OROFARINKS

SADR@AJ:
Str. ANATOMIJA FARINKSA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . @DRELO - FARINKS (PHARYNX) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ANATOMIJA USNE [UPLJINE (CAVUM ORIS) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ANATOMIJA PLJUVA^NIH @LEZDA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . FIZIOLOGIJA USNE [UPLJINE I @DRELA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . EMBRIOLOGIJA USNE [UPLJINE I @DRELA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . KONGENITALNE ANOMALIJE USANA, USNE [UPLJINE I @DRELA . . . . . AKUTNI FARINGITISI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . HRONI^NI FARINGITISI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ZAPALJENJA LIMFNOG TKIVA @DRELA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . AKUTNI TONZILOFARINGITIS U DECE (PEDIJATRIJSKI STAV) . . . . . . . . HRONI^NI TONZILITIS - TONSILLITIS EXUDATIVA (PEDIJATRIJSKI STAV) INDIKACIJE ZA ANTITUSIKE (PEDIJATRIJSKI STAV) . . . . . . . . . . . . . . MUKOLITICI - MUKOREGULATORI (PEDIJATRIJSKI STAV) . . . . . . . . . . PNEUMONIA (PEDIJATRIJSKI STAV) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . KOMPLIKACIJE AKUTNIH OBOLJENJA OROFARINKSA . . . . . . . . . . . . STOMATITISI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . TONZILARNI PROBLEM (Spalajkovi}). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . TONZILARNI PROBLEM (2) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . CISTE I BENIGNI TUMORI FARINKSA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ANGIOFIBROMA JUVENILE NASOPHARYNGIS . . . . . . . . . . . . . . . . . . MALIGNI TUMORI EPIFARINKSA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . PARAFARINGEALNI TUMORI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . BENIGNI TUMORI PARAFARINGEALNOG PROSTORA (Batsakis) . . . . . . . TUMORI PARAFARINGEALNOG PROSTORA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . MALIGNI TUMORI HIPOFARINKSA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . TUMORI PLJUVA^NIH @LEZDA (P. Stefanovi}) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . TUMORI PLJUVA^NIH @LEZDA (Krajina) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . TUMORI @DRELA (P. Stefanovi}) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . TUMORI PLJUVA^NIH @LEZDA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . SELECTING VARIANTS IN PHARYNGEAL RECONSTRUCTION . . . . . . . . STRANA TELA FARINKSA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . POVREDE @DRELA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . POREME]AJI INERVACIJE FARINKSA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . NEDOSTATAK VITAMINA A, B i C . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . OBOLJENJA PLJUVA^NIH @LEZDA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . FAKTORI KOJI UTI^U NA PRE@IVLJAVANJE KOD PAROTIDNIH TUMORA 3 4 13 17 20 25 26 29 32 37 40 41 42 42 42 42 47 51 55 63 65 69 79 82 84 90 95 95 96 97 103 103 104 107 111 111 114 2

OBOLJENJA JEZIKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . TUMORI JEZIKA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

115 117

ANATOMIJA FARINKSA
@drelo je mi{i}no sluzoko`ni organ koji istovremeno pripada priboru za varenje i disanje. Pru`a se ispred prvih {est cervikalnih pr{ljenova i prote`e se od baze lobanje do visine donje ivice krikoidne hrskavice. Sa prednje strane komunicira sa zadnjim nosnim otvorima - hoanama, ustima i larinksom idu}i odozgo nadole. Na lateralnim stranama u farinksu se otvara u{}e tube. Farinks delimo u tri sprata: nazofarinks, orofarinks i hipofarinks. Zidovi: 1. Zadnji zid: Odgovara prednjim stranama prvih {est cervikalnih pr{ljenova od kojih je odvojen uskim retrofaringealnim prostorom i pretki~menim mi{i}ima pokrivenim laminom prevertebralis, listom vratne fascije. 2. Bo~ni zidovi: Odgovaraju parafaringealnom prostoru i njegovom sadr`aju: a) a. carotis interna b) v. jugularis interna c) nervi craniales IX, X, XI i XII Zadnje bo~ni uglovi `drela su spoj zadnjih i bo~nih zidova: od spolja{nje povr{ine svakog ugla polaze po dve fascijalne opne: 1. uzdu`na pregrada - septum longitudinale koji se pru`a unazad i spaja odgovaraju}i bo~ni ugao sa laminom prevertebralis vratne fascije i 2. stilofaringealna fascija koja se pru`a put spolja i spoj je odgovaraju}eg bo~no zadnjeg ugla sa processus styloideusom i m. stylopharyngeusom. Prednje ivice: Pripoj farinksa na bazi lobanje, hioidnoj kosti i laringealnim hrskavicama. a) zadnja ivica lamine medialis processus pterygoideus b) raphe pterygomandibularis c) zadnji kraj linea mylohyoidea d) ivica korena jezika e) mali i veliki rog hioidne kosti f) gornji rog i linea obliqua tiroidne hrskavice g) zadnji kraj arcusa krikoidne hrskavice. Gornji kraj: Pripoj na bazi lobanje od tuberculum pharyngis na donjoj strani bazilarnog dela potilja~ne kosti lu~no preko donje strane petroznog dela slepoo~ne kosti unutra od otvora karotidnog kanala, du` tube, do gornjeg ugla hoane. @drelna duplja - cavum pharyngis 1. Pars nasalis 2. Pars oralis Nosni deo farinksa ~ine ~etiri zida: a) prednji zid hoane i zadnji deo septuma b) donji zid zadnja povr{ina mekog nepca, bo~ni zidovi c) gornji zid ispod sfenoidnog sinusa d) zadnji zid prva dva ki~mena pr{ljena

3

Tre}i krajnik .pars oralis 3. spoj odgovaraju}eg zadnje bo~nog ugla sa processusom styloideusom i m. Bo~ni zidovi . Pri gutanju ono se podi`e usled kontrakcije svojih mi{i}a i postaje skoro horizontalno.FARINKS (PHARYNX) DEFINICIJA: phagein . ali ni tada ne dopire svojom zadnjom ivicom do zadnjeg zida `drela. @drelo je mi{i}no . hioidnoj kosti i laringealnim hrskavica. 2. pokrivenim laminom prevertebralis. Me|utim. od kojih je odvojen uskim retrofaringealnim prostorom i pretki~menim mi{i}ima. komunicira sa zadnjim nosnim otvorima hoanama i zadnjim delom nosnog septuma.pars nasalis 2.pars laryngis Zidovi: 1. Sa prednje strane. Od spolja{nje povr{ine svakog ugla polaze po dve fascijalne opne: a) uzdu`na pregrada (septum longitudinale) koji se pru`a unazad i spaja odgovaraju}i bo~ni ugao sa laminom prevertebralis vratne fascije.Pri mirovanju meko nepce se spu{ta koso unazad prema {upljini `drela. Zadnje bo~ni uglovi `drela su spoj zadnjih i bo~nih zidova. Dakle.Vegetatio adenoides @DRELO . pri gutanju se obrazuje potpuna mi{i}na pregrada u horizontalnoj ravni koja ne dozvoljava kontakt nosnog i usnog dela `drela. Na lateralnim stranama u farinksu se otvaraju faringealna u{}a Eustahijeve tube. Oja~an je od strane konstriktornih mi{i}a koji se pru`aju od baze lobanje do hioidne kosti. gde se nastavlja jednjakom.gutati.nazofarinks . hipofarinks . pukotina. constrictor pharyngis superior. otvorom koji vodi ka usnoj {upljini i larinksom. kao i od mi{i}a koji idu sa stiloidnog nastavka. njegova zadnja ivica dolazi tada u neposredni dodir sa tzv.nadole: • zadnja ivica lamine medialis processus pterygoideus 4 .orofarinks . listom vratne fascije. Odozgo . Passavantovim sluzoko`nim izbo~enjem koje je na zadnjem zidu `drelne {upljine i obrazuje ga svojom kontrakcijom m. Zadnji zid .odgovaraju parafaringealnom prostoru i njegovom sadr`aju. Farinks delimo u tri sprata: 1. idu}i odozgo nadole.membranozni organ koji se pru`a od baze lobanje do visine donje ivice krikoidne hrskavice. stylopharyngeusom * ** Prednja ivica: pripoj farinksa na bazi lobanje.odgovara prednjim stranama {est cervikalnih pr{ljenova. rinx. Gornji zid: @drelni svod .fornix pharyngis odgovara donjoj strani bazalnog dela okcipitalne kosti i donjoj strani tela sfenoidne kosti. Tonsilla pharyngea .procep. epi . ranx . mezo . b) stilofaringealna fascija pru`a se put spolja.

razli~ite veli~ine. du` petrosfenoidalne suture. 5 . bo~ni: Anatomske varijacije epifarinksa su: 1. donji: zadnja povr{ina mekog nepca.ispred fascije mi{i}a (mm. sa maksimumom oko 6. a pru`a se od zadnjeg zida do otvora tuba.anteroposterioran polo`aj jednak superoinferiornom 2.III krajnik).torus tubarius. iza i ispod zadnjeg kraja donje nosne {koljke.hypophysis pharyngea (Citelli). Ispred tonzile se nekad mo`e na}i ostatak `lezdanog tkiva prednjeg re`nja hipofize . SADR@AJ EPIFARINKSA. podeljen na dva dela sredi{njom linijom pripoja fascije mi{i}a i prevertebralne fascije. U odraslih hroni~ni retrofaringealni apsces je posledica TBC tela pr{ljena.recessus pharyngis (fossa Rosenmülleri). EPIFARINKS: Epifarinks . nalazi se ispod sfenoidne i okcipitalne kosti. To je deo je Waldeyerovog limfati~nog prstena.Aneurizma a. ili 4.• • • • • • raphe pterygomandibularis zadnji kraj linee mylohioidee ivica korena jezika mali i veliki rog hioidne kosti gornji rog i linea obliqua tiroidne hrskavice zadnji kraj arcusa krikoidne hrskavice Gornji kraj: pripoj na bazi lobanje je od tuberculuma pharyngisa.anteroposteriorno -> kratko 3. lu~no preko donje strane petroznog dela slepoo~ne kosti. na donjoj strani bazilarnog dela okcipitalne kosti. Visok . godine.fatalno krvavljenje! Bo~ni zid .na svakoj strani mali trouglasti otvor. Normalan .fornix pharyngis. godine. longi capitis) nalazi se retrofaringealni prostor .ostium pharyngeum tubae. do gornjeg ugla hoane. Zadnji zid . Plitak .nazad: I i II vratni pr{ljen (luk atlasa i telo aksisa). Prednje donji ugao neposredno iza hoane Uz zadnji deo otvora izbo~uje se hrskavi~avi zid tube (sluznica preko prednjeg hrskavi~avog kraja tube) . Cave . napred: otvor hoana i zadnji deo nosnog septuma. a iza njega udubljenje . Na njemu se nalazi grupacija adenoidnog tkiva vegetatio adenoidea . U ovim prostorima Gilletovi limfni ~vorovi koji i{~ezavaju oko 3.Gilletov prostor. faringealni otvori tuba .sagitalno -> duga~ko 4.5 cm od repa donje nosne {koljke. carotis internae . daju akutne retrofaringealne apscese dece.udubljenje na zadnjem zidu.tonsilla pharyngea ili nazofaringealna tonzila (Luschkina tonzila . Recessus prevertebralis . na oko 1. du` tube. Krov . gornji: ispod sinusa sfenoidalisa. unutra od otvora karotidnog kanala.

4.n.2. nep~ani luci i glosotonzilarni `lebovi.isthmus oesophagii. Prednji zid .ulaz u larinks aditus laryngis.tonzilarna jama sa tonzilom.Mi{i}i mekog nepca (mm. Mesto izme|u slobodne ivice mekog nepca i zadnjeg zida `drela je isthmus pharyngis.koren jezika . nazofarinks se odi`e i biva odvojen od orofarinksa (zna~ajno kod akta gutanja). Prednji zid .pars pharyngica nasi . Iza otvora tube nalazi se plica salpingopharyngea (plica pharyngotubalis).Gerlachov krajnik.uvek otvoren. ~vrsto je srasla sa podlogom. U nivou istmusa za vreme fonacije na zadnjem zidu nastaje nabor sluznice . HIPOFARINKS: Gore . Gore . SLUZNICA FARINKSA . Zadnji zid . i 6. U trenutku gutanja ili fonacije.meko nepce sastavljeno sa mi{i}ima prekrivenom sluznicom ~vrsto sraslom za mi{i}e. Zadnji zid larinksa prouzrokuje na sredini prednjeg zida farinksa .plicae aryepiglotticae. Donji zid . Waldeyerov limfati~ni unutra{nji prsten ~ine {est tonzila: 2 nep~ane + 2 tubarne + 1 lingvalna + 1 faringealna OROFARINKS: Napred .isthmus faucium . gore . Bo~ni zid . levator i tensor veli palatini) prekriveni sluznicom nosa. uska veza sa mi{i}ima bez subkutanog tkiva dovodi lako do paralize `ivaca koji inervi{u mi{i}e kod razli~itih 6 .m.plica n. 5.torus levatorius. laryngei. {upljina epifarinksa se ne zatvara i normalno predstavlja nastavak nosne {upljine .zadnja strana grkljana . Od jezika prema epiglotisu veza plica glossoepiglotica mediana i lateralis. posledica kompenzacije lo{eg odvajanja nazo od mezofarinksa.gornja ivica epiglotisa ili gornja ivica hioidne kosti. nosnih {upljina. meko nepce se podi`e. Ukoliko se pri fonaciji ne pribli`ava zadnjem zidu postoji komunikacija epiorofarinks i nazalni govor. levator veli palatini . Nazad . Stvara se kod osoba sa poreme}enom funkcijom mekog nepca. a medijalno ariepigloti~nim naborom . lateralni zid .Oko tubarnog otvora tako|e se nalazi adenoidno tkivo -tonsilla tubaria . cervikalni pr{ljen. ali rastegljiva i pokretna.prominentia laryngica pharyngis. Nep~ani luci . Ispod otvora postoji nabor koji stvara m. koga stvaraju niti m.papile cirkumvalate. odvaja hipofarinks od jednjaka svojim nitima . nepce i Passavantovo ispup~enje i dole . laryngeus superior .gornja ivica uzdignutog epiglotisa. palatoglossus i m.m.kru{kasti sinus (izme|u zadnjeg dela tiroidne hrskavice i odgovaraju}e aritenoidne hrskavice . constrictor pharyngis inf. vratni pr{ljen. Ramus internus n. izbo~enje istoimenog mi{i}a.donja ivica krikoidne hrskavice. Ispred otvora tube od prednjeg dela torusa tubariusa spu{ta se plica salpingopalatina (plica palatotubalis) do zadnje plo~e mekog nepca. u{}e jednjaka. constrictora pharyngisa sup. i 3. Na prelazu u jednjak niti m. palatopharyngeus. reccurens stvara u recesusu izbo~enje . (po nekima ne postoji?). larinksa i jednjaka.incisura interaritenoidea.Passavantov nabor.cavum retronasale.TUNICA MUCOSA Sluznica farinksa je nastavak sluznice usta. nazad . Tonsilla lingualis u zadnjoj tre}ini. izgra|uju prednji zid nazofarinksa koji je pokretan prema natrag i gore. izme|u vallecula.

jer se ne mo`e u celini otkloniti. Prelazni epitel (izme|u epifarinksa i orofarinksa. Nije limfni ~vor jer nema aferentne limfne sudove. pa mora da bude jaka. IgA antitela se javljaju tek u optimalnom nivou oko 4.obdani{te i {kola). a ne `lezdama sli~nog .fascija je jaka tamo gde nema mi{i}a. slobodna ivica mekog nepca) Zna~ajna karakteristika `drela i njen sastavni deo je subepitelno (tunica propria mucosae) nagomilavanje pravog limfnog tkiva. Lateralna faringealna limfna traka. Solitarni limfni nodusi u zadnjem zidu farinksa. a sme{tena je izme|u sloja sluznice i mi{i}a. Nazofaringealna . bez uticaja infekcije. a prema napred 7 . hipofarinks. a III krajnika u 10. Vremenom se redukuju i menjaju fizi~ki odnosi okoline. a ne adenoidektomia (!?) Poseduje 5 kripti. Lingvalna . Deo sluznice farinksa. ubrzano raste prvih 6 meseci `ivota. Involucija u pubertetu. bukalna strana mekog nepca) 3. fetalnog meseca. U tom delu nije pokrivena mi{i}ima nego samo sluznicom. Zato je za hirur{ko odstranjivanje pravilnije re}i adenotomia. kapsula odvaja tonzilu od faringealnih mi{i}a. Novi rast je u pred{kolskom uzrastu (6-7. Prema dole fascija se istanjuje. Tubarne Dodatno limfno tkivo `drela predstavljaju: 5.hrane! zapaljenja. Noduli lymphatici aggregati i Noduli lymphatici solitarii. godini `ivota. ali i problem. Waldeyerov limfati~ni prsten: 1. gornji deo epifarinksa) 2.bez kapsule. Palatinalne . usporeniji rast do 2. a ne poseban organ. produ`etak tubarnih na lateralnom zidu iza nep~anog luka u orofarinksu. FASCIJE FASCIA PHARYNGOBASILARIS ^ini fibroznu osnovicu `drela. spolja su semilunarni gornji i donji triangularni sluzoko`ni nabor (His . godine `ivota.sadr`e 15 kripti. Rezultat kontakta sa mikroorganizmima iz okoline dovodi do fiziolo{kog uve}anja. Zbog toga ne bi trebalo raditi tonzilektomiju pre 4. 6. Cilindri~no trepljast (gornji deo mekog nepca. Limfno tkivo se razvija od 4. od kojih je najve}a na donjem polu . godine. Dolazi do dejstva infekcija gornjih respiratornih puteva. godina `ivota .baza jezika i produ`etak palatinalnih na bazu 4. 3.adenoidnog tkiva.”rest”). 1975. (Vezivni omota~ `drela .kripta magna. Ova membrana je naj~vr{}a i najja~e razvijena u podru~ju izme|u baze lobanje i gornje ivice gornjeg konstriktornog mi{i}a farinksa. Plo~asto slojevit (orofarinks. Na bazi lobanje polazi{te joj je tuberculum pharyngeum. 2.). Sluznica je i mestimi~no je jako nabrana i omogu}ava prolazak velikih bolusa Histolo{ki se mo`e podeliti epitel na: 1. a tanka gde je izra`en muskularni sloj). godine `ivota (Morag i Ogra. nesmetan rast. spina ossis sphenoidalis i lamina medialis pterigoidnog nastavka.

Dakle. koja obuhvataju zadnji i bo~ne zidove `drela. ostaju sme{teni unilateralno. Na ovaj na~in `drelo je obmotano neprekidnim cirkularnim mi{i}nim omota~em. a u podru~ju nazofarinksa sadr`i i limfne ~vorove . Apscesi u ovom prostoru nastaju naj~e{}e u slu~aju bolesti tela pr{ljenova ili infekcije retrofaringealnih limfnih nodusa. u donjem delu nisu. dok donji konstriktor svojim gornjim vlaknima prekriva najni`a vlakna srednjeg. U podru~ju nazofarinksa su dve fascije srasle u medijalnoj ravni. buccinatora. koja razdvaja desne od levih mi{i}a. tj. Gornji konstriktor `drela 8 . retrofaringealni prostor: • napred . Unutra{nji sloj ~ine mi{i}i sa longitudinalno usmerenim vlaknima.na zadnjoj ivici lamine medialis processus pterygoidei. a njihova vlakna idu manje ili vi{e cirkularno. jezi~nu kost i tiroidnu hrskavicu larinksa. Gornji konstriktor je najdublji (najmedijalnije).bukofaringealna fascija • nazad . a zadebljala u zadnjem.prevertebralna fascija • lateralno . Oni ~ine povr{inski sloj muskulature `drela. Konstriktori `drela su {iroki.retrofaringealni prostor. a po funkciji su dilatatori. postoji podela na osnovu pravca vlakana i dejstva. Napred se hvata na liniji polazi{ta m. gornji . Dakle. 3. Dakle. 2. dok se uzdu`ni mi{i}i podiza~i `drela nalaze u dubljem sloju. bli`e `drelnoj {upljini. donji . a nazad obavija konstriktore farinksa sa spolja{nje strane gde se naziva fascia pharyngis.na tiroidnoj i krikoidnoj hrskavici larinksa.parafaringealni prostor MI[I]I @DRELA Zidovi `drela sadr`e dve grupe mi{i}a. njegova donja vlakna prekrivaju gornji deo srednjeg konstriktora. srednji . zbog medijalnog srastanja tih fascija.smrtni ishod! Prevertebralna fascija na bazi lobanje se hvata na donjoj strani piramide medijalno od spolja{njeg karotidnog otvora.raphe pharyngis. a prema dole du` farinksa i jednjaka u zadnji medijastinum . Tako|e mogu nastati {irenjem iz parafaringealnog prostora iz kojeg se infekcija nastavlja lateralnim smerom. Iza bukofaringealne fascije nalazi se prevertebralna fascija. tako da retrofaringealni prostor nema direktnu komunikaciju sa endokranijumom. gornji deo dublje polo`enog mi{i}a je slobodan! Sva tri konstriktora se pripajaju pozadi du` spomenute fibrozne `drelne pregrade . na zadnjem delu linee mylohioidee mandibulae i na ivici korena jezika. Pozadi na medijalnoj liniji stvara raphe pharyngis za koji se hvataju mi{i}i `drela. na raphe pterygomandibularis. Retrofaringealni prostor se pru`a prema gore do baze lobanje.na hioidnoj kosti. tanki mi{i}i sastavljeni iz popre~nih i kosih vlakana. Retrofaringealni apscesi u gornjem delu tog prostora. Konstriktori prekrivaju delimi~no jedan drugog sli~no crepovima na krovu. Prostor izme|u dve fascije ispunjen je rastresitim vezivnim tkivom. buccinator i tanka je u prednjem delu. FASCIA BUCCOPHARYNGEA Pokriva m.hvata se za pterigomandibularni ligament. Od raphe se pru`aju polukru`no i napred i pripajaju se napred: 1. na ostalim delovima nisu. U spolja{njem sloju nalaze se mi{i}i konstriktori.

Gornja vlakna se me{aju sa gornjim konstriktorom.a. Izme|u srednjeg i donjeg prolaze n. Jedan deo vlakana ide koso nagore.pars mylopharyngica (mandibula) . Gornji konstriktorni mi{i} farinksa svojom spolja{njom povr{inom u odnosu je sa prevertebralnom fascijom i slede}im mi{i}ima: .m. thyropharyngicus. Killianova slaba ta~ka farinksa. Oblika je ~etvorougla. lingualis.pars glossopharyngica dakle za (jezik) Kako gornji snopovi gornjeg konstriktora `drela prate pravac pterigomandibularnog ligamenta. Srednji konstriktor `drela On je u vidu lepeze. koji ide koso od hamulusa pterigoideusa lateralno prema mandibuli. gore se nastavlja faringobazilarnom fascijom. glossopharyngeus i n. 9 . To je Eustahijev kompleks u tzv. cricopharyngeus ~ija vlakna polaze od krikoidne hrskavice unazad prema raphe. a. Izme|u njegove gornje ivice i baze lobanje nalaze se mm. styloglossus. 2. Na taj na~in svaka infekcija vezana za gornja vlakna ovog mi{i}a. oblika romba. a napred se pripaja velikim (pars ceratopharyngea) i malim rogovima (pars chondropharyngea) hioida. Triangularni zjap izme|u pterigomandibularnog ligamenta i lingvalnih vlakana gornjeg konstriktora. Donji konstriktor `drela On je najdeblji. laryngea grana a. nemuskularnoj oblasti u mi{i}nom zidu farinksa u sinusu Morgagni.m.cave hemoragija! Iza srednjeg konstriktora nalazi se fascija prevertebralis. (ramus internus) i a. nazad se pru`a ka raphe. maxillaris ext. a drugi deo ide horizontalno nazad i svi se zavr{avaju na raphe. a.. nalaze se u istoj ravni kao m.m. zavija odmah lateralno od tonzile . sa ~etiri snopa za pripoj: . palatopharyngeusom.pars pterygopharyngica (pterigoid) . koji polazi od linea obliqua tiroidne hrskavice do donjeg roga tiroidne hrskavice i fascije cricothyroideus. stylopharyngeus . pharyngica ascendens i faringealni venski splet. thyroideae sup. nervni faringealni splet. limfni ~vorovi.pars buccopharyngica (obraz) . donji ili m. constrictor pharyngis medialis . mo`e dovesti do pro{irenja infekcije u obraz. prelaze}i preko vlakana srednjeg konstriktora. glossopharyngeus. kao izlaz ka jeziku je za prolaz slede}ih struktura: m. pterygoideus medialis Tu se tako|e nalaze a. .Najtanji. Izme|u gornjih i donjih vlakana ovog mi{i}a u zadnjem delu farinksa nalazi se slaba ta~ka. buccinator. sa dva velika snopa: 1. kapsulom tonzile palatine i faringobazilarnom fascijom. facialis. a lateralno obe karotidne arterije. levator i tensor veli palatini (levator i tensor palati) i tuba auditiva. gornji ili m. lingualis i n. Unutra{njom povr{inom dolazi u dodir sa m. laryngeus sup. koja je predilekciono mesto za stvaranje faringealnih divertikuluma. i n. Zatim n.

stilofaringealni. palatofaringealni. Podizanje larinksa pri gutanju i govoru Inervacija G. Potiskivanje zalogaja nani`e. i n. a stilofaringealni na spolja{njoj strani gornjeg konstriktora.. jugularis int. laryngeus inferior. koji se pripaja gore na nep~anoj aponeurozi i 2.ogranci plexusa pharyngeusa D. prema jednjaku 2. i mi{i}i koji polaze od njega. dok dole prilaze jedan drugom. Stvara ispup~enje na zadnjem zidu Srednji i donji konstriktor: 1.Budu}i da je donji konstriktor na samoj povr{ini. lateralno .n. salpingopharyngeusom. * ** FOSSA PTERYGOPALATINA Prostor koji je ograni~en: napred . U visini mandibule uz lateralni zid `drela prolaze a. 10 . ulaze}i u sastav muskulature `drela. Su`ava sve pre~nike `drelne {upljine 2. X i n. a prema dole i lateralno u parafaringealni prostor.n. sa gornjim pripojem na stiloidnom nastavku slepoo~ne kosti. Kroz fosu pterigopalatinu infekcija se mo`e pro{iriti ili u orbitu ili u endokranijum. Palatofaringealni le`i na unutra{njoj strani. Ovi mi{i}i su udaljeni jedan od drugog u gornjem delu. Prema gore se te tvorevine sve vi{e udaljavaju od `drela. v.se otvara u fisuru orbitalis cerebralis i sphenomaxillaris. Uz unutra{nju stranu sme{teni su srednji konstriktor. Infekcija ova dva prostora je prakti~no zajedni~ka. a izme|u n. . sjedinjuju}i se sa m. prema napred i medijalno u fossu pterygopalatinu. svojim najve}im delom pokriven je bukofaringealnom fascijom. carotis communis i tiroidna `lezda. jugularis int. . koja se nalazi izme|u pterigoidnog nastavka i skvame temporalne kosti. lateralno. Palatofaringealni mi{i} polazi od zadnje ivice tvrdog nepca i nep~ane aponeuroze .gubi se u fossu infratemporalis. pa prelazi bez o{trih granica prema gore u temporalnu regiju. n. IX. ulazi u zadnje nep~ane lukove. laryngeus inferior (X) ? FUNKCIJA PODIZA^A Mi{i}i podiza~i `drela. karotis komunis nalazi i: v. su dva uzdu`na popre~noprugasta mi{i}a i podi`u larinks pri gutanju: 1.fascije. nazad . vagus. Ispod donje ivice donjeg konstriktora . FUNKCIJA KONSTRIKTORA Gornji konstriktor: 1.zadnjim zidom maksilarnog sinusa. Lateralno se nalazi a. XII. carotis int. Lateralno od zida `drela nalazi se stiloidni nastavak. Uz lateralnu stranu donjeg dela `drela se osim a. S. ~ine duboki sloj muskulature `drela.bazom lobanje. stilo i palatofaringealni mi{i}. gore .

digastrici (venter anterior et posterior) • m.grane: . stiloidnu pre~agu. salpingofaringealni mi{i}. tonsillopharyngeus i na zadnju ivicu tiroidne hrskavice. stylopharyngeus n.prevertebralna • mi{i}i . Slojevi od unutra put spolja su: • sluznica • fascija .faringealni • fascija . stylohioideus (N. facialis . XII) • m. styloglossus (N. Inervisan od r. VII) • m. Stilofaringealni mi{i} pru`a se od stiloidnog nastavka nani`e i unutra do bo~nog zida `drela i hrskavice grkljana.a. omohioideus Strukture koje se pripajaju na processus styloideusu su: • m. Po silasku prema bo~nom zidu `drela ulazi u muskulaturu `drela kroz pukotinu izme|u gornjeg i srednjeg konstriktora. Zadnji. stylohioideus • m. carotis externa . mylohioideus • mm. a zajedno sa njima obrazuje tzv.a.a. IX) VASKULARIZACIJA FARINKSA ARTERIJE A. palatina ascendens. U sastavu palatofaringealnog mi{i}a ulazi trubno-`drelni. Njegov donji kraj u~estvuje u izgradnji unutra{njeg sloja muskulature bo~nog zida `drela.a.Ovaj mi{i} {alje vlakna prema tonzili m. hyoglossus • m. maxillaris interna.a. facialis (a. Ovaj faringotubalni mi{i} uzdi`e pomenuti nabor jer se nalazi odmah ispod sluznice. lateralni zid i tuba: . geniohioideus • m. Deo mekog nepca i nep~ani lukovi: . pharyngica ascendens. glossopharyngeusa. maxillaris externa) i . On je najmedijalniji od pomenuta tri mi{i}a sa pripojem na stiloidnom nastavku. sternohioideus • m. stylopharyngeus (N.bukofaringealna • mi{i}i . 11 .vertebralni • pr{ljenovi Strukture koje se pripajaju na hioidu su: • m. On polazi od donjeg dela hrskavice Eustahijeve tube. odakle vlakna silaze ka `drelu i zavr{avaju se u vlaknima palatofaringealnog mi{i}a. koga predstavlja uzan mi{i}ni snop.

jer tu postoje brojne komunikacije izme|u farinksa i endokranijuma. Ovaj kanal obi~no obliterira.meningitisi ili apscesi mozga faringealnog porekla. palatina descendens. pozadi ki~mom. pa tada kroz njega nastaju hernije kranijalnog sadr`aja tzv. Baza jezika i tonzila lingualis: . lingualis. do osteomijelitisa. jugularis internu ili venu facialis anterior. Budu}i da je medijastinum sa svih strana ~vrsto ograni~en. Dalje. a sa strane plu}ima. carotis interna. organi koji se izla`u pritisku. usled nekog tumora se pomeraju prema suprotnoj strani dovode do pro{irenja medijastinuma. koje se nalazi u parafaringealnom prostoru izme|u pojedinih organa. Retrofaringealni i parafaringealni prostori se spu{taju bez ikakve o{tre granice u gornji medijastinum. transsfenoidne encefalokele. i dalje u kaudalnom smeru kroz otvore u dijafragmi u retroperitonealni prostor. Svakako da ovaj kanal predstavlja vrlo retku mogu}nost {irenja infekcije. spreda sternumom. nerava.plexus palatinus) i spolja{nji ili faringealni (iza zadnjeg zida farinksa . a izlaz mu je na najvi{em mestu turskog sedla.Srednji deo mekog nepca i tvrdo nepce: . iz parafaringealnog prostora ulazi u endokranijum tre}i ogranak trigeminusa i a. Tako npr. mo`e u slu~aju infekcije dovesti do zapaljenja kosti baze lobanje. ali ako perzistira i u postfetalnom `ivotu. vena jugularis interna. i zadnji kranijalni `ivci.a.a. prostori lateralno od farinksa vrlo su opasni. VENE Venska krv se sabira u dva venska pleksusa: unutra{nji ili submukozni (u mekom nepcu . Naprotiv. hipofiza faringika. zatim a. koji prolazi kroz sfenoidnu kost. onda se ulaz u njega nalazi na krovu epifarinksa neposredno iza insercije vomera. Rastresito vezivno tkivo. a iz njega tako|e bez smetnji u zadnji medijastinum. i vitalnih elemenata.plexus pharyngeus) Oba se anastomoziraju sa venama nosa i usta . nastaju zapaljenja meninga . plexus pterygoideus komunicira sa kavernoznim sinusom. meningica media.a. a putem pre spomenutih arterija. vena. PUTEVI [IRENJA IZ FARINKSA U ENDOKRANIJUM U embrionalnom periodu postoji izme|u nazofarinksa i endokranijuma otvoren canalis craniopharyngycus. maxillaris interna . kroz taj kanal urasta epitel farinksa u endokranijum i tamo stvara adenohipofizu. Kroz retrofaringealni prostor ne nastaju endokranijalne komplikacije u smeru prema gore jer nema direktne komunikacije.uti~u u v. Na mestu ulaza u taj kanal se nalazi tzv. Ponekad ovaj kanal mo`e biti vrlo {irok. * ** ANATOMIJA USNE [UPLJINE (CAVUM ORIS) 12 .

tubusa. prava usna duplja ili usna {upljina u u`em smislu (cavum Predvorju i pravoj usnoj duplji pridodate su mnogobrojne pljuva~ne (gl. ~iji naziv zavisi od lokalizacije u oris proprium). `drelo i vratni deo jednjaka. orbicularis oris. koji svojim konkavitetom obuhvate zubne lukove i desni gornje i donje vilice. zadnji. salivatores) . ~itavu debljinu usne! Vene: V. Dva pomenuta prostora komuniciraju preko zadkutnja~kog prostora (spatium retromolare) i kroz interdentalne pukotine (me|uzubne pukotine . prelaze}i preko istoimene veze (raphe pterygomandibularis) donjevili~nog zgloba. plica pterygomandibularis. Na zadnjem zidu spatiuma pri jako otvorenim ustima nalazi se uspravno sluzoko`no ispup~enje. Vestibulum je ograni~en napred i bo~no mekim. Submukozno se nalaze male muko . To je {upljina otvorena napred prema spolja{njoj sredini preko usnog otvora (rima oris). facialis.). a senzitivne . Alveolarni nastavci desne i leve gornje vilice (maksile) i alveolarni deo donje vilice (mandibule) sa gornjim i donjim zubnim lucima dele usnu {upljinu na dva nejednaka dela: 1.uzdignut sluzoko`ni nabor . gore filtrum. USNA DUPLJA .male i velike.U glavi i vratu sme{teni su po~etni delovi pribora za varenje: usna duplja.otvor izvodnog kanala pljuva~ne parotidne `lezde . To je mesto za anesteziju n. a dole sulcus mentolabialis. Postoje vezice gornje i donje usne (frenulum labii sup. ** * 13 Arterije: A.ukr{tanje i kontralateralne metastaze).vermilion. infraorbitalis. rastegljivim zidom. koga predstavljaju zubni lukovi i desni.gornja ja~e razvijena i mo`e smetati `vakanju i govoru. koga obrazuju usne (labia oris) i obrazi (buccae). et infer.papila parotidea ductus Stenoni (ovde Koplikove mrlje kod malih boginja!). a ispred sluzoko`om oblo`ene prednje ivice ramusa mandibule . a slobodne ivice i unutra{nji deo sluzoko`om. a pozadi ~vrstim zidom. a pozadi prema `drelu preko `drelnog su`enja (isthmus faucium). oris) `lezde. odnosno donje usne sa desnima . koju prouzrokuje sluzoko`a usne duplje. [to je transparentnija ko`a provide se kapilari . usnoj {upljini. U gornjem tremnom svodu. et inferior. sluzoko`nu stranu gornje.gornje usne n. Predvorje usne duplje je njen prednji uzani deo oblika potkovice.zavr{ne grane n.dijasteme ispunjene su papilama interdentalis). nog sloja . Spolja{nja povr{ina usne je pokrivena ko`om.{iti duboko. predvorje usne duplje (vestibulum oris) i 2. pa ponekad zahteva hirur{ku korekciju. Usne zatvaraju prednji otvor vestibuluma koji sadr`i sfinkter m. sme{tene duboko izme|u mi{i}nog i sluzoko`- . prednji uzani. Gornja i donja usna. mentalis. iza poslednjeg kutnjaka. i usne (gl. facijalisa.CAVUM ORIS Predstavlja po~etni pro{ireni deo kanala za varenje. `drelno su`enje. bo~no sulcus nasolabialis. u nivou vrata II gornjeg kutnjaka .serozne labijalne `lezde. Nervi: Motorni `ivci . lingualis.mesto plasiranja sonde. Limfni sudovi: u submandibularne i submentalne noduse (Ca usne . alveolaris inferior i n. koje spajaju zadnju. a dole n. prostraniji. labialis sup.

a grane alveolarne . Tek posle {est meseci i kalcifikacije mogu}e je videti senku krune.OBRAZ Glavni mi{i} usne {upljine je m. buccinatora. facialis i vv. 2 pretkutnjaka. Ona zadebljava u zadnjem delu.jedini mi{i} sa fascijom. a prema napred se stanjuje i nestaje. Prva denticija (privremena) = 10 x 2 mle~nih zuba = 20. a. inciziva i o~njaka su razvijeni na ro|enju. krvni i limfni sudovi. buccalis. infraorbitalis. inferior. senzitivni n. Svaki alveolarni nastavak. Ko`a je tanka. ZUBNI LUKOVI ^ine ih gornji i donji zubi sa okolnim zubnim mesom. Vitamin A i D. te alveolarnim nastavcima mandibule i maksile. mandibule i maksile. Krune permanentnih zuba. Broj korenova zavisi od zuba. infraorbitalis i a. buccinator sa sluznicom koja je ~vrsto prirasla uz mi{i}. sluznicu mi{i} ~uva svojim tonusom od povreda zuba `vakanjem. alveolaris Vene: v.(2 sekuti}a. potko`no tkivo ~ini masno tkivo posebno razvijeno u dece (corpus adiposum buccae) sme{teno sa zadnje strane mi{i}a koja ~ini mehani~ku podr{ku obrazu kod sisanja. nepravilnost je malokluzija. 1 o~njak i 2 kutnjaka) Druga denticija (stalna) . buccalis i n. spolja sa zubnom gle|i. 1 o~njak. GINGIVE Sastoje se od ~vrstog vezivnog tkiva sraslog za periost i sluznice sa plo~asto slojevitim epitelom. pokriven gingivom koja se sastoji od vaskularizovane sluznice oja~ana gustim atherentnim fibroznim tkivom uz periost.bol u zoni lica. facialis. gingiva i zub. constrictor pharyngis superior. transversae faciei. Kroz potko`no tkivo prolaze mimi~ni mi{i}i. a. submentalni i parotidni. Deo koji {tr~i u usnu {upljinu . Nervi: Motorni `ivci n. ZUBI Zubni luk sa~injavaju alveolarni nastavak. (2 sekuti}a. facijalisa paralizovan je i ovaj mi{i}. a ispod se nalazi fascia buccinatoria ili bukofaringealna fascija koja prekriva mi{i} sa spolja{nje strane. deo koji je pokriven 14 . Ca i fosfati. transversa faciei. Hvata se na liniji polazi{ta m. a ispod nje dentin sa pro{irenjem za zubnu pulpu. pa zapada sluzni~ki nabor iz gornje i donje vilice izme|u zuba. Limfni sudovi: Nodusi submandibularni. 3 kutnjaka poslednji umnjak!) => 32 stalna. ima alveolu za sme{taj korena. buccinator . Normalno izbijanje zuba je va`nije od vremena izbijanja. Arterije: a. Submukoza koja je rastresita se nalazi ispod mi{i}a. Bukalne `lezde se nalaze izme|u mi{i}a i sluznice. me|utim kod paralize n. te kona~no sluzoko`a.kruna. facialis. Inervacija: n. a. Smena po~etkom {este godine `ivota. M. Neregularnost u polo`aju zuba. trigeminus preko mandibularnog i maksilarnog nerva. odnosno nervi. a pozadi nastavlja u fasciju koja obavija m.

Limfno tkivo . tkivo sli~no kosti za koju se vezuju periodontalni ligamenti. hondroglossus . Gornja povr{ina jezi~ne aponeuroze u vezi sa vezivnim slojem sluzoko`e pole|ine jezika. pri protruziji. geniohyoideus i genioglossus podr{ka za sublingvalnu `lezdu i kanal.prugaste muskulature prekrivene sluznicom.unazad i nani`e. Vezivo ~ine septa koja hirur{ki apsces odvajaju od druge polovine jezika. Organ sme{ten na podu usne {upljine i prednjem zidu farinksa.vrat. 15 . Unutra je zubna sr` ili pulpa. u sastav zuba ulaze: • substancia eburnea . kao i tri zna~ajna mi{i}a: mylohioideus izme|u mandibule i hioida na podu usta. linguales pored V i na vrhu jezika. kojima istovremeno slu`i za pripajanje. Krov usne {upljine ~ini tvrdo nepce a zadnji deo meko nepce.lingvalna tonzila. Mi{i}i: spolja{nji i unutra{nji. a koji pri~vr{}uju zub za alveolu. fonaciji.mesto porekla tiroideje. papillae linguales (circumvallate. Zatim. a le`i neposredno ispod sluzoko`e korena jezika. U{}a submandibularne i sublingvalne `lezde.prema podu. Anatomske strukture su i frenulum linguae. Gl. krvni i limfni sudovi pulpe i vrh u koji je ugra|en koren. odvojena od jezika vezivom.deo hyoglossusa. lingualis i a.gle| •u predelu korena dentin pokriven substancia osseum . fungiformes. Sastavljen od popre~no .gingivom .koren. u~estvuje u funkcijama degluticije. granicu usne {upljine i orofarinksa. Dva su dela: slobodni vrh i baza prema kutnjacima pozadi. I jezi~na pregrada koja le`i u sagitalnoj ravni i deli desne od levih mi{i}a jezika. foliate. Plicae. od glosohioidne opne. odnosno nastavak dentina zubne krune. ali bez kapsule pa se u celini te`e odstranjuje i zajedno sa jezi~nim folikulima se nalazi u sluzoko`i korena jezika. Ispod sluzoko`e su jezi~ne pljuva~ne `lezde. Fibrozni skelet .dentin • preko dentina substancia adventicia . pri jednostranoj paralizi na jezik ide na paralizovanu stranu. kroz koje ulaze nervi.u debljini organa. mastikacije. sa svake strane. • (kompenzatorna kontrakcija i funkcija suprotne strane) • hyoglossus . JEZIK Jezik se sastoji iz prednjeg dela ili tela i zadnjeg dela ili korena. sluzoko`nih `lezda. plica fibriata. ispod sloja cementa dentin. neposredno ispod sluzoko`e gornje strane tela jezika i predstavlja ~vrsti podsluzoko`ni sloj. fibroznog tkivo. a na vrhu foramen coeccum Morgagni . Dakle. sa spolja{njim omota~em cementom. Ovaj skelet ~ine: jezi~na aponeuroza. sa elasti~nim vlaknima. a na vrat se nastavlja . filiformes). ~ula dodira i ukusa. limfnog i masnog tkivo. plica sublingualis i n. Radix od corpusa odvojen sulcusom terminalisom V oblika. daje ~vrstinu i slu`i za pripajanje njegovoj muskulaturi. profunda. sluzoko`a tela jezika ima tzv. conicae.cement. a ispod njega centralni kanal korena. koja produ`uje unazad i nani`e jezi~nu aponeurozu. a pod usne {upljine ~ini dorzalnih dve tre}ine jezika i sluznica. Spolja{nji • genioglossus .

n. et inf.lateralnog dela hrskavi~ave tube). palatoglossus • m. palatopharyngeus.zadnje donji ^ini krov usne i dno nosne {upljine. constrictor pharyngis sup. hioidna kost i stiloidni nastavak. submentalni. Promene u obliku nepca zavise od uve}anih nazofaringealnih tonzila i disanja na usta. glossopharyngeus sa rr. levator veli palatini (od temporalne kosti do med. submandibularni. Sekundarno nepce ~ine ostali ko{tani i mi{i}ni delovi. facialis . jugoomohyoidni. • m. Meko nepce ~ine pet parnih mi{i}a: • m.palatinalne aponeuroze. X i vratni simpatikus. Meko nepce se sastoji od gustog fibroznog tkiva . vagus sa n. uvulae. lingualis. sup.n. lingualis sa rr. * ** ANATOMIJA PLJUVA^NIH @LEZDA KLASIFIKACIJA 16 . bol i temperatura): va`no! deo korena i valekule. 3. V. linguales . lingualis: rr. n. Senzitivni: Povr{inski senzibilitet (dodir. intermedius za fungiformes NEPCE 1. internus . n.mandibula. Unutra{nji • long. (dra`enje ka{alj!) n. disanju i fonaciji. Inervacija N. Prednji ko{tanih 3/4 i zadnjih 1/4 mekog mi{i}nog dela. laryngeus superior odnosno unutra{nje grane r. Nervi: motorni XII. Svi mi{i}i mekog nepca inervisani su od plexusa pharyngicusa u ~ijoj izgradnji u~estvuju: n.• styloglossus . Prednji deo tvrdog nepca sa alveolarnim lukom sa ~etiri inciziva ~ini premaksila ili primarno nepce. transversus. Ova poslednja dva mi{i}a se pripajaju na susednim kostima . glossopharyngeus za cirkumvallate i foliate n. • m. tenzor veli palatini inervi{e n. IX. Inervisani su od strane plexusa pharyngeusa. Mi{i}i igraju zna~ajnu ulogu u gutanju.unazad i navi{e. XII • palatoglossus. verticalis. dorsales linguae i a. tensor veli palatini (od sfenoidne kosti . • m. a drugim krajem u jezik. dela hrskavi~ave tube). Vene: vv. • glossopharyngealni deo m. Limfni sudovi: jugulodigastri~ni. Arterije: a. profunda linguae. 2. Formirana od ra{irenih vlakana m. linguales od sulkusa do blizu epiglotisa. Predstavlja najve}i deo palatinalnog nastavka maksile i horizontalne plo~e palatinalne kosti. n. tensora veli palatini.od vrha do sulcusa terminalisa.

prednja ivica m. m. Pokrivena kapsulom koja ~ini nastavak duboke fascije vrata.mi{i}i i veze sa pripojem na stiloidnom nastavku: (m. Put napred se pru`a prednji ili maseteri~ni produ`etak. linguales. a odvojeni glavnim ograncima n. Submandibularna i sublingvalna me{ovite seromucinozne. Parotidna `lezda se sastoji iz dva lobusa: 1. Sa usnom {upljinom komuniciraju preko svojih izvodnih kanala. i odvaja je od submandibularne `lezde. massetera i m. male `lezde u mukozi i submukozi usne {upljine su zadr`ale mesto nastanka sa manjom ili ve}om stalnom sekrecijom. hemijskoj. stylomandibulare). submandibularna i sublingvalna). tri para velikih `lezda (parotidna. razli~ite prirode. ** deo ispred facijalisa je povr{ni a deo iza duboki.odnosno retromandibularnoj jami.I podela (prema vrsti sekretornog epitela): • serozne • mucinozne • me{ovite (seromucinozne) II podela (prema veli~ini i lokalizaciji): 1.zadnji trbuh m. termalnoj. styloglossus. buccales. molares.opnastim lo`ama. slabije razvijen. Spolja{nja strana parotidne `lezde je pokrivena ko`om i parotidnom fascijom uz ~iju duboku stranu je ~vrsto srasla. Gornji kraj odgovara spolja{njem slu{nom hodniku i temporomandibularnom zglobu i zigomati~nom nastavku. povr{inski ja~e razvijen i 2. psihi~koj ili olfaktornoj stimulaciji. Posebno zadebljali deo ove fascije je stilomandibularni ligament i on vr{i potporu `lezde. labiales.saliva. obraza (400): (gll. Prednja strana prisno nale`e uz zadnju ivicu ramusa mandibule. ** * PAROTIDNA @LEZDA Parotidna `lezda je najve}a. radi vla`enja sluznice jezika. duboki. napred i dole. VII ne ide kroz `lezdu ve} kroz prostor ispunjen }elijskim masnim tkivom. facialisa. Stablo n. preko povr{ine maseteri~nog mi{i}a. stylohioideus. Nalazi se u parotidnoj lo`i . m. digastricusa .mi{i}no . m. dok je njihova sekrecija povremena. Donji kraj nale`e na fibrozni snop vili~nog ugla (tractus angularis). 17 . Zadnju stranu sa~injavaju od povr{ine prema dubini: .mastoidni i stiloidni nastavak . Parotida ~isto serozna . nepca. linguales anterior) 2. Ovi lobusi su spojenim istmusom. SCM . usnica. koji odvaja ovu `lezdu od zadnjeg kraja submandibularne `lezde. pterygoideusa medialisa. zahvaljuju}i mehani~koj. palatinae. stylohioideum i lig. stylopharyngeus. lig. zbog veli~ine sme{tenih van usne duplje u ko{tano .

5 cm od ugla usne. facijalisa. Odmah ispod grana facijalisa le`i v. ~ije je jedro nucleus salivatorius inferior. a. {to po~etni ogranci nekad mogu imati veze.komisure usana. koji ulazi u zadnje gornji deo sa unutra{nje strane `lezde i unutar nje se deli u terminalne ogranke koji se pojavljuju na prednjoj ivici. Vena se pru`a paralelno zadnjoj ivici vertikalnog ramusa mandibule. Kroz tkivo `lezde prolazi i: N. Prva ide put gore. auricularis magnus . kroz oti~ki ganglion. petrosusom superficialis minorom. carotis internom i v. Simpati~ka vlakna vode poreklo od pleksusa koji okru`uje karotidnu arteriju po{to pro|e gornji cervikalni ganglion. odnosno duboki re`anj parotide je u odnosu sa stiloidnim nastavkom sa svojim pripojnim mi{i}ima. paraliza. Arterije: a.II i III cervikalnog nerva sa spolja{njom jugularnom venom u platizmu. Hirur{ki zna~aj n. zaokre}e. Oko prednje ivice maseteri~nog mi{i}a. Jednak je broj vlakana Pa i Sy! Senzorna vlakna su poreklom od aurikulotemporalnog nerva. 4-5 mm napred ispod ko{tanog hodnika pru`a se stablo n. polazi ductus parotideus Stenoni. facialisa le`i u tome. i otvara se u gornjem svodu vestibuluma na nivou vrata II gornjeg molara gde je njegovo izbo~enje sluznice . kroz foramen ovale (innominatum). a. buccinator (5 cm). Vlakna idu n. carotis externa: a. glossopharyngeusa. pa presecanje ne mora da dovede do paralize. Sekretomotorna (Pa) vlakna su poreklom od timpani~kog pleksusa n. koji prenosi jake bolne senzacije u temporalnoj regiji. koja utiskuje u parotidnoj `lezdi `leb. Tako|e. Najdublji deo `lezde. maxillaris interna. jugularis externa.o{te}enje. ali. i prolazi kroz m.Po izlasku iz stilomastoidnog foramena. zatim skre}e navi{e i ulazi u `leb izme|u tragusa i temporomandibularnog zgloba. a unutra{nja maksilarna arterija prolazi unutra prema pterigomaksilarnoj fisuri. nemaju vezu . zatim probija submukozu. od najispup~enijeg mesta prednje ivice `lezde. jugularis externa) i njeno ra~vanje. duboko prema timpanomastoidnoj suturi. facialis posterior (v.dakle dualna Pa vlakna. jugularis internom i parafaringealnim prostorom! @lezda mo`e da ima izdanak prema vratu . U sklopu sa ovim kanalom se na gornjem delu nalazi i akcesorna parotidna `lezda. Po{to napusti infratemporalnu jamu iza vrata mandibule probija se kroz gornji deo `lezde. temporalis superficialis i a. povr{no je postavljena u temporalnoj regiji odmah ispred tragusa. koji le`i ispod mandibule i ~esto dose`e do zida `drela! Na 3. carotis externa. a potom se i deli u supstanci `lezde u svoje grane. oko 7 mm. Nervi: parasimpati~ka (sekretorno motorna) simpati~ka i senzitivna vlakna. 18 . temporalis superficialis i a. aurikulotemporalnim nervom u `lezdu. Njegov pravac ide linijom od tragusa do srednje ta~ke gornje usne . Mogu}a su i sekretomotorna vlakna preko chorde tympani . maxillaris interna.processus cervicalis. zavr{ne velike grane gornja - temporalna i donja cervikalna grana. duboko je postavljena i a.papila. Vene: v.

facialisa. Vlakna n. kroz zamku u nervu. u kapsuli koju gradi duboka cervikalna fascija. zadnjim snopovima milohioidnog mi{i}a. zadnjeg dela poda usne duplje i bo~nog zida `drela. Dakle. koji razdvaja submandibularnu od parotidne `lezde. Dakle.LIMFNO TKIVO: Limfno tkivo u sastavu tkiva `lezde ili limfociti oko acinusa i duktusa. odnosno plexus maxillaris externus. a facijalna arterija mo`e biti savijena platizmom gore. na hioglosalnom mi{i}u odmah ispod lingvalnog nerva. intermediusu. bez nodalnog karaktera. Unutra u dubini le`i na: hioglosalnom mi{i}u. idu u submandibularni ganglion. SUBMANDIBULARNA @LEZDA Sme{tena je u submandibularnoj regiji izme|u mandibule. dole i napred. a hipoglosalni nerv ispod. Nekad ju je te{ko odvojiti i sa~uvati! Dublje prema mandibuli. dok zapaljenjski ili drugi procesi ne dovedu do atherentnosti. Sy odgovara karotidnom. arterija i vena se ukr{taju povr{no. Zadnji kraj odgovara angulusu mandibule i fibroznom snopu ovog ugla . lingualisa. Za razliku od parotidne nije atherentna. SUBLINGVALNA @LEZDA Arterije: a. Dakle i ovde postoji potencijalna mogu}nost dualne Pa inervacije.tractus angularis. velikog roga hioidne kosti. Me{ovita. prete`no serozna. facialis. Submandibularni duktus kre}e od dubokog dela `lezde izme|u lingvalnog i hipoglosalnog nerva i ide napred i gore da bi se otvorio u ustima odmah sa strane frenuluma lingve. iznad milohioidnog mi{i}a. Lingvalni nerv prvo ide spolja od duktusa. sa cervikalnim ograncima facijalisa. platizmom i povr{inskim listom vratne fascije. facialis. lingualisa u `lezdu. donjem delu zadnjeg trbuha i me|utrbu{noj tetivi digastrikusa. otvarati kapsulu ispod mandibule radi ~uvanja nerva. odnosno ispod donje ivice tela donje vilice. Vene: v. i mogu}e je ekscidirati submandibularnu `lezdu intrakapsularnom disekcijom. i preko chorde tympani i pridru`ivanjem n. Preko duboke strane zadnjeg kraja prelazi stablo n. Nervi: Parasimpati~ka vlakna idu od gornjeg salivatornog jedra u n. koji se preko uske pukotine izme|u prednje ivice hioglosalnog mi{i}a i zadnje ivice milohioidnog mi{i}a uvla~i u podjezi~ni predeo. a zatim pravi krivinu gore i napred unutra od kanala. Ova strana `lezde pokriva hipoglosalni `ivac i njegovu venu. Lingvalni i hipoglosalni nerv prolaze kroz hyoglossus dublje u `lezdi lingvalni iznad. Sa spolja{nje strane je pokrivena: ko`om. 19 . koja se mogu na}i na donjoj ivici mandibule. duktus ide gore. Facijalna arterija obi~no ulazi u zadnje donji deo dubokog lobusa i po{to prese~e `lezdu na razli~itoj dubini ide kroz gornju povr{inu prelaze}i telo mandibule upravo ispred porekla maseteri~nog mi{i}a. Prednji kraj put napred {alje prednji produ`etak.

na kojoj pravi udubljenje . 20 . zatim u intralobularni duktus. koje predstavljaju prekursore salivarne amilaze. 3. i otvara se u submandibularni duktus. Prednji deo `lezde. a Sy spolja{nji karotidni plexus du` a. a veliki Bartholinijev se otvara pored Warthonovog submandibularne `lezde. Mioepitelne }elije le`e izme|u baza acinusnih }elija i bazalne membrane i prisutne su u intralobularnim duktusima. Mukozne }elije sadr`e mucinozne globule. Nervi: Pa VII (chorda tympani). odvaja se posebno u usnoj {upljini sa strane sublingvalne plike. odgovorne su za viskoznost. 2. sublingua* ** FIZIOLOGIJA USNE [UPLJINE I @DRELA 1.12 manjih `lezda pa otuda i vi{e izvodnih kanala: mali Rivinusovi. je manja sublingvalna `lezda. Sa gornje strane je ograni~ena sluznicom poda usne duplje. tj. Me{ovita. unutra genioglosusnim mi{i}em. sublingualis. Mucinogene granule sekretuju mucin u salivu.Sme{tena u dnu usne {upljine. Zadnji deo ima manji broj duktusa. dok fine zimogene granule seroznih }elija sekretuju enzime salivarne sekrecije. Struktura acinusa Zidovi acinusa su sagra|eni od }elija koje okru`uju centralni lumen. Arterije: a. hipoglosusa i podvili~ni kanal. Acinusne }elije le`e na homogenoj bazalnoj membrani. a koji vodi u duktalni sistem. prolaze: n. je kompaktan. zavr{ne gran~ice n. Otuda manja koli~ina sekreta posle nadra`aja simpati~kih nervnih vlakana. izme|u frenuluma jezika koji je napred i mandibule koja je nazad. lis. Sekretorni epitel acinusa se sastoji od dve vrste }elija: mukozne i serozne. prete`no mukozna. 5. Acinus vodi u interkalarni duktus. dakle ekspresija salive usled mioepitelne kontrakcije. ve}a sublingvalna `lezda. Preko unutra{nje strane `lezde. sublingualis Vene: v. dole miohioidnim mi{i}em. a dalje u interlobularni duktus ili ekskretorni kanal. spolja sublingvalna ko{tana jama mandibule. izme|u `lezde i genioglosalnog mi{i}a.fovea sublingualis. Ove }elije se kontrahuju pod dejstvom simpatikusa (?) ili adrenalina. Fiziologija gutanja (vidi kod jednjaka) Fonatorna funkcija (vidi kod fonijatrije) Fiziologija salivacije @vakanje Fiziologija ukusa Fiziologija limfnog tkiva USNA [UPLJINA FIZIOLOGIJA SALIVACIJE Parenhim pljuva~nih `lezda se sastoji od acinusa sa sistemom tubula i ekskretornim duktusima koji vode u glavni kanal. Nije jedinstvena celina ve} se sastoji od 10 . 6. a serozne veliki broj acidofilnih sekretornih granula. lingualis. 4.

Duktalni sistem Duktalni sistem koji vodi od sekretornih segmenata ili pak acinusa se mo`e diferencirati u tri strukturne regije bazirane na osnovu histomorfolo{kog ispitivanja: 1.22% 0. Pljuva~ka Sastav: 99. Specijalne karakteristike pojedina~nih pljuva~nih `lezda Parotidna: ve}ina }elija je serozna. lingvalne donje i gornje. Sublingvalne nemaju interkalarne ni cilijarne duktuse. 2. Manji krvni sudovi ulaze kroz kapsulu. sublingvalne i glosopalatinalne. Pomo}ne pljuva~ne `lezde: 1. 3. Terminalni deo glavnog ekskretornog kanala je oblo`en plo~asto slojevitim epitelom. Parotidna `lezda nema hilus i krvni sudovi prodiru kroz povr{inu `lezde bez odre|enog reda. U lobulima ova arterija se grana u arteriole a one u bogatu kapilarnu mre`u koja okru`uje intralobularni duktus. oralni vestibulum: labijalne i bukalne. dakle vodenasta sekrecija sa bogatstvom enzima a sa malo mucina. Neke karakteristike kanala: interkalarni duktusi submandibularne `lezde su kra}i od onih u parotidne `lezde (kalkulus?). 2. 4.14% voda soli organske mat. Od kapilarnog pleksusa krvni sudovi idu u sekundarne kapilare oko acinusnih }elija. Sublingvalna: ve}i broj manjih kao jedna solitarna. ekskretorni duktusi sa kubi~nim }elijama koje le`e na zaravnjenim }elijama. 4:1. interkalarni duktusi sa kubi~nim epitelom. uglavnom mukusne. Opisane su i arteriovenske anastomoze koje igraju ulogu u hemodinamskom pritisku. sa predominacijom seroznih }elija 4:1. Smer u kapilarima je suprotan od pravca salive. a iz kapilara u vene du` duktusa van lobulusa. Submandibularna: me{ana.22% 0. intralobularni duktusi sa cilijarnim epitelom. Bogata vaskularizacija duktusa je u vezi sa aktivnom funkcijom transporta. Osnovna vaskularna karakteristika je da arterijske grane se pridru`uju ekstralobularnim i interlobularnim kanalima u `lezdanim lobulusima. enzimi 21 . 3. palatinalne. Dakle epitelni pokrov duktusa pokazuje progresivne promene od cilindri~nog do pseudoslojevitog i plo~asto slojevitog epitela.42% 0. Vaskularizacija .cirkulacija Glavna arterija koja snabdeva submandibularne i sublingvalne `lezde ulazi u hilus `lezde. za vreme sekrecije.

O . enzimi i sl. viskozna te~nost. Le.7 (5. Obzirom na povi{en nivo K a smanjen Na. Salivatorni Ca je u vezi sa koncentracijom Ca u plazmi. odnosno hlorida sa pove}anim protokom . azot. Bukalna faza salivacije . i naravno koncentracija Ca. odnosno taktilne podra`aje sluzoko`e jezika. Ca. }elije: limfociti. • koncentracije sastojaka. kurioziteta radi. IX.Naj~e{}i enzim je ptijalin koji hidrolizom razla`e skrob do maltoze.jezika (V. Naj~e{}i kalkulusi su u submandibularnoj `lezdi zbog kanala. koloidni fosfat ili sa karbon dioksidom. lingvalne i nep~ane tonzile. Mg.sijaloadenoza. Enzimi: IgA. CO. • koncentracije plazme. deskvamirani epitel.6. Saliva je opalescentna. laktoperoksidaza. nezavisan u odnosu na smanjeni dijetalni input. anjoni hlorida. IX. H. To zavisi od: • sastava sekrecije razli~itih tipova `lezda. Proteini. X) . tiocijanati su pove}ani u te{kih pu{a~a. Na intenzitet ove faze uti~e prethodna cefali~na faza. Mogu biti prisutni i: bakterije. kreatinin. ribonukleaze i sl. dra`enje sluzoko`e: . aminokiseline. K. M. bikarbonata. uri~na kiselina. polipeptidi.samo se misli o hrani ili oseti miris ili kada se hrana 2. D.6) Submandibularna manje kisele reakcije od parotidne `lezde.reakcija na dra`enje. bakterije. odr`ava se hipotonija u odnosu na ekstracelularnu te~nost. Linearno je pove}anje koncentracije Na. urea. nekroti~ni detritus ili deskvamirani epitel. Anorganski sastojci: Organski sastojci: 1. vazduh. mucin. Hipersaturacija Ca i fosfatima je u vezi sa nastankom zubnih karijesa i kalkulusa. U svom sastavu pokazuje velike varijabilnosti i koncentracije glavnih sastojaka. X). Rhesus (C. kisela i alkalna fosfataza.6-7. Na. ushodnog toka. bezbojna.`drela (IX. X) 22 . putrifikovani sastojci hrane. E). AFERENTNI PUTEVI SALIVARNOG REFLEKSA vidi (V. Ca je ili u vezi sa proteinima. Antigeni: izohematoglutinin ABO Ag. • od stimulusa. vitamin C i B kompleks. polimorfonukleari. nespecifi~ne esteraze. za razliku od neinflamatornih uve}anja `lezde . PH . `drela i ose}aja ukusa hrane.u zapaljenjima raste 2 10 puta. Npr.usne {upljine (V) . sa malim koncentracijama fosfata i sulfata. Cefali~na faza salivacije . Saliva vi{e odgovara intracelularnoj te~nosti. lizozim (probija zid bakterijskih }elija). N. amilaza. Reakcija pljuva~ke: jon vodonika zna~ajan za nastanak zubnog karijesa. usne {upljine.

a drugi smanjuje njihovo lu~enje.plexus sympaticus facialis za submandibularnu . Pod dejstvom parasimpatikusa lu~i se retka. Pa . po{to su usta.xerostomia - oboljenja salivarnih `lezda o{te}enje centralnih salivarnih puteva i nerava psihogeni poreme}aji usled disanja na usta kao posledica uzimanja nekih lekova hroni~ni nefritis i uremija dijabetes mellitus i diabetes insipidus Sy Paterson Brown-Kelly i Sy Sjögren upotreba izvesnih lekova mentalni poreme}aji u toku trudno}e zapaljenje sluznice usne duplje i `drela strana tela i tumori `drela i jednjaka posledice trovanja metalima (Hg.ose}aj ukusa hrane (VII. odnosno zubi. auriculotemporalis) . ili kod nagona na povra}anje. Enzimi koji deluju pri varenju na uzetu hranu mogu delovati 23 . EFERENTNI PUTEVI SALIVARNOG REFLEKSA Parasympaticus i sympaticus imaju antagonisti~ko dejstvo na lu~enje seroznih `lezda. njihovo dejstvo je sinergi~no.IX za parotidnu `lezdu (n. jasno je da je `vakanje hrane od neobi~ne va`nosti.ptyalismus @VAKANJE @vakanje predstavlja vrlo va`an akt u ishrani. s tom razlikom {to parasimpatikus ima ja~e dejstvo na pove}anje sekrecije od simpatikusa.VII-bis za submandibularnu `lezdu Sy (oko a. bistra pljuva~ka.plexus temporalis superficialis za parotidnu . `eludac). odnosno varenje hrane zavisi velikim delom od usitnjenosti zalogaja. kada dolazi do jakog lu~enja pljuva~ke (X). jedini u celom digestivnom traktu u mogu}nosti da isitne uzetu hranu. Bi) infektivne bolesti .plexus sublingualis za sublingvalnu POREME]AJI LU^ENJA PLJUVA^KE Suvo}a usta . Gastrointestinalna faza salivacije .besnilo parkinsonizam Pove}ano lu~enje pljuva~ke . dok se pod dejstvom simpatikusa lu~e male koli~ine jako guste pljuva~ke. Prvi poja~ava.nastaje obi~no kao posledica uzimanja hrane koja jako iritira sluznicu GIT trakta (jednjak. IX) 3. carotis externae) . Kod mukoznih `lezda. Kako kori{}enje.

samo molekuli razlo`eni na jone. 1. Od gustoreceptornih }elija sa donje strane polaze nervna vlakna. rastvorene u odre|enoj koncentraciji hemijske supstance izazivaju reakciju na povr{ini ili u citoplazmi }elija. organske supstance ({e}er. ketoni. gorko i kiselo.cela povr{ina jezika (jonizovane kiseline. slatko . Osim toga. kiselo . preko kojeg je korpuskul u vezi sa spolja{njom sredinom. aldehidi. supstance koje dra`e gustoreceptore dovode do fizi~kih promena na njihovim produ`ecima. Ovo ~ulo spada u grupu hemijskih ~ula. katjoni) 3. mogu izazvati nadra`aj gustoreceptornih }elija.vrh jezika. sa oko 200 gustativnih korpuskula na svakoj) 2. papilae foliate (na lateralnoj strani jezika) Sastav gustativnih korpuskula. proporcionalno koncentraciji H jona) 24 . gde su sme{teni vrhovi gustoreceptornih }elija. alkohol. Gustativne papile predstavljaju nosioce gustativnih korpuskula i razasute su po jeziku. Izme|u ovih }elija se nalaze potporne }elije.samo na povr{ini ~estica hrane. FIZIOLOGIJA UKUSA Ose}aj ukusa predstavlja va`an faktor u izboru hrane prema `elji ~oveka i potrebi na{ih tkiva. kako bi se celulozni omota~ slomio i omogu}io iskori{}avanje hranljivih sastojaka takve hrane. papilae circumvalatae (sme{tene u obliku "V" na bazi jezika. sitnjenje hrane u ustima smanjuje mogu}nost ekskorijacije sluznice digestivnog trakta i pobolj{anje evakuacije sadr`aja digestivnog trakta. Pored toga. `drela. Ovaj otvor se produ`ava u jamicu. i to na temp. papilae fungiformis (razbacane po telu jezika) 3. slano. 2.na lateralnim stranama (kiseline. hrana koja je bogata celuloznim omota~ima }elija. Svaki korpuskul je ovoidnog oblika sa otvorom na vrhu (porus gustatorius). menjaju}i permeabilnost }elija receptora i stimuli{u}i nervne zavr{etke oko pupoljaka. Mehanizam nadra`aja gustoreceptornih }elija je: 1. estri). ili 2. od 20-35° C. odnosno neorganske soli Pb i Be. vo}e i povr}e mora biti dobra sa`vakano. Dakle. sa malim kon~i}em koji se kupa u te~nosti jamice. Gustativne papile se dele na: 1. tako da je efekat iskori{}avanja ve}i ukoliko je hrana sitnije i`vakana. Gustativne papile i gustativni korpuskuli. slano . Postoje ~etiri elementarna ose}aja ukusa i to: slatko. izazivaju}i na taj na~in podra`aj nervnih zavr{etaka. mada se korpuskuli mogu na}i i u sluznici usne duplje.

stoma duplex Dve usne {upljine od kojih je jedna normalna. Pri kraju ~etvrte nedelje (27. Od ovog jedra. drugi neuron ide do nucleusa arcuatusa. IX do tractusa solitariusa. Achelia 25 . cefali~ni deo primordijalnog creva se diferencira kao farinks. Ostale strukture nastaju od endodermalnog epitelnog sloja.ektodermalni spolja i endodermalni iznutra. VII (horda timpani) i od njega u tractus solitarius u produ`enoj mo`dini. strane usne duplje. Brza adaptacija gustoreceptornog organa na nadra`aje. ova membrana nestaje i primitivna usta (stomatodeum) se nastavlja u farinks. mesecu razvoja. usled rascepa prednjeg dela chorde dorsalis. tako da ose}aj ukusa uti~e direktno na koli~inu pljuva~ke. 3.4. radi se zapravo o popre~noj pukotini lica.iz Rathkeovog {paga).mala usta Mala usta usled predalekog sra{}ivanja nastavaka gornje i donje vilice. prednji deo hipofize (adenohipofiza . Deo usne {upljine koji nastaje od stomatodeuma. U 2. ve} poreme}aj mirisne faze salivacije! ** * EMBRIOLOGIJA USNE [UPLJINE I @DRELA Farinks postaje iz prednjeg dela primitivnog creva. V. 4. Tractus solitarius je vezan sa salivarnim jedrima. gorko . odnosno primitivno crevo. Iz zadnje tre}ine ide preko n.velika usta Velika usta koja se`u od uva do uva. prebacuje se na n. Macrostomia . Iz predela `drela ide preko n. Podvostru~enje usta . tako da su mu lateralni delovi jako razvijeni i predstavljeni tzv. zubna gle|. 2. ne radi se o poreme}aju ~ula ukusa.na bazi jezika (organski spojevi duga~kih lanaca i alkaloidi . a druga se slepo zavr{ava. X do tractusa solitariusa. dana).lekovi ali i otrovi). Faringealni d`epovi u~estvuju u stvaranju mnogobrojnih va`nih organa. a od njega polazi tre}i neuron i ide do kore velikog mozga (operkularno inzularna zona). Kod kijavice. usnice. ** * KONGENITALNE ANOMALIJE USANA. koji se nalaze izme|u {kr`nih lukova. prekriven je ektodermom (epitel tvrdog nepca. Membrana buccopharyngica ima dva zida . USNE [UPLJINE I @DRELA 1. faringealnim d`epovima. Microstomia . On je komprimiran u dorzo ventralnom smeru. NERVNI PUTEVI OSE]AJA UKUSA Iz prednje dve tre}ine jezika impuls ide preko n. koji je u ranom stadijumu razvoja na svom gornjem delu slepo zatvoreno (membrana buccopharyngica).

gastrostoma . da zahvati samo jedan ramus i telo mandibule ili bilateralna.fiksacija jezika za donju usnu i ona se dr`i 6 meseci do razvijanja . Microchelia 7.nedostatak jezika ili te{ka hipoplazija (ne uti~e znatnije na razvoj govora!) udru`ena sa poreme}ajem razvoja prstiju ruke i nogu. 13. kada je cela mandibula simetri~no nerazvijena. Progenia . pneumokoka tipa I u usnoj duplji.5. preparati katalaze.operacija po Duglasu .acatalasemia. antibiotici. 10. Aglossia. 12. glosoptoza i rascep nepca .ortodoksna korekcija do puberteta ili osteotomija Robinov sindrom . kada ne dolazi do penu{anja! Terapija: higijena usta. AP dijametar donje vilice je smanjen. 26 .hipoplazija donje vilice Mala vilica je u retropoziciji u odnosu na gornju. Dolazi do ote`ane mastikacije. Macrochelia 6. 9.sepsa.mikrognatija. Mikrognatija nastaje kao posledica nepotpunog razvoja I i II branhijalnog luka. Kod Japanaca. isturenost i spu{tenost frontalnih zuba maksile i nagomilavanje mekog tkiva i ispod donje vilice. Isturenost vilice dovodi do promena u okluziji zuba. Odsustvuje prominencija donje tre}ine lica. visina donjeg dela lica skra}ena. 11. Koreanaca i Izraelaca. daje pti~iji profil. otklanjanje nekroti~nog tkiva. a govor je o~uvan. Gotsko nepce Visoko postavljeno tvrdo nepce. Terapija: . Acatalasia . Dolazi do oksidacije krvnih proteina i smanjuje se otpornost na mikroorganizme. Agnatia Nedostatak donje vilice. Prognatia . Su{tina je u nedostatku katalaze. Komplikacija.traheotomija. Dokazivanje ovog nedostatka se vr{i posipanjem tkiva rastvorom H2O2. Mo`e biti unilateralna. hranjenje sondom .izbo~enje donje vilice Izbo~enje brade sa smetnjom u ishrani i govoru.decu dr`ati u pronaciji na trbuhu. Bolest nastaje kao posledica osloba|anja H2O2 usled prisustva hemoliti~nih streptokoka. ukoliko se ne le~i . Terapija: po zavr{etku rasta organizma. ekstrakcija zuba.izbo~enje gornje vilice dentalno i alveolarno.kongenitalni stridor. macroglossia i microglossia Sindrom aglossia-adactylia . Micrognatia . Takahara sindrom Ulceracije desni i sluznice usne duplje koje izazivaju ispadanje zubnih pupoljaka i nekroti~ne kosti gingiva. 8.

Ovo oboljenje mo`e biti udru`eno sa situsom inversusom. 15. 16. to su neinflamatorna hiperplazija vezivnog tkiva gingive. Autozomno dominantno se nasle|uje. Le~enje samo ukoliko je o{te}ena zubna gle|.frenulum linguae brevis . Terapija: hirur{ka. Hipoplazija i bojenje emajla i dentina zuba usled upotrebe tetraciklinskih preparata Boja zavisi od vrste preparata koji se daju u toku denticije ili majkama za vreme dojenja . Terapija: hirurgija. hipoplazija gornje usne. histolo{ki sastavljen od velikih jako granuliranih }elija.Pacijenti imaju usko lice sa uvu~enom bradom. Lingua bifida 27 ne utvrdi prisustvo pravog i funkcionalnog tkiva tiroideje. bez smetnji. i 12. Bolest mo`e biti udru`ena sa oligofrenijom ili hipertrihozom. sivo sme|a. Thyroideae accessoriae Bilo gde du` duktusa tireoglosusa. cista i fistula. sublingvalna. sindaktilija). lingvalna. Ankyloglossia superior Prirastanje vrha jezika za nepce ili gingive. Poreme}aj mo`e biti pra}en hipoplazijom zubne gle|i. Terapija: ne treba. Terapija: plasti~ni rekonstruktivni zahvati.lingua accreta Nemogu}nost podizanja vrha jezika usled kongenitalnog kratkog ili napred postavljenog frenulumu jezika zna~ajnom za govor. Ankyloglossia inferior . 17. prelaringealna. Terapija: ekstrakcija i zuba i hiperplasti~nog tkiva! 19. 14. nedelje intrauterinog razvi}a. 18. Kongenitalni epulis Javlja se kod novoro|en~adi benigni pendularni tumor na desnima maksile i mandibule. Ne smeju da se uklone dok se Ova anomalija mo`e biti udru`ena sa pojavom ductusa thyreoglossusa. Glossitis mediana rhomboidea Na dorzumu perzistira tuberculum impar koji se karakteri{e okruglastom. pretrahealna (normalno) i intratorakalna. oran`.produ`enje ili ekscizija u celini. strome sa dosta veziva i pla`e odontogenog epitela u njoj. Sa rascepom nepca dolazi do prirastanja za septum! Mo`e biti udru`eno sa mnogim drugim malformacijama (ankiloza temporomandibularnog zgloba. Velike se mogu odstraniti kada smetaju uz prethodne mere predostro`nosti. Naj~e{}e je na bazi jezika u predelu foramena cekuma. . 21. Elephantiasis gingivae Jaka hiperplazija gingive u toku denticije sa tendencijom recidiviranja. ulegnutom ili izdignutom potpuno glatkom povr{inom. Posledica gre{ke u razvoju izme|u 8. Spor rast. a usled poreme}aja u spu{tanju tiroidnog tkiva. neposredno ispred cirkumvalatnih papila. 20.`uta. potpunom agenezijom tiroideje.5-10% samo aberantna! . Terapija: hirur{ka . Histolo{ki.

udru`en sa poreme}ajem druge denticije. kod ve}ih hirur{ki. 26.Rascepi jezika mogu biti izolovani ili udru`eni sa rascepima gornje usne ili mandibule. U lakim postoji samo rascep vrha jezika. Hereditarna hypodontia sa disgenezom nokata Kod ovih pacijenta se sre}e nedostatak nokata ili su mali. Veli~ina rascepa jezika javlja se u raznim stepenima.virus influence A. mialgije. miokarditis. epiglotisa. paralelno ili vertikalno postavljene u odnosu na normalne. * ** AKUTNI FARINGITISI ETIOLO[KA PODELA 1.akutni faringokonjunktivitis . tako da se ovi zubi moraju odstraniti. B. Javlja se na ro|enju. . hipofarinksa. Terapija: proteze.tip 3 . D. A1. crvenkaste tanke plo~e. 22. Terapija: Kancerofobija! Kod manjih nepotrebna terapija. usled atrofije papila jezika. glatke.obi~no udru`eno vi{e virusa. Asimptomatski ili lako pe~enje jezika. traje 14 dana. C.Influenza .Adenovirusi . .herpangina male dece (Coxaki A virus) (leti u male dece. hipertrofija op{an~enih papila usled niskog nivoa vitamina A u serumu i poreme}aja njegove resorpcije. 24. slabo razvijeni. Mogu biti udru`ene sa rascepom nepca i usnica. Nokti obi~no po~nu da rastu u 2. 23. A2.Herpes grupa .tip 4 . Terapija: Kancerofobija! Nepotrebna. Pojava premle~nih zuba Ovakva pojava zuba predstavlja te{ko}u u ishrani odoj~eta i mo`e izazvati dekubituse na jeziku.Common cold (prehlada) . difuzno razbacane sa ili bez promena na licu) 28 .(grip) . Terapija: Kancerofobija! Ispiranje alkalnim rastvorom. Slivaju se i i{~ezavaju. te{ko o{te}enje epitela sve do germinativnog sloja. ili 3. Lingua geographica . 25. Lingua scrotalis Ja~e razvijene.akutni eksudativni faringitis . Prva denticija je normalna. ~este lokalne bakterijske superinfekcije koje se manifestuju komplikacijama. Lingua fissurata Vi{e od dve fisure su patolo{ki nalaz. PHARYNGITIS VIRALIS .herpes symplex pharyngis (herpeti~ne vezikule orofarinksa.akutna respiratorna bolest . ali sa staro{}u se pove}ava broj obolelih. Terapija: Nepotrebna. Broj zuba se kre}e od 2-28. uvu~ene. pleurodinia.glossitis migrans Ovalne. . deceniji `ivota. dobre prognoze ali mogu}e i: meningitis.

PHARYNGITIS BACTERIALIS (PYOGENES) .METABOLICA 7. aksilarni nodusi.akutni edem sa mogu}im ugu{enjem izazvan alergijskom reakcijom tipa 1 na razne alergene (lekovi ili nutritivni alergeni).Urica . Komplikacije: afinitet za neuromuskularne plo~e .pareze i paralize. stafilokok. prele`ana difterija ne ostavlja trajni • • • • • imunitet). . sa ili bez promena na licu (paraliza n.kod gihta. Streptokok. PHARYNGITIS SPECIFICA . sivkaste. IX i n.kod infektivnih bolesti. X."vrat bika" Te{ka respiratorna insuficijencija . Bol pri gutanju Povi{ena telesna temperatura Ubrzan puls usled intoksikacije miokarda Regionalna limfadenopatija .larinks Dg: foetor ex ore. PHARYNGITIS INFECTIOSA . facialisa)) .obi~no na bazi prethodne virusne infekcije. lateralni li~i na peritonzilitis. sekundarno. PHARYNGITIS ALLERGICA .uve}ani vratni. jako atherentne membrane. odr`ava se dugo . oro i epifarinksa . `utica .febrilnost oko 39°C.Premenstrualis (hiperfolikulizam.. PHARYNGITIS ENDOCRINO .Exantema subitum . . .malinast jezik i ospa.fibrinske debele naslage tonzila. .limfadenitis zadnjeg zida `drela .faringitis sa prolivom . PHARYNGITIS TOXICA .Mycotica .Morbilli. 4. ingvinalni. 3.Echo virusi .uve}anje jetre i slezine 29 . miokarditis i laringotraheitis.Mononucleosis infectiosa . podru~ja n.slika obi~nog faringita izazvana alergijskom reakcijom 5.Entero virusi .Difteria (DiTePer nevakcinisana deca. * Bris TH: antidifteri~ni serum i antibiotici. .sa enantemom na mekom nepcu u toku febrilnosti i egzantemom po prestanku temperature 2. Rubeolla.Tuberculosa .Scarlatina (streptococcus beta haemoliticus) .herpes zoster pharyngis (jednostrane bolne vezikule. pneumokok.Luetica tipa 4 na lekove. promuklost). Varicella .EB virus . bolna obostrana cervikalna limfadenopatija. 6. debele.

dehidratacija i oblo`en jezika. PHARYNGITIS LATERALIS .ispod 1000. po ~ijem skidanju dolazi do krvavljenja. avitaminoze. 9. . Ulcerozne promene na tonzili i `drelu prekrivene prljavo sivim membranama. anemija i trombocitopenija.leukocitoza. tu{iranje 7% acidum chromicumom. sa ulceroznom anginom i gingivostomatitisom. PHARYNGITIS HIPOVITAMINOSA .infekcija Gram negativnim mikroorganizmima.oboljenje je posledica pada op{tih odbrambenih snaga organizma.akutni ulcerativni proces jedne. 11. limfocitoza 10-20. C 30 .~e{}e se manifestuju kao angine!) 12. B. `drela. mali procenat zrelih leukocita. lo{e ishrane .ekstreman pad broja }elija u krvi. Regionalna limfadenopatija. sulfonamidi) ili idiopatskog (u sklopu aplasti~ne anemije i predispozicija) porekla. antibiotici b) akutne leukemije . karioznih zuba. udru`enom sa ulceroznim gingivostomatitisom.radi se o nekroti~nom procesu na sluznici i stromi tonzila.Trench Mouth (epidemija u vojsci).pad granuliranih leukocita u krvi usled toksi~nog (piramidon.Vincenti i spirohetom Borelia Vincenti. 8. predela retromolarnog trigonuma. TH: otkloniti uzrok. a tek posle pada lokalne ili op{te otpornosti postaju patogeni: fuziformnim .recidivantne angine. re|e obe tonzile. c) aplazija ko{tane sr`i (panmyelophtisa) . lokalno i op{te Salvarsan.000. U krvnoj slici postoji veliki broj mladih elemenata bele loze. farinksa posle tonzilektomije.VINCENTI .kompenzatorna hipertrofija limfnih ~vori}a 11. Bez adenopatije.Paull-Bunnel pozitivna reakcija 1:16 pa na dalje (u 30% aglutinacija negativna) 8. usled pada Dg: leukopenija. op{teg oboljenja. 10.otok lateralnog zida u vidu nabora posle (7. koji se mogu na}i u `drelu normalnih ljudi. PHARYNGITIS GRANULOSA .. monocitoza . . d) hroni~ne neutropenije . imuniteta.A. PHARYNGITIS ULCEROMEMBRANACEA . kosna sr` sklona aplaziji pri uzimanju mijelotoksi~nih lekova. U kosnoj sr`i neznatan broj }elija. gingivostomatitisa i faringitisa zbog pada odbrambenih snaga organizma.PLAUT . tonzilektomije.50% monocita (virocita) . transfuzije krvi. ispiranje usta Na perboratom. 9. leukopenija . ali starih. TH: antibiotici. Dominiraju simptomi i znaci sepse. PHARYNGITIS HAEMATOLOGICA a) agranulocitoza . . nepca i desni.eventualne neurolo{ke smetnje . bez znakova reaktivnog zapaljenja. mali broj granulocita. 10. bacilom Plaut . ubrzano disanje i puls.sekundarne promene u smislu angine.

KLINI^KA SLIKA Lak{i oblik • • • • • neugodnost u `drelu pri gutanju pljuva~ke . LABORATORIJA • Leukociti u krvi su povi{eni samo u bakterijskoj infekciji.lak bol ose}aj suvo}e `drela (“sore throat”) bol u u{ima pri gutanju lako uve}anje vratnih limfnih ~vorova lako povi{enje telesne temperature Te`i oblik • • • • • • • visoka telesna temperatura (40°C) ose}aj groznice op{ta intoksikacija bol u mi{i}ima glavobolje povra}anje ote`ano gutanje INSPEKCIJA PALPACIJA VRATA Retroaurikularna limfadenopatija . • Mikroskopski pregled razmaza iz `drela obojenog po Wrightu tj. eventualne Koplikove mrlje.13. hrana. i na gljivice. ulceracije prekrivene fibrinskim naslagama. uzeti lek. RINOSKOPIJA Znaci infekcije. • Biogram i antibiogram brisa `drela. hiperemi~ne vezikule.rubeola. nekroze i dr. PHARYNGITIS POSTTRAUMATICA DIJAGNOZA I TERAPIJA AKUTNIH FARINGITISA ANAMNEZA Od kada traje. 31 . aksilarno .infektivna mononukleoza. a kod virusne infekcije epitelne }elije. OROFARINGOSKOPIJA Hiperemija sluzoko`e. povreda. sa malo bakterija i leukocita). menstruacija. edem i staklast sekret. Pappenhaimu (kod bakterijske infekcije brojne bakterije i leukociti.

Alergija KLASIFIKACIJA A) PHARYNGITIS CHRONICA ALLERGICA 32 . endogene intoksikacije (ciroza. krvne bolesti (npr. avitaminoze b. nazalna opstrukcija i disanje na usta b. Funkcionalni faktori a. ~esti recidivi akutnih faringitisa descendentna infekcija kod hroni~nog sinusitisa hroni~ni tonzilitis hroni~na zapaljenja usne duplje. Hroni~na infekcija a. antimikotici • antibiotici HRONI^NI FARINGITISI ETIOLOGIJA U etiologiji faringita retki su primarni faktori. tonsillopriva 3. Op{ti faktori a. Faringitisi su skoro redovno uzrokovani sekundarnim etiolo{kim faktorima: 1. klima i mikroklima c. b. endokrine bolesti (dijabetes. profesionalna zaga|enja 4. gastrointestinalne bolesti f. c.• Virusolo{ka ispitivanja. zloupotreba glasa i farinksna neuroza. struma) 5. uremija) e. d. Mikroklimatski faktori a. alkohol i duvan b.~ajevi • antialergici. e. "hrakanje" c. Paul-Bunnelova i druge specifi~ne reakcije TERAPIJA Simptomatska: • analgetici i antipiretici • dezinficijentni rastvori za ispiranje • vitamin C. te~nosti . zuba i desni ascendentna infekcija iz plu}a ekspektoracijom 2. hroni~na leukopenija) c. op{te bolesti koje smanjuju imunitet d.

Epipharyngitis chronica nonspecifica nonallergica 2. opstrukcija nosa. suvo}a `drela posle sluzi) spavanja usled disanja na usta. jako izra`eni krvni sudovi i velika koli~ina providne TH: tu{iranje 2% AgNO3 b) hypertrophica (hipertrofija sluzoko`e i eventualno mi{i}a. o{te}enje simpati~kih i parasimpati~kih sekretornih vlakana koja idu du` krvnih sudova pri tonzilektomiji. suva. Pharyngitis chronica nonspecifica nonallergica a) catarrhalis (kongestija sluzoko`e.tako da je ovo oboljenje kontraindikacija za tonzilektomiju. CAVE! * Antibiotici kontraindikovani 33 . • Povremeni ka{alj. vitamin A .~esto sezonski.diffusa . sklerom i ozena) SIMPTOMI FARINGOPATIJA Simptomi hroni~nog faringitisa sli~ni su kod svih oblika: • Disproporcija izme|u tegoba i klini~kog nalaza. • Pogor{anje u egzacerbacijama . pharyngitis tonsillopriva) .Thornwaldova bolest (perzistiranje embrionalne komunikacije izme|u kaudalnog dela horde i nazofarinksnog epitela na zadnjem zidu epifarinksa b) abscessus epipharyngis u o`iljcima vegetacija c) Cryptolymphoiditis chronica nedovoljno involuiranih vegetacija (potilja~na glavobolja. TH: tu{iranje i ispiranje Jod-Glycerinom. SE i leukociti povi{eni) 1.srtriae lateralis (limfno tkivo lateralnog zida) c) atrophica (sluznica farinksa atrofi~na. {to se pogre{no pripisuje larinksu.Lushkae . • Nelagodnost u `drelu. "hrakanje" ili gutanje usled stalni neprijatnih senzacija. eventualno prekrivena debelim zelenim fetidnim krustama. dolazi do smanjene sekrecije `lezda u sluznici `drela .diffusa .granulosa posterior (limfno tkivo zadnjeg zida) . mukopurulentna sekrecija. • Nemogu}nost pevanja falceta kod peva~a. sjajna. `ari{ne komplikacije.localisata a) Cystis seu abscessus bursae pharyngicae .B) PHARYNGITIS CHRONICA NONSPECIFICA NONALLERGICA B) . od jutarnjeg bola do ose}aja stranog tela.symplex (pr.sicca crustosa (pr. a usled zatvaranja izvodni kanala `lezda smanjena koli~ina sluzi) TH: tu{iranje 2% AgNO3 .

prljavog dna. ali je sekundarni lues farinksa naj~e{}i. Oboljenje je pra}eno izrazitim neuralgijama n. Lupus farinksa je danas retko oboljenje. TH: Tuberkulostatici. ali je izra`en limfadenitis colli. postoje disfagije. 34 . a javlja se u perakutnom ili subakutnom obliku.hematogena infekcija Hroni~ne tuberkulozne ulceracije . Hroni~ne TBC ulceracije su promene u `drelu u kontinuitetu sa promenama larinksa i nosa. Klini~ki se javljaju ulkusi neravnih ivica. stvaraju}i o`iljak. Zone aktivnog procesa se smenjuju sa sa cikatriksima. forme koje su lo{e prognoze. meko nepce i uvula. vitamin D (kalciferol). Bolest je pra}ena visokom telesnom temperaturom i naglim propadanjem organizma. TH: Tuberkulostatici. dijatermija.* Psihoterapija usled kancerofobije SPECIFI^NA OBOLJENJA FARINKSA TUBERKULOZA FARINKSA Predilekciono mesto su nep~ani luci. ka{asta i te~na ishrana. i}i potpuno asimptomatski ili sa eventualnim uve}anjem tonzile i hiperemijom. U prvoj fazi bolesti dolazi do lividnosti sluznice farinksa na kojoj se kasnije javljaju `u}kasto crvenkasti ~vori}i. epimukozni anestetici radi ubla`avanja tegoba. smetnje u govoru i vra}anje hrane na nos. koje nekad mogu biti tako jake da zahtevaju hirur{ku intervenciju na ovom `ivcu. Javlja se kao sekundarni lupus kod bolesnika sa lupusom lica i nosa. TH: Tuberkulostatici i lokalna asepti~na sredstva. Bolest ima hroni~ni karakter.infekcija sputumom .mutilantna ili vegetantna forma Lupus farinksa . Usled toga. Tada se javlja te{ka disfagija i bol u `drelu. • • • • U farinksu se tuberkuloza javlja u tri oblika: Akutna milijarna forma . Larvirani tuberkulozni tonzilitis je danas naj~e{}i tip tuberkuloze. koji ulceri{u i cikatriziraju. Klini~ki se javlja u vidu mnogobrojnih ~vori}a ili mehuri}a na sluznici `drela koji ulceriraju.primarna TBC direktnom inokulacijom Larvirani TBC tonzilitis sa limfadenitisom vrata Akutna milijarna forma predstavlja te{ku komplikaciju uznapredovale tuberkuloze plu}a usled pada odbrambenih snaga organizma. tako da zahva}ena sluznica ima izgled kore pomorand`e. sa hipersalivacijom i eventualnim krvarenjem. Nema popratnog adenita na vratu. jer tonzilitis mo`e LUES FARINKSA Mo`e se sresti u svim stadijumima. IX.

ulkus pra}en bezbolnom regionalnom adenopatijom ulkus durum.Sol. pa je rana dijagnoza veoma va`na radi spre~avanja {irenja infekcije na okolinu. nepcu. temperature i adenopatije. Predstavlja iznenadni otok uvule koji se {iri na nep~ane lukove usled napornog ka{lja. OSTALA OBOLJENJA FARINKSA To je infekcija najverovatnije gljivicom Leptotrix.Primarni lues farinksa je naj~e{}a forma ekstragenitalnog primarnog luesa i zahvata usnu. TH: Antilueti~na i lokalni dezinficijens . U po~etnoj fazi bolesti postoji jednostrani crveni tvrd otok. ~vrsto vezane za podlogu. Bolest spontano prolazi. Sekundarni lues farinksa je najinfektivniji oblik. operacija. i + WAR test. • Lueti~ni cikatriksi su naj~e{}i nalazi. 1. u roku nekoliko dana. ve} cikatrizaciju. zatim dolazi do nekroze. usled ~ega nazofarinks mo`e da bude potpuno zatvoren infiltratima i o`iljcima. HYPERKERATOSIS PHARYNGIS 2. Dijagnoza se postavlja na osnovu serolo{kih reakcija War i Nelson i biopsije. SCLEROMA NASOPHARYNGIS Descendentna infekcija iz nosa izazvana Frishovim bacilom (Klebsiella rhinoscleromatis) sa stvaranjem tvrdih infiltrata koji ne pokazuju tendenciju ulcerisanja. TH: u manjim slu~ajevima bu`iranje ili plasti~no rekonstruktivni zahvati. Karakteri{e se sivkastim ili `u}kastim izra{tajima u vidu malog roga kao posledica hipertrofije ili keratinizacije epitela. mehani~ke. Karakteri{e se od lake hiperemije sluznice do enantema . STENOSIS PHARYNGIS 4. I{~ezavaju za 1-2 meseca. tonzilama i valekulama. Promene su na: zadnjem zidu `drela. Mo`e da do|e do poreme}aja u govoru. MIKOTI^NA OBOLJENJA FARINKSA 35 . Crvena ote~ena uvula koja ote`ava gutanje. • Difuzne infiltracije (sifilomi) su difuzni gumozni infiltrati u vidu razbacanih traka i ~vorova. termi~ke ili korozivne povrede. H2O2. APOPLEXIA UVULAE 3. • Gumma predstavlja specifi~nu lueti~nu infiltraciju tkiva sa endarteritisom i kasnijom nekrozom tkiva u regionu distribucije odgovaraju}e arterije. a zatim. difuzna limfadenopatija. Tercijarni lues farinksa se mo`e da javi u nekoliko oblika: • Povr{ne ulceracije sa tamnom crveno ivicom u prvoj fazi na uvuli i mekom nepcu koje dovode do o`iljaka. Za sve lueti~ne promene tercijarnog luesa karakteristi~no je: odsustvo bola. disanju ili gutanju. i evakuacije ovih nekroti~nih masa. a posle perforacije guma dolazi do stvaranja o`iljka. Dijagnoza se postavlja na osnovu klini~kog izgleda i nalaza blede treponeme u razmazu. Zatim. egzantem (ospa na ko`i). To su o`iljne stenoze posledica skvr~avanja vezivnog tkiva kao posledica: akutnih i hroni~nih infekcija. Klini~ki se u po~etku razvija kao kao bezbolno zadebljanje.plaques muquese. jezik ili tonzilu.

posle zra~enja. 1% Gentiana violet.duboke ulceracije . MALIGNI GRANULOM @DRELA .male ulceracije TH: Op{ta i lokalna primena mikostatika. perfuzije citostaticima * ** 5. Dactarin gel. PATOLOGIJA Kongestija i zapaljenjska infiltracija faringealne tonzile sa obilnom sekrecijom (od mukozne do purulentne).Actinomycosis . sme|im ili plavim ~vori}ima mekog nepca. Dijagnoza se postavlja histolo{ki. Na biboracicum u glicerinu.Leptotrix . Izaziva~i su: . TH: Kortikosteroidi. na koje se nadovezuje bakterijska infekcija limfnog tkiva III krajnika. TH: Kortikosteroidi Oboljenja se javlja u vidu bezbolnog ulkusa koji ima jaku tendenciju ka pove}anju.WEGENER ZAPALJENJA LIMFNOG TKIVA @DRELA VEGETATIONES ADENOIDAS (Hyperplasia tonsillae pharyngicae et adenoiditis chronica) TONSILLITIS CHRONICA (Hyperplasio tonsillae palatinae et tonsillitis chronica) HYPERPLASIO TONSILLAE TUBARIAE et tonsillitis chronica tonsillae tubariae HYPERPLASIO TONSILLAE LINGUALIS et tonsillitis chronica tonsillae lingualis ADENOIDITIS ACUTA Sinonimi: ANGINA POSTNASALIS. ANGINA TONSILLAE PHARYNGICAE LUSCHKA DEFINICIJA To je akutno gnojno zapaljenje III krajnika. hormonskih poreme}aja (dijabet). upotrebe kortikosteroida. Oboljenje naj~e{}e u plu}ima ali u `drelu sa bezbolnim bledim.Sporotrix . Javlja se u odoj~adi i starije dece. NaHCO3. Klini~ka slika je izra`enija ukoliko je dete mla|e.difuzno hiperemi~na sluzoko`a . zra~enje.hiperkeratoza `drela . Nistatin sol. Diskutabilno je kao klini~ki entitet? ETIOLOGIJA Kao posledica akutnih rinogenih infekcija.Candida albicans . 1% AgNO3. Ulkus po~inje obi~no na prednjem nep~anom luku a zatim zahvata i tonzilu.belo `ute naslage . SARKOIDOZA @DRELA 6.Ova oboljenja nastaju usled: pove}ane primene antibiotika. kaheksija. KLINI^KA SLIKA 36 .Blastomicosis .

1. 5. Obostrana cervikalna adenopatija. a ne mo`e ni da sisa. DIJAGNOZA Orofaringoskopija i prednja i eventualno zadnja rinoskopija.infekcija prevertebralnog veziva i dubokih limfonodusa vra-ta i zadnjih dubokih mi{i}a vrata. Ukoliko je dete manje T je ve}a. Me|utim nekad i prolongirani tok . Ka{alj .kao posledica sluzavog sekreta . Naglo povi{enje telesne temperature do 40°C.ANGINA DEFINICIJA 37 . pra}ena bolom i povi{enom telesnom temperatu-rom. Povra}anje i gubitak apetita. 3. Zapu{enost nosa kao posledica zapaljenjskog otoka III krajnika.po brisu • Aspiracija sekreta svakodnevno iz nosa • Vazokonstriktorne kapi za nos Adenoidektomija kod recidivantnih otita? TONSILLITIS ACUTA + PHARYNGITIS . disajnih puteva. TOK Simptomi akutnog adenoidita traju 4-7 dana. • • • • • • • • • • Komplikacije adenoiditisa su: akutno gnojno zapaljenje srednjeg uva retrofaringealni apsces spazam larinksa subglotisni laringitis laringotraheobronhitis Jackson bronhopneumonija febrilne konvulzije meningitis sinusitis torticolis rhinopharyngica .nekoliko nedelja. Na zadnjem zidu farinksa masa sluzavo gnojnog sekreta koji se sliva iz epifarinksa. sa stalno povi{enom telesnom temperaturom. a potom i gnojna. postoji hiperemija zadnjeg zida `drela i nep~anih lukova. Laka hiperemija bubne opne ili znaci akutnog zapaljenja. nakon ~ega pada temperatura i smanjuje se sekrecija. le~iti antibioticima. ubrzanog disanja. 2. Kontraindikovano tu{iranje adenoida! TERAPIJA • Antibiotici .descendentna infekcija donjih 6. te utoliko ve}a opasnost od febrilnih konvulzija. Dete je uznemireno. Kod odoj~adi to dovodi do poreme}aja u ishrani jer dete ne mo`e istovremeno da di{e na usta i da se hrani. 7. 4. Sluzava sekrecija iz nosa i epifarinksa.

foetor ex ore. op{ta slabost. gu{iti. pre svega nep~anim Waldeyerovog prstena. koja omogu}ava sekundarnu bakterijsku infekciju (starija deca). Angina se ~esto vi|a u vidu epidemija ({kole). drhtavica. ali da bi nastala mora da postoje i neki predisponiraju}i faktori: . I osipne groznice mogu zapo~eti anginom. ote~ene. refleksna otalgija. U najve}em broju je angina je primarna virusna infekcija (pred{kolski uzrast). ote`ano gutanje i ishrana i smetnje prilikom govora. ETIOLOGIJA Angina je kaplji~na infekcija. 1.rinofaringitis. . Obolevaju deca i odrasli. dana. Posle 1-2 dana javljaju se lokalne smetnje i njihovom pojavom poja~avaju se i op{ti znaci oboljenja. PATOLOGIJA Hiperemija. sinusitis. trizmus zbog zapaljenja u nep~anim lukovima.crvene. ubrzan puls. od latinske re~i angare ili gr~ke anche {to zna~i stezati. Naj~e{}e uzro~nik dospeva do tonzila spolja. . a odrasli od angina. 90% beta hemoliti~ni streptokok grupe A). Povi{ena telesna temperatura. bolovi u mi{i}ima i le|ima. toksemija i oligurija. Obi~no se za ovo oboljenje upotrebljava termina ”angina”. KLINI^KA SLIKA U po~etku dominiraju op{ti simptomi. Mogu}a i me{ana flora. uve}ane. Naj~e{}i izaziva~ je Streptokok (65% infekcije. Op{ti simptomi 2. Nekroza tkiva tonzile. a posle 5 dana dolazi do popu{tanja.rashla|enje `drela (hladna pi}a. Infiltracija leukocitima. zna~ajan i zbog mogu}ih udaljenih komplikacija. Lokalni simptomi 38 . DIJAGNOZA • ANGINA CATARRHALIS .Akutno zapaljenje na tonzilama. Talo`enje fibrina. oblo`en i suv jezik. . Najte`e stanje je oko 3. Deskvamacija epitela. Pojava gnojnih ~epova koji konfluiraju u gnojne naslage. ali pod odre|enim uslovima i apatogeni mikroorganizmi koji normalno borave u tonzilama mogu da se pretvore u patogene forme (35% su zdrave klicono{e).premorenost. Karakteristi~no je da odoj~ad pate od adenoiditisa. Cervikalna adenopatija. sladoled). Bol prilikom gutanja i bolovi u `drelu.pad op{tih odbrambenih snaga.

antipiretici. kardiotonici. Sedimentacija Ve}a od 30 39 .`u}kaste prominencije na povr{ini . • ANGINA CONFLUENS .prekrivanje fibrinom. Uzrast deteta 3. ka{asta ishrana.jak bol u korenu jezika sa te{kim gutanjem ~vrste hrane. izuzetno retko ranije 39-40°C Sliven. 4. Novoro|en~ad Deca obolela od malignih bolesti Infektivna mononukleoza Herpeti~ni (Coxackie A virus) VIRUSNI Preko cele godine VIRUSNI STREPTOKOKNI 1. Vreme obolevanja Od XII do V meseca (izuzetak je {arlah . TH: elektrokoagulacija ili LASER odstranjivanje u direktoskopiji + antibiotici. 3.X XII mesec. vitamin. • ANGINA FOLLICULARIS . Tip eksudacije Od ro|enja 38-39°C Beo.folikuli pod zapalje- njem. posle TV. • ANGINA TONSILLAE LINGUALIS . ta~kast (pojedina~an) ili kon~ast (sitnozrnast. • ANGINA NECROTICANS . mrko `ut 2. TERAPIJA • • • • • mirovanje bris i antibiotici analgetici. Temperatura 4. naro~ito u kolektivima) Od IV godine nadalje.nekroza i ulceracije.• ANGINA LACUNARIS . po potrebi tonsillectomia "a shaud" ** * AKUTNI TONZILOFARINGITIS U DECE (PEDIJATRIJSKI STAV) STREPTOKOKNI Izuzimaju se posebni oblici: 1.fibrinski gnojni ~epovi u lakunama. te~nosti. 2. so~an ili vezikularan izgled gu{e) Manja od 30 5.

I. povra}anje 40 .J.J. godine 1. PENICILLIN VK PER OS deset dana Kod alergije na penicillin: 1. deset dana 4. EXTENCILLIN 600. Gu{obolja Uvula uve}ana 3-4 puta. godine PROKAIN PENICILLIN 400.000 I. do 7.000 I.kao antireumatik 100 mg/kg TT VIRUS NUSPOJAVE KOD ASPIRINA . crvena. LINKOCIN ASPIRIN 50 mg/kg TT u tri doze . godine 800. 12. EXTENCILLIN (ista doza) + ORALNI PENICILLIN u tri doze (na 8 h) 3.000 I. 11. Leukociti Posebne karakteristike: Ve}i od 12 Manji od 12 7.6. zujanje u u{ima. deset dana 800. do 7. 9.J. preko 7. godine 2.J. ERITROMICIN 25 mg/kg u 4 doze 2. 8. preko 7.glavobolja.J. jako ote~ena (dodiruje koren jezika) Spratna bolest Angularni limfadenitis Petehije na mekom nepcu i uvuli Plamen crveno `drelo Pozitivan bris na β-hemoliti~ni streptokok TERAPIJA STREPTOKOK (preporuka WHO) 1.200.000 I. epistaksa. PROKAIN PENICILLIN 400. 13.J.000 I.000. 10.

nikada crvena! .ponoviti testove. Waaler rose. 5.SE povi{ena. .tada je potrebna operacija). * ** KOMPLIKACIJE AKUTNIH OBOLJENJA OROFARINKSA 41 . fibrinogen.operacija tonzila tek posle izle~enog rinitisa. .ponovo kontrola. Bisolvon ? (daju se ako dete ka{lje dve nedelje) PNEUMONIA (PEDIJATRIJSKI STAV) Novoro|en~ad . * * * INDIKACIJE ZA ANTITUSIKE (PEDIJATRIJSKI STAV) 1.Penicillin. . Prelomi rebara.Bronhitisi u dece isklju~ivo su virusne etiologije! (izuzev cisti~ne fibroze) 90% infekcija respiratornog trakta nisu bakterijske etiologije! HRONI^NI TONZILITIS .nikada se ne normalizuju ni klini~ki ni laboratorijski nalaz (~este upale gu{e). tetraciklini.tra`i se SE. Izuzetno kod faringita (zbog mirnog sna) MUKOLITICI . {alje se na tonzilektomiju. Metilcistein (Mucodyne).Pneumokoke .ASTO .pri pritisku se obi~no cedi gnojni sekret.za{tititi od Gram negativnih bakterija . 3.TONSILLITIS EXUDATIVA (PEDIJATRIJSKI STAV) .MUKOREGULATORI (PEDIJATRIJSKI STAV) 1. RF i CRP. Fluimukan 2.ostali testovi povi{eni ⇒ EXTENCILLIN 3 meseca na 15 dana .dok god ga dete pije ka{lja}e! 3. .dalje od 15 dana . ASTO. .od druge do tre}e godine `ivota su tonzile fiziolo{ki uve}ane (mogu ote`avati ishranu i disanje .Mycoplasma pneumoniae .Eritromicin. Od 5. pa ako je opet lo{ rezultat. .dete u prvoj godini nema tonzile! Sluznica je uvek sedefasta.Stafcillin. Posle {este nedelje . godine . . Hirur{ka oboljenja abdomena. Suvi pleuritis. produ`ava se terapija jo{ tri meseca. Latex. . 4. Slezov ~aj (u napadu astme) .preko 500 ASJ/ml .Pentrexyl i Garamycin (prvih 15 dana). do 13. a ako je bilo koji test povi{en. 2. Pertusis u prvoj nedelji. KKS.

mo`e da se govori o akutnom i hroni~nom retrofaringealnom apscesu. usled TBC infekcije limfnih nodusa ili karijesa vratnih pr{ljenova ili baze lobanje. 2. zadnje etmoidalne }elije i sfenoidni sinusi. Simptomi niskog apscesa . DIJAGNOZA Anamneza Nagli i brz razvoj. tako da mo`e do}i do te{ke dispneje. vidi ranije. Sakupljanje gnojnog eksudata usled kolikvacije limfnih nodusa dovodi do stvaranja apscesa i dovodi do toga da se sluznica zadnjeg zida `drela izbo~uje prema napred sve vi{e. Abscessus peritonsillaris Abscessus intratonsillaris Abscessus retropharyngealis Abscessus parapharyngealis Phlegmona et gangrena pharyngis Angina Ludovici Sepsis tonsillogenes 1. i 2. pa se u njemu mo`e nakupiti i do 20 cm3 gnojnog eksudata. a visoki apsces . uvek sa jedne strane od raphe mediane. Javlja se naj~e{}e u dece izme|u 6-18 meseci starosti. ili hroni~ni. naj~e{}e Streptokoknom infekcijom.simptomi nosa. . petrozita.abscessus peritonsillaris tonsillae lingualis 3. retko posle 5. dodiruje hoane i meko nepce.LOKALNE 1. 4. Meko nepce je razmaknuto i pomereno prema napred. Dakle. 3. epifarinks i adenoidi. On i dalje raste. godine `ivota. tako da je najzad elasti~no napeta. 6. 5. ABSCESSUS RETROPHARYNGEALIS Akutni Posledica je prodora infekcije iz gnojnog zapaljenjskog prostora `drela. srednje i unutra{nje uvo i zadnji zid mezo i hipofarinksa. otok su`ava donji sprat `drela u toj meri da vazduh nema slobodan pristup grkljanu. usled akutnog adenita Gilettovih limfnih ~vorova. akutnog otita. ali i kod odraslih u drugom slu~aju. U retrofaringealne noduse se dreniraju: zadnje partije nosa. zbog involucije limfnih ~vorova retrofaringealnog prostora. mastoidita.simptomi larinksa i hipofarinksa. izme|u bukofaringealne fascije i prevertebralne fascije. pa ~ak i ugu{enja. DEFINICIJA To je zapaljenjski proces lokalizovan u retrofaringealnom prostoru. Donja ivica otoka mo`e da se izbo~i neposredno nad ulazom u grkljan. KLINI^KA SLIKA 42 . 7.

TERAPIJA Incizija i drena`a apscesa. Kre{tav glas.TBC hladni apsces DEFINICIJA Ova vrsta apscesa je posledica TBC infekcije u starije dece i odraslih osoba. zadnji peritonzilarni apsces. Otok submandibularnih limfnih ~vorova na vratu. konvulzije.cervikalna bezbolna adenopatija . larinks) . strano telo disajnih puteva. Instrumentalni pregled Jako jednostrano izbo~enje zadnjeg zida farinksa do skoro mekog nepca ostavljaju}i mali prostor izme|u zadnjeg zida i baze jezika. Te{ko}e u disanju i sisanju. Obolevaju deca do 5 godina. Povra}anje. palpatorno ili tvrd infiltrat ili mekani apsces. Tortikolis ili zabacivanje glave unazad. apsces je iza prevertebralne fascije i to .odsustvo infektivnog sindroma .u srednjoj liniji. Aspiracija. sepsa. i na vratu uve}ani limfni nodusi. Bris. Incizija paramedijalno u ta~ki koja odgovara donjoj ivici mekog nepca. Bolovi u `drelu. Zapu{enost nosa. hipofarinks. Traheotomija? Hroni~ni .laka disfagija. KOMPLIKACIJE Akutni edem larinksa. DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA Dolaze u obzir: parafaringealni. 1. gubitak telesne mase.van srednje linije. Obolevaju ve}a deca i odrasli. laringitis.hroni~ne opstruktivne tegobe (nos. cijanoza. spontana perforacija sa ugu{enjem. difterija. 43 . Krupozni ka{alj. Karakteri{u ga: . Dete le`i na le|ima sa zaba~enom glavom maksimalno unazad (Trendelenburg). Kao posledica TBC karijesa vratnih pr{ljenova ki~menog stuba. Kao posledica TBC infekcije Gilletovih limfnih ~vorova: apsces je sme{ten izme|u dve fascije . sluznica `drela hiperemi~na. Antibiotici.`drelo relativno mirno ("hladni apsces") .obi~no se na kraju prazni u `drelo 2. Karakteri{u ga: .• • • • • • • • • Visoka temperatura i te{ka intoksikacija deteta.

DUBOKI APSCES VRATA DEFINICIJA To je zapaljenjski proces koji zahvata vezivno tkivo i limfno tkivo parafaringealnog prostora ili dubokih limfnih ~vorova vrata.APSCES VRATNOG MEDIJASTINUMA . Rtg cervikalne ki~me. ABSCESSUS PARAPHARYNGEALIS . TBC. Bolovi u vratu i `drelu. Na vratu uve}ane bezbolne limfne noduse.laki bolovi u `drelu. Otok lateralne strane vrata . KLINI^KA SLIKA Orofaringoskopija Na zadnjem zidu farinksa izbo~enje (hladni apsces) u medijalnoj liniji. DIJAGNOZA Anamneza Oboljenje karakteri{e spor razvoj. pterygoidei).lako bolan. Tortikolis na obolelu stranu (m. ispred ili iza m. kroz vrat. 4. TERAPIJA Tuberkulostatici Incizija spoljnim putem. odrasli pothranjeni.nadra`ajni ka{alj. . osetljiv na dodir. SCM). 44 . ETIOLOGIJA angina (per continuitatem) i peritonzilarni apsces infekcija tonzilarnih lo`a posle tonzilektomije mastoiditis i petrozitis (pripoj faringobazilarne fascije) proces na zubima povrede vrata i farinksa (iz `drela ili spolja) KLINI^KA SLIKA Pove}ana telesna temperatura i lo{e op{te stanje. . smanjenog imuniteta. Sluznica farinksa mirna. Disfagija.. SCM.pove}anje limfnih ~vorova na vratu. Trizmus (mm. DIJAGNOZA Otok lateralne strane vrata koji je tvrd. U farinksu crvenilo sluznice sa pomeranjem lateralnog zida farinksa zahva}ene strane.

submentalni otok. Incizija apscesa . skarlatine i nome.KOMPLIKACIJE tromboflebitis v. Proces se mo`e {iriti u svim pravcima. tupo se prepari{u meka tkiva vrata do parafaringealnog prostora. pristup je dakle.izmenjen i ote`an govor zbog kretanja jezika . TH: antibiotici Gangrena farinksa . kao za funkcionalnu disekciju vrata . SCM. Zatim se razvije flegmona pa apsces. TH: antibiotici 6. koji je jako tvrd.). zubni procesi i sl. 2. KLINI^KA SLIKA . koja je jako hiperemi~na i edematozna.curenje pljuva~ke iz usta zbog infiltracije mi{i}a dna usne duplje (ote`ano gutanje) i hipersalivacija . uvek sa drenovima.ka ra~vi karotide. .ote`ano disanje 45 ANGINA LUDOVICI . eksikacija .nastaje kao komplikacija morbila. bolan i topao.Phlegmona pharyngis diffusa . 5. glositisi.TM se gubi.Morbus Senatori je infekcija jako virulentnim Streptokokama sluzoko`e `drela.disfagija . Antibiotici .mo`e se vr{iti spoljnjim putem ili otvaranjem lateralnog zida farinksa.povi{ena telesna temperatura . veni jugularis interni i jugularnim dubokim nodusima. DEFINICIJA Predstavlja celulitis poda usne duplje i vrata. Rez se pravi du` prednje ivice m. DEFINICIJA PHLEGMONA ET GANGRENA PHARYNGIS Flegmona farinksa .Gangrena pharyngis .PHLEGMONA BASEOS ORIS .dok je proces jo{ u fazi flegmonoznog zapaljenja. zbog komplikacija gnojnih afekcija (stomatitisi. otok je jo{ tvrd. jugularis sa septikemijom edem larinksa medijastinitis ruptura karotide paralize nerava IX-XII TERAPIJA 1.

reumatska groznica .DIJAGNOZA Lividan otok koji se {iri izme|u ramusa mandibule i hioidne kosti. STERILNE SEKVELE BETA HEMOLITI^KOG STREPTOKOKA .Glomerulonephritis acuta postanginosa * ** SEPSIS TONSILLOGENES STOMATITISI AKUTNI HRONI^NI SPECIFI^NI NESPECIFI^NI LOKALNI OP[TI 1. drena`a i antibiotici. sublingualis = ograni~en na predeo pljuva~ne `lezde periostitis mandibulae = lu~na infiltracija du` kosti mandibule ranula = ograni~en tumefakt na tipi~nom mestu. Pacijent u te{koj intoksikaciji. Bimanuelnom palpacijom se ose}a infiltrat poda usne duplje. hroni~an limfadenitis submentalis = prednji deo submentalnog prostora metastaze u submentalne limfne noduse . Eritem 46 . tvrd i bolan. Ne mo`e se nikad pipati prisustvo apscesa zbog dubokog polo`aja zapaljenjskog procesa. 7. Leukocitoza. TH: Antibiotska. Tonsillectomia ”a chaud”. DEFINICIJA To je infekcija preko venskih i limfnih sudova sa povi{enom telesnom temperaturom i op{tom intoksikacijom. Otok je topao. DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA sijaloadenitis gl."hladan" tumefakt TERAPIJA Incizija.Febris rheumatica .

12. Stomatitis Stomatitis Stomatitis Stomatitis Stomatitis Stomatitis Stomatitis Stomatitis Stomatitis catarrhalis seu simplex herpetica seu vesiculosa pustulosa (pseudo)membranacea ulceronecrotica . Nastaju usled lo{e proteze. Pb. hipovitaminoza B. Me|utim. 9. ZAPALJENJA SLUZNICE USNE DUPLJE . mikostatici. razne osipne groznice.STOMATITIS Pod stomatitisom podrazumevamo zapaljenje sluznice usne duplje. Crvenilo ugla usne se nastavlja fisurom i edemom ugla usne.primarni afekt obi~no pro|e neprimetno. 8. zapaljenjski procesi u usnoj {upljini mogu biti samo lokalna manifestacija raznih op{tih oboljenja organizma. TH: otkloniti uzrok. 47 . leukoza. milijarna forma sluznice usne duplje . 3. C diabetica gravidarum allergica (ru`. bakterijske i mikoti~ne infekcije. ali i egzogene toksi~ne materije i sl.2. sekundarni . ali zato ostavlja manifestantni TBC limfadenitis na vratu i sekundarna) LUETICA (primarni . mikroorganizmi.metallica . kao {to su hrana.angulus infectiosus oris Ulceracije ko`e uglova usana pra}ene pojavom ragada. 11.crne naslage na gingivama. difterija i druga.stomatogingivitis (Upotreba Hg. vitamin B. 7.ulkus usne i jezika i bezbolna vratna limfadenopatija. Stomatitis toxica . Ostali stomatitisi leukoze agranulocitoza avitaminoza B. 4. 10. u farmaciji kod pravljenja lekova ili u industriji . Rastvorljive soli metala nalaze se u krvnoj cirkulaciji i u kontaktu sa hidrogen sulfidom koji se stvara oko zuba usled detritusa kao produkt reakcije daju nerastvorljivi olovo sulfid koji se deponuje u desnima. krvavljenju lezija. Bi.noma mycotica .enantemi ili ulkusi na sluzoko`i i tercijarni: povr{ne i duboke gume tvrdog nepca. U ve}ini slu~ajeva oboljenje je primarno. antibiotici) .ulkus vrha jezika.Plaut-Vincenti purulenta seu suppurativa gangrenosa . kao {to su: dijabetes. usled ~ega dolazi do otoka i nekroze tkiva). 6. usled direktnog lokalnog dejstva nadra`ajnih faktora na sluzoko`u. koji dovode do bola pri otvaranju usta. sisanje tableta.soor specifica TBC (primarna . {arlah. 5.

Moller-Hunterov glositis. a posebno deskvamacijom epitela izra`enim na usnama i jeziku. 2. uve}ane papile. dolazi do sanacije procesa. na hiperemi~noj. Deskvamacija mo`e biti vrlo izra`ena tako da zajedno sa nakupljenom sluzi dovodi do stvaranja prljavo sivih skrama na jeziku. ispunjene bistrim seroznim ili lako zamu}enim eksudatom. nabubrele. odnosno izle~enja ili pak prelazi u neku od drugih formi stomatitisa. prozirni mehuri}i . Po prskanju mehuri}a javljaju se erozije ili sitne ulceracije sa crvenim uzdignutim ivicama i `uto sivim dnom. izgled maline ili jagode. lingvalnoj ili bukalnoj sluzoko`i. pre svega perniciozne anemije. Kod te`ih oblika ovog oboljenja.vesiculae (male) i bule (ve}e).Zapaljenjskim procesom mogu biti zahva}eni samo pojedini delovi usne {upljine.gingivostomatitis. Do pojave mehuri}a obi~no dolazi na mestima gde je epitel sluzoko`e deblji. Erozije posle prskanja su dublje i 48 . ERITEM Naj~e{}u i najbla`u formu difuznog inflamatornog procesa sluzoko`e usne {upljine. 3. Ne{to izra`eniji u odnosu na drugu regiju iako je proces generalizovan . ote~enoj labijalnoj. Stomatitis kao posledica oboljenja infektivne prirode: a) {arlah . Oboljenje obi~no i{~ezava po prestanku delovanja faktora. suv. Prema izgledu razlikujemo: 1. crven. ili se razvijaju i erozije. hemijski (alkohol. ali pra}en sluznom ili sluzavo gnojnom sekrecijom. razne hemijske materije).glositis karakteristi~nog izgleda. AKUTNI KATARALNI STOMATITIS . prodiru}i ispod epitela jezika. sa pojavom ekskorijacije u vidu crvenih mrlja i brazda na vrhu i ivicama jezika . 4. farinksu ili jeziku. sluzoko`a usta i usana je bleda i `u}kasta. glossitis. ili usled prelaska infekcije iz okoline . AKUTNI PUSTULOZNI STOMATITIS Karakteri{e se pojavom mehuri}a koji su ispunjeni gnojem (pustula) na hiperemi~noj i edematoznoj sluzoko`i usne duplje. duvan. mekom nepcu. c) oblo`enost jezika kod oboljenja `eluca i sl. koji po~inje hiperemijom i edemom sluzoko`e. ove skrame se pretvaraju u tamno sivo prljavu koru (oblo`eni jezik) na kojoj se mogu javiti pukotine. TH: higijena usta i ponekad antibiotici.`drelo. jezik je crven i gladak usled atrofije fungiformnih i filiformnih papila. termi~ki (vru}a jela i pi}a). b) anemija. gingivitis. pra}en hiperemijom i ja~im ili slabijim edemom sluzoko`e u zavisnosti od ja~ine i du`ine trajanja lokalnog nadra`aja. dok su ostale regije intaktne pa se tada upotrebljavaju i posebni nazivi: cheilitis. deskvamacija epitela i brazde. tj. AKUTNI HERPETI^NI ILI VEZIKULOZNI STOMATITIS To je naj~e{}e manifestacija primarne infekcije izazvane virusom herpes simplex. Sitni.STOMATITIS SIMPLEX Tako|e difuzni zapaljenjski proces u usnoj {upljini. nos. diskretni. Uzroci su: mehani~ki (kariozni zubi).

usled stranog tela i povrede. prelaskom gnojnog procesa sa zuba.cancrum oris. sivoru`i~aste ili `u}kaste boje. higijena. ispiranje usta Betadinom. Etiolo{ki dolaze u obzir: mikroorganizmi. TH: Antibiotici. vilice. genitalije `ene). Visoka telesna temperatura. kao i na podu usta. foetor ex ore. vreme nicanja zuba. 8. pove}ana. 7. ~vrsta. Flegmona usne nastaje ili usled traume. Ulkusi na predilekcionom mestu . infekcije operativne rane.angina Ludovici!. anus. strano telo. AFTOZNI STOMATITIS Karakteri{e se pojavom okruglastih ulceracija tanjirastog izgleda. autoimuni faktori. sa tvrdim infiltratom okoline. hipersalivacija. angine Plaut-Vincenti (fuziformni bacil i spiroheta tipa Borrelia Vincenti) . Promene mogu biti solitarne i multiple. regionalna limfadenopatija. Mikroskopski se radi o nekrozi epitela sa talo`enjem fibrina na povr{ini promene. STOMATITIS PURULENTA SEU SUPPURATIVA Zapaljenje ide kao flegmonozni ili apscediraju}i proces. STOMATITIS PSEUDOMEMBRANACEA . alergija. Kao crni bezbolni plik na sluznici obraza . 5. nedostatak vitamina. psihogeni faktori. Nastaje najverovatnije usled dejstva fuziformnog bacila i spirile. Mogu biti akutne. H2O2. Flegmona jezika.edem glotisa i ugu{enje. su isklju~ivo lokalizovane na nepcima odoj~adi. Mogu}e komplikacije su: • difuzno zahvatanje poda usne duplje du` krvnih sudova do medijastinuma . infektivne mononukleoze i sl. karioznih zuba. • iz usne {upljine u grkljan . TH: 10% argentum nitricum. Razmek{anjem flegmone ili od po~etka mogu nastati i apscesi. Prvo uvek vezikule a potom ulceracija.brojnije. salvarsan. Izaziva bol koji ote`ava ishranu. STOMATITIS GANGRENOSA (N O M A) VODENI RAK (CANCER AQUATICUS) To je nekroza mekih tkiva i kostiju odgovaraju}e regije (lice. a javlja se ili iz vezikuloznog sekundarnom infekcijom.PLAUT-VINCENTI To su difuzne sive.silazna flegmona . tro{ne pseudomembrane udru`ene sa eritemom oralne sluzoko`e. ili se mogu javiti u intervalima od mesec ili godinu dana. Sre}e se naj~e{}e sekundarno kod infekcija `drela i to difteri~ne. udru`ene sa gastrointestinalnim poreme}ajima. Tilaksilom. uz gubitak imuniteta. napete i zategnute sluzoko`e.fuzospirohetoza. bol u ustima. • ili putem krvi . Hexoralom. Bednarove afte 6. vrh jezika i tvrdo nepce. kada postoje i jedne i druge promene ili je od po~etka uzeo takav tok. drhtavice. kortikosteroidi lokalno. naj~e{}e lokalizovan na sluzoko`nim prevojima.septikemije. sa tamnocrvenom ivicom na ina~e hiperemi~noj sluzoko`i. sa eventualnim zahvatanjem pleure i perikarda i gnojnog pleuritisa ili perikarditisa. 10% hromna kiselina. uz 49 . Usna je nate~ena. najverovatnije nastale usled mehani~kog pritiska pri dojenju ili brisanju sluzoko`e usta.trigonum retromolare.

TH: EX antibiotike ili paralelno sa njima mikostatike. Dva su klju~na pitanja koja se moraju objasniti i na koja se mora odgovoriti. lo{e op{te stanje.biopsija. * ** TONZILARNI PROBLEM KLINIKA ZA OTORINOLARINGOLOGIJU I MAKSILOFACIJALNU HIRURGIJU BEO GR AD Prof Dr Spalajkovi} Mirjana U sluzoko`i farinksa nalaze se aglomeracije limfoidnog tkiva koje su raspore|ene u obliku prstena oko u{}a `drela. zubne proteze). MIKOTI^NI STOMATITISI MONILIASIS . Leukoplakija je hiperkeratozna prekancerozna promena sivo beli~aste boje. subepitelnim sitno}elijskim infiltratom plazma }elija i hiperplazijom limfnih folikula. Bol usled pucanja promena. Nastaje usled hroni~ne iritacije (alkohol. vezane za sluzoko`u. drhtavicu. Te aglomeracije nose naziv Waldeyerov limfati~ni prsten. NaHCO3. 50 . tzv.SOOR Izazvan je candidom albicans. adenoidne vegetacije i lingvalna tonzila.10% borglicerin. te su oduvek predstavljale predmet raznih ispitivanja. pa i aspiracionu pneumoniju. po skidanju krvare. TH: Antibiotici i 5% soda bikarbona. ~etvrta tonzila. dijabetes). difuzne membrane stvaraju. Najimpozantnije su u tom prstenu nep~ane tonzile i adenoidne vegetacije.te{ku intoksikaciju. sa lokalnom ili difuznom hiperplazijom epitela sluzoko`e i pojavom oro`avanja. proliv. povi{enu telesnu temperaturu. predstavljaju veliki problem. dve tubarne tonzile. kod hroni~nih oboljenja (TBC. Beli~aste skrame mle~nog izgleda. 10. Uloga zdrave tonzile u organizmu. TH: ukloniti faktor. i lokalni tretman . duvan. hirur{ko otklanjanje. hormonski. 9. OSTALI STOMATITISI (Vidi gore) HRONI^NI STOMATITISI Oni imaju prete`no produktivni karakter. Hirur{ki intervenisati kontraindikovano! Sanacioni grubi o`iljci popravljaju se plasti~nom hirurgijom. o kome }e se ovde pisati. Dg . takozvani "tonzilarni problem". Razli~iti rezultati tih ispitivanja i razna obja{njenja i mi{ljenja koja su iz njih rezultirala i koja doskora nisu mogla da se usklade. fetor. jer ona predstavljaju te`i{te ovog problema: 1. za~ini. sepsu. 1% gentiana violet. U njegov sastav ulaze dve palatinalne tonzile. kod male dece ili starijih i iscrpljenih bolesnika. vitamin A u velikim dozama. sluznice usne duplje ili jezika. redovne kontrole.

Histolo{ki se tonzile sastoje od sekundarnih limfnih folikula (Fleming ih je nazvao sekundarnim jer primarnim limfnim folikulom naziva svaku grupaciju limfnog tkiva). a obja{njava se pozitivnim tropizmom }elija epitela kripti prema limfocitima). Ova tamnija zona ne obuhvata ceo centar ve} samo jedan njegov deo ~ine}i kao neku kapu koja odvaja germinativni centar od retikularnog epitela kripti. a to je da li postoje parametri koji defini{u obolelu tonzilu koju treba operativno odstraniti. odnosno do kog trenutka mo`emo bolesnu tonzilu le~iti konzervativno bez opasnosti po organizam et vice versa. Opisan je i poznat fenomen retikuliranja epitela kripti koji se zove i Stönrov fenomen (nastaje usled prodora limfocita me|u }elije epitela kripti. u Engleskoj se godi{nje izvr{i oko 200. tj. iz sekundarnih limfnih folikula. odnosno tehnike imunolo{kih ispitivanja moglo se dokazati da tonzile imaju va`nu ulogu u stvaranju imuniteta i da predstavljaju imunokompetentno tkivo. IMUNITET Organizam raspola`e za svoju odbranu izvesnim brojem mogu}nosti. kada smemo ukloniti tonzile bez {tete po organizam. Kada tonzile treba operisati a kada ih ~uvati. retikularne mre`e i tonzilarnih kripti ~iji je epitel plo~asto slojevit i veoma tanak. neophodno je da se stavovi bar donekle usklade. ali se ni{ta definitivno ni konkretno nije dokazalo {to bi objasnilo vrstu i mehanizam te za{tite. Pre 50 godina se smatralo da operacija krajnika otvara put infekciji tuberkuloznim bacilima. a sve ve}i broj operisanih. Jedna od njih je imuna reakcija. U XVI veku Ambrois Pare. O tonzilarnom problemu se razmi{lja i diskutuje jo{ od Hipokrata. Sekundarni folikuli odlikuju se velikim okruglim srednjim delom koji je svetle boje i koji predstavlja germinativni centar limfocita i periferijom koja je tamnija. Zidovi kapilarne mre`e su izuzetno tanki. Limfno tkivo tonzile ima samo eferentne limfne sudove. U nje mu se nalaze limfociti sa manjom citoplazmom. plazma }elije i makrofagi. ispitivao tonzilarno tkivo i opisao germinativne centre za koje je smatrao da imaju lipoliti~ku aktivnost. Ovo su pitanja o kojima je bilo mnogo kontroverznih diskusija. god. Fleming je 1885. ali je sigurno veliki sude}i bar po tome {to svake godine na ve`bama imamo sve manji broj studenata sa prisutnim krajnicima. Ne raspola`em podacima koliki je broj godi{nje tonzilektomiranih u na{oj zemlji. Mi{ljenje da zdrave tonzile imaju odre|enu za{titnu ulogu sve je vi{e imalo pristalica. {to je va`no kod {irenja infekcije. Razlikujemo dve osnovne vrste imuniteta: 51 . ako se zna da je tonzilektomija jedna od naj~e{}ih operacija uop{te. {to je industrija od oko 375 miliona $. Prema nekim podacima u SAD se u~ini godi{nje oko milion tonzilektomija. a ni danas nisu svi autori istog mi{ljenja. Tek sa razvitkom imunologije. Iz ova dva pitanja proizilazi i tre}e.obrt od oko 5 miliona £. Me|utim. Op{irnije o istorijatu tonzilarnog problema se mo`e ~itati u Medicinskoj enciklopediji pod slovom "T". veliki francuski hirurg. Cela gra|a tonzile je pode{ena tako da {to bolje i {to lak{e uspostavi kontakt izme|u antigena-bakterije i antitela. utvrdio je da su tonzile posebni organ koji imaju funkciju limfne `lezde (~vora).2.000 tonzilektomija . Od tada se situacija postepeno menjala i u raznim zemljama je elan kojim su se tonzile vadile do`ivljavao svoje uspone i padove. Obja{njenje ovih novijih saznanja bi}e nam mnogo lak{e ako se malo podsetimo na histolo{ku gra|u tonzile.

prenose se pasivno od majke na plod. 52 . respiratornog trakta. sada se upotrebljava samo za preparate koji sadr`e izolovane frakcije iz humane krvi). IgA . prostati~noj te~nosti. Postoje radovi koji navode aktivnost antitela prema izvesnim antigenima kao {to je insulin. suzama. hemoliza. Kako su kapilari tonzila veoma tankih zidova. Antigen mora da pro|e kroz epitel da bi do{ao do }elije koja }e dati imunolo{ki odgovor. Antitela su sposobna da reaguju na specifi~an na~in sa razli~itim supstancama koje nazivamo antigeni. I samo postojanje kripti omogu}uje ve}i kontakt tonzila sa bakterijama (antigenima). vaginalnom sekretu. Po~etak reakcije Ag-At je u tonzilama. koli~inu i karakteristike lokalne produkcije imunoglobulina. IgM . slezina i limfno tkivo digestivnog i Taj periferni limfoidni sistem mo`emo zamisliti kao jedan tubus na ~ijem po~etku su tonzile a na zavr{etku apendiks. Sa tonzilama po~inje sistem limfoidnih }elija. Dakle. a ne njihovo razaranje.predstavlja glavni deo antibakterijskih. IgM. IgD . proteini iz mleka itd. Tonzile su periferni limfoidni organ. koje je imunolo{ki kompetentno. Celularna imuna reakcija gde se reagovanje Ag-At vr{i na taj na~in {to se stvara selektivna populacija limfocita koji imaju istu ulogu kao antitelo u odnosu na molekulu koja je izazvala njegovo formiranje (zna~i. IgG . mukusu tankog creva. U nekim drugim slu~ajevima prodor stranog antigena mo`e dovesti do stanja preosetljivosti koja predstavlja osnove patolo{kog procesa kod alergije. fiksacija komplementa. odigrala ulogu antigena). aglutinacija.glavna funkcija je spre~avanje nadiranja stranih mikrobskih organizama i }elija ka op{tem imunolo{kom sistemu. Limfoidno tkivo. U izvesnim slu~ajevima imune reakcije se razvijaju u pozitivnom smislu i predstavljaju odbranu organizma od infekcije. IgA predstavlja primarni odbrambeni mehanizam protiv lokalne infekcije. Jedna od najva`nijih osobina koje poseduju `ive }elije je sposobnost da mogu da uni{te aktivnost razli~itih stranih supstanci koje napadnu organizam a da pri tom ne pretrpe promene koje bi uticale na njihove osnovne osobine. Sekretorni IgA se javlja u polimernom obliku. deli se na centralni limfoidni sistem.njega sinteti{e fetus. retikuliranje epitela kripti. Zahvaljuju}i napretku tehni~kih mogu}nosti ispitivanja danas smo u stanju da pomo}u imunofluorescencije u tkivima i imunoelektroforeze u sekretima doka`emo prisustvo. IgD i IgE. Postoje T i B limfociti. Kod ljudi je utvr|eno postojanje 5 klasa imunoglobulina: IgG. IgA. koji kod ~oveka predstavlja timus i periferni limfni sistem koji sa~injavaju: limfne `lezde (~vorovi). Najdu`e `ive i grade se relativno brzo. Ta klasa je najvi{e zastupljena u telesnim sekretima: pljuva~ki. Imuna reakcija antitelima koja cirkuli{u u krvi i koja vezom antigen-antitelo (AgAt) uslovljava humoralni imunitet. 2. antivirusnih. Veliki broj raznih proteina predstavljaju hemijsku osnovu za izgradnju molekula antitela i oni se danas nazivaju imunoglobulini (stari naziv za serumske proteine koji sadr`e antitela. a to je limfocit. tj. Ispoljava za{titnu ulogu prema velikom broju bacila i antigena i odgovoran je za veliki broj specifi~nih aktivnosti kao {to su: precipitacija. Ima ih najvi{e. nazalnoj mukozi.1. penicilin. Izgleda da zbog toga i postoji pozitivan tropizam }elija epitela kripti prema limfocitima. Kod nekroze tkiva pojavljuje se u ve}im skupinama (bolesne tonzile). anti-Rh antitela. gamaglobulin. to omogu}ava antigenima odnosno bakterijama da lak{e dospeju do limfocita. Dete sa prvim udisajem uvla~i i prvi antigen koji dolazi u kontakt sa limfnim tkivom tonzile.glavni zadatak im jo{ nije otkriven. U imunologiji centralnu }eliju predstavlja limfocit.

Nekoliko faktora govori u prilog ovoj autonomnosti. Radi se o autonomnom sistemu koji je od prvorazrednog zna~aja. IgG se nalazi tako|e tu. tj.12 god. god. nesposobnu za produkciju imunoglobulina. Grabbe i Heremans su l967. sada sagledava sa novog aspekta . Alergolozi nazivaju alergenima svaki antigen koji izaziva. a ne iskoreniti po svaku cenu. Treba uvideti koliko je uzaludno. efikasnost i relativna autonomija lokalnih imunitetskih procesa rinofaringealne sfere koja se lokalnim imunitetom sluzoko`e opire spolja{njem napadu. ali ako izvadimo tonzile koje su 53 . a Diebold i Nezelof l971. ali ga ima vi{e u germinativnim centrima. za svoje radove na dokazivanju primarne strukture molekula imunoglobulina dobili Nobelovu nagradu za medicinu i fiziologiju. koji su imali ozbiljne zapaljenjske reakcije gornjih disajnih puteva i na{li su slede}e: . ako su tonzile pretvorene u gnojnu spu`vu. da mogu da "zarobe" antigene koji su prisutni u usnoj {upljini. Dokazano je kod dece od 4 .kvantitativno ima najvi{e IgD.. . Smatra se da se koncepcija faringealne patologije. te{ko ga razaraju ~ak i fermenti i samim tim je vrlo efikasan u odbrani epitelijalnih povr{ina. Bez obzira na ove razlike mo`e se konstatovati: Nos i farinks predstavljaju mesto sa pove}anom produkcijom imunoglobulina. preciznije geneza recidiviraju}ih infekcija gornjih respiratornih puteva. a razlikuje se od onog u crevima.IgE .se vezuje za mastocite i bazofile iz krvi {to dovodi do otpu{tanja histamina i drugih farmakolo{ki aktivnih supstanci pri dodiru sa antigenom koji je ovde alergen. da postoji nagli pad sekretornih IgA nakon tonziloadenoidektomije. Ova "patologija adaptacije" predstavlja nu`no zlo kojim moramo upravljati. U drugoj studiji isti autor pokazuje na kulturi tkiva pove}anu produkciju antitela od strane tonzile posle subkutane injekcije antigena. ali su maksimalne koli~ine IgG i IgA na|ene kod odrasle dece i odraslih osoba. Prema tome. ali neki drugi autori su imali suprotne rezultate. South je dokazao da postoji dosta odre|ena korelacija izme|u infekcije i sni`ene koli~ine sekretornog IgA kod dece. Ove morfolo{ke modifikacije uop{te ne postoje kod osoba koje imaju kongenitalnu hipo ili agamaglobulinemiju.identi~ni rezultat za tkivo tonzila i tkiva adenoidnih vegetacija. tj. god.aspekta deficita lokalne produkcije imunoglobulina. Obilje plazmocita govori o intenzivnoj imunitetskoj aktivnosti tonzila. Zna~i da tonzila ima imunolo{ku memoriju i da se prema tome pona{a i kao (ne regionalna) limfna `lezda. Raspored }elija koje produkuju imunoglobulin u faringealnom tkivu ima sli~nosti sa onim kod limfnih `lezda i slezine. uradili imunofluorescentne analize biopsija tonzile kod serije bolesnika od 6 meseci do 11 god. Ovaj IgA ima veliku stabilnost. Dokazano je prisustvo. {to treba povezati sa starim iskustvom o velikom broju poliomijelitisa nakon tonzilektomije. Porter i Edelman su 1972. . a na prvom mestu prisustvo sekretornog IgA II S. Surjan u jednoj studiji pomo}u imunolo{kih metoda dokazuje da se tonzile mogu pona{ati kao regionalne limfne `lezde.topografski se IgA nalazi uglavnom u horionu Malpigijevog sloja epitela kripti i u germinativnim centrima. ali predstavljaju postepen razvoj imunitetnih snaga. Na osnovu toga se mo`e zaklju~iti: Hipertrofija i hiperplazija limfoidnog tkiva tonzila je konstantna. dok se IgM nalazi samo u germinativnom centru. god. pa ~ak i {tetno u de~ijoj patologiji boriti se po svaku cenu protiv ovih manifestacija koje su nekada te{ke. . Germinativni centri mogu dosti}i velike razmere. {to je vrlo va`no u pogledu lokalnog imuniteta. naravno da ih treba operisati. stimuli{e stvaranje IgE. dok su IgA i IgM smanjeni.ovi su odnosi isti bez obzira na uzrast.

• febrilna stanja. * ** Relativne: TONZILARNI PROBLEM (2) GRA\A PALATINALNE TONZILE tanji . iridocyclitis) ako je dokazana veza izme|u ovih oboljenja i oboljenja tonzila (postojanje angina ili peritonzilarnog apscesa). hipertrofija koja pravi smetnje. atrofija koja ne odgovara uzrastu.samo delimi~no obolele a koje mo`emo le~enjem osposobiti. bolesnici sa dijabetesom. a u kriptama sve 54 .do 2-3 reda }elija. evolutivna TBC. kada su svi fokusi sanirani. gde se o~ekuje jako krvarenje.nakon intern. foetor ex ore. • • • • • Lokalni znaci oboljenja: nejednaka veli~ina tonzila. stafilokokno). neuritis. Na povr{ini debeo.Plo~asto slojevit bez oro`avanja. ponavljani peritonzilarni apscesi. logi~no sledi pitanje procene obolelosti tonzila i indikacije i kontraindikacije za tonzilektomiju. verifikacija tumora tonzile. hiperemija prednjih nep~anih lukova. hroni~na cervikalna adenopatija. Kripte se zavr{avaju epitelnim pupoljkom. atrofi~ni rinitisi i faringitisi. • akutne infektivne bolesti. ciroza jetre. streptokokno. hipertrofija koja ne odgovara dobu bolesnika. Epitel . kratko nepce. Bogato je infiltrisan limfocitima i 1. a bolest jo{ traje Kontraindikacije: • • • • • • • • • • • • bolesti hematopoeze. sr~anim manama i hipertenzijom . • te{ka op{ta oboljenja (malignomi. na{kodi}emo organizmu jer mu uklanjamo najva`niji deo farinksa. bolesnici sa reumati~nim oboljenjima i fokalnim infekcijama (monoartritis. Indikacije za tonzilektomiju: ~este gnojne angine. pripreme. • • • • • deca ispod tri godine. Epitel je rastresit i u njega ulaze vlakna retikularnog tkiva tonzilarne strome. ex iuvantibus. klicono{tvo (difteri~no. u nekim slu~ajevima upornog ka{lja. Nakon ovoga. naro~ito jugodigastri~ne `lezde. evolutivna bubre`na i Apsolutne: reumati~na oboljenja). mikoza tonzila. stanje odmah posle angine. specifi~ni i nespecifi~ni limfadenitis vrata.

Retikuloendotelno tkivo .a. 3. B limfociti pokazuju grupisanje u pojedine delove tonzile u zavisnosti koji imunoglobulin produkuju. pa se ka`e da adenoidi "nemaju kapsulu". Limfni folikuli .a. nastaje invaginacija epitela drugog faringealnog d`epa u farinksu. a posle toga sekundarni.a. carotis externa se nalazi lateralno od tonzile u parotidnoj lo`i. a nisu posebni organi. Bogato je slobodnim limfocitima.do tre}eg meseca primarni. a vezivo na kojem le`e nije kompaktno.a. jugularis externu i internu. a od podloge jezika nije jasno ograni~ena ve} folikuli idu i u mi{i}e jezika. Adenoidne vegetacije nemaju prave kripte. Kripte su ispunjene limfocitima. polimorfonuklearnim leukocitima i plazmocitima. ali mo`e i manje. 55 . a iz njih u v. Tonzila nema svoju kapsulu. palatinae ascendens . a tek krajem I godine poprimaju definitivnu gra|u. carotis interna je pozadi i lateralno u retrostiloidnom delu parafaringealnog prostora i bli`a je tonzili od eksterne.ispunjava prostore izme|u limfnih folikula. Vaskularizacija tonzile palatine . palatinae descendens Topografija . pharyngicae ascendens . Involucija tonzila: . Inervacija je: senzitivna od trigeminusa preko pterigopalatinskog gangliona. naj~e{}e od: . a ona odgovara proliferacijom veziva i mno`enjem i urastanjem krvnih sudova. Epitel urasta u vezivnu podlogu. 4.koje sa lateralne strane pokriva tonzilu pripada fasciji gornjeg konstriktornog mi{i}a. nosioci nezrelih limfocita. Normalne tonzile ne prelaze ravan nep~anih lukova.a. carotis externae na razne na~ine. Vezivno tkivo . Tako limfociti koji produkuju IgA (ve}im delom sekretorni) se skupljaju pod samu bazalnu membranu ili u germinativne centre folikula. Vene prate arterije i odlaze u v. Lingvalna tonzila ima plitke kripte. . prose~no udaljena oko 1 cm. Na sli~an na~in urastanjem epitela u vezivnu podlogu nastaju i ostale tonzile. sadr`e B i T limfocite kao nosioce humoralnog i celularnog imuniteta.manje polimorfonuklearnim leukocitima. Iz sudova izlaze bela krvna zrnca i infiltriraju subepitelno tkivo formiraju}i primarne limfne folikule. U IV mesecu intrauterinog `ivota. Vezivno se {iri na povr{inu tonzile u obliku septa i trabekula koje dele limfne folikule.adenoidne vegetacije po~inju involuciju u pubertetu a zavr{avaju do 25. Limfociti koji ~ine folikul nisu nastali u tonzili ve} su do{li tu cirkulacijom. Uz bogatu vaskularizaciju to je ~ini delikatnom za operaciju. Tonzile imaju samo odvodne limfne sudove ba{ kao i sluznica `drela sa kojom tonzila ~ini jednu anatomsku i funkcionalnu celinu. godine. 2. Limfociti su najbrojniji. facialis. koji migriraju iz tonzilarne strome u kripte i na povr{ini tonzile. leukocitima i deskvamiranim epitelom i stranim ~esticama. retromandibularis i v. a delom i glossopharyngeusa. EMBRIOLOGIJA Palatinalne tonzile nastaju krajem embrionalnog `ivota.tonzila dobija krv od a.

za koji su odgovorni IgA. a ostvaruje se preko: • humoralnog imuniteta .. a naro~ito respiratornog. a ve}im u tkivo i na povr{inu tonzile. Skoncentrisane su na ulasku u respiratorni i digestivni put jer je sluznica ovih puteva. A. Sekretorna komponenta je jedan glikoprotein vezan za IgA. tkivu (npr. paranazalne {upljine. Isto tako se sekundarni imuni odgovor desi i na tonzilama. One ~ine unutra{nji Waldeyerov prsten koji zajedno sa solitarnim limfnim ~vori}ima `drelne sluznice ~ini prvi odbrambeni bedem ne`ivim i `ivim stranim korpuskulima koje ugro`avaju organizam.palatinalne tonzile po~inju involuciju ve} u 5-6. a sama tonzila dobra podloga za odr`avanje i umno`avanje bakterija (kao farma) odakle one ugro`avaju ceo organizam zahvaljuju}i bogatoj krvnoj i limfnoj drena`i i {irokim i brojnim vezama sa centralnim krvotokom nastaju septi~ne komplikacije. HRONI^NA GNOJNA ZAPALJENJA TONZILA DEFINICIJA To su zapaljenja nastala kao posledice hroni~nih infekcija samih krajnika ili infekcije iz susednih organa (nos.T limfociti i tip IV imunog odgovora.primarni imuni odgovor.deca sa hipertrofi~nim tonzilama zaostaju za decom sa normalnim tonzilama 6 meseci u rastu i 12 meseci u te`ini. Od posebnog je zna~aja sekretorni imunitet. Bolesne tonzile gube svoju odbrambenu ulogu i direktno ugro`avaju organizam. Nespecifi~na tkivna odbrana se sastoji iz: • • naro~ito izra`eno u tkivu tonzile koje je bogato }elijama nespecifi~ne odbrane • filtracije u mre`i RES-a. Razoreni epitel tonzila i nefunkcionalno limfno tkivo su {irom otvorena vrata bakterijama. fagocitoze lu~enja }elijskih enzima po~ev od povr{ine tonzila (limfociti i leukociti). a B. Izme|u dece sa velikim tonzilama i dece bez tonzila ta razlika ide na dvostruko (12 tj. naj~e{}e mesto ulaska infekcije. re|e posledica op{tih 56 . Specifi~na odbrana po~iva na sekundarnom imunom odgovoru. Uticaj tonzila na napredovanje deteta . na tonzilama senzibili{e ceo organizam na doti~ni antigen. koji samo manjim delom idu u cirkulaciju. bez obzira {to je primarni imuni odgovor bio npr. usta. tako da se kasnija sekundarna imuna reakcija (alergija) mo`e desiti na bilo kom Zahvaljuju}i kretanju limfocita kroz krvotok. zubi). posebno proteolize. ko`a) na kojoj antigen dospe. koji olak{ava transport ovih antitela na povr{inu i ~ini ga otpornim na razne enzime. 24 meseca). godini i ona traje ~ak do starosti kada atrofiraju. Tonzile su korisne samo dok su zdrave. ili sterilne sekvele hroni~nog tonzilitisa (streptokok beta hemolitikus) koje po~ivaju na autoimunim mehanizmima. `ari{ne bolesti. u crevima (nutritivna alergija). FIZIOLOGIJA TONZILA I OSTALOG LIMFATI^NOG TKIVA Tonzile su deo `drela u kojem je limfati~no odbrambeno tkivo vi{e skoncentrisano nego u ostaloj sluzoko`i `drela. a naro~ito limfocita memorije. senzibilizacija .B limfociti i prva tri tipa imunog odgovora i • celularnog imuniteta .

recidivantnih infekcija ({arlah, difterija), re|e hroni~ni sinusitisi. Naj~e{}e se sre}e u uzrastu izme|u 4-15. godine. 1. TONSILLITIS PHARYNGEA CHRONICA - ADENOIDITIS CHRONICA 2. TONSILLITIS CHRONICA TONSILLITIS CHRONICA Hroni~no zapaljenje nep~anih krajnika se karakteri{e promene u epitelu koji biva razoren, naro~ito u kriptama. Povr{ne ulceracije, zaostajanje deskvamiranog epitela u kriptama, nagomilavanje masnih kiselina, holesterina i bakterija formiraju sastav tonzilarnih d`epova. Bakteriolo{ki se u ovakvim tonzilama nalaze streptokoke, pneumokoke, stafilokoke, Klebsiella pneumoniae, Escherichia colli, anaerobne bakterije, gljivice. Kod 5% slu~ajeva hroni~nog tonzilitisa histolo{ki nalazimo znake TBC hroni~ne infekcije sa epiteloidnim i d`inovskim Langerhansovim }elijama. Limfni folikuli bivaju razoreni i izmenjeni vezivnim tkivom koje pro`ima i ostatak strome (RES) Dakle, postoji limfocitna, leukocitarna i plazmocitna infiltracija sa bujanjem vezivnog tkiva. Postoji pove}ana permeabilnost kapilara, poreme}eni odnosi arterijske, venske i limfne cirkulacije. Ove je slika terminalnog stanja hroni~no upaljene tonzile, kada je njena funkcija potpuno uni{tena. Do tog stadijuma vodi prelazni, koji traje godinama, i u kojem je tonzila sve manje korisna a sve vi{e {tetna, kao stalno `ari{te infekcije i {irom otvorena

vrata za ulaz bakterija.
DIJAGNOZA ANAMNEZA

Mogu da postoje dva oblika i to: hipertrofi~ni i atrofi~ni oblik.

^este upale - gnojne angine, peritonzilarni apscesi. Na osnovu ~ega razlikovati zdravu od bolesne tonzile, koji su to klini~ki znaci, koji u zajednici sa drugim podacima o bolesti, mogu odlu~iti da li je tonzila obolela ili nije? KLINI^KA SLIKA

Simptomatologija
• zadah • umereni bol pri gutanju u jednoj ili obe tonzile, koja nastaje sa egzacerbacijom

zapaljenja
• promena boje ili ~isto}e glasa zbog veli~ine • ose}aj stalne ispunjenosti `drela, potreba za hrakanjem • povremeni bolovi koji zra~e u uvo usled punjenja kripti detritusom pa po izbacivanju

bol prestaje
• uporni ka{alj • bezbolni otok na vratu, znak probijanja tonzilarne barijere.

Mogu} je i bol u abdomenu! 57

za uzrast uzimaju}i u obzir limfati~nu konstituciju, mada klini~ki tonzile mogu i ne moraju biti uve}ane, a njihova veli~ina i nije presudna. 2. Gnojni detritus - gnoj - te~an ili ~vrst koji se na pritisak cedi, cisti~ne {upljine u kriptama sa kazeoznim masama, kalcifikacije - tonzilolitijaza.

1. Veli~ina - hipertrofi~ne ili male i atrofi~ne - obi~no se ka`e da ne odgovaraju

zadebljala ivica, otok zadnjih lukova, sinehije izme|u tonzile i lukova. sa egzacerbacijama.

3. O`iljno izmenjene tonzile 4. Asimetri~ne tonzile 5. Hiperemija prednjih nep~anih lukova (Frankeov simptom) - tamno crvena i

6. Hroni~ni otok jugulodigastri~nog i submandibularnih limfnih nodusa - posebno

Laboratorija
Bris gu{e, leukociti kod egzacerbacija, anemija, ASTO, SE, ? DDG: fiziolo{ko uve}anje tonzila i malignomi. Tonzile predstavljaju naj~e{}u `ari{nu fokalozu (60%) i to ne samo palatinalne tonzile, ve} i ostale tonzile u `drelu, kao i cela sluzoko`a gornjeg respiratornog trakta, posebno `drela jer je bogata limfnim tkivom. Zatim i: zubi, bronhiektazije, holecista, prostata - daju bakterije, toksine bakterija i produkte tkiva. TERAPIJA Hirur{ka - tonsillectomia Me|utim, "vr{iti tonzilektomiju bez opravdane indikacije zna~i poigravati se sa zdravljem i `ivotom bolesnika" - [ercer. INDIKACIJE ZA TONZILEKTOMIJU

Lokalne
1. Tonsillitis - najmanje pet puta za godinu dana, mikoti~na oboljenja, one koje rezultuju febrilnim konvulzijama, sleep apnea sindromom. 2. Recidiv peritonzilarnog apscesa - 4-6 nedelja po smirenju apscesa. Posle drugog - obavezno! 3. Hipertrofija tonzila - koja vr{i opstrukciju disanja, govor, ishrana. 4. Trajno klicono{tvo - difterija ili streptokokna infekcija. 5. Sumnja na maligni proces tonzilarnog tkiva -nejednake tonzile naro~ito kod odraslih osoba. 6. Fetor - tonzilarnog porekla 7. Preparacija n. glossopharyngeusa 8. Stilodinia - elongirani stiloidni nastavak

@ari{ne (fokalne)

58

1. TBC limfnih nodusa na vratu - kad su i tonzile obolele, dakle angine koje uzrokuju adenopatiju vrata. 2. Recidiv akutnih otitisa (usled hipertrofije i infekcije vegetacija) 3. Uporni kataralni hroni~ni otitisi u odraslih 4. Reumatska groznica, glomerulonefritis, febrilne konvulzije, kardiolo{ke i dermatolo{ke indikacije, ataci reumatizma - fokaloze - monoartritis, neuritis, neuritis optikusa, iridociklitis, episkleritis, recidivantni konjunktivitis, horioditis, psorijaza, alopecija, eritema multiforme, urticaria chronica, purpura. - tonzilektomija je glavni i neophodni elemenat u terapiji fokaloza i - tonzilektomija ne uti~e na evoluciju ve} nastalog karditisa i glomerulonefritisa, ali spre~ava recidive reumatoidnog artritisa sa novim atacima karditisa i glomerulo-nefritisa. Kod ovih bolesti njena uloga je preventivna. 5. Uporni ka{alj - hroni~ni tonzilitis, bez uzroka ka{lja 6. Ex iuvantibus KONTRAINDIKACIJE ZA TONZILEKTOMIJU

Apsolutne
1. 2. 3. 4. Hemofilija? ne Leukoze? da Maligni tumori drugih organa - da Evolutivna TBC plu}a - da

Relativne
1. Do 3 godine starosti i stariji od 60 godina. 2. Stanje neposredno posle angine - posle angine 3 nedelje, a posle apscesa 4 nedelje. 3. Evolutivna reumatska i bubre`na oboljenja 4. Epidemija zaraznih bolesti - posle de~ijih infektivnih bolesti 6 nedelja, posle poliomijelitisa ne jer lak{e obolevaju. 5. Profesionalni peva~i 6. Zapaljenja sinusa i usne duplje 7. Atrofi~ni rinitis - apsolutna? 8. Atrofi~ni hroni~ni faringitis - apsolutna? 9. Diabetes mellitus - stabilizacija {e}era. 10. Hipertenzija i sr~ana oboljenja - kompenzacija. 11. Rekonvalescencija - posle hepatita 6 meseci 12. Menzes - 7 dana pre i 7 dana posle ne. 13. Akutne nespecifi~ne plu}ne afekcije. VRSTE TONZILEKTOMIJA - disekciona - chirurgica - giljotina - kriogena - elektrosterilizacija - laser VEGETATIO ADENOIDES CHRONICA DEFINICIJA 59

usta?”. me|utim.disanje na usta .rhinophonia clausa posterior • ~este glavobolje • stoma~ne tegobe • krvavljenja iz nosa • gotsko nepce • udubljenje u predelu frontalnog nastavka maksile . sa o~ima bez sjaja. Anamneza. Gubitak apetita. mo`e se u izvesnim slu~ajevima sresti i u odraslih osoba.da li hr~e no}u. Mogu}a su no}na mokrenja i strah. `edna zbog su{enja sluznice `drela. ili ka{lje. usled stalne hipoksije. pospana deca. konstitucionalni faktori. bronchitis chronica.”da li stalno (u toku infekcije je to normalno!) dr`i otvorena (istorijat: sleep apnea. sinusitis chronica. te`ine. 60 . Ovo uve}anje mo`e da ima nekoliko oblika: mo`e da bude uve}ana cela faringealna tonzila. ETIOLOGIJA To su banalne recidivantne infekcije. Oboljenje se sre}e u dece do puberteta (u pubertetu dolazi do involucije tonzile faringike). lo{a ishrana i sl. izlo`enost deteta vlazi. ”Adenoidni facies” • gubitak nazolabijalne brazde • uska nozdrva. a nemaju nikakve klini~ke smetnje i obrnuto.O adenoidnim vegetacijama govorimo kada se radi o uve}anju tonsillae pharyngicae. alergijska dijateza. TBC infekcija (retko). PATOLOGIJA To je vezivna ili limfoidna hiperplazija tkiva. delovi u predelu ostijuma tube auditive. DIJAGNOZA 1. otvorena usta.stalno ”balavo” 3. samo njen srednji deo ili pak. stanja se pogor{avaju prisustvom adenoidnih vegetacija. To su umorna. Simptomi uve}anog krajnika mogu biti uzrokovani kako njegovom veli~inom tako i zapaljivim procesima u njima. febrilne konvulzije. progenija • glas ”ravan” . KLINI^KA SLIKA U pojavi simptoma ovog oboljenja najva`niji momenat je odnos uve}anja tre}eg krajnika prema veli~ini epifarinksa. Stalna mukusna sekrecija iz nosa . no}ni strah) 2. . recidivantni otitis. napredovanja u visini. Tako se sre}u deca koja imaju jako velike vegetacije. skra}ena • prominiranje zubi}a. a ne apsolutna veli~ina adenoida. grudni ko{ nerazvijen • gornja usna podignuta.

mekog nepca.S. 4. . na 76000 slu~ajeva 6 smrtnih! .) 6. uvule.Operaciju raditi frakcionisano: prvo desno. nutritivne).DIJAGNOZA se postavlja anamnezom ali i: 1.O.patolo{ka konstitucija ili status thymicolymphaticus. kogo 7. RTG paranazalnih {upljina po Podvincu i lateralni RTG snimak epifarinksa (bitemporalni snimak epifarinksa).Pantocain ili Gingicain nanositi mazanjem a ne prskanjem. sluzavo gnojni sekret u donjem nosnom hodniku. palpacija epifarinksa? LOKALNI NALAZ . inhalaciona).. Prevelika doza anestetika . bris gu{e.bronhijalna astma.maksimalno 1 g Novocaina. bolesnik sa neurovegetativnim smetnjama . stiloidnog nastavka 61 . cave ganglion stellatum. odsustvo detalja na bubnoj opni. i{~a{enje temporomandibularnog zgloba. inhalacione. latentne te{ke promene jetre.te{ko se podnosi lokalni anestetik. bubrega. 2.v. 2. 4. infiltraciona.sinus caroticus. 1. srca .1 mg kod odraslih. zuba. zbog prejake funkcije hipertrofi~nog timusa naglo smanjuje sr~ani glikogen. vratnog dela ki~me. osetljivost prema suprareninu kod sr~anih bolesnika i obolelih od tireotoksikoze. a na prve znake cirkulatornog kolapsa prekinuti anesteziju. timpanometrija (Ddg . a adrenalina 0. TH: ADENOIDEKTOMIJA PEDIJATAR: ”Profilakti~na metoda bez posebnih razloga i bez posebnih rezultata”? KOMPLIKACIJE TONZILOADENOIDEKTOMIJE Komplikacije mogu nastati od momenta davanja anestezije (epimukozna. nosa i epifarinksa na bakterije i gljivice (biogram i antibiogram). gaze d) Povrede nep~anih lukova. jezika. pa levo. probe govora: m=b (momak). 5. i mesta gde se mogu izazvati refleksi va`ni za `ivot . Ipak. zbog aplikacije manje doze i boljeg efekta. Prevelika osetljivost bolesnika . ostataka tkiva krajnika.uve}ane vegetacije u epifarinksu. stomatolog. Pogre{na tehnika aplikacije (ne i. alergijske probe (hemijske. ni na mesta brze resorpcije. retrakcija bubne opne. zamu}enost. 3. dedad. 3. n=d (nenad) i ng=g (kongo) dakle = bobak. . ni neuralno.Operaciju ne zapo~injati kod jako upla{enih i uznemirenih. usne. KOMPLIKACIJE 1. Komplikacije u toku operacije a) Kolaps b) Obilna krvavljenja c) Aspiracija krvi. zuba. ne na ranjava mesta.M. Ubrizgavanje gre{kom Pantocaina ili alkohola u tkivo.

Rano krvarenje . Akutno zapaljenje limfnih ~vorova vrata 7. Otitis media acuta Op{te komplikacije 1.e) spazam larinksa 2. Apscesi usne duplje 6. larinksa 5. kao posledica infekcije sa prethodnom povi{enom telesnom temperaturom. 3. TH: REVIZIJA (Op{ta anestezija?) uklanjanje koaguluma i ostataka limfnog tkiva kompresija elektrokauterizacija podvezivanje krvnog suda (slobodnim koncem ili de{anom) tamponada tonzilarne lo`e suturom lukova podvezivanje a. hrakanje sa uklanjanjem tromba.prolazna 9. poreme}aj faktora koagulacije. nepca. zadnja tamponada. ve}i krvni koagulum. Usled odbacivanja fibrinskih naslaga i stvaranja granulacija. Tromboflebitis vena vrata Septikemije Pneumonije i plu}ni apscesi Pogor{anje reumatskog. operacija u toku ili neposredno posle infekcija . Infekcija tonzilarne lo`e 4. TH: TERMOKAUTERIZACIJA (ligiranje je nemogu}e) 3. mirovanje i sedativ 2. Komplikacije posle operacije Lokalne 1. Edem uvule.6-8 dana posle operacije .pu{a~a. 2.usled anestezije .”bolest osmog dana”.nekoliko ~asova posle operacije (nepodvezani ili neretrahovani i nekontrahovani ve}i krvni sudovi posle presecanja posebno kod o`iljnih i prethodnih peritonzilarnih apscesa. 5. porast tenzije. Paraliza facijalisa . Parafaringealni apscesi 10. bubre`nog i sr~anog oboljenja Pojava poliomijelitisa * ** CISTE I BENIGNI TUMORI FARINKSA CISTE FARINKSA RETENCIONE CISTE 62 . rest tonzilarnog ili adenoidnog tkiva. Emfizem vrata 8. carotis externae transfuzija krvi. 4. Kasno krvarenje . ka{ljanje.

RANULA CISTE TONZILARNIH KRIPTI Nastaju usled zatvaranja otvora tonzilarnih kripti. U ovako nastalim cisti~nim formacijama nagomilava se detritus. Mo`e ih biti vi{e na jednoj tonzili, posle zapaljenja tonzila. Sadr`aj je `u}kast, pastozan. TH: Incizija. TORNWALDOVA CISTA NAZOFARINKSA Tornwaldova cista ili nazofaringealna bursa Tornwald, javlja se u oko 3% svih ljudi i predstavlja perzistiranje embrionalne komunikacije izme|u kaudalnog kraja horde i nazofaringealnog epitela. Ova komunikacija se obi~no izgubi u drugom mesecu razvoja, ali mo`e i ostati i rezultovati u zapaljenju i athezijama. Cista je lokalizovana u medijalnoj liniji zadnjeg zida nazofarinksa {ire}i se ka tuberkulumu okcipitalne kosti, ima epitelni pokrov i nazofarinksnu sluznicu. Simptomatologija je razli~ita. Kada nema inflamacije, cista mo`e biti i asimptomatska. Infekcija ciste mo`e prouzrokovati nazofaringealni bursitis, "sore throat", gnojnu postnazalnu sekreciju i disfunkciju Eustahijeve tube. Tornwaldova bolest se karakteri{e se glavoboljama, ~estim infekcijama gornjih respiratornih puteva, astmom i artritisom. Dijagnoza se postavlja indirektnim i direktnim pregledom epifarinksa, ukazuje na cistu sa medijalnim udubljenjem. Treba je razlikovati od hroni~no inflamirane retencione ciste, koja nastaje kao rezultat zapaljenja limfoidnog tkiva sa pojavom nekroza i cisti~nih promena u njemu, jer se ovde radi o faringealnoj mukozi ili epitelu koji na njoj le`i. TH: antibiotici, ali i marsupijalizacija. CISTE FARINGEALNIH KRIPTI Ciste mogu nastati i u kriptama faringealne tonzile, kao posledica lo{e izvedene adenotomije ili inflamacije. U zatvorenoj kripti dolazi do nagomilavanja sadr`aja, koji je produkt zatvorenih peharastih }elija. Sadr`aj je mukozan. Kada ove ciste rupturiraju isprazne se u farinks. Ukoliko porastu, stvaraju smetnje pri disanju. Kad se zagnoje stvaraju apscese. TH: incizija i ekstirpacija. BRANHIJALNE CISTE Ciste branhijalnog {paga su retke. Poti~u od prvog i dorzalnog dela branhijalnih {pagova, ove ciste su obi~no parne, lokalizovane na lateralnom zidu nazofarinksa. Ne {ire se lateralno u meko tkivo vrata. PSEUDOCISTE Parne nazofaringealne pseudociste se javljaju kao posledica longus capitis perimyositisa. Poput intraadenoidnih cisti, pseudociste ne sadr`e epitelne elemente. BENIGNI TUMORI FARINKSA

BENIGNI TUMORI EPITELNOG POREKLA
Papilloma Javljaju se u formi pendularnih sjajnih izra{taja, neravne povr{ine, razli~ite veli~ine, na uvuli, nep~anim lukovima i tonzili. Retko se vi|aju kao {iroka papilomatoza. 63

Adenomi Tumor epitela sluzoko`nih `lezda, na nepcu, na tonzilama nalaze tvrdi ovalni, jasno ograni~eni submukozni tumori. Tumor mixtus Tumor epitela malih i velikih pljuva~nih `lezda.

BENIGNI TUMORI MEZENHIMALNOG POREKLA
Fibroma Na bukalnoj sluzoko`i ili zadnjoj strani farinksa, kao tvrd gladak tumor. Mogu narasti i praviti smetnje. Lipoma Na podu usne duplje, na usnama, jeziku, farinksu. Haemangioma Na usnicama, sa deformacijom. Chordoma Bujanje embrionalnog tkiva ostatka horde sa destruktivnim rastom. Choristoma To su kongenitalne lezije i nisu prave neoplazme. To je heterotopi~no tkivo ili aberantni ostatak histolo{ki normalnog tkiva na mestima gde je na|eno. Nazofaringealni horistom stvara nazofaringealnu opstrukciju u novoro|enih. Dijagnoza se postavlja Rtg pregledom koji pokazuje lateralni izra{taj koji nema komunikaciju sa intrakranijumom. Fibrovaskularno tkivo prekriveno ko`om i dlakama. Hamartoma Ograni~ene lezije koje se posle maturacije ne pove}avaju. Spontano rast lokalnog

tkiva.

Teratoma Grupa germinativnih }elija embrionalnog porekla, poreklom od ektopi~nog tkiva nastalog fuzijom ili gre{kom. [est puta ~e{}e u devoj~ica. Dermoidni, teratoidni i epignati. Mioma Neurofibroma Paragangliom - To je plava, pulsativna masa, submukozna, poreklom od paraganglija koje okru`uju terminalni kraj a. maxillaris u pterigopalatinskoj jami ili od nodoznih gangliona. * **

ANGIOFIBROMA JUVENILE NASOPHARYNGIS
DEFINICIJA

64

mora biti samo u nazofarinksu! Najbolji naziv - angiofibroma.

To je benigni tumor epifarinksa, koji se karakteri{e ekspanzivnim rastom i sklono{}u ka krvavljenju, ne metastazira. Gore navedeni naziv nije u potpunosti adekvatan jer se javlja i kod odraslih i ne

Javljaju se gotovo isklju~ivo u mu{karaca (opisano samo nekoliko slu~ajeva u devoj~ica), izme|u 10-20 godina starosti. Posle puberteta tumor pokazuje tendenciju da involuira. Tako|e ima tendenciju da recidivira ako se ne ukloni u celini. Naj~e{}e u Kini i Severnoj Africi. Severni evropski narodi retko oboljevaju. ETIOLOGIJA Nepoznata! Misli se da je uzrok u poreme}aju razvoja baze lobanje: - usled hipertrofije periosta - usled poreme}aja neosificirane hrskavice sfenoida ovog podru~ja Dolazi u obzir i poreme}aj u hormonalnom sistemu, jer oboljevaju mu{karci pre puberteta? HISTOLOGIJA

Angiofibromi! Stroma tumora je sastavljena od nezrelih vezivnih elemenata, koji su ispresecani mnogobrojnim krvnim sudovima. Ovi krvni sudovi ve}im delom nemaju omota~. Kod povreda imaju tendenciju da obilno krvare. Polazna mesta juvenilnog fibroma su krov epifarinksa i gornja ivica septuma koji pregra|uje hoane. BIOLO[KO PONA[ANJE Mesto porekla tumora je spoj sfenoidnog nastavka palatinalne kosti sa horizontalnim krilom vomera i korena pterigoidnog nastavka sfenoidne kosti - to je gornja granica sfenopalatinalnog foramena na zadnje spolja{njem zidu krova nosa. Tumor se odatle mo`e {iriti: Napred - na nos; Nazad - u nazofarinks; Gore - u sfenoidni sinus; Lateralno - pterigomaksilarnu jamu; ili u vi{e pravaca. Iz pterigomaksilarne jame idu napred u antrum, lateralno ka infratemporalnoj i temporalnoj jami, a gore u orbitu kroz donju orbitalnu fisuru. Intrakranijalno {irenje ide direktnom ekstenzijom na dva na~ina: 1. od sfenoidnog sinusa kroz sela turcika (medijalno prema karotidnoj arteriji i lateralno prema hipofizi) i 2. kroz pod srednje lobanjske jame (napred od foramena laceruma i lateralno od kavernoznog sinusa) KLINI^KA SLIKA 1. Progresivna nazalna opstrukcija - lagan rast sa postepenim zatvaranjem prohodnosti hoana - bolesnici se `ale da sve te`e i te`e di{u na nos. 2. U~estale te{ke epistakse - dovode do anemije bolesnika. 65

Frog face . bolji prikaz i ekspanzija. Ponekad tumor koji se spu{ta iz epifarinksa. slepila. usled pritiska tumora. maxillaris 48 h pre operacije. infantilni sekundarno seksualni status. 5. Arteriografija nije neophodna u svim slu~ajevima . usled prodora tumora u orbitu dolazi do poreme}aja polo`aja i pokretljivosti o~nih jabu~ica.tumor epifarinksa i eventualne promene na paranazalnim {upljinama i bazi lobanje. timpanometrija: konduktivno o{te}enje sluha. {to izaziva jake glavobolje. Tako|e II. . Nagluvost . CT epifarinksa: NMR epifarinksa: Arteriografijom se procenjuje stepen snabdevenosti krvlju tumora. tako da tumor bude u intimnoj vezi sa meningama ili kranijalnim `ivcima (V).bitemporalni profil epifarinksa . a dominantna je a.`ablje lice . Inspekcija: izgled lica.se javlja kao posledica prodora tumora u meka tkiva lica kroz paranazalne {upljine ili fossa pterygomaxillaris) 7.mo`e nastati otitis secretoria.tumor pritiska na u{}a tube . VI kranijalni nerv mogu biti zahva}eni. Anamneza: progresivna opstrukcija i recidiviraju}e epistakse koje se te{ko Op{ti status: gracilna gra|a. Pregled farinksa: nekad spu{teno meko nepce. Vr{i se arteriografija sliva a. Glavobolja .usled prodora tumora u paranazalne {upljine i nos dolazi do pro{irenja korena nosa. mo`e dovesti do purulentnog sinusitisa. sivkast ili crveno ljubi~ast tumorski izra{taj na ~ijoj povr{ini su obi~no razgranati krvni sudovi.proptosis.3. DIJAGNOZA zaustavljaju. Prednja rinoskopija: endonazalno dosta sluzavognojnog sekreta. transverznog mijelitisa. Po neki put se kroz nos mo`e videti u epifarinksu tumorski izra{taj ili je ovaj prisutan u nosnim hodnicima.baze lobanje po Hirtzu . Jednostrani otok lica . Radi se kod eventualne suspektne intrakranijalne ekspanzije i kandidate za preoperativnu embolizaciju i to: selektivna arteriografija a.radi se tek na kraju jer nosi rizik od smrti. Biopsija ne! Rengen: Arteriografija: Laboratorija: Serum: Hiperprodukcija 11-oksi-keto steroida (`enski hormon nadbubrega) Hipoprodukcija 17-keto-steroida (mu{ki hormon nadbubrega) 66 . 6. IV. 8.usled zapu{enosti epifarinksa dolazi do poreme}aja govora. Dislokacija o~nih jabu~ica . maxillaris sa iste strane. III. hemiplegije. .zbog ekspanzivnog rasta ovih tumora mo`e do}i do prodora kroz bazu lobanje u lobanjsku jamu (preko sfenoidnog sinusa).tomografija paranazalnih {upljina. re`njevit.paranazalnih {upljina u dva pravca . carotis internae ili kontralateralni spolja{nji karotidni sistem (ili oba). Palpacija epifarinksa: tumor ~vrsto elasti~ne konzistencije. Audiometrija. Rhinolalia clausa . Pa`ljivo tu{irati zbog krvavljenja. 4. Zadnja rinoskopija: gladak. ukoliko tumor nije prodro u endokranijum.

Kraniotomija . erozija kosti ili orbite {irenje kroz pterigomaksilarnu fosu u obraz i temporalnu fosu intrakranijalno {irenje DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA: Antrohoanalni polip (mekan). Incizija kroz gornju usnu i du` bukogingivalnog sulkusa 10.HISTOLO[KI: Bogata vaskularna mre`a u fibroznoj stromi. Radijum . Transoralno 4. TERAPIJA: 1. Odsustvo glatkog mi{i}nog sloja izme|u dva tipa ovih }elija. osteomijelitis 12. pomeren zadnji zid antruma. chordom i teratom imaju ekspanzivni rast.Po uklanjanju hormoni se normalizuju! Znaci anemije! PH . atrofi~ni rinitis.po Moureu. PROGNOZA: Dobra rano.Chandler. Hemioterapija sistemska 14. KLINI^KA KLASIFIKACIJA . 1984.rinotomija 8. Wilsonu. Transzigomati~no 7. 3. Vaskularni kanali su razli~ite veli~ine i pokriveni endotelnim }elijama koje le`e direktno nasuprot stromalnim }elijama.po C. 10-20% intrakranijalnog {irenja uvek ekstraduralno 10-18% recidiva 67 . poreme}aj razvoja kosti lica usled zra~enja mladog organizma. 2. I IIA IIB IIC III tumor ograni~en na hoane i/ili krov nazofarinksa minimalno lateralno {irenje kroz sfenopalatinski foramen u pterigomaksilarnu fosu ispunjena pterigomaksilarna fosa. Elektrokoagulacija tumora (u vi{e seansi?) 11. {irenje gore. velike neinvoluisane adenoidne vegetacije. Konzervativna terapija kada tumor nije mogao operativno da bude uklonjen . Lateralna rinotomija . kasnije endokranijumski prodor i krvavljenja uzrok smrti. Zra~enje (TCT 30-35Gy.transfuzija. Hormonska terapija . Ro. Transhioidno 5. Facijalni degloving 9.androgeni radi ubrzavanja sazrevanja i postizanja regresije tumora 13. uti~u na kapacitet krvavljenja. Transmandibularno 6.skleroziranje tumora). P. Transpalatalno .

starosti. Proces keratinizacije se javlja u drugim delovima sluznice epifarinksa uglavnom u osoba posle 50 god. cilijarni epitel 2. Ovaj prelazni epitel odvaja plo~asto slojevit od cilijarnog epitela na krovu i lateralnim zidovima epifarinksa. limfoidno tkivo 68 . ali prava skvamozna metaplazija se javlja samo postnatalno. Krioterapija 16. Lokalna simptomi su oskudni i dugo vremena ne skre}u pa`nju pacijenta i lekara.Cilindri~ni trepljasti epitel respiratornog tipa. Uz ovo i pregled epifarinksa. orbite i uva. a koja su zna~ajna za patogenezu nazofaringealnog karcinoma: 1. Me|utim. HISTOLO[KE SPECIFI^NOSTI . ANATOMSKE SPECIFI^NOSTI Epifarinks je anatomski u intimnom odnosu sa mnogim va`nim strukturama. bazalna membrana (}elije bez nje vi{e maligne) 3. ULTRASTRUKTURNE KARAKTERISTIKE Tri su zna~ajna elementa koja se posmatraju elektronskim mikroskopom. Skleroterapija * ** MALIGNI TUMORI EPIFARINKSA EMBRIOLO[KE SPECIFI^NOSTI Nekad se smatralo da meko nepce odvaja farinks od nosne {upljine i da je nosni deo `drela produ`etak nosne {upljine. . jer u vezivu ispod cilijarnog cilindri~nog epitela nalaze bogate nakupine limfnih }elija . Endodermalnog porekla je deo ispred Eustahijeve tube (lateralni zid nazofarinksa). . Sluznica nazofarinksa se razlikuje od ostalog respiratornog epitela gornjih disajnih puteva. ."limfoepitelijalna" sluznica.Plo~asto slojevit epitel je skvamocelularni epitel. Mesta preskvamoznih promena se mogu povremeno na}i na krovu epifarinksa.Kod asimptomatskih sa rezidualnim ili recidivalnim oboljenjem bez terapije zbog prirode angiofibroma da spontano regredira? 15. a epitelnog porekla je deo iza Eustahijeve tube. na zadnjem zidu. Ovaj epitel je uglavnom nekeratinizovan osim u dubokim kriptama. ne retko biva zapostavljen. Ovaj epitel je nekeratinizovan sa {irokim oblastima metaplazije u plo~asto slojevit epitel. LIMFOTOK I IZGUBLJENO VREME Postoji bogatstvo limfne mre`e i ukr{tenost limfnih puteva. koja dovodi do brzog obostranog metastaziranja u vrat. Simptomi susednih regija ~esto dominiraju klini~kom slikom u odnosu na primarnu leziju. a proboj u okolinu ote`ava terapiju i prognozu. pa propagiranje malignog procesa mo`e da bude u pravcu baze lobanje i endokranijuma.Submukozno limfno tkivo.Tranzicionalni ili intermedijarni epitel. granica izme|u ova dva dela embriolo{ki le`i ispred u{}a Eustahijeve tube. Prekanceroze su pra}ene hiperplazijom atipi~nih }elija i skvamoznom metaplazijom cilindri~no trepljastog epitela (EBV). Do definitivnog postavljanja dijagnoze malignog tumora epifarinksa pro|e po nekoliko meseci. Za vreme fetalnog `ivota postoji postepen prelaz cilijarnog u plo~asto slojevit epitel u donjim partijama nazofarinksa.

spolja{nji faktori MORFOLOGIJA I BIOLO[KO PONA[ANJE Morfolo{ki su: ulcerativni. Dakle. Uglavnom unilateralni. Lokalno se tumor {iri: u nosnu i paranazalne {upljine. Subepitelno vezivno tkivo je ispunjeno brojnim malim limfocitima. intercelularni mostovi i/ili keratinizacija. ko{tane i kranijalne {upljine. Blizu baze lobanje mi{i}ni zid je nekompletan. orofarinks. Eustahijevu tubu. ali i plazmocitima.Izme|u bazalnih }elija epitela su mali limfociti koji se mogu videti pri prolasku kroz bazalnu membranu.sinus Morgagni. orbitalne {upljine. meka tkiva. vegetantni i infiltrativni tumori. Postoje tri stepena diferenciranosti: . Naj~e{}i polo`aj: lateralni zid nazofarinksa posebno faringealnog recesusa . spojne i jugulodigastri~ne noduse i du` unutra{njeg jugularnog lanca u spinalni akcesorni limfni lanac. bilo levo ili desno. Uski kontakt i ponekad diskontinuitet okolnih }elijskih membrana je uo~en izme|u epitelnih elemenata sa infiltracijom limfocita. To je tumor morfolo{ki sli~an drugim karcinomima donjih respiratornih puteva. Dok neki ovakvi tumori vode poreklo od parotide. HISTOPATOLOGIJA SZO .) (isklju~eni karcinomi drugog . retikularnim }elijama i fibroblastima koji produkuju kolagene fibrile. ETIOLOGIJA 1. ostavljaju}i mali defekt . Udaljeno {irenje u kosti. Unutra{nja granica dubokog dela parotidne `lezde je anatomski u uskoj vezi sa lateralnim faringealnim recesusom i mo`e se zavla~iti duboko do lateralnog zida farinksa. Ova veza je vrlo va`na zbog tumorskog penetriranja sluznice i aponeuroze da bi u{ao u lateralnu bazu lobanje.srednje (G2) .dobro (G1) . jetru i plu}a. retko sa prednjeg ili donjeg zida. Tumor ima lokoregionalni invazivni karakter. parotidnu `lezdu. otuda visoka frekvencija nediferentovanih karcinoma parotidne `lezde sa morfolo{kim izgledom nazofaringealnog karcinoma.slabo (G3) 69 .salivatornog porekla) MALIGNI EPITELNI TUMORI 1.Klasifikacija (Schanmugaratnum. virusna 2.Rosenmüllerova jama i Eustahijevo u{}e. Ca planocellulare (skvamocelularni) keratoides (25%) . Citoplazmatski mostovi izme|u epitelnih i limfnih }elija mogu imati zna~ajnu fiziolo{ku funkciju emperipoleze limfocita od strane epitelnih }elija. prisutna je skvamozna diferencijacija. usnu {upljinu. sa o~iglednom po jednim autorima ili minimalno vidljivom keratinizacijom po drugima. genetska 3. ali ona do sada nije zabele`ena.keratiniziraju}i karcinom. mogu}e je da drugi predstavljaju sekundarno {irenje i zahvatanje parotide od okultnih nazofaringealnih karcinoma. Tako|e mogu rasti sa krova. kroz koji Eustahijeva tuba ulazi u nazofarinks. Limfati~ko {irenje preko bogatog submukoznog pleksusa je inicijalno u retrofaringealne.1986. Sobin .

fibro i rhabdomiosarkom 2. pu{enje bogato nitrozaminima. Subpodela je korisna sa prognosti~kog aspekta u odnosu na stepen limfocitne bez dokaza skvamozne diferencijacije svetlosnim mikroskopom.hondro i osteosarkom 3. Epidemiolo{ki ovi tumori su ~e{}i u mu{kih osoba 40-60. imunohistohemijski keratinska antitela (Kl1 marker za keratin).solidni tip Adenokarcinom Cilindrom Mukoepidermoidni karcinom 3. Hodgkin MALIGNI TUMORI ME[OVITOG POREKLA Maligni melanom POTREBNE NAPOMENE Nema dokaza mucinske sekrecije ili `lezdane diferencijacije u bilo kom od prethodnih histolo{kih tipova. a nedostatkom protekcije vitamina C procesima nitrozifikacije. ”Transitional” cell carcinoma . bez skvamozne diferencijacije. Limfnog tkiva . EPIDEMIOLOGIJA Veza HLA-A2.limphoma Non-Hodgkin i M.B-SIN2 antigena i tumora. Mekog tkiva . Svi tipovi karcinoma. Ca planocellulare nonkeratoides (12%) . Hrskavice i kosti .(G4) . Metastatski epitelijalni tumori u epifarinksu MALIGNI TUMORI MEZENHIMALNOG POREKLA 1. Ovo je morfolo{ki heterogena grupa koja uklju~uje: ”Limphoepithelioma” su nekeratinizovani ili nediferentovani nazofaringealni karcinomi (2 i 3). godine starosti. posebno ~esti u ju`nih populacija Kineza usled dijete slanom ribom kod Kineza i visokim procentom dimetil nitrozaminima. 70 .(63% . HLA .2.naj~e{}i) nejasne }elijske granice. sa brojnim ne-neoplasti~nim T limfocitima izme|u tumorskih }elija Anaplasti~ni karcinom Karcinom vretenastih }elija sli~an sarkomu Schminckeov karcinom sa izolovanim }elijama Clear cell carcinoma sa praznom citoplazmom 4. sincicijalni prikaz. pokazuju konstantno dokaze o ovom elektronskim mikroskopom. UCNT (nediferentovani karcinom nazofarinksnog tipa) . BW46 HLA.nekeratiniziraju}i. uklju~uju}i i nekeratiniziraju}e i nediferentovane karcinome infiltracije. sa }elijama jasnih ivica.morfolo{ki sli~an urotelu Schneiderian karcinom Regaud karcinom .

lokalno invazivni .KLINI^KA KLASIFIKACIJA 1. SKI. PLE. sr`). OSS. AJC . {irenje. Neel.T3 je: a . . Polo`aj.Ca in situ T1 . ili meka tkiva van faringobazilarne fascije (van epifarinksa) i jedan ili vi{e kranijalnih nerava ili oba N i M kao i za ceo farinks . MAR (ko{t.kosti lobanje.kranijalni nervi d . metastatski . a ne latinske skra}enice).20% 2.dva polo`aja (zadnje gornji i lateralni zid) T3 . 1986. LYM.primarni tumor se ne mo`e odrediti T0 . 3.okultni primarni tumor sa ranim metastazama na vratu .zahvatanje nosa i/ili orofarinksa T4 . hipofarinks. HEP.nema znakova primarnog tumora Tis .baza lobanje c . ali ne uklju~uje kranijalne nerve u T4 stadijum Ho-klasifikacija . infratemporalna jama TNM klasifikacija 4. BRA.jedan polo`aj u nazofarinksu ili tumor nije vidljiv (pozitivna samo biopsija) T2 . kombinovani . 2.ispod baze lobanje pod sfenoidnog sinusa b . M (PUL.62%! SIMPTOMATOLOGIJA • • • • Nazalni Nodalni Neurolo{ki Otolo{ki 71 .TNM.18% 3.isto kao i AJC. Titar 1:7680. PER. OTH (drugo)) (dakle engleske.primarni tumor Tx .naj~e{}a UICC . Delovi (zidovi) epifarinksa po TNM klasifikaciji: • zadnje gornji zid (od nivoa spoja tvrdog i mekog nepca do baze lobanje = od mesta projekcije slobodne ivice mekog nepca du` baze lobanje do gornje ivice hoane) • dva lateralna zida (uklju~uju}i torus tubarius i Rosenmülerovu jamu • donji zid (gornja povr{ina mekog nepca) Napomena: ivice hoanalnog otvora i zadnja ivica vomera pripadaju nosnoj {upljini! T . Godine >40) Karcinomi epifarinksa se manifestuju u tri klini~ka tipa: 1.orbita.prognosti~ki faktori (Simptomi >7.

Tiha faza . 1/2 u po~etku. progresivna unilateralna. neuralgija usled oduzetosti V2 i jednostrana paraliza Faza simptoma udaljene invazije i metastaza Uz simptome prethodne faze javljaju se i simptomi i znaci {irenja tumora van epifarinksa u okolinu. uvu~ena bubna opna .mo`e trajati mesecima (T1-T2) Laki bolovi u uvu. Poreme}aj govora . povremeno ose}aj stranog tela u epifarinksu. [irenje napred .starije osobe sa spontanim krvavljenjem!) 2. patolo{ki iscedak) 3. Epistaxis (ulceracija tumora . Nagluvost (opstrukcija nazofaringealnog u{}a.da li bi se dijagnostikovao? Faza simptoma lokalne invazije (T2-T3) 1.niz zadnje i bo~ne zidove epifarinksa {irenjem u mezofarinks postaje vidljiv . u vratne limfne noduse i u udaljene organe. refleksni bol u uvu. (T4) Trotterov trijas: otalgija.izgubljeno vreme .u nos i etmoidni labirint Opstrukcija nosa Epistakse Purulentna i sangvinolentna sekrecija Anosmija Foetor ex nasi . okcipitalne glavobolje . zujanje. lake smetnje od strane tube auditive. povremena neznatna krvavljenja iz nosa. mekog nepca (IX i X).(opstrukcija epifarinksa i infiltracija mekog nepca rhinolalia clausa). autofonija. jednostrane glavobolje.sekretorni otitis. kateterizacijom tube ne pobolj{anje ve} pogor{anje) 4.u orbitu preko etmoida Egzoftalmus Dislokacija bulbusa lateralno i ograni~ena pokretljivost Slabljenje vida [irenje dole . Zapu{enost nosa (vegetantan tumor ispunjava lumen epifarinksa.na meko nepce i zadnje nep~ane lukove Rinolalia usled nepokretnosti nepca zbog infiltrata Ote`ano gutanje i vra}anje hrane na nos Ote`ano disanje usled opstrukcije mezofarinksa (u dece po potrebi traheotomija) 72 .

duboke limfne noduse vrata i naro~ito nerve IX-XII.canalis n. amaurosis. V.nastavak {irenja put lateralno kroz mi{i}e stiloidne pre~age ili iznad ili ispred njih.fissura orbitalis superior V2 .re|e je oduzet i to obi~no kod masivnih tumora u terminalnoj fazi bolesti.po sredini i pozadi na retrostiloidni deo parafarinksnog prostora gde infiltri{e a. V1. . larinksa. X.meatus acusticus internus IX. hypoglossi na rubu foramena magnuma I .foramen rotundum ossis sphenoidalis V3 . farinksa. tahikardiju i digestivne tegobe.su infiltrisani prodorom tumora u srednju lobanjsku jamu (petrozna i sfenoidna kost).Lipozen~i}) nastaje usled o{te}enja hipofiza .foramen opticum ossis sphenoidalis III.U terminalnoj fazi postoje znaci intrakranijalne hipertenzije zbog masivnog prodora tumora u endokranijum. IV. [irenje lateralno . . facialisa. carotis i v. pod slikom Jacod sindroma .foramen ovale ossis sphenoidalis VII. neuralgija maksilarnog `ivca.tako|e je retko zahva}en jer je dosta pozadi IX.lamina cribrosa ossis ethmoidalis II . a iza pterigoidnih mi{i}a infiltri{e parotidnu lo`u sa pljuva~nom `lezdom daju}i suvo}u usta. jezikom). jugularis internu. carotis externae i v. naj~e{}e u ekstrakranijalnom (parotisnom) delu toka. II. Kranijalne nerve infiltri{e sa donje strane baze lobanje u kanalu u kom napu{taju lobanju ili u samoj lobanji. Mogu}i su poreme}aji inervacije mekog nepca. 73 . Dalje put lateralno infiltri{e pterigoidne mi{i}e daju}i trizmus (ili motorna grana V). .Horner. oduzetost mi{i}a `vakanja..usna duplja sa anesteziju i motornu paralizu jezika.oftalmoplegija zahva}ene strane. nepca. suvo}a usta i poreme}aj ukusa.infiltrisan je obi~no prodorom tumora u etmoid. larinksa i jezika. VI . mandibularisom kome se u ni`im partijama priklju~uje i chorda tympani pa nastaje anestezija i neuralgija (V3 . X. suvo}u o~iju i nosa.hipotalamus sistema. XI . maxillaris. [irenje nagore Tumor infiltri{e donju stranu baze lobanje unutar pripoja faringobazilarne fascije (unutar epifarinksa) ili van njenog pripoja po{to se prethodno pro{irio na parafaringealni prostor i/ili infratemporalnu jamu. temporalne glavobolje i anestezija lica. I .Psihoneurotski sindrom (Padovan . IV. XI i XII . sa niskom perifernom paralizom n. jugularis externe. cervikalni Sy .zahva}eni su ~e{}e u parafaringealnom prostoru i foramenu jugulare nego u intrakranijalnom delu. VIII .Jednostrana paraliza svih 12 nerava . VII . i parotidni limfni nodusi. nosa i usta. VI . VIII . a jo{ vi{e lateralno infiltri{e fosu infratemporalis sa n.napred preko prednjeg okrajka parafaringealnog prostora koji je bez va`nih anatomskih struktura (vezivo) na fosu pterigopalatinu gde infiltri{e ganglion pterigopalatinum i n.Garcin sindrom.foramen jugulare XII . daju}i . III. daju}i anesteziju i neuralgije (V2). a.

Maligna adenopatija u limfnim ~vorovima ispod nivoa klavikule smatra se udaljenom metastazom (M1). eho jetre) 7.TM zglob. jetru i slezinu. lateralni snimak epifarinksa i po potrebi tomografija baze lobanje po Hirtzu i po potrebi tomografija paranazalnih {upljina po Podvincu i po potrebi tomografija plu}a. - 6. scintigrafija kostiju. Laboratorija Imunologija .tela sfenoida preko sfenoidnog sinusa i sele turcike ili lak{e preko velikih krila sfenoidne kosti. odnosno baze lobanje u u`em smislu re~i (npr. nekad su limfni nodusi ogromni a da nema drugih izra`enijih simptoma. analize jetre Oftalmo-neurolo{ki pregled Internisti~ki pregled Stomatolo{ki pregled . Retrofaringealni limfni no-dusi nisu palpabilni ali indirektan znak je bol pri podizanju glave i istezanju vrata! Udalje-ne metastaze u oko 50% slu~ajeva UCNT-a u kost.probatorna ekscizija indirektnom epifaringoskopijom u lokalnoj anesteziji (evidentan veliki tumor) . u prolazu kroz ko{tani kanal baze lobanje ili u lobanji. rotundum i spinosum i infiltrovanjem i razaranjem kosti . Audiolo{ka obrada . koji se ispituje na virusne markere. 10. 3. kosti Rtg . jer ovo drugo ima lo{iju prognozu.eksploracija epifarinksa u op{toj anesteziji. velika krila sfenoida). 2. 1. lobanje. 74 . centrifugira i izdvoji serum.audiometrija i timpanometrija CT i NMR . 9.10 cm3 sve`e krvi iz kubitalne vene. Va`no je razlikovati zahva}enost ko{tanih delova nazofarinksa unutar faringobazilarne fascije (pterigoidni nastavci i pod sfenoidnog sinusa) od zahvatanja kosti van epifarinksa. 12. Anamneza Inspekcija i palpacija Prednja i zadnja rinoskopija Biopsija 5. analize urina. direktnom epifaringoskopijom sa velotraktorom i fiberoptikom * biti pripravan i spreman za Bellocq tamponadu * biti siguran da nije juvenilni angiofibrom * materijal uvek gleda isti specijalista patolog * ako je materijal uzet u drugoj ustanovi: plo~ica.KKS. 11. foramen jugulare.u aksijalnoj i frontalnoj ravni (epifarinksa. rano i ~esto obostrano) prvi znak bolesti zbog koga se pacijent javlja lekaru. To je naro~ito izra`eno kod UCNT tumora kod `ena. 8. plu}a. klini~ki i PH nalaz.kireta`a epifarinksa Beckmanovim no`em . Prodor tumora u endokranijum ide preko otvora na bazi lobanje (foramen lacerum sa fibrocartilago basilaris). bilateralno. 4. STANDARD DIJAGNOSTI^KE OBRADE .Regionalne metastaze u dubokim limfnim nodusima vrata su vrlo ~esto (u vi{e od tre}ine slu~ajeva. bubrege. Za kliniku i prognozu zna~ajno da li je paralizovan nerv zahva}en u vratu adenopatijom retrostiloidnog dela parafarinksnog prostora.

dokazana je konstantna veza sa Epstein-Barr virusom koja se manifestuje prisustvom antitela na ovaj virus u krvi obolelog i prisustvom virusnih markera u }elijama tumora i krvi obolelog. sekundarnu ili tercijarnu hemioterapiju potrebno je da pacijent primi bar dva ciklusa odgovaraju}eg terapijskog re`ima.odre|ivanje virusnih markera u perifernoj krvi 13. tumor i dalje naglo raste (porast ve}i od 25%) . de{ava se da limfni nodus bude i N3. . postignuta je remisija . limfomi se le~e primarnom polihemioterapijom samo ako su diseminovani. Sli~an tretman se u novije vreme daje samo slabo diferentovanim planocelu- larnim karcinomima. a najvi{e 8 indukcionih ciklusa.UCNT mo`e pote}i i iz drugih delova gornjeg disajnog puta (nos). .pre}i na sekundarnu tj. LE^ENJE MALIGNIH TUMORA EPIFARINKSA Le~enje malignih tumora epifarinksa je u domenu radiologa i hemioterapije. tercijarnu hemioterapiju.posebna geografska rasprostranjenost .najve}a u~estalost na jugoistoku Azije. Ima ga i u tonzili. virusolo{kom i imunogenetskom planu: . Biopsija .oboljevaju uglavnom `ene i deca. UCN T Hemioterapija je primarni pristup u le~enju UCNT-a. a mala u~estalost van tog podru~ja. . pored epifarinksa ispituju i ovi organi! . a da nema simptoma primarnog tumora.odre|ivanje HLA tipizacije . srednja u~estalost u Africi i mediteranskim zemljama.nastaviti jo{ 1-2 indukciona ciklusa (ali ne vi{e od 8) pa dalje nastaviti sa hemioterapijom odr`avanja i reindukcije. nema veze sa pu{enjem i alkoholizmom. larinksu pa i {titnoj `lezdi.tumor je rezistentan na hemioterapiju pa treba pre}i na radioterapiju i to telekobalt (brahiterapija) preko 2 75 . Rano daje udaljene metastaze. Za procenu odgovora tumora na primarnu. U ve}im centrima ove pojave imaju mesto u standardu dijagnosti~ke obrade tumora epifarinksa i limfadenopatija vrata nepoznate etiologije. pa se kod metastaze nediferentovanog karcinoma ili UCNT-a. 6 nedelja posle zavr{etka primarne radioterapije ili posle polihemioterapije. U vi{e od tre}ine obolelih jave se metastaze u cervikalnim limfnim nodusima pre svih drugih simptoma prisustva tumora u farinksu. rast tumora je usporen (maksimalni porast tumora je do 25% u toku hemioterapije) .IgA i IgG titar antitela na viralni kapsidni AG (VCA) i difuzni rani antigen (EAD). Primarna (indukciona) hemioterapija se sprovodi uz redovne ORL preglede na konzilijumu do maksimalno postignutog terapijskog odgovora ili do postizanja kompletne remisije. Varijante odgovora tumora na primarnu hemioterapiju: 1. 3.ko{tana sr` POSEBNE KARAKTERISTIKE UCNT-a On ~ini grupu sa posebnim odlikama koje se manifestuju na epidemiolo{kom.. .UCNT ima posebno podmukao tok. 2. Za razliku od ostalih tumora epifarinksa le~i se primarnom hemioterapijom. Hirurgija se odnosi uglavnom samo na metastatske depozite u vratnim limfnim limfonodusima i to onda ako postoje palpabilni limfonodusi.

.brahi terapija. Transkutano zra~enje (elektroni) do pune tumorske doze sa `ari{nim predoziranjem b. U oba slu~aja uslov je da pacijent nije prethodno primio punu tumorsku dozu. RECIDIV PRIMARNOG TUMORA . Primarno radioterapija Telekobalt . on u slede}e 2 godine ne sme biti zra~en niti le~en hemioterapijom! 4 ciklusa HTH + RTH + 4 ciklusa HTH ili 8 ciklusa HTH + RTH REST (REZIDUA) METASTAZA U CERVIKALNIM LIMFNIM NODUSIMA: Operisati ako je operabilno. Villejuif . Ili. ako su palpabilni.Operacija ako je metastaza operabilna. Endocuri terapija (Ir 192) . Po{to srednji i donji jugularni limfonodusi tada dobijaju 50 Gy. Ako su palpabilni limfni nodusi van polja pune doze dopuniti dozu na njih do 40 Gy. bar 6 nedelja posle zra~enja. B. bez obzira ima li palpabilnih limfnih nodusa.Brahiterapija do pune terapijske doze od 65-75 Gy ili hemioterapija. 76 . .slab odgovor ili radiorezistencija tumora . RECIDIV METASTAZA U CERVIKALNIM LIMFNIM NODUSIMA . Ako nije operabilno pre}i na radioterapiju (telekobalt ili elektronski transkutano) do doze od 40 Gy. Potom nastaviti sa prekinutom hemioterapijom. u punoj tumorskoj dozi (65-75 Gy) sa kontrolnim pregledom na konzilijumu posle primljenih 40 Gy. A.40 Gy iz 2 lateralna polja. Tumori epifarinksa bez palpabilnih limfonodusa zra~eni su lokalno sa TD 40-70 Gy.Ako metastaza nije operabilna: a. posle kontrole se ide do pune tumorske doze zra~enja."Sandwich" terapija. Po primljenoj dozi u~initi procenu reagovanja na konzilijumu. a u slu~aju palpabilnih limfonodusa zra~eni su lokoregionalno .pre}i na hemioterapiju.primarni tumor i limfni nodusi su prvo zra~eni {irokim poljem na LINAC-u ili TCT-u sa 40 Gy. ako pacijent nije ve} primio punu tumorsku dozu zra~enjem + ako je recidiv nastao posle pune tumorske doze kada nema mogu}nosti druge terapije osim simptomatske. na njih je potrebno upotrebiti dodatni izvor zra~enja u ja~ini od 10-15 Gy. .Paris.nastaviti do pune tumorske doze od 65-75 Gy. a potom su zra~eni samo nodusi na vratu sa su`enim poljem na BETATRONU sa TD 20-30 Gy. Potom se mo`e nastaviti sa prekinutom hemioterapijom . PLANOCELULARNI KARCINOM EPIFARINKSA Zastareli (?) protokol instituta Gustave Roussy. Kada primi punu tumorsku dozu zra~enja (75 Gy). 1980.dobar odgovor .lateralna polja na epifarinks i vratne limfne noduse.

Izaziva krvavljenja.Rtg pasa`a creva . kompri- 77 . Imaju polipozni.internisti~ki pregled . poreklom neociti . ranije nazivani retikulosarkomi. Limfomi kao diseminirani malignomi su u nadle`nosti konzilijuma za limfome. kompresija baze lobanje i mozga. Limfomi Re|e su od karcinoma i dele u dve poznate kategorije: Morbus Hodgkin i NonHodgkinski limfomi. velike neoperabilne metastaze na vratu OSTALI MALIGNI TUMORI EPIFARINKSA Adenokarcinomi To su retki karcinomi i poti~u od epitela sluzoko`nih `lezda. udaljene metastaze gde lokalno zra~enje nema smisla 3. zapaljenja i metastaze.derivati popre~noprugaste muskulature. Pored nazofarinksa mo`e se javiti u sakrokokcigealnoj regiji. Naj~e{}i su histiocitni. lobanjsku {upljinu. gde internista posle standardne obrade utvr|uje pro{irenost bolesti.Primarno hemioterapija u slede}im slu~ajevima: 1. sa velikim jedrom i eozinofilnom citoplazmom. nodozno papilaran ili kribriforman oblik.CT abdomena U slu~aju IE stadijuma (primarna lokalizacija u `drelu i istostranu stranu vrata) daje se radioterapija na vrat (40 Gy) uz stalno pra}enje eventualne pojave tumora i u drugim organima (znaci klini~ke ili biolo{ke evolucije). }elije su bizarne. Kribriformni tip tumora je adenocisti~ni karcinom ili cylindroma.plasmocytoma . U slu~aju diseminiranosti van vrata (IIE) odre|uje polihemioterapija ili "mantle" radioterapija uz eventualnu zra~nu terapiju na rest tumora. proliferacija angioblasta sa diferencijalnom dijagnozom ka angiosarkomu. Myeloma multiplex . Hondrosarkom Chondroma . To je embrionalni tumor ili tumor male dece. sa dosta guste sluzi u lumenu.pojedina~no ili u obliku mijelomatoze. brzo infiltrira nosne {upljine i sinuse.mo`e se pojaviti na bilo kom mestu u medijalnoj liniji koja deli telo na dve polovine. slabo diferentovan planocelularni karcinom (analogno sa UCNT-om) 2. Fibrosarkom Ovaj tumor je sli~an juvenilnom fibromu.scintigrafija jetre .biohemijske analize (serumska alp i/ili gama gt) . Minimum dijagnosti~kog standarda podrazumeva: . ulazi u sfenoidni sinus. Polazi sa baze lobanje.KKS sa leukocitarnom formulom . pa se tek na osnovu toga odre|uje terapija. koji se pojavljuje u mladih osoba i {iri limfnim putem sa metastazama u kostima.punkcija kosne sr`i . Prodire u bazu lobanje i orbitu. infiltrira lobanju. Rhabdomiosarkom To je tumor koji polazi naj~e{}e sa lateralnog zida. orbitu.

predki~menih i skalenskih mi{i}a i predki~mene fascije. Ovaj prostor se spu{ta od baze 3. hypoglossus (XII) h) Truncus sympathicus TUMORI PARAFARINGEALNOG PROSTORA Tumori parafaringealnog prostora predstavljaju veoma kompleksno podru~je u ORL zbog: • topografsko . pterygoideus medialis * zajedni~ko N. glossopharyngeus (IX) c) N. nervima. • polimorfne gra|e. Parafaringealni prostor je trostrano prizmati~nog oblika. Prednjim delom le`i unutar oba pterigoidna mi{i}a.anatomske lokalizacije. pharyngea ascendens e) A. infekcija je ~esta. glossopharyngeus (IX) e) N. cervikalnim ganglionom. accesorius (XI) g) N. Nalazi se spolja od bo~nog zida `drela. jugularis interna c) Nodi lymphatici cervicales profundi d) N. stylohyoideus c) Stilofaringealna fascija m. • izbora hirur{kih metoda. vagus (X) f) N.cellulae physaliphorae. • bliskog kontakta sa velikim krvnim sudovima. * ** PARAFARINGEALNI TUMORI PARAFARINGEALNI PROSTOR 1.mira mezencefalon. Stiloidna pre~aga: a) Processus styloideus b) Mi{i}i: m. Zatim. carotis interna b) V. odnosno od podslepoo~nog predela. a ispred popre~nih nastavaka vratnih pr{ljenova. Predstiloidni ili bo~ni krajni~ni prostor (paratonzilarni prostor): > odozdo zatvoren prema vratu! a) M. jer vode poreklo od razli~itih tkiva. ovaj prostor se delom nalazi i unutar parotidne lo`e. stylopharyngeus 2. tensoris veli palatini stablo N. krvari. Tumor je lobularan. styloglossus m. tensoris tympani d) A. Pripada dubokom bo~nom predelu lica. styloglossus b) N. Ulcerira. palatina ascendens f) Vene pratilje > odozdo otvoren prema vratu! a) A. Zadstiloidni prostor: 78 . • veoma te{ke dijagnostike. a }elije vakuolizovane .

cervikalni deo. Parafaringealni prostor je podeljen horizontalnom ravni na gornji.meko nepce bez promene. palatina ascendens sa istoimenim venama. tonzila pomerena unutra. . jugularis int. Zadstiloidni prostor sadr`i: a. a re|e se nalaze metastatski depoziti.parafaringealni i cervikalni deo). Prestiloidni prostor je ispunjen rastresitim vezivnim tkivom i u njemu se nalazi a.asimetrija tonzilarne lo`e i farinksa. vagus.biopsija ex tempore se vr{i sa ograni~enim rezultatima posebno kod tumora `lezdanog tkiva. DIJAGNOZA: . n. hypoglossus. U parafaringealnom prostoru obi~no nastaju primarni benigni i maligni tumori. .punkcija tumora i citodijagnostika se danas smatraju zastarelim i retko se sprovode. Tumori zadstiloidnog prostora Obi~no su nervnog i ganglionarnog.bol je neznatan i iradira u uvo. . Tumor mo`e da se pro{iri u cervikalnu regiju. n. Tumori prestiloidnog prostora Naj~e{}e su `lezdanog porekla. retko adenokarcinomi ili cilindromi. . accessorius. 79 . ganglionarni i vaskularni u najve}em broju polaze iz zadstiloidnog dela. n. nazad i prema dole. pharyngea ascendens i a. Maksilofaringealni deo je stiloidnom pre~agom podeljen na: prednji. .sijalografija. maksilofaringealni i donji. dok nervni. v. a ponekad i vaskularnog porekla. n.zbog asimptomatskog toka tumor mo`e da naraste tako da stvara i respiratorne smetnje.palpacijom se ose}a inkapsulirani.. bezbolni tumefakt.bimanuelna palpacija (kod tumora sa dvojnom propagacijom .ganglionarnog . SIMPTOMI: . KLINI^KA SLIKA: . ograni~eni.disfagi~ne tegobe nastaju u poodmaklom stadijumu. glossopharyngeus i faringealni produ`etak parotide koji se ponekad spu{ta kroz stilomaksilarni kanal izme|u stilosfenomaksilarnog ligamenta.sluznica intaktna i bez ulceracija. glossopharyngeus. tj.lobanje do zami{ljene horizontalne ravni koja prolazi kroz donju ivicu ugla mandibule i donji pol nep~anog krajnika.. .me{ovitog. tom prilikom se dobija fenomen balotmana kojim se potvr|uje kontinuitet parafaringealnog i cervikalnog tumora. zadstiloidni. n. carotis int. a poti~u od faringealnog produ`etka dubokog re`nja parotide. .ektodermalnog .prednji nep~ani luk potisnut. @lezdani me{oviti tumori se sre}u u prestiloidnom delu. . gornji simpati~ki ganglion sa simpati~kim trunkusom.mezenhimno . Naj~e{}e su me{ovitog tipa. prestiloidni ili paratonzilarni prostor i zadnji. Evolucija im je spora. submandibularnu lo`u. a simptomatologija oskudna. Tumori su slede}eg porekla: . .

disfagija. DIJAGNOZA: . .izbo~enje u predelu zadnjeg nep~anog luka. Rastu prema pozadi i potiskuju `ivce i krvne sudove prema spolja. hirur{ki zahvati su ograni~eni. Vr{e lokalnu kompresiju na krvne sudove i `ivce u okolini. Mogu da budu benigni i maligni. . paraliza m. . ali ne i vertikalnom smeru. Evolucija im je spora.punkcija sa citostatskom verifikacijom i biopsija se vi{e ne preporu~uju. Lipomi.Bernard . .Hornerovim trijasom. Imaju identi~nu strukturu kao tumori jugularnog ili karotidnog glomusa.bol. Naj~e{}e su rezistentni na radioterapiju. Hirur{ko le~enje: 80 .hipoakuzija. Klini~ki znaci mogu da ne budu uo~eni.fenomen balotmana prisutan. a mogu se videti i patolo{ki krvni sudovi. Terapija: Zbog topografsko anatomskih odnosa.Claude . .ka{alj. carotis interne. . Mo`e postojati inkompletna pareza ili paraliza n. .paraliza mekog nepca.paraliza jednog ili vi{e od poslednja ~etiri kranijalna nerva.paraliza m. Imaju infiltrativni rast i javljaju se kod dece.treba ispitati funkcije kranijalnih nerava i simpatikusa. Mo`e do}i i do maligne alteracije. Vaskularni tumori vode poreklo od a.CT baze lobanje i Rtg profil lobanje u cilju utvr|ivanja pro{irenosti tumora.flebografija v. vagusa su retki i mogu da budu ekstra i intravagalni. bogatstva vaskularizacije i `ivaca. Tumor je ograni~en i pra}en Claude Bernard . . disfonija.Rtg farinksa. Ganglioneurinomi se retko sre}u. ali se njihov malignitet ogleda u tome {to komprimuju okolne strukture.hipoestezija `drela. SCM. . kardiorespiratorne smetnje. .devijacija i hemiatrofija jezika na oboleloj strani. Evolucija im je spora. . trapeziusa. . Parafaringealni tumori porekla od n. . . . vagusa. Najve}i broj tumora ovog podru~ja je benigne prirode.SIMPTOMI: . jer mogu da postoje izolovane ili udru`ene paralize poslednja ~etiri kranijalna `ivca. tumor je mobilan u horizontalnom. Benigni su inkapsulirani i sastoje se od zrelih elemenata.Hornerov trijas. Nastaju proliferacijom }elija nervnih ganglija. Razvijaju se od parafaringealnog tkiva dodatog donjem ganglionu vagusa. jer dolazi do njene devijacije. ali progredijentna. fibromi. spore evolucije. . KLINI^KA SLIKA: .karotidna angiografija. Maligni tumori su embrionalnog porekla.tonzila pomerena unutra i put napred. Neurinomi se nalaze u 90% slu~ajeva. jugularis interne. angiomi i sarkomi su retki.

prostor se mo`e shvatiti da se {iri do prevertebralne fascije. carotis int. ^ine pribli`no 30% svih neoplazmi parafaringealnog prostora. Sobol: Benigni tumori vrata) Poznavanje anatomije parafaringealnog prostora esencijalno je za razumevanje hirur{kih pristupa ovom predelu. grubo re~eno. limfatika. a. ve}ina autora identifikuje fasciju koja okru`uje karotidni omota~ kao zadnju granicu ovog prostora. sa {irokim medijalnim i lateralnim delovima spojenim uskim istmusom. od napred ramus mandibule i medijalni pterigoidni mi{i}. v. Bilo klasi~na. Ve}ina nastaje od vagusa.. Neurogeni tumori su slede}i po u~estanosti primarni tumori koji nastaju u parafaringealnom prostoru. mi{i}e. Sa hirur{ke ta~ke gledi{ta. Tumori vagusnog glomusa koji nastaju od glomus tela donjeg vagalnog gangliona naj~e{}a su forma paraganglioma koji nastaju u ovom predelu. Tako|e mo`e da se u~ini parotidektomija sa o~uvanjem facijalisa. me|utim. mali pristup. 2. Histolo{ki izgled i incidenca tumora dubokog re`nja su istovetni sa onim tumorima koji nastaju u povr{nom re`nju. a. carotis communis. Po{to ovaj tunel ne mo`e da se {iri. velike i male pljuva~ne `lezde. Medijalni zid parafaringealnog prostora ~ini visceralna fascija sa gornjim konstriktorom `drela. Nekada se operacija kombinuje sa postoperativnim zra~enjem.1. jugularis. Bo~no je ograni~en ramusom mandibule i medijalnim pterigoidnim mi{i}em. palatine. nerve. Tumori dubokog re`nja parotidne `lezde ~ine oko 50% svih neoplazmi parafaringealnog prostora. To je. Ovim pristupom mogu da se podve`u v. tumori koji se {ire iz parotidne `lezde medijalno u parafaringealni prostor dobijaju oblik pe{~anog sata. a stiloidni nastavak i njegovi mi{i}ni pripoji dele ga na prednji i zadnji odeljak. masno tkivo. Nedostaci su mala preglednost. Tumori koji se razvijaju u parafaringealnom prostoru mogu da nastanu od bilo koje strukture koja se nalazi u njemu. a pozadi je ograni~en fascijom koja okru`uje parotidnu `lezdu. krvne sudove. Izrasline i mase koje nastaju u parafaringealnom prostoru imaju tendenciju da se uve}avaju put medijalno i nani`e. ovi tumori uklju~uju {vanome (neurilemome). Patey i Thackrey su popularizovali koncept "stilomandibularnog tunela" da bi opisali kanal kroz koji retromandibularni parotidni tumori prelaze u parafaringealni prostor. pharyngee ascdendens. pa ~ak i a. recidivi su ~esti. BENIGNI TUMORI PARAFARINGEALNOG PROSTORA Batsakis: (Steven M. Podrazumeva inciziju palatinalne sluznice i preparisanje tkiva do tumora. Iako su tumori ovog predela razli~ito opisani u literaturi. Nekad je potrebno resekovati ugao mandibule. meko nepce i lateralni faringealni zid ~ine}i retromandibularno izbo~enje. Histolo{ki. piramidalni ili koni~ni prostor sa vrhom direktno ispod i prema velikom rogu hioidne kosti. To obuhvata rahlo vezivno tkivo. zateza~em i podiza~em mekog nepca. Duboki retromandibularni deo parotidne `lezde se parafaringealnom prostoru pribli`ava i od njega je odvojen samo parotidnom fascijom. Cervikotomija. Transoralni pristup. Na ovom mestu je ograni~en pripojima za submandibularnu fasciju. Ovaj pristup je opasan jer su mogu}e povrede a. jugularis. pomeraju}i medijalne strukture kao {to su tonzile. a od gore i pozadi stiloidni nastavak i stilomandibularni ligament. 81 . Ovaj otvor ~ine od gore baza lobanje. mastoidni i stiloidni nastavak. ablacija tumora je ~esto nepotpuna. bilo u kombinaciji sa parotidektomijom. dosta se radi na slepo. Paragangliomi nastaju od receptornih }elija u blizini bulbusa karotide ili iz glomus tela lociranih du` omota~a sistema karotide ili blisko udru`enih sa vagusom ili glosofaringeusom. neurofibrome i paragangliome.

limfangiomi. kontrola krvarenja i identifikacija velikih krvnih sudova i nerava posti`e se ovim pristupom. Kod zapaljenjskih stanja i malignih tumora mo`e da nastane trizmus zbog zahvatanja pterigoidne muskulature ili njenog obuhvatanja tumorom.Vaskularne neoplazme koje ponekad nastaju u ovom predelu su hemangiomi. Nele~ene. Na sre}u. Dobra vizualizacija. kao i zapaljenjska stanja limfnih ~vorova. Ako tumor zahvati strukture oko tube auditive mo`e da nastane konduktivno o{te}enje sluha. XI i XII kranijalnog nerva je vrlo retka kod benignih ili zapaljenjskih stanja. koje dovodi do blage nelagodnosti pri gutanju. jugularis interne je tako|e veoma redak. orofarinksa. Bimanuelna palpacija treba da omogu}i razlikovanje ovih lezija od primarnih tumora mekog nepca sa odvojenim metastazama na vratu. parotidne `lezde i mandibule koji su metastazirali u Ruvijerove ~vorove. X. koji mogu da budu i supurativni. treba sumnjati na maligni proces. benigne lezije }e nastaviti da se uve}avaju. Limfomi mogu tako|e da nastanu u ovom prostoru. Relativno mali ekstraparotidni parafaringealni tumor (3x4 cm) ponekad mo`e da bude uklonjen kroz submandibularni pristup. ili se `ale na tumefakt ispod ugla donje vilice. Hirur{ki pristupi: Spoljnji pristup je najbolji. ali se ponekad vidi kod primarnih ili metastatskih maligniteta. Tumori malih pljuva~nih `lezda koji nastaju u zidu farinksa rastu lateralno u parafaringealni prostor. hemangiopericitomi ili hemangioendoteliomi. Obi~no su to tumori iz nazofarinksa. Submandibularni pristup (cervikalni pristup). Naj~e{}e se bolesnici `ale na slu~ajno zapa`eno ispup~enje na bo~nom zidu farinksa. Sa stalnim uve}anjem tumora stvara se i prigu{eni hiponazalni glas i mo`e da bude ugro`en disajni put. Oni su naj~e{}e maligni. nekada kombinovan sa sijalografijom.mo`da isklju~uju}i poznate metastatske tumore. a kada postoji. Zapaljenja u nazofaringealnom i tonzilarnom predelu te`e da zahvate ~vorove u parafaringealnom prostoru. ovi zapaljenjski procesi. Ponekad je neophodna i angiografija. Unutra{nji pristup treba da bude zanemaren izuzev mo`da u retkim slu~ajevima sasvim malih lezija lokalizovanih u medijalnom delu prostora. KLINI^KI ASPEKTI Simptomi parafaringealnih tumora su ~esto minimalni. Me|utim. retko zahvataju kranijalne nerve koji tuda prolaze ili velike krvne sudove. HIRUR[KO LE^ENJE Kompleksna hirur{ka ekscizija je indikovana za dijagnozu i le~enje skoro svih neoplazmi parafaringealnog prostora . komprimiraju}i okolne vitalne strukture i kona~no zahvataju}i bazu lobanje i endokranijum. Metastatski tumori se mogu tako|e javiti kao tumefakti u parafaringealnom prostoru. paranazalnih sinusa. Tromboflebitis v. Paraliza IX. Erozija mukozne membrane retko nastaje. opisane su fatalne hemoragije iz karotidne arterije usled zapaljenjskog procesa. DIJAGNOZA Suvereno sredstvo u postavljanju dijagnoze je CT skener. Kod ovog pristupa se na~ini incizija dve {irine prsta ispod ugla mandibule i posle identi82 . ali su ponekad benigni me{oviti pleomorfni adenomi.

83 . ukloni se submandibularna `lezda. Lateralna osteotomija. polimorfne gra|e i porekla od razli~itog tkiva. Pristup se vr{i kroz popre~nu inciziju u nivou hioidne kosti s tim {to medijalni deo ide put gore preko sredine donje usne. Potom se vr{i incizija du` poda usta do prednjeg luka. Ovaj pristup je u principu rezervisan za tumore dubokog re`nja parotisa i podrazumeva rutinsku izolaciju i prezervaciju facijalisa. ponekad je mogu}e pomeriti mandibulu napred. hipoglosus. Mogu}a je i kombinacija sa transparotidnim pristupom kod velikih tumora dubokog re`nja. naravno nije mogu}a. Nazad je ograni~en prevertebralnom fascijom (po nekima fascija koja okru`uje karotidni omota~). Preseca se muskulatura poda usta i pri tome se ~uva n. Ovaj pristup je u na~elu rezervisan za ve}inu velikih ekstraparotidnih parafaringealnih tumora. Neki radije koriste popre~nu inciziju u nivou hioidne kosti i retrahuju `lezdu i nerve na gore. Cervikalno transorofaringealni pristup sa mandibulotomijom. Mandibulotomija u srednjoj liniji. ** * TUMORI PARAFARINGEALNOG PROSTORA Tumori parafaringealnog prostora predstavljaju veoma kompleksno podru~je u ORL i to zbog: ### ### ### ### ### topografsko . neophodna je osteotomija mandibule. a spolja od bo~nog zida `drela. kako vaskularnih tako i avaskularnih. To je grubo re~eno piramidalni ili koni~ni prostor koji pripada dubokom bo~nom predelu lica. naj~e{}e se vr{i lateralna osteotomija. Traheotomija je neophodna zbog izra`enog postoperativnog edema orofarinksa i mogu}e opstrukcije disajnog puta. Ako je potreban jo{ {iri pristup. tako i za uklanjanje tumora. ANATOMIJA Parafaringealni prostor je trostrano prizmati~nog oblika. Donja usna se preseca u srednjoj liniji. posebno na bazi lobanje. te{ke dijagnoze i izbora hirur{kih metoda.anatomske lokalizacije. Re`njevi donje usne se prepari{u ne vi{e od dva cm od srednje linije i potom se vr{i osteotomija.fikacije i prezervacije marginalne grane facijalisa. lingvalis i n. pristupi se odozdo parafaringealnom prostoru i lezija se disekuje i ukloni. Kompletna kontrola vaskularnih struktura. Transparotidnocervikalni pristup. Parafaringealni prostor se {iri od baze lobanje do hioidne kosti. Mane su ograni~en pristup sa medijalne strane. Preseca se mandibula u predelu njenog ugla po{to je prethodno pripoj masetera prese~en i odignut. Identifikuju se i obele`avaju veliki krvni sudovi. bliskog kontakta sa velikim krvnim sudovima. nervima i cervikalnim ganglionom. od gore i od pozadi. Presecanje digastrikusa i podizanje repa parotidne `lezde mo`e da pru`i bolji uvid odozdo. Ovo je posebno od koristi zbog maksimalno {irokog pristupa na bazu lobanje {to je neophodno kako za kontrolu velikih krvnih sudova. Kada se koristi transparotidni pristup uz povr{nu parotidektomiju i identifikaciju facijalisa.

cervikalni deo. postoje u tkivnim ravnima i u rastresitom areolarnom vezivnom tkivu. Dole se pru`a kao zami{ljena horizontalna linija koja prolazi kroz donju ivicu ugla mandibule i donji pol nep~anog krajnika. postoje brojne anatomske strukture koje zauzimaju regiju i prolaze kroz tkiva lateralno od sluznice farinksa. glossopharyngeus IX n. One se naj~e{}e {ire medijalno i nani`e. zateza~em i podiza~em mekog nepca. a tkivo koje najmanje pru`a otpor je lateralni zid farinksa. Ove strukture. Parafaringealni tumori su heterogena grupa tumora. PRESTILOIDNI PROSTOR je ispunjen rastresitim vezivnim tkivom i u njemu se nalazi: • aa. ne postoji prostor uzdu` farinksa. • n.zadstiloidni prostor. duboka povr{ina parotidne `lezde i unutra{nji pterigoidni Unutra je predeo tonzile i visceralna fascija sa gornjim konstriktorom `drela.ektodermalnog porekla ili . pharyngica ascendens i palatina ascendens. hypoglossus XII gornji simpati~ki ganglion sa simpati~kim trunkusom. krvni sudovi i limfati~ki kanali. Napred je ograni~en sa raphe pterygomandibularis. • • • • • • • RETROSTILOIDNI PROSTOR sadr`i: a. i vv. 1.prestiloidni ili paratonzilarni prostor i zadnji . a porekla svih struktura koje ulaze u sastav ovog prostora. a bimanuelnom palpacijom se ista masa mo`e osetiti ispod i medijalno od ugla mandibule. gealni i donji . Izrasline i mase koje nastaju na ovim strukturama mogu da narastu do znatne veli~ine po{to tkivne ravni i rastresito vezivno tkivo obezbe|uju mali otpor tumorskoj ekspanziji . primarno nervi.fasciju. pripoji za submandibularnu Spolja je mandibula. Uglavnom su to primarni tumori.mezenhimalno ganglionarnog porekla. Duboki re`anj parotide 84 . vagus X n. pa nije ~udno {to tumori ovog prostora ~esto dovode do izbo~enja lateralnog faringealnog zida i tonzile. carotis interna v. Tumori mogu biti: . koji mogu biti benigni i maligni. accesorius XI n.maksilofarin- Maksilofaringealni deo je stiloidnom pre~agom podeljen na: prednji . glossopharyngeus i faringealni produ`etak parotide koji se ponekad spu{ta kroz stilomaksilarni kanal izme|u stilosfenomaksilarnog ligamenta. jugularis interna n. a re|e metastatski. Striktno govore}i. mi{i}.kompresiji. odnosno podprostora. Parafaringealni prostor je podeljen horizontalnom ravni na gornji . Me|utim.

Prakti~no bilo koji tip ili podtip limfoma je mogu}. ”stilomandibularnog” tunela. Jasno je da infiltrativni karakter tumora i eventualno prisustvo metastaza na vratu. Pojedina~na vlakna ne prolaze kroz 85 . orofarinks. a sadr`e bizarne }elije Verocay tela. ali ne i neophodno cele mase tumora. koji nemaju [vanovu ovojnicu! Mogu da budu vrlo veliki. {to odgovara istorijskoj Antoni-A (celularne zone) i Antoni-B (necelularne zone) supstanci. Neurogeni tumori Tumori su nervnog i ganglionarnog porekla. tumor! Neurilemomi ne postaju maligni! Neurofibrom je tumor perifernih nerava.cilindrom. Retko limfom maskira metastatski karcinom. mukoepidermoidni.epifarinks. koji mo`e biti re|e solidan ili ~e{}e multipli . verovatno iz razloga nekompletnog hirur{kog odstranjenja. dobijaju oblik pe{~anog sata. ali je i ovo mogu}e. To je kanal kroz koji retromandibularni parotidni tumori prelaze u parafaringealni prostor.Tumori dubokog. opticus. {vanomi) su sporo rastu}i benigni tumori koji nastaju od }elija koje ~ine ovojnicu perifernih motornih. tumori koji se {ire iz parotidne `lezde medijalno u parafaringealni prostor. a stiloidni nastavak i stilomandibularni ligament gore i pozadi. Karakteristi~no je da su nervna vlakna inkorporirana u tumor i prolaze kroz njega! Maligno alterira! triton tumor! Interesantno . Maligni limfomi To su maligni limfomi koji nastaju iz obilja limfnog tkiva u visokom dubokom jugularnom lancu. pre nego {to dovedu do simptoma. sa {irokim medijalnim i lateralnim delovima spojenim uskim istmusom. ramus mandibule i medijalni pterigoidni mi{i} napred. 3. ukazuju na maligno poreklo tumora. Po{to ovaj tunel ne mo`e da se {iri. sli~na Vater-Paccinijevim korpuskulima. Recidivi su ~esti. salivatores). 2. Mikroskopski pregled pokazuje tumor vretenastih }elija sa kompaktnim i miksoidnim predelima.maligni Neurilemomi (neurinomi. paranazalne {upljine.neurofibromatosis von Recklinghausen. Popularisan je koncept tzv. re`nja parotidne `lezde ~ine oko 50% svih neoplazmi parafarinksa. sa naj~e{}e primarnim tumorom gornjih disajnih puteva . acinic cell. Dakle naj~e{}i tumor je me{ovitog tipa (benigni pleomorfni adenom). senzitivnih. simpati~kih ili kranijalnih nerava (n. re|e adenokarcinom ili adenocisti~ni karcinom . Ovaj otvor ~ini baza lobanje gore. Pleomorfni adenom je uglavnom veliki. izgleda da nemaju ve}i maligni potencijal. Iako dosti`u prili~ne veli~ine. olfactorius i n. dakle javlja se du`i niz godina. @lezdanog porekla mogu biti i tumori malih pljuva~nih `lezda u zidu farinksa (gl.rhabdomiosarkomatozna diferencijacija u neurosarkomu . Histolo{ki izgled i incidenca tumora dubokog re`nja parotide su istovetni onim tumorima koji nastaju u povr{nom re`nju. Duboki retromandibularni deo parotidne `lezde pribli`ava se parafaringealnom prostoru i od njega je odvojen samo parotidnom fascijom. parotis i mandibula (Ruvijerovi limfni nodusi). Miksoidne aree nastaju usled fenomena degeneracije koji mu na preseku daje `utu boju. X) isklju~uju}i n. Neophodno je precizno subtipovanje ve}e.

DIJAGNOZA Anamneza: minimalna Simptomatologija: • • • • • • • Nelagodnost pri gutanju.epifarinks. melanocitno stimuliraju}i hormon (MSH). Sarkom. nepce i sl. Visok stepen vaskularizacije kod ovih tumora ~esto je osnov za klini~ki nalaz pulsiraju}e mase. Obzirom da sve paraganglije nemaju hemoreceptornu funkciju. kalcitonin. Neki ~ak daju sve znake i simptome feohromocitoma. supstanca P. maligni su oni sa Mikroskopski sastoje se od velikih pleomorfnih }elija koje karakteristi~no rastu u alveolarnim grupama. vazoaktivni intestinalni peptid (VIP). imaju sposobnost produkcije vazoaktivnih supstanci (norepinefrin. Lipom. hemangioendoteliom. leukoenkefalin. serotonin. 5.Paragangliomi . Ove su pak u bliskom odnosu sa vaskularnim kanalima koji su razli~ite veli~ine. Prigu{en. nos i sinusi. Fibrom. ispod ugla donje vilice. Sklop grupacija }elija (tzv. Ose}aj stranog tela u gu{i. epinefrin. Povremeno paragangliomi provaljuju kapsulu i rastu sa okolnim strukturama. Asimptomatski. logi~no je da ni svi tumori poreklom od paraganglija ne mogu biti ozna~eni kao hemodektomi. gastrin. ne produkuju kateholamine i nemaju hemoreceptornu funkciju. Ote`ano disanje kroz nos. Kod paraganglija sa hemoreceptornom funkcijom ve}e }elije i one koje proliferi{u u paragangliomu. hemangiopericitom. somatostatin). Vaskularni i drugi tumori Mogu da budu hemangiomi. 86 . Metastatski tumori . Po konvenciji. ali to nije siguran znak maligniteta. Paragangliomi maligno alteri{u! Ne zaboraviti na mogu}nost meningeoma baze lobanje. Zellballen) i blisko udru`enih vaskularnih kanala ustvari je slika normalne mikroanatomije paraganglija. Ako je poznato da tumor nastaje od paraganglioma sa hemoreceptornom funkcijom (karotidno telo). Oslabljen sluh. koji nastaje od glomus tela donjeg vagalnog gangliona su naj~e{}i. Benigni ali i maligni. onda hemodektom mo`e biti uklju~en kao dijagnoza u zagradi! dokazanim metastazama. Oni kontroli{u biohemiju krvi koja prolazi kroz susedni krvni sud i tako|e izlu~uju kateholamine koji menjaju krvni pritisak.paraganglijsko tkivo vodi poreklo od neuralnog grebena. hiponazalni glas. Paragangliomi su inkapsulirani tumori koji su ~esto tamno crveno braon usled vidljivih vaskularnih kanala. Izra{taj na vratu. Mogu biti ekstra i intravagalni. vazopresin. limfangiomi. Tumor vagusnog glomusa. 4. Nastaju od hemoreceptornih }elija u blizini bulbusa karotide ili iz glomus tela lokalizovanih du` omota~a sistema karotide ili blisko udru`enih sa vagusom ili glossopharyngeusom (od karotidnog ili vagalnog tela).

nazad i prema dole. femoralis . Tumor je mobilan u horizontalnom ali ne i u vertikalnom smeru. Hipostezija `drela. diferenciranje tumorskog porekla iz parotisa ili ne. dislokacija duktusa usled odgovaraju}eg polo`aja i veli~ine tumora u `lezdi. . carotis int. kardiorespiratorne smetnje. Claude . Prednji nep~ani luk je potisnut. paralize m. Upotrebljava se ili jodni (Ethiodal) ili rastvorljiv u vodi kontrast (Sinografin). hemikranije . Meko nepce po pravilu bez promena.• Ote`ano otvaranje usta.bimanuelna palpacija Kod tumora sa dvojnom propagacijom (parafaringealni i cervikalni deo). samo 0. • Slika paralize odgovaraju}ih nerava (ka{alj.kompresije a. Prekinut duktus. (Kontrastni pregled parotide .. tonzila pomerena unutra. patolo{ki krvni sudovi.gama scan Technetium. carotis int. a ulceracija ukazuje na malignitet. Neurolo{ki pregled Sijalografija Rtg parotide ne. .Bernard .fenomen lire. SCM i m. disfonija. trapezijusa. dobija se fenomen balotmana kojim se potvr|uje kontinuitet parafaringealnog i cervikalnog tumora. topli nodusi. Status .palpacija Inkapsulirani. eventualne pulsacije.inspekcija Claude Bernard Horner sindrom Paralysis n. carotis ext.instrumentalni pregled Asimetrija tonzilarne lo`e i farinksa.sijalografija sa nalazom = parotidni sijalogram). . bezbolan tumefakt. i a. Angiografija (karotidnog sliva kroz a. jezika. ograni~en. Flebografija Rtg farinksa bitemporalni profil Rtg baze lobanje po Hirtzu CT lobanje 1. 87 . jer je pokrivena senkom od kosti. hladni nodulusi. Scintigrafija parotide . paraliza mekog nepca. facialis . Pomeren i izbo~en lateralni zid farinksa.deviranje. razdvojenost stabla a.5 ml a ne vi{e zbog opasnosti od rupture. devijacija i hemiatrofija jezika na oboleloj strani. • Bol.Hornerov sindrom).

hematom 88 .sa sijalografijom i intravenskim davanjem kontrasta (Problem brzog resorbovanja vodenog kontrasta dok se stigne do ST-a. najrizi~niji ali i naj{iri! Dobra vizuelizacija. Peroralno nedostaci: . povrede n.ide popre~no u visini hioida. mandibula se preseca u sredini i luksira put lateralno. Transfaringealno cervikalno sa mandibulotomijom u srednjoj liniji (C). Ukoliko se linija ne vidi u sredi{njim presecima kroz masu tumora.recidivi su ~esti .sa sijalografijom parotide (sa kanilom za sijalografiju in situ. .radi se "na slepo" . . Transparoti~no cervikalno sa ili bez resekcije ugla mandibule (B) 4. KOMPLIKACIJE 1. prethodno se reseciraju i mi{i}i poda usta.sa intravenskim kontrastom . facialisa 2. Najkomplikovaniji.opasan pristup zbog mogu}nosti povrede a. REZ . Ovo va`no jer kanila spre~ava brzo pra`njenje kontrasta iz parotidne `lezde. Potrebna je traheotomija. radikalnost. da li se tumor pove}ava.2. a obezbe|uje se maksimalna vizuelizacija parotidne `lezde na CT-u).mala preglednost . Postoji jasna granica izme|u posterolateralne ivice parafaringealnog tumora i kontrastom ispunjene parotidne `lezde.nativni CT . Ako je tumefakt ekstraparoti~ni ne mora da se daje kontrast). Hirur{ka terapija: 1. koje je komprimovano izme|u tumefakta i dubokog re`nja parotide. carotis 2. nastavlja se vertikalno u srednjoj liniji preko brade i u usne. pa je neophodno reinjiciranje u toku samog snimanja). tumefakt je ekstraparotidnog porekla. pa medijalno od donjeg alveolarnog nastavka na nep~ani luk strane na kojoj je tumor. Postoperativna radioterapija.ablacija tumora je nekompletna . Cervikalno sa ili bez resekcije ugla mandibule (A) 3. tada se radi o tumoru dubokog re`nja parotide. TERAPIJA Tumori radiorezistentni jedino kod sarkoma. parafaringealnom prostoru se pristupa direktno sa prednje strane celom visinom. Ova linija pretpostavlja vezivno masno potporno tkivo parafaringealnog prostora.

Napred je zadnja povr{ina larinksa. to je velika bleda sluzoko`na povr{ina koja pokriva zadnji deo krikoidne hrskavice. a nazad je otvoren. U bliskom je kontaktu sa vrhovima piriformnih sinusa lateralno i dole sa krikofaringealnim mi{i}em. Piriformna jama ili sinus Piriformni sinus ili laringofaringealni sinus je posledica polo`aja larinksa koji {tr~i u hipofarinks od napred. Dakle. Sinusi se pru`aju od faringoepiglotisnih nabora do donje ivice krikoidne hrskavice. To je nastavak glosofaringealnog `leba orofarinksa koji je iznad. Nazad je hipofarinks odvojen od prevertebralne fascije koja pokriva longitudinalne ki~mene mi{i}e (longus colli et longus capitis). 4. Dole je vrh. infekcija 4. Freyov sindrom (reseciranjem n. IX. Hipofarinks je podeljen u tri anatomske zone (grupe tumora po Simpsonu. a ni`e postaju dublji. ariepiglotisni nabor i aritenoid).post(retro)krikoidna oblast Ova oblast se pru`a od nivoa aritenoidnih hrskavica i pripojnih nabora do donje ivice krikoidne hrskavice. ona srastu posle nekoliko meseci sa Sy. odnosno horizontalne ravni povu~ene u nivou hioidne kosti do otvora jednjaka. 3. 2. odnosno substrukture larinksa po UICC-u): 1. Hornerov Sy ** * MALIGNI TUMORI HIPOFARINKSA HIRUR[KA ANATOMIJA Hipofarinks se pru`a od zadnje donje ivice baze jezika. salivatorna fistula 5. Jama ima svoj lateralni i medijalni zid i dno. Zadnja grupa Zadnji zid `drela Zadnji zid `drela se pru`a od nivoa poda valekule do nivoa krikoaritenoidnih zglobova.3. To je zadnji nastavak lateralnog zida piriformnog sinusa i sa~injavaju ga konstriktorni mi{i}i farinksa. Napred je meko tkivo. odnosno kod lu~enja pljuva~ke lu~i se i znoj) 5. Lateralno je tiroidna hrskavica. tako da se stvaraju `lebovi poznati kao piriformne jame. u nivou krikofaringealnog mi{i}a na donjoj ivici krikoidne hrskavice. Prednje gornja grupa 89 . tankim slojem tkiva koje ~ini retrofaringealni prostor. Dno ulazi izme|u tiroidne hrskavice (lateralno) i krikoidne i aritenoidne hrskavice (medijalno). medijalno je oivi~en grani~nim strukturama larinksa (slobodna ivica epiglotisa. Gore su plitki. auricularisa magnusa dolazi do povreda gran~ica n. Prednje donja grupa Faringoezofagealni spoj . pa kad bolesnik jede dolazi do znojenja dela ko`e obraza.

koilonihija.Deficijencija vitamina B12.Kelly (deficijencija gvo`|a i Hb. polipoidni peteljkasti tumori pra}eni disfagijom. paratrahealni i paraezofagealni. koji se hirur{ki odstranjuju u celini lateralnom faringotomijom. B6. thyroidea sup. "sore throat". glositis. a. To mo`e da objasni varijacije u frekvenci tumora pojedinih lokalizacija. disfagija.donji i srednji konstriktor `drela 4. Nerv: n.Alkohol . Mi{i}no tkivo . u odmaklom stadijumu bolesti. Sluznica .Nutriciona deficijencija i malapsorpcija . faringealna strana aritenoida i ariepiglotisnih nabora. pharyngica ascendens.fibrolipomi i lejomiomi. a karcinom u po~etku bezbolan. atrofija farinksne (faringealni nabor) i ezofagusne sluznice. KLINI^KA SLIKA Kasno. Rouviereovi baze lobanje. retrofaringealni.Vinsonov sindrom = Peterson . Spolja{nje tkivo . Postoje ~etiri pokrovne povr{ine i to: 1. lingualis.2% udru`en sa postkrikoidnim karcinomom je Plummer . ose}aj stranog tela. unilateralna nelagodnost. suvo}a. Jer. anemija.Epilarinks? Predeo oko ivica laringealnog otvora. Oni mogu biti: vegetantni i ulcerativni.smetnje u gu{i.Nekada{nje zra~enje tireotoksikoze (posle 25 godina latencije!) PATOLOGIJA Benigini tumori su retki .. laryngeus superior (r. simptomi se javljaju tek kada izra{taj poodmakne: 1.pokrivena plo~asto slojevitim epitelom 2. internus du` prednjeg zida piriformnog sinusa) Limfni ~vorovi: jugulodigastri~ni i srednji jugularni. Karcinomi ove regije se klasifikuju po anatomskoj lokalizaciji iz koje nastaju. ETIOLOGIJA . prigu{en glas .faringealne aponeuroze 3. sa velikim izgubljenim vremenom. po{to je piriformna jama dosta velika. Maligni tumori su: 85% dobro diferentovani planocelularni karcinomi. Parestezije . ahlorhidrija. splenomegalija) . Fibrozno tkivo . peckanje.Pu{enje . ali ~esto je tumor toliko uznapredovao da je te{ko odrediti mesto nastanka pa je njegovo klasifikovanje pre naga|anje. angularni stomatitis.Brown . a.bukofaringealna fascija NEURO-VASKULARIZACIJA Arterije: a.kao bolus u hipofarinksu 90 . spinalni akcesorni. .

promuklost usled: 9. Refleksni bol u predelu iza u{ne {koljke i zadnjeg zida spolja{njeg slu{nog hodnika (lokalizacija na aritenoidu i epiglotisu . 5. Anamneza 2.sukrvi~av ispljuvak 8.ote`ano i bolno gutanje ~vrste hrane 3.Arnoldova grana n. pomeranje napred-nazad larinksa suspektno na postkrikoidni karcinom.inspekcija i palpacija 3. palpacija tumora `drela u bazi jezika kao i fiksiranost za prevertebralnu fasciju) LMS. Hb. thyroarytenoideusa internusa (m.tumefakt na vratu 75% unilateralno. Klini~ki pregled .oba zida kod piriformne jame .nagomilavanje pljuva~ke u sinusu piriformisu 7. Gubitak telesne mase DIJAGNOZA (gubitak krepitacija larinksa koju produkuju gornji rogovi tiroidne hrskavice o ki~mu. Laboratorija T3.sekundarnog edema hemilarinksa zahvatanja m. radi procene pro{irenosti donje granice tumora (~ak i sekundarni primarni tumor u jednjaku!) Pregled pro{irenosti u piriformni sinus (ne zbog prognoze i le~enja. 25% bilateralno 6. B6 KLINI^KA TNM KLASIFIKACIJA 91 . scintigrafija tiroideje (negativan nalaz ne isklju~uje prisustvo tumora) 5. vocalis) zahvatanja krikoarytenoidnog zgloba zahvatanja n. pregled larinksa kao i traheoskopija . Meta colli .ote`ano disanje - 2. sup. Kod ESK nekad te{ko pro}i rigidnim ezofagoskopom pored tumora. ve} klasifikacije). Expectoratio . palpacija direktne ekstenzije tumora ili pro{irenje laringealnog skeleta u odmaklim stadijumima. To se re{ava tako {to se provu~e filiformna bu`ija kroz tumor (?) i potom sprovo|enjem malog bronhoskopa preko nje na "slepo". tomografija. Va`ne napomene: Da li je zahva}eno: . pasa`a jednjaka barijumom u dve projekcije. Sijaloreja . . TSH. THS. T4.spoljna granica tumora u odnosu na zadnji zid farinksa Tumor koji zahvata postkrikoidni predeo ili se pribli`ava srednjoj liniji zadnjeg zida `drela .glomus tumori). laryngeusa. ESK sa biopsijom. B12. X).{irenje nagore iznad faringoepiglotisnih nabora i u bazu jezika (palpacija prstom) Procena postkrikoidnih karcinoma merenjem donje i gornje granice od prednjih zuba. Dispnea . palpacija limfnih ~vorova vrata. Otalgia . Fe. Disfagija i odinofagija . Foetor ex ore 10. Rtg lateralna radiografija larinksa.bol u uvu (aurikularni nerv .donja granica tumora u odnosu na postkrikoidni predeo . (n. Endoskopija 4. CT. Disfonija .totalna faringektomija. reccurensa 4.eventualna traheoezofagealna fistula! 1.

smanjenja mase tumora (pove}ava operabilnost .dobro diferentovani planocelularni karcinomi relativno radiorezistentni . Operacija primarnog tumora: Totalna resekcija larinksa i farinksa ili parcijalna resekcija farinksa (T1.resektabilnost) .uklanja mikrometastaze (okultne metastaze) . TERAPIJA KARCINOMA HIPOFARINKSA Naj~e{}e kori{}ena {ema koja se zastupa je: 1.smanjuje obim kasnijeg operativnog rasejavanja (obliteracija krvnih sudova i usporene deobe tumorskih }elija) Smanjuju se lokalni recidivi .pharyngolaryngectomia totalis (lateralnom ili prednjom (transhioidnom) faringotomijom) Parcijalna resekcija hipofarinksa zajedno sa laringektomijom (T1.Ca in situ T1 .masivni tumori koji zahvataju hrskavice i/ili meka tkiva Problem: Masivni tumori zadnjeg zida koji ne fiksiraju larinks. a iste prognoze kao i T3 druge regije.pharyngectomia partialis . T2 tumor zadnjeg i lateralnog zida) .Tis . PREOPERATIVNA RADIOTERAPIJA (10-50 Gy (naj~e{}e 30) Smisao ove terapije je u poku{aju: .{irenje u okolinu i/ili na drugu regiju sa fiksacijom hemilarinksa T4 . Operacija primarnog tumora sa disekcijom vrata 3. Preoperativna radioterapija (zagreba~ka {kola. nekroze tkiva sa velikim defektima i fistulama.na jednu regiju T2 .puna tumorska doza zra~enja izaziva perihondritis (dugo skriva recidiv primarnog tumora. operacija na tkivu koje je primilo 70 Gy u slu~aju recidiva je manje precizna.{irenje u okolinu i/ili na drugu regiju bez fiksacije hemilarinksa T3 . pa je dopunsko operativno le~enje zbog toga zakasnelo). dakle T1. postoperativno prete dehiscencije {avova. krvarenja zbog arozije krvnih sudova. Postoperativna radioterapija do pune tumorske doze 1. HIRUR[KO LE^ENJE Ima primarni zna~aj u le~enju karcinoma hipofarinksa zbog: .primarni tumor i petogodi{nje pre`ivljavanje (NE uti~u na procenat metastaza) 2. T2 tumor u piriformnom sinusu ili na prednjem zidu hipofarinksa): 92 . vi{e krvari. u Beogradu ne) 2.

u{}e jednjaka.Brown 93 .EPIDERMOIDNI TUMOR C) TUMOR ACINUSNIH ]ELIJA D) KARCINOMI a) Adenoidni cisti~ni karcinom . 3. Sprovodi se na TCT-u transkutano iz dva suprotna paralelna polja. radioterapija treba da bude odre|ena kod bolesnika bez uve}anih limfnih nodusa i sa malim tumorom. u{}a jednjaka ili ~ak tumora piriformnog sinusa koji zahvata lateralni zid . Stefanovi} str.. Posle toga se veli~ina zra~nog polja mora korigovati i izbe}i ki~ma. Metastaze u vratnim limfnim nodusima nastaju brzo jer hipofarinks nema hrskavi~avu barijeru kao larinks.laryngectomia subtotalis et pharyngectomia partialis cum resectio baseos linguae * laryngectomia totalis et pharyngectomia partialis cum resectio baseos linguae (postkrikoidni tumori. koji ima vertikalnu du`inu manju od 5 cm i ne dovodi do paralize glasne `ice (T1. ~ija veli~ina zavisi od veli~ine primarnog tumora i potrebe zra~enja limfonodusa vrata. Defekt se neposredno rekonstrui{e lokalnim re`njevima ili naknadnom plastikom.Adenolimfom (Warthinov tumor) . jer je vrlo veliki procenat okultnih metastaza. 259 Scot . Mora se voditi ra~una o ozra~ivanju ki~menog stuba koje je ograni~eno na 40-45 Gy tokom 4-4.izbegavati operaciju. Zavisno od polo`aja i veli~ine tumora radi se 1/2 ili 2/2. a u me|uvremenu se ostavi faringostoma. Po nekim autorima u svetu. a u zavisnosti od nalaza funkcionalno ili radikalno u bloku. tkivo je rastresito i bogato krvnim i limfnim sudovima.Drugi tipovi monomorfnih adenoma B) MUKO . Operacija metastaza Disekcija vrata se radi bez obzira da li ima palpabilnih limfnih nodusa. oba aritenoida . posebno ako je tumor nezreo.laryngectomia partialis chorisontalis supraglottica et pharyngectomia partialis cum resectio baseos linguae . kroz koje je cirkulacija ubrzana zbog stalne akcije faringealnih mi{i}a.cylindroma P.radioterapija (Beograd).T3 tumori hipofarinksa).5 nedelje. Ne daje se ispod 55 Gy (frakcioni{e se 5 dana po 2 Gy = 10 Gy nedeljno).operabilnost je problemati~na . dakle radiosenzibilan . POSTOPERATIVNA RADIOTERAPIJA Postoperativno zra~enje je do pune tumorske doze od 70-80 Gy. * * * TUMORI PLJUVA^NIH @LEZDA I EPITELNI TUMORI: A) ADENOMI a) Pleomorfni adenom (miksni tumor) b) Monomorfni adenom . U slu~aju tumora zadnjeg zida hipofarinksa.hemylaringectomia et pharyngectomia partialis . T2?). obi~no 5x7 do 6x8 cm.Oksifilni adenom .

Limfangiomi .Mukoepidermoidni karcinom a) Visokog stepena malignosti b) Niskog stepena malignosti TUMORI PLJUVA^NIH @LEZDA 94 .Neurofibromi . 352 (podela po Englishu 1975.Tumor mixtus .Lymphoma .Hemangiomi .Adenokarcinom a) Adenocisti~ni karcinom (cylindroma) b) Acinus cel karcinom c) Me{ani karcinom .Adenom: a) Papilarni limfomatozni cistadenom (Warthinov tumor) b) Oncocytoma c) Acinus cel tumor B) MALIGNI .Lymphangioma .) I TUMORI POTPORNOG TKIVA: A) BENIGNI: .Haemangioma .Neuroma B) MALIGNI SARKOM II TUMORI EPITELNOG POREKLA: A) BENIGNI .Planocelularni karcinom .b) Adenokarcinomi c) Epidermoidni karcinom d) Nediferentovani e) Karcinom u pleomorfnom adenomu (maligni miksni tumor) f) Metastatski karcinomi u pljuva~nim `lezdama II NEEPITELNI TUMORI: .Lipomi NEKLASIFIKOVANI TUMORI TUMORIMA SLI^NE PROMENE: A) Benigna limfoepitelna lezija B) Sialosis C) Oncocytosis III IV Krajina I str.

MEZOFARINKS histolo{ki: karcinomi i maligni limfomi tipa non Hodgkin a) Karcinom mekog nepca b) Zlo}udni tumori tonzila .jednostrana pareza mekog nepca . III.planocelularni 95 .faza latentnih simptoma (tiha faza) .Ca tonzile .TU se {iri napred ..neuralgija donje grane n.oftalmoplegija . str.TU ide na dole .Rabdomiosarkomi .faza simptoma lokalne invazije (Trotterov trijas: . IV.neuralgija n. Stefanovi}.Fibroma iuvenile nasopharyngis II ZLO]UDNI: .Maligni mixtus tumori . V.Maligni mezenhimomi b) Maligni limfomi . V) .NAZOFARINKS .TU ide na gore . V Garcinov sindrom: (svih 12 pari `ivaca sa jedne strane) A) KARCINOMI: a) Nediferentovani karcinomi (uklju~ivo limfoepiteliomi i anaplasti~ni karcinomi) b) Nekeratiniziraju}i karcinomi c) Planocelularni karcinomi (Squamos cell carcinomas) d) Nediferentovani karcinomi nazofarinksnog tipa UCNT (Undifferentiated carcinoma of nasopharyngeal type) B) SARKOMI: a) Embrionalni sarkomi . 288 .Neklasifikovani tumori TUMORI @DRELA I DOBRO]UDNI: P.otolo{ke smetnje . VI): .TU ide lateralno (naj~e{}e) Jakodov sindrom: (II.faza simptoma udaljene invazije i metastaza: .amauroza .tipa non Hodgkin (koji obuhvataju i rane "limfosarkome" i "retikulosarkome") .

adenokarcinom . u starijih je osoba. C. Acinusi. interkalarim duktusima. Pleomorfni adenom (miksni tumor) b.HIPOPHARYNX histolo{ki: planocelularni * ** TUMORI PLJUVA^NIH @LEZDA DEFINICIJA Pljuva~ne `lezde vode poreklo od ektoderma sluzoko`e usne duplje. se sastoje od seroznih }elija u parotisu.).Adenolimfom Warthinov tumor (cystadenoma papillare lymphomatosum) . EPIDEMIOLOGIJA Tumori pljuva~nih `lezda predstavljaju zna~ajan dijagnosti~ki i terapijski problem zbog raznovrsnosti morfolo{kih osobina salivarnih tumora i razli~itog klini~kog pona{anja tokom svoje evolucije. I EPITELNI TUMORI A) ADENOMI a. Ve}i duktusi su oblo`eni cilindri~nim epitelom. (1972. Najmanje pljuva~ne `lezde su uglavnom mucinozne ili me{ovite. dok u submandibularnoj `lezdi postoje i mucinozne }elije u manjim tzv.. Odnos benignog prema malignim tumorima je za parotis (80%:20%). a najve}i na svojim zavr{ecima plo~asto slojevitim epitelom. Klasifikacija koju je predlo`io Thackray A. Monomorfni adenom .Drugi tipovi monomorfnih adenoma (bazalnih }elija. Naj~e{}e se javljaju u parotidnoj `lezdi. submandibularnoj (60%:40%) i u sublingvalnoj (30%:70%).Oncocytoma. koje se uglavnom baziraju na histolo{kim osobinama tumora. Postoje vi{e klasifikacija. ali mogu nastati i od elemenata strome. koji su okru`eni mioepitelnim }elijama. ~e{}e `ena. pu{enje. U~estalost ovih tumora je relativno mala i kre}e se oko 3% svih tumora. Parotis poseduje stromu bogatu limfnim tkivom. Acinusi dreniraju svoj sadr`aj preko duktusa koji su oblo`eni kuboidnim epitelom. {to zna~i da sa smanjenjem `lezde raste i mogu}nost maligniteta. . a publikovala SZO je najpreglednija i sa klini~kog aspekta najprihvatljivija.bazocelularni . Etiolo{ki: zra~enje. sebacealni adenom i lymphadenoma sebaceum) 96 .Lymphoma malignum non Hodgkin tonzile (pre|a{nja grupa limfo i retikulosarkoma) . KLASIFIKACIJA Tumori salivarnih `lezda vode uglavnom poreklo od epitelnih elemenata.Oksifilni adenom .

Utisak invazivnog rasta tumora daju kapsula i epitel koji jedini ima sposobnost infiltracije. Epidermoidni karcinom d. SLI^NE PROMENE Benigna limfoepitelna lezija Sialosis Oncocytosis ***** I EPITELNI TUMORI ADENOMI a.EPIDERMOIDNI TUMOR C) TUMOR ACINUSNIH ]ELIJA D) KARCINOMI a. Adenoidni cisti~ni karcinom . nastalih metaplazijom `lezdanog epitela. Ovaj tumor se javlja izme|u 30-60 godina `ivota.cylindroma b. Pleomorfni adenom nastaje neoplazmati~nom transformacijom duktogenog epitela.B) MUKO . Tumor je na preseku bledo `u}kaste boje. Metastatski karcinomi u pljuva~nim `lezdama II NEEPITELNI TUMORI Hemangiomi Limfangiomi Neurofibromi Lipomi III NEKLASIFIKOVANI TUMORI IV TUMORIMA A. iz kojih se mogu razviti razli~iti tipovi }elija. Elektronskom mikroskopijom potvr|ene su i }elije neodre|ene histiogeneze.mikso-hondroidna). Adenokarcinomi c. Tumor je okru`en fibroznom kapsulom razli~ite debljine. Najve}i deo tumora sadr`e dva tipa }elija: epitelne i mioepitelne. koja je pleomorfna (mukoidna. Nediferentovani karcinom e. a ~iji produ`eci mogu spre~iti kompletnu hirur{ku radikalnost i biti rezultat recidiva pa i posle 20-tak godina. Karcinom u pleomorfnom adenomu (maligni miksni tumor) f. Pleomorfni adenom (miksni tumor) Predstavlja 70% svih benignih tumora velikih pljuva~nih `lezda. LOKALIZACIJA 97 . miksoidna ili mioepitelne }elije zadebljane u mukoidnoj stromi podse}aju na hrskavi~ave }elije . Prona|eni su i drugi tipovi }elija. kompletnosti i gustine. ~e{}e u `ena. C. Svoj naziv duguje stromi. B.

bol. kao i istovremena pojava pleomorfnog adenoma u vi{e pljuva~nih `lezda. Pleomorfni adenom se obi~no javlja kao solitarni tumor jedne parotidne `lezde. koji se {iri u lice i vrat. spolja{njim genitalijama. ekstraosalno. dugi niz godina. Rtg plu}a.Tehnecium 99 m pertechnetat. pojave znaci maligne alteracije i to: . pleomorfni adenom dubokog re`nja parotide.se ne preporu~uje. ispred ili ispod aurikule u donjem polu `lezde. .metastaza na vratu ili plu}ima. Tumor je pokriven ko`om normalne boje koja je pokretna. jer postoji mogu}nost rasejavanja tumorskih }elija i mogu}a povreda n. Mogu}i su i defekti u punjenju kontrastom. Ali. Postoji utisak kao da u ruci sa ra{irenim i blago savijenim prstima postoji jabuka.paraliza facijalisa. . Funkcija facijalisa kod benignog pleomorfnog adenoma je o~uvana. mo`e se na}i i u piramidi. EHO vrata i CT. Obi~no se posle dugotrajne mirne faze i laganog razvoja.EX tempore! 98 . . nervne i krvne sudove. blizu gornjeg pola tonzile. a bazom vezan za `lezdani parenhim. gladak. nerv znatno dislociran i zategnut. na zadnjem polu. U sublingvalnoj je najre|e.fiksacija i infiltracija. bezbolan. Multifokalna pojava u jednoj `lezdi.pokazuje izdu`enje i lu~no savijanje salivarnih kanala oko tumora. (vezivanje ve}e koli~ine izotopa) Citodijagnostika .5%. je retka. DIJAGNOZA • Anamneza • Klini~ki pregled • Sijalografija . veli~ine 3-8 cm. tumor se obi~no lokalizuje u povr{nom re`nju. orbiti. jednjaku i spolja{njem uvu. U submandibularnoj pljuva~noj `lezdi pleomorfni adenom se javlja u oko 8% ovih tumore u odnosu na druge lokalizacije. Biopsija . Maligna alteracija se javlja u 3-15% bolesnika sa ovim tumorom. Benigni pleomorfni adenom u toku rasta potiskuje `lezdano tkivo. facijalisa Extirpatio glandulae . Za razliku od povr{nog. Preostala lokalizacija tumora je u palatinalnim malim pljuva~nim `lezdama. tako da ostavlja otisak na povr{ini tumora.25% negativna.nagli i brzi rast. Palpatorno tumor je okrugle ili lobulusne forme. naj~e{}e bez ikakvih smetnji i bolova. koja se vidi u `drelu. svega 0. koji • • • • • su neizmenjeni i dislocirani od strane tumora. formiraju}i tumorsku masu zna~ajne veli~ine. ko`i ekstremiteta. raste prema lateralnom zidu `drela. lako pokretan prema povr{ini. tako da mali izra{taj mo`e dosti}i razli~ite veli~ine. Prognoza pleomorfnog adenoma zavisi od histolo{kog sastava i pravovremene primene adekvatnog hirur{kog le~enja. .U parotidnoj `lezdi. TOK Tumor raste sporo. nasuprot ~injenici da je pri prisustvu velikog tumora. Scintigrafija . elasti~no ~vrste konzistencije.

poreklom malignih tumora lica i usne {upljine. tako da zahvata okolne tkivne strukture i mo`e dosti}i veli~inu i preko 10 C. Mogu}a je njegova bilateralna i multifokalna pojava.se skoro uvek pojavljuje u donjem polu povr{nog re`nja parotidne `lezde. Adenoidni cisti~ni karcinom . MALIGNI TUMORI B. Sporo raste. METASTATSKI KARCINOMI . b. d. a kod parotidne = subtotalna ili totalna parotidektomija uz ~uvanje facijalnog `ivca. Adenolymphoma . Maligni miksni tumor . b. Tumor acinusnih }elija Ranije smatran benignim adenomom.primarno maligni . cm. Tako|e i od ekskrecijskih proksimalnih delova duktusa. Uglavnom vodi poreklo od distalnih delova salivarnih kanala i to od terminalnih tubusa. 99 . Adenocarcinoma. b. grlu.poreklom od benignih tumora u kojima je nastupila maligna alteracija. . Adenocarcinoma. Adenoidno cisti~ni karcinom . Nediferentovani karcinom. Epidermoidni karcinom. ali je potvr|eno njegovo dvostruko pona{anje. benigno i maligno. mogu}a paraliza li~nog `ivca. `lezde bronha.Cylindroma. interlobusnih i interlobulusnih. Monomorfni adenomi Karakteri{e ih pravilnost njihovih }elijskih struktura. a.Cylindroma.Whartin tumor . Fiksira ko`u. c. Predilekciono mesto je submukoza palatuma. inicijalno sa klini~kim i histolo{kim znacima maligniteta. ***** a. TH: hirur{ka. Tumor tako|e sporo raste.sekundarno maligni . Tako|e u nosu. `drelu. Mukoepidermoidni tumor To je naj~e{}i maligni tumor parotidne `lezde.Karcinom u pleomorfnom adenomu. KARCINOMI Po poreklu mogu biti: . a.TH: hirur{ka ekstirpacija tumora sa `lezdom kod manjih. i nije inkapsuliran.od elemenata parenhima pljuva~nih `lezda. delimi~no inkapsuliran. Klini~ko pona{anje je ili na izgled benigno ili izrazito maligno. uglavnom mu{karaca.

tubulusni ili duktogeni . Istovremeno mo`e postojati i uve}anje lakrimalnih `lezda. daju}i istu sliku kao i kod primarno malignih tumora pljuva~nih `lezda. IV TUMORIMA SLI^NE PROMENE a. Dakle. jer metastaze u limfne glandule neposredne blizine pljuva~nih `lezda. Naj~e{}e planocelularni karcinom i maligni melanom. e. pleomorfni adenom je prakti~no semimaligan tumor. Oni su rezultat zahvatanja parotidnih. zavisna ne od veli~ine. vrata.Karcinom u pleomorfnom adenomu. palatuma. Metastatski karcinomi u pljuva~noj `lezdi Retki.papilarni . invazija limfnih i krvnih sudova. Uve}ane pljuva~ne `lezde su bezbolne. Jasna granica izme|u benigne limfoepitelne lezije. u periodu od 7-10 godina postojanja benignog tumora. Mikulitz i Sy Sjögren. Benigna limfoepitelna lezija. U zavisnosti od histolo{kog sastava dele se u tri grupe: . Nediferentovani karcinom Redak. Maligni miksni tumor . limfangiom. Epidermoidni karcinom Nastaje metaplazijom epitela salivarnih kanala. sa udaljenim metastazama u plu}ima. T3 4-6 cm. T1 do 2 cm. d. uva. Poreklom su od malignoma skalpa. Paraliza li~nog `ivca veoma rano. c. II NEEPITELNI TUMORI Hemangiom. sa kompletnim zahvatanjem parenhima `lezde. lipom.nediferentovani solidni ili trabekularni Klini~ki tok je vrlo progresivan. 100 . sekundarno zahvataju i `lezdani parenhim. mo`e se u~initi samo na osnovu pojedinih simptoma karakteristi~nih za ovo oboljenje. paraparotidnih i submandibularnih limfnih nodusa. vrlo maligan. neurofibrom.od lokalizacije. meko elasti~ne konzistencije. M. f. Manifestuje se progresivnim bilateralnim uve}anjem parotidne `lezde u `ena izme|u 45 i 60 godina `ivota. zra~enje i hemioterapija. Karcinom u njemu nastaje malignom transformacijom jedne epitelne komponente. Terapija hirurgija. infiltrativni rast. U~estalost je oko 15%! Nastaje posle duge mirne faze rasta tumora. III NEKLASIFIKOVANI TUMORI Poreklo embrionalno ili heterotopi~nog tkiva. temporalne i frontalne regije. T4 preko 6 cm. lica. ve} TH: radikalna hirurgija. visokog stepena maligniteta. Palpatorno pra`njenje tumora. T2 2-4 cm. po potrebi hemiresekcija mandibule.

1984. Mo`e da zahvati istovremeno vi{e `lezda i simetri~no. mada infekcija ili duktogena opstrukcija mogu biti podsticaj za onkocitnu hiperplaziju. The experience of the Head and Neck Service of Memorial Sloan-Kettering Cancer Center in repair of the pharynx following pharyngeal resection between 1974 and 1983 is reviewed and the changing trends in the philosophy of pharyngeal reconstruction are highlighted. c. primenom lekova. cirozom jetre.zra~enje. Udru`ena je sa drugim sistemskim oboljenjima. Spiro. A dramatic change in the techniques of immediate pharyngeal reconstruction in the last 10 years is largely due to the availability of myocutaneous flaps. The optimal reconstructive methods for partial and total pharyngeal reconstruction are as follows: • primary closure for defects not exceeding one third of the circumference of the pharynx. free microvascular bowel transfer. Oncocytosis Pojavljuje se kao posledica starenja. and pectoralis myocutaneous flap. The methods of reconstruction used were deltopectoral flap. One zamenjuju duktogene ili acinusne epitelne }elije u toku procesa starenja. • gastric pull up with pharyngogastrostomy for defects exceeding 70% of the circumference of the pharynx. microvascular techniques. TH: konzervativna . hroni~nim alkoholizmom. • pectoralis myocutaneous flap repair for pharyngeal defects with loss of up to 70% of the circumference of the pharynx. starenjem. effectiveness. • gastric pull up for all pharyngoesophageal defects where the lower margin of resection is below the tracheostome.Zato je Goldwin predlo`io naziv benigna limfoepitelna lezija za uve}anje pljuva~nih `lezda bez drugih sistemskih promena i imunolo{kih stanja karakteristi~nih za Sjögrenov sindrom. zahvataju}i deo ili ceo `lezdani parenhim. Sialosis To je oboljenje pljuva~nih `lezda koje se manifestuje rekurentnim bilateralnim otokom pljuva~nih `lezda. The indications. Dakle. Laryngol. Larry Shemen. pojedine }elije ili grupe }elija u razli~itim salivarnim `lezdama podle`u promenama. postaju}i ve}e sa eozinofilnom granulisanom citoplazmom. and 101 . Ove }elije su nazvane oncocistama. ** * SELECTING VARIANTS IN PHARYNGEAL RECONSTRUCTION Jatin P. and the increasing popularity of the "gastric pull up" operation. Strong Ann. gastric pull up. Shah. Otol. Ronald H. malnutricijom. hirur{ka. Elliot W. insuficijencijom ovarijuma i tiroideje. Rhinol. neinflamatorne i nemaligne prirode. nepoznate etiologije. b. morbidity. 93:318. and complications for each of these procedures are discussed.

indirektno ili direktoskopija. adenoidektomija sa prelomom instrumenta. a delom na u{}u larinksa!). Ipak. problem dijagnostikovanja se ogleda u tome {to je strano telo tanko. klasje trave ili dla~ica od ~etkice u nep~anom luku.Ote`ano disanje kroz nos . direktoskopija. oblika i karakteristi~ne lokalizacije (delom na u{}u jednjaka. TH: pa`ljiva ekstrakcija stranog tela da ne do|e do aspiracije . . usled poreme}aja u inervaciji muskulature hipofarinksa i mogu biti banalna (kru{kasti sinus). ali i vrlo opasna zbog tzv.transpalatinalnim pristupom C. ekstrakcija stranog tela nosa.u le`e}em polo`aju.Rinolalia clausa Dg: zadnja rinoskopija. Mogu biti: neorganska.Povi{ena telesna temperatura. Bolesnik ose}a i ta~no lokalizuje mesto najintenzivnijeg bola pri gutanju.Krvavljenje iz nosa . TH: ekstrakcija. Strana tela hipofarinksa. indirektoskopija. . usled povrede zidova hipofarinksa. Naj~e{}i uzrok za nastajanje stranih tela u epifarinksu je povra}anje. tonzilarni apsces. parafaringealna flegmona. * ** bolus smrt. bazi jezika. . netransparentno metalno strano telo . kada je epifarinks najni`i deo `drela! Strana tela mezofarinksa su posledica gutanja . bez sjaja ili skrivene lokalizacije.Slabiji sluh .• reversed pectoralis myocutaneous flap with split thickness skin graft on the muscle for secondary closure of the pharyngostome. STRANA TELA FARINKSA Strana tela epifarinksa se vi|aju kod bolesnika sa: neurolo{kim oboljenjima i besvesnim stanjem. obi~no dospevaju gutanjem i to nepa`njom pri jelu iznenada. posebno kod osoba kod kojih funkcija mekog nepca poreme}ena. usled veli~ine. organska i `iva.Emfizem vrata.riblja kost u tonzili. digitalno (kod voluminoznih!). ili usled povrede farinksa.Bol pri gutanju i T . sa zaba~enom glavom nazad.Postoji bol pri gutanju sa pokretanjem glave u antalgi~ni polo`aj. P. valekuli i sl. Retke komplikacije: flegmona baze jezika. Kod voluminoznih stranih tela. bolus smrti. Javlja se: . Wilson . dolazi do gu{enja. * ** POVREDE @DRELA 102 .RTG epifarinksa. cijanoze i gubitka svesti - TH: lokalna epimukozna anestezija i refleksna ekspulzija.Sekrecija iz nosa .

arcusa palatoglossusa i palatopharyngeusa).direktne. ubila~ke.epifarinksa. POVREDE USLED DEJSTVA MEHANI^KE SILE 1. 2. 3. ote`ano disanje (epifarinks).mirnodopske (zadesne. dejstvom mehani~ke sile dejstvom hemijskih sredstava dejstvom toplote dejstvom jonizuju}eg zra~enja jatrogene povrede 1. TH: hirur{ka obrada rane. indirektne ETIOLOGIJA 1. 5. Naj~e{}e usled pada na predmet koji deca dr`e u ustima. sonda za prehranu. eventualna traheotomija i visoke doze antibiotika.ki~menog stuba i medule i neurovaskularnih elemenata letalne. . subkutani emfizem vrata (hipofarinks). 103 . sutura po slojevima. SAT zbog opasnosti od tetanusa.ratne .udru`ene .samostalne . Simptomatologija zavisi od vrste oru`ja. sclopetarium. bol pri gutanju (oro i hipofarinks).rana .haemathoma mucosae oropharyngis . Dolazi do: . Penetrantne povrede su obi~no posledica povrede hipofarinksa udru`ene sa povredom vrata.vulnus (scissum. morsum. tupa i 2. pravca dejstva sile i o{te}enja vitalnih organa. usled povrede vitalnih struktura . a manje spontano prolaze uz antibiotike i lokalnu higijenu. samoubila~ke) . uklanjanje stranih tela. orofarinksa i hipofarinksa . lacerocontusum. TH: Ve}e laceracije mekog nepca primarno i definitivno suturirati zbog funkcije nepca. Naj~e{}e su nastale ubodom no`a (ubila~ko ili samoubila~ko klanje) i uglavnom su.laceratio mucosae oropharyngis (palatuma. o{tra sila. 4.PODELE . concvasa-tum) sa prekidom kontinuiteta. U klini~koj slici nalazimo: krvavljenje.

toplog vazduha. antimikotici.2. gasova. palpacija epifarinksa . 2.visoko kalori~na ishrana i sonda za prehranu . Dolazi do jakih smetnji sa gutanjem i suvo}a `drela usled smanjene salivacije degenerativno izmenjenih pljuva~nih `lezda. hipersalivacija. larinksa. napitaka. Dovode do hiperemije. baza ili bojnih otrova. disfagijom. One mogu biti akutne i hroni~ne. TH: prekid zra~enja za izvesno vreme.kasne.visoke doze antibiotika . 5. TH: Kao kod korozija jednjaka. ki~menog pr{ljena. zadnja tamponada nosa . kolateralnog edema. OPEKOTINE USLED DEJSTVA HEMIJSKIH SREDSTAVA Ova povreda je udru`ena sa opekotinama jednjaka i disajnih puteva usled dejstva kiselina. Korozija ko`e lica ili usne.sluznice. 3. POVREDE JONIZUJU]IM ZRA^ENJEM To su povrede su posledica primene zra~ne terapije malignih tumora vrata.te~nosti i elektroliti 4.sluznice. rastvori.anti{ok terapija (analgetika. JATROGENE POVREDE Epifarinks 1. 104 . fibrinske naslage. bol pri gutanju. te~nosti) . torusa tubariusa. hiperemija farinksa. kortikosteroidi kod edema. adenoidektomija . maksile i sl. antibiotici. stradaju. Jod-glycerin za podra`ivanje `lezda na lu~enje.sluznice.obezbediti disanje . Hroni~ne smetnje su mikoti~ne infekcije. Prognoza zavisi od te`ine i udru`enosti povrede donjih respiratornih puteva i jednjaka . fibrinskih naslaga. TH: . te~nosti. Ponekad ote`ano disanje usled zahvatanja sluznice larinksa. Kod samoubica su te`e nego kod onih koji zadesno Postoji: {ok. farinksa. OPEKOTINE USLED DEJSTVA TOPLOTE Dejstvo vrelog jela. edemom i ponekad fibrinskim naslagama. Akutni epitelitis sluzoko`e orofarinksa posle zra~enja malignih tumora se karakteri{e crvenilom sluznice. o`iljne stenoze koje kompromituju gutanje i disanje. te{ke. dakle do lokalnih promena na strukturama. hipofize (kongenitalne malformacije hipofize). kortikosteroidi. Klini~ki su va`ne one koje su posledica uzimanje otrova zadesno ili u cilju samoubistva. plikova. Klini~ki se manifestuju bolom. ote`anim disanjem usled spazma larinksa nadra`ajem ili edema sluznice hipofarinksa i donjih respiratornih puteva. edem ari predela. pregrejane pare. 3.

X. incizija peritonzilarnog apscesa . ali i histeri~ne reakcije. ***** Poreme}aji senzibiliteta farinksa se javljaju kao: . athezije. ekstrakcija stranog tela . dugotrajno no{enje sonde .flegmone vrata.dekubitusi u{}a jednjaka i stenoze. Hipofarinks 1. anestezije (mala ili potpuno odsutna osetljivost sa opasno{}u od ugu{enja zapadanjem hrane ili pneumonije).o{te}enje ili oboljenje produ`ene mo`dine . amputacije. Endoskopske intervencije . intoksikacije. progresivna i pseudobulbarna paraliza.sluznice. alkohol umesto novokaina i sl. 2. 3. senzitivni (poreme}aji senzibiliteta) i b. aneurizme i krvavljenje) Funkcionalni poreme}aji su naj~e{}e posledica histeri~ne reakcije.bulbarna oboljenja i bulbopontina oboljenja (akutna. Ovi poreme}aji mogu nastati kao posledica organskih ili funkcionalnih poreme- Organski poreme}aji mogu nastati kao posledica: . Zamena anestetika (kokain umesto novokaina. XI kranijalnog nerva i Sy. tonzilektomija . medijastinitis. Poreme}aji inervacije farinksa mogu biti: a.Orofarinks 1.hiperstezije . motorni A. smetnje govora i ishrane.LMS i ezofagoskopija . SENZITIVNI (poreme}aji senzibiliteta) }aja. tumori. ** * POREME]AJI INERVACIJE FARINKSA Farinks je inervisan od IX.parastezije . .).perforacije sluznice .hipostezije. naj~e{}e kao posledica o{te}enja nerva usled: neuritisa ili povrede vrata.krvavljenje.neuralgije 105 . ekstrakcija stranog tela .perforacije. akutna i hroni~na zapaljenja. 2.sluznice.

a prekid napada kokainiziranjem baze jezika i nep~anih lukova .) Neuralgia nervi glossopharyngici Retko oboljenje koje se karakteri{e paroksizmalnim sevaju}im bolovima u predelu tonzile i baze jezika.Karakteristi~ni paroksizmalni bolovi.druge neuralgije (n. MOTORNI POREME]AJI . neprijatnih senzacija u `drelu ili bolova. lueti~ni pahimeningitis. hematoma. posle tonzilektomije . naj~e{}e usled: zapaljenja. koji iradiraju prema srednjem uvu i oku. promene u lobanjskoj jami . Jacobsoni. a.Simptomatska .difteri~ni toksin ima izrazit afinitet za neuromuskularne sinap- b. Periferni poreme}aji se.(nastaju usled iritacije nerva. promene u predelu vrata .vitamin B1 i antineuralgika . tumora i sl. Etiolo{ki.Hipersalivacija DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA . aneurizma karotide. psihogene n.o postoje}em oboljenju! SIMPTOMATOLOGIJA . provokacija napada gutanjem ili pokretima glave. malignomi (epifarinks i glomus jugulare srednjeg uva). povreda. V. zapaljenja (foramen jugulare . usled preterane preosetljivosti dolazi do lakog nagona za povra}anjem pri pregledu. govorimo o: .nn.paraliza i .trauma. tumora .Hirur{ka . Centralni poreme}aji 106 . laryngeusa superiora ispod sluznice dna piriformnog sinusa. toksi~ni neuritis . XI .organskim neuralgijama (tumor tonzile i baze jezika.funkcionalne neuralgije (psihogene) usled kancerofobije DIJAGNOZA ANAMNEZA .resekcija `ivca intra ili ekstrakranijalno B.usled iritacije nerva! .gr~eva Motorni poreme}aji farinksa se javljaju u vidu: Po uzroku o{te}enja dele se na centralna i periferna. X. IX.PCU. Po ekstenzivnosti promene su jednostrane i obostrane.Kauzalna .gnojni meningitis. IX) TERAPIJA . n.otogeni flebitis i tromboza sigmoidnog sinusa usled hroni~nog zapaljenja srednjeg uva) c. Nekad je samo izra`ena u vidu neuralgije n.

generalizovana oboljenja nervnog sistema . Jacodov trijas (petrosfenoidalni sindrom II-VI) (potpuni paraliti~ni sindrom petrosfenoidalnog predela . tumori (primarni i sekundarni). ali i ~vrste hrane. usled prodiranja hrane u larinks i traheobronhijalno stablo. Pseudo Gradenigov trijas (V. farinksa i jezika i usled toga do: .automatski centri za: disanje.jedra motornih `ivaca (nn.bulbarni sindrom .bulbarna i bulbopontina oboljenja KLINI^KA SLIKA Dolazi do poreme}aja motiliteta nepca. Bolesnik nije u stanju da zvi`di ili da naduva obraz. `vakanje. degenerativni procesi u jedrima `ivaca. bolesnici nisu u stanju da gutaju zbog zapadanja hrane u larinks.tumor prodire kroz foramen lacerum i ledira V i VI `ivac i dovodi do: neuralgija trigeminusa i konvergentnog strabizma) 2. povra}anje . posebno kad su u pitanju te~nosti. IX inervira gustatorne papile baze jezika) i poreme}ajem funkcije larinksa i motiliteta jezika.ascendentnih (senzitivnih) puteva . rad srca i znojenje Etiolo{ki postoji: a. ono se povla~i na zdravu stranu i prati ga uvula.tromboza krvnih sudova a.refleksni centri: ka{alj.uglavnom te~ne. a svaki poku{aj gutanja pra}en je jakim nadra`ajnim ka{ljem.potpuna oftalmoplegija. gutanje. X. vazduh ide na nos.javlja se govor karakteristi~an za rascepe nepca.descendentnih (motornih) puteva . .poreme}aji gutanja .nemogu}nost funkcije nepca da odvaja mezo od epifarinksa.rhinolalia clausa . krvavljenja. XI. koja pri gutanju dospeva u epifarinks i nos.javlja se kompleksna klini~ka slika usled intimnih odnosa: .sindrom spolja{njeg zida kavernoznog sinusa (III-IV) 3. ovo visi nepomi~no. b. cerebelli posterior. tako da vazdu{na struja pri govoru nekontrolisano prolazi kroz nos . Foix . lokalna o{te}enja mo`danog stabla . 4. kod te{kih poreme}aja gutanja. dolazi do nastajanja kombinovanih povreda ili 1. pri poku{aju kretanja nepca. Usled ranije nagla{enih bliskih odnosa jedara kranijalnih nerava i njihovog topografsko anatomskog puta. karakteristi~nih sindroma: 107 . Avellis (X . IX.Kod centralnih o{te}enja . neuralgije obraza i poreme}aj `vakanja). Kod obostranih paraliza nepca. XII) . usled obostrane paralize i farinksa. DIJAGNOZA Kod jednostranih paraliza nepca. VI i petrozitis) (delimi~ni paraliti~ni sindrom petrosfenoidalnog predela .homolateralna oduzetost mekog nepca i larinksa sa kontralateralnom hemiplegijom i hemianestezijom). Poreme}aji motorne inervacije nepca i farinksa mogu biti udru`eni sa poreme}ajima senzibiliteta delimi~nim gubljenjem ose}aja ukusa (n. javljaju se bronhopulmonalne komplikacije.

Uz simptome prednjeg foramena jugulare postoji i paraliza muskulature jezika na strani lezije.gloso-velo-faringo-laringealna hemiplegija i paraliza inervacije n. trapeziusa. 9.istostrana paraliza mekog nepca.Sicard (sindrom zadnjeg dela jugularnog foramena i posteriornog kondilarnog foramena .istostrana paraliza mekog nepca. promuklost i poreme}aj ukusa. 7. a jezik pri pla`enju skre}e na bolesnu stranu). preporu~uju se izvesne ve`be nepca). XI.IX. • • Organsko . XII) DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA Lokalna fiksacija nepca zapaljive ili o`iljne prirode.tetanus. uz anesteziju farinksa i larinksa. X i XI . paraliza m. Klini~ki: smetnje gutanja. XI i XII + Sy) 10. Vernet (sindrom prednjeg dela jugularnog foramena . SCM. 8. Spazmi mogu biti po karakteru toni~ni i kloni~ni. farinksa i larinksa uz anesteziju farinksa i larinksa.IX.Palijativne mere stiskanjem nosnica za vreme akta gutanja. Spazmi farinksa i nepca Pored paraliti~nih poreme}aja farinksa i nepca vi|amo i pojave nehoti~nih gr~eva muskulature ove regije .IX.velofaringolaringealna hemiplegija i paraliza m. smanjen senzibilitet farinksa i larinksa (X) uvula pomerena ka zdravoj strani. promuklost zbog nepokretnosti jedne glasnice. Potrebno je stalno aspiriranje pljuva~ke iz orofarinksa radi spre~avanja smetnji i komplikacija od strane disajnih puteva. paraliza i atrofija jezika sa iste strane).Kauzalna . TERAPIJA . spasti~ne diplegije u prvoj iritativnoj fazi oboljenja koje doFunkcionalno . larinksa. te{ko}e pri gutanju . Collet . Schmidt (X. XII . besnilo. XI .5.hipersalivacija i podra`aj na ka{alj (X). Kada se bolesnici oporave od osnovne bolesti i paralize pokazuju pobolj{anje. u vidu napada toni~nih spazama KLINI^KA SLIKA vodi do paralize mi{i}a farinksa (tumor. XI i XII . a po obimu lokalizovani i op{ti. delimi~an gubitak ose}aja ukusa (IX). U slu~ajevima te{kih smetnji pri gutanju neophodno je kroz nos uvesti sondu za ishranu. Villaret (sindrom posteroparotidnog prostora . accessoriusa. Tapia (X. m. 6.histeri~ne reakcije i neuroze. X. Hughlings Jackson (X. kao i kontralateralna hemipareza). Garcin (unilateralna paraliza svih kranijalnih nerava I-XII) 11.spazmi. SCM i m. Obi~no ovi poreme}aji ne tra`e poseban (pri paralizi nepca koja ~ini smetnje pri gutanju bolesnik se mo`e pomo}i izolovan tretman. lues) i Poreklo spazama farinksa i nepca mo`e biti: Organski spazmi 108 . X. trapeziusa (XI). trapeziusa. SCM i m.

postoji opasnost od bronhopulmonalnih komplikacija. Kod organskih spazama farinksa. lues. neki autori nazivaju - {umom. vi|a kod nekih afekcija CNS-a (tumor.hemeralopija i xerophtalmia . mestimi~no deepitelizovan i bolan.Toni~ni gr~evi onemogu}avaju gutanje po{to zahvataju faringealnu muskulaturu. kod sredove~nih `ena poput ose}aja stranog tela u `drelu u visini tiroidne hrskavice larinksa. koji se. Ritmi~ni pokreti mekog nepca mogu biti polagani. iako nepoznatog uzroka. Suvo}a i pe~enje! NEDOSTATAK VITAMINA B . Klini~ki se obi~no manifestuju kao "globus hystericus".Gingivitis i lividan otok sa tendencijom krvavljenja. usled toga naglo propadaju. bolne i ispucale posebno na uglovima usana.Usnice crvene. ** * NEDOSTATAK VITAMINA A . naj~e{}e mekog nepca. sedativa i psihoterapija kod funkcionalnih smetnji. encefalitis). Zbog jakog spazma mogu}a je i dispneja. Nystagmus palati mollis Gutanje hrane je ote`ano. pacijent "nistagmusom nepca". Ovi pokreti su pra}eni karakteristi~nim TERAPIJA Otkriti osnovno oboljenje. se neurotizuje. Funkcionalni spazmi Oni se javljaju u vidu toni~nih gr~eva farinksa u napadima.keratinizacija sluzoko`e usne {upljine i `drela Kloni~ne ritmi~ne gr~eve farinksa. ** * OBOLJENJA PLJUVA^NIH @LEZDA 109 . Kloni~ni spazmi zahvataju obi~no meko nepce. NEDOSTATAK VITAMINA C . Pregled je ote`an zbog pojave spazma. ispucao. ali su poznati slu~ajevi koji su imali frekvenciju i preko 100 trzaja u minuti. jezik crven. ~esto dolazi do aerofagije i gastri~nih smetnji. bolesnici odbijaju hranu pla{e}i se ugu{enja ili spazmoti~nog ka{lja. koji su ranije do`ivljavali usled prodora hrane u larinks. a u farinksu zahvataju pojedine grupe mi{i}a.

• ekstirpacija i histologija: u salivarnim i lakrimalnim `lezdama nalazi se limfocitna proliferacija koja zamenjuje glandularno tkivo.83%.sicca complex Dijagnoza: • anamneza. Hirurgija.metaboli~ki mehanizmi koji omogu}avaju precipitaciju salivarnih soli u matriks u prisustvu infekcije Naj~e{}e su u submandibularnoj `lezdi. povremeni pad funkcije tiroideje. Histolo{ki nalaz: limfocitna infiltracija `lezde. cisti~na pro{irenja i destruktivne promene.) objavljuje obja{njenja svog istra`ivanja i zaklju~ke: . intermitentni otoci parotidnih `lezda * . vitamin A. 10%. leukopenija.hroni~ni poliartritis . hiperplazija sublingvalnih `lezda. akcesorna pljuva~na `lezda. kortikosteroidi.prisutan organski i drugi matriks u koji se talo`e soli . Rauch . bez sistemskog autoimunog oboljenja . Johan von Mikulitz (1892). i otkriva od simptoma su{enje nosa i larinksa. Thc 99 m je te`ina u direktnoj vezi sa stepenom kserostomije. Oskudna simptomatologija i benigni hroni~ni tok u `ena. odnosno scintigramu. a najre|e u sublingvalnoj. pertechnetat. 110 . klini~ke slike i kompleksa simptoma.URO\ENE ANOMALIJE agenezija.xerostomia. Henrik Sjögren (1933.stagnacija salive (kod neurohumoralnih stanja) . H. Etiolo{ki faktori koji poma`u njihovom formiranju su: . Tek.sistemske promene . • sijalografija: mikro(makro)sijaloektazije. hipoplazija. antimalari~ni lekovi.smanjenje lakrimalne funkcije. • laboratorija: anemija. Sni`eni celokupni prote- ini. zatim parotidnoj. {to je na skeneru. shvata oboljenje kao manifestaciju sistemskih promena. predstavljeno kao zona smanjene ili jedva vidljive radioaktivnosti. 7%.pharyngitis sicca . ~ija • scintigrafija: obolele pljuva~ne `lezde ne koncentri{u radioaktivni izotop. kao kod hladnog ~vora. za dijagnozu je potrebno bar dva! Smanjena sekrecija lakrimalnih i salivarnih `lezda. SIALOLITHIASIS To je formiranje kalcifikovanih konkremenata u izvodnim kanalima i parenhimu velikih a retko u malim pljuva~nim `lezdama. C. MIKULITZ Karakteri{e se: Simetri~no uve}anje lakrimalnih i salivarnih `lezda. Kasnije i drugi simptomi kserostomija i suvo}a o~iju. su{enje o~iju i keratokonjunktivitis sicca u `ena * . M. trombocitopenija.). Gougerot (1925.reumatoidni artritis * * trijas potpunog Sy Sjögren. D. TH: hormoni. B. usled fiziolo{kih i anatomskih podobnosti.rhinitis sicca .laryngitis sicca .suvo}a usta . eozinofilija.

Ciste malih submukoznih pljuva~nih `lezda su ~e{}e i nalaze se u sluznici prelaza rumenog dela prema sluznici unutra{nje povr{ine donje usne. 111 .Nhunovim `lezdama. Ona nastaje usled mikrotraume (o{tre ivice zuba za vreme izmene denticije u male dece. ekstirpacijom `lezde ili pak plastikom kapsule. koji odgovaraju dovodnim kanalima.kongenitalne (udru`ene sa sa drugim anomalijama) . U jednoj `lezdi mogu postojati i vi{e kalkulusa. Rekonstrukcija kanala re`njevima sluznice sa obraza. CISTE PLJUVA^NIH @LEZDA . On se mo`e formirati u salivarnim kanalima. mogu biti bilateralni.kongenitalne i . ako poti~u od prese~enog Stenonovog kanala. SALIVARNE FISTULE One mogu biti: . U `lezdi su okruglasti. TH: je u akutnoj fazi antibiotska i simptomatska. Posle 2-3 ~asa popuste. U `lezdama jezika su u Blandin . re|e zgusnutim sekretom. Sekret se nakuplja i nastaje retenciona cista. Sialolitektomija kada je kalkulus u izvodnom kanalu. glatke povr{ine i odgovaraju intraduktalnoj konfiguraciji. dovodi do retencione ciste. kolike i otok `lezde su ve}i i izra`eniji. Pokrivene su istanjenom sluznicom. Neposredno pre i za vreme jela. Oblika su cilindra. o{tre ivice karioznih zuba koji maceri{u sluzoko`u usta. Ukoliko je opstrukcija potpunija. RTG submandibularne `lezde i nagrizni snimak toka Whartonovog kanala. Duktogene fistule.Klini~ka slika zavisi od polo`aja kalkulusa. mogu se ekscizijom i direktnom anastomozom krajeva re{iti. Simptomi su: mali prolaze asimptomatski pa mogu i da ispadnu na papili.traumatske (jatrogene i druge povrede) TH: hirur{ka. veli~ine do 1 cm. Dijagnoza: anamneza i klini~ka slika. nastaju salivarne kolike i otok `lezda je izrazit.piogene infekcije sa apscediranjem i spontanim pra`njenjem preko lica) i . TH: hirur{ko. posebno predeo izvodnih kanala sublingvalne pljuva~ne `lezde odraslih) + blaga infekcija. SUBLINGVALNA CISTA . opstrukcija ili obliteracija usled traume ili infekcije.RANULA (izgled nalik na transparentni `ablji trbuh) To je retenciona cista sublingvalne pljuva~ne `lezde ili submukoznih akcesornih pljuva~nih `lezda poda usne duplje. pa se ponove na novi nadra`aj. Intraglandularni zahtevaju kompletnu ekstirpaciju `lezde. ve}i dovode do nepotpune ili potpuna opstrukcija.simptomatske (posledica oboljenja . koji se razvla~i u nitima. sa bistrim ili mutnim sadr`ajem. sa otklanjanjem `lezde u celini. pokretanjem se uklje{te na mestima prevoja ili na izlaznom otvoru papile. Mehanizam nastanka je slede}i: posle povrede dolazi do opstrukcije ekskrecijskih kanala. palpacija. povr{ina hrapava sa malim izdancima. odnosno stenoze. inflamatornog edema i deskvamacije epitela sa fibrinom.ste~ene (traumatsko odvajanje delova parenhima od izvodnog kanala u kome dolazi do retencije sekreta. ekstra i intraglandularno. boje }ilibara ili slame.

6. sivo beli~aste boje. tako da ova ima epitelni pokriva~. Salivarne ciste poda usta mogu biti: povr{ne ili duboke. Samo + grani~ni preparati/limfni nodusi . su duboke ranule. 7. VII T1 i T2 niskog stepena maligniteta. 3. a sakus se formira od fibroznog tkiva. Ciste koje prodiru u dubinu. kada pri traumi dolazi do prodiranja sekreta u okolno tkivo. tako da je formirana dilataciona cista oblo`ena kuboidnim epitelom.visoki stepen maligniteta (adenocisti~ni karcinom. bol (gora prognoza od asimptomatskih). a delimi~no prelaze na suprotnu stranu. adenokarcinom.Cisti~na tvorevina koja nastaje dilatacijom kanala i spajanjem pojedinih acinusa. intraoralna marsupijalizacija.postoperativno zra~enje 112 . Povr{ne su izme|u korpusa mandibule i korena jezika. GRUPA 1 n. planocelularni karcinom. incidenca recidiva. Kod akutno nastalih sekret je bistar. stadijum bolesti. histologija . u submandibularni ili submentalni prostor. one se prezentuju kao tumor vrata. a iznad milohioidnog mi{i}a. 8. a u hroni~no nastalih . Ranula je ispunjena sekretom . kroz muskulaturu poda usne duplje. gust. 4.niski stepen maligniteta (karcinom acinusnih }elija. TH: hirur{ka. enukleacija.mukoznim sadr`ajem. paraliza n. PRINCIPI TERAPIJE MALIGNIH SALIVARNIH TUMORA Na osnovu histolo{kog tipa i klini~kog stadijuma. Dakle. radioterapijska i hemioterapijska senzitivnost. mukoepidermodini karcinom niskog stepena maligniteta) . kost (nemogu}nost radikalne resekcije). ekstirpacija ciste sa sublingvalnom ili akcesornom pljuva~nom `lezdom i ekstraoralna ekstirpacija duboko polo`enih cista. 2. * ** FAKTORI KOJI UTI^U NA PRE@IVLJAVANJE KOD PAROTIDNIH TUMORA 1. GRUPA 2 Eksploracija limfnih ~vorova oko parotide. Parotida: povr{na (parcijalna = povr{ni re`anj)/totalna parotidektomija sa ~uvanjem Sublingvalna: Resekcija submandibularnog trougla. nediferentovani karcinom i mukoepidermoidni karcinom visokog stepena maligniteta. boje }ilabara. meka tkiva. regionalne i udaljene metastaze ~e{}e).stepen maligniteta (biolo{ka agresivnost). Postoji i ekstravazacijska cista. . Obi~no su sa jedne strane. Smetnje su minimalne .smetnja u elevaciji jezika pri jelu i govoru. lokalizacija (bolja prognoza parotisa) i lokalna pro{irenost: ko`a. Incidenca lokalnih i udaljenih metastaza.starih. maligni miksni tumor) 5. VII (perineuralna invazija. zamu}en.

koji se pogor{ava pri gutanju ili govoru i na poja~anu salivaciju. Postoperativno zra~enje.CRNI DLAKAVI JEZIK) Oboljenje nastaje posle lokalne upotrebe antibiotika i oksidiraju}ih antiseptika i upore|uje se sa keratozom farinksa. Postoperativno zra~enje. VII i imidijentnom rekonstrukcijom. Parotida: totalna parotidektomija. nikotina ili lekova. Parotida: radikalna parotidektomija sa `rtvovanjem n. pri jelu ujedom jezika ili u besvesnom stanju. lingualisa i n. sa imidijentnom rekonstrukcijom. Resekcijom vrata samo za za N+. Bolesnik se `ali na bol u jeziku. Postoperativno zra~enje. recidivni tumori. c) GLOSSITIS PHLEGMONOSA . mi{i}a.ote~en. ravnih edematoznih ivica dno prekriveno fibrinom i sa reaktivnim zapaljenjem okoline.T1 i T2 visokog stepena maligniteta. NESPECIFI^NA ZAPALJENJA JEZIKA a) LINGUA NIGRA (BLACK HAIRY TONGUE . Povreda nastaje usled karioznih zuba. VII. usled dejstva bakterija.ABSCESSUS LINGUAE To je flegmonozno nespecifi~no zapaljenje veziva i mi{i}a jezika usled povrede (ujed. Filiformne papile rastu i gusto se raspore|uju po povr{ini jezika u vidu ostrva. OBOLJENJA JEZIKA 1. Na mestu povrede dolazi do plitkog ulkusa. b) GLOSSITIS SUPERFICIALIS To je lokalno zapaljenje jezika usled povrede. mandibule. Sublingvalna: {iroka ekscizija submandibularnog trougla sa ~uvanjem nerva dok nije zahva}en. Resekcijom vrata samo za za N+.ekstrakcija zuba i blago ispiranje antisepti~nim sredstvima. Sublingvalna: Radikalna disekcija vrata sa `rtvovanjem n. TH: Uklanjanje uzroka . TH: "Pranje jezika" rastvorom NaHCO3 ili H2O2. uve}an jezik glatke sluznice sa otiscima zuba. `rtvovanje n. XII T4 - GRUPA 3 GRUPA 4 Parotida: Radikalna parotidektomija sa resekcijom ko`e. ubod) ili {irenjem infekcije iz okoline (pljuva~na `lezda). T3N0. Resekcijom vrata samo za za N+. Postoperativno zra~enje. usled prodora infekcije u dublje slojeve 113 .N+. Postoji: . Izdu`ene papile obojene su sme|e ili crno. Sublingvalna: Najradikalniji zahvat za bolest. Ako narastu u ve}oj koli~ini dodiruju zadnji zid farinksa i izazivaju povra}anje. a ako dodiruju meko ili tvrdo nepce stvaraju parastezije u `drelu grebanje ili golicanje. mastoidnog vrha.

bol u jeziku koji se pogor{ava govorom ograni~eno) . u slu~aju apscesa incizija i ka{asta ishrana ili gutanjem (sa pokretanjem koje je pljuva~nim `lezdama i posledica otei T. Dolazi do jakih bolova u jeziku i pe~enja jezika. a ako do|e do afekcije lokalizovan je na vrhu jezika . pa pro|u nedijagnostikovane. Dolazi do pojave tuberkuloznih infiltrata koji egzulceriraju ili stvaranja apscesa u dubini i kasnije pra`njenja sa razmek{anjem i kazeoznim masama.primarni . koje se javlja u obliku ulcerozne forme. evakuacija gnoja. SPECIFI^NA ZAPALJENJA JEZIKA a) TUBERCULOSIS LINGUAE Tuberkuloza jezika mo`e biti: . IX dolazi do atrofije jezika. ima male ovalne povr{ine glatke sluznice svetlo crvene boje. je redak.sekundarna Primarna tuberkuloza jezika . Kasnije je cela povr{ina jezika glatke i sjajne ru`i~aste boje. TH: Tuberkulostatici b) LUES JEZIKA Lues jezika mo`e biti: . a krater je pokriven nekroti~nim masama.to je retko oboljenje. sedativi. ili pak idu pod klini~kom slikom hroni~nog submandibularnog limfadenitisa.. usled degenerativnih promena u podru~ju n.cervikalna adenopatija . Dolazi do bola i disfagi~nih tegoba. ~ije je dno pokriveno izra`enim papilama.tercijarni Primarni lues jezika. PETERSON-BROWN-KELLY Kao po~etni simptom perniciozne anemije (manjak B12). Ovde infekcija nastaje preko ispljuvka ili gnojem okolnih `ari{ta. ali i hematogeno. Na jeziku nalazimo ulkus koji je neravnih ivica.primarna i . Na gornjoj strani i na spoljnjim ivicama.sijaloreja (usled zapaljenjskih promena na `anog gutanja) .ote`ano gutanje i govor usled otoka jezika TH: antibiotici. PLUMMER . te~na i d) GLOSSITIS HUNTERI SY. 2. Sekundarna tuberkuloza jezika je ~e{}a i javlja se u vidu ulcerozne ili infiltrativne jednostrane forme (hladni apsces) u te{kih ftizi~ara u fazi kaheksije.sekundarni . TH: vitamin B12. Ove promene pokazuju tendenciju brzog ozdravljenja. 114 . analgetika.WILSON = SY.tipi~na slika ulcusa duruma sa submentalnom adenopatijom.

Ova vrsta tumora se mo`e javiti na jeziku u obliku malih angiomatoznih tumorskih formacija ili u obliku velikih kavernoznih tumora koji potpuno deformi{u izgled jezika. hroni~na iritacija i lueti~ne promene. Ove promene su pra}ene sa egzantemom i difuznom limfadenopatijom.lingua lobata syphilitica. Tercijarni lues se karakteri{e gumoznim infiltratima i to: povr{nim. Osnovni simptomi su: 115 . Uro|eni angiomi. KARCINOM JEZIKA To je maligni epitelni tumor koji se ~e{}e sre}e u mu{karaca. Sve promene su bezbolne! TH: Antilueti~na. Mogu biti prisutni na celoj povr{ini. TUMOR MIKSTUS. Klini~ki se manifestuju u vidu plavi~astih submukoznih izra{taja koji sporo rastu. koji obi~no o`iljno zarastaju i daju velike deformitete na jeziku . DERMOIDNE CISTE 2. a retko bazocelularni karcinom. kongenitalni ili ste~eni.bar do 7. ali su naj~e{}e na vrhu. dakle oni sa kojima se bolesnik ra|a. PAPILLOMA b. Naj~e{}i oblik je planocellularni karcinom. godine. BENIGNI TUMORI JEZIKA a. mo`e da se govori o karcinomu prednje dve tre}ine i karcinomu baze jezika. d. ima tendenciju spontanog gubljenja. ali jedino funkcionalne tiroideje). a baze jezika na epiglotis i dalje).plaques muqueses. Klini~ki. pa bez nu`de ne `uriti sa terapijom . MIOM. TUMORI JEZIKA 1. CAVE! (Ispitati scintigramom eventualno prisustvo aberantne. MALIGNI TUMORI JEZIKA a. koji ulceri{u i daju o`iljke na povr{ini jezika i duboki. LIPOM.Sekundarni lues se javlja u vidu enantema . FIBROMA c. TH: konzervativna i hirur{ka (veliki). koje su nekad slivene i daju sliku lingua geographica. Predisponiraju}i faktori za nastanak karcinoma su: leukoplakija. podeli koja je zasnovana ne samo na karakteristikama razvoja oboljenja i terapijskim mogu}nostima ve} i na prognozi (Ca prednje dve tre}ine {iri se na dno usne duplje. HAEMANGIOMA ET LYMPHANGIOMA LINGUAE Mogu biti: angiektati~ni ili kavernozni.

b.Cervikalna adenopatija (submentalno. SARKOM JEZIKA . . na bazi. higijena. 116 . vegetativnog izra{taja sa {irokom bazom na jeziku . .Hipersalivacija .Ograni~ena pokretljivost jezika usled infiltracije mi{i}a jezika ili okoline . koji se pogor{ava pri gutanju ili govoru.retko.Hemoptizije . zra~enje i citostatici.Pojava infiltrata sa ulkusom na mestu leukoplakije.. duboki limfni ~vorovi vrata) TH: hirur{ka.Bol.Foetor ex ore. ulceracija neravnih infiltrisanih ivica sa nekroti~nim dnom koje krvari. tvrd infiltrat.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful