odlučivati u plenumu. > ' L4/C ^ k . u kome se pretresa i odlučuje i u RADNIM TELIMA. ct»- (2) . nj -Kadaje u pitanju DISCIPLINSKA ODGOVORNOSTtiV.ai' C' * * ■ . 3) Sta radi sudija kad se narodni poslanik ne pozove na imunitet. g . . m . o .Svrha ove zabrane je vršenje poslaničke funkcije u interesu birača. cftoii^ 5lJ t 1 . ne teku rokovi propisani za taj postupak.

e .predsednika i zamenika predsednika odbora. ]j . drugog propisa i opsteg akta koji je donela NS. Ima 21 člana. ZAKONODAVNI ODBOR razmatra predlog zakona. i . koji je upućen NS.Dužan je da sazove sednicu odbora na zahtev najmanje trećine od ukupnog broja članova odbora. vodi se bez obzira na broi prisutnih članova odbora. statut AP u postupku davanja saglasnosti Narodne skupštine. d .dj . d . prema utvrdenom dnevnom redu. predlaže donošenje autentifinog turnačenja zakona.Odbor ima i svog sekretara. isprave i obaveštenja. anketni odbor podnosi NS izveštai sa predlogom mera.Neke od najvažnijih funkcija odbora su :(fj razmatranje i pretresanie pitanja iz nadležnosti NS^gJ predlaganie^kata^l izvršavanje zakona.Rasprava na sednici odbora.Odbor ima pravo da traži od državnih organa i poiedinih organizacija podatke. dužni su da daju istinite izjave. ODBOR ZA USTAVNA PITANJA razmatra predlog za promenu URS. isprave i obaveštenja u radu anketnog odbora. iz reda svojih clanova.Poslaničku grupu od najmanje pet članova mogu udruživanjem da obrazuju i NP 54 .Stoga se ti stalni odbori organizuiu po oblastima za koie su formirana ministarstva. drugog propisa i opšteg akta. ž . k .Obrazuju se najkasnije 7 dana od dana izbora predsednika NS. 1 . j . druge političke organizacife ili grupe građana koia ima najmanje pet NP. kao i na zahtev predsednika NS. m .Poslaničku grupu cine NP iedne političke stranke. prvom sednicom predsedava najstariii elan odbora.PREDSEDNIK ODBORA saziva sednicu i predsedava sednicom odbora. z . kao i građani. podatke.Odbor ima 25 clanova.Posle obavljenog rada. Predstavnici državnih organa i organizacija. koji ima svog zamenika. b . g . v . Odbor može imati naimanje 11. a broj clanoya drugih radnih tela utvrduje se odlukom o njihovom obrazovanju.Broj Clanova odbora utvrđuje se PoRNS. bavi se načelnim pitanjima primene Ustava. b . Ako to ne učini u zahtevanom roku. anketne odbore radi sagledavanja stanja u određenoi oblasti. a . iz reda narodnih poslanika. v . drugih propisa i opštih akata VladeRS I 4) vršenje drugih poslova određenih poslovnikom o radu NS (PoRNS).Do izbora predsednika odbora.Odlukom o obrazovanju anketnog odbora utvrduje se sastav i zadatak odbora. g .NS može odlukom obrazovati ANKETNE ODBORJEIKOMISIJE za vršenie posebnih zadataka odredenih odlukom o njihovonTobrazovanju. a najviše 25 clanova.Narodna skupština može obrazovati.Anketni odbor prestaje sa radom danom odlučivanja o njegovom izveštaju na sednici NS. sednicu odbora saziva zamenik predsednika odbora ili predsednik NS.Dva najvaznija STALNA ODBORA su/D Odbor za ustavna pitanja i/f)Zakonodavni odbor.Odbor na prvoj sednici bira.Poslaničku grupu predstavlja predsednik poslaničke grupe. sa stanoviita njegove uskladenosti sa Ustavom. a -POSLANIČKA GRUPA je oblik organizovania NP za učešće u radu NS.Odbor odlučuje većinom glasova prisutnih članova na sednici kojoj prisustvuje yecina članova odbora.

dj . 5) Mogu li radna tela donositi zakone. Na spisku se posebno naznačava predsednik poslaničke grupe i njegov zamenik.FUNKGIONERI u NS. e .Narodni poslanik može biti član samo iedne poslaničke grupe. 3) Kako seformiraju. 4)Za šta su nadležni. 3) predsedava njima. Tako on: 1) raspisuie izbore za predsednika RS.NS ima naiviše 6 potpredsednika. 7) Ko predlaže predsednika NS.Poslanička grupa se konstituiše tako što se predsedniku NS podnosi spisak članova koji je potpisao svaki član poslaničke grupe. o eemu obaveštava sve potpredsednike i sekretara NS. u slučaju privremene sprečenosti. Za svoj rad sekretar je odgovoran NS. 2) Koja su stalna a koja povremena radna tela NS. 2) raspisuje izbore za odbornike. 6) stara se o blagovremenom i usklađenom radu radnih tela NS.om. Predsednika NS. potpredsedniei NS . 4) vrši i druge poslove predviđene Ustavom. g . 2) saziva sedniceNS. 3) zajedno sa predsednikom RS i predsednikom Vlade učestvuie u donošenju odluke o proglašeniu ratnog ili vanrednog stanja kad NS nije u mogućnosti da se sastane i 4) u donošenju mera odstupania od ljudskih i manjinskih prava. zameniuie iedan od potpredsednika NS. u slueaju privremene sprečenosti zamenj ivaće ga naj starij i potpredsednik.PREDSEDNIK NARODNE SKUPŠTINE: 1) predstavlia NS.Pored ovih. ž . . BOSINA POTPITANJA 1) Sta su odbori. e . zajamčenih URS . Ako predsednik NS neodredi koji ga od potpredsednika zamenjuje.Kandidata za SEKRETARA NS predlaže predsednik NS.političkih stranaka. d . u ujem smislu su: predsednik NS. koliko ih ima u ovom sazivu.Predsednika poslaničke grupe i njegovog zamenika odredjuje poslanička grupa t-5.POTPREDSEDNICI NS pomažu predsedniku NS u vršenju poslova iz njegovog delokruga. 6) Koliko potpredsednika ima. Njegova funkcija prestaje konstituisanjem novoizabrane NS. a u širem smislu i sekretar NS i predsednici poslaničkih grupa. 5) stara se o primeni Poslovnika NS. na predlog predsednika NS. u vreme ratnog stanja kad NS nije u mogućnosti da se sastane. toga on odredi. predsednik NS ima i odredjena SAMOSTALNA OVLAŠĆENJA. predsednici odbora. a njihov broj se utvrdiuie prilikom svakog konstituisanja posebnom odlukom. drugih pohtičkih organizacija ili grupa građana koje imaju manje od pet NP. pri čemu on vrši svoje zadatke do imenovamTnovog sekretara. dj .ne. a imenuje ga NS.NS bira predsednika Ijednog ili višepotpredsednika većinom glasova svih NP (126) v . ona ih samo pripremaiu.a . 7) vrši i đruge poslove predviđene zakonom i ovim poslovnikom. b .

O predlogu zakona na sednici NS najpre se vodi NAČELNI PRETRES. a zatim pretres UDoiedin ostim a. dostavlja ^A j ^ narodnim poslanicima. (4$procenu iznosa finansii'skih sredstava potrebnih za sprovodenje zakonajjl'opšti interes 3l ^ ^y^ zbog koga se predlaže poyratno deistvo. odnosno dopunjuju. ako niie predlagač zakona.35. nadleinim odborima i Vladi.Nakon završetka pretresa. predlagač zakona ili njegov predstavnik. zato što je upravo Vlada ta koja te iste zakone izvršava. mogupredloiitiNS daprihvati ili neprihvatipredlog zakona u načelu. kada je ona u redovnom zasedanju. '. ako nije • predlagač zakona.PRAVO PREDLAGANJA ZAKONA.PRETRES U POJEDINOSTIMA obavlja se po članovima predloga zakona na koje su podneti amandmani i o amandmanima kojima sepredlaže uvođenje novih odredaba. ako predlog zakona sadrži odredbe za koje se o%f K predvida povratno dejstvo/o) pregled odredaba zakona koje se menjaju.c ^ dj . na kojoj se predlog zakona razmatra. u roku ne kraćem od 15 dana i ne dužem \ " od 60 dana. g . a u pretresu mogu da učestvuju: članovi odbora. pre dana početka sednice NS. razmatraju nadlemi odbori i Vlada. odnosno dopunama. Ukoliko nadležni odbori i Vlada predlože prihvatanje zakona u načelu. drugih propisa i opštih akta imaju: 1) Vlada. odmah po prijemu. l <vir£& 1 . odbor podnosi NS izvešiaj koji sadrži mišljenfe i predloge rt> odbora. p_retresa^P^ odlučivanja o z a k o n u ^ proglašavanja zakonaj^) obiavljivanja zakona i ^flstupanja zakona na snagu. dužni su da navedu da li zakon prihvataiu u eelini ili sa izmenama koie predlažu u formi amandmana.Predlog zakona. z . u svojim izveštajima. 4) najmanje 30. može se uvrstiti u dnevni ■. naikasniie pet dana. J. predstavnik Vlade ako ona nije predlagač i podnosilac amandmana ili svaki narodni poslanik koji prisustvuje sednici odbora. POSTUPAK DONOSENJA ZAKONA (13) a .Vlada predlaže NS zakone i druge opšte akte i date o njima miMjenje kad ih podnese drugi predlagač. ako ona nijepredlagač. d . odnosno njihovi ovlašćeni predstavnicž. c> ffy-t^z? v . % ž . od dana niegovog podnošenja. Odbor odreduje izvestioea koji po potrebi na sednici NS obrazlaže izveštaj odbora. kao i NBS iz oblasti bankarskog sistema.cr.. e . odnosno ^ ' miiljenju. «ie. pripremljen u skladu sa odredbama PoRNS.„ -" donosi. To su faza:fij predlaganja zakona. SA OBRAZLOŽENJEM koje mora da sadrži:|f3 ustavni osnov/Žf razloge za jonoienie zakona(3l objašnjenie osnovnih pravnih instituta i pojedinačnih resenia.000 biraca. 2) svaki narodni poslanik.Na sednicu odbora na kojoj se razmatrajupredlozi zakona i amandmani napredloge ^'l^" zakona pozivaju se i podnosioei tih predloga i amandmana.Donošenje zakona je najvažnija nadležnost NS. b . ZA-"\ 56 . pre razmatranja u NS. 3) skupština AP.Nadleini odbori i Vlada. monetarne i devizne politike i ombudsman iz svoie nadleznosti v 1 . ^ y red sednice NS.?x k . kreditne.Predlog zakona.Ovlašćeni predlagač zakona podnosi PREDLOG ZAKONA u obliku u kome se zakon ^ . i .Predlog zakona koji je upućen NS predsednik NS.O predlogu zakona na sednici odbora najpre se vodi načelni PRETRES.Zakonodavni postupak odvija se u nekoliko faza. j . ako se predlaže zakon o izmenama.

e . odnosno ovlašćeni predstavnikpredlagača. NS pristupa glasanju o PREDLOGU ZAKONA U CEUMy ■ uTFanu zaglasanjeNS ODLUCUJEo yredlosuzakona u načelu. r . razmotre amandmane koji su podneti na predlog zakona i da NS obaveste za koie amandmane predlažu da ih NS prihvati. NS ee posebno odlueiti da li za to deistvo postoji opšti interes u -. s . poiedinostima i u celini. odlučuje o podnetim amandmanima. narodnim poslanicima. a naikasnije pet dana pre dana određenog za održavanie sednice za koiu ie predloženo razmatranie tog predloga zakona. NS prelazi na NAČELNI PRETRES O PREDLOGU zakona.Predlog zakona za čije se donošenje predlaže hitan postupak može se staviti na dnevni red sedniee NS ako je podnet najkasnije 24 časa pre poeetka te sednice .Predlagač zakona ima pravo dapovučepredlog zakona iz procedure sve do završetka pretresa predloga zakona na sednici NS. a koje su prihvatili nadležni odbori i Vlada.NS u Danima za glasanje.U vremenu između završenog načelnog pretresa i otvaranja pretresa predloga zakona u poiedinostima.Predlagač zakona. a zatim prelazi na PRETRES U POJEDINOSTIMA. nadležni odbori i Vlada.Ako je podneto vise amandmana na isti clan predloga zakona. e . dj . kao i amandmani koje su prihvatili predlagač zakona.Izuzetno. dužni su da. n . m . ZAKON se može doneti PO HITNOM POSTUPKU. nadležni odbori i Vlada. g .PRETRES U POJEDINOSTIMA obavlja sepo čtanovima na koje supodneti amandmani 1 ° amandmanima kojima sepredlaže unošenje novih odredaba. p . počev od dana dostavljanja predloga zakona. b . b . po redosledu članova predloga zakona. t-Akojepredloženi akt prihvaćen u načelu.N S može odlučiti da obavi zaiednički načelni pretres o vise predloga zakona koii su na dnevnom redu iste sednice.Po završenom načelnom pretresu.NSposebno odlučuje o svakom amandmanu koii predlagae zakona. sa obrazloženjem. postaju sastavni deo predloga zakona i o njima NS posebno ne odlučuje. v . nadležnim odborima i Vladi. nadležni odbori mogu da podnesu amandmane na predlog zakona. a za koje da ih odbije.AMANDMAN -predlog za izmenu i dopunupredloga zakona podnosi se predsedniku NS u pisanom obliku. po završenom načelnom pretresu NS prelazi na pretres u pojedinostima.Podnete amandmane predsednik NS upueuje predlagaču zakona. 0 . nadležni odbor ili Vlada nisu prihvatili. prilikom glasania o tim odredbama.Izuzetno. a zatim o amandmanu kojim se predlaže izmena celog člana. prvo se odlučuje o amandmanu kojim se predlaže brisanje odredbe toga člana.Kada se završi pretres predloga zakona u pojedinostima. a međusobno su uslovjjeni ili su rešenja u njima medusobno povezana. pre sedniee NS. d .Nakon odlueivanja o amandmanima. kada se radi o predlogu zakona o budžetu Republike Srbije. s tim što se odlučivanie o svakom predlogu obavlja posebno.Od završenoe načelnog pretresa do otvaranja pretresa predloga zakona u poiedinostima mora da prođe naimanje 24 časa. a . a . nj .Kada predlog zakona sadrži odredbe za koje se predvida povratno dejstvo. NS odlučuje o AMANDMANIMA.Amandmani koje je podneo predlagač zakona. nakon usvajanja predloga zakona u načelu. pravo na završnu ree ima predlagač.Ij .

8. 9) Retroaktivno dejstvo zakona. kojom se otvara tnogućnost za razrešenje predsednika RS. b . 6) Rasprava o pojedinostima.Statuti. g . -i^' ~ a . donese ukaz o proglašenju zakona^Wda zakon. 5)Rasprava u nacelu.Hitnost postupka ogleda se u znatno kraćim rokovima za podnošenje izveštaia nadležnog odbora. d .Zakoni i drugi opšti akti STUPAJU NA SNAGU najranije osmog dana od dana objavljivanja i mogu da stupe na snagu ranije samo ako za to postoie naroeito opravdani razlozi. d -Ako predsednik Republike ne donese ukaz o proglašenju zakona u Ustavom predviđenom roku. jer ukoliko izveštaj izostane predlog zakona razmatraće se i bez izveštaja. dj . g . čije neispunjenje predstavlja povredu URS. odnosno najkasnije u roku od sedam dana ako je zakon donet po hitnom pbstupku.Prema URS Predsednik Republike ]t dužan da najkasnije u roku od IS dana od dana izglasavanja zakona. 4) Sta sadrzi svaki predlog Zakona. 7) Kadse smatra da je predlog zakona usvojen. g .Ako NS odluei daponovo glasa o zakonu koji je predsednik Republike vratio na odlueivanje. vrati NS. zato što tek tada zakon može početi da se primenjuje. navede štetne poslediee koie bi nastale zbog nedonošenja ovog zakona po hitnom postupku a . uz pismeno obrazloženje. a nedonosenje zakona po hitnom postupku moglo bi da prouzrokuje štetne posledice po život i zdravlie liudi. dj .Prema PoRNS po hitnom postupku može da se donese samo zakon koiim se ureduiu pitania i odnosi nastali usled okolnosti koie nisu mogle da se predvide. objavljuju se upokrajinskom službenora glasilu. na ponovno odlueivanje. ti DO proteku roka od 7 dana . odluke i drugi opšti akti AP. u pisanom obrazloženju predloga zakona. 10) Kakvaje procedura kada Vlada hoce da donese neki zaŠn^pTvo nadlezno mimstarstvo vriurema nacrt. zakon se izglasava većinom od ukupnog brofa poslanika. v ..Proglašenje zakona ie ustavna duinost predsednika RS. ^CL d .Predsednik Republike je dulan da proglasi ponovno izglasani zakon.8) Kad zakon stupa na snagu . zakoni i podzakonski opšti akti RS objavljuju se u repubMkom službenom glasilu. dok se amandmani na predlog Zakona mogu podneti najkasnije do poeetka pretresa predloga Zakona. b . e . objavljuju sepre stupanja na snasu. bezbednost zemlje i rad organa i organizaciia. dana u nonoc. v — Ustav. utvrdeni prilikom niihovog donošenia. BOSINA POTPITANJA l)Ko su ovlasceni predlagaci 2)Kome se podnosi predlog zakona 3)Podnosenje predloga zakona NS. zatim se tai nacrt zatonTZvaia nasednici vlade i tek nakon toga on postaje predloe zakona koii ulazi u skupstinsku proceduru 58 .Predlagač zakona je dužan da.Prema URS Zakoni i svi drugi opšti akti.PROGLAŠENJE ZAKONA je deklarativni akt koji donosipredsednik RS.Statuti i opšti akti jedinica LS.Zakon dobiia obaveznu snagu OBJAVLJIVANJEM. objavljuju se « lokalnim službenim glasilima.. ukaz donosi predsednik Narodne skupštine.\&feu U soJ* tf^.UKAZOM 0 PROGLAŠENJU zakona konstatuje se autentičnost i formalna ustavnost zakona.v . :.

2) zakoni koji se odnose na ljudska i manjinska prava i slobode. kada ga moze zahtevati odredjeni broj biraca. kad je kao takav predvidjen Ustavom. 59 . 4) budžet i završni račun. z . promena Ustava ie usvoiena izglasavaniern u NS.Referendum i narodna inicijativajesu oblici neposrednog iziašniavania i neposrednog učešća građana u vršeniu vlasti. Teritoriia AP ne može se menjati bez saglasnosti njenih građana izražene na referendumu. £lp.USTAVOTVORNI referendum je obavezan onda kada je NS dužna da akt o promeni Ustava stavi na republički referendum radi potvrđivanja. dj . u postupku : " ^ fi^predvidjenom za promenu Ustava. odnosno sysč' spajanje postojećih AP utvrđuju građani na referendumu. " "" b . a akt o promeni Ustava stupa na snaeu kada ga proglasi NS. Teritoriia AP i uslovi pod kojima se može promeniti granica između AP određuje se zakonom. O P .Prema URS na zahtev većine svih narodnih poslanika ili najmanje 100. @ . kad prethodi aktu drzave i utvrdjuje opsta nacela za taj akt i NAKNADNI. kad hronoloski sledi posle akta drzave. u skladu sa voljom gradjana. REPUBLICKI REFERENDUM I NARODNA INICIJATIVA (9) a . 6) kao ni pitanja koja se tiču izbornih nadležnosti NS.Prema pravnom osnovu referendum moze biti OBAVEZAN. i -Akt o promeni Ustava koji je potvrđen na republičkom referendumu stupa na snagu kada ga proglasi NSj j -Ako NS ne odluči da akt o promeni Ustava stavi na potvrđivanie. g . 5) uvodenje vanrednog stanja i amnestija. sto znaci da je referendum OBAVEZAN.Kada se akt o promeni Ustava stavi na potvrđivanie. 1 .Prema URS nove AP mogu se osnivati. e . "v -Prema vremenu primene referendum moze biti PRETHODNI. Dakle radi se o PRETHODNOM v c i QBAVEZNOM REFERENDUMU.To je ustanova pomocu kojeg biracko telo izrazava neposrednim glasaniem svoie glediste ili svoiu voliu u odnosu na mere drzavne vlasti koiele preduzela ili tek treba da preduzme i to izjasnjavanjem za dve ponudjene alternative ZA i PROTIV.36. ostavljena mogucenost NS da odluci da li ce promenu koja se na ta pitanja odnosi izneti na republicki referendum radi potvrdjivanja. 3) poreski i drugi finansijski zakoni.Promena Ustava je usvojena ako je za promenu na referendumu glasala većina izašlih birača.000 birača NS raspisuie referendum &pi(anju iz svoje nadleinosti. a već osnovane ukidati ili spajati po postupku -&£ " yp predviđenom za promenu Ustava. prema kome odnosnog akta nema bez pristanka birackog tela i FAKULTATIVNI. To je slucaj kad se promena Ustava odnosi na^preambulu Ustava/načela Ustavafljudska i manjinska prava i slobode^redenje vlastifproglašavanje ratnog i vanrednog stanjaf odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju ili postupak za promenu Ustava.Ustavotvorni referendum moguc je i kao fakultativan s obzirom na to da je kod pitanja za ciju reviziju nije neophodna potvrda na referendumu. u skladu sa zakonom.Predmet referenduma ne mogu biti obaveze koje proizlaze iz 1) medunarodnih ugovora. Konačnu odluku donosi NS. Predlog za osnivanie novih ili ukidanje. građani se na referendumu izjašnjavaju najkasnije u roku od 60 dana od dana usvajanja akta o promeni Ustava.

Referendum je punovažan ako je na njemu glasala većina građana koii imaiu biračko pravo i koji su upisani u biraeki spisak u skladu s ovim zakonom.Glasa se zaokruživaniem na glasaekom listiću jednog od mogućih odgovora.Pravo iziašniavanja na referendumu imaju građani koii imaiu biračko pravo. s obzirom na teritoriialni princio: republički koji se tiče RS. zl r Kad su se gradani referendumom prethodno izjasmli o odredenom pitanju. odnosno nisu se izjasnili za pitanje koje je bilo predmet izjašnjavanja. pokraiinski kojl postoji u AP. k . odnosno pitanju ne može se ponovo odlueivati na referendumu u roku kraćem od sest meseei od dana glasanja na referendumu. u roku od 24 sata od trenutka kad je doneta odluka.Ako gradani referendumom nisu potvrdili akt. bl . žl . ljl . a najkasnije u roku od 60 dana od dana održavania referenduma. a komisiia obrazuie glasačke odbore. odnosno danom proglašavania tog akta. na glasačkim listićima. ( a p .Osnivanju.Qdluka o . nadležna komisija za sprovodenje izbora poništiće iziašnjavanje na tim glasačkim mestima i odrediti vreme ponovnog iziašniavania. djl . P .Pitanje o kome se građani referendumom izjašnjavaju mora biti izraženo Jasnja tako da se na njega može odgovoriti reeju "za" Hi "protiv". AP i grada ili njihov deo. j l .Ako ie nepravilnost učinjena na jednom ili vise glasaekih mesta bitno utjcala na rezultate glasanja. svako pitanje mora biti posebno formulisano na glasaekom listiću gl .Ako su se gradani referendumom izjasnili za potvrdivanie akta.Gradanin ima pravo. komisije se obrazuju i u opštinama. organ koii donosi akt kojim se ureduje to pitanje dužan je da ga donese u skladu s voliom građana izraženom na referendumu. (T}. Na referendumu građani se izjašnjavaju lično i tajno.Od dana raspisivanja do dana sprovodjenja referenduma ne može protećl manieod 15 ni vise od 90 dana.Ako gradani referendumom nisu potvrdili akt. | v j ) . ukidanju i promeni teritoriie iedinice LS prethodi referendum na teritoriji tejedinice LS. dok u opštinama postoji opštinski referendum. Komisiju obrazuje organ koji je raspisao referendum. r . smatra se da tai akt niie ni donet. odnosno izvršena radnja ili je učinjen propust.Po završenom glasanju glasaeki odbor utvrduje rezultate glasania na glasačkom mestu i o tome sastavlja zapisnik. pitanje o kome građani treba da se izjasne može biti formulisano tako da se u odgovoru na njega gradanin redeljuje zajedinu od vise predloženih mogućnosti^ . o torn aktu. Kad se referendumom odlueuje istovremeno o vise pitanja.pjtajm'u koje je bilo predmet izjašnjavanja na referendumu smatra se donetom ukoliko je za nju slasala večina glasača i ova odluka je obavezoa. dapodnese prigovor komisiji za sprovodenje referenduma ako smatra da su time učinjene nepravilnosti u sprovodenju referenduma. o -Aktoraspisivaniu republičkog referendurna donosi NS. g^Postoje 3 vrste referenduma. odnosno "da" ili "ne". il . el . f 60 .Kad se referendum raspisuje za teritoriju RS. a ona odlučuje o prigovoru u roku od 48 sati od njegovog podnošenja. u roku određenom aktom o raspisivanju referenduma.Organi za sprovodenje referenduma jesu komisija iglasački odbor.^n).Kad se referendum raspisuje radi prethodnog izjašnjavanja gradana. akt ie usvojen danom održavanja referenduma.

dokpredlog za promenu staiuta APV može podneti najmanje 40 000 biraea. kao i u slucaju kad nadležna komisija nije odlučila po prigovoru u propisanom roku. da pokrene postupak za donošenje takvog akta. radi obaveštenja da se za taj predlog prikupljaju potpisi. drugih propisa i opštih akata ^ZAKONODAVNA narodna inicijativa ima najrnanje 30 000 biraea.Predlog za promenu ili donošenje odgovarajućeg akta. z .Prema statutu APV.Kad je lista potpisnika narodne incijative ispunila zahteve zakona. g . odnosno za rešavanje o pitanju na koji se predlog odnosi.Prema URS NS raspisuje referendum na zahtev najmanje 100 000_birača o pitanjima iz svoje nadležnosti. kada nosi naziv gradjanska. a ako inicodbor smatra Ua nadležni organ nije pravilno postupio može podneti žalbu Vrhovnom kasacionom sudu. dj . ž . NARODNAINICIJATIVA /aT}-Narodna inicijativaje ovlašćenje jednog dela biračkog tela da pokrene postupakza promenu ustava ili donošenje formalnog zakona.Inieijativniodbor može obrazovati posebne odbore za prikuplianie potpisa na pojedinim mestima.1 narodna inicijativa može biti sprovedena kao republieka. odnosno drugi predlog obuhvaćen narodnom inicijativom mora biti sačinien tako da se iz njega jasno vide pravci promena.USTAVOTOVORNA narodna inicijativa može podneti 150 00Q. pravo predlaganja odluka i opštih akata koje donosi skupština APV.Pri tome donosilac tih akata ima obavezu da po predlogu birača postupi. gradske. v . odnosno rešenja o kojima nadležni organ treba da se izjasni i potpisuju ga članovi inicijativnog odbora. ima najmanje 7 000 biraea. koji rešava po žalbi u roku od 15 dana od prijema žalbe i ta odluka je konačna 61 .Kad nadležni organ ne prihvati predlog.Gradani radi ostvarivanja narodne inicijative obrazuju INICIJATIVNI ODBOR od najmanje tri člana koji imaju biračko pravo.Potpisi gradjana stavljaju se na listu potpisnika narodne inicijative. podnosilac prigovora može podneti žalbu Vrhovnom kasacionom sudu. a pri torn je prikuplien potreban broi potpisa nadležni organ dužan je da o predlogu za koji su prikupljeni potpisi odluči na način i po postupku utvrđenom Ustavom i zakonom.ml . £ J / .i njegova odluka je konačna. pokraiinska i u iedinicimaLS. koji rešava po žalbi u roku od 48 sati od prijema žalbe. tj. b . 1 . k . dužan je da o tome obavesti inicijativni odbor. čija je sadržina propisana Zakonom o referendumu i narodnoj inicijativi. odnosno odgovarajućim statutom i poslovnikom lj .Protiv rešenja opštinske.Predlog za promenu URS .Inicijativni odbor dostavlja predlog organu nadležnom za donošenje akta.Inicijativni odbor prijavljuie prikupljanje potpisa Ministarstvu unutrašniih poslova organizacionoj jedinici u opštini na čijoj će se teritoriji prikupljati potpisi. (p . pokrajinske ili Republičke komisije donetog po prigovoru. ? d . a pravo predlaganja zakona. i .

zakon se izglasava većinom od ukupnog broia poslanika.Predsednik RS ne može NS vratiti na ponovno odlučivanje zakon o kome su se gradani izjasnili na referendumu pre njegovog donošenja i zakon koji su gradani potvrdili na referendumu. NADLEZNOST I AKTI (15) . ukaz donosi predsednik NS. pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izboraih lista i dužan je da NS predloži onog kandidata za predsednika Vlade koji može da obezbedi izbor Vlade.Predsednik RS ie dužan da najkasnije u roku od 15 dana od dana izglasavania zakona.(Ct postavlja i opoziva ukazom ambasadore RS na osnovu predloga VIade5(@ prima akreditivna i opozivna pisma stranih diplomatskih predstavnika^) daje pomilovanja i odlikovania. udruzenie itd. e . kada NS ne moze da se sastane. odnosno 7 dana ako je zakon donet po hitnom postupku. ^p-KLASICNUNADLEZNOST cine sledeci poslovizfllpredstavlia RS u zemlji i inostranstvu. (fth.BOSINA POTPJTANJA I) Sta ne moze bitipredmet referenduma 2)Koji su organi za sprovodjenje republickog referenduma 3) Razlika izmedju iniciranja i pokretanja ogleda se u tome sto inicijativu moze podneti svako eradianin. Ako predsednik Republike ne donese ukaz o proglašenju zakona u Ustavom predvidenom roku.PRAVO PREDSEDNIKA DA RASPUSTI NS na obrazloženi predlog Vlade. dj . z .Predsednik RS je dužan da proglasi ponovno izglasani zakon. vrati NS.(g) ukazom proglasava zakoneOt predlaze NS nosioce funkcija.Ovlascenja predsednika kao posrednika izmedju izvrsne i zakonodavne vlasti su: g .PREDLAŽE NS KANDIDATA ZA PREDSEDNIKA VLADE.(f)'komanduie Voiskom i postavlia. y| IZVRSNA VLAST PREDSEDNIK REPUBLIKE 37.Ako NS odluči da ponovo glasa o zakonu koji je predsednik RS vratio na odlučivanje. donese ukaz o proglašenju zakona /// da zakon. a .PRAVO SUSFENZIVOG VETA . na ponovno odlučivanje ako smatra d a ^ 1 zakon nije saglasan sa Ustavom ili daje u suprotnosti s potvrdenim medunarodnim ugovorima ili opšteprihvaeenim pravilima medunarodnog prava ili|3 da pri donošenju zakona niie poštovana proeedura propisana za donošenje zakona ili (S| da zakon ne ureduje neku oblast na odgovaraiuei način. 62 . uz pismeno obrazloženje. a NS odlucuie samo DO predloeu ovlascenospredlazaca. unapređuie i razrešava ofieire Vojske RS.Nadleznosti predsednika RS se mogu podeliti u 3 grupe: 1) klasicna 2) nadleznost u okviru koje predsednik RS ostvarauje medijatorsku vezu izmedju izvrsne i zakonodavne vlasti i 3) supsidijarnu koja se ostvaruje u slucaju ratnog i vanrednog stanja. d . i .

nj . odluke.iip. (u slucajevima izglasavanja nepoverenja Vladi.Predsednik RS donosi ukaze.Predsednik RS DUŽAN ie da raspusti NS u slučajevima određenim Ustavom:(f|ako NS u roku od 90 dana od dana svog konstituisanja ne izabere Vladu ili ako ne izabere noyu Vladu u roku od 30 dana od dana kad je prethodnoj Vladi prestao mandat.SUPSIDIJARNA NADLEZNOST Predsednika RS odnosi se na ratno i vanredno stanje. ~ "" *-" J I Ml l " " l l " . pravila. pravne akte. ako nije postovao ustavne uslove za raspustanje NS. 2. Odlukom predsednik RS raspisuie izbore za narodne poslanike. unapređuje i razrešava oficire VoiskeRS. ali uz supotpis predsednika RS. raspušta NS. 11||TT ■ .Ukaz ie diskreeioni akt predsednika i ne moze biti predmet oeene ustavnosti pred Ustavnim sudom.U oba slučaja. o .. šefa Kabineta. kao i mere odstupanja od ljudskih i manjinskih prava u vreme ratnog stanja. pravila. predlaže NS kandidata za predsednika Vlade. 1 . k . Kad NS niie u mogućnosti da se sastane. . naređenia i drugih pravnih akata koji su odredeni zakonom. neizglasavanja poverenja i konstatacije ostavke predsednika Vlade) Ij . Ukazi i Odluke se objavljuju u "Službenom glasniku RS". uspostavlja se njena puna nadleznost. odluku o proglašenju vanrednog ili ratnog stanja donose zajedno predsednik RS....A K T I .„|.„.. postavlja i opoziva ambasadore. eeneci opravdanost i dovolinost razloga navedenih u predlogu. tako da se oni okoncaju najkasnije 60 dana od dana raspisivanja. 63 . sa ukazom o raspuštanju NS predsednik RS donosi odluku kojoro raspisufe izbore za narodne poslanike. a u slucaju proglasenja ratnog ili vanrednog stanja. ako ie Vlada podnela predlog da se glasa o poverenju Vladi ili ako NS nije prihvatila Vladin odgovor na interpelaciju. koja traje do okoncanja ratnog ili vanrednog stanja i'tada~se ona sastaje bez poziva. Ukazom predsednik RS proglašava zakon.Medjutim kada Predsednik RS raspusti NS.-gg". m .Predsednik RS je dužan da u roku od 72 sata donese ukaz kojim na obrazložen predlog Vlade raspušta NS. ona vrsi tekuce i neodlozne poslove. n . naredaba.'^grjjp „. imenuje generalnog sekretara.. predsednik NS i predsednik Vlade. Nadležnosti u oblasti odbrane predsednik RS ostvaruje donošenjem odluka.Predsednik RS neće razmatrati prediog Vlade da se NS raspusti ako je NS podnesen predlog da se Vladi~ižglasa nepoverenje. daje pomilovanja. daje odlikovania i postavlja. _ _ _ _ _ _ _ _ . ili da — Vladu i iavnost obavesti o tome da ne prihvata predlog Vlade. naredbe. te mere odstupanja LJiMP donosi Vlada uredbom. j . p . pod istim uslovima kao i NS.. ali moze predsednik moze biti razresen zbog povrede URS.||. naređenja i dr.Predsednik RS ne može da raspusti NS dok traje ratno ili vanredno stanje. savetnike predsednika RS i druge funkcionere u Generalnom sekretariiatu predsednika RS i odlučuje u pitanjima za koja ne donosi druge pravne akte. u slucaju da NS ne moze da se sastane.Kada je u pitanju proglasenje vanrednog stanja.

b .Kandidata za predsednika RS mogu da PREDLOŽE POLITIĆKA STRANKA koja je registrovana u RS na dan kad je odluka o raspisivanju izbora objavljena u «Službenom glasniku RS".Izbori za predsednika Republike raspisuju se 90 dana pre isteka mandata predsednika RS. sa prebivalistem u RS. j . izbori za predsednika RS raspisuju se tako da se održe naikasniic tri meseca od dana kada prestane ratno ili vanredno stanje. dj .Od dana raspisivanja izbora do dana glasanja ne može proteći manje od 30 ni vise od 60 dana.slobodu kretania i dr.BOSINA POTPITANJA 1) Koje su ovlascenja predsednika RS za vreme rata i vanrednog stanja 2) Ko proglašava ratno stanje 3) Koje su to odluke iz nadleznosti NS koje donosi predsednik RS za vreme ratnog i vanrednog stanja 4) Sta moze ograniciti za vreme rata . g ._Kao dan glasanja mora da se odredi dan kada se ne radi: subota ili nedelja. Birač može potpisom podržati samo jednog kandidata.Predlog kandidata podnosi se RIK-u najkasnije 20 dana pre dana izbora.Izbore za predsednika RS raspism'e predsednik Narodne skupštine odlukom. IZBOR I PRESTANAK MANDATA PREDSEDNIKA RS (12) a . KOALICIJA POLITIČKIH STRANAKA i GRUPA GRABANA.Pravo da bira predsednika Republike i da bude biran za predsednika Republike ima svaki punoletan i poslovno sposoban državljanin RS. SJKoliko dugo ta ogranicenja mogu trajati 6)Koji akt donosi za vreme neposredne ratne opasnosti 7)Koji akt donosi za vreme vanrednog stanja . odlukom ll)Ko menja predsednika republike kadaje u inostranstvu Hi kad muprestane mandatJ3) U kom roku se moraju raspisati izbori za predsednika republike u torn slucaju_14) Kada ce predsednik RS iskoristiti pravo na suspenzivni 15) Kojom vecinom se izglasava zakonpo drugi put 16)U kom roku proglasava zakon .Grupu gradana pismenim sporazumom osniva najmanje deset birača čiji potpisi moraju biti overeni kod suda i ona ne mora da ima naziv i .Ako se mandat predsednika RS produži zbog ratnog ili vanrednog stania.15 dana 38. ~~ e . U odluei o raspisivanju izbora utvrduie se dan glasanja za predsednika RS i dan od kada počinju da teku rokovi za sprovodenje izbornih radnji. izbori za predsednika RS raspisuju se tako da se održe naikasniie tri meseca od dana kada predsedniku RS prestane mandat. d . z . v .naredbe 8)Koie su nadleznosti predsednika republike 9) Koja su mu ovlascenja u odnosu na vojsku 10)Ko pwglasava Ustav i cime -NS.Predlog kandidata može biti podnesen samo ako ga svojim potpisima koji su overeni kod suda podrži najmanje 10.000 birača.Ako predsedniku RS prestane mandat pre vremena na koje je izabran. koja se objavljuje u «Službenom glasniku RS».Predsednik Republike bira se na osnovu opšteg i jednakog izbornog prava na slobodnim i neposrednim izborima. tajnim i ličnim glasanjem. tako da se okončaju u narednih 60 dana od dana raspisivanja izbora. Predlagač kandidata može povući predlog kandidata do dana utvrdivanja liste kandidata za izbor 64 .

a .fe. glasanje se ponavlja u roku od 15 dana. n . s :/l ^~r''vz . * .M A N D A T predsednika RS počinia-fcad-polaganjem zakletve pred Narodnom skupštinom.RIK utvrđuie listu kandidata za izbor predsednika RS najkasnije 15 dana pre dana ' izbora i objavljuje je u „Službenom glasniku RS" narednog dana.Pored naznake da se glasa za predsednika RS glasački listić za izbor predsednika RS sadrži redni broi kandidata koji je utvrđen na listi kandidata za predsednika RS. Ako od prvog glasanja do dana ponovljenog glasanja jedan kandidat izgubi biraeko prayo.Na glasaekom listiću na ponovljenom glasanju prvi po redosledu je kandidat koji je na prvom glasanju dobio najviše glasova. Kandidat može odustati od kandidature do dana utvrđivanja liste kandidata za predsednika RS. P ~ Ako nijedan kandidat ne dobiie većinu glasova birača koji su glasali. odnosno naznaku da je kandidata predložila grupa građana ako grupa građana nema naziv.. r^fS P .i naziv predlagača kandidata.Na ponovljenom glasanju ueestvuju dva kandidata koja su dobila najveći broj glasova.0- v r. Redni broi kandidata na listi utvrđuje se žrebom. Broj birača koji su glasali utvrduje se na osnovu broja .Dan ponovljenog glasanja utvrđuje RIK odlukom.RIK zapisnicki utvrđuie i obiavljuie konaene rezultate izbora u „Službenom glasniku ^ * u roku od 96 sati od zatvarania biračkih mesta. To je svecana iziava kojom se zasniva moralna obavezai odgovornost predsednika Ako NS nije u redovnom zasedanju ili ako joj je prestao mandat.A te&t*^ 65 . sastaje se da bi predsednik RS pred njom položio zakletvu. s . bez obzira na odziy biraca. a ako imaju isti broj glasova redosled se utvrđuje žrebom. a do objavljivanja konačnih rezultata izbora. ciji je tekst utvrdjen u Ustavu.Ako na ponovljenom glasanju kandidati osvoje isti broj glasova.Lista kandidata za izbor predsednika RS sadrži ime i prezime kandidata.Glasanje za predsednika RS vrsi se glasackim listicima.Za predsednika RS izabran ie kandidat koji je dobio većinu elasova birača koji su ? glasali.predsednika Republike. t ^ : m . ć .Nevažeei glasaeki listić ie glasački listić koji nije popunjen ili glasački listić koji je tako popunjen da se ne može pouzdano utvrditi za kog kandidata je birač glasao.-*" glasačkih listića koji se nalaze u glasačkoj kutiji. glasanje se ponavlia u roku od 15 dana od dana prvog glasanja. l T' "~ ''& £ <P W nj . koja se objavljuje u "Službenom glasniku RS" i mora da padne u dan u koji se ne radi.^o£I . odnosno naznaku da je predlagač grupa gradana ako grupa građana nema naziv i objašnjenie da se glasa samo za iednog kandidata tako što se zaokruži redni broi ispred imena i prezimena kandidata. RIK objavljuje privremene rezultate izbora. Vise od dva kandidata učestvuju na ponovljenom glasanju ako ih vise deli prvo ili drugo mesto. pismenim putem.Na ponovljenom glasaniu za predsednika Republike izabran ie kandidat koji ie dobio najveei broi glasova. Ij . o . r . ponavlja se celi izborni postupak. overenim kod suda. u prisustvu predstavnika predlagača kandidata. ime i prezime kandidata i naziy_predlagaea kandidata.

i . već se produžava po siii Ustava dok ne isteknu tri meseca od dana kada je prestalo ratno ili vanredno stanje. Predsednik Republike kome je mandat produžen zbog ratnog ili vanrednog stanja ima sve nadležnosti kao i pre produžetka mandata. bude razrešen ili sprečen da izvršava svoju funkciju. te mu mandat prestaje kad ostavka prispe u Narodnu skupstinu.Mandat predsednika Republike prestaje kad istekne vreme na kojeje izabran.Ako Ustavni sud odluči da predsednik RS niie povredio Ustav.Ako predsednik RS podnese ostavku. da bi se obezbedio kontinuitet vladavine i drzavno in nacionalno jedinstvo Niko ne može vise od dva puta da bude izabran za predsednika Republike. g . narodnih poslanika. da predlaže NS kandidata za predsednika Vlade^ da vrši nadležnosti u oblasti odbrane RS i da komanduie Vojskom Srbije. predsedniku Republike mandat prestaje ako podnese ostavku ili ako bude razrešen. osim kandidata za predsednika Vlade^da postavlja i opoziva ukazom ambasadorej'da daje pomilovania. l . da raspusti NS. jer mu ona nije dala mandat vec biraci na neposrednim izborima. d . z . postupak za razrešenje se obustavlja kad odluka Ustavnog suda bude oljjavTTenall "Službenom glasniku RS". Nlje potrebno da mu NS kosnstatuie podnosenje ostavke.Predsednik RS dužan ie da obavesti javnost o tome da je podneo ostavku i pri tome može da je obrazloži. koju dostavlja predsedniku NS. a postupak za razrešenje pokreće se većinom glasova svih narodnih poslanika.Predsednik NS znaci ne moze^&s. nj .b .Ipak.RAZREŠENJE predsednika Republike može Narodnoj skupštini da pređloži najmanje " 1/3 narodnih poslanika ako smatra da je on povredio Ustav. ZAMENJUJE ga PREDSEDNIK NARODNE SKUPSTINE najduže tri meseca. e .Predsednik Republike može podneti ostavku ili biti razrešen za vreme dok mu je mandat produžen.Predsednik Republike bira se na PET GODINA. 1 -Ako Ustavni sud odluči da je predsednik RS povredjo Ustav.Predsedniku RS mandat ne može isteći dok traie ratno ili vanredno stanje. dujan ie da raspusti Narodnu skupštinu u svim slučajevima u kojima je to ustavna dužnost predsednika Republike i da svaki izglasani zakon proglasi ukazom. predsednik NS ovlaščen ie da predstavlja RS u zemlji i inostranstvuf da prima opozivna i akreditivna pisma stranih diplomatskih predstavnikaf da raspiše izbpre za NS.Predsednik RS može podneti PISMENU OSTAVKU. A n ~ Dok zamenjuje predsednika RS. v .Ustavni sud dužan je da u roku od 45 dana od dana kad je pokrenut postupak za razrešenje odluči o tome da li ie predsednik Republike povredio Ustav. 66 . dj -Pre isteka vremena na kojeje izabran. bez obzira na to koliko su mu trajali prvi i drugi mandat i nezavisno od vremenske sukeesije. vrsi pravo supsenzivnog zakonodavnog vetafda predlaze NS nosioce funkciia.Medjutim izbor predsednika Republike prema Ustavnom zakonu za sprovodjenje ustava smatraće se prvim izborom. razrešava se ako za njegovo razrešenje |lasaiu2/3. m . kao u slucaju nosilaca javnih fiinkcija kojeje ona izabrala. lj . o . k .

odnosno 67 .Ukazom proglasava ZAKONE koje donosi NS. d.predlaze NS 10 kandidata za sudiie Ustavnog suda. Isto tako NS predlaze predsedniku RS 10 kandidata. samo te odredbe. dj . Ako NS ne potvrdi ovu odluku.Kada NS niie u mogucnosti da se sastane odluku o proglašenju vanrednog stanja donose zajedno predsednik Republike. z .Kad NS nije u mogucnosti da se sastane. a ako to ne ucini onda ce ukaz doneti Predsednik NS. 2) Ostali uslovi koje kandidat mora da ispinjava. e .Kad mere kojima se odstupa od ljudskih i manjinskih prava niie propisala Narodna skupstina. odluka prestaje da važi završetkom prve sedniee Narodne skupštine održane po proglašenju vanrednog stanja. samo postoji odredba u kojoj se podnosi potvrda o prebivalistu. ona je potvrđuje u roku od 48 sati od njenog donošenja. v .Predsednik Republike predlaze NS mandatara za sastav nove Vlade nakon odrzanih konsultacija sa predstavnicima stranaka koje su nakon izbora osvojile poslanieka mesta u parlamentu.Predsednika biraju biraci te je njegov polozaj jaci nego u klasicnom parlamentamom sistemu u odnosu na NS. Takav zakon je duzan Predsednik da proglasi ukazom. nema. uredbom.shodno se primenjuje Zakon o izboru narodnih poslanika 39. uz supotpis Predsednika RS. Vlada ie dužna da uredbu o merama odstupanja od ljudskih i manjinskih prava podnese na potvrdu Narodnoj skupštini u roku od 48 sati od njenog donošenja. a to je kada su se gradjani o njemu izjasnili na referendumu ili su ga potvrdili na referendumu. Ima jedan izuzetak kada Predsednik ne moze vratiti zakon na ponovno izglasavanje. najmanje godinu dana pre dana odredjenog za odrzavanje izbora. a ona bira 5. j . razresenje predsednika RS 13)Kako se regitlišu pitanja koja nisu regulisana zakonom o izboru predsednika RS. 3)Postupak izbora predsednika RS 4) koji su ovlašćeni predlagači kandidatapo Zakonu o izboru predsednika republike 5) kome se predaje lista kandidata i ko proglasava izbomu listu 6)Na osnovu cega se sastavlja glasacki listic .na osnovu proglasenih izbornih listi 7) Sta se radi ako izborna lista ima nedostatke 8) Kadse smatra dajejedno lice izabrano za predsednika RS 9)Koliko traje mandat predsednika republike 10) Moze lipredsednik RS biti reizabran 10) Racuna li se Tadicu mandat kojije zapoceo pre stupanja na snagu novog URS -ne 11) Kad moze prestati mandat predsedniku republike pre isteka roka na kojije izabran 12) Opoziv tj. mere kojirna se odstupa od ljudskih i manjinskih prava može propisati Vlada.BOSINA POTPITANJA l)Koliko dugo kandidat za predsednika republike mora imati prebivaliste u RS da bi mogao podneti kandidaturu -po starom Zakonu o izboru predsednika.Ima pravo na suspenzivni veto. predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade. ODNOS PREDSEDNIKA REPUBLIKE I NS (12) a . g . odnosno eim bude u mogucnosti da se sastane. b. i . Predsednik Republike predlaze NS i kandidata za predsednika Vlade.Prilikom vraeanja zakona uz pismeno obrazlozenje skupstina vraeeni zakon izglasava vecinom od od UKtJPNOG broja poslanika.Kad odluku o vanrednom stanju niie donela Narodna skupstina. a on bira 5. pod istim uslovima kao i Narodna skupstina. apo novom.

Kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skupštini predlaže predsednik Republike.Kada NS nije u moguenosti da se sastane odluku o proglašem'u vanrednog stanja donose zajedno predsednik Republike. pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista. Ukoliko to ne uradi mora da obavesti Vladu i javnosti. b . uz supotpis predsednika Republike. Istovremeno. £eV Vlada moze da predlozi predsedniku RS. na osnovu odluke NS. Vlada je dužna da o zauzetom stavu odmah obavesti predsednika Republike. uredbom. (3&. predsednik Narodne skupstine ovo obaveštenje odmah dostavlja narodnim poslanicima i obavestava ih da. 68 . mere odstupanja od Ustavom zajemčenih ljudskih i manjinskih prava zajedno utvrđuju predsednik Republike.Kad Narodna skupština nije u mogucnosti da se sastane. U suprotnom. o kojoj predsednik mora da odluci u roku od 72h. a izbore za predsednika Republike raspisuje Predsednik NS. predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade. a uz ueesce Ustavnog suda.Vlada predlaže predsedniku RS uvođenje vanrednog stanja na delu teritorije RS i akte koiima se preduzimaju mere u vanrednom stanju.Kad Narodna skupština nije u mogucnosti da se sastane. o razlozima neprihvatanja predloga. n . Odluku o proglašenju ralnog stanja donose zajedno predsednik Republike. eeneci opravdanost i dovoljnost razloga.čim NS bude u mogućnosti da se sastane.Vazno ovlaseenje Predsednika Republike je i raspustanje parlamenta na obrazlozen predlog Vlade m . mere kojima se odstupa od ljudskih i maniinskih prava može propisati Vlada. predsednik Narodne skupstine raspisuie izbore za predsednika Republike. ODNOS PREDSEDNIKA RS I VLADE (3) a . ij . preuzima vršenje dužnosti predsednika Republike do izbora predsednika Republike. 40. Kad Narodna skupština ne može da se sastane. CDV. v .Izbore za NS r_aspisuje predsednik Republike. od kog easa mu poeinje teci mandat nj .Vazno je i RAZRESENJE Predsednika . predsednik NS i predsednik Vlade.Vlada može predložiti predsedniku Republike da za vreme ratnog stanja donese akte u pitanjima iz nadležnosti Narodne skupstine. mere odstupanja prestai'u da važe 24 sata od početka prve sednice Narodne skupštine održane po proglašenju vanrednog stanja. g . k .Predsednik Republike može tražiti da Vlada zauzme stav o pojedinim pitanjima iz njene nadležnosti. predsednik Narodne skupštine i predsednik Vlade 1 .Kad predsednik Republike podnese ostavku o tome obavestava predsednika Narodne skupstine i javnost.Predsednik Republike polaze zakletvu pred NS. putam obrazlozenog pismenog predloga raspustanje NS. pod istim uslovima kao i Narodna skupština. u skladu sa Ustavom.

J ® (g) 69 . Vlada^održava odnose RS sa drugim državama. ratifikovanju i primeni medi. v . z . Kada zakone i druge opšte akte podnese drugi predlagač Vlada daje o njima misljenje. uspostavlja prekida diplomatske odnose sa drugim državama.Vlada ne moze predloziti raspustanje NS . pa tako prema Zakonu o Vladi. donosi ga Vlada ako bi neđonošenje propisa moglo izazvati itetne posledice po život ili zdravlie liudi. postavlja i opoziva ambasadore RS). grada i grada Beograda za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu. ako joj je postavljeno pitanje izglasavanja nepoverenja ili ako je sama u NS postavila pitanja izglasavanja poverenja ili ako NS ne prihvati Vladin odgovor na interpelaciiu. rešenjem koje stupa na snagu kad se objayi u „Službenom glasniku RS". Uredbe su dakle izvršnog karaktera i Vladino generalno ovlašćenje za donošenje uredbi proizilazi iz Ustava. (g) d . učestvuje u zaključivanju. ako zakonom nije što drugo odredeno. U okviru nadzora.VLADA PREDLAŽENSZAKONE. životnu sredinu.Vlada vrši i druge poslove odredene URS i zakonom. ustanova i drugih organizacija i-^Vlada RASPOLAŽEIMOVINOM RS. privredu ili imovinu veće vrednosti.ima dva ovlašeenia: fpAko organ državne uprave ne donese propis. e .U okviru SPOLJNE POLITIKE.Vlada kao vrh državne vlađtUSMERA VA IUSKLAĐUJE RAD ORGANA DRŽA VNE UPKA VEIVRŠINADZOR nad njihovim radom. 0 Vlada može PONISTITI ILI UKINUTI PROPIS organa državne uprave koji je u suprotnosti sa zakonom ili propisom Vlade i odrediti rok za donošenje novog propisa.Vlada utvrdjuje i vodi UNUTRAŠNJU POLITIKU i to kako opitu. (j) g .Rešenjeo obustavi od izvršenia prestaje da važi' ako Vlada u roku od pet dana od obiavliivanja /*-\ rešenja ne pokrene postupakza ocenu ustavnosti i zakonitosti opšteg akta. medj.UTVRĐIVANJEI VODMNJE UNUTRAŠNJEI SPOLJNE POLITIKE.Vlada ZASTUPA RS KAO PRAVNO LICE i pri tome vrši prava i obaveze koje RS ima kao osnivač iavnih preduzeća. npr. /£) dj .organizacije i dr. tako i u pojedinim upravnim oblastima-po resorima. BOSINA POTPITANJA a -Ko proglasava ratno stanje A/ l l 41.z . NADLEZNOST I AKTI (7) NADLEŽNOSTI VLADE VLADA premaURS su: ^ a . BUDŽETIDRUGE OPŠTEIPOJEDINAČNE AKTE. ) Vlada se STARAI O USTAVNOSTIIZAKONITOSTI tako Sto je dulna da obustavi od izvršenja opšti akt opštine. socijalnu i si. b . ekonomsku.organizaeijama i institucijama (napredlog Vlade predsednik RS.ugovora?odlueuje o učlanienju RS u medj.IZVRŠA VANJE ZAKONA IDRUGIH OPSTIHAKATA NSje bitna nadležnost Vlade i to na taj način što donosi uredbe i druse opšte akte radi izvršavanja zakona.

detaljnije se uređuju poslovnikom Vlade.NACIN RADA i odlučivanja Vlade.Vlada donosi POSLOVNIK kojim.RESENJEM Vlada odlučuje o postavljenjima.Predsednik saziva sednicu Vlade pisanim putem po sopstvenoj inicijativi ili na predlog većine članova Vlade. preduzima mere i uređuje pitanja od opšteg značaja i odlučuje o drugim stvarima za koje je zakonom ili uredbom odredeno da ih Vlada ureduje odlukom. imenovanjima i razrešenjima. u .Vlada radi i odlučuje na sednici na koioi prisustvuie većina članova. način rada i odlučivanja Vlade. Glasanje je javno.Vlada usvaja MEMORANDUM O BUDŽETU. na predlog kandidata za predsednika Vlade.Vlada donosi odluke na sednici većinom glasova svih članova Vlade. u skladu sa zakonom o Vladi.ODLUKOM Vlada osniva javna preduzeća. f . 1 . n . Ij . 70 . direktor Republičkog sekretariiata za zakonodavstvo i druga pozvana lica. što se konstatuje na zapisniku. m -Vlada donosi ZAKLJUCKE kad ne donosi druge akte..0 toku sednice Vlade vodi se zapisnik. koji sadrži osnovne ciljeve politike javnih finansija i makroekonomske politike.Wada može imati ministre bez portfelja. uz obrazloženje.Vlada radi i odlučuje na sednici kojoj prisustvuje većina članova Vlade. Sednica Vlade se tonski snima i na njoj se vode se stenografske beleške koje smatraju se službenom tajnom stroge poverljivosti.U slučaju da Vlada ima paran broj članova. a njom može predsedavati potpredsednik koga on odredi. SASTAV IIZBOR (6) a . h . a clan Vlade može da izuzme mišljenje. c . rešenja i zaključci. u skladu sa svrhom i ciljem zakona. odluka je doneta ako za nju glasa najmanje Vi svih članova Vlade. s . On predlaže dnevni red i predsedava sednicom. Generalni sekretar. 4) Koji su ostali opsti akti vlade i cemu sluze? 42. č .DEKLARACIJOM se izražava stay Vlade o nekom pitanju. r . k . u upravnim stvarima i u drugim pitanjima od pojedinačnog značaja.UREDBOM Vlada podrobnije razrađuje odnos uređen zakonom. pod uslovom da je za niu glasao predsednik Vlade. nj .STRATEGIJOM RAZVOJA Vlada utvrduje stanje u oblasti iz nadležnosti RS i mere koje treba preduzeti za njen razvoj. b -Broi potpredsednika Vlade i ministara bez portfelja određuje NS pri svakom izboru Vlade.\-AK TI VLA D E su uredbe odluke. iedan ili vise potpredsednika Vlade i resorni ministri. p .Vladu kao kolegijalni organ cine predsednik Vlade. propisuje uredenje.Na sednici Vlade učestvuju članovi Vlade. o . i akti koje donosi predsednik Vlade. BOSINA POTPITANJA l)Zakljucuje li medjunarodne ugovore? 2) Sta sve spada u unutrasnju politiku? 3) Kojije najznacajniji opsti akt vlade — uredba!. t . ustanove i druge organizacije.

j . ili za glasanje na sednici Vlade. organu AP. dj .IMUNITET . i . a clan Vlade može zahtevati da Vlada odluei da li je pri tome predsednik Vlade prekoračio svoia ovlašćenja. Oni uživaju imunitet kao narodni poslanik i o njhovom imunitetu odlučuk Vlada. t(oy MANDAT Vlade pocinje da teče od polagania zakletve pred NS i traie do isteka mandata NS koia ju ie izabrala. (f-1 IZBOR VLADE .Vlada je izabrana ako je za njen izbor glasala većina od ukupnoe broia narodnih poslanika.Predsednik i clan Vlade ne odgovaraiu za mišlienie izneto na sednici Vtade ili NS. 5 g .Predsednik Vlade može ostalim članovima Vlade davati obavezna uputstva i posebna zaduženja. shodno programu i politici Vlade. a u svemu ostalom na njegov položaj shodno se primenjuju odredbe zakona o Vladi koje se odnose na ministre. grada Beograda.Predsednik Vlade određuje potpredsednika Vlade koji ga ZAMENJUJE za vreme odsutnosti ili sprečenosti sa svim ovlašćenjima predsednika Vlade.istovremeno glasa o programu Vlade i izboru predsednika i članova Vlade. izuzev ovlašeenja na predlaganie izbora ili razrešenia člana Vlade. Qp.SUKOB INTERESA . na predlog kandidata za predsednika Vlade. (ukoliko je bez portfelia. u kojoj se razdvajaju funkeije kontrolora (NS) i kontrolisanog(vlade) i time omogucuje objektivnost u sprovodjenju politieke odgovornosti Vlade pred skupstinom. d . niti stvoriti mogucnost sukoba iavnog i privatnog interesa.Kandidat za predsednika Vlade Narodnoj skupštini ima svojstvo mandatara . pošto sasluša mišljenje predstavnika izabranih izbornih lista. za odluke i mere koie ie doneo ili propustio da donese ili preduzme i za izvršavanje obaveznih uputstava i posebnih zaduženja koja mu je odredio predsednik Vlade.v .Kandidata za predsednika Vlade Narodnoj skupštini mediate predsednik Republike. m . p -Mandat Vlade presta/e pre isteka vremena na koje je Izabrana/f) raspuštanjem N. nj . Njeni elanovi uzivaju poverenje vecine u NS i u vladi su samo predstavnici politicke vecine. ri . s tim da ga predsednik Vlade može ovlastiti da rukovodi proiektom iz delokruga vise organa državne uprave.odlučuje o izboru Vlade u celini tj. opštine. lj . grada. te iznosi program Vlade i predlaže njen gastav. 71 .Ćlan Vlade ne može biti na drugoi javnoi funkciji u državnom organu. ne upravlja ministarstvom) i može podnositi Vladi predloge za uređivanie pitania iz nadležnosti Vlade i NS i zahtevati da Vlada zauzme stay o pitanju iz njegove nadležnosti. Dužanje da se u svemu povinuie propisima kojima se uređuje sukob interesa pri vršenju javnih funkeija.POTPREDSEDNIK VLADE usmerava i usklađuie rad organa državne uprave u oblastima koie odredi predsednik Vlade. Novoizabrana NS se raspusta ako u roku od 90 dana od njenog konstituisanja ne izabere Vladu. e -MINISTAR je clan Vlade koji upravlia radom ministarstva.^stara se o jedinstvu politiekog delovanja Vladefusklađuje rad elanova Vlade^predstavlja Vladu i saziva i vodi njene sednice.To znaei da Vlada pripada tipu neposlanicke Vlade.Vladu Mm Narodna Skupstina posle svakog konstituisanja.PREDSEDNIK VLADE vodi i usmerava Vladu.Ministar ie dužan da obaveštava Vladu o svemu što je bitno za vođenje politike i odlučivanje Vlade i odgovoran ie za sprovodenie programa i politike Vlade. z .NS posle obavljene rasprave. niti vršiti delatnost koia ie po zakonu nespoiiva s dužnošću elana Vlade.

a pri vršenju osnivačkih prava RS može jedino da imenuie ili da saglasnost na imenovanje vršioca dužnosti direktora i clanova upravnog i nadzornog odbora. predsednik Vlade.BVneizglasavaniem poverenja/4VizgIasavaniem nepoverenja predsedniku Vlade^S) ostavkom Vlade ifgVostavkom predsednika Vlade. e . pristupiće se glasaniu o nepnvereniu Vladi ili članu Vlade. uprave. interest odbrane ili prirodna.C/a/i« F/grfg mandat prestaje pre isteka vremena na koje je izabran. d . i . službenike na položai u organima drž. e . te po Zakonu o Vladi vrsi samo tekuee posiove i ne može predlagati NS zakone i druge opšte akte niti donositi pro pise. izgiasavaniem oepoverenja u NS i razrešenjem od strane NS na predlog predse3nika Vlade. dj .Ministri su za svoj rad i za stanje u oblasti iz delokruga ministarstva odgovorni predsedniku Vlade. b . t . NS raspravlja i glasa o odgovoru koji su na interpelaciju podneli Vlada ili clan Vlade kome je interpelacija upućena.Vlada je dužna da odgovori na interpelaciju u roku od 30 dana. Vladi i Narodnoi skupštini. BOSINA POTPITANJA ' 1) Kada se bira vlada 2) Kako se bira vlada 3) Koliko traje mandat vlade.4 god.GLASANJE O NEPOVERENJU VLADI je najmocnije orudje kontrole NS. ODGOVORNOST VLADE I MINISTARSKA ODGOVORNOST (5) a -Vlada ie odgovorna Narodnoj skupštini'za politiku RS. konstatovaniem ostavke.Oblici kolegijalne odgovornosti Vlade su: interpelacijafglasanje o nepoverenju. osim ako ie njinovo donošenje vezano za zakonski ffok ili to nalažu potrebe države. u .Vlada kojoj je prestao mandat može vršiti samo posiove odredjene zakonom. z -_0 pitanju koje je bilo predmet interpelacije ne može se ponovo raspravljati pre isteka roka od 90 dana.izgiasavaniem nepoverenia. glasanje o poverenju Vladi ilposlanieko pitanje. v . privredna ili tehnieka nesreća. tj.Najmanje 50 narodnih poslanika može podneti interpelaciiu u vezi sa radom Vlade ili pojedinog člana Vlade. izglasavanje nepoverenjau NS članu Vlade i razresenie clana Vlade u NS.Ona ne može postavliati drž.Izgiasavaniem prihvatanja odgovora NS nastavlia da radi po usvojenom dnevnom redu. odnosno clan Vlade ne podnese ostavku. po neprihvatanju odgovora na interpelaciju.Vlada kojoj je prestao mandat ne može predsedniku RS predložiti raspuštanie NS. 72 . za izvršavanje zakona i drugih opštih akata NS i^a rad organa državne uprave. ukoliko prethodno.Ako NS glasanjem ne prihvati odgovor Vlade ili člana Vlade. do isteka mandata NS kojajuje izabrala 4) Prestanak mandata vlade i njenih clanova 43.INTERPELACIJA . Ž .Član Vlade kome je mandat prestao usled prestanka mandata Vlade ima ista ovlašeenja kao clan Vlade koji je podneo ostavku. s .Oblici individualne odgovornosti su konstatovanje ostavke. g . NOva Vlada se menja po istom postupku kao sto se bira Vlada posle konstituisanjaNS. r .

Ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od izglasavanja nepoverenja. potpisnici predloga ne mogu podneti novi predlog za glasanjeo~nepoverenju pre isteka roka od 180 dana. o .Poslaničko pitanje postavlja se u pisanom obliku ili usmeno. u vreme predvidjeno Poslovnikom NS. fa -PisanT odgovor Vlade. u . č . " **""" s . k . c .Ako Vladi ili članu Vlade ne bude izglasano nepoverenje. f .Sama Vlada može predloziti NS da se glasa o svom poverenju. u trajanju od najviše pet minuta.Posle datog odgovora na poslaničko pitanje. predseđnik RS je dužan da pokrene postupak za izbor nove Vlade. Ij . u skladu sa zakonom.Predlog Vlade se razmatra na prvoi narednoi sedniei NS. nj . a odgovor narodnom poslaniku dostaviti u pisanom obliku. u roku od osam dana od dana kada je pitanje postavljeno. a u izuzetnim slučaievima 30 dana. predsednik Republike je dužan da raspusti NS i raspiše izbore. *~~" "^ P .Predlog narodnih poslanika se razmatra na prvoi narednoj sednici NS.Predlog za izglasavanje nepoverenja predsedniku Vlade se razmatra u istom roku kao i predlog za izglasavanje nepoverenja Vladi. 1 .Narodni poslanik ima pravo da postavi poslaničko pitanje pojedinom ministru ili Vladi. a nairanije po isteku pet dana od podnošenja predloga. predsednik RS ie dužan da raspusti NS i raspise izbore. Vladi prestaie mandat a predsednik RS ie dužan da pokrene postupak za izbor nove Vlade. t . dostavlia se narodnim poslanicima.Najmanje 60 narodnih poslanika može predloziti NS da se Vladi ili pojedinom njenom clanu izglasa nepoverenje.Vladi ili njenom clanu je izglasano nepoverenje veeinom glasova od ukupnog broia narodnih poslanika.GLASANJE O POVERENJU VLADI .Ako NS ne izglasa poverenje Vladi. komentariše odgovor na svoje pitanje ili da postavi dopunsko pitanie. da se oslabi ueled Vlade i stvori osnov za stroži oblik njene odgovornosti.Poslanička pitanja postavljaju se Vladi. Ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana neizglasavanja poverenja.Po dobijanju odgovora na dopunsko pitanje. e . narodni poslanik koji je postavio pitanje ima pravo da. Nakon okončanja rasprave pristupa se glasanju o predlogu.Vlada može zahtevati da se glasa o poverenju Vladi i na sednici NS koiaieutoku.Ako NS izglasa nepoverenje članu Vlade. n . u prisustvu elanova Vlade. a nairanije po isteku 5 dana od podnošenja predloga. moraju odmah usmeno odgovoriti. oni to moraju odmah obrazložiti. odnosno nadležnog ministra. tj.POSLANICKO PITANJE je najbezopasnije sredstvo za ostvarivanje odgovornosti Vlade pred NS. Ako je za davanje odgovora potrebna odredena priprema.Ako NS izglasa nepoverenje Vladi. m . 73 .Vladi nije izglasano poverenje ako većina od ukupnog broja narodnih poslanika ne glasa za poverenje Vladi. s tim da izlaganje poslanika koji postavlja pitanja ne može da traje duže od tri minuta. narodni poslanik ima pravo da se izjasni o odgovoru u trajanju od najviše pet minuta.j . Vlada odnosno ministar. predsednik Vlade je dužan da pokrene postupak za izbor novog elana Vlade.Na usmeno postavlieno poslariičko pitanie. iz niihove nadležnosti i ono mora biti iasno formulisano. Njegova prava svrhaje da se Vlada ili njen clan kritikuje i kompromituje.

Predsednik Vlade može predložiti NS RAZREŠENJE pojedinog člana Vlade.MATERIJALNA odgovrnost ministra je odgovornost za štetu nastalu prilikom vrSenia niegove služ.Kada NS konstatuje ostavku predsednika Vlade. kl . 5) Ako se glasa o nepoverenju vladi ( 60 poslanika pokrece) iono bude izglasano sta se dalje desava 6) Kome odgovara . a ona prvoj narednoj sednici konstatuie ostavku i tim danom mu prestaje mandat.N S na prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku predsednika Vlade. bl . III . a odluka je doneta ako je za nju glasala veeina od ukupnog broja narodnih poslanika. el . zl-JPredsednik Vlade dostavlja ostavku člana Vlade predsedniku NS.KRTVIČNA odgovornost ministra postoji kad on prilikom vršenja svoie dužnosti učini neko delo kažnjivo po krivienom zakonu i to se razlikuje od njegove odgovornosti kao privatne ličnosti kad učini "obično"kr.Ministar koji je podneo ostavku dužan je da vrši tekuće poslove dok mu ne prestane mandat.Predsednik Vlade dužan je da predloži NS izbor novog ministra u roku od 15 dana od prestanka mandata prethodnog ministra i novi ministar izabran je većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. žl .Odgovornost mimstma pored POLITICKE odsovornosti.delo.Ovlašćeniarninistra kome je prestao mandat vrši član Vlade koga predsednik Vlade ovlasti. Vladi prestaje mandat danom konstataciie ostavke predsednika Vlade. Ovlašćenia ministra kome ie prestao mandat vrši clan Vlade koga predsednik Vlade ovlasti. te se i ovaj oblik odgvornosti razlikuje od odg. vl.mistra kao privatne ličnosti zbog neizvršenja nematerijalnih obaveza. II . o kojoj je bilo reči.Predsednik Vlade dužan ie da predloži NS izbor novog ministra u roku od 15 dana od prestanka mandata prethodnog ministra i novi ministar izabran je većinom glasova od ukupnog broja narodnih poslanika. BOSINA POTPITANJA I)Koji su instrumenti kontrole vlade 2) Kako se mogu postavljati poslanicka pitanja 3) Slaje interpelacija 4)Staje opasnije interpelacija Hiposlanicko pitanie. NS razmatra i glasa o predlogu za razrešenje člana Vlade na prvoi narednoi sednici.interpelaciia.Predsednik Vlade može podneti OSTAVKU NS. podleže i pravnoj i materijalnoj odgovomosti. predsednik RS je dužan da raspusti NS i raspiše izbore. djl .dužnosti nanesenu nekom niegovom nezakonitom radniom. Ako NS ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana konstatacije ostavke predsednika Vlade. predsednik RS ie dužan da pokrene postupak za izbor nove Vlade.al .Članu Vlade koji je podneo ostavku mandat prestaje danom donošenia odluke o razrešenju. konkretno predsedniku NS i istovremeno o njoj obaveštava predsednika RS i javnost. il . dl . j l .Clan Vlade može podneti ostavku predsedniku Vlade. gl .

Vlada u celini i pojedinacno ministri odgovaraju pred NS.Vlada predlaže zakone i druge opšte akte Narodnoj skupštini i daje mištjenja o predlozima zakona i drugih opštih akata koje nije sama predloiila. v .Vlada podnosi Narodnoj skupštini izveštai o svom radu za proteklu godinu najkasniie 60 dana pre podnošenja predloga završnog raeuna budzeta Republike Srbije. g . b -Članovi Vlade ne mogu biti istovremeno i poslanici. ODNOS VLADE I NS (7) a .poslovi državne uprave.Prema URS . pitanie izslasavania nepovrenja vladi' i poslanicko pitanie. b . v . sustina je da se izbegne preteran uticaj Skupstine na Vladu. neizglasavanje »epoverenja Vladi i poslanicko pitanje. a instrument kontrole vlade od strane NS su interpelaeija.Vlada može predložiti NS da raspravi pitanje iz nadležnosti Vlade i da o njemu zauzme stav. e . novembra tekuće godine.DU je samostalna. i . moze samo privremeno. vezana Ustavom i zakonom i za svoj rad odgovara Vladi. na predlog presednika RS. g .N a zahtev NS.kroz interpelacifu. Pri usvajanju zakona i drugih opštih akata koje Vlada nije predložila dužni su da ufiestvuju na zahtev Narodne skupstine. ORGANI DRZAVNE UPRAVE U RS (13) a .Državnu upravu cine ministarstva. dj . 2)Kako NS kontrolise vladu. Poslove DU obavljaju ministarstva i drugi organi DU odredjeni zakonom. Predlog budzeta podnosi se Narodnoj skupštini najkasnije do 1.Predstavnici Vlade učestvuju u radu Narodne skupstine pri usvajanju zakona i drugih opštih akata koje je predložila Vlada. d . 3) Kako tece postupakpo interpelaciji. 45. Vrlo vazno sredstvo kontrole parlamenta nad radom vlade jeste izglasavanje budzeta.Vlada svake godine predlaže Narodnoi skupštini na usvaianje budzetRS. Vlada i svaki njen elan dužni su da joj podnesu izveštaj o svom radu. BOSINA POTPITANJA 1) Nadležnosti. k .NS bira Vladu.ograna DU I njihovu organizaciju propisuje Vlada. z .Unutrasnje uredjenje Mintstarstava I dr.Državna uprava je deo izvršne vlasti RS koji vrši upravne poslove u okviruprava i dužnosti RS . izglasavanje nepoverenja vladi. 75 .44.Vlada je dužna da zauzme stay o predlogu Narodne skupstine koji je podnet u pitanju iz nadležnosti Vlade. orsani uprave usastavu ministarstava iposebne oreanizacije -organi državne uprave.Vlada i svaki njen član dužni su da dostave Narodnoj skupštini izveštaje i podatke koji su joj potrebni radi raspravljanja pitanja vezanih za rad Vlade ili njenog člana. i . jer vlada ne moze upravljati bez sredstava.

2) Organi uprave u sastavu ministarstava su uprave. Naredbom se naređuje Hizabranjuje neko ponasanje u jednoj situaciji koja ima opšti značaj. izdaju javne isprave itd. Pravilnici.Organi državne uprave i njihov delokrug odredjuje se zakonom d . z .NS i Vlade tako što donose propise.pripremaju nacrte zakona. javnim agencijama i drugim organizacijama -imaoci javnih ovlašćenja. j . 0 RESAVANJE U UPRAVNIM STVARIMA. odbranem unutrasnjih poslova.N a r o d n a skupstina nadzire rad organa državne uprave preko nadzora nad radom Vlade i članova Vlade. preduzimaju mere ili predlažu Vladi donošenje propisa i preduzimanje mera na koje je ovlascena (3) IZVRŠA VANJEZAKONA. zdravlja. agencija i centara. DR. k-NADLEZNOSTORGANA DUSU: /ff UČESTVOVANJE U OBLIKOVANJU POLITIKE VLADE. sekretarijata.u II stepenu donoseci konacno resenje 1 . PROPISA IOPŠTIHAKATA. rešavaju u upravnim stvarima. AP I jedinice LS mogu osnivati javne sluzbe.Uredbom Vlade moguce je osnivati upravne okruge. Mogu donositi propise samo kad su na to izričito ovlaščeni zakonom ilipropisom Vlade. <$ DONOSENJE PROPISA. osim kad je u pogledu nekih od ovih organizacija zakonom predvidjen ministarski nadzor. kao jedini samostalni DOU u RS. za ljudska i manjinska prava itd. 3) Posebne upravne organizacije koje se mogu osnivati posebnim zakonima u obliku Zavoda. RS. druge propise i opšte akte za Vladu i predlažu Vladi strategije razvoja i druge mere <3T PRAĆENJE STANJA-u oblastima iz svoga delokruga. Neka od njih su: spoljnih poslova. jerje to u nadleznosti Vlade. Pravilnikom se razrađuju pojedine odredbe zakona ili propisa Vlade. Nad njima neposredni nadzor vrsi vlada.Organi drzavne uprave su 1) Ministarstva. finansija.prosvete i sporta. e . gradovima i gradu Beogradu. naredbe i uputstva. inspektorati. direkcija. Ne donose uredbe. dj .Rad organa državne uprave podleže nadzoru Vlade.Ministarstva i posebne organizacije donose pravilnike. direkcije i sluzbe.Preko upravnog spora sudovi nadziru zakonitost pojedinačnih akata organa državne uprave donesenih u upravnim stvarima. opštinama. pravde. Uputstvom se određuje način na koji organi drzavne uprave i imaoci javnih ovlašćenja izvršavaju pojedine odredbe zakona ili drugog propisa. radi vrsenja poslova drzavne uprave izvan sedista organa DU. a u cilju efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanjaprava i obaveza gradjanai zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog interesa za zivot i rad. javnim preduzećima. i . ustanovama. naredbe i uputstva objavljuju se u „Službenom glasniku RS".MINISTARSTVA u okviru svojih nadleznosti: 76 . poslovi državne uprave iz nadleznosti RS zakonom se mogu poveriti AP.Pojedini.

BOSINA POTPITANJA 1) Vrste organa drzavne uprave. nasledivanje. sudske ^ tumače. dostavljaju ihvladi. 7)Koji su poslovi ministarstva pravde. 8) amnestiju i pomilovanje. e) Vrše nadzor i kontrolu nad sprovođenjem zakon i drugih propisa.ne.lice nezadovoljno aktom ministra pokrenuce upravni spor podnosenjem tuzbepred Vrhovnim sudom Srbiie lj . f) resavaju u upravnom stvarima (Ako bude pitala . d) donose OPA za izvršavanje zakona i drugih propisa. 5) pravosudni ispit. spoljnjih poslova. 5) pripremanje nacrta zakona o ratifikaciji medunarodnih ugovora. 9) ekstradiciju. 12) međunarodnu pravnu pomoć.MINISTARSTVO PRA VDE obavlja poslove državne uprave koji se odnose na: I) krivično zakonodavstvo 2) obligacione odnose. 7) izvršenje sankcija.koja ih predlazeNS. 6) veštacenje. 77 . niih donosi vlada. b) Pripremaju predloge nacrta akata koje donosi viada-predlagačka funkcija. 3) Koja su drzavna ministarstva . 2) Nadleznost organa drzavne uprave. finansiia. druge propise i opšte akte NS i Vlade. 4) organizaciju i rad pravosudnih organa. c ) Izvršavaju zakone. 6) Donosi li uredbe . 3) predlaganje pokretanja postupka za vodenje pregovora i zaključivanje medunarodnih ugovora s drugim državama i međunarodnim drganizacijama. 6) primena ratifikovanih medunarodmh ugovora m . Vlada . ali da bude u sa2lasnosti sa zakonom. pravde .ZAJEDNICKI POSLOVI MINISTARSTA VA su: 1) ostvarivanje medjunarodne saradniei staranje o njenom unapredenju 2) uskiadivanje propisa sa pravom Evropske unije.moze uredbu. 10) advokaturu II) izbor nosilaca pravosudnih funkcija. 4)Koji su organi u sastavu ministarstva 5) Kojiposlovi cine delokrug ministarstva i koje akte donose. 4) pripremanje nacrta medunarodnih ugovora. 3) postupak pred sudovima. 10) moze li ministar da donese pravilnik bez izricitog ovlascenja -ne. 8)Nadzoma funkcija ministarstva 9) Sta akoje neko nezadovoljan aktom ministra -pokrenuce upravni sporpodnoseniem tuzbeprednadleznim sudom. kada su za to izrieito ovlašćeni zakonom.voiske.a) Pripremaju nacrte zakona i drugih propisa koje donosi NS.

Ako ie nepravilnost u izbornom postupku dokazana.) opštih akata organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja.Kada rešava o SUKOB NADLEŽNOSTI Ustavni sud postupa kao konflikmi sud. 5. 3.NADLEŽNOSTI Ustavnog suda su: 1) opšta normativna kontrola. opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava i potvrđenim medunarodnim ugovorima. Ustavni sud odlukom poništava ceo izborni postupak ili deiove tog postupka. stranaka. 2) sukob nadležnosti azmedju državnih organa. udruženja građana ili verske zajednice na osnovupredlosa: l)VIade. sindikata.Ustavni sud samo određuje organ nadležan za rešavanje sporne stvari u meritumu. NADLEŽNOST (12) a -Nadležnost Ustavnog suda proizilazi iz njegove ustavne defmicije. 6) posebne žalbe predvidjene URS .a od strane predsednika RS. odnosno imenovanjem na odredenu funkciju ili položaj. 3) izborni sporovi. 2. u kom slučaju ee se ceo izborni postupak ili delovi tog postupka ponoviti u roku od deset dana od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu.'\j\{\ USTA VNI SUD 46.Ustavni sud maze odrediti da se do okončanja postupka rešavanja sukoba nadležnosti Ustavnog suda prekine postupak pred organima izmedu koiih je nastao sukob nadležnosti.om. pol. 4. g 2 . a 3 .) drugih opštih akata sa zakonom. koji se moraju tačno oznaeiti.) pokrajinskih organa i organa jedinica LS. 2)Republičkog javnog tulioca ili 3) organa nadležnog za upis u registar politician stranaka. b . b 1.Ustavni sud odlučuje o ZABRANI RADA POLITIČKE STRANKE. 5) ustavna žalba. v 1 . g .) statuta i opštih akata AP i jedinica LS sa Ustavom i zakonom. v 2 -Njima nisu obuhvaeeni sporovi u vezi sa postavljenjem.Rešavanje IZBORNIH SPOROVA je supsidiiarna nadležnost Ustavnog suda. 4) organa različitih AP ili različitih jedinica LS. što znači da je za njihovo rešavanje nadležan Ustavni sud kada zakonom nije određena nadležnost sudova. udruženja građana i kolektivnih ugovora sa Ustavom i zakonom.Ustavni sud rešava sukob nadležnosti između: 1) sudova i drugih državnih organa. udruženja građana ili verskih zajednica 78 . udruženja gradjana I verskih zajednica. 7) odlučivanje o povredi URS . b 2 .Izborni sporovi su sporovi koji proizilaze iz neposrednih izbora koje obavljaju svi birači zajedno.) zakona i drugih opštih akata sa Ustavom.) potvrđenih međunarodnih ugovora sa Ustavom. 3. a imala je bitan uticaj na izborni rezultat. 2. organa teritorijalne autonomije i organa LS.Prema URS Ustavni sud ODLUČUJE o saglasnosti: 1. sindikalne organizacije. v . sindikalnih organizacija. g 1 . a 1 .) republičkih organa i pokrajinskih organa ili organa iediniea LS.Prema URS Ustavni sud je samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava istobode. u vezi sa kojom je nastao sukob nadležnosti a 2 . sindikalnih organizacija. 4) zabrana rada političkih stranaka.

o kojoj Ustavni sud odlučuje u roku od 72 časa. je ogranieen samo na odlueivanje o povredama odredaba Ustava koje su navedene u aktu NS o pokretanju postupka v 6 . a 4 . a 5 . ( 5 j ) Ako se pojedinafinim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice LS onemogućava vršenje nadlemost opštine. 2) da se njimapovređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska prava i slobode zajemeene Ustavom.Prema URS. @ Protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske funkcije sudija ima pravo žalbe Ustavnom sudu. moguće je neposredno izjaviti ŽALBU USTAVNOM SUDU u pet slučajeva.Postupak odlučivanja O POVREDIUSTAVA od strane PREDSEDNIKA REPUBLIKE pokreće NS. b 5 .Za zabranu je potrebno da je delo koje je predmet zabrane već izvršeno.Ona nije pravno sredstvo za zaštitu ljudskih i manjinskih prava zajameenih URS -om. a 6 .Ustavni sud može zabraniti rad političkih stranaka i verskih zajednica iz razloga predviđenih u URS .Ustavni sud ee odlučiti da li je predsednik Republike povredio Ustav i odluku o tome dostaviće Narodnoj skupštini i predsedniku Republike J 79 . odnosno LS utvrdi da je pojedinaenim aktom ili radnjom državnog organa ili organa LS onemogućeno vršenje nadležnosti AP. iavni tužilac i zamenik JT mogu izjaviti žalbu Ustavnom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke.b 3 .om.USTAVNA ŽALBA jepravno sredstvo za zaMtu Ijudskih i manjinskih prava i sloboda zajamčenih URS . g 5 . b 4 . na osnovu ovlašćenja sadržanog u URS . v 3 . fV) Na odluku donetu u vezi sapotvrđivanjem mandata narodnos poslanika.Zalba Ustavnom sudu neposredno se izjavljuje Ustavnom sudu.Ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iscrpljena pravna sredstva. u slučaju kada je podnosiocu žalbe povređeno pravo na suđenje u razumnom roku. (3}5Protiv odluke NS o prestanku funkciie iavnoe tužioca* odnosno protiv odluke Državnog veća tužilaca o prestanku funkcije zamenika JT.Ustavna žalba može se izjaviti ako su kumulativno ispunjena tri uslova: 1) da se izjavljujeprotivpojedinačnog akta Hi radnje državnog organa ili organizaciie koioi ie povereno javno ovlašćenie.Kad Ustavni sud u postupku po žalbi organa odredenog statutom AP. v 4 . zbog toga što su političke stranke. organ određen statutom opstine ima pravo žalbe Ustavnom sudu.u. odnosno zabraniće dalje vršenje ili narediti vršenje određene radnje i odredili da se uklone šietne posledice. 3) da su iscrpljena ili nisu predviđena druga pravna sredstva ///je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu. na predlog 1/3 ukupnog broja narodnih poslanika b 6 -U postupku odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike Ustavni sud.u v 5 . organ određen statutom AP ima pravo žalbe Ustavnom sudu. sindikalne organizacije.Protiv odluke o prestanku funkcije sudiia. poništiče pojedinačni akt. d 5 . Izjavljena žalba isključuje pravo na idnošenje Ustavne žalbe ^Ako se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jediniee LS onemogućava vršenje nadlemost AP. Izjavljena žalba isključuje pravo na podnošenje Ustavne žalbe. odnosno LS. udruženja gradana ili verske zajednice izraz ustavne slobode udruživanja i ustavne slobode savesti i veroispovesti.

a pet opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda Srbije. izvršne i opšteobavezujuće. 51. 1 .Odluke Ustavnog suda su konačne.Narodna skupština bira pet sudija Ustavnog suda izmedu 10 kandidata koje predloži predsednik Republike. j -Njihov je mandat duži od mandata narodnih poslanika.Oba državna organa utvrduju listu kandidata većinom svih članova ž .. b . s obzirom na obim nadležnosti ovoga suda.Odluku po ovom pitanju Ustavni sud mora doneti u roku od 45 dana od dana podnošenja akta Narodne skupštine kojim se pokreće postupak odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike.Prilikom stupanja na dužnost sudije polažu zakletvu pred predsednikom NS.Prema URS Ustavni sud je samostalan i nezavisan državni organ koji štiti ustavnost i zakonitost i ljudska i manjinska prava i slobode. m . e .Opšta sednica Vrhovnog kasacionog suda imenuje pet sudija izmedu 10 kandidata koje na zajedničkoi sednici predlože Visoki savet sudstva i Državno veće tužilaca..) 47.Svojstvo sudije Ustavnog suda stiče se imenovanjem na tu javnu funkciju.Jedno lice može biti birano ili imenovano za sudiju Ustavnog suda najvise dvaputa. pet imenuje predsednik RS. g .Bira se i imenuju na devet godina.Predsednik Republike imenuje pet sudija Ustavnog suda izmedu 10 kandidata koje predloži Narodna skupština. lj .Sa svake od predloženih lista kandidata jedan od izabranih kandidata mora biti sa teritorije autonomnih pokrajina. d . 80 . da bi se izbegao bilo kakav uticaj ili pritisak na sudije Ustavnog suda od strane NS.Pet sudija Ustavnog suda bira NS.Sudija Ustavnog suda se bira i imenuje medu istaknutim pravnicima sa najmanje 40 godina jivota i 15 godina iskustva u pravnoj struci. i . SASTAV I IZBOR (6) a . z . ( O nadležnosti Ustavnog suda u vezi sa opštom normativnom kontrolom videti pitanje br.Ustavni sud čini 15 sudija.Izbor sudija Ustavnog suda treba da pruži čvrst osnoy za objektivan i nezavisan rad Ustavnog suda. v . b . .v .NS utvrduje predlog kandidata za sudije Ustavnog suda većinom glasova narodnih poslanika na sednici na kojoj je prisutna yecina narodnih poslanika dj .Ovim ustavnim rešenjem bi trebalo da se onemoguči favorizovanje stranačkih kandidata prilikom izbora i imenovanja sudija i vršenje pritiska i stranačkih ucena posle imenovanja za sudiju. g . IZBOR SUDIJA USTAVNOG SUDA a . zbog čega u torn procesu učestvuju sve tri grane državne vlasti.g 6 .Sudije Ustavnog suda ne mogu biti članovi političke stranke. k .

ne smatra se delovanje u kulturrio-umetničkom. izuzev profesure na pravnom fakultetu u RS. većinotn glasova svih sudija. tajnim glasanjem. koji se postavlja većinom glasova svih sudija. v . m . odnosno najstariji sudija g . do izbora.U slučaju sumnje u postojanje sukoba interesa.SASTAV USTAVNOG SUDA a .Na prava i obaveze zaposlenih u Stručnoj službi primenjuju se propisi koji ureduju prava i dužnosti državnih službenika i nameštenika.Uslovi za postavljenje sekretara i zamenika sekretara odreduju se aktom Ustavnog suda.Predsednik suda bira se na period od tri godine. g . bez naknade. u smislu Zakona o Ustavnom sudu.Ako predsednik Ustavnog suda ne bude izabran. koji zamenjuje predsednika Ustavnog suda.Odredbe Zakona o Ustavnom sudu o izboru i mandatu predsednika Ustavnog suda shodno se primenjuju i na izbor i mandat zamenika predsednika. i . dj . sudija Ustavnog suda može se obratiti Ustavnom sudu radi davanja mišljenja 81 . ((5) predlaže dnevni red i predsedava sednicama/4)'usklađuie rad Ustavnog suda. (3J stara se o sprovođenju akata Ustavnog suda i | 0 vrši druge dužnosti utvrdene ovim zakonom. na predlog najmanje txoje sudija.Zamenik predsednika Ustavnog suda istovremeno obavlja i dužnost sudije. na period od pet godina i koji može biti ponovo postavljen. 1 .Predsednik Ustavnog suda istovremeno obavlja i dujnost sudije. koga postavlja Ustavni sud većinom glasova svih sudija.INKOMPABILITET a . humanitarnom. z .Profesurom na pravnom fakultetu u smislu ovog zakona smatra se obavljanje nastave na fakultetu u zvanju redovnog ili vanrednog profesora. Poslovnikom i drugim aktima Ustavnog suda. v . vrši zamenik predsednika. ž .Ustavni sud ima ZAMENIKA PREDSEDNIKA.' predstavlja Ustavni sud.Sekretar rukovodi Stručnom službom Ustavnog suda i za svoj rad je odgovoran Ustavnom sudu. u skladu sa zakonom. k . e . d .Javnom ili profesionalnom funkcijom ili poslom.PREDSEDNIKA Ustavnog suda biraju sudije Ustavnog suda iz svog sastava. u slučaju njegovog odsustva ili sprečenosti.Predsednik Ustavnog sudaQ).Sekretar i zamenik sekretara Ustavnog suda imaju status državnog službenika na položaju.Sekretar Ustavnog suda može imati zamenika. funkciju predsednika. j .(2Ysaziva sednice Ustavnog suda. sportskom ili drugom udruženju. lj . sa mogućnošću ponovnog izbora.Ustavni sud ima SEKRETARA.Za obavlianje stručnih i drugih poslova Ustavni sud obrazuje STRUČNU SLUŽBU. na period od pet godina i može biti ponovo postavljen. b . b .Sudija Ustavnog suda ne može vršiti drugu javnu ili profesionalnu funkciju niti posao. PRAVNIPOLOŽAJ SUDIJA USTAVNOG SUDA .

IMUNITET d . b . dj .Odluka o udaljenju sudije Ustavnog suda donosi se na predlog predsednika Ustavnog suda.On uživa imunitet neodgovomosti . većinom glasova svih sudija.Sudija Ustavnog suda uživa imunitet kao narodni poslanik. odnosno imenovanje.Prema URS sudiji Ustavnog suda dužnost rRESTAJEjfjj istekom vremena na koje je izabran ili imenovan/5) na njegov zahtev/31 kad ispuni zakonom propisane opšte uslove za starosnu penziiu i 1 <@' razrešeniem.Takođe. uživa i imunitet nepovredivosti.U toku postupka za utvrdivanje ispunjenosti uslova za razrešenje.Inicijativu za pokretanje postupka za razrešenje može da podnese Ustavni sud. lj .Predlog se dostavlja organu nadležnom za izbor. odnosno imenovanje sudije Ustavnog suda i Ustavnom sudu. 5)Kako prestaje 82 . odnosno drugi državni organ dužanje dajojtavi ovlašcenom predlagaeu za izbor.O njegovom imunitetu odlučuje Ustavni sud. ovlašćeni predlagae predlaže dva kandidata za izbor.Ispunjenost uslova za razrešenje sudije Ustavnog suda utvrđuje Ustavni sud. g-Nadležni sud.kada se pozove na imunitet ne može biti pritvoren. v . d . 2) Ko ih bira.U slueaju da sudiji Ustavnog suda prestane dužnost pre isteka roka na koji je izabran. pravnosnainu odluku o_ qsudi sudijnUstavnog suda na kaznu zatvora ili za drugo kažnjivo delo. j . sudija Ustavnog suda može biti udalien sa dužnosti. k . bez odobrenja Ustavnog suda. e .O prestanku duinosti sudije. odnosno imenovanje moraju biti sa teritoriie AP.Gubitak radne sposobnosti za dužnost sudije Ustavnog suda utvrđuje se na osnovu stručnog nalaza i mišljenja ovlašćene zdravstvene ustanove. ž .Odluka o udalieniu predsednika Ustavnog suda donosi se na predlog najmanje troie sudija Ustavnog suda: z . na zahtev ovlašćenih predlagaea za izbor. 1 . ž .Sudija Ustavnog suda RAZRESAVA SE ako: 1) povredi zabranu sukoba interesa. dj . 3) bude osuden na kaznu. u skladu sa Poslovnikom i .ne može biti pozvan na krivičnu ili drugu odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje u vršenju svoje sudijske funkcije. 4) Koliko im traje mandat. odnosno imenovanje za izbor sudije Ustavnog suda.Ako je sudija Ustavnog suda kome je prestala dužnost bio sa teritorije AP.zarvora ili 4) za kazniimdelo koie sa čini nedostoinim dužnosti sudije Ustavnog suda i 5) ako postane član političke stranke. kandidati za izbor. 3) Uslovi za izbor. odnosno imenovan. e . odnosno imenovanje u roku od tri meseca od dana obaveštavanja o prestanku dužnosti sudije Ustavnog suda. niti se protiv njega može voditi krivični ili drugi postupak u kome se može izreći kazna zatvora.O d l u k u o udaljenju donosi Ustavni sud. PRESTANAK DUŽNOSTI SUDIJE a . BOSJNA POTPITANJA 1) Ko ih predlaze. Mlučuje Narodna SkupMna. 2)trajno izgubi radnu sposobnost za dužnost sudije Ustavnog suda.

odnosno iedinice LS i drugog opšteg akta .PRETHODNIPOSTUPAK obuhvata radnju pokretanja postupka i radnju utvrđivanja formalnih procesnih pretpostavki za vođenje postupka. odnosno^) da li su predlog ili inicijativa potpuni i razumliiviyfff/da li su ispunjene 1 druge procesne pretpostavke za vođenje postupka. odnosno odbijanja nadležnosti nije mogao da ostvari svoje pravo. državni i drugi organi koii prihvataiu odnosno odbiiafu nadležnost. kao i organ protiv čijeg je pojedinačnog akta ili radnje izjavljena žalba. odnosno drugi akt kojim se pokreće postupak:(ff)kad utvrdi da niie nadležan za odlufiivanje.protiv čijeg je pojedinačnog akta ili radnje izjavljena ustavna žalba.Pokretanje i tok postupka pred Ustavnim sudom je različit i zavisi od predmeta spora. d . Hypoliticka stranka.u postupku za zabranu rada političkih jrtranaka. udruženja građana ili verskih zajednica. Jednim imenom se zovu ovlašćeni predlagači.o čijoj se zabrani rada odlučuje. inicijativu. RJT i organ nadležan za upis u registar političkih stranaka. kao i svako ko zbog prihvatanja. verska zajednica . može predlog. ž . b . odnosno drugi akt kojim se pokreće postupak. u skladu sa Poslovnikom o radu Ustavnog suda. sindikalnih organizacija. narodni poslanici . organi AP i iedinica LS .U postupku pred Ustavnim sudom organ ili organizaciju predstavljaju njihovi ovlašćeni predstavnici.(ftkad u ostavljenom roku podnosilac nije otklonio nedostatke^ koji onemogućavaju postupanje^fjkad za vodenje postupka i odlučivanje ne postoje druge pretpostavke utvrdene zakonom. učesniđ u postupku pred Ustavnim sudom su. ako se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice LS onemogućava vršenje nadležnosti AP odnosno jedinice LS. POKRETANJE I TOK POSTUPKA PRED USTAVNIM SUDOM U RS (9) a .čiji je statut ili drugi šti akt predmet ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti ili o Čijoj se zabrani rada odlučuje. kao i organ za sprovodenje izbora u vezi sa čijom izbornom aktivnošću se pokreće spor. zahtev. odnosno organizaciia koioi su poverena javna ovlašćenia . odnosno iedinice LS . e . g . dj . kao i državni organ.Ustavni sud pdbaciče predlog. @Pako utvrdi da nije podnet u odredenom roku. f . 8) Vlada. ustavnu žalbu.48.u postupku po žalbi. zahtev. sindikalna organizacija ili udruženje građana .u.Ono što im je svima zajedničko je to da se odvijaju kroz dve faze: fazu prethodnog postupka xfazu raspravljanja i odlučivanja.Kad Ustavni sud utvrdi da nije nađležan za odlueivanje. svako po čijem se zahtevu vodi postupak za odlučivanje o izbornom sporu za koje zakonom nije određena nadležnost sudova. (T) svako po čijoj je inicijativi pokrenut postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti (fj donosilac zakona. n^državni organi. @ organ određen statutom AP. inicijativu.koji je predmet ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti. sindikalnih organizacija. 9j podnosilac ustavne žalbe. a narocitoQJida li je Ustavni sud nadležan za odlučivanjes^ŽJ' da li je predlog podnet od ovlašćenogpredlagača.Prema ZUS .u postupku za ocenu ustavnosti ili zakonitosti.U postupku pred Ustavnim sudom određuje se sudija izvestilac. v . ustavnu žalbu. ustupiti nadležnom organu. statuta AP. udruženja građana ili verskih zajednica .

žalbe.kada se odlučuje o postojanju povredeJUstava u postupku za razrešenje predsednika Republike. zahteva. a koji ne može biti kraći od 15 dana. javni tužioci i zameniei JT . da zatraži mišljenie od skupštine AP. koje donosi Ustavni sud kad oceni da ima osnova ža pokretanje postupka povodom inicijative. . dostavi osooreni opšti akt i potrebnu dokumentaciiu i da pruži podatke i obavestenja od značaja za vodenje postupka i odlučivanje. kap i organ koji je doneo odluku o prestanku funkcije.Postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud može da pokrene samostalno.Postupak se smatra pokrenutim danom podnošenja predloga Ustavnom sudu.Povodom inicijative za ocenu ustavnosti statute AP. da zatraži mišlienje od NS.Povodom iniciiative za ocenu ustavnosti zakona.Podnesci upućeni Ustavnom sudu moraju biti potpisani. odnosno ustavnosti ili zakonitosti drugog opšteg akta koji donosi NS.u postupku po žalbi na odluku o prestanku funkcije. n .(nl) NS i predsednik Republike .Donosi lac osporenog opšteg akta dužan je da u roku koji odredi Ustavni sud. i -Učesnik u postupku možeu toku postupka odustati od predloga. odnosno inicijative. pre pokretanja postupka. j . odnosno drugi podnesak smatra se podnetim onog dana kada ie predat Ustavnom sudu. na osnovu odluke koju donosi 2/3 većinom glasova svih sudiia.INICIJATIVU za pokretanje ovog postupka ima svako pravno ifizičko lice g 1 .Predlog. pitanju) POSTUPAK RESAVANJA SUKOBA NADLEZNOSTI a 2 . k.Kada je reč o postupku za ocenjivanje ustavnosti ili zakonitosti opštih akata ovaj postupak se POKREĆE vredlosom ovlašćenog predlagača ili rešenjem o pokretaniu postupka. Tj . 1 .Vršeći ovu svoju nadlešnost Ustavni sud šttii ustavno načelo vertikalne (podele vlasti izmedju države i teritorijalnih jedinica u državi) / horizontalne (podele vlasti na različite državne organe) podele vlasti. d 1 .Ukoliko to ne učini u ostavljenom roku postupak pred Ustavnim sudom će se nastaviti.Ucesnik u postupku ima prayo da dajejpredloge i dužnost da pruža potrebne podatke i obavestenja u toku postupka i na raspravi. POSTUPAK ZA OCENJIVANJE USTAVNOSTI ILI ZAKONITOSTI OPŠTIH AKATA a 1 . odnosno skupštine jedinice LS.Kada rešava o sukob nadležnosti Ustavni sud postupa kao konfliktni sud. @) i druga lica koja Ustavni sud pozove. pre pokretanja postupka. da podnosi dokaze i da preduzima druge radnje od značaja za odlučivanje Ustavnog suda. m . b 1 . odnosno danom donošenia rešenia o pokretaniu postupka ( videti vise o tome u 51. odnosno jedinice LS. Ustavni sud • može. Ustavni sud može.OvlaMenim predlaga&ma u postupku za ocenu ustavnosti ili zakonitosti smatraju se: ® državni organijSjorgani AP i jedinica LS Jffnajmanje 25 narodnh poslanika v 1 . b 2 . z . {Q2J sudije. inicijativa.

Kad Ustavni sud reši sukob nadležnosti. odnosno dokumentaciju. ^ _ _ — — v 3 . i 2 . ž 3 .Zahtev za resavanje sukoba nadležnosti sadrži naziv organa koji prihvataju ili odbijaju nadležnost i razloge na osnovu kojih to čine.po<faos/: 1) jedan ili oba organa koji su u sukobu.Izborni sporovi su sporovi koji proizilaze iz neposrednihizbora koje obavljaju svi birači zajedno. z 2 . organa različitih AP ili različitih iedinica LS. dj 2 . d 2 .Zahtev sadrži razloge i dokaze zbog kojih se traži odlučivanje o izbornom sporu.Zahtev se može podneti najkasniie u roku od 15 dana od dana okončania izbornog postupka koji se osporava.©'kandidat za predsednika Republikeffl odnosno poslanika ili odbornika. zahtev za resavanje sukoba nadležnosti podnosi se u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti.Zahtev za odlučivanje o izbornom sporu za koji zakonom nije određena nadležnost sudova mole podneti:(Q svaki birač.v 2 .Ustavni sud dostavlja jedan primerak podnetog zahteva za odlučivanje o izbornom sporu organu za sprovodenje izbora.Zahtev za resavanje sukoba nadležnosti.Tim rešenjem Ustavni sud ponistava i akte koie ie doneo nenadležni organ.U slučaju kada organi odbijaju nadležnost.Postupak za resavanje sukoba nadležnosti smatra se pokrenutim onog dana kad je zahtev predat Ustavnom sudu.Njima nisu obuhvaćeni sporovi u vezi sapostavlieniem« odnosno imenovam'em na odredenu funkciju ili položaj. . rešenie Ustavnog suda ima PRAVNO DEJSTVO od dana dostavljanja organima koji su u sukobu nadležnosti. e 2 . odnosno lieu povodom čijeg je prava nastao sukob nadležnosti. e 3 . k 2 .Ovaj postupak POKRECE se zahtevom za resavanje sukoba nadležnosti. što znači da je za njihovo resavanje nadležan Ustavni sud kada zakonom nije određena nadležnost sudova. g 2 .Zahtev se dostavlja organima koji su u sukobu nadležnosti na odgovor.Ovaj postupak POKREĆE se zahtevom d 3 . Rok za odgovor organa koji su u sukobu nadležnosti je osam dana od dana dostavljanja. kao i^podnosilac predloga kandidata. b 3 . odnosno konačnosti odluke drugog organa koji se oglasio nenadležnim.Resavanje izbomih sporova je supsidijama nađležnost Ustavnog suda. u vezi sa eijom aktivnošeu se izborni spor pokreće.Ustavni sud može odrediti da se do okončanja postupka rešavanja sukoba nadležnosti Ustavnog suda prekine postupak pred organima izmedu koiih je nastao sukob nadležnosti. 12 .. g 3 . kao i 2) lice povodom čiieg ie prava nastao sukob nadležnosti.Ustavni sud samo određuje organ nadiežan za resavanie sporne stvari u meritumu. dj 3 . POSTUPAK ODLUCIVANJA O IZBORNIM SPOROVIMA a 3 . u vezi sa kojom je nastao sukob nadležnosti. j 2 .Ustavni sud rešava sukob nadležnosti feme£«:(uJ'sudova i drugih državnih organa. (51 republičkih organai^pokraiinskih organa ili organa iedinica LSffi) pokraiinskih organaj organa iedinica LSifl. ž 2 . sa nalogom da u odredenom roku dostavi odgovor i potrebne izborne akte.

Kad Ustavni sud zabrani rad političke stranke. o kojoj Ustavni sud odlučuje u roku od 72 časa.u. 14 odž doj. udruženja građana ili verske zajednice na^snoyjJ^gredloga:(^)Vlade. v 4 .Za zabranu je potrebno da je delo koje je predmet zabrane već izvršeno. sindikalne organizacije. sindikalna organizacija. moguće je neposredno izjaviti ŽALBU USTAVNOM SUDU u pet slučajeva. udruženja građana ili verskih zajednica.Odluka Ustavnog suda o poništenju celog izbornog postupka ili delova tog postupka ima pravno dejstvo od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu. ^ P r o t i v odluke Visokog saveta sudstva oprestanku sudijske funkcije sudija ima pravo žalbe Ustavnom suduTlzjavljena žalba isključuje pravo na podnošenje Ustavne žalbe.(l)Republičkog iavnog tužioca ili (V) organa nadležnog za upis u registar političkih stranaka.Ustavni sud dužan je da donese odlukiTu roku od 72 sata od podnošenja žalbe. sindikalnih organizacija.Ustavni sud može zabraniti rad političkih stranaka i verskih zajednica iz razloga predvidenih u URS . dj 4 . 13 . sindikalne organizacije. U | N a odluku donetu u vezi sa potvrđivanjem mandata narodnos poslanika. ta politička stranka. SINDIKALNE ORGANIZACIJE. sindikalne organizacije. j 3 -ŽALBU NA ODLUKU donetu u vezi sa potvrdivaniem mandata narodnih poslanika može podneti kandidat za narodnog poslanika i podnosilac predloga kandidata. b 4 .Ovaj postupak se POKREĆE predlogom. odnosno protiv odluke Državnog veća tužilaca o prestanku funkcije zamenika JT. koji se moraju tačno označiti. Ustavni sud odlukom poništava ceo izborni postupak ili delove tog postupka.Ako je nepravilnost u izbornom postupku dokazana.U predlogu se navode razlozi i dokazi zbog kojih se traži zabrana rada političke stranke. i 3 . 15 pod v) POSTUPAK PO ZALBI USTAVNOM SUDU a 5 . g 4 . u kom slučaju će se ceo izborni postupak ili delovi tog postupka ponoviti u roku od deset dana od dana dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu. d 4 .z 3 . Protiv odlukeJSj[o prestanku funkcije iavnos tužioca. Izjavljena žalba isključuje pravo na podnosenje Ustavne žalbe . UDRUŽENJA GRAĐANA ILI VERSKE ZAJEDNICE a 4 . zbog toga što su političke stranke. sindikalne organizacije.Ustavni sud odlučuje o zabrani rada političke stranke. POSTUPAK ODLUČIVANJA O ZABRANI RADA POLITIČKE STRANKE. a imala je bitan uticaj na izborni rezultat. a o razlozima zabrane rada verske zajednice vidi str. k 3 . udruženja građana ili verske zajednice.U postupku po žalbi organ protiv čije je odluke podneta žalba dužan je da u roku od 24 sata od podnošenja žalbe. (O razlozima zabrane rada politicize stranke vidi str. udruženje građana ili verska zajednica briše se iz odgovarajućeg registra danom dostavljanja odluke Ustavnog suda nadležnom organu.Prema URS. dostavi potrebnu dokumentaciju Ustavnom sudu. udruženja građana ili verske zajednice izraz ustavne slobode udruživanja i ustavne slobode savesti i veroispovesti. udruženja građana ili verske zajednice.

odnosno LS. d 5 . Sa raspravi se može se isključiti javnost. poništiće pojedinačni akt. v 5 . odnosno zabraniće dalje vršenje ili narediti vršenje određene radnje i odrediti da se uklone štetne posledice.Ovaj akt predsednik Narodne skupštine dostavlja Ustavnom sudu.Ona nijepravno sredstvo za zaštitu ljudskih i manjinskihprava zajamčenih URS -om.Organ koji je doneo odluku o razrešenju ima pravo na bdgovor na žalbu u roku od 15 dana od dana dostavljanja žalbe. z 5 . i 5 . dj 5 . e 5 . organ određen statutom opštine ima pravo žalbe = Ustavnom sudu *~ b 5 . ž 5 .Postupak odlučivanja O POVREDI USTAVA od strane PREDSEDNIKA REPUBLIKE pokreće NS. $ 87 . Ustavni sud zakazuje raspravu na koju poziva podnosioca žalbe i predstavnika organa koji je doneo odluku o razrešenju. na osnovu ovlašćenia sadržanog u URS .Zalba Ustavnom sudu neposredno se izjavliuie Ustavnom sudu. organ određen statutom AP ima pravo žalbe Ustavnom sudu.Protiv odluke o prestanku funkciie sudija.Kad Ustavni sud u postupku po žalbi organa određenog statutom AP. javnih tužilaca i zamenika JT na odluku o prestanku funkcije ima pravno deistvo od dana dostavljanja učesnicima u postupku. JAVNIH TUŽILACA I ZAMENIKA JAVNIH TUZILACA NA ODLUKU O PRESTANKU FUNKCIJE g 5 . POSTUPAK PO ZALBISUDIJA. a postupak je POKRENUT danom podnošenja žalbe Ustavnom sudu.Akt o pokretanju ovoga postupka sadrži pravni osnovf odredbe Ustava koje su povređene rfaokaze na kojima se akt zasniva. napredlog1/3 ukupnog broja narodnihposlanika b 6 . odnosno LS utvrdi' da ie pojedinačnim aktom ili radniom državnog organa ili organa LS onemogućeno vršenje nadležnosti AP.Posle isteka roka za dostavljanje odgovora na žalbu. shodno se primenjuju i u postupku po žalbi protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku sudijske funkcije. v 6 .Ustavni sud svojom odlukom može usvojiti žalbu i poništiti odluku o razrešenju Hi odbiti žalbu.u. *~ / ? ) ) Ako se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice LS onemogućava vršenje nadležnost opštine.Odluka Ustavnog suda po ovom pitanju imapravno deistvo od dana dostavljanja učesnicima u postupku POSTUPAK ODLUCIVANJA O POVREDI USTAVA OD STRANE PREDSEDNIKA REPUBLIKE a 6.Odluka Ustavnog suda u postupku po žalbi sudija. j 5 . javni tužilac i zamenik JT mogu izjaviti žalbu Ustavnom sudu u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke.Navedene odredbe.^T) G>Ako se pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa jedinice LS onemogućava vršenje nadlejnostAP.

g -Ustavni sud može obrazovati i povremena radna tela. (S) ZABRANJUJE rad političke stranke. zakonom. Na sednici Ustavnog suda vodi se zapisnik.Ustavni sud možejavnu raspravu odloliti ili prekinuti radi pribavliania potrebnih podataka.Ustavni sud odlučuje o pitanjima iz svoje nadležnosti na sednici b . opšteprihvaćenim pravilima međunarodnog prava i potvrđenim međunarodnim ugovorima. v . u postupku. ("Zrutvrđuje dazakon koii je igdasan.i . kao i u drugim opravdanirn slučajevima.Ustavni sud odlučuje o pitanjima iz svoje nadležnosti na sedniei.Ustavni sud obrazuje komisije kao stalna radna tela. odnosno iedinice LS. b .Odluku da samostalno pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud donosi dvotrećinskom većinom glasova svih sudija BOSINA POTPITANJA 1) Tokpostupka ocene ustavnosti i zakonitosti. DEJSTVO ODLUKA USTAVNOG SUDA (17) AKTI USTAVNOG SUDA (VRSTE ODLUKA) a . 3) Ima tijavne rasprave pred ustavnim. dj . ODREĐUJE način otklanianiaposledica koje su nastale usled primene opšteg akta koji nije u saglasnosti s Ustavom ili zakonom. sindikalne organizacije. d .ODLUKE Ustavnog suda su konačne. obaveštenja i mišljenja. odnosno da u vreme važenia niie bio u saglasnosti sa Ustavom.Stalna i povremena radna tela obrazuju se u skladu sa Poslovnikom ovoga suda. ako se pojedinačnim aktom 89 . ( ^ odlučuje o žalbi organa AP. 2) Staje preventivna ustavna kontrola. (g)odlučujeoustavnoižalbi. "***"" "^ j . kojom meritorno resava pitane iz svoje nadležnosti: du UTVRĐUJE da zakon.Ustavni sud donosi odluke. a niie ukazom proelaSen.Ustavni sud odlukom. niie u saglasnosti sa Ustavom. utvrđuje da potvrdeni melunarodni ugovor niie u saglasnosti sa Ustavom. £|5 ODLUČUJE o izbornim sporovima za koje zakonom nije određena nadležnost sudova. e . statut AP ili jedinice LS i drugi opšti akt niie u saglasnosti s Ustavom. OBLICI RADA USTAVNOG SUDA a . A 1 .Sednice Ustavnog suda zakazuie i njima rukovodi predsednik Ustavnog suda. većinom glasova svih sudija Ustavnog suda. rešenfa i zaključke. udruženja građana ili verske zajednice. 4) ko maze biti stranka 49. odnosno zakonom. izvršne i opšteobavezne.Odsustvo pojedinih učesnika u postupku na javnoj raspravi ne sprečava Ustavni sud da održi javnu raspravu i da donese odluku.

Na javnu raspravu pozivaju se svi učesnici u postupku radi izlaganja stavova i davanja potrebnih obaveštenja.Ako Ustavni sud utvrdi da je postupak za razrešenje predsednika Republike pokrenut u skladu sa Ustavom i zakonom. b . ~"= "~ dj 6 . predstavnici organa i organizacija. Ustavni sud može na javnu raspravu pozvati predstavnike organa i organizacija koji su odgovorni za izvršavanje predmetnog opšteg akta. kao i^3).a od strane predsednika Republike predsednik Ustavnog suda zakazuje raspravu. ž 6 .Ustavni sud može odlučiti da se ne odrji javna rasprava u postupku ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti ako:(fQoceni da je u toku postupka stvar dovolino raziašnjena i da.Javna rasprava je procesna radnja. odriava javnu raspravu u postupku:(T) ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti^p odlučivanja o izbornim sporovima. može odlučiti i bez održavanja javne raspraveifŽTako je o istoj stvari yec nrllnrivao^a nisu dati novi razlozi za drugačije odlučivanje u toj stvari. na koju poziva predsednika Republike i predsednika NS. naučni i javni radnici. po pravilu.To je faza u kojoj Ustavni sud razjašnjava stanje stvari. kao iffi u postupku za zabranu rada političke stranke. z .Ustavni sud može održati javnu raspravu i u drugim slučajevima kad oceni da je održavanje javne rasprave potrebno. dj . g .Odluka Ustavnog suda o povredi Ustava od strane predsednika Republike imapravno dejstvo od dana dostavljanja odluke Narodnoj skupštini. nakon čega rneritorno odlučuje o suštini stvari.Ako je to od interesa za ocenu ustavnosti ili zakonitosti.Odluku po ovom pitanju Ustavni sud mora doneti u roku od 45 dana od dana podnošenia akta Narodne skupštine kojim se pokreće postupak odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike z 6 . kad je to potrebno. sindikalne organizacije. e 6 .g 6 . akt NS kojim se pokreće postupak odlučivanja o povredi Ustava dostavlja se na odgovor predsedniku Republike. e . koja se sastoji od izlaganja argumenata i činjenica bitnih za razjašnjenje stanja stvari. "" ( O ustavnoj žalbi ipostupku odlučivanja po ustavnoj žalbi videtipitanje broj 50. na koju poziva predsednika Republike i predsednika Narodne skupštine d . kao i druga lica. ž . predsednik Ustavnog suda zakazaće raspravu.) FAZA RASPRAVLJANJA I ODLUČIVANJA a .Ustavni sud. i 6 .Ustavni sud će odlučiti da li je predsednik Republike povredio Ustav i odluku o tome dostaviće Narodnoj skupštini i predsedniku Republike.U postupku odlučivanja o povredi URS .Na javnu raspravu pozivaju se. 88 . u roku koji Ustavni sud odredi.U postupku odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike Ustavni sud je ograničen samo na odlučivanje o povredama odredaba Ustava koje su navedene u aktu NS o pokretanju postupka.Ustavni sud će OBUSTAVITI postupak:|j]pf ako Narodna skupština povuče akt o pokretanju postupkagQ ako u toku postupka prestane funkcija predsednika Republike. udruženja građana ili verske zajednice. a naročito kad se radi o složenom ustavno-pravnom pitanju ili kad se postavi pitanje ustavnosti ili zakonitosti o kome ne postoji stav Ustavnog suda. na osnovu pribavljenih dokaza. d 6 .ako postoje uslovi za obustavu postupka. v . radi davanja mišljenja i objašnjenja.Posle isteka roka za odgovor.

kao i u službenom glasilu u komeje objavljen statut AP. (5H) ODBIJA predlog za utvrdivanie neustavnosti ili nezakonitosti.Kad Ustavni sud odlukom utvrdi da zakoni ili drugi opšti akt nije u saglasnosti sa Ustavom. (Q^odlucuje u postupku po žalbi javnih tužilaca i zamenika JT na odluku o prestanku funkcije. u skladu sa Ustavom. kao i rešenja koja su od šireg značaja za zaštitu ustavnosti i zakonitosti DEJSTVO ODLUKA USTAVNOG SUDA a . P i obustavlia postupak: ffiodbacuie zahtev za ocenjivanie ustavnosti ili zakonitosti opsteg akta o kome je već odlučivao.Odluka i rešenje Ustavnog suda sadrži: uvod. odlučuje u postupku po žalbi sudija na odluku o prestanku funkcije i druge odluke Visokog saveta sudstva.Mora sadržati podatke bitne za identifikaciju akta koji je bio predmet spora pred Usatavnim sudom.Ustavni sud RESENJEM. i . ffl odreduje način izvršenia odluke ili rešenia Ustavnog suda. sa izuzetkom koje se odnosi na odlučivanje o sukobu nadležnosti: (Tl pokreće postupak. Ustavni sud donosi ZAKLJUČKE. d . izuzev odluke po ustavnoj žalbi. 90 . opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava i potvrdenim medunarodnim ugovorima taj zakon ili drugi opšti akt prestaju da važe danom obiavljivania odluke Ustavnog suda u "Službenom glasniku RS" ~~ *~ b .ili radnjom državnog organa ili organa jedinice LS onemogućava vršenje nadležnosti AP. odnosno na način na koji je objavljen opšti akt o komeje Ustavni sud odlučivao. izreku i obrazloženje. a iz novih navoda. ž . razloga i podnetih dokaza ne proizilazi da ima osnova za ponovno odlučivanje.Isto važi i kad Ustavni sud utvrdi da opšti akt nije u saglasnosti sa zakonom. odnosno radnje i ukida meru obustave ili odbacuie zahtev za obustavu izvršenja pojedinačnog akta ili radnje. g . dlučuje u postupku o postojanju povrede Ustava od strane predsednika Republike. (4) odlaže stupanje na snagu odluke organa AP.Uuvodu se legitimise Ustavni sud. drugi opšti akt i kolektivni ugovor. t v . kojim odlucuje o nekom procesnom piianju.Odluke Ustavnog suda. sastavom sednice datumom njenog održavanja. dj . odnosno jedinice LS.. (9) odbacuie ustavnu žalbu ako nisu ispunjene procesne pretpostavke. z . objavlfuiu se u "Službenom glasniku RS".Kad ne donosi druge akte. d ) ' obustavlia izvršenje pojedinačnog akta.U "Službenom glasniku RS" može se obiaviti odluka po ustavno[_žalbj. e-hrekaje meritorno resavanje spora i ima normativnu snagu.Obrazlolenje sadrži relevantnu činjeničnu i normativnu gradju za odluku sadržanu u izreci. | f | n e prihvata iniciiativu za pokretanie postupka za utvrdivanie neustavnosti ili nezakonitosti. (3) rešava o sukobu nadležnosti izmedu državnih i drugih organa.

ta politieka stranka. g . k .Odluka Ustavnog suda o poništenju celog izbornog postupka ili delova tog postupka ima pravno dejstvo od dana dostavliania odluke Ustavnog suda nadležnom organu. poništiee pojedinačni akt. ^ dj .Kad Ustavni sud reši sukob nadležnosti.Kad Ustavni sud utvrdi da ie osporenim poiedinačnim aktom. £ e . odnosno LS. potvrdenim medunarodnim ugovorima ili zakonom. odnosno LS utvrdi da je pojedinačnim aktom ili radnjom državnog organa ili organa LS onemogućeno vršenje nadležnosti AP. odnosno Hcu povodom čijeg je prava hastao sukob nadležnosti .Predlog za izmenu konačnog ili pravnosnažnog pojedinaenog akta može se podneti u roku od šest meseei od dana obiavliivania odluke u "Službenom glasniku RS". 9 Odluka Ustavnog suda kojom se usvaja ustavna žalba ima pravno deistvo od dana dostavljania učesnicima u postupku. odnosno zabraniće dalje vršenje ili narediti vršenje određene radnje i odrediti da se uklone štetne posledice. potvrdenim medunarodnim ugovorima ili zakonom.Izvršenje pravnosnažnih pojedinaenih akata donetih na osnovu propisa koji še vise ne mogu primenjivati. povredeno ili uskraćeno ljudsko ili"manjinsiw"pravo~fs!oboda zajemeena Ustavom.Odluka Ustavnog suda u postupku po žalbi sudiia. I .. Ij . donetim na osnovu zakona ili drugog opšteg akta. opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava. rešenje Ustavnog suda ima pravno dejstvo od dana dostavljania organima koji su u sukobu nadležnosti. f i . za koji je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nije u saglasnosti s Ustavom. ako od dostavljanja pojedinačnog akta do podnoienja predloga ili inieijative za pokretanje postupka nije proteklo vise od dve godine. sindikalne organizaeije. sindikalna organizacija. d . 91 . javnih tužilaea i zamenika JT na odluku o prestanku funkcije ima pravno dejstvo od dana dostavliania učesnicima u postupku. opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava.Kad Ustavni sud zabrani rad političke stranke. udruženje građana ili verska zajednica briše se iz odgovarajueeg registra danom dostavljania odluke Ustavnog suda nadležnom organu. poništiće pojedinačni akt. ^ z . ne mogu se primenjivati na odnose koji su nastali pre dana objavljivanja odluke Ustavnog suda.v . j . odnosno radniom. udruženja gradana ili verske zajednice.Kad Ustavni sud u postupku po žalbi organa određenog statutom AP.Svako kome ie povređeno pravo konačnim ili pravnosnažnim poiedinačnim aktom. odnosno zabraniće dalje vršenje ili narediti vršenje odredene radnje i odrediti da se uklone štetne posledice u određenom roku. ima pravo da traži od nadležnog organa izmenu tog poiedinaenog akta. Isto važi i za odluku donetu u postupku*po žalbi na odluku u vezi sa potvrdivaniem mandata narodnih poslanika. ne može se ni dozvoliti ni sprovesti. Odluka Ustavnog suda po ovom pitanju ima pravno dejstvo od dana dostavliania učesnJcima u postupku.Kad Ustavni sud odredi način otklanjanja posledica koje su nastale usled primene opšteg akta koii niie u saelasnosti sa Ustavom ili zakonom. ako do toe dana nisu pravnosnamo reSeni. odluka Ustavnog suda ima pravno deistvo od dana nienog objavljžvanja u "Službenom glasniku RS". a ako je izvršenje započeto obustaviće se..Zakoni i drugi opsti akti za koje je odlukom Ustavnog suda utvrđeno da nisu u saglasnosti s Ustavom.

