OROFARINKS

SADR@AJ:
Str. ANATOMIJA FARINKSA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . @DRELO - FARINKS (PHARYNX) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ANATOMIJA USNE [UPLJINE (CAVUM ORIS) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ANATOMIJA PLJUVA^NIH @LEZDA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . FIZIOLOGIJA USNE [UPLJINE I @DRELA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . EMBRIOLOGIJA USNE [UPLJINE I @DRELA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . KONGENITALNE ANOMALIJE USANA, USNE [UPLJINE I @DRELA . . . . . AKUTNI FARINGITISI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . HRONI^NI FARINGITISI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ZAPALJENJA LIMFNOG TKIVA @DRELA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . AKUTNI TONZILOFARINGITIS U DECE (PEDIJATRIJSKI STAV) . . . . . . . . HRONI^NI TONZILITIS - TONSILLITIS EXUDATIVA (PEDIJATRIJSKI STAV) INDIKACIJE ZA ANTITUSIKE (PEDIJATRIJSKI STAV) . . . . . . . . . . . . . . MUKOLITICI - MUKOREGULATORI (PEDIJATRIJSKI STAV) . . . . . . . . . . PNEUMONIA (PEDIJATRIJSKI STAV) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . KOMPLIKACIJE AKUTNIH OBOLJENJA OROFARINKSA . . . . . . . . . . . . STOMATITISI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . TONZILARNI PROBLEM (Spalajkovi}). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . TONZILARNI PROBLEM (2) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . CISTE I BENIGNI TUMORI FARINKSA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ANGIOFIBROMA JUVENILE NASOPHARYNGIS . . . . . . . . . . . . . . . . . . MALIGNI TUMORI EPIFARINKSA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . PARAFARINGEALNI TUMORI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . BENIGNI TUMORI PARAFARINGEALNOG PROSTORA (Batsakis) . . . . . . . TUMORI PARAFARINGEALNOG PROSTORA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . MALIGNI TUMORI HIPOFARINKSA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . TUMORI PLJUVA^NIH @LEZDA (P. Stefanovi}) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . TUMORI PLJUVA^NIH @LEZDA (Krajina) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . TUMORI @DRELA (P. Stefanovi}) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . TUMORI PLJUVA^NIH @LEZDA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . SELECTING VARIANTS IN PHARYNGEAL RECONSTRUCTION . . . . . . . . STRANA TELA FARINKSA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . POVREDE @DRELA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . POREME]AJI INERVACIJE FARINKSA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . NEDOSTATAK VITAMINA A, B i C . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . OBOLJENJA PLJUVA^NIH @LEZDA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . FAKTORI KOJI UTI^U NA PRE@IVLJAVANJE KOD PAROTIDNIH TUMORA 3 4 13 17 20 25 26 29 32 37 40 41 42 42 42 42 47 51 55 63 65 69 79 82 84 90 95 95 96 97 103 103 104 107 111 111 114 2

OBOLJENJA JEZIKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . TUMORI JEZIKA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

115 117

ANATOMIJA FARINKSA
@drelo je mi{i}no sluzoko`ni organ koji istovremeno pripada priboru za varenje i disanje. Pru`a se ispred prvih {est cervikalnih pr{ljenova i prote`e se od baze lobanje do visine donje ivice krikoidne hrskavice. Sa prednje strane komunicira sa zadnjim nosnim otvorima - hoanama, ustima i larinksom idu}i odozgo nadole. Na lateralnim stranama u farinksu se otvara u{}e tube. Farinks delimo u tri sprata: nazofarinks, orofarinks i hipofarinks. Zidovi: 1. Zadnji zid: Odgovara prednjim stranama prvih {est cervikalnih pr{ljenova od kojih je odvojen uskim retrofaringealnim prostorom i pretki~menim mi{i}ima pokrivenim laminom prevertebralis, listom vratne fascije. 2. Bo~ni zidovi: Odgovaraju parafaringealnom prostoru i njegovom sadr`aju: a) a. carotis interna b) v. jugularis interna c) nervi craniales IX, X, XI i XII Zadnje bo~ni uglovi `drela su spoj zadnjih i bo~nih zidova: od spolja{nje povr{ine svakog ugla polaze po dve fascijalne opne: 1. uzdu`na pregrada - septum longitudinale koji se pru`a unazad i spaja odgovaraju}i bo~ni ugao sa laminom prevertebralis vratne fascije i 2. stilofaringealna fascija koja se pru`a put spolja i spoj je odgovaraju}eg bo~no zadnjeg ugla sa processus styloideusom i m. stylopharyngeusom. Prednje ivice: Pripoj farinksa na bazi lobanje, hioidnoj kosti i laringealnim hrskavicama. a) zadnja ivica lamine medialis processus pterygoideus b) raphe pterygomandibularis c) zadnji kraj linea mylohyoidea d) ivica korena jezika e) mali i veliki rog hioidne kosti f) gornji rog i linea obliqua tiroidne hrskavice g) zadnji kraj arcusa krikoidne hrskavice. Gornji kraj: Pripoj na bazi lobanje od tuberculum pharyngis na donjoj strani bazilarnog dela potilja~ne kosti lu~no preko donje strane petroznog dela slepoo~ne kosti unutra od otvora karotidnog kanala, du` tube, do gornjeg ugla hoane. @drelna duplja - cavum pharyngis 1. Pars nasalis 2. Pars oralis Nosni deo farinksa ~ine ~etiri zida: a) prednji zid hoane i zadnji deo septuma b) donji zid zadnja povr{ina mekog nepca, bo~ni zidovi c) gornji zid ispod sfenoidnog sinusa d) zadnji zid prva dva ki~mena pr{ljena

3

pars nasalis 2. Passavantovim sluzoko`nim izbo~enjem koje je na zadnjem zidu `drelne {upljine i obrazuje ga svojom kontrakcijom m.nadole: • zadnja ivica lamine medialis processus pterygoideus 4 . gde se nastavlja jednjakom. Bo~ni zidovi . komunicira sa zadnjim nosnim otvorima hoanama i zadnjim delom nosnog septuma. listom vratne fascije. Tonsilla pharyngea . Gornji zid: @drelni svod .Pri mirovanju meko nepce se spu{ta koso unazad prema {upljini `drela. hipofarinks .fornix pharyngis odgovara donjoj strani bazalnog dela okcipitalne kosti i donjoj strani tela sfenoidne kosti. otvorom koji vodi ka usnoj {upljini i larinksom. Pri gutanju ono se podi`e usled kontrakcije svojih mi{i}a i postaje skoro horizontalno. Zadnje bo~ni uglovi `drela su spoj zadnjih i bo~nih zidova. @drelo je mi{i}no . Dakle.odgovaraju parafaringealnom prostoru i njegovom sadr`aju. 2. Na lateralnim stranama u farinksu se otvaraju faringealna u{}a Eustahijeve tube. ali ni tada ne dopire svojom zadnjom ivicom do zadnjeg zida `drela. ranx .Tre}i krajnik . b) stilofaringealna fascija pru`a se put spolja. hioidnoj kosti i laringealnim hrskavica.membranozni organ koji se pru`a od baze lobanje do visine donje ivice krikoidne hrskavice. kao i od mi{i}a koji idu sa stiloidnog nastavka. mezo . pri gutanju se obrazuje potpuna mi{i}na pregrada u horizontalnoj ravni koja ne dozvoljava kontakt nosnog i usnog dela `drela. pokrivenim laminom prevertebralis.odgovara prednjim stranama {est cervikalnih pr{ljenova. Odozgo . Sa prednje strane. Od spolja{nje povr{ine svakog ugla polaze po dve fascijalne opne: a) uzdu`na pregrada (septum longitudinale) koji se pru`a unazad i spaja odgovaraju}i bo~ni ugao sa laminom prevertebralis vratne fascije. Farinks delimo u tri sprata: 1. epi . spoj odgovaraju}eg zadnje bo~nog ugla sa processusom styloideusom i m. idu}i odozgo nadole. Me|utim. njegova zadnja ivica dolazi tada u neposredni dodir sa tzv. od kojih je odvojen uskim retrofaringealnim prostorom i pretki~menim mi{i}ima. Zadnji zid .FARINKS (PHARYNX) DEFINICIJA: phagein .gutati. pukotina. constrictor pharyngis superior.nazofarinks . Oja~an je od strane konstriktornih mi{i}a koji se pru`aju od baze lobanje do hioidne kosti.orofarinks .pars laryngis Zidovi: 1. stylopharyngeusom * ** Prednja ivica: pripoj farinksa na bazi lobanje.Vegetatio adenoides @DRELO .procep.pars oralis 3. rinx.

Prednje donji ugao neposredno iza hoane Uz zadnji deo otvora izbo~uje se hrskavi~avi zid tube (sluznica preko prednjeg hrskavi~avog kraja tube) . gornji: ispod sinusa sfenoidalisa.5 cm od repa donje nosne {koljke. Na njemu se nalazi grupacija adenoidnog tkiva vegetatio adenoidea . donji: zadnja povr{ina mekog nepca.hypophysis pharyngea (Citelli). du` tube.tonsilla pharyngea ili nazofaringealna tonzila (Luschkina tonzila . To je deo je Waldeyerovog limfati~nog prstena. Visok .anteroposteriorno -> kratko 3. nalazi se ispod sfenoidne i okcipitalne kosti. napred: otvor hoana i zadnji deo nosnog septuma. do gornjeg ugla hoane. Ispred tonzile se nekad mo`e na}i ostatak `lezdanog tkiva prednjeg re`nja hipofize .udubljenje na zadnjem zidu. podeljen na dva dela sredi{njom linijom pripoja fascije mi{i}a i prevertebralne fascije.fornix pharyngis. razli~ite veli~ine. na donjoj strani bazilarnog dela okcipitalne kosti. longi capitis) nalazi se retrofaringealni prostor . bo~ni: Anatomske varijacije epifarinksa su: 1. SADR@AJ EPIFARINKSA. faringealni otvori tuba .Gilletov prostor. sa maksimumom oko 6.Aneurizma a. a pru`a se od zadnjeg zida do otvora tuba. EPIFARINKS: Epifarinks .sagitalno -> duga~ko 4. du` petrosfenoidalne suture. a iza njega udubljenje . U ovim prostorima Gilletovi limfni ~vorovi koji i{~ezavaju oko 3.III krajnik). Krov . 5 .fatalno krvavljenje! Bo~ni zid . carotis internae . godine. unutra od otvora karotidnog kanala.torus tubarius. Normalan . U odraslih hroni~ni retrofaringealni apsces je posledica TBC tela pr{ljena. iza i ispod zadnjeg kraja donje nosne {koljke. na oko 1. Zadnji zid .nazad: I i II vratni pr{ljen (luk atlasa i telo aksisa).ostium pharyngeum tubae.na svakoj strani mali trouglasti otvor. godine. Cave . Recessus prevertebralis . ili 4. lu~no preko donje strane petroznog dela slepoo~ne kosti.recessus pharyngis (fossa Rosenmülleri). Plitak .anteroposterioran polo`aj jednak superoinferiornom 2.ispred fascije mi{i}a (mm. daju akutne retrofaringealne apscese dece.• • • • • • raphe pterygomandibularis zadnji kraj linee mylohioidee ivica korena jezika mali i veliki rog hioidne kosti gornji rog i linea obliqua tiroidne hrskavice zadnji kraj arcusa krikoidne hrskavice Gornji kraj: pripoj na bazi lobanje je od tuberculuma pharyngisa.

donja ivica krikoidne hrskavice.prominentia laryngica pharyngis.zadnja strana grkljana . uska veza sa mi{i}ima bez subkutanog tkiva dovodi lako do paralize `ivaca koji inervi{u mi{i}e kod razli~itih 6 . Ispod otvora postoji nabor koji stvara m. Donji zid . Zadnji zid larinksa prouzrokuje na sredini prednjeg zida farinksa . ~vrsto je srasla sa podlogom.4. nosnih {upljina. constrictora pharyngisa sup. palatopharyngeus. Od jezika prema epiglotisu veza plica glossoepiglotica mediana i lateralis. Gore . posledica kompenzacije lo{eg odvajanja nazo od mezofarinksa.meko nepce sastavljeno sa mi{i}ima prekrivenom sluznicom ~vrsto sraslom za mi{i}e. izbo~enje istoimenog mi{i}a. HIPOFARINKS: Gore .incisura interaritenoidea. U nivou istmusa za vreme fonacije na zadnjem zidu nastaje nabor sluznice . larinksa i jednjaka. nepce i Passavantovo ispup~enje i dole . SLUZNICA FARINKSA . i 3. Tonsilla lingualis u zadnjoj tre}ini. nazofarinks se odi`e i biva odvojen od orofarinksa (zna~ajno kod akta gutanja). lateralni zid .kru{kasti sinus (izme|u zadnjeg dela tiroidne hrskavice i odgovaraju}e aritenoidne hrskavice . Waldeyerov limfati~ni unutra{nji prsten ~ine {est tonzila: 2 nep~ane + 2 tubarne + 1 lingvalna + 1 faringealna OROFARINKS: Napred .m.plica n. nep~ani luci i glosotonzilarni `lebovi.gornja ivica epiglotisa ili gornja ivica hioidne kosti. Prednji zid . a medijalno ariepigloti~nim naborom . izgra|uju prednji zid nazofarinksa koji je pokretan prema natrag i gore. Mesto izme|u slobodne ivice mekog nepca i zadnjeg zida `drela je isthmus pharyngis. u{}e jednjaka. Bo~ni zid . levator veli palatini . {upljina epifarinksa se ne zatvara i normalno predstavlja nastavak nosne {upljine .n. Nazad . Stvara se kod osoba sa poreme}enom funkcijom mekog nepca. reccurens stvara u recesusu izbo~enje . constrictor pharyngis inf. nazad .m. odvaja hipofarinks od jednjaka svojim nitima . Ukoliko se pri fonaciji ne pribli`ava zadnjem zidu postoji komunikacija epiorofarinks i nazalni govor.plicae aryepiglotticae.Gerlachov krajnik. ali rastegljiva i pokretna. izme|u vallecula. laryngeus superior . levator i tensor veli palatini) prekriveni sluznicom nosa.cavum retronasale.Passavantov nabor.tonzilarna jama sa tonzilom. palatoglossus i m. Iza otvora tube nalazi se plica salpingopharyngea (plica pharyngotubalis).isthmus faucium . meko nepce se podi`e. 5.Oko tubarnog otvora tako|e se nalazi adenoidno tkivo -tonsilla tubaria . Nep~ani luci .gornja ivica uzdignutog epiglotisa. vratni pr{ljen.papile cirkumvalate.TUNICA MUCOSA Sluznica farinksa je nastavak sluznice usta. Na prelazu u jednjak niti m.koren jezika . Ispred otvora tube od prednjeg dela torusa tubariusa spu{ta se plica salpingopalatina (plica palatotubalis) do zadnje plo~e mekog nepca. laryngei.pars pharyngica nasi . (po nekima ne postoji?). cervikalni pr{ljen. gore .Mi{i}i mekog nepca (mm.torus levatorius. Zadnji zid .ulaz u larinks aditus laryngis. U trenutku gutanja ili fonacije. koga stvaraju niti m.uvek otvoren. Ramus internus n. i 6.isthmus oesophagii. Prednji zid .2.

a ne adenoidektomia (!?) Poseduje 5 kripti.hrane! zapaljenja. slobodna ivica mekog nepca) Zna~ajna karakteristika `drela i njen sastavni deo je subepitelno (tunica propria mucosae) nagomilavanje pravog limfnog tkiva. Prelazni epitel (izme|u epifarinksa i orofarinksa. godine. Vremenom se redukuju i menjaju fizi~ki odnosi okoline. Ova membrana je naj~vr{}a i najja~e razvijena u podru~ju izme|u baze lobanje i gornje ivice gornjeg konstriktornog mi{i}a farinksa. Plo~asto slojevit (orofarinks. spolja su semilunarni gornji i donji triangularni sluzoko`ni nabor (His . 1975. Rezultat kontakta sa mikroorganizmima iz okoline dovodi do fiziolo{kog uve}anja. pa mora da bude jaka. a tanka gde je izra`en muskularni sloj). Sluznica je i mestimi~no je jako nabrana i omogu}ava prolazak velikih bolusa Histolo{ki se mo`e podeliti epitel na: 1.adenoidnog tkiva. Novi rast je u pred{kolskom uzrastu (6-7. godine `ivota (Morag i Ogra.kripta magna. a prema napred 7 . kapsula odvaja tonzilu od faringealnih mi{i}a. Cilindri~no trepljast (gornji deo mekog nepca.fascija je jaka tamo gde nema mi{i}a. a ne poseban organ.). Tubarne Dodatno limfno tkivo `drela predstavljaju: 5. Deo sluznice farinksa. godina `ivota . Na bazi lobanje polazi{te joj je tuberculum pharyngeum. Involucija u pubertetu.bez kapsule. ubrzano raste prvih 6 meseci `ivota. produ`etak tubarnih na lateralnom zidu iza nep~anog luka u orofarinksu. 3. hipofarinks. a sme{tena je izme|u sloja sluznice i mi{i}a. ali i problem.baza jezika i produ`etak palatinalnih na bazu 4. Limfno tkivo se razvija od 4.sadr`e 15 kripti. a ne `lezdama sli~nog . Dolazi do dejstva infekcija gornjih respiratornih puteva. od kojih je najve}a na donjem polu . godine `ivota. Nije limfni ~vor jer nema aferentne limfne sudove. bukalna strana mekog nepca) 3. bez uticaja infekcije. Zbog toga ne bi trebalo raditi tonzilektomiju pre 4. Palatinalne . (Vezivni omota~ `drela . Lingvalna . usporeniji rast do 2. Solitarni limfni nodusi u zadnjem zidu farinksa. a III krajnika u 10. 6. nesmetan rast. 2. Nazofaringealna .obdani{te i {kola). Noduli lymphatici aggregati i Noduli lymphatici solitarii. spina ossis sphenoidalis i lamina medialis pterigoidnog nastavka. U tom delu nije pokrivena mi{i}ima nego samo sluznicom. fetalnog meseca. FASCIJE FASCIA PHARYNGOBASILARIS ^ini fibroznu osnovicu `drela.”rest”). IgA antitela se javljaju tek u optimalnom nivou oko 4. godini `ivota. Lateralna faringealna limfna traka. Prema dole fascija se istanjuje. jer se ne mo`e u celini otkloniti. gornji deo epifarinksa) 2. Zato je za hirur{ko odstranjivanje pravilnije re}i adenotomia. Waldeyerov limfati~ni prsten: 1.

bukofaringealna fascija • nazad . donji . a u podru~ju nazofarinksa sadr`i i limfne ~vorove . dok se uzdu`ni mi{i}i podiza~i `drela nalaze u dubljem sloju. dok donji konstriktor svojim gornjim vlaknima prekriva najni`a vlakna srednjeg. a njihova vlakna idu manje ili vi{e cirkularno.retrofaringealni prostor. buccinatora. Dakle. koja razdvaja desne od levih mi{i}a. Prostor izme|u dve fascije ispunjen je rastresitim vezivnim tkivom. Konstriktori prekrivaju delimi~no jedan drugog sli~no crepovima na krovu. retrofaringealni prostor: • napred . postoji podela na osnovu pravca vlakana i dejstva. tj. gornji deo dublje polo`enog mi{i}a je slobodan! Sva tri konstriktora se pripajaju pozadi du` spomenute fibrozne `drelne pregrade . Napred se hvata na liniji polazi{ta m. Dakle. jezi~nu kost i tiroidnu hrskavicu larinksa. a nazad obavija konstriktore farinksa sa spolja{nje strane gde se naziva fascia pharyngis. FASCIA BUCCOPHARYNGEA Pokriva m.hvata se za pterigomandibularni ligament. gornji . tako da retrofaringealni prostor nema direktnu komunikaciju sa endokranijumom. na raphe pterygomandibularis. 3. Retrofaringealni prostor se pru`a prema gore do baze lobanje. koja obuhvataju zadnji i bo~ne zidove `drela.parafaringealni prostor MI[I]I @DRELA Zidovi `drela sadr`e dve grupe mi{i}a. bli`e `drelnoj {upljini. Iza bukofaringealne fascije nalazi se prevertebralna fascija. Gornji konstriktor `drela 8 . 2. Pozadi na medijalnoj liniji stvara raphe pharyngis za koji se hvataju mi{i}i `drela.raphe pharyngis.smrtni ishod! Prevertebralna fascija na bazi lobanje se hvata na donjoj strani piramide medijalno od spolja{njeg karotidnog otvora. a prema dole du` farinksa i jednjaka u zadnji medijastinum . na zadnjem delu linee mylohioidee mandibulae i na ivici korena jezika. u donjem delu nisu. ostaju sme{teni unilateralno. Konstriktori `drela su {iroki. Dakle. zbog medijalnog srastanja tih fascija.na hioidnoj kosti. Oni ~ine povr{inski sloj muskulature `drela. Unutra{nji sloj ~ine mi{i}i sa longitudinalno usmerenim vlaknima. a zadebljala u zadnjem.na tiroidnoj i krikoidnoj hrskavici larinksa.na zadnjoj ivici lamine medialis processus pterygoidei. buccinator i tanka je u prednjem delu. a po funkciji su dilatatori. Tako|e mogu nastati {irenjem iz parafaringealnog prostora iz kojeg se infekcija nastavlja lateralnim smerom. Apscesi u ovom prostoru nastaju naj~e{}e u slu~aju bolesti tela pr{ljenova ili infekcije retrofaringealnih limfnih nodusa. na ostalim delovima nisu.prevertebralna fascija • lateralno . Od raphe se pru`aju polukru`no i napred i pripajaju se napred: 1. Retrofaringealni apscesi u gornjem delu tog prostora. U spolja{njem sloju nalaze se mi{i}i konstriktori. njegova donja vlakna prekrivaju gornji deo srednjeg konstriktora. tanki mi{i}i sastavljeni iz popre~nih i kosih vlakana. U podru~ju nazofarinksa su dve fascije srasle u medijalnoj ravni. srednji . Gornji konstriktor je najdublji (najmedijalnije). Na ovaj na~in `drelo je obmotano neprekidnim cirkularnim mi{i}nim omota~em.

donji ili m. a drugi deo ide horizontalno nazad i svi se zavr{avaju na raphe. (ramus internus) i a. Na taj na~in svaka infekcija vezana za gornja vlakna ovog mi{i}a. laryngea grana a. a. Izme|u gornjih i donjih vlakana ovog mi{i}a u zadnjem delu farinksa nalazi se slaba ta~ka. Gornja vlakna se me{aju sa gornjim konstriktorom. Srednji konstriktor `drela On je u vidu lepeze. glossopharyngeus i n.pars glossopharyngica dakle za (jezik) Kako gornji snopovi gornjeg konstriktora `drela prate pravac pterigomandibularnog ligamenta. facialis. constrictor pharyngis medialis . cricopharyngeus ~ija vlakna polaze od krikoidne hrskavice unazad prema raphe. a. kapsulom tonzile palatine i faringobazilarnom fascijom.a. stylopharyngeus . styloglossus. Izme|u srednjeg i donjeg prolaze n. . i n. koja je predilekciono mesto za stvaranje faringealnih divertikuluma. koji polazi od linea obliqua tiroidne hrskavice do donjeg roga tiroidne hrskavice i fascije cricothyroideus. lingualis i n. limfni ~vorovi.pars buccopharyngica (obraz) . kao izlaz ka jeziku je za prolaz slede}ih struktura: m. 9 . Gornji konstriktorni mi{i} farinksa svojom spolja{njom povr{inom u odnosu je sa prevertebralnom fascijom i slede}im mi{i}ima: . nalaze se u istoj ravni kao m. sa dva velika snopa: 1.cave hemoragija! Iza srednjeg konstriktora nalazi se fascija prevertebralis.. gore se nastavlja faringobazilarnom fascijom. a napred se pripaja velikim (pars ceratopharyngea) i malim rogovima (pars chondropharyngea) hioida. a lateralno obe karotidne arterije. zavija odmah lateralno od tonzile . palatopharyngeusom. Jedan deo vlakana ide koso nagore. Oblika je ~etvorougla. sa ~etiri snopa za pripoj: . prelaze}i preko vlakana srednjeg konstriktora. nervni faringealni splet.m. lingualis. Unutra{njom povr{inom dolazi u dodir sa m. thyroideae sup. gornji ili m. pharyngica ascendens i faringealni venski splet.pars pterygopharyngica (pterigoid) . mo`e dovesti do pro{irenja infekcije u obraz. maxillaris ext.pars mylopharyngica (mandibula) .m. koji ide koso od hamulusa pterigoideusa lateralno prema mandibuli.Najtanji. oblika romba. Killianova slaba ta~ka farinksa. Zatim n. thyropharyngicus. pterygoideus medialis Tu se tako|e nalaze a. nazad se pru`a ka raphe. buccinator. Donji konstriktor `drela On je najdeblji. Triangularni zjap izme|u pterigomandibularnog ligamenta i lingvalnih vlakana gornjeg konstriktora. Izme|u njegove gornje ivice i baze lobanje nalaze se mm. levator i tensor veli palatini (levator i tensor palati) i tuba auditiva.m. To je Eustahijev kompleks u tzv. laryngeus sup. nemuskularnoj oblasti u mi{i}nom zidu farinksa u sinusu Morgagni. glossopharyngeus. 2.

koji se pripaja gore na nep~anoj aponeurozi i 2. Ispod donje ivice donjeg konstriktora . ~ine duboki sloj muskulature `drela. n. palatofaringealni.se otvara u fisuru orbitalis cerebralis i sphenomaxillaris. lateralno . karotis komunis nalazi i: v. Infekcija ova dva prostora je prakti~no zajedni~ka. jugularis int. stilofaringealni. Uz unutra{nju stranu sme{teni su srednji konstriktor. Kroz fosu pterigopalatinu infekcija se mo`e pro{iriti ili u orbitu ili u endokranijum. prema napred i medijalno u fossu pterygopalatinu. a prema dole i lateralno u parafaringealni prostor. koja se nalazi izme|u pterigoidnog nastavka i skvame temporalne kosti. i mi{i}i koji polaze od njega.. sa gornjim pripojem na stiloidnom nastavku slepoo~ne kosti.ogranci plexusa pharyngeusa D. v. gore . S. Lateralno od zida `drela nalazi se stiloidni nastavak. svojim najve}im delom pokriven je bukofaringealnom fascijom. U visini mandibule uz lateralni zid `drela prolaze a.n. carotis communis i tiroidna `lezda. Potiskivanje zalogaja nani`e. salpingopharyngeusom. . FUNKCIJA KONSTRIKTORA Gornji konstriktor: 1. 10 .n. a izme|u n. Podizanje larinksa pri gutanju i govoru Inervacija G.zadnjim zidom maksilarnog sinusa. sjedinjuju}i se sa m. X i n. vagus.Budu}i da je donji konstriktor na samoj povr{ini. Stvara ispup~enje na zadnjem zidu Srednji i donji konstriktor: 1. prema jednjaku 2. Lateralno se nalazi a. Prema gore se te tvorevine sve vi{e udaljavaju od `drela. lateralno. carotis int. a stilofaringealni na spolja{njoj strani gornjeg konstriktora. nazad . Palatofaringealni le`i na unutra{njoj strani. XII.fascije.gubi se u fossu infratemporalis. jugularis int. * ** FOSSA PTERYGOPALATINA Prostor koji je ograni~en: napred . i n. laryngeus inferior (X) ? FUNKCIJA PODIZA^A Mi{i}i podiza~i `drela. stilo i palatofaringealni mi{i}. pa prelazi bez o{trih granica prema gore u temporalnu regiju. su dva uzdu`na popre~noprugasta mi{i}a i podi`u larinks pri gutanju: 1. dok dole prilaze jedan drugom. ulazi u zadnje nep~ane lukove. laryngeus inferior. IX. Palatofaringealni mi{i} polazi od zadnje ivice tvrdog nepca i nep~ane aponeuroze . ulaze}i u sastav muskulature `drela. . Uz lateralnu stranu donjeg dela `drela se osim a. Ovi mi{i}i su udaljeni jedan od drugog u gornjem delu. Su`ava sve pre~nike `drelne {upljine 2.bazom lobanje.

Po silasku prema bo~nom zidu `drela ulazi u muskulaturu `drela kroz pukotinu izme|u gornjeg i srednjeg konstriktora.a. On polazi od donjeg dela hrskavice Eustahijeve tube. salpingofaringealni mi{i}. odakle vlakna silaze ka `drelu i zavr{avaju se u vlaknima palatofaringealnog mi{i}a. lateralni zid i tuba: .faringealni • fascija . hyoglossus • m. U sastavu palatofaringealnog mi{i}a ulazi trubno-`drelni. stiloidnu pre~agu.a. koga predstavlja uzan mi{i}ni snop. sternohioideus • m.grane: . palatina ascendens. Deo mekog nepca i nep~ani lukovi: . styloglossus (N. omohioideus Strukture koje se pripajaju na processus styloideusu su: • m. Zadnji.vertebralni • pr{ljenovi Strukture koje se pripajaju na hioidu su: • m.a. stylopharyngeus n. glossopharyngeusa.Ovaj mi{i} {alje vlakna prema tonzili m. a zajedno sa njima obrazuje tzv. mylohioideus • mm. facialis (a. digastrici (venter anterior et posterior) • m. facialis . Njegov donji kraj u~estvuje u izgradnji unutra{njeg sloja muskulature bo~nog zida `drela. maxillaris externa) i . stylohioideus • m. 11 . stylopharyngeus (N. carotis externa .a. Ovaj faringotubalni mi{i} uzdi`e pomenuti nabor jer se nalazi odmah ispod sluznice. Inervisan od r. Slojevi od unutra put spolja su: • sluznica • fascija . XII) • m. IX) VASKULARIZACIJA FARINKSA ARTERIJE A. geniohioideus • m. tonsillopharyngeus i na zadnju ivicu tiroidne hrskavice. VII) • m. maxillaris interna. stylohioideus (N.prevertebralna • mi{i}i .bukofaringealna • mi{i}i .a. pharyngica ascendens. On je najmedijalniji od pomenuta tri mi{i}a sa pripojem na stiloidnom nastavku. Stilofaringealni mi{i} pru`a se od stiloidnog nastavka nani`e i unutra do bo~nog zida `drela i hrskavice grkljana.

koji prolazi kroz sfenoidnu kost. palatina descendens. jugularis internu ili venu facialis anterior. meningica media. i dalje u kaudalnom smeru kroz otvore u dijafragmi u retroperitonealni prostor. * ** ANATOMIJA USNE [UPLJINE (CAVUM ORIS) 12 .meningitisi ili apscesi mozga faringealnog porekla. do osteomijelitisa. a iz njega tako|e bez smetnji u zadnji medijastinum. organi koji se izla`u pritisku. Baza jezika i tonzila lingualis: . prostori lateralno od farinksa vrlo su opasni. nastaju zapaljenja meninga . Kroz retrofaringealni prostor ne nastaju endokranijalne komplikacije u smeru prema gore jer nema direktne komunikacije. Ovaj kanal obi~no obliterira. Rastresito vezivno tkivo. carotis interna. nerava. transsfenoidne encefalokele.Srednji deo mekog nepca i tvrdo nepce: . iz parafaringealnog prostora ulazi u endokranijum tre}i ogranak trigeminusa i a. i vitalnih elemenata.a. Naprotiv. jer tu postoje brojne komunikacije izme|u farinksa i endokranijuma.plexus palatinus) i spolja{nji ili faringealni (iza zadnjeg zida farinksa . Retrofaringealni i parafaringealni prostori se spu{taju bez ikakve o{tre granice u gornji medijastinum. vena jugularis interna. a putem pre spomenutih arterija. Na mestu ulaza u taj kanal se nalazi tzv. a sa strane plu}ima.a. kroz taj kanal urasta epitel farinksa u endokranijum i tamo stvara adenohipofizu. ali ako perzistira i u postfetalnom `ivotu. vena. a izlaz mu je na najvi{em mestu turskog sedla. pa tada kroz njega nastaju hernije kranijalnog sadr`aja tzv. koje se nalazi u parafaringealnom prostoru izme|u pojedinih organa. Dalje. VENE Venska krv se sabira u dva venska pleksusa: unutra{nji ili submukozni (u mekom nepcu . Budu}i da je medijastinum sa svih strana ~vrsto ograni~en. lingualis. spreda sternumom. Svakako da ovaj kanal predstavlja vrlo retku mogu}nost {irenja infekcije. onda se ulaz u njega nalazi na krovu epifarinksa neposredno iza insercije vomera. usled nekog tumora se pomeraju prema suprotnoj strani dovode do pro{irenja medijastinuma. i zadnji kranijalni `ivci. plexus pterygoideus komunicira sa kavernoznim sinusom. Ponekad ovaj kanal mo`e biti vrlo {irok. PUTEVI [IRENJA IZ FARINKSA U ENDOKRANIJUM U embrionalnom periodu postoji izme|u nazofarinksa i endokranijuma otvoren canalis craniopharyngycus. hipofiza faringika. maxillaris interna . pozadi ki~mom. mo`e u slu~aju infekcije dovesti do zapaljenja kosti baze lobanje. Tako npr.a. zatim a.plexus pharyngeus) Oba se anastomoziraju sa venama nosa i usta .uti~u u v.

prelaze}i preko istoimene veze (raphe pterygomandibularis) donjevili~nog zgloba. odnosno donje usne sa desnima . alveolaris inferior i n. prednji uzani. sme{tene duboko izme|u mi{i}nog i sluzoko`- .papila parotidea ductus Stenoni (ovde Koplikove mrlje kod malih boginja!).{iti duboko. `drelo i vratni deo jednjaka. oris) `lezde. Alveolarni nastavci desne i leve gornje vilice (maksile) i alveolarni deo donje vilice (mandibule) sa gornjim i donjim zubnim lucima dele usnu {upljinu na dva nejednaka dela: 1. Submukozno se nalaze male muko . ~itavu debljinu usne! Vene: V. a senzitivne . prostraniji. u nivou vrata II gornjeg kutnjaka .gornje usne n. predvorje usne duplje (vestibulum oris) i 2. mentalis. Postoje vezice gornje i donje usne (frenulum labii sup. bo~no sulcus nasolabialis.serozne labijalne `lezde. koje spajaju zadnju. labialis sup. Nervi: Motorni `ivci . infraorbitalis.). Dva pomenuta prostora komuniciraju preko zadkutnja~kog prostora (spatium retromolare) i kroz interdentalne pukotine (me|uzubne pukotine . sluzoko`nu stranu gornje. a dole n. koju prouzrokuje sluzoko`a usne duplje.male i velike. To je mesto za anesteziju n. To je {upljina otvorena napred prema spolja{njoj sredini preko usnog otvora (rima oris).vermilion. a ispred sluzoko`om oblo`ene prednje ivice ramusa mandibule .gornja ja~e razvijena i mo`e smetati `vakanju i govoru. facialis. Usne zatvaraju prednji otvor vestibuluma koji sadr`i sfinkter m. `drelno su`enje. Spolja{nja povr{ina usne je pokrivena ko`om. lingualis. USNA DUPLJA .zavr{ne grane n. a pozadi prema `drelu preko `drelnog su`enja (isthmus faucium). et inferior.otvor izvodnog kanala pljuva~ne parotidne `lezde . a pozadi ~vrstim zidom. Limfni sudovi: u submandibularne i submentalne noduse (Ca usne . rastegljivim zidom. koji svojim konkavitetom obuhvate zubne lukove i desni gornje i donje vilice. Na zadnjem zidu spatiuma pri jako otvorenim ustima nalazi se uspravno sluzoko`no ispup~enje. U gornjem tremnom svodu. plica pterygomandibularis. pa ponekad zahteva hirur{ku korekciju. orbicularis oris. Predvorje usne duplje je njen prednji uzani deo oblika potkovice. Gornja i donja usna. gore filtrum. a slobodne ivice i unutra{nji deo sluzoko`om. nog sloja .ukr{tanje i kontralateralne metastaze).CAVUM ORIS Predstavlja po~etni pro{ireni deo kanala za varenje.mesto plasiranja sonde. zadnji.dijasteme ispunjene su papilama interdentalis). iza poslednjeg kutnjaka. et infer. tubusa.U glavi i vratu sme{teni su po~etni delovi pribora za varenje: usna duplja. i usne (gl. ** * 13 Arterije: A. Vestibulum je ograni~en napred i bo~no mekim. salivatores) . ~iji naziv zavisi od lokalizacije u oris proprium). koga predstavljaju zubni lukovi i desni. usnoj {upljini.uzdignut sluzoko`ni nabor . facijalisa. prava usna duplja ili usna {upljina u u`em smislu (cavum Predvorju i pravoj usnoj duplji pridodate su mnogobrojne pljuva~ne (gl. a dole sulcus mentolabialis. [to je transparentnija ko`a provide se kapilari . koga obrazuju usne (labia oris) i obrazi (buccae).

a pozadi nastavlja u fasciju koja obavija m. infraorbitalis i a. Ona zadebljava u zadnjem delu. ima alveolu za sme{taj korena. Smena po~etkom {este godine `ivota. ZUBNI LUKOVI ^ine ih gornji i donji zubi sa okolnim zubnim mesom. 1 o~njak i 2 kutnjaka) Druga denticija (stalna) . inferior. deo koji je pokriven 14 . pokriven gingivom koja se sastoji od vaskularizovane sluznice oja~ana gustim atherentnim fibroznim tkivom uz periost. M. sluznicu mi{i} ~uva svojim tonusom od povreda zuba `vakanjem. a. constrictor pharyngis superior. Svaki alveolarni nastavak. buccinator . spolja sa zubnom gle|i. facialis i vv. pa zapada sluzni~ki nabor iz gornje i donje vilice izme|u zuba. Inervacija: n. Bukalne `lezde se nalaze izme|u mi{i}a i sluznice. mandibule i maksile. ZUBI Zubni luk sa~injavaju alveolarni nastavak. transversa faciei. Tek posle {est meseci i kalcifikacije mogu}e je videti senku krune. a prema napred se stanjuje i nestaje. te alveolarnim nastavcima mandibule i maksile. krvni i limfni sudovi. transversae faciei.kruna. Submukoza koja je rastresita se nalazi ispod mi{i}a. facialis. Krune permanentnih zuba. 3 kutnjaka poslednji umnjak!) => 32 stalna. Normalno izbijanje zuba je va`nije od vremena izbijanja. Ko`a je tanka. potko`no tkivo ~ini masno tkivo posebno razvijeno u dece (corpus adiposum buccae) sme{teno sa zadnje strane mi{i}a koja ~ini mehani~ku podr{ku obrazu kod sisanja. te kona~no sluzoko`a. alveolaris Vene: v. Kroz potko`no tkivo prolaze mimi~ni mi{i}i. a ispod se nalazi fascia buccinatoria ili bukofaringealna fascija koja prekriva mi{i} sa spolja{nje strane. Nervi: Motorni `ivci n. a. submentalni i parotidni. a ispod nje dentin sa pro{irenjem za zubnu pulpu. Hvata se na liniji polazi{ta m. Deo koji {tr~i u usnu {upljinu . GINGIVE Sastoje se od ~vrstog vezivnog tkiva sraslog za periost i sluznice sa plo~asto slojevitim epitelom. buccalis. a grane alveolarne . infraorbitalis. facialis. senzitivni n. facijalisa paralizovan je i ovaj mi{i}. a. 1 o~njak.(2 sekuti}a. buccinator sa sluznicom koja je ~vrsto prirasla uz mi{i}. gingiva i zub. Vitamin A i D. Arterije: a. Limfni sudovi: Nodusi submandibularni. 2 pretkutnjaka.OBRAZ Glavni mi{i} usne {upljine je m. nepravilnost je malokluzija. Broj korenova zavisi od zuba. me|utim kod paralize n. (2 sekuti}a.bol u zoni lica. Neregularnost u polo`aju zuba. odnosno nervi. buccinatora. inciziva i o~njaka su razvijeni na ro|enju. trigeminus preko mandibularnog i maksilarnog nerva. Prva denticija (privremena) = 10 x 2 mle~nih zuba = 20. buccalis i n. Ca i fosfati.jedini mi{i} sa fascijom.

fibroznog tkivo.mesto porekla tiroideje. Mi{i}i: spolja{nji i unutra{nji.unazad i nani`e. neposredno ispod sluzoko`e gornje strane tela jezika i predstavlja ~vrsti podsluzoko`ni sloj. U{}a submandibularne i sublingvalne `lezde.gingivom .u debljini organa. Spolja{nji • genioglossus . conicae. sluzoko`a tela jezika ima tzv. ali bez kapsule pa se u celini te`e odstranjuje i zajedno sa jezi~nim folikulima se nalazi u sluzoko`i korena jezika. sa spolja{njim omota~em cementom. kao i tri zna~ajna mi{i}a: mylohioideus izme|u mandibule i hioida na podu usta.vrat. u~estvuje u funkcijama degluticije. Krov usne {upljine ~ini tvrdo nepce a zadnji deo meko nepce. granicu usne {upljine i orofarinksa. papillae linguales (circumvallate.dentin • preko dentina substancia adventicia . Unutra je zubna sr` ili pulpa. kroz koje ulaze nervi. a pod usne {upljine ~ini dorzalnih dve tre}ine jezika i sluznica. Organ sme{ten na podu usne {upljine i prednjem zidu farinksa. hondroglossus . krvni i limfni sudovi pulpe i vrh u koji je ugra|en koren.gle| •u predelu korena dentin pokriven substancia osseum .cement. Ispod sluzoko`e su jezi~ne pljuva~ne `lezde. Gl.prugaste muskulature prekrivene sluznicom. profunda. sa svake strane. Plicae. Gornja povr{ina jezi~ne aponeuroze u vezi sa vezivnim slojem sluzoko`e pole|ine jezika.prema podu. Dakle. filiformes). u sastav zuba ulaze: • substancia eburnea . ~ula dodira i ukusa. a na vrat se nastavlja . linguales pored V i na vrhu jezika. Radix od corpusa odvojen sulcusom terminalisom V oblika. Sastavljen od popre~no . 15 . odvojena od jezika vezivom. Limfno tkivo . pri protruziji. a le`i neposredno ispod sluzoko`e korena jezika. sa elasti~nim vlaknima. mastikacije. Ovaj skelet ~ine: jezi~na aponeuroza. foliate. lingualis i a. a na vrhu foramen coeccum Morgagni . limfnog i masnog tkivo. Dva su dela: slobodni vrh i baza prema kutnjacima pozadi. I jezi~na pregrada koja le`i u sagitalnoj ravni i deli desne od levih mi{i}a jezika. daje ~vrstinu i slu`i za pripajanje njegovoj muskulaturi. pri jednostranoj paralizi na jezik ide na paralizovanu stranu. od glosohioidne opne. tkivo sli~no kosti za koju se vezuju periodontalni ligamenti. • (kompenzatorna kontrakcija i funkcija suprotne strane) • hyoglossus . odnosno nastavak dentina zubne krune. koja produ`uje unazad i nani`e jezi~nu aponeurozu. fonaciji.koren. a ispod njega centralni kanal korena. a koji pri~vr{}uju zub za alveolu.lingvalna tonzila. Fibrozni skelet . sluzoko`nih `lezda.deo hyoglossusa. Vezivo ~ine septa koja hirur{ki apsces odvajaju od druge polovine jezika. kojima istovremeno slu`i za pripajanje. plica fibriata. plica sublingualis i n. JEZIK Jezik se sastoji iz prednjeg dela ili tela i zadnjeg dela ili korena. Zatim. geniohyoideus i genioglossus podr{ka za sublingvalnu `lezdu i kanal. Anatomske strukture su i frenulum linguae. fungiformes. ispod sloja cementa dentin.

dela hrskavi~ave tube). Formirana od ra{irenih vlakana m. profunda linguae. disanju i fonaciji. • m. Promene u obliku nepca zavise od uve}anih nazofaringealnih tonzila i disanja na usta. • glossopharyngealni deo m. laryngeus superior odnosno unutra{nje grane r. et inf. n. constrictor pharyngis sup. verticalis. intermedius za fungiformes NEPCE 1. Inervacija N. IX. Vene: vv. submandibularni. • m. * ** ANATOMIJA PLJUVA^NIH @LEZDA KLASIFIKACIJA 16 . Limfni sudovi: jugulodigastri~ni. Inervisani su od strane plexusa pharyngeusa. • m.palatinalne aponeuroze. Prednji ko{tanih 3/4 i zadnjih 1/4 mekog mi{i}nog dela.mandibula. (dra`enje ka{alj!) n. vagus sa n. hioidna kost i stiloidni nastavak. dorsales linguae i a. lingualis: rr.n. linguales . Unutra{nji • long. lingualis. facialis . a drugim krajem u jezik. Prednji deo tvrdog nepca sa alveolarnim lukom sa ~etiri inciziva ~ini premaksila ili primarno nepce. X i vratni simpatikus. n. 2. n. Sekundarno nepce ~ine ostali ko{tani i mi{i}ni delovi.od vrha do sulcusa terminalisa. palatoglossus • m. glossopharyngeus za cirkumvallate i foliate n. uvulae. transversus.zadnje donji ^ini krov usne i dno nosne {upljine. jugoomohyoidni. Senzitivni: Povr{inski senzibilitet (dodir. bol i temperatura): va`no! deo korena i valekule. Nervi: motorni XII. Predstavlja najve}i deo palatinalnog nastavka maksile i horizontalne plo~e palatinalne kosti. 3. glossopharyngeus sa rr. sup. Meko nepce se sastoji od gustog fibroznog tkiva . tenzor veli palatini inervi{e n. levator veli palatini (od temporalne kosti do med.lateralnog dela hrskavi~ave tube). n. Meko nepce ~ine pet parnih mi{i}a: • m. Ova poslednja dva mi{i}a se pripajaju na susednim kostima . linguales od sulkusa do blizu epiglotisa. lingualis sa rr. Mi{i}i igraju zna~ajnu ulogu u gutanju. submentalni. tensor veli palatini (od sfenoidne kosti . tensora veli palatini. internus .• styloglossus . Svi mi{i}i mekog nepca inervisani su od plexusa pharyngicusa u ~ijoj izgradnji u~estvuju: n.unazad i navi{e. Arterije: a. V. XII • palatoglossus. palatopharyngeus.

psihi~koj ili olfaktornoj stimulaciji.odnosno retromandibularnoj jami. Ovi lobusi su spojenim istmusom.mi{i}no . stylomandibulare).opnastim lo`ama. Gornji kraj odgovara spolja{njem slu{nom hodniku i temporomandibularnom zglobu i zigomati~nom nastavku. Posebno zadebljali deo ove fascije je stilomandibularni ligament i on vr{i potporu `lezde. a odvojeni glavnim ograncima n. stylohioideum i lig. zahvaljuju}i mehani~koj. Sa usnom {upljinom komuniciraju preko svojih izvodnih kanala. Pokrivena kapsulom koja ~ini nastavak duboke fascije vrata. Spolja{nja strana parotidne `lezde je pokrivena ko`om i parotidnom fascijom uz ~iju duboku stranu je ~vrsto srasla.mi{i}i i veze sa pripojem na stiloidnom nastavku: (m. radi vla`enja sluznice jezika. submandibularna i sublingvalna).I podela (prema vrsti sekretornog epitela): • serozne • mucinozne • me{ovite (seromucinozne) II podela (prema veli~ini i lokalizaciji): 1. labiales. nepca. Zadnju stranu sa~injavaju od povr{ine prema dubini: . linguales. lig.mastoidni i stiloidni nastavak . tri para velikih `lezda (parotidna. styloglossus. usnica. buccales. VII ne ide kroz `lezdu ve} kroz prostor ispunjen }elijskim masnim tkivom. koji odvaja ovu `lezdu od zadnjeg kraja submandibularne `lezde. facialisa. SCM . Parotidna `lezda se sastoji iz dva lobusa: 1. m. duboki. dok je njihova sekrecija povremena. preko povr{ine maseteri~nog mi{i}a. zbog veli~ine sme{tenih van usne duplje u ko{tano . male `lezde u mukozi i submukozi usne {upljine su zadr`ale mesto nastanka sa manjom ili ve}om stalnom sekrecijom. massetera i m. m. ** deo ispred facijalisa je povr{ni a deo iza duboki. Prednja strana prisno nale`e uz zadnju ivicu ramusa mandibule.saliva. pterygoideusa medialisa.zadnji trbuh m. molares.prednja ivica m. hemijskoj. Parotida ~isto serozna . Stablo n. Donji kraj nale`e na fibrozni snop vili~nog ugla (tractus angularis). linguales anterior) 2. stylopharyngeus. Submandibularna i sublingvalna me{ovite seromucinozne. povr{inski ja~e razvijen i 2. napred i dole. stylohioideus. digastricusa . slabije razvijen. Nalazi se u parotidnoj lo`i . i odvaja je od submandibularne `lezde. obraza (400): (gll. termalnoj. 17 . Put napred se pru`a prednji ili maseteri~ni produ`etak. ** * PAROTIDNA @LEZDA Parotidna `lezda je najve}a. m. razli~ite prirode. palatinae.

komisure usana. koja utiskuje u parotidnoj `lezdi `leb. {to po~etni ogranci nekad mogu imati veze. i prolazi kroz m. pa presecanje ne mora da dovede do paralize. zaokre}e. nemaju vezu . petrosusom superficialis minorom. zatim skre}e navi{e i ulazi u `leb izme|u tragusa i temporomandibularnog zgloba. U sklopu sa ovim kanalom se na gornjem delu nalazi i akcesorna parotidna `lezda.Po izlasku iz stilomastoidnog foramena. oko 7 mm. Po{to napusti infratemporalnu jamu iza vrata mandibule probija se kroz gornji deo `lezde. Najdublji deo `lezde. jugularis externa. a unutra{nja maksilarna arterija prolazi unutra prema pterigomaksilarnoj fisuri. Simpati~ka vlakna vode poreklo od pleksusa koji okru`uje karotidnu arteriju po{to pro|e gornji cervikalni ganglion.dakle dualna Pa vlakna. zatim probija submukozu. maxillaris interna. Vene: v. auricularis magnus . koji ulazi u zadnje gornji deo sa unutra{nje strane `lezde i unutar nje se deli u terminalne ogranke koji se pojavljuju na prednjoj ivici. 18 . Kroz tkivo `lezde prolazi i: N. ~ije je jedro nucleus salivatorius inferior. jugularis internom i parafaringealnim prostorom! @lezda mo`e da ima izdanak prema vratu . kroz oti~ki ganglion. a. povr{no je postavljena u temporalnoj regiji odmah ispred tragusa. glossopharyngeusa. Odmah ispod grana facijalisa le`i v. zavr{ne velike grane gornja - temporalna i donja cervikalna grana. 4-5 mm napred ispod ko{tanog hodnika pru`a se stablo n. Njegov pravac ide linijom od tragusa do srednje ta~ke gornje usne . paraliza. temporalis superficialis i a. facialis posterior (v. Jednak je broj vlakana Pa i Sy! Senzorna vlakna su poreklom od aurikulotemporalnog nerva. carotis externa. a.5 cm od ugla usne. i otvara se u gornjem svodu vestibuluma na nivou vrata II gornjeg molara gde je njegovo izbo~enje sluznice . a potom se i deli u supstanci `lezde u svoje grane. Vena se pru`a paralelno zadnjoj ivici vertikalnog ramusa mandibule. Prva ide put gore. Vlakna idu n. ali. odnosno duboki re`anj parotide je u odnosu sa stiloidnim nastavkom sa svojim pripojnim mi{i}ima. polazi ductus parotideus Stenoni. facialisa le`i u tome.processus cervicalis. Hirur{ki zna~aj n. temporalis superficialis i a. aurikulotemporalnim nervom u `lezdu. koji le`i ispod mandibule i ~esto dose`e do zida `drela! Na 3. kroz foramen ovale (innominatum). carotis internom i v. duboko je postavljena i a. Mogu}a su i sekretomotorna vlakna preko chorde tympani . Arterije: a.o{te}enje.papila.II i III cervikalnog nerva sa spolja{njom jugularnom venom u platizmu. buccinator (5 cm). od najispup~enijeg mesta prednje ivice `lezde. duboko prema timpanomastoidnoj suturi. Nervi: parasimpati~ka (sekretorno motorna) simpati~ka i senzitivna vlakna. Sekretomotorna (Pa) vlakna su poreklom od timpani~kog pleksusa n. jugularis externa) i njeno ra~vanje. Oko prednje ivice maseteri~nog mi{i}a. Tako|e. koji prenosi jake bolne senzacije u temporalnoj regiji. maxillaris interna. facijalisa. carotis externa: a.

Nekad ju je te{ko odvojiti i sa~uvati! Dublje prema mandibuli. idu u submandibularni ganglion. facialisa. Me{ovita. Sa spolja{nje strane je pokrivena: ko`om. duktus ide gore. Submandibularni duktus kre}e od dubokog dela `lezde izme|u lingvalnog i hipoglosalnog nerva i ide napred i gore da bi se otvorio u ustima odmah sa strane frenuluma lingve. koja se mogu na}i na donjoj ivici mandibule. zadnjim snopovima milohioidnog mi{i}a. odnosno ispod donje ivice tela donje vilice. arterija i vena se ukr{taju povr{no. velikog roga hioidne kosti. Nervi: Parasimpati~ka vlakna idu od gornjeg salivatornog jedra u n. dole i napred. Vlakna n. facialis. Facijalna arterija obi~no ulazi u zadnje donji deo dubokog lobusa i po{to prese~e `lezdu na razli~itoj dubini ide kroz gornju povr{inu prelaze}i telo mandibule upravo ispred porekla maseteri~nog mi{i}a. na hioglosalnom mi{i}u odmah ispod lingvalnog nerva. Dakle. Sy odgovara karotidnom. a zatim pravi krivinu gore i napred unutra od kanala. 19 . facialis. a facijalna arterija mo`e biti savijena platizmom gore. Za razliku od parotidne nije atherentna. lingualisa. intermediusu. Lingvalni nerv prvo ide spolja od duktusa. SUBMANDIBULARNA @LEZDA Sme{tena je u submandibularnoj regiji izme|u mandibule. a hipoglosalni nerv ispod.LIMFNO TKIVO: Limfno tkivo u sastavu tkiva `lezde ili limfociti oko acinusa i duktusa. koji se preko uske pukotine izme|u prednje ivice hioglosalnog mi{i}a i zadnje ivice milohioidnog mi{i}a uvla~i u podjezi~ni predeo. bez nodalnog karaktera. odnosno plexus maxillaris externus. SUBLINGVALNA @LEZDA Arterije: a. iznad milohioidnog mi{i}a. Lingvalni i hipoglosalni nerv prolaze kroz hyoglossus dublje u `lezdi lingvalni iznad. otvarati kapsulu ispod mandibule radi ~uvanja nerva. kroz zamku u nervu. Unutra u dubini le`i na: hioglosalnom mi{i}u. Zadnji kraj odgovara angulusu mandibule i fibroznom snopu ovog ugla . zadnjeg dela poda usne duplje i bo~nog zida `drela. prete`no serozna. dok zapaljenjski ili drugi procesi ne dovedu do atherentnosti. Vene: v. Prednji kraj put napred {alje prednji produ`etak. i preko chorde tympani i pridru`ivanjem n. u kapsuli koju gradi duboka cervikalna fascija. koji razdvaja submandibularnu od parotidne `lezde. i mogu}e je ekscidirati submandibularnu `lezdu intrakapsularnom disekcijom. Dakle i ovde postoji potencijalna mogu}nost dualne Pa inervacije. donjem delu zadnjeg trbuha i me|utrbu{noj tetivi digastrikusa. sa cervikalnim ograncima facijalisa. Dakle. platizmom i povr{inskim listom vratne fascije. Ova strana `lezde pokriva hipoglosalni `ivac i njegovu venu. Preko duboke strane zadnjeg kraja prelazi stablo n.tractus angularis. lingualisa u `lezdu.

Fiziologija gutanja (vidi kod jednjaka) Fonatorna funkcija (vidi kod fonijatrije) Fiziologija salivacije @vakanje Fiziologija ukusa Fiziologija limfnog tkiva USNA [UPLJINA FIZIOLOGIJA SALIVACIJE Parenhim pljuva~nih `lezda se sastoji od acinusa sa sistemom tubula i ekskretornim duktusima koji vode u glavni kanal.fovea sublingualis. na kojoj pravi udubljenje . Preko unutra{nje strane `lezde. prolaze: n. 2. Ove }elije se kontrahuju pod dejstvom simpatikusa (?) ili adrenalina. Mucinogene granule sekretuju mucin u salivu. koje predstavljaju prekursore salivarne amilaze. izme|u `lezde i genioglosalnog mi{i}a. izme|u frenuluma jezika koji je napred i mandibule koja je nazad. Nervi: Pa VII (chorda tympani). je kompaktan. Sekretorni epitel acinusa se sastoji od dve vrste }elija: mukozne i serozne. sublingualis. a veliki Bartholinijev se otvara pored Warthonovog submandibularne `lezde. Zadnji deo ima manji broj duktusa. 4. odvaja se posebno u usnoj {upljini sa strane sublingvalne plike. dok fine zimogene granule seroznih }elija sekretuju enzime salivarne sekrecije. hipoglosusa i podvili~ni kanal.12 manjih `lezda pa otuda i vi{e izvodnih kanala: mali Rivinusovi. Prednji deo `lezde. Arterije: a. spolja sublingvalna ko{tana jama mandibule. sublingua* ** FIZIOLOGIJA USNE [UPLJINE I @DRELA 1. unutra genioglosusnim mi{i}em. 3. zavr{ne gran~ice n. prete`no mukozna. dole miohioidnim mi{i}em. a Sy spolja{nji karotidni plexus du` a. Struktura acinusa Zidovi acinusa su sagra|eni od }elija koje okru`uju centralni lumen. sublingualis Vene: v. lis. tj. je manja sublingvalna `lezda. zatim u intralobularni duktus. i otvara se u submandibularni duktus. 20 . a koji vodi u duktalni sistem. dakle ekspresija salive usled mioepitelne kontrakcije. ve}a sublingvalna `lezda. Acinusne }elije le`e na homogenoj bazalnoj membrani. odgovorne su za viskoznost. Mukozne }elije sadr`e mucinozne globule. a dalje u interlobularni duktus ili ekskretorni kanal. 6. Acinus vodi u interkalarni duktus. Sa gornje strane je ograni~ena sluznicom poda usne duplje. Me{ovita. a serozne veliki broj acidofilnih sekretornih granula. lingualis. Nije jedinstvena celina ve} se sastoji od 10 .Sme{tena u dnu usne {upljine. 5. Otuda manja koli~ina sekreta posle nadra`aja simpati~kih nervnih vlakana. Mioepitelne }elije le`e izme|u baza acinusnih }elija i bazalne membrane i prisutne su u intralobularnim duktusima.

Duktalni sistem Duktalni sistem koji vodi od sekretornih segmenata ili pak acinusa se mo`e diferencirati u tri strukturne regije bazirane na osnovu histomorfolo{kog ispitivanja: 1. 4:1. Od kapilarnog pleksusa krvni sudovi idu u sekundarne kapilare oko acinusnih }elija. Neke karakteristike kanala: interkalarni duktusi submandibularne `lezde su kra}i od onih u parotidne `lezde (kalkulus?). Bogata vaskularizacija duktusa je u vezi sa aktivnom funkcijom transporta. za vreme sekrecije.42% 0.22% 0. 2. Opisane su i arteriovenske anastomoze koje igraju ulogu u hemodinamskom pritisku. palatinalne.14% voda soli organske mat. Submandibularna: me{ana. a iz kapilara u vene du` duktusa van lobulusa. sa predominacijom seroznih }elija 4:1.22% 0. 2. ekskretorni duktusi sa kubi~nim }elijama koje le`e na zaravnjenim }elijama. Osnovna vaskularna karakteristika je da arterijske grane se pridru`uju ekstralobularnim i interlobularnim kanalima u `lezdanim lobulusima. interkalarni duktusi sa kubi~nim epitelom. uglavnom mukusne. 4. Sublingvalne nemaju interkalarne ni cilijarne duktuse. 3. Pljuva~ka Sastav: 99. Pomo}ne pljuva~ne `lezde: 1. intralobularni duktusi sa cilijarnim epitelom. Terminalni deo glavnog ekskretornog kanala je oblo`en plo~asto slojevitim epitelom. Specijalne karakteristike pojedina~nih pljuva~nih `lezda Parotidna: ve}ina }elija je serozna. Sublingvalna: ve}i broj manjih kao jedna solitarna. enzimi 21 . Parotidna `lezda nema hilus i krvni sudovi prodiru kroz povr{inu `lezde bez odre|enog reda.cirkulacija Glavna arterija koja snabdeva submandibularne i sublingvalne `lezde ulazi u hilus `lezde. U lobulima ova arterija se grana u arteriole a one u bogatu kapilarnu mre`u koja okru`uje intralobularni duktus. Vaskularizacija . dakle vodenasta sekrecija sa bogatstvom enzima a sa malo mucina. Dakle epitelni pokrov duktusa pokazuje progresivne promene od cilindri~nog do pseudoslojevitog i plo~asto slojevitog epitela. 3. Smer u kapilarima je suprotan od pravca salive. lingvalne donje i gornje. oralni vestibulum: labijalne i bukalne. sublingvalne i glosopalatinalne. Manji krvni sudovi ulaze kroz kapsulu.

viskozna te~nost.sijaloadenoza. Linearno je pove}anje koncentracije Na. AFERENTNI PUTEVI SALIVARNOG REFLEKSA vidi (V. Bukalna faza salivacije .usne {upljine (V) . mucin. anjoni hlorida.u zapaljenjima raste 2 10 puta. Mogu biti prisutni i: bakterije. polipeptidi.6-7. U svom sastavu pokazuje velike varijabilnosti i koncentracije glavnih sastojaka. Obzirom na povi{en nivo K a smanjen Na.`drela (IX. polimorfonukleari. Salivatorni Ca je u vezi sa koncentracijom Ca u plazmi. E). Hipersaturacija Ca i fosfatima je u vezi sa nastankom zubnih karijesa i kalkulusa. ushodnog toka. bikarbonata.Naj~e{}i enzim je ptijalin koji hidrolizom razla`e skrob do maltoze. Enzimi: IgA. nespecifi~ne esteraze. koloidni fosfat ili sa karbon dioksidom. Na intenzitet ove faze uti~e prethodna cefali~na faza. • od stimulusa. Saliva vi{e odgovara intracelularnoj te~nosti. Antigeni: izohematoglutinin ABO Ag. X). putrifikovani sastojci hrane.jezika (V. nezavisan u odnosu na smanjeni dijetalni input. Reakcija pljuva~ke: jon vodonika zna~ajan za nastanak zubnog karijesa. sa malim koncentracijama fosfata i sulfata. Na. bakterije. tiocijanati su pove}ani u te{kih pu{a~a. X) . X) 22 . N. Naj~e{}i kalkulusi su u submandibularnoj `lezdi zbog kanala. Cefali~na faza salivacije . Saliva je opalescentna. H. Ca je ili u vezi sa proteinima. vitamin C i B kompleks. • koncentracije plazme. aminokiseline. Le. bezbojna.7 (5. K. lizozim (probija zid bakterijskih }elija). dra`enje sluzoko`e: . ribonukleaze i sl. IX.6. deskvamirani epitel. vazduh. azot. IX. CO. laktoperoksidaza. Anorganski sastojci: Organski sastojci: 1. odr`ava se hipotonija u odnosu na ekstracelularnu te~nost. O . enzimi i sl. urea.6) Submandibularna manje kisele reakcije od parotidne `lezde. PH . Mg. Rhesus (C. • koncentracije sastojaka. Proteini. i naravno koncentracija Ca. D. usne {upljine. lingvalne i nep~ane tonzile. kurioziteta radi. odnosno taktilne podra`aje sluzoko`e jezika. uri~na kiselina. kisela i alkalna fosfataza. amilaza. za razliku od neinflamatornih uve}anja `lezde . kreatinin. Npr. }elije: limfociti. odnosno hlorida sa pove}anim protokom . nekroti~ni detritus ili deskvamirani epitel. To zavisi od: • sastava sekrecije razli~itih tipova `lezda. `drela i ose}aja ukusa hrane. Ca.samo se misli o hrani ili oseti miris ili kada se hrana 2. M.reakcija na dra`enje.

Pa . odnosno zubi. `eludac).nastaje obi~no kao posledica uzimanja hrane koja jako iritira sluznicu GIT trakta (jednjak. EFERENTNI PUTEVI SALIVARNOG REFLEKSA Parasympaticus i sympaticus imaju antagonisti~ko dejstvo na lu~enje seroznih `lezda. Gastrointestinalna faza salivacije . bistra pljuva~ka. odnosno varenje hrane zavisi velikim delom od usitnjenosti zalogaja.ptyalismus @VAKANJE @vakanje predstavlja vrlo va`an akt u ishrani. Kod mukoznih `lezda.ose}aj ukusa hrane (VII.plexus temporalis superficialis za parotidnu . dok se pod dejstvom simpatikusa lu~e male koli~ine jako guste pljuva~ke. Kako kori{}enje.plexus sympaticus facialis za submandibularnu . Bi) infektivne bolesti .IX za parotidnu `lezdu (n. ili kod nagona na povra}anje. s tom razlikom {to parasimpatikus ima ja~e dejstvo na pove}anje sekrecije od simpatikusa. auriculotemporalis) .xerostomia - oboljenja salivarnih `lezda o{te}enje centralnih salivarnih puteva i nerava psihogeni poreme}aji usled disanja na usta kao posledica uzimanja nekih lekova hroni~ni nefritis i uremija dijabetes mellitus i diabetes insipidus Sy Paterson Brown-Kelly i Sy Sjögren upotreba izvesnih lekova mentalni poreme}aji u toku trudno}e zapaljenje sluznice usne duplje i `drela strana tela i tumori `drela i jednjaka posledice trovanja metalima (Hg. jedini u celom digestivnom traktu u mogu}nosti da isitne uzetu hranu.besnilo parkinsonizam Pove}ano lu~enje pljuva~ke . IX) 3.VII-bis za submandibularnu `lezdu Sy (oko a. po{to su usta. Enzimi koji deluju pri varenju na uzetu hranu mogu delovati 23 . a drugi smanjuje njihovo lu~enje. kada dolazi do jakog lu~enja pljuva~ke (X).plexus sublingualis za sublingvalnu POREME]AJI LU^ENJA PLJUVA^KE Suvo}a usta . njihovo dejstvo je sinergi~no. carotis externae) . Pod dejstvom parasimpatikusa lu~i se retka. Prvi poja~ava. jasno je da je `vakanje hrane od neobi~ne va`nosti.

od 20-35° C. ili 2. hrana koja je bogata celuloznim omota~ima }elija. Pored toga. sa malim kon~i}em koji se kupa u te~nosti jamice. vo}e i povr}e mora biti dobra sa`vakano. rastvorene u odre|enoj koncentraciji hemijske supstance izazivaju reakciju na povr{ini ili u citoplazmi }elija. odnosno neorganske soli Pb i Be. preko kojeg je korpuskul u vezi sa spolja{njom sredinom.samo na povr{ini ~estica hrane. proporcionalno koncentraciji H jona) 24 . Mehanizam nadra`aja gustoreceptornih }elija je: 1.na lateralnim stranama (kiseline. papilae circumvalatae (sme{tene u obliku "V" na bazi jezika. Gustativne papile i gustativni korpuskuli. slatko . Ovo ~ulo spada u grupu hemijskih ~ula.vrh jezika. Osim toga. Gustativne papile se dele na: 1. Od gustoreceptornih }elija sa donje strane polaze nervna vlakna. slano. kiselo . alkohol. menjaju}i permeabilnost }elija receptora i stimuli{u}i nervne zavr{etke oko pupoljaka. slano . 1. `drela. FIZIOLOGIJA UKUSA Ose}aj ukusa predstavlja va`an faktor u izboru hrane prema `elji ~oveka i potrebi na{ih tkiva. Ovaj otvor se produ`ava u jamicu. mogu izazvati nadra`aj gustoreceptornih }elija. izazivaju}i na taj na~in podra`aj nervnih zavr{etaka. gorko i kiselo. katjoni) 3. papilae foliate (na lateralnoj strani jezika) Sastav gustativnih korpuskula. sa oko 200 gustativnih korpuskula na svakoj) 2. samo molekuli razlo`eni na jone. Svaki korpuskul je ovoidnog oblika sa otvorom na vrhu (porus gustatorius).cela povr{ina jezika (jonizovane kiseline. Gustativne papile predstavljaju nosioce gustativnih korpuskula i razasute su po jeziku. i to na temp. organske supstance ({e}er. Izme|u ovih }elija se nalaze potporne }elije. aldehidi. gde su sme{teni vrhovi gustoreceptornih }elija. estri). mada se korpuskuli mogu na}i i u sluznici usne duplje. papilae fungiformis (razbacane po telu jezika) 3. Dakle. kako bi se celulozni omota~ slomio i omogu}io iskori{}avanje hranljivih sastojaka takve hrane. sitnjenje hrane u ustima smanjuje mogu}nost ekskorijacije sluznice digestivnog trakta i pobolj{anje evakuacije sadr`aja digestivnog trakta. 2. ketoni. Postoje ~etiri elementarna ose}aja ukusa i to: slatko. supstance koje dra`e gustoreceptore dovode do fizi~kih promena na njihovim produ`ecima. tako da je efekat iskori{}avanja ve}i ukoliko je hrana sitnije i`vakana.

4. Tractus solitarius je vezan sa salivarnim jedrima.4. Deo usne {upljine koji nastaje od stomatodeuma. U 2. Iz predela `drela ide preko n.na bazi jezika (organski spojevi duga~kih lanaca i alkaloidi . ** * KONGENITALNE ANOMALIJE USANA. ve} poreme}aj mirisne faze salivacije! ** * EMBRIOLOGIJA USNE [UPLJINE I @DRELA Farinks postaje iz prednjeg dela primitivnog creva. Macrostomia . mesecu razvoja. X do tractusa solitariusa. koji je u ranom stadijumu razvoja na svom gornjem delu slepo zatvoreno (membrana buccopharyngica). prednji deo hipofize (adenohipofiza . IX do tractusa solitariusa. 3. usled rascepa prednjeg dela chorde dorsalis. Membrana buccopharyngica ima dva zida . NERVNI PUTEVI OSE]AJA UKUSA Iz prednje dve tre}ine jezika impuls ide preko n. ova membrana nestaje i primitivna usta (stomatodeum) se nastavlja u farinks. ne radi se o poreme}aju ~ula ukusa. Achelia 25 . V. Brza adaptacija gustoreceptornog organa na nadra`aje. odnosno primitivno crevo. drugi neuron ide do nucleusa arcuatusa. a druga se slepo zavr{ava. Pri kraju ~etvrte nedelje (27. zubna gle|. Microstomia . Kod kijavice.ektodermalni spolja i endodermalni iznutra. 2. radi se zapravo o popre~noj pukotini lica. cefali~ni deo primordijalnog creva se diferencira kao farinks. Iz zadnje tre}ine ide preko n. faringealnim d`epovima. USNE [UPLJINE I @DRELA 1.lekovi ali i otrovi). prekriven je ektodermom (epitel tvrdog nepca. VII (horda timpani) i od njega u tractus solitarius u produ`enoj mo`dini. a od njega polazi tre}i neuron i ide do kore velikog mozga (operkularno inzularna zona). Ostale strukture nastaju od endodermalnog epitelnog sloja. strane usne duplje. tako da su mu lateralni delovi jako razvijeni i predstavljeni tzv.iz Rathkeovog {paga). dana). gorko . Podvostru~enje usta . tako da ose}aj ukusa uti~e direktno na koli~inu pljuva~ke.stoma duplex Dve usne {upljine od kojih je jedna normalna. koji se nalaze izme|u {kr`nih lukova. prebacuje se na n. usnice.velika usta Velika usta koja se`u od uva do uva. On je komprimiran u dorzo ventralnom smeru. Od ovog jedra.mala usta Mala usta usled predalekog sra{}ivanja nastavaka gornje i donje vilice. Faringealni d`epovi u~estvuju u stvaranju mnogobrojnih va`nih organa.

AP dijametar donje vilice je smanjen. Su{tina je u nedostatku katalaze. hranjenje sondom .nedostatak jezika ili te{ka hipoplazija (ne uti~e znatnije na razvoj govora!) udru`ena sa poreme}ajem razvoja prstiju ruke i nogu. glosoptoza i rascep nepca . Mikrognatija nastaje kao posledica nepotpunog razvoja I i II branhijalnog luka. 12. Aglossia. otklanjanje nekroti~nog tkiva. antibiotici. Takahara sindrom Ulceracije desni i sluznice usne duplje koje izazivaju ispadanje zubnih pupoljaka i nekroti~ne kosti gingiva.traheotomija.decu dr`ati u pronaciji na trbuhu. Terapija: .mikrognatija. preparati katalaze. ekstrakcija zuba.izbo~enje donje vilice Izbo~enje brade sa smetnjom u ishrani i govoru. Mo`e biti unilateralna. 13. Dolazi do ote`ane mastikacije. 11. gastrostoma .izbo~enje gornje vilice dentalno i alveolarno. 8. 10.ortodoksna korekcija do puberteta ili osteotomija Robinov sindrom . Dolazi do oksidacije krvnih proteina i smanjuje se otpornost na mikroorganizme. Micrognatia . daje pti~iji profil. a govor je o~uvan. 9. Acatalasia . pneumokoka tipa I u usnoj duplji. Komplikacija.kongenitalni stridor. da zahvati samo jedan ramus i telo mandibule ili bilateralna. Koreanaca i Izraelaca. Progenia .acatalasemia.hipoplazija donje vilice Mala vilica je u retropoziciji u odnosu na gornju. Bolest nastaje kao posledica osloba|anja H2O2 usled prisustva hemoliti~nih streptokoka. Microchelia 7.fiksacija jezika za donju usnu i ona se dr`i 6 meseci do razvijanja . Agnatia Nedostatak donje vilice. ukoliko se ne le~i . Kod Japanaca. isturenost i spu{tenost frontalnih zuba maksile i nagomilavanje mekog tkiva i ispod donje vilice. Isturenost vilice dovodi do promena u okluziji zuba. 26 .sepsa. kada ne dolazi do penu{anja! Terapija: higijena usta.operacija po Duglasu .5. Terapija: po zavr{etku rasta organizma. visina donjeg dela lica skra}ena. macroglossia i microglossia Sindrom aglossia-adactylia . kada je cela mandibula simetri~no nerazvijena. Dokazivanje ovog nedostatka se vr{i posipanjem tkiva rastvorom H2O2. Macrochelia 6. Gotsko nepce Visoko postavljeno tvrdo nepce. Odsustvuje prominencija donje tre}ine lica. Prognatia .

lingua accreta Nemogu}nost podizanja vrha jezika usled kongenitalnog kratkog ili napred postavljenog frenulumu jezika zna~ajnom za govor. 16. 20. strome sa dosta veziva i pla`e odontogenog epitela u njoj. Terapija: hirur{ka .produ`enje ili ekscizija u celini. bez smetnji. potpunom agenezijom tiroideje. Terapija: ne treba. neposredno ispred cirkumvalatnih papila. Autozomno dominantno se nasle|uje. Glossitis mediana rhomboidea Na dorzumu perzistira tuberculum impar koji se karakteri{e okruglastom. ulegnutom ili izdignutom potpuno glatkom povr{inom. 15. Le~enje samo ukoliko je o{te}ena zubna gle|. lingvalna. hipoplazija gornje usne. histolo{ki sastavljen od velikih jako granuliranih }elija. 21.5-10% samo aberantna! . Ankyloglossia inferior . pretrahealna (normalno) i intratorakalna. a usled poreme}aja u spu{tanju tiroidnog tkiva. Bolest mo`e biti udru`ena sa oligofrenijom ili hipertrihozom. Elephantiasis gingivae Jaka hiperplazija gingive u toku denticije sa tendencijom recidiviranja. Terapija: hirur{ka. 17. Terapija: ekstrakcija i zuba i hiperplasti~nog tkiva! 19. Hipoplazija i bojenje emajla i dentina zuba usled upotrebe tetraciklinskih preparata Boja zavisi od vrste preparata koji se daju u toku denticije ili majkama za vreme dojenja . Ankyloglossia superior Prirastanje vrha jezika za nepce ili gingive. cista i fistula. Posledica gre{ke u razvoju izme|u 8. Terapija: plasti~ni rekonstruktivni zahvati. Velike se mogu odstraniti kada smetaju uz prethodne mere predostro`nosti. . Poreme}aj mo`e biti pra}en hipoplazijom zubne gle|i. sivo sme|a. Kongenitalni epulis Javlja se kod novoro|en~adi benigni pendularni tumor na desnima maksile i mandibule.frenulum linguae brevis . Naj~e{}e je na bazi jezika u predelu foramena cekuma. Sa rascepom nepca dolazi do prirastanja za septum! Mo`e biti udru`eno sa mnogim drugim malformacijama (ankiloza temporomandibularnog zgloba. nedelje intrauterinog razvi}a. 14. Histolo{ki.Pacijenti imaju usko lice sa uvu~enom bradom. i 12. sublingvalna. to su neinflamatorna hiperplazija vezivnog tkiva gingive. Spor rast. Lingua bifida 27 ne utvrdi prisustvo pravog i funkcionalnog tkiva tiroideje. Thyroideae accessoriae Bilo gde du` duktusa tireoglosusa. prelaringealna. Ovo oboljenje mo`e biti udru`eno sa situsom inversusom. 18.`uta. oran`. Terapija: hirurgija. Ne smeju da se uklone dok se Ova anomalija mo`e biti udru`ena sa pojavom ductusa thyreoglossusa. sindaktilija).

mialgije.Herpes grupa . epiglotisa.Adenovirusi . Lingua scrotalis Ja~e razvijene. hipofarinksa.tip 4 . miokarditis. ali sa staro{}u se pove}ava broj obolelih. Prva denticija je normalna. ili 3. traje 14 dana. slabo razvijeni.Rascepi jezika mogu biti izolovani ili udru`eni sa rascepima gornje usne ili mandibule. difuzno razbacane sa ili bez promena na licu) 28 . Slivaju se i i{~ezavaju.Influenza . B. A1. deceniji `ivota. ~este lokalne bakterijske superinfekcije koje se manifestuju komplikacijama. Veli~ina rascepa jezika javlja se u raznim stepenima. Javlja se na ro|enju. crvenkaste tanke plo~e. 26. Pojava premle~nih zuba Ovakva pojava zuba predstavlja te{ko}u u ishrani odoj~eta i mo`e izazvati dekubituse na jeziku.herpangina male dece (Coxaki A virus) (leti u male dece. 23. PHARYNGITIS VIRALIS .herpes symplex pharyngis (herpeti~ne vezikule orofarinksa. 25. udru`en sa poreme}ajem druge denticije. hipertrofija op{an~enih papila usled niskog nivoa vitamina A u serumu i poreme}aja njegove resorpcije. 22. kod ve}ih hirur{ki. C. . Terapija: Kancerofobija! Nepotrebna. Asimptomatski ili lako pe~enje jezika. pleurodinia. Terapija: Kancerofobija! Ispiranje alkalnim rastvorom.akutni faringokonjunktivitis . glatke. Terapija: Kancerofobija! Kod manjih nepotrebna terapija. Terapija: proteze. U lakim postoji samo rascep vrha jezika. usled atrofije papila jezika.virus influence A. Nokti obi~no po~nu da rastu u 2. Lingua geographica . 24. Broj zuba se kre}e od 2-28. Mogu biti udru`ene sa rascepom nepca i usnica. tako da se ovi zubi moraju odstraniti. .tip 3 . uvu~ene.akutni eksudativni faringitis .obi~no udru`eno vi{e virusa. paralelno ili vertikalno postavljene u odnosu na normalne. * ** AKUTNI FARINGITISI ETIOLO[KA PODELA 1. Lingua fissurata Vi{e od dve fisure su patolo{ki nalaz.akutna respiratorna bolest .glossitis migrans Ovalne.Common cold (prehlada) . te{ko o{te}enje epitela sve do germinativnog sloja. dobre prognoze ali mogu}e i: meningitis.(grip) . Terapija: Nepotrebna. Hereditarna hypodontia sa disgenezom nokata Kod ovih pacijenta se sre}e nedostatak nokata ili su mali. . A2. D.

debele. odr`ava se dugo .kod gihta. . .uve}ani vratni. sivkaste.Scarlatina (streptococcus beta haemoliticus) .Entero virusi . PHARYNGITIS SPECIFICA .uve}anje jetre i slezine 29 .febrilnost oko 39°C.Echo virusi . * Bris TH: antidifteri~ni serum i antibiotici.slika obi~nog faringita izazvana alergijskom reakcijom 5.akutni edem sa mogu}im ugu{enjem izazvan alergijskom reakcijom tipa 1 na razne alergene (lekovi ili nutritivni alergeni).Luetica tipa 4 na lekove.Urica .Premenstrualis (hiperfolikulizam."vrat bika" Te{ka respiratorna insuficijencija . Streptokok. .obi~no na bazi prethodne virusne infekcije. IX i n.Tuberculosa . miokarditis i laringotraheitis. PHARYNGITIS INFECTIOSA . PHARYNGITIS TOXICA . promuklost). bolna obostrana cervikalna limfadenopatija. stafilokok.malinast jezik i ospa. facialisa)) . aksilarni nodusi. oro i epifarinksa . jako atherentne membrane.Morbilli. 3.METABOLICA 7.fibrinske debele naslage tonzila. podru~ja n.pareze i paralize. PHARYNGITIS ALLERGICA . Rubeolla.EB virus .limfadenitis zadnjeg zida `drela .kod infektivnih bolesti. 6. 4.. PHARYNGITIS BACTERIALIS (PYOGENES) . ingvinalni. sekundarno. `utica . PHARYNGITIS ENDOCRINO . . Komplikacije: afinitet za neuromuskularne plo~e . Bol pri gutanju Povi{ena telesna temperatura Ubrzan puls usled intoksikacije miokarda Regionalna limfadenopatija . sa ili bez promena na licu (paraliza n. .Exantema subitum .sa enantemom na mekom nepcu u toku febrilnosti i egzantemom po prestanku temperature 2.Difteria (DiTePer nevakcinisana deca. Varicella .Mononucleosis infectiosa .larinks Dg: foetor ex ore.faringitis sa prolivom . X. pneumokok. lateralni li~i na peritonzilitis. prele`ana difterija ne ostavlja trajni • • • • • imunitet).herpes zoster pharyngis (jednostrane bolne vezikule.Mycotica .

op{teg oboljenja. farinksa posle tonzilektomije.akutni ulcerativni proces jedne. 9. PHARYNGITIS ULCEROMEMBRANACEA .kompenzatorna hipertrofija limfnih ~vori}a 11.Trench Mouth (epidemija u vojsci). antibiotici b) akutne leukemije . lokalno i op{te Salvarsan..ispod 1000. 9. B. transfuzije krvi. nepca i desni. kosna sr` sklona aplaziji pri uzimanju mijelotoksi~nih lekova. monocitoza . bez znakova reaktivnog zapaljenja.50% monocita (virocita) .A. 11. ali starih. lo{e ishrane . dehidratacija i oblo`en jezika. re|e obe tonzile. imuniteta. mali procenat zrelih leukocita. TH: otkloniti uzrok.Vincenti i spirohetom Borelia Vincenti. usled pada Dg: leukopenija.Paull-Bunnel pozitivna reakcija 1:16 pa na dalje (u 30% aglutinacija negativna) 8. ispiranje usta Na perboratom. . PHARYNGITIS GRANULOSA . tu{iranje 7% acidum chromicumom.oboljenje je posledica pada op{tih odbrambenih snaga organizma. TH: antibiotici. ubrzano disanje i puls. avitaminoze.000. limfocitoza 10-20.sekundarne promene u smislu angine. mali broj granulocita.otok lateralnog zida u vidu nabora posle (7. gingivostomatitisa i faringitisa zbog pada odbrambenih snaga organizma. 10. . karioznih zuba.VINCENTI . c) aplazija ko{tane sr`i (panmyelophtisa) . PHARYNGITIS HAEMATOLOGICA a) agranulocitoza . sa ulceroznom anginom i gingivostomatitisom. 10.eventualne neurolo{ke smetnje . predela retromolarnog trigonuma.pad granuliranih leukocita u krvi usled toksi~nog (piramidon. PHARYNGITIS LATERALIS . Regionalna limfadenopatija. . U krvnoj slici postoji veliki broj mladih elemenata bele loze. koji se mogu na}i u `drelu normalnih ljudi. Bez adenopatije. bacilom Plaut .radi se o nekroti~nom procesu na sluznici i stromi tonzila. C 30 .leukocitoza.~e{}e se manifestuju kao angine!) 12. 8. Ulcerozne promene na tonzili i `drelu prekrivene prljavo sivim membranama. udru`enom sa ulceroznim gingivostomatitisom. U kosnoj sr`i neznatan broj }elija. anemija i trombocitopenija.recidivantne angine.ekstreman pad broja }elija u krvi. d) hroni~ne neutropenije . Dominiraju simptomi i znaci sepse.PLAUT . `drela. tonzilektomije. po ~ijem skidanju dolazi do krvavljenja.infekcija Gram negativnim mikroorganizmima. leukopenija . a tek posle pada lokalne ili op{te otpornosti postaju patogeni: fuziformnim . sulfonamidi) ili idiopatskog (u sklopu aplasti~ne anemije i predispozicija) porekla. PHARYNGITIS HIPOVITAMINOSA .

RINOSKOPIJA Znaci infekcije. hiperemi~ne vezikule. ulceracije prekrivene fibrinskim naslagama.13. a kod virusne infekcije epitelne }elije. uzeti lek. menstruacija. • Mikroskopski pregled razmaza iz `drela obojenog po Wrightu tj. • Biogram i antibiogram brisa `drela. PHARYNGITIS POSTTRAUMATICA DIJAGNOZA I TERAPIJA AKUTNIH FARINGITISA ANAMNEZA Od kada traje. nekroze i dr. 31 . hrana. i na gljivice.rubeola. povreda.lak bol ose}aj suvo}e `drela (“sore throat”) bol u u{ima pri gutanju lako uve}anje vratnih limfnih ~vorova lako povi{enje telesne temperature Te`i oblik • • • • • • • visoka telesna temperatura (40°C) ose}aj groznice op{ta intoksikacija bol u mi{i}ima glavobolje povra}anje ote`ano gutanje INSPEKCIJA PALPACIJA VRATA Retroaurikularna limfadenopatija . LABORATORIJA • Leukociti u krvi su povi{eni samo u bakterijskoj infekciji. aksilarno . KLINI^KA SLIKA Lak{i oblik • • • • • neugodnost u `drelu pri gutanju pljuva~ke .infektivna mononukleoza. OROFARINGOSKOPIJA Hiperemija sluzoko`e. sa malo bakterija i leukocita). eventualne Koplikove mrlje. Pappenhaimu (kod bakterijske infekcije brojne bakterije i leukociti. edem i staklast sekret.

• Virusolo{ka ispitivanja.~ajevi • antialergici. uremija) e. "hrakanje" c. te~nosti . c. gastrointestinalne bolesti f. Mikroklimatski faktori a. klima i mikroklima c. Funkcionalni faktori a. antimikotici • antibiotici HRONI^NI FARINGITISI ETIOLOGIJA U etiologiji faringita retki su primarni faktori. nazalna opstrukcija i disanje na usta b. zloupotreba glasa i farinksna neuroza. op{te bolesti koje smanjuju imunitet d. b. profesionalna zaga|enja 4. d. alkohol i duvan b. hroni~na leukopenija) c. endokrine bolesti (dijabetes. Paul-Bunnelova i druge specifi~ne reakcije TERAPIJA Simptomatska: • analgetici i antipiretici • dezinficijentni rastvori za ispiranje • vitamin C. endogene intoksikacije (ciroza. Faringitisi su skoro redovno uzrokovani sekundarnim etiolo{kim faktorima: 1. struma) 5. ~esti recidivi akutnih faringitisa descendentna infekcija kod hroni~nog sinusitisa hroni~ni tonzilitis hroni~na zapaljenja usne duplje. tonsillopriva 3. Op{ti faktori a. krvne bolesti (npr. Hroni~na infekcija a. Alergija KLASIFIKACIJA A) PHARYNGITIS CHRONICA ALLERGICA 32 . e. zuba i desni ascendentna infekcija iz plu}a ekspektoracijom 2. avitaminoze b.

symplex (pr.Thornwaldova bolest (perzistiranje embrionalne komunikacije izme|u kaudalnog dela horde i nazofarinksnog epitela na zadnjem zidu epifarinksa b) abscessus epipharyngis u o`iljcima vegetacija c) Cryptolymphoiditis chronica nedovoljno involuiranih vegetacija (potilja~na glavobolja. • Nemogu}nost pevanja falceta kod peva~a.srtriae lateralis (limfno tkivo lateralnog zida) c) atrophica (sluznica farinksa atrofi~na. Pharyngitis chronica nonspecifica nonallergica a) catarrhalis (kongestija sluzoko`e.diffusa . o{te}enje simpati~kih i parasimpati~kih sekretornih vlakana koja idu du` krvnih sudova pri tonzilektomiji. a usled zatvaranja izvodni kanala `lezda smanjena koli~ina sluzi) TH: tu{iranje 2% AgNO3 . mukopurulentna sekrecija. sjajna.tako da je ovo oboljenje kontraindikacija za tonzilektomiju.~esto sezonski. dolazi do smanjene sekrecije `lezda u sluznici `drela .Lushkae . • Pogor{anje u egzacerbacijama .localisata a) Cystis seu abscessus bursae pharyngicae . jako izra`eni krvni sudovi i velika koli~ina providne TH: tu{iranje 2% AgNO3 b) hypertrophica (hipertrofija sluzoko`e i eventualno mi{i}a. suva. "hrakanje" ili gutanje usled stalni neprijatnih senzacija. TH: tu{iranje i ispiranje Jod-Glycerinom. eventualno prekrivena debelim zelenim fetidnim krustama. `ari{ne komplikacije. {to se pogre{no pripisuje larinksu.B) PHARYNGITIS CHRONICA NONSPECIFICA NONALLERGICA B) . • Povremeni ka{alj.diffusa . vitamin A . pharyngitis tonsillopriva) . suvo}a `drela posle sluzi) spavanja usled disanja na usta. sklerom i ozena) SIMPTOMI FARINGOPATIJA Simptomi hroni~nog faringitisa sli~ni su kod svih oblika: • Disproporcija izme|u tegoba i klini~kog nalaza. Epipharyngitis chronica nonspecifica nonallergica 2. CAVE! * Antibiotici kontraindikovani 33 . SE i leukociti povi{eni) 1. • Nelagodnost u `drelu. od jutarnjeg bola do ose}aja stranog tela.granulosa posterior (limfno tkivo zadnjeg zida) . opstrukcija nosa.sicca crustosa (pr.

mutilantna ili vegetantna forma Lupus farinksa . jer tonzilitis mo`e LUES FARINKSA Mo`e se sresti u svim stadijumima. IX. Klini~ki se javlja u vidu mnogobrojnih ~vori}a ili mehuri}a na sluznici `drela koji ulceriraju. Lupus farinksa je danas retko oboljenje.* Psihoterapija usled kancerofobije SPECIFI^NA OBOLJENJA FARINKSA TUBERKULOZA FARINKSA Predilekciono mesto su nep~ani luci. 34 . Bolest je pra}ena visokom telesnom temperaturom i naglim propadanjem organizma. Tada se javlja te{ka disfagija i bol u `drelu. dijatermija. meko nepce i uvula. smetnje u govoru i vra}anje hrane na nos. TH: Tuberkulostatici. U prvoj fazi bolesti dolazi do lividnosti sluznice farinksa na kojoj se kasnije javljaju `u}kasto crvenkasti ~vori}i. Nema popratnog adenita na vratu.hematogena infekcija Hroni~ne tuberkulozne ulceracije . ali je izra`en limfadenitis colli. koje nekad mogu biti tako jake da zahtevaju hirur{ku intervenciju na ovom `ivcu. tako da zahva}ena sluznica ima izgled kore pomorand`e. Klini~ki se javljaju ulkusi neravnih ivica. Oboljenje je pra}eno izrazitim neuralgijama n. sa hipersalivacijom i eventualnim krvarenjem. vitamin D (kalciferol). postoje disfagije.infekcija sputumom . TH: Tuberkulostatici i lokalna asepti~na sredstva. Bolest ima hroni~ni karakter. forme koje su lo{e prognoze. Usled toga. ali je sekundarni lues farinksa naj~e{}i. • • • • U farinksu se tuberkuloza javlja u tri oblika: Akutna milijarna forma . a javlja se u perakutnom ili subakutnom obliku. Zone aktivnog procesa se smenjuju sa sa cikatriksima. ka{asta i te~na ishrana. koji ulceri{u i cikatriziraju. Javlja se kao sekundarni lupus kod bolesnika sa lupusom lica i nosa. epimukozni anestetici radi ubla`avanja tegoba. Hroni~ne TBC ulceracije su promene u `drelu u kontinuitetu sa promenama larinksa i nosa. prljavog dna. Larvirani tuberkulozni tonzilitis je danas naj~e{}i tip tuberkuloze. stvaraju}i o`iljak.primarna TBC direktnom inokulacijom Larvirani TBC tonzilitis sa limfadenitisom vrata Akutna milijarna forma predstavlja te{ku komplikaciju uznapredovale tuberkuloze plu}a usled pada odbrambenih snaga organizma. TH: Tuberkulostatici. i}i potpuno asimptomatski ili sa eventualnim uve}anjem tonzile i hiperemijom.

Sekundarni lues farinksa je najinfektivniji oblik. MIKOTI^NA OBOLJENJA FARINKSA 35 .plaques muquese. Promene su na: zadnjem zidu `drela. To su o`iljne stenoze posledica skvr~avanja vezivnog tkiva kao posledica: akutnih i hroni~nih infekcija. Dijagnoza se postavlja na osnovu klini~kog izgleda i nalaza blede treponeme u razmazu. STENOSIS PHARYNGIS 4. Karakteri{e se od lake hiperemije sluznice do enantema . • Difuzne infiltracije (sifilomi) su difuzni gumozni infiltrati u vidu razbacanih traka i ~vorova. Karakteri{e se sivkastim ili `u}kastim izra{tajima u vidu malog roga kao posledica hipertrofije ili keratinizacije epitela. tonzilama i valekulama. termi~ke ili korozivne povrede. Klini~ki se u po~etku razvija kao kao bezbolno zadebljanje. a zatim. • Lueti~ni cikatriksi su naj~e{}i nalazi. OSTALA OBOLJENJA FARINKSA To je infekcija najverovatnije gljivicom Leptotrix. I{~ezavaju za 1-2 meseca. HYPERKERATOSIS PHARYNGIS 2. Dijagnoza se postavlja na osnovu serolo{kih reakcija War i Nelson i biopsije. U po~etnoj fazi bolesti postoji jednostrani crveni tvrd otok. • Gumma predstavlja specifi~nu lueti~nu infiltraciju tkiva sa endarteritisom i kasnijom nekrozom tkiva u regionu distribucije odgovaraju}e arterije. Predstavlja iznenadni otok uvule koji se {iri na nep~ane lukove usled napornog ka{lja. ve} cikatrizaciju. APOPLEXIA UVULAE 3. SCLEROMA NASOPHARYNGIS Descendentna infekcija iz nosa izazvana Frishovim bacilom (Klebsiella rhinoscleromatis) sa stvaranjem tvrdih infiltrata koji ne pokazuju tendenciju ulcerisanja. Bolest spontano prolazi. TH: u manjim slu~ajevima bu`iranje ili plasti~no rekonstruktivni zahvati. egzantem (ospa na ko`i). Zatim. ~vrsto vezane za podlogu. mehani~ke. a posle perforacije guma dolazi do stvaranja o`iljka. H2O2. Mo`e da do|e do poreme}aja u govoru. jezik ili tonzilu. 1. ulkus pra}en bezbolnom regionalnom adenopatijom ulkus durum. TH: Antilueti~na i lokalni dezinficijens . u roku nekoliko dana. operacija. Crvena ote~ena uvula koja ote`ava gutanje.Primarni lues farinksa je naj~e{}a forma ekstragenitalnog primarnog luesa i zahvata usnu. usled ~ega nazofarinks mo`e da bude potpuno zatvoren infiltratima i o`iljcima. pa je rana dijagnoza veoma va`na radi spre~avanja {irenja infekcije na okolinu. i evakuacije ovih nekroti~nih masa. zatim dolazi do nekroze.Sol. disanju ili gutanju. Za sve lueti~ne promene tercijarnog luesa karakteristi~no je: odsustvo bola. i + WAR test. temperature i adenopatije. difuzna limfadenopatija. nepcu. Tercijarni lues farinksa se mo`e da javi u nekoliko oblika: • Povr{ne ulceracije sa tamnom crveno ivicom u prvoj fazi na uvuli i mekom nepcu koje dovode do o`iljaka.

PATOLOGIJA Kongestija i zapaljenjska infiltracija faringealne tonzile sa obilnom sekrecijom (od mukozne do purulentne). Dactarin gel. sme|im ili plavim ~vori}ima mekog nepca. Na biboracicum u glicerinu. Dijagnoza se postavlja histolo{ki. Klini~ka slika je izra`enija ukoliko je dete mla|e. kaheksija.belo `ute naslage .duboke ulceracije .WEGENER ZAPALJENJA LIMFNOG TKIVA @DRELA VEGETATIONES ADENOIDAS (Hyperplasia tonsillae pharyngicae et adenoiditis chronica) TONSILLITIS CHRONICA (Hyperplasio tonsillae palatinae et tonsillitis chronica) HYPERPLASIO TONSILLAE TUBARIAE et tonsillitis chronica tonsillae tubariae HYPERPLASIO TONSILLAE LINGUALIS et tonsillitis chronica tonsillae lingualis ADENOIDITIS ACUTA Sinonimi: ANGINA POSTNASALIS.male ulceracije TH: Op{ta i lokalna primena mikostatika. Izaziva~i su: .hiperkeratoza `drela .Candida albicans . Javlja se u odoj~adi i starije dece. posle zra~enja. TH: Kortikosteroidi. hormonskih poreme}aja (dijabet). Ulkus po~inje obi~no na prednjem nep~anom luku a zatim zahvata i tonzilu. Oboljenje naj~e{}e u plu}ima ali u `drelu sa bezbolnim bledim. SARKOIDOZA @DRELA 6. ANGINA TONSILLAE PHARYNGICAE LUSCHKA DEFINICIJA To je akutno gnojno zapaljenje III krajnika. na koje se nadovezuje bakterijska infekcija limfnog tkiva III krajnika.Sporotrix . MALIGNI GRANULOM @DRELA .Ova oboljenja nastaju usled: pove}ane primene antibiotika.Blastomicosis . KLINI^KA SLIKA 36 . zra~enje. 1% Gentiana violet. 1% AgNO3. TH: Kortikosteroidi Oboljenja se javlja u vidu bezbolnog ulkusa koji ima jaku tendenciju ka pove}anju.difuzno hiperemi~na sluzoko`a . upotrebe kortikosteroida. Nistatin sol.Leptotrix . Diskutabilno je kao klini~ki entitet? ETIOLOGIJA Kao posledica akutnih rinogenih infekcija. perfuzije citostaticima * ** 5. NaHCO3.Actinomycosis .

7. ubrzanog disanja. 5.infekcija prevertebralnog veziva i dubokih limfonodusa vra-ta i zadnjih dubokih mi{i}a vrata. Kod odoj~adi to dovodi do poreme}aja u ishrani jer dete ne mo`e istovremeno da di{e na usta i da se hrani. pra}ena bolom i povi{enom telesnom temperatu-rom.descendentna infekcija donjih 6. Naglo povi{enje telesne temperature do 40°C. 4. Obostrana cervikalna adenopatija. Zapu{enost nosa kao posledica zapaljenjskog otoka III krajnika. le~iti antibioticima. Na zadnjem zidu farinksa masa sluzavo gnojnog sekreta koji se sliva iz epifarinksa. te utoliko ve}a opasnost od febrilnih konvulzija. TOK Simptomi akutnog adenoidita traju 4-7 dana. sa stalno povi{enom telesnom temperaturom. 3. a ne mo`e ni da sisa. Povra}anje i gubitak apetita.po brisu • Aspiracija sekreta svakodnevno iz nosa • Vazokonstriktorne kapi za nos Adenoidektomija kod recidivantnih otita? TONSILLITIS ACUTA + PHARYNGITIS . Laka hiperemija bubne opne ili znaci akutnog zapaljenja. disajnih puteva. Me|utim nekad i prolongirani tok . Ukoliko je dete manje T je ve}a.nekoliko nedelja.ANGINA DEFINICIJA 37 . Dete je uznemireno. postoji hiperemija zadnjeg zida `drela i nep~anih lukova. nakon ~ega pada temperatura i smanjuje se sekrecija.kao posledica sluzavog sekreta . DIJAGNOZA Orofaringoskopija i prednja i eventualno zadnja rinoskopija. Sluzava sekrecija iz nosa i epifarinksa. Ka{alj . 2. a potom i gnojna. Kontraindikovano tu{iranje adenoida! TERAPIJA • Antibiotici . • • • • • • • • • • Komplikacije adenoiditisa su: akutno gnojno zapaljenje srednjeg uva retrofaringealni apsces spazam larinksa subglotisni laringitis laringotraheobronhitis Jackson bronhopneumonija febrilne konvulzije meningitis sinusitis torticolis rhinopharyngica .1.

Posle 1-2 dana javljaju se lokalne smetnje i njihovom pojavom poja~avaju se i op{ti znaci oboljenja. 1. od latinske re~i angare ili gr~ke anche {to zna~i stezati.rinofaringitis. ubrzan puls. I osipne groznice mogu zapo~eti anginom. Obi~no se za ovo oboljenje upotrebljava termina ”angina”. PATOLOGIJA Hiperemija. bolovi u mi{i}ima i le|ima. Lokalni simptomi 38 . Obolevaju deca i odrasli. Karakteristi~no je da odoj~ad pate od adenoiditisa. uve}ane. Najte`e stanje je oko 3. ote`ano gutanje i ishrana i smetnje prilikom govora. Bol prilikom gutanja i bolovi u `drelu.rashla|enje `drela (hladna pi}a. . Deskvamacija epitela. koja omogu}ava sekundarnu bakterijsku infekciju (starija deca). Cervikalna adenopatija. Angina se ~esto vi|a u vidu epidemija ({kole). Mogu}a i me{ana flora. pre svega nep~anim Waldeyerovog prstena. oblo`en i suv jezik.Akutno zapaljenje na tonzilama. ali pod odre|enim uslovima i apatogeni mikroorganizmi koji normalno borave u tonzilama mogu da se pretvore u patogene forme (35% su zdrave klicono{e). gu{iti.premorenost.crvene. drhtavica. foetor ex ore. ote~ene. Nekroza tkiva tonzile. Talo`enje fibrina. Op{ti simptomi 2. Pojava gnojnih ~epova koji konfluiraju u gnojne naslage. op{ta slabost. a odrasli od angina. dana. DIJAGNOZA • ANGINA CATARRHALIS . ETIOLOGIJA Angina je kaplji~na infekcija. Infiltracija leukocitima. sladoled). ali da bi nastala mora da postoje i neki predisponiraju}i faktori: . Naj~e{}e uzro~nik dospeva do tonzila spolja. trizmus zbog zapaljenja u nep~anim lukovima. . sinusitis. Povi{ena telesna temperatura. refleksna otalgija. Naj~e{}i izaziva~ je Streptokok (65% infekcije. 90% beta hemoliti~ni streptokok grupe A). . zna~ajan i zbog mogu}ih udaljenih komplikacija. a posle 5 dana dolazi do popu{tanja. toksemija i oligurija. KLINI^KA SLIKA U po~etku dominiraju op{ti simptomi.pad op{tih odbrambenih snaga. U najve}em broju je angina je primarna virusna infekcija (pred{kolski uzrast).

TERAPIJA • • • • • mirovanje bris i antibiotici analgetici. 2. Temperatura 4. • ANGINA FOLLICULARIS . ta~kast (pojedina~an) ili kon~ast (sitnozrnast. • ANGINA NECROTICANS . Uzrast deteta 3.folikuli pod zapalje- njem. mrko `ut 2. Tip eksudacije Od ro|enja 38-39°C Beo. vitamin. 3. • ANGINA CONFLUENS .nekroza i ulceracije. ka{asta ishrana. posle TV.fibrinski gnojni ~epovi u lakunama. po potrebi tonsillectomia "a shaud" ** * AKUTNI TONZILOFARINGITIS U DECE (PEDIJATRIJSKI STAV) STREPTOKOKNI Izuzimaju se posebni oblici: 1. naro~ito u kolektivima) Od IV godine nadalje. so~an ili vezikularan izgled gu{e) Manja od 30 5.`u}kaste prominencije na povr{ini . Vreme obolevanja Od XII do V meseca (izuzetak je {arlah . • ANGINA TONSILLAE LINGUALIS . TH: elektrokoagulacija ili LASER odstranjivanje u direktoskopiji + antibiotici. antipiretici. 4.X XII mesec.• ANGINA LACUNARIS . kardiotonici. te~nosti. izuzetno retko ranije 39-40°C Sliven. Novoro|en~ad Deca obolela od malignih bolesti Infektivna mononukleoza Herpeti~ni (Coxackie A virus) VIRUSNI Preko cele godine VIRUSNI STREPTOKOKNI 1. Sedimentacija Ve}a od 30 39 .jak bol u korenu jezika sa te{kim gutanjem ~vrste hrane.prekrivanje fibrinom.

kao antireumatik 100 mg/kg TT VIRUS NUSPOJAVE KOD ASPIRINA .glavobolja. godine 2.000. ERITROMICIN 25 mg/kg u 4 doze 2. godine 800. EXTENCILLIN 600. jako ote~ena (dodiruje koren jezika) Spratna bolest Angularni limfadenitis Petehije na mekom nepcu i uvuli Plamen crveno `drelo Pozitivan bris na β-hemoliti~ni streptokok TERAPIJA STREPTOKOK (preporuka WHO) 1. preko 7. zujanje u u{ima.J. 8. 9. 10. do 7. deset dana 4.000 I. PENICILLIN VK PER OS deset dana Kod alergije na penicillin: 1.000 I. godine PROKAIN PENICILLIN 400. crvena.000 I. 11. PROKAIN PENICILLIN 400. godine 1. Gu{obolja Uvula uve}ana 3-4 puta.J. epistaksa. EXTENCILLIN (ista doza) + ORALNI PENICILLIN u tri doze (na 8 h) 3. LINKOCIN ASPIRIN 50 mg/kg TT u tri doze . preko 7.J. I. do 7.000 I.J.6.200. 13. Leukociti Posebne karakteristike: Ve}i od 12 Manji od 12 7.000 I.J. deset dana 800. 12.J. povra}anje 40 .

2. Hirur{ka oboljenja abdomena.ASTO . a ako je bilo koji test povi{en.Eritromicin.Pneumokoke . KKS. pa ako je opet lo{ rezultat. * ** KOMPLIKACIJE AKUTNIH OBOLJENJA OROFARINKSA 41 . . Latex. Slezov ~aj (u napadu astme) . godine . {alje se na tonzilektomiju.SE povi{ena. fibrinogen.Penicillin.Pentrexyl i Garamycin (prvih 15 dana). Prelomi rebara. . 4.TONSILLITIS EXUDATIVA (PEDIJATRIJSKI STAV) .Stafcillin.tra`i se SE.za{tititi od Gram negativnih bakterija . .pri pritisku se obi~no cedi gnojni sekret. nikada crvena! . Waaler rose.tada je potrebna operacija). ASTO. Izuzetno kod faringita (zbog mirnog sna) MUKOLITICI .Bronhitisi u dece isklju~ivo su virusne etiologije! (izuzev cisti~ne fibroze) 90% infekcija respiratornog trakta nisu bakterijske etiologije! HRONI^NI TONZILITIS .dalje od 15 dana . Suvi pleuritis.od druge do tre}e godine `ivota su tonzile fiziolo{ki uve}ane (mogu ote`avati ishranu i disanje .dok god ga dete pije ka{lja}e! 3.operacija tonzila tek posle izle~enog rinitisa. . produ`ava se terapija jo{ tri meseca. tetraciklini. 5. 3. RF i CRP. Metilcistein (Mucodyne). Posle {este nedelje . .dete u prvoj godini nema tonzile! Sluznica je uvek sedefasta. Pertusis u prvoj nedelji. . do 13.ostali testovi povi{eni ⇒ EXTENCILLIN 3 meseca na 15 dana . . Od 5.Mycoplasma pneumoniae . .ponovo kontrola.preko 500 ASJ/ml .nikada se ne normalizuju ni klini~ki ni laboratorijski nalaz (~este upale gu{e).ponoviti testove. Fluimukan 2.MUKOREGULATORI (PEDIJATRIJSKI STAV) 1. * * * INDIKACIJE ZA ANTITUSIKE (PEDIJATRIJSKI STAV) 1. Bisolvon ? (daju se ako dete ka{lje dve nedelje) PNEUMONIA (PEDIJATRIJSKI STAV) Novoro|en~ad .

simptomi larinksa i hipofarinksa. pa ~ak i ugu{enja. zadnje etmoidalne }elije i sfenoidni sinusi. tako da mo`e do}i do te{ke dispneje. Dakle. usled TBC infekcije limfnih nodusa ili karijesa vratnih pr{ljenova ili baze lobanje. otok su`ava donji sprat `drela u toj meri da vazduh nema slobodan pristup grkljanu. 4. 6. On i dalje raste. 5. petrozita. izme|u bukofaringealne fascije i prevertebralne fascije. dodiruje hoane i meko nepce. srednje i unutra{nje uvo i zadnji zid mezo i hipofarinksa. Simptomi niskog apscesa . uvek sa jedne strane od raphe mediane. . epifarinks i adenoidi. 7. 3. retko posle 5. DEFINICIJA To je zapaljenjski proces lokalizovan u retrofaringealnom prostoru. Donja ivica otoka mo`e da se izbo~i neposredno nad ulazom u grkljan. a visoki apsces . ali i kod odraslih u drugom slu~aju. ili hroni~ni. U retrofaringealne noduse se dreniraju: zadnje partije nosa. Javlja se naj~e{}e u dece izme|u 6-18 meseci starosti. vidi ranije. mo`e da se govori o akutnom i hroni~nom retrofaringealnom apscesu. KLINI^KA SLIKA 42 .LOKALNE 1. 2.abscessus peritonsillaris tonsillae lingualis 3. ABSCESSUS RETROPHARYNGEALIS Akutni Posledica je prodora infekcije iz gnojnog zapaljenjskog prostora `drela. i 2. zbog involucije limfnih ~vorova retrofaringealnog prostora. Sakupljanje gnojnog eksudata usled kolikvacije limfnih nodusa dovodi do stvaranja apscesa i dovodi do toga da se sluznica zadnjeg zida `drela izbo~uje prema napred sve vi{e. pa se u njemu mo`e nakupiti i do 20 cm3 gnojnog eksudata.simptomi nosa. naj~e{}e Streptokoknom infekcijom. DIJAGNOZA Anamneza Nagli i brz razvoj. mastoidita. akutnog otita. godine `ivota. Abscessus peritonsillaris Abscessus intratonsillaris Abscessus retropharyngealis Abscessus parapharyngealis Phlegmona et gangrena pharyngis Angina Ludovici Sepsis tonsillogenes 1. usled akutnog adenita Gilettovih limfnih ~vorova. Meko nepce je razmaknuto i pomereno prema napred. tako da je najzad elasti~no napeta.

43 . Aspiracija. apsces je iza prevertebralne fascije i to . spontana perforacija sa ugu{enjem. cijanoza.u srednjoj liniji. sepsa.`drelo relativno mirno ("hladni apsces") .hroni~ne opstruktivne tegobe (nos. Instrumentalni pregled Jako jednostrano izbo~enje zadnjeg zida farinksa do skoro mekog nepca ostavljaju}i mali prostor izme|u zadnjeg zida i baze jezika. gubitak telesne mase. Kao posledica TBC karijesa vratnih pr{ljenova ki~menog stuba. sluznica `drela hiperemi~na. difterija. Krupozni ka{alj. Otok submandibularnih limfnih ~vorova na vratu.obi~no se na kraju prazni u `drelo 2. Te{ko}e u disanju i sisanju. Traheotomija? Hroni~ni . DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA Dolaze u obzir: parafaringealni. Povra}anje.TBC hladni apsces DEFINICIJA Ova vrsta apscesa je posledica TBC infekcije u starije dece i odraslih osoba. palpatorno ili tvrd infiltrat ili mekani apsces. Kre{tav glas.• • • • • • • • • Visoka temperatura i te{ka intoksikacija deteta. Obolevaju ve}a deca i odrasli.van srednje linije. laringitis.odsustvo infektivnog sindroma . zadnji peritonzilarni apsces. Kao posledica TBC infekcije Gilletovih limfnih ~vorova: apsces je sme{ten izme|u dve fascije . Tortikolis ili zabacivanje glave unazad. Karakteri{u ga: . hipofarinks.laka disfagija. Antibiotici. konvulzije. 1. Zapu{enost nosa. Bolovi u `drelu. Dete le`i na le|ima sa zaba~enom glavom maksimalno unazad (Trendelenburg).cervikalna bezbolna adenopatija . Bris. KOMPLIKACIJE Akutni edem larinksa. strano telo disajnih puteva. larinks) . Karakteri{u ga: . i na vratu uve}ani limfni nodusi. TERAPIJA Incizija i drena`a apscesa. Obolevaju deca do 5 godina. Incizija paramedijalno u ta~ki koja odgovara donjoj ivici mekog nepca.

.laki bolovi u `drelu. Na vratu uve}ane bezbolne limfne noduse. U farinksu crvenilo sluznice sa pomeranjem lateralnog zida farinksa zahva}ene strane. DIJAGNOZA Otok lateralne strane vrata koji je tvrd. Bolovi u vratu i `drelu. 4. Tortikolis na obolelu stranu (m. ETIOLOGIJA angina (per continuitatem) i peritonzilarni apsces infekcija tonzilarnih lo`a posle tonzilektomije mastoiditis i petrozitis (pripoj faringobazilarne fascije) proces na zubima povrede vrata i farinksa (iz `drela ili spolja) KLINI^KA SLIKA Pove}ana telesna temperatura i lo{e op{te stanje. TERAPIJA Tuberkulostatici Incizija spoljnim putem. DIJAGNOZA Anamneza Oboljenje karakteri{e spor razvoj. Otok lateralne strane vrata . kroz vrat.APSCES VRATNOG MEDIJASTINUMA . pterygoidei). ABSCESSUS PARAPHARYNGEALIS . ispred ili iza m.nadra`ajni ka{alj.DUBOKI APSCES VRATA DEFINICIJA To je zapaljenjski proces koji zahvata vezivno tkivo i limfno tkivo parafaringealnog prostora ili dubokih limfnih ~vorova vrata. Sluznica farinksa mirna. odrasli pothranjeni. smanjenog imuniteta. Trizmus (mm. TBC. KLINI^KA SLIKA Orofaringoskopija Na zadnjem zidu farinksa izbo~enje (hladni apsces) u medijalnoj liniji.. osetljiv na dodir. Disfagija. 44 . SCM). SCM. Rtg cervikalne ki~me. .lako bolan.pove}anje limfnih ~vorova na vratu.

).mo`e se vr{iti spoljnjim putem ili otvaranjem lateralnog zida farinksa. TH: antibiotici 6. Incizija apscesa . tupo se prepari{u meka tkiva vrata do parafaringealnog prostora.KOMPLIKACIJE tromboflebitis v. .disfagija . 5.Morbus Senatori je infekcija jako virulentnim Streptokokama sluzoko`e `drela. zbog komplikacija gnojnih afekcija (stomatitisi. DEFINICIJA Predstavlja celulitis poda usne duplje i vrata. otok je jo{ tvrd. uvek sa drenovima. kao za funkcionalnu disekciju vrata .dok je proces jo{ u fazi flegmonoznog zapaljenja. TH: antibiotici Gangrena farinksa .curenje pljuva~ke iz usta zbog infiltracije mi{i}a dna usne duplje (ote`ano gutanje) i hipersalivacija .ka ra~vi karotide.Phlegmona pharyngis diffusa . skarlatine i nome. Proces se mo`e {iriti u svim pravcima.ote`ano disanje 45 ANGINA LUDOVICI .PHLEGMONA BASEOS ORIS . zubni procesi i sl. koja je jako hiperemi~na i edematozna. DEFINICIJA PHLEGMONA ET GANGRENA PHARYNGIS Flegmona farinksa .submentalni otok. SCM. koji je jako tvrd. eksikacija .nastaje kao komplikacija morbila.izmenjen i ote`an govor zbog kretanja jezika . Rez se pravi du` prednje ivice m.povi{ena telesna temperatura . pristup je dakle. Antibiotici . bolan i topao.Gangrena pharyngis . 2. KLINI^KA SLIKA . glositisi. Zatim se razvije flegmona pa apsces.TM se gubi. veni jugularis interni i jugularnim dubokim nodusima. jugularis sa septikemijom edem larinksa medijastinitis ruptura karotide paralize nerava IX-XII TERAPIJA 1.

7. hroni~an limfadenitis submentalis = prednji deo submentalnog prostora metastaze u submentalne limfne noduse . Tonsillectomia ”a chaud”.DIJAGNOZA Lividan otok koji se {iri izme|u ramusa mandibule i hioidne kosti. Bimanuelnom palpacijom se ose}a infiltrat poda usne duplje. DEFINICIJA To je infekcija preko venskih i limfnih sudova sa povi{enom telesnom temperaturom i op{tom intoksikacijom. DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA sijaloadenitis gl. Otok je topao. sublingualis = ograni~en na predeo pljuva~ne `lezde periostitis mandibulae = lu~na infiltracija du` kosti mandibule ranula = ograni~en tumefakt na tipi~nom mestu. Pacijent u te{koj intoksikaciji. tvrd i bolan. Leukocitoza."hladan" tumefakt TERAPIJA Incizija. STERILNE SEKVELE BETA HEMOLITI^KOG STREPTOKOKA .Glomerulonephritis acuta postanginosa * ** SEPSIS TONSILLOGENES STOMATITISI AKUTNI HRONI^NI SPECIFI^NI NESPECIFI^NI LOKALNI OP[TI 1. drena`a i antibiotici. Ne mo`e se nikad pipati prisustvo apscesa zbog dubokog polo`aja zapaljenjskog procesa. Eritem 46 . TH: Antibiotska.Febris rheumatica .reumatska groznica .

mikostatici. usled direktnog lokalnog dejstva nadra`ajnih faktora na sluzoko`u. 9. difterija i druga.Plaut-Vincenti purulenta seu suppurativa gangrenosa . Crvenilo ugla usne se nastavlja fisurom i edemom ugla usne.2.metallica .stomatogingivitis (Upotreba Hg. vitamin B. ali zato ostavlja manifestantni TBC limfadenitis na vratu i sekundarna) LUETICA (primarni .enantemi ili ulkusi na sluzoko`i i tercijarni: povr{ne i duboke gume tvrdog nepca. Stomatitis Stomatitis Stomatitis Stomatitis Stomatitis Stomatitis Stomatitis Stomatitis Stomatitis catarrhalis seu simplex herpetica seu vesiculosa pustulosa (pseudo)membranacea ulceronecrotica . kao {to su: dijabetes.ulkus vrha jezika.angulus infectiosus oris Ulceracije ko`e uglova usana pra}ene pojavom ragada. 47 . 3. kao {to su hrana. usled ~ega dolazi do otoka i nekroze tkiva). U ve}ini slu~ajeva oboljenje je primarno. Nastaju usled lo{e proteze. hipovitaminoza B. 4. razne osipne groznice. u farmaciji kod pravljenja lekova ili u industriji . 8. ZAPALJENJA SLUZNICE USNE DUPLJE . Me|utim. antibiotici) . 10. mikroorganizmi. Stomatitis toxica . 12. krvavljenju lezija. milijarna forma sluznice usne duplje . bakterijske i mikoti~ne infekcije.primarni afekt obi~no pro|e neprimetno. {arlah. TH: otkloniti uzrok. Pb.crne naslage na gingivama.soor specifica TBC (primarna . zapaljenjski procesi u usnoj {upljini mogu biti samo lokalna manifestacija raznih op{tih oboljenja organizma. 7. ali i egzogene toksi~ne materije i sl. 11. sisanje tableta. leukoza. sekundarni .ulkus usne i jezika i bezbolna vratna limfadenopatija.noma mycotica . 5. koji dovode do bola pri otvaranju usta. Ostali stomatitisi leukoze agranulocitoza avitaminoza B. C diabetica gravidarum allergica (ru`. Bi. 6.STOMATITIS Pod stomatitisom podrazumevamo zapaljenje sluznice usne duplje. Rastvorljive soli metala nalaze se u krvnoj cirkulaciji i u kontaktu sa hidrogen sulfidom koji se stvara oko zuba usled detritusa kao produkt reakcije daju nerastvorljivi olovo sulfid koji se deponuje u desnima.

mekom nepcu. ERITEM Naj~e{}u i najbla`u formu difuznog inflamatornog procesa sluzoko`e usne {upljine. 3. termi~ki (vru}a jela i pi}a).Zapaljenjskim procesom mogu biti zahva}eni samo pojedini delovi usne {upljine. c) oblo`enost jezika kod oboljenja `eluca i sl. ili usled prelaska infekcije iz okoline . dolazi do sanacije procesa. 4. tj.STOMATITIS SIMPLEX Tako|e difuzni zapaljenjski proces u usnoj {upljini. suv. nos. razne hemijske materije). AKUTNI HERPETI^NI ILI VEZIKULOZNI STOMATITIS To je naj~e{}e manifestacija primarne infekcije izazvane virusom herpes simplex. glossitis. Sitni. uve}ane papile. deskvamacija epitela i brazde. hemijski (alkohol. prodiru}i ispod epitela jezika. izgled maline ili jagode. crven. prozirni mehuri}i . a posebno deskvamacijom epitela izra`enim na usnama i jeziku. Stomatitis kao posledica oboljenja infektivne prirode: a) {arlah . ili se razvijaju i erozije. na hiperemi~noj. jezik je crven i gladak usled atrofije fungiformnih i filiformnih papila.gingivostomatitis. AKUTNI PUSTULOZNI STOMATITIS Karakteri{e se pojavom mehuri}a koji su ispunjeni gnojem (pustula) na hiperemi~noj i edematoznoj sluzoko`i usne duplje. ali pra}en sluznom ili sluzavo gnojnom sekrecijom. dok su ostale regije intaktne pa se tada upotrebljavaju i posebni nazivi: cheilitis. sluzoko`a usta i usana je bleda i `u}kasta. Oboljenje obi~no i{~ezava po prestanku delovanja faktora. Prema izgledu razlikujemo: 1. duvan. Ne{to izra`eniji u odnosu na drugu regiju iako je proces generalizovan . ove skrame se pretvaraju u tamno sivo prljavu koru (oblo`eni jezik) na kojoj se mogu javiti pukotine. AKUTNI KATARALNI STOMATITIS .Moller-Hunterov glositis.glositis karakteristi~nog izgleda. 2.vesiculae (male) i bule (ve}e). Erozije posle prskanja su dublje i 48 . odnosno izle~enja ili pak prelazi u neku od drugih formi stomatitisa. ispunjene bistrim seroznim ili lako zamu}enim eksudatom. gingivitis. pra}en hiperemijom i ja~im ili slabijim edemom sluzoko`e u zavisnosti od ja~ine i du`ine trajanja lokalnog nadra`aja. sa pojavom ekskorijacije u vidu crvenih mrlja i brazda na vrhu i ivicama jezika . lingvalnoj ili bukalnoj sluzoko`i. TH: higijena usta i ponekad antibiotici. nabubrele. diskretni. Kod te`ih oblika ovog oboljenja. koji po~inje hiperemijom i edemom sluzoko`e. Do pojave mehuri}a obi~no dolazi na mestima gde je epitel sluzoko`e deblji. ote~enoj labijalnoj.`drelo. Uzroci su: mehani~ki (kariozni zubi). farinksu ili jeziku. Deskvamacija mo`e biti vrlo izra`ena tako da zajedno sa nakupljenom sluzi dovodi do stvaranja prljavo sivih skrama na jeziku. pre svega perniciozne anemije. b) anemija. Po prskanju mehuri}a javljaju se erozije ili sitne ulceracije sa crvenim uzdignutim ivicama i `uto sivim dnom.

ispiranje usta Betadinom. a javlja se ili iz vezikuloznog sekundarnom infekcijom. Flegmona usne nastaje ili usled traume.fuzospirohetoza. TH: Antibiotici. anus. Mikroskopski se radi o nekrozi epitela sa talo`enjem fibrina na povr{ini promene. Hexoralom. Flegmona jezika. salvarsan.edem glotisa i ugu{enje. Prvo uvek vezikule a potom ulceracija. najverovatnije nastale usled mehani~kog pritiska pri dojenju ili brisanju sluzoko`e usta. vrh jezika i tvrdo nepce. 5. • iz usne {upljine u grkljan . bol u ustima. Promene mogu biti solitarne i multiple. Mogu}e komplikacije su: • difuzno zahvatanje poda usne duplje du` krvnih sudova do medijastinuma . infekcije operativne rane. vilice. 8. Visoka telesna temperatura. kada postoje i jedne i druge promene ili je od po~etka uzeo takav tok. strano telo. udru`ene sa gastrointestinalnim poreme}ajima.septikemije. Mogu biti akutne. drhtavice. hipersalivacija. kortikosteroidi lokalno. alergija. AFTOZNI STOMATITIS Karakteri{e se pojavom okruglastih ulceracija tanjirastog izgleda. pove}ana. Izaziva bol koji ote`ava ishranu. Bednarove afte 6. Razmek{anjem flegmone ili od po~etka mogu nastati i apscesi. uz 49 . infektivne mononukleoze i sl. karioznih zuba. tro{ne pseudomembrane udru`ene sa eritemom oralne sluzoko`e. Sre}e se naj~e{}e sekundarno kod infekcija `drela i to difteri~ne. angine Plaut-Vincenti (fuziformni bacil i spiroheta tipa Borrelia Vincenti) . vreme nicanja zuba. Ulkusi na predilekcionom mestu . napete i zategnute sluzoko`e. sa tamnocrvenom ivicom na ina~e hiperemi~noj sluzoko`i. kao i na podu usta.angina Ludovici!. 10% hromna kiselina. H2O2. regionalna limfadenopatija. sa eventualnim zahvatanjem pleure i perikarda i gnojnog pleuritisa ili perikarditisa.PLAUT-VINCENTI To su difuzne sive.cancrum oris. Nastaje najverovatnije usled dejstva fuziformnog bacila i spirile. su isklju~ivo lokalizovane na nepcima odoj~adi. 7. ili se mogu javiti u intervalima od mesec ili godinu dana. foetor ex ore. autoimuni faktori.trigonum retromolare. higijena. TH: 10% argentum nitricum. Tilaksilom. nedostatak vitamina. Kao crni bezbolni plik na sluznici obraza . usled stranog tela i povrede. uz gubitak imuniteta. naj~e{}e lokalizovan na sluzoko`nim prevojima. STOMATITIS PSEUDOMEMBRANACEA . psihogeni faktori. Usna je nate~ena. STOMATITIS PURULENTA SEU SUPPURATIVA Zapaljenje ide kao flegmonozni ili apscediraju}i proces.brojnije.silazna flegmona . genitalije `ene). sivoru`i~aste ili `u}kaste boje. STOMATITIS GANGRENOSA (N O M A) VODENI RAK (CANCER AQUATICUS) To je nekroza mekih tkiva i kostiju odgovaraju}e regije (lice. ~vrsta. sa tvrdim infiltratom okoline. prelaskom gnojnog procesa sa zuba. Etiolo{ki dolaze u obzir: mikroorganizmi. • ili putem krvi .

NaHCO3. kod hroni~nih oboljenja (TBC. proliv. Razli~iti rezultati tih ispitivanja i razna obja{njenja i mi{ljenja koja su iz njih rezultirala i koja doskora nisu mogla da se usklade. dijabetes). difuzne membrane stvaraju. OSTALI STOMATITISI (Vidi gore) HRONI^NI STOMATITISI Oni imaju prete`no produktivni karakter. * ** TONZILARNI PROBLEM KLINIKA ZA OTORINOLARINGOLOGIJU I MAKSILOFACIJALNU HIRURGIJU BEO GR AD Prof Dr Spalajkovi} Mirjana U sluzoko`i farinksa nalaze se aglomeracije limfoidnog tkiva koje su raspore|ene u obliku prstena oko u{}a `drela. zubne proteze). dve tubarne tonzile. redovne kontrole. i lokalni tretman . predstavljaju veliki problem. 50 . kod male dece ili starijih i iscrpljenih bolesnika. hormonski.biopsija. jer ona predstavljaju te`i{te ovog problema: 1. duvan. subepitelnim sitno}elijskim infiltratom plazma }elija i hiperplazijom limfnih folikula. ~etvrta tonzila. sluznice usne duplje ili jezika. fetor. TH: ukloniti faktor. sa lokalnom ili difuznom hiperplazijom epitela sluzoko`e i pojavom oro`avanja. U njegov sastav ulaze dve palatinalne tonzile. vezane za sluzoko`u. 1% gentiana violet. hirur{ko otklanjanje. pa i aspiracionu pneumoniju. drhtavicu.te{ku intoksikaciju. Leukoplakija je hiperkeratozna prekancerozna promena sivo beli~aste boje. sepsu. te su oduvek predstavljale predmet raznih ispitivanja. Najimpozantnije su u tom prstenu nep~ane tonzile i adenoidne vegetacije. Beli~aste skrame mle~nog izgleda. Nastaje usled hroni~ne iritacije (alkohol. vitamin A u velikim dozama. TH: EX antibiotike ili paralelno sa njima mikostatike.SOOR Izazvan je candidom albicans. TH: Antibiotici i 5% soda bikarbona. Uloga zdrave tonzile u organizmu. adenoidne vegetacije i lingvalna tonzila. tzv. za~ini. o kome }e se ovde pisati. MIKOTI^NI STOMATITISI MONILIASIS . takozvani "tonzilarni problem". povi{enu telesnu temperaturu. Hirur{ki intervenisati kontraindikovano! Sanacioni grubi o`iljci popravljaju se plasti~nom hirurgijom. lo{e op{te stanje. Dg . 10. 9. Dva su klju~na pitanja koja se moraju objasniti i na koja se mora odgovoriti. Bol usled pucanja promena.10% borglicerin. Te aglomeracije nose naziv Waldeyerov limfati~ni prsten. po skidanju krvare.

Sekundarni folikuli odlikuju se velikim okruglim srednjim delom koji je svetle boje i koji predstavlja germinativni centar limfocita i periferijom koja je tamnija. ispitivao tonzilarno tkivo i opisao germinativne centre za koje je smatrao da imaju lipoliti~ku aktivnost. iz sekundarnih limfnih folikula.obrt od oko 5 miliona £. Pre 50 godina se smatralo da operacija krajnika otvara put infekciji tuberkuloznim bacilima. a sve ve}i broj operisanih. odnosno tehnike imunolo{kih ispitivanja moglo se dokazati da tonzile imaju va`nu ulogu u stvaranju imuniteta i da predstavljaju imunokompetentno tkivo. Razlikujemo dve osnovne vrste imuniteta: 51 . Prema nekim podacima u SAD se u~ini godi{nje oko milion tonzilektomija. Op{irnije o istorijatu tonzilarnog problema se mo`e ~itati u Medicinskoj enciklopediji pod slovom "T". retikularne mre`e i tonzilarnih kripti ~iji je epitel plo~asto slojevit i veoma tanak. Me|utim. kada smemo ukloniti tonzile bez {tete po organizam. O tonzilarnom problemu se razmi{lja i diskutuje jo{ od Hipokrata. Ne raspola`em podacima koliki je broj godi{nje tonzilektomiranih u na{oj zemlji. Limfno tkivo tonzile ima samo eferentne limfne sudove. Jedna od njih je imuna reakcija. Fleming je 1885. Zidovi kapilarne mre`e su izuzetno tanki. a ni danas nisu svi autori istog mi{ljenja. Od tada se situacija postepeno menjala i u raznim zemljama je elan kojim su se tonzile vadile do`ivljavao svoje uspone i padove. {to je va`no kod {irenja infekcije. Histolo{ki se tonzile sastoje od sekundarnih limfnih folikula (Fleming ih je nazvao sekundarnim jer primarnim limfnim folikulom naziva svaku grupaciju limfnog tkiva). ali je sigurno veliki sude}i bar po tome {to svake godine na ve`bama imamo sve manji broj studenata sa prisutnim krajnicima. neophodno je da se stavovi bar donekle usklade. U nje mu se nalaze limfociti sa manjom citoplazmom. IMUNITET Organizam raspola`e za svoju odbranu izvesnim brojem mogu}nosti. a obja{njava se pozitivnim tropizmom }elija epitela kripti prema limfocitima). {to je industrija od oko 375 miliona $.000 tonzilektomija . a to je da li postoje parametri koji defini{u obolelu tonzilu koju treba operativno odstraniti. ako se zna da je tonzilektomija jedna od naj~e{}ih operacija uop{te. Ovo su pitanja o kojima je bilo mnogo kontroverznih diskusija.2. god. Opisan je i poznat fenomen retikuliranja epitela kripti koji se zove i Stönrov fenomen (nastaje usled prodora limfocita me|u }elije epitela kripti. odnosno do kog trenutka mo`emo bolesnu tonzilu le~iti konzervativno bez opasnosti po organizam et vice versa. tj. Ova tamnija zona ne obuhvata ceo centar ve} samo jedan njegov deo ~ine}i kao neku kapu koja odvaja germinativni centar od retikularnog epitela kripti. Mi{ljenje da zdrave tonzile imaju odre|enu za{titnu ulogu sve je vi{e imalo pristalica. U XVI veku Ambrois Pare. plazma }elije i makrofagi. Tek sa razvitkom imunologije. Cela gra|a tonzile je pode{ena tako da {to bolje i {to lak{e uspostavi kontakt izme|u antigena-bakterije i antitela. Iz ova dva pitanja proizilazi i tre}e. ali se ni{ta definitivno ni konkretno nije dokazalo {to bi objasnilo vrstu i mehanizam te za{tite. Obja{njenje ovih novijih saznanja bi}e nam mnogo lak{e ako se malo podsetimo na histolo{ku gra|u tonzile. utvrdio je da su tonzile posebni organ koji imaju funkciju limfne `lezde (~vora). u Engleskoj se godi{nje izvr{i oko 200. Kada tonzile treba operisati a kada ih ~uvati. veliki francuski hirurg.

Imuna reakcija antitelima koja cirkuli{u u krvi i koja vezom antigen-antitelo (AgAt) uslovljava humoralni imunitet. nazalnoj mukozi. koje je imunolo{ki kompetentno. 2. Postoje T i B limfociti. Celularna imuna reakcija gde se reagovanje Ag-At vr{i na taj na~in {to se stvara selektivna populacija limfocita koji imaju istu ulogu kao antitelo u odnosu na molekulu koja je izazvala njegovo formiranje (zna~i. retikuliranje epitela kripti.glavni zadatak im jo{ nije otkriven. Antitela su sposobna da reaguju na specifi~an na~in sa razli~itim supstancama koje nazivamo antigeni. IgA predstavlja primarni odbrambeni mehanizam protiv lokalne infekcije. IgD i IgE. IgA . Najdu`e `ive i grade se relativno brzo. prostati~noj te~nosti. Izgleda da zbog toga i postoji pozitivan tropizam }elija epitela kripti prema limfocitima. Sa tonzilama po~inje sistem limfoidnih }elija. koli~inu i karakteristike lokalne produkcije imunoglobulina. U nekim drugim slu~ajevima prodor stranog antigena mo`e dovesti do stanja preosetljivosti koja predstavlja osnove patolo{kog procesa kod alergije. Kod nekroze tkiva pojavljuje se u ve}im skupinama (bolesne tonzile). antivirusnih. odigrala ulogu antigena). IgM. IgD .glavna funkcija je spre~avanje nadiranja stranih mikrobskih organizama i }elija ka op{tem imunolo{kom sistemu. anti-Rh antitela. mukusu tankog creva. Sekretorni IgA se javlja u polimernom obliku. Dakle. a to je limfocit. penicilin. sada se upotrebljava samo za preparate koji sadr`e izolovane frakcije iz humane krvi). prenose se pasivno od majke na plod. deli se na centralni limfoidni sistem. a ne njihovo razaranje. Dete sa prvim udisajem uvla~i i prvi antigen koji dolazi u kontakt sa limfnim tkivom tonzile. Limfoidno tkivo. suzama. U izvesnim slu~ajevima imune reakcije se razvijaju u pozitivnom smislu i predstavljaju odbranu organizma od infekcije. aglutinacija. hemoliza. fiksacija komplementa. Kako su kapilari tonzila veoma tankih zidova. Ta klasa je najvi{e zastupljena u telesnim sekretima: pljuva~ki. gamaglobulin. Antigen mora da pro|e kroz epitel da bi do{ao do }elije koja }e dati imunolo{ki odgovor.njega sinteti{e fetus. Ispoljava za{titnu ulogu prema velikom broju bacila i antigena i odgovoran je za veliki broj specifi~nih aktivnosti kao {to su: precipitacija. Veliki broj raznih proteina predstavljaju hemijsku osnovu za izgradnju molekula antitela i oni se danas nazivaju imunoglobulini (stari naziv za serumske proteine koji sadr`e antitela. proteini iz mleka itd. IgM . tj. Ima ih najvi{e. Zahvaljuju}i napretku tehni~kih mogu}nosti ispitivanja danas smo u stanju da pomo}u imunofluorescencije u tkivima i imunoelektroforeze u sekretima doka`emo prisustvo. slezina i limfno tkivo digestivnog i Taj periferni limfoidni sistem mo`emo zamisliti kao jedan tubus na ~ijem po~etku su tonzile a na zavr{etku apendiks.predstavlja glavni deo antibakterijskih. Po~etak reakcije Ag-At je u tonzilama. Kod ljudi je utvr|eno postojanje 5 klasa imunoglobulina: IgG. IgA. Tonzile su periferni limfoidni organ. I samo postojanje kripti omogu}uje ve}i kontakt tonzila sa bakterijama (antigenima). respiratornog trakta. koji kod ~oveka predstavlja timus i periferni limfni sistem koji sa~injavaju: limfne `lezde (~vorovi). vaginalnom sekretu.1. 52 . Jedna od najva`nijih osobina koje poseduju `ive }elije je sposobnost da mogu da uni{te aktivnost razli~itih stranih supstanci koje napadnu organizam a da pri tom ne pretrpe promene koje bi uticale na njihove osnovne osobine. U imunologiji centralnu }eliju predstavlja limfocit. IgG . Postoje radovi koji navode aktivnost antitela prema izvesnim antigenima kao {to je insulin. to omogu}ava antigenima odnosno bakterijama da lak{e dospeju do limfocita.

god. god. . a ne iskoreniti po svaku cenu. Alergolozi nazivaju alergenima svaki antigen koji izaziva. ako su tonzile pretvorene u gnojnu spu`vu.kvantitativno ima najvi{e IgD.ovi su odnosi isti bez obzira na uzrast. stimuli{e stvaranje IgE. Obilje plazmocita govori o intenzivnoj imunitetskoj aktivnosti tonzila. naravno da ih treba operisati. Ovaj IgA ima veliku stabilnost. a na prvom mestu prisustvo sekretornog IgA II S. koji su imali ozbiljne zapaljenjske reakcije gornjih disajnih puteva i na{li su slede}e: .aspekta deficita lokalne produkcije imunoglobulina. pa ~ak i {tetno u de~ijoj patologiji boriti se po svaku cenu protiv ovih manifestacija koje su nekada te{ke. Raspored }elija koje produkuju imunoglobulin u faringealnom tkivu ima sli~nosti sa onim kod limfnih `lezda i slezine.topografski se IgA nalazi uglavnom u horionu Malpigijevog sloja epitela kripti i u germinativnim centrima. South je dokazao da postoji dosta odre|ena korelacija izme|u infekcije i sni`ene koli~ine sekretornog IgA kod dece.identi~ni rezultat za tkivo tonzila i tkiva adenoidnih vegetacija. a Diebold i Nezelof l971. Surjan u jednoj studiji pomo}u imunolo{kih metoda dokazuje da se tonzile mogu pona{ati kao regionalne limfne `lezde. Zna~i da tonzila ima imunolo{ku memoriju i da se prema tome pona{a i kao (ne regionalna) limfna `lezda. Na osnovu toga se mo`e zaklju~iti: Hipertrofija i hiperplazija limfoidnog tkiva tonzila je konstantna. za svoje radove na dokazivanju primarne strukture molekula imunoglobulina dobili Nobelovu nagradu za medicinu i fiziologiju. uradili imunofluorescentne analize biopsija tonzile kod serije bolesnika od 6 meseci do 11 god. Bez obzira na ove razlike mo`e se konstatovati: Nos i farinks predstavljaju mesto sa pove}anom produkcijom imunoglobulina. te{ko ga razaraju ~ak i fermenti i samim tim je vrlo efikasan u odbrani epitelijalnih povr{ina. Dokazano je kod dece od 4 . efikasnost i relativna autonomija lokalnih imunitetskih procesa rinofaringealne sfere koja se lokalnim imunitetom sluzoko`e opire spolja{njem napadu. Ove morfolo{ke modifikacije uop{te ne postoje kod osoba koje imaju kongenitalnu hipo ili agamaglobulinemiju. nesposobnu za produkciju imunoglobulina. . Ova "patologija adaptacije" predstavlja nu`no zlo kojim moramo upravljati. Treba uvideti koliko je uzaludno. da mogu da "zarobe" antigene koji su prisutni u usnoj {upljini. god. Nekoliko faktora govori u prilog ovoj autonomnosti. tj. Prema tome. dok se IgM nalazi samo u germinativnom centru. Radi se o autonomnom sistemu koji je od prvorazrednog zna~aja. dok su IgA i IgM smanjeni.12 god. da postoji nagli pad sekretornih IgA nakon tonziloadenoidektomije.IgE . Smatra se da se koncepcija faringealne patologije. ali su maksimalne koli~ine IgG i IgA na|ene kod odrasle dece i odraslih osoba. ali ga ima vi{e u germinativnim centrima. IgG se nalazi tako|e tu. Porter i Edelman su 1972.. tj. a razlikuje se od onog u crevima. Grabbe i Heremans su l967. sada sagledava sa novog aspekta . Dokazano je prisustvo. ali predstavljaju postepen razvoj imunitetnih snaga. {to je vrlo va`no u pogledu lokalnog imuniteta. {to treba povezati sa starim iskustvom o velikom broju poliomijelitisa nakon tonzilektomije. preciznije geneza recidiviraju}ih infekcija gornjih respiratornih puteva. ali ako izvadimo tonzile koje su 53 . U drugoj studiji isti autor pokazuje na kulturi tkiva pove}anu produkciju antitela od strane tonzile posle subkutane injekcije antigena.se vezuje za mastocite i bazofile iz krvi {to dovodi do otpu{tanja histamina i drugih farmakolo{ki aktivnih supstanci pri dodiru sa antigenom koji je ovde alergen. ali neki drugi autori su imali suprotne rezultate. . Germinativni centri mogu dosti}i velike razmere.

Indikacije za tonzilektomiju: ~este gnojne angine. verifikacija tumora tonzile. Bogato je infiltrisan limfocitima i 1. Nakon ovoga. • • • • • deca ispod tri godine. naro~ito jugodigastri~ne `lezde. hipertrofija koja ne odgovara dobu bolesnika. ciroza jetre. hipertrofija koja pravi smetnje. specifi~ni i nespecifi~ni limfadenitis vrata. kada su svi fokusi sanirani. a bolest jo{ traje Kontraindikacije: • • • • • • • • • • • • bolesti hematopoeze. foetor ex ore. • te{ka op{ta oboljenja (malignomi.do 2-3 reda }elija.nakon intern. hiperemija prednjih nep~anih lukova. logi~no sledi pitanje procene obolelosti tonzila i indikacije i kontraindikacije za tonzilektomiju. • akutne infektivne bolesti.samo delimi~no obolele a koje mo`emo le~enjem osposobiti. bolesnici sa reumati~nim oboljenjima i fokalnim infekcijama (monoartritis. * ** Relativne: TONZILARNI PROBLEM (2) GRA\A PALATINALNE TONZILE tanji . stafilokokno). mikoza tonzila. iridocyclitis) ako je dokazana veza izme|u ovih oboljenja i oboljenja tonzila (postojanje angina ili peritonzilarnog apscesa). • • • • • Lokalni znaci oboljenja: nejednaka veli~ina tonzila.Plo~asto slojevit bez oro`avanja. a u kriptama sve 54 . atrofija koja ne odgovara uzrastu. Na povr{ini debeo. evolutivna bubre`na i Apsolutne: reumati~na oboljenja). Epitel je rastresit i u njega ulaze vlakna retikularnog tkiva tonzilarne strome. neuritis. Epitel . atrofi~ni rinitisi i faringitisi. sr~anim manama i hipertenzijom . kratko nepce. pripreme. hroni~na cervikalna adenopatija. streptokokno. Kripte se zavr{avaju epitelnim pupoljkom. klicono{tvo (difteri~no. gde se o~ekuje jako krvarenje. bolesnici sa dijabetesom. ex iuvantibus. evolutivna TBC. na{kodi}emo organizmu jer mu uklanjamo najva`niji deo farinksa. ponavljani peritonzilarni apscesi. u nekim slu~ajevima upornog ka{lja. stanje odmah posle angine. • febrilna stanja.

carotis externae na razne na~ine. koji migriraju iz tonzilarne strome u kripte i na povr{ini tonzile. Normalne tonzile ne prelaze ravan nep~anih lukova. Inervacija je: senzitivna od trigeminusa preko pterigopalatinskog gangliona. Tonzile imaju samo odvodne limfne sudove ba{ kao i sluznica `drela sa kojom tonzila ~ini jednu anatomsku i funkcionalnu celinu. sadr`e B i T limfocite kao nosioce humoralnog i celularnog imuniteta. Epitel urasta u vezivnu podlogu. a od podloge jezika nije jasno ograni~ena ve} folikuli idu i u mi{i}e jezika. B limfociti pokazuju grupisanje u pojedine delove tonzile u zavisnosti koji imunoglobulin produkuju. Iz sudova izlaze bela krvna zrnca i infiltriraju subepitelno tkivo formiraju}i primarne limfne folikule.a. leukocitima i deskvamiranim epitelom i stranim ~esticama. facialis. nastaje invaginacija epitela drugog faringealnog d`epa u farinksu. EMBRIOLOGIJA Palatinalne tonzile nastaju krajem embrionalnog `ivota.a. a delom i glossopharyngeusa. 55 .manje polimorfonuklearnim leukocitima. Limfni folikuli . . Vezivno se {iri na povr{inu tonzile u obliku septa i trabekula koje dele limfne folikule. a nisu posebni organi. Limfociti su najbrojniji.a. U IV mesecu intrauterinog `ivota. palatinae ascendens . a posle toga sekundarni. godine. 4. Lingvalna tonzila ima plitke kripte. Vaskularizacija tonzile palatine . Bogato je slobodnim limfocitima. a tek krajem I godine poprimaju definitivnu gra|u. Vene prate arterije i odlaze u v. Vezivno tkivo . prose~no udaljena oko 1 cm. polimorfonuklearnim leukocitima i plazmocitima. carotis externa se nalazi lateralno od tonzile u parotidnoj lo`i.adenoidne vegetacije po~inju involuciju u pubertetu a zavr{avaju do 25. Uz bogatu vaskularizaciju to je ~ini delikatnom za operaciju. Limfociti koji ~ine folikul nisu nastali u tonzili ve} su do{li tu cirkulacijom.tonzila dobija krv od a.ispunjava prostore izme|u limfnih folikula. pa se ka`e da adenoidi "nemaju kapsulu". 3. jugularis externu i internu. Na sli~an na~in urastanjem epitela u vezivnu podlogu nastaju i ostale tonzile. nosioci nezrelih limfocita. retromandibularis i v. a ona odgovara proliferacijom veziva i mno`enjem i urastanjem krvnih sudova. Tonzila nema svoju kapsulu. palatinae descendens Topografija . carotis interna je pozadi i lateralno u retrostiloidnom delu parafaringealnog prostora i bli`a je tonzili od eksterne. a vezivo na kojem le`e nije kompaktno.a.koje sa lateralne strane pokriva tonzilu pripada fasciji gornjeg konstriktornog mi{i}a. Adenoidne vegetacije nemaju prave kripte. Retikuloendotelno tkivo .do tre}eg meseca primarni. Kripte su ispunjene limfocitima.a. ali mo`e i manje. pharyngicae ascendens . 2. a iz njih u v. Tako limfociti koji produkuju IgA (ve}im delom sekretorni) se skupljaju pod samu bazalnu membranu ili u germinativne centre folikula. naj~e{}e od: . Involucija tonzila: .

T limfociti i tip IV imunog odgovora. Skoncentrisane su na ulasku u respiratorni i digestivni put jer je sluznica ovih puteva. naj~e{}e mesto ulaska infekcije. a naro~ito respiratornog. tako da se kasnija sekundarna imuna reakcija (alergija) mo`e desiti na bilo kom Zahvaljuju}i kretanju limfocita kroz krvotok. koji samo manjim delom idu u cirkulaciju. senzibilizacija .primarni imuni odgovor. A. a ve}im u tkivo i na povr{inu tonzile.. Isto tako se sekundarni imuni odgovor desi i na tonzilama. HRONI^NA GNOJNA ZAPALJENJA TONZILA DEFINICIJA To su zapaljenja nastala kao posledice hroni~nih infekcija samih krajnika ili infekcije iz susednih organa (nos. ili sterilne sekvele hroni~nog tonzilitisa (streptokok beta hemolitikus) koje po~ivaju na autoimunim mehanizmima. Sekretorna komponenta je jedan glikoprotein vezan za IgA. tkivu (npr. a ostvaruje se preko: • humoralnog imuniteta . Izme|u dece sa velikim tonzilama i dece bez tonzila ta razlika ide na dvostruko (12 tj. Uticaj tonzila na napredovanje deteta . a B.B limfociti i prva tri tipa imunog odgovora i • celularnog imuniteta . 24 meseca). a naro~ito limfocita memorije. usta. godini i ona traje ~ak do starosti kada atrofiraju.deca sa hipertrofi~nim tonzilama zaostaju za decom sa normalnim tonzilama 6 meseci u rastu i 12 meseci u te`ini. Razoreni epitel tonzila i nefunkcionalno limfno tkivo su {irom otvorena vrata bakterijama. posebno proteolize. Nespecifi~na tkivna odbrana se sastoji iz: • • naro~ito izra`eno u tkivu tonzile koje je bogato }elijama nespecifi~ne odbrane • filtracije u mre`i RES-a. na tonzilama senzibili{e ceo organizam na doti~ni antigen. fagocitoze lu~enja }elijskih enzima po~ev od povr{ine tonzila (limfociti i leukociti). bez obzira {to je primarni imuni odgovor bio npr. `ari{ne bolesti. One ~ine unutra{nji Waldeyerov prsten koji zajedno sa solitarnim limfnim ~vori}ima `drelne sluznice ~ini prvi odbrambeni bedem ne`ivim i `ivim stranim korpuskulima koje ugro`avaju organizam. zubi). ko`a) na kojoj antigen dospe. re|e posledica op{tih 56 . Od posebnog je zna~aja sekretorni imunitet. FIZIOLOGIJA TONZILA I OSTALOG LIMFATI^NOG TKIVA Tonzile su deo `drela u kojem je limfati~no odbrambeno tkivo vi{e skoncentrisano nego u ostaloj sluzoko`i `drela.palatinalne tonzile po~inju involuciju ve} u 5-6. Bolesne tonzile gube svoju odbrambenu ulogu i direktno ugro`avaju organizam. Specifi~na odbrana po~iva na sekundarnom imunom odgovoru. a sama tonzila dobra podloga za odr`avanje i umno`avanje bakterija (kao farma) odakle one ugro`avaju ceo organizam zahvaljuju}i bogatoj krvnoj i limfnoj drena`i i {irokim i brojnim vezama sa centralnim krvotokom nastaju septi~ne komplikacije. za koji su odgovorni IgA. Tonzile su korisne samo dok su zdrave. paranazalne {upljine. u crevima (nutritivna alergija). koji olak{ava transport ovih antitela na povr{inu i ~ini ga otpornim na razne enzime.

recidivantnih infekcija ({arlah, difterija), re|e hroni~ni sinusitisi. Naj~e{}e se sre}e u uzrastu izme|u 4-15. godine. 1. TONSILLITIS PHARYNGEA CHRONICA - ADENOIDITIS CHRONICA 2. TONSILLITIS CHRONICA TONSILLITIS CHRONICA Hroni~no zapaljenje nep~anih krajnika se karakteri{e promene u epitelu koji biva razoren, naro~ito u kriptama. Povr{ne ulceracije, zaostajanje deskvamiranog epitela u kriptama, nagomilavanje masnih kiselina, holesterina i bakterija formiraju sastav tonzilarnih d`epova. Bakteriolo{ki se u ovakvim tonzilama nalaze streptokoke, pneumokoke, stafilokoke, Klebsiella pneumoniae, Escherichia colli, anaerobne bakterije, gljivice. Kod 5% slu~ajeva hroni~nog tonzilitisa histolo{ki nalazimo znake TBC hroni~ne infekcije sa epiteloidnim i d`inovskim Langerhansovim }elijama. Limfni folikuli bivaju razoreni i izmenjeni vezivnim tkivom koje pro`ima i ostatak strome (RES) Dakle, postoji limfocitna, leukocitarna i plazmocitna infiltracija sa bujanjem vezivnog tkiva. Postoji pove}ana permeabilnost kapilara, poreme}eni odnosi arterijske, venske i limfne cirkulacije. Ove je slika terminalnog stanja hroni~no upaljene tonzile, kada je njena funkcija potpuno uni{tena. Do tog stadijuma vodi prelazni, koji traje godinama, i u kojem je tonzila sve manje korisna a sve vi{e {tetna, kao stalno `ari{te infekcije i {irom otvorena

vrata za ulaz bakterija.
DIJAGNOZA ANAMNEZA

Mogu da postoje dva oblika i to: hipertrofi~ni i atrofi~ni oblik.

^este upale - gnojne angine, peritonzilarni apscesi. Na osnovu ~ega razlikovati zdravu od bolesne tonzile, koji su to klini~ki znaci, koji u zajednici sa drugim podacima o bolesti, mogu odlu~iti da li je tonzila obolela ili nije? KLINI^KA SLIKA

Simptomatologija
• zadah • umereni bol pri gutanju u jednoj ili obe tonzile, koja nastaje sa egzacerbacijom

zapaljenja
• promena boje ili ~isto}e glasa zbog veli~ine • ose}aj stalne ispunjenosti `drela, potreba za hrakanjem • povremeni bolovi koji zra~e u uvo usled punjenja kripti detritusom pa po izbacivanju

bol prestaje
• uporni ka{alj • bezbolni otok na vratu, znak probijanja tonzilarne barijere.

