FILOLOKI FAKULTET UNIVERZITETA U BEOGRADU

METODIKA PRIPREMA ZA OBRADU NASTAVNE JEDINICE PRIA O KMETU SIMANU IVE ANDRIA

student: Aleksandar Risti

grupa: 05

Beograd, februar, 2011. god.

broj indeksa: 011677 profesor: Ljiljana Baji asistent: Zona Mrkalj

kola: O Drinka Pavlovi Razred: sedmi Predmetni nastavnik: Slavka P. Redni broj asa: Datum i vreme odravanja asa: Oblik rada: frontalni Nastavne metode: dijaloka, monoloka, tekstovna Nastavna sredstva: udbenik, kreda, tabla Literatura: za uenike: Ivo Andri, Pria o kmetu Simanu (odlomak iz istoimene pripovetke), itanka za sedmi razred, Kreativni centar, Beograd, 2010. Za nastavnika: Ivo Andri, Pria o kmetu Simanu (odlomak iz istoimene pripovetke), itanka za sedmi razred, Kreativni centar, Beograd, 2010. Milija Nikoli, Metodika nastave srpskog jezika i knjievnosti, Zavod za udbenike, Beograd, 2010. Vuk Milatovi, Knjievno delo Ive Andria u nastavi, Zavod za udbenike, Beograd, 1996. Milka Andri, Nastava srpskog jezika i knjievnosti u 7. razredu osnovne kole - prirunik za nastavnike, Zavod za udbenike, Beograd, 2010. Tanja Popovi, Renik knjievnih termina, Logos Art, Beograd, 2007.

NASTAVNI CILJEVI Osnovni svrha interpretacije nekog knjievnog dela je ostvarivanje obrazovnih, vaspitnih i funkcionalnih ciljeva u nastavi. Obrazovni ciljevi omoguavaju pravilno doivljavanje, shvatanje i tumaenje nekog knjievnog dela. Uopteni obrazovni ciljevi su sticanje naunog pogleda na svet i razvijanje kritikog miljenja, a do njih dolazimo posupnim ostvarivnjem manje uoptenih, elementarnih, preciznijih ciljeva ustanovljenih za svako konkretno knjievno delo. U Prii o kmetu Simanu vidimo dvojicu likova koji su postavljeni na istorijsku pozornicu u vremenu austrijske okupacije Bosne. Pisac je umetnikom nadgradnjom oivotvorio jedan istorijski dogaaj usredsreujui se pre svega na pojedince, na refleksiju tog drutvenog kretanja kroz njihove linosti. Uenici bi itanjem dela trebalo da se upoznaju sa istorijskim prilikama toga doba. Trebalo bi, takoe, ueniku panju usmeriti ka rasvetljavanju nekih ekonomskih i socijalnih inioca ivota predstavljenih u delu. Zapaamo ostatke feudalnog ureenja u odnosu izmeu age, feudalca i Simana, kmeta, koje opstaje uprkos dolasku Austrije i kapitalistikog ueenja. Kroz ova dva lika vidimo njihovu versku i klasnu razliku, nacionalno odreenje, odnos prema tradiciji. Obrazloiti kako sebe Siman doivljava, ne samo kao oveka (individuu) ve i kao pripadnika srpskog naroda vekovima potlaenog od strane islamskog zavojevaa i zato u njemu iskri elja za osvetom, za uspostavljanjem novih vrednosti. Uspostaviti vezu izmeu Simanove tragine sudbine i sudbine njegovog naroda i njegove vere. Proniknuti u psihologiju dvojice likova kroz nain na koji oni ostvaruju sebe u stvarnosti pri emu posvetiti panju odnosu izmeu emocionalnog i racionalnog unutar ovekovog bia. U obrazovne ciljeve takoe spada i upoznavanje uenika sa stvaralakim postupcima kojima se pisac slui da bi to bolje nainio fiktivni svet umetnikog dela. Ukazati na koje sve naine pisac karakterie junake. U ovom sluaju on to ini kroz govor i postupke junaka i putem svojih komentara, takoe junake ne odreuje jednoznano, crno-belo, ve sloeno koristei se spoljanjim, fizikim i unutranjom, psiholokim portretisanjem. Uenici bi trebalo da prepoznaju razliku izmeu narativnih i deskriptih delova teksta i da otkriju poziciju pripovedaa (sveznajui pripoveda). Nastavni plan nalae da se uenicima kroz interpretaciju jo predoe pojmovi fabule, siea, pejzaa i situacije. Sto se tie vaspitnih ciljeva, oni su pre svega znaajni za razvijanje humanosti kod uenika i njihovu valjanu socijalizaciju. Pria o kmetu Simanu je pogodna za dostizanje tih ciljeva jer prilikom njenog tumaenja uenici se suoavaju sa moralnim dilemama i kroz njihovo reavanje donose ispravne vrednosne sudove i proiruju svoj pogled na svet. Podsticati uenike da paljivo analiziraju misli, rei i postupake junaka, da se trude da proniknu u pieve poruke i ideje i da razvijaju oseaj za lepotu pievog jezika i stila. Dovesti uenike do ideje da stalna borba protiv
2

nepravednog ustrojstva sveta praena optimizmom i verom u sebe kad tad mora da se isplati, ma koliko to trenutno izgledalo uzaludno. Uputiti ih na zakljuak da postupak glavnog junaka nije izraz sebinosti ve pretstavlja svojevrsnu rtvu zarad ostvarivanja boljeg ivota kolektiva prema kojem osea pripadnost. Sa druge strane, problematizovati moralnu stranu naina na koji on to ini da bi doli do ideje da svako nosi u sebi i dobre i rave osobine i da idealan ovek ne postoji. Navesti uenike da to potpunije doive umetniki svet dela, da otkrivaju njegovu estetsku vrednost, da delo nije samo skup poruka i ideja do kojih oni moraju da dopru ve i sve ostalo i time e se podsticati ljubav prema lepom, ljubav prema umetnosti uopte. Produktivno voenje nastave i to vee angaovanje stvaralakog miljenja kod uenika omogui e ispunjavanje i funkcionalnih ciljeva. Osnovni funkcionalni cilj je osposobiti uenike da samostalno doivljavaju, saznaju i tumae knjievno delo. Pre svega kroz istraivake zadatke uenike usmeravati da tokom istraivakog itanja izdvajaju bitne elemente od manje bitnijih, da ih dovode u razliite odnose i sagledaju iz razliitih uglova. Da se u toku interpretacije pozivaju na tekst kada bi trebalo da opravdaju neke od zakljuaka do kojih su doli. Pomocu dijaloske metode, kroz pravilnu formulaciju pitanja i radnih naloga, omoguiti angaovanje analitikog, sintetikog, asocijativnog miljenja. Uenici bi trebalo da usvajaju knjievnoteorijska znanja i da ih koriste tokom formiranja svog miljenja i stavova o delu. Da uoavanjem uzronoposledinih veza unutar dela sa posebnim akcentom na motivisanost postupaka junaka nastoje da prave korelaciju sa stvarnim svetom. Prilikom itanja teksta uenici u svesti uvek nanovo stvaraju svet knjievnog dela, zato je potrebno pobuditi njihovu stvaralaku matu, navesti ih da budu emocionalno angaovani. ISTRAIVAKI ZADACI Informiite se o istorijskom dogaaju koji predstavlja pozadinu zbivanja u delu. Razmislite zato predmet pievog interesovanja nisu istorijski poznate linosti ve obini ljudi iz naroda. Pretpostavite kakav je odnos vladao izmeu aga i kmetova u to vreme i uporedite ga sa odnosom izmeu Ibrage i Simana u odlomku. Zato Siman tako burno reaguje na Ibragin zahtev i zato se Ibraga jae ne usprotivljuje Simanovom buntu? U ije sve ime Siman pria i kome se zapravo obraa kad govori sa agom? Zato je Simanu milije to to govori nego ovaj rod, koji on sada smatra svojim, i sav ljivik,
sa svim vokama iz korena ?

Objasnite zato pisac, kada govori o Ibragi, upotrebljava izraz duevan aga i stavlja ga pod navodnike.
3

Obrazloite zato se Ibragi put koji je morao da pree od Simana do njegovih kola pri odlasku uinio mnogo duim nego taj isti put pri dolasku, iako je iao jo i nizbrdo.

Pronaite opise u delu i odredite koju funkciju imaju. Obratite panju na poreenja. Koja se sve ula angauju?

Poto je ovo samo odlomak pokuajte da pretpostavite sta se dalje desilo. UVODNI DEO ASA

Uenici su proitali deo pripovetke koji se nalazi u itankama i da bi imali kompletan uvid u sadraj koji su tom prilikom primili potrebno je na samom poetku asa ue i ire lokalizovati taj odlomak. S obzirom na to da u tekstu nema nekih velikih nepoznanica za uenike to se tie istorijskog konteksta, za ire lokalizovanje je potrebno samo naznaiti da se radnja dela odigrava 1878. godine nakon odranog Berlinskog kongresa gde je jedna od odluka dogovora velikih sila bila i pripajanje Bosne i Hercegovine Austriji ne bi li se umanjila mo Otomanskog carstva. Austrija je tada okupirala Bosnu, dok je aneksija konano izvrena 1908. godine. Ua lokalizacija podrazumevala bi da se ukratko ispria dalja Simanova sudbina koja iz ovog odlomka moze da se nasluti, ali ipak niim nije zasigurno pretpostavljena. Dovoljno je da se kae da Siman na kraju gubi i porodicu i dom, odaje se alkoholizmu i postaje jedan od onih ljudi koje je sredina sa podsmehom i osudom odbacila. On na kraju tuberkulozan gusla po kafanama trazeci da mu zauzvrat ko udeli koju aicu rakije, a nekad je bio, reklo bi se, ovek za uzor. Ovo zavrno lokalizovanje odlomka ima za cilj da naglasi koliko je kobna zapravo bila Simanova odluka da Ibragi ne da njegov zakonom propisani deo od letine, s tim to neemo odmah to pitanje stavljati u prvi plan ve malo kasnije, kad doe vreme za uvoenje problemske situacije. Kroz upeatljiv lini doivljaj knjievnog dela, dakle, putem njegove estetske funkcije, ostvaruje se mogunost da ono deluje na moralne stavove uenika. Tek ako se delo jako proivi stvara se pogodna atmosfera za adekvatnije i vie angaovanje u njegovom tumaenju. Shodno tome prvobito emo razgovarati o generalnim utiscima koje je delo ostavilo na njih postavljajui neka uoptenija pitanja. Kako vam se svidela ova pria? Koja je oseanja pobudila u vama? ta vas je uzbudilo, nasmejalo, oduevilo, zabrinulo? Na koja razmisljanja vas je pria navela? Koji je lik ostavio vee simpatije i zato? Da li ste se u toku itanja poistoveivali sa njim? Koliko se razlikuje svet ostvaren u prii od sveta u kome mi ivimo danas? Ova pitanja su tu isto da pokau u kojim se sve pravcima kree misaona usmerenost uenika i da podstakne zainteresovnost za dalju obradu. Tu e uenici izneti neke svoje stavove i utiske i po mogustvu potkrepiti primerima iz teksta i polako se ukljuiti u dijalog sa nastavnikom i meusoban dijalog. Bilo bi zgodno da se tad da zahtev da neko u kraim crtama prepria odlomak isto da bi ostali imali jasniji pregled nad
4

celokupnom predmetnosti prie. Plan teksta nije potrebno praviti jer sie ovog odlomka nije toliko komplikovan da bi uenicima bio problem da sve njegove delove dre u glavi tokom interpretacije. GLAVNI DEO ASA Posto smo razmenili utiske pitaemo uenike koja je osnovna tema dela, o emu se zapravo u delu radi, ne bi li dobili odgovor da je to Simanovo odbijanje da Ibragi da njegov hara i onda se usredsreujemo na stvaranje problemske situacije. Samo delo nam obicno nudi jedan ili vie problema oko kojih se moe razviti rasprava, napraviti polemina atmosfera koja bi rezultovala donoenjem ispravnih zakljuaka. Sutina nije u problemu ve u nainu na koji e se doi do njegovog reenja, a taj nain podrazumeva potpuno misaono angaovanje uenika, njihovu sposobnost da uporeuju, mataju, analiziraju, sintetiu... Osnovno pitanje bi bilo: Da li je Siman ispravno postupio time sto se usprotivio da da agi njegov deo? Pretpostavimo da bi veina rekla da jeste, dok bi jedan deo uenika odgovorio suprotno. Ukoliko se desi da niko od uenika ne misli da Siman nije bio u pravu ili to kae samo nekolicina, mi emo pokuati da ih navedemo na miljenje da i takav odgovor dolazi u obzir, nastojaemo da valjanim primedbama uverimo uenike u ispravnost i takvog reenja. - Kako se aga odluuje da ode kod Simana po hara? Po emu se u toj situaciji on razlikuje od Simana? Siman se ishitreno, preuranjeno, lakomisleno poveo za glasinama da je dolaskom austrijske vlasti izmenjen zakon po kome je kmet u obavezi da daje deo svog prihoda agi, dok se aga blagovremeno informisao pa tek onda otiao po svoj deo. - Moete li da zamislite kako je Siman iveo do te godine? Mislite li da je injenica to je godina bila izuzetno rodna bila dodatni podsticaj da Siman ovako postupi? Siman je godinama unazad uspevao da ishrani svoju porodicu i sa onim delom godinjeg prinosa koji je njemu pripadao tako da mu nije bilo preko potrebno da zahteva i agin deo, pogotovo sad kada jos nije bio siguran u to da je drugaiji zakon donet. injenica je da je bas ta godina bila izuzetno rodna pa bi prostim zakljuivanjem mogli da kaemo da je polovina ljiva te jeseni mogla da bude i vie nego dovoljna, nije bilo potrebe da pouruje u svojoj odluci, kad je tolike godine ekao nista mu se ne bi desilo i da je te godine priekao i ispotovao zakon. Kao da se u njemu probudila sitnosopstvenika elja da ima jo vie nego sto mu je potrebno. Napomenuemo da je Siman kasnije te zime, u delu pripovetke koji je izvan ovog odlomka, samo uspeo da se ugoji od aginog dela i kupi sebi konja da bi se pokazao pred drugima.

- ta Siman na kraju govori agi? Uporedi novo vreme koje Siman najavljuje sa stirim vremenom i izdvoj razlike. Ako je takva odluka ispravna zato on kao razlog nije neto pametnije naveo nego: etiri stotine godina ste vi jahali nas, sada emo etiri stotine godina mi vas, a poslije emo
se razgovarati ko e koga jahati za onih treih etiri stotine godina, on tu ne nudi nista bolje od onog sto

je i do sada bilo, samo prostu zamenu mesta, ne razmilja o korenitoj promeni drutvenih odnosa tako da u globalu sve ostaje isto. Pored ovih tvdnji valjalo bi sad izai sa tvrdnjama koje idu u prilog Simanovom postupanju. Kakva je razlika izmeu poloaja Simana i poloaja ostalih kmetova? Po emu je

njegova odluka da se pobuni posebno znaajna? Kako bi izgledao svet da nema ljudi poput Simana? Za razliku od drugih kmetova koji su svojim agama odnosili hara Simanu je aga dolazio po hara jer je iveo samo na sat hoda od njega. Ostali kmetovi su tako iskoristili priliku da u optoj pometnji ne odnesu agi deo dok je Siman bio u situaciji da se meu prvima pobuni, ne samo da se pritaji i saeka konanu odluku nove vlasti, ve da digne glas i kae ta ima i ta mu je na dui. Ta njegova odluka je znaajna jer je on meu prvima donosi i na taj nain predstavlja pokretaa novog, pravednijeg ivota kmetova. Siman je svestan da da bi doao do svojih prava ovek mora sam da dela, nita ne dolazi samo od sebe, bez uloenog truda, bez rtve. Da nema ljudi poput njega nita se ne bi menjalo, uslovi za bilo kakav napredak ne bi postojali i samim tim oveanstvo bi nazadovalo. Siman je ogoren, pun srdbe i u mnogim trenucima van sebe. Navedite neke od

osnovnih razloga kojima on sebe opravdava i one gde pisac komentarie ispravnost njegovih postupaka. Pokuajte da to potkrepite primerima iz teksta. Kakvo bi to veme po Simanovom miljenju trebalo da nastupi? Zato Siman govori ono to se zove tvoje, umesto da kae ono to je
tvoje? Sto se tice Simanovog govora, uenici mogu navoditi bilo koji deo teksta gde se on obraa

agi: ...drugo vrijeme, druga prava, pa i druga sudija (...) I tvoje je bilo nekad nae, pa u neko vrijeme i po
nekoj pravi postalo vae. E, kad je ono to je od davnina bilo moje moglo postati tvoje, moe vala i ovo to se zove tvoje postati moje, kao to je i bilo (...) Ne dam; hou da te vidim kako se vraa sa praznim sepetima odanle odakle si se uvijek vraao sa punim. To mi je merak i to mi je, znaj, svima mojima mrtvima za duu, za etiri stotine godina. Siman se poziva na to da je pre dolaska Turaka sva zemlja bila u

vlasti njegovih predaka i da je sad dolo vreme da ponovo bude. Osea potrebu za ponovno uspostavljanje ravnotee koja je nekada davno naruena. On ak, kada govori o toj zemlji, ne priznaje da je ona ikada bila agino vlasnitvo, a to se vidi iz njegovih rei: ...moze vala i ovo sto se zove tvoje postati moje,... Time to jasno kae da su ga mrtvi obavezali da uini ovo to ini, on govori da u ovom trenutku nije on toliko vaan koliko su vani svi oni koji su vekovima kuluili za
6

svoje age, svojim znojem hranili drugoga. U svojim neposrednim komentarima, datim preteno u zagradama u tekstu, pisac samo eksplicitno potvruje tu ideju. Kae da se u Simanu nataloila gorina stotine hiljada ljudi i desetina predhodnih generacija. U ovom trenutku moemo uenicima napomenuti da se pisac koristi razliitim postupcima u karakterisanju junaka, a ovde primeujemo indirektnu karakterizaciju, kroz govor samog lika, i direktnu, kroz kroz pieve stavove i komentare o njemu. Bilo bi prigodno da navedemo jos neke primere gde se javlja glas pripovedaa . Govor ima pre svega funkciju da oivi lika, tek tad lik postaje samosvojan, autentian, otud bi bilo od koristi da se vie panje posveti dijalogu izmeu Simana i Ibrage. Tim dijalogom je omogueno da se likovi predstave itaocu i takoe on ima veliku ulogu u psiholokoj karakterizaciji likova. - U kom emocionalnom stanju se nalaze likovi tokom razgovora? Kako se razgovor odvija? Koju ulogu ima utanje? Pokaite gde Siman u svojoj verbalnoj nadmonosti veto koristi rei koje Ibraga izgovara, izvitopruje ih i daje im smisao koji njemu odgovara. Siman je ushien, pun sebe, verbalno agresivan; Ibraga rezervisan, zbunjen, iznenaen nainom na koji mu se kmet suprotstavlja. Razgovor se odvija u pokuajima Ibrage da nekako postigne neko kompromisno reenje za nastalu situaciju i Simanovim odlunim odbijanjem svakog Ibraginog predloga. Dakle, imamo naizmenini smenjivanje predloga i replika koji su praeni povremenim utanjem. utanje ima ulogu da naglasi Ibraginu nemo i Simanovu nadmo. Kako razgovor odmie, Siman se sve vie preputa bujici rei koja izvire iz njega, biva sve ubedljiviji u svojim replikama i komentarima dok se Ibraga sve vie povlai pred njim ne nalazei naina da mu parira. Simanova sposobnost da se u trenutku snae, njegova dovitljivost, prikazana je nainom na koji on barata reima. Kad mu Ibraga kae da je doao da smiri ono malo njegovih ljiva, mislei da ih obere, Siman u odgovoru toj rei vraa ono osnovno znaenje pa govori da su ljive mirne, nema ih potrebe smirivati. Od posebne je vanosti nain na koji uzvraa Ibragi na njegovu primedbu da je otiao daleko u svom protivljenju govorei: Mogu ja danas da idem kud god hou.Tim odgovorom je on ozvaniio svoju slobodu i povraeno dostojanstvo, u jednoj reenici najsaetije pokazao razlog svog bunta. - Postoji li nesklad izmeu misli i rei kod nekog od dvojice likova? Gde to primeujete u tekstu ? Pokuajte da objasnite zato je to tako? Zato Ibraga podilazi Simanu ? Poto Ibraga zatie Simana kako lei nemajui nameru da ustane i pozdravi ga i na taj nain ukae duno potovanje koje jedan kmet ukazuje jednom agi, on to veoma teko prihvata i doivljava kao atak na svoju linost. Pisac tada u svom komentaru poprilino jasno osvetljava njegovo unutranje stanje: Ispod
mirne maske duevnog age u njemu je sve kuvalo od sopstvenikog besa i povreenog aginskog ponosa, ali su ga strah i obzir obuzdavali. Kada to uzmemo u obzir prilikom daljeg tumaenja videemo da je

svaki njegov pomirljiv i razuman gest samo na izgled takav. On je mislio da e podilaenjem uspeti da privoli Simana da odustane od svoje namere da mu uskrati hara pa umesto da kae da oberem
7

ljive on kae da ih smirim,takoe, kasnije, tokom razgovora, on e dva puta rei pametan si ti
ovek Simane pre nego to iskae protivljenje Simanovim stavovima. Iz ovoga zakljuujemo da je

on promiljen, proraunat, sposoban je da vlada sobom i svojim emocijama i da vrlo dobro odmerava svaku svoju re i postupak. Svestan je toga da je Turska oslabila i da postoji realna mogunost da se sve ono sto kmet govori uskoro i ostvari pa se u skladu sa tim i ponaa. Kako Siman doivljava Ibragu? Siman Ibragu ne vidi kao nekog posebno ravog oveka,

to pisac i napominje, on njega pre svega vidi kao agu i upravo zato eli da ga ponizi. Ni u jednom trenutku on nee rei nita runo o Ibragi. Njega pogaa nepravda da e on ceo ivot provesti kao kmet, taj zao usud koji mu je roenjem dat. - Prikazuju li se negde u tekstu fizike karakteristike junaka? Koju ulogu one imaju? Tek kada Ibraga vidi Simana opruenog na zemlji, a ne pogurenog, snishodljivog, kakav je obino bio, on uvia koliko je Siman krupan, velik ovek. U tom trenutku ibraga osea strah od svog kmeta jer shvata da kmet moe da mu naudi poto je fiziki jai. Otuda bi se dalo zakljuiti da je pisac pokazujui Simanovu fiziku veliinu u trenutku kada se on buni protiv age pokazao veliinu (snagu) njegove linosti. Tu se uenicima moe pomenuti da prema drugaijim merilima klasifikacije karakterizacija moe biti spoljanja (fizika) i unutranja (psiholoka). Spoljanja karakterizacija se ostvaruje opisom junakovog izgleda i odee, a unutranja prikazivanjem

njegovog duevnog, psiholokog portreta. U ovom sluaju vidimo da su ova dva tipa karakterizacije meusobno povezana pievom namerom da junakov spoljanji izgled iskoristi za prikazivanje njegove psihe. - Pokuajte da uspostavite odnos izmeu narativnog i deskriptivnog u tekstu. Koja je funkcija opisa u tekstu? Iz opisa Simana koji predhodi dolasku Ibrage pokuajte da otkrijete kako se Siman osea. Objasni simboliku zemlje, ljiva i neba u opisu koji sledi posle reenice I Siman
govori. Zato njegove rei pisac poredi sa slatkim piem? ta zakljuujete iz naina kako Siman

izgovara svoje ne? Primeujemo da se pripovedanje i deskripcija meusobno kombinuju, da nema duih isto deskriptivnih delova (kada je protok vremena prie ravno nuli) i obratno. Opisi imaju ulogu da posredno karakteriu junake, u ovom tekstu preteno Simana jer se uglavnom vezuju za njegov lik. Izdvojiemo neke delove teksta koji svojom izraajnou, posredstvom ulnih slika, uspevaju da iznesu na povrinu Simanovo emocionalno stanje. Kao i Ibraga i mi Simana prvo zatiemo kako obasjan sunevim zracima lei ispod ljive pune roda stavivi ruke iza glave i zadovoljno se osmehuje. Ta slika je odraz njegove bezbrinosti u koju je uplovio poto je ve duboko uveren da su dani kada je morao da daje agi deo svog imetka davna prolost.

Pretpostavimo da je taj osmeh koji mu se iskrada podstaknut mislima kako e da utroi taj novac
8

koje e zaraditi od prodaje letine. Iz tog laganog, dnevnog sanjarenja budi ga rezak i neprijatan zvuk kripe kapije koji najavljuje Ibragino stupanje na scenu. Ovaj opis predoen je vizuelnim i auditivnim draima pa samim tim deluje kompaktnije i svrsishodnije. Drugi, centralni, mozda i najznaajniji opis iz ovog odlomka postavlja Simana u sredite pejzaa gde se njegova figura izdvaja kao glavna i u vrstom je saglasju sa okolnim predelom. Naznaeno je da je pod njim zemlja, on na joj sigurno stoji jer sad osea da je njegova. Zemlja mu daruje ljive koje su na putu izmeu njega i neba, na putu izmeu njega i njegovih elja, i one mu omoguavaju da dosegne te svoje elje. U ovom sluaju elje su predstavljene u vidu oblaka i kao to su ti oblaci pamuni, opipljivi, realni, tako su i njegove elje sada opipljive, realne i ostvarive. Daljim poreenjem njegovih rei sa slatkim piem potvruje se znaaj Simanove potrebe da govori jer to vie rei bude izgovorio vie e slatkog pia da uvstvuje. Iako tako savreno tokom razgovora barata reima one Simanu nisu dovoljne da iskae sve ono to eli pa pokuava gestovima i mimikom svoje rei da osnai. Vidimo ga kada izgovara ono njegovo ne Ibragi kako se okree na sve etiri strane sveta, pa put neba. On tako eli da proglasi svetu svoju radosnu vest da je konano doao taj istorijski trenutak kada je ono to je etiri veka bilo san svakog ugnjetenog seljaka postalo stvarnost. Nije sluajno pisac to njegovo ne usporedio sa pucnjem plamenog bia ili male puke, time je eleo da naglasi da je re izuzetno mona, monija od bilo kakvog oruja. - Nabrojite to vie osobina oba lika. ta primeujete? Moemo rei da je Ibraga sujetan, proraunat, pritvoran, licemeran, lukav, konformista, ali on je i razuman, nenasilan, staloen. Siman je hrabar, inteligentan, domiljat, uporan, jake volje, nepokolebiv, optimista,ali je i nepromiljen, lakoman, osvetoljubiv. I jedan i drugi imaju pored vrlina takoe i mane i obratno. To nam govori da je njihova karakterizacija sloena, nije crno-bela, samim tim ti knjievni junaci postaju vie upeatljivi, lake ih je zamisliti kao stvarne ljude jer ne postoji ovek koji je sav sazdan od vrlina kao to ni ne postoji ovek sazdan samo od mana. Na taj nain mi ovde ne vidimo agu kao tipinog agu ni Simana kao tipinog kmeta. Oni nemaju podreenu ulogu u prii, kao sredstvo kojim se pisac slui da bi izneo neku odreenu ideju, ve oivljavaju za sebe. U ovoj pripoveci zapaamo da su pisac i pripoveda ista linost i da pripoveda ne uzima uee u delu kao jedan od aktera ve stoji izvan fiktivnog sveta dela. Pisac dakle neposredno pripoveda priu koju je uobliio u svojoj mati, nije mu potreban posrednik da bi pria dobila na autentinosti ili istinitosti. Pripovedanje je ostvareno u treem gramatikom licu i sam pripoveda predstavlja sveznajueg pripovedaa, a to vidimo prevashodno iz komentara koje daje opisujui situaciju, lika ili dogadjaj, iz njegove sveprisutnosti, moi da se sputa u svest dvojice likova zadirui u one najintimnije kutke i tumaei svaki postupak bolje nego to bi oni ikada mogli. Njegovo oko je boansko oko, ono sve vidi i ne postoji nikakva fizika prepreka koja bi mogla da
9

ogranii njegov pogled. Moglo bi se takoe rei da on u cilju postizanja objektivnosti koristi taj vid pripovedanja, ali pri tom rtvuje prisnost koju bi mogao da ostvari sa itaocem pripovedajui u prvom licu. Zapamo da je pripoveda depersonalizovan, to je takoe odlika sveznajueg ili auktorijalnog pripovedaa. Pripovedanje u treem licu moe biti i personalizovano, ali to ovde nije sluaj. Dakle, osnovne karakteristike ovog vida pripovedanja bile bi : 1. Pripoveda se nalazi izvan sveta fiktivne prie. 2. Njegovo pripovedanje je objektivno. 3. On je sveznaju (neogranienog znanja) i sveprisutan. 4. Ne otkriva svoj identitet, depersonalizovan je. Proitaemo uenicima jedan krai deo iz odlomka i zatim postaviti odreena pitanja ne bi li dosli do ovih zakljuaka.
inilo mu se da ni priblino nije sve kazao i da je pun neizreenih rei koje naviru u rojevima. irio je ruke i prste na rukama, nadimao grudi, zadravajui u sebi sladak vazduh i izdiui ga glasno i polagano kroz stegnute zube. Krivo mu je bilo to je nestalo age ispred njega, jer ta ti vredi da ima i imanje i silu kad je nema kome pokazati.

Koji glagoli i zamenice u proitanom tekstu upuuju na tree lice? Pokuajte da da oblike treeg lica zamenite oblicima prvog lica (zamislite da ste vi Siman). Ovim ce uenici stei uvid u to kako izgleda pripovedanje u treem licu, a kako u prvom, a to su dva osnovna oblika pripovedanja. Kakav utisak u vama budi tako izmenjen tekst? ini li vam se da tekst preveden u prvo lice deluje bliskije, neposrednije? Zato? Uenici e shvatiti da je to tako jer pripoveda u prvom licu uzima uee u dogaajima za razliku od pripovedaa u treem licu koji pria sa distance, izvan prie pa je samim tim i objektivniji. On ne samo da ne uzima uee u dogaajima ve uopte ne postoji u nutar fiktivnog sveta prie. Navedite primere iz odlomka kada pisac komentarie o Simanu, a kada o Ibragi. ta je vidljivo pod njegovim pogledom, a ta ostaje skriveno? Pokuavamo da dodjemo do ideje da za pisca nema nepoznanica, nema tajni, pa otuda mozemo rei da je on sveznajui i sveprisutan. Meutim, mi nikad ne moemo saznati ta je pisac preutao, izostavio iz teksta, i to je jedina stvar koja nas navodi da posumnjamo u njegovu apsolutnu objektivnost. On samim selektovanjem dogadjaja ipak usmerava nae zakljuivanje u odreenom pravcu i to je jedan od puteva kojim dolazimo do osnovnih poruka dela.

10

ZAVRNI DEO ASA ta iz ovog odlomka moemo da izdvojimo kao svevremensko, uvek aktuelno? Kakvu ulogu ima injenica da Siman na kraju pripovetke ostaje nedoreen? Svevremenska je borba izmeu klasno suprotstavljenih pojedinaca. Ta boba je negativna time to obino iziskuje ljudske rtve, a pozitivna jer uslovljava kretanje ka napred u celokupnom razvoju ljudske civilizacije. Kroz istoriju javljaju se periodi mirnog ivota i periodi burnog ivota, velikih prevrata i revolucija, i oni su dijalektiki povezani, neodvojivi jedan od drugog. Pisac je borbu ovde konkretizovao na dva lika kroz njihov razgovor, govorno sueljavanje. Siman na kraju odlomka izlazi kao pobednik, otpravljuje agu kui sa praznim sepetima i uiva u dosegnutoj slobodi. Jedino to mu kvari celokupan doivljaj je to to, ma koliko je u toku razgovora pokuavao, nikako nije mogao da kae sve ono to mu je bilo na dui. Pisac s namerom naglaava tu njegovu nedoreenost, postavlja je kao predznak, crnu slutnju njegove nesree koja je vrlo brzo usledila. Na kraju moemo proitati uenicima onaj deo pripovetke gde Siman sebe poredi sa petlom (orozom) i naglasiti da je tom samokarakterizacijom najneposrednije iskazana sutina Simanovog lika a i same pripovetke uopte.

11

IZGLED TABLE

KARAKTERIZACIJA LIKA

DIREKTNA pripovedanje (pievi komentari,procene)

INDIREKTNA govor i delanje samih junaka (dijalog Simana i Ibrage, opisi)

KOMBINOVANA objedinjuje oba tipa

II

SPOLJANJA fiziki izgled

-------(povezane)------ UNUTRANJA psiholoko

III

SLOENA kompleksni likovi (Siman i Ibraga)

CRNO - BELA jednoznani likovi

PRIPOVEDANJE U TREEM LICU izvan sveta prie objektivan sveznaju depesonalizovan

12