OROFARINKS

SADR@AJ:
Str. ANATOMIJA FARINKSA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . @DRELO - FARINKS (PHARYNX) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ANATOMIJA USNE [UPLJINE (CAVUM ORIS) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ANATOMIJA PLJUVA^NIH @LEZDA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . FIZIOLOGIJA USNE [UPLJINE I @DRELA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . EMBRIOLOGIJA USNE [UPLJINE I @DRELA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . KONGENITALNE ANOMALIJE USANA, USNE [UPLJINE I @DRELA . . . . . AKUTNI FARINGITISI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . HRONI^NI FARINGITISI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ZAPALJENJA LIMFNOG TKIVA @DRELA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . AKUTNI TONZILOFARINGITIS U DECE (PEDIJATRIJSKI STAV) . . . . . . . . HRONI^NI TONZILITIS - TONSILLITIS EXUDATIVA (PEDIJATRIJSKI STAV) INDIKACIJE ZA ANTITUSIKE (PEDIJATRIJSKI STAV) . . . . . . . . . . . . . . MUKOLITICI - MUKOREGULATORI (PEDIJATRIJSKI STAV) . . . . . . . . . . PNEUMONIA (PEDIJATRIJSKI STAV) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . KOMPLIKACIJE AKUTNIH OBOLJENJA OROFARINKSA . . . . . . . . . . . . STOMATITISI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . TONZILARNI PROBLEM (Spalajkovi}). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . TONZILARNI PROBLEM (2) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . CISTE I BENIGNI TUMORI FARINKSA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ANGIOFIBROMA JUVENILE NASOPHARYNGIS . . . . . . . . . . . . . . . . . . MALIGNI TUMORI EPIFARINKSA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . PARAFARINGEALNI TUMORI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . BENIGNI TUMORI PARAFARINGEALNOG PROSTORA (Batsakis) . . . . . . . TUMORI PARAFARINGEALNOG PROSTORA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . MALIGNI TUMORI HIPOFARINKSA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . TUMORI PLJUVA^NIH @LEZDA (P. Stefanovi}) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . TUMORI PLJUVA^NIH @LEZDA (Krajina) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . TUMORI @DRELA (P. Stefanovi}) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . TUMORI PLJUVA^NIH @LEZDA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . SELECTING VARIANTS IN PHARYNGEAL RECONSTRUCTION . . . . . . . . STRANA TELA FARINKSA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . POVREDE @DRELA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . POREME]AJI INERVACIJE FARINKSA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . NEDOSTATAK VITAMINA A, B i C . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . OBOLJENJA PLJUVA^NIH @LEZDA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . FAKTORI KOJI UTI^U NA PRE@IVLJAVANJE KOD PAROTIDNIH TUMORA 3 4 13 17 20 25 26 29 32 37 40 41 42 42 42 42 47 51 55 63 65 69 79 82 84 90 95 95 96 97 103 103 104 107 111 111 114 2

OBOLJENJA JEZIKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . TUMORI JEZIKA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

115 117

ANATOMIJA FARINKSA
@drelo je mi{i}no sluzoko`ni organ koji istovremeno pripada priboru za varenje i disanje. Pru`a se ispred prvih {est cervikalnih pr{ljenova i prote`e se od baze lobanje do visine donje ivice krikoidne hrskavice. Sa prednje strane komunicira sa zadnjim nosnim otvorima - hoanama, ustima i larinksom idu}i odozgo nadole. Na lateralnim stranama u farinksu se otvara u{}e tube. Farinks delimo u tri sprata: nazofarinks, orofarinks i hipofarinks. Zidovi: 1. Zadnji zid: Odgovara prednjim stranama prvih {est cervikalnih pr{ljenova od kojih je odvojen uskim retrofaringealnim prostorom i pretki~menim mi{i}ima pokrivenim laminom prevertebralis, listom vratne fascije. 2. Bo~ni zidovi: Odgovaraju parafaringealnom prostoru i njegovom sadr`aju: a) a. carotis interna b) v. jugularis interna c) nervi craniales IX, X, XI i XII Zadnje bo~ni uglovi `drela su spoj zadnjih i bo~nih zidova: od spolja{nje povr{ine svakog ugla polaze po dve fascijalne opne: 1. uzdu`na pregrada - septum longitudinale koji se pru`a unazad i spaja odgovaraju}i bo~ni ugao sa laminom prevertebralis vratne fascije i 2. stilofaringealna fascija koja se pru`a put spolja i spoj je odgovaraju}eg bo~no zadnjeg ugla sa processus styloideusom i m. stylopharyngeusom. Prednje ivice: Pripoj farinksa na bazi lobanje, hioidnoj kosti i laringealnim hrskavicama. a) zadnja ivica lamine medialis processus pterygoideus b) raphe pterygomandibularis c) zadnji kraj linea mylohyoidea d) ivica korena jezika e) mali i veliki rog hioidne kosti f) gornji rog i linea obliqua tiroidne hrskavice g) zadnji kraj arcusa krikoidne hrskavice. Gornji kraj: Pripoj na bazi lobanje od tuberculum pharyngis na donjoj strani bazilarnog dela potilja~ne kosti lu~no preko donje strane petroznog dela slepoo~ne kosti unutra od otvora karotidnog kanala, du` tube, do gornjeg ugla hoane. @drelna duplja - cavum pharyngis 1. Pars nasalis 2. Pars oralis Nosni deo farinksa ~ine ~etiri zida: a) prednji zid hoane i zadnji deo septuma b) donji zid zadnja povr{ina mekog nepca, bo~ni zidovi c) gornji zid ispod sfenoidnog sinusa d) zadnji zid prva dva ki~mena pr{ljena

3

@drelo je mi{i}no . epi . ranx . od kojih je odvojen uskim retrofaringealnim prostorom i pretki~menim mi{i}ima. pri gutanju se obrazuje potpuna mi{i}na pregrada u horizontalnoj ravni koja ne dozvoljava kontakt nosnog i usnog dela `drela.membranozni organ koji se pru`a od baze lobanje do visine donje ivice krikoidne hrskavice. Odozgo . stylopharyngeusom * ** Prednja ivica: pripoj farinksa na bazi lobanje.Pri mirovanju meko nepce se spu{ta koso unazad prema {upljini `drela. Tonsilla pharyngea . Oja~an je od strane konstriktornih mi{i}a koji se pru`aju od baze lobanje do hioidne kosti. Sa prednje strane.nazofarinks .gutati. b) stilofaringealna fascija pru`a se put spolja. komunicira sa zadnjim nosnim otvorima hoanama i zadnjim delom nosnog septuma.odgovara prednjim stranama {est cervikalnih pr{ljenova. Farinks delimo u tri sprata: 1. Pri gutanju ono se podi`e usled kontrakcije svojih mi{i}a i postaje skoro horizontalno. otvorom koji vodi ka usnoj {upljini i larinksom. Passavantovim sluzoko`nim izbo~enjem koje je na zadnjem zidu `drelne {upljine i obrazuje ga svojom kontrakcijom m. 2. Bo~ni zidovi . ali ni tada ne dopire svojom zadnjom ivicom do zadnjeg zida `drela. gde se nastavlja jednjakom.procep.pars nasalis 2. Na lateralnim stranama u farinksu se otvaraju faringealna u{}a Eustahijeve tube. Od spolja{nje povr{ine svakog ugla polaze po dve fascijalne opne: a) uzdu`na pregrada (septum longitudinale) koji se pru`a unazad i spaja odgovaraju}i bo~ni ugao sa laminom prevertebralis vratne fascije. listom vratne fascije. hioidnoj kosti i laringealnim hrskavica. Me|utim.fornix pharyngis odgovara donjoj strani bazalnog dela okcipitalne kosti i donjoj strani tela sfenoidne kosti. pokrivenim laminom prevertebralis. Zadnje bo~ni uglovi `drela su spoj zadnjih i bo~nih zidova. idu}i odozgo nadole.FARINKS (PHARYNX) DEFINICIJA: phagein .Vegetatio adenoides @DRELO . rinx. Zadnji zid . hipofarinks .Tre}i krajnik . Dakle. constrictor pharyngis superior. spoj odgovaraju}eg zadnje bo~nog ugla sa processusom styloideusom i m.pars laryngis Zidovi: 1. pukotina.pars oralis 3. njegova zadnja ivica dolazi tada u neposredni dodir sa tzv. kao i od mi{i}a koji idu sa stiloidnog nastavka.nadole: • zadnja ivica lamine medialis processus pterygoideus 4 . Gornji zid: @drelni svod .odgovaraju parafaringealnom prostoru i njegovom sadr`aju.orofarinks . mezo .

U odraslih hroni~ni retrofaringealni apsces je posledica TBC tela pr{ljena. Plitak . lu~no preko donje strane petroznog dela slepoo~ne kosti. nalazi se ispod sfenoidne i okcipitalne kosti. du` tube.torus tubarius. 5 . gornji: ispod sinusa sfenoidalisa. Visok .III krajnik).5 cm od repa donje nosne {koljke.hypophysis pharyngea (Citelli).ispred fascije mi{i}a (mm. du` petrosfenoidalne suture.recessus pharyngis (fossa Rosenmülleri). EPIFARINKS: Epifarinks . Zadnji zid . a pru`a se od zadnjeg zida do otvora tuba.• • • • • • raphe pterygomandibularis zadnji kraj linee mylohioidee ivica korena jezika mali i veliki rog hioidne kosti gornji rog i linea obliqua tiroidne hrskavice zadnji kraj arcusa krikoidne hrskavice Gornji kraj: pripoj na bazi lobanje je od tuberculuma pharyngisa. a iza njega udubljenje . Ispred tonzile se nekad mo`e na}i ostatak `lezdanog tkiva prednjeg re`nja hipofize . Krov .fatalno krvavljenje! Bo~ni zid . do gornjeg ugla hoane. na oko 1.tonsilla pharyngea ili nazofaringealna tonzila (Luschkina tonzila . daju akutne retrofaringealne apscese dece.ostium pharyngeum tubae. donji: zadnja povr{ina mekog nepca.nazad: I i II vratni pr{ljen (luk atlasa i telo aksisa).udubljenje na zadnjem zidu. napred: otvor hoana i zadnji deo nosnog septuma. SADR@AJ EPIFARINKSA. Prednje donji ugao neposredno iza hoane Uz zadnji deo otvora izbo~uje se hrskavi~avi zid tube (sluznica preko prednjeg hrskavi~avog kraja tube) . podeljen na dva dela sredi{njom linijom pripoja fascije mi{i}a i prevertebralne fascije. ili 4. godine. Recessus prevertebralis . bo~ni: Anatomske varijacije epifarinksa su: 1. Na njemu se nalazi grupacija adenoidnog tkiva vegetatio adenoidea . longi capitis) nalazi se retrofaringealni prostor .na svakoj strani mali trouglasti otvor. iza i ispod zadnjeg kraja donje nosne {koljke. faringealni otvori tuba .Gilletov prostor.sagitalno -> duga~ko 4.Aneurizma a. To je deo je Waldeyerovog limfati~nog prstena.anteroposterioran polo`aj jednak superoinferiornom 2. Cave . razli~ite veli~ine. U ovim prostorima Gilletovi limfni ~vorovi koji i{~ezavaju oko 3. Normalan . unutra od otvora karotidnog kanala. sa maksimumom oko 6.fornix pharyngis.anteroposteriorno -> kratko 3. na donjoj strani bazilarnog dela okcipitalne kosti. godine. carotis internae .

cavum retronasale. nep~ani luci i glosotonzilarni `lebovi. Donji zid .Passavantov nabor. izme|u vallecula. posledica kompenzacije lo{eg odvajanja nazo od mezofarinksa.isthmus faucium . Ukoliko se pri fonaciji ne pribli`ava zadnjem zidu postoji komunikacija epiorofarinks i nazalni govor. odvaja hipofarinks od jednjaka svojim nitima . Tonsilla lingualis u zadnjoj tre}ini.prominentia laryngica pharyngis. 5. reccurens stvara u recesusu izbo~enje . Ispred otvora tube od prednjeg dela torusa tubariusa spu{ta se plica salpingopalatina (plica palatotubalis) do zadnje plo~e mekog nepca. nepce i Passavantovo ispup~enje i dole .4. constrictora pharyngisa sup. uska veza sa mi{i}ima bez subkutanog tkiva dovodi lako do paralize `ivaca koji inervi{u mi{i}e kod razli~itih 6 . constrictor pharyngis inf.gornja ivica uzdignutog epiglotisa. Gore . nazofarinks se odi`e i biva odvojen od orofarinksa (zna~ajno kod akta gutanja).incisura interaritenoidea. Zadnji zid . levator i tensor veli palatini) prekriveni sluznicom nosa. Bo~ni zid . nazad . U nivou istmusa za vreme fonacije na zadnjem zidu nastaje nabor sluznice . Nep~ani luci . Ramus internus n. izbo~enje istoimenog mi{i}a.uvek otvoren. ~vrsto je srasla sa podlogom. laryngeus superior . i 3. {upljina epifarinksa se ne zatvara i normalno predstavlja nastavak nosne {upljine . i 6. cervikalni pr{ljen.meko nepce sastavljeno sa mi{i}ima prekrivenom sluznicom ~vrsto sraslom za mi{i}e. Na prelazu u jednjak niti m.Mi{i}i mekog nepca (mm. levator veli palatini . larinksa i jednjaka.pars pharyngica nasi . Nazad .kru{kasti sinus (izme|u zadnjeg dela tiroidne hrskavice i odgovaraju}e aritenoidne hrskavice . lateralni zid .torus levatorius.donja ivica krikoidne hrskavice. a medijalno ariepigloti~nim naborom . Ispod otvora postoji nabor koji stvara m. gore . Iza otvora tube nalazi se plica salpingopharyngea (plica pharyngotubalis). ali rastegljiva i pokretna. koga stvaraju niti m. U trenutku gutanja ili fonacije.Gerlachov krajnik.plicae aryepiglotticae.n.tonzilarna jama sa tonzilom. HIPOFARINKS: Gore . izgra|uju prednji zid nazofarinksa koji je pokretan prema natrag i gore.isthmus oesophagii. Stvara se kod osoba sa poreme}enom funkcijom mekog nepca. nosnih {upljina. u{}e jednjaka.koren jezika . Prednji zid .gornja ivica epiglotisa ili gornja ivica hioidne kosti. palatoglossus i m. Mesto izme|u slobodne ivice mekog nepca i zadnjeg zida `drela je isthmus pharyngis. vratni pr{ljen.ulaz u larinks aditus laryngis. laryngei.2. SLUZNICA FARINKSA . palatopharyngeus. meko nepce se podi`e. Zadnji zid larinksa prouzrokuje na sredini prednjeg zida farinksa .m. Od jezika prema epiglotisu veza plica glossoepiglotica mediana i lateralis.plica n. Waldeyerov limfati~ni unutra{nji prsten ~ine {est tonzila: 2 nep~ane + 2 tubarne + 1 lingvalna + 1 faringealna OROFARINKS: Napred .Oko tubarnog otvora tako|e se nalazi adenoidno tkivo -tonsilla tubaria .zadnja strana grkljana . Prednji zid .TUNICA MUCOSA Sluznica farinksa je nastavak sluznice usta.papile cirkumvalate. (po nekima ne postoji?).m.

Zato je za hirur{ko odstranjivanje pravilnije re}i adenotomia. Lingvalna . nesmetan rast. Noduli lymphatici aggregati i Noduli lymphatici solitarii. 2.sadr`e 15 kripti. a sme{tena je izme|u sloja sluznice i mi{i}a. spolja su semilunarni gornji i donji triangularni sluzoko`ni nabor (His . Deo sluznice farinksa. fetalnog meseca.”rest”). pa mora da bude jaka. Palatinalne .obdani{te i {kola). ubrzano raste prvih 6 meseci `ivota. a ne `lezdama sli~nog . hipofarinks. Dolazi do dejstva infekcija gornjih respiratornih puteva. produ`etak tubarnih na lateralnom zidu iza nep~anog luka u orofarinksu. Prelazni epitel (izme|u epifarinksa i orofarinksa. (Vezivni omota~ `drela . godina `ivota . Waldeyerov limfati~ni prsten: 1. U tom delu nije pokrivena mi{i}ima nego samo sluznicom. a III krajnika u 10. Nazofaringealna . usporeniji rast do 2. slobodna ivica mekog nepca) Zna~ajna karakteristika `drela i njen sastavni deo je subepitelno (tunica propria mucosae) nagomilavanje pravog limfnog tkiva. bez uticaja infekcije. Cilindri~no trepljast (gornji deo mekog nepca. a tanka gde je izra`en muskularni sloj). a ne adenoidektomia (!?) Poseduje 5 kripti. Sluznica je i mestimi~no je jako nabrana i omogu}ava prolazak velikih bolusa Histolo{ki se mo`e podeliti epitel na: 1. bukalna strana mekog nepca) 3. Rezultat kontakta sa mikroorganizmima iz okoline dovodi do fiziolo{kog uve}anja.hrane! zapaljenja. godine `ivota. a ne poseban organ. FASCIJE FASCIA PHARYNGOBASILARIS ^ini fibroznu osnovicu `drela. Ova membrana je naj~vr{}a i najja~e razvijena u podru~ju izme|u baze lobanje i gornje ivice gornjeg konstriktornog mi{i}a farinksa. kapsula odvaja tonzilu od faringealnih mi{i}a. godine `ivota (Morag i Ogra. 6. Limfno tkivo se razvija od 4. Prema dole fascija se istanjuje. IgA antitela se javljaju tek u optimalnom nivou oko 4. Solitarni limfni nodusi u zadnjem zidu farinksa. gornji deo epifarinksa) 2. Involucija u pubertetu. Plo~asto slojevit (orofarinks.fascija je jaka tamo gde nema mi{i}a. a prema napred 7 .). od kojih je najve}a na donjem polu . Lateralna faringealna limfna traka. Nije limfni ~vor jer nema aferentne limfne sudove. godine. ali i problem.kripta magna.bez kapsule. Tubarne Dodatno limfno tkivo `drela predstavljaju: 5. godini `ivota. 3. jer se ne mo`e u celini otkloniti. spina ossis sphenoidalis i lamina medialis pterigoidnog nastavka. 1975. Novi rast je u pred{kolskom uzrastu (6-7. Zbog toga ne bi trebalo raditi tonzilektomiju pre 4. Vremenom se redukuju i menjaju fizi~ki odnosi okoline.baza jezika i produ`etak palatinalnih na bazu 4.adenoidnog tkiva. Na bazi lobanje polazi{te joj je tuberculum pharyngeum.

a u podru~ju nazofarinksa sadr`i i limfne ~vorove .smrtni ishod! Prevertebralna fascija na bazi lobanje se hvata na donjoj strani piramide medijalno od spolja{njeg karotidnog otvora.na zadnjoj ivici lamine medialis processus pterygoidei. Od raphe se pru`aju polukru`no i napred i pripajaju se napred: 1. donji .bukofaringealna fascija • nazad . tanki mi{i}i sastavljeni iz popre~nih i kosih vlakana. koja razdvaja desne od levih mi{i}a. Prostor izme|u dve fascije ispunjen je rastresitim vezivnim tkivom. a prema dole du` farinksa i jednjaka u zadnji medijastinum . 2. Na ovaj na~in `drelo je obmotano neprekidnim cirkularnim mi{i}nim omota~em.na tiroidnoj i krikoidnoj hrskavici larinksa. koja obuhvataju zadnji i bo~ne zidove `drela. tako da retrofaringealni prostor nema direktnu komunikaciju sa endokranijumom. Dakle. Apscesi u ovom prostoru nastaju naj~e{}e u slu~aju bolesti tela pr{ljenova ili infekcije retrofaringealnih limfnih nodusa. dok se uzdu`ni mi{i}i podiza~i `drela nalaze u dubljem sloju. Retrofaringealni prostor se pru`a prema gore do baze lobanje.na hioidnoj kosti. u donjem delu nisu. srednji . U podru~ju nazofarinksa su dve fascije srasle u medijalnoj ravni. Gornji konstriktor je najdublji (najmedijalnije). Pozadi na medijalnoj liniji stvara raphe pharyngis za koji se hvataju mi{i}i `drela. Konstriktori prekrivaju delimi~no jedan drugog sli~no crepovima na krovu. Gornji konstriktor `drela 8 . Dakle. ostaju sme{teni unilateralno. 3. Napred se hvata na liniji polazi{ta m. buccinator i tanka je u prednjem delu. a nazad obavija konstriktore farinksa sa spolja{nje strane gde se naziva fascia pharyngis. U spolja{njem sloju nalaze se mi{i}i konstriktori. jezi~nu kost i tiroidnu hrskavicu larinksa.parafaringealni prostor MI[I]I @DRELA Zidovi `drela sadr`e dve grupe mi{i}a. Retrofaringealni apscesi u gornjem delu tog prostora. Oni ~ine povr{inski sloj muskulature `drela. a njihova vlakna idu manje ili vi{e cirkularno.raphe pharyngis. dok donji konstriktor svojim gornjim vlaknima prekriva najni`a vlakna srednjeg. Konstriktori `drela su {iroki. na ostalim delovima nisu. a po funkciji su dilatatori. FASCIA BUCCOPHARYNGEA Pokriva m. Iza bukofaringealne fascije nalazi se prevertebralna fascija. tj. na zadnjem delu linee mylohioidee mandibulae i na ivici korena jezika. bli`e `drelnoj {upljini.retrofaringealni prostor. a zadebljala u zadnjem. gornji deo dublje polo`enog mi{i}a je slobodan! Sva tri konstriktora se pripajaju pozadi du` spomenute fibrozne `drelne pregrade .prevertebralna fascija • lateralno .hvata se za pterigomandibularni ligament. zbog medijalnog srastanja tih fascija. buccinatora. gornji . njegova donja vlakna prekrivaju gornji deo srednjeg konstriktora. Tako|e mogu nastati {irenjem iz parafaringealnog prostora iz kojeg se infekcija nastavlja lateralnim smerom. Unutra{nji sloj ~ine mi{i}i sa longitudinalno usmerenim vlaknima. na raphe pterygomandibularis. Dakle. postoji podela na osnovu pravca vlakana i dejstva. retrofaringealni prostor: • napred .

To je Eustahijev kompleks u tzv. koji ide koso od hamulusa pterigoideusa lateralno prema mandibuli.pars glossopharyngica dakle za (jezik) Kako gornji snopovi gornjeg konstriktora `drela prate pravac pterigomandibularnog ligamenta. Jedan deo vlakana ide koso nagore.pars pterygopharyngica (pterigoid) . 9 . Donji konstriktor `drela On je najdeblji. zavija odmah lateralno od tonzile . gornji ili m. Triangularni zjap izme|u pterigomandibularnog ligamenta i lingvalnih vlakana gornjeg konstriktora.m. maxillaris ext. nervni faringealni splet. Unutra{njom povr{inom dolazi u dodir sa m.a. Izme|u srednjeg i donjeg prolaze n. koji polazi od linea obliqua tiroidne hrskavice do donjeg roga tiroidne hrskavice i fascije cricothyroideus. mo`e dovesti do pro{irenja infekcije u obraz. thyroideae sup. glossopharyngeus i n. buccinator. nazad se pru`a ka raphe. Zatim n. kao izlaz ka jeziku je za prolaz slede}ih struktura: m.m. . Killianova slaba ta~ka farinksa. pharyngica ascendens i faringealni venski splet. Gornja vlakna se me{aju sa gornjim konstriktorom. Oblika je ~etvorougla. prelaze}i preko vlakana srednjeg konstriktora. koja je predilekciono mesto za stvaranje faringealnih divertikuluma. styloglossus. nalaze se u istoj ravni kao m. facialis. thyropharyngicus. i n. a.m. a napred se pripaja velikim (pars ceratopharyngea) i malim rogovima (pars chondropharyngea) hioida. sa dva velika snopa: 1. donji ili m. laryngea grana a. constrictor pharyngis medialis . levator i tensor veli palatini (levator i tensor palati) i tuba auditiva. Izme|u njegove gornje ivice i baze lobanje nalaze se mm. a. cricopharyngeus ~ija vlakna polaze od krikoidne hrskavice unazad prema raphe.pars mylopharyngica (mandibula) . a lateralno obe karotidne arterije. sa ~etiri snopa za pripoj: . Na taj na~in svaka infekcija vezana za gornja vlakna ovog mi{i}a. lingualis. limfni ~vorovi.cave hemoragija! Iza srednjeg konstriktora nalazi se fascija prevertebralis. gore se nastavlja faringobazilarnom fascijom. lingualis i n. Srednji konstriktor `drela On je u vidu lepeze.Najtanji. pterygoideus medialis Tu se tako|e nalaze a. kapsulom tonzile palatine i faringobazilarnom fascijom. oblika romba. Gornji konstriktorni mi{i} farinksa svojom spolja{njom povr{inom u odnosu je sa prevertebralnom fascijom i slede}im mi{i}ima: . laryngeus sup. glossopharyngeus.. palatopharyngeusom. 2. a drugi deo ide horizontalno nazad i svi se zavr{avaju na raphe.pars buccopharyngica (obraz) . nemuskularnoj oblasti u mi{i}nom zidu farinksa u sinusu Morgagni. stylopharyngeus . (ramus internus) i a. Izme|u gornjih i donjih vlakana ovog mi{i}a u zadnjem delu farinksa nalazi se slaba ta~ka.

n. Su`ava sve pre~nike `drelne {upljine 2. prema jednjaku 2. karotis komunis nalazi i: v. Lateralno od zida `drela nalazi se stiloidni nastavak.gubi se u fossu infratemporalis. su dva uzdu`na popre~noprugasta mi{i}a i podi`u larinks pri gutanju: 1.zadnjim zidom maksilarnog sinusa. XII. carotis communis i tiroidna `lezda. stilo i palatofaringealni mi{i}. prema napred i medijalno u fossu pterygopalatinu.bazom lobanje. Palatofaringealni le`i na unutra{njoj strani. palatofaringealni. jugularis int.n. a prema dole i lateralno u parafaringealni prostor. Potiskivanje zalogaja nani`e. sjedinjuju}i se sa m.fascije. U visini mandibule uz lateralni zid `drela prolaze a. * ** FOSSA PTERYGOPALATINA Prostor koji je ograni~en: napred . laryngeus inferior. S. Stvara ispup~enje na zadnjem zidu Srednji i donji konstriktor: 1. jugularis int. laryngeus inferior (X) ? FUNKCIJA PODIZA^A Mi{i}i podiza~i `drela. . sa gornjim pripojem na stiloidnom nastavku slepoo~ne kosti. koja se nalazi izme|u pterigoidnog nastavka i skvame temporalne kosti.Budu}i da je donji konstriktor na samoj povr{ini. i mi{i}i koji polaze od njega. gore . ~ine duboki sloj muskulature `drela. a stilofaringealni na spolja{njoj strani gornjeg konstriktora. Palatofaringealni mi{i} polazi od zadnje ivice tvrdog nepca i nep~ane aponeuroze . 10 . carotis int. Infekcija ova dva prostora je prakti~no zajedni~ka. stilofaringealni. FUNKCIJA KONSTRIKTORA Gornji konstriktor: 1. Kroz fosu pterigopalatinu infekcija se mo`e pro{iriti ili u orbitu ili u endokranijum.ogranci plexusa pharyngeusa D.se otvara u fisuru orbitalis cerebralis i sphenomaxillaris. Uz unutra{nju stranu sme{teni su srednji konstriktor. ulazi u zadnje nep~ane lukove. IX. v. pa prelazi bez o{trih granica prema gore u temporalnu regiju. ulaze}i u sastav muskulature `drela. lateralno . svojim najve}im delom pokriven je bukofaringealnom fascijom.n.. Prema gore se te tvorevine sve vi{e udaljavaju od `drela. . Ovi mi{i}i su udaljeni jedan od drugog u gornjem delu. dok dole prilaze jedan drugom. X i n. koji se pripaja gore na nep~anoj aponeurozi i 2. Podizanje larinksa pri gutanju i govoru Inervacija G. lateralno. Lateralno se nalazi a. Ispod donje ivice donjeg konstriktora . i n. Uz lateralnu stranu donjeg dela `drela se osim a. salpingopharyngeusom. nazad . vagus. a izme|u n.

digastrici (venter anterior et posterior) • m. koga predstavlja uzan mi{i}ni snop. On polazi od donjeg dela hrskavice Eustahijeve tube. Stilofaringealni mi{i} pru`a se od stiloidnog nastavka nani`e i unutra do bo~nog zida `drela i hrskavice grkljana.prevertebralna • mi{i}i . 11 . a zajedno sa njima obrazuje tzv.a. XII) • m. stylopharyngeus n. mylohioideus • mm. tonsillopharyngeus i na zadnju ivicu tiroidne hrskavice. Ovaj faringotubalni mi{i} uzdi`e pomenuti nabor jer se nalazi odmah ispod sluznice. facialis (a. IX) VASKULARIZACIJA FARINKSA ARTERIJE A.a. U sastavu palatofaringealnog mi{i}a ulazi trubno-`drelni. Deo mekog nepca i nep~ani lukovi: . stylohioideus • m. hyoglossus • m.a.a. salpingofaringealni mi{i}.Ovaj mi{i} {alje vlakna prema tonzili m. Slojevi od unutra put spolja su: • sluznica • fascija . styloglossus (N. geniohioideus • m.faringealni • fascija .a. On je najmedijalniji od pomenuta tri mi{i}a sa pripojem na stiloidnom nastavku. maxillaris interna. facialis . maxillaris externa) i . sternohioideus • m.bukofaringealna • mi{i}i . Po silasku prema bo~nom zidu `drela ulazi u muskulaturu `drela kroz pukotinu izme|u gornjeg i srednjeg konstriktora. palatina ascendens. pharyngica ascendens. Inervisan od r. Njegov donji kraj u~estvuje u izgradnji unutra{njeg sloja muskulature bo~nog zida `drela. odakle vlakna silaze ka `drelu i zavr{avaju se u vlaknima palatofaringealnog mi{i}a. Zadnji. omohioideus Strukture koje se pripajaju na processus styloideusu su: • m.grane: . stylohioideus (N. stiloidnu pre~agu. lateralni zid i tuba: . stylopharyngeus (N. glossopharyngeusa. carotis externa .vertebralni • pr{ljenovi Strukture koje se pripajaju na hioidu su: • m. VII) • m.

a.plexus palatinus) i spolja{nji ili faringealni (iza zadnjeg zida farinksa . palatina descendens. a iz njega tako|e bez smetnji u zadnji medijastinum.plexus pharyngeus) Oba se anastomoziraju sa venama nosa i usta . vena jugularis interna. * ** ANATOMIJA USNE [UPLJINE (CAVUM ORIS) 12 . Retrofaringealni i parafaringealni prostori se spu{taju bez ikakve o{tre granice u gornji medijastinum. a sa strane plu}ima. Dalje. do osteomijelitisa. Baza jezika i tonzila lingualis: . zatim a. carotis interna. kroz taj kanal urasta epitel farinksa u endokranijum i tamo stvara adenohipofizu. Rastresito vezivno tkivo. Ovaj kanal obi~no obliterira. PUTEVI [IRENJA IZ FARINKSA U ENDOKRANIJUM U embrionalnom periodu postoji izme|u nazofarinksa i endokranijuma otvoren canalis craniopharyngycus. onda se ulaz u njega nalazi na krovu epifarinksa neposredno iza insercije vomera. i vitalnih elemenata. ali ako perzistira i u postfetalnom `ivotu.Srednji deo mekog nepca i tvrdo nepce: . lingualis. pozadi ki~mom. Tako npr. koje se nalazi u parafaringealnom prostoru izme|u pojedinih organa. Naprotiv. Budu}i da je medijastinum sa svih strana ~vrsto ograni~en. Kroz retrofaringealni prostor ne nastaju endokranijalne komplikacije u smeru prema gore jer nema direktne komunikacije. usled nekog tumora se pomeraju prema suprotnoj strani dovode do pro{irenja medijastinuma. jugularis internu ili venu facialis anterior. Ponekad ovaj kanal mo`e biti vrlo {irok. a putem pre spomenutih arterija. i zadnji kranijalni `ivci. nerava.meningitisi ili apscesi mozga faringealnog porekla. mo`e u slu~aju infekcije dovesti do zapaljenja kosti baze lobanje. a izlaz mu je na najvi{em mestu turskog sedla. jer tu postoje brojne komunikacije izme|u farinksa i endokranijuma. i dalje u kaudalnom smeru kroz otvore u dijafragmi u retroperitonealni prostor.uti~u u v. prostori lateralno od farinksa vrlo su opasni. maxillaris interna . iz parafaringealnog prostora ulazi u endokranijum tre}i ogranak trigeminusa i a.a. transsfenoidne encefalokele. Svakako da ovaj kanal predstavlja vrlo retku mogu}nost {irenja infekcije. plexus pterygoideus komunicira sa kavernoznim sinusom. organi koji se izla`u pritisku. hipofiza faringika. pa tada kroz njega nastaju hernije kranijalnog sadr`aja tzv. meningica media.a. Na mestu ulaza u taj kanal se nalazi tzv. nastaju zapaljenja meninga . vena. spreda sternumom. VENE Venska krv se sabira u dva venska pleksusa: unutra{nji ili submukozni (u mekom nepcu . koji prolazi kroz sfenoidnu kost.

`drelo i vratni deo jednjaka. USNA DUPLJA . ~itavu debljinu usne! Vene: V.ukr{tanje i kontralateralne metastaze). prava usna duplja ili usna {upljina u u`em smislu (cavum Predvorju i pravoj usnoj duplji pridodate su mnogobrojne pljuva~ne (gl. prelaze}i preko istoimene veze (raphe pterygomandibularis) donjevili~nog zgloba. Predvorje usne duplje je njen prednji uzani deo oblika potkovice. Postoje vezice gornje i donje usne (frenulum labii sup.vermilion. bo~no sulcus nasolabialis. et infer. koje spajaju zadnju. prostraniji. koga predstavljaju zubni lukovi i desni.dijasteme ispunjene su papilama interdentalis). a dole sulcus mentolabialis. Vestibulum je ograni~en napred i bo~no mekim. koju prouzrokuje sluzoko`a usne duplje.male i velike.otvor izvodnog kanala pljuva~ne parotidne `lezde . Alveolarni nastavci desne i leve gornje vilice (maksile) i alveolarni deo donje vilice (mandibule) sa gornjim i donjim zubnim lucima dele usnu {upljinu na dva nejednaka dela: 1. Usne zatvaraju prednji otvor vestibuluma koji sadr`i sfinkter m.gornje usne n. Gornja i donja usna. tubusa. Dva pomenuta prostora komuniciraju preko zadkutnja~kog prostora (spatium retromolare) i kroz interdentalne pukotine (me|uzubne pukotine . predvorje usne duplje (vestibulum oris) i 2. To je {upljina otvorena napred prema spolja{njoj sredini preko usnog otvora (rima oris). a pozadi prema `drelu preko `drelnog su`enja (isthmus faucium). oris) `lezde. a pozadi ~vrstim zidom.U glavi i vratu sme{teni su po~etni delovi pribora za varenje: usna duplja.mesto plasiranja sonde.gornja ja~e razvijena i mo`e smetati `vakanju i govoru. ** * 13 Arterije: A. prednji uzani. sme{tene duboko izme|u mi{i}nog i sluzoko`- . ~iji naziv zavisi od lokalizacije u oris proprium). labialis sup. Nervi: Motorni `ivci . u nivou vrata II gornjeg kutnjaka . a dole n. pa ponekad zahteva hirur{ku korekciju. iza poslednjeg kutnjaka. infraorbitalis. a ispred sluzoko`om oblo`ene prednje ivice ramusa mandibule .zavr{ne grane n. Spolja{nja povr{ina usne je pokrivena ko`om. plica pterygomandibularis.CAVUM ORIS Predstavlja po~etni pro{ireni deo kanala za varenje. a slobodne ivice i unutra{nji deo sluzoko`om. koji svojim konkavitetom obuhvate zubne lukove i desni gornje i donje vilice. Submukozno se nalaze male muko . i usne (gl.papila parotidea ductus Stenoni (ovde Koplikove mrlje kod malih boginja!). odnosno donje usne sa desnima . Limfni sudovi: u submandibularne i submentalne noduse (Ca usne . rastegljivim zidom. lingualis. et inferior.). [to je transparentnija ko`a provide se kapilari . U gornjem tremnom svodu.serozne labijalne `lezde. gore filtrum. facijalisa. `drelno su`enje. sluzoko`nu stranu gornje. nog sloja . alveolaris inferior i n. To je mesto za anesteziju n.uzdignut sluzoko`ni nabor . Na zadnjem zidu spatiuma pri jako otvorenim ustima nalazi se uspravno sluzoko`no ispup~enje.{iti duboko. koga obrazuju usne (labia oris) i obrazi (buccae). zadnji. salivatores) . mentalis. usnoj {upljini. facialis. a senzitivne . orbicularis oris.

pokriven gingivom koja se sastoji od vaskularizovane sluznice oja~ana gustim atherentnim fibroznim tkivom uz periost. facijalisa paralizovan je i ovaj mi{i}. 3 kutnjaka poslednji umnjak!) => 32 stalna. buccinator . Svaki alveolarni nastavak. 2 pretkutnjaka.OBRAZ Glavni mi{i} usne {upljine je m. Normalno izbijanje zuba je va`nije od vremena izbijanja. krvni i limfni sudovi. Nervi: Motorni `ivci n. a prema napred se stanjuje i nestaje. alveolaris Vene: v. transversae faciei. 1 o~njak. infraorbitalis.bol u zoni lica. te alveolarnim nastavcima mandibule i maksile. (2 sekuti}a. gingiva i zub. potko`no tkivo ~ini masno tkivo posebno razvijeno u dece (corpus adiposum buccae) sme{teno sa zadnje strane mi{i}a koja ~ini mehani~ku podr{ku obrazu kod sisanja. Smena po~etkom {este godine `ivota. deo koji je pokriven 14 . inferior. facialis. Broj korenova zavisi od zuba. a. a ispod nje dentin sa pro{irenjem za zubnu pulpu. odnosno nervi. pa zapada sluzni~ki nabor iz gornje i donje vilice izme|u zuba. Prva denticija (privremena) = 10 x 2 mle~nih zuba = 20. buccalis i n. spolja sa zubnom gle|i. Limfni sudovi: Nodusi submandibularni. Arterije: a. Neregularnost u polo`aju zuba. Deo koji {tr~i u usnu {upljinu . me|utim kod paralize n. Tek posle {est meseci i kalcifikacije mogu}e je videti senku krune. inciziva i o~njaka su razvijeni na ro|enju. senzitivni n.(2 sekuti}a.kruna. GINGIVE Sastoje se od ~vrstog vezivnog tkiva sraslog za periost i sluznice sa plo~asto slojevitim epitelom. Krune permanentnih zuba.jedini mi{i} sa fascijom. mandibule i maksile. ZUBI Zubni luk sa~injavaju alveolarni nastavak. ZUBNI LUKOVI ^ine ih gornji i donji zubi sa okolnim zubnim mesom. infraorbitalis i a. a. facialis. trigeminus preko mandibularnog i maksilarnog nerva. te kona~no sluzoko`a. nepravilnost je malokluzija. transversa faciei. Vitamin A i D. Ona zadebljava u zadnjem delu. Hvata se na liniji polazi{ta m. Ko`a je tanka. buccalis. ima alveolu za sme{taj korena. Kroz potko`no tkivo prolaze mimi~ni mi{i}i. a grane alveolarne . sluznicu mi{i} ~uva svojim tonusom od povreda zuba `vakanjem. Inervacija: n. Ca i fosfati. constrictor pharyngis superior. M. submentalni i parotidni. a. buccinatora. Submukoza koja je rastresita se nalazi ispod mi{i}a. Bukalne `lezde se nalaze izme|u mi{i}a i sluznice. facialis i vv. 1 o~njak i 2 kutnjaka) Druga denticija (stalna) . a ispod se nalazi fascia buccinatoria ili bukofaringealna fascija koja prekriva mi{i} sa spolja{nje strane. a pozadi nastavlja u fasciju koja obavija m. buccinator sa sluznicom koja je ~vrsto prirasla uz mi{i}.

sa elasti~nim vlaknima.mesto porekla tiroideje. kao i tri zna~ajna mi{i}a: mylohioideus izme|u mandibule i hioida na podu usta. Unutra je zubna sr` ili pulpa. fibroznog tkivo. Dva su dela: slobodni vrh i baza prema kutnjacima pozadi. fonaciji. Organ sme{ten na podu usne {upljine i prednjem zidu farinksa. kroz koje ulaze nervi. Ovaj skelet ~ine: jezi~na aponeuroza. filiformes). Vezivo ~ine septa koja hirur{ki apsces odvajaju od druge polovine jezika. JEZIK Jezik se sastoji iz prednjeg dela ili tela i zadnjeg dela ili korena. ispod sloja cementa dentin. foliate.dentin • preko dentina substancia adventicia . odnosno nastavak dentina zubne krune.gingivom . I jezi~na pregrada koja le`i u sagitalnoj ravni i deli desne od levih mi{i}a jezika. limfnog i masnog tkivo. u~estvuje u funkcijama degluticije. a koji pri~vr{}uju zub za alveolu.prema podu. od glosohioidne opne. krvni i limfni sudovi pulpe i vrh u koji je ugra|en koren. 15 . mastikacije. geniohyoideus i genioglossus podr{ka za sublingvalnu `lezdu i kanal. a ispod njega centralni kanal korena. Dakle. ~ula dodira i ukusa.lingvalna tonzila. granicu usne {upljine i orofarinksa.unazad i nani`e. Radix od corpusa odvojen sulcusom terminalisom V oblika. daje ~vrstinu i slu`i za pripajanje njegovoj muskulaturi. neposredno ispod sluzoko`e gornje strane tela jezika i predstavlja ~vrsti podsluzoko`ni sloj. Mi{i}i: spolja{nji i unutra{nji.vrat.koren. Anatomske strukture su i frenulum linguae. a na vrat se nastavlja . Zatim. tkivo sli~no kosti za koju se vezuju periodontalni ligamenti. profunda. linguales pored V i na vrhu jezika. a le`i neposredno ispod sluzoko`e korena jezika. Gornja povr{ina jezi~ne aponeuroze u vezi sa vezivnim slojem sluzoko`e pole|ine jezika. a pod usne {upljine ~ini dorzalnih dve tre}ine jezika i sluznica. conicae. sa spolja{njim omota~em cementom. U{}a submandibularne i sublingvalne `lezde. Limfno tkivo . pri protruziji. Krov usne {upljine ~ini tvrdo nepce a zadnji deo meko nepce. sa svake strane. Fibrozni skelet . pri jednostranoj paralizi na jezik ide na paralizovanu stranu. ali bez kapsule pa se u celini te`e odstranjuje i zajedno sa jezi~nim folikulima se nalazi u sluzoko`i korena jezika. Ispod sluzoko`e su jezi~ne pljuva~ne `lezde. Gl. a na vrhu foramen coeccum Morgagni .deo hyoglossusa. fungiformes. koja produ`uje unazad i nani`e jezi~nu aponeurozu. • (kompenzatorna kontrakcija i funkcija suprotne strane) • hyoglossus . Sastavljen od popre~no .u debljini organa. Spolja{nji • genioglossus . lingualis i a. plica sublingualis i n. sluzoko`nih `lezda. Plicae.gle| •u predelu korena dentin pokriven substancia osseum . plica fibriata.prugaste muskulature prekrivene sluznicom. kojima istovremeno slu`i za pripajanje. odvojena od jezika vezivom. u sastav zuba ulaze: • substancia eburnea .cement. sluzoko`a tela jezika ima tzv. hondroglossus . papillae linguales (circumvallate.

linguales od sulkusa do blizu epiglotisa. dorsales linguae i a. Sekundarno nepce ~ine ostali ko{tani i mi{i}ni delovi. Mi{i}i igraju zna~ajnu ulogu u gutanju. Meko nepce se sastoji od gustog fibroznog tkiva . • m. • glossopharyngealni deo m. Limfni sudovi: jugulodigastri~ni.od vrha do sulcusa terminalisa. profunda linguae. palatoglossus • m. Arterije: a. Senzitivni: Povr{inski senzibilitet (dodir. constrictor pharyngis sup. 2. Nervi: motorni XII. Inervisani su od strane plexusa pharyngeusa. X i vratni simpatikus. sup.• styloglossus . hioidna kost i stiloidni nastavak. tensor veli palatini (od sfenoidne kosti . IX.n. verticalis. submandibularni. jugoomohyoidni. 3. XII • palatoglossus. Prednji deo tvrdog nepca sa alveolarnim lukom sa ~etiri inciziva ~ini premaksila ili primarno nepce. transversus. n. Predstavlja najve}i deo palatinalnog nastavka maksile i horizontalne plo~e palatinalne kosti. Meko nepce ~ine pet parnih mi{i}a: • m. (dra`enje ka{alj!) n.palatinalne aponeuroze. Vene: vv. glossopharyngeus sa rr. et inf. * ** ANATOMIJA PLJUVA^NIH @LEZDA KLASIFIKACIJA 16 .zadnje donji ^ini krov usne i dno nosne {upljine. Promene u obliku nepca zavise od uve}anih nazofaringealnih tonzila i disanja na usta. Unutra{nji • long.unazad i navi{e. lingualis sa rr. Prednji ko{tanih 3/4 i zadnjih 1/4 mekog mi{i}nog dela. facialis . • m. tensora veli palatini. bol i temperatura): va`no! deo korena i valekule. linguales . palatopharyngeus. levator veli palatini (od temporalne kosti do med. internus . intermedius za fungiformes NEPCE 1. laryngeus superior odnosno unutra{nje grane r. • m. tenzor veli palatini inervi{e n. lingualis: rr. submentalni. lingualis.lateralnog dela hrskavi~ave tube). V. n. Inervacija N. dela hrskavi~ave tube). Ova poslednja dva mi{i}a se pripajaju na susednim kostima . disanju i fonaciji. Svi mi{i}i mekog nepca inervisani su od plexusa pharyngicusa u ~ijoj izgradnji u~estvuju: n. n. a drugim krajem u jezik. Formirana od ra{irenih vlakana m. glossopharyngeus za cirkumvallate i foliate n. vagus sa n. n.mandibula. uvulae.

mi{i}i i veze sa pripojem na stiloidnom nastavku: (m.opnastim lo`ama. lig. tri para velikih `lezda (parotidna. facialisa. obraza (400): (gll. submandibularna i sublingvalna). a odvojeni glavnim ograncima n. Nalazi se u parotidnoj lo`i . napred i dole. Stablo n.mi{i}no . palatinae. VII ne ide kroz `lezdu ve} kroz prostor ispunjen }elijskim masnim tkivom. termalnoj. povr{inski ja~e razvijen i 2. Put napred se pru`a prednji ili maseteri~ni produ`etak. Prednja strana prisno nale`e uz zadnju ivicu ramusa mandibule. nepca. duboki. stylomandibulare). razli~ite prirode.I podela (prema vrsti sekretornog epitela): • serozne • mucinozne • me{ovite (seromucinozne) II podela (prema veli~ini i lokalizaciji): 1. linguales anterior) 2. Zadnju stranu sa~injavaju od povr{ine prema dubini: . male `lezde u mukozi i submukozi usne {upljine su zadr`ale mesto nastanka sa manjom ili ve}om stalnom sekrecijom. SCM . pterygoideusa medialisa.odnosno retromandibularnoj jami. m. stylohioideum i lig. Posebno zadebljali deo ove fascije je stilomandibularni ligament i on vr{i potporu `lezde. preko povr{ine maseteri~nog mi{i}a. Donji kraj nale`e na fibrozni snop vili~nog ugla (tractus angularis). Pokrivena kapsulom koja ~ini nastavak duboke fascije vrata. linguales. zahvaljuju}i mehani~koj. Submandibularna i sublingvalna me{ovite seromucinozne. labiales. Sa usnom {upljinom komuniciraju preko svojih izvodnih kanala. Spolja{nja strana parotidne `lezde je pokrivena ko`om i parotidnom fascijom uz ~iju duboku stranu je ~vrsto srasla. koji odvaja ovu `lezdu od zadnjeg kraja submandibularne `lezde. molares. stylopharyngeus. ** deo ispred facijalisa je povr{ni a deo iza duboki. m. 17 . psihi~koj ili olfaktornoj stimulaciji. m. hemijskoj. Parotida ~isto serozna . radi vla`enja sluznice jezika. dok je njihova sekrecija povremena. buccales. Parotidna `lezda se sastoji iz dva lobusa: 1. usnica. Ovi lobusi su spojenim istmusom.mastoidni i stiloidni nastavak . digastricusa . slabije razvijen. ** * PAROTIDNA @LEZDA Parotidna `lezda je najve}a.prednja ivica m. i odvaja je od submandibularne `lezde.zadnji trbuh m. styloglossus. zbog veli~ine sme{tenih van usne duplje u ko{tano . Gornji kraj odgovara spolja{njem slu{nom hodniku i temporomandibularnom zglobu i zigomati~nom nastavku. massetera i m.saliva. stylohioideus.

a potom se i deli u supstanci `lezde u svoje grane. temporalis superficialis i a. koji prenosi jake bolne senzacije u temporalnoj regiji. Vlakna idu n. Njegov pravac ide linijom od tragusa do srednje ta~ke gornje usne . i prolazi kroz m. Oko prednje ivice maseteri~nog mi{i}a. Najdublji deo `lezde. Vene: v. povr{no je postavljena u temporalnoj regiji odmah ispred tragusa. glossopharyngeusa. facialis posterior (v.5 cm od ugla usne. Nervi: parasimpati~ka (sekretorno motorna) simpati~ka i senzitivna vlakna. carotis externa. facijalisa. Po{to napusti infratemporalnu jamu iza vrata mandibule probija se kroz gornji deo `lezde. oko 7 mm. ~ije je jedro nucleus salivatorius inferior. auricularis magnus . jugularis internom i parafaringealnim prostorom! @lezda mo`e da ima izdanak prema vratu . zaokre}e. 4-5 mm napred ispod ko{tanog hodnika pru`a se stablo n. zavr{ne velike grane gornja - temporalna i donja cervikalna grana. {to po~etni ogranci nekad mogu imati veze. nemaju vezu . kroz oti~ki ganglion.dakle dualna Pa vlakna. koji le`i ispod mandibule i ~esto dose`e do zida `drela! Na 3. a. aurikulotemporalnim nervom u `lezdu.komisure usana. koji ulazi u zadnje gornji deo sa unutra{nje strane `lezde i unutar nje se deli u terminalne ogranke koji se pojavljuju na prednjoj ivici. jugularis externa) i njeno ra~vanje. Prva ide put gore. ali. pa presecanje ne mora da dovede do paralize. Simpati~ka vlakna vode poreklo od pleksusa koji okru`uje karotidnu arteriju po{to pro|e gornji cervikalni ganglion. Vena se pru`a paralelno zadnjoj ivici vertikalnog ramusa mandibule. carotis internom i v. temporalis superficialis i a. carotis externa: a. jugularis externa. koja utiskuje u parotidnoj `lezdi `leb. i otvara se u gornjem svodu vestibuluma na nivou vrata II gornjeg molara gde je njegovo izbo~enje sluznice . maxillaris interna. kroz foramen ovale (innominatum). buccinator (5 cm).papila. U sklopu sa ovim kanalom se na gornjem delu nalazi i akcesorna parotidna `lezda. paraliza. Arterije: a. od najispup~enijeg mesta prednje ivice `lezde. Odmah ispod grana facijalisa le`i v. duboko je postavljena i a. Hirur{ki zna~aj n. odnosno duboki re`anj parotide je u odnosu sa stiloidnim nastavkom sa svojim pripojnim mi{i}ima. Sekretomotorna (Pa) vlakna su poreklom od timpani~kog pleksusa n.o{te}enje. maxillaris interna. petrosusom superficialis minorom.processus cervicalis. 18 . duboko prema timpanomastoidnoj suturi. Jednak je broj vlakana Pa i Sy! Senzorna vlakna su poreklom od aurikulotemporalnog nerva. zatim skre}e navi{e i ulazi u `leb izme|u tragusa i temporomandibularnog zgloba. facialisa le`i u tome. polazi ductus parotideus Stenoni.Po izlasku iz stilomastoidnog foramena.II i III cervikalnog nerva sa spolja{njom jugularnom venom u platizmu. a unutra{nja maksilarna arterija prolazi unutra prema pterigomaksilarnoj fisuri. Mogu}a su i sekretomotorna vlakna preko chorde tympani . a. Kroz tkivo `lezde prolazi i: N. zatim probija submukozu. Tako|e.

koji se preko uske pukotine izme|u prednje ivice hioglosalnog mi{i}a i zadnje ivice milohioidnog mi{i}a uvla~i u podjezi~ni predeo. kroz zamku u nervu. SUBLINGVALNA @LEZDA Arterije: a. Dakle. i preko chorde tympani i pridru`ivanjem n. a facijalna arterija mo`e biti savijena platizmom gore. Submandibularni duktus kre}e od dubokog dela `lezde izme|u lingvalnog i hipoglosalnog nerva i ide napred i gore da bi se otvorio u ustima odmah sa strane frenuluma lingve. Nekad ju je te{ko odvojiti i sa~uvati! Dublje prema mandibuli.tractus angularis. Prednji kraj put napred {alje prednji produ`etak. Dakle. facialisa. facialis. odnosno ispod donje ivice tela donje vilice. platizmom i povr{inskim listom vratne fascije. Unutra u dubini le`i na: hioglosalnom mi{i}u. duktus ide gore. zadnjim snopovima milohioidnog mi{i}a. Nervi: Parasimpati~ka vlakna idu od gornjeg salivatornog jedra u n. Sy odgovara karotidnom. dole i napred. Za razliku od parotidne nije atherentna. i mogu}e je ekscidirati submandibularnu `lezdu intrakapsularnom disekcijom. Sa spolja{nje strane je pokrivena: ko`om. dok zapaljenjski ili drugi procesi ne dovedu do atherentnosti. Me{ovita. bez nodalnog karaktera. Vlakna n. prete`no serozna. koja se mogu na}i na donjoj ivici mandibule. donjem delu zadnjeg trbuha i me|utrbu{noj tetivi digastrikusa. idu u submandibularni ganglion. koji razdvaja submandibularnu od parotidne `lezde. Ova strana `lezde pokriva hipoglosalni `ivac i njegovu venu. u kapsuli koju gradi duboka cervikalna fascija. lingualisa. otvarati kapsulu ispod mandibule radi ~uvanja nerva. sa cervikalnim ograncima facijalisa. a hipoglosalni nerv ispod. 19 . SUBMANDIBULARNA @LEZDA Sme{tena je u submandibularnoj regiji izme|u mandibule. na hioglosalnom mi{i}u odmah ispod lingvalnog nerva. zadnjeg dela poda usne duplje i bo~nog zida `drela. odnosno plexus maxillaris externus. Dakle i ovde postoji potencijalna mogu}nost dualne Pa inervacije. a zatim pravi krivinu gore i napred unutra od kanala. facialis. iznad milohioidnog mi{i}a. Lingvalni nerv prvo ide spolja od duktusa. velikog roga hioidne kosti. Facijalna arterija obi~no ulazi u zadnje donji deo dubokog lobusa i po{to prese~e `lezdu na razli~itoj dubini ide kroz gornju povr{inu prelaze}i telo mandibule upravo ispred porekla maseteri~nog mi{i}a. intermediusu. lingualisa u `lezdu. arterija i vena se ukr{taju povr{no. Preko duboke strane zadnjeg kraja prelazi stablo n. Lingvalni i hipoglosalni nerv prolaze kroz hyoglossus dublje u `lezdi lingvalni iznad. Zadnji kraj odgovara angulusu mandibule i fibroznom snopu ovog ugla .LIMFNO TKIVO: Limfno tkivo u sastavu tkiva `lezde ili limfociti oko acinusa i duktusa. Vene: v.

unutra genioglosusnim mi{i}em.fovea sublingualis. Mucinogene granule sekretuju mucin u salivu. Acinus vodi u interkalarni duktus. hipoglosusa i podvili~ni kanal. Me{ovita. lingualis. zatim u intralobularni duktus. Mioepitelne }elije le`e izme|u baza acinusnih }elija i bazalne membrane i prisutne su u intralobularnim duktusima. Sekretorni epitel acinusa se sastoji od dve vrste }elija: mukozne i serozne. Mukozne }elije sadr`e mucinozne globule. a serozne veliki broj acidofilnih sekretornih granula. sublingualis. sublingualis Vene: v. 2. Nervi: Pa VII (chorda tympani). Otuda manja koli~ina sekreta posle nadra`aja simpati~kih nervnih vlakana.Sme{tena u dnu usne {upljine. odgovorne su za viskoznost. izme|u `lezde i genioglosalnog mi{i}a. Struktura acinusa Zidovi acinusa su sagra|eni od }elija koje okru`uju centralni lumen. prolaze: n. ve}a sublingvalna `lezda. a dalje u interlobularni duktus ili ekskretorni kanal. Fiziologija gutanja (vidi kod jednjaka) Fonatorna funkcija (vidi kod fonijatrije) Fiziologija salivacije @vakanje Fiziologija ukusa Fiziologija limfnog tkiva USNA [UPLJINA FIZIOLOGIJA SALIVACIJE Parenhim pljuva~nih `lezda se sastoji od acinusa sa sistemom tubula i ekskretornim duktusima koji vode u glavni kanal. 4. 20 . odvaja se posebno u usnoj {upljini sa strane sublingvalne plike.12 manjih `lezda pa otuda i vi{e izvodnih kanala: mali Rivinusovi. tj. Sa gornje strane je ograni~ena sluznicom poda usne duplje. Preko unutra{nje strane `lezde. izme|u frenuluma jezika koji je napred i mandibule koja je nazad. 6. Prednji deo `lezde. na kojoj pravi udubljenje . dole miohioidnim mi{i}em. prete`no mukozna. dakle ekspresija salive usled mioepitelne kontrakcije. Nije jedinstvena celina ve} se sastoji od 10 . je manja sublingvalna `lezda. 5. a Sy spolja{nji karotidni plexus du` a. Ove }elije se kontrahuju pod dejstvom simpatikusa (?) ili adrenalina. i otvara se u submandibularni duktus. je kompaktan. koje predstavljaju prekursore salivarne amilaze. spolja sublingvalna ko{tana jama mandibule. Acinusne }elije le`e na homogenoj bazalnoj membrani. zavr{ne gran~ice n. lis. dok fine zimogene granule seroznih }elija sekretuju enzime salivarne sekrecije. a koji vodi u duktalni sistem. sublingua* ** FIZIOLOGIJA USNE [UPLJINE I @DRELA 1. a veliki Bartholinijev se otvara pored Warthonovog submandibularne `lezde. Arterije: a. 3. Zadnji deo ima manji broj duktusa.

22% 0. Terminalni deo glavnog ekskretornog kanala je oblo`en plo~asto slojevitim epitelom.cirkulacija Glavna arterija koja snabdeva submandibularne i sublingvalne `lezde ulazi u hilus `lezde. Pomo}ne pljuva~ne `lezde: 1. U lobulima ova arterija se grana u arteriole a one u bogatu kapilarnu mre`u koja okru`uje intralobularni duktus. Vaskularizacija . Opisane su i arteriovenske anastomoze koje igraju ulogu u hemodinamskom pritisku. Neke karakteristike kanala: interkalarni duktusi submandibularne `lezde su kra}i od onih u parotidne `lezde (kalkulus?).42% 0. Dakle epitelni pokrov duktusa pokazuje progresivne promene od cilindri~nog do pseudoslojevitog i plo~asto slojevitog epitela. 4:1. dakle vodenasta sekrecija sa bogatstvom enzima a sa malo mucina. Pljuva~ka Sastav: 99. uglavnom mukusne. Od kapilarnog pleksusa krvni sudovi idu u sekundarne kapilare oko acinusnih }elija. sublingvalne i glosopalatinalne.Duktalni sistem Duktalni sistem koji vodi od sekretornih segmenata ili pak acinusa se mo`e diferencirati u tri strukturne regije bazirane na osnovu histomorfolo{kog ispitivanja: 1. palatinalne. ekskretorni duktusi sa kubi~nim }elijama koje le`e na zaravnjenim }elijama. a iz kapilara u vene du` duktusa van lobulusa. Submandibularna: me{ana. Bogata vaskularizacija duktusa je u vezi sa aktivnom funkcijom transporta. Osnovna vaskularna karakteristika je da arterijske grane se pridru`uju ekstralobularnim i interlobularnim kanalima u `lezdanim lobulusima.14% voda soli organske mat. enzimi 21 . Sublingvalne nemaju interkalarne ni cilijarne duktuse.22% 0. 3. Specijalne karakteristike pojedina~nih pljuva~nih `lezda Parotidna: ve}ina }elija je serozna. oralni vestibulum: labijalne i bukalne. 2. 3. sa predominacijom seroznih }elija 4:1. Sublingvalna: ve}i broj manjih kao jedna solitarna. intralobularni duktusi sa cilijarnim epitelom. Smer u kapilarima je suprotan od pravca salive. Manji krvni sudovi ulaze kroz kapsulu. 2. interkalarni duktusi sa kubi~nim epitelom. lingvalne donje i gornje. 4. Parotidna `lezda nema hilus i krvni sudovi prodiru kroz povr{inu `lezde bez odre|enog reda. za vreme sekrecije.

usne {upljine (V) . usne {upljine. Le. • od stimulusa. AFERENTNI PUTEVI SALIVARNOG REFLEKSA vidi (V. odnosno taktilne podra`aje sluzoko`e jezika. Mg. azot. Na intenzitet ove faze uti~e prethodna cefali~na faza. amilaza. urea. Ca. Npr. E). Mogu biti prisutni i: bakterije. lizozim (probija zid bakterijskih }elija). polipeptidi. bezbojna. Enzimi: IgA.Naj~e{}i enzim je ptijalin koji hidrolizom razla`e skrob do maltoze. nezavisan u odnosu na smanjeni dijetalni input. Obzirom na povi{en nivo K a smanjen Na.sijaloadenoza. D. ribonukleaze i sl. putrifikovani sastojci hrane.6. Rhesus (C. laktoperoksidaza. lingvalne i nep~ane tonzile. vazduh.7 (5. bikarbonata. Hipersaturacija Ca i fosfatima je u vezi sa nastankom zubnih karijesa i kalkulusa. nespecifi~ne esteraze. uri~na kiselina. Reakcija pljuva~ke: jon vodonika zna~ajan za nastanak zubnog karijesa. M. tiocijanati su pove}ani u te{kih pu{a~a. odr`ava se hipotonija u odnosu na ekstracelularnu te~nost. bakterije. ushodnog toka. IX. nekroti~ni detritus ili deskvamirani epitel.reakcija na dra`enje. O .6) Submandibularna manje kisele reakcije od parotidne `lezde. PH .`drela (IX. mucin. sa malim koncentracijama fosfata i sulfata. U svom sastavu pokazuje velike varijabilnosti i koncentracije glavnih sastojaka.u zapaljenjima raste 2 10 puta. Ca je ili u vezi sa proteinima. Saliva je opalescentna. kisela i alkalna fosfataza.samo se misli o hrani ili oseti miris ili kada se hrana 2. • koncentracije sastojaka. • koncentracije plazme. Salivatorni Ca je u vezi sa koncentracijom Ca u plazmi. Linearno je pove}anje koncentracije Na.6-7. Cefali~na faza salivacije . viskozna te~nost. X) . Na. vitamin C i B kompleks. Antigeni: izohematoglutinin ABO Ag. i naravno koncentracija Ca. X) 22 . za razliku od neinflamatornih uve}anja `lezde . K.jezika (V. dra`enje sluzoko`e: . Saliva vi{e odgovara intracelularnoj te~nosti. Proteini. X). `drela i ose}aja ukusa hrane. N. odnosno hlorida sa pove}anim protokom . }elije: limfociti. kurioziteta radi. Anorganski sastojci: Organski sastojci: 1. H. anjoni hlorida. enzimi i sl. To zavisi od: • sastava sekrecije razli~itih tipova `lezda. polimorfonukleari. CO. koloidni fosfat ili sa karbon dioksidom. Bukalna faza salivacije . deskvamirani epitel. kreatinin. aminokiseline. Naj~e{}i kalkulusi su u submandibularnoj `lezdi zbog kanala. IX.

Pa . Bi) infektivne bolesti . Kod mukoznih `lezda. Gastrointestinalna faza salivacije .plexus temporalis superficialis za parotidnu . ili kod nagona na povra}anje. EFERENTNI PUTEVI SALIVARNOG REFLEKSA Parasympaticus i sympaticus imaju antagonisti~ko dejstvo na lu~enje seroznih `lezda. jasno je da je `vakanje hrane od neobi~ne va`nosti. auriculotemporalis) .IX za parotidnu `lezdu (n.xerostomia - oboljenja salivarnih `lezda o{te}enje centralnih salivarnih puteva i nerava psihogeni poreme}aji usled disanja na usta kao posledica uzimanja nekih lekova hroni~ni nefritis i uremija dijabetes mellitus i diabetes insipidus Sy Paterson Brown-Kelly i Sy Sjögren upotreba izvesnih lekova mentalni poreme}aji u toku trudno}e zapaljenje sluznice usne duplje i `drela strana tela i tumori `drela i jednjaka posledice trovanja metalima (Hg. odnosno varenje hrane zavisi velikim delom od usitnjenosti zalogaja. `eludac). jedini u celom digestivnom traktu u mogu}nosti da isitne uzetu hranu. Pod dejstvom parasimpatikusa lu~i se retka.plexus sympaticus facialis za submandibularnu . kada dolazi do jakog lu~enja pljuva~ke (X).nastaje obi~no kao posledica uzimanja hrane koja jako iritira sluznicu GIT trakta (jednjak. bistra pljuva~ka. odnosno zubi. Enzimi koji deluju pri varenju na uzetu hranu mogu delovati 23 .besnilo parkinsonizam Pove}ano lu~enje pljuva~ke .VII-bis za submandibularnu `lezdu Sy (oko a. IX) 3. njihovo dejstvo je sinergi~no.ose}aj ukusa hrane (VII.plexus sublingualis za sublingvalnu POREME]AJI LU^ENJA PLJUVA^KE Suvo}a usta . po{to su usta. Kako kori{}enje. Prvi poja~ava. s tom razlikom {to parasimpatikus ima ja~e dejstvo na pove}anje sekrecije od simpatikusa.ptyalismus @VAKANJE @vakanje predstavlja vrlo va`an akt u ishrani. a drugi smanjuje njihovo lu~enje. dok se pod dejstvom simpatikusa lu~e male koli~ine jako guste pljuva~ke. carotis externae) .

1. aldehidi. preko kojeg je korpuskul u vezi sa spolja{njom sredinom. Dakle. 2. sa malim kon~i}em koji se kupa u te~nosti jamice. gorko i kiselo. od 20-35° C. sitnjenje hrane u ustima smanjuje mogu}nost ekskorijacije sluznice digestivnog trakta i pobolj{anje evakuacije sadr`aja digestivnog trakta. i to na temp. proporcionalno koncentraciji H jona) 24 . supstance koje dra`e gustoreceptore dovode do fizi~kih promena na njihovim produ`ecima. alkohol. samo molekuli razlo`eni na jone. Pored toga. hrana koja je bogata celuloznim omota~ima }elija. Gustativne papile se dele na: 1. ili 2.samo na povr{ini ~estica hrane. papilae fungiformis (razbacane po telu jezika) 3.cela povr{ina jezika (jonizovane kiseline. Postoje ~etiri elementarna ose}aja ukusa i to: slatko. slano . vo}e i povr}e mora biti dobra sa`vakano. papilae circumvalatae (sme{tene u obliku "V" na bazi jezika. Svaki korpuskul je ovoidnog oblika sa otvorom na vrhu (porus gustatorius). izazivaju}i na taj na~in podra`aj nervnih zavr{etaka. kako bi se celulozni omota~ slomio i omogu}io iskori{}avanje hranljivih sastojaka takve hrane. tako da je efekat iskori{}avanja ve}i ukoliko je hrana sitnije i`vakana. organske supstance ({e}er. katjoni) 3. Osim toga. Od gustoreceptornih }elija sa donje strane polaze nervna vlakna. estri). ketoni. kiselo . Ovaj otvor se produ`ava u jamicu. `drela. menjaju}i permeabilnost }elija receptora i stimuli{u}i nervne zavr{etke oko pupoljaka. Izme|u ovih }elija se nalaze potporne }elije.vrh jezika. Gustativne papile predstavljaju nosioce gustativnih korpuskula i razasute su po jeziku. Ovo ~ulo spada u grupu hemijskih ~ula. mada se korpuskuli mogu na}i i u sluznici usne duplje. papilae foliate (na lateralnoj strani jezika) Sastav gustativnih korpuskula. mogu izazvati nadra`aj gustoreceptornih }elija. Mehanizam nadra`aja gustoreceptornih }elija je: 1. slatko . sa oko 200 gustativnih korpuskula na svakoj) 2.na lateralnim stranama (kiseline. Gustativne papile i gustativni korpuskuli. slano. FIZIOLOGIJA UKUSA Ose}aj ukusa predstavlja va`an faktor u izboru hrane prema `elji ~oveka i potrebi na{ih tkiva. odnosno neorganske soli Pb i Be. rastvorene u odre|enoj koncentraciji hemijske supstance izazivaju reakciju na povr{ini ili u citoplazmi }elija. gde su sme{teni vrhovi gustoreceptornih }elija.

Membrana buccopharyngica ima dva zida . cefali~ni deo primordijalnog creva se diferencira kao farinks. USNE [UPLJINE I @DRELA 1. drugi neuron ide do nucleusa arcuatusa.iz Rathkeovog {paga). Tractus solitarius je vezan sa salivarnim jedrima.mala usta Mala usta usled predalekog sra{}ivanja nastavaka gornje i donje vilice. faringealnim d`epovima. IX do tractusa solitariusa. tako da ose}aj ukusa uti~e direktno na koli~inu pljuva~ke. ova membrana nestaje i primitivna usta (stomatodeum) se nastavlja u farinks. On je komprimiran u dorzo ventralnom smeru.lekovi ali i otrovi). prednji deo hipofize (adenohipofiza .na bazi jezika (organski spojevi duga~kih lanaca i alkaloidi . Iz predela `drela ide preko n. Faringealni d`epovi u~estvuju u stvaranju mnogobrojnih va`nih organa. strane usne duplje. Deo usne {upljine koji nastaje od stomatodeuma. usnice. dana). ** * KONGENITALNE ANOMALIJE USANA. Microstomia . Achelia 25 . ve} poreme}aj mirisne faze salivacije! ** * EMBRIOLOGIJA USNE [UPLJINE I @DRELA Farinks postaje iz prednjeg dela primitivnog creva. ne radi se o poreme}aju ~ula ukusa. odnosno primitivno crevo.velika usta Velika usta koja se`u od uva do uva.stoma duplex Dve usne {upljine od kojih je jedna normalna. Podvostru~enje usta . 3. V. a druga se slepo zavr{ava. 2. 4. Kod kijavice. Iz zadnje tre}ine ide preko n. Od ovog jedra. koji se nalaze izme|u {kr`nih lukova. VII (horda timpani) i od njega u tractus solitarius u produ`enoj mo`dini. mesecu razvoja. a od njega polazi tre}i neuron i ide do kore velikog mozga (operkularno inzularna zona).ektodermalni spolja i endodermalni iznutra. tako da su mu lateralni delovi jako razvijeni i predstavljeni tzv. Macrostomia . Brza adaptacija gustoreceptornog organa na nadra`aje. radi se zapravo o popre~noj pukotini lica. usled rascepa prednjeg dela chorde dorsalis. Ostale strukture nastaju od endodermalnog epitelnog sloja. gorko . prekriven je ektodermom (epitel tvrdog nepca. U 2. prebacuje se na n. zubna gle|. koji je u ranom stadijumu razvoja na svom gornjem delu slepo zatvoreno (membrana buccopharyngica). X do tractusa solitariusa. Pri kraju ~etvrte nedelje (27. NERVNI PUTEVI OSE]AJA UKUSA Iz prednje dve tre}ine jezika impuls ide preko n.4.

acatalasemia. Aglossia. AP dijametar donje vilice je smanjen. Takahara sindrom Ulceracije desni i sluznice usne duplje koje izazivaju ispadanje zubnih pupoljaka i nekroti~ne kosti gingiva. visina donjeg dela lica skra}ena. Macrochelia 6.sepsa. macroglossia i microglossia Sindrom aglossia-adactylia . Bolest nastaje kao posledica osloba|anja H2O2 usled prisustva hemoliti~nih streptokoka. pneumokoka tipa I u usnoj duplji. Dolazi do ote`ane mastikacije.5. 13.decu dr`ati u pronaciji na trbuhu. Acatalasia . 11.nedostatak jezika ili te{ka hipoplazija (ne uti~e znatnije na razvoj govora!) udru`ena sa poreme}ajem razvoja prstiju ruke i nogu. Dokazivanje ovog nedostatka se vr{i posipanjem tkiva rastvorom H2O2. Terapija: . Progenia .hipoplazija donje vilice Mala vilica je u retropoziciji u odnosu na gornju.kongenitalni stridor. Odsustvuje prominencija donje tre}ine lica. kada ne dolazi do penu{anja! Terapija: higijena usta. Agnatia Nedostatak donje vilice. kada je cela mandibula simetri~no nerazvijena. gastrostoma . 26 . Gotsko nepce Visoko postavljeno tvrdo nepce.fiksacija jezika za donju usnu i ona se dr`i 6 meseci do razvijanja . ekstrakcija zuba. Terapija: po zavr{etku rasta organizma. hranjenje sondom . ukoliko se ne le~i . Su{tina je u nedostatku katalaze. Micrognatia . isturenost i spu{tenost frontalnih zuba maksile i nagomilavanje mekog tkiva i ispod donje vilice. Isturenost vilice dovodi do promena u okluziji zuba. Koreanaca i Izraelaca. Dolazi do oksidacije krvnih proteina i smanjuje se otpornost na mikroorganizme.traheotomija. 10. glosoptoza i rascep nepca . Mo`e biti unilateralna. Mikrognatija nastaje kao posledica nepotpunog razvoja I i II branhijalnog luka. 12. daje pti~iji profil. da zahvati samo jedan ramus i telo mandibule ili bilateralna.izbo~enje gornje vilice dentalno i alveolarno.mikrognatija. 9.izbo~enje donje vilice Izbo~enje brade sa smetnjom u ishrani i govoru. a govor je o~uvan.operacija po Duglasu . Microchelia 7. 8. Prognatia . otklanjanje nekroti~nog tkiva. preparati katalaze. Komplikacija.ortodoksna korekcija do puberteta ili osteotomija Robinov sindrom . antibiotici. Kod Japanaca.

Terapija: hirur{ka . sublingvalna. Kongenitalni epulis Javlja se kod novoro|en~adi benigni pendularni tumor na desnima maksile i mandibule. Ankyloglossia inferior . Histolo{ki. cista i fistula. Thyroideae accessoriae Bilo gde du` duktusa tireoglosusa.5-10% samo aberantna! . Glossitis mediana rhomboidea Na dorzumu perzistira tuberculum impar koji se karakteri{e okruglastom. Terapija: ekstrakcija i zuba i hiperplasti~nog tkiva! 19. Posledica gre{ke u razvoju izme|u 8. Autozomno dominantno se nasle|uje. 17. 20. pretrahealna (normalno) i intratorakalna.`uta.frenulum linguae brevis . a usled poreme}aja u spu{tanju tiroidnog tkiva. to su neinflamatorna hiperplazija vezivnog tkiva gingive. Terapija: hirur{ka. ulegnutom ili izdignutom potpuno glatkom povr{inom. Sa rascepom nepca dolazi do prirastanja za septum! Mo`e biti udru`eno sa mnogim drugim malformacijama (ankiloza temporomandibularnog zgloba. Ankyloglossia superior Prirastanje vrha jezika za nepce ili gingive. Bolest mo`e biti udru`ena sa oligofrenijom ili hipertrihozom. oran`. Velike se mogu odstraniti kada smetaju uz prethodne mere predostro`nosti. Elephantiasis gingivae Jaka hiperplazija gingive u toku denticije sa tendencijom recidiviranja. 15. sivo sme|a. i 12. bez smetnji. 21. potpunom agenezijom tiroideje. sindaktilija). Ne smeju da se uklone dok se Ova anomalija mo`e biti udru`ena sa pojavom ductusa thyreoglossusa. prelaringealna.produ`enje ili ekscizija u celini. Ovo oboljenje mo`e biti udru`eno sa situsom inversusom. Poreme}aj mo`e biti pra}en hipoplazijom zubne gle|i. lingvalna. Lingua bifida 27 ne utvrdi prisustvo pravog i funkcionalnog tkiva tiroideje.lingua accreta Nemogu}nost podizanja vrha jezika usled kongenitalnog kratkog ili napred postavljenog frenulumu jezika zna~ajnom za govor. hipoplazija gornje usne. 18. . Spor rast. neposredno ispred cirkumvalatnih papila. nedelje intrauterinog razvi}a. histolo{ki sastavljen od velikih jako granuliranih }elija. Naj~e{}e je na bazi jezika u predelu foramena cekuma. strome sa dosta veziva i pla`e odontogenog epitela u njoj. 14. Le~enje samo ukoliko je o{te}ena zubna gle|. 16. Hipoplazija i bojenje emajla i dentina zuba usled upotrebe tetraciklinskih preparata Boja zavisi od vrste preparata koji se daju u toku denticije ili majkama za vreme dojenja . Terapija: ne treba. Terapija: hirurgija.Pacijenti imaju usko lice sa uvu~enom bradom. Terapija: plasti~ni rekonstruktivni zahvati.

epiglotisa. Terapija: Nepotrebna. crvenkaste tanke plo~e.Adenovirusi . A2. Prva denticija je normalna. deceniji `ivota. Mogu biti udru`ene sa rascepom nepca i usnica. pleurodinia. paralelno ili vertikalno postavljene u odnosu na normalne. PHARYNGITIS VIRALIS .virus influence A. 24.herpes symplex pharyngis (herpeti~ne vezikule orofarinksa. Hereditarna hypodontia sa disgenezom nokata Kod ovih pacijenta se sre}e nedostatak nokata ili su mali. B.(grip) .Influenza . U lakim postoji samo rascep vrha jezika. Veli~ina rascepa jezika javlja se u raznim stepenima. Broj zuba se kre}e od 2-28. glatke. tako da se ovi zubi moraju odstraniti.akutni faringokonjunktivitis . .Rascepi jezika mogu biti izolovani ili udru`eni sa rascepima gornje usne ili mandibule. Lingua geographica . hipofarinksa. Asimptomatski ili lako pe~enje jezika. Pojava premle~nih zuba Ovakva pojava zuba predstavlja te{ko}u u ishrani odoj~eta i mo`e izazvati dekubituse na jeziku. miokarditis. 25. ali sa staro{}u se pove}ava broj obolelih. A1. ~este lokalne bakterijske superinfekcije koje se manifestuju komplikacijama. 23. Lingua scrotalis Ja~e razvijene. mialgije. D. Nokti obi~no po~nu da rastu u 2. kod ve}ih hirur{ki. Terapija: Kancerofobija! Nepotrebna. Terapija: proteze.Common cold (prehlada) . . 22.tip 3 . Lingua fissurata Vi{e od dve fisure su patolo{ki nalaz. hipertrofija op{an~enih papila usled niskog nivoa vitamina A u serumu i poreme}aja njegove resorpcije.obi~no udru`eno vi{e virusa.herpangina male dece (Coxaki A virus) (leti u male dece. difuzno razbacane sa ili bez promena na licu) 28 .glossitis migrans Ovalne.akutna respiratorna bolest . Terapija: Kancerofobija! Kod manjih nepotrebna terapija. slabo razvijeni. usled atrofije papila jezika.Herpes grupa . uvu~ene. te{ko o{te}enje epitela sve do germinativnog sloja. 26. Slivaju se i i{~ezavaju. Javlja se na ro|enju. udru`en sa poreme}ajem druge denticije. dobre prognoze ali mogu}e i: meningitis. C. traje 14 dana. Terapija: Kancerofobija! Ispiranje alkalnim rastvorom. ili 3.akutni eksudativni faringitis .tip 4 . * ** AKUTNI FARINGITISI ETIOLO[KA PODELA 1. .

debele. IX i n. odr`ava se dugo .febrilnost oko 39°C.akutni edem sa mogu}im ugu{enjem izazvan alergijskom reakcijom tipa 1 na razne alergene (lekovi ili nutritivni alergeni).sa enantemom na mekom nepcu u toku febrilnosti i egzantemom po prestanku temperature 2. 6.Premenstrualis (hiperfolikulizam. PHARYNGITIS TOXICA .malinast jezik i ospa. promuklost). stafilokok. 3.uve}anje jetre i slezine 29 .Echo virusi . ingvinalni. X. prele`ana difterija ne ostavlja trajni • • • • • imunitet). Komplikacije: afinitet za neuromuskularne plo~e .pareze i paralize. podru~ja n. PHARYNGITIS BACTERIALIS (PYOGENES) . Varicella ."vrat bika" Te{ka respiratorna insuficijencija .Exantema subitum .Difteria (DiTePer nevakcinisana deca..fibrinske debele naslage tonzila. pneumokok. PHARYNGITIS SPECIFICA .Urica . Rubeolla. Streptokok.Morbilli. . * Bris TH: antidifteri~ni serum i antibiotici. PHARYNGITIS INFECTIOSA .Entero virusi . miokarditis i laringotraheitis.slika obi~nog faringita izazvana alergijskom reakcijom 5.herpes zoster pharyngis (jednostrane bolne vezikule.METABOLICA 7.limfadenitis zadnjeg zida `drela . 4. . jako atherentne membrane.Tuberculosa . . sivkaste.faringitis sa prolivom .Mononucleosis infectiosa . aksilarni nodusi. PHARYNGITIS ALLERGICA . .obi~no na bazi prethodne virusne infekcije.EB virus . sa ili bez promena na licu (paraliza n.Scarlatina (streptococcus beta haemoliticus) . `utica .Mycotica .larinks Dg: foetor ex ore. . lateralni li~i na peritonzilitis.Luetica tipa 4 na lekove.uve}ani vratni. bolna obostrana cervikalna limfadenopatija. PHARYNGITIS ENDOCRINO . sekundarno.kod gihta. Bol pri gutanju Povi{ena telesna temperatura Ubrzan puls usled intoksikacije miokarda Regionalna limfadenopatija . oro i epifarinksa . facialisa)) .kod infektivnih bolesti.

antibiotici b) akutne leukemije .Vincenti i spirohetom Borelia Vincenti.akutni ulcerativni proces jedne. 9.ekstreman pad broja }elija u krvi.. Bez adenopatije. monocitoza .eventualne neurolo{ke smetnje .000. op{teg oboljenja. lokalno i op{te Salvarsan.VINCENTI . tu{iranje 7% acidum chromicumom. PHARYNGITIS ULCEROMEMBRANACEA . 10. gingivostomatitisa i faringitisa zbog pada odbrambenih snaga organizma. kosna sr` sklona aplaziji pri uzimanju mijelotoksi~nih lekova. 11. PHARYNGITIS GRANULOSA . usled pada Dg: leukopenija. imuniteta. karioznih zuba. re|e obe tonzile. sa ulceroznom anginom i gingivostomatitisom. lo{e ishrane . TH: antibiotici. transfuzije krvi.leukocitoza. 9. ali starih. .radi se o nekroti~nom procesu na sluznici i stromi tonzila. ubrzano disanje i puls. bacilom Plaut .~e{}e se manifestuju kao angine!) 12.Trench Mouth (epidemija u vojsci). bez znakova reaktivnog zapaljenja. PHARYNGITIS HAEMATOLOGICA a) agranulocitoza .A. 8. PHARYNGITIS LATERALIS .infekcija Gram negativnim mikroorganizmima.Paull-Bunnel pozitivna reakcija 1:16 pa na dalje (u 30% aglutinacija negativna) 8. dehidratacija i oblo`en jezika. B. c) aplazija ko{tane sr`i (panmyelophtisa) . koji se mogu na}i u `drelu normalnih ljudi. po ~ijem skidanju dolazi do krvavljenja. d) hroni~ne neutropenije . U krvnoj slici postoji veliki broj mladih elemenata bele loze. 10. avitaminoze. mali procenat zrelih leukocita. a tek posle pada lokalne ili op{te otpornosti postaju patogeni: fuziformnim . nepca i desni. udru`enom sa ulceroznim gingivostomatitisom. Dominiraju simptomi i znaci sepse. PHARYNGITIS HIPOVITAMINOSA . .50% monocita (virocita) . `drela.pad granuliranih leukocita u krvi usled toksi~nog (piramidon. Regionalna limfadenopatija. predela retromolarnog trigonuma. . sulfonamidi) ili idiopatskog (u sklopu aplasti~ne anemije i predispozicija) porekla.sekundarne promene u smislu angine.ispod 1000.otok lateralnog zida u vidu nabora posle (7. anemija i trombocitopenija. tonzilektomije. C 30 .PLAUT . farinksa posle tonzilektomije.recidivantne angine. U kosnoj sr`i neznatan broj }elija. TH: otkloniti uzrok. mali broj granulocita.oboljenje je posledica pada op{tih odbrambenih snaga organizma.kompenzatorna hipertrofija limfnih ~vori}a 11. limfocitoza 10-20. Ulcerozne promene na tonzili i `drelu prekrivene prljavo sivim membranama. ispiranje usta Na perboratom. leukopenija .

• Biogram i antibiogram brisa `drela.infektivna mononukleoza.13. OROFARINGOSKOPIJA Hiperemija sluzoko`e. eventualne Koplikove mrlje. ulceracije prekrivene fibrinskim naslagama. aksilarno . PHARYNGITIS POSTTRAUMATICA DIJAGNOZA I TERAPIJA AKUTNIH FARINGITISA ANAMNEZA Od kada traje. • Mikroskopski pregled razmaza iz `drela obojenog po Wrightu tj. povreda. uzeti lek. LABORATORIJA • Leukociti u krvi su povi{eni samo u bakterijskoj infekciji. a kod virusne infekcije epitelne }elije. hiperemi~ne vezikule. 31 . sa malo bakterija i leukocita). RINOSKOPIJA Znaci infekcije. KLINI^KA SLIKA Lak{i oblik • • • • • neugodnost u `drelu pri gutanju pljuva~ke .rubeola. nekroze i dr. hrana. menstruacija. Pappenhaimu (kod bakterijske infekcije brojne bakterije i leukociti. i na gljivice.lak bol ose}aj suvo}e `drela (“sore throat”) bol u u{ima pri gutanju lako uve}anje vratnih limfnih ~vorova lako povi{enje telesne temperature Te`i oblik • • • • • • • visoka telesna temperatura (40°C) ose}aj groznice op{ta intoksikacija bol u mi{i}ima glavobolje povra}anje ote`ano gutanje INSPEKCIJA PALPACIJA VRATA Retroaurikularna limfadenopatija . edem i staklast sekret.

c. Funkcionalni faktori a. b. Alergija KLASIFIKACIJA A) PHARYNGITIS CHRONICA ALLERGICA 32 . zuba i desni ascendentna infekcija iz plu}a ekspektoracijom 2. ~esti recidivi akutnih faringitisa descendentna infekcija kod hroni~nog sinusitisa hroni~ni tonzilitis hroni~na zapaljenja usne duplje. endogene intoksikacije (ciroza. antimikotici • antibiotici HRONI^NI FARINGITISI ETIOLOGIJA U etiologiji faringita retki su primarni faktori. profesionalna zaga|enja 4. krvne bolesti (npr. alkohol i duvan b. klima i mikroklima c.~ajevi • antialergici. Mikroklimatski faktori a. te~nosti . e.• Virusolo{ka ispitivanja. nazalna opstrukcija i disanje na usta b. "hrakanje" c. zloupotreba glasa i farinksna neuroza. struma) 5. Faringitisi su skoro redovno uzrokovani sekundarnim etiolo{kim faktorima: 1. Hroni~na infekcija a. uremija) e. d. gastrointestinalne bolesti f. tonsillopriva 3. avitaminoze b. hroni~na leukopenija) c. Op{ti faktori a. Paul-Bunnelova i druge specifi~ne reakcije TERAPIJA Simptomatska: • analgetici i antipiretici • dezinficijentni rastvori za ispiranje • vitamin C. op{te bolesti koje smanjuju imunitet d. endokrine bolesti (dijabetes.

mukopurulentna sekrecija.B) PHARYNGITIS CHRONICA NONSPECIFICA NONALLERGICA B) . jako izra`eni krvni sudovi i velika koli~ina providne TH: tu{iranje 2% AgNO3 b) hypertrophica (hipertrofija sluzoko`e i eventualno mi{i}a. od jutarnjeg bola do ose}aja stranog tela. • Nemogu}nost pevanja falceta kod peva~a. `ari{ne komplikacije. TH: tu{iranje i ispiranje Jod-Glycerinom. CAVE! * Antibiotici kontraindikovani 33 .localisata a) Cystis seu abscessus bursae pharyngicae .tako da je ovo oboljenje kontraindikacija za tonzilektomiju.diffusa . sklerom i ozena) SIMPTOMI FARINGOPATIJA Simptomi hroni~nog faringitisa sli~ni su kod svih oblika: • Disproporcija izme|u tegoba i klini~kog nalaza. a usled zatvaranja izvodni kanala `lezda smanjena koli~ina sluzi) TH: tu{iranje 2% AgNO3 . suvo}a `drela posle sluzi) spavanja usled disanja na usta. {to se pogre{no pripisuje larinksu. SE i leukociti povi{eni) 1.Lushkae .diffusa .srtriae lateralis (limfno tkivo lateralnog zida) c) atrophica (sluznica farinksa atrofi~na. sjajna. opstrukcija nosa.~esto sezonski.Thornwaldova bolest (perzistiranje embrionalne komunikacije izme|u kaudalnog dela horde i nazofarinksnog epitela na zadnjem zidu epifarinksa b) abscessus epipharyngis u o`iljcima vegetacija c) Cryptolymphoiditis chronica nedovoljno involuiranih vegetacija (potilja~na glavobolja. dolazi do smanjene sekrecije `lezda u sluznici `drela . suva.sicca crustosa (pr. "hrakanje" ili gutanje usled stalni neprijatnih senzacija.symplex (pr. • Povremeni ka{alj. Pharyngitis chronica nonspecifica nonallergica a) catarrhalis (kongestija sluzoko`e. • Nelagodnost u `drelu. eventualno prekrivena debelim zelenim fetidnim krustama. • Pogor{anje u egzacerbacijama . Epipharyngitis chronica nonspecifica nonallergica 2. vitamin A .granulosa posterior (limfno tkivo zadnjeg zida) . o{te}enje simpati~kih i parasimpati~kih sekretornih vlakana koja idu du` krvnih sudova pri tonzilektomiji. pharyngitis tonsillopriva) .

a javlja se u perakutnom ili subakutnom obliku. ali je izra`en limfadenitis colli. Nema popratnog adenita na vratu. Lupus farinksa je danas retko oboljenje. Klini~ki se javlja u vidu mnogobrojnih ~vori}a ili mehuri}a na sluznici `drela koji ulceriraju. prljavog dna. IX. smetnje u govoru i vra}anje hrane na nos. Oboljenje je pra}eno izrazitim neuralgijama n. TH: Tuberkulostatici.mutilantna ili vegetantna forma Lupus farinksa . Klini~ki se javljaju ulkusi neravnih ivica. Tada se javlja te{ka disfagija i bol u `drelu. TH: Tuberkulostatici. forme koje su lo{e prognoze. Zone aktivnog procesa se smenjuju sa sa cikatriksima. stvaraju}i o`iljak. ali je sekundarni lues farinksa naj~e{}i. koje nekad mogu biti tako jake da zahtevaju hirur{ku intervenciju na ovom `ivcu. meko nepce i uvula. postoje disfagije. Hroni~ne TBC ulceracije su promene u `drelu u kontinuitetu sa promenama larinksa i nosa.primarna TBC direktnom inokulacijom Larvirani TBC tonzilitis sa limfadenitisom vrata Akutna milijarna forma predstavlja te{ku komplikaciju uznapredovale tuberkuloze plu}a usled pada odbrambenih snaga organizma. 34 . TH: Tuberkulostatici i lokalna asepti~na sredstva. Bolest ima hroni~ni karakter.hematogena infekcija Hroni~ne tuberkulozne ulceracije .infekcija sputumom . Larvirani tuberkulozni tonzilitis je danas naj~e{}i tip tuberkuloze. Bolest je pra}ena visokom telesnom temperaturom i naglim propadanjem organizma. tako da zahva}ena sluznica ima izgled kore pomorand`e. i}i potpuno asimptomatski ili sa eventualnim uve}anjem tonzile i hiperemijom. koji ulceri{u i cikatriziraju.* Psihoterapija usled kancerofobije SPECIFI^NA OBOLJENJA FARINKSA TUBERKULOZA FARINKSA Predilekciono mesto su nep~ani luci. Javlja se kao sekundarni lupus kod bolesnika sa lupusom lica i nosa. dijatermija. sa hipersalivacijom i eventualnim krvarenjem. • • • • U farinksu se tuberkuloza javlja u tri oblika: Akutna milijarna forma . jer tonzilitis mo`e LUES FARINKSA Mo`e se sresti u svim stadijumima. vitamin D (kalciferol). U prvoj fazi bolesti dolazi do lividnosti sluznice farinksa na kojoj se kasnije javljaju `u}kasto crvenkasti ~vori}i. ka{asta i te~na ishrana. epimukozni anestetici radi ubla`avanja tegoba. Usled toga.

Karakteri{e se sivkastim ili `u}kastim izra{tajima u vidu malog roga kao posledica hipertrofije ili keratinizacije epitela. TH: u manjim slu~ajevima bu`iranje ili plasti~no rekonstruktivni zahvati. Bolest spontano prolazi. I{~ezavaju za 1-2 meseca. disanju ili gutanju.Sol. MIKOTI^NA OBOLJENJA FARINKSA 35 . • Gumma predstavlja specifi~nu lueti~nu infiltraciju tkiva sa endarteritisom i kasnijom nekrozom tkiva u regionu distribucije odgovaraju}e arterije. mehani~ke. Klini~ki se u po~etku razvija kao kao bezbolno zadebljanje. SCLEROMA NASOPHARYNGIS Descendentna infekcija iz nosa izazvana Frishovim bacilom (Klebsiella rhinoscleromatis) sa stvaranjem tvrdih infiltrata koji ne pokazuju tendenciju ulcerisanja. OSTALA OBOLJENJA FARINKSA To je infekcija najverovatnije gljivicom Leptotrix. Tercijarni lues farinksa se mo`e da javi u nekoliko oblika: • Povr{ne ulceracije sa tamnom crveno ivicom u prvoj fazi na uvuli i mekom nepcu koje dovode do o`iljaka. TH: Antilueti~na i lokalni dezinficijens . APOPLEXIA UVULAE 3. ve} cikatrizaciju. Mo`e da do|e do poreme}aja u govoru. Zatim. ulkus pra}en bezbolnom regionalnom adenopatijom ulkus durum. Za sve lueti~ne promene tercijarnog luesa karakteristi~no je: odsustvo bola. U po~etnoj fazi bolesti postoji jednostrani crveni tvrd otok. • Lueti~ni cikatriksi su naj~e{}i nalazi. ~vrsto vezane za podlogu. egzantem (ospa na ko`i). H2O2. temperature i adenopatije. Sekundarni lues farinksa je najinfektivniji oblik.Primarni lues farinksa je naj~e{}a forma ekstragenitalnog primarnog luesa i zahvata usnu. HYPERKERATOSIS PHARYNGIS 2. zatim dolazi do nekroze. Dijagnoza se postavlja na osnovu serolo{kih reakcija War i Nelson i biopsije.plaques muquese. difuzna limfadenopatija. i evakuacije ovih nekroti~nih masa. 1. i + WAR test. To su o`iljne stenoze posledica skvr~avanja vezivnog tkiva kao posledica: akutnih i hroni~nih infekcija. Dijagnoza se postavlja na osnovu klini~kog izgleda i nalaza blede treponeme u razmazu. nepcu. • Difuzne infiltracije (sifilomi) su difuzni gumozni infiltrati u vidu razbacanih traka i ~vorova. a posle perforacije guma dolazi do stvaranja o`iljka. termi~ke ili korozivne povrede. Crvena ote~ena uvula koja ote`ava gutanje. jezik ili tonzilu. STENOSIS PHARYNGIS 4. Predstavlja iznenadni otok uvule koji se {iri na nep~ane lukove usled napornog ka{lja. pa je rana dijagnoza veoma va`na radi spre~avanja {irenja infekcije na okolinu. Promene su na: zadnjem zidu `drela. usled ~ega nazofarinks mo`e da bude potpuno zatvoren infiltratima i o`iljcima. Karakteri{e se od lake hiperemije sluznice do enantema . a zatim. operacija. tonzilama i valekulama. u roku nekoliko dana.

duboke ulceracije . Nistatin sol. upotrebe kortikosteroida. hormonskih poreme}aja (dijabet). TH: Kortikosteroidi Oboljenja se javlja u vidu bezbolnog ulkusa koji ima jaku tendenciju ka pove}anju.Actinomycosis . Dijagnoza se postavlja histolo{ki. SARKOIDOZA @DRELA 6. na koje se nadovezuje bakterijska infekcija limfnog tkiva III krajnika. TH: Kortikosteroidi.Candida albicans .belo `ute naslage .difuzno hiperemi~na sluzoko`a . perfuzije citostaticima * ** 5.Leptotrix . KLINI^KA SLIKA 36 . PATOLOGIJA Kongestija i zapaljenjska infiltracija faringealne tonzile sa obilnom sekrecijom (od mukozne do purulentne). NaHCO3. MALIGNI GRANULOM @DRELA . Ulkus po~inje obi~no na prednjem nep~anom luku a zatim zahvata i tonzilu. Na biboracicum u glicerinu. ANGINA TONSILLAE PHARYNGICAE LUSCHKA DEFINICIJA To je akutno gnojno zapaljenje III krajnika. Oboljenje naj~e{}e u plu}ima ali u `drelu sa bezbolnim bledim. Diskutabilno je kao klini~ki entitet? ETIOLOGIJA Kao posledica akutnih rinogenih infekcija.male ulceracije TH: Op{ta i lokalna primena mikostatika.WEGENER ZAPALJENJA LIMFNOG TKIVA @DRELA VEGETATIONES ADENOIDAS (Hyperplasia tonsillae pharyngicae et adenoiditis chronica) TONSILLITIS CHRONICA (Hyperplasio tonsillae palatinae et tonsillitis chronica) HYPERPLASIO TONSILLAE TUBARIAE et tonsillitis chronica tonsillae tubariae HYPERPLASIO TONSILLAE LINGUALIS et tonsillitis chronica tonsillae lingualis ADENOIDITIS ACUTA Sinonimi: ANGINA POSTNASALIS.Ova oboljenja nastaju usled: pove}ane primene antibiotika. sme|im ili plavim ~vori}ima mekog nepca.hiperkeratoza `drela . Izaziva~i su: . 1% Gentiana violet. Javlja se u odoj~adi i starije dece. zra~enje.Sporotrix . Klini~ka slika je izra`enija ukoliko je dete mla|e. posle zra~enja.Blastomicosis . kaheksija. 1% AgNO3. Dactarin gel.

nekoliko nedelja. Zapu{enost nosa kao posledica zapaljenjskog otoka III krajnika. pra}ena bolom i povi{enom telesnom temperatu-rom. Kod odoj~adi to dovodi do poreme}aja u ishrani jer dete ne mo`e istovremeno da di{e na usta i da se hrani. Me|utim nekad i prolongirani tok . Dete je uznemireno. Povra}anje i gubitak apetita. nakon ~ega pada temperatura i smanjuje se sekrecija. Ka{alj . TOK Simptomi akutnog adenoidita traju 4-7 dana. DIJAGNOZA Orofaringoskopija i prednja i eventualno zadnja rinoskopija.1. Obostrana cervikalna adenopatija. Kontraindikovano tu{iranje adenoida! TERAPIJA • Antibiotici . Ukoliko je dete manje T je ve}a. disajnih puteva. le~iti antibioticima. 5. a ne mo`e ni da sisa. Naglo povi{enje telesne temperature do 40°C.infekcija prevertebralnog veziva i dubokih limfonodusa vra-ta i zadnjih dubokih mi{i}a vrata. a potom i gnojna. • • • • • • • • • • Komplikacije adenoiditisa su: akutno gnojno zapaljenje srednjeg uva retrofaringealni apsces spazam larinksa subglotisni laringitis laringotraheobronhitis Jackson bronhopneumonija febrilne konvulzije meningitis sinusitis torticolis rhinopharyngica .po brisu • Aspiracija sekreta svakodnevno iz nosa • Vazokonstriktorne kapi za nos Adenoidektomija kod recidivantnih otita? TONSILLITIS ACUTA + PHARYNGITIS . ubrzanog disanja. sa stalno povi{enom telesnom temperaturom. Sluzava sekrecija iz nosa i epifarinksa.descendentna infekcija donjih 6. 4. Laka hiperemija bubne opne ili znaci akutnog zapaljenja. 3.kao posledica sluzavog sekreta . Na zadnjem zidu farinksa masa sluzavo gnojnog sekreta koji se sliva iz epifarinksa. 2. te utoliko ve}a opasnost od febrilnih konvulzija.ANGINA DEFINICIJA 37 . 7. postoji hiperemija zadnjeg zida `drela i nep~anih lukova.

I osipne groznice mogu zapo~eti anginom. ote~ene. foetor ex ore. Najte`e stanje je oko 3. uve}ane. PATOLOGIJA Hiperemija.rinofaringitis.pad op{tih odbrambenih snaga. toksemija i oligurija. zna~ajan i zbog mogu}ih udaljenih komplikacija. sinusitis. Naj~e{}e uzro~nik dospeva do tonzila spolja. refleksna otalgija. ubrzan puls. KLINI^KA SLIKA U po~etku dominiraju op{ti simptomi. ote`ano gutanje i ishrana i smetnje prilikom govora. pre svega nep~anim Waldeyerovog prstena. bolovi u mi{i}ima i le|ima. Karakteristi~no je da odoj~ad pate od adenoiditisa. Op{ti simptomi 2. ali pod odre|enim uslovima i apatogeni mikroorganizmi koji normalno borave u tonzilama mogu da se pretvore u patogene forme (35% su zdrave klicono{e).Akutno zapaljenje na tonzilama. gu{iti. U najve}em broju je angina je primarna virusna infekcija (pred{kolski uzrast). . dana. Deskvamacija epitela. Posle 1-2 dana javljaju se lokalne smetnje i njihovom pojavom poja~avaju se i op{ti znaci oboljenja. trizmus zbog zapaljenja u nep~anim lukovima. Infiltracija leukocitima. a posle 5 dana dolazi do popu{tanja. Obi~no se za ovo oboljenje upotrebljava termina ”angina”. koja omogu}ava sekundarnu bakterijsku infekciju (starija deca). Nekroza tkiva tonzile. Talo`enje fibrina. sladoled). ETIOLOGIJA Angina je kaplji~na infekcija. Mogu}a i me{ana flora. Angina se ~esto vi|a u vidu epidemija ({kole). DIJAGNOZA • ANGINA CATARRHALIS . op{ta slabost. ali da bi nastala mora da postoje i neki predisponiraju}i faktori: . Cervikalna adenopatija. od latinske re~i angare ili gr~ke anche {to zna~i stezati. 1. . 90% beta hemoliti~ni streptokok grupe A). a odrasli od angina. Pojava gnojnih ~epova koji konfluiraju u gnojne naslage.crvene. Povi{ena telesna temperatura. drhtavica.premorenost.rashla|enje `drela (hladna pi}a. Naj~e{}i izaziva~ je Streptokok (65% infekcije. Bol prilikom gutanja i bolovi u `drelu. oblo`en i suv jezik. . Lokalni simptomi 38 . Obolevaju deca i odrasli.

X XII mesec. vitamin.jak bol u korenu jezika sa te{kim gutanjem ~vrste hrane. Tip eksudacije Od ro|enja 38-39°C Beo. izuzetno retko ranije 39-40°C Sliven. • ANGINA NECROTICANS . ka{asta ishrana.fibrinski gnojni ~epovi u lakunama. TH: elektrokoagulacija ili LASER odstranjivanje u direktoskopiji + antibiotici. naro~ito u kolektivima) Od IV godine nadalje. kardiotonici. po potrebi tonsillectomia "a shaud" ** * AKUTNI TONZILOFARINGITIS U DECE (PEDIJATRIJSKI STAV) STREPTOKOKNI Izuzimaju se posebni oblici: 1. Vreme obolevanja Od XII do V meseca (izuzetak je {arlah .`u}kaste prominencije na povr{ini . 4. posle TV. antipiretici. 3. ta~kast (pojedina~an) ili kon~ast (sitnozrnast. so~an ili vezikularan izgled gu{e) Manja od 30 5. • ANGINA FOLLICULARIS . • ANGINA CONFLUENS .nekroza i ulceracije. Temperatura 4. • ANGINA TONSILLAE LINGUALIS . 2. Novoro|en~ad Deca obolela od malignih bolesti Infektivna mononukleoza Herpeti~ni (Coxackie A virus) VIRUSNI Preko cele godine VIRUSNI STREPTOKOKNI 1. Sedimentacija Ve}a od 30 39 .prekrivanje fibrinom.folikuli pod zapalje- njem. Uzrast deteta 3.• ANGINA LACUNARIS . mrko `ut 2. TERAPIJA • • • • • mirovanje bris i antibiotici analgetici. te~nosti.

godine 800.J. preko 7. godine PROKAIN PENICILLIN 400.000 I. godine 2.000 I.J. ERITROMICIN 25 mg/kg u 4 doze 2.J. EXTENCILLIN 600.200.000.6. 12.000 I. PENICILLIN VK PER OS deset dana Kod alergije na penicillin: 1. 10. PROKAIN PENICILLIN 400. 13. do 7.000 I. deset dana 4.kao antireumatik 100 mg/kg TT VIRUS NUSPOJAVE KOD ASPIRINA . epistaksa. do 7.J.glavobolja. preko 7. I. 9.000 I. crvena.J. povra}anje 40 . LINKOCIN ASPIRIN 50 mg/kg TT u tri doze . zujanje u u{ima.J. Leukociti Posebne karakteristike: Ve}i od 12 Manji od 12 7. deset dana 800. 8. godine 1. Gu{obolja Uvula uve}ana 3-4 puta. EXTENCILLIN (ista doza) + ORALNI PENICILLIN u tri doze (na 8 h) 3. 11. jako ote~ena (dodiruje koren jezika) Spratna bolest Angularni limfadenitis Petehije na mekom nepcu i uvuli Plamen crveno `drelo Pozitivan bris na β-hemoliti~ni streptokok TERAPIJA STREPTOKOK (preporuka WHO) 1.

godine .ponovo kontrola. Suvi pleuritis.Pentrexyl i Garamycin (prvih 15 dana).Mycoplasma pneumoniae .Eritromicin. RF i CRP. Hirur{ka oboljenja abdomena.SE povi{ena. Latex. Slezov ~aj (u napadu astme) .Pneumokoke .Penicillin.tada je potrebna operacija). Prelomi rebara.nikada se ne normalizuju ni klini~ki ni laboratorijski nalaz (~este upale gu{e).ostali testovi povi{eni ⇒ EXTENCILLIN 3 meseca na 15 dana . 4. * * * INDIKACIJE ZA ANTITUSIKE (PEDIJATRIJSKI STAV) 1. KKS.dalje od 15 dana .tra`i se SE. pa ako je opet lo{ rezultat. . . .za{tititi od Gram negativnih bakterija . {alje se na tonzilektomiju.dok god ga dete pije ka{lja}e! 3. 3. fibrinogen. .operacija tonzila tek posle izle~enog rinitisa.dete u prvoj godini nema tonzile! Sluznica je uvek sedefasta.preko 500 ASJ/ml . * ** KOMPLIKACIJE AKUTNIH OBOLJENJA OROFARINKSA 41 . Izuzetno kod faringita (zbog mirnog sna) MUKOLITICI . Bisolvon ? (daju se ako dete ka{lje dve nedelje) PNEUMONIA (PEDIJATRIJSKI STAV) Novoro|en~ad .ASTO . Pertusis u prvoj nedelji. a ako je bilo koji test povi{en.pri pritisku se obi~no cedi gnojni sekret. tetraciklini. Fluimukan 2. .Stafcillin. 5.MUKOREGULATORI (PEDIJATRIJSKI STAV) 1.ponoviti testove. Od 5. 2.od druge do tre}e godine `ivota su tonzile fiziolo{ki uve}ane (mogu ote`avati ishranu i disanje . . Metilcistein (Mucodyne). Posle {este nedelje . do 13. produ`ava se terapija jo{ tri meseca.Bronhitisi u dece isklju~ivo su virusne etiologije! (izuzev cisti~ne fibroze) 90% infekcija respiratornog trakta nisu bakterijske etiologije! HRONI^NI TONZILITIS . . . ASTO. Waaler rose.TONSILLITIS EXUDATIVA (PEDIJATRIJSKI STAV) . nikada crvena! .

tako da mo`e do}i do te{ke dispneje. retko posle 5. zadnje etmoidalne }elije i sfenoidni sinusi. 2. dodiruje hoane i meko nepce. U retrofaringealne noduse se dreniraju: zadnje partije nosa. usled akutnog adenita Gilettovih limfnih ~vorova. akutnog otita. 6. uvek sa jedne strane od raphe mediane. mastoidita. pa ~ak i ugu{enja. Dakle.abscessus peritonsillaris tonsillae lingualis 3. Javlja se naj~e{}e u dece izme|u 6-18 meseci starosti. a visoki apsces .LOKALNE 1. Meko nepce je razmaknuto i pomereno prema napred. zbog involucije limfnih ~vorova retrofaringealnog prostora. Sakupljanje gnojnog eksudata usled kolikvacije limfnih nodusa dovodi do stvaranja apscesa i dovodi do toga da se sluznica zadnjeg zida `drela izbo~uje prema napred sve vi{e. 5. tako da je najzad elasti~no napeta. mo`e da se govori o akutnom i hroni~nom retrofaringealnom apscesu. usled TBC infekcije limfnih nodusa ili karijesa vratnih pr{ljenova ili baze lobanje. godine `ivota. vidi ranije. otok su`ava donji sprat `drela u toj meri da vazduh nema slobodan pristup grkljanu. naj~e{}e Streptokoknom infekcijom. pa se u njemu mo`e nakupiti i do 20 cm3 gnojnog eksudata. 3. ABSCESSUS RETROPHARYNGEALIS Akutni Posledica je prodora infekcije iz gnojnog zapaljenjskog prostora `drela. DEFINICIJA To je zapaljenjski proces lokalizovan u retrofaringealnom prostoru. .simptomi larinksa i hipofarinksa. ili hroni~ni. 7. Simptomi niskog apscesa .simptomi nosa. Donja ivica otoka mo`e da se izbo~i neposredno nad ulazom u grkljan. petrozita. DIJAGNOZA Anamneza Nagli i brz razvoj. epifarinks i adenoidi. 4. Abscessus peritonsillaris Abscessus intratonsillaris Abscessus retropharyngealis Abscessus parapharyngealis Phlegmona et gangrena pharyngis Angina Ludovici Sepsis tonsillogenes 1. i 2. srednje i unutra{nje uvo i zadnji zid mezo i hipofarinksa. KLINI^KA SLIKA 42 . On i dalje raste. ali i kod odraslih u drugom slu~aju. izme|u bukofaringealne fascije i prevertebralne fascije.

Kre{tav glas.u srednjoj liniji. Karakteri{u ga: . Bris. Karakteri{u ga: . difterija. Antibiotici.TBC hladni apsces DEFINICIJA Ova vrsta apscesa je posledica TBC infekcije u starije dece i odraslih osoba. cijanoza. Tortikolis ili zabacivanje glave unazad. Kao posledica TBC infekcije Gilletovih limfnih ~vorova: apsces je sme{ten izme|u dve fascije . Obolevaju deca do 5 godina. TERAPIJA Incizija i drena`a apscesa.hroni~ne opstruktivne tegobe (nos. Otok submandibularnih limfnih ~vorova na vratu.laka disfagija. larinks) .obi~no se na kraju prazni u `drelo 2.`drelo relativno mirno ("hladni apsces") . strano telo disajnih puteva. Kao posledica TBC karijesa vratnih pr{ljenova ki~menog stuba. Povra}anje. Dete le`i na le|ima sa zaba~enom glavom maksimalno unazad (Trendelenburg). Te{ko}e u disanju i sisanju. Krupozni ka{alj. sluznica `drela hiperemi~na. Obolevaju ve}a deca i odrasli. Traheotomija? Hroni~ni . palpatorno ili tvrd infiltrat ili mekani apsces. laringitis. 1. apsces je iza prevertebralne fascije i to . Zapu{enost nosa. spontana perforacija sa ugu{enjem. zadnji peritonzilarni apsces. 43 . gubitak telesne mase. DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA Dolaze u obzir: parafaringealni. Bolovi u `drelu. sepsa. Incizija paramedijalno u ta~ki koja odgovara donjoj ivici mekog nepca.odsustvo infektivnog sindroma .cervikalna bezbolna adenopatija . konvulzije. hipofarinks. Instrumentalni pregled Jako jednostrano izbo~enje zadnjeg zida farinksa do skoro mekog nepca ostavljaju}i mali prostor izme|u zadnjeg zida i baze jezika.van srednje linije. Aspiracija. KOMPLIKACIJE Akutni edem larinksa. i na vratu uve}ani limfni nodusi.• • • • • • • • • Visoka temperatura i te{ka intoksikacija deteta.

Sluznica farinksa mirna.lako bolan. Bolovi u vratu i `drelu.. pterygoidei). ispred ili iza m.DUBOKI APSCES VRATA DEFINICIJA To je zapaljenjski proces koji zahvata vezivno tkivo i limfno tkivo parafaringealnog prostora ili dubokih limfnih ~vorova vrata. Disfagija. .pove}anje limfnih ~vorova na vratu. SCM). U farinksu crvenilo sluznice sa pomeranjem lateralnog zida farinksa zahva}ene strane. kroz vrat. osetljiv na dodir.nadra`ajni ka{alj. DIJAGNOZA Anamneza Oboljenje karakteri{e spor razvoj. Trizmus (mm.APSCES VRATNOG MEDIJASTINUMA . odrasli pothranjeni. TERAPIJA Tuberkulostatici Incizija spoljnim putem. SCM. . TBC. Na vratu uve}ane bezbolne limfne noduse. ETIOLOGIJA angina (per continuitatem) i peritonzilarni apsces infekcija tonzilarnih lo`a posle tonzilektomije mastoiditis i petrozitis (pripoj faringobazilarne fascije) proces na zubima povrede vrata i farinksa (iz `drela ili spolja) KLINI^KA SLIKA Pove}ana telesna temperatura i lo{e op{te stanje. 44 . smanjenog imuniteta. Otok lateralne strane vrata . DIJAGNOZA Otok lateralne strane vrata koji je tvrd. KLINI^KA SLIKA Orofaringoskopija Na zadnjem zidu farinksa izbo~enje (hladni apsces) u medijalnoj liniji. Rtg cervikalne ki~me. ABSCESSUS PARAPHARYNGEALIS .laki bolovi u `drelu. Tortikolis na obolelu stranu (m. 4.

veni jugularis interni i jugularnim dubokim nodusima.KOMPLIKACIJE tromboflebitis v. zbog komplikacija gnojnih afekcija (stomatitisi.nastaje kao komplikacija morbila. koja je jako hiperemi~na i edematozna.izmenjen i ote`an govor zbog kretanja jezika . bolan i topao.disfagija .ka ra~vi karotide. Rez se pravi du` prednje ivice m. 5. zubni procesi i sl. Zatim se razvije flegmona pa apsces. . skarlatine i nome. jugularis sa septikemijom edem larinksa medijastinitis ruptura karotide paralize nerava IX-XII TERAPIJA 1. TH: antibiotici 6. Antibiotici .Phlegmona pharyngis diffusa .mo`e se vr{iti spoljnjim putem ili otvaranjem lateralnog zida farinksa. Incizija apscesa . uvek sa drenovima. DEFINICIJA PHLEGMONA ET GANGRENA PHARYNGIS Flegmona farinksa . Proces se mo`e {iriti u svim pravcima.Gangrena pharyngis . eksikacija .PHLEGMONA BASEOS ORIS .dok je proces jo{ u fazi flegmonoznog zapaljenja. TH: antibiotici Gangrena farinksa . tupo se prepari{u meka tkiva vrata do parafaringealnog prostora. DEFINICIJA Predstavlja celulitis poda usne duplje i vrata. 2.ote`ano disanje 45 ANGINA LUDOVICI .submentalni otok.TM se gubi. kao za funkcionalnu disekciju vrata .).povi{ena telesna temperatura .Morbus Senatori je infekcija jako virulentnim Streptokokama sluzoko`e `drela. KLINI^KA SLIKA . SCM. koji je jako tvrd. pristup je dakle. glositisi.curenje pljuva~ke iz usta zbog infiltracije mi{i}a dna usne duplje (ote`ano gutanje) i hipersalivacija . otok je jo{ tvrd.

Otok je topao. Tonsillectomia ”a chaud”. DEFINICIJA To je infekcija preko venskih i limfnih sudova sa povi{enom telesnom temperaturom i op{tom intoksikacijom. sublingualis = ograni~en na predeo pljuva~ne `lezde periostitis mandibulae = lu~na infiltracija du` kosti mandibule ranula = ograni~en tumefakt na tipi~nom mestu. Eritem 46 . 7. Pacijent u te{koj intoksikaciji.reumatska groznica . Ne mo`e se nikad pipati prisustvo apscesa zbog dubokog polo`aja zapaljenjskog procesa. Bimanuelnom palpacijom se ose}a infiltrat poda usne duplje. drena`a i antibiotici. tvrd i bolan. STERILNE SEKVELE BETA HEMOLITI^KOG STREPTOKOKA . Leukocitoza. DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA sijaloadenitis gl.Febris rheumatica ."hladan" tumefakt TERAPIJA Incizija. TH: Antibiotska. hroni~an limfadenitis submentalis = prednji deo submentalnog prostora metastaze u submentalne limfne noduse .Glomerulonephritis acuta postanginosa * ** SEPSIS TONSILLOGENES STOMATITISI AKUTNI HRONI^NI SPECIFI^NI NESPECIFI^NI LOKALNI OP[TI 1.DIJAGNOZA Lividan otok koji se {iri izme|u ramusa mandibule i hioidne kosti.

Rastvorljive soli metala nalaze se u krvnoj cirkulaciji i u kontaktu sa hidrogen sulfidom koji se stvara oko zuba usled detritusa kao produkt reakcije daju nerastvorljivi olovo sulfid koji se deponuje u desnima. u farmaciji kod pravljenja lekova ili u industriji .enantemi ili ulkusi na sluzoko`i i tercijarni: povr{ne i duboke gume tvrdog nepca. sisanje tableta. 9. Stomatitis toxica .stomatogingivitis (Upotreba Hg. difterija i druga. 7. mikostatici. 47 .primarni afekt obi~no pro|e neprimetno. {arlah.angulus infectiosus oris Ulceracije ko`e uglova usana pra}ene pojavom ragada. 4. Nastaju usled lo{e proteze. 12. ZAPALJENJA SLUZNICE USNE DUPLJE . 5. sekundarni .ulkus usne i jezika i bezbolna vratna limfadenopatija. bakterijske i mikoti~ne infekcije.noma mycotica . Bi.STOMATITIS Pod stomatitisom podrazumevamo zapaljenje sluznice usne duplje. 10. 11. kao {to su hrana. milijarna forma sluznice usne duplje . Ostali stomatitisi leukoze agranulocitoza avitaminoza B. C diabetica gravidarum allergica (ru`. Crvenilo ugla usne se nastavlja fisurom i edemom ugla usne. krvavljenju lezija. razne osipne groznice. mikroorganizmi. TH: otkloniti uzrok. hipovitaminoza B. 3.metallica . Pb. leukoza. Me|utim. vitamin B. ali zato ostavlja manifestantni TBC limfadenitis na vratu i sekundarna) LUETICA (primarni .soor specifica TBC (primarna .crne naslage na gingivama.ulkus vrha jezika. zapaljenjski procesi u usnoj {upljini mogu biti samo lokalna manifestacija raznih op{tih oboljenja organizma. Stomatitis Stomatitis Stomatitis Stomatitis Stomatitis Stomatitis Stomatitis Stomatitis Stomatitis catarrhalis seu simplex herpetica seu vesiculosa pustulosa (pseudo)membranacea ulceronecrotica . koji dovode do bola pri otvaranju usta. U ve}ini slu~ajeva oboljenje je primarno. usled ~ega dolazi do otoka i nekroze tkiva). kao {to su: dijabetes. antibiotici) . 8. usled direktnog lokalnog dejstva nadra`ajnih faktora na sluzoko`u. 6.Plaut-Vincenti purulenta seu suppurativa gangrenosa . ali i egzogene toksi~ne materije i sl.2.

tj. ERITEM Naj~e{}u i najbla`u formu difuznog inflamatornog procesa sluzoko`e usne {upljine. AKUTNI PUSTULOZNI STOMATITIS Karakteri{e se pojavom mehuri}a koji su ispunjeni gnojem (pustula) na hiperemi~noj i edematoznoj sluzoko`i usne duplje. Kod te`ih oblika ovog oboljenja. pre svega perniciozne anemije. diskretni. pra}en hiperemijom i ja~im ili slabijim edemom sluzoko`e u zavisnosti od ja~ine i du`ine trajanja lokalnog nadra`aja. TH: higijena usta i ponekad antibiotici. AKUTNI KATARALNI STOMATITIS . ote~enoj labijalnoj.vesiculae (male) i bule (ve}e). ili se razvijaju i erozije. izgled maline ili jagode. odnosno izle~enja ili pak prelazi u neku od drugih formi stomatitisa. 3. ispunjene bistrim seroznim ili lako zamu}enim eksudatom. ili usled prelaska infekcije iz okoline . Ne{to izra`eniji u odnosu na drugu regiju iako je proces generalizovan . razne hemijske materije). farinksu ili jeziku. uve}ane papile. ali pra}en sluznom ili sluzavo gnojnom sekrecijom. Po prskanju mehuri}a javljaju se erozije ili sitne ulceracije sa crvenim uzdignutim ivicama i `uto sivim dnom. jezik je crven i gladak usled atrofije fungiformnih i filiformnih papila. Erozije posle prskanja su dublje i 48 . sa pojavom ekskorijacije u vidu crvenih mrlja i brazda na vrhu i ivicama jezika . AKUTNI HERPETI^NI ILI VEZIKULOZNI STOMATITIS To je naj~e{}e manifestacija primarne infekcije izazvane virusom herpes simplex. Uzroci su: mehani~ki (kariozni zubi). na hiperemi~noj. gingivitis. nabubrele. glossitis. b) anemija. prodiru}i ispod epitela jezika. dok su ostale regije intaktne pa se tada upotrebljavaju i posebni nazivi: cheilitis. ove skrame se pretvaraju u tamno sivo prljavu koru (oblo`eni jezik) na kojoj se mogu javiti pukotine. crven. suv. a posebno deskvamacijom epitela izra`enim na usnama i jeziku. dolazi do sanacije procesa. Deskvamacija mo`e biti vrlo izra`ena tako da zajedno sa nakupljenom sluzi dovodi do stvaranja prljavo sivih skrama na jeziku. sluzoko`a usta i usana je bleda i `u}kasta. Oboljenje obi~no i{~ezava po prestanku delovanja faktora. termi~ki (vru}a jela i pi}a). Do pojave mehuri}a obi~no dolazi na mestima gde je epitel sluzoko`e deblji. 2.glositis karakteristi~nog izgleda.`drelo. lingvalnoj ili bukalnoj sluzoko`i.Moller-Hunterov glositis. deskvamacija epitela i brazde. prozirni mehuri}i . 4. koji po~inje hiperemijom i edemom sluzoko`e. Sitni.gingivostomatitis. Prema izgledu razlikujemo: 1. duvan.Zapaljenjskim procesom mogu biti zahva}eni samo pojedini delovi usne {upljine. mekom nepcu. hemijski (alkohol. c) oblo`enost jezika kod oboljenja `eluca i sl. Stomatitis kao posledica oboljenja infektivne prirode: a) {arlah . nos.STOMATITIS SIMPLEX Tako|e difuzni zapaljenjski proces u usnoj {upljini.

Razmek{anjem flegmone ili od po~etka mogu nastati i apscesi. TH: 10% argentum nitricum. STOMATITIS GANGRENOSA (N O M A) VODENI RAK (CANCER AQUATICUS) To je nekroza mekih tkiva i kostiju odgovaraju}e regije (lice. ili se mogu javiti u intervalima od mesec ili godinu dana. infekcije operativne rane. bol u ustima. Usna je nate~ena. higijena. kortikosteroidi lokalno.cancrum oris.brojnije. vreme nicanja zuba. uz gubitak imuniteta. drhtavice. sa tvrdim infiltratom okoline. sa eventualnim zahvatanjem pleure i perikarda i gnojnog pleuritisa ili perikarditisa. Prvo uvek vezikule a potom ulceracija. anus. • iz usne {upljine u grkljan . Nastaje najverovatnije usled dejstva fuziformnog bacila i spirile. H2O2. 10% hromna kiselina. Mogu biti akutne.septikemije. Promene mogu biti solitarne i multiple. STOMATITIS PSEUDOMEMBRANACEA . Ulkusi na predilekcionom mestu . Izaziva bol koji ote`ava ishranu. infektivne mononukleoze i sl. Visoka telesna temperatura. 5. ~vrsta. vrh jezika i tvrdo nepce. regionalna limfadenopatija. Flegmona jezika. Bednarove afte 6. Flegmona usne nastaje ili usled traume. • ili putem krvi . genitalije `ene). AFTOZNI STOMATITIS Karakteri{e se pojavom okruglastih ulceracija tanjirastog izgleda. salvarsan. 7. strano telo. hipersalivacija. Sre}e se naj~e{}e sekundarno kod infekcija `drela i to difteri~ne. Mikroskopski se radi o nekrozi epitela sa talo`enjem fibrina na povr{ini promene. uz 49 . udru`ene sa gastrointestinalnim poreme}ajima.silazna flegmona . autoimuni faktori. psihogeni faktori. angine Plaut-Vincenti (fuziformni bacil i spiroheta tipa Borrelia Vincenti) . STOMATITIS PURULENTA SEU SUPPURATIVA Zapaljenje ide kao flegmonozni ili apscediraju}i proces. pove}ana. kada postoje i jedne i druge promene ili je od po~etka uzeo takav tok. karioznih zuba. prelaskom gnojnog procesa sa zuba. Etiolo{ki dolaze u obzir: mikroorganizmi.fuzospirohetoza. naj~e{}e lokalizovan na sluzoko`nim prevojima.angina Ludovici!. alergija. usled stranog tela i povrede. kao i na podu usta. vilice. najverovatnije nastale usled mehani~kog pritiska pri dojenju ili brisanju sluzoko`e usta. 8.edem glotisa i ugu{enje. Mogu}e komplikacije su: • difuzno zahvatanje poda usne duplje du` krvnih sudova do medijastinuma . TH: Antibiotici.trigonum retromolare. sa tamnocrvenom ivicom na ina~e hiperemi~noj sluzoko`i. sivoru`i~aste ili `u}kaste boje. su isklju~ivo lokalizovane na nepcima odoj~adi. foetor ex ore.PLAUT-VINCENTI To su difuzne sive. Kao crni bezbolni plik na sluznici obraza . Tilaksilom. napete i zategnute sluzoko`e. Hexoralom. ispiranje usta Betadinom. tro{ne pseudomembrane udru`ene sa eritemom oralne sluzoko`e. nedostatak vitamina. a javlja se ili iz vezikuloznog sekundarnom infekcijom.

hirur{ko otklanjanje. TH: ukloniti faktor. jer ona predstavljaju te`i{te ovog problema: 1. Bol usled pucanja promena. sluznice usne duplje ili jezika. vezane za sluzoko`u. vitamin A u velikim dozama. takozvani "tonzilarni problem". sepsu. tzv. Najimpozantnije su u tom prstenu nep~ane tonzile i adenoidne vegetacije. hormonski. OSTALI STOMATITISI (Vidi gore) HRONI^NI STOMATITISI Oni imaju prete`no produktivni karakter. redovne kontrole.10% borglicerin. difuzne membrane stvaraju. 9. za~ini. pa i aspiracionu pneumoniju. povi{enu telesnu temperaturu. TH: Antibiotici i 5% soda bikarbona. adenoidne vegetacije i lingvalna tonzila. 1% gentiana violet.te{ku intoksikaciju. dve tubarne tonzile. MIKOTI^NI STOMATITISI MONILIASIS .SOOR Izazvan je candidom albicans. Uloga zdrave tonzile u organizmu. o kome }e se ovde pisati. Te aglomeracije nose naziv Waldeyerov limfati~ni prsten. Razli~iti rezultati tih ispitivanja i razna obja{njenja i mi{ljenja koja su iz njih rezultirala i koja doskora nisu mogla da se usklade. kod male dece ili starijih i iscrpljenih bolesnika. lo{e op{te stanje.biopsija. ~etvrta tonzila. subepitelnim sitno}elijskim infiltratom plazma }elija i hiperplazijom limfnih folikula. predstavljaju veliki problem. te su oduvek predstavljale predmet raznih ispitivanja. zubne proteze). duvan. Hirur{ki intervenisati kontraindikovano! Sanacioni grubi o`iljci popravljaju se plasti~nom hirurgijom. po skidanju krvare. i lokalni tretman . Dva su klju~na pitanja koja se moraju objasniti i na koja se mora odgovoriti. Dg . U njegov sastav ulaze dve palatinalne tonzile. proliv. 50 . NaHCO3. Beli~aste skrame mle~nog izgleda. sa lokalnom ili difuznom hiperplazijom epitela sluzoko`e i pojavom oro`avanja. fetor. Leukoplakija je hiperkeratozna prekancerozna promena sivo beli~aste boje. kod hroni~nih oboljenja (TBC. 10. TH: EX antibiotike ili paralelno sa njima mikostatike. Nastaje usled hroni~ne iritacije (alkohol. drhtavicu. dijabetes). * ** TONZILARNI PROBLEM KLINIKA ZA OTORINOLARINGOLOGIJU I MAKSILOFACIJALNU HIRURGIJU BEO GR AD Prof Dr Spalajkovi} Mirjana U sluzoko`i farinksa nalaze se aglomeracije limfoidnog tkiva koje su raspore|ene u obliku prstena oko u{}a `drela.

odnosno do kog trenutka mo`emo bolesnu tonzilu le~iti konzervativno bez opasnosti po organizam et vice versa. plazma }elije i makrofagi. U nje mu se nalaze limfociti sa manjom citoplazmom. Me|utim. U XVI veku Ambrois Pare. veliki francuski hirurg. ali se ni{ta definitivno ni konkretno nije dokazalo {to bi objasnilo vrstu i mehanizam te za{tite.2. Mi{ljenje da zdrave tonzile imaju odre|enu za{titnu ulogu sve je vi{e imalo pristalica. ali je sigurno veliki sude}i bar po tome {to svake godine na ve`bama imamo sve manji broj studenata sa prisutnim krajnicima. ako se zna da je tonzilektomija jedna od naj~e{}ih operacija uop{te. Sekundarni folikuli odlikuju se velikim okruglim srednjim delom koji je svetle boje i koji predstavlja germinativni centar limfocita i periferijom koja je tamnija. Tek sa razvitkom imunologije. kada smemo ukloniti tonzile bez {tete po organizam. a ni danas nisu svi autori istog mi{ljenja. iz sekundarnih limfnih folikula. {to je industrija od oko 375 miliona $. odnosno tehnike imunolo{kih ispitivanja moglo se dokazati da tonzile imaju va`nu ulogu u stvaranju imuniteta i da predstavljaju imunokompetentno tkivo. Limfno tkivo tonzile ima samo eferentne limfne sudove. tj. Prema nekim podacima u SAD se u~ini godi{nje oko milion tonzilektomija. u Engleskoj se godi{nje izvr{i oko 200. retikularne mre`e i tonzilarnih kripti ~iji je epitel plo~asto slojevit i veoma tanak. Od tada se situacija postepeno menjala i u raznim zemljama je elan kojim su se tonzile vadile do`ivljavao svoje uspone i padove. utvrdio je da su tonzile posebni organ koji imaju funkciju limfne `lezde (~vora). Ovo su pitanja o kojima je bilo mnogo kontroverznih diskusija. Op{irnije o istorijatu tonzilarnog problema se mo`e ~itati u Medicinskoj enciklopediji pod slovom "T". god. Zidovi kapilarne mre`e su izuzetno tanki. Pre 50 godina se smatralo da operacija krajnika otvara put infekciji tuberkuloznim bacilima. {to je va`no kod {irenja infekcije. a to je da li postoje parametri koji defini{u obolelu tonzilu koju treba operativno odstraniti. Razlikujemo dve osnovne vrste imuniteta: 51 .obrt od oko 5 miliona £. Ova tamnija zona ne obuhvata ceo centar ve} samo jedan njegov deo ~ine}i kao neku kapu koja odvaja germinativni centar od retikularnog epitela kripti. a sve ve}i broj operisanih. IMUNITET Organizam raspola`e za svoju odbranu izvesnim brojem mogu}nosti. Jedna od njih je imuna reakcija. neophodno je da se stavovi bar donekle usklade. Iz ova dva pitanja proizilazi i tre}e. Cela gra|a tonzile je pode{ena tako da {to bolje i {to lak{e uspostavi kontakt izme|u antigena-bakterije i antitela. Histolo{ki se tonzile sastoje od sekundarnih limfnih folikula (Fleming ih je nazvao sekundarnim jer primarnim limfnim folikulom naziva svaku grupaciju limfnog tkiva). ispitivao tonzilarno tkivo i opisao germinativne centre za koje je smatrao da imaju lipoliti~ku aktivnost. Kada tonzile treba operisati a kada ih ~uvati. Fleming je 1885.000 tonzilektomija . Opisan je i poznat fenomen retikuliranja epitela kripti koji se zove i Stönrov fenomen (nastaje usled prodora limfocita me|u }elije epitela kripti. Ne raspola`em podacima koliki je broj godi{nje tonzilektomiranih u na{oj zemlji. O tonzilarnom problemu se razmi{lja i diskutuje jo{ od Hipokrata. Obja{njenje ovih novijih saznanja bi}e nam mnogo lak{e ako se malo podsetimo na histolo{ku gra|u tonzile. a obja{njava se pozitivnim tropizmom }elija epitela kripti prema limfocitima).

mukusu tankog creva. IgD . respiratornog trakta. IgG . vaginalnom sekretu. Jedna od najva`nijih osobina koje poseduju `ive }elije je sposobnost da mogu da uni{te aktivnost razli~itih stranih supstanci koje napadnu organizam a da pri tom ne pretrpe promene koje bi uticale na njihove osnovne osobine. koje je imunolo{ki kompetentno. 2. Postoje T i B limfociti. I samo postojanje kripti omogu}uje ve}i kontakt tonzila sa bakterijama (antigenima). a ne njihovo razaranje. slezina i limfno tkivo digestivnog i Taj periferni limfoidni sistem mo`emo zamisliti kao jedan tubus na ~ijem po~etku su tonzile a na zavr{etku apendiks. Najdu`e `ive i grade se relativno brzo. koji kod ~oveka predstavlja timus i periferni limfni sistem koji sa~injavaju: limfne `lezde (~vorovi). proteini iz mleka itd. Kako su kapilari tonzila veoma tankih zidova. IgA predstavlja primarni odbrambeni mehanizam protiv lokalne infekcije. fiksacija komplementa. IgM.1. Sekretorni IgA se javlja u polimernom obliku.glavna funkcija je spre~avanje nadiranja stranih mikrobskih organizama i }elija ka op{tem imunolo{kom sistemu. IgM . Postoje radovi koji navode aktivnost antitela prema izvesnim antigenima kao {to je insulin. Imuna reakcija antitelima koja cirkuli{u u krvi i koja vezom antigen-antitelo (AgAt) uslovljava humoralni imunitet. U nekim drugim slu~ajevima prodor stranog antigena mo`e dovesti do stanja preosetljivosti koja predstavlja osnove patolo{kog procesa kod alergije.glavni zadatak im jo{ nije otkriven. deli se na centralni limfoidni sistem. aglutinacija. IgA . U izvesnim slu~ajevima imune reakcije se razvijaju u pozitivnom smislu i predstavljaju odbranu organizma od infekcije. nazalnoj mukozi. hemoliza. 52 . Veliki broj raznih proteina predstavljaju hemijsku osnovu za izgradnju molekula antitela i oni se danas nazivaju imunoglobulini (stari naziv za serumske proteine koji sadr`e antitela. anti-Rh antitela. Celularna imuna reakcija gde se reagovanje Ag-At vr{i na taj na~in {to se stvara selektivna populacija limfocita koji imaju istu ulogu kao antitelo u odnosu na molekulu koja je izazvala njegovo formiranje (zna~i. odigrala ulogu antigena). prenose se pasivno od majke na plod. to omogu}ava antigenima odnosno bakterijama da lak{e dospeju do limfocita. Ima ih najvi{e. Ta klasa je najvi{e zastupljena u telesnim sekretima: pljuva~ki.predstavlja glavni deo antibakterijskih. Dete sa prvim udisajem uvla~i i prvi antigen koji dolazi u kontakt sa limfnim tkivom tonzile. Sa tonzilama po~inje sistem limfoidnih }elija. a to je limfocit. antivirusnih. suzama. U imunologiji centralnu }eliju predstavlja limfocit. Izgleda da zbog toga i postoji pozitivan tropizam }elija epitela kripti prema limfocitima. Kod nekroze tkiva pojavljuje se u ve}im skupinama (bolesne tonzile). Zahvaljuju}i napretku tehni~kih mogu}nosti ispitivanja danas smo u stanju da pomo}u imunofluorescencije u tkivima i imunoelektroforeze u sekretima doka`emo prisustvo. IgA. sada se upotrebljava samo za preparate koji sadr`e izolovane frakcije iz humane krvi). Dakle. Antigen mora da pro|e kroz epitel da bi do{ao do }elije koja }e dati imunolo{ki odgovor. Kod ljudi je utvr|eno postojanje 5 klasa imunoglobulina: IgG. tj. koli~inu i karakteristike lokalne produkcije imunoglobulina. Antitela su sposobna da reaguju na specifi~an na~in sa razli~itim supstancama koje nazivamo antigeni. IgD i IgE. gamaglobulin. prostati~noj te~nosti. Tonzile su periferni limfoidni organ. Limfoidno tkivo. Po~etak reakcije Ag-At je u tonzilama. retikuliranje epitela kripti. Ispoljava za{titnu ulogu prema velikom broju bacila i antigena i odgovoran je za veliki broj specifi~nih aktivnosti kao {to su: precipitacija. penicilin.njega sinteti{e fetus.

aspekta deficita lokalne produkcije imunoglobulina. sada sagledava sa novog aspekta . {to treba povezati sa starim iskustvom o velikom broju poliomijelitisa nakon tonzilektomije.. Prema tome. Radi se o autonomnom sistemu koji je od prvorazrednog zna~aja. Alergolozi nazivaju alergenima svaki antigen koji izaziva. Grabbe i Heremans su l967. Dokazano je kod dece od 4 .se vezuje za mastocite i bazofile iz krvi {to dovodi do otpu{tanja histamina i drugih farmakolo{ki aktivnih supstanci pri dodiru sa antigenom koji je ovde alergen. ali ga ima vi{e u germinativnim centrima. god. da mogu da "zarobe" antigene koji su prisutni u usnoj {upljini. ali su maksimalne koli~ine IgG i IgA na|ene kod odrasle dece i odraslih osoba. Smatra se da se koncepcija faringealne patologije.topografski se IgA nalazi uglavnom u horionu Malpigijevog sloja epitela kripti i u germinativnim centrima. ako su tonzile pretvorene u gnojnu spu`vu.12 god. Porter i Edelman su 1972. da postoji nagli pad sekretornih IgA nakon tonziloadenoidektomije. ali ako izvadimo tonzile koje su 53 . uradili imunofluorescentne analize biopsija tonzile kod serije bolesnika od 6 meseci do 11 god. te{ko ga razaraju ~ak i fermenti i samim tim je vrlo efikasan u odbrani epitelijalnih povr{ina. a na prvom mestu prisustvo sekretornog IgA II S. za svoje radove na dokazivanju primarne strukture molekula imunoglobulina dobili Nobelovu nagradu za medicinu i fiziologiju. Dokazano je prisustvo. Surjan u jednoj studiji pomo}u imunolo{kih metoda dokazuje da se tonzile mogu pona{ati kao regionalne limfne `lezde. god. Raspored }elija koje produkuju imunoglobulin u faringealnom tkivu ima sli~nosti sa onim kod limfnih `lezda i slezine. naravno da ih treba operisati. Obilje plazmocita govori o intenzivnoj imunitetskoj aktivnosti tonzila. a Diebold i Nezelof l971. Ovaj IgA ima veliku stabilnost. . dok su IgA i IgM smanjeni. tj. .ovi su odnosi isti bez obzira na uzrast. koji su imali ozbiljne zapaljenjske reakcije gornjih disajnih puteva i na{li su slede}e: . Ova "patologija adaptacije" predstavlja nu`no zlo kojim moramo upravljati. pa ~ak i {tetno u de~ijoj patologiji boriti se po svaku cenu protiv ovih manifestacija koje su nekada te{ke.IgE . . Nekoliko faktora govori u prilog ovoj autonomnosti. ali predstavljaju postepen razvoj imunitetnih snaga. dok se IgM nalazi samo u germinativnom centru. a ne iskoreniti po svaku cenu. Na osnovu toga se mo`e zaklju~iti: Hipertrofija i hiperplazija limfoidnog tkiva tonzila je konstantna. efikasnost i relativna autonomija lokalnih imunitetskih procesa rinofaringealne sfere koja se lokalnim imunitetom sluzoko`e opire spolja{njem napadu. IgG se nalazi tako|e tu. stimuli{e stvaranje IgE. a razlikuje se od onog u crevima. Bez obzira na ove razlike mo`e se konstatovati: Nos i farinks predstavljaju mesto sa pove}anom produkcijom imunoglobulina. god. Treba uvideti koliko je uzaludno. South je dokazao da postoji dosta odre|ena korelacija izme|u infekcije i sni`ene koli~ine sekretornog IgA kod dece. U drugoj studiji isti autor pokazuje na kulturi tkiva pove}anu produkciju antitela od strane tonzile posle subkutane injekcije antigena.identi~ni rezultat za tkivo tonzila i tkiva adenoidnih vegetacija. nesposobnu za produkciju imunoglobulina. Germinativni centri mogu dosti}i velike razmere.kvantitativno ima najvi{e IgD. Ove morfolo{ke modifikacije uop{te ne postoje kod osoba koje imaju kongenitalnu hipo ili agamaglobulinemiju. Zna~i da tonzila ima imunolo{ku memoriju i da se prema tome pona{a i kao (ne regionalna) limfna `lezda. preciznije geneza recidiviraju}ih infekcija gornjih respiratornih puteva. {to je vrlo va`no u pogledu lokalnog imuniteta. tj. ali neki drugi autori su imali suprotne rezultate.

specifi~ni i nespecifi~ni limfadenitis vrata. bolesnici sa reumati~nim oboljenjima i fokalnim infekcijama (monoartritis. a bolest jo{ traje Kontraindikacije: • • • • • • • • • • • • bolesti hematopoeze. • akutne infektivne bolesti. neuritis. bolesnici sa dijabetesom. ex iuvantibus. stafilokokno). streptokokno. hroni~na cervikalna adenopatija.samo delimi~no obolele a koje mo`emo le~enjem osposobiti. Epitel je rastresit i u njega ulaze vlakna retikularnog tkiva tonzilarne strome. mikoza tonzila. na{kodi}emo organizmu jer mu uklanjamo najva`niji deo farinksa. • febrilna stanja. Epitel . • • • • • Lokalni znaci oboljenja: nejednaka veli~ina tonzila. naro~ito jugodigastri~ne `lezde. Na povr{ini debeo. logi~no sledi pitanje procene obolelosti tonzila i indikacije i kontraindikacije za tonzilektomiju. pripreme. ponavljani peritonzilarni apscesi. foetor ex ore. Kripte se zavr{avaju epitelnim pupoljkom.nakon intern.Plo~asto slojevit bez oro`avanja. stanje odmah posle angine. evolutivna bubre`na i Apsolutne: reumati~na oboljenja). Indikacije za tonzilektomiju: ~este gnojne angine. hipertrofija koja ne odgovara dobu bolesnika. ciroza jetre. kratko nepce. a u kriptama sve 54 . iridocyclitis) ako je dokazana veza izme|u ovih oboljenja i oboljenja tonzila (postojanje angina ili peritonzilarnog apscesa). Bogato je infiltrisan limfocitima i 1. klicono{tvo (difteri~no. verifikacija tumora tonzile. hiperemija prednjih nep~anih lukova. evolutivna TBC. kada su svi fokusi sanirani.do 2-3 reda }elija. gde se o~ekuje jako krvarenje. atrofija koja ne odgovara uzrastu. • te{ka op{ta oboljenja (malignomi. sr~anim manama i hipertenzijom . • • • • • deca ispod tri godine. Nakon ovoga. u nekim slu~ajevima upornog ka{lja. atrofi~ni rinitisi i faringitisi. hipertrofija koja pravi smetnje. * ** Relativne: TONZILARNI PROBLEM (2) GRA\A PALATINALNE TONZILE tanji .

Retikuloendotelno tkivo . Kripte su ispunjene limfocitima. . godine. Tonzile imaju samo odvodne limfne sudove ba{ kao i sluznica `drela sa kojom tonzila ~ini jednu anatomsku i funkcionalnu celinu. B limfociti pokazuju grupisanje u pojedine delove tonzile u zavisnosti koji imunoglobulin produkuju. Na sli~an na~in urastanjem epitela u vezivnu podlogu nastaju i ostale tonzile.manje polimorfonuklearnim leukocitima. ali mo`e i manje. retromandibularis i v. Limfociti su najbrojniji. nosioci nezrelih limfocita. 55 . nastaje invaginacija epitela drugog faringealnog d`epa u farinksu. Tonzila nema svoju kapsulu. carotis externae na razne na~ine. Iz sudova izlaze bela krvna zrnca i infiltriraju subepitelno tkivo formiraju}i primarne limfne folikule. Limfni folikuli . EMBRIOLOGIJA Palatinalne tonzile nastaju krajem embrionalnog `ivota. Vaskularizacija tonzile palatine . a delom i glossopharyngeusa.a. 3. facialis. jugularis externu i internu. 4. a iz njih u v. Vezivno tkivo . carotis externa se nalazi lateralno od tonzile u parotidnoj lo`i. Vezivno se {iri na povr{inu tonzile u obliku septa i trabekula koje dele limfne folikule. carotis interna je pozadi i lateralno u retrostiloidnom delu parafaringealnog prostora i bli`a je tonzili od eksterne.tonzila dobija krv od a. prose~no udaljena oko 1 cm.koje sa lateralne strane pokriva tonzilu pripada fasciji gornjeg konstriktornog mi{i}a. U IV mesecu intrauterinog `ivota. 2. a vezivo na kojem le`e nije kompaktno.a. sadr`e B i T limfocite kao nosioce humoralnog i celularnog imuniteta. a ona odgovara proliferacijom veziva i mno`enjem i urastanjem krvnih sudova.do tre}eg meseca primarni. Normalne tonzile ne prelaze ravan nep~anih lukova. Tako limfociti koji produkuju IgA (ve}im delom sekretorni) se skupljaju pod samu bazalnu membranu ili u germinativne centre folikula. a od podloge jezika nije jasno ograni~ena ve} folikuli idu i u mi{i}e jezika. Uz bogatu vaskularizaciju to je ~ini delikatnom za operaciju.a. Adenoidne vegetacije nemaju prave kripte. Inervacija je: senzitivna od trigeminusa preko pterigopalatinskog gangliona. Bogato je slobodnim limfocitima. Vene prate arterije i odlaze u v. pa se ka`e da adenoidi "nemaju kapsulu". palatinae descendens Topografija . Epitel urasta u vezivnu podlogu. pharyngicae ascendens .a. polimorfonuklearnim leukocitima i plazmocitima. a posle toga sekundarni. leukocitima i deskvamiranim epitelom i stranim ~esticama. a nisu posebni organi. palatinae ascendens . naj~e{}e od: .ispunjava prostore izme|u limfnih folikula.a. Limfociti koji ~ine folikul nisu nastali u tonzili ve} su do{li tu cirkulacijom.adenoidne vegetacije po~inju involuciju u pubertetu a zavr{avaju do 25. Involucija tonzila: . koji migriraju iz tonzilarne strome u kripte i na povr{ini tonzile. a tek krajem I godine poprimaju definitivnu gra|u. Lingvalna tonzila ima plitke kripte.

24 meseca). FIZIOLOGIJA TONZILA I OSTALOG LIMFATI^NOG TKIVA Tonzile su deo `drela u kojem je limfati~no odbrambeno tkivo vi{e skoncentrisano nego u ostaloj sluzoko`i `drela.. paranazalne {upljine. usta. naj~e{}e mesto ulaska infekcije.T limfociti i tip IV imunog odgovora. a ostvaruje se preko: • humoralnog imuniteta . Izme|u dece sa velikim tonzilama i dece bez tonzila ta razlika ide na dvostruko (12 tj. godini i ona traje ~ak do starosti kada atrofiraju. tkivu (npr. One ~ine unutra{nji Waldeyerov prsten koji zajedno sa solitarnim limfnim ~vori}ima `drelne sluznice ~ini prvi odbrambeni bedem ne`ivim i `ivim stranim korpuskulima koje ugro`avaju organizam. ko`a) na kojoj antigen dospe.primarni imuni odgovor. a B. ili sterilne sekvele hroni~nog tonzilitisa (streptokok beta hemolitikus) koje po~ivaju na autoimunim mehanizmima. posebno proteolize.B limfociti i prva tri tipa imunog odgovora i • celularnog imuniteta . za koji su odgovorni IgA. fagocitoze lu~enja }elijskih enzima po~ev od povr{ine tonzila (limfociti i leukociti). re|e posledica op{tih 56 . a sama tonzila dobra podloga za odr`avanje i umno`avanje bakterija (kao farma) odakle one ugro`avaju ceo organizam zahvaljuju}i bogatoj krvnoj i limfnoj drena`i i {irokim i brojnim vezama sa centralnim krvotokom nastaju septi~ne komplikacije. koji olak{ava transport ovih antitela na povr{inu i ~ini ga otpornim na razne enzime. bez obzira {to je primarni imuni odgovor bio npr. senzibilizacija . Isto tako se sekundarni imuni odgovor desi i na tonzilama. zubi). tako da se kasnija sekundarna imuna reakcija (alergija) mo`e desiti na bilo kom Zahvaljuju}i kretanju limfocita kroz krvotok. Razoreni epitel tonzila i nefunkcionalno limfno tkivo su {irom otvorena vrata bakterijama. Uticaj tonzila na napredovanje deteta .deca sa hipertrofi~nim tonzilama zaostaju za decom sa normalnim tonzilama 6 meseci u rastu i 12 meseci u te`ini. a ve}im u tkivo i na povr{inu tonzile. na tonzilama senzibili{e ceo organizam na doti~ni antigen. Skoncentrisane su na ulasku u respiratorni i digestivni put jer je sluznica ovih puteva. HRONI^NA GNOJNA ZAPALJENJA TONZILA DEFINICIJA To su zapaljenja nastala kao posledice hroni~nih infekcija samih krajnika ili infekcije iz susednih organa (nos. A.palatinalne tonzile po~inju involuciju ve} u 5-6. `ari{ne bolesti. a naro~ito limfocita memorije. Tonzile su korisne samo dok su zdrave. Sekretorna komponenta je jedan glikoprotein vezan za IgA. u crevima (nutritivna alergija). koji samo manjim delom idu u cirkulaciju. Nespecifi~na tkivna odbrana se sastoji iz: • • naro~ito izra`eno u tkivu tonzile koje je bogato }elijama nespecifi~ne odbrane • filtracije u mre`i RES-a. Specifi~na odbrana po~iva na sekundarnom imunom odgovoru. Bolesne tonzile gube svoju odbrambenu ulogu i direktno ugro`avaju organizam. a naro~ito respiratornog. Od posebnog je zna~aja sekretorni imunitet.

recidivantnih infekcija ({arlah, difterija), re|e hroni~ni sinusitisi. Naj~e{}e se sre}e u uzrastu izme|u 4-15. godine. 1. TONSILLITIS PHARYNGEA CHRONICA - ADENOIDITIS CHRONICA 2. TONSILLITIS CHRONICA TONSILLITIS CHRONICA Hroni~no zapaljenje nep~anih krajnika se karakteri{e promene u epitelu koji biva razoren, naro~ito u kriptama. Povr{ne ulceracije, zaostajanje deskvamiranog epitela u kriptama, nagomilavanje masnih kiselina, holesterina i bakterija formiraju sastav tonzilarnih d`epova. Bakteriolo{ki se u ovakvim tonzilama nalaze streptokoke, pneumokoke, stafilokoke, Klebsiella pneumoniae, Escherichia colli, anaerobne bakterije, gljivice. Kod 5% slu~ajeva hroni~nog tonzilitisa histolo{ki nalazimo znake TBC hroni~ne infekcije sa epiteloidnim i d`inovskim Langerhansovim }elijama. Limfni folikuli bivaju razoreni i izmenjeni vezivnim tkivom koje pro`ima i ostatak strome (RES) Dakle, postoji limfocitna, leukocitarna i plazmocitna infiltracija sa bujanjem vezivnog tkiva. Postoji pove}ana permeabilnost kapilara, poreme}eni odnosi arterijske, venske i limfne cirkulacije. Ove je slika terminalnog stanja hroni~no upaljene tonzile, kada je njena funkcija potpuno uni{tena. Do tog stadijuma vodi prelazni, koji traje godinama, i u kojem je tonzila sve manje korisna a sve vi{e {tetna, kao stalno `ari{te infekcije i {irom otvorena

vrata za ulaz bakterija.
DIJAGNOZA ANAMNEZA

Mogu da postoje dva oblika i to: hipertrofi~ni i atrofi~ni oblik.

^este upale - gnojne angine, peritonzilarni apscesi. Na osnovu ~ega razlikovati zdravu od bolesne tonzile, koji su to klini~ki znaci, koji u zajednici sa drugim podacima o bolesti, mogu odlu~iti da li je tonzila obolela ili nije? KLINI^KA SLIKA

Simptomatologija
• zadah • umereni bol pri gutanju u jednoj ili obe tonzile, koja nastaje sa egzacerbacijom

zapaljenja
• promena boje ili ~isto}e glasa zbog veli~ine • ose}aj stalne ispunjenosti `drela, potreba za hrakanjem • povremeni bolovi koji zra~e u uvo usled punjenja kripti detritusom pa po izbacivanju

bol prestaje
• uporni ka{alj • bezbolni otok na vratu, znak probijanja tonzilarne barijere.

Mogu} je i bol u abdomenu! 57

za uzrast uzimaju}i u obzir limfati~nu konstituciju, mada klini~ki tonzile mogu i ne moraju biti uve}ane, a njihova veli~ina i nije presudna. 2. Gnojni detritus - gnoj - te~an ili ~vrst koji se na pritisak cedi, cisti~ne {upljine u kriptama sa kazeoznim masama, kalcifikacije - tonzilolitijaza.

1. Veli~ina - hipertrofi~ne ili male i atrofi~ne - obi~no se ka`e da ne odgovaraju

zadebljala ivica, otok zadnjih lukova, sinehije izme|u tonzile i lukova. sa egzacerbacijama.

3. O`iljno izmenjene tonzile 4. Asimetri~ne tonzile 5. Hiperemija prednjih nep~anih lukova (Frankeov simptom) - tamno crvena i

6. Hroni~ni otok jugulodigastri~nog i submandibularnih limfnih nodusa - posebno

Laboratorija
Bris gu{e, leukociti kod egzacerbacija, anemija, ASTO, SE, ? DDG: fiziolo{ko uve}anje tonzila i malignomi. Tonzile predstavljaju naj~e{}u `ari{nu fokalozu (60%) i to ne samo palatinalne tonzile, ve} i ostale tonzile u `drelu, kao i cela sluzoko`a gornjeg respiratornog trakta, posebno `drela jer je bogata limfnim tkivom. Zatim i: zubi, bronhiektazije, holecista, prostata - daju bakterije, toksine bakterija i produkte tkiva. TERAPIJA Hirur{ka - tonsillectomia Me|utim, "vr{iti tonzilektomiju bez opravdane indikacije zna~i poigravati se sa zdravljem i `ivotom bolesnika" - [ercer. INDIKACIJE ZA TONZILEKTOMIJU

Lokalne
1. Tonsillitis - najmanje pet puta za godinu dana, mikoti~na oboljenja, one koje rezultuju febrilnim konvulzijama, sleep apnea sindromom. 2. Recidiv peritonzilarnog apscesa - 4-6 nedelja po smirenju apscesa. Posle drugog - obavezno! 3. Hipertrofija tonzila - koja vr{i opstrukciju disanja, govor, ishrana. 4. Trajno klicono{tvo - difterija ili streptokokna infekcija. 5. Sumnja na maligni proces tonzilarnog tkiva -nejednake tonzile naro~ito kod odraslih osoba. 6. Fetor - tonzilarnog porekla 7. Preparacija n. glossopharyngeusa 8. Stilodinia - elongirani stiloidni nastavak

@ari{ne (fokalne)

58

1. TBC limfnih nodusa na vratu - kad su i tonzile obolele, dakle angine koje uzrokuju adenopatiju vrata. 2. Recidiv akutnih otitisa (usled hipertrofije i infekcije vegetacija) 3. Uporni kataralni hroni~ni otitisi u odraslih 4. Reumatska groznica, glomerulonefritis, febrilne konvulzije, kardiolo{ke i dermatolo{ke indikacije, ataci reumatizma - fokaloze - monoartritis, neuritis, neuritis optikusa, iridociklitis, episkleritis, recidivantni konjunktivitis, horioditis, psorijaza, alopecija, eritema multiforme, urticaria chronica, purpura. - tonzilektomija je glavni i neophodni elemenat u terapiji fokaloza i - tonzilektomija ne uti~e na evoluciju ve} nastalog karditisa i glomerulonefritisa, ali spre~ava recidive reumatoidnog artritisa sa novim atacima karditisa i glomerulo-nefritisa. Kod ovih bolesti njena uloga je preventivna. 5. Uporni ka{alj - hroni~ni tonzilitis, bez uzroka ka{lja 6. Ex iuvantibus KONTRAINDIKACIJE ZA TONZILEKTOMIJU

Apsolutne
1. 2. 3. 4. Hemofilija? ne Leukoze? da Maligni tumori drugih organa - da Evolutivna TBC plu}a - da

Relativne
1. Do 3 godine starosti i stariji od 60 godina. 2. Stanje neposredno posle angine - posle angine 3 nedelje, a posle apscesa 4 nedelje. 3. Evolutivna reumatska i bubre`na oboljenja 4. Epidemija zaraznih bolesti - posle de~ijih infektivnih bolesti 6 nedelja, posle poliomijelitisa ne jer lak{e obolevaju. 5. Profesionalni peva~i 6. Zapaljenja sinusa i usne duplje 7. Atrofi~ni rinitis - apsolutna? 8. Atrofi~ni hroni~ni faringitis - apsolutna? 9. Diabetes mellitus - stabilizacija {e}era. 10. Hipertenzija i sr~ana oboljenja - kompenzacija. 11. Rekonvalescencija - posle hepatita 6 meseci 12. Menzes - 7 dana pre i 7 dana posle ne. 13. Akutne nespecifi~ne plu}ne afekcije. VRSTE TONZILEKTOMIJA - disekciona - chirurgica - giljotina - kriogena - elektrosterilizacija - laser VEGETATIO ADENOIDES CHRONICA DEFINICIJA 59

pospana deca. napredovanja u visini.rhinophonia clausa posterior • ~este glavobolje • stoma~ne tegobe • krvavljenja iz nosa • gotsko nepce • udubljenje u predelu frontalnog nastavka maksile . 60 . mo`e se u izvesnim slu~ajevima sresti i u odraslih osoba. `edna zbog su{enja sluznice `drela. recidivantni otitis. izlo`enost deteta vlazi. To su umorna. Stalna mukusna sekrecija iz nosa . te`ine. Oboljenje se sre}e u dece do puberteta (u pubertetu dolazi do involucije tonzile faringike). usled stalne hipoksije.stalno ”balavo” 3. a ne apsolutna veli~ina adenoida. Mogu}a su no}na mokrenja i strah.O adenoidnim vegetacijama govorimo kada se radi o uve}anju tonsillae pharyngicae. progenija • glas ”ravan” .da li hr~e no}u. DIJAGNOZA 1. . konstitucionalni faktori. samo njen srednji deo ili pak. Tako se sre}u deca koja imaju jako velike vegetacije. KLINI^KA SLIKA U pojavi simptoma ovog oboljenja najva`niji momenat je odnos uve}anja tre}eg krajnika prema veli~ini epifarinksa. bronchitis chronica. me|utim.disanje na usta . ”Adenoidni facies” • gubitak nazolabijalne brazde • uska nozdrva. Gubitak apetita. usta?”. stanja se pogor{avaju prisustvom adenoidnih vegetacija. delovi u predelu ostijuma tube auditive. Simptomi uve}anog krajnika mogu biti uzrokovani kako njegovom veli~inom tako i zapaljivim procesima u njima. alergijska dijateza. lo{a ishrana i sl. grudni ko{ nerazvijen • gornja usna podignuta. a nemaju nikakve klini~ke smetnje i obrnuto. febrilne konvulzije. sa o~ima bez sjaja. ili ka{lje. PATOLOGIJA To je vezivna ili limfoidna hiperplazija tkiva. Anamneza. no}ni strah) 2. ETIOLOGIJA To su banalne recidivantne infekcije. Ovo uve}anje mo`e da ima nekoliko oblika: mo`e da bude uve}ana cela faringealna tonzila. otvorena usta.”da li stalno (u toku infekcije je to normalno!) dr`i otvorena (istorijat: sleep apnea. skra}ena • prominiranje zubi}a. sinusitis chronica. TBC infekcija (retko).

cave ganglion stellatum. nutritivne). Ipak. pa levo. zbog prejake funkcije hipertrofi~nog timusa naglo smanjuje sr~ani glikogen. inhalacione. 4. retrakcija bubne opne. usne. TH: ADENOIDEKTOMIJA PEDIJATAR: ”Profilakti~na metoda bez posebnih razloga i bez posebnih rezultata”? KOMPLIKACIJE TONZILOADENOIDEKTOMIJE Komplikacije mogu nastati od momenta davanja anestezije (epimukozna. 3. latentne te{ke promene jetre. odsustvo detalja na bubnoj opni.patolo{ka konstitucija ili status thymicolymphaticus. na 76000 slu~ajeva 6 smrtnih! . timpanometrija (Ddg . vratnog dela ki~me. stomatolog. bris gu{e.sinus caroticus. Prevelika doza anestetika . srca . n=d (nenad) i ng=g (kongo) dakle = bobak. 5. KOMPLIKACIJE 1. 3. osetljivost prema suprareninu kod sr~anih bolesnika i obolelih od tireotoksikoze. 2. ne na ranjava mesta.te{ko se podnosi lokalni anestetik. a na prve znake cirkulatornog kolapsa prekinuti anesteziju. zuba.Operaciju ne zapo~injati kod jako upla{enih i uznemirenih. Prevelika osetljivost bolesnika . zbog aplikacije manje doze i boljeg efekta. probe govora: m=b (momak). . gaze d) Povrede nep~anih lukova. 4. Ubrizgavanje gre{kom Pantocaina ili alkohola u tkivo. .S. bolesnik sa neurovegetativnim smetnjama . zuba. zamu}enost.v. Pogre{na tehnika aplikacije (ne i.bronhijalna astma. inhalaciona). RTG paranazalnih {upljina po Podvincu i lateralni RTG snimak epifarinksa (bitemporalni snimak epifarinksa). infiltraciona. ni neuralno.Pantocain ili Gingicain nanositi mazanjem a ne prskanjem. sluzavo gnojni sekret u donjem nosnom hodniku.) 6..maksimalno 1 g Novocaina. ostataka tkiva krajnika. kogo 7. 1. dedad. ni na mesta brze resorpcije. stiloidnog nastavka 61 . palpacija epifarinksa? LOKALNI NALAZ . i mesta gde se mogu izazvati refleksi va`ni za `ivot . 2. nosa i epifarinksa na bakterije i gljivice (biogram i antibiogram).DIJAGNOZA se postavlja anamnezom ali i: 1.O.uve}ane vegetacije u epifarinksu.Operaciju raditi frakcionisano: prvo desno. i{~a{enje temporomandibularnog zgloba.1 mg kod odraslih. uvule.M. jezika. Komplikacije u toku operacije a) Kolaps b) Obilna krvavljenja c) Aspiracija krvi. alergijske probe (hemijske. a adrenalina 0. mekog nepca. bubrega.

hrakanje sa uklanjanjem tromba.nekoliko ~asova posle operacije (nepodvezani ili neretrahovani i nekontrahovani ve}i krvni sudovi posle presecanja posebno kod o`iljnih i prethodnih peritonzilarnih apscesa. bubre`nog i sr~anog oboljenja Pojava poliomijelitisa * ** CISTE I BENIGNI TUMORI FARINKSA CISTE FARINKSA RETENCIONE CISTE 62 . Rano krvarenje . TH: REVIZIJA (Op{ta anestezija?) uklanjanje koaguluma i ostataka limfnog tkiva kompresija elektrokauterizacija podvezivanje krvnog suda (slobodnim koncem ili de{anom) tamponada tonzilarne lo`e suturom lukova podvezivanje a. Infekcija tonzilarne lo`e 4. nepca. Tromboflebitis vena vrata Septikemije Pneumonije i plu}ni apscesi Pogor{anje reumatskog. Paraliza facijalisa . rest tonzilarnog ili adenoidnog tkiva. Edem uvule. mirovanje i sedativ 2. Apscesi usne duplje 6.e) spazam larinksa 2. operacija u toku ili neposredno posle infekcija . ka{ljanje. kao posledica infekcije sa prethodnom povi{enom telesnom temperaturom.usled anestezije . zadnja tamponada. larinksa 5. Komplikacije posle operacije Lokalne 1. Kasno krvarenje . Parafaringealni apscesi 10. TH: TERMOKAUTERIZACIJA (ligiranje je nemogu}e) 3. ve}i krvni koagulum. 5. Otitis media acuta Op{te komplikacije 1. poreme}aj faktora koagulacije. Usled odbacivanja fibrinskih naslaga i stvaranja granulacija.”bolest osmog dana”.6-8 dana posle operacije . 3.prolazna 9. Akutno zapaljenje limfnih ~vorova vrata 7.pu{a~a. 4. carotis externae transfuzija krvi. Emfizem vrata 8. porast tenzije. 2.

RANULA CISTE TONZILARNIH KRIPTI Nastaju usled zatvaranja otvora tonzilarnih kripti. U ovako nastalim cisti~nim formacijama nagomilava se detritus. Mo`e ih biti vi{e na jednoj tonzili, posle zapaljenja tonzila. Sadr`aj je `u}kast, pastozan. TH: Incizija. TORNWALDOVA CISTA NAZOFARINKSA Tornwaldova cista ili nazofaringealna bursa Tornwald, javlja se u oko 3% svih ljudi i predstavlja perzistiranje embrionalne komunikacije izme|u kaudalnog kraja horde i nazofaringealnog epitela. Ova komunikacija se obi~no izgubi u drugom mesecu razvoja, ali mo`e i ostati i rezultovati u zapaljenju i athezijama. Cista je lokalizovana u medijalnoj liniji zadnjeg zida nazofarinksa {ire}i se ka tuberkulumu okcipitalne kosti, ima epitelni pokrov i nazofarinksnu sluznicu. Simptomatologija je razli~ita. Kada nema inflamacije, cista mo`e biti i asimptomatska. Infekcija ciste mo`e prouzrokovati nazofaringealni bursitis, "sore throat", gnojnu postnazalnu sekreciju i disfunkciju Eustahijeve tube. Tornwaldova bolest se karakteri{e se glavoboljama, ~estim infekcijama gornjih respiratornih puteva, astmom i artritisom. Dijagnoza se postavlja indirektnim i direktnim pregledom epifarinksa, ukazuje na cistu sa medijalnim udubljenjem. Treba je razlikovati od hroni~no inflamirane retencione ciste, koja nastaje kao rezultat zapaljenja limfoidnog tkiva sa pojavom nekroza i cisti~nih promena u njemu, jer se ovde radi o faringealnoj mukozi ili epitelu koji na njoj le`i. TH: antibiotici, ali i marsupijalizacija. CISTE FARINGEALNIH KRIPTI Ciste mogu nastati i u kriptama faringealne tonzile, kao posledica lo{e izvedene adenotomije ili inflamacije. U zatvorenoj kripti dolazi do nagomilavanja sadr`aja, koji je produkt zatvorenih peharastih }elija. Sadr`aj je mukozan. Kada ove ciste rupturiraju isprazne se u farinks. Ukoliko porastu, stvaraju smetnje pri disanju. Kad se zagnoje stvaraju apscese. TH: incizija i ekstirpacija. BRANHIJALNE CISTE Ciste branhijalnog {paga su retke. Poti~u od prvog i dorzalnog dela branhijalnih {pagova, ove ciste su obi~no parne, lokalizovane na lateralnom zidu nazofarinksa. Ne {ire se lateralno u meko tkivo vrata. PSEUDOCISTE Parne nazofaringealne pseudociste se javljaju kao posledica longus capitis perimyositisa. Poput intraadenoidnih cisti, pseudociste ne sadr`e epitelne elemente. BENIGNI TUMORI FARINKSA

BENIGNI TUMORI EPITELNOG POREKLA
Papilloma Javljaju se u formi pendularnih sjajnih izra{taja, neravne povr{ine, razli~ite veli~ine, na uvuli, nep~anim lukovima i tonzili. Retko se vi|aju kao {iroka papilomatoza. 63

Adenomi Tumor epitela sluzoko`nih `lezda, na nepcu, na tonzilama nalaze tvrdi ovalni, jasno ograni~eni submukozni tumori. Tumor mixtus Tumor epitela malih i velikih pljuva~nih `lezda.

BENIGNI TUMORI MEZENHIMALNOG POREKLA
Fibroma Na bukalnoj sluzoko`i ili zadnjoj strani farinksa, kao tvrd gladak tumor. Mogu narasti i praviti smetnje. Lipoma Na podu usne duplje, na usnama, jeziku, farinksu. Haemangioma Na usnicama, sa deformacijom. Chordoma Bujanje embrionalnog tkiva ostatka horde sa destruktivnim rastom. Choristoma To su kongenitalne lezije i nisu prave neoplazme. To je heterotopi~no tkivo ili aberantni ostatak histolo{ki normalnog tkiva na mestima gde je na|eno. Nazofaringealni horistom stvara nazofaringealnu opstrukciju u novoro|enih. Dijagnoza se postavlja Rtg pregledom koji pokazuje lateralni izra{taj koji nema komunikaciju sa intrakranijumom. Fibrovaskularno tkivo prekriveno ko`om i dlakama. Hamartoma Ograni~ene lezije koje se posle maturacije ne pove}avaju. Spontano rast lokalnog

tkiva.

Teratoma Grupa germinativnih }elija embrionalnog porekla, poreklom od ektopi~nog tkiva nastalog fuzijom ili gre{kom. [est puta ~e{}e u devoj~ica. Dermoidni, teratoidni i epignati. Mioma Neurofibroma Paragangliom - To je plava, pulsativna masa, submukozna, poreklom od paraganglija koje okru`uju terminalni kraj a. maxillaris u pterigopalatinskoj jami ili od nodoznih gangliona. * **

ANGIOFIBROMA JUVENILE NASOPHARYNGIS
DEFINICIJA

64

mora biti samo u nazofarinksu! Najbolji naziv - angiofibroma.

To je benigni tumor epifarinksa, koji se karakteri{e ekspanzivnim rastom i sklono{}u ka krvavljenju, ne metastazira. Gore navedeni naziv nije u potpunosti adekvatan jer se javlja i kod odraslih i ne

Javljaju se gotovo isklju~ivo u mu{karaca (opisano samo nekoliko slu~ajeva u devoj~ica), izme|u 10-20 godina starosti. Posle puberteta tumor pokazuje tendenciju da involuira. Tako|e ima tendenciju da recidivira ako se ne ukloni u celini. Naj~e{}e u Kini i Severnoj Africi. Severni evropski narodi retko oboljevaju. ETIOLOGIJA Nepoznata! Misli se da je uzrok u poreme}aju razvoja baze lobanje: - usled hipertrofije periosta - usled poreme}aja neosificirane hrskavice sfenoida ovog podru~ja Dolazi u obzir i poreme}aj u hormonalnom sistemu, jer oboljevaju mu{karci pre puberteta? HISTOLOGIJA

Angiofibromi! Stroma tumora je sastavljena od nezrelih vezivnih elemenata, koji su ispresecani mnogobrojnim krvnim sudovima. Ovi krvni sudovi ve}im delom nemaju omota~. Kod povreda imaju tendenciju da obilno krvare. Polazna mesta juvenilnog fibroma su krov epifarinksa i gornja ivica septuma koji pregra|uje hoane. BIOLO[KO PONA[ANJE Mesto porekla tumora je spoj sfenoidnog nastavka palatinalne kosti sa horizontalnim krilom vomera i korena pterigoidnog nastavka sfenoidne kosti - to je gornja granica sfenopalatinalnog foramena na zadnje spolja{njem zidu krova nosa. Tumor se odatle mo`e {iriti: Napred - na nos; Nazad - u nazofarinks; Gore - u sfenoidni sinus; Lateralno - pterigomaksilarnu jamu; ili u vi{e pravaca. Iz pterigomaksilarne jame idu napred u antrum, lateralno ka infratemporalnoj i temporalnoj jami, a gore u orbitu kroz donju orbitalnu fisuru. Intrakranijalno {irenje ide direktnom ekstenzijom na dva na~ina: 1. od sfenoidnog sinusa kroz sela turcika (medijalno prema karotidnoj arteriji i lateralno prema hipofizi) i 2. kroz pod srednje lobanjske jame (napred od foramena laceruma i lateralno od kavernoznog sinusa) KLINI^KA SLIKA 1. Progresivna nazalna opstrukcija - lagan rast sa postepenim zatvaranjem prohodnosti hoana - bolesnici se `ale da sve te`e i te`e di{u na nos. 2. U~estale te{ke epistakse - dovode do anemije bolesnika. 65

tumor epifarinksa i eventualne promene na paranazalnim {upljinama i bazi lobanje. Pa`ljivo tu{irati zbog krvavljenja.bitemporalni profil epifarinksa . transverznog mijelitisa. bolji prikaz i ekspanzija. . maxillaris sa iste strane.baze lobanje po Hirtzu . Jednostrani otok lica . Palpacija epifarinksa: tumor ~vrsto elasti~ne konzistencije.mo`e nastati otitis secretoria. 6. Pregled farinksa: nekad spu{teno meko nepce.se javlja kao posledica prodora tumora u meka tkiva lica kroz paranazalne {upljine ili fossa pterygomaxillaris) 7. carotis internae ili kontralateralni spolja{nji karotidni sistem (ili oba). tako da tumor bude u intimnoj vezi sa meningama ili kranijalnim `ivcima (V). sivkast ili crveno ljubi~ast tumorski izra{taj na ~ijoj povr{ini su obi~no razgranati krvni sudovi. slepila. Ponekad tumor koji se spu{ta iz epifarinksa. re`njevit. . Po neki put se kroz nos mo`e videti u epifarinksu tumorski izra{taj ili je ovaj prisutan u nosnim hodnicima. Rhinolalia clausa .`ablje lice . a dominantna je a. Radi se kod eventualne suspektne intrakranijalne ekspanzije i kandidate za preoperativnu embolizaciju i to: selektivna arteriografija a. {to izaziva jake glavobolje. timpanometrija: konduktivno o{te}enje sluha. usled prodora tumora u orbitu dolazi do poreme}aja polo`aja i pokretljivosti o~nih jabu~ica. Prednja rinoskopija: endonazalno dosta sluzavognojnog sekreta. CT epifarinksa: NMR epifarinksa: Arteriografijom se procenjuje stepen snabdevenosti krvlju tumora.tumor pritiska na u{}a tube . hemiplegije.paranazalnih {upljina u dva pravca .zbog ekspanzivnog rasta ovih tumora mo`e do}i do prodora kroz bazu lobanje u lobanjsku jamu (preko sfenoidnog sinusa). Anamneza: progresivna opstrukcija i recidiviraju}e epistakse koje se te{ko Op{ti status: gracilna gra|a. Glavobolja . Audiometrija.usled zapu{enosti epifarinksa dolazi do poreme}aja govora. Frog face . III.proptosis. 4.radi se tek na kraju jer nosi rizik od smrti. 5. Arteriografija nije neophodna u svim slu~ajevima .3. Nagluvost . 8. IV.usled prodora tumora u paranazalne {upljine i nos dolazi do pro{irenja korena nosa. Dislokacija o~nih jabu~ica . ukoliko tumor nije prodro u endokranijum. infantilni sekundarno seksualni status. maxillaris 48 h pre operacije. VI kranijalni nerv mogu biti zahva}eni. usled pritiska tumora. Tako|e II. Vr{i se arteriografija sliva a.tomografija paranazalnih {upljina. DIJAGNOZA zaustavljaju. Biopsija ne! Rengen: Arteriografija: Laboratorija: Serum: Hiperprodukcija 11-oksi-keto steroida (`enski hormon nadbubrega) Hipoprodukcija 17-keto-steroida (mu{ki hormon nadbubrega) 66 . Inspekcija: izgled lica. Zadnja rinoskopija: gladak. mo`e dovesti do purulentnog sinusitisa.

Radijum . Wilsonu. uti~u na kapacitet krvavljenja. Vaskularni kanali su razli~ite veli~ine i pokriveni endotelnim }elijama koje le`e direktno nasuprot stromalnim }elijama. poreme}aj razvoja kosti lica usled zra~enja mladog organizma.po Moureu. 10-20% intrakranijalnog {irenja uvek ekstraduralno 10-18% recidiva 67 . Zra~enje (TCT 30-35Gy. Hormonska terapija .Chandler. P. Kraniotomija .rinotomija 8. {irenje gore. 2.HISTOLO[KI: Bogata vaskularna mre`a u fibroznoj stromi. TERAPIJA: 1. I IIA IIB IIC III tumor ograni~en na hoane i/ili krov nazofarinksa minimalno lateralno {irenje kroz sfenopalatinski foramen u pterigomaksilarnu fosu ispunjena pterigomaksilarna fosa. Ro. Transmandibularno 6. Facijalni degloving 9. Odsustvo glatkog mi{i}nog sloja izme|u dva tipa ovih }elija. velike neinvoluisane adenoidne vegetacije.androgeni radi ubrzavanja sazrevanja i postizanja regresije tumora 13. kasnije endokranijumski prodor i krvavljenja uzrok smrti. 3. Transhioidno 5. PROGNOZA: Dobra rano. Transzigomati~no 7. pomeren zadnji zid antruma.po C. erozija kosti ili orbite {irenje kroz pterigomaksilarnu fosu u obraz i temporalnu fosu intrakranijalno {irenje DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA: Antrohoanalni polip (mekan). Hemioterapija sistemska 14. 1984. Incizija kroz gornju usnu i du` bukogingivalnog sulkusa 10. Lateralna rinotomija . Elektrokoagulacija tumora (u vi{e seansi?) 11. chordom i teratom imaju ekspanzivni rast. Transpalatalno . Konzervativna terapija kada tumor nije mogao operativno da bude uklonjen . Transoralno 4. atrofi~ni rinitis.Po uklanjanju hormoni se normalizuju! Znaci anemije! PH . KLINI^KA KLASIFIKACIJA . osteomijelitis 12.transfuzija.skleroziranje tumora).

starosti. a koja su zna~ajna za patogenezu nazofaringealnog karcinoma: 1.Plo~asto slojevit epitel je skvamocelularni epitel. Skleroterapija * ** MALIGNI TUMORI EPIFARINKSA EMBRIOLO[KE SPECIFI^NOSTI Nekad se smatralo da meko nepce odvaja farinks od nosne {upljine i da je nosni deo `drela produ`etak nosne {upljine. Za vreme fetalnog `ivota postoji postepen prelaz cilijarnog u plo~asto slojevit epitel u donjim partijama nazofarinksa.Tranzicionalni ili intermedijarni epitel. pa propagiranje malignog procesa mo`e da bude u pravcu baze lobanje i endokranijuma. . Do definitivnog postavljanja dijagnoze malignog tumora epifarinksa pro|e po nekoliko meseci. ali prava skvamozna metaplazija se javlja samo postnatalno. . HISTOLO[KE SPECIFI^NOSTI . .Submukozno limfno tkivo. Lokalna simptomi su oskudni i dugo vremena ne skre}u pa`nju pacijenta i lekara. Ovaj prelazni epitel odvaja plo~asto slojevit od cilijarnog epitela na krovu i lateralnim zidovima epifarinksa. Prekanceroze su pra}ene hiperplazijom atipi~nih }elija i skvamoznom metaplazijom cilindri~no trepljastog epitela (EBV). Mesta preskvamoznih promena se mogu povremeno na}i na krovu epifarinksa. orbite i uva. na zadnjem zidu."limfoepitelijalna" sluznica. Ovaj epitel je uglavnom nekeratinizovan osim u dubokim kriptama. Ovaj epitel je nekeratinizovan sa {irokim oblastima metaplazije u plo~asto slojevit epitel. Sluznica nazofarinksa se razlikuje od ostalog respiratornog epitela gornjih disajnih puteva. jer u vezivu ispod cilijarnog cilindri~nog epitela nalaze bogate nakupine limfnih }elija . Endodermalnog porekla je deo ispred Eustahijeve tube (lateralni zid nazofarinksa). limfoidno tkivo 68 . ne retko biva zapostavljen. Krioterapija 16. koja dovodi do brzog obostranog metastaziranja u vrat. Uz ovo i pregled epifarinksa. ULTRASTRUKTURNE KARAKTERISTIKE Tri su zna~ajna elementa koja se posmatraju elektronskim mikroskopom. Proces keratinizacije se javlja u drugim delovima sluznice epifarinksa uglavnom u osoba posle 50 god. cilijarni epitel 2. Simptomi susednih regija ~esto dominiraju klini~kom slikom u odnosu na primarnu leziju. ANATOMSKE SPECIFI^NOSTI Epifarinks je anatomski u intimnom odnosu sa mnogim va`nim strukturama. a proboj u okolinu ote`ava terapiju i prognozu. LIMFOTOK I IZGUBLJENO VREME Postoji bogatstvo limfne mre`e i ukr{tenost limfnih puteva. a epitelnog porekla je deo iza Eustahijeve tube. Me|utim. bazalna membrana (}elije bez nje vi{e maligne) 3.Cilindri~ni trepljasti epitel respiratornog tipa.Kod asimptomatskih sa rezidualnim ili recidivalnim oboljenjem bez terapije zbog prirode angiofibroma da spontano regredira? 15. granica izme|u ova dva dela embriolo{ki le`i ispred u{}a Eustahijeve tube.

genetska 3. Lokalno se tumor {iri: u nosnu i paranazalne {upljine.dobro (G1) . mogu}e je da drugi predstavljaju sekundarno {irenje i zahvatanje parotide od okultnih nazofaringealnih karcinoma. meka tkiva. ali ona do sada nije zabele`ena. ETIOLOGIJA 1. jetru i plu}a. Limfati~ko {irenje preko bogatog submukoznog pleksusa je inicijalno u retrofaringealne. Tako|e mogu rasti sa krova. prisutna je skvamozna diferencijacija. Uglavnom unilateralni. Eustahijevu tubu.sinus Morgagni.keratiniziraju}i karcinom. Tumor ima lokoregionalni invazivni karakter. Blizu baze lobanje mi{i}ni zid je nekompletan. orofarinks. To je tumor morfolo{ki sli~an drugim karcinomima donjih respiratornih puteva. spolja{nji faktori MORFOLOGIJA I BIOLO[KO PONA[ANJE Morfolo{ki su: ulcerativni. Subepitelno vezivno tkivo je ispunjeno brojnim malim limfocitima. ali i plazmocitima. Uski kontakt i ponekad diskontinuitet okolnih }elijskih membrana je uo~en izme|u epitelnih elemenata sa infiltracijom limfocita. intercelularni mostovi i/ili keratinizacija. kroz koji Eustahijeva tuba ulazi u nazofarinks. ko{tane i kranijalne {upljine. spojne i jugulodigastri~ne noduse i du` unutra{njeg jugularnog lanca u spinalni akcesorni limfni lanac. Dakle. usnu {upljinu. Citoplazmatski mostovi izme|u epitelnih i limfnih }elija mogu imati zna~ajnu fiziolo{ku funkciju emperipoleze limfocita od strane epitelnih }elija.Rosenmüllerova jama i Eustahijevo u{}e. Dok neki ovakvi tumori vode poreklo od parotide.Izme|u bazalnih }elija epitela su mali limfociti koji se mogu videti pri prolasku kroz bazalnu membranu. retko sa prednjeg ili donjeg zida. bilo levo ili desno.Klasifikacija (Schanmugaratnum. Naj~e{}i polo`aj: lateralni zid nazofarinksa posebno faringealnog recesusa . Ova veza je vrlo va`na zbog tumorskog penetriranja sluznice i aponeuroze da bi u{ao u lateralnu bazu lobanje.) (isklju~eni karcinomi drugog . HISTOPATOLOGIJA SZO . sa o~iglednom po jednim autorima ili minimalno vidljivom keratinizacijom po drugima. Unutra{nja granica dubokog dela parotidne `lezde je anatomski u uskoj vezi sa lateralnim faringealnim recesusom i mo`e se zavla~iti duboko do lateralnog zida farinksa. Sobin . Udaljeno {irenje u kosti. virusna 2.1986. ostavljaju}i mali defekt .srednje (G2) . parotidnu `lezdu. Postoje tri stepena diferenciranosti: . otuda visoka frekvencija nediferentovanih karcinoma parotidne `lezde sa morfolo{kim izgledom nazofaringealnog karcinoma. vegetantni i infiltrativni tumori. Ca planocellulare (skvamocelularni) keratoides (25%) . orbitalne {upljine.salivatornog porekla) MALIGNI EPITELNI TUMORI 1. retikularnim }elijama i fibroblastima koji produkuju kolagene fibrile.slabo (G3) 69 .

(63% . ”Transitional” cell carcinoma . sa brojnim ne-neoplasti~nim T limfocitima izme|u tumorskih }elija Anaplasti~ni karcinom Karcinom vretenastih }elija sli~an sarkomu Schminckeov karcinom sa izolovanim }elijama Clear cell carcinoma sa praznom citoplazmom 4. Hrskavice i kosti . Mekog tkiva .limphoma Non-Hodgkin i M. 70 .nekeratiniziraju}i. UCNT (nediferentovani karcinom nazofarinksnog tipa) . Ca planocellulare nonkeratoides (12%) .hondro i osteosarkom 3. imunohistohemijski keratinska antitela (Kl1 marker za keratin).naj~e{}i) nejasne }elijske granice. Hodgkin MALIGNI TUMORI ME[OVITOG POREKLA Maligni melanom POTREBNE NAPOMENE Nema dokaza mucinske sekrecije ili `lezdane diferencijacije u bilo kom od prethodnih histolo{kih tipova.(G4) . Limfnog tkiva . Svi tipovi karcinoma. pu{enje bogato nitrozaminima. BW46 HLA.2.B-SIN2 antigena i tumora.morfolo{ki sli~an urotelu Schneiderian karcinom Regaud karcinom . Metastatski epitelijalni tumori u epifarinksu MALIGNI TUMORI MEZENHIMALNOG POREKLA 1. uklju~uju}i i nekeratiniziraju}e i nediferentovane karcinome infiltracije. a nedostatkom protekcije vitamina C procesima nitrozifikacije. Ovo je morfolo{ki heterogena grupa koja uklju~uje: ”Limphoepithelioma” su nekeratinizovani ili nediferentovani nazofaringealni karcinomi (2 i 3). sa }elijama jasnih ivica. sincicijalni prikaz.solidni tip Adenokarcinom Cilindrom Mukoepidermoidni karcinom 3. Subpodela je korisna sa prognosti~kog aspekta u odnosu na stepen limfocitne bez dokaza skvamozne diferencijacije svetlosnim mikroskopom. Epidemiolo{ki ovi tumori su ~e{}i u mu{kih osoba 40-60. HLA . godine starosti. bez skvamozne diferencijacije. posebno ~esti u ju`nih populacija Kineza usled dijete slanom ribom kod Kineza i visokim procentom dimetil nitrozaminima. EPIDEMIOLOGIJA Veza HLA-A2.fibro i rhabdomiosarkom 2. pokazuju konstantno dokaze o ovom elektronskim mikroskopom.

kombinovani .18% 3.okultni primarni tumor sa ranim metastazama na vratu . hipofarinks.primarni tumor Tx . Neel.T3 je: a . BRA.nema znakova primarnog tumora Tis . SKI.Ca in situ T1 .orbita.KLINI^KA KLASIFIKACIJA 1.isto kao i AJC.20% 2. ali ne uklju~uje kranijalne nerve u T4 stadijum Ho-klasifikacija . lokalno invazivni . MAR (ko{t. PLE. ili meka tkiva van faringobazilarne fascije (van epifarinksa) i jedan ili vi{e kranijalnih nerava ili oba N i M kao i za ceo farinks .kranijalni nervi d .ispod baze lobanje pod sfenoidnog sinusa b . {irenje. OSS. PER.baza lobanje c .dva polo`aja (zadnje gornji i lateralni zid) T3 . 2. .jedan polo`aj u nazofarinksu ili tumor nije vidljiv (pozitivna samo biopsija) T2 . HEP. Polo`aj. sr`).prognosti~ki faktori (Simptomi >7. 3. M (PUL.kosti lobanje. LYM. Delovi (zidovi) epifarinksa po TNM klasifikaciji: • zadnje gornji zid (od nivoa spoja tvrdog i mekog nepca do baze lobanje = od mesta projekcije slobodne ivice mekog nepca du` baze lobanje do gornje ivice hoane) • dva lateralna zida (uklju~uju}i torus tubarius i Rosenmülerovu jamu • donji zid (gornja povr{ina mekog nepca) Napomena: ivice hoanalnog otvora i zadnja ivica vomera pripadaju nosnoj {upljini! T . OTH (drugo)) (dakle engleske. infratemporalna jama TNM klasifikacija 4.TNM. AJC . 1986. Godine >40) Karcinomi epifarinksa se manifestuju u tri klini~ka tipa: 1. metastatski .naj~e{}a UICC .62%! SIMPTOMATOLOGIJA • • • • Nazalni Nodalni Neurolo{ki Otolo{ki 71 . a ne latinske skra}enice).zahvatanje nosa i/ili orofarinksa T4 . Titar 1:7680.primarni tumor se ne mo`e odrediti T0 .

1/2 u po~etku. kateterizacijom tube ne pobolj{anje ve} pogor{anje) 4. [irenje napred . okcipitalne glavobolje . Epistaxis (ulceracija tumora . (T4) Trotterov trijas: otalgija. uvu~ena bubna opna . neuralgija usled oduzetosti V2 i jednostrana paraliza Faza simptoma udaljene invazije i metastaza Uz simptome prethodne faze javljaju se i simptomi i znaci {irenja tumora van epifarinksa u okolinu. patolo{ki iscedak) 3. povremena neznatna krvavljenja iz nosa. autofonija. jednostrane glavobolje.starije osobe sa spontanim krvavljenjem!) 2.niz zadnje i bo~ne zidove epifarinksa {irenjem u mezofarinks postaje vidljiv . refleksni bol u uvu. lake smetnje od strane tube auditive.mo`e trajati mesecima (T1-T2) Laki bolovi u uvu.u nos i etmoidni labirint Opstrukcija nosa Epistakse Purulentna i sangvinolentna sekrecija Anosmija Foetor ex nasi . progresivna unilateralna. mekog nepca (IX i X). povremeno ose}aj stranog tela u epifarinksu. u vratne limfne noduse i u udaljene organe.na meko nepce i zadnje nep~ane lukove Rinolalia usled nepokretnosti nepca zbog infiltrata Ote`ano gutanje i vra}anje hrane na nos Ote`ano disanje usled opstrukcije mezofarinksa (u dece po potrebi traheotomija) 72 . zujanje. Nagluvost (opstrukcija nazofaringealnog u{}a.izgubljeno vreme .(opstrukcija epifarinksa i infiltracija mekog nepca rhinolalia clausa).u orbitu preko etmoida Egzoftalmus Dislokacija bulbusa lateralno i ograni~ena pokretljivost Slabljenje vida [irenje dole .sekretorni otitis. Zapu{enost nosa (vegetantan tumor ispunjava lumen epifarinksa. Poreme}aj govora .da li bi se dijagnostikovao? Faza simptoma lokalne invazije (T2-T3) 1.Tiha faza .

jezikom). Mogu}i su poreme}aji inervacije mekog nepca.napred preko prednjeg okrajka parafaringealnog prostora koji je bez va`nih anatomskih struktura (vezivo) na fosu pterigopalatinu gde infiltri{e ganglion pterigopalatinum i n. sa niskom perifernom paralizom n. naj~e{}e u ekstrakranijalnom (parotisnom) delu toka. [irenje lateralno . III. V. VI . X.tako|e je retko zahva}en jer je dosta pozadi IX. VI . jugularis internu.foramen jugulare XII .re|e je oduzet i to obi~no kod masivnih tumora u terminalnoj fazi bolesti. daju}i .Jednostrana paraliza svih 12 nerava .usna duplja sa anesteziju i motornu paralizu jezika. maxillaris. XI . farinksa.meatus acusticus internus IX. cervikalni Sy . amaurosis. a iza pterigoidnih mi{i}a infiltri{e parotidnu lo`u sa pljuva~nom `lezdom daju}i suvo}u usta. i parotidni limfni nodusi. V1.U terminalnoj fazi postoje znaci intrakranijalne hipertenzije zbog masivnog prodora tumora u endokranijum.canalis n. neuralgija maksilarnog `ivca. a jo{ vi{e lateralno infiltri{e fosu infratemporalis sa n.hipotalamus sistema. tahikardiju i digestivne tegobe. XI i XII . carotis externae i v.foramen rotundum ossis sphenoidalis V3 .lamina cribrosa ossis ethmoidalis II .zahva}eni su ~e{}e u parafaringealnom prostoru i foramenu jugulare nego u intrakranijalnom delu.fissura orbitalis superior V2 .po sredini i pozadi na retrostiloidni deo parafarinksnog prostora gde infiltri{e a.foramen opticum ossis sphenoidalis III. 73 . II. I . mandibularisom kome se u ni`im partijama priklju~uje i chorda tympani pa nastaje anestezija i neuralgija (V3 . VIII . jugularis externe. IV.nastavak {irenja put lateralno kroz mi{i}e stiloidne pre~age ili iznad ili ispred njih. facialisa.su infiltrisani prodorom tumora u srednju lobanjsku jamu (petrozna i sfenoidna kost). suvo}a usta i poreme}aj ukusa.Garcin sindrom. nepca. IV. X. carotis i v. temporalne glavobolje i anestezija lica. hypoglossi na rubu foramena magnuma I . [irenje nagore Tumor infiltri{e donju stranu baze lobanje unutar pripoja faringobazilarne fascije (unutar epifarinksa) ili van njenog pripoja po{to se prethodno pro{irio na parafaringealni prostor i/ili infratemporalnu jamu.. VII .oftalmoplegija zahva}ene strane.Psihoneurotski sindrom (Padovan . VIII . Kranijalne nerve infiltri{e sa donje strane baze lobanje u kanalu u kom napu{taju lobanju ili u samoj lobanji. oduzetost mi{i}a `vakanja. a. . daju}i anesteziju i neuralgije (V2).infiltrisan je obi~no prodorom tumora u etmoid. .Horner. pod slikom Jacod sindroma .foramen ovale ossis sphenoidalis VII. nosa i usta. duboke limfne noduse vrata i naro~ito nerve IX-XII. larinksa i jezika. . suvo}u o~iju i nosa.Lipozen~i}) nastaje usled o{te}enja hipofiza . Dalje put lateralno infiltri{e pterigoidne mi{i}e daju}i trizmus (ili motorna grana V). larinksa.

nekad su limfni nodusi ogromni a da nema drugih izra`enijih simptoma. eho jetre) 7. Retrofaringealni limfni no-dusi nisu palpabilni ali indirektan znak je bol pri podizanju glave i istezanju vrata! Udalje-ne metastaze u oko 50% slu~ajeva UCNT-a u kost. lateralni snimak epifarinksa i po potrebi tomografija baze lobanje po Hirtzu i po potrebi tomografija paranazalnih {upljina po Podvincu i po potrebi tomografija plu}a. direktnom epifaringoskopijom sa velotraktorom i fiberoptikom * biti pripravan i spreman za Bellocq tamponadu * biti siguran da nije juvenilni angiofibrom * materijal uvek gleda isti specijalista patolog * ako je materijal uzet u drugoj ustanovi: plo~ica.probatorna ekscizija indirektnom epifaringoskopijom u lokalnoj anesteziji (evidentan veliki tumor) . kosti Rtg . klini~ki i PH nalaz.KKS. rotundum i spinosum i infiltrovanjem i razaranjem kosti . koji se ispituje na virusne markere. plu}a. 1. Anamneza Inspekcija i palpacija Prednja i zadnja rinoskopija Biopsija 5. Za kliniku i prognozu zna~ajno da li je paralizovan nerv zahva}en u vratu adenopatijom retrostiloidnog dela parafarinksnog prostora. STANDARD DIJAGNOSTI^KE OBRADE . bilateralno. 74 . Va`no je razlikovati zahva}enost ko{tanih delova nazofarinksa unutar faringobazilarne fascije (pterigoidni nastavci i pod sfenoidnog sinusa) od zahvatanja kosti van epifarinksa.eksploracija epifarinksa u op{toj anesteziji.Regionalne metastaze u dubokim limfnim nodusima vrata su vrlo ~esto (u vi{e od tre}ine slu~ajeva. To je naro~ito izra`eno kod UCNT tumora kod `ena.audiometrija i timpanometrija CT i NMR . lobanje. jer ovo drugo ima lo{iju prognozu. 12. bubrege. 8. 10. analize jetre Oftalmo-neurolo{ki pregled Internisti~ki pregled Stomatolo{ki pregled . 11.kireta`a epifarinksa Beckmanovim no`em . analize urina.10 cm3 sve`e krvi iz kubitalne vene. Maligna adenopatija u limfnim ~vorovima ispod nivoa klavikule smatra se udaljenom metastazom (M1). 3. scintigrafija kostiju. centrifugira i izdvoji serum. odnosno baze lobanje u u`em smislu re~i (npr. Prodor tumora u endokranijum ide preko otvora na bazi lobanje (foramen lacerum sa fibrocartilago basilaris). 2. rano i ~esto obostrano) prvi znak bolesti zbog koga se pacijent javlja lekaru. 9. - 6.tela sfenoida preko sfenoidnog sinusa i sele turcike ili lak{e preko velikih krila sfenoidne kosti. u prolazu kroz ko{tani kanal baze lobanje ili u lobanji. velika krila sfenoida).u aksijalnoj i frontalnoj ravni (epifarinksa. Laboratorija Imunologija . foramen jugulare. Audiolo{ka obrada . 4. jetru i slezinu.TM zglob.

UCNT ima posebno podmukao tok. limfomi se le~e primarnom polihemioterapijom samo ako su diseminovani. a da nema simptoma primarnog tumora. Ima ga i u tonzili. nema veze sa pu{enjem i alkoholizmom.najve}a u~estalost na jugoistoku Azije.odre|ivanje HLA tipizacije . LE^ENJE MALIGNIH TUMORA EPIFARINKSA Le~enje malignih tumora epifarinksa je u domenu radiologa i hemioterapije.pre}i na sekundarnu tj. srednja u~estalost u Africi i mediteranskim zemljama.IgA i IgG titar antitela na viralni kapsidni AG (VCA) i difuzni rani antigen (EAD). a najvi{e 8 indukcionih ciklusa. U vi{e od tre}ine obolelih jave se metastaze u cervikalnim limfnim nodusima pre svih drugih simptoma prisustva tumora u farinksu.tumor je rezistentan na hemioterapiju pa treba pre}i na radioterapiju i to telekobalt (brahiterapija) preko 2 75 . a mala u~estalost van tog podru~ja. Za procenu odgovora tumora na primarnu. pa se kod metastaze nediferentovanog karcinoma ili UCNT-a.ko{tana sr` POSEBNE KARAKTERISTIKE UCNT-a On ~ini grupu sa posebnim odlikama koje se manifestuju na epidemiolo{kom. Varijante odgovora tumora na primarnu hemioterapiju: 1. UCN T Hemioterapija je primarni pristup u le~enju UCNT-a. Biopsija . 6 nedelja posle zavr{etka primarne radioterapije ili posle polihemioterapije. virusolo{kom i imunogenetskom planu: .odre|ivanje virusnih markera u perifernoj krvi 13.nastaviti jo{ 1-2 indukciona ciklusa (ali ne vi{e od 8) pa dalje nastaviti sa hemioterapijom odr`avanja i reindukcije. 3.posebna geografska rasprostranjenost . Sli~an tretman se u novije vreme daje samo slabo diferentovanim planocelu- larnim karcinomima. Rano daje udaljene metastaze. larinksu pa i {titnoj `lezdi. sekundarnu ili tercijarnu hemioterapiju potrebno je da pacijent primi bar dva ciklusa odgovaraju}eg terapijskog re`ima. tercijarnu hemioterapiju. . .oboljevaju uglavnom `ene i deca. U ve}im centrima ove pojave imaju mesto u standardu dijagnosti~ke obrade tumora epifarinksa i limfadenopatija vrata nepoznate etiologije. . Za razliku od ostalih tumora epifarinksa le~i se primarnom hemioterapijom. tumor i dalje naglo raste (porast ve}i od 25%) .UCNT mo`e pote}i i iz drugih delova gornjeg disajnog puta (nos). postignuta je remisija .dokazana je konstantna veza sa Epstein-Barr virusom koja se manifestuje prisustvom antitela na ovaj virus u krvi obolelog i prisustvom virusnih markera u }elijama tumora i krvi obolelog. 2. de{ava se da limfni nodus bude i N3. pored epifarinksa ispituju i ovi organi! . .. rast tumora je usporen (maksimalni porast tumora je do 25% u toku hemioterapije) . Primarna (indukciona) hemioterapija se sprovodi uz redovne ORL preglede na konzilijumu do maksimalno postignutog terapijskog odgovora ili do postizanja kompletne remisije. Hirurgija se odnosi uglavnom samo na metastatske depozite u vratnim limfnim limfonodusima i to onda ako postoje palpabilni limfonodusi.

Ako metastaza nije operabilna: a. RECIDIV PRIMARNOG TUMORA .primarni tumor i limfni nodusi su prvo zra~eni {irokim poljem na LINAC-u ili TCT-u sa 40 Gy. bez obzira ima li palpabilnih limfnih nodusa. U oba slu~aja uslov je da pacijent nije prethodno primio punu tumorsku dozu. Ako nije operabilno pre}i na radioterapiju (telekobalt ili elektronski transkutano) do doze od 40 Gy. on u slede}e 2 godine ne sme biti zra~en niti le~en hemioterapijom! 4 ciklusa HTH + RTH + 4 ciklusa HTH ili 8 ciklusa HTH + RTH REST (REZIDUA) METASTAZA U CERVIKALNIM LIMFNIM NODUSIMA: Operisati ako je operabilno. RECIDIV METASTAZA U CERVIKALNIM LIMFNIM NODUSIMA .Brahiterapija do pune terapijske doze od 65-75 Gy ili hemioterapija. Potom nastaviti sa prekinutom hemioterapijom. Kada primi punu tumorsku dozu zra~enja (75 Gy). Po primljenoj dozi u~initi procenu reagovanja na konzilijumu.nastaviti do pune tumorske doze od 65-75 Gy. Po{to srednji i donji jugularni limfonodusi tada dobijaju 50 Gy.brahi terapija. Transkutano zra~enje (elektroni) do pune tumorske doze sa `ari{nim predoziranjem b. Ili. ako pacijent nije ve} primio punu tumorsku dozu zra~enjem + ako je recidiv nastao posle pune tumorske doze kada nema mogu}nosti druge terapije osim simptomatske. 1980.Paris.dobar odgovor . a u slu~aju palpabilnih limfonodusa zra~eni su lokoregionalno . Potom se mo`e nastaviti sa prekinutom hemioterapijom . a potom su zra~eni samo nodusi na vratu sa su`enim poljem na BETATRONU sa TD 20-30 Gy."Sandwich" terapija. posle kontrole se ide do pune tumorske doze zra~enja. .slab odgovor ili radiorezistencija tumora . Primarno radioterapija Telekobalt .pre}i na hemioterapiju. 76 .Operacija ako je metastaza operabilna. Endocuri terapija (Ir 192) . bar 6 nedelja posle zra~enja. Ako su palpabilni limfni nodusi van polja pune doze dopuniti dozu na njih do 40 Gy. PLANOCELULARNI KARCINOM EPIFARINKSA Zastareli (?) protokol instituta Gustave Roussy. A. Villejuif . B. Tumori epifarinksa bez palpabilnih limfonodusa zra~eni su lokalno sa TD 40-70 Gy. . ako su palpabilni. .40 Gy iz 2 lateralna polja. na njih je potrebno upotrebiti dodatni izvor zra~enja u ja~ini od 10-15 Gy.lateralna polja na epifarinks i vratne limfne noduse. u punoj tumorskoj dozi (65-75 Gy) sa kontrolnim pregledom na konzilijumu posle primljenih 40 Gy.

zapaljenja i metastaze.Primarno hemioterapija u slede}im slu~ajevima: 1. Rhabdomiosarkom To je tumor koji polazi naj~e{}e sa lateralnog zida.pojedina~no ili u obliku mijelomatoze. To je embrionalni tumor ili tumor male dece.scintigrafija jetre . udaljene metastaze gde lokalno zra~enje nema smisla 3. ulazi u sfenoidni sinus. Polazi sa baze lobanje. koji se pojavljuje u mladih osoba i {iri limfnim putem sa metastazama u kostima. Fibrosarkom Ovaj tumor je sli~an juvenilnom fibromu.Rtg pasa`a creva . sa dosta guste sluzi u lumenu. kompresija baze lobanje i mozga. kompri- 77 . Izaziva krvavljenja. gde internista posle standardne obrade utvr|uje pro{irenost bolesti. Limfomi kao diseminirani malignomi su u nadle`nosti konzilijuma za limfome. Kribriformni tip tumora je adenocisti~ni karcinom ili cylindroma. ranije nazivani retikulosarkomi.internisti~ki pregled . velike neoperabilne metastaze na vratu OSTALI MALIGNI TUMORI EPIFARINKSA Adenokarcinomi To su retki karcinomi i poti~u od epitela sluzoko`nih `lezda. proliferacija angioblasta sa diferencijalnom dijagnozom ka angiosarkomu.derivati popre~noprugaste muskulature. }elije su bizarne. infiltrira lobanju.plasmocytoma .KKS sa leukocitarnom formulom . nodozno papilaran ili kribriforman oblik. Myeloma multiplex . Pored nazofarinksa mo`e se javiti u sakrokokcigealnoj regiji. Imaju polipozni. U slu~aju diseminiranosti van vrata (IIE) odre|uje polihemioterapija ili "mantle" radioterapija uz eventualnu zra~nu terapiju na rest tumora. Limfomi Re|e su od karcinoma i dele u dve poznate kategorije: Morbus Hodgkin i NonHodgkinski limfomi. lobanjsku {upljinu.biohemijske analize (serumska alp i/ili gama gt) .mo`e se pojaviti na bilo kom mestu u medijalnoj liniji koja deli telo na dve polovine.punkcija kosne sr`i . Prodire u bazu lobanje i orbitu. brzo infiltrira nosne {upljine i sinuse. Hondrosarkom Chondroma . poreklom neociti . sa velikim jedrom i eozinofilnom citoplazmom. Naj~e{}i su histiocitni. Minimum dijagnosti~kog standarda podrazumeva: . orbitu. slabo diferentovan planocelularni karcinom (analogno sa UCNT-om) 2. pa se tek na osnovu toga odre|uje terapija.CT abdomena U slu~aju IE stadijuma (primarna lokalizacija u `drelu i istostranu stranu vrata) daje se radioterapija na vrat (40 Gy) uz stalno pra}enje eventualne pojave tumora i u drugim organima (znaci klini~ke ili biolo{ke evolucije).

* ** PARAFARINGEALNI TUMORI PARAFARINGEALNI PROSTOR 1. styloglossus m. krvari. vagus (X) f) N. ovaj prostor se delom nalazi i unutar parotidne lo`e. stylohyoideus c) Stilofaringealna fascija m. tensoris tympani d) A. • bliskog kontakta sa velikim krvnim sudovima. Zatim. Nalazi se spolja od bo~nog zida `drela. tensoris veli palatini stablo N. infekcija je ~esta.mira mezencefalon. Pripada dubokom bo~nom predelu lica. • izbora hirur{kih metoda. cervikalnim ganglionom. pharyngea ascendens e) A. Tumor je lobularan. Predstiloidni ili bo~ni krajni~ni prostor (paratonzilarni prostor): > odozdo zatvoren prema vratu! a) M. Stiloidna pre~aga: a) Processus styloideus b) Mi{i}i: m. Parafaringealni prostor je trostrano prizmati~nog oblika. styloglossus b) N. carotis interna b) V. a ispred popre~nih nastavaka vratnih pr{ljenova. Zadstiloidni prostor: 78 . pterygoideus medialis * zajedni~ko N. • veoma te{ke dijagnostike.anatomske lokalizacije. predki~menih i skalenskih mi{i}a i predki~mene fascije. nervima. a }elije vakuolizovane . stylopharyngeus 2. hypoglossus (XII) h) Truncus sympathicus TUMORI PARAFARINGEALNOG PROSTORA Tumori parafaringealnog prostora predstavljaju veoma kompleksno podru~je u ORL zbog: • topografsko . Prednjim delom le`i unutar oba pterigoidna mi{i}a. Ovaj prostor se spu{ta od baze 3.cellulae physaliphorae. jugularis interna c) Nodi lymphatici cervicales profundi d) N. • polimorfne gra|e. jer vode poreklo od razli~itih tkiva. Ulcerira. odnosno od podslepoo~nog predela. palatina ascendens f) Vene pratilje > odozdo otvoren prema vratu! a) A. glossopharyngeus (IX) e) N. accesorius (XI) g) N. glossopharyngeus (IX) c) N.

U parafaringealnom prostoru obi~no nastaju primarni benigni i maligni tumori. a poti~u od faringealnog produ`etka dubokog re`nja parotide. 79 . Naj~e{}e su me{ovitog tipa.punkcija tumora i citodijagnostika se danas smatraju zastarelim i retko se sprovode. . . gornji simpati~ki ganglion sa simpati~kim trunkusom.palpacijom se ose}a inkapsulirani. n. DIJAGNOZA: . bezbolni tumefakt.sluznica intaktna i bez ulceracija. @lezdani me{oviti tumori se sre}u u prestiloidnom delu. ograni~eni. SIMPTOMI: . n. Maksilofaringealni deo je stiloidnom pre~agom podeljen na: prednji. palatina ascendens sa istoimenim venama. nazad i prema dole.biopsija ex tempore se vr{i sa ograni~enim rezultatima posebno kod tumora `lezdanog tkiva. ganglionarni i vaskularni u najve}em broju polaze iz zadstiloidnog dela. . . . dok nervni. tonzila pomerena unutra. . Tumori su slede}eg porekla: . Tumori prestiloidnog prostora Naj~e{}e su `lezdanog porekla. cervikalni deo.sijalografija.bol je neznatan i iradira u uvo. a simptomatologija oskudna. retko adenokarcinomi ili cilindromi.meko nepce bez promene. n. Parafaringealni prostor je podeljen horizontalnom ravni na gornji. a re|e se nalaze metastatski depoziti. jugularis int.prednji nep~ani luk potisnut.asimetrija tonzilarne lo`e i farinksa. .ganglionarnog . Prestiloidni prostor je ispunjen rastresitim vezivnim tkivom i u njemu se nalazi a.parafaringealni i cervikalni deo). . v. maksilofaringealni i donji. hypoglossus. pharyngea ascendens i a. tom prilikom se dobija fenomen balotmana kojim se potvr|uje kontinuitet parafaringealnog i cervikalnog tumora.bimanuelna palpacija (kod tumora sa dvojnom propagacijom . carotis int.lobanje do zami{ljene horizontalne ravni koja prolazi kroz donju ivicu ugla mandibule i donji pol nep~anog krajnika. .mezenhimno . accessorius. n. glossopharyngeus i faringealni produ`etak parotide koji se ponekad spu{ta kroz stilomaksilarni kanal izme|u stilosfenomaksilarnog ligamenta.me{ovitog.zbog asimptomatskog toka tumor mo`e da naraste tako da stvara i respiratorne smetnje. vagus. n.disfagi~ne tegobe nastaju u poodmaklom stadijumu. Tumori zadstiloidnog prostora Obi~no su nervnog i ganglionarnog. KLINI^KA SLIKA: . glossopharyngeus.. zadstiloidni. submandibularnu lo`u.ektodermalnog . prestiloidni ili paratonzilarni prostor i zadnji. a ponekad i vaskularnog porekla. Tumor mo`e da se pro{iri u cervikalnu regiju. Zadstiloidni prostor sadr`i: a. Evolucija im je spora.. tj.

paraliza jednog ili vi{e od poslednja ~etiri kranijalna nerva. paraliza m. . Evolucija im je spora.treba ispitati funkcije kranijalnih nerava i simpatikusa. Evolucija im je spora.Hornerov trijas.Bernard . . Benigni su inkapsulirani i sastoje se od zrelih elemenata. vagusa. Naj~e{}e su rezistentni na radioterapiju. Tumor je ograni~en i pra}en Claude Bernard . jer dolazi do njene devijacije.CT baze lobanje i Rtg profil lobanje u cilju utvr|ivanja pro{irenosti tumora.tonzila pomerena unutra i put napred. Mo`e do}i i do maligne alteracije. . Ganglioneurinomi se retko sre}u.hipoakuzija. kardiorespiratorne smetnje.Claude . ali ne i vertikalnom smeru. Klini~ki znaci mogu da ne budu uo~eni. .bol. ali se njihov malignitet ogleda u tome {to komprimuju okolne strukture.paraliza m. . . Vaskularni tumori vode poreklo od a. Imaju identi~nu strukturu kao tumori jugularnog ili karotidnog glomusa. .fenomen balotmana prisutan. . Vr{e lokalnu kompresiju na krvne sudove i `ivce u okolini. KLINI^KA SLIKA: .disfagija. Imaju infiltrativni rast i javljaju se kod dece. jer mogu da postoje izolovane ili udru`ene paralize poslednja ~etiri kranijalna `ivca.hipoestezija `drela. Parafaringealni tumori porekla od n.paraliza mekog nepca. . Nastaju proliferacijom }elija nervnih ganglija. disfonija. trapeziusa. Neurinomi se nalaze u 90% slu~ajeva. . tumor je mobilan u horizontalnom.SIMPTOMI: . Maligni tumori su embrionalnog porekla. . . spore evolucije. Razvijaju se od parafaringealnog tkiva dodatog donjem ganglionu vagusa. Terapija: Zbog topografsko anatomskih odnosa.izbo~enje u predelu zadnjeg nep~anog luka. ali progredijentna. SCM. carotis interne. . angiomi i sarkomi su retki.Hornerovim trijasom. a mogu se videti i patolo{ki krvni sudovi. bogatstva vaskularizacije i `ivaca. . Lipomi. DIJAGNOZA: . . Rastu prema pozadi i potiskuju `ivce i krvne sudove prema spolja. Hirur{ko le~enje: 80 . Najve}i broj tumora ovog podru~ja je benigne prirode.devijacija i hemiatrofija jezika na oboleloj strani.ka{alj. jugularis interne. vagusa su retki i mogu da budu ekstra i intravagalni.Rtg farinksa. Mo`e postojati inkompletna pareza ili paraliza n. fibromi. .punkcija sa citostatskom verifikacijom i biopsija se vi{e ne preporu~uju. Mogu da budu benigni i maligni.flebografija v.karotidna angiografija. hirur{ki zahvati su ograni~eni.

To je. Tumori vagusnog glomusa koji nastaju od glomus tela donjeg vagalnog gangliona naj~e{}a su forma paraganglioma koji nastaju u ovom predelu. To obuhvata rahlo vezivno tkivo. neurofibrome i paragangliome. mastoidni i stiloidni nastavak. pa ~ak i a. Cervikotomija. mali pristup. a stiloidni nastavak i njegovi mi{i}ni pripoji dele ga na prednji i zadnji odeljak. Ovaj otvor ~ine od gore baza lobanje. pharyngee ascdendens. Na ovom mestu je ograni~en pripojima za submandibularnu fasciju. recidivi su ~esti. a pozadi je ograni~en fascijom koja okru`uje parotidnu `lezdu. jugularis. carotis int. ovi tumori uklju~uju {vanome (neurilemome). Patey i Thackrey su popularizovali koncept "stilomandibularnog tunela" da bi opisali kanal kroz koji retromandibularni parotidni tumori prelaze u parafaringealni prostor. grubo re~eno.. Paragangliomi nastaju od receptornih }elija u blizini bulbusa karotide ili iz glomus tela lociranih du` omota~a sistema karotide ili blisko udru`enih sa vagusom ili glosofaringeusom. a od gore i pozadi stiloidni nastavak i stilomandibularni ligament. palatine. dosta se radi na slepo. a. mi{i}e. Histolo{ki. sa {irokim medijalnim i lateralnim delovima spojenim uskim istmusom. v. bilo u kombinaciji sa parotidektomijom. ablacija tumora je ~esto nepotpuna. Ovim pristupom mogu da se podve`u v. Nedostaci su mala preglednost. Medijalni zid parafaringealnog prostora ~ini visceralna fascija sa gornjim konstriktorom `drela. Po{to ovaj tunel ne mo`e da se {iri. Ovaj pristup je opasan jer su mogu}e povrede a. tumori koji se {ire iz parotidne `lezde medijalno u parafaringealni prostor dobijaju oblik pe{~anog sata. limfatika. Nekada se operacija kombinuje sa postoperativnim zra~enjem. Izrasline i mase koje nastaju u parafaringealnom prostoru imaju tendenciju da se uve}avaju put medijalno i nani`e. Tako|e mo`e da se u~ini parotidektomija sa o~uvanjem facijalisa. masno tkivo. ve}ina autora identifikuje fasciju koja okru`uje karotidni omota~ kao zadnju granicu ovog prostora. 2. BENIGNI TUMORI PARAFARINGEALNOG PROSTORA Batsakis: (Steven M. Histolo{ki izgled i incidenca tumora dubokog re`nja su istovetni sa onim tumorima koji nastaju u povr{nom re`nju. krvne sudove. Iako su tumori ovog predela razli~ito opisani u literaturi. od napred ramus mandibule i medijalni pterigoidni mi{i}. Sa hirur{ke ta~ke gledi{ta. prostor se mo`e shvatiti da se {iri do prevertebralne fascije. Ve}ina nastaje od vagusa. Duboki retromandibularni deo parotidne `lezde se parafaringealnom prostoru pribli`ava i od njega je odvojen samo parotidnom fascijom. a. me|utim. Bo~no je ograni~en ramusom mandibule i medijalnim pterigoidnim mi{i}em. ^ine pribli`no 30% svih neoplazmi parafaringealnog prostora. Podrazumeva inciziju palatinalne sluznice i preparisanje tkiva do tumora. velike i male pljuva~ne `lezde. Nekad je potrebno resekovati ugao mandibule. Sobol: Benigni tumori vrata) Poznavanje anatomije parafaringealnog prostora esencijalno je za razumevanje hirur{kih pristupa ovom predelu. meko nepce i lateralni faringealni zid ~ine}i retromandibularno izbo~enje. Transoralni pristup. piramidalni ili koni~ni prostor sa vrhom direktno ispod i prema velikom rogu hioidne kosti. 81 . Neurogeni tumori su slede}i po u~estanosti primarni tumori koji nastaju u parafaringealnom prostoru. nerve. Bilo klasi~na. pomeraju}i medijalne strukture kao {to su tonzile. Tumori dubokog re`nja parotidne `lezde ~ine oko 50% svih neoplazmi parafaringealnog prostora.1. zateza~em i podiza~em mekog nepca. carotis communis. jugularis. Tumori koji se razvijaju u parafaringealnom prostoru mogu da nastanu od bilo koje strukture koja se nalazi u njemu.

Naj~e{}e se bolesnici `ale na slu~ajno zapa`eno ispup~enje na bo~nom zidu farinksa.Vaskularne neoplazme koje ponekad nastaju u ovom predelu su hemangiomi. Limfomi mogu tako|e da nastanu u ovom prostoru.mo`da isklju~uju}i poznate metastatske tumore. paranazalnih sinusa. Kod zapaljenjskih stanja i malignih tumora mo`e da nastane trizmus zbog zahvatanja pterigoidne muskulature ili njenog obuhvatanja tumorom. X. opisane su fatalne hemoragije iz karotidne arterije usled zapaljenjskog procesa. Dobra vizualizacija. retko zahvataju kranijalne nerve koji tuda prolaze ili velike krvne sudove. ili se `ale na tumefakt ispod ugla donje vilice. Kod ovog pristupa se na~ini incizija dve {irine prsta ispod ugla mandibule i posle identi82 . Paraliza IX. Tromboflebitis v. ali se ponekad vidi kod primarnih ili metastatskih maligniteta. parotidne `lezde i mandibule koji su metastazirali u Ruvijerove ~vorove. Hirur{ki pristupi: Spoljnji pristup je najbolji. komprimiraju}i okolne vitalne strukture i kona~no zahvataju}i bazu lobanje i endokranijum. Erozija mukozne membrane retko nastaje. KLINI^KI ASPEKTI Simptomi parafaringealnih tumora su ~esto minimalni. kao i zapaljenjska stanja limfnih ~vorova. Oni su naj~e{}e maligni. nekada kombinovan sa sijalografijom. Ako tumor zahvati strukture oko tube auditive mo`e da nastane konduktivno o{te}enje sluha. XI i XII kranijalnog nerva je vrlo retka kod benignih ili zapaljenjskih stanja. treba sumnjati na maligni proces. Nele~ene. hemangiopericitomi ili hemangioendoteliomi. ovi zapaljenjski procesi. DIJAGNOZA Suvereno sredstvo u postavljanju dijagnoze je CT skener. benigne lezije }e nastaviti da se uve}avaju. Zapaljenja u nazofaringealnom i tonzilarnom predelu te`e da zahvate ~vorove u parafaringealnom prostoru. koji mogu da budu i supurativni. Metastatski tumori se mogu tako|e javiti kao tumefakti u parafaringealnom prostoru. ali su ponekad benigni me{oviti pleomorfni adenomi. a kada postoji. Submandibularni pristup (cervikalni pristup). koje dovodi do blage nelagodnosti pri gutanju. kontrola krvarenja i identifikacija velikih krvnih sudova i nerava posti`e se ovim pristupom. Obi~no su to tumori iz nazofarinksa. Tumori malih pljuva~nih `lezda koji nastaju u zidu farinksa rastu lateralno u parafaringealni prostor. Ponekad je neophodna i angiografija. Me|utim. limfangiomi. Na sre}u. HIRUR[KO LE^ENJE Kompleksna hirur{ka ekscizija je indikovana za dijagnozu i le~enje skoro svih neoplazmi parafaringealnog prostora . Unutra{nji pristup treba da bude zanemaren izuzev mo`da u retkim slu~ajevima sasvim malih lezija lokalizovanih u medijalnom delu prostora. Sa stalnim uve}anjem tumora stvara se i prigu{eni hiponazalni glas i mo`e da bude ugro`en disajni put. Relativno mali ekstraparotidni parafaringealni tumor (3x4 cm) ponekad mo`e da bude uklonjen kroz submandibularni pristup. orofarinksa. Bimanuelna palpacija treba da omogu}i razlikovanje ovih lezija od primarnih tumora mekog nepca sa odvojenim metastazama na vratu. jugularis interne je tako|e veoma redak.

Identifikuju se i obele`avaju veliki krvni sudovi. Re`njevi donje usne se prepari{u ne vi{e od dva cm od srednje linije i potom se vr{i osteotomija. Lateralna osteotomija. Traheotomija je neophodna zbog izra`enog postoperativnog edema orofarinksa i mogu}e opstrukcije disajnog puta. Kada se koristi transparotidni pristup uz povr{nu parotidektomiju i identifikaciju facijalisa. tako i za uklanjanje tumora. Pristup se vr{i kroz popre~nu inciziju u nivou hioidne kosti s tim {to medijalni deo ide put gore preko sredine donje usne. ANATOMIJA Parafaringealni prostor je trostrano prizmati~nog oblika. ponekad je mogu}e pomeriti mandibulu napred. Mane su ograni~en pristup sa medijalne strane. Ovo je posebno od koristi zbog maksimalno {irokog pristupa na bazu lobanje {to je neophodno kako za kontrolu velikih krvnih sudova.anatomske lokalizacije. Preseca se mandibula u predelu njenog ugla po{to je prethodno pripoj masetera prese~en i odignut. te{ke dijagnoze i izbora hirur{kih metoda. ukloni se submandibularna `lezda. polimorfne gra|e i porekla od razli~itog tkiva. pristupi se odozdo parafaringealnom prostoru i lezija se disekuje i ukloni. hipoglosus. nervima i cervikalnim ganglionom. neophodna je osteotomija mandibule. bliskog kontakta sa velikim krvnim sudovima. Neki radije koriste popre~nu inciziju u nivou hioidne kosti i retrahuju `lezdu i nerve na gore. To je grubo re~eno piramidalni ili koni~ni prostor koji pripada dubokom bo~nom predelu lica. lingvalis i n. Nazad je ograni~en prevertebralnom fascijom (po nekima fascija koja okru`uje karotidni omota~). Mandibulotomija u srednjoj liniji. Ovaj pristup je u na~elu rezervisan za ve}inu velikih ekstraparotidnih parafaringealnih tumora. od gore i od pozadi. ** * TUMORI PARAFARINGEALNOG PROSTORA Tumori parafaringealnog prostora predstavljaju veoma kompleksno podru~je u ORL i to zbog: ### ### ### ### ### topografsko .fikacije i prezervacije marginalne grane facijalisa. Cervikalno transorofaringealni pristup sa mandibulotomijom. Mogu}a je i kombinacija sa transparotidnim pristupom kod velikih tumora dubokog re`nja. a spolja od bo~nog zida `drela. posebno na bazi lobanje. naj~e{}e se vr{i lateralna osteotomija. naravno nije mogu}a. kako vaskularnih tako i avaskularnih. Presecanje digastrikusa i podizanje repa parotidne `lezde mo`e da pru`i bolji uvid odozdo. Preseca se muskulatura poda usta i pri tome se ~uva n. Parafaringealni prostor se {iri od baze lobanje do hioidne kosti. Potom se vr{i incizija du` poda usta do prednjeg luka. Kompletna kontrola vaskularnih struktura. Donja usna se preseca u srednjoj liniji. Transparotidnocervikalni pristup. 83 . Ako je potreban jo{ {iri pristup. Ovaj pristup je u principu rezervisan za tumore dubokog re`nja parotisa i podrazumeva rutinsku izolaciju i prezervaciju facijalisa.

fasciju. koji mogu biti benigni i maligni. postoje u tkivnim ravnima i u rastresitom areolarnom vezivnom tkivu. a tkivo koje najmanje pru`a otpor je lateralni zid farinksa. zateza~em i podiza~em mekog nepca. a re|e metastatski.maksilofarin- Maksilofaringealni deo je stiloidnom pre~agom podeljen na: prednji . i vv. Parafaringealni prostor je podeljen horizontalnom ravni na gornji . jugularis interna n. Parafaringealni tumori su heterogena grupa tumora. Ove strukture. mi{i}.kompresiji. carotis interna v. Izrasline i mase koje nastaju na ovim strukturama mogu da narastu do znatne veli~ine po{to tkivne ravni i rastresito vezivno tkivo obezbe|uju mali otpor tumorskoj ekspanziji . accesorius XI n.zadstiloidni prostor. Me|utim. primarno nervi. gealni i donji . Duboki re`anj parotide 84 . Striktno govore}i. • • • • • • • RETROSTILOIDNI PROSTOR sadr`i: a. Tumori mogu biti: . pharyngica ascendens i palatina ascendens. odnosno podprostora. a porekla svih struktura koje ulaze u sastav ovog prostora. ne postoji prostor uzdu` farinksa. pripoji za submandibularnu Spolja je mandibula. Napred je ograni~en sa raphe pterygomandibularis. Dole se pru`a kao zami{ljena horizontalna linija koja prolazi kroz donju ivicu ugla mandibule i donji pol nep~anog krajnika. One se naj~e{}e {ire medijalno i nani`e. a bimanuelnom palpacijom se ista masa mo`e osetiti ispod i medijalno od ugla mandibule. • n.ektodermalnog porekla ili . vagus X n. pa nije ~udno {to tumori ovog prostora ~esto dovode do izbo~enja lateralnog faringealnog zida i tonzile. duboka povr{ina parotidne `lezde i unutra{nji pterigoidni Unutra je predeo tonzile i visceralna fascija sa gornjim konstriktorom `drela. 1. PRESTILOIDNI PROSTOR je ispunjen rastresitim vezivnim tkivom i u njemu se nalazi: • aa. hypoglossus XII gornji simpati~ki ganglion sa simpati~kim trunkusom.mezenhimalno ganglionarnog porekla.cervikalni deo. glossopharyngeus i faringealni produ`etak parotide koji se ponekad spu{ta kroz stilomaksilarni kanal izme|u stilosfenomaksilarnog ligamenta. glossopharyngeus IX n. Uglavnom su to primarni tumori. krvni sudovi i limfati~ki kanali.prestiloidni ili paratonzilarni prostor i zadnji . postoje brojne anatomske strukture koje zauzimaju regiju i prolaze kroz tkiva lateralno od sluznice farinksa.

ukazuju na maligno poreklo tumora. Pleomorfni adenom je uglavnom veliki. Histolo{ki izgled i incidenca tumora dubokog re`nja parotide su istovetni onim tumorima koji nastaju u povr{nom re`nju.epifarinks.rhabdomiosarkomatozna diferencijacija u neurosarkomu . dakle javlja se du`i niz godina. verovatno iz razloga nekompletnog hirur{kog odstranjenja. Ovaj otvor ~ini baza lobanje gore. Mikroskopski pregled pokazuje tumor vretenastih }elija sa kompaktnim i miksoidnim predelima. salivatores). Po{to ovaj tunel ne mo`e da se {iri. ”stilomandibularnog” tunela. koji mo`e biti re|e solidan ili ~e{}e multipli . Duboki retromandibularni deo parotidne `lezde pribli`ava se parafaringealnom prostoru i od njega je odvojen samo parotidnom fascijom. Prakti~no bilo koji tip ili podtip limfoma je mogu}. {to odgovara istorijskoj Antoni-A (celularne zone) i Antoni-B (necelularne zone) supstanci. pre nego {to dovedu do simptoma. re|e adenokarcinom ili adenocisti~ni karcinom .Tumori dubokog. ramus mandibule i medijalni pterigoidni mi{i} napred. 2. sa naj~e{}e primarnim tumorom gornjih disajnih puteva . To je kanal kroz koji retromandibularni parotidni tumori prelaze u parafaringealni prostor.neurofibromatosis von Recklinghausen. ali je i ovo mogu}e. tumor! Neurilemomi ne postaju maligni! Neurofibrom je tumor perifernih nerava. Recidivi su ~esti. Pojedina~na vlakna ne prolaze kroz 85 . izgleda da nemaju ve}i maligni potencijal. ali ne i neophodno cele mase tumora. re`nja parotidne `lezde ~ine oko 50% svih neoplazmi parafarinksa. Retko limfom maskira metastatski karcinom. Dakle naj~e{}i tumor je me{ovitog tipa (benigni pleomorfni adenom). Karakteristi~no je da su nervna vlakna inkorporirana u tumor i prolaze kroz njega! Maligno alterira! triton tumor! Interesantno . mukoepidermoidni.maligni Neurilemomi (neurinomi. 3. {vanomi) su sporo rastu}i benigni tumori koji nastaju od }elija koje ~ine ovojnicu perifernih motornih. Maligni limfomi To su maligni limfomi koji nastaju iz obilja limfnog tkiva u visokom dubokom jugularnom lancu. tumori koji se {ire iz parotidne `lezde medijalno u parafaringealni prostor. sli~na Vater-Paccinijevim korpuskulima. parotis i mandibula (Ruvijerovi limfni nodusi). a stiloidni nastavak i stilomandibularni ligament gore i pozadi. Miksoidne aree nastaju usled fenomena degeneracije koji mu na preseku daje `utu boju. X) isklju~uju}i n. sa {irokim medijalnim i lateralnim delovima spojenim uskim istmusom. olfactorius i n. Iako dosti`u prili~ne veli~ine. koji nemaju [vanovu ovojnicu! Mogu da budu vrlo veliki. Neurogeni tumori Tumori su nervnog i ganglionarnog porekla. @lezdanog porekla mogu biti i tumori malih pljuva~nih `lezda u zidu farinksa (gl. dobijaju oblik pe{~anog sata. Jasno je da infiltrativni karakter tumora i eventualno prisustvo metastaza na vratu. orofarinks. acinic cell. Neophodno je precizno subtipovanje ve}e. a sadr`e bizarne }elije Verocay tela. simpati~kih ili kranijalnih nerava (n.cilindrom. senzitivnih. paranazalne {upljine. opticus. Popularisan je koncept tzv.

Tumor vagusnog glomusa. somatostatin). logi~no je da ni svi tumori poreklom od paraganglija ne mogu biti ozna~eni kao hemodektomi. supstanca P. Sarkom. limfangiomi. Paragangliomi maligno alteri{u! Ne zaboraviti na mogu}nost meningeoma baze lobanje. Metastatski tumori . serotonin. hemangioendoteliom. Visok stepen vaskularizacije kod ovih tumora ~esto je osnov za klini~ki nalaz pulsiraju}e mase. Obzirom da sve paraganglije nemaju hemoreceptornu funkciju. Oslabljen sluh. Fibrom. Asimptomatski. 5. koji nastaje od glomus tela donjeg vagalnog gangliona su naj~e{}i. 4. Paragangliomi su inkapsulirani tumori koji su ~esto tamno crveno braon usled vidljivih vaskularnih kanala. ispod ugla donje vilice. maligni su oni sa Mikroskopski sastoje se od velikih pleomorfnih }elija koje karakteristi~no rastu u alveolarnim grupama. hiponazalni glas. Ove su pak u bliskom odnosu sa vaskularnim kanalima koji su razli~ite veli~ine. Lipom. Prigu{en. leukoenkefalin. DIJAGNOZA Anamneza: minimalna Simptomatologija: • • • • • • • Nelagodnost pri gutanju. ne produkuju kateholamine i nemaju hemoreceptornu funkciju. ali to nije siguran znak maligniteta. Zellballen) i blisko udru`enih vaskularnih kanala ustvari je slika normalne mikroanatomije paraganglija. Kod paraganglija sa hemoreceptornom funkcijom ve}e }elije i one koje proliferi{u u paragangliomu. gastrin. Izra{taj na vratu. imaju sposobnost produkcije vazoaktivnih supstanci (norepinefrin. Ose}aj stranog tela u gu{i. Nastaju od hemoreceptornih }elija u blizini bulbusa karotide ili iz glomus tela lokalizovanih du` omota~a sistema karotide ili blisko udru`enih sa vagusom ili glossopharyngeusom (od karotidnog ili vagalnog tela). Povremeno paragangliomi provaljuju kapsulu i rastu sa okolnim strukturama. Ako je poznato da tumor nastaje od paraganglioma sa hemoreceptornom funkcijom (karotidno telo). vazopresin. Mogu biti ekstra i intravagalni. Oni kontroli{u biohemiju krvi koja prolazi kroz susedni krvni sud i tako|e izlu~uju kateholamine koji menjaju krvni pritisak. onda hemodektom mo`e biti uklju~en kao dijagnoza u zagradi! dokazanim metastazama.epifarinks. 86 . Sklop grupacija }elija (tzv. hemangiopericitom. epinefrin. Ote`ano disanje kroz nos. Neki ~ak daju sve znake i simptome feohromocitoma. Benigni ali i maligni.Paragangliomi . melanocitno stimuliraju}i hormon (MSH).paraganglijsko tkivo vodi poreklo od neuralnog grebena. nos i sinusi. nepce i sl. kalcitonin. Vaskularni i drugi tumori Mogu da budu hemangiomi. vazoaktivni intestinalni peptid (VIP). Po konvenciji.

diferenciranje tumorskog porekla iz parotisa ili ne. • Bol. Scintigrafija parotide . (Kontrastni pregled parotide . paralize m. Claude .kompresije a. Prednji nep~ani luk je potisnut. bezbolan tumefakt. Hipostezija `drela.palpacija Inkapsulirani. • Slika paralize odgovaraju}ih nerava (ka{alj. carotis int. 87 . . Angiografija (karotidnog sliva kroz a. dobija se fenomen balotmana kojim se potvr|uje kontinuitet parafaringealnog i cervikalnog tumora. nazad i prema dole.. jer je pokrivena senkom od kosti. hladni nodulusi. tonzila pomerena unutra.inspekcija Claude Bernard Horner sindrom Paralysis n.• Ote`ano otvaranje usta. Prekinut duktus. kardiorespiratorne smetnje. jezika. Tumor je mobilan u horizontalnom ali ne i u vertikalnom smeru. . Upotrebljava se ili jodni (Ethiodal) ili rastvorljiv u vodi kontrast (Sinografin). razdvojenost stabla a. SCM i m. i a.Hornerov sindrom). Neurolo{ki pregled Sijalografija Rtg parotide ne.instrumentalni pregled Asimetrija tonzilarne lo`e i farinksa. patolo{ki krvni sudovi. Pomeren i izbo~en lateralni zid farinksa. carotis ext. dislokacija duktusa usled odgovaraju}eg polo`aja i veli~ine tumora u `lezdi. facialis . femoralis .gama scan Technetium.bimanuelna palpacija Kod tumora sa dvojnom propagacijom (parafaringealni i cervikalni deo).5 ml a ne vi{e zbog opasnosti od rupture. disfonija. ograni~en.sijalografija sa nalazom = parotidni sijalogram). topli nodusi. samo 0. trapezijusa.fenomen lire. Flebografija Rtg farinksa bitemporalni profil Rtg baze lobanje po Hirtzu CT lobanje 1. carotis int.Bernard . Status . hemikranije . paraliza mekog nepca. eventualne pulsacije. devijacija i hemiatrofija jezika na oboleloj strani. Meko nepce po pravilu bez promena. . a ulceracija ukazuje na malignitet.deviranje.

da li se tumor pove}ava.ablacija tumora je nekompletna . Postoji jasna granica izme|u posterolateralne ivice parafaringealnog tumora i kontrastom ispunjene parotidne `lezde. Ova linija pretpostavlja vezivno masno potporno tkivo parafaringealnog prostora.nativni CT . KOMPLIKACIJE 1.sa sijalografijom i intravenskim davanjem kontrasta (Problem brzog resorbovanja vodenog kontrasta dok se stigne do ST-a. tada se radi o tumoru dubokog re`nja parotide. hematom 88 .2. . pa je neophodno reinjiciranje u toku samog snimanja). radikalnost. pa medijalno od donjeg alveolarnog nastavka na nep~ani luk strane na kojoj je tumor. Transfaringealno cervikalno sa mandibulotomijom u srednjoj liniji (C). parafaringealnom prostoru se pristupa direktno sa prednje strane celom visinom. Transparoti~no cervikalno sa ili bez resekcije ugla mandibule (B) 4. Potrebna je traheotomija. facialisa 2. .sa intravenskim kontrastom . najrizi~niji ali i naj{iri! Dobra vizuelizacija. Ukoliko se linija ne vidi u sredi{njim presecima kroz masu tumora. Cervikalno sa ili bez resekcije ugla mandibule (A) 3.sa sijalografijom parotide (sa kanilom za sijalografiju in situ.opasan pristup zbog mogu}nosti povrede a.ide popre~no u visini hioida. tumefakt je ekstraparotidnog porekla. Hirur{ka terapija: 1. Ako je tumefakt ekstraparoti~ni ne mora da se daje kontrast). Peroralno nedostaci: . mandibula se preseca u sredini i luksira put lateralno. Najkomplikovaniji. TERAPIJA Tumori radiorezistentni jedino kod sarkoma. Ovo va`no jer kanila spre~ava brzo pra`njenje kontrasta iz parotidne `lezde. a obezbe|uje se maksimalna vizuelizacija parotidne `lezde na CT-u). Postoperativna radioterapija. nastavlja se vertikalno u srednjoj liniji preko brade i u usne.mala preglednost .recidivi su ~esti . prethodno se reseciraju i mi{i}i poda usta. koje je komprimovano izme|u tumefakta i dubokog re`nja parotide. REZ . povrede n.radi se "na slepo" . carotis 2.

Napred je meko tkivo. To je zadnji nastavak lateralnog zida piriformnog sinusa i sa~injavaju ga konstriktorni mi{i}i farinksa. Freyov sindrom (reseciranjem n. To je nastavak glosofaringealnog `leba orofarinksa koji je iznad. pa kad bolesnik jede dolazi do znojenja dela ko`e obraza. tankim slojem tkiva koje ~ini retrofaringealni prostor. a nazad je otvoren. Jama ima svoj lateralni i medijalni zid i dno. auricularisa magnusa dolazi do povreda gran~ica n. Napred je zadnja povr{ina larinksa. Zadnja grupa Zadnji zid `drela Zadnji zid `drela se pru`a od nivoa poda valekule do nivoa krikoaritenoidnih zglobova. odnosno kod lu~enja pljuva~ke lu~i se i znoj) 5. Dole je vrh. odnosno horizontalne ravni povu~ene u nivou hioidne kosti do otvora jednjaka. Piriformna jama ili sinus Piriformni sinus ili laringofaringealni sinus je posledica polo`aja larinksa koji {tr~i u hipofarinks od napred. 3. Dakle. Nazad je hipofarinks odvojen od prevertebralne fascije koja pokriva longitudinalne ki~mene mi{i}e (longus colli et longus capitis). tako da se stvaraju `lebovi poznati kao piriformne jame. medijalno je oivi~en grani~nim strukturama larinksa (slobodna ivica epiglotisa. infekcija 4. 4. ona srastu posle nekoliko meseci sa Sy. odnosno substrukture larinksa po UICC-u): 1. IX. Prednje gornja grupa 89 . Gore su plitki. Prednje donja grupa Faringoezofagealni spoj . U bliskom je kontaktu sa vrhovima piriformnih sinusa lateralno i dole sa krikofaringealnim mi{i}em. Dno ulazi izme|u tiroidne hrskavice (lateralno) i krikoidne i aritenoidne hrskavice (medijalno). salivatorna fistula 5. 2.3. to je velika bleda sluzoko`na povr{ina koja pokriva zadnji deo krikoidne hrskavice. Hornerov Sy ** * MALIGNI TUMORI HIPOFARINKSA HIRUR[KA ANATOMIJA Hipofarinks se pru`a od zadnje donje ivice baze jezika. ariepiglotisni nabor i aritenoid).post(retro)krikoidna oblast Ova oblast se pru`a od nivoa aritenoidnih hrskavica i pripojnih nabora do donje ivice krikoidne hrskavice. a ni`e postaju dublji. u nivou krikofaringealnog mi{i}a na donjoj ivici krikoidne hrskavice. Sinusi se pru`aju od faringoepiglotisnih nabora do donje ivice krikoidne hrskavice. Hipofarinks je podeljen u tri anatomske zone (grupe tumora po Simpsonu. Lateralno je tiroidna hrskavica.

Pu{enje . paratrahealni i paraezofagealni. atrofija farinksne (faringealni nabor) i ezofagusne sluznice. pharyngica ascendens.smetnje u gu{i. spinalni akcesorni. Fibrozno tkivo .Epilarinks? Predeo oko ivica laringealnog otvora.kao bolus u hipofarinksu 90 . suvo}a. ali ~esto je tumor toliko uznapredovao da je te{ko odrediti mesto nastanka pa je njegovo klasifikovanje pre naga|anje. glositis.Deficijencija vitamina B12. To mo`e da objasni varijacije u frekvenci tumora pojedinih lokalizacija. angularni stomatitis. koilonihija. koji se hirur{ki odstranjuju u celini lateralnom faringotomijom. a. peckanje. a. Sluznica . Oni mogu biti: vegetantni i ulcerativni. Nerv: n..Vinsonov sindrom = Peterson . simptomi se javljaju tek kada izra{taj poodmakne: 1. B6. anemija. po{to je piriformna jama dosta velika. Parestezije .pokrivena plo~asto slojevitim epitelom 2.Kelly (deficijencija gvo`|a i Hb.Nekada{nje zra~enje tireotoksikoze (posle 25 godina latencije!) PATOLOGIJA Benigini tumori su retki . ose}aj stranog tela.Nutriciona deficijencija i malapsorpcija . . sa velikim izgubljenim vremenom. KLINI^KA SLIKA Kasno.Alkohol . Karcinomi ove regije se klasifikuju po anatomskoj lokalizaciji iz koje nastaju. "sore throat". Postoje ~etiri pokrovne povr{ine i to: 1. Spolja{nje tkivo . Jer.fibrolipomi i lejomiomi. laryngeus superior (r. unilateralna nelagodnost. disfagija. retrofaringealni.2% udru`en sa postkrikoidnim karcinomom je Plummer .faringealne aponeuroze 3. Mi{i}no tkivo . polipoidni peteljkasti tumori pra}eni disfagijom.Brown . faringealna strana aritenoida i ariepiglotisnih nabora. ETIOLOGIJA . prigu{en glas . ahlorhidrija. lingualis. Maligni tumori su: 85% dobro diferentovani planocelularni karcinomi.bukofaringealna fascija NEURO-VASKULARIZACIJA Arterije: a. u odmaklom stadijumu bolesti. splenomegalija) . Rouviereovi baze lobanje. a karcinom u po~etku bezbolan. thyroidea sup. internus du` prednjeg zida piriformnog sinusa) Limfni ~vorovi: jugulodigastri~ni i srednji jugularni.donji i srednji konstriktor `drela 4.

ote`ano disanje - 2. Kod ESK nekad te{ko pro}i rigidnim ezofagoskopom pored tumora. Endoskopija 4. pomeranje napred-nazad larinksa suspektno na postkrikoidni karcinom.spoljna granica tumora u odnosu na zadnji zid farinksa Tumor koji zahvata postkrikoidni predeo ili se pribli`ava srednjoj liniji zadnjeg zida `drela .sekundarnog edema hemilarinksa zahvatanja m. Klini~ki pregled . Dispnea .ote`ano i bolno gutanje ~vrste hrane 3. tomografija. Otalgia . vocalis) zahvatanja krikoarytenoidnog zgloba zahvatanja n. Meta colli . Rtg lateralna radiografija larinksa. scintigrafija tiroideje (negativan nalaz ne isklju~uje prisustvo tumora) 5.tumefakt na vratu 75% unilateralno. pregled larinksa kao i traheoskopija . Expectoratio . palpacija direktne ekstenzije tumora ili pro{irenje laringealnog skeleta u odmaklim stadijumima. Hb. To se re{ava tako {to se provu~e filiformna bu`ija kroz tumor (?) i potom sprovo|enjem malog bronhoskopa preko nje na "slepo". 5.Arnoldova grana n. Anamneza 2. ve} klasifikacije). palpacija limfnih ~vorova vrata. ESK sa biopsijom. .sukrvi~av ispljuvak 8. CT.glomus tumori). THS. (n. sup. Gubitak telesne mase DIJAGNOZA (gubitak krepitacija larinksa koju produkuju gornji rogovi tiroidne hrskavice o ki~mu. Foetor ex ore 10.nagomilavanje pljuva~ke u sinusu piriformisu 7.totalna faringektomija. palpacija tumora `drela u bazi jezika kao i fiksiranost za prevertebralnu fasciju) LMS.inspekcija i palpacija 3. B12. Laboratorija T3. B6 KLINI^KA TNM KLASIFIKACIJA 91 . pasa`a jednjaka barijumom u dve projekcije.donja granica tumora u odnosu na postkrikoidni predeo . 25% bilateralno 6. Va`ne napomene: Da li je zahva}eno: . Disfonija . X). laryngeusa. Sijaloreja .oba zida kod piriformne jame . radi procene pro{irenosti donje granice tumora (~ak i sekundarni primarni tumor u jednjaku!) Pregled pro{irenosti u piriformni sinus (ne zbog prognoze i le~enja. reccurensa 4. T4. TSH.bol u uvu (aurikularni nerv . Refleksni bol u predelu iza u{ne {koljke i zadnjeg zida spolja{njeg slu{nog hodnika (lokalizacija na aritenoidu i epiglotisu .{irenje nagore iznad faringoepiglotisnih nabora i u bazu jezika (palpacija prstom) Procena postkrikoidnih karcinoma merenjem donje i gornje granice od prednjih zuba. thyroarytenoideusa internusa (m.promuklost usled: 9.eventualna traheoezofagealna fistula! 1. Disfagija i odinofagija . Fe.

pa je dopunsko operativno le~enje zbog toga zakasnelo). operacija na tkivu koje je primilo 70 Gy u slu~aju recidiva je manje precizna. nekroze tkiva sa velikim defektima i fistulama. Postoperativna radioterapija do pune tumorske doze 1. T2 tumor zadnjeg i lateralnog zida) .smanjenja mase tumora (pove}ava operabilnost .primarni tumor i petogodi{nje pre`ivljavanje (NE uti~u na procenat metastaza) 2. u Beogradu ne) 2. Preoperativna radioterapija (zagreba~ka {kola. postoperativno prete dehiscencije {avova.masivni tumori koji zahvataju hrskavice i/ili meka tkiva Problem: Masivni tumori zadnjeg zida koji ne fiksiraju larinks. vi{e krvari.smanjuje obim kasnijeg operativnog rasejavanja (obliteracija krvnih sudova i usporene deobe tumorskih }elija) Smanjuju se lokalni recidivi . T2 tumor u piriformnom sinusu ili na prednjem zidu hipofarinksa): 92 .pharyngolaryngectomia totalis (lateralnom ili prednjom (transhioidnom) faringotomijom) Parcijalna resekcija hipofarinksa zajedno sa laringektomijom (T1.{irenje u okolinu i/ili na drugu regiju sa fiksacijom hemilarinksa T4 . Operacija primarnog tumora: Totalna resekcija larinksa i farinksa ili parcijalna resekcija farinksa (T1.Tis . Operacija primarnog tumora sa disekcijom vrata 3.resektabilnost) . krvarenja zbog arozije krvnih sudova.pharyngectomia partialis .puna tumorska doza zra~enja izaziva perihondritis (dugo skriva recidiv primarnog tumora.Ca in situ T1 .dobro diferentovani planocelularni karcinomi relativno radiorezistentni .{irenje u okolinu i/ili na drugu regiju bez fiksacije hemilarinksa T3 . PREOPERATIVNA RADIOTERAPIJA (10-50 Gy (naj~e{}e 30) Smisao ove terapije je u poku{aju: .uklanja mikrometastaze (okultne metastaze) .na jednu regiju T2 . HIRUR[KO LE^ENJE Ima primarni zna~aj u le~enju karcinoma hipofarinksa zbog: . dakle T1. TERAPIJA KARCINOMA HIPOFARINKSA Naj~e{}e kori{}ena {ema koja se zastupa je: 1. a iste prognoze kao i T3 druge regije.

Posle toga se veli~ina zra~nog polja mora korigovati i izbe}i ki~ma. a u me|uvremenu se ostavi faringostoma. Zavisno od polo`aja i veli~ine tumora radi se 1/2 ili 2/2. tkivo je rastresito i bogato krvnim i limfnim sudovima. Po nekim autorima u svetu. 3. Stefanovi} str.Brown 93 .hemylaringectomia et pharyngectomia partialis .Oksifilni adenom . Defekt se neposredno rekonstrui{e lokalnim re`njevima ili naknadnom plastikom.Adenolimfom (Warthinov tumor) . koji ima vertikalnu du`inu manju od 5 cm i ne dovodi do paralize glasne `ice (T1.Drugi tipovi monomorfnih adenoma B) MUKO . POSTOPERATIVNA RADIOTERAPIJA Postoperativno zra~enje je do pune tumorske doze od 70-80 Gy. oba aritenoida . 259 Scot .laryngectomia subtotalis et pharyngectomia partialis cum resectio baseos linguae * laryngectomia totalis et pharyngectomia partialis cum resectio baseos linguae (postkrikoidni tumori.izbegavati operaciju.radioterapija (Beograd). * * * TUMORI PLJUVA^NIH @LEZDA I EPITELNI TUMORI: A) ADENOMI a) Pleomorfni adenom (miksni tumor) b) Monomorfni adenom .5 nedelje. Operacija metastaza Disekcija vrata se radi bez obzira da li ima palpabilnih limfnih nodusa. dakle radiosenzibilan . kroz koje je cirkulacija ubrzana zbog stalne akcije faringealnih mi{i}a. jer je vrlo veliki procenat okultnih metastaza. radioterapija treba da bude odre|ena kod bolesnika bez uve}anih limfnih nodusa i sa malim tumorom. u{}a jednjaka ili ~ak tumora piriformnog sinusa koji zahvata lateralni zid . Metastaze u vratnim limfnim nodusima nastaju brzo jer hipofarinks nema hrskavi~avu barijeru kao larinks. Ne daje se ispod 55 Gy (frakcioni{e se 5 dana po 2 Gy = 10 Gy nedeljno).operabilnost je problemati~na .EPIDERMOIDNI TUMOR C) TUMOR ACINUSNIH ]ELIJA D) KARCINOMI a) Adenoidni cisti~ni karcinom . ~ija veli~ina zavisi od veli~ine primarnog tumora i potrebe zra~enja limfonodusa vrata. Sprovodi se na TCT-u transkutano iz dva suprotna paralelna polja.cylindroma P. u{}e jednjaka. T2?). obi~no 5x7 do 6x8 cm. a u zavisnosti od nalaza funkcionalno ili radikalno u bloku. U slu~aju tumora zadnjeg zida hipofarinksa.T3 tumori hipofarinksa). posebno ako je tumor nezreo. Mora se voditi ra~una o ozra~ivanju ki~menog stuba koje je ograni~eno na 40-45 Gy tokom 4-4..laryngectomia partialis chorisontalis supraglottica et pharyngectomia partialis cum resectio baseos linguae .

Lymphangioma .Planocelularni karcinom .Adenom: a) Papilarni limfomatozni cistadenom (Warthinov tumor) b) Oncocytoma c) Acinus cel tumor B) MALIGNI .Adenokarcinom a) Adenocisti~ni karcinom (cylindroma) b) Acinus cel karcinom c) Me{ani karcinom .Hemangiomi .Haemangioma .b) Adenokarcinomi c) Epidermoidni karcinom d) Nediferentovani e) Karcinom u pleomorfnom adenomu (maligni miksni tumor) f) Metastatski karcinomi u pljuva~nim `lezdama II NEEPITELNI TUMORI: .Neurofibromi .Mukoepidermoidni karcinom a) Visokog stepena malignosti b) Niskog stepena malignosti TUMORI PLJUVA^NIH @LEZDA 94 .) I TUMORI POTPORNOG TKIVA: A) BENIGNI: .Limfangiomi .Tumor mixtus . 352 (podela po Englishu 1975.Lipomi NEKLASIFIKOVANI TUMORI TUMORIMA SLI^NE PROMENE: A) Benigna limfoepitelna lezija B) Sialosis C) Oncocytosis III IV Krajina I str.Neuroma B) MALIGNI SARKOM II TUMORI EPITELNOG POREKLA: A) BENIGNI .Lymphoma .

otolo{ke smetnje . VI): ..Maligni mezenhimomi b) Maligni limfomi .neuralgija donje grane n.oftalmoplegija . 288 .TU ide lateralno (naj~e{}e) Jakodov sindrom: (II. IV.TU se {iri napred . str.tipa non Hodgkin (koji obuhvataju i rane "limfosarkome" i "retikulosarkome") . Stefanovi}.amauroza .faza simptoma udaljene invazije i metastaza: .jednostrana pareza mekog nepca . V) .Rabdomiosarkomi . V Garcinov sindrom: (svih 12 pari `ivaca sa jedne strane) A) KARCINOMI: a) Nediferentovani karcinomi (uklju~ivo limfoepiteliomi i anaplasti~ni karcinomi) b) Nekeratiniziraju}i karcinomi c) Planocelularni karcinomi (Squamos cell carcinomas) d) Nediferentovani karcinomi nazofarinksnog tipa UCNT (Undifferentiated carcinoma of nasopharyngeal type) B) SARKOMI: a) Embrionalni sarkomi .Neklasifikovani tumori TUMORI @DRELA I DOBRO]UDNI: P.planocelularni 95 .MEZOFARINKS histolo{ki: karcinomi i maligni limfomi tipa non Hodgkin a) Karcinom mekog nepca b) Zlo}udni tumori tonzila .Fibroma iuvenile nasopharyngis II ZLO]UDNI: .NAZOFARINKS .Ca tonzile .faza latentnih simptoma (tiha faza) .neuralgija n.TU ide na gore .Maligni mixtus tumori .TU ide na dole . V. III.faza simptoma lokalne invazije (Trotterov trijas: .

Naj~e{}e se javljaju u parotidnoj `lezdi.Oncocytoma. dok u submandibularnoj `lezdi postoje i mucinozne }elije u manjim tzv. Odnos benignog prema malignim tumorima je za parotis (80%:20%). Klasifikacija koju je predlo`io Thackray A..Oksifilni adenom . a najve}i na svojim zavr{ecima plo~asto slojevitim epitelom. U~estalost ovih tumora je relativno mala i kre}e se oko 3% svih tumora. {to zna~i da sa smanjenjem `lezde raste i mogu}nost maligniteta.Drugi tipovi monomorfnih adenoma (bazalnih }elija. interkalarim duktusima. . Pleomorfni adenom (miksni tumor) b. a publikovala SZO je najpreglednija i sa klini~kog aspekta najprihvatljivija. ali mogu nastati i od elemenata strome. Etiolo{ki: zra~enje.adenokarcinom .Adenolimfom Warthinov tumor (cystadenoma papillare lymphomatosum) . se sastoje od seroznih }elija u parotisu.HIPOPHARYNX histolo{ki: planocelularni * ** TUMORI PLJUVA^NIH @LEZDA DEFINICIJA Pljuva~ne `lezde vode poreklo od ektoderma sluzoko`e usne duplje. ~e{}e `ena. koji su okru`eni mioepitelnim }elijama. Najmanje pljuva~ne `lezde su uglavnom mucinozne ili me{ovite. u starijih je osoba. Acinusi.bazocelularni .).Lymphoma malignum non Hodgkin tonzile (pre|a{nja grupa limfo i retikulosarkoma) . C. EPIDEMIOLOGIJA Tumori pljuva~nih `lezda predstavljaju zna~ajan dijagnosti~ki i terapijski problem zbog raznovrsnosti morfolo{kih osobina salivarnih tumora i razli~itog klini~kog pona{anja tokom svoje evolucije. Ve}i duktusi su oblo`eni cilindri~nim epitelom. pu{enje. submandibularnoj (60%:40%) i u sublingvalnoj (30%:70%). Postoje vi{e klasifikacija. sebacealni adenom i lymphadenoma sebaceum) 96 . Parotis poseduje stromu bogatu limfnim tkivom. I EPITELNI TUMORI A) ADENOMI a. Monomorfni adenom . (1972. Acinusi dreniraju svoj sadr`aj preko duktusa koji su oblo`eni kuboidnim epitelom. KLASIFIKACIJA Tumori salivarnih `lezda vode uglavnom poreklo od epitelnih elemenata. koje se uglavnom baziraju na histolo{kim osobinama tumora.

C. Epidermoidni karcinom d. Karcinom u pleomorfnom adenomu (maligni miksni tumor) f.mikso-hondroidna). Prona|eni su i drugi tipovi }elija. SLI^NE PROMENE Benigna limfoepitelna lezija Sialosis Oncocytosis ***** I EPITELNI TUMORI ADENOMI a.EPIDERMOIDNI TUMOR C) TUMOR ACINUSNIH ]ELIJA D) KARCINOMI a. Pleomorfni adenom (miksni tumor) Predstavlja 70% svih benignih tumora velikih pljuva~nih `lezda. nastalih metaplazijom `lezdanog epitela. Najve}i deo tumora sadr`e dva tipa }elija: epitelne i mioepitelne. Adenoidni cisti~ni karcinom . B. Utisak invazivnog rasta tumora daju kapsula i epitel koji jedini ima sposobnost infiltracije. koja je pleomorfna (mukoidna. Pleomorfni adenom nastaje neoplazmati~nom transformacijom duktogenog epitela.B) MUKO . Elektronskom mikroskopijom potvr|ene su i }elije neodre|ene histiogeneze. Tumor je okru`en fibroznom kapsulom razli~ite debljine. Svoj naziv duguje stromi. a ~iji produ`eci mogu spre~iti kompletnu hirur{ku radikalnost i biti rezultat recidiva pa i posle 20-tak godina. miksoidna ili mioepitelne }elije zadebljane u mukoidnoj stromi podse}aju na hrskavi~ave }elije . Tumor je na preseku bledo `u}kaste boje. iz kojih se mogu razviti razli~iti tipovi }elija. Adenokarcinomi c.cylindroma b. Metastatski karcinomi u pljuva~nim `lezdama II NEEPITELNI TUMORI Hemangiomi Limfangiomi Neurofibromi Lipomi III NEKLASIFIKOVANI TUMORI IV TUMORIMA A. LOKALIZACIJA 97 . ~e{}e u `ena. Ovaj tumor se javlja izme|u 30-60 godina `ivota. Nediferentovani karcinom e. kompletnosti i gustine.

Postoji utisak kao da u ruci sa ra{irenim i blago savijenim prstima postoji jabuka. jer postoji mogu}nost rasejavanja tumorskih }elija i mogu}a povreda n. ekstraosalno. nasuprot ~injenici da je pri prisustvu velikog tumora. EHO vrata i CT. U sublingvalnoj je najre|e. tako da ostavlja otisak na povr{ini tumora. TOK Tumor raste sporo. Tumor je pokriven ko`om normalne boje koja je pokretna. Scintigrafija . Maligna alteracija se javlja u 3-15% bolesnika sa ovim tumorom. jednjaku i spolja{njem uvu. pleomorfni adenom dubokog re`nja parotide. dugi niz godina.25% negativna. Prognoza pleomorfnog adenoma zavisi od histolo{kog sastava i pravovremene primene adekvatnog hirur{kog le~enja.Tehnecium 99 m pertechnetat. spolja{njim genitalijama.bol.se ne preporu~uje. koji se {iri u lice i vrat. veli~ine 3-8 cm.pokazuje izdu`enje i lu~no savijanje salivarnih kanala oko tumora. . Obi~no se posle dugotrajne mirne faze i laganog razvoja.paraliza facijalisa. orbiti. bezbolan. Palpatorno tumor je okrugle ili lobulusne forme. gladak. (vezivanje ve}e koli~ine izotopa) Citodijagnostika . . Pleomorfni adenom se obi~no javlja kao solitarni tumor jedne parotidne `lezde. ispred ili ispod aurikule u donjem polu `lezde. je retka. raste prema lateralnom zidu `drela. formiraju}i tumorsku masu zna~ajne veli~ine. DIJAGNOZA • Anamneza • Klini~ki pregled • Sijalografija . svega 0. Mogu}i su i defekti u punjenju kontrastom. koja se vidi u `drelu. Biopsija .fiksacija i infiltracija. lako pokretan prema povr{ini.U parotidnoj `lezdi. blizu gornjeg pola tonzile. Benigni pleomorfni adenom u toku rasta potiskuje `lezdano tkivo. nervne i krvne sudove. Preostala lokalizacija tumora je u palatinalnim malim pljuva~nim `lezdama. .metastaza na vratu ili plu}ima. koji • • • • • su neizmenjeni i dislocirani od strane tumora. U submandibularnoj pljuva~noj `lezdi pleomorfni adenom se javlja u oko 8% ovih tumore u odnosu na druge lokalizacije. Ali.nagli i brzi rast. Funkcija facijalisa kod benignog pleomorfnog adenoma je o~uvana. nerv znatno dislociran i zategnut. elasti~no ~vrste konzistencije. mo`e se na}i i u piramidi. a bazom vezan za `lezdani parenhim. Multifokalna pojava u jednoj `lezdi. na zadnjem polu. tako da mali izra{taj mo`e dosti}i razli~ite veli~ine. naj~e{}e bez ikakvih smetnji i bolova. pojave znaci maligne alteracije i to: .EX tempore! 98 . tumor se obi~no lokalizuje u povr{nom re`nju. Za razliku od povr{nog. facijalisa Extirpatio glandulae . . Rtg plu}a. ko`i ekstremiteta. kao i istovremena pojava pleomorfnog adenoma u vi{e pljuva~nih `lezda.5%.

tako da zahvata okolne tkivne strukture i mo`e dosti}i veli~inu i preko 10 C. ali je potvr|eno njegovo dvostruko pona{anje. b. Mukoepidermoidni tumor To je naj~e{}i maligni tumor parotidne `lezde. Klini~ko pona{anje je ili na izgled benigno ili izrazito maligno. `drelu. Sporo raste. grlu. delimi~no inkapsuliran. Predilekciono mesto je submukoza palatuma.TH: hirur{ka ekstirpacija tumora sa `lezdom kod manjih.Cylindroma.poreklom od benignih tumora u kojima je nastupila maligna alteracija. mogu}a paraliza li~nog `ivca. Monomorfni adenomi Karakteri{e ih pravilnost njihovih }elijskih struktura.primarno maligni . . Epidermoidni karcinom.poreklom malignih tumora lica i usne {upljine. ***** a. Nediferentovani karcinom.Cylindroma. Fiksira ko`u. a kod parotidne = subtotalna ili totalna parotidektomija uz ~uvanje facijalnog `ivca. Maligni miksni tumor . Adenoidno cisti~ni karcinom . Adenocarcinoma.Karcinom u pleomorfnom adenomu. b. b. MALIGNI TUMORI B. benigno i maligno. uglavnom mu{karaca. d.Whartin tumor . Mogu}a je njegova bilateralna i multifokalna pojava. a. interlobusnih i interlobulusnih. cm. METASTATSKI KARCINOMI . 99 . Tumor tako|e sporo raste. inicijalno sa klini~kim i histolo{kim znacima maligniteta. `lezde bronha. a. Uglavnom vodi poreklo od distalnih delova salivarnih kanala i to od terminalnih tubusa. i nije inkapsuliran. TH: hirur{ka. c.sekundarno maligni . KARCINOMI Po poreklu mogu biti: . Adenolymphoma .se skoro uvek pojavljuje u donjem polu povr{nog re`nja parotidne `lezde. Tako|e u nosu. Tumor acinusnih }elija Ranije smatran benignim adenomom. Tako|e i od ekskrecijskih proksimalnih delova duktusa. Adenoidni cisti~ni karcinom . Adenocarcinoma.od elemenata parenhima pljuva~nih `lezda.

c. Paraliza li~nog `ivca veoma rano. f. temporalne i frontalne regije. T4 preko 6 cm.papilarni . Terapija hirurgija. jer metastaze u limfne glandule neposredne blizine pljuva~nih `lezda. M. infiltrativni rast. sekundarno zahvataju i `lezdani parenhim. visokog stepena maligniteta. lipom. II NEEPITELNI TUMORI Hemangiom. Poreklom su od malignoma skalpa. limfangiom. palatuma. sa kompletnim zahvatanjem parenhima `lezde. paraparotidnih i submandibularnih limfnih nodusa. zra~enje i hemioterapija. meko elasti~ne konzistencije. d. Jasna granica izme|u benigne limfoepitelne lezije. U~estalost je oko 15%! Nastaje posle duge mirne faze rasta tumora. e. Karcinom u njemu nastaje malignom transformacijom jedne epitelne komponente. T1 do 2 cm. u periodu od 7-10 godina postojanja benignog tumora. Epidermoidni karcinom Nastaje metaplazijom epitela salivarnih kanala. Manifestuje se progresivnim bilateralnim uve}anjem parotidne `lezde u `ena izme|u 45 i 60 godina `ivota. Palpatorno pra`njenje tumora. Naj~e{}e planocelularni karcinom i maligni melanom. po potrebi hemiresekcija mandibule. Nediferentovani karcinom Redak. lica. mo`e se u~initi samo na osnovu pojedinih simptoma karakteristi~nih za ovo oboljenje. U zavisnosti od histolo{kog sastava dele se u tri grupe: . T2 2-4 cm.nediferentovani solidni ili trabekularni Klini~ki tok je vrlo progresivan. vrlo maligan. Metastatski karcinomi u pljuva~noj `lezdi Retki. invazija limfnih i krvnih sudova. Oni su rezultat zahvatanja parotidnih. Mikulitz i Sy Sjögren. Maligni miksni tumor . Dakle. IV TUMORIMA SLI^NE PROMENE a. T3 4-6 cm. zavisna ne od veli~ine. Benigna limfoepitelna lezija. sa udaljenim metastazama u plu}ima. III NEKLASIFIKOVANI TUMORI Poreklo embrionalno ili heterotopi~nog tkiva. Istovremeno mo`e postojati i uve}anje lakrimalnih `lezda. Uve}ane pljuva~ne `lezde su bezbolne. daju}i istu sliku kao i kod primarno malignih tumora pljuva~nih `lezda.tubulusni ili duktogeni . ve} TH: radikalna hirurgija.Karcinom u pleomorfnom adenomu. uva. pleomorfni adenom je prakti~no semimaligan tumor. vrata. 100 . neurofibrom.od lokalizacije.

microvascular techniques. The methods of reconstruction used were deltopectoral flap. and the increasing popularity of the "gastric pull up" operation. mada infekcija ili duktogena opstrukcija mogu biti podsticaj za onkocitnu hiperplaziju. b. Rhinol. malnutricijom. A dramatic change in the techniques of immediate pharyngeal reconstruction in the last 10 years is largely due to the availability of myocutaneous flaps. cirozom jetre. • gastric pull up with pharyngogastrostomy for defects exceeding 70% of the circumference of the pharynx. Spiro. The indications. One zamenjuju duktogene ili acinusne epitelne }elije u toku procesa starenja. Elliot W. free microvascular bowel transfer. effectiveness. gastric pull up. Udru`ena je sa drugim sistemskim oboljenjima. 93:318. Ove }elije su nazvane oncocistama. insuficijencijom ovarijuma i tiroideje. Strong Ann. primenom lekova. hirur{ka.zra~enje. postaju}i ve}e sa eozinofilnom granulisanom citoplazmom. and 101 . Oncocytosis Pojavljuje se kao posledica starenja. • pectoralis myocutaneous flap repair for pharyngeal defects with loss of up to 70% of the circumference of the pharynx. c. The optimal reconstructive methods for partial and total pharyngeal reconstruction are as follows: • primary closure for defects not exceeding one third of the circumference of the pharynx. Otol. hroni~nim alkoholizmom.Zato je Goldwin predlo`io naziv benigna limfoepitelna lezija za uve}anje pljuva~nih `lezda bez drugih sistemskih promena i imunolo{kih stanja karakteristi~nih za Sjögrenov sindrom. zahvataju}i deo ili ceo `lezdani parenhim. Mo`e da zahvati istovremeno vi{e `lezda i simetri~no. starenjem. • gastric pull up for all pharyngoesophageal defects where the lower margin of resection is below the tracheostome. 1984. Sialosis To je oboljenje pljuva~nih `lezda koje se manifestuje rekurentnim bilateralnim otokom pljuva~nih `lezda. nepoznate etiologije. ** * SELECTING VARIANTS IN PHARYNGEAL RECONSTRUCTION Jatin P. and complications for each of these procedures are discussed. Shah. Ronald H. and pectoralis myocutaneous flap. morbidity. neinflamatorne i nemaligne prirode. Laryngol. Dakle. The experience of the Head and Neck Service of Memorial Sloan-Kettering Cancer Center in repair of the pharynx following pharyngeal resection between 1974 and 1983 is reviewed and the changing trends in the philosophy of pharyngeal reconstruction are highlighted. TH: konzervativna . pojedine }elije ili grupe }elija u razli~itim salivarnim `lezdama podle`u promenama. Larry Shemen.

netransparentno metalno strano telo . indirektoskopija.RTG epifarinksa. problem dijagnostikovanja se ogleda u tome {to je strano telo tanko. digitalno (kod voluminoznih!).Emfizem vrata. usled poreme}aja u inervaciji muskulature hipofarinksa i mogu biti banalna (kru{kasti sinus). sa zaba~enom glavom nazad. TH: pa`ljiva ekstrakcija stranog tela da ne do|e do aspiracije . ali i vrlo opasna zbog tzv.• reversed pectoralis myocutaneous flap with split thickness skin graft on the muscle for secondary closure of the pharyngostome.Slabiji sluh . TH: ekstrakcija. Strana tela hipofarinksa. klasje trave ili dla~ica od ~etkice u nep~anom luku. dolazi do gu{enja. Bolesnik ose}a i ta~no lokalizuje mesto najintenzivnijeg bola pri gutanju. bez sjaja ili skrivene lokalizacije. usled veli~ine. Retke komplikacije: flegmona baze jezika. Naj~e{}i uzrok za nastajanje stranih tela u epifarinksu je povra}anje. Wilson . * ** bolus smrt.Ote`ano disanje kroz nos . . valekuli i sl.Povi{ena telesna temperatura.riblja kost u tonzili.Krvavljenje iz nosa . obi~no dospevaju gutanjem i to nepa`njom pri jelu iznenada. Javlja se: . tonzilarni apsces. bolus smrti. STRANA TELA FARINKSA Strana tela epifarinksa se vi|aju kod bolesnika sa: neurolo{kim oboljenjima i besvesnim stanjem. adenoidektomija sa prelomom instrumenta. organska i `iva.Bol pri gutanju i T . a delom na u{}u larinksa!). parafaringealna flegmona. * ** POVREDE @DRELA 102 . posebno kod osoba kod kojih funkcija mekog nepca poreme}ena. .u le`e}em polo`aju. kada je epifarinks najni`i deo `drela! Strana tela mezofarinksa su posledica gutanja .Sekrecija iz nosa . indirektno ili direktoskopija. P.Rinolalia clausa Dg: zadnja rinoskopija. bazi jezika. cijanoze i gubitka svesti - TH: lokalna epimukozna anestezija i refleksna ekspulzija. ekstrakcija stranog tela nosa. ili usled povrede farinksa. usled povrede zidova hipofarinksa. .transpalatinalnim pristupom C. direktoskopija. Kod voluminoznih stranih tela. Ipak.Postoji bol pri gutanju sa pokretanjem glave u antalgi~ni polo`aj. Mogu biti: neorganska. oblika i karakteristi~ne lokalizacije (delom na u{}u jednjaka.

direktne. arcusa palatoglossusa i palatopharyngeusa).epifarinksa. lacerocontusum. usled povrede vitalnih struktura . uklanjanje stranih tela.haemathoma mucosae oropharyngis . indirektne ETIOLOGIJA 1.vulnus (scissum. ote`ano disanje (epifarinks).udru`ene .laceratio mucosae oropharyngis (palatuma. . samoubila~ke) . Naj~e{}e su nastale ubodom no`a (ubila~ko ili samoubila~ko klanje) i uglavnom su. U klini~koj slici nalazimo: krvavljenje.PODELE . bol pri gutanju (oro i hipofarinks). Simptomatologija zavisi od vrste oru`ja. Penetrantne povrede su obi~no posledica povrede hipofarinksa udru`ene sa povredom vrata. TH: hirur{ka obrada rane. ubila~ke. TH: Ve}e laceracije mekog nepca primarno i definitivno suturirati zbog funkcije nepca. Naj~e{}e usled pada na predmet koji deca dr`e u ustima. eventualna traheotomija i visoke doze antibiotika. pravca dejstva sile i o{te}enja vitalnih organa. POVREDE USLED DEJSTVA MEHANI^KE SILE 1. o{tra sila. 5. sutura po slojevima. subkutani emfizem vrata (hipofarinks).mirnodopske (zadesne. a manje spontano prolaze uz antibiotike i lokalnu higijenu. SAT zbog opasnosti od tetanusa. 2.samostalne . orofarinksa i hipofarinksa . 3.rana . Dolazi do: . sclopetarium. concvasa-tum) sa prekidom kontinuiteta. 4. dejstvom mehani~ke sile dejstvom hemijskih sredstava dejstvom toplote dejstvom jonizuju}eg zra~enja jatrogene povrede 1. morsum.ki~menog stuba i medule i neurovaskularnih elemenata letalne.ratne . 103 . sonda za prehranu. tupa i 2.

edem ari predela. 2. farinksa. antimikotici. rastvori. disfagijom. One mogu biti akutne i hroni~ne. o`iljne stenoze koje kompromituju gutanje i disanje.2.sluznice. gasova. OPEKOTINE USLED DEJSTVA TOPLOTE Dejstvo vrelog jela. kortikosteroidi kod edema. te{ke. Prognoza zavisi od te`ine i udru`enosti povrede donjih respiratornih puteva i jednjaka . 3. fibrinske naslage. stradaju.anti{ok terapija (analgetika.visoko kalori~na ishrana i sonda za prehranu . Dovode do hiperemije. Korozija ko`e lica ili usne. plikova. Klini~ki se manifestuju bolom. Hroni~ne smetnje su mikoti~ne infekcije. hipofize (kongenitalne malformacije hipofize).kasne. torusa tubariusa.obezbediti disanje . Ponekad ote`ano disanje usled zahvatanja sluznice larinksa. zadnja tamponada nosa .sluznice. Klini~ki su va`ne one koje su posledica uzimanje otrova zadesno ili u cilju samoubistva. TH: . adenoidektomija . maksile i sl. ote`anim disanjem usled spazma larinksa nadra`ajem ili edema sluznice hipofarinksa i donjih respiratornih puteva. hiperemija farinksa. larinksa. kolateralnog edema. bol pri gutanju. baza ili bojnih otrova. toplog vazduha. hipersalivacija.sluznice. Akutni epitelitis sluzoko`e orofarinksa posle zra~enja malignih tumora se karakteri{e crvenilom sluznice. 5. napitaka. ki~menog pr{ljena. antibiotici.te~nosti i elektroliti 4. Kod samoubica su te`e nego kod onih koji zadesno Postoji: {ok. kortikosteroidi. Jod-glycerin za podra`ivanje `lezda na lu~enje. 104 . fibrinskih naslaga. palpacija epifarinksa . OPEKOTINE USLED DEJSTVA HEMIJSKIH SREDSTAVA Ova povreda je udru`ena sa opekotinama jednjaka i disajnih puteva usled dejstva kiselina. Dolazi do jakih smetnji sa gutanjem i suvo}a `drela usled smanjene salivacije degenerativno izmenjenih pljuva~nih `lezda.visoke doze antibiotika . te~nosti. pregrejane pare. TH: prekid zra~enja za izvesno vreme. dakle do lokalnih promena na strukturama. 3. te~nosti) . POVREDE JONIZUJU]IM ZRA^ENJEM To su povrede su posledica primene zra~ne terapije malignih tumora vrata. TH: Kao kod korozija jednjaka. edemom i ponekad fibrinskim naslagama. JATROGENE POVREDE Epifarinks 1.

alkohol umesto novokaina i sl. intoksikacije.sluznice. smetnje govora i ishrane. Ovi poreme}aji mogu nastati kao posledica organskih ili funkcionalnih poreme- Organski poreme}aji mogu nastati kao posledica: . incizija peritonzilarnog apscesa . 2. SENZITIVNI (poreme}aji senzibiliteta) }aja. Poreme}aji inervacije farinksa mogu biti: a.perforacije sluznice .krvavljenje. dugotrajno no{enje sonde . amputacije. anestezije (mala ili potpuno odsutna osetljivost sa opasno{}u od ugu{enja zapadanjem hrane ili pneumonije).Orofarinks 1. . naj~e{}e kao posledica o{te}enja nerva usled: neuritisa ili povrede vrata. Endoskopske intervencije . aneurizme i krvavljenje) Funkcionalni poreme}aji su naj~e{}e posledica histeri~ne reakcije. 3. ekstrakcija stranog tela . 2.sluznice. Zamena anestetika (kokain umesto novokaina.o{te}enje ili oboljenje produ`ene mo`dine .flegmone vrata. akutna i hroni~na zapaljenja. tonzilektomija . X.parastezije .neuralgije 105 . senzitivni (poreme}aji senzibiliteta) i b.perforacije. ali i histeri~ne reakcije. tumori. motorni A. athezije. XI kranijalnog nerva i Sy. progresivna i pseudobulbarna paraliza.). ekstrakcija stranog tela .hipostezije.bulbarna oboljenja i bulbopontina oboljenja (akutna.hiperstezije .LMS i ezofagoskopija . ***** Poreme}aji senzibiliteta farinksa se javljaju kao: .dekubitusi u{}a jednjaka i stenoze. Hipofarinks 1. medijastinitis. ** * POREME]AJI INERVACIJE FARINKSA Farinks je inervisan od IX.

zapaljenja (foramen jugulare . Etiolo{ki.difteri~ni toksin ima izrazit afinitet za neuromuskularne sinap- b. govorimo o: .Hirur{ka .Hipersalivacija DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA .funkcionalne neuralgije (psihogene) usled kancerofobije DIJAGNOZA ANAMNEZA . IX) TERAPIJA .o postoje}em oboljenju! SIMPTOMATOLOGIJA . povreda.paraliza i .organskim neuralgijama (tumor tonzile i baze jezika. neprijatnih senzacija u `drelu ili bolova. n.vitamin B1 i antineuralgika .gr~eva Motorni poreme}aji farinksa se javljaju u vidu: Po uzroku o{te}enja dele se na centralna i periferna. V. Jacobsoni. tumora .nn. toksi~ni neuritis . promene u lobanjskoj jami . Nekad je samo izra`ena u vidu neuralgije n.trauma. usled preterane preosetljivosti dolazi do lakog nagona za povra}anjem pri pregledu. aneurizma karotide. psihogene n. Po ekstenzivnosti promene su jednostrane i obostrane. Centralni poreme}aji 106 . promene u predelu vrata . X. lueti~ni pahimeningitis. koji iradiraju prema srednjem uvu i oku. Periferni poreme}aji se.PCU. laryngeusa superiora ispod sluznice dna piriformnog sinusa.Simptomatska .usled iritacije nerva! . hematoma.Kauzalna . malignomi (epifarinks i glomus jugulare srednjeg uva).gnojni meningitis.Karakteristi~ni paroksizmalni bolovi. a. IX.(nastaju usled iritacije nerva.resekcija `ivca intra ili ekstrakranijalno B.druge neuralgije (n.) Neuralgia nervi glossopharyngici Retko oboljenje koje se karakteri{e paroksizmalnim sevaju}im bolovima u predelu tonzile i baze jezika. a prekid napada kokainiziranjem baze jezika i nep~anih lukova .otogeni flebitis i tromboza sigmoidnog sinusa usled hroni~nog zapaljenja srednjeg uva) c. provokacija napada gutanjem ili pokretima glave. posle tonzilektomije . MOTORNI POREME]AJI . naj~e{}e usled: zapaljenja. XI . tumora i sl.

Poreme}aji motorne inervacije nepca i farinksa mogu biti udru`eni sa poreme}ajima senzibiliteta delimi~nim gubljenjem ose}aja ukusa (n.nemogu}nost funkcije nepca da odvaja mezo od epifarinksa. 4. pri poku{aju kretanja nepca. krvavljenja. Avellis (X .homolateralna oduzetost mekog nepca i larinksa sa kontralateralnom hemiplegijom i hemianestezijom).ascendentnih (senzitivnih) puteva . posebno kad su u pitanju te~nosti. Kod obostranih paraliza nepca. Usled ranije nagla{enih bliskih odnosa jedara kranijalnih nerava i njihovog topografsko anatomskog puta. neuralgije obraza i poreme}aj `vakanja). usled obostrane paralize i farinksa. dolazi do nastajanja kombinovanih povreda ili 1. bolesnici nisu u stanju da gutaju zbog zapadanja hrane u larinks.automatski centri za: disanje.rhinolalia clausa . rad srca i znojenje Etiolo{ki postoji: a.poreme}aji gutanja . lokalna o{te}enja mo`danog stabla . vazduh ide na nos. a svaki poku{aj gutanja pra}en je jakim nadra`ajnim ka{ljem. Bolesnik nije u stanju da zvi`di ili da naduva obraz. javljaju se bronhopulmonalne komplikacije. generalizovana oboljenja nervnog sistema .Kod centralnih o{te}enja . gutanje.tumor prodire kroz foramen lacerum i ledira V i VI `ivac i dovodi do: neuralgija trigeminusa i konvergentnog strabizma) 2. ono se povla~i na zdravu stranu i prati ga uvula. kod te{kih poreme}aja gutanja. usled prodiranja hrane u larinks i traheobronhijalno stablo. ali i ~vrste hrane. tumori (primarni i sekundarni). Foix . IX. . koja pri gutanju dospeva u epifarinks i nos.potpuna oftalmoplegija. tako da vazdu{na struja pri govoru nekontrolisano prolazi kroz nos .javlja se kompleksna klini~ka slika usled intimnih odnosa: . VI i petrozitis) (delimi~ni paraliti~ni sindrom petrosfenoidalnog predela . DIJAGNOZA Kod jednostranih paraliza nepca. cerebelli posterior. XI. Pseudo Gradenigov trijas (V. povra}anje .javlja se govor karakteristi~an za rascepe nepca.bulbarna i bulbopontina oboljenja KLINI^KA SLIKA Dolazi do poreme}aja motiliteta nepca.refleksni centri: ka{alj.uglavnom te~ne. X. IX inervira gustatorne papile baze jezika) i poreme}ajem funkcije larinksa i motiliteta jezika. farinksa i jezika i usled toga do: . ovo visi nepomi~no. degenerativni procesi u jedrima `ivaca.jedra motornih `ivaca (nn. Jacodov trijas (petrosfenoidalni sindrom II-VI) (potpuni paraliti~ni sindrom petrosfenoidalnog predela .tromboza krvnih sudova a.sindrom spolja{njeg zida kavernoznog sinusa (III-IV) 3.bulbarni sindrom . b. XII) . `vakanje.descendentnih (motornih) puteva . karakteristi~nih sindroma: 107 .

6. X.gloso-velo-faringo-laringealna hemiplegija i paraliza inervacije n.Sicard (sindrom zadnjeg dela jugularnog foramena i posteriornog kondilarnog foramena .tetanus. XI . 8. smanjen senzibilitet farinksa i larinksa (X) uvula pomerena ka zdravoj strani.velofaringolaringealna hemiplegija i paraliza m.5. X i XI . Klini~ki: smetnje gutanja. • • Organsko . larinksa. promuklost zbog nepokretnosti jedne glasnice. trapeziusa (XI). Uz simptome prednjeg foramena jugulare postoji i paraliza muskulature jezika na strani lezije. SCM i m.IX. Tapia (X. SCM. farinksa i larinksa uz anesteziju farinksa i larinksa. spasti~ne diplegije u prvoj iritativnoj fazi oboljenja koje doFunkcionalno . delimi~an gubitak ose}aja ukusa (IX). Spazmi mogu biti po karakteru toni~ni i kloni~ni. besnilo. Schmidt (X. Hughlings Jackson (X. SCM i m. Garcin (unilateralna paraliza svih kranijalnih nerava I-XII) 11. Kada se bolesnici oporave od osnovne bolesti i paralize pokazuju pobolj{anje. preporu~uju se izvesne ve`be nepca). Spazmi farinksa i nepca Pored paraliti~nih poreme}aja farinksa i nepca vi|amo i pojave nehoti~nih gr~eva muskulature ove regije . TERAPIJA . Collet . Vernet (sindrom prednjeg dela jugularnog foramena . X.istostrana paraliza mekog nepca. lues) i Poreklo spazama farinksa i nepca mo`e biti: Organski spazmi 108 . XI i XII + Sy) 10. Obi~no ovi poreme}aji ne tra`e poseban (pri paralizi nepca koja ~ini smetnje pri gutanju bolesnik se mo`e pomo}i izolovan tretman.IX. XII . promuklost i poreme}aj ukusa. 9.spazmi. XII) DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA Lokalna fiksacija nepca zapaljive ili o`iljne prirode. a po obimu lokalizovani i op{ti. paraliza m. accessoriusa. XI i XII . paraliza i atrofija jezika sa iste strane). 7. kao i kontralateralna hemipareza). te{ko}e pri gutanju . uz anesteziju farinksa i larinksa. m.istostrana paraliza mekog nepca. Villaret (sindrom posteroparotidnog prostora . XI. Potrebno je stalno aspiriranje pljuva~ke iz orofarinksa radi spre~avanja smetnji i komplikacija od strane disajnih puteva. trapeziusa.Kauzalna . u vidu napada toni~nih spazama KLINI^KA SLIKA vodi do paralize mi{i}a farinksa (tumor. a jezik pri pla`enju skre}e na bolesnu stranu). trapeziusa. U slu~ajevima te{kih smetnji pri gutanju neophodno je kroz nos uvesti sondu za ishranu.histeri~ne reakcije i neuroze.IX.hipersalivacija i podra`aj na ka{alj (X).Palijativne mere stiskanjem nosnica za vreme akta gutanja.

~esto dolazi do aerofagije i gastri~nih smetnji. ispucao. Nystagmus palati mollis Gutanje hrane je ote`ano. jezik crven. ** * NEDOSTATAK VITAMINA A . a u farinksu zahvataju pojedine grupe mi{i}a. Funkcionalni spazmi Oni se javljaju u vidu toni~nih gr~eva farinksa u napadima. Ovi pokreti su pra}eni karakteristi~nim TERAPIJA Otkriti osnovno oboljenje. Kod organskih spazama farinksa. se neurotizuje. encefalitis). Pregled je ote`an zbog pojave spazma. Klini~ki se obi~no manifestuju kao "globus hystericus". ** * OBOLJENJA PLJUVA^NIH @LEZDA 109 . Suvo}a i pe~enje! NEDOSTATAK VITAMINA B . usled toga naglo propadaju. bolne i ispucale posebno na uglovima usana. sedativa i psihoterapija kod funkcionalnih smetnji. neki autori nazivaju - {umom. koji se. NEDOSTATAK VITAMINA C .Usnice crvene. postoji opasnost od bronhopulmonalnih komplikacija. kod sredove~nih `ena poput ose}aja stranog tela u `drelu u visini tiroidne hrskavice larinksa.Toni~ni gr~evi onemogu}avaju gutanje po{to zahvataju faringealnu muskulaturu. pacijent "nistagmusom nepca". vi|a kod nekih afekcija CNS-a (tumor. ali su poznati slu~ajevi koji su imali frekvenciju i preko 100 trzaja u minuti. mestimi~no deepitelizovan i bolan.Gingivitis i lividan otok sa tendencijom krvavljenja. Kloni~ni spazmi zahvataju obi~no meko nepce. naj~e{}e mekog nepca. bolesnici odbijaju hranu pla{e}i se ugu{enja ili spazmoti~nog ka{lja.keratinizacija sluzoko`e usne {upljine i `drela Kloni~ne ritmi~ne gr~eve farinksa. Zbog jakog spazma mogu}a je i dispneja. Ritmi~ni pokreti mekog nepca mogu biti polagani. iako nepoznatog uzroka. lues. koji su ranije do`ivljavali usled prodora hrane u larinks.hemeralopija i xerophtalmia .

Rauch . Oskudna simptomatologija i benigni hroni~ni tok u `ena.suvo}a usta . H. Thc 99 m je te`ina u direktnoj vezi sa stepenom kserostomije. Etiolo{ki faktori koji poma`u njihovom formiranju su: . antimalari~ni lekovi.stagnacija salive (kod neurohumoralnih stanja) . bez sistemskog autoimunog oboljenja .smanjenje lakrimalne funkcije. MIKULITZ Karakteri{e se: Simetri~no uve}anje lakrimalnih i salivarnih `lezda. Johan von Mikulitz (1892). zatim parotidnoj. M. Sni`eni celokupni prote- ini.prisutan organski i drugi matriks u koji se talo`e soli .sicca complex Dijagnoza: • anamneza. • laboratorija: anemija.xerostomia. 7%. vitamin A. a najre|e u sublingvalnoj. hipoplazija. • sijalografija: mikro(makro)sijaloektazije. {to je na skeneru.hroni~ni poliartritis . kortikosteroidi. Henrik Sjögren (1933. su{enje o~iju i keratokonjunktivitis sicca u `ena * . akcesorna pljuva~na `lezda. SIALOLITHIASIS To je formiranje kalcifikovanih konkremenata u izvodnim kanalima i parenhimu velikih a retko u malim pljuva~nim `lezdama. kao kod hladnog ~vora. 110 .83%.pharyngitis sicca . B. leukopenija. Tek. predstavljeno kao zona smanjene ili jedva vidljive radioaktivnosti. eozinofilija. pertechnetat.metaboli~ki mehanizmi koji omogu}avaju precipitaciju salivarnih soli u matriks u prisustvu infekcije Naj~e{}e su u submandibularnoj `lezdi. za dijagnozu je potrebno bar dva! Smanjena sekrecija lakrimalnih i salivarnih `lezda. cisti~na pro{irenja i destruktivne promene. TH: hormoni.rhinitis sicca .) objavljuje obja{njenja svog istra`ivanja i zaklju~ke: . Hirurgija.reumatoidni artritis * * trijas potpunog Sy Sjögren. Kasnije i drugi simptomi kserostomija i suvo}a o~iju. i otkriva od simptoma su{enje nosa i larinksa. povremeni pad funkcije tiroideje. trombocitopenija. C.laryngitis sicca . Histolo{ki nalaz: limfocitna infiltracija `lezde. • ekstirpacija i histologija: u salivarnim i lakrimalnim `lezdama nalazi se limfocitna proliferacija koja zamenjuje glandularno tkivo.URO\ENE ANOMALIJE agenezija. hiperplazija sublingvalnih `lezda. Gougerot (1925. odnosno scintigramu.sistemske promene . intermitentni otoci parotidnih `lezda * . klini~ke slike i kompleksa simptoma. ~ija • scintigrafija: obolele pljuva~ne `lezde ne koncentri{u radioaktivni izotop. shvata oboljenje kao manifestaciju sistemskih promena. 10%.). usled fiziolo{kih i anatomskih podobnosti. D.

Ukoliko je opstrukcija potpunija. re|e zgusnutim sekretom. Ciste malih submukoznih pljuva~nih `lezda su ~e{}e i nalaze se u sluznici prelaza rumenog dela prema sluznici unutra{nje povr{ine donje usne. Duktogene fistule. inflamatornog edema i deskvamacije epitela sa fibrinom. glatke povr{ine i odgovaraju intraduktalnoj konfiguraciji. pokretanjem se uklje{te na mestima prevoja ili na izlaznom otvoru papile. Dijagnoza: anamneza i klini~ka slika. U `lezdama jezika su u Blandin .kongenitalne i . TH: je u akutnoj fazi antibiotska i simptomatska. CISTE PLJUVA^NIH @LEZDA . mogu se ekscizijom i direktnom anastomozom krajeva re{iti. RTG submandibularne `lezde i nagrizni snimak toka Whartonovog kanala. pa se ponove na novi nadra`aj. Oblika su cilindra. ve}i dovode do nepotpune ili potpuna opstrukcija. 111 . boje }ilibara ili slame. TH: hirur{ko. Intraglandularni zahtevaju kompletnu ekstirpaciju `lezde. U jednoj `lezdi mogu postojati i vi{e kalkulusa. dovodi do retencione ciste. povr{ina hrapava sa malim izdancima. Sekret se nakuplja i nastaje retenciona cista. Posle 2-3 ~asa popuste. ekstra i intraglandularno. Sialolitektomija kada je kalkulus u izvodnom kanalu. odnosno stenoze. On se mo`e formirati u salivarnim kanalima. nastaju salivarne kolike i otok `lezda je izrazit. opstrukcija ili obliteracija usled traume ili infekcije. o{tre ivice karioznih zuba koji maceri{u sluzoko`u usta. posebno predeo izvodnih kanala sublingvalne pljuva~ne `lezde odraslih) + blaga infekcija. SUBLINGVALNA CISTA . kolike i otok `lezde su ve}i i izra`eniji. sa otklanjanjem `lezde u celini.ste~ene (traumatsko odvajanje delova parenhima od izvodnog kanala u kome dolazi do retencije sekreta. Mehanizam nastanka je slede}i: posle povrede dolazi do opstrukcije ekskrecijskih kanala.RANULA (izgled nalik na transparentni `ablji trbuh) To je retenciona cista sublingvalne pljuva~ne `lezde ili submukoznih akcesornih pljuva~nih `lezda poda usne duplje.traumatske (jatrogene i druge povrede) TH: hirur{ka.kongenitalne (udru`ene sa sa drugim anomalijama) . ekstirpacijom `lezde ili pak plastikom kapsule. veli~ine do 1 cm. U `lezdi su okruglasti. Neposredno pre i za vreme jela. mogu biti bilateralni.Nhunovim `lezdama.piogene infekcije sa apscediranjem i spontanim pra`njenjem preko lica) i . ako poti~u od prese~enog Stenonovog kanala.simptomatske (posledica oboljenja . koji se razvla~i u nitima. SALIVARNE FISTULE One mogu biti: . sa bistrim ili mutnim sadr`ajem. Ona nastaje usled mikrotraume (o{tre ivice zuba za vreme izmene denticije u male dece. Pokrivene su istanjenom sluznicom. palpacija.Klini~ka slika zavisi od polo`aja kalkulusa. Rekonstrukcija kanala re`njevima sluznice sa obraza. Simptomi su: mali prolaze asimptomatski pa mogu i da ispadnu na papili. koji odgovaraju dovodnim kanalima.

intraoralna marsupijalizacija. Obi~no su sa jedne strane. bol (gora prognoza od asimptomatskih). VII (perineuralna invazija. radioterapijska i hemioterapijska senzitivnost. tako da ova ima epitelni pokriva~.Cisti~na tvorevina koja nastaje dilatacijom kanala i spajanjem pojedinih acinusa. Dakle. a u hroni~no nastalih . one se prezentuju kao tumor vrata. Samo + grani~ni preparati/limfni nodusi . incidenca recidiva. Incidenca lokalnih i udaljenih metastaza.stepen maligniteta (biolo{ka agresivnost). Ciste koje prodiru u dubinu. 7. histologija . Povr{ne su izme|u korpusa mandibule i korena jezika. PRINCIPI TERAPIJE MALIGNIH SALIVARNIH TUMORA Na osnovu histolo{kog tipa i klini~kog stadijuma. ekstirpacija ciste sa sublingvalnom ili akcesornom pljuva~nom `lezdom i ekstraoralna ekstirpacija duboko polo`enih cista. regionalne i udaljene metastaze ~e{}e). tako da je formirana dilataciona cista oblo`ena kuboidnim epitelom. kost (nemogu}nost radikalne resekcije). 2. Parotida: povr{na (parcijalna = povr{ni re`anj)/totalna parotidektomija sa ~uvanjem Sublingvalna: Resekcija submandibularnog trougla. Postoji i ekstravazacijska cista. * ** FAKTORI KOJI UTI^U NA PRE@IVLJAVANJE KOD PAROTIDNIH TUMORA 1. adenokarcinom. mukoepidermodini karcinom niskog stepena maligniteta) . GRUPA 1 n. 6. TH: hirur{ka. Salivarne ciste poda usta mogu biti: povr{ne ili duboke. Smetnje su minimalne . stadijum bolesti. VII T1 i T2 niskog stepena maligniteta. maligni miksni tumor) 5. a iznad milohioidnog mi{i}a.starih. lokalizacija (bolja prognoza parotisa) i lokalna pro{irenost: ko`a. su duboke ranule. Kod akutno nastalih sekret je bistar. . boje }ilabara. a delimi~no prelaze na suprotnu stranu. meka tkiva. paraliza n. a sakus se formira od fibroznog tkiva.postoperativno zra~enje 112 . enukleacija. Ranula je ispunjena sekretom . nediferentovani karcinom i mukoepidermoidni karcinom visokog stepena maligniteta. 4. sivo beli~aste boje. u submandibularni ili submentalni prostor. GRUPA 2 Eksploracija limfnih ~vorova oko parotide.smetnja u elevaciji jezika pri jelu i govoru. kada pri traumi dolazi do prodiranja sekreta u okolno tkivo. zamu}en. gust. 3. kroz muskulaturu poda usne duplje.visoki stepen maligniteta (adenocisti~ni karcinom. 8.mukoznim sadr`ajem. planocelularni karcinom.niski stepen maligniteta (karcinom acinusnih }elija.

nikotina ili lekova. usled dejstva bakterija. `rtvovanje n. Bolesnik se `ali na bol u jeziku. Filiformne papile rastu i gusto se raspore|uju po povr{ini jezika u vidu ostrva. Resekcijom vrata samo za za N+. TH: Uklanjanje uzroka . OBOLJENJA JEZIKA 1.ote~en. usled prodora infekcije u dublje slojeve 113 . recidivni tumori. pri jelu ujedom jezika ili u besvesnom stanju. Postoperativno zra~enje. Parotida: radikalna parotidektomija sa `rtvovanjem n.N+.CRNI DLAKAVI JEZIK) Oboljenje nastaje posle lokalne upotrebe antibiotika i oksidiraju}ih antiseptika i upore|uje se sa keratozom farinksa. lingualisa i n. VII. Sublingvalna: {iroka ekscizija submandibularnog trougla sa ~uvanjem nerva dok nije zahva}en. VII i imidijentnom rekonstrukcijom. Resekcijom vrata samo za za N+. TH: "Pranje jezika" rastvorom NaHCO3 ili H2O2.ABSCESSUS LINGUAE To je flegmonozno nespecifi~no zapaljenje veziva i mi{i}a jezika usled povrede (ujed. NESPECIFI^NA ZAPALJENJA JEZIKA a) LINGUA NIGRA (BLACK HAIRY TONGUE . Povreda nastaje usled karioznih zuba. Parotida: totalna parotidektomija. Postoji: . ubod) ili {irenjem infekcije iz okoline (pljuva~na `lezda). Sublingvalna: Najradikalniji zahvat za bolest. ravnih edematoznih ivica dno prekriveno fibrinom i sa reaktivnim zapaljenjem okoline. mastoidnog vrha. mandibule. Postoperativno zra~enje.T1 i T2 visokog stepena maligniteta. sa imidijentnom rekonstrukcijom. c) GLOSSITIS PHLEGMONOSA . Resekcijom vrata samo za za N+. Sublingvalna: Radikalna disekcija vrata sa `rtvovanjem n. Postoperativno zra~enje. Izdu`ene papile obojene su sme|e ili crno. mi{i}a. a ako dodiruju meko ili tvrdo nepce stvaraju parastezije u `drelu grebanje ili golicanje. b) GLOSSITIS SUPERFICIALIS To je lokalno zapaljenje jezika usled povrede. XII T4 - GRUPA 3 GRUPA 4 Parotida: Radikalna parotidektomija sa resekcijom ko`e. uve}an jezik glatke sluznice sa otiscima zuba. Ako narastu u ve}oj koli~ini dodiruju zadnji zid farinksa i izazivaju povra}anje. koji se pogor{ava pri gutanju ili govoru i na poja~anu salivaciju. Postoperativno zra~enje. Na mestu povrede dolazi do plitkog ulkusa. T3N0.ekstrakcija zuba i blago ispiranje antisepti~nim sredstvima.

usled degenerativnih promena u podru~ju n. a krater je pokriven nekroti~nim masama. te~na i d) GLOSSITIS HUNTERI SY.sekundarni . ali i hematogeno. analgetika. evakuacija gnoja.to je retko oboljenje. je redak. 2.primarna i . PLUMMER . sedativi. TH: vitamin B12.sijaloreja (usled zapaljenjskih promena na `anog gutanja) . pa pro|u nedijagnostikovane. Sekundarna tuberkuloza jezika je ~e{}a i javlja se u vidu ulcerozne ili infiltrativne jednostrane forme (hladni apsces) u te{kih ftizi~ara u fazi kaheksije.tipi~na slika ulcusa duruma sa submentalnom adenopatijom. koje se javlja u obliku ulcerozne forme.sekundarna Primarna tuberkuloza jezika .WILSON = SY. PETERSON-BROWN-KELLY Kao po~etni simptom perniciozne anemije (manjak B12). Dolazi do pojave tuberkuloznih infiltrata koji egzulceriraju ili stvaranja apscesa u dubini i kasnije pra`njenja sa razmek{anjem i kazeoznim masama.ote`ano gutanje i govor usled otoka jezika TH: antibiotici. a ako do|e do afekcije lokalizovan je na vrhu jezika . u slu~aju apscesa incizija i ka{asta ishrana ili gutanjem (sa pokretanjem koje je pljuva~nim `lezdama i posledica otei T.. ima male ovalne povr{ine glatke sluznice svetlo crvene boje. IX dolazi do atrofije jezika. Na jeziku nalazimo ulkus koji je neravnih ivica. ili pak idu pod klini~kom slikom hroni~nog submandibularnog limfadenitisa. SPECIFI^NA ZAPALJENJA JEZIKA a) TUBERCULOSIS LINGUAE Tuberkuloza jezika mo`e biti: .primarni . Na gornjoj strani i na spoljnjim ivicama. 114 . ~ije je dno pokriveno izra`enim papilama. TH: Tuberkulostatici b) LUES JEZIKA Lues jezika mo`e biti: . Ove promene pokazuju tendenciju brzog ozdravljenja. Dolazi do jakih bolova u jeziku i pe~enja jezika. Dolazi do bola i disfagi~nih tegoba. Kasnije je cela povr{ina jezika glatke i sjajne ru`i~aste boje. Ovde infekcija nastaje preko ispljuvka ili gnojem okolnih `ari{ta.bol u jeziku koji se pogor{ava govorom ograni~eno) .tercijarni Primarni lues jezika.cervikalna adenopatija .

Sekundarni lues se javlja u vidu enantema .lingua lobata syphilitica. a retko bazocelularni karcinom. godine. kongenitalni ili ste~eni. BENIGNI TUMORI JEZIKA a. podeli koja je zasnovana ne samo na karakteristikama razvoja oboljenja i terapijskim mogu}nostima ve} i na prognozi (Ca prednje dve tre}ine {iri se na dno usne duplje. TH: konzervativna i hirur{ka (veliki). MALIGNI TUMORI JEZIKA a. dakle oni sa kojima se bolesnik ra|a. PAPILLOMA b. Predisponiraju}i faktori za nastanak karcinoma su: leukoplakija. DERMOIDNE CISTE 2. Uro|eni angiomi. TUMORI JEZIKA 1. Ova vrsta tumora se mo`e javiti na jeziku u obliku malih angiomatoznih tumorskih formacija ili u obliku velikih kavernoznih tumora koji potpuno deformi{u izgled jezika. Sve promene su bezbolne! TH: Antilueti~na. Ove promene su pra}ene sa egzantemom i difuznom limfadenopatijom. TUMOR MIKSTUS. mo`e da se govori o karcinomu prednje dve tre}ine i karcinomu baze jezika. Naj~e{}i oblik je planocellularni karcinom. Osnovni simptomi su: 115 . LIPOM. koji obi~no o`iljno zarastaju i daju velike deformitete na jeziku . koji ulceri{u i daju o`iljke na povr{ini jezika i duboki. Mogu biti prisutni na celoj povr{ini. ali jedino funkcionalne tiroideje). a baze jezika na epiglotis i dalje).bar do 7. pa bez nu`de ne `uriti sa terapijom . koje su nekad slivene i daju sliku lingua geographica. FIBROMA c. HAEMANGIOMA ET LYMPHANGIOMA LINGUAE Mogu biti: angiektati~ni ili kavernozni. CAVE! (Ispitati scintigramom eventualno prisustvo aberantne. ali su naj~e{}e na vrhu. Tercijarni lues se karakteri{e gumoznim infiltratima i to: povr{nim. Klini~ki. hroni~na iritacija i lueti~ne promene. MIOM. ima tendenciju spontanog gubljenja. d. KARCINOM JEZIKA To je maligni epitelni tumor koji se ~e{}e sre}e u mu{karaca. Klini~ki se manifestuju u vidu plavi~astih submukoznih izra{taja koji sporo rastu.plaques muqueses.

.retko.Ograni~ena pokretljivost jezika usled infiltracije mi{i}a jezika ili okoline . .Hipersalivacija . ulceracija neravnih infiltrisanih ivica sa nekroti~nim dnom koje krvari. tvrd infiltrat.Pojava infiltrata sa ulkusom na mestu leukoplakije. b. koji se pogor{ava pri gutanju ili govoru. duboki limfni ~vorovi vrata) TH: hirur{ka.Foetor ex ore.Cervikalna adenopatija (submentalno. vegetativnog izra{taja sa {irokom bazom na jeziku . zra~enje i citostatici. 116 . higijena. SARKOM JEZIKA .Hemoptizije . . na bazi.Bol.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful