OROFARINKS

SADR@AJ:
Str. ANATOMIJA FARINKSA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . @DRELO - FARINKS (PHARYNX) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ANATOMIJA USNE [UPLJINE (CAVUM ORIS) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ANATOMIJA PLJUVA^NIH @LEZDA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . FIZIOLOGIJA USNE [UPLJINE I @DRELA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . EMBRIOLOGIJA USNE [UPLJINE I @DRELA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . KONGENITALNE ANOMALIJE USANA, USNE [UPLJINE I @DRELA . . . . . AKUTNI FARINGITISI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . HRONI^NI FARINGITISI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ZAPALJENJA LIMFNOG TKIVA @DRELA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . AKUTNI TONZILOFARINGITIS U DECE (PEDIJATRIJSKI STAV) . . . . . . . . HRONI^NI TONZILITIS - TONSILLITIS EXUDATIVA (PEDIJATRIJSKI STAV) INDIKACIJE ZA ANTITUSIKE (PEDIJATRIJSKI STAV) . . . . . . . . . . . . . . MUKOLITICI - MUKOREGULATORI (PEDIJATRIJSKI STAV) . . . . . . . . . . PNEUMONIA (PEDIJATRIJSKI STAV) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . KOMPLIKACIJE AKUTNIH OBOLJENJA OROFARINKSA . . . . . . . . . . . . STOMATITISI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . TONZILARNI PROBLEM (Spalajkovi}). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . TONZILARNI PROBLEM (2) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . CISTE I BENIGNI TUMORI FARINKSA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ANGIOFIBROMA JUVENILE NASOPHARYNGIS . . . . . . . . . . . . . . . . . . MALIGNI TUMORI EPIFARINKSA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . PARAFARINGEALNI TUMORI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . BENIGNI TUMORI PARAFARINGEALNOG PROSTORA (Batsakis) . . . . . . . TUMORI PARAFARINGEALNOG PROSTORA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . MALIGNI TUMORI HIPOFARINKSA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . TUMORI PLJUVA^NIH @LEZDA (P. Stefanovi}) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . TUMORI PLJUVA^NIH @LEZDA (Krajina) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . TUMORI @DRELA (P. Stefanovi}) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . TUMORI PLJUVA^NIH @LEZDA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . SELECTING VARIANTS IN PHARYNGEAL RECONSTRUCTION . . . . . . . . STRANA TELA FARINKSA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . POVREDE @DRELA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . POREME]AJI INERVACIJE FARINKSA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . NEDOSTATAK VITAMINA A, B i C . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . OBOLJENJA PLJUVA^NIH @LEZDA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . FAKTORI KOJI UTI^U NA PRE@IVLJAVANJE KOD PAROTIDNIH TUMORA 3 4 13 17 20 25 26 29 32 37 40 41 42 42 42 42 47 51 55 63 65 69 79 82 84 90 95 95 96 97 103 103 104 107 111 111 114 2

OBOLJENJA JEZIKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . TUMORI JEZIKA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

115 117

ANATOMIJA FARINKSA
@drelo je mi{i}no sluzoko`ni organ koji istovremeno pripada priboru za varenje i disanje. Pru`a se ispred prvih {est cervikalnih pr{ljenova i prote`e se od baze lobanje do visine donje ivice krikoidne hrskavice. Sa prednje strane komunicira sa zadnjim nosnim otvorima - hoanama, ustima i larinksom idu}i odozgo nadole. Na lateralnim stranama u farinksu se otvara u{}e tube. Farinks delimo u tri sprata: nazofarinks, orofarinks i hipofarinks. Zidovi: 1. Zadnji zid: Odgovara prednjim stranama prvih {est cervikalnih pr{ljenova od kojih je odvojen uskim retrofaringealnim prostorom i pretki~menim mi{i}ima pokrivenim laminom prevertebralis, listom vratne fascije. 2. Bo~ni zidovi: Odgovaraju parafaringealnom prostoru i njegovom sadr`aju: a) a. carotis interna b) v. jugularis interna c) nervi craniales IX, X, XI i XII Zadnje bo~ni uglovi `drela su spoj zadnjih i bo~nih zidova: od spolja{nje povr{ine svakog ugla polaze po dve fascijalne opne: 1. uzdu`na pregrada - septum longitudinale koji se pru`a unazad i spaja odgovaraju}i bo~ni ugao sa laminom prevertebralis vratne fascije i 2. stilofaringealna fascija koja se pru`a put spolja i spoj je odgovaraju}eg bo~no zadnjeg ugla sa processus styloideusom i m. stylopharyngeusom. Prednje ivice: Pripoj farinksa na bazi lobanje, hioidnoj kosti i laringealnim hrskavicama. a) zadnja ivica lamine medialis processus pterygoideus b) raphe pterygomandibularis c) zadnji kraj linea mylohyoidea d) ivica korena jezika e) mali i veliki rog hioidne kosti f) gornji rog i linea obliqua tiroidne hrskavice g) zadnji kraj arcusa krikoidne hrskavice. Gornji kraj: Pripoj na bazi lobanje od tuberculum pharyngis na donjoj strani bazilarnog dela potilja~ne kosti lu~no preko donje strane petroznog dela slepoo~ne kosti unutra od otvora karotidnog kanala, du` tube, do gornjeg ugla hoane. @drelna duplja - cavum pharyngis 1. Pars nasalis 2. Pars oralis Nosni deo farinksa ~ine ~etiri zida: a) prednji zid hoane i zadnji deo septuma b) donji zid zadnja povr{ina mekog nepca, bo~ni zidovi c) gornji zid ispod sfenoidnog sinusa d) zadnji zid prva dva ki~mena pr{ljena

3

hipofarinks . listom vratne fascije.pars nasalis 2.orofarinks . Farinks delimo u tri sprata: 1. Tonsilla pharyngea .odgovaraju parafaringealnom prostoru i njegovom sadr`aju. hioidnoj kosti i laringealnim hrskavica. epi .procep.Pri mirovanju meko nepce se spu{ta koso unazad prema {upljini `drela. mezo . pokrivenim laminom prevertebralis. Bo~ni zidovi . Na lateralnim stranama u farinksu se otvaraju faringealna u{}a Eustahijeve tube.pars laryngis Zidovi: 1.Vegetatio adenoides @DRELO . Gornji zid: @drelni svod . rinx.pars oralis 3. b) stilofaringealna fascija pru`a se put spolja. otvorom koji vodi ka usnoj {upljini i larinksom. Dakle.odgovara prednjim stranama {est cervikalnih pr{ljenova. Odozgo . pukotina. constrictor pharyngis superior. ali ni tada ne dopire svojom zadnjom ivicom do zadnjeg zida `drela. Pri gutanju ono se podi`e usled kontrakcije svojih mi{i}a i postaje skoro horizontalno.membranozni organ koji se pru`a od baze lobanje do visine donje ivice krikoidne hrskavice. 2. Oja~an je od strane konstriktornih mi{i}a koji se pru`aju od baze lobanje do hioidne kosti. @drelo je mi{i}no . Zadnji zid .gutati. od kojih je odvojen uskim retrofaringealnim prostorom i pretki~menim mi{i}ima. Sa prednje strane.nazofarinks . stylopharyngeusom * ** Prednja ivica: pripoj farinksa na bazi lobanje. Passavantovim sluzoko`nim izbo~enjem koje je na zadnjem zidu `drelne {upljine i obrazuje ga svojom kontrakcijom m. njegova zadnja ivica dolazi tada u neposredni dodir sa tzv.Tre}i krajnik . Me|utim. kao i od mi{i}a koji idu sa stiloidnog nastavka.fornix pharyngis odgovara donjoj strani bazalnog dela okcipitalne kosti i donjoj strani tela sfenoidne kosti. gde se nastavlja jednjakom. spoj odgovaraju}eg zadnje bo~nog ugla sa processusom styloideusom i m. Od spolja{nje povr{ine svakog ugla polaze po dve fascijalne opne: a) uzdu`na pregrada (septum longitudinale) koji se pru`a unazad i spaja odgovaraju}i bo~ni ugao sa laminom prevertebralis vratne fascije. komunicira sa zadnjim nosnim otvorima hoanama i zadnjim delom nosnog septuma.nadole: • zadnja ivica lamine medialis processus pterygoideus 4 . pri gutanju se obrazuje potpuna mi{i}na pregrada u horizontalnoj ravni koja ne dozvoljava kontakt nosnog i usnog dela `drela.FARINKS (PHARYNX) DEFINICIJA: phagein . idu}i odozgo nadole. Zadnje bo~ni uglovi `drela su spoj zadnjih i bo~nih zidova. ranx .

faringealni otvori tuba . sa maksimumom oko 6. lu~no preko donje strane petroznog dela slepoo~ne kosti. Krov . bo~ni: Anatomske varijacije epifarinksa su: 1. Recessus prevertebralis . godine. unutra od otvora karotidnog kanala. du` petrosfenoidalne suture. Cave .na svakoj strani mali trouglasti otvor.fornix pharyngis. iza i ispod zadnjeg kraja donje nosne {koljke. Ispred tonzile se nekad mo`e na}i ostatak `lezdanog tkiva prednjeg re`nja hipofize .sagitalno -> duga~ko 4. do gornjeg ugla hoane.hypophysis pharyngea (Citelli).fatalno krvavljenje! Bo~ni zid . du` tube. U odraslih hroni~ni retrofaringealni apsces je posledica TBC tela pr{ljena.III krajnik).nazad: I i II vratni pr{ljen (luk atlasa i telo aksisa). godine.tonsilla pharyngea ili nazofaringealna tonzila (Luschkina tonzila .Aneurizma a. podeljen na dva dela sredi{njom linijom pripoja fascije mi{i}a i prevertebralne fascije. carotis internae . gornji: ispod sinusa sfenoidalisa. a pru`a se od zadnjeg zida do otvora tuba. donji: zadnja povr{ina mekog nepca.• • • • • • raphe pterygomandibularis zadnji kraj linee mylohioidee ivica korena jezika mali i veliki rog hioidne kosti gornji rog i linea obliqua tiroidne hrskavice zadnji kraj arcusa krikoidne hrskavice Gornji kraj: pripoj na bazi lobanje je od tuberculuma pharyngisa. EPIFARINKS: Epifarinks . razli~ite veli~ine.ostium pharyngeum tubae. Na njemu se nalazi grupacija adenoidnog tkiva vegetatio adenoidea . To je deo je Waldeyerovog limfati~nog prstena.anteroposterioran polo`aj jednak superoinferiornom 2.recessus pharyngis (fossa Rosenmülleri).anteroposteriorno -> kratko 3. a iza njega udubljenje . longi capitis) nalazi se retrofaringealni prostor . Plitak . napred: otvor hoana i zadnji deo nosnog septuma.5 cm od repa donje nosne {koljke. Visok . Prednje donji ugao neposredno iza hoane Uz zadnji deo otvora izbo~uje se hrskavi~avi zid tube (sluznica preko prednjeg hrskavi~avog kraja tube) .torus tubarius. na donjoj strani bazilarnog dela okcipitalne kosti. 5 . Zadnji zid . ili 4. na oko 1. SADR@AJ EPIFARINKSA. daju akutne retrofaringealne apscese dece. U ovim prostorima Gilletovi limfni ~vorovi koji i{~ezavaju oko 3.Gilletov prostor. Normalan .ispred fascije mi{i}a (mm.udubljenje na zadnjem zidu. nalazi se ispod sfenoidne i okcipitalne kosti.

Mesto izme|u slobodne ivice mekog nepca i zadnjeg zida `drela je isthmus pharyngis. posledica kompenzacije lo{eg odvajanja nazo od mezofarinksa.plica n. ~vrsto je srasla sa podlogom.prominentia laryngica pharyngis.zadnja strana grkljana .torus levatorius. Ispod otvora postoji nabor koji stvara m.gornja ivica uzdignutog epiglotisa. Bo~ni zid . lateralni zid . Donji zid . Gore . i 6. {upljina epifarinksa se ne zatvara i normalno predstavlja nastavak nosne {upljine . palatopharyngeus. Nep~ani luci .koren jezika . palatoglossus i m. ali rastegljiva i pokretna. uska veza sa mi{i}ima bez subkutanog tkiva dovodi lako do paralize `ivaca koji inervi{u mi{i}e kod razli~itih 6 . odvaja hipofarinks od jednjaka svojim nitima . koga stvaraju niti m. i 3.4. Waldeyerov limfati~ni unutra{nji prsten ~ine {est tonzila: 2 nep~ane + 2 tubarne + 1 lingvalna + 1 faringealna OROFARINKS: Napred .Gerlachov krajnik.Passavantov nabor. cervikalni pr{ljen. Stvara se kod osoba sa poreme}enom funkcijom mekog nepca.gornja ivica epiglotisa ili gornja ivica hioidne kosti. U nivou istmusa za vreme fonacije na zadnjem zidu nastaje nabor sluznice . Zadnji zid larinksa prouzrokuje na sredini prednjeg zida farinksa . reccurens stvara u recesusu izbo~enje . meko nepce se podi`e.ulaz u larinks aditus laryngis. izgra|uju prednji zid nazofarinksa koji je pokretan prema natrag i gore. nazad . Od jezika prema epiglotisu veza plica glossoepiglotica mediana i lateralis.Oko tubarnog otvora tako|e se nalazi adenoidno tkivo -tonsilla tubaria . vratni pr{ljen. izbo~enje istoimenog mi{i}a.isthmus oesophagii.donja ivica krikoidne hrskavice. U trenutku gutanja ili fonacije.uvek otvoren.papile cirkumvalate.isthmus faucium .cavum retronasale. Tonsilla lingualis u zadnjoj tre}ini. laryngei. a medijalno ariepigloti~nim naborom . nosnih {upljina. laryngeus superior .kru{kasti sinus (izme|u zadnjeg dela tiroidne hrskavice i odgovaraju}e aritenoidne hrskavice . constrictora pharyngisa sup. Iza otvora tube nalazi se plica salpingopharyngea (plica pharyngotubalis).n. izme|u vallecula.pars pharyngica nasi . larinksa i jednjaka. constrictor pharyngis inf.TUNICA MUCOSA Sluznica farinksa je nastavak sluznice usta. Ramus internus n.m. u{}e jednjaka. SLUZNICA FARINKSA .plicae aryepiglotticae. nepce i Passavantovo ispup~enje i dole . 5.2. HIPOFARINKS: Gore . Zadnji zid . levator i tensor veli palatini) prekriveni sluznicom nosa. Ukoliko se pri fonaciji ne pribli`ava zadnjem zidu postoji komunikacija epiorofarinks i nazalni govor. gore . Nazad .incisura interaritenoidea. nep~ani luci i glosotonzilarni `lebovi. levator veli palatini . Prednji zid . Prednji zid .tonzilarna jama sa tonzilom. (po nekima ne postoji?). nazofarinks se odi`e i biva odvojen od orofarinksa (zna~ajno kod akta gutanja).m.Mi{i}i mekog nepca (mm. Ispred otvora tube od prednjeg dela torusa tubariusa spu{ta se plica salpingopalatina (plica palatotubalis) do zadnje plo~e mekog nepca. Na prelazu u jednjak niti m.meko nepce sastavljeno sa mi{i}ima prekrivenom sluznicom ~vrsto sraslom za mi{i}e.

godini `ivota. Noduli lymphatici aggregati i Noduli lymphatici solitarii. a ne poseban organ. godina `ivota . ali i problem. bukalna strana mekog nepca) 3. Nazofaringealna . Tubarne Dodatno limfno tkivo `drela predstavljaju: 5. 2. Dolazi do dejstva infekcija gornjih respiratornih puteva. a prema napred 7 . Rezultat kontakta sa mikroorganizmima iz okoline dovodi do fiziolo{kog uve}anja. a sme{tena je izme|u sloja sluznice i mi{i}a.sadr`e 15 kripti. slobodna ivica mekog nepca) Zna~ajna karakteristika `drela i njen sastavni deo je subepitelno (tunica propria mucosae) nagomilavanje pravog limfnog tkiva.). produ`etak tubarnih na lateralnom zidu iza nep~anog luka u orofarinksu. Lateralna faringealna limfna traka. Involucija u pubertetu. Prema dole fascija se istanjuje.”rest”). (Vezivni omota~ `drela . Ova membrana je naj~vr{}a i najja~e razvijena u podru~ju izme|u baze lobanje i gornje ivice gornjeg konstriktornog mi{i}a farinksa. 1975.kripta magna. godine `ivota. Palatinalne . od kojih je najve}a na donjem polu . IgA antitela se javljaju tek u optimalnom nivou oko 4. Na bazi lobanje polazi{te joj je tuberculum pharyngeum. Vremenom se redukuju i menjaju fizi~ki odnosi okoline.hrane! zapaljenja. 6. Limfno tkivo se razvija od 4. Lingvalna . a ne adenoidektomia (!?) Poseduje 5 kripti. hipofarinks. Plo~asto slojevit (orofarinks. fetalnog meseca. pa mora da bude jaka.obdani{te i {kola). usporeniji rast do 2.fascija je jaka tamo gde nema mi{i}a.adenoidnog tkiva.baza jezika i produ`etak palatinalnih na bazu 4. spolja su semilunarni gornji i donji triangularni sluzoko`ni nabor (His . ubrzano raste prvih 6 meseci `ivota. Waldeyerov limfati~ni prsten: 1. Zbog toga ne bi trebalo raditi tonzilektomiju pre 4. spina ossis sphenoidalis i lamina medialis pterigoidnog nastavka. Deo sluznice farinksa. Zato je za hirur{ko odstranjivanje pravilnije re}i adenotomia. Nije limfni ~vor jer nema aferentne limfne sudove. gornji deo epifarinksa) 2. a tanka gde je izra`en muskularni sloj).bez kapsule. Sluznica je i mestimi~no je jako nabrana i omogu}ava prolazak velikih bolusa Histolo{ki se mo`e podeliti epitel na: 1. 3. kapsula odvaja tonzilu od faringealnih mi{i}a. jer se ne mo`e u celini otkloniti. U tom delu nije pokrivena mi{i}ima nego samo sluznicom. a ne `lezdama sli~nog . FASCIJE FASCIA PHARYNGOBASILARIS ^ini fibroznu osnovicu `drela. godine `ivota (Morag i Ogra. godine. Prelazni epitel (izme|u epifarinksa i orofarinksa. bez uticaja infekcije. Cilindri~no trepljast (gornji deo mekog nepca. Novi rast je u pred{kolskom uzrastu (6-7. Solitarni limfni nodusi u zadnjem zidu farinksa. a III krajnika u 10. nesmetan rast.

Tako|e mogu nastati {irenjem iz parafaringealnog prostora iz kojeg se infekcija nastavlja lateralnim smerom. zbog medijalnog srastanja tih fascija. 2. gornji .smrtni ishod! Prevertebralna fascija na bazi lobanje se hvata na donjoj strani piramide medijalno od spolja{njeg karotidnog otvora.raphe pharyngis. tanki mi{i}i sastavljeni iz popre~nih i kosih vlakana. Od raphe se pru`aju polukru`no i napred i pripajaju se napred: 1. retrofaringealni prostor: • napred .na zadnjoj ivici lamine medialis processus pterygoidei. Oni ~ine povr{inski sloj muskulature `drela.na tiroidnoj i krikoidnoj hrskavici larinksa.retrofaringealni prostor.na hioidnoj kosti. Napred se hvata na liniji polazi{ta m. tako da retrofaringealni prostor nema direktnu komunikaciju sa endokranijumom. Retrofaringealni apscesi u gornjem delu tog prostora.hvata se za pterigomandibularni ligament. srednji . na zadnjem delu linee mylohioidee mandibulae i na ivici korena jezika.parafaringealni prostor MI[I]I @DRELA Zidovi `drela sadr`e dve grupe mi{i}a. jezi~nu kost i tiroidnu hrskavicu larinksa. 3. njegova donja vlakna prekrivaju gornji deo srednjeg konstriktora. buccinatora. dok se uzdu`ni mi{i}i podiza~i `drela nalaze u dubljem sloju. u donjem delu nisu. Gornji konstriktor je najdublji (najmedijalnije). a njihova vlakna idu manje ili vi{e cirkularno. Dakle.prevertebralna fascija • lateralno . buccinator i tanka je u prednjem delu. Dakle. gornji deo dublje polo`enog mi{i}a je slobodan! Sva tri konstriktora se pripajaju pozadi du` spomenute fibrozne `drelne pregrade . a nazad obavija konstriktore farinksa sa spolja{nje strane gde se naziva fascia pharyngis. postoji podela na osnovu pravca vlakana i dejstva. dok donji konstriktor svojim gornjim vlaknima prekriva najni`a vlakna srednjeg. bli`e `drelnoj {upljini. Prostor izme|u dve fascije ispunjen je rastresitim vezivnim tkivom. koja obuhvataju zadnji i bo~ne zidove `drela. na raphe pterygomandibularis. na ostalim delovima nisu. Dakle. a prema dole du` farinksa i jednjaka u zadnji medijastinum . U podru~ju nazofarinksa su dve fascije srasle u medijalnoj ravni. U spolja{njem sloju nalaze se mi{i}i konstriktori. Na ovaj na~in `drelo je obmotano neprekidnim cirkularnim mi{i}nim omota~em. a zadebljala u zadnjem.bukofaringealna fascija • nazad . a u podru~ju nazofarinksa sadr`i i limfne ~vorove . Apscesi u ovom prostoru nastaju naj~e{}e u slu~aju bolesti tela pr{ljenova ili infekcije retrofaringealnih limfnih nodusa. Gornji konstriktor `drela 8 . Retrofaringealni prostor se pru`a prema gore do baze lobanje. Unutra{nji sloj ~ine mi{i}i sa longitudinalno usmerenim vlaknima. Konstriktori `drela su {iroki. Konstriktori prekrivaju delimi~no jedan drugog sli~no crepovima na krovu. Iza bukofaringealne fascije nalazi se prevertebralna fascija. a po funkciji su dilatatori. donji . koja razdvaja desne od levih mi{i}a. Pozadi na medijalnoj liniji stvara raphe pharyngis za koji se hvataju mi{i}i `drela. ostaju sme{teni unilateralno. FASCIA BUCCOPHARYNGEA Pokriva m. tj.

Donji konstriktor `drela On je najdeblji. cricopharyngeus ~ija vlakna polaze od krikoidne hrskavice unazad prema raphe. mo`e dovesti do pro{irenja infekcije u obraz. constrictor pharyngis medialis .m. Gornja vlakna se me{aju sa gornjim konstriktorom. kapsulom tonzile palatine i faringobazilarnom fascijom. Srednji konstriktor `drela On je u vidu lepeze. thyropharyngicus.m. glossopharyngeus i n. a. limfni ~vorovi. koji ide koso od hamulusa pterigoideusa lateralno prema mandibuli. lingualis i n. palatopharyngeusom.pars mylopharyngica (mandibula) . levator i tensor veli palatini (levator i tensor palati) i tuba auditiva.a.pars glossopharyngica dakle za (jezik) Kako gornji snopovi gornjeg konstriktora `drela prate pravac pterigomandibularnog ligamenta. buccinator. Zatim n. facialis. styloglossus.m. koji polazi od linea obliqua tiroidne hrskavice do donjeg roga tiroidne hrskavice i fascije cricothyroideus. koja je predilekciono mesto za stvaranje faringealnih divertikuluma. sa dva velika snopa: 1. a napred se pripaja velikim (pars ceratopharyngea) i malim rogovima (pars chondropharyngea) hioida. Oblika je ~etvorougla. a lateralno obe karotidne arterije. Na taj na~in svaka infekcija vezana za gornja vlakna ovog mi{i}a. donji ili m. pharyngica ascendens i faringealni venski splet. maxillaris ext. a. To je Eustahijev kompleks u tzv. glossopharyngeus. Triangularni zjap izme|u pterigomandibularnog ligamenta i lingvalnih vlakana gornjeg konstriktora. laryngeus sup. 2. stylopharyngeus . Izme|u njegove gornje ivice i baze lobanje nalaze se mm. zavija odmah lateralno od tonzile . 9 . i n. nemuskularnoj oblasti u mi{i}nom zidu farinksa u sinusu Morgagni. Killianova slaba ta~ka farinksa. Gornji konstriktorni mi{i} farinksa svojom spolja{njom povr{inom u odnosu je sa prevertebralnom fascijom i slede}im mi{i}ima: . lingualis.. Unutra{njom povr{inom dolazi u dodir sa m. a drugi deo ide horizontalno nazad i svi se zavr{avaju na raphe. sa ~etiri snopa za pripoj: . Izme|u gornjih i donjih vlakana ovog mi{i}a u zadnjem delu farinksa nalazi se slaba ta~ka.pars buccopharyngica (obraz) . oblika romba. Jedan deo vlakana ide koso nagore. kao izlaz ka jeziku je za prolaz slede}ih struktura: m. prelaze}i preko vlakana srednjeg konstriktora. (ramus internus) i a. thyroideae sup.cave hemoragija! Iza srednjeg konstriktora nalazi se fascija prevertebralis. pterygoideus medialis Tu se tako|e nalaze a. gornji ili m. laryngea grana a. Izme|u srednjeg i donjeg prolaze n. gore se nastavlja faringobazilarnom fascijom. nervni faringealni splet. nalaze se u istoj ravni kao m.pars pterygopharyngica (pterigoid) . . nazad se pru`a ka raphe.Najtanji.

. Uz lateralnu stranu donjeg dela `drela se osim a. carotis communis i tiroidna `lezda. gore . dok dole prilaze jedan drugom. ulaze}i u sastav muskulature `drela. Potiskivanje zalogaja nani`e. palatofaringealni.ogranci plexusa pharyngeusa D.fascije.gubi se u fossu infratemporalis. laryngeus inferior (X) ? FUNKCIJA PODIZA^A Mi{i}i podiza~i `drela. Palatofaringealni le`i na unutra{njoj strani. prema jednjaku 2. karotis komunis nalazi i: v. a izme|u n. v. Su`ava sve pre~nike `drelne {upljine 2. sa gornjim pripojem na stiloidnom nastavku slepoo~ne kosti. a prema dole i lateralno u parafaringealni prostor. Ispod donje ivice donjeg konstriktora .se otvara u fisuru orbitalis cerebralis i sphenomaxillaris. jugularis int. . Lateralno od zida `drela nalazi se stiloidni nastavak. su dva uzdu`na popre~noprugasta mi{i}a i podi`u larinks pri gutanju: 1. IX. jugularis int. prema napred i medijalno u fossu pterygopalatinu. Lateralno se nalazi a. pa prelazi bez o{trih granica prema gore u temporalnu regiju. i mi{i}i koji polaze od njega. Ovi mi{i}i su udaljeni jedan od drugog u gornjem delu. Stvara ispup~enje na zadnjem zidu Srednji i donji konstriktor: 1.n. sjedinjuju}i se sa m.Budu}i da je donji konstriktor na samoj povr{ini. U visini mandibule uz lateralni zid `drela prolaze a. koja se nalazi izme|u pterigoidnog nastavka i skvame temporalne kosti. * ** FOSSA PTERYGOPALATINA Prostor koji je ograni~en: napred .n. Uz unutra{nju stranu sme{teni su srednji konstriktor. FUNKCIJA KONSTRIKTORA Gornji konstriktor: 1. lateralno . koji se pripaja gore na nep~anoj aponeurozi i 2. stilofaringealni. stilo i palatofaringealni mi{i}. ~ine duboki sloj muskulature `drela. Podizanje larinksa pri gutanju i govoru Inervacija G. vagus. salpingopharyngeusom. svojim najve}im delom pokriven je bukofaringealnom fascijom. Palatofaringealni mi{i} polazi od zadnje ivice tvrdog nepca i nep~ane aponeuroze . X i n. Kroz fosu pterigopalatinu infekcija se mo`e pro{iriti ili u orbitu ili u endokranijum. a stilofaringealni na spolja{njoj strani gornjeg konstriktora. ulazi u zadnje nep~ane lukove.. nazad . n. i n. XII.zadnjim zidom maksilarnog sinusa. 10 . S. Infekcija ova dva prostora je prakti~no zajedni~ka. carotis int.bazom lobanje. lateralno. laryngeus inferior. Prema gore se te tvorevine sve vi{e udaljavaju od `drela.

11 . On je najmedijalniji od pomenuta tri mi{i}a sa pripojem na stiloidnom nastavku. hyoglossus • m. stylohioideus • m. facialis .Ovaj mi{i} {alje vlakna prema tonzili m. lateralni zid i tuba: . IX) VASKULARIZACIJA FARINKSA ARTERIJE A. koga predstavlja uzan mi{i}ni snop.prevertebralna • mi{i}i . Slojevi od unutra put spolja su: • sluznica • fascija . stiloidnu pre~agu. sternohioideus • m. geniohioideus • m. Ovaj faringotubalni mi{i} uzdi`e pomenuti nabor jer se nalazi odmah ispod sluznice.grane: . styloglossus (N.a. maxillaris interna. VII) • m. odakle vlakna silaze ka `drelu i zavr{avaju se u vlaknima palatofaringealnog mi{i}a. Po silasku prema bo~nom zidu `drela ulazi u muskulaturu `drela kroz pukotinu izme|u gornjeg i srednjeg konstriktora.faringealni • fascija . salpingofaringealni mi{i}. Njegov donji kraj u~estvuje u izgradnji unutra{njeg sloja muskulature bo~nog zida `drela.a. On polazi od donjeg dela hrskavice Eustahijeve tube. Zadnji.bukofaringealna • mi{i}i . pharyngica ascendens. Stilofaringealni mi{i} pru`a se od stiloidnog nastavka nani`e i unutra do bo~nog zida `drela i hrskavice grkljana. stylopharyngeus n. stylohioideus (N.a.vertebralni • pr{ljenovi Strukture koje se pripajaju na hioidu su: • m. omohioideus Strukture koje se pripajaju na processus styloideusu su: • m. Inervisan od r.a. maxillaris externa) i . carotis externa . digastrici (venter anterior et posterior) • m. XII) • m. glossopharyngeusa.a. U sastavu palatofaringealnog mi{i}a ulazi trubno-`drelni. stylopharyngeus (N. mylohioideus • mm. Deo mekog nepca i nep~ani lukovi: . facialis (a. a zajedno sa njima obrazuje tzv. tonsillopharyngeus i na zadnju ivicu tiroidne hrskavice. palatina ascendens.

plexus pterygoideus komunicira sa kavernoznim sinusom. Retrofaringealni i parafaringealni prostori se spu{taju bez ikakve o{tre granice u gornji medijastinum. do osteomijelitisa. Na mestu ulaza u taj kanal se nalazi tzv. koji prolazi kroz sfenoidnu kost. a izlaz mu je na najvi{em mestu turskog sedla. vena jugularis interna. pa tada kroz njega nastaju hernije kranijalnog sadr`aja tzv. vena. i vitalnih elemenata.a. koje se nalazi u parafaringealnom prostoru izme|u pojedinih organa. mo`e u slu~aju infekcije dovesti do zapaljenja kosti baze lobanje. Tako npr. Budu}i da je medijastinum sa svih strana ~vrsto ograni~en. onda se ulaz u njega nalazi na krovu epifarinksa neposredno iza insercije vomera. pozadi ki~mom. * ** ANATOMIJA USNE [UPLJINE (CAVUM ORIS) 12 . Baza jezika i tonzila lingualis: . Naprotiv. spreda sternumom. carotis interna. prostori lateralno od farinksa vrlo su opasni. usled nekog tumora se pomeraju prema suprotnoj strani dovode do pro{irenja medijastinuma. i zadnji kranijalni `ivci.a. nastaju zapaljenja meninga .plexus pharyngeus) Oba se anastomoziraju sa venama nosa i usta . a putem pre spomenutih arterija.plexus palatinus) i spolja{nji ili faringealni (iza zadnjeg zida farinksa . kroz taj kanal urasta epitel farinksa u endokranijum i tamo stvara adenohipofizu.Srednji deo mekog nepca i tvrdo nepce: . Ovaj kanal obi~no obliterira. VENE Venska krv se sabira u dva venska pleksusa: unutra{nji ili submukozni (u mekom nepcu . zatim a. maxillaris interna . ali ako perzistira i u postfetalnom `ivotu.uti~u u v. Ponekad ovaj kanal mo`e biti vrlo {irok. Rastresito vezivno tkivo. jer tu postoje brojne komunikacije izme|u farinksa i endokranijuma. meningica media. palatina descendens. Kroz retrofaringealni prostor ne nastaju endokranijalne komplikacije u smeru prema gore jer nema direktne komunikacije. jugularis internu ili venu facialis anterior.meningitisi ili apscesi mozga faringealnog porekla. transsfenoidne encefalokele. Svakako da ovaj kanal predstavlja vrlo retku mogu}nost {irenja infekcije.a. Dalje. hipofiza faringika. a sa strane plu}ima. a iz njega tako|e bez smetnji u zadnji medijastinum. nerava. PUTEVI [IRENJA IZ FARINKSA U ENDOKRANIJUM U embrionalnom periodu postoji izme|u nazofarinksa i endokranijuma otvoren canalis craniopharyngycus. organi koji se izla`u pritisku. i dalje u kaudalnom smeru kroz otvore u dijafragmi u retroperitonealni prostor. iz parafaringealnog prostora ulazi u endokranijum tre}i ogranak trigeminusa i a. lingualis.

gore filtrum.U glavi i vratu sme{teni su po~etni delovi pribora za varenje: usna duplja. u nivou vrata II gornjeg kutnjaka .dijasteme ispunjene su papilama interdentalis). oris) `lezde. usnoj {upljini. Gornja i donja usna.zavr{ne grane n. Postoje vezice gornje i donje usne (frenulum labii sup.{iti duboko. sme{tene duboko izme|u mi{i}nog i sluzoko`- . a pozadi prema `drelu preko `drelnog su`enja (isthmus faucium). a slobodne ivice i unutra{nji deo sluzoko`om. Submukozno se nalaze male muko . Dva pomenuta prostora komuniciraju preko zadkutnja~kog prostora (spatium retromolare) i kroz interdentalne pukotine (me|uzubne pukotine . prelaze}i preko istoimene veze (raphe pterygomandibularis) donjevili~nog zgloba.mesto plasiranja sonde. [to je transparentnija ko`a provide se kapilari . `drelo i vratni deo jednjaka. alveolaris inferior i n.). zadnji. koga obrazuju usne (labia oris) i obrazi (buccae). prava usna duplja ili usna {upljina u u`em smislu (cavum Predvorju i pravoj usnoj duplji pridodate su mnogobrojne pljuva~ne (gl. koji svojim konkavitetom obuhvate zubne lukove i desni gornje i donje vilice. i usne (gl. labialis sup. ~iji naziv zavisi od lokalizacije u oris proprium).gornja ja~e razvijena i mo`e smetati `vakanju i govoru. rastegljivim zidom. et infer. tubusa. Limfni sudovi: u submandibularne i submentalne noduse (Ca usne .ukr{tanje i kontralateralne metastaze). Predvorje usne duplje je njen prednji uzani deo oblika potkovice. lingualis. a ispred sluzoko`om oblo`ene prednje ivice ramusa mandibule . `drelno su`enje. infraorbitalis. Nervi: Motorni `ivci .uzdignut sluzoko`ni nabor . ~itavu debljinu usne! Vene: V. orbicularis oris. odnosno donje usne sa desnima . nog sloja . prednji uzani. plica pterygomandibularis. Usne zatvaraju prednji otvor vestibuluma koji sadr`i sfinkter m.papila parotidea ductus Stenoni (ovde Koplikove mrlje kod malih boginja!). koju prouzrokuje sluzoko`a usne duplje.serozne labijalne `lezde. predvorje usne duplje (vestibulum oris) i 2. To je mesto za anesteziju n. USNA DUPLJA .CAVUM ORIS Predstavlja po~etni pro{ireni deo kanala za varenje. Spolja{nja povr{ina usne je pokrivena ko`om. a dole sulcus mentolabialis.male i velike. mentalis. facijalisa. To je {upljina otvorena napred prema spolja{njoj sredini preko usnog otvora (rima oris). a senzitivne . iza poslednjeg kutnjaka. bo~no sulcus nasolabialis. ** * 13 Arterije: A.vermilion. Alveolarni nastavci desne i leve gornje vilice (maksile) i alveolarni deo donje vilice (mandibule) sa gornjim i donjim zubnim lucima dele usnu {upljinu na dva nejednaka dela: 1.gornje usne n. Na zadnjem zidu spatiuma pri jako otvorenim ustima nalazi se uspravno sluzoko`no ispup~enje. facialis. a pozadi ~vrstim zidom. U gornjem tremnom svodu. koje spajaju zadnju. prostraniji. Vestibulum je ograni~en napred i bo~no mekim. koga predstavljaju zubni lukovi i desni. a dole n. pa ponekad zahteva hirur{ku korekciju. et inferior. salivatores) .otvor izvodnog kanala pljuva~ne parotidne `lezde . sluzoko`nu stranu gornje.

te alveolarnim nastavcima mandibule i maksile. facijalisa paralizovan je i ovaj mi{i}. ZUBNI LUKOVI ^ine ih gornji i donji zubi sa okolnim zubnim mesom. submentalni i parotidni. Tek posle {est meseci i kalcifikacije mogu}e je videti senku krune. Arterije: a. te kona~no sluzoko`a. Deo koji {tr~i u usnu {upljinu .kruna. a prema napred se stanjuje i nestaje. senzitivni n. krvni i limfni sudovi. buccinator . facialis i vv. Inervacija: n. 1 o~njak. gingiva i zub. facialis. deo koji je pokriven 14 . Limfni sudovi: Nodusi submandibularni. constrictor pharyngis superior. nepravilnost je malokluzija. facialis. Smena po~etkom {este godine `ivota. Kroz potko`no tkivo prolaze mimi~ni mi{i}i. buccalis. 2 pretkutnjaka. mandibule i maksile. infraorbitalis i a. Nervi: Motorni `ivci n. odnosno nervi. 1 o~njak i 2 kutnjaka) Druga denticija (stalna) . potko`no tkivo ~ini masno tkivo posebno razvijeno u dece (corpus adiposum buccae) sme{teno sa zadnje strane mi{i}a koja ~ini mehani~ku podr{ku obrazu kod sisanja. Neregularnost u polo`aju zuba. trigeminus preko mandibularnog i maksilarnog nerva. buccinatora. pokriven gingivom koja se sastoji od vaskularizovane sluznice oja~ana gustim atherentnim fibroznim tkivom uz periost. Hvata se na liniji polazi{ta m. a ispod se nalazi fascia buccinatoria ili bukofaringealna fascija koja prekriva mi{i} sa spolja{nje strane. Normalno izbijanje zuba je va`nije od vremena izbijanja. inciziva i o~njaka su razvijeni na ro|enju. Ona zadebljava u zadnjem delu. a. sluznicu mi{i} ~uva svojim tonusom od povreda zuba `vakanjem. Svaki alveolarni nastavak. GINGIVE Sastoje se od ~vrstog vezivnog tkiva sraslog za periost i sluznice sa plo~asto slojevitim epitelom. Broj korenova zavisi od zuba. Vitamin A i D. buccalis i n. infraorbitalis. a. transversae faciei. Krune permanentnih zuba. alveolaris Vene: v.OBRAZ Glavni mi{i} usne {upljine je m. a. buccinator sa sluznicom koja je ~vrsto prirasla uz mi{i}. a pozadi nastavlja u fasciju koja obavija m. inferior.(2 sekuti}a. Submukoza koja je rastresita se nalazi ispod mi{i}a. M. a ispod nje dentin sa pro{irenjem za zubnu pulpu. spolja sa zubnom gle|i. (2 sekuti}a. pa zapada sluzni~ki nabor iz gornje i donje vilice izme|u zuba.jedini mi{i} sa fascijom. a grane alveolarne . 3 kutnjaka poslednji umnjak!) => 32 stalna. Ko`a je tanka. me|utim kod paralize n. Bukalne `lezde se nalaze izme|u mi{i}a i sluznice. ima alveolu za sme{taj korena. Prva denticija (privremena) = 10 x 2 mle~nih zuba = 20. ZUBI Zubni luk sa~injavaju alveolarni nastavak.bol u zoni lica. transversa faciei. Ca i fosfati.

Vezivo ~ine septa koja hirur{ki apsces odvajaju od druge polovine jezika.cement. granicu usne {upljine i orofarinksa. Gornja povr{ina jezi~ne aponeuroze u vezi sa vezivnim slojem sluzoko`e pole|ine jezika. ~ula dodira i ukusa. fonaciji. u sastav zuba ulaze: • substancia eburnea . foliate. ispod sloja cementa dentin.lingvalna tonzila. odvojena od jezika vezivom.koren. Sastavljen od popre~no . tkivo sli~no kosti za koju se vezuju periodontalni ligamenti. mastikacije. U{}a submandibularne i sublingvalne `lezde. conicae. odnosno nastavak dentina zubne krune. sluzoko`a tela jezika ima tzv. a ispod njega centralni kanal korena. Zatim. Limfno tkivo . sa elasti~nim vlaknima. a le`i neposredno ispod sluzoko`e korena jezika. sa spolja{njim omota~em cementom. Fibrozni skelet . papillae linguales (circumvallate. Plicae.vrat. • (kompenzatorna kontrakcija i funkcija suprotne strane) • hyoglossus . daje ~vrstinu i slu`i za pripajanje njegovoj muskulaturi. hondroglossus . pri jednostranoj paralizi na jezik ide na paralizovanu stranu. Unutra je zubna sr` ili pulpa.gle| •u predelu korena dentin pokriven substancia osseum .deo hyoglossusa.u debljini organa.unazad i nani`e. pri protruziji.dentin • preko dentina substancia adventicia . limfnog i masnog tkivo. ali bez kapsule pa se u celini te`e odstranjuje i zajedno sa jezi~nim folikulima se nalazi u sluzoko`i korena jezika. kojima istovremeno slu`i za pripajanje. Ovaj skelet ~ine: jezi~na aponeuroza. sa svake strane. plica sublingualis i n. 15 . koja produ`uje unazad i nani`e jezi~nu aponeurozu. kroz koje ulaze nervi. linguales pored V i na vrhu jezika. I jezi~na pregrada koja le`i u sagitalnoj ravni i deli desne od levih mi{i}a jezika. fungiformes. Spolja{nji • genioglossus . lingualis i a.gingivom . od glosohioidne opne. sluzoko`nih `lezda.mesto porekla tiroideje. u~estvuje u funkcijama degluticije. Organ sme{ten na podu usne {upljine i prednjem zidu farinksa. Radix od corpusa odvojen sulcusom terminalisom V oblika. JEZIK Jezik se sastoji iz prednjeg dela ili tela i zadnjeg dela ili korena. krvni i limfni sudovi pulpe i vrh u koji je ugra|en koren. Ispod sluzoko`e su jezi~ne pljuva~ne `lezde.prema podu. Mi{i}i: spolja{nji i unutra{nji. Dva su dela: slobodni vrh i baza prema kutnjacima pozadi. Anatomske strukture su i frenulum linguae. Gl. plica fibriata. filiformes). a koji pri~vr{}uju zub za alveolu. a na vrhu foramen coeccum Morgagni . geniohyoideus i genioglossus podr{ka za sublingvalnu `lezdu i kanal. a na vrat se nastavlja . Krov usne {upljine ~ini tvrdo nepce a zadnji deo meko nepce. a pod usne {upljine ~ini dorzalnih dve tre}ine jezika i sluznica. fibroznog tkivo. kao i tri zna~ajna mi{i}a: mylohioideus izme|u mandibule i hioida na podu usta.prugaste muskulature prekrivene sluznicom. Dakle. neposredno ispod sluzoko`e gornje strane tela jezika i predstavlja ~vrsti podsluzoko`ni sloj. profunda.

submandibularni. et inf. Promene u obliku nepca zavise od uve}anih nazofaringealnih tonzila i disanja na usta. glossopharyngeus sa rr.palatinalne aponeuroze. n. Prednji deo tvrdog nepca sa alveolarnim lukom sa ~etiri inciziva ~ini premaksila ili primarno nepce. tenzor veli palatini inervi{e n.od vrha do sulcusa terminalisa. Meko nepce se sastoji od gustog fibroznog tkiva . • m. 3.mandibula. * ** ANATOMIJA PLJUVA^NIH @LEZDA KLASIFIKACIJA 16 . • glossopharyngealni deo m. profunda linguae. n.unazad i navi{e. submentalni. • m. hioidna kost i stiloidni nastavak. palatoglossus • m. Inervisani su od strane plexusa pharyngeusa. Mi{i}i igraju zna~ajnu ulogu u gutanju. tensora veli palatini. laryngeus superior odnosno unutra{nje grane r. bol i temperatura): va`no! deo korena i valekule. dela hrskavi~ave tube). Nervi: motorni XII. n.n. lingualis: rr. internus . Formirana od ra{irenih vlakana m. Arterije: a. constrictor pharyngis sup. Prednji ko{tanih 3/4 i zadnjih 1/4 mekog mi{i}nog dela. linguales od sulkusa do blizu epiglotisa. intermedius za fungiformes NEPCE 1. verticalis. XII • palatoglossus. IX. (dra`enje ka{alj!) n. linguales . disanju i fonaciji. 2. jugoomohyoidni. lingualis. Vene: vv. Svi mi{i}i mekog nepca inervisani su od plexusa pharyngicusa u ~ijoj izgradnji u~estvuju: n. Inervacija N. n. Ova poslednja dva mi{i}a se pripajaju na susednim kostima . Meko nepce ~ine pet parnih mi{i}a: • m.• styloglossus . sup. uvulae. transversus. facialis . lingualis sa rr. a drugim krajem u jezik. • m.lateralnog dela hrskavi~ave tube). Predstavlja najve}i deo palatinalnog nastavka maksile i horizontalne plo~e palatinalne kosti. Senzitivni: Povr{inski senzibilitet (dodir. vagus sa n. glossopharyngeus za cirkumvallate i foliate n. Sekundarno nepce ~ine ostali ko{tani i mi{i}ni delovi. Limfni sudovi: jugulodigastri~ni.zadnje donji ^ini krov usne i dno nosne {upljine. V. Unutra{nji • long. tensor veli palatini (od sfenoidne kosti . levator veli palatini (od temporalne kosti do med. dorsales linguae i a. X i vratni simpatikus. palatopharyngeus.

Zadnju stranu sa~injavaju od povr{ine prema dubini: . m. Submandibularna i sublingvalna me{ovite seromucinozne. molares. radi vla`enja sluznice jezika. stylomandibulare). Parotida ~isto serozna . VII ne ide kroz `lezdu ve} kroz prostor ispunjen }elijskim masnim tkivom. Spolja{nja strana parotidne `lezde je pokrivena ko`om i parotidnom fascijom uz ~iju duboku stranu je ~vrsto srasla. stylohioideus. tri para velikih `lezda (parotidna. Nalazi se u parotidnoj lo`i . buccales. nepca. Parotidna `lezda se sastoji iz dva lobusa: 1. termalnoj. Put napred se pru`a prednji ili maseteri~ni produ`etak.I podela (prema vrsti sekretornog epitela): • serozne • mucinozne • me{ovite (seromucinozne) II podela (prema veli~ini i lokalizaciji): 1. Stablo n. obraza (400): (gll. stylopharyngeus. 17 . usnica. labiales. psihi~koj ili olfaktornoj stimulaciji. linguales anterior) 2. i odvaja je od submandibularne `lezde. facialisa. ** * PAROTIDNA @LEZDA Parotidna `lezda je najve}a.zadnji trbuh m.mastoidni i stiloidni nastavak .prednja ivica m.odnosno retromandibularnoj jami. m.mi{i}i i veze sa pripojem na stiloidnom nastavku: (m. razli~ite prirode. zahvaljuju}i mehani~koj.saliva. SCM . male `lezde u mukozi i submukozi usne {upljine su zadr`ale mesto nastanka sa manjom ili ve}om stalnom sekrecijom. Prednja strana prisno nale`e uz zadnju ivicu ramusa mandibule. Donji kraj nale`e na fibrozni snop vili~nog ugla (tractus angularis). Posebno zadebljali deo ove fascije je stilomandibularni ligament i on vr{i potporu `lezde. duboki. hemijskoj. Ovi lobusi su spojenim istmusom. stylohioideum i lig. lig. koji odvaja ovu `lezdu od zadnjeg kraja submandibularne `lezde. submandibularna i sublingvalna). linguales. dok je njihova sekrecija povremena. a odvojeni glavnim ograncima n. ** deo ispred facijalisa je povr{ni a deo iza duboki.mi{i}no . napred i dole. slabije razvijen. preko povr{ine maseteri~nog mi{i}a. digastricusa . zbog veli~ine sme{tenih van usne duplje u ko{tano . pterygoideusa medialisa. povr{inski ja~e razvijen i 2.opnastim lo`ama. m. styloglossus. massetera i m. Sa usnom {upljinom komuniciraju preko svojih izvodnih kanala. palatinae. Gornji kraj odgovara spolja{njem slu{nom hodniku i temporomandibularnom zglobu i zigomati~nom nastavku. Pokrivena kapsulom koja ~ini nastavak duboke fascije vrata.

nemaju vezu . 4-5 mm napred ispod ko{tanog hodnika pru`a se stablo n. Vena se pru`a paralelno zadnjoj ivici vertikalnog ramusa mandibule. jugularis externa) i njeno ra~vanje.Po izlasku iz stilomastoidnog foramena. koji prenosi jake bolne senzacije u temporalnoj regiji. temporalis superficialis i a.dakle dualna Pa vlakna. zatim probija submukozu. oko 7 mm. a unutra{nja maksilarna arterija prolazi unutra prema pterigomaksilarnoj fisuri. Oko prednje ivice maseteri~nog mi{i}a. Jednak je broj vlakana Pa i Sy! Senzorna vlakna su poreklom od aurikulotemporalnog nerva. kroz oti~ki ganglion. koji ulazi u zadnje gornji deo sa unutra{nje strane `lezde i unutar nje se deli u terminalne ogranke koji se pojavljuju na prednjoj ivici. carotis externa: a. zavr{ne velike grane gornja - temporalna i donja cervikalna grana. duboko prema timpanomastoidnoj suturi. Arterije: a. temporalis superficialis i a.processus cervicalis. a. auricularis magnus . povr{no je postavljena u temporalnoj regiji odmah ispred tragusa. buccinator (5 cm). Njegov pravac ide linijom od tragusa do srednje ta~ke gornje usne . od najispup~enijeg mesta prednje ivice `lezde. Najdublji deo `lezde. 18 . glossopharyngeusa. i prolazi kroz m. zatim skre}e navi{e i ulazi u `leb izme|u tragusa i temporomandibularnog zgloba. facijalisa. Prva ide put gore.papila.II i III cervikalnog nerva sa spolja{njom jugularnom venom u platizmu. Kroz tkivo `lezde prolazi i: N. maxillaris interna. a potom se i deli u supstanci `lezde u svoje grane. polazi ductus parotideus Stenoni. kroz foramen ovale (innominatum). pa presecanje ne mora da dovede do paralize. carotis internom i v. carotis externa. i otvara se u gornjem svodu vestibuluma na nivou vrata II gornjeg molara gde je njegovo izbo~enje sluznice . Sekretomotorna (Pa) vlakna su poreklom od timpani~kog pleksusa n. Odmah ispod grana facijalisa le`i v. Tako|e. paraliza. duboko je postavljena i a. zaokre}e. jugularis externa. ali.komisure usana. Nervi: parasimpati~ka (sekretorno motorna) simpati~ka i senzitivna vlakna. Po{to napusti infratemporalnu jamu iza vrata mandibule probija se kroz gornji deo `lezde. {to po~etni ogranci nekad mogu imati veze. a. koja utiskuje u parotidnoj `lezdi `leb. facialisa le`i u tome.5 cm od ugla usne. jugularis internom i parafaringealnim prostorom! @lezda mo`e da ima izdanak prema vratu . ~ije je jedro nucleus salivatorius inferior.o{te}enje. Vene: v. Simpati~ka vlakna vode poreklo od pleksusa koji okru`uje karotidnu arteriju po{to pro|e gornji cervikalni ganglion. aurikulotemporalnim nervom u `lezdu. facialis posterior (v. odnosno duboki re`anj parotide je u odnosu sa stiloidnim nastavkom sa svojim pripojnim mi{i}ima. U sklopu sa ovim kanalom se na gornjem delu nalazi i akcesorna parotidna `lezda. petrosusom superficialis minorom. Mogu}a su i sekretomotorna vlakna preko chorde tympani . Vlakna idu n. Hirur{ki zna~aj n. koji le`i ispod mandibule i ~esto dose`e do zida `drela! Na 3. maxillaris interna.

odnosno plexus maxillaris externus. dole i napred. donjem delu zadnjeg trbuha i me|utrbu{noj tetivi digastrikusa. Submandibularni duktus kre}e od dubokog dela `lezde izme|u lingvalnog i hipoglosalnog nerva i ide napred i gore da bi se otvorio u ustima odmah sa strane frenuluma lingve.tractus angularis. kroz zamku u nervu. Vene: v. Lingvalni i hipoglosalni nerv prolaze kroz hyoglossus dublje u `lezdi lingvalni iznad. koji razdvaja submandibularnu od parotidne `lezde. a zatim pravi krivinu gore i napred unutra od kanala. Dakle i ovde postoji potencijalna mogu}nost dualne Pa inervacije. sa cervikalnim ograncima facijalisa. zadnjim snopovima milohioidnog mi{i}a. facialisa. Nekad ju je te{ko odvojiti i sa~uvati! Dublje prema mandibuli. Dakle. Sy odgovara karotidnom. Preko duboke strane zadnjeg kraja prelazi stablo n. dok zapaljenjski ili drugi procesi ne dovedu do atherentnosti. arterija i vena se ukr{taju povr{no.LIMFNO TKIVO: Limfno tkivo u sastavu tkiva `lezde ili limfociti oko acinusa i duktusa. Sa spolja{nje strane je pokrivena: ko`om. 19 . lingualisa. idu u submandibularni ganglion. zadnjeg dela poda usne duplje i bo~nog zida `drela. SUBMANDIBULARNA @LEZDA Sme{tena je u submandibularnoj regiji izme|u mandibule. i preko chorde tympani i pridru`ivanjem n. u kapsuli koju gradi duboka cervikalna fascija. SUBLINGVALNA @LEZDA Arterije: a. otvarati kapsulu ispod mandibule radi ~uvanja nerva. koji se preko uske pukotine izme|u prednje ivice hioglosalnog mi{i}a i zadnje ivice milohioidnog mi{i}a uvla~i u podjezi~ni predeo. Prednji kraj put napred {alje prednji produ`etak. koja se mogu na}i na donjoj ivici mandibule. facialis. facialis. a facijalna arterija mo`e biti savijena platizmom gore. bez nodalnog karaktera. prete`no serozna. a hipoglosalni nerv ispod. Nervi: Parasimpati~ka vlakna idu od gornjeg salivatornog jedra u n. platizmom i povr{inskim listom vratne fascije. Me{ovita. lingualisa u `lezdu. Unutra u dubini le`i na: hioglosalnom mi{i}u. Lingvalni nerv prvo ide spolja od duktusa. Vlakna n. Za razliku od parotidne nije atherentna. intermediusu. odnosno ispod donje ivice tela donje vilice. i mogu}e je ekscidirati submandibularnu `lezdu intrakapsularnom disekcijom. na hioglosalnom mi{i}u odmah ispod lingvalnog nerva. Facijalna arterija obi~no ulazi u zadnje donji deo dubokog lobusa i po{to prese~e `lezdu na razli~itoj dubini ide kroz gornju povr{inu prelaze}i telo mandibule upravo ispred porekla maseteri~nog mi{i}a. duktus ide gore. Dakle. Zadnji kraj odgovara angulusu mandibule i fibroznom snopu ovog ugla . velikog roga hioidne kosti. iznad milohioidnog mi{i}a. Ova strana `lezde pokriva hipoglosalni `ivac i njegovu venu.

12 manjih `lezda pa otuda i vi{e izvodnih kanala: mali Rivinusovi. Prednji deo `lezde. spolja sublingvalna ko{tana jama mandibule. Acinus vodi u interkalarni duktus. hipoglosusa i podvili~ni kanal. a dalje u interlobularni duktus ili ekskretorni kanal. odvaja se posebno u usnoj {upljini sa strane sublingvalne plike. Ove }elije se kontrahuju pod dejstvom simpatikusa (?) ili adrenalina. sublingualis Vene: v. je manja sublingvalna `lezda. izme|u frenuluma jezika koji je napred i mandibule koja je nazad. izme|u `lezde i genioglosalnog mi{i}a. odgovorne su za viskoznost.fovea sublingualis.Sme{tena u dnu usne {upljine. prolaze: n. Preko unutra{nje strane `lezde. Arterije: a. 6. Mucinogene granule sekretuju mucin u salivu. ve}a sublingvalna `lezda. na kojoj pravi udubljenje . koje predstavljaju prekursore salivarne amilaze. 4. zavr{ne gran~ice n. Mukozne }elije sadr`e mucinozne globule. 3. a serozne veliki broj acidofilnih sekretornih granula. Sekretorni epitel acinusa se sastoji od dve vrste }elija: mukozne i serozne. Sa gornje strane je ograni~ena sluznicom poda usne duplje. a koji vodi u duktalni sistem. Acinusne }elije le`e na homogenoj bazalnoj membrani. Nije jedinstvena celina ve} se sastoji od 10 . prete`no mukozna. 5. a Sy spolja{nji karotidni plexus du` a. je kompaktan. 20 . sublingua* ** FIZIOLOGIJA USNE [UPLJINE I @DRELA 1. Me{ovita. i otvara se u submandibularni duktus. dok fine zimogene granule seroznih }elija sekretuju enzime salivarne sekrecije. lingualis. Otuda manja koli~ina sekreta posle nadra`aja simpati~kih nervnih vlakana. 2. sublingualis. Nervi: Pa VII (chorda tympani). Zadnji deo ima manji broj duktusa. dakle ekspresija salive usled mioepitelne kontrakcije. a veliki Bartholinijev se otvara pored Warthonovog submandibularne `lezde. Struktura acinusa Zidovi acinusa su sagra|eni od }elija koje okru`uju centralni lumen. zatim u intralobularni duktus. lis. dole miohioidnim mi{i}em. Fiziologija gutanja (vidi kod jednjaka) Fonatorna funkcija (vidi kod fonijatrije) Fiziologija salivacije @vakanje Fiziologija ukusa Fiziologija limfnog tkiva USNA [UPLJINA FIZIOLOGIJA SALIVACIJE Parenhim pljuva~nih `lezda se sastoji od acinusa sa sistemom tubula i ekskretornim duktusima koji vode u glavni kanal. Mioepitelne }elije le`e izme|u baza acinusnih }elija i bazalne membrane i prisutne su u intralobularnim duktusima. unutra genioglosusnim mi{i}em. tj.

sa predominacijom seroznih }elija 4:1. palatinalne. Pomo}ne pljuva~ne `lezde: 1. Dakle epitelni pokrov duktusa pokazuje progresivne promene od cilindri~nog do pseudoslojevitog i plo~asto slojevitog epitela.22% 0. interkalarni duktusi sa kubi~nim epitelom. Terminalni deo glavnog ekskretornog kanala je oblo`en plo~asto slojevitim epitelom.22% 0. Bogata vaskularizacija duktusa je u vezi sa aktivnom funkcijom transporta. Manji krvni sudovi ulaze kroz kapsulu. Pljuva~ka Sastav: 99. 2. U lobulima ova arterija se grana u arteriole a one u bogatu kapilarnu mre`u koja okru`uje intralobularni duktus. sublingvalne i glosopalatinalne. 3.42% 0. Neke karakteristike kanala: interkalarni duktusi submandibularne `lezde su kra}i od onih u parotidne `lezde (kalkulus?). a iz kapilara u vene du` duktusa van lobulusa.14% voda soli organske mat. dakle vodenasta sekrecija sa bogatstvom enzima a sa malo mucina. 4. 4:1. lingvalne donje i gornje. Sublingvalna: ve}i broj manjih kao jedna solitarna. Parotidna `lezda nema hilus i krvni sudovi prodiru kroz povr{inu `lezde bez odre|enog reda.Duktalni sistem Duktalni sistem koji vodi od sekretornih segmenata ili pak acinusa se mo`e diferencirati u tri strukturne regije bazirane na osnovu histomorfolo{kog ispitivanja: 1. 2. Vaskularizacija . Smer u kapilarima je suprotan od pravca salive. Osnovna vaskularna karakteristika je da arterijske grane se pridru`uju ekstralobularnim i interlobularnim kanalima u `lezdanim lobulusima. za vreme sekrecije. Specijalne karakteristike pojedina~nih pljuva~nih `lezda Parotidna: ve}ina }elija je serozna. Sublingvalne nemaju interkalarne ni cilijarne duktuse. ekskretorni duktusi sa kubi~nim }elijama koje le`e na zaravnjenim }elijama. Opisane su i arteriovenske anastomoze koje igraju ulogu u hemodinamskom pritisku.cirkulacija Glavna arterija koja snabdeva submandibularne i sublingvalne `lezde ulazi u hilus `lezde. Od kapilarnog pleksusa krvni sudovi idu u sekundarne kapilare oko acinusnih }elija. intralobularni duktusi sa cilijarnim epitelom. Submandibularna: me{ana. uglavnom mukusne. enzimi 21 . oralni vestibulum: labijalne i bukalne. 3.

laktoperoksidaza. odr`ava se hipotonija u odnosu na ekstracelularnu te~nost. kurioziteta radi. urea. Proteini. AFERENTNI PUTEVI SALIVARNOG REFLEKSA vidi (V. • od stimulusa. `drela i ose}aja ukusa hrane. X) 22 . aminokiseline. lizozim (probija zid bakterijskih }elija). H. Saliva vi{e odgovara intracelularnoj te~nosti. Linearno je pove}anje koncentracije Na.jezika (V. Le. M. koloidni fosfat ili sa karbon dioksidom. Bukalna faza salivacije . Antigeni: izohematoglutinin ABO Ag. IX. PH . kreatinin. anjoni hlorida. bezbojna. X) . ribonukleaze i sl. viskozna te~nost. vazduh. Mogu biti prisutni i: bakterije.reakcija na dra`enje. Ca. enzimi i sl.u zapaljenjima raste 2 10 puta. bikarbonata. Ca je ili u vezi sa proteinima. odnosno taktilne podra`aje sluzoko`e jezika. usne {upljine. Na. nespecifi~ne esteraze. • koncentracije sastojaka. mucin. lingvalne i nep~ane tonzile.`drela (IX. Salivatorni Ca je u vezi sa koncentracijom Ca u plazmi. polipeptidi. putrifikovani sastojci hrane. za razliku od neinflamatornih uve}anja `lezde .usne {upljine (V) . i naravno koncentracija Ca. Mg. ushodnog toka. CO. tiocijanati su pove}ani u te{kih pu{a~a. vitamin C i B kompleks. polimorfonukleari. X). Reakcija pljuva~ke: jon vodonika zna~ajan za nastanak zubnog karijesa. }elije: limfociti. Rhesus (C.6) Submandibularna manje kisele reakcije od parotidne `lezde. Anorganski sastojci: Organski sastojci: 1. Enzimi: IgA. bakterije.Naj~e{}i enzim je ptijalin koji hidrolizom razla`e skrob do maltoze. Na intenzitet ove faze uti~e prethodna cefali~na faza. uri~na kiselina. nekroti~ni detritus ili deskvamirani epitel. N. azot. kisela i alkalna fosfataza. odnosno hlorida sa pove}anim protokom . Hipersaturacija Ca i fosfatima je u vezi sa nastankom zubnih karijesa i kalkulusa. O . dra`enje sluzoko`e: .6-7. E). sa malim koncentracijama fosfata i sulfata. Cefali~na faza salivacije . nezavisan u odnosu na smanjeni dijetalni input.6. D. To zavisi od: • sastava sekrecije razli~itih tipova `lezda. Npr.7 (5. Saliva je opalescentna. amilaza. U svom sastavu pokazuje velike varijabilnosti i koncentracije glavnih sastojaka.sijaloadenoza. Naj~e{}i kalkulusi su u submandibularnoj `lezdi zbog kanala. deskvamirani epitel.samo se misli o hrani ili oseti miris ili kada se hrana 2. Obzirom na povi{en nivo K a smanjen Na. IX. • koncentracije plazme. K.

xerostomia - oboljenja salivarnih `lezda o{te}enje centralnih salivarnih puteva i nerava psihogeni poreme}aji usled disanja na usta kao posledica uzimanja nekih lekova hroni~ni nefritis i uremija dijabetes mellitus i diabetes insipidus Sy Paterson Brown-Kelly i Sy Sjögren upotreba izvesnih lekova mentalni poreme}aji u toku trudno}e zapaljenje sluznice usne duplje i `drela strana tela i tumori `drela i jednjaka posledice trovanja metalima (Hg. odnosno zubi. Gastrointestinalna faza salivacije . EFERENTNI PUTEVI SALIVARNOG REFLEKSA Parasympaticus i sympaticus imaju antagonisti~ko dejstvo na lu~enje seroznih `lezda.nastaje obi~no kao posledica uzimanja hrane koja jako iritira sluznicu GIT trakta (jednjak. `eludac). Enzimi koji deluju pri varenju na uzetu hranu mogu delovati 23 . njihovo dejstvo je sinergi~no. Kako kori{}enje.plexus sympaticus facialis za submandibularnu .ose}aj ukusa hrane (VII. ili kod nagona na povra}anje. jasno je da je `vakanje hrane od neobi~ne va`nosti.IX za parotidnu `lezdu (n.plexus temporalis superficialis za parotidnu . Bi) infektivne bolesti .plexus sublingualis za sublingvalnu POREME]AJI LU^ENJA PLJUVA^KE Suvo}a usta . kada dolazi do jakog lu~enja pljuva~ke (X). Pa . Prvi poja~ava. a drugi smanjuje njihovo lu~enje. bistra pljuva~ka. s tom razlikom {to parasimpatikus ima ja~e dejstvo na pove}anje sekrecije od simpatikusa. carotis externae) . IX) 3. po{to su usta. odnosno varenje hrane zavisi velikim delom od usitnjenosti zalogaja.VII-bis za submandibularnu `lezdu Sy (oko a. jedini u celom digestivnom traktu u mogu}nosti da isitne uzetu hranu. Pod dejstvom parasimpatikusa lu~i se retka. dok se pod dejstvom simpatikusa lu~e male koli~ine jako guste pljuva~ke. Kod mukoznih `lezda. auriculotemporalis) .besnilo parkinsonizam Pove}ano lu~enje pljuva~ke .ptyalismus @VAKANJE @vakanje predstavlja vrlo va`an akt u ishrani.

sa malim kon~i}em koji se kupa u te~nosti jamice. aldehidi. Gustativne papile i gustativni korpuskuli. alkohol. menjaju}i permeabilnost }elija receptora i stimuli{u}i nervne zavr{etke oko pupoljaka. papilae fungiformis (razbacane po telu jezika) 3. katjoni) 3. Postoje ~etiri elementarna ose}aja ukusa i to: slatko. gorko i kiselo. vo}e i povr}e mora biti dobra sa`vakano. rastvorene u odre|enoj koncentraciji hemijske supstance izazivaju reakciju na povr{ini ili u citoplazmi }elija. FIZIOLOGIJA UKUSA Ose}aj ukusa predstavlja va`an faktor u izboru hrane prema `elji ~oveka i potrebi na{ih tkiva. tako da je efekat iskori{}avanja ve}i ukoliko je hrana sitnije i`vakana. od 20-35° C. 2. hrana koja je bogata celuloznim omota~ima }elija.vrh jezika.cela povr{ina jezika (jonizovane kiseline. Izme|u ovih }elija se nalaze potporne }elije. sa oko 200 gustativnih korpuskula na svakoj) 2. Ovaj otvor se produ`ava u jamicu. Od gustoreceptornih }elija sa donje strane polaze nervna vlakna. samo molekuli razlo`eni na jone. i to na temp. slatko . gde su sme{teni vrhovi gustoreceptornih }elija. estri). kako bi se celulozni omota~ slomio i omogu}io iskori{}avanje hranljivih sastojaka takve hrane. preko kojeg je korpuskul u vezi sa spolja{njom sredinom. Mehanizam nadra`aja gustoreceptornih }elija je: 1. 1. mada se korpuskuli mogu na}i i u sluznici usne duplje. izazivaju}i na taj na~in podra`aj nervnih zavr{etaka. slano . papilae circumvalatae (sme{tene u obliku "V" na bazi jezika. organske supstance ({e}er. `drela. supstance koje dra`e gustoreceptore dovode do fizi~kih promena na njihovim produ`ecima. Ovo ~ulo spada u grupu hemijskih ~ula. Gustativne papile se dele na: 1.na lateralnim stranama (kiseline. proporcionalno koncentraciji H jona) 24 . ili 2. kiselo . Osim toga. slano.samo na povr{ini ~estica hrane. ketoni. odnosno neorganske soli Pb i Be. Svaki korpuskul je ovoidnog oblika sa otvorom na vrhu (porus gustatorius). Gustativne papile predstavljaju nosioce gustativnih korpuskula i razasute su po jeziku. papilae foliate (na lateralnoj strani jezika) Sastav gustativnih korpuskula. Pored toga. mogu izazvati nadra`aj gustoreceptornih }elija. Dakle. sitnjenje hrane u ustima smanjuje mogu}nost ekskorijacije sluznice digestivnog trakta i pobolj{anje evakuacije sadr`aja digestivnog trakta.

NERVNI PUTEVI OSE]AJA UKUSA Iz prednje dve tre}ine jezika impuls ide preko n. ve} poreme}aj mirisne faze salivacije! ** * EMBRIOLOGIJA USNE [UPLJINE I @DRELA Farinks postaje iz prednjeg dela primitivnog creva.stoma duplex Dve usne {upljine od kojih je jedna normalna. ne radi se o poreme}aju ~ula ukusa. V. odnosno primitivno crevo. Achelia 25 . Pri kraju ~etvrte nedelje (27. prednji deo hipofize (adenohipofiza . tako da ose}aj ukusa uti~e direktno na koli~inu pljuva~ke. prekriven je ektodermom (epitel tvrdog nepca.na bazi jezika (organski spojevi duga~kih lanaca i alkaloidi . mesecu razvoja.4. USNE [UPLJINE I @DRELA 1. prebacuje se na n. Od ovog jedra. a od njega polazi tre}i neuron i ide do kore velikog mozga (operkularno inzularna zona). dana). Ostale strukture nastaju od endodermalnog epitelnog sloja. 3. zubna gle|. 4.velika usta Velika usta koja se`u od uva do uva.iz Rathkeovog {paga). X do tractusa solitariusa. gorko . Membrana buccopharyngica ima dva zida . VII (horda timpani) i od njega u tractus solitarius u produ`enoj mo`dini. Faringealni d`epovi u~estvuju u stvaranju mnogobrojnih va`nih organa. Iz zadnje tre}ine ide preko n. radi se zapravo o popre~noj pukotini lica.ektodermalni spolja i endodermalni iznutra. Microstomia . IX do tractusa solitariusa. Podvostru~enje usta . koji je u ranom stadijumu razvoja na svom gornjem delu slepo zatvoreno (membrana buccopharyngica). Iz predela `drela ide preko n. U 2. 2. a druga se slepo zavr{ava.mala usta Mala usta usled predalekog sra{}ivanja nastavaka gornje i donje vilice. drugi neuron ide do nucleusa arcuatusa. koji se nalaze izme|u {kr`nih lukova. ova membrana nestaje i primitivna usta (stomatodeum) se nastavlja u farinks. usled rascepa prednjeg dela chorde dorsalis. usnice. cefali~ni deo primordijalnog creva se diferencira kao farinks. Kod kijavice. Macrostomia . faringealnim d`epovima. strane usne duplje. On je komprimiran u dorzo ventralnom smeru.lekovi ali i otrovi). tako da su mu lateralni delovi jako razvijeni i predstavljeni tzv. Brza adaptacija gustoreceptornog organa na nadra`aje. Deo usne {upljine koji nastaje od stomatodeuma. ** * KONGENITALNE ANOMALIJE USANA. Tractus solitarius je vezan sa salivarnim jedrima.

operacija po Duglasu . Agnatia Nedostatak donje vilice. Macrochelia 6. 10.izbo~enje gornje vilice dentalno i alveolarno. antibiotici. Progenia . hranjenje sondom . Su{tina je u nedostatku katalaze. glosoptoza i rascep nepca . Microchelia 7. 8. Acatalasia . Prognatia . Dokazivanje ovog nedostatka se vr{i posipanjem tkiva rastvorom H2O2. isturenost i spu{tenost frontalnih zuba maksile i nagomilavanje mekog tkiva i ispod donje vilice. Kod Japanaca.decu dr`ati u pronaciji na trbuhu. Bolest nastaje kao posledica osloba|anja H2O2 usled prisustva hemoliti~nih streptokoka.kongenitalni stridor.izbo~enje donje vilice Izbo~enje brade sa smetnjom u ishrani i govoru. ukoliko se ne le~i . macroglossia i microglossia Sindrom aglossia-adactylia . Dolazi do ote`ane mastikacije. visina donjeg dela lica skra}ena.sepsa. Takahara sindrom Ulceracije desni i sluznice usne duplje koje izazivaju ispadanje zubnih pupoljaka i nekroti~ne kosti gingiva. pneumokoka tipa I u usnoj duplji. 11. 12. Mo`e biti unilateralna.nedostatak jezika ili te{ka hipoplazija (ne uti~e znatnije na razvoj govora!) udru`ena sa poreme}ajem razvoja prstiju ruke i nogu.5. Gotsko nepce Visoko postavljeno tvrdo nepce. Odsustvuje prominencija donje tre}ine lica.fiksacija jezika za donju usnu i ona se dr`i 6 meseci do razvijanja . Komplikacija.hipoplazija donje vilice Mala vilica je u retropoziciji u odnosu na gornju. gastrostoma .acatalasemia.ortodoksna korekcija do puberteta ili osteotomija Robinov sindrom .mikrognatija. Aglossia. otklanjanje nekroti~nog tkiva. 9. kada je cela mandibula simetri~no nerazvijena. a govor je o~uvan. Terapija: . ekstrakcija zuba. daje pti~iji profil.traheotomija. 26 . preparati katalaze. Micrognatia . da zahvati samo jedan ramus i telo mandibule ili bilateralna. AP dijametar donje vilice je smanjen. Isturenost vilice dovodi do promena u okluziji zuba. Dolazi do oksidacije krvnih proteina i smanjuje se otpornost na mikroorganizme. Koreanaca i Izraelaca. Mikrognatija nastaje kao posledica nepotpunog razvoja I i II branhijalnog luka. kada ne dolazi do penu{anja! Terapija: higijena usta. 13. Terapija: po zavr{etku rasta organizma.

21. prelaringealna. 17. pretrahealna (normalno) i intratorakalna. to su neinflamatorna hiperplazija vezivnog tkiva gingive. histolo{ki sastavljen od velikih jako granuliranih }elija. Posledica gre{ke u razvoju izme|u 8. . Spor rast. Thyroideae accessoriae Bilo gde du` duktusa tireoglosusa.`uta. strome sa dosta veziva i pla`e odontogenog epitela u njoj. 16. Ne smeju da se uklone dok se Ova anomalija mo`e biti udru`ena sa pojavom ductusa thyreoglossusa. Glossitis mediana rhomboidea Na dorzumu perzistira tuberculum impar koji se karakteri{e okruglastom. Ankyloglossia superior Prirastanje vrha jezika za nepce ili gingive. 14. bez smetnji. a usled poreme}aja u spu{tanju tiroidnog tkiva. Hipoplazija i bojenje emajla i dentina zuba usled upotrebe tetraciklinskih preparata Boja zavisi od vrste preparata koji se daju u toku denticije ili majkama za vreme dojenja . Ankyloglossia inferior . nedelje intrauterinog razvi}a. Le~enje samo ukoliko je o{te}ena zubna gle|. sindaktilija). cista i fistula. ulegnutom ili izdignutom potpuno glatkom povr{inom. Kongenitalni epulis Javlja se kod novoro|en~adi benigni pendularni tumor na desnima maksile i mandibule. neposredno ispred cirkumvalatnih papila. Terapija: ekstrakcija i zuba i hiperplasti~nog tkiva! 19. Terapija: ne treba. 15. 18. sivo sme|a. Poreme}aj mo`e biti pra}en hipoplazijom zubne gle|i. sublingvalna.frenulum linguae brevis . Terapija: hirur{ka. Lingua bifida 27 ne utvrdi prisustvo pravog i funkcionalnog tkiva tiroideje.lingua accreta Nemogu}nost podizanja vrha jezika usled kongenitalnog kratkog ili napred postavljenog frenulumu jezika zna~ajnom za govor.5-10% samo aberantna! . Velike se mogu odstraniti kada smetaju uz prethodne mere predostro`nosti. 20. potpunom agenezijom tiroideje.produ`enje ili ekscizija u celini. Naj~e{}e je na bazi jezika u predelu foramena cekuma. Bolest mo`e biti udru`ena sa oligofrenijom ili hipertrihozom. Histolo{ki. lingvalna.Pacijenti imaju usko lice sa uvu~enom bradom. Terapija: hirurgija. Ovo oboljenje mo`e biti udru`eno sa situsom inversusom. Autozomno dominantno se nasle|uje. oran`. Sa rascepom nepca dolazi do prirastanja za septum! Mo`e biti udru`eno sa mnogim drugim malformacijama (ankiloza temporomandibularnog zgloba. hipoplazija gornje usne. Terapija: plasti~ni rekonstruktivni zahvati. Elephantiasis gingivae Jaka hiperplazija gingive u toku denticije sa tendencijom recidiviranja. Terapija: hirur{ka . i 12.

Rascepi jezika mogu biti izolovani ili udru`eni sa rascepima gornje usne ili mandibule. Terapija: Kancerofobija! Kod manjih nepotrebna terapija. miokarditis. Terapija: Kancerofobija! Ispiranje alkalnim rastvorom. traje 14 dana. pleurodinia.Influenza . Pojava premle~nih zuba Ovakva pojava zuba predstavlja te{ko}u u ishrani odoj~eta i mo`e izazvati dekubituse na jeziku. * ** AKUTNI FARINGITISI ETIOLO[KA PODELA 1. usled atrofije papila jezika.akutni eksudativni faringitis . Hereditarna hypodontia sa disgenezom nokata Kod ovih pacijenta se sre}e nedostatak nokata ili su mali. tako da se ovi zubi moraju odstraniti. hipertrofija op{an~enih papila usled niskog nivoa vitamina A u serumu i poreme}aja njegove resorpcije. Javlja se na ro|enju. Slivaju se i i{~ezavaju.Common cold (prehlada) . A1. Prva denticija je normalna.herpes symplex pharyngis (herpeti~ne vezikule orofarinksa. Lingua geographica . PHARYNGITIS VIRALIS . epiglotisa. Lingua fissurata Vi{e od dve fisure su patolo{ki nalaz.herpangina male dece (Coxaki A virus) (leti u male dece. kod ve}ih hirur{ki. Terapija: proteze. A2. C.Adenovirusi . dobre prognoze ali mogu}e i: meningitis. .virus influence A. 23. Terapija: Nepotrebna. 26. mialgije.(grip) . difuzno razbacane sa ili bez promena na licu) 28 . paralelno ili vertikalno postavljene u odnosu na normalne. te{ko o{te}enje epitela sve do germinativnog sloja. B. Veli~ina rascepa jezika javlja se u raznim stepenima.akutni faringokonjunktivitis . D. Asimptomatski ili lako pe~enje jezika. udru`en sa poreme}ajem druge denticije. deceniji `ivota. Terapija: Kancerofobija! Nepotrebna. ali sa staro{}u se pove}ava broj obolelih.glossitis migrans Ovalne. Lingua scrotalis Ja~e razvijene.tip 3 .obi~no udru`eno vi{e virusa. 24. Mogu biti udru`ene sa rascepom nepca i usnica. . ~este lokalne bakterijske superinfekcije koje se manifestuju komplikacijama.akutna respiratorna bolest . hipofarinksa. 25. uvu~ene. crvenkaste tanke plo~e. Broj zuba se kre}e od 2-28. .tip 4 . U lakim postoji samo rascep vrha jezika. glatke. slabo razvijeni. ili 3.Herpes grupa . Nokti obi~no po~nu da rastu u 2. 22.

Urica .uve}anje jetre i slezine 29 . debele. Varicella . PHARYNGITIS INFECTIOSA . `utica .Premenstrualis (hiperfolikulizam. IX i n. . PHARYNGITIS TOXICA .kod infektivnih bolesti.Mononucleosis infectiosa .Mycotica . X. jako atherentne membrane.EB virus .Luetica tipa 4 na lekove. Komplikacije: afinitet za neuromuskularne plo~e . . oro i epifarinksa ."vrat bika" Te{ka respiratorna insuficijencija .uve}ani vratni.Scarlatina (streptococcus beta haemoliticus) . 4.obi~no na bazi prethodne virusne infekcije.Tuberculosa . facialisa)) .herpes zoster pharyngis (jednostrane bolne vezikule.kod gihta.Difteria (DiTePer nevakcinisana deca.. PHARYNGITIS SPECIFICA .sa enantemom na mekom nepcu u toku febrilnosti i egzantemom po prestanku temperature 2. stafilokok. Bol pri gutanju Povi{ena telesna temperatura Ubrzan puls usled intoksikacije miokarda Regionalna limfadenopatija .Entero virusi .slika obi~nog faringita izazvana alergijskom reakcijom 5.Echo virusi .faringitis sa prolivom .Exantema subitum . sa ili bez promena na licu (paraliza n. 6. pneumokok.febrilnost oko 39°C.malinast jezik i ospa. miokarditis i laringotraheitis. odr`ava se dugo . * Bris TH: antidifteri~ni serum i antibiotici. PHARYNGITIS BACTERIALIS (PYOGENES) . Rubeolla.METABOLICA 7. PHARYNGITIS ALLERGICA .limfadenitis zadnjeg zida `drela . aksilarni nodusi.akutni edem sa mogu}im ugu{enjem izazvan alergijskom reakcijom tipa 1 na razne alergene (lekovi ili nutritivni alergeni). ingvinalni. Streptokok. bolna obostrana cervikalna limfadenopatija. promuklost). sekundarno. .Morbilli. . lateralni li~i na peritonzilitis. sivkaste. prele`ana difterija ne ostavlja trajni • • • • • imunitet). PHARYNGITIS ENDOCRINO .pareze i paralize.larinks Dg: foetor ex ore. 3. .fibrinske debele naslage tonzila. podru~ja n.

leukopenija .~e{}e se manifestuju kao angine!) 12. 9. ispiranje usta Na perboratom. Dominiraju simptomi i znaci sepse. lo{e ishrane .ispod 1000. sa ulceroznom anginom i gingivostomatitisom. anemija i trombocitopenija. nepca i desni. dehidratacija i oblo`en jezika. TH: otkloniti uzrok. . PHARYNGITIS GRANULOSA . 9.recidivantne angine. koji se mogu na}i u `drelu normalnih ljudi. C 30 .VINCENTI . PHARYNGITIS LATERALIS . tu{iranje 7% acidum chromicumom. U krvnoj slici postoji veliki broj mladih elemenata bele loze.ekstreman pad broja }elija u krvi. B. farinksa posle tonzilektomije.50% monocita (virocita) .000. PHARYNGITIS HIPOVITAMINOSA . gingivostomatitisa i faringitisa zbog pada odbrambenih snaga organizma.oboljenje je posledica pada op{tih odbrambenih snaga organizma. monocitoza .sekundarne promene u smislu angine. c) aplazija ko{tane sr`i (panmyelophtisa) .A. ali starih. antibiotici b) akutne leukemije . transfuzije krvi. kosna sr` sklona aplaziji pri uzimanju mijelotoksi~nih lekova. Regionalna limfadenopatija. lokalno i op{te Salvarsan. udru`enom sa ulceroznim gingivostomatitisom.Paull-Bunnel pozitivna reakcija 1:16 pa na dalje (u 30% aglutinacija negativna) 8.PLAUT . . imuniteta. PHARYNGITIS ULCEROMEMBRANACEA . limfocitoza 10-20.eventualne neurolo{ke smetnje . bez znakova reaktivnog zapaljenja. avitaminoze. 8. 10..leukocitoza. predela retromolarnog trigonuma. re|e obe tonzile. op{teg oboljenja. Bez adenopatije. Ulcerozne promene na tonzili i `drelu prekrivene prljavo sivim membranama. po ~ijem skidanju dolazi do krvavljenja. PHARYNGITIS HAEMATOLOGICA a) agranulocitoza . mali broj granulocita. a tek posle pada lokalne ili op{te otpornosti postaju patogeni: fuziformnim .pad granuliranih leukocita u krvi usled toksi~nog (piramidon.radi se o nekroti~nom procesu na sluznici i stromi tonzila. U kosnoj sr`i neznatan broj }elija. 11. TH: antibiotici. bacilom Plaut . tonzilektomije. usled pada Dg: leukopenija. ubrzano disanje i puls.Vincenti i spirohetom Borelia Vincenti. 10.Trench Mouth (epidemija u vojsci).akutni ulcerativni proces jedne. `drela. karioznih zuba. mali procenat zrelih leukocita. sulfonamidi) ili idiopatskog (u sklopu aplasti~ne anemije i predispozicija) porekla. d) hroni~ne neutropenije .infekcija Gram negativnim mikroorganizmima.otok lateralnog zida u vidu nabora posle (7.kompenzatorna hipertrofija limfnih ~vori}a 11. .

edem i staklast sekret. KLINI^KA SLIKA Lak{i oblik • • • • • neugodnost u `drelu pri gutanju pljuva~ke . • Biogram i antibiogram brisa `drela.rubeola. eventualne Koplikove mrlje. OROFARINGOSKOPIJA Hiperemija sluzoko`e. PHARYNGITIS POSTTRAUMATICA DIJAGNOZA I TERAPIJA AKUTNIH FARINGITISA ANAMNEZA Od kada traje. i na gljivice. menstruacija. hiperemi~ne vezikule. a kod virusne infekcije epitelne }elije. sa malo bakterija i leukocita). 31 . Pappenhaimu (kod bakterijske infekcije brojne bakterije i leukociti.13. aksilarno . nekroze i dr. RINOSKOPIJA Znaci infekcije. povreda. uzeti lek. LABORATORIJA • Leukociti u krvi su povi{eni samo u bakterijskoj infekciji. • Mikroskopski pregled razmaza iz `drela obojenog po Wrightu tj.lak bol ose}aj suvo}e `drela (“sore throat”) bol u u{ima pri gutanju lako uve}anje vratnih limfnih ~vorova lako povi{enje telesne temperature Te`i oblik • • • • • • • visoka telesna temperatura (40°C) ose}aj groznice op{ta intoksikacija bol u mi{i}ima glavobolje povra}anje ote`ano gutanje INSPEKCIJA PALPACIJA VRATA Retroaurikularna limfadenopatija . ulceracije prekrivene fibrinskim naslagama. hrana.infektivna mononukleoza.

• Virusolo{ka ispitivanja. gastrointestinalne bolesti f. ~esti recidivi akutnih faringitisa descendentna infekcija kod hroni~nog sinusitisa hroni~ni tonzilitis hroni~na zapaljenja usne duplje. Hroni~na infekcija a. klima i mikroklima c. avitaminoze b. uremija) e. Op{ti faktori a. Mikroklimatski faktori a. tonsillopriva 3. Funkcionalni faktori a. Faringitisi su skoro redovno uzrokovani sekundarnim etiolo{kim faktorima: 1. profesionalna zaga|enja 4. d. endogene intoksikacije (ciroza. zloupotreba glasa i farinksna neuroza. b. te~nosti . struma) 5. krvne bolesti (npr. alkohol i duvan b. endokrine bolesti (dijabetes. antimikotici • antibiotici HRONI^NI FARINGITISI ETIOLOGIJA U etiologiji faringita retki su primarni faktori.~ajevi • antialergici. nazalna opstrukcija i disanje na usta b. Alergija KLASIFIKACIJA A) PHARYNGITIS CHRONICA ALLERGICA 32 . zuba i desni ascendentna infekcija iz plu}a ekspektoracijom 2. Paul-Bunnelova i druge specifi~ne reakcije TERAPIJA Simptomatska: • analgetici i antipiretici • dezinficijentni rastvori za ispiranje • vitamin C. op{te bolesti koje smanjuju imunitet d. c. e. hroni~na leukopenija) c. "hrakanje" c.

diffusa . • Nelagodnost u `drelu. "hrakanje" ili gutanje usled stalni neprijatnih senzacija. Pharyngitis chronica nonspecifica nonallergica a) catarrhalis (kongestija sluzoko`e. dolazi do smanjene sekrecije `lezda u sluznici `drela . o{te}enje simpati~kih i parasimpati~kih sekretornih vlakana koja idu du` krvnih sudova pri tonzilektomiji.tako da je ovo oboljenje kontraindikacija za tonzilektomiju. CAVE! * Antibiotici kontraindikovani 33 .Lushkae .localisata a) Cystis seu abscessus bursae pharyngicae . SE i leukociti povi{eni) 1. eventualno prekrivena debelim zelenim fetidnim krustama.~esto sezonski. opstrukcija nosa. vitamin A .B) PHARYNGITIS CHRONICA NONSPECIFICA NONALLERGICA B) .granulosa posterior (limfno tkivo zadnjeg zida) . od jutarnjeg bola do ose}aja stranog tela. • Pogor{anje u egzacerbacijama . suvo}a `drela posle sluzi) spavanja usled disanja na usta. a usled zatvaranja izvodni kanala `lezda smanjena koli~ina sluzi) TH: tu{iranje 2% AgNO3 . jako izra`eni krvni sudovi i velika koli~ina providne TH: tu{iranje 2% AgNO3 b) hypertrophica (hipertrofija sluzoko`e i eventualno mi{i}a.diffusa .srtriae lateralis (limfno tkivo lateralnog zida) c) atrophica (sluznica farinksa atrofi~na. Epipharyngitis chronica nonspecifica nonallergica 2. mukopurulentna sekrecija. sklerom i ozena) SIMPTOMI FARINGOPATIJA Simptomi hroni~nog faringitisa sli~ni su kod svih oblika: • Disproporcija izme|u tegoba i klini~kog nalaza. • Nemogu}nost pevanja falceta kod peva~a. {to se pogre{no pripisuje larinksu.symplex (pr.Thornwaldova bolest (perzistiranje embrionalne komunikacije izme|u kaudalnog dela horde i nazofarinksnog epitela na zadnjem zidu epifarinksa b) abscessus epipharyngis u o`iljcima vegetacija c) Cryptolymphoiditis chronica nedovoljno involuiranih vegetacija (potilja~na glavobolja. sjajna. TH: tu{iranje i ispiranje Jod-Glycerinom.sicca crustosa (pr. • Povremeni ka{alj. pharyngitis tonsillopriva) . `ari{ne komplikacije. suva.

stvaraju}i o`iljak. sa hipersalivacijom i eventualnim krvarenjem. ka{asta i te~na ishrana. U prvoj fazi bolesti dolazi do lividnosti sluznice farinksa na kojoj se kasnije javljaju `u}kasto crvenkasti ~vori}i. dijatermija. Hroni~ne TBC ulceracije su promene u `drelu u kontinuitetu sa promenama larinksa i nosa. Usled toga.primarna TBC direktnom inokulacijom Larvirani TBC tonzilitis sa limfadenitisom vrata Akutna milijarna forma predstavlja te{ku komplikaciju uznapredovale tuberkuloze plu}a usled pada odbrambenih snaga organizma. forme koje su lo{e prognoze. postoje disfagije. jer tonzilitis mo`e LUES FARINKSA Mo`e se sresti u svim stadijumima. 34 .mutilantna ili vegetantna forma Lupus farinksa . smetnje u govoru i vra}anje hrane na nos. ali je izra`en limfadenitis colli. Klini~ki se javljaju ulkusi neravnih ivica.* Psihoterapija usled kancerofobije SPECIFI^NA OBOLJENJA FARINKSA TUBERKULOZA FARINKSA Predilekciono mesto su nep~ani luci. Oboljenje je pra}eno izrazitim neuralgijama n. ali je sekundarni lues farinksa naj~e{}i. Bolest ima hroni~ni karakter. TH: Tuberkulostatici. Larvirani tuberkulozni tonzilitis je danas naj~e{}i tip tuberkuloze. Lupus farinksa je danas retko oboljenje. a javlja se u perakutnom ili subakutnom obliku. Tada se javlja te{ka disfagija i bol u `drelu. Bolest je pra}ena visokom telesnom temperaturom i naglim propadanjem organizma. IX. vitamin D (kalciferol). Klini~ki se javlja u vidu mnogobrojnih ~vori}a ili mehuri}a na sluznici `drela koji ulceriraju. TH: Tuberkulostatici i lokalna asepti~na sredstva. meko nepce i uvula. • • • • U farinksu se tuberkuloza javlja u tri oblika: Akutna milijarna forma . Javlja se kao sekundarni lupus kod bolesnika sa lupusom lica i nosa. koji ulceri{u i cikatriziraju. epimukozni anestetici radi ubla`avanja tegoba. prljavog dna. koje nekad mogu biti tako jake da zahtevaju hirur{ku intervenciju na ovom `ivcu. tako da zahva}ena sluznica ima izgled kore pomorand`e. TH: Tuberkulostatici. i}i potpuno asimptomatski ili sa eventualnim uve}anjem tonzile i hiperemijom.infekcija sputumom . Nema popratnog adenita na vratu. Zone aktivnog procesa se smenjuju sa sa cikatriksima.hematogena infekcija Hroni~ne tuberkulozne ulceracije .

Za sve lueti~ne promene tercijarnog luesa karakteristi~no je: odsustvo bola. Bolest spontano prolazi. To su o`iljne stenoze posledica skvr~avanja vezivnog tkiva kao posledica: akutnih i hroni~nih infekcija. mehani~ke. temperature i adenopatije. I{~ezavaju za 1-2 meseca. Sekundarni lues farinksa je najinfektivniji oblik. MIKOTI^NA OBOLJENJA FARINKSA 35 . Predstavlja iznenadni otok uvule koji se {iri na nep~ane lukove usled napornog ka{lja. SCLEROMA NASOPHARYNGIS Descendentna infekcija iz nosa izazvana Frishovim bacilom (Klebsiella rhinoscleromatis) sa stvaranjem tvrdih infiltrata koji ne pokazuju tendenciju ulcerisanja. Klini~ki se u po~etku razvija kao kao bezbolno zadebljanje.Sol. a posle perforacije guma dolazi do stvaranja o`iljka. ~vrsto vezane za podlogu. HYPERKERATOSIS PHARYNGIS 2. TH: u manjim slu~ajevima bu`iranje ili plasti~no rekonstruktivni zahvati. • Gumma predstavlja specifi~nu lueti~nu infiltraciju tkiva sa endarteritisom i kasnijom nekrozom tkiva u regionu distribucije odgovaraju}e arterije. a zatim. Crvena ote~ena uvula koja ote`ava gutanje. usled ~ega nazofarinks mo`e da bude potpuno zatvoren infiltratima i o`iljcima. Zatim. U po~etnoj fazi bolesti postoji jednostrani crveni tvrd otok. Promene su na: zadnjem zidu `drela. H2O2. ulkus pra}en bezbolnom regionalnom adenopatijom ulkus durum. APOPLEXIA UVULAE 3. 1. termi~ke ili korozivne povrede. Karakteri{e se sivkastim ili `u}kastim izra{tajima u vidu malog roga kao posledica hipertrofije ili keratinizacije epitela. Dijagnoza se postavlja na osnovu klini~kog izgleda i nalaza blede treponeme u razmazu. pa je rana dijagnoza veoma va`na radi spre~avanja {irenja infekcije na okolinu. Tercijarni lues farinksa se mo`e da javi u nekoliko oblika: • Povr{ne ulceracije sa tamnom crveno ivicom u prvoj fazi na uvuli i mekom nepcu koje dovode do o`iljaka. TH: Antilueti~na i lokalni dezinficijens . • Lueti~ni cikatriksi su naj~e{}i nalazi.plaques muquese. ve} cikatrizaciju. difuzna limfadenopatija. Dijagnoza se postavlja na osnovu serolo{kih reakcija War i Nelson i biopsije. Mo`e da do|e do poreme}aja u govoru. tonzilama i valekulama. • Difuzne infiltracije (sifilomi) su difuzni gumozni infiltrati u vidu razbacanih traka i ~vorova. Karakteri{e se od lake hiperemije sluznice do enantema . i evakuacije ovih nekroti~nih masa. STENOSIS PHARYNGIS 4. zatim dolazi do nekroze. OSTALA OBOLJENJA FARINKSA To je infekcija najverovatnije gljivicom Leptotrix. operacija. i + WAR test. nepcu. jezik ili tonzilu. u roku nekoliko dana. egzantem (ospa na ko`i). disanju ili gutanju.Primarni lues farinksa je naj~e{}a forma ekstragenitalnog primarnog luesa i zahvata usnu.

Ulkus po~inje obi~no na prednjem nep~anom luku a zatim zahvata i tonzilu.Leptotrix . PATOLOGIJA Kongestija i zapaljenjska infiltracija faringealne tonzile sa obilnom sekrecijom (od mukozne do purulentne). Dijagnoza se postavlja histolo{ki. Javlja se u odoj~adi i starije dece. zra~enje. Oboljenje naj~e{}e u plu}ima ali u `drelu sa bezbolnim bledim. Klini~ka slika je izra`enija ukoliko je dete mla|e.male ulceracije TH: Op{ta i lokalna primena mikostatika. Na biboracicum u glicerinu. SARKOIDOZA @DRELA 6. kaheksija. ANGINA TONSILLAE PHARYNGICAE LUSCHKA DEFINICIJA To je akutno gnojno zapaljenje III krajnika. hormonskih poreme}aja (dijabet).belo `ute naslage . Nistatin sol. 1% AgNO3. MALIGNI GRANULOM @DRELA .duboke ulceracije . na koje se nadovezuje bakterijska infekcija limfnog tkiva III krajnika.Blastomicosis . TH: Kortikosteroidi.difuzno hiperemi~na sluzoko`a . Izaziva~i su: . Diskutabilno je kao klini~ki entitet? ETIOLOGIJA Kao posledica akutnih rinogenih infekcija.Ova oboljenja nastaju usled: pove}ane primene antibiotika.WEGENER ZAPALJENJA LIMFNOG TKIVA @DRELA VEGETATIONES ADENOIDAS (Hyperplasia tonsillae pharyngicae et adenoiditis chronica) TONSILLITIS CHRONICA (Hyperplasio tonsillae palatinae et tonsillitis chronica) HYPERPLASIO TONSILLAE TUBARIAE et tonsillitis chronica tonsillae tubariae HYPERPLASIO TONSILLAE LINGUALIS et tonsillitis chronica tonsillae lingualis ADENOIDITIS ACUTA Sinonimi: ANGINA POSTNASALIS.Sporotrix . Dactarin gel.Actinomycosis . NaHCO3. KLINI^KA SLIKA 36 .Candida albicans . posle zra~enja. 1% Gentiana violet. sme|im ili plavim ~vori}ima mekog nepca. TH: Kortikosteroidi Oboljenja se javlja u vidu bezbolnog ulkusa koji ima jaku tendenciju ka pove}anju. upotrebe kortikosteroida.hiperkeratoza `drela . perfuzije citostaticima * ** 5.

7. Me|utim nekad i prolongirani tok .po brisu • Aspiracija sekreta svakodnevno iz nosa • Vazokonstriktorne kapi za nos Adenoidektomija kod recidivantnih otita? TONSILLITIS ACUTA + PHARYNGITIS .1. a ne mo`e ni da sisa.nekoliko nedelja. postoji hiperemija zadnjeg zida `drela i nep~anih lukova. TOK Simptomi akutnog adenoidita traju 4-7 dana.ANGINA DEFINICIJA 37 .kao posledica sluzavog sekreta . • • • • • • • • • • Komplikacije adenoiditisa su: akutno gnojno zapaljenje srednjeg uva retrofaringealni apsces spazam larinksa subglotisni laringitis laringotraheobronhitis Jackson bronhopneumonija febrilne konvulzije meningitis sinusitis torticolis rhinopharyngica . pra}ena bolom i povi{enom telesnom temperatu-rom. le~iti antibioticima. Sluzava sekrecija iz nosa i epifarinksa. DIJAGNOZA Orofaringoskopija i prednja i eventualno zadnja rinoskopija. 3. te utoliko ve}a opasnost od febrilnih konvulzija. a potom i gnojna. Ka{alj . Kontraindikovano tu{iranje adenoida! TERAPIJA • Antibiotici . 5. Povra}anje i gubitak apetita. ubrzanog disanja. Kod odoj~adi to dovodi do poreme}aja u ishrani jer dete ne mo`e istovremeno da di{e na usta i da se hrani. Dete je uznemireno. Obostrana cervikalna adenopatija. sa stalno povi{enom telesnom temperaturom. Naglo povi{enje telesne temperature do 40°C. Zapu{enost nosa kao posledica zapaljenjskog otoka III krajnika. Laka hiperemija bubne opne ili znaci akutnog zapaljenja. Na zadnjem zidu farinksa masa sluzavo gnojnog sekreta koji se sliva iz epifarinksa. nakon ~ega pada temperatura i smanjuje se sekrecija. disajnih puteva. Ukoliko je dete manje T je ve}a.descendentna infekcija donjih 6.infekcija prevertebralnog veziva i dubokih limfonodusa vra-ta i zadnjih dubokih mi{i}a vrata. 4. 2.

. od latinske re~i angare ili gr~ke anche {to zna~i stezati. ETIOLOGIJA Angina je kaplji~na infekcija. op{ta slabost.pad op{tih odbrambenih snaga. ote~ene. KLINI^KA SLIKA U po~etku dominiraju op{ti simptomi. Talo`enje fibrina. a posle 5 dana dolazi do popu{tanja. trizmus zbog zapaljenja u nep~anim lukovima. a odrasli od angina. koja omogu}ava sekundarnu bakterijsku infekciju (starija deca). Infiltracija leukocitima. .premorenost. Cervikalna adenopatija.crvene. bolovi u mi{i}ima i le|ima. ali pod odre|enim uslovima i apatogeni mikroorganizmi koji normalno borave u tonzilama mogu da se pretvore u patogene forme (35% su zdrave klicono{e). Obi~no se za ovo oboljenje upotrebljava termina ”angina”. DIJAGNOZA • ANGINA CATARRHALIS . U najve}em broju je angina je primarna virusna infekcija (pred{kolski uzrast). Obolevaju deca i odrasli. Povi{ena telesna temperatura. Op{ti simptomi 2. drhtavica. sladoled). pre svega nep~anim Waldeyerovog prstena. I osipne groznice mogu zapo~eti anginom. Naj~e{}e uzro~nik dospeva do tonzila spolja. Angina se ~esto vi|a u vidu epidemija ({kole). Deskvamacija epitela. Lokalni simptomi 38 .Akutno zapaljenje na tonzilama. 1. Posle 1-2 dana javljaju se lokalne smetnje i njihovom pojavom poja~avaju se i op{ti znaci oboljenja. ali da bi nastala mora da postoje i neki predisponiraju}i faktori: .rinofaringitis. Naj~e{}i izaziva~ je Streptokok (65% infekcije. ubrzan puls. ote`ano gutanje i ishrana i smetnje prilikom govora. gu{iti. uve}ane. 90% beta hemoliti~ni streptokok grupe A). . sinusitis.rashla|enje `drela (hladna pi}a. zna~ajan i zbog mogu}ih udaljenih komplikacija. PATOLOGIJA Hiperemija. refleksna otalgija. oblo`en i suv jezik. Nekroza tkiva tonzile. toksemija i oligurija. Karakteristi~no je da odoj~ad pate od adenoiditisa. Najte`e stanje je oko 3. dana. foetor ex ore. Mogu}a i me{ana flora. Pojava gnojnih ~epova koji konfluiraju u gnojne naslage. Bol prilikom gutanja i bolovi u `drelu.

Tip eksudacije Od ro|enja 38-39°C Beo.jak bol u korenu jezika sa te{kim gutanjem ~vrste hrane. Uzrast deteta 3. Novoro|en~ad Deca obolela od malignih bolesti Infektivna mononukleoza Herpeti~ni (Coxackie A virus) VIRUSNI Preko cele godine VIRUSNI STREPTOKOKNI 1. ta~kast (pojedina~an) ili kon~ast (sitnozrnast. posle TV. te~nosti. po potrebi tonsillectomia "a shaud" ** * AKUTNI TONZILOFARINGITIS U DECE (PEDIJATRIJSKI STAV) STREPTOKOKNI Izuzimaju se posebni oblici: 1. 2. kardiotonici. • ANGINA CONFLUENS . 3. so~an ili vezikularan izgled gu{e) Manja od 30 5. izuzetno retko ranije 39-40°C Sliven. • ANGINA FOLLICULARIS . 4.fibrinski gnojni ~epovi u lakunama. Temperatura 4.prekrivanje fibrinom. ka{asta ishrana. naro~ito u kolektivima) Od IV godine nadalje.• ANGINA LACUNARIS . Vreme obolevanja Od XII do V meseca (izuzetak je {arlah .X XII mesec.nekroza i ulceracije.folikuli pod zapalje- njem. TERAPIJA • • • • • mirovanje bris i antibiotici analgetici. antipiretici.`u}kaste prominencije na povr{ini . mrko `ut 2. TH: elektrokoagulacija ili LASER odstranjivanje u direktoskopiji + antibiotici. • ANGINA TONSILLAE LINGUALIS . • ANGINA NECROTICANS . vitamin. Sedimentacija Ve}a od 30 39 .

deset dana 800.000 I.000 I. jako ote~ena (dodiruje koren jezika) Spratna bolest Angularni limfadenitis Petehije na mekom nepcu i uvuli Plamen crveno `drelo Pozitivan bris na β-hemoliti~ni streptokok TERAPIJA STREPTOKOK (preporuka WHO) 1. 10.000 I. Gu{obolja Uvula uve}ana 3-4 puta.J.J. preko 7. epistaksa. povra}anje 40 . godine 800. 9.000 I. I. preko 7. PROKAIN PENICILLIN 400. Leukociti Posebne karakteristike: Ve}i od 12 Manji od 12 7.000. crvena.glavobolja. do 7.kao antireumatik 100 mg/kg TT VIRUS NUSPOJAVE KOD ASPIRINA . 12.J.000 I. 8. 13. ERITROMICIN 25 mg/kg u 4 doze 2. EXTENCILLIN 600. zujanje u u{ima. 11. godine 1. godine 2. EXTENCILLIN (ista doza) + ORALNI PENICILLIN u tri doze (na 8 h) 3.J.J.J.6. do 7. LINKOCIN ASPIRIN 50 mg/kg TT u tri doze .200. godine PROKAIN PENICILLIN 400. deset dana 4. PENICILLIN VK PER OS deset dana Kod alergije na penicillin: 1.

SE povi{ena. RF i CRP.Penicillin. * ** KOMPLIKACIJE AKUTNIH OBOLJENJA OROFARINKSA 41 .tra`i se SE. 3. a ako je bilo koji test povi{en. KKS.tada je potrebna operacija).MUKOREGULATORI (PEDIJATRIJSKI STAV) 1. godine .pri pritisku se obi~no cedi gnojni sekret. 5. Metilcistein (Mucodyne). .dete u prvoj godini nema tonzile! Sluznica je uvek sedefasta.ponoviti testove. Fluimukan 2.ponovo kontrola. tetraciklini. * * * INDIKACIJE ZA ANTITUSIKE (PEDIJATRIJSKI STAV) 1.za{tititi od Gram negativnih bakterija . Slezov ~aj (u napadu astme) . ASTO. Od 5. {alje se na tonzilektomiju.nikada se ne normalizuju ni klini~ki ni laboratorijski nalaz (~este upale gu{e). produ`ava se terapija jo{ tri meseca.ASTO .Pneumokoke . do 13.Stafcillin. 4.TONSILLITIS EXUDATIVA (PEDIJATRIJSKI STAV) .preko 500 ASJ/ml . . Suvi pleuritis. Pertusis u prvoj nedelji.Pentrexyl i Garamycin (prvih 15 dana).operacija tonzila tek posle izle~enog rinitisa. Latex. Waaler rose. 2. . nikada crvena! .Eritromicin. . pa ako je opet lo{ rezultat.ostali testovi povi{eni ⇒ EXTENCILLIN 3 meseca na 15 dana . fibrinogen. Bisolvon ? (daju se ako dete ka{lje dve nedelje) PNEUMONIA (PEDIJATRIJSKI STAV) Novoro|en~ad . . Hirur{ka oboljenja abdomena.od druge do tre}e godine `ivota su tonzile fiziolo{ki uve}ane (mogu ote`avati ishranu i disanje . . Izuzetno kod faringita (zbog mirnog sna) MUKOLITICI . Posle {este nedelje .dalje od 15 dana . . Prelomi rebara. .Bronhitisi u dece isklju~ivo su virusne etiologije! (izuzev cisti~ne fibroze) 90% infekcija respiratornog trakta nisu bakterijske etiologije! HRONI^NI TONZILITIS .Mycoplasma pneumoniae .dok god ga dete pije ka{lja}e! 3.

ili hroni~ni. godine `ivota.simptomi larinksa i hipofarinksa. usled TBC infekcije limfnih nodusa ili karijesa vratnih pr{ljenova ili baze lobanje. 3. vidi ranije. Abscessus peritonsillaris Abscessus intratonsillaris Abscessus retropharyngealis Abscessus parapharyngealis Phlegmona et gangrena pharyngis Angina Ludovici Sepsis tonsillogenes 1. izme|u bukofaringealne fascije i prevertebralne fascije. ABSCESSUS RETROPHARYNGEALIS Akutni Posledica je prodora infekcije iz gnojnog zapaljenjskog prostora `drela. Meko nepce je razmaknuto i pomereno prema napred. zbog involucije limfnih ~vorova retrofaringealnog prostora. dodiruje hoane i meko nepce. 2. srednje i unutra{nje uvo i zadnji zid mezo i hipofarinksa. a visoki apsces . U retrofaringealne noduse se dreniraju: zadnje partije nosa. zadnje etmoidalne }elije i sfenoidni sinusi. naj~e{}e Streptokoknom infekcijom. otok su`ava donji sprat `drela u toj meri da vazduh nema slobodan pristup grkljanu. pa ~ak i ugu{enja. On i dalje raste. mastoidita. DIJAGNOZA Anamneza Nagli i brz razvoj. tako da mo`e do}i do te{ke dispneje. . akutnog otita. 6. i 2. petrozita. epifarinks i adenoidi. retko posle 5. 7. Dakle. Javlja se naj~e{}e u dece izme|u 6-18 meseci starosti. usled akutnog adenita Gilettovih limfnih ~vorova. uvek sa jedne strane od raphe mediane.simptomi nosa. 5. 4.abscessus peritonsillaris tonsillae lingualis 3. tako da je najzad elasti~no napeta. Simptomi niskog apscesa .LOKALNE 1. KLINI^KA SLIKA 42 . pa se u njemu mo`e nakupiti i do 20 cm3 gnojnog eksudata. ali i kod odraslih u drugom slu~aju. mo`e da se govori o akutnom i hroni~nom retrofaringealnom apscesu. Sakupljanje gnojnog eksudata usled kolikvacije limfnih nodusa dovodi do stvaranja apscesa i dovodi do toga da se sluznica zadnjeg zida `drela izbo~uje prema napred sve vi{e. DEFINICIJA To je zapaljenjski proces lokalizovan u retrofaringealnom prostoru. Donja ivica otoka mo`e da se izbo~i neposredno nad ulazom u grkljan.

Tortikolis ili zabacivanje glave unazad. Otok submandibularnih limfnih ~vorova na vratu.`drelo relativno mirno ("hladni apsces") . DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA Dolaze u obzir: parafaringealni. sluznica `drela hiperemi~na. palpatorno ili tvrd infiltrat ili mekani apsces. gubitak telesne mase. laringitis. apsces je iza prevertebralne fascije i to . zadnji peritonzilarni apsces. TERAPIJA Incizija i drena`a apscesa. spontana perforacija sa ugu{enjem. difterija. KOMPLIKACIJE Akutni edem larinksa. sepsa.• • • • • • • • • Visoka temperatura i te{ka intoksikacija deteta.odsustvo infektivnog sindroma . konvulzije. larinks) . Kre{tav glas. Kao posledica TBC karijesa vratnih pr{ljenova ki~menog stuba. cijanoza. Karakteri{u ga: . hipofarinks. Karakteri{u ga: .hroni~ne opstruktivne tegobe (nos. Instrumentalni pregled Jako jednostrano izbo~enje zadnjeg zida farinksa do skoro mekog nepca ostavljaju}i mali prostor izme|u zadnjeg zida i baze jezika. Aspiracija. i na vratu uve}ani limfni nodusi. Dete le`i na le|ima sa zaba~enom glavom maksimalno unazad (Trendelenburg). Antibiotici.TBC hladni apsces DEFINICIJA Ova vrsta apscesa je posledica TBC infekcije u starije dece i odraslih osoba.laka disfagija. Obolevaju deca do 5 godina.obi~no se na kraju prazni u `drelo 2. Kao posledica TBC infekcije Gilletovih limfnih ~vorova: apsces je sme{ten izme|u dve fascije .u srednjoj liniji. Traheotomija? Hroni~ni . strano telo disajnih puteva. Krupozni ka{alj. Zapu{enost nosa. Incizija paramedijalno u ta~ki koja odgovara donjoj ivici mekog nepca.van srednje linije. Bris. Te{ko}e u disanju i sisanju.cervikalna bezbolna adenopatija . 43 . Povra}anje. 1. Obolevaju ve}a deca i odrasli. Bolovi u `drelu.

APSCES VRATNOG MEDIJASTINUMA . U farinksu crvenilo sluznice sa pomeranjem lateralnog zida farinksa zahva}ene strane. Na vratu uve}ane bezbolne limfne noduse. KLINI^KA SLIKA Orofaringoskopija Na zadnjem zidu farinksa izbo~enje (hladni apsces) u medijalnoj liniji. pterygoidei).. Bolovi u vratu i `drelu. kroz vrat. Rtg cervikalne ki~me. DIJAGNOZA Otok lateralne strane vrata koji je tvrd. ispred ili iza m.nadra`ajni ka{alj. TERAPIJA Tuberkulostatici Incizija spoljnim putem. DIJAGNOZA Anamneza Oboljenje karakteri{e spor razvoj. Sluznica farinksa mirna. .pove}anje limfnih ~vorova na vratu. ETIOLOGIJA angina (per continuitatem) i peritonzilarni apsces infekcija tonzilarnih lo`a posle tonzilektomije mastoiditis i petrozitis (pripoj faringobazilarne fascije) proces na zubima povrede vrata i farinksa (iz `drela ili spolja) KLINI^KA SLIKA Pove}ana telesna temperatura i lo{e op{te stanje.lako bolan. Tortikolis na obolelu stranu (m. smanjenog imuniteta. Otok lateralne strane vrata . odrasli pothranjeni. Trizmus (mm. SCM. Disfagija. 4. TBC. . 44 . osetljiv na dodir. SCM). ABSCESSUS PARAPHARYNGEALIS .laki bolovi u `drelu.DUBOKI APSCES VRATA DEFINICIJA To je zapaljenjski proces koji zahvata vezivno tkivo i limfno tkivo parafaringealnog prostora ili dubokih limfnih ~vorova vrata.

. Incizija apscesa . pristup je dakle.ote`ano disanje 45 ANGINA LUDOVICI . jugularis sa septikemijom edem larinksa medijastinitis ruptura karotide paralize nerava IX-XII TERAPIJA 1. Zatim se razvije flegmona pa apsces.Gangrena pharyngis . kao za funkcionalnu disekciju vrata . veni jugularis interni i jugularnim dubokim nodusima.nastaje kao komplikacija morbila. uvek sa drenovima. KLINI^KA SLIKA . koja je jako hiperemi~na i edematozna. SCM.Phlegmona pharyngis diffusa . bolan i topao.povi{ena telesna temperatura .Morbus Senatori je infekcija jako virulentnim Streptokokama sluzoko`e `drela.izmenjen i ote`an govor zbog kretanja jezika . TH: antibiotici Gangrena farinksa . tupo se prepari{u meka tkiva vrata do parafaringealnog prostora.).PHLEGMONA BASEOS ORIS .mo`e se vr{iti spoljnjim putem ili otvaranjem lateralnog zida farinksa. Antibiotici .disfagija . skarlatine i nome. DEFINICIJA PHLEGMONA ET GANGRENA PHARYNGIS Flegmona farinksa . zubni procesi i sl. Rez se pravi du` prednje ivice m. glositisi. eksikacija . TH: antibiotici 6. koji je jako tvrd.ka ra~vi karotide.TM se gubi.curenje pljuva~ke iz usta zbog infiltracije mi{i}a dna usne duplje (ote`ano gutanje) i hipersalivacija . DEFINICIJA Predstavlja celulitis poda usne duplje i vrata. Proces se mo`e {iriti u svim pravcima.dok je proces jo{ u fazi flegmonoznog zapaljenja. zbog komplikacija gnojnih afekcija (stomatitisi. 2.KOMPLIKACIJE tromboflebitis v. otok je jo{ tvrd.submentalni otok. 5.

Tonsillectomia ”a chaud”. DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA sijaloadenitis gl. DEFINICIJA To je infekcija preko venskih i limfnih sudova sa povi{enom telesnom temperaturom i op{tom intoksikacijom. Bimanuelnom palpacijom se ose}a infiltrat poda usne duplje. Otok je topao.Glomerulonephritis acuta postanginosa * ** SEPSIS TONSILLOGENES STOMATITISI AKUTNI HRONI^NI SPECIFI^NI NESPECIFI^NI LOKALNI OP[TI 1.Febris rheumatica . Eritem 46 .reumatska groznica . tvrd i bolan. sublingualis = ograni~en na predeo pljuva~ne `lezde periostitis mandibulae = lu~na infiltracija du` kosti mandibule ranula = ograni~en tumefakt na tipi~nom mestu."hladan" tumefakt TERAPIJA Incizija. Leukocitoza.DIJAGNOZA Lividan otok koji se {iri izme|u ramusa mandibule i hioidne kosti. Ne mo`e se nikad pipati prisustvo apscesa zbog dubokog polo`aja zapaljenjskog procesa. drena`a i antibiotici. 7. TH: Antibiotska. STERILNE SEKVELE BETA HEMOLITI^KOG STREPTOKOKA . Pacijent u te{koj intoksikaciji. hroni~an limfadenitis submentalis = prednji deo submentalnog prostora metastaze u submentalne limfne noduse .

8. difterija i druga.primarni afekt obi~no pro|e neprimetno. 12. milijarna forma sluznice usne duplje .crne naslage na gingivama. Nastaju usled lo{e proteze. U ve}ini slu~ajeva oboljenje je primarno.enantemi ili ulkusi na sluzoko`i i tercijarni: povr{ne i duboke gume tvrdog nepca. ali i egzogene toksi~ne materije i sl.noma mycotica . Bi. 11. 7. bakterijske i mikoti~ne infekcije. 3. Stomatitis toxica .ulkus vrha jezika. mikostatici.2. Pb. 9.metallica . leukoza. antibiotici) . koji dovode do bola pri otvaranju usta. sisanje tableta. Me|utim. 5.ulkus usne i jezika i bezbolna vratna limfadenopatija. kao {to su hrana. usled ~ega dolazi do otoka i nekroze tkiva).angulus infectiosus oris Ulceracije ko`e uglova usana pra}ene pojavom ragada. hipovitaminoza B. krvavljenju lezija. usled direktnog lokalnog dejstva nadra`ajnih faktora na sluzoko`u. zapaljenjski procesi u usnoj {upljini mogu biti samo lokalna manifestacija raznih op{tih oboljenja organizma.STOMATITIS Pod stomatitisom podrazumevamo zapaljenje sluznice usne duplje. 47 .stomatogingivitis (Upotreba Hg. Ostali stomatitisi leukoze agranulocitoza avitaminoza B. razne osipne groznice. ali zato ostavlja manifestantni TBC limfadenitis na vratu i sekundarna) LUETICA (primarni . vitamin B.Plaut-Vincenti purulenta seu suppurativa gangrenosa . Rastvorljive soli metala nalaze se u krvnoj cirkulaciji i u kontaktu sa hidrogen sulfidom koji se stvara oko zuba usled detritusa kao produkt reakcije daju nerastvorljivi olovo sulfid koji se deponuje u desnima. C diabetica gravidarum allergica (ru`. 10. kao {to su: dijabetes. u farmaciji kod pravljenja lekova ili u industriji . sekundarni . ZAPALJENJA SLUZNICE USNE DUPLJE . TH: otkloniti uzrok. 6. 4. {arlah. mikroorganizmi. Crvenilo ugla usne se nastavlja fisurom i edemom ugla usne. Stomatitis Stomatitis Stomatitis Stomatitis Stomatitis Stomatitis Stomatitis Stomatitis Stomatitis catarrhalis seu simplex herpetica seu vesiculosa pustulosa (pseudo)membranacea ulceronecrotica .soor specifica TBC (primarna .

Uzroci su: mehani~ki (kariozni zubi). farinksu ili jeziku. uve}ane papile. 2. c) oblo`enost jezika kod oboljenja `eluca i sl. ove skrame se pretvaraju u tamno sivo prljavu koru (oblo`eni jezik) na kojoj se mogu javiti pukotine.Zapaljenjskim procesom mogu biti zahva}eni samo pojedini delovi usne {upljine. Do pojave mehuri}a obi~no dolazi na mestima gde je epitel sluzoko`e deblji. ispunjene bistrim seroznim ili lako zamu}enim eksudatom.`drelo. Ne{to izra`eniji u odnosu na drugu regiju iako je proces generalizovan . diskretni. duvan. Sitni. dolazi do sanacije procesa. mekom nepcu.STOMATITIS SIMPLEX Tako|e difuzni zapaljenjski proces u usnoj {upljini. ote~enoj labijalnoj. Po prskanju mehuri}a javljaju se erozije ili sitne ulceracije sa crvenim uzdignutim ivicama i `uto sivim dnom. AKUTNI PUSTULOZNI STOMATITIS Karakteri{e se pojavom mehuri}a koji su ispunjeni gnojem (pustula) na hiperemi~noj i edematoznoj sluzoko`i usne duplje. deskvamacija epitela i brazde. 3. prozirni mehuri}i . suv. ERITEM Naj~e{}u i najbla`u formu difuznog inflamatornog procesa sluzoko`e usne {upljine. nabubrele. AKUTNI HERPETI^NI ILI VEZIKULOZNI STOMATITIS To je naj~e{}e manifestacija primarne infekcije izazvane virusom herpes simplex. crven.gingivostomatitis. termi~ki (vru}a jela i pi}a). ili se razvijaju i erozije. jezik je crven i gladak usled atrofije fungiformnih i filiformnih papila. AKUTNI KATARALNI STOMATITIS . Erozije posle prskanja su dublje i 48 . Kod te`ih oblika ovog oboljenja. glossitis. Prema izgledu razlikujemo: 1.glositis karakteristi~nog izgleda. pre svega perniciozne anemije. razne hemijske materije). nos. a posebno deskvamacijom epitela izra`enim na usnama i jeziku. lingvalnoj ili bukalnoj sluzoko`i. ali pra}en sluznom ili sluzavo gnojnom sekrecijom. TH: higijena usta i ponekad antibiotici. koji po~inje hiperemijom i edemom sluzoko`e. odnosno izle~enja ili pak prelazi u neku od drugih formi stomatitisa. Deskvamacija mo`e biti vrlo izra`ena tako da zajedno sa nakupljenom sluzi dovodi do stvaranja prljavo sivih skrama na jeziku. b) anemija. izgled maline ili jagode. hemijski (alkohol. sluzoko`a usta i usana je bleda i `u}kasta. sa pojavom ekskorijacije u vidu crvenih mrlja i brazda na vrhu i ivicama jezika . Oboljenje obi~no i{~ezava po prestanku delovanja faktora. tj. ili usled prelaska infekcije iz okoline . dok su ostale regije intaktne pa se tada upotrebljavaju i posebni nazivi: cheilitis. na hiperemi~noj. pra}en hiperemijom i ja~im ili slabijim edemom sluzoko`e u zavisnosti od ja~ine i du`ine trajanja lokalnog nadra`aja. 4. gingivitis.Moller-Hunterov glositis.vesiculae (male) i bule (ve}e). prodiru}i ispod epitela jezika. Stomatitis kao posledica oboljenja infektivne prirode: a) {arlah .

cancrum oris. Kao crni bezbolni plik na sluznici obraza . Prvo uvek vezikule a potom ulceracija. higijena. strano telo. ispiranje usta Betadinom. foetor ex ore. sa tvrdim infiltratom okoline. Promene mogu biti solitarne i multiple.silazna flegmona . drhtavice. infekcije operativne rane. anus. Mogu biti akutne. sa eventualnim zahvatanjem pleure i perikarda i gnojnog pleuritisa ili perikarditisa. autoimuni faktori. sivoru`i~aste ili `u}kaste boje. Sre}e se naj~e{}e sekundarno kod infekcija `drela i to difteri~ne. ~vrsta. Mogu}e komplikacije su: • difuzno zahvatanje poda usne duplje du` krvnih sudova do medijastinuma . sa tamnocrvenom ivicom na ina~e hiperemi~noj sluzoko`i. vilice. Nastaje najverovatnije usled dejstva fuziformnog bacila i spirile. 5. 8. vreme nicanja zuba. • ili putem krvi . naj~e{}e lokalizovan na sluzoko`nim prevojima. infektivne mononukleoze i sl. uz gubitak imuniteta. genitalije `ene). alergija. Usna je nate~ena. ili se mogu javiti u intervalima od mesec ili godinu dana. uz 49 . Izaziva bol koji ote`ava ishranu. bol u ustima. STOMATITIS GANGRENOSA (N O M A) VODENI RAK (CANCER AQUATICUS) To je nekroza mekih tkiva i kostiju odgovaraju}e regije (lice. vrh jezika i tvrdo nepce. Ulkusi na predilekcionom mestu .septikemije. nedostatak vitamina.brojnije. AFTOZNI STOMATITIS Karakteri{e se pojavom okruglastih ulceracija tanjirastog izgleda. TH: 10% argentum nitricum. pove}ana. su isklju~ivo lokalizovane na nepcima odoj~adi. napete i zategnute sluzoko`e.PLAUT-VINCENTI To su difuzne sive. kortikosteroidi lokalno. Etiolo{ki dolaze u obzir: mikroorganizmi.trigonum retromolare. STOMATITIS PURULENTA SEU SUPPURATIVA Zapaljenje ide kao flegmonozni ili apscediraju}i proces. Flegmona usne nastaje ili usled traume. a javlja se ili iz vezikuloznog sekundarnom infekcijom. tro{ne pseudomembrane udru`ene sa eritemom oralne sluzoko`e. kada postoje i jedne i druge promene ili je od po~etka uzeo takav tok. Razmek{anjem flegmone ili od po~etka mogu nastati i apscesi. kao i na podu usta. TH: Antibiotici. hipersalivacija.fuzospirohetoza. 10% hromna kiselina. Tilaksilom. regionalna limfadenopatija. STOMATITIS PSEUDOMEMBRANACEA . najverovatnije nastale usled mehani~kog pritiska pri dojenju ili brisanju sluzoko`e usta. psihogeni faktori.edem glotisa i ugu{enje. salvarsan. Mikroskopski se radi o nekrozi epitela sa talo`enjem fibrina na povr{ini promene. Bednarove afte 6. angine Plaut-Vincenti (fuziformni bacil i spiroheta tipa Borrelia Vincenti) . H2O2. karioznih zuba. udru`ene sa gastrointestinalnim poreme}ajima. • iz usne {upljine u grkljan . 7. prelaskom gnojnog procesa sa zuba. Hexoralom. Visoka telesna temperatura. Flegmona jezika. usled stranog tela i povrede.angina Ludovici!.

drhtavicu. tzv. proliv. o kome }e se ovde pisati. U njegov sastav ulaze dve palatinalne tonzile.biopsija. Leukoplakija je hiperkeratozna prekancerozna promena sivo beli~aste boje. te su oduvek predstavljale predmet raznih ispitivanja. Bol usled pucanja promena. TH: ukloniti faktor. ~etvrta tonzila. Beli~aste skrame mle~nog izgleda. Dva su klju~na pitanja koja se moraju objasniti i na koja se mora odgovoriti. hirur{ko otklanjanje. sa lokalnom ili difuznom hiperplazijom epitela sluzoko`e i pojavom oro`avanja. 9. adenoidne vegetacije i lingvalna tonzila. 50 . povi{enu telesnu temperaturu. Uloga zdrave tonzile u organizmu. zubne proteze). TH: EX antibiotike ili paralelno sa njima mikostatike. Te aglomeracije nose naziv Waldeyerov limfati~ni prsten. NaHCO3. difuzne membrane stvaraju. sepsu. lo{e op{te stanje. sluznice usne duplje ili jezika. OSTALI STOMATITISI (Vidi gore) HRONI^NI STOMATITISI Oni imaju prete`no produktivni karakter. Najimpozantnije su u tom prstenu nep~ane tonzile i adenoidne vegetacije. Nastaje usled hroni~ne iritacije (alkohol. * ** TONZILARNI PROBLEM KLINIKA ZA OTORINOLARINGOLOGIJU I MAKSILOFACIJALNU HIRURGIJU BEO GR AD Prof Dr Spalajkovi} Mirjana U sluzoko`i farinksa nalaze se aglomeracije limfoidnog tkiva koje su raspore|ene u obliku prstena oko u{}a `drela.te{ku intoksikaciju.10% borglicerin. pa i aspiracionu pneumoniju.SOOR Izazvan je candidom albicans. 1% gentiana violet. 10. subepitelnim sitno}elijskim infiltratom plazma }elija i hiperplazijom limfnih folikula. Hirur{ki intervenisati kontraindikovano! Sanacioni grubi o`iljci popravljaju se plasti~nom hirurgijom. vezane za sluzoko`u. takozvani "tonzilarni problem". i lokalni tretman . po skidanju krvare. redovne kontrole. dve tubarne tonzile. vitamin A u velikim dozama. TH: Antibiotici i 5% soda bikarbona. fetor. Dg . duvan. Razli~iti rezultati tih ispitivanja i razna obja{njenja i mi{ljenja koja su iz njih rezultirala i koja doskora nisu mogla da se usklade. za~ini. jer ona predstavljaju te`i{te ovog problema: 1. kod male dece ili starijih i iscrpljenih bolesnika. predstavljaju veliki problem. dijabetes). kod hroni~nih oboljenja (TBC. MIKOTI^NI STOMATITISI MONILIASIS . hormonski.

Zidovi kapilarne mre`e su izuzetno tanki. IMUNITET Organizam raspola`e za svoju odbranu izvesnim brojem mogu}nosti. O tonzilarnom problemu se razmi{lja i diskutuje jo{ od Hipokrata. ali je sigurno veliki sude}i bar po tome {to svake godine na ve`bama imamo sve manji broj studenata sa prisutnim krajnicima.obrt od oko 5 miliona £. Obja{njenje ovih novijih saznanja bi}e nam mnogo lak{e ako se malo podsetimo na histolo{ku gra|u tonzile. U XVI veku Ambrois Pare. Me|utim. veliki francuski hirurg. Pre 50 godina se smatralo da operacija krajnika otvara put infekciji tuberkuloznim bacilima. ispitivao tonzilarno tkivo i opisao germinativne centre za koje je smatrao da imaju lipoliti~ku aktivnost. neophodno je da se stavovi bar donekle usklade. Razlikujemo dve osnovne vrste imuniteta: 51 . Opisan je i poznat fenomen retikuliranja epitela kripti koji se zove i Stönrov fenomen (nastaje usled prodora limfocita me|u }elije epitela kripti.000 tonzilektomija . Sekundarni folikuli odlikuju se velikim okruglim srednjim delom koji je svetle boje i koji predstavlja germinativni centar limfocita i periferijom koja je tamnija. Od tada se situacija postepeno menjala i u raznim zemljama je elan kojim su se tonzile vadile do`ivljavao svoje uspone i padove.2. Ne raspola`em podacima koliki je broj godi{nje tonzilektomiranih u na{oj zemlji. retikularne mre`e i tonzilarnih kripti ~iji je epitel plo~asto slojevit i veoma tanak. Mi{ljenje da zdrave tonzile imaju odre|enu za{titnu ulogu sve je vi{e imalo pristalica. odnosno do kog trenutka mo`emo bolesnu tonzilu le~iti konzervativno bez opasnosti po organizam et vice versa. Histolo{ki se tonzile sastoje od sekundarnih limfnih folikula (Fleming ih je nazvao sekundarnim jer primarnim limfnim folikulom naziva svaku grupaciju limfnog tkiva). Iz ova dva pitanja proizilazi i tre}e. odnosno tehnike imunolo{kih ispitivanja moglo se dokazati da tonzile imaju va`nu ulogu u stvaranju imuniteta i da predstavljaju imunokompetentno tkivo. {to je va`no kod {irenja infekcije. Cela gra|a tonzile je pode{ena tako da {to bolje i {to lak{e uspostavi kontakt izme|u antigena-bakterije i antitela. a sve ve}i broj operisanih. Kada tonzile treba operisati a kada ih ~uvati. plazma }elije i makrofagi. Ova tamnija zona ne obuhvata ceo centar ve} samo jedan njegov deo ~ine}i kao neku kapu koja odvaja germinativni centar od retikularnog epitela kripti. Op{irnije o istorijatu tonzilarnog problema se mo`e ~itati u Medicinskoj enciklopediji pod slovom "T". ali se ni{ta definitivno ni konkretno nije dokazalo {to bi objasnilo vrstu i mehanizam te za{tite. a obja{njava se pozitivnim tropizmom }elija epitela kripti prema limfocitima). {to je industrija od oko 375 miliona $. u Engleskoj se godi{nje izvr{i oko 200. Ovo su pitanja o kojima je bilo mnogo kontroverznih diskusija. iz sekundarnih limfnih folikula. a ni danas nisu svi autori istog mi{ljenja. tj. Tek sa razvitkom imunologije. Fleming je 1885. ako se zna da je tonzilektomija jedna od naj~e{}ih operacija uop{te. kada smemo ukloniti tonzile bez {tete po organizam. god. Prema nekim podacima u SAD se u~ini godi{nje oko milion tonzilektomija. a to je da li postoje parametri koji defini{u obolelu tonzilu koju treba operativno odstraniti. utvrdio je da su tonzile posebni organ koji imaju funkciju limfne `lezde (~vora). Jedna od njih je imuna reakcija. Limfno tkivo tonzile ima samo eferentne limfne sudove. U nje mu se nalaze limfociti sa manjom citoplazmom.

IgD i IgE. deli se na centralni limfoidni sistem. Zahvaljuju}i napretku tehni~kih mogu}nosti ispitivanja danas smo u stanju da pomo}u imunofluorescencije u tkivima i imunoelektroforeze u sekretima doka`emo prisustvo. IgA . penicilin.glavna funkcija je spre~avanje nadiranja stranih mikrobskih organizama i }elija ka op{tem imunolo{kom sistemu. IgA.predstavlja glavni deo antibakterijskih. Jedna od najva`nijih osobina koje poseduju `ive }elije je sposobnost da mogu da uni{te aktivnost razli~itih stranih supstanci koje napadnu organizam a da pri tom ne pretrpe promene koje bi uticale na njihove osnovne osobine. Ima ih najvi{e. 2. hemoliza. retikuliranje epitela kripti. Po~etak reakcije Ag-At je u tonzilama. IgD . koje je imunolo{ki kompetentno. vaginalnom sekretu. I samo postojanje kripti omogu}uje ve}i kontakt tonzila sa bakterijama (antigenima). gamaglobulin. antivirusnih. Kako su kapilari tonzila veoma tankih zidova. sada se upotrebljava samo za preparate koji sadr`e izolovane frakcije iz humane krvi). Antigen mora da pro|e kroz epitel da bi do{ao do }elije koja }e dati imunolo{ki odgovor. anti-Rh antitela. slezina i limfno tkivo digestivnog i Taj periferni limfoidni sistem mo`emo zamisliti kao jedan tubus na ~ijem po~etku su tonzile a na zavr{etku apendiks.njega sinteti{e fetus. Kod nekroze tkiva pojavljuje se u ve}im skupinama (bolesne tonzile). U imunologiji centralnu }eliju predstavlja limfocit. 52 . nazalnoj mukozi. Imuna reakcija antitelima koja cirkuli{u u krvi i koja vezom antigen-antitelo (AgAt) uslovljava humoralni imunitet. Veliki broj raznih proteina predstavljaju hemijsku osnovu za izgradnju molekula antitela i oni se danas nazivaju imunoglobulini (stari naziv za serumske proteine koji sadr`e antitela. Dakle. IgM. Tonzile su periferni limfoidni organ. to omogu}ava antigenima odnosno bakterijama da lak{e dospeju do limfocita. prenose se pasivno od majke na plod. mukusu tankog creva. a to je limfocit. suzama. Celularna imuna reakcija gde se reagovanje Ag-At vr{i na taj na~in {to se stvara selektivna populacija limfocita koji imaju istu ulogu kao antitelo u odnosu na molekulu koja je izazvala njegovo formiranje (zna~i. Najdu`e `ive i grade se relativno brzo.glavni zadatak im jo{ nije otkriven. proteini iz mleka itd. Postoje T i B limfociti. Sa tonzilama po~inje sistem limfoidnih }elija. U nekim drugim slu~ajevima prodor stranog antigena mo`e dovesti do stanja preosetljivosti koja predstavlja osnove patolo{kog procesa kod alergije. fiksacija komplementa. a ne njihovo razaranje. respiratornog trakta. tj. aglutinacija. IgG . Postoje radovi koji navode aktivnost antitela prema izvesnim antigenima kao {to je insulin. Sekretorni IgA se javlja u polimernom obliku. Izgleda da zbog toga i postoji pozitivan tropizam }elija epitela kripti prema limfocitima.1. Limfoidno tkivo. Ta klasa je najvi{e zastupljena u telesnim sekretima: pljuva~ki. Antitela su sposobna da reaguju na specifi~an na~in sa razli~itim supstancama koje nazivamo antigeni. koji kod ~oveka predstavlja timus i periferni limfni sistem koji sa~injavaju: limfne `lezde (~vorovi). Dete sa prvim udisajem uvla~i i prvi antigen koji dolazi u kontakt sa limfnim tkivom tonzile. koli~inu i karakteristike lokalne produkcije imunoglobulina. U izvesnim slu~ajevima imune reakcije se razvijaju u pozitivnom smislu i predstavljaju odbranu organizma od infekcije. Kod ljudi je utvr|eno postojanje 5 klasa imunoglobulina: IgG. odigrala ulogu antigena). Ispoljava za{titnu ulogu prema velikom broju bacila i antigena i odgovoran je za veliki broj specifi~nih aktivnosti kao {to su: precipitacija. IgM . prostati~noj te~nosti. IgA predstavlja primarni odbrambeni mehanizam protiv lokalne infekcije.

preciznije geneza recidiviraju}ih infekcija gornjih respiratornih puteva. a Diebold i Nezelof l971. IgG se nalazi tako|e tu. nesposobnu za produkciju imunoglobulina. god. Germinativni centri mogu dosti}i velike razmere. . Treba uvideti koliko je uzaludno. god. Smatra se da se koncepcija faringealne patologije. ali ga ima vi{e u germinativnim centrima. da postoji nagli pad sekretornih IgA nakon tonziloadenoidektomije.. efikasnost i relativna autonomija lokalnih imunitetskih procesa rinofaringealne sfere koja se lokalnim imunitetom sluzoko`e opire spolja{njem napadu. Nekoliko faktora govori u prilog ovoj autonomnosti. naravno da ih treba operisati. Dokazano je prisustvo. Ove morfolo{ke modifikacije uop{te ne postoje kod osoba koje imaju kongenitalnu hipo ili agamaglobulinemiju. Prema tome. . a na prvom mestu prisustvo sekretornog IgA II S.se vezuje za mastocite i bazofile iz krvi {to dovodi do otpu{tanja histamina i drugih farmakolo{ki aktivnih supstanci pri dodiru sa antigenom koji je ovde alergen. za svoje radove na dokazivanju primarne strukture molekula imunoglobulina dobili Nobelovu nagradu za medicinu i fiziologiju. pa ~ak i {tetno u de~ijoj patologiji boriti se po svaku cenu protiv ovih manifestacija koje su nekada te{ke. dok se IgM nalazi samo u germinativnom centru. Grabbe i Heremans su l967. U drugoj studiji isti autor pokazuje na kulturi tkiva pove}anu produkciju antitela od strane tonzile posle subkutane injekcije antigena. te{ko ga razaraju ~ak i fermenti i samim tim je vrlo efikasan u odbrani epitelijalnih povr{ina. Bez obzira na ove razlike mo`e se konstatovati: Nos i farinks predstavljaju mesto sa pove}anom produkcijom imunoglobulina.identi~ni rezultat za tkivo tonzila i tkiva adenoidnih vegetacija. ali predstavljaju postepen razvoj imunitetnih snaga. Zna~i da tonzila ima imunolo{ku memoriju i da se prema tome pona{a i kao (ne regionalna) limfna `lezda. da mogu da "zarobe" antigene koji su prisutni u usnoj {upljini. Ova "patologija adaptacije" predstavlja nu`no zlo kojim moramo upravljati.12 god. Raspored }elija koje produkuju imunoglobulin u faringealnom tkivu ima sli~nosti sa onim kod limfnih `lezda i slezine. tj. . a razlikuje se od onog u crevima.kvantitativno ima najvi{e IgD. Na osnovu toga se mo`e zaklju~iti: Hipertrofija i hiperplazija limfoidnog tkiva tonzila je konstantna. ako su tonzile pretvorene u gnojnu spu`vu.aspekta deficita lokalne produkcije imunoglobulina.topografski se IgA nalazi uglavnom u horionu Malpigijevog sloja epitela kripti i u germinativnim centrima. ali neki drugi autori su imali suprotne rezultate. sada sagledava sa novog aspekta . Obilje plazmocita govori o intenzivnoj imunitetskoj aktivnosti tonzila. South je dokazao da postoji dosta odre|ena korelacija izme|u infekcije i sni`ene koli~ine sekretornog IgA kod dece. tj. {to treba povezati sa starim iskustvom o velikom broju poliomijelitisa nakon tonzilektomije. ali ako izvadimo tonzile koje su 53 . Porter i Edelman su 1972. Radi se o autonomnom sistemu koji je od prvorazrednog zna~aja. koji su imali ozbiljne zapaljenjske reakcije gornjih disajnih puteva i na{li su slede}e: . god. Ovaj IgA ima veliku stabilnost. a ne iskoreniti po svaku cenu. uradili imunofluorescentne analize biopsija tonzile kod serije bolesnika od 6 meseci do 11 god. Dokazano je kod dece od 4 . dok su IgA i IgM smanjeni. {to je vrlo va`no u pogledu lokalnog imuniteta. stimuli{e stvaranje IgE. Surjan u jednoj studiji pomo}u imunolo{kih metoda dokazuje da se tonzile mogu pona{ati kao regionalne limfne `lezde.ovi su odnosi isti bez obzira na uzrast.IgE . ali su maksimalne koli~ine IgG i IgA na|ene kod odrasle dece i odraslih osoba. Alergolozi nazivaju alergenima svaki antigen koji izaziva.

Epitel je rastresit i u njega ulaze vlakna retikularnog tkiva tonzilarne strome. hipertrofija koja ne odgovara dobu bolesnika. specifi~ni i nespecifi~ni limfadenitis vrata. kada su svi fokusi sanirani. ponavljani peritonzilarni apscesi.do 2-3 reda }elija. • • • • • deca ispod tri godine. Indikacije za tonzilektomiju: ~este gnojne angine. klicono{tvo (difteri~no. • akutne infektivne bolesti. hiperemija prednjih nep~anih lukova.nakon intern. bolesnici sa reumati~nim oboljenjima i fokalnim infekcijama (monoartritis. a u kriptama sve 54 . verifikacija tumora tonzile. evolutivna bubre`na i Apsolutne: reumati~na oboljenja).Plo~asto slojevit bez oro`avanja. • febrilna stanja. evolutivna TBC. a bolest jo{ traje Kontraindikacije: • • • • • • • • • • • • bolesti hematopoeze. ex iuvantibus. naro~ito jugodigastri~ne `lezde. Bogato je infiltrisan limfocitima i 1. • • • • • Lokalni znaci oboljenja: nejednaka veli~ina tonzila. stafilokokno).samo delimi~no obolele a koje mo`emo le~enjem osposobiti. pripreme. logi~no sledi pitanje procene obolelosti tonzila i indikacije i kontraindikacije za tonzilektomiju. kratko nepce. Nakon ovoga. atrofi~ni rinitisi i faringitisi. bolesnici sa dijabetesom. • te{ka op{ta oboljenja (malignomi. neuritis. stanje odmah posle angine. atrofija koja ne odgovara uzrastu. hipertrofija koja pravi smetnje. * ** Relativne: TONZILARNI PROBLEM (2) GRA\A PALATINALNE TONZILE tanji . gde se o~ekuje jako krvarenje. Epitel . mikoza tonzila. streptokokno. u nekim slu~ajevima upornog ka{lja. Na povr{ini debeo. ciroza jetre. sr~anim manama i hipertenzijom . hroni~na cervikalna adenopatija. Kripte se zavr{avaju epitelnim pupoljkom. foetor ex ore. iridocyclitis) ako je dokazana veza izme|u ovih oboljenja i oboljenja tonzila (postojanje angina ili peritonzilarnog apscesa). na{kodi}emo organizmu jer mu uklanjamo najva`niji deo farinksa.

polimorfonuklearnim leukocitima i plazmocitima. Involucija tonzila: . Normalne tonzile ne prelaze ravan nep~anih lukova. carotis externae na razne na~ine. Vaskularizacija tonzile palatine . . a ona odgovara proliferacijom veziva i mno`enjem i urastanjem krvnih sudova.a.adenoidne vegetacije po~inju involuciju u pubertetu a zavr{avaju do 25. 55 . 3.a. carotis externa se nalazi lateralno od tonzile u parotidnoj lo`i. Lingvalna tonzila ima plitke kripte. Tako limfociti koji produkuju IgA (ve}im delom sekretorni) se skupljaju pod samu bazalnu membranu ili u germinativne centre folikula. carotis interna je pozadi i lateralno u retrostiloidnom delu parafaringealnog prostora i bli`a je tonzili od eksterne. nastaje invaginacija epitela drugog faringealnog d`epa u farinksu. Vezivno se {iri na povr{inu tonzile u obliku septa i trabekula koje dele limfne folikule. Epitel urasta u vezivnu podlogu.manje polimorfonuklearnim leukocitima. a od podloge jezika nije jasno ograni~ena ve} folikuli idu i u mi{i}e jezika.a. pharyngicae ascendens . 4.ispunjava prostore izme|u limfnih folikula. Vene prate arterije i odlaze u v. a iz njih u v.a. U IV mesecu intrauterinog `ivota. a vezivo na kojem le`e nije kompaktno. sadr`e B i T limfocite kao nosioce humoralnog i celularnog imuniteta. Iz sudova izlaze bela krvna zrnca i infiltriraju subepitelno tkivo formiraju}i primarne limfne folikule.do tre}eg meseca primarni. facialis. B limfociti pokazuju grupisanje u pojedine delove tonzile u zavisnosti koji imunoglobulin produkuju. Na sli~an na~in urastanjem epitela u vezivnu podlogu nastaju i ostale tonzile. a delom i glossopharyngeusa. Uz bogatu vaskularizaciju to je ~ini delikatnom za operaciju. a posle toga sekundarni. 2. naj~e{}e od: . godine.a. Retikuloendotelno tkivo . Tonzila nema svoju kapsulu. Adenoidne vegetacije nemaju prave kripte. pa se ka`e da adenoidi "nemaju kapsulu". Limfni folikuli . prose~no udaljena oko 1 cm. Tonzile imaju samo odvodne limfne sudove ba{ kao i sluznica `drela sa kojom tonzila ~ini jednu anatomsku i funkcionalnu celinu. a tek krajem I godine poprimaju definitivnu gra|u. a nisu posebni organi.koje sa lateralne strane pokriva tonzilu pripada fasciji gornjeg konstriktornog mi{i}a. Limfociti su najbrojniji. Kripte su ispunjene limfocitima. leukocitima i deskvamiranim epitelom i stranim ~esticama.tonzila dobija krv od a. ali mo`e i manje. koji migriraju iz tonzilarne strome u kripte i na povr{ini tonzile. Bogato je slobodnim limfocitima. palatinae descendens Topografija . Limfociti koji ~ine folikul nisu nastali u tonzili ve} su do{li tu cirkulacijom. Inervacija je: senzitivna od trigeminusa preko pterigopalatinskog gangliona. nosioci nezrelih limfocita. retromandibularis i v. Vezivno tkivo . palatinae ascendens . EMBRIOLOGIJA Palatinalne tonzile nastaju krajem embrionalnog `ivota. jugularis externu i internu.

a sama tonzila dobra podloga za odr`avanje i umno`avanje bakterija (kao farma) odakle one ugro`avaju ceo organizam zahvaljuju}i bogatoj krvnoj i limfnoj drena`i i {irokim i brojnim vezama sa centralnim krvotokom nastaju septi~ne komplikacije.deca sa hipertrofi~nim tonzilama zaostaju za decom sa normalnim tonzilama 6 meseci u rastu i 12 meseci u te`ini. a naro~ito limfocita memorije. usta.primarni imuni odgovor. ili sterilne sekvele hroni~nog tonzilitisa (streptokok beta hemolitikus) koje po~ivaju na autoimunim mehanizmima. A. a ve}im u tkivo i na povr{inu tonzile. Od posebnog je zna~aja sekretorni imunitet.T limfociti i tip IV imunog odgovora. tako da se kasnija sekundarna imuna reakcija (alergija) mo`e desiti na bilo kom Zahvaljuju}i kretanju limfocita kroz krvotok. 24 meseca). za koji su odgovorni IgA. a ostvaruje se preko: • humoralnog imuniteta . re|e posledica op{tih 56 . FIZIOLOGIJA TONZILA I OSTALOG LIMFATI^NOG TKIVA Tonzile su deo `drela u kojem je limfati~no odbrambeno tkivo vi{e skoncentrisano nego u ostaloj sluzoko`i `drela. zubi). Specifi~na odbrana po~iva na sekundarnom imunom odgovoru. `ari{ne bolesti.B limfociti i prva tri tipa imunog odgovora i • celularnog imuniteta . Isto tako se sekundarni imuni odgovor desi i na tonzilama. Izme|u dece sa velikim tonzilama i dece bez tonzila ta razlika ide na dvostruko (12 tj. naj~e{}e mesto ulaska infekcije. na tonzilama senzibili{e ceo organizam na doti~ni antigen. Razoreni epitel tonzila i nefunkcionalno limfno tkivo su {irom otvorena vrata bakterijama.. HRONI^NA GNOJNA ZAPALJENJA TONZILA DEFINICIJA To su zapaljenja nastala kao posledice hroni~nih infekcija samih krajnika ili infekcije iz susednih organa (nos. ko`a) na kojoj antigen dospe. u crevima (nutritivna alergija). koji samo manjim delom idu u cirkulaciju. Tonzile su korisne samo dok su zdrave. senzibilizacija . a B. tkivu (npr. koji olak{ava transport ovih antitela na povr{inu i ~ini ga otpornim na razne enzime. fagocitoze lu~enja }elijskih enzima po~ev od povr{ine tonzila (limfociti i leukociti). Nespecifi~na tkivna odbrana se sastoji iz: • • naro~ito izra`eno u tkivu tonzile koje je bogato }elijama nespecifi~ne odbrane • filtracije u mre`i RES-a. a naro~ito respiratornog. One ~ine unutra{nji Waldeyerov prsten koji zajedno sa solitarnim limfnim ~vori}ima `drelne sluznice ~ini prvi odbrambeni bedem ne`ivim i `ivim stranim korpuskulima koje ugro`avaju organizam. paranazalne {upljine. posebno proteolize. Skoncentrisane su na ulasku u respiratorni i digestivni put jer je sluznica ovih puteva. bez obzira {to je primarni imuni odgovor bio npr. Bolesne tonzile gube svoju odbrambenu ulogu i direktno ugro`avaju organizam. godini i ona traje ~ak do starosti kada atrofiraju. Uticaj tonzila na napredovanje deteta . Sekretorna komponenta je jedan glikoprotein vezan za IgA.palatinalne tonzile po~inju involuciju ve} u 5-6.

recidivantnih infekcija ({arlah, difterija), re|e hroni~ni sinusitisi. Naj~e{}e se sre}e u uzrastu izme|u 4-15. godine. 1. TONSILLITIS PHARYNGEA CHRONICA - ADENOIDITIS CHRONICA 2. TONSILLITIS CHRONICA TONSILLITIS CHRONICA Hroni~no zapaljenje nep~anih krajnika se karakteri{e promene u epitelu koji biva razoren, naro~ito u kriptama. Povr{ne ulceracije, zaostajanje deskvamiranog epitela u kriptama, nagomilavanje masnih kiselina, holesterina i bakterija formiraju sastav tonzilarnih d`epova. Bakteriolo{ki se u ovakvim tonzilama nalaze streptokoke, pneumokoke, stafilokoke, Klebsiella pneumoniae, Escherichia colli, anaerobne bakterije, gljivice. Kod 5% slu~ajeva hroni~nog tonzilitisa histolo{ki nalazimo znake TBC hroni~ne infekcije sa epiteloidnim i d`inovskim Langerhansovim }elijama. Limfni folikuli bivaju razoreni i izmenjeni vezivnim tkivom koje pro`ima i ostatak strome (RES) Dakle, postoji limfocitna, leukocitarna i plazmocitna infiltracija sa bujanjem vezivnog tkiva. Postoji pove}ana permeabilnost kapilara, poreme}eni odnosi arterijske, venske i limfne cirkulacije. Ove je slika terminalnog stanja hroni~no upaljene tonzile, kada je njena funkcija potpuno uni{tena. Do tog stadijuma vodi prelazni, koji traje godinama, i u kojem je tonzila sve manje korisna a sve vi{e {tetna, kao stalno `ari{te infekcije i {irom otvorena

vrata za ulaz bakterija.
DIJAGNOZA ANAMNEZA

Mogu da postoje dva oblika i to: hipertrofi~ni i atrofi~ni oblik.

^este upale - gnojne angine, peritonzilarni apscesi. Na osnovu ~ega razlikovati zdravu od bolesne tonzile, koji su to klini~ki znaci, koji u zajednici sa drugim podacima o bolesti, mogu odlu~iti da li je tonzila obolela ili nije? KLINI^KA SLIKA

Simptomatologija
• zadah • umereni bol pri gutanju u jednoj ili obe tonzile, koja nastaje sa egzacerbacijom

zapaljenja
• promena boje ili ~isto}e glasa zbog veli~ine • ose}aj stalne ispunjenosti `drela, potreba za hrakanjem • povremeni bolovi koji zra~e u uvo usled punjenja kripti detritusom pa po izbacivanju

bol prestaje
• uporni ka{alj • bezbolni otok na vratu, znak probijanja tonzilarne barijere.

Mogu} je i bol u abdomenu! 57

za uzrast uzimaju}i u obzir limfati~nu konstituciju, mada klini~ki tonzile mogu i ne moraju biti uve}ane, a njihova veli~ina i nije presudna. 2. Gnojni detritus - gnoj - te~an ili ~vrst koji se na pritisak cedi, cisti~ne {upljine u kriptama sa kazeoznim masama, kalcifikacije - tonzilolitijaza.

1. Veli~ina - hipertrofi~ne ili male i atrofi~ne - obi~no se ka`e da ne odgovaraju

zadebljala ivica, otok zadnjih lukova, sinehije izme|u tonzile i lukova. sa egzacerbacijama.

3. O`iljno izmenjene tonzile 4. Asimetri~ne tonzile 5. Hiperemija prednjih nep~anih lukova (Frankeov simptom) - tamno crvena i

6. Hroni~ni otok jugulodigastri~nog i submandibularnih limfnih nodusa - posebno

Laboratorija
Bris gu{e, leukociti kod egzacerbacija, anemija, ASTO, SE, ? DDG: fiziolo{ko uve}anje tonzila i malignomi. Tonzile predstavljaju naj~e{}u `ari{nu fokalozu (60%) i to ne samo palatinalne tonzile, ve} i ostale tonzile u `drelu, kao i cela sluzoko`a gornjeg respiratornog trakta, posebno `drela jer je bogata limfnim tkivom. Zatim i: zubi, bronhiektazije, holecista, prostata - daju bakterije, toksine bakterija i produkte tkiva. TERAPIJA Hirur{ka - tonsillectomia Me|utim, "vr{iti tonzilektomiju bez opravdane indikacije zna~i poigravati se sa zdravljem i `ivotom bolesnika" - [ercer. INDIKACIJE ZA TONZILEKTOMIJU

Lokalne
1. Tonsillitis - najmanje pet puta za godinu dana, mikoti~na oboljenja, one koje rezultuju febrilnim konvulzijama, sleep apnea sindromom. 2. Recidiv peritonzilarnog apscesa - 4-6 nedelja po smirenju apscesa. Posle drugog - obavezno! 3. Hipertrofija tonzila - koja vr{i opstrukciju disanja, govor, ishrana. 4. Trajno klicono{tvo - difterija ili streptokokna infekcija. 5. Sumnja na maligni proces tonzilarnog tkiva -nejednake tonzile naro~ito kod odraslih osoba. 6. Fetor - tonzilarnog porekla 7. Preparacija n. glossopharyngeusa 8. Stilodinia - elongirani stiloidni nastavak

@ari{ne (fokalne)

58

1. TBC limfnih nodusa na vratu - kad su i tonzile obolele, dakle angine koje uzrokuju adenopatiju vrata. 2. Recidiv akutnih otitisa (usled hipertrofije i infekcije vegetacija) 3. Uporni kataralni hroni~ni otitisi u odraslih 4. Reumatska groznica, glomerulonefritis, febrilne konvulzije, kardiolo{ke i dermatolo{ke indikacije, ataci reumatizma - fokaloze - monoartritis, neuritis, neuritis optikusa, iridociklitis, episkleritis, recidivantni konjunktivitis, horioditis, psorijaza, alopecija, eritema multiforme, urticaria chronica, purpura. - tonzilektomija je glavni i neophodni elemenat u terapiji fokaloza i - tonzilektomija ne uti~e na evoluciju ve} nastalog karditisa i glomerulonefritisa, ali spre~ava recidive reumatoidnog artritisa sa novim atacima karditisa i glomerulo-nefritisa. Kod ovih bolesti njena uloga je preventivna. 5. Uporni ka{alj - hroni~ni tonzilitis, bez uzroka ka{lja 6. Ex iuvantibus KONTRAINDIKACIJE ZA TONZILEKTOMIJU

Apsolutne
1. 2. 3. 4. Hemofilija? ne Leukoze? da Maligni tumori drugih organa - da Evolutivna TBC plu}a - da

Relativne
1. Do 3 godine starosti i stariji od 60 godina. 2. Stanje neposredno posle angine - posle angine 3 nedelje, a posle apscesa 4 nedelje. 3. Evolutivna reumatska i bubre`na oboljenja 4. Epidemija zaraznih bolesti - posle de~ijih infektivnih bolesti 6 nedelja, posle poliomijelitisa ne jer lak{e obolevaju. 5. Profesionalni peva~i 6. Zapaljenja sinusa i usne duplje 7. Atrofi~ni rinitis - apsolutna? 8. Atrofi~ni hroni~ni faringitis - apsolutna? 9. Diabetes mellitus - stabilizacija {e}era. 10. Hipertenzija i sr~ana oboljenja - kompenzacija. 11. Rekonvalescencija - posle hepatita 6 meseci 12. Menzes - 7 dana pre i 7 dana posle ne. 13. Akutne nespecifi~ne plu}ne afekcije. VRSTE TONZILEKTOMIJA - disekciona - chirurgica - giljotina - kriogena - elektrosterilizacija - laser VEGETATIO ADENOIDES CHRONICA DEFINICIJA 59

Anamneza. delovi u predelu ostijuma tube auditive. konstitucionalni faktori. mo`e se u izvesnim slu~ajevima sresti i u odraslih osoba. sa o~ima bez sjaja. febrilne konvulzije. a ne apsolutna veli~ina adenoida.O adenoidnim vegetacijama govorimo kada se radi o uve}anju tonsillae pharyngicae. napredovanja u visini.disanje na usta . Tako se sre}u deca koja imaju jako velike vegetacije. `edna zbog su{enja sluznice `drela. samo njen srednji deo ili pak. grudni ko{ nerazvijen • gornja usna podignuta. usled stalne hipoksije. To su umorna. lo{a ishrana i sl. ETIOLOGIJA To su banalne recidivantne infekcije. progenija • glas ”ravan” . usta?”. Simptomi uve}anog krajnika mogu biti uzrokovani kako njegovom veli~inom tako i zapaljivim procesima u njima.da li hr~e no}u. sinusitis chronica. Oboljenje se sre}e u dece do puberteta (u pubertetu dolazi do involucije tonzile faringike).rhinophonia clausa posterior • ~este glavobolje • stoma~ne tegobe • krvavljenja iz nosa • gotsko nepce • udubljenje u predelu frontalnog nastavka maksile . recidivantni otitis. TBC infekcija (retko). otvorena usta. DIJAGNOZA 1.stalno ”balavo” 3. stanja se pogor{avaju prisustvom adenoidnih vegetacija. Ovo uve}anje mo`e da ima nekoliko oblika: mo`e da bude uve}ana cela faringealna tonzila. alergijska dijateza. Stalna mukusna sekrecija iz nosa . skra}ena • prominiranje zubi}a. . ”Adenoidni facies” • gubitak nazolabijalne brazde • uska nozdrva. 60 . izlo`enost deteta vlazi. bronchitis chronica. Gubitak apetita. PATOLOGIJA To je vezivna ili limfoidna hiperplazija tkiva. Mogu}a su no}na mokrenja i strah. a nemaju nikakve klini~ke smetnje i obrnuto. me|utim. te`ine. pospana deca. no}ni strah) 2.”da li stalno (u toku infekcije je to normalno!) dr`i otvorena (istorijat: sleep apnea. KLINI^KA SLIKA U pojavi simptoma ovog oboljenja najva`niji momenat je odnos uve}anja tre}eg krajnika prema veli~ini epifarinksa. ili ka{lje.

RTG paranazalnih {upljina po Podvincu i lateralni RTG snimak epifarinksa (bitemporalni snimak epifarinksa). stomatolog. TH: ADENOIDEKTOMIJA PEDIJATAR: ”Profilakti~na metoda bez posebnih razloga i bez posebnih rezultata”? KOMPLIKACIJE TONZILOADENOIDEKTOMIJE Komplikacije mogu nastati od momenta davanja anestezije (epimukozna.O. nosa i epifarinksa na bakterije i gljivice (biogram i antibiogram). inhalaciona).DIJAGNOZA se postavlja anamnezom ali i: 1. osetljivost prema suprareninu kod sr~anih bolesnika i obolelih od tireotoksikoze. zbog aplikacije manje doze i boljeg efekta. Prevelika osetljivost bolesnika .S.uve}ane vegetacije u epifarinksu. palpacija epifarinksa? LOKALNI NALAZ . 2. pa levo. bolesnik sa neurovegetativnim smetnjama . 1. 4. 2. .Operaciju raditi frakcionisano: prvo desno. i mesta gde se mogu izazvati refleksi va`ni za `ivot . i{~a{enje temporomandibularnog zgloba. usne. latentne te{ke promene jetre. . inhalacione.) 6.v.Pantocain ili Gingicain nanositi mazanjem a ne prskanjem. jezika.1 mg kod odraslih. zuba. Ubrizgavanje gre{kom Pantocaina ili alkohola u tkivo.bronhijalna astma. mekog nepca. probe govora: m=b (momak). Prevelika doza anestetika . stiloidnog nastavka 61 .Operaciju ne zapo~injati kod jako upla{enih i uznemirenih. Ipak. nutritivne). Pogre{na tehnika aplikacije (ne i. zuba.maksimalno 1 g Novocaina. ni neuralno.sinus caroticus. kogo 7. timpanometrija (Ddg . Komplikacije u toku operacije a) Kolaps b) Obilna krvavljenja c) Aspiracija krvi. gaze d) Povrede nep~anih lukova. sluzavo gnojni sekret u donjem nosnom hodniku. n=d (nenad) i ng=g (kongo) dakle = bobak. uvule.te{ko se podnosi lokalni anestetik. srca .patolo{ka konstitucija ili status thymicolymphaticus. zamu}enost. ni na mesta brze resorpcije. odsustvo detalja na bubnoj opni.M. bris gu{e. dedad. a na prve znake cirkulatornog kolapsa prekinuti anesteziju. infiltraciona. ne na ranjava mesta. bubrega. retrakcija bubne opne. 3. vratnog dela ki~me. alergijske probe (hemijske. 5.. zbog prejake funkcije hipertrofi~nog timusa naglo smanjuje sr~ani glikogen. 3. 4. na 76000 slu~ajeva 6 smrtnih! . a adrenalina 0. ostataka tkiva krajnika. cave ganglion stellatum. KOMPLIKACIJE 1.

6-8 dana posle operacije . larinksa 5. hrakanje sa uklanjanjem tromba. Emfizem vrata 8. Rano krvarenje .nekoliko ~asova posle operacije (nepodvezani ili neretrahovani i nekontrahovani ve}i krvni sudovi posle presecanja posebno kod o`iljnih i prethodnih peritonzilarnih apscesa. mirovanje i sedativ 2. operacija u toku ili neposredno posle infekcija . nepca. Infekcija tonzilarne lo`e 4. ve}i krvni koagulum.prolazna 9. Akutno zapaljenje limfnih ~vorova vrata 7. TH: REVIZIJA (Op{ta anestezija?) uklanjanje koaguluma i ostataka limfnog tkiva kompresija elektrokauterizacija podvezivanje krvnog suda (slobodnim koncem ili de{anom) tamponada tonzilarne lo`e suturom lukova podvezivanje a. Kasno krvarenje . 2. 3. Otitis media acuta Op{te komplikacije 1. poreme}aj faktora koagulacije. zadnja tamponada.pu{a~a. carotis externae transfuzija krvi.usled anestezije . Usled odbacivanja fibrinskih naslaga i stvaranja granulacija. Tromboflebitis vena vrata Septikemije Pneumonije i plu}ni apscesi Pogor{anje reumatskog. 5. Edem uvule. ka{ljanje. porast tenzije. Parafaringealni apscesi 10. rest tonzilarnog ili adenoidnog tkiva. Apscesi usne duplje 6. kao posledica infekcije sa prethodnom povi{enom telesnom temperaturom. Komplikacije posle operacije Lokalne 1.”bolest osmog dana”. 4. Paraliza facijalisa .e) spazam larinksa 2. TH: TERMOKAUTERIZACIJA (ligiranje je nemogu}e) 3. bubre`nog i sr~anog oboljenja Pojava poliomijelitisa * ** CISTE I BENIGNI TUMORI FARINKSA CISTE FARINKSA RETENCIONE CISTE 62 .

RANULA CISTE TONZILARNIH KRIPTI Nastaju usled zatvaranja otvora tonzilarnih kripti. U ovako nastalim cisti~nim formacijama nagomilava se detritus. Mo`e ih biti vi{e na jednoj tonzili, posle zapaljenja tonzila. Sadr`aj je `u}kast, pastozan. TH: Incizija. TORNWALDOVA CISTA NAZOFARINKSA Tornwaldova cista ili nazofaringealna bursa Tornwald, javlja se u oko 3% svih ljudi i predstavlja perzistiranje embrionalne komunikacije izme|u kaudalnog kraja horde i nazofaringealnog epitela. Ova komunikacija se obi~no izgubi u drugom mesecu razvoja, ali mo`e i ostati i rezultovati u zapaljenju i athezijama. Cista je lokalizovana u medijalnoj liniji zadnjeg zida nazofarinksa {ire}i se ka tuberkulumu okcipitalne kosti, ima epitelni pokrov i nazofarinksnu sluznicu. Simptomatologija je razli~ita. Kada nema inflamacije, cista mo`e biti i asimptomatska. Infekcija ciste mo`e prouzrokovati nazofaringealni bursitis, "sore throat", gnojnu postnazalnu sekreciju i disfunkciju Eustahijeve tube. Tornwaldova bolest se karakteri{e se glavoboljama, ~estim infekcijama gornjih respiratornih puteva, astmom i artritisom. Dijagnoza se postavlja indirektnim i direktnim pregledom epifarinksa, ukazuje na cistu sa medijalnim udubljenjem. Treba je razlikovati od hroni~no inflamirane retencione ciste, koja nastaje kao rezultat zapaljenja limfoidnog tkiva sa pojavom nekroza i cisti~nih promena u njemu, jer se ovde radi o faringealnoj mukozi ili epitelu koji na njoj le`i. TH: antibiotici, ali i marsupijalizacija. CISTE FARINGEALNIH KRIPTI Ciste mogu nastati i u kriptama faringealne tonzile, kao posledica lo{e izvedene adenotomije ili inflamacije. U zatvorenoj kripti dolazi do nagomilavanja sadr`aja, koji je produkt zatvorenih peharastih }elija. Sadr`aj je mukozan. Kada ove ciste rupturiraju isprazne se u farinks. Ukoliko porastu, stvaraju smetnje pri disanju. Kad se zagnoje stvaraju apscese. TH: incizija i ekstirpacija. BRANHIJALNE CISTE Ciste branhijalnog {paga su retke. Poti~u od prvog i dorzalnog dela branhijalnih {pagova, ove ciste su obi~no parne, lokalizovane na lateralnom zidu nazofarinksa. Ne {ire se lateralno u meko tkivo vrata. PSEUDOCISTE Parne nazofaringealne pseudociste se javljaju kao posledica longus capitis perimyositisa. Poput intraadenoidnih cisti, pseudociste ne sadr`e epitelne elemente. BENIGNI TUMORI FARINKSA

BENIGNI TUMORI EPITELNOG POREKLA
Papilloma Javljaju se u formi pendularnih sjajnih izra{taja, neravne povr{ine, razli~ite veli~ine, na uvuli, nep~anim lukovima i tonzili. Retko se vi|aju kao {iroka papilomatoza. 63

Adenomi Tumor epitela sluzoko`nih `lezda, na nepcu, na tonzilama nalaze tvrdi ovalni, jasno ograni~eni submukozni tumori. Tumor mixtus Tumor epitela malih i velikih pljuva~nih `lezda.

BENIGNI TUMORI MEZENHIMALNOG POREKLA
Fibroma Na bukalnoj sluzoko`i ili zadnjoj strani farinksa, kao tvrd gladak tumor. Mogu narasti i praviti smetnje. Lipoma Na podu usne duplje, na usnama, jeziku, farinksu. Haemangioma Na usnicama, sa deformacijom. Chordoma Bujanje embrionalnog tkiva ostatka horde sa destruktivnim rastom. Choristoma To su kongenitalne lezije i nisu prave neoplazme. To je heterotopi~no tkivo ili aberantni ostatak histolo{ki normalnog tkiva na mestima gde je na|eno. Nazofaringealni horistom stvara nazofaringealnu opstrukciju u novoro|enih. Dijagnoza se postavlja Rtg pregledom koji pokazuje lateralni izra{taj koji nema komunikaciju sa intrakranijumom. Fibrovaskularno tkivo prekriveno ko`om i dlakama. Hamartoma Ograni~ene lezije koje se posle maturacije ne pove}avaju. Spontano rast lokalnog

tkiva.

Teratoma Grupa germinativnih }elija embrionalnog porekla, poreklom od ektopi~nog tkiva nastalog fuzijom ili gre{kom. [est puta ~e{}e u devoj~ica. Dermoidni, teratoidni i epignati. Mioma Neurofibroma Paragangliom - To je plava, pulsativna masa, submukozna, poreklom od paraganglija koje okru`uju terminalni kraj a. maxillaris u pterigopalatinskoj jami ili od nodoznih gangliona. * **

ANGIOFIBROMA JUVENILE NASOPHARYNGIS
DEFINICIJA

64

mora biti samo u nazofarinksu! Najbolji naziv - angiofibroma.

To je benigni tumor epifarinksa, koji se karakteri{e ekspanzivnim rastom i sklono{}u ka krvavljenju, ne metastazira. Gore navedeni naziv nije u potpunosti adekvatan jer se javlja i kod odraslih i ne

Javljaju se gotovo isklju~ivo u mu{karaca (opisano samo nekoliko slu~ajeva u devoj~ica), izme|u 10-20 godina starosti. Posle puberteta tumor pokazuje tendenciju da involuira. Tako|e ima tendenciju da recidivira ako se ne ukloni u celini. Naj~e{}e u Kini i Severnoj Africi. Severni evropski narodi retko oboljevaju. ETIOLOGIJA Nepoznata! Misli se da je uzrok u poreme}aju razvoja baze lobanje: - usled hipertrofije periosta - usled poreme}aja neosificirane hrskavice sfenoida ovog podru~ja Dolazi u obzir i poreme}aj u hormonalnom sistemu, jer oboljevaju mu{karci pre puberteta? HISTOLOGIJA

Angiofibromi! Stroma tumora je sastavljena od nezrelih vezivnih elemenata, koji su ispresecani mnogobrojnim krvnim sudovima. Ovi krvni sudovi ve}im delom nemaju omota~. Kod povreda imaju tendenciju da obilno krvare. Polazna mesta juvenilnog fibroma su krov epifarinksa i gornja ivica septuma koji pregra|uje hoane. BIOLO[KO PONA[ANJE Mesto porekla tumora je spoj sfenoidnog nastavka palatinalne kosti sa horizontalnim krilom vomera i korena pterigoidnog nastavka sfenoidne kosti - to je gornja granica sfenopalatinalnog foramena na zadnje spolja{njem zidu krova nosa. Tumor se odatle mo`e {iriti: Napred - na nos; Nazad - u nazofarinks; Gore - u sfenoidni sinus; Lateralno - pterigomaksilarnu jamu; ili u vi{e pravaca. Iz pterigomaksilarne jame idu napred u antrum, lateralno ka infratemporalnoj i temporalnoj jami, a gore u orbitu kroz donju orbitalnu fisuru. Intrakranijalno {irenje ide direktnom ekstenzijom na dva na~ina: 1. od sfenoidnog sinusa kroz sela turcika (medijalno prema karotidnoj arteriji i lateralno prema hipofizi) i 2. kroz pod srednje lobanjske jame (napred od foramena laceruma i lateralno od kavernoznog sinusa) KLINI^KA SLIKA 1. Progresivna nazalna opstrukcija - lagan rast sa postepenim zatvaranjem prohodnosti hoana - bolesnici se `ale da sve te`e i te`e di{u na nos. 2. U~estale te{ke epistakse - dovode do anemije bolesnika. 65

paranazalnih {upljina u dva pravca . bolji prikaz i ekspanzija. hemiplegije.se javlja kao posledica prodora tumora u meka tkiva lica kroz paranazalne {upljine ili fossa pterygomaxillaris) 7. maxillaris sa iste strane. Po neki put se kroz nos mo`e videti u epifarinksu tumorski izra{taj ili je ovaj prisutan u nosnim hodnicima. . Biopsija ne! Rengen: Arteriografija: Laboratorija: Serum: Hiperprodukcija 11-oksi-keto steroida (`enski hormon nadbubrega) Hipoprodukcija 17-keto-steroida (mu{ki hormon nadbubrega) 66 . Radi se kod eventualne suspektne intrakranijalne ekspanzije i kandidate za preoperativnu embolizaciju i to: selektivna arteriografija a. mo`e dovesti do purulentnog sinusitisa. {to izaziva jake glavobolje.tumor pritiska na u{}a tube . usled prodora tumora u orbitu dolazi do poreme}aja polo`aja i pokretljivosti o~nih jabu~ica. DIJAGNOZA zaustavljaju. Vr{i se arteriografija sliva a.baze lobanje po Hirtzu .tumor epifarinksa i eventualne promene na paranazalnim {upljinama i bazi lobanje. 4. 8.`ablje lice . CT epifarinksa: NMR epifarinksa: Arteriografijom se procenjuje stepen snabdevenosti krvlju tumora. Prednja rinoskopija: endonazalno dosta sluzavognojnog sekreta.zbog ekspanzivnog rasta ovih tumora mo`e do}i do prodora kroz bazu lobanje u lobanjsku jamu (preko sfenoidnog sinusa).radi se tek na kraju jer nosi rizik od smrti.mo`e nastati otitis secretoria. tako da tumor bude u intimnoj vezi sa meningama ili kranijalnim `ivcima (V). Pa`ljivo tu{irati zbog krvavljenja.proptosis.3. usled pritiska tumora.bitemporalni profil epifarinksa . Tako|e II. re`njevit. Rhinolalia clausa . carotis internae ili kontralateralni spolja{nji karotidni sistem (ili oba). infantilni sekundarno seksualni status. Arteriografija nije neophodna u svim slu~ajevima .usled prodora tumora u paranazalne {upljine i nos dolazi do pro{irenja korena nosa. slepila. . III. Glavobolja . sivkast ili crveno ljubi~ast tumorski izra{taj na ~ijoj povr{ini su obi~no razgranati krvni sudovi. ukoliko tumor nije prodro u endokranijum. transverznog mijelitisa. timpanometrija: konduktivno o{te}enje sluha. Pregled farinksa: nekad spu{teno meko nepce. IV. a dominantna je a. 5. Inspekcija: izgled lica. Ponekad tumor koji se spu{ta iz epifarinksa. Palpacija epifarinksa: tumor ~vrsto elasti~ne konzistencije.usled zapu{enosti epifarinksa dolazi do poreme}aja govora. Frog face . Zadnja rinoskopija: gladak. Anamneza: progresivna opstrukcija i recidiviraju}e epistakse koje se te{ko Op{ti status: gracilna gra|a. maxillaris 48 h pre operacije. 6. VI kranijalni nerv mogu biti zahva}eni. Dislokacija o~nih jabu~ica .tomografija paranazalnih {upljina. Nagluvost . Audiometrija. Jednostrani otok lica .

Kraniotomija .Chandler. velike neinvoluisane adenoidne vegetacije. Transoralno 4.HISTOLO[KI: Bogata vaskularna mre`a u fibroznoj stromi. Konzervativna terapija kada tumor nije mogao operativno da bude uklonjen . Ro.Po uklanjanju hormoni se normalizuju! Znaci anemije! PH . erozija kosti ili orbite {irenje kroz pterigomaksilarnu fosu u obraz i temporalnu fosu intrakranijalno {irenje DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA: Antrohoanalni polip (mekan). chordom i teratom imaju ekspanzivni rast. Zra~enje (TCT 30-35Gy. pomeren zadnji zid antruma.rinotomija 8. Elektrokoagulacija tumora (u vi{e seansi?) 11. poreme}aj razvoja kosti lica usled zra~enja mladog organizma. PROGNOZA: Dobra rano.po C. 10-20% intrakranijalnog {irenja uvek ekstraduralno 10-18% recidiva 67 . Transzigomati~no 7. osteomijelitis 12. Facijalni degloving 9.androgeni radi ubrzavanja sazrevanja i postizanja regresije tumora 13. 3.skleroziranje tumora). TERAPIJA: 1. 2. KLINI^KA KLASIFIKACIJA . Odsustvo glatkog mi{i}nog sloja izme|u dva tipa ovih }elija. kasnije endokranijumski prodor i krvavljenja uzrok smrti.transfuzija. Lateralna rinotomija . Radijum .po Moureu. Transpalatalno . Hemioterapija sistemska 14. atrofi~ni rinitis. 1984. uti~u na kapacitet krvavljenja. I IIA IIB IIC III tumor ograni~en na hoane i/ili krov nazofarinksa minimalno lateralno {irenje kroz sfenopalatinski foramen u pterigomaksilarnu fosu ispunjena pterigomaksilarna fosa. P. Incizija kroz gornju usnu i du` bukogingivalnog sulkusa 10. Wilsonu. Transmandibularno 6. Transhioidno 5. Hormonska terapija . Vaskularni kanali su razli~ite veli~ine i pokriveni endotelnim }elijama koje le`e direktno nasuprot stromalnim }elijama. {irenje gore.

ali prava skvamozna metaplazija se javlja samo postnatalno.Plo~asto slojevit epitel je skvamocelularni epitel. Ovaj epitel je nekeratinizovan sa {irokim oblastima metaplazije u plo~asto slojevit epitel. . a proboj u okolinu ote`ava terapiju i prognozu. Uz ovo i pregled epifarinksa. Sluznica nazofarinksa se razlikuje od ostalog respiratornog epitela gornjih disajnih puteva. pa propagiranje malignog procesa mo`e da bude u pravcu baze lobanje i endokranijuma. a koja su zna~ajna za patogenezu nazofaringealnog karcinoma: 1. Skleroterapija * ** MALIGNI TUMORI EPIFARINKSA EMBRIOLO[KE SPECIFI^NOSTI Nekad se smatralo da meko nepce odvaja farinks od nosne {upljine i da je nosni deo `drela produ`etak nosne {upljine.Kod asimptomatskih sa rezidualnim ili recidivalnim oboljenjem bez terapije zbog prirode angiofibroma da spontano regredira? 15.Submukozno limfno tkivo. ne retko biva zapostavljen. jer u vezivu ispod cilijarnog cilindri~nog epitela nalaze bogate nakupine limfnih }elija . HISTOLO[KE SPECIFI^NOSTI . LIMFOTOK I IZGUBLJENO VREME Postoji bogatstvo limfne mre`e i ukr{tenost limfnih puteva. bazalna membrana (}elije bez nje vi{e maligne) 3. Prekanceroze su pra}ene hiperplazijom atipi~nih }elija i skvamoznom metaplazijom cilindri~no trepljastog epitela (EBV). ULTRASTRUKTURNE KARAKTERISTIKE Tri su zna~ajna elementa koja se posmatraju elektronskim mikroskopom.Cilindri~ni trepljasti epitel respiratornog tipa. Lokalna simptomi su oskudni i dugo vremena ne skre}u pa`nju pacijenta i lekara. . granica izme|u ova dva dela embriolo{ki le`i ispred u{}a Eustahijeve tube. limfoidno tkivo 68 ."limfoepitelijalna" sluznica. na zadnjem zidu. Endodermalnog porekla je deo ispred Eustahijeve tube (lateralni zid nazofarinksa). ANATOMSKE SPECIFI^NOSTI Epifarinks je anatomski u intimnom odnosu sa mnogim va`nim strukturama. Za vreme fetalnog `ivota postoji postepen prelaz cilijarnog u plo~asto slojevit epitel u donjim partijama nazofarinksa. Krioterapija 16. koja dovodi do brzog obostranog metastaziranja u vrat. Ovaj epitel je uglavnom nekeratinizovan osim u dubokim kriptama. Do definitivnog postavljanja dijagnoze malignog tumora epifarinksa pro|e po nekoliko meseci.Tranzicionalni ili intermedijarni epitel. starosti. a epitelnog porekla je deo iza Eustahijeve tube. Mesta preskvamoznih promena se mogu povremeno na}i na krovu epifarinksa. . Me|utim. Proces keratinizacije se javlja u drugim delovima sluznice epifarinksa uglavnom u osoba posle 50 god. Ovaj prelazni epitel odvaja plo~asto slojevit od cilijarnog epitela na krovu i lateralnim zidovima epifarinksa. orbite i uva. Simptomi susednih regija ~esto dominiraju klini~kom slikom u odnosu na primarnu leziju. cilijarni epitel 2.

Izme|u bazalnih }elija epitela su mali limfociti koji se mogu videti pri prolasku kroz bazalnu membranu. spojne i jugulodigastri~ne noduse i du` unutra{njeg jugularnog lanca u spinalni akcesorni limfni lanac. Postoje tri stepena diferenciranosti: . orofarinks. Tako|e mogu rasti sa krova. Limfati~ko {irenje preko bogatog submukoznog pleksusa je inicijalno u retrofaringealne. sa o~iglednom po jednim autorima ili minimalno vidljivom keratinizacijom po drugima. Ca planocellulare (skvamocelularni) keratoides (25%) . Blizu baze lobanje mi{i}ni zid je nekompletan. parotidnu `lezdu. Eustahijevu tubu. Uglavnom unilateralni. retko sa prednjeg ili donjeg zida. Unutra{nja granica dubokog dela parotidne `lezde je anatomski u uskoj vezi sa lateralnim faringealnim recesusom i mo`e se zavla~iti duboko do lateralnog zida farinksa. ko{tane i kranijalne {upljine. mogu}e je da drugi predstavljaju sekundarno {irenje i zahvatanje parotide od okultnih nazofaringealnih karcinoma. prisutna je skvamozna diferencijacija. virusna 2. ostavljaju}i mali defekt .keratiniziraju}i karcinom.) (isklju~eni karcinomi drugog . kroz koji Eustahijeva tuba ulazi u nazofarinks. usnu {upljinu. retikularnim }elijama i fibroblastima koji produkuju kolagene fibrile. Dok neki ovakvi tumori vode poreklo od parotide.Klasifikacija (Schanmugaratnum.1986. Tumor ima lokoregionalni invazivni karakter. otuda visoka frekvencija nediferentovanih karcinoma parotidne `lezde sa morfolo{kim izgledom nazofaringealnog karcinoma.sinus Morgagni. spolja{nji faktori MORFOLOGIJA I BIOLO[KO PONA[ANJE Morfolo{ki su: ulcerativni. Uski kontakt i ponekad diskontinuitet okolnih }elijskih membrana je uo~en izme|u epitelnih elemenata sa infiltracijom limfocita. bilo levo ili desno. ali ona do sada nije zabele`ena.srednje (G2) .Rosenmüllerova jama i Eustahijevo u{}e. orbitalne {upljine. intercelularni mostovi i/ili keratinizacija. jetru i plu}a. Ova veza je vrlo va`na zbog tumorskog penetriranja sluznice i aponeuroze da bi u{ao u lateralnu bazu lobanje.dobro (G1) . Citoplazmatski mostovi izme|u epitelnih i limfnih }elija mogu imati zna~ajnu fiziolo{ku funkciju emperipoleze limfocita od strane epitelnih }elija. Naj~e{}i polo`aj: lateralni zid nazofarinksa posebno faringealnog recesusa . meka tkiva. Udaljeno {irenje u kosti. genetska 3.slabo (G3) 69 . Sobin . Dakle.salivatornog porekla) MALIGNI EPITELNI TUMORI 1. ali i plazmocitima. vegetantni i infiltrativni tumori. Subepitelno vezivno tkivo je ispunjeno brojnim malim limfocitima. ETIOLOGIJA 1. HISTOPATOLOGIJA SZO . Lokalno se tumor {iri: u nosnu i paranazalne {upljine. To je tumor morfolo{ki sli~an drugim karcinomima donjih respiratornih puteva.

Ca planocellulare nonkeratoides (12%) . HLA . posebno ~esti u ju`nih populacija Kineza usled dijete slanom ribom kod Kineza i visokim procentom dimetil nitrozaminima. Epidemiolo{ki ovi tumori su ~e{}i u mu{kih osoba 40-60.hondro i osteosarkom 3. godine starosti. sa }elijama jasnih ivica. Hodgkin MALIGNI TUMORI ME[OVITOG POREKLA Maligni melanom POTREBNE NAPOMENE Nema dokaza mucinske sekrecije ili `lezdane diferencijacije u bilo kom od prethodnih histolo{kih tipova.limphoma Non-Hodgkin i M.morfolo{ki sli~an urotelu Schneiderian karcinom Regaud karcinom . ”Transitional” cell carcinoma .solidni tip Adenokarcinom Cilindrom Mukoepidermoidni karcinom 3.B-SIN2 antigena i tumora. Subpodela je korisna sa prognosti~kog aspekta u odnosu na stepen limfocitne bez dokaza skvamozne diferencijacije svetlosnim mikroskopom. imunohistohemijski keratinska antitela (Kl1 marker za keratin).2.(63% . a nedostatkom protekcije vitamina C procesima nitrozifikacije.(G4) . bez skvamozne diferencijacije. Limfnog tkiva . uklju~uju}i i nekeratiniziraju}e i nediferentovane karcinome infiltracije. UCNT (nediferentovani karcinom nazofarinksnog tipa) . 70 . sincicijalni prikaz. pu{enje bogato nitrozaminima. EPIDEMIOLOGIJA Veza HLA-A2. Svi tipovi karcinoma. sa brojnim ne-neoplasti~nim T limfocitima izme|u tumorskih }elija Anaplasti~ni karcinom Karcinom vretenastih }elija sli~an sarkomu Schminckeov karcinom sa izolovanim }elijama Clear cell carcinoma sa praznom citoplazmom 4. Metastatski epitelijalni tumori u epifarinksu MALIGNI TUMORI MEZENHIMALNOG POREKLA 1. pokazuju konstantno dokaze o ovom elektronskim mikroskopom.fibro i rhabdomiosarkom 2.nekeratiniziraju}i. Ovo je morfolo{ki heterogena grupa koja uklju~uje: ”Limphoepithelioma” su nekeratinizovani ili nediferentovani nazofaringealni karcinomi (2 i 3). Hrskavice i kosti . BW46 HLA.naj~e{}i) nejasne }elijske granice. Mekog tkiva .

PLE. 1986. LYM. AJC . kombinovani . HEP. a ne latinske skra}enice).baza lobanje c .KLINI^KA KLASIFIKACIJA 1.orbita. ili meka tkiva van faringobazilarne fascije (van epifarinksa) i jedan ili vi{e kranijalnih nerava ili oba N i M kao i za ceo farinks .okultni primarni tumor sa ranim metastazama na vratu .ispod baze lobanje pod sfenoidnog sinusa b .naj~e{}a UICC .kosti lobanje. Neel. lokalno invazivni .jedan polo`aj u nazofarinksu ili tumor nije vidljiv (pozitivna samo biopsija) T2 .primarni tumor se ne mo`e odrediti T0 . BRA. SKI. . {irenje. 2.62%! SIMPTOMATOLOGIJA • • • • Nazalni Nodalni Neurolo{ki Otolo{ki 71 .isto kao i AJC. Polo`aj.zahvatanje nosa i/ili orofarinksa T4 . OTH (drugo)) (dakle engleske. M (PUL. sr`). metastatski .TNM. Delovi (zidovi) epifarinksa po TNM klasifikaciji: • zadnje gornji zid (od nivoa spoja tvrdog i mekog nepca do baze lobanje = od mesta projekcije slobodne ivice mekog nepca du` baze lobanje do gornje ivice hoane) • dva lateralna zida (uklju~uju}i torus tubarius i Rosenmülerovu jamu • donji zid (gornja povr{ina mekog nepca) Napomena: ivice hoanalnog otvora i zadnja ivica vomera pripadaju nosnoj {upljini! T .18% 3.Ca in situ T1 .primarni tumor Tx .prognosti~ki faktori (Simptomi >7.20% 2.nema znakova primarnog tumora Tis . 3. MAR (ko{t.dva polo`aja (zadnje gornji i lateralni zid) T3 .T3 je: a . PER. OSS. infratemporalna jama TNM klasifikacija 4. Titar 1:7680. hipofarinks.kranijalni nervi d . Godine >40) Karcinomi epifarinksa se manifestuju u tri klini~ka tipa: 1. ali ne uklju~uje kranijalne nerve u T4 stadijum Ho-klasifikacija .

zujanje. uvu~ena bubna opna . povremena neznatna krvavljenja iz nosa. povremeno ose}aj stranog tela u epifarinksu. u vratne limfne noduse i u udaljene organe. mekog nepca (IX i X). kateterizacijom tube ne pobolj{anje ve} pogor{anje) 4. Epistaxis (ulceracija tumora .(opstrukcija epifarinksa i infiltracija mekog nepca rhinolalia clausa). Poreme}aj govora .da li bi se dijagnostikovao? Faza simptoma lokalne invazije (T2-T3) 1.u nos i etmoidni labirint Opstrukcija nosa Epistakse Purulentna i sangvinolentna sekrecija Anosmija Foetor ex nasi . jednostrane glavobolje.na meko nepce i zadnje nep~ane lukove Rinolalia usled nepokretnosti nepca zbog infiltrata Ote`ano gutanje i vra}anje hrane na nos Ote`ano disanje usled opstrukcije mezofarinksa (u dece po potrebi traheotomija) 72 . patolo{ki iscedak) 3.u orbitu preko etmoida Egzoftalmus Dislokacija bulbusa lateralno i ograni~ena pokretljivost Slabljenje vida [irenje dole . 1/2 u po~etku. autofonija.izgubljeno vreme .mo`e trajati mesecima (T1-T2) Laki bolovi u uvu.sekretorni otitis. refleksni bol u uvu. neuralgija usled oduzetosti V2 i jednostrana paraliza Faza simptoma udaljene invazije i metastaza Uz simptome prethodne faze javljaju se i simptomi i znaci {irenja tumora van epifarinksa u okolinu.niz zadnje i bo~ne zidove epifarinksa {irenjem u mezofarinks postaje vidljiv .Tiha faza . (T4) Trotterov trijas: otalgija. [irenje napred . okcipitalne glavobolje . progresivna unilateralna.starije osobe sa spontanim krvavljenjem!) 2. Nagluvost (opstrukcija nazofaringealnog u{}a. lake smetnje od strane tube auditive. Zapu{enost nosa (vegetantan tumor ispunjava lumen epifarinksa.

VIII . daju}i anesteziju i neuralgije (V2). larinksa. pod slikom Jacod sindroma . VII .re|e je oduzet i to obi~no kod masivnih tumora u terminalnoj fazi bolesti.foramen ovale ossis sphenoidalis VII.canalis n. larinksa i jezika.foramen jugulare XII .napred preko prednjeg okrajka parafaringealnog prostora koji je bez va`nih anatomskih struktura (vezivo) na fosu pterigopalatinu gde infiltri{e ganglion pterigopalatinum i n.Jednostrana paraliza svih 12 nerava . [irenje nagore Tumor infiltri{e donju stranu baze lobanje unutar pripoja faringobazilarne fascije (unutar epifarinksa) ili van njenog pripoja po{to se prethodno pro{irio na parafaringealni prostor i/ili infratemporalnu jamu. maxillaris.oftalmoplegija zahva}ene strane.hipotalamus sistema. daju}i .U terminalnoj fazi postoje znaci intrakranijalne hipertenzije zbog masivnog prodora tumora u endokranijum. a jo{ vi{e lateralno infiltri{e fosu infratemporalis sa n. V1.Horner. suvo}u o~iju i nosa. II. X. . amaurosis. a iza pterigoidnih mi{i}a infiltri{e parotidnu lo`u sa pljuva~nom `lezdom daju}i suvo}u usta. jugularis internu.lamina cribrosa ossis ethmoidalis II . jezikom). 73 . Mogu}i su poreme}aji inervacije mekog nepca. VIII .tako|e je retko zahva}en jer je dosta pozadi IX.foramen rotundum ossis sphenoidalis V3 . carotis externae i v. facialisa.infiltrisan je obi~no prodorom tumora u etmoid. nosa i usta. . tahikardiju i digestivne tegobe. neuralgija maksilarnog `ivca.Garcin sindrom. a.Lipozen~i}) nastaje usled o{te}enja hipofiza . III. duboke limfne noduse vrata i naro~ito nerve IX-XII. X.zahva}eni su ~e{}e u parafaringealnom prostoru i foramenu jugulare nego u intrakranijalnom delu. XI . mandibularisom kome se u ni`im partijama priklju~uje i chorda tympani pa nastaje anestezija i neuralgija (V3 . XI i XII .nastavak {irenja put lateralno kroz mi{i}e stiloidne pre~age ili iznad ili ispred njih. sa niskom perifernom paralizom n. IV. I . suvo}a usta i poreme}aj ukusa. carotis i v. IV. nepca. temporalne glavobolje i anestezija lica..meatus acusticus internus IX. naj~e{}e u ekstrakranijalnom (parotisnom) delu toka. VI . Kranijalne nerve infiltri{e sa donje strane baze lobanje u kanalu u kom napu{taju lobanju ili u samoj lobanji. hypoglossi na rubu foramena magnuma I .fissura orbitalis superior V2 . V.su infiltrisani prodorom tumora u srednju lobanjsku jamu (petrozna i sfenoidna kost). VI .po sredini i pozadi na retrostiloidni deo parafarinksnog prostora gde infiltri{e a.Psihoneurotski sindrom (Padovan . i parotidni limfni nodusi. Dalje put lateralno infiltri{e pterigoidne mi{i}e daju}i trizmus (ili motorna grana V). jugularis externe. .usna duplja sa anesteziju i motornu paralizu jezika. cervikalni Sy . farinksa. oduzetost mi{i}a `vakanja. [irenje lateralno .foramen opticum ossis sphenoidalis III.

rotundum i spinosum i infiltrovanjem i razaranjem kosti . klini~ki i PH nalaz. u prolazu kroz ko{tani kanal baze lobanje ili u lobanji. odnosno baze lobanje u u`em smislu re~i (npr. analize jetre Oftalmo-neurolo{ki pregled Internisti~ki pregled Stomatolo{ki pregled . rano i ~esto obostrano) prvi znak bolesti zbog koga se pacijent javlja lekaru. 12.eksploracija epifarinksa u op{toj anesteziji. kosti Rtg . 9. Anamneza Inspekcija i palpacija Prednja i zadnja rinoskopija Biopsija 5.probatorna ekscizija indirektnom epifaringoskopijom u lokalnoj anesteziji (evidentan veliki tumor) . Maligna adenopatija u limfnim ~vorovima ispod nivoa klavikule smatra se udaljenom metastazom (M1). jetru i slezinu. eho jetre) 7.audiometrija i timpanometrija CT i NMR . jer ovo drugo ima lo{iju prognozu. nekad su limfni nodusi ogromni a da nema drugih izra`enijih simptoma. scintigrafija kostiju. 2. - 6. 11. STANDARD DIJAGNOSTI^KE OBRADE . 74 . 8. foramen jugulare. koji se ispituje na virusne markere. Za kliniku i prognozu zna~ajno da li je paralizovan nerv zahva}en u vratu adenopatijom retrostiloidnog dela parafarinksnog prostora. plu}a. centrifugira i izdvoji serum. lobanje. To je naro~ito izra`eno kod UCNT tumora kod `ena. bilateralno. 4.tela sfenoida preko sfenoidnog sinusa i sele turcike ili lak{e preko velikih krila sfenoidne kosti. 10. Va`no je razlikovati zahva}enost ko{tanih delova nazofarinksa unutar faringobazilarne fascije (pterigoidni nastavci i pod sfenoidnog sinusa) od zahvatanja kosti van epifarinksa. bubrege.10 cm3 sve`e krvi iz kubitalne vene. Audiolo{ka obrada . Laboratorija Imunologija .KKS. direktnom epifaringoskopijom sa velotraktorom i fiberoptikom * biti pripravan i spreman za Bellocq tamponadu * biti siguran da nije juvenilni angiofibrom * materijal uvek gleda isti specijalista patolog * ako je materijal uzet u drugoj ustanovi: plo~ica.Regionalne metastaze u dubokim limfnim nodusima vrata su vrlo ~esto (u vi{e od tre}ine slu~ajeva.TM zglob. lateralni snimak epifarinksa i po potrebi tomografija baze lobanje po Hirtzu i po potrebi tomografija paranazalnih {upljina po Podvincu i po potrebi tomografija plu}a.u aksijalnoj i frontalnoj ravni (epifarinksa. Retrofaringealni limfni no-dusi nisu palpabilni ali indirektan znak je bol pri podizanju glave i istezanju vrata! Udalje-ne metastaze u oko 50% slu~ajeva UCNT-a u kost.kireta`a epifarinksa Beckmanovim no`em . 1. Prodor tumora u endokranijum ide preko otvora na bazi lobanje (foramen lacerum sa fibrocartilago basilaris). 3. analize urina. velika krila sfenoida).

tumor je rezistentan na hemioterapiju pa treba pre}i na radioterapiju i to telekobalt (brahiterapija) preko 2 75 .UCNT ima posebno podmukao tok. UCN T Hemioterapija je primarni pristup u le~enju UCNT-a. Primarna (indukciona) hemioterapija se sprovodi uz redovne ORL preglede na konzilijumu do maksimalno postignutog terapijskog odgovora ili do postizanja kompletne remisije. Biopsija . tercijarnu hemioterapiju. de{ava se da limfni nodus bude i N3.oboljevaju uglavnom `ene i deca. Ima ga i u tonzili. U ve}im centrima ove pojave imaju mesto u standardu dijagnosti~ke obrade tumora epifarinksa i limfadenopatija vrata nepoznate etiologije.odre|ivanje HLA tipizacije . 2. Rano daje udaljene metastaze.IgA i IgG titar antitela na viralni kapsidni AG (VCA) i difuzni rani antigen (EAD). U vi{e od tre}ine obolelih jave se metastaze u cervikalnim limfnim nodusima pre svih drugih simptoma prisustva tumora u farinksu. . sekundarnu ili tercijarnu hemioterapiju potrebno je da pacijent primi bar dva ciklusa odgovaraju}eg terapijskog re`ima. srednja u~estalost u Africi i mediteranskim zemljama. 3.odre|ivanje virusnih markera u perifernoj krvi 13. nema veze sa pu{enjem i alkoholizmom.UCNT mo`e pote}i i iz drugih delova gornjeg disajnog puta (nos). Sli~an tretman se u novije vreme daje samo slabo diferentovanim planocelu- larnim karcinomima. a najvi{e 8 indukcionih ciklusa.posebna geografska rasprostranjenost .dokazana je konstantna veza sa Epstein-Barr virusom koja se manifestuje prisustvom antitela na ovaj virus u krvi obolelog i prisustvom virusnih markera u }elijama tumora i krvi obolelog. larinksu pa i {titnoj `lezdi. rast tumora je usporen (maksimalni porast tumora je do 25% u toku hemioterapije) .najve}a u~estalost na jugoistoku Azije.ko{tana sr` POSEBNE KARAKTERISTIKE UCNT-a On ~ini grupu sa posebnim odlikama koje se manifestuju na epidemiolo{kom. tumor i dalje naglo raste (porast ve}i od 25%) . Za razliku od ostalih tumora epifarinksa le~i se primarnom hemioterapijom. virusolo{kom i imunogenetskom planu: . pa se kod metastaze nediferentovanog karcinoma ili UCNT-a. 6 nedelja posle zavr{etka primarne radioterapije ili posle polihemioterapije.pre}i na sekundarnu tj. Varijante odgovora tumora na primarnu hemioterapiju: 1. pored epifarinksa ispituju i ovi organi! . limfomi se le~e primarnom polihemioterapijom samo ako su diseminovani. Za procenu odgovora tumora na primarnu. postignuta je remisija . a da nema simptoma primarnog tumora. .. .nastaviti jo{ 1-2 indukciona ciklusa (ali ne vi{e od 8) pa dalje nastaviti sa hemioterapijom odr`avanja i reindukcije. LE^ENJE MALIGNIH TUMORA EPIFARINKSA Le~enje malignih tumora epifarinksa je u domenu radiologa i hemioterapije. . a mala u~estalost van tog podru~ja. Hirurgija se odnosi uglavnom samo na metastatske depozite u vratnim limfnim limfonodusima i to onda ako postoje palpabilni limfonodusi.

Villejuif ."Sandwich" terapija. A. Ili. a u slu~aju palpabilnih limfonodusa zra~eni su lokoregionalno . na njih je potrebno upotrebiti dodatni izvor zra~enja u ja~ini od 10-15 Gy. . Endocuri terapija (Ir 192) . bar 6 nedelja posle zra~enja.lateralna polja na epifarinks i vratne limfne noduse. PLANOCELULARNI KARCINOM EPIFARINKSA Zastareli (?) protokol instituta Gustave Roussy.Paris.brahi terapija. Tumori epifarinksa bez palpabilnih limfonodusa zra~eni su lokalno sa TD 40-70 Gy. RECIDIV PRIMARNOG TUMORA . . Transkutano zra~enje (elektroni) do pune tumorske doze sa `ari{nim predoziranjem b.pre}i na hemioterapiju.nastaviti do pune tumorske doze od 65-75 Gy. . a potom su zra~eni samo nodusi na vratu sa su`enim poljem na BETATRONU sa TD 20-30 Gy. Po primljenoj dozi u~initi procenu reagovanja na konzilijumu. on u slede}e 2 godine ne sme biti zra~en niti le~en hemioterapijom! 4 ciklusa HTH + RTH + 4 ciklusa HTH ili 8 ciklusa HTH + RTH REST (REZIDUA) METASTAZA U CERVIKALNIM LIMFNIM NODUSIMA: Operisati ako je operabilno. ako pacijent nije ve} primio punu tumorsku dozu zra~enjem + ako je recidiv nastao posle pune tumorske doze kada nema mogu}nosti druge terapije osim simptomatske.Brahiterapija do pune terapijske doze od 65-75 Gy ili hemioterapija. RECIDIV METASTAZA U CERVIKALNIM LIMFNIM NODUSIMA . Potom se mo`e nastaviti sa prekinutom hemioterapijom . ako su palpabilni. Kada primi punu tumorsku dozu zra~enja (75 Gy). 76 .primarni tumor i limfni nodusi su prvo zra~eni {irokim poljem na LINAC-u ili TCT-u sa 40 Gy. Ako nije operabilno pre}i na radioterapiju (telekobalt ili elektronski transkutano) do doze od 40 Gy. B.Operacija ako je metastaza operabilna. Potom nastaviti sa prekinutom hemioterapijom.slab odgovor ili radiorezistencija tumora . Po{to srednji i donji jugularni limfonodusi tada dobijaju 50 Gy. u punoj tumorskoj dozi (65-75 Gy) sa kontrolnim pregledom na konzilijumu posle primljenih 40 Gy. 1980. Primarno radioterapija Telekobalt . U oba slu~aja uslov je da pacijent nije prethodno primio punu tumorsku dozu. posle kontrole se ide do pune tumorske doze zra~enja.40 Gy iz 2 lateralna polja.Ako metastaza nije operabilna: a. bez obzira ima li palpabilnih limfnih nodusa. Ako su palpabilni limfni nodusi van polja pune doze dopuniti dozu na njih do 40 Gy.dobar odgovor .

}elije su bizarne. Fibrosarkom Ovaj tumor je sli~an juvenilnom fibromu.CT abdomena U slu~aju IE stadijuma (primarna lokalizacija u `drelu i istostranu stranu vrata) daje se radioterapija na vrat (40 Gy) uz stalno pra}enje eventualne pojave tumora i u drugim organima (znaci klini~ke ili biolo{ke evolucije). brzo infiltrira nosne {upljine i sinuse.internisti~ki pregled . sa velikim jedrom i eozinofilnom citoplazmom.derivati popre~noprugaste muskulature. Imaju polipozni. zapaljenja i metastaze.biohemijske analize (serumska alp i/ili gama gt) . Hondrosarkom Chondroma .pojedina~no ili u obliku mijelomatoze.plasmocytoma . gde internista posle standardne obrade utvr|uje pro{irenost bolesti. U slu~aju diseminiranosti van vrata (IIE) odre|uje polihemioterapija ili "mantle" radioterapija uz eventualnu zra~nu terapiju na rest tumora.KKS sa leukocitarnom formulom . udaljene metastaze gde lokalno zra~enje nema smisla 3. To je embrionalni tumor ili tumor male dece. Prodire u bazu lobanje i orbitu. kompri- 77 . poreklom neociti . ulazi u sfenoidni sinus.punkcija kosne sr`i . ranije nazivani retikulosarkomi. lobanjsku {upljinu. Naj~e{}i su histiocitni. infiltrira lobanju.Primarno hemioterapija u slede}im slu~ajevima: 1. Minimum dijagnosti~kog standarda podrazumeva: . Pored nazofarinksa mo`e se javiti u sakrokokcigealnoj regiji. Limfomi Re|e su od karcinoma i dele u dve poznate kategorije: Morbus Hodgkin i NonHodgkinski limfomi. proliferacija angioblasta sa diferencijalnom dijagnozom ka angiosarkomu. Rhabdomiosarkom To je tumor koji polazi naj~e{}e sa lateralnog zida. slabo diferentovan planocelularni karcinom (analogno sa UCNT-om) 2.scintigrafija jetre .mo`e se pojaviti na bilo kom mestu u medijalnoj liniji koja deli telo na dve polovine. Polazi sa baze lobanje. orbitu.Rtg pasa`a creva . kompresija baze lobanje i mozga. Limfomi kao diseminirani malignomi su u nadle`nosti konzilijuma za limfome. Izaziva krvavljenja. sa dosta guste sluzi u lumenu. Kribriformni tip tumora je adenocisti~ni karcinom ili cylindroma. nodozno papilaran ili kribriforman oblik. Myeloma multiplex . koji se pojavljuje u mladih osoba i {iri limfnim putem sa metastazama u kostima. velike neoperabilne metastaze na vratu OSTALI MALIGNI TUMORI EPIFARINKSA Adenokarcinomi To su retki karcinomi i poti~u od epitela sluzoko`nih `lezda. pa se tek na osnovu toga odre|uje terapija.

glossopharyngeus (IX) e) N. Nalazi se spolja od bo~nog zida `drela.cellulae physaliphorae. pharyngea ascendens e) A. infekcija je ~esta. hypoglossus (XII) h) Truncus sympathicus TUMORI PARAFARINGEALNOG PROSTORA Tumori parafaringealnog prostora predstavljaju veoma kompleksno podru~je u ORL zbog: • topografsko . Predstiloidni ili bo~ni krajni~ni prostor (paratonzilarni prostor): > odozdo zatvoren prema vratu! a) M. styloglossus b) N. jer vode poreklo od razli~itih tkiva. odnosno od podslepoo~nog predela. • polimorfne gra|e. Parafaringealni prostor je trostrano prizmati~nog oblika. • veoma te{ke dijagnostike. Ulcerira. Zatim. tensoris veli palatini stablo N. palatina ascendens f) Vene pratilje > odozdo otvoren prema vratu! a) A. Ovaj prostor se spu{ta od baze 3. predki~menih i skalenskih mi{i}a i predki~mene fascije. Stiloidna pre~aga: a) Processus styloideus b) Mi{i}i: m.mira mezencefalon. ovaj prostor se delom nalazi i unutar parotidne lo`e. Pripada dubokom bo~nom predelu lica. tensoris tympani d) A. vagus (X) f) N. Zadstiloidni prostor: 78 . pterygoideus medialis * zajedni~ko N. a }elije vakuolizovane . styloglossus m. stylopharyngeus 2. glossopharyngeus (IX) c) N. • bliskog kontakta sa velikim krvnim sudovima. Prednjim delom le`i unutar oba pterigoidna mi{i}a. Tumor je lobularan.anatomske lokalizacije. a ispred popre~nih nastavaka vratnih pr{ljenova. stylohyoideus c) Stilofaringealna fascija m. krvari. carotis interna b) V. accesorius (XI) g) N. nervima. * ** PARAFARINGEALNI TUMORI PARAFARINGEALNI PROSTOR 1. • izbora hirur{kih metoda. jugularis interna c) Nodi lymphatici cervicales profundi d) N. cervikalnim ganglionom.

.. SIMPTOMI: . retko adenokarcinomi ili cilindromi. Prestiloidni prostor je ispunjen rastresitim vezivnim tkivom i u njemu se nalazi a. n. vagus.punkcija tumora i citodijagnostika se danas smatraju zastarelim i retko se sprovode. .lobanje do zami{ljene horizontalne ravni koja prolazi kroz donju ivicu ugla mandibule i donji pol nep~anog krajnika. . glossopharyngeus.bol je neznatan i iradira u uvo. Evolucija im je spora. n. 79 .me{ovitog. tonzila pomerena unutra.. maksilofaringealni i donji. nazad i prema dole. cervikalni deo.palpacijom se ose}a inkapsulirani. .sijalografija. a simptomatologija oskudna. dok nervni.bimanuelna palpacija (kod tumora sa dvojnom propagacijom . pharyngea ascendens i a. U parafaringealnom prostoru obi~no nastaju primarni benigni i maligni tumori. carotis int. a poti~u od faringealnog produ`etka dubokog re`nja parotide. glossopharyngeus i faringealni produ`etak parotide koji se ponekad spu{ta kroz stilomaksilarni kanal izme|u stilosfenomaksilarnog ligamenta. KLINI^KA SLIKA: . v. prestiloidni ili paratonzilarni prostor i zadnji.biopsija ex tempore se vr{i sa ograni~enim rezultatima posebno kod tumora `lezdanog tkiva. DIJAGNOZA: . n. tom prilikom se dobija fenomen balotmana kojim se potvr|uje kontinuitet parafaringealnog i cervikalnog tumora. zadstiloidni. ograni~eni.asimetrija tonzilarne lo`e i farinksa. Tumor mo`e da se pro{iri u cervikalnu regiju. bezbolni tumefakt.sluznica intaktna i bez ulceracija. palatina ascendens sa istoimenim venama.disfagi~ne tegobe nastaju u poodmaklom stadijumu. . n. . a ponekad i vaskularnog porekla.ektodermalnog . jugularis int. hypoglossus.mezenhimno . accessorius. Maksilofaringealni deo je stiloidnom pre~agom podeljen na: prednji. . Tumori prestiloidnog prostora Naj~e{}e su `lezdanog porekla. submandibularnu lo`u. Zadstiloidni prostor sadr`i: a. Tumori zadstiloidnog prostora Obi~no su nervnog i ganglionarnog.meko nepce bez promene. tj.zbog asimptomatskog toka tumor mo`e da naraste tako da stvara i respiratorne smetnje. Parafaringealni prostor je podeljen horizontalnom ravni na gornji.parafaringealni i cervikalni deo). Tumori su slede}eg porekla: . @lezdani me{oviti tumori se sre}u u prestiloidnom delu. n. Naj~e{}e su me{ovitog tipa.ganglionarnog .prednji nep~ani luk potisnut. ganglionarni i vaskularni u najve}em broju polaze iz zadstiloidnog dela. . . a re|e se nalaze metastatski depoziti. gornji simpati~ki ganglion sa simpati~kim trunkusom.

vagusa su retki i mogu da budu ekstra i intravagalni. Mo`e do}i i do maligne alteracije. .devijacija i hemiatrofija jezika na oboleloj strani.izbo~enje u predelu zadnjeg nep~anog luka. Evolucija im je spora. kardiorespiratorne smetnje.CT baze lobanje i Rtg profil lobanje u cilju utvr|ivanja pro{irenosti tumora. jer mogu da postoje izolovane ili udru`ene paralize poslednja ~etiri kranijalna `ivca.paraliza mekog nepca. . Naj~e{}e su rezistentni na radioterapiju. spore evolucije.karotidna angiografija. . ali se njihov malignitet ogleda u tome {to komprimuju okolne strukture. disfonija. Nastaju proliferacijom }elija nervnih ganglija. ali progredijentna. . Mo`e postojati inkompletna pareza ili paraliza n.ka{alj.Claude . Terapija: Zbog topografsko anatomskih odnosa. vagusa.fenomen balotmana prisutan. fibromi.Rtg farinksa. Evolucija im je spora.Bernard . Klini~ki znaci mogu da ne budu uo~eni. tumor je mobilan u horizontalnom. . Imaju infiltrativni rast i javljaju se kod dece. Hirur{ko le~enje: 80 . Najve}i broj tumora ovog podru~ja je benigne prirode. . bogatstva vaskularizacije i `ivaca. . jugularis interne. . Parafaringealni tumori porekla od n. Benigni su inkapsulirani i sastoje se od zrelih elemenata. Ganglioneurinomi se retko sre}u. . Tumor je ograni~en i pra}en Claude Bernard . Vaskularni tumori vode poreklo od a. . Maligni tumori su embrionalnog porekla.paraliza m. DIJAGNOZA: . Lipomi. angiomi i sarkomi su retki. Neurinomi se nalaze u 90% slu~ajeva.punkcija sa citostatskom verifikacijom i biopsija se vi{e ne preporu~uju.hipoestezija `drela. hirur{ki zahvati su ograni~eni.paraliza jednog ili vi{e od poslednja ~etiri kranijalna nerva. jer dolazi do njene devijacije. Vr{e lokalnu kompresiju na krvne sudove i `ivce u okolini. ali ne i vertikalnom smeru.Hornerov trijas. carotis interne. Imaju identi~nu strukturu kao tumori jugularnog ili karotidnog glomusa.bol. Rastu prema pozadi i potiskuju `ivce i krvne sudove prema spolja. Mogu da budu benigni i maligni.disfagija. Razvijaju se od parafaringealnog tkiva dodatog donjem ganglionu vagusa. . paraliza m.flebografija v. .hipoakuzija.Hornerovim trijasom. SCM. KLINI^KA SLIKA: . a mogu se videti i patolo{ki krvni sudovi. .SIMPTOMI: . . trapeziusa. .tonzila pomerena unutra i put napred.treba ispitati funkcije kranijalnih nerava i simpatikusa. .

jugularis. Bo~no je ograni~en ramusom mandibule i medijalnim pterigoidnim mi{i}em. krvne sudove. neurofibrome i paragangliome. Nekada se operacija kombinuje sa postoperativnim zra~enjem. me|utim. a. zateza~em i podiza~em mekog nepca. velike i male pljuva~ne `lezde. a od gore i pozadi stiloidni nastavak i stilomandibularni ligament. pa ~ak i a. carotis communis. Sa hirur{ke ta~ke gledi{ta. Ve}ina nastaje od vagusa. ^ine pribli`no 30% svih neoplazmi parafaringealnog prostora. piramidalni ili koni~ni prostor sa vrhom direktno ispod i prema velikom rogu hioidne kosti. bilo u kombinaciji sa parotidektomijom. od napred ramus mandibule i medijalni pterigoidni mi{i}. ve}ina autora identifikuje fasciju koja okru`uje karotidni omota~ kao zadnju granicu ovog prostora. Izrasline i mase koje nastaju u parafaringealnom prostoru imaju tendenciju da se uve}avaju put medijalno i nani`e. mi{i}e. Cervikotomija. Sobol: Benigni tumori vrata) Poznavanje anatomije parafaringealnog prostora esencijalno je za razumevanje hirur{kih pristupa ovom predelu. Iako su tumori ovog predela razli~ito opisani u literaturi. mali pristup. recidivi su ~esti. Tumori dubokog re`nja parotidne `lezde ~ine oko 50% svih neoplazmi parafaringealnog prostora. Na ovom mestu je ograni~en pripojima za submandibularnu fasciju. mastoidni i stiloidni nastavak. Patey i Thackrey su popularizovali koncept "stilomandibularnog tunela" da bi opisali kanal kroz koji retromandibularni parotidni tumori prelaze u parafaringealni prostor. a. dosta se radi na slepo. palatine. Podrazumeva inciziju palatinalne sluznice i preparisanje tkiva do tumora. To obuhvata rahlo vezivno tkivo. sa {irokim medijalnim i lateralnim delovima spojenim uskim istmusom. Tako|e mo`e da se u~ini parotidektomija sa o~uvanjem facijalisa. Nekad je potrebno resekovati ugao mandibule. Po{to ovaj tunel ne mo`e da se {iri. meko nepce i lateralni faringealni zid ~ine}i retromandibularno izbo~enje. masno tkivo. a stiloidni nastavak i njegovi mi{i}ni pripoji dele ga na prednji i zadnji odeljak. ovi tumori uklju~uju {vanome (neurilemome). Nedostaci su mala preglednost. v. prostor se mo`e shvatiti da se {iri do prevertebralne fascije. Tumori vagusnog glomusa koji nastaju od glomus tela donjeg vagalnog gangliona naj~e{}a su forma paraganglioma koji nastaju u ovom predelu. grubo re~eno. Ovaj pristup je opasan jer su mogu}e povrede a. jugularis. Medijalni zid parafaringealnog prostora ~ini visceralna fascija sa gornjim konstriktorom `drela. pharyngee ascdendens. Ovim pristupom mogu da se podve`u v. Neurogeni tumori su slede}i po u~estanosti primarni tumori koji nastaju u parafaringealnom prostoru. Tumori koji se razvijaju u parafaringealnom prostoru mogu da nastanu od bilo koje strukture koja se nalazi u njemu. Paragangliomi nastaju od receptornih }elija u blizini bulbusa karotide ili iz glomus tela lociranih du` omota~a sistema karotide ili blisko udru`enih sa vagusom ili glosofaringeusom. To je. 2. Histolo{ki izgled i incidenca tumora dubokog re`nja su istovetni sa onim tumorima koji nastaju u povr{nom re`nju.1. nerve. pomeraju}i medijalne strukture kao {to su tonzile. 81 . Ovaj otvor ~ine od gore baza lobanje. a pozadi je ograni~en fascijom koja okru`uje parotidnu `lezdu. carotis int. limfatika. Transoralni pristup. Bilo klasi~na.. ablacija tumora je ~esto nepotpuna. Duboki retromandibularni deo parotidne `lezde se parafaringealnom prostoru pribli`ava i od njega je odvojen samo parotidnom fascijom. Histolo{ki. BENIGNI TUMORI PARAFARINGEALNOG PROSTORA Batsakis: (Steven M. tumori koji se {ire iz parotidne `lezde medijalno u parafaringealni prostor dobijaju oblik pe{~anog sata.

Oni su naj~e{}e maligni. Tromboflebitis v. paranazalnih sinusa. Kod zapaljenjskih stanja i malignih tumora mo`e da nastane trizmus zbog zahvatanja pterigoidne muskulature ili njenog obuhvatanja tumorom. Sa stalnim uve}anjem tumora stvara se i prigu{eni hiponazalni glas i mo`e da bude ugro`en disajni put. Zapaljenja u nazofaringealnom i tonzilarnom predelu te`e da zahvate ~vorove u parafaringealnom prostoru. Hirur{ki pristupi: Spoljnji pristup je najbolji. koji mogu da budu i supurativni. nekada kombinovan sa sijalografijom.mo`da isklju~uju}i poznate metastatske tumore. kontrola krvarenja i identifikacija velikih krvnih sudova i nerava posti`e se ovim pristupom. Erozija mukozne membrane retko nastaje. Limfomi mogu tako|e da nastanu u ovom prostoru.Vaskularne neoplazme koje ponekad nastaju u ovom predelu su hemangiomi. orofarinksa. Tumori malih pljuva~nih `lezda koji nastaju u zidu farinksa rastu lateralno u parafaringealni prostor. parotidne `lezde i mandibule koji su metastazirali u Ruvijerove ~vorove. opisane su fatalne hemoragije iz karotidne arterije usled zapaljenjskog procesa. limfangiomi. hemangiopericitomi ili hemangioendoteliomi. Kod ovog pristupa se na~ini incizija dve {irine prsta ispod ugla mandibule i posle identi82 . Metastatski tumori se mogu tako|e javiti kao tumefakti u parafaringealnom prostoru. Me|utim. Bimanuelna palpacija treba da omogu}i razlikovanje ovih lezija od primarnih tumora mekog nepca sa odvojenim metastazama na vratu. Paraliza IX. Obi~no su to tumori iz nazofarinksa. Nele~ene. ovi zapaljenjski procesi. ili se `ale na tumefakt ispod ugla donje vilice. ali se ponekad vidi kod primarnih ili metastatskih maligniteta. koje dovodi do blage nelagodnosti pri gutanju. a kada postoji. kao i zapaljenjska stanja limfnih ~vorova. Naj~e{}e se bolesnici `ale na slu~ajno zapa`eno ispup~enje na bo~nom zidu farinksa. Ako tumor zahvati strukture oko tube auditive mo`e da nastane konduktivno o{te}enje sluha. Unutra{nji pristup treba da bude zanemaren izuzev mo`da u retkim slu~ajevima sasvim malih lezija lokalizovanih u medijalnom delu prostora. HIRUR[KO LE^ENJE Kompleksna hirur{ka ekscizija je indikovana za dijagnozu i le~enje skoro svih neoplazmi parafaringealnog prostora . KLINI^KI ASPEKTI Simptomi parafaringealnih tumora su ~esto minimalni. Submandibularni pristup (cervikalni pristup). Na sre}u. Ponekad je neophodna i angiografija. Relativno mali ekstraparotidni parafaringealni tumor (3x4 cm) ponekad mo`e da bude uklonjen kroz submandibularni pristup. treba sumnjati na maligni proces. Dobra vizualizacija. retko zahvataju kranijalne nerve koji tuda prolaze ili velike krvne sudove. DIJAGNOZA Suvereno sredstvo u postavljanju dijagnoze je CT skener. benigne lezije }e nastaviti da se uve}avaju. X. komprimiraju}i okolne vitalne strukture i kona~no zahvataju}i bazu lobanje i endokranijum. jugularis interne je tako|e veoma redak. ali su ponekad benigni me{oviti pleomorfni adenomi. XI i XII kranijalnog nerva je vrlo retka kod benignih ili zapaljenjskih stanja.

Preseca se mandibula u predelu njenog ugla po{to je prethodno pripoj masetera prese~en i odignut. Donja usna se preseca u srednjoj liniji. od gore i od pozadi. Ovaj pristup je u na~elu rezervisan za ve}inu velikih ekstraparotidnih parafaringealnih tumora. polimorfne gra|e i porekla od razli~itog tkiva. hipoglosus. Neki radije koriste popre~nu inciziju u nivou hioidne kosti i retrahuju `lezdu i nerve na gore. ukloni se submandibularna `lezda. Potom se vr{i incizija du` poda usta do prednjeg luka. ** * TUMORI PARAFARINGEALNOG PROSTORA Tumori parafaringealnog prostora predstavljaju veoma kompleksno podru~je u ORL i to zbog: ### ### ### ### ### topografsko . ANATOMIJA Parafaringealni prostor je trostrano prizmati~nog oblika.fikacije i prezervacije marginalne grane facijalisa. Nazad je ograni~en prevertebralnom fascijom (po nekima fascija koja okru`uje karotidni omota~). Mogu}a je i kombinacija sa transparotidnim pristupom kod velikih tumora dubokog re`nja. 83 . ponekad je mogu}e pomeriti mandibulu napred. To je grubo re~eno piramidalni ili koni~ni prostor koji pripada dubokom bo~nom predelu lica. bliskog kontakta sa velikim krvnim sudovima. Kada se koristi transparotidni pristup uz povr{nu parotidektomiju i identifikaciju facijalisa. Ovo je posebno od koristi zbog maksimalno {irokog pristupa na bazu lobanje {to je neophodno kako za kontrolu velikih krvnih sudova. pristupi se odozdo parafaringealnom prostoru i lezija se disekuje i ukloni. neophodna je osteotomija mandibule. lingvalis i n. Mandibulotomija u srednjoj liniji. posebno na bazi lobanje.anatomske lokalizacije. nervima i cervikalnim ganglionom. kako vaskularnih tako i avaskularnih. Transparotidnocervikalni pristup. tako i za uklanjanje tumora. Parafaringealni prostor se {iri od baze lobanje do hioidne kosti. Ako je potreban jo{ {iri pristup. a spolja od bo~nog zida `drela. Cervikalno transorofaringealni pristup sa mandibulotomijom. Presecanje digastrikusa i podizanje repa parotidne `lezde mo`e da pru`i bolji uvid odozdo. Re`njevi donje usne se prepari{u ne vi{e od dva cm od srednje linije i potom se vr{i osteotomija. Lateralna osteotomija. Preseca se muskulatura poda usta i pri tome se ~uva n. naravno nije mogu}a. Traheotomija je neophodna zbog izra`enog postoperativnog edema orofarinksa i mogu}e opstrukcije disajnog puta. Mane su ograni~en pristup sa medijalne strane. Ovaj pristup je u principu rezervisan za tumore dubokog re`nja parotisa i podrazumeva rutinsku izolaciju i prezervaciju facijalisa. naj~e{}e se vr{i lateralna osteotomija. Kompletna kontrola vaskularnih struktura. Identifikuju se i obele`avaju veliki krvni sudovi. te{ke dijagnoze i izbora hirur{kih metoda. Pristup se vr{i kroz popre~nu inciziju u nivou hioidne kosti s tim {to medijalni deo ide put gore preko sredine donje usne.

vagus X n. Izrasline i mase koje nastaju na ovim strukturama mogu da narastu do znatne veli~ine po{to tkivne ravni i rastresito vezivno tkivo obezbe|uju mali otpor tumorskoj ekspanziji .cervikalni deo.ektodermalnog porekla ili . Striktno govore}i. • n. Tumori mogu biti: . duboka povr{ina parotidne `lezde i unutra{nji pterigoidni Unutra je predeo tonzile i visceralna fascija sa gornjim konstriktorom `drela. pharyngica ascendens i palatina ascendens. 1. pripoji za submandibularnu Spolja je mandibula. mi{i}. koji mogu biti benigni i maligni. glossopharyngeus i faringealni produ`etak parotide koji se ponekad spu{ta kroz stilomaksilarni kanal izme|u stilosfenomaksilarnog ligamenta. accesorius XI n. a porekla svih struktura koje ulaze u sastav ovog prostora. a re|e metastatski. krvni sudovi i limfati~ki kanali. Dole se pru`a kao zami{ljena horizontalna linija koja prolazi kroz donju ivicu ugla mandibule i donji pol nep~anog krajnika. One se naj~e{}e {ire medijalno i nani`e. postoje brojne anatomske strukture koje zauzimaju regiju i prolaze kroz tkiva lateralno od sluznice farinksa. i vv. Napred je ograni~en sa raphe pterygomandibularis. zateza~em i podiza~em mekog nepca. Uglavnom su to primarni tumori. a tkivo koje najmanje pru`a otpor je lateralni zid farinksa. carotis interna v.mezenhimalno ganglionarnog porekla.prestiloidni ili paratonzilarni prostor i zadnji . odnosno podprostora. pa nije ~udno {to tumori ovog prostora ~esto dovode do izbo~enja lateralnog faringealnog zida i tonzile.zadstiloidni prostor. a bimanuelnom palpacijom se ista masa mo`e osetiti ispod i medijalno od ugla mandibule. jugularis interna n. hypoglossus XII gornji simpati~ki ganglion sa simpati~kim trunkusom. ne postoji prostor uzdu` farinksa. Me|utim. Parafaringealni tumori su heterogena grupa tumora. PRESTILOIDNI PROSTOR je ispunjen rastresitim vezivnim tkivom i u njemu se nalazi: • aa. Duboki re`anj parotide 84 . Ove strukture. • • • • • • • RETROSTILOIDNI PROSTOR sadr`i: a. postoje u tkivnim ravnima i u rastresitom areolarnom vezivnom tkivu. Parafaringealni prostor je podeljen horizontalnom ravni na gornji .kompresiji. gealni i donji . primarno nervi. glossopharyngeus IX n.fasciju.maksilofarin- Maksilofaringealni deo je stiloidnom pre~agom podeljen na: prednji .

rhabdomiosarkomatozna diferencijacija u neurosarkomu . izgleda da nemaju ve}i maligni potencijal. X) isklju~uju}i n. mukoepidermoidni. 2. re`nja parotidne `lezde ~ine oko 50% svih neoplazmi parafarinksa. a stiloidni nastavak i stilomandibularni ligament gore i pozadi. ukazuju na maligno poreklo tumora. ali ne i neophodno cele mase tumora.epifarinks.maligni Neurilemomi (neurinomi. Recidivi su ~esti. senzitivnih. paranazalne {upljine. olfactorius i n. Maligni limfomi To su maligni limfomi koji nastaju iz obilja limfnog tkiva u visokom dubokom jugularnom lancu. a sadr`e bizarne }elije Verocay tela. parotis i mandibula (Ruvijerovi limfni nodusi). Po{to ovaj tunel ne mo`e da se {iri. acinic cell. Miksoidne aree nastaju usled fenomena degeneracije koji mu na preseku daje `utu boju. dobijaju oblik pe{~anog sata. 3. sli~na Vater-Paccinijevim korpuskulima. Neophodno je precizno subtipovanje ve}e. tumor! Neurilemomi ne postaju maligni! Neurofibrom je tumor perifernih nerava. Retko limfom maskira metastatski karcinom. Pojedina~na vlakna ne prolaze kroz 85 . Iako dosti`u prili~ne veli~ine.Tumori dubokog. koji nemaju [vanovu ovojnicu! Mogu da budu vrlo veliki. orofarinks. Prakti~no bilo koji tip ili podtip limfoma je mogu}. {to odgovara istorijskoj Antoni-A (celularne zone) i Antoni-B (necelularne zone) supstanci. Duboki retromandibularni deo parotidne `lezde pribli`ava se parafaringealnom prostoru i od njega je odvojen samo parotidnom fascijom. sa {irokim medijalnim i lateralnim delovima spojenim uskim istmusom. koji mo`e biti re|e solidan ili ~e{}e multipli . Mikroskopski pregled pokazuje tumor vretenastih }elija sa kompaktnim i miksoidnim predelima. Jasno je da infiltrativni karakter tumora i eventualno prisustvo metastaza na vratu. simpati~kih ili kranijalnih nerava (n. salivatores). tumori koji se {ire iz parotidne `lezde medijalno u parafaringealni prostor. verovatno iz razloga nekompletnog hirur{kog odstranjenja. {vanomi) su sporo rastu}i benigni tumori koji nastaju od }elija koje ~ine ovojnicu perifernih motornih. Pleomorfni adenom je uglavnom veliki. ali je i ovo mogu}e. @lezdanog porekla mogu biti i tumori malih pljuva~nih `lezda u zidu farinksa (gl. ramus mandibule i medijalni pterigoidni mi{i} napred. Histolo{ki izgled i incidenca tumora dubokog re`nja parotide su istovetni onim tumorima koji nastaju u povr{nom re`nju. To je kanal kroz koji retromandibularni parotidni tumori prelaze u parafaringealni prostor. sa naj~e{}e primarnim tumorom gornjih disajnih puteva . Ovaj otvor ~ini baza lobanje gore. ”stilomandibularnog” tunela.neurofibromatosis von Recklinghausen. opticus. Dakle naj~e{}i tumor je me{ovitog tipa (benigni pleomorfni adenom). Neurogeni tumori Tumori su nervnog i ganglionarnog porekla. dakle javlja se du`i niz godina. Karakteristi~no je da su nervna vlakna inkorporirana u tumor i prolaze kroz njega! Maligno alterira! triton tumor! Interesantno . pre nego {to dovedu do simptoma. re|e adenokarcinom ili adenocisti~ni karcinom . Popularisan je koncept tzv.cilindrom.

Metastatski tumori . nepce i sl. somatostatin). Oni kontroli{u biohemiju krvi koja prolazi kroz susedni krvni sud i tako|e izlu~uju kateholamine koji menjaju krvni pritisak. onda hemodektom mo`e biti uklju~en kao dijagnoza u zagradi! dokazanim metastazama. Vaskularni i drugi tumori Mogu da budu hemangiomi. Obzirom da sve paraganglije nemaju hemoreceptornu funkciju. vazopresin. Neki ~ak daju sve znake i simptome feohromocitoma. Zellballen) i blisko udru`enih vaskularnih kanala ustvari je slika normalne mikroanatomije paraganglija. Povremeno paragangliomi provaljuju kapsulu i rastu sa okolnim strukturama. ali to nije siguran znak maligniteta. 5. Sklop grupacija }elija (tzv. Sarkom. Mogu biti ekstra i intravagalni. Kod paraganglija sa hemoreceptornom funkcijom ve}e }elije i one koje proliferi{u u paragangliomu. supstanca P. 86 . logi~no je da ni svi tumori poreklom od paraganglija ne mogu biti ozna~eni kao hemodektomi. Visok stepen vaskularizacije kod ovih tumora ~esto je osnov za klini~ki nalaz pulsiraju}e mase. gastrin. Izra{taj na vratu. Prigu{en. Nastaju od hemoreceptornih }elija u blizini bulbusa karotide ili iz glomus tela lokalizovanih du` omota~a sistema karotide ili blisko udru`enih sa vagusom ili glossopharyngeusom (od karotidnog ili vagalnog tela). Paragangliomi maligno alteri{u! Ne zaboraviti na mogu}nost meningeoma baze lobanje.Paragangliomi . Asimptomatski.paraganglijsko tkivo vodi poreklo od neuralnog grebena. Benigni ali i maligni. 4. nos i sinusi. vazoaktivni intestinalni peptid (VIP). koji nastaje od glomus tela donjeg vagalnog gangliona su naj~e{}i. limfangiomi. maligni su oni sa Mikroskopski sastoje se od velikih pleomorfnih }elija koje karakteristi~no rastu u alveolarnim grupama. hemangiopericitom. melanocitno stimuliraju}i hormon (MSH). Tumor vagusnog glomusa. Ote`ano disanje kroz nos. hemangioendoteliom. Ose}aj stranog tela u gu{i. imaju sposobnost produkcije vazoaktivnih supstanci (norepinefrin. Ove su pak u bliskom odnosu sa vaskularnim kanalima koji su razli~ite veli~ine.epifarinks. kalcitonin. Oslabljen sluh. hiponazalni glas. ispod ugla donje vilice. serotonin. Po konvenciji. Paragangliomi su inkapsulirani tumori koji su ~esto tamno crveno braon usled vidljivih vaskularnih kanala. Fibrom. leukoenkefalin. epinefrin. ne produkuju kateholamine i nemaju hemoreceptornu funkciju. DIJAGNOZA Anamneza: minimalna Simptomatologija: • • • • • • • Nelagodnost pri gutanju. Ako je poznato da tumor nastaje od paraganglioma sa hemoreceptornom funkcijom (karotidno telo). Lipom.

Meko nepce po pravilu bez promena. Pomeren i izbo~en lateralni zid farinksa. carotis int. • Slika paralize odgovaraju}ih nerava (ka{alj. 87 . ograni~en. Hipostezija `drela.. • Bol. (Kontrastni pregled parotide .Hornerov sindrom). hladni nodulusi. . razdvojenost stabla a.palpacija Inkapsulirani.bimanuelna palpacija Kod tumora sa dvojnom propagacijom (parafaringealni i cervikalni deo). . Prekinut duktus.Bernard .deviranje. jezika. devijacija i hemiatrofija jezika na oboleloj strani.• Ote`ano otvaranje usta. trapezijusa.instrumentalni pregled Asimetrija tonzilarne lo`e i farinksa. .inspekcija Claude Bernard Horner sindrom Paralysis n. bezbolan tumefakt. carotis ext. kardiorespiratorne smetnje. tonzila pomerena unutra. diferenciranje tumorskog porekla iz parotisa ili ne. paraliza mekog nepca. disfonija. i a. Upotrebljava se ili jodni (Ethiodal) ili rastvorljiv u vodi kontrast (Sinografin). Tumor je mobilan u horizontalnom ali ne i u vertikalnom smeru. Flebografija Rtg farinksa bitemporalni profil Rtg baze lobanje po Hirtzu CT lobanje 1. a ulceracija ukazuje na malignitet. Prednji nep~ani luk je potisnut. dislokacija duktusa usled odgovaraju}eg polo`aja i veli~ine tumora u `lezdi.kompresije a. femoralis . Status . Claude .sijalografija sa nalazom = parotidni sijalogram). Neurolo{ki pregled Sijalografija Rtg parotide ne. paralize m. SCM i m. nazad i prema dole. topli nodusi. carotis int.5 ml a ne vi{e zbog opasnosti od rupture.fenomen lire. samo 0. eventualne pulsacije. facialis . Angiografija (karotidnog sliva kroz a. Scintigrafija parotide .gama scan Technetium. patolo{ki krvni sudovi. dobija se fenomen balotmana kojim se potvr|uje kontinuitet parafaringealnog i cervikalnog tumora. hemikranije . jer je pokrivena senkom od kosti.

facialisa 2. hematom 88 . radikalnost.radi se "na slepo" . a obezbe|uje se maksimalna vizuelizacija parotidne `lezde na CT-u). Transfaringealno cervikalno sa mandibulotomijom u srednjoj liniji (C).sa intravenskim kontrastom .2. pa je neophodno reinjiciranje u toku samog snimanja). najrizi~niji ali i naj{iri! Dobra vizuelizacija. povrede n.opasan pristup zbog mogu}nosti povrede a. Postoperativna radioterapija. Ovo va`no jer kanila spre~ava brzo pra`njenje kontrasta iz parotidne `lezde. KOMPLIKACIJE 1. TERAPIJA Tumori radiorezistentni jedino kod sarkoma. Cervikalno sa ili bez resekcije ugla mandibule (A) 3. Postoji jasna granica izme|u posterolateralne ivice parafaringealnog tumora i kontrastom ispunjene parotidne `lezde. Ova linija pretpostavlja vezivno masno potporno tkivo parafaringealnog prostora. Transparoti~no cervikalno sa ili bez resekcije ugla mandibule (B) 4. prethodno se reseciraju i mi{i}i poda usta. mandibula se preseca u sredini i luksira put lateralno. parafaringealnom prostoru se pristupa direktno sa prednje strane celom visinom. Peroralno nedostaci: .mala preglednost .nativni CT . Ukoliko se linija ne vidi u sredi{njim presecima kroz masu tumora. . Ako je tumefakt ekstraparoti~ni ne mora da se daje kontrast). pa medijalno od donjeg alveolarnog nastavka na nep~ani luk strane na kojoj je tumor. Hirur{ka terapija: 1.ablacija tumora je nekompletna .ide popre~no u visini hioida. carotis 2. . tumefakt je ekstraparotidnog porekla.sa sijalografijom parotide (sa kanilom za sijalografiju in situ. Najkomplikovaniji. tada se radi o tumoru dubokog re`nja parotide. Potrebna je traheotomija. koje je komprimovano izme|u tumefakta i dubokog re`nja parotide. nastavlja se vertikalno u srednjoj liniji preko brade i u usne.recidivi su ~esti . REZ .sa sijalografijom i intravenskim davanjem kontrasta (Problem brzog resorbovanja vodenog kontrasta dok se stigne do ST-a. da li se tumor pove}ava.

odnosno kod lu~enja pljuva~ke lu~i se i znoj) 5. Napred je zadnja povr{ina larinksa. ariepiglotisni nabor i aritenoid). salivatorna fistula 5. infekcija 4. to je velika bleda sluzoko`na povr{ina koja pokriva zadnji deo krikoidne hrskavice. tankim slojem tkiva koje ~ini retrofaringealni prostor. medijalno je oivi~en grani~nim strukturama larinksa (slobodna ivica epiglotisa. Dno ulazi izme|u tiroidne hrskavice (lateralno) i krikoidne i aritenoidne hrskavice (medijalno). 2. Jama ima svoj lateralni i medijalni zid i dno. auricularisa magnusa dolazi do povreda gran~ica n. a ni`e postaju dublji. odnosno horizontalne ravni povu~ene u nivou hioidne kosti do otvora jednjaka. Prednje gornja grupa 89 . U bliskom je kontaktu sa vrhovima piriformnih sinusa lateralno i dole sa krikofaringealnim mi{i}em. 4. Lateralno je tiroidna hrskavica. a nazad je otvoren.3. Freyov sindrom (reseciranjem n. Dakle. odnosno substrukture larinksa po UICC-u): 1. To je nastavak glosofaringealnog `leba orofarinksa koji je iznad. u nivou krikofaringealnog mi{i}a na donjoj ivici krikoidne hrskavice. ona srastu posle nekoliko meseci sa Sy. Zadnja grupa Zadnji zid `drela Zadnji zid `drela se pru`a od nivoa poda valekule do nivoa krikoaritenoidnih zglobova. Dole je vrh. Napred je meko tkivo. Gore su plitki. Sinusi se pru`aju od faringoepiglotisnih nabora do donje ivice krikoidne hrskavice. pa kad bolesnik jede dolazi do znojenja dela ko`e obraza. 3. To je zadnji nastavak lateralnog zida piriformnog sinusa i sa~injavaju ga konstriktorni mi{i}i farinksa. Hipofarinks je podeljen u tri anatomske zone (grupe tumora po Simpsonu. Prednje donja grupa Faringoezofagealni spoj . IX. Nazad je hipofarinks odvojen od prevertebralne fascije koja pokriva longitudinalne ki~mene mi{i}e (longus colli et longus capitis). Hornerov Sy ** * MALIGNI TUMORI HIPOFARINKSA HIRUR[KA ANATOMIJA Hipofarinks se pru`a od zadnje donje ivice baze jezika.post(retro)krikoidna oblast Ova oblast se pru`a od nivoa aritenoidnih hrskavica i pripojnih nabora do donje ivice krikoidne hrskavice. tako da se stvaraju `lebovi poznati kao piriformne jame. Piriformna jama ili sinus Piriformni sinus ili laringofaringealni sinus je posledica polo`aja larinksa koji {tr~i u hipofarinks od napred.

Nutriciona deficijencija i malapsorpcija .Epilarinks? Predeo oko ivica laringealnog otvora.Vinsonov sindrom = Peterson . Oni mogu biti: vegetantni i ulcerativni.Pu{enje . peckanje. ETIOLOGIJA . Nerv: n. simptomi se javljaju tek kada izra{taj poodmakne: 1. glositis. lingualis. pharyngica ascendens. Fibrozno tkivo . a. po{to je piriformna jama dosta velika. internus du` prednjeg zida piriformnog sinusa) Limfni ~vorovi: jugulodigastri~ni i srednji jugularni. suvo}a. "sore throat". ali ~esto je tumor toliko uznapredovao da je te{ko odrediti mesto nastanka pa je njegovo klasifikovanje pre naga|anje.Deficijencija vitamina B12. Spolja{nje tkivo .kao bolus u hipofarinksu 90 . prigu{en glas . Postoje ~etiri pokrovne povr{ine i to: 1. disfagija.bukofaringealna fascija NEURO-VASKULARIZACIJA Arterije: a. spinalni akcesorni.2% udru`en sa postkrikoidnim karcinomom je Plummer .donji i srednji konstriktor `drela 4. laryngeus superior (r. thyroidea sup. . polipoidni peteljkasti tumori pra}eni disfagijom. ose}aj stranog tela.. unilateralna nelagodnost. Maligni tumori su: 85% dobro diferentovani planocelularni karcinomi. ahlorhidrija. Rouviereovi baze lobanje.Brown . KLINI^KA SLIKA Kasno. faringealna strana aritenoida i ariepiglotisnih nabora. splenomegalija) . B6.Nekada{nje zra~enje tireotoksikoze (posle 25 godina latencije!) PATOLOGIJA Benigini tumori su retki . angularni stomatitis. Parestezije .smetnje u gu{i.Alkohol . u odmaklom stadijumu bolesti. a karcinom u po~etku bezbolan. atrofija farinksne (faringealni nabor) i ezofagusne sluznice. koilonihija. Mi{i}no tkivo . retrofaringealni. sa velikim izgubljenim vremenom. anemija. koji se hirur{ki odstranjuju u celini lateralnom faringotomijom. To mo`e da objasni varijacije u frekvenci tumora pojedinih lokalizacija. Sluznica .fibrolipomi i lejomiomi. paratrahealni i paraezofagealni. a. Jer.pokrivena plo~asto slojevitim epitelom 2.Kelly (deficijencija gvo`|a i Hb.faringealne aponeuroze 3. Karcinomi ove regije se klasifikuju po anatomskoj lokalizaciji iz koje nastaju.

. Va`ne napomene: Da li je zahva}eno: .ote`ano disanje - 2. Fe.sukrvi~av ispljuvak 8. pregled larinksa kao i traheoskopija . palpacija direktne ekstenzije tumora ili pro{irenje laringealnog skeleta u odmaklim stadijumima. B6 KLINI^KA TNM KLASIFIKACIJA 91 . Disfonija . 25% bilateralno 6. 5. ve} klasifikacije).glomus tumori). reccurensa 4. sup. Laboratorija T3. Foetor ex ore 10.spoljna granica tumora u odnosu na zadnji zid farinksa Tumor koji zahvata postkrikoidni predeo ili se pribli`ava srednjoj liniji zadnjeg zida `drela .inspekcija i palpacija 3.sekundarnog edema hemilarinksa zahvatanja m. Disfagija i odinofagija . Rtg lateralna radiografija larinksa.promuklost usled: 9. Klini~ki pregled .{irenje nagore iznad faringoepiglotisnih nabora i u bazu jezika (palpacija prstom) Procena postkrikoidnih karcinoma merenjem donje i gornje granice od prednjih zuba.nagomilavanje pljuva~ke u sinusu piriformisu 7. Dispnea . X). Sijaloreja .bol u uvu (aurikularni nerv .eventualna traheoezofagealna fistula! 1. Endoskopija 4.totalna faringektomija. Hb. Expectoratio . scintigrafija tiroideje (negativan nalaz ne isklju~uje prisustvo tumora) 5. laryngeusa.donja granica tumora u odnosu na postkrikoidni predeo . Kod ESK nekad te{ko pro}i rigidnim ezofagoskopom pored tumora. B12. tomografija. Refleksni bol u predelu iza u{ne {koljke i zadnjeg zida spolja{njeg slu{nog hodnika (lokalizacija na aritenoidu i epiglotisu .Arnoldova grana n.tumefakt na vratu 75% unilateralno. vocalis) zahvatanja krikoarytenoidnog zgloba zahvatanja n. pomeranje napred-nazad larinksa suspektno na postkrikoidni karcinom. Anamneza 2. THS. palpacija tumora `drela u bazi jezika kao i fiksiranost za prevertebralnu fasciju) LMS. (n. Otalgia . radi procene pro{irenosti donje granice tumora (~ak i sekundarni primarni tumor u jednjaku!) Pregled pro{irenosti u piriformni sinus (ne zbog prognoze i le~enja. pasa`a jednjaka barijumom u dve projekcije. Meta colli . T4. ESK sa biopsijom. palpacija limfnih ~vorova vrata.oba zida kod piriformne jame . thyroarytenoideusa internusa (m. Gubitak telesne mase DIJAGNOZA (gubitak krepitacija larinksa koju produkuju gornji rogovi tiroidne hrskavice o ki~mu.ote`ano i bolno gutanje ~vrste hrane 3. To se re{ava tako {to se provu~e filiformna bu`ija kroz tumor (?) i potom sprovo|enjem malog bronhoskopa preko nje na "slepo". CT. TSH.

pharyngolaryngectomia totalis (lateralnom ili prednjom (transhioidnom) faringotomijom) Parcijalna resekcija hipofarinksa zajedno sa laringektomijom (T1. Preoperativna radioterapija (zagreba~ka {kola. nekroze tkiva sa velikim defektima i fistulama. operacija na tkivu koje je primilo 70 Gy u slu~aju recidiva je manje precizna. T2 tumor zadnjeg i lateralnog zida) . pa je dopunsko operativno le~enje zbog toga zakasnelo). krvarenja zbog arozije krvnih sudova. HIRUR[KO LE^ENJE Ima primarni zna~aj u le~enju karcinoma hipofarinksa zbog: .Ca in situ T1 . vi{e krvari.pharyngectomia partialis . dakle T1. T2 tumor u piriformnom sinusu ili na prednjem zidu hipofarinksa): 92 .smanjuje obim kasnijeg operativnog rasejavanja (obliteracija krvnih sudova i usporene deobe tumorskih }elija) Smanjuju se lokalni recidivi . Postoperativna radioterapija do pune tumorske doze 1.{irenje u okolinu i/ili na drugu regiju bez fiksacije hemilarinksa T3 .resektabilnost) . a iste prognoze kao i T3 druge regije. PREOPERATIVNA RADIOTERAPIJA (10-50 Gy (naj~e{}e 30) Smisao ove terapije je u poku{aju: . Operacija primarnog tumora sa disekcijom vrata 3.smanjenja mase tumora (pove}ava operabilnost . u Beogradu ne) 2. postoperativno prete dehiscencije {avova. Operacija primarnog tumora: Totalna resekcija larinksa i farinksa ili parcijalna resekcija farinksa (T1.Tis .primarni tumor i petogodi{nje pre`ivljavanje (NE uti~u na procenat metastaza) 2.dobro diferentovani planocelularni karcinomi relativno radiorezistentni . TERAPIJA KARCINOMA HIPOFARINKSA Naj~e{}e kori{}ena {ema koja se zastupa je: 1.masivni tumori koji zahvataju hrskavice i/ili meka tkiva Problem: Masivni tumori zadnjeg zida koji ne fiksiraju larinks.puna tumorska doza zra~enja izaziva perihondritis (dugo skriva recidiv primarnog tumora.uklanja mikrometastaze (okultne metastaze) .na jednu regiju T2 .{irenje u okolinu i/ili na drugu regiju sa fiksacijom hemilarinksa T4 .

koji ima vertikalnu du`inu manju od 5 cm i ne dovodi do paralize glasne `ice (T1. Operacija metastaza Disekcija vrata se radi bez obzira da li ima palpabilnih limfnih nodusa. Ne daje se ispod 55 Gy (frakcioni{e se 5 dana po 2 Gy = 10 Gy nedeljno).. a u me|uvremenu se ostavi faringostoma. 3. u{}e jednjaka. 259 Scot . a u zavisnosti od nalaza funkcionalno ili radikalno u bloku.hemylaringectomia et pharyngectomia partialis . U slu~aju tumora zadnjeg zida hipofarinksa. posebno ako je tumor nezreo.laryngectomia partialis chorisontalis supraglottica et pharyngectomia partialis cum resectio baseos linguae .Oksifilni adenom .Brown 93 . Metastaze u vratnim limfnim nodusima nastaju brzo jer hipofarinks nema hrskavi~avu barijeru kao larinks. u{}a jednjaka ili ~ak tumora piriformnog sinusa koji zahvata lateralni zid .laryngectomia subtotalis et pharyngectomia partialis cum resectio baseos linguae * laryngectomia totalis et pharyngectomia partialis cum resectio baseos linguae (postkrikoidni tumori. ~ija veli~ina zavisi od veli~ine primarnog tumora i potrebe zra~enja limfonodusa vrata.EPIDERMOIDNI TUMOR C) TUMOR ACINUSNIH ]ELIJA D) KARCINOMI a) Adenoidni cisti~ni karcinom . radioterapija treba da bude odre|ena kod bolesnika bez uve}anih limfnih nodusa i sa malim tumorom. Posle toga se veli~ina zra~nog polja mora korigovati i izbe}i ki~ma. dakle radiosenzibilan . Sprovodi se na TCT-u transkutano iz dva suprotna paralelna polja. T2?). * * * TUMORI PLJUVA^NIH @LEZDA I EPITELNI TUMORI: A) ADENOMI a) Pleomorfni adenom (miksni tumor) b) Monomorfni adenom . Zavisno od polo`aja i veli~ine tumora radi se 1/2 ili 2/2.5 nedelje. Mora se voditi ra~una o ozra~ivanju ki~menog stuba koje je ograni~eno na 40-45 Gy tokom 4-4.Drugi tipovi monomorfnih adenoma B) MUKO .operabilnost je problemati~na .cylindroma P.radioterapija (Beograd). tkivo je rastresito i bogato krvnim i limfnim sudovima. kroz koje je cirkulacija ubrzana zbog stalne akcije faringealnih mi{i}a. jer je vrlo veliki procenat okultnih metastaza. Po nekim autorima u svetu.Adenolimfom (Warthinov tumor) . Defekt se neposredno rekonstrui{e lokalnim re`njevima ili naknadnom plastikom.T3 tumori hipofarinksa).izbegavati operaciju. obi~no 5x7 do 6x8 cm. Stefanovi} str. oba aritenoida . POSTOPERATIVNA RADIOTERAPIJA Postoperativno zra~enje je do pune tumorske doze od 70-80 Gy.

Lymphangioma .Lymphoma .) I TUMORI POTPORNOG TKIVA: A) BENIGNI: .Tumor mixtus .Hemangiomi .Lipomi NEKLASIFIKOVANI TUMORI TUMORIMA SLI^NE PROMENE: A) Benigna limfoepitelna lezija B) Sialosis C) Oncocytosis III IV Krajina I str.b) Adenokarcinomi c) Epidermoidni karcinom d) Nediferentovani e) Karcinom u pleomorfnom adenomu (maligni miksni tumor) f) Metastatski karcinomi u pljuva~nim `lezdama II NEEPITELNI TUMORI: .Neuroma B) MALIGNI SARKOM II TUMORI EPITELNOG POREKLA: A) BENIGNI .Adenom: a) Papilarni limfomatozni cistadenom (Warthinov tumor) b) Oncocytoma c) Acinus cel tumor B) MALIGNI .Haemangioma .Planocelularni karcinom .Mukoepidermoidni karcinom a) Visokog stepena malignosti b) Niskog stepena malignosti TUMORI PLJUVA^NIH @LEZDA 94 .Neurofibromi .Limfangiomi .Adenokarcinom a) Adenocisti~ni karcinom (cylindroma) b) Acinus cel karcinom c) Me{ani karcinom . 352 (podela po Englishu 1975.

TU ide lateralno (naj~e{}e) Jakodov sindrom: (II.neuralgija n.planocelularni 95 .neuralgija donje grane n.jednostrana pareza mekog nepca .Rabdomiosarkomi .otolo{ke smetnje .NAZOFARINKS .faza simptoma udaljene invazije i metastaza: . III.Ca tonzile . V Garcinov sindrom: (svih 12 pari `ivaca sa jedne strane) A) KARCINOMI: a) Nediferentovani karcinomi (uklju~ivo limfoepiteliomi i anaplasti~ni karcinomi) b) Nekeratiniziraju}i karcinomi c) Planocelularni karcinomi (Squamos cell carcinomas) d) Nediferentovani karcinomi nazofarinksnog tipa UCNT (Undifferentiated carcinoma of nasopharyngeal type) B) SARKOMI: a) Embrionalni sarkomi . Stefanovi}.amauroza ..oftalmoplegija . V) . 288 .faza simptoma lokalne invazije (Trotterov trijas: .TU se {iri napred .Fibroma iuvenile nasopharyngis II ZLO]UDNI: .Neklasifikovani tumori TUMORI @DRELA I DOBRO]UDNI: P.TU ide na gore . str.faza latentnih simptoma (tiha faza) .Maligni mixtus tumori .MEZOFARINKS histolo{ki: karcinomi i maligni limfomi tipa non Hodgkin a) Karcinom mekog nepca b) Zlo}udni tumori tonzila .tipa non Hodgkin (koji obuhvataju i rane "limfosarkome" i "retikulosarkome") . V. VI): . IV.Maligni mezenhimomi b) Maligni limfomi .TU ide na dole .

~e{}e `ena. {to zna~i da sa smanjenjem `lezde raste i mogu}nost maligniteta. se sastoje od seroznih }elija u parotisu.adenokarcinom ..bazocelularni . Pleomorfni adenom (miksni tumor) b. . Monomorfni adenom . a najve}i na svojim zavr{ecima plo~asto slojevitim epitelom. dok u submandibularnoj `lezdi postoje i mucinozne }elije u manjim tzv. U~estalost ovih tumora je relativno mala i kre}e se oko 3% svih tumora. EPIDEMIOLOGIJA Tumori pljuva~nih `lezda predstavljaju zna~ajan dijagnosti~ki i terapijski problem zbog raznovrsnosti morfolo{kih osobina salivarnih tumora i razli~itog klini~kog pona{anja tokom svoje evolucije. Ve}i duktusi su oblo`eni cilindri~nim epitelom.Oksifilni adenom . Odnos benignog prema malignim tumorima je za parotis (80%:20%).Adenolimfom Warthinov tumor (cystadenoma papillare lymphomatosum) . KLASIFIKACIJA Tumori salivarnih `lezda vode uglavnom poreklo od epitelnih elemenata. interkalarim duktusima.HIPOPHARYNX histolo{ki: planocelularni * ** TUMORI PLJUVA^NIH @LEZDA DEFINICIJA Pljuva~ne `lezde vode poreklo od ektoderma sluzoko`e usne duplje. Postoje vi{e klasifikacija.). C. u starijih je osoba. sebacealni adenom i lymphadenoma sebaceum) 96 . pu{enje. Klasifikacija koju je predlo`io Thackray A. Etiolo{ki: zra~enje. I EPITELNI TUMORI A) ADENOMI a.Oncocytoma. Parotis poseduje stromu bogatu limfnim tkivom. Acinusi. ali mogu nastati i od elemenata strome. submandibularnoj (60%:40%) i u sublingvalnoj (30%:70%).Drugi tipovi monomorfnih adenoma (bazalnih }elija. (1972. koje se uglavnom baziraju na histolo{kim osobinama tumora. Najmanje pljuva~ne `lezde su uglavnom mucinozne ili me{ovite. koji su okru`eni mioepitelnim }elijama. Naj~e{}e se javljaju u parotidnoj `lezdi. a publikovala SZO je najpreglednija i sa klini~kog aspekta najprihvatljivija.Lymphoma malignum non Hodgkin tonzile (pre|a{nja grupa limfo i retikulosarkoma) . Acinusi dreniraju svoj sadr`aj preko duktusa koji su oblo`eni kuboidnim epitelom.

Tumor je okru`en fibroznom kapsulom razli~ite debljine.EPIDERMOIDNI TUMOR C) TUMOR ACINUSNIH ]ELIJA D) KARCINOMI a. kompletnosti i gustine. Karcinom u pleomorfnom adenomu (maligni miksni tumor) f. miksoidna ili mioepitelne }elije zadebljane u mukoidnoj stromi podse}aju na hrskavi~ave }elije . Svoj naziv duguje stromi. Pleomorfni adenom (miksni tumor) Predstavlja 70% svih benignih tumora velikih pljuva~nih `lezda. Nediferentovani karcinom e. a ~iji produ`eci mogu spre~iti kompletnu hirur{ku radikalnost i biti rezultat recidiva pa i posle 20-tak godina. Najve}i deo tumora sadr`e dva tipa }elija: epitelne i mioepitelne. nastalih metaplazijom `lezdanog epitela. Prona|eni su i drugi tipovi }elija. Ovaj tumor se javlja izme|u 30-60 godina `ivota. Epidermoidni karcinom d.B) MUKO .cylindroma b. Utisak invazivnog rasta tumora daju kapsula i epitel koji jedini ima sposobnost infiltracije. iz kojih se mogu razviti razli~iti tipovi }elija. Adenoidni cisti~ni karcinom . Elektronskom mikroskopijom potvr|ene su i }elije neodre|ene histiogeneze. Adenokarcinomi c. C. Tumor je na preseku bledo `u}kaste boje. ~e{}e u `ena.mikso-hondroidna). LOKALIZACIJA 97 . B. SLI^NE PROMENE Benigna limfoepitelna lezija Sialosis Oncocytosis ***** I EPITELNI TUMORI ADENOMI a. Pleomorfni adenom nastaje neoplazmati~nom transformacijom duktogenog epitela. koja je pleomorfna (mukoidna. Metastatski karcinomi u pljuva~nim `lezdama II NEEPITELNI TUMORI Hemangiomi Limfangiomi Neurofibromi Lipomi III NEKLASIFIKOVANI TUMORI IV TUMORIMA A.

bezbolan.25% negativna. Scintigrafija . Mogu}i su i defekti u punjenju kontrastom. jednjaku i spolja{njem uvu. EHO vrata i CT. Tumor je pokriven ko`om normalne boje koja je pokretna. ekstraosalno. DIJAGNOZA • Anamneza • Klini~ki pregled • Sijalografija . tumor se obi~no lokalizuje u povr{nom re`nju. Ali.pokazuje izdu`enje i lu~no savijanje salivarnih kanala oko tumora. koji se {iri u lice i vrat. U sublingvalnoj je najre|e.se ne preporu~uje. svega 0. Maligna alteracija se javlja u 3-15% bolesnika sa ovim tumorom. pojave znaci maligne alteracije i to: . Palpatorno tumor je okrugle ili lobulusne forme. koja se vidi u `drelu. U submandibularnoj pljuva~noj `lezdi pleomorfni adenom se javlja u oko 8% ovih tumore u odnosu na druge lokalizacije. Postoji utisak kao da u ruci sa ra{irenim i blago savijenim prstima postoji jabuka. naj~e{}e bez ikakvih smetnji i bolova. ko`i ekstremiteta.5%. spolja{njim genitalijama.Tehnecium 99 m pertechnetat. nerv znatno dislociran i zategnut. koji • • • • • su neizmenjeni i dislocirani od strane tumora. . Biopsija . . orbiti. Prognoza pleomorfnog adenoma zavisi od histolo{kog sastava i pravovremene primene adekvatnog hirur{kog le~enja. Preostala lokalizacija tumora je u palatinalnim malim pljuva~nim `lezdama. kao i istovremena pojava pleomorfnog adenoma u vi{e pljuva~nih `lezda. tako da ostavlja otisak na povr{ini tumora. jer postoji mogu}nost rasejavanja tumorskih }elija i mogu}a povreda n.EX tempore! 98 . je retka.fiksacija i infiltracija. Za razliku od povr{nog.metastaza na vratu ili plu}ima. na zadnjem polu. nervne i krvne sudove. pleomorfni adenom dubokog re`nja parotide.nagli i brzi rast. . mo`e se na}i i u piramidi. blizu gornjeg pola tonzile. dugi niz godina. Pleomorfni adenom se obi~no javlja kao solitarni tumor jedne parotidne `lezde. Multifokalna pojava u jednoj `lezdi.bol. a bazom vezan za `lezdani parenhim. Funkcija facijalisa kod benignog pleomorfnog adenoma je o~uvana.U parotidnoj `lezdi. ispred ili ispod aurikule u donjem polu `lezde. (vezivanje ve}e koli~ine izotopa) Citodijagnostika . formiraju}i tumorsku masu zna~ajne veli~ine. tako da mali izra{taj mo`e dosti}i razli~ite veli~ine.paraliza facijalisa. nasuprot ~injenici da je pri prisustvu velikog tumora. facijalisa Extirpatio glandulae . lako pokretan prema povr{ini. Benigni pleomorfni adenom u toku rasta potiskuje `lezdano tkivo. . gladak. TOK Tumor raste sporo. Rtg plu}a. veli~ine 3-8 cm. Obi~no se posle dugotrajne mirne faze i laganog razvoja. elasti~no ~vrste konzistencije. raste prema lateralnom zidu `drela.

Uglavnom vodi poreklo od distalnih delova salivarnih kanala i to od terminalnih tubusa. Tako|e i od ekskrecijskih proksimalnih delova duktusa. Monomorfni adenomi Karakteri{e ih pravilnost njihovih }elijskih struktura. Adenoidni cisti~ni karcinom .se skoro uvek pojavljuje u donjem polu povr{nog re`nja parotidne `lezde.poreklom malignih tumora lica i usne {upljine. KARCINOMI Po poreklu mogu biti: . interlobusnih i interlobulusnih.Cylindroma. Predilekciono mesto je submukoza palatuma. `drelu. Sporo raste. Fiksira ko`u. d. Adenoidno cisti~ni karcinom . Mukoepidermoidni tumor To je naj~e{}i maligni tumor parotidne `lezde. c. Tumor acinusnih }elija Ranije smatran benignim adenomom. inicijalno sa klini~kim i histolo{kim znacima maligniteta. Adenocarcinoma. TH: hirur{ka. a. a. `lezde bronha. Tumor tako|e sporo raste.Karcinom u pleomorfnom adenomu. i nije inkapsuliran. MALIGNI TUMORI B.Cylindroma. benigno i maligno. Adenocarcinoma. ali je potvr|eno njegovo dvostruko pona{anje. mogu}a paraliza li~nog `ivca. uglavnom mu{karaca. b.poreklom od benignih tumora u kojima je nastupila maligna alteracija.Whartin tumor .TH: hirur{ka ekstirpacija tumora sa `lezdom kod manjih. Maligni miksni tumor . b.od elemenata parenhima pljuva~nih `lezda. ***** a. Adenolymphoma . tako da zahvata okolne tkivne strukture i mo`e dosti}i veli~inu i preko 10 C.primarno maligni . a kod parotidne = subtotalna ili totalna parotidektomija uz ~uvanje facijalnog `ivca. b. delimi~no inkapsuliran. Nediferentovani karcinom. Tako|e u nosu. 99 . . Epidermoidni karcinom. cm. METASTATSKI KARCINOMI . Mogu}a je njegova bilateralna i multifokalna pojava. Klini~ko pona{anje je ili na izgled benigno ili izrazito maligno.sekundarno maligni . grlu.

U~estalost je oko 15%! Nastaje posle duge mirne faze rasta tumora. sekundarno zahvataju i `lezdani parenhim. temporalne i frontalne regije.od lokalizacije. lica. Poreklom su od malignoma skalpa. Benigna limfoepitelna lezija. limfangiom. vrata. palatuma. invazija limfnih i krvnih sudova. meko elasti~ne konzistencije.nediferentovani solidni ili trabekularni Klini~ki tok je vrlo progresivan. lipom. Palpatorno pra`njenje tumora. e.papilarni . T4 preko 6 cm. u periodu od 7-10 godina postojanja benignog tumora. Terapija hirurgija. Uve}ane pljuva~ne `lezde su bezbolne. Jasna granica izme|u benigne limfoepitelne lezije. Karcinom u njemu nastaje malignom transformacijom jedne epitelne komponente. ve} TH: radikalna hirurgija. T3 4-6 cm. visokog stepena maligniteta. f. pleomorfni adenom je prakti~no semimaligan tumor. uva. c.tubulusni ili duktogeni . Mikulitz i Sy Sjögren. T2 2-4 cm. Dakle. d. Epidermoidni karcinom Nastaje metaplazijom epitela salivarnih kanala. M. Oni su rezultat zahvatanja parotidnih. po potrebi hemiresekcija mandibule. jer metastaze u limfne glandule neposredne blizine pljuva~nih `lezda. Nediferentovani karcinom Redak. zavisna ne od veli~ine. Paraliza li~nog `ivca veoma rano. U zavisnosti od histolo{kog sastava dele se u tri grupe: . Naj~e{}e planocelularni karcinom i maligni melanom. Metastatski karcinomi u pljuva~noj `lezdi Retki. sa udaljenim metastazama u plu}ima. sa kompletnim zahvatanjem parenhima `lezde. zra~enje i hemioterapija. neurofibrom. III NEKLASIFIKOVANI TUMORI Poreklo embrionalno ili heterotopi~nog tkiva. daju}i istu sliku kao i kod primarno malignih tumora pljuva~nih `lezda. 100 . T1 do 2 cm.Karcinom u pleomorfnom adenomu. mo`e se u~initi samo na osnovu pojedinih simptoma karakteristi~nih za ovo oboljenje. infiltrativni rast. Maligni miksni tumor . IV TUMORIMA SLI^NE PROMENE a. II NEEPITELNI TUMORI Hemangiom. Istovremeno mo`e postojati i uve}anje lakrimalnih `lezda. Manifestuje se progresivnim bilateralnim uve}anjem parotidne `lezde u `ena izme|u 45 i 60 godina `ivota. vrlo maligan. paraparotidnih i submandibularnih limfnih nodusa.

cirozom jetre. mada infekcija ili duktogena opstrukcija mogu biti podsticaj za onkocitnu hiperplaziju. Strong Ann. • gastric pull up for all pharyngoesophageal defects where the lower margin of resection is below the tracheostome. Dakle. morbidity. Laryngol. and 101 . microvascular techniques. 1984. ** * SELECTING VARIANTS IN PHARYNGEAL RECONSTRUCTION Jatin P. zahvataju}i deo ili ceo `lezdani parenhim. Oncocytosis Pojavljuje se kao posledica starenja. Rhinol. postaju}i ve}e sa eozinofilnom granulisanom citoplazmom. Otol. • gastric pull up with pharyngogastrostomy for defects exceeding 70% of the circumference of the pharynx. neinflamatorne i nemaligne prirode. hirur{ka. Ronald H. The optimal reconstructive methods for partial and total pharyngeal reconstruction are as follows: • primary closure for defects not exceeding one third of the circumference of the pharynx. Sialosis To je oboljenje pljuva~nih `lezda koje se manifestuje rekurentnim bilateralnim otokom pljuva~nih `lezda. primenom lekova. Shah. c. b. hroni~nim alkoholizmom. free microvascular bowel transfer. Ove }elije su nazvane oncocistama. Larry Shemen. insuficijencijom ovarijuma i tiroideje. pojedine }elije ili grupe }elija u razli~itim salivarnim `lezdama podle`u promenama. and complications for each of these procedures are discussed. The indications. effectiveness. gastric pull up.zra~enje. TH: konzervativna . The methods of reconstruction used were deltopectoral flap. Spiro. Mo`e da zahvati istovremeno vi{e `lezda i simetri~no. nepoznate etiologije. Elliot W.Zato je Goldwin predlo`io naziv benigna limfoepitelna lezija za uve}anje pljuva~nih `lezda bez drugih sistemskih promena i imunolo{kih stanja karakteristi~nih za Sjögrenov sindrom. • pectoralis myocutaneous flap repair for pharyngeal defects with loss of up to 70% of the circumference of the pharynx. The experience of the Head and Neck Service of Memorial Sloan-Kettering Cancer Center in repair of the pharynx following pharyngeal resection between 1974 and 1983 is reviewed and the changing trends in the philosophy of pharyngeal reconstruction are highlighted. malnutricijom. Udru`ena je sa drugim sistemskim oboljenjima. starenjem. and pectoralis myocutaneous flap. A dramatic change in the techniques of immediate pharyngeal reconstruction in the last 10 years is largely due to the availability of myocutaneous flaps. 93:318. and the increasing popularity of the "gastric pull up" operation. One zamenjuju duktogene ili acinusne epitelne }elije u toku procesa starenja.

digitalno (kod voluminoznih!). obi~no dospevaju gutanjem i to nepa`njom pri jelu iznenada. ekstrakcija stranog tela nosa. oblika i karakteristi~ne lokalizacije (delom na u{}u jednjaka. TH: pa`ljiva ekstrakcija stranog tela da ne do|e do aspiracije .u le`e}em polo`aju.RTG epifarinksa. parafaringealna flegmona. * ** bolus smrt. ali i vrlo opasna zbog tzv. P. bazi jezika.Bol pri gutanju i T .Ote`ano disanje kroz nos . indirektno ili direktoskopija. bez sjaja ili skrivene lokalizacije. dolazi do gu{enja. Naj~e{}i uzrok za nastajanje stranih tela u epifarinksu je povra}anje.Rinolalia clausa Dg: zadnja rinoskopija.Emfizem vrata. * ** POVREDE @DRELA 102 . ili usled povrede farinksa. Kod voluminoznih stranih tela. Strana tela hipofarinksa. netransparentno metalno strano telo . posebno kod osoba kod kojih funkcija mekog nepca poreme}ena.Slabiji sluh . . kada je epifarinks najni`i deo `drela! Strana tela mezofarinksa su posledica gutanja . klasje trave ili dla~ica od ~etkice u nep~anom luku. TH: ekstrakcija. organska i `iva. valekuli i sl.riblja kost u tonzili. Javlja se: . direktoskopija. problem dijagnostikovanja se ogleda u tome {to je strano telo tanko. Bolesnik ose}a i ta~no lokalizuje mesto najintenzivnijeg bola pri gutanju. bolus smrti. . Ipak.• reversed pectoralis myocutaneous flap with split thickness skin graft on the muscle for secondary closure of the pharyngostome. adenoidektomija sa prelomom instrumenta.Sekrecija iz nosa .Povi{ena telesna temperatura. a delom na u{}u larinksa!). . usled veli~ine. sa zaba~enom glavom nazad.Postoji bol pri gutanju sa pokretanjem glave u antalgi~ni polo`aj. Mogu biti: neorganska.Krvavljenje iz nosa . indirektoskopija. Wilson . tonzilarni apsces. Retke komplikacije: flegmona baze jezika.transpalatinalnim pristupom C. usled poreme}aja u inervaciji muskulature hipofarinksa i mogu biti banalna (kru{kasti sinus). cijanoze i gubitka svesti - TH: lokalna epimukozna anestezija i refleksna ekspulzija. usled povrede zidova hipofarinksa. STRANA TELA FARINKSA Strana tela epifarinksa se vi|aju kod bolesnika sa: neurolo{kim oboljenjima i besvesnim stanjem.

TH: Ve}e laceracije mekog nepca primarno i definitivno suturirati zbog funkcije nepca.mirnodopske (zadesne. arcusa palatoglossusa i palatopharyngeusa).rana . pravca dejstva sile i o{te}enja vitalnih organa. Simptomatologija zavisi od vrste oru`ja.ki~menog stuba i medule i neurovaskularnih elemenata letalne. U klini~koj slici nalazimo: krvavljenje. morsum. sonda za prehranu. eventualna traheotomija i visoke doze antibiotika. sutura po slojevima. samoubila~ke) . dejstvom mehani~ke sile dejstvom hemijskih sredstava dejstvom toplote dejstvom jonizuju}eg zra~enja jatrogene povrede 1. 2. Naj~e{}e usled pada na predmet koji deca dr`e u ustima.haemathoma mucosae oropharyngis . . 4.epifarinksa.samostalne . Dolazi do: . indirektne ETIOLOGIJA 1. o{tra sila. bol pri gutanju (oro i hipofarinks). sclopetarium. ubila~ke.direktne.PODELE . lacerocontusum. a manje spontano prolaze uz antibiotike i lokalnu higijenu. TH: hirur{ka obrada rane. Penetrantne povrede su obi~no posledica povrede hipofarinksa udru`ene sa povredom vrata. ote`ano disanje (epifarinks). subkutani emfizem vrata (hipofarinks). concvasa-tum) sa prekidom kontinuiteta. POVREDE USLED DEJSTVA MEHANI^KE SILE 1. 3.ratne . Naj~e{}e su nastale ubodom no`a (ubila~ko ili samoubila~ko klanje) i uglavnom su. 5.udru`ene . uklanjanje stranih tela. tupa i 2. usled povrede vitalnih struktura . SAT zbog opasnosti od tetanusa. 103 .laceratio mucosae oropharyngis (palatuma. orofarinksa i hipofarinksa .vulnus (scissum.

larinksa. te~nosti) . 3. Klini~ki su va`ne one koje su posledica uzimanje otrova zadesno ili u cilju samoubistva. TH: Kao kod korozija jednjaka. hipofize (kongenitalne malformacije hipofize). TH: prekid zra~enja za izvesno vreme. Dovode do hiperemije.2. napitaka. disfagijom. kortikosteroidi. One mogu biti akutne i hroni~ne. hipersalivacija. antibiotici. Hroni~ne smetnje su mikoti~ne infekcije. kolateralnog edema. 3. ote`anim disanjem usled spazma larinksa nadra`ajem ili edema sluznice hipofarinksa i donjih respiratornih puteva. baza ili bojnih otrova. pregrejane pare. Klini~ki se manifestuju bolom. 104 . Kod samoubica su te`e nego kod onih koji zadesno Postoji: {ok.visoko kalori~na ishrana i sonda za prehranu . 5.te~nosti i elektroliti 4. Prognoza zavisi od te`ine i udru`enosti povrede donjih respiratornih puteva i jednjaka . gasova. TH: .visoke doze antibiotika .sluznice. rastvori. Dolazi do jakih smetnji sa gutanjem i suvo}a `drela usled smanjene salivacije degenerativno izmenjenih pljuva~nih `lezda. fibrinskih naslaga. farinksa. POVREDE JONIZUJU]IM ZRA^ENJEM To su povrede su posledica primene zra~ne terapije malignih tumora vrata. ki~menog pr{ljena. OPEKOTINE USLED DEJSTVA HEMIJSKIH SREDSTAVA Ova povreda je udru`ena sa opekotinama jednjaka i disajnih puteva usled dejstva kiselina. JATROGENE POVREDE Epifarinks 1. dakle do lokalnih promena na strukturama. zadnja tamponada nosa . Jod-glycerin za podra`ivanje `lezda na lu~enje. torusa tubariusa. 2. maksile i sl. Ponekad ote`ano disanje usled zahvatanja sluznice larinksa. adenoidektomija . kortikosteroidi kod edema. stradaju.obezbediti disanje .kasne. Akutni epitelitis sluzoko`e orofarinksa posle zra~enja malignih tumora se karakteri{e crvenilom sluznice. fibrinske naslage. o`iljne stenoze koje kompromituju gutanje i disanje.sluznice. palpacija epifarinksa . hiperemija farinksa. antimikotici.sluznice. plikova. te~nosti. OPEKOTINE USLED DEJSTVA TOPLOTE Dejstvo vrelog jela. toplog vazduha. te{ke. edemom i ponekad fibrinskim naslagama. Korozija ko`e lica ili usne. bol pri gutanju. edem ari predela.anti{ok terapija (analgetika.

tumori.). smetnje govora i ishrane. Zamena anestetika (kokain umesto novokaina. 2.o{te}enje ili oboljenje produ`ene mo`dine . amputacije.flegmone vrata.bulbarna oboljenja i bulbopontina oboljenja (akutna.dekubitusi u{}a jednjaka i stenoze.sluznice. athezije. XI kranijalnog nerva i Sy.Orofarinks 1. ekstrakcija stranog tela . 3.LMS i ezofagoskopija .sluznice. X. tonzilektomija . motorni A. 2. SENZITIVNI (poreme}aji senzibiliteta) }aja. alkohol umesto novokaina i sl. Hipofarinks 1. ***** Poreme}aji senzibiliteta farinksa se javljaju kao: . Endoskopske intervencije . ali i histeri~ne reakcije.neuralgije 105 . ** * POREME]AJI INERVACIJE FARINKSA Farinks je inervisan od IX. senzitivni (poreme}aji senzibiliteta) i b. akutna i hroni~na zapaljenja. Poreme}aji inervacije farinksa mogu biti: a. progresivna i pseudobulbarna paraliza. ekstrakcija stranog tela . aneurizme i krvavljenje) Funkcionalni poreme}aji su naj~e{}e posledica histeri~ne reakcije. naj~e{}e kao posledica o{te}enja nerva usled: neuritisa ili povrede vrata.hipostezije. intoksikacije. anestezije (mala ili potpuno odsutna osetljivost sa opasno{}u od ugu{enja zapadanjem hrane ili pneumonije). dugotrajno no{enje sonde .perforacije.hiperstezije .parastezije .krvavljenje. medijastinitis.perforacije sluznice . incizija peritonzilarnog apscesa . . Ovi poreme}aji mogu nastati kao posledica organskih ili funkcionalnih poreme- Organski poreme}aji mogu nastati kao posledica: .

provokacija napada gutanjem ili pokretima glave.nn. promene u lobanjskoj jami . koji iradiraju prema srednjem uvu i oku. govorimo o: . Nekad je samo izra`ena u vidu neuralgije n. promene u predelu vrata .Simptomatska .o postoje}em oboljenju! SIMPTOMATOLOGIJA .paraliza i . tumora i sl.Kauzalna . a. Jacobsoni.vitamin B1 i antineuralgika . XI .druge neuralgije (n.funkcionalne neuralgije (psihogene) usled kancerofobije DIJAGNOZA ANAMNEZA .gnojni meningitis. neprijatnih senzacija u `drelu ili bolova. laryngeusa superiora ispod sluznice dna piriformnog sinusa.organskim neuralgijama (tumor tonzile i baze jezika. naj~e{}e usled: zapaljenja. X. tumora . hematoma.PCU. Periferni poreme}aji se. V. toksi~ni neuritis . IX) TERAPIJA . psihogene n.gr~eva Motorni poreme}aji farinksa se javljaju u vidu: Po uzroku o{te}enja dele se na centralna i periferna.difteri~ni toksin ima izrazit afinitet za neuromuskularne sinap- b.usled iritacije nerva! . Etiolo{ki.otogeni flebitis i tromboza sigmoidnog sinusa usled hroni~nog zapaljenja srednjeg uva) c.resekcija `ivca intra ili ekstrakranijalno B. malignomi (epifarinks i glomus jugulare srednjeg uva). MOTORNI POREME]AJI . Centralni poreme}aji 106 . povreda.Hirur{ka .(nastaju usled iritacije nerva.Karakteristi~ni paroksizmalni bolovi. zapaljenja (foramen jugulare . n. IX. usled preterane preosetljivosti dolazi do lakog nagona za povra}anjem pri pregledu. posle tonzilektomije .Hipersalivacija DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA . a prekid napada kokainiziranjem baze jezika i nep~anih lukova . aneurizma karotide. Po ekstenzivnosti promene su jednostrane i obostrane. lueti~ni pahimeningitis.) Neuralgia nervi glossopharyngici Retko oboljenje koje se karakteri{e paroksizmalnim sevaju}im bolovima u predelu tonzile i baze jezika.trauma.

automatski centri za: disanje. pri poku{aju kretanja nepca.nemogu}nost funkcije nepca da odvaja mezo od epifarinksa. koja pri gutanju dospeva u epifarinks i nos. dolazi do nastajanja kombinovanih povreda ili 1. usled prodiranja hrane u larinks i traheobronhijalno stablo. degenerativni procesi u jedrima `ivaca. . kod te{kih poreme}aja gutanja. DIJAGNOZA Kod jednostranih paraliza nepca. a svaki poku{aj gutanja pra}en je jakim nadra`ajnim ka{ljem. XII) .tumor prodire kroz foramen lacerum i ledira V i VI `ivac i dovodi do: neuralgija trigeminusa i konvergentnog strabizma) 2.Kod centralnih o{te}enja . posebno kad su u pitanju te~nosti. IX. usled obostrane paralize i farinksa. generalizovana oboljenja nervnog sistema . bolesnici nisu u stanju da gutaju zbog zapadanja hrane u larinks.homolateralna oduzetost mekog nepca i larinksa sa kontralateralnom hemiplegijom i hemianestezijom). ovo visi nepomi~no. javljaju se bronhopulmonalne komplikacije. Usled ranije nagla{enih bliskih odnosa jedara kranijalnih nerava i njihovog topografsko anatomskog puta. XI. gutanje. Jacodov trijas (petrosfenoidalni sindrom II-VI) (potpuni paraliti~ni sindrom petrosfenoidalnog predela .tromboza krvnih sudova a. VI i petrozitis) (delimi~ni paraliti~ni sindrom petrosfenoidalnog predela .refleksni centri: ka{alj.bulbarni sindrom .uglavnom te~ne. ono se povla~i na zdravu stranu i prati ga uvula. Avellis (X . cerebelli posterior.poreme}aji gutanja . tako da vazdu{na struja pri govoru nekontrolisano prolazi kroz nos . ali i ~vrste hrane. lokalna o{te}enja mo`danog stabla . Bolesnik nije u stanju da zvi`di ili da naduva obraz. Pseudo Gradenigov trijas (V. Foix .descendentnih (motornih) puteva .bulbarna i bulbopontina oboljenja KLINI^KA SLIKA Dolazi do poreme}aja motiliteta nepca. `vakanje. IX inervira gustatorne papile baze jezika) i poreme}ajem funkcije larinksa i motiliteta jezika.javlja se kompleksna klini~ka slika usled intimnih odnosa: .rhinolalia clausa . X. Kod obostranih paraliza nepca. Poreme}aji motorne inervacije nepca i farinksa mogu biti udru`eni sa poreme}ajima senzibiliteta delimi~nim gubljenjem ose}aja ukusa (n. povra}anje . rad srca i znojenje Etiolo{ki postoji: a. 4. vazduh ide na nos. krvavljenja. tumori (primarni i sekundarni).sindrom spolja{njeg zida kavernoznog sinusa (III-IV) 3. karakteristi~nih sindroma: 107 .javlja se govor karakteristi~an za rascepe nepca. b.jedra motornih `ivaca (nn. farinksa i jezika i usled toga do: .ascendentnih (senzitivnih) puteva .potpuna oftalmoplegija. neuralgije obraza i poreme}aj `vakanja).

XI . 7.IX. a po obimu lokalizovani i op{ti.IX. 9. kao i kontralateralna hemipareza). accessoriusa.hipersalivacija i podra`aj na ka{alj (X). Collet . promuklost i poreme}aj ukusa. Tapia (X.istostrana paraliza mekog nepca.spazmi.Palijativne mere stiskanjem nosnica za vreme akta gutanja. XI. paraliza m.tetanus. uz anesteziju farinksa i larinksa. Potrebno je stalno aspiriranje pljuva~ke iz orofarinksa radi spre~avanja smetnji i komplikacija od strane disajnih puteva. farinksa i larinksa uz anesteziju farinksa i larinksa.gloso-velo-faringo-laringealna hemiplegija i paraliza inervacije n. Uz simptome prednjeg foramena jugulare postoji i paraliza muskulature jezika na strani lezije. XII) DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA Lokalna fiksacija nepca zapaljive ili o`iljne prirode. Spazmi mogu biti po karakteru toni~ni i kloni~ni. trapeziusa (XI).histeri~ne reakcije i neuroze. Spazmi farinksa i nepca Pored paraliti~nih poreme}aja farinksa i nepca vi|amo i pojave nehoti~nih gr~eva muskulature ove regije . Vernet (sindrom prednjeg dela jugularnog foramena .Kauzalna . trapeziusa.Sicard (sindrom zadnjeg dela jugularnog foramena i posteriornog kondilarnog foramena . Klini~ki: smetnje gutanja. m.velofaringolaringealna hemiplegija i paraliza m. paraliza i atrofija jezika sa iste strane). X i XI . larinksa. Kada se bolesnici oporave od osnovne bolesti i paralize pokazuju pobolj{anje. XI i XII . 8. trapeziusa. Villaret (sindrom posteroparotidnog prostora . 6. SCM i m. X.istostrana paraliza mekog nepca. lues) i Poreklo spazama farinksa i nepca mo`e biti: Organski spazmi 108 . U slu~ajevima te{kih smetnji pri gutanju neophodno je kroz nos uvesti sondu za ishranu. Garcin (unilateralna paraliza svih kranijalnih nerava I-XII) 11. XI i XII + Sy) 10. Obi~no ovi poreme}aji ne tra`e poseban (pri paralizi nepca koja ~ini smetnje pri gutanju bolesnik se mo`e pomo}i izolovan tretman. te{ko}e pri gutanju . spasti~ne diplegije u prvoj iritativnoj fazi oboljenja koje doFunkcionalno . X. besnilo.5. delimi~an gubitak ose}aja ukusa (IX). TERAPIJA . u vidu napada toni~nih spazama KLINI^KA SLIKA vodi do paralize mi{i}a farinksa (tumor.IX. smanjen senzibilitet farinksa i larinksa (X) uvula pomerena ka zdravoj strani. promuklost zbog nepokretnosti jedne glasnice. • • Organsko . Schmidt (X. Hughlings Jackson (X. a jezik pri pla`enju skre}e na bolesnu stranu). XII . SCM i m. SCM. preporu~uju se izvesne ve`be nepca).

bolesnici odbijaju hranu pla{e}i se ugu{enja ili spazmoti~nog ka{lja. sedativa i psihoterapija kod funkcionalnih smetnji. koji su ranije do`ivljavali usled prodora hrane u larinks. Ovi pokreti su pra}eni karakteristi~nim TERAPIJA Otkriti osnovno oboljenje.Toni~ni gr~evi onemogu}avaju gutanje po{to zahvataju faringealnu muskulaturu. NEDOSTATAK VITAMINA C . neki autori nazivaju - {umom. Suvo}a i pe~enje! NEDOSTATAK VITAMINA B .Usnice crvene. Ritmi~ni pokreti mekog nepca mogu biti polagani. koji se. usled toga naglo propadaju. Pregled je ote`an zbog pojave spazma.keratinizacija sluzoko`e usne {upljine i `drela Kloni~ne ritmi~ne gr~eve farinksa. Nystagmus palati mollis Gutanje hrane je ote`ano. Funkcionalni spazmi Oni se javljaju u vidu toni~nih gr~eva farinksa u napadima. Kloni~ni spazmi zahvataju obi~no meko nepce. ** * NEDOSTATAK VITAMINA A . postoji opasnost od bronhopulmonalnih komplikacija. kod sredove~nih `ena poput ose}aja stranog tela u `drelu u visini tiroidne hrskavice larinksa. iako nepoznatog uzroka. ispucao. Kod organskih spazama farinksa. ** * OBOLJENJA PLJUVA^NIH @LEZDA 109 . pacijent "nistagmusom nepca". Zbog jakog spazma mogu}a je i dispneja. ali su poznati slu~ajevi koji su imali frekvenciju i preko 100 trzaja u minuti. lues. encefalitis). bolne i ispucale posebno na uglovima usana. mestimi~no deepitelizovan i bolan. jezik crven. a u farinksu zahvataju pojedine grupe mi{i}a.hemeralopija i xerophtalmia . naj~e{}e mekog nepca. ~esto dolazi do aerofagije i gastri~nih smetnji. Klini~ki se obi~no manifestuju kao "globus hystericus". vi|a kod nekih afekcija CNS-a (tumor. se neurotizuje.Gingivitis i lividan otok sa tendencijom krvavljenja.

povremeni pad funkcije tiroideje.rhinitis sicca .). predstavljeno kao zona smanjene ili jedva vidljive radioaktivnosti. eozinofilija. vitamin A. pertechnetat.suvo}a usta . za dijagnozu je potrebno bar dva! Smanjena sekrecija lakrimalnih i salivarnih `lezda. Oskudna simptomatologija i benigni hroni~ni tok u `ena. ~ija • scintigrafija: obolele pljuva~ne `lezde ne koncentri{u radioaktivni izotop. leukopenija. Thc 99 m je te`ina u direktnoj vezi sa stepenom kserostomije. 10%. kao kod hladnog ~vora.URO\ENE ANOMALIJE agenezija. Henrik Sjögren (1933. Gougerot (1925. B. Kasnije i drugi simptomi kserostomija i suvo}a o~iju. a najre|e u sublingvalnoj. C. Etiolo{ki faktori koji poma`u njihovom formiranju su: . {to je na skeneru. H. hipoplazija.hroni~ni poliartritis .pharyngitis sicca . Johan von Mikulitz (1892). cisti~na pro{irenja i destruktivne promene.prisutan organski i drugi matriks u koji se talo`e soli .smanjenje lakrimalne funkcije. Tek. • ekstirpacija i histologija: u salivarnim i lakrimalnim `lezdama nalazi se limfocitna proliferacija koja zamenjuje glandularno tkivo.) objavljuje obja{njenja svog istra`ivanja i zaklju~ke: .83%. Hirurgija.sistemske promene . • laboratorija: anemija. i otkriva od simptoma su{enje nosa i larinksa. usled fiziolo{kih i anatomskih podobnosti. akcesorna pljuva~na `lezda. 7%.reumatoidni artritis * * trijas potpunog Sy Sjögren.xerostomia.stagnacija salive (kod neurohumoralnih stanja) .laryngitis sicca . antimalari~ni lekovi. Histolo{ki nalaz: limfocitna infiltracija `lezde. TH: hormoni. kortikosteroidi. Rauch . klini~ke slike i kompleksa simptoma. SIALOLITHIASIS To je formiranje kalcifikovanih konkremenata u izvodnim kanalima i parenhimu velikih a retko u malim pljuva~nim `lezdama. M. 110 . intermitentni otoci parotidnih `lezda * . su{enje o~iju i keratokonjunktivitis sicca u `ena * . shvata oboljenje kao manifestaciju sistemskih promena. trombocitopenija. hiperplazija sublingvalnih `lezda. D. odnosno scintigramu. zatim parotidnoj. bez sistemskog autoimunog oboljenja . • sijalografija: mikro(makro)sijaloektazije. MIKULITZ Karakteri{e se: Simetri~no uve}anje lakrimalnih i salivarnih `lezda. Sni`eni celokupni prote- ini.metaboli~ki mehanizmi koji omogu}avaju precipitaciju salivarnih soli u matriks u prisustvu infekcije Naj~e{}e su u submandibularnoj `lezdi.sicca complex Dijagnoza: • anamneza.

SUBLINGVALNA CISTA . Duktogene fistule. Dijagnoza: anamneza i klini~ka slika. Intraglandularni zahtevaju kompletnu ekstirpaciju `lezde. TH: je u akutnoj fazi antibiotska i simptomatska. mogu biti bilateralni. U jednoj `lezdi mogu postojati i vi{e kalkulusa. odnosno stenoze. palpacija. Mehanizam nastanka je slede}i: posle povrede dolazi do opstrukcije ekskrecijskih kanala. Ciste malih submukoznih pljuva~nih `lezda su ~e{}e i nalaze se u sluznici prelaza rumenog dela prema sluznici unutra{nje povr{ine donje usne. Oblika su cilindra.simptomatske (posledica oboljenja . Pokrivene su istanjenom sluznicom. 111 . dovodi do retencione ciste. Rekonstrukcija kanala re`njevima sluznice sa obraza. Simptomi su: mali prolaze asimptomatski pa mogu i da ispadnu na papili. boje }ilibara ili slame.kongenitalne i . Sekret se nakuplja i nastaje retenciona cista.Klini~ka slika zavisi od polo`aja kalkulusa. koji odgovaraju dovodnim kanalima. Posle 2-3 ~asa popuste. U `lezdama jezika su u Blandin . SALIVARNE FISTULE One mogu biti: . ekstra i intraglandularno. Ukoliko je opstrukcija potpunija.kongenitalne (udru`ene sa sa drugim anomalijama) . sa otklanjanjem `lezde u celini. Ona nastaje usled mikrotraume (o{tre ivice zuba za vreme izmene denticije u male dece. sa bistrim ili mutnim sadr`ajem.ste~ene (traumatsko odvajanje delova parenhima od izvodnog kanala u kome dolazi do retencije sekreta.RANULA (izgled nalik na transparentni `ablji trbuh) To je retenciona cista sublingvalne pljuva~ne `lezde ili submukoznih akcesornih pljuva~nih `lezda poda usne duplje.traumatske (jatrogene i druge povrede) TH: hirur{ka. glatke povr{ine i odgovaraju intraduktalnoj konfiguraciji. ekstirpacijom `lezde ili pak plastikom kapsule. inflamatornog edema i deskvamacije epitela sa fibrinom. mogu se ekscizijom i direktnom anastomozom krajeva re{iti. kolike i otok `lezde su ve}i i izra`eniji. koji se razvla~i u nitima. pa se ponove na novi nadra`aj. ve}i dovode do nepotpune ili potpuna opstrukcija. Neposredno pre i za vreme jela. veli~ine do 1 cm. povr{ina hrapava sa malim izdancima. posebno predeo izvodnih kanala sublingvalne pljuva~ne `lezde odraslih) + blaga infekcija. U `lezdi su okruglasti.piogene infekcije sa apscediranjem i spontanim pra`njenjem preko lica) i . On se mo`e formirati u salivarnim kanalima. pokretanjem se uklje{te na mestima prevoja ili na izlaznom otvoru papile. Sialolitektomija kada je kalkulus u izvodnom kanalu. CISTE PLJUVA^NIH @LEZDA . re|e zgusnutim sekretom. o{tre ivice karioznih zuba koji maceri{u sluzoko`u usta. ako poti~u od prese~enog Stenonovog kanala. opstrukcija ili obliteracija usled traume ili infekcije. nastaju salivarne kolike i otok `lezda je izrazit.Nhunovim `lezdama. RTG submandibularne `lezde i nagrizni snimak toka Whartonovog kanala. TH: hirur{ko.

su duboke ranule. adenokarcinom. GRUPA 1 n. meka tkiva.visoki stepen maligniteta (adenocisti~ni karcinom. intraoralna marsupijalizacija. maligni miksni tumor) 5.Cisti~na tvorevina koja nastaje dilatacijom kanala i spajanjem pojedinih acinusa. VII (perineuralna invazija. 4. Dakle. kost (nemogu}nost radikalne resekcije). Incidenca lokalnih i udaljenih metastaza. one se prezentuju kao tumor vrata. stadijum bolesti. Salivarne ciste poda usta mogu biti: povr{ne ili duboke. a sakus se formira od fibroznog tkiva. gust. zamu}en. incidenca recidiva. tako da je formirana dilataciona cista oblo`ena kuboidnim epitelom.smetnja u elevaciji jezika pri jelu i govoru. enukleacija. VII T1 i T2 niskog stepena maligniteta. sivo beli~aste boje. Smetnje su minimalne . ekstirpacija ciste sa sublingvalnom ili akcesornom pljuva~nom `lezdom i ekstraoralna ekstirpacija duboko polo`enih cista. Povr{ne su izme|u korpusa mandibule i korena jezika. kada pri traumi dolazi do prodiranja sekreta u okolno tkivo. Kod akutno nastalih sekret je bistar. Postoji i ekstravazacijska cista. histologija . a u hroni~no nastalih .mukoznim sadr`ajem. Samo + grani~ni preparati/limfni nodusi . .niski stepen maligniteta (karcinom acinusnih }elija. Ranula je ispunjena sekretom . nediferentovani karcinom i mukoepidermoidni karcinom visokog stepena maligniteta. Parotida: povr{na (parcijalna = povr{ni re`anj)/totalna parotidektomija sa ~uvanjem Sublingvalna: Resekcija submandibularnog trougla. radioterapijska i hemioterapijska senzitivnost.postoperativno zra~enje 112 . TH: hirur{ka. planocelularni karcinom. 3. boje }ilabara. Ciste koje prodiru u dubinu. bol (gora prognoza od asimptomatskih). 8. kroz muskulaturu poda usne duplje. PRINCIPI TERAPIJE MALIGNIH SALIVARNIH TUMORA Na osnovu histolo{kog tipa i klini~kog stadijuma. mukoepidermodini karcinom niskog stepena maligniteta) . 2. regionalne i udaljene metastaze ~e{}e). u submandibularni ili submentalni prostor. GRUPA 2 Eksploracija limfnih ~vorova oko parotide. lokalizacija (bolja prognoza parotisa) i lokalna pro{irenost: ko`a. tako da ova ima epitelni pokriva~.stepen maligniteta (biolo{ka agresivnost). * ** FAKTORI KOJI UTI^U NA PRE@IVLJAVANJE KOD PAROTIDNIH TUMORA 1. 7.starih. Obi~no su sa jedne strane. paraliza n. a iznad milohioidnog mi{i}a. a delimi~no prelaze na suprotnu stranu. 6.

N+. Ako narastu u ve}oj koli~ini dodiruju zadnji zid farinksa i izazivaju povra}anje. Filiformne papile rastu i gusto se raspore|uju po povr{ini jezika u vidu ostrva. koji se pogor{ava pri gutanju ili govoru i na poja~anu salivaciju.T1 i T2 visokog stepena maligniteta. sa imidijentnom rekonstrukcijom. Povreda nastaje usled karioznih zuba. TH: Uklanjanje uzroka . TH: "Pranje jezika" rastvorom NaHCO3 ili H2O2. usled dejstva bakterija. usled prodora infekcije u dublje slojeve 113 . ravnih edematoznih ivica dno prekriveno fibrinom i sa reaktivnim zapaljenjem okoline. Resekcijom vrata samo za za N+. Postoperativno zra~enje. Resekcijom vrata samo za za N+. uve}an jezik glatke sluznice sa otiscima zuba. c) GLOSSITIS PHLEGMONOSA . pri jelu ujedom jezika ili u besvesnom stanju.ote~en.CRNI DLAKAVI JEZIK) Oboljenje nastaje posle lokalne upotrebe antibiotika i oksidiraju}ih antiseptika i upore|uje se sa keratozom farinksa. XII T4 - GRUPA 3 GRUPA 4 Parotida: Radikalna parotidektomija sa resekcijom ko`e. Postoperativno zra~enje. VII i imidijentnom rekonstrukcijom. lingualisa i n. Na mestu povrede dolazi do plitkog ulkusa. OBOLJENJA JEZIKA 1. VII. Postoperativno zra~enje. nikotina ili lekova. Sublingvalna: Najradikalniji zahvat za bolest. Postoperativno zra~enje. mastoidnog vrha.ABSCESSUS LINGUAE To je flegmonozno nespecifi~no zapaljenje veziva i mi{i}a jezika usled povrede (ujed. NESPECIFI^NA ZAPALJENJA JEZIKA a) LINGUA NIGRA (BLACK HAIRY TONGUE . Parotida: radikalna parotidektomija sa `rtvovanjem n. Sublingvalna: {iroka ekscizija submandibularnog trougla sa ~uvanjem nerva dok nije zahva}en. Resekcijom vrata samo za za N+. Parotida: totalna parotidektomija. Sublingvalna: Radikalna disekcija vrata sa `rtvovanjem n. Postoji: . ubod) ili {irenjem infekcije iz okoline (pljuva~na `lezda). recidivni tumori. b) GLOSSITIS SUPERFICIALIS To je lokalno zapaljenje jezika usled povrede. T3N0. a ako dodiruju meko ili tvrdo nepce stvaraju parastezije u `drelu grebanje ili golicanje. `rtvovanje n. Bolesnik se `ali na bol u jeziku. Izdu`ene papile obojene su sme|e ili crno. mi{i}a.ekstrakcija zuba i blago ispiranje antisepti~nim sredstvima. mandibule.

TH: vitamin B12. u slu~aju apscesa incizija i ka{asta ishrana ili gutanjem (sa pokretanjem koje je pljuva~nim `lezdama i posledica otei T. sedativi. koje se javlja u obliku ulcerozne forme. Dolazi do jakih bolova u jeziku i pe~enja jezika.to je retko oboljenje. Kasnije je cela povr{ina jezika glatke i sjajne ru`i~aste boje.. Sekundarna tuberkuloza jezika je ~e{}a i javlja se u vidu ulcerozne ili infiltrativne jednostrane forme (hladni apsces) u te{kih ftizi~ara u fazi kaheksije. Ovde infekcija nastaje preko ispljuvka ili gnojem okolnih `ari{ta.tercijarni Primarni lues jezika.tipi~na slika ulcusa duruma sa submentalnom adenopatijom. 114 . ima male ovalne povr{ine glatke sluznice svetlo crvene boje. IX dolazi do atrofije jezika. pa pro|u nedijagnostikovane. evakuacija gnoja. a ako do|e do afekcije lokalizovan je na vrhu jezika . TH: Tuberkulostatici b) LUES JEZIKA Lues jezika mo`e biti: . usled degenerativnih promena u podru~ju n. te~na i d) GLOSSITIS HUNTERI SY. Dolazi do pojave tuberkuloznih infiltrata koji egzulceriraju ili stvaranja apscesa u dubini i kasnije pra`njenja sa razmek{anjem i kazeoznim masama. analgetika.sijaloreja (usled zapaljenjskih promena na `anog gutanja) . PETERSON-BROWN-KELLY Kao po~etni simptom perniciozne anemije (manjak B12). Ove promene pokazuju tendenciju brzog ozdravljenja. Dolazi do bola i disfagi~nih tegoba. ~ije je dno pokriveno izra`enim papilama.sekundarni .primarni . ili pak idu pod klini~kom slikom hroni~nog submandibularnog limfadenitisa. 2.sekundarna Primarna tuberkuloza jezika . Na gornjoj strani i na spoljnjim ivicama.cervikalna adenopatija . Na jeziku nalazimo ulkus koji je neravnih ivica.WILSON = SY. je redak.primarna i . a krater je pokriven nekroti~nim masama. PLUMMER .ote`ano gutanje i govor usled otoka jezika TH: antibiotici. SPECIFI^NA ZAPALJENJA JEZIKA a) TUBERCULOSIS LINGUAE Tuberkuloza jezika mo`e biti: . ali i hematogeno.bol u jeziku koji se pogor{ava govorom ograni~eno) .

Sekundarni lues se javlja u vidu enantema . PAPILLOMA b. Klini~ki.bar do 7. ima tendenciju spontanog gubljenja. MALIGNI TUMORI JEZIKA a. Osnovni simptomi su: 115 . DERMOIDNE CISTE 2. dakle oni sa kojima se bolesnik ra|a. CAVE! (Ispitati scintigramom eventualno prisustvo aberantne. a retko bazocelularni karcinom. Uro|eni angiomi. mo`e da se govori o karcinomu prednje dve tre}ine i karcinomu baze jezika. a baze jezika na epiglotis i dalje). HAEMANGIOMA ET LYMPHANGIOMA LINGUAE Mogu biti: angiektati~ni ili kavernozni. koji obi~no o`iljno zarastaju i daju velike deformitete na jeziku . BENIGNI TUMORI JEZIKA a. Predisponiraju}i faktori za nastanak karcinoma su: leukoplakija. kongenitalni ili ste~eni. Tercijarni lues se karakteri{e gumoznim infiltratima i to: povr{nim. TUMOR MIKSTUS. KARCINOM JEZIKA To je maligni epitelni tumor koji se ~e{}e sre}e u mu{karaca. podeli koja je zasnovana ne samo na karakteristikama razvoja oboljenja i terapijskim mogu}nostima ve} i na prognozi (Ca prednje dve tre}ine {iri se na dno usne duplje. Mogu biti prisutni na celoj povr{ini. koje su nekad slivene i daju sliku lingua geographica.lingua lobata syphilitica. Ova vrsta tumora se mo`e javiti na jeziku u obliku malih angiomatoznih tumorskih formacija ili u obliku velikih kavernoznih tumora koji potpuno deformi{u izgled jezika. hroni~na iritacija i lueti~ne promene. ali su naj~e{}e na vrhu. Sve promene su bezbolne! TH: Antilueti~na. TUMORI JEZIKA 1. TH: konzervativna i hirur{ka (veliki). Ove promene su pra}ene sa egzantemom i difuznom limfadenopatijom. koji ulceri{u i daju o`iljke na povr{ini jezika i duboki. Naj~e{}i oblik je planocellularni karcinom. LIPOM. ali jedino funkcionalne tiroideje). FIBROMA c. godine. d. MIOM.plaques muqueses. Klini~ki se manifestuju u vidu plavi~astih submukoznih izra{taja koji sporo rastu. pa bez nu`de ne `uriti sa terapijom .

Hipersalivacija . zra~enje i citostatici.Ograni~ena pokretljivost jezika usled infiltracije mi{i}a jezika ili okoline .Cervikalna adenopatija (submentalno.Foetor ex ore. . higijena. koji se pogor{ava pri gutanju ili govoru. vegetativnog izra{taja sa {irokom bazom na jeziku . tvrd infiltrat. . na bazi.Bol. SARKOM JEZIKA .Pojava infiltrata sa ulkusom na mestu leukoplakije. b.Hemoptizije .. ulceracija neravnih infiltrisanih ivica sa nekroti~nim dnom koje krvari.retko. 116 . duboki limfni ~vorovi vrata) TH: hirur{ka.