Mogu} je i bol u abdomenu! 57

za uzrast uzimaju}i u obzir limfati~nu konstituciju, mada klini~ki tonzile mogu i ne moraju biti uve}ane, a njihova veli~ina i nije presudna. 2. Gnojni detritus - gnoj - te~an ili ~vrst koji se na pritisak cedi, cisti~ne {upljine u kriptama sa kazeoznim masama, kalcifikacije - tonzilolitijaza.

1. Veli~ina - hipertrofi~ne ili male i atrofi~ne - obi~no se ka`e da ne odgovaraju

zadebljala ivica, otok zadnjih lukova, sinehije izme|u tonzile i lukova. sa egzacerbacijama.

3. O`iljno izmenjene tonzile 4. Asimetri~ne tonzile 5. Hiperemija prednjih nep~anih lukova (Frankeov simptom) - tamno crvena i

6. Hroni~ni otok jugulodigastri~nog i submandibularnih limfnih nodusa - posebno

Laboratorija
Bris gu{e, leukociti kod egzacerbacija, anemija, ASTO, SE, ? DDG: fiziolo{ko uve}anje tonzila i malignomi. Tonzile predstavljaju naj~e{}u `ari{nu fokalozu (60%) i to ne samo palatinalne tonzile, ve} i ostale tonzile u `drelu, kao i cela sluzoko`a gornjeg respiratornog trakta, posebno `drela jer je bogata limfnim tkivom. Zatim i: zubi, bronhiektazije, holecista, prostata - daju bakterije, toksine bakterija i produkte tkiva. TERAPIJA Hirur{ka - tonsillectomia Me|utim, "vr{iti tonzilektomiju bez opravdane indikacije zna~i poigravati se sa zdravljem i `ivotom bolesnika" - [ercer. INDIKACIJE ZA TONZILEKTOMIJU

Lokalne
1. Tonsillitis - najmanje pet puta za godinu dana, mikoti~na oboljenja, one koje rezultuju febrilnim konvulzijama, sleep apnea sindromom. 2. Recidiv peritonzilarnog apscesa - 4-6 nedelja po smirenju apscesa. Posle drugog - obavezno! 3. Hipertrofija tonzila - koja vr{i opstrukciju disanja, govor, ishrana. 4. Trajno klicono{tvo - difterija ili streptokokna infekcija. 5. Sumnja na maligni proces tonzilarnog tkiva -nejednake tonzile naro~ito kod odraslih osoba. 6. Fetor - tonzilarnog porekla 7. Preparacija n. glossopharyngeusa 8. Stilodinia - elongirani stiloidni nastavak

@ari{ne (fokalne)

58

1. TBC limfnih nodusa na vratu - kad su i tonzile obolele, dakle angine koje uzrokuju adenopatiju vrata. 2. Recidiv akutnih otitisa (usled hipertrofije i infekcije vegetacija) 3. Uporni kataralni hroni~ni otitisi u odraslih 4. Reumatska groznica, glomerulonefritis, febrilne konvulzije, kardiolo{ke i dermatolo{ke indikacije, ataci reumatizma - fokaloze - monoartritis, neuritis, neuritis optikusa, iridociklitis, episkleritis, recidivantni konjunktivitis, horioditis, psorijaza, alopecija, eritema multiforme, urticaria chronica, purpura. - tonzilektomija je glavni i neophodni elemenat u terapiji fokaloza i - tonzilektomija ne uti~e na evoluciju ve} nastalog karditisa i glomerulonefritisa, ali spre~ava recidive reumatoidnog artritisa sa novim atacima karditisa i glomerulo-nefritisa. Kod ovih bolesti njena uloga je preventivna. 5. Uporni ka{alj - hroni~ni tonzilitis, bez uzroka ka{lja 6. Ex iuvantibus KONTRAINDIKACIJE ZA TONZILEKTOMIJU

Apsolutne
1. 2. 3. 4. Hemofilija? ne Leukoze? da Maligni tumori drugih organa - da Evolutivna TBC plu}a - da

Relativne
1. Do 3 godine starosti i stariji od 60 godina. 2. Stanje neposredno posle angine - posle angine 3 nedelje, a posle apscesa 4 nedelje. 3. Evolutivna reumatska i bubre`na oboljenja 4. Epidemija zaraznih bolesti - posle de~ijih infektivnih bolesti 6 nedelja, posle poliomijelitisa ne jer lak{e obolevaju. 5. Profesionalni peva~i 6. Zapaljenja sinusa i usne duplje 7. Atrofi~ni rinitis - apsolutna? 8. Atrofi~ni hroni~ni faringitis - apsolutna? 9. Diabetes mellitus - stabilizacija {e}era. 10. Hipertenzija i sr~ana oboljenja - kompenzacija. 11. Rekonvalescencija - posle hepatita 6 meseci 12. Menzes - 7 dana pre i 7 dana posle ne. 13. Akutne nespecifi~ne plu}ne afekcije. VRSTE TONZILEKTOMIJA - disekciona - chirurgica - giljotina - kriogena - elektrosterilizacija - laser VEGETATIO ADENOIDES CHRONICA DEFINICIJA 59

PATOLOGIJA To je vezivna ili limfoidna hiperplazija tkiva. konstitucionalni faktori. delovi u predelu ostijuma tube auditive. usled stalne hipoksije.”da li stalno (u toku infekcije je to normalno!) dr`i otvorena (istorijat: sleep apnea. `edna zbog su{enja sluznice `drela. Ovo uve}anje mo`e da ima nekoliko oblika: mo`e da bude uve}ana cela faringealna tonzila. izlo`enost deteta vlazi. skra}ena • prominiranje zubi}a. stanja se pogor{avaju prisustvom adenoidnih vegetacija. alergijska dijateza. napredovanja u visini. no}ni strah) 2. ili ka{lje. Simptomi uve}anog krajnika mogu biti uzrokovani kako njegovom veli~inom tako i zapaljivim procesima u njima. recidivantni otitis. a ne apsolutna veli~ina adenoida. te`ine. sinusitis chronica. grudni ko{ nerazvijen • gornja usna podignuta. bronchitis chronica. Oboljenje se sre}e u dece do puberteta (u pubertetu dolazi do involucije tonzile faringike).da li hr~e no}u. a nemaju nikakve klini~ke smetnje i obrnuto. otvorena usta.O adenoidnim vegetacijama govorimo kada se radi o uve}anju tonsillae pharyngicae. me|utim. samo njen srednji deo ili pak. sa o~ima bez sjaja. Gubitak apetita. KLINI^KA SLIKA U pojavi simptoma ovog oboljenja najva`niji momenat je odnos uve}anja tre}eg krajnika prema veli~ini epifarinksa. pospana deca. DIJAGNOZA 1. ”Adenoidni facies” • gubitak nazolabijalne brazde • uska nozdrva. mo`e se u izvesnim slu~ajevima sresti i u odraslih osoba. progenija • glas ”ravan” .disanje na usta . ETIOLOGIJA To su banalne recidivantne infekcije. Mogu}a su no}na mokrenja i strah. 60 .stalno ”balavo” 3. To su umorna. . Tako se sre}u deca koja imaju jako velike vegetacije. lo{a ishrana i sl. TBC infekcija (retko). febrilne konvulzije. Anamneza.rhinophonia clausa posterior • ~este glavobolje • stoma~ne tegobe • krvavljenja iz nosa • gotsko nepce • udubljenje u predelu frontalnog nastavka maksile . usta?”. Stalna mukusna sekrecija iz nosa .

pa levo. ni neuralno. alergijske probe (hemijske.M. .v. 2. osetljivost prema suprareninu kod sr~anih bolesnika i obolelih od tireotoksikoze.DIJAGNOZA se postavlja anamnezom ali i: 1. stomatolog.1 mg kod odraslih. ostataka tkiva krajnika. usne. KOMPLIKACIJE 1. odsustvo detalja na bubnoj opni.patolo{ka konstitucija ili status thymicolymphaticus. zbog aplikacije manje doze i boljeg efekta. nutritivne). cave ganglion stellatum. sluzavo gnojni sekret u donjem nosnom hodniku. uvule. TH: ADENOIDEKTOMIJA PEDIJATAR: ”Profilakti~na metoda bez posebnih razloga i bez posebnih rezultata”? KOMPLIKACIJE TONZILOADENOIDEKTOMIJE Komplikacije mogu nastati od momenta davanja anestezije (epimukozna. infiltraciona. probe govora: m=b (momak). 5. timpanometrija (Ddg . latentne te{ke promene jetre. bris gu{e. ni na mesta brze resorpcije.bronhijalna astma. 3. Prevelika osetljivost bolesnika . mekog nepca. 4. inhalaciona).Pantocain ili Gingicain nanositi mazanjem a ne prskanjem. Pogre{na tehnika aplikacije (ne i. zuba.sinus caroticus.. Ipak.maksimalno 1 g Novocaina. RTG paranazalnih {upljina po Podvincu i lateralni RTG snimak epifarinksa (bitemporalni snimak epifarinksa). kogo 7. bolesnik sa neurovegetativnim smetnjama . gaze d) Povrede nep~anih lukova. zbog prejake funkcije hipertrofi~nog timusa naglo smanjuje sr~ani glikogen. palpacija epifarinksa? LOKALNI NALAZ . a adrenalina 0. 3. dedad.uve}ane vegetacije u epifarinksu. retrakcija bubne opne. n=d (nenad) i ng=g (kongo) dakle = bobak. vratnog dela ki~me. Prevelika doza anestetika . . 1.S.te{ko se podnosi lokalni anestetik. ne na ranjava mesta. i{~a{enje temporomandibularnog zgloba. zuba.O. i mesta gde se mogu izazvati refleksi va`ni za `ivot . zamu}enost. 4. stiloidnog nastavka 61 .Operaciju raditi frakcionisano: prvo desno. na 76000 slu~ajeva 6 smrtnih! . a na prve znake cirkulatornog kolapsa prekinuti anesteziju. jezika.) 6. bubrega.Operaciju ne zapo~injati kod jako upla{enih i uznemirenih. 2. Komplikacije u toku operacije a) Kolaps b) Obilna krvavljenja c) Aspiracija krvi. srca . Ubrizgavanje gre{kom Pantocaina ili alkohola u tkivo. inhalacione. nosa i epifarinksa na bakterije i gljivice (biogram i antibiogram).

Tromboflebitis vena vrata Septikemije Pneumonije i plu}ni apscesi Pogor{anje reumatskog. Kasno krvarenje . Emfizem vrata 8. 2.”bolest osmog dana”. bubre`nog i sr~anog oboljenja Pojava poliomijelitisa * ** CISTE I BENIGNI TUMORI FARINKSA CISTE FARINKSA RETENCIONE CISTE 62 . Komplikacije posle operacije Lokalne 1. Paraliza facijalisa . mirovanje i sedativ 2. ka{ljanje. larinksa 5.nekoliko ~asova posle operacije (nepodvezani ili neretrahovani i nekontrahovani ve}i krvni sudovi posle presecanja posebno kod o`iljnih i prethodnih peritonzilarnih apscesa. 4. Usled odbacivanja fibrinskih naslaga i stvaranja granulacija. Otitis media acuta Op{te komplikacije 1. 3. 5. Rano krvarenje . Akutno zapaljenje limfnih ~vorova vrata 7. carotis externae transfuzija krvi. TH: REVIZIJA (Op{ta anestezija?) uklanjanje koaguluma i ostataka limfnog tkiva kompresija elektrokauterizacija podvezivanje krvnog suda (slobodnim koncem ili de{anom) tamponada tonzilarne lo`e suturom lukova podvezivanje a. TH: TERMOKAUTERIZACIJA (ligiranje je nemogu}e) 3. zadnja tamponada. nepca. porast tenzije. operacija u toku ili neposredno posle infekcija .usled anestezije . Infekcija tonzilarne lo`e 4. Parafaringealni apscesi 10.6-8 dana posle operacije . poreme}aj faktora koagulacije.prolazna 9. ve}i krvni koagulum. Apscesi usne duplje 6. rest tonzilarnog ili adenoidnog tkiva.pu{a~a. kao posledica infekcije sa prethodnom povi{enom telesnom temperaturom. hrakanje sa uklanjanjem tromba. Edem uvule.e) spazam larinksa 2.

RANULA CISTE TONZILARNIH KRIPTI Nastaju usled zatvaranja otvora tonzilarnih kripti. U ovako nastalim cisti~nim formacijama nagomilava se detritus. Mo`e ih biti vi{e na jednoj tonzili, posle zapaljenja tonzila. Sadr`aj je `u}kast, pastozan. TH: Incizija. TORNWALDOVA CISTA NAZOFARINKSA Tornwaldova cista ili nazofaringealna bursa Tornwald, javlja se u oko 3% svih ljudi i predstavlja perzistiranje embrionalne komunikacije izme|u kaudalnog kraja horde i nazofaringealnog epitela. Ova komunikacija se obi~no izgubi u drugom mesecu razvoja, ali mo`e i ostati i rezultovati u zapaljenju i athezijama. Cista je lokalizovana u medijalnoj liniji zadnjeg zida nazofarinksa {ire}i se ka tuberkulumu okcipitalne kosti, ima epitelni pokrov i nazofarinksnu sluznicu. Simptomatologija je razli~ita. Kada nema inflamacije, cista mo`e biti i asimptomatska. Infekcija ciste mo`e prouzrokovati nazofaringealni bursitis, "sore throat", gnojnu postnazalnu sekreciju i disfunkciju Eustahijeve tube. Tornwaldova bolest se karakteri{e se glavoboljama, ~estim infekcijama gornjih respiratornih puteva, astmom i artritisom. Dijagnoza se postavlja indirektnim i direktnim pregledom epifarinksa, ukazuje na cistu sa medijalnim udubljenjem. Treba je razlikovati od hroni~no inflamirane retencione ciste, koja nastaje kao rezultat zapaljenja limfoidnog tkiva sa pojavom nekroza i cisti~nih promena u njemu, jer se ovde radi o faringealnoj mukozi ili epitelu koji na njoj le`i. TH: antibiotici, ali i marsupijalizacija. CISTE FARINGEALNIH KRIPTI Ciste mogu nastati i u kriptama faringealne tonzile, kao posledica lo{e izvedene adenotomije ili inflamacije. U zatvorenoj kripti dolazi do nagomilavanja sadr`aja, koji je produkt zatvorenih peharastih }elija. Sadr`aj je mukozan. Kada ove ciste rupturiraju isprazne se u farinks. Ukoliko porastu, stvaraju smetnje pri disanju. Kad se zagnoje stvaraju apscese. TH: incizija i ekstirpacija. BRANHIJALNE CISTE Ciste branhijalnog {paga su retke. Poti~u od prvog i dorzalnog dela branhijalnih {pagova, ove ciste su obi~no parne, lokalizovane na lateralnom zidu nazofarinksa. Ne {ire se lateralno u meko tkivo vrata. PSEUDOCISTE Parne nazofaringealne pseudociste se javljaju kao posledica longus capitis perimyositisa. Poput intraadenoidnih cisti, pseudociste ne sadr`e epitelne elemente. BENIGNI TUMORI FARINKSA

BENIGNI TUMORI EPITELNOG POREKLA
Papilloma Javljaju se u formi pendularnih sjajnih izra{taja, neravne povr{ine, razli~ite veli~ine, na uvuli, nep~anim lukovima i tonzili. Retko se vi|aju kao {iroka papilomatoza. 63

Adenomi Tumor epitela sluzoko`nih `lezda, na nepcu, na tonzilama nalaze tvrdi ovalni, jasno ograni~eni submukozni tumori. Tumor mixtus Tumor epitela malih i velikih pljuva~nih `lezda.

BENIGNI TUMORI MEZENHIMALNOG POREKLA
Fibroma Na bukalnoj sluzoko`i ili zadnjoj strani farinksa, kao tvrd gladak tumor. Mogu narasti i praviti smetnje. Lipoma Na podu usne duplje, na usnama, jeziku, farinksu. Haemangioma Na usnicama, sa deformacijom. Chordoma Bujanje embrionalnog tkiva ostatka horde sa destruktivnim rastom. Choristoma To su kongenitalne lezije i nisu prave neoplazme. To je heterotopi~no tkivo ili aberantni ostatak histolo{ki normalnog tkiva na mestima gde je na|eno. Nazofaringealni horistom stvara nazofaringealnu opstrukciju u novoro|enih. Dijagnoza se postavlja Rtg pregledom koji pokazuje lateralni izra{taj koji nema komunikaciju sa intrakranijumom. Fibrovaskularno tkivo prekriveno ko`om i dlakama. Hamartoma Ograni~ene lezije koje se posle maturacije ne pove}avaju. Spontano rast lokalnog

tkiva.

Teratoma Grupa germinativnih }elija embrionalnog porekla, poreklom od ektopi~nog tkiva nastalog fuzijom ili gre{kom. [est puta ~e{}e u devoj~ica. Dermoidni, teratoidni i epignati. Mioma Neurofibroma Paragangliom - To je plava, pulsativna masa, submukozna, poreklom od paraganglija koje okru`uju terminalni kraj a. maxillaris u pterigopalatinskoj jami ili od nodoznih gangliona. * **

ANGIOFIBROMA JUVENILE NASOPHARYNGIS
DEFINICIJA

64

mora biti samo u nazofarinksu! Najbolji naziv - angiofibroma.

To je benigni tumor epifarinksa, koji se karakteri{e ekspanzivnim rastom i sklono{}u ka krvavljenju, ne metastazira. Gore navedeni naziv nije u potpunosti adekvatan jer se javlja i kod odraslih i ne

Javljaju se gotovo isklju~ivo u mu{karaca (opisano samo nekoliko slu~ajeva u devoj~ica), izme|u 10-20 godina starosti. Posle puberteta tumor pokazuje tendenciju da involuira. Tako|e ima tendenciju da recidivira ako se ne ukloni u celini. Naj~e{}e u Kini i Severnoj Africi. Severni evropski narodi retko oboljevaju. ETIOLOGIJA Nepoznata! Misli se da je uzrok u poreme}aju razvoja baze lobanje: - usled hipertrofije periosta - usled poreme}aja neosificirane hrskavice sfenoida ovog podru~ja Dolazi u obzir i poreme}aj u hormonalnom sistemu, jer oboljevaju mu{karci pre puberteta? HISTOLOGIJA

Angiofibromi! Stroma tumora je sastavljena od nezrelih vezivnih elemenata, koji su ispresecani mnogobrojnim krvnim sudovima. Ovi krvni sudovi ve}im delom nemaju omota~. Kod povreda imaju tendenciju da obilno krvare. Polazna mesta juvenilnog fibroma su krov epifarinksa i gornja ivica septuma koji pregra|uje hoane. BIOLO[KO PONA[ANJE Mesto porekla tumora je spoj sfenoidnog nastavka palatinalne kosti sa horizontalnim krilom vomera i korena pterigoidnog nastavka sfenoidne kosti - to je gornja granica sfenopalatinalnog foramena na zadnje spolja{njem zidu krova nosa. Tumor se odatle mo`e {iriti: Napred - na nos; Nazad - u nazofarinks; Gore - u sfenoidni sinus; Lateralno - pterigomaksilarnu jamu; ili u vi{e pravaca. Iz pterigomaksilarne jame idu napred u antrum, lateralno ka infratemporalnoj i temporalnoj jami, a gore u orbitu kroz donju orbitalnu fisuru. Intrakranijalno {irenje ide direktnom ekstenzijom na dva na~ina: 1. od sfenoidnog sinusa kroz sela turcika (medijalno prema karotidnoj arteriji i lateralno prema hipofizi) i 2. kroz pod srednje lobanjske jame (napred od foramena laceruma i lateralno od kavernoznog sinusa) KLINI^KA SLIKA 1. Progresivna nazalna opstrukcija - lagan rast sa postepenim zatvaranjem prohodnosti hoana - bolesnici se `ale da sve te`e i te`e di{u na nos. 2. U~estale te{ke epistakse - dovode do anemije bolesnika. 65

Zadnja rinoskopija: gladak.proptosis. . maxillaris sa iste strane. hemiplegije. tako da tumor bude u intimnoj vezi sa meningama ili kranijalnim `ivcima (V). re`njevit. Nagluvost . Jednostrani otok lica . 6. timpanometrija: konduktivno o{te}enje sluha.zbog ekspanzivnog rasta ovih tumora mo`e do}i do prodora kroz bazu lobanje u lobanjsku jamu (preko sfenoidnog sinusa). Radi se kod eventualne suspektne intrakranijalne ekspanzije i kandidate za preoperativnu embolizaciju i to: selektivna arteriografija a. sivkast ili crveno ljubi~ast tumorski izra{taj na ~ijoj povr{ini su obi~no razgranati krvni sudovi. 4. maxillaris 48 h pre operacije. a dominantna je a. Po neki put se kroz nos mo`e videti u epifarinksu tumorski izra{taj ili je ovaj prisutan u nosnim hodnicima. carotis internae ili kontralateralni spolja{nji karotidni sistem (ili oba). Anamneza: progresivna opstrukcija i recidiviraju}e epistakse koje se te{ko Op{ti status: gracilna gra|a.bitemporalni profil epifarinksa . CT epifarinksa: NMR epifarinksa: Arteriografijom se procenjuje stepen snabdevenosti krvlju tumora. Dislokacija o~nih jabu~ica . VI kranijalni nerv mogu biti zahva}eni. mo`e dovesti do purulentnog sinusitisa. Arteriografija nije neophodna u svim slu~ajevima . slepila. Prednja rinoskopija: endonazalno dosta sluzavognojnog sekreta.tumor pritiska na u{}a tube .baze lobanje po Hirtzu . Pregled farinksa: nekad spu{teno meko nepce. .mo`e nastati otitis secretoria.`ablje lice .3. Audiometrija. IV. Frog face . {to izaziva jake glavobolje. Palpacija epifarinksa: tumor ~vrsto elasti~ne konzistencije. Glavobolja . Vr{i se arteriografija sliva a.paranazalnih {upljina u dva pravca .usled zapu{enosti epifarinksa dolazi do poreme}aja govora. Inspekcija: izgled lica.radi se tek na kraju jer nosi rizik od smrti. Tako|e II.tomografija paranazalnih {upljina. usled prodora tumora u orbitu dolazi do poreme}aja polo`aja i pokretljivosti o~nih jabu~ica. ukoliko tumor nije prodro u endokranijum. DIJAGNOZA zaustavljaju. infantilni sekundarno seksualni status.se javlja kao posledica prodora tumora u meka tkiva lica kroz paranazalne {upljine ili fossa pterygomaxillaris) 7.usled prodora tumora u paranazalne {upljine i nos dolazi do pro{irenja korena nosa. III. bolji prikaz i ekspanzija. Pa`ljivo tu{irati zbog krvavljenja. Ponekad tumor koji se spu{ta iz epifarinksa.tumor epifarinksa i eventualne promene na paranazalnim {upljinama i bazi lobanje. 8. transverznog mijelitisa. Biopsija ne! Rengen: Arteriografija: Laboratorija: Serum: Hiperprodukcija 11-oksi-keto steroida (`enski hormon nadbubrega) Hipoprodukcija 17-keto-steroida (mu{ki hormon nadbubrega) 66 . Rhinolalia clausa . 5. usled pritiska tumora.

Wilsonu. Ro.HISTOLO[KI: Bogata vaskularna mre`a u fibroznoj stromi.Po uklanjanju hormoni se normalizuju! Znaci anemije! PH . Transoralno 4. Hemioterapija sistemska 14. Transhioidno 5. Konzervativna terapija kada tumor nije mogao operativno da bude uklonjen . Lateralna rinotomija . {irenje gore. Transzigomati~no 7.androgeni radi ubrzavanja sazrevanja i postizanja regresije tumora 13. poreme}aj razvoja kosti lica usled zra~enja mladog organizma. P. erozija kosti ili orbite {irenje kroz pterigomaksilarnu fosu u obraz i temporalnu fosu intrakranijalno {irenje DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA: Antrohoanalni polip (mekan).po C. Odsustvo glatkog mi{i}nog sloja izme|u dva tipa ovih }elija. 2.Chandler. PROGNOZA: Dobra rano.skleroziranje tumora). atrofi~ni rinitis. osteomijelitis 12. Zra~enje (TCT 30-35Gy. Transmandibularno 6. 3. velike neinvoluisane adenoidne vegetacije. 1984. Elektrokoagulacija tumora (u vi{e seansi?) 11. Vaskularni kanali su razli~ite veli~ine i pokriveni endotelnim }elijama koje le`e direktno nasuprot stromalnim }elijama.rinotomija 8. pomeren zadnji zid antruma. kasnije endokranijumski prodor i krvavljenja uzrok smrti. KLINI^KA KLASIFIKACIJA . Transpalatalno . uti~u na kapacitet krvavljenja. Facijalni degloving 9. I IIA IIB IIC III tumor ograni~en na hoane i/ili krov nazofarinksa minimalno lateralno {irenje kroz sfenopalatinski foramen u pterigomaksilarnu fosu ispunjena pterigomaksilarna fosa. Radijum . 10-20% intrakranijalnog {irenja uvek ekstraduralno 10-18% recidiva 67 .po Moureu.transfuzija. Incizija kroz gornju usnu i du` bukogingivalnog sulkusa 10. chordom i teratom imaju ekspanzivni rast. TERAPIJA: 1. Kraniotomija . Hormonska terapija .

a epitelnog porekla je deo iza Eustahijeve tube. Endodermalnog porekla je deo ispred Eustahijeve tube (lateralni zid nazofarinksa). Ovaj epitel je nekeratinizovan sa {irokim oblastima metaplazije u plo~asto slojevit epitel. ANATOMSKE SPECIFI^NOSTI Epifarinks je anatomski u intimnom odnosu sa mnogim va`nim strukturama. starosti. pa propagiranje malignog procesa mo`e da bude u pravcu baze lobanje i endokranijuma. Ovaj epitel je uglavnom nekeratinizovan osim u dubokim kriptama. . granica izme|u ova dva dela embriolo{ki le`i ispred u{}a Eustahijeve tube. orbite i uva. bazalna membrana (}elije bez nje vi{e maligne) 3. jer u vezivu ispod cilijarnog cilindri~nog epitela nalaze bogate nakupine limfnih }elija . limfoidno tkivo 68 . Ovaj prelazni epitel odvaja plo~asto slojevit od cilijarnog epitela na krovu i lateralnim zidovima epifarinksa. HISTOLO[KE SPECIFI^NOSTI . Do definitivnog postavljanja dijagnoze malignog tumora epifarinksa pro|e po nekoliko meseci. a koja su zna~ajna za patogenezu nazofaringealnog karcinoma: 1. cilijarni epitel 2.Kod asimptomatskih sa rezidualnim ili recidivalnim oboljenjem bez terapije zbog prirode angiofibroma da spontano regredira? 15. ne retko biva zapostavljen. Mesta preskvamoznih promena se mogu povremeno na}i na krovu epifarinksa. Skleroterapija * ** MALIGNI TUMORI EPIFARINKSA EMBRIOLO[KE SPECIFI^NOSTI Nekad se smatralo da meko nepce odvaja farinks od nosne {upljine i da je nosni deo `drela produ`etak nosne {upljine. a proboj u okolinu ote`ava terapiju i prognozu. Prekanceroze su pra}ene hiperplazijom atipi~nih }elija i skvamoznom metaplazijom cilindri~no trepljastog epitela (EBV). Lokalna simptomi su oskudni i dugo vremena ne skre}u pa`nju pacijenta i lekara. . Me|utim.Cilindri~ni trepljasti epitel respiratornog tipa.Submukozno limfno tkivo. ULTRASTRUKTURNE KARAKTERISTIKE Tri su zna~ajna elementa koja se posmatraju elektronskim mikroskopom. koja dovodi do brzog obostranog metastaziranja u vrat. Za vreme fetalnog `ivota postoji postepen prelaz cilijarnog u plo~asto slojevit epitel u donjim partijama nazofarinksa. Uz ovo i pregled epifarinksa. ali prava skvamozna metaplazija se javlja samo postnatalno. . Proces keratinizacije se javlja u drugim delovima sluznice epifarinksa uglavnom u osoba posle 50 god. na zadnjem zidu. Simptomi susednih regija ~esto dominiraju klini~kom slikom u odnosu na primarnu leziju."limfoepitelijalna" sluznica.Plo~asto slojevit epitel je skvamocelularni epitel.Tranzicionalni ili intermedijarni epitel. Sluznica nazofarinksa se razlikuje od ostalog respiratornog epitela gornjih disajnih puteva. LIMFOTOK I IZGUBLJENO VREME Postoji bogatstvo limfne mre`e i ukr{tenost limfnih puteva. Krioterapija 16.

Rosenmüllerova jama i Eustahijevo u{}e.1986. Udaljeno {irenje u kosti. spojne i jugulodigastri~ne noduse i du` unutra{njeg jugularnog lanca u spinalni akcesorni limfni lanac. Uglavnom unilateralni.slabo (G3) 69 . Limfati~ko {irenje preko bogatog submukoznog pleksusa je inicijalno u retrofaringealne. To je tumor morfolo{ki sli~an drugim karcinomima donjih respiratornih puteva. bilo levo ili desno. Postoje tri stepena diferenciranosti: . parotidnu `lezdu. prisutna je skvamozna diferencijacija. Blizu baze lobanje mi{i}ni zid je nekompletan.) (isklju~eni karcinomi drugog . ostavljaju}i mali defekt . Sobin . orbitalne {upljine. sa o~iglednom po jednim autorima ili minimalno vidljivom keratinizacijom po drugima. kroz koji Eustahijeva tuba ulazi u nazofarinks.dobro (G1) . orofarinks. virusna 2. jetru i plu}a. Naj~e{}i polo`aj: lateralni zid nazofarinksa posebno faringealnog recesusa . mogu}e je da drugi predstavljaju sekundarno {irenje i zahvatanje parotide od okultnih nazofaringealnih karcinoma. spolja{nji faktori MORFOLOGIJA I BIOLO[KO PONA[ANJE Morfolo{ki su: ulcerativni.Klasifikacija (Schanmugaratnum. Uski kontakt i ponekad diskontinuitet okolnih }elijskih membrana je uo~en izme|u epitelnih elemenata sa infiltracijom limfocita. usnu {upljinu. otuda visoka frekvencija nediferentovanih karcinoma parotidne `lezde sa morfolo{kim izgledom nazofaringealnog karcinoma.Izme|u bazalnih }elija epitela su mali limfociti koji se mogu videti pri prolasku kroz bazalnu membranu. Dok neki ovakvi tumori vode poreklo od parotide. genetska 3. intercelularni mostovi i/ili keratinizacija. ETIOLOGIJA 1.sinus Morgagni. retikularnim }elijama i fibroblastima koji produkuju kolagene fibrile. retko sa prednjeg ili donjeg zida.salivatornog porekla) MALIGNI EPITELNI TUMORI 1. vegetantni i infiltrativni tumori. Citoplazmatski mostovi izme|u epitelnih i limfnih }elija mogu imati zna~ajnu fiziolo{ku funkciju emperipoleze limfocita od strane epitelnih }elija. ko{tane i kranijalne {upljine. Ova veza je vrlo va`na zbog tumorskog penetriranja sluznice i aponeuroze da bi u{ao u lateralnu bazu lobanje. Dakle.keratiniziraju}i karcinom. Lokalno se tumor {iri: u nosnu i paranazalne {upljine. Subepitelno vezivno tkivo je ispunjeno brojnim malim limfocitima. ali ona do sada nije zabele`ena. Eustahijevu tubu. ali i plazmocitima. Ca planocellulare (skvamocelularni) keratoides (25%) . Unutra{nja granica dubokog dela parotidne `lezde je anatomski u uskoj vezi sa lateralnim faringealnim recesusom i mo`e se zavla~iti duboko do lateralnog zida farinksa.srednje (G2) . Tumor ima lokoregionalni invazivni karakter. Tako|e mogu rasti sa krova. meka tkiva. HISTOPATOLOGIJA SZO .

sa }elijama jasnih ivica. bez skvamozne diferencijacije.limphoma Non-Hodgkin i M. a nedostatkom protekcije vitamina C procesima nitrozifikacije. Hodgkin MALIGNI TUMORI ME[OVITOG POREKLA Maligni melanom POTREBNE NAPOMENE Nema dokaza mucinske sekrecije ili `lezdane diferencijacije u bilo kom od prethodnih histolo{kih tipova. imunohistohemijski keratinska antitela (Kl1 marker za keratin). Metastatski epitelijalni tumori u epifarinksu MALIGNI TUMORI MEZENHIMALNOG POREKLA 1. BW46 HLA. Epidemiolo{ki ovi tumori su ~e{}i u mu{kih osoba 40-60.2. pokazuju konstantno dokaze o ovom elektronskim mikroskopom. UCNT (nediferentovani karcinom nazofarinksnog tipa) .hondro i osteosarkom 3. EPIDEMIOLOGIJA Veza HLA-A2.solidni tip Adenokarcinom Cilindrom Mukoepidermoidni karcinom 3. sincicijalni prikaz. 70 . HLA . Ca planocellulare nonkeratoides (12%) .fibro i rhabdomiosarkom 2. ”Transitional” cell carcinoma .nekeratiniziraju}i. Svi tipovi karcinoma. Subpodela je korisna sa prognosti~kog aspekta u odnosu na stepen limfocitne bez dokaza skvamozne diferencijacije svetlosnim mikroskopom. pu{enje bogato nitrozaminima. Mekog tkiva . Ovo je morfolo{ki heterogena grupa koja uklju~uje: ”Limphoepithelioma” su nekeratinizovani ili nediferentovani nazofaringealni karcinomi (2 i 3). Limfnog tkiva . uklju~uju}i i nekeratiniziraju}e i nediferentovane karcinome infiltracije.(63% .B-SIN2 antigena i tumora.(G4) . godine starosti. sa brojnim ne-neoplasti~nim T limfocitima izme|u tumorskih }elija Anaplasti~ni karcinom Karcinom vretenastih }elija sli~an sarkomu Schminckeov karcinom sa izolovanim }elijama Clear cell carcinoma sa praznom citoplazmom 4. Hrskavice i kosti .naj~e{}i) nejasne }elijske granice. posebno ~esti u ju`nih populacija Kineza usled dijete slanom ribom kod Kineza i visokim procentom dimetil nitrozaminima.morfolo{ki sli~an urotelu Schneiderian karcinom Regaud karcinom .

BRA.ispod baze lobanje pod sfenoidnog sinusa b .okultni primarni tumor sa ranim metastazama na vratu .kosti lobanje. hipofarinks.T3 je: a . 2.nema znakova primarnog tumora Tis .primarni tumor se ne mo`e odrediti T0 .kranijalni nervi d . OSS. Titar 1:7680.TNM.primarni tumor Tx .isto kao i AJC.20% 2.62%! SIMPTOMATOLOGIJA • • • • Nazalni Nodalni Neurolo{ki Otolo{ki 71 . ali ne uklju~uje kranijalne nerve u T4 stadijum Ho-klasifikacija . M (PUL. LYM. OTH (drugo)) (dakle engleske. a ne latinske skra}enice).prognosti~ki faktori (Simptomi >7. Delovi (zidovi) epifarinksa po TNM klasifikaciji: • zadnje gornji zid (od nivoa spoja tvrdog i mekog nepca do baze lobanje = od mesta projekcije slobodne ivice mekog nepca du` baze lobanje do gornje ivice hoane) • dva lateralna zida (uklju~uju}i torus tubarius i Rosenmülerovu jamu • donji zid (gornja povr{ina mekog nepca) Napomena: ivice hoanalnog otvora i zadnja ivica vomera pripadaju nosnoj {upljini! T .18% 3. HEP. 3.baza lobanje c . SKI.Ca in situ T1 . infratemporalna jama TNM klasifikacija 4. Neel. AJC . 1986. {irenje.KLINI^KA KLASIFIKACIJA 1.dva polo`aja (zadnje gornji i lateralni zid) T3 . Polo`aj. sr`). MAR (ko{t. metastatski . PLE. kombinovani . PER.zahvatanje nosa i/ili orofarinksa T4 . Godine >40) Karcinomi epifarinksa se manifestuju u tri klini~ka tipa: 1.naj~e{}a UICC . lokalno invazivni . . ili meka tkiva van faringobazilarne fascije (van epifarinksa) i jedan ili vi{e kranijalnih nerava ili oba N i M kao i za ceo farinks .orbita.jedan polo`aj u nazofarinksu ili tumor nije vidljiv (pozitivna samo biopsija) T2 .

mo`e trajati mesecima (T1-T2) Laki bolovi u uvu.sekretorni otitis. povremeno ose}aj stranog tela u epifarinksu. progresivna unilateralna. refleksni bol u uvu. u vratne limfne noduse i u udaljene organe. 1/2 u po~etku. Nagluvost (opstrukcija nazofaringealnog u{}a.u nos i etmoidni labirint Opstrukcija nosa Epistakse Purulentna i sangvinolentna sekrecija Anosmija Foetor ex nasi . lake smetnje od strane tube auditive.na meko nepce i zadnje nep~ane lukove Rinolalia usled nepokretnosti nepca zbog infiltrata Ote`ano gutanje i vra}anje hrane na nos Ote`ano disanje usled opstrukcije mezofarinksa (u dece po potrebi traheotomija) 72 . patolo{ki iscedak) 3.starije osobe sa spontanim krvavljenjem!) 2. mekog nepca (IX i X). autofonija.niz zadnje i bo~ne zidove epifarinksa {irenjem u mezofarinks postaje vidljiv . Zapu{enost nosa (vegetantan tumor ispunjava lumen epifarinksa.izgubljeno vreme . Epistaxis (ulceracija tumora . (T4) Trotterov trijas: otalgija.u orbitu preko etmoida Egzoftalmus Dislokacija bulbusa lateralno i ograni~ena pokretljivost Slabljenje vida [irenje dole .da li bi se dijagnostikovao? Faza simptoma lokalne invazije (T2-T3) 1.Tiha faza . zujanje. neuralgija usled oduzetosti V2 i jednostrana paraliza Faza simptoma udaljene invazije i metastaza Uz simptome prethodne faze javljaju se i simptomi i znaci {irenja tumora van epifarinksa u okolinu. uvu~ena bubna opna . povremena neznatna krvavljenja iz nosa. Poreme}aj govora . [irenje napred . okcipitalne glavobolje . kateterizacijom tube ne pobolj{anje ve} pogor{anje) 4. jednostrane glavobolje.(opstrukcija epifarinksa i infiltracija mekog nepca rhinolalia clausa).

temporalne glavobolje i anestezija lica.po sredini i pozadi na retrostiloidni deo parafarinksnog prostora gde infiltri{e a.fissura orbitalis superior V2 . 73 . XI i XII . VI .foramen rotundum ossis sphenoidalis V3 . hypoglossi na rubu foramena magnuma I . Dalje put lateralno infiltri{e pterigoidne mi{i}e daju}i trizmus (ili motorna grana V). . V1. larinksa.zahva}eni su ~e{}e u parafaringealnom prostoru i foramenu jugulare nego u intrakranijalnom delu. suvo}a usta i poreme}aj ukusa. oduzetost mi{i}a `vakanja. V. pod slikom Jacod sindroma .Garcin sindrom.Psihoneurotski sindrom (Padovan . amaurosis. neuralgija maksilarnog `ivca. VIII . .oftalmoplegija zahva}ene strane. daju}i .U terminalnoj fazi postoje znaci intrakranijalne hipertenzije zbog masivnog prodora tumora u endokranijum. naj~e{}e u ekstrakranijalnom (parotisnom) delu toka. sa niskom perifernom paralizom n. duboke limfne noduse vrata i naro~ito nerve IX-XII..Lipozen~i}) nastaje usled o{te}enja hipofiza . II. jugularis externe. a iza pterigoidnih mi{i}a infiltri{e parotidnu lo`u sa pljuva~nom `lezdom daju}i suvo}u usta. VII . Mogu}i su poreme}aji inervacije mekog nepca. cervikalni Sy .foramen ovale ossis sphenoidalis VII. mandibularisom kome se u ni`im partijama priklju~uje i chorda tympani pa nastaje anestezija i neuralgija (V3 . X.meatus acusticus internus IX. X. tahikardiju i digestivne tegobe.usna duplja sa anesteziju i motornu paralizu jezika. jezikom). a jo{ vi{e lateralno infiltri{e fosu infratemporalis sa n. maxillaris. III.nastavak {irenja put lateralno kroz mi{i}e stiloidne pre~age ili iznad ili ispred njih. [irenje lateralno . Kranijalne nerve infiltri{e sa donje strane baze lobanje u kanalu u kom napu{taju lobanju ili u samoj lobanji. IV.napred preko prednjeg okrajka parafaringealnog prostora koji je bez va`nih anatomskih struktura (vezivo) na fosu pterigopalatinu gde infiltri{e ganglion pterigopalatinum i n. . a.Horner. VIII .infiltrisan je obi~no prodorom tumora u etmoid. daju}i anesteziju i neuralgije (V2).foramen jugulare XII . IV. carotis externae i v. I . i parotidni limfni nodusi. nepca. nosa i usta.su infiltrisani prodorom tumora u srednju lobanjsku jamu (petrozna i sfenoidna kost). XI . suvo}u o~iju i nosa. jugularis internu.tako|e je retko zahva}en jer je dosta pozadi IX.re|e je oduzet i to obi~no kod masivnih tumora u terminalnoj fazi bolesti.Jednostrana paraliza svih 12 nerava .canalis n. carotis i v. larinksa i jezika.lamina cribrosa ossis ethmoidalis II . facialisa.foramen opticum ossis sphenoidalis III. farinksa. [irenje nagore Tumor infiltri{e donju stranu baze lobanje unutar pripoja faringobazilarne fascije (unutar epifarinksa) ili van njenog pripoja po{to se prethodno pro{irio na parafaringealni prostor i/ili infratemporalnu jamu.hipotalamus sistema. VI .

2. eho jetre) 7.KKS. bubrege. 74 . Maligna adenopatija u limfnim ~vorovima ispod nivoa klavikule smatra se udaljenom metastazom (M1). kosti Rtg . Prodor tumora u endokranijum ide preko otvora na bazi lobanje (foramen lacerum sa fibrocartilago basilaris).TM zglob. 10. lobanje. 9. velika krila sfenoida).eksploracija epifarinksa u op{toj anesteziji. Audiolo{ka obrada . klini~ki i PH nalaz. plu}a. nekad su limfni nodusi ogromni a da nema drugih izra`enijih simptoma.10 cm3 sve`e krvi iz kubitalne vene. 4. Anamneza Inspekcija i palpacija Prednja i zadnja rinoskopija Biopsija 5. - 6. foramen jugulare. Za kliniku i prognozu zna~ajno da li je paralizovan nerv zahva}en u vratu adenopatijom retrostiloidnog dela parafarinksnog prostora. lateralni snimak epifarinksa i po potrebi tomografija baze lobanje po Hirtzu i po potrebi tomografija paranazalnih {upljina po Podvincu i po potrebi tomografija plu}a. 8. Va`no je razlikovati zahva}enost ko{tanih delova nazofarinksa unutar faringobazilarne fascije (pterigoidni nastavci i pod sfenoidnog sinusa) od zahvatanja kosti van epifarinksa. koji se ispituje na virusne markere.probatorna ekscizija indirektnom epifaringoskopijom u lokalnoj anesteziji (evidentan veliki tumor) . jetru i slezinu. 12. centrifugira i izdvoji serum. scintigrafija kostiju. STANDARD DIJAGNOSTI^KE OBRADE . jer ovo drugo ima lo{iju prognozu. rano i ~esto obostrano) prvi znak bolesti zbog koga se pacijent javlja lekaru. rotundum i spinosum i infiltrovanjem i razaranjem kosti . 1. analize jetre Oftalmo-neurolo{ki pregled Internisti~ki pregled Stomatolo{ki pregled . direktnom epifaringoskopijom sa velotraktorom i fiberoptikom * biti pripravan i spreman za Bellocq tamponadu * biti siguran da nije juvenilni angiofibrom * materijal uvek gleda isti specijalista patolog * ako je materijal uzet u drugoj ustanovi: plo~ica.audiometrija i timpanometrija CT i NMR . 11. odnosno baze lobanje u u`em smislu re~i (npr. Retrofaringealni limfni no-dusi nisu palpabilni ali indirektan znak je bol pri podizanju glave i istezanju vrata! Udalje-ne metastaze u oko 50% slu~ajeva UCNT-a u kost.u aksijalnoj i frontalnoj ravni (epifarinksa.Regionalne metastaze u dubokim limfnim nodusima vrata su vrlo ~esto (u vi{e od tre}ine slu~ajeva. To je naro~ito izra`eno kod UCNT tumora kod `ena.kireta`a epifarinksa Beckmanovim no`em .tela sfenoida preko sfenoidnog sinusa i sele turcike ili lak{e preko velikih krila sfenoidne kosti. u prolazu kroz ko{tani kanal baze lobanje ili u lobanji. analize urina. bilateralno. Laboratorija Imunologija . 3.

2. Biopsija . virusolo{kom i imunogenetskom planu: . a najvi{e 8 indukcionih ciklusa.UCNT ima posebno podmukao tok. tumor i dalje naglo raste (porast ve}i od 25%) .dokazana je konstantna veza sa Epstein-Barr virusom koja se manifestuje prisustvom antitela na ovaj virus u krvi obolelog i prisustvom virusnih markera u }elijama tumora i krvi obolelog. . U ve}im centrima ove pojave imaju mesto u standardu dijagnosti~ke obrade tumora epifarinksa i limfadenopatija vrata nepoznate etiologije. Za razliku od ostalih tumora epifarinksa le~i se primarnom hemioterapijom. Rano daje udaljene metastaze. de{ava se da limfni nodus bude i N3. 3. a da nema simptoma primarnog tumora. U vi{e od tre}ine obolelih jave se metastaze u cervikalnim limfnim nodusima pre svih drugih simptoma prisustva tumora u farinksu.UCNT mo`e pote}i i iz drugih delova gornjeg disajnog puta (nos). LE^ENJE MALIGNIH TUMORA EPIFARINKSA Le~enje malignih tumora epifarinksa je u domenu radiologa i hemioterapije. UCN T Hemioterapija je primarni pristup u le~enju UCNT-a. larinksu pa i {titnoj `lezdi.pre}i na sekundarnu tj. postignuta je remisija . limfomi se le~e primarnom polihemioterapijom samo ako su diseminovani. nema veze sa pu{enjem i alkoholizmom.odre|ivanje virusnih markera u perifernoj krvi 13. srednja u~estalost u Africi i mediteranskim zemljama.najve}a u~estalost na jugoistoku Azije. Primarna (indukciona) hemioterapija se sprovodi uz redovne ORL preglede na konzilijumu do maksimalno postignutog terapijskog odgovora ili do postizanja kompletne remisije. . Ima ga i u tonzili.odre|ivanje HLA tipizacije .IgA i IgG titar antitela na viralni kapsidni AG (VCA) i difuzni rani antigen (EAD). tercijarnu hemioterapiju. rast tumora je usporen (maksimalni porast tumora je do 25% u toku hemioterapije) . Za procenu odgovora tumora na primarnu. . Hirurgija se odnosi uglavnom samo na metastatske depozite u vratnim limfnim limfonodusima i to onda ako postoje palpabilni limfonodusi. pored epifarinksa ispituju i ovi organi! . Sli~an tretman se u novije vreme daje samo slabo diferentovanim planocelu- larnim karcinomima. pa se kod metastaze nediferentovanog karcinoma ili UCNT-a.nastaviti jo{ 1-2 indukciona ciklusa (ali ne vi{e od 8) pa dalje nastaviti sa hemioterapijom odr`avanja i reindukcije.posebna geografska rasprostranjenost . .oboljevaju uglavnom `ene i deca. 6 nedelja posle zavr{etka primarne radioterapije ili posle polihemioterapije. Varijante odgovora tumora na primarnu hemioterapiju: 1..ko{tana sr` POSEBNE KARAKTERISTIKE UCNT-a On ~ini grupu sa posebnim odlikama koje se manifestuju na epidemiolo{kom. a mala u~estalost van tog podru~ja. sekundarnu ili tercijarnu hemioterapiju potrebno je da pacijent primi bar dva ciklusa odgovaraju}eg terapijskog re`ima.tumor je rezistentan na hemioterapiju pa treba pre}i na radioterapiju i to telekobalt (brahiterapija) preko 2 75 .

RECIDIV METASTAZA U CERVIKALNIM LIMFNIM NODUSIMA . na njih je potrebno upotrebiti dodatni izvor zra~enja u ja~ini od 10-15 Gy. Po{to srednji i donji jugularni limfonodusi tada dobijaju 50 Gy. Primarno radioterapija Telekobalt .Ako metastaza nije operabilna: a.Paris. Ili. ako su palpabilni. 76 . .brahi terapija. Villejuif . Tumori epifarinksa bez palpabilnih limfonodusa zra~eni su lokalno sa TD 40-70 Gy.40 Gy iz 2 lateralna polja. Potom se mo`e nastaviti sa prekinutom hemioterapijom . Transkutano zra~enje (elektroni) do pune tumorske doze sa `ari{nim predoziranjem b. Potom nastaviti sa prekinutom hemioterapijom. 1980. Kada primi punu tumorsku dozu zra~enja (75 Gy). RECIDIV PRIMARNOG TUMORA . Ako su palpabilni limfni nodusi van polja pune doze dopuniti dozu na njih do 40 Gy.primarni tumor i limfni nodusi su prvo zra~eni {irokim poljem na LINAC-u ili TCT-u sa 40 Gy."Sandwich" terapija. U oba slu~aja uslov je da pacijent nije prethodno primio punu tumorsku dozu. . Ako nije operabilno pre}i na radioterapiju (telekobalt ili elektronski transkutano) do doze od 40 Gy. Endocuri terapija (Ir 192) .slab odgovor ili radiorezistencija tumora . Po primljenoj dozi u~initi procenu reagovanja na konzilijumu.Operacija ako je metastaza operabilna. on u slede}e 2 godine ne sme biti zra~en niti le~en hemioterapijom! 4 ciklusa HTH + RTH + 4 ciklusa HTH ili 8 ciklusa HTH + RTH REST (REZIDUA) METASTAZA U CERVIKALNIM LIMFNIM NODUSIMA: Operisati ako je operabilno.pre}i na hemioterapiju. posle kontrole se ide do pune tumorske doze zra~enja.dobar odgovor .nastaviti do pune tumorske doze od 65-75 Gy. a u slu~aju palpabilnih limfonodusa zra~eni su lokoregionalno . PLANOCELULARNI KARCINOM EPIFARINKSA Zastareli (?) protokol instituta Gustave Roussy. ako pacijent nije ve} primio punu tumorsku dozu zra~enjem + ako je recidiv nastao posle pune tumorske doze kada nema mogu}nosti druge terapije osim simptomatske. B. . A. bar 6 nedelja posle zra~enja. a potom su zra~eni samo nodusi na vratu sa su`enim poljem na BETATRONU sa TD 20-30 Gy.lateralna polja na epifarinks i vratne limfne noduse. bez obzira ima li palpabilnih limfnih nodusa.Brahiterapija do pune terapijske doze od 65-75 Gy ili hemioterapija. u punoj tumorskoj dozi (65-75 Gy) sa kontrolnim pregledom na konzilijumu posle primljenih 40 Gy.

Polazi sa baze lobanje.biohemijske analize (serumska alp i/ili gama gt) .scintigrafija jetre . Kribriformni tip tumora je adenocisti~ni karcinom ili cylindroma. slabo diferentovan planocelularni karcinom (analogno sa UCNT-om) 2. sa velikim jedrom i eozinofilnom citoplazmom. ulazi u sfenoidni sinus.punkcija kosne sr`i . koji se pojavljuje u mladih osoba i {iri limfnim putem sa metastazama u kostima. To je embrionalni tumor ili tumor male dece. pa se tek na osnovu toga odre|uje terapija. Hondrosarkom Chondroma . kompresija baze lobanje i mozga.plasmocytoma . orbitu. Myeloma multiplex .KKS sa leukocitarnom formulom .CT abdomena U slu~aju IE stadijuma (primarna lokalizacija u `drelu i istostranu stranu vrata) daje se radioterapija na vrat (40 Gy) uz stalno pra}enje eventualne pojave tumora i u drugim organima (znaci klini~ke ili biolo{ke evolucije). ranije nazivani retikulosarkomi. velike neoperabilne metastaze na vratu OSTALI MALIGNI TUMORI EPIFARINKSA Adenokarcinomi To su retki karcinomi i poti~u od epitela sluzoko`nih `lezda. Pored nazofarinksa mo`e se javiti u sakrokokcigealnoj regiji. Fibrosarkom Ovaj tumor je sli~an juvenilnom fibromu.derivati popre~noprugaste muskulature. lobanjsku {upljinu. Rhabdomiosarkom To je tumor koji polazi naj~e{}e sa lateralnog zida. kompri- 77 . gde internista posle standardne obrade utvr|uje pro{irenost bolesti. udaljene metastaze gde lokalno zra~enje nema smisla 3.internisti~ki pregled . poreklom neociti . sa dosta guste sluzi u lumenu. Izaziva krvavljenja. Minimum dijagnosti~kog standarda podrazumeva: . proliferacija angioblasta sa diferencijalnom dijagnozom ka angiosarkomu. Limfomi Re|e su od karcinoma i dele u dve poznate kategorije: Morbus Hodgkin i NonHodgkinski limfomi. U slu~aju diseminiranosti van vrata (IIE) odre|uje polihemioterapija ili "mantle" radioterapija uz eventualnu zra~nu terapiju na rest tumora. nodozno papilaran ili kribriforman oblik. }elije su bizarne. zapaljenja i metastaze. Prodire u bazu lobanje i orbitu. brzo infiltrira nosne {upljine i sinuse.Rtg pasa`a creva .mo`e se pojaviti na bilo kom mestu u medijalnoj liniji koja deli telo na dve polovine.Primarno hemioterapija u slede}im slu~ajevima: 1. Limfomi kao diseminirani malignomi su u nadle`nosti konzilijuma za limfome.pojedina~no ili u obliku mijelomatoze. Naj~e{}i su histiocitni. Imaju polipozni. infiltrira lobanju.

cellulae physaliphorae. • bliskog kontakta sa velikim krvnim sudovima. Predstiloidni ili bo~ni krajni~ni prostor (paratonzilarni prostor): > odozdo zatvoren prema vratu! a) M. nervima. a }elije vakuolizovane . Parafaringealni prostor je trostrano prizmati~nog oblika. jer vode poreklo od razli~itih tkiva. predki~menih i skalenskih mi{i}a i predki~mene fascije. Zatim. Ulcerira. hypoglossus (XII) h) Truncus sympathicus TUMORI PARAFARINGEALNOG PROSTORA Tumori parafaringealnog prostora predstavljaju veoma kompleksno podru~je u ORL zbog: • topografsko . styloglossus m. tensoris tympani d) A. stylohyoideus c) Stilofaringealna fascija m.anatomske lokalizacije. Prednjim delom le`i unutar oba pterigoidna mi{i}a. palatina ascendens f) Vene pratilje > odozdo otvoren prema vratu! a) A. glossopharyngeus (IX) c) N. pterygoideus medialis * zajedni~ko N. infekcija je ~esta. a ispred popre~nih nastavaka vratnih pr{ljenova. Stiloidna pre~aga: a) Processus styloideus b) Mi{i}i: m.mira mezencefalon. Zadstiloidni prostor: 78 . carotis interna b) V. Pripada dubokom bo~nom predelu lica. pharyngea ascendens e) A. tensoris veli palatini stablo N. • izbora hirur{kih metoda. accesorius (XI) g) N. vagus (X) f) N. Ovaj prostor se spu{ta od baze 3. glossopharyngeus (IX) e) N. • veoma te{ke dijagnostike. odnosno od podslepoo~nog predela. ovaj prostor se delom nalazi i unutar parotidne lo`e. krvari. cervikalnim ganglionom. Tumor je lobularan. jugularis interna c) Nodi lymphatici cervicales profundi d) N. • polimorfne gra|e. Nalazi se spolja od bo~nog zida `drela. * ** PARAFARINGEALNI TUMORI PARAFARINGEALNI PROSTOR 1. stylopharyngeus 2. styloglossus b) N.

Evolucija im je spora. KLINI^KA SLIKA: . glossopharyngeus.disfagi~ne tegobe nastaju u poodmaklom stadijumu. @lezdani me{oviti tumori se sre}u u prestiloidnom delu. bezbolni tumefakt.me{ovitog. . a ponekad i vaskularnog porekla.punkcija tumora i citodijagnostika se danas smatraju zastarelim i retko se sprovode. DIJAGNOZA: . gornji simpati~ki ganglion sa simpati~kim trunkusom. SIMPTOMI: . glossopharyngeus i faringealni produ`etak parotide koji se ponekad spu{ta kroz stilomaksilarni kanal izme|u stilosfenomaksilarnog ligamenta. n. tom prilikom se dobija fenomen balotmana kojim se potvr|uje kontinuitet parafaringealnog i cervikalnog tumora..ektodermalnog .zbog asimptomatskog toka tumor mo`e da naraste tako da stvara i respiratorne smetnje. ganglionarni i vaskularni u najve}em broju polaze iz zadstiloidnog dela. cervikalni deo. hypoglossus.palpacijom se ose}a inkapsulirani. .parafaringealni i cervikalni deo). jugularis int. n. Maksilofaringealni deo je stiloidnom pre~agom podeljen na: prednji. . 79 . . carotis int. .. Tumor mo`e da se pro{iri u cervikalnu regiju.asimetrija tonzilarne lo`e i farinksa. . a re|e se nalaze metastatski depoziti. v.bimanuelna palpacija (kod tumora sa dvojnom propagacijom . palatina ascendens sa istoimenim venama.sijalografija. Tumori su slede}eg porekla: . n. accessorius. Naj~e{}e su me{ovitog tipa. Tumori zadstiloidnog prostora Obi~no su nervnog i ganglionarnog. nazad i prema dole.bol je neznatan i iradira u uvo.meko nepce bez promene. tonzila pomerena unutra. . U parafaringealnom prostoru obi~no nastaju primarni benigni i maligni tumori. Parafaringealni prostor je podeljen horizontalnom ravni na gornji. n. tj. a simptomatologija oskudna. zadstiloidni.biopsija ex tempore se vr{i sa ograni~enim rezultatima posebno kod tumora `lezdanog tkiva. Tumori prestiloidnog prostora Naj~e{}e su `lezdanog porekla. . ograni~eni.mezenhimno . submandibularnu lo`u. dok nervni.prednji nep~ani luk potisnut. maksilofaringealni i donji. Zadstiloidni prostor sadr`i: a. retko adenokarcinomi ili cilindromi.sluznica intaktna i bez ulceracija. Prestiloidni prostor je ispunjen rastresitim vezivnim tkivom i u njemu se nalazi a. . vagus. a poti~u od faringealnog produ`etka dubokog re`nja parotide. prestiloidni ili paratonzilarni prostor i zadnji. n. pharyngea ascendens i a.lobanje do zami{ljene horizontalne ravni koja prolazi kroz donju ivicu ugla mandibule i donji pol nep~anog krajnika.ganglionarnog .

disfagija. disfonija. Nastaju proliferacijom }elija nervnih ganglija. .treba ispitati funkcije kranijalnih nerava i simpatikusa. Klini~ki znaci mogu da ne budu uo~eni. vagusa. Razvijaju se od parafaringealnog tkiva dodatog donjem ganglionu vagusa. spore evolucije. . Lipomi. Vr{e lokalnu kompresiju na krvne sudove i `ivce u okolini. . Ganglioneurinomi se retko sre}u. . DIJAGNOZA: . KLINI^KA SLIKA: .Claude . . Terapija: Zbog topografsko anatomskih odnosa.CT baze lobanje i Rtg profil lobanje u cilju utvr|ivanja pro{irenosti tumora. Mogu da budu benigni i maligni. Vaskularni tumori vode poreklo od a. Mo`e do}i i do maligne alteracije.Hornerov trijas. Neurinomi se nalaze u 90% slu~ajeva. SCM. jugularis interne.tonzila pomerena unutra i put napred. angiomi i sarkomi su retki.flebografija v.hipoakuzija. . kardiorespiratorne smetnje.karotidna angiografija.fenomen balotmana prisutan. . hirur{ki zahvati su ograni~eni. a mogu se videti i patolo{ki krvni sudovi.Rtg farinksa. Benigni su inkapsulirani i sastoje se od zrelih elemenata. . ali progredijentna. trapeziusa. .paraliza jednog ili vi{e od poslednja ~etiri kranijalna nerva. . Imaju identi~nu strukturu kao tumori jugularnog ili karotidnog glomusa. Naj~e{}e su rezistentni na radioterapiju. Tumor je ograni~en i pra}en Claude Bernard . Najve}i broj tumora ovog podru~ja je benigne prirode. bogatstva vaskularizacije i `ivaca. jer dolazi do njene devijacije. Rastu prema pozadi i potiskuju `ivce i krvne sudove prema spolja. . Maligni tumori su embrionalnog porekla. fibromi.izbo~enje u predelu zadnjeg nep~anog luka. Parafaringealni tumori porekla od n. Mo`e postojati inkompletna pareza ili paraliza n.bol. . Imaju infiltrativni rast i javljaju se kod dece.ka{alj. paraliza m. vagusa su retki i mogu da budu ekstra i intravagalni. ali ne i vertikalnom smeru.Hornerovim trijasom. jer mogu da postoje izolovane ili udru`ene paralize poslednja ~etiri kranijalna `ivca. Hirur{ko le~enje: 80 . . .paraliza m.SIMPTOMI: . ali se njihov malignitet ogleda u tome {to komprimuju okolne strukture. tumor je mobilan u horizontalnom.paraliza mekog nepca. carotis interne.punkcija sa citostatskom verifikacijom i biopsija se vi{e ne preporu~uju.hipoestezija `drela. Evolucija im je spora. . .Bernard .devijacija i hemiatrofija jezika na oboleloj strani. Evolucija im je spora.

v. To obuhvata rahlo vezivno tkivo. Podrazumeva inciziju palatinalne sluznice i preparisanje tkiva do tumora. masno tkivo. Neurogeni tumori su slede}i po u~estanosti primarni tumori koji nastaju u parafaringealnom prostoru. ve}ina autora identifikuje fasciju koja okru`uje karotidni omota~ kao zadnju granicu ovog prostora. recidivi su ~esti. zateza~em i podiza~em mekog nepca. me|utim. Nekad je potrebno resekovati ugao mandibule. Transoralni pristup. Tako|e mo`e da se u~ini parotidektomija sa o~uvanjem facijalisa. carotis communis. Tumori koji se razvijaju u parafaringealnom prostoru mogu da nastanu od bilo koje strukture koja se nalazi u njemu. a. Sobol: Benigni tumori vrata) Poznavanje anatomije parafaringealnog prostora esencijalno je za razumevanje hirur{kih pristupa ovom predelu. Na ovom mestu je ograni~en pripojima za submandibularnu fasciju. Sa hirur{ke ta~ke gledi{ta. nerve. BENIGNI TUMORI PARAFARINGEALNOG PROSTORA Batsakis: (Steven M. dosta se radi na slepo. a. Nekada se operacija kombinuje sa postoperativnim zra~enjem. Histolo{ki izgled i incidenca tumora dubokog re`nja su istovetni sa onim tumorima koji nastaju u povr{nom re`nju. ^ine pribli`no 30% svih neoplazmi parafaringealnog prostora. mali pristup. 2. Bilo klasi~na.1. a stiloidni nastavak i njegovi mi{i}ni pripoji dele ga na prednji i zadnji odeljak. Ovim pristupom mogu da se podve`u v. pa ~ak i a. Patey i Thackrey su popularizovali koncept "stilomandibularnog tunela" da bi opisali kanal kroz koji retromandibularni parotidni tumori prelaze u parafaringealni prostor. mastoidni i stiloidni nastavak. pharyngee ascdendens. Tumori dubokog re`nja parotidne `lezde ~ine oko 50% svih neoplazmi parafaringealnog prostora. limfatika. bilo u kombinaciji sa parotidektomijom. Bo~no je ograni~en ramusom mandibule i medijalnim pterigoidnim mi{i}em. Duboki retromandibularni deo parotidne `lezde se parafaringealnom prostoru pribli`ava i od njega je odvojen samo parotidnom fascijom. prostor se mo`e shvatiti da se {iri do prevertebralne fascije. Cervikotomija. meko nepce i lateralni faringealni zid ~ine}i retromandibularno izbo~enje. Ve}ina nastaje od vagusa. Ovaj pristup je opasan jer su mogu}e povrede a. palatine. Izrasline i mase koje nastaju u parafaringealnom prostoru imaju tendenciju da se uve}avaju put medijalno i nani`e. Po{to ovaj tunel ne mo`e da se {iri. velike i male pljuva~ne `lezde. tumori koji se {ire iz parotidne `lezde medijalno u parafaringealni prostor dobijaju oblik pe{~anog sata. carotis int. a od gore i pozadi stiloidni nastavak i stilomandibularni ligament. ovi tumori uklju~uju {vanome (neurilemome). Histolo{ki. Nedostaci su mala preglednost. Paragangliomi nastaju od receptornih }elija u blizini bulbusa karotide ili iz glomus tela lociranih du` omota~a sistema karotide ili blisko udru`enih sa vagusom ili glosofaringeusom. 81 . mi{i}e. a pozadi je ograni~en fascijom koja okru`uje parotidnu `lezdu. Tumori vagusnog glomusa koji nastaju od glomus tela donjeg vagalnog gangliona naj~e{}a su forma paraganglioma koji nastaju u ovom predelu. Ovaj otvor ~ine od gore baza lobanje. Medijalni zid parafaringealnog prostora ~ini visceralna fascija sa gornjim konstriktorom `drela. jugularis. piramidalni ili koni~ni prostor sa vrhom direktno ispod i prema velikom rogu hioidne kosti. od napred ramus mandibule i medijalni pterigoidni mi{i}. grubo re~eno. ablacija tumora je ~esto nepotpuna. pomeraju}i medijalne strukture kao {to su tonzile. To je.. sa {irokim medijalnim i lateralnim delovima spojenim uskim istmusom. Iako su tumori ovog predela razli~ito opisani u literaturi. krvne sudove. neurofibrome i paragangliome. jugularis.

orofarinksa. benigne lezije }e nastaviti da se uve}avaju. ali su ponekad benigni me{oviti pleomorfni adenomi. Na sre}u. Naj~e{}e se bolesnici `ale na slu~ajno zapa`eno ispup~enje na bo~nom zidu farinksa. Relativno mali ekstraparotidni parafaringealni tumor (3x4 cm) ponekad mo`e da bude uklonjen kroz submandibularni pristup. ovi zapaljenjski procesi. Obi~no su to tumori iz nazofarinksa. Kod ovog pristupa se na~ini incizija dve {irine prsta ispod ugla mandibule i posle identi82 . DIJAGNOZA Suvereno sredstvo u postavljanju dijagnoze je CT skener. X. jugularis interne je tako|e veoma redak. treba sumnjati na maligni proces. nekada kombinovan sa sijalografijom. Me|utim. hemangiopericitomi ili hemangioendoteliomi. Dobra vizualizacija. ili se `ale na tumefakt ispod ugla donje vilice. paranazalnih sinusa. Erozija mukozne membrane retko nastaje. Metastatski tumori se mogu tako|e javiti kao tumefakti u parafaringealnom prostoru. Limfomi mogu tako|e da nastanu u ovom prostoru.Vaskularne neoplazme koje ponekad nastaju u ovom predelu su hemangiomi. a kada postoji. Paraliza IX. Nele~ene. parotidne `lezde i mandibule koji su metastazirali u Ruvijerove ~vorove. koje dovodi do blage nelagodnosti pri gutanju. retko zahvataju kranijalne nerve koji tuda prolaze ili velike krvne sudove. Sa stalnim uve}anjem tumora stvara se i prigu{eni hiponazalni glas i mo`e da bude ugro`en disajni put. Kod zapaljenjskih stanja i malignih tumora mo`e da nastane trizmus zbog zahvatanja pterigoidne muskulature ili njenog obuhvatanja tumorom. ali se ponekad vidi kod primarnih ili metastatskih maligniteta. limfangiomi. Ako tumor zahvati strukture oko tube auditive mo`e da nastane konduktivno o{te}enje sluha. komprimiraju}i okolne vitalne strukture i kona~no zahvataju}i bazu lobanje i endokranijum. KLINI^KI ASPEKTI Simptomi parafaringealnih tumora su ~esto minimalni. XI i XII kranijalnog nerva je vrlo retka kod benignih ili zapaljenjskih stanja. Unutra{nji pristup treba da bude zanemaren izuzev mo`da u retkim slu~ajevima sasvim malih lezija lokalizovanih u medijalnom delu prostora. kao i zapaljenjska stanja limfnih ~vorova. Hirur{ki pristupi: Spoljnji pristup je najbolji. Oni su naj~e{}e maligni. Tromboflebitis v. koji mogu da budu i supurativni. Ponekad je neophodna i angiografija. HIRUR[KO LE^ENJE Kompleksna hirur{ka ekscizija je indikovana za dijagnozu i le~enje skoro svih neoplazmi parafaringealnog prostora . Zapaljenja u nazofaringealnom i tonzilarnom predelu te`e da zahvate ~vorove u parafaringealnom prostoru. Bimanuelna palpacija treba da omogu}i razlikovanje ovih lezija od primarnih tumora mekog nepca sa odvojenim metastazama na vratu. Submandibularni pristup (cervikalni pristup). opisane su fatalne hemoragije iz karotidne arterije usled zapaljenjskog procesa. kontrola krvarenja i identifikacija velikih krvnih sudova i nerava posti`e se ovim pristupom. Tumori malih pljuva~nih `lezda koji nastaju u zidu farinksa rastu lateralno u parafaringealni prostor.mo`da isklju~uju}i poznate metastatske tumore.

naj~e{}e se vr{i lateralna osteotomija. Neki radije koriste popre~nu inciziju u nivou hioidne kosti i retrahuju `lezdu i nerve na gore. Ovaj pristup je u na~elu rezervisan za ve}inu velikih ekstraparotidnih parafaringealnih tumora. Mandibulotomija u srednjoj liniji. tako i za uklanjanje tumora. a spolja od bo~nog zida `drela. hipoglosus. ukloni se submandibularna `lezda. Lateralna osteotomija. Preseca se mandibula u predelu njenog ugla po{to je prethodno pripoj masetera prese~en i odignut. Ovo je posebno od koristi zbog maksimalno {irokog pristupa na bazu lobanje {to je neophodno kako za kontrolu velikih krvnih sudova. Nazad je ograni~en prevertebralnom fascijom (po nekima fascija koja okru`uje karotidni omota~). Potom se vr{i incizija du` poda usta do prednjeg luka. Identifikuju se i obele`avaju veliki krvni sudovi. Pristup se vr{i kroz popre~nu inciziju u nivou hioidne kosti s tim {to medijalni deo ide put gore preko sredine donje usne. ponekad je mogu}e pomeriti mandibulu napred. Mane su ograni~en pristup sa medijalne strane. kako vaskularnih tako i avaskularnih. lingvalis i n. Cervikalno transorofaringealni pristup sa mandibulotomijom. Preseca se muskulatura poda usta i pri tome se ~uva n. Kompletna kontrola vaskularnih struktura. 83 . pristupi se odozdo parafaringealnom prostoru i lezija se disekuje i ukloni. bliskog kontakta sa velikim krvnim sudovima. Traheotomija je neophodna zbog izra`enog postoperativnog edema orofarinksa i mogu}e opstrukcije disajnog puta. ** * TUMORI PARAFARINGEALNOG PROSTORA Tumori parafaringealnog prostora predstavljaju veoma kompleksno podru~je u ORL i to zbog: ### ### ### ### ### topografsko .fikacije i prezervacije marginalne grane facijalisa. naravno nije mogu}a. To je grubo re~eno piramidalni ili koni~ni prostor koji pripada dubokom bo~nom predelu lica. Presecanje digastrikusa i podizanje repa parotidne `lezde mo`e da pru`i bolji uvid odozdo.anatomske lokalizacije. Mogu}a je i kombinacija sa transparotidnim pristupom kod velikih tumora dubokog re`nja. od gore i od pozadi. posebno na bazi lobanje. Re`njevi donje usne se prepari{u ne vi{e od dva cm od srednje linije i potom se vr{i osteotomija. ANATOMIJA Parafaringealni prostor je trostrano prizmati~nog oblika. Donja usna se preseca u srednjoj liniji. te{ke dijagnoze i izbora hirur{kih metoda. Ovaj pristup je u principu rezervisan za tumore dubokog re`nja parotisa i podrazumeva rutinsku izolaciju i prezervaciju facijalisa. Kada se koristi transparotidni pristup uz povr{nu parotidektomiju i identifikaciju facijalisa. Parafaringealni prostor se {iri od baze lobanje do hioidne kosti. Transparotidnocervikalni pristup. Ako je potreban jo{ {iri pristup. nervima i cervikalnim ganglionom. neophodna je osteotomija mandibule. polimorfne gra|e i porekla od razli~itog tkiva.

a porekla svih struktura koje ulaze u sastav ovog prostora. postoje u tkivnim ravnima i u rastresitom areolarnom vezivnom tkivu. jugularis interna n. Tumori mogu biti: . postoje brojne anatomske strukture koje zauzimaju regiju i prolaze kroz tkiva lateralno od sluznice farinksa. hypoglossus XII gornji simpati~ki ganglion sa simpati~kim trunkusom. Duboki re`anj parotide 84 . koji mogu biti benigni i maligni. glossopharyngeus i faringealni produ`etak parotide koji se ponekad spu{ta kroz stilomaksilarni kanal izme|u stilosfenomaksilarnog ligamenta. Striktno govore}i. Ove strukture. Izrasline i mase koje nastaju na ovim strukturama mogu da narastu do znatne veli~ine po{to tkivne ravni i rastresito vezivno tkivo obezbe|uju mali otpor tumorskoj ekspanziji . Uglavnom su to primarni tumori. duboka povr{ina parotidne `lezde i unutra{nji pterigoidni Unutra je predeo tonzile i visceralna fascija sa gornjim konstriktorom `drela. i vv. pripoji za submandibularnu Spolja je mandibula.zadstiloidni prostor.maksilofarin- Maksilofaringealni deo je stiloidnom pre~agom podeljen na: prednji .fasciju. gealni i donji . Napred je ograni~en sa raphe pterygomandibularis.mezenhimalno ganglionarnog porekla. vagus X n. odnosno podprostora. primarno nervi. accesorius XI n. PRESTILOIDNI PROSTOR je ispunjen rastresitim vezivnim tkivom i u njemu se nalazi: • aa. a tkivo koje najmanje pru`a otpor je lateralni zid farinksa. Parafaringealni prostor je podeljen horizontalnom ravni na gornji . pharyngica ascendens i palatina ascendens.kompresiji. carotis interna v. a re|e metastatski. glossopharyngeus IX n. Dole se pru`a kao zami{ljena horizontalna linija koja prolazi kroz donju ivicu ugla mandibule i donji pol nep~anog krajnika.prestiloidni ili paratonzilarni prostor i zadnji . Me|utim. ne postoji prostor uzdu` farinksa. Parafaringealni tumori su heterogena grupa tumora. pa nije ~udno {to tumori ovog prostora ~esto dovode do izbo~enja lateralnog faringealnog zida i tonzile. krvni sudovi i limfati~ki kanali.cervikalni deo. One se naj~e{}e {ire medijalno i nani`e. • n. • • • • • • • RETROSTILOIDNI PROSTOR sadr`i: a.ektodermalnog porekla ili . zateza~em i podiza~em mekog nepca. a bimanuelnom palpacijom se ista masa mo`e osetiti ispod i medijalno od ugla mandibule. mi{i}. 1.

3. mukoepidermoidni. re|e adenokarcinom ili adenocisti~ni karcinom . senzitivnih. Neophodno je precizno subtipovanje ve}e. salivatores). Pleomorfni adenom je uglavnom veliki. ”stilomandibularnog” tunela. parotis i mandibula (Ruvijerovi limfni nodusi). Duboki retromandibularni deo parotidne `lezde pribli`ava se parafaringealnom prostoru i od njega je odvojen samo parotidnom fascijom. Mikroskopski pregled pokazuje tumor vretenastih }elija sa kompaktnim i miksoidnim predelima. simpati~kih ili kranijalnih nerava (n. koji nemaju [vanovu ovojnicu! Mogu da budu vrlo veliki. pre nego {to dovedu do simptoma. a sadr`e bizarne }elije Verocay tela. @lezdanog porekla mogu biti i tumori malih pljuva~nih `lezda u zidu farinksa (gl. opticus.neurofibromatosis von Recklinghausen. Neurogeni tumori Tumori su nervnog i ganglionarnog porekla. Pojedina~na vlakna ne prolaze kroz 85 .epifarinks. ukazuju na maligno poreklo tumora. sa naj~e{}e primarnim tumorom gornjih disajnih puteva . re`nja parotidne `lezde ~ine oko 50% svih neoplazmi parafarinksa. a stiloidni nastavak i stilomandibularni ligament gore i pozadi. orofarinks. ramus mandibule i medijalni pterigoidni mi{i} napred. Po{to ovaj tunel ne mo`e da se {iri. ali ne i neophodno cele mase tumora.Tumori dubokog. verovatno iz razloga nekompletnog hirur{kog odstranjenja. dakle javlja se du`i niz godina. Prakti~no bilo koji tip ili podtip limfoma je mogu}. acinic cell. koji mo`e biti re|e solidan ili ~e{}e multipli . tumor! Neurilemomi ne postaju maligni! Neurofibrom je tumor perifernih nerava. tumori koji se {ire iz parotidne `lezde medijalno u parafaringealni prostor. Recidivi su ~esti. olfactorius i n. Popularisan je koncept tzv. Dakle naj~e{}i tumor je me{ovitog tipa (benigni pleomorfni adenom). ali je i ovo mogu}e. X) isklju~uju}i n.cilindrom. izgleda da nemaju ve}i maligni potencijal. paranazalne {upljine. sli~na Vater-Paccinijevim korpuskulima. Histolo{ki izgled i incidenca tumora dubokog re`nja parotide su istovetni onim tumorima koji nastaju u povr{nom re`nju. To je kanal kroz koji retromandibularni parotidni tumori prelaze u parafaringealni prostor. {vanomi) su sporo rastu}i benigni tumori koji nastaju od }elija koje ~ine ovojnicu perifernih motornih. Retko limfom maskira metastatski karcinom. 2.maligni Neurilemomi (neurinomi. Maligni limfomi To su maligni limfomi koji nastaju iz obilja limfnog tkiva u visokom dubokom jugularnom lancu.rhabdomiosarkomatozna diferencijacija u neurosarkomu . sa {irokim medijalnim i lateralnim delovima spojenim uskim istmusom. Ovaj otvor ~ini baza lobanje gore. Iako dosti`u prili~ne veli~ine. dobijaju oblik pe{~anog sata. {to odgovara istorijskoj Antoni-A (celularne zone) i Antoni-B (necelularne zone) supstanci. Miksoidne aree nastaju usled fenomena degeneracije koji mu na preseku daje `utu boju. Jasno je da infiltrativni karakter tumora i eventualno prisustvo metastaza na vratu. Karakteristi~no je da su nervna vlakna inkorporirana u tumor i prolaze kroz njega! Maligno alterira! triton tumor! Interesantno .

nepce i sl. Povremeno paragangliomi provaljuju kapsulu i rastu sa okolnim strukturama. Kod paraganglija sa hemoreceptornom funkcijom ve}e }elije i one koje proliferi{u u paragangliomu. Tumor vagusnog glomusa. kalcitonin. supstanca P.paraganglijsko tkivo vodi poreklo od neuralnog grebena. DIJAGNOZA Anamneza: minimalna Simptomatologija: • • • • • • • Nelagodnost pri gutanju. Ove su pak u bliskom odnosu sa vaskularnim kanalima koji su razli~ite veli~ine. onda hemodektom mo`e biti uklju~en kao dijagnoza u zagradi! dokazanim metastazama. Lipom. serotonin. 4.epifarinks.Paragangliomi . Asimptomatski. ali to nije siguran znak maligniteta. logi~no je da ni svi tumori poreklom od paraganglija ne mogu biti ozna~eni kao hemodektomi. leukoenkefalin. Nastaju od hemoreceptornih }elija u blizini bulbusa karotide ili iz glomus tela lokalizovanih du` omota~a sistema karotide ili blisko udru`enih sa vagusom ili glossopharyngeusom (od karotidnog ili vagalnog tela). Obzirom da sve paraganglije nemaju hemoreceptornu funkciju. hemangiopericitom. 5. epinefrin. Zellballen) i blisko udru`enih vaskularnih kanala ustvari je slika normalne mikroanatomije paraganglija. 86 . limfangiomi. imaju sposobnost produkcije vazoaktivnih supstanci (norepinefrin. hiponazalni glas. gastrin. ne produkuju kateholamine i nemaju hemoreceptornu funkciju. Sklop grupacija }elija (tzv. Oslabljen sluh. maligni su oni sa Mikroskopski sastoje se od velikih pleomorfnih }elija koje karakteristi~no rastu u alveolarnim grupama. Ose}aj stranog tela u gu{i. Metastatski tumori . Fibrom. Sarkom. ispod ugla donje vilice. Visok stepen vaskularizacije kod ovih tumora ~esto je osnov za klini~ki nalaz pulsiraju}e mase. Oni kontroli{u biohemiju krvi koja prolazi kroz susedni krvni sud i tako|e izlu~uju kateholamine koji menjaju krvni pritisak. Mogu biti ekstra i intravagalni. Ako je poznato da tumor nastaje od paraganglioma sa hemoreceptornom funkcijom (karotidno telo). somatostatin). melanocitno stimuliraju}i hormon (MSH). nos i sinusi. vazopresin. vazoaktivni intestinalni peptid (VIP). koji nastaje od glomus tela donjeg vagalnog gangliona su naj~e{}i. Paragangliomi su inkapsulirani tumori koji su ~esto tamno crveno braon usled vidljivih vaskularnih kanala. Izra{taj na vratu. Vaskularni i drugi tumori Mogu da budu hemangiomi. Po konvenciji. Benigni ali i maligni. Neki ~ak daju sve znake i simptome feohromocitoma. Paragangliomi maligno alteri{u! Ne zaboraviti na mogu}nost meningeoma baze lobanje. hemangioendoteliom. Prigu{en. Ote`ano disanje kroz nos.

deviranje. carotis int. Claude . Hipostezija `drela. hladni nodulusi. razdvojenost stabla a.inspekcija Claude Bernard Horner sindrom Paralysis n. . Angiografija (karotidnog sliva kroz a. dislokacija duktusa usled odgovaraju}eg polo`aja i veli~ine tumora u `lezdi.• Ote`ano otvaranje usta. Meko nepce po pravilu bez promena.Bernard . topli nodusi.palpacija Inkapsulirani. tonzila pomerena unutra. facialis .bimanuelna palpacija Kod tumora sa dvojnom propagacijom (parafaringealni i cervikalni deo). devijacija i hemiatrofija jezika na oboleloj strani. • Slika paralize odgovaraju}ih nerava (ka{alj.kompresije a. 87 . nazad i prema dole. dobija se fenomen balotmana kojim se potvr|uje kontinuitet parafaringealnog i cervikalnog tumora. Neurolo{ki pregled Sijalografija Rtg parotide ne.. disfonija.instrumentalni pregled Asimetrija tonzilarne lo`e i farinksa. . carotis int. (Kontrastni pregled parotide . samo 0. a ulceracija ukazuje na malignitet. paralize m.gama scan Technetium.sijalografija sa nalazom = parotidni sijalogram). Prednji nep~ani luk je potisnut. jezika. kardiorespiratorne smetnje. • Bol. ograni~en. Prekinut duktus. Flebografija Rtg farinksa bitemporalni profil Rtg baze lobanje po Hirtzu CT lobanje 1. hemikranije . Scintigrafija parotide . i a. Status .Hornerov sindrom).fenomen lire. Upotrebljava se ili jodni (Ethiodal) ili rastvorljiv u vodi kontrast (Sinografin). Tumor je mobilan u horizontalnom ali ne i u vertikalnom smeru. . paraliza mekog nepca. eventualne pulsacije. carotis ext. patolo{ki krvni sudovi. SCM i m. femoralis . diferenciranje tumorskog porekla iz parotisa ili ne.5 ml a ne vi{e zbog opasnosti od rupture. Pomeren i izbo~en lateralni zid farinksa. bezbolan tumefakt. trapezijusa. jer je pokrivena senkom od kosti.

povrede n. Postoperativna radioterapija. koje je komprimovano izme|u tumefakta i dubokog re`nja parotide. KOMPLIKACIJE 1. Transparoti~no cervikalno sa ili bez resekcije ugla mandibule (B) 4. facialisa 2. carotis 2.sa sijalografijom i intravenskim davanjem kontrasta (Problem brzog resorbovanja vodenog kontrasta dok se stigne do ST-a. Peroralno nedostaci: . najrizi~niji ali i naj{iri! Dobra vizuelizacija. Ovo va`no jer kanila spre~ava brzo pra`njenje kontrasta iz parotidne `lezde. tada se radi o tumoru dubokog re`nja parotide.ide popre~no u visini hioida. radikalnost.mala preglednost . .recidivi su ~esti . Transfaringealno cervikalno sa mandibulotomijom u srednjoj liniji (C). . Cervikalno sa ili bez resekcije ugla mandibule (A) 3. REZ . Najkomplikovaniji. nastavlja se vertikalno u srednjoj liniji preko brade i u usne.radi se "na slepo" . parafaringealnom prostoru se pristupa direktno sa prednje strane celom visinom. tumefakt je ekstraparotidnog porekla. Hirur{ka terapija: 1.nativni CT . Potrebna je traheotomija.sa sijalografijom parotide (sa kanilom za sijalografiju in situ. Ukoliko se linija ne vidi u sredi{njim presecima kroz masu tumora.ablacija tumora je nekompletna . TERAPIJA Tumori radiorezistentni jedino kod sarkoma. Postoji jasna granica izme|u posterolateralne ivice parafaringealnog tumora i kontrastom ispunjene parotidne `lezde. a obezbe|uje se maksimalna vizuelizacija parotidne `lezde na CT-u). hematom 88 .sa intravenskim kontrastom . pa je neophodno reinjiciranje u toku samog snimanja). da li se tumor pove}ava. pa medijalno od donjeg alveolarnog nastavka na nep~ani luk strane na kojoj je tumor. prethodno se reseciraju i mi{i}i poda usta.2. Ako je tumefakt ekstraparoti~ni ne mora da se daje kontrast). Ova linija pretpostavlja vezivno masno potporno tkivo parafaringealnog prostora. mandibula se preseca u sredini i luksira put lateralno.opasan pristup zbog mogu}nosti povrede a.

odnosno substrukture larinksa po UICC-u): 1. Dakle. Jama ima svoj lateralni i medijalni zid i dno. Gore su plitki. medijalno je oivi~en grani~nim strukturama larinksa (slobodna ivica epiglotisa. auricularisa magnusa dolazi do povreda gran~ica n. Dno ulazi izme|u tiroidne hrskavice (lateralno) i krikoidne i aritenoidne hrskavice (medijalno).post(retro)krikoidna oblast Ova oblast se pru`a od nivoa aritenoidnih hrskavica i pripojnih nabora do donje ivice krikoidne hrskavice. Nazad je hipofarinks odvojen od prevertebralne fascije koja pokriva longitudinalne ki~mene mi{i}e (longus colli et longus capitis). Hornerov Sy ** * MALIGNI TUMORI HIPOFARINKSA HIRUR[KA ANATOMIJA Hipofarinks se pru`a od zadnje donje ivice baze jezika. U bliskom je kontaktu sa vrhovima piriformnih sinusa lateralno i dole sa krikofaringealnim mi{i}em. Zadnja grupa Zadnji zid `drela Zadnji zid `drela se pru`a od nivoa poda valekule do nivoa krikoaritenoidnih zglobova. 2. Freyov sindrom (reseciranjem n. ona srastu posle nekoliko meseci sa Sy. IX. pa kad bolesnik jede dolazi do znojenja dela ko`e obraza. infekcija 4. To je nastavak glosofaringealnog `leba orofarinksa koji je iznad. odnosno horizontalne ravni povu~ene u nivou hioidne kosti do otvora jednjaka. 3.3. 4. ariepiglotisni nabor i aritenoid). Napred je zadnja povr{ina larinksa. Napred je meko tkivo. a ni`e postaju dublji. u nivou krikofaringealnog mi{i}a na donjoj ivici krikoidne hrskavice. To je zadnji nastavak lateralnog zida piriformnog sinusa i sa~injavaju ga konstriktorni mi{i}i farinksa. Piriformna jama ili sinus Piriformni sinus ili laringofaringealni sinus je posledica polo`aja larinksa koji {tr~i u hipofarinks od napred. Sinusi se pru`aju od faringoepiglotisnih nabora do donje ivice krikoidne hrskavice. Prednje gornja grupa 89 . to je velika bleda sluzoko`na povr{ina koja pokriva zadnji deo krikoidne hrskavice. Prednje donja grupa Faringoezofagealni spoj . Hipofarinks je podeljen u tri anatomske zone (grupe tumora po Simpsonu. Dole je vrh. a nazad je otvoren. Lateralno je tiroidna hrskavica. salivatorna fistula 5. tankim slojem tkiva koje ~ini retrofaringealni prostor. tako da se stvaraju `lebovi poznati kao piriformne jame. odnosno kod lu~enja pljuva~ke lu~i se i znoj) 5.

Fibrozno tkivo . "sore throat". KLINI^KA SLIKA Kasno. glositis.Pu{enje . po{to je piriformna jama dosta velika. koilonihija.Alkohol . splenomegalija) .pokrivena plo~asto slojevitim epitelom 2. ose}aj stranog tela. Rouviereovi baze lobanje.Brown . peckanje. a.donji i srednji konstriktor `drela 4. angularni stomatitis.smetnje u gu{i. disfagija. anemija. lingualis. ahlorhidrija. atrofija farinksne (faringealni nabor) i ezofagusne sluznice. To mo`e da objasni varijacije u frekvenci tumora pojedinih lokalizacija. Postoje ~etiri pokrovne povr{ine i to: 1.Nutriciona deficijencija i malapsorpcija . unilateralna nelagodnost. internus du` prednjeg zida piriformnog sinusa) Limfni ~vorovi: jugulodigastri~ni i srednji jugularni. Jer.Nekada{nje zra~enje tireotoksikoze (posle 25 godina latencije!) PATOLOGIJA Benigini tumori su retki . laryngeus superior (r. Karcinomi ove regije se klasifikuju po anatomskoj lokalizaciji iz koje nastaju. Oni mogu biti: vegetantni i ulcerativni. Spolja{nje tkivo . spinalni akcesorni. Nerv: n. paratrahealni i paraezofagealni.. faringealna strana aritenoida i ariepiglotisnih nabora. Sluznica . simptomi se javljaju tek kada izra{taj poodmakne: 1. ETIOLOGIJA . pharyngica ascendens. u odmaklom stadijumu bolesti. prigu{en glas .faringealne aponeuroze 3. Mi{i}no tkivo . suvo}a. sa velikim izgubljenim vremenom.fibrolipomi i lejomiomi. retrofaringealni. a.kao bolus u hipofarinksu 90 .bukofaringealna fascija NEURO-VASKULARIZACIJA Arterije: a.2% udru`en sa postkrikoidnim karcinomom je Plummer . koji se hirur{ki odstranjuju u celini lateralnom faringotomijom.Deficijencija vitamina B12. ali ~esto je tumor toliko uznapredovao da je te{ko odrediti mesto nastanka pa je njegovo klasifikovanje pre naga|anje.Kelly (deficijencija gvo`|a i Hb. polipoidni peteljkasti tumori pra}eni disfagijom. thyroidea sup. Maligni tumori su: 85% dobro diferentovani planocelularni karcinomi. B6.Vinsonov sindrom = Peterson . a karcinom u po~etku bezbolan. Parestezije . .Epilarinks? Predeo oko ivica laringealnog otvora.

tomografija. Anamneza 2. Fe. Disfonija . thyroarytenoideusa internusa (m. Disfagija i odinofagija . sup. scintigrafija tiroideje (negativan nalaz ne isklju~uje prisustvo tumora) 5.nagomilavanje pljuva~ke u sinusu piriformisu 7. . TSH. Sijaloreja . Klini~ki pregled . reccurensa 4. Otalgia . palpacija direktne ekstenzije tumora ili pro{irenje laringealnog skeleta u odmaklim stadijumima. Kod ESK nekad te{ko pro}i rigidnim ezofagoskopom pored tumora. Refleksni bol u predelu iza u{ne {koljke i zadnjeg zida spolja{njeg slu{nog hodnika (lokalizacija na aritenoidu i epiglotisu . pregled larinksa kao i traheoskopija . 25% bilateralno 6. ESK sa biopsijom.ote`ano disanje - 2.Arnoldova grana n.bol u uvu (aurikularni nerv . Endoskopija 4. Dispnea . vocalis) zahvatanja krikoarytenoidnog zgloba zahvatanja n.oba zida kod piriformne jame . pasa`a jednjaka barijumom u dve projekcije. palpacija tumora `drela u bazi jezika kao i fiksiranost za prevertebralnu fasciju) LMS.spoljna granica tumora u odnosu na zadnji zid farinksa Tumor koji zahvata postkrikoidni predeo ili se pribli`ava srednjoj liniji zadnjeg zida `drela . Gubitak telesne mase DIJAGNOZA (gubitak krepitacija larinksa koju produkuju gornji rogovi tiroidne hrskavice o ki~mu.ote`ano i bolno gutanje ~vrste hrane 3.promuklost usled: 9. To se re{ava tako {to se provu~e filiformna bu`ija kroz tumor (?) i potom sprovo|enjem malog bronhoskopa preko nje na "slepo". CT. T4. THS. Foetor ex ore 10.totalna faringektomija.{irenje nagore iznad faringoepiglotisnih nabora i u bazu jezika (palpacija prstom) Procena postkrikoidnih karcinoma merenjem donje i gornje granice od prednjih zuba. Va`ne napomene: Da li je zahva}eno: . B6 KLINI^KA TNM KLASIFIKACIJA 91 . Rtg lateralna radiografija larinksa. palpacija limfnih ~vorova vrata. Meta colli .inspekcija i palpacija 3.sekundarnog edema hemilarinksa zahvatanja m. B12. (n.glomus tumori). X). ve} klasifikacije).sukrvi~av ispljuvak 8. 5. Hb. radi procene pro{irenosti donje granice tumora (~ak i sekundarni primarni tumor u jednjaku!) Pregled pro{irenosti u piriformni sinus (ne zbog prognoze i le~enja.donja granica tumora u odnosu na postkrikoidni predeo . Expectoratio . laryngeusa. pomeranje napred-nazad larinksa suspektno na postkrikoidni karcinom.tumefakt na vratu 75% unilateralno. Laboratorija T3.eventualna traheoezofagealna fistula! 1.

masivni tumori koji zahvataju hrskavice i/ili meka tkiva Problem: Masivni tumori zadnjeg zida koji ne fiksiraju larinks. postoperativno prete dehiscencije {avova.resektabilnost) .pharyngectomia partialis .Ca in situ T1 .na jednu regiju T2 . nekroze tkiva sa velikim defektima i fistulama. u Beogradu ne) 2.smanjenja mase tumora (pove}ava operabilnost .Tis . a iste prognoze kao i T3 druge regije.pharyngolaryngectomia totalis (lateralnom ili prednjom (transhioidnom) faringotomijom) Parcijalna resekcija hipofarinksa zajedno sa laringektomijom (T1.puna tumorska doza zra~enja izaziva perihondritis (dugo skriva recidiv primarnog tumora.primarni tumor i petogodi{nje pre`ivljavanje (NE uti~u na procenat metastaza) 2. vi{e krvari. Preoperativna radioterapija (zagreba~ka {kola. TERAPIJA KARCINOMA HIPOFARINKSA Naj~e{}e kori{}ena {ema koja se zastupa je: 1. PREOPERATIVNA RADIOTERAPIJA (10-50 Gy (naj~e{}e 30) Smisao ove terapije je u poku{aju: . T2 tumor u piriformnom sinusu ili na prednjem zidu hipofarinksa): 92 .{irenje u okolinu i/ili na drugu regiju sa fiksacijom hemilarinksa T4 . Postoperativna radioterapija do pune tumorske doze 1. HIRUR[KO LE^ENJE Ima primarni zna~aj u le~enju karcinoma hipofarinksa zbog: . Operacija primarnog tumora sa disekcijom vrata 3. pa je dopunsko operativno le~enje zbog toga zakasnelo).dobro diferentovani planocelularni karcinomi relativno radiorezistentni . T2 tumor zadnjeg i lateralnog zida) . krvarenja zbog arozije krvnih sudova. operacija na tkivu koje je primilo 70 Gy u slu~aju recidiva je manje precizna. dakle T1.uklanja mikrometastaze (okultne metastaze) . Operacija primarnog tumora: Totalna resekcija larinksa i farinksa ili parcijalna resekcija farinksa (T1.{irenje u okolinu i/ili na drugu regiju bez fiksacije hemilarinksa T3 .smanjuje obim kasnijeg operativnog rasejavanja (obliteracija krvnih sudova i usporene deobe tumorskih }elija) Smanjuju se lokalni recidivi .

laryngectomia partialis chorisontalis supraglottica et pharyngectomia partialis cum resectio baseos linguae . POSTOPERATIVNA RADIOTERAPIJA Postoperativno zra~enje je do pune tumorske doze od 70-80 Gy. Operacija metastaza Disekcija vrata se radi bez obzira da li ima palpabilnih limfnih nodusa.Drugi tipovi monomorfnih adenoma B) MUKO . Stefanovi} str. a u zavisnosti od nalaza funkcionalno ili radikalno u bloku. * * * TUMORI PLJUVA^NIH @LEZDA I EPITELNI TUMORI: A) ADENOMI a) Pleomorfni adenom (miksni tumor) b) Monomorfni adenom . Posle toga se veli~ina zra~nog polja mora korigovati i izbe}i ki~ma.5 nedelje.operabilnost je problemati~na . Zavisno od polo`aja i veli~ine tumora radi se 1/2 ili 2/2. Po nekim autorima u svetu. 259 Scot .Oksifilni adenom . kroz koje je cirkulacija ubrzana zbog stalne akcije faringealnih mi{i}a. koji ima vertikalnu du`inu manju od 5 cm i ne dovodi do paralize glasne `ice (T1. dakle radiosenzibilan . posebno ako je tumor nezreo. jer je vrlo veliki procenat okultnih metastaza. oba aritenoida .. obi~no 5x7 do 6x8 cm. radioterapija treba da bude odre|ena kod bolesnika bez uve}anih limfnih nodusa i sa malim tumorom. a u me|uvremenu se ostavi faringostoma. Mora se voditi ra~una o ozra~ivanju ki~menog stuba koje je ograni~eno na 40-45 Gy tokom 4-4.EPIDERMOIDNI TUMOR C) TUMOR ACINUSNIH ]ELIJA D) KARCINOMI a) Adenoidni cisti~ni karcinom . T2?). tkivo je rastresito i bogato krvnim i limfnim sudovima. Sprovodi se na TCT-u transkutano iz dva suprotna paralelna polja. ~ija veli~ina zavisi od veli~ine primarnog tumora i potrebe zra~enja limfonodusa vrata. U slu~aju tumora zadnjeg zida hipofarinksa. u{}a jednjaka ili ~ak tumora piriformnog sinusa koji zahvata lateralni zid .laryngectomia subtotalis et pharyngectomia partialis cum resectio baseos linguae * laryngectomia totalis et pharyngectomia partialis cum resectio baseos linguae (postkrikoidni tumori.Brown 93 . u{}e jednjaka.Adenolimfom (Warthinov tumor) .hemylaringectomia et pharyngectomia partialis .radioterapija (Beograd). Ne daje se ispod 55 Gy (frakcioni{e se 5 dana po 2 Gy = 10 Gy nedeljno).T3 tumori hipofarinksa). Defekt se neposredno rekonstrui{e lokalnim re`njevima ili naknadnom plastikom. Metastaze u vratnim limfnim nodusima nastaju brzo jer hipofarinks nema hrskavi~avu barijeru kao larinks.cylindroma P.izbegavati operaciju. 3.

Neurofibromi .Hemangiomi .Haemangioma .Planocelularni karcinom .Neuroma B) MALIGNI SARKOM II TUMORI EPITELNOG POREKLA: A) BENIGNI . 352 (podela po Englishu 1975.) I TUMORI POTPORNOG TKIVA: A) BENIGNI: .Lipomi NEKLASIFIKOVANI TUMORI TUMORIMA SLI^NE PROMENE: A) Benigna limfoepitelna lezija B) Sialosis C) Oncocytosis III IV Krajina I str.Lymphoma .Mukoepidermoidni karcinom a) Visokog stepena malignosti b) Niskog stepena malignosti TUMORI PLJUVA^NIH @LEZDA 94 .Limfangiomi .Adenokarcinom a) Adenocisti~ni karcinom (cylindroma) b) Acinus cel karcinom c) Me{ani karcinom .Tumor mixtus .Adenom: a) Papilarni limfomatozni cistadenom (Warthinov tumor) b) Oncocytoma c) Acinus cel tumor B) MALIGNI .b) Adenokarcinomi c) Epidermoidni karcinom d) Nediferentovani e) Karcinom u pleomorfnom adenomu (maligni miksni tumor) f) Metastatski karcinomi u pljuva~nim `lezdama II NEEPITELNI TUMORI: .Lymphangioma .

TU ide lateralno (naj~e{}e) Jakodov sindrom: (II. V Garcinov sindrom: (svih 12 pari `ivaca sa jedne strane) A) KARCINOMI: a) Nediferentovani karcinomi (uklju~ivo limfoepiteliomi i anaplasti~ni karcinomi) b) Nekeratiniziraju}i karcinomi c) Planocelularni karcinomi (Squamos cell carcinomas) d) Nediferentovani karcinomi nazofarinksnog tipa UCNT (Undifferentiated carcinoma of nasopharyngeal type) B) SARKOMI: a) Embrionalni sarkomi .Neklasifikovani tumori TUMORI @DRELA I DOBRO]UDNI: P.TU se {iri napred .Ca tonzile .planocelularni 95 . VI): .neuralgija n..faza latentnih simptoma (tiha faza) .neuralgija donje grane n.tipa non Hodgkin (koji obuhvataju i rane "limfosarkome" i "retikulosarkome") .Fibroma iuvenile nasopharyngis II ZLO]UDNI: . IV.Maligni mixtus tumori .MEZOFARINKS histolo{ki: karcinomi i maligni limfomi tipa non Hodgkin a) Karcinom mekog nepca b) Zlo}udni tumori tonzila .TU ide na dole . V) . V.TU ide na gore .NAZOFARINKS .jednostrana pareza mekog nepca . III.Rabdomiosarkomi . 288 .Maligni mezenhimomi b) Maligni limfomi .otolo{ke smetnje . Stefanovi}.faza simptoma lokalne invazije (Trotterov trijas: .faza simptoma udaljene invazije i metastaza: .oftalmoplegija . str.amauroza .

koje se uglavnom baziraju na histolo{kim osobinama tumora. interkalarim duktusima.HIPOPHARYNX histolo{ki: planocelularni * ** TUMORI PLJUVA^NIH @LEZDA DEFINICIJA Pljuva~ne `lezde vode poreklo od ektoderma sluzoko`e usne duplje. . Pleomorfni adenom (miksni tumor) b. KLASIFIKACIJA Tumori salivarnih `lezda vode uglavnom poreklo od epitelnih elemenata. a publikovala SZO je najpreglednija i sa klini~kog aspekta najprihvatljivija.Adenolimfom Warthinov tumor (cystadenoma papillare lymphomatosum) . I EPITELNI TUMORI A) ADENOMI a. Klasifikacija koju je predlo`io Thackray A. ali mogu nastati i od elemenata strome. Ve}i duktusi su oblo`eni cilindri~nim epitelom.Drugi tipovi monomorfnih adenoma (bazalnih }elija. Postoje vi{e klasifikacija. Najmanje pljuva~ne `lezde su uglavnom mucinozne ili me{ovite. Parotis poseduje stromu bogatu limfnim tkivom. Acinusi dreniraju svoj sadr`aj preko duktusa koji su oblo`eni kuboidnim epitelom. koji su okru`eni mioepitelnim }elijama. Odnos benignog prema malignim tumorima je za parotis (80%:20%).bazocelularni . C. EPIDEMIOLOGIJA Tumori pljuva~nih `lezda predstavljaju zna~ajan dijagnosti~ki i terapijski problem zbog raznovrsnosti morfolo{kih osobina salivarnih tumora i razli~itog klini~kog pona{anja tokom svoje evolucije.adenokarcinom . a najve}i na svojim zavr{ecima plo~asto slojevitim epitelom. ~e{}e `ena. sebacealni adenom i lymphadenoma sebaceum) 96 .Oksifilni adenom . (1972.Lymphoma malignum non Hodgkin tonzile (pre|a{nja grupa limfo i retikulosarkoma) . Naj~e{}e se javljaju u parotidnoj `lezdi. {to zna~i da sa smanjenjem `lezde raste i mogu}nost maligniteta. U~estalost ovih tumora je relativno mala i kre}e se oko 3% svih tumora.. se sastoje od seroznih }elija u parotisu.Oncocytoma. u starijih je osoba. Monomorfni adenom . submandibularnoj (60%:40%) i u sublingvalnoj (30%:70%). pu{enje. Acinusi. Etiolo{ki: zra~enje. dok u submandibularnoj `lezdi postoje i mucinozne }elije u manjim tzv.).

Pleomorfni adenom nastaje neoplazmati~nom transformacijom duktogenog epitela. Najve}i deo tumora sadr`e dva tipa }elija: epitelne i mioepitelne. a ~iji produ`eci mogu spre~iti kompletnu hirur{ku radikalnost i biti rezultat recidiva pa i posle 20-tak godina. Epidermoidni karcinom d.EPIDERMOIDNI TUMOR C) TUMOR ACINUSNIH ]ELIJA D) KARCINOMI a. Utisak invazivnog rasta tumora daju kapsula i epitel koji jedini ima sposobnost infiltracije. Tumor je okru`en fibroznom kapsulom razli~ite debljine.cylindroma b. kompletnosti i gustine. koja je pleomorfna (mukoidna. Adenoidni cisti~ni karcinom . nastalih metaplazijom `lezdanog epitela. C. Metastatski karcinomi u pljuva~nim `lezdama II NEEPITELNI TUMORI Hemangiomi Limfangiomi Neurofibromi Lipomi III NEKLASIFIKOVANI TUMORI IV TUMORIMA A. miksoidna ili mioepitelne }elije zadebljane u mukoidnoj stromi podse}aju na hrskavi~ave }elije . B. Pleomorfni adenom (miksni tumor) Predstavlja 70% svih benignih tumora velikih pljuva~nih `lezda. ~e{}e u `ena. Tumor je na preseku bledo `u}kaste boje. Elektronskom mikroskopijom potvr|ene su i }elije neodre|ene histiogeneze. Karcinom u pleomorfnom adenomu (maligni miksni tumor) f.B) MUKO . Nediferentovani karcinom e.mikso-hondroidna). Adenokarcinomi c. SLI^NE PROMENE Benigna limfoepitelna lezija Sialosis Oncocytosis ***** I EPITELNI TUMORI ADENOMI a. Ovaj tumor se javlja izme|u 30-60 godina `ivota. LOKALIZACIJA 97 . Svoj naziv duguje stromi. Prona|eni su i drugi tipovi }elija. iz kojih se mogu razviti razli~iti tipovi }elija.

Scintigrafija . Pleomorfni adenom se obi~no javlja kao solitarni tumor jedne parotidne `lezde. Mogu}i su i defekti u punjenju kontrastom. . koji • • • • • su neizmenjeni i dislocirani od strane tumora. a bazom vezan za `lezdani parenhim. ispred ili ispod aurikule u donjem polu `lezde. orbiti. raste prema lateralnom zidu `drela. tako da mali izra{taj mo`e dosti}i razli~ite veli~ine. jednjaku i spolja{njem uvu.U parotidnoj `lezdi. bezbolan. nervne i krvne sudove.se ne preporu~uje. koji se {iri u lice i vrat.5%.bol. spolja{njim genitalijama. pleomorfni adenom dubokog re`nja parotide. DIJAGNOZA • Anamneza • Klini~ki pregled • Sijalografija . Biopsija . Tumor je pokriven ko`om normalne boje koja je pokretna. Za razliku od povr{nog. Palpatorno tumor je okrugle ili lobulusne forme.Tehnecium 99 m pertechnetat. naj~e{}e bez ikakvih smetnji i bolova. je retka. ekstraosalno. . Rtg plu}a. lako pokretan prema povr{ini. Maligna alteracija se javlja u 3-15% bolesnika sa ovim tumorom. mo`e se na}i i u piramidi. nasuprot ~injenici da je pri prisustvu velikog tumora.EX tempore! 98 . Prognoza pleomorfnog adenoma zavisi od histolo{kog sastava i pravovremene primene adekvatnog hirur{kog le~enja. blizu gornjeg pola tonzile. Preostala lokalizacija tumora je u palatinalnim malim pljuva~nim `lezdama. Multifokalna pojava u jednoj `lezdi. Obi~no se posle dugotrajne mirne faze i laganog razvoja. . TOK Tumor raste sporo. nerv znatno dislociran i zategnut.25% negativna. na zadnjem polu. svega 0.pokazuje izdu`enje i lu~no savijanje salivarnih kanala oko tumora. facijalisa Extirpatio glandulae . pojave znaci maligne alteracije i to: . EHO vrata i CT. ko`i ekstremiteta. U submandibularnoj pljuva~noj `lezdi pleomorfni adenom se javlja u oko 8% ovih tumore u odnosu na druge lokalizacije. (vezivanje ve}e koli~ine izotopa) Citodijagnostika .metastaza na vratu ili plu}ima. dugi niz godina. U sublingvalnoj je najre|e. kao i istovremena pojava pleomorfnog adenoma u vi{e pljuva~nih `lezda. gladak. Benigni pleomorfni adenom u toku rasta potiskuje `lezdano tkivo. formiraju}i tumorsku masu zna~ajne veli~ine. .nagli i brzi rast. tumor se obi~no lokalizuje u povr{nom re`nju. koja se vidi u `drelu. jer postoji mogu}nost rasejavanja tumorskih }elija i mogu}a povreda n. tako da ostavlja otisak na povr{ini tumora.fiksacija i infiltracija. Funkcija facijalisa kod benignog pleomorfnog adenoma je o~uvana. elasti~no ~vrste konzistencije. Ali. Postoji utisak kao da u ruci sa ra{irenim i blago savijenim prstima postoji jabuka. veli~ine 3-8 cm.paraliza facijalisa.

Adenoidni cisti~ni karcinom . Sporo raste. delimi~no inkapsuliran. Adenoidno cisti~ni karcinom . tako da zahvata okolne tkivne strukture i mo`e dosti}i veli~inu i preko 10 C. `lezde bronha. ali je potvr|eno njegovo dvostruko pona{anje. b. Tumor tako|e sporo raste. Tumor acinusnih }elija Ranije smatran benignim adenomom. TH: hirur{ka. KARCINOMI Po poreklu mogu biti: .Cylindroma. i nije inkapsuliran. Predilekciono mesto je submukoza palatuma.sekundarno maligni .poreklom malignih tumora lica i usne {upljine. grlu. Klini~ko pona{anje je ili na izgled benigno ili izrazito maligno. b. cm. uglavnom mu{karaca. Uglavnom vodi poreklo od distalnih delova salivarnih kanala i to od terminalnih tubusa. . b. benigno i maligno. inicijalno sa klini~kim i histolo{kim znacima maligniteta.se skoro uvek pojavljuje u donjem polu povr{nog re`nja parotidne `lezde. c.Cylindroma. `drelu. 99 . mogu}a paraliza li~nog `ivca. METASTATSKI KARCINOMI . Tako|e u nosu.poreklom od benignih tumora u kojima je nastupila maligna alteracija. Nediferentovani karcinom.Whartin tumor . ***** a. d. Adenocarcinoma. Tako|e i od ekskrecijskih proksimalnih delova duktusa. Adenocarcinoma. Mukoepidermoidni tumor To je naj~e{}i maligni tumor parotidne `lezde.primarno maligni . interlobusnih i interlobulusnih. a.Karcinom u pleomorfnom adenomu. Monomorfni adenomi Karakteri{e ih pravilnost njihovih }elijskih struktura. Adenolymphoma . Epidermoidni karcinom. MALIGNI TUMORI B. a. Fiksira ko`u.TH: hirur{ka ekstirpacija tumora sa `lezdom kod manjih. Maligni miksni tumor . a kod parotidne = subtotalna ili totalna parotidektomija uz ~uvanje facijalnog `ivca. Mogu}a je njegova bilateralna i multifokalna pojava.od elemenata parenhima pljuva~nih `lezda.

infiltrativni rast. sekundarno zahvataju i `lezdani parenhim. vrata.papilarni .od lokalizacije. T3 4-6 cm. zra~enje i hemioterapija. zavisna ne od veli~ine. Metastatski karcinomi u pljuva~noj `lezdi Retki. jer metastaze u limfne glandule neposredne blizine pljuva~nih `lezda. daju}i istu sliku kao i kod primarno malignih tumora pljuva~nih `lezda. e. neurofibrom. Manifestuje se progresivnim bilateralnim uve}anjem parotidne `lezde u `ena izme|u 45 i 60 godina `ivota. II NEEPITELNI TUMORI Hemangiom. Uve}ane pljuva~ne `lezde su bezbolne. mo`e se u~initi samo na osnovu pojedinih simptoma karakteristi~nih za ovo oboljenje. T2 2-4 cm.tubulusni ili duktogeni . Karcinom u njemu nastaje malignom transformacijom jedne epitelne komponente. Maligni miksni tumor . invazija limfnih i krvnih sudova. po potrebi hemiresekcija mandibule. U zavisnosti od histolo{kog sastava dele se u tri grupe: . visokog stepena maligniteta. Poreklom su od malignoma skalpa. meko elasti~ne konzistencije. palatuma. Jasna granica izme|u benigne limfoepitelne lezije. lipom. IV TUMORIMA SLI^NE PROMENE a. paraparotidnih i submandibularnih limfnih nodusa. u periodu od 7-10 godina postojanja benignog tumora. III NEKLASIFIKOVANI TUMORI Poreklo embrionalno ili heterotopi~nog tkiva. Epidermoidni karcinom Nastaje metaplazijom epitela salivarnih kanala. lica. Mikulitz i Sy Sjögren. 100 . sa kompletnim zahvatanjem parenhima `lezde. d. sa udaljenim metastazama u plu}ima. Palpatorno pra`njenje tumora. limfangiom. f. T4 preko 6 cm. vrlo maligan. ve} TH: radikalna hirurgija. Paraliza li~nog `ivca veoma rano. Dakle. T1 do 2 cm. pleomorfni adenom je prakti~no semimaligan tumor. Istovremeno mo`e postojati i uve}anje lakrimalnih `lezda. Benigna limfoepitelna lezija. Terapija hirurgija. M. U~estalost je oko 15%! Nastaje posle duge mirne faze rasta tumora. Oni su rezultat zahvatanja parotidnih. c. Nediferentovani karcinom Redak.Karcinom u pleomorfnom adenomu.nediferentovani solidni ili trabekularni Klini~ki tok je vrlo progresivan. uva. Naj~e{}e planocelularni karcinom i maligni melanom. temporalne i frontalne regije.

Ronald H. Larry Shemen. morbidity. neinflamatorne i nemaligne prirode. zahvataju}i deo ili ceo `lezdani parenhim. Otol. ** * SELECTING VARIANTS IN PHARYNGEAL RECONSTRUCTION Jatin P. Shah. A dramatic change in the techniques of immediate pharyngeal reconstruction in the last 10 years is largely due to the availability of myocutaneous flaps. and complications for each of these procedures are discussed. 1984. and the increasing popularity of the "gastric pull up" operation. Laryngol. Spiro. TH: konzervativna . c. Dakle. b. free microvascular bowel transfer. hroni~nim alkoholizmom. insuficijencijom ovarijuma i tiroideje. malnutricijom. pojedine }elije ili grupe }elija u razli~itim salivarnim `lezdama podle`u promenama. cirozom jetre. Strong Ann. Udru`ena je sa drugim sistemskim oboljenjima. • pectoralis myocutaneous flap repair for pharyngeal defects with loss of up to 70% of the circumference of the pharynx. Sialosis To je oboljenje pljuva~nih `lezda koje se manifestuje rekurentnim bilateralnim otokom pljuva~nih `lezda. The methods of reconstruction used were deltopectoral flap.Zato je Goldwin predlo`io naziv benigna limfoepitelna lezija za uve}anje pljuva~nih `lezda bez drugih sistemskih promena i imunolo{kih stanja karakteristi~nih za Sjögrenov sindrom. • gastric pull up with pharyngogastrostomy for defects exceeding 70% of the circumference of the pharynx. starenjem. Rhinol. primenom lekova. The indications.zra~enje. Ove }elije su nazvane oncocistama. Oncocytosis Pojavljuje se kao posledica starenja. The experience of the Head and Neck Service of Memorial Sloan-Kettering Cancer Center in repair of the pharynx following pharyngeal resection between 1974 and 1983 is reviewed and the changing trends in the philosophy of pharyngeal reconstruction are highlighted. nepoznate etiologije. 93:318. microvascular techniques. Elliot W. postaju}i ve}e sa eozinofilnom granulisanom citoplazmom. effectiveness. The optimal reconstructive methods for partial and total pharyngeal reconstruction are as follows: • primary closure for defects not exceeding one third of the circumference of the pharynx. hirur{ka. One zamenjuju duktogene ili acinusne epitelne }elije u toku procesa starenja. gastric pull up. and pectoralis myocutaneous flap. • gastric pull up for all pharyngoesophageal defects where the lower margin of resection is below the tracheostome. and 101 . mada infekcija ili duktogena opstrukcija mogu biti podsticaj za onkocitnu hiperplaziju. Mo`e da zahvati istovremeno vi{e `lezda i simetri~no.

u le`e}em polo`aju. tonzilarni apsces. bez sjaja ili skrivene lokalizacije. Kod voluminoznih stranih tela. cijanoze i gubitka svesti - TH: lokalna epimukozna anestezija i refleksna ekspulzija. parafaringealna flegmona. P. Ipak.Bol pri gutanju i T . obi~no dospevaju gutanjem i to nepa`njom pri jelu iznenada. usled povrede zidova hipofarinksa. . * ** bolus smrt. Mogu biti: neorganska. indirektoskopija. Bolesnik ose}a i ta~no lokalizuje mesto najintenzivnijeg bola pri gutanju. klasje trave ili dla~ica od ~etkice u nep~anom luku. Naj~e{}i uzrok za nastajanje stranih tela u epifarinksu je povra}anje.Sekrecija iz nosa . TH: pa`ljiva ekstrakcija stranog tela da ne do|e do aspiracije . STRANA TELA FARINKSA Strana tela epifarinksa se vi|aju kod bolesnika sa: neurolo{kim oboljenjima i besvesnim stanjem.Povi{ena telesna temperatura. netransparentno metalno strano telo . dolazi do gu{enja. Retke komplikacije: flegmona baze jezika. ili usled povrede farinksa.transpalatinalnim pristupom C. Strana tela hipofarinksa. oblika i karakteristi~ne lokalizacije (delom na u{}u jednjaka. Wilson . Javlja se: .Slabiji sluh . problem dijagnostikovanja se ogleda u tome {to je strano telo tanko. ekstrakcija stranog tela nosa.Emfizem vrata.Ote`ano disanje kroz nos . valekuli i sl. direktoskopija. ali i vrlo opasna zbog tzv. sa zaba~enom glavom nazad. usled veli~ine. kada je epifarinks najni`i deo `drela! Strana tela mezofarinksa su posledica gutanja . posebno kod osoba kod kojih funkcija mekog nepca poreme}ena. * ** POVREDE @DRELA 102 . . usled poreme}aja u inervaciji muskulature hipofarinksa i mogu biti banalna (kru{kasti sinus).Postoji bol pri gutanju sa pokretanjem glave u antalgi~ni polo`aj.• reversed pectoralis myocutaneous flap with split thickness skin graft on the muscle for secondary closure of the pharyngostome.RTG epifarinksa. TH: ekstrakcija.riblja kost u tonzili. organska i `iva. indirektno ili direktoskopija. adenoidektomija sa prelomom instrumenta. . a delom na u{}u larinksa!). bazi jezika.Rinolalia clausa Dg: zadnja rinoskopija.Krvavljenje iz nosa . bolus smrti. digitalno (kod voluminoznih!).

vulnus (scissum.rana . Naj~e{}e su nastale ubodom no`a (ubila~ko ili samoubila~ko klanje) i uglavnom su. Naj~e{}e usled pada na predmet koji deca dr`e u ustima.ki~menog stuba i medule i neurovaskularnih elemenata letalne. 103 . dejstvom mehani~ke sile dejstvom hemijskih sredstava dejstvom toplote dejstvom jonizuju}eg zra~enja jatrogene povrede 1. Dolazi do: . 3. . sutura po slojevima. indirektne ETIOLOGIJA 1. TH: Ve}e laceracije mekog nepca primarno i definitivno suturirati zbog funkcije nepca. a manje spontano prolaze uz antibiotike i lokalnu higijenu. o{tra sila. TH: hirur{ka obrada rane.ratne .epifarinksa. sonda za prehranu. uklanjanje stranih tela. lacerocontusum. 2. subkutani emfizem vrata (hipofarinks). ubila~ke. usled povrede vitalnih struktura . sclopetarium.udru`ene . 5.direktne. Penetrantne povrede su obi~no posledica povrede hipofarinksa udru`ene sa povredom vrata. bol pri gutanju (oro i hipofarinks). arcusa palatoglossusa i palatopharyngeusa). SAT zbog opasnosti od tetanusa. samoubila~ke) .PODELE . Simptomatologija zavisi od vrste oru`ja. 4. morsum. eventualna traheotomija i visoke doze antibiotika. POVREDE USLED DEJSTVA MEHANI^KE SILE 1. orofarinksa i hipofarinksa . U klini~koj slici nalazimo: krvavljenje.laceratio mucosae oropharyngis (palatuma.mirnodopske (zadesne. concvasa-tum) sa prekidom kontinuiteta.haemathoma mucosae oropharyngis . pravca dejstva sile i o{te}enja vitalnih organa. ote`ano disanje (epifarinks).samostalne . tupa i 2.

farinksa. bol pri gutanju. te~nosti) . dakle do lokalnih promena na strukturama. Hroni~ne smetnje su mikoti~ne infekcije. kolateralnog edema. kortikosteroidi kod edema. Jod-glycerin za podra`ivanje `lezda na lu~enje. hiperemija farinksa. maksile i sl. 104 . rastvori. palpacija epifarinksa .te~nosti i elektroliti 4. Dovode do hiperemije.kasne. OPEKOTINE USLED DEJSTVA HEMIJSKIH SREDSTAVA Ova povreda je udru`ena sa opekotinama jednjaka i disajnih puteva usled dejstva kiselina. kortikosteroidi. o`iljne stenoze koje kompromituju gutanje i disanje. Akutni epitelitis sluzoko`e orofarinksa posle zra~enja malignih tumora se karakteri{e crvenilom sluznice.anti{ok terapija (analgetika. larinksa.visoko kalori~na ishrana i sonda za prehranu . One mogu biti akutne i hroni~ne. OPEKOTINE USLED DEJSTVA TOPLOTE Dejstvo vrelog jela. 3. TH: prekid zra~enja za izvesno vreme. Klini~ki se manifestuju bolom.2.obezbediti disanje . napitaka. plikova. edem ari predela. antimikotici. toplog vazduha. hipofize (kongenitalne malformacije hipofize). gasova. 2. 3. adenoidektomija . te~nosti. torusa tubariusa. fibrinske naslage.sluznice. POVREDE JONIZUJU]IM ZRA^ENJEM To su povrede su posledica primene zra~ne terapije malignih tumora vrata. te{ke. disfagijom. pregrejane pare. JATROGENE POVREDE Epifarinks 1. Ponekad ote`ano disanje usled zahvatanja sluznice larinksa. Korozija ko`e lica ili usne. fibrinskih naslaga. stradaju. zadnja tamponada nosa . 5.visoke doze antibiotika . Kod samoubica su te`e nego kod onih koji zadesno Postoji: {ok. Prognoza zavisi od te`ine i udru`enosti povrede donjih respiratornih puteva i jednjaka . edemom i ponekad fibrinskim naslagama.sluznice. baza ili bojnih otrova. hipersalivacija. antibiotici. Klini~ki su va`ne one koje su posledica uzimanje otrova zadesno ili u cilju samoubistva. TH: Kao kod korozija jednjaka.sluznice. TH: . ki~menog pr{ljena. Dolazi do jakih smetnji sa gutanjem i suvo}a `drela usled smanjene salivacije degenerativno izmenjenih pljuva~nih `lezda. ote`anim disanjem usled spazma larinksa nadra`ajem ili edema sluznice hipofarinksa i donjih respiratornih puteva.

alkohol umesto novokaina i sl. tumori. 2. anestezije (mala ili potpuno odsutna osetljivost sa opasno{}u od ugu{enja zapadanjem hrane ili pneumonije). tonzilektomija .perforacije.Orofarinks 1. ekstrakcija stranog tela . medijastinitis. progresivna i pseudobulbarna paraliza. 3. ** * POREME]AJI INERVACIJE FARINKSA Farinks je inervisan od IX. naj~e{}e kao posledica o{te}enja nerva usled: neuritisa ili povrede vrata.parastezije . aneurizme i krvavljenje) Funkcionalni poreme}aji su naj~e{}e posledica histeri~ne reakcije.LMS i ezofagoskopija . XI kranijalnog nerva i Sy. ekstrakcija stranog tela .sluznice.o{te}enje ili oboljenje produ`ene mo`dine . Endoskopske intervencije . Zamena anestetika (kokain umesto novokaina. smetnje govora i ishrane.flegmone vrata. amputacije. incizija peritonzilarnog apscesa . athezije.neuralgije 105 .bulbarna oboljenja i bulbopontina oboljenja (akutna.hiperstezije .sluznice.). ali i histeri~ne reakcije. SENZITIVNI (poreme}aji senzibiliteta) }aja. Ovi poreme}aji mogu nastati kao posledica organskih ili funkcionalnih poreme- Organski poreme}aji mogu nastati kao posledica: .perforacije sluznice . dugotrajno no{enje sonde . Poreme}aji inervacije farinksa mogu biti: a. ***** Poreme}aji senzibiliteta farinksa se javljaju kao: . 2. intoksikacije. senzitivni (poreme}aji senzibiliteta) i b.krvavljenje. Hipofarinks 1. . akutna i hroni~na zapaljenja.hipostezije. motorni A.dekubitusi u{}a jednjaka i stenoze. X.

promene u lobanjskoj jami . IX. tumora . psihogene n. a.druge neuralgije (n. Etiolo{ki. X.gr~eva Motorni poreme}aji farinksa se javljaju u vidu: Po uzroku o{te}enja dele se na centralna i periferna. toksi~ni neuritis . tumora i sl. posle tonzilektomije . lueti~ni pahimeningitis. provokacija napada gutanjem ili pokretima glave. IX) TERAPIJA . usled preterane preosetljivosti dolazi do lakog nagona za povra}anjem pri pregledu.paraliza i . Nekad je samo izra`ena u vidu neuralgije n.) Neuralgia nervi glossopharyngici Retko oboljenje koje se karakteri{e paroksizmalnim sevaju}im bolovima u predelu tonzile i baze jezika. povreda. laryngeusa superiora ispod sluznice dna piriformnog sinusa. malignomi (epifarinks i glomus jugulare srednjeg uva).(nastaju usled iritacije nerva.resekcija `ivca intra ili ekstrakranijalno B. neprijatnih senzacija u `drelu ili bolova. Po ekstenzivnosti promene su jednostrane i obostrane.trauma. MOTORNI POREME]AJI . Jacobsoni.o postoje}em oboljenju! SIMPTOMATOLOGIJA .organskim neuralgijama (tumor tonzile i baze jezika.nn.gnojni meningitis. V.PCU.difteri~ni toksin ima izrazit afinitet za neuromuskularne sinap- b. Centralni poreme}aji 106 .Simptomatska .Kauzalna . hematoma. naj~e{}e usled: zapaljenja.Karakteristi~ni paroksizmalni bolovi.vitamin B1 i antineuralgika .funkcionalne neuralgije (psihogene) usled kancerofobije DIJAGNOZA ANAMNEZA . govorimo o: . promene u predelu vrata . a prekid napada kokainiziranjem baze jezika i nep~anih lukova .otogeni flebitis i tromboza sigmoidnog sinusa usled hroni~nog zapaljenja srednjeg uva) c.Hipersalivacija DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA . zapaljenja (foramen jugulare . n.Hirur{ka . Periferni poreme}aji se.usled iritacije nerva! . XI . aneurizma karotide. koji iradiraju prema srednjem uvu i oku.

kod te{kih poreme}aja gutanja.bulbarni sindrom . XII) . Usled ranije nagla{enih bliskih odnosa jedara kranijalnih nerava i njihovog topografsko anatomskog puta.homolateralna oduzetost mekog nepca i larinksa sa kontralateralnom hemiplegijom i hemianestezijom). koja pri gutanju dospeva u epifarinks i nos.potpuna oftalmoplegija. rad srca i znojenje Etiolo{ki postoji: a. ovo visi nepomi~no. gutanje.nemogu}nost funkcije nepca da odvaja mezo od epifarinksa.Kod centralnih o{te}enja . vazduh ide na nos. lokalna o{te}enja mo`danog stabla . farinksa i jezika i usled toga do: . neuralgije obraza i poreme}aj `vakanja). povra}anje . Pseudo Gradenigov trijas (V. IX inervira gustatorne papile baze jezika) i poreme}ajem funkcije larinksa i motiliteta jezika. generalizovana oboljenja nervnog sistema . . Foix . Kod obostranih paraliza nepca. X. IX.uglavnom te~ne. posebno kad su u pitanju te~nosti. usled obostrane paralize i farinksa.bulbarna i bulbopontina oboljenja KLINI^KA SLIKA Dolazi do poreme}aja motiliteta nepca.javlja se govor karakteristi~an za rascepe nepca. javljaju se bronhopulmonalne komplikacije. Poreme}aji motorne inervacije nepca i farinksa mogu biti udru`eni sa poreme}ajima senzibiliteta delimi~nim gubljenjem ose}aja ukusa (n. Jacodov trijas (petrosfenoidalni sindrom II-VI) (potpuni paraliti~ni sindrom petrosfenoidalnog predela . ali i ~vrste hrane. usled prodiranja hrane u larinks i traheobronhijalno stablo.tromboza krvnih sudova a. Bolesnik nije u stanju da zvi`di ili da naduva obraz. ono se povla~i na zdravu stranu i prati ga uvula.descendentnih (motornih) puteva .tumor prodire kroz foramen lacerum i ledira V i VI `ivac i dovodi do: neuralgija trigeminusa i konvergentnog strabizma) 2. pri poku{aju kretanja nepca.jedra motornih `ivaca (nn. krvavljenja. 4. a svaki poku{aj gutanja pra}en je jakim nadra`ajnim ka{ljem. VI i petrozitis) (delimi~ni paraliti~ni sindrom petrosfenoidalnog predela . cerebelli posterior. XI. b.sindrom spolja{njeg zida kavernoznog sinusa (III-IV) 3. Avellis (X . DIJAGNOZA Kod jednostranih paraliza nepca. degenerativni procesi u jedrima `ivaca.automatski centri za: disanje.refleksni centri: ka{alj. dolazi do nastajanja kombinovanih povreda ili 1.ascendentnih (senzitivnih) puteva . tumori (primarni i sekundarni). bolesnici nisu u stanju da gutaju zbog zapadanja hrane u larinks. karakteristi~nih sindroma: 107 .rhinolalia clausa . `vakanje.javlja se kompleksna klini~ka slika usled intimnih odnosa: . tako da vazdu{na struja pri govoru nekontrolisano prolazi kroz nos .poreme}aji gutanja .

istostrana paraliza mekog nepca. preporu~uju se izvesne ve`be nepca). Spazmi farinksa i nepca Pored paraliti~nih poreme}aja farinksa i nepca vi|amo i pojave nehoti~nih gr~eva muskulature ove regije . Hughlings Jackson (X. XI . promuklost i poreme}aj ukusa. trapeziusa (XI).velofaringolaringealna hemiplegija i paraliza m. delimi~an gubitak ose}aja ukusa (IX). accessoriusa. 6.Kauzalna .IX. paraliza m.Palijativne mere stiskanjem nosnica za vreme akta gutanja. XI i XII + Sy) 10. promuklost zbog nepokretnosti jedne glasnice. 7. a jezik pri pla`enju skre}e na bolesnu stranu). SCM. trapeziusa. SCM i m. X. 9. Kada se bolesnici oporave od osnovne bolesti i paralize pokazuju pobolj{anje. m.Sicard (sindrom zadnjeg dela jugularnog foramena i posteriornog kondilarnog foramena . Klini~ki: smetnje gutanja. TERAPIJA .istostrana paraliza mekog nepca. Collet . Spazmi mogu biti po karakteru toni~ni i kloni~ni. larinksa.5.tetanus. U slu~ajevima te{kih smetnji pri gutanju neophodno je kroz nos uvesti sondu za ishranu. Tapia (X. paraliza i atrofija jezika sa iste strane). Potrebno je stalno aspiriranje pljuva~ke iz orofarinksa radi spre~avanja smetnji i komplikacija od strane disajnih puteva. XI i XII . spasti~ne diplegije u prvoj iritativnoj fazi oboljenja koje doFunkcionalno . • • Organsko . SCM i m.gloso-velo-faringo-laringealna hemiplegija i paraliza inervacije n.spazmi. smanjen senzibilitet farinksa i larinksa (X) uvula pomerena ka zdravoj strani. Schmidt (X.hipersalivacija i podra`aj na ka{alj (X). Uz simptome prednjeg foramena jugulare postoji i paraliza muskulature jezika na strani lezije. Obi~no ovi poreme}aji ne tra`e poseban (pri paralizi nepca koja ~ini smetnje pri gutanju bolesnik se mo`e pomo}i izolovan tretman.IX. XII) DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA Lokalna fiksacija nepca zapaljive ili o`iljne prirode. Garcin (unilateralna paraliza svih kranijalnih nerava I-XII) 11. X. a po obimu lokalizovani i op{ti. kao i kontralateralna hemipareza). Villaret (sindrom posteroparotidnog prostora . 8. farinksa i larinksa uz anesteziju farinksa i larinksa. Vernet (sindrom prednjeg dela jugularnog foramena . u vidu napada toni~nih spazama KLINI^KA SLIKA vodi do paralize mi{i}a farinksa (tumor. uz anesteziju farinksa i larinksa. X i XI . te{ko}e pri gutanju . besnilo.histeri~ne reakcije i neuroze. lues) i Poreklo spazama farinksa i nepca mo`e biti: Organski spazmi 108 . XI. XII .IX. trapeziusa.

koji su ranije do`ivljavali usled prodora hrane u larinks. naj~e{}e mekog nepca. postoji opasnost od bronhopulmonalnih komplikacija. pacijent "nistagmusom nepca". Suvo}a i pe~enje! NEDOSTATAK VITAMINA B . ali su poznati slu~ajevi koji su imali frekvenciju i preko 100 trzaja u minuti. kod sredove~nih `ena poput ose}aja stranog tela u `drelu u visini tiroidne hrskavice larinksa. ** * OBOLJENJA PLJUVA^NIH @LEZDA 109 . ** * NEDOSTATAK VITAMINA A . Funkcionalni spazmi Oni se javljaju u vidu toni~nih gr~eva farinksa u napadima. Ritmi~ni pokreti mekog nepca mogu biti polagani. ~esto dolazi do aerofagije i gastri~nih smetnji.Toni~ni gr~evi onemogu}avaju gutanje po{to zahvataju faringealnu muskulaturu. Kod organskih spazama farinksa. encefalitis). se neurotizuje. sedativa i psihoterapija kod funkcionalnih smetnji. Nystagmus palati mollis Gutanje hrane je ote`ano.Usnice crvene. Ovi pokreti su pra}eni karakteristi~nim TERAPIJA Otkriti osnovno oboljenje. jezik crven.hemeralopija i xerophtalmia . mestimi~no deepitelizovan i bolan. bolne i ispucale posebno na uglovima usana. Kloni~ni spazmi zahvataju obi~no meko nepce.keratinizacija sluzoko`e usne {upljine i `drela Kloni~ne ritmi~ne gr~eve farinksa. usled toga naglo propadaju. Klini~ki se obi~no manifestuju kao "globus hystericus". NEDOSTATAK VITAMINA C .Gingivitis i lividan otok sa tendencijom krvavljenja. iako nepoznatog uzroka. Pregled je ote`an zbog pojave spazma. vi|a kod nekih afekcija CNS-a (tumor. ispucao. bolesnici odbijaju hranu pla{e}i se ugu{enja ili spazmoti~nog ka{lja. lues. Zbog jakog spazma mogu}a je i dispneja. a u farinksu zahvataju pojedine grupe mi{i}a. koji se. neki autori nazivaju - {umom.

D. M. odnosno scintigramu. za dijagnozu je potrebno bar dva! Smanjena sekrecija lakrimalnih i salivarnih `lezda. leukopenija. Histolo{ki nalaz: limfocitna infiltracija `lezde.reumatoidni artritis * * trijas potpunog Sy Sjögren. {to je na skeneru. H. Etiolo{ki faktori koji poma`u njihovom formiranju su: . povremeni pad funkcije tiroideje. kortikosteroidi.prisutan organski i drugi matriks u koji se talo`e soli .URO\ENE ANOMALIJE agenezija. bez sistemskog autoimunog oboljenja .rhinitis sicca . hiperplazija sublingvalnih `lezda. antimalari~ni lekovi.). Sni`eni celokupni prote- ini. klini~ke slike i kompleksa simptoma.pharyngitis sicca . 110 . • ekstirpacija i histologija: u salivarnim i lakrimalnim `lezdama nalazi se limfocitna proliferacija koja zamenjuje glandularno tkivo.laryngitis sicca . Tek. vitamin A. Rauch . eozinofilija. shvata oboljenje kao manifestaciju sistemskih promena.83%. 10%. Kasnije i drugi simptomi kserostomija i suvo}a o~iju. Gougerot (1925. ~ija • scintigrafija: obolele pljuva~ne `lezde ne koncentri{u radioaktivni izotop.sistemske promene . trombocitopenija. Thc 99 m je te`ina u direktnoj vezi sa stepenom kserostomije. usled fiziolo{kih i anatomskih podobnosti. • laboratorija: anemija. zatim parotidnoj.metaboli~ki mehanizmi koji omogu}avaju precipitaciju salivarnih soli u matriks u prisustvu infekcije Naj~e{}e su u submandibularnoj `lezdi.sicca complex Dijagnoza: • anamneza. Hirurgija. intermitentni otoci parotidnih `lezda * .hroni~ni poliartritis .smanjenje lakrimalne funkcije. TH: hormoni. 7%.suvo}a usta . a najre|e u sublingvalnoj. MIKULITZ Karakteri{e se: Simetri~no uve}anje lakrimalnih i salivarnih `lezda. akcesorna pljuva~na `lezda. hipoplazija. i otkriva od simptoma su{enje nosa i larinksa. B. Henrik Sjögren (1933. C. kao kod hladnog ~vora.xerostomia. Johan von Mikulitz (1892). SIALOLITHIASIS To je formiranje kalcifikovanih konkremenata u izvodnim kanalima i parenhimu velikih a retko u malim pljuva~nim `lezdama. su{enje o~iju i keratokonjunktivitis sicca u `ena * . Oskudna simptomatologija i benigni hroni~ni tok u `ena. predstavljeno kao zona smanjene ili jedva vidljive radioaktivnosti. • sijalografija: mikro(makro)sijaloektazije.) objavljuje obja{njenja svog istra`ivanja i zaklju~ke: . cisti~na pro{irenja i destruktivne promene.stagnacija salive (kod neurohumoralnih stanja) . pertechnetat.

palpacija. Mehanizam nastanka je slede}i: posle povrede dolazi do opstrukcije ekskrecijskih kanala. SALIVARNE FISTULE One mogu biti: . Rekonstrukcija kanala re`njevima sluznice sa obraza. TH: hirur{ko. On se mo`e formirati u salivarnim kanalima. CISTE PLJUVA^NIH @LEZDA . pokretanjem se uklje{te na mestima prevoja ili na izlaznom otvoru papile. Ona nastaje usled mikrotraume (o{tre ivice zuba za vreme izmene denticije u male dece. Posle 2-3 ~asa popuste. koji se razvla~i u nitima. povr{ina hrapava sa malim izdancima. ekstra i intraglandularno. veli~ine do 1 cm. o{tre ivice karioznih zuba koji maceri{u sluzoko`u usta. glatke povr{ine i odgovaraju intraduktalnoj konfiguraciji.traumatske (jatrogene i druge povrede) TH: hirur{ka. sa bistrim ili mutnim sadr`ajem. odnosno stenoze. mogu se ekscizijom i direktnom anastomozom krajeva re{iti. mogu biti bilateralni.Nhunovim `lezdama. opstrukcija ili obliteracija usled traume ili infekcije. re|e zgusnutim sekretom. Sekret se nakuplja i nastaje retenciona cista.RANULA (izgled nalik na transparentni `ablji trbuh) To je retenciona cista sublingvalne pljuva~ne `lezde ili submukoznih akcesornih pljuva~nih `lezda poda usne duplje.ste~ene (traumatsko odvajanje delova parenhima od izvodnog kanala u kome dolazi do retencije sekreta. U jednoj `lezdi mogu postojati i vi{e kalkulusa. 111 . SUBLINGVALNA CISTA . ve}i dovode do nepotpune ili potpuna opstrukcija. boje }ilibara ili slame.piogene infekcije sa apscediranjem i spontanim pra`njenjem preko lica) i .kongenitalne i . posebno predeo izvodnih kanala sublingvalne pljuva~ne `lezde odraslih) + blaga infekcija. U `lezdama jezika su u Blandin . Oblika su cilindra. sa otklanjanjem `lezde u celini. ako poti~u od prese~enog Stenonovog kanala. inflamatornog edema i deskvamacije epitela sa fibrinom. RTG submandibularne `lezde i nagrizni snimak toka Whartonovog kanala. Simptomi su: mali prolaze asimptomatski pa mogu i da ispadnu na papili. koji odgovaraju dovodnim kanalima.kongenitalne (udru`ene sa sa drugim anomalijama) . kolike i otok `lezde su ve}i i izra`eniji. pa se ponove na novi nadra`aj.simptomatske (posledica oboljenja . Duktogene fistule. Intraglandularni zahtevaju kompletnu ekstirpaciju `lezde. ekstirpacijom `lezde ili pak plastikom kapsule. Sialolitektomija kada je kalkulus u izvodnom kanalu. dovodi do retencione ciste. U `lezdi su okruglasti.Klini~ka slika zavisi od polo`aja kalkulusa. Pokrivene su istanjenom sluznicom. Ukoliko je opstrukcija potpunija. Neposredno pre i za vreme jela. TH: je u akutnoj fazi antibiotska i simptomatska. Dijagnoza: anamneza i klini~ka slika. nastaju salivarne kolike i otok `lezda je izrazit. Ciste malih submukoznih pljuva~nih `lezda su ~e{}e i nalaze se u sluznici prelaza rumenog dela prema sluznici unutra{nje povr{ine donje usne.

adenokarcinom. Samo + grani~ni preparati/limfni nodusi . Obi~no su sa jedne strane. paraliza n. Postoji i ekstravazacijska cista. VII T1 i T2 niskog stepena maligniteta. . * ** FAKTORI KOJI UTI^U NA PRE@IVLJAVANJE KOD PAROTIDNIH TUMORA 1. boje }ilabara. lokalizacija (bolja prognoza parotisa) i lokalna pro{irenost: ko`a.mukoznim sadr`ajem. intraoralna marsupijalizacija. Parotida: povr{na (parcijalna = povr{ni re`anj)/totalna parotidektomija sa ~uvanjem Sublingvalna: Resekcija submandibularnog trougla. PRINCIPI TERAPIJE MALIGNIH SALIVARNIH TUMORA Na osnovu histolo{kog tipa i klini~kog stadijuma. stadijum bolesti. sivo beli~aste boje. Kod akutno nastalih sekret je bistar. 2. regionalne i udaljene metastaze ~e{}e). incidenca recidiva. nediferentovani karcinom i mukoepidermoidni karcinom visokog stepena maligniteta. 8.niski stepen maligniteta (karcinom acinusnih }elija.stepen maligniteta (biolo{ka agresivnost). a sakus se formira od fibroznog tkiva. 6. one se prezentuju kao tumor vrata. Ranula je ispunjena sekretom . Salivarne ciste poda usta mogu biti: povr{ne ili duboke.starih. u submandibularni ili submentalni prostor. maligni miksni tumor) 5. Dakle. 4. 3. kada pri traumi dolazi do prodiranja sekreta u okolno tkivo. mukoepidermodini karcinom niskog stepena maligniteta) . histologija . enukleacija.smetnja u elevaciji jezika pri jelu i govoru. a delimi~no prelaze na suprotnu stranu. VII (perineuralna invazija. su duboke ranule. GRUPA 1 n. GRUPA 2 Eksploracija limfnih ~vorova oko parotide.postoperativno zra~enje 112 .Cisti~na tvorevina koja nastaje dilatacijom kanala i spajanjem pojedinih acinusa. 7. bol (gora prognoza od asimptomatskih). tako da ova ima epitelni pokriva~. planocelularni karcinom. kroz muskulaturu poda usne duplje. gust. a iznad milohioidnog mi{i}a. Smetnje su minimalne . tako da je formirana dilataciona cista oblo`ena kuboidnim epitelom. kost (nemogu}nost radikalne resekcije). zamu}en. ekstirpacija ciste sa sublingvalnom ili akcesornom pljuva~nom `lezdom i ekstraoralna ekstirpacija duboko polo`enih cista. meka tkiva. Ciste koje prodiru u dubinu. Incidenca lokalnih i udaljenih metastaza. Povr{ne su izme|u korpusa mandibule i korena jezika.visoki stepen maligniteta (adenocisti~ni karcinom. TH: hirur{ka. a u hroni~no nastalih . radioterapijska i hemioterapijska senzitivnost.

c) GLOSSITIS PHLEGMONOSA . Parotida: totalna parotidektomija. recidivni tumori. NESPECIFI^NA ZAPALJENJA JEZIKA a) LINGUA NIGRA (BLACK HAIRY TONGUE .ote~en. mastoidnog vrha. Parotida: radikalna parotidektomija sa `rtvovanjem n. ravnih edematoznih ivica dno prekriveno fibrinom i sa reaktivnim zapaljenjem okoline. sa imidijentnom rekonstrukcijom. T3N0. `rtvovanje n. Sublingvalna: Radikalna disekcija vrata sa `rtvovanjem n. Postoperativno zra~enje. Na mestu povrede dolazi do plitkog ulkusa. Povreda nastaje usled karioznih zuba. TH: "Pranje jezika" rastvorom NaHCO3 ili H2O2.N+. uve}an jezik glatke sluznice sa otiscima zuba. Bolesnik se `ali na bol u jeziku. XII T4 - GRUPA 3 GRUPA 4 Parotida: Radikalna parotidektomija sa resekcijom ko`e. Postoji: . mandibule. Sublingvalna: Najradikalniji zahvat za bolest. usled prodora infekcije u dublje slojeve 113 . usled dejstva bakterija. OBOLJENJA JEZIKA 1. pri jelu ujedom jezika ili u besvesnom stanju. Sublingvalna: {iroka ekscizija submandibularnog trougla sa ~uvanjem nerva dok nije zahva}en. Resekcijom vrata samo za za N+. Postoperativno zra~enje. VII. koji se pogor{ava pri gutanju ili govoru i na poja~anu salivaciju. ubod) ili {irenjem infekcije iz okoline (pljuva~na `lezda). Resekcijom vrata samo za za N+. mi{i}a.T1 i T2 visokog stepena maligniteta. a ako dodiruju meko ili tvrdo nepce stvaraju parastezije u `drelu grebanje ili golicanje. Ako narastu u ve}oj koli~ini dodiruju zadnji zid farinksa i izazivaju povra}anje. Postoperativno zra~enje. lingualisa i n. Izdu`ene papile obojene su sme|e ili crno. nikotina ili lekova.ABSCESSUS LINGUAE To je flegmonozno nespecifi~no zapaljenje veziva i mi{i}a jezika usled povrede (ujed.CRNI DLAKAVI JEZIK) Oboljenje nastaje posle lokalne upotrebe antibiotika i oksidiraju}ih antiseptika i upore|uje se sa keratozom farinksa. Resekcijom vrata samo za za N+. Filiformne papile rastu i gusto se raspore|uju po povr{ini jezika u vidu ostrva. VII i imidijentnom rekonstrukcijom. TH: Uklanjanje uzroka .ekstrakcija zuba i blago ispiranje antisepti~nim sredstvima. b) GLOSSITIS SUPERFICIALIS To je lokalno zapaljenje jezika usled povrede. Postoperativno zra~enje.

te~na i d) GLOSSITIS HUNTERI SY. ili pak idu pod klini~kom slikom hroni~nog submandibularnog limfadenitisa. a krater je pokriven nekroti~nim masama. SPECIFI^NA ZAPALJENJA JEZIKA a) TUBERCULOSIS LINGUAE Tuberkuloza jezika mo`e biti: . TH: vitamin B12. 2. IX dolazi do atrofije jezika.primarna i . evakuacija gnoja.sekundarna Primarna tuberkuloza jezika . Kasnije je cela povr{ina jezika glatke i sjajne ru`i~aste boje.to je retko oboljenje. Dolazi do bola i disfagi~nih tegoba.WILSON = SY.. Dolazi do pojave tuberkuloznih infiltrata koji egzulceriraju ili stvaranja apscesa u dubini i kasnije pra`njenja sa razmek{anjem i kazeoznim masama. sedativi. Dolazi do jakih bolova u jeziku i pe~enja jezika.primarni . koje se javlja u obliku ulcerozne forme. je redak. 114 . Ovde infekcija nastaje preko ispljuvka ili gnojem okolnih `ari{ta. PETERSON-BROWN-KELLY Kao po~etni simptom perniciozne anemije (manjak B12). Sekundarna tuberkuloza jezika je ~e{}a i javlja se u vidu ulcerozne ili infiltrativne jednostrane forme (hladni apsces) u te{kih ftizi~ara u fazi kaheksije. Na gornjoj strani i na spoljnjim ivicama.bol u jeziku koji se pogor{ava govorom ograni~eno) . usled degenerativnih promena u podru~ju n. PLUMMER .sekundarni . ali i hematogeno. ~ije je dno pokriveno izra`enim papilama.tercijarni Primarni lues jezika. pa pro|u nedijagnostikovane. a ako do|e do afekcije lokalizovan je na vrhu jezika .cervikalna adenopatija . ima male ovalne povr{ine glatke sluznice svetlo crvene boje. Ove promene pokazuju tendenciju brzog ozdravljenja.tipi~na slika ulcusa duruma sa submentalnom adenopatijom. TH: Tuberkulostatici b) LUES JEZIKA Lues jezika mo`e biti: .sijaloreja (usled zapaljenjskih promena na `anog gutanja) . Na jeziku nalazimo ulkus koji je neravnih ivica. u slu~aju apscesa incizija i ka{asta ishrana ili gutanjem (sa pokretanjem koje je pljuva~nim `lezdama i posledica otei T.ote`ano gutanje i govor usled otoka jezika TH: antibiotici. analgetika.

kongenitalni ili ste~eni.lingua lobata syphilitica. Tercijarni lues se karakteri{e gumoznim infiltratima i to: povr{nim. koji obi~no o`iljno zarastaju i daju velike deformitete na jeziku . FIBROMA c. Predisponiraju}i faktori za nastanak karcinoma su: leukoplakija. TH: konzervativna i hirur{ka (veliki). ali su naj~e{}e na vrhu. a baze jezika na epiglotis i dalje). PAPILLOMA b. dakle oni sa kojima se bolesnik ra|a. Uro|eni angiomi. mo`e da se govori o karcinomu prednje dve tre}ine i karcinomu baze jezika. Klini~ki. Klini~ki se manifestuju u vidu plavi~astih submukoznih izra{taja koji sporo rastu. ima tendenciju spontanog gubljenja. d. Ove promene su pra}ene sa egzantemom i difuznom limfadenopatijom. hroni~na iritacija i lueti~ne promene. pa bez nu`de ne `uriti sa terapijom . MALIGNI TUMORI JEZIKA a. HAEMANGIOMA ET LYMPHANGIOMA LINGUAE Mogu biti: angiektati~ni ili kavernozni. a retko bazocelularni karcinom. KARCINOM JEZIKA To je maligni epitelni tumor koji se ~e{}e sre}e u mu{karaca. koji ulceri{u i daju o`iljke na povr{ini jezika i duboki. MIOM. Sve promene su bezbolne! TH: Antilueti~na. BENIGNI TUMORI JEZIKA a.plaques muqueses. godine. ali jedino funkcionalne tiroideje). podeli koja je zasnovana ne samo na karakteristikama razvoja oboljenja i terapijskim mogu}nostima ve} i na prognozi (Ca prednje dve tre}ine {iri se na dno usne duplje. Naj~e{}i oblik je planocellularni karcinom. TUMOR MIKSTUS. CAVE! (Ispitati scintigramom eventualno prisustvo aberantne. DERMOIDNE CISTE 2. Ova vrsta tumora se mo`e javiti na jeziku u obliku malih angiomatoznih tumorskih formacija ili u obliku velikih kavernoznih tumora koji potpuno deformi{u izgled jezika.Sekundarni lues se javlja u vidu enantema . Mogu biti prisutni na celoj povr{ini. LIPOM.bar do 7. Osnovni simptomi su: 115 . TUMORI JEZIKA 1. koje su nekad slivene i daju sliku lingua geographica.

Bol. koji se pogor{ava pri gutanju ili govoru. ulceracija neravnih infiltrisanih ivica sa nekroti~nim dnom koje krvari.Cervikalna adenopatija (submentalno. .Foetor ex ore. vegetativnog izra{taja sa {irokom bazom na jeziku . na bazi. SARKOM JEZIKA .Hipersalivacija . 116 .Ograni~ena pokretljivost jezika usled infiltracije mi{i}a jezika ili okoline . tvrd infiltrat. .retko.. duboki limfni ~vorovi vrata) TH: hirur{ka.Hemoptizije . zra~enje i citostatici.Pojava infiltrata sa ulkusom na mestu leukoplakije. higijena. b.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful