OROFARINKS

SADR@AJ:
Str. ANATOMIJA FARINKSA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . @DRELO - FARINKS (PHARYNX) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ANATOMIJA USNE [UPLJINE (CAVUM ORIS) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ANATOMIJA PLJUVA^NIH @LEZDA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . FIZIOLOGIJA USNE [UPLJINE I @DRELA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . EMBRIOLOGIJA USNE [UPLJINE I @DRELA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . KONGENITALNE ANOMALIJE USANA, USNE [UPLJINE I @DRELA . . . . . AKUTNI FARINGITISI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . HRONI^NI FARINGITISI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ZAPALJENJA LIMFNOG TKIVA @DRELA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . AKUTNI TONZILOFARINGITIS U DECE (PEDIJATRIJSKI STAV) . . . . . . . . HRONI^NI TONZILITIS - TONSILLITIS EXUDATIVA (PEDIJATRIJSKI STAV) INDIKACIJE ZA ANTITUSIKE (PEDIJATRIJSKI STAV) . . . . . . . . . . . . . . MUKOLITICI - MUKOREGULATORI (PEDIJATRIJSKI STAV) . . . . . . . . . . PNEUMONIA (PEDIJATRIJSKI STAV) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . KOMPLIKACIJE AKUTNIH OBOLJENJA OROFARINKSA . . . . . . . . . . . . STOMATITISI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . TONZILARNI PROBLEM (Spalajkovi}). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . TONZILARNI PROBLEM (2) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . CISTE I BENIGNI TUMORI FARINKSA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ANGIOFIBROMA JUVENILE NASOPHARYNGIS . . . . . . . . . . . . . . . . . . MALIGNI TUMORI EPIFARINKSA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . PARAFARINGEALNI TUMORI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . BENIGNI TUMORI PARAFARINGEALNOG PROSTORA (Batsakis) . . . . . . . TUMORI PARAFARINGEALNOG PROSTORA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . MALIGNI TUMORI HIPOFARINKSA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . TUMORI PLJUVA^NIH @LEZDA (P. Stefanovi}) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . TUMORI PLJUVA^NIH @LEZDA (Krajina) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . TUMORI @DRELA (P. Stefanovi}) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . TUMORI PLJUVA^NIH @LEZDA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . SELECTING VARIANTS IN PHARYNGEAL RECONSTRUCTION . . . . . . . . STRANA TELA FARINKSA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . POVREDE @DRELA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . POREME]AJI INERVACIJE FARINKSA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . NEDOSTATAK VITAMINA A, B i C . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . OBOLJENJA PLJUVA^NIH @LEZDA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . FAKTORI KOJI UTI^U NA PRE@IVLJAVANJE KOD PAROTIDNIH TUMORA 3 4 13 17 20 25 26 29 32 37 40 41 42 42 42 42 47 51 55 63 65 69 79 82 84 90 95 95 96 97 103 103 104 107 111 111 114 2

OBOLJENJA JEZIKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . TUMORI JEZIKA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

115 117

ANATOMIJA FARINKSA
@drelo je mi{i}no sluzoko`ni organ koji istovremeno pripada priboru za varenje i disanje. Pru`a se ispred prvih {est cervikalnih pr{ljenova i prote`e se od baze lobanje do visine donje ivice krikoidne hrskavice. Sa prednje strane komunicira sa zadnjim nosnim otvorima - hoanama, ustima i larinksom idu}i odozgo nadole. Na lateralnim stranama u farinksu se otvara u{}e tube. Farinks delimo u tri sprata: nazofarinks, orofarinks i hipofarinks. Zidovi: 1. Zadnji zid: Odgovara prednjim stranama prvih {est cervikalnih pr{ljenova od kojih je odvojen uskim retrofaringealnim prostorom i pretki~menim mi{i}ima pokrivenim laminom prevertebralis, listom vratne fascije. 2. Bo~ni zidovi: Odgovaraju parafaringealnom prostoru i njegovom sadr`aju: a) a. carotis interna b) v. jugularis interna c) nervi craniales IX, X, XI i XII Zadnje bo~ni uglovi `drela su spoj zadnjih i bo~nih zidova: od spolja{nje povr{ine svakog ugla polaze po dve fascijalne opne: 1. uzdu`na pregrada - septum longitudinale koji se pru`a unazad i spaja odgovaraju}i bo~ni ugao sa laminom prevertebralis vratne fascije i 2. stilofaringealna fascija koja se pru`a put spolja i spoj je odgovaraju}eg bo~no zadnjeg ugla sa processus styloideusom i m. stylopharyngeusom. Prednje ivice: Pripoj farinksa na bazi lobanje, hioidnoj kosti i laringealnim hrskavicama. a) zadnja ivica lamine medialis processus pterygoideus b) raphe pterygomandibularis c) zadnji kraj linea mylohyoidea d) ivica korena jezika e) mali i veliki rog hioidne kosti f) gornji rog i linea obliqua tiroidne hrskavice g) zadnji kraj arcusa krikoidne hrskavice. Gornji kraj: Pripoj na bazi lobanje od tuberculum pharyngis na donjoj strani bazilarnog dela potilja~ne kosti lu~no preko donje strane petroznog dela slepoo~ne kosti unutra od otvora karotidnog kanala, du` tube, do gornjeg ugla hoane. @drelna duplja - cavum pharyngis 1. Pars nasalis 2. Pars oralis Nosni deo farinksa ~ine ~etiri zida: a) prednji zid hoane i zadnji deo septuma b) donji zid zadnja povr{ina mekog nepca, bo~ni zidovi c) gornji zid ispod sfenoidnog sinusa d) zadnji zid prva dva ki~mena pr{ljena

3

Oja~an je od strane konstriktornih mi{i}a koji se pru`aju od baze lobanje do hioidne kosti.Pri mirovanju meko nepce se spu{ta koso unazad prema {upljini `drela. ranx . Odozgo . komunicira sa zadnjim nosnim otvorima hoanama i zadnjim delom nosnog septuma.pars nasalis 2. Sa prednje strane. hioidnoj kosti i laringealnim hrskavica. pokrivenim laminom prevertebralis.fornix pharyngis odgovara donjoj strani bazalnog dela okcipitalne kosti i donjoj strani tela sfenoidne kosti. otvorom koji vodi ka usnoj {upljini i larinksom.nazofarinks . pri gutanju se obrazuje potpuna mi{i}na pregrada u horizontalnoj ravni koja ne dozvoljava kontakt nosnog i usnog dela `drela.FARINKS (PHARYNX) DEFINICIJA: phagein .odgovaraju parafaringealnom prostoru i njegovom sadr`aju. hipofarinks .gutati. Passavantovim sluzoko`nim izbo~enjem koje je na zadnjem zidu `drelne {upljine i obrazuje ga svojom kontrakcijom m.membranozni organ koji se pru`a od baze lobanje do visine donje ivice krikoidne hrskavice. gde se nastavlja jednjakom. Pri gutanju ono se podi`e usled kontrakcije svojih mi{i}a i postaje skoro horizontalno. ali ni tada ne dopire svojom zadnjom ivicom do zadnjeg zida `drela. Bo~ni zidovi . Farinks delimo u tri sprata: 1. Od spolja{nje povr{ine svakog ugla polaze po dve fascijalne opne: a) uzdu`na pregrada (septum longitudinale) koji se pru`a unazad i spaja odgovaraju}i bo~ni ugao sa laminom prevertebralis vratne fascije.pars oralis 3. mezo .Tre}i krajnik . od kojih je odvojen uskim retrofaringealnim prostorom i pretki~menim mi{i}ima. epi . Na lateralnim stranama u farinksu se otvaraju faringealna u{}a Eustahijeve tube. rinx. Me|utim. constrictor pharyngis superior. Zadnje bo~ni uglovi `drela su spoj zadnjih i bo~nih zidova.Vegetatio adenoides @DRELO . pukotina. stylopharyngeusom * ** Prednja ivica: pripoj farinksa na bazi lobanje. spoj odgovaraju}eg zadnje bo~nog ugla sa processusom styloideusom i m. idu}i odozgo nadole. 2. @drelo je mi{i}no . listom vratne fascije. kao i od mi{i}a koji idu sa stiloidnog nastavka. Tonsilla pharyngea .orofarinks . njegova zadnja ivica dolazi tada u neposredni dodir sa tzv. Zadnji zid .pars laryngis Zidovi: 1.odgovara prednjim stranama {est cervikalnih pr{ljenova.nadole: • zadnja ivica lamine medialis processus pterygoideus 4 .procep. Dakle. b) stilofaringealna fascija pru`a se put spolja. Gornji zid: @drelni svod .

anteroposterioran polo`aj jednak superoinferiornom 2. donji: zadnja povr{ina mekog nepca. razli~ite veli~ine. faringealni otvori tuba .recessus pharyngis (fossa Rosenmülleri). ili 4. EPIFARINKS: Epifarinks . Recessus prevertebralis . Zadnji zid .ostium pharyngeum tubae. na donjoj strani bazilarnog dela okcipitalne kosti. gornji: ispod sinusa sfenoidalisa. sa maksimumom oko 6.fatalno krvavljenje! Bo~ni zid . daju akutne retrofaringealne apscese dece. carotis internae . 5 .• • • • • • raphe pterygomandibularis zadnji kraj linee mylohioidee ivica korena jezika mali i veliki rog hioidne kosti gornji rog i linea obliqua tiroidne hrskavice zadnji kraj arcusa krikoidne hrskavice Gornji kraj: pripoj na bazi lobanje je od tuberculuma pharyngisa. Ispred tonzile se nekad mo`e na}i ostatak `lezdanog tkiva prednjeg re`nja hipofize .ispred fascije mi{i}a (mm. du` petrosfenoidalne suture. na oko 1. godine.nazad: I i II vratni pr{ljen (luk atlasa i telo aksisa).sagitalno -> duga~ko 4. godine. bo~ni: Anatomske varijacije epifarinksa su: 1. U ovim prostorima Gilletovi limfni ~vorovi koji i{~ezavaju oko 3. Na njemu se nalazi grupacija adenoidnog tkiva vegetatio adenoidea . Normalan .Aneurizma a.tonsilla pharyngea ili nazofaringealna tonzila (Luschkina tonzila . lu~no preko donje strane petroznog dela slepoo~ne kosti. a pru`a se od zadnjeg zida do otvora tuba. Visok . U odraslih hroni~ni retrofaringealni apsces je posledica TBC tela pr{ljena.III krajnik).hypophysis pharyngea (Citelli).fornix pharyngis. Plitak . Cave .na svakoj strani mali trouglasti otvor. napred: otvor hoana i zadnji deo nosnog septuma. To je deo je Waldeyerovog limfati~nog prstena. du` tube. do gornjeg ugla hoane.Gilletov prostor. iza i ispod zadnjeg kraja donje nosne {koljke. Krov . podeljen na dva dela sredi{njom linijom pripoja fascije mi{i}a i prevertebralne fascije.udubljenje na zadnjem zidu.5 cm od repa donje nosne {koljke. nalazi se ispod sfenoidne i okcipitalne kosti.torus tubarius.anteroposteriorno -> kratko 3. unutra od otvora karotidnog kanala. SADR@AJ EPIFARINKSA. a iza njega udubljenje . Prednje donji ugao neposredno iza hoane Uz zadnji deo otvora izbo~uje se hrskavi~avi zid tube (sluznica preko prednjeg hrskavi~avog kraja tube) . longi capitis) nalazi se retrofaringealni prostor .

palatopharyngeus.prominentia laryngica pharyngis.4. uska veza sa mi{i}ima bez subkutanog tkiva dovodi lako do paralize `ivaca koji inervi{u mi{i}e kod razli~itih 6 . i 6. U trenutku gutanja ili fonacije.torus levatorius.isthmus oesophagii. Donji zid .cavum retronasale. cervikalni pr{ljen. nosnih {upljina. gore . Prednji zid . ~vrsto je srasla sa podlogom.koren jezika .gornja ivica epiglotisa ili gornja ivica hioidne kosti. posledica kompenzacije lo{eg odvajanja nazo od mezofarinksa.TUNICA MUCOSA Sluznica farinksa je nastavak sluznice usta.plicae aryepiglotticae. nazad . palatoglossus i m. constrictora pharyngisa sup. constrictor pharyngis inf. 5. meko nepce se podi`e. Gore . reccurens stvara u recesusu izbo~enje . Zadnji zid larinksa prouzrokuje na sredini prednjeg zida farinksa . Ukoliko se pri fonaciji ne pribli`ava zadnjem zidu postoji komunikacija epiorofarinks i nazalni govor. Ispod otvora postoji nabor koji stvara m.plica n.zadnja strana grkljana . levator i tensor veli palatini) prekriveni sluznicom nosa. izbo~enje istoimenog mi{i}a. HIPOFARINKS: Gore . Nep~ani luci . nep~ani luci i glosotonzilarni `lebovi.tonzilarna jama sa tonzilom. larinksa i jednjaka. SLUZNICA FARINKSA . koga stvaraju niti m.Gerlachov krajnik.isthmus faucium . a medijalno ariepigloti~nim naborom .kru{kasti sinus (izme|u zadnjeg dela tiroidne hrskavice i odgovaraju}e aritenoidne hrskavice .Passavantov nabor. {upljina epifarinksa se ne zatvara i normalno predstavlja nastavak nosne {upljine . odvaja hipofarinks od jednjaka svojim nitima . nazofarinks se odi`e i biva odvojen od orofarinksa (zna~ajno kod akta gutanja).n. Iza otvora tube nalazi se plica salpingopharyngea (plica pharyngotubalis). izgra|uju prednji zid nazofarinksa koji je pokretan prema natrag i gore. Nazad . Waldeyerov limfati~ni unutra{nji prsten ~ine {est tonzila: 2 nep~ane + 2 tubarne + 1 lingvalna + 1 faringealna OROFARINKS: Napred .donja ivica krikoidne hrskavice. laryngeus superior . Mesto izme|u slobodne ivice mekog nepca i zadnjeg zida `drela je isthmus pharyngis.2.m.papile cirkumvalate. levator veli palatini . izme|u vallecula. Od jezika prema epiglotisu veza plica glossoepiglotica mediana i lateralis.Oko tubarnog otvora tako|e se nalazi adenoidno tkivo -tonsilla tubaria . U nivou istmusa za vreme fonacije na zadnjem zidu nastaje nabor sluznice . Ispred otvora tube od prednjeg dela torusa tubariusa spu{ta se plica salpingopalatina (plica palatotubalis) do zadnje plo~e mekog nepca.m. (po nekima ne postoji?).uvek otvoren. i 3. Bo~ni zid . Tonsilla lingualis u zadnjoj tre}ini.Mi{i}i mekog nepca (mm. nepce i Passavantovo ispup~enje i dole . Ramus internus n. lateralni zid . Na prelazu u jednjak niti m. ali rastegljiva i pokretna. u{}e jednjaka.gornja ivica uzdignutog epiglotisa. Stvara se kod osoba sa poreme}enom funkcijom mekog nepca. Prednji zid .pars pharyngica nasi . laryngei. Zadnji zid . vratni pr{ljen.incisura interaritenoidea.meko nepce sastavljeno sa mi{i}ima prekrivenom sluznicom ~vrsto sraslom za mi{i}e.ulaz u larinks aditus laryngis.

bez kapsule. godine `ivota. Rezultat kontakta sa mikroorganizmima iz okoline dovodi do fiziolo{kog uve}anja. Waldeyerov limfati~ni prsten: 1. Sluznica je i mestimi~no je jako nabrana i omogu}ava prolazak velikih bolusa Histolo{ki se mo`e podeliti epitel na: 1. Deo sluznice farinksa. Nazofaringealna .). a ne `lezdama sli~nog . a sme{tena je izme|u sloja sluznice i mi{i}a. Noduli lymphatici aggregati i Noduli lymphatici solitarii. a ne adenoidektomia (!?) Poseduje 5 kripti. Zato je za hirur{ko odstranjivanje pravilnije re}i adenotomia. 2. Lingvalna .obdani{te i {kola). 6. Plo~asto slojevit (orofarinks. godina `ivota . slobodna ivica mekog nepca) Zna~ajna karakteristika `drela i njen sastavni deo je subepitelno (tunica propria mucosae) nagomilavanje pravog limfnog tkiva. Prema dole fascija se istanjuje. nesmetan rast.fascija je jaka tamo gde nema mi{i}a. Tubarne Dodatno limfno tkivo `drela predstavljaju: 5. a prema napred 7 . Vremenom se redukuju i menjaju fizi~ki odnosi okoline. ubrzano raste prvih 6 meseci `ivota. 3. Zbog toga ne bi trebalo raditi tonzilektomiju pre 4. Cilindri~no trepljast (gornji deo mekog nepca. a ne poseban organ. spina ossis sphenoidalis i lamina medialis pterigoidnog nastavka. (Vezivni omota~ `drela . od kojih je najve}a na donjem polu . hipofarinks. Dolazi do dejstva infekcija gornjih respiratornih puteva. pa mora da bude jaka.sadr`e 15 kripti. Prelazni epitel (izme|u epifarinksa i orofarinksa.baza jezika i produ`etak palatinalnih na bazu 4. godine. Novi rast je u pred{kolskom uzrastu (6-7.hrane! zapaljenja. Solitarni limfni nodusi u zadnjem zidu farinksa. Palatinalne . godini `ivota. Ova membrana je naj~vr{}a i najja~e razvijena u podru~ju izme|u baze lobanje i gornje ivice gornjeg konstriktornog mi{i}a farinksa.adenoidnog tkiva. Na bazi lobanje polazi{te joj je tuberculum pharyngeum. usporeniji rast do 2. U tom delu nije pokrivena mi{i}ima nego samo sluznicom.”rest”). bez uticaja infekcije. jer se ne mo`e u celini otkloniti. gornji deo epifarinksa) 2. a tanka gde je izra`en muskularni sloj). 1975. fetalnog meseca. IgA antitela se javljaju tek u optimalnom nivou oko 4.kripta magna. Nije limfni ~vor jer nema aferentne limfne sudove. Limfno tkivo se razvija od 4. Lateralna faringealna limfna traka. a III krajnika u 10. Involucija u pubertetu. bukalna strana mekog nepca) 3. godine `ivota (Morag i Ogra. kapsula odvaja tonzilu od faringealnih mi{i}a. ali i problem. spolja su semilunarni gornji i donji triangularni sluzoko`ni nabor (His . FASCIJE FASCIA PHARYNGOBASILARIS ^ini fibroznu osnovicu `drela. produ`etak tubarnih na lateralnom zidu iza nep~anog luka u orofarinksu.

srednji . FASCIA BUCCOPHARYNGEA Pokriva m. na raphe pterygomandibularis. retrofaringealni prostor: • napred .raphe pharyngis. gornji deo dublje polo`enog mi{i}a je slobodan! Sva tri konstriktora se pripajaju pozadi du` spomenute fibrozne `drelne pregrade . 2. Konstriktori prekrivaju delimi~no jedan drugog sli~no crepovima na krovu. Gornji konstriktor `drela 8 . u donjem delu nisu. 3. postoji podela na osnovu pravca vlakana i dejstva. Konstriktori `drela su {iroki.hvata se za pterigomandibularni ligament.retrofaringealni prostor. a u podru~ju nazofarinksa sadr`i i limfne ~vorove .na tiroidnoj i krikoidnoj hrskavici larinksa. Retrofaringealni apscesi u gornjem delu tog prostora. ostaju sme{teni unilateralno. njegova donja vlakna prekrivaju gornji deo srednjeg konstriktora. Retrofaringealni prostor se pru`a prema gore do baze lobanje. koja obuhvataju zadnji i bo~ne zidove `drela. Apscesi u ovom prostoru nastaju naj~e{}e u slu~aju bolesti tela pr{ljenova ili infekcije retrofaringealnih limfnih nodusa.na hioidnoj kosti. Od raphe se pru`aju polukru`no i napred i pripajaju se napred: 1.bukofaringealna fascija • nazad . bli`e `drelnoj {upljini.na zadnjoj ivici lamine medialis processus pterygoidei. na ostalim delovima nisu. donji . zbog medijalnog srastanja tih fascija. Na ovaj na~in `drelo je obmotano neprekidnim cirkularnim mi{i}nim omota~em.parafaringealni prostor MI[I]I @DRELA Zidovi `drela sadr`e dve grupe mi{i}a. a po funkciji su dilatatori. na zadnjem delu linee mylohioidee mandibulae i na ivici korena jezika. Prostor izme|u dve fascije ispunjen je rastresitim vezivnim tkivom. a prema dole du` farinksa i jednjaka u zadnji medijastinum . Dakle. jezi~nu kost i tiroidnu hrskavicu larinksa. U spolja{njem sloju nalaze se mi{i}i konstriktori. a nazad obavija konstriktore farinksa sa spolja{nje strane gde se naziva fascia pharyngis. U podru~ju nazofarinksa su dve fascije srasle u medijalnoj ravni. Dakle. koja razdvaja desne od levih mi{i}a. tako da retrofaringealni prostor nema direktnu komunikaciju sa endokranijumom. Dakle. gornji . Napred se hvata na liniji polazi{ta m. a zadebljala u zadnjem. buccinator i tanka je u prednjem delu. Oni ~ine povr{inski sloj muskulature `drela.prevertebralna fascija • lateralno . dok donji konstriktor svojim gornjim vlaknima prekriva najni`a vlakna srednjeg. Iza bukofaringealne fascije nalazi se prevertebralna fascija. a njihova vlakna idu manje ili vi{e cirkularno. Tako|e mogu nastati {irenjem iz parafaringealnog prostora iz kojeg se infekcija nastavlja lateralnim smerom. Unutra{nji sloj ~ine mi{i}i sa longitudinalno usmerenim vlaknima. buccinatora. Gornji konstriktor je najdublji (najmedijalnije). dok se uzdu`ni mi{i}i podiza~i `drela nalaze u dubljem sloju. tj.smrtni ishod! Prevertebralna fascija na bazi lobanje se hvata na donjoj strani piramide medijalno od spolja{njeg karotidnog otvora. Pozadi na medijalnoj liniji stvara raphe pharyngis za koji se hvataju mi{i}i `drela. tanki mi{i}i sastavljeni iz popre~nih i kosih vlakana.

2. styloglossus. Oblika je ~etvorougla. a.Najtanji. pterygoideus medialis Tu se tako|e nalaze a. gore se nastavlja faringobazilarnom fascijom.pars buccopharyngica (obraz) . lingualis i n. nazad se pru`a ka raphe.. levator i tensor veli palatini (levator i tensor palati) i tuba auditiva.a. donji ili m. Srednji konstriktor `drela On je u vidu lepeze.m. thyroideae sup. buccinator. laryngeus sup. sa ~etiri snopa za pripoj: . gornji ili m. lingualis. Na taj na~in svaka infekcija vezana za gornja vlakna ovog mi{i}a. glossopharyngeus. nervni faringealni splet. koji polazi od linea obliqua tiroidne hrskavice do donjeg roga tiroidne hrskavice i fascije cricothyroideus. (ramus internus) i a. i n. mo`e dovesti do pro{irenja infekcije u obraz. cricopharyngeus ~ija vlakna polaze od krikoidne hrskavice unazad prema raphe. Gornja vlakna se me{aju sa gornjim konstriktorom. a. a drugi deo ide horizontalno nazad i svi se zavr{avaju na raphe. Izme|u njegove gornje ivice i baze lobanje nalaze se mm. constrictor pharyngis medialis . 9 . glossopharyngeus i n. maxillaris ext. Zatim n. nemuskularnoj oblasti u mi{i}nom zidu farinksa u sinusu Morgagni. pharyngica ascendens i faringealni venski splet. nalaze se u istoj ravni kao m. sa dva velika snopa: 1. Gornji konstriktorni mi{i} farinksa svojom spolja{njom povr{inom u odnosu je sa prevertebralnom fascijom i slede}im mi{i}ima: .pars mylopharyngica (mandibula) . Izme|u srednjeg i donjeg prolaze n. Jedan deo vlakana ide koso nagore. Donji konstriktor `drela On je najdeblji. Izme|u gornjih i donjih vlakana ovog mi{i}a u zadnjem delu farinksa nalazi se slaba ta~ka. zavija odmah lateralno od tonzile .m. stylopharyngeus .m.pars pterygopharyngica (pterigoid) . limfni ~vorovi. a lateralno obe karotidne arterije. facialis.cave hemoragija! Iza srednjeg konstriktora nalazi se fascija prevertebralis. a napred se pripaja velikim (pars ceratopharyngea) i malim rogovima (pars chondropharyngea) hioida. koji ide koso od hamulusa pterigoideusa lateralno prema mandibuli. prelaze}i preko vlakana srednjeg konstriktora. kao izlaz ka jeziku je za prolaz slede}ih struktura: m. oblika romba. To je Eustahijev kompleks u tzv. Unutra{njom povr{inom dolazi u dodir sa m. Triangularni zjap izme|u pterigomandibularnog ligamenta i lingvalnih vlakana gornjeg konstriktora. koja je predilekciono mesto za stvaranje faringealnih divertikuluma. kapsulom tonzile palatine i faringobazilarnom fascijom. .pars glossopharyngica dakle za (jezik) Kako gornji snopovi gornjeg konstriktora `drela prate pravac pterigomandibularnog ligamenta. laryngea grana a. palatopharyngeusom. thyropharyngicus. Killianova slaba ta~ka farinksa.

IX. FUNKCIJA KONSTRIKTORA Gornji konstriktor: 1.Budu}i da je donji konstriktor na samoj povr{ini. U visini mandibule uz lateralni zid `drela prolaze a. jugularis int. carotis int.fascije.se otvara u fisuru orbitalis cerebralis i sphenomaxillaris. i n.gubi se u fossu infratemporalis. Kroz fosu pterigopalatinu infekcija se mo`e pro{iriti ili u orbitu ili u endokranijum. v. a prema dole i lateralno u parafaringealni prostor. stilo i palatofaringealni mi{i}. * ** FOSSA PTERYGOPALATINA Prostor koji je ograni~en: napred . prema napred i medijalno u fossu pterygopalatinu. lateralno. su dva uzdu`na popre~noprugasta mi{i}a i podi`u larinks pri gutanju: 1. pa prelazi bez o{trih granica prema gore u temporalnu regiju.. a izme|u n. sa gornjim pripojem na stiloidnom nastavku slepoo~ne kosti. . . Stvara ispup~enje na zadnjem zidu Srednji i donji konstriktor: 1.ogranci plexusa pharyngeusa D. Prema gore se te tvorevine sve vi{e udaljavaju od `drela. koji se pripaja gore na nep~anoj aponeurozi i 2. i mi{i}i koji polaze od njega. palatofaringealni.n.n. S. nazad . gore . koja se nalazi izme|u pterigoidnog nastavka i skvame temporalne kosti. Palatofaringealni le`i na unutra{njoj strani. karotis komunis nalazi i: v. Podizanje larinksa pri gutanju i govoru Inervacija G. svojim najve}im delom pokriven je bukofaringealnom fascijom. stilofaringealni.bazom lobanje. vagus. Ovi mi{i}i su udaljeni jedan od drugog u gornjem delu. carotis communis i tiroidna `lezda. Infekcija ova dva prostora je prakti~no zajedni~ka. ulaze}i u sastav muskulature `drela. X i n. Palatofaringealni mi{i} polazi od zadnje ivice tvrdog nepca i nep~ane aponeuroze .zadnjim zidom maksilarnog sinusa. a stilofaringealni na spolja{njoj strani gornjeg konstriktora. dok dole prilaze jedan drugom. n. ~ine duboki sloj muskulature `drela. Uz unutra{nju stranu sme{teni su srednji konstriktor. Lateralno se nalazi a. laryngeus inferior (X) ? FUNKCIJA PODIZA^A Mi{i}i podiza~i `drela. ulazi u zadnje nep~ane lukove. Su`ava sve pre~nike `drelne {upljine 2. XII. lateralno . salpingopharyngeusom. prema jednjaku 2. sjedinjuju}i se sa m. Uz lateralnu stranu donjeg dela `drela se osim a. jugularis int. laryngeus inferior. 10 . Potiskivanje zalogaja nani`e. Ispod donje ivice donjeg konstriktora . Lateralno od zida `drela nalazi se stiloidni nastavak.

carotis externa . pharyngica ascendens. Stilofaringealni mi{i} pru`a se od stiloidnog nastavka nani`e i unutra do bo~nog zida `drela i hrskavice grkljana.a. stylohioideus (N. Deo mekog nepca i nep~ani lukovi: .a. Njegov donji kraj u~estvuje u izgradnji unutra{njeg sloja muskulature bo~nog zida `drela. salpingofaringealni mi{i}.a. XII) • m. On polazi od donjeg dela hrskavice Eustahijeve tube. koga predstavlja uzan mi{i}ni snop. stylopharyngeus n. lateralni zid i tuba: . sternohioideus • m. Zadnji. VII) • m. maxillaris interna. digastrici (venter anterior et posterior) • m.grane: .prevertebralna • mi{i}i . glossopharyngeusa.a. maxillaris externa) i . 11 . stylohioideus • m.a. hyoglossus • m. a zajedno sa njima obrazuje tzv. geniohioideus • m. On je najmedijalniji od pomenuta tri mi{i}a sa pripojem na stiloidnom nastavku.faringealni • fascija . facialis . IX) VASKULARIZACIJA FARINKSA ARTERIJE A.vertebralni • pr{ljenovi Strukture koje se pripajaju na hioidu su: • m. odakle vlakna silaze ka `drelu i zavr{avaju se u vlaknima palatofaringealnog mi{i}a.Ovaj mi{i} {alje vlakna prema tonzili m. Po silasku prema bo~nom zidu `drela ulazi u muskulaturu `drela kroz pukotinu izme|u gornjeg i srednjeg konstriktora. styloglossus (N.bukofaringealna • mi{i}i . tonsillopharyngeus i na zadnju ivicu tiroidne hrskavice. U sastavu palatofaringealnog mi{i}a ulazi trubno-`drelni. Ovaj faringotubalni mi{i} uzdi`e pomenuti nabor jer se nalazi odmah ispod sluznice. palatina ascendens. mylohioideus • mm. stylopharyngeus (N. Inervisan od r. facialis (a. stiloidnu pre~agu. Slojevi od unutra put spolja su: • sluznica • fascija . omohioideus Strukture koje se pripajaju na processus styloideusu su: • m.

a. a putem pre spomenutih arterija.uti~u u v. Na mestu ulaza u taj kanal se nalazi tzv. Ponekad ovaj kanal mo`e biti vrlo {irok. Svakako da ovaj kanal predstavlja vrlo retku mogu}nost {irenja infekcije. palatina descendens. mo`e u slu~aju infekcije dovesti do zapaljenja kosti baze lobanje. nerava. Rastresito vezivno tkivo. Baza jezika i tonzila lingualis: . jugularis internu ili venu facialis anterior. VENE Venska krv se sabira u dva venska pleksusa: unutra{nji ili submukozni (u mekom nepcu . Kroz retrofaringealni prostor ne nastaju endokranijalne komplikacije u smeru prema gore jer nema direktne komunikacije. plexus pterygoideus komunicira sa kavernoznim sinusom. iz parafaringealnog prostora ulazi u endokranijum tre}i ogranak trigeminusa i a. a izlaz mu je na najvi{em mestu turskog sedla. Dalje. i dalje u kaudalnom smeru kroz otvore u dijafragmi u retroperitonealni prostor. carotis interna. i zadnji kranijalni `ivci. nastaju zapaljenja meninga . organi koji se izla`u pritisku. spreda sternumom. maxillaris interna . pozadi ki~mom.meningitisi ili apscesi mozga faringealnog porekla. onda se ulaz u njega nalazi na krovu epifarinksa neposredno iza insercije vomera. hipofiza faringika. usled nekog tumora se pomeraju prema suprotnoj strani dovode do pro{irenja medijastinuma. jer tu postoje brojne komunikacije izme|u farinksa i endokranijuma. Budu}i da je medijastinum sa svih strana ~vrsto ograni~en. i vitalnih elemenata.plexus pharyngeus) Oba se anastomoziraju sa venama nosa i usta . meningica media. zatim a. a iz njega tako|e bez smetnji u zadnji medijastinum.Srednji deo mekog nepca i tvrdo nepce: . Retrofaringealni i parafaringealni prostori se spu{taju bez ikakve o{tre granice u gornji medijastinum.a. Naprotiv. vena. pa tada kroz njega nastaju hernije kranijalnog sadr`aja tzv. Ovaj kanal obi~no obliterira. kroz taj kanal urasta epitel farinksa u endokranijum i tamo stvara adenohipofizu. do osteomijelitisa. vena jugularis interna. PUTEVI [IRENJA IZ FARINKSA U ENDOKRANIJUM U embrionalnom periodu postoji izme|u nazofarinksa i endokranijuma otvoren canalis craniopharyngycus.plexus palatinus) i spolja{nji ili faringealni (iza zadnjeg zida farinksa . koji prolazi kroz sfenoidnu kost. lingualis. koje se nalazi u parafaringealnom prostoru izme|u pojedinih organa. Tako npr. prostori lateralno od farinksa vrlo su opasni. * ** ANATOMIJA USNE [UPLJINE (CAVUM ORIS) 12 . transsfenoidne encefalokele. ali ako perzistira i u postfetalnom `ivotu.a. a sa strane plu}ima.

sme{tene duboko izme|u mi{i}nog i sluzoko`- . mentalis.dijasteme ispunjene su papilama interdentalis).{iti duboko. prelaze}i preko istoimene veze (raphe pterygomandibularis) donjevili~nog zgloba.male i velike. koga predstavljaju zubni lukovi i desni. tubusa.papila parotidea ductus Stenoni (ovde Koplikove mrlje kod malih boginja!). Spolja{nja povr{ina usne je pokrivena ko`om. facialis. `drelno su`enje.CAVUM ORIS Predstavlja po~etni pro{ireni deo kanala za varenje. a slobodne ivice i unutra{nji deo sluzoko`om. u nivou vrata II gornjeg kutnjaka . ** * 13 Arterije: A. a ispred sluzoko`om oblo`ene prednje ivice ramusa mandibule . Postoje vezice gornje i donje usne (frenulum labii sup.uzdignut sluzoko`ni nabor . prava usna duplja ili usna {upljina u u`em smislu (cavum Predvorju i pravoj usnoj duplji pridodate su mnogobrojne pljuva~ne (gl. alveolaris inferior i n. rastegljivim zidom. a pozadi ~vrstim zidom. iza poslednjeg kutnjaka. salivatores) . labialis sup. Na zadnjem zidu spatiuma pri jako otvorenim ustima nalazi se uspravno sluzoko`no ispup~enje. a dole n. To je {upljina otvorena napred prema spolja{njoj sredini preko usnog otvora (rima oris). et inferior. a senzitivne .otvor izvodnog kanala pljuva~ne parotidne `lezde . Vestibulum je ograni~en napred i bo~no mekim. koga obrazuju usne (labia oris) i obrazi (buccae). infraorbitalis. koji svojim konkavitetom obuhvate zubne lukove i desni gornje i donje vilice. usnoj {upljini. ~iji naziv zavisi od lokalizacije u oris proprium). i usne (gl. predvorje usne duplje (vestibulum oris) i 2. koju prouzrokuje sluzoko`a usne duplje. orbicularis oris. lingualis. nog sloja .U glavi i vratu sme{teni su po~etni delovi pribora za varenje: usna duplja.serozne labijalne `lezde. pa ponekad zahteva hirur{ku korekciju. odnosno donje usne sa desnima . To je mesto za anesteziju n. sluzoko`nu stranu gornje.gornja ja~e razvijena i mo`e smetati `vakanju i govoru. oris) `lezde. koje spajaju zadnju.mesto plasiranja sonde. Submukozno se nalaze male muko .ukr{tanje i kontralateralne metastaze). Gornja i donja usna. Dva pomenuta prostora komuniciraju preko zadkutnja~kog prostora (spatium retromolare) i kroz interdentalne pukotine (me|uzubne pukotine . plica pterygomandibularis. bo~no sulcus nasolabialis. [to je transparentnija ko`a provide se kapilari . U gornjem tremnom svodu.zavr{ne grane n. Usne zatvaraju prednji otvor vestibuluma koji sadr`i sfinkter m.gornje usne n. Predvorje usne duplje je njen prednji uzani deo oblika potkovice. Limfni sudovi: u submandibularne i submentalne noduse (Ca usne . et infer. facijalisa. gore filtrum.). prostraniji. Nervi: Motorni `ivci . ~itavu debljinu usne! Vene: V. `drelo i vratni deo jednjaka. prednji uzani.vermilion. a pozadi prema `drelu preko `drelnog su`enja (isthmus faucium). USNA DUPLJA . Alveolarni nastavci desne i leve gornje vilice (maksile) i alveolarni deo donje vilice (mandibule) sa gornjim i donjim zubnim lucima dele usnu {upljinu na dva nejednaka dela: 1. a dole sulcus mentolabialis. zadnji.

te kona~no sluzoko`a. Prva denticija (privremena) = 10 x 2 mle~nih zuba = 20. 3 kutnjaka poslednji umnjak!) => 32 stalna.bol u zoni lica. a ispod nje dentin sa pro{irenjem za zubnu pulpu. transversae faciei. transversa faciei. M. 1 o~njak. mandibule i maksile. (2 sekuti}a. buccinatora. buccalis i n. potko`no tkivo ~ini masno tkivo posebno razvijeno u dece (corpus adiposum buccae) sme{teno sa zadnje strane mi{i}a koja ~ini mehani~ku podr{ku obrazu kod sisanja. Arterije: a. a. a pozadi nastavlja u fasciju koja obavija m.(2 sekuti}a. Smena po~etkom {este godine `ivota. odnosno nervi. a. Krune permanentnih zuba. trigeminus preko mandibularnog i maksilarnog nerva. facijalisa paralizovan je i ovaj mi{i}. Vitamin A i D. a ispod se nalazi fascia buccinatoria ili bukofaringealna fascija koja prekriva mi{i} sa spolja{nje strane. deo koji je pokriven 14 . krvni i limfni sudovi.OBRAZ Glavni mi{i} usne {upljine je m. Limfni sudovi: Nodusi submandibularni. Tek posle {est meseci i kalcifikacije mogu}e je videti senku krune. Submukoza koja je rastresita se nalazi ispod mi{i}a. gingiva i zub. infraorbitalis. Bukalne `lezde se nalaze izme|u mi{i}a i sluznice. pa zapada sluzni~ki nabor iz gornje i donje vilice izme|u zuba. Nervi: Motorni `ivci n. Ca i fosfati. me|utim kod paralize n. inciziva i o~njaka su razvijeni na ro|enju. pokriven gingivom koja se sastoji od vaskularizovane sluznice oja~ana gustim atherentnim fibroznim tkivom uz periost. buccinator . infraorbitalis i a. Normalno izbijanje zuba je va`nije od vremena izbijanja. 2 pretkutnjaka. Kroz potko`no tkivo prolaze mimi~ni mi{i}i. nepravilnost je malokluzija. facialis i vv. facialis. te alveolarnim nastavcima mandibule i maksile. Deo koji {tr~i u usnu {upljinu . buccinator sa sluznicom koja je ~vrsto prirasla uz mi{i}. Broj korenova zavisi od zuba. Inervacija: n. inferior. a. Neregularnost u polo`aju zuba. a prema napred se stanjuje i nestaje. submentalni i parotidni. GINGIVE Sastoje se od ~vrstog vezivnog tkiva sraslog za periost i sluznice sa plo~asto slojevitim epitelom. constrictor pharyngis superior. Ona zadebljava u zadnjem delu. spolja sa zubnom gle|i. Ko`a je tanka. Svaki alveolarni nastavak. ZUBNI LUKOVI ^ine ih gornji i donji zubi sa okolnim zubnim mesom. ima alveolu za sme{taj korena. a grane alveolarne . ZUBI Zubni luk sa~injavaju alveolarni nastavak. facialis. 1 o~njak i 2 kutnjaka) Druga denticija (stalna) . Hvata se na liniji polazi{ta m.kruna. senzitivni n. sluznicu mi{i} ~uva svojim tonusom od povreda zuba `vakanjem. buccalis. alveolaris Vene: v.jedini mi{i} sa fascijom.

Zatim. odvojena od jezika vezivom. limfnog i masnog tkivo. JEZIK Jezik se sastoji iz prednjeg dela ili tela i zadnjeg dela ili korena.lingvalna tonzila. Fibrozni skelet . Vezivo ~ine septa koja hirur{ki apsces odvajaju od druge polovine jezika.deo hyoglossusa. conicae. Unutra je zubna sr` ili pulpa.unazad i nani`e.prugaste muskulature prekrivene sluznicom. lingualis i a. plica fibriata. Anatomske strukture su i frenulum linguae. plica sublingualis i n. a le`i neposredno ispod sluzoko`e korena jezika. I jezi~na pregrada koja le`i u sagitalnoj ravni i deli desne od levih mi{i}a jezika. • (kompenzatorna kontrakcija i funkcija suprotne strane) • hyoglossus . ali bez kapsule pa se u celini te`e odstranjuje i zajedno sa jezi~nim folikulima se nalazi u sluzoko`i korena jezika.gle| •u predelu korena dentin pokriven substancia osseum . Ispod sluzoko`e su jezi~ne pljuva~ne `lezde. pri protruziji. Gornja povr{ina jezi~ne aponeuroze u vezi sa vezivnim slojem sluzoko`e pole|ine jezika. 15 . a pod usne {upljine ~ini dorzalnih dve tre}ine jezika i sluznica. U{}a submandibularne i sublingvalne `lezde. daje ~vrstinu i slu`i za pripajanje njegovoj muskulaturi. Ovaj skelet ~ine: jezi~na aponeuroza. foliate. koja produ`uje unazad i nani`e jezi~nu aponeurozu. a ispod njega centralni kanal korena. sa svake strane. neposredno ispod sluzoko`e gornje strane tela jezika i predstavlja ~vrsti podsluzoko`ni sloj. kojima istovremeno slu`i za pripajanje. tkivo sli~no kosti za koju se vezuju periodontalni ligamenti. a na vrhu foramen coeccum Morgagni . sa elasti~nim vlaknima. odnosno nastavak dentina zubne krune. papillae linguales (circumvallate. a na vrat se nastavlja . geniohyoideus i genioglossus podr{ka za sublingvalnu `lezdu i kanal. Radix od corpusa odvojen sulcusom terminalisom V oblika. u sastav zuba ulaze: • substancia eburnea . Gl. ~ula dodira i ukusa. Dakle. od glosohioidne opne. ispod sloja cementa dentin. hondroglossus . mastikacije. linguales pored V i na vrhu jezika. Krov usne {upljine ~ini tvrdo nepce a zadnji deo meko nepce.prema podu.gingivom . pri jednostranoj paralizi na jezik ide na paralizovanu stranu. Dva su dela: slobodni vrh i baza prema kutnjacima pozadi. Plicae. profunda.mesto porekla tiroideje. granicu usne {upljine i orofarinksa.dentin • preko dentina substancia adventicia . Organ sme{ten na podu usne {upljine i prednjem zidu farinksa. a koji pri~vr{}uju zub za alveolu. krvni i limfni sudovi pulpe i vrh u koji je ugra|en koren.vrat. kroz koje ulaze nervi. Sastavljen od popre~no . sluzoko`a tela jezika ima tzv. Spolja{nji • genioglossus . sa spolja{njim omota~em cementom. Mi{i}i: spolja{nji i unutra{nji. u~estvuje u funkcijama degluticije. filiformes). kao i tri zna~ajna mi{i}a: mylohioideus izme|u mandibule i hioida na podu usta. fungiformes.cement. sluzoko`nih `lezda. fonaciji. Limfno tkivo .koren. fibroznog tkivo.u debljini organa.

disanju i fonaciji. • glossopharyngealni deo m. Prednji deo tvrdog nepca sa alveolarnim lukom sa ~etiri inciziva ~ini premaksila ili primarno nepce. uvulae. Inervisani su od strane plexusa pharyngeusa. Svi mi{i}i mekog nepca inervisani su od plexusa pharyngicusa u ~ijoj izgradnji u~estvuju: n. n. Mi{i}i igraju zna~ajnu ulogu u gutanju. palatoglossus • m. verticalis. lingualis: rr. Unutra{nji • long. tensora veli palatini. n. Sekundarno nepce ~ine ostali ko{tani i mi{i}ni delovi. Arterije: a. (dra`enje ka{alj!) n. dorsales linguae i a. dela hrskavi~ave tube).unazad i navi{e. submentalni. et inf. • m. * ** ANATOMIJA PLJUVA^NIH @LEZDA KLASIFIKACIJA 16 . levator veli palatini (od temporalne kosti do med. vagus sa n. internus . IX. bol i temperatura): va`no! deo korena i valekule. sup. 2. • m. a drugim krajem u jezik.lateralnog dela hrskavi~ave tube). jugoomohyoidni. hioidna kost i stiloidni nastavak. Nervi: motorni XII. Inervacija N. Promene u obliku nepca zavise od uve}anih nazofaringealnih tonzila i disanja na usta. • m. Meko nepce se sastoji od gustog fibroznog tkiva . Formirana od ra{irenih vlakana m. n. n. intermedius za fungiformes NEPCE 1.• styloglossus . tensor veli palatini (od sfenoidne kosti . XII • palatoglossus. X i vratni simpatikus.zadnje donji ^ini krov usne i dno nosne {upljine. Senzitivni: Povr{inski senzibilitet (dodir. Predstavlja najve}i deo palatinalnog nastavka maksile i horizontalne plo~e palatinalne kosti. tenzor veli palatini inervi{e n. Limfni sudovi: jugulodigastri~ni. linguales . Ova poslednja dva mi{i}a se pripajaju na susednim kostima . Prednji ko{tanih 3/4 i zadnjih 1/4 mekog mi{i}nog dela. laryngeus superior odnosno unutra{nje grane r. linguales od sulkusa do blizu epiglotisa. glossopharyngeus za cirkumvallate i foliate n. glossopharyngeus sa rr.n. transversus. Vene: vv. submandibularni. facialis . Meko nepce ~ine pet parnih mi{i}a: • m. lingualis.mandibula. lingualis sa rr. profunda linguae. V. 3.od vrha do sulcusa terminalisa. constrictor pharyngis sup.palatinalne aponeuroze. palatopharyngeus.

radi vla`enja sluznice jezika. submandibularna i sublingvalna). a odvojeni glavnim ograncima n. stylopharyngeus. ** deo ispred facijalisa je povr{ni a deo iza duboki. Sa usnom {upljinom komuniciraju preko svojih izvodnih kanala. usnica. preko povr{ine maseteri~nog mi{i}a. obraza (400): (gll. Ovi lobusi su spojenim istmusom. Pokrivena kapsulom koja ~ini nastavak duboke fascije vrata. Submandibularna i sublingvalna me{ovite seromucinozne. stylohioideus. pterygoideusa medialisa. styloglossus. VII ne ide kroz `lezdu ve} kroz prostor ispunjen }elijskim masnim tkivom. labiales.opnastim lo`ama. termalnoj. Spolja{nja strana parotidne `lezde je pokrivena ko`om i parotidnom fascijom uz ~iju duboku stranu je ~vrsto srasla. stylomandibulare). digastricusa . 17 . linguales anterior) 2. lig. massetera i m. Posebno zadebljali deo ove fascije je stilomandibularni ligament i on vr{i potporu `lezde. razli~ite prirode.saliva. SCM . linguales. zahvaljuju}i mehani~koj. m. povr{inski ja~e razvijen i 2. napred i dole. Donji kraj nale`e na fibrozni snop vili~nog ugla (tractus angularis). m.I podela (prema vrsti sekretornog epitela): • serozne • mucinozne • me{ovite (seromucinozne) II podela (prema veli~ini i lokalizaciji): 1. i odvaja je od submandibularne `lezde. molares. psihi~koj ili olfaktornoj stimulaciji. Gornji kraj odgovara spolja{njem slu{nom hodniku i temporomandibularnom zglobu i zigomati~nom nastavku. Put napred se pru`a prednji ili maseteri~ni produ`etak. slabije razvijen.mi{i}no . facialisa. nepca.mastoidni i stiloidni nastavak . tri para velikih `lezda (parotidna. ** * PAROTIDNA @LEZDA Parotidna `lezda je najve}a.mi{i}i i veze sa pripojem na stiloidnom nastavku: (m. stylohioideum i lig. Zadnju stranu sa~injavaju od povr{ine prema dubini: . male `lezde u mukozi i submukozi usne {upljine su zadr`ale mesto nastanka sa manjom ili ve}om stalnom sekrecijom. koji odvaja ovu `lezdu od zadnjeg kraja submandibularne `lezde. Nalazi se u parotidnoj lo`i . Stablo n. dok je njihova sekrecija povremena.zadnji trbuh m. buccales. hemijskoj.odnosno retromandibularnoj jami. palatinae. Parotida ~isto serozna . Parotidna `lezda se sastoji iz dva lobusa: 1.prednja ivica m. zbog veli~ine sme{tenih van usne duplje u ko{tano . Prednja strana prisno nale`e uz zadnju ivicu ramusa mandibule. m. duboki.

18 . temporalis superficialis i a. Oko prednje ivice maseteri~nog mi{i}a. i otvara se u gornjem svodu vestibuluma na nivou vrata II gornjeg molara gde je njegovo izbo~enje sluznice .processus cervicalis. a unutra{nja maksilarna arterija prolazi unutra prema pterigomaksilarnoj fisuri. Arterije: a. Vlakna idu n. Mogu}a su i sekretomotorna vlakna preko chorde tympani .o{te}enje. Vene: v. Simpati~ka vlakna vode poreklo od pleksusa koji okru`uje karotidnu arteriju po{to pro|e gornji cervikalni ganglion. jugularis internom i parafaringealnim prostorom! @lezda mo`e da ima izdanak prema vratu . koji le`i ispod mandibule i ~esto dose`e do zida `drela! Na 3. carotis externa: a. jugularis externa) i njeno ra~vanje. facialisa le`i u tome. Vena se pru`a paralelno zadnjoj ivici vertikalnog ramusa mandibule. carotis externa.dakle dualna Pa vlakna. Prva ide put gore. odnosno duboki re`anj parotide je u odnosu sa stiloidnim nastavkom sa svojim pripojnim mi{i}ima. Hirur{ki zna~aj n. kroz foramen ovale (innominatum). od najispup~enijeg mesta prednje ivice `lezde. 4-5 mm napred ispod ko{tanog hodnika pru`a se stablo n. a.5 cm od ugla usne. pa presecanje ne mora da dovede do paralize. aurikulotemporalnim nervom u `lezdu. kroz oti~ki ganglion. zavr{ne velike grane gornja - temporalna i donja cervikalna grana. i prolazi kroz m. Odmah ispod grana facijalisa le`i v.komisure usana.Po izlasku iz stilomastoidnog foramena. carotis internom i v. ali. Njegov pravac ide linijom od tragusa do srednje ta~ke gornje usne . Po{to napusti infratemporalnu jamu iza vrata mandibule probija se kroz gornji deo `lezde. U sklopu sa ovim kanalom se na gornjem delu nalazi i akcesorna parotidna `lezda. {to po~etni ogranci nekad mogu imati veze. petrosusom superficialis minorom. auricularis magnus . Jednak je broj vlakana Pa i Sy! Senzorna vlakna su poreklom od aurikulotemporalnog nerva. facijalisa. glossopharyngeusa. Sekretomotorna (Pa) vlakna su poreklom od timpani~kog pleksusa n. koja utiskuje u parotidnoj `lezdi `leb. povr{no je postavljena u temporalnoj regiji odmah ispred tragusa. zatim skre}e navi{e i ulazi u `leb izme|u tragusa i temporomandibularnog zgloba. duboko prema timpanomastoidnoj suturi.II i III cervikalnog nerva sa spolja{njom jugularnom venom u platizmu. facialis posterior (v. maxillaris interna. Tako|e. paraliza. jugularis externa. a. maxillaris interna. temporalis superficialis i a. zatim probija submukozu. nemaju vezu . oko 7 mm. duboko je postavljena i a. buccinator (5 cm). koji prenosi jake bolne senzacije u temporalnoj regiji. Nervi: parasimpati~ka (sekretorno motorna) simpati~ka i senzitivna vlakna. a potom se i deli u supstanci `lezde u svoje grane.papila. zaokre}e. polazi ductus parotideus Stenoni. ~ije je jedro nucleus salivatorius inferior. Najdublji deo `lezde. Kroz tkivo `lezde prolazi i: N. koji ulazi u zadnje gornji deo sa unutra{nje strane `lezde i unutar nje se deli u terminalne ogranke koji se pojavljuju na prednjoj ivici.

lingualisa u `lezdu. kroz zamku u nervu. Sa spolja{nje strane je pokrivena: ko`om. Sy odgovara karotidnom. odnosno plexus maxillaris externus. 19 . prete`no serozna. Prednji kraj put napred {alje prednji produ`etak. zadnjim snopovima milohioidnog mi{i}a. Submandibularni duktus kre}e od dubokog dela `lezde izme|u lingvalnog i hipoglosalnog nerva i ide napred i gore da bi se otvorio u ustima odmah sa strane frenuluma lingve. SUBMANDIBULARNA @LEZDA Sme{tena je u submandibularnoj regiji izme|u mandibule. velikog roga hioidne kosti. Ova strana `lezde pokriva hipoglosalni `ivac i njegovu venu. platizmom i povr{inskim listom vratne fascije. otvarati kapsulu ispod mandibule radi ~uvanja nerva. lingualisa. Unutra u dubini le`i na: hioglosalnom mi{i}u. dok zapaljenjski ili drugi procesi ne dovedu do atherentnosti. idu u submandibularni ganglion. zadnjeg dela poda usne duplje i bo~nog zida `drela. koji razdvaja submandibularnu od parotidne `lezde. i mogu}e je ekscidirati submandibularnu `lezdu intrakapsularnom disekcijom. Lingvalni nerv prvo ide spolja od duktusa. intermediusu. Lingvalni i hipoglosalni nerv prolaze kroz hyoglossus dublje u `lezdi lingvalni iznad. Vlakna n. Preko duboke strane zadnjeg kraja prelazi stablo n. Me{ovita. facialis. na hioglosalnom mi{i}u odmah ispod lingvalnog nerva. Dakle.tractus angularis. SUBLINGVALNA @LEZDA Arterije: a. Dakle. Facijalna arterija obi~no ulazi u zadnje donji deo dubokog lobusa i po{to prese~e `lezdu na razli~itoj dubini ide kroz gornju povr{inu prelaze}i telo mandibule upravo ispred porekla maseteri~nog mi{i}a. Dakle i ovde postoji potencijalna mogu}nost dualne Pa inervacije. arterija i vena se ukr{taju povr{no. facialis.LIMFNO TKIVO: Limfno tkivo u sastavu tkiva `lezde ili limfociti oko acinusa i duktusa. i preko chorde tympani i pridru`ivanjem n. Zadnji kraj odgovara angulusu mandibule i fibroznom snopu ovog ugla . koji se preko uske pukotine izme|u prednje ivice hioglosalnog mi{i}a i zadnje ivice milohioidnog mi{i}a uvla~i u podjezi~ni predeo. Nekad ju je te{ko odvojiti i sa~uvati! Dublje prema mandibuli. Nervi: Parasimpati~ka vlakna idu od gornjeg salivatornog jedra u n. bez nodalnog karaktera. koja se mogu na}i na donjoj ivici mandibule. duktus ide gore. sa cervikalnim ograncima facijalisa. odnosno ispod donje ivice tela donje vilice. a zatim pravi krivinu gore i napred unutra od kanala. donjem delu zadnjeg trbuha i me|utrbu{noj tetivi digastrikusa. Za razliku od parotidne nije atherentna. facialisa. iznad milohioidnog mi{i}a. a facijalna arterija mo`e biti savijena platizmom gore. Vene: v. dole i napred. u kapsuli koju gradi duboka cervikalna fascija. a hipoglosalni nerv ispod.

Nervi: Pa VII (chorda tympani). dok fine zimogene granule seroznih }elija sekretuju enzime salivarne sekrecije. 20 . je manja sublingvalna `lezda. zatim u intralobularni duktus.12 manjih `lezda pa otuda i vi{e izvodnih kanala: mali Rivinusovi. Zadnji deo ima manji broj duktusa. Struktura acinusa Zidovi acinusa su sagra|eni od }elija koje okru`uju centralni lumen. dole miohioidnim mi{i}em. Fiziologija gutanja (vidi kod jednjaka) Fonatorna funkcija (vidi kod fonijatrije) Fiziologija salivacije @vakanje Fiziologija ukusa Fiziologija limfnog tkiva USNA [UPLJINA FIZIOLOGIJA SALIVACIJE Parenhim pljuva~nih `lezda se sastoji od acinusa sa sistemom tubula i ekskretornim duktusima koji vode u glavni kanal. 4. dakle ekspresija salive usled mioepitelne kontrakcije. a serozne veliki broj acidofilnih sekretornih granula. ve}a sublingvalna `lezda. Mukozne }elije sadr`e mucinozne globule. Otuda manja koli~ina sekreta posle nadra`aja simpati~kih nervnih vlakana. zavr{ne gran~ice n. unutra genioglosusnim mi{i}em. i otvara se u submandibularni duktus. a Sy spolja{nji karotidni plexus du` a. 6. sublingualis Vene: v. izme|u `lezde i genioglosalnog mi{i}a.fovea sublingualis. Sekretorni epitel acinusa se sastoji od dve vrste }elija: mukozne i serozne. sublingualis. sublingua* ** FIZIOLOGIJA USNE [UPLJINE I @DRELA 1. izme|u frenuluma jezika koji je napred i mandibule koja je nazad. Acinus vodi u interkalarni duktus. 3.Sme{tena u dnu usne {upljine. hipoglosusa i podvili~ni kanal. Arterije: a. a veliki Bartholinijev se otvara pored Warthonovog submandibularne `lezde. Mucinogene granule sekretuju mucin u salivu. koje predstavljaju prekursore salivarne amilaze. spolja sublingvalna ko{tana jama mandibule. Nije jedinstvena celina ve} se sastoji od 10 . odgovorne su za viskoznost. 5. Ove }elije se kontrahuju pod dejstvom simpatikusa (?) ili adrenalina. Mioepitelne }elije le`e izme|u baza acinusnih }elija i bazalne membrane i prisutne su u intralobularnim duktusima. Prednji deo `lezde. je kompaktan. Sa gornje strane je ograni~ena sluznicom poda usne duplje. prolaze: n. tj. lingualis. 2. na kojoj pravi udubljenje . a dalje u interlobularni duktus ili ekskretorni kanal. a koji vodi u duktalni sistem. Preko unutra{nje strane `lezde. Acinusne }elije le`e na homogenoj bazalnoj membrani. lis. prete`no mukozna. Me{ovita. odvaja se posebno u usnoj {upljini sa strane sublingvalne plike.

Terminalni deo glavnog ekskretornog kanala je oblo`en plo~asto slojevitim epitelom. Manji krvni sudovi ulaze kroz kapsulu. sublingvalne i glosopalatinalne. U lobulima ova arterija se grana u arteriole a one u bogatu kapilarnu mre`u koja okru`uje intralobularni duktus.42% 0. Bogata vaskularizacija duktusa je u vezi sa aktivnom funkcijom transporta. oralni vestibulum: labijalne i bukalne. 4. Pomo}ne pljuva~ne `lezde: 1. Neke karakteristike kanala: interkalarni duktusi submandibularne `lezde su kra}i od onih u parotidne `lezde (kalkulus?). za vreme sekrecije. 3. Parotidna `lezda nema hilus i krvni sudovi prodiru kroz povr{inu `lezde bez odre|enog reda. Submandibularna: me{ana.cirkulacija Glavna arterija koja snabdeva submandibularne i sublingvalne `lezde ulazi u hilus `lezde. enzimi 21 . Smer u kapilarima je suprotan od pravca salive. 3. Sublingvalne nemaju interkalarne ni cilijarne duktuse. palatinalne. Pljuva~ka Sastav: 99.22% 0. Dakle epitelni pokrov duktusa pokazuje progresivne promene od cilindri~nog do pseudoslojevitog i plo~asto slojevitog epitela. 2.14% voda soli organske mat. Opisane su i arteriovenske anastomoze koje igraju ulogu u hemodinamskom pritisku. Od kapilarnog pleksusa krvni sudovi idu u sekundarne kapilare oko acinusnih }elija. Sublingvalna: ve}i broj manjih kao jedna solitarna. Osnovna vaskularna karakteristika je da arterijske grane se pridru`uju ekstralobularnim i interlobularnim kanalima u `lezdanim lobulusima.Duktalni sistem Duktalni sistem koji vodi od sekretornih segmenata ili pak acinusa se mo`e diferencirati u tri strukturne regije bazirane na osnovu histomorfolo{kog ispitivanja: 1.22% 0. intralobularni duktusi sa cilijarnim epitelom. Specijalne karakteristike pojedina~nih pljuva~nih `lezda Parotidna: ve}ina }elija je serozna. dakle vodenasta sekrecija sa bogatstvom enzima a sa malo mucina. 2. sa predominacijom seroznih }elija 4:1. Vaskularizacija . interkalarni duktusi sa kubi~nim epitelom. a iz kapilara u vene du` duktusa van lobulusa. lingvalne donje i gornje. uglavnom mukusne. 4:1. ekskretorni duktusi sa kubi~nim }elijama koje le`e na zaravnjenim }elijama.

bikarbonata.reakcija na dra`enje. X) 22 . i naravno koncentracija Ca.samo se misli o hrani ili oseti miris ili kada se hrana 2. K. U svom sastavu pokazuje velike varijabilnosti i koncentracije glavnih sastojaka. N. E). lingvalne i nep~ane tonzile. Enzimi: IgA. Ca. polipeptidi. • koncentracije sastojaka. odr`ava se hipotonija u odnosu na ekstracelularnu te~nost. }elije: limfociti. Cefali~na faza salivacije . deskvamirani epitel. X). Saliva vi{e odgovara intracelularnoj te~nosti. bezbojna. usne {upljine. Bukalna faza salivacije . enzimi i sl. Anorganski sastojci: Organski sastojci: 1. amilaza. Rhesus (C. CO. vitamin C i B kompleks. Mg. Na. urea. kurioziteta radi.jezika (V.`drela (IX. Obzirom na povi{en nivo K a smanjen Na. Naj~e{}i kalkulusi su u submandibularnoj `lezdi zbog kanala.6. Le. bakterije. IX.6-7. Linearno je pove}anje koncentracije Na. IX. M. ribonukleaze i sl.sijaloadenoza. azot. Hipersaturacija Ca i fosfatima je u vezi sa nastankom zubnih karijesa i kalkulusa. Saliva je opalescentna.usne {upljine (V) . Antigeni: izohematoglutinin ABO Ag. mucin. PH . aminokiseline. lizozim (probija zid bakterijskih }elija). vazduh. viskozna te~nost. kreatinin. polimorfonukleari. putrifikovani sastojci hrane. odnosno taktilne podra`aje sluzoko`e jezika. D. To zavisi od: • sastava sekrecije razli~itih tipova `lezda. Na intenzitet ove faze uti~e prethodna cefali~na faza. za razliku od neinflamatornih uve}anja `lezde . Mogu biti prisutni i: bakterije. O .u zapaljenjima raste 2 10 puta. AFERENTNI PUTEVI SALIVARNOG REFLEKSA vidi (V. koloidni fosfat ili sa karbon dioksidom. kisela i alkalna fosfataza. nekroti~ni detritus ili deskvamirani epitel. `drela i ose}aja ukusa hrane. sa malim koncentracijama fosfata i sulfata. H. Reakcija pljuva~ke: jon vodonika zna~ajan za nastanak zubnog karijesa. odnosno hlorida sa pove}anim protokom . uri~na kiselina. laktoperoksidaza.Naj~e{}i enzim je ptijalin koji hidrolizom razla`e skrob do maltoze. Npr. Proteini.6) Submandibularna manje kisele reakcije od parotidne `lezde. tiocijanati su pove}ani u te{kih pu{a~a. Salivatorni Ca je u vezi sa koncentracijom Ca u plazmi. nespecifi~ne esteraze. • od stimulusa. Ca je ili u vezi sa proteinima. anjoni hlorida. nezavisan u odnosu na smanjeni dijetalni input. • koncentracije plazme. ushodnog toka. dra`enje sluzoko`e: .7 (5. X) .

IX za parotidnu `lezdu (n. Kod mukoznih `lezda. Kako kori{}enje. Gastrointestinalna faza salivacije . s tom razlikom {to parasimpatikus ima ja~e dejstvo na pove}anje sekrecije od simpatikusa. auriculotemporalis) .ptyalismus @VAKANJE @vakanje predstavlja vrlo va`an akt u ishrani. ili kod nagona na povra}anje. carotis externae) . njihovo dejstvo je sinergi~no.besnilo parkinsonizam Pove}ano lu~enje pljuva~ke . Pa . dok se pod dejstvom simpatikusa lu~e male koli~ine jako guste pljuva~ke. EFERENTNI PUTEVI SALIVARNOG REFLEKSA Parasympaticus i sympaticus imaju antagonisti~ko dejstvo na lu~enje seroznih `lezda.ose}aj ukusa hrane (VII.plexus temporalis superficialis za parotidnu . kada dolazi do jakog lu~enja pljuva~ke (X). jedini u celom digestivnom traktu u mogu}nosti da isitne uzetu hranu. Enzimi koji deluju pri varenju na uzetu hranu mogu delovati 23 .VII-bis za submandibularnu `lezdu Sy (oko a.plexus sympaticus facialis za submandibularnu . `eludac). IX) 3. odnosno varenje hrane zavisi velikim delom od usitnjenosti zalogaja. odnosno zubi.xerostomia - oboljenja salivarnih `lezda o{te}enje centralnih salivarnih puteva i nerava psihogeni poreme}aji usled disanja na usta kao posledica uzimanja nekih lekova hroni~ni nefritis i uremija dijabetes mellitus i diabetes insipidus Sy Paterson Brown-Kelly i Sy Sjögren upotreba izvesnih lekova mentalni poreme}aji u toku trudno}e zapaljenje sluznice usne duplje i `drela strana tela i tumori `drela i jednjaka posledice trovanja metalima (Hg. jasno je da je `vakanje hrane od neobi~ne va`nosti. Pod dejstvom parasimpatikusa lu~i se retka. Bi) infektivne bolesti .plexus sublingualis za sublingvalnu POREME]AJI LU^ENJA PLJUVA^KE Suvo}a usta . bistra pljuva~ka. a drugi smanjuje njihovo lu~enje.nastaje obi~no kao posledica uzimanja hrane koja jako iritira sluznicu GIT trakta (jednjak. Prvi poja~ava. po{to su usta.

mogu izazvati nadra`aj gustoreceptornih }elija. sa malim kon~i}em koji se kupa u te~nosti jamice. papilae fungiformis (razbacane po telu jezika) 3. samo molekuli razlo`eni na jone. mada se korpuskuli mogu na}i i u sluznici usne duplje. gde su sme{teni vrhovi gustoreceptornih }elija. ili 2. Ovaj otvor se produ`ava u jamicu. Mehanizam nadra`aja gustoreceptornih }elija je: 1. sa oko 200 gustativnih korpuskula na svakoj) 2. papilae circumvalatae (sme{tene u obliku "V" na bazi jezika. Postoje ~etiri elementarna ose}aja ukusa i to: slatko. ketoni. izazivaju}i na taj na~in podra`aj nervnih zavr{etaka. rastvorene u odre|enoj koncentraciji hemijske supstance izazivaju reakciju na povr{ini ili u citoplazmi }elija.na lateralnim stranama (kiseline. FIZIOLOGIJA UKUSA Ose}aj ukusa predstavlja va`an faktor u izboru hrane prema `elji ~oveka i potrebi na{ih tkiva. slano. aldehidi. 1. Dakle. sitnjenje hrane u ustima smanjuje mogu}nost ekskorijacije sluznice digestivnog trakta i pobolj{anje evakuacije sadr`aja digestivnog trakta. 2. Gustativne papile i gustativni korpuskuli. kako bi se celulozni omota~ slomio i omogu}io iskori{}avanje hranljivih sastojaka takve hrane. papilae foliate (na lateralnoj strani jezika) Sastav gustativnih korpuskula. Ovo ~ulo spada u grupu hemijskih ~ula. tako da je efekat iskori{}avanja ve}i ukoliko je hrana sitnije i`vakana. organske supstance ({e}er. menjaju}i permeabilnost }elija receptora i stimuli{u}i nervne zavr{etke oko pupoljaka. preko kojeg je korpuskul u vezi sa spolja{njom sredinom. Osim toga.samo na povr{ini ~estica hrane. odnosno neorganske soli Pb i Be. `drela. supstance koje dra`e gustoreceptore dovode do fizi~kih promena na njihovim produ`ecima. alkohol. Gustativne papile predstavljaju nosioce gustativnih korpuskula i razasute su po jeziku.vrh jezika. gorko i kiselo. slano . Pored toga. hrana koja je bogata celuloznim omota~ima }elija. Izme|u ovih }elija se nalaze potporne }elije. Gustativne papile se dele na: 1. od 20-35° C. kiselo . slatko . estri). i to na temp. proporcionalno koncentraciji H jona) 24 . katjoni) 3. Od gustoreceptornih }elija sa donje strane polaze nervna vlakna.cela povr{ina jezika (jonizovane kiseline. vo}e i povr}e mora biti dobra sa`vakano. Svaki korpuskul je ovoidnog oblika sa otvorom na vrhu (porus gustatorius).

IX do tractusa solitariusa. Macrostomia .iz Rathkeovog {paga). a od njega polazi tre}i neuron i ide do kore velikog mozga (operkularno inzularna zona). Od ovog jedra. koji se nalaze izme|u {kr`nih lukova. Ostale strukture nastaju od endodermalnog epitelnog sloja. Deo usne {upljine koji nastaje od stomatodeuma. Iz zadnje tre}ine ide preko n. V. Pri kraju ~etvrte nedelje (27. usled rascepa prednjeg dela chorde dorsalis. a druga se slepo zavr{ava. zubna gle|. tako da ose}aj ukusa uti~e direktno na koli~inu pljuva~ke. 2. 4. usnice. radi se zapravo o popre~noj pukotini lica. Faringealni d`epovi u~estvuju u stvaranju mnogobrojnih va`nih organa. Microstomia . U 2. drugi neuron ide do nucleusa arcuatusa. faringealnim d`epovima. Brza adaptacija gustoreceptornog organa na nadra`aje. 3. strane usne duplje. Iz predela `drela ide preko n. Achelia 25 .4. prednji deo hipofize (adenohipofiza . ** * KONGENITALNE ANOMALIJE USANA. mesecu razvoja.velika usta Velika usta koja se`u od uva do uva. VII (horda timpani) i od njega u tractus solitarius u produ`enoj mo`dini. prekriven je ektodermom (epitel tvrdog nepca.na bazi jezika (organski spojevi duga~kih lanaca i alkaloidi . Membrana buccopharyngica ima dva zida .mala usta Mala usta usled predalekog sra{}ivanja nastavaka gornje i donje vilice. gorko . ne radi se o poreme}aju ~ula ukusa. koji je u ranom stadijumu razvoja na svom gornjem delu slepo zatvoreno (membrana buccopharyngica). Kod kijavice.ektodermalni spolja i endodermalni iznutra.stoma duplex Dve usne {upljine od kojih je jedna normalna. Podvostru~enje usta . dana). cefali~ni deo primordijalnog creva se diferencira kao farinks.lekovi ali i otrovi). X do tractusa solitariusa. prebacuje se na n. On je komprimiran u dorzo ventralnom smeru. ve} poreme}aj mirisne faze salivacije! ** * EMBRIOLOGIJA USNE [UPLJINE I @DRELA Farinks postaje iz prednjeg dela primitivnog creva. tako da su mu lateralni delovi jako razvijeni i predstavljeni tzv. Tractus solitarius je vezan sa salivarnim jedrima. odnosno primitivno crevo. ova membrana nestaje i primitivna usta (stomatodeum) se nastavlja u farinks. USNE [UPLJINE I @DRELA 1. NERVNI PUTEVI OSE]AJA UKUSA Iz prednje dve tre}ine jezika impuls ide preko n.

Micrognatia . preparati katalaze. Agnatia Nedostatak donje vilice. Bolest nastaje kao posledica osloba|anja H2O2 usled prisustva hemoliti~nih streptokoka.traheotomija. 13. Su{tina je u nedostatku katalaze. glosoptoza i rascep nepca . AP dijametar donje vilice je smanjen.izbo~enje donje vilice Izbo~enje brade sa smetnjom u ishrani i govoru. 26 . Gotsko nepce Visoko postavljeno tvrdo nepce. kada je cela mandibula simetri~no nerazvijena.5. Macrochelia 6. pneumokoka tipa I u usnoj duplji.ortodoksna korekcija do puberteta ili osteotomija Robinov sindrom . kada ne dolazi do penu{anja! Terapija: higijena usta. visina donjeg dela lica skra}ena. ekstrakcija zuba. isturenost i spu{tenost frontalnih zuba maksile i nagomilavanje mekog tkiva i ispod donje vilice. Prognatia . Mikrognatija nastaje kao posledica nepotpunog razvoja I i II branhijalnog luka. Terapija: . ukoliko se ne le~i . macroglossia i microglossia Sindrom aglossia-adactylia . Kod Japanaca. Odsustvuje prominencija donje tre}ine lica. hranjenje sondom . otklanjanje nekroti~nog tkiva. 8.izbo~enje gornje vilice dentalno i alveolarno.hipoplazija donje vilice Mala vilica je u retropoziciji u odnosu na gornju. Dolazi do oksidacije krvnih proteina i smanjuje se otpornost na mikroorganizme. Komplikacija.fiksacija jezika za donju usnu i ona se dr`i 6 meseci do razvijanja . 9.sepsa. Microchelia 7. Dolazi do ote`ane mastikacije. 11.nedostatak jezika ili te{ka hipoplazija (ne uti~e znatnije na razvoj govora!) udru`ena sa poreme}ajem razvoja prstiju ruke i nogu. 10. gastrostoma . Progenia .decu dr`ati u pronaciji na trbuhu. Mo`e biti unilateralna. Dokazivanje ovog nedostatka se vr{i posipanjem tkiva rastvorom H2O2. 12. a govor je o~uvan.mikrognatija. Isturenost vilice dovodi do promena u okluziji zuba. Acatalasia . da zahvati samo jedan ramus i telo mandibule ili bilateralna. Aglossia. Koreanaca i Izraelaca. antibiotici.kongenitalni stridor.operacija po Duglasu . Terapija: po zavr{etku rasta organizma. Takahara sindrom Ulceracije desni i sluznice usne duplje koje izazivaju ispadanje zubnih pupoljaka i nekroti~ne kosti gingiva.acatalasemia. daje pti~iji profil.

prelaringealna. 14. 20. sivo sme|a. Terapija: ekstrakcija i zuba i hiperplasti~nog tkiva! 19.frenulum linguae brevis . oran`. Poreme}aj mo`e biti pra}en hipoplazijom zubne gle|i. cista i fistula. 15. Thyroideae accessoriae Bilo gde du` duktusa tireoglosusa. Ovo oboljenje mo`e biti udru`eno sa situsom inversusom. potpunom agenezijom tiroideje.produ`enje ili ekscizija u celini. a usled poreme}aja u spu{tanju tiroidnog tkiva. Terapija: plasti~ni rekonstruktivni zahvati. ulegnutom ili izdignutom potpuno glatkom povr{inom. Elephantiasis gingivae Jaka hiperplazija gingive u toku denticije sa tendencijom recidiviranja. 18. neposredno ispred cirkumvalatnih papila. hipoplazija gornje usne. Ne smeju da se uklone dok se Ova anomalija mo`e biti udru`ena sa pojavom ductusa thyreoglossusa. sindaktilija). Terapija: hirurgija. nedelje intrauterinog razvi}a. 21. . to su neinflamatorna hiperplazija vezivnog tkiva gingive. Glossitis mediana rhomboidea Na dorzumu perzistira tuberculum impar koji se karakteri{e okruglastom. Autozomno dominantno se nasle|uje.lingua accreta Nemogu}nost podizanja vrha jezika usled kongenitalnog kratkog ili napred postavljenog frenulumu jezika zna~ajnom za govor. Ankyloglossia superior Prirastanje vrha jezika za nepce ili gingive. strome sa dosta veziva i pla`e odontogenog epitela u njoj. pretrahealna (normalno) i intratorakalna. Hipoplazija i bojenje emajla i dentina zuba usled upotrebe tetraciklinskih preparata Boja zavisi od vrste preparata koji se daju u toku denticije ili majkama za vreme dojenja . i 12. Spor rast. Velike se mogu odstraniti kada smetaju uz prethodne mere predostro`nosti. Lingua bifida 27 ne utvrdi prisustvo pravog i funkcionalnog tkiva tiroideje. Ankyloglossia inferior . Posledica gre{ke u razvoju izme|u 8. Sa rascepom nepca dolazi do prirastanja za septum! Mo`e biti udru`eno sa mnogim drugim malformacijama (ankiloza temporomandibularnog zgloba. 17. Terapija: hirur{ka. bez smetnji.`uta. histolo{ki sastavljen od velikih jako granuliranih }elija. Bolest mo`e biti udru`ena sa oligofrenijom ili hipertrihozom.Pacijenti imaju usko lice sa uvu~enom bradom.5-10% samo aberantna! . Terapija: ne treba. lingvalna. Terapija: hirur{ka . sublingvalna. 16. Kongenitalni epulis Javlja se kod novoro|en~adi benigni pendularni tumor na desnima maksile i mandibule. Le~enje samo ukoliko je o{te}ena zubna gle|. Naj~e{}e je na bazi jezika u predelu foramena cekuma. Histolo{ki.

mialgije.virus influence A. udru`en sa poreme}ajem druge denticije. paralelno ili vertikalno postavljene u odnosu na normalne.glossitis migrans Ovalne. 23. Pojava premle~nih zuba Ovakva pojava zuba predstavlja te{ko}u u ishrani odoj~eta i mo`e izazvati dekubituse na jeziku. tako da se ovi zubi moraju odstraniti.Influenza .tip 4 . ili 3. kod ve}ih hirur{ki.Common cold (prehlada) .herpes symplex pharyngis (herpeti~ne vezikule orofarinksa. miokarditis. A1. Hereditarna hypodontia sa disgenezom nokata Kod ovih pacijenta se sre}e nedostatak nokata ili su mali. epiglotisa. Slivaju se i i{~ezavaju. Asimptomatski ili lako pe~enje jezika.akutni faringokonjunktivitis .obi~no udru`eno vi{e virusa. 25. pleurodinia. Lingua fissurata Vi{e od dve fisure su patolo{ki nalaz. hipertrofija op{an~enih papila usled niskog nivoa vitamina A u serumu i poreme}aja njegove resorpcije. Terapija: Kancerofobija! Nepotrebna. Veli~ina rascepa jezika javlja se u raznim stepenima. Terapija: Kancerofobija! Ispiranje alkalnim rastvorom. Nokti obi~no po~nu da rastu u 2. Terapija: Nepotrebna. . * ** AKUTNI FARINGITISI ETIOLO[KA PODELA 1. dobre prognoze ali mogu}e i: meningitis. glatke. .Herpes grupa .akutni eksudativni faringitis . 24. B. 26. Mogu biti udru`ene sa rascepom nepca i usnica. U lakim postoji samo rascep vrha jezika. usled atrofije papila jezika.akutna respiratorna bolest .(grip) . hipofarinksa.Rascepi jezika mogu biti izolovani ili udru`eni sa rascepima gornje usne ili mandibule.Adenovirusi . crvenkaste tanke plo~e. Lingua scrotalis Ja~e razvijene. D. deceniji `ivota.herpangina male dece (Coxaki A virus) (leti u male dece. ~este lokalne bakterijske superinfekcije koje se manifestuju komplikacijama. uvu~ene. Terapija: Kancerofobija! Kod manjih nepotrebna terapija. Javlja se na ro|enju. ali sa staro{}u se pove}ava broj obolelih.tip 3 . traje 14 dana. Broj zuba se kre}e od 2-28. . te{ko o{te}enje epitela sve do germinativnog sloja. Lingua geographica . Terapija: proteze. difuzno razbacane sa ili bez promena na licu) 28 . C. PHARYNGITIS VIRALIS . A2. slabo razvijeni. Prva denticija je normalna. 22.

.Urica . promuklost).malinast jezik i ospa. * Bris TH: antidifteri~ni serum i antibiotici. .Difteria (DiTePer nevakcinisana deca.Luetica tipa 4 na lekove. sa ili bez promena na licu (paraliza n.EB virus .larinks Dg: foetor ex ore.obi~no na bazi prethodne virusne infekcije. 4. .kod infektivnih bolesti. prele`ana difterija ne ostavlja trajni • • • • • imunitet). stafilokok.Mycotica . lateralni li~i na peritonzilitis. facialisa)) ."vrat bika" Te{ka respiratorna insuficijencija . Bol pri gutanju Povi{ena telesna temperatura Ubrzan puls usled intoksikacije miokarda Regionalna limfadenopatija . PHARYNGITIS ENDOCRINO . .Entero virusi .fibrinske debele naslage tonzila.. PHARYNGITIS SPECIFICA . PHARYNGITIS BACTERIALIS (PYOGENES) .limfadenitis zadnjeg zida `drela . . `utica . aksilarni nodusi. miokarditis i laringotraheitis. jako atherentne membrane.sa enantemom na mekom nepcu u toku febrilnosti i egzantemom po prestanku temperature 2.Exantema subitum . Komplikacije: afinitet za neuromuskularne plo~e .Echo virusi . X.uve}anje jetre i slezine 29 .faringitis sa prolivom .Scarlatina (streptococcus beta haemoliticus) .Tuberculosa .slika obi~nog faringita izazvana alergijskom reakcijom 5. PHARYNGITIS TOXICA . debele.akutni edem sa mogu}im ugu{enjem izazvan alergijskom reakcijom tipa 1 na razne alergene (lekovi ili nutritivni alergeni). PHARYNGITIS ALLERGICA .pareze i paralize. oro i epifarinksa . sekundarno. IX i n. Streptokok.febrilnost oko 39°C. podru~ja n. Rubeolla. ingvinalni. pneumokok. Varicella . odr`ava se dugo . 3. 6.uve}ani vratni.herpes zoster pharyngis (jednostrane bolne vezikule. bolna obostrana cervikalna limfadenopatija. sivkaste.Premenstrualis (hiperfolikulizam. PHARYNGITIS INFECTIOSA .kod gihta.METABOLICA 7.Mononucleosis infectiosa .Morbilli.

leukopenija .eventualne neurolo{ke smetnje . farinksa posle tonzilektomije.Paull-Bunnel pozitivna reakcija 1:16 pa na dalje (u 30% aglutinacija negativna) 8. bez znakova reaktivnog zapaljenja. 8.akutni ulcerativni proces jedne.. Bez adenopatije. .Vincenti i spirohetom Borelia Vincenti.Trench Mouth (epidemija u vojsci). Regionalna limfadenopatija. re|e obe tonzile.VINCENTI .recidivantne angine. koji se mogu na}i u `drelu normalnih ljudi. . U krvnoj slici postoji veliki broj mladih elemenata bele loze. 9. limfocitoza 10-20. ali starih. B.ispod 1000. nepca i desni. PHARYNGITIS GRANULOSA . transfuzije krvi. 10. c) aplazija ko{tane sr`i (panmyelophtisa) . `drela.50% monocita (virocita) . PHARYNGITIS HIPOVITAMINOSA . gingivostomatitisa i faringitisa zbog pada odbrambenih snaga organizma. kosna sr` sklona aplaziji pri uzimanju mijelotoksi~nih lekova.radi se o nekroti~nom procesu na sluznici i stromi tonzila.leukocitoza. Ulcerozne promene na tonzili i `drelu prekrivene prljavo sivim membranama. .~e{}e se manifestuju kao angine!) 12.infekcija Gram negativnim mikroorganizmima. PHARYNGITIS ULCEROMEMBRANACEA . PHARYNGITIS LATERALIS .PLAUT . ispiranje usta Na perboratom. dehidratacija i oblo`en jezika. Dominiraju simptomi i znaci sepse. anemija i trombocitopenija. karioznih zuba. avitaminoze. ubrzano disanje i puls. PHARYNGITIS HAEMATOLOGICA a) agranulocitoza . op{teg oboljenja. mali broj granulocita.oboljenje je posledica pada op{tih odbrambenih snaga organizma. tonzilektomije. C 30 .otok lateralnog zida u vidu nabora posle (7. usled pada Dg: leukopenija. lokalno i op{te Salvarsan. a tek posle pada lokalne ili op{te otpornosti postaju patogeni: fuziformnim . bacilom Plaut .A. antibiotici b) akutne leukemije . po ~ijem skidanju dolazi do krvavljenja. 9. monocitoza .ekstreman pad broja }elija u krvi. predela retromolarnog trigonuma. tu{iranje 7% acidum chromicumom. lo{e ishrane . mali procenat zrelih leukocita. TH: antibiotici.kompenzatorna hipertrofija limfnih ~vori}a 11. udru`enom sa ulceroznim gingivostomatitisom. sa ulceroznom anginom i gingivostomatitisom.sekundarne promene u smislu angine. imuniteta. sulfonamidi) ili idiopatskog (u sklopu aplasti~ne anemije i predispozicija) porekla.000. TH: otkloniti uzrok.pad granuliranih leukocita u krvi usled toksi~nog (piramidon. d) hroni~ne neutropenije . 11. U kosnoj sr`i neznatan broj }elija. 10.

ulceracije prekrivene fibrinskim naslagama. edem i staklast sekret. menstruacija. LABORATORIJA • Leukociti u krvi su povi{eni samo u bakterijskoj infekciji. uzeti lek.infektivna mononukleoza. OROFARINGOSKOPIJA Hiperemija sluzoko`e. hrana. 31 . sa malo bakterija i leukocita). eventualne Koplikove mrlje. hiperemi~ne vezikule.rubeola. Pappenhaimu (kod bakterijske infekcije brojne bakterije i leukociti. nekroze i dr.13. • Biogram i antibiogram brisa `drela. aksilarno . povreda. i na gljivice. a kod virusne infekcije epitelne }elije. PHARYNGITIS POSTTRAUMATICA DIJAGNOZA I TERAPIJA AKUTNIH FARINGITISA ANAMNEZA Od kada traje. RINOSKOPIJA Znaci infekcije. KLINI^KA SLIKA Lak{i oblik • • • • • neugodnost u `drelu pri gutanju pljuva~ke .lak bol ose}aj suvo}e `drela (“sore throat”) bol u u{ima pri gutanju lako uve}anje vratnih limfnih ~vorova lako povi{enje telesne temperature Te`i oblik • • • • • • • visoka telesna temperatura (40°C) ose}aj groznice op{ta intoksikacija bol u mi{i}ima glavobolje povra}anje ote`ano gutanje INSPEKCIJA PALPACIJA VRATA Retroaurikularna limfadenopatija . • Mikroskopski pregled razmaza iz `drela obojenog po Wrightu tj.

tonsillopriva 3.~ajevi • antialergici. Mikroklimatski faktori a. Faringitisi su skoro redovno uzrokovani sekundarnim etiolo{kim faktorima: 1. te~nosti . ~esti recidivi akutnih faringitisa descendentna infekcija kod hroni~nog sinusitisa hroni~ni tonzilitis hroni~na zapaljenja usne duplje. e. uremija) e. nazalna opstrukcija i disanje na usta b.• Virusolo{ka ispitivanja. krvne bolesti (npr. endokrine bolesti (dijabetes. avitaminoze b. zuba i desni ascendentna infekcija iz plu}a ekspektoracijom 2. Alergija KLASIFIKACIJA A) PHARYNGITIS CHRONICA ALLERGICA 32 . Funkcionalni faktori a. antimikotici • antibiotici HRONI^NI FARINGITISI ETIOLOGIJA U etiologiji faringita retki su primarni faktori. zloupotreba glasa i farinksna neuroza. endogene intoksikacije (ciroza. gastrointestinalne bolesti f. "hrakanje" c. d. Op{ti faktori a. op{te bolesti koje smanjuju imunitet d. Hroni~na infekcija a. profesionalna zaga|enja 4. struma) 5. alkohol i duvan b. klima i mikroklima c. c. Paul-Bunnelova i druge specifi~ne reakcije TERAPIJA Simptomatska: • analgetici i antipiretici • dezinficijentni rastvori za ispiranje • vitamin C. hroni~na leukopenija) c. b.

srtriae lateralis (limfno tkivo lateralnog zida) c) atrophica (sluznica farinksa atrofi~na. • Povremeni ka{alj. vitamin A .~esto sezonski. {to se pogre{no pripisuje larinksu.B) PHARYNGITIS CHRONICA NONSPECIFICA NONALLERGICA B) . SE i leukociti povi{eni) 1. Pharyngitis chronica nonspecifica nonallergica a) catarrhalis (kongestija sluzoko`e. sjajna. TH: tu{iranje i ispiranje Jod-Glycerinom. mukopurulentna sekrecija. a usled zatvaranja izvodni kanala `lezda smanjena koli~ina sluzi) TH: tu{iranje 2% AgNO3 .tako da je ovo oboljenje kontraindikacija za tonzilektomiju. CAVE! * Antibiotici kontraindikovani 33 .diffusa . od jutarnjeg bola do ose}aja stranog tela.granulosa posterior (limfno tkivo zadnjeg zida) .Thornwaldova bolest (perzistiranje embrionalne komunikacije izme|u kaudalnog dela horde i nazofarinksnog epitela na zadnjem zidu epifarinksa b) abscessus epipharyngis u o`iljcima vegetacija c) Cryptolymphoiditis chronica nedovoljno involuiranih vegetacija (potilja~na glavobolja. sklerom i ozena) SIMPTOMI FARINGOPATIJA Simptomi hroni~nog faringitisa sli~ni su kod svih oblika: • Disproporcija izme|u tegoba i klini~kog nalaza. `ari{ne komplikacije. jako izra`eni krvni sudovi i velika koli~ina providne TH: tu{iranje 2% AgNO3 b) hypertrophica (hipertrofija sluzoko`e i eventualno mi{i}a. • Pogor{anje u egzacerbacijama .sicca crustosa (pr.Lushkae . • Nelagodnost u `drelu. suva.localisata a) Cystis seu abscessus bursae pharyngicae . "hrakanje" ili gutanje usled stalni neprijatnih senzacija.symplex (pr. dolazi do smanjene sekrecije `lezda u sluznici `drela . eventualno prekrivena debelim zelenim fetidnim krustama. suvo}a `drela posle sluzi) spavanja usled disanja na usta. opstrukcija nosa. o{te}enje simpati~kih i parasimpati~kih sekretornih vlakana koja idu du` krvnih sudova pri tonzilektomiji. pharyngitis tonsillopriva) . Epipharyngitis chronica nonspecifica nonallergica 2. • Nemogu}nost pevanja falceta kod peva~a.diffusa .

Lupus farinksa je danas retko oboljenje. • • • • U farinksu se tuberkuloza javlja u tri oblika: Akutna milijarna forma . Bolest ima hroni~ni karakter. TH: Tuberkulostatici. Usled toga.* Psihoterapija usled kancerofobije SPECIFI^NA OBOLJENJA FARINKSA TUBERKULOZA FARINKSA Predilekciono mesto su nep~ani luci. IX.infekcija sputumom .hematogena infekcija Hroni~ne tuberkulozne ulceracije . Bolest je pra}ena visokom telesnom temperaturom i naglim propadanjem organizma.mutilantna ili vegetantna forma Lupus farinksa . TH: Tuberkulostatici. epimukozni anestetici radi ubla`avanja tegoba. jer tonzilitis mo`e LUES FARINKSA Mo`e se sresti u svim stadijumima. forme koje su lo{e prognoze. Larvirani tuberkulozni tonzilitis je danas naj~e{}i tip tuberkuloze. Zone aktivnog procesa se smenjuju sa sa cikatriksima. Klini~ki se javlja u vidu mnogobrojnih ~vori}a ili mehuri}a na sluznici `drela koji ulceriraju. smetnje u govoru i vra}anje hrane na nos. koje nekad mogu biti tako jake da zahtevaju hirur{ku intervenciju na ovom `ivcu. Javlja se kao sekundarni lupus kod bolesnika sa lupusom lica i nosa. ali je sekundarni lues farinksa naj~e{}i. Nema popratnog adenita na vratu. postoje disfagije. Oboljenje je pra}eno izrazitim neuralgijama n. i}i potpuno asimptomatski ili sa eventualnim uve}anjem tonzile i hiperemijom. stvaraju}i o`iljak. U prvoj fazi bolesti dolazi do lividnosti sluznice farinksa na kojoj se kasnije javljaju `u}kasto crvenkasti ~vori}i. meko nepce i uvula. Hroni~ne TBC ulceracije su promene u `drelu u kontinuitetu sa promenama larinksa i nosa. Klini~ki se javljaju ulkusi neravnih ivica. ka{asta i te~na ishrana. a javlja se u perakutnom ili subakutnom obliku. TH: Tuberkulostatici i lokalna asepti~na sredstva.primarna TBC direktnom inokulacijom Larvirani TBC tonzilitis sa limfadenitisom vrata Akutna milijarna forma predstavlja te{ku komplikaciju uznapredovale tuberkuloze plu}a usled pada odbrambenih snaga organizma. 34 . Tada se javlja te{ka disfagija i bol u `drelu. dijatermija. koji ulceri{u i cikatriziraju. prljavog dna. vitamin D (kalciferol). ali je izra`en limfadenitis colli. tako da zahva}ena sluznica ima izgled kore pomorand`e. sa hipersalivacijom i eventualnim krvarenjem.

~vrsto vezane za podlogu. pa je rana dijagnoza veoma va`na radi spre~avanja {irenja infekcije na okolinu. Zatim. zatim dolazi do nekroze. jezik ili tonzilu.Sol.Primarni lues farinksa je naj~e{}a forma ekstragenitalnog primarnog luesa i zahvata usnu. temperature i adenopatije. mehani~ke. U po~etnoj fazi bolesti postoji jednostrani crveni tvrd otok. OSTALA OBOLJENJA FARINKSA To je infekcija najverovatnije gljivicom Leptotrix. ve} cikatrizaciju. Sekundarni lues farinksa je najinfektivniji oblik. Bolest spontano prolazi. Promene su na: zadnjem zidu `drela. i + WAR test. Dijagnoza se postavlja na osnovu klini~kog izgleda i nalaza blede treponeme u razmazu. TH: u manjim slu~ajevima bu`iranje ili plasti~no rekonstruktivni zahvati. TH: Antilueti~na i lokalni dezinficijens . MIKOTI^NA OBOLJENJA FARINKSA 35 . • Lueti~ni cikatriksi su naj~e{}i nalazi. Predstavlja iznenadni otok uvule koji se {iri na nep~ane lukove usled napornog ka{lja. • Gumma predstavlja specifi~nu lueti~nu infiltraciju tkiva sa endarteritisom i kasnijom nekrozom tkiva u regionu distribucije odgovaraju}e arterije. APOPLEXIA UVULAE 3. • Difuzne infiltracije (sifilomi) su difuzni gumozni infiltrati u vidu razbacanih traka i ~vorova. Karakteri{e se sivkastim ili `u}kastim izra{tajima u vidu malog roga kao posledica hipertrofije ili keratinizacije epitela. Karakteri{e se od lake hiperemije sluznice do enantema .plaques muquese. u roku nekoliko dana. egzantem (ospa na ko`i). Tercijarni lues farinksa se mo`e da javi u nekoliko oblika: • Povr{ne ulceracije sa tamnom crveno ivicom u prvoj fazi na uvuli i mekom nepcu koje dovode do o`iljaka. difuzna limfadenopatija. I{~ezavaju za 1-2 meseca. termi~ke ili korozivne povrede. SCLEROMA NASOPHARYNGIS Descendentna infekcija iz nosa izazvana Frishovim bacilom (Klebsiella rhinoscleromatis) sa stvaranjem tvrdih infiltrata koji ne pokazuju tendenciju ulcerisanja. Klini~ki se u po~etku razvija kao kao bezbolno zadebljanje. usled ~ega nazofarinks mo`e da bude potpuno zatvoren infiltratima i o`iljcima. HYPERKERATOSIS PHARYNGIS 2. operacija. ulkus pra}en bezbolnom regionalnom adenopatijom ulkus durum. a posle perforacije guma dolazi do stvaranja o`iljka. disanju ili gutanju. Crvena ote~ena uvula koja ote`ava gutanje. Dijagnoza se postavlja na osnovu serolo{kih reakcija War i Nelson i biopsije. To su o`iljne stenoze posledica skvr~avanja vezivnog tkiva kao posledica: akutnih i hroni~nih infekcija. 1. a zatim. H2O2. tonzilama i valekulama. Mo`e da do|e do poreme}aja u govoru. STENOSIS PHARYNGIS 4. nepcu. i evakuacije ovih nekroti~nih masa. Za sve lueti~ne promene tercijarnog luesa karakteristi~no je: odsustvo bola.

Ova oboljenja nastaju usled: pove}ane primene antibiotika. Izaziva~i su: . hormonskih poreme}aja (dijabet). Oboljenje naj~e{}e u plu}ima ali u `drelu sa bezbolnim bledim. upotrebe kortikosteroida. sme|im ili plavim ~vori}ima mekog nepca. TH: Kortikosteroidi Oboljenja se javlja u vidu bezbolnog ulkusa koji ima jaku tendenciju ka pove}anju. kaheksija. na koje se nadovezuje bakterijska infekcija limfnog tkiva III krajnika. Klini~ka slika je izra`enija ukoliko je dete mla|e.belo `ute naslage .WEGENER ZAPALJENJA LIMFNOG TKIVA @DRELA VEGETATIONES ADENOIDAS (Hyperplasia tonsillae pharyngicae et adenoiditis chronica) TONSILLITIS CHRONICA (Hyperplasio tonsillae palatinae et tonsillitis chronica) HYPERPLASIO TONSILLAE TUBARIAE et tonsillitis chronica tonsillae tubariae HYPERPLASIO TONSILLAE LINGUALIS et tonsillitis chronica tonsillae lingualis ADENOIDITIS ACUTA Sinonimi: ANGINA POSTNASALIS. TH: Kortikosteroidi. PATOLOGIJA Kongestija i zapaljenjska infiltracija faringealne tonzile sa obilnom sekrecijom (od mukozne do purulentne).Actinomycosis . 1% Gentiana violet. Ulkus po~inje obi~no na prednjem nep~anom luku a zatim zahvata i tonzilu. Diskutabilno je kao klini~ki entitet? ETIOLOGIJA Kao posledica akutnih rinogenih infekcija. Na biboracicum u glicerinu. Javlja se u odoj~adi i starije dece. SARKOIDOZA @DRELA 6. zra~enje. posle zra~enja.hiperkeratoza `drela . NaHCO3. Dactarin gel.Sporotrix .Leptotrix . Nistatin sol.male ulceracije TH: Op{ta i lokalna primena mikostatika.Candida albicans . Dijagnoza se postavlja histolo{ki.Blastomicosis .difuzno hiperemi~na sluzoko`a . perfuzije citostaticima * ** 5. KLINI^KA SLIKA 36 .duboke ulceracije . ANGINA TONSILLAE PHARYNGICAE LUSCHKA DEFINICIJA To je akutno gnojno zapaljenje III krajnika. MALIGNI GRANULOM @DRELA . 1% AgNO3.

a potom i gnojna.descendentna infekcija donjih 6. DIJAGNOZA Orofaringoskopija i prednja i eventualno zadnja rinoskopija.nekoliko nedelja. disajnih puteva. pra}ena bolom i povi{enom telesnom temperatu-rom. Povra}anje i gubitak apetita.1. Kod odoj~adi to dovodi do poreme}aja u ishrani jer dete ne mo`e istovremeno da di{e na usta i da se hrani. Na zadnjem zidu farinksa masa sluzavo gnojnog sekreta koji se sliva iz epifarinksa. te utoliko ve}a opasnost od febrilnih konvulzija. TOK Simptomi akutnog adenoidita traju 4-7 dana. 7. Zapu{enost nosa kao posledica zapaljenjskog otoka III krajnika. 5.infekcija prevertebralnog veziva i dubokih limfonodusa vra-ta i zadnjih dubokih mi{i}a vrata. postoji hiperemija zadnjeg zida `drela i nep~anih lukova. 2. sa stalno povi{enom telesnom temperaturom. Kontraindikovano tu{iranje adenoida! TERAPIJA • Antibiotici . Dete je uznemireno. nakon ~ega pada temperatura i smanjuje se sekrecija. Sluzava sekrecija iz nosa i epifarinksa.kao posledica sluzavog sekreta . 3. Me|utim nekad i prolongirani tok .ANGINA DEFINICIJA 37 . Naglo povi{enje telesne temperature do 40°C. ubrzanog disanja. 4. le~iti antibioticima. Ka{alj . • • • • • • • • • • Komplikacije adenoiditisa su: akutno gnojno zapaljenje srednjeg uva retrofaringealni apsces spazam larinksa subglotisni laringitis laringotraheobronhitis Jackson bronhopneumonija febrilne konvulzije meningitis sinusitis torticolis rhinopharyngica .po brisu • Aspiracija sekreta svakodnevno iz nosa • Vazokonstriktorne kapi za nos Adenoidektomija kod recidivantnih otita? TONSILLITIS ACUTA + PHARYNGITIS . Laka hiperemija bubne opne ili znaci akutnog zapaljenja. Obostrana cervikalna adenopatija. a ne mo`e ni da sisa. Ukoliko je dete manje T je ve}a.

ote`ano gutanje i ishrana i smetnje prilikom govora. Bol prilikom gutanja i bolovi u `drelu. I osipne groznice mogu zapo~eti anginom. ETIOLOGIJA Angina je kaplji~na infekcija. Nekroza tkiva tonzile. ali da bi nastala mora da postoje i neki predisponiraju}i faktori: . 1. sladoled). pre svega nep~anim Waldeyerovog prstena. toksemija i oligurija. refleksna otalgija. . koja omogu}ava sekundarnu bakterijsku infekciju (starija deca). ubrzan puls.rashla|enje `drela (hladna pi}a. Cervikalna adenopatija. 90% beta hemoliti~ni streptokok grupe A). foetor ex ore. . gu{iti. Talo`enje fibrina. op{ta slabost. bolovi u mi{i}ima i le|ima.crvene.premorenost. ali pod odre|enim uslovima i apatogeni mikroorganizmi koji normalno borave u tonzilama mogu da se pretvore u patogene forme (35% su zdrave klicono{e). Lokalni simptomi 38 . ote~ene. Naj~e{}i izaziva~ je Streptokok (65% infekcije. Naj~e{}e uzro~nik dospeva do tonzila spolja.Akutno zapaljenje na tonzilama.rinofaringitis. a posle 5 dana dolazi do popu{tanja. Posle 1-2 dana javljaju se lokalne smetnje i njihovom pojavom poja~avaju se i op{ti znaci oboljenja. DIJAGNOZA • ANGINA CATARRHALIS . dana. drhtavica. Pojava gnojnih ~epova koji konfluiraju u gnojne naslage. Najte`e stanje je oko 3. U najve}em broju je angina je primarna virusna infekcija (pred{kolski uzrast). Mogu}a i me{ana flora. zna~ajan i zbog mogu}ih udaljenih komplikacija. Obi~no se za ovo oboljenje upotrebljava termina ”angina”. a odrasli od angina. Angina se ~esto vi|a u vidu epidemija ({kole). KLINI^KA SLIKA U po~etku dominiraju op{ti simptomi. Karakteristi~no je da odoj~ad pate od adenoiditisa. uve}ane. trizmus zbog zapaljenja u nep~anim lukovima.pad op{tih odbrambenih snaga. Op{ti simptomi 2. sinusitis. . Infiltracija leukocitima. Obolevaju deca i odrasli. Deskvamacija epitela. oblo`en i suv jezik. PATOLOGIJA Hiperemija. Povi{ena telesna temperatura. od latinske re~i angare ili gr~ke anche {to zna~i stezati.

Vreme obolevanja Od XII do V meseca (izuzetak je {arlah .• ANGINA LACUNARIS . 3. naro~ito u kolektivima) Od IV godine nadalje. kardiotonici.folikuli pod zapalje- njem.prekrivanje fibrinom. 2. vitamin. Sedimentacija Ve}a od 30 39 . TERAPIJA • • • • • mirovanje bris i antibiotici analgetici. Novoro|en~ad Deca obolela od malignih bolesti Infektivna mononukleoza Herpeti~ni (Coxackie A virus) VIRUSNI Preko cele godine VIRUSNI STREPTOKOKNI 1. posle TV.fibrinski gnojni ~epovi u lakunama.`u}kaste prominencije na povr{ini .jak bol u korenu jezika sa te{kim gutanjem ~vrste hrane. • ANGINA FOLLICULARIS . Temperatura 4. • ANGINA CONFLUENS . Uzrast deteta 3. 4. po potrebi tonsillectomia "a shaud" ** * AKUTNI TONZILOFARINGITIS U DECE (PEDIJATRIJSKI STAV) STREPTOKOKNI Izuzimaju se posebni oblici: 1. mrko `ut 2. ka{asta ishrana. so~an ili vezikularan izgled gu{e) Manja od 30 5. ta~kast (pojedina~an) ili kon~ast (sitnozrnast. izuzetno retko ranije 39-40°C Sliven. TH: elektrokoagulacija ili LASER odstranjivanje u direktoskopiji + antibiotici. • ANGINA TONSILLAE LINGUALIS . Tip eksudacije Od ro|enja 38-39°C Beo. antipiretici.X XII mesec.nekroza i ulceracije. • ANGINA NECROTICANS . te~nosti.

000 I. do 7. preko 7.000 I. 13. epistaksa.J. 12. jako ote~ena (dodiruje koren jezika) Spratna bolest Angularni limfadenitis Petehije na mekom nepcu i uvuli Plamen crveno `drelo Pozitivan bris na β-hemoliti~ni streptokok TERAPIJA STREPTOKOK (preporuka WHO) 1. I.200. crvena. godine PROKAIN PENICILLIN 400. 9. zujanje u u{ima. deset dana 4.J. povra}anje 40 . Leukociti Posebne karakteristike: Ve}i od 12 Manji od 12 7. PROKAIN PENICILLIN 400. godine 1. LINKOCIN ASPIRIN 50 mg/kg TT u tri doze . 8.000.J. do 7.J. ERITROMICIN 25 mg/kg u 4 doze 2.kao antireumatik 100 mg/kg TT VIRUS NUSPOJAVE KOD ASPIRINA .glavobolja.000 I.000 I. Gu{obolja Uvula uve}ana 3-4 puta. godine 2. EXTENCILLIN (ista doza) + ORALNI PENICILLIN u tri doze (na 8 h) 3.6. 10. godine 800. 11.000 I. PENICILLIN VK PER OS deset dana Kod alergije na penicillin: 1. EXTENCILLIN 600.J.J. deset dana 800. preko 7.

Slezov ~aj (u napadu astme) .ostali testovi povi{eni ⇒ EXTENCILLIN 3 meseca na 15 dana .SE povi{ena. Suvi pleuritis. Bisolvon ? (daju se ako dete ka{lje dve nedelje) PNEUMONIA (PEDIJATRIJSKI STAV) Novoro|en~ad . a ako je bilo koji test povi{en.Penicillin.za{tititi od Gram negativnih bakterija . Waaler rose.operacija tonzila tek posle izle~enog rinitisa.dalje od 15 dana . .dok god ga dete pije ka{lja}e! 3.ASTO .Eritromicin. Prelomi rebara. 5. Izuzetno kod faringita (zbog mirnog sna) MUKOLITICI .od druge do tre}e godine `ivota su tonzile fiziolo{ki uve}ane (mogu ote`avati ishranu i disanje .pri pritisku se obi~no cedi gnojni sekret. . Fluimukan 2.Stafcillin. Posle {este nedelje .ponovo kontrola. Pertusis u prvoj nedelji. . fibrinogen. tetraciklini. . do 13. KKS. * * * INDIKACIJE ZA ANTITUSIKE (PEDIJATRIJSKI STAV) 1. RF i CRP. Latex.nikada se ne normalizuju ni klini~ki ni laboratorijski nalaz (~este upale gu{e). .tada je potrebna operacija).Mycoplasma pneumoniae .Pneumokoke . 4.Pentrexyl i Garamycin (prvih 15 dana). 3.dete u prvoj godini nema tonzile! Sluznica je uvek sedefasta. . produ`ava se terapija jo{ tri meseca. {alje se na tonzilektomiju.tra`i se SE.ponoviti testove. nikada crvena! .Bronhitisi u dece isklju~ivo su virusne etiologije! (izuzev cisti~ne fibroze) 90% infekcija respiratornog trakta nisu bakterijske etiologije! HRONI^NI TONZILITIS . Hirur{ka oboljenja abdomena. 2. .MUKOREGULATORI (PEDIJATRIJSKI STAV) 1. pa ako je opet lo{ rezultat. * ** KOMPLIKACIJE AKUTNIH OBOLJENJA OROFARINKSA 41 . ASTO.preko 500 ASJ/ml . Metilcistein (Mucodyne). Od 5. godine .TONSILLITIS EXUDATIVA (PEDIJATRIJSKI STAV) . .

simptomi larinksa i hipofarinksa. U retrofaringealne noduse se dreniraju: zadnje partije nosa. izme|u bukofaringealne fascije i prevertebralne fascije. 6. usled akutnog adenita Gilettovih limfnih ~vorova. Dakle. pa se u njemu mo`e nakupiti i do 20 cm3 gnojnog eksudata.LOKALNE 1. epifarinks i adenoidi. Javlja se naj~e{}e u dece izme|u 6-18 meseci starosti. . On i dalje raste. otok su`ava donji sprat `drela u toj meri da vazduh nema slobodan pristup grkljanu. ili hroni~ni. srednje i unutra{nje uvo i zadnji zid mezo i hipofarinksa. pa ~ak i ugu{enja. 5. Abscessus peritonsillaris Abscessus intratonsillaris Abscessus retropharyngealis Abscessus parapharyngealis Phlegmona et gangrena pharyngis Angina Ludovici Sepsis tonsillogenes 1. DEFINICIJA To je zapaljenjski proces lokalizovan u retrofaringealnom prostoru. akutnog otita. godine `ivota. vidi ranije. uvek sa jedne strane od raphe mediane. KLINI^KA SLIKA 42 . Sakupljanje gnojnog eksudata usled kolikvacije limfnih nodusa dovodi do stvaranja apscesa i dovodi do toga da se sluznica zadnjeg zida `drela izbo~uje prema napred sve vi{e. 4. 7. DIJAGNOZA Anamneza Nagli i brz razvoj. retko posle 5. 3. petrozita. zadnje etmoidalne }elije i sfenoidni sinusi. dodiruje hoane i meko nepce.abscessus peritonsillaris tonsillae lingualis 3. tako da mo`e do}i do te{ke dispneje. zbog involucije limfnih ~vorova retrofaringealnog prostora. tako da je najzad elasti~no napeta. 2. i 2. ali i kod odraslih u drugom slu~aju. usled TBC infekcije limfnih nodusa ili karijesa vratnih pr{ljenova ili baze lobanje. mo`e da se govori o akutnom i hroni~nom retrofaringealnom apscesu. Simptomi niskog apscesa . naj~e{}e Streptokoknom infekcijom. Donja ivica otoka mo`e da se izbo~i neposredno nad ulazom u grkljan. a visoki apsces . Meko nepce je razmaknuto i pomereno prema napred.simptomi nosa. mastoidita. ABSCESSUS RETROPHARYNGEALIS Akutni Posledica je prodora infekcije iz gnojnog zapaljenjskog prostora `drela.

Bolovi u `drelu. gubitak telesne mase. Kao posledica TBC karijesa vratnih pr{ljenova ki~menog stuba. Karakteri{u ga: . strano telo disajnih puteva. Antibiotici.odsustvo infektivnog sindroma . laringitis. Traheotomija? Hroni~ni . Krupozni ka{alj.laka disfagija. Kao posledica TBC infekcije Gilletovih limfnih ~vorova: apsces je sme{ten izme|u dve fascije .TBC hladni apsces DEFINICIJA Ova vrsta apscesa je posledica TBC infekcije u starije dece i odraslih osoba. Te{ko}e u disanju i sisanju. Kre{tav glas.u srednjoj liniji. zadnji peritonzilarni apsces. Bris. konvulzije.`drelo relativno mirno ("hladni apsces") . apsces je iza prevertebralne fascije i to . Aspiracija. Povra}anje.cervikalna bezbolna adenopatija . palpatorno ili tvrd infiltrat ili mekani apsces. larinks) . KOMPLIKACIJE Akutni edem larinksa.• • • • • • • • • Visoka temperatura i te{ka intoksikacija deteta. difterija. DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA Dolaze u obzir: parafaringealni. sepsa. cijanoza. TERAPIJA Incizija i drena`a apscesa.obi~no se na kraju prazni u `drelo 2. 43 . i na vratu uve}ani limfni nodusi. spontana perforacija sa ugu{enjem. sluznica `drela hiperemi~na. Otok submandibularnih limfnih ~vorova na vratu. Karakteri{u ga: . Incizija paramedijalno u ta~ki koja odgovara donjoj ivici mekog nepca. Tortikolis ili zabacivanje glave unazad. Instrumentalni pregled Jako jednostrano izbo~enje zadnjeg zida farinksa do skoro mekog nepca ostavljaju}i mali prostor izme|u zadnjeg zida i baze jezika.van srednje linije. 1.hroni~ne opstruktivne tegobe (nos. Obolevaju ve}a deca i odrasli. Dete le`i na le|ima sa zaba~enom glavom maksimalno unazad (Trendelenburg). Obolevaju deca do 5 godina. hipofarinks. Zapu{enost nosa.

odrasli pothranjeni.pove}anje limfnih ~vorova na vratu. TBC.laki bolovi u `drelu. Na vratu uve}ane bezbolne limfne noduse. 44 . Otok lateralne strane vrata .. Rtg cervikalne ki~me. kroz vrat. . osetljiv na dodir. Sluznica farinksa mirna.APSCES VRATNOG MEDIJASTINUMA . DIJAGNOZA Anamneza Oboljenje karakteri{e spor razvoj. pterygoidei). 4. U farinksu crvenilo sluznice sa pomeranjem lateralnog zida farinksa zahva}ene strane. smanjenog imuniteta. ispred ili iza m. . Bolovi u vratu i `drelu.DUBOKI APSCES VRATA DEFINICIJA To je zapaljenjski proces koji zahvata vezivno tkivo i limfno tkivo parafaringealnog prostora ili dubokih limfnih ~vorova vrata. ABSCESSUS PARAPHARYNGEALIS . SCM. TERAPIJA Tuberkulostatici Incizija spoljnim putem. Tortikolis na obolelu stranu (m. SCM).nadra`ajni ka{alj. ETIOLOGIJA angina (per continuitatem) i peritonzilarni apsces infekcija tonzilarnih lo`a posle tonzilektomije mastoiditis i petrozitis (pripoj faringobazilarne fascije) proces na zubima povrede vrata i farinksa (iz `drela ili spolja) KLINI^KA SLIKA Pove}ana telesna temperatura i lo{e op{te stanje. DIJAGNOZA Otok lateralne strane vrata koji je tvrd. Trizmus (mm. Disfagija.lako bolan. KLINI^KA SLIKA Orofaringoskopija Na zadnjem zidu farinksa izbo~enje (hladni apsces) u medijalnoj liniji.

Incizija apscesa . uvek sa drenovima.ote`ano disanje 45 ANGINA LUDOVICI .Phlegmona pharyngis diffusa . zbog komplikacija gnojnih afekcija (stomatitisi. zubni procesi i sl.curenje pljuva~ke iz usta zbog infiltracije mi{i}a dna usne duplje (ote`ano gutanje) i hipersalivacija . Zatim se razvije flegmona pa apsces.KOMPLIKACIJE tromboflebitis v. TH: antibiotici 6. 2. DEFINICIJA Predstavlja celulitis poda usne duplje i vrata.PHLEGMONA BASEOS ORIS . Proces se mo`e {iriti u svim pravcima. otok je jo{ tvrd.nastaje kao komplikacija morbila. . Rez se pravi du` prednje ivice m.povi{ena telesna temperatura . bolan i topao. DEFINICIJA PHLEGMONA ET GANGRENA PHARYNGIS Flegmona farinksa . Antibiotici . jugularis sa septikemijom edem larinksa medijastinitis ruptura karotide paralize nerava IX-XII TERAPIJA 1. SCM.disfagija . eksikacija . pristup je dakle. koji je jako tvrd. koja je jako hiperemi~na i edematozna. KLINI^KA SLIKA .Gangrena pharyngis . kao za funkcionalnu disekciju vrata . TH: antibiotici Gangrena farinksa .).izmenjen i ote`an govor zbog kretanja jezika .Morbus Senatori je infekcija jako virulentnim Streptokokama sluzoko`e `drela. tupo se prepari{u meka tkiva vrata do parafaringealnog prostora.dok je proces jo{ u fazi flegmonoznog zapaljenja.mo`e se vr{iti spoljnjim putem ili otvaranjem lateralnog zida farinksa. veni jugularis interni i jugularnim dubokim nodusima. skarlatine i nome. 5.TM se gubi. glositisi.submentalni otok.ka ra~vi karotide.

DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA sijaloadenitis gl. tvrd i bolan."hladan" tumefakt TERAPIJA Incizija. TH: Antibiotska.Febris rheumatica . sublingualis = ograni~en na predeo pljuva~ne `lezde periostitis mandibulae = lu~na infiltracija du` kosti mandibule ranula = ograni~en tumefakt na tipi~nom mestu.Glomerulonephritis acuta postanginosa * ** SEPSIS TONSILLOGENES STOMATITISI AKUTNI HRONI^NI SPECIFI^NI NESPECIFI^NI LOKALNI OP[TI 1. Otok je topao. STERILNE SEKVELE BETA HEMOLITI^KOG STREPTOKOKA . 7. Leukocitoza. drena`a i antibiotici. Ne mo`e se nikad pipati prisustvo apscesa zbog dubokog polo`aja zapaljenjskog procesa. Bimanuelnom palpacijom se ose}a infiltrat poda usne duplje. Eritem 46 . hroni~an limfadenitis submentalis = prednji deo submentalnog prostora metastaze u submentalne limfne noduse . Tonsillectomia ”a chaud”.reumatska groznica .DIJAGNOZA Lividan otok koji se {iri izme|u ramusa mandibule i hioidne kosti. DEFINICIJA To je infekcija preko venskih i limfnih sudova sa povi{enom telesnom temperaturom i op{tom intoksikacijom. Pacijent u te{koj intoksikaciji.

zapaljenjski procesi u usnoj {upljini mogu biti samo lokalna manifestacija raznih op{tih oboljenja organizma. u farmaciji kod pravljenja lekova ili u industriji . difterija i druga. usled direktnog lokalnog dejstva nadra`ajnih faktora na sluzoko`u.crne naslage na gingivama. ali zato ostavlja manifestantni TBC limfadenitis na vratu i sekundarna) LUETICA (primarni . Ostali stomatitisi leukoze agranulocitoza avitaminoza B. 3. milijarna forma sluznice usne duplje .Plaut-Vincenti purulenta seu suppurativa gangrenosa . usled ~ega dolazi do otoka i nekroze tkiva). 8. kao {to su: dijabetes.primarni afekt obi~no pro|e neprimetno. U ve}ini slu~ajeva oboljenje je primarno.ulkus vrha jezika. sisanje tableta. vitamin B.angulus infectiosus oris Ulceracije ko`e uglova usana pra}ene pojavom ragada. Pb. koji dovode do bola pri otvaranju usta. hipovitaminoza B. leukoza. 10. 47 . mikroorganizmi. razne osipne groznice. 7. Stomatitis toxica . Rastvorljive soli metala nalaze se u krvnoj cirkulaciji i u kontaktu sa hidrogen sulfidom koji se stvara oko zuba usled detritusa kao produkt reakcije daju nerastvorljivi olovo sulfid koji se deponuje u desnima. mikostatici. krvavljenju lezija.noma mycotica . {arlah.STOMATITIS Pod stomatitisom podrazumevamo zapaljenje sluznice usne duplje. TH: otkloniti uzrok. 4. C diabetica gravidarum allergica (ru`. Bi. Stomatitis Stomatitis Stomatitis Stomatitis Stomatitis Stomatitis Stomatitis Stomatitis Stomatitis catarrhalis seu simplex herpetica seu vesiculosa pustulosa (pseudo)membranacea ulceronecrotica . 5. 9. 11.2. Crvenilo ugla usne se nastavlja fisurom i edemom ugla usne. 12.enantemi ili ulkusi na sluzoko`i i tercijarni: povr{ne i duboke gume tvrdog nepca. sekundarni . bakterijske i mikoti~ne infekcije. ali i egzogene toksi~ne materije i sl.ulkus usne i jezika i bezbolna vratna limfadenopatija.metallica . Nastaju usled lo{e proteze. Me|utim. 6. kao {to su hrana.soor specifica TBC (primarna . antibiotici) .stomatogingivitis (Upotreba Hg. ZAPALJENJA SLUZNICE USNE DUPLJE .

ali pra}en sluznom ili sluzavo gnojnom sekrecijom. duvan. mekom nepcu. hemijski (alkohol. ili usled prelaska infekcije iz okoline . AKUTNI KATARALNI STOMATITIS . nabubrele. na hiperemi~noj. prodiru}i ispod epitela jezika. AKUTNI HERPETI^NI ILI VEZIKULOZNI STOMATITIS To je naj~e{}e manifestacija primarne infekcije izazvane virusom herpes simplex. jezik je crven i gladak usled atrofije fungiformnih i filiformnih papila.glositis karakteristi~nog izgleda. gingivitis. Uzroci su: mehani~ki (kariozni zubi). tj.vesiculae (male) i bule (ve}e). ispunjene bistrim seroznim ili lako zamu}enim eksudatom. ERITEM Naj~e{}u i najbla`u formu difuznog inflamatornog procesa sluzoko`e usne {upljine. 3. odnosno izle~enja ili pak prelazi u neku od drugih formi stomatitisa.Moller-Hunterov glositis.`drelo. pre svega perniciozne anemije. Po prskanju mehuri}a javljaju se erozije ili sitne ulceracije sa crvenim uzdignutim ivicama i `uto sivim dnom. koji po~inje hiperemijom i edemom sluzoko`e. Prema izgledu razlikujemo: 1. ili se razvijaju i erozije.Zapaljenjskim procesom mogu biti zahva}eni samo pojedini delovi usne {upljine. dolazi do sanacije procesa.STOMATITIS SIMPLEX Tako|e difuzni zapaljenjski proces u usnoj {upljini. c) oblo`enost jezika kod oboljenja `eluca i sl. razne hemijske materije). pra}en hiperemijom i ja~im ili slabijim edemom sluzoko`e u zavisnosti od ja~ine i du`ine trajanja lokalnog nadra`aja. suv. AKUTNI PUSTULOZNI STOMATITIS Karakteri{e se pojavom mehuri}a koji su ispunjeni gnojem (pustula) na hiperemi~noj i edematoznoj sluzoko`i usne duplje. Kod te`ih oblika ovog oboljenja. nos. sluzoko`a usta i usana je bleda i `u}kasta. ove skrame se pretvaraju u tamno sivo prljavu koru (oblo`eni jezik) na kojoj se mogu javiti pukotine. 2. Ne{to izra`eniji u odnosu na drugu regiju iako je proces generalizovan . Do pojave mehuri}a obi~no dolazi na mestima gde je epitel sluzoko`e deblji. a posebno deskvamacijom epitela izra`enim na usnama i jeziku. Erozije posle prskanja su dublje i 48 . uve}ane papile. Sitni. termi~ki (vru}a jela i pi}a). Oboljenje obi~no i{~ezava po prestanku delovanja faktora. crven. ote~enoj labijalnoj. prozirni mehuri}i . farinksu ili jeziku. izgled maline ili jagode.gingivostomatitis. lingvalnoj ili bukalnoj sluzoko`i. glossitis. b) anemija. diskretni. dok su ostale regije intaktne pa se tada upotrebljavaju i posebni nazivi: cheilitis. 4. Deskvamacija mo`e biti vrlo izra`ena tako da zajedno sa nakupljenom sluzi dovodi do stvaranja prljavo sivih skrama na jeziku. TH: higijena usta i ponekad antibiotici. deskvamacija epitela i brazde. sa pojavom ekskorijacije u vidu crvenih mrlja i brazda na vrhu i ivicama jezika . Stomatitis kao posledica oboljenja infektivne prirode: a) {arlah .

sa tamnocrvenom ivicom na ina~e hiperemi~noj sluzoko`i. Flegmona jezika. infekcije operativne rane. psihogeni faktori. Visoka telesna temperatura. a javlja se ili iz vezikuloznog sekundarnom infekcijom. sa tvrdim infiltratom okoline. karioznih zuba. bol u ustima. salvarsan. ili se mogu javiti u intervalima od mesec ili godinu dana. • ili putem krvi . 5. Ulkusi na predilekcionom mestu .angina Ludovici!. Mikroskopski se radi o nekrozi epitela sa talo`enjem fibrina na povr{ini promene. udru`ene sa gastrointestinalnim poreme}ajima. prelaskom gnojnog procesa sa zuba. naj~e{}e lokalizovan na sluzoko`nim prevojima. hipersalivacija. uz 49 . ~vrsta.cancrum oris. nedostatak vitamina. STOMATITIS PURULENTA SEU SUPPURATIVA Zapaljenje ide kao flegmonozni ili apscediraju}i proces. ispiranje usta Betadinom. Kao crni bezbolni plik na sluznici obraza . strano telo. vrh jezika i tvrdo nepce. sivoru`i~aste ili `u}kaste boje. 7. pove}ana.trigonum retromolare. Usna je nate~ena. najverovatnije nastale usled mehani~kog pritiska pri dojenju ili brisanju sluzoko`e usta. su isklju~ivo lokalizovane na nepcima odoj~adi. kao i na podu usta. genitalije `ene). usled stranog tela i povrede. Izaziva bol koji ote`ava ishranu. TH: 10% argentum nitricum. angine Plaut-Vincenti (fuziformni bacil i spiroheta tipa Borrelia Vincenti) . uz gubitak imuniteta. kada postoje i jedne i druge promene ili je od po~etka uzeo takav tok. Mogu biti akutne. vreme nicanja zuba. Bednarove afte 6.brojnije. STOMATITIS GANGRENOSA (N O M A) VODENI RAK (CANCER AQUATICUS) To je nekroza mekih tkiva i kostiju odgovaraju}e regije (lice. Etiolo{ki dolaze u obzir: mikroorganizmi. sa eventualnim zahvatanjem pleure i perikarda i gnojnog pleuritisa ili perikarditisa. Nastaje najverovatnije usled dejstva fuziformnog bacila i spirile. H2O2. 8. Tilaksilom. Flegmona usne nastaje ili usled traume. kortikosteroidi lokalno. vilice.PLAUT-VINCENTI To su difuzne sive. Sre}e se naj~e{}e sekundarno kod infekcija `drela i to difteri~ne. Prvo uvek vezikule a potom ulceracija. drhtavice. anus. foetor ex ore. Razmek{anjem flegmone ili od po~etka mogu nastati i apscesi. autoimuni faktori. 10% hromna kiselina.septikemije. Mogu}e komplikacije su: • difuzno zahvatanje poda usne duplje du` krvnih sudova do medijastinuma . TH: Antibiotici. Hexoralom. regionalna limfadenopatija. alergija.edem glotisa i ugu{enje. Promene mogu biti solitarne i multiple.fuzospirohetoza. AFTOZNI STOMATITIS Karakteri{e se pojavom okruglastih ulceracija tanjirastog izgleda.silazna flegmona . infektivne mononukleoze i sl. STOMATITIS PSEUDOMEMBRANACEA . higijena. tro{ne pseudomembrane udru`ene sa eritemom oralne sluzoko`e. napete i zategnute sluzoko`e. • iz usne {upljine u grkljan .

TH: ukloniti faktor. MIKOTI^NI STOMATITISI MONILIASIS . dve tubarne tonzile. NaHCO3. ~etvrta tonzila. * ** TONZILARNI PROBLEM KLINIKA ZA OTORINOLARINGOLOGIJU I MAKSILOFACIJALNU HIRURGIJU BEO GR AD Prof Dr Spalajkovi} Mirjana U sluzoko`i farinksa nalaze se aglomeracije limfoidnog tkiva koje su raspore|ene u obliku prstena oko u{}a `drela. TH: Antibiotici i 5% soda bikarbona. te su oduvek predstavljale predmet raznih ispitivanja. OSTALI STOMATITISI (Vidi gore) HRONI^NI STOMATITISI Oni imaju prete`no produktivni karakter. Bol usled pucanja promena. adenoidne vegetacije i lingvalna tonzila. 10. sepsu. pa i aspiracionu pneumoniju. povi{enu telesnu temperaturu.10% borglicerin. kod hroni~nih oboljenja (TBC. Dg . zubne proteze). difuzne membrane stvaraju. Razli~iti rezultati tih ispitivanja i razna obja{njenja i mi{ljenja koja su iz njih rezultirala i koja doskora nisu mogla da se usklade. 50 . hormonski. dijabetes). TH: EX antibiotike ili paralelno sa njima mikostatike. po skidanju krvare. jer ona predstavljaju te`i{te ovog problema: 1. 1% gentiana violet. vitamin A u velikim dozama. za~ini. tzv. Leukoplakija je hiperkeratozna prekancerozna promena sivo beli~aste boje. vezane za sluzoko`u. Te aglomeracije nose naziv Waldeyerov limfati~ni prsten. hirur{ko otklanjanje. Uloga zdrave tonzile u organizmu.SOOR Izazvan je candidom albicans. kod male dece ili starijih i iscrpljenih bolesnika. lo{e op{te stanje. proliv. U njegov sastav ulaze dve palatinalne tonzile.biopsija.te{ku intoksikaciju. Dva su klju~na pitanja koja se moraju objasniti i na koja se mora odgovoriti. sluznice usne duplje ili jezika. i lokalni tretman . drhtavicu. Najimpozantnije su u tom prstenu nep~ane tonzile i adenoidne vegetacije. subepitelnim sitno}elijskim infiltratom plazma }elija i hiperplazijom limfnih folikula. fetor. 9. takozvani "tonzilarni problem". predstavljaju veliki problem. duvan. o kome }e se ovde pisati. redovne kontrole. Nastaje usled hroni~ne iritacije (alkohol. sa lokalnom ili difuznom hiperplazijom epitela sluzoko`e i pojavom oro`avanja. Hirur{ki intervenisati kontraindikovano! Sanacioni grubi o`iljci popravljaju se plasti~nom hirurgijom. Beli~aste skrame mle~nog izgleda.

ali je sigurno veliki sude}i bar po tome {to svake godine na ve`bama imamo sve manji broj studenata sa prisutnim krajnicima. Iz ova dva pitanja proizilazi i tre}e. {to je va`no kod {irenja infekcije. {to je industrija od oko 375 miliona $. Pre 50 godina se smatralo da operacija krajnika otvara put infekciji tuberkuloznim bacilima. Kada tonzile treba operisati a kada ih ~uvati. plazma }elije i makrofagi.2. ali se ni{ta definitivno ni konkretno nije dokazalo {to bi objasnilo vrstu i mehanizam te za{tite. Limfno tkivo tonzile ima samo eferentne limfne sudove. Opisan je i poznat fenomen retikuliranja epitela kripti koji se zove i Stönrov fenomen (nastaje usled prodora limfocita me|u }elije epitela kripti. kada smemo ukloniti tonzile bez {tete po organizam. Cela gra|a tonzile je pode{ena tako da {to bolje i {to lak{e uspostavi kontakt izme|u antigena-bakterije i antitela. retikularne mre`e i tonzilarnih kripti ~iji je epitel plo~asto slojevit i veoma tanak. a ni danas nisu svi autori istog mi{ljenja. Sekundarni folikuli odlikuju se velikim okruglim srednjim delom koji je svetle boje i koji predstavlja germinativni centar limfocita i periferijom koja je tamnija. iz sekundarnih limfnih folikula. Od tada se situacija postepeno menjala i u raznim zemljama je elan kojim su se tonzile vadile do`ivljavao svoje uspone i padove. a to je da li postoje parametri koji defini{u obolelu tonzilu koju treba operativno odstraniti. god. Histolo{ki se tonzile sastoje od sekundarnih limfnih folikula (Fleming ih je nazvao sekundarnim jer primarnim limfnim folikulom naziva svaku grupaciju limfnog tkiva). Mi{ljenje da zdrave tonzile imaju odre|enu za{titnu ulogu sve je vi{e imalo pristalica. Prema nekim podacima u SAD se u~ini godi{nje oko milion tonzilektomija. Tek sa razvitkom imunologije. Ova tamnija zona ne obuhvata ceo centar ve} samo jedan njegov deo ~ine}i kao neku kapu koja odvaja germinativni centar od retikularnog epitela kripti.obrt od oko 5 miliona £. U XVI veku Ambrois Pare. Me|utim. utvrdio je da su tonzile posebni organ koji imaju funkciju limfne `lezde (~vora). ako se zna da je tonzilektomija jedna od naj~e{}ih operacija uop{te. O tonzilarnom problemu se razmi{lja i diskutuje jo{ od Hipokrata. IMUNITET Organizam raspola`e za svoju odbranu izvesnim brojem mogu}nosti. Razlikujemo dve osnovne vrste imuniteta: 51 . Fleming je 1885. Zidovi kapilarne mre`e su izuzetno tanki. a obja{njava se pozitivnim tropizmom }elija epitela kripti prema limfocitima). ispitivao tonzilarno tkivo i opisao germinativne centre za koje je smatrao da imaju lipoliti~ku aktivnost. a sve ve}i broj operisanih. Ne raspola`em podacima koliki je broj godi{nje tonzilektomiranih u na{oj zemlji. Jedna od njih je imuna reakcija. neophodno je da se stavovi bar donekle usklade. Op{irnije o istorijatu tonzilarnog problema se mo`e ~itati u Medicinskoj enciklopediji pod slovom "T". Obja{njenje ovih novijih saznanja bi}e nam mnogo lak{e ako se malo podsetimo na histolo{ku gra|u tonzile. odnosno do kog trenutka mo`emo bolesnu tonzilu le~iti konzervativno bez opasnosti po organizam et vice versa. odnosno tehnike imunolo{kih ispitivanja moglo se dokazati da tonzile imaju va`nu ulogu u stvaranju imuniteta i da predstavljaju imunokompetentno tkivo. U nje mu se nalaze limfociti sa manjom citoplazmom.000 tonzilektomija . Ovo su pitanja o kojima je bilo mnogo kontroverznih diskusija. tj. veliki francuski hirurg. u Engleskoj se godi{nje izvr{i oko 200.

Sekretorni IgA se javlja u polimernom obliku. prostati~noj te~nosti. Antigen mora da pro|e kroz epitel da bi do{ao do }elije koja }e dati imunolo{ki odgovor. mukusu tankog creva. anti-Rh antitela.predstavlja glavni deo antibakterijskih. Ta klasa je najvi{e zastupljena u telesnim sekretima: pljuva~ki. respiratornog trakta. koje je imunolo{ki kompetentno. Postoje T i B limfociti. IgA predstavlja primarni odbrambeni mehanizam protiv lokalne infekcije. IgD i IgE. gamaglobulin. antivirusnih. U imunologiji centralnu }eliju predstavlja limfocit. IgM. Sa tonzilama po~inje sistem limfoidnih }elija. Najdu`e `ive i grade se relativno brzo. IgD . Dete sa prvim udisajem uvla~i i prvi antigen koji dolazi u kontakt sa limfnim tkivom tonzile. proteini iz mleka itd. prenose se pasivno od majke na plod. koji kod ~oveka predstavlja timus i periferni limfni sistem koji sa~injavaju: limfne `lezde (~vorovi). hemoliza. deli se na centralni limfoidni sistem. I samo postojanje kripti omogu}uje ve}i kontakt tonzila sa bakterijama (antigenima). a ne njihovo razaranje.1. vaginalnom sekretu. IgM . Izgleda da zbog toga i postoji pozitivan tropizam }elija epitela kripti prema limfocitima. Zahvaljuju}i napretku tehni~kih mogu}nosti ispitivanja danas smo u stanju da pomo}u imunofluorescencije u tkivima i imunoelektroforeze u sekretima doka`emo prisustvo. Dakle. slezina i limfno tkivo digestivnog i Taj periferni limfoidni sistem mo`emo zamisliti kao jedan tubus na ~ijem po~etku su tonzile a na zavr{etku apendiks. 2. a to je limfocit. Tonzile su periferni limfoidni organ. Kod nekroze tkiva pojavljuje se u ve}im skupinama (bolesne tonzile). Jedna od najva`nijih osobina koje poseduju `ive }elije je sposobnost da mogu da uni{te aktivnost razli~itih stranih supstanci koje napadnu organizam a da pri tom ne pretrpe promene koje bi uticale na njihove osnovne osobine. suzama. Ispoljava za{titnu ulogu prema velikom broju bacila i antigena i odgovoran je za veliki broj specifi~nih aktivnosti kao {to su: precipitacija. U nekim drugim slu~ajevima prodor stranog antigena mo`e dovesti do stanja preosetljivosti koja predstavlja osnove patolo{kog procesa kod alergije. to omogu}ava antigenima odnosno bakterijama da lak{e dospeju do limfocita. Postoje radovi koji navode aktivnost antitela prema izvesnim antigenima kao {to je insulin. Celularna imuna reakcija gde se reagovanje Ag-At vr{i na taj na~in {to se stvara selektivna populacija limfocita koji imaju istu ulogu kao antitelo u odnosu na molekulu koja je izazvala njegovo formiranje (zna~i. Kod ljudi je utvr|eno postojanje 5 klasa imunoglobulina: IgG. aglutinacija.njega sinteti{e fetus. koli~inu i karakteristike lokalne produkcije imunoglobulina. IgG . tj. Veliki broj raznih proteina predstavljaju hemijsku osnovu za izgradnju molekula antitela i oni se danas nazivaju imunoglobulini (stari naziv za serumske proteine koji sadr`e antitela. IgA .glavna funkcija je spre~avanje nadiranja stranih mikrobskih organizama i }elija ka op{tem imunolo{kom sistemu. Antitela su sposobna da reaguju na specifi~an na~in sa razli~itim supstancama koje nazivamo antigeni.glavni zadatak im jo{ nije otkriven. penicilin. Ima ih najvi{e. sada se upotrebljava samo za preparate koji sadr`e izolovane frakcije iz humane krvi). nazalnoj mukozi. U izvesnim slu~ajevima imune reakcije se razvijaju u pozitivnom smislu i predstavljaju odbranu organizma od infekcije. IgA. Po~etak reakcije Ag-At je u tonzilama. 52 . odigrala ulogu antigena). retikuliranje epitela kripti. Limfoidno tkivo. Imuna reakcija antitelima koja cirkuli{u u krvi i koja vezom antigen-antitelo (AgAt) uslovljava humoralni imunitet. fiksacija komplementa. Kako su kapilari tonzila veoma tankih zidova.

ovi su odnosi isti bez obzira na uzrast. efikasnost i relativna autonomija lokalnih imunitetskih procesa rinofaringealne sfere koja se lokalnim imunitetom sluzoko`e opire spolja{njem napadu. dok su IgA i IgM smanjeni. Radi se o autonomnom sistemu koji je od prvorazrednog zna~aja.IgE . {to je vrlo va`no u pogledu lokalnog imuniteta. U drugoj studiji isti autor pokazuje na kulturi tkiva pove}anu produkciju antitela od strane tonzile posle subkutane injekcije antigena. ali ga ima vi{e u germinativnim centrima. a na prvom mestu prisustvo sekretornog IgA II S. te{ko ga razaraju ~ak i fermenti i samim tim je vrlo efikasan u odbrani epitelijalnih povr{ina. . .. nesposobnu za produkciju imunoglobulina. preciznije geneza recidiviraju}ih infekcija gornjih respiratornih puteva.12 god. Treba uvideti koliko je uzaludno.kvantitativno ima najvi{e IgD. Obilje plazmocita govori o intenzivnoj imunitetskoj aktivnosti tonzila. Prema tome. Dokazano je kod dece od 4 . Zna~i da tonzila ima imunolo{ku memoriju i da se prema tome pona{a i kao (ne regionalna) limfna `lezda. ali su maksimalne koli~ine IgG i IgA na|ene kod odrasle dece i odraslih osoba.identi~ni rezultat za tkivo tonzila i tkiva adenoidnih vegetacija. ali neki drugi autori su imali suprotne rezultate. ali ako izvadimo tonzile koje su 53 . stimuli{e stvaranje IgE. a razlikuje se od onog u crevima. . Alergolozi nazivaju alergenima svaki antigen koji izaziva. dok se IgM nalazi samo u germinativnom centru. Dokazano je prisustvo. Ovaj IgA ima veliku stabilnost. IgG se nalazi tako|e tu. tj.se vezuje za mastocite i bazofile iz krvi {to dovodi do otpu{tanja histamina i drugih farmakolo{ki aktivnih supstanci pri dodiru sa antigenom koji je ovde alergen. Porter i Edelman su 1972. tj. Ova "patologija adaptacije" predstavlja nu`no zlo kojim moramo upravljati. pa ~ak i {tetno u de~ijoj patologiji boriti se po svaku cenu protiv ovih manifestacija koje su nekada te{ke. god. Surjan u jednoj studiji pomo}u imunolo{kih metoda dokazuje da se tonzile mogu pona{ati kao regionalne limfne `lezde. naravno da ih treba operisati. {to treba povezati sa starim iskustvom o velikom broju poliomijelitisa nakon tonzilektomije. da postoji nagli pad sekretornih IgA nakon tonziloadenoidektomije. Grabbe i Heremans su l967. Bez obzira na ove razlike mo`e se konstatovati: Nos i farinks predstavljaju mesto sa pove}anom produkcijom imunoglobulina. za svoje radove na dokazivanju primarne strukture molekula imunoglobulina dobili Nobelovu nagradu za medicinu i fiziologiju.aspekta deficita lokalne produkcije imunoglobulina. a Diebold i Nezelof l971. Raspored }elija koje produkuju imunoglobulin u faringealnom tkivu ima sli~nosti sa onim kod limfnih `lezda i slezine. koji su imali ozbiljne zapaljenjske reakcije gornjih disajnih puteva i na{li su slede}e: .topografski se IgA nalazi uglavnom u horionu Malpigijevog sloja epitela kripti i u germinativnim centrima. Germinativni centri mogu dosti}i velike razmere. Ove morfolo{ke modifikacije uop{te ne postoje kod osoba koje imaju kongenitalnu hipo ili agamaglobulinemiju. god. Nekoliko faktora govori u prilog ovoj autonomnosti. god. a ne iskoreniti po svaku cenu. Na osnovu toga se mo`e zaklju~iti: Hipertrofija i hiperplazija limfoidnog tkiva tonzila je konstantna. ako su tonzile pretvorene u gnojnu spu`vu. da mogu da "zarobe" antigene koji su prisutni u usnoj {upljini. South je dokazao da postoji dosta odre|ena korelacija izme|u infekcije i sni`ene koli~ine sekretornog IgA kod dece. sada sagledava sa novog aspekta . ali predstavljaju postepen razvoj imunitetnih snaga. uradili imunofluorescentne analize biopsija tonzile kod serije bolesnika od 6 meseci do 11 god. Smatra se da se koncepcija faringealne patologije.

atrofija koja ne odgovara uzrastu. specifi~ni i nespecifi~ni limfadenitis vrata. ponavljani peritonzilarni apscesi. ciroza jetre. na{kodi}emo organizmu jer mu uklanjamo najva`niji deo farinksa. klicono{tvo (difteri~no. Nakon ovoga. * ** Relativne: TONZILARNI PROBLEM (2) GRA\A PALATINALNE TONZILE tanji . stafilokokno). stanje odmah posle angine. hiperemija prednjih nep~anih lukova. foetor ex ore. ex iuvantibus. evolutivna TBC. • te{ka op{ta oboljenja (malignomi. • febrilna stanja. sr~anim manama i hipertenzijom . Indikacije za tonzilektomiju: ~este gnojne angine. gde se o~ekuje jako krvarenje. atrofi~ni rinitisi i faringitisi. Epitel .Plo~asto slojevit bez oro`avanja. bolesnici sa dijabetesom. Epitel je rastresit i u njega ulaze vlakna retikularnog tkiva tonzilarne strome. u nekim slu~ajevima upornog ka{lja. naro~ito jugodigastri~ne `lezde. bolesnici sa reumati~nim oboljenjima i fokalnim infekcijama (monoartritis. a u kriptama sve 54 .nakon intern.do 2-3 reda }elija. • • • • • deca ispod tri godine. a bolest jo{ traje Kontraindikacije: • • • • • • • • • • • • bolesti hematopoeze.samo delimi~no obolele a koje mo`emo le~enjem osposobiti. Bogato je infiltrisan limfocitima i 1. evolutivna bubre`na i Apsolutne: reumati~na oboljenja). pripreme. kratko nepce. verifikacija tumora tonzile. kada su svi fokusi sanirani. mikoza tonzila. logi~no sledi pitanje procene obolelosti tonzila i indikacije i kontraindikacije za tonzilektomiju. Na povr{ini debeo. • • • • • Lokalni znaci oboljenja: nejednaka veli~ina tonzila. hroni~na cervikalna adenopatija. hipertrofija koja pravi smetnje. iridocyclitis) ako je dokazana veza izme|u ovih oboljenja i oboljenja tonzila (postojanje angina ili peritonzilarnog apscesa). streptokokno. • akutne infektivne bolesti. Kripte se zavr{avaju epitelnim pupoljkom. hipertrofija koja ne odgovara dobu bolesnika. neuritis.

Vezivno tkivo . pa se ka`e da adenoidi "nemaju kapsulu". Limfni folikuli . a iz njih u v. godine. a od podloge jezika nije jasno ograni~ena ve} folikuli idu i u mi{i}e jezika.a. 3. nosioci nezrelih limfocita. . 4. Kripte su ispunjene limfocitima. Epitel urasta u vezivnu podlogu. Tonzile imaju samo odvodne limfne sudove ba{ kao i sluznica `drela sa kojom tonzila ~ini jednu anatomsku i funkcionalnu celinu. Iz sudova izlaze bela krvna zrnca i infiltriraju subepitelno tkivo formiraju}i primarne limfne folikule.a. prose~no udaljena oko 1 cm.do tre}eg meseca primarni. 55 . carotis externae na razne na~ine. a posle toga sekundarni.a. Na sli~an na~in urastanjem epitela u vezivnu podlogu nastaju i ostale tonzile. EMBRIOLOGIJA Palatinalne tonzile nastaju krajem embrionalnog `ivota. Retikuloendotelno tkivo . Vene prate arterije i odlaze u v. nastaje invaginacija epitela drugog faringealnog d`epa u farinksu. Bogato je slobodnim limfocitima. palatinae ascendens . a vezivo na kojem le`e nije kompaktno. Inervacija je: senzitivna od trigeminusa preko pterigopalatinskog gangliona.ispunjava prostore izme|u limfnih folikula. U IV mesecu intrauterinog `ivota. Vezivno se {iri na povr{inu tonzile u obliku septa i trabekula koje dele limfne folikule. Tonzila nema svoju kapsulu. Tako limfociti koji produkuju IgA (ve}im delom sekretorni) se skupljaju pod samu bazalnu membranu ili u germinativne centre folikula. Lingvalna tonzila ima plitke kripte. palatinae descendens Topografija . Normalne tonzile ne prelaze ravan nep~anih lukova. naj~e{}e od: . a ona odgovara proliferacijom veziva i mno`enjem i urastanjem krvnih sudova. polimorfonuklearnim leukocitima i plazmocitima. retromandibularis i v. ali mo`e i manje. pharyngicae ascendens . 2.a. facialis. carotis interna je pozadi i lateralno u retrostiloidnom delu parafaringealnog prostora i bli`a je tonzili od eksterne. a nisu posebni organi. a tek krajem I godine poprimaju definitivnu gra|u. Involucija tonzila: . a delom i glossopharyngeusa. leukocitima i deskvamiranim epitelom i stranim ~esticama. Limfociti koji ~ine folikul nisu nastali u tonzili ve} su do{li tu cirkulacijom. B limfociti pokazuju grupisanje u pojedine delove tonzile u zavisnosti koji imunoglobulin produkuju.tonzila dobija krv od a.koje sa lateralne strane pokriva tonzilu pripada fasciji gornjeg konstriktornog mi{i}a. sadr`e B i T limfocite kao nosioce humoralnog i celularnog imuniteta. Limfociti su najbrojniji.adenoidne vegetacije po~inju involuciju u pubertetu a zavr{avaju do 25. carotis externa se nalazi lateralno od tonzile u parotidnoj lo`i.a. koji migriraju iz tonzilarne strome u kripte i na povr{ini tonzile. Uz bogatu vaskularizaciju to je ~ini delikatnom za operaciju. Vaskularizacija tonzile palatine .manje polimorfonuklearnim leukocitima. Adenoidne vegetacije nemaju prave kripte. jugularis externu i internu.

T limfociti i tip IV imunog odgovora. Uticaj tonzila na napredovanje deteta . Bolesne tonzile gube svoju odbrambenu ulogu i direktno ugro`avaju organizam. a ostvaruje se preko: • humoralnog imuniteta . tako da se kasnija sekundarna imuna reakcija (alergija) mo`e desiti na bilo kom Zahvaljuju}i kretanju limfocita kroz krvotok. a naro~ito limfocita memorije. HRONI^NA GNOJNA ZAPALJENJA TONZILA DEFINICIJA To su zapaljenja nastala kao posledice hroni~nih infekcija samih krajnika ili infekcije iz susednih organa (nos.deca sa hipertrofi~nim tonzilama zaostaju za decom sa normalnim tonzilama 6 meseci u rastu i 12 meseci u te`ini. senzibilizacija . koji olak{ava transport ovih antitela na povr{inu i ~ini ga otpornim na razne enzime. Razoreni epitel tonzila i nefunkcionalno limfno tkivo su {irom otvorena vrata bakterijama. Skoncentrisane su na ulasku u respiratorni i digestivni put jer je sluznica ovih puteva. koji samo manjim delom idu u cirkulaciju. ili sterilne sekvele hroni~nog tonzilitisa (streptokok beta hemolitikus) koje po~ivaju na autoimunim mehanizmima. One ~ine unutra{nji Waldeyerov prsten koji zajedno sa solitarnim limfnim ~vori}ima `drelne sluznice ~ini prvi odbrambeni bedem ne`ivim i `ivim stranim korpuskulima koje ugro`avaju organizam. Tonzile su korisne samo dok su zdrave. re|e posledica op{tih 56 .palatinalne tonzile po~inju involuciju ve} u 5-6. Nespecifi~na tkivna odbrana se sastoji iz: • • naro~ito izra`eno u tkivu tonzile koje je bogato }elijama nespecifi~ne odbrane • filtracije u mre`i RES-a. a sama tonzila dobra podloga za odr`avanje i umno`avanje bakterija (kao farma) odakle one ugro`avaju ceo organizam zahvaljuju}i bogatoj krvnoj i limfnoj drena`i i {irokim i brojnim vezama sa centralnim krvotokom nastaju septi~ne komplikacije. 24 meseca). a ve}im u tkivo i na povr{inu tonzile. naj~e{}e mesto ulaska infekcije.. Izme|u dece sa velikim tonzilama i dece bez tonzila ta razlika ide na dvostruko (12 tj. Isto tako se sekundarni imuni odgovor desi i na tonzilama. tkivu (npr. za koji su odgovorni IgA. a B. FIZIOLOGIJA TONZILA I OSTALOG LIMFATI^NOG TKIVA Tonzile su deo `drela u kojem je limfati~no odbrambeno tkivo vi{e skoncentrisano nego u ostaloj sluzoko`i `drela. Specifi~na odbrana po~iva na sekundarnom imunom odgovoru. posebno proteolize. a naro~ito respiratornog. Od posebnog je zna~aja sekretorni imunitet. zubi). paranazalne {upljine. A. ko`a) na kojoj antigen dospe. fagocitoze lu~enja }elijskih enzima po~ev od povr{ine tonzila (limfociti i leukociti).primarni imuni odgovor. Sekretorna komponenta je jedan glikoprotein vezan za IgA.B limfociti i prva tri tipa imunog odgovora i • celularnog imuniteta . u crevima (nutritivna alergija). godini i ona traje ~ak do starosti kada atrofiraju. na tonzilama senzibili{e ceo organizam na doti~ni antigen. usta. bez obzira {to je primarni imuni odgovor bio npr. `ari{ne bolesti.

recidivantnih infekcija ({arlah, difterija), re|e hroni~ni sinusitisi. Naj~e{}e se sre}e u uzrastu izme|u 4-15. godine. 1. TONSILLITIS PHARYNGEA CHRONICA - ADENOIDITIS CHRONICA 2. TONSILLITIS CHRONICA TONSILLITIS CHRONICA Hroni~no zapaljenje nep~anih krajnika se karakteri{e promene u epitelu koji biva razoren, naro~ito u kriptama. Povr{ne ulceracije, zaostajanje deskvamiranog epitela u kriptama, nagomilavanje masnih kiselina, holesterina i bakterija formiraju sastav tonzilarnih d`epova. Bakteriolo{ki se u ovakvim tonzilama nalaze streptokoke, pneumokoke, stafilokoke, Klebsiella pneumoniae, Escherichia colli, anaerobne bakterije, gljivice. Kod 5% slu~ajeva hroni~nog tonzilitisa histolo{ki nalazimo znake TBC hroni~ne infekcije sa epiteloidnim i d`inovskim Langerhansovim }elijama. Limfni folikuli bivaju razoreni i izmenjeni vezivnim tkivom koje pro`ima i ostatak strome (RES) Dakle, postoji limfocitna, leukocitarna i plazmocitna infiltracija sa bujanjem vezivnog tkiva. Postoji pove}ana permeabilnost kapilara, poreme}eni odnosi arterijske, venske i limfne cirkulacije. Ove je slika terminalnog stanja hroni~no upaljene tonzile, kada je njena funkcija potpuno uni{tena. Do tog stadijuma vodi prelazni, koji traje godinama, i u kojem je tonzila sve manje korisna a sve vi{e {tetna, kao stalno `ari{te infekcije i {irom otvorena

vrata za ulaz bakterija.
DIJAGNOZA ANAMNEZA

Mogu da postoje dva oblika i to: hipertrofi~ni i atrofi~ni oblik.

^este upale - gnojne angine, peritonzilarni apscesi. Na osnovu ~ega razlikovati zdravu od bolesne tonzile, koji su to klini~ki znaci, koji u zajednici sa drugim podacima o bolesti, mogu odlu~iti da li je tonzila obolela ili nije? KLINI^KA SLIKA

Simptomatologija
• zadah • umereni bol pri gutanju u jednoj ili obe tonzile, koja nastaje sa egzacerbacijom

zapaljenja
• promena boje ili ~isto}e glasa zbog veli~ine • ose}aj stalne ispunjenosti `drela, potreba za hrakanjem • povremeni bolovi koji zra~e u uvo usled punjenja kripti detritusom pa po izbacivanju

bol prestaje
• uporni ka{alj • bezbolni otok na vratu, znak probijanja tonzilarne barijere.

Mogu} je i bol u abdomenu! 57

za uzrast uzimaju}i u obzir limfati~nu konstituciju, mada klini~ki tonzile mogu i ne moraju biti uve}ane, a njihova veli~ina i nije presudna. 2. Gnojni detritus - gnoj - te~an ili ~vrst koji se na pritisak cedi, cisti~ne {upljine u kriptama sa kazeoznim masama, kalcifikacije - tonzilolitijaza.

1. Veli~ina - hipertrofi~ne ili male i atrofi~ne - obi~no se ka`e da ne odgovaraju

zadebljala ivica, otok zadnjih lukova, sinehije izme|u tonzile i lukova. sa egzacerbacijama.

3. O`iljno izmenjene tonzile 4. Asimetri~ne tonzile 5. Hiperemija prednjih nep~anih lukova (Frankeov simptom) - tamno crvena i

6. Hroni~ni otok jugulodigastri~nog i submandibularnih limfnih nodusa - posebno

Laboratorija
Bris gu{e, leukociti kod egzacerbacija, anemija, ASTO, SE, ? DDG: fiziolo{ko uve}anje tonzila i malignomi. Tonzile predstavljaju naj~e{}u `ari{nu fokalozu (60%) i to ne samo palatinalne tonzile, ve} i ostale tonzile u `drelu, kao i cela sluzoko`a gornjeg respiratornog trakta, posebno `drela jer je bogata limfnim tkivom. Zatim i: zubi, bronhiektazije, holecista, prostata - daju bakterije, toksine bakterija i produkte tkiva. TERAPIJA Hirur{ka - tonsillectomia Me|utim, "vr{iti tonzilektomiju bez opravdane indikacije zna~i poigravati se sa zdravljem i `ivotom bolesnika" - [ercer. INDIKACIJE ZA TONZILEKTOMIJU

Lokalne
1. Tonsillitis - najmanje pet puta za godinu dana, mikoti~na oboljenja, one koje rezultuju febrilnim konvulzijama, sleep apnea sindromom. 2. Recidiv peritonzilarnog apscesa - 4-6 nedelja po smirenju apscesa. Posle drugog - obavezno! 3. Hipertrofija tonzila - koja vr{i opstrukciju disanja, govor, ishrana. 4. Trajno klicono{tvo - difterija ili streptokokna infekcija. 5. Sumnja na maligni proces tonzilarnog tkiva -nejednake tonzile naro~ito kod odraslih osoba. 6. Fetor - tonzilarnog porekla 7. Preparacija n. glossopharyngeusa 8. Stilodinia - elongirani stiloidni nastavak

@ari{ne (fokalne)

58

1. TBC limfnih nodusa na vratu - kad su i tonzile obolele, dakle angine koje uzrokuju adenopatiju vrata. 2. Recidiv akutnih otitisa (usled hipertrofije i infekcije vegetacija) 3. Uporni kataralni hroni~ni otitisi u odraslih 4. Reumatska groznica, glomerulonefritis, febrilne konvulzije, kardiolo{ke i dermatolo{ke indikacije, ataci reumatizma - fokaloze - monoartritis, neuritis, neuritis optikusa, iridociklitis, episkleritis, recidivantni konjunktivitis, horioditis, psorijaza, alopecija, eritema multiforme, urticaria chronica, purpura. - tonzilektomija je glavni i neophodni elemenat u terapiji fokaloza i - tonzilektomija ne uti~e na evoluciju ve} nastalog karditisa i glomerulonefritisa, ali spre~ava recidive reumatoidnog artritisa sa novim atacima karditisa i glomerulo-nefritisa. Kod ovih bolesti njena uloga je preventivna. 5. Uporni ka{alj - hroni~ni tonzilitis, bez uzroka ka{lja 6. Ex iuvantibus KONTRAINDIKACIJE ZA TONZILEKTOMIJU

Apsolutne
1. 2. 3. 4. Hemofilija? ne Leukoze? da Maligni tumori drugih organa - da Evolutivna TBC plu}a - da

Relativne
1. Do 3 godine starosti i stariji od 60 godina. 2. Stanje neposredno posle angine - posle angine 3 nedelje, a posle apscesa 4 nedelje. 3. Evolutivna reumatska i bubre`na oboljenja 4. Epidemija zaraznih bolesti - posle de~ijih infektivnih bolesti 6 nedelja, posle poliomijelitisa ne jer lak{e obolevaju. 5. Profesionalni peva~i 6. Zapaljenja sinusa i usne duplje 7. Atrofi~ni rinitis - apsolutna? 8. Atrofi~ni hroni~ni faringitis - apsolutna? 9. Diabetes mellitus - stabilizacija {e}era. 10. Hipertenzija i sr~ana oboljenja - kompenzacija. 11. Rekonvalescencija - posle hepatita 6 meseci 12. Menzes - 7 dana pre i 7 dana posle ne. 13. Akutne nespecifi~ne plu}ne afekcije. VRSTE TONZILEKTOMIJA - disekciona - chirurgica - giljotina - kriogena - elektrosterilizacija - laser VEGETATIO ADENOIDES CHRONICA DEFINICIJA 59

progenija • glas ”ravan” . a nemaju nikakve klini~ke smetnje i obrnuto. alergijska dijateza. Ovo uve}anje mo`e da ima nekoliko oblika: mo`e da bude uve}ana cela faringealna tonzila. lo{a ishrana i sl. DIJAGNOZA 1. Anamneza. izlo`enost deteta vlazi. recidivantni otitis. ili ka{lje. TBC infekcija (retko). napredovanja u visini. usled stalne hipoksije. Mogu}a su no}na mokrenja i strah. 60 . grudni ko{ nerazvijen • gornja usna podignuta. Tako se sre}u deca koja imaju jako velike vegetacije. KLINI^KA SLIKA U pojavi simptoma ovog oboljenja najva`niji momenat je odnos uve}anja tre}eg krajnika prema veli~ini epifarinksa. sa o~ima bez sjaja. skra}ena • prominiranje zubi}a. otvorena usta.stalno ”balavo” 3. te`ine. sinusitis chronica. Gubitak apetita.disanje na usta .O adenoidnim vegetacijama govorimo kada se radi o uve}anju tonsillae pharyngicae. pospana deca. ETIOLOGIJA To su banalne recidivantne infekcije. bronchitis chronica. Stalna mukusna sekrecija iz nosa .rhinophonia clausa posterior • ~este glavobolje • stoma~ne tegobe • krvavljenja iz nosa • gotsko nepce • udubljenje u predelu frontalnog nastavka maksile . febrilne konvulzije. stanja se pogor{avaju prisustvom adenoidnih vegetacija. . no}ni strah) 2. Simptomi uve}anog krajnika mogu biti uzrokovani kako njegovom veli~inom tako i zapaljivim procesima u njima. samo njen srednji deo ili pak. konstitucionalni faktori. mo`e se u izvesnim slu~ajevima sresti i u odraslih osoba. ”Adenoidni facies” • gubitak nazolabijalne brazde • uska nozdrva. PATOLOGIJA To je vezivna ili limfoidna hiperplazija tkiva. Oboljenje se sre}e u dece do puberteta (u pubertetu dolazi do involucije tonzile faringike).”da li stalno (u toku infekcije je to normalno!) dr`i otvorena (istorijat: sleep apnea. `edna zbog su{enja sluznice `drela.da li hr~e no}u. me|utim. delovi u predelu ostijuma tube auditive. usta?”. a ne apsolutna veli~ina adenoida. To su umorna.

2. Prevelika osetljivost bolesnika . retrakcija bubne opne. RTG paranazalnih {upljina po Podvincu i lateralni RTG snimak epifarinksa (bitemporalni snimak epifarinksa). 1. Ubrizgavanje gre{kom Pantocaina ili alkohola u tkivo.M. kogo 7. stomatolog. 3. Komplikacije u toku operacije a) Kolaps b) Obilna krvavljenja c) Aspiracija krvi. .O. . zuba. nosa i epifarinksa na bakterije i gljivice (biogram i antibiogram). sluzavo gnojni sekret u donjem nosnom hodniku.. ostataka tkiva krajnika.bronhijalna astma. zbog aplikacije manje doze i boljeg efekta.uve}ane vegetacije u epifarinksu. 4. i mesta gde se mogu izazvati refleksi va`ni za `ivot . Pogre{na tehnika aplikacije (ne i. zamu}enost. mekog nepca. timpanometrija (Ddg . inhalacione. zbog prejake funkcije hipertrofi~nog timusa naglo smanjuje sr~ani glikogen.Operaciju raditi frakcionisano: prvo desno. infiltraciona.1 mg kod odraslih. vratnog dela ki~me. Prevelika doza anestetika . i{~a{enje temporomandibularnog zgloba. ne na ranjava mesta.S. 4. na 76000 slu~ajeva 6 smrtnih! . ni neuralno. bubrega. 5.te{ko se podnosi lokalni anestetik. usne. TH: ADENOIDEKTOMIJA PEDIJATAR: ”Profilakti~na metoda bez posebnih razloga i bez posebnih rezultata”? KOMPLIKACIJE TONZILOADENOIDEKTOMIJE Komplikacije mogu nastati od momenta davanja anestezije (epimukozna. dedad. gaze d) Povrede nep~anih lukova. alergijske probe (hemijske. nutritivne). 3. palpacija epifarinksa? LOKALNI NALAZ . cave ganglion stellatum. a adrenalina 0. inhalaciona).) 6.Pantocain ili Gingicain nanositi mazanjem a ne prskanjem. n=d (nenad) i ng=g (kongo) dakle = bobak.patolo{ka konstitucija ili status thymicolymphaticus.maksimalno 1 g Novocaina.v.Operaciju ne zapo~injati kod jako upla{enih i uznemirenih. a na prve znake cirkulatornog kolapsa prekinuti anesteziju. bolesnik sa neurovegetativnim smetnjama . zuba. srca . bris gu{e. osetljivost prema suprareninu kod sr~anih bolesnika i obolelih od tireotoksikoze. probe govora: m=b (momak). latentne te{ke promene jetre. odsustvo detalja na bubnoj opni. Ipak. jezika. KOMPLIKACIJE 1.sinus caroticus.DIJAGNOZA se postavlja anamnezom ali i: 1. 2. pa levo. ni na mesta brze resorpcije. uvule. stiloidnog nastavka 61 .

carotis externae transfuzija krvi.pu{a~a. Akutno zapaljenje limfnih ~vorova vrata 7. Otitis media acuta Op{te komplikacije 1. porast tenzije. 3. operacija u toku ili neposredno posle infekcija . rest tonzilarnog ili adenoidnog tkiva. kao posledica infekcije sa prethodnom povi{enom telesnom temperaturom. Komplikacije posle operacije Lokalne 1. TH: TERMOKAUTERIZACIJA (ligiranje je nemogu}e) 3. mirovanje i sedativ 2. 2. TH: REVIZIJA (Op{ta anestezija?) uklanjanje koaguluma i ostataka limfnog tkiva kompresija elektrokauterizacija podvezivanje krvnog suda (slobodnim koncem ili de{anom) tamponada tonzilarne lo`e suturom lukova podvezivanje a.nekoliko ~asova posle operacije (nepodvezani ili neretrahovani i nekontrahovani ve}i krvni sudovi posle presecanja posebno kod o`iljnih i prethodnih peritonzilarnih apscesa.e) spazam larinksa 2.”bolest osmog dana”. Rano krvarenje . zadnja tamponada. Apscesi usne duplje 6. Usled odbacivanja fibrinskih naslaga i stvaranja granulacija. Edem uvule. Tromboflebitis vena vrata Septikemije Pneumonije i plu}ni apscesi Pogor{anje reumatskog.prolazna 9. hrakanje sa uklanjanjem tromba. 4. nepca. Emfizem vrata 8. poreme}aj faktora koagulacije. ve}i krvni koagulum. Kasno krvarenje . ka{ljanje. Paraliza facijalisa . Parafaringealni apscesi 10.6-8 dana posle operacije . larinksa 5. 5. Infekcija tonzilarne lo`e 4. bubre`nog i sr~anog oboljenja Pojava poliomijelitisa * ** CISTE I BENIGNI TUMORI FARINKSA CISTE FARINKSA RETENCIONE CISTE 62 .usled anestezije .

RANULA CISTE TONZILARNIH KRIPTI Nastaju usled zatvaranja otvora tonzilarnih kripti. U ovako nastalim cisti~nim formacijama nagomilava se detritus. Mo`e ih biti vi{e na jednoj tonzili, posle zapaljenja tonzila. Sadr`aj je `u}kast, pastozan. TH: Incizija. TORNWALDOVA CISTA NAZOFARINKSA Tornwaldova cista ili nazofaringealna bursa Tornwald, javlja se u oko 3% svih ljudi i predstavlja perzistiranje embrionalne komunikacije izme|u kaudalnog kraja horde i nazofaringealnog epitela. Ova komunikacija se obi~no izgubi u drugom mesecu razvoja, ali mo`e i ostati i rezultovati u zapaljenju i athezijama. Cista je lokalizovana u medijalnoj liniji zadnjeg zida nazofarinksa {ire}i se ka tuberkulumu okcipitalne kosti, ima epitelni pokrov i nazofarinksnu sluznicu. Simptomatologija je razli~ita. Kada nema inflamacije, cista mo`e biti i asimptomatska. Infekcija ciste mo`e prouzrokovati nazofaringealni bursitis, "sore throat", gnojnu postnazalnu sekreciju i disfunkciju Eustahijeve tube. Tornwaldova bolest se karakteri{e se glavoboljama, ~estim infekcijama gornjih respiratornih puteva, astmom i artritisom. Dijagnoza se postavlja indirektnim i direktnim pregledom epifarinksa, ukazuje na cistu sa medijalnim udubljenjem. Treba je razlikovati od hroni~no inflamirane retencione ciste, koja nastaje kao rezultat zapaljenja limfoidnog tkiva sa pojavom nekroza i cisti~nih promena u njemu, jer se ovde radi o faringealnoj mukozi ili epitelu koji na njoj le`i. TH: antibiotici, ali i marsupijalizacija. CISTE FARINGEALNIH KRIPTI Ciste mogu nastati i u kriptama faringealne tonzile, kao posledica lo{e izvedene adenotomije ili inflamacije. U zatvorenoj kripti dolazi do nagomilavanja sadr`aja, koji je produkt zatvorenih peharastih }elija. Sadr`aj je mukozan. Kada ove ciste rupturiraju isprazne se u farinks. Ukoliko porastu, stvaraju smetnje pri disanju. Kad se zagnoje stvaraju apscese. TH: incizija i ekstirpacija. BRANHIJALNE CISTE Ciste branhijalnog {paga su retke. Poti~u od prvog i dorzalnog dela branhijalnih {pagova, ove ciste su obi~no parne, lokalizovane na lateralnom zidu nazofarinksa. Ne {ire se lateralno u meko tkivo vrata. PSEUDOCISTE Parne nazofaringealne pseudociste se javljaju kao posledica longus capitis perimyositisa. Poput intraadenoidnih cisti, pseudociste ne sadr`e epitelne elemente. BENIGNI TUMORI FARINKSA

BENIGNI TUMORI EPITELNOG POREKLA
Papilloma Javljaju se u formi pendularnih sjajnih izra{taja, neravne povr{ine, razli~ite veli~ine, na uvuli, nep~anim lukovima i tonzili. Retko se vi|aju kao {iroka papilomatoza. 63

Adenomi Tumor epitela sluzoko`nih `lezda, na nepcu, na tonzilama nalaze tvrdi ovalni, jasno ograni~eni submukozni tumori. Tumor mixtus Tumor epitela malih i velikih pljuva~nih `lezda.

BENIGNI TUMORI MEZENHIMALNOG POREKLA
Fibroma Na bukalnoj sluzoko`i ili zadnjoj strani farinksa, kao tvrd gladak tumor. Mogu narasti i praviti smetnje. Lipoma Na podu usne duplje, na usnama, jeziku, farinksu. Haemangioma Na usnicama, sa deformacijom. Chordoma Bujanje embrionalnog tkiva ostatka horde sa destruktivnim rastom. Choristoma To su kongenitalne lezije i nisu prave neoplazme. To je heterotopi~no tkivo ili aberantni ostatak histolo{ki normalnog tkiva na mestima gde je na|eno. Nazofaringealni horistom stvara nazofaringealnu opstrukciju u novoro|enih. Dijagnoza se postavlja Rtg pregledom koji pokazuje lateralni izra{taj koji nema komunikaciju sa intrakranijumom. Fibrovaskularno tkivo prekriveno ko`om i dlakama. Hamartoma Ograni~ene lezije koje se posle maturacije ne pove}avaju. Spontano rast lokalnog

tkiva.

Teratoma Grupa germinativnih }elija embrionalnog porekla, poreklom od ektopi~nog tkiva nastalog fuzijom ili gre{kom. [est puta ~e{}e u devoj~ica. Dermoidni, teratoidni i epignati. Mioma Neurofibroma Paragangliom - To je plava, pulsativna masa, submukozna, poreklom od paraganglija koje okru`uju terminalni kraj a. maxillaris u pterigopalatinskoj jami ili od nodoznih gangliona. * **

ANGIOFIBROMA JUVENILE NASOPHARYNGIS
DEFINICIJA

64

mora biti samo u nazofarinksu! Najbolji naziv - angiofibroma.

To je benigni tumor epifarinksa, koji se karakteri{e ekspanzivnim rastom i sklono{}u ka krvavljenju, ne metastazira. Gore navedeni naziv nije u potpunosti adekvatan jer se javlja i kod odraslih i ne

Javljaju se gotovo isklju~ivo u mu{karaca (opisano samo nekoliko slu~ajeva u devoj~ica), izme|u 10-20 godina starosti. Posle puberteta tumor pokazuje tendenciju da involuira. Tako|e ima tendenciju da recidivira ako se ne ukloni u celini. Naj~e{}e u Kini i Severnoj Africi. Severni evropski narodi retko oboljevaju. ETIOLOGIJA Nepoznata! Misli se da je uzrok u poreme}aju razvoja baze lobanje: - usled hipertrofije periosta - usled poreme}aja neosificirane hrskavice sfenoida ovog podru~ja Dolazi u obzir i poreme}aj u hormonalnom sistemu, jer oboljevaju mu{karci pre puberteta? HISTOLOGIJA

Angiofibromi! Stroma tumora je sastavljena od nezrelih vezivnih elemenata, koji su ispresecani mnogobrojnim krvnim sudovima. Ovi krvni sudovi ve}im delom nemaju omota~. Kod povreda imaju tendenciju da obilno krvare. Polazna mesta juvenilnog fibroma su krov epifarinksa i gornja ivica septuma koji pregra|uje hoane. BIOLO[KO PONA[ANJE Mesto porekla tumora je spoj sfenoidnog nastavka palatinalne kosti sa horizontalnim krilom vomera i korena pterigoidnog nastavka sfenoidne kosti - to je gornja granica sfenopalatinalnog foramena na zadnje spolja{njem zidu krova nosa. Tumor se odatle mo`e {iriti: Napred - na nos; Nazad - u nazofarinks; Gore - u sfenoidni sinus; Lateralno - pterigomaksilarnu jamu; ili u vi{e pravaca. Iz pterigomaksilarne jame idu napred u antrum, lateralno ka infratemporalnoj i temporalnoj jami, a gore u orbitu kroz donju orbitalnu fisuru. Intrakranijalno {irenje ide direktnom ekstenzijom na dva na~ina: 1. od sfenoidnog sinusa kroz sela turcika (medijalno prema karotidnoj arteriji i lateralno prema hipofizi) i 2. kroz pod srednje lobanjske jame (napred od foramena laceruma i lateralno od kavernoznog sinusa) KLINI^KA SLIKA 1. Progresivna nazalna opstrukcija - lagan rast sa postepenim zatvaranjem prohodnosti hoana - bolesnici se `ale da sve te`e i te`e di{u na nos. 2. U~estale te{ke epistakse - dovode do anemije bolesnika. 65

carotis internae ili kontralateralni spolja{nji karotidni sistem (ili oba). Prednja rinoskopija: endonazalno dosta sluzavognojnog sekreta. usled prodora tumora u orbitu dolazi do poreme}aja polo`aja i pokretljivosti o~nih jabu~ica. transverznog mijelitisa.tomografija paranazalnih {upljina. a dominantna je a. re`njevit. bolji prikaz i ekspanzija. tako da tumor bude u intimnoj vezi sa meningama ili kranijalnim `ivcima (V). 5. 8. Radi se kod eventualne suspektne intrakranijalne ekspanzije i kandidate za preoperativnu embolizaciju i to: selektivna arteriografija a.3. 6. timpanometrija: konduktivno o{te}enje sluha. VI kranijalni nerv mogu biti zahva}eni. {to izaziva jake glavobolje. Audiometrija. maxillaris sa iste strane.bitemporalni profil epifarinksa .mo`e nastati otitis secretoria. Arteriografija nije neophodna u svim slu~ajevima . Rhinolalia clausa . slepila. Ponekad tumor koji se spu{ta iz epifarinksa. Palpacija epifarinksa: tumor ~vrsto elasti~ne konzistencije. Pregled farinksa: nekad spu{teno meko nepce. Tako|e II.radi se tek na kraju jer nosi rizik od smrti. Frog face . CT epifarinksa: NMR epifarinksa: Arteriografijom se procenjuje stepen snabdevenosti krvlju tumora.zbog ekspanzivnog rasta ovih tumora mo`e do}i do prodora kroz bazu lobanje u lobanjsku jamu (preko sfenoidnog sinusa). . ukoliko tumor nije prodro u endokranijum. Zadnja rinoskopija: gladak. maxillaris 48 h pre operacije.tumor epifarinksa i eventualne promene na paranazalnim {upljinama i bazi lobanje.proptosis. DIJAGNOZA zaustavljaju.se javlja kao posledica prodora tumora u meka tkiva lica kroz paranazalne {upljine ili fossa pterygomaxillaris) 7. Glavobolja . Jednostrani otok lica .baze lobanje po Hirtzu . 4. Nagluvost . . hemiplegije. IV. Pa`ljivo tu{irati zbog krvavljenja. Biopsija ne! Rengen: Arteriografija: Laboratorija: Serum: Hiperprodukcija 11-oksi-keto steroida (`enski hormon nadbubrega) Hipoprodukcija 17-keto-steroida (mu{ki hormon nadbubrega) 66 . sivkast ili crveno ljubi~ast tumorski izra{taj na ~ijoj povr{ini su obi~no razgranati krvni sudovi. III.usled zapu{enosti epifarinksa dolazi do poreme}aja govora. Po neki put se kroz nos mo`e videti u epifarinksu tumorski izra{taj ili je ovaj prisutan u nosnim hodnicima. Vr{i se arteriografija sliva a. Anamneza: progresivna opstrukcija i recidiviraju}e epistakse koje se te{ko Op{ti status: gracilna gra|a.paranazalnih {upljina u dva pravca . mo`e dovesti do purulentnog sinusitisa. Dislokacija o~nih jabu~ica .`ablje lice . infantilni sekundarno seksualni status.tumor pritiska na u{}a tube .usled prodora tumora u paranazalne {upljine i nos dolazi do pro{irenja korena nosa. usled pritiska tumora. Inspekcija: izgled lica.

Ro.po Moureu.Po uklanjanju hormoni se normalizuju! Znaci anemije! PH . Transzigomati~no 7. Konzervativna terapija kada tumor nije mogao operativno da bude uklonjen . velike neinvoluisane adenoidne vegetacije. erozija kosti ili orbite {irenje kroz pterigomaksilarnu fosu u obraz i temporalnu fosu intrakranijalno {irenje DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA: Antrohoanalni polip (mekan). osteomijelitis 12.HISTOLO[KI: Bogata vaskularna mre`a u fibroznoj stromi. chordom i teratom imaju ekspanzivni rast.skleroziranje tumora). Zra~enje (TCT 30-35Gy. Elektrokoagulacija tumora (u vi{e seansi?) 11. Transoralno 4.Chandler. Transpalatalno . Radijum . {irenje gore. kasnije endokranijumski prodor i krvavljenja uzrok smrti. I IIA IIB IIC III tumor ograni~en na hoane i/ili krov nazofarinksa minimalno lateralno {irenje kroz sfenopalatinski foramen u pterigomaksilarnu fosu ispunjena pterigomaksilarna fosa. Odsustvo glatkog mi{i}nog sloja izme|u dva tipa ovih }elija. poreme}aj razvoja kosti lica usled zra~enja mladog organizma.transfuzija. 10-20% intrakranijalnog {irenja uvek ekstraduralno 10-18% recidiva 67 . 1984. Hemioterapija sistemska 14. Facijalni degloving 9.rinotomija 8. 2. uti~u na kapacitet krvavljenja.po C. Hormonska terapija . 3. Transmandibularno 6. atrofi~ni rinitis. TERAPIJA: 1. Incizija kroz gornju usnu i du` bukogingivalnog sulkusa 10. Vaskularni kanali su razli~ite veli~ine i pokriveni endotelnim }elijama koje le`e direktno nasuprot stromalnim }elijama. Lateralna rinotomija . Kraniotomija . pomeren zadnji zid antruma. P. KLINI^KA KLASIFIKACIJA . PROGNOZA: Dobra rano.androgeni radi ubrzavanja sazrevanja i postizanja regresije tumora 13. Wilsonu. Transhioidno 5.

Sluznica nazofarinksa se razlikuje od ostalog respiratornog epitela gornjih disajnih puteva. Me|utim. ULTRASTRUKTURNE KARAKTERISTIKE Tri su zna~ajna elementa koja se posmatraju elektronskim mikroskopom. Mesta preskvamoznih promena se mogu povremeno na}i na krovu epifarinksa."limfoepitelijalna" sluznica. Do definitivnog postavljanja dijagnoze malignog tumora epifarinksa pro|e po nekoliko meseci.Tranzicionalni ili intermedijarni epitel. . a koja su zna~ajna za patogenezu nazofaringealnog karcinoma: 1.Kod asimptomatskih sa rezidualnim ili recidivalnim oboljenjem bez terapije zbog prirode angiofibroma da spontano regredira? 15.Cilindri~ni trepljasti epitel respiratornog tipa. a proboj u okolinu ote`ava terapiju i prognozu. Skleroterapija * ** MALIGNI TUMORI EPIFARINKSA EMBRIOLO[KE SPECIFI^NOSTI Nekad se smatralo da meko nepce odvaja farinks od nosne {upljine i da je nosni deo `drela produ`etak nosne {upljine. Uz ovo i pregled epifarinksa. na zadnjem zidu. granica izme|u ova dva dela embriolo{ki le`i ispred u{}a Eustahijeve tube. Endodermalnog porekla je deo ispred Eustahijeve tube (lateralni zid nazofarinksa). Za vreme fetalnog `ivota postoji postepen prelaz cilijarnog u plo~asto slojevit epitel u donjim partijama nazofarinksa. ne retko biva zapostavljen. Proces keratinizacije se javlja u drugim delovima sluznice epifarinksa uglavnom u osoba posle 50 god. Krioterapija 16. koja dovodi do brzog obostranog metastaziranja u vrat. orbite i uva. Prekanceroze su pra}ene hiperplazijom atipi~nih }elija i skvamoznom metaplazijom cilindri~no trepljastog epitela (EBV). pa propagiranje malignog procesa mo`e da bude u pravcu baze lobanje i endokranijuma. LIMFOTOK I IZGUBLJENO VREME Postoji bogatstvo limfne mre`e i ukr{tenost limfnih puteva.Submukozno limfno tkivo. ali prava skvamozna metaplazija se javlja samo postnatalno. limfoidno tkivo 68 . jer u vezivu ispod cilijarnog cilindri~nog epitela nalaze bogate nakupine limfnih }elija . bazalna membrana (}elije bez nje vi{e maligne) 3. Simptomi susednih regija ~esto dominiraju klini~kom slikom u odnosu na primarnu leziju. Ovaj epitel je uglavnom nekeratinizovan osim u dubokim kriptama.Plo~asto slojevit epitel je skvamocelularni epitel. starosti. a epitelnog porekla je deo iza Eustahijeve tube. Ovaj epitel je nekeratinizovan sa {irokim oblastima metaplazije u plo~asto slojevit epitel. . ANATOMSKE SPECIFI^NOSTI Epifarinks je anatomski u intimnom odnosu sa mnogim va`nim strukturama. Lokalna simptomi su oskudni i dugo vremena ne skre}u pa`nju pacijenta i lekara. Ovaj prelazni epitel odvaja plo~asto slojevit od cilijarnog epitela na krovu i lateralnim zidovima epifarinksa. . cilijarni epitel 2. HISTOLO[KE SPECIFI^NOSTI .

To je tumor morfolo{ki sli~an drugim karcinomima donjih respiratornih puteva. Naj~e{}i polo`aj: lateralni zid nazofarinksa posebno faringealnog recesusa . jetru i plu}a. kroz koji Eustahijeva tuba ulazi u nazofarinks.slabo (G3) 69 . retikularnim }elijama i fibroblastima koji produkuju kolagene fibrile. Dok neki ovakvi tumori vode poreklo od parotide. spojne i jugulodigastri~ne noduse i du` unutra{njeg jugularnog lanca u spinalni akcesorni limfni lanac. Tako|e mogu rasti sa krova.sinus Morgagni. vegetantni i infiltrativni tumori. Blizu baze lobanje mi{i}ni zid je nekompletan. mogu}e je da drugi predstavljaju sekundarno {irenje i zahvatanje parotide od okultnih nazofaringealnih karcinoma. ko{tane i kranijalne {upljine. sa o~iglednom po jednim autorima ili minimalno vidljivom keratinizacijom po drugima.keratiniziraju}i karcinom. parotidnu `lezdu. meka tkiva. spolja{nji faktori MORFOLOGIJA I BIOLO[KO PONA[ANJE Morfolo{ki su: ulcerativni. virusna 2. ali ona do sada nije zabele`ena. Tumor ima lokoregionalni invazivni karakter. otuda visoka frekvencija nediferentovanih karcinoma parotidne `lezde sa morfolo{kim izgledom nazofaringealnog karcinoma.srednje (G2) . ostavljaju}i mali defekt . Postoje tri stepena diferenciranosti: .Izme|u bazalnih }elija epitela su mali limfociti koji se mogu videti pri prolasku kroz bazalnu membranu. prisutna je skvamozna diferencijacija. HISTOPATOLOGIJA SZO .dobro (G1) . retko sa prednjeg ili donjeg zida. bilo levo ili desno. ETIOLOGIJA 1. Sobin .Klasifikacija (Schanmugaratnum. Ova veza je vrlo va`na zbog tumorskog penetriranja sluznice i aponeuroze da bi u{ao u lateralnu bazu lobanje.) (isklju~eni karcinomi drugog . genetska 3. orbitalne {upljine. Citoplazmatski mostovi izme|u epitelnih i limfnih }elija mogu imati zna~ajnu fiziolo{ku funkciju emperipoleze limfocita od strane epitelnih }elija. Uski kontakt i ponekad diskontinuitet okolnih }elijskih membrana je uo~en izme|u epitelnih elemenata sa infiltracijom limfocita. Unutra{nja granica dubokog dela parotidne `lezde je anatomski u uskoj vezi sa lateralnim faringealnim recesusom i mo`e se zavla~iti duboko do lateralnog zida farinksa. intercelularni mostovi i/ili keratinizacija.salivatornog porekla) MALIGNI EPITELNI TUMORI 1. Dakle. Subepitelno vezivno tkivo je ispunjeno brojnim malim limfocitima. Eustahijevu tubu. Lokalno se tumor {iri: u nosnu i paranazalne {upljine. Udaljeno {irenje u kosti. Uglavnom unilateralni. usnu {upljinu.1986. Ca planocellulare (skvamocelularni) keratoides (25%) . ali i plazmocitima. Limfati~ko {irenje preko bogatog submukoznog pleksusa je inicijalno u retrofaringealne.Rosenmüllerova jama i Eustahijevo u{}e. orofarinks.

naj~e{}i) nejasne }elijske granice. EPIDEMIOLOGIJA Veza HLA-A2. imunohistohemijski keratinska antitela (Kl1 marker za keratin). 70 . Epidemiolo{ki ovi tumori su ~e{}i u mu{kih osoba 40-60. ”Transitional” cell carcinoma . bez skvamozne diferencijacije. Limfnog tkiva . sa brojnim ne-neoplasti~nim T limfocitima izme|u tumorskih }elija Anaplasti~ni karcinom Karcinom vretenastih }elija sli~an sarkomu Schminckeov karcinom sa izolovanim }elijama Clear cell carcinoma sa praznom citoplazmom 4.solidni tip Adenokarcinom Cilindrom Mukoepidermoidni karcinom 3. pokazuju konstantno dokaze o ovom elektronskim mikroskopom.(63% . godine starosti. a nedostatkom protekcije vitamina C procesima nitrozifikacije. posebno ~esti u ju`nih populacija Kineza usled dijete slanom ribom kod Kineza i visokim procentom dimetil nitrozaminima.fibro i rhabdomiosarkom 2. Subpodela je korisna sa prognosti~kog aspekta u odnosu na stepen limfocitne bez dokaza skvamozne diferencijacije svetlosnim mikroskopom. Hodgkin MALIGNI TUMORI ME[OVITOG POREKLA Maligni melanom POTREBNE NAPOMENE Nema dokaza mucinske sekrecije ili `lezdane diferencijacije u bilo kom od prethodnih histolo{kih tipova.2. Ca planocellulare nonkeratoides (12%) . Mekog tkiva . pu{enje bogato nitrozaminima. sa }elijama jasnih ivica.nekeratiniziraju}i.B-SIN2 antigena i tumora. Metastatski epitelijalni tumori u epifarinksu MALIGNI TUMORI MEZENHIMALNOG POREKLA 1.(G4) . HLA . Hrskavice i kosti .morfolo{ki sli~an urotelu Schneiderian karcinom Regaud karcinom .limphoma Non-Hodgkin i M. uklju~uju}i i nekeratiniziraju}e i nediferentovane karcinome infiltracije.hondro i osteosarkom 3. UCNT (nediferentovani karcinom nazofarinksnog tipa) . sincicijalni prikaz. Svi tipovi karcinoma. BW46 HLA. Ovo je morfolo{ki heterogena grupa koja uklju~uje: ”Limphoepithelioma” su nekeratinizovani ili nediferentovani nazofaringealni karcinomi (2 i 3).

nema znakova primarnog tumora Tis . PLE.ispod baze lobanje pod sfenoidnog sinusa b .dva polo`aja (zadnje gornji i lateralni zid) T3 .orbita.20% 2. ili meka tkiva van faringobazilarne fascije (van epifarinksa) i jedan ili vi{e kranijalnih nerava ili oba N i M kao i za ceo farinks . Delovi (zidovi) epifarinksa po TNM klasifikaciji: • zadnje gornji zid (od nivoa spoja tvrdog i mekog nepca do baze lobanje = od mesta projekcije slobodne ivice mekog nepca du` baze lobanje do gornje ivice hoane) • dva lateralna zida (uklju~uju}i torus tubarius i Rosenmülerovu jamu • donji zid (gornja povr{ina mekog nepca) Napomena: ivice hoanalnog otvora i zadnja ivica vomera pripadaju nosnoj {upljini! T . infratemporalna jama TNM klasifikacija 4. Titar 1:7680. a ne latinske skra}enice). MAR (ko{t. .naj~e{}a UICC . LYM.primarni tumor Tx . sr`).kranijalni nervi d .isto kao i AJC. 3. OSS. {irenje. metastatski .zahvatanje nosa i/ili orofarinksa T4 .jedan polo`aj u nazofarinksu ili tumor nije vidljiv (pozitivna samo biopsija) T2 .okultni primarni tumor sa ranim metastazama na vratu .TNM. Polo`aj. SKI.62%! SIMPTOMATOLOGIJA • • • • Nazalni Nodalni Neurolo{ki Otolo{ki 71 .baza lobanje c . 1986. Neel.18% 3. ali ne uklju~uje kranijalne nerve u T4 stadijum Ho-klasifikacija . M (PUL. PER. AJC . Godine >40) Karcinomi epifarinksa se manifestuju u tri klini~ka tipa: 1. hipofarinks.KLINI^KA KLASIFIKACIJA 1. 2.prognosti~ki faktori (Simptomi >7. HEP.kosti lobanje.Ca in situ T1 .primarni tumor se ne mo`e odrediti T0 . BRA. kombinovani .T3 je: a . lokalno invazivni . OTH (drugo)) (dakle engleske.

kateterizacijom tube ne pobolj{anje ve} pogor{anje) 4.u orbitu preko etmoida Egzoftalmus Dislokacija bulbusa lateralno i ograni~ena pokretljivost Slabljenje vida [irenje dole . uvu~ena bubna opna .(opstrukcija epifarinksa i infiltracija mekog nepca rhinolalia clausa). [irenje napred . neuralgija usled oduzetosti V2 i jednostrana paraliza Faza simptoma udaljene invazije i metastaza Uz simptome prethodne faze javljaju se i simptomi i znaci {irenja tumora van epifarinksa u okolinu. okcipitalne glavobolje . jednostrane glavobolje. Nagluvost (opstrukcija nazofaringealnog u{}a.u nos i etmoidni labirint Opstrukcija nosa Epistakse Purulentna i sangvinolentna sekrecija Anosmija Foetor ex nasi .sekretorni otitis. progresivna unilateralna.izgubljeno vreme . lake smetnje od strane tube auditive. patolo{ki iscedak) 3.da li bi se dijagnostikovao? Faza simptoma lokalne invazije (T2-T3) 1. Zapu{enost nosa (vegetantan tumor ispunjava lumen epifarinksa.mo`e trajati mesecima (T1-T2) Laki bolovi u uvu. autofonija. zujanje. Epistaxis (ulceracija tumora .starije osobe sa spontanim krvavljenjem!) 2. u vratne limfne noduse i u udaljene organe.na meko nepce i zadnje nep~ane lukove Rinolalia usled nepokretnosti nepca zbog infiltrata Ote`ano gutanje i vra}anje hrane na nos Ote`ano disanje usled opstrukcije mezofarinksa (u dece po potrebi traheotomija) 72 .niz zadnje i bo~ne zidove epifarinksa {irenjem u mezofarinks postaje vidljiv . (T4) Trotterov trijas: otalgija. Poreme}aj govora . 1/2 u po~etku. refleksni bol u uvu. povremeno ose}aj stranog tela u epifarinksu. povremena neznatna krvavljenja iz nosa.Tiha faza . mekog nepca (IX i X).

foramen opticum ossis sphenoidalis III. [irenje lateralno .U terminalnoj fazi postoje znaci intrakranijalne hipertenzije zbog masivnog prodora tumora u endokranijum. cervikalni Sy .foramen ovale ossis sphenoidalis VII. farinksa. tahikardiju i digestivne tegobe.Lipozen~i}) nastaje usled o{te}enja hipofiza .re|e je oduzet i to obi~no kod masivnih tumora u terminalnoj fazi bolesti. jugularis externe. daju}i anesteziju i neuralgije (V2). X.infiltrisan je obi~no prodorom tumora u etmoid.Psihoneurotski sindrom (Padovan . hypoglossi na rubu foramena magnuma I . facialisa.. IV.Garcin sindrom. .foramen jugulare XII . suvo}u o~iju i nosa.oftalmoplegija zahva}ene strane. carotis i v. XI .meatus acusticus internus IX. Dalje put lateralno infiltri{e pterigoidne mi{i}e daju}i trizmus (ili motorna grana V).fissura orbitalis superior V2 . nepca. Kranijalne nerve infiltri{e sa donje strane baze lobanje u kanalu u kom napu{taju lobanju ili u samoj lobanji. Mogu}i su poreme}aji inervacije mekog nepca. VII . VIII . larinksa i jezika.foramen rotundum ossis sphenoidalis V3 . . I . pod slikom Jacod sindroma . naj~e{}e u ekstrakranijalnom (parotisnom) delu toka. 73 . nosa i usta.nastavak {irenja put lateralno kroz mi{i}e stiloidne pre~age ili iznad ili ispred njih. XI i XII .canalis n. [irenje nagore Tumor infiltri{e donju stranu baze lobanje unutar pripoja faringobazilarne fascije (unutar epifarinksa) ili van njenog pripoja po{to se prethodno pro{irio na parafaringealni prostor i/ili infratemporalnu jamu. suvo}a usta i poreme}aj ukusa.Horner. larinksa. neuralgija maksilarnog `ivca. temporalne glavobolje i anestezija lica. VIII .Jednostrana paraliza svih 12 nerava . maxillaris. daju}i . II. V.zahva}eni su ~e{}e u parafaringealnom prostoru i foramenu jugulare nego u intrakranijalnom delu. duboke limfne noduse vrata i naro~ito nerve IX-XII. amaurosis.napred preko prednjeg okrajka parafaringealnog prostora koji je bez va`nih anatomskih struktura (vezivo) na fosu pterigopalatinu gde infiltri{e ganglion pterigopalatinum i n. a jo{ vi{e lateralno infiltri{e fosu infratemporalis sa n. jugularis internu. X. . a. III. IV. a iza pterigoidnih mi{i}a infiltri{e parotidnu lo`u sa pljuva~nom `lezdom daju}i suvo}u usta. VI . V1. oduzetost mi{i}a `vakanja.lamina cribrosa ossis ethmoidalis II . i parotidni limfni nodusi. mandibularisom kome se u ni`im partijama priklju~uje i chorda tympani pa nastaje anestezija i neuralgija (V3 .po sredini i pozadi na retrostiloidni deo parafarinksnog prostora gde infiltri{e a.hipotalamus sistema. sa niskom perifernom paralizom n.tako|e je retko zahva}en jer je dosta pozadi IX. jezikom). carotis externae i v.su infiltrisani prodorom tumora u srednju lobanjsku jamu (petrozna i sfenoidna kost). VI .usna duplja sa anesteziju i motornu paralizu jezika.

eksploracija epifarinksa u op{toj anesteziji. odnosno baze lobanje u u`em smislu re~i (npr. 12. 2.kireta`a epifarinksa Beckmanovim no`em .10 cm3 sve`e krvi iz kubitalne vene. nekad su limfni nodusi ogromni a da nema drugih izra`enijih simptoma.u aksijalnoj i frontalnoj ravni (epifarinksa. u prolazu kroz ko{tani kanal baze lobanje ili u lobanji.tela sfenoida preko sfenoidnog sinusa i sele turcike ili lak{e preko velikih krila sfenoidne kosti. bubrege.KKS. Audiolo{ka obrada .probatorna ekscizija indirektnom epifaringoskopijom u lokalnoj anesteziji (evidentan veliki tumor) . Anamneza Inspekcija i palpacija Prednja i zadnja rinoskopija Biopsija 5. 11.audiometrija i timpanometrija CT i NMR . lateralni snimak epifarinksa i po potrebi tomografija baze lobanje po Hirtzu i po potrebi tomografija paranazalnih {upljina po Podvincu i po potrebi tomografija plu}a. 3. analize jetre Oftalmo-neurolo{ki pregled Internisti~ki pregled Stomatolo{ki pregled . koji se ispituje na virusne markere. STANDARD DIJAGNOSTI^KE OBRADE . 10. 1. Va`no je razlikovati zahva}enost ko{tanih delova nazofarinksa unutar faringobazilarne fascije (pterigoidni nastavci i pod sfenoidnog sinusa) od zahvatanja kosti van epifarinksa. Laboratorija Imunologija . bilateralno. plu}a.Regionalne metastaze u dubokim limfnim nodusima vrata su vrlo ~esto (u vi{e od tre}ine slu~ajeva.TM zglob. centrifugira i izdvoji serum. jetru i slezinu. scintigrafija kostiju. To je naro~ito izra`eno kod UCNT tumora kod `ena. Retrofaringealni limfni no-dusi nisu palpabilni ali indirektan znak je bol pri podizanju glave i istezanju vrata! Udalje-ne metastaze u oko 50% slu~ajeva UCNT-a u kost. rano i ~esto obostrano) prvi znak bolesti zbog koga se pacijent javlja lekaru. Prodor tumora u endokranijum ide preko otvora na bazi lobanje (foramen lacerum sa fibrocartilago basilaris). klini~ki i PH nalaz. kosti Rtg . rotundum i spinosum i infiltrovanjem i razaranjem kosti . 4. analize urina. jer ovo drugo ima lo{iju prognozu. direktnom epifaringoskopijom sa velotraktorom i fiberoptikom * biti pripravan i spreman za Bellocq tamponadu * biti siguran da nije juvenilni angiofibrom * materijal uvek gleda isti specijalista patolog * ako je materijal uzet u drugoj ustanovi: plo~ica. - 6. Za kliniku i prognozu zna~ajno da li je paralizovan nerv zahva}en u vratu adenopatijom retrostiloidnog dela parafarinksnog prostora. 8. 74 . foramen jugulare. velika krila sfenoida). lobanje. eho jetre) 7. 9. Maligna adenopatija u limfnim ~vorovima ispod nivoa klavikule smatra se udaljenom metastazom (M1).

de{ava se da limfni nodus bude i N3. Ima ga i u tonzili.tumor je rezistentan na hemioterapiju pa treba pre}i na radioterapiju i to telekobalt (brahiterapija) preko 2 75 . tercijarnu hemioterapiju. a najvi{e 8 indukcionih ciklusa. . postignuta je remisija . Za razliku od ostalih tumora epifarinksa le~i se primarnom hemioterapijom.IgA i IgG titar antitela na viralni kapsidni AG (VCA) i difuzni rani antigen (EAD).odre|ivanje HLA tipizacije .UCNT mo`e pote}i i iz drugih delova gornjeg disajnog puta (nos). larinksu pa i {titnoj `lezdi. 2. Primarna (indukciona) hemioterapija se sprovodi uz redovne ORL preglede na konzilijumu do maksimalno postignutog terapijskog odgovora ili do postizanja kompletne remisije. Za procenu odgovora tumora na primarnu. pa se kod metastaze nediferentovanog karcinoma ili UCNT-a. Sli~an tretman se u novije vreme daje samo slabo diferentovanim planocelu- larnim karcinomima. UCN T Hemioterapija je primarni pristup u le~enju UCNT-a. U ve}im centrima ove pojave imaju mesto u standardu dijagnosti~ke obrade tumora epifarinksa i limfadenopatija vrata nepoznate etiologije. LE^ENJE MALIGNIH TUMORA EPIFARINKSA Le~enje malignih tumora epifarinksa je u domenu radiologa i hemioterapije. virusolo{kom i imunogenetskom planu: . srednja u~estalost u Africi i mediteranskim zemljama.odre|ivanje virusnih markera u perifernoj krvi 13. nema veze sa pu{enjem i alkoholizmom.ko{tana sr` POSEBNE KARAKTERISTIKE UCNT-a On ~ini grupu sa posebnim odlikama koje se manifestuju na epidemiolo{kom. U vi{e od tre}ine obolelih jave se metastaze u cervikalnim limfnim nodusima pre svih drugih simptoma prisustva tumora u farinksu. Biopsija . tumor i dalje naglo raste (porast ve}i od 25%) .najve}a u~estalost na jugoistoku Azije.UCNT ima posebno podmukao tok. Hirurgija se odnosi uglavnom samo na metastatske depozite u vratnim limfnim limfonodusima i to onda ako postoje palpabilni limfonodusi. .dokazana je konstantna veza sa Epstein-Barr virusom koja se manifestuje prisustvom antitela na ovaj virus u krvi obolelog i prisustvom virusnih markera u }elijama tumora i krvi obolelog..posebna geografska rasprostranjenost . sekundarnu ili tercijarnu hemioterapiju potrebno je da pacijent primi bar dva ciklusa odgovaraju}eg terapijskog re`ima. 6 nedelja posle zavr{etka primarne radioterapije ili posle polihemioterapije.pre}i na sekundarnu tj.nastaviti jo{ 1-2 indukciona ciklusa (ali ne vi{e od 8) pa dalje nastaviti sa hemioterapijom odr`avanja i reindukcije. limfomi se le~e primarnom polihemioterapijom samo ako su diseminovani. pored epifarinksa ispituju i ovi organi! . rast tumora je usporen (maksimalni porast tumora je do 25% u toku hemioterapije) . 3. a da nema simptoma primarnog tumora. . . a mala u~estalost van tog podru~ja. Varijante odgovora tumora na primarnu hemioterapiju: 1.oboljevaju uglavnom `ene i deca. Rano daje udaljene metastaze.

Brahiterapija do pune terapijske doze od 65-75 Gy ili hemioterapija. PLANOCELULARNI KARCINOM EPIFARINKSA Zastareli (?) protokol instituta Gustave Roussy. on u slede}e 2 godine ne sme biti zra~en niti le~en hemioterapijom! 4 ciklusa HTH + RTH + 4 ciklusa HTH ili 8 ciklusa HTH + RTH REST (REZIDUA) METASTAZA U CERVIKALNIM LIMFNIM NODUSIMA: Operisati ako je operabilno. .slab odgovor ili radiorezistencija tumora . Potom nastaviti sa prekinutom hemioterapijom. Po{to srednji i donji jugularni limfonodusi tada dobijaju 50 Gy. a potom su zra~eni samo nodusi na vratu sa su`enim poljem na BETATRONU sa TD 20-30 Gy. Potom se mo`e nastaviti sa prekinutom hemioterapijom . posle kontrole se ide do pune tumorske doze zra~enja. u punoj tumorskoj dozi (65-75 Gy) sa kontrolnim pregledom na konzilijumu posle primljenih 40 Gy. na njih je potrebno upotrebiti dodatni izvor zra~enja u ja~ini od 10-15 Gy. Ako su palpabilni limfni nodusi van polja pune doze dopuniti dozu na njih do 40 Gy.primarni tumor i limfni nodusi su prvo zra~eni {irokim poljem na LINAC-u ili TCT-u sa 40 Gy. Ili. ako su palpabilni. bar 6 nedelja posle zra~enja. 76 . . Transkutano zra~enje (elektroni) do pune tumorske doze sa `ari{nim predoziranjem b. 1980.lateralna polja na epifarinks i vratne limfne noduse. ako pacijent nije ve} primio punu tumorsku dozu zra~enjem + ako je recidiv nastao posle pune tumorske doze kada nema mogu}nosti druge terapije osim simptomatske. Villejuif .nastaviti do pune tumorske doze od 65-75 Gy.brahi terapija. A.Paris.pre}i na hemioterapiju. RECIDIV PRIMARNOG TUMORA . Tumori epifarinksa bez palpabilnih limfonodusa zra~eni su lokalno sa TD 40-70 Gy. Kada primi punu tumorsku dozu zra~enja (75 Gy). Ako nije operabilno pre}i na radioterapiju (telekobalt ili elektronski transkutano) do doze od 40 Gy.40 Gy iz 2 lateralna polja.Operacija ako je metastaza operabilna.Ako metastaza nije operabilna: a. . bez obzira ima li palpabilnih limfnih nodusa. U oba slu~aja uslov je da pacijent nije prethodno primio punu tumorsku dozu. B. a u slu~aju palpabilnih limfonodusa zra~eni su lokoregionalno ."Sandwich" terapija. Po primljenoj dozi u~initi procenu reagovanja na konzilijumu. Primarno radioterapija Telekobalt . RECIDIV METASTAZA U CERVIKALNIM LIMFNIM NODUSIMA .dobar odgovor . Endocuri terapija (Ir 192) .

Izaziva krvavljenja.Primarno hemioterapija u slede}im slu~ajevima: 1.scintigrafija jetre . slabo diferentovan planocelularni karcinom (analogno sa UCNT-om) 2. Limfomi kao diseminirani malignomi su u nadle`nosti konzilijuma za limfome. kompresija baze lobanje i mozga. Myeloma multiplex . gde internista posle standardne obrade utvr|uje pro{irenost bolesti.internisti~ki pregled . orbitu. Imaju polipozni. brzo infiltrira nosne {upljine i sinuse. sa velikim jedrom i eozinofilnom citoplazmom. infiltrira lobanju.punkcija kosne sr`i .KKS sa leukocitarnom formulom . ulazi u sfenoidni sinus.pojedina~no ili u obliku mijelomatoze.plasmocytoma . To je embrionalni tumor ili tumor male dece. nodozno papilaran ili kribriforman oblik. Limfomi Re|e su od karcinoma i dele u dve poznate kategorije: Morbus Hodgkin i NonHodgkinski limfomi. Rhabdomiosarkom To je tumor koji polazi naj~e{}e sa lateralnog zida. }elije su bizarne. Minimum dijagnosti~kog standarda podrazumeva: . Fibrosarkom Ovaj tumor je sli~an juvenilnom fibromu. Kribriformni tip tumora je adenocisti~ni karcinom ili cylindroma. Naj~e{}i su histiocitni. lobanjsku {upljinu. U slu~aju diseminiranosti van vrata (IIE) odre|uje polihemioterapija ili "mantle" radioterapija uz eventualnu zra~nu terapiju na rest tumora. sa dosta guste sluzi u lumenu. velike neoperabilne metastaze na vratu OSTALI MALIGNI TUMORI EPIFARINKSA Adenokarcinomi To su retki karcinomi i poti~u od epitela sluzoko`nih `lezda. Polazi sa baze lobanje. pa se tek na osnovu toga odre|uje terapija. kompri- 77 .Rtg pasa`a creva .mo`e se pojaviti na bilo kom mestu u medijalnoj liniji koja deli telo na dve polovine. Hondrosarkom Chondroma . Pored nazofarinksa mo`e se javiti u sakrokokcigealnoj regiji.CT abdomena U slu~aju IE stadijuma (primarna lokalizacija u `drelu i istostranu stranu vrata) daje se radioterapija na vrat (40 Gy) uz stalno pra}enje eventualne pojave tumora i u drugim organima (znaci klini~ke ili biolo{ke evolucije). ranije nazivani retikulosarkomi. udaljene metastaze gde lokalno zra~enje nema smisla 3. koji se pojavljuje u mladih osoba i {iri limfnim putem sa metastazama u kostima. Prodire u bazu lobanje i orbitu.biohemijske analize (serumska alp i/ili gama gt) . proliferacija angioblasta sa diferencijalnom dijagnozom ka angiosarkomu. zapaljenja i metastaze.derivati popre~noprugaste muskulature. poreklom neociti .

• izbora hirur{kih metoda. Tumor je lobularan.cellulae physaliphorae. Stiloidna pre~aga: a) Processus styloideus b) Mi{i}i: m. Prednjim delom le`i unutar oba pterigoidna mi{i}a. accesorius (XI) g) N. tensoris veli palatini stablo N. pterygoideus medialis * zajedni~ko N. odnosno od podslepoo~nog predela. Nalazi se spolja od bo~nog zida `drela. predki~menih i skalenskih mi{i}a i predki~mene fascije. glossopharyngeus (IX) e) N. krvari. * ** PARAFARINGEALNI TUMORI PARAFARINGEALNI PROSTOR 1.anatomske lokalizacije. Ulcerira.mira mezencefalon. palatina ascendens f) Vene pratilje > odozdo otvoren prema vratu! a) A. Parafaringealni prostor je trostrano prizmati~nog oblika. Ovaj prostor se spu{ta od baze 3. a ispred popre~nih nastavaka vratnih pr{ljenova. hypoglossus (XII) h) Truncus sympathicus TUMORI PARAFARINGEALNOG PROSTORA Tumori parafaringealnog prostora predstavljaju veoma kompleksno podru~je u ORL zbog: • topografsko . Pripada dubokom bo~nom predelu lica. Zatim. carotis interna b) V. styloglossus m. pharyngea ascendens e) A. Zadstiloidni prostor: 78 . nervima. jugularis interna c) Nodi lymphatici cervicales profundi d) N. • polimorfne gra|e. tensoris tympani d) A. ovaj prostor se delom nalazi i unutar parotidne lo`e. vagus (X) f) N. • veoma te{ke dijagnostike. Predstiloidni ili bo~ni krajni~ni prostor (paratonzilarni prostor): > odozdo zatvoren prema vratu! a) M. stylopharyngeus 2. • bliskog kontakta sa velikim krvnim sudovima. stylohyoideus c) Stilofaringealna fascija m. a }elije vakuolizovane . jer vode poreklo od razli~itih tkiva. glossopharyngeus (IX) c) N. cervikalnim ganglionom. styloglossus b) N. infekcija je ~esta.

U parafaringealnom prostoru obi~no nastaju primarni benigni i maligni tumori.sijalografija. ograni~eni. carotis int. glossopharyngeus i faringealni produ`etak parotide koji se ponekad spu{ta kroz stilomaksilarni kanal izme|u stilosfenomaksilarnog ligamenta.bimanuelna palpacija (kod tumora sa dvojnom propagacijom .ganglionarnog . Naj~e{}e su me{ovitog tipa. pharyngea ascendens i a. cervikalni deo.ektodermalnog . .lobanje do zami{ljene horizontalne ravni koja prolazi kroz donju ivicu ugla mandibule i donji pol nep~anog krajnika. bezbolni tumefakt. DIJAGNOZA: . n. n. palatina ascendens sa istoimenim venama.punkcija tumora i citodijagnostika se danas smatraju zastarelim i retko se sprovode. Zadstiloidni prostor sadr`i: a. accessorius. Evolucija im je spora. tom prilikom se dobija fenomen balotmana kojim se potvr|uje kontinuitet parafaringealnog i cervikalnog tumora. . glossopharyngeus. prestiloidni ili paratonzilarni prostor i zadnji. a simptomatologija oskudna. Tumori su slede}eg porekla: . maksilofaringealni i donji.meko nepce bez promene. jugularis int. a poti~u od faringealnog produ`etka dubokog re`nja parotide. Maksilofaringealni deo je stiloidnom pre~agom podeljen na: prednji. .me{ovitog. vagus. Prestiloidni prostor je ispunjen rastresitim vezivnim tkivom i u njemu se nalazi a.biopsija ex tempore se vr{i sa ograni~enim rezultatima posebno kod tumora `lezdanog tkiva. submandibularnu lo`u. .disfagi~ne tegobe nastaju u poodmaklom stadijumu. KLINI^KA SLIKA: . . n.palpacijom se ose}a inkapsulirani.prednji nep~ani luk potisnut. . Tumori zadstiloidnog prostora Obi~no su nervnog i ganglionarnog. tonzila pomerena unutra.mezenhimno . nazad i prema dole. Tumor mo`e da se pro{iri u cervikalnu regiju. . ganglionarni i vaskularni u najve}em broju polaze iz zadstiloidnog dela. 79 . zadstiloidni. n.parafaringealni i cervikalni deo). . v. SIMPTOMI: . a re|e se nalaze metastatski depoziti.bol je neznatan i iradira u uvo. a ponekad i vaskularnog porekla... n. . retko adenokarcinomi ili cilindromi.asimetrija tonzilarne lo`e i farinksa. @lezdani me{oviti tumori se sre}u u prestiloidnom delu. gornji simpati~ki ganglion sa simpati~kim trunkusom. Parafaringealni prostor je podeljen horizontalnom ravni na gornji.zbog asimptomatskog toka tumor mo`e da naraste tako da stvara i respiratorne smetnje. tj. hypoglossus.sluznica intaktna i bez ulceracija. dok nervni. Tumori prestiloidnog prostora Naj~e{}e su `lezdanog porekla.

Ganglioneurinomi se retko sre}u. Neurinomi se nalaze u 90% slu~ajeva. Evolucija im je spora. ali ne i vertikalnom smeru. angiomi i sarkomi su retki.disfagija.paraliza m.paraliza jednog ili vi{e od poslednja ~etiri kranijalna nerva.karotidna angiografija. hirur{ki zahvati su ograni~eni.punkcija sa citostatskom verifikacijom i biopsija se vi{e ne preporu~uju. carotis interne. Vaskularni tumori vode poreklo od a. . a mogu se videti i patolo{ki krvni sudovi. Parafaringealni tumori porekla od n.Hornerovim trijasom.Rtg farinksa. . Naj~e{}e su rezistentni na radioterapiju. Razvijaju se od parafaringealnog tkiva dodatog donjem ganglionu vagusa.CT baze lobanje i Rtg profil lobanje u cilju utvr|ivanja pro{irenosti tumora. Mo`e postojati inkompletna pareza ili paraliza n. . . vagusa su retki i mogu da budu ekstra i intravagalni. trapeziusa. paraliza m. Maligni tumori su embrionalnog porekla. DIJAGNOZA: .hipoestezija `drela. Terapija: Zbog topografsko anatomskih odnosa. SCM. Imaju infiltrativni rast i javljaju se kod dece.hipoakuzija. .devijacija i hemiatrofija jezika na oboleloj strani. Mo`e do}i i do maligne alteracije. Najve}i broj tumora ovog podru~ja je benigne prirode.SIMPTOMI: .izbo~enje u predelu zadnjeg nep~anog luka. . fibromi.tonzila pomerena unutra i put napred.ka{alj. . disfonija. Vr{e lokalnu kompresiju na krvne sudove i `ivce u okolini. jer mogu da postoje izolovane ili udru`ene paralize poslednja ~etiri kranijalna `ivca. Rastu prema pozadi i potiskuju `ivce i krvne sudove prema spolja. .Hornerov trijas. Hirur{ko le~enje: 80 . ali se njihov malignitet ogleda u tome {to komprimuju okolne strukture. Nastaju proliferacijom }elija nervnih ganglija.treba ispitati funkcije kranijalnih nerava i simpatikusa.Claude .Bernard . spore evolucije. Benigni su inkapsulirani i sastoje se od zrelih elemenata. Evolucija im je spora. tumor je mobilan u horizontalnom. . kardiorespiratorne smetnje.paraliza mekog nepca. .bol. Klini~ki znaci mogu da ne budu uo~eni. Lipomi. . Imaju identi~nu strukturu kao tumori jugularnog ili karotidnog glomusa. .fenomen balotmana prisutan. bogatstva vaskularizacije i `ivaca. . vagusa. .flebografija v. Mogu da budu benigni i maligni. Tumor je ograni~en i pra}en Claude Bernard . ali progredijentna. KLINI^KA SLIKA: . jugularis interne. . . jer dolazi do njene devijacije.

carotis communis. Ovim pristupom mogu da se podve`u v. Transoralni pristup. nerve. Tumori vagusnog glomusa koji nastaju od glomus tela donjeg vagalnog gangliona naj~e{}a su forma paraganglioma koji nastaju u ovom predelu. Sobol: Benigni tumori vrata) Poznavanje anatomije parafaringealnog prostora esencijalno je za razumevanje hirur{kih pristupa ovom predelu. ablacija tumora je ~esto nepotpuna. Bo~no je ograni~en ramusom mandibule i medijalnim pterigoidnim mi{i}em. BENIGNI TUMORI PARAFARINGEALNOG PROSTORA Batsakis: (Steven M. Ovaj otvor ~ine od gore baza lobanje. grubo re~eno. tumori koji se {ire iz parotidne `lezde medijalno u parafaringealni prostor dobijaju oblik pe{~anog sata. Neurogeni tumori su slede}i po u~estanosti primarni tumori koji nastaju u parafaringealnom prostoru. mastoidni i stiloidni nastavak. bilo u kombinaciji sa parotidektomijom. Medijalni zid parafaringealnog prostora ~ini visceralna fascija sa gornjim konstriktorom `drela. a. Tumori koji se razvijaju u parafaringealnom prostoru mogu da nastanu od bilo koje strukture koja se nalazi u njemu. a pozadi je ograni~en fascijom koja okru`uje parotidnu `lezdu. Izrasline i mase koje nastaju u parafaringealnom prostoru imaju tendenciju da se uve}avaju put medijalno i nani`e. recidivi su ~esti. neurofibrome i paragangliome. v. Patey i Thackrey su popularizovali koncept "stilomandibularnog tunela" da bi opisali kanal kroz koji retromandibularni parotidni tumori prelaze u parafaringealni prostor. krvne sudove. carotis int. a od gore i pozadi stiloidni nastavak i stilomandibularni ligament. To obuhvata rahlo vezivno tkivo. 2. Sa hirur{ke ta~ke gledi{ta. Tako|e mo`e da se u~ini parotidektomija sa o~uvanjem facijalisa. Nekada se operacija kombinuje sa postoperativnim zra~enjem. masno tkivo. ^ine pribli`no 30% svih neoplazmi parafaringealnog prostora. velike i male pljuva~ne `lezde.1. prostor se mo`e shvatiti da se {iri do prevertebralne fascije. ovi tumori uklju~uju {vanome (neurilemome). pomeraju}i medijalne strukture kao {to su tonzile. Ovaj pristup je opasan jer su mogu}e povrede a. Na ovom mestu je ograni~en pripojima za submandibularnu fasciju. Cervikotomija. Bilo klasi~na. Nedostaci su mala preglednost. zateza~em i podiza~em mekog nepca. To je. od napred ramus mandibule i medijalni pterigoidni mi{i}. Tumori dubokog re`nja parotidne `lezde ~ine oko 50% svih neoplazmi parafaringealnog prostora. dosta se radi na slepo. mali pristup. Podrazumeva inciziju palatinalne sluznice i preparisanje tkiva do tumora. Iako su tumori ovog predela razli~ito opisani u literaturi. Histolo{ki. pharyngee ascdendens. jugularis. palatine.. sa {irokim medijalnim i lateralnim delovima spojenim uskim istmusom. Po{to ovaj tunel ne mo`e da se {iri. Duboki retromandibularni deo parotidne `lezde se parafaringealnom prostoru pribli`ava i od njega je odvojen samo parotidnom fascijom. jugularis. a. meko nepce i lateralni faringealni zid ~ine}i retromandibularno izbo~enje. me|utim. Nekad je potrebno resekovati ugao mandibule. Paragangliomi nastaju od receptornih }elija u blizini bulbusa karotide ili iz glomus tela lociranih du` omota~a sistema karotide ili blisko udru`enih sa vagusom ili glosofaringeusom. piramidalni ili koni~ni prostor sa vrhom direktno ispod i prema velikom rogu hioidne kosti. pa ~ak i a. ve}ina autora identifikuje fasciju koja okru`uje karotidni omota~ kao zadnju granicu ovog prostora. mi{i}e. 81 . Ve}ina nastaje od vagusa. Histolo{ki izgled i incidenca tumora dubokog re`nja su istovetni sa onim tumorima koji nastaju u povr{nom re`nju. a stiloidni nastavak i njegovi mi{i}ni pripoji dele ga na prednji i zadnji odeljak. limfatika.

Tromboflebitis v. Erozija mukozne membrane retko nastaje. Submandibularni pristup (cervikalni pristup). DIJAGNOZA Suvereno sredstvo u postavljanju dijagnoze je CT skener. retko zahvataju kranijalne nerve koji tuda prolaze ili velike krvne sudove. Relativno mali ekstraparotidni parafaringealni tumor (3x4 cm) ponekad mo`e da bude uklonjen kroz submandibularni pristup. Obi~no su to tumori iz nazofarinksa. XI i XII kranijalnog nerva je vrlo retka kod benignih ili zapaljenjskih stanja. Tumori malih pljuva~nih `lezda koji nastaju u zidu farinksa rastu lateralno u parafaringealni prostor. ovi zapaljenjski procesi. limfangiomi. opisane su fatalne hemoragije iz karotidne arterije usled zapaljenjskog procesa. kontrola krvarenja i identifikacija velikih krvnih sudova i nerava posti`e se ovim pristupom. hemangiopericitomi ili hemangioendoteliomi. Kod zapaljenjskih stanja i malignih tumora mo`e da nastane trizmus zbog zahvatanja pterigoidne muskulature ili njenog obuhvatanja tumorom. komprimiraju}i okolne vitalne strukture i kona~no zahvataju}i bazu lobanje i endokranijum. treba sumnjati na maligni proces. benigne lezije }e nastaviti da se uve}avaju. a kada postoji. orofarinksa. Nele~ene. HIRUR[KO LE^ENJE Kompleksna hirur{ka ekscizija je indikovana za dijagnozu i le~enje skoro svih neoplazmi parafaringealnog prostora .Vaskularne neoplazme koje ponekad nastaju u ovom predelu su hemangiomi. Bimanuelna palpacija treba da omogu}i razlikovanje ovih lezija od primarnih tumora mekog nepca sa odvojenim metastazama na vratu. koje dovodi do blage nelagodnosti pri gutanju. ili se `ale na tumefakt ispod ugla donje vilice. Ako tumor zahvati strukture oko tube auditive mo`e da nastane konduktivno o{te}enje sluha. koji mogu da budu i supurativni. Hirur{ki pristupi: Spoljnji pristup je najbolji. Oni su naj~e{}e maligni. Naj~e{}e se bolesnici `ale na slu~ajno zapa`eno ispup~enje na bo~nom zidu farinksa. Sa stalnim uve}anjem tumora stvara se i prigu{eni hiponazalni glas i mo`e da bude ugro`en disajni put. jugularis interne je tako|e veoma redak. ali se ponekad vidi kod primarnih ili metastatskih maligniteta. Paraliza IX. Zapaljenja u nazofaringealnom i tonzilarnom predelu te`e da zahvate ~vorove u parafaringealnom prostoru. Limfomi mogu tako|e da nastanu u ovom prostoru. Me|utim. Metastatski tumori se mogu tako|e javiti kao tumefakti u parafaringealnom prostoru. paranazalnih sinusa. nekada kombinovan sa sijalografijom. KLINI^KI ASPEKTI Simptomi parafaringealnih tumora su ~esto minimalni. X. Dobra vizualizacija. ali su ponekad benigni me{oviti pleomorfni adenomi. kao i zapaljenjska stanja limfnih ~vorova. Na sre}u. Kod ovog pristupa se na~ini incizija dve {irine prsta ispod ugla mandibule i posle identi82 . parotidne `lezde i mandibule koji su metastazirali u Ruvijerove ~vorove.mo`da isklju~uju}i poznate metastatske tumore. Ponekad je neophodna i angiografija. Unutra{nji pristup treba da bude zanemaren izuzev mo`da u retkim slu~ajevima sasvim malih lezija lokalizovanih u medijalnom delu prostora.

naj~e{}e se vr{i lateralna osteotomija. Re`njevi donje usne se prepari{u ne vi{e od dva cm od srednje linije i potom se vr{i osteotomija. pristupi se odozdo parafaringealnom prostoru i lezija se disekuje i ukloni. Ako je potreban jo{ {iri pristup. hipoglosus. To je grubo re~eno piramidalni ili koni~ni prostor koji pripada dubokom bo~nom predelu lica. Identifikuju se i obele`avaju veliki krvni sudovi. Parafaringealni prostor se {iri od baze lobanje do hioidne kosti. Ovaj pristup je u na~elu rezervisan za ve}inu velikih ekstraparotidnih parafaringealnih tumora. nervima i cervikalnim ganglionom. naravno nije mogu}a. posebno na bazi lobanje. ANATOMIJA Parafaringealni prostor je trostrano prizmati~nog oblika. neophodna je osteotomija mandibule. 83 . Ovo je posebno od koristi zbog maksimalno {irokog pristupa na bazu lobanje {to je neophodno kako za kontrolu velikih krvnih sudova.fikacije i prezervacije marginalne grane facijalisa. Lateralna osteotomija. Preseca se mandibula u predelu njenog ugla po{to je prethodno pripoj masetera prese~en i odignut. Mogu}a je i kombinacija sa transparotidnim pristupom kod velikih tumora dubokog re`nja. polimorfne gra|e i porekla od razli~itog tkiva. Transparotidnocervikalni pristup. Presecanje digastrikusa i podizanje repa parotidne `lezde mo`e da pru`i bolji uvid odozdo. Preseca se muskulatura poda usta i pri tome se ~uva n.anatomske lokalizacije. ukloni se submandibularna `lezda. Pristup se vr{i kroz popre~nu inciziju u nivou hioidne kosti s tim {to medijalni deo ide put gore preko sredine donje usne. Nazad je ograni~en prevertebralnom fascijom (po nekima fascija koja okru`uje karotidni omota~). od gore i od pozadi. Kompletna kontrola vaskularnih struktura. Potom se vr{i incizija du` poda usta do prednjeg luka. ponekad je mogu}e pomeriti mandibulu napred. Neki radije koriste popre~nu inciziju u nivou hioidne kosti i retrahuju `lezdu i nerve na gore. Traheotomija je neophodna zbog izra`enog postoperativnog edema orofarinksa i mogu}e opstrukcije disajnog puta. Kada se koristi transparotidni pristup uz povr{nu parotidektomiju i identifikaciju facijalisa. tako i za uklanjanje tumora. Mandibulotomija u srednjoj liniji. Donja usna se preseca u srednjoj liniji. kako vaskularnih tako i avaskularnih. a spolja od bo~nog zida `drela. ** * TUMORI PARAFARINGEALNOG PROSTORA Tumori parafaringealnog prostora predstavljaju veoma kompleksno podru~je u ORL i to zbog: ### ### ### ### ### topografsko . te{ke dijagnoze i izbora hirur{kih metoda. Ovaj pristup je u principu rezervisan za tumore dubokog re`nja parotisa i podrazumeva rutinsku izolaciju i prezervaciju facijalisa. Mane su ograni~en pristup sa medijalne strane. lingvalis i n. bliskog kontakta sa velikim krvnim sudovima. Cervikalno transorofaringealni pristup sa mandibulotomijom.

Ove strukture. Parafaringealni tumori su heterogena grupa tumora.prestiloidni ili paratonzilarni prostor i zadnji . pa nije ~udno {to tumori ovog prostora ~esto dovode do izbo~enja lateralnog faringealnog zida i tonzile. Me|utim.zadstiloidni prostor.maksilofarin- Maksilofaringealni deo je stiloidnom pre~agom podeljen na: prednji . Parafaringealni prostor je podeljen horizontalnom ravni na gornji . postoje brojne anatomske strukture koje zauzimaju regiju i prolaze kroz tkiva lateralno od sluznice farinksa. pharyngica ascendens i palatina ascendens. a tkivo koje najmanje pru`a otpor je lateralni zid farinksa. hypoglossus XII gornji simpati~ki ganglion sa simpati~kim trunkusom. Tumori mogu biti: . a re|e metastatski. Izrasline i mase koje nastaju na ovim strukturama mogu da narastu do znatne veli~ine po{to tkivne ravni i rastresito vezivno tkivo obezbe|uju mali otpor tumorskoj ekspanziji . glossopharyngeus IX n. Dole se pru`a kao zami{ljena horizontalna linija koja prolazi kroz donju ivicu ugla mandibule i donji pol nep~anog krajnika. i vv.fasciju.kompresiji. ne postoji prostor uzdu` farinksa. One se naj~e{}e {ire medijalno i nani`e. zateza~em i podiza~em mekog nepca. postoje u tkivnim ravnima i u rastresitom areolarnom vezivnom tkivu. vagus X n. carotis interna v. glossopharyngeus i faringealni produ`etak parotide koji se ponekad spu{ta kroz stilomaksilarni kanal izme|u stilosfenomaksilarnog ligamenta. a porekla svih struktura koje ulaze u sastav ovog prostora. jugularis interna n. Uglavnom su to primarni tumori. duboka povr{ina parotidne `lezde i unutra{nji pterigoidni Unutra je predeo tonzile i visceralna fascija sa gornjim konstriktorom `drela. 1. gealni i donji . PRESTILOIDNI PROSTOR je ispunjen rastresitim vezivnim tkivom i u njemu se nalazi: • aa.ektodermalnog porekla ili . odnosno podprostora. koji mogu biti benigni i maligni. krvni sudovi i limfati~ki kanali.mezenhimalno ganglionarnog porekla. Striktno govore}i. accesorius XI n. • n. mi{i}. pripoji za submandibularnu Spolja je mandibula. a bimanuelnom palpacijom se ista masa mo`e osetiti ispod i medijalno od ugla mandibule. Duboki re`anj parotide 84 . Napred je ograni~en sa raphe pterygomandibularis. primarno nervi. • • • • • • • RETROSTILOIDNI PROSTOR sadr`i: a.cervikalni deo.

3. koji nemaju [vanovu ovojnicu! Mogu da budu vrlo veliki. opticus. simpati~kih ili kranijalnih nerava (n. tumori koji se {ire iz parotidne `lezde medijalno u parafaringealni prostor.epifarinks. paranazalne {upljine. ali ne i neophodno cele mase tumora.cilindrom. Ovaj otvor ~ini baza lobanje gore. sa {irokim medijalnim i lateralnim delovima spojenim uskim istmusom. mukoepidermoidni. Dakle naj~e{}i tumor je me{ovitog tipa (benigni pleomorfni adenom). Maligni limfomi To su maligni limfomi koji nastaju iz obilja limfnog tkiva u visokom dubokom jugularnom lancu. Retko limfom maskira metastatski karcinom. tumor! Neurilemomi ne postaju maligni! Neurofibrom je tumor perifernih nerava. pre nego {to dovedu do simptoma. Jasno je da infiltrativni karakter tumora i eventualno prisustvo metastaza na vratu. Histolo{ki izgled i incidenca tumora dubokog re`nja parotide su istovetni onim tumorima koji nastaju u povr{nom re`nju. Mikroskopski pregled pokazuje tumor vretenastih }elija sa kompaktnim i miksoidnim predelima. Po{to ovaj tunel ne mo`e da se {iri. salivatores). ali je i ovo mogu}e.neurofibromatosis von Recklinghausen. a sadr`e bizarne }elije Verocay tela. orofarinks. re`nja parotidne `lezde ~ine oko 50% svih neoplazmi parafarinksa. Pleomorfni adenom je uglavnom veliki.maligni Neurilemomi (neurinomi. @lezdanog porekla mogu biti i tumori malih pljuva~nih `lezda u zidu farinksa (gl. Neurogeni tumori Tumori su nervnog i ganglionarnog porekla. acinic cell. koji mo`e biti re|e solidan ili ~e{}e multipli . a stiloidni nastavak i stilomandibularni ligament gore i pozadi. dakle javlja se du`i niz godina. Duboki retromandibularni deo parotidne `lezde pribli`ava se parafaringealnom prostoru i od njega je odvojen samo parotidnom fascijom. ramus mandibule i medijalni pterigoidni mi{i} napred. sa naj~e{}e primarnim tumorom gornjih disajnih puteva . verovatno iz razloga nekompletnog hirur{kog odstranjenja. Popularisan je koncept tzv. olfactorius i n. {to odgovara istorijskoj Antoni-A (celularne zone) i Antoni-B (necelularne zone) supstanci. Miksoidne aree nastaju usled fenomena degeneracije koji mu na preseku daje `utu boju. senzitivnih. Karakteristi~no je da su nervna vlakna inkorporirana u tumor i prolaze kroz njega! Maligno alterira! triton tumor! Interesantno . Pojedina~na vlakna ne prolaze kroz 85 . izgleda da nemaju ve}i maligni potencijal. Iako dosti`u prili~ne veli~ine. sli~na Vater-Paccinijevim korpuskulima. parotis i mandibula (Ruvijerovi limfni nodusi). re|e adenokarcinom ili adenocisti~ni karcinom . ”stilomandibularnog” tunela. 2. To je kanal kroz koji retromandibularni parotidni tumori prelaze u parafaringealni prostor. X) isklju~uju}i n. Neophodno je precizno subtipovanje ve}e. ukazuju na maligno poreklo tumora.rhabdomiosarkomatozna diferencijacija u neurosarkomu . Recidivi su ~esti. dobijaju oblik pe{~anog sata. {vanomi) su sporo rastu}i benigni tumori koji nastaju od }elija koje ~ine ovojnicu perifernih motornih.Tumori dubokog. Prakti~no bilo koji tip ili podtip limfoma je mogu}.

Oslabljen sluh. vazoaktivni intestinalni peptid (VIP). Fibrom. melanocitno stimuliraju}i hormon (MSH). Paragangliomi maligno alteri{u! Ne zaboraviti na mogu}nost meningeoma baze lobanje. nos i sinusi. vazopresin. Ose}aj stranog tela u gu{i. DIJAGNOZA Anamneza: minimalna Simptomatologija: • • • • • • • Nelagodnost pri gutanju. 86 . Asimptomatski.paraganglijsko tkivo vodi poreklo od neuralnog grebena. ali to nije siguran znak maligniteta. serotonin. Sklop grupacija }elija (tzv. Ako je poznato da tumor nastaje od paraganglioma sa hemoreceptornom funkcijom (karotidno telo). hemangiopericitom. hemangioendoteliom. leukoenkefalin. onda hemodektom mo`e biti uklju~en kao dijagnoza u zagradi! dokazanim metastazama.Paragangliomi . Nastaju od hemoreceptornih }elija u blizini bulbusa karotide ili iz glomus tela lokalizovanih du` omota~a sistema karotide ili blisko udru`enih sa vagusom ili glossopharyngeusom (od karotidnog ili vagalnog tela). Kod paraganglija sa hemoreceptornom funkcijom ve}e }elije i one koje proliferi{u u paragangliomu. hiponazalni glas. Paragangliomi su inkapsulirani tumori koji su ~esto tamno crveno braon usled vidljivih vaskularnih kanala. Vaskularni i drugi tumori Mogu da budu hemangiomi. ispod ugla donje vilice. Po konvenciji. ne produkuju kateholamine i nemaju hemoreceptornu funkciju. imaju sposobnost produkcije vazoaktivnih supstanci (norepinefrin. Metastatski tumori . Sarkom. Lipom. maligni su oni sa Mikroskopski sastoje se od velikih pleomorfnih }elija koje karakteristi~no rastu u alveolarnim grupama. logi~no je da ni svi tumori poreklom od paraganglija ne mogu biti ozna~eni kao hemodektomi. Neki ~ak daju sve znake i simptome feohromocitoma. kalcitonin. supstanca P. 4. Obzirom da sve paraganglije nemaju hemoreceptornu funkciju. Mogu biti ekstra i intravagalni. Benigni ali i maligni. Ove su pak u bliskom odnosu sa vaskularnim kanalima koji su razli~ite veli~ine. Tumor vagusnog glomusa. Ote`ano disanje kroz nos. somatostatin). nepce i sl. Izra{taj na vratu. Zellballen) i blisko udru`enih vaskularnih kanala ustvari je slika normalne mikroanatomije paraganglija. Prigu{en. epinefrin. 5. Oni kontroli{u biohemiju krvi koja prolazi kroz susedni krvni sud i tako|e izlu~uju kateholamine koji menjaju krvni pritisak. Visok stepen vaskularizacije kod ovih tumora ~esto je osnov za klini~ki nalaz pulsiraju}e mase. limfangiomi.epifarinks. Povremeno paragangliomi provaljuju kapsulu i rastu sa okolnim strukturama. koji nastaje od glomus tela donjeg vagalnog gangliona su naj~e{}i. gastrin.

jer je pokrivena senkom od kosti. kardiorespiratorne smetnje.Hornerov sindrom).• Ote`ano otvaranje usta. samo 0.sijalografija sa nalazom = parotidni sijalogram). paraliza mekog nepca. SCM i m. disfonija. Angiografija (karotidnog sliva kroz a. dobija se fenomen balotmana kojim se potvr|uje kontinuitet parafaringealnog i cervikalnog tumora. carotis ext. topli nodusi. Tumor je mobilan u horizontalnom ali ne i u vertikalnom smeru. Pomeren i izbo~en lateralni zid farinksa. • Bol. a ulceracija ukazuje na malignitet. paralize m.fenomen lire. trapezijusa. dislokacija duktusa usled odgovaraju}eg polo`aja i veli~ine tumora u `lezdi. Meko nepce po pravilu bez promena. Flebografija Rtg farinksa bitemporalni profil Rtg baze lobanje po Hirtzu CT lobanje 1. 87 . ograni~en. carotis int.5 ml a ne vi{e zbog opasnosti od rupture. (Kontrastni pregled parotide . Prednji nep~ani luk je potisnut. . • Slika paralize odgovaraju}ih nerava (ka{alj. hemikranije . .gama scan Technetium. Neurolo{ki pregled Sijalografija Rtg parotide ne. Prekinut duktus. Claude . bezbolan tumefakt. tonzila pomerena unutra.deviranje. facialis .Bernard .bimanuelna palpacija Kod tumora sa dvojnom propagacijom (parafaringealni i cervikalni deo). Hipostezija `drela.. carotis int.palpacija Inkapsulirani. diferenciranje tumorskog porekla iz parotisa ili ne.kompresije a.inspekcija Claude Bernard Horner sindrom Paralysis n. patolo{ki krvni sudovi. femoralis .instrumentalni pregled Asimetrija tonzilarne lo`e i farinksa. Upotrebljava se ili jodni (Ethiodal) ili rastvorljiv u vodi kontrast (Sinografin). hladni nodulusi. i a. Status . Scintigrafija parotide . . nazad i prema dole. razdvojenost stabla a. eventualne pulsacije. jezika. devijacija i hemiatrofija jezika na oboleloj strani.

. REZ . Ako je tumefakt ekstraparoti~ni ne mora da se daje kontrast). Cervikalno sa ili bez resekcije ugla mandibule (A) 3. da li se tumor pove}ava. facialisa 2. Postoji jasna granica izme|u posterolateralne ivice parafaringealnog tumora i kontrastom ispunjene parotidne `lezde. povrede n. Transparoti~no cervikalno sa ili bez resekcije ugla mandibule (B) 4. Potrebna je traheotomija. KOMPLIKACIJE 1.ide popre~no u visini hioida. najrizi~niji ali i naj{iri! Dobra vizuelizacija. Postoperativna radioterapija. radikalnost.mala preglednost . Transfaringealno cervikalno sa mandibulotomijom u srednjoj liniji (C). . mandibula se preseca u sredini i luksira put lateralno.sa sijalografijom parotide (sa kanilom za sijalografiju in situ. pa je neophodno reinjiciranje u toku samog snimanja). Peroralno nedostaci: . Ovo va`no jer kanila spre~ava brzo pra`njenje kontrasta iz parotidne `lezde.sa intravenskim kontrastom . hematom 88 . pa medijalno od donjeg alveolarnog nastavka na nep~ani luk strane na kojoj je tumor. tada se radi o tumoru dubokog re`nja parotide.nativni CT . nastavlja se vertikalno u srednjoj liniji preko brade i u usne.2. tumefakt je ekstraparotidnog porekla. Ova linija pretpostavlja vezivno masno potporno tkivo parafaringealnog prostora. Najkomplikovaniji. Hirur{ka terapija: 1.radi se "na slepo" . TERAPIJA Tumori radiorezistentni jedino kod sarkoma. prethodno se reseciraju i mi{i}i poda usta.opasan pristup zbog mogu}nosti povrede a. Ukoliko se linija ne vidi u sredi{njim presecima kroz masu tumora. a obezbe|uje se maksimalna vizuelizacija parotidne `lezde na CT-u).recidivi su ~esti . parafaringealnom prostoru se pristupa direktno sa prednje strane celom visinom. carotis 2.sa sijalografijom i intravenskim davanjem kontrasta (Problem brzog resorbovanja vodenog kontrasta dok se stigne do ST-a. koje je komprimovano izme|u tumefakta i dubokog re`nja parotide.ablacija tumora je nekompletna .

U bliskom je kontaktu sa vrhovima piriformnih sinusa lateralno i dole sa krikofaringealnim mi{i}em. salivatorna fistula 5. Hipofarinks je podeljen u tri anatomske zone (grupe tumora po Simpsonu. infekcija 4. Sinusi se pru`aju od faringoepiglotisnih nabora do donje ivice krikoidne hrskavice. medijalno je oivi~en grani~nim strukturama larinksa (slobodna ivica epiglotisa. odnosno horizontalne ravni povu~ene u nivou hioidne kosti do otvora jednjaka. Lateralno je tiroidna hrskavica. tankim slojem tkiva koje ~ini retrofaringealni prostor. Freyov sindrom (reseciranjem n. Dno ulazi izme|u tiroidne hrskavice (lateralno) i krikoidne i aritenoidne hrskavice (medijalno). Zadnja grupa Zadnji zid `drela Zadnji zid `drela se pru`a od nivoa poda valekule do nivoa krikoaritenoidnih zglobova. Gore su plitki. 4. ona srastu posle nekoliko meseci sa Sy. Prednje donja grupa Faringoezofagealni spoj . To je zadnji nastavak lateralnog zida piriformnog sinusa i sa~injavaju ga konstriktorni mi{i}i farinksa. a nazad je otvoren. Hornerov Sy ** * MALIGNI TUMORI HIPOFARINKSA HIRUR[KA ANATOMIJA Hipofarinks se pru`a od zadnje donje ivice baze jezika. odnosno substrukture larinksa po UICC-u): 1. Dole je vrh. To je nastavak glosofaringealnog `leba orofarinksa koji je iznad. tako da se stvaraju `lebovi poznati kao piriformne jame. IX. a ni`e postaju dublji.post(retro)krikoidna oblast Ova oblast se pru`a od nivoa aritenoidnih hrskavica i pripojnih nabora do donje ivice krikoidne hrskavice. pa kad bolesnik jede dolazi do znojenja dela ko`e obraza. Dakle.3. Prednje gornja grupa 89 . 2. auricularisa magnusa dolazi do povreda gran~ica n. Nazad je hipofarinks odvojen od prevertebralne fascije koja pokriva longitudinalne ki~mene mi{i}e (longus colli et longus capitis). Napred je zadnja povr{ina larinksa. Napred je meko tkivo. 3. Jama ima svoj lateralni i medijalni zid i dno. odnosno kod lu~enja pljuva~ke lu~i se i znoj) 5. Piriformna jama ili sinus Piriformni sinus ili laringofaringealni sinus je posledica polo`aja larinksa koji {tr~i u hipofarinks od napred. to je velika bleda sluzoko`na povr{ina koja pokriva zadnji deo krikoidne hrskavice. ariepiglotisni nabor i aritenoid). u nivou krikofaringealnog mi{i}a na donjoj ivici krikoidne hrskavice.

retrofaringealni. Oni mogu biti: vegetantni i ulcerativni.donji i srednji konstriktor `drela 4..faringealne aponeuroze 3.fibrolipomi i lejomiomi. Mi{i}no tkivo . Parestezije .Pu{enje . . Fibrozno tkivo .Epilarinks? Predeo oko ivica laringealnog otvora. "sore throat". koilonihija.bukofaringealna fascija NEURO-VASKULARIZACIJA Arterije: a.pokrivena plo~asto slojevitim epitelom 2. Karcinomi ove regije se klasifikuju po anatomskoj lokalizaciji iz koje nastaju. Rouviereovi baze lobanje. disfagija. sa velikim izgubljenim vremenom. Nerv: n. ahlorhidrija. koji se hirur{ki odstranjuju u celini lateralnom faringotomijom. Maligni tumori su: 85% dobro diferentovani planocelularni karcinomi.Kelly (deficijencija gvo`|a i Hb.kao bolus u hipofarinksu 90 . Spolja{nje tkivo . a. To mo`e da objasni varijacije u frekvenci tumora pojedinih lokalizacija.smetnje u gu{i. internus du` prednjeg zida piriformnog sinusa) Limfni ~vorovi: jugulodigastri~ni i srednji jugularni. angularni stomatitis. KLINI^KA SLIKA Kasno. splenomegalija) . ose}aj stranog tela. thyroidea sup.Vinsonov sindrom = Peterson . simptomi se javljaju tek kada izra{taj poodmakne: 1. Jer. anemija. a karcinom u po~etku bezbolan.2% udru`en sa postkrikoidnim karcinomom je Plummer . laryngeus superior (r.Deficijencija vitamina B12. glositis. u odmaklom stadijumu bolesti.Nekada{nje zra~enje tireotoksikoze (posle 25 godina latencije!) PATOLOGIJA Benigini tumori su retki . a. faringealna strana aritenoida i ariepiglotisnih nabora. Sluznica . lingualis. peckanje.Alkohol . Postoje ~etiri pokrovne povr{ine i to: 1. suvo}a.Brown . prigu{en glas . ali ~esto je tumor toliko uznapredovao da je te{ko odrediti mesto nastanka pa je njegovo klasifikovanje pre naga|anje. atrofija farinksne (faringealni nabor) i ezofagusne sluznice. pharyngica ascendens. unilateralna nelagodnost. paratrahealni i paraezofagealni. polipoidni peteljkasti tumori pra}eni disfagijom. B6. po{to je piriformna jama dosta velika. ETIOLOGIJA .Nutriciona deficijencija i malapsorpcija . spinalni akcesorni.

promuklost usled: 9. To se re{ava tako {to se provu~e filiformna bu`ija kroz tumor (?) i potom sprovo|enjem malog bronhoskopa preko nje na "slepo". reccurensa 4. vocalis) zahvatanja krikoarytenoidnog zgloba zahvatanja n. sup. T4. .{irenje nagore iznad faringoepiglotisnih nabora i u bazu jezika (palpacija prstom) Procena postkrikoidnih karcinoma merenjem donje i gornje granice od prednjih zuba. Va`ne napomene: Da li je zahva}eno: . X). Expectoratio .donja granica tumora u odnosu na postkrikoidni predeo . Rtg lateralna radiografija larinksa. palpacija direktne ekstenzije tumora ili pro{irenje laringealnog skeleta u odmaklim stadijumima. tomografija. Disfonija . Klini~ki pregled .nagomilavanje pljuva~ke u sinusu piriformisu 7. palpacija tumora `drela u bazi jezika kao i fiksiranost za prevertebralnu fasciju) LMS.ote`ano disanje - 2. ESK sa biopsijom. radi procene pro{irenosti donje granice tumora (~ak i sekundarni primarni tumor u jednjaku!) Pregled pro{irenosti u piriformni sinus (ne zbog prognoze i le~enja. Foetor ex ore 10. laryngeusa. Meta colli . THS. CT. Otalgia . scintigrafija tiroideje (negativan nalaz ne isklju~uje prisustvo tumora) 5. B6 KLINI^KA TNM KLASIFIKACIJA 91 .tumefakt na vratu 75% unilateralno. Kod ESK nekad te{ko pro}i rigidnim ezofagoskopom pored tumora. TSH.totalna faringektomija. pregled larinksa kao i traheoskopija . Fe. Refleksni bol u predelu iza u{ne {koljke i zadnjeg zida spolja{njeg slu{nog hodnika (lokalizacija na aritenoidu i epiglotisu . B12.bol u uvu (aurikularni nerv .glomus tumori). Disfagija i odinofagija . thyroarytenoideusa internusa (m.spoljna granica tumora u odnosu na zadnji zid farinksa Tumor koji zahvata postkrikoidni predeo ili se pribli`ava srednjoj liniji zadnjeg zida `drela . pomeranje napred-nazad larinksa suspektno na postkrikoidni karcinom. Sijaloreja . ve} klasifikacije). 5.sukrvi~av ispljuvak 8.eventualna traheoezofagealna fistula! 1.ote`ano i bolno gutanje ~vrste hrane 3. Hb. palpacija limfnih ~vorova vrata.sekundarnog edema hemilarinksa zahvatanja m. Endoskopija 4. Gubitak telesne mase DIJAGNOZA (gubitak krepitacija larinksa koju produkuju gornji rogovi tiroidne hrskavice o ki~mu.oba zida kod piriformne jame .inspekcija i palpacija 3. (n. Dispnea . pasa`a jednjaka barijumom u dve projekcije.Arnoldova grana n. Anamneza 2. 25% bilateralno 6. Laboratorija T3.

vi{e krvari. Postoperativna radioterapija do pune tumorske doze 1.{irenje u okolinu i/ili na drugu regiju sa fiksacijom hemilarinksa T4 . Operacija primarnog tumora: Totalna resekcija larinksa i farinksa ili parcijalna resekcija farinksa (T1. Preoperativna radioterapija (zagreba~ka {kola.Tis .pharyngolaryngectomia totalis (lateralnom ili prednjom (transhioidnom) faringotomijom) Parcijalna resekcija hipofarinksa zajedno sa laringektomijom (T1. T2 tumor u piriformnom sinusu ili na prednjem zidu hipofarinksa): 92 .smanjuje obim kasnijeg operativnog rasejavanja (obliteracija krvnih sudova i usporene deobe tumorskih }elija) Smanjuju se lokalni recidivi . operacija na tkivu koje je primilo 70 Gy u slu~aju recidiva je manje precizna. u Beogradu ne) 2. T2 tumor zadnjeg i lateralnog zida) .pharyngectomia partialis .masivni tumori koji zahvataju hrskavice i/ili meka tkiva Problem: Masivni tumori zadnjeg zida koji ne fiksiraju larinks.puna tumorska doza zra~enja izaziva perihondritis (dugo skriva recidiv primarnog tumora. a iste prognoze kao i T3 druge regije.uklanja mikrometastaze (okultne metastaze) .Ca in situ T1 .resektabilnost) . postoperativno prete dehiscencije {avova.primarni tumor i petogodi{nje pre`ivljavanje (NE uti~u na procenat metastaza) 2. pa je dopunsko operativno le~enje zbog toga zakasnelo).smanjenja mase tumora (pove}ava operabilnost .{irenje u okolinu i/ili na drugu regiju bez fiksacije hemilarinksa T3 .na jednu regiju T2 . krvarenja zbog arozije krvnih sudova. HIRUR[KO LE^ENJE Ima primarni zna~aj u le~enju karcinoma hipofarinksa zbog: . nekroze tkiva sa velikim defektima i fistulama. PREOPERATIVNA RADIOTERAPIJA (10-50 Gy (naj~e{}e 30) Smisao ove terapije je u poku{aju: . dakle T1.dobro diferentovani planocelularni karcinomi relativno radiorezistentni . Operacija primarnog tumora sa disekcijom vrata 3. TERAPIJA KARCINOMA HIPOFARINKSA Naj~e{}e kori{}ena {ema koja se zastupa je: 1.

u{}e jednjaka. dakle radiosenzibilan . Ne daje se ispod 55 Gy (frakcioni{e se 5 dana po 2 Gy = 10 Gy nedeljno). kroz koje je cirkulacija ubrzana zbog stalne akcije faringealnih mi{i}a. Metastaze u vratnim limfnim nodusima nastaju brzo jer hipofarinks nema hrskavi~avu barijeru kao larinks. 3. Po nekim autorima u svetu. * * * TUMORI PLJUVA^NIH @LEZDA I EPITELNI TUMORI: A) ADENOMI a) Pleomorfni adenom (miksni tumor) b) Monomorfni adenom . Sprovodi se na TCT-u transkutano iz dva suprotna paralelna polja. oba aritenoida .hemylaringectomia et pharyngectomia partialis . Operacija metastaza Disekcija vrata se radi bez obzira da li ima palpabilnih limfnih nodusa.cylindroma P. tkivo je rastresito i bogato krvnim i limfnim sudovima. ~ija veli~ina zavisi od veli~ine primarnog tumora i potrebe zra~enja limfonodusa vrata.5 nedelje. a u zavisnosti od nalaza funkcionalno ili radikalno u bloku. T2?). POSTOPERATIVNA RADIOTERAPIJA Postoperativno zra~enje je do pune tumorske doze od 70-80 Gy.laryngectomia subtotalis et pharyngectomia partialis cum resectio baseos linguae * laryngectomia totalis et pharyngectomia partialis cum resectio baseos linguae (postkrikoidni tumori.EPIDERMOIDNI TUMOR C) TUMOR ACINUSNIH ]ELIJA D) KARCINOMI a) Adenoidni cisti~ni karcinom .Oksifilni adenom . posebno ako je tumor nezreo. Stefanovi} str. koji ima vertikalnu du`inu manju od 5 cm i ne dovodi do paralize glasne `ice (T1. Posle toga se veli~ina zra~nog polja mora korigovati i izbe}i ki~ma. a u me|uvremenu se ostavi faringostoma.laryngectomia partialis chorisontalis supraglottica et pharyngectomia partialis cum resectio baseos linguae . radioterapija treba da bude odre|ena kod bolesnika bez uve}anih limfnih nodusa i sa malim tumorom.operabilnost je problemati~na . Mora se voditi ra~una o ozra~ivanju ki~menog stuba koje je ograni~eno na 40-45 Gy tokom 4-4. Defekt se neposredno rekonstrui{e lokalnim re`njevima ili naknadnom plastikom..T3 tumori hipofarinksa). U slu~aju tumora zadnjeg zida hipofarinksa. Zavisno od polo`aja i veli~ine tumora radi se 1/2 ili 2/2.Drugi tipovi monomorfnih adenoma B) MUKO .Adenolimfom (Warthinov tumor) .izbegavati operaciju. 259 Scot . u{}a jednjaka ili ~ak tumora piriformnog sinusa koji zahvata lateralni zid .Brown 93 . jer je vrlo veliki procenat okultnih metastaza. obi~no 5x7 do 6x8 cm.radioterapija (Beograd).

Planocelularni karcinom . 352 (podela po Englishu 1975.Mukoepidermoidni karcinom a) Visokog stepena malignosti b) Niskog stepena malignosti TUMORI PLJUVA^NIH @LEZDA 94 .Haemangioma .Lipomi NEKLASIFIKOVANI TUMORI TUMORIMA SLI^NE PROMENE: A) Benigna limfoepitelna lezija B) Sialosis C) Oncocytosis III IV Krajina I str.b) Adenokarcinomi c) Epidermoidni karcinom d) Nediferentovani e) Karcinom u pleomorfnom adenomu (maligni miksni tumor) f) Metastatski karcinomi u pljuva~nim `lezdama II NEEPITELNI TUMORI: .Adenokarcinom a) Adenocisti~ni karcinom (cylindroma) b) Acinus cel karcinom c) Me{ani karcinom .) I TUMORI POTPORNOG TKIVA: A) BENIGNI: .Limfangiomi .Lymphangioma .Neurofibromi .Neuroma B) MALIGNI SARKOM II TUMORI EPITELNOG POREKLA: A) BENIGNI .Adenom: a) Papilarni limfomatozni cistadenom (Warthinov tumor) b) Oncocytoma c) Acinus cel tumor B) MALIGNI .Hemangiomi .Tumor mixtus .Lymphoma .

NAZOFARINKS .Rabdomiosarkomi . V Garcinov sindrom: (svih 12 pari `ivaca sa jedne strane) A) KARCINOMI: a) Nediferentovani karcinomi (uklju~ivo limfoepiteliomi i anaplasti~ni karcinomi) b) Nekeratiniziraju}i karcinomi c) Planocelularni karcinomi (Squamos cell carcinomas) d) Nediferentovani karcinomi nazofarinksnog tipa UCNT (Undifferentiated carcinoma of nasopharyngeal type) B) SARKOMI: a) Embrionalni sarkomi .Fibroma iuvenile nasopharyngis II ZLO]UDNI: .TU ide lateralno (naj~e{}e) Jakodov sindrom: (II. V.Ca tonzile .TU ide na dole .neuralgija n.amauroza .TU ide na gore .TU se {iri napred . V) .faza latentnih simptoma (tiha faza) .faza simptoma udaljene invazije i metastaza: .planocelularni 95 .Neklasifikovani tumori TUMORI @DRELA I DOBRO]UDNI: P.otolo{ke smetnje .Maligni mezenhimomi b) Maligni limfomi . III.MEZOFARINKS histolo{ki: karcinomi i maligni limfomi tipa non Hodgkin a) Karcinom mekog nepca b) Zlo}udni tumori tonzila .Maligni mixtus tumori .neuralgija donje grane n. IV.faza simptoma lokalne invazije (Trotterov trijas: .tipa non Hodgkin (koji obuhvataju i rane "limfosarkome" i "retikulosarkome") .jednostrana pareza mekog nepca . str. 288 . VI): . Stefanovi}..oftalmoplegija .

Acinusi dreniraju svoj sadr`aj preko duktusa koji su oblo`eni kuboidnim epitelom. submandibularnoj (60%:40%) i u sublingvalnoj (30%:70%). Monomorfni adenom . sebacealni adenom i lymphadenoma sebaceum) 96 .Drugi tipovi monomorfnih adenoma (bazalnih }elija. Klasifikacija koju je predlo`io Thackray A. Etiolo{ki: zra~enje.Lymphoma malignum non Hodgkin tonzile (pre|a{nja grupa limfo i retikulosarkoma) . Pleomorfni adenom (miksni tumor) b. Acinusi.). Postoje vi{e klasifikacija. se sastoje od seroznih }elija u parotisu. I EPITELNI TUMORI A) ADENOMI a. a publikovala SZO je najpreglednija i sa klini~kog aspekta najprihvatljivija. Najmanje pljuva~ne `lezde su uglavnom mucinozne ili me{ovite. EPIDEMIOLOGIJA Tumori pljuva~nih `lezda predstavljaju zna~ajan dijagnosti~ki i terapijski problem zbog raznovrsnosti morfolo{kih osobina salivarnih tumora i razli~itog klini~kog pona{anja tokom svoje evolucije.. (1972.Adenolimfom Warthinov tumor (cystadenoma papillare lymphomatosum) . {to zna~i da sa smanjenjem `lezde raste i mogu}nost maligniteta. . koji su okru`eni mioepitelnim }elijama. Parotis poseduje stromu bogatu limfnim tkivom.Oksifilni adenom . C.Oncocytoma.adenokarcinom . Ve}i duktusi su oblo`eni cilindri~nim epitelom. dok u submandibularnoj `lezdi postoje i mucinozne }elije u manjim tzv. koje se uglavnom baziraju na histolo{kim osobinama tumora.bazocelularni . interkalarim duktusima. a najve}i na svojim zavr{ecima plo~asto slojevitim epitelom. ~e{}e `ena. u starijih je osoba. KLASIFIKACIJA Tumori salivarnih `lezda vode uglavnom poreklo od epitelnih elemenata. Odnos benignog prema malignim tumorima je za parotis (80%:20%). Naj~e{}e se javljaju u parotidnoj `lezdi.HIPOPHARYNX histolo{ki: planocelularni * ** TUMORI PLJUVA^NIH @LEZDA DEFINICIJA Pljuva~ne `lezde vode poreklo od ektoderma sluzoko`e usne duplje. U~estalost ovih tumora je relativno mala i kre}e se oko 3% svih tumora. ali mogu nastati i od elemenata strome. pu{enje.

iz kojih se mogu razviti razli~iti tipovi }elija. Nediferentovani karcinom e. C.EPIDERMOIDNI TUMOR C) TUMOR ACINUSNIH ]ELIJA D) KARCINOMI a. nastalih metaplazijom `lezdanog epitela.B) MUKO . Adenoidni cisti~ni karcinom . Epidermoidni karcinom d.cylindroma b. Tumor je na preseku bledo `u}kaste boje. LOKALIZACIJA 97 . Svoj naziv duguje stromi. Ovaj tumor se javlja izme|u 30-60 godina `ivota. Elektronskom mikroskopijom potvr|ene su i }elije neodre|ene histiogeneze. a ~iji produ`eci mogu spre~iti kompletnu hirur{ku radikalnost i biti rezultat recidiva pa i posle 20-tak godina. SLI^NE PROMENE Benigna limfoepitelna lezija Sialosis Oncocytosis ***** I EPITELNI TUMORI ADENOMI a. kompletnosti i gustine. Metastatski karcinomi u pljuva~nim `lezdama II NEEPITELNI TUMORI Hemangiomi Limfangiomi Neurofibromi Lipomi III NEKLASIFIKOVANI TUMORI IV TUMORIMA A.mikso-hondroidna). Tumor je okru`en fibroznom kapsulom razli~ite debljine. Pleomorfni adenom (miksni tumor) Predstavlja 70% svih benignih tumora velikih pljuva~nih `lezda. Utisak invazivnog rasta tumora daju kapsula i epitel koji jedini ima sposobnost infiltracije. Prona|eni su i drugi tipovi }elija. ~e{}e u `ena. Adenokarcinomi c. Najve}i deo tumora sadr`e dva tipa }elija: epitelne i mioepitelne. Karcinom u pleomorfnom adenomu (maligni miksni tumor) f. miksoidna ili mioepitelne }elije zadebljane u mukoidnoj stromi podse}aju na hrskavi~ave }elije . Pleomorfni adenom nastaje neoplazmati~nom transformacijom duktogenog epitela. koja je pleomorfna (mukoidna. B.

5%. . . blizu gornjeg pola tonzile. koja se vidi u `drelu. Rtg plu}a. formiraju}i tumorsku masu zna~ajne veli~ine. koji • • • • • su neizmenjeni i dislocirani od strane tumora. tako da ostavlja otisak na povr{ini tumora. Tumor je pokriven ko`om normalne boje koja je pokretna. ispred ili ispod aurikule u donjem polu `lezde. Biopsija . bezbolan. lako pokretan prema povr{ini. jednjaku i spolja{njem uvu. Maligna alteracija se javlja u 3-15% bolesnika sa ovim tumorom.pokazuje izdu`enje i lu~no savijanje salivarnih kanala oko tumora. Preostala lokalizacija tumora je u palatinalnim malim pljuva~nim `lezdama. Prognoza pleomorfnog adenoma zavisi od histolo{kog sastava i pravovremene primene adekvatnog hirur{kog le~enja. Multifokalna pojava u jednoj `lezdi.U parotidnoj `lezdi.nagli i brzi rast. jer postoji mogu}nost rasejavanja tumorskih }elija i mogu}a povreda n. na zadnjem polu. EHO vrata i CT. Ali. tumor se obi~no lokalizuje u povr{nom re`nju. Pleomorfni adenom se obi~no javlja kao solitarni tumor jedne parotidne `lezde. DIJAGNOZA • Anamneza • Klini~ki pregled • Sijalografija . Scintigrafija . spolja{njim genitalijama. elasti~no ~vrste konzistencije. kao i istovremena pojava pleomorfnog adenoma u vi{e pljuva~nih `lezda.25% negativna. (vezivanje ve}e koli~ine izotopa) Citodijagnostika .Tehnecium 99 m pertechnetat. . naj~e{}e bez ikakvih smetnji i bolova. svega 0. U sublingvalnoj je najre|e. ko`i ekstremiteta. veli~ine 3-8 cm. Postoji utisak kao da u ruci sa ra{irenim i blago savijenim prstima postoji jabuka.paraliza facijalisa.EX tempore! 98 .bol. gladak. Mogu}i su i defekti u punjenju kontrastom. Funkcija facijalisa kod benignog pleomorfnog adenoma je o~uvana. a bazom vezan za `lezdani parenhim. tako da mali izra{taj mo`e dosti}i razli~ite veli~ine. Za razliku od povr{nog. pleomorfni adenom dubokog re`nja parotide. pojave znaci maligne alteracije i to: . nervne i krvne sudove. orbiti. mo`e se na}i i u piramidi.se ne preporu~uje.fiksacija i infiltracija. nasuprot ~injenici da je pri prisustvu velikog tumora. TOK Tumor raste sporo. Palpatorno tumor je okrugle ili lobulusne forme. raste prema lateralnom zidu `drela. . je retka. U submandibularnoj pljuva~noj `lezdi pleomorfni adenom se javlja u oko 8% ovih tumore u odnosu na druge lokalizacije. Benigni pleomorfni adenom u toku rasta potiskuje `lezdano tkivo.metastaza na vratu ili plu}ima. dugi niz godina. ekstraosalno. nerv znatno dislociran i zategnut. Obi~no se posle dugotrajne mirne faze i laganog razvoja. koji se {iri u lice i vrat. facijalisa Extirpatio glandulae .

Uglavnom vodi poreklo od distalnih delova salivarnih kanala i to od terminalnih tubusa. delimi~no inkapsuliran. a. uglavnom mu{karaca.se skoro uvek pojavljuje u donjem polu povr{nog re`nja parotidne `lezde. b. 99 . . METASTATSKI KARCINOMI . benigno i maligno. i nije inkapsuliran. `lezde bronha.poreklom malignih tumora lica i usne {upljine. Fiksira ko`u. Adenocarcinoma. a. Maligni miksni tumor . Epidermoidni karcinom.poreklom od benignih tumora u kojima je nastupila maligna alteracija. Adenoidno cisti~ni karcinom . ***** a. `drelu. d.Karcinom u pleomorfnom adenomu. grlu.primarno maligni . mogu}a paraliza li~nog `ivca. Monomorfni adenomi Karakteri{e ih pravilnost njihovih }elijskih struktura. interlobusnih i interlobulusnih. Tako|e u nosu. b. ali je potvr|eno njegovo dvostruko pona{anje. Tumor acinusnih }elija Ranije smatran benignim adenomom. c. TH: hirur{ka. inicijalno sa klini~kim i histolo{kim znacima maligniteta. Adenoidni cisti~ni karcinom . Mukoepidermoidni tumor To je naj~e{}i maligni tumor parotidne `lezde. Mogu}a je njegova bilateralna i multifokalna pojava. Klini~ko pona{anje je ili na izgled benigno ili izrazito maligno. KARCINOMI Po poreklu mogu biti: .Whartin tumor . Adenocarcinoma. b. cm. Sporo raste. Nediferentovani karcinom. MALIGNI TUMORI B. tako da zahvata okolne tkivne strukture i mo`e dosti}i veli~inu i preko 10 C. Predilekciono mesto je submukoza palatuma.od elemenata parenhima pljuva~nih `lezda.TH: hirur{ka ekstirpacija tumora sa `lezdom kod manjih.Cylindroma. a kod parotidne = subtotalna ili totalna parotidektomija uz ~uvanje facijalnog `ivca.Cylindroma.sekundarno maligni . Adenolymphoma . Tako|e i od ekskrecijskih proksimalnih delova duktusa. Tumor tako|e sporo raste.

Oni su rezultat zahvatanja parotidnih. sekundarno zahvataju i `lezdani parenhim. Manifestuje se progresivnim bilateralnim uve}anjem parotidne `lezde u `ena izme|u 45 i 60 godina `ivota. c. T2 2-4 cm. Benigna limfoepitelna lezija. T1 do 2 cm. temporalne i frontalne regije. Metastatski karcinomi u pljuva~noj `lezdi Retki. sa kompletnim zahvatanjem parenhima `lezde. M. po potrebi hemiresekcija mandibule. daju}i istu sliku kao i kod primarno malignih tumora pljuva~nih `lezda. e. ve} TH: radikalna hirurgija. Istovremeno mo`e postojati i uve}anje lakrimalnih `lezda. Poreklom su od malignoma skalpa. infiltrativni rast. neurofibrom. II NEEPITELNI TUMORI Hemangiom. d. invazija limfnih i krvnih sudova. Dakle. Maligni miksni tumor . IV TUMORIMA SLI^NE PROMENE a. palatuma. pleomorfni adenom je prakti~no semimaligan tumor. Palpatorno pra`njenje tumora. zra~enje i hemioterapija. Terapija hirurgija. 100 . Naj~e{}e planocelularni karcinom i maligni melanom.papilarni .Karcinom u pleomorfnom adenomu. III NEKLASIFIKOVANI TUMORI Poreklo embrionalno ili heterotopi~nog tkiva. mo`e se u~initi samo na osnovu pojedinih simptoma karakteristi~nih za ovo oboljenje. limfangiom.nediferentovani solidni ili trabekularni Klini~ki tok je vrlo progresivan.tubulusni ili duktogeni . sa udaljenim metastazama u plu}ima. U~estalost je oko 15%! Nastaje posle duge mirne faze rasta tumora. Paraliza li~nog `ivca veoma rano. Karcinom u njemu nastaje malignom transformacijom jedne epitelne komponente. Jasna granica izme|u benigne limfoepitelne lezije. vrlo maligan. U zavisnosti od histolo{kog sastava dele se u tri grupe: . lica. u periodu od 7-10 godina postojanja benignog tumora. meko elasti~ne konzistencije. jer metastaze u limfne glandule neposredne blizine pljuva~nih `lezda. Nediferentovani karcinom Redak. visokog stepena maligniteta. vrata.od lokalizacije. zavisna ne od veli~ine. paraparotidnih i submandibularnih limfnih nodusa. uva. T3 4-6 cm. T4 preko 6 cm. f. Epidermoidni karcinom Nastaje metaplazijom epitela salivarnih kanala. lipom. Mikulitz i Sy Sjögren. Uve}ane pljuva~ne `lezde su bezbolne.

free microvascular bowel transfer. ** * SELECTING VARIANTS IN PHARYNGEAL RECONSTRUCTION Jatin P.zra~enje. malnutricijom. Udru`ena je sa drugim sistemskim oboljenjima. Spiro. cirozom jetre. Laryngol. 1984. Ronald H. hroni~nim alkoholizmom. pojedine }elije ili grupe }elija u razli~itim salivarnim `lezdama podle`u promenama. The methods of reconstruction used were deltopectoral flap. 93:318. mada infekcija ili duktogena opstrukcija mogu biti podsticaj za onkocitnu hiperplaziju. nepoznate etiologije. and the increasing popularity of the "gastric pull up" operation. Ove }elije su nazvane oncocistama. • pectoralis myocutaneous flap repair for pharyngeal defects with loss of up to 70% of the circumference of the pharynx. One zamenjuju duktogene ili acinusne epitelne }elije u toku procesa starenja. postaju}i ve}e sa eozinofilnom granulisanom citoplazmom. hirur{ka. Otol. effectiveness. The indications. c. Sialosis To je oboljenje pljuva~nih `lezda koje se manifestuje rekurentnim bilateralnim otokom pljuva~nih `lezda. and pectoralis myocutaneous flap. Shah. Mo`e da zahvati istovremeno vi{e `lezda i simetri~no. primenom lekova. The experience of the Head and Neck Service of Memorial Sloan-Kettering Cancer Center in repair of the pharynx following pharyngeal resection between 1974 and 1983 is reviewed and the changing trends in the philosophy of pharyngeal reconstruction are highlighted. • gastric pull up for all pharyngoesophageal defects where the lower margin of resection is below the tracheostome. b. Elliot W. Dakle. Larry Shemen. starenjem. insuficijencijom ovarijuma i tiroideje. The optimal reconstructive methods for partial and total pharyngeal reconstruction are as follows: • primary closure for defects not exceeding one third of the circumference of the pharynx. microvascular techniques. TH: konzervativna . Strong Ann. gastric pull up. Rhinol. A dramatic change in the techniques of immediate pharyngeal reconstruction in the last 10 years is largely due to the availability of myocutaneous flaps. and complications for each of these procedures are discussed. and 101 .Zato je Goldwin predlo`io naziv benigna limfoepitelna lezija za uve}anje pljuva~nih `lezda bez drugih sistemskih promena i imunolo{kih stanja karakteristi~nih za Sjögrenov sindrom. • gastric pull up with pharyngogastrostomy for defects exceeding 70% of the circumference of the pharynx. morbidity. zahvataju}i deo ili ceo `lezdani parenhim. Oncocytosis Pojavljuje se kao posledica starenja. neinflamatorne i nemaligne prirode.

riblja kost u tonzili. Retke komplikacije: flegmona baze jezika.u le`e}em polo`aju. tonzilarni apsces. P. obi~no dospevaju gutanjem i to nepa`njom pri jelu iznenada. indirektoskopija.Povi{ena telesna temperatura. Strana tela hipofarinksa.Bol pri gutanju i T . Ipak. . Javlja se: .Rinolalia clausa Dg: zadnja rinoskopija. posebno kod osoba kod kojih funkcija mekog nepca poreme}ena.• reversed pectoralis myocutaneous flap with split thickness skin graft on the muscle for secondary closure of the pharyngostome. Wilson . a delom na u{}u larinksa!). Bolesnik ose}a i ta~no lokalizuje mesto najintenzivnijeg bola pri gutanju. parafaringealna flegmona. * ** POVREDE @DRELA 102 .Slabiji sluh . netransparentno metalno strano telo . valekuli i sl. cijanoze i gubitka svesti - TH: lokalna epimukozna anestezija i refleksna ekspulzija. ekstrakcija stranog tela nosa. direktoskopija. bolus smrti. * ** bolus smrt. adenoidektomija sa prelomom instrumenta.transpalatinalnim pristupom C.Postoji bol pri gutanju sa pokretanjem glave u antalgi~ni polo`aj. klasje trave ili dla~ica od ~etkice u nep~anom luku. . digitalno (kod voluminoznih!). organska i `iva. ali i vrlo opasna zbog tzv. sa zaba~enom glavom nazad. Mogu biti: neorganska. STRANA TELA FARINKSA Strana tela epifarinksa se vi|aju kod bolesnika sa: neurolo{kim oboljenjima i besvesnim stanjem. bez sjaja ili skrivene lokalizacije.RTG epifarinksa.Krvavljenje iz nosa . usled poreme}aja u inervaciji muskulature hipofarinksa i mogu biti banalna (kru{kasti sinus).Sekrecija iz nosa . TH: ekstrakcija. TH: pa`ljiva ekstrakcija stranog tela da ne do|e do aspiracije . usled veli~ine. Naj~e{}i uzrok za nastajanje stranih tela u epifarinksu je povra}anje. Kod voluminoznih stranih tela. . bazi jezika. indirektno ili direktoskopija. usled povrede zidova hipofarinksa. oblika i karakteristi~ne lokalizacije (delom na u{}u jednjaka. ili usled povrede farinksa.Emfizem vrata.Ote`ano disanje kroz nos . kada je epifarinks najni`i deo `drela! Strana tela mezofarinksa su posledica gutanja . dolazi do gu{enja. problem dijagnostikovanja se ogleda u tome {to je strano telo tanko.

sonda za prehranu. uklanjanje stranih tela. o{tra sila. morsum. Dolazi do: .samostalne . tupa i 2. sutura po slojevima.haemathoma mucosae oropharyngis .direktne.rana .laceratio mucosae oropharyngis (palatuma. sclopetarium. 4. eventualna traheotomija i visoke doze antibiotika. SAT zbog opasnosti od tetanusa. Naj~e{}e usled pada na predmet koji deca dr`e u ustima. pravca dejstva sile i o{te}enja vitalnih organa.epifarinksa. TH: hirur{ka obrada rane. ubila~ke. arcusa palatoglossusa i palatopharyngeusa). concvasa-tum) sa prekidom kontinuiteta. Simptomatologija zavisi od vrste oru`ja. subkutani emfizem vrata (hipofarinks).ratne . 5. dejstvom mehani~ke sile dejstvom hemijskih sredstava dejstvom toplote dejstvom jonizuju}eg zra~enja jatrogene povrede 1. Penetrantne povrede su obi~no posledica povrede hipofarinksa udru`ene sa povredom vrata. indirektne ETIOLOGIJA 1. 3. TH: Ve}e laceracije mekog nepca primarno i definitivno suturirati zbog funkcije nepca. samoubila~ke) .mirnodopske (zadesne. U klini~koj slici nalazimo: krvavljenje.udru`ene .ki~menog stuba i medule i neurovaskularnih elemenata letalne. lacerocontusum. a manje spontano prolaze uz antibiotike i lokalnu higijenu.PODELE . usled povrede vitalnih struktura . Naj~e{}e su nastale ubodom no`a (ubila~ko ili samoubila~ko klanje) i uglavnom su.vulnus (scissum. 103 . 2. POVREDE USLED DEJSTVA MEHANI^KE SILE 1. orofarinksa i hipofarinksa . ote`ano disanje (epifarinks). bol pri gutanju (oro i hipofarinks). .

Prognoza zavisi od te`ine i udru`enosti povrede donjih respiratornih puteva i jednjaka . Jod-glycerin za podra`ivanje `lezda na lu~enje. Dovode do hiperemije. One mogu biti akutne i hroni~ne. kortikosteroidi. adenoidektomija . Kod samoubica su te`e nego kod onih koji zadesno Postoji: {ok. zadnja tamponada nosa .visoko kalori~na ishrana i sonda za prehranu . JATROGENE POVREDE Epifarinks 1. Ponekad ote`ano disanje usled zahvatanja sluznice larinksa. Dolazi do jakih smetnji sa gutanjem i suvo}a `drela usled smanjene salivacije degenerativno izmenjenih pljuva~nih `lezda.sluznice. ote`anim disanjem usled spazma larinksa nadra`ajem ili edema sluznice hipofarinksa i donjih respiratornih puteva. Akutni epitelitis sluzoko`e orofarinksa posle zra~enja malignih tumora se karakteri{e crvenilom sluznice. hipofize (kongenitalne malformacije hipofize). edemom i ponekad fibrinskim naslagama. Klini~ki su va`ne one koje su posledica uzimanje otrova zadesno ili u cilju samoubistva. o`iljne stenoze koje kompromituju gutanje i disanje. torusa tubariusa. 3. kolateralnog edema. larinksa. 5.sluznice.kasne.te~nosti i elektroliti 4. baza ili bojnih otrova. 2. te~nosti. napitaka. antimikotici.anti{ok terapija (analgetika.obezbediti disanje . POVREDE JONIZUJU]IM ZRA^ENJEM To su povrede su posledica primene zra~ne terapije malignih tumora vrata.sluznice. 3. palpacija epifarinksa . OPEKOTINE USLED DEJSTVA TOPLOTE Dejstvo vrelog jela. maksile i sl. stradaju. Klini~ki se manifestuju bolom. 104 . Hroni~ne smetnje su mikoti~ne infekcije.2. te{ke. OPEKOTINE USLED DEJSTVA HEMIJSKIH SREDSTAVA Ova povreda je udru`ena sa opekotinama jednjaka i disajnih puteva usled dejstva kiselina. Korozija ko`e lica ili usne. rastvori. fibrinske naslage. TH: prekid zra~enja za izvesno vreme. hipersalivacija.visoke doze antibiotika . ki~menog pr{ljena. TH: . antibiotici. bol pri gutanju. plikova. te~nosti) . dakle do lokalnih promena na strukturama. toplog vazduha. TH: Kao kod korozija jednjaka. fibrinskih naslaga. pregrejane pare. gasova. kortikosteroidi kod edema. edem ari predela. hiperemija farinksa. disfagijom. farinksa.

tonzilektomija . Poreme}aji inervacije farinksa mogu biti: a. ***** Poreme}aji senzibiliteta farinksa se javljaju kao: . progresivna i pseudobulbarna paraliza.). intoksikacije.sluznice. ** * POREME]AJI INERVACIJE FARINKSA Farinks je inervisan od IX. ali i histeri~ne reakcije. alkohol umesto novokaina i sl. SENZITIVNI (poreme}aji senzibiliteta) }aja.hiperstezije . Endoskopske intervencije . Zamena anestetika (kokain umesto novokaina.parastezije .krvavljenje.sluznice.Orofarinks 1. 2. akutna i hroni~na zapaljenja.bulbarna oboljenja i bulbopontina oboljenja (akutna. X. anestezije (mala ili potpuno odsutna osetljivost sa opasno{}u od ugu{enja zapadanjem hrane ili pneumonije). tumori. . Hipofarinks 1. smetnje govora i ishrane. ekstrakcija stranog tela . naj~e{}e kao posledica o{te}enja nerva usled: neuritisa ili povrede vrata. XI kranijalnog nerva i Sy. dugotrajno no{enje sonde . 3.neuralgije 105 . incizija peritonzilarnog apscesa .flegmone vrata. medijastinitis.LMS i ezofagoskopija . athezije. aneurizme i krvavljenje) Funkcionalni poreme}aji su naj~e{}e posledica histeri~ne reakcije.o{te}enje ili oboljenje produ`ene mo`dine .perforacije. 2. ekstrakcija stranog tela . senzitivni (poreme}aji senzibiliteta) i b. Ovi poreme}aji mogu nastati kao posledica organskih ili funkcionalnih poreme- Organski poreme}aji mogu nastati kao posledica: . motorni A.perforacije sluznice .dekubitusi u{}a jednjaka i stenoze. amputacije.hipostezije.

X. tumora i sl.trauma. laryngeusa superiora ispod sluznice dna piriformnog sinusa. IX. IX) TERAPIJA . toksi~ni neuritis .otogeni flebitis i tromboza sigmoidnog sinusa usled hroni~nog zapaljenja srednjeg uva) c.Karakteristi~ni paroksizmalni bolovi. zapaljenja (foramen jugulare .o postoje}em oboljenju! SIMPTOMATOLOGIJA . aneurizma karotide. tumora . naj~e{}e usled: zapaljenja. Po ekstenzivnosti promene su jednostrane i obostrane.druge neuralgije (n. a. Nekad je samo izra`ena u vidu neuralgije n. govorimo o: .Hipersalivacija DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA . koji iradiraju prema srednjem uvu i oku. XI .gr~eva Motorni poreme}aji farinksa se javljaju u vidu: Po uzroku o{te}enja dele se na centralna i periferna. povreda.funkcionalne neuralgije (psihogene) usled kancerofobije DIJAGNOZA ANAMNEZA . malignomi (epifarinks i glomus jugulare srednjeg uva). Centralni poreme}aji 106 .paraliza i . MOTORNI POREME]AJI .Kauzalna . posle tonzilektomije . hematoma.gnojni meningitis.Hirur{ka . Etiolo{ki. provokacija napada gutanjem ili pokretima glave.vitamin B1 i antineuralgika . promene u predelu vrata .difteri~ni toksin ima izrazit afinitet za neuromuskularne sinap- b. promene u lobanjskoj jami . n. psihogene n. a prekid napada kokainiziranjem baze jezika i nep~anih lukova .Simptomatska . usled preterane preosetljivosti dolazi do lakog nagona za povra}anjem pri pregledu.resekcija `ivca intra ili ekstrakranijalno B.organskim neuralgijama (tumor tonzile i baze jezika.nn. neprijatnih senzacija u `drelu ili bolova. V.) Neuralgia nervi glossopharyngici Retko oboljenje koje se karakteri{e paroksizmalnim sevaju}im bolovima u predelu tonzile i baze jezika. Jacobsoni. lueti~ni pahimeningitis.(nastaju usled iritacije nerva. Periferni poreme}aji se.PCU.usled iritacije nerva! .

dolazi do nastajanja kombinovanih povreda ili 1. Jacodov trijas (petrosfenoidalni sindrom II-VI) (potpuni paraliti~ni sindrom petrosfenoidalnog predela . koja pri gutanju dospeva u epifarinks i nos. pri poku{aju kretanja nepca. X. Poreme}aji motorne inervacije nepca i farinksa mogu biti udru`eni sa poreme}ajima senzibiliteta delimi~nim gubljenjem ose}aja ukusa (n.bulbarna i bulbopontina oboljenja KLINI^KA SLIKA Dolazi do poreme}aja motiliteta nepca.javlja se govor karakteristi~an za rascepe nepca. tumori (primarni i sekundarni). ovo visi nepomi~no.homolateralna oduzetost mekog nepca i larinksa sa kontralateralnom hemiplegijom i hemianestezijom). IX inervira gustatorne papile baze jezika) i poreme}ajem funkcije larinksa i motiliteta jezika. farinksa i jezika i usled toga do: . . posebno kad su u pitanju te~nosti. Avellis (X . degenerativni procesi u jedrima `ivaca. tako da vazdu{na struja pri govoru nekontrolisano prolazi kroz nos . karakteristi~nih sindroma: 107 . ono se povla~i na zdravu stranu i prati ga uvula. lokalna o{te}enja mo`danog stabla .sindrom spolja{njeg zida kavernoznog sinusa (III-IV) 3.uglavnom te~ne. `vakanje.potpuna oftalmoplegija.jedra motornih `ivaca (nn.tromboza krvnih sudova a. rad srca i znojenje Etiolo{ki postoji: a. neuralgije obraza i poreme}aj `vakanja). IX.rhinolalia clausa . vazduh ide na nos. gutanje. Kod obostranih paraliza nepca. Usled ranije nagla{enih bliskih odnosa jedara kranijalnih nerava i njihovog topografsko anatomskog puta. Foix .poreme}aji gutanja . XI. 4.javlja se kompleksna klini~ka slika usled intimnih odnosa: . generalizovana oboljenja nervnog sistema . usled obostrane paralize i farinksa.bulbarni sindrom . cerebelli posterior. a svaki poku{aj gutanja pra}en je jakim nadra`ajnim ka{ljem.nemogu}nost funkcije nepca da odvaja mezo od epifarinksa. b. usled prodiranja hrane u larinks i traheobronhijalno stablo. XII) . VI i petrozitis) (delimi~ni paraliti~ni sindrom petrosfenoidalnog predela .Kod centralnih o{te}enja . kod te{kih poreme}aja gutanja.ascendentnih (senzitivnih) puteva . krvavljenja.descendentnih (motornih) puteva . javljaju se bronhopulmonalne komplikacije. ali i ~vrste hrane. povra}anje .tumor prodire kroz foramen lacerum i ledira V i VI `ivac i dovodi do: neuralgija trigeminusa i konvergentnog strabizma) 2.refleksni centri: ka{alj.automatski centri za: disanje. Pseudo Gradenigov trijas (V. DIJAGNOZA Kod jednostranih paraliza nepca. bolesnici nisu u stanju da gutaju zbog zapadanja hrane u larinks. Bolesnik nije u stanju da zvi`di ili da naduva obraz.

8. X. SCM i m. u vidu napada toni~nih spazama KLINI^KA SLIKA vodi do paralize mi{i}a farinksa (tumor. U slu~ajevima te{kih smetnji pri gutanju neophodno je kroz nos uvesti sondu za ishranu.Sicard (sindrom zadnjeg dela jugularnog foramena i posteriornog kondilarnog foramena . besnilo. promuklost i poreme}aj ukusa. Hughlings Jackson (X. Villaret (sindrom posteroparotidnog prostora . TERAPIJA . farinksa i larinksa uz anesteziju farinksa i larinksa. • • Organsko .IX. trapeziusa. Vernet (sindrom prednjeg dela jugularnog foramena . lues) i Poreklo spazama farinksa i nepca mo`e biti: Organski spazmi 108 .IX. Klini~ki: smetnje gutanja. spasti~ne diplegije u prvoj iritativnoj fazi oboljenja koje doFunkcionalno . SCM i m. Kada se bolesnici oporave od osnovne bolesti i paralize pokazuju pobolj{anje. trapeziusa (XI). te{ko}e pri gutanju .Palijativne mere stiskanjem nosnica za vreme akta gutanja. paraliza i atrofija jezika sa iste strane). trapeziusa.hipersalivacija i podra`aj na ka{alj (X). SCM. accessoriusa.5. 7. Uz simptome prednjeg foramena jugulare postoji i paraliza muskulature jezika na strani lezije. Potrebno je stalno aspiriranje pljuva~ke iz orofarinksa radi spre~avanja smetnji i komplikacija od strane disajnih puteva. paraliza m. Spazmi mogu biti po karakteru toni~ni i kloni~ni.velofaringolaringealna hemiplegija i paraliza m.istostrana paraliza mekog nepca. a jezik pri pla`enju skre}e na bolesnu stranu). Tapia (X. Collet . delimi~an gubitak ose}aja ukusa (IX).histeri~ne reakcije i neuroze. XI i XII + Sy) 10. XII) DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA Lokalna fiksacija nepca zapaljive ili o`iljne prirode. XI i XII . Garcin (unilateralna paraliza svih kranijalnih nerava I-XII) 11. larinksa. X. 9. Spazmi farinksa i nepca Pored paraliti~nih poreme}aja farinksa i nepca vi|amo i pojave nehoti~nih gr~eva muskulature ove regije .IX. XI . 6. preporu~uju se izvesne ve`be nepca). Obi~no ovi poreme}aji ne tra`e poseban (pri paralizi nepca koja ~ini smetnje pri gutanju bolesnik se mo`e pomo}i izolovan tretman. smanjen senzibilitet farinksa i larinksa (X) uvula pomerena ka zdravoj strani. XII . m. X i XI . XI. uz anesteziju farinksa i larinksa. a po obimu lokalizovani i op{ti. Schmidt (X.istostrana paraliza mekog nepca.tetanus.spazmi.Kauzalna . kao i kontralateralna hemipareza).gloso-velo-faringo-laringealna hemiplegija i paraliza inervacije n. promuklost zbog nepokretnosti jedne glasnice.

neki autori nazivaju - {umom. bolne i ispucale posebno na uglovima usana.Toni~ni gr~evi onemogu}avaju gutanje po{to zahvataju faringealnu muskulaturu. bolesnici odbijaju hranu pla{e}i se ugu{enja ili spazmoti~nog ka{lja. se neurotizuje. mestimi~no deepitelizovan i bolan. iako nepoznatog uzroka.keratinizacija sluzoko`e usne {upljine i `drela Kloni~ne ritmi~ne gr~eve farinksa. postoji opasnost od bronhopulmonalnih komplikacija. ali su poznati slu~ajevi koji su imali frekvenciju i preko 100 trzaja u minuti. Klini~ki se obi~no manifestuju kao "globus hystericus". jezik crven. Ritmi~ni pokreti mekog nepca mogu biti polagani. naj~e{}e mekog nepca. ** * NEDOSTATAK VITAMINA A . Suvo}a i pe~enje! NEDOSTATAK VITAMINA B .hemeralopija i xerophtalmia .Usnice crvene. usled toga naglo propadaju. pacijent "nistagmusom nepca". vi|a kod nekih afekcija CNS-a (tumor. Funkcionalni spazmi Oni se javljaju u vidu toni~nih gr~eva farinksa u napadima. a u farinksu zahvataju pojedine grupe mi{i}a. kod sredove~nih `ena poput ose}aja stranog tela u `drelu u visini tiroidne hrskavice larinksa.Gingivitis i lividan otok sa tendencijom krvavljenja. Kloni~ni spazmi zahvataju obi~no meko nepce. lues. Ovi pokreti su pra}eni karakteristi~nim TERAPIJA Otkriti osnovno oboljenje. Pregled je ote`an zbog pojave spazma. Nystagmus palati mollis Gutanje hrane je ote`ano. koji se. encefalitis). Kod organskih spazama farinksa. ispucao. ** * OBOLJENJA PLJUVA^NIH @LEZDA 109 . koji su ranije do`ivljavali usled prodora hrane u larinks. sedativa i psihoterapija kod funkcionalnih smetnji. Zbog jakog spazma mogu}a je i dispneja. NEDOSTATAK VITAMINA C . ~esto dolazi do aerofagije i gastri~nih smetnji.

predstavljeno kao zona smanjene ili jedva vidljive radioaktivnosti. bez sistemskog autoimunog oboljenja .rhinitis sicca .URO\ENE ANOMALIJE agenezija. • ekstirpacija i histologija: u salivarnim i lakrimalnim `lezdama nalazi se limfocitna proliferacija koja zamenjuje glandularno tkivo. Johan von Mikulitz (1892).suvo}a usta . zatim parotidnoj. Tek. • sijalografija: mikro(makro)sijaloektazije. TH: hormoni. hiperplazija sublingvalnih `lezda. Henrik Sjögren (1933. Histolo{ki nalaz: limfocitna infiltracija `lezde. • laboratorija: anemija. trombocitopenija. ~ija • scintigrafija: obolele pljuva~ne `lezde ne koncentri{u radioaktivni izotop. hipoplazija.stagnacija salive (kod neurohumoralnih stanja) . su{enje o~iju i keratokonjunktivitis sicca u `ena * .sistemske promene . Thc 99 m je te`ina u direktnoj vezi sa stepenom kserostomije. C. H. Hirurgija. kortikosteroidi. Etiolo{ki faktori koji poma`u njihovom formiranju su: . vitamin A.83%. Kasnije i drugi simptomi kserostomija i suvo}a o~iju. a najre|e u sublingvalnoj. kao kod hladnog ~vora. M. Rauch . Sni`eni celokupni prote- ini. 10%. akcesorna pljuva~na `lezda.). odnosno scintigramu.pharyngitis sicca . i otkriva od simptoma su{enje nosa i larinksa. eozinofilija. intermitentni otoci parotidnih `lezda * . antimalari~ni lekovi.) objavljuje obja{njenja svog istra`ivanja i zaklju~ke: .reumatoidni artritis * * trijas potpunog Sy Sjögren. D. Gougerot (1925. Oskudna simptomatologija i benigni hroni~ni tok u `ena. usled fiziolo{kih i anatomskih podobnosti. B.sicca complex Dijagnoza: • anamneza.prisutan organski i drugi matriks u koji se talo`e soli . klini~ke slike i kompleksa simptoma. MIKULITZ Karakteri{e se: Simetri~no uve}anje lakrimalnih i salivarnih `lezda. 110 . 7%. shvata oboljenje kao manifestaciju sistemskih promena.laryngitis sicca . povremeni pad funkcije tiroideje.metaboli~ki mehanizmi koji omogu}avaju precipitaciju salivarnih soli u matriks u prisustvu infekcije Naj~e{}e su u submandibularnoj `lezdi.hroni~ni poliartritis . za dijagnozu je potrebno bar dva! Smanjena sekrecija lakrimalnih i salivarnih `lezda. pertechnetat. cisti~na pro{irenja i destruktivne promene. SIALOLITHIASIS To je formiranje kalcifikovanih konkremenata u izvodnim kanalima i parenhimu velikih a retko u malim pljuva~nim `lezdama.xerostomia. {to je na skeneru. leukopenija.smanjenje lakrimalne funkcije.

Ona nastaje usled mikrotraume (o{tre ivice zuba za vreme izmene denticije u male dece. koji se razvla~i u nitima. boje }ilibara ili slame. odnosno stenoze. U jednoj `lezdi mogu postojati i vi{e kalkulusa. dovodi do retencione ciste. U `lezdi su okruglasti. Rekonstrukcija kanala re`njevima sluznice sa obraza. RTG submandibularne `lezde i nagrizni snimak toka Whartonovog kanala.piogene infekcije sa apscediranjem i spontanim pra`njenjem preko lica) i . Sekret se nakuplja i nastaje retenciona cista. re|e zgusnutim sekretom.kongenitalne (udru`ene sa sa drugim anomalijama) . opstrukcija ili obliteracija usled traume ili infekcije. ekstra i intraglandularno. U `lezdama jezika su u Blandin .kongenitalne i . Ukoliko je opstrukcija potpunija. inflamatornog edema i deskvamacije epitela sa fibrinom. povr{ina hrapava sa malim izdancima. TH: hirur{ko. Mehanizam nastanka je slede}i: posle povrede dolazi do opstrukcije ekskrecijskih kanala. Neposredno pre i za vreme jela. veli~ine do 1 cm. TH: je u akutnoj fazi antibiotska i simptomatska. SUBLINGVALNA CISTA . mogu se ekscizijom i direktnom anastomozom krajeva re{iti. Dijagnoza: anamneza i klini~ka slika. pa se ponove na novi nadra`aj.RANULA (izgled nalik na transparentni `ablji trbuh) To je retenciona cista sublingvalne pljuva~ne `lezde ili submukoznih akcesornih pljuva~nih `lezda poda usne duplje. koji odgovaraju dovodnim kanalima. palpacija. ve}i dovode do nepotpune ili potpuna opstrukcija. nastaju salivarne kolike i otok `lezda je izrazit. On se mo`e formirati u salivarnim kanalima. SALIVARNE FISTULE One mogu biti: . mogu biti bilateralni. sa bistrim ili mutnim sadr`ajem. ako poti~u od prese~enog Stenonovog kanala. Oblika su cilindra. CISTE PLJUVA^NIH @LEZDA . sa otklanjanjem `lezde u celini.Nhunovim `lezdama. ekstirpacijom `lezde ili pak plastikom kapsule. Sialolitektomija kada je kalkulus u izvodnom kanalu.Klini~ka slika zavisi od polo`aja kalkulusa. posebno predeo izvodnih kanala sublingvalne pljuva~ne `lezde odraslih) + blaga infekcija.simptomatske (posledica oboljenja . o{tre ivice karioznih zuba koji maceri{u sluzoko`u usta. pokretanjem se uklje{te na mestima prevoja ili na izlaznom otvoru papile. Simptomi su: mali prolaze asimptomatski pa mogu i da ispadnu na papili. kolike i otok `lezde su ve}i i izra`eniji.ste~ene (traumatsko odvajanje delova parenhima od izvodnog kanala u kome dolazi do retencije sekreta. 111 .traumatske (jatrogene i druge povrede) TH: hirur{ka. Ciste malih submukoznih pljuva~nih `lezda su ~e{}e i nalaze se u sluznici prelaza rumenog dela prema sluznici unutra{nje povr{ine donje usne. Intraglandularni zahtevaju kompletnu ekstirpaciju `lezde. Posle 2-3 ~asa popuste. glatke povr{ine i odgovaraju intraduktalnoj konfiguraciji. Pokrivene su istanjenom sluznicom. Duktogene fistule.

Smetnje su minimalne . bol (gora prognoza od asimptomatskih). a iznad milohioidnog mi{i}a. histologija . GRUPA 2 Eksploracija limfnih ~vorova oko parotide.starih. kroz muskulaturu poda usne duplje.niski stepen maligniteta (karcinom acinusnih }elija. a delimi~no prelaze na suprotnu stranu. ekstirpacija ciste sa sublingvalnom ili akcesornom pljuva~nom `lezdom i ekstraoralna ekstirpacija duboko polo`enih cista. Samo + grani~ni preparati/limfni nodusi . lokalizacija (bolja prognoza parotisa) i lokalna pro{irenost: ko`a. Salivarne ciste poda usta mogu biti: povr{ne ili duboke. VII T1 i T2 niskog stepena maligniteta. enukleacija.mukoznim sadr`ajem. nediferentovani karcinom i mukoepidermoidni karcinom visokog stepena maligniteta. boje }ilabara. tako da ova ima epitelni pokriva~. . kost (nemogu}nost radikalne resekcije).visoki stepen maligniteta (adenocisti~ni karcinom. adenokarcinom. maligni miksni tumor) 5. 8. regionalne i udaljene metastaze ~e{}e). radioterapijska i hemioterapijska senzitivnost. Obi~no su sa jedne strane. su duboke ranule. intraoralna marsupijalizacija. one se prezentuju kao tumor vrata. a u hroni~no nastalih . a sakus se formira od fibroznog tkiva. meka tkiva. GRUPA 1 n. 7. PRINCIPI TERAPIJE MALIGNIH SALIVARNIH TUMORA Na osnovu histolo{kog tipa i klini~kog stadijuma. Ranula je ispunjena sekretom . VII (perineuralna invazija.smetnja u elevaciji jezika pri jelu i govoru. kada pri traumi dolazi do prodiranja sekreta u okolno tkivo. * ** FAKTORI KOJI UTI^U NA PRE@IVLJAVANJE KOD PAROTIDNIH TUMORA 1.Cisti~na tvorevina koja nastaje dilatacijom kanala i spajanjem pojedinih acinusa. tako da je formirana dilataciona cista oblo`ena kuboidnim epitelom. Ciste koje prodiru u dubinu.stepen maligniteta (biolo{ka agresivnost). incidenca recidiva. u submandibularni ili submentalni prostor. 4.postoperativno zra~enje 112 . TH: hirur{ka. Postoji i ekstravazacijska cista. mukoepidermodini karcinom niskog stepena maligniteta) . sivo beli~aste boje. Kod akutno nastalih sekret je bistar. paraliza n. zamu}en. Povr{ne su izme|u korpusa mandibule i korena jezika. Incidenca lokalnih i udaljenih metastaza. 2. stadijum bolesti. gust. planocelularni karcinom. Parotida: povr{na (parcijalna = povr{ni re`anj)/totalna parotidektomija sa ~uvanjem Sublingvalna: Resekcija submandibularnog trougla. Dakle. 6. 3.

Parotida: totalna parotidektomija. Postoji: . VII i imidijentnom rekonstrukcijom. ravnih edematoznih ivica dno prekriveno fibrinom i sa reaktivnim zapaljenjem okoline. TH: "Pranje jezika" rastvorom NaHCO3 ili H2O2.ABSCESSUS LINGUAE To je flegmonozno nespecifi~no zapaljenje veziva i mi{i}a jezika usled povrede (ujed. Sublingvalna: {iroka ekscizija submandibularnog trougla sa ~uvanjem nerva dok nije zahva}en. ubod) ili {irenjem infekcije iz okoline (pljuva~na `lezda). uve}an jezik glatke sluznice sa otiscima zuba. lingualisa i n. Postoperativno zra~enje. Sublingvalna: Radikalna disekcija vrata sa `rtvovanjem n. Sublingvalna: Najradikalniji zahvat za bolest. Filiformne papile rastu i gusto se raspore|uju po povr{ini jezika u vidu ostrva. OBOLJENJA JEZIKA 1. mi{i}a. Bolesnik se `ali na bol u jeziku. b) GLOSSITIS SUPERFICIALIS To je lokalno zapaljenje jezika usled povrede. mastoidnog vrha.ekstrakcija zuba i blago ispiranje antisepti~nim sredstvima. koji se pogor{ava pri gutanju ili govoru i na poja~anu salivaciju.N+. XII T4 - GRUPA 3 GRUPA 4 Parotida: Radikalna parotidektomija sa resekcijom ko`e. Resekcijom vrata samo za za N+.ote~en. VII. Resekcijom vrata samo za za N+. usled prodora infekcije u dublje slojeve 113 . pri jelu ujedom jezika ili u besvesnom stanju. Na mestu povrede dolazi do plitkog ulkusa. nikotina ili lekova. Izdu`ene papile obojene su sme|e ili crno. Resekcijom vrata samo za za N+. `rtvovanje n. mandibule.CRNI DLAKAVI JEZIK) Oboljenje nastaje posle lokalne upotrebe antibiotika i oksidiraju}ih antiseptika i upore|uje se sa keratozom farinksa. TH: Uklanjanje uzroka . c) GLOSSITIS PHLEGMONOSA . T3N0. Postoperativno zra~enje. Postoperativno zra~enje. NESPECIFI^NA ZAPALJENJA JEZIKA a) LINGUA NIGRA (BLACK HAIRY TONGUE . Ako narastu u ve}oj koli~ini dodiruju zadnji zid farinksa i izazivaju povra}anje. Parotida: radikalna parotidektomija sa `rtvovanjem n.T1 i T2 visokog stepena maligniteta. a ako dodiruju meko ili tvrdo nepce stvaraju parastezije u `drelu grebanje ili golicanje. Postoperativno zra~enje. usled dejstva bakterija. sa imidijentnom rekonstrukcijom. Povreda nastaje usled karioznih zuba. recidivni tumori.

u slu~aju apscesa incizija i ka{asta ishrana ili gutanjem (sa pokretanjem koje je pljuva~nim `lezdama i posledica otei T.sijaloreja (usled zapaljenjskih promena na `anog gutanja) . Sekundarna tuberkuloza jezika je ~e{}a i javlja se u vidu ulcerozne ili infiltrativne jednostrane forme (hladni apsces) u te{kih ftizi~ara u fazi kaheksije.WILSON = SY. SPECIFI^NA ZAPALJENJA JEZIKA a) TUBERCULOSIS LINGUAE Tuberkuloza jezika mo`e biti: . analgetika. usled degenerativnih promena u podru~ju n.cervikalna adenopatija .sekundarna Primarna tuberkuloza jezika .. Dolazi do bola i disfagi~nih tegoba. Ove promene pokazuju tendenciju brzog ozdravljenja. TH: Tuberkulostatici b) LUES JEZIKA Lues jezika mo`e biti: . 2. te~na i d) GLOSSITIS HUNTERI SY. koje se javlja u obliku ulcerozne forme. sedativi. Dolazi do pojave tuberkuloznih infiltrata koji egzulceriraju ili stvaranja apscesa u dubini i kasnije pra`njenja sa razmek{anjem i kazeoznim masama. ~ije je dno pokriveno izra`enim papilama. IX dolazi do atrofije jezika. 114 . ali i hematogeno.primarna i . evakuacija gnoja. PETERSON-BROWN-KELLY Kao po~etni simptom perniciozne anemije (manjak B12). a ako do|e do afekcije lokalizovan je na vrhu jezika . Na gornjoj strani i na spoljnjim ivicama. ima male ovalne povr{ine glatke sluznice svetlo crvene boje. a krater je pokriven nekroti~nim masama.bol u jeziku koji se pogor{ava govorom ograni~eno) .primarni .to je retko oboljenje. Dolazi do jakih bolova u jeziku i pe~enja jezika. Kasnije je cela povr{ina jezika glatke i sjajne ru`i~aste boje.tipi~na slika ulcusa duruma sa submentalnom adenopatijom. Ovde infekcija nastaje preko ispljuvka ili gnojem okolnih `ari{ta. je redak.tercijarni Primarni lues jezika.sekundarni . PLUMMER . Na jeziku nalazimo ulkus koji je neravnih ivica.ote`ano gutanje i govor usled otoka jezika TH: antibiotici. TH: vitamin B12. pa pro|u nedijagnostikovane. ili pak idu pod klini~kom slikom hroni~nog submandibularnog limfadenitisa.

PAPILLOMA b. a retko bazocelularni karcinom. Tercijarni lues se karakteri{e gumoznim infiltratima i to: povr{nim. pa bez nu`de ne `uriti sa terapijom .lingua lobata syphilitica. d. godine. Naj~e{}i oblik je planocellularni karcinom. TUMOR MIKSTUS. LIPOM. BENIGNI TUMORI JEZIKA a. MIOM. Osnovni simptomi su: 115 . DERMOIDNE CISTE 2. kongenitalni ili ste~eni. Mogu biti prisutni na celoj povr{ini. FIBROMA c. TH: konzervativna i hirur{ka (veliki). koji obi~no o`iljno zarastaju i daju velike deformitete na jeziku . Ova vrsta tumora se mo`e javiti na jeziku u obliku malih angiomatoznih tumorskih formacija ili u obliku velikih kavernoznih tumora koji potpuno deformi{u izgled jezika. koje su nekad slivene i daju sliku lingua geographica. ima tendenciju spontanog gubljenja. a baze jezika na epiglotis i dalje). mo`e da se govori o karcinomu prednje dve tre}ine i karcinomu baze jezika. KARCINOM JEZIKA To je maligni epitelni tumor koji se ~e{}e sre}e u mu{karaca. CAVE! (Ispitati scintigramom eventualno prisustvo aberantne. podeli koja je zasnovana ne samo na karakteristikama razvoja oboljenja i terapijskim mogu}nostima ve} i na prognozi (Ca prednje dve tre}ine {iri se na dno usne duplje. Uro|eni angiomi.plaques muqueses. HAEMANGIOMA ET LYMPHANGIOMA LINGUAE Mogu biti: angiektati~ni ili kavernozni. Sve promene su bezbolne! TH: Antilueti~na. MALIGNI TUMORI JEZIKA a.Sekundarni lues se javlja u vidu enantema . Klini~ki. ali su naj~e{}e na vrhu. ali jedino funkcionalne tiroideje). Ove promene su pra}ene sa egzantemom i difuznom limfadenopatijom. Klini~ki se manifestuju u vidu plavi~astih submukoznih izra{taja koji sporo rastu. hroni~na iritacija i lueti~ne promene. koji ulceri{u i daju o`iljke na povr{ini jezika i duboki. dakle oni sa kojima se bolesnik ra|a. TUMORI JEZIKA 1. Predisponiraju}i faktori za nastanak karcinoma su: leukoplakija.bar do 7.

Ograni~ena pokretljivost jezika usled infiltracije mi{i}a jezika ili okoline . SARKOM JEZIKA .Pojava infiltrata sa ulkusom na mestu leukoplakije. koji se pogor{ava pri gutanju ili govoru.Cervikalna adenopatija (submentalno. higijena. vegetativnog izra{taja sa {irokom bazom na jeziku . .Hipersalivacija . b..Hemoptizije . tvrd infiltrat.retko. ulceracija neravnih infiltrisanih ivica sa nekroti~nim dnom koje krvari. 116 .Bol. zra~enje i citostatici. na bazi.Foetor ex ore. . duboki limfni ~vorovi vrata) TH: hirur{ka.