5)Kojeje dejstvo takve odluke (kojom je utvrdeno daje neki clan nekog zakona neustavan ). Ustavni sud može u toku postupka. Ustayni sud može odlukom utvrditi da opšti akt nije bio u saglasnosti s Ustavom. RESENJA I ZAKUUCKE ! 3) O cemu odlucuje odlukom 4) Kako glasi izreka kojom se odbijapredlog za ocenu ustavnosti i zakonitosti -npr. naknadom štete ili na drugi način. potvrđenim medunarodnim ugovorima ili zakonom.menia se mediunarodni ugovor Hi URS. nj . potvrđenim medunarodnim ugovorima ili zakonom.Kada je to potrebno Ustavni sud svoiom odlukom uredjuje način nienog izvršenia. potvrdenim medunarodnim ugovorima ili zakonom.U slučaju potrebe. 9) Kada moze doneti privremene mere i kojim aktom odlucuje o tomeodlucufe RESENJEM. u okviru svojih prava i dužnosti. potvrdenim medunarodnim ugovorima ili zakonom. političke stranke.UTVRDJUJE SE DA TAJ I TAJ CLAN TOG I TOG ZAKONA NIJE U SAGLASNOSTI SA USTAVOM. sud će zastati sa postupkom i pokrenuti postupakza ocenu ustavnosti ili zakonitosti tog akta pred Ustavnim sudom. 8) koje su neotklonjive posledice -one koiima ie povredieno ili usrozeno pravo nazivot izdravlie. 14) kako se izvršavaju odluke Ustavnog suda 92 . izvršenje odluke i rešenja Ustavnog suda obezbediee Vlada. sindikalne organizacije. Ustavni sud može odrediti da se ove posledice otklone povraćaiem u pređašnje stanje. 4)Kako glasi izreka kadje neki clan nekog zakona neustavan . TOG I TOG ZAKONA KAO NEOSNOVAN. s . 10) Kakvoje dejstvo odluke Ustavnog suda kad utvrdi daje neki medjunarodni ugovor nesaglasan sa Ustavom . BOSINA POTPITANJA 1) Vrste akafa ustavnog suda.Državni i drugi organi. 13) od kad dejstvuje odluka Ustavnog suda o izbornim sporovima. obustaviti izvršenje poiedinačnoz akta ili radnfe kojaje preduzeta na osnovu opšteg akta čija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje. potvrdenim medunarodnim ugovorima ili zakonom. opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava.Ako se utvrdi da se izmenom pojedinačnog akta ne mogu otkloniti posledice nastale usled primene opšteg akta za koji je odlukom Ustavnog suda utvrdeno da nije u saglasnosti sa Ustavom. 11) Koje sukobe nadleznosti resava i kojim aktom. opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava. vec samo ODLUKE. ali nisu otklonjene poslediee neustavnosti ili nezakonitosti. o .ne. 2) Donosi li ustavni sudpresude . opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava. 7) Sta ako se utvrdi da se izmenom pojedinačnog akta ne mogu otkloniti posledice nastale usled primene opšteg akta za kojije odlukom Ustavnog suda utvrdeno da nije u saglasnosti sa Ustavom. neosnovano Hsenie slobode.Ova odluka Ustavnog suda ima isto pravno dejstvo kao i odluka kojom se utvrduje da opšti akt nije u saglasnosti s Ustavom. r . izvršavaju odluke i rešenia Ustavnog suda. 6} Sta akoje na osnovu njega nekome uskraceno neko pravo. na način koji je utvrđen posebnim rešenjem Ustavnog suda. do donošenia konačne odluke. IZVRŠENJE AKATA USTAVNOG SUDA p . udruženia građana ili verske zajednice dužni su da. opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava. ODBIJA SE PREDLOG PREDLAGACA ZA OCENU USTAVNOSTII ZAKONITOSTI TOG I TOG CLANA. n . opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava. ako bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti neotklonnve štetne posledice. organizaciie koiima su poverena javna ovlašćenja.m .Kad je u toku postupka opsti aklprestao da vali ilije usaglašen sa Ustavom. 12) Koje izborne sporove resava.Ako se u postupku pred sudom opšte ili posebne nadležnosti postavi pitanje saglasnosti zakona ili drugog opšteg akta sa Ustavom.

aliobi izvrsenjeprouzrokovalo nenadoknadivu stetupodnosiocu.Ako ie poiedinačnim aktom ili radnjom povredeno ili uskraćeno Ustavom zajemčeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda vise lica.Na predlog podnosioca ustavne žalbe.Ustavni sud će OBUSTAVITI postupak^T} ako je ustavna žalba povueena^Ž^ ako organ koii jedoneo osporeni pojedinačni akt ponisti.Ustavnu žalbu u irne ovih lica. u siučaju kada je podnosiocu žalbepovređeno pravo nasuđenje u razumnom roku.USTAVNA ŽALBA jepravno sredstvo za zaštitu ljudskih i manjinskih prava i sloboda zajamčenih URS . dj . 1 .Ustavna žalba može se izjaviti i ako nisu iserpljena pravna sredstva. ne sprečava primenu pojedinacnog akta ili radnje protiv kogaje izjavljena.Ustavnu žalbu mojeizjaviti svako lice koie smatra da mu ie poiedinačnim aktom ili radniom državnog organa ili organizacije kojoj je povereno javno ovlašćenje povređeno ili uskraćeno ljudsko ili manjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom. na osnovu njihovog pismenog ovlašćenja.Lieu koje iz opravdanih razloga propusti rok za podnošenje ustavne žalbe. a samo neki od niih su podneli ustavnu žalbu.Ustavna žalba se može izjaviti u roku od 30 dana od dana dostavljanja poiedinaenog akta. odnosno radnjom. može izjaviti drugo fizičko lice. z . ako se nalaze u istoj pravnoj situaciji. odluka Ustavnog suda odnosi se i na lica koja nisu podnela ustavnu žalbu. b Ustavna žalba može se izjaviti ako su kumulativno ispunjena tri uslova:£f/da se izjavljuje protiv pojedinacnog akta ili radnje državnog oreana ili organizaciie kojoi ie povereno javno ovlašćenjeiŽVda se mimapovređuju ili uskraćuju ljudska ili manjinska/wava islobode zajemeene Ustavom^ da~su iscrpljena ili nisu predviđena drugapravna sredstva ///je zakonom isključeno pravo na njihovu sudsku zaštitu. odnosno državni ili drugi organ nadležan za praćenje i ostvarivanje ljudskih i manjinskih prava i sloboda.Odlukom se ustavna žalba usvaja ili odbiia kao neosnovana. niti bi se odlaganjem nanela veća šteta trećem lieu.om. po pravilu. odnosno od dana preduzimania radnje koiom se povređuie ili uskraćuie liudsko ili maniinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom. Ustavni sud će dozvoliti povraćaj u pređašnje stanie ako to lice u roku od 15 dana od dana prestanka razloga koji ie izazvao propuštanie. ukine ili izmeni tai akt u skladu sa zahtevom iz ustavne žalbe ili ako ie prestala radnia koja je prouzrokovala povredu ili uskraćivanje Ustavom zajemčenog prava i slobode.50. i .Ustavna žalba. 93 . podnese predlog za povraćaj u pređašnje stanje i ako istovremeno sa ovim predlogom podnese i ustavnu žalbu. d . Ustavni sud može odložiti izvršenie pojedinacnog akta ili radnje protiv kogaje izjavljena ustavna žalba. j . k . v . lj . ž . uz saglasnost podnosioca ustavne žalbe^f)) ako prestanu druge procesne pretpostavke za vođenje postupka.Posle isteka tri meseca od dana propuštanja ne može se tražiti povraćaj u pređašnje stanje.Kad Ustavni sud utvrdi da je osporenim pojedinačnim aktom. a odlaganie niie suprotno iavnom interesu. g . e . USTAVNA ZALBA (8) a .

povredieno pravo podnosioca ustavne zalbe. 94 . poništiće pojedinačni akt.Odlukom.povređeno ili uskraćeno ljudsko ili rnanjinsko pravo i sloboda zajemčena Ustavom.Postupak se smatra pokrenutim danom podnošenja predloga Ustavnom sudu.Odluka Ustavnog suda kojom je uvažena ustavna žalba ima pravno deistvo od dana dostavljania učesnicima u postupku. ustavni sud ih donosi kad odlucuje o nekom procesnom pitanju.Kad se inicijativom osporava ustavnost ili zakonitost opsteg akta. n . tužba se može podneti u pogledu ostatka zahteva. 5) Stajepredmet ove zalbe. 8) Kako glasi izreka . na primera . d .resenja su deklarativnog karaktera.OvlaŠćenim predlagačima u postupku za ocenu ustavnosti ili zakonitosti smatraju se: (T)' državni organi/Žlorgani AP i iedinica LSif) naimanie 25. koje donosi Ustavni sud. kad oceni da ima osnova za pokretanje postupka povodom iniciiative. NORMATIVNA USTAVNA KONTROLA (5) a .Odluka Ustavnog suda kojom se usvaja ustavna žalba je pravni osnov za podnošenje zahteva za naknadu šteie ili otklanjanja drugih Sietnih posledica pred nadležnim organom.Usvaia se ustavna zalba tog i tog i utvrdiuie se da ie time i time (reseniem ili presudom toe i tog suda). zaiemcenu odredbama tog i tog cl. 7) Kakve mogu biti odluke Ustavnog suda po ustavnoj zalbi . odnosno pojedinih njihovih odredbi.Ako je postignut sporazum samo u pogledu dela zahteva.usvajajuca ili odbiiaiuca. URS.radi. b .Ako zahtev za naknadu štete ne bude usvoien ili po njemu Komisija za naknadu štete ne donese odluku u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva. podnosilac ustavne žalbe može da podnese zahtev za naknadu štete Komisiji za naknadu štete.Postupak za oeenjivanje ustavnosti ili zakonitosti opšteg akta POKREĆE se predlosom ovlašćenog predlagača ili reseniem o pokretaniu postupka. pitanju) dj . tXstavni sud odlueuie bez donošenia rešenia o pokretarn'u postupka. e . m .U postupku ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud niie ograničen zahtevom ovlašćenog predlagača. p .Na osnovu odluke Ustavnog suda kojom se usvaja ustavna žalba. 6) Kako odlucuje ustavni sud o ustavnoj zalbi . podnosilac ustavne žalbe može kod nadležnog suda podneti tužbu za naknadu štete. narodnh poslanika v . kojima se regulišu pitania o kojima Ustavni sud već ima zauzet stay ili kad je u toku prethodnog postupka pravno stanje potpuno utvrđeno i prikupljeni podaci pružaju pouzdan osnov za odlučivanje. 9) Kad ustavni sud maze po ustavnoj zalbi doneti resenje . 4) Kada se podnosi.INICIJATIVU za pokretanje ovog postupka ima svako pravno iflzičko lice g . a procesno reseniem . nj . u skladu sa zakonom. radi postizanja sporazuma o visini naknade. pretpostavku nevinosti. odnosno inicijatora. 51. BOSINA POTPITANJA 1} Staje ustavna zalba. na osnovu odluke koju donosi 2/3 većinom glasova svih sudija. odnosno danom donošenja rešenja o pokretaniu postupka ( videti vise o tome u 51. odnosno zabraniće dalje vršenje ili narediti vršenie odredene radnje i odrediti da se uklone štetne posleaice u određenomlroku. osim zakona i statuta AP ili jedinice LS. o . 2)Koje podnosi 3)Kome se podnosi.Postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti Ustavni sud može da pokrene samostalno.kad se ustavna žalba odbacuie.

O tome da je pokrenut p~ostupak za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašenja. prethodne ustavne kontrole. nitijse o njemu vodi javna raspraya^ j 1 . gl . ova odluka će stupiti na snagu danom proelašem'a zakona. koja se ogleda u nemogućnosti proglašenja zakona za koji je Ustavni sud u postupku prethodne kontrole njegove ustavnosti utvrdio da je neustavan.Medjutim. Ustavni sud će nastaviti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti.Ustavni sud ocenjuje ustavnost i zakonitost zakona i drugih OPA koji su na snazi.Ova mogućnost je moćno sredstvo u rukama parlamentarne manjine da spreči parlamentarnu većinu da svesno glasa i za neustavne zakone. odnosno inicijator odustane od predloga. z .Prema URS na zahtev naimanie 1/3 narodnih poslanika. ako Ustavni sud donese odluku o neustavnosti zakona pre njegovog proglašenja. 95 . nj 1 . odnosno inicijative. Ustavni su d ee nastaviti da postupa prema zahtevu. v 1 . a 1 . Reč ie o PRETHODNOJ ustavnoj kontroli. 11 .Kad ovlašćeni predlagac. i 1 . ako ie postupak ocene ustavnosti ili zakonitosti pokrenut naikasniie u roku od 6 meseci od prestanka njihovog važenja. Ustavni sud obaveštava predsednika Republike.Izuzetno. ako zakon bude proglašen pre donošenja odluke o ustavnosti. u postupku odlučivanja o povredi Ustava od strane predsednika Republike Ustavni sud je ograničen samo na odlučivanje o povredama odredaba Ustava koje su navedene u aktu NS o pokretanju postupka. glasniku RS. je to što se na taj način abolira neustavnost i eventualno neustavnih odredbi zakona koje nisu bile predmet prethodne ustavne kontrole. ~ ž 1 -Njenjsmisaoje da se spreči proglašenje neustavnog zakona. b 1 . To je kontrola poštovanja hirerarhije OPA. ali se njihovo dejstvo oseća i u sadašnjosti.om i podzakonskih OPA sa zakonom i po prestanku njihovog važenja. Ustavni sud je dužan da u roku od sedam dana oceni ustavnost zakona koji ie izglasan. Ij 1 .Ustavni sud ocenjuje ustavnost i zakonitost zakona koji su na snazi na predlog naimanie 25 narodnih poslanika. jer bi se u suprotnom ustavnost istogzakonaceniladya^uta. e l .Prema URS.Prema URS. 2]Jcrši pravilo po kojem odluka Ustavnog suda proizvodi dejstvo tek danom objavljivanja odluke u SI. ilipojedine odredbe tog zakona prestati da vaje. dj 1 . Reč je o NAKNADNOJ ustavnoj kontroli.ž . URS ovlašćuje Ustavni sud da oceniuie saglasnost zakona i drugih OPA sa URS . z 1 .Ovo nije logično rešenje iz dva razloga: j j suprotno je logici ovog instituta. ako za to nađe osnova.T o znači da će odluka Ustavnog suda u slučaju eventualne neustavnosti zakona. n 1 .Predlog za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašenja se ne dostavlja na mišlienieNS.Uz predlog za ocenu ustavnosti zakona pre njegovog proglašenja podnosi se i tekst izglasanog zakona. k 1 . d 1. a predsednik Republike ga ioš nije proglasio ukazom. imati kasatorno deistvo u torn smislu što će odnosni zakon.OPŠTA NORMATIVNA KONTROLA obuhvata kontrolu ustavnosti zakona i drugih opštih pravnih akata (OPA) i kontrolu zakonitosti podzakonskih opštih akata. u postupku koji je otpočeo kao prethodna kontrola ustavnosti zakona.Postupak za ocenu ustavnosti ne može biti pokrenut protiv zakona čija je usklađenost sa Ustavomjutyrdena pre njegovog stupania na snagu. u slcladu sa reflovnim postupkom za ocenu ustavnosti zakona.Radi se o aktima koji su proizveli štetne posledice u nedavnoi prošlosti.Mana ovoga rešenja. m l .

Reč je o ustavnoj kontroli ustavnosti ili zakonitosti opšteg akta . snagu osporene odluke AP. a BOSINA POTPITANJA 1) Postupak .Rešenie koiim Ustavni sud odlaže stupanie na snagu osporene odluke organa AP. prestaiu da važe na način predviđen tim medunarodnim ugovorom i opšteprihvaćenim pravilima medunarodnog prava. do donošenja konačne odluke. p i . '<! cy"-Ci^<S u 1 .Prema URS.o 1 .pokretanje i tok 96 . 'i/l"" ^ ć 1 . ako donese rešenje kojim odlaže stupanje na snagu osporene odluke organa AP. postupak ocenjivanja ustavnosti ili zakonitosti hitno sprovede. kao i kontrolu potvrdjenih medjunarodnih ugovora sa URS . f 1 .u nije propisan rok u kome je Ustavni sud dužan da donese odluku o ustavnosti " ili zakonitosti odluke AP.Ovoje diskreciono ovlašćenje Ustavnog suda kojim se on može koristiti kada su kumulativno ispuniena3 uslova/u'da ie u toku postupak pred Ustavnim sudom. što znači da :^obavezuju sve subjekte međunarodnog prava j^sva ostala pravila koja nemaju svojstvo opšteprihvaćenih pravila međunarodnog prava i sve norme međunarodnogprava moraju biti u saglasnosti sa njima.om.odluke skupštine AP. pre m'enog stupanja na snagu.^da bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti neotklonnve štetne posledice. obustaviti . proizvodi pravno dejstvo od dana dostavljanja organu AP koii ie odluku doneo.o-^ izvršenje pojedinačnog akta ili radnje koja je preduzeta na osnovu opšteg akta čija se ■ f ofA ustavnost ili zakonitost ocenjuje.^p-ysštetne posledice. t pre njenog stupanja na snagu. Ustavni sud može.Ako u toku postupka Ustavni sud oceni da su razlozi obustave usled izmenjenih okolnosti prestali.Odredbe potvrđenos međunarodnog ugovora za koje je odlukom Ustavnog suda utvrdeno da nisu u saglasnosti sa Ustavom. odnosno radnje. s i . 1 1 . ukinuće mem obustave izvršenja pojedinačnog akta.om. Zakon o Ustavnom sudu sadrži odredbu prema kojoj je Ustavni sud dužan da. ^^t.U torn slučaju. do donošenia svoie odluke. r 1 .Mada o URS . Vlada može pred Ustavnim sudom pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti odlukeAP. č 1 . ili preduzete pojedinačne radnje. opšteprihvaćenim pravilima mediunarodnog prava i potvrdenim medunarodnim ugovorima. ako bi njihovim izvršavanjem mogle nastupiti neotklonjive . u skladu sa rokovima koje uređuje Poslovnik o radu Ustavnog suda.Opiteprihvaćena pravila međunarodnog prava smatraju se kongentnim pravnim pravilima. C2f da su na osnovu opšteg akta čija se ustavnost ili zakonitost ocenjuje doneti poiedinaeni akti. c 1. h 1. odlolitistupanje na g " ^ r .Ustavni sud može u toku postupka.Ustavni sud vrši kontrolu saglasnosti zakona i drugih opštih akata sa URS .

Predlog za osnivanje novih ili ukidanje. dok se u APV ostvaruje obicna) 3) otvoren proces konstituisania AP zbog postojanja mogucnosti osnivanja novih i ukidanja ili spajanja vec osnovanih.autonomije prema URS. kao i visina ucesca prihoda AP u delu prihoda RS.AP imaju pravo na finansiisku autonomiiu. uređuju nadležnost. v . d .Osnovna obelezja pok. a preko kojih gradjani u AP na posredan nacin ostvaruju svoje 97 . d .A P imaju svoistvo pravnog lica i pravo da se zaduzufu dj .AP upravlja pokrajinskom imovinom na nacin predvijen zakonom.AP u skladu sa Ustavom i svojim statutom. s tim što se tri sedmine od budžeta AP Vojvodine koristi za finansiranje kapitalnih rashoda.zato sto nije cela teritorija podeljena na AP. AUTONOMIJA ie oblik teritorijalne samouprave koja iskljueuje obelezja drzavnosti. Teritorija autonomnih pokrajina ne može se menjati bez saglasnosti njenih građana izražene na referendumu. Pravo gradana na pok. a . PRAVA I DUZNOSTI AUTONOMNIH POKRAJINA (10) Pokrajinski organi potcinjeni su URS i zakonu RS. odnosno spajanje postojećih autonomnih pokrajina utvrđuju građani na referendumu. 53.Nove AP mogu se osnivath a već osnovane ukidati ili spajati po postupku predvidenom za promenu Ustava.205 .uredienie RS . su: 1) asimtericno drz. jedinstva i pravnog poretka. u kojima gradani ostvaruju pravo na pokrajinsku autonomiju. Ona ima autonomne organe i atuonomni delokrug. dj . Vrsta i visinatih prihoda uredjuje se zakonom. g . u skladu sa zakonom. autonomiju i LS podleže samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti. a to je pravo AP da imaju sopstvene prihode kojima finansiraju svoje nadleznosti.Republika Srblja ima AP Vojvodinu i AP Kosovo i Metohiju. g . Svojina AP je oblik javnesvojine.Autonomne pokrajine su autonomne teritoriialne zaiednice osnovane Ustavom. b .Teritorija autonomnih pokrajina i uslovi pod kojima se može promeniti granica između autonomnih pokrajina određuje se zakonom. vec samo jedan njen deo 2) nejednak polozai AP u drzavi ( u AP KIM ostvaruje se "sustinska autonomija" cija ce se sadrzina urediti posebnim zakonom koji se donosi po postupku predvidenom za promenu Ustava. POJAM I JEDINICE (1) Str. po postupku predvidjenom za promenu URS.TERITORIJALNA A UTONOMUA 52. a pokrajlnski organi potcinjeni Ustavu i zakonima RS.Ustav posebno garantuje pokrajinama pravo da samdjuiu sa odgovarajucim teritoriialnim jedinicama drueih drzava.Donose svoi budzet i zavrsni racun. u skladu sa zakonom. v . b . organizaciju i rad organa i službi koie osnivaju. izbor. BUDŽET AP Vojvodine iznosi najmanje 7% u odnosu na budžet Republike Srbije. u okviru spoljne politike RS i uz postovanje njenog ter.Jedno od nacela ustava je da je državna vlast ograničena pravom građana na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu.207 RM a .

a najmanje dva puta godisnje.AP imaju svoju izvornu nadleznost.54. g . u skladu sa odlukom skupštine AP. U AP u kojima živi stanovništvo mešovitog nacionalnog sastava. raspisuie izbore za poslanike. 21-33 Statuta.Skupstina odlučuje većinom elasova na sedniei kojoj prisustvuie većina od ukupnog broja poslanika. Skupštinu AP čine poslanici.upravne direkcije. Izvrsno vece i pokrajinski organi uprave . i . j . k . koji se biraju na period od četiri godine.S K U P S T I N A j e najviši organ AP i predvidjena je samim URS. z . na četiri godine. Poslanik za izraženo mišljenje ili davanje glasa u Skupštini ne može biti pozvan na odgovomost. omogućuje se srazmerna zastupljenost naeionalnih manjina u skupštinama. i organi RS imaju punu kontrolu zakonitosti i celishodnosti nad obavljanjem tih poslova.Takodje duzne da se staraju o ostvarivranju. s tim da građani svake opštine sa teritorije APV biraju najmanje jednog poslanika. i . d . organizacije i sluzbe.Prema Statutu Skupstina ima 120 poslanika.pokrajinski sekretarijati.Takodje pravo je AP da donose odluke i dr. z -Predsednik predstavlja Skupštinu. Skupstina el. 98 . ORGANI AUTONOMNIH POKRAJINA. a osim njih mogu da se obrazuju pok. ukoliko Statutom nije predvidena posebna većina. predsedava i rukovodi sednicama Skupštine i vrši druge poslove predviđene Statutom i Poslovnikom Skupštine.Skupstina AP je nosilac zakonodavne iniciiative u Narodnoi Skupstini RS. Sredstva za obavljanje tih poslova obezbedjuje RS iz svog budzeta.AP DUZNE SU da obavljaju poslove koje im poveri RS iz kruga svoje nadleznosti. NADLEZNOST I AKTI (3) a . b .AP imaju pravo da utvrdjuju simbole pokrajine i nacin njihovog koriscenja. Skupstina se sastaie po potrebi.Skupštinu saziva predsednik Skupštine po sopstvenoj inicijativi odnosno na predlog Izvršnog veća ili najmanie iedne petine poslanika. na neposrednim izborima tajnim glasanjem.Pravo predlagania odluka i opštih akata koje donosi Skupstina imaju Izvršno vece. k . BOSINA POTPITANJA IJKoje akte donose AP 2) U kojim oblastima AP imaju ovlascenja 3) Sta sve po URS spada u prava i duznosti AP 4)) Zastita prava autonomne pokrajine . dj . koju ostvaruju neposredno ili preko svojih slobodno izabranih predstavnika.opste akte iz pitanja svoje nadleznosti. e .pravo na pokrajinsku autonomjju e . 33-40/ v . AP imaju pravo da pojedine poslove iz svoje izvorne nadleznosti povere jedinicima LS na svom podrueju uz istovremeno obezbedjivanje sredstava za obavljanje poverenih poslova. koje bira iz reda poslanika. zastiti i unapredjenju Ijudskih i manfinskih prava u skladu sa zakonom. Poslanik predstavlja građane izborne jedinice u kojoj je izabran.Poslanicki imunitet obuhvata samo imunitet neodgovornosti.Gradani imaju pravo na pokrajinsku autonomiju. j . a IV el.sto su poverene nadleznosti. Izbor i prestanak mandata poslanika i obrazovanje izbornih jedinica Skupstina ureduje odlukom.Skupstina ima predsednika i jednog ili vise potpredsednika.ORGANIKf su Skupstina.

Skupstina moze razresiti Izvrsno vece.I Z V R Š N O VEĆE (IV) sačiniavaiu: predsednik. P .Skupština može odlučiti da o pojedinim pitanjima u njenoj nadležnosti odluku donose građani pokrajinskim referendumom. kao i položaj. i obavljaju druge poslove utvrdene odlukom Skupštine. f-Odlukom Skupštine uređuju se organizacija. Posle konstituisanja novoizabrane Skupštine uvek se bira Izvršno veće. Izvršno veće koje je razrešeno ili podnelu ostavku ili kome je prestao mandat zbog razrešenja ili ostavke njegovog predsednika nastavlja rad do izbora novog IV. potpredsednik i članovihvršnog veća i starešine koji rukovode radom pokrajinskih organa uprave određeni odlukom Skupštine. potpredsednik ili članovi Izvršnog veea izabrani iz reda poslanika.Odluka o razrešeniu Izvršnog veća. prava i dužnosti i odgovornosti starešina i radnika u tim organima. t .P O K R A J I N S K I O R G A N I U PR A VE su pokraiinski sekretarijati i pokrajinski organi uprave. predsednika IV i člana IV može podneti najmanje 1/4 poslanika. r . l j . 4.svaki poslanik. 99 . ali ne i obrnuto. izvrSava odluke i opšte akte Skupštine i donosi akta za njihovo izvrSavanje. delokrug i ovlašćenja pokrajinskih organa uprave i pokrajinskih organizaeija i službi.Izvršno veće i svaki njegov clan odgovorni su Skupštini za svoi rad. 1 . Predlog za razrešenie IV. zadržavaiu mandat poslanika. nj . Ako su predsednik. 2. druge propise i opšte akte RS za koje su ovlašćeni. predsednika IV i njegovog člana smatra se usvojenom ako je za nju glasala većina od ukupnog broia poslanika. Odluku donetu na referendumu proglašava Skupština. donosi akte u svojoj nadležnosti.Predsednik. Predsednik IV može predložiti Skupštini razreSenje poiedinog niegovog člana 0 predlogu za razrešenje otvara se rasprava. postavlja i razrešava starešine u pokrajinskim organima uprave 7. m .000 biraca.NADLEZNOSTI Izvrsnog veca su: 1 ■ izvršava zakone i druge propise i opšte akte RS čije izvrSavanje je povereno IV i donosi propise za njihovo izvrSavanje kad je za to ovlašćeno. Izvrsno vece je izabrano ako je za njegov izbor glasala većina od ukupnog broja poslanika. skupština opštine ili najmanje 7000 birača.Kandidat za predsednika IV iznosi pred Skupštinom svoj program I predlaže njegove članove. predlaže budžet i završni račun Pokrajine 5. Skupština je dužna da raspiše pokrajinski referendum ako zahtev za njegovo raspisivanje podnese najmanje 30. potpredsednik i članovi IV uživaju isti imunitet kao poslaniei. o .Kandidata za predsednika IV može da predloži naimanfe 30 poslanika Skupštine. s . primeniuiu odluke i opšte akte Skupštine i akte IV. usmerava i usklađuje radpokraiinskih oreana mrave. u -Pokrajinski sekretarijat i drugi organi uprave izvršavaju zakone. 3. n . predlaže odluke i opšte akte: 6. vrši nadzor nad njihovim radom i poništava ili ukida njihove opšte akte koji su u suprotnosti sa odlukom ili opštim aktom Skupštine ili aktom IV. Za kandidata za predsednika IV izabran je predloženi kandidat za koga je glasala većina od ukupnog broja poslanika.

jedna trećina poslanika i . a .Kad su u pitanju izvorne nadleznosti prema URS AP . u kojima nije nadležna Republika Srbija. g . lova. NAPOMENA: Skriptaje rađenapre donošenja novog Statuta APV. kojije preduslov za donošenje Statuta APV. prosvete. odluka i opsti akt. a Izvrsno vece donosi opste akte. Pokrajinski organi uprave donose akte. zdravstvene i socijalne zaštite i javnog informisanja na pokrajinskom nivou.AP upravljaju pokrajinskom imovinom na način predviđen zakonom.AP imaju sirok krug normativne nadleznosti u skladu sa URS i zakonom. AP može odlukom poveriti jedinicama LS pojedina pitanja iz svoje nadleznosti. šumarstva. Skupstina donosi Statut. zaštite životne sredine.AP se staraju o ostvarivanju ljudskih i manjinskih prava. 3.STATUT je najvisi pravni akt AP i donosi ga Skupstina AP vecinom od ukupnog broia poslanika.000 birača. turizma. priređivanja sajmova i drugih privrednih manifestacija. donose svoi budžet i završni račun. uz prethodnu saglasnost NS a koju daje vecinom od ukupnog broja svih narodnih poslanika. (Pr. pokrajinskog i lokalnog značaja određuje se zakonom o raspodeli nadleznosti. banja i lečilišta. tako daje eventualno potrebno pogledati Statut APV i Zakon o utvrdjivanju nadleznosti APV. industrije i zanatstva. i obaveze AP i ovlašćenja RS i AP u nadzoru nad vršenjem poverenih nadleznosti uređuju se zakonom). Odluke i opste akte. na svrsishodan način. polioprivrede. Koja su pitanja od republičkog. samostalno propisuju uredenje i nadležnost svoiih organa i javnih službi. Prema uopstenom kriterijumu AP nadlezne su upitanjima koja se. ugostiteljstva.a-NADLEZNOSTJ AP AP imaju izvorne i poverene nadleznosti.Pri davanju saglasnosti NS duznaje da pazljivo protumaci odredbe URS koje se odnose naAP. prostornog planiranja i razvoja. Statut. mogu ostvarivati unutar AP. obezbeduju sredstva jedinicama lokalne samouprave za obavljanje poverenih poslova. zavisno od toga ko je poverio nadleznosti. rečnog i železničkog saobraćaja i uređivanja puteva. v . sporta. Treba da postoji saglasanost opstih akata nizih organa sa OA visih organa.Predlog za promenu Statuta mogu podneti: 40. g . imaju izvorne prihode. b . koji je u pripremi. dj . uredjuje pitanja od pokrajinskog znacaja u oblasti: 1. AP utvrduju simbole pokrajine i način njihovog korišćenja. u skladu sa zakonom. b . ribolova. u skladu sa Ustavom i statutom AP. v . drumskog. odluka i opšti akt Skupštine obiavljuju se u "Službenom listu APV". 2.Kad su u pitanju po verene nadleznosti: RS može zakonom poveriti AP pojedina pitanja iz svoje nadleznosti. kulture. vodoprivrede. Sredstva za vršenje poverenih nadleznosti obezbeduje RS ili AP. AP u skladu sa Ustavom i zakonom. d .AKTI Akti organa AP su statut.

v . POJAM I JEDINICE LS a . cini podrueje jednog ili vise naselienih mesta. zajedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovriiStvo. U torn slucaju. do donošenja svoje odluke.Prema URS državna vlast ograničena ie pravom građana na pokraiinsku autonomiiu iLS.Lokalna samoupravaje pravo građana da upravliaiu iavnim poslovima od neposrednog. neposredno iweko slobodno kabranih vredstavnika u jedinieama LS.O predlogu za promenu Satuta odlučuje Skupština većinom od ukupnog broia poslanika.0 promeni Statuta APV Skupština odlučuje većinom od ukupnog broja poslanika.Izvršno veće. e . Jedinica LŠ ie administrativno-teritoriialna iedinica u kojoj gradjani jldjugirju^o zajednickim pitanjima od lokalnog znaeaja neposredno ili putem organa koje sami biraju. 101 . """'" " Pravo građana na pokrajinsku autonomiju i LS podleže samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti. ureduju poslove i upravliaiu iavnim poslovima koji su u njihovoj nadležnosti i od interesa za lokalno stanovnišrvo. BOSINA POTPITANJA 1) Organizacija 2) Koje akte donosi AP 3)Kako se donosi statut AP i kako se menja. kao i pravo i sposobnost organa LS da. po dobijenoj saglasnosti. 1) Svi opsti akti pokrajinskih organa podlezu oceni ustavnosti i zakonitosti pred Ustavnim sudom prema postupku za ocenu ustavnosti i zakonitosti. Ustavni sud može. 4) Organ određen Statutom AP može pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti zakona i drugog opšteg akta Republike Srbije ili opšteg akta jedinice lokalne samouprave kojim se povreduie pravo na pokraiinsku autonomiiu.Skupština utvrduie predlog akta o promeni Statuta većinom od ukupnog broja poslanika i dostavlja ga Narodnoj skupštini radi davanja saglasnosti. 4) Zastita prava AP X LOKALNA SAMOUPRAVA 55. pre nienog stupanla na snagu.Skupština.Lokalna samouprava ostvaruje se u opštini. eradu i eradu Beoeradu . (privremena mera) 3) Organ određen Statutom AP ima pravo žalbe Ustavnom sudu ako se poiedinačnim aktom ili radniom državnog organa ili organa jedinice lokalne samouprave onemogueava vršenje nadležnost autonomne pokraiine. d . Teritoriju jedinice LS. dj . u granicama zakona.iedinica lokalne samouprave. b . odložiti stupanje na snagu osporene odluke autonomne pokrajine. z-ZASTITA PRAVAAUTONOMNEPOKRAJ1NE Rad Pokrajinskih organa podleze samo nadzoru ustavnosti i zakonitosti. opstih akata uopste. 2) Vlada može pred Ustavnim sudom pokrenuti postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti odluke skupstine AP. donosi i odlukom proglašava Statut APV.

organa itd.Komunalne delatnosti su prečišćavanje i distribucija yode. održavanje i korišćenie pijaca. 2) uređenje i obezbedenie vršenia poslova uredenia i korišćenja građevinskog zemljišta i 3) utvrdivanje visine naknade za uređivanje i koriscenje gradevinskog zemljista g .000 stanovnika.i socijalna zastitawpturizam.Građani koji imaju biraeko pravo i prebivalište na teritoriji jedinice LS. 102 .000 stanovnika. koja predstavlja ekonomski. u pogledu nadleznosti.QbeleziaTbS~šu7et?Ho^^ je ujedno i jedina lokjedinica) i monolitnost.Prema ZLS opština je osnovna teritorijalna jedinica u kojoj se ostvaruje lokalna samouprava.organ prenese na nju vrsenje pojedinih pitanja vlasti pored njene osnovne nadleznosti . uređivanje. održavanie deponija.oa. dok u delegiranoj nadleznosti moze biti podlozna i oceni celishodnosli od strane drzave. b .3H&. IZVORNI I POVERENI POSLOVI JEDINICA LS U RS (12) a . j . — e>-e*^y«Ž>-r<? ^ .. a strani drzavljani pod uslovima i u skladu sa zakonom. On ima status posebne teritorijalne jedinice. Prema ZLS. ~^ ™ ~~ z . i . *oft>~ g .) 56.Prema URS IZVORNI POSLOVI odredjeni su sistemom enumeracije. iavna rasveta. v -Kada je u pitanju sradsko sradievinsko zemliiste u nadleznost jedinica LS spada: i^donosenje pro grama uređenje građevinskog zemljišta. u skladu š Ustavom.resavanje pitanja od lokalnog znacaja.Položaj grada Beograda uređuje se posebntm zakonom o gradu Beogradu. administrativni. koja je sposobna da preko svojih organa samostalno vrši sva prava i dužnosti iz svoje nadležnosti i koja ima najmanje 10. zanatstvo. d .'cjf>e {TuCZ'Cj-ta cxj vic^fi/u-xj^ . i drugihjavnih površina. zakohom i statutom jedinice LS.U jedinici LS vrsi se drzavna vlast kad drzava. održavanie čistoće u gradovima i naseljima. parkova. sport. ukidanju i promeni teritorije jedinice LS prethodi referendum na teritorijj te jedinice LS. Osnivanju.. Hnijski gradski i prigradski prevoz putnika u drumskom saobraćaju.Teritorija i sedište jediniee LS odreduje se zakonom."t^a.POVERENI POSLOVI . To su poslovi od neposrednog. kulturu. U svojoj izvornoi nadleznosti LS podleze samo drzavnom nadzoru ustavnosti I zakonitosti. zajednickog i lokalnog interesa za lokalno stanovnistvo. d . jer drzava obezbedjuje sredstva za vrsenje te nadleznosti. i dr. ugosititeljstvo i trgovina^f)) zastita zivotne sredine^8)}zastita i koriscenje poljoprivrednog zemljista itd. upravljaju poslovima LS. drz. e . zdrav. dj . geografski i kulturni centar šireg područja i ima vise od 100. tj. u interesu efikasnijeg i racionalnijeg ostvarivanja prava i obaveza gradana i zadovoljavanja njihovih potreba od neposrednog interesa za život i rad.Prema ZLS pojedini poslovi državne uprave zakonom se mogu poveriti svim ili pojedinim opštinama.(5} lokalni prevoz|4| odrzavljanje lokalnih puteva i ulica^prosvetu.Sredstva za obavljanje poverenih poslova obezbeduju se u budžetu RS u skladu sa vrstom i obimom poslova. Blize se odredjuje štatutom jedinice LS i dr. opstina preko svojih organa uredjuje i obezbediuie: obavljanje i razvoj komunalnih delatnosti£2j koriscenje gradjevinskog zemhista i poslovnog prostora. (jedinstvenajeu svim jedinicama LS.Grad_je jedinica LS urvrdena zakonom.

poreza na nasledje i poklon i porez na prenos apsoultnih prava. dj -Razlika izmedju izvornih i poverenih poslova. 103 . lokalne komunalne takse. novčane kazne izrečene u prekršajnom postupku. dok izvorni poslovi uzivaju autonomiiu u odnosu na drzavu. zdravstva. u skladu sa odlukom skupštine AP. a to su: porez na imovinu. ureduju se zakonom o fmansiranju jedinice LS.Finansiranje lokalne samouprave. jer drzava obezbedjuje sredstva za vrsenje te nadleznosti. prometa robe i usluga.Poslovi jedinice LS finansiraju se iz izvornih prihoda jedinice LS. BOSINA POTPITANJA 1 )Kojisu izvorni poslovi po URS. e . samo sto se njihovo vrsenje poverava nedrzavnim organima . u skladu sa zakonom. koji predstavljaju ustupljena sredstyaT z .Opština obavlja kao poverene poslove pojedine poslove inspekciiskog nadzora iz oblasti.LS za cije obavljanje jediniea LS mora imati specijaln^zakonsko ovlasem'e. rudarstva. ž _ Zakonom o raspodeli nadleznosti odredjeno je koji su poslovi od pokrajinskog znacaja. dok u poverenoi nadleznosti moze biti podlozna i ocenfcelishodnosti od strane drzave.Lokalne poreze na imovinu cine svi porezi na imovTrTu7~kč»jT~šu_Tžvori javnih prihoda.Povereni poslovi su i dalje poslovi RS. v . naknada za zaštitu i unapređivanje životne sredine. i budžeta AP. U zavisnosti od toga da li ie konkretno pitanje od lokalnog. Imovinom jedinice LS samostalno upravljaju organi jedinice LS. a koji su od opsteg interesa za RS. Kad jedinica LS nije u mogucnosti da obezbedi finansiranje poslova iz budzeta. boravišna taksa. 57.Ustupljeni javni prihodi su porezi ostvareni na teritoriji jedinice LS. polioprivrede. primanja po osnovu zaduživanja i drugih prihoda i primanja utvrdenih zakonom. b .U svojoj izvornoi nadleznosti LS podleze samo drzavnom nadzoru ustavnosti i zakonitosti. prosvete. 6) Sta spada u nadleznost jedinica LS kadaje upitanju gradsko gradjevinsko zemljiste 7)Koje su komunalne delatnosti I 8)Koji su putevi od opstinskog znacaja . vodoprivrede i šumarstva i druge inspekcijske poslove u skladu sa zakonom. lokalne administrativne takse. kadaje AP poverila jedinicama LS obavljanje poslova iz svoje nadleznosti. naknada za korišćenje građevinskog zemljišta.Sredstva budžeta jedinice LS obezbeduju se iz izvornih i ustuplienih prihoda. e . dj . kao i vodjenje evidencija i maticnih knjiga i dr. osim poreza na prenos apsolutnih prava i poreza na nasleđe i poklon. njoj se obezbedjuju dopunska sredstva iz drzavnog budzeta d .Izvori favnih prihoda iedinica LS su izvori prihoda ostvareni na njenoj teritoriji.Lokalne takse . kao i uslovi i postupak pod kojima se jediniee lokalne samouprave mogu zaduživati.Jedinica LS ima svoiu imovinu. g. poput poreza na dohodak gradjana.mediumesni saobracai. naknada za uređivanje građevinskog zemljišta. FINANSIRANJE POSLOVA OPSTINE U RS (5) a . 2) Koji su povereni poslovi 3) Razlika izmedjn poverenih i izvornih poslova 4) Gde su utvrdjeni ovi poslovi 5) Kako se zna staje cija nadleznost. BGD LAZAREVAC do koiih ne voze autobusi GSP -a. boraviina taksa. lokalne komunalne takse. pokraiinskog ili republickog znacaia zavisi koii ce ga organ resavati. npr. zaštite životne sredine. u skladu sa zakonom. budžeta RS.administrativne takse. transfera.

i . zbor građana i referendum.Skupštinajedužnadaopredlogu gradjanaodrži raspravu i dadostavi obrazložen odgovor građanima u roku od 60 dana od dobijanja predloga.Organi i službe jedinice LS dužni su da u roku od 60 dana od održavanja zbora gradana.To je oblik interesnog samoorganizovanja gradjana. z . donosi svoj budžet i završni raeuru. teritoriji u okviru iedinice LS.Skupština opštine. zajednickim zivotom na odredj.Skupština jedinice LS može na sopstvenu inicijativu da raspiše REFERENDUM o pitanjima iz svoje nadležnosti. 1 . a sve u cilju racionalniieg i efikasniieg ostvarivanja niihovih zajedniekih interesa i ljudskih prava. koji su najtesenje interesno povezani.Zbor građana raspravlia i daie predloge o pitanjima iz nadležnosti organa jedinice LS i većinom glasova prisutnih usvaja zahteve i predloge i upućuie ih skupštini ili pojedinim organima i službama jedinice LS. UCESCE GRADJANA U OBAVLJANJU POSLOVA LS (2) a .i . n .ZBOR GRADJANA se saziva za deoJeaJtagie iedinice LS utvrden statutom. p . niti izmenama i dopunama menjati njenu suštinu u narednom periodu od godinu dana od dana donošenja odluke. četvrt. Mesna zajednica može se osnivati i za dva ill vise sela. dj . odnosno skupština grada. u skladu sa zakonom.MESNA ZAJEDNICA je oblik stalnos neposrednog ucesca gradjana u ostvarivanju LS. a skupština jedinice LS je ne može staviti van snage. pod uslovom da ie glasalo vise od polovine ukupnog broja gradana. odnosno donesu odgovarajuću odluku ili meru i o tome obaveste gradane.Odluka doneta na referendumu je obavezna. o . e . odluču je uz prethodno pribavljeno mišlienie građana. v . rejon i si). razmotre zahteve i predloge gradana i o njima zauzmu stay.Građani putem građanske inicijative predlažu skupštini jedinice LS donošenie akta kojim će se urediti određeno pitanje iz nadležnostfjedTnice LS.Transferna sredslva su ona koja RS prebacuje lokalnoj samoupravi u njen budzet najcesce po osnovu prihoda od privalizaciie. nj . 58.Odluka putem referenduma doneta je ako se za nju izjasnila većina građana koja je glasala. j . podrucju za koie se obrazuie i ukidaniu mesnih zajedniea i drugih oblika mesne samouprave. koji ne može da bude manii od 5% birača.Ova odluka donosi se većinom glasova od ukupnog broia odbomika. k . b .Statutom jedinice LS utvrduje se broj potpisa gradana potreban za punovažno pokretanje GRAĐANSKEINICIJATIVE. lj . m . promenu statuta ili drugih akata i raspisivanje referenduma u skladu sa zakonom i statutom. Opština samostalno. o obrazovaniu. d . .Mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave mogu se obrazovati i u gradskim naseliima (kvart.Referendum o pitanju iz svoje nadležnosti skupština jedinice LS duma)z da raspiše na predlog koji podnese naimanie 10 % birača od ukupnog biračkog tela u jedinici LS.Radi zadovoljavanja potreba i interesa lokalnog stanovništva u selima se osnivaju mesne zajednice i drugi oblici mesne samouprave.Oblici neposrednog učešća građana u ostvarivanju lokalne samouprave su: gradanska inicijativa.

po potrebi.Skupstina opstine se smatra konstituisanom izborom predsednika skupštine i postavljenjem sekretara skupštine. tajnim glasanjem.Skupstina opstine ima sekretara koji se stara o obavljaniu stručnih poslova u vezi sa sazivanjem i održavanjem sednica skupstine i njenih radnih tela i rukovodi administrativnim poslovima vezanim za njihov rad i postavlja se na period od 4 godine. a nairnanie iednom u tri meseca.U jedinicama LS u kojima živi stanovništvo mešovitog naeionalnog sastava. s .Odbornik ne može biti pozvan na krivičnu odgovornost.Predsednik skupštine. Broj odbornika u skupštini opštine utvrduje se statutom opštine. k . On organizuje rad skupštine opštine.Skupštinu opštine čine odbornici. koje biraiu gradani na neposrednim izborima. tajnim glasanjem. To je jedina ustavna kateogrija u rangu opstinskih organa. na isti način na koji je biran. saziva i predsedava njenim sednicama i obavlja druge poslove. sto znaci da je odbornieki imunitet znatno uzi od poslanickog imuniteta. g . e . z .SKUPSTINA OPSTINE je najvise lokalno predstavnicko telo koje obavlja osnovnu nadleznost opstine.Prema URS. koje ostvaruju neposredno ili preko svojih slobodno izabranih predstavnika. I . većinom glasova od ukupnog broja odbornika.Predsednik skupstine ima zamenika koji ga zamenjuje u slučaju njegove pdsutnosti i sprečenosti da obavlja svoju dužnost. omogućuje se srazmema zastuplienost naeionalnih maniina u skupštinama. dj . bira se iz reda odbornika.Sednicu skupštine opštine saziva predsednik skupštine.r — Mesna zajednica. 59.U opstini se. dok Skupstina grada Berograda ima 110 odbornika. 105 .Skupstina opstine donosi odluke ako sednici prisustvuie većina od ukupnog broja odbornika. pritvoren ili kažnjen zbog iznetog mišlienia ili davania glasa na sedniei skupštine i radnih tela. Isti organi postoje u gradu Beogradu. napredlog najmanje 1/3 odbornika. Ostali organi su odredjeni statutom opstine. odnosno skupštine grada može se svim ili pojedinim mesnim zajednicama i drugim oblicima mesne samouprave poveriti vršenie određenih poslova iz nadiežnosti opštine odnosno grada. ukoliko zakonom ili statutom nije drukčije odredeno. On može biti razrešen i pre isteka vremena na koje je izabran. b .Gradani imaju pravo na pokrajinsku autonomiju i lokalnu samoupravu. raspisuje opštinski referendum i vrši druge poslove. v . 31opstinsko veee 4) opstinska uprava. d . odnosno drugi oblik mesne samouprave ima svojstvo pravnog lica u okviru prava i dužnosti utvrđenih statutom i odlukom o osnivanju. I . j . Ij . usvaja budžet i završni račun opštine. s tim što ne može biti manii od 19. NADLEZNOST I AKTI ORGANA JEDINICA LS U RS (4+) a . Skupština opštine donosi opšte akte iz svoje nadležnosti. ORGANIZACIJA. jer obuhvata samo garaneije neodgovornosti. uz obezbeđivanje za to potrebnih sredstava. radi obavljanja poslova iz njene nadleznosti. samo gradski. donosi plan razvoja i prostorni plan opstine. za skupstinu grada ne moze biti veci od 90. Odluke se donose većinom glasova prisutnih odbornika. obrazuju sledeei ORGANI: 1) Skupstina opstine 2) Predsednik opstine. ni veći od 75.Odlukom skupštine opstine. na vreme od 4 godine.

Zamenik predsednika opstine je clan opstinskog veća po funkciji. razrešiti sekretara i pre isteka mandata.Predsednik opstine ie predsednik opstinskog veća. Sekretar moze imati zamenika. donosi pojedinačne akte i vrsi druge poslove. dj . IZVRSNIORGANI opstine su predsednik opštine i opštinsko veće. na predlog predsednika opstine ili najmanje 1/3 odbornika.OPŠTINSKO VEĆE je kolegijalni izvrsni organ opstine i Cine ga predsednik opstine. na obrazložen predlog naimanie 1/3 odbornika. na isti način na koji su izabrani. b . zamenik predsednika opstine. kao kolegijalnog organa u opstini. na vreme od četiri godine. koga bira skupština opštine na isti način kao predsednika opstine. v . pre isteka roka odšest meseci od odbijanja prethodnog predloga. mogu biti razreseni pre isteka vremena na koje su birani.Predsednik opstine. zamenika predsednika opstine ili člana opstinskog veća. d .Predsednik opštine može biti razrešen pre isteka vremena na koje je biran. a . većinom glasova od ukupnog broja odbornika skupštine opštine. Zamenik predsednika opstine. koja istovremeno donosi odluku o razrešenju i o izboru. usmerava i usklađuje rad opštinske uprave. Predsednik opstine ima zamenika. tajnim glasanjem. .Predsednik skupštine opštine predlaže kandidata za predsednika opstine. odbornici koji su podneli predlog za razrešenje ne mogu ponovo predložiti razrešenie predsednika opštine.Istovremeno sa predlogom za razrešenje zamenika ovih lica. predstavlja i zastupa opštinu. a .Predsednika opstine bira skupština opštine. Kandidat za predsednika opštine predlaže kandidata za zamenika predsednika opstine iz reda odbomika. 106 .m . z . položenim stručnim ispitom za rad u organima uprave i radnim iskustvom od najmanje 3 godine.PREDSEDNIK OPSTINE ima dva svoistvatflyon je inokosni izvrsni organ opstine s obzirom na to da se u Opstini vrsi LS@on je po polozam predsednik Opstinskog veca.Predsedniku opstine i zameniku izborom na ove funkcije prestaje mandat odbornika u skupštini opštine. v . napredlog predsednika skupštine. odnosno elan opštinskog veća. koji se bira na isti nacin. ostaiu na dužnosti i vrše tekuće poslove. iz reda odbornika.Za sekretara skupštine opštine može biti postavljeno lice sa završenim pravnim fakultetom.Ako skupština ne razreši predsednika opstine.Razrešenjem predsednika opstine prestaje mandat zamenika predsednika opštine i opštinskog veća. e . predsednik opštine je dužan da skupštini opštine podnese predlog za izbor novog zamenika predsednika opstine ili člana opštinskog veća. Skupština opštine može. predlaže način rešavanja pitanja o kojima odlučuje skupština.Kandidate za članove opstinskog veća predlaže kandidat za predsednika opstine. jer je predsednik opstine mandatar ovih lica. j . do izbora novog predsednika opstine. Kada odlučuje o izboru predsednika opštine. i .g . na period od 4 godine. kao i članovi opstinskog veća oili ie broj utvrden statutom opštine i koje bira skupština opštine. b . zamenikpredsednika opstine ili clan opstinskog veca koji su razreseni ili su podneli ostavku. skupština opštine istovremeno odlučuje o izboru zamenika predsednika opštine i članova opstinskog veća. na isti način na koji je izabran.Predsednik opstine. većinom od ukupnog broja odbornika. tajnim glasanjem.

dj _ Predsednik opštine predstavlia opstinsko veće.Opštinsko veće^l) predlaže statut budžet i druge odluke i akte koje donosi skupština. fflizvršava zakone i druge propise čiie ie izvršavanie povereno opštini. položen ispit za rad u organima državne uprave i najmanje 5 godina radnog iskustva u struci.Opštinska uprava obrazuje se kao jedinstveni organ. za vršenje srodnih poslova. radom uprave rukovodi načelnik. gradsko veće i gradska uprava. poništava ili ukida akte opštinske uprave koji nisu u saglasnosti sa zakonom. e . statutom i drugim opštim aktom ill odlukom koje donosi skupština opštine:{^ rešava u upravnom postupku u drugom stepenu u upravnim stvarima iz nadležnosti opstine/fJ!stara se o izvršavanju poverenih nadležnosti iz okvira prava i dužnosti RS. položen ispit za rad u organima državne uprave i najmanje Sgodina radnog iskustva u struci. odnosno A P ^ i izveštava skupštinu opštine o izvršavaniu odluka i drugih akata skupštine opštine. saziva i vodi njegove sednice i odgovoran je za zakonitost rada opštinskog veća. 107 .Kad se opstinska uprava organizuje u vise uprava. (4y obavlia poslove upravnog nadzora nad izvršavanjem propisa i dr. Opobavlia stručne i druge poslove koje utvrdi skupština opštine. i . ffi izvršava odluke i druge akte skupštine opštine. m . d . ako zakonom ili statutom opštine za pojedina pitanja nije predviđena druga većina. ne može biti veći od 11. j . Odredbe Zakona o lokalnoj samoupravi koje se odnose na opstinu. koga postavlja opstinsko vece na 5 godina koje ima odgovarajući fakultet.Prestankom mandata skupštine prestaie mandat izvršnih organa opštine. eradonačeinik. Opstinska uprava: Bpriprema nacrte_propisa i drugih akata koje donosi skupština opštine. iCl} neposredno izvršava i stara se o izvršavanju odluka i drugih akata skupštine opgtine. predsednik opštine i opstinsko veće.U opštinskoj upravi obrazovanoj kao jedinstveni organ. predsednika opštine i opštinskog veća. a odlueuje većinom glasova prisutnih elanova. Ij . Dužan da obustavi od primene odluku opštinskog veća za koju smatra da nije saglasna zakonu. mogu se obrazovati unutrašnje organizacione jedinice. k . 1 .000 stanovnika.ORGANI GRADA su: skupština grada. rukovodi načelnik.OPŠTINSKA UPRAVA je organ opstine koji je nosilac upravne funkcije.g . s tim da oni vrše tekuće poslove iz svoje nadležnosti do stupanja na dužnost novog predsednika opštine i opštinskog veća. predsednik opštine i opštinsko veće.Opštinsko veće može da donosi odluke ako sednici prisustvuie većina od ukupnog broja njegovih članova.Opštinskom upravom.(3Vvrši nadzor nad radom opštinske uprave. koga postavlja opstinsko vece na 5 godina. Članovi opštinskog veća koje bira skupština opštine ne mogu istovremeno biti i odEomici. a mogu se obrazovati i opštinske uprave za pojedine oblasti u opštinama sa preko 50. kao jedinstvenim organom. koje skupština opštine bira na predlog predsednika opštine. u odnosu na delokrug uprave. opštih akata skupštine opštine. odnosno predsednika i članova privremenog organa ako je skupštini mandat prestao zbog raspuštanja skupštine. shodno se primenjuju na organe i nadleznost organa grada. 3D rešava u upravnom postupku u prvom stepenu u upravnim stvarima iz nadležnosti opštine.Broi članova opštinskog veća. z . a mora da ima završen pravni fakultet.

koji samostalno donosi njena skupstina.URS i zakon su predvideli 6 mogucnosti za intervenciju drzave prema LS. Jedinice lokalne samouprave. ministarstvo nadležno za poslove LS pokrenuće postupak pred Vrhovnim sudom Srbiie i istovremeno će predložiti Vladi da obustavi od izvršenja odnosni opsti akt. BOSINA POTPITANJA 1) duznosti jedinica LS-povereni poslovi. c . a gradski arhitekta u oblasti urbanizma. 108 . d -Nadležni organ teritorijalne autonomije postupice isto.Ako skupstina jedinice LS ne postupi po ovim predlozima. b . utvrđuje simbole opstine i njihovu upotrebu. donosi svoj budžet i završni račun. u skladu sa zakonom. kao najvisi pravni akt opstine. ukazaće na to skupštini jedinice LS radi preduzimania odgovaraiueih mera. e .NADLEŽNO MINISTARSTVO pokrenuee postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti statuta. postavlja se gradski menadzer za obavijanje poslova pomocnika gradonacelnika u oblasti ekonomskog razvoja u Gradskoj upravi. Opština. do odluke Vrhovnog suda Srblje. u skladu sa Ustavom i zakonom. plan razvoia opstine i druge opste akte i odluke. NADZOR DRZAVE NAD FUNKCIONISANJEM LS (11) a . urbanisticki plan i program razvoia opštine. zakonom ili drugim republiekimpropFsom. propisa ili drusoe opšteg akta jedinice LS pred Ustavnimsudom. Skupstina donosi zavrsni racun. u skladu sa zakonom. u skladu sa zakonom. propisuje prekrgaje za povrede opštinskih propisa. a gde su ovlascenja data Vladi i odgovarajucem resornom ministarstvu (za drzavnu upravu i LS). urbanisticki plan.AKTI OPSTINE su STATUT. zaštiti i unapredenju ljudskih i manjinskih prava. Opština samostalno upravlia opštinskom imovinom. vodi se kao drzavna imovina. ako smatra da akt nije u saglasnosti sa pokrajinskim propisom. radi uspostavljanja ustavnosti i zakonitosti. samostalno propisuju uređenje 1 nadležnost svojih organa i javnih službi. Rešenie o obustavi od izvršenja prestaie da važi ako Vlada u roku od pet dana od objavljivanja rešenja ne pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti opšteg akta. nj . 0 .Kad MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE LS (nadležni organ teritorijalne autonomije) smatra da opšti akt oreana iedinice LS nije u saglasnosti sa nienim statutom. ako smatra da taj akt nije u saglasnosti s Ustavom.U gradu Beogradu. rešenjem koje stupa na snagu kad se objavi u „Službenom glasniku RS".n .VLADA je dužna da obustavi od izvrsenja opsti akt jedinice LS za koji smatra da nije saglasan Ustavu ili zakonu. f. koie osnivaju. Pomocnike postavlja irazresava gradonacelnik. kao i o javnom informisaniu u opštini. 2) prava 3)Koji su akti opstine 4) Ko upravlja opstinom 60.Prema URS opština samostalno.Prava . Ta imovina je pblikjavne svojina i s obzirom da jos nije donet odgovarajuci zakon. Opština se stara o ostvarivanju.

odredjeno cinjenje ili necinjenje 6) Moze li se naloziti cinjenje nekom organu LS . O J ne donese statut ili budžet u roku utvrdenom zakonom. na predlog ministarstva nadležnog za poslove LS. traje do isteka mandata odbornika skupština jedinica LS izabranih na redovnim izborima. Ij -VLADA imenuieprivremeni organ koji obavlja tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti skupstine i izvršnih organa jedinice LS i kad se u jedinici LS ne sprovedu izbori za odbornike ili ako se posle sprovedenih izbora ne konstituiSe skupština u skladu sa zakonom u roku od dva meseca od objavljivanja rezultata izbora. odnosno službe iediniee LS.Ovom merom se stiti tzv. preduzimanje odredjenih mera (pod 3) 109 . statutarnost.VLADA. obavlja privremeni organ jedinice LS koji čine predsednik i četiri člana. h . protiv koga nije obezbeđena sudska zaštita. odnosno s odlukom ili drugim opštim aktom jedinice LS.Ako skupština ne postupi u roku od mesec dana po predlozima ovih organa ministarstvo nadležno za poslove LS ukinuee ili poništiti odnosni pojedinacni akt. vodeei računa o političkom i nacionalnom sastavu raspuštene skupstine jedinice LS.U torn slucaju Predsednik Narodne skupstine raspisuje izbore za odbornike u roku od dva meseca od stupanja na snagu odluke o raspuštanju skupstine jedinice LS. k . a mandat odbomika izabranih na ovim izborima traje 4 godine. od dana kad je trebalo sprovesti izbore. (nadleini organ teritorijalne autonomije) kad nađe dapojedinačni akt organa.Do konstituisanja skupstine i izbora izvršnih organa jedinice LS. 1 . m . (nadležnog organa teritorijalne autonomije) moze doneti odluku oraspuštanju skupstine iediniceLS. tekuće i neodložne poslove iz nadležnosti skupstine i izvršnih organa jedinice LS.g . ako: ( 0 skupština ne zaseda duže od tri meseca: (2% ako ne izabere predsednika opštine i opštinsko veće u roku od mesec dana od dana konstituisanja skupštine jedinice LS ili od dana njihovog razrešenja odnosno podnošenja qstavke. pa se zato preduzima pred Vrhovnim sudom Srbije. s tim da mandat odbomika izabranih na tim izborima. i . odnosno konstituisati skupštinu jedinice LS. predložiće skupštini jedinice LS da takav akt ukine ili poništi. j .moze skupstini. niie u sagiasnosti sa zakonom ili drugim propisom. koji obrazuje Vlada. a ne Ustavnim sudom.Predsednik Narodne skupstine ie dužan da odluku o raspisivanju novih izbora za skupštinu jedinice LS donese u roku od mesee dana. BOSINA POTPITANJA l)Ko donosi odluku o raspustanju 2)Kada se raspusta skupstina jedinice LS od strane vlade ipod kojim uslovimag 3)Sastavprivremenog organa po URSIo cemu mora voditi racuna 4) Ko vrsi nadzor nad aktima i radnjama 5) Sta su radnje . postovanje statuta kao najviseg propisa jedinice LS. Vlada posebnim resenjem imenuje predsednika i članove privremenog organa.MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA POSLOVE LS.

d . im)Savet za mediunacionalne odnose sastavljen od predstavnika srpskog naroda i nac. niti jedna nacionalna manjina ne može imati većinu članova saveta.Lokalna samoupravaje pravo građana da upravliaju javnim poslovima od neposrednog. | ^ ) organ odredjen statutom jedinice LS moze da izjavi zalbu Ustavnom sudu protiv pojedinacnih akata ili radnji drz. ako je rec o povredi propisa i opstih akata jedinice LS.organa ili organa jedinice LS. smatraju se jediniee LS u kojima pripadnici jedne nacionalne manjine čine vise od 5% od ukupnog broia stanovnika ili pripadnici svjl^ nacionalnih manjina cine vise od 10% od ukupnog broja stanovnika prema poslednjem popisu stanovništva u RS. a najkasnije u roku od 30 dana. neposredno ipreko slobodno izabranih predstavnika u jedinicama LS.Savet razmatra pitania ostvarivania. v-Nacionalno mešovitim ledinicama LS.Zastitu prava LS mogu traziti i po URS i po ZLS: (TJlorgan odredjen statutom jedinice LS moze da pokrene postupak za ocenu ustavnosti ili zakonitosti zakona ili dr. ima pravo da pred Ustavnim sudom pokrene postupak za ocenu ustavnosti i zakonitosti odluke ili drugog opsteg akta skupštine iedinice LS ako smatra da su njime neposredno povređena prava pripadnika srpskog naroda i nacionalnih manjina predstavljenih u savetu za medunacionalne odnose i pravo da pod istim uslovima pred Vrhovnim sudom Srbije pokrene postupak za ocenu saglasnosti odluke ili drugog opšteg akta skupštine jedinice LS sa statutom.samoupravu. kojim se povredjuje pravo na lok. u granicama zakona. pred Ustavnim sudom RS. b .manjina osnovan u nacionalno mesovitim jedinicama LS.Odluke saveta za medunacionalne odnose donose se konsenzusom članova saveta. dj. u skladu sa zakonom i statutom.Dakle instrument zastite prava na LS prema Zakonu o lokalnoj samoupravi su zahtev za ocenu ustavnosti i zakonitosti i zalba Ustavnom sudu BOSINA POTPITANJA IJKoji su instrwnenti 2)Sta se podrazumeva pod pravom na lokalnu samoupravu 3) Ko osim Ustavnih sudova ocenjuje da li je povredjeno pravo na lokalnu samoupravu 110 . ureduju poslove i upravljaiu javnim poslovima koji su u njihovoj nadležnosti i od interesa za lokalno stanovništvo. Savet o svojim stavovima i predlozima obaveštava skupštinu jedinice LS koja je duina da se o njima izjasni na prvoj narednqj sednici. e . kojima se onemogucava vrsenje nadleznosti jedinice LS. utvrdiuie povrede ucinjene aktima radnjama ili necinjenjem organa uprava i javnih sluzbi. Skupština i izvršni organi jedinice LS su dužni da predloge svih odluka koji se tiču nacionalne ravnopravnosti prethodno dostave na mišljenje savetu.61.Nacin predlaganja i izbora članova saveta za medunacionaine odnose treba da obezbedi ravnomemu zastupljenost predstavnika srpskog naroda i nacionalnih manjina. s tim da niti srpski narod. f^J:omudsman kontrolise postovania prava gradjana. zaštite i unapređivania nacionalne ravnopravnosti. ZASTITAPRAVALS (16) a .opsteg akta RS ili AP. g . u smislu Zakonao LS. zaiedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo. kao i pravo i sposobnost organa LS da.

U odredbama člana 4. to je načelo vladavine prava. a nadležnosti razgraničene.2 Treće je načelo nezavisnostl sudske vlasti. čini mreža sudova (opšte i posebne nadležnbsti. za zakonodavno uređivanje organizacije i vršenja sudske vlasti. pored ostalog.B. 5)načelo zbornosti i 6) načelo ucešća građana u vršenju sudske vlasti. sudska vlast je jedinstvena na teritoriji Republike Srbije i njena osnovna funkcija se sastoji u sudenju. tumaci se kao specijalna. Tako. Naeelo samostalnosti sudova izraz je konkretizaciie ustavnog načela o podeli vlasti. izvršnu i sudsku". 2)načelo samostalnosti i nezavisnosti. N. Ustava. U organizacionom. načelo nezavisnosti sudske vlasti u "sadejstvu" sa vladavinom prava i podelom vlasti. odnosno pojedinaca.. godine status (položaj) sudova kao organa državne vlasti. Saglasno ovom načelu. Ustavno rešenje iz člana 142. u stvari čini temeljno načelo koje opredeljuje ustavni položaj sudstva_u savremenoj Srbiji. l)načelo jedinstva sudske vlasti. odnosno viših i nižih sudova) ustanovljenazakonom. stav 1. ' *™ ~ / 2 ) N a č e l o samostalnosti i nezavisnosti sudova. Vladavina prava saglasno Ustavu. Samo država utemeljena na vladavini prava.XI SUDOVI 62. opredeljuju sledeća načela. u zakonom propisanom postupku".) Ustavu i zakonu". 1. pre svega. Načelo jedinstva sudske vlasti. može da bude garant osnovnih prava i sloboda čoveka. koji j e samo u načelu uređen Ustavom. Ova odredba posmatrana "sama za sebe" mogla bi značiti mogućnost uspostavljanja kontrole nad sudskom vlašću od strane zakonodavne i izvršne vlasti. smislu ono podrazumeva iedinstvenu organizaciiu sudstva u zemlii. USTAVNA NACELA O SUDOVIMA (12) OSNOVNA USTAVNA NAČELA OD ZNAČAJA ZA SUDSKU VLAST U Prvom dclu Ustava. Sudski sistem. predstavlja osnovu organizacije i funkcionisanja sudova.. "Sudska vlast nezavisna". "uređenie vlasti u Republici Srbiji počiva na podeli vlasti na zakonodavnu. godine Saglasno Ustavu od 2006. 4)načelo javnosti. te da "sudsku odluku može preispitati samo nadležni sud. kojima j e povereno vršenje sudske funkcije. Načela sudstva u Republici Srbiji po Ustavu iz 2006. Ova odredba. Q y N a c e l o jedinstva sudske vlasti. Prvo. ostvaruje se "nezavisnom sudskom vlašću i povinovaniem vlasti fa to znaei i sudske . ponovo potvrđuje da su sudovi posebna vrsta državnih organa . po kome su 'sudovi samostalni i nezavisni u svom radu". posebna i izdvojena odnosi na položaj sudova u sistemu vlasti. 3)načelo legaliteta. koju sam Ustav definiše kao osnovnu pretpostavku Ustava (clan 3). Ovo nacelo 111 . koji sumedusobno povezani i izmedu koiih su"kompentencije podeliene. a potorn da su sudovi u donošenju svojih odluka oslobodeni od bilo kakvog uticaja sa strane. Kao posebna grana državne vlasti. Izričito utvrđivanje ovog načela u Ustavu je od izuzetne važnosti prilikom tumačenja i utvrđivanja značenja i svih drugih odredaba Ustava koje se neposredno Hi posredno odnose na sudsku vlast.organa zakonodavne i izvršne vlasti. odnosno uplitanja državnih i drugih institucija ili bilo kojih pravnih ili fizičkih lica. koje je sada Ustavom i izričito utvrđeno. tri su bitna načela koja neposredno opredeljuju položaj sudske vlasti i sudova u Republici Srbiji. Da se radi o odredbi koja svojom eelinom nije primenjiva na odnos sudske vlasti i drugih grana vlasti ilustruju i druga ustavna rešenja u kojima je jasno zapisano "da su sudske odluke obavezne za sve i da ne mogu biti predmet vansudske kontrole". stav 2. Drugo je načelo podele vlasti utvrđeno u članu 4.organizaeiono odvoieni od drugih državnih organa . zajameeno Ustavom. a to bi bilo u oštroj suprotnosti sa prineipima nezavisnosti i samostalnosti sudske vlasti. Ustava posvećenim načelu podele vlasti stoji i to da se "odnos tri grane vlasti zasniva na ravnoteži i međusobnoj kontroli" (stav 3).

Saglasno ovoj odredbi. 112 . bez ikakvih ograničenja.. odnosno sudija. 4. pa i sudske vlasti ustavu i zakonu nema pravne države. Načelo suđenja u veću. poznato je i pod nazivom načelo zbomosti sudenja ili načelo kolegiialnosti. garantuie poStovanie zakonom predviđenoe postupka. po kome se vladavina prava ostvaruje "povinovanjem vlasti Ustavu i zakonu". služi kao podstrek sudiji da se bolie priprema za vodenie rasprave. ali i pravičnog sudenja. jača u moralnom pogledu autoritet suda. U suštini ovo rešenje predstavlja konkretizaciju principa utvrđenog u članu 3. Saglasno članu 142. Po ZPP nacelo zbomosti je izuzetak. Suđenje u veću treba da bude garancija objektivnosti suda prilikom donosenja sudskih odluka. sudovi u Republici Srbiji sude''na^snwuJJstava. kao i materijalno pravo na osnovu koga će se rešavati pojedini sudski sporovi. posebno okrivljenog (jer se dokazi protiv njega moraju javno izneti i pretresti). ustavnojepravilo da. odnosno ovlašćenja u odnosu na ljudska i gradanska prava i slobode urvrduiu se ustavom i zakonom. s tim da se "zakonom može propisati da u odredenim sudovima i u odredenim stvarima sude samo sudije" (clan 142. u suđenju učestvuju i gradani (porotnici). Ustavom je izričito utvrđeno daje "raspravljanje pred sudom javno" i dase može ograničiti samo u skladu s Ustavom (clan 142. tj. sudenju mogu prisustvovati i treća lica koja zato imaju interes. Veće "unižim sudovima čini najmanje troje sudija. Bez nezavisnog sudstva nema "pravne države f3}'NačeIo legaliteta (ustavnosti i zakonitosti).znači da ni jedan nosilac druge državne vlasti. s tim štčTsu od ovog pravila moguća odstupania. kao i granice niihove vlasti. pošto se zakonom može odstupiti od kolegiialnog sudenia i predvideti da "u odredenim stvarima sudi sudiia pojedinac". stav 3). kada je to predvideno zakonom. Ono predstavlja dodatno iemstvo nepristrasnbštTsuda. ier obezbeduje da se u sudupotpunije i svestranije utvrdi činjenično stanje na kome će sud zasnovati svoju odluku.sistem porote. Načelo suđenja u veću.fi|interesa maloletnika^Tprivatnosti učesnika u postupku. Načelo zbomosti sudenja. stav 2). koia se utvrduiu zakonom. stepena suđenia i dr. U Ustavu Srbije stoji "da je svaki uticaj na sudiju u vršenju sudijske funkcije zabranjen" (član 149. Ustava. javnost se može isključiti tokom eitavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka samo radi zaštite toksSivrio utvrdenih vrednosti. opšteprihvaćenih pravila medunarodnog prava i potvrdenih međunarodnih ugovora". st. ne može i ne sme uticati na vršenje sudske vlasti i da se ne može mešati u rad suda. Sastav veća zavisi od vrste suda vrste pravne stvari o koioi se odlučuie. U suđenju "učestvuju sudije i sudije porotnici na način utvrđen zakonom". Sledstveno tome. zakona i drugih opštih akata. pored profesionalnih sudija. ier bez podredenosti vlasti. Ova podredenost suda pravu. Javnost suđeiTja obezbeđuje kvalitetniju raspravu pred sudom. Primena načela javnosti u radu sudova znači da. podstiče i širi uverenje u ispravnost i zakonitost sudenja. predstavlja iemstvo da će sudovi biti ustanovliem* i organizovani na ternelju zakona i da će suditi na osnovu i u okviru ustava i važećeg prava. ne znači da su apsolutno nezavisni. i 5). nema apsolutni karakter. Ovo načelo čini suštinu pravne države. ^4)'Načelo javnosti. pored stranaka i drugih učesnika u postupku pred sudovima. itoA a e i o n a l n e bezbednosti^l iavnog reda i morala u demokratskom drultvu. štiti procesni položai učesnika u postupku. stav 2. Načelo javnosti je jedno od najznačajnih garancija nezavisnosti sudstva. To što su sudovi nezavisni u svom radu. Ustava. Organizaciia i rad sudova. služi kao garancija protiv zloupotrebe slobodnog sudijskog uverenja. ali ni bilo ko drugi. Dakle. Ustav i zakon pravno vezuju sudsku vlast. (6)Načelo učešća građana u suđenju .

1 sudovi opšte i sudovi posebne nadleznosti su redovni i stalni sudovi. viši i prekršajni sud mogu izvan svog sedišta održavati sudske dane.VIŠISUD osniva se za podrucje jednog ili vise osnovnih sudova. viši sudovi. na teritoriji RS postoje 34 osnovna suda.Prema Zakonu o sedištima i podruejima sudova i javnih tužilaštava (ZSPSJT ).Osnovni sud. s obzirom na to da sudovi sude samo one sporove koji spadaju u niihovu nadležnost j . v . u koiima sude i preduzimaiu druge sudske radnie. v . odnosno jedne ili vise opština sa podrucia suda. e . SUDOVI OPŠTE NADLEZNOSTI a . a VIŠI SUD za područie iednog ili vise osnovnih sudova.63.OSNOVNI SUD osniva se za teritoriju grada.SUDSKA JEDINICA je samostalna organizaciona jedinica izvan sedišta osnovnog ili privrednog suda. b .Ta horizontalna struktura sudskog sistema je od posebnog značaja za osnivanje prvostepenih sudova. koja se osniva za deo teritorjie na koioi se prostire sudska nadležnost. e . jer je iskliučena mogućnost osnivatnia privremenih.Ova podela ukazuje na horizontalnu strukturu sudskog sistema u RS. uređenje i sastav sudova uređuju se Zakonom o uredienju sudova (ZUR) g .Sudske radnje preduzimaju se u sedištu suda.Osim Prvog osnovnog suda u Beogrdu i Prvog osnovnog suda u Boru.Podela sudova na sudove opšte i posebne nadleznosti zasniva se na vrsti predmeta za koje je odredjeni sud nadležan. prekih ili vanrednih sudova i . s obzirom na to da je opština ili grad osnovna administrativno tritoriialna iedinica prema kojoj se određufe područje prvostepenog suda. apelacioni sudovi i Vrhovni kasacioni sud. organizacija.Sudska vlast u RS pripada sudovima opšte i posebne nadležnosti. tako da sudovi opšte nadleznosti rešavaju u svim predmetima. ostali osnovni sudovi imaju od 2 do 10 sudskih jedinica izvan svog sedišta. sudovi opšte nadleznosti su osnovni sudovi.Sudovi posebne nadleznosti su privredni sudovi. a izvan sedišta . osim u onim za koje su nadležni sudovi posebne nadleznosti. d . koja je zasnovana na načelu adekvatnosti.Sudska jedinica izvan sedišta osnovnog i privrednog suda odreduie se za teritoriju erada.Prema URS sudska vlast je jedinstvena na teritoriji RS. koja je utemeljena na naeelu hirearhije. dj . z . g . Viši prekršaini sud i Upravni sud. prekršajni sudovi. z . dj .samo kad je to zakonom odredeno. 113 . b .Vrhovni kasacioni sudje najviši sud u RS i njegovo sedište je u Beogradu. nadležnost. ž .Prema ZUR. ž .SUDSKIDANI su dani u koiima sud trainiie obavlja sudsku funkciju izvan svog sedišta.Iz ovoga proizilazi da je reč o vertikalnoipodeli strukture sudskog sistema u RS.Osnivanje . odnosno ledne ili vi§e opština. d . VRSTE SUDOVAURS (1) a . Privredni apelacioni sud.

z .Viši sud može izvan svog sedišta da održava sudske dane.Može imati odeljenia izvan sedišta.PREKRSAJNI SUD osniva se za teritoriju srada. e .VIŠI PREKRSAJNI SUD je sud republiekog ranga. a ostali viši sudovi pokrivaju područje po jednog osnovnog suda. k . lj . o . g . od kojih 2 imaju izvan svog sedištapo dve sudske jedinice.Privredni apelacioni sud je neposredno viši sud za privredni sud.Vrhovni kasacioni sud je neposredno viši sud za Privredni apelacioni sud. SUDOVI POSEBNE NADLEŽNOSTI a .U RS postoji 26 viših sudova.Mesto.Viši sud je neposredno viši sud za osnovni sud kada je to određeno ZUR . u kojem trajno sudi i preduzima ostale sudske tadtvje. d . Viši prekršajni sud. za vreme kojih sudi i preduzima druge sudske radnje. od kijh 6 pokriva područje dva osnovna suda. a 3 privredna suda imaju po jednu sudsku jedinicu u kojoj sude i preduzimaju druge sudske radjne.Apelacioni sud je neposredno viši sud za Viši sud i Osnovni sud. Nišu i Novom Sadu.Odeljenje izvan sedišta prekršajnog suda odreduje se za teritoriju srada. v . Upravni sud i apelacioni sud. m . odnosno jedne ili vise opština sa područja suda. 1 područje tri osnovna suda. n . nj .U RS ima 45 prekršajnih sudova.Prekršajni sud može izvan svog sedišta da održava sudske dane. sa sedištem u Beogradu. j .V\s\ ptektlajm sud je neposredno viM sud %%OTekrša'vms\i&.PRIVREDNI SUD osniva se za teritoriju jednog ili vise eradova.PRIVREDNI APELACIONI SUD osniva se za teritoriju Republike Srbiie. od kojih samo osam nemaju odeljenja izvan svog sedišta. odnosno jedne ili vise opština.APELACIONI SUD osniva se za područje vise viših sudova. b .i . Kragujevcu.Prekršajni sud raože imati odeljenje izvan svog sedišta u kojem sudi i preduzima druge sudske radnje.VRHOVNIKASACIONISUD je najviši sud « Republici Srbiji. 1 . kao i za pitania unutrašnieg uređenja sudova i primene Zakona o sudijama.Viši prekršajni sud osniva se za teritoriju Republike Srbiie. \ . odnosno vise opština. a Privredni apelacioni sud je neposredno viši sud za privredni sud. 114 . sa sedištem u Beogradu. dan i vreme održavania sudskih dana odreduie predsednik suda. k .om. j . sa sedištem u Beogradu. dj . ž .U RS postoji 16 privrednih sudova. i . u skladu sa Sudskim poslovnikom. Nišu i Novom Sadu. sa sedištern u Beogradu.U RS postoje 4 apelaciona suda. za vreme kojih sudi i preduzima druge sudske radnje. sa sedištem u Beogradu i odeljenjima u Kragujevcu.

2) pružanie građanima pravnepomoćL međunarodne pravne pomoći i vršenje drugih poslova odredenih zakonom. g . i . Sudi na osnovu zakona o 115 . 64.Ima odelfenja izvan sedišta. 3) Koji su vanparnicni postupci . d .U FUNKCIONALNU NADLEZNOST osnovnog suda spada: 1) odlučivanje o molbi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za krivična dela iz svoje nadležnosti. z .Osnovni sud u prvom stepenu: 1) sudi u srađanskopravnim sporovima.polaganje stvari u sudski depozit. sa sedištem u Beogradu. 2) radnim sporovima povodom zasnivania. u zavisnosti od prirode spora. 2) vodi izvršne i vanparnične postupke za koje nije nadležan neki drugi sud. ostavninski postupak kaoposebni. obavezama i odgovornostima iz radnog odnosa.lj . zakliucivanje ugovora o dozivotnom izdrzavanju. Nišu i Novom Sadu u kojima trajno sudi 1 preduzima ostale sudske radnje. b .UPRAVNI SUD osniva se za teritoriju Republike Srbije. ako za pojedine od njih nije nadležan drugi sud. BOSINA POTPITANJA l)Ko donosi poslovmk o radu sudova .Zakonom se može predvideti koncentracija nadlemosti u određenim vrstama pravnih stvari. odnosno između različitih sudova. 5) sporovima povodom zadovoljavanja stambenih potreba na osnovu rada. m . dj . .FUNKCIONALNA nadležnost je pravo i dužnost određenog suda. 4) sporovima o naknadi šteie koiii zaposleni pretrpi na radu ili u vezi sa radom. sudi u prvom stepenu. Dakle.Sudski poslovnik donosi ministar nadležan za pravosuđe.OSNOVNI SUD uprvom stepenu: 1) sudi za krivična dela za koja je kao glavna kazna predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do deset i deset godina.SUDSKA NAĐL1ŽNOST je pravo i dužnost jednog suda da raspravi odredjenu pravnu stvar.MESNA nadležnost je pravo i dužnost stvarno nadležnog suda da na određenoj teritoriji vrši sudsku funkciiu. da sprovede odredeni deo postupka ili obavi poiedine poslove u vezi sa odredenom pravnom stvari.Spljašnja organizacija sudova vezuje se za sudsku nadležnost. 2)Ko donosi akt o 6 unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta u sudu -predsednik suda. Radi se o zakonom odredenom delokrugu poslova u kojem sud može punovažno vršiti sudsku funkciju. postojanja i prestanka radnog odnosa. postupakza ođrediivanie naknade za eksproprisanu nepokretnost.Osnovni sud u prvom stepenu sudi u: 1) stambenim sporovima.lisenie poslovne sposobnosti. sudska funkcija se raspodeljuje između različitih organa u okviru istog suda. sastavlianie i overa testamenta. uz prethodno pribavlieno mišlienie predsednika Vrhovnos kasacionoz suda. nroglasenie nestaloe lica za umrlo. u kojima bi postupali samo neki osnovni sudovi sa područja istog višeg suda. e . i to u Kragujevcu. ako za pojedina od njih nije nadležan drugi sud. ž . 3) sporovima o pravima. NADLEZNOST OSNOVNIH SUDOVA (13) a . v . davanie dozvole za stupanje u brak.STVARNA nadležnost je pravo i dužnost određenog suda da. odnosno organa u okviru suda. uredienie media.

sud@ za KD protiv Vojske Srbiie. 3) u sporovima o autorskim i srodnim pravima.0podavanie državne taine. (4) pozivanie na nasilnu promenu ustavnog uređenjafŠ] izazivanie nacionalne. žigova i oznaka geografskog porekla ako nije nadležan drugi sud. 65. 2) u sporovima o osporavanju ili utvrđivanju očinsrva i materinstva. 4) u sporovima o zaštiti i upotrebi pronalazaka. Viši sud u prvom stepenu. * 2) kolektivnih ugovora.VIŠI SUD uprvom stepenu. u prvom stepenu sudi * radnim sporovima povodom: 1) štrajka.Viši sud u prvom stepenu u gradjanskim stvarima sudi u: 1) gradanskopravnim gcM sporovima kad vrednost predmeta spora omogućuje iziavljivanie reviziie.r-ttS-"""^ d . NADLEZNOST VISEG SUDA (6) a .U okviru svoje FUNKCIONALNE NADLEŽNOSTI Viši sud uprvom stepenu odlučuje o: CU moibi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za krivična dela iz svoie nadležnostij?! o zahtevima za rehabilitaciiu{3|o zabrani rasturanja štampe i sirenia informacija sredstvima iavnog informisania z .(ffl kršenje zakona od strane sudije. ž .Sudi i u upravnim sporovima povodom matične evidenciie. e . s obzirom na to da je vođenje evidencija odredbom člana 14 Zakona o državnoj upravi svrstano u izvršne poslove. sudi i za-^Uj pranje novca.^) ugrožavanje bezbednosti vazdušnog saobraćaia.vanparnicnom yostupku.Takode. u krivičnim p ■„?***' stvarima sudi zajfljkrivična dela ( KD) za kojaje kao glavna kazna predvidena kazna *>„*>zatvora preko deset godina.u krivičnim stvarima. ako nije nadležan drugi sud. modela. u okviru svoje FUNKCIONALNE instancione NADLEZNOSTI odlučujeo žaTSamana odluke osnovnih sudova o(jj određivaniu mera obezbeđenia prisustva okrivljenog/Zl o žalbama na odluke osnovnih sudova koje su donete u skraćenom krivičnom postupku/5/) o žalbama na rešenja osnovnih sudova u gradanskopravnim sporovlmaj^Jna presude osnovnih sudova u sporovima male 116 . 9) povredu ugleda Republike Srbiie. 3) obaveznog sociialnog osiguranja.Viši sud u drugom stepenu.Sudi u krivičnom postupku prema maloletnicima. uzoraka.y . . ako nije nadležan drugi sud. rasne i verske mržnie i netrpeliivostižfćlpovredu teritoriialnog suverenitetasffludruživanje radi rotivustavne dejatnostij^organizovanjej podsticanje na izvršenje genocida i ratnih zločina. g . 4) izbora i razrešenja organa pravnih lica.nQ1 povredu ugleda strane države III medunarodne organizacije. (^6) silovanje.Nadalje.||5j ubistvo na mah. 5) u sporovima o obiavliivaniu ispravke informaciie i odgovora na informaciiu i 6) naknadi štete u vezi sa obiavliivaniem informaciie dj . javnog tužioca i njegovog zjjpenika. ĆL2) odavanie službene taine.Pored ovoga. u okviru svoje STVARNE NADLEŽNOSTI. a napitanja kofa nisu regulisana ovim zakonom shodno se primeniuju odredbe ZPP-a. -><x5 a. l7 b ^ b . ako spor niie rešen pred arbitražom.

preduzeća. privrednih subiekata.p ) U sporovima povodom odluka izabranih sudova samo kad su donete u sporovima nastalim između privrednih subjekata. z .Viši sud vodi postupak za izdavanie okrivljenih i osuđenih lica. 1 . ako za to nije nadležan drugi sud.Odlueuje o priznanju i izvršenju stranih sudskih i arbitražnih odluka. k .Izvršava krivičnu presudu inostranos suda. d . preduzeća. i .U PRIVREDNIM SPOROVIMA sudi u sprovimajf^) između domaćih i stranih privrednih društava. 3) Koja KD su u njegovoj nadleznosti. dj -(§)U sporovima koji proizlaze iz primeneZakona o privrednim drmtvima ili primene drugih propisa o organizaciii i statusu privrednih subiekata^fl kao i u sporovima o primeni propisa o privatizacijL e -£f|) U sporovima o siranim ulaeaniima.| f 0 | o zaMti firme: 117 . ako je sa strankom u odnosu materijalnog suparničarstva. zadruga i preduzetnika i niihovih asociiaciia. ž -{f| U sporovima o brodovima i vazduhoplovima. odnosno između privrednih subiekata i drugih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subiekata. kao zajednički neposredno viši sud. modela. odnosno izmedu privrednih subiekata i drugih pravnih lica u obavlianiu delatnosti privrednih subiekata. Hsova i oznaka seosrafskoe porekla.Vrši i druge poslove odredene zakonora. g .vrednosti^5)]o žalbama na rešenia osnovnih sudova u izvršnim i vanparničnim postupeima. kad odnosni sporovi nastanu između privrednih subiekata. izuzev sporova o prevmu p utnika. NADLEZNOST PRIVREDNOG SUDA (12) a .Odlučuje o sukobu nadležnosti osnovnih sudova sa svog područja. 4)Kada odlucuje u upravnim stvarima 66.@ U sporovima povodom izvršenja i obezbeđenja iz nadleznosti privrednih sudova. j . BOSINA POTPITANJA 1) U kojim sporovima sudi u prvom stepenu u parnici. lj . v -((3)1 U sporovima o autorskim i srodnim pravima i zaštiti i upotrebi pronalazaka. tzv.Prvostepena STVARNA NADLEZNOST privrednog suda obuhvata sudenja u privrednim sporovima i u privrednoprestupnim sporovima b . zadruga ipreduzetnika i niihovih asociiaciia tzv.privrednih subjekataii) u sporovima koji nastanu između privrednih subjekata i drusih pravnih lica u obavljanju delatnosti privrednih subiekata. 2) Kadaje nadlezan viši sud za sporove iz oblasti autorskog prava. pa i kad ie u navedenim sporovima iedna od stranaka fizičko lice ako ie sa strankom u odnosu rnateriialnog suparničarstva. a kad trgovinski sud-kad spor nastane između 1) domaćih i stranih privrednih društava. plovidbi na moru i unuirašn/im vodama i sporovima u kojima se primenjuju plovidbeno i vazduhoplovno pravo. uzoraka. 2) privrednih subiekata i drugih pravnih lica u obavlianiu delatnosti privrednih subiekata. a kadsu subiekti spora iz oblasti autorskos prava fizička lica rešava ih viši sud. pa i kad ie u navedenim sporovima iedna od stranaka fizičko lice.

p . 118 . v ~ Uivrđuie pravne slavove radi jedinstvene primene zakona iz nadleznosti privrednih sudova i vrši druge poslove određene zakonom. odnosno izmedu privrednih subiekata i drugih pravnih lica u obavlianiu delatnosti privrednih subiekata. banke. o . 8) Ko se upisuje u registar . Subjekti. r .U PRIVREDNOPRESTUPNIM stvarima Privredni sud u' prvom\ stepenu nadležan je za odlučivanje o privrednim prestupima 1 . u skladu sa zakonom. BOSINA POTPITANJA l)Kada odlucuje uprvom stepenu.(m povodom upisa u sudski resistor: j -(pty povodom siečaja i likvidaciie. k . 6) Ko se registruje u privrednom sudu . Privredni apelacioni sud je funkeionalno nadležan da odlučuje o sukobu nadleznosti i o prenosenju nadlelnosti privrednih sudova. rn . ako za to nije nadležan drugi ormniu)>stečaia i reorsanizaciie. 9)Da li ce se nadleznosti privrednog suda Siriti ili sužavati . 2)Ukojim sporovima je nadležan. 4)Koje su mu ostale nadleznosti.Privredni sud vrši i druge poslove određene zakonom. BOSINA POTPITANJA l)Kada sudi u privrednim sprovima sudi u sporovima koji nastanu između kojih subjekata.Takode. fakulteta. preduzetnici. u okviru svoje FUNKCIONALNE NADLEZNOSTI odlučuje o ialbama na odluke privrednih sudova i drugih organa.privredne subjekte ili druga pravna liea.Vodi vanpamime postwke koii proizlaze iz primene Zakona o privrednim društvima. a odluke izabranih sudova samo kad su donete u sporovima nastalim između privrednih subiekata.SUŽAVATIZBOG MEDIJACIJE! 67. Privredni sud uprvom stepenu nadležan je za vođenie postupka:<Qy za tmis u sudski resistor pravnih lica i drugih subiekata. Skola.Određuie ž sprovodi izvršenie i obezbeđuie odluke privrednih sudova.u stvarima određenim zakonom. na osnovu verodostoinih isprava kada se odnose na. 7) Ko vrsi upis u registar . ni .i .resistrator Asenciie za privredne rezistre . ovaj sud je nadležan za određivanje i sprovođenfe izvršenja..Qdlucuje o priznan/u i izvršen/u stranih sudskih i arbitražnih odluka donetih u sporovima nastalim izmedju privrednih subiekata. osieuravaiuca drustva.PP.ustanove poput apoteka. 5) Kad ce resavati sporove iz oblasti autorskog prava.Odlueuje o prestanku zaštitne mere ili pravne posiedice osude za privredne prestupe iz svoje nadleznosti.Privredni apelacioni sud. b ' ^ a k o a e . 3)Koje sporove trgovinski sud resava bez obzira na to ko su stranke u sporu tj.U okviru svoje FUNKCIONALNE NADLEZNOSTI. predstavništva. Odrettuje i sorovodi izvršenie i obezbeđenje na brodovima i vazduhoplovima. NADLEZNOST PRIVREDNOG APELACIONOG SUDA (8) a . lj . n -. odnosno izmedu privrednih subiekata i drugih pravnih liea u obavlianiu delatnosti privrednih subiekata.

u okviru svoje STVARNE NADLEZNOSTI. tako i sudova posebne nadleznosti. 119 .PREKRŠAJNI SUD. što je jedna od NADLEŽNOSTI ovoga suda IZVAN SUBENJA.FUNKCIONALNA NADLEZNOST Vrhovnog kasacionog suda usmerena je na ostvarenje pravilne i jednoobrazne primene prava. u okviru svoje funkcionalne nadležnosti. dj . odlueuje i u drugim stvarima odredenim zakonom. b . d . uprvom stepenu sudi u prekršajnim postupeima.VIŠI PREKRŠAJNI SUD odlučuje o ialbama na odluke prekršainih sudova. v . starajući se tako o pravilnoj primeni prava. rečje o pravnosnažnim odlukama kako sudova opšte.Apelacioni sud. NADLEŽNOST APELACIONOG SUDA (10) a .U okviru svoje FUNKCIONALNE NADLEŽNOSTI odlučuje off) sukobu nadleznosti prekršajnih sudova. Viši prekršajni sud.Odlučuje o prenošenfu nadleznosti osnovnih i viših sudova kada su ti sudovi sprečeni ili ne mogu da postupaju u nekoj pravnoj stvari. ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud.Ako zakonom nije drukčije određeno. b . s obzirom na to da je Vrhovni kasacioni sud neposredno viši sud za Privredni apelacioni sud. NADLEZNOST VRHOVNOG KASACIONOG SUDA (10) a .Apelacioni sud je FUNKCIONALNO NADLEŽAN da kao instancioni sud odlučuje o žalbama na odluke/ljjviših sudovas^fl osnovnih sudova u krivičnom postupku.Takode. ako za odlučivanje nije nadležan viši sud. ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud^f} na presude osnovnih sudova u srađanskopravnim sporovima.68.Jednoobraznu primenu prava Vrhovni kasacioni sud ostvaruje i utvrđivaniem načelnih pravnih stavova. b . NADLEŽNOST PREKRŠAJNOG SUDA a . g . g-Dakle. g . Vrhovni kasacioni sud o pravnim sredstvima odlučuje u veeu od troje sudiia. v . 69.Vrši i druge poslove određene zakonom. 70. v .Vrši druge poslove određene zakonom.Odlučuje o jalbama na odluke koje u prekršainom postupku donose organi uprave i vrši druge poslove odredene zakonom. odlučuje o sukobu nadleznosti niuh sudova sa svog područja.Vrhovni kasacioni sud odlueuie o vanrednim pravnim sredstvima izjavljenim na odluke sudova Republike Srbile. Upravni sud i apelacioni sud. ako za to nije nadležan organ uprave. kao i ofS) prenošeniu mesne nadležnosti prekršajnžh sudova. d .

pokrenuti postupak pred Vrhovnim sudom Srbije radi rešavanja spornog pravnog pitanja. g .e . pri čemu odluku o razrešenju donosi na predlog Visokog saveta sudstva. na predlog Visokog saveta sudstva.Nadalje. a sta prethodno pjtanie . Vrhovni sud Srbije je dužan da reši sporno pravno pitanje u roku do 90 dana od dana prijema zahteva.Ko cini veliko personalno vece. odnosno utvrđivanje navršenja radnog veka i razloga za razrešenje sudije (clan 56 Zakona o sudiiama.Odliike Vrhovnog kasacionog suda bitrte za praksu sudova i svi načelni pravni stavovi obiavliuiu se u posebnoj zbirci.Vrhovni sud Srbije odlučuje o zahtevu za reiavanje spornog pravnog pitanja po pravilima postupka za usvajanje pravnih stavova Ne bi trebalo ovo viSe da pita. b .Odluku o prestanku funkciie predsednika Vrhovnog kasacionog suda donosi NS. 4) Ko ga bira i na koliko godina. Odluka Veća može biti objavljena u sredstvima javnog informisanja samo izuzetno. Predsednika veea biraju članovi među sobom.Predsedniku Vrhovnog kasacionog suda prestaje funkcija pre isteka vremena na kojeje izabran:(y na njegov zahtev. bira NS. z . kao i o/zj prenoseniu nadležnosli sudova radi lakšeg vođenja postupka ili drugih važnih razloga. ako za odlučivanje nije nadležan drugi sud.Veliko personalno veće čini devet sudija Vrhovnog suda Srbije sa najdužim sudijskim stažom . vise kao potpitanje!!!.Imenuie sudije Ustavnog suda. Veće utvrđuje činjenice i odlučuje u postupku koji je zatvoren za javnost. prvostepeni sud će. i . 2) Ko predlaze predsednika Vrhovnog kasacionog suda.Razmaira primenu zakona i drugih propisa i rad sudova. Gradanskog i Upravnog odeljenja. Ako Vrhovni sud Srbije odluči da rešava sporno pravno pitanje odluku o tome objaviće u Biltenu Vrhovnog suda Srbije ili na drugi pogodan nadin. Način rada i odlueivanja ovog tela propisan je Poslovnikom Velikoe personalnoe veća. v . čiji je mandat dve godine.po tri sudije iz Krivičnog. u skladu sa zakonom.Daje mišljenje o kandidatu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda i vrši druge nadležnosti određene zakonom. Veće je nadležno za utvrdivanje razloga za prestanak sudijske dužnosti.Predsednik Vrhovnog kasacionog suda bira se na period od 5 godina i ne maze biti ponovo biran (jedino kod njega ne postoji mogućnost reizbora ). a po pribavlienom mišljeniu opšte sednice VrhovnogTasacionog suda i nadležnog odbora Narodne skupštine. ali za svaki slučai pročitati!!!!!!!! ) . ukoliko se o tome saglase predsednik Vrhovnog suda Srbije i predsednik Veća. 5) Moze li bid ponovo reizabran -iedino on ne moze Q. IZBOR I RAZRESENJE PREDSEDNIKA VRHOVNOG KASACIONOG SUDA ( najčešće ne pita kao posebno pitanje. j .) a . Vrhovni kasacioni sud odiučuje ođjisukobu nadležnosti između sudova. kada postoje naročito opravdani razlozi. zakona koji prestaje da vazi od januara).Predsednika Vrhovnog kasacionog suda.@inastupaniem zakonom propisanih uslova za prestanak sudi'iske funkcije i 1 iffl razreseniem iz zakonom propisanih razloga za razrešenje predsednika suda.Kad u postupku pred prvostepenim sudom u većem broju predmeta postoji potreba da se zauzme stav o spomom pravnom pitanju kojeje od prejudicijelnog značaja za odlučivanje o predmetu postupka~pre3 prvostepehim sudovima. 2. ž .Sta ie sporno. po službenoj dužnosti ili na predlog stranke. 3) Ko daje misljenje. BOSINA POTPITANJA 1) Nadležnosti Vrhovnog kasacionog suda u suđenju i izvan suđenja.

SEDNICA SVIH SUDIJA je organizaciona jedinica u sudu koju čine sva veća i sve sudije jednog suda.Odeljenje sudske prakse prati i proučava praksu sudova i medunarodnih sudskih organa i obaveštava sudije. a njome rukovodi predsednik suda ili predsednik odelienia u čijem je delokrugu pitanje koje se razmatra.ZAJEDNIČKA SEDNICA ODELJENJA je organizaciona iedinica u sudu koja se saziva kad ie za razmatranie pravnog pitania potrebna saraditja najmanie dva odelienia.71. Uvišim i apelacionim sudovima postoje odelienia za krivične postupke protiv maloletnika i za radne sporove.Sudskim odeliemem rukovodi predsednik odeljenja. Niega. nj . postavlia predsednik suda.Prilikom glasania na zajedničkoj sednici potrebno je da se za zaiednički stav izjasni većina članova svakog odelienia. Predsednik suda uvek može da učestvuje u radu i odlučivanju sednice odeljenja dj . 1 ^ b .Odeljenjem sudske prakse rukovodi sudija koga određuie predsednik suda. u skladu sa Sudskim poslovnikom. za krivična dela organizovanog kriminala.Odeljenja apelacionog suda. i . ratnih zloeina i visokotehnološkog kriminala.om.-55. o . z ./fldaie se 121 . v . Ij .I.U poiedinim višim i apelacionim sudovima mogu se obrazovati odelienia za krivična dela protiv Voiske Srbiie.. sudijske pomoćnike i sudijske pripravnike o pravnim shvatanjima sudova. a . SUDSKA ODELENJA I SEDNICE SVIH SUDIJA Str53. ako te poslove obavljaju najmanje trojica sudija. po pnbavljenom misljenju sudija odeljenja. n . CS C _ _ _ ^ .Zajedničku sednicu sazivaju zajedno predsednici odelienia ili predsednik suda. 1 . i -. sudijskih pomoćnika i sudijskih pripravnika i druga pitanja od znaeaja za odeljenje e . Privrednog apelaeionog suda i Višeg prekršajnog suda razmatraju i pitanja važna za rad područnih sudova. odeljenje za izvršenje. g -U tim sudovima može se obrazovaltodelienie za radne sporove.G.Na sednici sudskog odeljenja razmatra se rad odeljeniafpravna pitaniafnačini pobolisania rada i stručnosti sudija. d . u skladu sa ZUS . k . odeljenje za statusne sporove i odelienje sudske prakse.U sudovima sa većim broiem veća i sudija pojedinaca koii postupaiu u istoi pravnoi oblasti obrazuje se krivično i građansko odeljenie.SUDSKA ODEUENJA postoje u sudovima u koiima vise veća ili sudiia poiedinaca postupa u istoi pravnoi oblasti. m . koju mogu sazvati predsednik odelienia ili predsednik suda.Sudsko odeljenje odlučuie na sednici.Na sednici svih sudiiaiQV'razmatraiu se izveštaii o radu suda i sudiiajŽjodlučuje se o pokretanju posfupaka za ocenu ustavnosti i zakonitosti propisa i drugih opštih akataiW razmatra seprimenapropisa koiima se uređuiu pitania izdelokruga sudova.ODELJINJE SUDSK1 PRAKSE postoji u sudu s većim brojem sudija. j .

mišljenje o kandidatima TJO. sudije i sudije porotnike iQ/odlucuje o drugim pitanjima važnim za ceo sud p - Sednicu svih sudija saziva Predsednik suda po svojoj inicijativi, na predlog odeljenja ili na predlog najmanje 1/3 svih sudija. r - Sednicom svih sudija rukovodi Predsednik suda i na njoj se može odlučivati ako ioi prisustvuje vise odpofovine sudija. s - Ako je o nekom pitanju potrebno da se glasa, po pravilu se glasajavno. t - Odluke se donose večinom slasova prisutnih sudija.

72. OPSTA SEDNICA VRHOVNOG KASACIONOG SUDA (5 +)
Str55.-57G.I.

A - Vrhovni kasacioni sud može imati odeljenia. čiji se broj određuje u skladu sa Poslovnikom o uređenju i radu Vrhovnog kasacionog suda. B - SEDNICU ODELJENJA saziva predsednik odelienia po sopstvenoi inicijativi, na zahtev predsednika suda, ili na zahtev iednog od veća u odeljenju. V - Sednica odeljenja saziva se i akoyj između pojedinih veea nastane nesaglasnost u primeni propisa ihjfJJ ako jedno veće odstupi od pravnog shvatanja prihvaćenog u svojoj praksi ili od pravnog shvatanja koie su prihvatila sva yeea. G - Radom sednice odeljenja rukovodi predsednik odelienia. D - N a sedniei odeljenja Vrhovnog kasacionog suda razmatraju se pitanja iz delokruga sudskih odelienia. Dj - Odluka je doneta kada za nu glasa većina od ukupnog broja sudija odelienia. e - Pravno shvatanie usvoieno na sednici odelienia obavezuje sva veća u sastavu odeljenja. ž - OPŠTA SEDNICA Vrhovnog kasacionog suda je organizaciona iedinica. koju čine predsednik i sudije Vrhovnog kasacionog suda. Z - Opštu sednicu saziva predsednik suda. po potrebi, odnosno na zahtev sudskog odeljenja ili najmanje trećine svih sudija. I - Opšta sednica saziva se i_kad:^))između veća iz razlieitih odelienja ili između različitih odelienia nastane nesaelasnost u primeni propisa/P'kad se u iednom odelieniu odstupi od načelnog pravnog stava i l i ^ kada na sedniei odelienia ne moie da se usvoii pravno shvatanie. J - Opštom sednicom rukovqdi predsednik Vrhovnog kasacionog suda. K - Na opštoj sednici Vrhovnog kasacionog suda^tj usvajaju se naeelni pravni stavovi;fđ}h razmatra se primena zakona i drugih propisa i rad sudovaffl'imeH«/« se sudije Ustavnog suda^idaje se mišljenje o kandidatu za predsednika Vrhovnog kasacionog suda jffi) donosi se Poslovnik o uređenju i radu Vrhovnog kasacionog suda ^fpvrše se drugi poslovi odredeni zakonom i Poslovnikom o uređenju i radu Vrhovnog kasacionog suda. I - Opšta sednica razmatra i ostala pitanja iz delokruga sednice svih sudija. Li - Za punovažno odlueivanje na Opštoj sednici potrebno ie učešće večine sudija od ukupnog broja sudija.

M - Odluke se donose većinom glasova prisutnih sudija Vrhovnog kasacionog suda n - Načelni pravni stav usvojen na Opštoj sednici obavezuje sva veća i odeljenja Vrhovnog kasacionog suda i može da se izmeni samo na Opštoj sednici. BOSINA POTPITANJA 1) O cemu odlucuje u opstoj sednici, 2) Koji pravni lekje moguc protiv odluka ovog suda - ZALBA USTAVNOMSUDU!

73. VISOKI SAVET SUDSTVA (13) a - Visoki Savet sudstva (Savet) je nezavisan i samostalan organ koji obezbeduje i garantuie nezavisnost i samostalnost sudova i sudija. sa sedištem u Beogradu. b - Savet ima 11 članova, pri čemu su 3 člana -predsednik Vrhovnog kasacionog suda (VKS) . ministar nadležan za pravosuđe i predsednik nadležnog ođbora NS članovipo poloja'^u. v - Ostalih osam članova su izborni članovi, šest sudija sa stalnom sudijskom funkcijom od koiih je najmanie jedan sa teritoriie AP i i dva ugledna i istaknuta pravnika sa najmanje 15 godina iskustva u struci. od kojihje jedan advokat, a drugi profesor pravnog fakulteta. g - PredsednikVrhovnog kasacionog suda je uiedno i predsednik Saveta, predstaviia ga i rukovodi niegovim radom. d - Član Saveta, uživa i m u n i t e t kao s u d i i a . Što znači dane može bitepozvan na odgovornost za izraženo mišlienie ili glasanje prilikom donošenja odluka Saveta. dj - Uz to on ne može biti jišen slobode u postupku pokrenutom zbog krivičnog dela učinjenog u obavljanju funkcije člana Saveta bez odobrenja Saveta. e -Mandat članova Saveta trajepet g o d i n a , osim za članove po položaju. čiii mandat traie dok im traje osnovna funkciia. ž - Izborni članovi Saveta mogu biti ponovo birani, ali ne uzastopno. i - Za vreme trajanja mandata, sudija koji je clan Saveta ne može biti biran za sudiju drugog suda. j - U okviru svojih N A D L E Ž N O S T I Savet izmedju ostalogi^T) bira sudife za tmmo obavlianie sudijske funkcijeluVodlučuie o nmstanku sudijske fimkcijeiu)"predlaie NS kandidate za izbor sudiia prilikom vrvos izbora na sudijskufunkcijuštpredlaže NS izbor i razrešeniepredsednika VKS ipredsednika suda;(S)predlaže VKS kandidate za sudife Ustavnossuda;(£) imenuie sudije porotnike: (1i) odlučuje o premeštaju, upućivanju i prigovoru o udaljenju sudiiajfflodlučuie o nespofivosti vršenja drugih službi i poslova scLsudifskom funkcifom^odlmme u postupku vrednovania rada sudija i predsednika suda;(|oJ daje saglasnost na program stalne obuke za sudije i zaposlene u sudovima i vrši nadzor nad njegovim sprovodenjem; (FT) utvrdjivanje programa pocetne obuke za sudije,^) daie mišlfenje o izmenama postofećih ili donoseniu novih zakona koii ureduiu položai sudiia, organizaciiu i postupanje sudova, kao i drugih zakona od značajaza obavljanje sudijske funkcije(l^ određuieJamj sudiia i sudiia porotnika za svaki sud^Q^ podnosi godišnii izyeitai o svom radu NS i(!5l[obaveštaya javnost o svom radin^ obavlfaposlovepravosudne uprave izsvoie nadležnostuVnodlučufe o pitaniima imunitetasudifa ičlanova Saveta:/fl$)odluču\f2 o postoianju uslova zanaknadu štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada sudije;
123

k - Savet radi u sednici koju, po sopstvenoj inicijativi ili na predlog najmanje 3 člana Saveta, saziva predsednik, a za održavanje sednica je potrebno prisustvo najmanje 6 članova. Ona može po odluci Saveta biti javna. I - Odluke Saveta donose se većinom glasova svih članova i moraju uvek biti obrazložene, kada je protiv njih dozvoljen pravni lek i kada je to zakonom i Poslovnikom propisano.
1 JLi Jo %J Jtv

lj - Izborne članove Saveta bira NS napredlog ovlašćenih predlagaca. m - Ovlaščenipredlagač za izborne članove Saveta iz reda sudija je Savet. n - Ovlašćeni predlagač za izbornog člana Saveta iz reda advokata je Advokatska komora Srbiie. nj - Kandidateza izbornog člana Saveta iz reda profesora pravnog fakulteta predlaže zaiednička sednica dekana pravnih fakulteta u RS, o - Prilikom izbrnog izbora kandidata za članove Saveta iz reda sudija neophodno je da jedan bude iz VKS, Priv. apelacionog suda i Upravnog suda; po jedaniz^pelacionih sudova; viših i prjvrednih sudova; osnovnih sudova; prekršajnih sudova i Višeg prekršajnog suda; i jedan sa teritorije AP. ' p - Kandidat za izbornog člana Saveta iz reda sudiia može da obavlja sudijsku funkciju najmanje 7 godina, a izuzetno ako je iz reda prekršajnih sudova i Višeg prekršainog suda dovoljno je da ima najmanje 7 godina rad. iskustva u pravnoi struci, posle položenog pravosudnog ispita. r - Status kandidata stiče sudiia koga predioži sednica svih sudiia jednog ili vise sudova prema vrsti i stepenu suda, odnosno suda sa teritonje APu kbjimaon vrši sud.funkciju. Izuzetno za sticanje statusa kandidata za izbornog člana Saveta iz reda sudija VKS. Višeg prekrs.. Priv. apelacionog suda i Upravnog suda nije potreban predlog Opšte sednice, odnosno sednice svih sudija, već se status kandidata stiee prijavom. s - Predsednik suda ne može biti kandidat za izbor u Savet. t - Sudije biraju kandidate za Savet tajnim glasanjem s tim da svako glasa za kandidata sa liste kandidata vrste, odnosno stepena suda u kojem vrši sud. funkciju. Pored toga sudija sa teritorije AP, pored liste kandidata, glasa i za listu kandidata za sudove sa teritorije AP. ć - Ako izborni clan Saveta bez opravdanog razloga ne stupi na funkciiu u roku od 30 dana od dana izbora u NS, smatrace se da nije ni izabran i posle toga Savet organizuje ponovljene izbore od 60 dana. PRESTANAK FUNKCIJE u - Članovima po položaju prestaje funkcija u Savetu kada im prestane funkcija po osnovu koie su postali članovi Saveta. i-Izbornim članovima prestaje funkcija u Saveti^l| trainim gubitkom radne sposobnosti za obavljanje funkcije člana SavetajfSlostavkorn na članstvo u Savetu.Oistekom mandata iff!' razrešeniem. * h - Izbornim - članovima Saveta iz reda sudija prestaje funkcija u Savetu i prestankom sudiiske funkciie. članovima iz reda advokata brisaniem iz hnenika advokata. a članovima iz reda profesora prestankom zvania profesora pravnog fakulteta. c - Izborni clan Saveta se razrešava funkcije pre isteka vremena na kojeje izabran ako funkciiu člana Saveta ne vrši u skladu sa Ustavom i zakonom i ako bude osuđen za krivično del o na bezuslovnu kaznu zatvora, odnosno za krivično delo koie ga čini nedostoinirn za vršenje funkcije člana Saveta.

Iniciiativu za razrešenje izbornog člana Saveta može podneti svaki član Saveta. sudiie porotnike i dr.Kada prihvati iniciiativu Savetće. predlasaoie NS iavne tuzioce. stara se o održavaniu nezavisnosti sudiia i ugledu suda i vrši druge poslove određene zakonom i Sudskim poslovnikom.Kad stranka ili drugi učesnik u postupku podnesuJERIIIJŽBU. nalaže otklanjanie nepravilnosti i sprečava odugovlačenje u radu. ali ne i ustavna zalba.Izbornorn članu će se omogućiti da se iziasni o svim navodima od značaja za donošenje odluke o razrešenju. š .Predlog za razrešenie Savet donosi u roku od 30 dana od danapokretania postupka. Protiv odlukafogtela niie bio dopusten upravni spor 6) Kojipravni lekse maze ulozitiprotiv odluke ovoga tela . imao ie vise clanova -13 od koga su dva bila iavna tvzioca.Savet će u roku od 7 danapo prijemu inicijative oceniti verovatnost razloga zbog kojeg se razrešenje traži i ako bceni da razlozi za razrešenje nisu učinjeni verovatnim. a iz reda advokata. Savet će pismeno obavestiti podnosioca da jnicijativa nije prihvaćena. pre donošenia odluke o pokretanju postupka. 3 poslovi vezani za stalne sudske veštake i tumače^razmatranje pritužbi i predstavki.Odluku o razrešeniu.. zamenike JT.?finansiisko i materiialno poslovanie suda i overa isprava namenjenih upotrebi u inostranstvu. w . odreduie branioce po službenoj dužnosti po azbučnom redu sa liste advokata koje dostavlja advokatska komora. na osnovu odluke sednice svih sudija. ^ .č . g. SUDSKA UPRAVA U RS (3) a . v . . 74.Predsednik suda predstavlia sud. a posebno iz reda sudija može podneti i predsednik bilo kog suda. y -Odluku o pokretanju postupka razrešenja donosi Savet u roku od 15 dana od prijema iniđjatTve iitom Odlukom može se izreći i mera udaljenja do okončanja postupka za razrešenje. donosi Narodna skupstma dž . da se o navodima iniciiative iziasni. BOSJNA POTPITANJA 1) Sastav 2)Delokrug 3) Izbor 4) Koliko im traje rnandat. red i tačnost u sudu. rukovodi sudskom upravom i odgovoran ie za pravilan i blaeovremen rad suda. predsednik suda dužan je da je razmotri i da o njenoj osnovanosti i preduzetim merama obavesti podnosioca pritužbe. PREDSEDNIK SUDA b . 5) Razlika izmedju visokog saveta sudstva i nekadasnjeg visokog saveta pravosudia-osim razlike u nazivu. x .Predsednik suda obezbeđuje zakonitost.Sudsku upravu čineposlovi koji služe VRŠEN JU SUDSKE VLASTL pre svega: 4 uredivanje unutrašnieg poslovania u sudu^ozivanje i rasporedivanje sudiia porotnika. Sudska uprava detaljnije se ureduje Sudskim poslovnikom.poslove.^vodenje statistika i izrada izveštaianzvršenje krivičnih i prekršajnih sankciia. i tada se clan Saveta se obavezno udaljuje do donošenja odluke NS. odnosno profesora pravnog fakulteta mogu podneti njihovi ovlašćeni predlagači. omogućiti članu Saveta eye se razresenje inicira.samo zalba ustavnom sudu.

sudija porotnika i sudskog osobljafpredlaganie dela budžeta za rad šudova za tekuće rashode i raspodela ovih sredstavaAršenje nadzora nad namenskim korišćenjem budžetskih sredstava i vršenje nadzora nad finansijskim i materijalnim poslovanjem sudova. koji POMAŽE predsedniku suda u sudskoj upravi i samostalan je u poslovima koji su mu povereni.Predsednik suda ne može poveriti odlučivanje o pravima sudija na osnovu rada. 75.Poslovi pravosudne uprave koje vrši VISOKI SA VET SUDSTVA su:1utvrdivanie opštih smernica za unutrašnje uredenje sudovafvođenje ličnih listova sudija. v . o osnovanosti pritužbe i preduzetim merama obaveštavaju se i ministar.Poslovi pravosudne uprave koje vrši MINISTARSTVO NADLEZNO ZA PRA VOSUĐE su:1praćenie rada sudova^rikupljanie statističkih i drugih podataka^davanie saglasnosti na pravilnik o unutrašnioj organizaciji i sistematizaciii radnih mesta u sudu. e . o čemu se saeinjava pismeni izveštaj. g . odlučivanje o radnim odnosima sudskog osoblja. d . predsednik suda odreduje jednog zamenika koji ga zamenjuje. opremaniu i 126 . kao i da pri nečinjenju predsednika nižeg suda PONESE AKTE iz njegovog delokruga. projekte i druge programe za rad pravosudnih organafstaranje o smeštainim uslovima. u skladu sa Sudskim poslovnikom. kao i o udalieniu sudije i sudiie porotnika sa dužnosti. odlukom predsednika suda. višeg suda ili Visokog saveta sudstva. PRAVOSUDNAUPRAVAURS (15) a . z . koji donosi predsednik suda? nadzor nad postupaniem u predmetima u propisanim rokovima i postupaniem po pritužbama i predstavkamaAredlaganie dela budžeta za investicije. Sekretara suda raspoređuie predsednik suda.Poiedine poslove sudske uprave predsednik suda rnože poveriti zameniku predsednika suda ili predsednicima odeljenra. koji zamenjuje predsednika suda u slučaju sprečenosti ili odsutnosti. k .Sud ima jednog ili vise ZAMENIKA predsednika suda. a sve u roku od 15 dana od dana prijema pritužbe. 1 .Poslove pravosudne uprave vrše Visoki savet sudstva i ministarstvo nadležno za pravosuđe.kao i predsednika neposredno višeg suda.Kada sud ima vise od jednog zamenika predsednika suda. i .Pravosudna uprava se stara o sprovođeniu zakona i drugih propisa u vezi sa uređenjem i radom sudova.Sud ima SEKRETARA suda.Predsednik neposredno viieg suda ima pravo da NADZIRE sudsku upravu nižeg suda. ž .Predsednik neposredno višeg suda može naložiti neposredaiyiiid u rad nižeg suda. utvrđivanje godišnieg rasporeda poslova. kao i sve podatke o radu. toku postupka. dj . predsednik neposredno višeg suda i Visoki savet sudstva. b .Ako je pritužba podneta preko ministarstva nadležnog za pravosuđe. OVLAŠĆENJA PREDSEDNIKA NEPOSREDNO VIŠEG SUDA j .Predsednik neposredno višeg suda može traziti od nižeg suda obaveštenia o primeni propisa.

odnosno pravosudni organ uz saglasnost ministarstva nadležnog za pravosude. 1 . objavlienim stručnim i naučnim radovima. k .Podatke koje lični list sadrži Visokom savetu sudstva prosleđuje predsednik suda i odgovoran ie za niihovu tačnost. kao i lice na koie se podaci odnose ako ih je ono saopštilo. disciplinskim merama. završenoj školi. mesto. uspehu na studijama. sudiiu porotnika i zaposlenog u sudu. znanju stranih jezika. pozivanje i raspoređivanje sudija porotnika. pre svega: uredenje i rad odelienja i ostalih unutrašnjih jedinica suda. kretanju u službi.Sudski poslovnik donosi MINISTAR NADLEŽAN ZA PRAVOSUfiE. dj -Ništav ie svaki pojeđinačni akt pravosudne uprave. u skladu sa propisima kojima se ureduje zaštita podataka o ličnosti. kojim se dira u samostalnost i nezavisnost suda i sudija i tu ništavost utvrdjuje Upravni sud. ra . i . mesec i godinu rođenja. postupanie sa sudskim depozitima: uvođenje zajedničkih službi u mestima s vise sudova i 127 .Lični list sudije porotnika i zaposlenog sadrži ime i prezime. datumu navršenja radnog veka. znanju stranih jezika i druge podatke. pravosudnom ispitu. L i č n i list e . rad zaiedničke sednice odeljenja i sednice svih sudijaA)baveštavanie iavnosti o radu sudova^vođenje postupka i dostavljanje odluka na iezicima nacionalnih maniinafpružanie pravne pomoći i održavanje sudskih danafpružanje međunarodne pravne pomoćij^evidentiranje. završenom pravnom fakultetu. dan. imovinskom stanju. ocenama rada. ime roditelja. vodenim krivičnim postupeima.Organi koii imaju podatke koji se upisuju u lični list dužni su da ih dostave Visokom savetu sudstva. zvaniu ili zanimaniu. podatke o rođenju. udaljavanju sa dužnosti.Podaci koje sadrži lični list jesu službena tajna i mogu da se obraduju i koriste samo u svrhu primene Zakona o uredjenju sudova i zakona kojim se uređuje položaj sudija. ^naplata novčanih kazni.%dredivanie obaveze predsednika suda pri dostavljanju podatakapotrebnih za vodenje ličnih listovarWipravnieka praksa. prebivalištu. stambenim prilikama i druge podatke vezane za rad i položaj sudije. nadzor nad finansiiskim i materijalnim poslovanjem sudova i Visokog saveta sudstva^uređenje i razvoj pravosudnog informacionog sistema^uređenie. ocenama rada.f postupanie sudskog osoblia sa strankama. upućivanju na rad u drugi sud. d . Sudski poslovnik Ij . postavljanje i razrešenje sudskih veštaka i tumača.Kapitalne rashode izvršava ministarstvo nadležno za pravosude. uz prethodno pribavljeno mišlienie predsednika Vrhovnog kasacionog suda.Bližu sadržinu i obrazac ličnih listova propisuje Visoki savet sudstva. vođenie upisnika i pomoćnih knjiga:^ostupanje sa spisima: i'h postupanie po predstavkama i pritužbama.obezbedeniu sudova. j . kretaniu u službi.Lični list sudije sadrži ime i prezime. vođenje statistika i izrada izveštaja o radu. podatke o prebivafTštu. prestanku duinosti.Visoki savet sudstva vodi lični list za svakog sudiiu. pripravničkoj praksi. ž . razvoj i održavanje baze pravnih propisafl-azvoj i sprovođenje kapitalnih proiekata i drugih programa za pravosudne organe. z . troškova krivičnog postupka i oduzete imovinske koristi.Sudskim poslovnikom propisuju se UNUTRAŠNJE UREĐENJE I RAD SUDA.

to radi visi sud 76. predšeo^nk°uVKS i ministru nadležnom za pravosude. pojedini poslovi mogu se obavljati i u sudskim jedinieama. predsedniku neposredno višeg suda. stranaka.Za potedine vrste poslova u sudovima se mogu obrazovati i posebne organizaeione jediniee pisarniee kao što su: prijemna kancelarija. odevanie sudija.ne. Nadzor nad primenom Sudskog poslovnika 1* n . nasleđivanie. izvršenje sankciia. oblimcione odnose. pripremu propisa o postupku pred Ustavnim sudom i pravnom deistvu odluka Ustavnog suda.Predsednik neposredno višeg suda dužan je da (u roku koji odreduje se Sudskim poslovnikom) obavesti predsednika Vrhovnog kasacionog suda i ministra nadležnog za pravosude o merama preduzetim da se uočeni nedostaci otklone^rokovima za otklanianie nedostataka. Lice koje vrši nadzor može biti samo ono koje ispuniava uslove za izbor sudije suda eiji rad nadzire. 5} Razlika izmedju pravosudne i sudske uprave-sudsku upravu vrse sudovi. kao i druse poslove određene zakonom. ekespediciju poste l si. ORGANIZACIJA I RAD SUDSKE PISARNICE U RS (1) a . izuzev upravnos spora. a pravosudnu Visoki Savet sudstva i Ministarstvo pravde 6) Koji akt kojije od znacaja za rad sudova donosi ministar 7) Cilj pravosudne uprave-sprovodienie zakona i drmih propisa u vezi sa uredieniem i radom sudova 8)Sia radi ministarstvo pravde.Primenu Sudskog poslovnika nadzire MINISTARSTVO NADLEŽNO ZA PRAVOSUDE. postupakpredsudovima. advokaturu i druge pravosudne profesiie.drugih pravosudnih organa. BOSINA POTPITANJA . 9) Maze li pravosudna uprava vrsiti nadzor nad zakonitoscu odluka . o . SUDSKI POSLOVNIK -videti 75 pitanje u okviru pitanja o Pravosudnoj upravi 77.Posle nadzora sačinjava se zapisnik koji se dostavlia predsedniku suda u kome je vršen nadzor. koje poslove vrsi ministar pravde. nj .l)Ko donosi Sudskiposlovnik ko ga donosi i sta uredjuje 2) Ko donosipravilnik o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u sudu -predsednik suda 3)Staje pravosudna uprava i ko vrši poslove pravosudne uprave 4) Koji su poslovi pravosudne uprave poslovanjem sudova. amnestiiu i pomilovanie. ormnizaciiu i rad pravosudnih organa i orsana za prekršaie. sudskog osoblja. b . izbor i statusna pitania nosilaca pravosudnih funkciia: stručno usavršavanie zaposlenih u pravosudnim organima i orsanima za prekršaje: međunarodnu pravnu pomoć. odeljenje za prepis. kao i druga pitanja uređenja i rada suda.Ministarstvo pravde obavlia poslove državne uprave koji se odnose na: krivično zakonodavstvo i zakonodavstvo o privrednim prestupima i prekršaiirna. drugih učesnika u sudskom postupku i svih koji svoje poslove obavljaju u sudu. 128 . a ako je to celishodniie. kaoTrazlozima zbog kojih su nedostaci i propusti nastali. odnosno odelieniima izvan sedišta suda. veštačem'e.Administrativni tehnički poslovi u sudu obavljaju se u sudskoj pisarnici u ^edjsLtu suda.

Pismena koja se odnose na predmete u toku združuju se s tim predmetima. Ne unose se u popis spisa kratki izveštaji bez važnosti za tok postupka (dostava adrese i si.Prilikom osnivanja predmeta vodilac upisnika uvodi u popis spisa prvo pismeno na osnovu koga je predmet osnovan i oznaeava broj listova. pod nadzorom upravitelja pisarniea. koji se stavlja ispred skraćenog naziva upisnika. odnosno odeljenja. Izuzetno zahtev za sprovodjenje istrage i optužnica lepi se.jedinicama. Pismena se ulažu u omot spisa i lepe redom kojim su uvedena u popis sisa tako da pismeno ranijeg datuma bude iznad pismena kasnijeg datuma. vodilac upisnika obaveštava o tome upravitelja pisarnice. NADZOR NAD SUDOVIMA U R S U POGLEDU POSTUPANJA U ROKOVIMA (S) a . koja se vodi posebno za svako veae. Vraćene dostavnice.Poslove koji će se obavljati u sedištu suda. Hronološki se uvode u popis i oznaeavaju im se listovi druga pismena. rednog broja i poslednja dva broja godine u kojoj je primljeno pismeno zavedeno u upisnik (primer: K 70/93). pismena sa odredjenim rokovima. Tekstovi se ne smeju šarati i po njima pisati primedbe. sudiju pojedinca i službu. odnosno odeljenjima izvan sedišta odredjuje Predsednik suda u zavisnosti od obima poslova u sudu. Oznaka predmeta na omotu sadrži broj veća kome je predmet dodeljen u rad. kao što je kod radnih sporova predvidjeno Zakonom o radu da se moraju okončati u roku od 6 meseei ili kod smetanja poseda. Kada se primeti da se radi o stvarima koje treba spojiti radi sprovodjenjajedinstvenog postupka. odnosno povratnice za lieno dostavljanje po kojima su dostavljene odluke. RAD PO PRIMLJENIM PISMENIMA U PISARNICI Osnivanje predmeta . U popis spisa unose se pismena po redu prijema. kao i dryga hitna pismena uvode se u upisnik pre ostalih i odmah dostavljaju nadležnom odeljenju.predsednika veaa (primer: K 70/93-01). ispred ostalih spisa bez obzira na datum prijema.Razuman rok/e element bez koga nemaprava na pravicno sudienie Odredjuje se od slucaja do slucaja. Telegrami. sud.Upravitelj pisarnice. odnosno u odeljenjima izvan sedišta suda. dj .). g . ukoliko dalja radnjane treba da se izvrši u pisamici. a ovaj nadležnog sudiju. unose se kao prilog pod rednim brojem odluke na koji se odnose i lepe se na odluci. Pisamica predaje predmete i pismena sudijama i službama preko dostavne knjige za sud. Dostavnice odnosno govratnice oznaeavaju se u gornjem desnom uglu crvenom olovkom malim slovima.Ove org. 78.jedinice mogu se obrazovati i u sudskim jedinicama. d . O primljenim predmetima u veću i kod sudije pojedinca vodi se evidencija o zaduženju sudiie . deli primljena pismena radnicima koji su rasporedom odredjeni za obavljanje pojedinih poslova u pisarnici. Oznaka predmeta sastoji se od skraćenog naziva upisnika. odnosno odseka pisarnice. Kretanje predmeta-evidentira se u upisniku obienom olovkom u rubrici za kretanje predmeta.Pisarnica predaje predmete u rad nadležnom veću. moraju se starati da se sa predmetima pažljivo rukuje i da pismena budu uvek propisno sredjeria i zalepljena.Radom sudske pisarnice rukovodi upravitelj pisarnice.predsednika veća.Kada je pisarnica podeljenja na vise odseka ili odelienja. b . Popis spisa .Sastavni deo broja predmeta može biti i brojčana oznaka sudije . Predaja pismena u rad. gde je rok za okončanje postupka 90 dana. radom odseka ili odeljenja rukovodi šef odseka. ako se tim pismenom osniva nov predmgt. tehničko organizacionih potreba suda. Ovaj razumni rok je konkretizovan kroz određene rokove postupanja..v . Primljena i rasporedjena pismena zavode se u odgovarajuae upisnike onog dana i pod onim datumom kada su primljena. promene godišnieg rasporeda poslova i si. koje propisuje nacionalno zakonodavstvo. koji istovremeno može voditi i poslove pojedinih organizaeionih jedinica pisamice. 129 . odnosno sudiji pojedincu i službama. Združivanje . Predmeti hitne prirode predaju se odmah i preko reda.Takodje kod pojedinih postupaka su odredjeni rokovi trajanja. što se konstatuje u primedbi popisa spisa Sve sudije i radnici koji postupaju po predmetu.

samd'radi zaštite interesa naeionalne bezbednostifjavnog reda i morala u demokratskom društvuf kao i radi zaštite interesa maloletnika ili^rivatnosti učesnika u postupku. URS Pravo na pravično suđenje a . gluv ili nem.Visoki savet sudstva ima komisiju za vrednovanieradasudija i predsednika sudova. predsednika neposredno viseg suda i VKS suda o merama koje je preduzeo da otkloni te nedostatke. ne mešajući se u samostalnost i nezavisnost suda i sudija (u smislu da ne smeju odredjivati sudijama kako ce resiti predmet) u suprotnom akt Ministarstva je ništav. npr. predvidjena je i odgovornost sudiia za štetu koju prouzrokuie nezakonitim ili nepravilnim radom i za koju odgovara RS. med. iz radnih sporova : J) Sta se sve ceni kod odugovlacenja roka 4) Ko vrsi nadzor 5} Sta moze da kontrolise ministarstvo pravde 79. v .Nizom propisanih sankeija za disiplinske prekršaje. nepristrasan i zakonom već ustanovljen sud. ukoliko se pravnosnažnonf odlukom suda ili dr. b -Svakome se jemči pravo na besplatnog prevodioca7a^oTTi^wrlTirne~rizume jezik koji je u službenoj upotrebi u sudu i pravo na besplatnog tumača. utvrdi da su u toku sudskoe postupka kršena ljudska prava i osnovne slobode i da jepresuda zasnovana na takvom kršenju ili da ie presuda izostalq zbog kršenja prava na suđenje u razumnom roku. d . 32. na zahtev ministarstva nadležnog za pravosude. a trazi se izdrzavanje) r3okazni jostupak^ g .Osim toga duznost je predsednika suda da zahteva red i tacnost u sudu i otkianja nepravilnosti i odugovlacenja u radu.O postojanju uslova za naknadu isplaćenog iznosa odlueuje Visoki savet sudstva.Kod od^lovačenie roka sudija eeni W u spora^ezjnu sporajnacaj spora za stranku (ako je u pitanju maloletno dete. neopravdano kašnienie u izradi odluka 130 . u skladu sa zakonom. preko svojih nadzornika i ukazuje predsedniku suda na uocene nedostatke.Svako ima pravo da nezavisan.organizacije qji je RS član. d . organa_dokaže da je šteta prouzrokovana namerno Hi krajnjom nepainjom.Prema Zakonu o sudiiama. e . s tim da se RS može od sudiie tražiti naknadu. jedna od nadležnosti Saveta i jeste da odiučuje o postojanju uslova za naknadu štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada sudije. BOSINA POTPITANJA 1) Staje razuman rok 2) Da li su odredjeni rokovi Irajanja pojedinih parnica. PRAVO NA PRAVICNO SUDJENJE ( ) 4 cl. pravično i u razumnom roku. e .JAVNOST se mole iskljuciti tokom eitavog postupka koji se vodi pred sudom ili u delu postupka.Ministarstvo pravde može da kontroliše samo da li sudovi postupaju u zakonskim rokovima.y . ako je slep. odnosno odlukom Evropskog suda za ljudska prava ili drugog međ. neopravdano odugovlačenie postupka. kao i o opttdbama protiv njega. kao što su povreda načela nepristrasnosti. dj . suda. g . kao stalno radno telo. a on je u obavezi da obavesti ministra pravde. javno raspravi i odluei o njegovim^mvimajjobavezama^ sumnje koja je bila razlog za pokretanje postupka.Nadzor nad postupanjem u predmetima u propisanim rokovima i postupanjem po pritužbama i predstavkama ministarstvo nadlezno za pravosudje kao jedan od poslova to pravosudne uprave.

Prilikom izbora i predlaganja za izbor sudije zabranjena je diskriminacija po bilo kom osnovu i vodi se računa o odgovarajućoj nacionalnoi zastuplienosti. glasniku RS'MJzprijavu se podnose i dokazi o ispunjavanju uslova za izbor. POSTUPAK ZA IZBOR a .Visoki savet sudstva pribavlja podatke i mišljenja o stručnosti.Prijave za izbor se podnose Savetu. ako je kandidat sudijski pomoćnik. g .Stručnost podrazumeva posedovanje teorijskog i praktičnog znanja potrebnog za obavljanje sudijske funkcije. a to su@godine za sudiju prekrsainog suda^f/godine za sudiju osnovnog suda.Osposobljenost podrazumevayestine koje omogućavaju efikasnu primenu specifičnih pravničkih znanja u rešavanju sudskih predmeta.. a naroeito zastarevanja predmeta i ako je nastupila veća šteta u imovini stranke u postupku. v . teškog narušavanja ugleda i poverenia javnosti u sudstvo. osposoblienost i dostoianost sudijske funkcije. kao i teških disciplinskih prekršaja usled kojih je došlo do ozbiljnog poremećaja u vršenju sudske vlasti.Savet može obaviti razgovor sa prijavljenim kandidatima. usled čijeg činjenja se može yokrenuti postupak za razrešenie sudije. 131 .Jispunjavenost opštih uslova za rad u državnim organimafzavršen pravni fakultet5položen pravosudni ispit i stručanost. b . dok se ispunjenje posebnih uslova zahteva za izbor u sudove odredjene vrste i stepena.Prilikom predlaganja kandidata za sudije koji se prvi put biraju na sudijsku funkciju. b . d . privrednog suda i Višeg prekrsainog suda(l0j godina za sudiju apelaeionog suda. za koje se izriču javna opomena. g . glasniku RS" i drugom sredstvu javnog obaveštavanja koje pokriva celu RS. kao i mišljenje sedniee svih sudija neposredno viseg suda.Dostojnost podrazumeva moraine osobine koje sudija treba da poseduje ijxmasanje u skladu sa tim osobinama.i dr. v .licne 80. Štiti se i pravo na pravično sudjenje.(Cgodina za sudiju višeg suda. Privrednog apelacionog suda i Upravnog suda.USLOVI ZA IZBOR mogu se podeliti na opšte i posebne. BOSINA POTPITANJA 1) U koje prava i slobode spada . d .Izbor sudija oglašava Visoki savet sudstva (Savet) u „SI. IZBOR SUDIJA I IMENOVANJE SUDIJA POROTNIKA (6) a . Opšti važe za sudije svih sudova. umanjenje plate do 50% do jedne godine i zabrana napredovanja u trajanju do tri godine. Visoki savet sudstva posebno ceni i yrstu poslova koie ie kandidat obavljao nakon položenog pravosudnog ispita./f2*godina za sudiju VKS.OPŠTI USLOVI: državljanstvo RS. u roku od 15 dana od dana objavliivania oglasa u „SI. e . kao i ocena rad a. a za kandidate koji dolaze iz sudova obavezno je pribavljanje mišljenja sednice svih sudija suda iz koga potiče kandidat. &\-POSEBNl USLOVI se odnose na radno iskustvo u pravnoj struci poslejK)s]|j)oIoženog pravosudnog ispita. osposobljenosti i dostojnosti kandidata.

Za sudiju porotnika može biti IMENOVAN punoletni državljanin RS koji je dostojan funkcije sudije porotnika. j . među kandidatima koje je predložio Savet. sudija polaže zakletvu pred predsednikom Narodne skupštine.Visoki savet sudstva predlaže Narodnoj skupštini jednog ili vise kandidata za izbor na jedno sudijsko mesto. k . i . koja isključuje pravo na ustavnu žalbu.Sudija porotnik imenuje se na 5 godina i može biti ponovojmenovan. BOSINA POTPITANJA a) Kopredlaze sudije? 2) Ko ih bira? 3) Pod kojim uslovima? 4)Kad se smatra da sudija nije izabran? 132 . dj . apredsednik VKS polaže zakletvu pred Narodnom skupštinom. dj . i . " b . ž .Sa funkcijom sudije porotnika nesp_oj]vesu i druge službe.Na sudije porotnike shodno se primenjuju odredbe o sudijama. d .Sudija porotnik ima pravo na naknadu froškova nastalih na funkciji. pri čemu se obavezncst bira ako je tokom trogodišnjeg mandata je ocenjen sa ocenom „ izuzetno uspešno obavlja sudijsku funkciju". Ij . e ._koji seprvi put bira. m . z .Smatra se da sudija nije izabran ako bez opravdanih razloga ne stupi na funkciju u roku od 30 dana od dana izbora.Sudije na stainu funkciju bira Visoki savet sudstva.Sudija porotnik ne može biti advokat ni pružati pravne usluge i stručne savete uz naknadu. ministar pribavlja mišljenie suda za koii se imenuje sudija porotnik. g .Sudija porotnik polaže zakletvu pred predsednikom suda za koji je imenovan. v . j .i udaljenje traje do oKoncanji"postupka. ako se radi o sudiji koji je prvi put biran.Odluku o tome donosi Visoki savet sudstva na predlog predsednika suda i o njoj obaveštavaMS.NS bira sudiju. na predlog ministra nadležnog za pravosude. naknadu za izgubljenu zaradu i pravo na nagradu.Svaka ojjuka o izboru je obrazložena i objavljuje se u „Službenom glasniku RS". 1 .Za sudiju porotnika može biti imenovano punoletno lice koje.Sudiju porotnika imenuje Visoki savet sudstva..Sudija koji je izabran na stalnu sudijsku funkciju ne polaže ponovo zakletvu. IMENOVANJE I POLOZAJ SUDIJE POROTNIKA a .ne zadovoljava" ne može biti biran na stalnu funkciju.''o znanju/stručnosti i sklonosti ka pojedinim vrstama sudskih stvari.Predsednik suda udaljuje sudiju porotnika sa funkcije ako je protiv njega pokrenut postupak za KD zbog koga može biti razrešen ili postupak za razrešenje. 1 .Sudija ima pravo žalbe Ustavnom sudu na odluku Visokog saveta sudstva. u momentu imenovanja ima manje od 70 godina života. k . z . e .Sudija koji je izabran stupa na funkciju na svečanoi sednici svih sudija u sudu za koji je izabran i time mu prestaje ranija funkcija u drugom sudu.Pri imenovanju vodi se računa o^polu/starosti/zanimanju i 'društvenom položaju kandidata.Sudija koji je prvi put biran i tokom trogodišnjeg mandata je ocenjen ocenom ..Pre predlaganja. poslovi i postupci koji su oprečni dostoianstvu i nezavisnosti sudije ili štetni po ugled suda. a uslove i visinu naknade i nagrade propisuje Visoki savet sudstva.Pre stupanja na funkciju.

Iz toga sledi da serazlozi za prestanak sud. po zahtevu predsednika suda. ako je šteta učinjena namerno ili krajnjom nepamjom.funkciju^ po sili zakona tj. po sili zakona. uz nieeovu saglasnost. odnosno međunarodne organizacije čiji je Republika Srbija clan. dj . Visoki savet sudstva sudiji može produžiti radni vek za još dve godine.O postojanju uslova za naknadu isplaćenog iznosa odlučuje Visoki savet sudstva.Sudiji PRESTAJE RADNI VEK kad navrši 65 godina života ili 40 godina staža osiguranja. a o zahtevu se odlueuje u roku od 30 dana od dana podnošenja.Pismeni ZAHTEV sudija podnosi Visokom savetu sudstva. v . ' ^ c U i ^ e> RepuBIika Srbiia može tražiti od sudije naknadu isplaćenog iznosa. kad navrši radni vek.Kad je konaenom odlukom Ustavnog suda. funkcije mogu podeliti na(fQ'prestanak sud. b . na zahtev ministarstva nadležnog za pravosuđe. PRESTANAK FUNKCIJE I RAZRESENJE SUDIJA I SUDIJA POROTNIKA (4) XOZ.Izuzetno.Prema URS sudiji prestaje sudijska funkcija1na njegov zahtev. d .Kad je odlukom Evropskog suda za ljudskaprava ili drugog međunarodnog suda. na zahtev sudije i u slučaju neizbora na stalnu sud. sudijska funkciia prestaie protekom pomenutog roka od 30 dana ili danom koji Visoki savet sudstva navede u svoioj odluci. U torn slučaju se zahtev ne razmatra do okoneanja postupka za razrešenje. funkcije po osnovu ustava tj. b . 2- e . kad trajno izgubi radnu sposobnostffijrazrešenje. odnosno poravnanjem pred sudom ili drugim nadležnim organom. z . ODGOVORNOST ZA STETU KOJA NASTANE RADOM SUDIJAI SUDIJA POROTNIKA (3) a . glasniku RS". " ~ * ■<")■ 82. utvrdeno da su u toku sudskog postupka krsena ljudskaprava i osnovne slobode i da jepresuda zasnovana na ^^ takvom krsen/uWi da jtpresuda izostala zbog kršenja prava na suđenje u razumnomroRu.Za štetu koju sudija prouzrokuje nezakonitim ili nepravilnim radom odgovara Republika Srbiia. osim ako je pefereaut posle pokretanja postupka za razresenje. nastupanjem zakonom propisanih uslova (kad sudija navrši radni vek. g .Odluku o prestanku sudijske funkcije u svim slučajevima donosi Visoki savet sudstva i ona se objavljuje se u „SI. utvrđeno da je šteta prouzrokovana namerno ili krajnjom nepainjorn Republika Srbiia može tražiti od sudije naknadu isplaćenog iznosa. kao i ako ne posbew^J**6 bude izabran na stalnu funkciju.Zahtev može biti povučen dok Savet ne odluči o njemu ili dok ne protekne rok od 30 dana od dana podnošenja zahteva.81. 133 . v . pravnosnažnom sudskom odlukom. a 1 g .U skladu sa tim. kad trajno izgubi radnu sposobnost za obavljanje sudijske funkeije) ili razrešenjem iz zakonom predviđenih razloga.

da se upozna s predmetom. n . o . organa nadležnih za vrednovanje rada sudiie i Disciplinske komisiie. predsednik neposredno višeg suda. s . u . ministra nadležnog za pravosuđe. * — — .Protiv odluke Visokog saveta sudstva o prestanku funkcije.Razloge za razrešenie . 1 .Sudija ima pravo da odmah bude obavešten o razlozima za pokretanje postupka. "j . nj . k .Nesiručnim se smatra nedovolino uspešno vrsenie sudiiske funkciie. m . napredlogpreBsednikasuda. a ne prestaie zbog navršenja radnog veka. sudija ima PRAVO ŽALBE USTAVNOM SUDU. predsednik VKS i ministar nadležan za pravosude. r .Sudiji se može produžiti radni vek samo zbog završavanja rada na zapoeetim predmetima.Sudija se RAZRESAVA kad ie osuđen za KD na bezuslovnu kaznu zatvora od najmanje šest meseci ili za kažnjivo de|o koie ga čini nedostoinim sudijske funkcije. 3 j .utvrđuje Visoki savet sudstva. ako sudija dobije ocenu „ne zadovoliava". ^razrešenjem i istekom mandata.Pravnosnažna odluka o prestanku funkcije objavljuje se u „SI glasniku RS".Sudiji prestaje sudijska funkcija kada se na osnovu mislienia stručne komisije nadležnog organ a utvrdi da je zbog zdravstvenog stanja nesposoban za vrsenje sudiiske funkciie. utvrduje činjenlce i odlučuje u postupku zatvorenom za javnost. lj .Inicijatiyu za razrešenje sudije može podneti svako lice. prestaje sudijska funkcija danom isteka trogodišnjeg mandata. -~—«===-—__ p . u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke.Funkcija sudije porotnika PRESTAJE ako bude ukinut sud u kome obavlja funkciju.i .VISOKI SAVET SUDSTVA je dužan da sprovede postupak i donese obrazloženu ODLUKU u roku od 45 dana od dana dostavljanja akta kojim se postupak pokreće.predsednika neposredno višeg sudai samog sudije. dok se postupak za razrešenje pokreće se predlogom predsednika suda. kao i da svoje navode usmeno izloži pred Visokim savetom sudstva. odluku za upućivanje na obavezan zdravstveni pregled donosi Visoki savet sudstva. 134 . ć . pratećom dokumentacijom i tokom postupka i da sam ili preko zastupnikapruži objašnjenja i dpkaze za svoje navode. shodno kriterijumima i merilima za vrednovanje rada sudija.Postupak vodi i odluku donosi Visoki savet sudstva. predsednika neposredno v^eg^sudaTpredsednika VKS. a NE BUDE IZABRAN NA STALNU sudiisku funkeiiu.Ustavni sud svojom odlukom može odbiti žalbu ili usvoiiti žalbu i poništiti odluku o prestanku funkcije i ta odluka je konačna.Postupak u kome se utvrđuju razlozi za prestanak funkcije sudije porotnika pokreeu predsednik suda. PRESTANAK FUNKCIJE SUDIJE POROTNIKA t . kad ^nestrucno vrši funkciju ili zbogfučinjenog teskog diseiplinskog prekršaia.Sudiji koji je prvi put biran.Kad se pojavi sumnja u postojanje_RADNE SPOSOBNOSTI za obavljanje sudijske fitnkcije.

v .Sudsko osoblje čine sudiiski pomoenid sudiiski pripravnici i državni službenici i nameštenici zaposleni na administrativnim.SUDIJSKI POMOĆNIK pomaže sudiji.Pri prijemu sudijskih pripravnika naročito se vodi raeuna o nacionalnom sastavu stanovništva.Zvanje sudskog savetnika postoji u sudovima republičkog ranga. STRUCNI SARADNICI.Zvanje SUDIJSKOGSARADNIKA može steći lice koje ima položeni pravosudni ispit.Ako nije raspoređen u odeljenje suda.Broj sudskog osoblja određuje predsednik suda. izraduje nacrte sudskih odluka. usvojena pravna shvatanja priprema za objavljivanje i samostalno ili uz nadzor i uputstva sudiie vrši poslove određene zakonom i Sudskirn poslovnikom. odgovarajućoj zastupljenosti pripadnika nacionalnih manjina i poznavanju stručne pravne terminologije na ieziku nacionalne manjine.Pri ocenjivanju vrednuiu se obim i kvalitet posla.Sudijski pripravnik prima se u osnovni.Rad sudijskog pomoćnika ocenjuje jednom godišnje.Sudijski pomoćnici stiču sledeća zvanja: sudiiski saradnik. „dobar". proueava pravna pitanja. koje se stiče u skladu sa Poslovnikom o uredenju i radu Vrhovnog kasacionog suda. „zadovoljava". u skladu sa kadrovskim planom. k . privredni i prekršajni sud u radni odnos na 3 godine nj . e .Prvenstvo imaju kandidati koji su pravni fakultet završili sa visokom prosečnom ocenom. z . na koje pomoćnik irna pravo da uloži prigovor radnoro telu Visokog saveta sudstva. sudsku praksu i pravnu literaturu.U Vrhovnorn kasacionom sudu postoji zvanje savetnika VKS. dj .83. koji je u službenoj upotrebi u sudu. SUDSKI SA VETNIK vrši stručne poslove značajne za sudsko odeljenje ili ceo sud. lj . viši. predsednik suda. a zvanje VIŠEG SUDIJSKOG SARADNIKA lice koje posle položenog pravosudnog ispita ima najmanje dve godine radnog iskustva u pravnoi struci. preduzimljivost i objavljeni stručni i naučni radovi. SUDIJSKIPMPRAVNICI. m . 135 .Za SUDIJSKOG PRIPRAVNIKA prima se lice koje je završilo pravni fakultet i ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima. o . n . savesnost. j . računovodstvenim. tehniekim.Predsednik suda donosi rešenje o oceni sudijskog pomocnika. izrađuje nacrte pravnih shvatanja. viši sudiiski saradnik i sudski savetnik. osnovu kriterijuma koje utvrduje Visoki savet sudstva. „ističe se" i „naročito se ističe". po pribavljenom mišlieniu sednice odelienia u koje je rasporeden. informacionim i ostalim pratećim poslovima značajnim sa sudsku vlast. mišljenje se pribavlja od sudije ili veća s kojim sudijski pomoćnik radi. s tim da ukoliko je u toku kalendarske godine radio kraće od 6 meseci ne oeenjuje se za tu godinu.Ocene su: „ne zadovoljava". g . Merila za određivanje broja sudskog osoblja utvrđuje ministar nadležan za poslove pravosuđa. i . aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciii radnih mesta u sudu. b . d . VOLONTERI I SLUZBENICI U SUDU a . 1 _ Vi§i sudijski saradnik čiji je rad najmanje dve godine uzastopno ocenjen sa „naročito se ističe" može steći zvanie sudskog savetnika i ako ne ispuniava uslove za sudiiu višeg suda. u roku od 15 dana od dana prijema rešenja o oceni.Zvanje sudskog savetnika može steći onaj ko ispunjava uslove za sudiju višeg suda.

r-Diplomirani pravnik može biti primljenjiaobuku u sud radi sticanja radnog iskustva i uslova za polaganje pravosudnog ispita bez zasnivanja radnog odnosa rVQLONTERl s . k . berze i druge relevantne institucije.T o su imovinski sporovi o pravima kojlma stranke slobodno raspolažu.Sudijski pripravnik i sudijski pomoenik može određeno vreme biti upućen na obuku u drugi sud. ž . v -Najznačajnijaje podela na institucionalne (stalne) i ad hoc (privremene) arbitraže. 136 . državni organ ili organ jedinice LS. i . stalnu organizacionu strukturu.Ovu vrstu arbitraža osnivaju privredne komore. 1 .One su osnovane za neodređen broj sporova. eminentni strucnjati iz relevantnih oblasti. dj . Arbitraža se može ugovoriti samo za sporove koii su podobni da se podvrgnu arbitraži (tzv. njihov broj mora da bude neparan. arbitrabilnost sporova). a ne za sve pravne odnose između određeriih lica. b .Može se ugovoriti samo za iedan odredeni pravni odnos. ad hoc arbitraža prestaje da postoji. listu arbitara i pravila postupka.Spor može da se rešava putem arbitraže samo na osnovu sporazunLa stranaka.Arbitre sporne stranke same delegiraiu. ocenjivanje i odgovornosti sudskog osoblja primenjuju se propisi koji uređuju radne odnose državnih službenika i nameštenika. 84.j)rirodi spora. itd. z . ć . trgovačka udruženja. lj .Ako je sporazumom o arbitraži predviđeno vise arbitara. m . ( j | . osim sporova za koje je određena iskliučiva nadležnost suda.Program obuke sudijskih pripravnika i sudijskih pomoćnika propisije institucija nadležna za obuku u pravosuđu. uglavnom.Postoji vise vrsta arbitraža koje rešavaju spoljnotrgovinske sporove.Na zasnivanje radnog odnosa i na prava.Institucionalne arbitraže imaju sedište. obaveze.Sporazum o arbitral! za rešavanje budueih sporova može biti sadržan u odredbi ugovora koji ureduje pravni odnos (arbitražna klauzula) ili u posebnom ugovoru koji se odnosi samo na arbitražu (sporazum o arbitraži). administratora (ili sekretarijat). Sudsko osoblie dužno je da savesno i nepristrasno vrši svoje poslove i euva ugled suda. nacionalnosti arbitrate. /e^-Ad hoe arbitraže se uspostavljaju iskljueivo za jedan određeni spor. t . odnosno spor.Sudijski pripravnik koji je na pravosudnom ispitu ocenjen sa „položio sa odlikom" prima se u radni odnos na neodređeno vreme.). ARBITRAZE I MIROVNA VECA (4) a .Arbitražni sud sačinjavaju jedan arbitar (arbitar pojedinac) ili trL odnosno vise arbitara (arbitražno veee). u zvanju sudiiskog saradnika.p . j . Nakon okončanja spora. Stranke same~imaiu mogućnost da odrede način na koii ee se postupak voditi.Sporazumom o arbitraži stranke poveravaiu arbitraži rešavanje svoiih budućih ili nastalih sporova iz određenog pravnog odnosa.Mogu se kategorizovati po različitim osnovama (prema strankama u sporu. banke. d . strueno usavršavanje. uz saglasnost Visokog saveta sudstva. a imenovani arbitri su.

Javno tužilaštvo čine JT.Javno tužilaštvo je samostalan državni organ koji goni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i preduzima mere za zaštitu ustavnosti i zakonitosti. 2 .Samostalnost funkcije javnog tužilaštva u odnosu na nosioce vlasti zajamčenaje zabranom bilo kakvog uticaja na rad javnog tužilaštva i na postupanje u predmetima od strane izvršne i zakonodavne vlasti: korišćenjem javnog položaja. b . potvrdenog medunarodnog ugovora i propisa donetog na osnovu zakona a . Iz ove odredbe proizilazi funkcionalna samostalnost javnog tužilaštva. reč je o pravosudnoj funkciji. zakona.Funkciju javnog tužilaštva vrše Republički javni tužilac (RJT) i drugi javni tužioci (JT) u skladu sa zakonom. 3. zamenici JT i osoblie javnog tužilaštva. organizacija i nadležnost javnog tužilaštva ureduju se Zakonom o javnom tužilaštvu.a prema kojoj javno tužilaštvo vrši svoju funkciju na osnovu Ustava. b . potvrdenog medunarodnog ugovora i propisa donetog na osnovu zakona.A JAVNO TUZILASTVO ******* NAPOMENA . NAČELO SAMOSTALNOSTI a . 85.PREMA ZAKONU O JAVNIM TUZILASTVIMA (ZJT).Dakle.Javno tužilaštvo je samostalan državni organ kojigoni učinioce krivičnih i drugih kažnjivih dela i preduzima merejza zaštitu ustavnosti i zakonitosti. (ZJT) d .Samostalnost javnotužilačke funkcije zajamčena je i odredbom ZJT .Osnivanje. v . koju vrši poseban organ uprave. po pravilu. v -Prema URS i ZJT Javno tužilaštvo vrši svoju funkciju na osnovu Ustava. b . g . izrazi upotrebljeni u ovom zakonu imaju značenje: 1. rukovodi načelom legaliteta i oficijelnosti gonjenja. zakona. d .Javni tužilac i zamenik javnog tužioca ie samostalan u vršenju svoiih ovlašćenia.Samostalnost funkcije javnog tužilaštvaprema učesnicima u postupku ogleda se u tome što se javno tužilašrvo pri pokretanju postupka. „Obavezno uputstvo" je nalog neposredno višeg javnog tužioca nižem javnom tužiocu i nalog javnog tužioca zameniku javnog tužioca da preduzme određene radnje u okviru svojih zakonskih ovlašćenja. sredstava javnog informisanja ili na bilo koji drugi način kojim može da se ugrozi samostalnost u radu javnog tužilaštva. „Javnotužilačka funkcija"je funkcija javnog tužioca i flinkcija zamenika javnog tužioca.Institucija javnog tužilaštva uredena je u skladu sa sledećim načelima^' načelom samostalnosti^S) načelom monokratskog uređenja)(đ) načelom hijerarhjjske podređenosti i načelom nedeljivosti. FUNKCIJA JAVNOG TUZILASTVA I NACIN NJENOG OBAVLJANJA U RS (5) (načela pita kao posebno pitanje) a . 138 .„Javni tužilac" je Republički javni tužilac i drugi javni tužioci. g .

sa obrazloženjem. Republickom JT u roku od osamdanTo^danaprijema uputstva. g .Niji JT podređen je neposredno višem JT. a niže javno tužilaštvo neposredno višem javnom tužilaštvu. d . (jlsupstitucijom.Osnovno javno tuiilaštvo]t niže u odnosu na vise javno tužilaštvo. Republički JT ima pravo da izvrši uvid u svaki predmet. v .Ovakvo obavezno uputstvo Republički /Tmože da izda svakom JT.Sukob nadležnostrtzmeđujav/t/A tužilacaposebne nadleinosti međusobno i sukob nadležnostiy*av«iA tujilacaposebne nadleinosti i drugih javnih tužilaca rešava Republički JT.v -RJTrukovodi radom i predstavlja javno tužilaštvo. a niži JT i neposredno višem JT. OBAVEZNA UPUTSTVA a . d -Niii JTkoji smatra da je obavezno uputstvo nezakonito i neosnoyano može izjaviti PRIGOVOR. ' "" e . odgovoran je za radjavnog tužilaštva i za svoj rad NaroSnoj skuptini. dj .Zahtev za uvid dostavlia se nižem JT.Obavezna uputstva mogu biti poiedinačnoe.Svi u javnom tužilaštvu podređeni su Republičkom JT.^1 devoluciiom. dj -Zamenici JT odgovaraju za svoj rad JT.Prigovor se podnosi preko JT koji je izdao obavezno uputsrvo i koji je dužan da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispifa obavezno uputstvo koje je izdao. v . ali i opšteg karaktera. b . b . NAČELO HIJERARHIJSKE PODREĐENOSTI a .Obavezno uputstvo izdaje se u pismenoj formi i mora sadržati razlog i obrazloženie za njegovo izdavanje. koji nakon toga neodložno dostavlja predmet neposredno višem JT.Neposredno viši JT može izdati nižem JT obavezno uputstvo za postupanie u poiedinim predmetima kada postoji sumnia u efikasnost i zakonitost niegovog postupanja.SUKOB NADLEŽNOSTI izmedu javnih tužilaca rešava neposredno viši JT koji je nadreden javnim tužiocima koji su u sukobu nadležnosti.Neposredno viši JT ima pravo da izvrši uvid u svald predmet nižeg JT.Odnos hijerarhijske podređenosti između javnih tužilaštava ostvaruje seffluvidorn u predmet nižeg JT(5) obaveznim uputstvima.Javno tužilaštvo posebne nadleinosti i apelaciono javno tužilaštvo je niže u odnosu na Republičko javno tužilaštvo. g . dj . b . g -Svaki JT je podređen Republičkom JT i svako javno tužilaštvo Republičkom javnom tužitaštvu. 139 . v . a vise javno tužilaštvo je niže u odnosu na apelaciono javno tužilaštvo. f-i) UVID U PREDMET NIŽEG JT a . d-JT odgovara za rad javnog tužilaštva i za svoj rad RJT i NS.Radi ostvarivanja principa nadredenosti.

Neposredno viši JJmože kdati nižem JT obavezno uputstvo za postupanje u pojedinim predmetima kada postoji sumnia u efikasnost i zakonitost niegovog postupanja. g . ali i opšteg karaktera. a niii JT i neposredno višem JT. UVID U PREDMET NIŽEG JT a . sa obFažIoženjem.Niži JT koji gmatra da je obavezno uputstvo nezakonito i neosnovano može izjaviti PRIGOVOR. dj -Zamenici JT odgovaraju za svoj rad JT. Republicki JT ima pravo da izvrši uvid u svaki predmet. " "* e .Svi u javnora tužilaštvu podređeni su Republičkom JT. dj .Sukob nadleznostrtzmedu/avntA tužilacaposebne nadležnosti međusobno i sukob nadleznostiy'avn/A tužilacaposebne nadlemosti i drugih javnih tužilaca rešava Republicki JT. d . v .RJT rukovodi radom i predstavlja javno tužilaštvo.Obavezna uputstva mogu biti poiedinačnog. g . b .Ovakvo obavezno uputstvo Republicki JT mole da izda svakom JT.@devoluciiom.Osnovno javno tulilaštvo je niže u odnosu na vise javno tužilaštvo.JTodgovara za rad javnog tužilaštva i za svoj rad RJT i NS. a vise javno iužilaštvo je niže u odnosu na apelaciono javno tužilaštvo. ffi:'Supstituciiom.Radi ostvarivanja principa nadredenosti. v .Obavezno uputstvo izdaje se u pismenoj formi i mora sadržati razlog i obrazloženie za njegovo izdavanje. odgovoran je za radjavnog tužilaštva i za svoj rad NaročTnoj skupstini. Republičkom JT. v . a niže javno tužilaštvo neposredno višera javnom tužilaštvu. b .u roku od osam dana°odlJana prijema uputstva. dj .Niži JTpodređen je neposredno višem JT.Odnos hijerarhijske podređenosti između javnih tužilaštava ostvaruje seOluvidomu predmet nižeg J T ^ obaveznim uputstvima. OBAVEZNA UPUTSTVA a . koji nakon toga neodložno dostavlja predmet neposredno višem JT. b . 139 .Svaki JT]Q podređen Republiekom JT i svako javno tuiilaštvo Republiekom javnom tužilaštvu. g .Neposredno viši JT ima pravo da izvrsi uvid u svaki predmet nižeg JT. d .Javno tujilaštvo posebne nadlejnosti i apelaciono javno tufflaštvo je niže u odnosu na Republieko javno tužilaštvo.SUKOB NADLEŽNOSTI izmedu javnih tužilaca rešava neposredno visi JT koji je nadreden javnim tužiocima koji su u sukobu nadležnosti. d .v .Prigovor se podnosi preko JT koji je izdao obavezno uputstvo i koji je dužan da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita obavezno uputstvo koje je izdao. NAČELO HIJERARHIJSKE PODREĐENOSTI a .Zahtev za uvid dostavlia se nižem JT.

može doneti odluku koiom stavlja van L snage svoje obavezno upuTštvo i u torn slučaju prigovor se ne dostavljaRJT. SUPSTITUCIJA t^ujHA* ^ t7)?e^^£7Z^ H.Obavezno uputstvo JT izdaje u pismenoj fofmi i ono mora da sadrži obrazloženje za njegovo izdavanje. Postupakše smatra okončanim. u kom slučaju je dužan da donese obrazloženo rešenje g .Izuzetno. delotvomosti i jednoobraznosti u postupanju. ž .U suprotnom. u postupku preispitivanja. j .u tK. i . neposredno višem JT u roku od osam dana od dana prijema uputstva. ali i na predlog Kolegijuma Republičkog javnog tužilaštva DEVOLUCTJA d^u jr V Zrpeq/-^cn H^ H< ^ a . a radi efikasnijeg vođenja postupka ili drugih važnih razloga.Zamenik JT koji smatra daje obavezno uputstvo nezakonito i neosnovanp može izjaviti prigoyor.Neposredno viši JT. ojpšta obavezna uputstva za postupanje svih JT radi postizania zakonitosti.Zamenik JT dužan je da lzvrši svejadnje koje tnu JT poveri. u postupku preispitivanja. j .Neposredno viši JT. raože doneti odluku kojom stavlja van snage svoje rešenje i u torn slučaju prigovor se ne dostavlja Republičkom JT.Protiv obaveznog uputstva Republičkog JT prigovor nije dopuslen. Republic!« JT dužan je da donese odluku u roku od 15 dana od dana prijema prigovora na obavezno uputstvo. u okviru jednog javnog tužilaštva postoji odnos nadređenosti izmedi/JTJ nieeovih zamenika.Protiv rešenja Republičkog JT prigovor nije dopušten. Republički JT može ovlastiti Tužioca za organizovani kriminal da postupa u pojedinom predmetu iz nadležnosti drugog tužioca. Republički JT dužan je da donese odluku u roku od 15 dana od dana prijema prigovora na rešenje. " z . kada je nadležni JT sprečen iz pravnih ili stvarnih razloga da postupa u pojedinom predmetu. g .Do supstitueije dolazi usled sprečenosti nadležnog JT da iz pravnih iii stvarnih razloga postupa u pojedinom predmetu b . e . u kom slučaju je dužan da donese obrazloženo Eešenja v .Niii JTkoii smatra daje rešenie neposredno višeg JT neosnovano može izjaviti prigovor Republičkom JT u roku od osam dana od dana prijema rešenja.Neposredno viši JT može ovlastiti drugog nižeg JT da postupa u stvari iz nadležnosti drugog nižeg JT. d . "dj -Kadaje u pitanju unutrmnja nadređenost. Prigovor se podnosi preko JT koii ie izdao obavezno uputstvo 140 .Neposredno viši JT može preduzeti sve radnje za koje je ovlašćen niži JT. b .Do donošenia odluke po prigovoru niži JT ne može preduzimati radnie u predmetu. ž . u pismenoj formi.U suprotnom. odnosno odluke Republičkog JT. dj .€T a .Zamenik JTmoie bez posebnog ovlašćenja da preduzme svaku radnju na koju je JT ovlašćen. %-JT može svome zameniku izdati obavezna uputstva za rad i postupanje.e . u kom slučaju je dužan da donese obrazloženo rešenje o tome. sa obrazloženjem.JT koji je izjavio prigovor je dužan da postupa po uputstvu do odluke neposredno višeg JT. v .Opšta obavezna uputstva Republički JT može izdati po službenoj dužnosti. k . i .Prigovor se podnosi preko višeg JT koji jedoneo rešenje i koji je dužan da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita rešenje koje je izdao.Republički JT izdaje.

/Tkqii je izdao obavezno uputstvo dužan je da u roku od tri dana od dana prijema prigovora preispita obavezno uputstvo koie ie izdao. sedište i područja apelacionih. b . 1 . u granicama svog ovlašćenja. 4) Sta ako JT da zameniku JT nezakonito uputstvo 86. čiju nadležnost vrše osnovni javni tužioci ( JT) Osnovni JT postupa pred osnovnim sudom i vrši nadležnost osnovnog javnog tužilaštva. pa i kada ie ona protivna uputstvu JT. n -Neposredno viši /Tdužanje da donese odjuku u roku od osam dana od dana prijema prigovora na obavezno uputstvo. 3) visa javna tužilaštva. =— ■ m .k .Javno tuzilastvo RS čine: 1) Republičko javno tuzilastvo. osnivaju se za teritoriiu RS.Republičko javno tuzilastvo. preduzeo zamenik JT obavezuje tuzilastvo u celini. 3) Sta znaci princip supstitucije. može doneti odluku da stavi van snage svoje obavezno uputstvo l u torn slučaju prigovor se ne dostavlia neposredno višem JT. d .JT.Osnivanje. Osnovni JT u sedištu privrednog suda postupa i pred tim sudom.Javno tužilaštvo može imati posebno odeljenje. na koje je izjavljen prigovor. prema ZJT zamenik JT može bez posebnog ovlašćenja da preduzme svaku radnju na koju je JT ovlašeen. 141 . Tuzilastvo za organizovani kriminal i Tuzilastvo za ratne zločine. dužan je da prigovordostavi neposredno višem JT. OSNOVNO JAVNO TUZILASTVO abvg- Osniva se za područje osnovnog suda. u skladu sa posebnim zakonom. 4) osnovna javna tužilaštva i 5) javna tužilaštva posebne nadležnosti. 4 NAČELO NEDELJIVOSTI a .Tuzilastvo za organizovani kriminal može imati odeljenja van svog sedišta. nj .Mada se javno tuzilastvo odlikuje hijerarhijskom strukturom. koje se obrazuje za gonjenje određenih krivičnih deia. 2) apelaciona javna tužilaštva. ORGANIZACIJA I RAD JAVNOG TUZILASTVA (7) VRSTE JAVNIH TUŽILAŠTAVA a . BOSINA POTPITANJA 1) Koji principi (načela) su odznačaja. U RS postoje 34 javna tužilaštva.Ukoliko JT ne stavi van snage svoje obavezno uputstvo. u skladu sa posebnim zakonom. b .Pritom. Ij -Zamenik JJkoji je izjavio prigovor je dužan da postupa po uputstvu do odluke neposredno višeg JT. radnja koju je.Odluka neposredno višeg JT po prigovoru je konačna. 2) Sta znaci princip devolucije. u postupku preispitivanja. v ^ l S a c a j ovoga načela ogleda se u tome što promena predstavnika javnog tužilaštva u toku jednog postupka ne utiče na punovažnost preduzetih procesnih radnji. viših i osnovnih javnih tužilaštava uređuju se posebnim Zakonom o sedištima i područjima sudova i javnih tužilaštava i . v .

Nadzire i usmerava područna osnovna javna tužilaštva na način propisan ZJT . g -Apelacioni JT u sedištu Privrednog apelacionog suda postupa i pred tim sudom.Osnovno javno tulildštvo je niže u odnosu na vise javno tužilaštvo.Osniva se za teritoriju RS i ima sedište u Beogradu. g . b .Javno tužilaštvo posebne nadležnosti je niže u odnosu na Republičko javno tužilaštvo.Vise javno tužilaštvo je niže u odnosu na apelaciono javno tužilaštvo. b .Predstavlia ga tužilac za organizovani kriminal koji postupa pred nadležnim sudovima u prvom i drugom stepenu. TUŽILAŠTVO ZA RATNE ZLOČINE a -Nadležno je da postupa u vezi sa KD protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih medjunarodnim pravom I teškim kršenjima međunarodnog humanitarnog prava. VISE JAVNO TUŽILAŠTVO a . d .To je tužilaštvo posebne nadležnosti. b -Apelacioni JT vrši nadležnost apelacionog javnog tužilaštva i nadležan je da postupa pred apelacionim sudom i drugim sudovima i organima. g . b .om APELACIONO JAVNO TUŽILAŠTVO a . v . suda postupa i pred tim sudom.Osniva se za teritoriju RS i ima sedište u Beogradu.d . d . v -Nffi .Osnivaju se za teritoriju RS. u vezi sa krivičnim delom organizovanog kriminala i vrše druge poslove u skladu sa zakonom./Tpodreden je neposredno višem JT. b . sa sedištem u Beogradu.Apelaciono javno tufflastvo je niže u odnosu na Republičko javno tužilaštvo. .U RS postoji 26 viših javnih tužilaštava. v . TUŽILAŠTVO ZA ORGANIZOVANI KRIMINAL a .SUKOB NADLEŽNOSTI između JT posebne nadležnosti međusobno i sukob nadležnosti javnih tužilaca posebne nadležnosti i drugih JT rešava Republički JT. v .Apelaciono javno tužilaštvo osniva se za područje apelacionog suda. JAVNA TUŽILAŠTVA POSEBNE NADLEŽNOSTI a -Javna tužilaštva posebne nadležnosti su Tužilaštvo za organizovani kriminal i Tužilaštvo za ratne zločine.Vise javno tužilaštvo osniva se za područje višeg suda.Takođe.Može osnivati svoja odeljenja izvan svog sedišta. a niže javno tužilaštvo neposredno višem javnom tužilaštvu g . nadzire i usmerava osnovna i visa javna tužilaštva sa svoje teritorije.Visi JTvrš\ nadležnost višeg javnog tužilaštva i nadležan je da postupa pred višim sudom i drugim sudovima i organima na način propisan zakonom dj .

143 . a ako je izvršenje počelo organu koii ga sprovodi.JT može zahtevati odlaganje ili prekid izvršenja odluke kad smatra da postoje razlozi da se vanrednim pravnim sredsrvom pobija odluka doneta u sudskom ili drugom postupku. " g . d .g _ predstavlja ga tuiilac w mine zločine koji postupa pred nadležnim sudovima u prvom i drugom stepenu i vrše druge poslove u skladu sa zakonom. 2. b . Republički JT postupa neposredno i preko svoiih zamenika.) ulaže vanredna pravna sredstva u skladu sa zakonorn. v . upravnom. vršeći pri tome radnje na koje je posehnim zakonima ovlašćen. NADLEZNOST I OVLASCENJA JAVNOG TUZILASTVA (3) OPŠTA NADLEZNOST a . u okviru nadležnosti organa pred kojim postupa.) vrši druge poslove određene zakonom.Nadležan je i da: 1. v . preduzimajući radnje na koje je zakonom ovlašćen. zajedno sa dokazom da je uložio vanredno pravno sredstvo. sa sedištem u Beogradu. dj . vanparničnom i drugom postupku. REPUBLIČKO JAVNO TUŽILAŠTVO a . d .U poslovima Iz svoje nadležnosti.JT postupa u parničnom. b . g . v .Svaki JT je podređen Republičkom JT i svako javno tužilaStvo Republičkom javnom tužilaštvu. izvršnom. JT postupa pred sudom i drugim državnim organom.JT posrupa u granicama svoie stvarne i mesne nadležnosti. 87.U slučaju usvajanja zahteva JT odlaganje ili prekid izvršenjatraje do donosenia odluke o vanrednom pravnom sredstvu JT.Republički JT nadležan je da postupa pred svim sudovima i drugim organima u RS i da preduzima sve radnje na koie je javno tužilaštvo ovlašćeno.Zahtev se podnosi oreanu koii dozvoliava izvršenie odluke. PRENOŠENJE NADLEŽNOSTI a . RepJibMki JT može preneti njegovu nadležnost nadrugo javno tužilaštvo istog ili višeg stepena. 3) prati i proučava praksu javnih tužilaštava i sudova. 4.) nadzire rad javnih tužilaštava i sprovođenie uputstava.Republički JT je na čelu Republičkog javnog tužilaštva i vrši nadležnost javnog tužilaštva u okviru prava i dužnosti RS.Republičko javno tužilaštvo je najviše javno tužilaštvo u RS.Kod gonjenja za KD.Odluka o odlaganju ili prekidu izvršenja prestaie da važi ako JT u roku od 30 dana od njenog prijema ne uloži vanredno pravno sredstvo.Može osnivati svoja odeljenja izvan svog sedišta. b . privredne prestupe i prekriaje. ZAHTEV ZA ODLAGANJE I PREKID IZVRSENJA ' tf" ( ^°^" a .Ako javno tužilaštvo ne može da vrši nadležnost.

fop. u skladu sa zakonom. na predlog Vlade. dj .Prilikom predlaganja i izbora kandidata za javnotužilačku funkciju zabranjena je diskriminaciia.Odluku o izuzeću zamenika JT donosi JT.JT i zamenik JT koji je izabran iz reda iavnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca nepolaže ponovo zakletvu. pre stupanja na funkciju. ■^■nM'Tt ■ 11111«— fT). a o zahtevu za izuzeće /rneposredno viši JT. osposobljenosti u radu i dostojnosti kandidata od organa i organizacija u kojima je kandidat radio u pravnoj strucL n .Zamenik JT zameniuie JT pri vršeniu tužilačke funkciie i dužan je da postupa po njegovim uputstvima.DVT pribavlja podatke i mišljenja o stručnosti. po pribavljenom mišlieniu nadležnog odbora Narodne skupstine. i . u istom ili drugom iavnom tužilaštvu. bira za zamenika JT lice koje se prvi put bira na ovufunkciju. lj . .Prijave se podnose DVT u roku od 15 dana od dana objavljivanja oglasa.Republički JT polaže ZAKLETVU pred Narodnom skupstinom. ODLUČIVANJE O ZAHTEVU ZA IZUZECE a . b .DVT odlučuje i o izboru zamenika javnih tužilaca koji su na stalnoj funkciji u drugo ili vise javno tužilaštvo. v . m . po pribavljenom mišljenju Kolegijuma Republičkog javnog tužilaštva.Republički JT bira se na period od lest godina i može biti ponovo biran. 0. ^) položio pravosudni ispit iffijSdostoian je funkcije JT.Prema ZJT.Republičkog JT. "" e . ({%). z .b . p .DVT.po bilo kom osnovu. b-Državno vece tufflaca (DVT) donosi odluku o izuzeću Repubiiekog JT. 88. ukoliko se već ne nalaze u javnom tužilaštvu. 0tr Narodna skupstina.Izbor JT i zamenika JT oglasava DVT u „Službenom glasniku RS" . polaže zakletvu pred predsednikom NS.Republički JT vrši nadležnost javnog tužilaštva u okviru prava i dužnosti RS. koji je(^| završio pravni fakultet. Ovo su opšti uslovi.JT bira Narodna skupstina. d . za JT i zamenika JT može biti izabran:(T>državljanin RS koji{l) ispunjava opšte uslove za rad u državnim organima. IZBORJAVNIHTUZILACAINJIHOVIHZAMEMKAPOURS (6) £jp. bira NS. bira zamenike javnih tužilaca za trajno obavljanje funkeije. 1 .Mandat JT traje šest godina i može biti ponovo biran.Mandat zameniku JT koji je prvi put izabran na funkciju traje tri godine. na predlog DVT. na predlog Vlade. o-JTi zamenik JT koji se prvi put bira.Prenošenje nadležnosti traje dok se ne stvore uslovi za rad nadležnog iavnoR tužilaštva.Uz prijave se podnose dokazi o ispunieniu uslova za izbor.

a nadležni organ donosi odluku po prieovoru u roku od 30 dana.Prema ZJT .0 odluci Republičkog JT i DVT obaveštava se Narodna skupština.Sa javnotužilačkom funkcijom nespojivi su i druge funkcije. RepubliČki JT ima pravo prigovora nadležnom odboru NS.Protiv odluke Republičkog JT o udaljenju kada ono niie obavezno.B) javnirn službama jfflorganima pokraiinske * ^ ^ 'A^A. poslovi ili privatni interesi nespojivi sa tužilačkom funkcijom. yb«-/^ v . odnosno zamenik JT ima pravo prigovora DVT. osim ako se radi o krivičnom delu kršenja zakona od strane JT. a o obaveznom udaljenju JT neposredno viši JT. ć .Ako udaljenje nije obavezno odluku donosi RepubMki JT. u roku od osam dana. odnosno službe. dj . b . t . u slučaiu kada jeNS nadležna za izbor javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca. . pravosnažnog okončania postupka za razresenie ili pravosnažnog okončania krivičnog postupka.Oni mogu biti udaljeni sa funkeije'kad je pokrenut postupakza njihovo razreienje ili z krivični' postupak za delo zbog koga mogu biti razrešeni. IMUNITET {a}.JT. a odluku o udaljenju Republičkog JT donosi DVT. a izjavljeni prigovor ne zadržava izvršenie odluke.u JT i zamenik JT ne mogu:(jf| biti na funkciji u organima koii donose y^^w\e'> propisejf2)u organima izvršne vlasti. bez odobrenja nadležnog odbora Narodne skupštine za pravosude i upravu. s .JT i zamenik JT stupaju na funkciju na svečanoj sednici u javnom tužilaštvu za koje su = izabrani. poslovi ili privatni interesi koji su suprotni dostoianstvu i samostalnosti iavnogtužilaštva ili štete niegovom ugledu.JT i zamenik JT ne mogu biti pozvani na odgovornost za izraženo mišljenje u vršenju tužilaeke funkcije.frX.Protiv odluke DVTo udaljenju kada ono nije bilo obavezno. d.Smatra se da JT i zamenik JT niie izabran ako bez opravdcmog razloga ne stupi na funkciiu u roku od 30 dana od dana izbora na funkciju.Na ovu odluku dopušten je prigoyorDVT. odnosno zamenika JT.JT i zamenik JT udaljuju se sa funkcije kad im je određen pritvor. b .. JT. ž . autonomiie i iediniea LS.Prigovor se podnosl u roku od~tri dana.^) ne mogu biti članovi političke stranke.o m se ureduje koje su druge funkcije. NESPOJIVOST TUŽILAČKE FUNKCIJE a-PremaURS zabranjenoje politieko delovanje iavnih tužilaca i zamenika iavnih tužilaca. ' g .^lne mogu se baviti ? | ^ ^ javnim ili privatnim plaćenim poslomi?) niti pružati pravne usluge ili davati pravne savete uz u Afw e f ?eć ^ naknadu. g . o čemu odluku donosi RJT. ($>. e . UDALJENJE SA FUNKCIJE a .Udaljenje sa funkcijetraje do ukUania pntvora. Z J J . v-Odluku o obaveznom udalieniu zamenika JT donosi JT. odnosno zamenik JT ne može biti Mm slohode u postupku pokrenutom zbog krivienog dela učinjenog u vršenju tužilačke funkcije.

JT.Kada DVT utvrdi da su druga funkcija ili posao koje vrši Republieki JT ili privatni interes koji ostvaruje nespojivi sajavnotužilačkom funkcijom o tome obaveštava Republičkog JT. JT ili zamenika JT na koga se odluka o nespojivosti odnosi. dj . JT i zameniku tužioca prestaje funkcijaj^Jna njihov zahtev. koji vrši JT ili zamenik JT. a zameniku JT. 4) Maze li bid reizabran.d . •3 nastupaniem zakonom propisanih uslova ililrazrešeniem iz zakonom predviđenih razloga. da se bez posebnog odobrenia bavi nastavnom i naučnomllelatnošću.Odluka o prestanku funkcije objavljuje se u „Službenom glasniku RS. x . 3) Na koji period se bira RJT. pri čemu odluku o razresenju doiiosi na predlog Vlade koja predlaže razrešenje JT na osnovu razloga za razrešenje utvrđenih od strane DVT.Kada Republički JT utvrdi da su druga funkcija ili posao. a ne postoje razlozi za razrešenje.JT je dužan da pokrene postupak odlučivanja o nespojivosti funkcije nižeg JT ili zamenika JT pred RJT.DVT utvrđuje druge funkcije i poslove koji su u suprotnosti sa dostojanstvom. 2) Postupak izbora. e . z . odnosno zamenik JT ima pravo žalbe Ustavnom sudu.ODLUKU o prestanku/»nfrc//e JT donosi Narodna skupština. A 2. ■ Prema ZJT -u do prestanka funkeije JTi zamenika JT može doći^l) na osnovu Ustava. d .{||razrešeniem 146 . Ž . ili privatni interes koji ostvaruje nespojivi sa javnotužilačkom funkcijom. PRESTANAK FUNKCIJE I RAZRESENJE JAVNIH TUZILACA I NJIHOVIH ZAMENIKA PO URS (7) ip-e/^ F ($— Prema URS. (2) po sili zakona. i .Odluku o prestanku/Hrt/rq/e zamenika JT donosi DVT. a ako postoje razlozi za razrešenje o tome obaveštava Vladu. kada sam to zatraži. 5) Upogledu koga URSpredviđa ograničenja za reizbor 89. v . kad oceni da za to ima razloga. o tome obaveštava neposredno višeg JT. uz naknadu. BOSINA POTPITANJA 1) Ko ih predlaze a ko bira.JT i zamenik JT može. ako ne bude izabran na stalnu funkciju.Protiv odluke NS. \ -0&X ffl nastupaniem zakonom propisanih uslova iliffirazrešenjem iz zakonom propisanih razloga. poslovima ili njegovim privatnim interesima. odnosno DVTopreitanku funkcije. ic^ h-JT funkcija prestaje i ako ne bude ponovo izabran. odnosno narušavaju samostalnost ili štete ugledu javnog tužilaštva.Republičkom JT prestaje funkcija ako ne bude ponovo izabran. pri čemu odluku o razresenju dortosi na predlog Vlade. g .Odluku o prestanku funkcije Republičkom JT donosi Narodna skupština. u roku od 30 dana od dana dostavljanja odluke. van radnog vremena." d j .Ustavni sud svojom odlukom može odbiti žalbu ili usyoiiti žalbu i poništiti odluku o prestanku funkcije i ta odluka ie konačna. z .DVT pokreće i vodi postupak odlučivania o nespojivosti funkcije Republičkog JT sa drugim funkcijama. koja iskljucuje pravo na podnošenje ustavne ialbe e .

PRESTANAK JT I ZAMENIKA JT PO SILI ZAKONA lj .Funkcija JT i zamenika JT prestajeW njegov lični zahtev. d . n . odnosno zamenik JT ima pravo da odmah bude obayeSten o razlozirMzi pokretanje postupka.Posledica je navršenja radnog veka ili trajnog gubitka radne sposobnosti za obavljanje funkcije.PRESTANAK JT I ZAMENIKA JT NA OSNOVU USTAVA j . jfnp.Inicijativu za razreSenie JT. da se upoznas predmetom i da sam ili preko zastupnika pruži qbiaSnienja i Jokaze za svoje navode.JT i zameniku JT prestaje funkcija kad navrše 65 godina života ili 40 godina staža osiguranja. vodi DVT. JT i zameniku JT produziti radni vek za još dve godine. neposredno vi§eg JT. o čemu obaveštava DVT.Razloge za razrešenje utvrđuje DVT koje je dužno ie da sprovede postupak i donese obrazloženu odluku u r o k ^ d T s ^ a n a o i dana dostavljanja akta kojim se postupak pokreće. 2) Postupak 147 . /fij . odnosno zamenik JT ima pravo da svoie navode usmeno izloži pred DVT. 1 .JT i zamenik JT razrešavaju se:(fpkad su pravnosnažno osuđeni za KD na kaznu zatvora od naimanje 6 meseci(Ž1)ili za kažnjivo delo koje ih čini nedostoinim funkcije^ 1 kad nestručno vrši funkciju^))ili zbog učinjenog teškog disciplinskog prekršaja. Republičkog JT. ""''' RAZREŠENJE a .Postupak za razrešenie pokreće se predlogom JT.JT i zameniku JT prestaje funkcija kada se na osnovu mišlienja stručne komisiie nadležnog organa utvrdi da je zbog zdravstvenoe stanja nesposoban za vršenje funkcije. e . d j . v . DVT može. usled navršenja radnog veka ili trajnog gubitka sposobnosti za obavljanje funkcije. (§s~ Postupak za utvrdivanje razloga za prestanak funkcije JT i njegovog zamenika na lični zahtev.JT.Odluka DVT kojom su utvrdeni razlozi za razrešenje JT dostavlia se Vladi.jrpodnosi pismeni zahtev za prestanak funkcije NS. uz njegovu saglasnost.JT funkcija prestaje i ako ne bude ponovo izabran. odnosno zamenika JT može podneti svako lice. a zameniku / T a k o ne bude izabran na stalnu funkciju.Izuzetno. ministra nadležnog za pravosude. g . k . p -ffutvrdenim razlozima DVT donosi odluku koju dostavlia NS radi odlučivania o prestanku funkcije JT. a zamenik JT podnosi pismeni zahtev za prestanak funkeije DVT.JT. BOSINA POTPITANJA 1) Kad im prestaje funkcija. organa nadležnih za vrednovanie rada i Disciplinske komisije. po zahtevu Republičkog JT. kad trajno izgubi radnu sposobnost ili lead bude razreien. b . kad navrši radni vek. samo zbog završavanja rada na započetim predmetima.

90. UNUTRASNJA ORGANIZACIJA RADA JAVNIH TUZILASTAVA U RS (2) a - Funkciiu iavnog tužilaštva vrše Republički JT i drugi javni tužioci u skladu sa ZJT. b - Zamenik JT zamenjuje JT pri vršenju tužilačke funkcije i dužan ie da postupa po njegovim uputstvima. v - Zamenik JT dužan je da izvrši sve radnie koje mu JT poveri. g - O n može bez posebnog ovlašćenja da preduzme svaku radniu na koju je tužilac ovlašćen. d - JT bira Narodna skupština, na predlog Vlade. dj - Mandat JT traje šest godina i može biti ponovo biran. e - Viada predlaže NS iednog ili vise kandidata za izbor na funkciju JT, sa liste kandidata koie utvrduje DVT. z - O predloženim kandidatima za Republičkog JT pribavlja se mišljenie nadležnog odbora NS za pravosude i upravu. i - Ako Republički JT po prestanku mandata ne bude ponovo izabran na istu funkciju, ili mu funkcija prestalne na lični zahtev, DVT obavezno bira zamenika RJT. j - Ako JT ne bude ponovo izabran na istu funkciju kada mu prestane mandat ili mu funkcija JT prestane na lični zahtev, bira se zamenik JT, o čemupdluku donosi DVT. 1 - Prema URS mandat zameniku JT koji je prvi put izabran traje Sgodine. Ij - NS, na predlog DVT, bira za zamenika JT lice koje se prvi put bira na ovu funkciju na period od tri godine. m - DVT bira zamenike JT za trajno obavljanje funkcije, u istom ili drugom javnom tužilaštvu. n - DVT odlučuje i o izboru zamenika JT koji su na stalnoj funkciji u drugo ili vise javno tužilaštvo. nj - Broj zamenika javnih tužilaca za svako javno tužilaštvo utvrđuje DVT, uz prethodno pribavljenu saglasnost ministra nadležnog za pravosude o - OSOBLJE u javnom tužilaštvu čine tužilački pomoćnici, tužilački pripravnici i državni službenici i nameštenici zaposleni na administrativnim, tehničkim, računovodstvenim, informacionim i drugim pratećim poslovima značajnim za javno tužilaštvo. P - Broi osoblja u javnom tužilaštvu određuje JT aktom o unutrašnjem uređenju i sistematizaciji radnih mesta, uz saglasnost ministra nadležnog za pravosude.

91. DRZAVNO VECE TUZILACA (10) a - DVT je samostalan i nezavisan organ koji obezbeđuie i garantuje samostalnost javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca u skladu sa Zakonom. b - DVT ima 11 članova. v - Prema URS uSASTAV DVT ulaze Republički JT, ministar nadležan za pravosude i predsednik nadležnog odbora Narodne skupgtine za pravosude i upravu, kao članovipo polozaju i 8 izbornih članova koie bira Narodna skupština. g-Izborne članove čine 6 J10ff)zarnenika JT sa stalnom funkcijom, od kojih je jedan sa 148

teritoriie AP, i dva ugledna i istaknuta pravnika sa naimanie 15 godina iskustva u struci, od kojih je jedan advokat, a drugi profesor"pravn¥g fakulteta. d - Republički JT je predsednik DVT, predstavlja ga i rukovodi njegovim radom. dj - U NADLEŽNOST DVT, između ostalog, spada:(f| utvrdivanje liste kandidata za izbor Republičkog JT i javnih tužilaca, koiu dostavlia VladiifZt predlaganjeNS kandidata zaprvi izbor za zamenika JT:(T$ izbor zamenika JT za traino obavlianie funkciie zamenika JT^3| izbor zamenika JT koji su na stalnoi funkciji za zamenike JT u višem javnom tužilaštvu; ffDodlučivam'e o prestanku funkciie zamenika JT:/ffS) utvrdivanie razloga za razrešenje JT i zamenika JT;(]J odlučivanje o udalieniu Republičkog JT; (fj postavljanje vršioca dužnosti Republiekog JTfH odlučivanje po prigovoru na odluku o udaljenju JT i zamenika JT; (tub utvrdivanie koje su druge funkcije, poslovi ili privatni interesi u suprotnosti sa dostojanstvom i samostalnošću javnog tužilaštva;(jt?) daje mišlienje o izmenama postojeeih ili donošenju novih zakona koji uređuju položaj i postupanje JT i zamenika JT, organizaciju javnog tužilaštva, kao i drugih zakona koje javna tužilaštva primenjuju(^| donosi Etički kodeks;(ul| donosi Pravilnik o merilima za vrednovanje rada JT i zamenika JT; 14) obavlja i druge poslove predviđene zakonom. e - DVT radi u sednieama, koje saziva predsednik po sopstvenoi iniciiativi ili na predlog najmanje tri članaTJVTT ž - DVTodržava sednice kada ie prisustno naimanie šest elanova DVT. Po odluci DVT sednica može biti i javna. *" z - Odluke DVT donose se većinom glasova svih elanova. i - Odluke DVT moraju biti obrazložene ako je protiv njih dozvoljen pravni lek i kada je to propisano zakonom i Poslovnikom . a - OVLAŠĆENI PREDLAGAČ za izborne članove DVT iz reda JT i zamenika JT je Državno veće. b - Ovlašćeni predlagač za izbornog člana DVT iz reda advokata je Advokatska komora Srbije. v - Kandidate za izbomog člana DVTiz reda profesora pravnog fakulteta predlaže zaiednieka sednica dekana pravnih fakulteta u Republiei Srbiii. g - Kandidat za izbornog elana DVT iz reda JT i zamenika može biti svaki JT i zamenik JT u Republici Srbiji koji se nalazi na funkciji JT, odnosno zamenika JT naimanie sedam eodina. d - JT i zamenici JT biraju kandidate za DVT na osnovu slobodnog, opšteg, jednakog i neposrednog izbornog prava, tajnim glasanjem. dj - Pravo da biraju kandidate za DVT imaju svi JT i zamenici JT, e - JT i zamenik JT glasa samo za kandidata sa liste kandidata one vrste, odnosno stepena javnog tužilaštva u kojem vrši svoju funkciju. ž - JT, odnosno zamenik JT sa teritorije AP, osim za pomenutu listu kandidata, glasa i za Jistu kandidata za javna tužilaštva sa teritorije AP. z - Izborne elanove DVT bira Narodna skupština na predlog ovlašćenih predlagača. i - Narodna skupština bira, za člana DVTiz reda javnih JT i zamenika javnih JT, po jednog kandidata sa svake liste kandidata. j - Ako izabrani clan DVT bez opravdanog razloga ne stupi na funkciiu u roku od 30 dana od dana izbora u Narodnoj skupštini smatraće se da niie ni izabran. k - U torn slučaju DVTorganizuje ponovljene izbore za ovog člana u roku od 60 dana. 149

1 - Članovi DVT uživa IMUNITET kao JT. lj -To znači da član DVT ne može biti pozvan na odgovornost za izraženo mišljenje ili glasanje prilikom donošenja odluka DVT. m - Čtan DVT ne može biti lišen slobode u postupku pokrenutom zbog KD učinjenog u obavljanju funkcije člana DVT bez odobrenja nadležnog odboraNS. a - MANDAT izbornih članova DVT traje pet godina i oni mogu biti ponovo birani, ali ne uzastopno. b - Članovima po polojaju PREST AJE FUNKCIJA u DVT kada im prestane funkcija po osnovu koje su postali članovi DVT. v - Izbornim članovima funkcija u DVT prestaje:£j) trajnim gubitkom radne sposobnosti za obavTjšSjeTuhkcije člana DVT,@ostavkom na članstvo u DVT, (Jlistekom mandata i ^razrešeniem. g - Izbornim članovima DVT iz redajavnih JT i zamenika javnih JT prestaje funkeiia u DVT j prestankom funkcije JT i zamenika JT, d - Izbornom članu DVTiz, reda advokaia prestaje funkcija u DVTi brisaniem iz imenika advokata. dj - Izbornom čianu DVTiz redaprofesora prestaje funkcija u DVTi prestankom zvania profesora pravnog fakulteta. e - Izborni član DVT RAZRESAVA se funkcije pre isteka vremena na koje je izabran ako: (nVfunkciju člana DVT ne vrši u skladu sa Ustavom i zakonomlJŽf ako bude osuđen za KD na bezuslovnu kaznu zatvora. odnosno za KD koje ga čini nedostojnim za vršenje funkcije člana DVT. z ~ DSICIJATIVU za razrešenje izbornog člana DVT može podneti svaki elan DVT. ~ z - Incijativu za razrešenje izbornog člana DVT iz reda JT i zamenika JT može podneti i svaki JT. i - Inicijativu za razrešenje izbornog člana DVTiz reda advokaia, odnosno profesora pravnog fakulteta mogu podneti njihovi ovlašćeni predlagači. j - Ako oceni da razlozi za razrešenje nisu učinjeni verovatnim, DVT će pismeno obavestiti podnosioca da iniciiativa niie prihvaeena. k - Kada prihvati inicijativu DVT ce3 pre donošenja odluke o pokretanju postupka, omogućiti članu DVT^čiJese razreše1ye"inicira, da se iziasni o navodima iniciiative. I - Odluku o pokretanju postupka razrešenja donosi DVTu roku od 15 dana od prijema inicyative. lj - Odlukom o pokretanju postupka mole se izreći i mera suspenzije do okončanja postupka za razrešenje, ^* " ~" m - Predlog za razrešenje DVT donosi u roku od 30 dana od dana pokretanja postupka, na osnovu koga NS donosi odluku o razrešeniu. n -Nakon podnosenja predloga za razrešenje član DVT obaveznoseudaljujedo donošenja odluke Narodne skupštine.
BOSINA POTPITANJA I) Kojaje njegova osnovna funkcija, 2) Ko bira clanove ovog veca, 3) Sastav veca 4) Nacin izbora, 5) Koliko im traje mandat, 6) Ima H pravnog lekaprotiv odluke oyoga tela - moze se ulozitizalba Ustavnom sudu

da 151 .ADVOKATURA 92. v -Advokat obavlja poslove advokature u advokatskoi kancelariii ili u ortačkom advokatskom društvu. 5) zastupanje fizičkih i pravnih lica u njihovim pravnim poslovima zaključivanjem ugovora i poravnanja. Upis u imenik AK. USLOVI ZA VRSENJE ADVOKATSKE DELATNOSTI (7) a . Dva ili vise advokata mogu imati zajedničku advokatsku kancelariju. finansijske i druge poslove. preduzećima i drugim pravnim licima. a ortacka advokatska društva i sa advokatima. 2) sastavljanje tužbi. b . molbi. testamenata. tehničke. b -Pružanie pravne pomoei obuhvata: 1) davanje pravnih saveta. poslovna sposobnost. d -Ortačko advokatsko društvo mogu da osnuju najmanje dva advokata. prijemom i isplatom novca i davanjem izjava i otkaza. kao i arzavljanstvo.Advokatura je nezavisna i samostalna profesionalna delatnost pružanja pravne pomoći u ostvarivanju i zaštiti ustavom utvrdenih sloboda i prava i drugih zakonom utvrdenih prava i interesa domaćih i stranih tizičkih i pravnih lica. potrebdno je da bude upisano u imenik advokata AK i mora poloziti zakletvu u AK. žalbi.Delatnost ortačkog advokatskog društva ograničena je samo na bavlienie advokaturom. g -Advokat može imati samo jednu kancelariju. a poslove pružanja pravne pomoći u ortačkom advokatskom društvu obavljaju samo advokati. izjava i drugih isprava. 6) obavljanje drugih poslova pravne pomoći u ime i za račun fizičkog ili pravnog lica.zavrsen pravni fakultet Ipolozen pravosudni ispit. 4) zastupanje i odbranu fizičkih i pravnih lica pred sudovima i drugim državnim organima. na osnovu kojih to lice ostvaruje neko pravo.Koji su uslovi za upis u imenik advokata. 93. vrsi se na osnovu podnetog zahteva.komore RS.da bi neko lice moglo da se bavi advokaturom. 3) sastavljanje ugovora. Ortaeko advokatsko društvo ima svoistvo pravnog lica. e . dj .Advokati i ortačka advokatska društva mogu zasnovati radni odnos sa licima koja će obavljati administrativne. Ortačko advokatsko društvo upisuje se u sudski registar ako ispunjava uslove za osnivanje tog oblika preduzeća i uz prilaganje saglasnosti adv. FUNKCIJA ADVOKATURE I NACIN NJENOG OBAVLJANJA (1) a . predstavki i drugih podnesaka. neosudjivanost za kd koje ga cini nedostojnim za bavljenje advokaturomf dostoinost poverenia za bavljenje advokaturom.

z . osim u naucnoj. 5) u drugim slučajevima predviđenim zakonom. Ti Poslovi bliže se određuju Kodeksom profesionalne etike advokata. ako^rnu u roku od Rodinu dana od prestanka pravosudne funkcije pravnu pomoć zatraži stranka u Cijoj je bilo kojoj drugoj pravnoj stvari postupao kao nosilac pravosudne funkciie.Advokat je dužan da stavi svoi potpis i pečat na svaku ispravu ili podnesak koii ie sam sastavio ili koji je sastavljen u ortačkom advokatskom društvu. d . ako zakonom nije 152 . kao i u slučaju kada bi odbijanje pružanja pravne pomoći nanelo štetu stranci.nije u radnom odnosu. na zahtev stranke kojoj je otkazao punomocje. g . ukoliko je u toj oblasti izmedju RS i njegove domicilne drzave ustanovljena uzajamnost. osim ako bi otkaz punomocja naneo stranci nenadoknadivu štetu.U pružanju pravne pomoći advokata može da zameni drugi advokat.Advokat je dužan da čuva kao tajnu ono što mu je stranka poverila g . TGfvokat je dužan da odbiie pruzanje pravne pomoći: ako je u istoi pravnoj stvari zastupao protivnu stranku. osim ako postoje razlozi predviđeni zakonom zbog kojih je dužan da odbije zastupanje. umet.utvrdjuje se u skladu sa opsteprihvacenim moralnim normama i kodeksom profesionalne etike advokata d .Advokat je dužan da se stvarno i stalno bavi pružanjem pravne pomoći. u skladu sa zakonom. (D akoje u pravnoj stvari u kojoj stranka traži pravnu pomoć postupao kao nosilac ivpsudne funkcije. odnosno kao sudija. JT ili zamenik JT. pedagoskoj. ali naiduže mesec dana po saopitenju otkaza nadležnom organu koji vodi postupak. prevodilackoj.Advokat ne može da se bavi poslovima koji su nespojivi sa ugledom i nezavisnošću advokature.delatnoseu. osim u slučajevima predviđenim zakonom.Pod kojim uslovima stranae moze obavljati advokaturu kod nas-str. Advokat ne može odbiti pružanje pravne pomoei ako ga kao zastupnika ili branioca postavi sud. a f dj . publicistlckoj. Advokat koji je otkazao punomoćje dužan je da.Redovni profesori fakulteta iz pozitivnopravnih predmeta imaju pravo upisa u imenik advokata i bez položenogpravosudnog ispita. humanitamoj i sportskoj oblasti v .Advokat ima pravo da otkaže punomoćje za dalje zastupanje u svako doba.Advokat je dužan da stranci savesno pruža pravnu pomoć. O otkazu punomocja advokat je dužan da odmah obavesti nadležni organ koji vodi postupak. 94. DUZNOSTI I POLOZAJ ADVOKATA a . da se ne bavi drugom prof.drzavljanin koji po pravu svoie drzave ispunjava usiove za obavljanje adv. v . ima pravo na upis u advokatsi imenik. nastavi sa pružanjem pravne pomoći i posle otkaza akoje to neophodno da se za stranku otklonTšteta koja bi u torn trenutku nastala. PRAVA.Kojim aklom se utvrdjuje dostojnost za bavljenje advokaturom . u skladu sa zakonom.profesije. statutom i Kodeksom profesionalne etike advokata. ako je protivnu stranku zastupao advokat koji radi u zajedničkoi advokatskoj kancelariji ili u istom ortačkom advokatskom društvu.Advokat slobodno odlučuje da li će prihvatiti pruzanje pravne pomoći stranci koja mu se obratila. i . b .

Advokatu prestaje pravo bavljenja advokaturom: ^ako podnese zahtev za brisanie iz imenika advokata ako mu prestaje državlianstvo. 95. PRESTANAK BAVLJENJA ADVOKATUROM jy| . ovog člana pretres prostoriia advokatske kancelarije i ortačkog advokatskog društva može da se izvrši samo na osnovu odluke nadležnog suda.Upravni odbor.0 određivanfu pritvora protiv advokata protiv koga je pokrenut postupak zbog krivičnog dela učinjenog u vezi sa vršenjem advokatske dužnosti sud obaveštava advokatsku komoru republike. što se utvrđuje rešenjem nadležne advokatske komore.Advokat je dužan da izda stranei potvrdu na iznos primlien na ime nagrade i naknade.6 n .Advokatu se može privremeno zabraniti bavljenje advokaturom ako je protiv njega pokrenut krivični ili diseiplinski postupak za delo koie ga čini nedostoinim za bavlienie advokaturom. v . d . ili ako se disciplinski postupak ne može uspešno sprovesti bez privremene zabrane bavljenja advokaturom.Advokat ima pravo na nagradu za svoj rad i naknadu troškova u vezi sa radom prema tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata (advokatskoj tarifi). m .Advokat i ortačko advokatsko društvo ne mogu da reklamiraju svoiu delatnost putem sredstava javnog obaveštavanja ili na drugi način.Dopustena ie zalba. b . PRIVREMENA ZABRANAI PRESTANAK VRSENJA ADVOKATSE DELATNOSTI a -Advokatu če se privremeno zabraniti bavljenje advokaturom ako je protiv njega određen pritvor. Protiv konačne odluke o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom može se pokrenuti upravni spor. ako bude lišen posiovne sposobnosti J4) ako mu je izrečena disciplinska mera brisanja iz imenika advokata @ ako mu je u krivičnorn postupku izrečena mera bezbednosti zabrane bavlienja advokaturom (^ ako je pravnosnažnom presudom osuden za kd koie ga cini nedostoinim za bavljenje advokaturom (j) ako je pravnosnažnom presudom osuden za krivifino delo na kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci Up ako se utvrdi da se ne bavi advokaturom neprekidno duže od šest meseei (% ako zasnuje radni odnos 153 . 2. l .drugačije određeno.Odluka o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom može da se donese i kad je pokrenut postupak za poništai upisa u imenik advokata g .0 privremenoj zabrani bavljenja advokaturom odlueufe nadležni organ određen statutom advokatske komore republike. k . lj .Advokatska komora može organizovati pružanje besplatne pravne pomoći građanima nateritoriji opštinskog.U krivičnom postupku iz stava 1.Privremena zabrana bavljenja advokaturom prestaje kada prestanu razlozi zbog koj ih je zabrana određena. j .Rešenjem o privremenoj zabrani bavljenja advokaturom odreduje se i trajanje privremene zabrane.

postupak za urvrđivanie disciplinske odgovornosti i izricanie disciplinskih mera.Advokati i advokatski pripravnici odgovorni su za savesno bavljenje advokaturom i cuvanjem njenog ugleda. d .Sredstva novčanih kazni su prihod advokatske komore republike.Advokat koji želi da koristi pravo na privremeno odsustvo dužan je da o tome obavesti nadležni organ određen statutom advokatske komore republike. kao ni odsustvo akvokata koji je izabran ili postavljen na javnu funkciju u republiekom ili organu uprave AP ili organu jedinice LS dok mu traje mandat natoj funkciji. e . a naročito očigledno nesavesno vršenje advokaturc^pružanje pravne pomoći u slučajevima u kojima je advokat dužan da odbije pružanje pravne pomoćif bavljenje poslovima koji su nespoiivi sa ugledom i nezavisnošću advokature. teže i lakše povrede dužnosti advokata i ugleda advokature.-%ovreda dužnosti euvanja tainef traženie naknade veeeod naknade propisane tarifom. ugleda i kodeksa profesionalne etike advokata. odsustva iz drugih razloga koji ne predstavljaju prestanak bavljenja advokaturom. imenika advokatskih pripravnika.<W) ako je posle sprovedenog stečajnogpostupka ili postupka Ijkvidacije prestalo ortačko advokatsko društvo iii ako advokat istupi iz ortačkog advokatskog društva. a u roku od 60 dana ne nastavi da se bavi advokaturom samostalno ili u ortačkom advokatskom društvu e . kao i odbijanje izdavania strahci potvrde za primlieni iznos 154 . u ski ad u s njihovim statutima. g-Mere koje se mogu izreii za povredu dulnosti i ugleda advokature su: ( P novčana kazna. odnosno odbomičkog mandata. 96. a to su: uslovi i način izbora i razrešenja clanova disciplinskih organa. kao i način izvršenja izrečenih mera. ž . utvrđivanje odgovornosti i izricanje mera za te povrede obrazuju se disciplinski organi advokatskih komora republika. iz imenika advokatskih pripravnika.Statutotn advokatske komore republike utvrduje se: sastav disciplinskih organa. nadležni organ određen statutom advokatske komore republike odreduje advokatu privremenu zamenu.POD TEŽOM POVREDOM DUŽNOSTI advokata i ugleda advokature smatra s^svako narušavanje duinosti. (2) brisanja iz irnenika advokata. b -_Za utvrdivanje povrede dužnosti advokata i ugleda advokature. DISCIPLINSKA ODGOVORNOST ADVOKATA I ADVOKATSKIH PRIPRAVNIKA (10) a . z . odnosno imenika ortačkih advokatskih društava može se izreći samo za težu povredu dužnosti advokata i ugleda advokature. ž . disciplinski sud i disciplinski tuziiac.Mera brisanja iz imenika advokata. z . dj . a način njihovog korišćenja ureduje se statutom advokatske komore republike.Iznos novčane kazne ne može biti manji od petostrukog iznosa nainiže nagrade niti veći od petostrukog iznosa najviše nagrade propisane advokatskom tarifom.jVe smatra se prestankom bavljenja advokaturom privremeno odsustvo advokata do dve godine* niti odsustvo advokata koji je izabran za poslanika ili odbornika u trajanju poslaničkog.Odlukanadležnog disciplinskog organa advokatske komore republike kojom je izrečena novčana kazna ima snagu izvršne isprave.Za vreme trajanja privremene sprečenosti advokata za bavljenje advokaturom zbog bolesti. v . odnosno iz imenika ortačkih advokatskih društava.

Ima li disciplinsMh prestupa . 2) da je diplomirani pravnik.Advokatski pripravnik je lice koje se radom na pravnim poslovima kod advokata osposobljava za samostaino bavlienle advokaturom. Advokatski pripravnik može započeti obavljanje pripravničke prakse ako je upisan u imenik advokatskih pripravnika. b .Zastarelost izvršenja disciplinskih mera nastupa po proteku jedne godine od dana pravnosnažnosti odluke kojom je mera izrečena.novcana kazna. a dve godine za težu povredu dužnosti advokata i ugleda advokature.Pravo na upis u imenik advokatskih pripravnika ima lice koje ispunjava sledeće uslove: 1) da je državljanin RS. vec samo lakse i teze povrede duznosti b . i . 7) da je zasnovao radni odnos u svojstvu pripravnika kod advokata ili u ortačkom advokatskom društvu.ne. prevodilačkoj. 4) da nije pravnosnažno osuđivan za krivifina dela koja ga cine nedostojnim za bavljenje advokaturom. k . j .od dana saznanja za izvršeno krivično delo. 3) da ima poslovnu sposobnost. n . 6) da se ne bavi drugom profesionalnom delatnošću. imenika advokatskih pripravnika. BOSINA POTPITANJA a .Mera brisanja ne može trajati kraće od šest meseci ni duže od pet godina. odnosno naknadu za rad. g . v .Osnivač ortačkoe advokatskog društva i advokat zaposlen u društvu koie ie brisano iz imenika advokatskih društava ne mogu osnovati novo advokatsko društvo dok traje izrečena zabrana bavljenja advokaturom.Protiv konačne odluke kojom je izrečena mera brisania iz imenika advokata. 5) da nije u radnom odnosu. 1 . osim u naučnoj. advokatski pripravnik ima pravo na zaradu. kao i ostala prava iz radnog odnosa utvrđena zakonom i kolektivnim ugovorom. ali zastarelost u svakom slučaju nastupa kad protekne dva put onoliko vremena koliko je ovim zakonom utvrdeno za zastarelost pokretanja disciplinskog postupka.nagrade ili naknade. a ako ta povreda ima obeležje krivičnog dela . m . ADVOKATSKI PRIPRAVNICI a . odnosno izvršenja izrečene mere. humanitamoj i sportskoj oblasti. brisanie iz imenika advokata 97.Ako se posle upisa u imenik advokatskih pripravnika utvrdi da advokatski pripravnik mje 155 . pedagoškoj.Zastareiost pokretania disciplinskog postupka za povredu koja ima obeležje krivičnog dela nastupa u skladu sa odredbama krivičnog zakona.Zastarelost seprekida svakom radnjom koja se preduzima radi pokretanja disciplinskog postupka ili izvršenja disciplinske mere. umetniekoj.Zastarelost pokretania disciplinskog postupka nastupa protekom jedne godine od dana saznanja za učinjenu lakšu.Posle svakog prekida zastarelosti rok počinje ponovo da tefie.Za vreme obavljanja pripravničke prakse. lj . publicističkoj.Koje disciplinske mere se mogu izreci . odnosno imenika ortačkih advokatskih društava može se pokrenuti upravni spor.Advokat kome nije izrečena mera brisanja iz imenika advokata može nastaviti da se bavi advokaturom.

Iznos novčane kazne ne može biti manji od petostrukos iznosa nainiže nagrade niti veći od .drustva i adv. ortacka adv.U slučaju ponistaja upisa. anjihovi disciplinksi organi vode disc.OVLASCENJA .postupak I odlucuju o odgovornosti advokata I advokatskih pripranika.postoje Advokatska komora Srbiie. Organizovane su po leritoriialnom principu. 5) Kojajavna ovlašćenja vrši Advokatska komora 6) Mogu li voditi disciplinski postupak. l)Staje advokatska komora 2) Organizacija.prema iznosu naknada za rad advokata utvrdiemh advokatskom tarifom. disiplinski tuzilac i disciplinski sud. Zaiečara i Šapca g .Organizacija . privremenoi zabrani bavlienia. o pravima i dužnostima advokata. upravni i nadzorni odbor. privremenom prestanku bavljenja advokaturom i privremenoi zabrani bavllenia. e . 6) Koji organi vode disciplinski postupak 7) Kako se izricu. moze se voditi upravni spor.Izdaju I produzuju advokatsku legitimaciju. tj. dj .3ponistaiu i brisaniu iz imenika: donosenje tarife o nagradama I naknadama za rad^isini clanarine.koju cine svi advokati ipripravnici. donose kodeks profesionalne etike. d . ADVOKATSKA KOMORA (8) a -Advokatske komore su profesionalna udruzenja pripadnika adv. o privremenoj zabrani i prestanku prava bavljenja advokaturom.Advokatski pripravnik može da zamenjuje pred sudovima i drugim organima i organizacijama samo advokata kod koga je na pripravničkoj praksi.organi su skupstina . kao i o pravima stranaca na bavljenje advokaturom u RS. 3) ovlašćenja 4)Koje advokatske komore postoje u RS. Advokatski pripravnik može da zameniuie advokata kod kogaje na pripravničkoj praksi i kad je advokat ovlašćen da zameniuie drugoe advokata. Čaćka. Požarevca. b . z . Postupak je dvostepeji. i . 98.Javna ovlašćenja komore su izmedju ostalog upjls advokata u advokatski imenik.profesije u koju se obavezno udruzuju advokati. Kraquievca. dj . pokrafinske i regionalne komore. nadležni organ odreden statutom advokatske komore republike donosi rešenje o ponistaju upisa. j . v-Regionalne su: Advokatska komora Beograda. e . vreme koje je advokatski pripravnik proveo na radu kod advokata ne priznaje se u staž potreban za polaganje pravosudnog ispita. a protiv konacne odluke kojom je izrecena mera brisanja iz imenika.Na advokatske pripravnike shodno se primeniuiu odredbe ovog zakona o postupku upisa u imenik advokata. tj odredjuju iznosi novcane kazne za advokate zbog disciplinskih povreda . predsednik.ispunjavao uslove za upis.Advokatskom pripravniku prestaje da teče pripravnički staž ako ni posle dve godine od sticanja prava na polaganje pravosudnog ispita ne položi taj ispit.Advokatski pripravnik ne može samostalno i za svoj račun da se bavi advokaturom.Organi advokatske komore koji vode disciplinski postupak su disiplinski tuzilac i disciplinski sud.odlucivanje o upisu u imenik. Niša.Advokatski pripravnik je dužan da radi po uputstvima i u okviru ovlašćenja dobijenih od advokata kod koga obavlja pripravnieku praksu. ponjstaju i brisaniu iz imenika.pripravnici. d .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful