BIBLIOTEKA »EROTIKON«

Urednik MILAN KOMNENIC

MIŠEL

FUKO

ISTORIJA SEKSUALNOSTI
Staranje o seibi

PROSVETA • BEOGRAD

Naslov
MICHEL

originala
FOUCAULT

L'HISTOIRE DE LA 3

SEXUALITÉ

© Ed. Gallimard, 1976.

S francuskog preveo BRANKO JELie

PRVO

POGLAVLJE

SANJATI ČULNA UŽIVANJA
X. ARTEMIDOROV METOD 2. ANALIZA 3. SANJA I CIN

.

ali se u njegovom tekstu daju uočiti neke uglavnom prihvaćene sheme vrednovanja. Sto se pak njih tiče.Najpre ću analizovati jedan prilično neobičan spis. taj tekst razlikuje se po tome što sadrži koliko-toliko sistematičan pregled raznih mogućnih oblika polnih činova. Ona svedoči o jednom kontinuitetu. otkriva da je u tim vremenima postojao u pomenutom području način mišljenja koji je bio uobičajen. pisac većinom ne izriče neposredno i sasvim jasno moralne sudove. moglo biti neobičnog i delimično novog u filozofskom ili medicinskom razmišljanju o čulnim uživanjima i ponašanju u polnom životu. 7 . Samim tim ona će nam omogućiti da ocenimo koliko je. Od svih ostalih do danas sačuvanih tekstova iz tog vremena koji su posvećeni pitanjima polnog života. U pitanju je delo sa praktičnom namenom. može se ustanoviti da su one veoma slične opštim načelima koja su još u klasičnoj eposi povezivala sve elemente moralnog doživljaja polnih činova u neraskidivu celinu. Artemidorova knjiga predstavlja. delo napisano zato da bi bilo korišćeno u svakidašnjem životu. u tom istom dobu. delo koje nam omogućava da se snađemo u toj oblasti. prema tome. govoreći o ovima. a ne spis u kome pisac izlaže svoja razmišljanja ili propisuje neka moralna pravila.

2. i sam navodi neke rečenice iz nekoliko delà (od kojih su se neka bila mnogo ranije pojavila) korišćenih u njegovo vreme: iz delà Nikostrata iz Efesa1. II.1. izvesnom Kasiju Maksimu — a možda i Maksimu iz Tira. 2. 64. Panijasida iz Halikarnasa2. Tumačenje snova. i dvadeset dve knjige Artemona iz Mileta8. II. i to u celosti. 35. I Ibid. str. IV. 67. Festižjer napisao za svoj prevod Artemidorovog delà. i danju i noću bavio jedino tumačenjem snova 10 «. Behr. 23. « Ibid. I. I.. ARTEMIDOROV METOD Od mnogobrojnih u starom veku napisanih dcla o tumačenju snova do danas je sačuvano. I. jedino Artemidorovo delo Tumačenje snova. 44. Feba iz Antiohije 4 . 2. I. I. 66. Ibid. • Ibid.. Artemidor. I. 9. 181 i dalje. 24. Ibid. Dionisija iz Heliopolja 5 i prirodnjaka Aleksandra iz Minde 6 . 10 Artemidor Tumačenje snova. G6. 79.. II.. 31. 9. IV. i C. na pet knjiga Demetrija iz Falerona.. Apolodora iz Telmesa3. IV. II. a isto tako poziva se i na tri knjige iz rasprave o tumačenju snova Gemina iz Tira. 8 Ibid.. 66. I. on s pohvalom pominje Aristandra iz Telmesa7. ili njegovom ocu 9 koji ga je podsticao da »ne pusti da mu znanje padne u zaborav« — Artemidor tvrdi da se »neprestano. II Upor. str. 9. u toj vrsti predstavljanja delà prilično uobičajena tvrdnja? Možda jeste. koji je pisao u II veku nove ere. zaključak. -2.. 48. 6 Ibid. Da li je ovde u pitanju emfatična. 1 a 3 8 . Obraćajući se onome kome posvećuje svoje delo. Artemidor nije prikupio u svome delu najArtemidor. II. U svakom slučaju. Uvod koji je A. I. Aelius Aristides and the Sacred Tales. IV.. 2. II. II. A.

Pošto se barem na neke među slikama viđenim u snu gledalo kao na simbole stvarnosti ili poruke u vezi sa budućnošću. dok nesreća koju je čovek očekivao pre nego što ga je zadesila može. upozorenja. a ponekad i naređenja. Pustolovine Leukipe i Klajtofonta. čak i onda kada on pretpostavlja da se slêd budućih događaja nikako ne može izrneniti. zahvaljujući postepenom navikavanju na nju. nego i u svakidašnjim okolnostima.čuvenije primere u snovima datih predskazanja koja su se obistinila. lakše da se podnese 11 . kako bi na to mogao da se pripremi: »Zevs«. isto tako smatralo se da je dobro da i sami umeju da tumače simbole. Ipak. čak i onda kada čoveku bogovi u snu samo predskazuju neki događaj. kaže Ahilej Tatije u svome delu Pustolovine Leukipe i Klajtofonta. ali ne zato da bi oni zahvaljujući tome izbegli nesreću — jer niko ne može biti jači od Usuda — nego zato da bi lakše podnosili patnju što će je ona izazvati. a ništa mu pri tom ne naređuju. Ako su ljudi smatrali neophodnim da se obraćaju bezbrojnim stručnjacima za slike viđene u snu. jer se smatralo da ljudima bogovi u snu daju save te. Postoje bezbrojna svedočanstva o važnosti pridavanoj analizi snova kao životnoj praksi koja je neophodna ne samo u najznačajnijim prilikama. »često uživa u tome da ljudima u snu otkriva budućnost. Tumačenje snova predstavljalo je veoma staru narodnu tradiciju. i potpuno ga zaokupi. Jer ono što se dogodi u isti mah najedanput i neočekivano pomuti čoveku duh svojom iznenadnošću i surovošću. odgonetanje njihovog značenja imalo je veliku važnost: čovek koji je razumno živeo gotovo nikako nije mogao izbeći taj zadatak. 3. i to u dva smisla: ono je trebalo da bude priručnik koji se može koristiti u svakidašnjem životu. nego je uradio nešto sasvim drugo — poduhvatio se da napiše delo o metodu. 9 . a isto tako i u teorijskom pogledu značajna rasprava o valjanosti postupaka primenjivanih pri tumačenju snova. dobro je da unapred zna šta mora da se d o godi.« Kasnije će Sinesije izraziti potpuno tra11 Ahil Tatije. a isto tako i naviku odomaćenu u krugovima obrazovanih ljudi. Čitalac ne srne da izgubi iz vida da je analiza snova bila sastavni deo raznih tehnika življenja. I.

on predočava privlačnu perspektivu da će. Artemidor. kako. bogati i siromašni. posveta. On je isto tako želeo da pomogne svima onima koji bi. Simptomationo je Artemidorovo poređenje tumačenja snova sa postupkom koji žreci primenjuju pri gatanju: i oni »znaju na šta se odnosi svaki od znakova koje redom posmatraju«.. »ako ovo delo bude držao na svom stolu« i sačuvao ga za sebe. to jest kako treba da postupi da bi jedan san razložio na njegove sastavne delove i ustanovio njegov dijagnostički smisao. treba gledati kao na kakvog »vazda spremnog proroka. građani bez zvanja i magistrati.dicionalno mišljenje o snu kada bude podsetio na to da naši snovi predstavljaju proroka koji »obitava zajedno s nama«. nego na tehniku koja omogućava ispravno tumačenje njihovog značenja. s tim što u tom tumačenju niko ne uživa nikakve povlastice »na osnovu svog pola ili svojih godina. Za njega je bilo bitno to da svome čitaocu podrobno ukaže na jednu tehniku. tumačenje snova predstavlja svrhu Artemidorove rasprave. 15—16. svi mi. Stručnjacima za analizu snova i onima koji su živeli od tumačenja snova. svoga bogatstva ili zanimanja12«. »muškarci i deca. Prema tome. O snovima. U tom duhu Artemidor je napisao delo Tumačenje snova. IV. 12 13 10 . svome sinu. II i III. treba da postupi i da bi san kao celinu protumačio polazeći od tih sastavnih delo va i da bi pri odgonetanju smisla svakog od njih vodio računa o toj celini.pored toga. »postati tumač snova koji će nadmašiti sve druge tumače14«. savetnika neumornog i ćutljivog«. ratujemo. Artemidor je želeo da ponudi instrument za rad. pa ipak. razočarani poSinesije. zaključak. prema tome. stanovnici gradova i seljaci. kaže on. koji nas prati »dok putujemo. »oni stvari objašnjavaju isto toliko na osnovu celine koliko i na osnovu svakog njenog delà13«. ta rasprava namenjena je nekolikim kategorijama čitalaca. kome je posvetio Četvrtu i Petu knjigu ovog delà. . svi mi treba da se trudimo da tumačimo svoje snove. obavljamo javne dužnosti. " Ibid. I. radimo težačke poslove i upuštamo se u trgovačke poduhvate«. na san. ne na proročanska u snovima viđena čudesa. mladi i stari. zanatlije i besednici«. Gotovo u celosti usredsređena. Tumačenje snova. ma ko da smo.

. Ali Artemidor je imao na umu i one najobičnije čitaoce kojima je potrebno da budu upućeni u osnovne elemente veštine tumačenja snova16. poseduje izvesna dobra i. kao pomagalo koje se može koristiti iz dana u dan i prema okolnostima koje se javljaju u životu: on je držao do toga da u svoje analize unese »onaj isti raspored i onaj isti redosled koji su svojstveni zbivanjima u samom životu«.. II. došavši mu do uzglavlja. Ibid. To da Artemidorovo delo predstavlja »priručnik za svakidašnji život«. koji ga je obodrio i.. II. za razliku od mnogih drugih tekstova te vrste. nego je to »obična« osoba: većinom je muškarac (ženski snovi naznačeni su kao slični. gotovo mu »naložio da napiše ovu knjigu17«. bez obzira na to što on u jednoj tradicionalnoj formulaciji pominje Apolona iz Dalde. koji je godinama slušao poruke boga što mu je slao snove u toku svih neverovatnih preokreta do kojih je dolazilo u njegovoj bolesti. zaključak. Ibid. i bezbrojnih lečenja koja je preduzimao. ima porodicu. ima 16 18 17 18 Ibid. boga poštovanog u njegovom zavičaju. veoma često. hteo je da prikaže svoju knjigu kao priručnik za svakidašnji život. došli u iskušenje da odustanu od te tako dragocene delatnosti: on smatra da će njegova knjiga predstavljati spasonosan lek — therapeia sôtëriodês — za lečenje od takvih zabluda15. kao mogućne varijante u kojima se zbog subjektovog pola preinačava smisao sna). postaje veoma uočljivo kada ga uporedimo sa Sveštenim besedama Ajlija Aristida. Artemidor se postarao da istakne razliku između svog rada i rada tumacâ snova poput Gemina iz Tira. 11 .grešnim metodima koje su možda isprobali. lb id.. Možemo da napomenemo da u svojoj raspravi Artemidor nije ostavio gotovo nimalo mesta za ono religijsko čudesno. Uostalom. njegovo delo nije vezano za lečenje pomoću verskih obreda. posveta. U svakom slučaju. III. 44. strepnjom prožetog bolešljivog čoveka.18 Tipski snevač kome se Artemidor obraća nije nespokojni bogomoljac zaokupljen naređenjima da tim odozgo koja stižu od bogova. zaključak. Demetrija iz Falerona i Artemona iz Mileta koji su zabeležili neke recepte i neke vrste lečenja što im ih je Sarapis milostivo otkrio.

a više služeći se jednim promišljenim postupkom ispitivanja i pretresanjem metoda primenjivanog u tom tumačenju. uspeh iu sopstvenim poduhvatima. i u Aziji i Italiji. Tu je. varalicama i lakrdijašima — godinama opštio strpljivo slušajući i u Grčkoj. »Sto se mene tiče. Pored vlastitog zdravlja. Artemidor se ponosi — kako to kaže u posveti Kasiju Maksimu.neko zanimanje — bavi se trgovinom ili ćhvži zanatsku radnju — a često i sluge i robove (ali Artemidor uzima u obzir i slučaj kada snevač nema ni jedne ni druge). nego sam uz to sa gatarima s trgova — iako su na veoma lošem glasu ti ljudi koje svet što se pravi ozbiljan i mršti naziva pmbisvetima. a zatim ponavlja u svom delu — širinom ankete koju je obavio da bi prikupio podatke o tumačenju snova. On ne želi da prenebregne ranije napisana delà o tom pitanju. u onome što je već rečeno o predmetu koji ga zanima. glavne su mu brige život i smrt osoba iz njegove najbliže okoline. nego se postarao da ih pročita. u gradovima 1 na saborima pored svetilistâ. upuštajući se u tu svrhu u silna traganja. Valjanost tumačenja snova Artemidor nastoji da dokaže manje izlažući samo postignute rezultate. koliko iskustvo u svoj njegovoj širini i raznolikosti. i na 12 . da razuveri skeptike koji gotovo nikako ne veruju u valjanost svih tih oblika gatanja pomoću kojih tumači snova pokušavaju da odgonetnu značenje znakova koji predskazuju budućnost. ali to nije učinio zato da bi ih prepisao. U Artemidorovom tekstu otkrivamo način življenja i vrstu preokupacija koji su bili svojstveni običnim ljudima. On je držao do toga da to iskustvo potraži ne u delima nekoliko čuvenih pisaca. njegovu pažnju privlači ne toliko priznati piščev ugled. kao što se to često činilo. lično obogaćivanje ili osiromašavanje. ženidba i udaja njegove dece i javne dužnosti koje bi po mogućstvu obavljao. Ali ovo delo ima i teorijsku svrhu koju Artemidor opisuje u posveti Kasiju: on želi da pokaže neodrživost tvrdnji protivnika tumačenja snova. On nije samo sravnio bezbrojna delà. nego onde gde ono nastaje. ne samo da nema knjige 0 tumačenju snova koju nisam pribavio. bila u pitanju klijentela osrednjeg imovnog stanja. nego je i strpljivo obišao radnje tumača snova i predskazivača budućnosti u sredozemnim gradovima-raskrsnicama. ukratko.

Ibid. posveta. sravnjujući ih sa sopstvenom praksom i podvrgavajući ih logičkom razmatranju i dokazivanju njihove valjanosti: prema tome.. da je Artemidor' bio isključivo praktičar koji je tumačio jedino snove koje je svakog dana imao da odgoneta. White) ističe nekoliko tragova uticaja empirističkih i skeptičarskih učenja na Artemidora. H. M. iz ranijih izvora preuzetoj dokumentaciji. Kessels) tvrdi u svome radu »Ancient Systems of Dream Classification«. u njemu pre nalazimo obaveštenja o načinima uobičajenog ocenjivanja raznih oblika tog ponašanja i o stavovima prema njima koje je u to vreme prihvatala većina ljudi. Dž. zaključak. 1969. istraživači u oblasti nauke o prirodi i prirodnim pojavama ili medicine21. a pored toga u njemu nailazimo i na dosta jasna upućivanja na neke u tom razdoblju aktuelne probleme i rasprave. 21 U uvodu koji je napisao za engleski provod Artemidovog delà.. nego želi da to proveri pomoću »iskustva« (peira) koje za njega predstavlja »normu« i »potvrdu« za sve ono što kaže20.najnaseljenijim ostrvima priču o starim sanjama i njihovim ostvarivanjima. Ne može biti ni govora o tome da u takvom dokumentu nastojimo da otkrijemo formulacije jednog strogog morala ili nove zahteve u oblasti seksualnog ponašanja. Značajnu odliku Artemidorovog teksta predstavlja to što je u njemu izloženo razmišljanje o datom predmetu koje počiva na ogromnoj. 18 20 13 . Kesel (A. M. ali ona se tiču postupaka odgonetanja značenja određenih sanja i metoda koIbid. Vajt (R. Ovo je značilo da će on proveriti obaveštenja na koja se poziva. R. reći da u tom tekstu nema filozofskog razmišljanja. pod manje-više neposrednim uticajem skeptičarske misli. pojmove historia i peira i oblike kontrolisanja i »proveravanja« kojima su se u tom vremenu služili. Artemidor ne želi da bilo šta od svega onoga što je na taj način saznao saopšti svojim čitaocima u neizmenjenom obliku. jer nije bilo drugog načina da se čovek dobro uputi u ovu disciplinu19. niti zato što »prosto pretpostavlja da stvari tako stoje«. začelo. on u svome delu ništa neće reći »tek tako«. J. upoređujući ih s onim što je saznao iz nekih drugih izvora.« Međutim. Nasuprot njemu. Mnemosuné. A. U tome prepoznajemo ipostupke prikupljanja obaveštenja. Ne možemo. H.

jim su one analizovane, a ne vrednosnih sudova o raznim oblicima seksualnog ponašanja i njihove moralne sadržine. Građa koju pisac tumači, prizori iz sanjâ koje on analizuje kao predskazanja i, naposletku, situacije i događaji koje ti prizori predskazuju, deo su jednog običnog i tradicionalnog pejzaža. Prema tome, iz ovog Artemidorovog teksta možemo nastojati da izvučemo razna obaveštenja o jednoj dosta rasprostranjenoj i, bez sumnje, u dosta davnoj prošlosti ukorenjenoj moralnoj tradiciji, ali pri tom valja da imamo na umu da ako taj tekst obiluje pojedinostima, i ako je u njemu, u vezi sa snovima, dat pregled raznih mogućnih polnih činova i odnosa, on ipak nikako ne predstavlja raspravu o moralu, čiji bi glavni cilj predstavljalo izricanje sudova o tim činovima i odnosima. Samo posredno, prateći odgonetanje značenja snova, možemo otkriti sudove izrečene o prizorima i činovima koji su u njima predstavljeni. Artemidor ne izlaže izričito načela jednog morala, nego njih možemo uočiti jedino prateći sâm tok analize, to jest tumačeći tumačenja, a to zahteva da se malo zadržimo na postupcima odgonetanja značenja snova kojima se Artemidor služi, da bismo potom mogli da proniknemo u moral koji je skriven iza analiza snova o polnom opštenju. 1. Artemidor razlikuje dva oblika noćnih priviđenja. On najpre govori o snovima koje označava rečju enupnia; oni izražavaju trenutne subjektove afekcije, one koje »prate ono što se u duši zbiva«: ako je zaljubljen, on priželjkuje prisustvo voljene žene, sanja da je ona pokraj njega; ako pre spavanja nije jeo, oseća potrebu za jelom i sanja da upravo u tom trenutku jede, ili, pak, »onaj koji se prejeo sanja da povraća ili da se guši22«; onaj koji se boji svojih neprijatelja sanja da ga oni opkoljavaju. Ovaj oblik sna ima jednostavnu dijagnostičku vrednost: ona se ustanovljuje u sadašnjosti (iz datog trenutka u snu proteže se na trenutak u kome se sanja); on predočava usnulom subjektu njegovo vlastito stanje, izražava nedostatak ili suvišak nečega kada je u pitanju telo, a strah ili želju kada je posredi duša.
31

Artemidor, Tumačenje

snova, I, 1.

14

Drugi oblik noćnih priviđenja predstavljaju sanje — oneiroi. Artemidor lako otkriva njihovu prirodu i njihovu funkciju u trima »etimologijama« te reći koje nudi čitaocu. Oneiros je ono što to on eirei, to jest ono što izražava biće; ono izražava nešto što već postoji u neraskidivom vremenskom sledu zbivanja i što će se u bližoj ili daljoj budućnosti ispoljiti kao neki događaj. Ono je isto tako i nešto što utiče na dušu i nadražuje je — oreinei; sanja čini dušu drugačijom, preobražava je i oblikuje; ona je dovodi u neka raspoloženja i izaziva u njoj neke porive koji odgovaraju onome što joj je pokazano. I najzad, u reči oneiros Artemidor prepoznaje ime Ira, onog prosjaka iz Itake, koji je nosio poruke koje bi mu Itačani poverili23. Prema tome, enu-pnion i oneiros su u svemu oprečni oblici noćnih priviđenja: prvi govori o jedinki, a drugi o događajima u svetu; jedan potiče iz raznih telesnih ili duševnih stanja, dok drugi dočarava događaje koji se još nisu zbili; jedan predočava delovanje mehanizma suviška i nedostatka u području prohteva i odbojnosti, dok onaj drugi daje znak duši i u isti mah je preobražava. S jedne strane, za želju vezani snovi izražavaju stvarnost duše u njenom sadašnjem stanju; s druge strane, pak, za biće vezane sainje izražavaju predstojeći događaj u području sveta. Novom podelom Artemidor uvodi u svaku od ove dve kategorije »noćnih priviđenja« drugi oblik razlikovanja: on razlikuje ono što se ukazuje kao nešto jasno, prozirno, pa stoga ne zahteva da bude odgonetnuto i protumačeno, i ono što se ispoljava samo u figurativnom obliku i u slikama koje onim što neposredno predstavljaju kazuju nešto drugo. U snovima o nekom stanju želju može otkriti lako prepoznatljivo prisustvo njenog predmeta (muškarac, na primer, vidi u snu ženu za kojom čezne); ali ona se može ispoljiti isto tako i u nekoj drugoj slici koja manje-više iz daleka podseća na dotični predmet. Slična razlika postoji i u sanjama o nekom događaju: tako, na primer, neke od njih neposredno označavaju, pokazujući njega samog, budući vid nečega što već postoji: snevač sanja kako tone brod na kome će malo kasnije potonuti, ili, pak, vidi kako ga ranjava oružje koje će ga sutradan
23

Ibid., I, 1. Vidi Odiseja, XVIII, 7.

15

raniti: tako izgledaju takozvane »teorematske« sanje. Ali u nekim drugim slučajevima između u snu viđene slike i da tog događaja postoji posredan odnos: slika broda koji se razbija o podvodnu stenu može predskazivati ne brodolom, pa čak ni neku nesreću, nego, robu koji je to sanjao, njegovo skorašnje oslobođenje; to su »alegorijske« sanje. E sad, razmak koji postoji između ta dva razlikovanja postavlja pred tumača snova problem praktične prirode. Uzmimo, na primer, neko dato priviđenje koje se nekom čoveku javlja u snu: kako tumač može da utvrdi da li ima posla sa snom o nekom stanju ili sa sanjom o nekom događaju? Kako da odredi da li dotična slika neposredno predskazuje ono što pokazuje, ili pak valja da pretpostavi da je ona izraz nečega drugog? Opisujući ovu teškoću na prvim stranicama Četvrte knjige, Artemidor naglašava da je najvažnije da se stručnjak za snove zapita kakav je čovek onaj čiji san tumači. Sasvim je izvesno, objašnjava on, da snove o nekom stanju ne mogu usni ti vrle osobe, jer su znale da obuzdaju svoje iracionalne porive, pa prema tome i svoje strasti, to jest svoju želju ili svoj strah; one znaju i da održavaju svoje telo u ravnoteži između oskudice i suviška; stoga ne osećaju nikakve poremećaje, pa, prema tome, ne sanjaju ni one »snove« (enupnia) koje uvek treba shvatiti kao ispoljavanje afekata. Uostalom, u razmišljanjima moralista veoma je često gledište da dokaz da neki čovek više nije poročan predstavlja to što on više ne sanja snove koji izražavaju nevoljne duševne i telesne prohteve ili porive. »Snovi usnulog čoveka«, rekao je Seneka, »burni su isto toliko koliko je bio buran i njegov protekli dan24.« Pozivajući se na Zenonovo mišljenje, Plutarh je podsećao na to da nko neko više ne sanja da uživa u nekim nečasnim činovima onda to predstavlja dokaz da je ta osoba postala moralnija, i pri tom je pominjao one osobe koje, dok su budne, imaju dovoljno moralne snage da suzbijaju svoje strasti i pružaju im otpor, ali noću, »pošto potpuno prestanu da vode računa o mišljenjima ljudi iz svoje sredine i o zakonima«, ne
24

Seneka, Pisma Lukiliju, 56, 6.

16

osećaju više nikakav stid: tada se u njima budi njihova skrivena nemoralnost i raskalašnost25. U svakom slučaju, Artemidor smatra da snovi o nekom stanju mogu da se ukažu u dva oblika: kod većine ljudi želja ili odvratnost ispoljavaju se u snovima neposredno i ne skrivajući se, dok se kod onih koji znaju da tumače svoje sopstvene snove one ispoljavaju samo u obliku raznih znakova, zato što im njihova duša »podvaljuje na lukaviji način«. Tako će, na primer, čovek koji nema iskustva u tumačenju snova sanjati ženu za kojom žudi ili toliko priželjkivanu smrt svog gospodara. Oprezna ili prepredena duša čoveka vičnog tumačenju snova odbiće u neku ruku da mu pokaže stanje obuzetosti jednom željom u kome se nalazi; ona će pribeći lukavstvu pa će on zato, umesto da prosto-naprosto sanja ženu za kojom žudi, videti sliku nečega što je označava, to jest videće »konja, ogledalo, brod, more, ženku neke zveri, deo ženske odeće«. Artemidor navodi reči onog slikara iz Korinta, čija je duša bez sumnje bila vična tumačenju snova, koji kaže da je u snu video kako se ruši krov na njegovoj kući, a njemu samom biva odrubljena glava; u tim slikama mogao se videti znak koji predskazuje neki događaj; međutim, tu je bio u pitanju san vezan za stanje obuzetosti jednom željom: taj je čovek priželjkivao smrt svog gospodara — koji je, kako to Artemidor usput primećuje, još živ26. Kako se, kada su u pitanju sanje, mogu razlučiti one prozirne i »teorematske« od onih koje pomoću neke alegorije predskazuju jedan drugi događaj, a ne ono što pokazuju? Ako se, kaže Artemidor, ostave po strani neobične slike koje, prirodno, zahtevaju da budu protumačene, one slike koje jasno predskazuju neki događaj odmah se pretvaraju u neki stvaran događaj; teorematska sanja počinje onim što predskazuje, ne ostavljajući tumačenju ni neki mogućan oslonac, ni neophodan vremenski razmak. Prema tome, alegorijske sanje lako se prepoznaju po tome što nisu praćene neposrednim ostvarivanjem njihove sadržine: tada ih treba brzo zabeležiti da bi se potom protumačile. Dodajmo još i to da se vrlim osobama — koje ne
** Plutarh, Kako se oseća ko je svoje osobine unapredio u vrlini, 12. u Artemidor, Tumačenje snova, IV, predgovor.

17

sanjaju snove, nego samo sanje — u snu najčešće javljaju samo jasna priviđenja koja su svojstvena teorematskim sanjama. Artemidor nije morao da objašnjava u svojoj knjizi tu povlasticu, zato što j e tada bilo prihvatano staro verovanje da se vrlim osobama bogovi otvoreno obraćaju. Setimo se onoga što Platon kaže u Državi: »Pošto je čovek smirio ta dva delà svoje duše (onaj u kome prebiva požuda, i onaj koji je ispunjen gnevom), a prenuo treći njezin deo u kome mudrost počiva, i naposletku se predao počinku — eto u takvom stanju, ti to znašr duša najbolje doseže do istine27.« A u romanu Haritona iz Afrodisije, u času kada će Kalirojinim nedaćama najzad doći kraj i kada će njeni dugotrajni napori da sačuva svoju čednost biti nagrađeni, ta devojka usniva »teorematsku« sanju koja nagoveštava kraj romana i predstavlja u isti mah predskazanje i obećanje boginje koja je štiti: »Ona vide sebe kako u Sirakuzi, ostavši i dalje devica, ulazi u Afroditin hram, a zatim, vraćajući se iz njega u svoj dom, primećuje Hajreja i, posle toga, na dara venčanja, gleda čitav grad okićen vencima i sebe samu kako, praćena roditeljima, ide do kuće svoga verenika28.« Odnose koje je Artemidor uspostavio između raznih vrsta snova, načina na koji se u njima nešto
snovi vezani za neko stanje neposredno označavanje označavanje pomoću raznih znakova sanje o nekim događajima

Teorematske Najčešće

Alegorijske

Vrle osobe Vične tumačenju snova

nikada Najčešće

Obične osobe Nevične tumaNajčešće čenju snova

Najčešće

" Platon, Država, IX, 572 a-ib. 28 Hariton iz Afrodisije, Hajreja i Kaliroja, V, 5.

18

neke narodne izreke ili neke mitološke teme (medved označava ženu zbog Artemidine pratilje Kaliste iz Arkadije). 112. poçto omogućava snevaču da pripremljen dočeka događaj koji se neće zbiti u neposrednoj budućnosti.. 49 i 65. nego se.-2. a ne ono što ona prikazuje. U tim slučajevima tumačenje je mogućno. Upor. 65. 29 80 31 32 Artemidor.označava i subjektovih načina bivstvovanja možemo prikazati pomoću sledeće tabele : Poslednja rubrika u ovoj tabeli. onakvih kakve ih sanjaju obične osobe. Ibid.. tada je tumačenje korisno. ženidba i smrt mogu jedna drugu označavati u snu. pošto se nâ obe gleda kao na jedan telos. u tom slučaju ženidba predskazuje smrt. na primer. II. to znači da će mu se u telu nagomilati štetne materije). Ibid. cit. ona predskazuje neku nesreću). s* 19 . Festižjera. 12. II. Ibid. bel. Najpre je u pitanju sličnost prirode slike koja se javlja u datoj sanji i prirode elemenata budućnosti koje ona predskazuje. 2. u njemu jednom slikom označava nešto drugo. II. istovetnost reći (ovan znači »zapovest« zbog igre recima krios/kreïônf . kada neko sanja blato. U sanjama korišćena alegorija tumači se otkrivanjem sličnosti. sličnost običaja (»kada neki bolesnik sanja da se oženio devicom. op. pošto priviđenje koje se javlja u pomenutim sanjama nije prozirno. jer svi svečani obredi koji se obavljaju tom prilikom obavljaju se i na pogrebu«)32. A. postojanje nekog verovanja. to jest rubrika alegorijskih sanja o nekim događajima. kraj ili cilj života31. 25. on za njega predstavlja predznak pobede. Artemidor nekoliko puta ponavlja da veština tumačenja snova počiva na pravilu sličnosti : tumač snova »dovodi u vezu slično sa sličnim29«. dok kada neko sanja buru. određuje područje primene tumačenja snova. Artemidor koristi nekoliko načina: ustanovljava kvalitativnu istovetnost (kada neko sanja da se ne oseća dobro.. Da bi tu sličnost otkrio.. Tu sličnost Artemidor uspostavlja na dva plana. to će moći da bude predznak budućeg »lošeg stanja« njegovog zdravlja ili imetka. isto tako i pripadnost istoj kategoriji u životu: tako. naprotiv. simboličnu srodnost (kada atleta sanja lava. str. II.

tumač " Ibid. Prema tome. Nasuprot tome. i ona ima najveću važnost utoliko što je zadatak tumačenja snova da odredi da li su događaji koji će se zbiti povoljni ili nepovoljni. to samo po sebi predstavlja nešto dobro). običajima. 2. ta slika znači da će snevač dospeti u zatvor)34.. neki rob sanja da se bori u ratu. srećno i nesrećno. povoljno i kobno. kako stoje stvari sa rečju koja ga označava (da li je označen rečju koja sama po sebi predstavlja dobar znak)? »Opšte načelo glasi da sve u snu viđene slike koje su u skladu s onim što je prirodno. Ali kako da se odredi ta vrednost? Artemidor predlaže šest merila. jer vojnik ne može biti rob. Prema tome.po vrednosti. ili sa zakonom. I. neke druge sanje imaju nepovoljnu sadržinu.« Artemidor. ili datom tehnikom. da li je u skladu sa zakonom i običajima? Da li je u skladu sa onim što se na grčkom označava rečju technê. Neke sanje sa »povoljnom sadržinom« mogu predstavljati loš predznak: u sanji viđeni čin je povoljan (tako. koga su njegovi sinovi vezali lancima. kada neko sanja da večerava s nekim bogom. U Artemidorovom tekstu celo područje označenog u sanjama obeleženo je dvojnom podelom na dobro i loše. tumač snova mora da postavi sebi sledeće pitanje: kako čin koji je predstavljen u sanji može da predskaže svojom vlastitom vrednošću događaj koji će se zbiti? Opšte načelo je jednostavno: sanja predskazuje povoljan događaj ako je sâm čin koji ona prikazuje valjan.Postoji i sličnost . a predstavljaju povoljan predznak: kada. to je predznak da će biti oslobođen. odmah dodaje da to načelo ne važi za sve slučajeve i da dopušta neke izuzetke. na primer. Da li je u sanji viđeni čin u skladu s onim što je prirodno. Ibid. ili rečju koja dotičnu stvar označava. IV. na primer. 5.. dok su sve suprotne slike kobne i beskorisne33. ali predskazani događaj je nepovoljan (jer ako je tu u pitanju Kron. Može doći do nekakvog preokretanja vrednosti. ili datim trenutkom. M 20 . predstavljaju dobar znak. to jest s pravilima i postupcima zahvaljujući kojima jedna radnja postiže ciljeve koji su joj bili 'postavljeni? Da li je on u skladu sa datim trenutkom (a to znači: da li je izvršen u pogodnom trenutku i u prikladnim okolnostima)? I najzad. doduše.

Tu nije u pitanju neodlučnost koju on ne bi mogao prevladati. nego na onoga ko ih izvršava. Pre nego što pristupimo analizi sanja o polnim činovima onakvoj kakvu je Artemidor upražnjavao. ovo pomalo dugo zaobilazno pristupanje našem predmetu bilo je neophodno da bismo shvatili mehanizam tumačenja i ustanovili na koji način moralni sudovi o polnim činovima izlaze na videlo pri tumačenju snova u kojima se ti činovi prikazuju. Artemidor ne kaže da li je dobro ili loše. Doista. koja je u Artemidorovo doba još bila rasprostranjena. Prema tome. korisno ili opasno da čovek sanja da ga izvršava. Ona dva glavna pravila tumačenja snova. bilo bi nepromišljeno koristiti ovaj tekst kao dokumenat u kome se neposredno govori o vrednosti polnih činova i njihovoj legitimnosti. nego gledajmo na njega kao na delo koje otkriva jednu etiku subjekta. načela koja možemo izvući iz njegovog delà ne odnose se na same polne činove. nego je reč o tome da se on kreće u jednom složenom području koje od njega zahteva da vodi računa o svim vidovima u snu viđene slike. ili. bolje rečeno. 21 . nego kaže da li je dobro ili rđavo. na učesnika u polnom odnosu utoliko što u oniričnom prizoru on predstavlja snevača te sanje i što preko nje predskazuje sreću ili nesreću koju će uskoro doživeti. povoljnim ili nepovoljnim — subjekta kao učesnika u zbivanjima na pozornici polnog odnosa u snu. moralno ili nemoralno obaviti određeni čin. to jest pravilo po kome sanja »izražava biće« i pravilo po kome ga ona izražava u obliku sličnosti. a šta ne treba činiti. kao i o snevačevom položaju u društvu. Nemojmo nastojati da otkrijemo u ovom tekstu skup propisa o tome šta treba. i on to predskazuje pomoću jednog odnosa sličnosti sa načinom bivstvovanja — dobrim ili rđavim. tu deluju na sledeći način: san predskazuje određeni događaj.snova ima odrešene ruke da znakove u njima i njihove pozitivne ili negativne značenjske sadržine protumači na nekoliko različitih načina. blagostanje ili zao udes koji će u stvarnom životu karakterisati subjektov način bivstvovanja. sreću ili nesreću.

pak. ili. ANALIZA U svojoj knjizi Artemidor je posvetio četiri glave sanjama o polnim činovima35. ili protivprirodnog. Ipak. polno opštenje sa vlastitim robinjama i robovima i masturbaciju uz pomoć sopstvenog sluge. onih koji mu se suprotstavljaju (para nomon). i onih koji su u suprotnosti s onim što je prirodno (para phusin). 1. kada ih pratimo u svim njihovim pojedinostima. Uzmimo naj pre polne činove »koji su u iskladu sa zakonom«. Okosnicu njegove analize tih sanja predstavlja razlikovanje tri vrste polnih činova: onih koji su u skladu sa zakonom (kata nomon). neke polne činove Artemidor istovremeno svrstava u dve rubrike. tok analize dosta dobro je osvetljen u jednom odlomku pome" Glave 77—80 Prvog delà. u tim pregrupisavanjima možemo uočiti izvesnu razumljivost. 22 . Ova podela nikako nije jasna: nijedna od pomenutih vrsta polnih činova nije definisana: ne znamo kako su one međusobno povezane. Ostavimo za trenutak po strani pitanje značenja koje treba pripisati tom pojmu saglasnostd polnog čina sa zakonom. U stvari. ili nezakonitog. odlaženje prostitutkama.2. Pošto pročitamo glavu u kojoj Artemidor o njima govori. da li kvalifikativ »u suprotnosti s onim što je prirodno« treba razumeti kao podvrstu onoga što se »suprotstavlja zakonu«. Nemojmo pretpostavljati da ćemo u tim glavama naći strogu klasifikaciju u kojoj bi svaki mogući polni čin bio svrstan u područja zakonitog. imamo utisak da je on u nju svrstao veoma različite stvari: preljubu i brak. a njima valja dodati još i veliki broj kratkih opaski izloženih u drugim glavama.

on iz nje izvlači korist kao iz kakvog veoma unosnog zanimanja. kao biće u kome se uživa. a ne oblik samog tog čina određuje predskasdvački smisao sanje. Sa javnim ženama stvari stoje drugačije. položaj partnera ili partnerke u polnom činu. jer je zakonita žena po prirodi stvari slična zanimanju i delatnosti koju muškarac obavlja. naložnica i javna žena. mesto gde ga je snevač sreo. U ovom slučaju Artemidorova analiza dosta je neobična: sama po sebi. a javne žene — koje se u familijarnom govoru ponekad nazivaju »radnicama« — postoje zato da bi pružale ta uživanja i »potpuno se predaju muškarcu i ispunjavaju mu svaku želju«. i. Prema tome. Kada muškarac sanja da je polno opštio sa svojom vlastitom ženom. Nikakve razlike nema između žene i naložnice. prema tome. žena ima pozitivnu vrednost. da li je on slobodan čovek ili rob. položaj partnera u odnosu na njega (da li je u pitanju njegova žena. to je dobar znak. i ma kakav bio njen položaj. njegovo zanimanje. njena aktivnost dovešće snevača u taj položaj36«. ljubavnica. 78. njihovoj vezi sa snevačem i mestom gde ih je ovaj sreo. itd. pa. upravo kao i ono što radi baveći se svojim zanimanjem. po Artemidorovom mišljenju. bogat ili siromašan. njegovo bračno stanje. Odmah zatim iza prividne nepovezanosti u izlaganju možemo da uočimo redosled koga se pisac držao: on redom opisuje mogućne polne partnere prema njihovom društvenom statusu. 23 . na izvestan način. Taj položaj treba da shvatimo u širem značenju te reči: njime se označava društveni status polnog partnera. muž radi nešto što se poštuje i smatra legitimnim. polno opšteći s njom..•nute glave. mlad štićenik. Artemidor postavlja opšte pravilo da u sanji žene predstavljaju »slike delatnosti kojima će snevač imati da se bavi na javi. mlad ili star. ma ko bila u sanji viđena žena. Prve tri osobe o kojima Artemidor govori u pomenutoj glavi reprodukuju onaj uobičajeni niz koji sačinjavaju tri vrste žena sa kojima muškarac može polno opštiti: to su zakonita žena. Treba da shvatimo da. zadovoljstvo što ga doživljava opšteći s njom predskazuje zadovoljstvo koje će mu pružiti zarada koju će steći upražnjavajući svoj zanat. i moralnu vrednost sanjanog čina. » Ibid.). rob.

ta sanja predskazuje nešto korisno. i da će se on verovatno uvećati i postati još divniji«.Međutim. Među ukućanima se nalazi jedna drugačija vrsta polnih partnera: to su sluge i robovi. da li je to devojka ili mladić. jer se u njima ostvaruju jedan status i jedno na zakonu zasnovano pravo. Artemidor pominje žene sa kojima se u sanji muškarac slučajno upušta u polni odnos. Vrednost koju takva sanja ima kao predskazanje onoga što će se dogoditi. Ali tom događaju negativnu vrednost daje pre svega mesto na kome javne žene prodaju svoje telo. Tu je ti pitanju područje onoga što se neposredno poseduje: robovi ne upućuju na bogatstvo po načelu sličnosti. i to iz dva razloga. Ako je. da li se drage volje upušta u polni odnos? Ako je odgovor na ova pitanja potvrdan. donekle umanjuje vrednost događaja predskazanog sanjom u kojoj su takve žene prikazane. Prema tome. njenom rasipanju bez sticanja koristi. koga je pola snevačev polni partner. uživa u onome što poseduje. bitno je da je tu u pitanju rob ili 24 . Dopunjavajući klasični tročlani niz zakonita žena — naložnica — javna žena. kao i groblje. koja označava i radionicu ili zanatlijsku radnju — što podrazumeva pozitivna značenja — ona se. Iz ova dva razloga. samo se po sebi razume da zadovoljstvo koje se u snu doživljava sa osobom te vrste ukazuje na to da će snevač »uživati u svome imetku. jednaka je društvenoj »vrednosti« žene koja se u njoj javlja: da li je ona bogata. siromašna. ima li dosta nakita na sebi. ako se sama ne nudi. U takvim sanjama snevač koristi jedno svoje pravo. dotična žena stara. naziva izrazima »mesto za sve ljude« i »zajedničko mesto«. to može biti predznak njegove smrti. bez sumnje. kada muškarac sanja da ide u javnu kuću. ružna. lepo obučena. razume se. Nije važno. »pomalo je sramno« posećivati takvu vrstu žena — sramno a i skupo. Drugi razlog u vezi je s jednim od pitanja koja su često bila doticana i u polnoj etici o kojoj su raspravljali filozofi i lekari: reč je o nekorisnom trošenju semene tečnosti. pa stoga one predstavljaju povoljan predznak. što. dotična sanja predskazuje nešto nepovoljno. Prvi razlog je jezičke prirode: ako se javna kuća na grčkom označava rečju ergasterion. nego su njegov sastavni deo. to jest potomstva koje muškarcu zakonita žena može da obezbedi. pak.

po pravilu. jer je dotična žena podređena svom mužu. ili sa svojim rođenim starijim ili mlađim bratom (time je jednakost narušena). ukoliko je tu u pitanju žena (to je jedan od retkih odeljaka u Artemidorovom tekstu u kome pisac uzima u obzir i ženski san). zakon zabranjuje drugim muškarcima da joj prilaze radi polnog opštenja. Artemidor zatim govori o grupi odnosa. ako je u pitanju polni odnos s nekom uda tom ženom. to jest sa tim da li on u njemu igra aktivnu ili pasivnu ulogu. nakit i. ili da će mu pokazati da ga prezire. Ako neka osoba sanja da stupa u polni odnos s nekim muškarcem. Artemidor uzgred ukazuje na to da negativnu vrednost imaju i sanje u kojima snevač polno opšti kao pasivan partner s nekim svojim neprijateljem. to predskazuje da će dotični sluga pričiniti snevaču neku štetu. nego i za njega vezane stvari. nego kršenje društvene hijerarhije i nešto što ugrožava pravilne odnose snaga. a loš znak ukoliko 25 . to jest stvari koje zajedno s njim donosi (odeću. ta sanja predstavlja loš znak. Loš je predznak ako se u tom odnosu on nalazi »ispod« svog sluge. Potvrđujući da je tu odista u pitanju ne odstupanje od onoga što je prirodno. u tom slučaju merilo koje omogućava razlikovanje povoljnog ili nepovoljnog značenja te sanje povezano je sa statusom ta dva partnera: dotična sanja predstavlja dobar znak ukoliko je aktivni polni partner stariji i bogatiji od snevača (to je predznak da će ovaj dobiti poklone od nekoga). jer muškarcu žena koja mu se podaje poklanja ne samo svoje telo. ta sanja predstavlja dobar znak u svim slučajevima jer je u skladu sa ženinim prirodnim i društvenim ulogama. pa stoga u tom slučaju snevač može očekivati da će u budućnosti doživeti da bude kažnjen kaznama iste vrste. Zauzvrat. a kažnjava preljube. ako je pak tu u pitanju muškarac koji sanja da stupa u polni odnos sa nekim drugim muškarcem kao njegov pasivni partner. sva materijalna dobra koja poseduje).no razlikovanje koje je u vezi sa snevačevim polorobinja. to jest ako se u sanji preokreće društvena hijerarhija. Povoljan predznak predstavlja sanja u kojoj snevač polno opšti sa ženom koju poznaje. Artemidor naglašava jedno važžajem u polnom činu. pod uslovom da ona nije udata i da je bogata. Zauzvrat.

Iz navedenih primera čitalac je mogao da vidi da je područje polnih činova koji su »u skladu sa zakonom« veoma široko: ono obuhvata kako polne odnose sa zakonitom ženom. on ga izjednačava s odnosom između oca i ćerke. u stvarnosti. jer to predskazuje da će snevač biti izložen troškovima. i pri tom valja još napomenuti da reč »rodoskvrnjenje« Artemidor upotrebljava u njenom najužem značenju polnog odnosa između roditelja i dece. zato što je tu u pitanju usluga koju snevač čini sebi samom (ruke u tom slučaju predstavljaju nekakve sluge koje izvršavaju ono što zahteva muški ud-gospodar) i zato što grčka reč koja znači »privezati za kolac« roba radi šiban ja označava i uspravljanje muškog uda. ili u područje činova koji nisu u skladu sa njim. to jest mlađe od pet ili deset godina. osudio da bude izbičevan. Ono je nepovoljno bilo iz neposredno telesnih razloga: ako je dete sasvim malo. U svakom slučaju. on o njima govori u oba jpomenuta odeljka. 2. bilo pasivan — sa nekim muškarcem. tako i polni odnos — bilo aktivan. Jednog roba koji je sanjao da rukama pomaže svom gospodaru da izbaci semenu tečnost ovaj je kasnije. 26 . to dete odraslo. odnose sa naložnicom. ta sanja ima još nepovoljnije značenje zato što se u njoj uspostavljaju nemogući ili kobni odno« lbid. ili još i masturbaciju. Sto se tiče rodoskvrnog odnosa između braće i sestara. a ako je pak u pitanju odnos između dva brata. značenje te sanje u stvari je uvek nepovoljno. Zauzvrat.je aktivni partner mlađi i siromašniji.. pak. Poslednja skupina sanja koje su u skladu sa zakonom odnosi se na masturbaciju. u područje polnih činova koji »nisu u skladu sa zakonom« spadaju pre svega rodoskvrni činovi37. ili čak samo siromašniji. Te sanje veoma su tesno povezane sa temom potčinjenosti. telesne povrede koje mu bivaju nanesene u toku tog odnosa predskazuju njegovu smrt ili bolest. 78 i 79. ako je u pitanju odnos između brata i sestre. Kada neki otac sanja da polno opšti sa svojom ćerkom ili svojim sinom. ako je. i2gleda da se Artemidor dvoumi da li da ga svrsta u oblast polnih činova koji su u skladu sa zakonom. I.

i koje. 78. Sanja o rodoskvrnjenju sa majkom (koje Artemidor uvek razmatra kao rodoskvrni odnos između sina i majke. ili taj odnos. Polno opštiti sa svojim sinom onda kada je on sasvim odrastao. predskazuje gubitak velike svote novaca. predskazuje da će ona napustiti svog muža i vratiti se kući.si. Sanja o polnom odnosu između oca i sina u kome ovaj drugi predstavlja aktivnog partnera predskazuje da će među njima dvojicom izbiti neprijateljstvo i nastati sukob38. a ako pak sanja da pri tom oseća bol. onda je to predznak da će mu sin umreti. Polno opštiti sa svojim sinom. Kada sanja da polno opšti sa svojom ćerkom. neminovno predstavlja rđav znak. pa će otac morati da je izdržava. Samo u jednom slučaju takva sanja predstavlja dobar znak: onda kada otac kreće na put zajedno sa sinom i kada. predskazuje krupan novčani gubitak. 39 Tumačenje snova. čitalac treba da obrati pažnju na to da u jednom tumačenju koje daje u četvrtom odeljku Četvrte knjige Artemidor kaže da kada neki otac sanja da uživa u polnom odnosu sa svojim sinom u kome predstavlja aktivnog partnera. prema tome. to znači da će njegov sin poživeti. to za oca ne predstavlja gotovo nimalo povoljniji znak: ili taj »-utrošak-« njegove semene tečnosti. ta sanja predstavlja dobar znak samo onda kada je otac siromašan. prema tome. ukoliko je ta ćerka već uda ta. a nikada kao rodoskvrni odnos izme48 Ipak. I. jer se tada njegova ćerka može vratiti u roditeljski dom bogata. dok otac i sin ne mogu zajedno da žive ne sukobljavajući se u kući u kojoj bi obojica želeli da zapovedaju. treba s njim da obavii neki zajednički posao. izlivene u telo ćerke koja će se jednog dana udati i tako je odneti u kuću nekog drugog muškarca. Artemidor primećuje da u tom slučaju postojanje ili nepostojanje zadovoljstva u đatom odnosu određuje njegovo značenje. 27 . ali ako je u takvim sanjama otac pasivni partner (bez obzira na to ko ih sanja — sin ili otac). što znači i da onda može biti u stanju da ga izdržava3*. jer su hijerarhijski poredak i polovi gospodarenja i aktivnosti i pokoravanja i pasivnosti u njemu potpuno preokrenuti. onda taj prizor ima kobna značenja. »harčiti« u polnom odnosu sa njim svoju semenu tečnost predstavlja nekoristan čin: tu je u pitanju njeno izlišno trošenje iz koga se ne može izvući nikakva korist.

. Međutim. ili da će postići uspeh u političkom životu. to znači da će sa njive skupiti bogatu letinu. pa stoga telesno sjedinjavanje sa njom predskazuje uspeh i napredak u njemu. 28 .đu majke i ćerke) često predskazuje — što može izgledati čudno — nešto povoljno. u odnosu na opšte načelo što ga je izneo u svom delu? Izvesno je da Artemidor gleda na rodoskvrni odnos između majke i sina kao na čin koji zaslužuje moralnu osudu. ali je pri tom neobično to što u tom odnosu u snu on često vidi povoljan predznak. Artemidor iznosi načelnu tvrdnju da je priroda odredila jedan strogo utvrđen Oblik polnog čina za svaku vrstu. 79—80. 3. Majka ovaploćuje i plodnu zemlju iz koje smo ponikli: ako se muškarac koji sanja da polno opšti sa svojom majkom u to vreme sudi sa nekim oko komada zemlje. ili pak u njoj treba da vidimo jedan od onih izuzetaka. to jest jedan. takva sanja predstavlja opasan predznak za bolesne muškarce: zariti se u tu majku-zemlju znači da će bolesni snevač umreti. dok se ono drugo tiče odnosa u kojima polni partner svojom osobenom »prirodom« određuje protivprirodnost datog polnog čina40. a ako je zemljoradnik. isključivo jedan položaj pri polnom opštenju od koga životinje ne odstupaju: *« Ibid. koje je on sam predvideo. Vlastito zanimanje predstavlja svakom čoveku majku. dobiće taj spor. Majka oličava domovinu: onaj ko sanja da polno opšti sa svojom majkom može na osnovu toga očekivati da će se vratiti u otadžbinu ako se nalazi u izgnanstvu. Da li na osnovu te činjenice treba — u skladu sa Artemidorovim načelnim stavom po kome između vrednosti sanje kao predskazanja i moralne vrednosti sanjanog polnog čina postoji odnos uzajamne povezanosti — zaključiti da na rodoskvrni odnos između majke i sina ovaj tumač snova ne gleda kao na nešto što zbog same svoje biti zaslužuje osudu. pošto majku proglašava za neku vrstu modela i tako reći za matricu velikog broja društvenih odnosa i oblika aktivnosti. Činove koji su u suprotnosti s onim što je prirodno Artemidor analizuje u dva uzastopna izlaganja: u prvome je reč o položajima koji odstupaju od položaja koji je priroda propisala (ono predstavlja dodatak tumačenju sanja o rodoskvrnjenju). I.

magarac. muškarac je tada gospodar »čitavog njenog tela«. Među tim »varijantama« polnog čina. Ti neprirodni odnosi uvek su predznak poremećenih društvenih odnosa (loših odnosa sa drugim ljudima i neprijateljstva prema njima). 29 . i pošto kasnije onemogućava poljubac ili zajedničko obedovanje. Artemidor posebno ističe oralni erotizam. U tom položaju polno opštenje predstavlja za muškarca čin potpunog posedovanja: ukoliko se njegova partnerka »pokorava« njegovim željama i ako se »drage volje« upušta u polni odnos. a ponekad i smrt. ako su ribe u pitanju. zato što je »na muci«). golubovima i lasicama. jarac. jelen i ostali četvoronošci. bik. »-L'homosexualité à Rome«. ili. 78. neumerenim i sklonim raznim preterivanjima«. to jest ukoliko je on govornik. taj način zadovoljavanja predskazuje u sainji — pošto predstavlja nekorisno izbacivanje semene tečnosti — nekoristan izdatak. s tim što muškarac treba da se opruži preko žene. Ali postoje i drugi načini da čovek u polnim odnosima koje sanja potpuno izađe iz okvira onog 41 P.se u njima on nelagodno oseća. Veyne. in L'Histoire.• U nekim vrstama mužjaci se odostrag sparuju sa > ženkama: tako se sparuju konj. str. ženke uvlače u sebe semenu tečnost koju mužjaci izbacuju. Sve druge položaje »izmislili su ljudi koje je pijanstvo prirodno učinilo razuzdanim. on predskazuje i raskid. On ga — u starom veku veoma često nalazimo potvrde takvog stava41 — žestoko osuđuje: po njegovim recima. U nekim drugim vrstama mužjak i ženka najpre spajaju usta — to je slučaj sa zmijama. »moralni prestup« čije predstavljanje u snu može dobiti pozitivno značenje jedino ukoliko upućuje na snevačevu profesionalnu aktivnost. to je »grozan čin«. ako nije to u pitanju. Pošto uz to nije u skladu sa onim što priroda nalaže. pak. predskazuju da će se snevač uskoro naći u teškom ekonomskom položaju (oni to predskazuju zato što . svirač na fruli ili učitelj besedništva. neprijateljske odnose sa drugim ljudima.« Priroda je isto tako sasvim precizno odredila ljudima kako da se telesno spajaju: partneri treba da se gledaju licem u lice. januar 1981.

Kada su u pitanju dva muškarca. dok je polne odnose među muškarcima razvrstao u ostale kategorije (a pre svega u kategoriju činova koji su u skladu sa zakonom). prodiranje polnog uda. i najzad. kada su u pitanju dve žene. životinjama. taj muževni čin u pravom smislu reči. Artemidor nabraja pet mogućnosti: polne odnose sa bogovima. zauzima — kršeći opšteprihvaćena pravila — njegov položaj i obljubljuje onu drugu ženu. nevolju i patnju. teže je objasniti nego svrstavanje onih drugih vrsta u ovu grupu polnih činova. samo po sebi ne predstavlja čin koji odstupa od onoga što je prirodno (i pored toga što se može smatrati da je za jednog od dva polna partnera sramno i neprilično da bude onaj u čije telo tuđi ud prodire).što je prirodno: to se događa kao posledica same prirode polnog partnera. drugi njen tip nagoveštava rađanje dece. Svrstavanje ove dve poslednje vrste polnih odnosa među polne činove koji izlaze iz okvira onoga što je prirodno. sa samim sobom i. Sto se tiče polnih odnosa među ženama. ljubljenje sopstvenog uda i njegovo uvlačenje u usta. takav čin koji se izvršava uprkos onome što i jedna i druga jesu. ako ih čovek još nema. i zahvaljujući pribegavanju nekom lukavo smišljenom postupku. u obliku polnog odnosa koji Artemidor razmatra. Razlog za takvo razvrstavanje leži. poslednja vrsta sanje znači da će snevaču umreti deca. to jest obliku prodiranja u ženski polni organ: pomoću kakvog lukavo smišljenog postupka neka žena prisvaja u takvom polnom odnosu ulogu muškarca. polni odnos među dvema ženama. naposletku. Prvi tip sanje predskazuje siromaštvo. ako su ona odsutna iz roditeljskog doma. leševima. jer je ovu Artemidor pomenuo među činovima koji su »u skladu sa zakonom«. možemo se zapitati zašto ih je Artemidor svrstao u kategoriju »-protivprirodnih činova«. da će ostati bez žene i naložnioe (jer muškarcu žena nije potrebna onda kada može sam sebe polno da zadovolji). ili da će on spasti na prosjački štap. ili njihov povratak. U protivprirodnom polnom odnosu muškarca sa samim sobom u pitanju je prodiranje uda u vlastito telo. podjednako je neprirodan kao 30 . Polni odnos sa samim sobom ne treba shvatiti kao masturbaciju. bez sumnje. Zauzvrat.

ili da će postati udovica. to znači da će se baviti beskorisnim poslovima.i polni odnos nekog čoveka sa nekim bogom ili nekom životinjom. Sanja o polnom odnosu između dve žene može isto tako predskazivati i saopštavanje ili saznavanje ženskih »tajni«. . Kada neka žena sanja takve polne činove. da će se rastaviti od muža.

u glavama 24. Pre svega. 46. kao sastavne delove sanje i predznake . 41. 32 . a ne sam taj događaj. 45. možemo zapaziti da se u ćelom Artemidorovom delu polni činovi i uživanja prilično retko javljaju kao označeni ili predskazani elementi. Artemidor će se u svom tumačenju snova postaviti na crtu povučenu između izvršioca polnog čina i snevača datog sna. i to kao glavni učesnik. 95. 62. ali nezavisno od njega. ovaj tumač snova težiće 42 Elementi polnog čina pojavljuju se kao ono što je označeno u sanji u izvesnom broju slučajeva — na primer u Četvrtoj knjizi.2. 66. Zauzvrat. idući tako od subjekta do subjekta. u sanji se ostvaruje potpuna podudarnost između subjekta koji sanja neki polni čin i subjekta tog čina onakvog kakav je on u njoj viđen. i u Petoj knjizi. on vidi samog sebe kako polno opšti. polazeći od polnog čina i onakve subjektove uloge u njemu kakvu je on sam sebi prikazivao u snu. u tri glave koje smo u ovoj knjizi proučili. snevač je uvek prisutan u svojoj vlastitoj sanji. u glavama 37. On u njemu uvek sudeluje. oni su slike. Prema tome. slike polnih činova čije značenje Artemidor odgoneta nikada ne predstavljaju puko priviđenje koje bi snevač gledao i koje bi se zbivalo pred njim. dok ih skoro nikada ne svrstava u kategoriju »označenog«. SANJA I GIN Treba obratiti pažnju na dve karakteristične činjenice zato što u Artemidorovom delu one daju pečat celokupnoj analizi sanje o polnom odnosu. on ih svrstava gotovo samo u kategoriju »označi telja«. 44. te činove ili ta lišavanja Artemidor je analizovao i grupisao. srazmerno veoma retko ineka u sanji viđena slika nagoveštava izvršavanje jednog polnog čina i lišavanje nekog polnog uživanja42. 65. prikaz nekog događaja. a ne značenje. S druge strane. 67.

svađe. dvosmislenošću koja zahvata područje seksualnog i područje ekonomskog. u različitoj meri i u mnogim drugim jezicima — neke reči odlikuju upadljivom dvosmislenošću svojih značenja. Up»r. progonstvo ili osudu na neku kaznu. dobre ili loše izglede za uspeh u vršenju javnih dužnosti. II. o tome da se u grčkom jeziku — kao. I. ali isto tako i seme i semenu tečnost: nekorisno trošenje semene tečnosti značiće trošenje bogatstva44. može označavati velike nedacé. svog zanimanja. otuda postoji mogućnost da »posedovanje« nečijeg tela i posedovanje raznih dobara imaju jednako značenje43. 3 33 . Već na prvi pogled zapažamo da tumačeći sanje o polnim činovima Artemidor uvek otkriva neko društveno značenje. Reč blabê. neki probitačan ili promašen poduhvat. na primer. suparništva. Sanja o polnom činu predskazuje snevačevu sudbinu u društvenom životu. zatim bogatstvo. ** Ibid. 77. ali mnogo veći broj njih nagoveštava događaje kao što su uspeh ili neuspeh u poslovima. povoljne ženidbe ili zlosrećne brakove. novčane gubitke. naime. To se može objasniti pre svega pomoću dva razloga. 78. Tako se.da svojim tumačenjem otkrije šta će se snevaču potom dogoditi u stvarnosti. Grčka reč ousia označava suštinu.. isto tako i IV. šteta. on nagoveštava ulogu koju će igrati na pozornici svog porodičnog života. uostalom. materijalni procvat porodice ili njeno zapadanje u nevolje. privatnih i javnih poslova.. koja označava telo. ali isto tako i činjenicu da je neko žrtva prinude i da je pasivni « Ibid. odnosi i na razna dobra i na imetak. Prvi od njih je potpuno opšte prirode. da te sanje predskazuju naglu promenu zdravstvenog stanja — bolest ili ozdravljenje. kao učesnik u radnji koja se odigrava na seksualnoj pozornici u sanji. Događa se. na primer. pomirenja. obogaćenje ili osiromašenje. doduše. događa se i da one predskazuju smrt. 4 o jednakosti značenja posedovamja kao prodiranja u nečije telo i posedovanja kao vlasništva. Reč je. to jest vezan je za jednu jezičku pojavu koju Artemidor obilato koristi. reč soma.

. društvenim statusom. naime. da bi muškarac valjano upravljao svojim životom gospodara kuće i oca porodice. ako ona predskazuje »i povoljne i nepovoljne stvari« u vezi sa vlastitim zanimanjem. ekonomski i društveni život. prijateljstvima i pokroviteljstvima. to znači da će se odati prostituciji: »Kad bi neka žena ili neki lep mladić sanjali da postaju mostovi. isto tako i I. setiti da se u to vreme na tumačenje sanja nije gledalo kao na nešto što je vezano za puku ličnu radoznalost.. Iz te perspektive Artemidor je napisao svoje knjige: one su vodič zahvaljujući kome ozbiljan muškarac. 34 . kojom se označava muški ud. Drugi razlog u vezi je s oblikom i posebnom namenom Artemidorovog delà: to je knjiga jednog muškarca koja je namenjena pre svega muškarcima da bi im pomogla da upravljaju svojim muškim životima. Artemidor koristi i višeznačnost reči kojima se označava ono što je u vezi sa dugovanjem: reči koje označavaju da je čovek prisiljen da plati dug i kako nastoji da tu obavezu skine s vrata. Pošto noći predskazuju čime će dani biti ispunjeni. pokazuje da Artemidor i samu sanju o polnom činu opaža. 78. zadovoljavajući je. nalazi se u secištu tih značenja46. Stoga ovaj tumač snova nastoji da u slikama viđenim u snu otkrije one događaje od kojih je satkan taj porodični. obrađuje i analizuje kao prizor iz društvenog života. mogu isto tako značiti i da njega muči potreba za polnim opštenjem i da se. 68. 1. i IV.partner u jednom polnom činu45. I. to dolazi otuda što su polni činovi koji su u 'njoj /bid. 79. usmerava svoj život u svakidašnjici oslanjajući se na znakove koji su u stanju da je predskažu. 45. Ali to nije sve: sam postupak tumačenja snova. Upor. 41 Ibid. porodicom. porodičnim imanjem. političkom karijerom. odeljak u kome čitamo da kada neko sanja da postaje most. dobro je da ume da odgoneta snove koje noću sanja. oni bi se odali prostituciji i mnogi ljudi prešli bi preko njih. on nje oslobađa: reč anagkaion. domaćin. nego se u njemu videla veština koja ooveku pomaže da upravlja svojim životom i da spreman dočeka događaje koji će se uskoro zbiti. onakav kakvog ga otkrivamo u piščevom izlaganju.« Neki bogat čovek koji je sanjao taj isti san našao se potom u situaciji u kojoj je bio »prezren i tako reći izgažen«. upor. Treba se.

predstavljeni sačinjeni od istih elemenata kao i pomenuti realiteti. ili traže poklone. i na razini načela koja omogućavaju da se tim elementima pripiše izvestan smisao (izvesna »vrednost« koja se tiče onoga što će se u budućnosti dogoditi). jasno vidimo da tumačenje sanjâ o polnim činovima kao nečega što predskazuje povoljan ili nepovoljan ishod profesionalne delatnosti. Artemidor. Kada pratimo postupke koje Artemidor koristi pri analizovanju. a ni — u većini slučajeva — njegove strasti. 1. na primer. one se ukazuju samo kao lica sa izvesnim društvenim profilom: kao mlade ili stare (one su u svakom slučaju mlađe ili starije od snevača). neće uzimati u obzir ni njegovu blisku ili daleku prošlost. bogate ili siromašne osobe. žene potpuno podređene svojim muževima. naseljen je jedinkama koje nemaju gotovo nikakve osobene znake i za koje bi se reklo da ih za samog snevača ne veže veliki broj emotivnih ili sti'astvenih veza. da li • e bavi ili ne bavi poslovima. da li nastoji da oženi sina i uda ćerku. tu su u pitanju veze koje gode snevačevoj sujeti ili je pozleđuju. pretpostavljeni pred kojima treba popuštati ili potčinjeni koji se s pravom mogu iskorišćavati. 35 . ni raspoloženje. slobodni muškarci. da li mu preti materijalna propast ili ga ugrožava neprijateljstvo osoba iz njegovog najužeg kruga. ukućani ili osobe koje ne pripadaju porodičnom krugu. I polne partnere koji se pojavljuju u sanji Artemidor proučava kao »lica sa određenim ulogama u društvu«. uspeh ili neuspeh u društvu podrazumeva neku vrstu suštastvene istovetnosti te dve oblasti. Koji su to elementi sanje koje Artemidor uzima u obzir u svojoj analizi i kojima pridaje za njeno tumačenje važno značenje? To su pre svega lica sa određenim ulogama u društvu koja se u sanji pojavljuju. To se pokazuje na dve razine: na razini elemenata sanje koji su izdvojeni kao materijal za analizu. Kada je u pitanju sâm snevač. da li ima neke polis tičke funkcije. ali će uzimati u obzir sve ono što se tiče njegovog položaja u društvu: njegove godine. itd. robovi ili javne žene. to su osobe koje donose razna dobra. svet koji Artemidorov snevač vidi u sanji.

ono je izraz statusa koji se koristi ili položaj koji se podnosi. čija dva pola. kako izgleda. samu suštinu polnog opštenja. gospodari njime i uživa. E. Da li je subjekat koji sanja (to je gotovo uvek muškarac) aktivan ili pasivan u polnom odnosu koji vidi u snu? Da li je on onaj partner koji prodire svojim udom u onog drugog. dok analizuje sanje. taj čin prodiranja muškog uda — a on je središte polne aktivnosti. Artemidor gotovo neizostavno postavlja pitanje (osim ako na njega već nije dat implicitan odgovor): na koji se način ostvarilo prodiranje muškog uda. osnovni materijal koji se tumači i žiža iz koje izviru značenja date sanje — pisac odmah opaža u okviru jedne društvene scenografije. Mnogo više nego samo telo i njegovi razni delovi. Polni čin Artemidor vidi najpre kao mehanizam koji uspostavlja nadređenost i podređenost: prodiranje muškog uda uspostavlja između dva data partnera odnos gospodarenja i potčinjenosti. ono je prednost koja se iskorišćava. Taj oblik predstavlja. ili je. Doista. zamršena telesna spajanja. mnogo više nego čulno naslađivanje i njegova svojstva i stupnjevi. ono predstavlja pobedu jednog od njih. onaj partner koji se potčinjava ili biva obljubljen? Bilo da su u pitanju polni odnosi sa sinom ili ocem. sad. to jest prodiranja muškog uda u partnerovo telo. pak. pravo koje koristi jedan partner. određuju vrednost polnih činova. Artemidor neprestano nastoji da ustanovi koji polni partner prodire u onoga drugog svojim udom.Veoma je upadljiva uzdržanost koju Artemidor ispoljava pri opisivanju onoga što se događa između tih osoba i snevača. u kome se položaju subjekat nalazio u tom trenutku? Cak i »lezbijsku« sanju Artemidor razmatra isključivo sa tog stanovišta. nego opisuje nekoliko veoma jednostavnih varijanata glavnog oblika polnog opštenja. čin prodiranja muškog uda ukazuje se kao onaj čin čijih nekoliko različitih vidova i. aktivni i pasivni. On ne pominje milovanja. majkom ili robom. a neminovnost koja biva nametnuta onome drugom. ili prihva36 . naročito. ne iznosi nikakav fantastičan prizor. a u svakom slučaju jedini oblik koji zaslužuje da bude razmotren pri analizovanju sanje i koji se tada otkriva kao nosilac nekog značenja. tačnije rečeno. a poraz onog drugog. ili.

tanje jedne situacije koja donosi korist što se prepušta drugima. ali treba obratiti pažnju na to da oni unapred obogaćuju analizu mnoštvom socijalno obeleženih elemenata. izgledati oskudni. ta lica on posmatra u vezi sa jednim činom od bitne važnosti koji istovremeno spada u područje telesnih sjedinjavanja. i umor koji se posle njega javlja. Artemidor uzima u obzir te elemente koji se tiču prodiranja muškog uda kao »strateškog« mehanizma gospodarenja-potčinjavan ja i »ekonomskog« mehanizma trošenja i izvlačenja koristi mnogo pre nego sve one promenljive elemente koji bi mogli proizlazili iz raznih mogućnih telesnih pokreta. Artemidor ga vidi i kao »ekonomski« mehanizam trošenja i ostvarivanja koristi. i u sferu ekonomskih delatnosti trošenja i izvlačenja koristi. Artemidor utvrditi »vrednost« sanje o polnom činu? Pod rečju »vrednost« treba razumeti ne saino tip događaja koji je na alegorijski način prikazan. doduše. shematični. Čitalac se svakako seća da jedno od glavnih načela ovog metoda tumačenja snova glasi: prognostička vrednost sanje (okolnost da predskazani događaj predstavlja nešto povoljno ili nepovoljno) zavisi od vrednosti slike koja ga predskazuje. ili raznih oseta koji ih prate. u oblast društvenih odnosa nadređenosti i podređenosti. Da bi svoju analizu učinio podrobnijom. gubljenje semene tečnosti. to jest da li on za subjekta predstavlja nešto povoljno ili nepovoljno. a trošak energija koja se mota u njemu potrošiti. u Artemidorovoj analizi otkrivamo razna lica sa izvesnim ulogama u društvu koja je pisac uzeo s jedne društvene pozornice čije sve karakteristike ona još zadržavaju. Ovaj poslednji elemenat upućuje na jedan drugi vid polnog čina. korist predstavljaju uživanje u tom činu i prijatni čulni oseti. te životno važne stvari. polazeći od elemenata koje je na laj način izdvojio i proglasio značajnim za analizu. i mnogo pre nego sve mogućne slike koje bi se u sanji mogle ukazati. 37 . Kako će. nego pre svega — to je ono što je u njemu bitno za praktičnu analizu — njegovu »kakvoću«. ti elementi mogu nam. 2. to jest od toga da li je u sanji viđeni čin dobar ili rđav). Posmatraini sa našeg stanovišta. u polnom pogledu »bezbojni«.

mogli bismo dodati da se to načelo ispoljava u dva vida: u vidu načela »sličnosti položajâ«. a običajno pravo prihvata. u snu viđeni polni čin treba da bude u skladu s opštim načelom »izomorfnosti«. to je dobar znak. razume se. ili biti aktivan u polnom odnosu s javnom ženom ili muškarcem koji prodaje svoje telo. Treba se zapitati: koji je to drugi način određivanja vrednosti polnih činova. lima izvesnih važnih podudaranja: kada muškarac sanja da polno opšti sa svojom vlastitom ženom ili svojom vlastitom naložnioom. Prema prvom od ova dva načela. možemo reći da Artemidor smatra »povoljnim«. koja su to druga merila koja dopuštaju da se kaže da su oni »dobri« u sanji i za snevača. Nastavljajući da govorimo shematski. i to krupna. ali postoje i neka. vrednost u snu viđenog polnog odnosa određuje se na osnovu njegove saobraznosti s odnosom sa dotičnim partnerom u stvarnom žiivotu. Da bi imao povoljno značenje. dok bi u stvarnosti zasluživali osudu? »Vrednost« jednog u snu izvršenog polnog čina proizlazi.Međutim. prateći analizu sanja i obraćajući pažnju na primere koje Artemidor navodi. drži za dobar predznak san u kome snevač polno opšti sa svojim partnerom prema jednoj shemi koja je u skladu s njegovim odnosom — stvarnim ili onakvim kakav treba da bude — s tim istim partnerom u društvenom. po svemu sudeći. iz odnosa koji se uspostavlja između snevačeve polne uloge u snu i njegove društvene uloge na javi. i u vidu načela »ekonomske primerenosti«. nepodudaranja: najupečatljiviji primer u tom pogledu predstavlja povoljno značenje sanje o rodoskvrnom po Inom odnosu sa vlastitom majkom. mogli smo da vidimo da polni čin koji sa njegovog stanovišta ima »pozitivnu vrednost« nije uvek ni upravo onaj polni čin koji zakon dopušta. Da bismo bili još određeniji. na primer. ali biće »dobro« biti pasivan 38 . Tu. neki polni čin imaće povoljno značenje ukoliko u toku polnog opštenja sa svojim partnerom snevač zauzima položaj koji je u skladu sa položajem u kome se on u stvarnosti nalazi u odnosu na tog istog partnera (ali partnera iste vrste): tako je. dobro imati aktivnu ulogu u polnom odnosu sa svojim robom ili svojom robinjom. ili s nekim siromašnim mladićem. a ne polnom životu. javno mnjenje uvažava.

i da ona ukazuje na izvesni način određivanja vrednosti polnih činova polazeći od načina na koji snevač održava u polnom činu koji izvršava u datoj sanji sopstveni položaj u stvarnom životu. da li mu je zet bogatiji ili siromašniji od njega. ili da će ga ćerka materijalno pomoći. Na osnovu tog načela izomorfnosti sanji o rodoskvrnom polnom odnosu sa majkom Artemidor pripisuje toliko pozitivnih vrednosti: u njoj se. Sve ovo možemo ukratko izložiti rekavši da. nadoknade. dotična sanja značiće ili da će on morati da se izloži trošku koji zahteva ćerkin miraz. da li je on sâm udovac ili ne. Da bi njegov san predstavljao dobar predznak. domovina i država. potrebno je da bude i potpuno u skladu s načelom »ekonomske primerenosti«. služi. potrebno je da »utrošak energije« koji on zahteva i »korist« koju donosi budu prikladno regulisani: u pogledu količine (nije dobro kada se utroši mnogo energije da bi se osetilo malo uživanje). ili da sa svoje strane budu snevaču od koristi). itd. u 39 . da će morati da je izdržava pošto se bude razvela. kada je u pitanju vrednost sanja o polnim činovima kao onoga što predskazuje budućnost. pruža mu. onako kao što to čini kada su u pitanju zemlja. a isto tako i u pogledu usmerenosti (ne treba nekorisno trošiti energiju u polnom odnosu sa onim muškarcima ili ženama koji nisu u stanju da tu utrošenu energiju vrate. izdržava i obogaćuje. Ali da bi polni čin imao u sanji pozitivnu vrednost. pak. ili. povrh toga. nit-vodilja Artemidorovog tumačenja podrazumeva raščlanjavanje tih sanja na sastavne delove (lica i činove) koji po svojoj prirodi predstavljaju društvene elemente. i korist u vidu čulnog uživanja.u polnom odnosu sa starijim i bogatijim partnerom. subjekat vidi kao aktivan partner u odnosu s majkom koja ga je donela na svet i othranila. i koju on u naknadu za to treba da neguje. Na osnovu ovog načela dobro je kada neko sanja da polno opšti sa svojim robovima: u takvoj sanji snevač izvlači korist iz onoga što mu pripada. naime. Na osnovu istih merila pridaju se različita značenja sanjama u kojima otac sanja da polno opšti sa ćerkom: u zavisnosti od toga da li je ona udata ili neudata. ono što je kupio zato da bi mu svojim radom donosilo korist.

naposletku. »Muški ud izjednačava se sa roditeljima. i onoga što joj određuje položaj u oblasti raznih delatnosti u društvu. koji dobro pokazuje postojeću vezu između onoga zahvaljujući čemu data osoba igra ulogu aktivnog subjekta u polnom odnosu. sa ženom i s naložnicom. onoga koji se nalazi iznad ili ispod svog partnera. među njih su uključeni porodica. sa braćom i svim rođacima po ocu zato što početni uzrok nastanka cele porodice zavisi od njega. onaj čije potrebe moramo zadovoljavati i zahvaljujući čijoj snazi vršimo prinudu nad drugima) — označava čitav niz odnosa i delatnosti koji određuju jedinkin status u državi i u svetu. sa telesnom snagom i muževnošću zato što je on i njihov uzrok. sâmo jedinkino ime. društveni status. bogatstvo. koji izvlači neku dobit ili biva izložen gubicima. Sanja o polnom činu izražava u maloj dramaturgiji prodiranja muškog uda i pasivnosti. onoga koji izvlači korist ili se izlaže trošku. onakav kakvog ga je sudbina uobličila. politički život. koji se nalazi u povoljnom položaju ili trpi štetu. kao potvrdu za ovo što smo rekli.prizoru viđenom u snu polni akter (a to je uvek snevač i. besedništvo. Nemojmo smetnuti s uma da na sve snove o polnim činovima koje analizu je Artemidor gleda kao na snove koji spadaju u kategoriju sanja (oneiros). Možda bismo. nadređenog ili podređenog učesnika. zato što je prilagođen za polne činove. mogli navesti jedan odlomak iz Tumačenja snova. i što je »rečeno« u snu. subjektov način bivstvovanja. Muški ud — koji se na grčkom naziva rečju anagkaion (»neophodni« elemenat. čulnog uživanja i trošenja energije. U pitanju je odlomak iz jednog drugog delà pomenute knjige. prema tome. pobednika ili pobeđenog. sa besedama i vaspitavanjem zato što je on organ koji poseduje više stvaralačke sna40 . jer je nosilac stvaralačkog načela. uvek odrastao muškarac) treba da zadrži ulogu koju igra u društvenim odnosima (čak i ako se dogodi da taj čin zaslužuje osudu u stvarnosti). to je položaj snevača kao učesnika u nekoj aktivnosti — aktivnog ili pasivnog. sloboda i. oni predskazuju »ono što će se uskoro dogoditi«: a ono što će se uskoro dogoditi u datoj prilici. u stvari. odlomak posvećen značenju koje u snu imaju razni delovi tela.

osim žene i naložnice.. potčinjenošću.« Muški ud se. udvojeni ud uzrok je lišavanja. one u pitanju. Tu se krećemo u svetu koji je bio veoma snažno obeležen središnjim položajem muškarca sa određenom ulogom u društvu i važnošću koja se pridavala aktivnoj ulozi u pol*7 Ibid. zato što je nazvan . jer muškarac ne može istovremeno koristiti dva uda.] On se izjednačava i sa siromaštvom. s ropstvom. Ali to se dogodilo samo jednom. 41 . U njoj se lako mogu prepoznati neke moralne crte i neki običaji čije bi postojanje mogla potvrditi i mnoga druga ranija svedočanstva. pošto nas njegovi zahtevi mogu podjarmiti ako dopustimo da nam on nametne svoju volju.fie nego govor. za povlastice i društveni status. ili svedočanstva iz tog istog doba..] Ako neki muškarac sanja da ima dva uda. zato što je čas ukrućen.uvažavanje' [. za nadmoćnost nad partnerima u polnom odnosu.. kada su. pak. predstavlja panoramu koja je u starom veku bila dobro poznata.. kada je bio rob. pošto se njime prodire u njihovo telo. ukazuje u secištu svih tih zbivanja vezanih za gospodarenje: za gospodarenje sobom. i zato što može da snabdeva semenom tečnošću ili da je luči [. Poznajem jednog čoveka koji je. I. pošto on označava celokupno područje srodstva i društvene aktivnosti. Pored toga. a sanje.. nego na osnovu onoga što se najčešće događa47. uz to. međutim. to znači da će se sve što ima udvostručiti.poštovanje' i . Panorama koju dočaravaju sanjama o polnim činovima posvećena poglavlja Artemidorove knjige.onaj koji prisiljava' i zato što je simbol prinude.. jer je onom prvom dodao ime i prezime onog koji mu je podario slobodu.. 45. izjednačava s poštovanjem koje uli va neki visok položaj. a čas mlitav. kao što vidimo. jer se naziva recima . on se izjednačava sa korišću ili sa dobitkom. ne treba tumačiti polazeći od retkih slučajeva. sanjao da ima tri uda: malo zatim bio je oslobođen i umesto jednog imao je tri imena. On se.

ali treba priznati da su oni u isti mah veoma malobrojni i dosta neodređeni. tu su u pitanju nekoliko krupnih zabrana koje se ispoljavaju u obliku snažnih odbojnosti: odbacuju se oralni erotizam. u njemu možemo zapaziti i prisustvo više elemenata moralnog kodeksa. pozivanje na kanonski i prirodni oblik polnog čina. njegovog odnosa sa drugim ljudima i njegovog položaja u odnosu na njih. i najzad. nego polazeći od onoga koji ga obavlja. njegovog vlastitog položaja. raspolagati svojim slugama. Glavno pitanje se. i one koji su zabranjeni. naročito. prateći sam tok tumačenja možemo da uočimo jedan drugi način sagledavanja polnih činova i neka druga načela njihovog vrednovanja: ne polazeći od polnog čina razmatranog u njegovom više ili manje pravilnom obliku. veoma restriktivna definicija rodoskvrn jenja koje se shvatalo pre svega kao odnos između roditelja i dece. od njegovog načina bivstvovanja. zatim. Pored toga. Ali u Artemidorovom tekstu nema ničeg što bi upućivalo na nekakvu stalnu i potpunu »mrežicu« za razvrstavanje polnih činova na one koji su dopušteni. izgleda da se u tom svetu na polne odnose među muškarcima gledalo kao na nešto što je potpuno prirodno. i. i posećivati javne žene. naposletku. kako izgleda. polni odnosi među ženama i u njima. a 42 . mnogo manje tiče saobraznosti polnih činova sa jednom prirodnom strukturom ili jednom pozitivnom regulativom. mladićima ili devojkama.nim odnosima. Zauzvrat. nalazimo u svetu u kome se braku pridavala vrednost dovoljna da bi se na njega gledalo kao na najbolji mogući okvir za uživanja u polnim odnosima. prisvajanje uloge muškarca od strane jedne od njih. a naročito treba istaći to da. U tom svetu oženjeni čovek mogao je isto tako imati i naložnicu. u njemu nema ničega što bi kao kakva jasno i jednom zauvek povučena linija tačno razgraničavalo ono što je prirodno od onoga što je »protivprirodno«. ti elementi moralnog kodeksa ne igraju najvažniju i presudnu ulogu pri određivanju »vrednosti« — barem u sanji i u njenoj funkciji predznaka onoga što će se dogoditi — nekog polnog čina. kako izgleda. s tim što su oni bili zabranjeni ukoliko su među mogućnim partnerima postojale izvesne razlike u godinama i u društvenom statusu.

ili oblast lelesnih nagona — čije bi dopuštene oblike određivali božanski. možemo ukazati na izvestan broj dzmena u odnosu na učenja. stil življenja postao je stroži. koja su propovedala uzdržanost u polnoj aktivnosti. ono je izazivalo veće nespokojstvo. braku i njegovim zahtevima pridavala se veća važnost. Pa ipak. društvenog i ekonomskog života. onakvog kakav se on ukazao u tekstovima iz klasičnog doba. Ali prateći razvijanje nekih tema. radi tumačenja snova. njihovo jače naglašavanje i učvršćivanje. Da li su tu bili u pitanju raskidi. . možemo zapaziti promenu drugačije vrste: ona se ticala načina na koji je etička misao definisala odnos subjekta prema njegovoj polnoj aktivnosti. Artemidorova knjiga predstavlja dokaz trajanja i postojanosti tog oblika doživljaja upravo zato što u njoj nije formulisana jedna etika.mnogo više onoga što bi se moglo nazvati subjektovim »stilom aktivnosti« i odnosom koji on uspostavlja između sopstvene seksualne aktivnosti i drut^ih vidova svog porodičnog. tako možemo reći da se načela na osnovu kojih Artemidor ocenjiuje neko ponašanje u polnim odnosima nalaze ne isključivo. neke promene su vidljive: na ponašanje u polnim odnosima obraćala se veća pažnja. Tu su bile u pitanju evolucije koje su se sporo odigravale. međutim. U svojoj analizi i pri vrednovanju Artemidor ne ide od polnog čina prema jednoj oblasti kakva bi mogla biti oblast seksualnosti. korenite promene. Tu lako prepoznajemo glavne oblike moralnog doživljaja uživanja u polnim odnosima. Ako se. primenjivan način poimanja i vrednovanja uživanja u polnim odnosima koji je bio općeprihvaćen u vreme u kome se ona pojavila. javljanje novog oblika doživljaja čulnih uživanja? Svakako nisu. građanski ili prirodni zakoni — nego ide od subjekta kao izvršioca polnog čiina prema drugim oblastima života u kojima on delà. nego je. dok se polnom opštenju sa mladićima pripisivala manja vrednost — ukratko. izražena u filozofiji IV veka stare ere. okrenemo tekstovima čiji su pisci bili postavili sebi kao zadatak da u njima iznesu svoja razmišljanja o samim načinima polnog opštenja i da u vezi s njima daju muškarcima savete kako da se ponašaju i pouke kako da žive. ali uglavnom u odnosu između tih raznih oblika aktivnosti.

DBUGO POGLAVLJE NEGOVANJE SAMOGA SEBE .

.

pridavanje veće vrednosti braku i bračnim obavezama.Zaziranje od čulnih uživanja. ta nastojanja bila su naročito otvorena i snažna u 47 . Da bismo objasnili to novo naglašavanje pomenutih tema. Tu je bilo u pitanju snažnije problematizovanje uživanja u polnim odnosima čije osobene oblike i razloge treba da pokušamo istovremeno da sagledamo. potpuno gubljenje zanimanja za duhovna značenja koja su ranije bila pripisivana ljubavi zrelih muškaraca prema mladićima — sve to otkriva da je filozofska i medicinska misao prva dva veka nove ere bila prožeta velikom strogošću o kojoj svedoče spisi Sorana i Rufa iz Efesa. Musonija ili SeneKe. činjenica je da su hrišćanski pisci iz tog morala mnogo što-šta otvoreno ili prećutno preuzeli. izgleda. Plutarha kao i Epikteta ili Marka Aurelija. Ostavimo po strani pitanje da li je ta osuda bila opravdana: ako uzmemo u obzir samo spise u kojima se o njoj govori i mesto koje joj se u njima daje. uporno naglašavanje telesnih i duševnih posledica predavanja tim uživanjima. nespokojstvo pred uživanjima u polnom opštenju. u većoj ili manjoj meri autoritativnim nastojanjima političke vlasti da podigne seksualni moral na viši stupanj. odnos koji se prema njima može imati i način na koji ona treba da se doživljavaju tada počeli jače da se nameću. još tačnije rečeno. doista. a većina današnjih istoričara jednodušno priznaje da se o tim temama umerenosti u polnom životu raspravljalo i da su se one sve više učvršćivale u društvu čiju su nemoralnost i razuzdani način života njegovi savremenici opisivali najčešće zato da bi ga zbog njih osudili. možemo pribeći raznim objašnjenjima. da su »pitanje čulnih uživanja« i. Možemo ga dovesti u vezu s izvesnim. Uostalom.

vreme Avgustove vladavine. osim u svega nekoliko slučajeva1. potpomagale porodicu. naposletku. ta težnja ka moralnoj strogosti koju su moralisti ispoljavali gotovo nikako nije javila u vidu zahteva za uplitanjem vlasti u to područje. uopšte uzev. S druge strane. u spisima filozofâ ne bismo našli nikakav nacrt za donošenje represivnih i opštevažećih propisa pomoću kojih bi se regulisala seksualna ponašanja. naime. ako se može govoriti o većoj uzdržanosti. koju su stoičari tako visoko uzdigli. ciljevi su im bili odveć ograničeni i. pogrešno videti u tim merama i tim idejama začetak viševekovne evolucije koja će imati da dovede do režima u kome će ustanove i zakoni — bilo građanski. oni ne nastoje da ustanove koje bi to mere ili kazne mogle da primoraju sve ljude na isti način da budu umereniji u polnom životu. bez sumnje. regulisale život u divljem braku i osuđivale preljubu bile praćene idejnom evolucijom — ona možda nije bila potpuno veštačka — koja se postojećoj moralnoj raspuštenosti suprotstavljala stavom o neophodnosti vraćanja strogosti starog morala. bračna vernost. 48 . previše sporadični. u svojoj Sedmoj beseđi. nije bila stroža od one vernosti koju je Nikokle prepo1 Tako. ali on to čini u okviru problema koje siromaštvo postavlja. izvesne mere koje bi trebalo preduzeti da bi zavladala vrlina. to ne znači da su tada bile predložene neke strože zabrane: na kraju krajeva. oni su podsticali na veću umerenost u polnom životu one pojedince koji su želeli da žive drugačije nego što živi »većina ljudi«. pravilni načini života koje su lekari propisivali u I i II veku nove ere nisu. ne možemo se zadovoljiti samo upućivanjem na tu činjenicu. Dion iz Pruse uzima u obzir. bilo crkveni — strože ograničavati slobodu polnog opštenja. pada u oči to da se. i bilo bi. na primer. njima su u premalom broju slučajeva postignuti rezultati od opšteg značaja i trajne vrednosti da bi se pomoću njih mogla objasniti težnja ka umerenosti koja se toliko često i&polj avala u etičkoj misli u toku prva dva veka nove ere. podrazumevali veća ograničenja od onih što ih je zahtevao pravilni način života koji je Diokle predlagao. Ti pokušaji političkog karaktera bili su. Pored toga. a u ovom poslednjem slučaju tačno je da su neke zakonske mere koje su štitile brak. Ipak.

a i Plutarh se. d'Aristote à Panétius. Ukratko — ovaj sud iznosimo kao prvi približan sud — to pridavanje veće važnosti umerenosti u polnom životu ne uzima vid nekakvog sužavanja kodeksa koji definiše zabranjene činove. postojanošću i preciznošću. u većoj meri međusobno odvojene i zavisne od sebe samih. i. Kada se poduhvatimo tog proučavanja. više nego neke nove zabrane samih polnih činova uočljivo je naglašavanje pažnje koju treba posvećivati samom sebi. navodno. Iz toga bi proizlazio zaključak da se razvijanje tog strogog morala ne bi moglo objasniti jačanjem vlasti. zahteva se da se ta budna pažnja odlikuje posebnim oblikom. govoreći u svome Razgovoru o ljubavi o naklonosti zrelih muškaraca prema mladićima. možemo da pomislimo na jednu često pominjanu pojavu. 183—189. J. Zauzvrat. jednog »individualizma« koji je navodno davao sve značajnije mesto »privatnim« vidovima života. u helenističkom svetu i svetu koji je tvorilo Rimsko Carstvo.ručivao hvaleći se da polno opšti jedino sa svojom ženom. pre pokazuje popustljiviji nego strogi pisac Zakona. nego i o sopstvenom razumskom biću uz podnošenje lišavanja čulnih uživanja ili njihovo ograničavanje u okvire braka ili stvaranje potomstva. to jest na razvijanje. ali možemo se zapitati kakva je bila stvarna 2 A. str. Voelke. vrednostima individualnog ponašanja i zanimanja za sebe samog. one su. sveobuhvatnomu. u spisima iz prvih vekova nove ere. nego se ispoljava u obliku jačanja odnosa prema samom sebi pomoću koga se čovek konstituiše kao svesni izvršilac svojih činova2. pa stoga motivacije tog strožeg morala treba proučavati vodeći pri tom računa o takvom obliku. Ovakva shema nije potpuno netačna. nego da se ono pre može protumačiti kao posledica slabljenja političkog i društvenog okvira u kome se u prošlosti odvijao život jedinki: pošto su bile labavije uklopljene u društvene odnose u gradovima. tražile u filozofiji individualnija pravila ponašanja. 4 49 . Les Rapports avec autrui dans la philosophie grecque. naposletku. ističe se važnost poštovanja sebe samog u obliku vođenja računa ne samo o vlastitom statusu. i kaže da veoma umerenim načinom života treba izbeći nespokojstvo u vezi sa svim tim telesnim ili duševnom poremećajima.

i koja su u povlačenju iz javnog života najčešće žigosala stav nehajnosti i samoživog zadovoljstva samim sobom. oslobodila se svojih poroka i obezbedila sebi večno blaženstvo. to jest oblika u kojima je jedinka pozvana da samu sebe uzme za predmet vlastitog saznavanja i područje svog delanja kako bi se preobrazila. prema svojim sugrađanima i porodici. treba napomenuti da su učenja čiji su tvorci najviše držali do umerenosti u ponašanju — a to su u prvom redu bili stoičari — bila isto tako i učenja koja su najviše isticala neophodnost da pojedinac ispuni svoju dužnost prema ljudskom rodu. intenzivnost bavljenja samim sobom. antička društva ostala su društva obeležena izmešanošću sopstvenih pripadnika. Pomenuti stavovi mogu. Tu. ili pak da važnost koja se pri50 .priroda tog individualističkog poleta i društvenog i političkog procesa koji je navodno o trgao jedinke od celina u koje su one u skladu sa tradicijom bile uklopljene. ali ona je za više klase i dalje predstavljala važan deo života. može dogoditi da individualizam povuče za sobom jačanje vrednosti privatnog života. društva u kojima se živelo »pred drugima«. a isto tako i društva u kojima je svako bio uklopljen u čvrste sisteme lokalnih odnosa. Ali povodom tog »individualizma« koji istraživači tako često pozivaju u pomoć da bi objasnili veoma raznolike pojave u različitim razdobljima. biti međusobno povezani. naime. Pored toga. oblicima rada u sopstvenom domaćinstvu i oblasti interesa vezanih za porodično imanje. U takvu kategoriju veoma se često svrstavaju potpuno različite realnosti. čija bitna obeležja predstavljaju pridavanje apsolutne vrednosti jedinki s obzirom na njenu jedinstvenost. na primer. otklonila svoje nedostatke. tako se. i priznavanje jedinki manje ili veće nezavisnosti u odnosu na grupu kojoj ona pripada ili na ustanovu pod čiju nadležnost spada. bez sumnje. porodičnih veza. veličanje privatnog života. klijentskih i prijateljskih odnosa. Oblik u kome se odvijala društveno-politička aktivnost mogao se donekle izmeniti. ekonomskih zavisnosti. Uopšte uzev. naposletku. i. to jest priznavanje važnosti porodičnim odnosima. valja razlikovati tri stvari: individualistički stav. umesno je postaviti jedno pitanje opštije prirode.

niti su nužne. ali koja je u tom trenutku bila dostigla vrhunac: tu je bilo u pitanju razvijanje onoga što bismo mogli nazvati izrazom »negovanje samoga sebe«. niti na nužan način. Isto tako. postoje društva u kojima se privatnom životu pridaje velika vrednost. ali upravo zato individualizam je u njima slab. To »negovanje samoga sebe« možemo ukratko okarakterisati ukazujući na činjenicu da je veština 51 . ali te povezanosti ne postoje ni u svim slučajevima. bio slučaj sa građanskim klasama u zapadnim zemljama u XIX veku). postoje društva ili grupe u kojima je bavljenje jedinke samom sobom pojačano i razvijeno a da pri tom individualističke vrednosti ili vrednosti privatnog života nisu zbog toga. a da pri tom ne mora da pridaje veliku važnost svom privatnom životu ili bavljenju samim sobom. Ne izgleda da se u zahtevima za umerenošću u polnom životu koji su bila. izražavani u doba Carstva ispoljavao individualizam koji se sve više razvijao. Skupu okolnosti u kojima su oni bivali postavljani. kako izgleda. vojničke aristokratske kaste — u kojima se jedinka podstiče da ispolji svoju osobenu vrednost činovima koje će je učiniti potpuno različitom od drugih jedinki i omogućiti joj da se izdigne iznad njih. hrišćanski asketski pokret iz prvih vekova nove ere predstavio se kao izuzetno snažno naglašavanje bavljenja samim sobom. I najzad. Mogli bismo naći neka društva ili neke društvene grupe — takve su. u kome je bavljenje sobom dobilo nov zamah i još veću vrednost. pre daje pečat jedna pojava koja će imati prilično dalekosežan istorijski značaj. on je u njima brižljivo zaštićen i organizovan. na primer. a onda kada je uzeo oblik zajedničkog življenja u manastirima. ali u vidu odbacivanja vrednosti privatnog života kao nedostojnih. a bavljenje samim sobom nije gotovo nimalo razvijeno. izričito je odbacio one individualističke elemente kojih je moglo biti u isposničkom životu.daje bavljenju samim sobom bude povezana sa veličanjem individualne jedinstvenosti. neminovno ojačane. predstavlja ono središte sa kojim se ponašanja dovode u vezu i jedno od načela na osnovu kojih se jedinki pripisuje vrednost (to je.

Hadot) Exercices spirituels et philosophie antique. u kojoj taj smisao predstavlja jednu od glavnih tema razgovora: Sokrat pokazuje Alkibijadu. mladom slavoljubivom čoveku. 5. Lakonske izreke. ne smatra da je u životu učinio sve što je trebalo da učini. Ali pomenute reči Platon je upotrebio u potpuno drugačijem značenju u svojoj dijaloškoj raspravi Alkibijad. U jednom spartanskom aforizmu koji Plutarh navodi.življenja — technë tou biou u njenim raznim oblicima — ii njemu podređena načelu »treba se starati o samome sebi3«. jer »bi u pedesetoj to bilo prekasno6. tvrdilo se da su obdelavanje zemlje Spartanci bili poverili robovima zato što su želeli da »se bave samima sobom5« — a tim recima su. A u Odbrani Sokratovoj Sokrat odista prikazuje sebe pred svojim sudijama kao 3 Čitalac koji želi šire da se obavesti o ovim temama treba da pročita knjigu P. fl Plutarh. Ona se veoma rano ukazala kao neodložan zadatak o kome su mnogi razmišljali. da se bavi samim sobom (heautou epimeleisthai) u stvari predstavlja veoma staru temu u grčkoj kulturi. Na kraju svojih osvajanja Rir. upravo ina tom načelu staranja o sebi zasniva se njena neophodnost. označavali telesno i vojničko vežbanje. ostaje mu — i to je ono što ima najveću vrednost — da se pozabavi samim sobom: »Ne možemo prigovarati bogovima da nam nisu ispunili sve želje« — kaže on misleći na pobede koje je odneo u prošlosti — »ali ako čovek. ne može više da se bavi samim sobom i veseli s nekim svojim prijateljem. što hoće da joj daje savete i da se nadmeće sa spartanskim kraljevima ili persijskim carevima. 52 . 1 Ksenofont. dok je mlad. bez sumnje. ono određuje njeno razvijanje i organizuje njeno primenjivanje. ako prethodno nije naučio ono što čovek mora da zna da bi mogao upravljati: on najpre mora da se pozabavi sobom — i to odmah. onda se ja rado odričem te sreće4«. da ispoljava veliku uobraženost time što hoće da preuzme na sebe staranje o državi. Alkibijad. VII. čiji je idealni portret Ksenofont dao u svome delu Vaspitavanje Kira. O vaspitavanju Kira. Ali treba dodati da ideja da čovek treba da se posveti samome sebi. Adoa (P. zato što je postigao velike stvari. « Platon. 127 d-e. 217a.

1971. Srećemo ga u spisima platoničara : Albin zahteva da se proučavanje filozofije započinje čitanjem Alkibijada »kako bi se čovek okrenuo i vratio sebi samom8«. do razmena i opštenja među njima. 1. samo po sebi razume da se ta pojava tiče samo onih veoma malobrojnih društvenih grupa koje su bile nosioci kulture i za koje je technê tou biou mogla imati izvestan smisao i izvesnu stvarnu sadržinu. 536. 29 d-e. i. Etudes de philosophie grecque. proželo razne načine življenja. U Platon. ta tema postepeno je dobila razmere i oblik istinskog »negovanja samog sebe«. razrađivani. Pod ovim izrazom treba razumeti to da je načelo staranja o sebi dobilo u priličnoj meri opšti značaj: pravilo da se treba starati o samome sebi predstavlja.-J. svakako.učitelja staranja o sebi: on kaže da mu je Zevs poverio da ljude podseća na to da se ne staraju o svome blagu i o svojoj časti. str. metode i uputstva koji su svestrano proučavani. kao na nekakvo zlatno doba negovanja samoga sebe. U okvirima sporog razvijanja veštine življenja u znaku staranja o sebi. u svakom slučaju. 7 8 53 . koja je dovela do uspostavljanja nekih odnosa među jedinkama. s tim što se. koju je Sokrat osveštao. predstavlja naređenje koje otkrivamo u mnogim filozofskim učenjima. ono je prouzrokovalo javljanje izvesnog načina saznavanja i stvaranje jednog znanja. E sad. Odbrana Sokratova. a ponekad čak i do stvaranja nekih ustanova. Festugière. usavršavani i prenošeni drugima. ono je tako poslužilo kao podloga jednoj društvenoj praksi. načina ponašanja. ono se razvilo u razne postupke. na prva dva veka doba Carstva može se gledati kao na najvišu tačku jedne krivulje. nego o sebi samima i 0 svojoj duši7. navod po A. Albin. ono je isto tako dobilo vid stava. to jest o staranju o sebi. preuzela je filozofija kasnijeg razdoblja 1 naposletku postavila u središte one »veštine življenja« za koju se proglašavala. Krilatica o epimeleia heautou. naposletku. o cura sui. Izlazeći iz svojih prvobitnih okvira i odvajajući se od svojih prvobitnih značenja. imperativ o kome se govori u mnogim učenjima. tu temu staranja o sebi.

Pismo Menekeju. i Musonije će ponoviti tu zapovest u izreci koju Plutarh navodi u jednom svom spisu: »Oni koji žele da steknu večno blaženstvo treba neprestano da se staraju o sebi u toku celog života12. 12 Musomije Ruf.. ko god želi da ima oštar vid.« Poznato je koliku je važnost tema bavljenja Apulej. 122. O božanstvu Sokratovom. ako neko želi da brzo trči..« Ovu Epikurovu temu da se treba starati o sebi samom Seneka izlaže u jednom pismu : »Isto onako kao što vedro nebo ne može postati još blistavije pošto se. zaodenuio sjajem koji ništa ne potamnjuje. jer ni za koga nikada nije ni prerano ni prekasno da obezbedi svoje duševno zdravlje10. da bi uz pomoć i jednog i drugog izatkao potku svog blaženstva.. XXI. 36. 66. stoga se neumorno i sa opravdanim čuđenjem pitam zašto oni ne usavršavaju i svoj duh uz pomoć razuma (cur non etiam animum suum ratione excolant)9.spisu O božanstvu Sokratovom Apulej izražava čuđenje pred nemarnošću svojih savremenika prema sebi samima: »Svi ljudi žele da žive na najbolji način. oni ga ne neguju (animum suum non colunt).« Epikur je za svoje sledbenike još na samom početku Pisma Menekeju izložio načelo da na filozofiju treba gledati kao na neprestano staranje o samom sebi. svi oni znaju da je duh organ života. Međutim.« Zenon je još na samom početku svojih predavanja bio naložio svojim učenicima da se staraju o vlastitoj duši. 9 10 54 . treba da se stara o nogama pomoću kojih se trči.. i neka se niko u starosti ne zasiti filozofije. Isti je slučaj i sa svim ostalim delovima tela o kojima svako treba da se stara već prema tome čemu daje prednost. Epikur. 453 d.. ne okleva da počne da razmišlja o filozofskim pitanjima. 167—168. Pismo Lukiliju. Svi ljudi to jasno i lako uviđaju. zahvaljujući vetru što je sa njega rasterao oblake. oseća sjajno i potpuno zadovoljan čim mu dah ne muči nikakvo nespokojstvo. dok je mlad. a telo nikakav bol11. O gnevu. »Neka niko. treba da se stara o očima koje služe zato da se stvari vide. 45. pa ipak. 11 Seneka. tako se i čovek koji bdi nad svojim telom i svojim duhom (hominis corpus animumque curantis). Odlomci. navedeno po Plutarhu.

Seneka. III. Pohitaj stoga ka svom cilju. 4. 21 Seneka. 118. dok je to još moguće24. Misli. Pisma Lukiliju. 75. Pisma Lukiliju. bez sumnje. oprosti se od praznih nada. secum morari22 — Seneka koristi čitav jedan poseban rečnik da bi označio različite oblike koje treba da dobiju staranje o sebi i žurba sa kojom čovek nastoji da se samome sebi pridruži (ad se properare)23. 2. Ali to »oslobađanje mesta« ispoljava se kao mnogostruko delanje koje zahteva da se čovek odmah poduhvati »izgrađivanja sebe samog«. 18. 4. sibi vindicare15. ad se recurrere21. '* 74. I Marko Aurelije oseća istu nestrpljivu želju da se pozabavi samim sobom: ni čitanje ni pisanje ne smeju više da ga odvlače od neposredne brige koju treba da vodi o svom vlastitom biću: »Ne lutaj više. čovek treba da se odrekne svih drugih aktivnosti da bi se njemu posvetio. O kratkoći života. suurn fieri10. O kratkoći života. 19 Ibid. 24. 1. 1. na najuzvišeniji način filozofski obradio ovu temu. 24 Marko Aurelije. O spokojstvu duše. se ad studia revocare11. 3. 24.« Epiktet je. 6. »preobražavanja sebe samog« i »vraćanja sebi samom«. 35. Pisma Lukiliju. i po tome se ono suštinski razlikuje od ostalih živih bića: čim se pojave na ovom svetu.. 5. ni odlomke koje si ise spremao da čitaš pod stare dane. 29. jer je priroda tako uredila stvari da nam one mogu stajati na ras13 7.samim sobom dobila u Senekinom delu: po mišljenju ovog rimskog stoičara. 3. priteci sebi u pomoć ako se sećaš samog sebe (sautôi boethëi ei ti soi meleî sautou). 17 Seneka. M Seneka. 5. 1. 17. Nije ti više suđeno da ponovo čitaš svoje zabeleške. O srećnom životu. 13—1. jer bi na taj način mogao da u sebi oslobodi mesto za sebe samog (sibi vacare)13. in se recedere20. 23 Ibid. 19 Seneka. 24.. I. sibi applicare18. životinje odmah raspolažu onim što im je neophodno za život. 14 Ibid. ni drevne rimske i grčke povesti. 17. se facere18. 14 15 55 . Seneka.. U njegovim Razgovorima ljudsko biće definisano je kao biće kome je stavljeno u zadatak da se stara o sebi. Seneka. 1. Pisma hukiliju. O spokojstvu duše. Pisma Lukiliju. 14. O kratkoći života. 2. •> Seneka. Se jormareii.

1—3. II. dar-obaveza koji nam obezbeđuje slobodu primoravajući nas da sami sebe uzmemo za predmet svekolikog svog staranja28. nego zato što je Zevsu bilo stalo do toga da čovek može slobodno da se služi svim svojim sposobnostima.polaganju a da pri tom ne moraju da se staraju o sebi samima. I. a 84 56 . Zauzvrat. nego te je uz to i po verao i predao isključivo tebi27«. Razgovori. pak. Zevs »te nije samo stvorio. I. »Epiktet«. Zevs nas nije oblikovao onako kao što je Fidija oblikovao svoj mermerni kip boginje Atine. naprotiv. da je takav stav neophodan samo dok se neko nalazi pokraj njih. Zevs nam je 1 omogućio i naložio da se staramo o sebi samima. 16. kada je to potrebno. Ali to što filozofi preporučuju ljudima da se staraju o sebi ne znači da tu revnost treba da ispoljavaju samo pojedinci koji su se opredelili da žive na način sličan njihovom načinu života. čovek mora da se stara o sebi. Ibid. on. 18—23. i da ni mi ne moramo da se staramo 0 njima25. Tu je u pitanju načelo koje važi za sve ljude. M. Krunišući tim razumom sve što nam je priroda već dala. 27 Ibid. u Reallexikon fur Antike und Christentum.. 4. a da ne mora zbog toga da se stidi i da to ne bude na njegoEpiktet. staranje o sebi je povlastica-dužnost. ili. neprekidno i celog života. Zato što je slobodan i razuman — i slobodan da bude razuman — čovek predstavlja u prirodi ono biće kome je naloženo da se stara o samome sebi. ali ne zbog nekog svog nedostatka koji bi ga bacio u nekakvo stanje oskudice i tako u tom pogledu doveo u podređen položaj u odnosu na životinje. predstavlja sposobnost koja ljudima omogućava da se.. jer je sposobna da »proučava sebe samu kao i sve ostalo28«. 1. Po Epiktetovom mišljenju. Spaneut. zbog čega ga je obdario razumom. Apulej skreće pažnju na to da čovek može da ne zna pravila koja omogućavaju slikanje ili sviranje na citri. pravilno služe drugim sposobnostima. 8. 28 Upor. razum ne treba shvatiti kao zamenu za nepostojeće prirodne sposobnosti. koja za sva vremena pruža ispred sebe ruku na koju se spustila nepomična pobeda sa raširenim krilima. on je čak ona potpuno jedinstvena sposobnost koja je u stanju da se služi samom sobom.

10. kojim se čovek poziva da vlastiti život pretvori u nekakvo neprestano vežbanje u veštini življenja. ali ne samo zato da bi slušao njegova predavanja. pošto se vratio u Rim. ali znati »oplemenjivati svoju vlastitu dušu uz pomoć razuma ^predstavlja pravilo koje »svi ljudi podjednako moraju primenjivati«. A kada je kasnije. činio je to zato da bi mogao da se pozabavi samim sobom »posvećujući se čitanju. Plinijev slučaj može poslužiti kao konkretan primer: pošto nije bio do kraja prigrlio nijedno filozofsko učenje. 9. . Prema tome.« Seneka navodi u svojim spisima aforizam »Učiti celog života kako valja živeti«. Stoga su o tim pitanjima dužni da razmišljaju i mlad i star čovek. ovaj drugi zato da bi stareći ostao duhovno mlad zahvaljujući svemu onom što je doživeo. ne postoje neke posebne godine kada čovek treba da se bavi sobom. Pisma. I. Pismo Menekeju. ili da je prošlo vreme da srećno živi. iako mlad. Epikur. rekao je već Epikur. se. u toku celog života neprestano je pokazivao da želi da se stara o samome sebi kao o nečemu što možda predstavlja najvažniji predmet o kome bi imao da se brine. u isti mah osećao i kao kakva starina zahvaljujući tome što ne strepi od budućnosti31. Kada je kao još sasvim mlad čovek bio poslan u Siriju kao carski namesnik. I. sličan je čoveku koji veli da još nije došlo.. »da bi mu omilio« i da bi izvukao korist iz ukora učitelja koji ume da suzbija mane ne obarajući se pri tom na same ljude koji su njima opterećeni29. staranju o svom zdravlju«. pisanju.vu sramotu. Pa ipak. »Nikada nije ni prerano ni prekasno da se pozabavimo svojom dušom«. Ibid. i to ovako objasnio: »Onaj koji kaže da još nije došlo vreme za razmišljanje o nekim filozofskim pitanjima. on nikako nije težio da raskine sve veze sa svetom. 57 . prvo mu je bilo da ode kod Eufrata. 122. pošto je redovno napredovao u carskoj službi i bio zaokupljen svojim advokatskim poslovima i književnim radom. nego i zato da bi malo-pomalo postao prisan sa njim. 28 84 M Plinije. i »razgovarajući sa samim sobom i svojim vlastitim spisima30-«.ili da je to vreme prošlo. a onaj prvi zato da bi. ponekad išao u Laurent da se tamo odmori u svom letnjikovcu.

13. sreći ili životnim nedaćama. 90. 33 Seneka. On je bio carski namesnik na Siciliji kada su. a pored njega i mnoge druge. razdraživale su Lukijana. odista. nego i savete kako treba da se ponašaju (on često tačno navodi u kojim okolnostima). godine nove ere. Pisma Lukiliju. 62. dopisujući se sa njima. ali on ni po čemu nije bio sličan nekom mladiću koji pohađa školu. bio je njegov mlad rođak i štićenik. u vreme kada je Seneka napisao spis O spokojstvu duše. taj je čovek. kome je Seneka namenio fragmenat O spokojstvu duše (pored spisa O postojanosti mudraca. podsticao da se bave samima sobom. 1—4. takođe su bili odrasli muškarci. IX. 44—45. iznosi vlastite slabosti i opisuje svoje još neokončane unutrašnje borbe. ne stidi da mu kaže da je i sa navršenih šezdeset godina sam išao da sluša Metronaksova predavanja33. On se podsmeva Hermotimu. Seneka. Ta silna upornost sa kojom su se zreli ljudi bavili vlastitom dušom. Lukilije je. Ljudi kojima Seneka ili Plutarh nude svoje savete nisu više. str. upućivao rasprave koje ne sadrže samo opšta razmatranja o vrlinama i manama. 217—280. 76. kako izgleda. Vidi A. koji na ulici mrmlja pouke koje treba da upamti. 76. 82. tako da se njegova nedoumica ticala pre svega toga kako da to razmišljanje uspešno privede kraju.čak i ako je dobro rano početi s tim učenjem. I oni kojima je Plutarh. bio samo nekoliko godina mlađi od Seneke. Seren. o duševnoj . važno je nikada u njemu ne popustiti32. nego su to odrasli muškarci. i O postojanosti mudraca. taj mladi čovek upravo je bio došao iz provincije u Rim i još se dvoumio oko izbora poziva i načina života. već zašao u godine: još pre dvadeset godina odlučio je da živi 32 O ovom pitanju vidi. po Platonovim ili Ksenofontovim recima. uostalom. Grilli 11 problema delà vita contemplativa nello monđo greco-romano. na primer. i ponekad čak traži od njega pomoć. On se. revnost sa kojom su kao ostareli učenici išli kod filozofa da im ovi pokažu kojim se putem stiže do sreće. Seneka mu u pismima izlaže načela i metode svoje mudrosti. Pisma Lukiliju. počeli često da se dopisuju. ali i pre toga je već izvesno vreme bio razmišljao o nekim filozofskim pitanjima. 58 . a možda i spisa O dokolici). pak. međutim. uživanja željni ili stidljivi mladići koje je Sokrat.

nego i čitav niz poslova. 38 Plutarh. 160. O vođenju domaćinstva. kako je — kao što malo dalje sam na to ukazuje — počeo da razmišlja o nekim filozofskim pitanjima u četrdesetoj godini. 10. U odnosu na sebe samog ta reč takođe podrazumeva određeni rad. 39 Platon. 1—5. da je i za njega došao trenutak da se uputi u filozofsko razmišljanje. Hadot (I. kako foi se zabavio. 41 Epiktet. Hadot) govoreći o Seneki. O gnevu. Zakoni. Treba shvatiti da to staranje o sebi ne zahteva samo određeni opšti stav i nekakvu rasplinutu pažnju. V. 37 Dion iz Pruse. 55. ili još poštovanje koje se ukazuje bogovima ili pošta koja se odaje pokojnicima39. Reč epimeleia ne označava samo zaokupljenost nečim. Za taj rad potrebno je izvesno vreme. razmatranju proteklog dana. lekarska pomoć koju treba ukazati bolesniku ili ranjeniku38. Besede. Seneka40. 717-e. Seneca unđ die griechisch-rômischc dition der Seelenleitung. 1969. 1. Razgovori. svekoliko to duhovno usmeravanje spada u vaspitavanje odraslih — Erwachsenerziehung35. X. Hadot. »Služi mi kao štaka«. III. ono jutarnje i večernje razmišljanje koje su pitagorejci upražnjavali ponovo otkrivamo — sa drugačijom sadržinom.drugačije nego što žive jadni ljudi. čovek može ujutro ili uveče da posveti nekoliko trenutaka poniranju u sebe. 21 i dalje. 36 Ksenofont. M 33 Tra- 59 . upamćivanju nekih korisnih načela. 1—2. ispada da će ukupno četrdeset poslednjih godina života posvetiti staranju o samome sebi pod voćstvom jednog učitelja. E sad. pošto je upravo navršio četrdesetu. Epiktet41 i Marko Aurelije Lukijan. 40 Seneka. II. njome se označavaju aktivnosti gospodara kuće36. razmišljanju o onome što ima da uradi. i jedna od velikih teškoća sa kojima se suočava to negovanje samog sebe sastoji se u tome da se tačno odredi onaj deo dana ili života koji mu valja posvetiti. poslovi vladara koji bdi nad svojim podanicima37. Tu se koristi veliki broj raznolikih rešenja. III. bez sumnje — kod stoičara. Kao što to kaže I. i iprooenjuje da će mu biti potrebno još dvadeset godina da bi dospeo do blaženstva. III. i »vodi me za ruku34«. 2. str. Hermotim. Izreke kraljeva i vojskovođa. kaže on Hermotimu. Njegov sagovornik Likinus pretvara se.

s prijateljima. življenje u skladu sa određenim zdravstvenim režimima. da sabere sva sećanja iz prošlosti. ni nesreće. treba razgovarati sa nekom osobom od poverenja. Pored toga. Marko Aurelije. III. a. daje ih onome kome su oni . IV. Plinije. jer ih on na taj način čini ponovo aktuelnim 42 43 44 Musonije Ruf. čitanja. uostalom. nego je ispunjeno vežbanjima. zahvaljujući skromnom načinu življenja. ovladavanju samim sobom. 3. da dopusti sebi jedan od onih predaha od aktivnog života koje je Musonije. Marko Aurelije tako daje primer »povlačenja u sebe samog«: ono se sastoji u dugotrajnom ponovnom stavljanju u dejstvo opštih načela i racionalnih argumenata koji ubeđuju čoveka da ne treba da dopusti da ga razgnevljuju ni drugi ljudi. da čitajući dobro upozna pravila i primere kojih želi da se drži. a potom čitanje tih zabeležaka. Misli. s jedne strane. razmišljanja. traži savete. kao što je to Seneka činio razmišljajući o filozofskim pitanjîima. praktičnim poslovima i raznim aktivnostima. 60.potrebni — što. 1. beleženje utisaka o pročitanim knjigama ili razgovorima koje je čovek čuo. i da. u potpunosti posveti. predstavlja korisnu vežbu upravo za onoga koji se naziva učiteljem. telesnu higijenu. 60 . podsećanje na istine koje on već zna. ali kojima treba još dublje da se prožme. s druge strane. ponovo otkrije glavna načela ponašanja zasnovanog na razumu. Isto tako. Covek može još i da se na sredini ili na kraju svoje karijere oslobodi svojih raznih aktivnosti i da se. sa nekim savetnikom ili duhovnim učiteljem. među tolikim drugim. Bavljenje samim sobom nije nekakva sinekura. a na sve to nadovezuju se još i pisma u kojima čovek izlaže svoje raspoloženje.upućuju na te trenutke koje čovek treba da posveti usredsređivanju na samog sebe. Odlomci. da sagleda ceo svoj protekli život. živo preporučivao42: oni mu omogućavaju da se nađe nasamo sa samim sobom. ili Spurina u spokoj s t vu prijatnog života43. ni stvari44. čovek može povremeno da prekida svoje uobičajene aktivnosti. koristeći to nastupanje starosti kada su se čulne želje ugasile. umerene telesne vežbe i što je moguće umerenije zadovoljavanje telesnih potreba. Pisma. Ono podrazumeva. To vreme nije prazno.

61 .

str. pošto je za vreme Vespazijanove vlade još jednom bio poslan u progonstvo. duhovnog učitelja. pri kraju života. Sandbach. 4» Galen. 6—10. međutim. nastave filozofije i profesionalnih duhovnih učitelja nije predstavljalo jedinu društvenu podlogu svekolikom tom posvećivanju sebi. u progonstvu je privukao izvestan broj posetilaca i vernih učenika i otvorio neku vrstu škole. Kada se čovek. H. 62 . The Stoics. one su često mogle jedna drugu zameniti. 144. i naizmenično ih je mogla igrati ista osoba. 112—113. str. Musonije Ruf je bio politički savetnik Rubelija Plauta. zatim se. vratio u Rim. on. Continuity and Change in ïloîYi&Ti Religion. posle čijeg ubistva je bio prognan iz Rima. vidi i J. Ali događa se i 48 F. kako bi mu u tom poslednjem času pomogao da svome životu dâ najlepši i najsavršeniji oblik. ne preporučuje u tu svrhu nekog stručnjaka koji je poznat po svojoj sposobnosti i svom znanju. gde je držao javna predavanja i pripadao krugu osoba koje su imale pravo pristupa na Titov dvor. on tada koristi jedno pravo. Liebechutz. jer je ono lako nalazilo oslonac i u čitavom jednom spletu uobičajenih rodbinskih i prijateljskih odnosa. karakterističan je Galenov spis o izlečenju od strasti: grčki lekar savetuje onome ko zaista hoće da se stara o sebi samom da potraži pomoć od nekog drugog čoveka. Rasprava o strastima duše i njenim zabludama. ili kada sa zahvalnošću prima pouke koje je ovaj u stanju da mu dâ. nego prosto-naprosto čoveka koji uživa dobar glas i čija se nepomirljiva iskrenost može iskušati49. obrati za pomoć nekom drugom čoveku za koga naslućuje da je sposoban da ga duhovno usmerava i savetuje. kao i odnosa koji su proisticali iz neke obaveze. Tako je Demetrije bio duhovni savetnik Trasea Peta koji je od njega zahtevao da sudeluje u »režiranju« njegovog samoubistva. Ali postojanje filozofskih škola. te razne uloge profesora. savetodavca i čoveka od poverenja nikako nisu uvek bile različite: u okviru nego van ja svoje ličnosti. Posmatran sa ovog stanovišta.dok je ovima njihovo odobravanje davalo snage da istraju u svojim opredeljenjima48«. a ispunjava jednu dužnost onda kada svesrdno pomaže nekog drugog čoveka. III. starajući se o sebi. Uostalom. H.

o čemu će biti reči u sto devetom pismu: »Rvač održava okretnost vežbajući rvanje sa nekim. 2. O Seneki. Njegova prepiska sa Lukilijem. str. Prema tradiciji koja je veoma davno nastala u grčkoj kulturi. i odmah zatim dodaje: »Podstičem nekoga ko je već živo krenuo napred i ko i sâm mene podstiče«. P. Staranje o sebi — ili briga o staranju drugih o njima samima — tada se ukazuje kao jačanje društvenih odnosa. 393— 410. a kasnije možda i veće nevolje. on uz to biva podstican od strane njega samog50. produbila je odnos koji je među njima postojao još i pre nego što su počeli da se dopisuju. Seneka upućuje utehu svojoj majci u vreme kada se nalazio u izgnanstvu da bi joj pomogao da u tom trenutku 'podnese tu nesreću. I mudracu je isto tako potrebno da održava budne svoje vrline: tako dok sâm podstiče drugog mudraca. i već u narednom pismu on opisuje nagradu za savršeno prijateljstvo u kome će svaki od njih dvojice predstavljati za onog drugog izvor stalne pomoći. Sénèque ou la conscience de l'Empire. njegovim vezama i njegovoj aktivnosti kao duhovnog učitelja. ti si moje delo«. upor.to da se uzajamna povezanost između staranja o sebi i tuđe pomoći uklapa u odnose koji su već ranije postojali i daje im novu boju i veću srdačnost. a neko ko muzičare prati na kakvom instrumentu podstiče ih da bolje sviraju. staranje o sebi ukazuje se kao neraskidivo povezano sa »duhovnim služenjem« koje podrazumeva mogućnost delovanja razmena sa drugim čovekom i jednog sistema uzajamnih obaveza. Onaj Seren kome je uputio dugo pismo gde je izložio svoje mišljenje 0 duševnom spokojstvu. 1 u njoj se to duhovno usmeravanje malo-pomalo pretvaralo u zajedničko iskustvo iz koga je svaki od njih dvojice mogao da izvuče korist za sebe samog. staranje o sebi nalazi se u tesnom uzajamnom odnosu sa medicinskom mišlju i praksom.« Prema tome. Pisma Lukiliju. Taj u davna vremena uspostavljeni odnos po30 Seneka. bio je njegov mladi rođak iz unutrašnjosti kome je on bio pokrovitelj. čovekom nešto mlađim od njega. U trideset četvrtom pismu Seneka s pravom kaže Lukiliju: »Polažem pravo na tebe. 109. 63 . Grimai. 3.

Stoičari su isto tako ponudili u svojim spisima neke sheme u kojima su naznačeni razni stadij umi ili razni mogućni oblici izlečenja. aegrotatio inveterata. još je opasnija i još trajnija aegrotatio ili arrhôstëma koja predstavlja obolelost i klonulost.stajao je sve cbuhvatniji. Tako su. koji se u grčkom označava rečju pathos. One. vitium malum) koju je nemoguće izlečiti na bilo koji način. javlja u vidu bolesti koja remeti ravnotežu među njegovim sokovima ili njegovim svojstvima. i u jednom i u drugom slučaju taj pojam upućuje na jedno stanje pasivnosti koje se. tako da će Plutarh na početku svog spisa Higijenski propisi s pravom moći da kaže da se filozofija i medicina bave »jednim te istim područjem« (mia chôra)51. proclivitas. pominje se ukorenjena bolest (kakia. postoje uz to i osobe koje su ozdravile ali su još krhke zbog sklonosti prema obole- 51 Plutarh. tako i onda kada je reč o telesnoj /bolesti. Higijenski propisi. raspolažu skupom zajedničkih pojmova u kome glavni elemenat predstavlja pojam »pathosa«. poremećaj. one koji su izlečeni od svojih bolesti. stoičari ponudili »nosografsku« shemu u kojoj su tačno određeni rastući stupnjevi razvoja i hroničnosti oboljenja: u njoj se najpre pominje sklonost ka oboljenjima. Polazeći od tog i u filozofiji i u medicini korišćenog pojma. i na duševna oboljenja. na primer. i. kako kada se govori o nekom telesaiom poremećaju. 64 . ono javlja u vidu poriva koji je u stanju da je i protiv njene volje ponese. kada je posredi duša. a u latinskom rečju affectus. na primer. naposletku. morbus) koja se ustaljuje i ispoljava onda kada je poremećaj uhvatio korena u telu i u duši. ali ne i od svojih afekcija. on se koristi kako kada je u pitanju strast. koja izlaže čoveka raznim mogućnim bolestima. 122e. tako i kada je posredi neki nevoljan duševni poriv. naime. tako. kada je telo u pitanju. Seneka razlikuje bolesnike koji su izlečeni od svih ili nekih svojlih telesnih nedostataka. zatim dolazi afekcija. filozofi su bili u stanju da naprave »mrežicu« za analizu koja se može primenjivati i na telesna. dok se. potom dolazi bolest (nosëma.

. proseći čir. odstraniti. 75. Seneka. 64. Pisma Lukiliju. kad iz nje izađe onaj ko je u njoj učio. primenjivati razna lečenja. upor. III. aut sanabilior« (Pisma Lukiliju. M O poređenju lečenja tela i lečenja duše. na primer.« On živo preporučuje svojim učenicima da sagledaju svoje stanje kao patološko. on traži od njih da u njoj vide »lečilište za dušu« : »Škola svakog filozofa predstavlja lečilište (iatreion). On ih prekoreva zbog toga što kod njega dolaze ne zato da bi ih on lečio (therapeuthësomenoi). iščistiti sve što je izlišno. 30 i III. Pisma Lukiliju. da bi se oni lečili i. kao da drugi ima čir. usavršavanje duše koje se nastoji ostvariti uz pomoć filozofije. Hadot. i na druge. Seneca und die griechisch-rômische Tradition der Seelenleitung. prepisati gorke. 4. da bi se potom vratili kući i tamo iz njih izvlačili korist. Epiktet to naglašava: on zahteva da na njegovu školu njegovi učenici ne gledaju samo kao na obrazovnu ustanovu u kojoj mogu steći razna za napredovanje u službi ili za izlaženje na glas korisna znanja. nego isto tako i da se koristi istovetan postupak da bi se delovalo i na jedne. isto i Senekinu rečenicu o onome ko pohađa predavanja jednog filozofa: »Aut sanior domum redeat. 20—24. 65 . 1969. da sebe ne smatraju najpre i pre svega učenicima koji dolaze da steknu razna znanja kod čoveka koji ih poseduje. glava druga. nego zato da bi im ispravio sudove i učinio 53 Kikeron. 9—15. Duhovno samoizgrađivanje i lečenje neraskidivo su međusobno povezani. 54 Epiktet. Razgovori. Seneka. Berlin. umirujuće ili okrepljujuće napitke — redovno je bio korišćen za označavanje postupaka neophodnih u lečenju duše33. Ovi pojmovi i ove sheme treba da služe kao zajednički putokaz i lečenju tela i lečenju duše. nego da je u njoj patio54. a četvrti glavobolje. upor. kao da je jednom od njih iščašeno rame.). Drugi deo. Čitav niz medicinskih metafora — duboko zaseôi skalpelom ranu. 108. Oplemenjivanje. 10. IV. Vidi o ovome I. 23. da se kod njega predstave kao bolesnici. ona paideia koju ova treba da obezbedi dobij a u sve većoj meri medicinsko obeležje. treći fistulu. Rasprave u Tuskulu.van ju koje nisu odstranjene52. Oni omogućavaju ne samo da se isti tip teorijske analize primenjuje i na telesne i na duševne poremećaje. i izlečili. on ne sme da oseća da je u njoj uživao. 8. po raogućstvu. 21.

15—20. naime. »Hoćete da naučite silogizme? Iscelite najpre svoje rane. I. 10—12. i obratno. lekar kakav je Galen bio. Ta pažnja veoma se razlikovala od pridavanja većeg značaja telesnoj snazi u vremenu u kome su gimnastika. isto tako i II. IV. i da je bolje starati se o svojoj duši nego posvetiti svu pažnju održavanju svog tela58. zaustavite izlivanje svojih telesnih sokova. koja se ne pokorava razumu«).« Zauzvrat. Razgovori. upor. 9. 56 Galen. ne može uzbuditi. Reč je. I. barem delimično. uostalom nečeg paradoksalnog. Razgovori. O lečenju strasti duše. izgleda da se u negovanju samog sebe jačanje staranja o zdravlju izrazilo u izvesnom u isti mah osobenom i snažnom vidu poklanjanja pažnje telu. sportske i vojne vežbe predstavljali sastavni deo odgoja slobodnog čoveka. I. pa je stoga došao kod njega da ga zamoli da mu pomogne57.. 41. Tako se on poduhvatio da izleči jednog svog saputnika koji je bio veoma naprasit. Doista. to 65 Epiktet. 21. pošto se ona. nego i da leči strasti (»poremećenu energiju. ali bio je primoran da prizna da su ga beznačajne stvari uzbuđivale više nego što su njegovog učitelja Galena uzbuđivale važne stvari. 66 . »sve zajedno i u jednom opštem smislu«. 15. 58 Epiktet. bolest ili čak telesna patnja ne predstavljaju zla u pravom smislu reči.ih boljim (epanorthôsontes). o tome da se u tim bavljenjima sobom pažnja obraća na ono mesto na telu gde se između telesnih i duševnih bolova može uspostaviti dodir i gde telesne nelagodnosti mogu izazivati duševne. 22. U samoj toj pažnji ima. 28. pa ni ona najslabija. 16 i VI. uostalom. II. 1. i jedne i druge »nazivamo zastranjivanjima58«. smatrao je da u njegovu nadležnost spada ne samo da leči teške oblike duševne poremećenosti (ljubavlju izazvano ludilo po tradiciji je spadalo u područje medicine). 12—22. uklapa u moral čije je polazište tvrdnja da smrt. «' Ibid. smirite ona telašca u sebi što podstiču telesne funkaije55. Priručnik. i zablude (koje »proističu iz nekog pogrešnog mišljenja«). 12—17. ili je prihvatio molbu jednog mladića koga je odlično poznavao i koji je jednog dana došao kod njega na pregled: dotični mladić je naime bio uobrazio da ga nikakva strast.

67 . 6. polazeći od tog dovođenja u vezu (u praksi i u teoriji) medicine i morala. Telo o kome odrasli muškarac treba da se stara. dok se u neumerenim čulnim uživanjima ispoljavaju i održavaju duševne mane. naravno. zdravom načinu života. podneblja.0 Seneka. Ali postoji nešto što je možda još važnije: to je poziv koji se. upućuje ljudima da sebe vide kao bolesne ili bolešću ugrožene. Marko Aurelije. uzimanje u obzir svih elemenata (godišnjeg doba. koliko svojim vlastitim slabostima. načina života) koji mogu da izazovu poremećaje u telu.jest onde gde loše duševne navike mogu prouzrokovati telesne tegobe. nego je tu u pitanju krhko. ekonomičnost zdravog načina života. ishrane. onda kada vodi računa o sebi.— lepo pokazuje koliko je mesto staranje o telu zauzimalo u tim bavljenjima sobom. nije više ono mlado telo koje je trebalo oblikovati telesnim vežbanjem. 78. Pisma Lukiliju. Pisma. i iz duše u telo59. zauzvrat. raznim sitnim tegobama nagrizano telo koje. tegobama i patnjama usmerava se prema toj dodirnoj tački kao jedinkinoj slaboj tački. VI. ali isto tako pokazuje i karakteristična obeležja te zaokupljenosti: bojazan od preterivanja. Pažnja koja se posvećuje telesnim bolovima. a preko 'njega 1 u duši. 57. podrobno obraćanje pažnje na nepravilan rad pojedinih organa. jer se pri tom vodi računa o činjenici da treba otkloniti duševne nedostatke ako se želi da telo ne odnese prevagu nad dušom. se posvećuje zdravlju. a da treba odstraniti telesne poremećaje ako se želi da duša i dalje u potpunosti gospodari samom sobom. Bavljenje sobom podrazumeva da se čovek u svo59 . ugroženo. telesnim slabostima i svim onim poremećajima koji mogu da se prenose iz tela u dušu. Prepiska između Frontona i Marka Aurelija60 — a da. 55. ugrožava dušu. Nespokojstvo je usmereno pre svega na ono mesto na kome uskomešanosti i poremećaji prelaze iz jedne sfere u drugu. U Senekinim pismima mogao bi se naći veliki broj primera te pažnje koja. i ne govorimo o Besedama o svetome Ajlija Aristida koje daju potpuno drugačije razmere priči 0 bolesti i potpuno drugačiju vrednost njegovom iskustvu . ali ne toliko svojim previše snažnim zahtevima. budno praćenje poremećaja.

u plašljivosti — opreznost). Razgovori: upor. koji nisu u stanju da progutaju ni najmanji duhovni zalogaj. s druge strane. Potom dolaze čupanja u trbuhu. '585 a. boja žuči. Zato oni tada povraćaju ili imaju smetnji pri varenju njene sadržine. Plutarh. O Sokratovom demonu. u ljubavnoj strasti — prijateljstvo. U toj praksi. Svako treba da otkrije da je potrebit. valjalo je da naj pre razmisle o svojoj sposobnosti svarivanja 6 1 . Ali danas neki ljudi. 68 . duhovno izgrađena i snabdevena raznim znanjima. da su mu neophodni lečenja i lekarska pomoć. kupuju neku raspravu i pokušavaju da je u jedan mah pročitaju. nego pored toga i zaslepljuju osobe koje se od njih razbole. najgore one telesne bolesti u kojima bolesnik nije svestan svog stanja — kao što to biva kada su u pitanju obamrlost. koja je u isti mah individualna i društvena. nazebi. ako je neko bolestan. isto tako i II. ili čak to što se u njima mogu videti vrline (u gnevu se može videti hrabrost. ali da. nego i kao jedinka koja pati od izvesnih tegoba i treba da ih leči — bilo sama.jim sopstvenim očima postavi ne samo kao nesavršena. Plutarh podseća na to da telesne poremećaje obično otkrivaju puis. on više neće hteti da se njime koristi u neke važnije svrhe.. upoznavanje samoga sebe zauzima. 11.« A uspostavljanje tog odnosa prema sebi kao prema bolesnom čoveku utoliko je potrebnije što se duševne bolesti. za razliku od onih telesnih. Ono na Apolonovom hramu u Delfima ispisano geslo često se u njoj po. E sad. 1. »polazište filozofije: mi treba da ustanovimo u kakvom se stanju nalazi glavni deo nas samih (aisthësis tou idiou hegemonikou pos echei). padavica i izliv krvi u mozak. groznice. Kod duševnih bolesti opasno je to što ostaju neprimećene. ne obznanjuju patnjama koje čovek doživljava. u zavisti — nadmetanje. razume se. on toga bude svestan62 4. Pošto čovek otkrije njegovu slabost. one ne samo mogu dugo ostati neprimetne. bilo obraćajući se u tu svrhu nekome ko je za to stručan.. lekari žele da »ljudi ne budu bolesni. temperatura i bolovi. a da su. »Evo šta predstavlja«. kaže Epiktet. potpuno neupućena jedinka kojoj je potrebno da bude oslobođena svojih mana.l 02 Epiktet. značajno mesto.

U dijaloškom spisu O Sokratovom demonu Plutarh navodi jedno takvo iskušavanje čiju vrednost potvrđuje onaj sagovornik koji u razgovoru ovaploćuje teme neopitagorejskog učenja. uspostavljajući nad sobom vrhovnu vlast koja nikako ne bi zavisila od prisustva ili odsustva svih tih stvari. ali ne bi bilo dovoljno prepoznati u njemu puki uticaj teme koju je Sokrat formulisao. u tom razdoblju razvila se čitava jedna veština upoznavanja samog sebe. Iskušavanja kojima se čovek podvrgava ne predstavljaju uzastopne faze u lišavanju. 585 a. Ta nezavisnost vraća za izvesno vreme čoveka na onu podlogu koju predstavljaju njegove osnovne potrebe. svrha tih vežbanja sastojala se u tome da pokažu kako u tom zadovoljavanju osnovnih potreba 63 Plutarh. a. ali nisu imala isti smisao za jedne i za druge. posvećujući sat-dva živom upražnjavanju nekog sporta. 69 . zatim bi stao pred stolove prepune najukusnijih jela koja bi. nego način da se potvrdi nezavisnost koju je on sposoban da ispolji u odnosu na sve ono što nije neophodno i bitno. veština kojoj su bili svojstveni precizni metodi. Tako na veoma shematičan način.minje. U tradiciji koja potiče od Epikura. pošto u stvarima otkriva u isti mah sve ono što je izlišno i mogućnost da živi i bez njih. Vežbanja u uzdržavanju bila su zajednička i epikur ej cima. možemo naj pre da izdvojimo ono što bismo mogli nazvati izrazom »postupci iskušavanja«. i da se tačno odredi njen stepen. U stvari. Ali pre svega treba da podvučemo da se svrha tih iskušavanja ne sastoji u upražnjavanju odricanja radi njega samog. O Sokratovom demonu. nego se sastoji u tome da osposobe čoveka da se lišava svega izlišnog. tačno određeni oblici analize i kodifikovana vežbanja. Njihova je uloga dvojaka: oni treba da omoguće čoveku da napreduje u sticanju neke vrline i da pokazuju dokle je u tom napredovanju dospeo: otuda njihova postupnost koju su i Plutarh i Epiktet naglašavali. i zadržavajući pravo da ovo pitanje kasnije potpunije i sistematičnije proučimo. pošto bi ih neko vreme posmatrao. ostavljao slugama a sam se zadovoljavao hranom koju su robovi jeli63. pomenuti Grk najpre je budio u sebi prohtev za jelom. i stoičarima.

11. iB Ibid. vaspitanje. to »nije igra. 3. »vojnik uvežbava razne radnje. čovek tada otkriva šta znači spavati na bednoj postelji. 18. Uvežbaj ga pre boja65. vođenje računa o ugledu i sklonost ka razmetanju. 18. čiji je način ishrane bio. 20. 65 Seneka. međutim. sed experimentum). on kopa šanac. Ti ne želiš da u jeku boja taj čovek izgubi prisebnost. ne zato da bi više uživao u budućim istančanim zadovoljstvima. nego opit« (non lusus. ukorenjena mišljenja.čovek može da doživi zadovoljstvo koje je potpunije. u tim na smanjivanju trošenja zasnovanim iskušavanjima. Iz jednog pisma koje je Seneka napisao uoči saturnalija održanih 62. on se zamara izlišnim radom kako bi kasnije mogao da izdrži one neophodne radove. i iskušavanje je služilo zato da se pomoću njega utvrdi prag iznad koga je lišavanje moglo da izazove patnju. na kraju krajeva.. čovek može lišiti svega onoga za što su ga vezali navika. 12. Epikur. 6. »Usred mira«. oni su hteli da pokažu da uvek možemo raspolagati onim što je neophodno i da treba odbaciti bilo kakvu zebnju pri pomisli na mogućna lišavanja. op. krajnje umeren. Za stoičare se svrha tih vežbanja sastojala pre svega u tome da se pripreme za mogućna lišavanja otkrivajući pomoću njih koliko se lako.« Seneka potom opisuje jedan postupak o kome govori i u jednom drugom pismu66: tu je u pitanju kratkotrajno življenje u »zamišljenom siromaštvu«. Tu se čovek lišava za kratko vreme onoga na što je navikao. Čovek se navikava na to da se zadovoljava najmanjom mogućnom količinom svega. i kad nema neprijatelja pred sobom. prdmećuje Seneka. čistije i postojanije od uživanja u svemu onome što je izlišno . Uteha majci Helviji. 70 . jesti najgori hleb. svi Rim64 Seneka navodi ovaj za Epikura karakterističan postupak u svojim Pismima Lukiliju. 9. cit. nositi odeću od grube tkanine. nego zato da bi sebe ubedio da ga i najgora nesreća neće lišiti onoga što je neophodno. Vidi isto tako i Seneka. godine nove ere vidimo da on to želi da učini. i da će uvek moći da podnese ono što je sposoban da ponekad pretrpi67. u izvesne dane jeo je manje nego obično da bi video koliko će njegovo zadovoljstvo zbog toga biti umanjeno64.. postupak koji treba upražnjavati svakog meseca: hotimično živeći tri-četiri dana na ivici bede.

pismo 17. 5: »Težnja za mudrošću spasonosna je jedino onda kada čovek umereno živi. čovek je u stanju da usred izobilja ostane ravnodušan prema onome što poseduje. VIII. 70 Seneka. smatralo se važnim da čovek podvrgava ispitivanju vlastitu savest. Život i misli znamenitih filozofa. Diogen Laertije. Sekstije je ispitivao svoju dušu: »Od koje si se mane oslobodila. kad bii se predavao razmišljanju pred noćni počinak. Život Pitagorin. tog rimskog stoičara čije je učenje poznavao preko Papiri ja Fabijana (Papirius Fabianus) i Sotiona (Sotion).ljani su tada »u goloj vodi«. Porfirije. oni mu omogućavaju da taj praznik proslavlja kao i svi drugi ljudi. osećaćemo se spokojniji kada budemo otkrili koliko je lako biti siromašan68«. 1—8. pak. a umerenost je dobrovoljno siromaštvo.« 69 Upor. najbolje je da čovek. 71 . Izgleda da je jutarnje razmišljanje služilo pre svega za to da se čovek suoči sa dnevnim zadacima i obavezama kako bi se dovoljno pripremio za njihovo izvršavanje. ali ne izdvojiti se iz mnoštva znači delati sa još većom moralnom snagom. »ne utapajući se u svetinu. b. Sekstijev postupak on prikazuje kao postupak koji je usredsređen pre svega na utvrđivanje krajem dana izvesinog napretka. 27. 18. ali nikada ne zapadajući pri tom u raskalašnost. III. Pisma Lukiliju. ali se bila veoma raširila. ali na drugačiji način«. a razuzdanost biva »zvanično priznata«. koji si porok suzbijala. upor. 1. Seneka se pita da li treba ili ne treba da sudeluje u svečanim priredbama: uzdržati se od sudelovanja u njima i suprotstaviti se opštem stavu znači pokazati svoju umerenost. Pored podvrgavanja tim iskušavanjima u praksi. Najpodrobniji opis tog vežbanja koje redovno preporučuju mnogi pisci dao je Seneka u spisu O gnevu70. O gnevu. A taj »drugačiji način« jeste onaj način na koji se čovek unapred navikava dobrovoljnim vežbanjima. u čemu si postala bolja nego što si bila?« I Seneka je svake večeri pristupao takvom ispiti08 Seneka. bilo je na mnogo jednoznačniji način posvećeno upamćivanju proteklog dana. Ta navika predstavljala je sastavni deo onoga što su pitagorejci propovedali69. kratkotrajnim uzdržavanjima i kurama sirotovanja. radi isto što i ona. »ako smo bogati. Večernje razmišljanje. zahvaljujući njima. 40. 26. On ga vezuje za Sekstija (Sextius).

pak. U tom ispitivanju odnos subjekta prema sebi samom ne uspostavlja se toliko u vidu nekakvog u sudu uspostavljenog odnosa u kome se optuženi nalazi pred sudijom. reč speculator (»istraživač«. Seneka podseća svog čitaoca koliko na ulogu jednog sudije. pošto je priveo kraju neki posao. da uradi kako bi ustanovio da li on odgovara onome što je bio predvideo) ono što je uradio i rekao. »povesti istragu o sopstvenom vladanju«. S druge strane. ispitivanje kome Seneka sam sebe podvrgava predstavlja neku vrstu malog prizora iz suda koju jasno dočaravaju izrazi kao što su »pojaviti se pred sudijom«. toliko i na rad nekog nadzornika ili nekog domaćina koji proverava kućne izdatke. »zastupati svoj interes ili pozivati se na njega«. da »ponovo izmeri« (remetiri. Simptomatične su reči kojima se Seneka pri tom služi. on upotrebljava da bi označio proveravanje koje omogućava da se ukaže na pogreške u nekom računu) čitavi dan koji je upravo protekao. »uhoda«) (čovek treba da »uhodi« samoga sebe) tačno označava tu ulogu. On želi da »pretrese« (glagol excutere. Š druge strane. Ovi elementi kao da ukazuju na cepanje subjekta na instituciju koja sudi i optuženu osobu. kod Seneke je vidljivo staranje da se pripremi za spokojan san: »Ima li išta lepše od ove navike da se čovek osvrne na ceo protekli dan? U kakav san čovek tone pošto je tako redom ispitao sve svoje postupke? Kako je on spokojan (tranquillus). «otresti«. dubok (altus) i bezbrižan (liber) onda kada je duša dobila svoj obrok pohvala i prekora!« Na prvi pogled. tako izvršeno ispitivanje ne odnosi se — kao da je tu u pitanju oponašanje sudskog postupka — na »prekršaje« i ne vodi 72 . »protresti« kao da se pri tom želi stresti prašina sa nečega.vanju. čitav taj postupak podseća i na nekakvo administrativno proveravanje u toku koga treba utvrditi vrednost neke obavljene aktivnosti da bi se načela na kojima ona počiva ponovo stavila u dejstvo i u budućnosti korigovala njihova primena. neki izvršeni zadatak. onako kao što to čovek može. želi da ga »pažljivo razmotri«. Međutim. nego pre izgleda kao kakvo nadgledanje u toku koga nadzornik želi da proceni neki rad. Tama (»čim bi svetiljka bila iznesena iz sobe«) i tišina (»kad bi mu žena ućutala«) predstavljale su spoljašnje uslove za njegovo ostvarivanje.

U toku ispitivanja greška se pomno sagledava. ili to što je prekorima povredio jednog prijatelja za koga bi mu bilo drago da ga je naveo da se oslobodi nekih mana. c. kako bi ih kasnije imao na umu. ojačala ona razumska »oprema« koja obezbeđuje mudro ponašanje. Na ovo se nadovezuje neophodnost da se misao pozabavi sobom.izricanju kazne za neku krivicu ili pak nekim odlukama subjekta da sâm sebe kazni. to njeno bavljenje sobom moraće da bude i nešto više od iskušavanja čija je svrha da čovek tačno ustanovi šta može da postigne. dobro je ubediti u nešto neuke osobe. U primeru koji daje u ovom spisu. onda kada je to potrebno. svrha pomenutog ispitivanja nije u tome da se otkrije sopstvena vinost čak i u njenim najbeznačajnijim vidovima i u njenim najsićušnijim korenima. da se oslobode nekih mana. da bi postigao ciljeve koje čovek doista treba sebi da postavlja. ono treba da dma oblik neprestanog pretresanja predstava: valja ih razmatrati. ali isto tako i pravila ponašanja koja omogućavaju njihovo postizanje odabiranjem prikladnih sredstava. Seneka nije zadovoljan tim postupcima zato što se. valja vršiti odfoir među njima. ali neodmereni prekor pozleđuje čoveka umesto da mu pomogne da postane bolji. ako »sebi ništa ne oprašta«. Da bi označio ono što je bitno u tom stavu. nego zato da bi se. dobro je hteti pomoći svojim prijateljima. Seneka ukazuje na neke svoje postupke kao što su to što je previše živo raspravljao sa neznalicama koje čovek ni u kom slučaju ne može ubediti. on tako postupa zato da bi mogao da zapamti. ali pored toga treba izabrati među njima one koje su u stanju da nečemu budu naučene. nije poslužio prikladnim sredstvima. kontrolisati. a više postojan stav koji treba zauzeti prema sebi samom. Ako čovek »ništa od sebe ne krije«. Prema tome. ali ne zato da bi se tačno odredila neka vinost ili podstakla griža savesti. a ne samo ooenjivanje neke greške u odnosu na pravila ponašanja. Tu je u pitanju manje vežbanje kome se redovno pristupa u određenim razmacima. Epiktet upotrebljava neke metafore 73 . legitimne ciljeve. ono će isto tako morati da bude i nešto drugo. polazeći od konstatacije jednog neuspeha na koji se podseća i o kome se razmislilo.

Odbrana Sokratova. on baca na zemlju novčić koji ispituje i osluškuje zvuk koji se čuje pri njegovom padu. Pričekaj. čulom mirisa. 7—11. kada je u pitanju novac. izmislili smo jednu veštinu. kao i sa poznavanjem i nepoznavanjem tog neznanja. 3. Epiktet se poziva na Sokrata. Ibid. 15. kada je u pitanju naša duša. I.« U stvari. III. nego ga nekoliko puta baca.. ne zadovoljava se time da mu samo jednom čuje zvuk. pusti me da vidim ko si i odakle dolaziš'. »Trebalo bi da čovek može da zaustavi svaku predstavu i da joj kaže: . ili još savetuje da čovek sebe proverava onako kako to čini neki »kontrolor novca«. ali one će u njima dobiti znatno drugačija značenja. i koliko li samo postupaka argironom koristi da bi proverio novac koji treba da primi! On se pri tom proveravanju služi čulom vida. odredio zvuk. zadatak filozofije.PoEpiktet. kao i na aforizam iz Platonovog delà Odbrana Sokratova: »Život bez istraživanja (anexetastoš bios) ne zaslužuje da bude proživljen73. jedan »argyronome«. »Vidite. čulom dodira. 38 o. nastavlja Epiktet. 71 74 . 1—13.. Sokrat je govorio o onom ispitivanju kome je želeo da podvrgne i sebe samog i druge u vezi sa neznanjem. da razlikuje (diakrinein) predstave jedne od drugih i tako izbegne prihvatanje »one koja se prva stvori«. upravo onako kao što noćni stražari kažu: . na primer. 12.koje će u hrišćanskim duhovnim spisima dugo biti korišćene. Ispitivanje o kome Epiktet govori potpuno je drugačije: ono se odnosi na predstavu i teži da je »proveri«. i. 20. jedan od onih men jača koji ne primaju nijedan komad metalnog novca dok se prethodno ne uvere koliko on stvarno vredi. mi prenebregavamo te mere predostrožnosti koje obično preduzimamo onda kada je novac u pitanju. ™ Platon. upor.. Razgovori. Elem. njen glavni i prvi ergon sastojaće se upravo u tome da obavlja taj nadzor (dokimazein)72. i III.« Na žalost. naposletku. Da bi izrazio ono što u isti mah predstavlja opšte načelo i shemu držanja. poput kakvog muzičara. kako bi mu savršeno. čulom sluha. On zahteva da u odnosu prema samom sebi čovek igra ulogu i prihvati držanje »noćnog stražara« koji na gradskim ili kućnim kapijama proverava ko ulazi u grad ili u kuću71.

epistrephein eis heauton sreću se u Epiktetovim Razgovorima. III. 4. ali u aktivnostima kojima se treba posvećivati. 23. da bi se u odnosu prema samome sebi prihvatilo jedino ono što može zavisiti od subjektovog slobodnog i trezvenog izbora. valja imati na umu da glavni cilj koji Epiktet. 39. Ovaj izraz na prvi pogled deluje kao da je Platonov. III. to jest način da se neprestano uveravamo da se nećemo vezati za ono što ne zavisi od naše volje. Kada se neka predstava javi u svesti. ne znači pitati se (onako kao što će se to kasnije raditi u hrišćanskoj spiritualnosti) kakvo je skriveno poreklo predstave koja se javila. 37. treba izričito naglasiti da to proveravanje ne treba vezivati za ishodište ili za sam predmet predstave. »naklonosti« ili »odvratnosti«. 12. 18. pošto ostaju izvan našeg domašaja. ali u njemu se najčešće kriju značenja koja se osetno razlikuju od značenja sEčnih izraza u Platonovim delima. 74 75 75 . 15. Ako ostavimo po strani razlike koje se ispoljavaju među pomenutim bavljenjima sobom. 5. III. I. njihov zajednički cilj može se okarakterisati pomoću sasvim opšteg načela okretanja samom sebi. diakrhis. nego će biti odbačene kao predstave koje ne treba da postanu predmeti »želje« ili »gnušanja«. ili proveravati njihova obeležja onako kao što se utvrđuje da metalni novac nije krivotvoren. Izrazi epistrophe eis heauton. to jest razlučivanje će se sastojati u tome da se na nju primeni poznato stoičko pravilo koje obeležava podelu na ono što ne zavisi od nas i ono što od nas zavisi. 16.kaži mi svoje isprave. III. To okretanje sebi treba najpre shvatiti kao preinačavanje delanja: to ne znači da čovek treba da prekine svaku aktivnost druge vrste da bi se u potpunosti posvetio isključivo sebi. Proveravanje predstavlja iskušavanje moći slobode i njeno jemstvo. to ne znači pokušavati odgonetnuti neki skriveni smisao iza vidljive predstavè. i u njegovom Priručniku. predstave prve vrste neće biti prihvatane. nego znači oceniti odnos između sebe samog i onog što je predstavljeno.' Da li ti je priroda podarila ono obeležje koje predstava treba da ima da bi bila prihvaćena74?« Ipak. 22. Neprestano bdeti nad svojim predstavama. epistrophe eis heauton75. 24—106. 15. III. Razgovori. nego za njeno prihvatanje ili odbacivanje.

82. on samog sebe drži u vlasti koju ništa ne ™ Seneka. 2. 18. O kratkoći života. skrivajući samo beskorisne tajne. drži neosvojiv položaj. oni koji su o njemu pisali nisu se zadovoljavali time da se. oslobodivši se strepnji u vezi sa onim što će se dogoditi u budućnosti. Ali to conversio ad se predstavlja i jednu putanju. bilo onoj koja je usmerena na svakodnevna komešanja i život drugih ljudi [Plutarh je posvetio čitavu jednu raspravu tom svaštarenju (polupragmosunč)]. bilo onoj koja nastoji da otkrije one tajne prirode koje su najudaljenije od ljudskog života i onoga što je za njega važno (Demetrije je — to njegovo mišljenje Seneka navodi u svojim Pismima Lukiliju — isticao da je priroda. učinila dostupnim ljudskom biću i uočljivim sve stvari koje mu je bilo potrebno da upozna). II. O spokojstvu XI. brani u tvrđavi koju je sama sagradila. i sâm potpada pod etiku gospodarenja sobom. čovek je »svoje vlasništvo« (suum fieri. 5. 4. Pisma Lukiliju. Ipak. pozovu na agonski oblik pobede odnesene nad teško ukrotivim silama i postojanog vladanja njima koje ništa ne može dovesti u pitanje. naposletku stiže do sebe samog kao do kakve zaklonjene luke ili bedemima zaštićene tvrđave: »Duša koja se. izmičući svim oblicima zavisnosti i potčinjavanja. on je sui iuris.« Taj odnos prema samom sebi.čovek treba da postavi pred sebe treba tražiti u sebi samom. na nju odapete strele uvek padaju ispod nje. u odnosu sa sobom samim. putanju zahvaljujući kojoj čovek. Pisma Lukiliju. 75. suum esse — to su izrazi koje često srećemo u Senekinim spisima)77. Taj odnos često je zamišljan po ugledu na pravni obrazac posedovanja: čovek »pripada sebi«. 76 . 1. ona nema uticaja ni na koga. Napravimo onda skok koji će nas od nje udaljiti koliko je god to moguće76. izuzev na one koji se uz nju priljubljuju. čovek zavisi samo od samog sebe. koji se uspostavlja na kraju tog okretanja sebi i predstavlja krajnji cilj svih bavljenja sobom. 77 Seneka. duše. 62. Boginja sreće nema one dugačke ruke koje joj većina ljudi pripisuje. da bi označili ono što je bitno u njemu. To okretanje sebi podrazumeva pomeranje pogleda: on ne treba da luta u dokonoj radoznalosti.

To zadovoljstvo koje Seneka obično označava recima gaudium i laetitia (»radost«. O kratkoći života. koji omogućava čoveku da uživa u sebi kao u nečemu što istovremeno poseduje i ima pred očima. niti silom oduzet. t0 Seneka.« A doživljaj samog sebe koji proizlazi iz tog posedovanja nije samo doživljaj jedne obuzdane snage. upor. 8 (in se habere potestatem). V. X. Ali preko tog više političkog i pravnog načina definisanja odnos prema samome sebi određen je i kao konkretan odnos. ono izvire iz nas samih i u nama samima81. 2—3. po svojoj volji sagledava i sa njom održava odnos koji ništa neće moći da pomuti: »To je jedini deo našeg života koji je svet i neprikosnoven. ono je određeno činjenicom da nas tada ne izaziva ništa što od nas ne bi zavisilo i što bi. 5 (facultas sui). 4. 18. da je celu sabere u mislima. III. koji ne remete ni siromaštvo. 1.. i XV. Onaj kome je naposletku pošlo za rukom da dopre do samoga sebe predstavlja za sebe izvor zadovoljstva. U tom 79 Seneka.ograničava i ne ugrožava. onda čovek može da se okrene svojoj vlastitoj prošlosti. 75. brigama koje slavoljublje izaziva i strahom pred budućnošću. ni iznenadna bolest. Ako okrenuti se sebi znači ne biti više zaokupljen spoljnim svetom. izmicalo našoj moći. Lukiliju. 82 Ibid. on poseduje potestas sui73. nego pored toga i »uživa« u sebi samome80. Razgovori. 77 . Njemu je svojstveno i to da ono ne zna za stupnjeve ni promenu. Misli. 13. Pisma Lukiliju. VI. pošto se jednom doživi. taj deo našeg života ne može biti ni poremećen. O kratkoći života. koji je izmakao delovanju svih slučajnosti kojima su ljudi izloženi. 4. nego je to i doživljaj zadovoljstva koje se nalazi u samome sebi. »veselje«) predstavlja stanje u kome i posle koga ni telo ni dušu ništa ne smućuje. Marko Aurëlije. Pisma Lukiliju. 5. nego se doživljava »iscela«. 32. II. 72. i spis O srećnom životu. 3 (sui iuris). Epiktet. isto tako i 23. 79 Seneka. nad kojim ne vlada sudbina. 81 Seneka. Pisma. i da ga. On je ne samo zadovoljan onim što jeste i prihvata da ostane samo na tome. Upor. njegovo je posedovanje doživotno i ničim nije pomućeno79. 72. ni strah. 16. nijedan događaj iz spoljašnjeg sveta ne može načeti82. prema tome. 4. ili vrhovne vlasti uspostavljene nad silom koja je gotova da se pobuni.

. Želim da je uvek ima u izobilju u tvome domu.] Usmeri pogled na ono što predstavlja istinsko dobro i budi srećan onim što sam imaš (de tuo).pogledu ta vrsta zadovoljstva može se u svim njenim elementima suprotstaviti onome što Seneka označava rečju voluptas (»uživanje«). nesigurnih i privremenih zadovoljstava pristupanje samome sebi sposobno je da zameni jednim oblikom zadovoljstva koje čovek ispunjen spokojstvom zauvek nalazi u samom sebi. 78 . na prvi pogled. kaže Seneka Lukiliju. 23. tumačiti kao jačanje zabrana. njegovih tema i njegovih metoda. povećana umerenost i stroži zahtev ne treba. Tu vrstu silnih.« * * * Razmišljanja o moralu koji se tiče zadovoljstva razvila su se u prvim vekovima nove ere u okviru tog negovanja samog sebe.. a biće je u izobilju samo ako je bude u tebi samom [. 24.. treba da pogledamo na tu stranu. doista. ona označava zadovoljstvo čiji izvor treba tražiti izvan nas i u predmetima čije nam prisustvo nije obezbedeno: prema tome. A šta je to što imaš? Ti sam i najbolji deo tebe83. nego u izvesnim promenama koje su se ticale 69 Pisma Lukiliju. uči da se raduješ. Promena je mnogo ranije uticala na način na koji jedinka treba da se konstituiše kao moralni subjekat. 3—6. može videti naglašenija strogost. ne u jačanju onoga što može da preprečuje put želji. 1—2. područje onoga što je moglo biti zabranjeno gotovo nimalo nije prošireno i nije se nastojalo da se ustroje stroži i delotvorniji sistemi zabrana. isto tako i 124. Uticaj razvoja negovanja samog sebe ispoljio se. »Želim da ti radost nikada ne nedostaje. XI. dâ bismo razumeli promene koje su bile u stanju da utiču na taj moral. to zadovoljstvo samo po sebi je nepostojano — jer ga nagriza strah da ćemo ga biti lišeni — i mii stremimo k njemu podsticani snagom želje koja će moći ili neće moći da se zadovolji. Upor..»Disce gaudere«.] Nje ti nikada neće ponestati kada jednom budeš otkrio izvor sa koga se ona zahvata [. O kritici čulnog naslađivanja vidi spis O srećnom životu. Ono u čemu se.

pomenmjc mesta naglaska i razlika u onome što se naHlnSavalo. kojima su se svi.»miiovnih elemenata moralne subjektivnosti. ali e In se veština sve više oslanjala na univerzalna načela prirode i razuma. Sve to još je bilo daleko od doživljaja polnih zadovoljstava u kome će ona biti povezivana sa zlom. bez obzira na svoj položaj. nego su tu bili u pitanju premeštanje. Što se pak tiče definicije rada na samome sebi koji treba obaviti. I najzad. Moral polnog života i dalje je zahtevao da se jedinka podredi izvesnoj veštini življenja koja | određivala estetička i etička merila bitisanja. sve se radije naglašava slabost jedinke. ali ona se proširila u jedan doživljaj u kome je odnos prema samom sebi dobio oblik ne samo gospodarenja. da se izmiče. Ipak. proučava i nadzirava u nizu tačno odi cdenih vežbanja. i ona je u okviru negovanja samog sebe pretrpela i/. Polno uživanje kao sadržina etike i dalje se neprestano videlo kao kakva sila — sila protiv ko|r . Da li ! • |u bio u pitanju raskid sa etikom gospodarenja < . doduše. zaštićuje i ne izlaže opasnostima. vrhovna vlast jedinke nad samom sobom i dalje je. njena krhkost. upoznavanje samog sebe dobija važnije mesto: zbog toga što je čovek bio dužan da sebe iskušava. određivala ono do čega je trebalo da dovede to elaboriranje. uobom koja je bila zasnovana na tradiciji? Svakako nije. dok će odgonetanje polnog prohteva predstavljati uslov koji je čovek morao da ispuni da bi se dovinuo do moralno čistijeg života. nego i spokojnog uživanja koje nije praćeno nikakvom željom. već možemo da vidimo kako pitanje zla počinje da utiče na drevnu temu snage. pitanje istine — istine onoga što čovek jeste. u kome će ponašanje ljudi morati da se potčini univerzalnom obliku zakona.vesne promene: u sklopu vežbanja u uzdržavanju i gospodarenju sobom koji zajedno predstavljaju onu neophodnu askezu. IKibune i borbe. kako pitanje zakona počinje da izaziva pomeranja u temi 79 . onoga što čini i što je sposoban da učini — moralo je dospeti u središte konstituisanja moralnog subjekta. neumerenosti. ali u tom mehanizmu silovitosti.se treba boriti i kojom subjekat treba da zagospodari. neophodnost sa kojom je ona miocena da beži. morali potčinjavati.

. Ali pre toga treba da pokušamo da ustanovimo u kome se kontekstu i iz kojih razloga nego van je samog sebe tako razvilo. i kako se pitanje istine i načelo upoznavanja samog sebe postavljaju u sklopu upražnjavanja askeze.veštine i technê. i to upravo u onom obliku koji smo maločas videli.

TREĆE POGLAVLJE JA I DRUGI LJUDI 1. ULOGA BRAKA 2. POUTICKI MEHANIZAM .

Ovom istorijskom razdoblju posvećeni radovi istoričara mogu navesti istraživača da pomenuti razvoj negovanja samog sebe i preusmeravanje koje se tada odigralo u etici čulnih uživanja objasni nekolikim uzrocima. Među njima izgledaju važna naročito dva sledeća uzroka: izvesne promene u praksi sklapanja braka i neke izmene u pravilima delovanja političkog mehanizma. prema drugim ljudima. i izvesna u političkim ulogama izvršena preraspodela dovele do novog problematizovanja odnosa prema samome sebi u tom moralu koji je pre svega bio moral muškaraca? Sasvim je moguće da su one izazvale. U ovoj kratkoj glavi zadovoljiću se time da u vezi sa ovim dvema temama preuzmem iz nekih ranije izvršenih istoriografskih istraživanja nekoliko elemenata i da u najopštijim potezima izložim jednu sveobuhvatnu hipotezu. Nisu li nova važnost koju su sklapanje braka i bračni par tada dobili. prema događajima i građanskim i političkim aktivnostima. nego bi se reklo da ono predstavlja originalan odgovor na njih u vidu nove stilistike življenja. Negovanje samog sebe nije. ne povlačenje u sebe. 83 . neminovna »posledica« tih društvenih promena i njihov izraz u oblasti ideologije. kao i jednog drugog načina gledanja na sebe kao subjekta svojih čulnih uživanja. nego javljanje novog načina razmišljanja o samom sebi u okviru vlastitog odnosa prema ženi. kako izgleda.

njenog ugleda. to jest njenog budućeg muža«. ULOGA BRAKA Teško je reći koliko je u helenističkoj ili rimskoj civilizaciji praksa sklapanja braka bila stvarno rasprostranjena u raznim oblastima i raznim društvenim slojevima. taj privatni posao »nije imao nikakve veze sa postojećim političkim i društvenim ustrojstvom2«. Crook) i P. i stvarno predavanje supruge njenom bračnom drugu1. Prema tome. str. Recherches sur le mariage et la condition de la femme mariée à l'époque hellénistique. istoričari su — onde gde je to do danas sačuvana dokumentacija dopuštala — bili u prilici da otkriju izvesne preobražaje. Isto tako. u kome su dva glavna i životno važna čina obeležavali prenošenje na muža starateljske dužnosti koju je do tada vršio otac. bilo značenja i moralne vrednosti koji su im se mogli pripisivati. Veyne) podsećaju na to da je 1 J. Mariage et famille chez Clément d'Alexandrie. sklapanje braka predstavljalo je »privatan sporazum. i drugog. Dž. Kruk (J. bilo ustrojstva bračnih odnosa. 4.—P. posao zaključen između dve glave porodice. 2 Ol. Ven (P. A. ono nije zahtevalo posredovanje vlasti. Ono je u staroj Grčkoj predstavljalo običaj »namenjen obezbeđivanju opstajanja doma. 16—17. Broudehoux. govoreći o sklapanju braka u Rimu. to jest devojčinog oca.1. koji su se ticali bilo institucionalnih oblika sklapanja braka. Ipak. Razmotrimo ovo pitanje najpre sa institucionalnog stanovišta. Pošto je sklapanje braka predstavljalo privatan čin čije je obavljanje zavisilo od porodice. potencijalnog starešine. Vatin. A. str. jednog muškarca koji je bio stvarni starešina. pravila koja je primenjivala i priznavala kao vlastita pravila. 84 .

čije su posledice vidljive u II i I veku stare ere. on kaže: »Jasno je da je sklapanje braka tada izašlo iz okvira porodičnih ustanova. osuđujući za preljubu udatu ženu koja je polno opštila sa nekim muškarcem. iz privatne u javnu ustanovu4. i u čuvenom zakonu De adulteriis. i utoliko je zanimljivija što. Law and Life of Rome. loc. bilo »obeIcžavano svečanim obredom« i povlačilo za sobom ••neke pravne posledice« a da pri tome nije predstavljalo »pravni čiin8«. koje se vršilo u Aleksandriji i možda predstavljalo ostatak antičkog privatnog venčanja. bila istog tipa. uvek cela gradska država potvrđuje to sklapanje braka. Veyrte. koji u neku ruku služe kao karika između privatnog čina i javne ustanove. cit. bilo i građanska ustanova: bilo da mladence venčava državni činovnik ili sveštenik. i muškarca koji je obavio snošaj sa udatom ženom 3 J.ono prvobitno predstavljalo samo stvarno stanje koje je »zavisilo od namere dveju strana«. Annales E..« Upoređujući podatke koji se odnose na Aleksandriju sa podacima koji se tiču seoske zajednice. »L'amour à Rome«. 5 P. izlažući u najkraćim crtama tu pro menu. C. Veyne. 1.« U Rimu možemo ustanoviti evoluciju koja je. K. op. U helenističkom svetu sklapanje braka postepeno se uklapa u područje javnog života. između ostalog. R. ali isto tako i srazmerno ograničen. str. 177—178. gledano u celini.. str. 1978. i pri tome se događa nešto paradoksalno: ugled porodice biva »javno« potvrđen. pomenuti istraživač dodaje: »I na selu i u glavnom gradu vidimo kako se sklapanje braka brzo pretvara. bez obzira na to što se odvijala drugim putevima i što je sklapanje braka još dugo u osnovi predstavljalo »privatnu svečanost. koje su jedna za drugom bile usvajane. jedno veselje5«. t 85 . 39—40. pa je sklapanje braka u crkvi. Skup zakonskih mera. Ta se pojava ispoljila. Vatin. označavao je postepeno potpadanje braka kao ustanove pod nadzor državne vlasti. str. uz neke manje razlike. cit. Vaten smatra da se u helenističkom svetu ta evolucija oslanja na pribegavanje verskim obredima. Crook. 99 i dalje. Ono na taj način izlazi iz porodičnog okvira. S. 4 Cl. A.

taj zakon ne donosi ništa novo u pogledu kvalifikovanja činjenica. Boswell) — bilo u pitanju sklapanje braka koje je »za više klase imalo u velikoj meri dinastički. karika i sredstvo zahvaljujući kojima su se one odvijale. možemo da pretpostavimo. To postepeno uvlačenje braka u područje javnog života pratilo je mnoge druge promene.(a ne oženjenog muškarca zbog polnog odnosa s neudatom ženom). Pomeroy).« Tu je — da se poslužimo recima Dž. Kada su se ženili. B. Boswell. Izgleda — barem u onoj meri u kojoj se o tome može suditi na osnovu dokumenata — da je življenje u braku ili u stalnoj vanbračnoj zajednici postalo opšta ili barem rasprostranjena pojava u važnijim slojevima stanovništva. ma koliko slabo bili obavešteni o tome kako su njihovi pripadnici stupali u brak. Social Tolerance ind Homosexuality. ustrojavao se jedan sistem srodničkih veza i spajala su se bogatstva. a sve to imalo je smisla samo za one koji su u takvim područjima mogli da razrađuju čitave strategije. prihvatajući gledište S. daleko od toga. Poumroja (S. 62. to jest da neprekidno održavaju kastu građana6. B. politički i ekonomski cilj7«. iako je ono bilo privatan čin. ono je u isti mah bilo njihova posledica. da postignu jedan kastinski politički cilj.. . Vena o ovom pitanju: »U paganskom društvu nisu se svi muškarci ženili. iz njega proizlazile neke pravne ili barem statusne posledice: pomoću njega se prenosilo jedno ime i bivali su određivani naslednici. Christianity. i. str. On doslovno preuzima tradicionalne sheme etičkog vrednovanja i zadovoljava se prenošenjem na državnu vlast prava kažnjavanja koje je do tada bilo u nadležnosti nosioca vlasti u porodici. Sto se tiče siromašnih klasa. da su tu mogla uticati dva oprečna činioca koji su upućivali na ekonomske funkcije sklapanja braka: za slobodnog i siromašIbid. 6 7 86 . Navedimo još jednom mišljenje P. sklapanje braka bilo je važno i imalo je svoje opravdanje samo utoliko što su. J. U svom starom obliku. Bosvela (J. s druge strane. stupanjem u brak želeli su da ostvare jedan privatan cilj: da ostave porodično imanje svojoj deci pre nego drugim članovima porodice ili sinovima nekih prijatelja.

a nepotrebnim u drugim slučajevima) morali su postati manje važni onda kada su u povlašćenim klasama društveni status i bogatstvo počeli više da zavise od toga koliko je ko uspeo da se približi vladaru. Goddesses. Manje preopterećeno raznim strategijama. U svakom slučaju. ali nikada nije iščezavala. izgleda da je ova postala dostupnija. str. str. Whores. koji su podrazumevali zajedničko življenje. Str. Ma kako glasio odgovor na pitanje o rasprostranjenosti stupanja u bračnu zajednicu. 40. S. ukoliko nije raspolagao izvesnom skromnom imovinom.. Wives and Slaves. B. Doista. a isto tako i u donošenju odluke o ženidbi i u muškarčevim ličnim razlozima da se oženi. cit. ali. od građanske ili vojničke »karijere« i uspeha u »poslovima« nego samo od orođavanja među porodičnim grupama. 193. str. 10 P.. op. Pomeroy. loc. 87 . bili su pomereni naniže pragovi na kojima je ona postajala »'probitačna«. 133. s druge strane. B. istraživači su mogli da pokažu da su u neplemićkim sredinama brakovi bili srazmerno česti i postojani9.nog muškarca žena i deca mogli su predstavljati korisnu radnu snagu. muškarac se nije mogao nadati da će moći da izdržava -ženu i decu8 Ekonomsko-politički imperativi od kojih je zavisilo stupanje u brak (oni su ga činili neophodnim u izvesnim slučajevima.. zahvaljujući proučavanju natpisa na nadgrobnim spomenicima. Veyne. uzajamnu pomoć i moralnu 'podršku. Mogućno je i to da je u manje povlašćenim klasama brak postao — s one strane ekonomskih razloga zbog kojih se mogao ukazivati kao poželjan — oblik veze čija je vrednost proizlazila iz činjenice da je on uspostavljao i održavao čvrste lične odnose. 8 I bid. 1975. izgleda da je u helenističkom svetu žena postala — to kažemo vodeći računa o mnogim lokalnim razlikama — nezavisnija nego što je to bila u klasično 8 S. Pomeroy. Iz toga proizlazi zaključak da se brak sve više ukazivao kao slobodno prihvaćena zajednica dva partnera čija se međusobna nejednakost donekle smanjivala. cit. stupanje u brak postaje »slobodnije«: ono postaje slobodno u izboru supruge. 209. a raspolažemo i svedočanstvima o brakovima sklapanim između robova i robinja10.

a ugovor prevashodno finansijske prirode koji mu je po tradiciji bio priključivan naposletku je jedini ostao u pismenim ugovorima o sklapanju braka. počinjalo je da biva potvrđivano.. Međutim. ona je isto tako i posledica stvarnog jačanja uloge žene — njene ekonomske uloge i njene pravne nezavisnosti. ugovor kojim se oni lično obavezuju. a naročito u odnosu na položaj koji je imala u Atimi. suprotstavljajući se očevom autoritetu. Ako je htela da ostane u braku. i svoj deo nasledstva. Po zakonu koji je u antičko doba bio na snazi u Atini. U dokumentima koja potiču s kraja IV i iz III veka stare ere. op. Ta relativna promena pre svega je pošledica okolnosti da je položaj muškarca-građanina postao u političkom pogledu manje važan. kojim su sve slobodnije raspolagale u braku i za koji je u izvesnim bračnim ugovorima bilo predviđeno da će im u slučaju razvoda biti vraćen. Pravo udate ćerke da se sama opredeljuje. dokumenta pokazuju da je 'posredovanje devojčinog oca pri sklapanju braka postajalo sve manje presudno. Sto se tiče obaveza koje su ugovori o sklapanju braka nametali supružnicima. »Bilo je uobičajeno da otac. nego. Žene su dobij aie ne samo svoj miraz. 88 . ali neki bračni ugovori bili su sklopljeni samo između muškarca i žene koji su se sporazumeli da zajedno žive. Rimu i Egiptu. »teži da iščezne«. 129. daje devojku za ženu. Po recima nekih istoričara. Vaten pokazuje u svojoj studiji da su se u helenističkom Egiptu one na simptomatičan način promenile.doba. tada je on bio dopunjavan odredbama koje su se odnosile na mladoženju i mladu. pravo oca da raskine ćerkin brak bilo je osporeno sudskim odlukama po kojima ženina volja predstavlja u toj situaciji presudan činilac. Ekdosis. cit. to jest čin u toku koga je devojku njen otac ili njen staratelj svečano predavao mladoženji. kasnije. pored njega. B. otac je bio vlastan da raskine brak u koji je njegova ćerka stupila protiv njegove volje. str. ona je to mogla11« Brak se sve očiglednije sklapao kao ugovor koji su želela da zaključe oba bračna druga. kao njen institucionalni čuvar. Pomeroy. K. vidi se da su ženine obaveze podrazumevale da se ona 11 S. u Egiptu pod rimskom vlašću u kome su i dalje važili egipatski zakoni.

svaki supružnik morao je najpre da igra w 13 Cl. bila veća od zbira vrednosti njegovih sastavnih delova13«. da bez njegovog dopuštenja ne srne da izlazi iz kuće ni danju ni noću. U bračnom ugovoru tog tipa »dovedena je u pitanje«.polni odnos sa bilo kojim drugim muškarcem i. I bid. koji je bračni par tvorio. str. a nije smeo ni da dovodi vanbračnu ženu u kuću niti da stvara porod u vanbračnim vezama koje je mogao održavati. Tačno je određena njegova obaveza da podmiruje ženine materijalne potrebe. ugovori o sklapanju braka uklapali su muža i ženu u sistem dužnosti ili obaveza koje. Vaten primećuje. kao što to K. sada će i žena biti isto toliko isključiva koliko i muškarac«. op. nisu bile podjednake.pokorava mužu. 89 . ali isto tako izričito mu je zabranjeno da ima ljubavnicu. morao da izdržava ženu i nije smeo da je zlostavlja. svakako.. cit. Proučeni bračni ugovori iz kasnijeg razdoblja poimence označavaju mnogo strože obaveze za muža. naposletku. Tako prošireni. 203—206. da joj je zabranjeno da stupa u . Muž je. ali su bile podeljene. Ta pravila ne bi mogla biti formulisana u bračnim ugovorima da se već nisu podudarala sa jednim novim stavom. Vaten. ta podela nije se vršila u ime poštovanja koje se moralo ukazati porodici čija su oba bračna druga bili u neku ruku predstavnici u braku. Ven je otkrio u rimskom društvu: »U doba Republike. zauzvrat. i da poseduje drugu kuću (u kojoj bi mogao da izdržava vanbračnu ženu). kaže K. i u isti mah ona su na oba bračna druga morala uticati na takav način da su realitet bračnog para ugrađivala u njihov život mnogo primetnije nego što je to bio slučaj u prošlosti. Pretvaranje braka u ustanovu zajedničkim pristankom mladenaca. Takve izričito naglašene obaveze zahtevale su 1 obelodanjivale oblike bračnog života koji su bili čvršći od onih ranijih oblika. da mora da vodi računa 0 tome da ne upropasti svoju kuću i ne okalja mužu obraz. navodi na »pomisao da je u to vreme postojala bračna zajednica i da je vrednost tog realiteta. njegove postojanosti i njegovog unutrašnjeg regulisanja12. ili ljubavnika. »muževljeva polna sloboda. Donekle sličnu evoluciju P. Vatin. nego radi samog bračnog para.

snažnijih a isto tako i težih i problematični] ih iskustava. nego i kao bračno »stanje« koje predstavlja oblik življenja. Ono nastoji da nađe jemstvo za sebe kod državne vlasti. a postaje sve značajnija stvar u privatnom životu. U svakom slučaju. oslobađa se ekonomskih i društvenih ciljeva koji su mu davali vrednost.. Annales E. izgledalo je da brak postaje za muškarce — pošto raspolažemo samo njihovim izjavama — žiža važnijih. ako se oslonimo na ostale . a potom su. mnogi paradoksi. To. ličnu vezu i položaj svakog partnera u tom odnosu. Brak ne treba sh va ta ti samo kao ustanovu koja je korisna porodici ili državi.. iako nepotpuna i razbacana. jači da bi vezao bračne drugove. zajednički život. a više privatan kao način življenja. Dokumentacija koja je dostupna istraživačima odnosi se na nekoliko povlašćenih geografskih područja i pruža nam podatke samo o nekoliko slojeva stanovništva.određenu ulogu u braku.1.stva koje se odvija u okviru i u skladu sa pravilima jedne dobre kuće. postajalo sve privlačnije. u senci tih uloga. postavljajući sve veće zahteve pred supružnike. S. smatralo se da samo funkcionisainje braka počiva na slozi mer đu supružnicima i na zakonu koji proizlazi iz srca-. u većoj meri javan kao ustanova.« Prema tome. osećajni odnosi među supružnicima bili onak* vi kakvi su mogli biti. vrlo tačno odrediti razmere te pojave. postajao sve rasprostranjeniji kao praksa.spise iz prvih vekova nove ere. Bez obzira na to što su obaveštenja kojima raspolažemo. prilično konvergentna. »L'amour à Rome«. upustili bismo se u spekulacije kada bismo tvrdili da je u to vreme stupanje u brak bilo svuda rasprostranjena i masovna pojava. 90 . Teško je. u evoluciji tog življenja u braku postoje. C. Brak je. kako izgleda. kako izgleda. i u isti mah sve više se širi. pa prema tome i efikasniji zato da bi bračni par izdvojio iz područja drugih društvenih odnosa. 1978. kao što smo videli. ne znači da je bračni život koji " P. Tako je nastao jedan nov pojam — pojam para koji u kući tvore domaćin i domaćica14. očigledno.. kao da je. U doba Carstva. niti samo kao vođenje domaćin. sve više sputava supružnike. a istovremeno podstiče ljude da zauzimaju sve blagonakloni je stavove prema njemu. Veyne.

kao u nekim drugim njegovim pismima. noge same od sebe vode u vaše odaje. nedostajete mi pre svega zbog ljubavi koju otsećam prema vama. i zašto se naposletku. a zatim i zbog toga što nismo navikli da se razdvajamo.hl' odvijao po staroj shemi isključivao bliskost i osećanja među supružnicima. onog drugog dobrog muža. u vreme kada sam običavao da vas posetim. 91 . Tako se u onom čuvenom pismu koje je uputio svojoj ženi da bi se u njemu izjadao zbog toga što ona nije pokraj njega. »Ne možete verovati koliko mi nedostajete. čovek koji se na svoju pokornu i divljenjem ispunjenu ženu poziva kao na svedoka vlastitog književnog rada i svojih govorničkih uspeha u senatu. ne ukazuje samo. ali u idealu bračnog života koji je Ksenofont ponudio u svome spisu o vođenju domaćinstva ta su osećanja bila neposredno povezana (čime nisu bila lišena ni ozbiljnosti. a nastojanja da se izgradi etika zasnovana na »supružanskoj časti« jasno se ispoljavaju u razmišljanjima o ulozi muža. ni snage) sa praktičnim ostvarivanjem statusa koji je muž imao u braku i sa autoritetom koji mu je bio dat: držeći se pomalo kao otac prema svojoj mladoj ženi. Ishomah joj je strpljivo pokazivao šta treba da radi. eto zašto me usred dana. i uporediti je sa portretom Ishomaha. nego se ispoljava i muškarac koji je veoma privržen svojoj ženi i koji oseća tako snažnu telesnu želju za njom da ne može da se uzdrži od toga da je i noću i danju traži po kući i onda kada je ona odsutna. tužan i ožalošćen kao da mi je neko zatvorio vrata pred nosom. o uzajamnom delovanju jedne na drugu u isti mah prirodne i statusne nadmoćnosti i ljubavi koja može'da se pretvori čak u potrebu i zavisnost. i zato što je ona doista dobro igrala ulogu koja je bila neodvojiva od njenih domaćičkih dužnosti. o prirodi i obliku veze koja ga spaja s njegovom ženom. U književnlim delima iz doba Carstva (nalazimo svedočanstva o jednom mnogo složenijem doživljaju braka. on je prema njoj osećao poštovanje i ljubav koji su ostali isti sve do kraja njihovog života. Eto zašto dobar deo noći provodim zamišljajući potpuno budan vašu sliku . Tako bismo mogli pomenuti sliku koju Plinije u nekim svojim pismima daje o sebi samom kao o »sindiastičkoj jedinki«.

da bi se ukazao kao osoben odnos sa vlastitom moći. U njima se jasno ukazuje posebnost jedne osobene. 5. Tih muka pošteđen sam samo u onim trenucima koje provodim na sudu zaokupljen parnicama svojih prijatelja. ta ponašanja. VII. ili. 92 . niti odgovornostima vezanim za vođenje domaćinstva. nevoljno hodanje tamo-amo. S druge strane. I najzad. pozitivno su prikazana u navedenom pismu. Zamislite onda kako živim kada moram da tražim počinka u radu. bez obzira na to što i ona prva i ovo drugo opravdano doprinose tome da ženino prisustvo bude dragoceno.« Formulacije iz ovog pisma zaslužuju da budu upamćene. nego zastupa stanovište da među njima deluje složeni mehanizam zamenjivanja i nadoknađivanja: pošto u svome domu ne doživljava onaj osećaj sreće kojim ga je njegova žena ispunjavala. Pisma.vraćam u vašu praznu sobu. ali koliko njegova patnja mora biti duboka da bi u neprijatnostima doživljavanim u tom životu izvan vlastitog doma nalazio utehu za svoje lične jade! I u velikom broju drugih tekstova vidimo kako odnos između supružnika izlazi iz okvira njihovih dužnosti u braku. ni njegovom autoritetu. okolnost da njime vladaju njegova želja i njegova tuga. Mogli bismo navesti i neka druga Plinijeva pisma i ukazati na neke znakove takvog shvatanja u Lukanovim ili 15 Plinije. a njeno odsustvo bolno. bolje rečeno. snažne i osećajne bračne veze koja nije podređena ni muževljevom statusu. on uranja u javne poslove. Plinije ne iznosi postavku da su upravljanje kućom i vlast nad drugim ljudima objedinjeni jednim zajedničkim načelom. obavezama. strastveni poriv zbog koga ne može da se skrasi na jednom mestu. patnja samog muža. teškoćama. traženje izgubljene voljene osobe. vlastitim problemima. Plinije naglašava nekoliko znakova koji se obično pripisuju ljubavnoj strasti: slike koje zaljubljenog noću saleću. a utehu u neprilikama i u brigama15. međutim. u njima Plinije brižljivo razlikuje ljubav od uobičajenog zajedničkog življenja. koja su sastavni deo klasične i negativne slike ljubavne strasti. koristima i osobenim zadovoljstvima. prikazani su kao pozitivne zaloge supružanske ljubavi. muževljevog na njegovom statusu zasnovanog autoriteta i razboritog upravljanja kućom.

Zemlja ova stvorila me je za tebe (creavit me tibi): ona je zauvek neraskidivo sjedinila sudbinu moju sa tvojom16.« U ovakvim tekstovima ne bi. Volju tvoju prihvatio sam zadovoljan i spreman da učim (libens et docilis). nego za jedan vid odnosa između dva partnera. oni isto tako pokazuju i to da u toj vezi muškarac treba da podešava svoje ponašanje ne samo polazeći od jednog statusa. Venera će nam naklonjena ostati i pod stare dane. razume se. nego da se ona uz to uklapa u složeno delovanje uzajamnih osećanja i uzajamne zavisnosti. ako je tačno da je etičko razmišljanje o valjanom upravljanju brakom dugo nastojalo da otkrije svoja načela u analizi domaćinstva i njegovih unutrašnjih bitnih nužnosti. neću raskinuti nijednu jedinu među vezama našim što ih dana svakog sve jače osećam. " Statije. 93 . i najzad. E sad. a isto tako mogli bismo se pozvati na onu supružanskoj ljubavi posvećenu poeziju čiji primer nalazimo u Statijevom delu: bračno stanje ukazuje se u njoj kao stapanje dveju sudbina u neprolaznoj velikoj ljubavi u kojoj muž priznaje svoju osećajnu potčinjenost: »Venera nas je sjedinila u cvetu mladosti naše. trebalo otkrivati sliku mogućne stvarne sadržine bračnog života u doba Carstva. nego kao na formulaciju jednog zahteva.. U njima se hotimično podrobno iznosi jedan ideal supružništva. oni pokazuju da ta uloga ne predstavlja samo upravljačku ulogu koja se sastoji u formiranju.. stihovi 23—26 i 106—107. Gajevi. 3. raznih povlastica i dužnosti u kući. nego isto tako i polazeći od jedne »relacione uloge« koju on treba da igra u odnosu na svoju ženu. pa čak ni prevashodno vezana za funkcionisanje domaćinstva (oikos).Takitovim delima. pa stoga na njih ne treba gledati kao na odraz jedne situacije. Oni pokazuju da se o braku tada razmišljalo kao o načinu življenja čija vrednost nije isključivo. vaspitavanju i usmeravanju žene. i oni upravo na osnovu toga predstavljaju sastavni deo stvarnosti. onda nam je jasno zašto se pojavio jedan novi tip problemâ u kojima je reč o tome da treba odrediti način na koji će muškarac moći da se postavi kao moralni subjekat u supružničkom odnosu. III. Iskrenost koja se u njima napadno ispoljava ne vredi koliko i neposredno svedočanstvo.

ne bi bilo prikladno da u toj pojavi nastojimo da otkrijemo glavno načelo za objašnjavanje promena koje su se mogle zbiti u etičkoj misli i u bavljenju jedinke samom sobom. U stvari — u vezi s " J. Uopšte uzev. U njemu se često vidi uzrok opšteg nazadovanja političkog života tamo gde je obavljanje raznih građanskih dužnosti predstavljalo za građane pravo zanimanje. Filozofije helenističkog doba bile su u svojoj biti filozofije bežanja u samog sebe. pridajući tako sve veću vrednost individualističkom postojanju i privatnom životu. očigledno bi se moglo osporavati svođenje na tu pojavu glavnih preobražaja koji su se u helenističko i rimsko doba mogli ostvariti u oblasti političkih struktura. Slučajnost je o svemu odlučivala. 94 . počev od III veka stare ere pa nadalje. a glavno sredstvo pomoću koga se ono ostvarivalo bilo je negovanje samostalnosti17. dok se njegove posledice otkrivaju u povlačenju u sebe kojim su predstavnici tih povlašćenih grupa navodno pretvorili taj stvarni gubitak vlasti u hotimično povlačenje iz javnog života. predstavlja poznatu činjenicu. gradske države — tamo gde su postojale. — doista izgubile deo svoje samostalnosti.1.. . 135—137. POLITIČKI MEHANIZAM Slabljenje gradskih država kao samostalnih entiteta.. koje čak nisu bili u stanju ini da izmene . a isto tako i nalazi razlog propadanja klasa koje su po tradiciji bile vladajuće klase. Ferguson. »Propast gradske države bila je neizbežna. . Moral Values in the Ancient str. počev od III veka stare ere pa naovamo.« Ako su. a kojima oni nisu bili u stanju da zagospodare. ljudi su imali osećaj da zavise od nekih sila što su upravljale svetom. World. isto tako.

gradski život sa svojim institucionalnim pravilima. filozofija navodno predstavljala »utočište pred olujom«.« U vezi s ovim pitanjem. izdiferenciraniji.ovim pitanjem treba se oslanjati na radove onih istoričara koji su u priličnoj meri načeli onu veliku. str. H. The Stoics. a zatim na to da su one ostale primarni i normalni oblik društvenog ustrojstva »čak i pošto je vojna vlast prešla u ruke velikih monarhija18. sa svojim ciljevima i svojim sukobima ne iščezava zbog proširivanja okvira u koji je uklopljen. Grci koji su živeli u helenističko dolba nisu morali da beže iz »sveta velikih carstava bez gradova« prosto-naprosto zato što je »helenistički svet bio svet gradova«. posle propasti sistema stvorenog u gradovima. mnogo manje zatvoren nego što je to mogao biti prostor malih gradskih država. treba pomišljati na ustrojstvo jednog složenog prostora: on je bio mnogo veći. 23. Sandbach). pa stoga F. Sendbah (F. u manjoj meri strogo hijerarhijski ustrojen nego što će to kasnije biti autoritarno i birokratsko Carstvo koje će neki pojedinci pokušati da organizuju posle velike krize 18 F. 95 . ne može se analizovati samo uz pomoć formulacija sa negativnim značenjem. mnogo manje rasparčan. Sasvim je moguće da strepnja pred jednim prevelikim svetom iz koga su. H. treba naglasiti da lokalno političko delovanje nije bilo ugušeno uspostavljanjem i jačanjem tih velikih sveobuhvatnih struktura . navodno. niti usled razvijanja vlasti monarhijskog tipa. pre nego na ograničavanje ili potpuno ukidanje raznih oblika političke aktivnosti usled delovanja jednog centralizovanog imperijalizma. kritikuj ući gledište po kome je. kao što su formulacije »slabljenje građanskog života« i »prigrabljivanje vlasti od strane građanima sve daljih državnih instancija«. nostalgijom prožetu sliku gradske države koja je u XIX veku bila brižljivo oblikovana — ustrojstvo helenističkih monarhija. a zatim i Rimskog carstva. H. Sandbach. najpre upozorava na činjenicu da u prošlosti »onima koji su u njima živeli gradske države nikada nisu pružale osećanje sigurnosti«. Naprotiv. bile iščezle političke zajednice od kojih je on bio sazdan predstavlja osećanje pripisano iz današnje perspektive ljudima koji su živeli u grčko-rimskom svetu.. a isto tako bio je gipkiji.

kako se tvrdi. nego da se sa njima dele prerogative i vlast. razume se. Može li se onda govoriti o propadanju tradicionalnih aristokratija. da obezbeđuju spokojstvo najistaknutijim građanima na vlasti. da »ubeđuju one kojima se zapoveda da se sa njima ne postupa kao sa robovima«. 155 i dalje. To je prostor sa velikim brojem centara moći. isto tako. zauzdaju ili čak potpuno reorganizuju mesne vlasti. i u raznim područjima ravnoteža se uspostavlja pomoću raznovrsnih nagodbi. činjenica je da su helenističke monarhije nastojale mnogo manje da ukinu. LII. svi oni šire se u više pravaca. Gagé. str. prostor u kome se odvija mnogo raznih aktivnosti. u kome postoje mnoge zateg-« nutosti i izbijaju mnogi sukobi. Činjenica je. da ih navedu da smatraju kako »zajedno tvore samo jednu veliku državu21«. u njoj su ipak dobro prikazana neka od najznačajnijih nastojanja koja su rimski carevi ispoijavali upravljajući Carstvom u toku prva dva veka nove ere: njihovo nastojanje da nalaze sebi »pomagače i saveznike«. Social and Economical History of the Hellenistic World. 11 Dion Kasije. ubiranju vanrednog poreza i nabavljanju svega što je bilo potrebno za vojsku19.koja je izbila u III veku. U svakom slučaju. A ako pak u besedi koju Dion Kasi je pripisuje Majkenatu ima nekih anahronizama u odnosu na politiku koju su neki carevi savetnici mogli preporučivati Avgustu. J. str. dovelo? Postojali su. Rimska istorija. 19. i koju je Car doista i sprovodio. Rostovtzeff. II. neki ekonomski i politički činioci koji šu doveli do menjanja postojećeg stanja stvari: tome su u izvesnoj meri doprineli uklanjanje političkih protivnika i oduzimanje njihove imovine. 96 . o njihovom navodnom razvlašćivanju i povlačenju u sebe do koga je ono. a mnogo više da se oslanjaju na njih i da ih koriste kao posrednike i karike pri prikupljanju redovnih dažbina. Les classes sociales à Rome. i da se u većini slučajeva rimski imperijalizam većinom opredeljivao za takva rešenja pre nego za neposredno upravljanje. 1305—1306. politika municipalizacije predstavljala je dosta postojanu političku liniju čijim se sprovođenjem podsticao politički život gradova u širem okviru Carstva20. Ali u tom razdoblju delovali su i činioci koji su doprinosili stabilnosti druM.

Starr. Ali kada su u pitanju novi naglasci u razmišljanju o moralnim pitanjima. str. Majkenat je navodno rekao Avgufitu: broj senatora i vitezova treba povećati onoliko koliko je potrebno da bi se upravljalo kada treba i kako treba23. 125—126. u okviru jedne hijerarhije u kojoj je nadmetanje snažno delovalo. kako Sajm (Syme) to kaže. autoritet i moć uvek su bili povezani. Roman Social Relations. za moral u svakodnevnom ponašanju. ** C. Mac Mullen. 13 Dion Kasije. njegove savetnike i neposredne predstavnike. Roman Papers. a pored toga u takvim društvima bogatstva. The Roman Empire. LII. i nekih pojedinaca i grupa čiju poslušnost treba iznuditi. II. ugled. Izmenili su se uloga koje su one bile navedene da igraju u političkoj igri i mesto koje su u njoj zauzimale u odnosu na cara. Syme. " R. u vidu zvanja koja su se mogla oduzeti i koja su zavisila — često sasvim neposredno — od vladareve samovolje. nego su to promene koje možemo da uočimo u uslovima upravljanja. str. 64. G. njegovu okolinu. str. »-upravljačka aristokratija« koja će »za upravljanje svetom« davati razne kategorije potrebnih činovnika — »oficire za vojsku. Rimska istorija. privatnom životu i čulnim uživanjima. a poznato je da su se te društvene grupe stvarno osetno uvećale u prvim vekovima nove ere. Te se promene tiču pre svega načina odabiranja novih nosilaca upravne vlasti pošto treba zadovoljiti potrebe u isti mah složene i razgranate upravne vlasti. jedna »manegerial aristocracy«. on* R. visoke finansijske činovnike i namesnike u provincijama25«. Ako želimo da shvatimo zanimanje koje su pripadnici tih najodabranijih krugova pokazivali za individualnu etiku. 1576. 19. najvažnija i najpresudnija pojava nije iščezavanje klasa koje su po tradiciji upravljale društvom.fitva: nepokretna dobra predstavljala su veliki deo porodičnih imanja22. 7 97 . ali na način koji se razlikovao od onog koji možemo otkriti u jednom agonskom društvu. bez obzira na to što su u odnosu na celokupno stanovništvo uvek predstavljale samo zanemarljivu manjinu24. i gotovo uvek u položaju posrednika između jedne više vlasti čija naređenja treba prenositi ili primenjivati. uticaji. Rimskoj upravnoj vlasti bila je potrebna.

svorjim aktivnostima i svojim obavezama. str. plemići su se trudili da svoju ličnost u najvećoj mogućoj meri saobraze svom vlastitom statusu pomoću čitavog jednog skupa znakova i obeležja koji su se ticali načina držanja. njihovom raspoređivanju na jednoj strogo utvrđenoj lestvici. Mak Malen (R. 4). cit. odeće i uslova stanovanja. R. osećanju prikraćenosti i mrzovoljnom povlačenju u sebe. vlasti i dužnosti. plemenitih činova i ispoljavanja darežljivosti.da ne treba govoriti baš o opadanju. veoma snažnu »vertikalnost« razlika u svetu u kome se jaz između sasvim malog broja bogatih ljudi i ogromnog mnoštva siromaha neprestano produbljivao26. onoga što može da učini i onoga što je dužan da učini. njihovom brižljivom i razmetljivom javnom prikazivanju kao na kakvoj pozornici27. i. Mac Mullen) istakao je dva bitna svojstva rimskog društva: s jedne strane javnost života.. svojim funkcijama. spoljnim znacima u kojima su se one ispoljavale. 17 2 ® 98 . pa stoga i morala da se oslanja na estetičnost načina života koja je u skladu sa statusom. 14. 11) i Epikteta (Razgovori. Mac Mullen. zvanjâ. 93. nego u tom zanimanju treba pre videti nastojanje da se pronađe nov način promicanja u odnos koji treba imati prema svome statusu. III. op. Ibid. Dok je stara etika podrazumevala veoma čvrstu povezanost vlasti nad samim sobom i vlasti nad drugima. 6. U secištu ove dve crte postaje nam shvatljiva važnost koja se u Rimu pridavala razlikama u društvenom položaju. itd.. Mak Malen je R. 110. Na jednoj strani vidimo naglašavanje svega što jedinki omogućava da svoj identitet veže za svoj statusi sve ono pomoću čega se on na najvidljiviji način ispoljava. sa pozivanjima na Seneku (Pismo. I doista.. života na visokoj nozi. IV. 31. 11. nova pravila političke igre otežavala su definisanje odnosa između onog što čovek jeste. te pojave otkrivamo — i to u samoj njihovoj oprečnosti — još od samog početka doba Carstva. pretvaranje sebe samog u etičkog subjekta svojih sopstvenih činova postalo je neizvesnije. s druge strane. str. Možemo pretpostaviti da su se dve oprečne pojave mogle ispoljavati počev od trenutka u kome su novi uslovi u kojima se odvijao politički život izmenili odnose između statusa.

ovlašćenjima i obavezama. Pa šta je to nešto? To je duša. Šta znače reči . Pisma Lukiliju. nego posredstvom odnosa koji će u najvećoj mogućoj meri biti nezavisan od ličnog statusa i njegovih spoljašnjih oblika. upravo suprotno.pokazao koliko su ta ponašanja. da budno paziš da te robovi i tvoji štićenici služe. jer se taj odnos ostvaruje u vrhovnoj vlasti koju čovek vrši nad samim sobom. kao i u telo oslobođenika. Ta duša može da se spusti u telo rimskog viteza. . 16.rob'? Ti su nazivi plod oholosti i nepravde. prerogativama i potčinjavanjima. dobra i plemenita duša. da nosiš odeću što privlači poglede. 18. 99 . suprotstavljajući ga načinu bivstvovanja svog izmišljenog ili stvarnog sagovornika: »Tvoje je da živiš u pala tama od mermera. ili za to da nastoje da uspostave potpuno odgovarajući odnos sa samima sobom. ali ne posredstvom sistema znakova koji označavaju moć nad drugim ljudima. Možemo je označiti jedino rekavši: to je jedan bog koji je ušao u jedno smrtno telo da u njemu obitava kao gost. 31. ili roba. 11. hoću da kažem čestita. Iz najskromnijeg obitavališta čovek se može vinuti do neba. pomoću kojih se pojedinac potvrđivao u svojoj nad drugim ljudima ispoljenoj nadmoćnosti. dužnostima i pravima. 47. O dobročinstvima. sastojao u tome da pojedinac utvrđuje šta jeste isključivo u odnosu sa samim sobom: tada je trebalo da se konstituiše u subjekta vlastitih činova i da sebe u njima prepoznaje.rimski vitez'.oslobođenik'. Tako. pripadnici najodabranijeg društvenog sloja mogli su da se opredele za to da jače ističu sva prepoznatljiva statusna obeležja. III. Suočeni sa novim oblicima političke igre i teškoćama da razmišljaju o sebi samima kao o subjektima delanja koji deluju u okviru definisanom plemenitim poreklom i funkcijama. Seneka kaže: »Potražimo nešto što ne propada svakog dana i što ništa ne bi moglo zaustaviti. bila česta među rimskim plemićima. Uspravimo se onda!28« Na taj isti način bivstvovanja Epiktet polaže pravo kao na svoj vlastiti način. da imaš mnogo lovač18 Seneka. . i koliko su daleko oni u njima mogli ići. Ali na potpuno oprečnoj strani otkrivamo stav koji se. na primer. Ova dva stava često su bivala poimana i opisivana kao međusobno potpuno oprečna.

dobro je da u taj život on uđe upravo iz tih razloga i zato što je tako sâm odlučio. i negovanje samoga sebe ne nudi svoje vrednosti i svoje postupke kao oprečne aktivnom načinu života. ili. III. Ono mnogo pre nastoji da definiše načelo odnosa prema sebi koji će omogućiti da se tačno odrede oblici i uslovi u kojima će neka politička akcija. ako ga mnogi razlozi — a među njima i oni najbolji — podstiču da sudeluje u javnom i političkom životu. Relativizovanje. Možemo ukratko da iznesemo ono što je bilo bitno u tom problematizovanju. S jedne strane. 1. karakteristična je rasprava koju M Epiktet. Tačno je da su pripadnici nekih filozofskih struja davali u svojim spisima savet svojim savremenicima da se klone državnih poslova i nemira i strasti koje oni izazivaju. neko prihvatanje političkih odgovornosti i obavljanje neke funkcije biti mogućni ili nemogućni. vršenje vlasti relativizovano je na dva načina. čak i ako je nekom pojedincu njegovo poreklo unapred odredilo da bude nosilac raznih zvanja.kih pasa i svirača ina kitari i tragičara. on se više ne poistovećuje dovoljno sa svojim statusom da bi smatrao da je potpuno prirodno da ta zvanja prihvata. i to mnogo češće i na mnogo važniji način. ali glavna linija razgraničavanja ne podudara se sa tim opredeljivanjem između sudelovanja u javnom životu i povlačenja iz njega. u svakom slučaju. 7. 37—39. dovodile do problematizovanja političkog života. prihvatljivi ili neophodni. Sa ovog stanovišta gledano. Razgovori. Krupne političke promene koje su se zbile u helenističkom i rimskom svetu mogle su prouzrokovati javljanje nekih oblika povlačenja u sebe. U novom političkom delovanju.Da li ja slučajno pokušavam da ti sve to otmem? Da li si se ti slučajno potrudio da saznaš kako ljudi sude o tvom načinu bivstvovanja? Kako o njemu sudi tvoj vlastiti razum29?« Važnost koju je tema vraćanja samome sebi ili pažnje koju samome sebi treba poklanjati dobila u helenističkoj i rimskoj misli često se tumači kao posledica toga što se u tom vraćanju ili toj pažnji video onaj drugi mogući izbor ukoliko nekoga nisu privlačile građanska aktivnost i odgovorne političke funkcije. ali one su pre svega. 100 .

a to opredeljivanje treba da bude zasnovano na prosuđivanju i razumu (krisis kai logos)32. 12. a čas onaj kojim se upravlja. 1259 b. svaki pojedinac upravlja u okviru spleta odnosa u kome on zauzima položaj koji ga u isti mah povezuje sa onima koji su iznad. s tim što bi od nje digao ruke odmah pošto se sukobi sa teškoćama30. Aristotel. Bavljenje politikom doista predstavlja »način življenja« koji podrazumeva lično i trajno svesno opredeljivanje za izvesne stavove. Politika je »način življenja« i »praktična delatnost« (bios kai praxis)31. nego sve to predstavlja lični čin koji on izvršava u opštem. 81 82 33 101 . Ne treba. ali njegova podloga. 823 c. gledati na političku aktivnost kao na neku vrstu dokolice (scholë) kojoj bi se čovek prepustio zato što nema nikakvog drugog posla i zato što su prilike povoljne. Ibid. Zauzvrat. njegovim poreklom i rangom određenom okviru.. ali kao naizmenično smenjivanje ili kao obrtanje položaja: čovek je čas onaj koji upravlja. Pravila kako da se upravlja državom. i onima koji su ispod njega. kaže on. Plutarh.je Plutarh posvetio mladom Menemahu: on osuđuje stav po kome bi politika predstavljala slučajnu aktivnost. Ali toj praktičnoj delatnosti čovek se može posvetiti samo slobodno i svesno se opredeljujući za nju: Plutarh ovde upotrebljava termin proairesis (prethodni izbor). Politika. Ali o relativizovanju se može govoriti i u jednom drugom smislu. nadzirava30 c-d. samo temeljno načelo valjanog upravljanja Aristid vidi u tome da čovek istovremeno bude i jedan i drugi zahvaljujući jednom mehanizmu izdavanih i primanih naređenja. On je uvek na izvestan način istovremeno onaj koji upravlja i onaj kojim se upravlja. I. Aristotel je u delu Politika33 opisivao i taj mehanizam. veza između samog sebe i političke aktivnosti.. 798 c-đ. 798 Ibid. ali ne prihvata da se ona proglašava za nešto što neminovno i prirodno proističe iz nekog statusa. kojim su se stoičari služili. nije — ili nije isključivo — njegov status. ono što pojedinca konstituiše kao učesnika u političkom životu. jer je to jedini način koji omogućava čoveku da se kasnije odlučno suočava sa problemima koji se mogu pred njega postaviti. Osim ako nije sâm vladar.

36 Plutarh. Plutarh kritikuje one koji se.prekoračuje. bio uslov da se može uživati (delectare) u obavljanju takve dužnosti i da bi se moglo koristiti ono slobodno vreme koje ona čoveku može da ostavlja33. Plutarh prikazuje položaj koji je u neku ruku obrnut.nj a i žalbi na donesene odluke34. 29—39. imperium. a to je. i obrnuto. ali nikada ne ponižavajući pri tom svoju domovinu i ne brinući o tome da za svaku stvar traži njihovo odobrenje86. on savetuje Menemahu da ispunjava sve svoje obaveze prema njima i da sa njima uspostavlja korisne prijateljske odnose. U čitavoj jednoj struji u političkoj misli u doba Carstva. 2. isto tako i odeljak u navedenom delu u kome Plutarh iznosi kako treba znati poveriti potčinjenima izvesne manje važne poslove (811—813 a). Problemi prirodnih nauka. po njegovom mišljenju. Pohvala Rimu. čije granice ne treba prekoračivati. pokazuju ponizni u odnosima sa predstavnicima carske uprave. Pravila kako da se upravlja državom. ali iz nešto drugaAristid. na upravljačevu moralnu ispravnost i dalje se gleda kao na nešto što je neophodno. Seneka. Politička aktivnost i moralni učesnik u političkom životu. Jednu od najpostojanijih tema u grčkoj političkoj misli predstavlja gledište da jedna država može biti srećna i valjano vođena samo ukoliko su njeni vođi čestiti. Čovek koji upravlja drugim ljudima mora da se uklopi u oblast složenih odnosa u kojoj se sam nalazi na jednom prelaznom mestu37: na njega je mogao dospeti zahvaljujući svome statusu. procuratio. 57 Upor. ali taj njegov status ne određuje pravila kojih će morati da se drži i granice koje neće smeti da. U predgovoru Četvisokog dostojanstvenika u Rimskom Carstvu: on podseća Lukilija na to da vlast koju treba da vrši na Siciliji nije vrhovna vlast. IV. predgovor. da valjano ustrojstvo države i mudri zakoni presudno utiču na ispravno vladanje magistrata i građana. 814 c. uzalud se mladi plemić kome on daje savete nalazi među prvim ljudima u svome gradu: on mora i da održava odnose sa »upravljačima« — hegemones — to jest sa Rimljanima. nego prenesena vlast. da bi bolje učvrstili svoju vlast u vlastitom gradu. 34 33 vrtoj knjizi delà Problemi prirodnih nauka (Naturales quaestiones) Seneka opisuje taj međupoložaj 102 .

od načina na koji su koristili svoju vlast. kao što vidimo. M neiskusnom vladaru. logos. koji je hrabriji od običnih vojnika i u poslu prilježniji od onih što svoj posao moraju da obavljaju. svakako. Rasprava namenjena 780 c-đ. ali ne kao izraz ili plod sklada koji postoji u celoj državi. tiego pre razum. koji odbija da se poda bilo kakvom razvratu (ovde su. Zasnovanost tia razumu upravljanja drugim ljudima ista je kao i zasnovanost na razumu upravljanja samim sobom. ali kada neko želi da zapoveda drugim ljudima. ipak. nego i za druge ljude38. U političkom prostoru u kome su politička struktura države i zakoni koje je ona stvorila postali manje značajni. koji se drži zakona i trudi da bude pravičan. i u kome su činioci koji su presudno uticali na politiku sve više zavisili od ljudi. koji živi u upravljačevom •duhu i nikada ne sme da ga ostavi39. kaže Dion iz Pruse. Plutarh to objašnjava u svom spisu Rasprava namenjena neiskusnom vladaru: čovek ne može da upravlja drugim ljudima ako njim samim nešto ne upravlja. 103 . pitanje njihovog privatnog života i načina na koji oni znaju da obuzdavaju svoje strasti: u njima se videlo jemstvo da će oni znati da sami. postave sebi granicu do koje će koristiti Dion iz Pruse. U pitanju vrline koje mogu krasiti bilo kog čoveka. iako ipak nisu iščezli. od mudrosti koju su ispoljavali pri uspostavljanju raznih vrsta ravnoteže i sklapanju nagodbi. one kod njega treba da budu podignute na viši stupanj) — taj •čovek ima svog daimôna koji nije dobar samo za njega samog. Ta moralna ispravnost bila je smatrana neophodnom.čijih razloga. nego zato što će u teškoj veštini upravljanja usred tolikih zamki upravljač morati da se ravna prema svom vlastitom razumu: znajući da dobro upravlja svojim postupcima. Poznato je koliku je važnost u tom vremenu dobilo pitanje moralne ispravnosti careva. III. Plutarh. Čovek. on će umeti valjano da upravlja drugim ljudima. Besede. bez pritiska sa strane. ispostavlja se da veština upravljanja samim sobom postaje odlučujući politički činilac. od njihovih odluka. Pa šta to onda treba da upravlja upravljačem? Zakon. pod tom rečju u ovom slučaju ne treba razumeti »pisani zakon«.

ili ode van je. 30. Antonin je pokazivao kako odbacuje »cezaristički« način bivstvovanja. da izgradi svoj vlastiti ethos.. 104 . Upravo u tim okolnostima obavljanje carskih dužnosti može se ukazati? kao upražnjavanje zanimanja koje je ozbiljno i zahteva mnogo rada: treba brižljivo proučavati poslove. blagonaklon prema ljudima. Marko Aurelije daje dva portreta cara Antonina. udaljujući od sebe laskavce da bi se okruživao samo mudrim i iskrenim savetnicima. ne gubeći pri tom vedrinu«. dobija oblik poziva odvojenog od statusa. srdačan. Navikavajući se da bude umerera (bilo da su tu u pitanju ishrana. prijatelj pravde. s druge strane. ili polno opštenje s mladićima). padanja u vatru i nasilničkih postupaka. uvek umereno koristeći ono što život čini udobnim. da se njome ne prožmeš«).svoju političku moć. da upravlja svojim sopstvenim duhom. VI. podrobniji Antoninov portret koji za njega samog ima vrednost pravila kako dat živi. naposletku. u onom sažetijen* on podseća na to da je taj car dobio tri pouke: da se sâm ne poistovećuje sa političkom ulogom koju ćeigrati (»čuvaj se da se ne poistovetiš sa svojom cezarskom titulom. pouku da drži na umu zapovesti koje filozofija daje: da poštuje bogove. zadovoljavanja taštine. negujući prijateljske odnose koji nisu bili opterećeni ni nepostojanošću ni strašću. neporočan. upućivao se u »veštinu da sam sebi bude dovoljan. s jedne strane. A kada na početku pomenutog spisa Marko Aurelije daje drugi. zahteva revnosno ispoljavanje ličnih vrlina. nikada se ne sme ostaviti neki predmet pre ne40 Marko Aurelije. da u svom ^ponašanju ispoljava one najčešće vrline (da ostane »jednostavan. Misli. pobožan. izbegavajući sve što bi moglo značiti osvetu i sumnjičenje. nepokolebljiv u izvršavanju dužnosti«). U Mislima Marka Aurelija nalazimo najjasniju formulaciju iskustva stečenog u vršenju političke vlasti koje. prirodan. pomaže ljudima i ima na umu koliko je život kratak40. ozbiljan. i. on pokazuje kako su ta ista načela određivala način na koji je Antonin vladao. pošten. Kloneći se nepotrebnih saiblažnjivih postupaka. a. ili spavanje. Ali to načelo važi za svakog ko treba da upravlja: on treba da se pozabavi samim sobom. ostajući smiren i spokojan.

Pokaži nam šta je štetno.go što se nije do kraja proučio. Potrudi se da nas navedeš da te revnosno podražavamo.. ljudima treba pre govoriti ovako: učini ovo kao što je Zevs naredio da se to čini. III. on je bio dužan da obavlja svoje dužnosti ne vodeći pri tom računa o svom mogućnom privatnom životu ili mogućnim ličnim interesima: »Dodeljen ti je položaj u jednom gradu u Carstvu. Epiktet je. 3. .. 24. vrline koje ga krase kao razumnog čoveka treba da mu služe kao vodič i kao regulativni princip u načinu na koji upravlja drugim ljudima. Umesto toga. Koju štetu? Jedino onu koja se sastoji u tome da nisi izvršio svoju dužnost42. Zar ne znaš da takav čovek treba da posvećuje malo vremena svojim domaćim poslovima i da uvek treba da izbiva iz svog doma kako bi zapovedao drugima ili sam izvršavao tuđa naređenja. Upravljaj nama kao razumnim bićima pokazujući nam šta je korisno. valja se kloniti nekorisnih izdataka. sa svoje strane.. i mi ćemo se okrenuti od njega. jer će te. i ne nalaziš se na nekom nevažnom mestu. i mi ćemo slediti tvoj primer. S jedne strane. III. Čitavo jedno izgrađivanje sopstvene ličnosti neophodno je radi ostvarivanja tih zadataka koji će biti izvršeni utoliko bolje ukoliko se car ne poistovećuje kao čovek sa spoljnim obeležjima vlasti kojom raspolaže. ili zato da bi obavljao kakvu visoku dužnost ili učestvovao u pohodu ili delio pravdu41?« Ali ako velikodostojnik treba da zapostavi svoj privatni život i ono što ga za njega vezuje. I 105 . ali ti si uz to i doživotni senator. »Ljudima se ne upravlja« — objašnjava Epiktet jednom gradskom nadzorniku — »onako kao što se to čini sa magarcem — udarajući ga štapom. ako tako ne postupiš. 33—36. stići kazna. treba dobro sve predvideti u svojim poduhvatima i istrajavati u njima. Razgovori. inače ću te baciti u tamnicu': tako se ne upravlja razumnim bićima.Učini ovo. izložio načela kojih je trebalo da se drži čovek na srazmerno visokom položaju dok obavlja svoje dužnosti. pretrpećeš štetu. nemoj učiniti ono. « Ibid. 7.« Odnosi između upravljača i ljudi kojima oni upravljaju počivaju u svom konkretnom obliku na načinu postojanja razumnog bića a ne na 41 Epiktet.

Plutarh to kaže vladaru koji se još nije potpuno izgradio kao ličnost: čim dođe na vlast. koliko okolnost da je nosilac vlasti podređen onome što Seneka naziva izrazima potentia aliéna (tuđa moć) ili u is potentioris (moć jačega)u. Ta dužnost mora se obavljati polazeći od »povlačenja jedinke u samu sebe«. Ponekad se treba bojati naroda. spletke. bilo da narodi rado uskraćuju naklonost koju su u jednom trenutku darovali — očigledno je bila uobičajena tema razmišljanja. Plutarh. 14. U složenom spletu nosilaca vlasti pojedinac se nikada ne suočava licem u lice sa svojim neprijateljima. zavere. Ovakvo određivanje oblika napornog političkog rada — bilo da je tu u pitanju car ili čovek koji se nalazi na bilo kakvom rukovodećem položaju — dobro pokazuje način na koji se ti oblici aktivnosti izdvajaju iz okvira statusa da bi se ukazali kao funkcija koju treba obavljati. Politička aktivnost i lična sudbina. 43 780 b. S jedne strane. kao da je tu u pitanju »profesija« koja podrazumeva određena stručna znanja i posebne tehnike. vladaru. to jest polazeći od odnosa koji ona uspostavlja sâ samom soboitt u moralnom samousavršavanju. Da bi bio bezbedan. ta vršenju vlasti svojstvena nepostojanost bila je povezivana u razmišljanju o političkoj aktivnosti sa dvema temama. onaj koji upravlja treba da »usmeri svoj duh u pravom smeru« i da kako valja dovede u red svoj ethos43. njega sa svih strana ugrožavaju razni uticaji. Pisma Lukiliju. bila je sagledavana kao nešto što je povezano sa zavisnošću u kojoj se nosilac vlasti nalazi u odnosu na druge ljude. 44 106 . i taj način postojanja treba da ih određuje. ali — i to ovde nije najmanje važno — ta funkcija nije definisana polazeći od pravila svojstvenih jednoj veštini upravljanja drugim ljudima.statusnoj kvalifikovanosti. Rasprava namenjena neiskusnom Seneka. nemilost. 4. ponekad onih koji imaju uticaja u senatu. U prvim vekovima doba Carstva. trebalo bi da se stara da »nikoga ne uvredi. Uzrok te nepostojanosti nije toliko okretanje kola sreće i nesreće.^3. 3. Nepostojanost sreće — bilo da preveliki uspeh izaziva surevnjivost bogova.

koji nije bio ugrožen. 602 c-e. onako neočekivane i onolikom neograničenom vlašću praćene kao što su to bile Sejanove dužnosti? Onog dana kada je senat išao u povorci za njim. Seneka daje savet da se postepeno.a katkada onih pojedinaca koji su od naroda dobili vlast da bi je potom upotrebili protiv njega samog.. ako bude smenjen ili poslan u progonstvo. dovoljno je da nam oni ne budu neprijatelji«. ukaže prilika za to. Lukiliju. mi sami treba da se zaustavimo u njemu mnogo ranije pre nego što dođe onaj kobni trenutak48. Ako čoveka iznenada zadesi nesreća. 48 Plutarh. svoju naklonost čas poklanja a čas uskraćuje. Za dostojanstvenika pritešnjenog između vladara. malo kasnije. Ibid. Od tog miljenika sreće. vršenje vlasti zavisi od nepostojanog sticaja okolnosti: »Obavljao si najviše dužnosti: da li su one bile onako značajne. da ne mora više da snosi troškove za ispunjavanje skupih obaveza prema državi. O spokojstvu duše. Veoma je teško biti prijatelj sa svim tim ljudima. narod mu je. da čini razne usluge. 11. pak. 45 48 107 . kao što je to Seneka. treba se osloboditi tih aktivnosti pošto nas one uznemiravaju i sprečavaju da se bavimo samima sobom. O progonstvu. u zavisnosti od trenutnog raspoloženja. XI. senata i svétine koja. rastrgao leš na komade. nije ostao ni jedan jedini deo tela koji bi dželat mogao da okači na kuku45. X.« Ako se. oslobađa svojih dužnosti. odlazi na razne strane kao izaslanik i da plaća poreze48. tada treba da pomisli na to — taj savet Plutarh daje bez sumnje onom istom Menemahu koga je nekoliko godina ranije bio podstakao da se bavi politikom »po vlastitom slobodnom opredeljenju47« — da najzad više ne mora da se pokorava carskim namesmcima.« Na te udarce sudbine i na nespokojstvo koje oni mogu izazvati čovek treba da se pripremi najpre tako što će sam unapred da postavi neku granicu ambicijama koje gaji: »Ne čekajući da sudbina prekine naše uzdizanje onda kada joj to ibude volja. u povoljnim trenucima. koga su bogovi i ljudi bili obasuli svim mogućim milostima. 747 Poznavaoci Plutarhovog delà smatraju da je rasprava o progonstvu namenjena istoj osobi kojoj su posvećena i Pravila kako da se upravlja državom. pak.

koje se ticalo načina na koji je čovek trebalo da se postavi kao moralni subjekat u skupu društvenih. na osnovu ovog pravila čovek će imati da obavlja neke dužnosti. građanskih i političkih aktivnosti. ali je pri tome opšte na osnovu oblika u kome se u svim ljudima javlja. njegova poistovećivanja sa onim što ori predstavlja u društvenom i političkom pogledu ne funkcionišu kao prava obeležja jednog načina bivstvovanja. veštački znaci bez prave podloge. moći ćemo da otkrijemo kako u telu nekog rimskog viteza. kako bi mogao da se samome sebi stavi na raspolaganje49. Tačno je da je ovo pitanje dosta često bivalo postavljano na sličan način. tog boga. 31. »koji obitava kao gost u jednom smrtnom telu«. 1—12. 11. 15. dok sudbina odlučuje o zvanjima51. prirodne ili konvencionalne. ili rob? To znači nositi nazive koji su plod oholosti i nepravde50. dužnosti koju obavlja i mesta na kome se nalazi — bilo iznad ili ispod drugih ljudi. " I bid. stalne " Seneka. to su spoljni. barem stoičari vide ljudski razum kao ono u nama prisutno božansko načelo. 22. jer šta znači biti rimski vitez..« Prema tome. 108 . !® Ibid. tako i u telu nekog oslobođenika ili nekog roba. Ono što je bitno u stavu koji treba imati prema političkoj aktivnosti treba dovesti u vezu sa opštim načelom po kome ono što čovek jeste ne proizlazi iz položaja koji zauzima. Kao što vidimo. Međutim.. sastoji se u načelu koje se u svakom čoveku ispoljava kao pojedinačno. »Svako je tvorac svoje moralnosti. ali samo to opredeljivanje između dve mogućnosti zavisilo je od jednog opštijeg problematizovanja. a isto tako i zajedničko zbog: zajedništva koje uspostavlja među ljudima — tako. ili oslobođenik. i o čemu treba da se stara kao o najvišem cilju. 47. ili će morati da ih se oslobodi. Pisma Lukiliju. ne bi bila sasvim tačna tvrdnja da se u etičkom razmišljanju politička aktivnost razmatrala pre svega u obliku jednostavnog opredeljivanja između dve mogućnosti: uzdržati se od nje ili sudelovati u njoj.Epiktet zahtevao. ono se ticalo i ustanovljavanja koje su od tih aktivnosti bile obavezne ili neobavezne. Ono što čovek jeste. Posmatrana sa stanovišta odnosa čoveka prema samom sebi.

on je morao da po-' krene izvesno odvajanje vlasti nad sobom od vlasti nad drugim ljudima. ili na njegove pokušaje da u staranju o samome sebi nađe ono što mu. u razvijanju negovanja samoga sebe u toku helenističkog razdoblja i. ono je moralo da se uklopi u mnogo šire i si ženije područje odnosa koji počivaju na vlasti. To ne znači da je on^poč da iščezava. građan-1 skom i političkom životu. U značaju koji se pridavao problemu »sopstvene ličnosti«. Razmišljanje o predavanju čulnim uživanjima koje je bilo. ta da je načelo vlasti nad sobom kao bitno etičko jezg ličnosti. vrhuncu koji je ono dostiglo na početku doba Carstva. Da li. ili još pre na krizu subjekti višanja. porodicom i drugim ljudima) postaće drugačije upravo u toku tog izgrađivanja pomenute etike. kao opšti oblik vladanja samim sobom tr balo prestrukturisati. to jest na teškoću koja se javljala u načinu na koji je pojedinac mogao da se konstituiše kao moralni subjekat svojih ponašanja. može omogućiti da se potčini nekim pravilima i tako dâ neku svrhu svome postojanju.dima. tako neposredno povezano sa tesnom uzajamnom zavisnošću tri vrste gospodarenja (samim sobom. ispoljava se to nastojanje da se ponovo izgradi jedna etika gospodarenja samim sobom. nego znači da je morao da ostavi mesta za izvesnu ravnotežu između nejednakosti i uzajamnosti u bračnom životu. u društvenom. pak. je to bila posledica jačanja državnih prinuda i zabrana. ili individualističkog povlačenja u sebe koje se odigravalo uporedo sa pripisivanjem veće vrednosti privatnom životu? Tu pre treba pomišljati na jednu krizu subjekta. .

ČETVRTO POGLAVLJE TELO 1. REŽIM POLNIH UŽIVANJA 4. DA LI SU POLNA U2IVANJA DOBRA ILI RĐA V A ? 3. RAD DUŽE . GALEN 2.

Da li je to bila posledica jačanja državnih prinuda i zabrana. kao opšti oblik vladanja samim sobom trebalo prestrukturisati. Razmišljanje o predavanju čulnim uživanjima koje je bilo. u društvenom. To ne znači da je on . ili na njegove pokušaje da u staranju o samome sebi nađe ono što mu. ono je moralo da se uklopi u mnogo šire i složeni] e područje odnosa koji počivaju na vlasti. to jest na teškoću koja se javljala u načinu na koji je pojedinac mogao da se konstituiše kao moralni subjekat svojih ponašanja. građanskom i političkom životu. U značaju koji se pridavao problemu »sopstvene ličnosti«.. tako da je načelo vlasti nad sobom kao bitno etička jezgro ličnosti. ili individualističkog povlačenja u sebe koje se odigravalo uporedo sa pripisivanjem veće vrednosti privatnom životu? Tu pre treba pomišljati na jednu krizu subjekta.dima. može omogućiti da se potčini nekim pravilima i tako dâ neku svrhu svome postojanju. vrhuncu koji je ono dostiglo na početku doba Carstva. tako neposredno povezano sa tesnom uzajamnom zavisnošću tri vrste gospodarenja (samim sobom. on je morao da pokrene izvesno odvajanje vlasti nad sobom od vlasti nad drugim ljudima. u razvijanju negovanja samoga sebe u toku helenističkog razdoblja i.počeo da iščezava. nego znači da je morao da ostavi mesta za izvesnu ravnotežu između nejednakosti i uzajamnosti u bračnom životu. ili još pre na krizu subjektivisanja. . porodicom i drugim ljudima) postaće drugačije upravo u toku tog izgrađivanja pomenute etike. ispoljava se to nastojanje da se ponovo izgradi jedna etika gospodarenja samim sobom. pak.

DA LI SU POLNA UŽIVANJA DOBRA ILI RĐA VA 3.ČETVRTO POGLAVLJE TELO 1. GALEN 2. REŽIM POLNIH UŽIVANJA 4. RAD DUSE .

Njen je zadatak isto tako bio i da. op. medicina potpuno ravna slobodnim veštinama (eleutherai technai). 67. str.Poznavaoci klasične starine često su isticali koliko je sklonost prema svemu što je u vezi sa medicinom bila snažna i rasprostranjena u vreme vladavine Flavijevaca i Antonina. W. i da su mnogi istaknuti retori bili dobili medicinsko obrazovanje ili pokazali da ih zanimaju neka pitanja iz oblasti medicine2. ishrani. vidi i C. definiše jedan način življenja. zaključuje Plur tarh. Roman Medicine. onima koji je studiraju. S 113 . 3 Plutarh. Scarborough. * G. Medicina je bila dužna 1 G. kaže Plutarh. ona omogućava da steknu znanje koje ima veliku važnost pošto se tiče spasenja od bolesti i zdravlja3. raznim aktivnostima i prema vlastitoj okolini. kada su u pitanju bolesti. služi lekovima ili pribegava operacijama. i J. da je po svojoj otmenosti. Sto se tiče filozofije. Medicini je u širokom krugu ljudi priznavano da predstavlja delatnost značajnu za čitavo društvo1. U njoj se isto tako video veoma značajan oblik kulture koji se gotovo dodiruje sa retorikom i filozofijom. Higijenski propisi.. i bilo bi veoma pogrešno prebacivati filozofima da prekoračuju granice oblasti kojom se bave onda kada pristupaju razmatranju zdravlja i režima koga se treba držati da bi se ono sačuvalo. bdenju i spavanju. Bowersock. još odavno je bilo utvrđeno da joj je medicina veoma bliska. cit. Bauersok (Bowersock) skreće pažnju na to da je medicina bila u modi za sve vreme dok se razvijala druga sofistika. lekar koji tvrdi da može i bez filozofije. 122 d-e. U prvim redovima Plutarhovog delà Higijenski propisi nalazimo odjek tih rasprava: u zabludi je. Bowersock. Treba imati na umu. kao skup raznih znanja i pravila. Allbut.javljala suparništva oko nadležnosti svake od njih. jedan oblik razboritog odnosa prema sebi. svom telu. W. Greek Sophists. Greek Medicine in Rome. bez obzira na to što su se u vezi sa njihovim razgraničavanjem postavljali izvesni doktrinarni problemi i . U svojoj Raspravi o medicini Kels objašnjava rađanje medicine razvojem litterarum disciplina. Iz tog razloga medicina se nije poimala samo kao veština pružanja pomoći koja se. svom biranom načinu izražavanja i zadovoljstvu koje pruža.

u običnim prilikama mogao sam sebi da bude savetnik u pitanjima koja se tiču zdravlja: »Za sve ljude korisno je ili. i da se drže njenih uputstava kako bi sebi samima bili odlični savetnici u pogledu svega što je korisno za zdravlje. bolje rečeno. Uprkos tome. medicinu koja se služi lekovima (medicamentis). bilo da jedemo. spavamo ili bdimo — jednom reči ma šta radili — u toku celog života i usred raznih za njega vezanih aktivnosti potrebni saveti u vezi sa načinom življenja koji bi bio ko4 U predgovoru koji je napisao za svoju raspravu o medicini. i medicinu koja pribegava operacijama. Keils razlikuje medicinu koja preporučuje određeni način življenja (victu). nego isto tako i medicinu. na primer. jer za medicinom osećamo potrebu gotovo u svakom trenutku dana i noći.da ponudi ljudima. Aretejev savet glasi: čovek treba u mladosti da stekne dovoljno znanja iz oblasti medicine kako bi. poduhvataju se podrobnog proučavanja same prirode stvari« (str. ma koliko da je bio ubeđen u veliku racionalnu vrednost dijetetike. Da bi čovek izbegao odveć česte odlaske kod lekara — zato što nije uvek moguće doći do njega. promišljenu i racionalnu strukturu ponašanja. a često nije ni poželjno podvrgavati se pregledu — on sam treba da se naoruža znanjem iz oblasti medicine koje će moći neprestano da koristi. neophodno je da među predmete u koje će se upućivati uvrste ne samo ostale nauke. Oni koji se bave onom prvom vrstom medicine — a ti su lekari najslavniji — »želeći da po svaku cenu dublje proniknu u izvesna pitanja. tako su nam. 23). čovek koji se dobro oseća ne treba da odlazi kod lekara na preglede. Tu nezavisnost od lekara treba da im obezbede stručna delà o zdravom načinu življenja. Način na koji su ovi ponekad podređivali svojoj volji život svojih pacijenata da bi u njemu određivali i najmanje pojedinosti bio je kritikovan isto onako kao što je bilo kritikovano usmeravanje duševnog života koje su filozofi vršili. bilo da šetamo ili sedimo. bilo da se mažemo ili kupamo. Kels nije hteo da ljudi odlaze na pregled kod nekog lekara ako se dobro osećaju4. 114 . Tako. dok god bude živ. pijemo. Jedno od pitanja o kojima se raspravljalo sastojalo se u tome da se utvrdi u kom je stepenu i obliku taj medicinskim znanjima naoružani način življenja trebalo da zavisi od autoriteta lekara. u vidu higijenskog načina življenja.

kako bi uvek mogao njime da se posluži. Knjige čiji pisci nisu pouzdano utvrđeni. »skupom pravila što mu mogu biti od koristi«. 8» 115 . pravila koja je veoma rano naučio. koja često sebi ponavlja i o kojima redovno razmišlja. Ona podrazumeva u neku ruku medicinsko opažanje sveta. Covek ne može razumno živeti ako ne upražnjava veštinu čuvanja zdravlja — higieiné pragmateia ili technë — koja u neku ruku predstavlja trajnu okosnicu svakodnevnog života. analizu njenog arhitektonskog sklopa. svaka kuća sastoji se iz niza odaja koje mogu rđavo ili blagotvorno uticati na tok raznih mogućnih bolesti. njenog položaja u odnosu na strane sveta i njenog unutrašnjeg uređenja. jer u svakom trenutku propisuje čoveku onaj valjani način življenja. ili barem prostora i prilika u kojima se živi. Zbornik spisa helenskih i rimskih lekara. pošto u svakom trenutku omogućava čoveku da zna šta i kako treba da uradi. Primera radi. U toj analizi svakom elementu pripisuje se određena dijetetska ili terapijska vrednost.listan i pogodan: međutim. Tako je sredina u kojoj jedinka živi neprestano i podrobno bila problematizovana.-« U navedenom odlomku lako prepoznajemo jedno od osnovnih načela bavljenja sobom: čovek treba da bude naoružan. a da će. na iskašljavanje krvi i glavobolje. zamorno je i nije uvek moguće obraćati se lekaru u vezi sa svim tim pojedinostima5. XXI. možemo navesti Antilovu analizu raznih za jednu kuću vezanih promenljivih data koje različito deluju na zdravlje ukućana. Elementi životne sredine opažaju se kao izvori blagotvornog ili štetnog delovanja na zdravlje. pretpostavlja se da između jedinke i onoga što je okružuje postoji čitav jedan splet uzajamnih delovanja usled kojih će izvesna sklonost. izvesnom krhkom telesnom sastavu pogodovati ili škoditi neka okolnost. in Orejbasije. dok sobe na spratu doprinose ozdravljenju od bolesti praćenih 5 Atenaj. a samo telo prikazivano je kao krhka celina na koju deluje sve što je okružuje. Medicinski logos spada u takve skupove pravila. Sobe u prizemlju povoljno utiču na tok akutnih bolesti. obrnuto. izvesni događaj ili izvesna promena u stvarima izazvati neke poremećaje u telu. raznim njenim elementima pripisivano je različito dejstvo na čovekovo telo.

mladi kuvani crni luk i ren. Razni trenuci — dani. Dobro je i kupati se u toploj vodi. treba nositi debelu odeću i »udisati vazduh kroz deo odeće koji se rukom drži ispred usta«. dosta snažno trljati kožu. jareće i praseće meso. 307.izlučivanjem sluzi. • Antil. sobe okrenute prema jugu povoljno utiču na zdravstveno stanje svih ljudi. XXIII. zatim valja jesti živinsko. osim onih kojima je neophodno rashlađivani e. kameni zidovi previše su hladni. njihovi zidovi previše zasenjuju one koji u njima borave. tada njihovi zidovi izazivaju moru kod onih čije je bunilo praćeno groznicom. Od povrća treba jesti kupus. Sto se ishrane tiče. Treba piti medovinu. in Orejbasije. staro i miriši javo belo vino. pa su stoga zidovi od cigala bolji od njih6. t. jer njihovi hranijivi sastojci lako dopiru u razne delove tela. II. a uveče stoga što izazivaju glavobolje. dobro ispečena i čista hrana koja ne sadrži vode lako će moći da se svari. dok su sobe koje su okrenute prema zapadu loše.7« I letnji režim opisan je podjednako podrobno. treba jesti onu hranu koja »može da zagreje delove tela i rastvori tekućine koje su se u telu smrzle i zgusnule zbog hladnoće. Brižljivo zamišljen higijenski način življenja mora biti u stanju da sasvim tačno odredi šta sve treba raditi radi očuvanja sopstvenog zdravlja u određenom godišnjem dobu. slačice. a od sosova one u koje se stavlja bibera. a naročito stojeći pored vatre. vino zaslađeno medom. in Orejbasije. povremeno zadržavati dah. III. Knjige čiji pisci nisu pouzdano utvrđeni. dobro nakvasala. praziluk. različitu vrednost za zdravlje. Atenaj. bilo u bazenu. Začinjena koprom i jednom vrstom štitare. ukoliko su okrečene. godišnja doba i doba života — takođe imaju. bilo u maloj kadi. itd. Treba raditi prilično naporne vežbe. ali treba piti manje nego u druga godišnja doba. a od riba one koje žive u podmorskom stenju. a ukoliko su omalane. ujutro zato što deluju sumorno. šparglu. str. kada se posmatraju sa tog istog stanovišta. oranja i sirćeta. uopšte uzev treba piti sve ono što je u stanju da izvuče svu vlagu iz organizma. 7 116 . Evo šta Atenaj savetuje da se čini kada dođe zima: kako u gradu tako i u kući treba potražiti zaklonjena i topla mesta.

Ta zaokupljenost sredinom u kojoj čovek živi, raznim mestima i trenucima zahteva da on neprestano vodi računa o sebi, o stanju u kome se nalazi i o pokretima koje čini. Obraćajući se onoj vrsti ljudi za koje se smatralo da su veoma krhkog zdravlja, to jest obraćajući se stanovnicima gradova i, naročito, onima koji su željni znanja (litterarum cupidi), Kels im nalaže da u najvećoj meri budu oprezni: ako je čovek dobro svario večeru, onda treba rano da ustane, a ako je imao smetnje u varenju, treba da ostane u postelji; ukoliko bi ipak morao da ustane, onda posle toga valja ponovo da odspava; ako, pak, nikako nije svario ono što je pojeo, onda treba potpuno da miruje, »ne treba ništa da radi, niti da vežba, ni da svršava poslove«. Covek će ujutru znati da je zdrav »ukoliko mu je mokraća najpre svetle, a potom ružičaste boje: prva boja ukazuje na to da je varenje još u toku, a druga da je završeno«. I onda kada se preko celog dana obavljaju poslovi, ipak treba odvojiti malo vremena za staranje o telu (curatio corporis). Treba upražnjavati »glasno čitanje, mačevanje, igranje loptom, trčanje, šetanje; bolje je šetati po zemljištu koje nije sasvim ravno, jer penjanja i spuštanja više koriste organizmu — osim ako nije potpuno iscrpljen — zato što ga nagone da pravi različite pokrete. Korisnije je šetati po polju nego tremom sa stubovima, po suncu — ukoliko se ono podnosi — nego u hladovini, u sen ci koju stvaraju zidovi i lišće, nego u senci od krova, hodajući pravo, nego krivudajući«; posle telesnog napora treba namazati telo stojeći bilo na suncu, bilo kraj vatre, ili još okupati se, ali u odaji koja je što je moguće viša, dobro osvetljena i prostrana8«. Uopšte uzev, sve ove dijetetičke teme bile su ostale upadljivo prisutne još od klasičnog doba; opšta načela su — to se lepo vidi — ostala ista; u najboljem slučaju, bila su razrađena, podrobnije i tananije izložena; njima se predlaže da se više vodi računa o sredini u kojoj se živi i ona zahtevaju od onih koji pristaju da ih se pridržavaju da sa većom postojanošću vode računa o svom telu. Opisi njihovog svakidašnjeg života koji se mogu naći u Senekinim pismima ili u prepisci između Marka
8

Kels, Rasprava o medicini, I, 2, str. 42.

117

Aurelija i Frontona svedoče o tom vidu obraćanja pažnje na sebe i na svoje telo. Tu je mnogo više bilo u pitanju jačanje te pažnje, nego korenito menjanje stava, povećavanje uznemirenosti, a ne proglašavanje tela za nedostojno da se o njemu razmišlja; merenje drugačijim aršinom elemenata na koje se usmeravala pažnja, a ne drugačiji način opažanja samog sebe kao telesnog bića. U tom opštem okviru kome su udarili tako snažan pečat staranje o telu i zdravlju, čovekova uža životna sredina i prilike u kojima on živi, medicina je postavila pitanje polnih zadovoljstava, to jest postavila je pitanje kakvi su njihova priroda i njihov mehanizam, pitanje njihovog blagotvornog i štetnog delovanja na organizam i, naposletku, pitanje kakvom ih režimu treba podvrgnuti9.

» Obimno nedavno objavljeno delo A. Rusela (A. Rousselle) Porneia. De la maîtrise du corps à la privation sensorielle posvećeno je ovom pitanju.

118

1.

GALEN

1. Analize u koje se Galen upuštao govoreći o polnim odnosima, uklapaju se u drevnu tematiku odnosa između smrti, besmrtnosti i stvaranja potomstva; po njegovom mišljenju, kao i po shvatanju uvreženom u čitavoj jednoj filozofskoj tradiciji, neophodnost podele svih živih bića na dva pola, snaga sa kojom se ona uzajamno privlače i mogućnost stvaranja potomstva posledica su smrtnosti. Tako glasi opšte objašnjenje koje Galen daje u raspravi O radu delova ljudskog tela10. Dok je stvarala svoje delo, priroda se sukobila sa jednom preprekom i tako reći sa nečim što je suštinski nespojivo sa njenim zadatkom. Ona se napregla (espoudase) da stvori nešto što će biti besmrtno; međutim, materija od koje ga je stvarala nije to dopuštala; priroda nije mogla da stvori arterije, živce, kosti i mišiće od trajnog materijala. U samom središtu demiurgovog delà — dëmiourgëma — Galen naznačuje jednu unutrašnju granicu i nekakav »neuspeh« koji je posledica neizbežne nepodudarnosti besmrtnosti koju je priroda težila da ostvari i trošnosti upotrebljenog materijala. Položaj u kome se nalazi logos koji stvara poredak u priroda pomalo podseća na položaj osnivača gradskih država: taj čovek može, začelo, okupiti ljude u jednu zajednicu, ali ona će iščeznuti — pa, prema tome, propasti ako on ne pronađe način kako da produži opstanak te gradske države i posle smrti njenih prvih građana. Neki način je neophodan da bi se prevladala ta bitna teškoća. Reči kojima se Galen služi u isti mah su veoma jake i simptomatične. Trebalo je naći neku pomoć, pripremiti neko sredstvo (boëtheia), otkriti
10

Galen, O radu delova ljudskog tela, XIV, 2.

119

neki postupak (technë), poslužiti se nekim mamcem (delear) da bi se obezbedili spasavanje i očuvanje vrste — jednom reči, bilo je potrebno neko lukavstvo (sophisma)11. Da bi uspešno priveo kraju ono što je logično proisticalo iz delà koje je bio započeo, tvorac sveta morao je, dok je stvarao živa bića i obezbeđivao im mogućnost rasplođavanja, da smisli i jedno lukavstvo, lukavstvo logosa, koji upravlja svetom, kako bi izašao na kraj sa neizbežnom propadljivošću materije od koje je taj isti svet sačinjen. To lukavstvo oslanja se na tri elementa: pre svega na polne organe, koje imaju sve životinje i koji služe za oplođavanje, zatim na sposobnost doživljavanja čulnog uživanja, koja je neobično velika »i veoma se lako može podstaći« i, najzad, na u duši usađenu želju (epithumia) za služenjem tim organima, želju neobičnu i neizrecivu (arrhëton). »Lukavstvo« pola ne sastoji se dakle samo u oštroumnom anatomskom rasporedu i u brižljivo podešenim mehanizmima, nego isto tako i u njihovom združivanju sa jednim čulnim uživanjem i jednom žudnjom, čiju neobičnu snagu »reči nisu u stanju da izraze«. Da bi izašla na kraj s nespojivošću vlastitog plana i nužnosti koje nameće materijal kojim se služi, priroda je morala da usadi u telo i dušu živog bića klicu jedne neobične snage, jedne dunamis. U tome se, dakle, ogleda mudrost osnovnog demiurškog načela prirode koja je, pošto je dobro poznavala materiju od koje je njeno delo sačinjeno, pa, prema tome, i ograničenost njenog trajanja, izmislila taj mehanizam nadraživanja, taj »žalac«, to jest polni prohtev (Galen ovde i sam koristi tradicionalnu sliku, sliku kojom se metaforički predstavlja neobuzdana žestina polnog prohteva12), tako da se ispostavlja da, njime podsticani, čak i oni koji nisu u stanju da shvate — zato što su mladi, zato što su nerazboriti (aphrona) i nerazumni (aloga) — kakvom cilju priroda stremi u svojoj mudrosti, taj cilj u suštini ostvaruju13. Svojom žestinom polni činovi služe ostvarivanju jedne pobude koju oni koji je ostvaruju ne moraju čak ni da znaju.
" Galen, ibid, XIV, 2 i 3. " Platon, Zakoni, VI, 782 e — 783 o. " Galen, op. cit., XIV, 2.

120

2. U svojoj raspravi Galen pripisuje fiziologiji polnih činova još nekoliko bitnih svojstava koja su se mogla otkriti i u ranijim tradicijama. On, pre svega, ukazuje na istovetnost oblika tih činova kod muškarca i žene, i tu tvrdnju zasniva na načelu istovetnosti anatomskog aparata kod pripadnika oba pola: »Izvrnite ženine polne organe, a okrenite i posuvratite prema unutrašnjoj strani muškarčeve polne organe, i utvrdićete da su oni međusobno potpuno slični14.« On pretpostavlja da žena izbacuje svoju semenu tečnost isto onako kao što muškarac izbacuje svoju, s tim što je ženina semena tečnost jednostavnijeg sastava, nesavršeni ja, pa otuda igra manje važnu ulogu pri stvaranju zametka. U Galenovom delu ponovo otkrivamo tradicionalni model paroksističkog procesa izbacivanja semene tečnosti koji zahvata čitavo telo, potresa ga i iscrpljuje. Ipak, analiza tog procesa, koju Galen izlaže služeći se terminima vlastite fiziološke teorije, zaslužuje da bude razmotrena. On u njoj uspostavlja vrlo čvrstu vezu između mehanizama polnog čina i organizma kao celine, i u isti mah proglašava polni čin za proces u koji su upleteni jedinkino zdravlje i, u krajnjoj liniji, sam njen život. Uklapajući polni čin u gusti splet fizioloških procesa čije se niti nigde ne prekidaju, Galen u toj analizi pokazuje da on može biti veoma opasan. To se vrlo jasno vidi u onome što bismo mogli nazvati »f iziologizo van j em« polnog prohte va i čulnog uživanja. U devetoj glavi Četrnaeste knjige rasprave O radu délova ljudskog tela Galen postavlja pitanje: »Zašto je veoma veliko čulno uživanje neraskidivo povezano sa upotrebom polnih organa?« On odmah odbacuje mišljenje da su voljom bogova neobuzdani polni prohtev i silina čulnog uživanja mogli biti prosto-naprosto pridodati polnom činu, kao razlog koji su bogovi sugerisali ljudima da bi ih na njega podsticali. Galen ne poriče da je sila koja je stvorila svet tako podesila stvari da postoji ta silovitost koja nas neodoljivo podstiče na polno opštenje: on time hoće da kaže da ona nije bila pridodata duši kao nekakva njena dopuna, nego da je jednostavno bila usađena u nju kao posledica delo14

Galen, ibid., XIV, 6. 121

>« Ibid. a ćerke u njenom levom delu17.. onde gde se nagomilava. " Ibid. organima koji se nalaze na toj strani priroda je podarila naročitu osetljivost koja veoma premaša osetljivost kože. ta tečnost čini ih gipkijim i podstiče osećaj velike prijatnosti koji se njihovim posredstvom doživljava.« Polni prohtev nije puki duševni poriv. mnogo razređenija tečnost koja dolari iz žlezdanih telašaca koje Galen naziva rečju »parastates« predstavlja drugi materijalni činilac koji izaziva čulno uživanje: vlažeći polne organe.van ja telesnih mehanizama.. Ta neravnomerna raspoređenost toplo te u telu razlog je što se sinovi formiraju pre u desnom delu materice. a to je razlog i što se snažno čulno uzbuđenje obično pre oseća u delovima tela koji se nalaze na desnoj strani. zbog blizine jetre i velikog broja krvnih sudova koji iz nje polaze. Prema to» Ibid. Krajnji cilj. a osobito na njegovoj desnoj strani. On na prvom mestu pominje nagomilavanje jedne tečnosti čija je priroda takva da. nego oni predstavljaju posledice unutrašnjeg pritiska koji jedinka oseća i iznenadne provale koju on izaziva.« Treba uzeti u obzir i telesnu toplo tu. I najzad. koja je naročito velika u donjem delu tela. 122 . to jest produžavanje lanca pokolenja. 7. Polni prohtev i čulno uživanje predstavljaju neposredne posledice anatomskih rasporeda i fizičkih procesa. uprkos tome što ova ima istu funkciju kao i oni. nego i zato što su materiju i organe pripremili za postizanje tih rezultata15. U svakom slučaju. XIV. ostvaruje se posredstvom jednog materijalnog uzroka i jednog organskog ustrojstva: »Taj polni prohtev i to čulno uživanje živi stvorovi osećaju ne samo zato što su bogovi koji su stvorili čoveka hteli da u njima probude silnu želju za polnim činom. Id. ili da sa njegovim obavljanjem združe čulno uživanje. 9. »Tada se zbiva nešto što je slično onome što se često događa pod uticajem nagomilavanja pod kožom tečnosti koja pecka i čije kretanje izaziva osećaj golicanja i prijatnog svraba16. ona izaziva vrlo snažne osete. U tom mehanizmu Galen vidi nekoliko činilaca koji izazivaju čulno uživanje. niti je čulno uživanje nekakva naknadno data nagrada za obavljanje polnog čina. XIV.

a ovi poslednji iz susednih krvnih sudova. ovi je opet izvlače iz onih što su iznad njih. to privlačenje ne prestaje sve dok ta cirkulacija ne zahvati sve delove tela«. Ali ako je nastajanje čulnog uživanja tako čvrsto ukorenjeno u telu i vezano za sasvim određene organe. mošnice privlače iz krvnih sudova koji se nalaze iznad njih svu semenu tečnost koju oni sadrže. Ako se. telo ne biva lišeno samo nje. čije je dejstvo jače od njihovog vlastitog dejstva. i.. taj životni dah nastaje u zamršenom lavirintu mozga. da ona predstavlja vid koji hrana i piće dobijaju u poslednjoj fazi varenja. nje ima veoma malo i ona je u njima pomešana sa krvlju u obliku kapljica«.me. 9. proizvoda izvesnog »varenja« krvi koje se obavlja u vijugavim semenovodima (u toku tog laganog stvaranja ona postepeno dobija svoju boju i svoju gustinu). kao što Galen to kaže. 123 . on ne misli ni. to trošenje semene tečnosti nastavi. ti »krvni sudovi iz kojih su mošnice. prisustva životnog daha: on nadima polne organe. nego. polni čin podrazumeva aktivno sudelovanje celog tela. s obzirom na elemente koje pokreće i posledice koje izaziva. Kada se polni čin obavi i kada na pomenuti način izvuče iz tela semenu tečnost i životni dah. međutim. sva semena tečnost izbačena iz tela. 18 Ibid. XIV. Galen ne smatra. on utiče na veliki telesni mehanizam čiji su svi delovi povezani »kao glasovi u horu«. snažno usisale tu tečnost. A »onda kada je. usled preteranog polnog opštenja. nastoji da provali iz tela i izlazi iz njega u semenoj tečnosti u trenutku njenog izbacivanja. da se semena tečnost stvara od krvi mućkanjem. s druge strane. i sami je izvlače iz krvnih sudova "koji se nalaze iznad njih. čitav jedan anatomski raspored i čitavo jedno fiziološko ustrojstvo usađuju u telo i njegove osobene mehanizme čulno uživanje sa njegovom neobuzdanom snagom (huperochë tes hedonës) kojoj ono nije u stanju da se suprotstavi: ono je amëchanos19. nego u njoj otkriva spoj dva elementa: s jedne strane. kao Aristotel. ipak je tačno i to da. pak. kao Hipokratovim idejama prožeti pisac delà O rađanju. E sad.

razlika između onog prvog i ovog drugog sastoji se u tome što istezanje mišića pomoću živca nije posledica delovanja volje. živci se skraćuju i preterano istežu mišiće). Polazeći od shvatanja koje smo upravo izložili. Galen otkriva naročitu sličnost između padavice i polnog čina. i on pokušava da prokrči sebi put. Po njegovom mišljenju. analogije i uzročnosti. kaže Galen u raspravi O radu delova ljudskog tela. XXII.»svi delovi živog bića bivaju lišeni svog životnog daha19«. I najzad. t. 46—47. III. Taj pokušaj uzrok je grcenjâ živaca i mišića koji se. 124 . nego izvesne suvoće (zbog koje se živci zatežu kao konopac ostavljen na suncu) ili ispunjenosti krvlju i telesnim sokom (pošto se zbog toga nadimaju. Grčenje kojim je praćen epileptični napad može da izazove grč u polnim organima : »Teški oblici epilepsije«. u različitim razmerama. Na osnovu svog mehanizma polni čin spada u veliku skupinu raznih vrsta grčenja čije je teorijsko objašnjenje dato u raspravi O poremećajima zahvaćenim delovima tela. koji dovodi do zapušavanja kanala što polaze iz šupljina u kojima obitava životni dah. str. »i oboljenje nazvano spermatoreja mogu vam otkriti koliko ona vrsta grča koja » Galen. možemo razumeti splet odnosa koje Galen uspostavlja između polnog čina i pojava vezanih za padavicu i grčenja: to su odnosi srodnosti. mogu uočiti u epileptičnim napadima ili u trenutku kada čulno uživanje u polnom opštenju dosegne vrhunac. U toj velikoj skupini raznih vrsta grčenja. Galen u njoj analizuje grčenje kao pojavu koja se po svom toku nimalo ne razlikuje od bilo kog voljnog pokreta. između čulnih uživanja i epileptičnih napada praćenih grčenjem postoji uzročno-posledični odnos koji se može uspostaviti u jednom ili drugom smeru. isto onako kao što nastoji da iz tela izađe onda kada se zajedno sa semenom tečnošću nagomilao u mošnicama. padavica je posledica velikog priliva jedne guste tečnosti u mozak. Grč koji je svojstven polnom činu u vezi je sa mehanizmom ovog poslednjeg tipa. 3. Usled nagomilavani a te tečnosti životnom dahu tada biva zaprečen prolaz. in Orejbasije.

125 . One su najpre čvrsto ukotvljene u području demiurške promisli. S druge strane. time što dovodi do postepenog izvlačenja tečnosti iz živaca i njihovog sve većeg zatezanja. U Galenovim analizama potpuno vidljiva nit povezuje jednu kosmologiju rasplođavanja sa jednom patologijom grčenja praćenih izlučivanjima semene tečnosti. 10. O radu delova ljudskog tela. M Galen. uključene u skup složenih i postojanih uzajamnih odnosa sa telom. kada su u pitanju teški oblici padavice. one su zajedno sa jednom skupinom bolesti uvršćene u područje srodnih pojava u kome su jedne sa drugima povezane odnosima sličnosti i uzročno-posledičnim odnosima. bolesnik izbacuje semenu tečnost zato što mu je celo telo zajedno sa polnim organima zahvaćeno žestokim grčem20«. U velikoj Galenovoj teorijskoj konstrukciji. I najzad. predavanje polnim zadovoljstvima onda kada za to nije vreme može da izazove bolesti slične padavici. one su. a od prirodne zasnovanosti polnih uživanja ona vodi do analize opasnih mehanizama koji predstavljaju njihovu pravu prirodu i čine ih sličnim opasnim bolestima. kako preciznom anatomskom lokalizacijom procesa koje podrazumevaju. XIV. koja obezbeđuje jedinstvo tela. Doista. tako i posledicama koje izazivaju u opštoj ekonomiji životnog daha.potpomaže obavljanje polnog čina doprinosi izbacivanju semene točnosti iz tela. Nasuprot tome. ljubavne naslade ukazuju se redom u tri ravni. jer su bile zamišljene i raspoređene upravo u onoj tački u kojoj je stvaralačka mudrost pritekla u pomoć njenoj moći da bi prekoračila granice koje joj je smrt postavljala.

Među do danas sačuvanim medicinskim spisima iz I i II veka nove ere. Fragmenti. Ona doprinosi »zdravlju. taj stav pre je ambivalentan nego dvosmislen. sam po sebi ne može biti štetan22. II.2. opremajući ljudsko telo svim onim što je potrebno. 5. on daje poseban pečat onim najvažnijim. polni organi bili tako brižljivo raspoređeni. izvodi iz Aetija. 126 . Polno spajanje jedinki suprotnog pola prirodan je čin i ne može se smatrati rđavim. Ruf iz Efesa izražava opšterasprostranjeno mišljenje onda kada kaže da je polni odnos prirodan čin i da. telesnoj i duševnoj snazi. bez obzira na to što je u njegovim spisima vidljiviji nego u spisima drugih lekara tog doba. semene tečnosti. prenosi ga i omogućava ljudskom rodu da izmakne smrti. kod jedinki oba pola. te dragocene supstancije radi čijeg je stvaranja priroda preduzela. Nadmoćnost muškarca sastoji se u tome što je on u pravom smislu reči biće koje proizvodi semenu tečnost. Zatim nailazimo i na pozitivno vrednovanje čina radi koga su. toliko mera predostrožnosti: ta supstancija sabira u sebe ono što je najsnažnije u životu. prema tome. Najveću snagu i najveće savršenstvo ona dostiže kod muškarca. Ruf iz Efesa. in Delà. jer je tu doista u pitanju ukrštanje dva oprečna vrednovanja. 21 22 Aretej. Uostalom. DA LI SU POLNA UŽIVANJA DOBRA ILI RĐAVA? Taj dvosmisleni stav medicinske misli prema polnim uživanjima nije svojstven samo Galenu. Među pozitivnim vrednovanjima najpre uočavamo pozitivno vrednovanje semena. O simptomima akutnih bolesti. i na njoj se zasniva njegova nadmoćnost nad ženom. rasplođavanju21«.

oblivanje lica najpre crvenilom. Opasan je zato što se u njemu gubi ona dragocena supstancija čije nagomilavanje. naposletku. Lekaiù I i II veka nove ere nisu prvi izneli mišljenje po kome su polna uživanja i korisna i štetna.Ali na taj način u neku ruku proglašavaju se valjanim ono što on može biti i načelo na kome on počiva. i. kaže on. opisali čitavu jednu patologiju tih uživanja koja je razvijenija. javljanje osećaja iznemoglosti u ćelom telu24. 4. Hronične bolesti. »simptomi padavice«23. 127 . podstiče na obavljanje polnog čina: u toku polnog odnosa nestaje iz organizma sva ona životna snaga koju je seme bilo u sebi nagomilalo. S jedne strane. I. 308. polazeći od njihove dvojake prirode. 4. str. Kelije Aurelijan. I. složenija i sistematični ja od patologije opisane u delima njihovih prethodnika. O tečenju kroničnih bolesti. U onom obliku u kome se ova vrsta bolesti javlja kod muškaraca — tada se ona označava terminima »satirijaza« ili »prijapizam« — zastupljeni su svi mehanizmi koji pripremaju polni 23 . a potom bledilom. Jer. Opasan je i zato što ga sam njegov tok čini sličnim bolesti. Paradoksalnost polnih uživanja sastoji se u sledećem: sa onim što je štetno povezuju ih upravo ona veoma značajna uloga koju im je priroda dodelila i vrednost supstancije koja pomoću polnih odnosa treba da se prenese — a to znači da se ona u toku njih i gubi. Aretej je u delu koje smo već pomenuli upotrebljavao jedan karakterističan izraz: polni čin »prate«. 1. postoji bolest koja se sastoji u neprekidnoj polnoj nadraženosti koja produžava polni čin produžavajući do u beskraj delovanje mehanizma nadraživanja. i u njima prepoznao potpuno iste faze: »trzanje mišića. međutim. 24 Aretej. on se smatra opasnim kako zbog njegovog toka tako i zbog njegovih bitnih svojstava. znojenje. ali oni su. čim se uspostavi. Patologija samog polnog opštenja zasnovana je na dva elementa pomoću kojih se obično označavaju opasnosti koje jedinki prete od polnog čina: na njenoj silnoj napetosti koja ne proizlazi iz njene volje. zakovrtanje očima. i na beskonačno velikom utrošku energije koji iscrpljuje. dahtanje. Kelije Aurelijan je uporedio sve elemente koji se mogu zapaziti u odvijanju polnog čina i u toku epileptičnog napada.

128 . str..) oni povraćaju. Galen mnogo uzdržanije opisuje satirijazu u spisu 0 poremećajima zahvaćenim delovima tela: »Prijapizam označava povećavanje razmera celog spolovila. još pogoršava: bolesnici tada »odbacuju svaki stid i svako uzdržavanje u govoru i postupcima. jer spolovilo ostaje ukrućeno i posle bezbrojnih orgazama. koji veoma podsećaju na napade padavice. njegova konvulzivna i epileptična priroda otkriva se u toj bolesti tako reći u ogoljenom vidu. i oni neprekidno funkcionišu bez obzira na to da li dolazi ili ne dolazi do izbacivanja semene tečnosti: tu je u pitanju bolesno povećana polna nadraženost za koju bi se reklo da nikada neće iščeznuti. za vreme napada. Može se još kraće reći da je tu u pitanju trajno povećanje razmera muškog spolovila26. prepone i medica istežu. prema tome.čin i izbacivanje semene tečnosti (napinjanja celog organizma. usta su im prekrivena penom poput gubice jarca koji hoće da se pari.« To trajno stanje povremeno se. O poremećajima ® zahvaćenim delovima tela. Ovaj Aretejev opis može poslužiti kao primer iz koga se vidi kako je bila opažana ta neobična bolest u kojoj polni čin u neku ruku biva prepušten samome sebi. 6. uzrok ove bolesti treba shvatiti polazeći od mehanizama ukrućivanja uda. O simptomima akutnih bolesti. nju treba pripisivati »proširenim otvorima arterija« ili »stvaranju životnog daha u živcu«. trzanja mišića i podizanje telesne temperature). »To je bolest u kojoj spolovilo postaje ukrućeno. kako njegove dužine tako i njegove širine... U stvari. svi živci se grče. bez ikakvog vremenskog ili drugog ograničenja. kao što se to događa kod osoba koje leže na leđima. 12. II.« Po Galenovom mišljenju.. a isto tako i zaudaraju kao on«. bez ikakvog polnog nadražaja i pri uobičajenoj spoljnoj temperaturi. (. VI. tada postaju potpuno neuračunljivi i otrežnjuju se tek pošto prođe taj teški napad njihove bolesti25. To oboljenje ispoljava se u nezajažljivom prohtevu za polnim opštenjem koji čak ni zadovoljenje te strastvene želje nije u stanju da umanji. spolovilo i mošnice su upaljeni i osetljivi i na najmanji dodir. a žile. 71—72. 2 Galert. Galen prihvata oba ova uzroka i njihovo združivanje u 25 Aretej. Bolesnik se neprestano grči i povremeno doživljava jake napade.

pre nego što su obudovele. zamišljaju polna uživanja posle izvesnih prizora koje su videli. s 129 . U svakom slučaju. 51. te bi tako materica bila izložena istezanju. rađale w Soran. oni se javljaju u obliku »jakog svraba koji one osećaju u svom polnom organu«. posledica zadržavanja raznih tečnosti u telu. ali taj proces ne izaziva sam po sebi sve ostale simptome. navodno.genezi simptoma ove bolesti. bilo zadržavanja semene tečnosti: zapušavanje krvnih sudova navodno izaziva njihovo širenje. jer je. »naročito onda kada su one. nasuprot onome na što su navikli. bilo muškarci koji. do koga dolazi bilo onda kada je mesečno pranje prekinuto. O ženskim bolestima. Događa se da lekari tog doba pominju u svojim spisima satirijazu kod žena. ali sklon je tome da za najčešći njen uzrok proglašava proširivanje arterija. imale redovno mesečno pranje. bilo onda kada je žena prestala polno da opšti: sve to izaziva histeriju koja se može ustanoviti kod udovica. ili pod uticajem sećanja koja im naviru. po njegovim recima. »one su izgubile svaku predstavu o stidu27«. pa prema tome i njihovo skraćivanje. I. posledica su. bilo zadržavanje menstruacionog odliva. Galen tako opisuje jedno oboljenje koje on odbija da protumači kao posledicu pomeranja materice. histerija predstavlja bez sumnje najkarakterističniju među bolestima izazvanim preteranim zatezanjem polnih organa. ta pojava mnogo češća od širenja životnog daha »u šupljikavom živcu«. po njegovim recima. Soran kod njih otkriva simptome istog tipa. Od satirijaze obolevaju bilo oni muškarci koji »u organizmu imaju mnogo semene tečnosti« i koji se. iako se uzdržavaju od polnog opštenja. promene koje su neke lekare mogle navesti da po veru ju da se vlažnosti lišena materica pomera prema dijafragmi tražeći vlagu koja joj nedostaje. »uzdržavaju od polnog opštenja« (osim ako ne nađu način da »svoju suvišnu krv potroše prihvatajući se velikog broja poslova«). po njegovom mišljenju. svi oni su. Ali kada su u pitanju žene. »Veoma snažan poriv« podstiče žene koje pate od te bolesti da se upuste u polni odnos.

VI.decu i rado polno opštile. kod više bolesnika ova bolest postepeno dovodi do potpune oduzetosti. Drugi pol patološkog stanja predstavlja neograničeno izbacivanje semene tečnosti. str. II. malaksali.. izgledaju nemuževno. daje nam dubok glas i čini nas sposobnim da energično mislimo i delamo: takvi su muškarci koji su dostigli polnu zrelost. M hroničnih bolesti. Galen ga ovako definiše: »nevoljno izlučivanje semene tečnosti«. pa otuda i one crte koje se obično ističu u vezi sa njom.« U spermatoreji muževnost i životna snaga nestaju kroz muški ud. preranom starenju i pojavi ženskih telesnih odlika. Dok je u satirijazi na udaru muški ud. spermatoreja zahvata semenovode čiju »moć zadržavanja semene tečnosti parališe29«. često izlučivanje semene tečnosti koga bolesnik nije svestan i do koga dolazi i bez prethodnog ukrućivanja muškog uda«. snažnim. nemaju dlaka po telu i liče na žene30. 5. »jasnije rečeno. Ona 28 VI. mišićna snaga ne bi njome bila uništena kad su u samom organizmu ugroženi osnova obnavljanja i sami izvor života? — jer životodavna semena tečnost čini nas muževnim. ali isto tako i zato što dovodi do gubljenja muževnosti. maljavim. Aretej potanko opisuje ovu bolest kao iscrpljivanje životodavne snage koje se ogleda u opštoj iznemoglosti. 5. plašljivi. Ibid. glas im je tanak. slabi. noge ukrućene. u najvećoj su meri iznemogli. hrabrim. S taviše. O simptomima 163—165. nesposobni za bilo kakav posao. O poremećajima zahvaćenim delovima tela. Na nju se gleda kao na sramnu bolest — bez sumnje zato što se često javlja kao posledica preterano čestog polnog opštenja. vatrenim. telo im je hladno. tromi. jednom reči gotovo potpuno su oduzeti. oni muškarci kojima nedostaje ta životodavna tečnost naborani su. Za razliku od njih. U delu Simptomi kroničnih bolesti. ruke su im trome. To oboljenje stari Grci zvali su spermatoreja. Galen. 7. dok su posle muževljeve smrti svega toga lišene28«. bledi. slabi. a Rimljani seminis effusio. ili. oni postaju mlitavi. ukočeni. kako. odista. ćosavi su. mekušni su. Aretej. pogrbljeni. »Kod mladića koji boluju od te bolesti čitava njihova spoljašnost nosi pečat oronulosti i starosti. ne osećaju želju za jelom. 130 .

str. Polni činovi su toliko osetljivi da ih i najmanje odstupanje. izlazeći iz osobenog područja njihove patologije. zauzvrat. in Orejbasije. opšta slabost svih organa za čulno opažanje i gubitak pamćenja. u secište jedne složene patogenije. glavi i živcima34. zubobolja. III. 109. kaže Galen. loše varenje i. 5. po Galenovim recima.« Ruf nudi svojim čitaocima jednu tabelu u koju su jedno pored drugog uvršćeni. nelagodnosti i bolesti koje polna uživanja mogu izazvati ako im se čovek preda u pogrešnom trenutku ili u njima pretera. S jedne strane. Kels. postavljala je polne činove. 28. VI. 110. uostalom. i onoga čega je premalo«. trenutak dana u kome se polni čin obavlja. praktično je neograničen. u jednom svom spisu Kels ponavlja da bolesnik za kratko vreme umire od iscrpljenosti31. podneblje.. znatno i u mnogo čemu utiče na ceo organizam. po Aretejevom mišljenju. Knjige čiji pisci nisu pouzdano utvrđeni. I najzad. sve što bi čoveku moglo da bude sumnjivo u vezi sa njegovim zdravljem33«. bolovi u zglobovima. treba izbegavati »zamorenost. 2. Spisak bolova. Da bi se čovek predao polnim uživanjima. Ali ako polno opštenje predstavlja tako nepostojanu i tako osetljivu aktivnost. ono. O veštinama. str. nego je. Aretej. 33 Galen. pristići na jeziku. opasna i po njegove potomke32. str. O lečenju kroničnih bolesti. VIII. trebalo da se nalazi u zlatnoj sredini. 408. 34 Ibid. on bi. kakvoća i količina prethodno pojedene hrane. pljuvanje krvi. slabljenje vida i sluha. zapaljenje grla. i najmanja bolest može poremetiti. a uz to i grčenjima praćena podrhtavanja. »ustanoviti da polni odnosi izazivaju osećaj zamora u grudima. poremećaji u varenju. b. 31 32 131 . probadi u grudima. II. kao posledica preterano čestih polnih odnosa. na nultom stupnju svih mogućnih organskih odstupanja: »Treba se čuvati i onoga čega je previše. Rimska i grčka medicina I i II veka nove ere. na sam tok i na prikladno privođenje kraju polnih činova može nepovoljno uticati veoma velik broj činilaca: lični temperament. ta je bolest veoma opasna ne samo za dotičnog muškarca. »Nije teško«. plućima.se neminovno završava smrću.

međutim.oboljenja bešike i bubrega33. Fragmenti. i primer ribe zvane drhtulja pokazuje da »mala količina tečnosti može da izazove velike poremećaje« čak i onda kada ona nije ubrizgana. pošto bodlja sa otrovom ne izgleda probušena«. 5. dok je u drugim slučajevima takvo da izaziva bolesti. 3. »ujedajući čoveka ona u njega ubrizgava veoma malu količinu otrova. semene tečnosti i polni činovi tvore skupinu koja trpi razne uticaje i krajnje je osetljiva na sve što može da poremeti funkcionisanje organizma. Zbog te svoje dvojake vrednosti ono je u nekim slučajevima u stanju da izleči neke bolesti i poremećaje.« Polni organi. in Delà. jer se odmah javljaju najburniji simptomi trovanja. Na tu zamerku Galen odgovara upoređujući štetno dejstvo ukvarene semene tečnosti sa štetnim dejstvom onih jakih otrova koje se može uočiti u prirodi: pošto nekog čoveka ujede otrovan pauk. tako rašireni i tako bolni simptomi mogu biti posledica zadržavanja i krvarenja male količine tečnosti koja ostaje u ženskom telu zbog prekida polnih odnosa. i istovremeno predstavljaju veoma snažno. nego samo izlučena na površinu kože. Polno opštenje može blagotvorno delovati na opšte zdravstveno stanje. Govoreći o histeriji Galen se suočava sa prigovorom onih koji ne mogu da veru ju da toliki. O poremećajima zahvaćenim đelovima tela. a isto tako i izazvati neke patološke posledice. 132 . izvodi dz Aetija. Ruf iz Efesa. onda nema ničeg čudnog u tome što zagađena. ili čak ne ubrizgava nimalo otrova. aii nije uvek lako utvrditi kako će u datom slučaju delovati: to će zavisiti od 65 S8 VI. zaustavljena i pokvarena semena tečnost izaziva mučne simptome u nekim telima koja su sklona oboljevanju od nekih bolesti36. Galen. celo njegovo telo postaje bolesno iako je samo mala količina otrova prodrla u njega kroz sasvim mali otvor«. ako se priznaje da oboljenja poput onih koja se javljaju posle ubrizgavanja kakvog otrova potpuno ovladavaju nama zato što nastaju u našem vlastitom telu. veoma aktivno žarište koje u celo telo uvodi dugi niz simptoma raznih oblika. Dejstvo škorpijinog ujeda još je čudnovatije. Galen naposletku zaključuje: »Prema tome.

drugi muškarci osećaju. in Delà.« Ruf tvrdi da izbacivanje semene tečnosti blagotvorno deluje na dušu onda kada je ona uznemirena i kada joj je potrebno da se. U ovom razdoblju obično se prihvatao Hipokratov savet da »snošaj odlično deluje na bolesti koje su posledica lučenja sluzi«. str. t. III. Neke od njih. eto zašto ne postoji nijedan drugi lek koji bi tako blagotvorno delovao na melanholiju i mizantropiju. 87 38 133 . melanholičnog i razjarenog čoveka on dovodi u stanje u kome trezvenije rasuđuje. doista. drugima se vraća izgubljeni prohtev za jelom. VIII.individualnog temperamenta date osobe. posle sparivanja postaju pitomije«. koje su ranije teško disale. dok neće iscrpeti one čija je snaga potpuno očuvana i one koji su bolesni zbog preteranog lučenja sluzi«. izvodi iz Aetija. zahvaljujući njemu počinju lako da dišu. Galen. neku težinu u glavi. oslobodi svega što je opterećuje: snošaj razgoni fiksne ideje i stišava žestoki gnev. a isto tako i od posebnih okolnosti i stanja u kome se njeno telo privremeno nalazi. Knjige čiji pisci nisu pouzdano utvrđeni. sitnog rasta i mekušan38«. koji Ruf ovako tumači: »Mnoge osobe koje je neka bolest iscrpla oporavljaju se zahvaljujući polnom opštenju. čim počne polno da opšti. dok je pre toga bio »ćosav. postaju nespoRuf iz Efesa. on »trenutno zagreva iznemogle ljude. Ali Galen naglašava i suprotno dejstvo koje polni odnosi mogu imati u zavisnosti od uslova u kojima se subjekat nalazi: »Snošaj iscrpljuje do krajnjih granica one čija je snaga mala. pored toga. one ženke koje su okrutne kada donesu mladunče na svet. ukoliko redovno polno ne opšte. Galen tvrdi i da polni odnosi u mnogo čemu blagotvorno deluju kako na dušu. in Orejbasije. i kada su još mladi. dok kod nekih trećih prestaju nehotična štetna noćna lučenja semene tečnosti37. što se tiče njihovog uticaja na telo. 109. Galen nalazi potvrdu za njega u činjenici da dečak. čak i onda kada on polno opšti sa nekom drugom ženom. tako i na telo: »Polni čin unapred priprema dušu da se smiri. dok neki muškarci »posle snošaja. »omaljavi. poraste i postane muževan«. a kod zaljubljenog muškarca slabi preterano veliku strasnost. Fragmenti. ali se zatim njihova telesna temperatura osetno smanjuje«. poput tela. iznemognu.

38. i njihovo uzdržavanje od polnog opštenja ne donosi im nikakvu značajniju korist40. t. 37. pošto se uzdržavaju od snošaja zbog njegovih štetnih posledica. gube prohtev za jelom i teže vare pojedenu hranu39«. osećaju izvesnu malaksalost na ulazu u želudac. iznemoglost. Fragmenti. t. kada je izbace. III. Ruf iznosi mišljenje onih koji smatraju da su ti gubici semene tečnosti zbog njenog izbacivanja za vreme spavanja »manje iscrpljujući«. str. međutim. Knjige čiji pisci nisu pouzdano utvrđeni. Galen.« U vezi sa tim blagotvornim ili štetnim posledicama polnih odnosa. X. 43 Ruf iz Efesa. izvodi iz Aetija. Još je važnija. pa zato neprestano osećaju potrebu da je izbace. pak. ovu tezu zastupao je Ruf: po njegovom mišljenju. 542. X ..kojni. III.. str. a ako zbog tih tegoba koje su doživeli posle snošaja prestanu polno da opšte. 41 Rufus iz Efesa. osećaju izvesnu gađenjem praćenu slabost u glavi i na ulazu u želudac. 113. ne vidi nikakvo olakšanje kod onih koji. in Orejbasije. 113. I. VI. 39 40 134 . slabost i potpuno odsustvo vlažnosti u ćelom telu. sa svoje strane. in Orejbasije. bila rasprava u vezi sa grčenjima kod dečaka i njihovim iščezavanjem u doba polne zrelosti. oči im upadaju u duplje. Ibid. 42 Galen. t. Zbog sličnosti između izbacivanja semene tečnosti i grčenja. str. bez sumnje. 537. a povodom nekih sasvim određenih pitanja — na primer povodom nehotičnog noćnog izbacivanja semene tečnosti — rasplamsalo se nekoliko rasprava. VI. grozničavi. dok im. ali on mu se. jer smatra da »ta njena izbacivanja dovode do još veće omlitavelosti tela koje se već bilo omlitavilo u toku spavanja41«. Galen zatim opisuje slučaj muškaraca koji imaju takav temperamenat da se posle izbacivanja semene tečnosti razboljevaju ili osećaju loše. zbog tog uzdržavanja nehotično izbacuju u snu semenu tečnost42. često je bivalo prihvatano kao tačno mišljenje da dečake koji boluju od padavice njihov prvi snošaj može osloboditi te bolesti. polni čin potpuno otklanja padavicu i glavobolje u vreme polne zrelosti43. str. t. njeno zadržavanje škodi: »Neki muškarci imaju mnogo tople semene tečnosti u sebi. Knjige čiji pisci nisu pouzdano utvrđeni. pak. oni mršave. suprotstavlja. Neki lekari Ibid. in Delà.

135 .

Opisujući blagotvorno dejstvo tog »životnom snagom ispunjenog telesnog soka«. str. Ibid. Kada su bili u pitanju muškarci. prema tome. daje dubok ton njegovom glasu — Aretej tvrdi da. 687—689. dejstvo tog uzdržavanja neće moći da bude istovetno. pripisivati blagotvorno dejstvo. sposobnim za energično delovanje i. potpuno odrekli polnog opštenja46«. Ne postoji nikakav razlog da se.. u uzdržavanju od polnog opštenja usled koga semena tečnost ostaje u organizmu vidi nešto štetno. čiji organizam po prirodi stvari luči mnogo semene tečnosti koja se sastoji od ne baš potpuno besprekornih telesnih sokova. On navodi kao primere atlete ili životinje. njihovom strogom uzdržavanju od polnih odnosa moglo se.nese načelnu tvrdnju da »zadržavanje semene tečnosti veoma škodi snažnim i mladim muškarcima. Primer atleta još se redovno navodio. odjednom. tako »muškarci koji su zahvaljujući svom telesnom sastavu bili najjači ljudi postaju zbog neumerenosti (acrasia) u polnom opštenju slabiji i od onih najslabijih. to jest semene tečnosti — ona čini muškarca muževnim. ili.Prema tome. atlete. dok oni najslabiji postaju. naposletku. bilo sa nekom životnom navikom. koji su utoliko jači ukoliko više čuvaju svoju semenu tečnost. na osnovu velike životvorne vrednosti koja se priznavala semenoj tečnosti. u svemu umeren muškarac »koji čuva svoju semenu tečnost« samim tim postaje »snažan. ne smatra se da je u svim slučajevima potpuno uzdržavanje od polnog opštenja štetno po organizam i da bi se ta štetnost mogla ustanoviti kod bilo koje jedinke. muškarcima koji se makar i u najmanjoj meri prepuštaju dokonom životu i koji su pre toga veoma često polno opštili. nego se u toj štetnosti vidi posledica izvesnih posebnih data koje su u vezi bilo sa stanjem organizma. posmatranom u njegovoj suštini i nezavisno od drugih okolnosti. hrabar i smeo u tolikoj meri da se ne boji da odmeri svoju snagu sa snagom najkrvoločnijih zveri«. još odavno. ne razmislivši o tome da je do tada živeo na potpuno drugačiji način i da. a zatim su se. u načelu. pa je tako jedan Galenov pacijent bio odlučio da se potpuno uzdrži od polnog opštenja upravo zato da bi sledio taj primer. 136 . zahvalju" Galen. snažnim. hrabrim. vatrenim. tačnije rečeno.

I. Zauzvrat. nego lični način života. lično zdravlje ne može. došlo do izvesnog pomeranja naglaska: naročito su bile isticane dvojake posledice polnog opštenja. propisivala se veća vrednost uzdržavanju od njega. u Raspravi o ženskim bolestima Soran navodi argumente iz jedne rasprave — izgleda da je ona bila značajna u vreme kada je bila vođena — o dobrim i lošim stranama devičanstva. naglašavana je njegova krhkost i njegova patogena moć. Aretej. niti da je polni čin bio predstavljan kao nešto rđavo. str. 7. sa svoje strane. po njegovom mišljenju. 48 137 . proširivani su uzajamni odnosi između njega i drugih procesa u čitavom organizmu. ne znaju za polni prohtev pošto ne znaju za polno uživanje i zadržavaju u sebi snagu koju semena tečnost poseduje. predstavljati prirodno opravdanje za polno opštenje. ali jasno vidimo kako je. Oni koji ga kritikuju ističu bolesti koje su posledica prisustva u telu sokova koji ne otiču iz njega. Rasprava o ženskim bolestima. i više ga nameće »opšti zakon prirode koji važi za sva živa bića«. pri razrađivanju tema koje je filozofska i medicinska misao IV veka stare ere već bila izričito formulisala. Prema tome. Pa ipak. Ne možemo. njega čini neophodnim jedino obaveza svih ljudi da produžavaju ljudsku vrstu. kao i polne prohteve koje devičanstvo ne ugušuje. jači od onih najjačih (kreittones)"». priznaje da devičanstvo može imati i neke loše strane. i to za osobe 47 165. uopšte uzev. On smatra da je. Nasuprot njima. II. ali on ih otkriva pre svega kod žena koje žive »zatvorene u hramovima« u kojima ne rade nikakve »korisne vežbe«. njegovi pobornici podvlače da zahvaljujući njemu žene izbegavaju opasnosti koje su skopčane sa materinstvom. O simptomima Kroničnih bolesti. uzdržavanje od polnog opštenja u toku celog života korisno za osobe oba pola48. reći da se na uzdržavanje od polnog opštenja gledalo kao na nekakvu dužnost. Soran. uzdržavanju žena od polnog opštenja bila je priznavana mnogo manja vrednost utoliko što se smatralo da su one društveno i fiziološki predodređene da žive u braku i rađaju decu.jući svojoj umerenosti (encrateia). Soran. 5. razume se.

oba pola. Opasnosti koje prête od polnog opštenja nekada su bile uočavane u njegovoj nehotičnoj neobuzdanosti i nepromišljenom trošenju semene tečnosti, a sada se one opisuju pre kao posledica opšte krhkosti ljudskog tela i njegovog funkcionisanja. S obzirom na sve to, pojmljiva nam je važnost koju je režim polnih odnosa mogao dobiti u upravljanju ličnim životom. Govoreći o ovom pitanju, Ruf je upotrebio izvanrednu formulaciju koja sasvim izričito povezuje opasnost koja jedinki preti od polnog opštenja sa temeljnim načelom staranja o sebi: »Oni koji se upuštaju u polne odnose, a naročito oni koji se u njih neumereno upuštaju, treba da se o sebi staraju mnogo više nego oni drugi, kako bi, dovodeći svoje telo u najbolju moguću kondiciju, manje osećali štetne posledice tih odnosa (hë ek ton aphrodisiôn blabë)*9«.

Ruf iz Efesa, in Orejbasije, Knjige čiji pisci nisu pouzdano utvrđeni, III, str. 112.

138

3. REŽIM POLNIH UŽIVANJA

Polni činovi moraju, dakle, biti podređeni jednom u najvećoj meri predostrožnom režimu, ali on se veoma razlikuje od mogućnog oblika preskriptivnog sistema kojim bi se nastojao definisati »prirodan«, legitiman i prihvatljiv vid polnih činova. Upadljivo je da se u uputstvima o sprovođenju tih režima gotovo ništa ne kaže o tipu polnih činova koji su dopušteni, niti o onim polnim činovima od kojih sama priroda odvraća. Ruf, na primer, uzgred pominje polne odnose zrelih muškaraca sa dečacima; on posredno govori i o položajima koje u njima partneri mogu zauzimati, ali to čini zato da bi opasnosti koje su sa njima skopčane odmah prebacio na kvantitativni plan; ti odnosi, po njegovim recima, zahtevaju utrošak snage koji je veći od snage što se troši u onim drugim polnim odnosima50. Upadljivo je i to da su ti režimi više »koncesivni« nego »normativni-«. Pošto je prethodno opisao patogene posledice polnog opštenja — ukoliko je ono preterano i upražnjavano kada za njega nije vreme — Ruf će predložiti svoj režim iznevši najpre načelnu tvrdnju da ti činovi »ni u kom pogledu nisu apsolutno škodljivi, ukoliko se i najmanje vodi računa o pravovremenosti polnog čina, umerenosti sa kojom ga treba izvršiti i zdravstvenom stanju lica koje ga obavlja51«. I Galen na restriktivan način izražava želju da se »ljudima ne zabrani potpuno
Ruf iz Efesa, in Orejbasije, VI, 38; tom III, str. 54tti—541. Ruf isto tako primećuje da je stojeći stav zamoran. « Ibid., str. 541.

139

da upražnjavaju polne odnose52«. I najzad, možemo red da su tu u pitanju režimi koji zavise od da tih okolnosti i zahtevaju primenu mnogih mera predostrožnosti kako bi se otkrili uslovi koji će najmanje remetiti polni čin, kao i uslovi u kojima će on najmanje narušiti sve vrste ravnoteže u čovekovom organizmu. U tim režimima uzimaju se u obzir četiri promenljiva činioca: podesnost datog trenutka za stvaranje potomstva, godine lica koje se upušta u polni odnos, trenutak obavljanja snošaja (godišnje doba ili doba dana) i individualni temperament. 1. Režim polnih odnds'a i stvaranje potomstva. Gledište da se lepo potomstvo — euteknia — ne može stvoriti ako se pre snošaja ne preduzmu izvesne mere predostrožnosti, bilo je tradicionalno u starom veku. Smatralo se da se sve što narušava pravilan tok stvaranja potomstva odražava na deci začetoj tim činom, i to ne samo zato što deca liče na svoje roditelje, nego i zato što ona nose pečat čina kojim su stvorena. Sećamo se Aristotelovih i Platonovih preporuka u vezi s tim53. Načelo po kome polni čin — s obzirom na njegovu svrhu da omogući stvaranje potomstva — zahteva veliku pažnju i brižljivu pripremu redovno otkrivamo u zdravstvenim režimima iz doba Carstva. U njima se najpre propisuje dugotrajno pripremanje za njega; tu je u pitanju opšte pripremanje tela i duše zahvaljujući kome kod dotične jedinke valja da budu stvorene ili sačuvane odlike kojima semena tečnost treba da bude prožeta, a zametak obeležen; jedinka treba samu sebe da dovede u takvo stanje u kome će predstavljati sliku de teta kakvo želi da ima. U jednom odlomku iz Atenajeve Gozbe učenih, koji Orejbasije navodi u svome Zborniku spisa helenskih i rimskih lekara, o tome se izričito kaže sledeće: duša i telo onih koji nameravaju da stvore potomstvo treba da su u najboljem stanju; drugim recima, duša treba da bude spokojna i potpuno pošteđena bilo patnje, bilo zamorom praćenih briga, bilo kakve druge bolesti; potrebno je da telo bude zdravo i da ni u
52 Galen, in Orejbasije, Knjige čiji pisci nisu pouzdano utvrđeni, VIII, tom III, str. 110. Obratite, međutim, pažnju na umereni Kelsov sud: »Ne treba ni previše žudeti za snošajem, ni previše od njega zazirati«. (Rasprava o medicini, I, 1, str. 41). 63 Vidi Predavanje čulnim uživanjima, glava treća.

140

kom pogledu ne bude oštećeno54. Potrebna je i jedna kratko trajnija priprema: uzdržavanje od polnih odnosa u toku izvesnog vremena u kome se semena tečnost nagomilava, skuplja, dobij a snagu, dok poriv za polnim opštenjem dobija potrebnu silinu (suviše česti polni odnosi onemogućavaju da semena tečnost dostigne onaj stupanj obogaćenosti raznim sastojcima na kome poseduje svu snagu koju može imati); preporučuje se dosta stroga dijeta: ne sme se jesti ni odveć vrela hrana, ni hrana koja sadrži preveliku količinu vode, treba se zadovoljiti »lakim obrokom koji će izazvati nadražaj neophodan za polni čin koji ne treba da bude ometen prevelikom količinom hrane«; treba se čuvati loše probave i uzdržavati se od opijanja — ukratko, tu je u pitanju opšte pročišćavanje tela koje će tako dospeti u ono lagodno stanje koje je ,neophodno za polno opštenje; tako »ratar zasejava svoju njivu pošto ju je prethodno potpuno očistio od korova55«. Soran, koji daje ove savete, ne veruje onima koji nalažu da se, ako se želi valjano stvaranje potomstva, sačeka javljanje punog meseca; po njegovom mišljenju, bitno je da čovek izabere »trenutak u kome se oseća potpuno zdrav«, i to u isti mah iz fizioloških razloga (škodljivi sokovi koji se luče u telu mogu sprečiti seme da prione uz unutrašnju stranu materice) i duševnih razloga (stanje roditelja u trenutku začinjanja snažno utiče na zametak). Postoji, razume se, jedan trenutak koji je povoljniji od drugih trenutaka u ciklusu ženinih mesečnih pranja. Prema jednoj veoma staroj metafori koju će još veoma dugo hrišćanski sveštenici koristiti u uputstvima koja budu davali vernicima, »nije svako godišnje doba pogodno za klijanje posejanog semena, a isto tako nije ni svaki trenutak povoljan za razvijanje muškog semena koje je u toku snošaja ubačeno u matericu56«. Po Soranovom mišljenju, taj povoljni trenutak predstavlja vreme odmah posle mesečnog pranja. Argumentacija ovog helenskog lekara počiva na metafori, koju nije on
M Atenaj, in Orejbasije, Knjige čiji pisci nisu pouzdano utvrđeni, VII, tom III, str. 107. 55 Soran, Rasprava o ženskim bolestima, I, 10. Ibid.

141

da upražnjavaju polne odnose52«. I najzad, možemo reći da su tu u pitanju režimi koji zavise od datih okolnosti i zahtevaju primenu mnogih mera predostrožnosti kako bi se otkrili uslovi koji će najmanje remetiti polni čin, kao i uslovi u kojima će on najmanje narušiti sve vrste ravnoteže u čovekovom organizmu. U tim režimima uzimaju se u obzir četiri promenljiva činioca: podesnost datog trenutka za stvaranje potomstva, godine lica koje se upušta u polni odnos, trenutak obavljanja snošaja (godišnje doba ili doba dana) i individualni temperament. 1. Režim polnih odnds'a i stvaranje potomstva. Gledište da se lepo potomstvo — euteknia — ne može stvoriti ako se pre snošaja ne preduzmu izvesne mere predostrožnosti, bilo je tradicionalno u starom veku. Smatralo se da se sve što narušava pravilan tok stvaranja potomstva odražava na deci začetoj tim činom, i to ne samo zato što deca liče na svoje roditelje, nego i zato što ona nose pečat čina kojim su stvorena. Sećamo se Aristotelovih i Platonovih preporuka u vezi s tim53. Načelo po kome polni čin — s obzirom na njegovu svrhu da omogući stvaranje potomstva — zahteva veliku pažnju i brižljivu pripremu redovno otkrivamo u zdravstvenim režimima iz doba Carstva. U njima se najpre propisuje dugotrajno pripremanje za njega; tu je u pitanju opšte pripremanje tela i duše zahvaljujući kome kod dotične jedinke valja da budu stvorene ili sačuvane odlike kojima semena tečnost treba da bude prožeta, a zametak obeležen; jedinka treba samu sebe da dovede u takvo stanje u kome će predstavljati sliku deteta kakvo želi da ima. U jednom odlomku iz Atenajeve Gozbe učenih, koji Orejbasije navodi u svome Zborniku spisa helenskih i rimskih lekara, o tome se izričito kaže sledeće: duša i telo onih koji nameravaju da stvore potomstvo treba da su u najboljem stanju; drugim recima, duša treba da bude spokojna i potpuno pošteđena bilo patnje, bilo zamorom praćenih briga, bilo kakve druge bolesti; potrebno je da telo bude zdravo i da ni u
52 Galen, in Orejbasije, Knjige čiji pisci nisu pouzdana utvrđeni, VIII, tom III, str. 110. Obratite, međutim, pažnju na umereni Kelsov suđ: »Ne treba ni previše žudeti za snošajem, ni previše od njega zazirati«. (Rasprava o medicini, I, 1, str. 41). 63 Vidi Predavanje čulnim uživanjima, glava treća.

140

sačeka javljanje punog meseca. str. Knjige čiji pisci nisu pouzdano utvrđeni. taj povoljni trenutak predstavlja vreme odmah posle mesečnog pranja. razume se. i to u isti mah iz fizioloških razloga (škodljivi sokovi koji se luče u telu mogu sprečiti seme da prione uz unutrašnju stranu materice) i duševnih razloga (stanje roditelja u trenutku začinjanja snažno utiče na zametak). Soran. '* Ibid. »nije svako godišnje doba pogodno za klijanje posejanog semena. skuplja. treba se zadovoljiti »lakim obrokom koji će izazvati nadražaj neophodan za polni čin koji ne treba da bude ometen prevelikom količinom hrane«. tako »ratar zasejava svoju njivu pošto ju je prethodno potpuno očistio od korova55«. dok poriv za polnim opštenjem dobija potrebnu silinu (suviše česti polni odnosi onemogućavaju da semena tečnost dostigne onaj stupanj obogaćenosti raznim sastojcima na kome poseduje svu snagu koju može imati). VII. 141 . Argumentacija ovog helenskog lekara počiva na metafori.kom pogledu ne bude oštećeno54. a isto tako nije ni svaki trenutak povoljan za razvijanje muškog semena koje je u toku snošaja ubačeno u matericu56«. jedan trenutak koji je povoljniji od drugih trenutaka u ciklusu ženinih mesečnih pranja. treba se čuvati loše probave i uzdržavati se od opijanja — ukratko. 55 Soran. Po Soranovom mišljenju. preporučuje se dosta stroga dijeta: ne sme se jesti ni odveć vrela hrana. Rasprava o ženskim bolestima. Prema jednoj veoma staroj metafori koju će još veoma dugo hrišćanski sveštenici koristiti u'uputstvima koja budu davali vernicima. ne veruje onima koji nalažu da se. tom III. ako se želi valjano stvaranje potomstva. 10. Potrebna je i jedna kratkotrajnija priprema: uzdržavanje od polnih odnosa u toku izvesnog vremena u kome se semena tečnost nagomilava. koji daje ove savete. ni hrana koja sadrži preveliku količinu vode. dobij a snagu. koju nije on M Atenaj. Postoji. in Orejbasije. I. 107. tu je u pitanju opšte pročišćavanje tela koje će tako dospeti u ono lagodno stanje koje je . po njegovom mišljenju. bitno je da čovek izabere »trenutak u kome se oseća potpuno zdrav«.neophodno za polno opštenje.

142 . XXII. Taj prohtev koji se ponovo javlja u telu posle njegovog pročišćavanja ispoljava se kod žene u požudi koja je usmerava prema polmim odnosima59. nego samo ukazuje na neophodnost mudrog i mirnog ponašanja kojim se izbegavaju razuzdanost i sve omamljenosti koje bi mogle da ostave dubok trag u zametku. 70. polni čin treba da se izvrši u povoljnom trenutku u okviru tog ritma »hranjenja« materice. M Soran. Da bi se oplodavanje ostvarilo u povoljnim uslovima. str. isto tako reaguje i krvlju ispunjena materica«. str. na primer. Deca često veoma liče na roditelje ne samo u telesnom. puni se njome — čas krvlju (u redovnim prilikama). da povrati i odbaci svu u njega unesenu hranu. III. jer bi tada i semena tečnost mogla biti izbačena zajedno sa njom. XII. Soran ne kaže ništa određenije o tome. Da bi doveo dooplođavanja. 3. neophodno je da muž i žena 67 Vidi. i da bi dete koje će se roditi imalo sve moguće dobre osobine. Galenov tekst u Orejbasijevom zborniku. 58 Soran. potrebno je »da žena bude uzdržIjiva dok se grli sa mužem. ali ne pre mesečnog pranja. i kada je ona još topla »i stoga natečena od prohteva da primi u sebe semenu tečnost58«. Povoljan trenutak za obavljanje polnog čina predstavljaju oni časovi kada »krv upravo prestaje da se odliva iz materice«. navod kod Orejbasija. I. a ni onda kada je odliv krvi potpuno prestao. koji predstavlja neku vrstu njenog prirodnog »povraćanja«. Rasprava o ženskim bolestima. Polni čin ne treba obavljati ni u vreme mesečnog odliva krvi.sam smislio. pri izvršavanju samog polnog čina treba primeniti izves'ne mere predostrožnosti. a čas semenom tečnošću (za vreme oplođavanja). nego i u duhovnom pogledu: da zametak ne bi kasnije ličio na pijanog čoveka koji bunca. 53. pošto bi on u neku ruku bio njihovo ogledalo i njihov svedok: »Da prizor tuđe omamljenosti ne bi ostavio neprijatan utisak na zametak«. 10. jer materica tada više nije u stanju da primi seme u sebe zato što je postala suva i hladna. »jer kao što je pun želudac sklon da odbaci suvišak hrane. 7. Ali to još nije sve. prohteva za jelom57: materica je silno »ogladnela« pa uzima »hranu«. tom III. kada u njoj još ima malo krvi.

« I najzad. ona. 14. in Orejbasije. Knjige čiji pisci nisu pouzdano utvrđeni. a mogu čak i da pobace62. nego zato da bi se dao koristan savet onima koji se staraju o tome kakva će im biti deca.. za vreme trudnoće polni odnosi treba da budu što je moguće umereniji: u prvo vreme muž i žena treba potpuno da se odreknu polnog opštenja. ne zato da bi se tako tačno odredile granice legitimnog polnog čina. Međutim. « Ibid. smatraju da i posle ženinog oplođavanja supružnici treba polno da opšte i da umereno upražnjavaju polne odnose u toku trudnoće: »Nije uputno da se trudne žene ni potpuno odreknu polnih odnosa. To ne znači da su supružnici dužni da polno opšte samo zato da bi rodili decu: uslovi u kojima će žena verovatno začeti brižljivo su određeni. tom III. I. « Galen. kao Galen. postoji čitavo jedno upravljanje polnim uživanjima čije osnovno načelo i razlozi postojanja proizlaze iz staranja za stvaranjem potomstva. 10. izbacuje ono što se u njoj nalazi61«. niti da se u njih neprestano upuštaju. Te obaveze kojima je praćeno stvaranje potomstva određuju čitav niz mogućih zabluda koje istovremeno predstavljaju i pogreške. 102. str.budu potpuno smireni za vreme snošaja60.. dok one koje su se stalno upuštale u polne odnose rađaju slabunjavu decu. upr" Ibid. neki lekari. jer »snošaj uzgibava celo telo. Njih ima toliko mnogo. VI. pošto je za njih korisno da imaju decu sa najboljim osobinama. a isto tako i u vidu njihove obaveze prema sebi samima. i one u sam taj čin upliću toliko činilaca da bi mali broj činova kojima se stvaraju potomci imao srećan ishod da priroda nije vična popravljanju onoga što je tim pogreškama pokvareno i izbegavanju velikih nesreća. na primer. a nijednom delu tela nije potrebno više mirovanja nego materici i svemu što je okružuje: onda kada je izložena drmusanju. I. Potomstvo je predmet velike brige u vidu obaveze koju bi roditelji mogli da imaju prema njemu. Tako barem Galen opravdava i neophodnost pređuzimanja velikog broja mera predostrožnosti i činjenicu da se.« Prema tome. 143 . jer se one koje su se potpuno bile odrekle polnog opštenja teško porađaju. kao i želudac.

X X I . koji su plod stvaranja sastojaka semene tečnosti u telu. Stoga se u takvom stanju začeto dete rađa sa telesnim nedostacima. 2. 165. Ipak. Knjige čiji pisci nisu pouzdano utvrđeni. primećuje Galen vraćajući se i sam sokratovskoj temi staranja o sebi. retko kad pravilno postupaju i često čine greške dok nas stvaraju. tom III. str. Galen. preterano često se kupa i upušta u polno opštenje kada za to nije vreme (akairiôn aphrodision). 111.« Koje je vreme priroda odredila kao pravo vreme za prvi snošaj? Da li je to vreme kada se pojavljuju. Knjige čiji pisci nisu pouzdano utvrđeni. ali oni su štetni i onda kada se u njih upušta premlada osoba. priroda odoleva tolikim poremećajima i otklanja veći-. in Orejbasije. Galen. Predavanje ljubavnim nasladama ne treba ni da se produži do poznih godina. XI. pada u vatru i naliva se vinom. VIII. O radu delova ljudskog tela. in Orejbasije. kaže: »Mnogi mladi ljudi obolevaju od nekih neizlečivih bolesti zbog toga što su po svaku cenu hteli da počnu sa polnim opštenjem pre vremena koje je priroda za to odredila66. in Orejbasije.kos svemu. pošto njeno telo nije u stanju da ponovo stvori sastojke koje je izgubilo u toku polnog opštenja64. »Duševni i telesni razvitak ničim nije toliko sputan kao preranim i preterano čestim polnim opštenjem65.« Galen. ili vreme kada se ustaGalen. 110.« Seljaci o svemu vode računa kada zasejavaju njive. sa svoje strane. ljudi koji u svom sopstvenom životu »malo vode računa o sebi samima« ne brinu mnogo ni o svom potomstvu68. tom III. 10. VIII. M 44 144 . str. koja se kljuka hranom. Knjige čiji pisci nišu pouzdano utvrđeni. str. nu njih. mnoga deca rađaju bez telesnih nedostataka: »Očevi koji nas začin ju i majke koje nas hrane u svojoj utrobi. Godine lica koje se upušta u polni odnos. •5 Atenaj. Oni zaustavljaju njeno rastenje i remete postepeno ispoljavanje znakova polne zrelosti. Treba li posle ovoga navoditi pogreške trudne žene koja iz lenosti prenebregava umereno vežbanje. tom III. muškarci i žene telesno se sjedinjuju toliko pijani i sa toliko pretovarenim želucem da više ne znaju ni u kom se kraju sveta nalaze. Polni odnosi su opasni za osobu poodmaklih godina jer je iscrpljuju. niti prerano da počne. dok.

Ijuju znaci polne zrelosti? Svi lekari složno izjavljuju da dečaci postaju polno zreli otprilike u četrnaestoj godini. ali oni u svakom slučaju ukazuju na to da sve dok telo ne uspe da stvori semenu tečnost u njenom konačnom sastavu — a zato je potrebno nekoliko godina od pojave prvih znakova puberteta — nije preporučljivo da je mladići izbacuju iz tela. poželjno je da devojka ostane devica sve dok se mesečno pranje samo od sebe ne uspostavi69. ovo može probuditi pre nego što žensko telo polno sazri. U njihovim spisima gotovo ne nalazimo nikakvo precizno uputstvo u vezi sa uzrastom u kome se može prvi put stupiti u polni odnos. lekare da prihvate da devojke mogu stupati u prvi polni odnos i zatrudneti čim se kod njih mesečno pranje ustali68. X X I . tom III. Rousselle. str. a ne polazeći od osećanja samih devojaka. pošto »semena tečnost treba da postane zametak iz koga će nastati jedno novo biće«. str. I. ovo pitanje postavlja se malo drugačije. prema tome. Običaj veoma ranog udavanja devojaka podsticao je. 8. i pošto mladi ljudi osećaju veoma snažne prohteve koji ih podstiču da se upuštaju u polne odnose. Porneia. oni treba veoma mnogo da upražnjavaju razne telesne vežbe kako bi. ali svi isto tako složno izjavljuju da oni ne treba tako rano da se upuštaju u polne odnose. na primer. jer se. Tako. in Orejbasije. Knjige čiji pisci nisu pouzdano utvrđeni. vidi u A. Atenaj kaže: »Pošto stvaranje semene tečnosti počinje u tom uzrastu (u četrnaestoj godini). U skladu sa tradicijom.-« Kada su u pitanju devojke. Otuda je neophodan osoben režim življenja čija je svrha da obezbedi uzdržavanje mladića od polnog opštenja. 164—105. Rasprava o ženskim bolestima. ** Soran. odmah izlažući dušu i telo zamoru. Tako misli Soran. bez sumnje. koji savetuje da se doba za udaju određuje na osnovu organskih merila. w O ovim vezama između doba za udaju i problematizovanja ženinog zdravlja. to 145 . 49—52. mogli da još od samog početka obuzdavaju svoje polne prohteve97. Neki drugi le47 Atenaj. pod uticajem načina vaspitavanja. lekari preporučuju život ispunjen napornim telesnim vežbama. polno opštenje je opasno onda kada ženino telo nije doseglo onu polnu zrelost koja je neophodna za rađanje dece.

str. a drugi je odbacuju. Efeški lekar podseća na to da je Hesoid još odavno preporučio taj uzrast kao pogodan za udaju. Knjige čiji pisci nisu pouzdano utvrđeni. Kairos za obavljanje polnog čina bio je povod mnogim raspravama. 82—85. Treba imati na umu da »im ništa ne škodi toliko kao dokolica«. najbolji oblik vežbanja: »Horske pesme nisu bile izmišljene jedino radi ukazivanja časti Zevsu. Ruf iz Efesa drži da trudnoća pre navršene osamnaeste godine može biti štetna i po majku. Tako.kari smatraju da bi devojke mnogo kasnije trebalo da se udaju. II. u detinjstvu devojčice treba da budu izmešane sa dečacima.« Pevanje u horu i zajedničko plesanje predstavljaju. 146 . na primer. čineći poželjnim polne odnose koji su u stanju da olakšaju odliv krvi pri mesečnom pranju. Stoga Ruf predlaže da se devojke srazmerno kasno udaju (otprilike u osamnaestoj godini). ali na takav način da one ostanu žene a ne postanu muškobanje. po Rufovom mišljenju. dosta lako se prihvata tradicionalni raspored: zima i proleće su najpovoljnija godišnja doba za polno opštenje. tom III.« 3. in Orejbasije. kasnije su preterano obilna ishrana i dokolica izazvali poremećaje kod neudatih devojaka. i da je »korisno da se vežbanjima podstakne strujanje toplote u njihovom telu i da se probudi njihov temperament. Pitanje »pogodnosti trenutka za obavljanje snošaja«. ali da se za brak pripremaju primenjujući čitav jedan režim po kome treba da žive čak i pre nego što uđu u doba polne zrelosti. Kada je u pitanju vreme u širem smislu reči. kada odrastu i kada dođe vreme da ih od ovih odvoje. jesen neki lekari prihvataju. treba mnogo da šetaju i da rade telesne vežbe. i po dete. a isto tako i na to da on — po mišljenju nekih lekara to su sasvim pozne godine za udaju — u staro doba nije imao one loše strane koje je kasnije mogao dobiti: tada je život žena bio isto toliko ispunjen radom koliko i život muškaraca. nego i radi očuvanja zdravlja70. ne smeju piti vino ili ga mogu piti u vrlo malim količinama. a zatim ih. dok većina smatra da se preko leta treba u najvećoj mogućoj meri uz70 Ruf iz Efesa. treba podvrgnuti veoma predostrožnom režimu: one ne smeju jesti meso niti odveć hranljiva jela.

1089 a. 549. posle »obroka koji io pristojan. 72 Plutarh. str. Zauzvrat. Nije dobro upuštati se u polni odnos pre obeda. 3. kada je čovek izgladneo. Uostalom. određivanje trenutka dana u kome je preporučljivo polno opštiti zavisi od raznih razloga. 540 1 . 74 Ibiđ. zato što bi se moglo dogoditi da u želucu još ima loše svarene hrane i zato što nekorisni sastojci pojedene hrane još nisu svi izlučeni iz organizma u mokraći i stolici74. 38. str. S druge strane. III. 110. nasuprot tome. pak. da »jedno od njih dvoje daje ono što drugo prima73«. str. eventualno. in Orejbasije. VI. jer tada hrana još nije . tako je pojedena hrana dovoljna da utoli 11 Kels. 6. onda muž treba da se »upušta u polni odnos pošto se dobro najeo i napio. Gozbeni razgovori. VI. U vezi sa thn raspoređivanjem polnih uživanja po godišnjim dobima. 547. Pitanje izbora tog trenutka povezano je — ako ostavimo po strani vertike razloge koje Plutarh pominje u jednom od svojih Gozbenih razgovora72 — sa pitanjem telesnih vežbi. naime. 38. tom I. Knjige čiji pisci nisu pouzdano utvrđeni. n Ruf iz Efesa. jer potrebnu snagu one usmeravaju u druge delove tela. 10* 147 .sledeće strane. posle polnog čina preporučljivo je okupati se i istrljati. str... po Rufovim recima. str. isti je slučaj i sa ranim jutarnjim snošajem. tom I. Galen in Orejbasije. Ruf iz Efesa. VIII. vidi Predavanje čulnim uživanjima. Rasprava o medicini. ali se ne može obaviti s punom snagom73. time što tada telo čini naj'nadraženijim sama priroda je. obeda i varenja.državati od polnog opštenja71.svarena. Galen je istog mišljenja: on preporučuje da se polno opšti neposredno pred spavanje. Bolje je ne raditi suviše naporne telesne vežbe pre polnog odnosa. « Ibiđ.« Tako naposletku ispada da je najbolje polno opštiti posle umerenog obroka i pre spavanja — ih. Uvek je škodljivo polno opštiti za vreme varenja: »Eto zašto snošaj usred noći počiva na jednoj zabludi. in Orejbasije. glava druga. treba izbegavati obilne obede i opijanje. dok žena treba manje da jede i pije pre polnog opštenja«. jer u tim okolnostima polni čin ne zamara. pre popodnevnog počinka. pokazala da taj trenutak pretpostavlja svim drugim trenuaima. jer se trljanjem vraća telu snaga. ali pri tom ne preopterećuje suviše želudac«. ako supružnici žele da stvore potomstvo. potrebno je. 543. I.

a isto tako valja izbegavati i sve ono što doprinosi telesnom zamoru — gnev. Možemo dodati da Kels smatra da je bolje polno opštiti noću. jesti jareće. jesti hleb od mekinja ispečen u hlebarskoj peći (njihova vlažost pomaže stvaranju ili regulisanju vlažnosti u organizmu). str. 41). 148 . zauzvrat. 111. str. pregrevanja i prehlada. I. zauzvrat. VI. 543—546. previše živo radovanje i bol77. in Orejbasije. tetrebovo. guščije i pačije meso. Treba uz to šetati ili jahati. 38. VIII. Ruf iznosi opšte načelo po kome su za snošaj predisponirane one osobe u čijem telu ima manje-više dovoljno toplo te i vlažnosti.glad i okrepi telo. ™ Galen. potrebno je da se supružnici neprestano pridržavaju čitavog jednog složenog režima prikladnih vežbi i odgovarajuće ishrane. jagnjeće. Da bi se održala ili ponovo uspostavila topla vlažnost koja je potrebna u polnim odnosima. valja se kloniti naglih pokreta poput onih koji se prave pri bacanju koplja (jer oni usmeravaju hranljive sastojke pojedene hrane u druge delove tela). »pod uslovom da supružnici nisu pre toga jeli i da ne probde celu noć posle koje bi odmah morali da se prihvate posla« (Rasprava o medicini. i najzad. str. 77 Ruf iz Efesa. priroda sama po sebi pokazuje da taj trenutak stavlja iznad svih drugih time što tada budi polni prohtev76. pored toga. bob. zatim repu. polno opštenje pre škodi osobama u čijem organizmu nema dovoljno toplote i vlažnosti. in Orejbasije. trčati. tom I. taj je trenutak najpogodniji za stvaranje potomstva i »zato što žena bolje zadržava semenu tečnost onda kada posle polnog odnosa zaspi« . ne treba upražnjavati naporne vežbe. Individualni temperamenti. pasulj i slanutak (zbog njihove kaloričnosti). kokošije. Knjige čiji pisci nisu pouzdano utvrđeni. Polni život i očuvanje ravnoteže u organizmu koju on može dovesti u pitanje zahteva ju da se bračni drugovi strogo pridržavaju čitavog jednog načina življenja. ali ni prebrzo. jarebičije. suviše napornih poslova. Korisno je piti vino svetložute boje. dok san omogućava otklanjanje umora. 4. ni presporo. kupanja u vreloj vodi. hobotnice i mekušce. 1. tom III.

ona podstiče ljude da zadovoljavaju svoje prohteve u nevreme. Rasprava o ženskim bolestima. polni prohtev može se prerano javiti78. razborita duša treba da igra dvojaku ulogu: biće potrebno da ona propiše telu režim koji bi stvarno bio određen njegovom vlastitom prirodom. napetostima koje u njemu postoje. kako izgleda. Ni devojke ni mladići nemaju jasnu predstavu čak ni o tome u kome je uzrastu poželjno da prvi put stupe u polni odnos sa osobom suprotnog pola: pod uticajem načina vaspitavanja i navika. 8.spisima u celosti je. i lekari se njoj okreću da bi joj odredili šta treba da uradi. jer neprestano postoji opasnost da ona odvuče telo od njegove vlastite mehanike i njegovih osnovnih potreba. Telo u neku ruku nameće svoju volju Iclu. stanjem i okolnostima u kojima se ono nalazi. razne vrste ravnoteže u njemu. bolesti koje ga napadaju i njegove opšte ili privremene sklonosti ukazuju se kao glavni promenljivi činioci koji treba da određuju ponašanja ljudi. da se suprotstavljaju prirodnim sklonostima. bio usredsređen na telo: stanje u kome se ono nalazi. I. RAD DUŠE Režim predavanja polnim uživanjima koji su helenski i rimski lekari i pisci predlagali u svojim . da deluju u problematičnim okolnostima. 149 . Prema tome. pod uticajem vlastitih maštarija. oni neprestano teže da se od nje udalje. vlastitih strasti i vlastitih ljubavi. i duša u tome treba da igra određenu ulogu. Ljudima je potreban režim koji bi veoma brižljivo vodio računa o svim elementima fiziologije zato što. Pa ipak. ali taj režim ona će moći pravilno da mu odredi samo ukoliko je prethodno pregnula da samu sebe potpuno dovede 78 Soran.4.

Taj rad koji duša treba da obavi lekari su opisali govoreći o tri elementa koji pacijenta mogu odvući preko granica trenutnih potreba njegovog organizma: to su. 21. . 150 . pokušavati više od onog što sama priroda traži. . iz želje za razvratom ili zato da bi se trenutno potisnula svest o iznemoglosti koju starost donosi. reč o podsticanju duše na borbu protiv tela. predstavlja njegov vlastiti zakon. Knjige čiji pisci nisu pouzdano utvrđeni. obuzdala svoje maštarije. nije reč o tome da se odstrani polni prohtev. jer je njega sama priroda usadila u sve životinjske vrste kao sredstvo koje će nadraživati mužjake i ženke i usmeravati ih jedne prema drugima. pa se stoga problem koji režim treba da reši sastoji u uspostavljanju pravog uzajamnog odnosa 79 Atenaj. Ali polni prohtev ima dva vida: on se javlja u telu i u duši. duša sama sebe oslobodi svojih nedostataka kako bi mogla da usmerava telo držeći se zakona koji.u red. 165. u stvari. nikada ne treba. dakle. U režimu koji lekari propisuju. ništa se ne bi više protivilo prirodi i ništa ne bi bilo škodljivije od nastojanja da se polni odnosi i uživanja koja oni donose učine potpuno nezavisnim od prirodne snage polnog prohteva. Covek ne treba da polno opšti aneu epithumein. po njihovom mišljenju. mi treba da nastojimo da stišavamo svoje porive (hormai) i ponašamo se tako da naši prohtevi (prothumiai) ne premašuju naše vlastite snage79. 1. to jest ukoliko nije osetio polni prohtev — tako glasi savet koji Ruf daje u svojoj raspravi O satirijazi. To poniranje duše u sebe da bi samu sebe učinila boljom. tako i telu . pa čak ni o ustanovljavanju načina pomoću kojih bi ona mogla da se brani od njega. delovanja polnog prohteva. tom III.« U pomenutom režimu nije. Atenaj — u čijim je shvatanjima vidljiv uticaj stoičke filozofije — veoma jasno definiše kao uslov utvrđivanja valjanog telesnog režima: »Odraslim osobama odgovara celovit režim namenjen kako duši. zagospodarila prohtevima zbog kojih se ne drži umerenosti koju telo propisuje kao svoj zakon. in Orejbasije. nego je pre reč o tome da. prisustvo erotičkih slika i privrženost čulnom uživanju. str. Prema tome. to jest ukoliko je odstranila svoje zablude.

75. str. Ruf i Galen upotrebljavaju simptomatičnu reč doxa (predstava). IV. Ruf je to izvanredno formulisao: »Najbolje je da muškarac polno opšti onda kada ga na to neodoljivo pođstiču prohtcv koji oseća u duši i potreba koju oseća u telu80«. ali u drugačijem obliku. Treba postupati tako da delovanja ta dva vida budu koordinisana i što je moguće više prilagođena jedno drugom. Ono H podaje nekakvom čistom mahnitanju i polni čin e tada postaje potpuno »paroksističan«. To su varljive i prazne predstave (kenai). Umesto da obraća pažnju samo na ono što je potrebno i neophodno telu u kome se nalazi.Između ta dva vida. Ona se ispoljava. lM Kels. pošto je izgubio Hvaku kontrolu nad svojim pomahnitalim telesnim «trojem. Ruf iz Efesa. VI. tom I. Događa se da sâmo telo dovede u pitanje taj prirodni uzajamni odnos onda kada se u neku ruku potpuno samo raspomami i kada u duši ništa ne odgovara toj nadraženosti kojom je ono obuzeto. i u satirijazi ili u spermatoreji : u prvoj bolesti. duša dopušta da je povuku za sobom neke predstave koje su joj svojstvene. 549. in Orejbasije. Kao što telo ne treba da se podaje polnom prohtevu ukoliko u duši ne postoji nešto što se sa njim poklapa. 151 . Rasprava o medicini. Ali u prvom slučaju u pitanju je bolest koju će neki lekovi možda moći da ublaže. Delà. str. « nisu saobražene nikakvoj telesnoj potrebi. Ali može se dogoditi i suprotno — da se duša potpuno udalji od oblikâ u kojima se polni prohtev ispoljava u telu i prekorači njegove granice. 28. tako ni duša ne treba da ide dalje od onoga što telo zahteva i flto nalažu njegove potrebe. Da bi označili to preterivanje. Izgleda da ovaj isti Ruf ima u vidu tu čisto telesnu nadraženost onda kada pominje porive (hormai) koji prate simptome koji nagoveštavaju maniju ili epilepsiju81. dok no u drugoj semena tečnost obilno izliva iz polnog organa i izvan snošaja i bez podsticaja neke u noćnom snu viđene erotičke slike«. dok je u drugom slučaju u pitanju pre nvcga duhovni režim koji valja primeniti na sebe m Ruf iz Efesa. kao što Ruf to kaže. polni organi se sami od sebe nadražuju. bolesnik se iscrpljuje i »posle izvesnog vremena umire od iscrpljenosti82«.

može. str.samog. koji je toliko često bio korišćen da bi se diskvalifikovali čovekovi polni prohtevi. str. naime. za njih ne postoji nikakva razlika između onoga što ih podstiče da se pare ! onog »što ih podstiče da prirodno izbacuju bilo izmet. a ne slede ništa više niti bilo šta drugo osim njih. njihovim ponašanjem upravljaju — pa. nego »predznaci delovanja polnog nagona kome je potrebno pražnjenje«. u režimu koji propisuju. Svesno potčinjavanje telu treba da bude shvaćeno kao osluškivanje razuma koji je upravljao uspostavljanjem reda u prirodi i podesio telesni mehanizam onako kako mu odgovara da bi ostvario svoje ciljeve. VI. prema tome. naprotiv. Galen. tom I. Iz tog razloga primer ponašanja životinja. nju treba razumeti u okviru sasvim određenog teorijskog i medicinskog konteksta iz koga smo je uzeli (možda su stavovi koji su u njemu izneti nastali pod uticajem stoičke filozofije). nego »zato da bi izbacile iz tela semenu tečnost čije ih prisustvo muči«. in Orejbasije. trezveni i na stvarnom poznavanju živih bića zasnovani zdravstveni režim treba da usmeri pažnju na njega. I Galen isto tako smatra da se životinje pare ne zato što ih na to podstiče »predstava« — doxa — »da je telesno uživanje nešto prijatno«. Reč je. o tome da se u svom režimu parenja životinje drže isključivo svojih telesnih poriva. međutim. što treba shvatiti kao najstrože moguće podređivanje telesnim potrebama želje za polnim opštenjem ponikle u duši. Postoji opasnost da doxai odvrate dušu od tog u prirodi prisutnog razuma i da probude suvišne polne prohteve. treba da upravljaju i ponašanjem ljudi — ne doxai. da služi ljudima kao obrazac kako treba da se vladaju. Prema tome. tom II. 85 84 152 . Ova rečenica delovaće paradoksalno ako pomislimo na onaj tako osveštani stav po kome duša ne treba da dopusti da njome upravljaju telesni porivi. 666—689. O poremećajima zahvaćenim đelovima čovekovog tela. Taj režim Ruf ovako sažeto opisuje: »Zagospodariti dušom i nagnuti je da se pokorava telu85«. kao etiku polnog prohteva koja uzima za svoj obrazac fizički mehanizam izbaRuf iz Efesa. lekari predlažu nekakvo animalizovanje polnog prohteva (epithumia). po Rufovim recima. bilo mokraću84«. 550.

ci van ja izmeta i mokraće iz organizma. obraća pažnju samo na strogo celishodno regulisano izbacivanje organskih sastojaka iz tela. osećao stalnu polnu nadraženost. str. više ne dopušta da mu u svest prodre bilo šta što bi u njoj moglo da se zadrži u vidu nekih slika: »Neprestano treba da se kloniš prizora. lekari vode računa naročito onda kada su praćene izlučivanjem semene tečnosti: otuda oni tako često savetuju svojim pacijentima da ne spavaju na leđima. Delà. 85 64 153 . 6. pošto je tako odstranio iz svog tela ono što je nečisto. kako izgleda. pošto dobro zna da sve to. VI.] podstiče na polno opštenje — i onda kada se prethodno uzdržao od snošaja — posle obilnog obroka sastavljenih od sočnih jela85. 2. Postoje. koja ko oslobodila svih svojih ispraznih predstava. iz koje treba izbaciti sve ljute namirnice. da pre nego što će zaspati ne razmišljaju ni o čemu što bi ih moglo uzbuditi.« Galen je u istom duhu predložio kuru sa dvojakim čišćenjem jednom svom prijatelju koji više nije stupao u polne odnose. misli i želje koji su vezani za polne odnose. [. Tako. razume se. O poremećajima zahvaćenim delovima čove~kovog tela. 74—75. a da zatim. Galen. čak i u snu. koji nisu povezani sa telesnim potrebama. posavetovao ga je da se najpre oslobodi telesne napetosti izbacujući nagomilanu semenu tečnost. na primer. misli i sećannja koji su u stanju da probude polne prohteve86«. slike što se javljaju u snu i o kojima. da pre spavanja ne piju i ne jedu previše. Ruf iz Efesa izlaže te savete u dužem odeljku govoreći o režimu koga treba da se pridržavaju oni koje muči nezajažljiv polni prohtev: »Treba legati pre na bok. 704—705.. lečenje satirijaze koje Ruf predlaže ima dva vida: prvi se tiče ishrane. i kao stremljenje ka jednom idealnom stanju u kome duša.. U svakom slučaju. dok se drugi odnosi na duševne podsticaje: »Pacijent mora da izbegava razgovore. nego na Ruf iz Efesa. Otuda se svi lekari pokazuju nepoverljivi kada su u pitanju »slike« (phantasiai). zauzvrat. Oni redovno govore o njima u lečenjima koja predlažu. a više od svega mora da se kloni onog što oči vide. str. ali je. Ima nekoliko vrsta tih opasnih slika koje bude u duši »prazne« polne prohteve. tom II.

O poremećajima zahvaćenim đelovima čovekovog tela. 6. to jest pravim trenutkom za polno opštenje. 88 Galen. Diokle. Kod tih pojedinaca podražljivost spolovila potpuno se razlikuje od one podražljivosti koja se ispoljava kod muškaraca u čijoj se svesti nije čak ni javila predstava o ljubavnim naslađivanjama88«. nego isto tako i gledati ga. Galen je tako bio u prilici da zapazi pojave nezajažljivog polnog prohteva kod pacijenata »koji ne odbacuju — kao što to čine osobe koje su po svojoj prirodi čedne i koje su se dugo uzdržavale od polnih odnosa — pomisao o uživanju u polnim odnosima nego. tr. među razloge zbog kojih se treba kloniti polnog opštenja na svetlosti on ubraja i staranje da se ne vide »slike čulnog uživanja« koje neprestano »obnavljaju« naš polni prohtev. »nasuprot tome. . O poremećajima zahvaćenim đelovima čovekovog tela. Među slike kojih se valja kloniti treba uvrstiti slike koje se mogu videti u pozorištu. zato što skriva nezajažljivi polni prohtev i pomamni zanos ko87 Ruf iz Efesa. 6. Delà. ili zato što ih se sećaju. 154 . Ali ovom istom pravilu pripisuje se i vrednost mere u okviru zdravog polnog života: zahvaljujući tome što ne vidi uživanje u polnom odnosu. 177. U medicinskim spisima iz doba o kome govorimo veoma često nailazimo na shvatanje da spavanje na leđima nadražuje polne organe i izaziva noćne polucije. koje se utisku ju u čovekov duh a pri tom nemaju svoj korelat u telesnim potrebama. a zatim i slike izazvane onim što se čita.. Ali pod rečju phantasia treba — u skladu sa značenjem u kome je filozofi upotrebljavaju — podrazumevati i vizuelne opažaje. VI. 74. nego u po bela dana. Ovo pitanje Plutarh dotiče u vezi s kairosom.87«. Galen. Opasno je ne samo zamišljati uživanje u polnom odnosu ili podsećati ga se. da bi mu potom u nepogodnim trenucima ponovo izlazile pred oči. čovek uspeva da se sačuva od slika koje bi mu se mogle urezati u dušu. naprotiv. III. Upor. in Orejbasije. uspevaju da zamisle ta uživanja pošto su videli prizore što su u stanju da ih uzbude. muzikom i igrom. pesmom. Veoma staru temu u okviru tradicionalnog čednog stava prema ljubavnim nasladama predstavlja stanovište da uživanje u polnom odnosu treba doživljavati pre noću i u mraku. VI.leđa.

.93 Treba izgraditi čitavu jednu tehniku korišćenja slike radi podNticanja ili suzbijanja ljubavi. nasuče na podvodnu stenu razbludnosti89«. » i boginja ta naga mu je u zagrljaj pala90«. Upravo zato surovo ružna slika može poslužiti kao izvanredno sredstvo za odbranu od ljubavne strasti. stihovi :i45—348. dok se ona još nije doterala. slika telesnih nedostataka voljene žene. Smatralo se da je pogled naj(»ouzdaniji prenosilac ljubavne strasti. Elegije. Lekovi od ljubavi. 209. »noć je neprijateljica ljubi vi .. " Ovidije. II. III. u delu Ljubavna veština. 6. od kraja Ntnrog veka pa naovamo. mrak odvraća i uspavljuje polni nagon i čuva ga od toga da (ic. tragova nečistoće i semene tečnosti urezuje se u njegovu svest i budi odvratnost u njemu. . 92 Ovidije. podlegavši delovanju viđenih slika. a isto tako i po samu ljubav na koju ružne slike mogu neprijatno delovati. kao uslov i jemstvo ispravPlutarh. Upor. Sestru Apolonovu Endimion je nag zaneo. stih 390 i dalje. ona pomoću njega prodire u srce i pomoću njega se održava. 1089a. svetlost i slika opar ni po moralnu strogost (ovaj isti Propertije misli da i « • u Rimu bestidnost raširila onda kada su slike < bile unesene u kuće)91. Gozbeni razgovori. smatralo se da su pogled. Uostalom.lima naši polni činovi mogu biti prožeti. 6. ili čak i za oslobađanje od nje. 808. kaže Ovidije u delu LeIcovi od ljubavi (Remedia Amoris). Samim Um. III. 89 99 155 . borba protiv erotičkih slika u svesti ili izvan nje. Ovidije preporučuje onome ko želi da sačuva ljubav da bude oprezan: »Nemoj puštati da svetlost prodre u ložnieu kroza sve prozore. Ljubavna veština. Dobro je i da muškarac bane kod svoje drage rano Izjutra. Propertije. Na ovom mestu možemo da podsetimo na to da H o pitanju »slika« veoma mnogo raspravljalo u v l|ubavnoj poeziji. 91 Ibid. 15. onda je najbolje dn pusti svetlost u ložnieu pre nego što će se upuNtiti u polni odnos. Kada muškarac želi da se oslobodi neke ljubavi. sa savetom koji pesnik daje ženama da se ne doteruju u prisustvu muSkarca koji je u njih zaljubljen. za mnoge delove našeg U'la bolje je da se ne vide na svetlosti dana92«. Propertije smatra da »ljubavni nestašluci gube od svojih čari u mraku«. II. III.

uspe va ju da zamisle ta uživanja pošto su videli prizore što su u stanju da ih uzbude.leđa. . Veoma staru temu u okviru tradicionalnog čednog stava prema ljubavnim nasladama predstavlja stanovište da uživanje u polnom odnosu treba doživljavati pre noću i u mraku. Ali ovom istom pravilu pripisuje se i vrednost mere u okviru zdravog polnog života: zahvaljujući tome što ne vidi uživanje u polnom odnosu.. VI. Galen je tako bio u prilici da zapazi pojave nezajažljivog polnog prohteva kod pacijenata »koji ne odbacuju — kao što to čine osobe koje su po svojoj prirodi čedne i koje su se dugo uzdržavale od polnih odnosa — pomisao o uživanju u polnim odnosima nego. »nasuprot tome. nego isto tako i gledati ga. muzikom i igrom. pesmom. 74.87«. a zatim i slike izazvane onim što se čita. O poremećajima zahvaćenim đelovima čovekovog tela. Opasno je ne samo zamišljati uživanje u polnom odnosu ili podsećati ga se. 6. naprotiv. Ovo pitanje Plutarh dotiče u vezi s kairosom. to jest pravim trenutkom za polno opštenje. čovek uspeva da se sačuva od slika koje bi mu se mogle urezati u dušu. da bi mu potom u nepogodnim trenucima ponovo izlazile pred oči. VI. Ali pod rečju phantasia treba — u skladu sa značenjem u kome je filozofi upotrebljavaju — podrazumevati i vizuelne opažaje. Među slike kojih se valja kloniti treba uvrstiti slike koje se mogu videti u pozorištu. Upor. zato što skriva nezajažljivi polni prohtev i pomamni zanos ko87 Ruf iz Efesa. Diokle. koje se utisku ju u čovekov duh a pri tom nemaju svoj korelat u telesnim potrebama. 88 Galen. 177. nego u po bela dana. U medicinskim spisima iz doba o koine govorimo veoma često nailazimo na shvatanje da spavanje na leđima nadražuje polne organe i izaziva noćne polucije. 6. Delà. tr. Kod tih pojedinaca podražljivost spolovila potpuno se razlikuje od one podražljivosti koja se ispoljava kod muškaraca u čijoj se svesti nije čak ni javila predstava o ljubavnim naslađivanjama88«. ili zato što ih se sećaju. O poremećajima zahvaćenim đelovima čovekovog tela. in Orejbasije. Galen. III. među razloge zbog kojih se treba kloniti polnog opštenja na svetlosti on ubraja i staranje da se ne vide »slike čulnog uživanja« koje neprestano »obnavljaju« naš polni prohtev. 154 .

mrak odvraća i uspavljuje polni nagon i čuva ga od toga da se. Elegije. 1089a. u delu Ljubavna veština. 6. 89 M 81 155 . II. stihovi 345—348. borba protiv erotičkih slika u svesti ili izvan nje. III. za mnoge delove našeg tela bolje je da se ne vide na svetlosti dana92«. Upravo zato surovo ružna slika može poslužiti kao izvanredno sredstvo za odbranu od ljubavne strasti. slika telesnih nedostataka voljene žene.. Smatralo se da je pogled naj(jouzdaniji prenosilac ljubavne strasti. onda je najbolje da pusti svetlost u ložnieu pre nego što će se upustiti u polni odnos. ili čak i za oslobađanje od nje. ji i boginja ta naga mu je u zagrljaj pala90«. Propertije. 808. sa savetom koji pesnik daje ženama da se ne doteruju u prisustvu muškarca koji je u njih zaljubljen. od kraja starog veka pa naovamo. 88 Ovidije. III. Samim tim. stih 399 i dalje. Sestru Apolonovu Endimion je nag zaneo. Dobro je i da muškarac bane kod svoje drage rano izjutra. smatralo se da su pogled. tragova nečistoće i semene tečnosti urezuje se u njegovu svest i budi odvratnost u njemu. podlegavši delovanju viđenih slika. . Propertij e smatra da »ljubavni nestašluci gube od svojih čari u mraku«. 6. . 92 Ovidije. II.93 Treba izgraditi čitavu jednu tehniku korišćenja slike radi podsticanja ili suzbijanja ljubavi. ona pomoću njega prodire u srce i pomoću njega se održava. Na ovom mestu možemo da podsetimo na to da se o pitanju »slika« veoma mnogo raspravljalo u ljubavnoj poeziji. Ljubavna veština. kaže Ovidije u delu LeIcovi od ljubavi (Remedia Amoris). a isto tako i po samu ljubav na koju ružne slike mogu neprijatno delovati. 15. Gozbeni razgovori. svetlost d slika opasni po moralnu strogost (ovaj isti Propertije misli da se u Rimu bestidnost raširila onda kada su slike bile unesene u kuće)91. Ibid. 209. kao uslov i jemstvo ispravPlutarh. Uostalom. dok se ona još nije doterala. Lekovi od ljubavi. »noć je neprijateljica ljubavi . Upor. III. Kada muškarac želi da se oslobodi neke ljubavi. Ovidije preporučuje onome ko želi da sačuva ljubav da bude oprezan: »Nemoj puštati da svetlost prodre u ložnieu kroza sve prozore. nasuče na podvodnu stenu razibludnosti89«.jima naši polni činovi mogu biti prožeti.

priroda uklopila u proces polnih odnosa. U postupku koji on predlaže očigledan je uticaj stoičke filozofije: reč je o tome da svako treba da smatra da čulno uživanje nije ništa drugo do ono što prati polni čin. oni muškarci koji tako misle o čulnom uživanju izlažu se opasnosti da priželjkuju polne odnose zbog naslada koje oni pružaju. Može li se ono odstraniti. str. Prema tome. 688. filozof se sâm oslobodio tečnosti koja mu je smetala. tom II. za razliku od njih. nego zato da bi se oslobodili jedne telesne nelagodnosti i kao da on u Stvari ne donosi nikakvo uživanje94-« Tako. s obzirom na njegove osobene potrebe da se očisti. učinivši to hteo je. Jedini cilj koji razum treba sebi da postavi jeste cilj na koji ukazuje stanje samog tela. one u svom polnom ponašanju ispoljavaju umerenost zasnovanu na prirodnom nagonu). kao što je poznato. vezuju za njih i da uvek žele da ih ponovo dožive. pošto je ono neposredno vezano za pokrete samog tela i za mehanizme zadržavanja izbacivanja semena i erekcije. da izluči iz svog tela semenu tečnost 94 Galen. Za Galena. predstava da je čulno uživanje nešto prijatno nije svojstvena 'životinjama (zahvaljujući toj činjenici. po Galenovim recima. Ipak. 3. VI. i da se. ili može li se polni odnos obavljati na takav način da se ono ne oseti? O tome ne može biti ni govora. 5 .nog vladanja u polnom životu. kao što smo to već videli. glasi pouka koju Galen izvlači iz onog čuvenog Diogenovog čina: čak i ne sačekavši javnu ženu od koje je bio zatražio da dođe. sastoji se u tome da Se čulna naslada odbaci kao željeni cilj : muškarci treba da stupaju u polni odnos nezavisno od privlačnosti čulne naslade i kao da ona ne postoji. zadatak na razumu zasnovanog režima čulnih uživanja. O poremećajima zahvaćenim đelovima kovog tela. »Očigledno je da čedni ljudi (tous sôphronas) ne stupaju u polni odnos zbog čulne naslade koja ga prati. Preostaje još pitanje čulnog uživanja koje je. Galen smatra da se može sprečiti da to uživanje ne postane uzrok preterivanja u ekonomiji polnih odnosa. čove- 156 . predstavi jace jedan od najpostojanijih vidova polne etike. i da u njemu nikada ne treba videti razlog da se taj čin obavi. prema tome. doista.

To je samim polnim nagonom podstaknut polni čin koji zadovoljava samo jednu telesnu potrebu. činu koji je razuman. činu kome su nas naučili bogovi — tačnije rečeno Hermes koji je Pana. korisnom i kao filozofska pouka i kao neophodan U>k. kao. uopšte uzev. na masturbaciju se gleda kao na glavni vid neprirodnog čulnog naslađivanja koje su ljudi izmislili da bi prekoračili granice koje su im bile propisane. beznadežno zaljubljenog u nepristupačnu nimfu Eho. muškarac koji ga obavlja ne zavisi ni od koga. uputio u to kako da ga obavlja. i najzad. Kada se masturbacija u njima pomene — što se prilično retko događa — o njoj se pohvalno govori kao o prirodnom činu oslobađanja.. nije obuzet nikakvom strašću niti se služi nekim veštačkim sredstvima. čin kojim se muškarac sam oslobađa vlastite nagomilane semene tečnosti predstavlja onaj vid oslobađanja polne napetosti iz koga su potpuno odstranjeni izlišna požuda. niko nije potreban da bismo počešali nogu. pevao slavopojke tom činu koji je sam obavljao pred svetom: činu koji bi. po njegovim recima.»ne nastojeći da pri tom doživi čulnu nasladu koja prati to izbacivanje93. potom su. i u svekolikom moralnom razmišljanju starih Grka i Rimljana 0 polnom životu. U medicinskoj etici koja nastoji — kao što je to bio slučaj s medicinskom etikom prvih vekova naše ere — da uskladi polni život s osnovnim muškarčevim telesnim potrebama. »» Ibid. na primer. činu na koji nam sama priroda ukazuje na primeru riba. 157 .« Uzgred možemo da obratimo čitaocu pažnju na činjenicu da masturbacija i samotnička naslađivanja zauzimaju veoma neupadljivo mesto u tim medicinskim režimima. jer zavisi jedino od nas 1 zato što nam. Setimo se Diona iz Pruse koji u jednoj svojoj besedi izlaže kako je Diogen. U zapadnjačkoj literaturi o masturbaciji — počev od onoga što su hrišćanski monasi o njoj rekli — taj čin redovno se povezuje s maštarijama i opasnostima koje čoveku prete od njegove mašte. učinio Trojanski rat izlišnim. Id. navodno. nepotrebne slike i čulno naslađivanje. smejući se. pastiri od Pana naučili kako da masturbiraju. da je bio obavljen na vreme.

ipak ne treba precenjivati njihov značaj u odnosu na važnost drugih režima. Prostor koji im je dat u medicinskim spisima starog veka dosta je ograničen u odnosu na prostor posvećen drugim režimima — a naročito onom režimu koji se tiče ishrane i izbora (namirnica. koja će biti uočljiva u hrišćanskom monaštvu. ali svekolikoj helenskoj i rimskoj medicini zajedničko je to da posvećuju mnogo više prostora dijetetici ishrane nego dijetetici polnog života. odmah iza odeljka posvećenog glavnom režimu. to jest režimu ishrane. da bi staranje o polnom životu počelo da se izravnava s brigom o ishrani. prilika u kojoj su se združivali proždrljivost.* * 1. to na posredan način potvrđuje obrnuti ritual fi158 . U svakom slučaju. On će posvetiti samo dva odeljka režimu polnog života. sama ta zadovoljstva bivala združivana u etičkoj misli i u društvenim ritualima s uživanjem u jelu i piću. Biće neophodno da se odigra čitava jedna evolucija. s tim što će u njima navesti jedan Rufov i jedan Galenov tekst. baš kao što su. ali uzdržavanja od izvesnih vrsta hrane i postovi dugo će ostati glavni predmet pažnje starih lekara. Bez obzira na to što su pomenuti režimi polnog života opisani do u tančine i veoma složeni. U povesti etike u evropskim društvima značajan datum predstavljaće onaj dan kada će briga o polnom životu i njegovom režimu na simptomatičan način prevagnuti nad strogim propisima u vezi s ishranom. Neko može pomisliti da obrađivanje tog pitanja na tako ograničenom prostoru izražava pre svega jedan karakterističan stav samog Orejbasija i doba u kome je on živeo. Glavno pitanje za njih predstavlja pitanje šta i kako jesti i piti. opasnostima koje od njih prete i njihovim svojstvima. u rimsko doba režim polnih uživanja razmatran je u raznim spisima na relativno ograničenom prostoru. on će čitave četiri knjige posvetiti dobrim osobinama i nedostacima raznih mogućnih namirnica. Kada u V veku Orejbasije bude sastavio veliki zbornik medicinskih spisa. uostalom. pijanstvo i vođenje ljubavi predstavlja neposredni dokaz da je tako bilo. kao i uslovima u kojima ih treba ili ne treba trošiti. Gozba.

uvek može da izazove razne bolesti koje će se ispol jiti u bližoj ili daljoj budućnosti. i svojom terapijom. smatralo se da on sam. O pripisivanju patoloških svojstava polnom činu može se govoriti u dva smisla. 2. potresima i poremećajima koje on izaziva u organizmu. nego se u njemu obelodanjuje žarište mogućnih zala. Ono će tada biti organizovano kao oblast sa normalnim i nezdravim oblicima. onda kada se ustanovilo da polno ponašanje može da dovede do bolesnih zabranjivanja. a. Helensko-rimska medicina drugačije je postupala: ona ji> uklapala polni čin u oblast u kojoj negativne promene koje su se zbile u organizmu mogu svakog časa da se odraze na njemu i da ga poremete.lozofske gozbe. čiji nu opijeni učesnici još bili u stanju da u razgovoru otkrivaju istinu. Ali da se razumemo: tu nikako nije bilo u pitanju ono pripisivanje patoloških svojstava polnom činu kome se pristupilo mnogo kasnije u zapadnjačkim društvima. i na kojoj je ljubav bila predmet trezvenih izlaganja. u slučaju potrebe. a. Treba shvatiti da ta na predavanje ljubavnim uživanjima usmerena medicina nije nastojala da izvrši omeđavanje »patoloških« oblika polnog ponašanja: umesto toga. ona je u osnovi polnih činova otkrila jedan elemenat pasivnosti koji na osnovu dvojakog značenja starogrčke reči pathos predstavlja i uzrok bolesti. Čitajući medicinske spise tog vremena vidimo kako se polnom činu pripisuju izvesna patološka Kvojstva. Polni čin nije sâm po sebi nešto rđavo. On se u njima opisuje kao proces u kome se muškarac bez otpora prepušta delovanju nekih telesnih mehanizama i nekih duševnih poriva kojima treba ponovo da zagospodari. najpre zato što se narušavanje zdravlja ne pripisuje samo velikim preterivanjima u polnom opštenju. sa osobenom patologijom. obrnuto. sa svojom nosografijom i etiologijom. to jest trošenja energije. a naročito zato što je u pomenutim medicinskim analizama uočljiva težnja da se potpuno izmene predstave o polnom činu kao aktivnosti i energiji u kojima je opasna jedino njihova silovitost. nego i samoj prirodi tog procesa. tačno ih saobražavajući samo prirodnim potrebama polnog nagona. s druge strane. na kojoj se uvek umereno jelo. 159 .

s izborom žena za koje se opredeljuje. Između ovih dijetetskih preporuka s jedne. režim njihovog raspoređivanja koji medicina predlaže treba da bude samo i jedino oblik u kome se ispoljava njihova priroda koja se ima na umu. Kangilem (G. Canguilhem. ne izlažući se opasnosti i bez štete po sebe. 337—338. s tim što se njihova autentičnost sadrži u ponašanju kao propis koji ga stalno određuje.]. uopšte uzev. nego u tome da ga pouči kako da. s nekim osobenim porivima koji ga podstiču na polni čin. postoje mnoge sličnosti: i u prvim i u drugim otkrivamo načelo strogog ograničavanja učestanosti polnih odnosa koje teži da ih sasvim proredi. On nije dužan da otkriva nejasno razvijanje polnog prohteva u sebi. ali ta na njega usredsređena pažnja ne vodi pronicanju u njegov uzrok i način odvijanja. nego dotični zanat [. Canguilhem) kaže u svojoj knjizi da je Aristotel smatrao da je »u lečenju oblik zdravlja uzrok ozdravljenja«. to jest svrhovitost jednog prirodnog logosa koja ne počiva na razmišljanju96«. s obzirom na ono što oni po svojoj prirodi jesu. 4. nije reč o tome da pacijent tačno utvrdi kako stoje stvari s njegovim vlastitim polnim prohtevima. Ovakva medicina zahteva da se polni život najbudnije prati.3. philosophie 160 . Zanat. nego njegovo zdravlje«. On treba sam sebi »istinito« da govori. ali je dužan da uočava veliki broj složenih uslova koji treba da budu obezbeđeni da bi na valjan način polno opštio. da »bolesnika ne isceljuje lekar. Pažnja koja se od njega zahteva jeste ona pažnja zahvaljujući kojoj on stalno ima na umu pravila kojima treba da podređuje svoj polni život. str.. Etudes d'histoire et de des sciences. pristupa polnim činovima da bi se što je moguće tačnije i strože upravljao po toj prirodi. 2. s druge strane. i propisa koje ćemo kasnije moći da nađemo u hrišćanskom moralu i u medicinskoj misli. »za neki zanatski proizvod nije odgovoran zanatlija. i da. Na isti način moglo bi se reći da režim polnih odnosa. ali zadatak tog govora ne sastoji se u tome da pacijentu otkrije istinu o njemu samom. i neprestanu zaokupljenost pojedinačnim ili opštim ne98 G. s oblicima činova koje izvršava ili s vidovima čulne naslade koju oseća..

možemo imati utisak da je polna etika koja se pripisuje hrišćanstvu ili čak modernom Zapadu već bila zasnovana — barem kada su u pitanju neka njeina osnovna načela — u vreme kada je grčko. i u prvim i u drugim ističe se neophodnost strogog obuzdavanja polnih prohteva. prema tome. u doba novog velikog razvoja seksualne patologije. sveti Avgustin se pozivao na Sorana. U polemici koju je vodio s Julijanom iz Eklanuma. Ali postoje i neki neposredni kontinuiteti: u svojoj raspravi o devičanstvu. " 161 . Ukoliko uzmemo u obzir samo ove zajedničke crte. Neki od njih su posredni 1 ostvareni su posredstvom izvesnih filozofskih učenja: pravilo da čulno uživanje ne sme biti svrha polnih odnosa preneli su u hrišćanstvo bez sumnje pre filozofi nego lekari. Les Belles Lettres. borbe protiv slika koje ih podstiču. Etude sur la relation de l'âme et du corps dans la tradition médico-philotophique antique. Vanilije iz Kajsareje — uostalom. kada bismo tako postupili. Ne treba smetnuti s uma ni izričita pozivanja na rimsku i helensku medicinu u XVIII veku i u prvoj polovini XIX veka. prenebregli bismo bitne razlike koje se tiču vrste čovekovog odnosa prema samome sebi pa. Ove analogije ne predstavljaju neke daleke sličnosti. smatra da je on bio lekar — poziva se na očigledno medicinske razloge.srećama koje može izazvati razuzdanost u polnom ponašanju. i onog oblika uklapanja tih propisa u iskustvo koje subjekat stiče o samome sebi. Tu se mogu otkriti i izvesni kontinuiteti. Međutim. Radeći na ovoj glavi koristio sam se i delom Zaki Pižo (Jacquie Pigeaud) La Maladie de l'âme.rimska kultura bila na vrhuncu. 1981. Paris. i ukidanja čulnog uživanja kao svrhe polnih odnosa.

.

PETO POGLAVLJE ŽENA 1. BRAČNA VEZA ' PITANJE B R A K A K A O JEDINOG DOPUŠTENOG OKVIRA POLNIH ODNOSA 3. ČULNA UŽIVANJA U BRAKU 11» .

ona povlastica na koju je žena imala pravo. Iz činjenice da se brak podređivao nečemu što je korisno za državu ili porodicu. a u toj veštini ponašanja u braku onaj osobeni oblik ponašanja mudrog i pravednog muškarca koji se čuva bilo kakvog preterivanja trebalo je da proizađe iz neophodnog gospodarenja samim sobom. sam po sebi.U čuvenim klasičnim tekstovima u kojima se govori o braku — u Ksenofontovom spisu O vođenju domaćinstva. Platonovim delima Država i Zakoni. Etika ponašanja u braku ukazuje se u dosta drugačijoj svetlosti u nizu spisa napisanih u raz166 . ugledan građanin ili čovek koji je težio da drugim ljudima u isti mah politički i moralno upravlja. kao i u Pseudo-Aristotelovom spisu O vođenju domaćinstva — razmišljanje o bračnim odnosima uklopljeno je u širok okvir: u državu sa zakonima Ili običajima koji su neophodni da bi se ona održala 1 da bi cvetala. i u porodicu sa ustrojstvom koje omogućava njeno održavanje ili njeno bogaćenje. trud koji je on ulagao da bi joj dao primer i da bi je oblikovao kao ličnost — sve to sugerisalo je jednu vrstu odnosa koja je silno premašivala ulogu stvaranja potomstva. on shvatao kao nevažna veza čija bi se jedina vrednost sastojala u tome da državama i porodicama obezbeđuje korisno potomstvo. Isokrat. ne bi trebalo izvlačiti zaključak da se. Ali brak je zahtevao osoben stil ponašanja pre svega zato što je oženjeni muškarac bio starešina porodice. pravičan odnos koji je muž prema njoj morao imati. Platon ili Aristotel nametali supružnicima da bi se u braku dolično ponašali. Aristotelovim knjigama Politika i Nikomahova etika. Videli smo koje su stroge propise Ksenofont.

L

dobiju od II veka stare ere do II veka nove ere, dakle u onom razdoblju u kome smo mogli da uočimo izvesnu promenu u načinu života u braku; tako, na primer, imamo Antipatarov spis O braku, latinski prevod jednog grčkog teksta koji je dugo bio predstavljan kao poslednji deo Pseudo-Aristotelovog delà O vođenju domaćinstva, razne odlomke iz Musonijevih braku posvećenih spisa, Plutarhove Bračne propise i njegov Razgovor o ljubavi, Hijeroklovu raspravu o braku, a da i ne govorimo o obaveštenjima koja možemo naći u Senekinim ili Epiktetovim spisima, i u izvesnim tekstovima pitagorejaca1. Treba li reći da je u tom razdoblju pitanje braka počelo više da se nameće, tako da se o njemu češće raspravljalo nego u prošlosti? Treba li da pretpostavimo da se o opredeljivanju za življenje u braku i doličnom ponašanju u njemu tada nespokojnije razmišljalo i da su oni bili brižljivije problema tizovani? Na ovo pitanje, bez sumnje, gotovo nije moguće dati odgovor kojim bi se tačno odredio stepen te promene. Zauzvrat, reklo bi se da je veština življenja u braku na relativno nov način razmotrena i definisana u nekoliko značajnih tekstova. Prva novina sastoji se, kako izgleda, u tome što se u okviru te veštine pridaje — iako se u njoj i dalje vidi ponašanje koje se tiče porodice, upravljanja njome, rađanja dece i njihovog dolaženja na svet — sve veća vrednost jednom posebnom, u tu skupinu uklopljenom elementu, to jest ličnom odnosu među supružnicima, vezi koja ih može sjedinjavati, ponašanju svakog od njih prema onome drugom; umesto da značaj tog odnosa proizlazi iz ostalih zahteva u vezi sa načinom života glave kuće, izgleda da se na taj odnos gleda kao na prvi i glavni elemenat oko koga se svi ostali elementi ustrojavaju, iz koga oni proističu i crpu snagu. Ukratko, reklo bi se da se veština ponašanja u braku manje definiše jednom tehnikom upravljanja, a više jednom stilistikom lične veze. Druga novina sastojala bi se u činjenici da se načelo umerenosti u ponašanju oženjenog muškarca više vezuje za dužnosti koje izviru iz osećanja uzajamnosti nego za gospodarenje
1 H. Thesleff, An Introduction to the Pythagorean Writings of the Hellenistic period, i The Pythagorean texts of the Hellenistic period.

166

drugima, ili, bolje rečeno, za činjenicu da se vrhovna vlust nad samim sobom sve više ospoljava u izvršavanju raznih dužnosti prema drugim osobama, a naročito u iskazivanju izvesnog poštovanja prema trn i; uporedo sa pridavanjem veće vrednosti druKoj osobi jačalo je staranje o sebi; o toj promeni nvcdoči novi način na koji se u to vreme ponekad formuli salo pitanje supružničke «-vernosti«. I najv.ud — i to je ovde najvažnije — u tim raspravama u veštini življenja u braku koja se ispoljavala u obliku bračne veze i u njenoj simetričnosti davalo kp srazmerno veće mesto problemima polnih odnosa među supružnicima; o tim problemima uvek se raspravlja na uzdržan î prilično posredan način; ipak,
činjenica je da čitajući delà n e k i h pisaca — m e đ u njih spada, n a primer, P l u t a r h — o t k r i v a m o n j i h o -

vo živo nastojanje da za supružnike definišu izveftlan način postupanja i ponašanja u polnim odnosima; zanimanje za stvaranje potomstva združuje si; u njima sa nekim drugim značenjima i vredno»tima koji se tiču ljubavi, nežnosti, sloge i uzajamne simpatije. Ponovimo još jednom da ne tvrdimo da su takva ponašanja ili takva osećanja bila nepoznata u klasično doba, i da su se kasnije javila: da bi se ustanovile promene te vrste, (bile bi potrebne potpuno drugačije dokumentacije i analize koje se potpuno razlikuju od onih koje smo ovde izveli. Ali, reklo bi se — ukoliko se možemo osloniti na tekstove kojima raspolažemo — da su ti stavovi, ti načini ponašanja, delanja i osećanja tada postali teme koje su problematizovane, predmeti filozofske rasprave i elementi jedne promišljene veštine ponašanja2. Iz tradicionalnih pravila o upravljanju životom u braku proističe jedna stilistika življenja udvoje: dosta dobro je uočavamo u veštini negovanja dvojne veze, u učenju o braku kao jedinom okviru u kome se smeju održavati polni odnosi i, naposletku, u jednoj estetici zajednički doživljavanih čulnih uživanja.

* M. Meslin, L'Homme romain, siècle de notre ère, str. 143*--163.

đes origines au

Ier

167

dobiju od II veka stare ere do II veka nove ere, dakle u onom razdoblju u kome smo mogli da uočimo izvesnu promenu u načinu života u braku; tako, na primer, imamo Antipatarov spis O braku, latinski prevod jednog grčkog teksta koji je dugo bio predstavljan kao poslednji deo Pseudo-Aristotelovog delà O vođenju domaćinstva, razne odlomke iz Musonijevih braku posvećenih spisa, Plutarhove Bračne propise i njegov Razgovor o ljubavi, Hijeroklovu raspravu o braku, a da i ne govorimo o obaveštenjima koja možemo naći u Senekinim ili Epiktetovim spisima, i u izvesnim tekstovima pitagorejaca1. Treba li reći da je u tom razdoblju pitanje braka počelo više da se nameće, tako da se o njemu češće raspravljalo nego u prošlosti? Treba li da pretpostavimo da se o opredeljivanju za življenje u braku i doličnom ponašanju u njemu tada nespokojnije razmišljalo i da su oni bili brižljivi]e problematizovani? Na ovo pitanje, bez sumnje, gotovo nije moguće dati odgovor kojim bi se tačno odredio stepen te promene. Zauzvrat, reklo bi se da je veština življenja u braku na relativno nov način razmotrena i definisana u nekoliko značajnih tekstova. Prva novina sastoji se, kako izgleda, u tome što se u okviru te veštine pridaje — iako se u njoj i dalje vidi ponašanje koje se tiče porodice, upravljanja njome, rađanja dece i njihovog dolaženja na svet — sve veća vrednost jednom posebnom, u tu skupinu uklopljenom elementu, to jest ličnom odnosu među supružnicima, vezi koja ih može sjedinjavati, ponašanju svakog od njih prema onome drugom; umesto da značaj tog odnosa proizlazi iz ostalih zahteva u vezi sa načinom života glave kuće, izgleda da se na taj odnos gleda kao na prvi i glavni elemenat oko koga se svi ostali elementi ustrojavaju, iz koga oni proističu i crpu snagu. Ukratko, reklo bi se da se veština ponašanja u braku manje definiše jednom tehnikom upravljanja, a više jednom stilistikom lične veze. Druga novina sastojala bi se u činjenici da se načelo umerenosti u ponašanju oženjenog muškarca više vezuje za dužnosti koje izviru iz osećanja uzajamnosti nego za gospodarenje
1 H. Thesleff, An Introduction to the Pythagorean Writings of the Hellenistic period, i The Pythagorean texts of the Hellenistic period.

166

drugima, ili, bolje rečeno, za činjenicu da se vrhovna vlast nad samim sobom sve više ispoljava u izvršavanju raznih dužnosti prema drugim osobama, a naročito u iskazivanju izvesnog poštovanja prema ženi; uporedo sa pridavanjem veće vrednosti drugoj osobi jačalo je staranje o sebi; o toj promeni .svedoči novi način na koji se u to vreme ponekad formulisalo pitanje supružničke »vernosti«. I najzad — i to je ovde najvažnije — u tim raspravama o veštini življenja u braku koja se ispoljavala u obliku bračne veze i u njenoj simetričnosti davalo se srazmerno veće mesto problemima polnih odnosa među supružnicima; o tim problemima uvek se raspravlja na uzdržan i prilično posredan način; ipak, vo živo nastojanje da za supružnike definišu izvestan način postupanja i ponašanja u polnim odnosima; zanimanje za stvaranje potomstva združuje se u njima sa nekim drugim značenjima i vrednostima koji se tiču ljubavi, nežnosti, sloge i uzajamne simpatije. Ponovimo još jednom da ne tvrdimo da su takva ponašanja ili takva osećanja bila nepoznata u klasično doba, i da su se kasnije javila: da bi se ustanovile promene te vrste, bile bi potrebne potpuno drugačije dokumentacije i analize koje se potpuno razlikuju od onih koje smo ovde izveli. Ali, reklo bi se — ukoliko se možemo osloniti na tekstove kojima raspolažemo — da su ti stavovi, ti načini ponašanja, delanja i osećanja tada postali teme koje su problematizovane, predmeti filozofske rasprave i elementi jedne promišljene veštine ponašanja2. Iz tradicionalnih pravila o upravljanju životom u braku proističe jedna stilistika življenja udvoje: dosta dobro je uočavamo u veštini negovanja dvojne veze, u učenju o braku kao jedinom okviru u kome se smeju održavati polni odnosi i, naposletku, u jednoj estetici zajednički doživljavanih čulnih uživanja.
činjenica je da čitajući delà n e k i h pisaca — m e đ u n j i h spada, n a p r i m e r , P l u t a r h — o t k r i v a m o n j i h o -

2 M. Meslin, L'Homme romain, siècle de notre ère, str. 143»—-163.

des origines au

Ier

167

ne dovodeći u pitanje tradicionalne strukture. G. To ne znači da su pisci tih delà nameravali da nametnu braku nove institucionalne oblike. 87—100. mogli bismo reći da pomenuti pisci ne razmišljaju više o braku samo kao o »obliku bračne zajednice« koji određuje uzajamno dopunjavanje uloga supružnika u vođenju domaćinstva. po vrednosti univerzalan. razmišljaju o njemu kao »dvojnoj vezi« i ličnom odnosu između muškarca i žene. a po jačini i snazi specifičan odnos. BRAČNA VEZA a Razmatrajući neka od tih razmišljanja o braku. kaže Musonije Ruf3.1. Yale Classical Studies. Pabirci. jedan osoben oblik odnosa među njima i način življenja udvoje koji se dosta razlikuju od onoga što je bilo predlagano u klasičnim tekstovima. XIV. »Musonius Ruf us«. Upor. vidimo kako se stvara izvestan model odnosa među supružnicima. str. i pre svega. onda je stupanje u brak. Dvojni odnos Ako postoji nešto fcata phusin). Izlažući se opasnosti da stvari previše shematizujemo i posluživši se pomalo anahronim rečnikom. ili da su sugerisali da se on uklopi u drugačiji zakonski okvir. 168 . Ta veština življenja sa bračnim drugom definiše jedan po obliku dvojan. a osobito proučavajući spise stoičara iz prva dva veka naše ere. 1947. Lutz. nego isto tako. bi objasnio da raspravljanje upustiti predstavlja najpreču \ 1 Musonije Ruf. Da o braku u koje će se što je u skladu sa prirodom to začelo. tom X. str. oni nastojali da definišu jedan vid zajedničkog življenja muža i žene. 71. 1. nego znači to da su.

Pominjući prigovor koji su kiničari često stavljali braku. Prvom od ovih funkcija bračna zajednica muškarca i žene bila je podređena načelu koje važi i za sve životinje. 169 . ugodnostima i prijatnostima koje može pružati život udvoje sa svojim obavezama i uslugama koje se u njemu čine i. da postupaju kao i životinje — to jest da se telesno spajaju i odmah potom rastaju. to dolazi otuda što za njih ono glavno predstavlja zajednica: to jest drugovanje u životu u kome se supružnici staraju jedno * Hijerokle. U njegovim formulacijama možemo istaći izvesno pomeranje naglaska sa cilja koji predstavlja stvaranje potomstva na svrhovitost braka koja se sastoji u stvaranju zajedništva. tvrdi da sama priroda usmerava našu vrstu prema takvom obliku zajednice4. i da se zajednički živi sa izabranim bračnim drugom. to klasično gledište po kome je brak prirodna stvar zbog svog dvojakog doprinosa: doprinosa stvaranju potomstva. kada bi težili samo stvaranju potomstva. pak. svim onim potporama. Muđonije u njemu najpre govori o tome da brak ima dva cilja: da se stvori potomstvo. Ako oni to ne čine. Stoičari iz doba Carstva preuzimaju.stvar. ali preobražavajući ga na simptomatičan način. on podseća na to da bi ljudi. mogli. Antologija. 21. kao i nužnošću pretvaranja tog telesnog sjedinjavanja u postojanu vezu radi vaspitavanja dece. 17. obrazovanjem porodice kao osnovne ćelije države. Pabirci. iako je stvaranje potomstva važna stvar. 67—>18. Prirodnost braka. samo ponovo izražavana jedna potpuno tradicionalna pouka. U tom pogledu karakterističan je jedan odlomak iz njegove rasprave O svrsi braka6. XIII A. začelo. koju su osporavale neke filozofske škole (a osobito kiničari). i doprinosa životnom zajedništvu. str. Hijerokle. naposletku. dok je svojim drugim funkcijama obeležavala oblike jednog načina življenja u kome se obično video način življenja koji je razuman i svojstven samo ljudima. 8 Musonije Ruf. obično se dokazivala nizom razloga: neophodnošću susreta muškarca i žene radi stvaranja potomstva. samo po sebi ono ipak ne može da opravda postojanje braka. Ali on odmah zatim dodaje da. O braku. Razmotrimo najpre Musonijeva shvatanja. U tim načelima bila je. u stvari. in Stobaj.

U jednom drugom odeljku Musonije ukazuje na to.. nadmeću u tome ko će biti pažljiviji i blagonakloniji prema onom drugom. pošto je najpre razdvojio ljudski rod na dva pola. brak. U raspravi O braku kao prepreci bavljenju filozofijom. istini. ovaj Musonijev iskaz znači da ljudsko biće nosi u sebi izvesnu bitnu iskonsku želju. koja ne ide napred ako svaka od njih vuče na svoju stranu. XIV. po njegovom mišljenju.o drugom. a druga na zajedničko življenje. po Musonijevom mišljenju. pažnja kojom bračni drugovi jedan drugog okružuju i deca koju. i u kome se oni mogu uporediti sa dvema životinjama upregnutim u jednu zapregu. ti odnosi treba da budu uklopljeni u jedan jedinstveni oblik življenja. želju koja teži u isti mah »telesnom sjedinjavanju« i »zajednici« — homilia i koinônia. usadivši u njih jednu »silnu želju«. Doista. nego i stremljenje koje teži zajedničkom življenju. str. tako i na zajedničko življenje sa njom. a to je zajedničko življenje. ali. 170 . on podseća na onu prvobitnu deobu ljudskog roda na muškarce i žene. i obrnuto. zajedno podižu predstavljaju dva vida tog najvažnijeg oblika življenja. 70—71. on ih je zbližio. ne počiva na čvrstim temeljima zato što navodno predstavlja nešto što proističe iz ukrštanja dve • Ibid. Prema tome. primećuje Musonije. kako je taj oblik jedinstva priroda usadila u svaku jedinku.8. Iz ove teze proizlaze dve konsekvencije: da najsilovitija želja ne prožima samo stremljenje koje vodi sjedinjavanju polova. Dakle. naklonošću i duševnom srodnošću. Prema tome. potom poželeo da te polove zbliži. Ista prirodna sklonost podjednako snažno i na isti racionalan način navodi jedinke da združuju svoje živote i spajaju svoja tela. ne bi odgovarala. da je odnos između polova sastavni deo istog racionalnog plana koji obuhvata i odnose koji dve jedinke suprotnog pola povezuju materijalnim interesom. i da je ona usmerena kako na telesno sjedinjavanje sa osobom suprotnog pola. Musonije razmišlja o činjenici da je Tvorac. Tvrdnja da uzajamnom pomaganju i podržavanju Musonije pridaje veću važnost nego stvaranju potomstva. izgleda da se prva od ove dve grčke reči odnosi na snošaj.

. da se priroda ne zadovoljava samo time da napravi mešta braku. u jednom odeljku svog delà Zakoni bio pozvao na tu podelu: on je preporučivao ljudima da se ugledaju na životinje koje se ne pare dok god žive u stadu. 8 Aristotel.u odnosu koji mu u isti mah obezbeđuje potomstvo i omogućuje da provode život sa jednim partnerom. nego se ona ispoljava već u postojanju-jedne sklonosti koja ga još od samog početka postavlja kao poželjan cilj. Prirodnost braka ne proističe samo iz konsekvencija koje se mogu izvući iz bračnog života. On je ukorenjen u jednoj prvobitnoj i jedinstvenoj težnji koja neposredno vodi k njemu kao glavnom cilju. navodno. 2. Po njegovom mišljenju. a preko njega i dvema njegovim bitnim posledicama: stvaranju zajedničkog potomstva i zajedničkom življenju. Po njegovom mišljenju. iz njega proizlazi i čija se prirodnost na njemu zasniva. nego da ona i podstiče jedinke. ljudsko biće je dvojno po svojoj konstituciji.raznorodne sklonosti: telesne i polne sklonosti. in Stobaj. i razumske i društvene sklonosti. u delu Politika. sa druge strane. Hijerokle. I. prev. uostalom. združuju se u parove i postaju sindijastičke životinje. Ovu reč on upotrebljava i 'u delu Nikomahova etika govoreći o odnosu između muža i žene. sa jedne. koji. kao i Musonije. — Prim. a kada dođe doba parenja. 171 . Antologija.8 Ovaj pojam Hijerokle koristi u drugačije svrhe. služeći Se jednom iskonskom sklonošću. On ga dovodi u vezu isključivo sa bračnim odnosom. Hijerokle na dosta sličan način vidi temelj braka u čovekovoj u neku ruku »dvojnoj« prirodi. Ovaj pojam on je preuzeo od helenskih prirodnjaka: oni su delili životinje na one koje žive u stadima (njih su označavali rečju 'sungalestikoi) i one koje žive u parovima (njih su nazivali sunduastikoi). tako i odnose među supružnicima. bio pomenuo čovekovu »sindijastičnost« da bi označio kako odnose između gospodara i roba. ono je stvoreno da živi zajedno sa jednim drugim bićem. ljudi su sindijastička (sunduastikof) bića. Politika. Hijerokle smatra. Platon se. da ga zasni1 Sunduastikos na grčkom znači »sposoban da se združi u par«. 22. Pojmljivo je što Musonije s razlogom može da kaže da ništa nije poželjnije (prosphilesteron) od braka. 1252 a. I Aristotel je.

i njegovu «-singalestičnost«. Priroda i razum podudarno deluju u stremljenju koje usmerava prema braku. Prema tome. korist koju muškarac izvlači iz toga što ima zakonitu ženu i što zahvaljujući njoj stiče časno potomstvo. Hijerokle objašnjava da grad čine domovi koji predstavljaju njegove sastavne delove. a ponekad ironičnoj raspravi u kojoj su se uvek ponovo iznosili već poznati argumenti. Univerzalni odnos U razmišljanju o načinima življenja pitanje da li se treba ili ne treba ženiti dugo je privlačilo pažnju. kao da su tu u pitanju dve nespojive mogućnosti. Njene odjeke moći ćemo da otkrivamo i u sasvim poznom antičkom dobu. Ali pored toga treba obratiti pažnju na to da Hijerokle ne suprotstavlja. 2.vaju. brige i uzbuđenja koji ga more onda kada mora da podnosi ženu. Ljudi su stvoreni da žive udvoje. čovek je. Epiktet i Klement iz Aleksandrije. pisac delà Lju172 . Covek je istovremeno sindijastičko i društveno biće: dvojni odnos i odnos sa većim brojem jedinki međusobno su povezani. u dužnostima koje se čoveku nameću zato što je razumno biće. i najzad. nasuprot tome. nadgleda decu. Kao živi stvor. i. u svakom slučaju. koja ga navodi da živi u paru sa drugim ljudskim bićem. kao razumno živo biće i kao jedinka koju njen razum vezuje za ljudski rod. sindijastičnost ljudskog bića. neraskidivo dvojstvo nalazimo u čitavom ljudskom životu i u svim njegovim vidovima: u onom prvobitnom ustrojstvu koje mu je priroda dala. koja ga podstiče da živi u gomili. Dobre i loše strane braka. baš kao što prema njemu usmerava i samog mudraca. tako da je jedan dom potpun samo ako je ustrojen oko bračnog para. ali da u svakom od njih bračni par predstavlja u isti mah njegovu osnovu i ono u čemu se on ostvaruje. ona svakoga usmerava prema njemu. sindijastičko biće. u obliku društvenog života koji ga vezuje za ljudsku zajednicu kojoj pripada. a isto tako i da žive u mnoštvu. podmiruje njihove potrebe i ponekad se suočava sa njihovom bolešću ili njihovom smrću — eto to su bile neiscrpne teme u jednoj ponekad ozbiljnoj.

Obaveza stupanja u brak predstavlja za stoičare naj pre neposrednu posledicu načela da je brak nešto što priroda zahteva i da poriv koji je kod svih ljudi isti. Životi filozofa. 173 . Diogen Laertije. izgleda da je teza da se treba oženiti postala potpuno uobičajena u stoičarskom učenju i veoma karakteristična za individualni i društveni moral koji se u okviru njega propovedao. vodi ljudsko biće prema njemu. stupanje u brak nije čin koji proizlazi iz rasuđivanja po kome je bolje oženiti se nego ne oženiti se. dok izgleda da su stoičari još od samog početka blagonaklono gledali na njega9. 1.bavi koje je pogrešno bilo pripisivano Lukijanu. po Musonijevom. To opšte načelo oslanja se na dve vrste razmišljanja. Ali za istoriju morala stoičarski stav prema braku važan je zato što nije izražen kao puko opredeljivanje za njega zbog njegovih dobrih strana i uprkos njegovim lošim stranama. Zasnivanje bračne veze predstavlja pravilo koje važi za sve ljude. crpeće razloge u prilog svojim stavovima iz te skupine argumenata kojoj stolećima nije pridodat gotovo nijedan nov argumenat. ili Libanije u raspravi Treba li stupati u brak?. Epikurejac koji. Epiktetovom ili Hijeroklovom mišljenju. Epikurejci i kiničari bili su u načelu neprijateljski raspoloženi prema braku. 121. u sedmom razgovoru treće knjige. i ulogu koju treba da prihvati jedinka koja hoće da živi tako da njeno bivstvovanje bude korisno za one što je okružuju i za čovečanstvo uopšte. VII. pobija Epiktetove razloge u prilog braku ugledan je čovek koji obavlja razne dužnosti i ima zvanje «-gradskog nadzornika«. t Iz Epiktetove rasprave s jednim epikurejcem jasno vidimo na kojim se razlozima zasnivalo to priznavanje da život u braku predstavlja univerzalnu dužnost za svako ljudsko biće koje želi da živi u skladu sa onim što priroda nalaže. Ali ta je obaveza uključena. U svakom slučaju. » Upor. kao njegov sastavni deo. pošto je istovremeno prirodan i razuman. već ono predstavlja dužnost. i u skup zadataka i dužnosti koje ljudsko biće ne sme da izbegava čim priznaje da je pripadnik jedne zajednice i deo ljudskog roda: stupanje u brak jeste jedna od onih dužnosti zahvaljujući čijem ispunjavanju pojedinačni život postaje za sve ljude nešto vredno.

on odbacuje brak.« I najzad. oženiti se.stoEpiktet. religiju i porodicu. 19—20. Razgovori. • Ipak. ostajući veran svojim filozofskim načelima. starati se o svojim roditeljima11. to načelo izražava se kao zahtev koji važi za sve muškarce da se opredele za način života koji poprima vid nečega univerzalnog zato što je u skladu sa prirodom i' svima koristan. 7. kakvo će vaspitanje oni dobiti10?« U drugom argumentu Epiktet se poziva na društvene obaveze koje nijedan muškarac ne sme da izbegava i u koje. poštovati Zevsa. u Ibid. Nemoj pokušavati da zamisliš veću štetu od toga18«. U prvom od njih on se poziva na neposrednu korist od braka i na nemogućnost da se njegovo odbacivanje protegne na sve muškarce: ako svaki muškarac bude odbio da se oženi. III.. Brak sjedinjuje muškarca s njim samim utoliko što je on prirodno biće i pripadnik ljudskog roda. sa stupanjem u brak stvari stoje isto-onako kao i sa svim ostalim ponašanjima koja su.ali. Uništićeš u sebi vernog. Njegovo odbacivanje braka Epik te t pobija pomoću tri argumenta. kakva sluškinja. 36. treći argumenat odnosi se na prirodnost jednog ponašanja kojoj se. 10 174 . po nalogu razuma.. «-do čega će to dovesti? Gde će se građani rađati ako ne u braku? Ko će ih odgajati? Ko će nadgledati mladiće? Ko će biti upravnik vežbališta? A zatim. da bi izazivala naš žar i da bi nas zadržavala u granicama činova koji su u skladu sa onim što priroda nalaže12. pored dužnosti vezanih za politički život. » Ibid. stvoriti potomstvo.« Kao što vidimo. '» Ibiđ.. str. str. — Kakvu štetu? — Ni^ kakvu drugu štetu osim one koja se sastoji u tome da nisi izvršio svoju dužnost. Epiktet to kaže svome sagovorniku epikurovcu u trenutku kada mu daje znak da ode': ako ne budeš činio ono što Zevs nalaže. 26. načelna obaveza stupanja u brak odvojena je od poređenja njegovih dobrih strana sa neprijatnostima koje on donosi. 2«. spada i stupanje u brak: »-Treba vršiti svoje građanske dužnosti. poštovanja dostojnog čoveka koji se kloni svakog preterivanja. pretrpećeš štetu. treba potčiniti: »Neka čulna naslada bude podređena tim dužnostima kao kakav sluga. r. »snaći će te kazna.

To što je filozofove stupanje u brak bilo. Musonije je autor onog starijeg spisa. XIV. Ukratko.« Upravo u tom odnosu između muškarčeve obaVeze da se oženi i skupa okolnosti u kojima se on nalazi ispolj avala se razlika između stoičara i epikurejaca.problema. ne može izbeći. Ori u njemu pretresa pitanje stvarne nespojivosti života u brafcu i filozofskog načina življenja. On to ttiora da učini zato što se prvi zadatak filozofije sastoji u tome da omogući čoveku koji se njome bavi đa živi u skladu sa ljudskom prirodom i izvršavajući sve dužnosti koje iz nje proizlaze. po mišljenju onih prvih. stupanje u brak predstavlja za nas imperativ ukoliko mu ništa ne stoji na putu14. kaže Musonije. nastojanja da nađe duhovni mir) i onoga što se po starom običaju opisuje kao nespokojstvo i smutnje koje bračni život donosi. po mišljenju ovih drugih. Antologija. može se objasniti pomoću nekoliko razloga: potpunom različitošću tog tipa života u odnosu na druge njegove oblike. u načelu. Musonije Ruf. jedino neke posebne okolnosti mogu razrešiti muškarca obaveze koja se. Ipak. in Stobaj. on uzima za »učite14 Is Hijerokle.ičari svrstavali među proëgoumena. ili pak nespojivošću cilja koji . još od klasičnog doba. dok. to jest sve ono Sto je poželjnije. str. Mogu se javiti okolnosti u kojima ono nije obavezno.filozof pred sebe postavlja (staranja o svojoj vlastitoj duši. nego i postavljaju sami elementi ovog . osporava to gledište i suprotstavlja mu tvrdnju o postojanju bitne povezanosti među njima15. Pabird. 175 . osim ako ne postoji neka okolnost koja taj oblik veze može učiniti poželjnim. mora da se oženi. prema tome. 70. tema o kojoj se raspravljalo. ovladavanja svojim strastima. niko nije obavezan da stupi u brak. Upravo to Hijerokle kaže: »Bolje je (proëgoumenon) oženiti se nego ne oženiti se. 22. u dva značajna spisa na potpuno drugačiji način se ne samo razrešava ova teškoća. izgledalo je teško izmiriti stil koji je bio svojstven filozofskom načinu života sa zahtevima braka definisanog pre svega obavezama koje on nameće. Ko hoće da bude filozof. O jednoj među tim okolnostima — opredeljivanju muškarca da živi kao filozof — dugo se raspravljalo.

pošto se oženi. čoveka koji je filozofiranje izabrao kao svoj životni poziv. 176 . r. za sve druge ljude on treba da bude primer tog razumnog života i učitelj koji ih prema njemu usmerava. mora da joj kupi postelju i pehar17. glasnik istine. i. nego. nabavlja ženi vunu i ulje.. naprotiv. On nema »ni ženu ni decu«. dok je u odnosu na druge ljude obavezan da im ponudi jedan obrazac življenja. po Epiktetovom Epiktet. 22. pomaže svom tastu. " Ibiđ. Život u braku ne samo da nije nespojiv sa bavljenjem filozofijom. i zato što se staraju o samima sebi i o drugima. ni domovine«. Kada se ne bi oženio. naposletku. »ni roba. koji treba da bude vaspitač svih ljudi. S druge strane. Razgovori. Kiničar ne može imati »ni odeću. nebo nad sobom i jedan jedini stari ogrtač18«. Ta otrcanom duhovitošću prožeta slika podudara se sa onim što se u toliko dugom razdoblju govorilo o »bračnim nedaćama« koje smućuju dušu i odvraćaju od razmišljanja. pokazao bi se gori od svih onih koji žive u braku zato što se pokoravaju onom što razum nalaže i slede ljudsku prirodu. Ali on takođe mora tako da postupa u još većoj meri nego bilo ko drugi. Ovoj analizi mogli bismo suprotstaviti analizu koju Epiktet nudi onda kada daje idealni portret kiničara. ni krov nad glavom. Na prvi pogled reklo bi se da je tu u pitanju dugi spisak obaveza koje sputavaju mudraca i sprečavaju ga da se bavi samim sobom. 47.lja i vodiča« ono što odgovara ljudskom biću u skladu sa njegovom prirodom. u svojim Razgovorima Epiktet daje dobro poznatu sliku braka i njegovih loših strana. Filozof ne može biti čovek koji je po svojoj vrednosti ispod onih koje treba da savetuje i upućuje kako da žive. 70—71. predstavlja za njega dvostruku obavezu: u odnosu na samog sebe filozof je dužan da svome životu dâ oblik koji ima opštu vrednost. nego ima »jedino zemlju pod sobom. »<ni materijalnih sredstava«. jer se filozofova uloga ne sastoji samo u tome da živi onako kako to razum nalaže. Zevsov poklisar među ljudima. Ali. koji se penje na podij um da bi im se obraćao i prekorevao ih zbog njihovog načina života. filozof je sputan »»privatnim obavezama«: mora da zagreva vodu u loncu. prati decu u školu. III. ni dom«.

u takvim okolnostima muškarci se u braku ne bi suočavali sa onom istom vrstom teškoća sa kojom se suočavaju dahas. sputan kućevnim obavezama (pa čak — a možda i pre svega — obavezama u onom siromašnom domaćinstvu koje Epiktet opisuje). 73. nego.sobi. onda više ne bi bili potrebni ti pojedinci koje su bogovi poslali i koji. < n nema porodicu zato što je čovečanstvo njegova > porodica. zato što se njegov zadatak sautoji. 67—«8. nema dece. odričući se sami svega. borbeni filozof ne poziva na neku suštinsku osudu braka. zato što je. treba dobro shvatiti da obaveza da se stara o sveopštoj porodici odvraća kiničara od toga da se posveti jednom posebnom domaćinstvu. svaki filozof mogao bi da otkrije u svojoj ženi.. Doista.mišljenju idealni kiničar treba da ostane neženja ne zato što je odlučio da se stara jedino o samome . Tada bi svi ljudi bili filozofi. Stupivši u brak. 10* 177 . onda kada odbija da stupi u brak.. ustaju da bi druge ljude naveli da sagledaju istinu. u ljudskom rodu onakvom kakav je on sada. zato što. mudrac bi se našao pored osobe koja bi bila njegova slika i prilika. u izvesnom smislu. iz onoga što on naziva sadašnjim stanjem sveta. on ne bi imao slobodnog vremena da se bavi poslom koji se tiče svekolikog ljudskog roda. filozofovo neženstvo moralo bi prosto-naprosto da iščezne kada bi svi ljudi bili u stanju da žive na « ] bid. pa kiničar i njegov teški poziv ne bi više bili potrebni. S druge starne. Prema tome. sâm podario život svim muškarcima i svim ženama. on treba da »obilazi ljude« i »svima opipava bilo1®. treba uzeti u obzir da se. Prema tome. da bude njihov dobročinitelj . u svom tastu i u svojoj deci ljude koji se od njega nimalo ne razlikuju i koji isu vaspitani kao i on19. Njegovo odricanje od svih vlastitih privatnih veza samo je posledica veza koje on kao filozof uspostavlja sa ljudskim rodom. da bdi nad njima. Ali Epiktet ne ostaje na tome: toj nespojivosti življenja u braku sa bavljenjem filozofijom on određuje granicu koja proizlazi iz datih okolnosti. '» Ibid. to njegovo odbijanje proizlazi iz jedne za date okolnosti vezane nužnosti. kada bi ljudi živeli u državi naseljenoj mudracima. naprotiv. poput kakvog lokara. u tome da se stara o ljudima.

najvažniju i poštovanja najdostojniju (presbutčite). " Musonije Ruf. 74—75. koja je. međutim. Tako shvaćena kao odnos koji je važniji i prisniji od bilo kog drugog odnosa. nijedna veza nije jača od one koja sjedinjuje roditelje sa njihovom decom. u kojoj oni mogu da prepoznaju tako reći deo sebe samih20. onda kada je analizovao veze koje ljude jedne s drugim povezuju. očigledno. Osoben odnos Filozofi iz doba Carstva nisu. Nijedan otac. 12. prednost davao krvnim vezama: po njegovom mišljenju. Glavnu karakteristiku života u braku predstavljala je podela poslova i delanja među bračnim drugovima " Aristotel. kaže Musonije. 3. Ona preteže čak — u tome je njena presudna odlika — nad vezom koja spaja roditelje sa njihovom decom. izmislili osećajnu dimenziju bračnog odnosa. ali izgleda da je. Nikomahova etika. Uzimajući u obzir sve vrste zajednica koje mogu biti stvorene među ljudima. nijedna majka. porodičnom ili građanskom životu.način koji je u skladu sa njihovom suštinskom prirodom. Odnosu među supružnicima Aristotel je pridavao veliku važnost i pripisivao veliku snagu. baš kao što nisu odbacili one njegove komponente koje koriste u ličnom. Pabirci. Svojom snagom ona nadmašuje zajednicu koja može spajati prijatelja sa prijateljem. Ali tom odnosu i načinu na koji on uspostavlja vezu među supružnicima. sina sa njegovim roditeljima. VIII. 178 . str. Lestvica vrednosti koju Musonije predlaže u raspravi o Braku kao prepreci bavljenju filozofijom razlikuje se od one Aristotelove. bračna veza služi za definisanje čitavog jednog načina življenja. i zatim navodi Admetov primer: ko je to pristao da umre radi njega? Na to nisu pristali njegovi stari roditelji. bila mlada21. oni žele da daju poseban oblik i posebna svojstva. XIV. brata sa bratom. neće biti veći prijatelj svome detetu nego svome bračnom drugu. Musonije označava bračnu zajednicu kao onu najuzvišeniju. nego se na to odlučila njegova supruga Alkestida.

njihovo življenje jednog naspram drugog. Musonije podvlači potrebu koju u složnom braku supružnici osećaju da budu zajedno. dobarâ i porodičnog imetka.u kojoj su se oni dopunjavali. Antologija. začelo. Prisustvo drugog bračnog druga. objedinjavao je istovotan cilj (porodično blagostanje). nego. Hijerokle se poziva na pravila koja se ne razlikuju od onih na koja smo nailazili u Ksenofontovom delu koje smo već pomenuli. i u kome oni zajedno tvore jedan zajednički život. predstavlja i način življenja udvoje u kome se oni osećaju kao jedno jedino biće. i čak na osnovu toga koliko im teško pada privremeno rastajanje procenjuje jačinu njihove neobične privrženosti: ženi najteže pada. Ali iza tog razgraničavanje poslova koji se tiču kuće. a mužu ženino. Veština življenja u braku ne predstavlja za supružnike samo promišljeni način delanja svakog od njih radi ostvarivanja jednog cilja koji oba bračna druga priznaju kao svoj i u kome se susreću. uveća radost i olakša nesreću kao što to može muž ženi i žena 10 Hijerokle. To uzajamno prilagođavanje osobenih uloga muža i žene u braku pominje se i u savetima kako da žive koji se mogu davati supružnicima: u spisu O vođenju domaćinstva22. niko drugi nije u stanju da svojim prisustvom toliko ublaži tugu. koji su se per definitionem razlikovali. jednog pored drugog Musonije prikazuje ne samo kao njihovu dužnost. brak 7-ahteva izvestan stil ponašanja u kome i jedan i drugi bračni drug živi svoj život kao život udvoje. kaže on. 21. muž je bio dužan da radi ono što žena nije mogla da obavi. Zbog svojih poslova muž mora da izbiva iz kuće. muževijevo odsustvo. ali oni ne mogu jedno bez drugog. nego i kao težnju svojstvenu vezi koja supružnike treba da spaja. dok je ona obavljala posao koji nije spadao u muževljevu nadležnost. 179 . Ali dobri supružnici poželeće da se opet sastanu i da što je moguće kraće ostanu razdvojeni. da ima svoju ulogu. vidimo kako se jasno ispoljava zahtev za životnim saputništvom i zajedničkim životom. uz to. Taj stil življenja ispoljava se pre svega u izvesnoj veštini zajedničkog bivstvovanja. Svaki supružnik treba. te aktivnosti i načine življenja. in Stobaj. dok žena mora da ostaje u njoj.

5. » 23 24 180 . Setimo se Plinija koji svojoj odsutnoj ženi opisuje noći i dane koje provodi uzalud je tražeći i prisećajući se njenog lica kako bi zahvaljujući tome imao utisak da je ona pored njega24. Pliniju se dopada da Kalipurnija prati njegov javni rad. savetuje. On joj omogućava da prati njegov književni rad i ocenjuje ga: ona čita njegova delà. 73—74. kao što se Plinije tome nada. Ksenofont je.mužu23. = Plinije. 24. Pabirci. str. istini za volju. Antologija. svaki od dva bračna druga treba da iznese onom drugom šta je učinio. Pored veštine zajedničkog življenja. ali isto tako biće potrebno da se kod njega raspita o tome šta se događa izvan kuće23. Ali on je neposredno upućuje u svoj rad. dok je. U spisu O vođenju domaćinstva. Po Hijeroklovom mišljenju. Sećamo se kako je Ksenofont razlikovao različite odlike kojima je priroda obdarila muškarca i ženu kako bi u kući oboje mogli da preuzmu na sebe svako svoju dužnost. Otuda potiče misao da u bračnom životu supružnici treba da ispolje i veštinu da udvoje izgrade novu jedinstvenu celinu. poučava i kao vrhovni autoritet usmerava svoju ženu u njenom domaćičkom poslu. da ga podstiče i raduje se njegovim uspesima — što je još odavno bilo postalo uobičajeno u čuvenim rimskim porodicama. dok je žena bila dužna da pita muža za ono što ne zna i da mu polaže račun o onome što je bila u stanju da uradi. 19. in Stobaj. U spisima iz kasnijeg razdoblja sugeriše se jedan drugi oblik razgovora među supružnicima čiji će ciljevi biti drugačiji. IV. ili još Musonije Ruf. njena ljubav prema književnosti plod nežne ljubavi koju ona gaji prema svom mužu. u braku treba nego vati i veštinu razgovaranja. doista opisao izvesni obrazac menjanja misli među supružnicima: muž je bio dužan pre svega da upućuje. Prisustvo onog drugog bračnog druga usađeno je u srce bračnog života. zauzvrat. žena će reći mužu šta se događa u kući. uzajamna ljubav i sloga među njima biti večne i svakog dana postajaće sve jače26. Pisma. Pisma. I tako će. 25 Hijerokle. sluša njegove besede i sa zadovoljstvom pamti pohvale koje je u prilici da čuje. XIV. Plinije. VII.

Za razliku od tih oblika prijateljovanja. 69—70. Dobar brak počiva. izvedena iz pojma preuzetog iz stoičarske fizike. a ono barem da su podjednako sposobni da žive u skladu sa vrlinom. 25. poput zrna koja se mešaju i koja se opet mogu razdvojiti: tu vrstu mešavine u kojoj se njeni sastavni delovi nalaze jedni pored drugih on je označio rečju mixis. na onome što su stari Grci označavali rečju homonoia. ali pod tom rečju ne treba razumeti samo sličnost u načinu mišljenja. u kome ga Plutarh koristi da bi na osnovu njega razlikovao tri vrste braka i da bi ih razvrstao po stepenu njihove vrednosti. U svojoj raspravi o braku. di 'holôn krasiš. koje je slično onom stapanju koje se ostvaruje kada se pomešaju voda i vino tvoreći tako novu tečnost. Ovaj isti pojam stapanja bračnih drugova nalazimo i u tridesetčetvrtom Plutarhovom bračnom propisu. Tu jedinstvenu celinu Musonije opisuje upoređujući je sa rezultatom potpunog užljebljavanja jednog u drugi dva delà na krovnoj konstrukciji. jer je tu pre u pitanju istovetnost u razumnom načinu življenja. Antologija. po njemu. a to je metafora o potpunom stapanju. Pabirci. 28 Antipatar. Te oblike on je opisao kao spojeve u kojima njihovi sastavni delovi ostaju međusobno nezavisni.kako je Aristotel zastupao gledište po kome je muškarac u stanju da do savršenstva razvije neke vrline koje su kod žene. u moralnom stavu i u vrlini. U bračnom životu supružnici treba da izgrade pravu jedinstvenu etičku celinu. koja je mnogo jača od metafore o međusobnom užljebljavanju delova krovne konstrukcije. brak treba da bude plod potpunog stapanja. Postoje brakovi koji su sklopljeni samo radi uživanja u postelji: oni spas'7 Musonije Ruf. str. po Musonijevom mišljenju. XIII B. Ali događa se da pisci koji su razmišljali o ovom pitanju pribegnu jednoj drugoj metafori. Antipatar se već bio poslužio ovim primerom da bi podvukao razliku između bračne ljubavi i drugih oblika prijateljovanja28. stoičari su priznavali ako ne da muškarac i žena imaju iste sposobnosti. 181 . Zauzvrat. in Stobaj. potrebno je da i jedan i drugi budu potpuno pravi da bi obrazovali čvrstu celinu27. uvek ostajale manje razvijene i time opravdavale njenu potčinjenost muškarcu.

kao na skup gledišta svojstvenih izvesnim učenjima i. Sto se. tiče potpunog stapanja — »kraze« koja obezbeđuje stvaranje nove jedinstvene celine koju više ništa ne može da razori — ono se može ostvariti samo u brakovima sklopljenim iz ljubavi u kojima su supružnici vezani ljubavlju29.daju u kategoriju onih mesa vina u kojima se jedni pored drugih nalaze odvojeni elementi od kojih svaki zadržava svoju individualnost. niti se čak u njima može videti sažeti oblik teorijskih rasprava koje je on podstakao. na račun svih drugih veza. Postoje brakovi koji su sklopljeni iz računa. nekolikim dosta uskim sredinama. nije ni na krvnom srodstvu zasnovani odnos. S obzirom na sve to. Toj dvojnoj vezi između dveju osoba različitog pola davala se. 34 (142 e—143 a). ali u veštini življenja oni su izgubili nešto od svoje vrednosti u odnosu na vezu koja spaja dve osobe različitog pola. o tome da su vođenje računa o sebi i staranje o životu udvoje mogli biti čvrsto povezani. naime. Ako je od• Plutarh. 182 . shvatamo ono što je. u isti mah ontološka i etička privilegija. bez sumnje. U tom modelu odnos prema drugom ljudskom biću. U dvadesetom propisu (140 e—141 a) Plutarh upoređuje uspeli brak isto tako i sa konopcem čija je čvrstina povećana prepletanjem vlakana od kojih je sačinjen. ali uvek mogu biti razdvojeni: takvu jedinstvenu celinu tvore delovi neke krovne konstrukcije. oni liče na one spojeve u kojima njihovi sastavni delovi tvore novu i čvrstu jedinstvenu celinu. Ali u njima dobro vidimo — pa makar to bilo samo u delovima — skicu jednog veoma značajnog modela življenja u braku. Ovih nekoliko spisa ne mogu sami dočarati život u braku u prvim vekovima naše ere. Na njih treba gledati kao na delimičan odraz tih rasprava. nego je tu u pitanju odnos između jednog muškarca i jedne žene koji je čvrsto uspostavljen u braku kao društvenoj ustanovi i u zajedničkom životu koji se na njega nado vezuje. ni odnos prijateljstva. prirodna. predstavljalo jedno od najosobenijih obeležja te veštine življenja u braku. Društvena vrednost porodičnog sistema ili spleta prijateljstava bez sumnje je uglavnom ostala neokrnjena. koji se ukazuje kao temeljni odnos. pak. reč je. Bračni propisi. bez sumnje.

sa umerenošću koju zahteva. Veština supružništva sastavni je deo negovanja samoga sebe. imao najveću važnost za život. ako je lludsko biće sindijastička jedinka čija se priroda ostvaruje u zajedničkom življenju sa jednim drugim ljudskim bićem. on se isto tako definiše i izgrađivanjem izvesnog oblika uzajamnosti. u bračnoj vezi koja udara tako snažan pečat svačijem životu. supruga«. ali muž isto tako mora da vidi u svojoj ženi biće koje zajedno sa njim tvori nedeljivu celinu. nego.nos prema jednoj ženi koja je muškarcu bila »žena-«. koja predstavlja privilegovanu partnerku. Ali onaj ko se stara o samome sebi ne treba samo da se oženi. muž treba da se ophodi kao sa bićem koje se nimalo ne razlikuje od njega samog i kao sa osobom sa kojom on tvori celinu od bitnog značaja. Taj stil. U odnosu na tradicionalne oblike bračnih odnosa. »a životnom saputnicom. 183 . treba da dâ «vome bračnom životu smišljen oblik i osoben stil. to je predstavljalo znatnu promenu. ne definiše se jedino vladanjem sobom i načelom da čovek mora da vlada samim sobom kako bi mogao da rukovodi drugim ljudima. pored toga. Evo u čemu se sastoji paradoksalnost ove bračne tematike — onakve kakvu ju je razradila čitava jedna filozofija — u okviru negovanja samoga sebe: ženi^supruzi pripisuje se u njoj vrednost kao onom drugom u prvom smislu reči. onda ne može postojati nikakva suAlinska i primarna nespojivost između odnosa koji «o uspostavlja sa samim sobom i odnosa koji se zasniva sa drugim.

i kao da je svekoliko staranje sa kojim je trebalo pristupati životu udvoje i dalje ostavljalo u senci pitanje polnog života u braku. upoznavanje namera drugog bračnog druga. režimu polnih odnosa koje supružnici treba da uspostave među sobom pripisuje važna uloga. Upor. Platon. ustanovljavajući čak zvanje nadzornica koje će imati da nadziru kako žive mladi bračni parovi — Platon ipak podvlači razloge zbog kojih će ljudi teško prihvatiti zakonodavstvo koje bi se bavilo tim pitanjima30. znake kojima jedan supružnik izražava svoju želju za polnim opštenjem. tim odnosima dato je u njima srazmerno skromno mes to. bez sumnje. Ovoj helenskoj uzdržanosti suprostavljaće se. a drugi da je prihvata. u raspravama o životu u braku. Ta uzdržanost u razmatranju ovog pitanja je. uputstva koja su biskupi davali vernicima: tada će oni pregnuti da sve propišu — položaje supružnika u toku polnog opštenja. Neposredno pre nego što će izložiti propise u vezi s tim pitanjem — određujući mere predostrožnosti koje valja preduzimati da bi se dobio zdrav porod. pokrete i raspoloženje oba supružnika.PITANJE BRAKA KOD JEDINOG DOPUŠTENOG % OKVIRA POLNIH ODNOSA Moglo bi se očekivati da se. Predavanje čulnim. Zakoni. počev od srednjeg veka. učestalost polnih odnosa. itd. proizlazila iz jedne tradicije. glava treća. VI. U stvari. 779 e—780 a. 184 . propisujući u kakvom telesnom i duhovnom stanju treba da budu budući roditelji. U spisima helenskih i rimskih moralista o svemu tome malo se kaže. kao da je objektivisanje bračnog odnosa izvršeno pre — i to mnogo pre — objektivisanja polnih odnosa koji se u njemu odvijaju. uživanjima.

Ta podudarnost — 185 . njegovo neostvarivanje moglo da dovede do rasturanja bračne zajednice. u moralu puritanskog braka. u nekim od njih formulisano je nekoliko važnih načela u vezi sa odnosima između predavanja čulnim uživanjima i života u braku. Neposredno je bilo zato" što se smatralo da polni odnos zbog same svoje prirode treba da bude. koji je postepeno formulisan u prvim vekovima nove ere. Taj cilj. a uzajamno stoga što se držalo da priroda braka i veze koja se u njemu stvara treba da isključe polna uživanja koja bi se : mogla doživeti izvan njega. potomstva predstavljalo glavni razlog zbog koga se prihvatala sinteza bračne veze i polnog odnosa. lako se može uočiti ono što bismo mogli nazvati vezivanjem polnih odnosa samo za bračnog . radi njegovog ostvarivanja bili su neophodni polni odnosi u braku. da je u spisima iz klasičnog doba stvaranje. zabranjen izvan braka.pitanje rađanja vanbračne dece. da bi supružnici vodili računa o najpovoljnijim uslovima za stvaranje potomstva. i to s punim pravom. i vodeći računa o etičkom zahtevu za gospodarenjem samim sobom. shematizujući. ni suština samog braka nisu podražurnevali dâ se čulna naslada može doživljavati samo u bračnom životu. nego i kada su u pitanju muškarci) bile su kritikovane i zato da bi se izbegle neprilike koje donose vanbračna deca. i da — barem što se tiče muškaraca — ni sama priroda polnih činova. razume se.Ipak. zahteva da sva polna uživanja doživljava samo i jedino sa svojom ženom. supružništvo i polni život treba da se podudare. Prema tome. davani su im izvesni saveti kako da obavljaju snošaj (kada da ga obavljaju i kakvog režima života da se pridržavaju pre njega). Vanbračne veze (ne samo. postojao nikakav razlog da se od muškarca. nije.stvari. predstavljao je jedan od razloga stupanja u brak. s druge strane.druga — a ono je bilo u isti mah neposredno i uzajamno. dok je. a ne samo radi ostvarivanja jednog jédinog cilja — stvaranja potomstva. Recimo. to jest rađanje potomstva. čak i pženjenog. Međutim. Izuzimajući . Videli smo da se veza između polnog činaft i braka po tradiciji uspostavlja polazeći od neophodnosti stvaranja potomstva i s obzirom na nju. kada su u pitanju žene.

režimu polnih odnosa koje supružnici treba da uspostave među sobom pripisuje važna uloga. bez sumnje. PITANJE BRAKA KOD JEDINOG DOPUŠTENOG % OKVIRA POLNIH ODNOSA Moglo bi se očekivati da se. U spisima helenskih i rimskih moralista o svemu tome malo se kaže. uputstva koja su biskupi davali vernicima: tada će oni pregnuti da sve propišu — položaje supružnika u toku polnog opštenja. ustanovljavajući čak zvanje nadzornica koje će imati da nadziru kako žive mladi bračni parovi — Platon ipak podvlači razloge zbog kojih će ljudi teško prihvatiti zakonodavstvo koje bi se bavilo tim pitanjima30. učestalost polnih odnosa. propisujući u kakvom telesnom i duhovnom stanju treba da budu budući roditelji. Neposredno pre nego što će izložiti propise u vezi s tim pitanjem — određujući mere predostrožnosti koje valja preduzimati da bi se dobio zdrav porod. U stvari. kao da je objektivisanje bračnog odnosa izvršeno pre — i to mnogo pre — objektivisanja polnih odnosa koji se u njemu odvijaju.y 2. počev od srednjeg veka. glava treća. Predavanje čulnim uživanjima. a drugi da je prihvata. Zakoni. 779 c—780 a. znake kojima jedan supružnik izražava svoju želju za polnim opštenjem. Platon. Ovoj helenskoj uzdržanosti suprostavljaće se. u raspravama o životu u braku. pokrete i raspoloženje oba supružnika. tim odnosima dato je u njima srazmerno skromno mesto. 80 Upor. upoznavanje namera drugog bračnog druga. VI. proizlazila iz jedne tradicije. i kao da je svekoliko staranje sa kojim je trebalo pristupati životu udvoje i dalje ostavljalo u senci pitanje polnog života u braku. itd. Ta uzdržanost u razmatranju ovog pitanja je. 184 .

njegovo neostvarivanje moglo da dovede do rasturanja bračne zajednice. Taj cilj. kada su u pitanju žene. i to s punim pravom. lako se može uočiti ono što bismo mogli nazvati vezivanjem polnih odnosa samo za bračnog. . shematizujući. postojao nikakav razlog da se od muškarca.stvari. Međutim. da je u spisima iz klasičnog doba stvaranje potomstva predstavljalo glavni razlog zbog koga se prihvatala sinteza bračne veze i polnog odnosa. Recimo.druga — a ono je bilo u isti mah neposredno i uzajamno.Ipak. Vanbračne veze (ne samo. a uzajamno stoga što se držalo da priroda braka i veze koja se u njemu.pitanje rađanja vanbračne dece. razume se. to jest rađanje potomstva. Izuzimajući . stvara treba da isključe polna uživanja koja bi se : mogla doživeti izvan njega. ni suština samog braka nisu podrazumevali da se čulna naslada može doživljavati samo u bračnom životu. s druge strane. radi njegovog ostvarivanja bili su neophodni polni odnosi u braku. nego i kada su u pitanju muškarci) bile su kritikovane i zato da bi se izbegle neprilike koje donose vanbračna deca. Prema tome. dok je. Videli smo da se veza između polnog činaft i braka po tradiciji uspostavlja polazeći od neophodnosti stvaranja potomstva i s obzirom na nju. u moralu puritanskog braka. Ta podudarnost — 185 . a ne samo radi ostvarivanja jednog jédinog cilja — stvaranja potomstva. supružništvo i polni život treba da se podudare. koji je postepeno formulisan u prvim vekovima nove ere. predstavljao je jedan od razloga stupanja u brak. davani su im izvesni saveti kako da obavljaju snošaj (kada da ga obavljaju i kakvog režima života da se pridržavaju pre njega). u nekim od njih formulisano je nekoliko važnih načela u vezi sa odnosima između predavanja čulnim uživanjima i života u braku. i da — barem što se tiče muškaraca — ni sama priroda polnih činova. čak i pženjenog. i vodeći računa o etičkom zahtevu za gospodarenjem samim sobom. da bi supružnici vodili računa o najpovoljnijim uslovima za stvaranje potomstva. nije. Neposredno je bilo zato' što še smatralo da polni odnos zbog same svoje prirode treba da bude zabranjen izvan braka. zahteva da sva polna uživanja doživljava samo i jedino sa svojom ženom.

nego zbog činjenice da joj muž može doživeti čulno uživanje i sa drugim ženama. " Dion iz Pruse. s druge strane. kao zbog kakvog greha (guds'i peccasset) zbog toga što je bio u stanju da im se dopadne31. a ne samo sa njom. čak i u tom strogom moralu bilo bi veoma teško nametnuti mu da se potpuno uzdržava od polnog opštenja dok god se ne oženi. VII. ali iako želi da država kojom se odista dobro upravlja ukine te institucije. izražava načelo po kome svaki polni odnos zaslužuje osudu ukoliko nije uklopljen u bračni odnos koji ga čini legitimnim. kretanje koje teži da dovede do njihovog podudaranja. nego je čak »učinio to kasnije nego što mladići to obično čine«. Možemo napomenuti da se Dion iz Pruse pokazuje veoma strog prema prostituciji i načinu na koji je ona organizovana . ove formulacije dobro pokazuju da se ono što je bilo bitno u njegovoj vrlini Seneka. Neoženjen muškarac može. polno uživanje ne može se dopustiti izvan braka. pri čemu među njima mogu ostati izvesne nepodudarnosti i razlike — ispoljava se u stvaranju dva načela: s jedne strane. što u stvari znači da ne bi smelo da bude dopušteno čak ni neoženjenom muškarcu. on ipak ne pomišlja na njihovo hitno ukidanje radi iskorenjivanja toliko ukorenjenog zla32. 31 186 . da zadovoljava svoj nagon za polnim opštenjem s kim god hoće — pod uslovom da pri tom ostane umeren i poštuje običaje. a zatim zato što su njene žrtve ljudska bića koja u polni odnos ne stupaju po sopstvenoj volji. 1. po Senekinim recima. 24. Beseđe. U spisima iz klasičnog doba retko se. bolje rečeno. s obzirom na njegovu prirodu. Markijinog sina je. Marko Aurelije se raduje što je bio umeren u polnim uživanjima: »sačuvao je ono što je bilo najlepše u njegovoj mladosti«. naj pre zato što u njoj vidi oblik »vođenja ljubavi u kome nema ljubavi« i Afroditi tuđu vrstu telesnog spajanja.ili. nije »prerano prvi put polno opštio«. supružništvo vezuje na takav način da bi žena mogla biti povređena. ne prosto-naprosto zbog gubitka svog statusa. njegova velika vlastita vrlina navela da odbacuje ponude žena koje su čeznule za njim. bez sumnje. Uteha Markiji. i on je u svojoj čednosti išao čak toliko daleko da je crveneo. e. svakako.

i zato što ga treba poštovati u svakom trenutku svakidašnjeg života. I Epiktet dobro opisuje ideal koji se sastoji u tome da se muškarac upušta u polne odnose tek pošto se oženi. ali on smatra da im takvu čednost ne treba nadmeno nametati kao neki propis: »Sto se tiče ljubavnih naslada. a ako im se ranije preda.« Najveću uzdržanost koju zahteva u polnom odnosu Epiktet ne opravdava oblikom braka. muškarci treba da ga se drže ako to mogu. predmete gneva božjeg35. doista izgleda da Musonije Ruf potpuno vezuje polne odnose isključivo za bračnog druga pošto osuđuje svaki polni odnos koji se ne obavlja u okviru bračne zajednice i radi ostvari33 34 w Marko Aurelije. pre nego svest o vezama koje ga spajaju sa drugim ljudskim bićem: »Zar kad jedeš nećeš poželeti da se podsetiš toga ko si. koliko je god to mogućno. Priručnik. ne udaraj na sva zvona da im se ti sâm ne predaješ34.« Zauzvrat. II. Epiktet. 8. 8 (12—14). Razgovori. jednog boga hraniš. nego je tumači onim što muškarac duguje samom sebi zato što je deo samog Zevsa. čoveče koji nisi svestan svoje vlastite prirode. muškarac ne treba. XXIII. 187 . zato što treba ukazivati čast tom načelu koje za neko vreme obitava u telu. Epiktet. pravima i dužnostima koje on ustanovljava. a isto tako i dok vežbaš i razgovaraš. ne čitaj im pridike. Ne dosađuj onima koji im se predaju. neka uzme svoj deo od onoga što je dopušteno. ti koji se u njih upuštaš? Zar ne znaš da u svom društvenom životu. 17. Misli. da ih doživi pre nego što se oženi. Trajna osnova umerenosti treba da bude podsećanje na ono što čovek jeste. ali on samo daje sa vet da se tada stupa u polne odnose. niti obavezama koje treba ispunjavati prema ženi.nije sastojalo u tome što je čulna uživanja doživljavao samo u braku. nego u tome što je dosta dobro umeo da samog sebe savladava kako bi kasnije nego što to obično biva prvi put doživeo uživanja koja polno opštenje pruža33. ti koji jedeš i koji se hraniš? Zar u polnim odnosima nećeš poželeti da se podsetiš toga ko si. jednog boga vežbaš? A ti ne crveniš zato što pred samim u tebi prisutnim Bogom koji sve vidi i čuje misliš o tim polnim odnosima i zato što se u njih upuštaš. I.

van. kaže on. života u kome se muškarac. 188 . 63—64. pošto nije u stanju da gospodari — što je neophodno — svojim nagonima. Odeljak iz rasprave o čulnim uživanjima koji je sačuvan u Stobajevoj Antologiji počinje uobičajenom kritikom razvratnog života.« Ali čak i u tom slučaju. on čini grešku. str. isto onako kao što može napraviti grešku i učiniti nepravdu ne naškodivši pri tom nikom u svojoj okolini: on se prlja i »poput svinja uživa u sopstvenoj prljavštini37«. ona čulna Uživanja koja partneri zajedno doživljavaju u braku polno opšteći radi stvaranja potomstva (ta en gamôi kai epi genesei paidôn sunteloumena). potpuno predaje neprestanom jurenju za neobičnim i izveštačenim čulnim uživanjima i »sramnim vezama«. Među stavove koje za sobom povlači to poimanje bitnih odnosa.i a njenih osobenih ciljeva. i on sam je izložio taj zaključak u vezi s jednim mogućnim prigovorom: da li bi trebalo smatrati da je za osudu polni odnos između dve slobodne osobe koje nisu vezane bračnim vezama? »Muškarac koji polno opšti sa nekom kurtizanom ili neudatom ženom ne krnji ničije pravo i nikoga ne lišava nade da će dobiti potomstvo. Musonije zatim sasvim određeno izlaže dve mogućnosti koje se tada mogu ukazati: ili se vanbračni polni odnosi ostvaruju u preljubi (moicheia) — a oni tada predstavljaju ono što je u najvećoj meri protivno zakonu (paranomôtatai) — ili se ostvaruju izvan bilo kakve preljube: ali pošto im »nedostaje ono što ih čini saglasnim zakonu«. Međutim. ovoj otrcanoj osudi Musonije dodaje. XII. između Musonije Ruf. Između onog starog stava po kome je stalno jurenje za čulnim uživanjem u opreci sa neophodnim gospodarenjem sobom. definiciju onoga u čemu treba videti aphrodisia dikaia. legitimna čulna uživanja: to su. oni su sami po sebi sramni i koren im je u razvratnosti36. Iz tog načela on izvlači zaključak koji se nametao iako je mnogim njegovim savremenicima mogao izgledati paradoksalan. " Ibid. Pabirci. Uostalom. Polno opštenje je legitimno jedino u okviru supružništva. postoji dosta dubok jaz koji Musonije Ruf prekoračuje. i načela po kome je čulno uživanje legitimno samo u okviru braka kao ustanove. kao pozitivan propis.

10. u opreci su sa zakonima država koje se staraju da spreče smanjivanje svog stanovništva. Vaspitač. treba ubrojati Rufovo odbacivanje sprečavanja začeća. isto onako kao što se onaj ko nepravedno postupi prema nekom svom prijatelju ogrešuje o Zevsa. Činjenica je da je Klement iz Aleksandrije naveo u drugoj knjizi svog delà Vaspitač ovaj mali odeljak iz pomenutog Musonijevog spisa39. izuzimajući kiničare — doduše smatra da je polno opštenje pred drugima nešto sramno.braka i polnog opštenja. II. mogao učiniti prihvatljivim. boga prijateljstva. XV. Ovaj tekst navodi i kamentariše Nunan (Noonan) u svojoj knjizi Contraception et mariage. Ti postupci. Ipak. 189 . zaštitnika porodice38. pošto je toliko korisno imati decu. str. Ako svaki polni odnos izvan braka Musonije smatra sramnim. to ne znači da on misli da je brak bio nadovezari na polno opštenje kako bi odstranio grešnost koja mu je svojstvena. ako Musonije — kao i većina antičkih moralista. s* Klement iz Aleksandrije. svakako bismo neistinito prikazali njegovo učenje kada bismo mu pripisali shvatanje da polno uživanje predstavlja nešto što je rđavo i da je brak bio ustanovljen zato da bi se ono rehabilitovalo i da bi se neophodno predavanje njemu regulisalo u jednom strogo određenom okviru. po njegovom mišljenju.« Mogli bismo doći u iskušenje da u ovom Musonijevom stavu vidimo stav koji nagoveštava hrišćansko shvatanje po kome polno uživanje predstavlja samo po sebi nešto što čoveka moralno prlja. zaštitnika prava gostiju da budu dobro dočekani. Pabirci. i da bi ga jedino legitimni oblik polnog opštenja u braku. nego znači da je. isto tako se i onaj ko nepravedno postupi prema svom potomstvu ogrešuje o bogove svojih predaka i o Zevsa. str. oni štete i pojedincima. 66—67. kaže on u jednom spisu posvećenom pitanju da li sva deca treba da budu odgajena. ali isto tako i narušavaju sveopšti poredak koji su bogovi uspostavili: »Kako se ne bismo ogrešili o bogove svojih predaka i o Zevsa zaštitnika porodice onda kada radimo takve stvari? Jer upravo onako kao što se onaj ko loše postupa sa nekim svojim gostom ogrešuje o Zevsa. 78. kada je u pitanju ljudsko biće 48 Musonije Ruf. sa mogućnim stvaranjem potomstva.

u vanbračnom polnom odnosu preljuba je proizlazila samo i isključivo iz toga što je dotična žena bila udata. Polni čin. u glavnim crtama. Ova definicija preljube. Posmatran sa ovog stanovišta. začelo. 2. Grešnost ne izvire iz samog polnog čina. bila je toliko uobičajena da na nju ponovo nailazimo čak i u tako strogom moralu kakav je bio Epiktetov moral41. II. porodica. 2—3. 190 . idući dalje od ovih dveju poslednjih. Prema tome. 4. nailazi jedan muškarac — jedan čovek od književnosti (philologos) — koji je bio zatečen u preljubi i koji se poziva na Arhedamovo učenje po kome žene pripadaju svim 40 41 Upor.koje je razumno i društveno. možemo shvatiti novo problematizovanje preljube i izlaganje. u samoj prirodi polnog čina da se uklapa u bračnu vezu i da u njoj stvara zakonito potomstvo. bračna veza. i onoga kome je zakon davao određena prava u odnosu na nju40. Izvući iz tog niza čulna uživanja da bi se ona odvojila od bračne veze i da bi im se odredili neki drugi ciljevi. Poznato je da je preljuba bila sudski kažnjavana i moralno osuđivana kao nepravda koju je mužu naneo muškarac koji mu je zaveo ženu. Polazeći od te bitne neraskidive povezanosti polnih odnosa i ljubavnih uživanja sa legitimnom bračnom zajednicom. zahteva za vernošću oba supružnika. Razgovori. potomstvo. država. Epiktet. Usred jednog razgovora o temi »ljudsko biće rođeno je da bude verno« (pistis). brak predstavlja za ljudsko biće jedini legitiman okvir u kome se ono može telesno spajati sa drugim ljudskim bićem i predavati čulnim uživanjima. koja uzima u obzir jedino povredu muževljevog prava. glava treća. pa čak i. Predavanje čulnim uživanjima. nije trebalo uzimati u obzir da li je i sam preljubnik bio oženjen. nego iz »razvratnosti« koja bi ga odvojila od braka koji predstavlja njegov prirodni oblik i njegov razumni cilj. što znači da su se prevara i šteta ticale dva muškarca — onoga koji se bio dočepao dotične žene. ljudska zajednica — sve to obrazuje jedan niz čiji su članovi međusobno povezani i u kome čovekovo postojanje dobij a svoj racionalni oblik. to. znači naneti štetu onome što predstavlja bitno svojstvo ljudskog bića.

pored ovog uobičajenog karakterisanja preljube.muškarcima. štaviše. Seneka podseća kako na dužnosti koje čoveku nameće prijateljstvo.. taj muškarac prekršio je »načelo vernosti koje smo. pošto oni nisu dovoljno o njima razmišljali. 4. Da li je to sve? A zar time ne uništavamo i dobrosusedske odnose? Zar ne uništavamo i prijateljstvo i državu42?« Preljuba nanosi štetu samom preljùbniku i ostalim ljudima kao ljudskim bićima. upuštajući se u preljubu. Prigovori koje mu Epiktet upućuje odnose se na dve stvari. U vezi sa tim »korisnim istinama« koje su ljudima izdaleka poznate. dužni da poštujemo«: ali tu »vernost« Epiktet ne vezuje isključivo za okvir braka kao ustanove. preljuba predstavlja prestup zbog toga što kida neke niti u tom spletu odnosa među muškarcima u kome je svako dužan ne samo da poštuje druge ljude. ali koje. 2—3. ukazivati ličnoj vezi između dvoje supružnika. poštovanja dostojnog i pobožnog. postavljamo zamke ženi svog suseda. II. i uprkos njemu. tako i zato što opravdanje primenjivanja tog načela dovode u vezu s poštovanjem koje se mora. sa njegovim prijateljima i državom u kojoj živi. samim tim što smo rođeni. u izvesnim razmišljanjima o bračnom životu nailazimo na zahteve koji su mnogo stroži. tako i na dužnosti koje nameće strogo simetrična bračna vernost: »Ti znaš da se obaveze koje prijateljstvo nameće moraju krajnje savesno ispunjavati. znaš da je. a sam zavodi tuđe žene. Međutim. 191 . dužni da poštujemo. samim tim što smo se rodili. prenebregavajući vernost koju smo. kako zato što téze da u njemu pripisuju sve veću ulogu načelu simetričnosti između muškarca i žene. Pre svega. nisu u stanju da stvarno upravljaju njihovim ponašanjem. isto onako kao što je njoj zabranjeno 42 Ibid. po njegovom mišljenju. ali o njima nikako ne vodiš računa. Znaš da je nepošten onaj muškarac koji od svoje žene zahteva da bude čedna. on čak ne pominje bračnu vezu kao jedan od njenih glavnih oblika. šta tada činimo? Mi tada — nije li tako? — samo razaramo i uništavamo. nego i da u samome sebi priznaje moralno biće: »Ako. on označava kao njeno bitno svojstvo veze koje spajaju muškarca sa njegovom okolinom. Koga to razaramo i uništavamo? Muškarca vernog.

prema tome. on. Musonije upravo to hoće da zabrani. Da bi muškarac doista bio u moralnom pogledu iznad žene. potrebno je da se odrekne onoga što se njoj ** Seneka. 94. ta robinja nije uda ta (na osnovu čega možemo pretpostaviti da je robovski bračni par koji je živeo u jednom domu uživao pravo da bude u izvesnoj meri poštovan). Musonije naglašava načelo simetričnosti. Doista. str. zauzvrat. i tebi zabranjeno da imaš ljubavnicu. žena koju u kući muž treba da usmerava bila jača od njega koji je usmerava. zahteva strogu simetričnost supružanskih prava u oblasti polnih odnosa i uživanja. kada bi se mužu dopuštalo da sa nekom sluškinjom radi ono što se od žene zahteva da ne radi sa nekim robom. kako on napominje. 66.da ima ljubavnika. srazmerno složeno uzajamno delovanje simetričnosti u oblasti prava. Tada je u tolikoj meri bilo prihvaćeno gledište po kome robinja predstavlja polni predmet koji spada u okvir doma. ili. s druge strane. tačnije rečeno. Ali. Musonije se suočava sa onim što bismo mogli nazvati »pitanjem sluškinje«. To rasuđivanje uklopljeno je u dugi odeljak rasprave O ljubavnim uživanjima u kome njen pisac dokazuje da jedino brak može predstavljati prirodni legitimni okvir polnih odnosa. kako bi se moglo prihvatiti da muž održava polne odnose sa jednom sluškinjom kad se njegovoj ženi ne dopušta da polno opšti sa vlastitim slugom? Pravo koje se osporava ženi ne može se priznavati mužu. A ako Musonije smatra da je u isti mah legitimno i prirodno da u upravljanju porodicom muž ima više prava od žene. čak i u onom slučaju kada. međutim. 26. XII. Rasuđujući o tom problemu. Pabirci. S jedne strane. i nadmoćnosti u delokrugu dužnosti. Pisma Lukiliju. pa bi. ta simetričnost prava dopunjava se neophodnošću da se u oblasti gospodarenja sobom jasno istakne muževljeva nadmoćnost nad ženom. 192 . to bi značilo da se pretpostavlja kako je žena sposobnija od muškarca da gospodari sobom i obuzdava svoje polne želje. da je moglo izgledati nemoguće da se oženjenom muškarcu zabrani da u njemu uživa. Da bi zasnovao tu zabranu.«43 Musonije je najpodrobnije razradio načelo o neophodnosti simetrične bračne vernosti44. ** Musonije Ruf.

njegovo što je moguće potpunije odustajanje od polnog opštenja izvan braka treba da bude vezano za njegovo nastojanje da u odnosima sa svojom ženom bude delikatan. začelo. Ovo potpuno vezivanje polnog opštenja samo za bračnog druga. kojoj je Musonije ponudio tako strog obrazac. nego posebno naglašavaju staranje da se očuvaju bračna veza i individualni odnos. pa čak ni time da štiti suprugu od opasnosti koje bi mogle dovesti u pitanje povlašćeni položaj koji ona ima kao domaćica i kao majka. privrženost. mora da ispoljava. Ti pisca ne ističu naročito izričitu zabranu polnog opštenja izvan braka.zabranjuje. Tako su u spisu napisanom na latinskom jeziku -— on se pojavio dosta kasno — za koji se dugo smatralo da predstavlja prevod Pseudo-Aristotelove 193 . koje otkrivamo u Musonije vim spisima. jednim načinom bivstvovanja i ponašanja prema njoj. kako izgleda. ljubav i lično poštovanje među bračnim drugovima koje ona može da podrazumeva. zahteva se jedan oblik vernosti: on na isti način obavezuje muškarca i ženu. i načelo po kome se čulna uživanja smeju doživljavati jedino u braku bez sumnje predstavljaju izuzetak u spisima iz tog doba: tu se suočavamo isa shvatainjem u kome. pak. Kada je u pitanju muž. nego uz to i prikazuje bračnu vezu kao sistem koji tačno uravnotežava obaveze bračnih drugova u predavanju čulnim uživanjima. a više stilom odnosa prema supruzi. jer bi s njene strane bilo nepromišljeno da se pokazuje nepopustljiva. okosnicu veštine življenja u braku predstavlja kategoričko načelo primenjivamja pravila o dvostrukoj zabrani. možemo videti kako se sve jasnije ispoljava zahtev za vernošću koji povlači za sobom malo drugačije oblike vladanja i načine delanja. ne zadovoljava se samo time da zabranjuje sve što bi moglo dovesti u pitanje pravo drugih muškaraca. U toj stoičarskim idejama nadahnutoj veštini življenja u braku. Ali u delima pisaca koji se čuvaju da ne formulišu tako stroga pravila. od žene se. traži da pokaže izvesnu tananost u stvarnoj popustljivosti prema muževljevim zastranjivanjima koju ona. ono treba da bude posledica jednog u isti mah veštog i nežnog ponašanja. Priroda te vernosti manje je određena jednim pravilom.

III. ni strog« (nec neglegens. on. dobri muž treba da bude pažljiv. Ali on isto takko zahteva da oba supružnika sprečavaju jedan drugog da učine bilo šta nisko ili nečasno. on će mu isto tako naložiti da ženu kojom se oženio ne lišava poštovanja koje je dužan da joj ukazuje45. kada je muž u pitanju. ali isto tako i prilično sitnu 45 Pseudo-Aristotel. nec severus): »takvi stavovi svojstveni su odnosima između jedne kurtizane i njenog ljubavnika«. on želi da muž ne bude »ni nemaran. honestate. 3. uporedo sa tradicionalnim gledanjem na ženino dostojanstvo. 1.. ali i uzdržan. Isto tako je i Plutarh u Bračnim propisima postulirao načelo uzajamne vernosti. mogao o nju ogrešiti« (si quid vir animae passione ad ipsam peccaverit). pisac ovog delà jasno daje ženi na znanje da će biti potrebno da se srazmerno pomirljivo odnosi prema muževije vim greškama. dosta čestu. u odnosima sa svojom ženom. Iako podvlači vrednost te vernosti. III. pokazuje svoju zahvalnost47. 194 . pošto ozdravi. III. 47 Ibid. a na takvo ponašanje supruga će uzvratiti čednim držanjem i delikatnošću. nasuprot tome. u pomenutom delu ono nije iskazano kao strogo i izričito simetričan zahtev. O vođenju domaćinstva. da je žena dužna da bude verna mužu. pisac nalaže mužu da ukazuje svu potrebnu pažnju supruzi koja treba da postane majka dece koju očekuje da će sa njom izroditi. nego neka sve to pripiše bolesti. et cum multa modestia et timore). muž biti spreman da joj. »neka ne izgovori nijednu žalbu protiv njega i neka ne bude kivna na njega zbog onoga što je uradio. S jedne strane. u naknadu za to. »neka zaboravi i ono čime se njen muž. zbog pometnje u vlastitoj duši. ako u njemu pisac podrazumeva. daje na znanje da trčanje za čulnim uživanjima izvan braka predstavlja. ne smatrajući čak potrebnim da na to podseća.rasprave O vođenju domaćinstva. i ispoljavajući »podjednako« ljubav i strah46.. Međutim. dati saveti supružnicima da budu mudri i popustljivi. 2„ « Ibid. preporučuje muškarcu da »svojoj supruzi prilazi radi polnog opštanja samo na pristojan način i sa velikom uzdržljivošću i poštovanjem (cum. neiskustvu ili nekim slučajnim pogreškama«: tako će. s druge strane.

44. pozvali sviračice i kurtizane. Plutarh zahteva od muža da se ne upušta u polne odnose sa drugim ženama. Ibiđ. on. Bračni propisi. On podseća na to šta se događa među mačkama. a ne polazeći od njihovih prava i prerogativa. on daje ženama savet da ispoljavaju izvesnu popustljivost prema svojim muževima. ovo pitanje treba da bude rešeno u okviru veze koju je brak uspostavio među supružnicima. brak zahteva da supružnici polno opšte samo u njemu. za njih je bolje da zatvaraju oči pred njihovim neverstvima — donekle onako kao što su se supruge persijskih kraljeva. nepravedno je (adikon) zadati im tako veliki bol radi jednog zadovoljstva koje ne predstavlja »bog zna šta«. polazeći od osećajnih odnosa među njima. kao osećajna veza i kao poštovanjem prožeti odnos mnogo više nego kao statusna struktura. Ako on teži da od oba bračna druga zahteva simetričnu vernost. a osuđuje svaki polni odnos izvan njega. 50. predstavlja i okvir nagodbi u kome će muževljeva privrženost ženi i njeno mudro ponašanje prema njemu naći načina da se nagode: čulna uživanja koja muž doživljava izvan braka neće više u tom okviru predstavljati nešto što proističe iz njegove na vlastitom statusu zasnovane nadmoćnosti i što mu se priznaje kao kakvo pravo. koje su sa njima dolazile na gozbe. prema tome. opivši se. Ipak. one bi trebalo sebi da kažu da on to čini iz poštovanja prema vlastitoj ženi i zato što ne bi hteo da je uvlači u svoj razvrat. nego će se u njima videti posledica izvesne slabosti koju muž tre48 49 Plutarh. s druge strane. svoju raskalašnost i razuzdanost49. 13* 195 .. 144 c-d. ne samo zato što bi ti odnosi ugrozili rang zakonite supruge. koje izvesni miris raspomamljuje. Zauzvrat. potom Plutarh savetuje muža da se u odnosima sa svojom ženom ugleda na pčelara koji ne prilazi vlastitim pčelama ako je prethodno polno opštio48. isto se tako žene raspomamljuju onda kada se njihov muž upušta u polne odnose sa drugim ženama. ako njihov muž nastoji da doživi čulno uživanje polno opšteći sa nekom heterom ili nekom sluškinjom. Prema tome. 140 b. vraćale u svoje odaje onda kada bi oni.grešku. nego zato što bi je oni povredili: to osećanje povređenosti je prirodno i izaziva patnju.

možda u isti mah i njenu čast — dokazuje i njenu ljubav prema njemu. .ba da ograničava utoliko bolje zato što je žena podnosi čineći mu ustupak koji — čuvajući.

Afrodita. U tekstu u kome pokazuje da brak ne samo ne sprečava filozofa da se bavi filozofijom. U stvari. s druge strane. isto tako ističe i da Afroditu ne treba prenebregavati u njemu ili je isključivati iz njega.3. njihovog oblika i njihove svrhovitosti u tim odnosima. i Eros (o čemu bi. naprotiv. vodi (ili bi mogla da vodi) nizu pitanja koja se tiču uklapanja polnih činova u skup osećajnih ili statusnih odnosa između muškarca i žene. ČULNA UŽIVANJA U BRAKU Definicija braka kao jedine veze između muškarca i žene u čijem su okviru dopuštena ljubavna naslađivanja. predstavlja nešto što on mora da prihvati. Musonije ističe veličinu i vrednost bračnog stanja i podseća čitaoca na to da nad brakom bdiju tri božanstva: Hera. ona vrsta ljubavi koju su neki filozofi hteli da ograniče samo na privrženost dečacima. kao i njihove uloge. propovednici gotovo ništa ne kažu o tome koja će ljubavna uživanja biti dopuštena u braku. on mogao bolje da se 197 . često se pominju dva veoma uopštena načela. a koja iz njega isključena. ali njegovi. S jédne strane. Ipak. kojoj se »obraćamo kao zaštitnici braka«. U tom strogom moralu koji neki propovedaju zahteva se da se na brak gleda kao na jedini okvir u kome se smeju doživljavati ljubavna uživanja. moramo priznati da se o ekkonomiji ljubavnih uživanja u odnosu između bračnih drugova krajnje uzdržano raspravlja čak i u onim oblicima razmišljanja u kojima brak zauzima značajno mesto. doista. ali se. ne treba da ostane izvan bračnog odnosa. pošto je »polno opštenje muža s njegovom ženom nazvano izrazom Aphrodision ergon« (afrodisijski čin). nego. podvlači se da Eros.

. Bračni propisi. 198 . muž izlaže opasnosti da joj dâ pouke koje će ona zloupotrebiti. Uloga sva tri pomenuta božanstva sastoji se u tome da »združuju supružnike radi rađanja dece50«. propovednici strogog morala ističu i jedno drugo načelo. veoma tradicionalan). koje je suprotno onom prvom. Plutarh. bilo. nego treba da se ponaša u braku pre kao muž nego kao ljubavnik52. 759. ali. Fragmenti. to jest oni ističu da muž ne treba da postupa sa svojom ženom kao sa kakvom ljubavnicom. jer ćemo je ponovo otkrivati u hrišćanskoj tradiciji. Fragmenti. bez sumnje. tako da će zažaliti zbog toga što joj ih je dao53. upor. Ovo načelo otkrivamo u nekoliko vidova: bilo u vidu saveta muževima da budu oprezni {on je. Plutarh. 85. upućujući svoju ženu u previše snažna čulna uživanja. u vidu uopštene teze: biti previše vatren pri polnom opštenju sa svojom ženom znači postupati s njom kao s preljubnicom55. u kojoj se ona veoma rano javlja (Klement iz Aleksandrije 50 61 52 53 140 c. 85. s druge strane. ali je i samo veoma uopšteno. i neka muž neprestano podseća sebe na to da se »prema istoj ženi ne može odnositi u isti mah kao prema supruzi i kao prema ljubavnici« (hôs gamete kai hos hetaira)54. i bračni odnos valja da se razlikuje od odnosa među ljubavnicima. Razgovor o ljubavi. 142 a-c. U tesnoj vezi s tim prisustvom ljubavne strasti i telesnih naslada u braku.stara nego o »zakonitoj vezi muškarca i žene«?). i jedino u njemu. 144 f-145 a. 29. jer se. i 17. bilo u vidu saveta koji se daju bračnim drugovima: neka nađu srednji put između preterane uzdržanosti i ponašanja odveć sličnog ponašanju razvratnika. Na /isti način Plutarh će naglasiti ulogu Afrodite i Erosa u onome što bračnu vezu zasniva u njenoj osobenosti31. M 55 Musonije Buf. Seneka. Pabirci. Potrebno je da Afrodita i Eros budu prisutni u braku. Pojmljivo je što ono staro načelo pristojnosti u braku dobija tim veću vrednost ukoliko jača težnja da se on proglasi za jedini dopušteni okvir u kome se mogu doživljavati polna uživanja. Seneka. najzad. 47. Ova tema je važna. XIV. e-f. Ibiđ.

Franja Saleški. težiti u njemu pre svega čulnim nasladama značilo bi pogaziti zakon. Uvođenje u pobožni život. treba se podsetiti da po njihovom mišljenju prirodno i razumsko načelo na kome on počiva predodređuje brak da sjedini dva života i bude kolevka potomstva. Pseuđo-Aristotel. preokrenuti redosled ciljeva i prekršiti načelo koje muškarca i ženu treba da sjedini u par. i na koja će načela moći da se oslanjaju pravila o unutrašnjem ograničavanju tih naslađivanja. O vođenju domaćinstva. II. »sa velikom uzdržljivošću i poštovanjem« (cum multa modestia et timore). III. 39. Čim brak zahteva uspostavljanje između muškarca i žene sindijastičke veze koja treba da bude u isti mah lični odnos kome se pripisuje velika vrednost i jedini okvir u kome se sme stupati u polne odnose — u njih je muškarac do tada mogao dosta slobodno da se upušta izvan svog braka — kako će ta bračna struktura sada igrati svoju ulogu regulativnog načela? Kolika će se umerenost zahtevati u tom braku ako on treba da bude u isti mah najjača veza među jedinkama i jedini okvir dopuštenih čulnih uživanja? Formulacije u vezi s ovim pitanjem najčešće su prilično neodređene i donekle podsećaju na one koje nalazimo u prevodu na latinski knjige za koju se smatra da predstavlja treći deo Aristotelu pripisivanog spisa O vođenju domaćinstva. Ali tu se na konkretniji način postavlja pitanje kakav položaj i koje oblike čulno uživanje treba da dobije u bračnim odnosima. III. pisac u njemu zahteva od muža da svojoj ženi prilazi »na pristojan način« (cum honestate). 3. da bude koristan za državu i koristi svekolikom ljudskom rodu. on mu nalaže da joj se obraća »rečima lepo vaspitanog čoveka koji čini samo ono što je dopušteno i pristojno«. 199 . M 87 68 Klement iz Aleksandrije. savetuje mu da u ophođenju sa svojom ženom ispoljava uzdržanost i delikatnost (verecundia et pudoreJ58. 1. da bi se razumeo smisao koji ona ima u delima stoičara koji su je formulisali. Cilimi.poziva se na nju u svome delu Cilimi56) i u kojoj će veoma dugo ostati prisutna (Franja Saleški razradio je sve što ona sadrži u delu Uvođenje u pobožni život57). 143.

može odneti muško seme). 64. Pabirci. razume se.0 Seneka. 4. XII.. što se. Izgleda da je ovo pravilo. tiče onih polnih odnosa čija je jedina svrha čulno.. seči propagandi generis)59. Musonije Ruf. vernicima upućenim poslanicama o legitimnosti održavanja polnih odnosa u onim slučajevima kada je utvrđena nesposobnost supružnika da rađaju decu. ne izgleda da su helenski i rimski autori. najpre opravdavati dužnošću rađanja dece. izgleda da je potpuno odbacivanje čulnog uživanja kao svrhe polnih odnosa predstavljalo kod najstrožih moralista nešto što se zahtevalo.Uzdržljivost u čulnom uživanju u odnosima među supružnicima biće na još određeniji način opravdavana dvema velikim prirodnim i na razumu zasnovanim svrhovitostima koje se priznaju brakuOna će se. pak. postavljali u svojim spisima onakva pitanja na kakva ćemo kasnije nailaziti u pastirskim. izuzimajući ove uopštene preporuke. kao i o namerama koje oba partnera mogu imati pre iK u toku snošaja. pa ako je priroda usadila u ljude ljubavne želje. Iz: ovog uopštenog načela Musonije je izvukao zaključak da se polni odnosi mogu održavati po zakonu samo ako im je cilj to rađanje dece. uprkos tome što su polazili od istovetnog načela. 13. ili posle menopauze. M . Doista. Uteha Helviji. nego zato da bi produžavali svoju vrsti* (non voluntatis causa. poslužilo za opravdavanje izvesnog broja tradicionalnih zabrana: zabrane održavanja polnih odnosa za vreme mesečnog odliva u žena (koji. kao i u toku trudnoće (ne samo zato što bi oni bili jalovi. str. Seneka podvlači — ali videli smo dai je bilo i lekara koji su na to podsećali — da sečulno uživanje ne sme postavljati kao svrha činit. 200 . po mišljenju lekara. Ali. uživanje. nije to učinila zato da bi oni uživali u čulnim nasladama. oni »nemaju valjanu podlogu i protivni su zakonu čak i onda kada se održavaju u braku60«. koje nalazimo i u spisimai neopitagorejaca. nego — i pre svega — zato što bi mogli da dovedu u pitanje opstajanje postojećeg zametka). ali taj zahtev pre je predstavljao načelan stav nego shemu koja omogućava regulisanje ponašanja i precizno kodifikovanje dopuštenih ili zabranjenih vidova polnih odnosa. kome je priroda odredila da služi za rađanje dece.

pa čak predstavlja i jednu od njegovih niti vodilja. 13. s druge strane. kao što su poljubac i milovanja61. nego i obične radnje koje donose čulno uživanje. ako svrha života u braku treba da bude zasnivanje savršene zajednice. Bračni propisi. Otuda se priznaje da uživanja u polnim odnosima {pod uslovom da su oni uključeni i čvrsto uklopljeni u bračnu vezu) predstavljaju nešto što ima svoju vrednost. ukoliko su bila zajednički doživljena i obostrana. To dolazi otuda što. 201 . i to priznanje pridružuje se preporuci o umerenosti u njima koja im upravo omogućava da igraju tu pozitivnu ulogu u bračnoj zajednici. U predavanju čulnim uživanjima stvaranje čvrste veze među supružnicima i njeno jačanje predstavljaju ne samo jedno jemstvo. Ali. predstavlja ono drugo načelo koje zahteva uzdržljivost u bračnim odnosima. samim tim što je dužan da svoju ženu pretvori u životnu saputnicu pred kojom će otvarati svoju dušu.»stapanja dva života u jedan jedini-«. Taj spiralni proces. Kao ni svrhovitost koja se sastoji u rađanju dece. u povezivanju polnih odnosa sa bračnom vezom neki autori — u prvom redu Plutarh — pripisuju mu tanani ju i složeniju ulogu. predstavljaju nešto što supružnike zbližava.Druga velika svrhovitost braka. ni ovo načelo ne povlači jasno granicu između dopuštenog i zabranjenog. to jest uređivanje zajedničkog života u kome bračni drugovi dele zlo i dobro. 139 e. otuda to treba da predstavlja načelo unutrašnjeg ograničavanja u načinu prepuštanja ljubavnim uživanjima. nego i njenom ličnom dostojanstvu. Međutim. u toku koga se na neophodnu uzdržljivost u upražnjavanju polnih odnosa nadovezuje njihova poželjna jačina. nego i elemenat koji tim uživanjima potpomaže. da stiđljivost 61 Plutarh. muž mora da gaji prema njoj poštovanje koje neće ukazivati samo njenom društvenom rangu i njenom statusu. Plutarh ponovo iznosi neka od poznatih starih načela o stidljivosti i tajanstvenosti kojima treba da budu obavijeni ne samo čin stvaranja potomstva. s jedne strane. preinačavajući jednu poznatu Herodotovu rečenieu. očigledno je i to da polni odnosi i čulna uživanja. to jest ostvarivanje istinskog . on isto tako podseća. jasno se ukazuje u delu Bračni propisi.

ali. Bračni propisi. 202 . pošto su ih pčele izujedale. Plutarh. tako i neumerenu predusretljivost. U navedenim savetima imamo. datu na još veoma neodređen način. skrivena u tami tako da joj muž ne može videti telo.supruge ne sme da iščezne čim ona skine odeću sa sebe62. 18. 242 b.. po njegovom mišljenju. odustaju od 42 93 M 45 Ibid. u punom sjaju ispolji vrline što je krase (to sôphron autës). u prvom stavu bilo bi nečega bestidnog. 46. Plutarh izlaže u pomenutom delu izvestan broj saveta koji isključuju kako previše strogu uzdržljivost. a te su vrline u isti mah ono što je vezuje isključivo za njenog muža i što je samo njemu namenjuje: »njena vernost i njena ljubav63-«. nego valja da. tako i kod žene. 144 e-f. 140 c. Polazeći od tog načela po kome žena u bračnim odnosima treba da ispoljava predusretljivu uzdržljivost i stidljivost koja označava privrženost samo jednom muškarcu. Plutarh primećuje da supruga upravo ne treba da bude kao i ostale žene. Dobra supruga. On pominje opasnost od loših iskustava koje mlada tada može steći. skicu onih pravila kojima se određuju oblici inicijative oba supružnika i znaci što ih oni mogu jedno drugom davati. 10. O ženskim vrlinama. Plutarh pridaje veliku važnost opasnostima koje u prvim polnim odnosima u jednom braku mogu dovesti u pitanje kasnije dobro razumevanje i postojanost veze koja se tada stvara. pravila do kojih će se kasnije u hrišćanskim pastirskim poslanicama toliko mnogo držati. isto Plutarh. i to kako kod muškarca. i savetuje joj da se ne osvrće na njih jer se bračne blagodeti mogu kasnije ukazati: ne treba postupati onako kao što postupaju oni ljudi koji. 139 c. Upor. Ibid. i da pomrčina ne sme da skriva bilo kakvu raspusnost. bez sumnje. dok bi u drugom stavu bilo neprijateljske oholosti65.. ona ne treba da pokazuje ni da joj smeta kada on to čini. kao što to nije činila ni ona mlada Spartanka koju ovaj helenski pisac pominje64. navodeći reči jedne žene koja je pokušavala da izmakne Filipu Makedonskom obraćajući mu pažnju na to da su sve žene jednake pošto se u ložnici ugasi svetiljka. ne treba prva da pokazuje svom mužu da želi s njim da polno opšti.

2. u kojoj telesno zadovoljstvo (za koje se pretpostavlja da ne može biti uzajamno) ne može da deluje kao povoljan činilac u sklopu tog odnosa. 88 Ispor. Ovu temu Plutarh dotiče i u delu Gozba sedmorice mudraca. pre svega. 143 e. od ljubavi prema dečacima. prejako telesno uživanje može izložiti ljubav opasnosti da iščili onda kada ono bude iščezlo. Isto tako. 138 f. U Bračnim. kada se Muze pri«* Ibid. Jedan od sagovornika u tom razgovoru. bolje je da životna snaga ljubavi proizlazi iz karaktera supružnika i sklonosti njihovog duha67. gde će ona poslužiti kao glavni elemenat za razgraničavanje ljubavi prema ženama. 2.vađenja meda68. propisima Plutarh daje dva sasvim određena primera uloge koju polni odnosa igraju u ponovnom podsticanju raznih osećanja (na koje se jedan od sagovornika u Razgovoru o ljubavi izričito poziva68). ako je doživljeno na početku bračnog života. 39. Ovoj temi sam Plutarh je posvetio srazmerno veliku pažnju u svojim spisima.. onda kada imaju običaj da spavaju u istoj postelji. 38. u koju se čulno uživanje može uklopiti s pozitivnom ulogom u duhovnom odnosu.. na drugom mestu. 203 . Bračni propisi. 138 d-e. infra.. ne treba da odlaze u drugu sobu zato što su se posvađali. to je pravi trenutak da pozovu u pomoć Afroditu »koja je najbolji iscelitelj takvih boljki70«. gde je reč o polnim uživanjima povezanim sa dva druga telesna zadovoljstva s kojima se ona često združuju. Mnesifdl. glava VI. Na nju ćemo naići u Razgovoru o ljubavi. skreće pažnju drugim sagovornicima na to da se ni u jednoj veštini ili obavljanju nekog rada delo ne sastoji u rukovanju alatkama ili materijalom: neimarevo delo ne predstavlja malter koji on meša. a zatiim. nego hram koji podiže. jer »trvenja i optuživanja što ih postelja izaziva nije lako stišati na nekom drugom mestu69«. «" Plutarh. naprotiv. 70 Ibid. biće potrebno da u toku čitavog bračnog života supružnici ne oklevaju da koriste ono što u polnim odnosima među njima može delovati blagotvorno na supružničko prijateljstvo. Ali Plutarh isto tako izražava bojazan da. supružnici treba da se klone prepirki do kojih može doći u ložnici. « Ibid. to jest s opijanjem i muzikom. 143 đ.

kaže Plutarh. tada se njihov jedini zadatak sastoji u »duhovnom izgrađivanju i ublažavanju strasti71«. tako se ni Afroditin zadatak (ergon Aphrodites) ne sastoji u uspostavljanju golog telesnog odnosa i sjedinjavanju tela (sunousia. meixis). to jest ideje da je žena isto toliko koliko i muškarac sposobna da probudi ljubavnu strast«. najzad. uspostavljanju veza (homilia) i opštenja (synëtheia). U bračnom životu polni odnos treba da služi kao sredstvo za stvaranje i razvijanje simetričnih i reversibilnih osećajnih odnosa: »Afrodita je«. zahtev za odstranjivanjem hedonističkog stava iz braka (telesna sjedinjavanja supružnika ne smeju biti podređena ekonomiji čulnog uživanja) i pridavanje posebne svrhe polnim odnosima (njihov cilj mora biti rađanje potomstva) — to su tri glavna obeležja etike Plutarh.. i to u dva vida: u vidu opšte preporuke o uzdržljivosti. Babi (Babut) obraća pažnju čitaocu na to da Antipatra. * * « »Monopolističko« načelo po kome se polni odnosi ne smeju održavati izvan braka. izgleda da im je cilj bio da pre svega dokažu da brak ne sprečava muškarca da živi kao filozof. nego u buđenju uzajamnog osećanja prijateljstva (philophrosunê) i potrebe (pothos). kao što se Dionisov zadatak ne sastoji u tome da navodi ljude da piju vino što opija. Musonija i Hijerokla »brak više zanima nego ljubav. 156 c. oni ipak spadaju među stavove koji uvode u jednu dugu povest. Isto tako. Ibid. Gozba sedmorice mudraca. to jest povest kodifikovanja duhovnih odnosa među supružnicima.hvate lire ili frule. 109). jer pomoću njihovih tela i zahvaljujući delovanju čulnog uživanja ona u isti mah spaja njihove duše i stapa ih u jednu jedinu72«. u njihovim spisima ne nalazimo ni traga od jedne od najznačajnijih ideja koje su izražene u delu Ljubavnik. »tvorac sloge i prijateljstva (homophrosunës kai phïlias dëmiourgos) među muškarcima i ženama. Mada ovi saveti mogu izgledati prilično rudimentarni. 71 72 204 . 156 d. i u vidu složene pouke o osećajnom opštenju preko čulnih uživanja. U svojoj knjizi Plutarque et le stoïcisme (str.

postojanost ova tri načela ne treba da nas navede da poverujemo da su tu u pitanju prosto-naprosto istovetna shvatanja. čovekovog pada i zla. vezu između braka i čulnog uživanja tvrdeći da su društveni i politički ciljevi braka najvažniji. Izvesni stoičkim shvatanjima manje-više blizak moral iz doba Carstva ndje se ograničio samo na to da prenese. kodeks »monopolističkog« braka. pak. Međutim. Najpre treba napomenuti da Platon. Musonije. niti polazeći od postavke da je sa čulnim 205 . mada pri tom čak nije izvesno da ga ona u potpunosti oslobađa grešnosti. u Državi. nego su — što je mnogo značajnije — vekovima neprekidno označavala ulogu žiže uzdržljivosti u polnom opštenju koja se htela nametnuti braku. Plutarh i Hijerokle ne uspostavljaju. i što jedino ovaj drugi može da mu obezbedi izvesnu legitimnost. povezanost polnog odnosa i braka biće opravdavana time što onaj prvi nosi u sebi samom žig greha. kasnije će ta obeležja biti otkrivena i u onome što je crkva zahtevala od supružnika koji su dobri hrišćani. ta obeležja nisu svojstvena samo njoj: slični zahtevi otkriveni su i u pravilima ponašanja koja je Platon nametao građanima u delu Država. U hrišćanstvu. Seneka. čiju je svrhu predstavljalo rađanje potomstva i koji je ispoljavao podozrenje prema čulnom uživanju. Međutim. polazeći od Platonove utopije pa sve do hrišćanstva. kao jedno od glavnih opravdanja obaveze muškaraca da sva svoja polna uživanja uklapaju u bračnu strukturu navodi neophodnost da brakovi »opskrbljuju« državu decom koja su joj potrebna da bi opstajala i održavala svoju snagu. i iako s velikim pođozrenjem gledaju na zanose u koje čulna uživanja dovode supružnike. Pomenuta tri načela nisu predstavljala samo izraz obnavljanja stoičarima svojstvene strogosti.bračnog života koju su izvesni moralisti izložili na početku doba Rimskog Carstva. i pored toga što smatraju da brak treha da igra korisnu ulogu u društvu. niti samo projekat svojstven moralu tog vremena. On je u njega uneo izvestan broj osobenih nijansi koje su bile vezane za oblike koje je tada dobilo sve razvijenije ngovanje samog sebe. i čijem je izgrađivanju mnogo doprinela pozna stoička filozofija. Međutim. u onome što je bitno.

ili čak misliti i u okviru samog braka. predstavljaće. Ali to »juridifikovanje« — čije će se 206 . izložen opasnosti da. kao i polni život udate žene. polni život oženjenog muškarca biće. razumu i ljudskoj suštini. Zauzvrat. barem u načelu. Isokratovog poglavara ili Aristotelovog građanina i način gospodarenja samim sobom. da se ne bi ogrešio o ono što sam jeste po svojoj prirodi i svojoj suštini. Ovde se suočavamo s drugom značajnom razlikom. Da ne bismo prenebregli razlike u stavu i varijante u raznim učenjima. to isključivo pravo braka manje se zasniva na svesti o njegovoj korisnosti za nešto što postoji izvan njega. vanbračne polne odnose. Poštovanje načela potpune bračne vernosti predstavljaće u pastirskim. podvucimo da su pobor. da bi poštovao samog sebe kao razumno biće. vernicima upućenim poslanicama dužnost koju bezuslovno mora ispunjavati onaj ko brine o spasenju svoje duše. bez sumnje. smatra se da polna uživanja čovek valja da doživljava samo u braku i u skladu s njegovim ciljevima zato da bi udovoljio osobenim zahtevima odnosa prema samom sebi.1 nici tog vida etike skloni zahtevu da se brak proglasi za jedini okvir u kome su polni odnosi dopušteni. hteti. pa će čak sasvim preciznim kodeksom biti određeno šta je dopušteno ili zabranjeno činiti. čak i kada su u pitanju muškarci.uživanjima neraskidivo povezano nekakvo iskonsko zlo. Obaveza da se čulna uživanja doživljavaju jedino u okviru braka predstavljala je za Platonovog čuvara. dvojna veza među bračnim drugovima i društvena uloga porodice — i to uz njihovo najsavršenije mogućno saobražavanje odnosu prema samom sebi. i koje dopušta polni odnos samo radi ostvarivanja izvesnih sasvim određenih svrha. u tom stoičkom filozofijom nadahinutom moralu. nego je uspostavljaju na osnovu njihove zasnovanosti na ljudskoj prirodi. ili na »unutrašnjoj« negativnosti čulnog uživanja. a više na pokušaju da se potpuno uskladi izvestan broj odnosa kao što su telesno spajanje dva polna partnera. jedan od oslonaca prilikom kasnijeg »juridifikovanja« bračnih odnosa i polnog opštenja. gospodarenja koje neizostavno zahteva njihov položaj ili vlast koju oni treba da vrše u državi. dođe pod udar zakona. Ovo načelo koje teži da isključi.

pošto se ograničavanje još odavno zahtevalo za udatu ženu). do očiglednog ograničavanja tog opštenja (barem što se tiče muškarca. ako čulno uživanje kao svrha polnih odnosa u braku treba da bude odbačeno. svojstven samo retkim pojedincima. odvija i jedan drugi proces u kome se polnim odnosima u braku pridaju veća vrednost i dublji smisao. uporedo s tim ograničavanjima i tim diskvalifikovanjem. vernicima upućene poslanice i za njihovu osobenu strukturu. nego se predlaže jedan način življenja. pak. razume se. bračni moral i saveti o tome kako da se živi u braku predstavljaju u isti mah načela od opšte vrednosti i pravila za one koji žele da daju svom životu častan i lep oblik. S druge strane. ono se. Pored toga. . Doista. na polne odnose među supružnicima ne gleda se više samo kao na posledicu jednog prava i kao na oblik u kome se ono ispoljava. Ali mora se shvatiti i to da se. dovelo je. barem u nekim najtananijim formulacijama u okviru ove etike. Međutim. označava kao elemenat (on predstavlja u isti mah sredstvo i jemstvo) koji treba koristiti u mehanizmu izražavanja osećanja među supružnicima. počinju se sa sve većom sumnjičavošću razmatrati povlastice koje su mogle biti priznate ljubavi prema dečacima. čak i u spisima u kojima se najpodrobnije govori o životu bračnih drugova — kakvi su. Tu je u pitanju opšta vrednost estetičkog sastava prema životu koji se ne nameće nikakvim zakonom i koji je. Uklapanje polnog opštenja isključivo u okvire odnosa među supružnicima. na primer. privrženosti i uzajamnosti. uklapanje kojim se brak težio proglasiti za jedini okvir u kome se polni odnosi mogu legitimno održavati.posledice kasnije toliko osećati — vezano je za pastirske. Upravo zbog tog pridavanja veće vrednosti čulnim uživanjima u odnosima među supružnicima (zbog uloge koja se toj vrednosti pripisuje u opštenju među njima). u svakom slučaju. s jedne strane. Plutarhovi spisi — ne daju se pravila za razlučivanje onog što je dopušteno od onoga što je zabranjeno. jedan stil u odnosima. nego se smatra da oni treba da se uklope u skup odnosa ljubavi. zahtev da se predavanje tim čulnim uživanjima razluči od hedonističke svrhovitosti težiće unutrašnjem diskvalifikovanju samog tog predavanja.

"Šesto poglavlje BEČAO! 1. PSEUDO-LUKIJAN 3 . JEDNA NOVA EROTIKA . PLUTARH 2.

bez sumnje. manje živo. u oživljavanju klasične kulture. a ono barem manje intenzivno. Neki od njih bili su u vezi s uticajem rimske kulture. Cak i onda kada je filozofija nastojala da Sokratovu ličnost ponovo ovenča njenim nekadašnjim ugledom. u klasično doba datim formulacijama ljubavi prema dečacima. manje ozbiljno. Sva delà iz tog vremena jasno pokazuju da je ono još bilo uobičajeno i da se na njega i dalje gledalo kao na nešto što je prirodno. bilo posledica mnogih uzroka. opadanje zanimanja koje se za njega pokazivalo i potpuno gubljenje važnosti koja mu se pridavala u filozofskim i moralnim raspravama. ljubav prema dečacima. nisu bili izmenili sklonost prema dečacima. što . kako izgleda. niti vrednosni sud koji se izricao o ljudima sa tom sklonošću. ali na način koji ne budi zanimanje za nju. sa problemima koji se u vezi sa njom postavljaju. U spisima u kojima na njega nailazimo ono se lako pretvara u ponavljanje onoga što je ranije već bilo rečeno: baveći se starim temama — a često i temama platonističke filozofije — ono je sudelovalo. nego problema koji se u vezi sa njom postavljao. vidimo da je razmišljanje o toj vrsti ljubavi postalo u prvim vekovima nove ere ako ne manje aktuelno.Kada ga uporedimo sa onim izvanrednim. Tada se. nije predstavljala živu žižu razmišljanja: četiri rasprave Maksima iz Tira o pederastiji ne mogu se navoditi kao argument koji opovrgava našu tvrdnju. To »deproblematizovanje« ovog pitanja je. To ne znači da je polno opštenje zrelih muškaraca sa dečacima bilo iščezlo ili da je bilo proglašeno za nemoralno. nego se bio izmenio način razmišljanja o njoj. Tu su bili u pitanju istrošenost ne pederastije.

77. o čijem se statusu nije moralo voditi računa: »U Rimu je u homoseksualnim odnosima rob zamenjivao slobodnog mladića«. Social Tolerance and Homosexuality. čak i pošto ga je prožela grčka filozofija. očevi su bili odlučni u nastojanju da obezbede poštovanje vlasti koju su imali nad svojim sinovima. in L'Histoire. Pored toga. Kada Kvintilijan pominje trenutak u kome dečaka treba poveriti učitelju retorike. gotovo nimalo nije prihvatio niti nastavio ono veliko razmišljanje o ljubavi prema dečacima koje je u Grčkoj bilo toliko rasprostranjeno. Ali teško pitanje u vezi sa dečacima kao izvorima čulnog uživanja nije se postavljalo u okviru njihovih ustanova onako oštro kao što se postavljalo u okviru ustanova u nekoj grčkoj državi. Boswell. štitio je mladića koji nije bio rob od napastvovanja i nasilja. dečaci iz uglednih porodica bili su dobro »zaštićeni« porodičnim pravom i državnim zakonima. Cak i pošto je pretrpeo grčki uticaj. čiji su pesnici toliko voleli da opevaju mladiće. i da ih on svojom ozbiljnošću odvraća od razuzdanosti u koju bi ih njihovi neobuzdani zanosi mogli baciti«. 216 . januar IBM. gotovo formirana onda kada stupaju u školu kod tih učitelja. Veyne. »L'amour à Rome«. prema tome. kaže P. on podvlači da je neophodno prethodno se uveriti u moralnu ispravnost tog čoveka: »Deçà su. 61 i na narednim stranama. str. Christianity. S druge strane — a bez sumnje i zbog činjenice koju smo upravo pomenuli — pederastija se u Rimu upražnj avala naročito sa mladim robovima. a čuveni zakon Scantinia koji — kao što je to Bosvel (Boswel) lepo pokazao1 — nije zabranjivao homoseksualizam. S jedne strane. Rim. Veyne)2. u njemu se mnogo teže mogla pripisivati vaspitna vrednost polnim odnosima zrelih muškaraca sa dečacima.ne znači da je ta vrsta čulnog uživanja manje privlačila Rimljane nego Grke. Ven (P. zbog oblika koje je u Rimu bio dobio vaspitni rad sa dečacima i vidova njegovog institucionalizovanja. stoga se naj brižljivi je treba starati o tome da u tom još osetljivom uzrastu ona u učiteljevoj nepc ročnosti nalaze zaštitu od bilo kakve povrede njihove čednosti. * P. naime. potiebno je da 1 J. str. i pošto se zamomče još ostaju kraj njih.

upoređuje ih na osnovu ponašanja u kojima se one ispoljavaju: muškarac koji oseća onu prvu vrstu ljubavi stara se o svom miljeniku. U skladu sa platonističkom tradicijom. Još šire gledano. u odnosima između dva muškarca. iskrenost i postojanost. 2. zatim ih upoređuje po načinima bivstvovanja koji ih karakterišu: prva je helenska i muževna. mnogo su. Maksim iz Tira. ne nastoji da ostane nasamo s njim ni noću. stidljivost. 25. 217 . dok se muškarac obuzet ljubavlju one druge vrste kloni dnevne svetlosti. naposletku.ih upoređuje po njihovim svojstvima: prvoj ljubavi svojstveni su vrlina. izvesno smanjivanje važnosti ličnih prijateljskih odnosa. Ipak. 1. mržnja. nevernost. ni na usamljenim mestima. Ovaj poslednji tekst možemo ostaviti po strani. to jest stoga što je posvećen pre svega (u tome se i sastoji njegova tradicionalnost) razlikovanju i upoređivanju. ali ne zbog njegove retoričnosti i izveštačenosti — delo Ljubavi koje je bilo pripisivano Lukijanu gotovo je isto toliko retorično i izveštačeno — i zato što se u njemu ponovo pretresaju neke stare teme. i one ljubavi koja (nije takva4. u borbu. kao i pripisivanje veće vrednosti braku i osećajnoj vezi među supružnicima. prijateljska osećanja. iz tog razdoblja ostala su nam tri značajna teksta: Plutarhov Razgovor o ljubavi. u lov. Rasprave. II. ide s njim u gimnastičko vežbalište. i četiri rasprave Maksima iz Tira o pederastiji. dok su onoj drugoj svojstveni razuzdanost. 1. nego iz jednog drugog razloga. razgovor o ljubavi koji je bio pripisivan Lukijanu.učitelj »gaji prema svojim učenicima očinska osećanja i da sebe smatra zastupnikom onih koji mu poveravaju svoju decu3«. i. jer je u to doba to bilo uobičajeno u akademskim raspravama. O obrazovanju besednika. dve vrste ljubavi: vrle i valjane ljubavi. Maksim iz Tira izjednačava to razlikovanje sa suprotnošću između prave ljubavi i ljubavi koja ima samo njen privid. 24. bez sumnje. dok je druga mekušna i varvarska. iz poznijeg doba. 3 4 Kvintilijan. On . zatim. doprineli da ljubavni odnos među muškarcima ne bude više predmet žive teorijske i moralne rasprave. i polazeći od te suprotnosti sistematično i na tradicionalan način podrobno upoređuje te dve vrste ljubavi. gine i sam posle njegove pogibije. bestidnost.

a osobito brak počeli su da s punim pravom predstavljaju sastavni deo Erosovog područja i njegovog problematizovanja . doduše. Ipak.gleda da noću i na usamljenim mestima ostane nasamo sa svojim miljenikom i izbegava da bude viđen sa njime5. pederastija neće zbog toga postati vid ljubavi koji se osuđuje. 218 . Erotika koja je u njima izložena takođe je dvočlana i uporedna. i najzad. Onda kada se ona bude razmatrala. 25. to problematizovanje oslanjalo se na prirodnu suprotnost između ljubavi prema osobama istog pola i ljubavi prema osobama suprotnog pola. da bi u njemu otkrilo dva moralno nejednaka oblika. 2—4. i što će to isto pitanje biti i uzrok njegovog slabljenja. jer je i u njima reč o nastojanju da se razlikuju dva oblika ljubavi i uporedi njihova vrednost.. ljubavi više nije mogla da se pripisuje veća etička vrednost na osnovu potpunog odbacivanja telesnog uživanja. Plutarhov Razgovor o ljubavi i Pseudo-Lukijanovi razgovori o ljubavi imaju potpuno drugačiji sklop. lepote i nadmoćnosti jedne ili druge vrste ljubavi postavljaće se upravo polazeći od ta dva njena vida koji su predstavljeni kao različiti. pitanje moralne vrednosti. nego se u njemu polazi od dva prirodno različita oblika odnosa: odnosa sa dečacima i odnosa sa ženama (još određenije rečeno. umesto da se u njoj nastoji otkriti jedan od najuzvišenijih oblika ljubavi. ali joj se više neće pripisivati filozofska značenja. Ona će. U ovom slučaju paradoks se sastoji u tome što se razmišljanje o pederastiji razvilo u staroj Grčkoj upravo u vezi sa pitanjem čulnog uživanja. to poređenje ne vrši se u okvir u jednog Erosa kojim pederastija gospodari i koga čak u potpunosti i oličava. Međutim. još pronalaziti razne načine da se izražava u pesništvu i u umetnosti. Iz toga će proisteći ove različite posledice koje će u znatnoj meri preinačiti pitanje Erotike: ljubav prema ženama. zameraće 5 Ibid. od odnosa koji muškarac može imati sa svojom zakonitom ženom u okviru braka). Najznačajnije polazište za definisanje jedne stilistike moralnog života uskoro će predstavljati brak kao individualna veza koja je sposobna da u sebe uključi odnose u kojima se doživljava čulno uživanje i da im dâ pozitivnu vrednost.

u čemu će se videti njen glavni nedostatak. . u vremenu o kome govorimo. ali nisu mogle definisati jedan stil življenja. navika i osobita naklonost koje su mogle imati svoju tradiciju. ta teškoća postala je potom razlog što su se u pederastiji videle sklonost. Plutarhov Razgovor o ljubavi i Pseudo-Lukijanovi razgovori o ljubavi otkrivaju nam u isti mah da je u svim razdobljima starog veka pederastiji bila priznavana legitimnost i da je ona. jednu estetiku ponašanja i čitav jedan vid odnosa prema samome sebi.joj se zbog njene nesposobnosti da u sebe uklopi odnose u kojima se doživljava čulno uživanje. Teškoća da se promišljaju odnosi između tog oblika ljubavi i predavanja ljubavnim uživanjima dugo je bila razlog što se pederastiji priznavala filozofska vrednost. prema drugim ljudima i prema istini. sve više gubila aktuelnost kao živa tema u okviru jedne stilistike življenja.

Dan posle svog venčanjas Plutarh je sa ženom došao na hodočašće u Tespiju„ jer su njih dvoje želeli da u tom mestu prinesu žrtvu Erosu i da ga zamole da bude naklonjen njihovom braku koji je zbog jedne zavade među njihovim porodicama sklopljen sa lošim izgledima da se održi. zatim dolazi do preokreta i mladić biva ugrabljen. u vreme Erotidijar praznika koji se u Tespiji proslavljao svake četvrte godine u čast »Boga ljubavi i muza«. Upoređujući Razgovor o ljubavi i Bračne propise. by H. Gesler (L. lepi mladić za kojim žene uzdišu. Razgovor se završava u trenutku kada se svi spremaju da u povorci pođu za mladencima i prinesu žrtvu dobroćudnom bogu ljusbavi. L. jer začelo izgleda da on »odobrava i svojom blagonaklo* U svome delu Plutarch's Ethical Writings and Early Christian Literature (ed. Plutarhu je bilo stalo do toga da upravo od tog boga zatraži da bdi nad njegovim brakom. Oni su se iznenada pojavili u domu svojih domaćina upravo u trenutku kada je u njemu vladala mala uznemirenost: da li mladi Bakhom. On se vodi i u znaku Erosa. a njega priziva i Bakhonova porodica kako bi pomogao da Bakhon i Ismenodora stupe u brak koji se dovodi u pitanje. Razgovor se vodi od prvog do drugog venčanja6. D. Martin) primećuje da se u pomenutom razgovora ne pravë izričita razlika između heteroseksualne ljubavi i braka. i ono što tu predstavlja nov elemenat u tradicionalnom pitanju braka. PLUTARH Plutarhov Razgovor o ljubavi počinje i završava se u znaku braka. treba ili ne treba da se oženi ženom koja ga saleće? Ukućani najpre o tome raspravljaju. Martin (H.1. Betz) H. 216 . GoesslerJ ističe vezu koju Plutarh ustanovljava između gamosa i erosa.

njegovoj moći. ublaži nesuglasice među prijateljima i obezbedi srećno življenje u brakovima. Bakhonovi roditelji bili su joj poverili da nađe njihovom sinu valjanu suprugu. njegovim dobročinstvima. Prema tome. proganja ga. snazi pomoću koje on uzdiže i privlači duše. Bakhona. Pisija. Teorijska svrha te rasprave u skladu je sa tim pobožnim činom i pruža mu racionalnu podlogu: treba pokazati da je bračna veza sposobnija od bilo koje druge veze da posluži kao okrilje snazi Ljubavi. tu je reč o maloj komičnoj epizodi. kako je donošenje odluke prepustio starijima. odnese pobedu nad neslaganjem porodicâ bračnih drugova. koja se priziva zato da bi zaštitila bračni par. snage ljubavi i bračne veze — to je tema ovog razgovora. Razgovor počinje u trenutku kada su već poznati planovi te opasne udovice. 221 . 771 c. njegovom davnašnjem poreklu. Ibid. privlačnog mladića — on je lep i čedan — progoni jedan ljubavnik. da bi se on prikazao. ali pre nego što je ona otela mladića na prepad. i on sam dao svoj doprinos kultu boga koji se istovremeno slavi u ćelom radošću ispunjenom gradu. bili bi potrebni »hor« i »pozornica«8. kaže Plutarh. u pitanju »potresan« događaj koji »sadrži sve elemente drame«. tako je. ona saleće tog mladića. otima iz roditeljskog doma i već priprema svadbu pred nosom samog Pisije. njegovoj božanskoj prirodi. U stvari. Rasprava se dakle vodi između dva 7 8 Plutarh. Međusobni odnosi između Erosa i Gamosa. ali i jedna od njega mnogo starija udovica. a zatim se miri sa sudbinom. i ona nije našla nijednu ženu koja bi bila bolja od nje same. U međuvremenu Plutarh je imao vremena da natenane izrekne dugu pohvalu Erosu. on se još nalaza između svoja dva progonitelja i ne zna za koga od njih da se odluči. 749 a.. i da među ljudima bračni par predstavlja najpovoljniji okvir za tu snagu. Razgovor o ljubavi. začelo. koji najpre besni. Povod za ovaj razgovor i spoljašnje peripetije koje su uzrok uzastopnih izlaganja u njemu ispričani su na visokoparan i ironičan način: tu je.nošću potpomaže orno što se upravo ostvaruje7«. oni će o tome većati. Jasna je svrhovitost verskih obreda koji mu služe kao okvir: neka Erosova moć.

Ali. U njemu se polazi od sheme raskrsnice. mnogostrukoj. telesnoj. očigledno.pobornika pederastije. s druge strane. kao da se odnos sa ženama doista ostvaruje samo u braku. u pomenutoj raspravi ne pokreće se zapravo to pitanje: dok se u Platonovim spisima muški i uzvišeni Eros da rasprostranjenoj ljubavi (a to je. ljusuprotstavlja onoj lakoj. a muž koji je bio mlađi i siromašniji od svoje žene nalazio se u odnosu na nju u pomalo neugodnom položaju pošto je u bračnim odnosima muževljeva prevlast proizlazila iz njegovog statusa. uobičajene kako u mitskim figurama. Iako je još mlada. počinje da vodi glavnu reč u njoj i usmerava je prema jednoj opštoj teoriji ljubavi: pošto tada odlaze iz kuće oni prvi pobornici dve vrste ljubavi. Uostalom. ona je starija od Bakhona. 754 c. koji ljubav shvataju na materijalistički način. uprkos tome. ljudi su osećali izvesnu odbojnost prema takvom braku. tako i zbog strategije primenjivane pri sklapanju brakova. Ona se vodi pred Plutarhom koji ubrzo prestaje da bude puki slušalac. Drugu osobenost u ovom Plutarhovom delu predstavlja lik žene koja saleće pomenutog mladića/Sve ono što joj je svojstveno kao jedinki ima određeno značenje. Zeuksip. 222 . Tu uočavamo jednu od značajnih osobenosti ovog razgovora. Ovakva situacija nije bila neobična u staroj Grčkoj — kako zbog malog broja žena.. imućnija od njega i njen društveni status povoljniji je od njegovog. dva pobornika ljubavi prema ženama. u ovom delu Plutarh ukazuje na to da muškarac može da se opredeli ili za dečaka ili za brak. naročito. u svom ranijem životu već je stekla iskustva9. svubav koja se može voditi izvan braka sa dečacima i javnim ženama). u spisima posvećenim bračnom životu nalazimo mno» Ibid. a o braku imaju agresivno kritičko mišljenje kome će Plutarh morati da se suprotstavi iznoseći svoje. ili putem ljubavi prema ženama? Međutim. Antemiona i Dafnaja. Protogena i Pisije s jedne strane i. njegovi sagovornici i oponenti biće potom Pemptid i. tako i u moralnoj kazuistici: postoje dva puta. kojim od njih valja krenuti? Da li putem ljubavi prema dečacima.

10 11 223 . njegovi roditelji bili su joj ga poverili kako bi mogla da pospeši njegovu ženidbu. vrebala ga je kada se vraćao iz njega i »otela« zahvaljujući saučesništvu nekolicine prijatelja. da ga natera da ode u kuću neke devojke kojoj je potreban muž10. u književnim delima u kojima se govorilo o pederastiji. Zato će rasprava u kojoj će se taj brak opravdavati i njen ishod u kojoj će on odneti pobedu imati utoliko veću vrednost. okružena je poštovanjem sredine u kojoj živi. 8. 752. taj je brak bio paradoksalan i opasan. Ali treba ukazati na još jednu drugu paradoksalnu pojedinost: vatrena udovica Ismenodora ima mnogo dobrih osobina: čedna je. 749 d i 755 d-e. Plutarh. predlaže ne najbolji. a delimično i izvedene po dogovoru — bile česte ako ne u samoj stvarnosti. i ustanovila da ga saleće toliko valjanih zrelih muškaraca koji su se u njega zaljubili. neće propustiti da pristalice Bakhonove ženidbe' podseti na te uobičajene bojazni11. i u njemu su se previše videli interesi jedne strane i požuda druge strane da bi se budućim supružnicima mogao predskazati srećan i mudar život. i sama se u njega zaljubila. Pisija. pošto nije mogla da ide sa njim u gimnastičko vežbalište. e-f. nikada »njen dom nije ni okrznulo podozrenje da je u njemu učinjeno išta sramno12«. a ono barem. živi »sređenim životom«. U središtu mnogih povesti o izmišljenim ili istdrijskim događajima nalazi se neka od tih epizoda u kojima je reč o primeni sile. ali pošto je čula toliko lepih stvari o njemu. Razgovor o ljubavi. svakako. Bakhonu se.go zapažanja o nedostacima takvog braka. Na njih upućuju Plutarh. Poznato je da su te »otmice« — delimično stvarne. u delu Solonov život Plutarh preporučuje činovniku koji zatekne mladića kako obleće oko neke starice »kao mužjak oko jarebice«.. nasuprot homoseksualnoj ljubavi. nego najgori mogući brak. ona se bez ikakvog stida dala u poteru za tim mladićem. Iako nije bio sasvim izuzetan. uostalom. nije ostala na tome. Solonov život. nego je počela da ga saleće. Pa ipak. Međutim. Prema tome. « Ibict. 20. nikada se »o njoj ništa ružno nije reklo«. pošto je svojim rođenim očima videla njegovu lepotu i njegove dobre osobine.

ne može da živi ne potčinj avaj ući se nečijem autoritetu. 3. niti iko sam po sebi može biti savršen.Ljubavne priče koje su bile pripisivane Plutarhu. a zreli muškarac zakonu i vojskovođi . Plutarh sasvim izričito naznačuje da je tu u pitanju odnos iste vrste: niko.. U jednom od svojih kratkih izlaganja u prilog Bakhonovog venčanja sa Ismenodrom. Da li je onda sramno da neka veoma razborita žena koja više nije mlada usmerava život svog mladog muža. 224 . 2. Ismenodora se nalazi upravo u položaju takvog muškarca. njeno zanimanje za moralne odlike i dobar glas voljenog mladića. ona je to učinila zato što je podlegla »jednom porivu božanske prirode. tako da. kao i to što prva počinje da ga saleće i što. sve Ismenodorine osobenosti (to što je starija od mladića u koga se zaljubila. a isto tako i one rasprave Maksima iz Tira koje su posvećene pederastiji13. i. u tradicionalnom homoseksualnom obrascu. Bakhon nije prinuđen da se opredeli između dva bitno različita oblika ljubavi — ljubavi koja se može zametnuti između mladića sa mnogim lepim odlikama i od njega starijeg muškarca koga privlači lepota njegovog prijatelja. Ljubavne priče. koji je jači od ljudskog razuma«. ljubavi koja nastaje između muža i žene i čija je svrha upravljanje porodičnim imanjem i odgajanje dece — nego treba da se opredeli između dva oblika jedne iste vrste ljubavi koji se razlikuju jedino po tome što je u jednom slučaju u pitanju ljubav prema jednom muškarcu. Ako je žena tako čedna kao što je to bila Ismenodora pribegla takvom prepadu. kaže on. svojstvene muškarcu koji voli dečake. »odrasli dečak mora da se potčinjava učitelju gimnastike. s druge strane. Međutim. mladić zrelom muškarcu koji se u njega zaljubio. a u drugom ljubav prema jednoj ženi. 773 f. Onakva kakvu je Plutarh opisuje. podstaknuta porivom božanske prirode. pokazujući se u isti mah korisna zbog veće vrednosti 6vog životnog iskustva (toi phronein mallon) i pri" Plutarh. 772 e. to što joj sredina u kojoj živi priznaje razne dobre osobine. . u stvari. pribegava otmici) lako se daju prepoznati: to su one osobenosti koje su.

s druge strane. tačnije rečeno. granica koja se ne može preći i krupna razlika u njihovim vrednostima. neosetno pomeranje izazvano samom raspravom sagovornika (pitanje za koju od dve u njega zaljubljene osobe dotični mladić treba da se opredeli neprimetno se pretvara u pitanje opredeljivanja između dva mogućna oblika ljubavi — ljubavi prema mladićima. 225 . ono neće odbaciti vrednosti svojstvene homoseksualnoj ljubavi. U iskušenju smo da u Plutarhovom Razgovoru o ljubavi vidimo jedno od onih mnogobrojnih retorskih nadmetanja u kojima su bile sučeljavane ljubav prema ženama i ljubav prema dečacima da bi se naposletku ustanovilo koja od njih ima veću vrednost. erotika je bila izgrađena na nedvosmisleno dualistički način. zauzvrat. U maloj dramaturgiji na kojoj počivaju preokreti u ovom razgovoru. nego će ih. a protiv pederastije. ili ljubavi prema devojkama) i. i sam po sebi u Plutarh. potpuniji oblik koji će biti takav da će. naprotiv. Ali ovaj Plutarhov spis nikako se ne svodi samo na iznošenje razloga u prilog braku. prenošenje omogućeno paradoksalnom iz zapleta proizašlom situacijom kojim se odnosu sa jednom ženom pripisuju iste etičke virtuelnosti kao i odnosu sa jednim muškarcem. s jedne strane. taj dualizam bio je. uostalom. Razgovor o ljubavi. U njemu možemo videti nagoveštaj krupne promene u antičkoj Erotici. ili. samo u odnosu sa ženama. Taj preobražaj može se ukratko izložiti: dok se gotovo nikako nije prihvatalo da između polnih odnosa sa ženama i polnih odnosa sa muškarcima postoje nekakav jaz. na kraju krajeva. Ako ga tako vidimo. Plutarhov Razgovor o ljubavi ima dva pokretača: to su. 754 đ. jer u njemu i tim raspravama otkrivamo veliki broj istih tema i formulacija. i opravdano je svrstati ga u isti red sa raspravama stoičara o braku. sa suprugom moći da bude korišćen.jatna zbog svoje ljubavi (toi philein) i svoje nežnosti14?-« Kao što vidimo. jasno se ukazuje cilj svekolike rasprave: reč je o nastojanju da se izgradi jedinstveno shvatanje ljubavi. uključiti u jedan širi. dvostruk. taj Razgovor možemo smatrati jednim od najvatrenijih istupa u prilog bračnoj ljubavi i čulnim uživanjima u braku.

pošto se uzimalo da »prava« ljubav prema dečacima može biti samo čista ljubav koja nije podređena prostačkoj težnji za doživljavanjem ljubavnih naslada (težnji koja podstiče požudu prema ženama. čista. i pošto je. nebeska ljubav (u kojoj su ti isti činovi bili prikrivani. Konfiguracija koju tvore jedinstveno područje ljubavnih uživanja i jedna Erotika sa dvojnom strukturom tu počinje da dobija obrnut vid.prilično složen pošto su u ovom spisu. ili izopačenu na dečake usmerenu pohotu). bila-isticana osobenost ljubavi prema dečacima za čije se stremljenje. s druge strane. dok će pak u predavanju ljubavnim uživanjima biti povučena strogo utvrđena granica. Ta dva dualizma težila su. ciljeve i posledice smatralo da su — barem ukoliko su oni koji su joj se priklanjali postupali u skladu sa njenom pravom prirodom — drugačiji od onoga što bi se moglo otkriti u drugim vrstama ljubavi. jedna drugoj bile suprotstavljane prostačka ljubav (to jest ona ljubav u kojoj su polni činovi važniji od svega drugog) i plemenita. s jedne strane. pâ čak i odnosa između muža i žene. da se podudare. onda kada bude izgrađeno potpuno jedinstveno shvatanje ljubavi. uzvišena. oštra granična linija između »homoseksualnih« i 226 . oblik. ona granica koja razdvaja telesna spajanja osoba različitog pola od polnog opštenja osoba istog pola. koja će biti veoma jasno ustrojena po obrascu odnosa između muškarca i žene. kao što će to kasnije biti učinjeno. i kada je us'merena prema dečacima). završiti tek mnogo kasnije. Taj režim je uglavnom i danas na snazi u našem društvu. Plutarhov Razgovor o ljubavi može poslužiti kao dokaz te evolucije koja će se. pederastička privrženost će u stvari biti proglašena za nedostojnu. uostalom. u stvari. U Plutarhovom Razgovoru o ljubavi uočljivo je piščevo nastojanje da zasnuje jednu jedinstvenu Erotiku. jer je njegovom učvršćivanju doprinelo jedinstveno shvatanije seksualnosti koje omogućava tačno naznaČavanje dvoobličnosti polnih odnosa i diferencijalne strukture polnih želja. u odnosu na tu jedinstvenu ljubav (Plutarh smatra da je ona _istovetna i kada je usmerena na žene. ako već iz nje nisu mogli biti i odstranjeni). a da pri tom neće biti povučena.

Protogen i ne pomišlja na to da sve ove prohteve nazove rečju Ljubav16. a obrijanim delovima tela. na onaj često korišćeni argument kojim se prirodnost dečaka. Doista. 1. Ali potpuno je jasno da prohtev iste vrste nalazimo kod muva kada je u pitanju mleko. razume se. priroda je. kaže Protogen. Plutarh nastoji pre svega da ostvari to objedinjavanje Erotike. a drugi se tiče uloge koju čulno uživanje igra u svakoj od njih. 227 . suprotstavlja svemu onome što je veštačko kod žena (ukrasima i mirisima kod jednih. stvarajući jedinstvenu teoriju o ljubavi i uvodeći u raspravu temeljni pojam Charisa. Razgovor o Ijubavi. Protogen i Pisija ubrzo će — čim se bude saznalo da je Bakhon otet — napustiti scenu na kojoj se vodi razgovor: oni su se na njoj bili zadržali upravo onoliko vremena koliko je bilo potrebno da poslednji put izgovore reći kojima se slavi diferencijalna Erotika. kod onih najraskalašnijih)15. Pobornici ljubavi prema dečacima uzgred posredno ukazuju. u nas usadila prohtev (orexis) koji muškarce i žene usmerava jedne prema drugim: mi smo. to jest blagonaklonosti. morali postati skloni stvaranju potomstva. i to postiže kritički pretresajući dualističko shvatanje ljubavi. 751 a. ljubavnim napicima i belilu i rumenilu. Taj dualizam zastupaju. svakako. Po toj Erotici. Prirodnost sklonosti koju muškarci osećaju prema že15 14 Plutarh. Uostalom. 750 c-d. pobornici ljubavi prema dečacima. koje odrasli muškarci sreću u gimnastičkom vežbalištu. kao što osećamo potrebu da jedemo. otkrili bismo ga isto tako i kod kuvara prema pilićima ili prema teladima. Izlaganje i kritika tradicionalnog »dualizma« u ovom Plutarhovom spisu mogu se brzo sažeto izneti. ljubav prema dečacima u isti mah je drugačija od naklonosti prema ženama i vrednija od nje iz dva razloga: prvi je u vezi sa položajem te dve vrste ljubavi u odnosu na ono što priroda nalaže..»•heteroseksualnih-« polnih činova. Ibid. 752 b. a kod pčela u odnosu na med. doduše. ali njihov glavni argument protiv ijubavi prema ženama predstavlja tvrdnja da ona ne predstavlja ništa drugo do prirodnu sklonost.

Argumenti kojima se Protogen i Pisija služe da bi odbranili svoju tezu dosta podsećaju na argumente s'^čara. Protogen se poziva na prirodnost odnosa između muškaraca i žena zato da bi pokazao njihovu nesavršenost i da bi označio po čemu se ti odnosi razlikuju od ljubavi prema dečacima koja prezire te nužnosti i stremi nečemu mnogo uzvišenijem. prirodni poriv čiji je razumni cilj produženje ljudske vrste i koji se čulnim uživanjem služi kao sredstvom. ali stvari su bile tako podešene da jo sa tim činom povezano čulno uživanje. 750 d-e. 228 .. ali zato da bi ih. ali zbog nje se njemu ne može pripisivati vrednost veća od one koju ima ponašanje koje se može otkriti svuda u životinjskom carstvu i čije je opravdanje jedna elementarna potreba. Prema tome. nasuprot njoj. U stvari. on ne kaže ništa više o tome šta za njega predstavlja ta Ljubav s one strane prirode: Plutarh će ponovo razmotriti te platonovske teme. uklopio u jedno jedinstveno shvatanje ljubavi.nama ne može. i požuda. suprotstavljajući se pobornicima ljubavi prema dečacima. hormë) koji nas na njega navode uvek mogu postati siloviti i neobuzdani: tada se oni pretvaraju u požudi (epithumia). a po" lb id. Iz tog razloga prohtev i poriv (orexis. biti razlog da se osudi ono neophodno ponašanje koje ih nagoni da polno opšte sa ženama. razume se. Jasno je da ni onaj prvi ni ova druga ne mogu ovaploćavati Ljubav onakvu kakva ona stvarno jeste: prvi je ne može ovaploćavati zato što je prirodan i zajednički svim životinjama. Naklonost koju muškarci osećaju prema ženama ne može da ga se odrekne. ljubav prema dečacima doista je u skladu sa svojom suštinom samo ako se oslobodi čulnog uživanja. Njih dvojica ističu da je priroda doista Ui^uiia odnos muškaraca sa ženama radi održavanja vrste. Druga razlika između ljubavi prema dečacima i ljubavi prema ženama proizlazi iz uloge koju čulno uživanje igra u njima. siloviti poriv bez ikakvog unutrašnjeg pravila koji «-teži čulnom uživanju i orgazmu17«. ka tom prirodnom cilju koji žena za njih predstavlja muškarce usmeravaju dve sile: prohtev za polnim opštenjem.

Prema tome. govoreći o dečacima u cvetu mladosti. 752 b-c. 18 13* 229 . >» Ibid. a to je ljubav prema dečacima. kao da uplakani Ahil nije pominjao Patroklova bedra. noću je. a u tom slučaju nema razloga da se iz ovih isključe odnosi sa ženama. mudroj i čednoj ženi ne bi priličilo da oseća »telesnu ljubav« prema svom mužu i da prihvata da zauzvrat »bude telesno voljena« (eran. prihvata uklapanje telesnih naslada u prijateljovanje i ljubav. i onda su ljubitelji -dečaka koji u potaji uživaju u telima za kojima žude lišeni dostojanstva koje ljubav donosi. ona je prava zato što u njoj nema ružnih čulnih uživanja i zato što obavezno podrazumeva prijateljstvo koje je neraskidivo povezano sa vrlinom. Ali Dafnaj ne ostaje samo na ovom razlogu: on podseća i na onaj drugi veliki izbor između dveju mogućnosti koji se često pominjao da bi se pokudili ponašanje ljubavnika i čulno uživanje koje su oni nastojali Ibiđ. kaže Protogen u rečenici kojoj pobornici ljubavi prema dečacima pripisuju dva značenja: zbog same svoje prirode. erOstaij19. iz odnosa između muškaraca i žena treba isključiti i samu mogućnost Erosovog prisustva. »Nijedna jedina čestica ljubavi ne može ući u žensku odaju18«. Ovaj skup argumenata izaziva odgovor koji se i očekivao. to jest Dafnaj žigoše licemerstvo pederastâ.. Prema tome. Ljubitelj dečaka voli da se prikazuje kao filozof i kao mudrac. kao da Solon. koja »polnim organima« vezuje muškarca za ženu. ili se. postoji samo jedna prava ljubav. uostalom. požuda. baš kao i psa za kuju. kad svi počivaju. nije opevao »kadifenu meko tu njihovih bedara i njihovih usana«. isključuje ljubav. ali on bez sumnje samo čeka da se ukaže zgodna prilika. Vidimo u čemu se ovde sastoji dilema: ili su ljubavne naslade nespojive sa prijateljstvom i ljubavlju. ako u nekog dečaka zaljubljeni zreo muškarac ustanovi da njegova ljubav ne budi u njemu »prijateljska osećanja i vrlinu«. pak. »slatko brati plodove kad čuvara nema«. pak. on tada prestaje da ga okružuje pažnjom i da mu bude veran.. 750 c.žuđa zato što prekoračuje granice koje je razum ustanovio i što vezuje dušu za telesne naslade. a s druge strane.

kao na kakvo kopile. a ako on na taj odnos pristane. trebalo najpre okončati to dobro poznato sučeljavanje između naklonosti prema dečacima i naklonosti prema ženama. na nju treba pre gledati kao na »kasno rođeno dete prestarih roditelja. dokazuje se njena božanska priroda (Plutarh se tu suprotstavlja tezi koju je Pemptid izložio u opštim crtama i u kojoj se zapažaju tragovi uticaja epikurejske filozofije. 230 . 751 đ-e. opisuje se nje20 !1 11 Ibiđ. primećuje Pemptid. Ibiđ. naklonost prema dečacima i naklonost prema ženama nisu. 2. isto tako. jedna te ista stvar22. Do tog trenutka. to čulno uživanje zreli muškarac može sa njim doživeti samo prisiljavajući ga na polni odnos. Eros je. muškarci ljubavnici u ratu se ustremi ju ju na neprijatelja i radije pristaju da se bore do poslednje kapi krvi nego da pred njim uzmaknu gubeći obraz).. Središnji deo razgovora predstavlja pohvala Ljubavi na način koji je bio uobičajen pri izricanju pohvale nekom bogu. kao da je. Ali stvarnom formulisanju opšte teorije o ljubavi pristupa se posle odlaska prvih oponenata. rasprava se vodila o ličnim pitanjima. onda to znači da je tu u pitanju ženskast muškarac20. osim ako.. to jest tezi da su bogovi samo ovaploćenja naših strasti. boginji čulne ljubavi: da nema njega. kao na neko u tmini rođeno dete koje nastoji da istisne zakonitu Ljubav. da bi se došlo do glavnog predmeta rasprave. kao što Dafnaj to sugeriše.da dožive: ako je miljenik čedan. Ibiđ. Stoga u naklonosti prema dečacima ne treba pokušavati otkriti prvobitni obrazac svake ljubavi. a sada je valja usmeriti na opšte teme. i hrabriji i snažniji od Areja: zato što jedan drugog vole. i pokazuje da je Ljubav koja nama ovladava plod delovanja jedne moći koja je nužno božanska). koja je od nje starija21«. 751 f. 751 e. njena moć upoređuje se sa moći drugih bogova (ovaj odeljak važan je zato što pokazuje kako Eros predstavlja nužnu dopunu Afroditi.. u stvari. nasuprot onome što se govori. Afroditino delo ne bi bilo ništa drugo do golo čulno uživanje i moglo bi se kupiti za jednu drahmu.

Ova pohvala naposletku se završava pozivanjem na egipatske mitove i izlaganjem Platonove teorije. nego i na samu bračnu vezu. koji istovremeno kaže za sebe da je »pevač iz hora koji slavi ljubav prema ženama«. reklo bi se da se upravo u tome sastoji ono bitno što Plutarh želi da dokaže ovim razgovorom. ustanovljavamo da naklonost prema dečacima i naklonost prema ženama proističu iz jedne jedine i iste Ljubavi23 Doista. On najpre ističe da ako je Ljubav 28 lbid. i koju ispunjava jezom kao da je priprema za to da neki bog njome ovlada. on želi da na primerima osvetli opštu tezu koju je Dafnaj izložio: »Ako vodimo računa samo o istini. taj hvalospev izgovara Plutarh.. 751 e-f. Ali u datoj prilici reč je o tome da se ono iskoristi kao opšti oblik koji je u stanju da obuhvati i jednu i drugu vrstu ljubavi. I zaista.govo delovanje na dušu muškaraca koju on čini plemenitom. ali ne u ime pederastije. 15* 227 . U ovoj pohvali upadljivo je to što su svi njeni elementi preuzeti iz tradicionalne Erotike pederastije. a naročito je reč o tome da se taj oblik primeni ne samo na naklonost prema ženama. Posle jednog Zeuksipovog kratkog izlaganja — koje nije ostalo sačuvano u rukopisima i u kome je on po svoj prilici kudio bračnu ljubav. u pohvalama koje mu se upućuju. nego sa epikurejskog stanovišta — Plutarh ponovo uzima reč da bi ustanovio tri osnovne stvari. Mala komedija koju predstavlja »pederastička« otmica samog Bakhona koju je Ismenodora izvela služi samo kao okvir i neposredna ilustracija za tu opštu tezu. Sve ono za što se u Erotici pederastije moglo tvrditi da je svojstveno tom obliku ljubavi (i što je u njoj bilo suprotstavljene onoj tobožnjoj Ijubavi koju predstavlja ljubav prema ženama) u ovom razgovoru ponovo je iskorišćeno a da pri tom ništa nije ispušteno — baš naprotiv! — iz velike pederastičke tradicije. milostivom i darežljivom. Eros se stvarno ukazuje u vidu boga ljubavi prema dečacima. Međutim. Većina navedenih primera odnosi se na ljubav prema dečacima ili na primer pesnikinje Sapfe (Alkestida i Admet predstavljaju gotovo jedini izuzetak).

ovo toliko uzbuđuju i potresaju sve dok se u njemu pod njihovim uticajem ne stvori semena tečnost.. daje krila našoj duši. besmisleno je tvrditi da taj cvet ne niče među ženama i da se one ne pokazuju sklone vrlini. zauzvrat. podsećajući nas na neki prizor iz sveta ideja. Ibid. da je tačna Platonova teza kojoj ta ideja. zašto bi razlika mekosti jednog tela« otkrivamo lepotu jedne duše.. onda se njeno prisustvo. tako i u odnosima između zrelih muškaraca i dečaka. dopiru do očiju zaljubljenog muškarca i prodiru u njegovo telo. ili barem (a to bliže određivanje ima. ono podrazumeva da se bračni drugovi 24 a M 7bid. 766 e. Ibid. prevazilazi svaku razliku koja proizlazi iz pripadnosti određenom polu: »Rečeno je da je lepota cvet vrline. 766 e — 767 a. U ovom spisu to prijateljstvo Plutarh veoma sažeto opisuje iznoseći nekoliko njegovih osobenosti koje podsećaju na ono što je rekao u Bračnim propisima..doista ono što je za nju rečeno da jeste. Iste odlike zajedničke su pripadnicima oba pola26. njena moć i njene posledice osećaju kako u odnosima između muškaraca i žena. ne postoji nikakav razlog koji bi se mogao navesti u prilog pretpostavci da taj mehanizam počinje da deluje pod uticajem dečaka. a da žene nisu u stanju da ga pokrenu24. 232 . 767 b-c. E sad. Jedino supružništvo učvršćuje onaj oblik prijateljstva koji može postojati u odnosu između osoba različitog pola. Plutarh pokazuje da ono može da udari pečat i odnosu između jednog muškarca i jedne žene.. zašto bi razlika među polovima delovala u ovom slučaju u kome je u pitanju samo »lepota« i »vrsnoća bez ikakvih primesa«25? Plutarh pokazuje da taj elemenat vrline — arête — kojim se u tradicionalnoj pederastičkoj Erotici označavalo jedno od svojstava po kojima se ona znatno razlikovala od naklonosti prema ženama. i ako ta lepota. daje krila našoj duši. najveći značaj) njegove žene.. Prihvatimo za trenutak da je tačna epikurovska teza po kojoj slike koje izviru iz voljenog tela. Uzmimo sada. očigledno.« Sto se tiče prijateljstva koje pederasti žele da proglase za nešto što je svojstveno isključivo ljubavi prema dečacima.

podrazumeva potpuno zajedništvo i jedinstvo duša koje obitavaju u posebnim telima. voleti. uzdržavanje i vernost«. i izvora — kod onih najsavršenijih njegovih pobornika kakav je Sokrat bio — one uzdržanosti koja ga je navodila da pred onima koje je voleo ćuti i obuzdava svoje čulne prohteve. najzad. onda kada u srcima supružnika probudi vatrenu uzajamnu ljubav. i. i stegein. 233 . tvorca vrline i uzdržljivosti u duši Ijubavnikâ. u ljubavlju prožetu dušu supružnika on unosi »stidljivost. i to zato da bi pokazao da se ona mogu pripisati ne svim oblicima ljubavi. ćutljivost i spokojstvo«. koja nije ništa drugo do izraz potčinjavanja zakonima i nametnuta je stidom i strahom. ono zahteva uzajamnu blagonaklonost (eunoia). Međutim. nego samo bračnoj vezi. Eros donosi sa sobom i »vladanje sobom. Plutarh. sôphrosunê. sa jedne posebne vrste ljubavi na ljubav opštije vrste. naime. ono zahteva obostranu umerenost. navodi je da bude »uzdržana« i da »obraća pažnju na samo jedno biće«. « Ibid. tako i za odnos sa dečacima: on nije prešao. umerenosti koja dolazi »spolja«. Transponovanje teorije o Erosu na upražnjavanje bračnog života najzanimljivije je upravo u vezi sa tom umerenošću. više ne misle da su dva bića27«. suprotstavlja umerenost koja je plod delovanja Erosa: doista. kao što je to Dafnaj od njega tražio i kao što je to nameravao da učini. čuvati u svome domu). Vezi među supružnicima Plutarh pripisuje osobine koje su dugo bile pripisivane samo prijateljstvu među ljubavnicima istog pola. pružiti kome utočište.U svemu ovome lako se mogu prepoznati svojstva pederastičkog Erosa. Plutarh je izbegao da sabravši sve te elemente stvori opštu teoriju o ljubavi koja bi važila kako za odnos sa ženama. koja supružnike navodi da se odreknu svake druge veze. On je iz teorije pederastičke erotike preuzeo njena glavna i tradicionalna obeležja.nikako ne odvajaju jedan od drugog u toku celog svog bračnog života (Plutarh se poigrava recima stergein. jer o velikoj vrednosti braka ono sugeriše shvatanje koje se veoma razlikuje od shvatanja koje možemo naći u spisima stoičara. jedinstvo koje je tako snažno da supružnici »više ne žele da budu dva bića.. 767 d-e.

prestajući da bude uslov vrednosti ljubavi.. Da li se pak u ljubavi prema jednom dečaku mogu doživeti čulna uživanja? Poznat je argument na kome se zasiniva odgovor na ovo pitanje29: ili su polni odnosi u njoj silom nametnuti. ljubav bez Afrodite »nalik je pijanstvu izazvanom ne vinom. sastoji to nesavršenstvo? Dok god je postojala dualistička erotika u kojoj je bila pravljena razlika između prave ljubavi (koja je bila smatrana pravom zbog svoje čednosti) i tobožnje. U tome se. sastoji krajnji cilj ovog razgovora: trebalo je pokazati da ta jedinstvena ljubavlju stvorena neraskidiva veza. njemu je naposletku osporena vrednost i on je skinut sa pijadestala na kome se nalazio. Ako su taj odnos i njegove tradicionalne vrednosti mogli da posluže kao podloga i obrazac za opšte shvatanje ljubavi. jer se ta vrsta ljubavi pokazuje kao nesavršena kada se uporedi sa ljubavlju medu supružnicima. nepostojanje ljubavnih naslada nije bilo samo mogućno. po Plutarhovom mišljenju. doista. i koji se brzo pretvara u gađenje i gnušanje28«.s 234 . i Eros bez Afrodite je isto toliko nesavršen kada mu nedostaje telesno uživanje. dovelo je do menjanja data povezanih sa ovim pitanjem. koja se u braku može potpuno ostvariti. odbacivanje ljubavnih naslada postaje prepreka ostvarivanju savršene ljubavi. barem u svom potpunom vidu. u odnos sa dečacima. U čemu se. Plutarh u pomenutom odeljku preuzima Dafnajev argument Iz odeljka 751 đ-e. Ali izgrađivanje jedine opšte erotike u kojoj su Eros i Afrodita bili snažno povezani. . pa onaj koji u njima ima pasivnu ulogu može da oseća samo Ibiđ. varljive ljubavi (držalo se da je ona lažna zato što je telesna). 752 b. ne može da se uklopi.3. nego je ono bilo i neophodno da bi se ona nesavršena vrsta ljubavi proglasila za ljubav u pravom smislu te reči. Plutarh izričito kaže da ako Afrodita bez Erosa pruža samo kratkotrajno čulno uživanje koje se može kupiti za nekoliko drahmi. tu može biti u pitanju jedino poremećaj koji ne donosi nikakvu korist (akarpon) i nikakav osećaj punoće (ateles). nego pićem napravljenim od smokava i ječma.

zahvaljujući charisu. Jasno vidimo koja se uloga dodeljuje tom pristaku: zahvaljujući nje90 31 82 Ibiđ. na primer. Dafnaj ju je prvi upotrebio kao »svemoćan« argument u prilog svoje teze31: ljubavi prema ženama. po Sapfinom mišljenju. ili ih pak dobrovoljno prihvata onaj koji. što je »sramno« i »neprirodno osećanje« zbog koga on pada na najniže grane30. a ako je dragovoljno pristao da s njim polno opšti. po svemu sudeći predstavlja jedan od ključeva za razumevanje Plutarhove misli. Plutarh tu ponovo izlaže miljenikovu dilemu: ukoliko ga je muškarac koji ga voli naterao da se upusti u polni odnos s njim. opet. dovede do prijateljstva (eis philian). on oseća mržnju prema njemu. ona može dati tek kada stasa za udaju. Taj nedostatak Plutarh označava jednom reči: on kaže da je ljubav prema dečacima ačharistos. Hera začela Hefesta »aneu charitôn82. kao bračna ljubav. Ibid. Ibid^ 751 d. 768 d.. pre nego što je pisac sazdao onu veliku teoriju o jedinstvenoj Ljubavi. Tradicionalni protivnici pederastije zadovoljavju se tim argumentom. U svakom slučaju. 235 . ona može da. mržnju i želju za osvetom. onda kada se polni odnosi ostvaruju u onom obliku u kome ih je priroda ustanovila. Reč charis. ona je veoma svečanim tonom izgovorena na počeku razgovora. 751 c..gnev. Međutim. Dafnaj pridaje toliku važnost ovoj reči da se odmah poduhvata da tačno odredi njeno značenje (i da joj pribavi »preporuke« nekoliko velikih pesnika: charis je pristanak koji žena dobrovoljno daje muškarcu. zbog svoje »mekušnosti« i svoje »ženskosti« »uživa u tome da bude pasivan« (hëdomenos toi paschein). jer se trudi da tačno odredi šta je to što nedostaje ljubavi prema dečacima i što joj ne dâ da. Plutarh ide dalje u svojoj analizi. pristanak koji. koja se u nekoliko mahova javlja u toku razgovora koji analizujemo. svojstveno je to da. onda izaziva prezir drugih ljudi. bez svog pristanka. smatrao da se iz snošaja obavljenog bez ženinog pristanka može roditi nakazno dete: tako je. predstavlja skladan spoj Erosa i Afrodite. kaže on. Pindar je. u kome je duševna veza združena sa telesnim uživanjem.

nego pićem napravljenim od smokava i ječma. i koji se brzo pretvara u gađenje i gnušanje28 Da li se pak u ljubavi prema jednom dečaku mogu doživeti čulna uživanja? Poznat je argument na kome se zasniva odgovor na ovo pitanje29: ili su polni odnosi u njoj silom nametnuti. odbacivanje ljubavnih naslada postaje prepreka ostvarivanju savršene ljubavi. njemu je naposletku osporena vrednost i on je skinut sa pijadestala na kome se nalazio. varljive ljubavi (držalo se da je ona lažna zato što je telesna).. nego je ono bilo i neophodno da bi se ona nesavršena vrsta ljubavi proglasila za ljubav u pravom smislu te reči. doista. pa onaj koji u njima ima pasivnu ulogu može da oseća samo Ibid. po Plutarhovom mišljenju. prestajući da bude uslov vrednosti ljubavi. koja se u braku može potpuno ostvariti. sastoji krajnji cilj ovog razgovora: trebalo je pokazati da ta jedinstvena ljubavlju stvorena neraskidiva veza. U čemu se. sastoji to nesavršenstvo? Dok god je postojala dualistička erotika u kojoj je bila pravljena razlika između prave ljubavi (koja je bila smatrana pravom zbog svoje čednosti) i tobožnje. i Eros bez Afrodite je isto toliko nesavršen kada mu nedostaje telesno uživanje. " Plutarh u pomen-utom odeljiku preuzima Dafnajev argument dz odeljka 751 d-e. tu može biti u pitanju jedino poremećaj koji ne donosi nikakvu korist (akarpon) i nikakav osećaj punoće (ateles).3. nepostojanje ljubavnih naslada nije bilo samo mogućno. 752 b. Ali izgrađivanje jedne opšte erotike u kojoj su Eros i Afrodita bili snažno povezani. ljubav bez Afrodite »nalik je pijanstvu izazvanom ne vinom. dovelo je do men jam ja data povezanih sa ovim pitanjem. U tome se. ne može da se uklopi. 18 230 . jer se ta vrsta ljubavi pokazuje kao nesavršena kada se uporedi -sa ljubavlju među supružnicima. Plutarh izričito kaže da ako Afrodita bez Erosa pruža samo kratkotrajno čulno uživanje koje se može kupiti za nekoliko drahmi. u odnos sa dečacima. barem u svom potpunom vidu. Ako su taj odnos i njegove tradicionalne vrednosti mogli da posluže kao podloga ii obrazac za opšte shvatanje ljubavi.

Dafnaj ju je prvi upotrebio kao »svemoćan« argument u prilog svoje teze31: ljubavi prema ženama. Ibid. Jasno vidimo koja se uloga dodeljuje tom pristaku: zahvaljujući nje80 31 82 toi paschein). koja se u nekoliko mahova javlja u toku razgovora koji analizu jemo. U svakom slučaju. . ona može da. kaže on.. Reč charis. onda kada se polni odnosi ostvaruju u onom obliku u kome ih je priroda ustanovila. ili ih pak dobrovoljno prihvata onaj koji. 751 c. ona može dati tek kada stasa za udaju. ona je veoma svečanim tonom izgovorena na počeku razgovora. Dafnaj pridaje toliku važnost ovoj reči da se odmah poduhvata da tačno odredi njeno značenje li da joj pribavi »preporuke« nekoliko velikih pesnika: charis je pristanak koji žena dobrovoljno daje muškarcu. 231 . zahvaljujući charisu. dovede do prijateljstva (eis philian). Plutarh tu ponovo izlaže miljenikovu dilemu: ukoliko ga je muškarac koji ga voli naterao da se upusti u polni odnos s njim. onda izaziva prezir drugih ljudi. po svemu sudeći predstavlja jedan od ključeva za razumevanje Plutarhove misli. po Sapfinom mišljenju. kao bračna ljubav.. predstavlja skladan spoj Erosa i Afrodite. pre nego što je pisac sazdao onu veliku teoriju o jedinstvenoj Ljubavi. smatrao da se iz snošaja obavljenog bez ženinog pristanka može roditi nakazno dete: tako je. svojstveno je to da. Taj nedostatak Plutarh označava jednom reči: on kaže da je ljubav prema dečacima acharistos. Međutim.gnev. Plutarh ide dalje u svojoj analizi. mržnju i želju za osvetom. a ako je dragovoljno pristao da s njim polno opšti. Ibid. opet. na primer. zbog svoje »mekušnosti« i svoje »ženskosti« »uživa u tome da bude pasivan« (hêdomenos prirodno osećanje« zbog koga on pada na najniže grame30. u kome je duševna veza združena sa telesnim uživanjem. što je »sramno« i »ne- Ibid. pristanak koji. Pindar je. on oseća mržnju prema njemu. bez svog pristanka. Tradicionalni protivnici pederastije zadovoljavju se tim argumentom. 768 d. 751 d. Hera začela Hefesta »aneu charitôn32. jer se trudi da tačno odredi šta je to što nedostaje ljubavi prema dečacima i što joj ne dâ da.

Pošto je Dafnaj odredio značenje pomenutog pojma na samom početku razgovora. koje je priroda odredila. telesno uživanje može da dovede do uspostavljanja srdačnih uzajamnih odnosa među supružnicima. pitamja charisa postaje odlučujuće pitanje na njegovom kraju. Upravo zato što nežnošću ispunjeno pristajanje na polno opštenje isključuje sve što bi moglo predstavljati nasilje. prevaru. polne činove Plutarh proglašava za ishodište svekolikog osećajnog odnosa koji treba da unosi toplinu u bračnu vezu. u pristanku će se videti onaj elemenat iz koga proizlazi razlika između ljubavi prema ženama i ljubavi prema dečacima. združuju uživanje koje pruža čulna ljubav i vrlina svojstvena prijateljstvu. Međutim. na primer).se uloga dodeljuje tom pristanku: zahvaljujući njemu. pošto jedino iz one prve može nastati onaj potpuni oblik ljubavi u kome se. Naprotiv. Za tu bitnu njegovu funkciju menuta osećanja na svečan način M ulogu telesnog uživanja i ža tu klice iz koje treba da niknu poi stavovi. izvor je prijateljstva među njima. preko koga njih dvoje u neku ruku sudeluju u nekim velikim misterij ama.. koje je Ibiđ. koji su neophodni u braku: »Telesno sjedinjavanje muža sa ženom. to združivanje Plutarh ne shvata kao plod izvesne popustljivosti zbog koje bi u bračnoj vezi polnim činovima bilo da to mesto koje je manje-više vezano za neku praktičnu svrhu (za rađanje potomstva. zahvaljujući umilnom ženinom pristalnku.« Čulna naslada je beznačajna stvar (ova rečenica uobičajena je u spisima protivnika telesnog uživanja). treba da se uklope u uzajamno blagonaklone odnose. Plutarh navodi jedno dato istorijsko jemstvo. ali Plutarh odmah dodaje da je »ona poput klice iz koje među supružnicima svakog dana raste uzajamno poštovanje (timé). i pošto je potom u njemu izloženo jedinstveno učenje o ljubavi. polni odnos i njegova dva pola. predusretljivost (charis). ljubav (agapësis) i poverenje (pistisf3«. aktivni i pasivni. dok telesno zadovoljstvo treba da dobije svoje mesto u okviru prijateljstva. 769 a. ili prezira dostojnu predusretljivost. 232 .

otkrio u Solonovim zakonima: u njima se muževima nalaže da sa svojim ženama polno opšte »-najmanje tri puta mesečmo«. Ako Plutarh opisuje ono što na početku bračnog života može ženu pozleđivati u polnim odosima sa njenim mužem. ojačavan zahvaljujući delovanju tog dokaza nežnosti. tu je postojao još jedan razlog. izrasla voćka koja će rađati željene plodove. metaforu tečnosti koja se sipa u neku drugu tečnost: posle izvesnog 84 85 Solonov život. polno uživanje nalazi se u središtu bračne veze kao izvor i kao jemstvo ljubavlju i prijateljstvom prožetog odnosa među supružnicima. Plutarh u Razgovoru o Ijubavi nalazi još svečaniju formulaciju. ali. čvrstog i trajnog bračnog jedinstva. najzad. i. Solon je želeo da i brak tako bude u neku ruku obnavljan. Polno opštenje on proglašava za način da se ta bračna veza ponovo osnaži. se mogu nagomilati u svakodnevnom zajedničkom životu35«. ili je. donekle onako kao što se obnavlja neki sporazum: »Isto onako kao što države s vremena na vreme obnavljaju sporazume koji ih vezuju. Prema tome. »dokaz ljubavi koja u svakoj prilici razvejava mnoštvo nezadovoljstava i sprečava nastajanje potpune odbojnosti34«. ponovo osnažuje kao sporazum o zajedničkom življenju. Razgovor o Ijubavi. 233 . uprkos svim obostranim zamerkama koje. zajedno sa njim. u pitanju »poštovanje koje muž odaje čestitoj ženi«. Tu vezu ono utemeljuje. čak i onda kada »ono nije krunisano potomstvom«. On koristi tri metafore: metaforu biljke na koju se nasađuje kalem i koja se mora. Plutarh je naveo i taj propis. dodaje Plutarh. U spasu Solonov život. 769 a-b. Za tu ulogu polnog odnosa kao izvora stalnog zbližavanja i jemstva dobrog slaganja među supružnicima. on pokazuje i ono što je u samom tom pozleđivanju neophodno za izgrađivanje živog. jer je u tom redovnom polnom opštenju. u svakom slučaju. ukazujući na to da je on važio samo za brak ćerki jedinica: razlog njegovog postojanja predstavljala je potreba za potomstvom kome bi se ostavilo porodično imanje. 20. zaseći da bi. metaforu dečaka ili mladića kome treba usaditi — a to usađivanje njemu ne pada lako — osnovne elemente znanja koje će mu kasnije biti od koristi.

Po Plutarhovom shvatanju.zamućivanja i kipljenja. Vrednost i postojanost te zajednice proizlaze iz sheme dvojne ljubavi. Ta dvojna ljubav izvor je uzajamnosti: zato što muž i žena jedno drugo vole. 142 e — 143 e. sa stanovišta Erosa. pederastija. zbog te uzajamnosti u činu telesnog sjedinjavanja polni odnosi mogu da se uklope u onaj oblik uzajamne ljubavi i uzajamnog pristajanja na polno opštenje koji postoji u braku.. 769 đ. 234 .. Upoređena sa ovim modelom odnosa.-« Ona je značajna utoliko što je u svakoj ljubavnoj vezi tradicionalna erotika snažno naglašavala polaritet koji tvore zaljubljena osoba i voljena osoba. te dve tečnosti tvore novu tečnost čije sastavne delove više niko ne može razdvojiti. svako od njih dvoje prihvata ljubav onoga drugog. 769 e-f. Bračni propisi. uznemirenost i zbrka ne daju se izbeći na početku postojanja bračnih odnosa. pa joj. onda on neće učiniti ništa što nanosi štetu bračnoj zajednici i što je narušava38«. upor. Ona je. sa dilemom oko pasivnosti. prema M I bid. oba bračna druga neprestano aktivni subjekti. " Razgovor o ljubavi. pristaje da prima dokaze koje mu ona pruža i na taj način pokazuje da voli da bude voljen. ibid. ljubav koju oba bračna druga jedno prema drugom osećaju. glavni elemenat u braku predstavlja. Njoj nedostaje dvojna i simetrična ljubav. i neminovnu asimetričnost među njima. sa veoma naglašenom razlikom između zaljubljenog zrelog muškarca i dečaka koga on voli. iz razloga koje je lako otkriti.»Kada čovek voli svog bračnog druga. i . te dve tečnosti potpuno se izmešaju i tako nastaje ona di 'holon krasis na koju je Plutarh upućivao i u Bračnim propisima36.izvor vernosti pošto ljubav koju gaje prema svom bračnom drugu i muž i žena mogu da usvoje kao pravilo koje će određivati njihovo ponašanje i ograničavati njihove polne prohteve. u kojoj su. sa neizbežnom krhkošću premladog partnera. 769 d-e. pak. ali bez toga ne može nastati novo i stameno jedinstvo među bračnim drugovima. Izvesna patnja. prema tome. I tako Plutarh naposletku dolazi do ove bitne formulacije: »U braku je dragocenije voleti nego biti voljen37. može biti samo neadekvatna.

i da u njih uklopi čulne naslade. Ali tu platonistički obojenu erotiku Plutarh koristi zato da bi postigao ciljeve koji se razlikuju od ciljeva sa kojima je ona obično bivala združivana. ali u ime takvog jedinstva ta erotika naposletku isključuje pederastiju zato što joj nedostaje charis. Ipak. nedostaje i unutrašnje regulisanje i postojanost koji su svojstveni bračnom paru. ali tu njihovu uključenost proglašava za merilo koje joj omogućava da prihvati samo bračnu ljubav. Ove iste Platonove pojmove Plutarh koristi u jednoj erotici koja teži da ustanovi jednu jedinu ljubav koja je u stanju da objasni veze sa ženama i sa dečacima. Kratko rečeno. Čitajući ovo Plutarhovo delo vidimo kako se u njemu. ali isto tako i zato da bi se medu njima uspostavila neka vrsta jedinstva pošto se jedino na ovu drugu gledalo kao na pravu ljubav. Plutarh bi mogao da kaže da je pederastija ljubav kojoj nedostaje »blagonaklonost«. ali po cenu odbacivanja čulnih naslada). polazeći od dualističke erotike (koja je sva u znaku pitanja šta je prava. konstituiše nova stilistika ljubavi: ona je monistička po tome što uključuje čulne naslade. pošto — kao što se to vidi iz onog velikog središnjeg odeljka koji je u Razgovoru o ljubavi posvećen pohvali Erosa — i u njoj glavnu ulogu i dalje igraju tradicionalni pojmovi.tome. i čija je svrha da pre svega utemelji pederastiju. a da odbaci polne odnose sa dečacima zbog onog nedostatka koji im daje svoj pe235 . dok se u onoj prvoj videla samo njena ovozemaljska senka i njen privid. duhovna i usmerena na staranje o dušama). Ona je lišena one »blagonaklonosti« koja omogućava ljubavnim nasladama da se uklope u prijateljstvo ostvarujući tako potpuni i savršeni oblik Erosa. ovaj Plutarhov spis svedoči o nastajanju jedne erotike koja se u nekim bitnim stvarima razlikovala od erotike koja se bila pojavila i razvila u grčkoj civilizaciji. a šta tobožnja ljubav. ta nova erotika nije bila potpuno drugačija od one prethodne. prostačka i usmerena na ljubavne naslade. i druge koja je uzvišena. Ona je dugo bila korišćena zato da bi označila postojanje dveju različitih i oprečnih vrsta ljubavi (jedne koja je niska.

.čat: za njih više nema mesta u onom velikom jedinstvenom i objedinjavajućem lancu -u kome uzajamnost uživanja prožima ljubav novom snagom.

govorili su veoma ozbiljno.2. Meklaud (Mac Leod) zastupa gledište da je on napisan na samom početku IV veka. On će stoga ispričati njihovu raspravu. čije će reči Likin sada navesti. brojnije od Hidrinih glava — žal se na Afroditu: od kako se zamomčio. jer je smatrao da čulna ljubav sa ženama ne predstavlja ništa drugo do »pravu propast«. dok u studiji Eros adolescent F. Harikle i Kalikratida. Ta dva protiv39 O ovom tekstu upor. P S E U D O . niti je prostački divalj kao Hipolit. De Pseudo-Luciani Amoribus.L U K I J A N Delo Ljubavi. On moli Likina — koji sam nije sklon nijednoj od ove dve vrste ljubavi — da preuzme ulogu nepristrasnog sudije i da mu kaže koja je od njih dve bolja. napisao je neki pisac koji je neosporno živeo posle njega39. Blooh. koji se neprestano zaljubljuje u razne žene i dečake — čim se neke njegove ljubavi ugase. Likin se izvanredno dobro seća razgovora dva muškarca o toj temi. dok je drugi ludovao za ženama. R. Srećom. rađaju se druge. Teomnest. ali Teomnest ne treba u tom pogledu da bude u zabludi. 1907. jedan od njih voleo je isključivo dečake. Buffière) iznosi mišljenje dà on potiče iz II veka. u Uvodu koji je napisao za Loubovo (Loeb) izdanje ovog teksta. Izlišno je reći da ovo poslednje obaveštenje čitalac treba da shvati kao ironično. Njega podjednako privlače pederastija i ljubav prema ženama. koje je bilo pripisivano Lukijanu. iako on nije potomak boga Sunca. Bifjer (F. 237 . Ono ima u to doba veoma rasprostranjen oblik razgovorâ koji se uklapaju jedan u drugi. jer ako je začelo mogao da postavi svoje pitanje smejući se. ta ga boginja gnevno progoni. i pri tom on ne uspeva da utvrdi prema kojoj od njih dve će biti bolje da se usmeri.

»nebesko božan238 . koji je u helenskoj kulturi bio toliko dugog veka. U njima se redaju uobičajeni argumenti. svaki od njih predstavlja izlaganje tipično za Pobornika žena i Ljubitelja dečaka. koji je bio smatran za zaštitnika tog oblika ljubavi. blizu hrama posvećenog toj boginji. neće sprečiti zastupnika dečaka i njihovih ljubavnika da u toku razgovora. na kraju krajeva. i pisac se zabavlja dok navodi reči tih nepokolebljivih zastupnika suprotnih shvatanja. milovanja. i u skladu sa tradicijom. ruke koje se zavlače ispod tunika — biće uperen pre svega protiv pohvale pederastije. Ali i sama ta ironija ukazuje na ozbiljni problem koji je tu u tom razgovoru postavljen. uostalom. Jedna stvar može da iznenadi čitaoca još na samom početku razgovora što ga Likin prenosi da bi prosvetlio um svog prijatelja koji je u nedoumici za koju od dve vrste ljubavi da se opredeli: taj razgovor koji će se okončati — ali pomalo dvosmisleno — zaključkom u prilog pederastiji.nika u raspravi o dvema vrstama ljubavi svakako su ozbiljno govorili. u svemu tome u pitanju poljupci. taj nam razgovor omogućava da ponovo otkrijemo — i to u njegovom naj izrazitij em vidu — u tom vremenu korišćeni skup argumenata u prilog te dve vrste ljubavi. u kome se nalazi onaj njen tako čuveni kip koji je Praksitel izvajao. ne odvija se u znaku Erosa. stoičarskam shvatanjima blisko izlaganje u prilog ljubavi prema ženama. ali Pseudo-Lukijan se na tanan i duhovit način podruguje iznoseći visokoparna i nespretna dokazivanja u koja su se oni tobože upustili. da je mnogo pretencioznije i »baroknije« nego jednostavnije. To. pozivanja na velike filozofske ideje i retorski ukrasi. U vezi s tim treba napomenuti da je izlaganje u prilog pederastiji u mnogo većoj meri pretrpano govorničkim ukrasima. nego u znaku Afrodite: prizor čijih se najmanjih pojedinosti Likin navodno seća dogodio se u Knidu. i ma koliko da se Pseudo-Lukijan zabavlja dajući »teorijsko-diskurzivni« portret ta dva Ljubitelja. njihov prilično naglašeni retorski profil. U tim majstorski napisanim odeljcima očigledna je piščeva želja za parodiranjem. Ironični kraj te rasprave — Teomnest će podsetiti na to da su. prizove u pomoć Erosa. obavezni citati.

pa će preterano stidljive besede biti odbačene uz gromoglasan smeh. imamo utisak da je ono zaboravljeno — glasiće ovako: koliko mesito i kakav oblik treba dati polnom uživanju u jednoj i u drugoj vrsti ljubavi? Odgovor na ovo pitanje poslužiće za razgraničavanje te dve vrste ljubavi. 239 . ali sa njegove zadnje strane40. potpuno prirodno. svojim uobičajenim partnerom-protivnikom: to je zato što se pitanje telesnog uživanja provlači kroz ceo razgovor. nije dokaz odbacivanja te Afrodite? Tu je u pitanju dvosmislen čin. Da li to svetogrđe—izraz poštovanja. pitanje koje se provlači kroz ceo razgovor — čak i ako. u pitanju su ljubavne naslade. Ljubavi. donoseći za trenutak ljubavi prema dečacima pobedu u carstvu ideja koju će ironija stvarnosti vrlo brzo dovesti u pitanje. 16. pošto je izvršeno na takav način. Telesno uživanje će naposletku odneti prevagu u razgovoru.stvo«. igra odlučujuću ulogu u toj raspravi u kojoj se ona u isti mah sučeljava sa Erosom. pošto je oskrnavljen Afroditin kip. podršku od Afrodite.Priča o tom događaju — ona se veoma često sreće u raznim delima — izaziva raspravu: da li to skrnavljenje predstavlja. Lako se može objasniti to što boginja. U brizi koju izražava Teomnest. pobornik čulnih slasti koje se doživljavaju pri polnom opštenju sa ženama zatražiće. tu oskvrnilačku poštu treba shvatiti kao posledicu ljubavi prema ženama ili prema dečacima? Prema tome. Svaki od dva sagovornika redom uzima 40 Pseudo-Lukijan. u pitanju je to uživanje. Rasprava o kojoj govorimo odlikuje se čvrstim sklopom. koga podjednako privlače devojačka ljupkost i lepota dečaka. »prosveštenika u misterij ama ljubavi«. Ono će poslužiti i kao povod raspravi između Harikla i Kalikratide. odavanje poštovanja onoj koja gospodari uživanjima doživljavanim pri polnom opštenju sa ženama? Ali zar ono. dok čitamo njegove uzvišenije delove. kojoj je u Knidu podignut hram. jedan mladić ostao je preko noći zatvoren u Afroditinom hramu i u njemu je umrljao njen kip svojom semenom tečnošću. i to u obliku jedne karakteristične pričice: pošto se zaljubio u kip koji je Praksitel izvajao. s druge strane.

Ona je isto tako. bez sumnje. oba ta pledoajea imaju istovetan sklop. " Pseudo-Lukijan. Znajući dobro da su ljudi sazdani »od trošne grade« i da je kratak vek koji je svakom biću dat da ga proživi. 41 To izlaganje nalazi se u odeljcima 19—28. R. ljudi će moći da žive dok god bude sveta i veka. sa njenim poreklom i njenom utemeljenošću u poretku koji postoji u svetu. zahvaljujući uzastopnom smanjivanju naraštaja. 148). nastavlja Hanikle. sada ćemo redom proanalizovati ta dva pitanja da bismo jasno pokazali kako na njih odgovaraju — svaki na svoj način — pobornik ljubavi prema ženama i zastupnik ljubavi prema dečacima. udahnula život svemiru dajući mu dušu. Bloh otkriva u njemu neopitagorejske teme. ili u onoj drugoj vrsti ljubavi? Kakav oblik ona treba da ima. ona je podesila (emëchanësato) stvari tako da smrt jednog čoveka bude praćena rođenjem drugog čoveka: na taj način. Oba izlaganja imaju po dva delà. osnovni pečat41: priroda je u njemu definisana kao sila koja je. U svojoj studiji o Hijeroklu (str. ona je isto tako stvorila dva pola. i kolika može biti njena vrednost? Umesto da svako od ova dva izlaganja razmotrimo kao celinu. redosled argumenata je isti i oni su izneseni tako da argumenti iz drugog pledoajea upravo predstavljaju odgovor argumentima iz onog prvog. jednom je odredila da izliva semenu tečnost. 19. Prehter (Praechter) naglašava stoičku obojenost ovog odlomka. izmešavši elemente. ponavljajući jedno dobro poznato filozofsko učenje i koristeći pri tom dobro poznatu formulaciju. uredila nizanje naraštaja42. • À 240 . Da bi ostvarila taj cilj. Iako je Kalikratidino pederastičko izlaganje kitnjastije i duže od Hariklovog izlaganja.reč i u neprekidnom izlaganju zastupa onu vrstu ljubavi koju stavlja iznad one druge: slušalac koji ne sudeluje u raspravi (to je Likin) izreći će sud o tom nadmetanju i odlučiće ko je u njemu pobedio. Ljubavi. dok u drugom odgovaraju na pitanje: kako stvari stoje sa čulnim uživanjem koje se doživljava u toj. Hariiklovo izlaganje u prilog ljubavi prema ženama oslanja se na shvatanje sveta kome stoička filozofija daje. u prvom delu oponenti odgovaraju iia pitanje: kako stvar stoji sa ljubavlju o kojoj se govori.

bio mogućan. u kome su umiranje. Zatim je. Drugo merilo prirodnosti koje Harikle koristi u svome izlaganju jeste stanje ljudskog roda na početku njegovog postojanja 43 . E sad. Muškarci su tada svojom vrlinom bili nalik bogovima. Niz naraštaja može da proizađe iz telesnog sjedinjavanja jedinki različitog pola. što je predstavljalo drskost čiji se glavni oblik — u svakom slučaju. u saglasnosti sa onim što priroda nalaže.. niti »muško treba besramno da se omlitavljuje«. Izgleda da Harikle u njemu razlikuje. trenutak u kome su ljudi.a drugom da nju u sebe prima. 13* 241 . da bi takav čin. dok nikako ne može da proizađe iz spajanja jedinki istog pola. koji je toliko dalek od onoga što priroda nalaže. ili braku tuđa čulna uživanja?). postepeno. se ne samo udaljio od onoga što je svojstveno jedinki. jedino se on pominje u ovom delu — sastoji u tome da muškarac polno opšti sa drugim muškarcima kao da je ovaj žena. nastupilo opadanje. »Žensko« ne treba da. nego bi uz to narušio povezanost koju sveopšta nužnost uspostavlja. u odnose među muškarcima morali su prodreti ono što omogućava prinudu i ono što omogućava obma*3 Ibid. pošto ih je čulno uživanje vuklo u propast. nastojali su da se ponašaju kao polubogovi. kao njegove etape. ženili su se devoj kama čije su vrline potpuno odgovarale njihovim vlastitim vrlinama i dobijali su u tim brakovima potomstvo plemenitog soja — eto time se odlikovao taj uzvišeni način života i zahvaljujući tome bio je. a uz to je u svaki od ta dva pola usadila snažnu želju (pothos) za onim drugim. Težeći da izmakne toj determinaciji. čovek bd. Pomoću tih argumenata Harikle čvrsto uklapa osobenu prirodu svakog pola i čulno uživanje koje priliči svakome od njih u opšti u svetu uspostavljeni poredak. počeli da traže »nove i rđave puteve« kako bi idući njima dospeli do naslada (da li su ovim recima posredno označeni oni oblici polnih odnosa u kojima nije dolazilo do začeća. rađanje i večnost međusobno povezani. 20—21. nasuprot onome što je priroda odredila. igra ulogu mužjaka. a potom onaj trenutak kada su neki ljudi naposletku »prekoračili granice same svoje prirode«.

pruža priliku za nasilnička ponašanja i obmanjivanja. ni veprovi. nanosi veliku štetu ciljevima ljudskog bića. Gledano sa kosmološkog. nemoć da se stvari vide onakve kakve su. Tu mudru životinjsku prirodu ovaj pobornik Ijubavi prema ženama suprotstavlja »nastranoj bestijalnosti« nekih muškaraca. 242 .. Nasuprot životinjama koje se pokoravaju zakonu prirode i teže da ostvare cilj koji im je bio određen. U onom delu svog izlaganja. ni ovnovi. na osu prirode kao prvobitnog stainja čovečanstva. za njih su »odluke Proviđenja nepromenljive«. dok im je Proviđenje bilo odredilo da ih nadmaše. Ukratko. ni vukovi. ljubav prema dečacima Harikle je redom postavio na tri ose — na osu prirode shvaćene kao opšti u svetu uspostavljeni poredak. koji označavaju nesposobnost nekih ljudi da dospeju do cilja koji im je određen. »šlepa neosetljivost« (anaisthësia). ali i izrazima »ineobična bolest«. može se reći da se u odnosima te vrste prekoračuju granice prirode. kod svih muškaraca koji polno opšte sa drugim muškarcima uočljivi su svi oni znaci koji se po običaju pripisuju stanju u kome čovekom gospodari neka strast: neobuzdana žestina. 22. i na osu prirode pojmljene kao ponašanje koje je razumno prilagođeno njegovim ciljevima — i potom je ustanovio da ona narušava ustrojstvo sveta. a teže onome čega bi trebalo da se klone. Treće obeležje prirodnosti Harikle uzima iz životinjskog carstva44: »zakoni prirode« gospodare životinjama bezuslovno i bez ograničenja: ni lavovi. poremećena ravnoteža u organizmu. ni bikovi. ni mužjaci među pticama i ribama ne teže da se sparuju sa mužjacima svoje vrste. koji predstavlja odgovor na deo Hariklovog izlaganja koji smo upra44 Ibid. tako da oni zapostavljaju ono čemu bi trebalo da teže. U svome izlaganju Harikle označava tu »bestijalnost« pomoću nekoliko karakterističnih izraza: izrazom »slepo povođenje za strašću«. nesposobnost da se ostvaruju ciljevi koji su određeni ljudskoj prirodi.njivanje — a to su tiranska moć i veština ubeđivanja. zbog koje se oni srozavaju ispod ostalih živih bića. i najzad. »političkog« i moralnog stanovišta.

veštine i znanja (technai i epistemai) omogućili su mu da se oslobodi stege tih neodložnih potreba i da ih uspešnije zadovoljava: ljudi su naučili da tkaju odeću i da grade kuće. ali ne kao posledica moralnog srozavanja muškaraca. Eros je pobedio taj prvobitni nered stvarajući sve što ima dušu i sve što je nema. u ljubavi prema dečacima prepoznaje snagu one veze koja. Zauzvrat. Kalikratida manje naglašava neke argumente koji pobijaju teze njegovog protivnika. on suprotstavlja viđenje sveta kao nečega što je stvoreno iz haosa. nego. kao što je Hariikle to tvrdio. a više ističe potpuno drugačije shvatanje sveta. on je u početku bio pritisnut nuždom. muški i ženski. 2ene su u početku bile neophodne da ne bi iščezla ljudska vrsta. stvorivši dva pola. nego treba da se protumači kao postepeno labavljenje stega onih nužnosti koje su u početku pritiskale čoveka46. Dok je stvarao svet. E sad.. usađujući u telo muškaraca načelo sloge i povezujući ih jedne s drugima »svetim prijateljskim osećanjima«. naprotiv. 32. i što stanovanje u kućama znači u odnosu na korišćenje pećina kao zaklona. 243 . ljubav prema dečacima predstavlja u odnosu ina ljubav prema ženama upravo ono što nošenje plodova tkačevog rada predstavlja u odnosu na korišćenje životinjskih koža. Shvatanju po kome je priroda domišljata i sposobnošću predviđanja obdarena sila koja je. obezbedila stvaranje potomstva i uzastopno nizanje naraštaja i na taj način osigurala ljudskom rodu večnost koje su jedinke lišene. U odnosima između muškarca i žene Harikle je video plod delovanja lukave prirode koja nizove jedinki raspoređuje u vremenu da bi na taj način izbegla smrt. ljubav prema dečacima pojavila se veoma kasno. povezujući . njegove istorije i najuzvišenijih veza koje ljude mogu povezivati. Ibid. ljudskog roda. 33—35. odnosi pobedu nad haosom45. navodno. Posmatrana iz ove perspektive.. 45 48 Ibid.i sjedinjujući. istorija sveta ne treba da bude protumačena kao prenagljeno zaboravljanje zakona prirode i strmoglavljivanje u »ponore čulnog uživanja«. pak. Kalikratida. kao plod njihovog uzdizanja ka većoj radoznalosti i većem znanju.vo razmotrili.

ni sve ono lepo što je prijateljstvo u stanju da stvori. Da li su kod Harikla u pitanju opšta mesta banalizovanog stoičkog učenja. Banalnost Hariklovih i Kalikratidinih objašnjenja — ona su. nego dokazuje da životinje ne znaju ni šta znači »filozofirati«. koji se više drži Platonovog učenja. izdvojivši se iz posebnih veština. počela o svemu da razmišlja. i prenošenja »veština-« i »znanja« pomoću upućivanja. 22. koji se priklanja više stoičanskim pogle44 Ibid. pojavila se filozofija. počeli svemu da poklanjaju pažnju u svom istraživanju. pošto su prethodno naučili toliko korisnih veština. navodno.Doista. i da se medvedà ne zaljubjuju u medvede? Ona ne dokazuje da su muškarci izvitoperili prirodni nagon koji je. pojmljivo nam je što je Kalikratiđa u stanju da. dok je pobornik žena. S obzirom na sve to. uostalom. a ta je ljubav u isti mah i ljubav prema otmenim dušama. trebalo je da istupa pod Erosovom zastavom. izmislila je ljubav prema dečacima kako bi pomoću nje prenosila mudrost koju daje. šta to dokazuje činjenica da među lavovima mužjaci ne vole jedni druge. 244 . Njegovu skrivenu podlogu predstavlja suprotnost između prenošenja života pomoću polnog odnosa između muškarca i žene. ali njegovo izlaganje sadrži toliko upućivanja na dobro poznate stvari da ga je svaki čitalac lako mogao razumeti. a sa njom i pederastija. kada su oni. koje su kadre da se dovinu do vrline. ostao netaknut kod životinja. Kada je filozofija.. Kalikratiđa gotovo nikako ne objašnjava to istovremeno pojavljivanje. a kod Kalikratide mešavina raznih platonističkih i epikurovskdih gledišta? Bez sumnje jesu. Ne možemo da prenebregnemo sve ono što u tom poređenju te dve vrste ljubavi može predstavljati povod za oratorske varijacije na podlozi tradicionalnih argumenata. povremeno veoma kitnjasita — dosta dobro pokazuje da je trebalo da ta dva oponenta donekle igraju ulogu filozofskih amblema: ljubitelj dečaka. Kalikratidini argumenti nisu originalni — to je sasvim očigledno — baš kao ni Hariklovi argumenti. prsnuvši u smeh. obučavanja i odnosa između učenika i učitelja. pobije pouku zasnovanu na primerima iz životinjskog carstva koju mu je njegov protivnik u raspravi izložio47.

Na isti. dobrim delom zahvaljujući načinu razmišljanja koji je bio svojstven stoičarima i oslanjajući se na izvesno shvatanje prirode. nego i nešto više od nje. način. ne znači da su stoičari osuđivali pederastiju koju je platonizam navodno opravdavao odbacujući pri tome brak. i naposletku postavka o sticanju i prenošenju jednog znanja pomoću snažnim osećanjima ispunjenih oblika prijateljstva i skrivenih veza koje se u njemu uspostavljaju. mesta i uloge koje ona predviđa za sva bića. To. dva načina stilizovanja vlastitog čulnog uživavanja i filozofskkiih izlaganja koja prate ta opredeIj i van ja2. očigledno. upražnjavana kao način življenja. učvrstila je jedan dosta drugačiji vid spekulativne misli i doprinela tome da se on vekovima neprestano ponovo javlja: njegovi su elementi postavka o kosmičkoj i individualnoj snazi ljubavi. ljubav prema dečacima. u svakom slučaju. Učenje o veštini življenja u braku izgrađeno je. Poznato je da. uostalom. ili da. naklonosti i blagotvor245 . tu je u pitanju sučeljavanje dva oblika življenja. stvari nisu tako stajale. ono će mnogo što-šta preuzeti iz shvatanja kakvo je bilo to shvatanje. moramo da ustanovimo postojanje onog što bismo mogli nazvati »naročito prikladnim združivanjem«. U svakom od ta dva izlaganja — to jest u Hariklovom i u Kalikra ti dinom izlaganju — posle teme »prirode« razrađuje se pitanje čulnog uživanja. kao što smo to videli u prethodnoj glavi. a ono uvek predstavlja. postavka o uzlaznom kretanju ljudskog roda koje omogućava muškarcu da izbegne neposredne nužnosti. onda kada hrišćanstvo bude htelo da izgradi svoju etiku odnosa među supružnicima. Rasprava između pobornika ljubavi prema ženama i ljubavi prema dečacima nije samo književna prepirka. gledano sa stanovišta tih učenja. trebalo da istupa u ime zahteva prirode.dima. Ali proučavajući dokumenta kojima raspolažemo. nikako nisu bile tako jednostavne. težak problem za pederastičku praksu koja se ogleda u obliku prijateljstva. kao što smo to videli. glavnih nužnosti koje ona nameće. opšteg plana stalnog uzastopnog stvaranja novih naraštaja i stanja prvobitnog savršenstva od koga izopačenošću obeleženo srozavanje udaljuje ljudski rod.

nego. Harikle. koja ne znaju da rasuđuju? Ako je vaša ljubav usmerena prema vrlini. ili zašto je Sokrat voleo bezbožmog Alkibijada. otkud onda neprestano salećete ne starce pune mudrosti. dečačkom telu koje veoma brzo postaje dlakavo i mišićavo. Ljubavi. Harikle potom suprotstavlja telo žene. začelo. tada bilo uobičajeno — licemerstva pederasta: vi se. izdajete za Sokratove učenike. da se dečak može voleti samo veoma kratko vreme i da ga njegov ljubavnik ubrzo ostavlja. Ali na osnovu te razlike Harikle ne zaključuje. neprijatelja svoje domovine koji je žudeo za tim da postane tiranin? Prema tome. 25—E6. zašto je onda Platon voleo Fajdra koji je izneverio Lisiju. Menjanje dečakovog telesnog izgleda tu se navodi kao uzrok ne prolaznosti osećanja. koja sa svojom kovrdžavom kosom i uvek glatkom kožom »bez malja« dugo ostaje predmet muške požude. Za razlisu od nje. dečak je privlačan samo kratko vreme. Žena ostaje privlačna sve do početka starosti. u tom slučaju.nog deovanja jedne duše na neku drugu dušu. nego u duše. nego promene uloga u polnom odnosu. tako misli pa stoga rasprava o ovoj temi započinje žigosanjem — ono je. taj muškarac teži dvosmislenoj čulnoj ljubavi u kojoj on igra pasivnu ulogu. kao što je Harikle učinio. prvi argumenat tiče se godina života i kratko trajnosti uživanja48. uostalom. do pitanja čulnog uživanja i uporediti »opštenje sa dečacima« i »opštenje sa ženama«. nego decu. uprkos pretenzijama koje ispoljava ta ljubav prema dušama. Ako je to istina. zaboravljajući tako sva moguća vlastita obećanja da će ga večno voleti. 246 . naprotiv. Govoriti ljubitelju dečaka o »čulnom uživanju« već znači staviti mu zamerku. kao što se to često činilo. ovaj protivnik pederastije pominje primer muškarca koji i dalje voli mladića koji je navršio dvadeset godina. treba se u raspravi »spustiti«. koji misu zaljubljeni u tela. kaže im on. Među argumentima koje Harikle koristi da bi istakao razliku koja postoji između te dve vrste polnog opštenja i mesta koje čulno uživanje zauzima u svakom od njih. 4S Pseudo-Lukijan. pa makar morala da potpomaže vlastite čari svojim bogatim iskustvom.

Harikle redom izlaže najpre same činjenice. tvrdi on. nije stvoren da živi sâm. po njegovom mišljenju. Harikle iz toga ne izvodi zaključak da čovek mora da ima porodicu ili da bude pripadnik neke državne zajednice. a lakšim sve neprijatne stvari. i partneri se naposletku razilaze pošto su jedan drugom pružili potpuno jednako uživanje. prema tome. Harikle najpre pominje zajedničke obede i gozbe na kojima se. pa. 247 . Ovoj prirodnoj činjenici odgovara jedno načelo ponašanja: dobro je da muškarac ne teži sebičnom uživanju (philautos apolausai). doduše. . nego zaključuje da on nije u stanju da potpuno sam »provodi vreme« i da mu je potrebna »na ljubavi zasnovana zajednica prijatelja« (phïletairos coinônia) koja čini prijatnijim sve ono što je dobro. da ne želi da prigrabi za sebe svekoliko zadovoljstvo. a zatim i iz njih izvedeno pravilo. U polnom odnosu muškarca sa ženom ostvaruje se. manje-više silovani dečak ne može da oseti zadovoljstvo u polnom odnosu. i onda kada on više ne plače i ne pati. Ljubavnik jednog dečaka doživljava zadovoljstvo u polnom odnosu sa njim i potom odlazi a da svom partneru nije pružio nikakvo zadovoljstvo. niko »ne bi mogao biti toliko lud« da tvrdi suprotno. Međutim. Prema onome što se obično tvrdi. i odeljak u kome on o njoj govori bez sumnje je najzanimljiviji deo u njegovom izlaganju. pasivni. a zatim prelazi na polna uživanja.Uzajamnost uživanja predstavlja drugi razlog koji Harikle navodi u prilog polnog opštenja sa ženama49. nego da ga deli sa drugim pružajući svojoj partnerki isto onoliko zadovoljstva koliko i on sam sa njom doživljava. ljudi okupljaju zato što se više uživa onda kada se zadovoljstva zajednički doživljavaju. »razmena podjednakog uživanja«. a zatim prelazi na polna ovom slučaju na posebnu oblast telesnih uživanja. On se najpre poziva na načelo po kome čovek. 27. U stoičarskim raspravama o braku redovno smo nailazili na shvatanje da se u tome sastoji uloga zajednički doživljavaju. Stvari stoje potpuno obrnuto u polnom opštenju sa ženama. To uzajamno doživljavanje čulnog uživanja predstavljalo je. još tada veoma poznatu temu koja « I M . kao razumno biće. njegov ljubavnik postaje mu nepodnošljiv.

koliko je to god moguće.. interesantna je zato što Harikle. ! 248 . U razmeni u kojoj se vodi računa o partnerovom uživanju. a zatim je zanimljiva i zato što on pominje. Ibiđ. ona iskorišćena zato da bi se polni odnos sa ženama okarakterisao kao prirodan. čak i one koje se ljubiteljima dečaka najviše dopadaju. Ovom ozbiljnom rasuđivanju Harikle dodaje dva argumenta koji su manje ozbiljni. da bi taj odnos doveo u pitanje. 28. i drugim delom svog izlaganja — poriče kulturnu. ali zanimljivo je da je. uostalom. Jedan od njih upućuje na jednu u erotskoj književnosti čestu temu51: onome ko zna da spretno polno opšti sa njima. i. da bi se definisalo jedno pravilo ponašanja u polnim odnosima i. Drugi Hariklov argument52 glasi: kada bi se prihvatila ljubav među muškarcima. osećajnu i polnu osobenost ljubavi prema dečacima zato da bi je uklopio u opštu kategoriju odnosa među muškarcima. žene su u stanju da pruže sva uživanja koja dečaci mogu pružiti. u delu o kome govorimo. u polnom odnosu sa ženama mogu se doživeti sve vrste čulnih naslada. naposletku. naposletku. daje do znanja da je još sramnije da muškarac u _________ i 61 62 Ibiđ. bude jednako sopstvenom uživanju.. moralnu. ljubav koja se po tradiciji smatrala još sablažnjivijom — on kaže da se ljudi čak »stide« da o njoj govore — to jest ljubav među ženama. pa prema tome i nepravedno i rđavo u polnom odnosu između jednog zrelog muškarca i dečaka. da bi se označilo ono što je neprirodno i nasilničko. Prema tome. starajući se da ono. onda bi trebalo prihvatiti i polne odnose među ženama. Zanimljiva je ta sa polemičkom namerom pomenuta simetričnost polnih odnosa između muškaraca i polnih odmosa između žena: ona je zanimljiva prvo zato što Harikle njome — kao. uzajamno čulno uživanje uvodi u polno opštenje etiku koja se nadovezuje na etiku zajedničkog života. 27.je veoma često bila obrađivana u ljubavnoj poeziji ili erotskoj književnosti. preokrećući to razvrstavanje po vrednosti. ali se oba odnose na razmenu čulnih uživanja. dok dečaci ne mogu pružiti sva uživanja koja one mogu.

kao iluzorne. Osobenosti koje su svojstvene u retoričkom pogledu majstorski sročenom izlaganju u njemu su još vidljivije nego u preostalom delu rasprave. 53 Zar nije bolje da žena igra ulogu muškarca »nego da se muškarac toliko sroza da igra ulogu žene« (28)? M Sam Harikle ne upotrebljava tu reč. oba oponenta oslanjaju se na jedno jednostavno i koherentno shvatanje: po mišljenju Harikla i »pobornika polnog opštenja sa ženama«.nego arête. Recimo. kako ju je Plutarh nazivao54. 249 . upravo činjenica da je muškarac u stanju da svojoj partnerki omogući čulno uživanje. protivnici tih odnosa suprotstavljaju »vrlinom prožeto zajedništvo« koje se. a zauzvrat. po recima pobornika polnih odnosa sa ženama. Onaj deo Kalikratidinog izlaganja koji predstavlja odgovor na ovu kritiku upadljivo je najduži. Dotičući u vezi sa polnim uživanjem ono što je najproblematičnije u ljubavi prema dečacima. Ali on se na sve ito poziva u vezi s pitanjem koje je Harikle veoma jasno postavio. da on obraća pažnju na njega i sâm u njemu uživa. Kalikratidino dokazivanje sastoji se pre svega u osporavanju. . upravo ona charis.polnom odnosu bude pasivan poput žene. Kalikratida kaže da njen kamen temeljac predstavlja ne charis. nego da žena u njemu preuzme ulogu muškarca53. može ostvariti isključivo u ljubavi prema dečacima. to jest vrlina. da obezbedi da partneri dožive u isti mah pristojno i mudro odmereno čulno uživanje i osećanje zajedništva koje je neophodno za odnos između dva bića. Držeći se tradicionalnog poimanja ove druge vrste ljubavi. opravdava čulno uživanje u polnom odnosu između muškarca i žene i omogućava da se ono uklopi u ljubav. kako oni tvrde. kratkoće radi. i koje se tiče uzajamnosti čulnih uživanja. može doživeti jedino u njima. te uzajamnosti čulnog uživanja koju pobornici ljubavi prema ženama proglašavaju za njenu osobenu crtu. po njegovom mišljenju. da »dobrovoljnoj uzajamnosti čulnog uživanja« koja se. Ona. Kalikratida iznosi sve pederastičke argumente sa svim njihovim prednostima i svim onim što ih potkrepljuje. treba da poveže »čulno uživanje« i »ljubav«. Dotičući to pitanje. nepostojanje te charis udara pečat polnom odnosu sa dečacima i čini ga nedostojnim.

nose lepu odeću. U svom izlaganju Kalikratida džangrizavo reda protiv žena čitav niz opštepoznatih tvrdnji55. različiti načini na koje oni žive. Da bi prikrile svoj stvarni izgled. ona tada podseća na onu očerupanu kreštalicu iz basne56«. boji za kosu i belilu i rumenilu za lice. kaže jedan junak (on je ljubitelj dečaka) Pripovesti o Leukipi i Klejtofontu. Ženin svet je varljiv zato što je tajanstven. Ona izgleda lepa zahvaljujući izmirni.Tako će istovremeno biti osporena privilegija uzajamnog čulnog uživanja koja se pripisivala polnim odnosima sa ženama. one se ulepšavaju radi onih koji ih gledaju. a lice ružno kao lice u majmuna.1 u suprotstavljanju toj ljubavi vrlinom prožetog odnosa sa dečacima kao jedinog odnosa u kome se ostvaruje istiinsko prijateljstvo. Evo šta. na primer. delà Ahila Tatija: »Sve je izveštačeno kod žena. 39—42. Zene su — dovoljno je izbliže ih osmotriti — u suštini »istinski-« (alëthôs) »ružne«: telo lim je »nezgrapno«. Ako sa žene ukloniš sve te veštačke ukrase. Ako neka od njih izgleda lepa. stavljaju na sebe nakit i ukrase. i preokrenuta ideja da je ljubav prema dečacima u suprotnosti sa onim što je prirodno. II. Pripovesti o Leukipi i Klejtofontu. brižljiva podela poslova na muške i ženske — sve to verovatno je mnogo doprinelo da u iskustvu starih Grka bude naglašeno to zaziranje od žene kao tajanstvenog i varljivog bića. koje skrivaju ukrasi i koje ga može razočarati onda 55 w 37. one moraju silno da se trude: da mažu lice. Mnogo drugih primera sa sličnim argumentima našli bismo u pohvalama pederastije. one su sklone tajnim obredima i ta njihova sklonost omogućava im da svoj razvratni život obavijaju tajanstvenošću. Izlišno je podsećati na sve one satirične teme koje se u ovom odeljku na dosta neukusan način ponavljaju. 250 . Ahil Tatije. Zena može obmanuti muškarca u pogledu vlastitog tela. Ibid. Pored toga. Društvena odeljenost grupe koju čine muškarci od grupe što je tvore žene. ta lepota s mukom je stvorena uz pomoć raznih kremova i pomada.. i reči i držanje. udešavaju kosu. ali ta prividna lepota raspršuje se pred samo jednim pažljivim pogledam.

Ako želite da se oslobodite neke ljubavi. ta zamerka imaće još veću težinu pošto one. svesno pribegavaju obmani u svojim odnosima sa muškarcima. ove teme imaju sasvim određeno značenje. Pobornici pederastije tvrde u svojoj argumentaciji da čulno uživanje u polnom odnosu sa ženom. ili još stihove 411—418: vySavet ujem ti da joj narediš da otvori sve prozore u svojoj ložnici i da pri dnevnoj svetlosti uočiš sve nedostatke oblika njenog tela. tajanstvenost ženskog tela i njegove osobenosti imaju dvosmislenu moć. »treba da upamtiš svaku manu njenog tela i pogled nikako ne treba da skidaš sa njegovih nedostataka«. pogledajte malo izbliže telo svoje ljubavnice57. a ne lažan. ako postoji njihovo posebno čulno uživanje i ako se one krišom odaju razvratu a da muškarci to i ne znaju? Kako bi u polnom opštenju sa njima mogla postojati prava razmena zadovoljstava ako čulna uživanja koja se mogu zamisliti na osnovu njihovog izgleda nisu ništa drugo do lažna obećanja? Stoga se zamerka. začelo. međutim. antički pisci smatrali su da on počiva na dvema ozbiljnim stvarima: na zaziranju koje žensko telo izaziva.« Posle snošaja. životom čije im uznemirujuće tajne ostaju nedokučive. stihove 345—348. Ukazivanje na to da one mažu lice može nam. one mu omogućavaju da dovede u pitanje načelo uzajamnog čulnog uživanja u polnom odnosu sa ženama. jer je praćeno prevelikim brojem lažnih stvari. rekao je Ovidije. i na filozofskom i moralnom načelu po kome je neko zadovoljstvo legitimno samo . U skupu argumenata kojima se Kalikratida služi.kada ga vidi onakvo kakvo je. Žene mogu obmanuti muškarce i u pogledu svoje moralnosti tim svojim skrivenim.ako je predmet koji ga izaziva pravi. on ubrzo počinje da podozreva da ono ima neke vesto prikrivene nedostatke i zazire od neke odvratne mane. želeći da prikriju ono što stvarno jesu. 251 . izgledati kao prilično nevažan argument u toj raspravi o dvema vrstama ljubavi. Ovidije. Kako bi mogla postojati takva uzajamnost ako su žene neiskrene. koja se obično stavlja polnom opštenju sa dečacima — kaže se da ono nije u skladu sa prirodom — može staviti isto tako i polnom odnosu sa ženama. kada su žene u pitanju. ne može biti obostrano. Lekovi od ljubavi. 57 Upor.

umiva se čistom vodom i posle toga se ne ogleda i ne češlja. II. 37. bila je. jer mu to nije potrebno. »zemni prah naš odvojen ne bi bio«. Ahil Tatije. Tema prijateljstava koja nastaju kao plod mladalačkih ljubavnih veza i koja dugotrajnom muževnom ljubavlju pružaju čoveku moralnu potporu u životu sve do smrti. u njemu su sličnim redom i veoma sličnim recima izložene iste ideje: pomenuti su zadovoljstvo koje pričinjava uzajamno gledanje. Pripovesti o Leukipi i Klejtofontu. ono može da traje celog života: starost. i dečački znoj prijatnije miriše nego čitava kutija sa kremovima neke žene60. Ljubavi. zajedničko radovanje uspehu i zajedničko preživljavanje neuspeha. 44—45. bolest. čulno uživanje u polnom odnosu sa dečacima doživljava se u znaku istinitosti59. 46. a potom se brzo okupa. u gimnastičkom vežbalištu vežba punom snagom dok se ne oznoji. začelo. smrt. koja brzo prođe. Dečakova lepota je stvarna. »da uživa u prijatnom razgovoru sa njim« i »sudeluje u svemu čime se on bavi«. Kako da zreo muškarac ne poželi da ceo život provede zajedno sa tim dečakom koji se ne služi nikakvom obmanom61? Čoveku bi bilo drago da »provodi vreme sedeći naspram tog prijatelja«. u to doba uobičajena. negovanje prijatelja kada se razboli: tako naklonost može da vlada u odnosima me• Pseudo-Lukijan. 1 Pseudo-Lukijan. pa čak i grob — sve to može biti zajedničko. Ovaj odeljak iz Pseudo-Lukijanovog delà Ljubavi deluje kao varijacija na jednu od tema koje je Ksenofont bio izložio u svojoj Gozbi.« Varljivim dražima ženske doteranosti Kalikratida suprotstavlja opis dečaka koji ne haje ni za kakvo doterivanje: on rano ustaje. umiva se čivarljivim i veštačkim mirisima. srdačan razgovor. Ljubavi. To mudro zadovoljstvo ne bi trajalo samo onoliko koliko traje mladost. zatim prebacuje hlamidu preko ramena i hita u školu. brzo tone u san pod dejstvom zdravog zamora kome se celog dana izlagao.Nasuprot tome. čim njegov predmet nije telesna privlačnost koja iščezava. Jedan od junaka Tatijevog romana kaza kakvo doterivanje: on rano ustaje. jer u njoj nema ničega veštačkog. pošto čuje mudre pouke koje mu učitelji daju. 1 1 0 252 .

U toj muževnoj ljubavi onaj koji je bio voljen »uzvraća ljubav«. kao i činjenica da on u tom odeljku upotrebljava reči kojima se označava uzajamnost osećanja među bračnim drugovima. prema tome. U toj naklonosti koja se održava i pošto prođe mladost. »na 93 "2 Ksenofont. bio slučaj sa Orestom i Piladom. Pošto je potanko opisao svu jednostavnost i svu prirodnost tela jednog mladića i odsustvo bilo čega veštačkog na njemu. pošto su potpuno jednake i pošto se potpuno mogu preokrenuti jedna u drugu.đu dvojicom prijatelja sve do početka starosti62. i pošto je. po Kalikratidinim recima. ali kada su omužili i suočili se sa nevoljom — dva prjatelja moraju da odluče koji će od njih dvojice pogledati smrti u oči — miljenik se poneo tako kao da je on ljubavnik. negovanja u starosti. svedoče o njegovom nastojanju da ljubav među muškarcima prilagodi obrascu življenja udvoje onakvog kako je ono bilo opisano i propisano u spisima o braku. to osećanje treba da dobije muževan oblik (androusthai). kada taj dečak postane mladi čovek koji je najzad u stanju da rasuđuje. Ali reklo bi se da to što Pseudo-Lukijan uporno ističe jednakost oba ljubavnika. VIII. Pilad je. a upravo se u vezi sa njima — baš kao i u vezi isa Ahilom i Patroklom — obično postavljalo pitanje ko je od njih dvojice ljubavnik. voljeni muškarac uzvraća ljubav onome koji ga voli upravo onako kao što ogledalo odražava lik onoga ko se u njemu ogleda63 Bilo da ise ona ispoljava u vidu pomoći u nesreći. Pseudo-Lukijan. izgleda. bio miljenik. U tom postupku treba videti uzor kako se valja ponašati. 253 . 18. Ljubavi. Takav je. kaže Kalikratida. a ko miljenik. Tako. miljenikova obaveza da uzvrati ljubav onome ko ga voli oduvek je bila sastavni deo pederastičke etike. 48. stvara se veza u kojoj se više ne mogu razlikovati uloge ljubavnika i miljenika. Gozba. drugovanja u toku života. i to tako snažno da se teško može ustanoviti »ko je među njima dvojicom ljubavnik«. treba da se preobrazi usrdina i ozbiljna ljubav koju zreli muškarac oseća prema dečaku (to je ona čuvena spouđaios erôs). ili nepredviđenog žrtvovanja. U Pseudo-Lukijanovom delu naročito je naglašena jedna važna stvar.

i da uveče. naime. ne na vaspitnom uticaju. onda kada na ironično svečan način bude predavao nagradu pobedniku: ona će pripasti izlaganju u kome je veličana ljubav prema dečacima. isto toliko etika života udvoje čini u njemu ljubav među muškarcima sličnom bračnoj vezi.istinitosti« zasnovano čulno uživanje koje je ono u stanju da pruži. da nikog ne gleda dok ide u školu. ne na doprinosu koji ta privrženost daje izgrađivanju ličnosti. on sasvim izričito kaže da dečak na svojoj postelji »leži sam«. nego i stavlja u dužnost da se ožene (prema formulaciji pantapasai ga254 j | | i i | I s . pisac izjavljuje da svekolika duhovna veza među dvojicom muškaraca počiva. odmah tone u san. Čini nam se da isto onoliko koliko u Kalikratidinom izlaganju opis muškog tela odudara od opisa ženskog tela. zato što tu ljubav upražnjavaju neki »filozofi« i zato što se ona obavezuje da će negovati »pravedne i neokaljane« prijateljske odnose. Upravo tu pouku Likin će izvući po završetku rasprave između pomenutih pobornika dve vrste ljubavi. Ipak. o privlačnosti tog ispravnog i mudrog načina življenja. Ta je pobeda u skladu sa tradicionalnom shemom u kojoj se samo filozofima dopušta pederastija u kokoj je telesno uživanje izbegnuto. na kome nema ni traga od bilo kakvog belila ili rumenila i koje izgleda onakvo kakvo stvarno jeste. da ne proćerdaju ljubav dugog veka za beznačajno zadovoljstvo. ovo poslednje nikada nije označeno kao seksualno zadovoljstvo. Međutim. . o tome da ako je ljubav prema dečacima definisana kao jedina vrsta ljubavi u kojoj se mogu združiti vrlina i uživanje. nego na potpunoj uzajamnosti koja se ostvaruje u sasvim uravnoteženoj razmeni. istina. Rasprava između Harikla i Kalikratide tako se završava »pobedom« ljubavi prema dečacima. : "j ' j . prijateljskih razgovora i uzvraćene ljubavi. među tim dvema vrstama ljubavi postoji bitna razlika. Onima koji vole takve dečake Kalikratida daje izričit savet da sa njima ostanu isto onoliko čedni koliko je Sokrat to bio kada je ležao pored Alkibijada. umoran od rada. Pseudo-Lukijan. da im prilaze prožeti uzdržljivošću (sôphronôs). Reč je. govori o privlačnosti tog dečačkog tela. 1 . ali ona ipak svima ne samo ostavlja pravo.

a zatim poljubac. sa vrlinom. a potom predusretljivo. nego on ** Ibid. Za to vreme ruka ne ostaje dokona. Likin je upravo izložio Teomnestu »presudu« koju je izrekao Hariklu i Kalikratidi. Oni nas ipak ne mogu ubediti u to da se svekoliko zadovoljstvo koje taj odnos pruža sastoji u gledanju oči u oči i ushićavanju zajedničkim razgovorima. naposletku. prema tome. u stanju da se dovinu do »savršene vrline«. pa. telesne dodire. i sa odstranjivanjem telesnog uživanja. imamo sinkretičan zaključak.. poljupce. dospeva do cilja64. Ali ne treba smetnuti s uma da je pomenuta rasprava. na koji dotični dečak odgovara najpre stidljivo. kao pravi razlog njenog postojanja. blago pritiska grudi. Treba li poverovati u to da zreli muškarci zaista vole dečake na taj način? Teomnest se ne srdi. uzdržavanje od bilo kakvog polnog čina. Ali Teomnest odmah počinje ironično da govori o onome što je bilo glavni predmet rasprave i o uslovu koji je omogućio pobedu pederastičke ljubavi: ona je prevagnula nad onom drugom vrstom ljubavi zato što je povezana sa filozofijom. Onde gde pobornici ljubavi prema dečacima ističu. Gledanje je. pošto su filozofi. 53. na čiju je tradicionalnost i retoričnost ukazano u samom Pseudo-Lukijanovom spisu. kao Harikle. u kome je na pravo svih ljudi da stupaju u brak nadovezano posebno pravo na ljubav prema dečacima koje se daje samo onima koji su. pita onog prvog za savet za koju od njih dve da se opredeli. koji oseća da ga podjednako privlače i ljubav prema ženama i ljubav prema dečacima. da bi povezali čulno uživanje i vrlinu. prijatno. 255 . zbog licememosti takvog govora. u stvari.metëon na koju smo nailazili u spisima stoičara). to jest u razgovor između Likina i Teomnesta: ovaj drugi. milovanja i čulno uživanje. začelo. Posle njega dolaze dodirivanje koje podstiče celo telo da se prepusti čulnom uživanju. spušta se niz čvrsti trbuh. uklopljena u jedan drugi razgovor. stiže do »cveta polne zrelosti« i. on ponovo iznosi na videlo. Tu. Ovom opisu Teomnest — a bez sumnje ni Pseudo-Lukijan — ne pridaje značenje odbacivanja jednog neprihvatljivog vida opštenja. ali ono predstavlja samo prvu fazu. nego se grozničavo zavlači pod odeću.

Pseudo-Lukijanova ironija ne predstavlja način osiuđivanja tog uživanja koje se može doživeti u polnom opštenju sa dečacima i koje on pominje sa osmehom. ali pokazuje suštinsku slabu stranu razmatranja ljubavi koje bi isključivo ljubavne naslade i odnose koji u njima nastaju. formulišu.njime podseća na to da ljubavne naslade nije moguće — osim ako se ne pribegne nekoj neodrživoj teorijskoj smicalici — isključiti iz područja ljubavi i njenih opravdanja. oni su izbegavali da govore o očiglednom prisustvu telesnog zadovoljstva. Pisac ne kaže da je ljubav prema ženama bolja od pederastije. uklope u teorijsko razmatranje i obrazlože. 256 . nego je tu u pitanju bitna zamerka veoma starom skupu argumenata pobornika pederastije u staroj Grčkoj: da bi ljubav prema dečacima mogli da analizuju.

ta se Erotika. S7 257 . Hagg. kao što vidimo — i ma koliki. mnogo što-šta ostaje nejasno u vezi sa ovom književnom vrstom: ne znamo pouzdano u kakvim je uslovima ona nastala i postala popularna. nego se razvija u vezi s odnosom između muškaraca i žene i izražava u onim romanima čiji su predmet ljubavne pustolovine i čije glavne sačuvane primere predstavljaju Hajreja i Kaliroja Haritona iz Afrodisije. 117 i sledeće strane. U tom smislu. Istini za volju. Povest o Leukipi i Klejtofontu Ahila Tatija i Heliodorove Etiopske priče o Teagenu i Harikleji. The Climax •of Rome. vidimo kako izlazi na videlo nekoliko elemenata jedne nove Erotike. i najzad. str. kada su se ta delà pojavila i kakvo su alegorijsko i duhovno značenje mogla imati65. JEDNA NOVA EROTIKA U razdoblju u kome. da je mogao biti uticaj platonizma na nju — veoma razlikuju od »5 U vezi s ovim pitanjem vidi M. kao što smo to ustanovili.Ona se ne izražava prvenstveno u filozofskim spisima i svoje glavne teme ne preuzima iz ljubavi prema dečacima. Narrative Technique in Ancient Greek Romances. Ali u tim dugim povestima sa bezbrojnim preokretima ipak možemo da skrenemo pažnju na prisustvo nekoliko tema koje će kasnije davati pečat kako teološkoj tako i svetovnoj Erotici: tu su u pitanju postojanje odnosa koji je »heteroseksualan« î obeležen muškim polom i ženskim polom. i Th. zahtev za uzdržavanjem od polnog opštenja koje se mnogo više ravna po devojačkoj čednosti nego po mudrom i muževnom vladanju čulnim prohtevima. Grant. razmišljanje o ljubavi prema dečacima ispoljava svoju jalovost. podizanje te čednosti na najviši stupanj i njeno nagrađivanje u braku koji ima oblik i značenje duhovnog sjedinjavanja.3.

dok drugi. daje glavnom junaku odlične savete kako da napreduje u ljubavi prema devojkama66. 37. uprkos pustolovinama koje doživljavaju. koji svedoče o rasprostranjenosti polnih odnosa između muškaraca i njihovom veoma širokom prihvatanju. bez sumnje. izlaže originalnu teoriju o dečačkom poljupcu: po njegovim recima. ostaju čedni i Jedno drugom verni. pokušava da odvrati svog vlastitog ljubavnika od ženidbe. Ibid. prisutna i u nekim književnim delima u kojima se pripoveda o devičanstvu. Prvi od njih. te tako oni mogu da ispolje istu hrabAhil Tatije. i dalje se vole. Ali to su samo uzgredne. na primer. on nije ni prefinjen. Taj odnos uvek se uspostavlja posle neke nesreće koja ih oboje pogađa i navodi da se podjednako strasno zaljube jedno u drugo. i to na potpuno pozitivan način. Ljubav prema dečacima nije. dva junaka.. Klejnija. nije plod veštine. Osim u romanu Hajreja i Kaliroja Haritona iz Afrodisije. ta ljubav ne iskazuje se odmah u njihovom venčanju: u tim romanima nižu se jedna za drugom mnoge pustolovine koje razdvajaju dvoje mladih i do poslednjeg treniutka onemogućavaju njihovo venčanje i telesno sjedinjavanje68. ni mlitav. sporedne teme. II. ljubav prema nekom dečaku nikada nije glavni predmet o kome se pripoveda. Te pustolovine su u najvećoj mogućoj meri simetrične: sa svim što se događa jednom od njih potpuno se poklapaju peripetije kroz koje prolazi ono drugo. nego prirodnosti: jednostavni poljubac dečaka koji vežba u gimnastičkom vežbalištu nalik je sleđenom nektaru koji se pretvorio u usne67. nego je. I. 10. ali. veridbi i venčanju. pored toga.Erotike koja se pozivala pre svega na uzdržljivu ljubav prema dečacima i njeno potpuno ostvarivanje u postojanom obliku prijateljstva. Menelaj. potpuno prenebregnuta u tim romanesknim delima: ona ne samo što zauzima — to je očigledno — značajno mesto u Petronijevim i Apulijevim romanima. 44 47 258 . 48 U romanu Hajreja i Kaliroja dvoje mladih bivaju razdvojeni odmah pošto su se venčali. U žiži pažnje tih pisaca nalazi se odnos između devojke i mladića. zauzvrat. ni raskalašan kao ženski poljubac. ali. Tako. Povest o Leukipi i Klejtofontu. u Povesti o Leukipi i Klejtojontu tu ljubav oličavaju.

naime. ona se služi onim vrsnim postupkom logičkog rasuđivanja kome sam je ja naučio. *> Ibid. dok je u nekim drugim romanima. nikada nije polno opštio ni sa jednom ženom: »On ih je sve s gnušanjem odbijao. posredi čuvanje nevinosti. jer joj je bio predložio da se uda za jednog uglednog prosca: »Ne mogu je ubediti ni nežno se ophodeći prema njoj..] stavlja devičanstvo iznad svega i uzdiže ga na pjedestal onog što je božansko69. služi mojim vlastitim načinom izražavanja. Uostalom. čuvanje nevinosti ne znači samo uzdržavanje od polnih odnosa pre početka pol*• Heliodor. Harikleja je odbijala da uzme u obzir čak i pomisao na venčanje. 13* 259 . pak. ni obećanjima.« Teagen. njen poočim se zbog toga požalio jednom svom prijatelju. ali najteže mi pada to što se. Kada je u pitanju dvoje mladih koji su se venčali. Reč je. 17. nego i plod izbora jednog načina življenja koji je u Etiopskim pričama o Teagenu i Harikleji junakinja učinila čak i pre nego što se zaljubila u Teagena: pošto je njen poočim brižljivim odgojem razivo u njoj sklonost ka traganju za »najboljim načinom življenja«. istu vernost. u kojima glavni junaci prolaze kroz razne pustolovine i doživljavaju razne nedaće pošto su se zaljubili jedno u drugo. čije se ponašanje podudara sa Hartiklejinim. reč je o vernosti. istu čvrstinu. o tome da su glavno značenje tih pustolovina i vrednost koju one imaju kao događaji koji vode raspletu vezani za činjenicu da dvoje mladih u njima do kraja ostaju potpuno verni jedno drugom. II. kao što je to slučaj sa Hajrejem i Kalirojom.. Etiopske priče o Teagenu i Herikleji. [. III.rost. a pre nego što su se venčali. moramo shvatiti da to čuvanje nevinosti ne predstavlja samo puko uzdržavanje od polnih odnosa posle davanja pristanka na brak.« Kao što vidimo.. baš kao što je s gnušanjem odbijao bilo kakvu ženidbu i bilo kakvu ljubavnu pustolovinu koje su mu osobe iz njegove okoline pominjale. ni rasuđivanjem. sve do onog dana kada mu je Hariklejina lepota dokazala da nije onako neosetljiiv na ženske čari kao što je mislio i da je do tada bio u zabludi zato što nije bio sreo ženu koja zaslužuje da je voli70. 33. Međutim. raspravljajući se sa mnom.

nog života. Ona je bitna kako za njihov odnos prema sebi samima. 20. onda kada se posle mnogo peripetija najzad sastanu. i Klejtofton može potpuno slično da kaže: »Ako postoji muška nevinost. ona se može ponositi time što je sačuvala svoju nevinost među gusarima i što je odolela i najstrašnijim opasnostima71«. Oni čuvaju svoju nevinost jedno radi drugog sve do onog trenutka u kome će njihova ljubav i nevinost biti krunisani njihovim venčanjem. Onda kada najneobičnije peripetije budu razdvojile dvoje mladih koji se vole i izložile ih najstrašnijim opasnostima. taj mladić i ta devojka čuvaju svoju nevinost i u okviru svoje uzajamne ljubavi. ne dâ da podlegnu vlastitim željama i navodi ih da se uzdrže od polnog opšte71 78 Ahil Tatije. Povest o Leukipi i Klejtofontu. i VI. upor. tako da im. Govoreći o sebi samom. koja ih je u mislima zbližavala dok god su bili razdvojeni i izloženi nasrtajima drugih osoba. nego predstavlja i opredeljenje. Tako se odvija radnja u romanu Ahila Tatija. V. ona biva izložena raznim nasrtajima. 260 . 5. sumnjičena. klevetana. a najteža provera njihove vlastite vrednosti i uzajamne ljubavi sastojaće se u tome da po svaku cenu odole razmim nasrtajima i sačuvaju tu svoju bitnu nevinost. koji se sastoji iz niza neočekivanih i uzbudljivih iskušenja sa kojima se suočava nevinost njegova dva glavna junaka.Njoj prete razne opasnosti. i ja sam je sačuvao72. najveću opasnost predstavljaće za njih bez sumnje to što će postati predmet požude drugih muškaraca i žena. sačuvana — ako zanemarimo ono beznačajno časno odstupanje od nje na koje se Klejtofont odvažio — opravdana i naposletku potvrđena nekom vrstom »božjeg suda« koji dopušta da se u vezi sa Leukipom obznani sledeće: »Do dana današnjeg ostala je onakva kakva je bila kada je otišla iz svog rodnog grada. tako i za njihov odnos prema onom drugom. uzvišen oblik življenja za koji se junak oprédeljuje starajući se o sebi. Ibid. VIII. 16.« Ali ako se ljubav i uzdržavanje od polnih odnosa tako podudaraju sve do kraja pustolovina kroz koje to dvoje mladih prolaze.. moramo shvatiti da tu nije u pitanju samo odolevanje nasrtajima drugih osoba. stil življenja. njihova predbračna čednost.

Etiopske priče o Teagenu i Harikleji. velika vrednost koja se pripisivala čednosti. venčavajući se. jer ako je bio potpuno obuzet svojom ljubavlju. roneći zajedno mlake suze i čedno se ljubeći. 4. i potpuno sjedinjavanje u kome je ta čednost naposletku mogla da se okonča. Prema tome. stremljenje koje ka njemu vodi i koje će se u njemu okončati. Teagen i Harikleja »gde se i ljube do mile volje«. Ljubav. tako i u drugoj: njenu okosnicu predstavljali su simetrični i uzajamni odnos između muškarca i žene. Kada su se. čednost i brak tvore celinu: dvoje mladih koji se vole dužni su da sačuvaju svoju nevinost. sjediniti. Doista. prepušteni sebi samima.nja. i njemu nije bilo nimalo teško da se savlada i lako je sebe primoravao da ostane čedan. dugo su ostali čvrsto zagrljeni kao da su se stopili u jedno jedino biće. potpuno se predajući svojoj i dalje čistoj i čednoj ljubavi. a to sjedinjavanje treba shvatiti kao telesno. ali isto tako i duhovno. . Tako je počela da se razvija jedna Erotika koja se razlikuje od one Erotike koja je ponikla u ljubavi prema dečacima. Ona mnogo pre predstavlja iskušavanje koje priprema za brak. ona bi ga obuzdavala podsećajući ga na njegove zakletve. pa i one među bračnim drugovima. on je i pored toga gospodario svojim čulnim porivima73«. Zaboraviše sve ostalo. 73 Heliodor. V. tu čednost ne treba shvatiti kao stav koji bi odbacivao sve polne odnose. kad god bi Harikleja osetila da se Teagen previše uzbudio i da ga je potpuno obuzela želja za telesnim sjedinjavanjem. ponovo našli u jednoj pećini. bez obzira na to što uzdržavanje od polnih zadovoljstava igra značajnu ulogu kako u jednoj. ali isto tako i čistotu svog srca sve do dana kada će se.

.

Neki lekari izražavaju u svojim spisima zabrinutost zbog posledica polnog opštenja. Najzad. Da li zbog toga u shemi koju tvore pomenute činjenice treba prepoznati skicu jednog budućeg morala. onda kada će se na sam polni čin gledati kao na nekakvo zlo. u hrišćanskim društvima. dok će se područje u kome on važi još proširiti. rado preporučuju uzdržavanje od njega i izjavljuju da čednom životu daju prednost nad predavanjem čulnim uživanjima. 263 .Z A K L J U Č A K Reklo bi se da u I i II veku nove ere čitavo jedno moralno razmišljanje o polnom opštenju i zadovoljstvima koja ono pruža ukazuje na to da se pitanjima uzdržljivosti tada počela pridavati nešto veća važnost nego u prethodnom razdoblju. na trećem mestu. kao plod razmišljanja nekolicine polnoj uzdržljivosti naklonjenih filozofa. ne dopuštajući u tom pogledu nikakav izuzetak. otkrili skicu jednog drugačijeg morala koji će se u narednim vekovima ovaplotiti u nekim rigoroznijim oblicima. kada će mu se legitimnost priznavati samo u okviru bračne veze i kada će ljubav prema dečacima biti osuđivana kao protivprirodna? Treba li da pretpostavimo da su u staroj Grčkoj i starom Rimu neki filozofi već naslutili taj model uzdržljivosti u polnom opštenju koji će kasnije. onog morala koji ćemo otkriti u hrišćanstvu. Neki filozofi osuđuju svaki polni odnos koji bi se mogao ostvariti izvan braka i nalažu supružnicima da jedno drugom budu uvek verni. usamljenih u svetu koji njoj nije izgledao privržen. dobiti zakonsku armaturu i institucionalnu podlogu? Tako bismo. reklo bi se da ljubav prema dečacima postaje predmet izvesne doktrinarne diskvalifikacije.

nego se trudio da u misli u kojoj se uglavnom videla stoička misao otkrije elemente koji ukazuju na poznavanje hrišćanstva i tragove njegovog uticaja. Der stoiker Epiktet und sein Verhaltnis zum Christentum. I rasprava koja je počela da se vodi krajem XIX veka bila je u vezi sa tom problematikom. da bi protumačio ovaj ih onaj njen vid. Ipak. naročito. među katolicima.Ovo je pitanje značajno i uklapa se u jednu dugu tradiciju. Ali tu su bila u pitanju i nastojanja naučnika da ustanove gde da tragaju za te71 Th. i. Epiktet und das Neue Testament„ 1911. i Arno (Arnauld) ili Ti j mon (Tillemont) među katolicima]. ono je dovodilo — kako među katolicima tako i među protestantima — do srazmerno sličnih razgraničavan ja : na jednoj strani bili su oni koji su zastupali tezu po kojoj je određeni antički moral blizak hrišćanstvu [nju je Justus Lipijus (Justus Lipsius) izneo u svom delu Upućivanje u s'toičarsku filozofiju (Manuductio ad stoicam phïlosophiam) a K. tu nije bilo u pitanju samo nastojanje nekih teologa da izvesne antičke filozofe pridruže hrišćanskoj veri. teškoća se sastojala i u tome da se odredi na čemu se temelji moral čije su norme donekle izgledale zajedničke grčko-rimskoj filozofiji i hrišćanskoj religiji. Barth) je otišao još dalje proglašavajući Epikteta za pravog hrišćanina. 2an Mari de Bordo (Jean-Marie de Bordeaux) u svojoj knjizi Hrišćanin Epiktet (Epictète chrétien)]. Od vremena renesanse pa naovamo. na delovanje disparatnog činioca kao što je izvesni spoljašnji uticaj. Kami (J-P. U svome delu — a ono je predstavljalo odgovor Canovom spisu75 — Bonhefer (Bonhôffer) je nastojao da dokaže jedinstvo dotične misli ne pozivajući se pri tome. Zahn.-P. ili da ovu sačuvaju od bilo kakvih paganskih natruha. 75 A. 1894. Can (Zahn) nije nastojao da proglasi Epikteta za hrišćanina. dok su kasnije. U svojoj čuvenoj Poslanici74. Bart (K. dok su na drugoj strani bili oni po čijem je mišljenju stoicizam bio filozofija nesumnjivo prožeta vrlinom. bez obzira na to što su u njoj bila pretresana i neka pitanja istorijskog metoda. Camus). ali u isti mah i obeležena neizbrisivim pečatom paganizma [takvo su mišljenje branili Somez (Saumaize) među protestantima. 264 . tu tezu zastupali 2. Bonhôffer.

već odavno se zahtevalo da se vodi računa o pravoj meni u njegovom mogućnom upražnjavanju. prema trećoj pretpostavci. prema drugoj. Platon. i da se on uklapa u način zdravog življenja u kome se vodi računa o svemu. Možemo reći da jetema umerenosti u polnom životu koju srećemo u delima filozofa I i II veka nove ere ukorenjena u toj drevnoj tradiciji. gotovo'nije moguće zadovoljiti se pomenutim pretpostavkama. Isokrat i Aristotel preporučivali su barem neke vidove bračne vernosti. ali i da ona barem isto toliko nagoveštava jednu buduću moralnost. kao što smo to videli. tiče ljubavi prema dečacima.meljima moralnog imperativa. staranje o telu i zdravlju. kao i da li je moguće odvojiti od hrišćanstva određeni tip morala koji je sa njim dugo bivao dovođen u vezu. i iz različitih razloga. i pre toga veoma dugo gledalo kao na opasan čin u kome se teško može sačuvati mera i koji veoma iscrpljuje organizam. smela joj se pripisivati najveća vrednost. u celoj toj raspravi su. treba upoređivati uzvišenost i moralnu čistotu. Treba imati na umu da načela umerenosti u polnom životu nisu bila prvi put definisana u filozofiji iz doba Carstva. ali od pederasta se zahtevalo da se uzdržavaju od polnog opštenja kako bi ta ljubav mogla da sačuva onu duhovnu vrednost za koju se očekivalo da je ima. u kojima je uočljiv gotovo potpun raskid sa prethodnom tradicijom. odnos prema ženi i braku. Sto se. 13* 265 . filozofski moral pozne Antike navodno se bio približio hrišćanstvu svojim strogim propisima. pak. i najzad. Ipak. na polni čin se. bile manje-više nejasno prihvaćene tri polazne pretpostavke: prema prvoj od njih. U grčkoj filozofskoj misli IV veka stare ere mogli smo da naiđemo na neke formulacije koje sadrže gotovo isto toliko stroge zahteve. Svaki na svoj način. kao i odnos prema dečacima već dugo su predstavljali povode za izgrađivanje jednog strogog morala. E sad. po svemu sudeći. u hrišćanskom moralu i moralu formulisanom u delima nekih antičkih filozofa koji mu je navodno pripremio teren. Na kraju krajeva. ono što je bitno u jednom moralu trebalo bi otkrivati u njegovim mogućnim normativnim elementima. Prema tome.

Platonovih.Međutim. prateći te promene u sagledavanju tema o kojima se još u prethodnom razdoblju razmišljalo. i življem obraćanju pažnje na dvosmislenost delovanja polnog čina i na njegove posledice koje narušavaju ravnotežu u organizmu. pored toga. Isokratovih ili Aristotelovih pouka. a sve više se poima kao znak nedostatka koji je svojstven toj vrsti ljubavi. Kada je. one ne dopuštaju ni da se u savetima koje daju Soran ili Ruf iz Efesa vide samo u nekim sporednim elementima izmenjena Hipokratova ili Dioklova načela.Tu nije bilo u pitanju samo veće staranje o telu. tu bili posredi i drugačije sagledavanje polnog života i strahovanje od njega zbog sličnosti između njega i bolesti i zla. možemo prepoznati razvijanje veštine življenja u kojoj glavno mesto zauzima staranje o se266 . nego i prirodom te veze. promena se sastoji u pridavanju veće vrednosti bračnoj vezi i dvojnom odnosu koji je tvori. Ali i pored toga ne može se poreći da je u toj misli prvih vekova nove ere uočljivo nekoliko promena. Tačno je da se ne smeju prenebregavati onaj brižljivo održavani kontinuitet i ono hotimično ponovno oživljavanje starih tema u toj misli I i II veka nove ere. nego su. reč o ženi i o problematizovanju braka. njenim univerzalnim oblikom i uzajamnim obavezama koje iz nje proističu. U helenskoj filozofiji i helenskom moralu postojalo je ono što je Maru (Marrou) nazvao »dugim letom«. misli tako očigledno opsednutoj klasičnom kulturom. pak. ispravno muževljevo ponašanje i umerenost koju on treba sebi da nametne ne opravdavaju se samo statusnim razlozima. zbog njih u Musonijevom moralu ih u Plutarhovom moralu ne možemo videti puko jače naglašavanje Ksenofontovih. kada su u pitanju dečaci. Međutim. U Dijetetici i u problematizovanju zdravlja promena se ispoljila u jačem nespokojstvu. Najzad. neophodnost uzdržavanja od polnog opštenja sve manje i manje se shvata kao način da se nekim oblicima ljubavi pridaju najviše duhovne vrednosti. širem i podrobnijem definisanju korelacija između polnog čina i tela. u tim razmišljanjima o uživanju u polnom odnosu bilo bi pogrešno videti samo nastavljanje jedne stare medicinske i filozofske tradicije.

koja je karakteristična za tu etiku čulnih uživanja. jedino u odnosima među supružnicima — pa màkar mu se u tom bračnom odnosu morala pripisati neka dublja značenja. koliko je god to moguće. ono se utoliko lakše ukazuje kao opasno i kao sposobno da dovede u pitanje odnos sa samom sobom koji jedinka nastoji da uspostavi. izgleda sve neophodni je zazirati od njega. njegove zavisnosti i njegove nezavisnosti.bi. s jedne strane. U njoj se isto tako ističe da je važno razraditi sve postupke i sve vežbe pomoću kojih čovek može da vlada svojim porivima i da. naposletku. U ovoj se. lekara i filozofa ponudila izvestan stil u polnom 267 . U toj veštini staranja o samom sebi ne naglašavaju se toliko preterivanja u koja muškarac može zapasti. I tako je cela ta duhovna struja koju su tvorila razmišljanja nekih moralista. njegovom delovanju na organizam. njegovoj vrednosti i teškoćama sa kojima se ono sukobljava u odnosu sa dečacima. Ali ukoliko se polnom opštenju poklanja više pažnje. njegovom mestu u braku i ulozi koju ono u njemu ima. Problematizovanje polnog opštenja i nespokojstvo u vezi sa njim. a koja bi on trebalo da izbegne kako bi drugima mogao da upravlja. a naglašava se i neophodnost da se to opštenje podredi univerzalnom obliku zajedničkog življenja koji jedinku obavezuje i koji je za sve ljude zasnovan u isti mah na njihovoj prirodi i na njihovom razumu. njegovog univerzalnog oblika i veze koju ono može i treba da uspostavlja sa drugim ljudima. zahteva od pojedinca da više pažnje poklanja polnom opštenju. Te promene u polnom moralu nisu bile posledica jačanja raznih oblika zabranjivanja nekih vidova polnog ponašanja. nego je njih izazvao razvoj veštine življenja usredsređene na pitanje vlastitog ja. dosegne do čistog uživanja u samome sebi. njegovo dovođenje u pitanje i budnost tu su bili nerazdvojno povezani. nadziravati ga i upražnjavati. kao i na postupke pomoću kojih ono nadzire sebe samog i načina na koji može da uspostavi punu vrhovnu vlast nad sobom. i ukoliko jača zanimanje za njega. nego se u njoj sve više podvlači da jedinka teško odoleva raznim poremećajima koje polno opštenje izaziva. Upravo u tom skupu okolnosti ukazuje se jedna dvojaka pojava.

on se razlikuje od stila koji je u krupnim potezima bio opisan u IV veku stare ere. i jedan oblik moralnog ostvarivanja koji teži odricanju od sebe. ali ta ljubav ipak zbog toga nije osuđena kao protivprirodna. njegovog pada i zla. da ostanu slični onim ranijim. bračne vernosti i odnosa među muškarcima moći će.ponašanju. začelo. jedinkino podređivanje nekim normama biće definisano kao njeno pokoravanje jednom opštem zakonu koji u isti mah predstavlja i volju jednog boga koji se shvatao kao božanska osoba. ali u tom slučaju biće sastavni deo jedne duboko izmenjene etike i jednog drugog načina na koji se pojedinac sam postavlja kao moralni subjekat svoga seksualnog ponašanja. biće definisani i jedna vrsta bavljenja samim sobom koja podrazumeva pronicanje u sopstvenu dušu. ali se razlikuje i od onog stila koji ćemo kasnije uočiti u hrišćanstvu. . Pojedini normativni elementi koji se tiču uzdržavanja u čulnim uživanjima. ali samo po sebi i u svojoj biti ono ne predstavlja neko zlo. ali brak ne predstavlja — osim u izuzetnim slučajevima — izričiti i neophodni uslov da ono prestane da bude jedno zlo. Polno opštenje u njemu se ukazuje kao slično zlu svojim oblikom i svojim delovanjem. Ono se teško uklapa u ljubav prema dečacima. Tako se u tom podizanju vestinâ življenja i staranja o sebi na viši stupanj ocrtava nekoliko propisa koji izgledaju prilično slični onim propisima koji će biti formulisani u etikama što će se kasnije pojaviti. Ono se prirodno i na razuman način ostvaruje u braku. ali ta sličnost ne treba da nas zavara. Te etike definisaće neke druge oblike odnosa prema samome sebi: u njima će etička jezgra ličnosti biti okarakterisana polazeći od čovekove smrtnosti. tumačenje želja kojim se iz njih odstranjuje sve ono što je raspusno.

texte in J. Cf. 1970. ORIBAŠE. texte et traduction française par J. traduction par L. La Politique. Paris. ARISTOTE.I N D E K S N A V E D E N I H D E L A ANTIČKI PISCI ! ACHILLE TATIUS. Collection des universités de France (C. ANTYLLOS. 1953. éd. Philadelphie. Paris.-Y. A. Louvain — Paris. through the Roman Oration of Aelius Aristides. OLIVER. ARËTÊE. Traité des signes. texte et traduction anglaise par H. I 269 . Paris. Tricot. III. 11—15). Meinecke.). Florilegium. Renaud. 1860— —1863 (t. Leipzig. 1982. Du dieu de Socrate. 1963. 1834. A. des causes et de la cure des maladies aiguës et chroniques. Gallimard. Leucippé et Clitophon. texte in le Corpus Medicorum Graecorum. Éthique à Nicomaque. Joldf. traduction française par P.U. Beaujeu. traduction française par J. pp. ANTIPATER. 1958. Grimai. in STOBÉE. Berlin. Gauthier et J. Éloge de Rome. The Ruling Power. H. APULÉE. II. traduction française par R. A Study of the Roman Empire in the Second Century A. Rackham (Loeb classical Library). Raekham (Loeb classical Library). La Pléiade.F. C. ARISTIDE. texte et traduction anglaise par H.

traduction anglaise par R. Mondésert (coll. G. Économique. Discours. Molinié (C. texte et traduction anglaise.U. Harl et Cl. CLÉMENT D'ALEXANDRIE.). texte et traduction française par G. De medicina.PSEUDO-ARISTOTE. Cf. texte et traduction française par G. Hicks (Loeb classical Library). DION CASSIUS.-J. D.-J. texte et traduction française par M. texte et traduction française par J. Paris 1951—1954. New Haven. Vie des Philosophes. Sources chrétiennes).F. Le Pédagogue.). texte et traduction anglaise par E. Fohlen et J. Stromates. Vedrenes. texte et traduction anglaise par J. White. Paris. II. Souilhé (C.U. Paris. I. Paris. 270 . Cohon (Loeb classical Library). I960—1965.U. ÉPICTÈTE. texte et traduction française par Cl. texte et traduction française par A. Tusculanes. Wartelle (C. CELSE. ! ATHÉNÉE. texte et traduction anglaise par W. 1971. Ganaille.F.F. DION DE PRiUSE.. 1965. par R. Histoire romaine. Paris. traduction française par A. Spencer (Loeb classical Library) . Mondésert (coll. CICÉRON. traduction française par R. 1876. 1975.). ORIBAŠE. Sources chrétiennes). traduction française par A. Les Aventures de Chairéas et de Callirhoé. DIOGÈNE LAËRCE. Humbert (C. ARTÉMIDORE. Cary (Loeb classical Library).U.). CHARITON d'APHRODISIAS. Entretiens. La Clef des songes. W.F. Festugière.

La Pléiade. Hildesheim. pp.Manuel. traduction française par Gh. texte établi par O. texte et traduction française par M. traduction anglaise par R. t. 1856. Paris. Delagrave. Paris. MARC AURÈLE. 7—ill). MUSONIUS RUFUS. A. 271 . Van der Helst. Kûhn.-I. ÉPICURE. traduction française par P. Pensées. 1976. traduction anglaise par M. édition C. May.). Meinecke. Paris. Leipzig (t. MacLeod (Loeb classical Library). Hermotime. Florilegium. Daremberg in OEuvres anatomiques. E. LUCIEN. Lettres et Maximes. Hense. Kûhn. HÉLIODORE. Des lieux affectés. Grimai. MAXIME DE TYR. texte dans les Opera omnia.U. In STOBÉE. Traité des passions de l'âme et de ses erreurs. texte dans les Opera omnia. 1962). édition C. Brehier (in Les Stoïciens. III. t. texte et traduction anglaise par M. Reliquiae. Les Êthiopiques. texte et traduction anglaise par K. traduction française par É. éd. traduction française par Ch. t. physiologiques et médicales de Galien. Gallimard. T. G. 1963. GALIEN. Les Amours. réimp. Conche. 1964—196'3. texte et traduction française par A. II. 1977. Villiers-sur-Mer. C. Trannoy (C. Ithaca. Kûhn. 1914.F. 1984. 1968. Paris. Bâle. G. II. VIII. 1905. Daremberg. De l'utilité des parties. HIÉROCLÈS. texte dans les Opera omnia. G. Gallimard. D. texte et traduction latine. Siegel. Paris. Kilburn (Loeb classical Library). La Pléiade. PSEUDO-LUCIEN. Leipzig. Dissertations. éd. traduction française par R.

U. Plutarch's Moralia. texte et traduction française par M.-M. Guillemin (C. Les Remèdes à l'Amour. 1914. texte et traduction française par U. Babbitt.U. Bornecque (C. OEuvres morales. Animine an corporis affectiones sint pejores. C. texte et traduction française par H. texte et traduction française par M. texte et traduction anglaise par F. t. t.U.F. PLINE LE JEUNE. Ill (Loeb classical Library). Leipzig. Lettres. texte et traduction anglaise par F. Olivieri.F. C. C. Apophthegmata laconica.U. Ad principem ineruditum. PHILODÈME. Les Lois. VI (Loeb classical Library. Plutarch's Moralia.F. Peri parrhësias. Daremberg.). texte et traduction anglaise par F.). 1851—1876. Babbitt. Hani.F.U. Croiset (C. texte et traduction française par A. Babbit.).F.).). L'Art d'aimer. Plutarch's Moralia. X (Loeb classical Library). Apologie de Socrate.U. C. Chambry (C. Collection des médicins latins et grecs. texte et traduction française par J. OVIDE.F. C.). t. t. t. Alcibiade. If (Loeb classical Library}.F. Conjugalia praecepta.). VIII (C. 272 .ORIBAŠE. texte et traduction française par H. PLATON. Bornecque (C. Croiset (C. Babbitt.. texte et traduction anglaise par F.U. De l'exil. KLUTARQUE. texte et traduction française par É. texte établi par A. Plutarch's Moralia. Paris. Bussemaker et Oh.

Septem sapientium convivium. Le démon de Socrate. OEuvres morales. 13* française par D. Regum etimperatorum apophthegmata. Mulierum virtutes. Elégies. OEuvres morales.F. É.U. texte et traduction anglaise par F. VII (C. des Places (C. Dialogue sur l'Amour. Babbitt. t. Ham. texte et traduction anglaise par F.). t.). Babbitt. Babbitt. OEuvres morales. texte et traduction anglaise par F. OEuvres morales. t. Juneaux (C. C. C. Flacelière.U.U. Vie de Pythagore. Flacelière.). C. Propos de table. C. texte et traduction (C. Paganelli 273 .U.).F. C. t. Babbitt.U.De tuenda sanitate praecepta.F.U. t.U. t. Plutarch's Moralia. PORPHYRE. II (Loeb classical Library). Vie de Solon. Plutarch's Moralia. Flacelière. IX (C. X (Loeb classical Library).F. PROPERCE. III (Loeb classical Library). t.).F. X (C. Plutarch's Moralia.). Plutarch's Moralia. t. I Quomodo quis sous in virtute sentiat profectus. t. I (Loeb classical Library). texte et traduction française par R. Chambry et M. Praecepta gerendae reipublicae. texte et traduction française par F. C. texte et traduction française par É. Fuhrmann. Babbitt. texte et traduction française par R. Ill (Loeb classical Library). texte et traduction anglaise par F.). texte et traduction française par J. II (Loeb classical Library).F. Plutarch's Moralia. Histoires d'amour. texte et traduction anglaise par F. Babbitt. X (C. texte et traduction française par R. Plutarch's Moralia. t. texte et traduction anglaise par F.F.

F. texte et traduction française par J. traduction française par F. SORANUS. texte in Corpus Medicorum Craecorum.). texte et traduction française par F. Préchac (C.). De la tranquillité de l'âme. texte ^t traduction française par R. SÉNÈQUE. Hergott. De l'institution oratoire. texte et traduction française par A.U.F. Traité des maladies des femmes. Consolation à Marcia.F. Bourgery (C. Waltz (C.U. De la vie heureuse.). Waltz (C. Izaac (C. texte et traduction française par R.F. Ruelle. Des bienfaits. 274 .F. 1879.F. Nancy. Préchac et H. Bourgery (C. Frère et H. Lettres à Lucilius. Waltz (C. et E. De la colère.U.QUINTILIEN. ( STAGE.F. t. texte et traduction française par R. 1927. 1956. Silves.U. Paris. Daremberg. Cousin (C.F.U. texte et traduction française par Ch. texte et traduction française par A. RUFUS D'ÉPHÈSE OEuvres.). texte et traduction française par H...-J. 1895. traduction anglaise par O. IV Leipzig. texte et traduction française par R.). De la brièveté de la vie.U. Temkin. Bourgery (C. Consolation à Helvia. Baltimore.F.U.U. Waltz C. texte et traduction française par F. J.U.).). texte et traduction française par A.U. De la constance du sage.). Noblot (C.).F.).F.U.

1968. D. A. J. XÉNOPHON. Leyde. R. Londres. 1978. 13* 275 . in OEuvres. 1969. Oxford. Delebecque (C. Giessen. BEHR. texte et traduction française par P. U. 1878. A. texte et traduction française par F. Greek Sophists in the Roman Empire. 1969.). Die Ethik des Stoikers Epiktet. H... D. Epiktet und das Neue Testament. Argentorati. Sur les songes. Amsterdam..). Aelius Aristides and »the Sacred Tales«. Stuttgart. De Pseudo-Luciani BONHÛFFER. BABUT. Plutarque et le stoïcisme. BOWEiRSOCK. 1911. Druon. Paris. Chicago. Économique.. 1921. Plutarch's Ethical Writings and Early Christian Literature. 1980. traduction française par H. texte et traduction française par M. BOSWELL.U. Paris.. BLOCH. Oilier (C. Le Banquet.. G. 1890. Stuttgart. 1894. Greek Medicine in Rome. Social Tolerance. Christianity.. F.U. W. P. Amoribus.U.F.SYNÉSIOS. BETZ. C. 1907.. Chantraine (C.. La Cyropédie. MODERNI PISCI ALLBUT. Epiktet und die Stoa. and Homosexuality.). Bizos et É. C.F.F.

CANGUILHEM. Vrin. 1971.. Law and Life of Rome. 1953. Studies of Chariton. F. GRILLI.. Moral Values in the Ancient World. 1967. 1969. J. GAGÉ.-P. Paris. Études d'histoire et de philosophie des sciences. CROOK.BROUDEHOUX. Vrin. 1978. Stockholm. G. 1968. 276 . Milan—Rome. Beauchesne. The Climax of Rome. J. Paris. 1971. Les Classes sociales dans l'Empire romain.-J. Mariage et famille chez Clément d'Alexandrie. 1968. GRIMAL. P. Études de philosophie grecque.. Narrative Technique in Ancient Greek Romances. Tradition der Seelende l'Empire. j Êros adolescent. Londres. The Final Achievments of the Ancient World. 1970. Paris. Payot. Seneca und die griechisch-rômische leitung. FERGUSON. M. Paris. BUFFIÈRE. P. 1980. A.. 11 problema délia vita contemplativa nel mondo greco-romano. Les Belles Lettres.. Sénèque ou la conscience HADOT. 1981. Th. FESTUGIÈRE. GRANT.. 1958. Xenophon Ephesius and Achilles Tatius. Paris. I. La pédérastie dans la Grèce antique.. Londres. Paris. 1964. Londres. HÀGG. J... A. Berlin. A.. Paris.. HADOT. J. Exercices spirituels et philosophie antique..

n ° 22. sér. R„ Roman Social Relations.. T. Leipzig. J. Continuity and Change in Roman Religion. Londres—New Haven. B. A. Contraception et mariage. Paris. ROUSSELLE.. 1963. Whores. C. M. LUTZ. Wives and Slaves. J. NOONAM.. trad. Mnemosune. M. t. New York. Éd. K. évolution ou contradiction dans la pensée chrétienne. 1969. B. I. Jossua. H. L. X.U. Askësis: Notes on Epictetus' Educational System.. 1969. »Musonius Rufus«. Goddesses. C. J. Oxford. Utrecht.. Women in Classical Antiquity. A. POMEROY.. P. 1979. Yale Classical Studies. S... Oxford. Paris. to A. lie—IVe siècles de l'ère chrétienne. MACMULLEN.. H.F. 4e 277 . 1947. The Social and Economic History of the Hellenistic World.. 1959. MESLIN. Paris. L'Homme romain. 1974. 1981. M. La Maladie de l'âme. étude sur la relation de l'âme et du corps dans la tradition médico-philosophique antique. 284. Les Belles Lettres. 1901. 50 B.HIJMANS. KESSELS. des origines au 1er siècle de notre ère: essai d'anthropologie. PIGEAUD. Hierokles der Stoiker. réimpression. du Cerf. PRAECHTER. D. Ancient System of Dream Classification. De la maitrise du corps à la privation sensorielle.. 1975. de l'anglais par M. ROSTOVTZEFF... Porneia. LIEBESCHÛTZ. 1941.

ser. Roman Medicine. 1894. G.. Der stoiker Epiktet und sein Verhaltnis zum Christentum. SPANNEUT. Recherches sur le mariage et la condition de la femme mariée à l'époque hellénistique. VOELCKE. 30... 1970. 1969. F. 1978.S. C.. R. 1962. 1961). The Pythagorean Texis of the Hellenistic Period (Acta Academiae Aboensis. in Reallexikon fur Antike und Christentum.C. SYME. THESLEFF. J. STARR.... d' Aristote à Panétius. Paris. Vrin. Les Rapports avec autrui dans la philosophie grecque. Ithaca.. CI. H. vol. »Epiktet«. ZAHN. M. 1975. The Stoics. VEYNE. 1979. P.. H. Erlangen. 1. J. A. De Boccard. Oxford. An Introduction to the Pythagorean Writings of the Hellenistic Period (Humaniora. n° 1). 3. Annales E. Abo.SANDBACH. VATIN. Oxford.. Roman Papers. 1982. Th. »L'amour à Rome«. 24. Paris. The Roman Empire. Londres.. i SCARBOROUGH. . 1969. A.

Plutarh 2. Pitanje braka kao jedinog dopuštenog okvira polnih odnosa 3. 3. Galen 2. Čulna uživanja u braku VI DECACI 1. Politički mehanizam IV TELO 1.S A D R Ž A J I SANJATI ČULNA UŽIVANJA 1. Pseudo-Lukijan 3. Uloga braka 2. Analiza 3. Artemidorov 2. Bračna veza 2. Sanja i čin metod 5 8 22 32 45 81 84 94 111 . Da li su polna uživanja dobra ili rđava? . Rad duše V ŽENA 1. Režim polnih uživanja 4. 119 126 139 149 163 168 184 197 209 216 II NEGOVANJE SAMOGA SEBE III JA I DRUGI LJUDI 1. Jedna nova erotika ZAKLJUČAK INDEKS NAVEDENIH DELA 237 257 t 263 269 .

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful