j

OROFARINKS

SADR@AJ:
Str. ANATOMIJA FARINKSA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . @DRELO - FARINKS (PHARYNX) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ANATOMIJA USNE [UPLJINE (CAVUM ORIS) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ANATOMIJA PLJUVA^NIH @LEZDA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . FIZIOLOGIJA USNE [UPLJINE I @DRELA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . EMBRIOLOGIJA USNE [UPLJINE I @DRELA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . KONGENITALNE ANOMALIJE USANA, USNE [UPLJINE I @DRELA . . . . . AKUTNI FARINGITISI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . HRONI^NI FARINGITISI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ZAPALJENJA LIMFNOG TKIVA @DRELA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . AKUTNI TONZILOFARINGITIS U DECE (PEDIJATRIJSKI STAV) . . . . . . . . HRONI^NI TONZILITIS - TONSILLITIS EXUDATIVA (PEDIJATRIJSKI STAV) INDIKACIJE ZA ANTITUSIKE (PEDIJATRIJSKI STAV) . . . . . . . . . . . . . . MUKOLITICI - MUKOREGULATORI (PEDIJATRIJSKI STAV) . . . . . . . . . . PNEUMONIA (PEDIJATRIJSKI STAV) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . KOMPLIKACIJE AKUTNIH OBOLJENJA OROFARINKSA . . . . . . . . . . . . STOMATITISI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . TONZILARNI PROBLEM (Spalajkovi}). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . TONZILARNI PROBLEM (2) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . CISTE I BENIGNI TUMORI FARINKSA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ANGIOFIBROMA JUVENILE NASOPHARYNGIS . . . . . . . . . . . . . . . . . . MALIGNI TUMORI EPIFARINKSA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . PARAFARINGEALNI TUMORI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . BENIGNI TUMORI PARAFARINGEALNOG PROSTORA (Batsakis) . . . . . . . TUMORI PARAFARINGEALNOG PROSTORA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . MALIGNI TUMORI HIPOFARINKSA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . TUMORI PLJUVA^NIH @LEZDA (P. Stefanovi}) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . TUMORI PLJUVA^NIH @LEZDA (Krajina) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . TUMORI @DRELA (P. Stefanovi}) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . TUMORI PLJUVA^NIH @LEZDA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . SELECTING VARIANTS IN PHARYNGEAL RECONSTRUCTION . . . . . . . . STRANA TELA FARINKSA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . POVREDE @DRELA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . POREME]AJI INERVACIJE FARINKSA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . NEDOSTATAK VITAMINA A, B i C . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . OBOLJENJA PLJUVA^NIH @LEZDA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . FAKTORI KOJI UTI^U NA PRE@IVLJAVANJE KOD PAROTIDNIH TUMORA 3 4 13 17 20 25 26 29 32 37 40 41 42 42 42 42 47 51 55 63 65 69 79 82 84 90 95 95 96 97 103 103 104 107 111 111 114 2

OBOLJENJA JEZIKA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . TUMORI JEZIKA. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .

115 117

ANATOMIJA FARINKSA
@drelo je mi{i}no sluzoko`ni organ koji istovremeno pripada priboru za varenje i disanje. Pru`a se ispred prvih {est cervikalnih pr{ljenova i prote`e se od baze lobanje do visine donje ivice krikoidne hrskavice. Sa prednje strane komunicira sa zadnjim nosnim otvorima - hoanama, ustima i larinksom idu}i odozgo nadole. Na lateralnim stranama u farinksu se otvara u{}e tube. Farinks delimo u tri sprata: nazofarinks, orofarinks i hipofarinks. Zidovi: 1. Zadnji zid: Odgovara prednjim stranama prvih {est cervikalnih pr{ljenova od kojih je odvojen uskim retrofaringealnim prostorom i pretki~menim mi{i}ima pokrivenim laminom prevertebralis, listom vratne fascije. 2. Bo~ni zidovi: Odgovaraju parafaringealnom prostoru i njegovom sadr`aju: a) a. carotis interna b) v. jugularis interna c) nervi craniales IX, X, XI i XII Zadnje bo~ni uglovi `drela su spoj zadnjih i bo~nih zidova: od spolja{nje povr{ine svakog ugla polaze po dve fascijalne opne: 1. uzdu`na pregrada - septum longitudinale koji se pru`a unazad i spaja odgovaraju}i bo~ni ugao sa laminom prevertebralis vratne fascije i 2. stilofaringealna fascija koja se pru`a put spolja i spoj je odgovaraju}eg bo~no zadnjeg ugla sa processus styloideusom i m. stylopharyngeusom. Prednje ivice: Pripoj farinksa na bazi lobanje, hioidnoj kosti i laringealnim hrskavicama. a) zadnja ivica lamine medialis processus pterygoideus b) raphe pterygomandibularis c) zadnji kraj linea mylohyoidea d) ivica korena jezika e) mali i veliki rog hioidne kosti f) gornji rog i linea obliqua tiroidne hrskavice g) zadnji kraj arcusa krikoidne hrskavice. Gornji kraj: Pripoj na bazi lobanje od tuberculum pharyngis na donjoj strani bazilarnog dela potilja~ne kosti lu~no preko donje strane petroznog dela slepoo~ne kosti unutra od otvora karotidnog kanala, du` tube, do gornjeg ugla hoane. @drelna duplja - cavum pharyngis 1. Pars nasalis 2. Pars oralis Nosni deo farinksa ~ine ~etiri zida: a) prednji zid hoane i zadnji deo septuma b) donji zid zadnja povr{ina mekog nepca, bo~ni zidovi c) gornji zid ispod sfenoidnog sinusa d) zadnji zid prva dva ki~mena pr{ljena

3

pri gutanju se obrazuje potpuna mi{i}na pregrada u horizontalnoj ravni koja ne dozvoljava kontakt nosnog i usnog dela `drela. idu}i odozgo nadole.odgovara prednjim stranama {est cervikalnih pr{ljenova. otvorom koji vodi ka usnoj {upljini i larinksom.odgovaraju parafaringealnom prostoru i njegovom sadr`aju.orofarinks .membranozni organ koji se pru`a od baze lobanje do visine donje ivice krikoidne hrskavice.nadole: • zadnja ivica lamine medialis processus pterygoideus 4 . njegova zadnja ivica dolazi tada u neposredni dodir sa tzv. mezo . ranx . Tonsilla pharyngea . Dakle. Zadnji zid . Farinks delimo u tri sprata: 1. Gornji zid: @drelni svod . Sa prednje strane. hipofarinks . kao i od mi{i}a koji idu sa stiloidnog nastavka. rinx.gutati. pukotina. Passavantovim sluzoko`nim izbo~enjem koje je na zadnjem zidu `drelne {upljine i obrazuje ga svojom kontrakcijom m.pars laryngis Zidovi: 1. Od spolja{nje povr{ine svakog ugla polaze po dve fascijalne opne: a) uzdu`na pregrada (septum longitudinale) koji se pru`a unazad i spaja odgovaraju}i bo~ni ugao sa laminom prevertebralis vratne fascije. ali ni tada ne dopire svojom zadnjom ivicom do zadnjeg zida `drela. od kojih je odvojen uskim retrofaringealnim prostorom i pretki~menim mi{i}ima.fornix pharyngis odgovara donjoj strani bazalnog dela okcipitalne kosti i donjoj strani tela sfenoidne kosti. 2.Pri mirovanju meko nepce se spu{ta koso unazad prema {upljini `drela. Bo~ni zidovi .pars oralis 3. @drelo je mi{i}no .procep. Me|utim. Oja~an je od strane konstriktornih mi{i}a koji se pru`aju od baze lobanje do hioidne kosti. Na lateralnim stranama u farinksu se otvaraju faringealna u{}a Eustahijeve tube. listom vratne fascije. stylopharyngeusom * ** Prednja ivica: pripoj farinksa na bazi lobanje.Tre}i krajnik .nazofarinks . pokrivenim laminom prevertebralis. spoj odgovaraju}eg zadnje bo~nog ugla sa processusom styloideusom i m.Vegetatio adenoides @DRELO . constrictor pharyngis superior. gde se nastavlja jednjakom.pars nasalis 2. b) stilofaringealna fascija pru`a se put spolja. hioidnoj kosti i laringealnim hrskavica. Zadnje bo~ni uglovi `drela su spoj zadnjih i bo~nih zidova. komunicira sa zadnjim nosnim otvorima hoanama i zadnjim delom nosnog septuma. Odozgo . epi .FARINKS (PHARYNX) DEFINICIJA: phagein . Pri gutanju ono se podi`e usled kontrakcije svojih mi{i}a i postaje skoro horizontalno.

iza i ispod zadnjeg kraja donje nosne {koljke.udubljenje na zadnjem zidu.Aneurizma a. podeljen na dva dela sredi{njom linijom pripoja fascije mi{i}a i prevertebralne fascije.fatalno krvavljenje! Bo~ni zid . faringealni otvori tuba . nalazi se ispod sfenoidne i okcipitalne kosti.nazad: I i II vratni pr{ljen (luk atlasa i telo aksisa).sagitalno -> duga~ko 4. du` petrosfenoidalne suture.5 cm od repa donje nosne {koljke.na svakoj strani mali trouglasti otvor. EPIFARINKS: Epifarinks . Zadnji zid . Ispred tonzile se nekad mo`e na}i ostatak `lezdanog tkiva prednjeg re`nja hipofize .ispred fascije mi{i}a (mm. do gornjeg ugla hoane. na oko 1. donji: zadnja povr{ina mekog nepca. godine.torus tubarius. gornji: ispod sinusa sfenoidalisa. bo~ni: Anatomske varijacije epifarinksa su: 1. longi capitis) nalazi se retrofaringealni prostor .ostium pharyngeum tubae. unutra od otvora karotidnog kanala.Gilletov prostor. sa maksimumom oko 6. Normalan . Krov . ili 4.fornix pharyngis. 5 . a iza njega udubljenje . Cave . lu~no preko donje strane petroznog dela slepoo~ne kosti. napred: otvor hoana i zadnji deo nosnog septuma. Recessus prevertebralis . razli~ite veli~ine. U odraslih hroni~ni retrofaringealni apsces je posledica TBC tela pr{ljena. godine. carotis internae . a pru`a se od zadnjeg zida do otvora tuba. Visok . na donjoj strani bazilarnog dela okcipitalne kosti. U ovim prostorima Gilletovi limfni ~vorovi koji i{~ezavaju oko 3.recessus pharyngis (fossa Rosenmülleri). du` tube.hypophysis pharyngea (Citelli). daju akutne retrofaringealne apscese dece.anteroposterioran polo`aj jednak superoinferiornom 2. Na njemu se nalazi grupacija adenoidnog tkiva vegetatio adenoidea .anteroposteriorno -> kratko 3.tonsilla pharyngea ili nazofaringealna tonzila (Luschkina tonzila . SADR@AJ EPIFARINKSA. To je deo je Waldeyerovog limfati~nog prstena. Plitak .III krajnik).• • • • • • raphe pterygomandibularis zadnji kraj linee mylohioidee ivica korena jezika mali i veliki rog hioidne kosti gornji rog i linea obliqua tiroidne hrskavice zadnji kraj arcusa krikoidne hrskavice Gornji kraj: pripoj na bazi lobanje je od tuberculuma pharyngisa. Prednje donji ugao neposredno iza hoane Uz zadnji deo otvora izbo~uje se hrskavi~avi zid tube (sluznica preko prednjeg hrskavi~avog kraja tube) .

plica n. SLUZNICA FARINKSA .m. nazad . Ispod otvora postoji nabor koji stvara m. u{}e jednjaka.Mi{i}i mekog nepca (mm.meko nepce sastavljeno sa mi{i}ima prekrivenom sluznicom ~vrsto sraslom za mi{i}e. nosnih {upljina. uska veza sa mi{i}ima bez subkutanog tkiva dovodi lako do paralize `ivaca koji inervi{u mi{i}e kod razli~itih 6 . Zadnji zid . Mesto izme|u slobodne ivice mekog nepca i zadnjeg zida `drela je isthmus pharyngis. gore . Zadnji zid larinksa prouzrokuje na sredini prednjeg zida farinksa .cavum retronasale. koga stvaraju niti m. Nep~ani luci .4.2.kru{kasti sinus (izme|u zadnjeg dela tiroidne hrskavice i odgovaraju}e aritenoidne hrskavice .torus levatorius.plicae aryepiglotticae.Gerlachov krajnik. Tonsilla lingualis u zadnjoj tre}ini. cervikalni pr{ljen.incisura interaritenoidea.koren jezika . 5. Ispred otvora tube od prednjeg dela torusa tubariusa spu{ta se plica salpingopalatina (plica palatotubalis) do zadnje plo~e mekog nepca.tonzilarna jama sa tonzilom. a medijalno ariepigloti~nim naborom . meko nepce se podi`e. Gore . posledica kompenzacije lo{eg odvajanja nazo od mezofarinksa. Prednji zid . nepce i Passavantovo ispup~enje i dole .donja ivica krikoidne hrskavice.m. vratni pr{ljen.ulaz u larinks aditus laryngis. Stvara se kod osoba sa poreme}enom funkcijom mekog nepca. ali rastegljiva i pokretna. lateralni zid . U nivou istmusa za vreme fonacije na zadnjem zidu nastaje nabor sluznice . reccurens stvara u recesusu izbo~enje . izgra|uju prednji zid nazofarinksa koji je pokretan prema natrag i gore. izme|u vallecula.zadnja strana grkljana .papile cirkumvalate. odvaja hipofarinks od jednjaka svojim nitima . (po nekima ne postoji?). nep~ani luci i glosotonzilarni `lebovi. izbo~enje istoimenog mi{i}a. nazofarinks se odi`e i biva odvojen od orofarinksa (zna~ajno kod akta gutanja). i 3. palatopharyngeus.gornja ivica uzdignutog epiglotisa. laryngei.isthmus faucium . U trenutku gutanja ili fonacije. Na prelazu u jednjak niti m. Od jezika prema epiglotisu veza plica glossoepiglotica mediana i lateralis.Oko tubarnog otvora tako|e se nalazi adenoidno tkivo -tonsilla tubaria . Ukoliko se pri fonaciji ne pribli`ava zadnjem zidu postoji komunikacija epiorofarinks i nazalni govor. Nazad . Donji zid . larinksa i jednjaka.isthmus oesophagii. Iza otvora tube nalazi se plica salpingopharyngea (plica pharyngotubalis). i 6.prominentia laryngica pharyngis. constrictor pharyngis inf.Passavantov nabor.pars pharyngica nasi . palatoglossus i m. levator i tensor veli palatini) prekriveni sluznicom nosa. ~vrsto je srasla sa podlogom. Bo~ni zid . constrictora pharyngisa sup.uvek otvoren.n.gornja ivica epiglotisa ili gornja ivica hioidne kosti. levator veli palatini . Prednji zid .TUNICA MUCOSA Sluznica farinksa je nastavak sluznice usta. HIPOFARINKS: Gore . laryngeus superior . Waldeyerov limfati~ni unutra{nji prsten ~ine {est tonzila: 2 nep~ane + 2 tubarne + 1 lingvalna + 1 faringealna OROFARINKS: Napred . {upljina epifarinksa se ne zatvara i normalno predstavlja nastavak nosne {upljine . Ramus internus n.

obdani{te i {kola). Lateralna faringealna limfna traka.adenoidnog tkiva. a prema napred 7 . usporeniji rast do 2. fetalnog meseca. bukalna strana mekog nepca) 3. 3. Nije limfni ~vor jer nema aferentne limfne sudove. a ne adenoidektomia (!?) Poseduje 5 kripti. Lingvalna . (Vezivni omota~ `drela .). godine. nesmetan rast. Involucija u pubertetu. Novi rast je u pred{kolskom uzrastu (6-7. kapsula odvaja tonzilu od faringealnih mi{i}a. 2. od kojih je najve}a na donjem polu .”rest”). Ova membrana je naj~vr{}a i najja~e razvijena u podru~ju izme|u baze lobanje i gornje ivice gornjeg konstriktornog mi{i}a farinksa. produ`etak tubarnih na lateralnom zidu iza nep~anog luka u orofarinksu. Palatinalne . gornji deo epifarinksa) 2. godine `ivota (Morag i Ogra. a ne `lezdama sli~nog . Tubarne Dodatno limfno tkivo `drela predstavljaju: 5. ubrzano raste prvih 6 meseci `ivota. ali i problem. godine `ivota. Sluznica je i mestimi~no je jako nabrana i omogu}ava prolazak velikih bolusa Histolo{ki se mo`e podeliti epitel na: 1.sadr`e 15 kripti. godina `ivota . 1975. pa mora da bude jaka. a tanka gde je izra`en muskularni sloj). Noduli lymphatici aggregati i Noduli lymphatici solitarii. Deo sluznice farinksa. Solitarni limfni nodusi u zadnjem zidu farinksa. Prelazni epitel (izme|u epifarinksa i orofarinksa. spolja su semilunarni gornji i donji triangularni sluzoko`ni nabor (His . FASCIJE FASCIA PHARYNGOBASILARIS ^ini fibroznu osnovicu `drela. godini `ivota. 6. a III krajnika u 10.hrane! zapaljenja. Waldeyerov limfati~ni prsten: 1.bez kapsule. Nazofaringealna . U tom delu nije pokrivena mi{i}ima nego samo sluznicom. a ne poseban organ. Prema dole fascija se istanjuje. jer se ne mo`e u celini otkloniti. IgA antitela se javljaju tek u optimalnom nivou oko 4. hipofarinks. slobodna ivica mekog nepca) Zna~ajna karakteristika `drela i njen sastavni deo je subepitelno (tunica propria mucosae) nagomilavanje pravog limfnog tkiva. Na bazi lobanje polazi{te joj je tuberculum pharyngeum.kripta magna. Plo~asto slojevit (orofarinks. Vremenom se redukuju i menjaju fizi~ki odnosi okoline. Rezultat kontakta sa mikroorganizmima iz okoline dovodi do fiziolo{kog uve}anja. Zbog toga ne bi trebalo raditi tonzilektomiju pre 4. Dolazi do dejstva infekcija gornjih respiratornih puteva. spina ossis sphenoidalis i lamina medialis pterigoidnog nastavka. Limfno tkivo se razvija od 4. Zato je za hirur{ko odstranjivanje pravilnije re}i adenotomia. a sme{tena je izme|u sloja sluznice i mi{i}a. bez uticaja infekcije. Cilindri~no trepljast (gornji deo mekog nepca.baza jezika i produ`etak palatinalnih na bazu 4.fascija je jaka tamo gde nema mi{i}a.

njegova donja vlakna prekrivaju gornji deo srednjeg konstriktora. gornji . buccinatora. jezi~nu kost i tiroidnu hrskavicu larinksa.raphe pharyngis. 2.na hioidnoj kosti. Na ovaj na~in `drelo je obmotano neprekidnim cirkularnim mi{i}nim omota~em. ostaju sme{teni unilateralno. zbog medijalnog srastanja tih fascija.bukofaringealna fascija • nazad .smrtni ishod! Prevertebralna fascija na bazi lobanje se hvata na donjoj strani piramide medijalno od spolja{njeg karotidnog otvora. u donjem delu nisu.na tiroidnoj i krikoidnoj hrskavici larinksa. Unutra{nji sloj ~ine mi{i}i sa longitudinalno usmerenim vlaknima. U podru~ju nazofarinksa su dve fascije srasle u medijalnoj ravni. Dakle. dok se uzdu`ni mi{i}i podiza~i `drela nalaze u dubljem sloju. postoji podela na osnovu pravca vlakana i dejstva. Gornji konstriktor je najdublji (najmedijalnije). dok donji konstriktor svojim gornjim vlaknima prekriva najni`a vlakna srednjeg. tako da retrofaringealni prostor nema direktnu komunikaciju sa endokranijumom. Od raphe se pru`aju polukru`no i napred i pripajaju se napred: 1.na zadnjoj ivici lamine medialis processus pterygoidei. Oni ~ine povr{inski sloj muskulature `drela. na raphe pterygomandibularis. 3. a njihova vlakna idu manje ili vi{e cirkularno. retrofaringealni prostor: • napred . Retrofaringealni prostor se pru`a prema gore do baze lobanje. a prema dole du` farinksa i jednjaka u zadnji medijastinum . Dakle. U spolja{njem sloju nalaze se mi{i}i konstriktori. Dakle. na ostalim delovima nisu. buccinator i tanka je u prednjem delu. a u podru~ju nazofarinksa sadr`i i limfne ~vorove . a nazad obavija konstriktore farinksa sa spolja{nje strane gde se naziva fascia pharyngis. a zadebljala u zadnjem.prevertebralna fascija • lateralno . tanki mi{i}i sastavljeni iz popre~nih i kosih vlakana.parafaringealni prostor MI[I]I @DRELA Zidovi `drela sadr`e dve grupe mi{i}a. Retrofaringealni apscesi u gornjem delu tog prostora. gornji deo dublje polo`enog mi{i}a je slobodan! Sva tri konstriktora se pripajaju pozadi du` spomenute fibrozne `drelne pregrade . tj.hvata se za pterigomandibularni ligament. Konstriktori prekrivaju delimi~no jedan drugog sli~no crepovima na krovu. Gornji konstriktor `drela 8 . koja razdvaja desne od levih mi{i}a. na zadnjem delu linee mylohioidee mandibulae i na ivici korena jezika. koja obuhvataju zadnji i bo~ne zidove `drela. srednji . Pozadi na medijalnoj liniji stvara raphe pharyngis za koji se hvataju mi{i}i `drela.retrofaringealni prostor. Konstriktori `drela su {iroki. bli`e `drelnoj {upljini. Apscesi u ovom prostoru nastaju naj~e{}e u slu~aju bolesti tela pr{ljenova ili infekcije retrofaringealnih limfnih nodusa. donji . Tako|e mogu nastati {irenjem iz parafaringealnog prostora iz kojeg se infekcija nastavlja lateralnim smerom. a po funkciji su dilatatori. Prostor izme|u dve fascije ispunjen je rastresitim vezivnim tkivom. Napred se hvata na liniji polazi{ta m. FASCIA BUCCOPHARYNGEA Pokriva m. Iza bukofaringealne fascije nalazi se prevertebralna fascija.

nalaze se u istoj ravni kao m.pars pterygopharyngica (pterigoid) .m. Jedan deo vlakana ide koso nagore. Na taj na~in svaka infekcija vezana za gornja vlakna ovog mi{i}a. a. lingualis. glossopharyngeus i n.Najtanji. prelaze}i preko vlakana srednjeg konstriktora. Gornji konstriktorni mi{i} farinksa svojom spolja{njom povr{inom u odnosu je sa prevertebralnom fascijom i slede}im mi{i}ima: . limfni ~vorovi. pterygoideus medialis Tu se tako|e nalaze a. thyropharyngicus. Izme|u gornjih i donjih vlakana ovog mi{i}a u zadnjem delu farinksa nalazi se slaba ta~ka. constrictor pharyngis medialis . cricopharyngeus ~ija vlakna polaze od krikoidne hrskavice unazad prema raphe. buccinator. Gornja vlakna se me{aju sa gornjim konstriktorom. nemuskularnoj oblasti u mi{i}nom zidu farinksa u sinusu Morgagni. Oblika je ~etvorougla. 2. styloglossus. a lateralno obe karotidne arterije. . Unutra{njom povr{inom dolazi u dodir sa m.m. sa dva velika snopa: 1. To je Eustahijev kompleks u tzv. gore se nastavlja faringobazilarnom fascijom. gornji ili m. maxillaris ext. donji ili m. palatopharyngeusom. koji polazi od linea obliqua tiroidne hrskavice do donjeg roga tiroidne hrskavice i fascije cricothyroideus. Izme|u njegove gornje ivice i baze lobanje nalaze se mm.m. koja je predilekciono mesto za stvaranje faringealnih divertikuluma. koji ide koso od hamulusa pterigoideusa lateralno prema mandibuli. laryngea grana a. laryngeus sup. kao izlaz ka jeziku je za prolaz slede}ih struktura: m. sa ~etiri snopa za pripoj: . a. Triangularni zjap izme|u pterigomandibularnog ligamenta i lingvalnih vlakana gornjeg konstriktora. nervni faringealni splet. nazad se pru`a ka raphe. oblika romba. pharyngica ascendens i faringealni venski splet. mo`e dovesti do pro{irenja infekcije u obraz. Srednji konstriktor `drela On je u vidu lepeze. kapsulom tonzile palatine i faringobazilarnom fascijom.cave hemoragija! Iza srednjeg konstriktora nalazi se fascija prevertebralis. facialis. 9 . a drugi deo ide horizontalno nazad i svi se zavr{avaju na raphe. (ramus internus) i a. Zatim n.pars buccopharyngica (obraz) . stylopharyngeus .pars glossopharyngica dakle za (jezik) Kako gornji snopovi gornjeg konstriktora `drela prate pravac pterigomandibularnog ligamenta. levator i tensor veli palatini (levator i tensor palati) i tuba auditiva.. zavija odmah lateralno od tonzile . i n. Killianova slaba ta~ka farinksa. glossopharyngeus. lingualis i n.a. Izme|u srednjeg i donjeg prolaze n. thyroideae sup. a napred se pripaja velikim (pars ceratopharyngea) i malim rogovima (pars chondropharyngea) hioida.pars mylopharyngica (mandibula) . Donji konstriktor `drela On je najdeblji.

X i n. Kroz fosu pterigopalatinu infekcija se mo`e pro{iriti ili u orbitu ili u endokranijum. vagus. svojim najve}im delom pokriven je bukofaringealnom fascijom.bazom lobanje. salpingopharyngeusom.. XII. jugularis int. Lateralno se nalazi a. ulaze}i u sastav muskulature `drela. lateralno . sa gornjim pripojem na stiloidnom nastavku slepoo~ne kosti. S. 10 . i mi{i}i koji polaze od njega. prema napred i medijalno u fossu pterygopalatinu. carotis int. i n.ogranci plexusa pharyngeusa D. Uz unutra{nju stranu sme{teni su srednji konstriktor. su dva uzdu`na popre~noprugasta mi{i}a i podi`u larinks pri gutanju: 1. Ispod donje ivice donjeg konstriktora .n. dok dole prilaze jedan drugom. Uz lateralnu stranu donjeg dela `drela se osim a. Palatofaringealni le`i na unutra{njoj strani. koji se pripaja gore na nep~anoj aponeurozi i 2.fascije. IX. karotis komunis nalazi i: v. sjedinjuju}i se sa m. a izme|u n. stilofaringealni. jugularis int. prema jednjaku 2. nazad . palatofaringealni. a stilofaringealni na spolja{njoj strani gornjeg konstriktora. Potiskivanje zalogaja nani`e. Su`ava sve pre~nike `drelne {upljine 2. lateralno. ~ine duboki sloj muskulature `drela. laryngeus inferior (X) ? FUNKCIJA PODIZA^A Mi{i}i podiza~i `drela. v. ulazi u zadnje nep~ane lukove.n.zadnjim zidom maksilarnog sinusa. . FUNKCIJA KONSTRIKTORA Gornji konstriktor: 1.Budu}i da je donji konstriktor na samoj povr{ini. n. Palatofaringealni mi{i} polazi od zadnje ivice tvrdog nepca i nep~ane aponeuroze . Infekcija ova dva prostora je prakti~no zajedni~ka. Podizanje larinksa pri gutanju i govoru Inervacija G. gore . . stilo i palatofaringealni mi{i}.se otvara u fisuru orbitalis cerebralis i sphenomaxillaris. Stvara ispup~enje na zadnjem zidu Srednji i donji konstriktor: 1. U visini mandibule uz lateralni zid `drela prolaze a. pa prelazi bez o{trih granica prema gore u temporalnu regiju. Lateralno od zida `drela nalazi se stiloidni nastavak.gubi se u fossu infratemporalis. koja se nalazi izme|u pterigoidnog nastavka i skvame temporalne kosti. a prema dole i lateralno u parafaringealni prostor. * ** FOSSA PTERYGOPALATINA Prostor koji je ograni~en: napred . laryngeus inferior. Prema gore se te tvorevine sve vi{e udaljavaju od `drela. carotis communis i tiroidna `lezda. Ovi mi{i}i su udaljeni jedan od drugog u gornjem delu.

Deo mekog nepca i nep~ani lukovi: .Ovaj mi{i} {alje vlakna prema tonzili m. Njegov donji kraj u~estvuje u izgradnji unutra{njeg sloja muskulature bo~nog zida `drela. Stilofaringealni mi{i} pru`a se od stiloidnog nastavka nani`e i unutra do bo~nog zida `drela i hrskavice grkljana. lateralni zid i tuba: . Zadnji. geniohioideus • m. stylopharyngeus n. sternohioideus • m.bukofaringealna • mi{i}i . Inervisan od r. stylopharyngeus (N. On polazi od donjeg dela hrskavice Eustahijeve tube. mylohioideus • mm. hyoglossus • m. VII) • m.grane: .prevertebralna • mi{i}i .a. On je najmedijalniji od pomenuta tri mi{i}a sa pripojem na stiloidnom nastavku. maxillaris interna. stylohioideus • m. facialis (a. tonsillopharyngeus i na zadnju ivicu tiroidne hrskavice. palatina ascendens. a zajedno sa njima obrazuje tzv. styloglossus (N. carotis externa . omohioideus Strukture koje se pripajaju na processus styloideusu su: • m. stiloidnu pre~agu. U sastavu palatofaringealnog mi{i}a ulazi trubno-`drelni. 11 . XII) • m.a. digastrici (venter anterior et posterior) • m. stylohioideus (N. Slojevi od unutra put spolja su: • sluznica • fascija . salpingofaringealni mi{i}. odakle vlakna silaze ka `drelu i zavr{avaju se u vlaknima palatofaringealnog mi{i}a.a. IX) VASKULARIZACIJA FARINKSA ARTERIJE A. koga predstavlja uzan mi{i}ni snop. facialis . Po silasku prema bo~nom zidu `drela ulazi u muskulaturu `drela kroz pukotinu izme|u gornjeg i srednjeg konstriktora. pharyngica ascendens.a. Ovaj faringotubalni mi{i} uzdi`e pomenuti nabor jer se nalazi odmah ispod sluznice.a. glossopharyngeusa. maxillaris externa) i .vertebralni • pr{ljenovi Strukture koje se pripajaju na hioidu su: • m.faringealni • fascija .

pa tada kroz njega nastaju hernije kranijalnog sadr`aja tzv. i dalje u kaudalnom smeru kroz otvore u dijafragmi u retroperitonealni prostor.uti~u u v. kroz taj kanal urasta epitel farinksa u endokranijum i tamo stvara adenohipofizu. jugularis internu ili venu facialis anterior. Budu}i da je medijastinum sa svih strana ~vrsto ograni~en.plexus pharyngeus) Oba se anastomoziraju sa venama nosa i usta . Ovaj kanal obi~no obliterira. koji prolazi kroz sfenoidnu kost. nerava. mo`e u slu~aju infekcije dovesti do zapaljenja kosti baze lobanje. iz parafaringealnog prostora ulazi u endokranijum tre}i ogranak trigeminusa i a. carotis interna. Dalje. prostori lateralno od farinksa vrlo su opasni. Svakako da ovaj kanal predstavlja vrlo retku mogu}nost {irenja infekcije. i zadnji kranijalni `ivci. zatim a.a. * ** ANATOMIJA USNE [UPLJINE (CAVUM ORIS) 12 . vena. PUTEVI [IRENJA IZ FARINKSA U ENDOKRANIJUM U embrionalnom periodu postoji izme|u nazofarinksa i endokranijuma otvoren canalis craniopharyngycus. organi koji se izla`u pritisku. a putem pre spomenutih arterija.plexus palatinus) i spolja{nji ili faringealni (iza zadnjeg zida farinksa . Retrofaringealni i parafaringealni prostori se spu{taju bez ikakve o{tre granice u gornji medijastinum. koje se nalazi u parafaringealnom prostoru izme|u pojedinih organa. Tako npr. nastaju zapaljenja meninga .a. Ponekad ovaj kanal mo`e biti vrlo {irok. onda se ulaz u njega nalazi na krovu epifarinksa neposredno iza insercije vomera. VENE Venska krv se sabira u dva venska pleksusa: unutra{nji ili submukozni (u mekom nepcu . a izlaz mu je na najvi{em mestu turskog sedla.meningitisi ili apscesi mozga faringealnog porekla. ali ako perzistira i u postfetalnom `ivotu. Baza jezika i tonzila lingualis: . a iz njega tako|e bez smetnji u zadnji medijastinum. Na mestu ulaza u taj kanal se nalazi tzv. spreda sternumom. hipofiza faringika. transsfenoidne encefalokele. vena jugularis interna. plexus pterygoideus komunicira sa kavernoznim sinusom. Naprotiv. jer tu postoje brojne komunikacije izme|u farinksa i endokranijuma.a. palatina descendens. do osteomijelitisa. pozadi ki~mom. Kroz retrofaringealni prostor ne nastaju endokranijalne komplikacije u smeru prema gore jer nema direktne komunikacije. lingualis. maxillaris interna . i vitalnih elemenata. Rastresito vezivno tkivo.Srednji deo mekog nepca i tvrdo nepce: . usled nekog tumora se pomeraju prema suprotnoj strani dovode do pro{irenja medijastinuma. a sa strane plu}ima. meningica media.

Limfni sudovi: u submandibularne i submentalne noduse (Ca usne . mentalis. ~itavu debljinu usne! Vene: V.male i velike.gornja ja~e razvijena i mo`e smetati `vakanju i govoru. koju prouzrokuje sluzoko`a usne duplje.serozne labijalne `lezde. facialis. infraorbitalis. Postoje vezice gornje i donje usne (frenulum labii sup. Alveolarni nastavci desne i leve gornje vilice (maksile) i alveolarni deo donje vilice (mandibule) sa gornjim i donjim zubnim lucima dele usnu {upljinu na dva nejednaka dela: 1. `drelno su`enje. nog sloja . oris) `lezde.uzdignut sluzoko`ni nabor . a dole sulcus mentolabialis. Na zadnjem zidu spatiuma pri jako otvorenim ustima nalazi se uspravno sluzoko`no ispup~enje. predvorje usne duplje (vestibulum oris) i 2.dijasteme ispunjene su papilama interdentalis). Dva pomenuta prostora komuniciraju preko zadkutnja~kog prostora (spatium retromolare) i kroz interdentalne pukotine (me|uzubne pukotine . bo~no sulcus nasolabialis. u nivou vrata II gornjeg kutnjaka . plica pterygomandibularis. usnoj {upljini. a senzitivne . `drelo i vratni deo jednjaka.vermilion.{iti duboko. sluzoko`nu stranu gornje. labialis sup. iza poslednjeg kutnjaka. To je mesto za anesteziju n. Vestibulum je ograni~en napred i bo~no mekim. ~iji naziv zavisi od lokalizacije u oris proprium). a pozadi prema `drelu preko `drelnog su`enja (isthmus faucium). pa ponekad zahteva hirur{ku korekciju. To je {upljina otvorena napred prema spolja{njoj sredini preko usnog otvora (rima oris). orbicularis oris. zadnji.zavr{ne grane n. et inferior. koje spajaju zadnju. prava usna duplja ili usna {upljina u u`em smislu (cavum Predvorju i pravoj usnoj duplji pridodate su mnogobrojne pljuva~ne (gl. Nervi: Motorni `ivci . i usne (gl.U glavi i vratu sme{teni su po~etni delovi pribora za varenje: usna duplja. prostraniji.CAVUM ORIS Predstavlja po~etni pro{ireni deo kanala za varenje.). a dole n. a ispred sluzoko`om oblo`ene prednje ivice ramusa mandibule . Usne zatvaraju prednji otvor vestibuluma koji sadr`i sfinkter m. U gornjem tremnom svodu. ** * 13 Arterije: A. koga obrazuju usne (labia oris) i obrazi (buccae). alveolaris inferior i n. salivatores) . et infer. facijalisa.gornje usne n. prelaze}i preko istoimene veze (raphe pterygomandibularis) donjevili~nog zgloba. [to je transparentnija ko`a provide se kapilari . Predvorje usne duplje je njen prednji uzani deo oblika potkovice.papila parotidea ductus Stenoni (ovde Koplikove mrlje kod malih boginja!). rastegljivim zidom. Gornja i donja usna. tubusa. koga predstavljaju zubni lukovi i desni. sme{tene duboko izme|u mi{i}nog i sluzoko`- . a pozadi ~vrstim zidom.mesto plasiranja sonde. prednji uzani. Spolja{nja povr{ina usne je pokrivena ko`om.ukr{tanje i kontralateralne metastaze). lingualis.otvor izvodnog kanala pljuva~ne parotidne `lezde . a slobodne ivice i unutra{nji deo sluzoko`om. gore filtrum. koji svojim konkavitetom obuhvate zubne lukove i desni gornje i donje vilice. odnosno donje usne sa desnima . Submukozno se nalaze male muko . USNA DUPLJA .

te alveolarnim nastavcima mandibule i maksile. submentalni i parotidni. infraorbitalis. buccinator sa sluznicom koja je ~vrsto prirasla uz mi{i}. Vitamin A i D. Smena po~etkom {este godine `ivota. gingiva i zub. senzitivni n. inferior. ZUBNI LUKOVI ^ine ih gornji i donji zubi sa okolnim zubnim mesom. 3 kutnjaka poslednji umnjak!) => 32 stalna.OBRAZ Glavni mi{i} usne {upljine je m.kruna. odnosno nervi. Ona zadebljava u zadnjem delu. ima alveolu za sme{taj korena. krvni i limfni sudovi. facialis i vv. Deo koji {tr~i u usnu {upljinu . Prva denticija (privremena) = 10 x 2 mle~nih zuba = 20. Inervacija: n. Limfni sudovi: Nodusi submandibularni. a ispod nje dentin sa pro{irenjem za zubnu pulpu. nepravilnost je malokluzija. Tek posle {est meseci i kalcifikacije mogu}e je videti senku krune. Hvata se na liniji polazi{ta m. Ca i fosfati. a ispod se nalazi fascia buccinatoria ili bukofaringealna fascija koja prekriva mi{i} sa spolja{nje strane. 1 o~njak. facialis. buccalis. sluznicu mi{i} ~uva svojim tonusom od povreda zuba `vakanjem. buccalis i n. facialis. Krune permanentnih zuba. inciziva i o~njaka su razvijeni na ro|enju. spolja sa zubnom gle|i. deo koji je pokriven 14 . Kroz potko`no tkivo prolaze mimi~ni mi{i}i. Arterije: a. a prema napred se stanjuje i nestaje. buccinatora. transversa faciei. pokriven gingivom koja se sastoji od vaskularizovane sluznice oja~ana gustim atherentnim fibroznim tkivom uz periost. Submukoza koja je rastresita se nalazi ispod mi{i}a. potko`no tkivo ~ini masno tkivo posebno razvijeno u dece (corpus adiposum buccae) sme{teno sa zadnje strane mi{i}a koja ~ini mehani~ku podr{ku obrazu kod sisanja. mandibule i maksile. 2 pretkutnjaka. transversae faciei. alveolaris Vene: v. pa zapada sluzni~ki nabor iz gornje i donje vilice izme|u zuba. Normalno izbijanje zuba je va`nije od vremena izbijanja. a. Bukalne `lezde se nalaze izme|u mi{i}a i sluznice. me|utim kod paralize n. (2 sekuti}a. infraorbitalis i a. a pozadi nastavlja u fasciju koja obavija m. Svaki alveolarni nastavak. Ko`a je tanka. Neregularnost u polo`aju zuba. Nervi: Motorni `ivci n. Broj korenova zavisi od zuba. GINGIVE Sastoje se od ~vrstog vezivnog tkiva sraslog za periost i sluznice sa plo~asto slojevitim epitelom. ZUBI Zubni luk sa~injavaju alveolarni nastavak. a. a. 1 o~njak i 2 kutnjaka) Druga denticija (stalna) . te kona~no sluzoko`a.bol u zoni lica.jedini mi{i} sa fascijom. buccinator .(2 sekuti}a. constrictor pharyngis superior. facijalisa paralizovan je i ovaj mi{i}. M. a grane alveolarne . trigeminus preko mandibularnog i maksilarnog nerva.

Vezivo ~ine septa koja hirur{ki apsces odvajaju od druge polovine jezika. foliate. fungiformes. Krov usne {upljine ~ini tvrdo nepce a zadnji deo meko nepce. conicae. ali bez kapsule pa se u celini te`e odstranjuje i zajedno sa jezi~nim folikulima se nalazi u sluzoko`i korena jezika. neposredno ispod sluzoko`e gornje strane tela jezika i predstavlja ~vrsti podsluzoko`ni sloj. Zatim. a ispod njega centralni kanal korena. Fibrozni skelet . papillae linguales (circumvallate. U{}a submandibularne i sublingvalne `lezde. pri jednostranoj paralizi na jezik ide na paralizovanu stranu. u~estvuje u funkcijama degluticije. JEZIK Jezik se sastoji iz prednjeg dela ili tela i zadnjeg dela ili korena. Organ sme{ten na podu usne {upljine i prednjem zidu farinksa.prema podu. od glosohioidne opne. 15 . Mi{i}i: spolja{nji i unutra{nji. profunda. filiformes).koren. a na vrhu foramen coeccum Morgagni . geniohyoideus i genioglossus podr{ka za sublingvalnu `lezdu i kanal. • (kompenzatorna kontrakcija i funkcija suprotne strane) • hyoglossus . sluzoko`a tela jezika ima tzv. fonaciji.dentin • preko dentina substancia adventicia . Dva su dela: slobodni vrh i baza prema kutnjacima pozadi. daje ~vrstinu i slu`i za pripajanje njegovoj muskulaturi. Spolja{nji • genioglossus . kojima istovremeno slu`i za pripajanje.u debljini organa. koja produ`uje unazad i nani`e jezi~nu aponeurozu. sluzoko`nih `lezda. Limfno tkivo . I jezi~na pregrada koja le`i u sagitalnoj ravni i deli desne od levih mi{i}a jezika. limfnog i masnog tkivo. Sastavljen od popre~no .cement. sa svake strane. a na vrat se nastavlja . Unutra je zubna sr` ili pulpa. sa spolja{njim omota~em cementom. u sastav zuba ulaze: • substancia eburnea . tkivo sli~no kosti za koju se vezuju periodontalni ligamenti.deo hyoglossusa. Radix od corpusa odvojen sulcusom terminalisom V oblika.gingivom . odvojena od jezika vezivom. hondroglossus . lingualis i a. fibroznog tkivo. Gl.gle| •u predelu korena dentin pokriven substancia osseum . Ispod sluzoko`e su jezi~ne pljuva~ne `lezde.mesto porekla tiroideje. linguales pored V i na vrhu jezika. Anatomske strukture su i frenulum linguae. plica fibriata. kroz koje ulaze nervi. plica sublingualis i n. mastikacije.unazad i nani`e. Gornja povr{ina jezi~ne aponeuroze u vezi sa vezivnim slojem sluzoko`e pole|ine jezika. a le`i neposredno ispod sluzoko`e korena jezika. kao i tri zna~ajna mi{i}a: mylohioideus izme|u mandibule i hioida na podu usta. Ovaj skelet ~ine: jezi~na aponeuroza.lingvalna tonzila. ispod sloja cementa dentin. a pod usne {upljine ~ini dorzalnih dve tre}ine jezika i sluznica.vrat.prugaste muskulature prekrivene sluznicom. odnosno nastavak dentina zubne krune. a koji pri~vr{}uju zub za alveolu. pri protruziji. sa elasti~nim vlaknima. Plicae. granicu usne {upljine i orofarinksa. ~ula dodira i ukusa. krvni i limfni sudovi pulpe i vrh u koji je ugra|en koren. Dakle.

Ova poslednja dva mi{i}a se pripajaju na susednim kostima . internus . tensora veli palatini. Inervisani su od strane plexusa pharyngeusa. • m. linguales od sulkusa do blizu epiglotisa. facialis . glossopharyngeus za cirkumvallate i foliate n. et inf. 2. Inervacija N. lingualis: rr. • glossopharyngealni deo m. submandibularni. palatoglossus • m. V. dorsales linguae i a. verticalis. Svi mi{i}i mekog nepca inervisani su od plexusa pharyngicusa u ~ijoj izgradnji u~estvuju: n. n. a drugim krajem u jezik. • m. Sekundarno nepce ~ine ostali ko{tani i mi{i}ni delovi. Mi{i}i igraju zna~ajnu ulogu u gutanju. * ** ANATOMIJA PLJUVA^NIH @LEZDA KLASIFIKACIJA 16 . tenzor veli palatini inervi{e n. hioidna kost i stiloidni nastavak. IX. Prednji deo tvrdog nepca sa alveolarnim lukom sa ~etiri inciziva ~ini premaksila ili primarno nepce. Nervi: motorni XII. Meko nepce se sastoji od gustog fibroznog tkiva .lateralnog dela hrskavi~ave tube).palatinalne aponeuroze.unazad i navi{e. 3. XII • palatoglossus. bol i temperatura): va`no! deo korena i valekule. dela hrskavi~ave tube).zadnje donji ^ini krov usne i dno nosne {upljine. Arterije: a. Predstavlja najve}i deo palatinalnog nastavka maksile i horizontalne plo~e palatinalne kosti.n. n. palatopharyngeus. constrictor pharyngis sup. disanju i fonaciji. tensor veli palatini (od sfenoidne kosti . Prednji ko{tanih 3/4 i zadnjih 1/4 mekog mi{i}nog dela. lingualis. Senzitivni: Povr{inski senzibilitet (dodir. sup. X i vratni simpatikus. Meko nepce ~ine pet parnih mi{i}a: • m. glossopharyngeus sa rr. n. linguales . intermedius za fungiformes NEPCE 1. submentalni. vagus sa n.od vrha do sulcusa terminalisa. laryngeus superior odnosno unutra{nje grane r. n. lingualis sa rr. Formirana od ra{irenih vlakana m. Unutra{nji • long.mandibula. • m. Limfni sudovi: jugulodigastri~ni. uvulae.• styloglossus . profunda linguae. Promene u obliku nepca zavise od uve}anih nazofaringealnih tonzila i disanja na usta. levator veli palatini (od temporalne kosti do med. jugoomohyoidni. transversus. Vene: vv. (dra`enje ka{alj!) n.

facialisa. stylohioideum i lig. Posebno zadebljali deo ove fascije je stilomandibularni ligament i on vr{i potporu `lezde.opnastim lo`ama.mastoidni i stiloidni nastavak . duboki. Parotidna `lezda se sastoji iz dva lobusa: 1. stylopharyngeus. m. slabije razvijen. hemijskoj. povr{inski ja~e razvijen i 2. psihi~koj ili olfaktornoj stimulaciji. Nalazi se u parotidnoj lo`i . razli~ite prirode. ** * PAROTIDNA @LEZDA Parotidna `lezda je najve}a.mi{i}no . VII ne ide kroz `lezdu ve} kroz prostor ispunjen }elijskim masnim tkivom.zadnji trbuh m. palatinae. napred i dole. Prednja strana prisno nale`e uz zadnju ivicu ramusa mandibule. Donji kraj nale`e na fibrozni snop vili~nog ugla (tractus angularis).odnosno retromandibularnoj jami. Submandibularna i sublingvalna me{ovite seromucinozne. labiales. preko povr{ine maseteri~nog mi{i}a. radi vla`enja sluznice jezika. Pokrivena kapsulom koja ~ini nastavak duboke fascije vrata. stylomandibulare). Ovi lobusi su spojenim istmusom.saliva. molares. massetera i m. zbog veli~ine sme{tenih van usne duplje u ko{tano . styloglossus. ** deo ispred facijalisa je povr{ni a deo iza duboki. stylohioideus. tri para velikih `lezda (parotidna. pterygoideusa medialisa.I podela (prema vrsti sekretornog epitela): • serozne • mucinozne • me{ovite (seromucinozne) II podela (prema veli~ini i lokalizaciji): 1. koji odvaja ovu `lezdu od zadnjeg kraja submandibularne `lezde. dok je njihova sekrecija povremena. usnica. male `lezde u mukozi i submukozi usne {upljine su zadr`ale mesto nastanka sa manjom ili ve}om stalnom sekrecijom. Parotida ~isto serozna . Gornji kraj odgovara spolja{njem slu{nom hodniku i temporomandibularnom zglobu i zigomati~nom nastavku. m. lig. linguales anterior) 2. submandibularna i sublingvalna).mi{i}i i veze sa pripojem na stiloidnom nastavku: (m. 17 . zahvaljuju}i mehani~koj. Stablo n. SCM . termalnoj. Spolja{nja strana parotidne `lezde je pokrivena ko`om i parotidnom fascijom uz ~iju duboku stranu je ~vrsto srasla.prednja ivica m. m. nepca. i odvaja je od submandibularne `lezde. buccales. Zadnju stranu sa~injavaju od povr{ine prema dubini: . a odvojeni glavnim ograncima n. obraza (400): (gll. Put napred se pru`a prednji ili maseteri~ni produ`etak. digastricusa . Sa usnom {upljinom komuniciraju preko svojih izvodnih kanala. linguales.

papila. koji ulazi u zadnje gornji deo sa unutra{nje strane `lezde i unutar nje se deli u terminalne ogranke koji se pojavljuju na prednjoj ivici. facijalisa. maxillaris interna. paraliza. zatim probija submukozu. facialisa le`i u tome.o{te}enje. glossopharyngeusa. Arterije: a. Odmah ispod grana facijalisa le`i v. Po{to napusti infratemporalnu jamu iza vrata mandibule probija se kroz gornji deo `lezde. petrosusom superficialis minorom. Simpati~ka vlakna vode poreklo od pleksusa koji okru`uje karotidnu arteriju po{to pro|e gornji cervikalni ganglion. {to po~etni ogranci nekad mogu imati veze.dakle dualna Pa vlakna. Mogu}a su i sekretomotorna vlakna preko chorde tympani . 4-5 mm napred ispod ko{tanog hodnika pru`a se stablo n. carotis externa: a.processus cervicalis. Sekretomotorna (Pa) vlakna su poreklom od timpani~kog pleksusa n. koji le`i ispod mandibule i ~esto dose`e do zida `drela! Na 3. polazi ductus parotideus Stenoni. maxillaris interna. ali. nemaju vezu .komisure usana. Najdublji deo `lezde. Nervi: parasimpati~ka (sekretorno motorna) simpati~ka i senzitivna vlakna. zatim skre}e navi{e i ulazi u `leb izme|u tragusa i temporomandibularnog zgloba. Vena se pru`a paralelno zadnjoj ivici vertikalnog ramusa mandibule.II i III cervikalnog nerva sa spolja{njom jugularnom venom u platizmu. jugularis externa. i otvara se u gornjem svodu vestibuluma na nivou vrata II gornjeg molara gde je njegovo izbo~enje sluznice . carotis externa. Njegov pravac ide linijom od tragusa do srednje ta~ke gornje usne . oko 7 mm. jugularis internom i parafaringealnim prostorom! @lezda mo`e da ima izdanak prema vratu . zavr{ne velike grane gornja - temporalna i donja cervikalna grana. Oko prednje ivice maseteri~nog mi{i}a. a. Hirur{ki zna~aj n. U sklopu sa ovim kanalom se na gornjem delu nalazi i akcesorna parotidna `lezda. a potom se i deli u supstanci `lezde u svoje grane. ~ije je jedro nucleus salivatorius inferior. koja utiskuje u parotidnoj `lezdi `leb. kroz foramen ovale (innominatum). duboko je postavljena i a. temporalis superficialis i a. i prolazi kroz m. carotis internom i v.Po izlasku iz stilomastoidnog foramena. Vene: v. Vlakna idu n. a. zaokre}e. Tako|e. duboko prema timpanomastoidnoj suturi. odnosno duboki re`anj parotide je u odnosu sa stiloidnim nastavkom sa svojim pripojnim mi{i}ima. a unutra{nja maksilarna arterija prolazi unutra prema pterigomaksilarnoj fisuri. facialis posterior (v. auricularis magnus . koji prenosi jake bolne senzacije u temporalnoj regiji. temporalis superficialis i a. Jednak je broj vlakana Pa i Sy! Senzorna vlakna su poreklom od aurikulotemporalnog nerva. pa presecanje ne mora da dovede do paralize. od najispup~enijeg mesta prednje ivice `lezde. 18 . buccinator (5 cm). Prva ide put gore. povr{no je postavljena u temporalnoj regiji odmah ispred tragusa. Kroz tkivo `lezde prolazi i: N. kroz oti~ki ganglion. aurikulotemporalnim nervom u `lezdu.5 cm od ugla usne. jugularis externa) i njeno ra~vanje.

Zadnji kraj odgovara angulusu mandibule i fibroznom snopu ovog ugla . na hioglosalnom mi{i}u odmah ispod lingvalnog nerva. intermediusu. 19 . SUBMANDIBULARNA @LEZDA Sme{tena je u submandibularnoj regiji izme|u mandibule. Nervi: Parasimpati~ka vlakna idu od gornjeg salivatornog jedra u n. kroz zamku u nervu. Sa spolja{nje strane je pokrivena: ko`om. lingualisa. u kapsuli koju gradi duboka cervikalna fascija. a hipoglosalni nerv ispod. otvarati kapsulu ispod mandibule radi ~uvanja nerva. koji razdvaja submandibularnu od parotidne `lezde. velikog roga hioidne kosti. lingualisa u `lezdu. Vlakna n.tractus angularis. Me{ovita. bez nodalnog karaktera. dole i napred. Ova strana `lezde pokriva hipoglosalni `ivac i njegovu venu. donjem delu zadnjeg trbuha i me|utrbu{noj tetivi digastrikusa. facialis. Dakle. arterija i vena se ukr{taju povr{no. prete`no serozna. koji se preko uske pukotine izme|u prednje ivice hioglosalnog mi{i}a i zadnje ivice milohioidnog mi{i}a uvla~i u podjezi~ni predeo. facialis. zadnjim snopovima milohioidnog mi{i}a. i preko chorde tympani i pridru`ivanjem n. a zatim pravi krivinu gore i napred unutra od kanala. Submandibularni duktus kre}e od dubokog dela `lezde izme|u lingvalnog i hipoglosalnog nerva i ide napred i gore da bi se otvorio u ustima odmah sa strane frenuluma lingve. Unutra u dubini le`i na: hioglosalnom mi{i}u. dok zapaljenjski ili drugi procesi ne dovedu do atherentnosti. Facijalna arterija obi~no ulazi u zadnje donji deo dubokog lobusa i po{to prese~e `lezdu na razli~itoj dubini ide kroz gornju povr{inu prelaze}i telo mandibule upravo ispred porekla maseteri~nog mi{i}a. idu u submandibularni ganglion. odnosno plexus maxillaris externus. Dakle i ovde postoji potencijalna mogu}nost dualne Pa inervacije.LIMFNO TKIVO: Limfno tkivo u sastavu tkiva `lezde ili limfociti oko acinusa i duktusa. Dakle. platizmom i povr{inskim listom vratne fascije. Vene: v. i mogu}e je ekscidirati submandibularnu `lezdu intrakapsularnom disekcijom. zadnjeg dela poda usne duplje i bo~nog zida `drela. iznad milohioidnog mi{i}a. Preko duboke strane zadnjeg kraja prelazi stablo n. Lingvalni i hipoglosalni nerv prolaze kroz hyoglossus dublje u `lezdi lingvalni iznad. sa cervikalnim ograncima facijalisa. SUBLINGVALNA @LEZDA Arterije: a. odnosno ispod donje ivice tela donje vilice. Lingvalni nerv prvo ide spolja od duktusa. Prednji kraj put napred {alje prednji produ`etak. Nekad ju je te{ko odvojiti i sa~uvati! Dublje prema mandibuli. Sy odgovara karotidnom. duktus ide gore. facialisa. koja se mogu na}i na donjoj ivici mandibule. Za razliku od parotidne nije atherentna. a facijalna arterija mo`e biti savijena platizmom gore.

Nervi: Pa VII (chorda tympani). Ove }elije se kontrahuju pod dejstvom simpatikusa (?) ili adrenalina. 2. a veliki Bartholinijev se otvara pored Warthonovog submandibularne `lezde. a dalje u interlobularni duktus ili ekskretorni kanal. Preko unutra{nje strane `lezde. zavr{ne gran~ice n. lis. unutra genioglosusnim mi{i}em. dole miohioidnim mi{i}em. 3. ve}a sublingvalna `lezda. odgovorne su za viskoznost. izme|u frenuluma jezika koji je napred i mandibule koja je nazad. odvaja se posebno u usnoj {upljini sa strane sublingvalne plike. Nije jedinstvena celina ve} se sastoji od 10 . tj. spolja sublingvalna ko{tana jama mandibule.fovea sublingualis. Acinus vodi u interkalarni duktus. prolaze: n. Prednji deo `lezde. prete`no mukozna. a serozne veliki broj acidofilnih sekretornih granula. sublingualis Vene: v. Mucinogene granule sekretuju mucin u salivu. Arterije: a. Sekretorni epitel acinusa se sastoji od dve vrste }elija: mukozne i serozne. Me{ovita. zatim u intralobularni duktus. Struktura acinusa Zidovi acinusa su sagra|eni od }elija koje okru`uju centralni lumen. Mioepitelne }elije le`e izme|u baza acinusnih }elija i bazalne membrane i prisutne su u intralobularnim duktusima. 20 . Sa gornje strane je ograni~ena sluznicom poda usne duplje. Mukozne }elije sadr`e mucinozne globule.12 manjih `lezda pa otuda i vi{e izvodnih kanala: mali Rivinusovi. hipoglosusa i podvili~ni kanal. i otvara se u submandibularni duktus. je kompaktan. 5. je manja sublingvalna `lezda. na kojoj pravi udubljenje . dakle ekspresija salive usled mioepitelne kontrakcije. Acinusne }elije le`e na homogenoj bazalnoj membrani. koje predstavljaju prekursore salivarne amilaze. Otuda manja koli~ina sekreta posle nadra`aja simpati~kih nervnih vlakana. a Sy spolja{nji karotidni plexus du` a. sublingualis. 6. Fiziologija gutanja (vidi kod jednjaka) Fonatorna funkcija (vidi kod fonijatrije) Fiziologija salivacije @vakanje Fiziologija ukusa Fiziologija limfnog tkiva USNA [UPLJINA FIZIOLOGIJA SALIVACIJE Parenhim pljuva~nih `lezda se sastoji od acinusa sa sistemom tubula i ekskretornim duktusima koji vode u glavni kanal. 4. dok fine zimogene granule seroznih }elija sekretuju enzime salivarne sekrecije. izme|u `lezde i genioglosalnog mi{i}a. Zadnji deo ima manji broj duktusa.Sme{tena u dnu usne {upljine. a koji vodi u duktalni sistem. sublingua* ** FIZIOLOGIJA USNE [UPLJINE I @DRELA 1. lingualis.

Od kapilarnog pleksusa krvni sudovi idu u sekundarne kapilare oko acinusnih }elija. dakle vodenasta sekrecija sa bogatstvom enzima a sa malo mucina. lingvalne donje i gornje.14% voda soli organske mat. Specijalne karakteristike pojedina~nih pljuva~nih `lezda Parotidna: ve}ina }elija je serozna. 2. za vreme sekrecije. intralobularni duktusi sa cilijarnim epitelom. a iz kapilara u vene du` duktusa van lobulusa. Manji krvni sudovi ulaze kroz kapsulu. 2. interkalarni duktusi sa kubi~nim epitelom. U lobulima ova arterija se grana u arteriole a one u bogatu kapilarnu mre`u koja okru`uje intralobularni duktus. Sublingvalne nemaju interkalarne ni cilijarne duktuse. palatinalne.22% 0. Terminalni deo glavnog ekskretornog kanala je oblo`en plo~asto slojevitim epitelom. Opisane su i arteriovenske anastomoze koje igraju ulogu u hemodinamskom pritisku. uglavnom mukusne.22% 0. oralni vestibulum: labijalne i bukalne. ekskretorni duktusi sa kubi~nim }elijama koje le`e na zaravnjenim }elijama. Osnovna vaskularna karakteristika je da arterijske grane se pridru`uju ekstralobularnim i interlobularnim kanalima u `lezdanim lobulusima. Sublingvalna: ve}i broj manjih kao jedna solitarna.42% 0. Dakle epitelni pokrov duktusa pokazuje progresivne promene od cilindri~nog do pseudoslojevitog i plo~asto slojevitog epitela. sa predominacijom seroznih }elija 4:1.Duktalni sistem Duktalni sistem koji vodi od sekretornih segmenata ili pak acinusa se mo`e diferencirati u tri strukturne regije bazirane na osnovu histomorfolo{kog ispitivanja: 1. Bogata vaskularizacija duktusa je u vezi sa aktivnom funkcijom transporta.cirkulacija Glavna arterija koja snabdeva submandibularne i sublingvalne `lezde ulazi u hilus `lezde. Smer u kapilarima je suprotan od pravca salive. sublingvalne i glosopalatinalne. 3. Neke karakteristike kanala: interkalarni duktusi submandibularne `lezde su kra}i od onih u parotidne `lezde (kalkulus?). 4:1. Pljuva~ka Sastav: 99. enzimi 21 . 3. 4. Parotidna `lezda nema hilus i krvni sudovi prodiru kroz povr{inu `lezde bez odre|enog reda. Submandibularna: me{ana. Vaskularizacija . Pomo}ne pljuva~ne `lezde: 1.

viskozna te~nost. urea. Cefali~na faza salivacije . sa malim koncentracijama fosfata i sulfata.usne {upljine (V) .reakcija na dra`enje. M.6) Submandibularna manje kisele reakcije od parotidne `lezde. kreatinin. Naj~e{}i kalkulusi su u submandibularnoj `lezdi zbog kanala. nezavisan u odnosu na smanjeni dijetalni input. putrifikovani sastojci hrane. Rhesus (C. Reakcija pljuva~ke: jon vodonika zna~ajan za nastanak zubnog karijesa. U svom sastavu pokazuje velike varijabilnosti i koncentracije glavnih sastojaka. Mogu biti prisutni i: bakterije. polimorfonukleari. laktoperoksidaza. Anorganski sastojci: Organski sastojci: 1. }elije: limfociti. usne {upljine. Salivatorni Ca je u vezi sa koncentracijom Ca u plazmi. K. amilaza. nespecifi~ne esteraze. CO. Saliva je opalescentna. X). Enzimi: IgA. O .6-7. Npr. mucin. Ca. Ca je ili u vezi sa proteinima. Mg. tiocijanati su pove}ani u te{kih pu{a~a. uri~na kiselina.6. i naravno koncentracija Ca. Hipersaturacija Ca i fosfatima je u vezi sa nastankom zubnih karijesa i kalkulusa.samo se misli o hrani ili oseti miris ili kada se hrana 2. Le. PH . odnosno hlorida sa pove}anim protokom . enzimi i sl. • od stimulusa. `drela i ose}aja ukusa hrane. Linearno je pove}anje koncentracije Na. Proteini. ribonukleaze i sl. koloidni fosfat ili sa karbon dioksidom. X) .u zapaljenjima raste 2 10 puta. IX. Antigeni: izohematoglutinin ABO Ag. • koncentracije plazme. bezbojna. bikarbonata. To zavisi od: • sastava sekrecije razli~itih tipova `lezda. odnosno taktilne podra`aje sluzoko`e jezika. Saliva vi{e odgovara intracelularnoj te~nosti. azot.7 (5. Obzirom na povi{en nivo K a smanjen Na. Na. kurioziteta radi.`drela (IX. Bukalna faza salivacije . odr`ava se hipotonija u odnosu na ekstracelularnu te~nost. dra`enje sluzoko`e: . polipeptidi. H.sijaloadenoza. vazduh. aminokiseline.Naj~e{}i enzim je ptijalin koji hidrolizom razla`e skrob do maltoze. anjoni hlorida. za razliku od neinflamatornih uve}anja `lezde . AFERENTNI PUTEVI SALIVARNOG REFLEKSA vidi (V. kisela i alkalna fosfataza. bakterije. vitamin C i B kompleks. • koncentracije sastojaka. N. Na intenzitet ove faze uti~e prethodna cefali~na faza. nekroti~ni detritus ili deskvamirani epitel.jezika (V. lizozim (probija zid bakterijskih }elija). lingvalne i nep~ane tonzile. IX. X) 22 . ushodnog toka. D. E). deskvamirani epitel.

besnilo parkinsonizam Pove}ano lu~enje pljuva~ke . carotis externae) . jedini u celom digestivnom traktu u mogu}nosti da isitne uzetu hranu. a drugi smanjuje njihovo lu~enje. Enzimi koji deluju pri varenju na uzetu hranu mogu delovati 23 . Kod mukoznih `lezda. bistra pljuva~ka.nastaje obi~no kao posledica uzimanja hrane koja jako iritira sluznicu GIT trakta (jednjak. `eludac). Pod dejstvom parasimpatikusa lu~i se retka.plexus sublingualis za sublingvalnu POREME]AJI LU^ENJA PLJUVA^KE Suvo}a usta . EFERENTNI PUTEVI SALIVARNOG REFLEKSA Parasympaticus i sympaticus imaju antagonisti~ko dejstvo na lu~enje seroznih `lezda. Kako kori{}enje.xerostomia - oboljenja salivarnih `lezda o{te}enje centralnih salivarnih puteva i nerava psihogeni poreme}aji usled disanja na usta kao posledica uzimanja nekih lekova hroni~ni nefritis i uremija dijabetes mellitus i diabetes insipidus Sy Paterson Brown-Kelly i Sy Sjögren upotreba izvesnih lekova mentalni poreme}aji u toku trudno}e zapaljenje sluznice usne duplje i `drela strana tela i tumori `drela i jednjaka posledice trovanja metalima (Hg.plexus sympaticus facialis za submandibularnu .IX za parotidnu `lezdu (n. jasno je da je `vakanje hrane od neobi~ne va`nosti. ili kod nagona na povra}anje. Bi) infektivne bolesti .VII-bis za submandibularnu `lezdu Sy (oko a. odnosno zubi. dok se pod dejstvom simpatikusa lu~e male koli~ine jako guste pljuva~ke. Pa . odnosno varenje hrane zavisi velikim delom od usitnjenosti zalogaja. kada dolazi do jakog lu~enja pljuva~ke (X). Gastrointestinalna faza salivacije .ptyalismus @VAKANJE @vakanje predstavlja vrlo va`an akt u ishrani.plexus temporalis superficialis za parotidnu . s tom razlikom {to parasimpatikus ima ja~e dejstvo na pove}anje sekrecije od simpatikusa. auriculotemporalis) . Prvi poja~ava. po{to su usta. IX) 3. njihovo dejstvo je sinergi~no.ose}aj ukusa hrane (VII.

Gustativne papile se dele na: 1. Od gustoreceptornih }elija sa donje strane polaze nervna vlakna. papilae circumvalatae (sme{tene u obliku "V" na bazi jezika.samo na povr{ini ~estica hrane. preko kojeg je korpuskul u vezi sa spolja{njom sredinom. kako bi se celulozni omota~ slomio i omogu}io iskori{}avanje hranljivih sastojaka takve hrane. ili 2. ketoni. sa malim kon~i}em koji se kupa u te~nosti jamice. FIZIOLOGIJA UKUSA Ose}aj ukusa predstavlja va`an faktor u izboru hrane prema `elji ~oveka i potrebi na{ih tkiva. Osim toga. slano . Dakle. samo molekuli razlo`eni na jone. Mehanizam nadra`aja gustoreceptornih }elija je: 1. izazivaju}i na taj na~in podra`aj nervnih zavr{etaka. Postoje ~etiri elementarna ose}aja ukusa i to: slatko. aldehidi. sitnjenje hrane u ustima smanjuje mogu}nost ekskorijacije sluznice digestivnog trakta i pobolj{anje evakuacije sadr`aja digestivnog trakta. mada se korpuskuli mogu na}i i u sluznici usne duplje. rastvorene u odre|enoj koncentraciji hemijske supstance izazivaju reakciju na povr{ini ili u citoplazmi }elija. Ovaj otvor se produ`ava u jamicu. organske supstance ({e}er. menjaju}i permeabilnost }elija receptora i stimuli{u}i nervne zavr{etke oko pupoljaka. sa oko 200 gustativnih korpuskula na svakoj) 2. Gustativne papile predstavljaju nosioce gustativnih korpuskula i razasute su po jeziku. Gustativne papile i gustativni korpuskuli. od 20-35° C. 1. Izme|u ovih }elija se nalaze potporne }elije.cela povr{ina jezika (jonizovane kiseline. odnosno neorganske soli Pb i Be. 2. mogu izazvati nadra`aj gustoreceptornih }elija. proporcionalno koncentraciji H jona) 24 . tako da je efekat iskori{}avanja ve}i ukoliko je hrana sitnije i`vakana. vo}e i povr}e mora biti dobra sa`vakano. hrana koja je bogata celuloznim omota~ima }elija. kiselo . Pored toga. Svaki korpuskul je ovoidnog oblika sa otvorom na vrhu (porus gustatorius).na lateralnim stranama (kiseline. slatko . i to na temp. alkohol. estri). gorko i kiselo. katjoni) 3. supstance koje dra`e gustoreceptore dovode do fizi~kih promena na njihovim produ`ecima. `drela.vrh jezika. papilae foliate (na lateralnoj strani jezika) Sastav gustativnih korpuskula. slano. Ovo ~ulo spada u grupu hemijskih ~ula. gde su sme{teni vrhovi gustoreceptornih }elija. papilae fungiformis (razbacane po telu jezika) 3.

VII (horda timpani) i od njega u tractus solitarius u produ`enoj mo`dini.stoma duplex Dve usne {upljine od kojih je jedna normalna. dana).iz Rathkeovog {paga). Faringealni d`epovi u~estvuju u stvaranju mnogobrojnih va`nih organa. 3. a druga se slepo zavr{ava.ektodermalni spolja i endodermalni iznutra. tako da ose}aj ukusa uti~e direktno na koli~inu pljuva~ke.mala usta Mala usta usled predalekog sra{}ivanja nastavaka gornje i donje vilice. Pri kraju ~etvrte nedelje (27. Iz predela `drela ide preko n. usnice. USNE [UPLJINE I @DRELA 1. Microstomia .velika usta Velika usta koja se`u od uva do uva. a od njega polazi tre}i neuron i ide do kore velikog mozga (operkularno inzularna zona). koji je u ranom stadijumu razvoja na svom gornjem delu slepo zatvoreno (membrana buccopharyngica). Tractus solitarius je vezan sa salivarnim jedrima. faringealnim d`epovima. ** * KONGENITALNE ANOMALIJE USANA.lekovi ali i otrovi). Macrostomia .4. Od ovog jedra. prekriven je ektodermom (epitel tvrdog nepca. 2. ova membrana nestaje i primitivna usta (stomatodeum) se nastavlja u farinks. odnosno primitivno crevo. Podvostru~enje usta .na bazi jezika (organski spojevi duga~kih lanaca i alkaloidi . Achelia 25 . cefali~ni deo primordijalnog creva se diferencira kao farinks. On je komprimiran u dorzo ventralnom smeru. ne radi se o poreme}aju ~ula ukusa. prebacuje se na n. IX do tractusa solitariusa. zubna gle|. Brza adaptacija gustoreceptornog organa na nadra`aje. koji se nalaze izme|u {kr`nih lukova. Deo usne {upljine koji nastaje od stomatodeuma. radi se zapravo o popre~noj pukotini lica. X do tractusa solitariusa. mesecu razvoja. Kod kijavice. Membrana buccopharyngica ima dva zida . Iz zadnje tre}ine ide preko n. usled rascepa prednjeg dela chorde dorsalis. drugi neuron ide do nucleusa arcuatusa. V. U 2. ve} poreme}aj mirisne faze salivacije! ** * EMBRIOLOGIJA USNE [UPLJINE I @DRELA Farinks postaje iz prednjeg dela primitivnog creva. tako da su mu lateralni delovi jako razvijeni i predstavljeni tzv. prednji deo hipofize (adenohipofiza . NERVNI PUTEVI OSE]AJA UKUSA Iz prednje dve tre}ine jezika impuls ide preko n. gorko . strane usne duplje. Ostale strukture nastaju od endodermalnog epitelnog sloja. 4.

13. Bolest nastaje kao posledica osloba|anja H2O2 usled prisustva hemoliti~nih streptokoka. Prognatia . Takahara sindrom Ulceracije desni i sluznice usne duplje koje izazivaju ispadanje zubnih pupoljaka i nekroti~ne kosti gingiva. preparati katalaze. Progenia . 12. Odsustvuje prominencija donje tre}ine lica.kongenitalni stridor. a govor je o~uvan. Gotsko nepce Visoko postavljeno tvrdo nepce.operacija po Duglasu . 8. Aglossia.izbo~enje donje vilice Izbo~enje brade sa smetnjom u ishrani i govoru.izbo~enje gornje vilice dentalno i alveolarno. macroglossia i microglossia Sindrom aglossia-adactylia . Kod Japanaca.5. glosoptoza i rascep nepca .hipoplazija donje vilice Mala vilica je u retropoziciji u odnosu na gornju. ukoliko se ne le~i . kada je cela mandibula simetri~no nerazvijena. 9. daje pti~iji profil. 11.acatalasemia. isturenost i spu{tenost frontalnih zuba maksile i nagomilavanje mekog tkiva i ispod donje vilice.sepsa. Dokazivanje ovog nedostatka se vr{i posipanjem tkiva rastvorom H2O2. visina donjeg dela lica skra}ena. antibiotici. Dolazi do oksidacije krvnih proteina i smanjuje se otpornost na mikroorganizme. Komplikacija.ortodoksna korekcija do puberteta ili osteotomija Robinov sindrom . Mikrognatija nastaje kao posledica nepotpunog razvoja I i II branhijalnog luka.fiksacija jezika za donju usnu i ona se dr`i 6 meseci do razvijanja . Su{tina je u nedostatku katalaze.nedostatak jezika ili te{ka hipoplazija (ne uti~e znatnije na razvoj govora!) udru`ena sa poreme}ajem razvoja prstiju ruke i nogu. kada ne dolazi do penu{anja! Terapija: higijena usta. Mo`e biti unilateralna. Microchelia 7. Macrochelia 6. Agnatia Nedostatak donje vilice. pneumokoka tipa I u usnoj duplji. Micrognatia . gastrostoma .traheotomija. Koreanaca i Izraelaca. AP dijametar donje vilice je smanjen. Dolazi do ote`ane mastikacije. 26 . ekstrakcija zuba.mikrognatija. 10. Isturenost vilice dovodi do promena u okluziji zuba. otklanjanje nekroti~nog tkiva. da zahvati samo jedan ramus i telo mandibule ili bilateralna. Terapija: po zavr{etku rasta organizma. Acatalasia .decu dr`ati u pronaciji na trbuhu. Terapija: . hranjenje sondom .

Pacijenti imaju usko lice sa uvu~enom bradom. sindaktilija). 21. cista i fistula.frenulum linguae brevis . Terapija: hirurgija. Le~enje samo ukoliko je o{te}ena zubna gle|. Lingua bifida 27 ne utvrdi prisustvo pravog i funkcionalnog tkiva tiroideje. ulegnutom ili izdignutom potpuno glatkom povr{inom. Posledica gre{ke u razvoju izme|u 8. 17.produ`enje ili ekscizija u celini. histolo{ki sastavljen od velikih jako granuliranih }elija. nedelje intrauterinog razvi}a. Terapija: ne treba. Sa rascepom nepca dolazi do prirastanja za septum! Mo`e biti udru`eno sa mnogim drugim malformacijama (ankiloza temporomandibularnog zgloba.5-10% samo aberantna! . 15. Ankyloglossia inferior . oran`. pretrahealna (normalno) i intratorakalna. Spor rast. bez smetnji. . 14. Ankyloglossia superior Prirastanje vrha jezika za nepce ili gingive. lingvalna. 18. Hipoplazija i bojenje emajla i dentina zuba usled upotrebe tetraciklinskih preparata Boja zavisi od vrste preparata koji se daju u toku denticije ili majkama za vreme dojenja . 16. Kongenitalni epulis Javlja se kod novoro|en~adi benigni pendularni tumor na desnima maksile i mandibule. 20. Ovo oboljenje mo`e biti udru`eno sa situsom inversusom. Elephantiasis gingivae Jaka hiperplazija gingive u toku denticije sa tendencijom recidiviranja.lingua accreta Nemogu}nost podizanja vrha jezika usled kongenitalnog kratkog ili napred postavljenog frenulumu jezika zna~ajnom za govor. to su neinflamatorna hiperplazija vezivnog tkiva gingive. Bolest mo`e biti udru`ena sa oligofrenijom ili hipertrihozom. Ne smeju da se uklone dok se Ova anomalija mo`e biti udru`ena sa pojavom ductusa thyreoglossusa. hipoplazija gornje usne. sivo sme|a. potpunom agenezijom tiroideje. Terapija: ekstrakcija i zuba i hiperplasti~nog tkiva! 19. Thyroideae accessoriae Bilo gde du` duktusa tireoglosusa. neposredno ispred cirkumvalatnih papila. a usled poreme}aja u spu{tanju tiroidnog tkiva. Histolo{ki. i 12. Naj~e{}e je na bazi jezika u predelu foramena cekuma. Terapija: hirur{ka . Terapija: hirur{ka. strome sa dosta veziva i pla`e odontogenog epitela u njoj. Autozomno dominantno se nasle|uje. Glossitis mediana rhomboidea Na dorzumu perzistira tuberculum impar koji se karakteri{e okruglastom. Poreme}aj mo`e biti pra}en hipoplazijom zubne gle|i. prelaringealna.`uta. Velike se mogu odstraniti kada smetaju uz prethodne mere predostro`nosti. sublingvalna. Terapija: plasti~ni rekonstruktivni zahvati.

PHARYNGITIS VIRALIS . U lakim postoji samo rascep vrha jezika. dobre prognoze ali mogu}e i: meningitis. Terapija: Nepotrebna. 24. paralelno ili vertikalno postavljene u odnosu na normalne.obi~no udru`eno vi{e virusa. miokarditis.akutni faringokonjunktivitis . Veli~ina rascepa jezika javlja se u raznim stepenima. Lingua geographica . A1. te{ko o{te}enje epitela sve do germinativnog sloja.(grip) . ili 3. B.glossitis migrans Ovalne.Herpes grupa .tip 3 . hipertrofija op{an~enih papila usled niskog nivoa vitamina A u serumu i poreme}aja njegove resorpcije. ali sa staro{}u se pove}ava broj obolelih. mialgije. Terapija: Kancerofobija! Nepotrebna. kod ve}ih hirur{ki.tip 4 .virus influence A. . C. A2.herpangina male dece (Coxaki A virus) (leti u male dece. slabo razvijeni. epiglotisa. ~este lokalne bakterijske superinfekcije koje se manifestuju komplikacijama. Javlja se na ro|enju. * ** AKUTNI FARINGITISI ETIOLO[KA PODELA 1. Mogu biti udru`ene sa rascepom nepca i usnica.Common cold (prehlada) . Terapija: proteze. traje 14 dana. Nokti obi~no po~nu da rastu u 2.Adenovirusi . Hereditarna hypodontia sa disgenezom nokata Kod ovih pacijenta se sre}e nedostatak nokata ili su mali. Lingua scrotalis Ja~e razvijene.akutni eksudativni faringitis .herpes symplex pharyngis (herpeti~ne vezikule orofarinksa. Terapija: Kancerofobija! Kod manjih nepotrebna terapija. 22. udru`en sa poreme}ajem druge denticije.Influenza . Pojava premle~nih zuba Ovakva pojava zuba predstavlja te{ko}u u ishrani odoj~eta i mo`e izazvati dekubituse na jeziku. glatke. Lingua fissurata Vi{e od dve fisure su patolo{ki nalaz. pleurodinia. tako da se ovi zubi moraju odstraniti. Terapija: Kancerofobija! Ispiranje alkalnim rastvorom. 23. deceniji `ivota.akutna respiratorna bolest .Rascepi jezika mogu biti izolovani ili udru`eni sa rascepima gornje usne ili mandibule. usled atrofije papila jezika. 26. hipofarinksa. . Broj zuba se kre}e od 2-28. Slivaju se i i{~ezavaju. difuzno razbacane sa ili bez promena na licu) 28 . Prva denticija je normalna. D. Asimptomatski ili lako pe~enje jezika. uvu~ene. . 25. crvenkaste tanke plo~e.

lateralni li~i na peritonzilitis.Difteria (DiTePer nevakcinisana deca.akutni edem sa mogu}im ugu{enjem izazvan alergijskom reakcijom tipa 1 na razne alergene (lekovi ili nutritivni alergeni).kod infektivnih bolesti. 4.faringitis sa prolivom . prele`ana difterija ne ostavlja trajni • • • • • imunitet). sekundarno. PHARYNGITIS SPECIFICA . jako atherentne membrane. .herpes zoster pharyngis (jednostrane bolne vezikule. PHARYNGITIS ALLERGICA . aksilarni nodusi.Exantema subitum .uve}ani vratni. X.kod gihta. . promuklost). `utica . Streptokok.Entero virusi .fibrinske debele naslage tonzila.Scarlatina (streptococcus beta haemoliticus) .larinks Dg: foetor ex ore.sa enantemom na mekom nepcu u toku febrilnosti i egzantemom po prestanku temperature 2."vrat bika" Te{ka respiratorna insuficijencija . .obi~no na bazi prethodne virusne infekcije. miokarditis i laringotraheitis. Komplikacije: afinitet za neuromuskularne plo~e .limfadenitis zadnjeg zida `drela . Varicella . pneumokok.EB virus .. IX i n.slika obi~nog faringita izazvana alergijskom reakcijom 5.malinast jezik i ospa. PHARYNGITIS INFECTIOSA .uve}anje jetre i slezine 29 .Tuberculosa . bolna obostrana cervikalna limfadenopatija. .METABOLICA 7. 6. * Bris TH: antidifteri~ni serum i antibiotici. odr`ava se dugo . 3.febrilnost oko 39°C. Rubeolla.Urica . debele. stafilokok.Mononucleosis infectiosa . sa ili bez promena na licu (paraliza n. . oro i epifarinksa .Mycotica .Luetica tipa 4 na lekove. PHARYNGITIS ENDOCRINO . podru~ja n.Premenstrualis (hiperfolikulizam. PHARYNGITIS BACTERIALIS (PYOGENES) . PHARYNGITIS TOXICA . Bol pri gutanju Povi{ena telesna temperatura Ubrzan puls usled intoksikacije miokarda Regionalna limfadenopatija . facialisa)) .pareze i paralize. sivkaste. ingvinalni.Echo virusi .Morbilli.

VINCENTI . Dominiraju simptomi i znaci sepse. mali procenat zrelih leukocita.ekstreman pad broja }elija u krvi. dehidratacija i oblo`en jezika. kosna sr` sklona aplaziji pri uzimanju mijelotoksi~nih lekova. sa ulceroznom anginom i gingivostomatitisom. avitaminoze. .A. mali broj granulocita.. bacilom Plaut .pad granuliranih leukocita u krvi usled toksi~nog (piramidon.recidivantne angine.akutni ulcerativni proces jedne.sekundarne promene u smislu angine. ubrzano disanje i puls.~e{}e se manifestuju kao angine!) 12. lokalno i op{te Salvarsan.PLAUT .kompenzatorna hipertrofija limfnih ~vori}a 11. d) hroni~ne neutropenije . Bez adenopatije. Regionalna limfadenopatija.50% monocita (virocita) . PHARYNGITIS HAEMATOLOGICA a) agranulocitoza . po ~ijem skidanju dolazi do krvavljenja.ispod 1000. monocitoza . ispiranje usta Na perboratom. U kosnoj sr`i neznatan broj }elija. gingivostomatitisa i faringitisa zbog pada odbrambenih snaga organizma. transfuzije krvi. TH: antibiotici. anemija i trombocitopenija. bez znakova reaktivnog zapaljenja. op{teg oboljenja. 10. antibiotici b) akutne leukemije . 11. PHARYNGITIS HIPOVITAMINOSA . . sulfonamidi) ili idiopatskog (u sklopu aplasti~ne anemije i predispozicija) porekla.000. a tek posle pada lokalne ili op{te otpornosti postaju patogeni: fuziformnim . `drela. B.Trench Mouth (epidemija u vojsci).oboljenje je posledica pada op{tih odbrambenih snaga organizma. tonzilektomije. karioznih zuba.otok lateralnog zida u vidu nabora posle (7. leukopenija .leukocitoza. imuniteta. Ulcerozne promene na tonzili i `drelu prekrivene prljavo sivim membranama. predela retromolarnog trigonuma. re|e obe tonzile. C 30 . ali starih.Paull-Bunnel pozitivna reakcija 1:16 pa na dalje (u 30% aglutinacija negativna) 8. . tu{iranje 7% acidum chromicumom. usled pada Dg: leukopenija. udru`enom sa ulceroznim gingivostomatitisom. TH: otkloniti uzrok. PHARYNGITIS ULCEROMEMBRANACEA . c) aplazija ko{tane sr`i (panmyelophtisa) . farinksa posle tonzilektomije.radi se o nekroti~nom procesu na sluznici i stromi tonzila. 9. U krvnoj slici postoji veliki broj mladih elemenata bele loze.Vincenti i spirohetom Borelia Vincenti. PHARYNGITIS LATERALIS .infekcija Gram negativnim mikroorganizmima. 8. 10. koji se mogu na}i u `drelu normalnih ljudi. limfocitoza 10-20. PHARYNGITIS GRANULOSA . lo{e ishrane . nepca i desni. 9.eventualne neurolo{ke smetnje .

menstruacija.13. a kod virusne infekcije epitelne }elije. edem i staklast sekret. eventualne Koplikove mrlje. LABORATORIJA • Leukociti u krvi su povi{eni samo u bakterijskoj infekciji. RINOSKOPIJA Znaci infekcije. aksilarno . nekroze i dr. • Mikroskopski pregled razmaza iz `drela obojenog po Wrightu tj. sa malo bakterija i leukocita). 31 . Pappenhaimu (kod bakterijske infekcije brojne bakterije i leukociti. hiperemi~ne vezikule.lak bol ose}aj suvo}e `drela (“sore throat”) bol u u{ima pri gutanju lako uve}anje vratnih limfnih ~vorova lako povi{enje telesne temperature Te`i oblik • • • • • • • visoka telesna temperatura (40°C) ose}aj groznice op{ta intoksikacija bol u mi{i}ima glavobolje povra}anje ote`ano gutanje INSPEKCIJA PALPACIJA VRATA Retroaurikularna limfadenopatija . ulceracije prekrivene fibrinskim naslagama. hrana. povreda. KLINI^KA SLIKA Lak{i oblik • • • • • neugodnost u `drelu pri gutanju pljuva~ke . i na gljivice. uzeti lek. OROFARINGOSKOPIJA Hiperemija sluzoko`e.infektivna mononukleoza.rubeola. • Biogram i antibiogram brisa `drela. PHARYNGITIS POSTTRAUMATICA DIJAGNOZA I TERAPIJA AKUTNIH FARINGITISA ANAMNEZA Od kada traje.

krvne bolesti (npr. ~esti recidivi akutnih faringitisa descendentna infekcija kod hroni~nog sinusitisa hroni~ni tonzilitis hroni~na zapaljenja usne duplje. antimikotici • antibiotici HRONI^NI FARINGITISI ETIOLOGIJA U etiologiji faringita retki su primarni faktori. uremija) e.• Virusolo{ka ispitivanja. profesionalna zaga|enja 4. Hroni~na infekcija a. alkohol i duvan b. endokrine bolesti (dijabetes. "hrakanje" c. hroni~na leukopenija) c. Mikroklimatski faktori a. nazalna opstrukcija i disanje na usta b. c. b. zloupotreba glasa i farinksna neuroza. te~nosti . Funkcionalni faktori a. zuba i desni ascendentna infekcija iz plu}a ekspektoracijom 2. Faringitisi su skoro redovno uzrokovani sekundarnim etiolo{kim faktorima: 1. op{te bolesti koje smanjuju imunitet d.~ajevi • antialergici. tonsillopriva 3. gastrointestinalne bolesti f. endogene intoksikacije (ciroza. Paul-Bunnelova i druge specifi~ne reakcije TERAPIJA Simptomatska: • analgetici i antipiretici • dezinficijentni rastvori za ispiranje • vitamin C. klima i mikroklima c. e. avitaminoze b. d. struma) 5. Op{ti faktori a. Alergija KLASIFIKACIJA A) PHARYNGITIS CHRONICA ALLERGICA 32 .

o{te}enje simpati~kih i parasimpati~kih sekretornih vlakana koja idu du` krvnih sudova pri tonzilektomiji. jako izra`eni krvni sudovi i velika koli~ina providne TH: tu{iranje 2% AgNO3 b) hypertrophica (hipertrofija sluzoko`e i eventualno mi{i}a. SE i leukociti povi{eni) 1. "hrakanje" ili gutanje usled stalni neprijatnih senzacija. eventualno prekrivena debelim zelenim fetidnim krustama.tako da je ovo oboljenje kontraindikacija za tonzilektomiju.symplex (pr.sicca crustosa (pr. • Pogor{anje u egzacerbacijama . mukopurulentna sekrecija.granulosa posterior (limfno tkivo zadnjeg zida) . od jutarnjeg bola do ose}aja stranog tela. suva. sklerom i ozena) SIMPTOMI FARINGOPATIJA Simptomi hroni~nog faringitisa sli~ni su kod svih oblika: • Disproporcija izme|u tegoba i klini~kog nalaza. `ari{ne komplikacije.localisata a) Cystis seu abscessus bursae pharyngicae . • Nelagodnost u `drelu.B) PHARYNGITIS CHRONICA NONSPECIFICA NONALLERGICA B) .Thornwaldova bolest (perzistiranje embrionalne komunikacije izme|u kaudalnog dela horde i nazofarinksnog epitela na zadnjem zidu epifarinksa b) abscessus epipharyngis u o`iljcima vegetacija c) Cryptolymphoiditis chronica nedovoljno involuiranih vegetacija (potilja~na glavobolja. a usled zatvaranja izvodni kanala `lezda smanjena koli~ina sluzi) TH: tu{iranje 2% AgNO3 . {to se pogre{no pripisuje larinksu. suvo}a `drela posle sluzi) spavanja usled disanja na usta. sjajna.~esto sezonski. • Nemogu}nost pevanja falceta kod peva~a. TH: tu{iranje i ispiranje Jod-Glycerinom.Lushkae . pharyngitis tonsillopriva) .srtriae lateralis (limfno tkivo lateralnog zida) c) atrophica (sluznica farinksa atrofi~na.diffusa . Epipharyngitis chronica nonspecifica nonallergica 2. vitamin A . dolazi do smanjene sekrecije `lezda u sluznici `drela . Pharyngitis chronica nonspecifica nonallergica a) catarrhalis (kongestija sluzoko`e. CAVE! * Antibiotici kontraindikovani 33 .diffusa . opstrukcija nosa. • Povremeni ka{alj.

Bolest ima hroni~ni karakter. koje nekad mogu biti tako jake da zahtevaju hirur{ku intervenciju na ovom `ivcu. U prvoj fazi bolesti dolazi do lividnosti sluznice farinksa na kojoj se kasnije javljaju `u}kasto crvenkasti ~vori}i.primarna TBC direktnom inokulacijom Larvirani TBC tonzilitis sa limfadenitisom vrata Akutna milijarna forma predstavlja te{ku komplikaciju uznapredovale tuberkuloze plu}a usled pada odbrambenih snaga organizma. sa hipersalivacijom i eventualnim krvarenjem. Usled toga. Bolest je pra}ena visokom telesnom temperaturom i naglim propadanjem organizma. vitamin D (kalciferol). smetnje u govoru i vra}anje hrane na nos. • • • • U farinksu se tuberkuloza javlja u tri oblika: Akutna milijarna forma . tako da zahva}ena sluznica ima izgled kore pomorand`e. epimukozni anestetici radi ubla`avanja tegoba. Larvirani tuberkulozni tonzilitis je danas naj~e{}i tip tuberkuloze. TH: Tuberkulostatici. Hroni~ne TBC ulceracije su promene u `drelu u kontinuitetu sa promenama larinksa i nosa.hematogena infekcija Hroni~ne tuberkulozne ulceracije . dijatermija. Lupus farinksa je danas retko oboljenje. Tada se javlja te{ka disfagija i bol u `drelu.infekcija sputumom . IX. ali je izra`en limfadenitis colli. koji ulceri{u i cikatriziraju. TH: Tuberkulostatici i lokalna asepti~na sredstva. ka{asta i te~na ishrana. i}i potpuno asimptomatski ili sa eventualnim uve}anjem tonzile i hiperemijom. Javlja se kao sekundarni lupus kod bolesnika sa lupusom lica i nosa. meko nepce i uvula. Klini~ki se javljaju ulkusi neravnih ivica. a javlja se u perakutnom ili subakutnom obliku. prljavog dna.mutilantna ili vegetantna forma Lupus farinksa . jer tonzilitis mo`e LUES FARINKSA Mo`e se sresti u svim stadijumima. postoje disfagije. forme koje su lo{e prognoze. ali je sekundarni lues farinksa naj~e{}i. Nema popratnog adenita na vratu. Zone aktivnog procesa se smenjuju sa sa cikatriksima. Klini~ki se javlja u vidu mnogobrojnih ~vori}a ili mehuri}a na sluznici `drela koji ulceriraju. stvaraju}i o`iljak. TH: Tuberkulostatici. 34 .* Psihoterapija usled kancerofobije SPECIFI^NA OBOLJENJA FARINKSA TUBERKULOZA FARINKSA Predilekciono mesto su nep~ani luci. Oboljenje je pra}eno izrazitim neuralgijama n.

a posle perforacije guma dolazi do stvaranja o`iljka. Sekundarni lues farinksa je najinfektivniji oblik. To su o`iljne stenoze posledica skvr~avanja vezivnog tkiva kao posledica: akutnih i hroni~nih infekcija. i evakuacije ovih nekroti~nih masa. Tercijarni lues farinksa se mo`e da javi u nekoliko oblika: • Povr{ne ulceracije sa tamnom crveno ivicom u prvoj fazi na uvuli i mekom nepcu koje dovode do o`iljaka. ~vrsto vezane za podlogu. Bolest spontano prolazi. Promene su na: zadnjem zidu `drela. a zatim.Primarni lues farinksa je naj~e{}a forma ekstragenitalnog primarnog luesa i zahvata usnu. tonzilama i valekulama. Mo`e da do|e do poreme}aja u govoru. TH: u manjim slu~ajevima bu`iranje ili plasti~no rekonstruktivni zahvati. difuzna limfadenopatija. SCLEROMA NASOPHARYNGIS Descendentna infekcija iz nosa izazvana Frishovim bacilom (Klebsiella rhinoscleromatis) sa stvaranjem tvrdih infiltrata koji ne pokazuju tendenciju ulcerisanja. ve} cikatrizaciju. APOPLEXIA UVULAE 3. Klini~ki se u po~etku razvija kao kao bezbolno zadebljanje. Dijagnoza se postavlja na osnovu serolo{kih reakcija War i Nelson i biopsije. Karakteri{e se od lake hiperemije sluznice do enantema . Karakteri{e se sivkastim ili `u}kastim izra{tajima u vidu malog roga kao posledica hipertrofije ili keratinizacije epitela. U po~etnoj fazi bolesti postoji jednostrani crveni tvrd otok. mehani~ke. OSTALA OBOLJENJA FARINKSA To je infekcija najverovatnije gljivicom Leptotrix. TH: Antilueti~na i lokalni dezinficijens . disanju ili gutanju. Zatim. pa je rana dijagnoza veoma va`na radi spre~avanja {irenja infekcije na okolinu. I{~ezavaju za 1-2 meseca. zatim dolazi do nekroze. • Difuzne infiltracije (sifilomi) su difuzni gumozni infiltrati u vidu razbacanih traka i ~vorova. u roku nekoliko dana. temperature i adenopatije.plaques muquese. MIKOTI^NA OBOLJENJA FARINKSA 35 . HYPERKERATOSIS PHARYNGIS 2.Sol. nepcu. Dijagnoza se postavlja na osnovu klini~kog izgleda i nalaza blede treponeme u razmazu. Za sve lueti~ne promene tercijarnog luesa karakteristi~no je: odsustvo bola. 1. usled ~ega nazofarinks mo`e da bude potpuno zatvoren infiltratima i o`iljcima. i + WAR test. Crvena ote~ena uvula koja ote`ava gutanje. • Gumma predstavlja specifi~nu lueti~nu infiltraciju tkiva sa endarteritisom i kasnijom nekrozom tkiva u regionu distribucije odgovaraju}e arterije. operacija. jezik ili tonzilu. termi~ke ili korozivne povrede. H2O2. ulkus pra}en bezbolnom regionalnom adenopatijom ulkus durum. • Lueti~ni cikatriksi su naj~e{}i nalazi. Predstavlja iznenadni otok uvule koji se {iri na nep~ane lukove usled napornog ka{lja. egzantem (ospa na ko`i). STENOSIS PHARYNGIS 4.

Dactarin gel. na koje se nadovezuje bakterijska infekcija limfnog tkiva III krajnika. Na biboracicum u glicerinu. Ulkus po~inje obi~no na prednjem nep~anom luku a zatim zahvata i tonzilu.Actinomycosis . Diskutabilno je kao klini~ki entitet? ETIOLOGIJA Kao posledica akutnih rinogenih infekcija.difuzno hiperemi~na sluzoko`a . KLINI^KA SLIKA 36 . Oboljenje naj~e{}e u plu}ima ali u `drelu sa bezbolnim bledim.male ulceracije TH: Op{ta i lokalna primena mikostatika.Ova oboljenja nastaju usled: pove}ane primene antibiotika. TH: Kortikosteroidi.hiperkeratoza `drela . ANGINA TONSILLAE PHARYNGICAE LUSCHKA DEFINICIJA To je akutno gnojno zapaljenje III krajnika. sme|im ili plavim ~vori}ima mekog nepca. zra~enje.Leptotrix . TH: Kortikosteroidi Oboljenja se javlja u vidu bezbolnog ulkusa koji ima jaku tendenciju ka pove}anju.belo `ute naslage . 1% AgNO3.Blastomicosis . upotrebe kortikosteroida. NaHCO3. Javlja se u odoj~adi i starije dece. Izaziva~i su: . perfuzije citostaticima * ** 5. posle zra~enja.duboke ulceracije . Dijagnoza se postavlja histolo{ki.Sporotrix . MALIGNI GRANULOM @DRELA . hormonskih poreme}aja (dijabet). 1% Gentiana violet.WEGENER ZAPALJENJA LIMFNOG TKIVA @DRELA VEGETATIONES ADENOIDAS (Hyperplasia tonsillae pharyngicae et adenoiditis chronica) TONSILLITIS CHRONICA (Hyperplasio tonsillae palatinae et tonsillitis chronica) HYPERPLASIO TONSILLAE TUBARIAE et tonsillitis chronica tonsillae tubariae HYPERPLASIO TONSILLAE LINGUALIS et tonsillitis chronica tonsillae lingualis ADENOIDITIS ACUTA Sinonimi: ANGINA POSTNASALIS. Nistatin sol. SARKOIDOZA @DRELA 6. kaheksija.Candida albicans . PATOLOGIJA Kongestija i zapaljenjska infiltracija faringealne tonzile sa obilnom sekrecijom (od mukozne do purulentne). Klini~ka slika je izra`enija ukoliko je dete mla|e.

le~iti antibioticima.ANGINA DEFINICIJA 37 . nakon ~ega pada temperatura i smanjuje se sekrecija. Ukoliko je dete manje T je ve}a. 3. pra}ena bolom i povi{enom telesnom temperatu-rom.infekcija prevertebralnog veziva i dubokih limfonodusa vra-ta i zadnjih dubokih mi{i}a vrata.descendentna infekcija donjih 6. Na zadnjem zidu farinksa masa sluzavo gnojnog sekreta koji se sliva iz epifarinksa. TOK Simptomi akutnog adenoidita traju 4-7 dana. a ne mo`e ni da sisa. 4. Dete je uznemireno. postoji hiperemija zadnjeg zida `drela i nep~anih lukova. Obostrana cervikalna adenopatija. sa stalno povi{enom telesnom temperaturom. ubrzanog disanja. Naglo povi{enje telesne temperature do 40°C. Kod odoj~adi to dovodi do poreme}aja u ishrani jer dete ne mo`e istovremeno da di{e na usta i da se hrani. a potom i gnojna. 2. Sluzava sekrecija iz nosa i epifarinksa.nekoliko nedelja.1. Laka hiperemija bubne opne ili znaci akutnog zapaljenja. Kontraindikovano tu{iranje adenoida! TERAPIJA • Antibiotici . Me|utim nekad i prolongirani tok . te utoliko ve}a opasnost od febrilnih konvulzija.kao posledica sluzavog sekreta . 5. Zapu{enost nosa kao posledica zapaljenjskog otoka III krajnika.po brisu • Aspiracija sekreta svakodnevno iz nosa • Vazokonstriktorne kapi za nos Adenoidektomija kod recidivantnih otita? TONSILLITIS ACUTA + PHARYNGITIS . disajnih puteva. Povra}anje i gubitak apetita. 7. DIJAGNOZA Orofaringoskopija i prednja i eventualno zadnja rinoskopija. Ka{alj . • • • • • • • • • • Komplikacije adenoiditisa su: akutno gnojno zapaljenje srednjeg uva retrofaringealni apsces spazam larinksa subglotisni laringitis laringotraheobronhitis Jackson bronhopneumonija febrilne konvulzije meningitis sinusitis torticolis rhinopharyngica .

a odrasli od angina. trizmus zbog zapaljenja u nep~anim lukovima. Pojava gnojnih ~epova koji konfluiraju u gnojne naslage. ote`ano gutanje i ishrana i smetnje prilikom govora. ali pod odre|enim uslovima i apatogeni mikroorganizmi koji normalno borave u tonzilama mogu da se pretvore u patogene forme (35% su zdrave klicono{e). a posle 5 dana dolazi do popu{tanja. op{ta slabost. PATOLOGIJA Hiperemija. ali da bi nastala mora da postoje i neki predisponiraju}i faktori: . dana. toksemija i oligurija. ETIOLOGIJA Angina je kaplji~na infekcija.premorenost. Deskvamacija epitela. Najte`e stanje je oko 3. gu{iti. ote~ene. bolovi u mi{i}ima i le|ima. 90% beta hemoliti~ni streptokok grupe A).rinofaringitis. Infiltracija leukocitima. Op{ti simptomi 2. Lokalni simptomi 38 .Akutno zapaljenje na tonzilama. Talo`enje fibrina. Cervikalna adenopatija. koja omogu}ava sekundarnu bakterijsku infekciju (starija deca). Povi{ena telesna temperatura. Angina se ~esto vi|a u vidu epidemija ({kole). drhtavica. Nekroza tkiva tonzile. foetor ex ore. Posle 1-2 dana javljaju se lokalne smetnje i njihovom pojavom poja~avaju se i op{ti znaci oboljenja. Bol prilikom gutanja i bolovi u `drelu. sladoled). 1. Karakteristi~no je da odoj~ad pate od adenoiditisa. . Obi~no se za ovo oboljenje upotrebljava termina ”angina”. . DIJAGNOZA • ANGINA CATARRHALIS . od latinske re~i angare ili gr~ke anche {to zna~i stezati.pad op{tih odbrambenih snaga. I osipne groznice mogu zapo~eti anginom. uve}ane. oblo`en i suv jezik. sinusitis. pre svega nep~anim Waldeyerovog prstena. zna~ajan i zbog mogu}ih udaljenih komplikacija. Mogu}a i me{ana flora. Naj~e{}i izaziva~ je Streptokok (65% infekcije.crvene. KLINI^KA SLIKA U po~etku dominiraju op{ti simptomi. U najve}em broju je angina je primarna virusna infekcija (pred{kolski uzrast). ubrzan puls.rashla|enje `drela (hladna pi}a. Naj~e{}e uzro~nik dospeva do tonzila spolja. . refleksna otalgija. Obolevaju deca i odrasli.

Uzrast deteta 3. ta~kast (pojedina~an) ili kon~ast (sitnozrnast.X XII mesec.prekrivanje fibrinom. 2. Sedimentacija Ve}a od 30 39 .folikuli pod zapalje- njem. Novoro|en~ad Deca obolela od malignih bolesti Infektivna mononukleoza Herpeti~ni (Coxackie A virus) VIRUSNI Preko cele godine VIRUSNI STREPTOKOKNI 1. posle TV.jak bol u korenu jezika sa te{kim gutanjem ~vrste hrane. vitamin. 4. so~an ili vezikularan izgled gu{e) Manja od 30 5. TERAPIJA • • • • • mirovanje bris i antibiotici analgetici. naro~ito u kolektivima) Od IV godine nadalje.• ANGINA LACUNARIS . • ANGINA TONSILLAE LINGUALIS . 3. Temperatura 4.nekroza i ulceracije. kardiotonici.fibrinski gnojni ~epovi u lakunama. izuzetno retko ranije 39-40°C Sliven. • ANGINA CONFLUENS . te~nosti. TH: elektrokoagulacija ili LASER odstranjivanje u direktoskopiji + antibiotici. antipiretici. • ANGINA FOLLICULARIS . • ANGINA NECROTICANS .`u}kaste prominencije na povr{ini . Vreme obolevanja Od XII do V meseca (izuzetak je {arlah . Tip eksudacije Od ro|enja 38-39°C Beo. po potrebi tonsillectomia "a shaud" ** * AKUTNI TONZILOFARINGITIS U DECE (PEDIJATRIJSKI STAV) STREPTOKOKNI Izuzimaju se posebni oblici: 1. ka{asta ishrana. mrko `ut 2.

crvena.J. jako ote~ena (dodiruje koren jezika) Spratna bolest Angularni limfadenitis Petehije na mekom nepcu i uvuli Plamen crveno `drelo Pozitivan bris na β-hemoliti~ni streptokok TERAPIJA STREPTOKOK (preporuka WHO) 1.000 I. LINKOCIN ASPIRIN 50 mg/kg TT u tri doze . 11. deset dana 800.000. EXTENCILLIN 600. 8.glavobolja. godine 1. ERITROMICIN 25 mg/kg u 4 doze 2.J.6. PROKAIN PENICILLIN 400.J.kao antireumatik 100 mg/kg TT VIRUS NUSPOJAVE KOD ASPIRINA . 10. do 7. epistaksa. Gu{obolja Uvula uve}ana 3-4 puta. I.J. godine 800. povra}anje 40 .000 I.000 I. do 7. PENICILLIN VK PER OS deset dana Kod alergije na penicillin: 1. deset dana 4. Leukociti Posebne karakteristike: Ve}i od 12 Manji od 12 7. 12. godine 2.J. godine PROKAIN PENICILLIN 400. EXTENCILLIN (ista doza) + ORALNI PENICILLIN u tri doze (na 8 h) 3.200.J. 13.000 I.000 I. preko 7. preko 7. zujanje u u{ima. 9.

Suvi pleuritis. . . . nikada crvena! .tada je potrebna operacija).Stafcillin. KKS.Mycoplasma pneumoniae . Fluimukan 2. Latex. * ** KOMPLIKACIJE AKUTNIH OBOLJENJA OROFARINKSA 41 . Hirur{ka oboljenja abdomena.dete u prvoj godini nema tonzile! Sluznica je uvek sedefasta. Metilcistein (Mucodyne). do 13.Penicillin. . Prelomi rebara. .MUKOREGULATORI (PEDIJATRIJSKI STAV) 1. Bisolvon ? (daju se ako dete ka{lje dve nedelje) PNEUMONIA (PEDIJATRIJSKI STAV) Novoro|en~ad . Waaler rose. godine .Pneumokoke .za{tititi od Gram negativnih bakterija .operacija tonzila tek posle izle~enog rinitisa.Bronhitisi u dece isklju~ivo su virusne etiologije! (izuzev cisti~ne fibroze) 90% infekcija respiratornog trakta nisu bakterijske etiologije! HRONI^NI TONZILITIS .dalje od 15 dana . a ako je bilo koji test povi{en.tra`i se SE.ponovo kontrola. Od 5. 3. . Pertusis u prvoj nedelji. produ`ava se terapija jo{ tri meseca. . fibrinogen.pri pritisku se obi~no cedi gnojni sekret. {alje se na tonzilektomiju. 5. pa ako je opet lo{ rezultat.ASTO . Slezov ~aj (u napadu astme) . 2. . 4.dok god ga dete pije ka{lja}e! 3.ostali testovi povi{eni ⇒ EXTENCILLIN 3 meseca na 15 dana .Pentrexyl i Garamycin (prvih 15 dana). Izuzetno kod faringita (zbog mirnog sna) MUKOLITICI .Eritromicin. * * * INDIKACIJE ZA ANTITUSIKE (PEDIJATRIJSKI STAV) 1.TONSILLITIS EXUDATIVA (PEDIJATRIJSKI STAV) .nikada se ne normalizuju ni klini~ki ni laboratorijski nalaz (~este upale gu{e). tetraciklini. ASTO.preko 500 ASJ/ml . Posle {este nedelje . RF i CRP.ponoviti testove.SE povi{ena.od druge do tre}e godine `ivota su tonzile fiziolo{ki uve}ane (mogu ote`avati ishranu i disanje .

usled TBC infekcije limfnih nodusa ili karijesa vratnih pr{ljenova ili baze lobanje. ABSCESSUS RETROPHARYNGEALIS Akutni Posledica je prodora infekcije iz gnojnog zapaljenjskog prostora `drela. mo`e da se govori o akutnom i hroni~nom retrofaringealnom apscesu. Meko nepce je razmaknuto i pomereno prema napred. Simptomi niskog apscesa .LOKALNE 1. 2. tako da mo`e do}i do te{ke dispneje. pa ~ak i ugu{enja. otok su`ava donji sprat `drela u toj meri da vazduh nema slobodan pristup grkljanu. tako da je najzad elasti~no napeta.simptomi larinksa i hipofarinksa. DEFINICIJA To je zapaljenjski proces lokalizovan u retrofaringealnom prostoru. uvek sa jedne strane od raphe mediane. Sakupljanje gnojnog eksudata usled kolikvacije limfnih nodusa dovodi do stvaranja apscesa i dovodi do toga da se sluznica zadnjeg zida `drela izbo~uje prema napred sve vi{e. mastoidita. izme|u bukofaringealne fascije i prevertebralne fascije. On i dalje raste. naj~e{}e Streptokoknom infekcijom. Donja ivica otoka mo`e da se izbo~i neposredno nad ulazom u grkljan. akutnog otita. i 2. 3. vidi ranije. petrozita. zadnje etmoidalne }elije i sfenoidni sinusi. zbog involucije limfnih ~vorova retrofaringealnog prostora. dodiruje hoane i meko nepce. a visoki apsces . srednje i unutra{nje uvo i zadnji zid mezo i hipofarinksa. 4. 6. 7. usled akutnog adenita Gilettovih limfnih ~vorova. Javlja se naj~e{}e u dece izme|u 6-18 meseci starosti. Abscessus peritonsillaris Abscessus intratonsillaris Abscessus retropharyngealis Abscessus parapharyngealis Phlegmona et gangrena pharyngis Angina Ludovici Sepsis tonsillogenes 1. godine `ivota. ili hroni~ni. 5. retko posle 5. DIJAGNOZA Anamneza Nagli i brz razvoj. . ali i kod odraslih u drugom slu~aju. Dakle. epifarinks i adenoidi.abscessus peritonsillaris tonsillae lingualis 3.simptomi nosa. pa se u njemu mo`e nakupiti i do 20 cm3 gnojnog eksudata. KLINI^KA SLIKA 42 . U retrofaringealne noduse se dreniraju: zadnje partije nosa.

van srednje linije. zadnji peritonzilarni apsces.TBC hladni apsces DEFINICIJA Ova vrsta apscesa je posledica TBC infekcije u starije dece i odraslih osoba. Zapu{enost nosa. larinks) . Kao posledica TBC infekcije Gilletovih limfnih ~vorova: apsces je sme{ten izme|u dve fascije . laringitis.laka disfagija. Kao posledica TBC karijesa vratnih pr{ljenova ki~menog stuba. Otok submandibularnih limfnih ~vorova na vratu. 1. Karakteri{u ga: .`drelo relativno mirno ("hladni apsces") . apsces je iza prevertebralne fascije i to . konvulzije. Antibiotici. strano telo disajnih puteva. sluznica `drela hiperemi~na. difterija. TERAPIJA Incizija i drena`a apscesa.u srednjoj liniji. palpatorno ili tvrd infiltrat ili mekani apsces.cervikalna bezbolna adenopatija . Traheotomija? Hroni~ni . Tortikolis ili zabacivanje glave unazad. Dete le`i na le|ima sa zaba~enom glavom maksimalno unazad (Trendelenburg). gubitak telesne mase. Obolevaju deca do 5 godina. Kre{tav glas. Bris. i na vratu uve}ani limfni nodusi. sepsa. Karakteri{u ga: .hroni~ne opstruktivne tegobe (nos. 43 .• • • • • • • • • Visoka temperatura i te{ka intoksikacija deteta.odsustvo infektivnog sindroma . spontana perforacija sa ugu{enjem. Instrumentalni pregled Jako jednostrano izbo~enje zadnjeg zida farinksa do skoro mekog nepca ostavljaju}i mali prostor izme|u zadnjeg zida i baze jezika. Povra}anje. Te{ko}e u disanju i sisanju. Incizija paramedijalno u ta~ki koja odgovara donjoj ivici mekog nepca. Bolovi u `drelu.obi~no se na kraju prazni u `drelo 2. cijanoza. KOMPLIKACIJE Akutni edem larinksa. Krupozni ka{alj. Obolevaju ve}a deca i odrasli. hipofarinks. Aspiracija. DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA Dolaze u obzir: parafaringealni.

44 . . Tortikolis na obolelu stranu (m. smanjenog imuniteta. Na vratu uve}ane bezbolne limfne noduse. Trizmus (mm. Rtg cervikalne ki~me. DIJAGNOZA Anamneza Oboljenje karakteri{e spor razvoj. ETIOLOGIJA angina (per continuitatem) i peritonzilarni apsces infekcija tonzilarnih lo`a posle tonzilektomije mastoiditis i petrozitis (pripoj faringobazilarne fascije) proces na zubima povrede vrata i farinksa (iz `drela ili spolja) KLINI^KA SLIKA Pove}ana telesna temperatura i lo{e op{te stanje. SCM. . 4. ispred ili iza m. odrasli pothranjeni. SCM).lako bolan. osetljiv na dodir. kroz vrat. Disfagija. DIJAGNOZA Otok lateralne strane vrata koji je tvrd. KLINI^KA SLIKA Orofaringoskopija Na zadnjem zidu farinksa izbo~enje (hladni apsces) u medijalnoj liniji. ABSCESSUS PARAPHARYNGEALIS .pove}anje limfnih ~vorova na vratu. Otok lateralne strane vrata .. pterygoidei). Sluznica farinksa mirna.DUBOKI APSCES VRATA DEFINICIJA To je zapaljenjski proces koji zahvata vezivno tkivo i limfno tkivo parafaringealnog prostora ili dubokih limfnih ~vorova vrata. Bolovi u vratu i `drelu.APSCES VRATNOG MEDIJASTINUMA .laki bolovi u `drelu. TERAPIJA Tuberkulostatici Incizija spoljnim putem. TBC.nadra`ajni ka{alj. U farinksu crvenilo sluznice sa pomeranjem lateralnog zida farinksa zahva}ene strane.

koji je jako tvrd.Gangrena pharyngis . bolan i topao.TM se gubi. tupo se prepari{u meka tkiva vrata do parafaringealnog prostora.povi{ena telesna temperatura . zbog komplikacija gnojnih afekcija (stomatitisi.Morbus Senatori je infekcija jako virulentnim Streptokokama sluzoko`e `drela. Antibiotici . Proces se mo`e {iriti u svim pravcima.dok je proces jo{ u fazi flegmonoznog zapaljenja. kao za funkcionalnu disekciju vrata . DEFINICIJA Predstavlja celulitis poda usne duplje i vrata. SCM.submentalni otok.izmenjen i ote`an govor zbog kretanja jezika .). KLINI^KA SLIKA .disfagija . uvek sa drenovima. Zatim se razvije flegmona pa apsces. pristup je dakle. glositisi. skarlatine i nome. veni jugularis interni i jugularnim dubokim nodusima. TH: antibiotici Gangrena farinksa . Incizija apscesa . jugularis sa septikemijom edem larinksa medijastinitis ruptura karotide paralize nerava IX-XII TERAPIJA 1. otok je jo{ tvrd. koja je jako hiperemi~na i edematozna. zubni procesi i sl.ka ra~vi karotide.PHLEGMONA BASEOS ORIS .Phlegmona pharyngis diffusa .nastaje kao komplikacija morbila. TH: antibiotici 6. . 5.ote`ano disanje 45 ANGINA LUDOVICI .KOMPLIKACIJE tromboflebitis v.curenje pljuva~ke iz usta zbog infiltracije mi{i}a dna usne duplje (ote`ano gutanje) i hipersalivacija . 2. DEFINICIJA PHLEGMONA ET GANGRENA PHARYNGIS Flegmona farinksa . Rez se pravi du` prednje ivice m.mo`e se vr{iti spoljnjim putem ili otvaranjem lateralnog zida farinksa. eksikacija .

STERILNE SEKVELE BETA HEMOLITI^KOG STREPTOKOKA ."hladan" tumefakt TERAPIJA Incizija. tvrd i bolan.DIJAGNOZA Lividan otok koji se {iri izme|u ramusa mandibule i hioidne kosti. DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA sijaloadenitis gl.Glomerulonephritis acuta postanginosa * ** SEPSIS TONSILLOGENES STOMATITISI AKUTNI HRONI^NI SPECIFI^NI NESPECIFI^NI LOKALNI OP[TI 1. Eritem 46 . drena`a i antibiotici. Otok je topao. hroni~an limfadenitis submentalis = prednji deo submentalnog prostora metastaze u submentalne limfne noduse .reumatska groznica . TH: Antibiotska.Febris rheumatica . DEFINICIJA To je infekcija preko venskih i limfnih sudova sa povi{enom telesnom temperaturom i op{tom intoksikacijom. Pacijent u te{koj intoksikaciji. Bimanuelnom palpacijom se ose}a infiltrat poda usne duplje. sublingualis = ograni~en na predeo pljuva~ne `lezde periostitis mandibulae = lu~na infiltracija du` kosti mandibule ranula = ograni~en tumefakt na tipi~nom mestu. Tonsillectomia ”a chaud”. Ne mo`e se nikad pipati prisustvo apscesa zbog dubokog polo`aja zapaljenjskog procesa. Leukocitoza. 7.

8. 11. TH: otkloniti uzrok. ZAPALJENJA SLUZNICE USNE DUPLJE . Nastaju usled lo{e proteze. milijarna forma sluznice usne duplje . 4.noma mycotica . mikroorganizmi. hipovitaminoza B. Pb.STOMATITIS Pod stomatitisom podrazumevamo zapaljenje sluznice usne duplje. Bi. usled direktnog lokalnog dejstva nadra`ajnih faktora na sluzoko`u. Stomatitis Stomatitis Stomatitis Stomatitis Stomatitis Stomatitis Stomatitis Stomatitis Stomatitis catarrhalis seu simplex herpetica seu vesiculosa pustulosa (pseudo)membranacea ulceronecrotica . 6.soor specifica TBC (primarna .crne naslage na gingivama. mikostatici. 7. U ve}ini slu~ajeva oboljenje je primarno. sekundarni .Plaut-Vincenti purulenta seu suppurativa gangrenosa . kao {to su hrana. 47 . krvavljenju lezija. vitamin B. razne osipne groznice.primarni afekt obi~no pro|e neprimetno. Ostali stomatitisi leukoze agranulocitoza avitaminoza B. 5. 9. Crvenilo ugla usne se nastavlja fisurom i edemom ugla usne. zapaljenjski procesi u usnoj {upljini mogu biti samo lokalna manifestacija raznih op{tih oboljenja organizma. leukoza. ali zato ostavlja manifestantni TBC limfadenitis na vratu i sekundarna) LUETICA (primarni . bakterijske i mikoti~ne infekcije. Me|utim.enantemi ili ulkusi na sluzoko`i i tercijarni: povr{ne i duboke gume tvrdog nepca. Rastvorljive soli metala nalaze se u krvnoj cirkulaciji i u kontaktu sa hidrogen sulfidom koji se stvara oko zuba usled detritusa kao produkt reakcije daju nerastvorljivi olovo sulfid koji se deponuje u desnima. u farmaciji kod pravljenja lekova ili u industriji . usled ~ega dolazi do otoka i nekroze tkiva).metallica .ulkus vrha jezika.stomatogingivitis (Upotreba Hg. 3. antibiotici) .ulkus usne i jezika i bezbolna vratna limfadenopatija. difterija i druga. koji dovode do bola pri otvaranju usta. 10. Stomatitis toxica . kao {to su: dijabetes. C diabetica gravidarum allergica (ru`. 12.2. ali i egzogene toksi~ne materije i sl. {arlah.angulus infectiosus oris Ulceracije ko`e uglova usana pra}ene pojavom ragada. sisanje tableta.

gingivostomatitis. TH: higijena usta i ponekad antibiotici. dok su ostale regije intaktne pa se tada upotrebljavaju i posebni nazivi: cheilitis. a posebno deskvamacijom epitela izra`enim na usnama i jeziku. Uzroci su: mehani~ki (kariozni zubi). Prema izgledu razlikujemo: 1. c) oblo`enost jezika kod oboljenja `eluca i sl. mekom nepcu. Kod te`ih oblika ovog oboljenja. b) anemija. lingvalnoj ili bukalnoj sluzoko`i. prozirni mehuri}i . dolazi do sanacije procesa. crven. AKUTNI HERPETI^NI ILI VEZIKULOZNI STOMATITIS To je naj~e{}e manifestacija primarne infekcije izazvane virusom herpes simplex. uve}ane papile.Zapaljenjskim procesom mogu biti zahva}eni samo pojedini delovi usne {upljine. pra}en hiperemijom i ja~im ili slabijim edemom sluzoko`e u zavisnosti od ja~ine i du`ine trajanja lokalnog nadra`aja. pre svega perniciozne anemije.STOMATITIS SIMPLEX Tako|e difuzni zapaljenjski proces u usnoj {upljini. prodiru}i ispod epitela jezika. glossitis. ali pra}en sluznom ili sluzavo gnojnom sekrecijom.vesiculae (male) i bule (ve}e). razne hemijske materije). nabubrele. diskretni. ERITEM Naj~e{}u i najbla`u formu difuznog inflamatornog procesa sluzoko`e usne {upljine. tj. ote~enoj labijalnoj. Stomatitis kao posledica oboljenja infektivne prirode: a) {arlah .Moller-Hunterov glositis. Ne{to izra`eniji u odnosu na drugu regiju iako je proces generalizovan . Po prskanju mehuri}a javljaju se erozije ili sitne ulceracije sa crvenim uzdignutim ivicama i `uto sivim dnom. deskvamacija epitela i brazde. odnosno izle~enja ili pak prelazi u neku od drugih formi stomatitisa. Sitni. izgled maline ili jagode. suv. 3.`drelo. ove skrame se pretvaraju u tamno sivo prljavu koru (oblo`eni jezik) na kojoj se mogu javiti pukotine. duvan. termi~ki (vru}a jela i pi}a). Do pojave mehuri}a obi~no dolazi na mestima gde je epitel sluzoko`e deblji. Erozije posle prskanja su dublje i 48 . sluzoko`a usta i usana je bleda i `u}kasta. AKUTNI PUSTULOZNI STOMATITIS Karakteri{e se pojavom mehuri}a koji su ispunjeni gnojem (pustula) na hiperemi~noj i edematoznoj sluzoko`i usne duplje. ili usled prelaska infekcije iz okoline . hemijski (alkohol. nos. Oboljenje obi~no i{~ezava po prestanku delovanja faktora. jezik je crven i gladak usled atrofije fungiformnih i filiformnih papila. 4. ispunjene bistrim seroznim ili lako zamu}enim eksudatom. AKUTNI KATARALNI STOMATITIS . gingivitis. 2.glositis karakteristi~nog izgleda. sa pojavom ekskorijacije u vidu crvenih mrlja i brazda na vrhu i ivicama jezika . koji po~inje hiperemijom i edemom sluzoko`e. ili se razvijaju i erozije. Deskvamacija mo`e biti vrlo izra`ena tako da zajedno sa nakupljenom sluzi dovodi do stvaranja prljavo sivih skrama na jeziku. farinksu ili jeziku. na hiperemi~noj.

AFTOZNI STOMATITIS Karakteri{e se pojavom okruglastih ulceracija tanjirastog izgleda. Ulkusi na predilekcionom mestu . Mogu biti akutne.septikemije. najverovatnije nastale usled mehani~kog pritiska pri dojenju ili brisanju sluzoko`e usta. pove}ana.trigonum retromolare. napete i zategnute sluzoko`e. hipersalivacija. regionalna limfadenopatija. STOMATITIS PURULENTA SEU SUPPURATIVA Zapaljenje ide kao flegmonozni ili apscediraju}i proces. Bednarove afte 6. udru`ene sa gastrointestinalnim poreme}ajima. kortikosteroidi lokalno. nedostatak vitamina. angine Plaut-Vincenti (fuziformni bacil i spiroheta tipa Borrelia Vincenti) . sivoru`i~aste ili `u}kaste boje. psihogeni faktori. foetor ex ore.edem glotisa i ugu{enje. Etiolo{ki dolaze u obzir: mikroorganizmi. prelaskom gnojnog procesa sa zuba. autoimuni faktori. bol u ustima. STOMATITIS PSEUDOMEMBRANACEA . • ili putem krvi . strano telo. H2O2. sa tvrdim infiltratom okoline.fuzospirohetoza. uz gubitak imuniteta. Mikroskopski se radi o nekrozi epitela sa talo`enjem fibrina na povr{ini promene. 8. ~vrsta. vilice. ili se mogu javiti u intervalima od mesec ili godinu dana. tro{ne pseudomembrane udru`ene sa eritemom oralne sluzoko`e. TH: Antibiotici. Kao crni bezbolni plik na sluznici obraza .PLAUT-VINCENTI To su difuzne sive. kao i na podu usta. Izaziva bol koji ote`ava ishranu.brojnije.cancrum oris. Promene mogu biti solitarne i multiple. 10% hromna kiselina. STOMATITIS GANGRENOSA (N O M A) VODENI RAK (CANCER AQUATICUS) To je nekroza mekih tkiva i kostiju odgovaraju}e regije (lice. naj~e{}e lokalizovan na sluzoko`nim prevojima. • iz usne {upljine u grkljan . karioznih zuba. Prvo uvek vezikule a potom ulceracija. Nastaje najverovatnije usled dejstva fuziformnog bacila i spirile. usled stranog tela i povrede. 7. vrh jezika i tvrdo nepce. Visoka telesna temperatura. sa tamnocrvenom ivicom na ina~e hiperemi~noj sluzoko`i. drhtavice. kada postoje i jedne i druge promene ili je od po~etka uzeo takav tok. higijena. alergija. su isklju~ivo lokalizovane na nepcima odoj~adi. Flegmona usne nastaje ili usled traume. vreme nicanja zuba.angina Ludovici!. Tilaksilom. Sre}e se naj~e{}e sekundarno kod infekcija `drela i to difteri~ne. salvarsan. Razmek{anjem flegmone ili od po~etka mogu nastati i apscesi. ispiranje usta Betadinom. Flegmona jezika. infektivne mononukleoze i sl. TH: 10% argentum nitricum. uz 49 .silazna flegmona . Mogu}e komplikacije su: • difuzno zahvatanje poda usne duplje du` krvnih sudova do medijastinuma . 5. Hexoralom. a javlja se ili iz vezikuloznog sekundarnom infekcijom. anus. Usna je nate~ena. genitalije `ene). infekcije operativne rane. sa eventualnim zahvatanjem pleure i perikarda i gnojnog pleuritisa ili perikarditisa.

sa lokalnom ili difuznom hiperplazijom epitela sluzoko`e i pojavom oro`avanja. Beli~aste skrame mle~nog izgleda.biopsija. dijabetes). lo{e op{te stanje. subepitelnim sitno}elijskim infiltratom plazma }elija i hiperplazijom limfnih folikula. TH: EX antibiotike ili paralelno sa njima mikostatike. MIKOTI^NI STOMATITISI MONILIASIS . difuzne membrane stvaraju. zubne proteze).10% borglicerin. 10. 1% gentiana violet. adenoidne vegetacije i lingvalna tonzila. fetor. TH: Antibiotici i 5% soda bikarbona. U njegov sastav ulaze dve palatinalne tonzile. Leukoplakija je hiperkeratozna prekancerozna promena sivo beli~aste boje. NaHCO3. duvan. Bol usled pucanja promena. te su oduvek predstavljale predmet raznih ispitivanja. Nastaje usled hroni~ne iritacije (alkohol. za~ini. takozvani "tonzilarni problem". hirur{ko otklanjanje. predstavljaju veliki problem. o kome }e se ovde pisati. pa i aspiracionu pneumoniju. 9.te{ku intoksikaciju. Uloga zdrave tonzile u organizmu. dve tubarne tonzile. hormonski. jer ona predstavljaju te`i{te ovog problema: 1. po skidanju krvare. OSTALI STOMATITISI (Vidi gore) HRONI^NI STOMATITISI Oni imaju prete`no produktivni karakter. tzv. kod hroni~nih oboljenja (TBC. redovne kontrole. vezane za sluzoko`u. i lokalni tretman . sluznice usne duplje ili jezika.SOOR Izazvan je candidom albicans. Razli~iti rezultati tih ispitivanja i razna obja{njenja i mi{ljenja koja su iz njih rezultirala i koja doskora nisu mogla da se usklade. drhtavicu. Najimpozantnije su u tom prstenu nep~ane tonzile i adenoidne vegetacije. Dg . TH: ukloniti faktor. Hirur{ki intervenisati kontraindikovano! Sanacioni grubi o`iljci popravljaju se plasti~nom hirurgijom. sepsu. ~etvrta tonzila. vitamin A u velikim dozama. * ** TONZILARNI PROBLEM KLINIKA ZA OTORINOLARINGOLOGIJU I MAKSILOFACIJALNU HIRURGIJU BEO GR AD Prof Dr Spalajkovi} Mirjana U sluzoko`i farinksa nalaze se aglomeracije limfoidnog tkiva koje su raspore|ene u obliku prstena oko u{}a `drela. Te aglomeracije nose naziv Waldeyerov limfati~ni prsten. Dva su klju~na pitanja koja se moraju objasniti i na koja se mora odgovoriti. povi{enu telesnu temperaturu. 50 . proliv. kod male dece ili starijih i iscrpljenih bolesnika.

veliki francuski hirurg. Od tada se situacija postepeno menjala i u raznim zemljama je elan kojim su se tonzile vadile do`ivljavao svoje uspone i padove.2. Op{irnije o istorijatu tonzilarnog problema se mo`e ~itati u Medicinskoj enciklopediji pod slovom "T". ako se zna da je tonzilektomija jedna od naj~e{}ih operacija uop{te. Ne raspola`em podacima koliki je broj godi{nje tonzilektomiranih u na{oj zemlji. a to je da li postoje parametri koji defini{u obolelu tonzilu koju treba operativno odstraniti. plazma }elije i makrofagi. ispitivao tonzilarno tkivo i opisao germinativne centre za koje je smatrao da imaju lipoliti~ku aktivnost. utvrdio je da su tonzile posebni organ koji imaju funkciju limfne `lezde (~vora). U nje mu se nalaze limfociti sa manjom citoplazmom. Me|utim.000 tonzilektomija . Razlikujemo dve osnovne vrste imuniteta: 51 . god. Ova tamnija zona ne obuhvata ceo centar ve} samo jedan njegov deo ~ine}i kao neku kapu koja odvaja germinativni centar od retikularnog epitela kripti. U XVI veku Ambrois Pare. a obja{njava se pozitivnim tropizmom }elija epitela kripti prema limfocitima). a ni danas nisu svi autori istog mi{ljenja. Sekundarni folikuli odlikuju se velikim okruglim srednjim delom koji je svetle boje i koji predstavlja germinativni centar limfocita i periferijom koja je tamnija. Limfno tkivo tonzile ima samo eferentne limfne sudove. Tek sa razvitkom imunologije. tj. odnosno do kog trenutka mo`emo bolesnu tonzilu le~iti konzervativno bez opasnosti po organizam et vice versa. ali je sigurno veliki sude}i bar po tome {to svake godine na ve`bama imamo sve manji broj studenata sa prisutnim krajnicima. Jedna od njih je imuna reakcija. neophodno je da se stavovi bar donekle usklade. Iz ova dva pitanja proizilazi i tre}e. Opisan je i poznat fenomen retikuliranja epitela kripti koji se zove i Stönrov fenomen (nastaje usled prodora limfocita me|u }elije epitela kripti. Cela gra|a tonzile je pode{ena tako da {to bolje i {to lak{e uspostavi kontakt izme|u antigena-bakterije i antitela. {to je va`no kod {irenja infekcije. Kada tonzile treba operisati a kada ih ~uvati. odnosno tehnike imunolo{kih ispitivanja moglo se dokazati da tonzile imaju va`nu ulogu u stvaranju imuniteta i da predstavljaju imunokompetentno tkivo. Prema nekim podacima u SAD se u~ini godi{nje oko milion tonzilektomija. Pre 50 godina se smatralo da operacija krajnika otvara put infekciji tuberkuloznim bacilima. Mi{ljenje da zdrave tonzile imaju odre|enu za{titnu ulogu sve je vi{e imalo pristalica. Obja{njenje ovih novijih saznanja bi}e nam mnogo lak{e ako se malo podsetimo na histolo{ku gra|u tonzile. u Engleskoj se godi{nje izvr{i oko 200. Ovo su pitanja o kojima je bilo mnogo kontroverznih diskusija. Fleming je 1885. retikularne mre`e i tonzilarnih kripti ~iji je epitel plo~asto slojevit i veoma tanak. kada smemo ukloniti tonzile bez {tete po organizam. iz sekundarnih limfnih folikula. a sve ve}i broj operisanih. IMUNITET Organizam raspola`e za svoju odbranu izvesnim brojem mogu}nosti. {to je industrija od oko 375 miliona $. Zidovi kapilarne mre`e su izuzetno tanki. Histolo{ki se tonzile sastoje od sekundarnih limfnih folikula (Fleming ih je nazvao sekundarnim jer primarnim limfnim folikulom naziva svaku grupaciju limfnog tkiva). ali se ni{ta definitivno ni konkretno nije dokazalo {to bi objasnilo vrstu i mehanizam te za{tite.obrt od oko 5 miliona £. O tonzilarnom problemu se razmi{lja i diskutuje jo{ od Hipokrata.

U izvesnim slu~ajevima imune reakcije se razvijaju u pozitivnom smislu i predstavljaju odbranu organizma od infekcije. Limfoidno tkivo.predstavlja glavni deo antibakterijskih. IgM . mukusu tankog creva. Postoje T i B limfociti. odigrala ulogu antigena). Izgleda da zbog toga i postoji pozitivan tropizam }elija epitela kripti prema limfocitima. U nekim drugim slu~ajevima prodor stranog antigena mo`e dovesti do stanja preosetljivosti koja predstavlja osnove patolo{kog procesa kod alergije. Tonzile su periferni limfoidni organ. IgA.njega sinteti{e fetus. fiksacija komplementa. IgD . IgG . retikuliranje epitela kripti. IgA predstavlja primarni odbrambeni mehanizam protiv lokalne infekcije. nazalnoj mukozi. penicilin. gamaglobulin. Kod ljudi je utvr|eno postojanje 5 klasa imunoglobulina: IgG. to omogu}ava antigenima odnosno bakterijama da lak{e dospeju do limfocita. Antigen mora da pro|e kroz epitel da bi do{ao do }elije koja }e dati imunolo{ki odgovor. proteini iz mleka itd. Ispoljava za{titnu ulogu prema velikom broju bacila i antigena i odgovoran je za veliki broj specifi~nih aktivnosti kao {to su: precipitacija. respiratornog trakta.glavna funkcija je spre~avanje nadiranja stranih mikrobskih organizama i }elija ka op{tem imunolo{kom sistemu. slezina i limfno tkivo digestivnog i Taj periferni limfoidni sistem mo`emo zamisliti kao jedan tubus na ~ijem po~etku su tonzile a na zavr{etku apendiks. anti-Rh antitela. Celularna imuna reakcija gde se reagovanje Ag-At vr{i na taj na~in {to se stvara selektivna populacija limfocita koji imaju istu ulogu kao antitelo u odnosu na molekulu koja je izazvala njegovo formiranje (zna~i. 2. I samo postojanje kripti omogu}uje ve}i kontakt tonzila sa bakterijama (antigenima). a ne njihovo razaranje. aglutinacija. IgA . tj. Antitela su sposobna da reaguju na specifi~an na~in sa razli~itim supstancama koje nazivamo antigeni. Postoje radovi koji navode aktivnost antitela prema izvesnim antigenima kao {to je insulin. vaginalnom sekretu. koli~inu i karakteristike lokalne produkcije imunoglobulina. U imunologiji centralnu }eliju predstavlja limfocit. Kod nekroze tkiva pojavljuje se u ve}im skupinama (bolesne tonzile). IgM. Veliki broj raznih proteina predstavljaju hemijsku osnovu za izgradnju molekula antitela i oni se danas nazivaju imunoglobulini (stari naziv za serumske proteine koji sadr`e antitela. Dakle.1. Kako su kapilari tonzila veoma tankih zidova. Ima ih najvi{e. Sa tonzilama po~inje sistem limfoidnih }elija. prenose se pasivno od majke na plod. Dete sa prvim udisajem uvla~i i prvi antigen koji dolazi u kontakt sa limfnim tkivom tonzile. a to je limfocit.glavni zadatak im jo{ nije otkriven. Ta klasa je najvi{e zastupljena u telesnim sekretima: pljuva~ki. Imuna reakcija antitelima koja cirkuli{u u krvi i koja vezom antigen-antitelo (AgAt) uslovljava humoralni imunitet. IgD i IgE. sada se upotrebljava samo za preparate koji sadr`e izolovane frakcije iz humane krvi). Najdu`e `ive i grade se relativno brzo. Jedna od najva`nijih osobina koje poseduju `ive }elije je sposobnost da mogu da uni{te aktivnost razli~itih stranih supstanci koje napadnu organizam a da pri tom ne pretrpe promene koje bi uticale na njihove osnovne osobine. Sekretorni IgA se javlja u polimernom obliku. antivirusnih. suzama. deli se na centralni limfoidni sistem. Po~etak reakcije Ag-At je u tonzilama. koje je imunolo{ki kompetentno. 52 . koji kod ~oveka predstavlja timus i periferni limfni sistem koji sa~injavaju: limfne `lezde (~vorovi). hemoliza. prostati~noj te~nosti. Zahvaljuju}i napretku tehni~kih mogu}nosti ispitivanja danas smo u stanju da pomo}u imunofluorescencije u tkivima i imunoelektroforeze u sekretima doka`emo prisustvo.

Raspored }elija koje produkuju imunoglobulin u faringealnom tkivu ima sli~nosti sa onim kod limfnih `lezda i slezine. ali ga ima vi{e u germinativnim centrima. South je dokazao da postoji dosta odre|ena korelacija izme|u infekcije i sni`ene koli~ine sekretornog IgA kod dece. Ova "patologija adaptacije" predstavlja nu`no zlo kojim moramo upravljati. Bez obzira na ove razlike mo`e se konstatovati: Nos i farinks predstavljaju mesto sa pove}anom produkcijom imunoglobulina. Nekoliko faktora govori u prilog ovoj autonomnosti.12 god.aspekta deficita lokalne produkcije imunoglobulina. naravno da ih treba operisati.. nesposobnu za produkciju imunoglobulina.se vezuje za mastocite i bazofile iz krvi {to dovodi do otpu{tanja histamina i drugih farmakolo{ki aktivnih supstanci pri dodiru sa antigenom koji je ovde alergen.ovi su odnosi isti bez obzira na uzrast. IgG se nalazi tako|e tu. te{ko ga razaraju ~ak i fermenti i samim tim je vrlo efikasan u odbrani epitelijalnih povr{ina. Na osnovu toga se mo`e zaklju~iti: Hipertrofija i hiperplazija limfoidnog tkiva tonzila je konstantna. a na prvom mestu prisustvo sekretornog IgA II S. pa ~ak i {tetno u de~ijoj patologiji boriti se po svaku cenu protiv ovih manifestacija koje su nekada te{ke. Prema tome. koji su imali ozbiljne zapaljenjske reakcije gornjih disajnih puteva i na{li su slede}e: . dok se IgM nalazi samo u germinativnom centru. Porter i Edelman su 1972. ali predstavljaju postepen razvoj imunitetnih snaga. tj. Ovaj IgA ima veliku stabilnost. ali neki drugi autori su imali suprotne rezultate. a razlikuje se od onog u crevima.topografski se IgA nalazi uglavnom u horionu Malpigijevog sloja epitela kripti i u germinativnim centrima. U drugoj studiji isti autor pokazuje na kulturi tkiva pove}anu produkciju antitela od strane tonzile posle subkutane injekcije antigena. Dokazano je kod dece od 4 . sada sagledava sa novog aspekta . Surjan u jednoj studiji pomo}u imunolo{kih metoda dokazuje da se tonzile mogu pona{ati kao regionalne limfne `lezde. a Diebold i Nezelof l971. god. efikasnost i relativna autonomija lokalnih imunitetskih procesa rinofaringealne sfere koja se lokalnim imunitetom sluzoko`e opire spolja{njem napadu. Smatra se da se koncepcija faringealne patologije. ali ako izvadimo tonzile koje su 53 . preciznije geneza recidiviraju}ih infekcija gornjih respiratornih puteva. . Treba uvideti koliko je uzaludno. god. Alergolozi nazivaju alergenima svaki antigen koji izaziva.kvantitativno ima najvi{e IgD.identi~ni rezultat za tkivo tonzila i tkiva adenoidnih vegetacija. tj. Radi se o autonomnom sistemu koji je od prvorazrednog zna~aja. za svoje radove na dokazivanju primarne strukture molekula imunoglobulina dobili Nobelovu nagradu za medicinu i fiziologiju. dok su IgA i IgM smanjeni. Germinativni centri mogu dosti}i velike razmere. Ove morfolo{ke modifikacije uop{te ne postoje kod osoba koje imaju kongenitalnu hipo ili agamaglobulinemiju. uradili imunofluorescentne analize biopsija tonzile kod serije bolesnika od 6 meseci do 11 god. ako su tonzile pretvorene u gnojnu spu`vu. {to je vrlo va`no u pogledu lokalnog imuniteta. Grabbe i Heremans su l967. a ne iskoreniti po svaku cenu. stimuli{e stvaranje IgE. god. . Obilje plazmocita govori o intenzivnoj imunitetskoj aktivnosti tonzila. da postoji nagli pad sekretornih IgA nakon tonziloadenoidektomije.IgE . Zna~i da tonzila ima imunolo{ku memoriju i da se prema tome pona{a i kao (ne regionalna) limfna `lezda. Dokazano je prisustvo. . {to treba povezati sa starim iskustvom o velikom broju poliomijelitisa nakon tonzilektomije. ali su maksimalne koli~ine IgG i IgA na|ene kod odrasle dece i odraslih osoba. da mogu da "zarobe" antigene koji su prisutni u usnoj {upljini.

iridocyclitis) ako je dokazana veza izme|u ovih oboljenja i oboljenja tonzila (postojanje angina ili peritonzilarnog apscesa). Epitel je rastresit i u njega ulaze vlakna retikularnog tkiva tonzilarne strome. gde se o~ekuje jako krvarenje. atrofija koja ne odgovara uzrastu. stanje odmah posle angine. pripreme. • • • • • deca ispod tri godine. hiperemija prednjih nep~anih lukova. kratko nepce. verifikacija tumora tonzile. * ** Relativne: TONZILARNI PROBLEM (2) GRA\A PALATINALNE TONZILE tanji . streptokokno. evolutivna TBC. • febrilna stanja. ciroza jetre. Kripte se zavr{avaju epitelnim pupoljkom. neuritis. hipertrofija koja ne odgovara dobu bolesnika. Bogato je infiltrisan limfocitima i 1. bolesnici sa dijabetesom. atrofi~ni rinitisi i faringitisi. Indikacije za tonzilektomiju: ~este gnojne angine. Na povr{ini debeo. stafilokokno). a bolest jo{ traje Kontraindikacije: • • • • • • • • • • • • bolesti hematopoeze. sr~anim manama i hipertenzijom . a u kriptama sve 54 . ponavljani peritonzilarni apscesi. klicono{tvo (difteri~no. bolesnici sa reumati~nim oboljenjima i fokalnim infekcijama (monoartritis. hipertrofija koja pravi smetnje. Epitel . na{kodi}emo organizmu jer mu uklanjamo najva`niji deo farinksa. Nakon ovoga. • akutne infektivne bolesti. mikoza tonzila. u nekim slu~ajevima upornog ka{lja. • te{ka op{ta oboljenja (malignomi.nakon intern. hroni~na cervikalna adenopatija. ex iuvantibus. logi~no sledi pitanje procene obolelosti tonzila i indikacije i kontraindikacije za tonzilektomiju.samo delimi~no obolele a koje mo`emo le~enjem osposobiti. specifi~ni i nespecifi~ni limfadenitis vrata. evolutivna bubre`na i Apsolutne: reumati~na oboljenja).Plo~asto slojevit bez oro`avanja.do 2-3 reda }elija. • • • • • Lokalni znaci oboljenja: nejednaka veli~ina tonzila. naro~ito jugodigastri~ne `lezde. foetor ex ore. kada su svi fokusi sanirani.

Retikuloendotelno tkivo . a iz njih u v. Na sli~an na~in urastanjem epitela u vezivnu podlogu nastaju i ostale tonzile. carotis externa se nalazi lateralno od tonzile u parotidnoj lo`i. a ona odgovara proliferacijom veziva i mno`enjem i urastanjem krvnih sudova. Tonzile imaju samo odvodne limfne sudove ba{ kao i sluznica `drela sa kojom tonzila ~ini jednu anatomsku i funkcionalnu celinu.adenoidne vegetacije po~inju involuciju u pubertetu a zavr{avaju do 25. Bogato je slobodnim limfocitima. Epitel urasta u vezivnu podlogu. Iz sudova izlaze bela krvna zrnca i infiltriraju subepitelno tkivo formiraju}i primarne limfne folikule. U IV mesecu intrauterinog `ivota. godine. Lingvalna tonzila ima plitke kripte. pa se ka`e da adenoidi "nemaju kapsulu". Kripte su ispunjene limfocitima.a. carotis externae na razne na~ine. Vezivno tkivo . palatinae ascendens . Limfni folikuli . Adenoidne vegetacije nemaju prave kripte. koji migriraju iz tonzilarne strome u kripte i na povr{ini tonzile. Tonzila nema svoju kapsulu. carotis interna je pozadi i lateralno u retrostiloidnom delu parafaringealnog prostora i bli`a je tonzili od eksterne. B limfociti pokazuju grupisanje u pojedine delove tonzile u zavisnosti koji imunoglobulin produkuju. a vezivo na kojem le`e nije kompaktno.manje polimorfonuklearnim leukocitima. a posle toga sekundarni.a. facialis. Uz bogatu vaskularizaciju to je ~ini delikatnom za operaciju. 2. sadr`e B i T limfocite kao nosioce humoralnog i celularnog imuniteta. Inervacija je: senzitivna od trigeminusa preko pterigopalatinskog gangliona. Limfociti su najbrojniji. a nisu posebni organi. nosioci nezrelih limfocita. polimorfonuklearnim leukocitima i plazmocitima. a delom i glossopharyngeusa. 4. Limfociti koji ~ine folikul nisu nastali u tonzili ve} su do{li tu cirkulacijom. 3. Vaskularizacija tonzile palatine .a. a tek krajem I godine poprimaju definitivnu gra|u.a.a. palatinae descendens Topografija . pharyngicae ascendens . . leukocitima i deskvamiranim epitelom i stranim ~esticama. retromandibularis i v. a od podloge jezika nije jasno ograni~ena ve} folikuli idu i u mi{i}e jezika. Vene prate arterije i odlaze u v.tonzila dobija krv od a. naj~e{}e od: . nastaje invaginacija epitela drugog faringealnog d`epa u farinksu.koje sa lateralne strane pokriva tonzilu pripada fasciji gornjeg konstriktornog mi{i}a.do tre}eg meseca primarni. Involucija tonzila: . ali mo`e i manje.ispunjava prostore izme|u limfnih folikula. prose~no udaljena oko 1 cm. EMBRIOLOGIJA Palatinalne tonzile nastaju krajem embrionalnog `ivota. 55 . Vezivno se {iri na povr{inu tonzile u obliku septa i trabekula koje dele limfne folikule. Tako limfociti koji produkuju IgA (ve}im delom sekretorni) se skupljaju pod samu bazalnu membranu ili u germinativne centre folikula. jugularis externu i internu. Normalne tonzile ne prelaze ravan nep~anih lukova.

koji samo manjim delom idu u cirkulaciju.palatinalne tonzile po~inju involuciju ve} u 5-6.B limfociti i prva tri tipa imunog odgovora i • celularnog imuniteta . Izme|u dece sa velikim tonzilama i dece bez tonzila ta razlika ide na dvostruko (12 tj. koji olak{ava transport ovih antitela na povr{inu i ~ini ga otpornim na razne enzime. HRONI^NA GNOJNA ZAPALJENJA TONZILA DEFINICIJA To su zapaljenja nastala kao posledice hroni~nih infekcija samih krajnika ili infekcije iz susednih organa (nos. Tonzile su korisne samo dok su zdrave. fagocitoze lu~enja }elijskih enzima po~ev od povr{ine tonzila (limfociti i leukociti). a sama tonzila dobra podloga za odr`avanje i umno`avanje bakterija (kao farma) odakle one ugro`avaju ceo organizam zahvaljuju}i bogatoj krvnoj i limfnoj drena`i i {irokim i brojnim vezama sa centralnim krvotokom nastaju septi~ne komplikacije. tkivu (npr. Skoncentrisane su na ulasku u respiratorni i digestivni put jer je sluznica ovih puteva. usta. a naro~ito limfocita memorije. 24 meseca). Sekretorna komponenta je jedan glikoprotein vezan za IgA. a naro~ito respiratornog. posebno proteolize. naj~e{}e mesto ulaska infekcije. tako da se kasnija sekundarna imuna reakcija (alergija) mo`e desiti na bilo kom Zahvaljuju}i kretanju limfocita kroz krvotok. Bolesne tonzile gube svoju odbrambenu ulogu i direktno ugro`avaju organizam. ili sterilne sekvele hroni~nog tonzilitisa (streptokok beta hemolitikus) koje po~ivaju na autoimunim mehanizmima. Od posebnog je zna~aja sekretorni imunitet. godini i ona traje ~ak do starosti kada atrofiraju. a ostvaruje se preko: • humoralnog imuniteta . ko`a) na kojoj antigen dospe. zubi).primarni imuni odgovor.deca sa hipertrofi~nim tonzilama zaostaju za decom sa normalnim tonzilama 6 meseci u rastu i 12 meseci u te`ini. na tonzilama senzibili{e ceo organizam na doti~ni antigen. A. Specifi~na odbrana po~iva na sekundarnom imunom odgovoru. u crevima (nutritivna alergija).. senzibilizacija . paranazalne {upljine.T limfociti i tip IV imunog odgovora. Isto tako se sekundarni imuni odgovor desi i na tonzilama. One ~ine unutra{nji Waldeyerov prsten koji zajedno sa solitarnim limfnim ~vori}ima `drelne sluznice ~ini prvi odbrambeni bedem ne`ivim i `ivim stranim korpuskulima koje ugro`avaju organizam. re|e posledica op{tih 56 . bez obzira {to je primarni imuni odgovor bio npr. a B. `ari{ne bolesti. Nespecifi~na tkivna odbrana se sastoji iz: • • naro~ito izra`eno u tkivu tonzile koje je bogato }elijama nespecifi~ne odbrane • filtracije u mre`i RES-a. za koji su odgovorni IgA. Uticaj tonzila na napredovanje deteta . a ve}im u tkivo i na povr{inu tonzile. FIZIOLOGIJA TONZILA I OSTALOG LIMFATI^NOG TKIVA Tonzile su deo `drela u kojem je limfati~no odbrambeno tkivo vi{e skoncentrisano nego u ostaloj sluzoko`i `drela. Razoreni epitel tonzila i nefunkcionalno limfno tkivo su {irom otvorena vrata bakterijama.

recidivantnih infekcija ({arlah, difterija), re|e hroni~ni sinusitisi. Naj~e{}e se sre}e u uzrastu izme|u 4-15. godine. 1. TONSILLITIS PHARYNGEA CHRONICA - ADENOIDITIS CHRONICA 2. TONSILLITIS CHRONICA TONSILLITIS CHRONICA Hroni~no zapaljenje nep~anih krajnika se karakteri{e promene u epitelu koji biva razoren, naro~ito u kriptama. Povr{ne ulceracije, zaostajanje deskvamiranog epitela u kriptama, nagomilavanje masnih kiselina, holesterina i bakterija formiraju sastav tonzilarnih d`epova. Bakteriolo{ki se u ovakvim tonzilama nalaze streptokoke, pneumokoke, stafilokoke, Klebsiella pneumoniae, Escherichia colli, anaerobne bakterije, gljivice. Kod 5% slu~ajeva hroni~nog tonzilitisa histolo{ki nalazimo znake TBC hroni~ne infekcije sa epiteloidnim i d`inovskim Langerhansovim }elijama. Limfni folikuli bivaju razoreni i izmenjeni vezivnim tkivom koje pro`ima i ostatak strome (RES) Dakle, postoji limfocitna, leukocitarna i plazmocitna infiltracija sa bujanjem vezivnog tkiva. Postoji pove}ana permeabilnost kapilara, poreme}eni odnosi arterijske, venske i limfne cirkulacije. Ove je slika terminalnog stanja hroni~no upaljene tonzile, kada je njena funkcija potpuno uni{tena. Do tog stadijuma vodi prelazni, koji traje godinama, i u kojem je tonzila sve manje korisna a sve vi{e {tetna, kao stalno `ari{te infekcije i {irom otvorena

vrata za ulaz bakterija.
DIJAGNOZA ANAMNEZA

Mogu da postoje dva oblika i to: hipertrofi~ni i atrofi~ni oblik.

^este upale - gnojne angine, peritonzilarni apscesi. Na osnovu ~ega razlikovati zdravu od bolesne tonzile, koji su to klini~ki znaci, koji u zajednici sa drugim podacima o bolesti, mogu odlu~iti da li je tonzila obolela ili nije? KLINI^KA SLIKA

Simptomatologija
• zadah • umereni bol pri gutanju u jednoj ili obe tonzile, koja nastaje sa egzacerbacijom

zapaljenja
• promena boje ili ~isto}e glasa zbog veli~ine • ose}aj stalne ispunjenosti `drela, potreba za hrakanjem • povremeni bolovi koji zra~e u uvo usled punjenja kripti detritusom pa po izbacivanju

bol prestaje
• uporni ka{alj • bezbolni otok na vratu, znak probijanja tonzilarne barijere.

Mogu} je i bol u abdomenu! 57

za uzrast uzimaju}i u obzir limfati~nu konstituciju, mada klini~ki tonzile mogu i ne moraju biti uve}ane, a njihova veli~ina i nije presudna. 2. Gnojni detritus - gnoj - te~an ili ~vrst koji se na pritisak cedi, cisti~ne {upljine u kriptama sa kazeoznim masama, kalcifikacije - tonzilolitijaza.

1. Veli~ina - hipertrofi~ne ili male i atrofi~ne - obi~no se ka`e da ne odgovaraju

zadebljala ivica, otok zadnjih lukova, sinehije izme|u tonzile i lukova. sa egzacerbacijama.

3. O`iljno izmenjene tonzile 4. Asimetri~ne tonzile 5. Hiperemija prednjih nep~anih lukova (Frankeov simptom) - tamno crvena i

6. Hroni~ni otok jugulodigastri~nog i submandibularnih limfnih nodusa - posebno

Laboratorija
Bris gu{e, leukociti kod egzacerbacija, anemija, ASTO, SE, ? DDG: fiziolo{ko uve}anje tonzila i malignomi. Tonzile predstavljaju naj~e{}u `ari{nu fokalozu (60%) i to ne samo palatinalne tonzile, ve} i ostale tonzile u `drelu, kao i cela sluzoko`a gornjeg respiratornog trakta, posebno `drela jer je bogata limfnim tkivom. Zatim i: zubi, bronhiektazije, holecista, prostata - daju bakterije, toksine bakterija i produkte tkiva. TERAPIJA Hirur{ka - tonsillectomia Me|utim, "vr{iti tonzilektomiju bez opravdane indikacije zna~i poigravati se sa zdravljem i `ivotom bolesnika" - [ercer. INDIKACIJE ZA TONZILEKTOMIJU

Lokalne
1. Tonsillitis - najmanje pet puta za godinu dana, mikoti~na oboljenja, one koje rezultuju febrilnim konvulzijama, sleep apnea sindromom. 2. Recidiv peritonzilarnog apscesa - 4-6 nedelja po smirenju apscesa. Posle drugog - obavezno! 3. Hipertrofija tonzila - koja vr{i opstrukciju disanja, govor, ishrana. 4. Trajno klicono{tvo - difterija ili streptokokna infekcija. 5. Sumnja na maligni proces tonzilarnog tkiva -nejednake tonzile naro~ito kod odraslih osoba. 6. Fetor - tonzilarnog porekla 7. Preparacija n. glossopharyngeusa 8. Stilodinia - elongirani stiloidni nastavak

@ari{ne (fokalne)

58

1. TBC limfnih nodusa na vratu - kad su i tonzile obolele, dakle angine koje uzrokuju adenopatiju vrata. 2. Recidiv akutnih otitisa (usled hipertrofije i infekcije vegetacija) 3. Uporni kataralni hroni~ni otitisi u odraslih 4. Reumatska groznica, glomerulonefritis, febrilne konvulzije, kardiolo{ke i dermatolo{ke indikacije, ataci reumatizma - fokaloze - monoartritis, neuritis, neuritis optikusa, iridociklitis, episkleritis, recidivantni konjunktivitis, horioditis, psorijaza, alopecija, eritema multiforme, urticaria chronica, purpura. - tonzilektomija je glavni i neophodni elemenat u terapiji fokaloza i - tonzilektomija ne uti~e na evoluciju ve} nastalog karditisa i glomerulonefritisa, ali spre~ava recidive reumatoidnog artritisa sa novim atacima karditisa i glomerulo-nefritisa. Kod ovih bolesti njena uloga je preventivna. 5. Uporni ka{alj - hroni~ni tonzilitis, bez uzroka ka{lja 6. Ex iuvantibus KONTRAINDIKACIJE ZA TONZILEKTOMIJU

Apsolutne
1. 2. 3. 4. Hemofilija? ne Leukoze? da Maligni tumori drugih organa - da Evolutivna TBC plu}a - da

Relativne
1. Do 3 godine starosti i stariji od 60 godina. 2. Stanje neposredno posle angine - posle angine 3 nedelje, a posle apscesa 4 nedelje. 3. Evolutivna reumatska i bubre`na oboljenja 4. Epidemija zaraznih bolesti - posle de~ijih infektivnih bolesti 6 nedelja, posle poliomijelitisa ne jer lak{e obolevaju. 5. Profesionalni peva~i 6. Zapaljenja sinusa i usne duplje 7. Atrofi~ni rinitis - apsolutna? 8. Atrofi~ni hroni~ni faringitis - apsolutna? 9. Diabetes mellitus - stabilizacija {e}era. 10. Hipertenzija i sr~ana oboljenja - kompenzacija. 11. Rekonvalescencija - posle hepatita 6 meseci 12. Menzes - 7 dana pre i 7 dana posle ne. 13. Akutne nespecifi~ne plu}ne afekcije. VRSTE TONZILEKTOMIJA - disekciona - chirurgica - giljotina - kriogena - elektrosterilizacija - laser VEGETATIO ADENOIDES CHRONICA DEFINICIJA 59

ili ka{lje. Oboljenje se sre}e u dece do puberteta (u pubertetu dolazi do involucije tonzile faringike). skra}ena • prominiranje zubi}a. lo{a ishrana i sl.da li hr~e no}u. pospana deca. recidivantni otitis. Tako se sre}u deca koja imaju jako velike vegetacije. sa o~ima bez sjaja. KLINI^KA SLIKA U pojavi simptoma ovog oboljenja najva`niji momenat je odnos uve}anja tre}eg krajnika prema veli~ini epifarinksa.O adenoidnim vegetacijama govorimo kada se radi o uve}anju tonsillae pharyngicae. grudni ko{ nerazvijen • gornja usna podignuta.disanje na usta . Ovo uve}anje mo`e da ima nekoliko oblika: mo`e da bude uve}ana cela faringealna tonzila. usled stalne hipoksije. otvorena usta. `edna zbog su{enja sluznice `drela. usta?”. 60 .stalno ”balavo” 3. alergijska dijateza.rhinophonia clausa posterior • ~este glavobolje • stoma~ne tegobe • krvavljenja iz nosa • gotsko nepce • udubljenje u predelu frontalnog nastavka maksile . Stalna mukusna sekrecija iz nosa . progenija • glas ”ravan” . bronchitis chronica. ”Adenoidni facies” • gubitak nazolabijalne brazde • uska nozdrva. Mogu}a su no}na mokrenja i strah. me|utim. To su umorna. a ne apsolutna veli~ina adenoida. febrilne konvulzije. Anamneza. TBC infekcija (retko). Gubitak apetita. te`ine. DIJAGNOZA 1. konstitucionalni faktori. Simptomi uve}anog krajnika mogu biti uzrokovani kako njegovom veli~inom tako i zapaljivim procesima u njima. mo`e se u izvesnim slu~ajevima sresti i u odraslih osoba. ETIOLOGIJA To su banalne recidivantne infekcije. sinusitis chronica. samo njen srednji deo ili pak. .”da li stalno (u toku infekcije je to normalno!) dr`i otvorena (istorijat: sleep apnea. delovi u predelu ostijuma tube auditive. no}ni strah) 2. stanja se pogor{avaju prisustvom adenoidnih vegetacija. izlo`enost deteta vlazi. PATOLOGIJA To je vezivna ili limfoidna hiperplazija tkiva. a nemaju nikakve klini~ke smetnje i obrnuto. napredovanja u visini.

na 76000 slu~ajeva 6 smrtnih! . zuba.bronhijalna astma. latentne te{ke promene jetre.patolo{ka konstitucija ili status thymicolymphaticus.uve}ane vegetacije u epifarinksu. 2. retrakcija bubne opne.Operaciju raditi frakcionisano: prvo desno. a adrenalina 0. pa levo. ni na mesta brze resorpcije. 3. stiloidnog nastavka 61 . ostataka tkiva krajnika. Ubrizgavanje gre{kom Pantocaina ili alkohola u tkivo. i{~a{enje temporomandibularnog zgloba.DIJAGNOZA se postavlja anamnezom ali i: 1. sluzavo gnojni sekret u donjem nosnom hodniku.M. 4. bris gu{e.1 mg kod odraslih.) 6.Operaciju ne zapo~injati kod jako upla{enih i uznemirenih. gaze d) Povrede nep~anih lukova. vratnog dela ki~me. RTG paranazalnih {upljina po Podvincu i lateralni RTG snimak epifarinksa (bitemporalni snimak epifarinksa). probe govora: m=b (momak).maksimalno 1 g Novocaina. mekog nepca. 3. Pogre{na tehnika aplikacije (ne i. Prevelika osetljivost bolesnika . KOMPLIKACIJE 1. ne na ranjava mesta. Prevelika doza anestetika . kogo 7.O. bolesnik sa neurovegetativnim smetnjama . 2.sinus caroticus. srca .Pantocain ili Gingicain nanositi mazanjem a ne prskanjem. cave ganglion stellatum. timpanometrija (Ddg . . Komplikacije u toku operacije a) Kolaps b) Obilna krvavljenja c) Aspiracija krvi. uvule. inhalaciona). inhalacione. 1. bubrega. zbog aplikacije manje doze i boljeg efekta. dedad. alergijske probe (hemijske. 4. infiltraciona. nutritivne). zbog prejake funkcije hipertrofi~nog timusa naglo smanjuje sr~ani glikogen.S. usne. . i mesta gde se mogu izazvati refleksi va`ni za `ivot . stomatolog. odsustvo detalja na bubnoj opni.te{ko se podnosi lokalni anestetik. zamu}enost. Ipak. TH: ADENOIDEKTOMIJA PEDIJATAR: ”Profilakti~na metoda bez posebnih razloga i bez posebnih rezultata”? KOMPLIKACIJE TONZILOADENOIDEKTOMIJE Komplikacije mogu nastati od momenta davanja anestezije (epimukozna.v. zuba. n=d (nenad) i ng=g (kongo) dakle = bobak. nosa i epifarinksa na bakterije i gljivice (biogram i antibiogram). a na prve znake cirkulatornog kolapsa prekinuti anesteziju.. palpacija epifarinksa? LOKALNI NALAZ . osetljivost prema suprareninu kod sr~anih bolesnika i obolelih od tireotoksikoze. 5. ni neuralno. jezika.

Otitis media acuta Op{te komplikacije 1. Apscesi usne duplje 6. Parafaringealni apscesi 10. hrakanje sa uklanjanjem tromba. Paraliza facijalisa . TH: REVIZIJA (Op{ta anestezija?) uklanjanje koaguluma i ostataka limfnog tkiva kompresija elektrokauterizacija podvezivanje krvnog suda (slobodnim koncem ili de{anom) tamponada tonzilarne lo`e suturom lukova podvezivanje a. 3.pu{a~a. Akutno zapaljenje limfnih ~vorova vrata 7. larinksa 5. Emfizem vrata 8. Kasno krvarenje . Edem uvule. rest tonzilarnog ili adenoidnog tkiva. operacija u toku ili neposredno posle infekcija .6-8 dana posle operacije .e) spazam larinksa 2. nepca. Komplikacije posle operacije Lokalne 1.usled anestezije . bubre`nog i sr~anog oboljenja Pojava poliomijelitisa * ** CISTE I BENIGNI TUMORI FARINKSA CISTE FARINKSA RETENCIONE CISTE 62 . ve}i krvni koagulum. mirovanje i sedativ 2. ka{ljanje. Rano krvarenje . 5.nekoliko ~asova posle operacije (nepodvezani ili neretrahovani i nekontrahovani ve}i krvni sudovi posle presecanja posebno kod o`iljnih i prethodnih peritonzilarnih apscesa. 4. Tromboflebitis vena vrata Septikemije Pneumonije i plu}ni apscesi Pogor{anje reumatskog. porast tenzije.prolazna 9. poreme}aj faktora koagulacije. 2. carotis externae transfuzija krvi. zadnja tamponada. Usled odbacivanja fibrinskih naslaga i stvaranja granulacija. TH: TERMOKAUTERIZACIJA (ligiranje je nemogu}e) 3.”bolest osmog dana”. kao posledica infekcije sa prethodnom povi{enom telesnom temperaturom. Infekcija tonzilarne lo`e 4.

RANULA CISTE TONZILARNIH KRIPTI Nastaju usled zatvaranja otvora tonzilarnih kripti. U ovako nastalim cisti~nim formacijama nagomilava se detritus. Mo`e ih biti vi{e na jednoj tonzili, posle zapaljenja tonzila. Sadr`aj je `u}kast, pastozan. TH: Incizija. TORNWALDOVA CISTA NAZOFARINKSA Tornwaldova cista ili nazofaringealna bursa Tornwald, javlja se u oko 3% svih ljudi i predstavlja perzistiranje embrionalne komunikacije izme|u kaudalnog kraja horde i nazofaringealnog epitela. Ova komunikacija se obi~no izgubi u drugom mesecu razvoja, ali mo`e i ostati i rezultovati u zapaljenju i athezijama. Cista je lokalizovana u medijalnoj liniji zadnjeg zida nazofarinksa {ire}i se ka tuberkulumu okcipitalne kosti, ima epitelni pokrov i nazofarinksnu sluznicu. Simptomatologija je razli~ita. Kada nema inflamacije, cista mo`e biti i asimptomatska. Infekcija ciste mo`e prouzrokovati nazofaringealni bursitis, "sore throat", gnojnu postnazalnu sekreciju i disfunkciju Eustahijeve tube. Tornwaldova bolest se karakteri{e se glavoboljama, ~estim infekcijama gornjih respiratornih puteva, astmom i artritisom. Dijagnoza se postavlja indirektnim i direktnim pregledom epifarinksa, ukazuje na cistu sa medijalnim udubljenjem. Treba je razlikovati od hroni~no inflamirane retencione ciste, koja nastaje kao rezultat zapaljenja limfoidnog tkiva sa pojavom nekroza i cisti~nih promena u njemu, jer se ovde radi o faringealnoj mukozi ili epitelu koji na njoj le`i. TH: antibiotici, ali i marsupijalizacija. CISTE FARINGEALNIH KRIPTI Ciste mogu nastati i u kriptama faringealne tonzile, kao posledica lo{e izvedene adenotomije ili inflamacije. U zatvorenoj kripti dolazi do nagomilavanja sadr`aja, koji je produkt zatvorenih peharastih }elija. Sadr`aj je mukozan. Kada ove ciste rupturiraju isprazne se u farinks. Ukoliko porastu, stvaraju smetnje pri disanju. Kad se zagnoje stvaraju apscese. TH: incizija i ekstirpacija. BRANHIJALNE CISTE Ciste branhijalnog {paga su retke. Poti~u od prvog i dorzalnog dela branhijalnih {pagova, ove ciste su obi~no parne, lokalizovane na lateralnom zidu nazofarinksa. Ne {ire se lateralno u meko tkivo vrata. PSEUDOCISTE Parne nazofaringealne pseudociste se javljaju kao posledica longus capitis perimyositisa. Poput intraadenoidnih cisti, pseudociste ne sadr`e epitelne elemente. BENIGNI TUMORI FARINKSA

BENIGNI TUMORI EPITELNOG POREKLA
Papilloma Javljaju se u formi pendularnih sjajnih izra{taja, neravne povr{ine, razli~ite veli~ine, na uvuli, nep~anim lukovima i tonzili. Retko se vi|aju kao {iroka papilomatoza. 63

Adenomi Tumor epitela sluzoko`nih `lezda, na nepcu, na tonzilama nalaze tvrdi ovalni, jasno ograni~eni submukozni tumori. Tumor mixtus Tumor epitela malih i velikih pljuva~nih `lezda.

BENIGNI TUMORI MEZENHIMALNOG POREKLA
Fibroma Na bukalnoj sluzoko`i ili zadnjoj strani farinksa, kao tvrd gladak tumor. Mogu narasti i praviti smetnje. Lipoma Na podu usne duplje, na usnama, jeziku, farinksu. Haemangioma Na usnicama, sa deformacijom. Chordoma Bujanje embrionalnog tkiva ostatka horde sa destruktivnim rastom. Choristoma To su kongenitalne lezije i nisu prave neoplazme. To je heterotopi~no tkivo ili aberantni ostatak histolo{ki normalnog tkiva na mestima gde je na|eno. Nazofaringealni horistom stvara nazofaringealnu opstrukciju u novoro|enih. Dijagnoza se postavlja Rtg pregledom koji pokazuje lateralni izra{taj koji nema komunikaciju sa intrakranijumom. Fibrovaskularno tkivo prekriveno ko`om i dlakama. Hamartoma Ograni~ene lezije koje se posle maturacije ne pove}avaju. Spontano rast lokalnog

tkiva.

Teratoma Grupa germinativnih }elija embrionalnog porekla, poreklom od ektopi~nog tkiva nastalog fuzijom ili gre{kom. [est puta ~e{}e u devoj~ica. Dermoidni, teratoidni i epignati. Mioma Neurofibroma Paragangliom - To je plava, pulsativna masa, submukozna, poreklom od paraganglija koje okru`uju terminalni kraj a. maxillaris u pterigopalatinskoj jami ili od nodoznih gangliona. * **

ANGIOFIBROMA JUVENILE NASOPHARYNGIS
DEFINICIJA

64

mora biti samo u nazofarinksu! Najbolji naziv - angiofibroma.

To je benigni tumor epifarinksa, koji se karakteri{e ekspanzivnim rastom i sklono{}u ka krvavljenju, ne metastazira. Gore navedeni naziv nije u potpunosti adekvatan jer se javlja i kod odraslih i ne

Javljaju se gotovo isklju~ivo u mu{karaca (opisano samo nekoliko slu~ajeva u devoj~ica), izme|u 10-20 godina starosti. Posle puberteta tumor pokazuje tendenciju da involuira. Tako|e ima tendenciju da recidivira ako se ne ukloni u celini. Naj~e{}e u Kini i Severnoj Africi. Severni evropski narodi retko oboljevaju. ETIOLOGIJA Nepoznata! Misli se da je uzrok u poreme}aju razvoja baze lobanje: - usled hipertrofije periosta - usled poreme}aja neosificirane hrskavice sfenoida ovog podru~ja Dolazi u obzir i poreme}aj u hormonalnom sistemu, jer oboljevaju mu{karci pre puberteta? HISTOLOGIJA

Angiofibromi! Stroma tumora je sastavljena od nezrelih vezivnih elemenata, koji su ispresecani mnogobrojnim krvnim sudovima. Ovi krvni sudovi ve}im delom nemaju omota~. Kod povreda imaju tendenciju da obilno krvare. Polazna mesta juvenilnog fibroma su krov epifarinksa i gornja ivica septuma koji pregra|uje hoane. BIOLO[KO PONA[ANJE Mesto porekla tumora je spoj sfenoidnog nastavka palatinalne kosti sa horizontalnim krilom vomera i korena pterigoidnog nastavka sfenoidne kosti - to je gornja granica sfenopalatinalnog foramena na zadnje spolja{njem zidu krova nosa. Tumor se odatle mo`e {iriti: Napred - na nos; Nazad - u nazofarinks; Gore - u sfenoidni sinus; Lateralno - pterigomaksilarnu jamu; ili u vi{e pravaca. Iz pterigomaksilarne jame idu napred u antrum, lateralno ka infratemporalnoj i temporalnoj jami, a gore u orbitu kroz donju orbitalnu fisuru. Intrakranijalno {irenje ide direktnom ekstenzijom na dva na~ina: 1. od sfenoidnog sinusa kroz sela turcika (medijalno prema karotidnoj arteriji i lateralno prema hipofizi) i 2. kroz pod srednje lobanjske jame (napred od foramena laceruma i lateralno od kavernoznog sinusa) KLINI^KA SLIKA 1. Progresivna nazalna opstrukcija - lagan rast sa postepenim zatvaranjem prohodnosti hoana - bolesnici se `ale da sve te`e i te`e di{u na nos. 2. U~estale te{ke epistakse - dovode do anemije bolesnika. 65

Frog face . bolji prikaz i ekspanzija. timpanometrija: konduktivno o{te}enje sluha. CT epifarinksa: NMR epifarinksa: Arteriografijom se procenjuje stepen snabdevenosti krvlju tumora. Prednja rinoskopija: endonazalno dosta sluzavognojnog sekreta.proptosis. Ponekad tumor koji se spu{ta iz epifarinksa. Glavobolja .`ablje lice .se javlja kao posledica prodora tumora u meka tkiva lica kroz paranazalne {upljine ili fossa pterygomaxillaris) 7. slepila.baze lobanje po Hirtzu . Jednostrani otok lica . Pregled farinksa: nekad spu{teno meko nepce. VI kranijalni nerv mogu biti zahva}eni. Tako|e II. 6. tako da tumor bude u intimnoj vezi sa meningama ili kranijalnim `ivcima (V). DIJAGNOZA zaustavljaju. Radi se kod eventualne suspektne intrakranijalne ekspanzije i kandidate za preoperativnu embolizaciju i to: selektivna arteriografija a. . Palpacija epifarinksa: tumor ~vrsto elasti~ne konzistencije.paranazalnih {upljina u dva pravca . IV. Pa`ljivo tu{irati zbog krvavljenja. maxillaris sa iste strane. Rhinolalia clausa .bitemporalni profil epifarinksa .tomografija paranazalnih {upljina.tumor epifarinksa i eventualne promene na paranazalnim {upljinama i bazi lobanje. 4.radi se tek na kraju jer nosi rizik od smrti. III.3. hemiplegije. ukoliko tumor nije prodro u endokranijum.zbog ekspanzivnog rasta ovih tumora mo`e do}i do prodora kroz bazu lobanje u lobanjsku jamu (preko sfenoidnog sinusa). mo`e dovesti do purulentnog sinusitisa. . infantilni sekundarno seksualni status.usled zapu{enosti epifarinksa dolazi do poreme}aja govora. Audiometrija. maxillaris 48 h pre operacije. transverznog mijelitisa. Dislokacija o~nih jabu~ica . a dominantna je a.usled prodora tumora u paranazalne {upljine i nos dolazi do pro{irenja korena nosa. Anamneza: progresivna opstrukcija i recidiviraju}e epistakse koje se te{ko Op{ti status: gracilna gra|a.tumor pritiska na u{}a tube . 8. carotis internae ili kontralateralni spolja{nji karotidni sistem (ili oba). Vr{i se arteriografija sliva a. Po neki put se kroz nos mo`e videti u epifarinksu tumorski izra{taj ili je ovaj prisutan u nosnim hodnicima. {to izaziva jake glavobolje. 5. Inspekcija: izgled lica. usled pritiska tumora. Nagluvost . usled prodora tumora u orbitu dolazi do poreme}aja polo`aja i pokretljivosti o~nih jabu~ica. Biopsija ne! Rengen: Arteriografija: Laboratorija: Serum: Hiperprodukcija 11-oksi-keto steroida (`enski hormon nadbubrega) Hipoprodukcija 17-keto-steroida (mu{ki hormon nadbubrega) 66 .mo`e nastati otitis secretoria. sivkast ili crveno ljubi~ast tumorski izra{taj na ~ijoj povr{ini su obi~no razgranati krvni sudovi. Zadnja rinoskopija: gladak. re`njevit. Arteriografija nije neophodna u svim slu~ajevima .

Transmandibularno 6. Lateralna rinotomija . Kraniotomija . KLINI^KA KLASIFIKACIJA . osteomijelitis 12. Incizija kroz gornju usnu i du` bukogingivalnog sulkusa 10. erozija kosti ili orbite {irenje kroz pterigomaksilarnu fosu u obraz i temporalnu fosu intrakranijalno {irenje DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA: Antrohoanalni polip (mekan). Odsustvo glatkog mi{i}nog sloja izme|u dva tipa ovih }elija. 10-20% intrakranijalnog {irenja uvek ekstraduralno 10-18% recidiva 67 . 1984.transfuzija. Elektrokoagulacija tumora (u vi{e seansi?) 11. velike neinvoluisane adenoidne vegetacije.HISTOLO[KI: Bogata vaskularna mre`a u fibroznoj stromi. Zra~enje (TCT 30-35Gy.Chandler. PROGNOZA: Dobra rano. TERAPIJA: 1. pomeren zadnji zid antruma. Facijalni degloving 9. uti~u na kapacitet krvavljenja. kasnije endokranijumski prodor i krvavljenja uzrok smrti. Radijum . 2. Vaskularni kanali su razli~ite veli~ine i pokriveni endotelnim }elijama koje le`e direktno nasuprot stromalnim }elijama. P.skleroziranje tumora).rinotomija 8.Po uklanjanju hormoni se normalizuju! Znaci anemije! PH . Transhioidno 5. poreme}aj razvoja kosti lica usled zra~enja mladog organizma. Transpalatalno . Transzigomati~no 7.po C. Wilsonu.po Moureu.androgeni radi ubrzavanja sazrevanja i postizanja regresije tumora 13. Hormonska terapija . Transoralno 4. I IIA IIB IIC III tumor ograni~en na hoane i/ili krov nazofarinksa minimalno lateralno {irenje kroz sfenopalatinski foramen u pterigomaksilarnu fosu ispunjena pterigomaksilarna fosa. {irenje gore. Ro. chordom i teratom imaju ekspanzivni rast. atrofi~ni rinitis. Konzervativna terapija kada tumor nije mogao operativno da bude uklonjen . Hemioterapija sistemska 14. 3.

Za vreme fetalnog `ivota postoji postepen prelaz cilijarnog u plo~asto slojevit epitel u donjim partijama nazofarinksa. ULTRASTRUKTURNE KARAKTERISTIKE Tri su zna~ajna elementa koja se posmatraju elektronskim mikroskopom. Skleroterapija * ** MALIGNI TUMORI EPIFARINKSA EMBRIOLO[KE SPECIFI^NOSTI Nekad se smatralo da meko nepce odvaja farinks od nosne {upljine i da je nosni deo `drela produ`etak nosne {upljine. Lokalna simptomi su oskudni i dugo vremena ne skre}u pa`nju pacijenta i lekara. HISTOLO[KE SPECIFI^NOSTI .Plo~asto slojevit epitel je skvamocelularni epitel. Me|utim. Krioterapija 16. Proces keratinizacije se javlja u drugim delovima sluznice epifarinksa uglavnom u osoba posle 50 god.Cilindri~ni trepljasti epitel respiratornog tipa. cilijarni epitel 2. . starosti. bazalna membrana (}elije bez nje vi{e maligne) 3. Mesta preskvamoznih promena se mogu povremeno na}i na krovu epifarinksa. Endodermalnog porekla je deo ispred Eustahijeve tube (lateralni zid nazofarinksa). orbite i uva. jer u vezivu ispod cilijarnog cilindri~nog epitela nalaze bogate nakupine limfnih }elija . a proboj u okolinu ote`ava terapiju i prognozu. ANATOMSKE SPECIFI^NOSTI Epifarinks je anatomski u intimnom odnosu sa mnogim va`nim strukturama. a koja su zna~ajna za patogenezu nazofaringealnog karcinoma: 1. granica izme|u ova dva dela embriolo{ki le`i ispred u{}a Eustahijeve tube. pa propagiranje malignog procesa mo`e da bude u pravcu baze lobanje i endokranijuma.Kod asimptomatskih sa rezidualnim ili recidivalnim oboljenjem bez terapije zbog prirode angiofibroma da spontano regredira? 15. Prekanceroze su pra}ene hiperplazijom atipi~nih }elija i skvamoznom metaplazijom cilindri~no trepljastog epitela (EBV). . ne retko biva zapostavljen. . na zadnjem zidu. ali prava skvamozna metaplazija se javlja samo postnatalno. Simptomi susednih regija ~esto dominiraju klini~kom slikom u odnosu na primarnu leziju."limfoepitelijalna" sluznica. koja dovodi do brzog obostranog metastaziranja u vrat. limfoidno tkivo 68 . Sluznica nazofarinksa se razlikuje od ostalog respiratornog epitela gornjih disajnih puteva. LIMFOTOK I IZGUBLJENO VREME Postoji bogatstvo limfne mre`e i ukr{tenost limfnih puteva.Submukozno limfno tkivo. Uz ovo i pregled epifarinksa. Ovaj prelazni epitel odvaja plo~asto slojevit od cilijarnog epitela na krovu i lateralnim zidovima epifarinksa. Do definitivnog postavljanja dijagnoze malignog tumora epifarinksa pro|e po nekoliko meseci. Ovaj epitel je uglavnom nekeratinizovan osim u dubokim kriptama.Tranzicionalni ili intermedijarni epitel. Ovaj epitel je nekeratinizovan sa {irokim oblastima metaplazije u plo~asto slojevit epitel. a epitelnog porekla je deo iza Eustahijeve tube.

ostavljaju}i mali defekt . ali ona do sada nije zabele`ena. Unutra{nja granica dubokog dela parotidne `lezde je anatomski u uskoj vezi sa lateralnim faringealnim recesusom i mo`e se zavla~iti duboko do lateralnog zida farinksa. Limfati~ko {irenje preko bogatog submukoznog pleksusa je inicijalno u retrofaringealne. Tako|e mogu rasti sa krova. HISTOPATOLOGIJA SZO . Udaljeno {irenje u kosti. Uglavnom unilateralni. Dok neki ovakvi tumori vode poreklo od parotide. Uski kontakt i ponekad diskontinuitet okolnih }elijskih membrana je uo~en izme|u epitelnih elemenata sa infiltracijom limfocita.salivatornog porekla) MALIGNI EPITELNI TUMORI 1. Sobin . intercelularni mostovi i/ili keratinizacija. spojne i jugulodigastri~ne noduse i du` unutra{njeg jugularnog lanca u spinalni akcesorni limfni lanac. Citoplazmatski mostovi izme|u epitelnih i limfnih }elija mogu imati zna~ajnu fiziolo{ku funkciju emperipoleze limfocita od strane epitelnih }elija. orofarinks. retikularnim }elijama i fibroblastima koji produkuju kolagene fibrile. bilo levo ili desno. mogu}e je da drugi predstavljaju sekundarno {irenje i zahvatanje parotide od okultnih nazofaringealnih karcinoma.) (isklju~eni karcinomi drugog . Postoje tri stepena diferenciranosti: .srednje (G2) . prisutna je skvamozna diferencijacija. vegetantni i infiltrativni tumori. Ca planocellulare (skvamocelularni) keratoides (25%) . spolja{nji faktori MORFOLOGIJA I BIOLO[KO PONA[ANJE Morfolo{ki su: ulcerativni. ETIOLOGIJA 1. meka tkiva. genetska 3.keratiniziraju}i karcinom. usnu {upljinu. otuda visoka frekvencija nediferentovanih karcinoma parotidne `lezde sa morfolo{kim izgledom nazofaringealnog karcinoma.slabo (G3) 69 . parotidnu `lezdu. Dakle. Ova veza je vrlo va`na zbog tumorskog penetriranja sluznice i aponeuroze da bi u{ao u lateralnu bazu lobanje. ko{tane i kranijalne {upljine. ali i plazmocitima. retko sa prednjeg ili donjeg zida. Subepitelno vezivno tkivo je ispunjeno brojnim malim limfocitima. Eustahijevu tubu.Izme|u bazalnih }elija epitela su mali limfociti koji se mogu videti pri prolasku kroz bazalnu membranu. Tumor ima lokoregionalni invazivni karakter.dobro (G1) .sinus Morgagni. virusna 2. Lokalno se tumor {iri: u nosnu i paranazalne {upljine. sa o~iglednom po jednim autorima ili minimalno vidljivom keratinizacijom po drugima. Naj~e{}i polo`aj: lateralni zid nazofarinksa posebno faringealnog recesusa . Blizu baze lobanje mi{i}ni zid je nekompletan.Rosenmüllerova jama i Eustahijevo u{}e. To je tumor morfolo{ki sli~an drugim karcinomima donjih respiratornih puteva.Klasifikacija (Schanmugaratnum. jetru i plu}a. kroz koji Eustahijeva tuba ulazi u nazofarinks.1986. orbitalne {upljine.

Epidemiolo{ki ovi tumori su ~e{}i u mu{kih osoba 40-60. ”Transitional” cell carcinoma .nekeratiniziraju}i. Metastatski epitelijalni tumori u epifarinksu MALIGNI TUMORI MEZENHIMALNOG POREKLA 1.solidni tip Adenokarcinom Cilindrom Mukoepidermoidni karcinom 3. HLA .hondro i osteosarkom 3.(63% .morfolo{ki sli~an urotelu Schneiderian karcinom Regaud karcinom . uklju~uju}i i nekeratiniziraju}e i nediferentovane karcinome infiltracije. EPIDEMIOLOGIJA Veza HLA-A2. Limfnog tkiva . Mekog tkiva .naj~e{}i) nejasne }elijske granice.(G4) . Hodgkin MALIGNI TUMORI ME[OVITOG POREKLA Maligni melanom POTREBNE NAPOMENE Nema dokaza mucinske sekrecije ili `lezdane diferencijacije u bilo kom od prethodnih histolo{kih tipova. UCNT (nediferentovani karcinom nazofarinksnog tipa) . Hrskavice i kosti . imunohistohemijski keratinska antitela (Kl1 marker za keratin). sincicijalni prikaz. Ovo je morfolo{ki heterogena grupa koja uklju~uje: ”Limphoepithelioma” su nekeratinizovani ili nediferentovani nazofaringealni karcinomi (2 i 3). BW46 HLA. sa brojnim ne-neoplasti~nim T limfocitima izme|u tumorskih }elija Anaplasti~ni karcinom Karcinom vretenastih }elija sli~an sarkomu Schminckeov karcinom sa izolovanim }elijama Clear cell carcinoma sa praznom citoplazmom 4. 70 . Ca planocellulare nonkeratoides (12%) . pu{enje bogato nitrozaminima. bez skvamozne diferencijacije. godine starosti. sa }elijama jasnih ivica.2. Subpodela je korisna sa prognosti~kog aspekta u odnosu na stepen limfocitne bez dokaza skvamozne diferencijacije svetlosnim mikroskopom.fibro i rhabdomiosarkom 2. a nedostatkom protekcije vitamina C procesima nitrozifikacije.B-SIN2 antigena i tumora. pokazuju konstantno dokaze o ovom elektronskim mikroskopom.limphoma Non-Hodgkin i M. Svi tipovi karcinoma. posebno ~esti u ju`nih populacija Kineza usled dijete slanom ribom kod Kineza i visokim procentom dimetil nitrozaminima.

ispod baze lobanje pod sfenoidnog sinusa b . Polo`aj.kosti lobanje.primarni tumor Tx . OSS.TNM. {irenje.primarni tumor se ne mo`e odrediti T0 .baza lobanje c . LYM. Neel.zahvatanje nosa i/ili orofarinksa T4 . 3. Delovi (zidovi) epifarinksa po TNM klasifikaciji: • zadnje gornji zid (od nivoa spoja tvrdog i mekog nepca do baze lobanje = od mesta projekcije slobodne ivice mekog nepca du` baze lobanje do gornje ivice hoane) • dva lateralna zida (uklju~uju}i torus tubarius i Rosenmülerovu jamu • donji zid (gornja povr{ina mekog nepca) Napomena: ivice hoanalnog otvora i zadnja ivica vomera pripadaju nosnoj {upljini! T . BRA. Godine >40) Karcinomi epifarinksa se manifestuju u tri klini~ka tipa: 1.orbita. SKI. ali ne uklju~uje kranijalne nerve u T4 stadijum Ho-klasifikacija . OTH (drugo)) (dakle engleske. metastatski .KLINI^KA KLASIFIKACIJA 1. Titar 1:7680.62%! SIMPTOMATOLOGIJA • • • • Nazalni Nodalni Neurolo{ki Otolo{ki 71 .Ca in situ T1 .isto kao i AJC. .kranijalni nervi d . 2.nema znakova primarnog tumora Tis . hipofarinks. MAR (ko{t.okultni primarni tumor sa ranim metastazama na vratu . 1986. HEP.20% 2. PLE. infratemporalna jama TNM klasifikacija 4.prognosti~ki faktori (Simptomi >7. ili meka tkiva van faringobazilarne fascije (van epifarinksa) i jedan ili vi{e kranijalnih nerava ili oba N i M kao i za ceo farinks .naj~e{}a UICC .jedan polo`aj u nazofarinksu ili tumor nije vidljiv (pozitivna samo biopsija) T2 . kombinovani .dva polo`aja (zadnje gornji i lateralni zid) T3 . a ne latinske skra}enice).T3 je: a . sr`). PER. AJC . M (PUL.18% 3. lokalno invazivni .

povremeno ose}aj stranog tela u epifarinksu. u vratne limfne noduse i u udaljene organe.izgubljeno vreme .(opstrukcija epifarinksa i infiltracija mekog nepca rhinolalia clausa). lake smetnje od strane tube auditive. mekog nepca (IX i X). refleksni bol u uvu. Poreme}aj govora . Epistaxis (ulceracija tumora .Tiha faza .sekretorni otitis. Nagluvost (opstrukcija nazofaringealnog u{}a. zujanje. uvu~ena bubna opna . [irenje napred . kateterizacijom tube ne pobolj{anje ve} pogor{anje) 4.u nos i etmoidni labirint Opstrukcija nosa Epistakse Purulentna i sangvinolentna sekrecija Anosmija Foetor ex nasi .na meko nepce i zadnje nep~ane lukove Rinolalia usled nepokretnosti nepca zbog infiltrata Ote`ano gutanje i vra}anje hrane na nos Ote`ano disanje usled opstrukcije mezofarinksa (u dece po potrebi traheotomija) 72 . neuralgija usled oduzetosti V2 i jednostrana paraliza Faza simptoma udaljene invazije i metastaza Uz simptome prethodne faze javljaju se i simptomi i znaci {irenja tumora van epifarinksa u okolinu.mo`e trajati mesecima (T1-T2) Laki bolovi u uvu.starije osobe sa spontanim krvavljenjem!) 2.niz zadnje i bo~ne zidove epifarinksa {irenjem u mezofarinks postaje vidljiv . autofonija. povremena neznatna krvavljenja iz nosa. progresivna unilateralna.da li bi se dijagnostikovao? Faza simptoma lokalne invazije (T2-T3) 1. patolo{ki iscedak) 3. Zapu{enost nosa (vegetantan tumor ispunjava lumen epifarinksa. okcipitalne glavobolje . 1/2 u po~etku.u orbitu preko etmoida Egzoftalmus Dislokacija bulbusa lateralno i ograni~ena pokretljivost Slabljenje vida [irenje dole . (T4) Trotterov trijas: otalgija. jednostrane glavobolje.

su infiltrisani prodorom tumora u srednju lobanjsku jamu (petrozna i sfenoidna kost). amaurosis. nosa i usta. daju}i . mandibularisom kome se u ni`im partijama priklju~uje i chorda tympani pa nastaje anestezija i neuralgija (V3 . VI . tahikardiju i digestivne tegobe.foramen ovale ossis sphenoidalis VII.nastavak {irenja put lateralno kroz mi{i}e stiloidne pre~age ili iznad ili ispred njih.tako|e je retko zahva}en jer je dosta pozadi IX.napred preko prednjeg okrajka parafaringealnog prostora koji je bez va`nih anatomskih struktura (vezivo) na fosu pterigopalatinu gde infiltri{e ganglion pterigopalatinum i n. Mogu}i su poreme}aji inervacije mekog nepca. larinksa. V1.po sredini i pozadi na retrostiloidni deo parafarinksnog prostora gde infiltri{e a. II. VI .Jednostrana paraliza svih 12 nerava .foramen opticum ossis sphenoidalis III. duboke limfne noduse vrata i naro~ito nerve IX-XII. pod slikom Jacod sindroma .meatus acusticus internus IX. [irenje lateralno . [irenje nagore Tumor infiltri{e donju stranu baze lobanje unutar pripoja faringobazilarne fascije (unutar epifarinksa) ili van njenog pripoja po{to se prethodno pro{irio na parafaringealni prostor i/ili infratemporalnu jamu. XI . III.foramen jugulare XII .Lipozen~i}) nastaje usled o{te}enja hipofiza .Garcin sindrom. jugularis externe.re|e je oduzet i to obi~no kod masivnih tumora u terminalnoj fazi bolesti.. a jo{ vi{e lateralno infiltri{e fosu infratemporalis sa n. naj~e{}e u ekstrakranijalnom (parotisnom) delu toka. Kranijalne nerve infiltri{e sa donje strane baze lobanje u kanalu u kom napu{taju lobanju ili u samoj lobanji. .lamina cribrosa ossis ethmoidalis II . carotis i v. a. V. X. carotis externae i v.hipotalamus sistema. neuralgija maksilarnog `ivca.Psihoneurotski sindrom (Padovan . IV. 73 . cervikalni Sy .zahva}eni su ~e{}e u parafaringealnom prostoru i foramenu jugulare nego u intrakranijalnom delu. sa niskom perifernom paralizom n. suvo}a usta i poreme}aj ukusa. jezikom).fissura orbitalis superior V2 . X. daju}i anesteziju i neuralgije (V2). Dalje put lateralno infiltri{e pterigoidne mi{i}e daju}i trizmus (ili motorna grana V). maxillaris.Horner. . i parotidni limfni nodusi. temporalne glavobolje i anestezija lica. VII .oftalmoplegija zahva}ene strane. VIII . IV. jugularis internu. facialisa.U terminalnoj fazi postoje znaci intrakranijalne hipertenzije zbog masivnog prodora tumora u endokranijum. farinksa. . VIII . nepca. hypoglossi na rubu foramena magnuma I . oduzetost mi{i}a `vakanja. XI i XII . suvo}u o~iju i nosa.canalis n. larinksa i jezika. a iza pterigoidnih mi{i}a infiltri{e parotidnu lo`u sa pljuva~nom `lezdom daju}i suvo}u usta.infiltrisan je obi~no prodorom tumora u etmoid. I .foramen rotundum ossis sphenoidalis V3 .usna duplja sa anesteziju i motornu paralizu jezika.

1. eho jetre) 7. jer ovo drugo ima lo{iju prognozu. Maligna adenopatija u limfnim ~vorovima ispod nivoa klavikule smatra se udaljenom metastazom (M1). rano i ~esto obostrano) prvi znak bolesti zbog koga se pacijent javlja lekaru. Retrofaringealni limfni no-dusi nisu palpabilni ali indirektan znak je bol pri podizanju glave i istezanju vrata! Udalje-ne metastaze u oko 50% slu~ajeva UCNT-a u kost. Za kliniku i prognozu zna~ajno da li je paralizovan nerv zahva}en u vratu adenopatijom retrostiloidnog dela parafarinksnog prostora.audiometrija i timpanometrija CT i NMR . Va`no je razlikovati zahva}enost ko{tanih delova nazofarinksa unutar faringobazilarne fascije (pterigoidni nastavci i pod sfenoidnog sinusa) od zahvatanja kosti van epifarinksa.kireta`a epifarinksa Beckmanovim no`em .KKS. 8. rotundum i spinosum i infiltrovanjem i razaranjem kosti . Audiolo{ka obrada . Anamneza Inspekcija i palpacija Prednja i zadnja rinoskopija Biopsija 5. foramen jugulare. nekad su limfni nodusi ogromni a da nema drugih izra`enijih simptoma. analize urina. koji se ispituje na virusne markere.Regionalne metastaze u dubokim limfnim nodusima vrata su vrlo ~esto (u vi{e od tre}ine slu~ajeva.10 cm3 sve`e krvi iz kubitalne vene. - 6. STANDARD DIJAGNOSTI^KE OBRADE . analize jetre Oftalmo-neurolo{ki pregled Internisti~ki pregled Stomatolo{ki pregled . velika krila sfenoida). odnosno baze lobanje u u`em smislu re~i (npr. Laboratorija Imunologija . 9. scintigrafija kostiju. Prodor tumora u endokranijum ide preko otvora na bazi lobanje (foramen lacerum sa fibrocartilago basilaris). plu}a. direktnom epifaringoskopijom sa velotraktorom i fiberoptikom * biti pripravan i spreman za Bellocq tamponadu * biti siguran da nije juvenilni angiofibrom * materijal uvek gleda isti specijalista patolog * ako je materijal uzet u drugoj ustanovi: plo~ica. 3. 2.u aksijalnoj i frontalnoj ravni (epifarinksa.tela sfenoida preko sfenoidnog sinusa i sele turcike ili lak{e preko velikih krila sfenoidne kosti. bubrege. u prolazu kroz ko{tani kanal baze lobanje ili u lobanji. lateralni snimak epifarinksa i po potrebi tomografija baze lobanje po Hirtzu i po potrebi tomografija paranazalnih {upljina po Podvincu i po potrebi tomografija plu}a. 10. lobanje. klini~ki i PH nalaz. jetru i slezinu. 4. bilateralno. To je naro~ito izra`eno kod UCNT tumora kod `ena.probatorna ekscizija indirektnom epifaringoskopijom u lokalnoj anesteziji (evidentan veliki tumor) .eksploracija epifarinksa u op{toj anesteziji.TM zglob. centrifugira i izdvoji serum. 12. 74 . kosti Rtg . 11.

Za procenu odgovora tumora na primarnu.UCNT ima posebno podmukao tok. 3. Hirurgija se odnosi uglavnom samo na metastatske depozite u vratnim limfnim limfonodusima i to onda ako postoje palpabilni limfonodusi. a najvi{e 8 indukcionih ciklusa. Ima ga i u tonzili. Varijante odgovora tumora na primarnu hemioterapiju: 1.oboljevaju uglavnom `ene i deca. . postignuta je remisija .UCNT mo`e pote}i i iz drugih delova gornjeg disajnog puta (nos). a da nema simptoma primarnog tumora.IgA i IgG titar antitela na viralni kapsidni AG (VCA) i difuzni rani antigen (EAD). virusolo{kom i imunogenetskom planu: . Za razliku od ostalih tumora epifarinksa le~i se primarnom hemioterapijom. 6 nedelja posle zavr{etka primarne radioterapije ili posle polihemioterapije. Sli~an tretman se u novije vreme daje samo slabo diferentovanim planocelu- larnim karcinomima.ko{tana sr` POSEBNE KARAKTERISTIKE UCNT-a On ~ini grupu sa posebnim odlikama koje se manifestuju na epidemiolo{kom. nema veze sa pu{enjem i alkoholizmom. srednja u~estalost u Africi i mediteranskim zemljama. pa se kod metastaze nediferentovanog karcinoma ili UCNT-a. rast tumora je usporen (maksimalni porast tumora je do 25% u toku hemioterapije) .odre|ivanje HLA tipizacije . 2.odre|ivanje virusnih markera u perifernoj krvi 13.dokazana je konstantna veza sa Epstein-Barr virusom koja se manifestuje prisustvom antitela na ovaj virus u krvi obolelog i prisustvom virusnih markera u }elijama tumora i krvi obolelog. UCN T Hemioterapija je primarni pristup u le~enju UCNT-a. sekundarnu ili tercijarnu hemioterapiju potrebno je da pacijent primi bar dva ciklusa odgovaraju}eg terapijskog re`ima.posebna geografska rasprostranjenost .najve}a u~estalost na jugoistoku Azije. . LE^ENJE MALIGNIH TUMORA EPIFARINKSA Le~enje malignih tumora epifarinksa je u domenu radiologa i hemioterapije.. U ve}im centrima ove pojave imaju mesto u standardu dijagnosti~ke obrade tumora epifarinksa i limfadenopatija vrata nepoznate etiologije.pre}i na sekundarnu tj. tercijarnu hemioterapiju. Biopsija . Rano daje udaljene metastaze. . larinksu pa i {titnoj `lezdi. de{ava se da limfni nodus bude i N3. tumor i dalje naglo raste (porast ve}i od 25%) . limfomi se le~e primarnom polihemioterapijom samo ako su diseminovani.tumor je rezistentan na hemioterapiju pa treba pre}i na radioterapiju i to telekobalt (brahiterapija) preko 2 75 . U vi{e od tre}ine obolelih jave se metastaze u cervikalnim limfnim nodusima pre svih drugih simptoma prisustva tumora u farinksu. a mala u~estalost van tog podru~ja.nastaviti jo{ 1-2 indukciona ciklusa (ali ne vi{e od 8) pa dalje nastaviti sa hemioterapijom odr`avanja i reindukcije. pored epifarinksa ispituju i ovi organi! . . Primarna (indukciona) hemioterapija se sprovodi uz redovne ORL preglede na konzilijumu do maksimalno postignutog terapijskog odgovora ili do postizanja kompletne remisije.

pre}i na hemioterapiju.primarni tumor i limfni nodusi su prvo zra~eni {irokim poljem na LINAC-u ili TCT-u sa 40 Gy. Potom se mo`e nastaviti sa prekinutom hemioterapijom . ako su palpabilni. u punoj tumorskoj dozi (65-75 Gy) sa kontrolnim pregledom na konzilijumu posle primljenih 40 Gy. a potom su zra~eni samo nodusi na vratu sa su`enim poljem na BETATRONU sa TD 20-30 Gy. na njih je potrebno upotrebiti dodatni izvor zra~enja u ja~ini od 10-15 Gy. Endocuri terapija (Ir 192) . bez obzira ima li palpabilnih limfnih nodusa. bar 6 nedelja posle zra~enja. 1980.Ako metastaza nije operabilna: a.nastaviti do pune tumorske doze od 65-75 Gy.Paris. Kada primi punu tumorsku dozu zra~enja (75 Gy). A. U oba slu~aja uslov je da pacijent nije prethodno primio punu tumorsku dozu. Ako nije operabilno pre}i na radioterapiju (telekobalt ili elektronski transkutano) do doze od 40 Gy. . B. a u slu~aju palpabilnih limfonodusa zra~eni su lokoregionalno . . RECIDIV PRIMARNOG TUMORA . Po primljenoj dozi u~initi procenu reagovanja na konzilijumu. 76 . posle kontrole se ide do pune tumorske doze zra~enja. Po{to srednji i donji jugularni limfonodusi tada dobijaju 50 Gy.Brahiterapija do pune terapijske doze od 65-75 Gy ili hemioterapija. . Tumori epifarinksa bez palpabilnih limfonodusa zra~eni su lokalno sa TD 40-70 Gy. on u slede}e 2 godine ne sme biti zra~en niti le~en hemioterapijom! 4 ciklusa HTH + RTH + 4 ciklusa HTH ili 8 ciklusa HTH + RTH REST (REZIDUA) METASTAZA U CERVIKALNIM LIMFNIM NODUSIMA: Operisati ako je operabilno. Ili. Primarno radioterapija Telekobalt .Operacija ako je metastaza operabilna. RECIDIV METASTAZA U CERVIKALNIM LIMFNIM NODUSIMA .lateralna polja na epifarinks i vratne limfne noduse.dobar odgovor . Potom nastaviti sa prekinutom hemioterapijom. Villejuif .brahi terapija.slab odgovor ili radiorezistencija tumora . Transkutano zra~enje (elektroni) do pune tumorske doze sa `ari{nim predoziranjem b.40 Gy iz 2 lateralna polja."Sandwich" terapija. Ako su palpabilni limfni nodusi van polja pune doze dopuniti dozu na njih do 40 Gy. PLANOCELULARNI KARCINOM EPIFARINKSA Zastareli (?) protokol instituta Gustave Roussy. ako pacijent nije ve} primio punu tumorsku dozu zra~enjem + ako je recidiv nastao posle pune tumorske doze kada nema mogu}nosti druge terapije osim simptomatske.

scintigrafija jetre .plasmocytoma . Izaziva krvavljenja.mo`e se pojaviti na bilo kom mestu u medijalnoj liniji koja deli telo na dve polovine. ranije nazivani retikulosarkomi. Naj~e{}i su histiocitni. lobanjsku {upljinu.KKS sa leukocitarnom formulom . brzo infiltrira nosne {upljine i sinuse. kompri- 77 .Primarno hemioterapija u slede}im slu~ajevima: 1. koji se pojavljuje u mladih osoba i {iri limfnim putem sa metastazama u kostima. infiltrira lobanju.CT abdomena U slu~aju IE stadijuma (primarna lokalizacija u `drelu i istostranu stranu vrata) daje se radioterapija na vrat (40 Gy) uz stalno pra}enje eventualne pojave tumora i u drugim organima (znaci klini~ke ili biolo{ke evolucije). slabo diferentovan planocelularni karcinom (analogno sa UCNT-om) 2. udaljene metastaze gde lokalno zra~enje nema smisla 3. poreklom neociti . U slu~aju diseminiranosti van vrata (IIE) odre|uje polihemioterapija ili "mantle" radioterapija uz eventualnu zra~nu terapiju na rest tumora. orbitu. gde internista posle standardne obrade utvr|uje pro{irenost bolesti. sa velikim jedrom i eozinofilnom citoplazmom.Rtg pasa`a creva .internisti~ki pregled . Pored nazofarinksa mo`e se javiti u sakrokokcigealnoj regiji. Rhabdomiosarkom To je tumor koji polazi naj~e{}e sa lateralnog zida. Kribriformni tip tumora je adenocisti~ni karcinom ili cylindroma. To je embrionalni tumor ili tumor male dece.punkcija kosne sr`i . pa se tek na osnovu toga odre|uje terapija. }elije su bizarne.biohemijske analize (serumska alp i/ili gama gt) .derivati popre~noprugaste muskulature. Limfomi Re|e su od karcinoma i dele u dve poznate kategorije: Morbus Hodgkin i NonHodgkinski limfomi. ulazi u sfenoidni sinus. sa dosta guste sluzi u lumenu. nodozno papilaran ili kribriforman oblik.pojedina~no ili u obliku mijelomatoze. Myeloma multiplex . Polazi sa baze lobanje. velike neoperabilne metastaze na vratu OSTALI MALIGNI TUMORI EPIFARINKSA Adenokarcinomi To su retki karcinomi i poti~u od epitela sluzoko`nih `lezda. Minimum dijagnosti~kog standarda podrazumeva: . Imaju polipozni. kompresija baze lobanje i mozga. Limfomi kao diseminirani malignomi su u nadle`nosti konzilijuma za limfome. Fibrosarkom Ovaj tumor je sli~an juvenilnom fibromu. zapaljenja i metastaze. Prodire u bazu lobanje i orbitu. proliferacija angioblasta sa diferencijalnom dijagnozom ka angiosarkomu. Hondrosarkom Chondroma .

tensoris veli palatini stablo N. • polimorfne gra|e. vagus (X) f) N. Prednjim delom le`i unutar oba pterigoidna mi{i}a. nervima. Stiloidna pre~aga: a) Processus styloideus b) Mi{i}i: m. * ** PARAFARINGEALNI TUMORI PARAFARINGEALNI PROSTOR 1. jugularis interna c) Nodi lymphatici cervicales profundi d) N. jer vode poreklo od razli~itih tkiva. glossopharyngeus (IX) e) N. Ulcerira. a ispred popre~nih nastavaka vratnih pr{ljenova. Nalazi se spolja od bo~nog zida `drela. palatina ascendens f) Vene pratilje > odozdo otvoren prema vratu! a) A. styloglossus m.anatomske lokalizacije. stylohyoideus c) Stilofaringealna fascija m. predki~menih i skalenskih mi{i}a i predki~mene fascije. pterygoideus medialis * zajedni~ko N. Parafaringealni prostor je trostrano prizmati~nog oblika. accesorius (XI) g) N. Tumor je lobularan. pharyngea ascendens e) A. Pripada dubokom bo~nom predelu lica. • izbora hirur{kih metoda. • veoma te{ke dijagnostike. glossopharyngeus (IX) c) N. • bliskog kontakta sa velikim krvnim sudovima. carotis interna b) V. Ovaj prostor se spu{ta od baze 3.cellulae physaliphorae. infekcija je ~esta. Zadstiloidni prostor: 78 . cervikalnim ganglionom. odnosno od podslepoo~nog predela. tensoris tympani d) A. hypoglossus (XII) h) Truncus sympathicus TUMORI PARAFARINGEALNOG PROSTORA Tumori parafaringealnog prostora predstavljaju veoma kompleksno podru~je u ORL zbog: • topografsko .mira mezencefalon. krvari. Zatim. styloglossus b) N. Predstiloidni ili bo~ni krajni~ni prostor (paratonzilarni prostor): > odozdo zatvoren prema vratu! a) M. a }elije vakuolizovane . stylopharyngeus 2. ovaj prostor se delom nalazi i unutar parotidne lo`e.

tj. accessorius.bimanuelna palpacija (kod tumora sa dvojnom propagacijom . a simptomatologija oskudna. Maksilofaringealni deo je stiloidnom pre~agom podeljen na: prednji. Prestiloidni prostor je ispunjen rastresitim vezivnim tkivom i u njemu se nalazi a. a poti~u od faringealnog produ`etka dubokog re`nja parotide. n. . . 79 . n.. n. Parafaringealni prostor je podeljen horizontalnom ravni na gornji.. SIMPTOMI: . Tumori prestiloidnog prostora Naj~e{}e su `lezdanog porekla. a ponekad i vaskularnog porekla.punkcija tumora i citodijagnostika se danas smatraju zastarelim i retko se sprovode.me{ovitog.zbog asimptomatskog toka tumor mo`e da naraste tako da stvara i respiratorne smetnje.mezenhimno . . ograni~eni. n. Tumori zadstiloidnog prostora Obi~no su nervnog i ganglionarnog.biopsija ex tempore se vr{i sa ograni~enim rezultatima posebno kod tumora `lezdanog tkiva. bezbolni tumefakt. .asimetrija tonzilarne lo`e i farinksa. Evolucija im je spora. Naj~e{}e su me{ovitog tipa. zadstiloidni. palatina ascendens sa istoimenim venama. gornji simpati~ki ganglion sa simpati~kim trunkusom. @lezdani me{oviti tumori se sre}u u prestiloidnom delu.prednji nep~ani luk potisnut. DIJAGNOZA: . . glossopharyngeus. cervikalni deo. prestiloidni ili paratonzilarni prostor i zadnji. v.palpacijom se ose}a inkapsulirani. . Tumori su slede}eg porekla: .lobanje do zami{ljene horizontalne ravni koja prolazi kroz donju ivicu ugla mandibule i donji pol nep~anog krajnika. U parafaringealnom prostoru obi~no nastaju primarni benigni i maligni tumori. carotis int.bol je neznatan i iradira u uvo. . . Tumor mo`e da se pro{iri u cervikalnu regiju. hypoglossus. KLINI^KA SLIKA: .ektodermalnog . n. nazad i prema dole.disfagi~ne tegobe nastaju u poodmaklom stadijumu. ganglionarni i vaskularni u najve}em broju polaze iz zadstiloidnog dela. retko adenokarcinomi ili cilindromi. tom prilikom se dobija fenomen balotmana kojim se potvr|uje kontinuitet parafaringealnog i cervikalnog tumora. a re|e se nalaze metastatski depoziti. vagus.meko nepce bez promene. glossopharyngeus i faringealni produ`etak parotide koji se ponekad spu{ta kroz stilomaksilarni kanal izme|u stilosfenomaksilarnog ligamenta. tonzila pomerena unutra.ganglionarnog . maksilofaringealni i donji. pharyngea ascendens i a. jugularis int.sluznica intaktna i bez ulceracija. Zadstiloidni prostor sadr`i: a. dok nervni. . submandibularnu lo`u.sijalografija.parafaringealni i cervikalni deo).

hirur{ki zahvati su ograni~eni.ka{alj. Terapija: Zbog topografsko anatomskih odnosa. . carotis interne. kardiorespiratorne smetnje. . Benigni su inkapsulirani i sastoje se od zrelih elemenata. Neurinomi se nalaze u 90% slu~ajeva. spore evolucije.disfagija. Tumor je ograni~en i pra}en Claude Bernard . Ganglioneurinomi se retko sre}u. . Naj~e{}e su rezistentni na radioterapiju. jer dolazi do njene devijacije.Claude . tumor je mobilan u horizontalnom. .karotidna angiografija.Hornerov trijas. bogatstva vaskularizacije i `ivaca. Vr{e lokalnu kompresiju na krvne sudove i `ivce u okolini.fenomen balotmana prisutan. Lipomi. SCM.SIMPTOMI: .Hornerovim trijasom. Rastu prema pozadi i potiskuju `ivce i krvne sudove prema spolja. jugularis interne. Imaju identi~nu strukturu kao tumori jugularnog ili karotidnog glomusa.Bernard .hipoakuzija.bol.CT baze lobanje i Rtg profil lobanje u cilju utvr|ivanja pro{irenosti tumora. jer mogu da postoje izolovane ili udru`ene paralize poslednja ~etiri kranijalna `ivca. a mogu se videti i patolo{ki krvni sudovi. Najve}i broj tumora ovog podru~ja je benigne prirode. paraliza m. .paraliza m.hipoestezija `drela. Imaju infiltrativni rast i javljaju se kod dece. . Parafaringealni tumori porekla od n. ali se njihov malignitet ogleda u tome {to komprimuju okolne strukture. . . ali ne i vertikalnom smeru. Mogu da budu benigni i maligni.paraliza jednog ili vi{e od poslednja ~etiri kranijalna nerva. . . Mo`e do}i i do maligne alteracije. Nastaju proliferacijom }elija nervnih ganglija. vagusa.paraliza mekog nepca. . Vaskularni tumori vode poreklo od a. angiomi i sarkomi su retki.devijacija i hemiatrofija jezika na oboleloj strani. .Rtg farinksa. . .izbo~enje u predelu zadnjeg nep~anog luka. Mo`e postojati inkompletna pareza ili paraliza n. trapeziusa.treba ispitati funkcije kranijalnih nerava i simpatikusa. Evolucija im je spora. vagusa su retki i mogu da budu ekstra i intravagalni. fibromi. Hirur{ko le~enje: 80 . DIJAGNOZA: . .tonzila pomerena unutra i put napred. ali progredijentna. . disfonija.punkcija sa citostatskom verifikacijom i biopsija se vi{e ne preporu~uju. Klini~ki znaci mogu da ne budu uo~eni. KLINI^KA SLIKA: . Evolucija im je spora. Razvijaju se od parafaringealnog tkiva dodatog donjem ganglionu vagusa.flebografija v. Maligni tumori su embrionalnog porekla.

Tumori vagusnog glomusa koji nastaju od glomus tela donjeg vagalnog gangliona naj~e{}a su forma paraganglioma koji nastaju u ovom predelu. ^ine pribli`no 30% svih neoplazmi parafaringealnog prostora. limfatika. a od gore i pozadi stiloidni nastavak i stilomandibularni ligament. sa {irokim medijalnim i lateralnim delovima spojenim uskim istmusom. ablacija tumora je ~esto nepotpuna. Na ovom mestu je ograni~en pripojima za submandibularnu fasciju. dosta se radi na slepo. a stiloidni nastavak i njegovi mi{i}ni pripoji dele ga na prednji i zadnji odeljak. Cervikotomija. v. jugularis. velike i male pljuva~ne `lezde. Medijalni zid parafaringealnog prostora ~ini visceralna fascija sa gornjim konstriktorom `drela. masno tkivo. bilo u kombinaciji sa parotidektomijom. pharyngee ascdendens. ovi tumori uklju~uju {vanome (neurilemome). Nedostaci su mala preglednost. mali pristup. Iako su tumori ovog predela razli~ito opisani u literaturi. Histolo{ki izgled i incidenca tumora dubokog re`nja su istovetni sa onim tumorima koji nastaju u povr{nom re`nju. Bo~no je ograni~en ramusom mandibule i medijalnim pterigoidnim mi{i}em. 81 . jugularis. meko nepce i lateralni faringealni zid ~ine}i retromandibularno izbo~enje. To je. zateza~em i podiza~em mekog nepca. piramidalni ili koni~ni prostor sa vrhom direktno ispod i prema velikom rogu hioidne kosti. 2. carotis int.1. Nekad je potrebno resekovati ugao mandibule. mastoidni i stiloidni nastavak. Podrazumeva inciziju palatinalne sluznice i preparisanje tkiva do tumora. a. Nekada se operacija kombinuje sa postoperativnim zra~enjem. Tumori dubokog re`nja parotidne `lezde ~ine oko 50% svih neoplazmi parafaringealnog prostora. Sobol: Benigni tumori vrata) Poznavanje anatomije parafaringealnog prostora esencijalno je za razumevanje hirur{kih pristupa ovom predelu. BENIGNI TUMORI PARAFARINGEALNOG PROSTORA Batsakis: (Steven M. Sa hirur{ke ta~ke gledi{ta. Paragangliomi nastaju od receptornih }elija u blizini bulbusa karotide ili iz glomus tela lociranih du` omota~a sistema karotide ili blisko udru`enih sa vagusom ili glosofaringeusom. palatine. nerve. carotis communis. mi{i}e. Ovaj otvor ~ine od gore baza lobanje. a. pa ~ak i a. od napred ramus mandibule i medijalni pterigoidni mi{i}. a pozadi je ograni~en fascijom koja okru`uje parotidnu `lezdu. Ovaj pristup je opasan jer su mogu}e povrede a. Tako|e mo`e da se u~ini parotidektomija sa o~uvanjem facijalisa. grubo re~eno. Bilo klasi~na.. ve}ina autora identifikuje fasciju koja okru`uje karotidni omota~ kao zadnju granicu ovog prostora. To obuhvata rahlo vezivno tkivo. Duboki retromandibularni deo parotidne `lezde se parafaringealnom prostoru pribli`ava i od njega je odvojen samo parotidnom fascijom. Ve}ina nastaje od vagusa. krvne sudove. Izrasline i mase koje nastaju u parafaringealnom prostoru imaju tendenciju da se uve}avaju put medijalno i nani`e. Histolo{ki. Neurogeni tumori su slede}i po u~estanosti primarni tumori koji nastaju u parafaringealnom prostoru. Patey i Thackrey su popularizovali koncept "stilomandibularnog tunela" da bi opisali kanal kroz koji retromandibularni parotidni tumori prelaze u parafaringealni prostor. Ovim pristupom mogu da se podve`u v. me|utim. Tumori koji se razvijaju u parafaringealnom prostoru mogu da nastanu od bilo koje strukture koja se nalazi u njemu. tumori koji se {ire iz parotidne `lezde medijalno u parafaringealni prostor dobijaju oblik pe{~anog sata. pomeraju}i medijalne strukture kao {to su tonzile. prostor se mo`e shvatiti da se {iri do prevertebralne fascije. Po{to ovaj tunel ne mo`e da se {iri. neurofibrome i paragangliome. recidivi su ~esti. Transoralni pristup.

Dobra vizualizacija. Oni su naj~e{}e maligni. a kada postoji.Vaskularne neoplazme koje ponekad nastaju u ovom predelu su hemangiomi. Erozija mukozne membrane retko nastaje. hemangiopericitomi ili hemangioendoteliomi. Obi~no su to tumori iz nazofarinksa. paranazalnih sinusa. Ako tumor zahvati strukture oko tube auditive mo`e da nastane konduktivno o{te}enje sluha. KLINI^KI ASPEKTI Simptomi parafaringealnih tumora su ~esto minimalni. Kod ovog pristupa se na~ini incizija dve {irine prsta ispod ugla mandibule i posle identi82 . Na sre}u. benigne lezije }e nastaviti da se uve}avaju. Tumori malih pljuva~nih `lezda koji nastaju u zidu farinksa rastu lateralno u parafaringealni prostor. nekada kombinovan sa sijalografijom. XI i XII kranijalnog nerva je vrlo retka kod benignih ili zapaljenjskih stanja. Limfomi mogu tako|e da nastanu u ovom prostoru. opisane su fatalne hemoragije iz karotidne arterije usled zapaljenjskog procesa. Relativno mali ekstraparotidni parafaringealni tumor (3x4 cm) ponekad mo`e da bude uklonjen kroz submandibularni pristup. koji mogu da budu i supurativni.mo`da isklju~uju}i poznate metastatske tumore. Kod zapaljenjskih stanja i malignih tumora mo`e da nastane trizmus zbog zahvatanja pterigoidne muskulature ili njenog obuhvatanja tumorom. koje dovodi do blage nelagodnosti pri gutanju. jugularis interne je tako|e veoma redak. ovi zapaljenjski procesi. ali se ponekad vidi kod primarnih ili metastatskih maligniteta. Nele~ene. kontrola krvarenja i identifikacija velikih krvnih sudova i nerava posti`e se ovim pristupom. X. Bimanuelna palpacija treba da omogu}i razlikovanje ovih lezija od primarnih tumora mekog nepca sa odvojenim metastazama na vratu. Ponekad je neophodna i angiografija. parotidne `lezde i mandibule koji su metastazirali u Ruvijerove ~vorove. kao i zapaljenjska stanja limfnih ~vorova. komprimiraju}i okolne vitalne strukture i kona~no zahvataju}i bazu lobanje i endokranijum. HIRUR[KO LE^ENJE Kompleksna hirur{ka ekscizija je indikovana za dijagnozu i le~enje skoro svih neoplazmi parafaringealnog prostora . DIJAGNOZA Suvereno sredstvo u postavljanju dijagnoze je CT skener. ili se `ale na tumefakt ispod ugla donje vilice. orofarinksa. Unutra{nji pristup treba da bude zanemaren izuzev mo`da u retkim slu~ajevima sasvim malih lezija lokalizovanih u medijalnom delu prostora. treba sumnjati na maligni proces. Tromboflebitis v. Metastatski tumori se mogu tako|e javiti kao tumefakti u parafaringealnom prostoru. Me|utim. Sa stalnim uve}anjem tumora stvara se i prigu{eni hiponazalni glas i mo`e da bude ugro`en disajni put. retko zahvataju kranijalne nerve koji tuda prolaze ili velike krvne sudove. Paraliza IX. limfangiomi. Naj~e{}e se bolesnici `ale na slu~ajno zapa`eno ispup~enje na bo~nom zidu farinksa. Hirur{ki pristupi: Spoljnji pristup je najbolji. Submandibularni pristup (cervikalni pristup). Zapaljenja u nazofaringealnom i tonzilarnom predelu te`e da zahvate ~vorove u parafaringealnom prostoru. ali su ponekad benigni me{oviti pleomorfni adenomi.

Mogu}a je i kombinacija sa transparotidnim pristupom kod velikih tumora dubokog re`nja.fikacije i prezervacije marginalne grane facijalisa. Preseca se mandibula u predelu njenog ugla po{to je prethodno pripoj masetera prese~en i odignut. Pristup se vr{i kroz popre~nu inciziju u nivou hioidne kosti s tim {to medijalni deo ide put gore preko sredine donje usne. Preseca se muskulatura poda usta i pri tome se ~uva n. lingvalis i n. kako vaskularnih tako i avaskularnih. Kompletna kontrola vaskularnih struktura. naj~e{}e se vr{i lateralna osteotomija. Mane su ograni~en pristup sa medijalne strane. od gore i od pozadi. tako i za uklanjanje tumora.anatomske lokalizacije. Kada se koristi transparotidni pristup uz povr{nu parotidektomiju i identifikaciju facijalisa. naravno nije mogu}a. Re`njevi donje usne se prepari{u ne vi{e od dva cm od srednje linije i potom se vr{i osteotomija. Donja usna se preseca u srednjoj liniji. hipoglosus. nervima i cervikalnim ganglionom. polimorfne gra|e i porekla od razli~itog tkiva. bliskog kontakta sa velikim krvnim sudovima. pristupi se odozdo parafaringealnom prostoru i lezija se disekuje i ukloni. ukloni se submandibularna `lezda. ** * TUMORI PARAFARINGEALNOG PROSTORA Tumori parafaringealnog prostora predstavljaju veoma kompleksno podru~je u ORL i to zbog: ### ### ### ### ### topografsko . Lateralna osteotomija. Transparotidnocervikalni pristup. Ovaj pristup je u na~elu rezervisan za ve}inu velikih ekstraparotidnih parafaringealnih tumora. Nazad je ograni~en prevertebralnom fascijom (po nekima fascija koja okru`uje karotidni omota~). 83 . Ovaj pristup je u principu rezervisan za tumore dubokog re`nja parotisa i podrazumeva rutinsku izolaciju i prezervaciju facijalisa. Parafaringealni prostor se {iri od baze lobanje do hioidne kosti. Ako je potreban jo{ {iri pristup. Ovo je posebno od koristi zbog maksimalno {irokog pristupa na bazu lobanje {to je neophodno kako za kontrolu velikih krvnih sudova. Traheotomija je neophodna zbog izra`enog postoperativnog edema orofarinksa i mogu}e opstrukcije disajnog puta. Presecanje digastrikusa i podizanje repa parotidne `lezde mo`e da pru`i bolji uvid odozdo. posebno na bazi lobanje. Potom se vr{i incizija du` poda usta do prednjeg luka. te{ke dijagnoze i izbora hirur{kih metoda. Mandibulotomija u srednjoj liniji. ponekad je mogu}e pomeriti mandibulu napred. Identifikuju se i obele`avaju veliki krvni sudovi. Cervikalno transorofaringealni pristup sa mandibulotomijom. a spolja od bo~nog zida `drela. neophodna je osteotomija mandibule. ANATOMIJA Parafaringealni prostor je trostrano prizmati~nog oblika. To je grubo re~eno piramidalni ili koni~ni prostor koji pripada dubokom bo~nom predelu lica. Neki radije koriste popre~nu inciziju u nivou hioidne kosti i retrahuju `lezdu i nerve na gore.

Uglavnom su to primarni tumori. Tumori mogu biti: . PRESTILOIDNI PROSTOR je ispunjen rastresitim vezivnim tkivom i u njemu se nalazi: • aa. postoje u tkivnim ravnima i u rastresitom areolarnom vezivnom tkivu. Napred je ograni~en sa raphe pterygomandibularis. a bimanuelnom palpacijom se ista masa mo`e osetiti ispod i medijalno od ugla mandibule.mezenhimalno ganglionarnog porekla. odnosno podprostora. hypoglossus XII gornji simpati~ki ganglion sa simpati~kim trunkusom. Dole se pru`a kao zami{ljena horizontalna linija koja prolazi kroz donju ivicu ugla mandibule i donji pol nep~anog krajnika. gealni i donji . pripoji za submandibularnu Spolja je mandibula. a re|e metastatski. mi{i}.zadstiloidni prostor.prestiloidni ili paratonzilarni prostor i zadnji . zateza~em i podiza~em mekog nepca. glossopharyngeus i faringealni produ`etak parotide koji se ponekad spu{ta kroz stilomaksilarni kanal izme|u stilosfenomaksilarnog ligamenta. postoje brojne anatomske strukture koje zauzimaju regiju i prolaze kroz tkiva lateralno od sluznice farinksa. Parafaringealni prostor je podeljen horizontalnom ravni na gornji . glossopharyngeus IX n. pa nije ~udno {to tumori ovog prostora ~esto dovode do izbo~enja lateralnog faringealnog zida i tonzile. One se naj~e{}e {ire medijalno i nani`e. vagus X n.cervikalni deo. i vv. jugularis interna n. pharyngica ascendens i palatina ascendens. Izrasline i mase koje nastaju na ovim strukturama mogu da narastu do znatne veli~ine po{to tkivne ravni i rastresito vezivno tkivo obezbe|uju mali otpor tumorskoj ekspanziji . Parafaringealni tumori su heterogena grupa tumora. ne postoji prostor uzdu` farinksa. primarno nervi. Ove strukture.kompresiji. a porekla svih struktura koje ulaze u sastav ovog prostora.maksilofarin- Maksilofaringealni deo je stiloidnom pre~agom podeljen na: prednji .fasciju. • n. Me|utim. a tkivo koje najmanje pru`a otpor je lateralni zid farinksa. carotis interna v. accesorius XI n. koji mogu biti benigni i maligni. 1. Striktno govore}i. • • • • • • • RETROSTILOIDNI PROSTOR sadr`i: a.ektodermalnog porekla ili . duboka povr{ina parotidne `lezde i unutra{nji pterigoidni Unutra je predeo tonzile i visceralna fascija sa gornjim konstriktorom `drela. krvni sudovi i limfati~ki kanali. Duboki re`anj parotide 84 .

orofarinks. parotis i mandibula (Ruvijerovi limfni nodusi). sa naj~e{}e primarnim tumorom gornjih disajnih puteva . tumor! Neurilemomi ne postaju maligni! Neurofibrom je tumor perifernih nerava. Recidivi su ~esti. sa {irokim medijalnim i lateralnim delovima spojenim uskim istmusom. {vanomi) su sporo rastu}i benigni tumori koji nastaju od }elija koje ~ine ovojnicu perifernih motornih. Po{to ovaj tunel ne mo`e da se {iri. Karakteristi~no je da su nervna vlakna inkorporirana u tumor i prolaze kroz njega! Maligno alterira! triton tumor! Interesantno . a stiloidni nastavak i stilomandibularni ligament gore i pozadi. Jasno je da infiltrativni karakter tumora i eventualno prisustvo metastaza na vratu. ukazuju na maligno poreklo tumora.rhabdomiosarkomatozna diferencijacija u neurosarkomu . Iako dosti`u prili~ne veli~ine. olfactorius i n. X) isklju~uju}i n. paranazalne {upljine. re|e adenokarcinom ili adenocisti~ni karcinom . Duboki retromandibularni deo parotidne `lezde pribli`ava se parafaringealnom prostoru i od njega je odvojen samo parotidnom fascijom. simpati~kih ili kranijalnih nerava (n. Prakti~no bilo koji tip ili podtip limfoma je mogu}. Ovaj otvor ~ini baza lobanje gore. Histolo{ki izgled i incidenca tumora dubokog re`nja parotide su istovetni onim tumorima koji nastaju u povr{nom re`nju. Maligni limfomi To su maligni limfomi koji nastaju iz obilja limfnog tkiva u visokom dubokom jugularnom lancu. verovatno iz razloga nekompletnog hirur{kog odstranjenja. To je kanal kroz koji retromandibularni parotidni tumori prelaze u parafaringealni prostor.epifarinks. koji mo`e biti re|e solidan ili ~e{}e multipli . re`nja parotidne `lezde ~ine oko 50% svih neoplazmi parafarinksa. @lezdanog porekla mogu biti i tumori malih pljuva~nih `lezda u zidu farinksa (gl. 3. opticus.cilindrom. a sadr`e bizarne }elije Verocay tela. 2. Neophodno je precizno subtipovanje ve}e. Miksoidne aree nastaju usled fenomena degeneracije koji mu na preseku daje `utu boju. sli~na Vater-Paccinijevim korpuskulima. tumori koji se {ire iz parotidne `lezde medijalno u parafaringealni prostor. Mikroskopski pregled pokazuje tumor vretenastih }elija sa kompaktnim i miksoidnim predelima. ali ne i neophodno cele mase tumora.neurofibromatosis von Recklinghausen. dakle javlja se du`i niz godina. koji nemaju [vanovu ovojnicu! Mogu da budu vrlo veliki. pre nego {to dovedu do simptoma. Pleomorfni adenom je uglavnom veliki. Retko limfom maskira metastatski karcinom. Neurogeni tumori Tumori su nervnog i ganglionarnog porekla. Pojedina~na vlakna ne prolaze kroz 85 . salivatores). dobijaju oblik pe{~anog sata. {to odgovara istorijskoj Antoni-A (celularne zone) i Antoni-B (necelularne zone) supstanci. acinic cell. ramus mandibule i medijalni pterigoidni mi{i} napred. ali je i ovo mogu}e. senzitivnih. Dakle naj~e{}i tumor je me{ovitog tipa (benigni pleomorfni adenom). ”stilomandibularnog” tunela. Popularisan je koncept tzv. izgleda da nemaju ve}i maligni potencijal.maligni Neurilemomi (neurinomi. mukoepidermoidni.Tumori dubokog.

DIJAGNOZA Anamneza: minimalna Simptomatologija: • • • • • • • Nelagodnost pri gutanju. ali to nije siguran znak maligniteta. Ako je poznato da tumor nastaje od paraganglioma sa hemoreceptornom funkcijom (karotidno telo). ne produkuju kateholamine i nemaju hemoreceptornu funkciju. Obzirom da sve paraganglije nemaju hemoreceptornu funkciju. hemangioendoteliom. Fibrom. onda hemodektom mo`e biti uklju~en kao dijagnoza u zagradi! dokazanim metastazama. gastrin. vazopresin. logi~no je da ni svi tumori poreklom od paraganglija ne mogu biti ozna~eni kao hemodektomi. Oslabljen sluh.epifarinks. Visok stepen vaskularizacije kod ovih tumora ~esto je osnov za klini~ki nalaz pulsiraju}e mase. 5.paraganglijsko tkivo vodi poreklo od neuralnog grebena. Mogu biti ekstra i intravagalni. hiponazalni glas. Lipom. Zellballen) i blisko udru`enih vaskularnih kanala ustvari je slika normalne mikroanatomije paraganglija. koji nastaje od glomus tela donjeg vagalnog gangliona su naj~e{}i. Neki ~ak daju sve znake i simptome feohromocitoma. Vaskularni i drugi tumori Mogu da budu hemangiomi. imaju sposobnost produkcije vazoaktivnih supstanci (norepinefrin. Kod paraganglija sa hemoreceptornom funkcijom ve}e }elije i one koje proliferi{u u paragangliomu. Ose}aj stranog tela u gu{i. Povremeno paragangliomi provaljuju kapsulu i rastu sa okolnim strukturama. Oni kontroli{u biohemiju krvi koja prolazi kroz susedni krvni sud i tako|e izlu~uju kateholamine koji menjaju krvni pritisak. kalcitonin. Asimptomatski. hemangiopericitom. Nastaju od hemoreceptornih }elija u blizini bulbusa karotide ili iz glomus tela lokalizovanih du` omota~a sistema karotide ili blisko udru`enih sa vagusom ili glossopharyngeusom (od karotidnog ili vagalnog tela). melanocitno stimuliraju}i hormon (MSH). Sarkom. Po konvenciji. serotonin. maligni su oni sa Mikroskopski sastoje se od velikih pleomorfnih }elija koje karakteristi~no rastu u alveolarnim grupama. Izra{taj na vratu. leukoenkefalin. limfangiomi.Paragangliomi . Paragangliomi maligno alteri{u! Ne zaboraviti na mogu}nost meningeoma baze lobanje. epinefrin. somatostatin). Metastatski tumori . Sklop grupacija }elija (tzv. 4. vazoaktivni intestinalni peptid (VIP). nepce i sl. nos i sinusi. Ove su pak u bliskom odnosu sa vaskularnim kanalima koji su razli~ite veli~ine. ispod ugla donje vilice. Ote`ano disanje kroz nos. Paragangliomi su inkapsulirani tumori koji su ~esto tamno crveno braon usled vidljivih vaskularnih kanala. 86 . supstanca P. Prigu{en. Tumor vagusnog glomusa. Benigni ali i maligni.

eventualne pulsacije. Claude . Tumor je mobilan u horizontalnom ali ne i u vertikalnom smeru.fenomen lire. samo 0. Hipostezija `drela.gama scan Technetium. razdvojenost stabla a. . Meko nepce po pravilu bez promena.Bernard . paraliza mekog nepca. SCM i m.palpacija Inkapsulirani. i a. femoralis . Flebografija Rtg farinksa bitemporalni profil Rtg baze lobanje po Hirtzu CT lobanje 1. Scintigrafija parotide . devijacija i hemiatrofija jezika na oboleloj strani.deviranje.instrumentalni pregled Asimetrija tonzilarne lo`e i farinksa. Angiografija (karotidnog sliva kroz a. Upotrebljava se ili jodni (Ethiodal) ili rastvorljiv u vodi kontrast (Sinografin). ograni~en. carotis int.. hemikranije . carotis ext. Prekinut duktus. • Slika paralize odgovaraju}ih nerava (ka{alj. (Kontrastni pregled parotide . 87 . Neurolo{ki pregled Sijalografija Rtg parotide ne.kompresije a.sijalografija sa nalazom = parotidni sijalogram). tonzila pomerena unutra. Prednji nep~ani luk je potisnut. Pomeren i izbo~en lateralni zid farinksa.bimanuelna palpacija Kod tumora sa dvojnom propagacijom (parafaringealni i cervikalni deo). facialis . Status . trapezijusa. topli nodusi. diferenciranje tumorskog porekla iz parotisa ili ne. paralize m. nazad i prema dole. dobija se fenomen balotmana kojim se potvr|uje kontinuitet parafaringealnog i cervikalnog tumora. hladni nodulusi.inspekcija Claude Bernard Horner sindrom Paralysis n. disfonija. . jezika. .5 ml a ne vi{e zbog opasnosti od rupture. bezbolan tumefakt. dislokacija duktusa usled odgovaraju}eg polo`aja i veli~ine tumora u `lezdi.• Ote`ano otvaranje usta. • Bol. a ulceracija ukazuje na malignitet. jer je pokrivena senkom od kosti.Hornerov sindrom). kardiorespiratorne smetnje. carotis int. patolo{ki krvni sudovi.

mala preglednost . Ako je tumefakt ekstraparoti~ni ne mora da se daje kontrast). Peroralno nedostaci: .2. Ovo va`no jer kanila spre~ava brzo pra`njenje kontrasta iz parotidne `lezde.sa intravenskim kontrastom .radi se "na slepo" . da li se tumor pove}ava. Postoji jasna granica izme|u posterolateralne ivice parafaringealnog tumora i kontrastom ispunjene parotidne `lezde. . tada se radi o tumoru dubokog re`nja parotide. pa je neophodno reinjiciranje u toku samog snimanja). Potrebna je traheotomija. REZ . najrizi~niji ali i naj{iri! Dobra vizuelizacija.ide popre~no u visini hioida.sa sijalografijom i intravenskim davanjem kontrasta (Problem brzog resorbovanja vodenog kontrasta dok se stigne do ST-a. Ova linija pretpostavlja vezivno masno potporno tkivo parafaringealnog prostora. Cervikalno sa ili bez resekcije ugla mandibule (A) 3.opasan pristup zbog mogu}nosti povrede a. facialisa 2. koje je komprimovano izme|u tumefakta i dubokog re`nja parotide. . carotis 2. hematom 88 . Najkomplikovaniji.sa sijalografijom parotide (sa kanilom za sijalografiju in situ. nastavlja se vertikalno u srednjoj liniji preko brade i u usne. TERAPIJA Tumori radiorezistentni jedino kod sarkoma. KOMPLIKACIJE 1. povrede n. Hirur{ka terapija: 1. Transfaringealno cervikalno sa mandibulotomijom u srednjoj liniji (C). Transparoti~no cervikalno sa ili bez resekcije ugla mandibule (B) 4. prethodno se reseciraju i mi{i}i poda usta. pa medijalno od donjeg alveolarnog nastavka na nep~ani luk strane na kojoj je tumor. Postoperativna radioterapija. mandibula se preseca u sredini i luksira put lateralno.recidivi su ~esti . a obezbe|uje se maksimalna vizuelizacija parotidne `lezde na CT-u).nativni CT .ablacija tumora je nekompletna . Ukoliko se linija ne vidi u sredi{njim presecima kroz masu tumora. tumefakt je ekstraparotidnog porekla. radikalnost. parafaringealnom prostoru se pristupa direktno sa prednje strane celom visinom.

Gore su plitki. Nazad je hipofarinks odvojen od prevertebralne fascije koja pokriva longitudinalne ki~mene mi{i}e (longus colli et longus capitis). infekcija 4. salivatorna fistula 5. Lateralno je tiroidna hrskavica. Zadnja grupa Zadnji zid `drela Zadnji zid `drela se pru`a od nivoa poda valekule do nivoa krikoaritenoidnih zglobova. to je velika bleda sluzoko`na povr{ina koja pokriva zadnji deo krikoidne hrskavice. To je zadnji nastavak lateralnog zida piriformnog sinusa i sa~injavaju ga konstriktorni mi{i}i farinksa. ona srastu posle nekoliko meseci sa Sy. auricularisa magnusa dolazi do povreda gran~ica n. Dakle. 4. Prednje donja grupa Faringoezofagealni spoj . a nazad je otvoren. Sinusi se pru`aju od faringoepiglotisnih nabora do donje ivice krikoidne hrskavice. odnosno horizontalne ravni povu~ene u nivou hioidne kosti do otvora jednjaka. 2. U bliskom je kontaktu sa vrhovima piriformnih sinusa lateralno i dole sa krikofaringealnim mi{i}em. Piriformna jama ili sinus Piriformni sinus ili laringofaringealni sinus je posledica polo`aja larinksa koji {tr~i u hipofarinks od napred. odnosno kod lu~enja pljuva~ke lu~i se i znoj) 5. 3. ariepiglotisni nabor i aritenoid). Hipofarinks je podeljen u tri anatomske zone (grupe tumora po Simpsonu. Napred je meko tkivo. pa kad bolesnik jede dolazi do znojenja dela ko`e obraza.post(retro)krikoidna oblast Ova oblast se pru`a od nivoa aritenoidnih hrskavica i pripojnih nabora do donje ivice krikoidne hrskavice. Hornerov Sy ** * MALIGNI TUMORI HIPOFARINKSA HIRUR[KA ANATOMIJA Hipofarinks se pru`a od zadnje donje ivice baze jezika. Prednje gornja grupa 89 . Jama ima svoj lateralni i medijalni zid i dno. IX. medijalno je oivi~en grani~nim strukturama larinksa (slobodna ivica epiglotisa.3. Freyov sindrom (reseciranjem n. Napred je zadnja povr{ina larinksa. tankim slojem tkiva koje ~ini retrofaringealni prostor. Dno ulazi izme|u tiroidne hrskavice (lateralno) i krikoidne i aritenoidne hrskavice (medijalno). tako da se stvaraju `lebovi poznati kao piriformne jame. a ni`e postaju dublji. To je nastavak glosofaringealnog `leba orofarinksa koji je iznad. odnosno substrukture larinksa po UICC-u): 1. Dole je vrh. u nivou krikofaringealnog mi{i}a na donjoj ivici krikoidne hrskavice.

B6. glositis.bukofaringealna fascija NEURO-VASKULARIZACIJA Arterije: a. "sore throat". pharyngica ascendens. Mi{i}no tkivo . Karcinomi ove regije se klasifikuju po anatomskoj lokalizaciji iz koje nastaju. Fibrozno tkivo . laryngeus superior (r. sa velikim izgubljenim vremenom. po{to je piriformna jama dosta velika. anemija.. polipoidni peteljkasti tumori pra}eni disfagijom.faringealne aponeuroze 3.donji i srednji konstriktor `drela 4.2% udru`en sa postkrikoidnim karcinomom je Plummer . ali ~esto je tumor toliko uznapredovao da je te{ko odrediti mesto nastanka pa je njegovo klasifikovanje pre naga|anje. lingualis. atrofija farinksne (faringealni nabor) i ezofagusne sluznice.Deficijencija vitamina B12. u odmaklom stadijumu bolesti. Postoje ~etiri pokrovne povr{ine i to: 1. internus du` prednjeg zida piriformnog sinusa) Limfni ~vorovi: jugulodigastri~ni i srednji jugularni. Nerv: n. ose}aj stranog tela.kao bolus u hipofarinksu 90 . simptomi se javljaju tek kada izra{taj poodmakne: 1. faringealna strana aritenoida i ariepiglotisnih nabora.Pu{enje . . prigu{en glas .Kelly (deficijencija gvo`|a i Hb. KLINI^KA SLIKA Kasno. Rouviereovi baze lobanje. ahlorhidrija. suvo}a.Vinsonov sindrom = Peterson .fibrolipomi i lejomiomi. To mo`e da objasni varijacije u frekvenci tumora pojedinih lokalizacija. disfagija.Epilarinks? Predeo oko ivica laringealnog otvora. koilonihija. retrofaringealni. a.Nutriciona deficijencija i malapsorpcija .pokrivena plo~asto slojevitim epitelom 2. thyroidea sup. Oni mogu biti: vegetantni i ulcerativni. koji se hirur{ki odstranjuju u celini lateralnom faringotomijom. paratrahealni i paraezofagealni. Jer. Spolja{nje tkivo . Sluznica .smetnje u gu{i. unilateralna nelagodnost. Maligni tumori su: 85% dobro diferentovani planocelularni karcinomi. Parestezije . peckanje.Brown . splenomegalija) . angularni stomatitis.Alkohol . spinalni akcesorni. a karcinom u po~etku bezbolan. a.Nekada{nje zra~enje tireotoksikoze (posle 25 godina latencije!) PATOLOGIJA Benigini tumori su retki . ETIOLOGIJA .

Disfonija .spoljna granica tumora u odnosu na zadnji zid farinksa Tumor koji zahvata postkrikoidni predeo ili se pribli`ava srednjoj liniji zadnjeg zida `drela . reccurensa 4. Sijaloreja . radi procene pro{irenosti donje granice tumora (~ak i sekundarni primarni tumor u jednjaku!) Pregled pro{irenosti u piriformni sinus (ne zbog prognoze i le~enja. Rtg lateralna radiografija larinksa. Fe. CT. Klini~ki pregled .{irenje nagore iznad faringoepiglotisnih nabora i u bazu jezika (palpacija prstom) Procena postkrikoidnih karcinoma merenjem donje i gornje granice od prednjih zuba. Laboratorija T3. vocalis) zahvatanja krikoarytenoidnog zgloba zahvatanja n. Va`ne napomene: Da li je zahva}eno: . Disfagija i odinofagija .bol u uvu (aurikularni nerv . pomeranje napred-nazad larinksa suspektno na postkrikoidni karcinom. scintigrafija tiroideje (negativan nalaz ne isklju~uje prisustvo tumora) 5. TSH. ve} klasifikacije). Kod ESK nekad te{ko pro}i rigidnim ezofagoskopom pored tumora. sup.Arnoldova grana n. Gubitak telesne mase DIJAGNOZA (gubitak krepitacija larinksa koju produkuju gornji rogovi tiroidne hrskavice o ki~mu. 25% bilateralno 6.sekundarnog edema hemilarinksa zahvatanja m. Dispnea . .eventualna traheoezofagealna fistula! 1.donja granica tumora u odnosu na postkrikoidni predeo .ote`ano i bolno gutanje ~vrste hrane 3. 5.oba zida kod piriformne jame .glomus tumori). Anamneza 2.promuklost usled: 9. pasa`a jednjaka barijumom u dve projekcije. X). palpacija limfnih ~vorova vrata. Hb. ESK sa biopsijom.tumefakt na vratu 75% unilateralno. Refleksni bol u predelu iza u{ne {koljke i zadnjeg zida spolja{njeg slu{nog hodnika (lokalizacija na aritenoidu i epiglotisu .totalna faringektomija. B6 KLINI^KA TNM KLASIFIKACIJA 91 . Endoskopija 4. To se re{ava tako {to se provu~e filiformna bu`ija kroz tumor (?) i potom sprovo|enjem malog bronhoskopa preko nje na "slepo". Meta colli . (n.sukrvi~av ispljuvak 8. THS. tomografija. palpacija direktne ekstenzije tumora ili pro{irenje laringealnog skeleta u odmaklim stadijumima. Foetor ex ore 10. thyroarytenoideusa internusa (m. T4.nagomilavanje pljuva~ke u sinusu piriformisu 7. laryngeusa. Otalgia .ote`ano disanje - 2. Expectoratio .inspekcija i palpacija 3. B12. palpacija tumora `drela u bazi jezika kao i fiksiranost za prevertebralnu fasciju) LMS. pregled larinksa kao i traheoskopija .

smanjuje obim kasnijeg operativnog rasejavanja (obliteracija krvnih sudova i usporene deobe tumorskih }elija) Smanjuju se lokalni recidivi . krvarenja zbog arozije krvnih sudova. a iste prognoze kao i T3 druge regije. u Beogradu ne) 2.pharyngectomia partialis .na jednu regiju T2 . Preoperativna radioterapija (zagreba~ka {kola.smanjenja mase tumora (pove}ava operabilnost .puna tumorska doza zra~enja izaziva perihondritis (dugo skriva recidiv primarnog tumora. operacija na tkivu koje je primilo 70 Gy u slu~aju recidiva je manje precizna.Tis . T2 tumor zadnjeg i lateralnog zida) .{irenje u okolinu i/ili na drugu regiju sa fiksacijom hemilarinksa T4 . TERAPIJA KARCINOMA HIPOFARINKSA Naj~e{}e kori{}ena {ema koja se zastupa je: 1. T2 tumor u piriformnom sinusu ili na prednjem zidu hipofarinksa): 92 .primarni tumor i petogodi{nje pre`ivljavanje (NE uti~u na procenat metastaza) 2.{irenje u okolinu i/ili na drugu regiju bez fiksacije hemilarinksa T3 . Postoperativna radioterapija do pune tumorske doze 1. Operacija primarnog tumora: Totalna resekcija larinksa i farinksa ili parcijalna resekcija farinksa (T1.pharyngolaryngectomia totalis (lateralnom ili prednjom (transhioidnom) faringotomijom) Parcijalna resekcija hipofarinksa zajedno sa laringektomijom (T1. nekroze tkiva sa velikim defektima i fistulama. dakle T1. postoperativno prete dehiscencije {avova. pa je dopunsko operativno le~enje zbog toga zakasnelo).Ca in situ T1 .dobro diferentovani planocelularni karcinomi relativno radiorezistentni . PREOPERATIVNA RADIOTERAPIJA (10-50 Gy (naj~e{}e 30) Smisao ove terapije je u poku{aju: . Operacija primarnog tumora sa disekcijom vrata 3.uklanja mikrometastaze (okultne metastaze) . vi{e krvari.resektabilnost) .masivni tumori koji zahvataju hrskavice i/ili meka tkiva Problem: Masivni tumori zadnjeg zida koji ne fiksiraju larinks. HIRUR[KO LE^ENJE Ima primarni zna~aj u le~enju karcinoma hipofarinksa zbog: .

obi~no 5x7 do 6x8 cm. u{}e jednjaka. tkivo je rastresito i bogato krvnim i limfnim sudovima. U slu~aju tumora zadnjeg zida hipofarinksa. Stefanovi} str. a u zavisnosti od nalaza funkcionalno ili radikalno u bloku.hemylaringectomia et pharyngectomia partialis . kroz koje je cirkulacija ubrzana zbog stalne akcije faringealnih mi{i}a. ~ija veli~ina zavisi od veli~ine primarnog tumora i potrebe zra~enja limfonodusa vrata. Po nekim autorima u svetu.izbegavati operaciju. jer je vrlo veliki procenat okultnih metastaza. 259 Scot . Sprovodi se na TCT-u transkutano iz dva suprotna paralelna polja.radioterapija (Beograd). * * * TUMORI PLJUVA^NIH @LEZDA I EPITELNI TUMORI: A) ADENOMI a) Pleomorfni adenom (miksni tumor) b) Monomorfni adenom . Defekt se neposredno rekonstrui{e lokalnim re`njevima ili naknadnom plastikom.operabilnost je problemati~na . radioterapija treba da bude odre|ena kod bolesnika bez uve}anih limfnih nodusa i sa malim tumorom. Zavisno od polo`aja i veli~ine tumora radi se 1/2 ili 2/2.5 nedelje. u{}a jednjaka ili ~ak tumora piriformnog sinusa koji zahvata lateralni zid . oba aritenoida . Mora se voditi ra~una o ozra~ivanju ki~menog stuba koje je ograni~eno na 40-45 Gy tokom 4-4. T2?). Metastaze u vratnim limfnim nodusima nastaju brzo jer hipofarinks nema hrskavi~avu barijeru kao larinks.laryngectomia subtotalis et pharyngectomia partialis cum resectio baseos linguae * laryngectomia totalis et pharyngectomia partialis cum resectio baseos linguae (postkrikoidni tumori. 3.laryngectomia partialis chorisontalis supraglottica et pharyngectomia partialis cum resectio baseos linguae .Oksifilni adenom . dakle radiosenzibilan . a u me|uvremenu se ostavi faringostoma.T3 tumori hipofarinksa).cylindroma P.EPIDERMOIDNI TUMOR C) TUMOR ACINUSNIH ]ELIJA D) KARCINOMI a) Adenoidni cisti~ni karcinom . koji ima vertikalnu du`inu manju od 5 cm i ne dovodi do paralize glasne `ice (T1. Operacija metastaza Disekcija vrata se radi bez obzira da li ima palpabilnih limfnih nodusa. POSTOPERATIVNA RADIOTERAPIJA Postoperativno zra~enje je do pune tumorske doze od 70-80 Gy. posebno ako je tumor nezreo. Posle toga se veli~ina zra~nog polja mora korigovati i izbe}i ki~ma.Brown 93 .Adenolimfom (Warthinov tumor) .Drugi tipovi monomorfnih adenoma B) MUKO . Ne daje se ispod 55 Gy (frakcioni{e se 5 dana po 2 Gy = 10 Gy nedeljno)..

Planocelularni karcinom .Mukoepidermoidni karcinom a) Visokog stepena malignosti b) Niskog stepena malignosti TUMORI PLJUVA^NIH @LEZDA 94 . 352 (podela po Englishu 1975.Tumor mixtus .Adenom: a) Papilarni limfomatozni cistadenom (Warthinov tumor) b) Oncocytoma c) Acinus cel tumor B) MALIGNI .Hemangiomi .Limfangiomi .b) Adenokarcinomi c) Epidermoidni karcinom d) Nediferentovani e) Karcinom u pleomorfnom adenomu (maligni miksni tumor) f) Metastatski karcinomi u pljuva~nim `lezdama II NEEPITELNI TUMORI: .Lipomi NEKLASIFIKOVANI TUMORI TUMORIMA SLI^NE PROMENE: A) Benigna limfoepitelna lezija B) Sialosis C) Oncocytosis III IV Krajina I str.) I TUMORI POTPORNOG TKIVA: A) BENIGNI: .Neurofibromi .Lymphangioma .Neuroma B) MALIGNI SARKOM II TUMORI EPITELNOG POREKLA: A) BENIGNI .Lymphoma .Haemangioma .Adenokarcinom a) Adenocisti~ni karcinom (cylindroma) b) Acinus cel karcinom c) Me{ani karcinom .

Maligni mixtus tumori .TU se {iri napred . III.jednostrana pareza mekog nepca .MEZOFARINKS histolo{ki: karcinomi i maligni limfomi tipa non Hodgkin a) Karcinom mekog nepca b) Zlo}udni tumori tonzila .TU ide lateralno (naj~e{}e) Jakodov sindrom: (II.planocelularni 95 . V) . V. V Garcinov sindrom: (svih 12 pari `ivaca sa jedne strane) A) KARCINOMI: a) Nediferentovani karcinomi (uklju~ivo limfoepiteliomi i anaplasti~ni karcinomi) b) Nekeratiniziraju}i karcinomi c) Planocelularni karcinomi (Squamos cell carcinomas) d) Nediferentovani karcinomi nazofarinksnog tipa UCNT (Undifferentiated carcinoma of nasopharyngeal type) B) SARKOMI: a) Embrionalni sarkomi .Ca tonzile .otolo{ke smetnje . str.faza simptoma udaljene invazije i metastaza: .faza latentnih simptoma (tiha faza) ..faza simptoma lokalne invazije (Trotterov trijas: .TU ide na gore .amauroza . 288 .Maligni mezenhimomi b) Maligni limfomi . IV.Rabdomiosarkomi .neuralgija donje grane n.Neklasifikovani tumori TUMORI @DRELA I DOBRO]UDNI: P.tipa non Hodgkin (koji obuhvataju i rane "limfosarkome" i "retikulosarkome") . VI): .NAZOFARINKS .Fibroma iuvenile nasopharyngis II ZLO]UDNI: .neuralgija n.oftalmoplegija . Stefanovi}.TU ide na dole .

Lymphoma malignum non Hodgkin tonzile (pre|a{nja grupa limfo i retikulosarkoma) . sebacealni adenom i lymphadenoma sebaceum) 96 . Parotis poseduje stromu bogatu limfnim tkivom. a najve}i na svojim zavr{ecima plo~asto slojevitim epitelom.). Najmanje pljuva~ne `lezde su uglavnom mucinozne ili me{ovite. dok u submandibularnoj `lezdi postoje i mucinozne }elije u manjim tzv. Monomorfni adenom .Oncocytoma. u starijih je osoba. se sastoje od seroznih }elija u parotisu. ali mogu nastati i od elemenata strome. ~e{}e `ena. koji su okru`eni mioepitelnim }elijama. (1972. Ve}i duktusi su oblo`eni cilindri~nim epitelom. Odnos benignog prema malignim tumorima je za parotis (80%:20%). I EPITELNI TUMORI A) ADENOMI a. Acinusi. Pleomorfni adenom (miksni tumor) b. Postoje vi{e klasifikacija. a publikovala SZO je najpreglednija i sa klini~kog aspekta najprihvatljivija. Naj~e{}e se javljaju u parotidnoj `lezdi.Drugi tipovi monomorfnih adenoma (bazalnih }elija. submandibularnoj (60%:40%) i u sublingvalnoj (30%:70%). Etiolo{ki: zra~enje. Acinusi dreniraju svoj sadr`aj preko duktusa koji su oblo`eni kuboidnim epitelom.HIPOPHARYNX histolo{ki: planocelularni * ** TUMORI PLJUVA^NIH @LEZDA DEFINICIJA Pljuva~ne `lezde vode poreklo od ektoderma sluzoko`e usne duplje. koje se uglavnom baziraju na histolo{kim osobinama tumora.Oksifilni adenom .adenokarcinom . {to zna~i da sa smanjenjem `lezde raste i mogu}nost maligniteta. U~estalost ovih tumora je relativno mala i kre}e se oko 3% svih tumora. interkalarim duktusima.Adenolimfom Warthinov tumor (cystadenoma papillare lymphomatosum) . C. EPIDEMIOLOGIJA Tumori pljuva~nih `lezda predstavljaju zna~ajan dijagnosti~ki i terapijski problem zbog raznovrsnosti morfolo{kih osobina salivarnih tumora i razli~itog klini~kog pona{anja tokom svoje evolucije. ..bazocelularni . KLASIFIKACIJA Tumori salivarnih `lezda vode uglavnom poreklo od epitelnih elemenata. Klasifikacija koju je predlo`io Thackray A. pu{enje.

Elektronskom mikroskopijom potvr|ene su i }elije neodre|ene histiogeneze. Ovaj tumor se javlja izme|u 30-60 godina `ivota. Tumor je na preseku bledo `u}kaste boje. SLI^NE PROMENE Benigna limfoepitelna lezija Sialosis Oncocytosis ***** I EPITELNI TUMORI ADENOMI a. Adenoidni cisti~ni karcinom . C. Prona|eni su i drugi tipovi }elija.mikso-hondroidna). Nediferentovani karcinom e. Adenokarcinomi c. koja je pleomorfna (mukoidna. Karcinom u pleomorfnom adenomu (maligni miksni tumor) f. Najve}i deo tumora sadr`e dva tipa }elija: epitelne i mioepitelne. a ~iji produ`eci mogu spre~iti kompletnu hirur{ku radikalnost i biti rezultat recidiva pa i posle 20-tak godina. Svoj naziv duguje stromi. Epidermoidni karcinom d.B) MUKO . Tumor je okru`en fibroznom kapsulom razli~ite debljine. LOKALIZACIJA 97 .EPIDERMOIDNI TUMOR C) TUMOR ACINUSNIH ]ELIJA D) KARCINOMI a. Pleomorfni adenom (miksni tumor) Predstavlja 70% svih benignih tumora velikih pljuva~nih `lezda. miksoidna ili mioepitelne }elije zadebljane u mukoidnoj stromi podse}aju na hrskavi~ave }elije . ~e{}e u `ena. kompletnosti i gustine. iz kojih se mogu razviti razli~iti tipovi }elija.cylindroma b. Metastatski karcinomi u pljuva~nim `lezdama II NEEPITELNI TUMORI Hemangiomi Limfangiomi Neurofibromi Lipomi III NEKLASIFIKOVANI TUMORI IV TUMORIMA A. nastalih metaplazijom `lezdanog epitela. Pleomorfni adenom nastaje neoplazmati~nom transformacijom duktogenog epitela. Utisak invazivnog rasta tumora daju kapsula i epitel koji jedini ima sposobnost infiltracije. B.

tako da mali izra{taj mo`e dosti}i razli~ite veli~ine. Ali. Tumor je pokriven ko`om normalne boje koja je pokretna. . orbiti. koja se vidi u `drelu. Palpatorno tumor je okrugle ili lobulusne forme.U parotidnoj `lezdi. Maligna alteracija se javlja u 3-15% bolesnika sa ovim tumorom. Za razliku od povr{nog. spolja{njim genitalijama. bezbolan. .5%. kao i istovremena pojava pleomorfnog adenoma u vi{e pljuva~nih `lezda. a bazom vezan za `lezdani parenhim. jednjaku i spolja{njem uvu. . ko`i ekstremiteta. lako pokretan prema povr{ini.se ne preporu~uje. formiraju}i tumorsku masu zna~ajne veli~ine.paraliza facijalisa. ispred ili ispod aurikule u donjem polu `lezde. dugi niz godina.pokazuje izdu`enje i lu~no savijanje salivarnih kanala oko tumora. U sublingvalnoj je najre|e. pleomorfni adenom dubokog re`nja parotide. blizu gornjeg pola tonzile.25% negativna. Funkcija facijalisa kod benignog pleomorfnog adenoma je o~uvana. Benigni pleomorfni adenom u toku rasta potiskuje `lezdano tkivo. Scintigrafija . tumor se obi~no lokalizuje u povr{nom re`nju. . jer postoji mogu}nost rasejavanja tumorskih }elija i mogu}a povreda n. mo`e se na}i i u piramidi. Prognoza pleomorfnog adenoma zavisi od histolo{kog sastava i pravovremene primene adekvatnog hirur{kog le~enja. nervne i krvne sudove. Multifokalna pojava u jednoj `lezdi. Biopsija . Pleomorfni adenom se obi~no javlja kao solitarni tumor jedne parotidne `lezde. facijalisa Extirpatio glandulae . naj~e{}e bez ikakvih smetnji i bolova. U submandibularnoj pljuva~noj `lezdi pleomorfni adenom se javlja u oko 8% ovih tumore u odnosu na druge lokalizacije. tako da ostavlja otisak na povr{ini tumora. ekstraosalno. elasti~no ~vrste konzistencije. je retka. Preostala lokalizacija tumora je u palatinalnim malim pljuva~nim `lezdama. veli~ine 3-8 cm. TOK Tumor raste sporo. Obi~no se posle dugotrajne mirne faze i laganog razvoja. na zadnjem polu.metastaza na vratu ili plu}ima. Postoji utisak kao da u ruci sa ra{irenim i blago savijenim prstima postoji jabuka. nerv znatno dislociran i zategnut.nagli i brzi rast. pojave znaci maligne alteracije i to: . svega 0. gladak. nasuprot ~injenici da je pri prisustvu velikog tumora.bol. EHO vrata i CT.EX tempore! 98 .fiksacija i infiltracija. (vezivanje ve}e koli~ine izotopa) Citodijagnostika .Tehnecium 99 m pertechnetat. Mogu}i su i defekti u punjenju kontrastom. raste prema lateralnom zidu `drela. koji • • • • • su neizmenjeni i dislocirani od strane tumora. koji se {iri u lice i vrat. Rtg plu}a. DIJAGNOZA • Anamneza • Klini~ki pregled • Sijalografija .

Tumor acinusnih }elija Ranije smatran benignim adenomom. b. Adenolymphoma .Whartin tumor . `lezde bronha. Adenocarcinoma. a. Adenocarcinoma. inicijalno sa klini~kim i histolo{kim znacima maligniteta. Klini~ko pona{anje je ili na izgled benigno ili izrazito maligno.Karcinom u pleomorfnom adenomu. . c. Nediferentovani karcinom. i nije inkapsuliran.se skoro uvek pojavljuje u donjem polu povr{nog re`nja parotidne `lezde. Predilekciono mesto je submukoza palatuma. uglavnom mu{karaca. a kod parotidne = subtotalna ili totalna parotidektomija uz ~uvanje facijalnog `ivca.Cylindroma. delimi~no inkapsuliran. Mogu}a je njegova bilateralna i multifokalna pojava.sekundarno maligni . mogu}a paraliza li~nog `ivca. KARCINOMI Po poreklu mogu biti: . Epidermoidni karcinom.TH: hirur{ka ekstirpacija tumora sa `lezdom kod manjih.poreklom od benignih tumora u kojima je nastupila maligna alteracija.Cylindroma. Uglavnom vodi poreklo od distalnih delova salivarnih kanala i to od terminalnih tubusa. interlobusnih i interlobulusnih. Sporo raste. `drelu.od elemenata parenhima pljuva~nih `lezda. Mukoepidermoidni tumor To je naj~e{}i maligni tumor parotidne `lezde. Monomorfni adenomi Karakteri{e ih pravilnost njihovih }elijskih struktura. ali je potvr|eno njegovo dvostruko pona{anje. b. METASTATSKI KARCINOMI . grlu. 99 . MALIGNI TUMORI B. Adenoidno cisti~ni karcinom . d. Fiksira ko`u. Tumor tako|e sporo raste. TH: hirur{ka.poreklom malignih tumora lica i usne {upljine. tako da zahvata okolne tkivne strukture i mo`e dosti}i veli~inu i preko 10 C. Maligni miksni tumor .primarno maligni . Tako|e u nosu. benigno i maligno. b. a. cm. Adenoidni cisti~ni karcinom . Tako|e i od ekskrecijskih proksimalnih delova duktusa. ***** a.

paraparotidnih i submandibularnih limfnih nodusa. Terapija hirurgija. II NEEPITELNI TUMORI Hemangiom. T3 4-6 cm. meko elasti~ne konzistencije.Karcinom u pleomorfnom adenomu. III NEKLASIFIKOVANI TUMORI Poreklo embrionalno ili heterotopi~nog tkiva.tubulusni ili duktogeni . infiltrativni rast. temporalne i frontalne regije. uva. T1 do 2 cm. U zavisnosti od histolo{kog sastava dele se u tri grupe: . Manifestuje se progresivnim bilateralnim uve}anjem parotidne `lezde u `ena izme|u 45 i 60 godina `ivota. vrlo maligan. Benigna limfoepitelna lezija. limfangiom. daju}i istu sliku kao i kod primarno malignih tumora pljuva~nih `lezda. visokog stepena maligniteta. ve} TH: radikalna hirurgija. vrata. mo`e se u~initi samo na osnovu pojedinih simptoma karakteristi~nih za ovo oboljenje. Uve}ane pljuva~ne `lezde su bezbolne. T2 2-4 cm. neurofibrom. Metastatski karcinomi u pljuva~noj `lezdi Retki. Nediferentovani karcinom Redak. Karcinom u njemu nastaje malignom transformacijom jedne epitelne komponente. lipom. e. Maligni miksni tumor . sekundarno zahvataju i `lezdani parenhim. d.nediferentovani solidni ili trabekularni Klini~ki tok je vrlo progresivan.od lokalizacije. zavisna ne od veli~ine. Istovremeno mo`e postojati i uve}anje lakrimalnih `lezda. f. Oni su rezultat zahvatanja parotidnih. Mikulitz i Sy Sjögren. Palpatorno pra`njenje tumora. palatuma. Jasna granica izme|u benigne limfoepitelne lezije. sa udaljenim metastazama u plu}ima. Dakle. invazija limfnih i krvnih sudova. U~estalost je oko 15%! Nastaje posle duge mirne faze rasta tumora. T4 preko 6 cm. Paraliza li~nog `ivca veoma rano. sa kompletnim zahvatanjem parenhima `lezde. u periodu od 7-10 godina postojanja benignog tumora.papilarni . jer metastaze u limfne glandule neposredne blizine pljuva~nih `lezda. Poreklom su od malignoma skalpa. Epidermoidni karcinom Nastaje metaplazijom epitela salivarnih kanala. c. Naj~e{}e planocelularni karcinom i maligni melanom. po potrebi hemiresekcija mandibule. 100 . lica. M. IV TUMORIMA SLI^NE PROMENE a. pleomorfni adenom je prakti~no semimaligan tumor. zra~enje i hemioterapija.

Shah. Oncocytosis Pojavljuje se kao posledica starenja. and complications for each of these procedures are discussed. morbidity. 1984. nepoznate etiologije.Zato je Goldwin predlo`io naziv benigna limfoepitelna lezija za uve}anje pljuva~nih `lezda bez drugih sistemskih promena i imunolo{kih stanja karakteristi~nih za Sjögrenov sindrom. pojedine }elije ili grupe }elija u razli~itim salivarnim `lezdama podle`u promenama. Ronald H. and 101 . Larry Shemen. • gastric pull up with pharyngogastrostomy for defects exceeding 70% of the circumference of the pharynx. • gastric pull up for all pharyngoesophageal defects where the lower margin of resection is below the tracheostome.zra~enje. cirozom jetre. hroni~nim alkoholizmom. Elliot W. neinflamatorne i nemaligne prirode. Mo`e da zahvati istovremeno vi{e `lezda i simetri~no. malnutricijom. hirur{ka. One zamenjuju duktogene ili acinusne epitelne }elije u toku procesa starenja. Otol. Strong Ann. c. insuficijencijom ovarijuma i tiroideje. A dramatic change in the techniques of immediate pharyngeal reconstruction in the last 10 years is largely due to the availability of myocutaneous flaps. mada infekcija ili duktogena opstrukcija mogu biti podsticaj za onkocitnu hiperplaziju. and pectoralis myocutaneous flap. TH: konzervativna . free microvascular bowel transfer. Ove }elije su nazvane oncocistama. Sialosis To je oboljenje pljuva~nih `lezda koje se manifestuje rekurentnim bilateralnim otokom pljuva~nih `lezda. The optimal reconstructive methods for partial and total pharyngeal reconstruction are as follows: • primary closure for defects not exceeding one third of the circumference of the pharynx. 93:318. effectiveness. zahvataju}i deo ili ceo `lezdani parenhim. gastric pull up. Dakle. Laryngol. primenom lekova. Rhinol. ** * SELECTING VARIANTS IN PHARYNGEAL RECONSTRUCTION Jatin P. b. Spiro. • pectoralis myocutaneous flap repair for pharyngeal defects with loss of up to 70% of the circumference of the pharynx. starenjem. microvascular techniques. Udru`ena je sa drugim sistemskim oboljenjima. postaju}i ve}e sa eozinofilnom granulisanom citoplazmom. The methods of reconstruction used were deltopectoral flap. and the increasing popularity of the "gastric pull up" operation. The indications. The experience of the Head and Neck Service of Memorial Sloan-Kettering Cancer Center in repair of the pharynx following pharyngeal resection between 1974 and 1983 is reviewed and the changing trends in the philosophy of pharyngeal reconstruction are highlighted.

ali i vrlo opasna zbog tzv.Ote`ano disanje kroz nos . . ekstrakcija stranog tela nosa. a delom na u{}u larinksa!). digitalno (kod voluminoznih!). bolus smrti. P. ili usled povrede farinksa. oblika i karakteristi~ne lokalizacije (delom na u{}u jednjaka.u le`e}em polo`aju. kada je epifarinks najni`i deo `drela! Strana tela mezofarinksa su posledica gutanja . posebno kod osoba kod kojih funkcija mekog nepca poreme}ena.Sekrecija iz nosa . * ** bolus smrt. usled veli~ine. * ** POVREDE @DRELA 102 . tonzilarni apsces. Naj~e{}i uzrok za nastajanje stranih tela u epifarinksu je povra}anje. . direktoskopija. valekuli i sl.Povi{ena telesna temperatura. klasje trave ili dla~ica od ~etkice u nep~anom luku.transpalatinalnim pristupom C. .Postoji bol pri gutanju sa pokretanjem glave u antalgi~ni polo`aj. Strana tela hipofarinksa.Rinolalia clausa Dg: zadnja rinoskopija. bazi jezika. Retke komplikacije: flegmona baze jezika.• reversed pectoralis myocutaneous flap with split thickness skin graft on the muscle for secondary closure of the pharyngostome. obi~no dospevaju gutanjem i to nepa`njom pri jelu iznenada. adenoidektomija sa prelomom instrumenta. indirektoskopija. Javlja se: .RTG epifarinksa. dolazi do gu{enja.Slabiji sluh . Bolesnik ose}a i ta~no lokalizuje mesto najintenzivnijeg bola pri gutanju.Krvavljenje iz nosa . usled povrede zidova hipofarinksa.Emfizem vrata. Wilson . problem dijagnostikovanja se ogleda u tome {to je strano telo tanko. TH: ekstrakcija. netransparentno metalno strano telo . parafaringealna flegmona.Bol pri gutanju i T . TH: pa`ljiva ekstrakcija stranog tela da ne do|e do aspiracije .riblja kost u tonzili. sa zaba~enom glavom nazad. Mogu biti: neorganska. cijanoze i gubitka svesti - TH: lokalna epimukozna anestezija i refleksna ekspulzija. bez sjaja ili skrivene lokalizacije. organska i `iva. usled poreme}aja u inervaciji muskulature hipofarinksa i mogu biti banalna (kru{kasti sinus). Ipak. Kod voluminoznih stranih tela. indirektno ili direktoskopija. STRANA TELA FARINKSA Strana tela epifarinksa se vi|aju kod bolesnika sa: neurolo{kim oboljenjima i besvesnim stanjem.

5. o{tra sila. Simptomatologija zavisi od vrste oru`ja. a manje spontano prolaze uz antibiotike i lokalnu higijenu.direktne. TH: Ve}e laceracije mekog nepca primarno i definitivno suturirati zbog funkcije nepca. dejstvom mehani~ke sile dejstvom hemijskih sredstava dejstvom toplote dejstvom jonizuju}eg zra~enja jatrogene povrede 1. subkutani emfizem vrata (hipofarinks). 3.PODELE . Naj~e{}e usled pada na predmet koji deca dr`e u ustima. morsum. eventualna traheotomija i visoke doze antibiotika. U klini~koj slici nalazimo: krvavljenje. SAT zbog opasnosti od tetanusa.haemathoma mucosae oropharyngis . sclopetarium. samoubila~ke) . arcusa palatoglossusa i palatopharyngeusa). concvasa-tum) sa prekidom kontinuiteta. indirektne ETIOLOGIJA 1. TH: hirur{ka obrada rane. ubila~ke. lacerocontusum.rana . pravca dejstva sile i o{te}enja vitalnih organa.vulnus (scissum. POVREDE USLED DEJSTVA MEHANI^KE SILE 1. bol pri gutanju (oro i hipofarinks). sonda za prehranu. Dolazi do: . ote`ano disanje (epifarinks). usled povrede vitalnih struktura . Penetrantne povrede su obi~no posledica povrede hipofarinksa udru`ene sa povredom vrata.udru`ene .ki~menog stuba i medule i neurovaskularnih elemenata letalne.samostalne . sutura po slojevima.mirnodopske (zadesne. 103 .epifarinksa. uklanjanje stranih tela.laceratio mucosae oropharyngis (palatuma. Naj~e{}e su nastale ubodom no`a (ubila~ko ili samoubila~ko klanje) i uglavnom su. 4.ratne . orofarinksa i hipofarinksa . tupa i 2. 2. .

stradaju. fibrinskih naslaga. hipofize (kongenitalne malformacije hipofize). JATROGENE POVREDE Epifarinks 1. dakle do lokalnih promena na strukturama. TH: Kao kod korozija jednjaka. palpacija epifarinksa . TH: . OPEKOTINE USLED DEJSTVA TOPLOTE Dejstvo vrelog jela. Jod-glycerin za podra`ivanje `lezda na lu~enje. POVREDE JONIZUJU]IM ZRA^ENJEM To su povrede su posledica primene zra~ne terapije malignih tumora vrata. plikova. 3. o`iljne stenoze koje kompromituju gutanje i disanje. antimikotici. te{ke. Dovode do hiperemije.sluznice. 3. disfagijom. Klini~ki se manifestuju bolom. ote`anim disanjem usled spazma larinksa nadra`ajem ili edema sluznice hipofarinksa i donjih respiratornih puteva. antibiotici.2.anti{ok terapija (analgetika. baza ili bojnih otrova.sluznice. edemom i ponekad fibrinskim naslagama.sluznice. Akutni epitelitis sluzoko`e orofarinksa posle zra~enja malignih tumora se karakteri{e crvenilom sluznice. Dolazi do jakih smetnji sa gutanjem i suvo}a `drela usled smanjene salivacije degenerativno izmenjenih pljuva~nih `lezda. toplog vazduha. Kod samoubica su te`e nego kod onih koji zadesno Postoji: {ok. OPEKOTINE USLED DEJSTVA HEMIJSKIH SREDSTAVA Ova povreda je udru`ena sa opekotinama jednjaka i disajnih puteva usled dejstva kiselina. te~nosti) . bol pri gutanju. Ponekad ote`ano disanje usled zahvatanja sluznice larinksa. gasova. adenoidektomija . kortikosteroidi. Klini~ki su va`ne one koje su posledica uzimanje otrova zadesno ili u cilju samoubistva. kortikosteroidi kod edema. edem ari predela. hiperemija farinksa.visoko kalori~na ishrana i sonda za prehranu . zadnja tamponada nosa . Hroni~ne smetnje su mikoti~ne infekcije. hipersalivacija. ki~menog pr{ljena.visoke doze antibiotika . te~nosti. farinksa.te~nosti i elektroliti 4. pregrejane pare. fibrinske naslage. 5.kasne.obezbediti disanje . napitaka. 2. 104 . One mogu biti akutne i hroni~ne. TH: prekid zra~enja za izvesno vreme. kolateralnog edema. torusa tubariusa. Prognoza zavisi od te`ine i udru`enosti povrede donjih respiratornih puteva i jednjaka . Korozija ko`e lica ili usne. larinksa. maksile i sl. rastvori.

Zamena anestetika (kokain umesto novokaina.hipostezije. medijastinitis. athezije. alkohol umesto novokaina i sl. XI kranijalnog nerva i Sy.neuralgije 105 . ekstrakcija stranog tela . 2.dekubitusi u{}a jednjaka i stenoze.hiperstezije . naj~e{}e kao posledica o{te}enja nerva usled: neuritisa ili povrede vrata. ** * POREME]AJI INERVACIJE FARINKSA Farinks je inervisan od IX. tonzilektomija . Endoskopske intervencije .flegmone vrata. tumori. X.o{te}enje ili oboljenje produ`ene mo`dine .bulbarna oboljenja i bulbopontina oboljenja (akutna. Ovi poreme}aji mogu nastati kao posledica organskih ili funkcionalnih poreme- Organski poreme}aji mogu nastati kao posledica: . intoksikacije. 3.perforacije. ekstrakcija stranog tela . progresivna i pseudobulbarna paraliza. anestezije (mala ili potpuno odsutna osetljivost sa opasno{}u od ugu{enja zapadanjem hrane ili pneumonije). SENZITIVNI (poreme}aji senzibiliteta) }aja. dugotrajno no{enje sonde .perforacije sluznice . smetnje govora i ishrane. aneurizme i krvavljenje) Funkcionalni poreme}aji su naj~e{}e posledica histeri~ne reakcije.sluznice. 2. Hipofarinks 1.krvavljenje. ***** Poreme}aji senzibiliteta farinksa se javljaju kao: .LMS i ezofagoskopija . senzitivni (poreme}aji senzibiliteta) i b. incizija peritonzilarnog apscesa .sluznice. amputacije. .Orofarinks 1.parastezije .). Poreme}aji inervacije farinksa mogu biti: a. akutna i hroni~na zapaljenja. motorni A. ali i histeri~ne reakcije.

Hirur{ka .gnojni meningitis.nn.vitamin B1 i antineuralgika . a prekid napada kokainiziranjem baze jezika i nep~anih lukova .paraliza i . posle tonzilektomije . malignomi (epifarinks i glomus jugulare srednjeg uva). tumora . n.) Neuralgia nervi glossopharyngici Retko oboljenje koje se karakteri{e paroksizmalnim sevaju}im bolovima u predelu tonzile i baze jezika.Simptomatska . toksi~ni neuritis . XI .gr~eva Motorni poreme}aji farinksa se javljaju u vidu: Po uzroku o{te}enja dele se na centralna i periferna.(nastaju usled iritacije nerva. usled preterane preosetljivosti dolazi do lakog nagona za povra}anjem pri pregledu.PCU.usled iritacije nerva! . laryngeusa superiora ispod sluznice dna piriformnog sinusa. naj~e{}e usled: zapaljenja. aneurizma karotide.funkcionalne neuralgije (psihogene) usled kancerofobije DIJAGNOZA ANAMNEZA . X. MOTORNI POREME]AJI . neprijatnih senzacija u `drelu ili bolova. tumora i sl. govorimo o: . IX. promene u predelu vrata . povreda.druge neuralgije (n.trauma.organskim neuralgijama (tumor tonzile i baze jezika. zapaljenja (foramen jugulare . Jacobsoni. a. hematoma. provokacija napada gutanjem ili pokretima glave.o postoje}em oboljenju! SIMPTOMATOLOGIJA . koji iradiraju prema srednjem uvu i oku. Etiolo{ki. psihogene n.Karakteristi~ni paroksizmalni bolovi. Nekad je samo izra`ena u vidu neuralgije n. Po ekstenzivnosti promene su jednostrane i obostrane. Centralni poreme}aji 106 .resekcija `ivca intra ili ekstrakranijalno B. Periferni poreme}aji se.otogeni flebitis i tromboza sigmoidnog sinusa usled hroni~nog zapaljenja srednjeg uva) c. V. promene u lobanjskoj jami .difteri~ni toksin ima izrazit afinitet za neuromuskularne sinap- b.Kauzalna . IX) TERAPIJA . lueti~ni pahimeningitis.Hipersalivacija DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA .

javljaju se bronhopulmonalne komplikacije.jedra motornih `ivaca (nn. lokalna o{te}enja mo`danog stabla . Avellis (X .javlja se govor karakteristi~an za rascepe nepca. cerebelli posterior. VI i petrozitis) (delimi~ni paraliti~ni sindrom petrosfenoidalnog predela . IX inervira gustatorne papile baze jezika) i poreme}ajem funkcije larinksa i motiliteta jezika. ali i ~vrste hrane. IX.descendentnih (motornih) puteva .bulbarna i bulbopontina oboljenja KLINI^KA SLIKA Dolazi do poreme}aja motiliteta nepca. ono se povla~i na zdravu stranu i prati ga uvula.uglavnom te~ne. farinksa i jezika i usled toga do: . XII) . XI. bolesnici nisu u stanju da gutaju zbog zapadanja hrane u larinks. koja pri gutanju dospeva u epifarinks i nos. `vakanje. ovo visi nepomi~no. .sindrom spolja{njeg zida kavernoznog sinusa (III-IV) 3. a svaki poku{aj gutanja pra}en je jakim nadra`ajnim ka{ljem. krvavljenja.tumor prodire kroz foramen lacerum i ledira V i VI `ivac i dovodi do: neuralgija trigeminusa i konvergentnog strabizma) 2. gutanje. Bolesnik nije u stanju da zvi`di ili da naduva obraz.javlja se kompleksna klini~ka slika usled intimnih odnosa: . b. DIJAGNOZA Kod jednostranih paraliza nepca. kod te{kih poreme}aja gutanja. pri poku{aju kretanja nepca.nemogu}nost funkcije nepca da odvaja mezo od epifarinksa. usled obostrane paralize i farinksa. X. posebno kad su u pitanju te~nosti.bulbarni sindrom . tumori (primarni i sekundarni). neuralgije obraza i poreme}aj `vakanja).Kod centralnih o{te}enja .potpuna oftalmoplegija.homolateralna oduzetost mekog nepca i larinksa sa kontralateralnom hemiplegijom i hemianestezijom). usled prodiranja hrane u larinks i traheobronhijalno stablo.automatski centri za: disanje. 4. degenerativni procesi u jedrima `ivaca. vazduh ide na nos. Poreme}aji motorne inervacije nepca i farinksa mogu biti udru`eni sa poreme}ajima senzibiliteta delimi~nim gubljenjem ose}aja ukusa (n.poreme}aji gutanja .refleksni centri: ka{alj. povra}anje . Foix . rad srca i znojenje Etiolo{ki postoji: a. generalizovana oboljenja nervnog sistema . Kod obostranih paraliza nepca.rhinolalia clausa . tako da vazdu{na struja pri govoru nekontrolisano prolazi kroz nos .tromboza krvnih sudova a.ascendentnih (senzitivnih) puteva . Pseudo Gradenigov trijas (V. dolazi do nastajanja kombinovanih povreda ili 1. karakteristi~nih sindroma: 107 . Usled ranije nagla{enih bliskih odnosa jedara kranijalnih nerava i njihovog topografsko anatomskog puta. Jacodov trijas (petrosfenoidalni sindrom II-VI) (potpuni paraliti~ni sindrom petrosfenoidalnog predela .

Palijativne mere stiskanjem nosnica za vreme akta gutanja. trapeziusa. SCM. TERAPIJA . 7. Hughlings Jackson (X. XI i XII + Sy) 10. Spazmi farinksa i nepca Pored paraliti~nih poreme}aja farinksa i nepca vi|amo i pojave nehoti~nih gr~eva muskulature ove regije . a jezik pri pla`enju skre}e na bolesnu stranu). kao i kontralateralna hemipareza). 6. X i XI .gloso-velo-faringo-laringealna hemiplegija i paraliza inervacije n. Klini~ki: smetnje gutanja. Schmidt (X. paraliza i atrofija jezika sa iste strane).istostrana paraliza mekog nepca. farinksa i larinksa uz anesteziju farinksa i larinksa.hipersalivacija i podra`aj na ka{alj (X). Potrebno je stalno aspiriranje pljuva~ke iz orofarinksa radi spre~avanja smetnji i komplikacija od strane disajnih puteva. te{ko}e pri gutanju . Tapia (X. smanjen senzibilitet farinksa i larinksa (X) uvula pomerena ka zdravoj strani. U slu~ajevima te{kih smetnji pri gutanju neophodno je kroz nos uvesti sondu za ishranu. XI i XII . besnilo.tetanus. SCM i m.5.IX. paraliza m. u vidu napada toni~nih spazama KLINI^KA SLIKA vodi do paralize mi{i}a farinksa (tumor. 8. X. • • Organsko . SCM i m. larinksa. lues) i Poreklo spazama farinksa i nepca mo`e biti: Organski spazmi 108 . preporu~uju se izvesne ve`be nepca). promuklost i poreme}aj ukusa.Sicard (sindrom zadnjeg dela jugularnog foramena i posteriornog kondilarnog foramena .histeri~ne reakcije i neuroze. promuklost zbog nepokretnosti jedne glasnice. Kada se bolesnici oporave od osnovne bolesti i paralize pokazuju pobolj{anje.istostrana paraliza mekog nepca. delimi~an gubitak ose}aja ukusa (IX). trapeziusa (XI). Vernet (sindrom prednjeg dela jugularnog foramena . XII) DIFERENCIJALNA DIJAGNOZA Lokalna fiksacija nepca zapaljive ili o`iljne prirode. uz anesteziju farinksa i larinksa. m. XII . trapeziusa.Kauzalna . accessoriusa. X. Garcin (unilateralna paraliza svih kranijalnih nerava I-XII) 11. Spazmi mogu biti po karakteru toni~ni i kloni~ni. a po obimu lokalizovani i op{ti.IX. XI. XI .IX. 9. Collet . Obi~no ovi poreme}aji ne tra`e poseban (pri paralizi nepca koja ~ini smetnje pri gutanju bolesnik se mo`e pomo}i izolovan tretman.velofaringolaringealna hemiplegija i paraliza m. Uz simptome prednjeg foramena jugulare postoji i paraliza muskulature jezika na strani lezije. spasti~ne diplegije u prvoj iritativnoj fazi oboljenja koje doFunkcionalno . Villaret (sindrom posteroparotidnog prostora .spazmi.

Nystagmus palati mollis Gutanje hrane je ote`ano. jezik crven.Usnice crvene. se neurotizuje.Gingivitis i lividan otok sa tendencijom krvavljenja. Suvo}a i pe~enje! NEDOSTATAK VITAMINA B . sedativa i psihoterapija kod funkcionalnih smetnji. Klini~ki se obi~no manifestuju kao "globus hystericus".keratinizacija sluzoko`e usne {upljine i `drela Kloni~ne ritmi~ne gr~eve farinksa. mestimi~no deepitelizovan i bolan. usled toga naglo propadaju. kod sredove~nih `ena poput ose}aja stranog tela u `drelu u visini tiroidne hrskavice larinksa. Ritmi~ni pokreti mekog nepca mogu biti polagani. ** * OBOLJENJA PLJUVA^NIH @LEZDA 109 . Kod organskih spazama farinksa. ** * NEDOSTATAK VITAMINA A . postoji opasnost od bronhopulmonalnih komplikacija. bolne i ispucale posebno na uglovima usana.hemeralopija i xerophtalmia . Pregled je ote`an zbog pojave spazma. neki autori nazivaju - {umom. NEDOSTATAK VITAMINA C . koji su ranije do`ivljavali usled prodora hrane u larinks. a u farinksu zahvataju pojedine grupe mi{i}a. bolesnici odbijaju hranu pla{e}i se ugu{enja ili spazmoti~nog ka{lja. ispucao. lues. Kloni~ni spazmi zahvataju obi~no meko nepce. pacijent "nistagmusom nepca". ali su poznati slu~ajevi koji su imali frekvenciju i preko 100 trzaja u minuti. ~esto dolazi do aerofagije i gastri~nih smetnji.Toni~ni gr~evi onemogu}avaju gutanje po{to zahvataju faringealnu muskulaturu. vi|a kod nekih afekcija CNS-a (tumor. encefalitis). Ovi pokreti su pra}eni karakteristi~nim TERAPIJA Otkriti osnovno oboljenje. Funkcionalni spazmi Oni se javljaju u vidu toni~nih gr~eva farinksa u napadima. koji se. naj~e{}e mekog nepca. iako nepoznatog uzroka. Zbog jakog spazma mogu}a je i dispneja.

bez sistemskog autoimunog oboljenja . Hirurgija. hipoplazija.stagnacija salive (kod neurohumoralnih stanja) . Etiolo{ki faktori koji poma`u njihovom formiranju su: .suvo}a usta . intermitentni otoci parotidnih `lezda * . Kasnije i drugi simptomi kserostomija i suvo}a o~iju. B. MIKULITZ Karakteri{e se: Simetri~no uve}anje lakrimalnih i salivarnih `lezda.pharyngitis sicca .). trombocitopenija. Henrik Sjögren (1933.metaboli~ki mehanizmi koji omogu}avaju precipitaciju salivarnih soli u matriks u prisustvu infekcije Naj~e{}e su u submandibularnoj `lezdi.prisutan organski i drugi matriks u koji se talo`e soli . M.hroni~ni poliartritis . 7%. Tek. akcesorna pljuva~na `lezda. Thc 99 m je te`ina u direktnoj vezi sa stepenom kserostomije. odnosno scintigramu.laryngitis sicca . H. ~ija • scintigrafija: obolele pljuva~ne `lezde ne koncentri{u radioaktivni izotop. za dijagnozu je potrebno bar dva! Smanjena sekrecija lakrimalnih i salivarnih `lezda. kao kod hladnog ~vora.sicca complex Dijagnoza: • anamneza. SIALOLITHIASIS To je formiranje kalcifikovanih konkremenata u izvodnim kanalima i parenhimu velikih a retko u malim pljuva~nim `lezdama. a najre|e u sublingvalnoj. Histolo{ki nalaz: limfocitna infiltracija `lezde. pertechnetat. Johan von Mikulitz (1892). • ekstirpacija i histologija: u salivarnim i lakrimalnim `lezdama nalazi se limfocitna proliferacija koja zamenjuje glandularno tkivo.URO\ENE ANOMALIJE agenezija. Oskudna simptomatologija i benigni hroni~ni tok u `ena.xerostomia. Gougerot (1925.reumatoidni artritis * * trijas potpunog Sy Sjögren.rhinitis sicca . antimalari~ni lekovi. kortikosteroidi. • laboratorija: anemija. Sni`eni celokupni prote- ini. D. klini~ke slike i kompleksa simptoma. C. • sijalografija: mikro(makro)sijaloektazije.83%. usled fiziolo{kih i anatomskih podobnosti. i otkriva od simptoma su{enje nosa i larinksa. vitamin A. su{enje o~iju i keratokonjunktivitis sicca u `ena * . {to je na skeneru.) objavljuje obja{njenja svog istra`ivanja i zaklju~ke: . povremeni pad funkcije tiroideje. zatim parotidnoj. 110 . Rauch .sistemske promene . shvata oboljenje kao manifestaciju sistemskih promena. eozinofilija. hiperplazija sublingvalnih `lezda.smanjenje lakrimalne funkcije. leukopenija. predstavljeno kao zona smanjene ili jedva vidljive radioaktivnosti. 10%. TH: hormoni. cisti~na pro{irenja i destruktivne promene.

Mehanizam nastanka je slede}i: posle povrede dolazi do opstrukcije ekskrecijskih kanala. inflamatornog edema i deskvamacije epitela sa fibrinom. Pokrivene su istanjenom sluznicom. sa otklanjanjem `lezde u celini.kongenitalne (udru`ene sa sa drugim anomalijama) . pa se ponove na novi nadra`aj. On se mo`e formirati u salivarnim kanalima. Ciste malih submukoznih pljuva~nih `lezda su ~e{}e i nalaze se u sluznici prelaza rumenog dela prema sluznici unutra{nje povr{ine donje usne. U jednoj `lezdi mogu postojati i vi{e kalkulusa. koji se razvla~i u nitima. Ona nastaje usled mikrotraume (o{tre ivice zuba za vreme izmene denticije u male dece. RTG submandibularne `lezde i nagrizni snimak toka Whartonovog kanala.piogene infekcije sa apscediranjem i spontanim pra`njenjem preko lica) i . glatke povr{ine i odgovaraju intraduktalnoj konfiguraciji.simptomatske (posledica oboljenja .Nhunovim `lezdama. Rekonstrukcija kanala re`njevima sluznice sa obraza. ve}i dovode do nepotpune ili potpuna opstrukcija. Sialolitektomija kada je kalkulus u izvodnom kanalu. koji odgovaraju dovodnim kanalima.Klini~ka slika zavisi od polo`aja kalkulusa. boje }ilibara ili slame.kongenitalne i . ekstra i intraglandularno. Intraglandularni zahtevaju kompletnu ekstirpaciju `lezde. TH: je u akutnoj fazi antibiotska i simptomatska.traumatske (jatrogene i druge povrede) TH: hirur{ka. Ukoliko je opstrukcija potpunija. palpacija. U `lezdama jezika su u Blandin . dovodi do retencione ciste. re|e zgusnutim sekretom. mogu biti bilateralni. pokretanjem se uklje{te na mestima prevoja ili na izlaznom otvoru papile. CISTE PLJUVA^NIH @LEZDA . TH: hirur{ko. U `lezdi su okruglasti.RANULA (izgled nalik na transparentni `ablji trbuh) To je retenciona cista sublingvalne pljuva~ne `lezde ili submukoznih akcesornih pljuva~nih `lezda poda usne duplje. Neposredno pre i za vreme jela. Simptomi su: mali prolaze asimptomatski pa mogu i da ispadnu na papili. ekstirpacijom `lezde ili pak plastikom kapsule. povr{ina hrapava sa malim izdancima. Dijagnoza: anamneza i klini~ka slika. Duktogene fistule.ste~ene (traumatsko odvajanje delova parenhima od izvodnog kanala u kome dolazi do retencije sekreta. veli~ine do 1 cm. SUBLINGVALNA CISTA . o{tre ivice karioznih zuba koji maceri{u sluzoko`u usta. Posle 2-3 ~asa popuste. ako poti~u od prese~enog Stenonovog kanala. opstrukcija ili obliteracija usled traume ili infekcije. 111 . sa bistrim ili mutnim sadr`ajem. Sekret se nakuplja i nastaje retenciona cista. odnosno stenoze. posebno predeo izvodnih kanala sublingvalne pljuva~ne `lezde odraslih) + blaga infekcija. SALIVARNE FISTULE One mogu biti: . nastaju salivarne kolike i otok `lezda je izrazit. kolike i otok `lezde su ve}i i izra`eniji. mogu se ekscizijom i direktnom anastomozom krajeva re{iti. Oblika su cilindra.

visoki stepen maligniteta (adenocisti~ni karcinom. enukleacija. Ranula je ispunjena sekretom . a sakus se formira od fibroznog tkiva. kada pri traumi dolazi do prodiranja sekreta u okolno tkivo. GRUPA 2 Eksploracija limfnih ~vorova oko parotide. sivo beli~aste boje. gust. Obi~no su sa jedne strane. Povr{ne su izme|u korpusa mandibule i korena jezika. histologija . 7.mukoznim sadr`ajem. kroz muskulaturu poda usne duplje. meka tkiva. 2. stadijum bolesti. VII (perineuralna invazija. .niski stepen maligniteta (karcinom acinusnih }elija. lokalizacija (bolja prognoza parotisa) i lokalna pro{irenost: ko`a. VII T1 i T2 niskog stepena maligniteta. Samo + grani~ni preparati/limfni nodusi .Cisti~na tvorevina koja nastaje dilatacijom kanala i spajanjem pojedinih acinusa. a iznad milohioidnog mi{i}a. GRUPA 1 n. one se prezentuju kao tumor vrata. radioterapijska i hemioterapijska senzitivnost. 8. Postoji i ekstravazacijska cista. 6. su duboke ranule. Dakle. maligni miksni tumor) 5. 4. * ** FAKTORI KOJI UTI^U NA PRE@IVLJAVANJE KOD PAROTIDNIH TUMORA 1.starih. Smetnje su minimalne . PRINCIPI TERAPIJE MALIGNIH SALIVARNIH TUMORA Na osnovu histolo{kog tipa i klini~kog stadijuma. tako da ova ima epitelni pokriva~. Incidenca lokalnih i udaljenih metastaza. bol (gora prognoza od asimptomatskih). boje }ilabara. kost (nemogu}nost radikalne resekcije). adenokarcinom. tako da je formirana dilataciona cista oblo`ena kuboidnim epitelom.smetnja u elevaciji jezika pri jelu i govoru. incidenca recidiva. paraliza n. a u hroni~no nastalih . 3. planocelularni karcinom. nediferentovani karcinom i mukoepidermoidni karcinom visokog stepena maligniteta. zamu}en. ekstirpacija ciste sa sublingvalnom ili akcesornom pljuva~nom `lezdom i ekstraoralna ekstirpacija duboko polo`enih cista. Salivarne ciste poda usta mogu biti: povr{ne ili duboke. intraoralna marsupijalizacija. mukoepidermodini karcinom niskog stepena maligniteta) .postoperativno zra~enje 112 . regionalne i udaljene metastaze ~e{}e). u submandibularni ili submentalni prostor. Kod akutno nastalih sekret je bistar. Parotida: povr{na (parcijalna = povr{ni re`anj)/totalna parotidektomija sa ~uvanjem Sublingvalna: Resekcija submandibularnog trougla. TH: hirur{ka.stepen maligniteta (biolo{ka agresivnost). a delimi~no prelaze na suprotnu stranu. Ciste koje prodiru u dubinu.

Ako narastu u ve}oj koli~ini dodiruju zadnji zid farinksa i izazivaju povra}anje.ote~en. ubod) ili {irenjem infekcije iz okoline (pljuva~na `lezda). Izdu`ene papile obojene su sme|e ili crno. c) GLOSSITIS PHLEGMONOSA . lingualisa i n. Postoperativno zra~enje. Postoji: . mastoidnog vrha. usled dejstva bakterija. Resekcijom vrata samo za za N+. Resekcijom vrata samo za za N+. Sublingvalna: Najradikalniji zahvat za bolest. recidivni tumori. mi{i}a. a ako dodiruju meko ili tvrdo nepce stvaraju parastezije u `drelu grebanje ili golicanje. TH: Uklanjanje uzroka . usled prodora infekcije u dublje slojeve 113 .T1 i T2 visokog stepena maligniteta. nikotina ili lekova. uve}an jezik glatke sluznice sa otiscima zuba. T3N0. Sublingvalna: Radikalna disekcija vrata sa `rtvovanjem n. sa imidijentnom rekonstrukcijom. koji se pogor{ava pri gutanju ili govoru i na poja~anu salivaciju.CRNI DLAKAVI JEZIK) Oboljenje nastaje posle lokalne upotrebe antibiotika i oksidiraju}ih antiseptika i upore|uje se sa keratozom farinksa. `rtvovanje n. VII. NESPECIFI^NA ZAPALJENJA JEZIKA a) LINGUA NIGRA (BLACK HAIRY TONGUE . Postoperativno zra~enje. Filiformne papile rastu i gusto se raspore|uju po povr{ini jezika u vidu ostrva. Parotida: totalna parotidektomija. Sublingvalna: {iroka ekscizija submandibularnog trougla sa ~uvanjem nerva dok nije zahva}en.ekstrakcija zuba i blago ispiranje antisepti~nim sredstvima. mandibule. ravnih edematoznih ivica dno prekriveno fibrinom i sa reaktivnim zapaljenjem okoline. Postoperativno zra~enje. pri jelu ujedom jezika ili u besvesnom stanju. Povreda nastaje usled karioznih zuba. TH: "Pranje jezika" rastvorom NaHCO3 ili H2O2.N+. Parotida: radikalna parotidektomija sa `rtvovanjem n. XII T4 - GRUPA 3 GRUPA 4 Parotida: Radikalna parotidektomija sa resekcijom ko`e. Postoperativno zra~enje. b) GLOSSITIS SUPERFICIALIS To je lokalno zapaljenje jezika usled povrede. Resekcijom vrata samo za za N+. VII i imidijentnom rekonstrukcijom. Na mestu povrede dolazi do plitkog ulkusa.ABSCESSUS LINGUAE To je flegmonozno nespecifi~no zapaljenje veziva i mi{i}a jezika usled povrede (ujed. Bolesnik se `ali na bol u jeziku. OBOLJENJA JEZIKA 1.

sekundarna Primarna tuberkuloza jezika . IX dolazi do atrofije jezika. Na jeziku nalazimo ulkus koji je neravnih ivica.sijaloreja (usled zapaljenjskih promena na `anog gutanja) .cervikalna adenopatija . PETERSON-BROWN-KELLY Kao po~etni simptom perniciozne anemije (manjak B12). 2. a krater je pokriven nekroti~nim masama. Kasnije je cela povr{ina jezika glatke i sjajne ru`i~aste boje. Ovde infekcija nastaje preko ispljuvka ili gnojem okolnih `ari{ta. usled degenerativnih promena u podru~ju n.tipi~na slika ulcusa duruma sa submentalnom adenopatijom.WILSON = SY.to je retko oboljenje. evakuacija gnoja. 114 . Dolazi do jakih bolova u jeziku i pe~enja jezika. SPECIFI^NA ZAPALJENJA JEZIKA a) TUBERCULOSIS LINGUAE Tuberkuloza jezika mo`e biti: . PLUMMER . Sekundarna tuberkuloza jezika je ~e{}a i javlja se u vidu ulcerozne ili infiltrativne jednostrane forme (hladni apsces) u te{kih ftizi~ara u fazi kaheksije.tercijarni Primarni lues jezika. je redak. ima male ovalne povr{ine glatke sluznice svetlo crvene boje.ote`ano gutanje i govor usled otoka jezika TH: antibiotici. Na gornjoj strani i na spoljnjim ivicama. pa pro|u nedijagnostikovane.sekundarni . TH: vitamin B12. u slu~aju apscesa incizija i ka{asta ishrana ili gutanjem (sa pokretanjem koje je pljuva~nim `lezdama i posledica otei T. koje se javlja u obliku ulcerozne forme. ali i hematogeno. Dolazi do bola i disfagi~nih tegoba. sedativi. ~ije je dno pokriveno izra`enim papilama.primarna i .bol u jeziku koji se pogor{ava govorom ograni~eno) . te~na i d) GLOSSITIS HUNTERI SY. Ove promene pokazuju tendenciju brzog ozdravljenja. TH: Tuberkulostatici b) LUES JEZIKA Lues jezika mo`e biti: . ili pak idu pod klini~kom slikom hroni~nog submandibularnog limfadenitisa. a ako do|e do afekcije lokalizovan je na vrhu jezika . Dolazi do pojave tuberkuloznih infiltrata koji egzulceriraju ili stvaranja apscesa u dubini i kasnije pra`njenja sa razmek{anjem i kazeoznim masama. analgetika.primarni ..

LIPOM. a baze jezika na epiglotis i dalje). dakle oni sa kojima se bolesnik ra|a. MIOM. ima tendenciju spontanog gubljenja. Ove promene su pra}ene sa egzantemom i difuznom limfadenopatijom.bar do 7. CAVE! (Ispitati scintigramom eventualno prisustvo aberantne.lingua lobata syphilitica. hroni~na iritacija i lueti~ne promene. Osnovni simptomi su: 115 . godine. koje su nekad slivene i daju sliku lingua geographica. TUMORI JEZIKA 1.plaques muqueses. MALIGNI TUMORI JEZIKA a. Ova vrsta tumora se mo`e javiti na jeziku u obliku malih angiomatoznih tumorskih formacija ili u obliku velikih kavernoznih tumora koji potpuno deformi{u izgled jezika.Sekundarni lues se javlja u vidu enantema . Klini~ki se manifestuju u vidu plavi~astih submukoznih izra{taja koji sporo rastu. TUMOR MIKSTUS. podeli koja je zasnovana ne samo na karakteristikama razvoja oboljenja i terapijskim mogu}nostima ve} i na prognozi (Ca prednje dve tre}ine {iri se na dno usne duplje. Tercijarni lues se karakteri{e gumoznim infiltratima i to: povr{nim. Mogu biti prisutni na celoj povr{ini. koji ulceri{u i daju o`iljke na povr{ini jezika i duboki. Naj~e{}i oblik je planocellularni karcinom. PAPILLOMA b. KARCINOM JEZIKA To je maligni epitelni tumor koji se ~e{}e sre}e u mu{karaca. ali su naj~e{}e na vrhu. TH: konzervativna i hirur{ka (veliki). ali jedino funkcionalne tiroideje). HAEMANGIOMA ET LYMPHANGIOMA LINGUAE Mogu biti: angiektati~ni ili kavernozni. BENIGNI TUMORI JEZIKA a. Sve promene su bezbolne! TH: Antilueti~na. d. Klini~ki. FIBROMA c. Uro|eni angiomi. pa bez nu`de ne `uriti sa terapijom . DERMOIDNE CISTE 2. koji obi~no o`iljno zarastaju i daju velike deformitete na jeziku . a retko bazocelularni karcinom. kongenitalni ili ste~eni. mo`e da se govori o karcinomu prednje dve tre}ine i karcinomu baze jezika. Predisponiraju}i faktori za nastanak karcinoma su: leukoplakija.

Ograni~ena pokretljivost jezika usled infiltracije mi{i}a jezika ili okoline . b.Pojava infiltrata sa ulkusom na mestu leukoplakije.Hemoptizije . koji se pogor{ava pri gutanju ili govoru. SARKOM JEZIKA . vegetativnog izra{taja sa {irokom bazom na jeziku . .Hipersalivacija .. higijena. tvrd infiltrat.Foetor ex ore. ulceracija neravnih infiltrisanih ivica sa nekroti~nim dnom koje krvari. 116 .retko. zra~enje i citostatici.Cervikalna adenopatija (submentalno. . duboki limfni ~vorovi vrata) TH: hirur{ka. na bazi.Bol.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful