ALEKSEJ JELAČIĆ

ISTORIJA RUSIJE

BEOGRAD, 1929. 1

PREDGOVOR. Otkada sam se sticajem prilika našao u ovoj gostoljubivoj i bratskoj zemlji, počeo sam da radim na upoznavanju moje braće sa Rusijom i ruskom kulturom, u koliko su mi to dopuštale moje skromne snage i znanja, pa i okolnosti, koje nisu uvek bile povoljne za rad. Već više semestara predajem rusku istoriju na Filozofskom Fakultetu u Skoplju. Nalazeći uvek dobar odziv i mnogo interesa za saznanja o Rusiji, ja sam se rešio da napišem i jednu originalnu popularnu istoriju Rusije, koje na srpskohrvatskom jeziku još nema. Postoje samo dva prevodna dela, štampana latinicom: ono Ramboa, poznatog francuskog pisca (prevod prof. Adamovića, Zagreb, 1884.), sada prilično zastarelo; i drugo od D-ra Bidla, profesora na Karlovom češkom Univerzitetu u Pragu (prevod D-ra Milana Preloga, Zagreb, 1922.). Ovo drugo delo posvećeno je samo događajima iz XIX i XX stoleća, sa vrlo kratkim osvrtom na XVIII vek. U svome delu pokušaću dati opšti pregled istorije ruskoga naroda kao celine, jer polazim sa stanovišta narodnog jedinstva Istočnih Slovena, ne poričući, razume se, da tri plemena istočnoslovenska: Velikorusi (ili nekadašnji Moskoviti), Ukrajinci (Malorusi ili prosto Rusi) i Belorusi imaju duboke i značajne antropološke, psihološke, jezične i kulturno-istoriske osobine. Zajednička im je preistorija njihova, koja je tesno vezana sa istorijom njihovih prethodnika na istočno-evropskoj ravnici, i njihova stara istorija, sve do prve polovine XIII veka. Posle nastaje duboki istoriski rascep, prouzrokovan najviše tokom spoljno-političkih događaja. Dok Rusija severoistočna, koja će se kasnije zvati Moskovskom ili Velikom, kao i donekle Rusija severozapadna, potpada pod uticaj i vlast Tatara, Rusija južna i jugozapadna i zapadna nalaze se pod uticajem Poljske i Litvanije, postepeno ulaze u okvir ovih država, pa onda u okvir poljsko-litvanske zajedničke države. Ali baš onda, kada su Belorusi i Malorusi ušli u sastav te države, Moskva je ujedinila Velikoruse u Moskovsku Državu, pa je otpočela ofanzivu prema jugu i zapadu. U toku druge polovine XVII i celog XVIII stoleća ujedinjuju se sva istočnoslovenska plemena u jednu veliku državu - Sverusku Carevinu sa Petrogradom kao prestonicom. U toj državi sve više jača narodna zajednička svest. Ova svest o narodnoj zajednici oseća se čak i kod onih Ukrajinaca, koji, kao „Crveni“ ili „Galički Rusi“, „Rusini“, „Galičani“ ili prosto „Rusi“ ostaju i nakon prve deobe Poljske van ruske države (od godine 1772. do 1918. pod Hapsburzima), pa i kod Karpatskih Rusa, koji su od prastarog doba bili podanici krune Svetog Stefana. U stvaranju moderne ruske države, ruskog književnog jezika, (koji se, istina, najviše oslanja na severno-velikoruski narodni dialekat) i ruske kulture uopšte, pa najzad i u ruskom revolucionarnom pokretu, najaktivnije su sarađivali i Velikorusi i Ukrajinci i Belorusi. U ovome procesu stvoreni ruski vladajući stalež i ruska inteligencija prestali su da budu samo Velikorusi ili Ukrajinci ili Belorusi, nego se mogu smatrati prosto kao Rusi. Ali u ovom procesu, zbog izvesnih često nasilničkih, a svakako nezgodnih mera vlasti, stradale su kulturne osobine Belorusa i Ukrajinaca. Ovo je izazvalo kod njih opravdani revolt. Svetski Rat i naročito ruska revolucija izazvali su kulturno, a donekle i političko odvajanje Ukrajinaca i Belorusa od ruske celine. Ukrajinci su sad razdeljeni državnim granicama u više delova, tako da se njihova većina nalazi u Sovjetskoj Uniji, a manji deo u Poljskoj, Karpatski Rusi u Čehoslovačkoj, a pojedini manji delići još i pod Rumunijom (u Bukovini i Besarabiji). Sada su razdeljeni i Belorusi: veći njihov deo nalazi se u Sovjetskoj Uniji, manji, ali još dosta veliki, u Poljskoj, dok su neznatne manjine u baltičkim državama. Toliko, kao uvodna reč, u moje delo. Onim licima i ustanovama, koji su mi neposredno ili posredno pomagali u radu, rado izražavam najlepšu zahvalnost. Naročito zahvaljujem uvaženim kolegama gospodi D-ru Milivoju Pavloviću i D-ru Petru S. Jovanoviću profesorima Filozofskog Fakulteta u Skoplju, od kojih je prvi ljubazno pregledao moj rukopis sa jezične strane, dok mi je drugi dao dragocene upute za tačnu transkripciju ruske toponomastike na srpski. Dr. A. Jelačić.

2

GLAVA I. Istočno-evropska ravnica pre početka ruske države. Prve istoriske izveštaje o teritoriji sadašnje Rusije dobijamo od Grka. Tražeći nova mesta za svoje naseobine grčki iseljenici, u prvome redu Jonci iz Mileta i Dorci iz Herakleje, osnovali su niz kolonija duž severnih obala Crnoga i na obalama Azovskog Mora. To su bile Tira na ušću Dnjestra, Olvija na ušću Buga, Hersones na južnoj obali Krima, Pantikapeja na mestu sadašnje Kerči, Tanais na donjem Donu, Fanagorija na tamanjskom poluostrvu blizu ušća Kubana. Ove naseobine vodile su intenzivnu trgovinu sa unutrašnjošću zemlje, uvozile su grčku robu, u prvom redu grnčariju, metalnu robu, oružje i nakite, vino, tkanine, mirise, južno voće; a izvozile su hleb, konje, krzna, roblje. Grci su uticali na kopneno stanovništvo, a i sami su donekle potpadali pod njegov uticaj, dok je puno tih „varvara“ dolazilo u grčke naseobine, gde su se ponekad zadržavali duže vremena. U istorisko vreme Grci su zvali one narode Skitima, kasnije Sarmatima; već Homer spominje stanovnike sadašnje Južne Rusije kao hipomolge... t. j. kao one „koji doje kobile“. Oni se hrane „mlekom“ i zaslužuju „divljenje“ (“Ilijada“ XIII, 5-6). Ime Skita javlja se prvi put kod Hesioda, t. j. u VIII stoleću pre Hrista. Ali ponajviše, i to veoma podrobnih podataka, skupio je o tim predelima znameniti grčki geograf i istoričar Herodot, “otac istorije“. Ceo prostor na severu od „Ponta Euksinskog“ (Crnog Mora), od Istra, t. j. Dunava, i do Tanaisa, t. j. Dona, u dubinu od dvadeset dana puta, Herodot zove Skitijom. Ova zemlja, znamenita po svojim velikim i lepim rekama, od kojih je Boristen, t. j. Dnjepar, najlepša i najkorisnija za čoveka, proizvodi hleb, sočivo, beli i crni luk, lan i konoplju. Od životinja u njoj žive konji, bikovi, magarci, divlje svinje, jeleni, zečevi, koze i pčele. „Nisam mogao saznati“, veli Herodot, „tačnog broja Skita, ali sam čuo dva mišljenja o njima: jedni vele da ih je veoma mnogo, drugi - da pravih Skita ima malo, ali da tamo živi više raznovrsnih naroda.“ Na taj se način Skitija i Skiti javljaju već kod Herodota sa obeležjem i geografskim i etnografskim. Kasnije nastaje potpuna zbrka pojmova. Skiti, kod jednih, stanovnici su Južne Rusije različitog porekla; prema drugima, Skiti su potpuno određen, jedan narod. Ima dve vrste Skita, jedni su zemljoradnici, drugi stočari. Odrediti poreklo i etnografsku pripadnost i jednih i drugih - to je jedan od najtežih problema istoriske etnografije, koji dosad nije rešen. Herodot govori otome, kako je monarhiska vlast kod „carskih“ Skita veoma jaka, da Skiti veoma mnogo drže do svojih grobnica, naročito carskih, da umrlog cara voze u svečanoj povorci po celoj zemlji, dok ne stignu na mesto sahrane. Veoma interesantna je priča Herodotova o sahrani skitskih careva: masa sveta mrcvari sebe i jauče u slavu umrlog cara, ali ovo im ne smeta da priređuju velike gozbe; uz cara sahranjuju ne samo njegovo oružje, nakit, različite domaće predmete, nego i njegovog ubijenog konja, ženu, sekretara i poslugu; nad mrtvacima grade čitavu jednu veliku humku. Nakon godine dana priređuje se velika svečanost oko carske grobnice i tom prilikom ubijaju pedeset konjanika sa konjima. Arheološka istraživanja naročito znamenitih humki Čertomlicke i Kuljopske, u kojima su bili sahranjeni neki skitski carevi, u glavnome su potvrdila Herodotove podatke. Ona su dala izvanredno bogate zbirke predmeta neocenjive umetničke i istoriske vrednosti, koji se nalaze u znamenitom bivšem carskom Ermitažu u Petrogradu. Najvažniji predmet jeste ogromna srebrna vaza, na kojoj su u dosta visokom reljefu izrađene lepe slike života Skita. Tip lica tih Skita je ariski. Već je Herodot poznavao neke Savromate kao susede Skita. Kasnije izgleda da su Sarmati zamenili Skite u južnoruskim predelima! Ali ograničiti i razdeliti Skite i Sarmate i u vremenu i u prostoru nije dosada pošlo za rukom našim istraživačima. Kod Herodota i u natpisima grčkih naseobina sačuvana su imena pojedinih skitskih i sarmatskih careva, a i pojedine reči njihova jezika. Produžujući radove ranijih naučenjaka, na čelu sa Svevladom Milerom, prof. berlinskog univerziteta Maksim Fasmer utvrdio je, i to izgleda definitivno, da se te reči objašnjavaju jedino iranskim jezicima. Isto tako neki izveštaji o običajima i društvenoj organizaciji Sarmata pokazuju, da su oni bili neka vrsta Iranaca. Od sarmatskih suseda, pored Litvanaca, koji su se onda prostirali, kao što možemo suditi po 3

Ali već svakako od VII stoleća u istočnoevropskoj ravnici razvija se dosta živa trgovina.325“. proširili svoju vladavinu daleko prema Zapadu. U VI veku počinje i razvija se prodiranje u Južnu Rusiju Bugara. negde u njegovoj drugoj četvrtini. Kasnije su oni. Slovenska pradomovina bila bi negde na Karpatima i u basenu gornje i srednje Visle. koji su zauzimali veliki deo srednje. koju su pepelom gnojili. koje ih sve do IX stoleća štiti od nomada. j. svakako. na primer. koje prvi ruski letopisac zove Obrima. Slovenska su se plemena grupisala samo kraj reka. Po tom prikazu oni se razlikuju od Sarmata. Bugari i Sloveni prodiru na Balkansko Poluostrvo u VI i VII stoleću. koji su došli iz dubina Srednje Azije u Evropu. Tako.70. rečica i jezera. u borbama njegovih sinova. j. kad bi zemlja postala posnom. upotrebljava on slovenske žene kao zapregu mesto konja ili volova.geografskoj nomenklaturi tih mesta i donekle po arheološkim pronalascima. Kultura glavnih vrsta i sada poznatog žita. na osnovu pažljivog proučavanja sve dosada poznate građe. Oni su bili zemljoradnjici. Pitanje o tome gde se nalazila slovenska pradomovina u Evropi spada u red najzamršenijih istoriskih pitanja. Učesnik tog izaslanstva. Dnjestra i južnoga Buga. Pored mnogobrojnih izveštaja savremenika Arapa. jer „grade kuće. pod nedovoljno rasvetljenim okolnostima. gde je Atilu posetilo izaslanstvo vizantiskog cara. i umeju da idu peške. mesta opkoljena lancem ili bedemom. Volinjani . koja je u glavnim potezima izvršena do u VII stoleće. oni su potčinili sebi više slovenskih plemena. Prvo sigurno pismeno svedočanstvo o njima nalazimo kod Tacita. Zauzimajući uzvišenija mesta. pravljenim od zemlje. i Finaca. opisao je svoje putovanje i dao dobru sliku tadašnjih Huna. Bužani imaju 231 grad. a malo kasnije i Avara. nalik na onu. nije dala ovim krajevima gusto. zvana „gorodišča“ t. Iz njegovih podataka da se suditi. obično blizu ili kraj vode. naročito pod vođstvom Atile. naročito valja spomenuti Slovene. Od II do kraja IV veka u današnjoj Južnoj Rusiji vodeću su ulogu imali Goti. Savremenici znaju pričati o njima dosta stvari. koje dosada nije rešeno sa dovoljno sigurnosti. „zemljom gradova“. skandinavska saga zove Rusiju Gardariki t. Središte Atiline države bilo je negde u Panoniji. slovenska plemena dolaze u izvesnu zavisnost od dosta velikog Hazarskog Carstva. Velika hunska država spada u red prolaznih tvorevina istorije i. kao i velikih blaga u kotlovima i drugim sudovimazakopanim u zemlju (ruski 4 . duboko u sredinu Rusije. Na jugu. ali su se bavili uz to i stočarstvom. tragovi takvih „gorodišča“ sačuvani su u velikom broju. pronalasci na području današnje Rusije velike mase pojedinačnih novaca. Verovatno da su se bavili polunomadskom zemljoradnjom. gl. Na osnovu poglavito lingvističkog materijala može da se stvori slika ekonomskog stanja i materijalne kulture slovenskih plemena razasutih i naseljenih na istočnoevropskoj ravnici. gornjeg Pruta. znameniti češki naučenjak Ljubor Niderle. j. vrši se slovenska kolonizacija širom istočnoevropske ravnice. ili tačnije pod pritiskom Avara. oni su sekli i palili drveće i žbunje u šumi. pa su imali i jednu veću državu. Severjani . Ruski letopisac slikovito priča o nasiljima Avara nad Slovenima: kad treba Avaru da ore polje ili da nekud ide kolima. gornjeg i srednjeg zapadnog Buga. povrća i voća bila im je u glavnom poznata. A u IX veku. 46). Pod takvim imenom poznaje ih antički svet dugi niz vekova. dok Sarmati idu u kolima i na konju“ („Germanija“. navaljuju nove i snažnije nomadske horde Pečenjega i Mađara. Slovenska kolonizacija istočnoevropske ravnice. lovom divljači i ribe i pčelarstvom. U isto vreme. ogromna većina “gradova“ ruske zemlje bili su samo utočišta za seosko stanovništvo protiv neprijatelja i divljih zverova. Tacit zove Slovene Venetima. nose štitove. Iz početka. oni bi kretali dalje. Ove podatke potvrđuje moderna arheologija. severne i zapadne Rusije. da su u Panoniji pod Hunima i sa njima živela i neka slovenska plemena. Pod uticajem avarskim. sejali su žito i sadili povrće u dosta primitivno obrađenu zemlju. a anonimni geograf bavarski iz IX stoleća veli za ruske zemlje sledeće: „Uliči jesu narod mnogobrojan: oni imaju 318 gradova. Koncem treće četvrtine V veka poplavili su južnoruske stepe Huni. brzo se raspada i propada. slovenski naseljenici stvarali su sebi utvrđena mesta. koja se i sada može videti na severu Rusije i u mnogim mestima Sibirije. Pripeta i donekle srednjeg Dnjepra. naročito pak slovensko stanovništvo. posle smrti Atiline (453.). Prisk. t. Najverovatnija je hipoteza do koje je došao.

. t. Trgovačke zajednice valjda su stvarale sebi izvesne tačke za oslonac u ovim prostranim predelima. osnivača Rurikove dinastije. Legende i fakta iz istorije početka ruske države Prema izveštaju ruskih letopisa. u basenu zapadne Dvine i Pskovskog Jezera . t. Da bi učinili kraj anarhiji. koja se jako ukorenila.dođoše tri brata Rurik. „Varegi“ ruskih letopisa i vizantiskih hronika i akata. gde je on presečen od kamenih greda. Slovenska plemena u istočnoevropskoj ravnici. koja se sredinom XI stoleća počela deliti na više loza.j. na južnom Bugu . letopis beleži da su severni Sloveni plaćali danak Varezima. u basenu reke Brezine . o tome imamo dovoljno podataka kod samih Grka savremenika.potomaka Aleksandra Nevskog) vladala u Moskovskoj Državi. Nakon smrti svoje braće Rurik ostade jedini knez. državni život niče na velikom putu „iz Varega u Grke“. vodili trgovinu sa Grcima. ne izgleda sigurna. koje su se kretale u više pravaca. God. na Desni . tamo.Dregovići. IX. da nije bilo. pa onda administrativnih središta. Možemo zamisliti.Tiverci. sredinom IX stoleća. zatim sledi beleška o izgnanju Varega od strane slovenskih plemena i o velikoj međusobnoj borbi među severnim Slovenima i Fincima. koje vode poreklo od Rurika. da pozovu Varege iza mora.Sloveni. preko njih su lađe vukli konopcem. prema izveštajima najstarijeg ruskog letopisa.Ugliči ili Uliči ili Duljebi.). Najznamenitiji događaj u tim odnosima bio je napad Rusa na sam Carigrad godine 860. i zato su iskorišćavali takozvane „voloke“ ili „prevlake“ t. severna slovenska i finska plemena sporazumno reše. Pod godinom 859. pa je kasnije (linija Danilovića .Volinjani.zv. Od sporednih puteva putevi po zapadnoj Dvini i Njemenu bili su najvažniji.Poljani. s kojim se u glavnom poklapaju podaci spomenutog bavarskog geograf i vizantiskog cara Konstantina Porfirogenita u njegovom znamenitom delu „O upravi carstva“ (gl.Drevljani. pregrada (ruski „пороги“). nezavisno od Rurika.Severjani. sve do godine 1598.„клады“) svedoče o razvijenosti ove trgovine.). Pitanje o tome: ko su bili Varezi-Rus postalo je veoma zamršeno. ali dva su puta bila glavna. grad Kijev na Dnjepru (866. bila su sledeća: u basenu jezera Iljmena . ekonomskih i kulturnih. neka ponovno vladaju nad njima. t. a i u celini i legenda. na srednjem Dnjepru oko Kijeva . na Dnjestru . Glavni učesnici u trgovini bili su Skandinavci Normani. na zapadu nalazila su se u dodiru sa litvanskim plemenima. razmesti „muževe“ po gradovima. na jug od Drevljana . 879. razume se. koje reče kneževima vareškim iz plemena Rusa (Русь): „Zemlja je naša velika i bogata. gde su osvojili. GLAVA II. Na severu i severoistoku slovenska su plemena bila izmešana sa Fincima. možda Židovi. letopis beleži smrt legendarnog Rurika.Krivići. u basenu Pripeta . na gornjoj Desni i njenom nritoku Sajmu i na gornjoj Oci . Da su Varezi kao i Rusi (da li je to isto. u basenu Soža . pa je izazvalo ogromnu literaturu. jedan je vezao Baltičko More sa Crnim. I zaista. Hazari. odnosno nosili na rukama. Postoje još i sada mnogobrojne ruske kneževske porodice. koje su nekad. Novgorod na jezeru Iljmenju i reci Volhovu. o kom su sačuvane originalne propovedi patrijarha Fotija. Trgovački saobraćaj se vršio lađama. na poziv naročitog izaslanstva. dok su ga južni Sloveni plaćali Hazarima.). 5 . te uguši bunu novgorodskih nezadovoljnika. koji se pod Askoldom i Dirom uputi na jug. dođite da budete kneževi i vladari naši“ . ali svakako i Sloveni su postepeno ulazili u ovu trgovinu. Kanala. zatim Arapi. Isto tako su vukli ili nosili lađe duž obale Dnjepra. pa i gusarili duž obale. Hronologija letopisa je više nego sumnjiva. uže kopnene prostore između pojedinih reka i jezera. Smoljensk na gornjem Dnjepru i još nekoliko najstarijih gradova. da su takva središta bila: Kijev na Dnjepru. kao neke vrste utvrđenih kontoara. u to se sada sumnja) sredinom IX stoleća krstarili po Crnom Moru. Sineus i Truvor „sa rodom svojim“ i postadoše kneževi kod Slovena (862.zv. mučili Obri. Na taj način možemo objasniti postanak pravih gradova u našem smislu ove oeči.Vjatići. drugi Baltičko More sa Kaspiskim Jezerom.. prema letopisu. ali izgubi jedan deo svoje vojske. ali nema u njoj reda.j.Radimići.

pa jeo. Ugovor. svilene tkanine. Pričalo se. koja se ranije. letopis okitio sjajnim pesničkim podrobnostima. čuvenog potonjeg krstitelja Rusa. vezavši ga za dve do zemlje spuštene breze.. Svetislav je sahranio u Kijevu svoju mater Olgu. Sagradio je grad Prejaslavec na donjem Dunavu. od Čeha i Ugara srebro i konji. negde oko godine 955. Neki naučnici čak i samog Igora smatraju kao hrišćanina. o kom se nije pronašlo nikakvih podataka kod Grka. pa je. takozvani „prvi“. pokrstila u Kijevu. Oleg je osvojio čitav put „iz Varega u Grke“ sa Kijevom. i autentičnu priču samog cara Konstantina Porfirogenita u spisu „O ceremonijama vizantiskog dvora“. odnosno njegovi odredi. Oleg je učinio toliko jak utisak na savremenike i potomke. jer je tamo sredina moje zemlje. nego je spavao na sedlu. ali se odluči da tamo i ostane.). nego je izrezavši tanko konjsko meso. Vizantija je onda svom snagom udarila na ovog za nju vrlo nezgodnog suseda. predstavlja nesumnjiv prevod grčke isprave. nasledio njegov maloletni sin Igor. Olga se javlja u letopisu. jer se tamo skupljaju sva blaga sa sviju strana: od Grka zlato. Svetislav se pokazao kao ratoboran junak. 957. Ova bajka veoma je slična sa pričom skandinavske sage o junaku Orvardu Odu. o kumovanju i prosidbi carevoj i tome slično. i slaše na sve strane govoreći. koja pruža lepu kulturno-istorisku sliku varvarske kneginje na carskome dvoru). kuda su ga Grci pozvali da sruše bugarsku carevinu. iz Rusije krzna i vosak. Svetislav je zaista i osvojio Bugarsku. pa je otišao konačno u Bugarsku. med i roblje“. Iz onog što se o njemu priča dobija se slika jednog slabijeg i nedovoljno odlučnog vladara i vojskovođe. prema letopisu. gusarili su po Crnom Moru i Kaspiskom Jezeru.). I za njegova vremena ipak se kijevska velika kneževina proširila. On je pokorio silu slovenskih plemena. 911. 945-972. da je Olegu mnogobožački sveštenik proricao smrt od njegova omiljenog konja. te ga je nadmoćnom snagom pobedila. blagogodareći upotrebi takozvane „grčke vatre“ od strane Grka završio veoma nepovoljno po Ruse. da su i smrt njegovu okitili bajkom. Olega i Vladimira. očigledno pozajmljenim iz narodne pesme. ili divljač..). kola iza sebe nije vozio ni kotla.Jaropuka. Ali je naročito znamenit njegov pohod na Balkan. Igora je nasledio njegov maloletni sin Svetislav (Svjatoslav. koji se odlikovao naročitom brzinom u svojim vojničkim podvizima. bez dovoljnog razloga. U njemu su uređeni trgovački i pravni odnosi Rusa i Grka. Srušivši Bugarsku pomoću Svetislava i njegovih Rusa. očigledno na osnovu narodne tradicije i pesme. Ratujući širom cele istočne Evrope.). koji je vladao i odrastao pod tutorstvom i upravom kneginje-matere Olge i vojvode Svjenelda. gde je pogubio Askolda i Dira. Svetislav je razdelio zemlju između tri svoja sina . nego i iz podataka koje nam pružaju strani pisci. Svetislav je prodro sve do kavkaskih predela. verovatno je u letopisu izmišljen. „doćiću na vas“. iako je njegovo ime kao „velikog kneza ruskog“. smatra se manje probitačnim za Ruse. uzeo tom prilikom od Grka veliki danak. koja se ugnezdila u lubanji toga mrtvoga konja (912. 944. Oleg se uopšte javlja sa crtama pravog legendarnog junaka. okićenu legendarnim podrobnostima o krštenju Olge u Carigradu. Međutim. drugi ugovor iz god. koje su ga onda rastrgle. sa crtama „najmudrije žene“. O tome su sačuvani savremeni izveštaji. nije imao šatora. od kojih se prvi.). kao pardus. Oleg je. Ovaj je pohod. 6 . koji stoji na čelu gomile drugih kneževa. govorio za nj: „Nije mi milo da budem u Kijevu. pekao to na uglju. nego onaj Olegov. sve prema letopisu. umesto koga je upravljao njegov rođak Oleg (879-912. pa se i tamo tukao sa plemenima Jasa i Kasega. išla u Carigrad da obiće cara i patrijarha (o tome putu imamo dve priče: jednu u ruskom letopisu. hoću da živim u Pjeraslavcu na Dunavu. skupljaše mnoge vojnike. učestvovao i u pohodu na Carigrad (907. U jednoj takvoj borbi pobunjeni su Drevljani ubili nesrećnog kneza na grozan način. prema letopisu i u njemu sačuvenom ugovoru iz godine 907. te izvršili dva pohoda na Carigrad. Letopis ga slikovito prikazuje na sledeći način: „Beše on hrabar i lak. čija se autentičnost ne da osporiti. držim. koji su Vizantinci i Rusi zaključili god. spomenuto u ugovoru između Rusa i Grka. Veliki knez Igor (912-945. meso nije kuvao. da su u njemu spomenuti Rusi hrišćani i hrišćanska crkva u Kijevu. ali je posle mnogo godina umro od ujeda zmije. vino i različito voće. pa je. Igor. isto su činili i svi njegovi. Čim je odrastao. ali.) poznat nam je ne samo iz ruskih letopisa. Ovaj ugovor.Rurika je. pa je god. iako je veliki knez morao izdržavati borbe sa susednim plemenima i njihovim starešinama. prema letopisu. a sam Kijev nazvao je „majkom ruskih gradova“ (882. zanimljivo je.

kada je išao na izmirenje sa bratom Vladimirom. težeći tim da utvrdi državnu kneževsku vlast. Pečenješki knez napravio je sebi gozbenu čašu od lubanje Svetislavljeve (972. veslajući zajedno sa ostalim veslačima. hrišćani Varezi. sem po njegovoj čistoći.. U njegovoj spoljašnjosti bilo je nečeg mračnog i surovog. i Vladimir je. Priča se. sve do Karpata). izgleda da su carevi pogazili uslove ugovora. koji su se pre nekoliko desetina godina u ruskim stepama ugnezdili. Dovedeni u težak položaj. sem jednog parčeta.. divljaka. nakon duže opsade.“ bio je Mojsijeve vere). carevi Vasilije II i Konstantin obratiše se na Vladimira. Tu su zapazili Svetislava. koji je imao malu pratnju. sa ogromnim gomilama žena. ratujući i sa Hrvatima (Belim) u Galiciji. Ondašnja Rusija bila je pod raznovrsnim verskim uticajima. Belo njegovo odelo nije se ni po čemu razlikovalo od odela ostalih Skita. nego i osvajajući nove predele (Galiciju. Posle toga došlo je do novih pregovora i transakcije: Vladimir je primio Hristovu veru. ni prenizak: imao je pripljosnast nos. Jovan (Cimiskije) pristade na to i u pozlaćenoj ratnoj odeći. što je prvo od ruku pristaša starijeg brata Jaropuka poginuo srednji Oleg. grad Hersonis tavriski ili Korsunj. o njegovim gozbama. da su te priče jako preterane. tako da je i kijevski veliki knez Vladimir lako mogao imati masu čeljadi. ali u prvom redu hrišćanskim. Sve su kose na njegovoj glavi bile ošišane. Hazari. naročito pak o njegovim haremima. a svi ostali delovi tela veoma razvijeni.) Između sinova Svetislavljevih. jer se u njima Jerusalim prikazuje kao grad otet od Jevreja i predat Bogom u ruke hrišćana (aluzija na krstaški rat i zauzeće Jerusalima od krstaša 15 jula g. dojaši na obalu dunavsku. ne samo suzbijajući separatističke težnje sloveno-ruskih plemena. Svetislav.). prema priči savremenika Lava Đakona. na konju. Svetislav. pošao protiv njih. U jednom uhu nalazila se minđuša sa crvenim kamenom i dva bisera. zna se da je zapadna crkva imala veza sa Kijevom još za vreme Olgino. a potom i ubijen. Vladimir je vodio velike ratove. Ne dižući se sa klupe svoje lađe. a priča o njima začinjena je legendarnim 7 . bio je uhvaćen od Pečenjega. bilo je slučajeva i ljudskih žrtava bogovima. Ali su se osećali i zapadni uticaji. morao je da primi kratak i veoma nepovoljan za njega ugovor. Čim je opasnost prošla. Primanje hrišćanstva postalo je veoma aktuelno pitanje čisto političke prirode. kao žrtva tim bogovima. pa je onda (po letopisu godine 980. te se ne bi mogao nazvati ni previsok. ili tačnije između njihovih krugova. prsi široke. Zauzeo je. izbile su borbe. da ih natera na izvršenje tih uslova. Svetislav. vratio je carevima Krim. Na povratku u Rusiju. da je on obnovio i čak i razvio mnogobožački kult u Kijevu. u Vizantiji je izbila buna vojskovođe Varde Foke protiv zakonitih careva. Ali jedno krupno zrno istine svakako se u njima nalazi: arapski pisci prikazuju ruske vođe kao vlasnike velike mase robova i kao trgovce robljem. pa se uputio natrag“. po kome je odustao od svakih traženja na Balkanu. uzeo je za ženu grčku princezu Anu. Svi ovi događaji padaju u godine 987. i sa Litvancima i sa Bugarima. plave oči. ali su stvorene očevidno docnije. iza god. Verovatno. O načinu života Vladimirova. pa su i veze sa Vizantijom postajale sve tešnje. Međutim hrišćanska stranka bila je veoma jaka u Kijevu. 1099. Priče su ove obojene vrlo jakom polemičkom bojom u istočno-pravoslavnom i grčkom duhu.. da je Jaropuk bio predstavnik hrišćanske stranke i njenih težnja. pričala su se velika čuda.koji lepo prikazuju krvavu borbu Rusa i Grka. Sve ove uticaje letopis je prikazao u priči o tobožnjem dolasku izaslanstava raznih vera Vladimiru i o šiljanju s njegove strane naročitog izaslanstva za obaveštenje o svim tim verama. što je svedočilo o plemenitosti njegovog roda. sa jugoistoka.-989. Posle ugovora o miru. Svetislav je kratko vreme govorio sa carem o miru. Njegova šija bila je debela. behu s puno jevreja (čak i njihov car.) Jaropuk bio mučki ubijen. Smatra se. On beše srednjeg rasta. Međutim. pa su jednom prilikom poginuli u Kijevu. dok se Vladimir javio kao zatočnik mnogoboštva. pod čijom su vlašću neko vreme bili južnoruski Sloveni. koji je plovio na običnoj skitskoj lađi. te behu pomognuti jakim odredom njegovih vojnika (Varega). „kagan. retku bradicu i dugačke maljave brkove. koje je imao u većem broju. 1100. pa je potom izveo i krštenje svojih Rusa. blizu obale Dnjepra. koje su se završile tim. otac i sin. kao i muslimana. njega je pratio odred konjanika u sjajnom zlatom šivenom odelu. pobeđen i tučen. „zaželio je da se sastane sa carem i da se razgovara sa njim. verovatnije pak 978. guste obrve.

“ U njegovoj porodici. princeze Ane). oženjen normanskom princezom Ingigerdom. od kojih je Vladimir odvojio svoju državu vrlo dobro uređenom odbranbenom linijom). plemenski kneževi iščezavaju. bilo iz pobožne tradicije (Vladimir je bio fizički izgubio vid. Pitanje o tome odakle je Vladimir dobio jerarhiju spada u najteže probleme ruske istoriografije. naročito je opasna bila navala god. Svetopuk. Dugo vremena. dok je na Volzi tada sagrađen grad Jaroslav.“ Prve polovine svoje vladavine Jaroslav je bio prinuđen da razdeli državu između sebe i brata mu Mstislava. ali ga je odmah dobio natrag čim je ušao u krstionicu). i oslanjajući se na ponovo pozvate naročito jake odrede Varega. koji je držao ceo istok Rusije od Dnjepra. što se vidi iz braka njegovih sinova sa evropskim princezama. on je u vezi sa celokupnim ondašnjim evropskim svetom. iako neki njeni delovi možda i vode poreklo iz Jaroslavljeva doba. Jaroslav (1019-1054.) došlo je do pokolja u velikokneževskoj porodici. Uoči smrti Vladimir se spremao na rat protiv sina Jaroslava. Pitanje o sastavu i postanku ovog pravnog zbornika. umetnost i prosveta. a čim je umro (15. prema kojoj je kijevska episkopija spadala pod ohridsku arhiepiskopiju. nije bilo sloge.“ t. Jaroslav stoji na čelu jedne velike evropske države. Svetopuk je umro negde u izgnanstvu. nisu bili Rusi ni brzo ni duboko hristijanizirani. te ga ovde ne možemo uzimati u pretres. god. nije se ipak mogao zadržati u Kijevu.. Prisjolkova. Ipak je nesumnjivo. razume se. Krštenje Rusa. Rusi su pretrpeli poraz (1043-1044. Vladimir se javlja u letopisu sa crtama veoma pobožnog i milostivog vladara. Jaroslav je i sam bio veliki ljubitelj knjiga i imao je bogatu biblioteku. po njegovom narodnom imenu. U njemu se razvija industrija. a imalo je velikih i političkih i kulturnih posledica. ušavši u istoriju sa nadimkom „Prokleti“ („Окаяный“). sastavljenoj od sinova raznog porekla (deca žena mnogobožačke vere i „Grkinje. govoreći kako on „poče uzimati kod otmenog sveta decu i davati je na učenje pismenosti. j. iako.). na osnovu nekih reči u samom spomeniku. koja ga prikazuje kao „Vladimira. Jaroslavu su pripisivali izdanje zakonika pod naslovom „Ruska Pravda“ (sačuvano je više redakcija njenih u većem broju prepisa). postoji veoma oštroumna i zanimljiva hipoteza prof. najstariji knez Svetopuk dao je zaklati svoju braću od Grkinje (Sveti Boris i Gljeb).) Jaroslav je razdelio zemlju između svojih sinova i verovatno da je dao i uredbu 8 . veoma je složeno. u kojoj se i sada nalazi mermerna grobnica Jaroslavljeva. jula 1015. niti je objavio veliki knez Jaroslav. Pečenjezi su više puta uzrujavali kijevsku državu. Brat mu Jaroslav. zbog trgovačkih razmirica. pobedio je Svetopuka i proterao ga je iz Rusije. i na taj način Vladimir je imao tesne političke i crkvene veze sa jugoslovenskom državom Samuilovom. (motiv dobijanja neveste snagom oružja). Predvođeni od Jaroslavljeva sina Vladimira. zadobio je veliku slavu u ruskoj istoriji kao „Mudri. Umirući (1054. 1036. koji se sada više ne smatra kao zakonik u pravom smislu reči. naprotiv. Jaroslav je bio i graditelj novih gradova na periferijama ruske države. koja se završila ipak potpunim porazom ovih divljaka. Ogroman trgovački grad Kijev bio je središte trgovine Istoka sa Zapadom. On je ulepšao grad sa više divnih građevina. kao i na novgorodsku vojsku. Vladimiru letopis pripisuje početak ruskog školstva. samo u gradovima Polocku i Turovu ima sporednih kneževa vareškog porekla. mađarski i francuski. vezan bračnim vezama sa poljskom vladajućom kućom i prijatelj poljskog kneza (kasnije kralja) Boleslava Hrabrog. Posle krštenja. Premudrosti Božije. crveno sunašce. svuda je izvršeno u miru. Za vreme Jaroslavljevo desio se poslednji pohod Rusa protiv Vizantije.podrobnostima. sem u Novgorodu. od kojih su do danas očuvane ruševine Zlatnih Vrata i delovi saborne crkve Svete Sofije.“ Vladimir je postao najomiljeniji junak ruske istorije i narodne pesme. da je on puno učinio za organizaciju države i crkve. nakon smrti Mstislavljeve pa do svoje smrti bio je jedini vladar u Rusiji. matere pak plakahu kao da su deca već mrtva. nanosili veliku štetu njenom blagostanju. Tako je u kraju finskih Estonaca dao sagraditi grad Jurjev u čast svoga sveca Svetog Đorđa. da nije „Rusku Pravdu“ dao sastaviti. Nesumnjivo je.). dok su mu zetovi bili kraljevi norveški. naročito za odbranu naroda od stepskih varvara (imamo veoma interesantan izveštaj zapadnoevropskog misionara Brunona o njegovoj poseti Vladimiru i putu u južne stepe u cilju propovedi varvarima. koje je letopis uzeo bilo iz junačke pesme.

predstavlja dragocen spomenik kulture. Ali je Monomah bio obazriv i lojalan. Monomah je stupio na velikokneževsku stolicu. zvani Monomah. ubrzo posle smrgi Jaroslavljeve. gradova i pokrajina. Za vreme Svetopuka II naročito se istakao unuk Jaroslavljev. nego uopšte na neki „deo“ u ruskoj zemlji. putnik i lovac. država Rurikovića. Jaroslava je nasledio njegov sin Izjaslav (1054 do 1078. što se kasnije stalno zameralo njegovim potomcima. da su i manastiri bili u opasnosti prilikom ove bune. čiji su očevi umrli još pre nego što su došli na velikokneževsko mesto. Uopšte. Na upražnjeno velikokneževsko mesto dolazi sledeći po redu knez. Najzad god. zvani Bogoljupski. Vladimir. da stariji knez po redu dobije bolju i bogatiju pokrajinu. među kojima su se druge polovine XI stoleća najviše istakli Polovci ili Kumani. odnosno kneževske linije. drugi brat Svetislav. Taj je knez držao kneževinu suzdaljsku na severoistoku Rusije. Kao stariji posle umrlog kneza nije se smatrao njegov sin nego najstariji brat. do 1113. postaje poprište vrlo čestih i vrlo surovih međusobnih borbi i ratovanja. a obično u sporazumu sa narodnim skupštinama („veće“) glavnih gradova pokrajine. po najmilijem mu selu Bogoljubovu. koji su imali spoje omiljene i omražene kneževe. te je čekao da na nj dođe red. Izjaslav se obratio za pomoć caru Henriku IV. Tek posle smrti Svetislavljeve on je mirno završio svoj život kao veliki knez. sa prekidima). Posle njega su uzastopce vladali njegov brat Svevlad (Vsevolod) (1078-1093.o redu nasleđa.).-1132. pa čak i samom papi Grguru VII. Za vreme ovog poslednjeg velikog kneza došlo je do žestokih borbi i ratova između kneževa. 1113. milostiv prema siromasima i stradalnik za rusku zemlju“ tako ga karakteriše letopis. Zanimljivo je. ali je sve do kraja svoga života težio za dedovskim „zlatnim prestolom“ kijevskim. koje su bile znatno ograničene. U Kijevu je umro god. to je bio pokret sa jasno obeleženim socialnim karakterom. a naročito da ne daju svojim činovnicima da čine nasilja. ali se deli na više pokrajina („volosti“). On je napisao naročitu „Pouku za decu. izazvan teškim ekonomskim prilikama i uperen protiv zelenaša. nije ostao 9 . poziva decu na međusobnu slogu i neumornu delatnost u ratu i miru. Prvi akt novog velikog kneza bila je uredba o visini kamata. upravljajući njima preko svojih doglavnika („družina“). knez černjigovski. koje su ga više puta pozivale na velikokneževsku stolicu. Ostali treba da se razmeste po pokrajinama tako. Isto je tako mirno vladao njegov sin Mstislav (1125.“ zanimljivi etičko-politički spis. 1157. Vladimir Monomah uživao je naročite simpatije među kijevskim gradskim masama. gradskih veća. ali bez uspeha. da štite siromahe i uboge. a sin Svevladov.) i sin Svetopuk II Mihajlo (osnivač velikog manastira u čast svetog Arhanđela u Kijevu. taj njegov spis. Iz spisa Vladimirova vidi se. te se drugi kneževi penju takođe postupno u činu približujući se veliko-kneževskom prestolu. Već su se za njegovo doba javile razmirice između njega i braće. zbog težnja roditelja da osiguraju svojoj deci a ne braći. 1093. u kojem se mnogo radilo na letopisu. Njegovu dolasku u Kijev prethodila je pobuna kijevskog stanovništva sa pljačkom židova. Vladavina Monomahova prošla je u miru. Vladimir se javlja kao čovek veoma pobožan i oduševljen vaspitač. Najviše su iskorišćavali ovakvo stanje kijevske države stepski nomadi. zvanog Dolgoruki. da je i on sam bio neumoran ratnik. Njegov stariji sin Andrija. prožet simpatičnim čovekoljubljem i veoma lepo književno obrađen. pojedine pokrajine (takozvane „otčine“ t. Deca onih kneževa. čiji je broj vrlo brzo porastao. te se o njemu sačuvala najlepša uspomena.. On naročito podvlači da je njegov otac „sedeći kod kuće“ poznavao više jezika. Zbog nezadovoljnih kneževa „izgoja“. u kojima vladaju kneževi. baštine) odnosno veliko-kneževski položaj. j. Oni se smatraju kao „izgoji“. jer su se i kaluđeri bavili zelenaštvom. zbog mešanja u srodničke borbe i kombinacije samog naroda. došao je pre svoga vremena na velikokneževsku stolicu. Na čelu zemlje i kneževskog doma stoji veliki knez. očevine. koje su trajale sve do dolaska na vladu najmlađeg sina Monomahova Jurija. gube pravo ne samo na ovo mesto. ideja i naravi Kijevske Rusije. najstariji član kneževske familije. iako su je smatrali za neku obaveznu normu državnog prava. oteravši Izjaslava. „Bratoljubiv. Sva „ruska zemlja“ (taj se pojam zaista stvarao u XI stoleću) ostaje svojinom cele kneževske porodice Rurikovića.) ali nakon njegove smrti uskoro su opet izbile razmirice između kneževa.To je glavna sadržina Jaroslavljeve uredbe koja nije bila nikad tačno izvršivana. u kom poziva svoju decu da budu pravedna i milostiva.

nego se vratio u severoistočne predele. otkada se razvila velika država sa međunarodnim političkim i ekonomskim vezama. koja se bavila ratom. smoljensku. tako da su njihovi ostaci preživeli duga stoleća. GLAVA III. Stanovništvo ruske države bilo je većinom slovensko. Pskovići i t. gornjeg i srednje-južnog Buga i Dnjestra. -to je bilo rusko državno zemljište. Normanski došljaci. Kasnije je ceo narod primio rusko ime. tim pre što ga je vojska Andrijina god. izuzimajući njegov južni deo. černjigovsku. najzad jezera Iljmena i Pskovskog i delimično Ladoškog i Oneškog. Od njega su veliki kneževi zaseli na prestolu u Vladimiru na Kljazmi (pritoka Oke). Franaka. najzad sa srednjim Istokom u Aziji. Pored toga svako se pleme obeležavalo još i po svojoj pokrajini. Ruska država u doba prevlasti Kijeva. Nemaca. Jermena. Razume se. koji su se postepeno pretapali u Slovene utičući na njih. gornje i srednje Oke. uz to stočarstvom. Novgoroci. basen gornje i srednjezapadne Dvine. mnogo jače. nego što se obično misli. U Rusiji se stvaraju nova državna središta. koje nam pružaju savremeni pisci i ostaci materijalne kulture. ali je i gradski život . Plemenski nazivi postepeno iščezavaju. dalje na severu prema litvanskim i donekle finskim plemenima. kao stoni grad velikog kneza. industrija i zanati . d. 1169. dosta su se brzo pretapali u Slovene i iščezavali među njima. lovom i pčelarstvom. galicko-volinska zemlja sa gradom Galičem na krajnjem jugozapadu. Dokumentima je utvrđen boravak u Rusiji Grka. gornje Volge. Granice ove zemlje nisu bile određene. Daleko van predela ovih zemalja nalazila se blizu ušća Kubana mala ruska naseobina Tamatarha ili Tmutarakan. u ratu zauzela i tom prilikom spalila i sasvim opljačkala. j. 10 . Basen Dnjepra. kao i sa krajevima s jedne i druge strane planinskog lanca Urala. obuhvatala je veći deo istočno-evropske ravnice. naročito odonda. turovo-pinsku. spoljašnjih i unutrašnjih. kao njene prestonice. kasnije Polovcima ili Kumanima). bila je dovoljno gusta. zatim mešovitu vareško-slovensku grupu stanovništva. Sve se ovo zemljište sa neodređenim granicama delilo na više autonomnih zemalja ili pokrajina: novgorodsku. Južnih i Zapadnih Slovena. razume se primitivnom. kijevsku. gornjih zapadnog Buga i Sana (pritoka Visle). ali su dugo čuvali svoju narodnost. kasnije još i mitropolita. muromo-rjazansku. Većina stanovništva bavila se zemljoradnjom. te je Kijev izgubio svoj prvenstveni značaj. od kraja IX pa do druge polovine XII stoleća. državno uređenje i kultura Kijevske Rusije. koji druge polovine X stoleća stvaraju sebi državu. Iz početka su iz Rusije izvozili gotovo samo sirovine: krzno. razvijaju se nove pokrajine: rostovsko-suzdaljska zemlja sa stonim gradom Vladimirom na severoistoku. perejaslavsku. Arapa. na zapadu u vezi sa odnosima sa Poljacima.). one su se kolebale i menjale na jugu u stepama prema rezultatima borbe sa nomadima (Pečenjezima. poglavito vodenih. trgovinom i donekle upravom zemaljskom. pa se još i sada mogu naći po nekim mestima Rusije. da nemamo nikakve statistike.trgovina. Svaka zemlja imala je središnji grad i sporedne zavisne gradove koji su se na ruskome jeziku zvali пригороды. tako da su se ljudi obično zvali Kijevljani.bio jako razvijen. Mreža trgovačkih puteva. t. Pored Slovena bilo je puno finskih elemenata. ali podaci. Bilo je puno i drugih došljaka. bio je “mati svima ruskim gradovima“. galičku. polocku. Posle toga Kijev se slabo obnavlja i tek životari sve do opsade i užasnog pokolja i rušenja koje su izveli u njemu Tatari (1240. još se pamte. svedoče ipak o veoma intenzivnom razvitku trgovine ne samo tranzitne nego i uvozno-izvozne sa severnom i srednjom Evropom. volinsku. gornjeg Njemena. kada se ovaj utvrdio u Kijevu. Od hazarskih vremena ostale su na ruskom jugu kolonije židova. novgorodski kraj sa Novgorodom i Pskovom na severozapadu. i sviju njegovih glavnih pritoka. Slovensko stanovništvo prima rusko ime koje je iz početka označavalo odrede Varega-Normana. Ekonomsko i socijalno stanje. takozvani Varezi.uz oca. odnosno po njenom glavnom gradu. od njih je kijevska bila mnogobrojna i uticajna. koje je skupila i protumačila moderna arheologija. Kijev pak. suzdaljsko-rostovsku. a neki i upotrebljavaju u XII stoleću. Balkanskim Poluoostrvom i (do sredine XI stoleća) Malom Azijom.

izgleda. da se za vreme Jaroslava. koji su služili u crkvenim ustanovama i najzad od onih. Od ruskih gradova naročito o Novgorodu znamo. „Družina“ se delila na višu i nižu. Kako su kneževi Rurikova doma potiskivali plemenske starešine i druge vareške kneževe. u prvom redu crkve i kneževske dvorove. organizatori trgovine. ova reč je izazvala više tumačenja). Kasnije razvija se. zaključili su poslanici „Olega. kao i sa lađama i imovinom onih trgovaca koji su pretrpeli neku nesreću na moru. domaća industrija. koji nisu bili ratni drugovi i savetnici kneza. Prvi od tih. da su ugovori sačuvani samo iz X stoleća. koje se pod vojničkom zaštitom spuštaju Dnjeprom u Crno More. ugovora. koji je toliko bio značajan. o postupanju sa nasledstvom u tuđini umrlih trgovaca..vosak.. Pored metalnog novca verovatno su bili u upotrebi i novci pravljeni od kože. Najzad mnogobrojno je bilo roblje. po želji naših kneževa. starešine. Slobodni ljudi delili su se na građane i seljake („смерды“. naročito u Kijevu. zv. Iz toga su izlazile vrlo štetne borbe po rusku zemlju. Od vremena Vladimirova javlja se ruski novac. Car Konstantin Porfirogenit priča. od kaluđera i onih svetovnjaka. Zanimljivo je. Kijevska Rusija nije nikad bila jedinstvena država: prvi vareški kneževi imali su pod sobom. 911. po uputama stranih majstora. a naročito po dosta jasnim u ovom slučaju tekstovima ugovora sa Grcima. O tome možemo zaključivati po svedočanstvima naših izvora. to su najviši i najuticajniji članovi „družine“ i zemaljske. koji su pod njim svetli boljari. ljudi. nego i druge sporedne vareške vođe kao i plemenske starešine ili glavare. koji su svoju slobodu založili za obezbeđenje duga. potpuno bespravno. S jedne strane opažamo podelu društva na kneževsko i zemaljsko („družina“ i „земщина“). stvara se viši stalež t. Olegov od god.. o međusobnom kažnjavanju krivaca. Na početku ruske države kneževi su bili čuvari granica i trgovačkih puteva. Te borbe bile su drugi važan uzrok propadanju Kijevske Države.„izgoji“. Ispod slobodnog društva nalazili su se poluslobodni. i uz to vrlo mnogo roblja. 11 . pored toga bila je sva sila ljudi. ne samo između kneževa. iz kasnijeg ih vremena više nema. hleb. ne samo svoje namesnike. iako je bez sumnje kneževi nikad nisu potpuno napustili. Isto tako moralo je biti i u Kijevu i u drugim gradovima. koje se služi kamenom i izvodi velike građevine. To su bili dužnici. „boljari“. njegove privredne sluge. „zakupi“. koji je obezbeđivao povratak duga. u kom su gradu sačuvani tragovi nekadašnjeg velikog trgovačkog udruženja (hilde) ljudi. I na istočnjačkim trgovima ruski trgovci su bili veoma aktivan elemenat. Sve su te odredbe i pravila dosta precizni i za ono doba napredni. kako rusku trgovinu organizuju kneževi skupljajući danak jednim delom na prodaju u Vizantiju. oni „zakupi“. neka vrsta nasledne aristokratije. u ugovorima ruskih kneževa Olega i Igora sa Grcima nalazimo pravila o pasošima. sastavljeno od duhovništva i njegovih porodica. o ponašanju i izdržavanju ruskih trgovaca u Carigradu. glavari vojske. Umesto jednostavnog građenja drvenih dosta primitivnih zgrada javlja se po glavnim gradovima građevinarstvo. da su u njemu živele veoma mnogobrojne zanatlije. Kasnije. Sve do kraja X stoleća Rusija nije imala svoga novca i služila se novcem arapskim („dirgemi“) i vizantiskim („solidi“). Odvojeno od građanskog društva nalazilo se od XI stoleća društvo crkveno. Svakako novac je bio redak i zbog toga su kamate bile visoke. dakle unutrašnjeg i spoljašnjega mira.“ Drugi ugovor spominje „Igora velikog kneza ruskoga“ i „sve kneževe“ (u letopisu upotrebljena je zbirna imenica “княжье“). nego i između pojedinih pokrajina. naročito u nekim kneževinama. koji su se bavili trgovinom sa Kijevom. upravo gradske.. med. služila je često ličnost samog dužnika.. zvani su bili „rolejni“. Društveno uređenje Kijevske Rusije tokom vremena postaje sve složenije. o međusobnom izdavanju robova koji su pobegli od gospodara. upotrebljavao i u Skandinaviji. a kao zalog. dok za Srednju Evropu znamo da su naročito tesne veze postojale između Kijeva i Regensburga na gornjem Dunavu. zv. koji su se našli izvan svojih društvenih organizacija (staleža) . koji su radili na zemlji. preko karavana i lađa. nego zavisni od njega. sa velikim troškovima. t. velikoga kneza ruskoga i sviju. trgovina dobija sve više privatni karakter. od stoke konje. U daljem razvitku društva. i sa upotrebom mnogobrojne radne snage. ipak su pojedini kneževi u nekim oblastima bili autonomni.

Junačke pesme pevali su na kneževim dvorovima naročiti pevači. najzad tragično strogi likovi svetaca u crkvi sv. a u isto vreme i vlasnik veoma velikih i raznovrsnih dobara. a zato ima i izvesnih podataka. naročito znamenitog kijevskog mitropolita Ilariona (XI vek) i vladike turovskog Kirila (XII vek). koji je nepoznati autor ispevao negde pod kraj XII veka. zabavne freske svetovne sadržine duž basamaka iste crkve. i 1076. igumana Teodosija. S njome kneževi rešavaju sva važnija pitanja rata i mira. znamenitog osnivača Kijevopećerske Lavre. osvetu. prve dobrotvorne ustanove. razvijaju se divni mozaici i odlično slikarstvo alfresko. Kraj crkve bile su prve škole. a takođe i mnogobrojne umetničke radionice. ponekad naročito na prvim stranama. kao izraz boljarskog staleža. Uz prevodnu književnost javljaju se i originalne crkvene propovedi. to je nekakav Grčin Petrović („Грьцинъ Петровицъ“). najzad. U jednom od njih nalazi se znamenita slika samog kneza i njegove porodice. Crkva je širila pojmove rimskog i crkvenog prava. Sofije u Kijevu. koji počinju sa takozvanim Nestorovim Letopisom ili pričanjem o postanku ruske zemlje. Poznato nam je i ime jednoga majstora. velikog crkvenog i političkog poslenika Kijevske Rusije. zbornika izrađena za černjigovskog kneza Svetislava godina 1073. razume se. u koliko ih je bilo. u apsidi saborne crkve sv. pismenog ustava. Tema ovog 12 . Poput episkopskih stolica. ali je svakako nesumnjivo da su demokratska veća uzimala vrlo veliko učešće u svima javnim poslovima. Po gradovima skupljaju se veća (вѣче) t. To su u prvom redu dela prevodne književnosti: Sveto Pismo. jedino središte prosvete. uz kneza postoji savet sastavljen od njegovih uglednijih ratnih drugova. od kojih je takozvana Kijevopećerska Lavra bila najvažnija. i dva „Izbornika“. uprave i sudstva. objašnjene Svetog Pisma Starog Zaveta. kao i za krivice protiv vere i morala. z.j. apokrifi i t. a zatim ukidanje krvne osvete. možda vrhunac crkvene književnosti. j. društvenih i državnih poslova Kijevske Rusije. sačuvano je u sasvim orginalnom i jedinom spomeniku ove vrste Slovu o Polku Igorevom. t. Spasa u Neredici blizu Novgoroda. Najstariji poznati slovenski rukopisi u Rusiji jesu: „Ostromirovo Evanđelije“ iz god. kao crkveni ktitori. 1057. zv. da su veća bila više puta u opreci i borbi sa kneževima. Najlepše zgrade bili su hramovi. U državnom uređenju Kijevske Rusije vidimo dakle kombinaciju klasičnih društveno-državnih elemenata: monarhiskog (veliki knez i kneževi). Pećerski Paterik. kao na primer ubijenih kneževa Borisa i Gljeba. stvarani su i mnogobrojni manastiri. ali mlađa redakcija već je nema. na kom su radili robovi. polemički spisi protiv Latina. Pisana književnost javlja se u crkvenim krugovima. nekog Bojana. kada nije bilo kneza. i izdaju zakone. Za veće. odnosno kad je knez bio maloletan ili slab. da je hrišćanizacija ruskog stanovništva išla veoma sporo. verovatno Srbin. samo su manje neposredno učestvovali u trgovačkim poslovima. Ovaj karakter u glavnom su kneževi sačuvali i kasnije. prve knjižnice. žitija svetaca. divni ruski letopisi. koje je sprovedeno u Ruskoj Pravdi čija starija redakcija još priznaje. Mozaična slika Bogomatere. koji su često izvanredno lepi arhitektonski spomenici. Vrlo veliki uticaj na tok ekonomskih. zatim čitava jedna zbirka žitija t. naročito onda. takozvane Orante. Razume se. ime jednog od njih. U letopisu nalazimo puno elemenata čisto svetovnih. (t. jesu najvažniji spomenici ove umetnosti. u koji na više mesta postepeno ulaze i starešine gradskog stanovništva.donekle pak i suci. Možemo lako zamisliti. nakon primanja hrišćanstva. skupštine odraslih slobodnih muškaraca ili možda samo šefova porodica. po svojim propisima i u svim poslovima. nema. koje su nemilosrdno vreme i burni istoriski događaji većim delom sasvim uništili. Velikom broju ljudi crkva je sudila sama. a u isto vreme da su ona bila i poprište socijalnih sukoba. d. Ali su zato sebi stvorili u mnogim kneževinama krupno seosko gospodarstvo. dela otaca crkve. gradske starešine) i demokratskog (mase gradskog stanovništva sakupljene u većima). tako da se stvara boljarska duma. Ona je dala Rusiji velike svece i velike prosvetitelje. Paleje) i onda zbornici mešovite sadržine. a takođe i u čitavom Galičko-Volinskom Letopisu kao da čujemo narodnu junačku pesmu. Valjda se uticajem crkve može objasniti jako ograničenje. U hramovima. U hrišćansko doba kneževi se javljaju kao pokrovitelji vere i duhovništva. aristokratskog (boljarska duma. stvarala je prve pravne zbornike. imala je crkva. dok celom društvu u pitanjima porodičnog i naslednog prava. kao i za kneževsku vlast i boljarsku dumu. ali svakako crkva je bila gotovo jedini duhovni autoritet. do duše ograničenu.

kneževi. iako je plemstvo bilo poljsko. U glavnome su bila dva pravca iseljavanja: na zapad i jugozapad u Galičinu.genijalnog speva jeste nesrećni rat kneza Igora sa Kumanima (1185). Galička Rusija bila je često predmet borbe između Kijeva i Poljske. ima u njemu jedna naročita politička tendencija. S tom namerom on je stupio u tesnu vezu i sa papom. pritekla u pomoć Danilu. kakvi su se počeli javljati u Evropi baš u XIII veku.“ „Slovo o Polku Igorevom“ je neka vrsta labudove pesme Kijevske Rusije. Danilo je razvio široku međunarodnu delatnost da stvori veliki evropski savez protiv Tatara. Kijevska Rusija počela je da opada. Oslanjajući se na veliko zemaljsko dobro. Kada se uz to počeo da menja pravac međunarodnih puteva trgovine. u prvome redu nomadi.). veoma slikovitim jezikom. za vreme naslednika sv. poljski i mađarski kraljevi. staleži. zemlje. Ono što čini najvažniju osobinu socijalno-političkog uređenja Galičke Rusije za vreme njene samostalnosti. Posle strašnih pokolja i pljačke u Kijevu godine 1169. velikih socijalnih nepravdi. U ovo doba se isticao galički knez Roman. Boljari su u Galičkoj Rusiji bili veleposednici. Pored velikih umetničkih lepota ovoga speva ispevanog snažnim. koju su rušili iznutra međusobno zavađene pokrajine. poljski kralj Boleslav Hrabri. i na severoistok u suzdaljsko-rostovski kraj. GLAVA IV. Inače. i 1202. držao je neko vreme galičku Rusiju. zato je Danilo pred kraj svoje vladavine i prekinuo veze sa papom. Vladimira. potpala pod tatarsku vlast. Galička Rusija bila je od prastarih vremena naseljena slovenskim plemenima. sredinom XIV veka. koji ima izrađenu nacionalnu svest. posle toga. godine 1253. Veliki deo njenog stanovništva bio je rasturen ili se sam odselio. kako je on zapalio na grobu gospodnjem „kandilo za rusku zemlju. 1772. koji su više puta i tokom mnogih godina upravljali zemljom. Najzad. Galička Rusija nekada se zvala Crvena („Червоная Русь“ ili „Червенскіе города“). Poljaci i Mađari više puta posreduju u razmiricama galičkih kneževa. krunisao za kralja u gradu Dorogičinu. ali nije nikad izgubila svoju rusku svest i ruski karakter. zemlje bogate kulture. kao i ostala Rusija. na mnogobrojnu oružanu služinčad i mase zavisnih 13 .). ali vrhunac slave i moći dostigla je Galička Rusija pod Romanovim sinom Danilom (1229-1264. galičko-volinska zemlja postaje središte Južne Rusije i privlači mase ruskog stanovništva iz drugih kneževina. burne istorije. on je ipak teško osećao svoj položaj hanova vazala. Ali savez sa papom nije doveo do krstaškog rata u koji bi Evropa. Litvanci. delila sudbinu Poljske. a i on sam morao je da ide na poklonjenje hanu. postao je pravi vladar. kralju poljskom Kazimiru Velikom pošlo je za rukom da osvoji Galičku Rusiju. a spolja svakojaki neprijatelji. to je prevlast boljarskog staleža. Galicija. U XII veku galičku zemlju držao je znameniti knez Jaroslav zvani Osmomisl. metnuo u usta knezu Svetislavu još u X veku divne reči: „Ne smemo osramotiti rusku zemlju!“ Najzad istu svest možemo zapaziti i kod černjigovskog igumana Danila. čiju je moć opevao pesnik „Slova o polku Igorevu“. Ali on nije usamljen: istu i čak i slovensku svest ima i letopisac. On je suzbio samovolju svojih velikaša. Veliki njen deo smatra se od mnogih istoričara kao slovenska praotadžbina u Evropi (na primer krajevi Bojke). Vladimira (981. na primer. na papski poziv. koja je od tog vremena pa sve do prve deobe Poljske. sa puno karakterističnih i finih izraza i dubokih psiholoških zapažanja. iskazana sa velikim oduševljenjem: to je strasna težnja ka jedinstvu ruske zemlje. njegova država je nekoliko puta nastradala od Tatara. a gradsko stanovništvo velikim delom židovsko. koji je. za nju su se borili ruski kneževi Rurikove krvi. Danilo se. Autor „Slova“ je nesumnjivo vatreni ruski nacionalista. koji je prvih godina Jerusalimske Kraljevine posetio Svetu Zemlju i u svome i inače veoma zanimljivom putopisu zabeležio. koji mu je dao kraljevski naslov. Kad je njegova kneževina. Iako odlično dočekan u Hordi. U sastav ruske države „crveni gradovi“ su ušli tek za vreme sv.. kao što se vidi iz zabeleške letopisca o njegovoj poseti kod hana: „Veliko je zlo počast od Tatara!“ Posle smrti Danilove Galička Rusija brzo opada pod vlašću boljarskog staleža.

odnosno decu. Andrija je na druge kneževe gledao ne kao na braću. Godine 1237. protiv naslednika Svevladova velikog kneza Jurija II. praunuk Monomahov „anarhista“ svoje vrste.). slikovitih opisa i izraza. kao i kralja Danila. u njoj od vajkada nekoliko ruskih gradova (Rostov. bio je Mstislav Mstislavić zvani Junak („Удалой“). saveznik novgorodske republike. Suzdalj. on je sagradio grad Njižnji Novgorod (t. i to pravu dvorsku zaveru. Kao njezin književni spomenik ostao je Galičko-Volinski Letopis. vrhovna vlast dobivala monarhisko obeležje. Andriju. Njih je uspeo da pobedi samo na taj način.). U borbi ove republike i kneza Konstantina. Suzdaljska Rusija. koji nije imao dece. velikog značaja za Rusiju. Vladimira i Jaroslav. određivajući pravac politike i u ličnim i u načelnim pitanjima. koji nas potsećaju na „Slovo o polku Igorevom. Tatarska vlast nad Rusijom.) Jurije se vratio na stolicu velikog kneza vladimirskog. na suzdaljsku Rusiju su napali Tatari. te je u bitci sa njima. te je mirno vladao. knez toropski. oni su bili pravi gospodari zemlje. ali je uspeo da se relativno mirno održi na velikokneževskoj stolici kroz dugi niz godina (1174—1212. isto tako bio je okrutan i naspram svojih doglavnika. Karakteristična pojava za vreme Svevlada III. večiti borac protiv apsolutizma velikih kneževa vladimirskih. u kojima je bila jaka organizacija veća. Kneževi bi se mogli osloniti na gradsku i seosku demokratiju. držao je u svojoj vlasti i Novgorod. zvanom Dolgoruki. nateravši ih glađu na pokornost. „prvi Velikorus u istoriji“ kao što ga neki zovu. prvi apsolutni vladar u Rusiji.“ GLAVA V. iako baš za njegova vremena jača kolonizacija ove oblasti. naročito novgorodskoj.).). koji je kasnije. za vreme spomenutih kneževa Jaroslava i Romana. on je izazvao zaveru.) ili još i suzdaljsko-rostovskom — po gradu Rostovu Velikom. nego kao na sluge. Bilo je. posredno i neposredno. Ova je tatarska najezda bila od. 14 . Ali oni ovo većim delom nisu činili. Taj je više mario za jug. Pobunjeno građanstvo opljačkalo je i spalilo njegov dvor. uz učešće svojih šuraka. nego od Slovena. da se od suzdaljske oblasti stvori posebna kneževina. republiku. Svevlad je nastavio. poginuo Jurije II (1238. donji novi grad). Vladimir. ali mnogo veštije i opreznije. politiku svoga ubijenog brata i prema kneževima. zaverenici su noću napali nenaoružanog velikog kneza u njegovoj spavaćoj sobi i ubili ga i izmrcvarili (1174. kome je ovaj oduzeo pravo nasleđa nakon savetovanja sa duhovništvom i „svima ljudima“ (to je bila neka vrsta zemaljskog sabora). Ona je bila retko naseljena.seljaka. Borio se na sve strane. Knez Vladimir samo se od vremena na vreme javljao u tom dalekom kraju. ali u glavnom taj divlji i siromašni kraj bio je gotovo van velikog toka ruske istorije. tvorevina Jaroslava Mudrog). nije dopuštao saradnju veća. na reci Siti. naročito sa Novgorocima. a možda i svoje žene. koji su onda stvorili svoju. starijeg sina Svevladova. Doveli su ga takozvani „mlađi gradovi“ (Vladimir i drugi) protiv gradova starijih (Rostova i Suzdalja). nad velikim delom Rusije. istina. Posle Konstantinove smrti (1217. Nije trpeo savete kneževa i boljara. Na kneževskoj skupštini u Ljubeču godine 1096. prvi veliki knez vladimirski. nasledio je njegov brat Svevlad III. protiv boljara. svoje „družine“ i dvora. te je ona dodeljena Vladimiru Monomahu. naročito na onu prvu. Sam se Jurije javlja kao aktivan osnivač gradova i sela i graditelj puteva. Belo Jezero. zaključeno je. predao svome najmlađem sinu Juriju. sa puno dramatskih epizoda. Murom. pisan veoma lepim jezikom. Zato je samo delimično. zvani „Veliko Gnezdo“ zbog mnogobrojne mu porodice. Sve do sredine XII stoleća severoistočna ruska oblast zvala se suzdaljska po gradu Suzdalju (pominje se prvi put godine 1023. te ćemo se s toga na njoj malo zaustaviti. i prema „družini“ i prema varoškoj demokratiji. i to više od finskih plemena. gotovo nezavisnu od velikog kneza. j. što im je zatvorio dovoz žita. Okrutan i ohol prema najbližoj okolini.. Još je više radio na napretku rodnog kraja njegov sin Andrija Bogoljupski. Todine 1221. verovatno osnovan za vreme sv. nego za svoju pokrajinu. Kulturni život Galičke Rusije bio je prilično razvijen. Mstislav je dobio značajnu Lipecku bitku (1216. da bude slavljen i poštovan širom cele Rusije i van nje. kao i naspram varoške demokratije.

na gadne Kumane. da li se njima protive ili ne. Na reci Kalci. koji se nazvao Džingishan t. nije se završio osvojenjem ovoga grada. ali kroz nekoliko godina pojaviše se ponovo. Suzdalj padoše u njihove ruke. njih teraju dan i noć. a te je godine postala sasvim samostalna.Tatare je krajem XII i početkom XIII stoleća ujedinio Temuđin (1154—1227. pa je s toga ubijen zajedno sa svojim boljarom Todorom (obojicu crkva smatra za svece). Zlatna je Horda do godine 1260. pa se preko Galicije i Poljske uputiše u Zapadnu Evropu. 1239-1240. zgodna je za konje i ovce koje im služe za hranu. Po zauzeću njihovom ubijaju.). Svaki put kad oni hoće da zauzmu veliki grad. zemlje. Tom prilikom oni su prošli kroz Mađarsku i Hrvatsku. imajući kao vođu Batija ili Batuhana. u kojoj su Rusi potučeni do nogu (1224. Tatarska zemlja bogata je vodama i travom. Kneževi su bili dužni putovati u Hordu (do godine 1260. Vrativši se u Rusiju oni su osnovali Zlatnu Hordu sa središtem u Saraju na donjoj Volzi.). zarobivši njihove stanovnike. samo kobilje mleko (kumis) dovoljno je da podmiri glad i žeđ. koje su svirepo ugušivane. Nasilja hanskih poverenika u pokrajinama. više je nominelno bila 15 . počev od vrhovnog zapovednika pa do načelnika hiljade. Godine 1235. svaki čovek uzima izvesnu količinu trave ili drva. već je osvojilo Buharu u Srednjoj Aziji. ubijajući zaostale. s nama pak vi sklopite mir. nemamo rata sa vama“. a ne samo u Saraj). prodro u Kinu i 1219. Đurđijansku. da li su stari ili mladi. u koliko ga je bilo. da im pomogne. baskaka i popisivača. ali svi. O Tatarima piše jedan kineski pisac. Rusija je potpadala pod Zlatnu Hordu kao skup vazalnih kneževina. Gotovo nema kod njih službenog dopisivanja. tatarske vođe Čepe i Subudaj Bogodur poručivali ruskim kneževima: „Došli smo voljom božjom na naše robove i konjušare. nego samo konjicu. ali su kasnije kneževi izdejstvovali da zastupaju svoj narod neposredno pred hanskim poverenicima (daruga) u Saraju i da sami skupljaju danak (harač) na osnovu vrlo strogo sprovedenog popisa stanovništva i njegove imovine. Zapadne i jugozapadne ruske pokrajine nisu se dugo nalazile pod jarmom i uticajem Tatara. oni prvo navaljuju na manja mesta. došlo je do odlučne bitke.-36. sam veliki knez Jurije II izgubi bitku i život na obalama Siti (1238. koji su se u velikom broju odazvali tom pozivu. Goneći ispred sebe buharskog emira tatarski odredi prošli su kroz Severnu Persiju.). veliki han (1206. god.“ Džingishan je postao vladar cele Mongolije. Ali to se utvrdilo tek postepeno. Posle zauzeća grada dele plen srazmerno broju učesnika u napadu između viših i nižih. Posle pada rjazanske kneževine dođoše na red i oni: Tatari prodreše u suzdaljsku zemlju. nikakva znamenita ličnost ne može da izbegne smrtnu kaznu ako im se ona odupirala. sledeće: „Tatari se rađaju i rastu u sedlu i na konju. pa su se pojavili u južnoruskim stepama gde su onda lutali Kumani. knez Mihajlo Černjigovski. pa. čak u Aziju. a neki njihovi odredi prejuriše čak i preko Bosne i Raške. Zato nemaju pešadije. Zato izdaju naredbu da svaki konjanik zarobi deset ljudi. i to sa mnogo većim snagama. sve. Vojske se može prikupiti kod njih nekoliko stotina hiljada. ili. te upadoše u područje rjazansko. unuka Džingishanova. te behu spaljeni. kao što se onda govorilo. kad je ovaj broj popunjen. Vladimir. kamena. na primer. Severozapadna Rusija. siromasi ili bogati. savremenik Džingishanov. Iz početka su tatarski hanovi držali čak i svoje vlasti u Rusiji. 1246. god. Prilikom opsade ne štede ni desetine hiljada žrtava. j. oni se sami uče vojničkoj borbi. Kumani pozvaše u pomoć ruske kneževe. Ali ipak i Novgorod priznade njihovu vlast. nego su došle pod uticaj i vlast Poljske. Pohod Tatara na severozapad. da bi bili potvrđeni u svom zvanju. izazivala su bune. kavkaske planine. iako su. Nijedan od ruskih kneževa nije se odazvao pozivu rjazanskih kneževa. jer celi svoj život provode u lovu. bez obzira na to. u pravcu Novgoroda. osvojiše Tatari zemlju kamskih Bugara. nije hteo da izvrši neke obrede koje je smatrao kao nemoguće za hrišćanina. stotine i desetine upravljaju lično. i zato gradovi bivaju uvek zauzeti. Njega je i onog od ranije poznatoga Subudaja uputio u Evropu veliki han Ugedej.). prema izveštaju letopisa. lepi ili ružni. Litvanske i donekle Nemaca. Posle te bitke Tatari su se vratili u Aziju.). močvare i šume omele su napredovanje Tatara. Tatari su osvojili i opustošili južnu Rusiju (Kijev je zauzet i porušen godine 1240. ne štedeći. da dobiju „jarlik“ na kneževinu. iako nije sasvim ugušio narodnu svest. Tatarski jaram nesumnjivo je sasvim pocepao državno i narodno jedinstvo Rusa. Moskva. bila u vezi sa glavnom Hordom u Mongoliji. gone ih na opsadu. kao i severna. prvih pak decenija Rusi su grozno patili pod tatarskim jarmom. Neki su kneževi tom prilikom nastradali zbog vere. koja se uliva u Azovsko More.

Jedan od njih sadrži čitavu „trgovačku pravdu“. Mnogo orijentalskog ušlo je preko Tatara u ruski život. Ali najviše su se odupirali popisu i plaćanju danka Novgoroci. t. Doba prvih velikih kneževa vladimirskih vreme je veće graditeljske i u isto vreme umetničke aktivnosti.). Tu su bili potučeni od kneza Aleksandra (odatle je i dobio nadimak Nevski). Ali kasnije zapaža se divljaštvo. on je doprineo znatno surovosti i grubosti narodnih običaja i administrativne prakse. nemogućnost umetničke delatnosti.sačuvana i do danas. rjazanska. Trgovačke su veze Rusa sa tim riterima bile veoma žive. osvojili Pskov. Manastiri sudeluju veoma aktivno u kolonizaciji i obrađivanju divljih prostora. igrali neku naročitu ulogu i ni po čemu se nisu istakli. Velikokneževsko dostojanstvo pripadalo je posle smrti Jurija II njegovu bratu Jaroslavu (1238. Imamo tu i lepih obrazaca kiparstva i rezbarije u kamenu (visoki i niski reljef). tako da se u severoistočnoj i srednjoj Rusiji javilo više velikih kneževina: tverska. Tih godina u nekadašnjoj suzdaljskoj Rusiji stvorena su divna umetnička arhitektonsk adela. Svuda je došlo do otvorenih buna i okršaja sa Tatarima i do ubistava pojedinih tatarskih zvaničnika. kada su iz Horde došle u Rusiju gomile tatarskih činovnika. Ruski se narod Vladimira kao svoje prestonice više gotovo i „ne seća“. Na taj je način zaustavljeno napredovanje Nemaca u ruske predele (1242. kao i čitave čete popisivača stanovništva. pa su se postepeno raširili i u basenu reke Pregela i sve do Mazurskih Jezera. Njega je posle dužeg niza promena i kolebanja (1246-1253. „sveruska“. upravo Moskva. 16 . što se sve potpuno objašnjava teškim ekonomskim prilikama i užasnom političkom situacijom. Naročito je teška bila godina 1257. jaroslavska. udarili su i na Rusiju i godine 1241. Nema nijednog književnog imena ili dela suzdaljske Rusije koje bi vredilo spomenuti u jednom kratkom pregledu. Po primeru i trudom Nemaca počela su da se postepeno bude i da se ujedinjuju razna litvanska plemena u basenu Njemena. Ovi „božji dvorjani“. Veliki knez Aleksandar uspeo je ipak da zaštiti Rusiju od većih beda. siromaštvo. koje su zla vremena nesumnjivo donela. sve dok nije Moskva konačno zamenila Vladimir. Šveđani su onda prodrli u Finsku i pojavili su se godine 1240. on je naporno radio na tome da narod i zemlja što manje pate. možda i poneku korisnu crtu u organizaciji vlasti. nisu. Ona počesto navaljuju na ruske predele. odazvavši se na poziv poljskog kneza Konrada Mazoveckog i uništivši litvansko pleme Prusa. dok je sredina zemlje ostala pod jarmom najviše i najduže. finansija. trgovački zakonik. knez novgorodski (1253-1263. Nemci. kako su se sami zvali. Vladimirska je ipak ostala naglavnija. ali je Aleksandar odbio i njihove navale. Tatarski jaram je imao kao veliku posledicu to.) nasledio njegov sin Aleksandar. a ponekad i uz borbe u samoj Rusiji.pod tatarskom vlašću.). Veliki kneževi posle Aleksandra Nevskog. nazadak ukusa. Knezu Aleksandru palo je u deo da brani severozapadnu Rusiju od Šveđana i Nemaca. Tu se javio knez Aleksandar sa svojom vojskom. smoljenska. jauk se razleže širom cele ruske zemlje. vojnih šefova različnog položaja.). j. sve do pojave moskovske dinastije Danilovića. Zatim. koga su tatarski hanovi u njegovom zvanju potvrdili. Dobro shvativši da Rusi toga vremena ne mogu izdržati borbu s Tatarima. kada je na povratku iz Horde umro na Volzi. na Nevi. ali se ova pozitivna dobit sasvim gubi pri upoređenju sa golemim zlom. koji su se izmenjivali uz različite intrige u Hordi. te je iz prve polovine XIII stoleća sačuvano više rusko-nemačkih ugovora. njižegorodska. Odnosi kneževa prema stanovništvu sve više nose obeležje feudalno. da je odvojio Rusiju od Zapadne Evrope. Sa naslovom „velikih kneževa vladimirskih i cele Rusije“ oni su većim delom sedeli u svojim „udeonim“ kneževinama. On je najveću slavu dobio svojom izvanredno veštom politikom prema Tatarima. Nazadak i mrtvilo opaža se i na polju prosvete i književnosti. Državna vlast je razdeljena između ogromnog broja nosilaca. statistike. Zato. zvani Nevski. Neke od sporednih kneževskih stolica podignute su u toku vremena na čast velikokneževskih. te je Mačenosce na ledu Čudskog Jezera potpuno potukao. Uz strane majstore (Grke i Talijane) rade i domaći.. Pozajmila je Rusija. upravo nemački riteri monaških redova Mačenosaca i Krstonosaca ili Teutonskog Reda utvrdili su se u to vreme u predelima finskih plemena Liva i Esta. duž obale Riškog Zaliva. do 1246.

Ima sličnosti u upravljanju Novgoroda ovim raznovrsnim njegovim pokrajinama sa upravljanjem Rima u savezničkim zemljama i provincijama. hteo da ima kneza i posadnika. prema običaju. Pored toga. pokoravali su se zakonima i odlukama državnog središta. najbogatija i najznamenitija je bila korporacija oko hrama Svetog Jovana. Za ulaz u nju trebalo je dati najveći ulog. a inače je obično Novgorodom upravljao kneževski posadnik t. oni su sastavljali pojedine korporacije. kasnije iz basena srednje Volge. Pošto su kneževi bili daleko ili nedovoljno uticajni. Od odlaska vareških kneževa na jug severozapadna Rusija. koji bi odgovarali njegovim željama. Novgorod se postepeno emancipovao od kneževske vlasgi: prvo. poput starih rimskih senatora. nisu imali prava da neposredno vode trgovinu. t. suverenom narodu. sitnih trgovaca. kako je rečeno. tek se ponekad u Novgorodu pojavljivao neki svoj knez. koja su odavno počela da se pretapaju u Slovene. nadničara po gradovima. Trgovci su se delili na nekoliko razreda prema svome bogatstvu. uvozila je zapadne i severnoevropske artikle i izvozila ih je. Formalno svi su slobodni ljudi uzimali učešća u otpravljanju suverene vlasti naroda koji se smatrao kao gospodar. zatim je utvrdio svoje pravo da sam sebi bira kneza po svome nahođenju. razume se. ali. koji je pozvao vareške kneževe. Na severozapadu Rusije od pamtiveka su stanovala slovenska plemena. koji je mogao da bude ili neki sporedni knez. a i ljudi iz „prigoroda“ izgleda da su imali pravo dolaziti na skupštinu. i. umesto da bude namesnik kneževski.j. novim gradom i Pskovom. da su bila na čelu onog velikog saveza. naročito u velikim gradovima. okupljenom u „veću“. u druge ruske pokrajine. morala je da se bavi trgovinom i industrijom na veliko. u slučaju rata slali su svoje pomoćne odrede. „Prigorodi“ i druga zavisna mesta unosili su obilate priloge u državnu blagajnu. svoje prerađevine. j. kako su u Novgorodu govorili. ogromna masa zanatlija. bili su boljari temelj i osovina novgorodskog društva: samo iz. Glavno njihovo zanimanje beše trgovina. Pisanog ustava nije bilo. grupisane oko hramova. Oslanjajući se na svoje ogromno bogatstvo i mnogobrojnu klientelu. „prigorodima“. da ga i menja po svojoj slobodnoj želji. koji su obrađivali velike komplekse zemlje i iskorišćavali ogromne šumske komplekse. prvi sa nešto većim kapitalima nego poslednji i sa zemljeposedničkim karakterom. kao i. Ovo ekonomsko stanje opredelilo je socijalnu strukturu društva. ali je stvarno sva vlast bila usredsređena u državnom središnjem gradu Novgorodu i tek izvesno pravo samouprave pripadalo je sporednim gradovima. koja su osnovala nekoliko znatnih gradova. To su bila plemena Ilmenskih Slovena i Krivića sa okolnim plemenima finskim.GLAVA VI. Novgorod je. „Veće“ su sastavljali svi domaćini novgorodski. Tako je početkom XIII stoleća bio u glavnome stvoren ustav i uređenje novgorodske republike. Na vrhu severnoruskog društva nalazili su se boljari: to su bili u prvome redu veleposednici. kneževski namesnik. Da bi obezbedila svoj opstanak severozapadna Rusija. ali se ustavna praksa ipak donekle regulisala pismenim ugovorima suverenog novgorodskog naroda („Gospodina Velikog Novgoroda“) sa izabranim knezom. ili kneževski dvoranin ili i neki istaknuti novgorodski građanin. i to u početku sa srednjega Dnjepra. on je sebi zadobio pravo da bira posadnika. nego je morala da svoje žito za ishranu dobija sa strane. da živi od svoje zemljoradnje. Kneževi su se obično nalazili u Kijevu: to su bili sveruski veliki kneževi. to je pravo bilo više nominelne 17 . nego su samo finansirali tuđa preduzeća. koji je. sa glavnim središtima Novgorodom t. u koga je knez imao poverenja. to su bile najbogatije kapitaliste i bankari novgorodski. postao gradski predsednik. Severozapadna Rusija nije mogla. imali su vrhovnu crkvenu i sudsku vlast u Novgorodu. Ona je prodavala sirovine i prerađevine. Odmah iza njih dolaze „žitiji ljudi“ i trgovci. birani su bili viši časnici državne uprave. slobodnih i poluslobodnih seljaka-zemljoradnika po selima. Ispod ovih gospodarećih slojeva novgorodskog društva nalazili su se „crni“ ili „mlađi“ ljudi. koji nisu imali trgovci. prirodno. zv. šta više. O tim plemenima priča se. „sa niza“. uz pomoć velike mase poluzavisnih i sasvim od njih zavisnih ljudi. njihove sredine. ali. nije imala svojih posebnih kneževa. Severnoruske republike. A u Novgorodu sva je vlast pravno pripadala.

Na severu su radili prvorazredni domaći i strani majstori. moralo imati jedan uži odbor starijih. jaka prevlast glavnog grada nad manjim gradovima i selima. 18 . Po svome obliku novgorodska država bila je formalna demokratija. i. svedok su narodu po volji. t. Umetnička dela severnoruska. ljudima srednjeg imetka i siromasima. aristokrata poreklom i bogataš. Zatim je veće donosilo za-kone. na primer. koji su bili u tesnim trgovačkim i političkim vezama sa severnom i zapadnom Evropom. u slučaju težih političkih krivaca. postali su još u XIV veku središte. slikari i građevinari. i katoličkom crkvom u samom Novgorodu. gde su velikaši predvodili i konzervativne stranke pristaša arisgokratske vladavine i više manje radikalne stranke prietaša demokratizacije društva. ne manje jaka prevlast bogatih ljudi nad. koji je bio njegov predsednik i „tisjackog“ (od reči „тысяча“. kod starih Rimljana. Knez i časnici bili su birani bez roka. Zanimljiv je princip jednakosti sviju pred zakonom. U načelu odluke veća trebale su da budu jednoglasne. s njime pravi pokolj u Novgorodu i odlazi na Volgu i Kaspisko Jezero. koji sakuplja četu ljudi besposličara i buntovnika. vođstvom najuglednijih i najbogatijih boljarskih familija. autoritativnih. zatim. da uz put pljačka gradove i trgovačke karavane. j. Tu su se stvorile dve stranke: aristokratska i demokratska.j. obično iz Rurikova doma. nego i do pravih građanskih ratova u kojim su posredovali knez. Ali i pored toga uticaja Novgorod i Pskov. kao i na srednjevekovne talijanske i nemačke gradske republike. biralo je kandidate za vladiku (konačni izbor odlučivala je kocka između izabranih kandidata). pričanje i veliki smisao za prikazivanje i razumevanje socijalno-političkih događaja. odobravalo je međunarodne ugovore i glavne linije međunarodne politike državne i u izvesnim) slučajevima vršilo je dužnost bilo prizivnog sudišta. Hanza je imala veliku faktoriju sa slagalištima. nalazi slikovito. više hiljada ljudi. koji bi stvarno vodili poslove i pripremali odluke suverenog naroda. koji je vrlo jako sputavao i ograničavao vlast i prava tog kneza. kao i u antičkim demokratijama. za ono vreme. U Novgorodu izgleda da nije bilo tolike razlike između redovnih narodnih skupština i vanrednog nagomilavanja sveta. ni truda. Veće je imalo vrhovnu vlast. hiljada). ono se skupljalo prema potrebi na poziv kneza. Razume se da je ovakvo jedno telo. koji se još i sad pevaju sa više ili manje varijanata. odobravalo ugovor. iako kratko. U njemu je oličen pokret novgorodskih „uškujnika“ t. Čitav red sukoba izbio je u samom Novgorodu na socijalnoj osnovi. Pismenih tragova o tim političkim i trgovačkim odnosima ima puno u obliku ugovora i drugih javnih a donekle i privatnih akata. U ovom nalazimo klicu velikih unutrašnjih borbi koje su dovele do propasti ovu moćnu i cvetnu republiku. pored izrazita i čista jezika. vladike ili gradskih vlasti. u „sudnim gramotama“ Pskova i Novgoroda. koji je bio zapovednik vojske i pred-sednik trgovačkog suda. ono je biralo kneza. ali kada se manjina nije davala ubediti razlozima većine. Od njih prva predstavlja za ono doba veoma napredno pravno delo. a drugi je Vasilije Buslajev. biralo je posadnika.prirode. sastavljeno od. Ali stvarno u njoj se zapaža. Ali bilo je slučajeva da su i privatni ljudi sazivali veće. spremnih i stručnih ljudi. ni veoma velikih sredstava naročito za stvaranje lepih hramova. što se jasno da zapaziti. koji je plovio po mnogim morima i vodio veliku trgovinu. u kojima su opevana dva tipična junaka starog novgorodskog društva: jedan je Sadko bogati trgovac. U XIII i XIV stoleću ona se nalazi na vrhuncu svoje moći i u jakom saobraćaju sa švedskim gradovima i sa znamenitim nemačkim savezom Hanze. bilo sudišta prvog i poslednjeg stepena. U Novgorodu je više puta dolazilo ne samo do oštrih prepirki i tuča. Usmena narodna književnost novgorodska predstavljena je sa dva mala ciklusa pesama. Veće nije imalo pisanog ustava. ponekad dosta ekstremne. ako je bio nepodesan. duhovni i kulturni život severnih ruskih republika ogleda se u spomenicima njihova zakonodavstva. Na prvom mestu treba spomenuti obilate letopise Novgoroda i Pskova u kojima se. Vladika je igrao veoma važnu političku i kulturnu ulogu u novgorodskom društvu. opširnim znanjem. onda su je terali silom da se pokori. i jedna i druga pod. jer su on i drugi glavni predstavnici crkve raspolagali i velikim imetkom i. otkazivalo ugovor knezu. a još više vladika. koji je istaknut u pskovskom zakoniku. gde se rađaju revolucionarni pokreti i racionalističke sekte u okviru same crkve. Vrlo živ politički. od kojih su mnoga dobro sačuvana. svedoče da tamo nisu žalili ni vremena.. I književnost ruskog severozapada dala je više lepih dela. opet sasvim nalik na Rim i Atinu.

plativši po 50 kopejaka za 40 mrtvaca. kod hanova. čak iz Kijeva.. Isto je tako boljarstvo vezalo svoju sudbinu sa moskovskom dinastijom. Rodion Nestorović. Početkom XIV stoleća dolazi. Za godine 1390. iz Njižnjeg Novgoroda. gde se ona zove „Kučkovo“ ili „Kuckovo. pa izgleda i masa prostog puka. ali izvesni podaci ipak postoje: znamo. vodila se briga o seoskom stanovništvu. i 1156. koja je bila prilično jaka. i 1395. kao čvor puteva. O broju stanovništva same Moskve možemo donekle suditi po tom. ugled i prihode. visoko dizala njezin autoritet i moć i tako je sama. gde se nalazilo veliko i bogato staro bugarsko carstvo. sa hiljadu i sedam stotina slugu. Postanak Moskve i moskovske države. U njegovoj se okolini naselja javljaju još dugo pre prvih letopisačkih izveštaja. i da bolje nagrađuju svoje službenike. dakle. jer je mitropolit bio jedan u čitavoj Rusiji. sa Volinije i iz Galicije. što je moskovska oblast bila zaštićena od opasnosti spolja. Uz to i moskovska buržoazija. Ali. GLAVA VII. U bogatoj kneževini prirodno je.“ po imenu znatne boljarske porodice Kučka. a obe su reke bile u to vreme vrlo dobri putevi. zato su oni mogli voditi politiku. na primer. dakle. Černjigova. u isto vreme. na čelu sa crkvom. Uz zdraviju i jaču ekonomsku politiku vodila se. Svi su mitropoliti. pomažući Moskovskoj Kneževini.rečnih gusara i njihovih smelih i često zločinačkih dela. koji su dolazili sa svih strana. Oni su uspeli: 1) da na se uzmu plaćanje harača Tatarima. radile su u prilog jačanja Moskve. kome je bilo suđeno da postane središte velikoruske države. Moskovski kneževi su sa svojim odredima pomagali Tatarima i u 19 . Moskva je bila izvanredno važan strateški i ekonomski trgovački centar. i zdrava politika socijalna i administrativna. oni dolaze iz Muroma. oni su bili omiljeni i u Zlatnoj Hordi. dok je velikih kneževa bilo više. a njena oblast postala je velikim kolonizacionim središtem za elemente. Crkveni poglavica — mitropolit sveruski — preselio je svoju prestonicu u Moskvu (1326. koja se tu uliva u reku Moskvu. do duše nesvesno. u njihovom haremu i kod njihove vlade. blagodareći svojim vezama sa hanskom vlašću. mogla da jako pomogne podizanje Moskve i to je zaista i učinila. Moskovski knezovi oslanjali su se. na prvom mestu svakojakih nekretnina. Rostova. aktivno su učestvovali u istom poslu. koji je vodio sa obala Baltičkog Mora i iz basena zapadne Dvine u područje srednje Volge i njene najveće pritoke Kame. Grci. iz Kijeva jedan znatan gospodin. da je u Moskvi izgorelo tada nekoliko hiljada dvorova. naročito moskovskim. oslobodivši oblast od dolaska tatarskih činovnika i osiguravši time velike olakšice stanovništvu. svom bogatstvu i svojoj verskoj kulturnoj moći. na primer. 1382.) i tim je dao Moskvi naročit značaj. da bude kasnije jedno od najvećih središta slovenskih i da. Moskva je osnovana na ušću reke Jauze. boljar. donekle o dolasku u moskovsku oblast osnivača budućih znamenitih boljarskih rodova. Inače Moskva se onda javlja kao granično mesto između suzdaljske i černjigovske Rusije. veliki knez Dimitrije Donski potrošio 300 rubalja za sahranjivanje žrtava onogodišnje najezde tatarske. u prvome redu blagodareći svome bogatstvu. dobije svetsko-istorisku ulogu. osnovanu na jačoj i široj ekonomskoj bazi. galičanin poreklom. pa se ozbiljno radilo na popravljanju imovne i lične bezbednosti. Smoljenska. Unutrašnje socijalne snage. imao je veoma tamne početke. ona postaje veoma naseljena i bogata. Horda je. izazvanim još naročito tim. da su i kneževi bili bogati. Prve spomenike o Moskvi nalazimo u letopisima pod godinama 1147. Ubijenih je bilo. Ova metanastazička kretanja nisu dovoljno rasvetljena. a sebi veću vlast. šta više. ali naročito za one sa zapada i jugozapada. izgleda. koja su više puta dovodila u pitanje odnose Novgoroda prema velikim knezovima srednje Rusije. bez obzira na narodnost. 24000. Crkva je. na velike opštenarodne simpatije. potkopavala temelje svoje vlastite moći. jer je kroz ova mesta prolazio vrlo važan trgovački put. Blagodareći ovim seobama. 2) da dobiju finansisku mogućnost za kupovinu raznovrsnih vrednosti. Rusi i Srbi radili u istom pravcu. Grad Moskva. što je god. nego njihovi susedi. letopis beleži. Pored „boljarštine“ bio je tamo i kneževski dvor.

. što je Ivan bio vrlo tvrd i dobar gazda. pa da se dobro osete ove njihove crte. zvani „Gordi“ i Ivan. tako da je. han je postavio Dimitrija Ivanovića za velikog kneza i od tog vremena velikokneževsku stolicu nisu napuštali Kaljitini potomci. srezove. 1302. umro je god. Prenos mitropolitske stolice u Moskvu. Njega su jedan za drugim nasledila dva nje-ova sina — Jurije i Ivan koji je ušao u istoriju sa nadimkom „Kaljita“ t.“ Tako postepeno i ova titula i same zemlje velike kneževine vladimirske postadoše baštinom doma kneza Ivana Kaljite.. koja je dala Moskvi i 20 .) uspeo je da se još bolje udvori Tatarima. pa i bunde. umirući. Članovi toga doma ne predstavljaju za nas naročit interes.njihovim kaznenim ekspedicijama.). kao i gradova. stvarala moskovska država. Od ruke jednoga od tih knezova bio je i. dobio je grad Perejaslavlj i time je znatno proširio svoju kneževinu prema severo-istoku. U njegovo je vreme došlo i do unutrašnjih razmirica i do spoljašnjih nezgoda. velikim kneževinama vladimirskoj i moskovskoj. sve krivce je sam kažnjavao. sanduke. osvojio je kneževinu bjelozersku. postao sveruski mitropolit pod imenom Aleksija.) prvi je moskovski knez. naročito u borbi sa tverskim velikim knezovima. Danila je ruska crkva uvrstila u red svetaca. suparnicima u dobijanju velike kneževine vladimirske. Eleuterija koji je već od god. O velikom knezu Simeunu zvanom „Gordi“ jedan izveštaj. počev od Jurija. dok je knez suzdaljski Dimitrije Konstantinović postao vladimirski veliki knez. Prvome je hanska vlada dala jednu povelju (jarlik). a naročito sa Litvanijom i sa Tatarima. koji je bio toliko važan za opstanak moskovske države.) i Andrijom (1296. morao da se zadovolji samo Moskovskom Kneževinom. ali je držao vojsku za nj uvek spremnu. kome je bio zet. 1328. Međutim je sama Moskovska Kneževina bila pošteđena od tatarskih najezda. On je znatno proširio svoju državicu. Prvi samostalni knez moskovski iz one dinastije koja je kasnije postala carskom bio je Danilo. god.) bio je događaj kapitalne važnosti. koju je dobio najkasnije 1283. Već je Dimitrije.. dobrog gazde. na primer. stalno su dobijali najvažniju u to doba titulu „velikih knezova vladimirskih. galičku i gradove Kalugu i Dimitrov. A neumrlu slavu zadobio je Dimitrije sjajnom pobedom nad Tatarima na Kuljikovom Polju između rečice Njeprjadve i gornjeg Dona (za to je i nazvan Donski) (god. Iz tih testamenata saznajemo još i nešto drugo: težilo se da stariji sin bude glavno lice u državi i porodici. koji je dobio velikokneževsko dostojanstvo. zvani „Krotki ili Lepi“. Danilo je vodio borbu sa svojom braćom. predao po testamentu svome starijem sinu vladimirsku veliku kneževinu kao porodičnu baštinu. pažljivo prebrojavaju redom svoje gradove. sela. šubare. d. njegov maloletni sin Dimitrije. od jednog tatarskog hana. nakon njegove rane smrti. veli da je bio prozvan „Gordi“ zato. To je obezbedilo savez Moskve i sveruske crkve.“ Svi moskovski kneževi predstavljaju izvestan domaćinski tip. Bez obzira na to. Ivana Kaljitu su nasledili njegovi sinovi Simeun. Blagodareći energiji moskovskih boljara i naročito jednoga od njih. Ovo je prva velika pobeda Rusa nad Tatarima. Jurije (knez u Moskvi 1303—1325. Njegova je kneževina bila sasvim malena.). 1357. kasnije zvani Donski. 1380. prema ondašnjem običaju. sin Aleksandra Nevskog (1261 — 1303. što „nije voleo nepravdu i bune. kao mala oblast oko grada Moskve. prema kojoj su svi ruski kneževi „bili dani pod njegovu ruku. pio je medovinu i vino. to jest tip dobrog upravljača. nije voleo rata. Ivan Kaljita (knez moskovski od god. Treba samo čitati kako oni. velikim knezovima vladimirskim Dimitrijem (1283. Brat mu je Ivan bio slabić. Dimitrije je počeo borbe na sve strane. ali nije se opijao i nije voleo pijanice. ubijen u Hordi. 1363. A glavni su događaji tekli sledećim redom. 1341. radom spomenutih činilaca. sela i ostalog. u svojim testamentima. što je bio veliki prijatelj prosjaka. pa im je stalno delio milostinju. j. bez hanove zapovesti. Inače je on uspeo da obezbedi mir svojim krajevima. po testamentu. oni svi nekako liče jedan na drugoga. Tako se postepeno. God. koji se desio u Kaljitino vreme (1326. Kada je odrastao. i drugo tim.). srezova. džak (taj se nadimak objašnjava na dva načina: prvo time.. da dobije velikokneževsko dostojanstvo i uz to veći deo same Moskve. Boljari. kutije i t. Pored vladimirske velike kneževine.“ On je otada držao čvrsto upravu sa nazivom „velikog kneza sve Rusije“. noseći je u džaku oko pasa). veliki knez vladimirski od god. zlatne lance. a njeni kneževi. puk i crkva pomagali su tu tendenciju uzdizanja starijeg sina velikog kneza. 1325.

jer je u Kijevu ostao posebni mitropolit u crkvenoj zavisnosti od Carigrada. rodom Grk. Kada ga je domaćica zapitala šta znači ovo njegovo ponašanje. Sa ovom tragičnom epizodom vezana je lepa legenda. Od njegovih naslednika naročito se proslavio Vasilije II za vreme crkvene krize. GLAVA VIII. posle njegove smrti. On je bio oličen tip moskovskog vladara: oprezan. Sa „Gospodinom Velikim Novgorodom“ odnosi su bili veoma zategnuti. God. bilo ponekad i putem nasilja čitav niz kneževina. Njegova su mu braća bila podređena. Obrazovanje velikoruske države. dok moskovske vlasti čine nasilja u novoosvojenoj pokrajini. bez ikakve smetnje i mirno (1462. dobijajući druge van svoga zavičaja. Ovo je visoko podiglo ugled i značaj Moskovske Kneževine. God. uzevši za povod njegov savez sa poljskim kraljem Kazimirom IV. lukav. bezobziran.njenim knezovima naročit sjaj. Na reci Šelonji novgorodska vojska bila je pobeđena. Kad je neki od mlađe braće umirao bez dece. Vasilije ga je svrgao i zatvorio. izazvane Florentinskim Saborom i unijom. odnosno gospodske stranke. uspeo da osvoji bez borbe Njižnji Novgorod i Murom kao i celu veliku kneževinu njižegorodsku. usled slabosti obojice Vasilija. izgubili glavu. zvana „Posadnica“. Primorani da predadu svoje baštine velikom knezu. Inače. veliki knez Ivan objavio je rat Novgorodu. Po testamentu svoga oca on je dobio preko polovine zemalja i prihoda velike kneževine. pa vidim da neki sede bez glave. vratio srećno u Moskvu. kada se on godine 1441. I “sa Tatarima Vasilije je morao da izdrži dva veća rata. Za vreme Vasilija II osnovan je novi tatarski hanat na srednjoj Volgi sa prestonicom u Kazanu koji je tokom sto sledećih godina bio veliki neprijatelj Moskve. Tatari su opet osvojili i spalili Moskvu. skine Isidora sa mitropolije. bila je zarobljena i internirana. Gospoda su u većini bila naklonjena Litvaniji. Večerao je kod Marte kratko vreme pre ovih događaja sveti Zosim. ali je oslabilo veze izmeću severnih i južnih Rusa. Ali. sin i unuk. Ovaj poslednji rat (1408. pa najposle i oni sami stupaju u dvorsku i vojničku velikokneževsku službu. Proces je pri tom bio od prilike ovaj.“ 21 . U gradu je i dalje trajala socijalna borba gospode i puka. Doba Ivana III i Vasilija III. dok su njeni sinovi. Zosim odgovori: „Pogledah na tvoje goste. Ali. iako nije konačno oslobodila Rusiju od jarma. tri puta je on pogledao na goste i tri puta je pognuo glavu i onda nije više ništa ni jeo ni pio. Kuljikovska bitka je opevana u više spevova. Mitropolit moskovski Isidor. To je vreme najveće prevlasti Litvanije nad Moskvom. lokalni knezovi gube ove baštine.). kao što rekosmo. proglasi autokefalnost ruske crkve i izabere za mitropolita jednog Rusa. čak i jedna „velika“ — jaroslavska. i u spoljnoj politici oni su imali različnu orijentaciju.) ispao je naročito nesrećno. Pored toga proširio je u različitim drugim pravcima Moskovsku Kneževinu. i to sa velikim osvajačem Timurlenkom (1395. strpljiv u očekivanju rezultata svoga rada i postizavanju svojih ciljeva. Marta. bilo po testamentu. ali je ipak njihova nadmoć počela očigledno da slabi. Isidor je uspeo da pobegne iz Moskve u Italiju. kao i ostali vođi njene stranke. Ivan III stupio je na velikokneževski presto. Isto je tako u njegovu vlast prešao bilo kupovinom. pa. goneći elemente opozicije i lokalnog separatizma. prve godine vladavine bio je Vasilije u dobrim odnosima sa Tatarima tako da je. sa svojim vazalima duhovnim i svetovnim. održavši neku vrstu zemaljskog sabora.. njegov udeo prelazio je u ruke velikog kneza. dok je puk voleo više velikom knezu moskovskom. Duša ove stranke. nisu mu bili dorasli. gube i naoružane svoje sluge („boljare“ i „boljarsku decu“).. dva Vasilija. unutrašnje borbe i krize oko prestola zaustavile su za izvesno vreme napredovanje Moskve.). a ruski crkveni sabor zabaci odluke Florentinskog Sabora. 1382. koji odlaze u službu velikog kneza. Njegovi naslednici. svojski se bio zauzeo za uniju na florentinsko-ferarskom saboru (1439. koristeći se njihovom pomoću. udovica posadnika Boreckog. kao papin legat. imajući na čelu povorke latinski krst (zvani u Rusiji „križ“) ušao u Moskvu. 1471.) i sa Edigejem. Novgorod osvojen i prisiljen na plaćanje velike kazne i na predaju moskovskim gospodarima sviju vođa litvanske.

koji su. paje onda naredio da se ošišaju i proteraju iz zemlje. četvrtoga neće biti. koja ona trpi kod svoga muža i da u tome nađe razloga za nove diplomatske sukobe. Moskva dobija karakter i značaj „trećeg Rima“. obnovile dugogodišnje razmirice između Moskve i Litvanske. Ivan je osvojio i Vjatku ili Hlinov. Nakon različitih diplomatskih i književnih pokušaja u tom smislu. koje je sazivalo građane na zbor. Černjigov. Izvedeno je to bilo na dosta dramatski način: Ivan umesto da pobožno poljubi „basmu“ (verovatno neku vrstu povelje. te su se zbog njih.). Moskva) stoji. čak i samo veliko zvono. koji su prešli na stranu Moskve. Sofije rođene carske princeze Paleologove. reč koja je u to vreme značila nezavisnost prema neprijatalju. koja je još za vreme Ivana potpuno ušla u okvir moskovske politike. Bez ikakve borbe osvojio je Ivan i tversku veliku kneževinu. Ivan se sam pokazao tom prilikom donekle kao kukavica. (1485. u kome je moskovska vojska postigla velike uspehe (1500. Potčinivši svojoj vlasti i Pskov. starac Filotije formuliše već za vlade Vasilija III (negde oko 1514. treći Rim (t. novgorodsku koloniju na severoistoku. Od tog vremena dvoglavi vizantiski orao postaje moskovski državni grb. Kao posledica toga došao je rat s Litvanskom. Malo posle. izbacio ih je napolje. — Kroz nekoliko godina mnogobrojne novgorodske porodice. braneći svoje predele. uz sliku Svetog Đorđa pobednika. njegov dvor. Kijev i uopšte na „celu rusku zemlju“.). biranje gradskih magistrata i držanje veća zabranjeno. Na taj je način Ivan stvarno ujedinio vrlo veliki deo velikoruskog plemena. Han je zbog toga uzalud navalio na Moskvu. tek on je od toga napravio veliki diplomatski sukob i tražio je od slobodnog grada izjašnjenje „kakvo gospodarstvo oni hoće“? Na njihov odgovor. za velikog kneza litvanskog Aleksandra. i na moskovskom dvoru uvodi se vizantiski ceremonijal. Kada je njegov sin ukinuo formalnu samostalnost Pskova i rjazanske velike kneževine (1520. dok su njihove zemlje i kuće dodeljene moskovskim doseljenicima. ne samo da nije poboljšala moskovsko-litvanske odnose. Udadba kćeri Ivanove. moskovski veliki knez počinje da sebe smatra glavom pravoslavlja i naslednikom vizantiskih careva. Od tog vremena Ivan se počeo imenovati samodržac. dosta velikog utvrđenog grada na gornjem Dnjepru. da se žali na neka ograničenja verske slobode njegovoj kćeri. ali potpuna nezavisnost Moskve bila je postignuta (1480. Posredovanjem pape. knjeginjice Jelene. Za vreme ovih sukoba moskovska diplomatija istakla je tezu. kao baštinika „od starine“. Moskovski veliki knez.) ovu teoriju u vrlo preciznim rečima: „Dva su Rima pala. U aktu formalnog zbacivanja tatarskog jarma izgleda da je Ivan bio najviše potican od svoje druge žene. pošto je veliki knez tverski. izgrdivši poslanike. ili su ga oni slučajno oslovili sa rečju „gospodaru“ u mesto „gospodine“. ne samo na Moskvu. Posle toga gradska nezavisnost bila je ukinuta. Belorusa i Malorusa. Ovde su se nalazila čitava gnezda siromašnih kneževa. držali samo neznatne baštine.). Do duše još i dalje Moskva je morala da strada od različnih hanata i da i krv i novac i skupo krzno žrtvuje. Ili je on potplatio novgorodske poslanike. Pored toga i Ivan i Vasilije razvijali su akciju u zapadnom i jugozapadnom pravcu. o jedinstvu sveukupne ruske zemlje. onda je ovo ujedinjenje bilo svršen čin. nego je još dala povoda Ivanu. kao i zbog mnogo važnijeg Smoljenska. da će kod njih uvesti isto „gospodarstvo“. slike ili možda i nekog odela hanova). bez obzira na unutrašnje uređenje države. koju su mu doneli poslanici hanovi. vlada i diplomatija aktivno su radili na sveruskoj politici. veliki knez sve je više postajao 22 . gde se sastaju plemenske granice Velikorusa. u predelima.). vrlo značajnu. nego i na Smoljensk. on je ukinuo gradske republike u Rusiji. bacio je sebi pod noge i. među njima naročito boljarske. odneseno je u Moskvu (1478. o pravu Ivana. ali to je bivalo sve samo s vremena na vreme.). pobegao u Litvansku (1485.). napušten od svojih boljara. Zoe ili Sofija Paleologinja došla je u Moskvu i postala velikom kneginjom moskovskom (1472.“ Sofija i od nje uvedeni običaji delovali su veoma ozbiljno i na unutrašnje prilike u Rusiji.). Velika moskovska država Ivanova uspela je da se potpuno oslobodi od zavisnosti prema Zlatnoj Hordi. Ovi su se kneževi kolebali između Moskve i Litvanske. da se tu radi o omašci.Kroz nekoliko godina Ivan je našao načina da sasvim ukine novgorodsku samostalnost. odnosno kupujući svoju sigurnost. kao što ga ima i Moskva. uz atribute državne vlasti. bile su preseljene u predele Velike Kneževine. Šta više. j. Ivan im je javio.

izustio je čuvene reči: „Svima gresima je mati mnjenje. s tim da se kaluđeri potpuno predadu bogougodnom životu mesto da budu veloposednici i feudalna gospoda. zavijene u lokalne oblike neke racionalističke sekte („jeres židovstvujućih“) i pokret za sekularizaciju manastirskih imanja. Za bolje. o kom ćemo kasnije pobliže govoriti. Ta pitanja ustalasala su moskovski crkveni život. Josifljani su ustajali protiv svakog slobodoumnog pokreta ili misli (iguman Josif. misao. zato što su bili donekle tolerantni u verskom smislu. da je „promenila“ dobre stare moskovske običaje. U toj jerarhiji nalaze se začeci vrlo važnog moskovskog običaja zvanog „mjesničestvo“. Bakljemišev optuživao Sofiju. j. Prilikom jedne veleizdajničke parnice. da su se na prvom mestu nalazili bivši veliki kneževi i najvažniji udeoni. koje su zajedno sa Danilovićima izgradile mrskovsku državu. u državnoj politici bili su pristaše jake jedinstvene i neograničene vlasti moskovskog velikog kneza. u prvom redu državne vlasti. t. u kom su propisana pravila sudskog postupka i sudske takse. Ivan je manje vodio računa o mišljenju i željama svojih boljara. Šarenilo dvorske sredine i složenost i suprotnost interesa pojedinih njenih grupa davali su moskovskom gospodaru. a drugi su dobili svoje ime zato što su tražili da se kaluđeri ne bave „stjažanijem“.). To se najviše vidi iz pretnje smrtnom kaznom za opasne zločince. j. Prvi su tako nazvani po imenu svoga vođe Josifa Sanjina. suprug vizantiske princeze i naslednik „vasilevsa“ mogućnost. uređenje države važan je. da pokaže svoju vanrednu nadmoćnost nad celim društvom i samim njegovim vrhovima. Tada su već odlazila moskovska poslanstva u tuđe zemlje. (a i sam Ivan je bio blizak racionalistima). Kao što su se u Moskvi javljali glasnici Renesanse. Fijoraventi je radio i na preuređenju ruske vojske sa tehničke strane. t. i što su oni tražili sekularizaciju manastirskih imanja. i to centralističko. Radilo se čak i na zaključivanju bračnih veza između moskovskih Danilovića i Habzburgovaca. onda su dolazile stare moskovske boljarske familije. 1497. a on je učio moskovske Ruse i da prave cigle i da peku kreč. tako da su se javila dva crkveno-politička pravca: Josifljani i Njestjažatelji. ali veoma važna odredba tog zakonika tiče se odnosa zemljeposednika i seljaka: jedino o jesenskom Đurđev-danu seljaci imaju pravo da napuste zemlje posednika na kojima su radili kao zakupci zemlje. njihova prelaza u ruke svetovnjaka.„gospodar“ u pravom smislu. najzad. da je u intimnim razgovorima. zbog kojih je bio pogubljen. koja ratuje i upravlja. primivši u svoju sredinu. koja se vodila već za vreme Vasilija III protiv konzervativnih boljara i Ivana Bekljemiševa među njima. koji su manastiri sticali u ogromnim rzzmerima. vladari su „bogovi i sinovi višnjega“! Ovako shvatanje njegovih prerogativa od strane „Josifljana“ vuklo je velikog kneza na njihovu stranu. Ali i prema „Njestjažateljima“ Ivan III osećao je izvesno lično raspoloženje. bio sudski zakonik velikog kneza Ivana („Sudebnik“. da se suzbije nepravednost i podmitljivost sudaca. Behu preduzeti radovi na ulepšavanju rezidencije moskovskih vladara. i to baš onda kada je boljarski stalež dobio naročiti sjaj. tako su se osetili i uticaji rane Reformacije. nađeno je. uzdrmavši tim same temelje države. Ova pak mera 23 . koji je postao poglavar većine Velikorusa. t. igumana bogatog i vrlo uticajnog manastira na Voloku Lamskom. koji je „svima gospodarima ruske zemlje gospodar. koja se tada prvi put javlja u jednom ruskom svetovnom zakoniku. U Moskvu tih vremena doprli su i poneki odjeci Renesanse. oni su odlučno branili neprikosnovenost manastirskih imanja. na najnižem stupnju dvorske jerarhije nalaze se boljari bivših udeonih kneževa i neki od tih kneževa najmanjeg značaja. nedaleko od Moskve. obnovljeni su neki moskovski hramovi. a na obalama Moskve su se javljali poslanici i agenti stranih vladara. ispod njih vidimo većinu udeonih kneževa i boljara bivših velikih kneževa. pored starih moskovskih boljara bez titule. blagodareći blagočestivim darovima mirjana i putem poslovnih transakcija. Jedina. Zapaža se jaka briga i o održavanju javnog reda. j. šta više „Josifljanji“ su prelazili u pravu idolatriju vlasti: prema Josifu. pisac veoma značajnog traktata pod naslovom „Prosvetitelj“. Ta masa visoke gospode bila je raspoređena jerarhiski tako. mnjenje je drugi pad“). još i mnogo velikih i udeonih knezova sa njihovim boljarima. u prvom redu za velikim zemljišnjim posedima. da ne budu pohlepni za zemaljskim dobrima. po zamisli i upustvima znamenitog bolonjskog arhitekte Aristotela Fijoraventi. koji je sa sobom doveo veliki broj ponajviše talijanskih majstora. i na čiju sudsku presudu nema priziva“.

i pored ovih mera. „Njestjažatelji“ su se grupisali oko sv. baron Sigmund Herberštajn. knjažata. pustinjaka i verskog zanešenjaka i propovednika neobične moralne čistote i visokog duhovnog poleta. ni u crkvi. Nila Sorskog. Pri tom im je vrlo dobro došlo ideološko obrazloženje te pljačke sa evanđeoskim tekstovima i principima visokog morala. kao što je bila divna pre kratkog vremena otkrivena Amerika. koji je nastradao u sukobu sa Sofijom i njenim sinom. a uvodio je prve početke ličnog režima i birokratije sasvim nalik na svoje zapadnoevropske drugove. Ivan je u tome smislu spadao u red onih vladara toga doba. a mnogima je naredio da razore svoja utvrđenja od drva i zemlje. koji je došao u Moskvu iz Svete Gore. zv. moskovska provincija ostala za vreme Vasilijevo sa primetnim feudalnim obeležjem. koja i sada još služi kao jedan od najboljih izvora za poznavanje Rusije XVI stoleća. u jednoj odličnoj knjizi. ni u unutrašnjoj politici. zemljom gotovo isto toliko divnom. Vasilija III. Vasilije III. gde je postao sledbenik Savonarolin. Ova knjiga.) ipak je dobio od poljsko-litvanske države smoljensku oblast — upola belorusku upola velikorusku. korio je ruske neznalice a i samog velikog kneza zbog samovolje i rastave braka. došlo je i do formalnih crkvenih i političkih progona „Njestjažatelja“. među „Njestjažateljima“ kaluđer Maksim zvani Grk. Uz Nila su išli i takozvani zavolžski starci. Za vreme naslednika Ivanova. koji je 1505. pa je dopao zatvora poglavito zbog veza sa nekim boljarima iz opozicije. Vladavina Vasilija III u glavnom se može sma-trati kao nastavak i pravo produženje vladavine njegova oca. koja se toliko razvila u doba Ivana III. te je Moskvu dva puta posetilo poslanstvo rimskog cara. a boravio je jedno vreme i u Firenci. Ipak je. sazivale su se sednice velikog boljarskog saveta t. a kamo li da se obori autokratski kurs politike. Sve poslove obavljao je veliki knez u svojoj privatnoj sobi. — i prodro je u oblast sjeversku. kojih je bilo puno u zapadnoj Evropi. gde su izmešana sva tri ruska plemena. jednom je prilikom čak isterao sa sednice jednog slobodnog govornika-boljara. gotovo se ne može izneti nikakva nova jača crta ni u spoljnjoj. Sjeversk). 24 . Ni na tim sednicama nije Vasilije voleo slobodnih reči. bivšeg kneza Vasilija Patrikejeva. autora mnogobrojnih značajnih spisa i urednika ruske Krmčije. Za vreme Vasilija III. u svoje je doba bila pravo otkrovenje za evropski svet. i ovo ih je upropastilo u očima Ivana III. Nastavljeni su i pokušaji da se urede veze sa Zapadnom Evropom.očigledno je išla u prilog jačanju veliko-kneževske vlasti. a koji su težili da prigrabe velika crkvena imanja. Preko Vasijana. još više sklonog autokratiji. „Njestjažatelji“ su brojali među svoje i kaluđera Vasijana. ali su imali svoje dvorove. j. ni u književnosti i političkoj publicistici. pravo veoma široke senjorijalne policije i pravosuđa i finansisku autonomiju. ni u zakonodavstvu. ali još nisu mogli da proguraju sve svoje zahteve. jer ga je upoznavala sa Moskovijom. Vasilije je skrenuo pažnju na mnogobrojne kneževe. Mnoge od njih Vasilije je silom iselio iz njihovih starinskih gnezda. Po svojim nazorima Nil se približavao mističkoj sekti svetogorskih „isihasta“. pisci oštrih polemičkih poslanica protiv Josifa. Najviđeniji ljudi u obe grupe za vreme Vasilija III behu meću „Josifljanima“ mitropolit Danilo. Boljarske Dume. sekretara. Već na crkvenom saboru godine 1503. Vasilijem. „Njestjažatelji“ su bili vezani sa boljarskom opozicijom. nasledio svoga oca. izneo je svoja opažanja i dragocene podatke o moskovskoj Rusiji. Pošto su bile ukinute male nezavisne državice (Pskov. „Josifljani“ su dobili većinu i potporu velikog kneza. i pored velikih neuspeha u ratu sa Poljskom (naročito je teško nastradala moskovska vojska u bitci kraj Orše 1514. Maksim se umešao u moskovske borbe. izvanredno obrazovanoga i za svoje vreme filozofski i verski vrlo naprednog čoveka. Poslanik. t. Čovek velikih vrlina i izvanrednog obrazovanja. koji nisu sačuvali prava na samostalnost. Svesno je potiskivao sa uprave zemaljsku aristokratiju. nije bilo nijednog ozbiljnog pokušaja da se promeni. Rjazan. i to samo u svečanim prilikama. zajedno sa nekoliko ljubimaca u rangu „dijaka“ t. napisanoj na latinskom jeziku. vojne odrede. zv. Josip nije doživeo punu pobedu svojih ideja. Na dvoru Vasilija III retko kad. kao što ni Nil poraz svoje grupe.

kao jedno od glavnih pitanja. sa nizom strogih propisa protiv nepravednih i podmitljivih sudaca. God. koje je prekinulo. Doba Ivana IV Groznog. a koju sadašnja naša crkva smatra šizmom („Расколъ“). Izradi Sudebnika prethodila je zapovest careva boljarima i drugim višim i nižim zvaničnicima i sucima da se „izmire u određenom roku sa svima hrišćanima“. ali je bilo tu i pitanja čisto svetovnih. godina svoje vladavine. tako je n. Na saboru car je stavio na rešavanje 69 pitanja. Pored podrobnih pravila sudskog postupka i zakona o sudskim taksama. koja je vladala zajedno sa boljarima. najlepših. Izgleda da je stranka „Njestjažatelja“ nastojala da se sazove veliki crkveni sabor. koje je toliko uzrujalo rusku crkvu i društvo za Ivana III. i sa njim devet vladika i sva sila igumana. sveštenika i svetovnjaka. dok su na upravi bili.). da li nema u Sudebniku nečeg što je u opreci sa Svetim Pismom i crkvenim zakonima. koji je ušao u sastav Moskovskog Carstva (1552. Carski sudebnik sadrži i mnoge odredbe materijalnog prava.).GLAVA IX. koja nije vodila mnogo računa ni o velikom knezu. većim delom crkvenih. na kome je doneto više odluka svrstanih u sto glava („Stoglavg. Za istoričare to je jedan od najbogatijih izvora za poznavanje ruske prošlosti XVI stoleća i uopšte kulture i nazora 25 . Zbog maloletnosti Ivanove zemljom je upravljala njegova majka Jelena. ni o njegovom vaspitanju (sa mnogo gorčine pominjao je kasnije Ivan svoje detinjstvo). tako na primer o pravu baštinika da otkupe imanje svojih predaka. Na saboru su većali: mitropolit Makarije. On se oženio Anastasijom. pr. pod nedovoljno rasvetljenim okolnostima. „Izbrana Rada“. više predan svojim uživanjima i zadovoljavajući svoju opaku ćud.zv. moralna i liturgiska pitanja sabor je rešio u veoma konzervativnom duhu čisto ruskog nacionalnog pravoslavlja. ni o zemlji. koju su samo ponekad upotrebljavali njegov otac i ded. ubistvo njegova namesnika kneza Andrije Šujskog (1543. mnogo je savršeniji i potpuniji od Sudebnika iz god. To je bilo doba boljarske samovolje i borbi silnih velikaških familija (Bjeljskih i Šujskih). U to vreme izdat je takozvani „Carski Sudebnik“ ili Zakonik. Veliki požar i pobuna u Moskvi doveli su do izvesnog preokreta u duševnom raspoloženju Ivanovom i on se nekako uozbiljio. dalje podrobnije odredbe. Ima vesti da je ovo „izmirenje“ nepravednih sudaca sa narodom.). umesto starih velikaša. 1551. a uz to još carem i samodršcem. na kom je. a „uzevši blagoslov“ od crkvenih vlasti. kao i rad na Zakoniku. Ivan se proglasi punoletnim. verovatno od otrova. uzeto u pretres pitanje o crkvenim i manastirskim imanjima. Rezultati saborske radnje sačuvani su u „Stoglavu“. koja je nikla druge polovine XVII stoleća pod imenom „Crkve starog obreda“. koje su se vodile u okolini Ivanovoj i pred njegovim očima. ali Carski sudebnik. Svirepe borbe. na čelu sa njenim ljubimcem knezom Oboljenskim. opet je stavljeno na dnevni red za vreme reforama Ivana IV. i to iz raznih pokrajina. sazvan je crkveni sabor. osvojivši ovaj važni grad na Volgi i srušivši veliki hanat kazanski. 1497. bio u vezi sa nekom vrstom zemaljskog sabora. koje regulišu odnose seljaka i zemljeposednika. devojkom retkih vrlina. koji je pre toga uredio ogromnu zbirku žitija ruskih svetaca i sproveo kanonizaciju mnogih. Pitanje o crkvenim imanjima sabor je rešio u duhu „Josifljana“. predložio saboru da izvidi. Ostala mnogobrojna crkvena. njegovi novi ljubimci. iz odlične velikaške porodice Zaharijinih-Koškinih. 1547. Namesništvo velike kneginje trajalo je svega pet godina. iz koje je i kasniji osnivač nove ruske dinastije. Negde u to vreme obrazovala se. Mihajlo Romanov. To je titula. sa kojom je u slozi car radio tokom sledećih. „Stoglav“ predstavlja sve dosada temelj verskih i crkvenih shvatanja specijalne struje ruske crkve. Iza toga nastaje devetogodišnja čisto boljarska uprava. Bilo kako mu drago. umrla. zauvek su udarile naročit pečat na njegovu ličnost i dušu. Pitanje o pravu manastira da budu vlasnici dobara. razdeljen u sto članaka. izvršeno po nalogu trinaestogodišnjeg Ivana. koji postoji u tri redakcije i više spiskova. Ivan je ostao daleko od poslova. nova vlada Ivanova t. jer je ona 1538. Sudski zakonik ili „Carski sudebnik“ izdao je car Ivan „sa svojom braćom“ i sa svojim boljarima. Ipak i posle ovog proglašenja. te je preuređena vojska odnela sjajnu pobedu pod Kazanom.“. reorganizovana je vojna služba.

često izvedenih na najgrozniji način sa naročito udešenim mučenjem žrtava — sve je to bilo u suštini neka vrsta socijalno-političke revolucije. sačuvalo je staru organizaciju. i čitav sistem pravih terorističkih akcija. ali je postao nepoverljiv prema svojim savetnicima. kad mu je umrla carica Anastasija. t. Tražili su ga svugde. odnosno kraj. kuća (u Moskvi i u drugim gradovima) i prihoda. Ivan je stoga počeo da uzima taoce i da traži jemstvo u ogromnim svotama novca od rođaka i prijatelja onih velikaša. Ovo mesto se nalazi nekoliko stotina kilometara istočno od Moskve. car je iznenada napustio Moskvu. ovim poslednjim naročito još zato što je. rušila celinu velikih seoskih opština. Najzad je došlo do potpunog raskida između cara i boljarstva. već godine 1553. zemalja. seljaka i naoružanog nižeg plemstva. nije imala karakter usko staleški. Ovakva je politika prirodno nanela veliku štetu narodnom gospodarstvu. krimski. oduzimanja imetka i smrtnih kazni. a među njima i knez Andrija Kurpski.. pa i seljacima. paljevina. 26 . Čisto policajna uloga „Opričnjine“ bila je: da se brine za zaštitu carske sigurnosti. da je većina vlade nastojala da se udari i na treći hanat. dok su njihove stare baštine dodeljivane pouzdanim ljudima naročito pak „opričnjicima“. knez Andrija Kurpski. Rusija je tako izašla na Kaspisko Jezero. sloga između cara i vlade nije bila dugog veka. on je tražio od svojih savetnika da se zakunu na vernost njegovu sinu. 1564. blagodareći učešću u njoj ovih ljudi srednjeg staleža. koji su mu bili sumnjivi. Poslednji važni čin izveden pod ovom vladom beše osvojenje astrahanskog hanata. Ivan je teško oboleo. koji su ga u tom i pomogli. Ivan je ozdravio. sklopili ugovor naročite vrste: car je dobio pravo da odvoji za sebe izvestan deo države. Nastala je čitava panika među dvorjanima. Kasnije je „Zemština“ dobila čak i naročitog nominelnog „cara“. palanci. upao je u Livoniju i otpočeo je takozvani Livonski Rat. velike mase zavisnih (u feudalnom smislu)“ ljudi. nepouzdanih za carsku vlast.j. te su se bojali za njegov život. prema starom feudalnom pravu. Ivan je sve više pokazivao nepoverenje prema svojim doskorašnjim savetnicima. Videći to. Oni su smatrali ovakvo ponašanje kao svoje pravo. dok ih je Ivan oglasio kao izdajnike. progona. nakon pregovora. iako je ovaj bio u ratu s carem. stupajući. pokrštenog tatarskog kneza ili „carevića“ Simeuna Bekbulatovića. krajem god. (dok se car Ivan ponekad zvao „knez Ivanjec Moskovski“). veliki deo stanovništva. I ova mera nasilnih seoba stanovništva. U sastavu „Izbrane Rade“ nalazio se budući najveći protivnik i istoričar cara Ivana. govoreći da neće služiti ujacima i rođacima malog prestolonaslednika. kao glavnih krivaca za carev odlazak. vlada Ivanova. u cilju osvojenja Baltičkog Mora i puteva u Evropu. ništeći i deleći između mase manjih vlasnika velike kneževske i boljarske latifundije. prelazio u „Opričnjinu“. gomile robova i svi najvažniji položaji u prestonici. Ivan lud od bola. zbog koga su očekivali velike bede. U tom sukobu se ogledala duboka politička i društvena bolest moskovskog carstva. kome su pre toga pripadali najkrupniji kompleksi zemljišta. Ostalo se sve proglašavalo „Zemštinom“. Pali su u nemilost Silvestar i Adašev i druga lica iz vlade i iz carske okoline. Zavladao je strah po Moskvi i celoj zemlji. čiji su stanovnici bili nekad oslobođeni od poreza. dok je Ivan hteo da uputi moskovsku politiku u pravcu Zapada. Inače. smisao „Opričnjine“ bio je u tome. u službu litvansko-poljskog kralja. Izgleda. kao svoj posebni „dvor“ ili „Opričnjinu“. Kada je neko mesto. koju je car Ivan izveo uz saradnju srednjeg i nižeg plemstva protiv starog moćnog kneževsko-boljarskog staleža. koji je trajao četvrt veka i pretvorio se u tragediju vladara i zemlje. Aristokratska po svome sastavu. ljudi. Ivan je našao ljude. mališanu Dimitriju. u vojsci i pokrajinama. s tom misijom ona je uvela strašan teror. da se mnogobrojne. da se razbije celina starih oblasti. došlo je do prvog ozbiljnog sukoba između Ivana i njegove okoline. pa su neki velikaši i vojskovođe pobegli iz moskovske države. pa su. Kroz izvesno vreme car se javio u Aleksandrovoj „slobodi“. Međutim. Jednog dana. većina se tome usprotivila. t. carski duhovnik prota Silvestar i intimni carski prijatelj Aleksej Adašev. Ljudi su odmah stupili s carem u vezu. prosti puk se bunio protiv boljara. ali ga nisu mogli naći. u koju car u načelu ne treba da se meša.moskovske Rusije. naročito kneževske porodice feudalnog plemstva udalje sa svojih pradedovskih gnezda i da se izvrši iseljavanje stanovništva vrlo mnogih okruga. okrivljuje svoju vladu za tu smrt.j. naročito uticajne porodice bile su preseljavane na nova mesta. osvojivši ceo basen Volge. Na kraju krajeva ipak su pristali da polože traženu zakletvu.

godine 1566. car je otišao u zemlje novgorodske — da kazni svoje „izdajnike. koje je caru ponudio.“ Sledeće godine bila je „Opričnjina“ formalno ukinuta. odličnog vojskovođu i organizatora.“ „kada evo ti.“ Pored stalnog boljarskog saveta. te su mnoga imanja vraćena pređašnjim gospodarima. U mračnim trenucima on se tešio literarno-političkom polemikom (sa Kurpskim).“ odgovori „jurodivi. naročito posle ubistva.“ više mesta bilo je opustošeno i opljačkano od strane careve horde. da se rat nastavi. jedeš ljudsko meso. Godine 1571. punih žuči i mržnje. ali mu kandidaturu osujeti sam car. Kurpski nalazi.“ i prema tome „slobodan je biti milostiv prema svome roblju ili ga kazniti. ali je ipak mnogo naroda ginulo ili je bilo prodavano po istočnjačkim trgovima. te je krišom otputovao za Pariz. kao što je u stvari zadržana i sama ustanova pod imenom „Dvora. 1570. „zar se sme jesti meso u post?!“ „A zašto ne. Južne granice države bile su čuvane stalnom velikom vojskom. koji je došao da izmiri Ivana i Batorija i da pokuša da uvuče Moskvu u krilo zapadne crkve) i različnim asketskim vežbama. nastradale su i oblasti stare gradske slobode i državne nezavisnosti — pokrajine nekadašnjeg „Gospodina Velikog Novgoroda..“ Za Ivana IV ceo narod. Ivan Grozni izlaže u veoma određenom obliku formulisanu teoriju apsolutne vladavine. da je ova opaka doktrina potekla od „josifljanske lukave čete. u kojoj bi car „bio kao glava i voleo bi mudre savetnike kao svoje udove. Poslednje godine Ivana Groznog bile su užasne: nemajući unutrašnjeg mira ni političkog ni ličnog. u nastupu gnjeva. „Šta si poludeo?“ reče car. Moskva je izgubila ne samo Livoniju nego i niz čisto ruskih (beloruskih) gradova. sa parčencem sirovog mesa.“ God. Izvanredno skupo stali su Rusiju tatarsko susedstvo i neprekidna borba sa njima. Međutim je Livonski Rat trajao sa promenljivom srećom. Grozni Car je doživeo još i potpuni slom svoje spoljašnje politike. Ali su najgrozniji pokolj i pljačka izvedeni u samom Novgorodu. car mora da ponekad sasluša i mišljenje Zemaljskog 27 . Ivane. j. moskovsko središte „Opričnjine. car je sazvao sabor zemaljski da se posavetuje o tom. zbog smrti brata mu Karla IX postao je francuski kralj. mučen strahom i grižom savesti. Za otkup zarobljenika od Tatara postojao je naročiti porez. isusovcem Posevinom. Polemika Ivana IV sa knezom Kurpskim. mislilo se više na sina Ivanova Todora. Za poljskog kralja beše izabran princ Henrik Valoa. da je pred cara izašao jedan „jurodivi. razvratom i krvavim orgijama. starijeg čoveka. s kojim je izmenio nekoliko političkih pisama. Teškoće ovoga rata bile su tim veće.“ Car je onda odustao od pokolja u Pskovu. gde su snažni ruski radnici i lepe žene bili veoma cenjeni. to je njegovo roblje. Na novim izborima govorilo se opet o moskovskoj kandidaturi. Mase plemstva i seljaka bile su tamo prinudno naseljene i živele su pod veoma teškim okolnostima usred stalnih opasnosti. ali je ipak glavni socijalnopolitički rezultat „Opričnjine“ ostao. što su Tatari iz takozvanog „Divljeg Polja“ t. da li treba nastaviti ovaj rat.oduzimala seljacima samoupravu i dovodila ih u zavisnost od mnogobrojnih malih gospodara i gospodarčića. verskom sa luteranskim i katoličkim sveštenicima (naročito sa papskim izaslanikom. Pored kneževsko-boljarskog staleža i njegovih istoriskih središta i gnezda. Na njegovu nesreću. koji je pobednički završio rat sa Moskvom zbog Livonije. ali je car Ivan propao na izboru iako je imao uticajnih pristaša. spada u red najznačajnijih proizvoda ruske političke književnosti i najvažnijih izvora ruske istorije. Priča se.“ Formalno ukidanje „Opričnjine“ valjda je bilo vezano sa kandidaturom Groznog na poljski presto. sa kneževima i boljarima. raspoređenom po garnizonima u specijalno sagrađenim utvrđenjima duž granica.“ pita Grozni „ako ne radi sam?“ On tvrdi da ima neograničeno „pravo hteti svoje činiti. mnogo okrutnijih od velike gospode. upražnjen smrću poslednjeg Jagelona.“ razumevajući pod „četom“ crkveno-političku stranku. Poljaci onda izaberu sibinjskog vojvodu.“ t. Ali nije dugo taj paparizlija ostao na obalama Visle. iz južnih stepa sve jače navaljivali. han je došao pred samu Moskvu i spalio je prestonička predgrađa. On bi hteo da Rusija bude aristokratska ograničena monarhija. j. Na saboru se većina izjasnila za to. sveta budala. Možda bi Todor i bio izabran. Stefana Batorija. fizički i moralno bolestan i preumoran. tom je prilikom izgoreo i „opričnji dvor“. kojima se bavio naizmence i uporedo sa ludim gozbama. da je samo slučajnost spasla drugu bivšu gradsku republiku Pskov od kobne sudbine Novgoroda. Legenda veli. nego na njega sama. starijeg sina Ivana. „Kako se može neko nazvati samodržac.

nego jedva može da uopšte opstane. a pod vođstvom svoga „atamana“ Jermaka. oružana borba. i ženu za sebe. 1553. mogućnosti da pozove na svoje velike latifundije one seljake.“ jedan istorisko-politički pamflet veoma bogate sadržine ali nesumnjivo u mnogome pristrasan. Veliki posednici vuku seljaka bilo milom bilo silom na svoja imanja. A oni su ipak u glavnom ostali mirni. veze između Moskve i Engleske — diplomatske i ekonomske — postale su veoma žive. valamskih čudotvoraca. obećavajući im mnogo povoljnije uslove za život i rad. koji nisu pobegli u stepe ili u tuđinu. a interesovao se i za njene rođake. koji su. on je čak pokušao da isprosi samu kraljicu Jelisavetu. Mislilo se jedno vreme.Sabora. počeli da sve češće dolaze u Moskvu u svojstvu vojnika. kada su prve engleske lađe sa kapetanom Čenslorom sasvim slučajno ušle u severnu Dvinu. pored ili kao posledica onog begstva naroda. osvojili zapadnu Sibiriju. u koliko nije uništena. vezama sa Engleskom. pa do kraja vladavine Ivana Groznog. ima. zbog poseda ljudi. Spomenuto traženje utočišta u Engleskoj vrlo je karakteristično za Ivana Groznog: on je bio u stalnom strahu za svoj život. Treća vidna crta — to 28 . između ostalog. ali ne samo ekonomska. usled bežanja stanovništva u masama. tehničara i lekara. Ova borba to je druga vidna crta opšte krize. zv. Kratko vreme pred smrt Ivan IV dočekao je jednu vrlo prijatnu vest: da su kozaci — ovi ruski „konkvistadori“ — za račun velike ruske kolonizatorske porodice Strogonova. po velikoruskim selima su na dnevnom redu oštri sukobi i formalne bitke. kao i veliki manastiri — vlasnici ogromnih imanja. Doba Velike Bune. aristokratske ideje Kurpskog bile su zastupane u još jednom značajnom političkom pamfletu. „pronalaženju“ i privrednom osvajanju same Rusije. nego prava. godine. koji su u XV i XVI stoleću pronašli i počeli da osvajaju velika vanevropska zemljišta. da je Ivan otrovan. naročito oko jesenskog Đurđev-dana (to je starinski rok. niti da izvede u polje potrebne vojničke snage (naoružane seljake). koja je Rusiju zadesila na početku XVII stoleća. pošto se zavadio sa masom svojih podanika. Livonskim Ratom. te proriče velike bede Moskovskoj Carevini. Međutim. nego što behu oni koje seljaci imaju kod manjih i sasvim sitnih gospodara. sa svoje strane. Englezima je bilo mnogo stalo do osvajanja ruskog tržišta. Englezi su radili na proučavanju. velika vlastela. Dok su Rusi ulazili u Aziju. trgovaca. pridružujući se sa svoje strane onom velikom osvajačkom pohodu evropskih naroda. kad su seljaci menjali gospodara).“ Ideologija Peresvjetova nije samo monarhistička. „Smutno Vreme. ali on je bio toliko istrošen i bolestan da je mnogo verovatnija njegova prirodna smrt. sa papskom stolicom i drugim evropskim silama. Naprotiv. Ivan je. a interesovanje za nju u Evropi počelo je da biva sve veće i sve življe. Tako počinje borba. dok je samo plemstvo vršilo ratnu službu. sastavljenog od predstavnika sviju staleža. nego i plemićska. „piscove knjige. marta 1584..“ koja napada careve za njihove „josifljanske“ tendencije i zbog zanemarivanja boljarskog saveta. kao i eventualno utočište. otvorivši za rusku kolonizaciju i eksploataciju ogromne prostore preko Urala. „Beseda prepodobnih Srđa i Đermana. ili su možda bile izazvane spisom nekog Ivanke Peresvjetova „Priča o Petru vlaškom vojvodi. Savremenici pričaju o pustoši čitavih pokrajina. Moskva je sve više ulazila u evropski svet. kao i tranzitnog trgovačkog puta preko Rusije za Srednji Istok. pozivanjem stranaca. kome su seljaci obrađivali zemlju. Ove ideje Kurpskog sprovedene su i kroz njegovu „Istoriju Ivana Groznog. naročito ovo ističu statistički spisi onog vremena t. Od god. izdržavajući ga svojim radom. s jeseni.“ Zbog nedostatka radne snage dolazi znatno opadanje zemljoradnje i nesigurnost ekonomskog položaja srednjeg i nižeg plemstva. Plemstvo ne samo da ne može više služiti vojsku. Političke ideje Groznog Cara našle su odjeka. Umro je za vreme jedne šahovske partije 18. većinom pustolovi. tražio u Engleskoj. GLAVA X.“ Smrću Ivana Groznog ulazimo u predvečerje katastrofe.

i veliki poštovalac svetovne prosvete. jer je patio od epilepsije. boljara veoma znatnog porekla ali malog uma. Borisa Godunova. čak u svom vlastitom vrtu. On je bio rođeni političar velikog stila. 15. do početka god. Krimski han stalno sprema upade. 1591. papski dvor i moćni isusovački red spremaju u tišini veliku političku akciju protiv šizmatičke Moskve. a sem toga od mnogih nije smatran kao zakonito dete. budući car.je politička borba između carske vlasti i kneževsko-boljarskog staleža. jer se oženio ćerkom najstrašnijeg „opričnjika“ Maljute Skuratova. Namesništvo se vrlo brzo raspalo. uzimajući ulogu sasvim nalik na onu. Boris je bio kao stvoren za najvažniju ulogu u državi. da putem Unije učvrsti svoj položaj u Ukrajini. kada se desila. u isto vreme. poginuo je 29 . Romanov je umro. Najzad. Ali. ubice mitropolita Filipa. ali. u svome gradu Ugliču. istina. prekinut samo jednom velikom navalom Tatara god. Miljenik Ivana Groznoga.). svirepog dželata. sa otmenim. pošto nije uspela njihova prvobitna namera. do duše. Ivan Grozni je. Veoma lep. a uz to je bio mladom caru najbliži srodnik. drugi sin Ivana Groznoga Todor. ljubimca Ivanova. o kom su govorili da jako liči na oca. U takvim prilikama bilo je jasno da jedino može vladati careva okolina. a od sedme redovne žene Ivana Groznog. koja je zaista tražila sređenu miroljubivu politiku. i gde se. 1598. naimenovao neku vrstu namesničkog direktorija sa pet lica. impozantna pojava. Želeći da crkveni položaj Moskve učvrsti. Živeo je još. često pomaganih. dok je Romanov bio predstavnik boljara bez kneževske titule. i unutrašnji i spoljašnji. stranačku pocepanost. Bjeljskog su proterali. U unutrašnjoj politici bio je omiljen kod srednjeg staleža. izazvala preveliku uzbunu. jer je bio rođen od pete venčane. naivan. sa lepim glasom. te se postavljalo pitanje. zaštitnik sveštenstva. koji je nasledio tog izvanredno talentovanog ali nesumnjivo nenormalnog cara. prijatelj i zastupnik interesa običnog plemstva i građana. uz učešće moskovskog građanstva. koji je ostao uz Borisa Godunova. Tako je Godunov ostao sam kao neograničeni gospodar Rusije uz umno nesposobnog cara (1587. ljude i prilike. on je lično uspeo da ne uzme neposrednog učešća u zločinima „opričnog“ režima. udeoni knez uglički (na severu od Volge u jaroslavskoj pokrajini). čovek usko vezan sa „Opričnjinom“. Pristaša mira. koju su imali srednji staleži u zapadnoj i srednjoj Evropi za vreme borbe kraljeva i njihovih vasala. gde je većina Šujskih poginula. beskrajno pobožan. on je upravljao moskovskom Rusijom. koji se proslavio pri odbrani Pskova od Batorija. stalno stvaraju bande opasnih razbojnika i nezadovoljnika. na dvoru je uspeo da sebi osigura položaj još i kao rođak carevićev. koji je bio oženjen njegovom sestrom. to je bilo zatišje pred buru. kneza Ivana Šujskog. Za to je vreme zemlja uživala mir. on je dobro razumevao međunarodnu situaciju Moskve. dok su Ivana Šujskog sa celim njegovim rodom oterali u daleko progonstvo. i Bogdana Bjeljskog. A u to mutno vreme na prestolu moskovskom nalazi se jedan mladić. gde se skupljaju mase ruskih begunaca. Beloj Rusiji i Galiciji. Dva kneza predstavljala su najviše veleposedničko plemstvo — boljarski stalež. — ali taj Dimitrije. Baš u vreme o kom govorimo pošlo je za rukom Rimu. umno potpuno nerazvijen i sasvim lišen volje. kneza Mstislavskog. U toj se borbi srednje i niže plemstvo sve više ističe na strani carevoj. Godunov i Bjeljski bili su ljudi iz „Opričnjine“. maja 1591. stasit. bar prema pričanju nekih savremenika. Od godine 1587. bar prestoničkog. a uvek toleriranih od poljsko-litvanskih vlasti. kako da se ta okolina sastavi. Sem toga Boris beše zatočnik što tešnjih ekonomskih veza sa Evropom. Jedna tragična i krvava epizoda iz tog vremena izgleda da nije onda. Mstislavskog su nasilno zakaluđerili. mlađi sin Ivana Groznog — mali Dimitrije. Poljsko-litvanska država rovari na zapadnim i jugozapadnim granicama. ne zna se tačno iz kojih sve razloga. manirima. pa je izvanredno dobro proučio opštu situaciju. i njegovu. sasvim vladalačkim. pa ih izvodi u većem ili u manjem stilu. a donekle čak i žeđ za pljačkaškim životom. plemića. on je 1589. Kad tome svemu dodamo izvesne nemire u sredini gradskog stanovništva. i to: ujaka Todorova Nikitu Romanova. Švedska nije nikako prijatelj Moskve. Od te katastrofe spasao se jedino knez Vasilije Šujski. pokazivao je očigledne znakove degeneracije. koje su u begstvo naterali ne samo socijalna beda nego i politički motivi. moskovskog mitropolita uzdigao na stepen avtokefalnog patrijarha. da se Rusija izmiri sa jedinospasavajućom rimskom crkvom. Zabeleženi su i neredi. prema tome. dobićemo vrlo tmurnu sliku moskovske države. šuraka Todorova.

taj. kao što je i živeo. Izaslata je odmah na lice mesta istražna komisija. prema rečima jednoga savremenika. 7. čak u blizini same Moskve. nego i socijalni program Bo-risov i popularnost. a mesto njega bio je ubijen sin mesnog popa. pozivajući se na božju volju.“ Privremena vlada sazvala je zemaljski sabor. koju je propisao zemlji. koju je uživao kod srednjih staleža. Tako imamo tri objašnjenja za jedno isto delo. koje su uskoro urodile plodom.“ Njegov je uspeh olakšalo suparništvo između drugih velikaša. pa su to nastavili posle i istoričari tako. koja je bila baština Kaljitina doma. uticao na saborsku većinu. toliko neobičnoj situaciji. koji je. „rabo-car“ t. veoma opasnim po Borisa. Uz to su se javile i neke tamne intrige. nego kao gost-zatvorenik njen brat Boris. Ona je našla da se Dimitrije sam ubio. sa knezom Vasilijem Šujskim. a sa poljske strane širile su se neke čudne vesti. čiji je šef Todor bio nasilno zakaluđeren (Filaret). doveli su Borisa na presto „moskovski i sve Rusije. Našli su ga sa presečenim grkljanom. koja je izbila desetak godina docnije. Zemlja se ipak zaklela njoj na vernost. Uz nju je otišao u manastir. nikle su dve legende o ovom tragičnom i nejasnom događaju: prema jednoj. Narod se odmah pobunio. Tako je Boris na koncu konca bio jednoglasno izabran i nakon tobožnjeg dugog odricanja i ponovnih molbi sabora i gomile i pretnje patrijarha da će na njega baciti prokletstvo. svedočio je o nesigurnosti i nekoj plašnji nosioca vrhovne vlasti. ako se i dalje bude opirao. ali svakako položaj izgubiti. 30 . Jova. Najzad došla je strašna glad. koja je silno delovala na savremenike. jer je bilo jasno da Todor neće imati dece. Čim je Todor umro. Taj dugo očekivani znak dala je jedna ličnost tamnog i nepoznatog porekla. Kandidata bez kneževske titule bila su dva: Todor-Nikitić Romanov. Nakon nekoliko mirnih godina nastale su među boljarima neke zavere. ali ne kao kaluđer. da su anđeli došli po njegovu svetu dušu i da je on s njima govorio. te se povukla u manastir. Boris je naredio ubistvo eventualnog kandidata za ruski presto. Jedino je bio jasan rezultat: nakon smrti Todorove presto će ostati bez zakonitog naslednika. j. sam čovek neobične lepote. u Ukrajinu. koja je svet bacila u očajanje i čak ga dovela do ljudožderstva. koja je bila sva u vrenju i samo čekala znak za upad. Boris je primio carski venac. februara 1598. osećala se vrlo čudno u ovoj novoj. i da će Boris možda i samu glavu. Dimitrija je spasla od ruku ubica njegova okolina. Prema drugoj legendi. poubijao je više ljudi. igrajući se sa nožem i dobivši napad epilepsije za vreme igre. koji nisu imali iza sebe neke jače stranke sa određenim socijalno-političkim programom. Todor je mirno umro sa blaženim osmehom na ustima. ako Dimitrije postane car. car iz robova. koja će živeti. Na pitanje o nasleđu prestola Todor je odgovarao neodređeno. Zbog gladi mase robova behu od gospodara isterane iz kuća. Iako izabran od cele zemlje. Ali su prve godine njegove vladavine prošle u potpunom miru. Uprava je prešla u ruke patrijarha. Oko ove tajne već su savremenici lomili koplja. te se nekoliko meseci docnije krunisao sa velikom raskoši i sjajem. prirodno. Građani su bili osuđeni na teške kazne za ubistvo „nevinih“ ljudi i čak je zvono sa gradskog zvonika otišlo u Sibir! Ali za vreme Velike Bune. Iza toga su došli progoni najuglednijih boljara sa Romanovima na čelu. i uz njega šurak carski i doskorašnji namesnik Boris Todorović Godunov. i boljarskog saveta „Dume. i potomaka litvanskog velikog kneza Gedimina. ne samo njegovo potajno rovarenje uz rasipanje novca među birače — članove sabora i među prestonički puk. koji su sačinjavali saborsku većinu. a među njima i jednog agenta moskovske vlade. Bilo je više kandidata. Ne samo simpatije. i već su se onda sigurno kovale zavere. nije se osećao siguran na prestolu. Borisova prijatelja. te su bile nastavak prethodnog carovanja. Boris. Sam tekst zakletve.carević Dimptrije. brat od ujaka počivšeg cara i glava neobično popularne porodice Romanova. koje je prema njemu imao patrijarh. Pričalo se. plemenitog i jakog karaktera i velike pameti. ne zna se pozitivno da li prave ili fiktivne i u koliko udešene od tajne policije. Boljarski stalež držao se veoma rezervisano prema Borisu. njegova udovica Irina zakaluđerila se kao „velika inokinja“ Aleksandra. dok je drugi njihov deo bežao preko granice. Zadatak sabora bio je vrlo važan: trebalo je izabrati cara! Moskva. Te mase su stvarale čitave čete razbojnika. da ni dan današnji nema opšte primljenog rešenja ove zagonetke. nego samo lične koterije. kada je Boris bio samo namesnik. iz kneževskog reda potomaka legendarnog Rurika i istoriskih Vladimira Svetog i Aleksandra Nevskog.

naročito zbog oholog ponašanja njegove verenice — carice. Kad je Boris umro. Dok je bio živ Boris. da Dimitrije nije bio samo varalica nego i prevaren. donekle. Dimitrije se našao gotovo usamljen pred zaverenicima. j. maja 1606. Šujski i njegove pristaše pobuniše narod vešću. onda da je bio ubijen i da ga treba proglasiti za mučenika. nego i istoričarima. pa i na istoričare. i čast. na to je Borisova porodica zbačena s prestola i internirana u njihovoj boljarskoj kući. kako mu je i ovog puta uspelo da se božjom milošću spase iz ruku ubica.“ i da je pravog carevića ubio Godunov u Ugliču. Ali. s kojima je Dimitrije istupao. opijene vinom svadbene gozbe (car se tek pre desetak dana venčao). a onda sasvim javno predstavljao kao carević Dimitrije. imponovale su ne samo savremenicima. kao sin njen i Ivanov. Sa rezervom i vrlo oprezno pomagao je novog Dimitrija i Sigismund III Vaza. bar javno. u kojoj su se članovi uglednih kneževskih porodica mogli naći pored odbeglog boljarskog roba ili uz kozaka. njegova porodica nije mogla da se održi na vlasti. to je ponašanje Dimitrijevo u aferi Vasilija Šujskog. predao ga sudu zemaljskog sabora i. i poginuo je zajedno sa svojim doglavnikom Basmanovim. dok je carevna Ksenija ostavljena za utehu lažnom Dimitriju. Ubijenog Dimitrija izmrcvarili su tako grozno. imao pored toga i nešto evropskog obrazovanja. Iako je popularnost Dimitrijeva počela nešto da opada zbog njegova slobodoumlja i nepažnje prema izvesnim običajima i praznovericama predaka.. papski dvor i masa ruskih političkih begunaca. poljske plemkinje. to se još uvek ne zna pouzdano. jer je Šujski odmah počeo da ponovo sprema zavere. kao najstariji 31 .Pojavio se beše neki mladić. Glavna vojska Borisova naslednika prešla je na stranu pretendenta. koji se tobož čudom spasao od ubica. da je bio čovek sa lepim državničkim i vojničkim sposobnostima. Ovaj plemeniti. koji je prvo tvrdio da se Dimitrije sam ubio. „jeretik. da je bio dobar govornik i u glavnom veoma privlačna pojava. i naredio je. Novi Dimitrije je svečano ušao u Moskvu. da umiri svet. poljski kralj. zatim. iako se Moskva zaklela na vernost njegovoj udovici i sinu Todoru. kako je Boris naredio da se ubije carević i kako je ta naredba bila izvršena. koja je zajedno sa ocem i velikom poljskom pratnjom na svakom koraku vređala verske osećaje i nacionalni ponos Moskovljana. ali bezumni i lakomisleni postupak stao je Dimitrija glave. Današnja većina istoričara složna je u tome. a da je „blagovjerni gospodar car i veliki knez Vasilije Ivanović blagoizvoleo stupiti na presto po molbi sviju staleža moskovske države. koji se prvo tajno. a najzad je na grozan način bio ubijen nesrećni car Todor i njegova majka. i da je pripremljen za svoju ulogu veoma verovatno u krugovima moskovskih boljara. da je on bio ubeđen u svoje carsko ime i poreklo. koji je pre godinu dana prešao sa celom carskom vojskom na njegovu stranu. gde su već ranije uspeli da nameste kao stražare svoje pouzdane ljude. počeo je na kraju širiti glasove. Dva dana kasnije vođa zavere Vasilije Šujski bio je od svojih pristaša izvikan za cara. dok je narod udarao na Poljake. oduševljeno pozdravljen od cele zemlje. i Rusa i stranaca. i položaj i doveo ga u svoju najbližu okolinu. Veština i sigurnost. i kako je novi car samozvanac. zaverenici se uputiše dvorcu. — ali ko je on bio po svome poreklu. Dimitrije i njegovo šareno društvo nisu mogli postići trajna uspeha ni napredovati prema Moskvi. pomilovao ga. kad ga je sabor osudio na smrt. udove Ivana Groznog. tako da ima istoričara. koji još i danas veruju. t.“ po naslednom pravu. predložio da se poginuli carević Dimitrije proglasi za svetog mučenika. da caru preti opasnost od Poljaka. — šarena jedna gomila. što je učinilo najveći utisak i na savremenike i na potomstvo. t. Stupajući na presto on je objavio. pred zoru. da je Samozvanac zaista bio pravi Dimitrije. da nije bio ubijen nego da je spašen i da je pretendent doista pravi Dimitrije. ipak je Dimitrije bio još dovoljno jak da osujeti otvorenu bunu. 17. da mu se lice nije moglo raspoznati. da je Dimitrije bio samozvanac. da se njegove mošti prenesu iz Ugliča u Moskvu. te. Njega su priznali i pomogli mnogi poljski velikaši. j. slobodnog čoveka vojnika bez određenog građanskog zanimanja i staleške pripadnosti. Dimitrije je stavio Šujskog pod istragu. malobrojnim intimnim prijateljima. Ono. pa mu je vratio i imanje. „a čak i od carice Marije. Odmah se stvorila nova legenda. Ovaj spletkaš. Potpuno je dokazano da je bio čovek moskovskog vaspitanja iako je. Boris je.

dok drugi odlični pisac i viđeni učesnik događaja. jednog odbeglog velikaškog roba. Veliki broj pokrajina i gradova potpao je pod njegovu vlast. Njegove pristaše.“ Sami događaji ovog dela „Velike Bune“ razvijali su se sledećim redom: prvo je izbila čisto socijalna buna Bolotnjikova. Tušinski tabor imao je pretenziju da bude prava carska prestonica. sveštenstvo. i vladike. behu šarena gomila: tu su se viđale u velikom broju strane avanturiste — poglavito Poljaci. lopova ili zločinca. knez Katirev-Rostovski..“ Odziv na ove proglase bio je izvanredno velik. Dolaskom Vasilija Šujskog za cara nije bila rešena politička kriza moskovske Rusije. U Tušinu beše imenovan čak i patrijarh sve Rusije. jedna obična varalica. tamnog porekla. vojnici stalnog kadra. a putirima svete tajne služahu se za pijančenje. izvrgnuto ruglu. On je stvorio svoju prestonicu kraj Moskve. „Buntovnici“. U borbi nisu ništa i nikoga štedeli Isti Paljicin priča kako u crkvama zatvarahu konje. Avramije Paljicin.. vladika Filaret. k sebi i hoće da im dadu i boljarsko zvanje i vojvodsko.. „Ljudi su se kolebali tamo-amo. Vladavina Šujskog i po svom postanku i po poreklu samog cara i po sastavu njegove okoline beše očigledna reakcija boljarskog staleža. Proglasi Bolotnjikova bili su veoma karakteristični u tom pogledu. bio je. Međutim je telo ubijenog lažnog Dimitrija ležalo izmrcvareno. a njegov pepeo je odnelo topovsko zrno u pravcu odakle je Dimitrije došao. takozvani „Tušinci“. protuvama i lopovima bez imena naređuju da ubijaju bogate trgovce i uopšte trgovački stalež i da pljačkaju njihovu imovinu i pozivaju ih.. Neki podaci kazuju. odbegli robovi i pobunjeni kmetovi. koji su se u mirno vreme bavili gradskim zanatima i sitnom trgovinom). plemići. i kozaci. tako da je moskovska država došla na rub propasti.“ Taj pokret bio je jedno vreme podupiran od čitavog plemstva južne Velikorusije sa vatrenim političarima-vođama srednjeg plemstva braćom Ljapunovima na čelu. U ovu borbu su se posle umešali tuđinci. igumani. Tatari i Čeremisi (divlja plemena sa Volge) zaratiše na ljude ukrajinskih i sjeverskih gradova i srezova. gde se drhteći još držao car Vasilije. Pokret Balotnjikova. Njemu je Moskva dala ime „vora“. „skupili su se“. formalno vezan sa imenom cara Dimitrija. t. za razliku od prvog samozvanca. „naređuju boljarskim robovima da ubijaju njihove boljare. Ali su se uskoro saveznici razišli. roblje i druga čeljad) i seljaci. pa čak i boljari. koji se tobože spasao od zločinaca i boljara. j. Ovo je veoma zanimljiv prilog karakteristici ondašnje potpune pometnje u pojmovima sviju društvenih staleža. stvorio se tip takozvanog „pereljota“. „boljarski ljudi (t. U sabornoj crkvi car Vasilije se zakleo. Vrlo su brzo izbili jaki pokreti. pa se plemićska vojska Ljapunova pridružila caru Vasiliju. j.potomak Aleksandra Nevskog. Susedstvo dve prestonice delovalo je porazno na ondašnji politički moral. Ali je „Vor“ ipak postigao velike uspehe. bivši boljar Todor Romanov. kozaci. robovao po turskim galijama i proputovao veliki deo Evrope. trgovci. Odmah po tom javio se drugi lažni Dimitrije. kaluđer Trojickog Manastira. a pse hraniše na oltarima. da neće bez svojih boljara osuđivati na smrt i gubitak imanja svoje podanike. a u isto vreme. U njima se svet pozivao na ubistva i pljačku. baštine i spahiluke. „Po naredbi cara Vasilija“. Taj čovek. te počeše po gradovima hapsiti načelnike i bacati ih u tamnice i razoravati imanja i domove svoje gospode i pleniti njihovu imovinu. od vremena prvog samozvanca mitropolit rostovski. pored njih. naročito. predstavljao je otvorenu pobunu siromaha. koji je prošao kroz sito i rešeto. kao ovce koje nemaju pastira“. upereni protiv njegove vladavine. vele izveštaji vladinih agenata.j. priča jedan od ondašnjih svedoka. koji je „ručavao kod cara Vasilija a večeravao kod cara Dimitrija“. seljaštvo i robovi. te zločince. što su tobože izdali moskovsku državu i ubijali ljude cara Vasilija. da neće slušati lažne dostave i da neće kažnjavati zajedno sa krivcima i njihove nedužne rođake. pa kozaci. u selu Tušinu. njima se pridružiše građani sa Ukrajine. pa im obećavaju boljarske žene. sve dotle. veli savremenik. Socijalno-revolucionarni pokret Bolotnjikova bio je posle toga u krvi ugušen. kaže jedan savremenik. dok im nije još pošlo za rukom da osvoje Moskvu. pa je onda spaljeno. da je Šujski imao s početka težnju da se osloni na nešto širu socijalnu bazu. pošto su u njima sudelovali svi staleži moskovskog društva. te ih robljahu i imetak im pljačkahu“. te je i na jednoj i na 32 . robova i kmetova-seljaka protiv gospode i bogataša. govori kako je ruska zemlja „sva pala u bezumno stanje“. ali mu to nije pošlo za rukom. Ovi su pokreti imali izrazito socijalno obeležje. čoveka. i strelci (t.

Švedsku intervenciju tražila je vlada cara Vasilija. od koga su tražili još i to. da mole Vladislava da izvoli primiti carski venac i preći u pravoslavlje. Na kraju krajeva Smoljensk je bio primoran na kapitulaciju.). Oni su radili na tom da sam Sigismund postane car moskovski.drugoj strani tražio obilatu nagradu samo zato što je „pripoznao istinitog gospodara“. dok se poslanstvo pocepalo: jedni su učinili po volji Sigismundu. međutim. dok je drugi deo ruskih Tušinaca otišao u logor Sigismundov. a očigledna opasnost za sam opstanak samostalne države i crkve takođe je delovala na njihovo zbližavanje i davala započe-toj borbi nacionalno-verski karakter. u svoje doba. pa mu ponudio da izabere njegova sina Vladislava za ruskog cara. vešto je spremio teren za kraljevića Vladislava. Bio je tom prilikom izrađen i ugovor. Moskva. pod kojima Vladislav treba da vlada moskovskom državom. knez Mihajlo Šujski-Skopin. Međutim su stranci. predala Moskvu u ruke poljskom vojnom odredu. 4. nalik na ona. Kralju Sigismundu i njegovoj okolini nije bilo mnogo stalo do toga. Poljski kralj Sigismund III Vaza našao se pobuđen da zbog tog švedskog posredovanja i sam ustane protiv Rusije. Svaka trgovina i svaki saobraćaj po rekama bio je obustavljen. i dalje plamtio građanski rat. u „Veliku povelju o slobodama engleskog naroda“ (1215. cara Vasilija su zbacili s prestola i nasilno zakaluđerili. godine zaključen je prvi ugovor između ruskih pristaša Vladislavljevih i kralja Sigismunda. Ali veliki deo Poljaka i ruskih Tušinaca ostao je ipak uz „Vora“. februara. kao zarobljenike. Čete Poljaka. I u jednom i u drugom ugovoru glavne su misli ove: carska vlast dobija karakter ograničene vlasti. na putu Smoljensk—Moskva). o pogodbama. t. da dovedu na moskovski presto Vladislava. kao što je već bio kralj poljski i veliki knez litvanski. Veliku su brigu imali sastavljači ugovora o tom. naročito su tom prilikom stradale spahije i bogato građanstvo. a najuglednije ljude u Moskvi uputio je Sigismundu pod Smoljensk kao „veliko poslanstvo“. zakonodavstvo izdaje uz saradnju „Saveta cele zemlje“. On nije samo zaposeo Kremlj. da se sačuvaju neokrnjeni stari običaji zemlje.) ili u „Zlatnu bulu“ kralja Andrije (1222. i zbog svoje nesposobnosti i zbog neplaćanja plate vojnicima-strancima. u Moskvi se digla buna. U Rusiji je. izgubio bitku sa Poljacima (kod sela Klušina. u kojoj car obećava. Svu vlast car vrši zajedno sa Boljarskom Dumom. da je ona otrovala Skopina. ondašnja nada moskovske Rusije. umro je verovatno od tifusa. i da se onda stvori na istoku Evrope jedna ogromna država pod njegovom vlašću. Zemaljskog Sabora. U tom je smislu činjen pritisak na „veliko poslanstvo“. j. Šveđani i Poljaci. Zajednička socijalna opasnost revolucionarnog prevrata pobudila je srednje staleže da traže nekakav kompromis. Vođa poljske vojske. Skopin je za to vreme čistio zemlju od neprijatelja i usled. počeli posredovati u moskovskim poslovima. Na čelu zajedničkog švedsko-ruskog odreda nalazio se nećak carev. koji to budu zaslužili i da će svima dopustiti putovanje u inostranstvo radi školovanja. nego je cara Vasilija i njegovu braću poveo sa sobom u Poljsku. da će unapređivati one „manje“ ljude. toga se položaj cara Vasilija očigledno popravljao. sastavljena od sedam boljara. Najzanimljivija epizoda građanskog rata onog doba bila je šesnaestomesečna opsada Trojickog Manastira od strane Tušinaca i Poljaka. a oni koji su ostali uporni bili su jednostavno internirani u Poljskoj. Iz straha pred „Vorom“. sjajno obdaren vojničkim i političkim sposobnostima. U novom ugovoru izostavljena je zanimljiva tačka iz prvog. posednuta od jakih odreda poljskih 33 . februara 1610. Moskva se zaklela na vernost poljskom kraljeviću „caru Vladislavu Žigimontoviću“. Krenuvši u rat on je naredio Poljacima da napuste „Vora“ i da stupe pod kraljevske zastave. kozaka i pobunjenih kmetova i robova pustošile su zemlju. Ali na jednom ručku kod carskog brata Skopinu je pozlilo. koja su bila uneta. videći da je Moskva lak plen za preduzimljive susede. uzevši pod nadzor i patrijarha i boljare namesnike. nalik na onaj od 4. za vrlo kratko vreme njega nije bilo više u životu. Žolkjevski. naročito njeno pravoslavlje. Kada je taj carev brat. Javno mnenje optuživalo je međutim ženu careva brata. eventualnog naslednika prestola i suparnika njenog muža. mlad čovek. staležima se obezbeđuje izvestan minimum prava. u kojoj su posada i kaluđeri pokazali mnogo junaštva i o kojoj su se pričale čitave legende. da naredi Smoljensku da se preda Sigismundu. te je privremena vlada.

kojima je naređeno da se vrate svojim gospodarima. vojskovođa drugog reda.vojnika. Nominelna sveruska boljarska vlada. i onda je razbila konačno Poljake pod Moskvom. koje su odgovarale ministarstvima finansija. Rusija je tako ponovo dobila cara. U nj su ušle spomenute vođe kozaka i vođa plemstva Prokop Ljapunov. u kojima se sad pojavio običaj da se uzajamno dopisuju. likvidirana je. godine sastao se u logoru kraj Moskve zemaljski sabor. Nakon dugog većanja i mnogih spletaka donete su ove odluke: 1) da se ne bira nikakav stranac za cara. Polako i veoma oprezno. 30. ali je u njoj ipak došlo do okršaja sa Poljacima i do otvorene bune. pa i seosko stanovništvo. koji se smatrao veoma mirnim i prema tome pogodnim za ostatke boljarskog staleža. god. plemstva. Na sazvani zemaljski sabor došlo je veliko mnoštvo poslanika sveštenstva. Ali to nije smirilo pokret. Drugi slični proglasi upućivani su iz Troickog Manastira i iz mnogih gradova. 2) da se ne bira sin drugog lažnog Dimitrija. najposle osobine samog kandidata. Ljapunova. Donete su važne odluke protiv kmetova i robova. Ova poslednja odluka bila je sudbonosna po ceo pokret: kozaci su pozvali na razgovor vođu plemstva. šesnaestogodišnji sin mitropolita Filareta. nije mogla da stane na čelo pokreta. ali čovek pošten i hrabar. vojske. kao vođa naroda. predala je najposle poljska odbrana Kremlj ruskoj vojsci. koja je bila u opsadi zajedno sa Poljacima. stvorila je pogodnu bazu i prestonicu u Jaroslavu na Volgi. da dodeljivanjem spahiluka ulaze u red spahija. U junu 1611. Gradska buržoazija uspela je tim sredstvima da prikupi toliko novca. Velika popularnost porodice Romanova. pod Moskvom se javlja ogromna nacionalna ruska vojska. Poljaci većim delom zapalili rusku prestonicu.. Bogati ljudi pozajmljivali su državi velike novčane svote. koji je izabrao triumvirat za upravljanje zemljom. kao i samog Filareta. Najzad bi jednoglasno izabran za cara Mihajlo Romanov. boreći se sa izvanredno velikim teškoćama. priznata od velike većine zemlje. juna 1611. u kojima ga je pozivao da istraje u borbi. marta 1611. građanstva i slobodnih seljaka. Za vođu ove vojske bi izabran knez Dimitrije Požarski. Njemu se pridružiše mnogi drugi gradovi. u času velike opasnosti. a njeni članovi su bili poslati na svoje baštine. naročito posle razilaska velikog dela spahiske vojske. ubijen). policije i pravde jedne moderne države. Zbog toga su. Većina plemstva i gradskih odreda odmah napusti logor. bili su zastupljeni i kozaci. sastavljena i od mobilisanih spahija i od gradskih odreda i od kozaka. god. Tako je propao prvi pokušaj jedne nacionalne akcije. I zbilja. nacionalni i verski motivi za njegovu obnovu. a na niže gradske staleže udariše nove namete i poreze. Bogati trgovački grad Nižnji Novgorod sa svojim uglednim građaninom Kosmom Miljinim stao je na čelo pokreta. pa su ga mučki ubili. nižegorodska vojska osvojila je sever i istok moskovske države. Mnogo je ovome uspehu Romanova doprinela i njihova veza sa starom dinastijom. 34 . njihove dobre veze sa kozacima kao i sa drugim staležima. kozacima je oduzeto pravo. doveli su do izbora Mihajlova. sačuvala svoju državnu samostalnost. upućivao je proglase na narod. da saopštavaju jedni drugima vesti i predlažu mere za zajedničku odbranu od neprijatelja. uz saradnju jednog dela kozaka sa Trubeckim na čelu. da je mogla podići i izdržavati čitave odrede spahiske konjice i gradsko-seljačke pešadije. Ona je tako. bogati i slobodni seljaci severne Rusije. 3) da se bira neki član velikih domaćih porodica. uskoro je stvoreno drugo središte rada za spasavanje zemlje. To ima uspeha. Nakon junačke odbrane i strašnih muka od gladi. Ali nisu iščeznuli socijalni. Po detaljnim odlukama Sabora uprava zemlje beše uređena po starinskim propisima. obnovljene su središnje državne ustanove. koji su opet jako digli glavu. na čelu sa tušinskim boljarima knezom Trubeckim i atamanom Zaruckim (Tušinski „car“ bio je u decembru 1610. Patrijarh. 17.

Nesumnjivo je. koji se tiču obeju država. zajedničku diplomatiju. da će Poljaci postati gospodari i da će savezna država biti u stvari Poljska. ujedinjeni gornji dom. kijevski kraj. širi katoličanstvo. kao donekle i u ruskim. prelazile Poljacima. Zajednica sa Poljskom mnogo je olakšala položaj litavsko-ruske države prema Nemcima. On je bio pozvan od poljskih velikaša da bude muž njihove kraljice Jadvige. Posle smrti poslednjeg Jagelonca Sigismunda Avgusta obe države treba da biraju zajedničkog kralja. za vreme od 1390. posle Florentinskog Sabora i progona iz Moskve mitropolita unijata Isidora. veliki broj ruskih porodica napustio je rusku narodnost i pretopio se u Poljake. venčao se sa Jadvigom i postao poljski kralj. Ali svakako zemlja nije bila toliko prazna koliko se to ranije smatralo.). ali gradovi ipak uživaju samoupravu. Livonija. da je ostala gotovo prazna i da je tek za vreme litavsko-ruske države ponovo naseljena novim stanovništvom sa Karpata. U unutrašnjim odnosima litavsko-ruske države opaža se već u XIV stoleću jako razvijanje feudalizma. Podolija. i drugi gradovi. na zemaljskom saboru Poljske i velike kneževine Litavske u Ljubljinu zaključena je Unija. Gradski život ne razvija se jako. 1386. a naročito zbog Smoljenska (koji je od 1395. Iako je litavskoruska država sačuvala svoje autonomno zakonodavstvo. Volinija. U ovo doba. Zapadna i jugozapadna Rusija od XIV-XVII stoleća Dok Galicija pod Kazimirom Velikim postaje sastavni deo Poljske.GLAVA XI. Prirodno je ipak. bio slobodan. takozvani Litavski statut. da je Litva. dosta se brzo i znatno oporavio i postao je opet važno trgovačko središte. naročito u njenom litavskom delu. Zato su se litavski poslanici čitavih devet meseci odupirali aktu Unije. objavljena je kao svojina obeju zemalja. Reformacija u Evropi imala je odjeka i u litavskoruskoj državi. tako su sada mnoge važne ruske porodice. Jagajlo je prešao iz pravoslavlja u katoličanstvo. Obe države imaju zajednički zakon o podanstvu sa preimućstvima u korist katolika. ujedinjenu vojsku. imala nekoliko velikih knezova i u toku više desetina godina bila gotovo odvojena od Poljske. Ali to je shvatanje napušteno. Godine 1569. Kao što su ranije ugledne litavske porodice postajale ruske. Govorilo se. najviše po statutima pozajmljenim iz Nemačke. Od 1466. koja je onda vodila rat sa Moskvom. a za suzbijanje reformacije javljaju se mnogobrojni Isusovci. koji je u starim litavskim kneževinama. Ali i Kijev. Volinija i kijevski kraj neposredno potčinjeni Poljskoj. izgubili su svoj pređašnji značaj. kao što je i u XVI veku. ipak je već onda bilo jasno. takozvani Senat ili Radu. Crkveni život litavsko-ruske države je dosta bujan. Vodi se borba između Istočne i Zapadne Crkve. i mnogi poljski običaji i zakoni. Pa i sam Kijev. zbog kojih se sukobljavaju Poljska i Litvanska. a sredinom XV veka učinjeni su pokušaji stvaranja unije. kao i cela jugozapadna Rusija. da je bilo mnogo migracija stanovništva. Zbog graničnih malih kneževina. Istina je. koji je strašno od Tatara nastradao. i tokom prve polovine XVII stoleća. potpada pod kmetovsku zavisnost i potpuno gubi svoju slobodu u korist vlastele. Seljački stalež. dok su Podolija. Borbu za pravoslavlje preduzimale su neke velikaške 35 . i kneževine. zajednički novac i najzad zajednički zemaljski sabor za rešavanje važnijih poslova. Podljašje i Crna Rusija ostaju kao zemlje. da je jugozapadna Rusija bila potpuno opustošena tatarskom invazijom. odselio na severoistok i da je nešto karpatskih ljudi došlo u basen Dnjepra. sve do Ljubljinske Unije sačuvala svoju državnu samostalnost. opaki i opasni Nemački Red je postao poljski vazal. i to u većem razmaku vremena. posle tih veza sa Poljskom. godine. godine sastavni deo litavsko-ruske države) izbijale su često borbe između litavsko-ruske i moskovske države. da se jedan deo njegov zaista. da se. Odmah iza Ljubljinske Unije otpočeo je politički i književni rad i za pripremanje crkvene unije. isto kao i litavske. do 1501. Tako je došlo do prve unije litavske države sa Poljskom. Između drugih sredstava upotrebljeni su i progoni pravoslavnih da se nateraju na prelaz u katoličanstvo. Od značaja je vladavina u litavsko-ruskoj državi kneza Jagajla (1382.

Ove su borbe trajale sa prekidima od 1625—1638. Godine 1620. U glavnom. Oni nemaju više prava da sebi biraju hetmana i pukovnike. kozačko pravo je sasvim ukinuto. mešovitog staleškog. na čelu sa episkopatom. Poljacima je pošlo nekoliko puta za rukom da potuku kozake u otvorenoj borbi ili da nameste svoje ljude za hetmane. ono je sebi slobodno biralo vođe. t. Stvorena su dva sabora. kralj i vlada priznali su uniju i pravoslavna crkva je postala nezakonita. Papa je na to proglasio Josafata svecem. u Batorijevo vreme već odavno je postajalo znamenito kozačko središte — takozvana Zaporoška Sič. koji se proslavio kao veliki mecena i osnivač ruske štamparije. On je živo radio i na tom. sastao se veliki crkveni pravoslavni sabor u Brestu. koji su ostali verni pravoslavlju. nego su se uzajamno obasuli grdnjama i završili svoje delovanje uzajamnim prokletstvom. takozvane atamane.porodice. kad su kozaci pod znamenitim hetmanom Petrom Konaševićem-Sagajdačnim. a donekle i nacionalnog porekla. nije potpuno rasvetljeno. Godine 1621. Najveći uspeh postigla je unija u Galiciji i u Belorusiji. i onih. koji su. Žene su bile isključene iz tog društva. Poreklo njeno. Jak pokret crkvenih bratstava po gradovima. koji je izjavljivao da je hrišćanin i koji je vladao oružjem. koji je dobio od poljskog kralja koveljsku kneževinu. Od kraja XVI stoleća kozaci dolaze u sukob sa Poljskom. Bune su te bile krvavo ugušene. došlo je do obnove kijevske pravoslavne mitropolije pod mitropolitom Petrom Mogilom. Broj kozaka je sveden na 1200. uniju sa papskom stolicom. i zato predstavlja golemu opasnost za Poljsku i njeno socijalno uređenje. gde je i poginuo. išli protiv cara Mihajla i to pod samu Moskvu. Pokušaj Batorija da ukine kozačke slobode izazvalo je bune kozačkih pripadnika. za zavisne od spahija. prema potrebama. podvrgli se riziku stalne borbe sa Tatarima i Turcima. na primer u Kijevu. Odmah je došlo do raskida između članova sabora. naročito godine 1559. Pri kraju ovog doba počelo je iseljavanje pobeđenih kozaka u moskovske predele. da se obnovi kijevska pravoslavna mitropolija. koje su stalno pustošili Tatari naročito pak duž Dnjepra. Vilni i drugim mestima. koji su napustili uređene predele države. utvrđeni logor na ostrvu Hortici na donjem Dnjepru. koji je osnovao visoku teološku školu. pričešće u dva vida i pravo da se sveštenici žene. Zato se neke vladike dogovore i na čelu sa luckim episkopom Kirilom Terleckim zaključe godine 1595. Međutim. naročito onda. držimo. veka kozaštvo se razvija u jednu veoma razgranatu i jaku socijalno-političku ustanovu. obnovio eparhije i ustanovio mnogobrojne parohije. i s toga im je ona. koji je trebao da bude regulisan naročitim registrom (samo se onaj priznavao kao kozak. Tokom XVI. koji nisu našli nikakvih dodirnih tačaka. Sagajdačni je pomagao Poljake u njihovoj pobedi nad Turcima kod Hoćima. primili uniju. 1638. a od velikaša naročito knez Konstantin Ostroški. 36 . Sagajdačni je organizovao autonomno kozaštvo. jer je većina vladika zazirala od ovog mešanja mirjana u crkvene poslove. godine. Godine 1596. takođe je ozbiljno podržavao pravoslavnu crkvu. Već u XV veku u južnim predelima litavsko-ruske države. da su kozaci slobodni ljudi. U taj se logor slobodnih vitezova (licara) primao svaki čovek. Slobodno kozaštvo veoma je primamljivo za mase seljaka-kmetova. j. Razvila se veoma obilata literarna polemika. gde se stvorila takozvana Slobodska Ukrajina. i politički emigrant iz Moskve. morala davati široke povlastice. koje počiva na kmetovskoj zavisnosti seljaka. Lavovu. javljaju se družine kozaka. javljajući se u duploj ulozi pljačkaša i zaštitnika naroda i domovine. Naročito je znamenita bila pobuna građanstva grada Polocka koje je ubilo i izmrcvarilo polockog unijatskog vladiku Josafata Kuncevića. a i ti su imali da budu pod zapovedništvom vladinog komesara. koji je unet u spisak). Ovaj preporod pravoslavlja u zapadnim i južnim ruskim zemljama objašnjavao se akcijom kozaka. poljska vlada preduzela je mere za ograničavanje prava kozačke vojske i samog broja kozaka. Priznavši papsko prvenstvo i dogmate katoličke crkve. jer su se kozaci već iz početka unije izjasnili protiv nje. Uz to se produžuju i progonstva pravoslavnih i socijalno ugnjetavanje ukrajinske seljačke mase. a poljska vlada je surovo kaznila polocke građane. Za vreme kralja Stefana Batorija. Ali se u tom krila i neka opasnost. Od 1638. unijati su sačuvali crkveno-slovenski jezik u službi božjoj. Ali su kozaci bili u više mahova veoma potrebni Poljskoj. a bilo je i više fizičkih sukoba između pristalica dveju crkava. knez Andrija Kurpski.. Odmah iza toga nastaje borba poljske vlade protiv kozačkih sloboda. kao i same reči kozak.

jer su Rusi od Danca tražili da napusti „nečastivu“ Luterovu veru. Mogućno je. U carevoj se okolini. boljar Boris 37 . za koga je car hteo da uda svoju ćerku Irinu. nastaje doba strašnog pritiska u Ukrajini: novih poreza i dažbina ustanovljeno je onda oko 40. koliko toliko.) Novgorod je. Posle tog rata. koja beše u dosluhu sa Persijancima. koji Poljskoj nije doneo nikakve koristi. ali je taj pokušaj propao. pokazali su veliku životnu snagu i državnički smisao. pokazao preslab da zauzme Moskvu. koja je držala u svojim rukama Smoljensk i druge zapadne pokrajine moskovske države i čiji se kraljević i dalje smatrao kao moskovski car. Kada je on to odbio. da mu prilikom izbora na carstvo nisu nametali nikakvih obaveza. čim se vratio iz Poljske. a zvao se „Veliki Gospodar. U Poljskoj su se nalazili. sa većim delom njegove oblasti. Moskva opustošena. na okupiranom ruskom području. j.—1648. ali se Vladislav. Filaret.“ beše glavni rezultat Bune. Po ugovoru sa Švedskom u Stolbovu (1617. ali. upravo srednji staleži. pa je i stvarno vršio dužnost regenta. i najzad danski princ Valdemar.). godini. izabrali za cara. Izborom Mihajla Romanova za cara sviju Rusa „Buna“ nije bila likvidirana ni spolja ni unutra. metodom i temperamentom. koji su bili sposobni za rad i upravu. razume se nezgodne zbog teških prilika ali apsolutno potrebne. kao zarobljenici i taoci. pa je ruska vojska blizu Smoljenska bila primorana na kapitulaciju. Ali. na čijem čelu beše carev vaspitač. a naročito se istakao carev otac kao državnik prvog reda. U tom prvom buđenju kritičnog duha. GLAVA XII. Vladislav se i dalje nazivao carem moskovskim. U zemlji je plamteo građanski rat. Rusko društvo. zaključila je. Vladislav se morao izrično odreći. Saobraćaj sa Zapadom i dolazak stranaca bio je dosta velik za vreme cara Mihajla. našlo i državnika. Zbog toga mase ukrajinskog sveta i dalje beže u moskovske predele.“ kao i car. koji su u Rusiji otvorili prve fabrike. beše posvećen za patrijarha. Vodio se ponovo rat između Moskve i Poljske. ugovore sa Poljskom i Švedskom. ubrzala ranu smrt cara Mihajla. dok su njegova oca bili formalno ograničili u vlasti. Iz početka novi car nije mogao da igra neku veću političku ulogu. prema nekim izveštajima „obrali. mirno i neprimetno. postojala je stranka Rusa-pristalica „cara“ Vladislava. Rusi su ga internirali i gotovo zlostavljali. a vratila je samo zarobljenike. do godine 1634. Veoma težak zadatak imao je jadni mladi car Mihajlo.“ t. a u Ukrajini se razvija vrlo jaka moskovska tendencija. Spolja nije prestajao rat sa Poljskom. — i to je jedan od paradoksa ruske istorije — njegova mladost i slabost nisu ometali tok državnih poslova.) Poljska je zadržala sve osvojene krajeve. Ali je kasnije postao državnik. sa izvesnim idejama. Jedan savremenik veli. koji je napisao odlično delo o moskovskoj Rusiji. Tad je došao i naučenjak Adam Olearije. administraciju i vojsku. kao što je i živeo. Od godine 1632. koji je umro u svojoj 48. prethodnika kasnijih „reforama. posle očeve smrti kao kralj Poljske. Njegova su šesnaestogodišnjeg sina Aleksija. U Astrahanu se javila vlada „cara“ Ivana Dimitrijevića. pored obligatnih dvorskih ulizica i pokvarenjaka. Doba prvih Romanova. koji je zauzeo zajedno sa čitavom pokrajinom. carevim ocem i označenim patrijarhom. titule moskovskog cara i priznati Mihajla. moskovski poslanici na čelu sa mitropolitom Filaretom. svakako. vraćen Moskvi. Prvih godina cara Aleksija vladala je kamarila. Kremlj i carske palače u žalosnom stanju. a samo je komadić Baltičkog Primorja sa obalama reke Neve izgubljen za Rusiju. Vlada cara Mihajla očistila je zemlju od poljskih četa i domaćih hajduka. uredila je. Sa druge strane i švedski kraljević Magnus nije se odrekao svojih pretenzija na moskovski presto. u kojoj se lepo ogleda psihologija visokog moskovskog društva. (1645. U administraciji vladao je haos: državna blagajna bila je prazna. da je i ova žalosna afera. koji su izvukli državu iz ponora i čiji su predstavnici i dalje ostajali na okupu u zemaljskim saborima. državne finansije. sina drugog Dimitrija Lažnog. Po primirju u Deulinu (1618. Među strancima nalazili su se i preduzimači. do duše sasvim naročite vrste. pored toga. smatrao se pravim „gospodarom“ Velikog Novgoroda.

klanjali mu se do zemlje. mnogo opljačkano. haos i nasilja u administraciji i sudstvu. gde je cela carska vojska — izuzev samo jednog od dvojice zapovednika. u Solovecki Manastir na Belom Moru. koji je imao prinudni kurs srebrenog. Neraspoloženje masa prema režimu dobilo je nekoliko godina kasnije karakter opšte pobune jednog velikog dela carevine. a jedra su im od skupocenih tkanina perziskih. carski šurak. imala je kao neposredni uzrok novčanu krizu. Već prvo znatnije delo ovog vođe jasno je obeležilo socijalnu sadržinu njegova pokreta. kao izaslanik kozački divljim narodima. učinjene su velike zloupotrebe. Zbog velikih ratova (sa Švedskom i Poljskom) vlada je pustila u saobraćaj mnogo bakrenog novca. došla je opšta beda i velika skupoća. i organizovanje u bande prognanika i oslobođenih robijaša. koje se u pojačanoj meri uveli Morozov i njegovo društvo. predavala u ruke tvrđave. koja mu je otvarala gradove. kao i socijalna nepravda i ekonomske nedaće.“ — toliko bogat. izazvali su u Moskvi otvorenu bunu prilikom koje se govorilo. da se jedva može verovati. kao na primer prilikom opsade Astrahana. prekori plemstvu. kmetska zavisnost dobija karakter večite veze između seljaka i spahija. kao Saborno Uloženje (1649.) Razin bi polazio s proleća. Zakonik je produžio i pojačao tendenciju. i na posletku vlada je prestala da prima bakreni novac za plaćanje poreza i taksa. Ugušivši je. pa je taka izbila pomenuta pobuna. dok je sama vršila sve svoje isplate u bakru. nego i protiv vladajućih i bogatih uopšte. Oslobađanje kmetova. Stenjka Razin došao je bogat.. Vlada je morala da popušta i u ličnim pitanjima i u načelnim. Prešlo se odmah na izradu jednog novog zakonika. robova. Ali je moskovska Rusija ipak dobila sistematizovan zakonik.). jedan od onih starodrevnih ruskih ljudi koje narodna mašta vezuje sa bitnim pojmom kozaštva. ljudi kojima obilje njihove snage nije dopuštalo da trpe i sede kod kuće. a na jesen bi već bio spreman da ide u hadžiluk na suprotni kraj sveta. Stepan Razin je bio pravi kozak. upisivanje sviju u kozake. i da ne služe verno caru. veoma potrebnog zbog nepotpunosti i zastarelosti carskog Sudebnika i nagomilanosti protivrečnih ukaza. koji je važio kao osnova pravnog poretka države sve do sredine XIX stoleća. U jednom od Razinovih odreda uzima 38 . kod cara). da se pokloni tamošnjim svecima i njihovim moštima: „Mnogo je pobijeno. izazvale su i posle Zakonika više krvavih buna u pokrajinama i u samoj prestonici. stvaranje demokratskih narodnih veća. i stranog šefa artiljerije — prešla na njegovu stranu. gusar Vasilije Buslajev. da su izdajnici. Što se tiče socijalnih sukoba. koja je bila ugušena sa velikom svirepošću. nego ih je vuklo među slobodne kozake. Stepana Timotijevića veličali su kao cara. koja je počela da izbija već za vreme Ivana Groznog. pljačkanje i ubijanje bogatih i silnih i podela imanja među sirotinju. Sav se Jugoistok našao u požaru socijalne revolucije. vlada je uskoro povukla taj kobni bakreni novac. zatvorenika. j.“ Razume se. Vesti o grdnim zloupotrebama još više su uzrujale mase. carske topove. Usled toga nastao je zastoj u poslovima. i vladi vernim vojnicima.“ kako veli u junačkoj pesmi Razinu sličan junak. Saborski Zakonik cara Aleksija nije rešio teške probleme ruskog života: niti su administracija i sudstvo ozbiljno poboljšani. sve to privlači ogromne mase njemu.. da to nije bio pokret samo protiv nevaljalih i nesavesnih činovnika. Na njegovom pobedničkom putu prate ga čudesa i vizije. ili također od svile satkana“. sa nekolicinom oficira i vojnika. što se obično dešava prilikom kreditnih operacija takve vrste: iz početka sve je išlo dobro. izrađen prema željama sabora i potpisan od saborskih članova. „Zaista. razmena njegova bila je obustavljena. na njegovim lađama svi su konopci svileni. poznate pod imenom Razinovštine.Morozov. a puštanje na slobodu robova i progonjenih. objavljen je štampom 1649. stajali su pred njim na kolenima. ponekad oštro istupanje protiv crkve n njenih obreda. to beše: mučenje i ubijanje šefova carskog karavana. skupa sa celokupnim građanstvom te bogate trgovačke varoši. i obećavanje da će spaliti sve hartije „gore“ (t. Novi zakonik. da se ceo svet „koleba. vlastima. Moskovska buna godine 1662. treba i dušu spasavati. ali kada je kasnije počelo preveliko kovanje tog novca. pošto je Zakonik taj rok ukinuo. niti su čvorovi socijalnih nesuglasica razrešeni. pa se bakreni novac lako održavao u vrednosti srebrenog. Nered. Neuređenost i nepravičnost administracije i sudstva. iako se još seljak-kmet nije mogao smatrati kao rob.. i ratne brodove. da se produžuje rok za traženje odbeglih kmetova sudskim putem. Desilo se ono.

I crkva nije imala mira za vreme cara Aleksija. sakupljenoj protiv Razina. otišao u manastir. Kao iguman. nepokorne sveštenike proganjao je. koju je shvatio kao znak božje volje da se zakaluđeri. On se od mnogih smatra kao neki prethodnik ruske socijalne revolucije. Samo Razina lično narod nije zaboravio. Crkvene reforme Nikon je izveo uz pomoć Grka i južnih Rusa na veoma oštar način: unevši u crkvene knjige potrebne popravke. a njegov program dejstvovao je i u sadašnjoj Rusiji nakon njegove smrti. sa divnim glasom. bilo iz straha bilo usled akcije Razinovih banda. izazvala oštru i veliku polemiku pitanja o tome. nakon nečuvenih muka. zvali su ih „obljivanci“. Stasit i lep. U Moskvu su bili pozvani i Grci. Veliki potresi iz doba Velike Bune gotovo su posve zaboravljeni od ruskih masa i mi o njima znamo jedino iz memoara savremenika i iz različitih dokumenata. a otsutno 1508. prema svom nahođenju. Već je odavna stavljeno bilo na dnevni red pitanje o pravilnom tekstu Svetog Pisma i bogoslužbenih knjiga. gde se izvanredno lepo držao prilikom bune koja se tamo odigrala. koji su u Moskvu dolazili iz te škole.). kojoj je on prineo na žrtvu i svoju divnu ljubavnicu — kćer perziskoga hana. upoznao se intimno sa carem i imao na nj moćan upliv. — uspomena na nj živela je trajno u narodnom predanju i u pesmi. pa je čak od pobunjenika nastradao. on je naredio da se stare knjige spale. U XVII stoleću ruski stručnjaci koji su bili loše spreme još su više umnožili ove razlike. stoga. uz pomoć stalnog kadra vojničkog. za koje je našao da nisu slikane kao što treba. jedini Nikon nije izgubio prisebnosti duha. Nikona su sa oduševljenjem izabrali na njegovo mesto. i druga divlja i poludivlja plemena. na primer. koji je onda počeo da se stvara.učešća i sam lažni carević Aleksije. Malo kasnije car je Nikonu dao naslov „Velikog Gospodara“. crkvene i svetovne velikodostojnike. Sabor od 1551. Tom prilikom Nikon je iskoristio običaj odbijanja ponuđenog mu najvišeg crkvenog zvanja. cvetala za ono vreme lepo uređena visoka teološka škola. Na čelo celog pokreta reforme stao je patrijarh Nikon. na ušću njegove omiljene reke Volge. ali nasrtljiv i beskrajno častoljubiv. od ruske države tlačeni Tatari. on se istakao još kao sveštenik. kao polulatinci. sveštenstvo i narodnu masu. Kad je Moskva došla u tešnji dodir sa Kijevom. kao i o pravilnom načinu crkvenog pevanja i vršenja crkvenih i uopšte verskih obreda. a kasnije vladika Nikon je uspeo da postane veoma popularan i poštovan. pobegli kaluđeri. ili da li treba za vreme crkvene službe izgovarati reč „aliluja“ dva ili tri puta. donekle ženska. Ali su Kijevljani bili bolje obrazovani i imali su jaču dialektičku spremu. naučenjaci. a za vreme rata sa Poljskom i carevog odlaska na bojište Nikon. U velikoj vojsci. nešto iako veoma malo plemića renegata. a ikone. Zbog tih pitanja dolazilo je više puta do veoma burnih polemika i oštrih sukoba u crkvi. da bi naterao cara. upozoravali su moskovske crkvene vlasti na nepravilnosti. svi su se ti skupili pod Razinovom zastavom. Usred opšteg meteža i potpune bezglavosti vlasti. Nežna. pobedila šarene gomile socijalnih revolucionara. dao je spaliti i razlupati. — kako saopštava vojvoda u jednom referatu caru — našlo se na okupu svega 209 članova moskovskog prestoničkog visokog plemstva. koji nije nikad gubio veza sa grčkom crkvom i u kom je od godine 1620. Tako su. robovi. da li treba prilikom svečane litije obilaziti crkvu prema suncu. Kozaci i seljaci. da izvedu potrebne ispravke u crkvenim knjigama i obredima. što su kršteni samo sipanjem vode na njih prilikom krštenja. od srednjeg plemstva prestoničkog bio je u vojsci 291. Ali je ipak državna organizacija carske Moskve. je vršio regentsku dužnost. To beše čovek gvozdene volje. Svi se kunu na vernost caru i Razinu. dok 583 člana nisu došla. Za moskovske Ruse ovi su južnjaci izgledali veoma sumnjivi. Kad je uskoro zatim umro stari patrijarh. nego se javio kao odlučan čovek. koje su dovele do razlika između ruske i grčke crkve. onda je. koje su se potkrale u obrede moskovske crkve. svršio svoj burni život na gubilištu u Moskvi (1671. najzad uopšte pristaše starog verskog zakona. dok niže plemstvo uopšte nije ni došlo. zato mu je podignut spomenik u njegovoj nekadašnjoj prestonici Astrahanu. posle smrti sve svoje dece. Kao carski kandidat postao je Nikon vladika u Novgradu. da mu se zakunu. a ne spuštanjem u krstionicu. varoška sirotinja. 39 . estetska priroda cara Aleksija bila je potpuno osvojena od veličanstvenog „starca“. da će ga naročito poštovati i slušati i da će ga pustiti da izvrši sve crkvene reforme. godine utvrdio je u svome „Stoglavu“ niz varijanata u čitanju tekstova i kod crkvene službe. a Razin je.

razumljivo je. 40 . on se jako zamerio mnogima. postupi na najsuroviji način. što su Nikonove mere naišle na veliko negodovanje i otpor. imao je veoma veliko značenje u toku celokupne političke. produžio svoj rad. koji neće da se pokaju. izazvan radom Nikonovim i odlukama sabora. Njegova znamenita autobiografija. u Galiciji. jeste dokumenat neobične duševne snage i retka svedodžba o odlučnosti i čvrstoći karaktera i o bezgraničnom verskom zanosu. I u Razinovštini su staroverci aktivno učestvovali. Sabor je osudio Nikona i oduzeo mu i patrijarhat i episkopstvo i svešteničko zvanje. ali je Nikonu dato za pravo u celokupnom njegovom reformatorskom radu. da dobije ovaj znameniti proces. kralj je dao potpunu amnestiju pobunjenicima i priznao je Hmeljnickog kao hetmana. uz pomoć krimskog hana. Voliniju i Galiciju. kojima se rušila stara pobožnost. U borbama se i jedna i druga vojska pokazaše kao izvanredno svirepe. veoma razgranato i isprepleteno sa mnogim strujama mlađeg i starijeg porekla. koju je pretrpeo lično (jedan visoki poljski činovnik oteo mu je ženu i ubio sina) pretvori u revolt celog naroda. među koje spadaju i dve žene iz najboljih moskovskih krugova. ističući na svakom koraku prevlast sveštenstva nad carstvom. U isto vreme Nikon je počeo uvoditi neku vrstu papocezarizma. što je odobrio saborske odluke. dvorske gospođe i boljarske supruge. Godine 1648. Razume se. pored poštovanja starih knjiga i ikona. Mnogi su i samog cara oglašavali za Antihrista. a ta se pobožnost sastojala. u vršenju liturgije sa pet hlebova i u upotrebi krsta sa osam štapova. pokret je dobio velikog maha. Ljudi „stare vere“ ili „starog obreda“ bili su proglašeni za „raskoljnike“-šizmatike. godine velikim crkvenim saborom. Duhovni rascep u ruskom narodu. „Pre nas je tako položeno od svetaca. a digli su i posebnu bunu u Solovjeckom Manastiru. krenuo tu i načelnu raspravu o odnosima između sveštenstva i carstva. Svojim oholim ponašanjem i izazivanjem sabora Nikon je mnogo pomogao caru. Nikon je. Taj crkveno-politički sukob trajao je više godina. Nikon je demonstrativno napustio Moskvu i patrijaršisku stolicu. imaju uvek i svuda veliki značaj. „Pravoslavni mora da umire za jedno az“. Ovom akcijom. veoma dalekom od ovih interesa i borbi. pa na kraju krajeva i samom caru. pored lične parnice. svetovna vlast je pozvana da sa onima. t. j. ali je iz svoje rezidencije.Pošto obredi i tekst. socijalne i kulturne istorije Rusije. opkoliše kraj Zborova. dovela do ocepljenja velikog dela Ukrajine od Poljske i do njenog pripajanja Moskvi. koji imponuje čak i modernom čitaocu. Za kratko vreme Bogdan je uspeo da tešku uvredu. koga su vlasti najzad.. t. manastira Novog Jerusalima. Nikon se rugao vaseljenskim patrijarsima i do kraja života ostao je nesalomljiv. U ovoj buni. osvećeni dugom tradicijom. Na tom saboru car se lično parničio sa patrijarhom. spalile na lomači. u progonstvo i smrt zbog stare vere. u pisanju imena Isusa sa jednim i. glavna sveta knjiga „staroveraca“. vođena od Bogdana Hmeljnickog. Sa takvim vođama. Prilikom svečane degradacije. kao prost kaluđer otišao je on u progonstvo na daleki sever. neka leži tako do kraja“ tako je govorio vođa „staroveraca“ protopop Avakum. pišući veoma oštra pisma caru. Ova buna nije bila prva. Zapazivši da je car postao prema njemu hladan. koje su pošle na muke. potukoše u više mahova Poljake i. ali ovog puta ona je. pa se proširila na Podoliju. Mnogi sveštenici i mnoštvo naroda odbili su da se pokore saborskoj odluci i sa svoje strane su držali „Nikonovu crkvu“ šizmatičkom i čak jeretičkom. černjigovske. koja je obuhvatila celu Ukrajinu u užem smislu sa jedne i druge strane Dnjepra. kozaci i pobunjeni kmetovi. U načelnim odlukama sabora izrično je potvrđeno moskovsko-vizantisko shvatanje prvenstva carstva nad sveštenstvom. poljsku glavnu vojsku sa samim kraljem na čelu. koja je trajala osam godina. Spoljnji događaji u vreme cara Aleksija takođe su od velike važnosti u istoriji Rusije. uglednog kozačkog časnika iz okoline Čigirina u kijevskom kraju. uz učešće dvojice vaseljenskih patrijarha. od staroverstva počelo je jednim delom rusko sektaštvo. poltavske i kijevske krajeve. koji im se sa oduševljenjem pridružiše. kao i grubim postupcima prema pojedincima iz careve okoline. zaključenom u Zborovu. Kudio je Zakonik od 1649. posle mnogih progona. a završio se 1667. Ali prema ugovoru o miru. da se ta činjenica može najviše objasniti naročitim raspoloženjem samog naroda. još u pravljenju znaka krsta sa dva prsta. buknuo je u Ukrajini odavna pripremani ustanak protiv Poljaka. j. što je crkvena imanja stavio pod nadzor svetovnih ustanova i crkvene ljude pod svetovni sud (u nekim slučajevima).

ni takta. staršina i vojska položili jednostranu zakletvu. Tako se u nevolji zaključeni ugovor sprovodio neiskreno. Razume se. kome je bila glavna stvar samostalnost ukrajinske crkve. Za vreme cara Aleksija ruska politika brinula 41 . U vreme cara Aleksija. Pravnici nisu složnn u državopravnoj oceni ovih akata. zabranjeno je jezuitima da žive u mestima gde ima pravoslavnih. Ovog puta Bogdan je bio loše sreće. koja je dovela do rata. u harkovski kraj i južne delove voronješke i kurske gubernnje. naročito u takozvanu „slobodsku Ukrajinu“ t. braneći svoju samostalnost.000. Poljaci stvarno nisu hteli priznati ravnopravnost vere. Nespretna politika Moskve prema Švedskoj. niti je hteo da natera mase seljaka na povratak u omraženo podaništvo plemstvu. Svi su se izjasnili za „cara istočnog. Zborovski ugovor pokazao se odmah kao neizvodljiv. Seljaci su imali da se vrate u pređašnje stanje. na koju je došao carev odgovor. Odluka je doneta jednoglasno. Cela Ukrajina i Belorusija bile su u rukama moskovske vojske i kozaka. Svak je hteo da bude kozak. Ali treba reći. Godine 1686. koja je imala izvesne simpatije za Poljsku. Kad poslanstvo nije pristalo na to. Sa moskovske strane nije uvek bilo ni dovoljno razumevanja. da se ta ponuda prihvati. j. da bi dobio kozačke povlastice. Rusija je uopšte vodila dosta aktivnu spoljnju politiku. jer su Bogdan i staršina. u kome se ipak jasno osećala nacionalna samosvest i čvrsta volja da se očuva ugled zemlje i njenog cara i da se zaštite njeni bitni interesi. dolazilo je do zadevica i razmirica. januara 1654. a izdaja učinjena u odsudnom trenutku od strane krimskog hana dovela je u pitanje sve tekovine prvog ustanka. onda su Bogdan. nego staršina. Novi ugovor sveo je broj povlašćenih kozaka na 20. i uskoro je došlo do prekida. koji je vodio pregovore na sve strane. da stupi „pod visoku carsku ruku“. po njihovom shvaćanju. hteli da u isto vreme prime zakletvu. što je kasnije i učinila. Kozaci su se. ili je sanjala o potpunoj državnoj samostalnosti. a posle smrti Hmeljnickoga hetmani su se menjali često i na levoj i na desnoj obali Dnjepra. sukobili sa moskovskom vojskom u više mahova. ustupila je Moskvi Smoljensk sa njegovom oblašću i sjeverski kraj. te se prvih godina Moskva gotovo nije ništa mešala u ukrajinske poslove. došlo je do velike skupštine ili „Rade“ u Perejaslavlju 8. pravoslavnog“. često vodeći protivmoskovske pregovore i sa Krimom i sa Turskom i sa Poljskom i čak stupajući u službu ovih država. Na ovoj „Radi“ Bogdan je. ali je svakako Ukrajina imala veoma široku autonomiju. kao što se onda govorilo. i starodrevni ruski grad Kijev pripao je konačno moskovskoj državi. Prirodno je. i više sveštenstvo. Duhovi su bili pripremljeni za ovu odluku veštom političkom i verskom agitacijom i tradicijom čestih odlazaka ukrajinskih nezadovoljnika u moskovske predele. Tom prilikom ograničeno je pravo židova da se naseljavaju po Ukrajini.kao vojvodu i poglavara kozaka. kao i u Teheranu i čak u dalekoj Kini. Ali je odmah došlo do neprilike. koju bi. što je Bogdan poslao u Moskvu jednu predstavku. Za vreme rata sa Poljskom moskovska vojska je više puta prodirala duboko u predele poljsko-litvanske. opkoljen „staršinom“ t. vojnim velikodostojnicčma i časnicima. priznata je ravnopravnost svih triju hrišćanskih veroispovesti: rimokatoličke. jer je Moskva pretila da će kijevsku mitropoliju potčiniti moskovskom patrijarhu. već za doba Hmeljnickoga.000. Svuda su oni obraćali na se pažnju čudnovatim odelom i čudnovato nasrtljivim ponašanjem. polažući zakletvu na vernost caru. U borbama Poljaci nisu prošli dobro i Poljska je morala priznati ocepljenje Ukrajine. a povišen je broj povlašćenih kozaka na 60. zapitao sakupljenu vojsku „pod čiju ruku“ ona hoće. grkokatoličke i pravoslavne i kijevskom pravoslavnom mitropolitu dato je mesto u poljskom senatu. da je Poljska smatrala ugovor Bogdanov sa Moskvom kao povod za rat. te su se moskovski poslanici sa pratnjom viđali na svima evropskim dvorovima. Bogdan. a Bogdan nije mogao. Moskovska vlada sazvala je Zemaljski Sabor da se izjasni o pitanju: da li treba primiti ponudu maloruskog hetmana. svojim štabom. ni iskrenosti u politici prema Ukrajini. j. da je ovaj ugovor bilo još teže ispuniti nego zborovski. Između Moskve i Ukrajine. upropastila je ove velike ratne tekovine iako je mir sa Švedskom bio sklopljen bez teritorijalnih ustupaka. leve obale Dnjepra i zaporoške vojske. Odnosi između Ukrajine i Moskve bili su malo kasnije uređeni na taj način. da je ipak prost narod više težio Moskvi. moskovsko poslanstvo trebalo da položi u ime carevo. Pošto se sabor izjasnio. odlučio se najzad na savez sa Moskvom ili.

Slaveno-grko-latinske Akademije. Od prve žene Marije Miloslavske imao je mnogo dece. nisu mogle da spasu Todora. naročito poljskih običaja. mnogo mešao u državne poslove. godine) odmah je otpočela borba za vlast između Miloslavskih i Nariškina. učvršćivane su veze s Evropom. Za njegove vlade produžilo se u glavnom širenje zapadno-evropskih. međutim. uperene protiv carice udovice Natalije i njenog roda. godini on je izgledao već sasvim star i nije mogao da se duže održi. Ovaj pokret osujetio je patrijarh. na ime na regulisanje njihovih obaveza prema spahijama sa znatnim olakšicama za seljake. car Todor još je predsedavao veoma svečanoj i sa glumačkom veštinom izvedenoj sednici proširene Boljarske Dume. Hrišćanski kaluđeri. behu vrlo zdrave. zatim su granica reka Ural i njegova pritoka Uj. 42 . Tako je Todor proglašen za prestolonaslednika. pa je i sam car Aleksije više puta izjavljivao svoje simpatije potištenima. kao da je tražio pristanak tih faktora. unosi naročito lepu i karakterističnu crtu u sliku ovog naprednog i zanimljivog doba. Granica njena išla je od Severnog Mora na Ladoško Jezero i. na. naročito Srbi. U 45. To je trebalo tim pre. nije se. sinovi su mu se rađali slabi. Mislilo se. Otvaranje prve više škole u Moskvi. energične i pametne. aprila 1682. Uoči reforama Petra Velikog moskovska Rusija obuhvatala je veliki deo istočnoevropske ravnice. koji su se u Moskvi zatekli. koji je izvanredno mnogo obećavao u svakom pogledu. ali. Čim je on umro (27. Iz drugog braka sa Natalijom Nariškinom imao je car sina Petra. odnosno na federalizaciju države i aristokratizaciju uprave: Rusija je trebala da bude podeljena na nekoliko pokrajina na čelu sa uglednim boljarima-namesnicima. počeše Miloslavski svoje intrige. koji je imao lepih sposobnosti i čak izvesne spreme. došavši u neposrednu blizinu prestola i raspolažući onda velikim bogatstvom. naročito Sofija. što je sabor 1613. Ni lekarska pomoć. zbog mladosti i slabog zdravlja. od Dnjepra se granica produžavala preko stepa gotovo na samo ušće Dona i zatim opet preko stepa na gornji Kuban i gornji Terek. Ove dve porodice carskih rođaka. Car Teodor. još kao malo dete. jednim delom rekom Dnjeprom.“ na veliku žalost modernih istoričara i na veliku korist za tok ondašnjih ratnih poslova u Rusiji. kao i sa više mesta u Boljarskoj Dumi. kao Slovenima. tako da je pred smrt imao svega još dvojicu: vrlo sposobnog ali slabog Todora i sasvim bolesnog i gotovo kretena Ivana.“ Mislilo se i na široku decentralizaciju Rusije. Rasterano je bilo celo njeno društvo. vojsci. pripadali su nižem plemstvu. i o zaštiti balkanskih hrišćana. pa je u tom poslu od izvanrednog značaja svečano ukidanje „mjesnjičestva. ne samo kao ljudima iste vere nego i istog jezika. imajući na njegovoj desnoj obali mali delić zemljišta sa Kijevom. one su došle na čelo dvorskih stranaka. približujući se finskom zalivu. bili su u to vreme lepo primani u Moskvi. približujući se kavkaskim planinama i izbijajući na Kaspisko Jezero. Kulturno stanje moskovske Rusije i kulturni preokret polovinom XVII stoleća. radilo se na tehničkom preuređenju vojske. Car Aleksije je stradao od prekomerne debljine. narodu i stranim poslanicima. kojoj su spaljeni akti i knjige o „mjesnjičestvu. ni brige njegove carice i sestre mu. da mu Todor bude naslednik. a druga carevića Petra. iako sa mnogo manje odlučnosti i više u tajnosti na pripremne radnje za likvidaciju kmetske zavisnosti seljaka. Početkom godine 1682. plemstvu. ali. Careve ćerke. Kaspisko Jezero bilo je granica sve do reke Urala. duž Čudskog i Pskovskog Jezera sve pored Švedske. koja se pokazala i kao političar od talenta.se. i ćerku Nataliju. GLAVA XIII. devojka neobično častoljubiva. carevne Sofije. Obe su porodice imale svog kandidata za cara: prva carevića Ivana. na zapadu je graničila sa Poljskom. a carica sa decom gotovo je zatvorena u seocu Preobraženskom kraj Moskve. izabrao za cara Mihajla Romanova i njegova sina ali ne i sve njegove potomke. većinom knezovima. među ostalim. Uskoro zatim mladi car počeo je da se gasi. Car Aleksije bio je oženjen dva puta. Tek što je car Aleksije zaklopio oči. Miloslavski i Nariškini. Dve godine pred smrt on se postarao da obezbedi presto svom starijem sinu: car je predstavio carevića Todora boljarima.

sluge careve za službu. takozvanih alogena ili ruski inorodaca. „Velikih. Gradski živalj bio je malobrojan. stalno su vezani uz imanje i ličnost plemića bez prava da ikad raskinu ovu vezu. Kalmuci. Na saonicama putovalo se veoma brzo i dosta ugodno. oni su bili neograničeni samodršci. Saobraćaj bio je zaostao. znalo se. t. dok ih nekoliko drugih zakona iz XVII stoleća sve vite približavaju stanju ropske zavisnosti. dok su zimi. Gospoda koja služe na dvoru. Ipak. Velika gospoda. „Opričnjina“ Ivana Groznog i Velika Buna temeljno su promenile sastav gospodarećeg staleža. radeći na njegovim njivama i dvorovima i dajući mu danak u novcu i plodovima. dosta upotrebljivi. kao i šumskih tatarskih i finskih plemena. u vojsci i građanskoj upravi ograđivala su sebe od prevelike carske samovolje veoma zapletenim sistemom takozvanog „mestnjičestva“. U Moskvi je čovek mogao da proda sebe i da postane večiti rob sa ženom i decom. Velika većina naroda bili su seljaci. Ali svakako već sredinom XVII stoleća počinje ipak da se razvija trgovački kapitalizam. više ili manje poslušnih prema vlastima. Krupniji trgovci učestvovali su u velikim finansiskim poslovima države i zajedno sa državom bavili su se i velikom uvoznom. Znatan deo gradskog življa takođe se bavio zemljoradnjom. Čak i najveći gradovi ličili su na velika sela.“ ili crkve i manastira. imajući ogromna imanja i bogate dvorove. Eskimi. i teokratsko obeležje: pomazanici božji i pokrovitelji crkve. baštine i spahiluke. gde nije bilo potpuno određene granice. Njihova vlast je nosila. pored toga. kolski putevi postajali. Od slobodnih najamnika i zakupaca. To su bili Baškiri. počev od ustajanja pa do odlaska u krevet. blagodareći snegu. . a bio je prepun verskih obreda i molitava. Pored gradova i sela bilo je puno manastira. Među ovom velikom gospodom retko ćemo naći u XVII stoleću potomke starih vladalačkih kuća Rurikove krvi. pored kompaktnih masa Tatara na Volgi. Njihova sloboda konačno je ukinuta saborskim Zakonikom cara Aleksija.“ „Malih“ i „Belih“. izvoznom i tranzitnom trgovinom. j. koji su nekad mogli lako napustiti svoje gospodare. leti su se služili najviše rekama. u raskoši i sjaju veoma složenog ceremonijala. bilo je i mnogo različnih drugih plemena. Većina gradova nisu bili ništa drugo no administrativna središta i utvrđenja. Industrije gotovo nije bilo. nego i birani carevi Romanovi smatrani su kao baštinici države. koja su većinom samo nominelno priznavala rusku vlast i često su se bunila. Glavno zanimanje ogromne većine stanovništva bilo je zemljoradnja i ono što je s njom u vezi. u vezi s njim razvija se donekle i građanska ideologija. a kasnije su o određenom roku postali „krѣpki“ zemlji i ličnosti gospodara. oni su se javljali sa atributima čisto božanske vlasti. ali je bilo nešto i zanatlija i trgovaca. ili slobodnih baštinika-plemića. Čeremisi. kao i merkantilističke teorije u vladinim krugovima. Plemstvo je bilo vezano večitom službom caru i državi. Sem samog Kremlja i tvrđave i njegovih crkava sva je Moskva bila sagrađena od drveta. kao obezbeđenje za zajam. sa masom služinčadi. Javna bezbednost na mnogim mestima bila je nedovoljna. „Velikog Gospodara. inače veoma loši. kao što se tada govorilo. ili. Mordva. od kojih se mnogi javljaju kao kamena utvrđenja. koji su opet bili dužni da večito i nasledno služe plemstvo. Jedan deo državnog zemljišta iznajmljivao se slobodnim seljacima pod uslovom nasledne arende. Severnu granicu činilo je Severno More. usred ogromnog dvora. Pored Rusa. Plemstvo je samo sudilo na svojim baštinama i spahilucima. tek sredinom XVII veka javljaju se prve fabrike za preradu gvožđa (oružje). „gospodareva siročad. Zirjani. a gradski život slabo razvijen. Država i narod smatrani su kao baština careva. najčešće malena i pravljena od drveta. da je znatan deo Sibira pripadao Rusiji.od koje je jedan deo bio uvek naoružan. javlja se kao neka vrsta državnih poglavara državica u velikoj monarhiskoj moskovskoj državi. Zemlja je bila svojina ili države. zabeležićemo samo da su ljudi dolazili do izvesnih viđenijih mesta u 43 . ali češće je davao svoju ličnost u zalog na izvesno vreme. Čuvaši. zemljišne posede. Ne samo Danilovići.“ drugi deo državne zemlje dobivali su kao spahiluke plemići. bio je neka vrsta obreda. Ono je imalo ogromne povlastice. Celo gospodarstvo imalo je dosta primitivan karakter. ne izuzimajući ni prestonicu. to su bili državni ili „crni“ seljaci. Sav njihov život. naseljene masama zavisnih seljaka. U Sibiru je bila sva sila različitih tatarskih i finskih plemena. bilo je i nomadskih stepskih. Ne ulazeći u podrobnosti orvog običaja.odatle je granica prelazila u Azijatsku Rusiju.

j. uprava vršila se veoma sporo. sastavljen od crkvenog Sabora t. izgledalo je da Rusi. baveći se spoljnjom trgovinom na veliko. Najmarkantnija ličnost među njima bio je Simeon Polocki. odnosno gradski stalež. većinom crkvenih. Za cara Aleksija. Kao što nije mogao sin plemića napustiti svoj stalež. nego su i seljaci bili dužni služiti caru. a radilo je i pozorište sastavljeno od zapadnoevropskih glumaca. koji su njeni glavni radenici. Moskovska književnost druge polovine XVII stoleća formira se pod uticajem južnih i zapadnih Rusa. bio je isto tako nasledno vezan za svoje gradove i zanimanja. ljudi iz Ukrajine i Bele Rusije u Moskvu. nisu sposobni ni za kakav društveni. zatim neodoljivi priliv stranaca.. Ogromna većina Rusa odlikovala se ksenofobijom i nacionalnom ohološću koje su se ogledale u načinu primanja stranaca. a izazivao je veliku mržnju između pojedinih gospodskih porodica. a u slučaju potrebe išli su i u rat. građani su vršili različne službe u finansiskoj upravi zemlje. ubeđeni da oni sve znaju najbolje i da su njihova vera i običaji Bogu potpuno ugodni. koja je toliko patila od njenih nedostataka. i stihova („virši“) i dramatičkih komada na crkvene i moralističke teme. odlično jerarhiski uređena. moskovska Rusija bila je ipak puna samopouzdanja i prezira prema ostalom čovečanstvu.Savet cele zemlje“. ali je ova samouprava imala kao glavni zadatak da obezbedi pravilno plaćanje poreza i drugih dažbina. uspomene na Veliku Bunu. što bi primili niža mesta. spremali su u njegovoj kancelariji rukopisne novine. Ovaj običaj bio je jako štetan po tok državnih poslova. I trgovački. Naročito zatucani u svojim praznovericama i konzervatizmu. ali je ipak smatran kao . diplomatski činovnik Grigorije Kotošihin. privredni ili kulturni napredak. koja je uzdrmala prastare običaje i načela. Ne samo gospoda. U slučaju potrebe sazivao se Zemaljski Sabor. filozof. Gradske opštine i opštine slobodnih seljaka. tehnički. 44 . crkveni ljudi. jer se spoljnja trgovina smatrala carevim monopolom. Ali državna potreba poboljšanja vojne organizacije zemlje. ili seljak svoj. Od vremena cara Aleksija ostao je veoma zanimljivi spis. I svešteničke kćerke obično su se udavale za svešteničke sinove. Centralna nadleštva bila su neverovatno komplicirana i glomazna. Zemaljski Sabor nije se sazivao u određene rokove. bar u većini. slobodni ili državni seljaci neposredno. čoveka koji je imao mnogo naprednog. ako su njihovi preci imali bolja. I jedni i drugi plaćali su novčane uloge. a suđenje je bilo nepravedno.državnoj službi prema svome poreklu i da su jako pazili na to. oni su bili poverenici države i carevi. a spahiski posredno. koji je pronađen i objavljen tek sredinom XIX stoleća. Tu imamo masu teoloških spisa i žitija svetaca. Siromašna. uživale su dosta široku samoupravu. odgovarajući lično i materijalno za tačnost uplate državnih dažbina i za sigurnost čuvanja i ekspedicije u središnje blagajne prikupljenog novca. Na njegovom dvoru mogli su se naći i zapadnoevropski muzički instrumenti. Sva je prosveta bila još crkvena. Tako se počeo da javlja izvestan broj ljudi sa smislom za reforme i sa kritikom postojećeg stanja. takozvana Boljarska Duma. Ova knjiga nije samo interesantna kao dragocen izvor za poznavanje Rusije sredinom XVII veka. Pisac tog dela. odnosno državi. Uprava je bila jako centralizovana. patrijarha. Boljarske Dume i deputata pojedinih korporacija plemstva i građana. Sa patrijarhom na čelu. teolog. uz koga je bio stalni savet. tako da je njegovo mišljenje imalo veliki moralni i politički autoritet. vršili su najodgovorniju finansisku službu. Najbogatiji i najvažniji trgovci. ekonomska. Suvereni i donekle mistički pokretač celokupne uprave bio je car. vladika i igumana važnijih manastira. naročito na ruskome severu. po svom poreklu. politički mislilac. nego i kao delo naprednog duha. emigrirao je izRusije i u Švedskoj je napisao knjigu o svojoj domovini. tako su i sveštenički sinovi bili. pesnik i pedagog. To je izazivalo kulturni preokret i pripremalo reformu Petra Velikog. Već smo spomenuli jačanje trgovačkog kapitalizma kao vrlo naprednu činjenicu. crkva je predstavljala veoma moćnu i bogatu organizaciju. i udžbenika. takozvani gosti. Isto tako ne da se dovoljno oceniti veliki uticaj pridruženja Ukrajine Moskvi i dolaska više talentovanih i naprednih. da ne bi umanjili značaj svoje porodice tim. probudili su društvenu aktivnost i kritičku misao. Pored plaćanja dosta velikog novčanog danka. nije imao detaljnog izbornog zakona i poslovnog reda. Ona se delila na intimno krunsko veće i plenarnu skupštinu. I već u XVII stoleću bila je više manje birokratska. politički i kulturno zaostala zemlja.

ali ona nije mogla zaustaviti evropeiziranje Rusije. Tada se vlada odlučila na odlazak carske familije i dvora u Trojicko-Sergijevski Manastir. maja 1682. i odmah iza dolaska Matvjejeva podigli su strelce na javnu demonstraciju pred dvorcem (15. bio je državnik naprednih ideja i širokih vidika. gde može imati cenu i naći trg moja roba — poimence rečnici. proglašen je carem i carević Ivan. upravo prve dve i četvrtu. da se to pitanje moralo rešiti nekom vrstom izbora. godine. uz cara Petra.). „počela je veoma marljivo i pravedno prema svima i na zadovoljstvo 45 . strelci i moskovska svetina nalazili su se u nekoj vrsti stalne uzbune. Njen ljubimac. Hrvat i katolički fratar. znamenitog Matvjejeva. čitaju se i rukopisna dela Križanićeva. Imajući pred sobom eventualne kandidate. kod samog cara. 2) državna reglementacija (u duhu koljbertizma). Knez Hovanski i sin mu biše ubijeni. Ali ne samo u njegovoj biblioteci. prirodno je. 3) politička sloboda.Zapadnoevropski običaji prodiru pomalo i u mnoge velikaške kuće. prevodi. nego njegovi prethodnici na moskovskom prestolu.“ A u svome spisu „Politični dumi“ (ili „Razgovori o vladateljstvu“) on iznosi četiri zahteva. Glava strelaca. Jedan Jugosloven. stranka carevića Ivana. probisvetom. moskovskih strelaca. predstavljao je opasnost po samu dinastiju. Petar Veliki. uneo je u svoj program i car-revolucionar. Juraj Križanić. izvanredno pametna. pljačkali njihovu imovinu i razorili naročitu državnu ustanovu. jer su robovi napadali na svoju gospodu. Oni su za to iskoristili izvesno nezadovoljstvo vojske. Doba Petra Velikog (1682-1725. da stane na čelo njihove vlade. Prvi meseci vladavine Sofijine nisu bili mirni. Ali među njima nije bilo nijednog državnika i uopšte nijednog čoveka jakog karaktera. nego i „na vrhu. postarali su se da uklone Nariškine i Petra.. Osetivši slobodu. Strelci su ubili i izmrcvarili pred samom caricom i carem ministra Matvjejeva i nekoliko drugih protivnika. četiri tačke programa o reformi: 1) prosveta. a takođe i ljudi starog verskog zakona kao i moskovskih radnika i siromaha. Oni su hitno pozvali iz progonstva bivšeg doglavnika cara Aleksija. a njeni rođaci proterani. knez Vasilije Goljicin. njegovi rođaci Miloslavski. Dolaskom na presto malodobnog Petra njegova mati i njeni rođaci Nariškini dobijali su prva mesta u državi. i 4) tehničko znanje. Pošto u Moskvi nije bilo određenog zakona o nasleđu prestola. koja se bavila poslovima sa robovima. a nije bilo ni neposrednog prestolonaslednika. Pod zaštitom tog plemstva i odreda stranih najamnika vlada se osetila toliko sigurnom. gde se mladi car razvijao veoma slobodno i bolje. za regentkinju je proglašena carevna Sofija.) Neredi su brzo prešli u orgije. naprednih pokušaja. velikodostojnici su se odlučili u korist Petrovu. — to nije istina. Izložena u prethodnoj glavi verska borba bila je reakcija na jake pojave zapadnjaštva. Ali dok je on još bio na putu. izvanredno pametnog i snažnog Petra. kritike. raspolaže sa velikom bibliotekom i radi ceo jedan program reforama. j. koji je došao bio na dvor cara Aleksija. Carica Natalija i car Petar bili su ponovo uklonjeni u selo Preobražensko. starijeg slaboumnog carevića Ivana i mlađeg lepog. „Mene zovu“. U isti mah javili su se u Moskvi i neki znaci socijalne revolucije. kuda su pozvali mobilisano plemstvo za zaštitu dinastije i zakonitog reda. Pošto je carica Natalija skinuta sa namesništva. „Uprava carevne Sofije“ veli jedan savremenik. Njihov predlog prihvati ogromna gomila skupljena na Crvenom Trgu. Izvesne tačke ovog programa. Jedan od velikaša. da je energično prešla na ugušivanje revolucionarnog pokreta u Moskvi. ja sam došao svome narodu. Odmah iza smrti cara Todora počela su većanja o nasledniku prestola.“ t. „skitnicom.. Posle toga je vlada pristupila radu i preduzela čitav niz korisnih mera. energična i obrazovana osoba. postao je donekle pretečom reforama Petra Velikog. knez Vasilije Goljicin. knez Hovanski. u zemlju u kojoj moj rad jedino može naći upotrebe i doneti koristi. ja sam došao caru moga plemena. i. a najopasniji buntovnici kažnjeni i uklonjeni iz Moskve. gramatike. Po traženju strelaca obavljeni su novi izbori. u svoju domovinu. Ministri cara Aleksija OrdinNaščokin i Matvjejev pokušavaju da upute Rusiju prema Zapadnoj Evropi. veli on. GLAVA XIV.

došla je do cvata i velikog bogatstva. da se otvori državna knjižnica. Saobraćaj sa strancima. nego je još dobio velike nagrade kao neki „pobednik“. Zabave i rad sa lađama bili su počeci stvaranja ruske flote. Prva opsada Azova bila je dosta nesrećna. Isto tako razvila se trgovina i zanati. ali nisu onda imali nikakva političkog značaja. a i u veselim pijankama i igrankama u nemačkom predgrađu Moskve. Prvi Petrov rat bio je sa Turcima. Dok je slaboumni Ivan mirno počivao kao krunisana lutka.“ Ako pisac iz simpatije ponešto i preteruje. Na taj se način zzvršilo regenstvo carevne Sofije i došla je uprava carskog ujaka Nariškina i nekih drugih ljudi iz Petrove okoline. i politika — carska mudrost. pored zabavnih pukova. ali dosta šareno po svome socijalnom poreklu. Zatim pređoše na carevu stranu pojedini velikaši. U Akademiji Teologije predaju se slobodne nauke. a sama da se povuče u manastir. imao je ne samo dalekosežnih političkih i kulturnih posledica. a skrenuo je naročitu pažnju na lađe i mornaricu. I sva država za vreme njezine uprave. Dolazak stranih najamnika sa generalom Gordonom imao je odlučan značaj. da se nije desio veliki neuspeh u spoljnjoj politici vlade. Javljaju se vaspitači po kućama velikaša. jer su strani najamnici u odsudnom trenutku prešli na stranu Petrovu protiv Sofije. da je jedne noći iščekivan uzajamni napad i da su se obe strane spremale za borbu. tako da nikad nije bilo toliko mudre uprave u ruskoj državi. obično iz znatnih familija. za preko sedam godina. pokrajine Ukrajine na levoj obali Dnjepra i grad Kijev sa svojim srezom konačno priznati kao stalni deo ruske carevine. a počele su i nauke. po kom su smoljenska i severska oblast. ali bez ikakva uspeha i sa golemim žrtvama. Od starine bio je u Moskvi običaj. Uskoro zatim intrige između dva dvora i dve stranke pojačale su se toliko. Ugled Sofijin bio je posle te afere osetno opao. fizika ili prirodna filozofija. Uskoro su se oko Petra skupili. s kojom je imao sina Aleksija. Između velikog dvora u Moskvi i malog u Preobraženskom postojala je gotovo otvorena mržnja i uzajamno spremanje za borbu. Ova je zabavna vojska bila dobro izvežbana i naoružana pravim puškama. čak i topovima.naroda. Možda bi Petrova okolina i dalje ostala nemoćna. i tome slično. etika ili filozofija moralna. Od njih je on postepeno stvorio dva puka zvana „zabavnim“. jezgro buduće ruske carske garde. 46 . a na njegovo mesto doveden je znameniti Ivan Mazepa. Knez Goljicin ne samo da nije bio kažnjen ni ukoren. To je bio u stvari nastavak starog savezničkog rata. Onda je ruska vojska krenula protiv Krima. večiti mir s Poljskom. ovog puta udarili su Rusi na utvrđeni grad Azov. provodeći vreme u sve ozbiljnijim vojničkim i mornarskim vežbanjima. udarajući prolaznike dugačkim knutom. Dva puta su moskovske trupe pod knezom Goljicinim i ukrajinski kozaci napadali Krim. U isto vreme vodila se zapletena intriga. nego možda i neposrednih rezultata u praktičnoj politici. gotovo napustivši antipatičnu mu ženu Evdoksiju. Petar je. a bolesne i nesposobne smestiti u posebne domove. Posle toga mase strelaca i drugih ljudi napustili su Sofiju. smenjen i interniran. bacati na ulice mrtve životinje i živinu“. ostao poduže po strani. njegova okolina spremala se da iskoristi u zgodan trenutak živi temperamenat darovitog cara i da ga natera na traženje odstupanja carevne Sofije. mlađi car Petar rastao je i sjajno se razvijao. gospoda se oblače u poljske i madžarske ruske i čak počinju da briju bradu. da se mladi carevići provode sa svojim vršnjacima. koji je otpočeo u vezi s tim i svake godine postajao sve intenzivniji i raznovrsniji. u koju je ušla i Rusija. Zaključen je. logika sa filologijom. pucati po avlijama iz pušaka. Goljicin. a među njima i hetman Mazepa. iako punoletan i neograničen gospodar. Tom prilikom je izbio prvi otvoreni sukob između Petra i Sofije. i neki odredi strelaca i mobilisanog plemstva. Ukrajinski hetman Samojlović bio je optužen zbog veleizdaje. njegove reči donose ipak vrlo mnogo priznanja. Zabranjeno je „ići kolima po ulicama. Javlja se misao. kao i ljubimac carevne Sofije. Posle turske opsade Beča i oslobođenja carske prestonice. Kulturni uticaj zapada sve više raste. da se pridobiju za akciju protiv vlade mnogo ozbiljnije vojničke snage. blizu ušća Dona. „shodno novim evropskim običajima“ naređeno je da se izvrši pregled prosjaka u Moskvi: lenive i zdrave trebalo je uputiti na rad. Radilo se na jednome planu socijalne brige o siromasima. I Petar je imao uza se jedno društvo mladića. u vezi s tim. stvorena je velika koalicija evropskih država protiv Turske. Car Petar zabavljao se još prvim počecima teoriske vojničke nauke. Ona je morala da preda svoje prisne pristalice.

U državnu upravu Petar je uvodio čisto građanski elemenat. Petar je svima posekao brade i skratio dugačke staroruske kaftane. bilo je iznuđeno mnoštvo iskaza. kao i pri građenju lađa. u prvom redu iz mornarstva. Zna se samo toliko. da je Petar imao naročitih simpatija i poverenja prema merkantilističkim doktrinama i da je želeo dati trgovačkom kapitalu i građanstvu mnogo veću ulogu u državi i društvu. Pored političke i „pedagoške“ svrhe poslanstvo je trebalo da nađe mnogo i tehničara i obrazovanih ljudi za Rusiju. On je svom snagom pregao da stvori flotu. on sam razradio. iako ponekad bez sistema i često naopako. po želji mladoga cara. Druga opsada tog grada. Ciljalo se na to. januara na evropski način. Masa stranih stručnjaka došla je u Rusiju. Petar je bio zbog toga beskrajno oduševljen. koja su nekoliko godina kasnije doista i uvedena. stvorena je građanska ćirilica. kojom se u glavnom i sada služe Rusi. iz kojih je izlazilo. Da bi se početa akcija protiv Turske pojačala. Tom poslanstvu. u koju su bile umešane i careve sestre Sofija i Marta. ali su mnogi od njegovih mlađih članova. a iznad sviju najviše sam car. koji me učiti hoće. koje su kasnije bile izvedene. čiji je plan. Isto tako odsečno Petar se rastavio i od žene. velikim delom smrtne. da se car liši prestola. Iza ove demonstracije Petar je uzeo na se da sprovede opširnu istragu. Prvi njegovi postupci izazvali su velike senzacije: prilikom primanja vlade i velikaša. Petar je na taj put išao pod tuđim imenom. Politički je to poslanstvo svoj cilj potpuno promašilo. a radilo se i na uvođenju specijalnih građanskih slova. kao i nekih drugih ličnosti. ali postupak tog Sabora ostao je dosada nerasvetljen. u kojoj je. Petar je jedva dočekao smrt starog „svetog oca“ Adrijana. nego što su je ranije imali. Pored toga. da su carevne zakaluđerene i završile su svoj život u zatvoru. da je postojala veoma razgranata zavera. Sve te struke behu pune ljudi tamnog porekla bilo Rusa. Petar je doneo ovom prilikom odluku. Nije mu se svideo engleski parlamenat. dat je oblik veoma neobičan za jedno preduzeće ovakve vrste: poslanicima je dodeljena ogromna pratnja ljudi srednjih godina i mladića. najaktivnije sudelovao sam car Petar završila se zauzećem tvrđave. bili su razoružani i većim delom internirani. bilo stranaca. kad su mu stigle vesti o novoj zaveri njegovih protivnika. Austriju i Mletke. svežina i vedrina 47 . i tražim one. naučili silu svakakvih stvari. Za nekoliko meseci. na holandski način. Pored individualnih kazni. ozloglašenim zbog njihova nehata. upućeno je jedno veliko poslanstvo u inostranstvo. Među tim učenicima nalazio se i sam Petar. nepravednosti i pljački. mnogi su zaverenici bili pohvatani. da se streljačka vojska konačno ukine. Godine 1700. koji se uče. koja se pojavila pred Azovom. Uvođenje elemenata takozvanog „niskog porekla“. nova godina se već praznovala 1. na pritoci Dona. ali je duboko osetio duh evropske napredne kulture. koji su trebali da se uče u inostranstvu. u diplomatiju. da obiđe Nemačku. već se onda pokazao kao organizator prvoga reda. Petar gotovo nije ni pitao za poreklo i društvene veze onih ljudi. Svoje sestre car je predao suđenju neke vrste Zemaljskog Sabora. neumornost. Srbi i Bugari. nije se naučio ni lepim manirima na strani i ponašao se u društvu visokih evropskih dama kao prostak i varvarin. naredivši svima da se obriju i da nose evropsko odelo. Tim je izvršena krupna reforma azbuke. Svoje učenje na strani morao je Petar naglo prekinuti. da ostavi nepopunjenu patrijaršisku stolicu. obuzet neverovatnom žeđu za znanjem.Petar. Sam Petar je radio i obaveštavao se neumorno. „Ja sam u činu onih. Svirepim mučenjem uhapšenih i optuženih strelaca. vojsku i javnu upravu. koja je trebala da otkrije i iščupa za uvek sve korene zavera i buna. mnogo se ojačalo u Petrovo doba. koji je i dalje prepuštao upravu svojim doglavnicima. U Moskvi mu prirediše triumfalan doček. Videlo se uskoro. on je stekao dosta praktičnih znanja. pun grotesknih detalja. koje se zapažalo ponešto još i za vreme Vasilija III i Ivana IV. Englesku. zatvorivši je kao kaluđericu u manastir. na reci Voronježu sagrađena je prva ruska ratna flota. Petar se pojavio kao munja. kao i za vreme Velike Bune. a na čelu sa carevnom Sofijom i o otvorenoj buni nekih streljačkih pukova.“ glasio je natpis na pečatu Petrovom koji je stavljao na svoja pisma i akta iz inostranstva. Pošto mu je smetao i patrijarh u sprovođenju izvesnih njegovih kulturnih reforama. sa izvesnim dopunama i izmenama prema fonetičkim osobinama pojedinih jezika i prema onim reformama. i utvrdio se u svom bezgraničnom poverenju prema nauci. Još pre dolaska Petrova strelci su pretrpeli poraz. koje je dovodio na svoj dvor. Car je kratkim putem doneo presude. Holandiju. Za Petra je bilo glavno: energija.

ostavivši duž ruske granice samo vrlo slabe snage. tražile su se. velikim delom slabo izvežbana i slabo naoružana. Rusiji su dodeljene obale Azovskog Mora i Azov sa ušćem Dona. Petar je osvojio nekoliko pokrajina duž Baltičkoga Mora: Kareliju. u koliko su one trebale vojsci. on je protivnika 1706. osetljiva pamet. vedra duha. na ušću reke istog imena. pod vođstvom neumornog cara. Petar je stvorio novu vojsku i uspeo je da s njome prodre u švedske predele. Petar se krenuo sa vojskom u švedske predele. nisu uživali poverenje svojih vojnika. artiljerijom i zastavama. Tako je počeo. sposobnost brzog orijentisanja i širina vidika kandidata za pojedina mesta. i ljudi s kojima je sarađivao bili su većim delom jako pokvareni. U prvom redu trebalo je stvoriti ponovo artiljeriju. ali pretrpevši teške gubitke. da se oduzmu Švedskoj njene zemlje duž Baltičkog Mora. dok su druge bile zarobljene sa celokupnim taborom.. Čim je dobio izveštaj. Moralne kvalifikacije. oduzimanja crkvenih zvona. finansije i administraciju. Prvi sukobi ruskih ratnih lađa sa švedskim bili su veoma uspešni po Ruse. Zato za sve vreme vladavine Petra Velikog produžuje se bezbroj procesa o raznovrsnoj korupciji državnih organa i o kratkim postupcima samoga cara. Samo su se dva gardiska puka još nekako borila. u kojoj je jedna grupa nezadovoljnih plemića pokušala da digne ustanak u korist Petrovu. U taj su savez uvukli i danskoga kralja. Još za vreme pregovora u Karlovcima Petar je lično vodio pregovore sa poljskim kraljem Stanislavom Avgustom Sasknm o savezu protivu Švedske. od kojih je Rusija bila sasvim odgurnuta nesrećnim ugovorom u Stolbovu god. u kojoj je Petar radio. Prvi sukobi sa vojskom kralja poljskog ispali su srećno za Karla. Estonsku i Livoniju sa njenim glavnim gradom Rigom. i da izađe na proleće 1703. gde je osvojio ušće Neve i malo ostrvo blizu njega. da je između Rusije i Porte konačno prestalo ratno stanje. nije ušao u njene predele. Ingriju. komorom. najveći rat za vreme Petra Velikog. pa su se povukla u nekom redu. sa glavnom vojskom brzo krenuo preko Livonije u poljske predele. Ne zaustavljajući se na ovim uspesima. na Baltičko More. Dok se sve to dešavalo u Poljskoj i Saskoj. j. on je to isto tražio i od svojih doglavnika. Karlo se gubio u ogromnim poljskim šumama. većinom stranci. Ali ono što im ipak treba priznati jeste bez ikakve sumnje njihova neosporna talentovanost i velika radinost. a ono što ih je bilo. Petar je počeo da sa neverovatnom brzinom reorganizira vojsku. od kandidata. Sredina. Ali je poprište rata bilo preveliko. za kojim je sledio separatan ugovor Rusije sa Portom. Petar je imao zadovoljstvo da lično učestvuje u zarobljavanju jedne švedske lađe. nazvan na holandeski način Sankt-Piterburh sa tvrđavom Svetih Petra i Pavla i sa utvrđenim pristaništem Kronštatom na spomenutom ostrvcu. To je bila mala nagrada za velike žrtve. Petar je u panici pobegao sa bojnog polja još pre odlučnog trenutka. 1617. Ključgrad). koji je progutao ogromne snage ruskog cara i njegovog carstva. Uz vojsku izbi na Baltičko More i ruska flota sagrađena na jezeru Onjegi. nego je. Karlo XII. iako je bio gotovo pet puta slabiji. Iznenadnim napadom na nju Karlo. Čim je čuo za napad saveznika on se sa svojom malom vojskom pojavio pred Kopenhagenom i naterao je danskog kralja na kapitulaciju. U glomaznoj vojsci Petrovoj nije bilo dobrih zapovednika. Mase Rusa podavile su se u talasima Narve. da će pobeda biti laka. Ipak. moćnu tvrđavu Noteburg na izlasku Neve iz Ladoškog Jezera (Petar je tu tvrđavu nazvao Šliselburg t. i uopšte od ljudi kojima je poveravao kakav posao. Sam neumoran radnik. ali su dolazile tek na drugo mesto. u prvom redu lično poštenje. Smatrali su svi. zatim se dao brzo prevesti u Livoniju. Petar se nije bojao nepopularne mere. izvedene u Rusiji veoma raznovrsne reforme na svima poljima javnog i privatnog života. naneo joj je strašan poraz. jureći za svojim protivnikom. da osvoji u jesen 1702.duha. pošto u Švedskoj vlada lakomisleni i premladi kralj Karlo XII. Svrha saveza beše. koja su pretopljena u topove. na ovom ušću i ostrvu javlja se buduća prestonica—grad Svetog Petra. 48 . istina. Ali se baš tad javila i sva veličina i moć njegova duha i karaktera: oporavivši se od strašnog napada straha i malaksalosti. koji je obično svoje saradnike kad skrive svojeručno kažnjavao debelom batinom. potpuno dotukao. Po Karlovačkom Miru. takozvani Veliki Severni Rat. Vojska je bila nejednaka. Tako su bile. loše snabdevena. Retko su se s kim dešavali u životu onakvi preobražaji kakav se desio sa Karlom XII. avgusta 1700. ubeđen da je s Rusijom svršeno. Petar je bio zauzet opsadom jake švedske tvrđave Narve.

Godine 1716. nastanio se bio u Dubrovniku. i neki Sava L. Pri ovim pregovorima. pa došavši u Carigrad. kada ga opet vidimo u Moskvi. progonjen u zavičaju od Turaka. poreklom od ugledne hercegovačke porodice. s kojim beše zaključio tajni ugovor. Počeci tog rusko-švedskog rata u Poljskoj nisu bili povoljni za Petra. Bokelj (rođen 1680. sve do godine 1708. Onda se opet. stupio je u službu carevu. on je već postao dvorski savetnik i ujedno spahija u Ukrajini. na koji je položaj došao Rusima odan pukovnik Ivan Skoropadski. koji je imao u Dubrovniku dosta prijatelja. Vrlo malo ljudi pristalo je tamo uz Mazepu i Karla XII. otpočela. koji je bio tom prilikom i anatemisan. a već se oko podne završila i sudbonosna bitka između glavnih švedskih i ruskih snaga. Sava ide u Italiju. i da sprovede nov izbor hetmana. pa donekle i političkih veza između Rusa i Južnih Slovena bilo je od prastarih vremena. i postao je njihov tajni agenat. Karlo je krenuo za njim u unutrašnjost Rusije. Godine 1711. koji je u svojoj naredbi vojsci napisao čuvene reči: „O Petru znate. Ali su one postale naročito žive za doba cara Petra Velikog. pokazao je čudesa hrabrosti. Sava je zarana počeo da se bavi trgovinom. Tako je Petar mogao dosta lako da zadrži svoje položaje u Ukrajini. sa puno ruske robe. Ovo je bio vrlo težak udarac za Karla. samo neka živi Rusija u slavi i sreći“.). pomoćna vojska. Sava postigao svoj najveći diplomatski uspeh. došao sa robom preko Crnog Mora i Azova u Moskvu. i u njoj se odlikovao. da zbaci samoga Mazepu. nadajući se u isto vreme i na pomoć Južnih Slovena. koja je tada bila zagazila u rat sa Turskom. da mu život nije drag. Drugi jedan Jugosloven. On je morao pod dosta teškim okolnostima da se povlači. Godine 1710. i vodeći pregovore sa Mletačkom Republikom. Vršeći tako poslove tajnog poverenika ruske diplomatije i ujedno trgovca. Sava je učestvovao očigledno kao politički savetnik za sva balkanska pitanja. beše potučena od Petrova doglavnika Menjšikova kraj Ljesne u Belorusiji. a pored toga Senat nije bio baš zadahnut verskom tolerancijom. na primer. pomoćnika i učesnika u njegovim pothvatima.. napokon. da je za carevanja naslednice i žene Petrove. Tako je među njima bio. Većina naroda ostala je verna Rusiji. Da spomenemo još i to. Petar Veliki zaključio je tajni savez sa moldavskim i vlaškim gospodarima i krenuo je u njihove kneževine. gde ga je sam car lepo primio. ali je išao zaobilaznim putem. Znamenita Poltavska Bitka završila se ne samo porazom. kraj njega. u Perastu) Mata Zmajević. gde mu se daje pravo da trguje bez plaćanja carine. Kulturnih. i isto tako i kao 49 . po starom kalendaru. Car nalaže zapovedniku svojih trupa da sporazumno sa Vladislavićem postupa u uređenju odnosa prema hrišćanima. i tu je aktivno sarađivao sa Petrovim ministrom Tolstojem. Njegov otac. Karlo i Mazepa sa malobrojnom pratnjom jedva su se spasli begstvom preko Dnjepra i našli su utočište na turskom zemljištu u gradu Benderima u Besarabiji. Vladaslavić. uhvatio je onde veze sa ruskim diplomatama knezom Goljicinom i Ukrajincevim. te je Sava kasnije postao i sam dubrovačkim plemićem. i tu — pored nadzora nad ruskim državnim pitomcima — obavlja i mnoge važne poslove. Ipak je Vladislavić poneo sa sobom veoma laskava pisma dubrovačkog Senata adresovana Petru Velikom. nadajući se u ustanak Male Rusije i hetmana Mazepe. juna. izbio je novi rat između Porte i Rusije. odakle je Karlo podbadao Tursku na nov rat protiv Rusije. U nizu mnogobrojnih domaćih i stranih saradnika Petra Velikog. nastojeći poimence da zaključi konkordat sa papom Klimentom XI. kao talentovan inžinjer i brodograditelj. Katarine I. bilo je puno Južnih Slovena. u zoru 27. vodeći pregovore i sa Dubrovačkom Republikom.) vratio u Carigrad. ali je još teži bio potpuni neuspeh Mazepin u Ukrajini. Karlo je bezuspešno opsedao utvrđeni grad Poltavu. jer se Senat bojao da ne bi Dubrovnik preplavili pravoslavni Srbi otomanski podanici. U carevu pohodu na Prut. Vladislavić. on je godine 1702.Međutim je Karlo krenuo protiv Petra. Sava (1705. nego gotovo uništenjem švedske vojske i Mazepinog odreda. a pored toga dobija na dar i kuću. koji se nesrećno svršio (1711. U maju i junu 1709. nije uspeo da isposluje dozvolu Senata da se sagradi u Dubrovniku pravoslavna crkva. i da osvoji i razori Mazepino utvrđeno mesto Baturin. kao izvanredni ruski izaslanik na egzotičnom i dalekom dvoru kineskog cara. sa velikom komorom. Dok je glavna švedska vojska prodrla duboko u Ukrajinu. te kome je (kao „plemenitom Iliru u Moskvi“) Dubrovački Senat pre više godina preporučivao neke svoje sugrađane upućene u Rusiju. Petar. odličan pomorac. kao odličan carev diplomatski saradnik.

Među srpskim pridošlicama sa Balkana naročito se istakao Hercegovac Mihajlo Miloradović. uputio kao svog glavnog agenta među Crnogorce. i to čak od ratova Aleksandra Maćedonskog (neki tadašnji pisci držali su da su u vojsci Aleksandrovoj učestvovali i Iliri. između Rusa i Šveđana. stupio u carsku službu. U predugačkoj ovoj povelji. Boki i Hercegovini. Pri kraju svoje karijere došao je do časti i položaja velikog admirala. koja su je dovodila često u veliku nepriliku.. još u maju 1710. u Gađaču. već 15. car Petar počeo da se sprema na rat sa Turskom. Stvar se ubrzo okrene sasvim na zlo. Crnogorci su samo čekali na ovaj mig carev. a Petar to učešće ovde jednostavno pripisuje Crnogorcima. a zamole ujedno da ih car i pristojno nagradi. siroti Crnogorci imali su da ispaštaju svoje ratovanje i da teško trpe od turske navale. naime. u kojoj se pozivaju na krstaški rat protivu Turčina sve „blagorodne“ (crnogorske) „osobe“. najmanje. a sam se vrati u Rusiju. Vlaha na Jadranu ogrankom ogromnog slovenskog stabla. naročito onda kada će Gospod Bog podignuti tvoju krstašku desnicu naspram njih i nemoj da zaboraviš da i nas. juna iduće godine bila se kod Gacka prva bitka. gde bi opkoljen od prevelike turske vojske. a u kasnijim naraštajima nosili su i grofovsku titulu.u čemu ga je još nadmašala njegova žena (rođena Butovićeva. i mnogo drugih njihovih užih zemljaka i sunarodnika. i uopšte „svi narodi koji obožavaju razapetog Hrista — Boga našega“. ističući više puta zajednicu krvi i jezika koja ih vezuje sa ruskim carem i njegovim narodom. jer Petar. Gavrilom i Aleksandrom. U ovoj dužnosti isticao se svirepošću. pozoveš i pomiluješ. Miloradović je nosio uza se carsku povelju. Tada Miloradović razdeli među Crnogorce poklonjene od cara dukate. „milostivim okom pogledaj na nas uboge i svojim carskim mislima pomisli o našoj otečeskoj srpskoj zemlji. I doista. u činu pukovnika. Jovana Tekelije i jednog njegova druga iz Arada i Segedina: „O najblagočestiviji care. on je potražio veze sa balkanskim hrišćanima. pa je i u svojim pismima caru u više mahova davao izraza svoga poštovanja i ushićenja. Mnogo manje zadovoljstva pokazivala je dubrovačka vlada u pogledu aktivne politike koju je vodio ruski car na Balkanu. Čim je. Tako je. te je misija Miloradovićeva uspela potpuno. Dok je tako Mihajlo Miloradović pravio „karijeru“ u Rusiji.. GBega je car. gde je ostao kasnije sa službom u Ukrajini. i ostalih živećih u predelima Zetskim i Crnogorskim“. da bi ih što bolje zadobio i „osokolio“). a zatim je bilo okršaja i na drugim mestima. u Moskvu kapetan Bogdan Popović. car je dobio odgovor iz Crne Gore. čim je buknuo rat sa Turskom. naročito posle borbe vladike Danila i njegovih Crnogoraca protivu Turaka. došao bio... kneževa. oni ga zatraže od cara. pao je u nemilost. bi prinuđen da kapituliše i da hitno zatraži mir od sultana i da prestane sa ratovanjem uopšte. noseći uza se pismo dvojice srpskih pukovnika. Miloradovići su ušli u kolo najodličnijeg ruskog plemstva. Sloveni. poimence usled rovarenja njegovih agenata po Crnoj Gori. pre mnogih godina podjarmljenoj od nevernika. Ali je Crnogorcima bilo teško zbog nedostatka oružja.. da su sa radošću primili njegovu povelju. Dubrovnik se mnogo radovao odlasku i uspehu svojih sinova u Rusiji. nakon katastrofe na Prutu. poreklom od jedne od najznamenitijih plemićskih ukrajinskih porodica). t. ali optužen radi pronevere državnog novca (što se često dešavalo u ondašnjoj Rusiji). Pored Zmajevića bila su tada u ruskoj službi još dva odlična primorca: dubrovčani Jeronim Natalić i Ivan Tudizić. — prekrasno sijajuće sunce pravde!“. i to i od ugarskih Srba i od Srba pod Turcima. neka se i mi potrudimo u službi za svoga pravoslavnoga Cara“. kojom je prilikom svojom veštinom i hrabrošću spasao i flotu i samog cara. Najveću slavu stekao je Zmajević u odlučnoj pomorskoj bitci kod Tanguta. Turci pregaziše Crnu Goru i počiniše u 50 . koji je sa svojom braćom. car spominje velike zasluge Crnogoraca. u blizini granica Republike. adresovanoj na pravoslavne hrišćane“grčke i rimske vere“. tako su pisali u svom kitnjastom slovenskom jeziku srpski pukovnici.zapovednik flote. ali. Od strane Srba su dolazili emisari. od „vojvoda. Oktobra 1711. dobili su velike posede poglavito po Ukrajini. dubrovački senatori iskazivali su tim prilikama svoja osećanja sveslovenske solidarnosti. j. te smatrajući malu slovensku republiku Sv. kojim su mu Crnogorci javljali. i umro je u Zadru gde je i sahranjen. i da se rado odazivaju njegovu pozivu. što je još mnogo zanimljivije. Kako se vidi iz veoma zanimljivih dokumenata dubrovačkog arhiva.

gde je raspolagala sa više odličnih pristaništa i sa velikom trgovačkom: i ratnom flotom. izuzev većeg dela Finske. Paralelno uz moćnu delatnost ratnu i diplomatsku razvijala se unutrašnja politika Petrova. U isto vreme Petar se ozbiljno upleo i u srednjo-evropsku. Rat sa Persijom. upućujući jednu čitavu ratnu ekspediciju (kneza Bekovića-Čerkaskog) u Indiju preko srednje Azije. Tada se Petar svom snagom upustio u borbu sa Švedskom. I u jednom i u drugom poslu Petar nije uspeo. po mišljenju jednoga od najboljih poznavalaca ondašnje Rusije. Fokerota. u Pomoranskoj i na moru. građanski velikaši i visoki vojni časnici. a sam sa vojskom i mornaricom krenu preko Kavkaza i Kaspiskog Jezera na Persiju. Karla XII. i zbog lečenja i odmora po banjama. Politički ova poseta nije dala ništa. da prikupljaju milostinju. zaključiše mir u Ništatu godine 1721. i na kraju krajeva umorene zaraćene strane. Par se. koje nikada ne napušta. Po ovom miru Rusija je dobila potvrdu sviju svojih osvojenja. Ovaj je bio očaran džinovskom pojavom ruskog vladara i koji je izradio za nj više značajnih projekata. Pored toga pretrpela je Rusija i goleme novčane žrtve i veliko političko poniženje. godine napravio dužu posetu Francuskoj i njenom malom kralju Luju XV. Godine 1715. od opasnog protivnika. izazvan ovom ekspedicijom. sa naročitom marljivošću trudio oko poboljšanja svojih ratnih snaga. On je počeo da mašta o srednjem i dalekom Istoku. veli na jednom mestu Fokerot. kod kojega se nalazio i izaslanik vladike Danila — arhiđakon Maksim. pa ga vidimo kako svaki čas trči po Nemačkoj. Ingrija. ali se brzo okrenuo na drugu stranu. što odmah pada u oči čoveku koji tek počinje da se bavi proučavanjem doba Petra Velikog. koji je poginuo. kao i da se zaključi bračna veza između Romanova i Burbona udajom Petrove ćerke za kralja Luja. 51 . jedno od najbogatijih mesta sa izvorima nafte. Vladika i mnogi drugi ugledni ljudi biše primorani da se sklone na mletačko zemljište. naročito nemačku politiku. Sledeće godine jedan je slučaj oslobodio Petra. pošao je u Rusiju i sam vladika. Kao posledica ove ekspedicije. Ali je sve bilo uzalud. posle dugog većanja. Uverivši se u beskorisnost ratovanja po Nemačkoj Petar je onda svu svoju pažnju upravio na glavno poprište rata. To su bile tvorevine Petra Velikog. Prvo. Rezultati takozvanog Prutskog Pohoda bili su veoma žalosni za Rusiju. kakav beše genijalni nemački filozof Lajbnic. Ali je Vladici kasnije (nakon završetka Severnog Rata) stavljena u izgled obilatija pomoć. Cetinjskom Manastiru dozvoljeno je da šalje u Rusiju izvestan broj kaluđera i pripravnika. koje se tiču mornarstva. Prirodno je. ali je izvedena sa više krupnih grešaka. Nekoliko godina trajao je rat u Finskoj. koja nije bila loše zamišljena. a među njima i nacrt za Rusku Akademiju Nauka. Petar je morao da se odrekne prava Rusije da drži ratne lađe i da ima utvrđenja na obalama Crnoga Mora i da vrati Turskoj Azov i ušće Dona. proglasili Petra Imperatorom (ova se titula smatrala većom od carske. „Najomiljeniji posao“. da su oduševljeni Petrovi doglavnici. ikonama i knjigama. pripali su Rusiji krajevi na Zapadu i Jugu od Kaspiskog Jezera. sa Viborgom. Estonska i Livonija sa ostrvima mozunskim i gradom Rigom. O unutrašnjim merama na korist države. Karelija. Nakon neverovatno raskošnih i fantastičnih svetkovina zbog pobede nad Švedskom Petar je dao svojoj vojsci kratak odmor. Ocem Otadžbine i Velikim. završio se veoma povoljnim mirom za Rusiju. poklonima u novcu. Tada su ruskoj državi konačno pripale ove zemlje: deo Finske. u ime otštete. a među njima i predeo Baku. i zbog kulturnih poslova. Veliki deo takozvanih reforama Petra Velikog izveden je u neposrednoj vezi sa ratnim poslovima. Veliko balkansko preduzeće carevo bilo je propalo. to je zavisnost unutrašnje njegove politike od potreba i interesa rata. sudstva. njegova vojska dva puta je provalila u samu Švedsku. i zbog ratnih preduzeća. i Vladika i Crnogorci imali su da se zadovolje. To je bilo poslednje krupno delo spoljnje politike Petra Velikog. U svome lutanju po Evropi Petar je 1717. iako se htelo da se privuče Francuska na stranu Rusije. u crkvenom odelu i posuđu. Ipak su i za sve to vreme ostali Crnogorci u vezi sa carem. Rusija je učvrstila svoj položaj na Baltičkom Moru.njoj bezbrojne zulume. spremajući istraživačka putovanja u Kinu i u još dalje krajeve. i zbog političkih intriga. „bilo je za cara građenje lađa i drugih stvari. te se osporavala duže vreme ruskim vladarima od strane drugih dvorova). dolazeći pored ostalih u dodir i s takvim ljudima.

dok je svaki čovek. moderni istraživači su vrlo dobro uočili. Pored nepotrebnih ili malo potrebnih 52 . Da bi nekako popravili svoj položaj bogatiji. kada je stupio u carsku vojsku i njemu su bili otvoreni. u naročitom spisu „Pravda volje monarha u određivanju svojega naslednika“. ova poslednja kolektivna odgovornost seljaka za ispravno plaćanje njihova duga postala je važna činjenica u stvaranju kolektivističke ruske opštine — čuvenog „mira“. što je nasleđe prestola doveo u zavisnost od volje vladareve. nastojeći najzad da mlađe plemstvo bude još i školovano i podvrgavajući ga naročitim ispitima. hranom i municijom“. od mladih godina pa do starosti. porodicu i gospodarstvo. a pogotovu već i predstavnik „prosvećenog apsolutizma“. koji je dobio prvi oficirski čin ili sedmi po redu čin građanske službe postajao nasledni plemić. dokle kasnije unosi sve više ozbiljnosti i plana u svoje poslove. ali je to ipak bilo od koristi i to treba svakako podvući. i na stvaranju domaće industrije. u koliko seljaci nisu bili regrutovani za carsku vojsku. nego i od tajnog glasanja zbora ljudi viših činova. dok je ranije ustavni običaj ruske carevine priznavao dva kombinovana načela u popunjavanju carskog prestola: volju božju. Petar ga je u glavnom ostavio gospodarom nad seljaštvom. kao i prostog sveta. koji nikome na celome svetu ne treba da polaže račune o svojim poslovima. koji je Petar izdao o nasleđu prestola. Seljak novak bio je slobodan od trenutka. ali je taj seljak vojnik bio izgubljen za selo. šta više. koju je Petar uneo u rusko državno pravo. vojne i građanske. znatniji i jači plemići težili su najviše da idu u gardiske pukove. Ovoj vrlo važnoj teoriskoj raspravi data je gotovo snaga zakona. naročito one prve. Tražeći od plemstva teške i duge službe. vladika Teofan Prokopović. regrutima. ili se nikako nije brinuo tokom prvih trideset godina svoje vladavine i bio je potpuno zadovoljan. Ukaz. Pored toga. barem u teoriji. Da bi sva masa od plemstva zavisnih ljudi služila državu. kao hrišćanski gospodar. On je bio svakako pravi preteča. jeste to. koji su dobijali aristokratsko obeležje. Treba odmah istaći. šta više često na vrat na nos. možda ih je on shvatao i previše utilitarno. on je. drvom. samo trećina svake plemićske porodice imala je pravo da služi u građanskoj službi. Za plaćanje poreza od strane njihovih članova bile su odgovorne opštine slobodnih građana i slobodnih „državnih seljaka“. dvorskoj i građanskoj službi. Petar je davao svojoj neograničenoj monarhiji sve više policajni i birokratski karakter. Inače. mornarima. Stvorena je dobro promišljena tabela činova u vojsci.gospodarstva i trgovine on se veoma malo. Plemstvo je bilo mnogo strožije uvučeno u državnu službu nego pre. Za vreme Petrovo staleške službe postale su mnogo teže. Petar se mnogo brinuo o gradovima: merkantilist po svojim ekonomskim shvatanjima. nego i samim baštinama. i istu volju božju koja se ogleda u slobodnim izborima cara. bez obzira na njegovo poreklo. popunjavala armiske pukove. Petar je vršio regrutaciju i među kmetovima i među robovima. po svome nahođenju i volji upravlja“ tako glasi „Vojnički ustav“ od godine 1716. ako su mornarica i vojska bile dovoljno snabdevene novcem. poslednjih godina Petar je sve više ulazio u druge grane državne uprave. odnosno prestolonaslednika od strane „cele zemlje“ zastupljene na Zemaljskom Saboru. i zbog potreba ratnih. preduzete su bile važne mere za reorganizaciju vojske i državne službe. i to počev od redova. a ostali. bili dužni da služe u vojsci ili u mornarici. ograničavajući ga veoma osetno u pravu slobodnog raspolaganja imanjima i to ne samo spahilucima. „Njegovo Veličanstvo jeste samovlastan monarh. Međutim. koja se ogleda u slučajnosti rođenja ove ili one ličnosti. Za vreme Petrovo u neposrednoj vezi sa ratnim potrebama. Jedna važna novina. crkveni i politički pisac. Plemstvo se rusko demokratizovalo i donekle birokratizovalo. su. da je Petar uvek imao vrlo živo interesovanje za prosvetu i nauku. a i inače puno radio na razvijanju pristaništa. a s tim u vezi i za preuređenje celokupne društvene organizacije. a ima silu i moć da svoje zemlje i države. da je Petar u prvoj periodi svoje vladavine radio bez ikakvog sistema. Bez čina plemić nije imao potpun značaj pravog plemića. Petar je prvi dao jednu zaokrugljenu teoriju ruske samodržavne vladavine. Što se tiče uređenja same vrhovne vlasti ona je za vreme Petrovo sačuvala svoj apsolutni. mornarici. Unapređenje bilo je stavljeno u zavisnost ne samo od preporuke komandanata. obrazložio je jedan od njegovih doglavnika. putevi za unapređenje i ulazak u oficirski kor i nasledno plemstvo. na dizanju izvozne i uvozne trgovine. dok je masa nižeg plemstva. neograničeni karakter.

na koje je mesto. Važniji guverneri koji su često bivali senatori. gotovo kao neograničeni gospodari svojih pokrajina. građene su i veoma korisne. Posle raznih pokušaja da vrši funkcije vrhovne vlasti preko pojedinaca snabdevenih izvanrednim punomoćstvima i preko raznih ustanova. Već spomenuti vladika Teofan napisao je naročit pravilnik za Sveti Sinod (takozvani „Duhovni reglament“) u kom su izložene i obrazložene osnovne tačke zakonodavstva i politike Petrove u poslovima crkve. Razume se. na čelu sa guvernerima. neku vrstu Namesničkog Veća. kao i dosta jaka. što je iz početka i bilo. takozvani „Sabor najvećih budala i pijanica“. koji su imali ogromnu vlast. zatim čitava organizacija „fiškala“ t. Preduzimane su takođe mere za čuvanje ogromnih šumskih bogatstava Rusije. Već početkom XVIII stoleća prestala je da radi starodrevna Boljarska Duma. kolegijalne ustanove za različne grane uprave. s kojim je Petar priređivao čitave orgije i sa neverovatnom grubošću ali sa glumačkom veštinom izvodio parodije na različne obrede crkvene. likvidacijom mnogih manastira i dosta oštrim merama protiv kaluđera. carev „paradis“. koji je neumorni car gradio. za davanje diploma za titule kneževske i novouvedene grofovske i baronske. po ideji Petrovoj. Kasnije su uz taj senat postavljeni: general-prokuror. Sva vladavina Petrova prošla je u izmišljanju različnih finansiskih mera za povećanje prihoda. oni su bili izvanredno bogati. istraživača i kontrolora. U redovnim prilikama to je bio organ najvišeg suda i nadzora nad svima granama uprave. uzimali su vidnog učešća u svakojakim finansiskim transakcijama i trgovačkim i industriskim poslovima. najzad geroldmajstor za nadzor nad plemstvom. koja je često dovodila do teških kriza i do velikih izliva narodnog nezadovoljstva iziskivala je velika finansiska sredstva. stajaća vojska. Pokušaj da se uz njih stvore neke vrste od plemstva biranih kolegijalnih ustanova nije uspeo. tamnog porekla. oduzimanjem ogromnih crkvenih imanja. Međutim. sa vojvodama i komesarima na čelu. tada su prvi put izmišljene u Rusiji taksene marke i hartije i svakojaki monopoli i dažbine. Zanimljiva je bila i veoma neozbiljna i ružna ustanova Petrova. odlazeći na Prut i očekujući velike opasnosti. Što se tiče administrativne organizacije Rusije. taj stup aristokratije i utočište konzervativaca. i za grbove. u većini slučajeva generalima. na novi način organizovana. da se u nj uvedu i svetovne ličnosti) Sinod je bio potpuno poslušno oruđe carske vlasti. naseljavao i ulepšavao i protiv prirode i protiv ljudi. Sva reforma Petra Velikog prolazila je u znaku teške borbe za budžetsku ravnotežu. kratkim vlastoručnim ukazom stvorio najviše državno telo. Bila je stvorena nova podela Rusije na takozvane guvernije. nego i ograničavanjem kompetencije duhovnih sudova. Ali država nikad nije izlazila iz finansiske krize. zvani su „vrhovna gospoda“. i to ne samo ovom merom. j. 53 . koji su takođe onda uvođeni u Rusiju. Radilo se puno i na poboljšanju saobraćajnih prilika: građeni su i popravljeni javni drumovi. koji je trebao da bude „oko gospodarevo“ i da vrši nadzor nad samim najvišim upravnim telom i sudom u carevini. Sva ova golema delatnost. da je najviše truda i troškova uloženo u omiljenu prestonicu Petrograd. njegovim raspoređivanjem po grupama i činovima. U nj su ušli najvažniji doglavnici Petrovi. Najveći čovek među njima beše već spomenuti Menjšikov. koji je dospeo do kneževske titule i do najvećih položaja u državi. kao na primer veoma zanimljivi porez na brade. ukinuto patrijaršisko zvanje. general-rektmajstor za primanje i isleđivanje tužbi privatnih lica. Oni su postali neka vrsta oligarhiske vlade uz Petra. po primeru Švedske. Tada je nastala i Duhovna Kolegija ili Sveti Sinod pravoslavne crkve kojim je Petar zamenio godine 1721. a u većini nisu bili pripadnici stare aristokratije. koja su se dotle nemilice utamanjivala. kopani su kanali. trebao da dođe neki energičan oficir. Guvernije su se delile na „provincije“ i srezove. Provincijalna administracija menjala se nekoliko puta za vreme Petrovo. ratna i trgovačka mornarica bili su pozitivan rezultat Petrove vladavine. takozvani „Upravni Senat“. Primenili su i takozvano „kvarenje novca“.fabrika. Centralne ustanove stare moskovske Rusije likvidirane su. Petar je slomio crkvenu moć. regulisane su reke. ona se za vreme Petra Velikog više puta menjala. Uvedene su i glomazne „kolegije“ t. j. a isto se tako neumorno radilo na istraživanju i iskopavanju ruda. Petar je. koja nikad nije bila postignuta. radio je pod nadzorom „oberprokurora“. Sastavljen od vladika i sveštenika (mislilo se.

Poslednjih godina Petar je izveo. uspeo je da begunce vrati natrag i da ga zatvori. smatrati. u kojoj je sam car uzeo na se 54 . koji beše pun samopregora i neumornog rada. Petar je mrzeo bigoteriju. pomaže književnost. Neko vreme bio je u životu i jedan sin iz tog braka. Osećajući na svakom koraku štetu od neznanja i praznoverica. Ovaj je pokvario odnose između oca i starijega sina Aleksija. drumova i kanala. Uopšte sve mere Petrove stradale su. koja je postigla izvesne pozitivne rezultate. a i zanimljiv pokušaj da odvoji sudstvo od administracije i da stvori nezavisne kolegijalne sudove. dovodi u Rusiju obrazovane strance. Petar je odlučno zabranio zatvaranje žena. Ona je bila prožeta slobodoumnim antiklerikalnim. nesrećni carević pobegao je iz Rusije sa jednom svojom ljubaznicom. koju su izazvale. a i sam bi car bio oboren od svojih podanika mnogo pre. Ne treba preterivati i. To je svakako jak dokaz za izvestan društveni pokret u prilog reforama. Uz to se radilo na promeni običaja. ali i jednu veoma ozbiljnu vezu sa zarobljenicom njegova doglavnika Šeremetjeva.— ali ne treba u tim reformama gledati ni niz drugorednih promena. tera plemstvo na učenje. koji su govorili o različitim reformama. nedolazak regruta. inače. nerad i nered pri građenju Petrograda. lađa. utvrđenja. upućivanih caru i vladi. kao Nemca. Sa svojom prvom ženom rastavio se dosta grubo. car i vlada bili su u stalnoj borbi sa vlastitim narodom. Njihov sin — jedinac. kao i od golemih praznina u vlastitom obrazovanju. Doglavnik Petrov. Litvankom. a negodovanje i mržnju drugih. Ta oskudica obzira izazivala je česte bune. Ali se ova reforma pokazala kao neizvodljiva i nepraktična i zbog potpunog nedostatka spremnih sudaca i zbog pokvarenosti sudačkih kolegija. na evropeiziranju načina života i manira. neplaćanje poreza. Najopasniji bio je pasivni otpor: nehat i nerad činovništva. priređuje ispite. on otvara škole. nekom Martom. naročito njenog dvorskog života. Od njegovih kćeri Ana se udala za vojvodu holštajnskog. princezu Sofiju od BraunšvajgVolfenbitela Aleksije je mrzeo iako je imao od nje dvoje dece. ali i svakojakih besnih uživanja i preterivanja. Između oca i sina bio je dubok jaz. Reforma. kao samog Antihrista. Narodne mase roptale su i protiv novotarija i protiv cara. Petrov porodični život nije bio srećan. U ruskim arhivama sačuvane su mase svakojakih predloga najraznovrsnijih ljudi. kao i zbog neobrazovanosti i upravnih staleža i mase naroda. Mnogi Rusi smatrali su Petra kao samozvanca. barem kod viših staleža društva. da što više raširi prosvetu u Rusiji. tako da je Petar uzeo Katarinu. pa i sad izaziva ushićenje jednih. koje je bilo u običaju kod viših staleža. carević Aleksije. dezertiranje plemstva. opravdanim donekle zbog one strašne povike. Nastala je strašna parnica. bez kojih čovek nije dobijao službe ni dozvole da se ženi. Njegov dvor bio je uređen na evropski način. reformu sudskog postupka. gradova. Ova aeantura pretvorila se tokom godina u trajnu i duboku ljubav. barem kod kuće. donela je ipak i lepih i značajnih plodova. Petar je činio ogromne napore. Svi pokušaji Petrovi da natera sina na poslušnost propali su. imala je svakako revolucionaran karakter. Aleksije beše nada reakcionarne stranke. za zakonitu ženu. odrastao je daleko od oca i sa puno nepoverenja prema njemu. Država. lukavi i bezobzirni Petar Tolstoj. ne vodeći računa o ruskim pravnim običajima. koliko od tog što su bile veštačke kombinacije. koju mu je otac doveo. Od Katarine je imao više dece. nego što su ga slomili bolest i preveliki napori jednog života. koji ne veruje u Hrista. koji su nastavili svoju opoziciju crkvi i vlastima. na koji su uvođene. kako se Marta prozvala prilikom prelaza u pravoslavlje. šalje Ruse u inostranstvo radi školovanja. od njih zaista ne bi bilo ništa. toliko i zbog nedostatka saradnika i izvršilaca. takođe Petar. koje su dobile tako velik značaj tek u iluzijama savremenika i potomaka. naročito poslednjih godina. Ženu. U svom životu Petar je imao bezbroj avantura. i zato je izazivala. Tim reformama mnogo je smetao suviše oštar način. na koju se toliko pazilo po svima evropskim dvorovima. Najzad. samo bez one stroge etikecije. da su reforme odgovarale izvesnim težnjama i raspoloženjima u narodu. Naročito je to mišljenje vladalo kod staroveraca. poput nekih savremenika Petrovih a i pojedinih kasnijih pisaca. ali ne antiverskim načelima. da je taj Petrov posao doveo do potpunog preobražaja Rusije. dok je Jelisaveta ostala devojka. Ipak. nazadnjaštvo i trule tradicije stare Moskovije. čije su se mnoge posledice pokazale kao štetne. očigledno je. Kulturna i prosvetna politika Petrova.

po njegovoj misli osnovana.). Ova politika nastavljena je i posle smrti Katarine I. carević Aleksije je bio osuđen na smrt. Glavni ljubimac caričin beše Menjšikov. je izrekao mudre reči. Vlada se u prvom pobrinula o tome da nekako uredi svoj položaj. Akademija Nauka (1725. nego i za celokupno imanje. i izvedena je i znamenita ekspedicija Beringova na Dalekom Istoku (pronalazak Beringova moreuza. odavši se najgrubljim uživanjima i pazeći samo na to. Carica se držala potpuno po strani od državnih poslova.). Pod pritiskom s te strane senat. Čitava garda je opkolila dvorac i pokazala se spremna za svaku akciju (na primer „da razlupa glave boljarima“. u privatne ruke. Iako stvar nije išla svuda glatko. Petar je bio dosta lep ali tokom godina strašni doživljaji i neograničena uživanja dali su njegovu licu čudnovat.ulogu istražnog suca. bio je ozakonjen naročiti Savet uz osobu caričinu. da se ne bi zamerila gardi. Temperamenat njegov imao je previše bujnosti.“ a slikaru Nikoli Ge za divnu sliku „Petar i Aleksije. izgubivši ogromno 55 . neverovatnom radinošću. nego je uspeo da označi naslednika. Menjšikov. Kada je teška bolest oborila Katarinu I. desetogodišnjeg sina ubijenog carevića Aleksija. čulna i strasna. naročito je nastradalo prilikom spasavanja nekih vojnika koji su se davili u Finskom Zalivu. jeziv izgled. GLAVA XV. kao što veli jedan svedok). on je bio u isto vreme prožet i idealizmom — i to idealizmom rada i vatrene ljubavi prema otadžbini. izbranice i ljubimice gardine. predlagali ženu cara. („Vrhovni Tajni Savet“) koji je stvarno ograničio apsolutnu vlast caričinu i malo rasteretio narod od preteškog poreskog bremena. koji je umirao. ukinula je niz nadleštava i izvela redukciju činovništva. na čelu sa Menjšikovim. tog džina telom i duhom. Vladavina ovog umno i moralno nedovoljno razvijenog dečka predstavljala je u mnogom reakciju vladavini Petra Velikog. došao je na presto unuk Petra Velikog — Petar II tobože po testamentu Katarininom. Iza smrti Petra Velikog nastaje takozvano „doba dvorskih prevrata“. pa i za sam život. došla je smrt. Džin po svome telesnom rastu. kojim je on prisvojio neograničeno pravo da raspolaže prestolom. ipak je u glavnom kratko carevanje Katarine I (1725—1727. pa kad ne bude seljaka. koje mu je natovario CarReformator. dotle su drugi. doba vladavine žena iz favorita.). pa su državni velikodostojnici većali o nasleđu prestola. a u stvari blagodareći sporazumu velikaša i garde. Mučen na svirep način. neće biti ni vojnika“. Kao vidan znak da se politika pokojnog cara ipak nastavlja svečano je otvorena. najzad je počela da ukida monopole i da predaje državne fabrike. prošlo mirno. Petar Veliki je umro ne odredivši naslednika. bojeći se ne samo za svoje položaje. Već odavno oslabljeno zdravlje moćnog cara. koja je poslužila Mereškovskom za roman o „Antihristu. za caricu. Proteran je u Sibir. Priroda svirepa. udovicu Petra Velikog. čiji su se oficiri dosta grubo umešali u većanje. Kao politička posledica ove mračne i strašne porodične drame. Petar je izgubio svest za vreme kratkog bolovanja pre.). Doba dvorskih prevrata (1725-1762.“ javio se ukaz Petrov. Majka Aleksijeva teško je nastradala. fanatičnom radoznalošću i sposobnošću izvanredno brzog shvatanja. ali izgleda da je podlegao mukama još pre izvršenja presude. Spor je rešilo vešto pripremljeno posredovanje garde. koji je tom prilikom car dobio. Radeći u ovom pravcu vlada je oslobodila seosko stanovništvo od neposrednog izdržavanja armiskih pukova. U ovom slučaju neverovatno svirepi i bezobzirni car Petar javlja se sa crtama najveće hrišćanske ljubavi i divnog samopožrtvovanja. obrazlažući ovim rečima potrebu olakšica. Beše obdaren gvozdenom voljom. da je „vojnik vezan sa seljakom. Njim je inaugurisano doba ginekratije i uprave ljubimaca. Kao posledica jakog nazeba. a nekoliko drugih ličnosti bile su kažnjene smrću. Radi toga. oslobodila je poreske obaveznike od nasilne egzekutivne naplate glavarine. koja se donekle zapažala za vreme Katarine I. Dok su neki velikaši isticali kandidaturu Petra Aleksijevića. sinod i „generalitet“ proglasili su Katarinu. Njena je vlada gotovo suvereno obavljala državne poslove.

kao rođenu pre braka. dok Petar i njegova naslednica nisu dopuštali da se popuni to mesto. Ovo carevanje bilo je kratkog trajanja. U obzir su dolazili u prvom redu potomci cara Petra Velikog.). kritikujući „vrhovnu gospodu“ i pretresajući ustavna pitanja. Pri kraju su stajale sledeće drastične reči: „Ako pak budem nešto od ove obaveze ne ispunila ili prekršila izgubiću rusku krunu“. Čim su dobila pristanak Anin da zauzme upražnjeni presto i potpisane „kondicije“. reče on „sebi volju povećati“. da se neće udavati. Sinod i generalitet. svemoćni Menjšikov. izabrala za caricu drugu ćerku Ivanovu. Ali tom prilikom „vrhovna gospoda“ su odlučila. kojih je bilo tačno osam. 3) da opterećuje podanike novim porezima. „vrhovna gospoda“ su pozvala Senat. istrošen gozbama. car. imanja i časti bez suda. na predlog najjače glave između njih. pozvano na venčanje cara Petra II.8) Ana nije smela da rashoduje državni novac bez odobrenja Saveta. nekoliko sati pre vremena. koja se dotle nalazila u velikom strahu. U „kondicijama“ Ana je obećavala. ona se obavezala voditi upravu u saglasnosti sa Vrhovnim Tajnim Savetom. zbog opake ćudi njena muža i opasnosti da će on uvući Rusiju u politiku svoje vojvodine. U ovoj tačci opaža se čisto oligarhiska i čak lična tendencija celog preduzeća „vrhovne gospode“. pod pretnjom teške kazne. Čim se počelo sa izradom ustavnih projekata. vojvotkinju od Meklenburga. da se formalno ograniči carska vlast nekom vrstom pisanog ustava. kneza Dimitrija Goljicina. Odbacivši ćerku Petrovu Jelisavetu. bila je srećna da se oslobodi Mitave. budućeg Petra III. Bez pristanka toga Saveta carica ne sme: 1) da objavljuje rat. Oko 1100 ljudi stavilo je svoje potpise pod različne projekte. pa je bilo zabranjeno. pa i njegova unuka (od starije mu ćerke Ane). određenog za njegovo venčanje. generali i donekle visoko plemstvo. udovicu kurlanskog vojvode. Ove „kondicije“ Ana je primila i potpisala. U odnosima prema Ukrajini uveden je veoma pomirljiv kurs politike. podlegao je velikim boginjama noću između 18. Pod utiskom izvesnih protesta. i 19. u Moskvi. Dvor se preselio u Moskvu. Goljicin je pristao. Čim je u noćnoj sednici proširenog Vrhovnog Tajnog Saveta na njegov predlog izabrana za caricu vojvotkinja Ana. a drugi srednje plemstvo. Anu. 7) u dvorske činove „bez saveta Vrhovnog Tajnog Saveta“ nikoga ne postavljati ni od Rusa ni od stranaca. I onda je drugog dana stavio na pretres takozvane „tačke“ uslova („kondicija“). pa je presto prirodno prešao u ruke predstavnika njene ženske linije. januara 1730. 4) da unapređuje u činove više od pukovnika i poverava nekome „znatne poslove“. koje se u velikom broju skuplja u Moskvi. samo je trebalo rešiti ko će od tih predstavnika doći na presto Sveruske Carevine. onda potomci njegova slaboumnog starijeg brata Ivana V. odbacivši najzad i stariju ćerku Ivanovu — Katarinu. da saslušaju ova važna državna akta. Dalje su sledile još i ove tačke: 5) od plemića ne odu-imati život.imanje i prvi položaj u državi. vojvodu Holštajn-Gotorpskog. upražnjeno smrću hetmana Skoropadskog (1722. treba. Čitanje tih akata napravilo je veoma mučan utisak na čitav svečani skup. Petra. Bilo je podneto Savetu više projekata. koji je dužna „sadržavati u sastavu od 8 lica“. zajedno sa javnim pozivom vojvotkinji da dođe u Moskvu i po želji „cele zemlje“ stupi na presto „svojih predaka“. „vrhovna gospoda“ su. 6) baština i spahiluka ne darivati nikome. opozicija. Goljicin je predložio da se treba pobrinuti o olakšanju položaja gospode. na osnovu kojih Ana treba da se primi uprave nad zemljom. Nekoliko dana kasnije ista dozvola bila je data i plemstvu. gde je provela oko 20 godina udovičkog života. najzad . isto na predlog kneza Goljicina. niti sebi imenovati naslednika za života ili posle smrti. te je došlo do obnove njene autonomije prilikom izbora novog hetmana Danila Apostola (1728. Prestala je briga o ruskoj mornarici. naročito knezovi Dolgoruki (iz ove porodice mladi car je sebi izabrao i ljubimca i verenicu). puna neprijatnosti i poniženja. I sam knez Goljicin izradio je jedan 56 . stranaca i ljudi tamnog porekla. da prisutni izrade i podnesu Vrhovnom Tajnom Savetu svoje nacrte državnog uređenja. da se čak pominje mogućnost njegova povratka u Petrograd.) Umesto i pored ljudi iz nižeg plemstva. ponovo se ističu članovi visokog plemstva. U najvećoj tajnosti prihvaćene su i pretresane ove „kondicije“ i tajno poslate u Mitavu. Sa Petrom II ugasila se muška loza kuće Romanova. od kojih su dva najvažnija. 2) da zaključuje mir. javila se otvoreno. Garda i ostale trupe neka budu pod upravom Vrhovnog Tajnog Saveta. uživanjima i neurednim životom. Jedan je sastavila visoka birokratija.

koja se za njega prevodila trudom naročitih prevodilaca. Ubrzo javila se velika gomila. Ovo je bila izvanredno važna mera. Taj knez bio je onda najobrazovaniji ruski političar. poljska dobra sa seljacima kmetovima. Kasnije su bili doneti zakoni. „Sačuvaj Bože“. razume se. ali još više razgovorima. sasvim da propadnemo. Nesrećni oligarsi samo klimnuše glavom. nikad pre nisu se pozivali na evropske ustavne primere. „da ne bude umesto jednog samodržavnog vladara deset samovoljnih i silnih familija. bez naslova samodržice. govorio je jedan ugledni plemić. posle nečuvenih muka. Goljicin je izmislio jedan složen ustav. tražeći da ona bude samodržica. koji je stvarno vodio sve poslove. Ovim manevrom ona je nju odvojila od mase. Mnogi od njenih uglednih članova. carevanje Ane Ivanovne bilo je puno političkih parnica i progona. sastavljena od. malog broja predstavnika najznatnijih familija. bili spremni na „krajnje mere“. zakone i naučne rasprave o njima. Iako je narod položio zakletvu prosto „gospodarici“. opasnim ili neugodnim po caricu i vladu. ali je mogućno da se mislilo i na republiku.. u kojoj je rad pristaša apsolutizma uzimao sve većeg maha. Ana naredi da se donesu „kondicije“ i pred razjarenom gomilom zapita „vrhovnu gospodu“ da li treba kondicije poništiti. da samo plemstvu pripada pravo da drži u svojini. oduzevši mu celu imovinu. Da bi zablagodarila plemstvu. Već pre ulaska u Moskvu Ana je bez obzira na „kondicije“ proglasila sebe za pukovnika garde. t. Odavno nije Moskva živela toliko intenzivnim političkim životom. Ana je rado potpisala nekoliko ukaza u njegovu korist: tako je bio ukinut zakon Petra Velikog. ipak je za svakog pažljivog posmatrača bilo jasno da će preduzeće „vrhovne gospode“ skoro propasti. Ali kasnije i njega osudiše na smrt. plemstvo. Knez Goljicin ispočetka se nalazio samo u nezvaničnoj nemilosti.“ tri sanduka sadržavala su raznovrsne knjige na holandskom. poput njenih predaka. Carica je odmah naredila taj pretres i pozvala je „vrhovnu gospodu“ na ručak. onda ćemo mi. prema kome je samo jedan od sinova plemića mogao da mu bude naslednik. a uzimao je u obzir i organizaciju Rimske Carevine sa njenim savetom kneževa birača i Mletačke Republike sa njenim Savetom Desetorice. i obećavajući da će pred njene noge baciti glave njenih „zločinaca“. španskom. viših oficira i prostih plemića sa pismenom molbom. dobro upoznat sa tadašnjom političkom (poglavito stranom) literaturom. pravnih i administrativnih pitanja. Odmah iza toga narod se ponovo zakleo na vernost carici i samodržici Ani. Uopšte. j. engleskom i švedskom jeziku. i u isto vreme otadžbini.ustavni nacrt. Postepeno se stvorio njen uži krug. koliko do rešenja izvesnih socijalno-ekonomskih. po imenu Todor Milošević). Onda je stupila preko žena u vezu sa nezadovoljnicima. te Ana pocepa prvi pisani ustav ruske carevine.“ Zato. Pravi cilj „vrhovne gospode“ bio je nesumnjivo u tome da se utvrdi oligarhija uz caricu. i pristaše apsolutizma i ustavobranioci. Ana. nikad pre u politički život nije bilo uneto toliko teoriskih rasprava. Ali svakako su svi. U svojim ustavnim projektima on se služio primerom Švedske. koje je oslobodilo od tutorstva vrhovne gospode. Muke Goljicinove u tvrđavi bile su kratkog veka: kroz nekoliko meseci stari knez je umro (1737. na osnovu kojih je otvorena vojna akademija i smanjen je rok obavezne službe plemića. nije mogla da sama upravlja. kada je Ana došla u Moskvu. Među konfisciranim stvarima našlo se „na tuđim dijalektima i na ruski jezik prevedenih oko 6000 knjiga. Porodica Dolgorukih je prva nastradala. ostalim grupama nije bilo toliko stalo do oblika vladavine. a zatim je nastala osveta „zločincima“. po kom je carica igrala čisto dekorativnu ulogu predsednika Vrhovnog Tajnog Saveta. koji su bili toliko razjareni da su neki „drski“. behu proterani u Sibir. da carica naredi pretres podnetih molbi o uređenju države. Tom prilikom utvrđeno je u načelu. generala. našla je dosta pogodne uslove za rad na obnovi samodržavne vladavine. Pored toga. izgubivši službu i imanja.). koju mu je carica zamenila doživotnim zatočenjem. kasnije su neki od njih osuđeni i kažnjeni smrću. bili odlučno protiv oligarhije i lično protiv „vrhovne gospode“. pa ćemo morati gore nego pre klanjati se i moljakati milosti kod sviju. prema rečima jednog svedoka. Posle ručka gomila tih ljudi izašla je sa velikom vikom pred caricu. U njemu su se naročito isticali caričini ljubimci Levenvolde i Biron. oko 800 velikodostojnika. obojica 57 . Vrhovni Tajni Savet bio je ukinut. takozvana naseljena imanja. izazvanih donekle bunama i zaverama (u jednoj zaveri učestvovao je i neki mladi dvoranin Srbin.

u relativnoj bedi i izvesnom strahu za svoju sudbinu. neugodne. jedinu živu naslednicu Petra Velikog. Opasna pretendentkinja na ruski presto. Ova uprava Nemaca vređala je nacionalno osećanje ruskog plemstva. gotovo ne mešajući se zbog lenosti. Ipak je. sa čitavom gomilom manje poznatih ali veoma štetnih Nemaca. a pored toga Biron je izveo u velikom stilu jednu ekzekutivnu naplatu dužne glavarine. ni bez sposobnosti. iako je bila dosta aktivna sa stalnim uplitanjem u evropske poslove. sina njezine nećakinje Ane. Garda i prestoničko plemstvo. Za regenta je carica odredila. Ovaj krvavi rat doneo je ruskoj vojsci novu i veliku slavu (pobede Miniha kod Hoćima i Stavučana). Isto tako lako. dala je volju svojoj opakoj ćudi i. bila je obo-rena i Braunšvajška familija. takozvana Braunšeajška familija zauzela prvo mesto u Ruskoj Carevini. te. istina za vrlo kratko vreme.). pa našavši se odjedared u položaju neograničene vladarke velike države. za vojvodu kurlanskog. Vladavina poslednje od Romanova — carice Jelisavete. koji nije bio kompenziran malo ranijim osvajanjem pustinja na severu od istog jezera. Jelisaveta održala svoju prirodnu veselu ćud i zato je njeno carevanje bilo puno uživanja i veselja. prema tome. zadovoljivši se stepama na obalama donjeg Dnjepra. a Rusija je morala da vrati Turskoj veći deo svojih osvajanja. pa čak i širi krugovi sa velikim oduševljenjem. ipak moramo reći. ali. udate za princa Antona Uljriha od Braunšvajg-Lineburga. Privatne sobe i same carice i njene najbliže okoline.Nemci. i njene sestričine Ane Leopoldovne. Po njemu Austrija je izgubila severnu Srbiju. slabe obaveštenosti i loše spreme u tok državnih poslova.).). umesto roditelja budućeg cara. dok su sale za primanja. izgubila je potpuno moralnu ravnotežu. završio svoj jadni život. nesrećni car Ivan VI bio je zatočen u Šliselburgu. ali je stao Rusiju golemih žrtava. sve do Azovskog Mora i čuvenim Azovom. Nekoliko Nemaca velikodostojnika izgubili su svoje položaje i otišli su u progonstvo (među njima i Minih). ipak se donekle razlikuje od prethodnih šesnaest godina. te se završio Beogradskim Mirom (1739. pored seljaka. te su tom prilikom. Nakon progona na sever. bez ijednog kuršuma oborila je mrsku „rđu“. u tren oka. na jugu i na istoku od reke Urala (1731. iako spada u doba dvorskih prevrata. gde je 1764. zajedno sa Austrijom objavila je rat Turskoj. relativnom stabilizacijom prilika i izvesnim spoljnjim i unutrašnjim uspesima. nezadovoljni neozbiljnošću i nemačkim karakterom ove vladavine. ćerke njene sestre Katarine i vojvode Leopolda od Meklenburga. i to nešto većom ozbiljnošću. treba smatrati doba carice Ane kao vrlo mračno u istoriji Rusije. Da bi podigla svoj ugled vlada je razvila živu akciju u Istočnom Pitanju. vojna zavera na čelu sa Minihom. osetno stradali plemići spahije. gubitak. koje su 58 . ali bez prava da od njega stvori tvrđavu. svoga ljubimca Birona. kao i one zabave. u glavnom. desili su se tom prilikom jaki izgredi protiv Nemaca uopšte. ručkove i naročito balove sijale raskošju i bogatstvom. kandidaturu saksonskog kneza izbornika Stanislava Avgusta III. ona je bila stalno pod paskom za vreme vladavine njene sestre od strica.). Tako je ruska vlada pomagala. pretrpevši mnogo beda i poniženja. da u glavnom ova istoriska rehabilitacija nije uspela. kao udova kurlanskog vojvode. neukusne. Iako su neki od novijih istraživača pokušali da prikažu u povoljnijoj svetlosti ovu vladavinu. ubijen prilikom jednog bezuspešnog pokušaja da ga oslobode i vrate na presto. Majka mladog cara proglašena je regentkinjom. Malo kasnije vlada je bila primorana. nije bila. Ana je odredila uoči svoje smrti za svoga naslednika tada tek rođenog princa Ivana. bile su tesne. premlaćen i u Sibir prognan. oktobra 1740. Carica Jelisaveta bila je bez ikakve sumnje dovoljno obdarena prirodom i naročito je imala dobro srce. neuređene. Biron je bio uhapšen. Ali i nju su donekle pokvarile godine provedene u nemilosti vlastodržaca. Ane Ivanovne. da vrati Persiji osvojenja Petra Velikog na jugu od Kaspiskog Jezera (1735. Odmah posle njene smrti (17. Dolazak na presto carice Jelisavete pozdravili su plemstvo. za poljskog kralja protiv kandidature domaćeg poljskog plemića Stanislava Lešinskog. Sama carica nije bila bez inteligencije. pristali su onda uz carevnu Jelisavetu. koje su protekle posle smrti njenog oca. ona je obično pokazivala da je vladarka svojim raspikućstvom i pakošću u velikim razmerama. već onda izabranog. blagodareći njenom zauzimanju. Rezultat svakako nije ni iz daleka opravdao podnete žrtve. Tako je. Spoljnja politika vlade carice Ane nije zabeležila znatnih uspeha. kao što je bio oboren Biron. kao i lokalni administratori. a njegov otac — vrhovnim zapovednikom vojske. Njeni dvorci u Petrogradu bili su više nalik nalik na neku privremenu kasarnu.

i ona je otišla u Sibir. Ovu je meru predložio jedan od glavnih državnika iz vremena Jelisavetina grof Petar Šuvalov. iskazano negde već pri kraju carevanja. do 1765.) Sin jednog seljaka pomorca. unoseći u nju motive lične mržnje ili simpatije. Brat ovog Šuvalova — grof Ivan. posle nje je ostalo oko 15. jezik joj je odsekao dželat. naročito na polju fizike i hemije. koji je igrao naročito znatnu ulogu u doba. koja je bila lepša od carice. koje su bile korisne i za čitav narod. god. Seljak je postajao gotovo instrumentum vocale (alat koji govori) starog rimskog prava i rimske gospodarske književnosti. Tek je sadašnjost ocenila kao što treba njegove radove i otkrića. prvi Univerzitet u Rusiji sa većinom stranih profesora. na dan svete Tatijane). da je taj odnos pretvoren u pravu ropsku zavisnost seljaka. ali dostavljane vlasti. pa se carevanje Jelisavetino moglo smatrati kao zlatno doba plemstva. držeći 59 . češće se ipak bavila spoljnjom politikom. Između ministara i đenerala tog doba istaklo se nekoliko ozbiljnih i sposobnih ljudi. takva je bila. pa onda pošao u Nemačku da nastavi nauku. I jedna i druga ustanova sprovodile su odlučno plemićsku politiku. više intimni savet caričin. god. pravni odnos spahija plemića i seljaka kmetova uređen je tako. U nacrtu novog zakonika. Niz mera učvrstio je njegove socijalne i političke položaje. On je izveo nekoliko finansiskih reforama. što je bilo najstrože zabranjeno. ipak zaslužuje da bude spomenut sa zahvalnošću. ali odličan finansier. kao utvrđen fakat. Ponekad je takva eksplozija ženske surevnjivosti imala strašnijih posledica. imale su za uzrok neke nezgodne reči. ali je njegov uticaj na kasnije zakonodavstvo van svake sumnje) bilo je formulisano takozvano „krjepostnoje pravo“ t. koji je izradio naročiti odbor a odobrio ga Senat (taj zakon nije doduše nikad ugledao sveta. iako nije bio onakav idealista. nego. te je naljutila svojim ponašanjem i nekim neugodnim rečima. Posle smrti hetmana Apostola (1734. sastavljenim korom studenata (12. U nizu mera donesenih u korist plemstva bilo ih je i takvih. žedan prosvete. Ime Ivana Šuvalova nerazdvojno je vezano sa imenom velikana ruske prosvete i nauke Mahajla Lomonosova (1711. osuđena zbog veleizdaje i uvrede veličanstva. nesrećnica je bila javno išibana. što bi poneka dvorska dama pogazila red uveden od carice ili se pojavila u haljini ili šeširu nalik na caričine. Dve su ustanove okupljale glavne državničke snage carstva: Senat. Carica je prednjačila u raskoši svojih toaleta. pa i neisplaćenih računa. kojih je bilo veoma mnogo i u ovo vreme. Lomonosov se istakao kao talentovan pesnik i kao jedan od reformatora ruskog jezika.se u njima odigravale. kada se na svakom koraku isticala važnost tradicija Petra Velikog. Veseli balovi bili su ponekad pokvareni nekom bujnom eksplozijom caričinog gneva: najčešće se to dešavalo zbog toga. koje su omogućile Rusiji da izdrži bez velikih potresa i raspikućstvo dvora i velika ratovanja. čovek nečistih ruku. Lomonosov je. koje je formalno ozakonio njen naslednik. njeno čuđenje kada je saznala da se ne može suvim putem doći u London. kazane često u intimnom krugu. Vratio se otud kao izrađen naučenjak. kakvim bi ga neki hteli prikazati. j. ali sa ruskim. mera: ukidanje unutrašnjih carinskih linija.) vlada carice Ane nije dopustila izbor hetmana Male Rusije. Tome Lomonosovu pomagao je i štitio ga je od zavisnika i neprijatelja Šuvalov. i to iz raznih staleža. te se u krugu carici bliskog visokog plemstva spremalo oslobođenje plemstva od obavezne službe državi. već kao zreo mladić pobegao od kuće u Moskvu. svršio tamo teološku školu. iako su oni gotovo svi bili i podmitljivi i veliki kradljivci. napakovali teške krivice. nego što je javno šamaranje previšnjom rukom ili prostačke grdnje iz previšnjih ustiju. on je nastojao da se otvori moskovski Univerzitet. Ozbiljnih zavera i političkih istupa nije bilo. Donekle u vezi sa intimnim životom caričinim stajala je njena ukrajinska politika. tako su dvorskoj gospođi Lopuhinoj iz odlične plemićske porodice. Za primer toga se obično navodi. naročito ako je nesrećnica izgledala lepše od same carice. na primer. izgovorene više pod uticajem alkohola. ali se i u toj politici osećala krajnja nesprema caričina. Pored čisto naučnih radova. kamo li buna. januara 1755.000 haljina. Veliki i pravi prijatelj prosvete. sem pojedinih izgreda ozlojeđenih seljaka protiv plemstva. Većina političkih parnica. Carica se retko kada mešala u državne poslove. i kasnije „Konferencija na Previšnjem Dvoru“. koje su jako smetale razvijanju trgovine i privrede. te su se trudili da im bar donekle sleduju. šešira i drugih toaletnih stvari. masa svakojakog rublja.

Godine 1744. kao i podrobnosti spoljnje istorije srpskih naseobina. ali plodnih zemalja ugroženih od stepskih razbojnika Tatara.“ u prvom redu Srba. Čim je on završio svoje školovanje bio je sa uobičajenim sjajnim ceremonijalom izabran i od carice potvrđen kao hetman Male Rusije (1750. Taj se rat završio proširenjem ruskih predela u Finskoj. samo je stvar bila odgođena. To je bila organizacija sasvim nalik na onu u Vojnoj Granici. dobila nekoliko lepih uspeha. vršila se kolonizacija i na jugoistoku. loše snabdevena. možda jedne od najlepših arhitektonskih tvorevina XVIII veka. obe građevine su dela čuvenog Rastrelija. podneli molbu da se dozvoli izbor hetmana. Vlada carice Jelisavete nije vodila aktivne politike vezane sa Istočnim Pitanjem i držala se u tom pogledu veoma oprezno. Jelisaveta je posetila Kijev (s tim je u vezi građenje u tom gradu skromnog ali izvanredno lepog carskog dvorca i saborne crkve apostola Andrije. koji se inače držao veoma povučeno i nije se mešao u državne poslove. koji 6i došao u Rusiju. U južnim predelima Ukrajine nastavila je vlada Jelisavetina kolonizacione pokušaje cara Petra i carice Ane. dok ne odraste Ćirilo Razumovski — brat caričinog muža koji se školovao u inostranstvu. sve do carevanja Katarine II te naseobine su postojale. bivšim pevačem njene kapele.) Sem na jugu. U rat za austrisko nasleđe Rusija se nije umešala. na poziv ruske vlade. ruska se vojska pokazala na visini.se politike Petra Velikog. a ne Kolegiji spoljnjih poslova. s kojom su se službeno dopisivali raniji hetmani. pa se dosta veliki broj Srba. sa slabim glavnim zapovednicima. Veze sa balkanskim hrišćanima ograničavale su se na šiljanje blagočestivih poklona i ponešto novca za manastire i crkve. uljudan. Spoljnja politika Rusije tih godina bila je više orijentisana u pravcu srednjeevropskih interesa. budući veliki vojskovođa. Carica. U ovom ratu. j. učinjene su izvesne zloupotrebe. Što se tiče srpskih naseobina. Pored toga i uslovi za život pokazali su se prilično teški. uputio u Rusiju. Radilo se o naseljavanju praznih. parnica i neprilika.) Jelisaveti su ukrajinska staršina. sa obavezom stalne vojne službe o svom trošku u mirno. naročito sa okolnim stanovništvom druge narodnosti. Ali uskoro se celo ovo preduzeće pokazalo kao promašeno: izbili su međusobni sukobi između vođa. blagodareći talentima sporednih zapovednika. Ali prvih godina ove carice Horvat je bio uklonjen. u basenu reke Urala. slobodouman. koji nije imao nikakva bitnog interesa za Rusiju. kozačke starešine i mesni plemići. bio bi vrlo lepo dočekan. dobio je grofovsku titulu i ogromna imanja u harkovskom okrugu). u „Novu Srbiju“ i „Slaveno-Srbiju. Tu je stekao svoje prvo ratno iskustvo. (Ivav Podgoričanin. U isto vreme beše Razumovski predsednik Akademije Nauka i uopšte vrlo karakteristična i značajna ličnost: prosvećen. i to poglavito doseljenicima iz naroda „jednokrvnih i jednovernih. koji su se dosta brzo pretopili u Ruse. bilo je unutrašnjih nereda. koji nije tačno utvrđen. ona je ipak. a neki su stupili u rusku službu. nisu još obrađene i rasvetljene. Poneki balkanski hrišćanin. On je bio poslednji hetman stare Ukrajine. nepobedivi Suvorov. bez ikakvog saniteta.“ Količina dodeljenog zemljišta zavisila je od čina doseljenika. koji behu nezadovoljni austro-ugarskom. rado je ispunila molbu ukrajinskih prvaka.“ potčinjenoj Senatu. hrabrosti i nečuvenoj izdržljivosti nižih oficira i vojnika. na primer. Preradovića i Ševića (1752 do 1754. i to na strani Austrije a protiv Fridriha II. o njima se ukratko može da kaže ovo: Srbima su bila dodeljena dosta prostrana i plodna zemljišta. a o vladinom trošku u ratno doba.). Aleksijem Razumovskim. Tako se godina 1742—43. Doseljenici su se delili na pukove i čete. t. U to vreme desilo se „razvojačanje“ Potiske i Pomoriške Krajine. ratovalo u Finskoj sa Švedskom. Unutrašnja istorija. Oni su grupisani u dve veće naseobine. Ipak. naročito Crnogorci. prve rane i prva odličja. Srbi su imali svoje sveštenike i svoju upravu i sudove i živeli su po svojim običajima. sa naročitim obzirom na ruski položaj na Baltičkom Moru. ali len i razmažen. sačuvavši svoju avtonomiju. povećavši na taj način broj srpskih doseljenika. odnosno turskom vladavinom. a pod vođstvom Horvata. a naseobine su potpale pod redovnu vojnu i civilnu upravu. ali se aktivno umešala u Sedmogodišnji Rat. od kojih su neki boravili duže vremena u Rusiji. kao što su to obično radili drugi ljubimci. Ona je osvojila veliki deo Pruske sa Berlinom. 60 . Poverena je vlast u ovoj pokrajini naročitoj „Upravi hetmanskog ureda. ponovo je radila na ograničenju i postepenom ukidanju ukrajinske autonomije. vezana prvo ljubavlju. a onda i zakonitim crkvenim brakom sa lepim kozakom.

Petar III odmah je napustio savez sa Austrijom. Ovaj ukaz od 18. rođene princeze Sofije Doroteje Šarlote od AnhaltCerpsta. „Samo jedini Bog i ljubljena Otadžbina naša preko izabranika svojih dali su nam žezlo carevine“ govorila je Katarina u jednom od svojih proglasa. plemstvu. On je odgovorio na nj ubrzo velikim brojem buna. i starala se da na svaki način čini dobro svojim „biračima“ t. pripremljen još za vreme Jelisavetino. Niz ukaza iz doba njene vladavine obeležavao je politički kurs u duhu prohteva plemenite gospode. juna 1762. Vojna zavera osujetila je tu nameru. provedene na ruskom dvoru. kao zabačena prestolonaslednikovica. toliko oštro. februara 1762. Znameniti ukaz o slobodi plemstva. i spahiluci. Ipak. obožavalac Fridriha Velikog. u isto vreme ostavljena su mu u neograničenu svojinu sva nepokretna imanja. ljupkom spoljašnjošću (iako nije bila lepotica). zbačeni car provodio je vreme u pijanstvu. sina njene sestre Ane. On se spremao. uspela je da se dobro snađe u ruskom društvu. vojvodu Holštajn Gotorpskog Karla Petra Uljriha. juna oborili. ona je dosta tužne godine. neobično pametne i talentovane velike kneginje Katarine. zajedno sa nekim od zaverenika i ljubimaca njegove žene. koji su ga 28. Ali svakako. Kada je taj osnivač poslednje vladalačke ruske dinastije zauzeo carski presto. jer su njegova s mukom sticana prava bila ukinuta. poslavši protiv nje rusku vojsku sa gardom i mornaricom. opozvao je rusku vojsku iz Pruske i vratio je Fridrihu sva ruska osvojenja bez ikakve naknade. U isto vreme carica je obilato nagradila neposredne izvršioce državnog udara od 28. na primer. Zatočen u letnikovcu Ropši. nazvan Petrom Todorovićem. Katarina II. nemačka princeza. krajnju umnu ograničenost. a donekle i fizička (usled velikih boginja) nakaza. i nastaje znamenito doba carice Katarine II. bio kasnije poništen ukazom cara Pavla i nije ušao u zbirku ruskih zakona. zajedno sa neobuzdanim prusofilstvom i obožavanjem Fridriha Velikog. neke mere ovog vladara nisu bile loše: tako. koji su s njim dolazili u dodir.Posle smrti carice Jelisavete njen naslednik. uz neverovatnu radinost i snagu pamćenja. kome je služio kao dostavljač sa ruskog dvora za vreme Sedmogodišnjeg Rata. mržnju prema svemu ruskom.. socijalni i kulturni značaj. da je drugi od tih proglasa (takozvani „podrobni“ od 6. i baštine. Obdarena od prirode oštrom i „vitkom“ pameti. Jelisaveta je spremala za naslednika svoga nećaka. sa svima kmetovima. da se ruskom krvlju obračuna sa istoriskom neprijateljicom svoje kneževine. prikrivene mržnje svoje žene. Tim je ukazom rusko plemstvo oslobođeno od obavezne službe državi. juna. zbacio je Petra III i doveo na ruski presto njegovu suprugu Katarinu. da prilično dobro izuči prilike i osobine zemlje nad kojom joj je bilo suđeno da vlada. gardiski državni udar od 28. primivši pravoslavlje. imao je ogroman istoriski. glavne osobine carice Katarine. amoralnost. Umna i moralna. „kraj nemilog i ludog supruga. (na Božić 1761. U svojim proglasima Katarina je oštro osuđivala politiku i postupke svoga supruga. Nekoliko dana kasnije ovaj državni udar dobio je svoj krvavi epilog. da stvori sebi jak oslonac u vladajućim krugovima. politički. j. te ju je misao o eventualnoj osveti kao bauk stalno pratila celog njenog života. presto Katarine II bio je okaljan krvlju njenog supruga. ukidanje zloglasne tajne kancelarije. Jedne večeri izbila je neka svađa između napitog Petra i njegovih drugova i oni su ga u tuči ubili. i tajnog nezadovoljstva sviju. jula). Na prestolu sveruskih careva Petar III je imao vidik i interese vojvode jedne male nemačke kneževine. Doba Katarine II. koji je. iskoristila tako. pogodio je teško seoski svet. Takt i veština vladanja — to su bile. Okolnosti ovog gadnog ubistva ostale su u detaljima nerasvetljene. Oslanjajući 61 . on je pokazao sve svoje mane: nedostatak takta. Tim događajem završava se „doba dvorskih prevrata“. GLAVA XVI. U isto vreme se upućivala u tehniku državnih poslova i temeljno je izučila najvažnija dela ondašnje političke književnosti i filozofije prosvete. sa Danskom. naslednik ruskog prestoda bio je uvek predmet javnog negodovanja i prezira svoje tetke carice. koji je prošao bez prolivanja krvi. „podanicima“ njegovim.).

od alogena 34. od najveće je važnosti saziv „Komisije ili Odbora za izradu nacrta novog Zakonika“.se na šire krugove plemstva i naročito garde. Zato su izlazili. nedovoljne obaveštenosti. po nalogu vlade. ponekad komičnog sistema društvene filozofije prosvećenih policajaca. tako da je u jednom slučaju guverner. od kozaka 54. nedostatka obrazovanja i političke svesti. različni ukazi. zagrejan aristokratskim uređenjem Švedske. tako da vlada ne bi znala šta s njima da počne. Panjin je izradio nacrt neke vrste ustava sa Carski Savet. ali ga nije izveo ni on ni njegovi neposredni naslednici. Najjače predstavništvo dobili su gradovi. to je veoma opsežan (u 403 tačke) elaborat. i. naročito za vreme cara Petra Velikog. Katarina je taj nacrt potvrdila. shvaćenim u najširem obimu. prilikom stupanja na presto. a tek onda plemići. i većina gradova birali su poslanike neposredno. pored toga dobije i neograničeno pravo da se bavi industrijom i trgovinom na veliko i na malo onim proizvodima. Odmah posle izdanja saborskog zakonika cara Aleksija pokazalo se. Takav cilj je postavio još car Petar. tako je. Iako veliki broj birača nije uzeo učešća u izborima. Bilo je agitacije. Akademija Nauka govorila u svome uputu o stanju prosvete i o potrebama prosvetnih radenika. morao imanje poslanika da stavlja pod sekvestar. Njih je bilo oko 2000. Katarina je uspela da izbegne i opasnost od pojedinih zavera i da ukloni preveliki uticaj velikaša. carica je mogla izdati znameniti proglas od 14. decembra. koji je trebao da formalno ograniči carsku vlast. Staleži seljaka. Za učešće u tom radu vlada je više puta pozivala i birane predstavnike slobodnih staleža. zbog neuređenosti puteva. od slobodnih seljaka 79. ili su namerno birali invalide. ali ostvaranje njeno spada u red najvažnijih i najzanimljivijih događaja ruske istorije. izbori su imali karakter staleški. naročito takozvanih naseljenih. Svega je bilo izabranih poslanika: od državnih ustanova 28. bili su odstranjeni od učešća u izborima. da je taj zakonik nepotpun i nedovoljan. tako da postoje pojedine grupe takvih uputa veoma sličnih. plemstvo. ali su u izborima ovih odbora staleži veoma labavo učestvovali. i bežali u šume.. koji je pokupio obilatu građu o stanju crkve i. upravo sastaviti novi od tih posebnih zakona i velikog Zakonika iz godine 1649. koji predstavlja neku vrstu dosta originalnog. spasavajući se od svojih mandata. kmetova i duhovništva. 62 . od gradova 208.. trebalo je izraditi neki novi Zakonik. i van zemlje među prosvećenim društvom. Ideja takve jedne komisije nije bila nova ni originalna. odnosno delomična zamena. Ovi poslanici su bili dužni da u prestonici podnesu vrhovnoj vlasti želje i tegobe svojih birača. j. razašiljani su nacrti poslaničkih programa i uputa iz jednog mesta u drugo. dok su ostale grupe birača birale prvo poverenike a tek onda poslanike. što je možda najinteresantnije. ponekad su izabrani poslanici smatrali ovakav posao naprosto kulukom. o željama duhovništva. Tek krajem 1766. prestoničke Policije. ipak su izbori gotovo svuda bili veoma živi. donekle. Između velikaša najviše se isticao grof Nikita Panjin. pa često nisu nikoga birali. u kom je pozivala slobodne staleže da biraju poslanike. da povećaju njenu popularnost u celoj carevini. da samo ono ima pravo da bude vlasnik nepokretnih imanja seoskih. zatekla je nekoliko desetina izabranih poslanika i još nezavršene izbore. kao njegova dopune. Najzanimljiviji je svakako uput Glavne t. prostake. i siromahe. izborne borbe. i pored toga da sudeluju u izradi nacrta novog Zakonika. koje su trebale da što više zadovolje caričine „birače“. ali ga nije nikad dala objaviti. bivši ruski poslanik u Štokholmu. na primer. u krugu sviju staleža. da su postali stalan izvor administrativnih nereda i svakojakih zloupotreba. od plemstva 261. pa je na taj način ostao kao zanimljiv dokumenat samo za istoriju političkih ideja u Rusiji! U nizu mera. ali da ono. Druga nadleštva iznosila su svoje primedbe o stanju poverenih im grana uprave. Oni predstavljaju građu od ogromne vrednosti za poznavanje stanja ondašnje Rusije i raspoloženja njenog slobodnog stanovništva. Plemstvo je tražilo da se očuva neokrnjen postojeći društveni red. naročito uputa seoskih birača. koji su u vezi sa seoskim gospodarstvom. okupljenih u Senatu. Uputa i programa je bilo više nego poslanika. U odnosima prema ovoj velikoj gospodi mlada carica je pokazala naročitu veštinu političkog manevrisanja. koji su se toliko nagomilali. Da bi se moglo snaći u masi raznovrsnih zakona i uredaba. taj stup staroruskih zemaljskih sabora. Od državnih nadleštava veliki uput izradio je Sinod ruske crkve. diskusije. Državna nadleštva. a njegovu porodicu i najbliže sluge da okuje! Katarina II.

Valjda je na taj način došao u odbor još i drugi jedan Srbin. po Monteskiju (Duh zakona). Iz tih se potpisa jasno vidi. i u poboljšanju državne administracije. imali su znatan uticaj na rusko društvo i uneli su nesumnjivo svežu struju u život ruskih pokrajina. kojih je bilo 19 na broju.Srbi su učestvovali u tim izborima kao oficiri. Građanstvo i slobodni seljaci. dakle samo jedan Srbin je postao poslanik. U pokrajinama. osetio se jak autonomistički. Liflandiji. Tošković i Rašković naročito pak ovaj poslednji. smoljenskoj oblasti i u Ukrajini. pod kojima stoje njihovi potpisi. Ali po zakonu su sprečeni poslanici imali pravo da predadu privremeno svoj mandat drugim licima. Ali se naročito brine o tom. bili su veoma aktivni. kao što carica naziva seljake kmetove. jula 1767. dali svojim poslanicima upute. U zakletvi su poslanici obećavali „da će veliki svoj posao početi i završiti po pravilima ugodnim Bogu. pored uputa. koje junački brani. Za poslanike su bili izabrani: od žutih husara — major Josip Oliševski. prema izbornom zakonu. slušajući šta se radi. U prvom smislu oni traže dovoljno dodeljivanje zemlje oranice. koje su živele sa naročitim zakonima i lokalnim povlasticama. Carica Katarina javlja se tu kao liberalni ideolog prosvećenog despotizma i (donekle) staleške monarhije. carica je dala i jedan veliki zajednički uput. pa je došao u Rusiju pun odanosti i ljubavi prema carici i carstvu. pokušala da sprovede i uvede u život mnoge 63 . da se ukine mučenje okrivljenih (čak ponekad i svedoka). da očuva neokrnjenu carsku vlast. 30. da se uopšte postavi na čovečniju osnovu krivično pravo — to su najlepše crte ovog znamenitog caričina „uputa“. Dok se Oliševski i Bulacelj nisu ničim istakli u Skupštini. kao i postojeći društveni poredak. poimence sa tehničke strane. varoši i palanki. u izvesnom pogledu. i ceo rad u njoj i oko nje. šta više separatistički pokret. Justiju i još nekima. carica je prisustvovala sednici. oni traže da budu posve izjednačeni sa ruskim plemstvom. iz jednog skrivenog mesta. Za izbranu komisiju. i da se olakša uvoz vina iz inostranstva. Pretresanja u skupštini trajala su sve do decembra godine 1768. carica Katarina raspustila je konačno Komisiju. Glasanja nije bilo ni po jednom pitanju.. i želja da se preuredi i poboljša sudstvo. nego „pravoslavni“ narod. Za popravku stanja seljaka mislila je. Oni su. odnosno plemići husarskih pukova Žutog i Crnog (u Novoj Srbiji) i Bahmutskog (u Slaveno-Srbiji). a takođe i plemićskih spahiluka. Komisija je počela rad u Moskvi na svečan način. kada su i oni raspušteni. tražili su da im se obezbedi staleška samouprava i da se uvede više reda i zakonitosti u zemlji. da primaju platu poput ostalih ruskih oficira. u glavnom tužeći se na svakojaka nasilja i zloupotrebe. pa i prošire. koja utvrđuju čovekoljublje i dobre naravi za čuvanje blaženstva i mira čovečanstva“. a uživa zato izvesne naročite povlastice. kada je Komisija bila odgođena na neodređeno vreme zbog rusko-turskog rata. U stručnim odborima. izbori za Komisiju. Ona i njena okolina nalazili su se u velikom zanosu. pa nisu donete i nikakve zakonodavne odluke. koje su dobili svi poslanici od svojih birača. naročito u ovoj potonjoj.. Većanja komisije išla su bez plana i stvarnog reda. Estonskoj. t. Bekariju (O zločinu i kaznama) Bilfeldu. da bude regulisan položaj penzionisanih oficira kao i porodica umrlih oficira. Verska tolerancija. koji se odazvao na carski poziv. u Finskoj. narednik Mihajlo Tošković. da je veliki deo oficirskog kora tih pukova bio sastavljen od samih Srba. državni potkancelar u pozdravnom govoru spomenuo je. j. ali je. Ipak. pa se osetilo njihovo dejstvo. ali se oni ni u jednom uputu ne zovu Srbi. da od članova komisije „očekuju primera svi narodi pod suncem“. Dalje. prema obećanjima ruske vlade i prema stvarnoj potrebi gospodarstva. Taj uput je u glavnom rađen po delima ondašnje napredne političke književnosti. Komisija se rasplinula u besplodnom teoretisanju i u kolebanju između potpuno različitih shvatanja i interesa. da treba ograničiti samovolju plemića i učiniti nešto „za imovinu robova“. od crnih husara — major Gligorije Bulacelj i od Bahmutskog puka — major Avram Rašković. livada i ostale. Ona je htela pored toga da stvori i takozvani „treći stalež“ koga gotovo i nema u Rusiji. Dobivši obaveštenja koja su joj bila potrebna i popularnost za kojom je čeznula. iako po spoljašnjosti veoma pristojno. rad je produžen do godine 1773. u nizu zakona. u njenoj celini. Srbi oficiri traže da se te povlastice sačuvaju i da se one stvarno izvršuju.

međutim. februara 1861.I to ne izgleda sasvim pravo. a ne prosjaci. jedni na donju Volgu. izda carski ukaz po kom bi „seljaci imali da postanu opet seljaci kao nekad.. oni mu odmah povećavaju danak. Nepravde koje su činjene prema čitavom nizu naraštaja ruskih seljaka gomilale su se. što „spahije nisu večiti vlasnici svojih seljaka.“ Ovo žalosno stanje isti pisac objašnjava tim. Naravno da među ovim izlivima i strahovitim požarima socijalne revolucije ima neposredne veze. jer bogatstvo seljačko jeste bogatstvo carsko.“ On traži da se . prosvete.težnje članova Komisije. jer je nesrećni ruski neuki mislilac. nego ga striži kao ovcu do gole kože!“. a svoju ostavljaju pustu i praznu.. a nipošto u nameri da buni narod. „inoroci“). nego postaje ili industriski kmet (sa prinudnim radovima po rudnicima i u fabrikama). drugi u Ukrajinu.). koja se nagomilava po imanjima i dvorcima velike i male gospode. koje je ostalo bez većih i dubljih promena sve do ukidanja kmetske zavisnosti seljaka (19.. i beže. slobodni seljak i trgovac Ivan Posoškov. i preduzete su razne korisne mere. i najzad ljudi „staroga verskoga zakona“. te u kojima prvenstveno treba tražiti ključ za razumevanje mnogih po-java sadašnjosti. dakle na sto godina ranije. primivši od seljaka onaj novčani danak ili danak u naravi. Usled toga veliki broj seljaka prestaje da bude pravi seljak-zemljoradnik. ti plemići traže od svojih seljaka još neke prekomerne danke. zv. učinjeno je ponešto. da spahije tovare na svoje seljake bremena koja se jedva nose... Potvrđene su sve povlastice plemstva. Izvesnim zahtevima drugih korporacija bilo je udovoljeno u toliko što su i one uzele izvesno. dok robovski stalež nije ukinut i formalno (zakonskom novelom od 1729. i naročito su plemićske opštine (po srezovima). naročito po južnim i jugoistočnim pokrajinama države. u tvrđavi Petra i Pavla u Petrogradu. tako — pored kozaka začetnika pokreta — još i fabrički kmetovi. ili dvorska i velikaška služinčad. gotovo nikada nije bilo pravoga mira na ruskom selu. uzeli učešća i mnogi drugi staleži i zapostavljeni elementi. naročito neograničena vlast nad seljacima. ekonomski i kulturni život cele zemlje i u XVIII i u XIX veku i sve do poslednjih godina. ujedinjene onda po gubernijama. dok nije buknuo požar oko godine 1770. Ni za vreme cara Petra stanje ruskog seljaka nije se popravljalo.“. Ali sve te druge korporacije. Bolji je bio položaj onih seljaka koji su. i tim preteranim traženjem teraju seljake do prosjačkog štapa. Ti su dvorovi postajali onda pravom Golgotom mnogobrojnih seljaka. koji je pokušao izneti svoje poglede i projekte samo pred presvetle carske i velikaške oči.. jer ni u međuvremenu.. završio svoj život pod vladom carice Katarine I. pa se zato o njima mnogo i ne brinu. nisu dobili nikakvo pravo vlasništva nad seljacima (iako je bilo izuzetaka). središtem nečuvene eksploatacije. iako veoma ograničeno učešće u lokalnoj upravi. te na takav način seljaci gube sve doba oranja i kositbe. te naseljavaju tuđe zemlje. pa predlaže kao konkretnu meru tačno uređenje dužnosti i razvrstavanje danka seljaka prema spahijama. varoška sirotinja. Samo seljaci-kmetrvi nisu dobili ništa. uživajući opštinsku samoupravu i ne radeći kuluk. i to je među njima izazvalo ozbiljno vrenje. Evo kako opisuje stanje seljaka jedan savremenik. čovek izvrsnih sposobnosti i jake pameti iako potpuno neškolovan (u svojoj knjizi: „O siromaštvu i o bogatstvu“. Tako je staleška (plemićska i gradska) organizacija dovršena. Inače. — i čim je neki seljak samo malo sitiji. Mnogi plemići kažu: „Ne daj seljaku da dobije vunu. Usled take bede seljaci napuštaju svoje domove. ili.. i isključivo vlasništvo zemlje! Drugi staleži.. Ima i takvih nečovečnih plemića koji u radno vreme ne daju svojim seljacima nijednoga dana slobodnog. i u pogledu suda. dobile velik uticaj na lokalnu upravu i na sud (formalno odvojen od uprave).. a posle njega puno je zakona i uredaba kojima se sve više izjednačuje položaj kmetova sa položajem robova. posvećenoj caru Petru): „. a neki preko granice. On je neposredno izazvan stanjem ruskog sela i ruskog seljaka u XVIII veku. privrede. kada se pokret proširio. koje ni do danas nije zaboravio ruski narod.. i u ovom pokretu nalazimo one iste nezadovoljnike koji su potpomagali Razina oko godine 1670. za onih sto godina. u kom su docnije. Ove i ovakve misli Posoškova biće da su izgledale i odviše opasne. Pored vojnika i fabričkih kmetova. te koje je udarilo dubok pečat na socijalno-politički. Vredi s toga da se na njemu malo zaustavimo. bili dužni 64 . nisu bile od značaja ili uticaja. mimo plemstva. vojnici stalnoga kadra. U doba Petra Velikog seljaci kmetovi bili su gotovo izjednačeni sa robovima.). divlja i poludivlja finska i tatarska plemena (t. u koji bi mogli nešto za sebe da privrede. nasilja i razvrata.

isto tako za dugove. koji je posetio Rusiju u „slobodoumno“ doba carice Katarine II. iako su ovi danci često bivali teški.“ Zadržali smo se malo duže na ovim pojavama. kuću. što je sve ipak prolazilo najčešće bez kazne za spahije. ili kojeg drugog raspikućstva.. bilo na 40 značajnih pobuna. žena feldmaršala. sa znanjem policije. a nisu nipošto retka bila i premlaćivanja. te je samo između godine 1762. nisu ni najmanje uticali u pravcu poboljšanja prilika na selu.“ veli Tekelija. davani na poklon i kao miraz. a i zato što je u bitnim svojim momentima stanje seljaka ostalo nepromenjeno sve do oslobođenja. svedoči. bilo zbog ljubavnica. U gornjem slučaju grofice Saltikove. Rekli smo već. — „Zato što ih prodaju.. donoseći presude bez apelacije. svaki dug u koji bi zapao plemić. bilo usled kartanja. koji je ostavio opširne i veoma dragocene memoare za kulturnu istoriju svoga doba. tako da su neki poumirali. decu bez roditelja. Evropsko. tobože liberalno-humano prosvećivanje toga doba. da tako stanje seljaci nisu mirno trpeli. isto tako. pored mnogih drugih fakata. ili su bar otupljene. i prema seljacima pažljivog plemića Bolotova. kravu. na razne sadističke načine. a tužioci su prema presudi policije ili suda izlupani korbačem. i neprikriveno objašnjavala svome trinaestogodišnjem sinu sve divote ljubavi..“ Seljaci su mogli da budu. „i takvih propalica. jer su one veoma važne i karakteristične. odnosno do povećanja danka u novcu ili naravi. no Carica je smanjila kaznu pretvorivši je u doživotnu tamnicu. Prestonička policija išla je na ruku vlasteli i skrivala je krivce. nisu nikako stajali na put samovolji plemstva. da stave na kocku svoga seljaka. često zbog sitnica. i ljuti se u isti mah da su seljaci hteli da ga ubiju.“ i tu se Tekelija zgrozio saznavši da je spahiji slobodno prodati muža odvojeno od žene. plemićski po poreklu i simpatijama. iako su pojedine.samo da plaćaju svojoj gospodi izvestan danak u novcu. a parnice su trajale godinama. dovodio je do pojačanja kuluka. Nije bilo nikakve granice vlasti gospodara u finansisko-privrednom pogledu.. ili i nešto u naravi. Tako je znamenita „Saltičiha“. pa ga prokockaju!. kako su Jermeni kupovali ne samo devojke nego i mlade muškarce. knute i robije. sa zemljom ili bez zemlje. ženu samu bez muža. „Zašto viču?“ — zapitao je svoga kočijaša. „Biva. sud ju je. a nakon razočaranja u Komisiji od 1767. jer su same spahije imali pravo da seljake gone u Sibir za večito vreme. doduše. Spahije su svoje ljude „očinski“ kažnjavali batinama i korbačem. jer je seljacima. Poznati srpski rodoljub Sava Tekelija. koje su jako vikale. uzimala bi u ruke kakvu francusku ljubavnu knjižicu. on iznosi. zavisnosti seljaka tokom vremena ili sasvim zaglađene. upravo ropske. Evo jedne ilustracije ovakih „naravi“ iz ruskog „Spektatora“ — „Živopisec“.... (a to je godina Manifesta o slobodi plemstva) i 1774. Bili su takođe prodavani da posluže kao regruti. koji je izdavao duhoviti filantrop Novikov: „Gospođa. Ona je. ili su menjani. i to putem javne dražbe. bilo zabranjeno podnošeše makakve tužbe protiv vlastelina. pod pretnjom najsurovije kazne. koja se onda naveliko uvozila u Rusiju i bila veoma omiljena među ruskim plemstvom u drugoj polovici XVIII veka. grofica Saltikova. pripovedanje sentimentalnog ali humanog i poštenog. i jednu jezovitu sliku: kako je zapazio jednu gomilu od nekih 40 devojaka. već prema sporazumu između kupca i prodavca. najoštrije crte kmetske. On u njima iznosi mirne duše i svoja sopstvena svirepa dela.“ — „Zar ljude prodaju?.. satiričkog časopisa. i književni uticaj sentimentalne i ljubavno-sladunjave literature. držala kod sebe u spavaćoj sobi u kavezu berberina kmeta. buknula je 65 . među ostalim. a u slučajevima kada bi zločini doprli u javnost. sa celom porodicom ili pojedinačno. njihova potpuna zavisnost od ćudi gospode. i usled neispunjenih carskih obećanja. samo radi toga da niko ne bi saznao za njenu periku.. Uopšte. ili nesrećne spekulacije. Ali svuda i svagde najgore i najužasnije bilo je: nesigurnost i neodređenost položaja seljaka. a mnogi su ostali sakati! 21 tužba protiv nje ostavljena je bez posledica u toku godina 1756—62. određene kazne bile su obično nikakve. Da slučaj Saltikove nije bio usamljen. prodavani. posle uobičajenog jutarnjeg kažnjavanja seljaka i seljakinja u štali (gde se obično vršilo batinanje seljaka). i od po-treba njihovih. pa ni u sudskom i policiskom. priča kako su ljudi prodavani po vašarima. kao iseljenike i kao robijaše u teškim okovima. policija i sud. baš kao roblje i stoka. tukla na mrtvo ime u svojoj spavaćoj sobi druge muškarce. čak i odelo seljaka! Još je saznao Tekelija i vrednost devojaka u zamenu za kučke: u jednom slučaju 120 devojaka dato je u zamenu za jednu kučku!. osudio na smrt.

svim onima koji su se dosad nalazili u položaju kmetskom i podanstvu spahiskom. kojih je stvoreno više stotina. glavama i bradama. osno-vanog na kmetskoj zavisnosti seljaka. — „Ja sam vaš zakoniti car. — ali me je Bog spasao. ne samo policajnu i administrativnu vlast u najširem smislu. bez kupovine i bez danka.“ „Car pravde i osvete“ i socijalna revolucija — pod tom zastavom podigoše se goleme mase puka po ogromnome ruskome carstvu. Rusija je razdeljena na više gubernija.na jugoistoku velika buna socijalno-revolucionarnog karaktera. iznad deset godina). a za seljaka nije opet učinjeno ništa. samo muška. dobili su ogromnu. zbog kojeg smo mi okusili i pretrpeli od rečenih plemića progonstvo i velike bede. da vas sve njima daje u ropstvo.plivali su u veselju kada je. koja opisuje ovu bunu). na čelo upravne vlasti uopšte stavljeni su takozvani 66 .. kao što je službeno ja-vio Katarini II pametni general Bibikov koji se sa bunom borio. i (darujemo im) zemlje šumovite. on je dao svome programu socijalno-revolucionarno obeležje. izašao je zakon o policiji. naravno. da suzbijaju „razvrat.. Po njemu upravljalo se Rusijom sve do doba Aleksandra II. Carica Katarina nije dopustila da se Pugačov podvrgne mukama. Ali je vlada i ovog puta nadvladala prosti puk. uz našu monaršku i očinsku milost. ribne reke. Ali prešavši u krajeve gde je bilo puno kmetova. iako su uz njih stavljene različne kolegijalne ustanove. Narod nije zaboravio Pugačova. u Moskvi. Taj se program vidi iz sledećeg „carskog ukaza. ni drugih novčanih dažbina. odnosno guverneri. ako i ne javno.“ koji je on objavio 31. Na čelo svake gubernije stavljen je gubernator. voljom i slobodom. Zabranjeno je bilo pri predavanjima sa projekcijama pokazivati sliku bune (ilustraciju Puškinovoj priči Kapetanova kći. a ono u srcu svom odani toj protuvi. Godine 1775. pravo da budu otsada verni podanici i robovi ravno našoj Kruni. koji je prisvojio ime cara Petra III. U srezovima. „da su cela svetina i sav puk. Namesnici. jula 1774. samo je još ojačan plemićsko-policiski režim. Kao „Car Petar“ Pugačov je pokušao da uredi državnu i vojnu administraciju donekle na uobičajen način i da suzbije anarhiju. dok su mere generala Petra Panjina pre izvođenja glavnih krivaca pred sud bile izvanredno surove. prilikom jednog primanja. izdane su „Milostive povelje“ plemstvu i gradovima. ne tražeći od njih regruta. a i plemstvo i vlada drhtali su pri samoj uspomeni na nj. Ovim zakonodavnim aktima konačno je Rusiji udaren pečat staleške i u isto vreme policajne monarhije. što je jedan moderan istoričar nazvao „centralizacijom krjeposnog režima“ t. Između ostalog namesnici su upućivani na to. sve do uoči Druge Revolucije. krvnik posekao bujnu glavu Jemeljana Pugačova. na čijem je čelu stajao donski kozak (kao nekad Razin) Jemelijan (Jemeljka) Pugačov. kao ni Razina. koji se prilikom bune Pugačova nalazio u Moskvi. a naročito kmetovi i sluge naše.“ govorio je Pugačov. Oni su nju ubedili. večitim kozaštvom. ja sam se tome odupro. Prema zvaničnim podacima ubijena su u ovoj buni 1572 plemića-spahije pored sveštenika i vojnika odanih vladi. Buna Pugačova i sve što joj je prethodilo i desilo se u vezi s njom. izašao je „Ustav gubernija“ koji je sama carica smatrala kao veoma važan i izvanredno uspeo zakon. ni codušne (danak koji je plaćala svaka seljačka duša. najzad 1785. a dve do tri gubernije ujedinjene su pod vlašću „Gospodareva namesnika“. ugušivši u krvi ustanak. izazvala je niz velikih zakonodavnih akata carice Katarine i ono.“ Ovaj ukaz delovao je silno. a mnoge su njegove ustanove i pravila bili na snazi još godine 1917. naročito u kozačkoj i „alogenskoj“ sredini. Posle bune. U skupštinama namesnik je imao pravo na naročito sedište. nego i sudsku. livade.: „Darujemo ovim našim ukazom. „Mi smo svi bili sigurni“ veli jedan savremeni plemić. pa su se oni na mene naljutili i poslali ubice da me ubiju. imao je naročitu počasnu stražu sastavljenu od mladih plemića. i uopšte sudsko ugušenje bune bilo je dosta milostivo. strašno je opšte nezadovoljstvo“. i slana jezera. i nagrađujemo ih starinskim krstom i molitvom (starom verom). seljacima i svemu narodu i želimo svima vama spasenje duša i mira u svetom životu. društvenog uređenja. Godine 1782. jer „nije strašan Pugačov. a gubernije su razdeljene na srezove („уѣзды“). j. te oslobađamo sve od dažbina i tereta ranije nametnutih od strane zločinaca plemića i gradskih lopova sudaca. raspikućstvo. Buna Pugačova izbila je u jugoistočnim krajevima države. „moja žena prešla je na stranu plemića. januara 1775.“ Naravno. tiraniju i svirepost“. i ja sam se zakleo pred Bogom da ću ih istrebiti sve do poslednjeg. da stanu na put raznovrsnim zloupotrebama a naročito „raskoši prekomernoj i razornoj“. Plemstvo i dvor.

šef tajne političke policije. Ove korporacije birale su ne samo svoje časnike. izabrani od plemića kao predsednici kolegijalne isto tako plemićske ustanove „nižeg zemskog suda“. javljaju se u to doba mnogobrojni književni. u epskom i dramskom pesništvu Heraskova i u basnama Hemnicera. Carica je visoko cenila dve originalne ustanove svog „Ustava“ „Savesni sud“ i „Zavod društvene pomoći“. Ova revolucija nije imala u Rusiji nikakva odziva među seljacima i u glavnom neznatan odziv u krugovima plemstva i građanstva. nego. zanatlije i trgovci. ipak je jače delovala sve do revolucije 1917. Sudovi su i dalje davali obilnu hranu tužbama i satiri zbog nepravičnosti. jako su podbacile. nego i funkcionere javne uprave. Stranci su dobivali i znatne povlastice. Sav pak režim dobio je svog moćnog šefa u ličnosti generala Potjomkina. postao je važna ličnost kod carice. Sud je bio staleški za plemstvo. pretvoreni su maloruski slobodni seljaci u kmetove. Nakon osvojenja litvanskih. Njena politika bila je izrazito centralistička. Njegovu su diktaturu osećali ne samo niži staleži. apelacioni sudovi za krivične i civilne parnice. Unutrašnja politika poslednjih godina Katarine II krenula je u pravcu reakcije. 1775. razorio je „Zaporošku Sič“ i razjurio je zaporoške kozake. Pored staleških sudova postajale su i takozvane „Palate“ t. beloruskih i ukrajinskih krajeva Poljske i na njih je proširena ruska uprava. Srbin Tekelija. pa je dala sprovesti niz važnih mera za izjednačenje zakona i uprave Ukrajine sa ostalom carevinom. koji su u trenutku zločina bili van sebe. ona je iznudila ostavku od poslednjeg maloruskog hetmana grofa Ćirila Razumovskog i nije dopustila da se hetman više bira. Doba Katarine II bilo je vreme izvanredno živih veza sa Zapadnom Evropom.kapetani-ispravnici. Posle smrti Katarine II gradska samouprava počela je opadati. čovek toliko strašan. jer se onda smatralo da je što veći broj podanika koristan za državu. Plemićska samouprava. siročadi. kulturni i društveni pokreti. Prva ustanova dužna je bila da sudi u slučajevima nehotičnih krivica. stvarni diktator ili veliki vezir države. pošto je gotovo sva vlast po gradovima prešla u ruke carske policije na čelu sa „gorodnjičima“. Semjon Ivanović Šeškovski. naročito pod uticajem Francuske Revolucije. Savesni sud fungirao je i kao izborni. i vredni zemljoradnici. kad bi čuli da ih on zove na saslušanje. j. gospoda i vlast. Važne ustanove i uredbe svoje carica Katarina je uvodila ne samo u krajevima moskovske države. Isto tako izjednačena je sa ostalim. Kao svoga namesnika postavila je tamo bezobzirnog generala Rumjancova. koji nije bio samo običan ljubimac caričin. Ali je bila stvorena policija čvrste ruke za suzbijanje eventualnih revolucionarnih pokreta i donekle hajdučije i individualnih zločina. postale su u poslednje vreme oslonac konzervatizma i reakcije. podmitljivosti i nesavršenog postupka. Suzbijao se separatizam nemačkog plemstva i građanstva u baltičkim pokrajinama. da su ljudi padali u nesvest. ali do toga nije došlo. koja je imala dosta široko pravo peticija. koje su iz početka bile naročito sjajne i dizale svest svojih članova. godine. Plemićske korporacije i njihove skupštine. koji je tada završio svoju karijeru. Blagodareći njima i unutrašnjem razvoju ruskog društva. Katarina je vrlo rado zvala u Rusiju doseljenike. a od stranaca se očekivalo da mogu biti i hrabri vojnici. Pored toga. i 67 . nego širom cele carevine. nego kao njen glavni namesnik. upućenih na samu vrhovnu vlast. Kasnije su škole dobile naročitu upravu. čiji je tip postao besmrtan blagodareći Gogoljevom Revizoru. pokrajinama Smoljenska provincija. naročito ona gradska. I jedna i druga staleška samouprava. ali je strašno uplašila staru caricu i njen dvor. U književnosti se još osećaju uticaji lažnog klasicizma u dramama Sumarokova. bolnicama i sličnom. njen general. Staleške korporacije plemstva po gubernijama i srezovima i građana po gradovima carica je uredila naročitim „poveljama“. možda još više. krivica ludaka ili ljudi. Godine 1783. Carica Katarina spremala je još i uređenje staleške samouprave za slobodne seljake. ali su i za njih plemići birali sudije. Druga ustanova brinula se o školama.. poput drugih. Godine 1764. koji su joj pripadali pre godine 1767. I jedna i druga ustanova jako su podbacile. građane i slobodne seljake. U književnosti i društvenom životu za vreme Katarine II sve do poslednjih godina opa-žalo se dosta jako vrenje koje je za vreme Francuske Revolucije dovelo do više progona i veleizdajničkih parnica.

naročito ona vezana sa masonskim pokretom. Uverena. imovina konfiskovana. i tip volterijanca — čoveka. kao i ismevanjem „galomanije“ vrhova ruskog društva. „sve je kod njih bilo zajedničko“. ali već slomljena i nesposobna za rad. Kod pisca Levšina. iako pod nesumnjivim uplivom sa strane. Moskovski plemić. Slobodoumni nazori širili su se po zabačenim kutovima prostrane carevine. i za isto vreme da podigne broj pretplatnika na novine primljene od moskovskog Univerziteta od 600 na 4000. čak i pravnika. Ne zadovoljavajući se opštim i apstraktnim napadima na neke poroke. varalica bez ikakvih umnih i moralnih kvalifikacija. izvrgava ruglu i obasipa grdnjama i pokvarenost administracije i sudova i. komičnih i preteranih sledbenika lakomislenih parizlija. Deržavin. osnovanih na pronalascima nove nauke i naročito udešenim vaspitanjem može da stvori „nova fela ljudi“. što vredi naročito istaći. koji je zadala staroj carici Francuska Revolucija. On je sa katedre i u svojim ustavnim nacrtima predlagao. na primer. besmislenih manira i ružnog rusko-francuskog jezika Rusa i Ruskinja. Iz šlislburške tvrđave. svi žive u kolektivu. Među ovima naročito se ističe profesor moskovskog univerziteta Simon Desnjicki. Ovaj prosvetni rad Novikova bio je odjedared obustavljen. čak uz ličnu saradnju Katarine II.drugim delima manje važnosti. j. Ugledni radnik na prosveti u Rusiji bio je jedan Srbin. njegove nekadašnje saradnice na satiričkim časopisima. vaspitanih od zloglasnih stranih učitelja. nema „staleških razlika“. Koji su uzroci ovih progona? — Glavni uzrok treba tražiti u golemom strahu. Javljaju se i dva velika originalna pisca — Fonvizin sa dvema odličnim satiričkim komedijama. i narodno predstavništvo nalik na englesko. Sama carica prednjači u tom isticanju i zanosnom poštovanju filozofa XVIII stoleća. Dopisuje se stalno sa Volterom i Dalamberom. prevode se.predstavnika ruske inteligencije. bila je takođe jako zastupljena u Rusiji. naročito Živopisac. U književnosti struja političkog i verskog radikalizma veoma je jaka. Dušica-Psiheja. geografa. lingvista. piscu šaljivog speva „Dušenjka“ — t. Todor Janković iz Mirijeva. Didroa je pozvala u sam Petrograd i s njim je provodila poduže vremena u raspravljanju čak i o pitanjima državnog i društvenog uređenja Carevine. po nalogu carice Katarine. — Satiričkih časopisa niklo je u Rusiji više. Za prvih sedam godina Novikov uspeva da naštampa 366 knjiga najraznovrsnije sadržine. lepo prikazuje ondašnji ruski varoški („Brigadir“) i seoski („Nedoraslost“) život. i to prirodnjaka. I. gde je bio zatvoren. preštampavan pet puta od samog izdavača. u nekoj primitivnoj palanci ili na spahiluku odvojenom od celog sveta mogli su se u to vreme naći slobodoumni predstavnici naprednih mislilaca. oseća se možda ponajviše. Ivana Beckog. čak se javlja i socijalni utopizam u duhu negativnog i nešto maglovitog socijalizma. Čitaju se njihova dela u velikom broju. Novikov prelazi u pravu socijalnu satiru. 68 . prepisuju i štampaju na veliko. dok frivolna poezija ima sjajnog predstavnika u Bogdanoviću. opisuje se stanje društva na mesecu: tamo „nema vladara“. Novikov. i može se smatrati kao jedan od najznamenitijih . Najviše je u tom pogledu radio N. Sladunjavo moralisanje u duhu XVIII stoleća ispunjava mnogobrojna dela same carice Katarine II. Kod Čulkova radnja se jednog utopističkog romana odigrava opet na mesecu. koji je radio u duhu najnaprednijih pedagoških ideja onog veka. istoričara. u prvom redu Francuske. postajao je prilično običan. izdaju se mnogobrojne knjige na svima područjima nauke. Novikova je oslobodio car Pavle. i pesnik G. koji je često dosta duboko poznavao Volterova dela. koji je doktorat građanskog i crkvenog prava položio u Glazgovu i preveo na ruski jezik čuvenu Blekstonovu knjigu o engleskom državnom uređenju. osniva Katarina II specijalne vaspitne zavode po planu njenog znamenitog saradnika na prosvetnom polju. ali u isto vreme čuju se i odjeci sentimentalizma i primećuju se pojave građanske drame. loše postupanje spahija sa seljacima i zlo stanje seljaka u kmetskoj zavisnosti. a najlepši su bili oni koje je Novikov uređivao. on je bio jedan od najjačih poslenika na kulturnom polju za vreme Katarine II. pravih Rusa. da se širenjem korisnih znanja. svi su jednaki. a on sam uhapšen. da se zavede u Rusiji pravi ustav. nema privatne svojine. Mistička i filantropska književnost. čistokrvni Rus. Upliv slobodoumne filozofije XVIII veka. javljaju se prve ruske znatnije grupe naučnika. moćan lirski talenat i jedan od tvoraca modernog ruskog književnog jezika. Na prosveti se puno radilo na sve strane. njegovo društvo rasterano. R. većinom Francuza. u kojima se.

nomadi behu rastureni i pokoreni. da. izvršiše velike pokolje Poljaka i Židova. Ruska vojska krenula je protiv „konfederata“. Posredovanja Rusije u poljskim poslovima dala su povod Porti. j. Austrija — Galiciju. na obalama Crnoga Mora. pravoslavnih i protestanata sa katolicima. ruska flota obišla je celu Evropu i. bio je odgovor vladajućih krugova. Rumjancov. Kao uvek. uglednog poljskog plemića i diplomatu. Rusiji su dodeljene zemlje Kabardinaca na severnom Kavkazu. ušća Dona. Već druge godine po stupanju Katarine na carski presto. najzad Pruska — zapadnu Prusku. t. uzeo ime Petra III). pa. na srednjem i gornjem toku zapadne Dvine i na gornjem Dnjepru. Krim je bio posednut i opustošen od Rusa. takozvanom „konfederacijom“. pa. došlo je do ugovora o prvoj deoba Poljske. gotovo odmah od vlasti uništena. nakon više manje dugačkih pregovora. Ruska vojska je tom prilikom posela znatan deo Poljske. te mu je obezbedila uspeh na izborima. čije se središte nalazilo u varošici Baru u Podoliji. koja je prilično zabrinula caricu. uz put. Na jugu. Ruskim lađama bilo je slobodno putovati u turskim vodama. pa zatim i barsku konfederaciju. Ruska vlada aktivno je pomogla Stanislava Ponjatovskog. Kerč.Kao odjek na Revoluciju javila se znamenita knjiga. j. Po miru u Kučuk-Kajnardži (1774. vitepsku i mogiljevsku. postala je gospodar Jonskog i Egejskog Mora. Smrću kralja Avgusta III Saksonskog poljski presto bio je upražnjen. Kimburn i stepe između južnoga Buga i Dnjepra. Ovi ukrajinski ustaši. U to su se umešale Pruska i Austrija. Porta je priznala imperatorsku titulu ruskih careva. Pored toga bio je poljski ustav (upravo nered) još ranije stavljen pod zaštitu Rusije. koga je carica pomilovala i prognala u Sibir. Onda. Ovaj događaj Porta je uzela kao povod za objavu rata Rusiji. otpočela je izborna groznica i borba uz učešće stranih država. „Putovanje iz Petrograda u Moskvu“ (1790. njena vlada je bila primorana da posreduje u poljskim poslovima. Na Crnom Moru gospodarila je eskadra ruskih lakih lađa. sve u korist Rusije. Smrtna presuda za pisca. Buga i moreuz između Azovskog i Crnog Mora. koristeći se anarhijom. kao Pugačov i neki drugi samozvanci. U tom ratu tatarsko-nomadska plemena između Dnjepra i Dnjestra kao i na obalama Kubana i na Krimu aktivno su pomagala redovnu tursku vojsku upućenu protiv Rusa u poljske predele. Enikale. Turska se obavezala da plati za ono vreme veoma veliku svotu od 4. prodro je do samog Balkana. Ruska vojska. otpočeo je intenzivan rad.). a turska vojska tučena u više mahova. dobila je niz sjajnih uspeha. ruska je vlada počela energično tražiti ravnopravnost „disidenata“. Kada je poljski sabor odbio podneti mu predlog poljske vlade o poboljšanju položaja disidenata. koju je napisao šef petrogradske carinarnice. Međutim. postao ruskom 69 . koji je za to dobio grofovsku titulu sa nazivom Zadunajski. kada je Krim godine 1783. amnestirala je sve pobunjenike. Radiščev. dok su Crnogorci aktivno ratovali sa Turcima (u te godine pada i znamenita epizoda sa Šćepanom Malim. Rusija je dobila beloruske pokrajine. priznavši pravo Rusiji da ih štiti i da interveniše u njihovu korist. spališe i dve turske granične varošice. Najzad. intimnog prijatelja carice Katarine. garantovala je slobodu vere balkanskim hrišćanima. koja je vladala u Poljskoj. uništivši tursku flotu kod Česme kraj maloaziske obale. ruski poslanik knez Repnjin uhapsio je usred Varšave prvake nepomirljivih katolika i nastojao je otvorenim nasiljem da proturi zakon o disidentima.000 rubalja. ruska carska vojska u krvi uguši prvo pokret „hajdamaka“. jer je taj čovek. U tom jrusku vladu pomagao i Fridrih II. Dnjepra. U toj se knjizi traži emancipacija seljaka i politička sloboda. pored drugih tačaka.500. pod vođstvom Gonte i Železnjaka. Na to su poljski patrioti i vatreni katolici odgovorili organizovanom pobunom. pod uticajem Francuske. Međutim. Azov. Proglašena je nezavisnost Krima od Turske (time je zapečaćena njegova sudbina). bivši nemački đak. i sva je prožeta republikanskim osećanjem. dobivši tako pod svoju vlast jedan deo rusko-ukrajinskog naroda. u kojoj su se naročito istakli generali Rumjancov i Suvorov. ruski podanici dobili su u Turskoj pravo podanika savezničkih zemalja. Vlasi i Moldavci primili su tada rusko podanstvo. dok su protiv njih krenuli još i pobunjeni seljaci i donekle kozaci na desnoj obali Dnjepra. zvani „hajdamaci“. taj je rad vezan sa imenom kneza Potjomkina. pa je dobio naročito veliki obim i zamah. sagrađenih na brzu ruku. t. objavi Rusiji rat.) Rusija je postigla ogroman rezultat.

Uskoro se zatim Poljaci pod vođstvom Kostjuška pobuniše protiv okupacionih ruskih trupa. nego na uništenje Turske Carevine i obnovu Carevine Grčke sa ruskim princem kao carem i sa prestonicom u Carigradu. tim ćutanjem tobože odobrio akt druge deobe Poljske. na obalama su bile sagrađene dekoracije sela i dovedeni su. obrazložen širenjem „revolucionarnog duha“. te je izraz „Potemkinova sela“ postao internacionalno znamenit. Vrhovni zapovednik Potjomkin nije se pokazao dorastao zadatku. carica Katarina i njena vlada zagrejavali su se još i nekim preteranim političkim maštarijama. To je treća deoba Poljske (1795. Krst je trebao da ponovo zablista nad Svetom Sofijom. stepa između Dnjepra i Buga. na saboru godine 1788. to su neumrli podvizi ruskog oružja. Po ugovoru o miru zaključenom u Jašu 29. Taj je ustav poboljšao i donekle demokratizovao poljsko državno uređenje. prilikom svečanog putovanja carice Katarine i njenoga gosta. Rusijina je reč bila presudna. decembra 1791. izazvan od Turaka. zvani „Kočina krajina“. Pruske i Austrije. ostalu Belu Rusiju i Ukrajinu na desnoj obali Dnjepra (kijevski kraj. Rusija se. Podoliju i Voliniju). ipak nije dovoljno sudelovala u ratu. ideja Monteskjea i severoameričkog ustava od godine 1787. koja se tokom XIX veka razvijala neverovatnom brzinom. ponekad iz daleka. U Novoj Rusiji gradili su varoši i sela. nije pomogla patriote. Porta je potvrdila ugovor zaključen u Kučuk-Kajnardži.). nijedan poslanik nije ni reči progovorio. nalazila pred velikim komplikacijama u Poljskoj. te ih je Suvorov nadvladao. pobede kod Fokšana i Rimnika u Moldaviji. cara Josifa II po Dnjepru. kao što je bio takozvani „Grčki projekat. Konzervativna stranka je stvorila protiv novog ustava „Targovicku konfederaciju“ i. u pitanju slobode pomorske trgovine za vreme rata. zauzeće Kilije i Izmaila. u Poljskoj se probudila patriotska i državnička svest. lepo odeveni seljaci. Tamanji i obala Kubana. Bilo je u tom radu mnogo nameštenog. dozivali su strane doseljenike i preseljavali na imanja velikaša ruske seljake-kmetove. Na Crnom Moru građena je ratna i trgovačka flota i sve što je za nju bilo potrebno. Od ruskih vojskovođa naročitu je slavu u ovom ratu zadobio genijalni i nepobedivi Suvorov. ruska vojska uđe u Poljsku i brzo osvoji većinu zemlje sa Varšavom. garantovala poljsko uređenje.“ Ali treba priznati.). Zaista. Pošto je ruska vlada još godine 1768. maja godine 1791. austriska saveznička vojska. Većina poljskog naroda. Odmah iza toga sabor kurlanske vojvodine zaključi da se ova zemlja pripoji Rusiji. na primer. Pod utidajem nacionalne katastrofe godine 1772. i događaja velike francuske revolucije. iako je donekle pomogla rusku. koje je postalo veoma akutno prilikom rata za oslobođenje severoameričkih naseobina Engleske. Godine 1787. izbio je drugi rat između Rusije i Turske. Rezultat nije ni iz daleka odgovarao veličini žrtava. Pragu. puteve i pristaništa. dignuvši bunu. a ne smejući da brani svoje. da su rezultati celog posla na jugu ipak bili prilično lepi. 70 . Kralj Stanislav Avgust odrekao se prestola. naterao je poljsku prestonicu na predaju.“ Mislilo se na ništa manje. priznala je osvojenje od strane Rusije Krima.pokrajinom.—90. pod neposrednim uplivom francuskih ustavotvornih radnja. izvedene su ozbiljne reforme. pozvala je Rusiju da posreduje. Prestiž i ugled ruske carevine dignuti su bili u doba carice Katarine na zavidnu visinu. koja je i dalje ostala u kmetskoj zavisnosti. u kojoj ne hoteći da glasa za ruske zahteve. pa je tom prilikom propao i poznati srpski pokret. koje su krunisane znamenitim ustavom od 3. Grčki car Konstantin XII ovog projekta (unuk Katarine II — veliki knez Konstantan Pavlović) trebao je da se odrekne za sebe i za svoje potomke od prava na rusku krunu. U Grodnu je poljski sabor u „sednici ćutanja“. Pruska — druga učesnica deobe — dobi Veliku Poljsku. Međunarodne i unutrašnje neprilike naterale su Austriju na obustavu rata. Njegova odbrana tvrđave Kimburna na ušću Dnjepra. Tada otpoče poslednji rusko-poljski rat u XVIII stoleću u kom je Ruse predvodio Suvorov. i Poljska je onda bila konačno razdeljena između Rusije. te izvedoše u Varšavi pokolj ruske posade. Prema tom aktu Rusija je dobila gotovo svu Litvansku. koji su igrali ulogu „sretnih doseljenika. Na novo osvojenoj obali Crnoga Mora nikla je Odesa.—1792. koji se smatrao nepristupačnom tvrđavom na donjem Dunavu. koja je za vreme rata imala neprilika i čak i bezrezultatni rat sa Švedskom (1788. Osvojivši na juriš predgrađe Varšave. Ne zadovoljavajući se postignutim proširenjem granica i mnogobrojnim uspesima.

koji su.“ U glavnom Pavle je bio predstavnik policajnog režima: još kao mladić maštao je kako bi trebalo „narediti svima sve“. Doba cara Pavla I (1796-1801. Promenio je dvorske običaje na vojnički način. kad je ona umrla. Postavši car. a svoje trupe u Nizozemsku. gde su stradale od loše klime i nedovoljne hrane. Pavle je živeo odvojeno u varošici Gačini. Ženio se dva puta. Pavle nije krio da smatra majku uzurpatorkom svoje krune. Mase slobodnih seljaka poklonio je svojnm ljubimcima. tako da čak postoji neutvrđeno mišljenje. Bio je ne samo okrutan policajac sa osobinama poluluda čoveka. prema kojem Pavle nije bio sin Katarinin. a među njima i veliki vojskovođa Suvorov. uzeli velika maha za vreme njegove matere. ali je u isto vreme pozvao seljake da mu polože zakletvu. Mase časnika i činovnika njegove prethodnice behu otpušteni. Govorilo se. stavivši im na čelo velikog Suvorova. putovanje Rusa preko granice. Uopšte. bilo je veoma neugodno. čuvajući jako centralizovanje vlasti i postojeći režim kmetske zavisnosti seljaka. čak nošnju „jakobinskih“ okruglih šešira. Napoleon Bonaparte. Sve ideje i uopšte sve što je dolazilo od matere Pavle je mrzeo i osuđivao. Poslednjih godina svoje vladavine Katarina II se ozbiljno bavila mišlju da ukloni od nasleđa prestola svoga sina Pavla i da dovede na presto starijeg unuka Aleksandra. kamo li ljubavi. poslao je svoje lađe u Jonsko More. proglasio „glavom crkve. pa je završio rat sa Persijom. što ga je dovelo do sukoba sa Francuskom. pokušao je da uniformiše plemstvo i građanstvo. U spoljnjoj politici Pavle se iz početka držao miroljubivo. kako je on nalazio. u svojim proglasima na narod tvrdio je da je zavisnost seljaka osnovana na božjoj volji. osuđujući deobu Poljske i ukidanje njene samostalnosti. Starije sinove: Aleksandra i Konstantina carica je jednostavno oduzela od roditelja. mnogo strožiju disciplinu i oštrije kazne. uveo je u svu rusku vojsku neukusnu i neugodnu prusku uniformu. koju je uredio u duhu najstrožijeg policajnog nadzora nad svima i svačim. što je napravio sebi neku vrstu vladičanskog odela i što je sebe u zakonu o prestolonasleđu god. Suvorov je još jedanput proslavio sebe i 71 . čiji je vojskovođa. sa Poljacima se trudio da načini nekakav kompromis. Bojao se „jakobinske zaraze“ mnogo više nego Katarina II. služiti za vreme cara Pavla.“ U tom redu ideja Pavle se primio za velikog majstora katoličkog Malteškog Reda.). među plemstvom. činovnicima i građanima goni raskalašenost i slobodoumlje. i u krunidbenom proglasu pokušavao je da ograniči rad seljaka za spahije na tri dana nedeljno. koga je Pavle penzionisao i internirao na njegovom spahiluku. Pavle ih je dao batinati. jer je on stalno terorisao svoju okolinu i svoje službenike. kada su se seljaci tužili njemu na gospodare. Svojim policajnim režimom on je zamorio visoko društvo i oficirski kor. zabave i same misli svojih podanika. po iskazu jednog savremenika. „zaslužio sebi opštu pohvalu i zahvalnost celokupnog plemstva. da reguliše mode. a naročito u njegovoj blizini. a donekle i celokupno stanovništvo prestonice. zatvorio je privatne štamparije. koji se i inače u poslednje vreme labavo vodio. Kad je odrastao. on je počeo da na dvoru. 1797. to se između ostalog videlo i u tome što se on pričestio prilikom krunisanja sam. sa najstrožijom disciplinom. a ne iz ruku sveštenika. impulzivan i nedosledan. zauzeo ostrvo Maltu. Pavle je nastavio u stvari politiku tih istih ljubimaca. a naročito svoju najbližu okolinu. Radiščeva i Novikova. neki i proterani. šta više i opasno. i u Italiju. čime je. i to zbog Malte. Ali. Obustavio je pripreme za rat sa Francuskom. iako je amnestirao osuđene u njeno doba. da utiče na običaje. kao i slobodni podanici njegovi. da je Pavle javno obećao kako će kao car išibati i proterati u Sibir ljubimce svoje majke. nego još i čovek zagrejan nekim naročitim misticizmom. u vojsci. koji su odmah posle njegovog dolaska na presto na više mesta izbili. Između majke i sina nije nikad bilo razumevanja. zabranio uvoz knjiga i nota iz inostranstva. imao je i malu vlastitu vojsku uniformisanu na pruski način. Ova mera nije imala sreće.GLAVA XVII. On je celog života osećao strah od seljaka i zato je naređivao surovo ugušivanje seljačkih buna i nereda. on se dao uvući u rat sa Francuskom. Međutim. smatrajući sebe za namesnika božjeg na zemlji igrajući neku prvosvešteničku ulogu.

Pavle se spremao da uhapsi caricu. i došao u dodir sa Napoleonom. U međuvremenu došlo je do otvorenog rata između Rusije i Engleske. nezadovoljstvo viših krugova društva protiv Pavla. starešine. Iako je on dostavio u Moskvu. septembra 1658. Sluteći opet da mu se radi o glavi. simpatisalo Englezima protiv svoga vladara — omraženog „tirana“. da li treba i sme Moskva da drži svoje posade po ukrajinskim gradovima. pod sledećim glavnim uslovima: pravoslavna vera uživa ista prava kao i katolička. Rada u Gadjaču je odobrila takozvani Gadjački Ugovor sa Poljskom. pravoslavni su izjednačeni sa katolicima i šest 72 . Černjigov. Uitvort se vratio u London. pomisliše da to trče vojnici da spasu cara i pohitaše da Pavla udave oficirskom ešarpom. t. Tada je Pavle počeo da sanja o nekim osvajanjima u Indiji. Pavle je otpustio i zatvorio Panjina. to su pridolazili novi zaverenici. Ali u taj trenutak začu se neka larma u susednoj sobi. da otstrani Aleksandra od nasleđa prestola i da imenuje za prestolonaslednika jednog svoga rođaka. Ukrajina se ponovo vraćala u poljsko podanstvo.rusko oružje u nekoliko sjajnih bitaka. Ali je odmah izbio demokratski pokret protiv novog hetmana. proglase za caricu vladarku. Odmah iza smrti Bogdana Hmeljnickog. Engleska. tako da su u zaveru stupili. Na to dođe carska porodica. najviše uz pomoć najamnih pukova. Zaverenici su međutim oduševljeno pozdravili prestolonaslednika Aleksandra. kraj njegova izmrcvarenog leša. koji je bio plemić poljskog porekla. i 12. u kom je rusko javno mnenje. Nježin. omiljen među uglednim Ukrajincima zbog svojih aristokratskih tendencija. tim pre što je od rata sa Engleskom. odnosno o njoj znali. da hetman sprema izdaju. sa bunom Puškarenka. šta više. Međutim je. bila je skovana zavera. u kojima je zabeleženo učešće Srba. kao Katarinu II. marta 1801. Prilikom ovoga izbora Rada odobri traženje poverenika moskovske vlade. kozačka staršina. To je bilo jedno od najvažnijih pitanja ondašnjih moskovsko-ukrajinskih odnosa. Naljućen zbog toga Pavle je opozvao svoju vojsku. j. Poltavski pukovnik Puškarenko digao je bunu i ispočetka imao uspeha. Ludorije careve se nastaviše. 7. a pošto su odmah diplomatski odnosi sa Engleskom bili prekinuti. Tako je došlo do njegovog konačnog izbora za hetmana na Radi u Perejaslavlju. nedovoljno pomognuta od Austrijanaca. a udova Pavlova. koja je išla za tim da cara oglasi ludakom i stavi pod tutorstvo. druga ruska vojska generala Korsakova bila tučena od Francuza na obalama Ciriškog Jezera. koji je tada postao Prvi Konzul. u koliko ga je bilo. Perejaslav i druge. Zaverenici preduhitriše Pavla i u noći između 11. Uz učešće engleskog poslanika i ruskog državnog potkancelara grofa Panjina. uputivši u Srednju Aziju jednu naročitu ekspediciju. videći da nema šta da se nada od Pavla. a poznat po svojim simpatijama za Poljsku. prime moskovske vojvode i garnizoni. prestolonaslednika sa ženom i velikog kneza Konstantina. Palen. ipak se u Moskvi odlučiše da pomognu Vigovskog. oba starija sina careva i njegova žena. provališe u carev zamak i zatražiše od uplašenog Pavla da se s mesta odrekne prestola. podržavala je preko svoga poslanika u Petrogradu. prestolonaslednik je čekao rezultat u drugoj sobi. Vigovski je počeo da aktivno izvodi svoju zamisao o ponovnom ujedinjenju Ukrajine sa Poljskom. tražeći da nju. kao i prestolonaslednikovica. U Švajcarskoj je veliki vojskovođa izveo svoj poslednji podvig — prelaz preko Svetogothardskog Prevoja i opasnog Đavolovog Mosta. na čije je čelo stao upravo sam vojni guverner prestonice i šef tajne policije. uspeli su da dobiju od prestolonaslednika Aleksandra pismeni pristanak za zbacivanje i interniranje njegova oca. Pavle odmah pristade na to. očistivši Italiju od Francuza. bez ikakve potrebe i mogućne naknade. GLAVA XVIII. Oni koji su već bili u carevoj spavaćoj sobi. Svršivši. zbaci njegova sina Jurja i dovedu za privremenog hetmana Ivana Vigovskog. Ukrajina od smrti Bogdana Hmeljnickog do kraja XVIII st. one su postajale sve nesnosnije i opasnije. zaverenici. Naslutivši šta se sprema. da se u maloruske gradove Kijev. otkazao saveznički ugovor Austrijancima i Englezima. koja je tamo strašno nastradala. Uitvorta. stupila je u prepirku sa oficirima. stradala ruska privreda.

koje su ograničavale prava hetmana i u rešavanju izvesnih spornih predmeta i u postavljanju viših vojnih časnika. hetman ima pravo da kuje svoj novac. oktobra 1659. koje je bilo ugovoreno od starog Hmeljnickog. poljska vojska i činovnici ne smeju ulaziti u Ukrajinu. Pokušaj Hmeljnickog da proširi svoju vlast na levoj obali Dnjepra. Tamo je zavladao haos. Odmah iza toga na levoj obali Dnjepra izbi jak pokret protiv Hmeljnickog. Zemlja je bila jako opustošena i njeno se stanovništvo najvećim delom razbeglo. Uređuje se u Kijevu akademija i priznaje se sloboda škole i štampe. Odlučni protivnik Moskve. koje su primljene prilikom njegova imenovanja. Vreme Mazepino karakteriše se oštrim socijalnim borbama narodnih masa protiv starešina. ali odriču se veza sa carem. a ne od patrijarha moskovskog. izabraše za hetmana Ivana Mazepu. Hetman onda postaje opet sin Hmeljnickoga. koga proglasiše izdajnikom. koga izabraše na takozvanoj Crnoj Rada u Gluhovu (1663. Završio je svoju karijeru prešavši u Moskvu gde je bio interniran. God. da će car skupljati prihode po Ukrajini. i učestvovao je u ratu Turske sa Poljskom na strani Turske pomažući sultanu u odlučnoj borbi kod Bučača u Galiciji. kozaci nisu dužni da pomažu Poljsku u borbi sa Moskvom. pobunjenici pozvaše moskovsku vojsku i proglasiše Vigovskog zbačenim sa hetmanstva. gde je ona. koja je slobodna od svakog danka. kasnije i mnogo ozbiljnije sa Karlom XII. hetman i starešine behu obavezni da se trude oko zbližavanja Velikorusa i Ukrajinaca. on je prvi od sviju hetmana otišao lično u Moskvu i dao potvrditi nove „tačke“ o odnosima Moskve prema Ukrajini. Odlučni trenutak nastao je godine 1704. skupljena u mestu zvanom Žerdjajeva Dolina. on se kolebao između Krima i Poljske. uz to okretnog i veoma pametnog diplomatu. Turci i Tatari borili su se sa Poljacima. predao se potpuno moskovskoj vladi. Opet je potvrđeno. Ovaj nacrt novog ugovora bio je sa moskovske strane odmah zabačen. najzad je rešeno da neće više narod imati prava da smenjuje hetmana (17. Posle različitih pretendenata na levoj obali utvrdi se kao hetman Ivan Brjuhoveci. 1687. uticajnog i veoma obrazovanog. Pregovori 73 . potvrdila Jurija Hmeljnickog za hetmana i primila ugovor predložen iz Moskve. da će u ukrajinskim gradovima biti carske vojvode. svršio se neuspehom. Dok su se tako razvijale prilike na desnoj obali Dnjepra. uz učešće građana i seljaka. tim pre što po tačkama. i u naročitoj tačci podvukli su zavisnost maloruske crkve od carigradskog patrijarha. Međutim na desnoj obali Dnjepra utvrdio se jedan od najpopularnijih i najznamenitijih hetmana Petar Dorošenko. Pored potvrde starih tačaka iz doba Hmeljnickog-oca. učesnicima borbi sa Poljskom daje se potpuna amnestija. dodate su nove. Mazepa je tada težio da odvoji Ukrajinu od Moskve. jer se na desnoj držao pomoću Poljaka. Na desnu obalu Dnjepra nije se hetmanova vlast prostirala. Uskoro zatim protiv Vigovskog digla se buna. a za sebe da stvori položaj gotovo samostalnog vladara. ostajući u Ukrajini. najzad jedno vreme u ime Turaka upravljao je zemljom moldavski gospodar. kozačkog plemića i čoveka bogatog.njihovih vladika treba da zasedaju u poljskom senatu. Prema Moskvi držao se veoma lojalno.). Glavni moskovski zapovedcik u Ukrajini sazove ponovo Radu u Perejaslav. odlučila da traži od Moskve povratak onog stanja. Hmeljnicki sam morade otići u kaluđere. drugi je deo Ukrajine jako stradao od ratova. većajući pod nadzorom moskovskih trupa.). sva Ukrajina stoji pod upravom hetmana velike kneževine Ruske Ukrajinske. Kada je iduće godine moskovska vojska pretrpela težak poraz kod Čudnova na Volini. ne videći u opasnosti drugoga izlaza. a kasnije je postao sreski vojvoda u nekom dalekom kutu moskovske Rusije. samo su pristali da puste moskovskog vojvodu u Kijev. U drugom delu zemlje hetman Brjuhovecki. naročito pak od turske najezde i jednim je delom čak potpao pod Tursku.. Pored ponovljene dozvole Moskvi da drži svoje garnizone. Mazepa je u najvećoj tajnosti otpočeo pregovore sa protukraljem poljskim Leščinskim. Sad je Rada. Mazepa se mnogo trudio dižući škole i crkve. prijateljstvo sa krimskim kanom je naprotiv dozvoljeno. izgubivši oslonac kod kuće. dok nije postao turski saveznik i štićenik. Na jesen godine 1665. u tim tačkama je bilo ugovoreno. kada je car Petar naložio Mazepi da pređe sa vojskom na desnu obalu Dnjepra i da pomaže poljskoga kralja u borbi sa Šveđanima. Ruske čete uticale su posle na izbor hetmana. koji su imali raznoliku orijentaciju. pojavljivali se različni hetmani. mladi Hmeljnicki pređe na poljsku stranu i prihvati Gadjački Ugovor Vigovskog.

. dok najzad Katarina II ukazom godine 1783. bašte. 1710. da traže povratak starih prava. znatan deo kozaštva pretvara se u „pospolite“. Svi su oni imali pravo na imanja prema rangu. kao i viđeni balkanski emigranti. dok su u Ukrajini izabrali potpuno odanog caru. ipak je očigledno težio da ograniči ukrajinsku avtonomiju. njegovi doglavnici. maloruske starešine dobiše pravo ruskih plemića. između godine 1789—91. iako ga je o tome sa velikim nastojanjem molio vršilac hetmanske dužnosti. pretvore u kmetove. a „pospoliti“ po svome položaju sve se više približuju velikoruskim kmetovima. ciglane i t. na primer braća Miloradovići. Pod Katarinom II nevešta agitacija izvesnih pristalica poslednjeg hetmana (1748—1764. godine 1786. 1775. da se za njega stvori nasledno hetmansko dostojanstvo. svi bez izuzetka.“ Međutim Polubotok i njegovo društvo nisu prestajali. obustavljeno je za uvek davanje maloruskih činova. Godine 1793. livade. ukrajinski manastiri preuređeni su na velikoruski način. šume. mlinove. kozačke starešine. kada su se pojavile jake autonomističke i separatističke težnje. ali druge starešine vlada carice Katarine vrati u Ukrajinu. koji je dobivao ogromna imanja. Kod hetmana su se stalno nalazili carevi komesari. Pored hetmana. Kada je skoro iza toga Skoropadski umro. bilo nasiljem. U jednom od carskih rešenja. delom istrebljenog poljskog plemstva zauzimaju domaća gospoda.sa Karlom XII behu otkriveni i celo preduzeće Mazepino bilo je osujećeno. dala je carici Katarini povoda da zatraži od Razumovskog ostavku i da ne dopusti više izbor hetmana. Ukrajina na desnoj obali Dnjepra. i ovo je izazvalo seobu mnogih kozaka u Tursku i Ugarsku. g. čak i okrutnom politikom. zabrani poslednjim „pospolitima“ da se slobodno sele. trpela veliku bedu. u vlastelu. 1767. Za vreme uprave poslednjeg hetmana Razumovskog učinjeni su zakonodavni pokušaji u tom smislu. bilo je rečeno i to veoma oštro: „Svima je poznato da su od doba prvog hetmana Bogdana Hmeljnickog pa sve čak do Skoropadskog svi hetmani bili izdajnici i zato je naša država. pa su ih postepeno smatrali kao lična vlasništva. dobiše u Ukrajini velika nepokretna imanja. sem Galicije i Humske Rusije. prema ruskom zakonu od god. Vrlo brzo se pokazalo.). dok se narod u većini držao prema Mazepi hladno. Na nekoliko mesta postavljani su ljudi. uz to su se oni koristili svakom prilikom da prigrabe bilo kupovinom. Tamo je Polubotok i umro. general-guverner Rumjancov sa „Maloruskom Kolegijom. budući upisani u naročiti registar. a naročito pak Malorusija. u pravcu unifikacije Ukrajine sa ostalom Rusijom. delom izgnanog. koji su sedili na tuđoj zemlji sa pravom odlaska u određene rokove. naročito na račun konfiskacija imanja Mazepinih pristaša. 1782. naročito od vremena Mazepina. Iako je car Petar potvrdio uslove pod kojima se Ukrajina ujedinila sa Moskvom godine 1654. Petar je ukazom otvorio naročitu „Malorusku Kolegiju“. Godine 1722. takozvana „generalna strašina“. d. car nije dopustio da se izabere hetman. na molbu Polubotka i drugih starešina o izboru hetmana.“ Rumjancev se proslavio čvrstom. na nju su odmah prošireni svi ruski zakoni.. godine 1785. upravna i sudska. koji su bili nalik na neku vrstu ministara. koja je trebala da upravlja Ukrajinom. i na „pospolite“ ili slobodne seljake. Naročito je okrutno postupio prema poslanicima i prema biračima za vreme izbora u čuvenu komisiju god. dok su prava hetmanova i pukovnika ograničena u nekoliko mahova specijalnim carskim ukazima.) Razumovskog. Godine 1784. izgubivši svoj 74 . Istorija naroda na levoj obali Dnjepra to je istorija njegova postepenog podjarmljivanja. koji nisu bili maloruskog porekla.. Petra i Pavla. pa pukovnici i sotnici pretvaraju se u pravu naslednu gospodu. Iako je u Ukrajini bila dosta živa mala industrija i trgovina ipak je glavno zanimanje velike većine stanovništva bila zemljoradnja. pripala je Ruskoj Carevini. Petar je onda stavio ukrajinsku gospodu pod istragu i naredio da se Polubotok i drugi najviđeniji ljudi zatvore u tvrđavu Sv. koji su vršili vojnu dužnost. bilo na neki drugi način tuđe njive. Seosko stanovništvo sastavljeno je bilo od kozaka. Postepeno. ukrajinski kozački pukovi su ukinuti.. Hetmana je zamenio caričin poverenik. Gospoda u više mahova traže. jer je car Petar preduzeo vrlo oštre i brze mere. pukovnik Pavle Polubotok. Neki carevi doglavnici. Mazepa je delio žalosnu sudbinu Karla XII i umro je u izgnanstvu (god. da se i formalno „pospoliti“. a inače beznačajnog pukovnika Ivana Skoropadskog. u Ukrajini su ukinute stare ustanove i zavedena su guvernijalna nadleštva. da mesto oborenog. Kozaci.

dozvoljen je uvoz stranih knjiga i skinut je sekvestar sa privatnih štamparija. pretvara se u odane sluge ruskog carskog prestola. kao i prodavanje pojedinih članova seljačkih porodica. ostaju kao neka vrsta slobodnih seljaka.. oličena u „Generalnim Radama“. napadali su „jakobinske težnje“ mladoga cara i njegovih „mladih prijatelja“. Među njima je bilo i Ministarstvo Prosvete. jer su sa te strane u punoj meri zadovoljene njihove socijalne aspiracije. i ženu mu caricu Jelisavetu prestonica je dočekala sa neopisanom radosti. i drugim slobodnim stanovnicima carevine. koje nisu duboko zasecale u ruski državni život. preuređena je centralna uprava zemlje tim. kao i dolazak stranaca u Rusiju. očekujući novo progonstvo u Sibir. Zabranjeno je štampanje oglasa u službenim novinama o prodaji seljaka javnim putem. graf Pavle Stroganov. Godine 1802. Iščezava u gradovima starinska samouprava na osnovu iz Poljske pozajmljenog nemačkog „magdeburškog gradskog prava“. Ipak su se čuli oduševljeni liberalni govori u društvu. a između prve i druge revolucije samo je jedanput stavio primedbu na jedan carski ukaz. da se otvore novi univerziteti. i sasvim slabo od strane plemstva. Inicijativom jednog od velikaša i veleposednika. izdat je prvi zakon o univerzitetima i opšti plan narodne prosvete. kao i odvojeno od svojih porodica. kao i lokalna samouprava pukova i stotina brzo opada. a posle ministar spoljnjih poslova. Godine 1804. osećao se sveži dah u književnosti. Ministri i ministarstva stavljeni su pod. prosveta je prvi put tada postala posebna grana vrhovne uprave. u manjoj meri od sveštenstva i građanstva. odvojeno od cele familije. 1785. u konzervativnim krugovima. kojima se ne može poricati dobra svrha. Doba cara Aleksandra I. car je naredio da se taj ukaz ipak izvrši. da se odmah iza toga otrovao. Tako se Senat nije nikad više tim pravom poslužio sve do prve revolucije god. knez Kočubej i Novosiljcev činili su takozvani „tajni odbor“ uz cara. U pripremnim radovima učestvovao je i budući ljubimac i prvi doglavnik Aleksandrov. ipak su nosile više dekorativno obeležje: poslednji zakon ostao je gotovo bez posledica. da seljaci dobijaju slobodu neposrednim sporazumom sa spahijama. grofa Sergija Rumjancova izdat je godine 1803. Kada se Senat usudio da stavi primedbu na jedan ukaz. iščezavaju po gradovima nekad veoma važne ekonomske i verske crkvene zajednice. Dozvoljeno je dalje. poljski velikaš i ruski državni podsekretar. dosta štura staleška samouprava plemenitih opština. Novog vladara Aleksandra I. kome je vraćen „pređašnji sjaj“ i dato pravo da stavlja primedbe na neuputne ukaze i zakone. U liberalnoj komisiji za sastavljanje novog zakona Radiščev je jedared dobio tako surov ukor za svoje slobodoumlje. Harkovu. Ukrajinska gospoda koja su dugo vremena u većini težila aristokratskoj Poljskoj. što su ukinuti poslednji tragovi kolegija Petra Velikog i što je uređeno deset ministarstava. Tokom XVIII stoleća opštenarodna samouprava. seljaci su i dalje prodavani bez zemlje i na licitaciji. u koju je ušao čak i znameniti revolucionarni pisac Radiščev. Raspadaju se. Kazanu i Vilni. Već prvih meseci Aleksandar se latio reformatorskog posla. Narodni dijalekat. prema kome je stvorena zakonska mogućnost. narodna kultura i osobine narodnog života čuvaju se poglavito od strane širokih narodnih masa. naročito u publistici. Bile su uklonjene najomraženije ličnosti i mere srušenog režima. u kojoj se veoma istakao sa svojim Vesnikom Evrope talentovani pisac Karamzin. do duše samo nominalni. Za izradu novih zakona i pregled starih imenovana je naročita komisija. GLAVA XIX. takozvana „bratstva“. ostalo je sila raznog materijala pisanog na 75 . Sve ove mere. i to u Petrogradu. Dozvoljeno je slobodno putovanje Rusa u inostranstvo. Kijevu. naročito u Moskvi. Speranski. S druge strane. pored spomenutih. Od celoga toga rada. koji je radio na velikom planu preuređenja „ružne građevine“ ruske carevine. Ovi takozvani „mladi prijatelji“: knez Adam Čartoriski. da budu vlasnici nepokretnih imanja van gradova.vojnički karakter. Umesto svega toga pojavljuje se od god. a ne samo plemićima. Rešeno je. a Senatu je preporučio da se mane tih primedaba. zakon o slobodnim zemljoradnicima. nadzor Senata. 1905. više manje beznačajnih mera.

Rat sa ovom državom. nazvao je tu bitku austerličkom. te su ruske i austriske trupe.. Međutim.. najviše je uzrujao javno mnenje protiv pokojnog cara.. i pored brojne nadmoćnosti. Ruska vojska pretrpela je teške gubitke i bila je naterana na povlačenje u neredu (14. gde se smestila vrhovna komanda Napoleonova. zauzela je položaje u moravskoj ravnici na istoku od Brna. da su mir i prijateljstvo sa Engleskom doveli prvo do zategnutih odnosa. kraj Jene i Aueršteta. u Olomuc. Aleksandar je bio sam svoj ministar spoljnjih poslova. Krajem novembra ruska vojska. izradio je plan bitke. teško je stradala u zimu godine 1806—1807. zaključena je druga koalicija protiv Napoleona. osnovan na sasvim krivoj pretpostavci: da se Napoleon sprema na povlačenje i da ga treba u tom povlačenju razbiti i sprečiti. I ovog puta ruska je vojska zakasnila na bojište. tako da je Napoleon uspeo da. ali neko vreme nije ni ratovala. Napoleon je ovom prilikom proglasio obnovu Poljske. Za Napoleona je poljsko pitanje bilo veoma lep mamac i u njegovoj vojsci nalazila se posebna poljska legija. koji se nadao pomoću Aleksandrovom obnoviti poljsku kraljevinu u njenim istoriskim granicama. loše snabdevena. Rusija nije zaključila formalan mir sa Francuskom. „izmirenje Rusije sa Engleskom“ bio je neposredan rezultat smrti cara Pavla. lana i konoplje. sa Francuskom. Prirodno je. jer je razbila prvu koaliciju protiv Napoleona. Austriski generalni štab. Posle niza beznačajnih čarki i komplikovanog manevrisanja. naročito je u tom pogledu bio jak uticaj kneza Adama. koja je pod Napoleonom zadavala Aleksandru i njegovoj okolini velikih briga. koji je na dan posle bitke noćio u zamku Kaunica. za kratko vreme bile strašno tučene i naterane u begstvo. Kroz nekoliko dana došlo je do sastanka cara Aleksandra i 76 . žita. zaključenom 26. Austriski car bi prinuđen da napusti Beč i da se skloni u Moravsku. kao i veći deo artiljerije i komore. obe vojske su se odlučno sukobile kraj Fridlanda na jednom vrlo uskom zemljištu. Nekoliko pukova beše zarobljeno u celini. ceo plan pokazao se kao pogrešan i neostvarljiv. posednuvši ruskim trupama pruske delove Poljske. Uz put učinio je pokušaj da obnovi Poljsku. u varošici Austerlic (Slavkov). gde je glavni deo austriske vojske bio zarobljen u tvrđavi Ulmu. Ruska vojska. tokom godine 1806. gde se sastao sa Aleksandrom. vodeći pod Kutuzovim dosta uspele borbe sa Francuzima. car se zaleteo u rat sa Napoleonom. Posle nekoliko diplomatskih sukoba. Ali je pruska vojska blagovremeno dojurila na rusku granicu. tako da je ova carevina tim aktom i pravno prestala da postoji. „Mladi prijatelji“ bili su intimni carevi savetnici i u poslovima spoljnje politike. koje se u oktobru 1805. a onda i do raskida sa velikim takmacem Engleske u to vreme. Ona je imala velikih posledica. Međutim je ruska vojska morala da se iz Češke povuče u Moravsku. eventualno u samo ličnoj uniji sa Rusijom. u kojoj su učestvovale Rusija i Pruska. Ruska vojska je zakasnila na bojište u južnoj Nemačkoj. drva. iako se lepo držala u sukobima sa Napoleonom (Pultusk. decembra 1805. iz koje se jedva spasao. U glavnim svojim linijama politika Aleksandrova prvih godina bila je anglofilska. O obnovi Poljske pod takvim okolnostima nije moglo biti reči i zato je poljski patriota knez Adam dao ostavku na položaj ruskog ministra spoljnjih poslova.). koji je bio potpuno siguran u svom poznavanju terena i okolnosti i duboko ubeđen u nesumnjivu pobedu.. tako da se Aleksandar I morao zadovoljiti samo izjavama simpatije i odanosti poljskog plemstva. Prajsiš-Ejlau). Posle njegove smrti trebalo je pošto-poto učiniti ratu kraj. skupilo u zamku Čartoriskih u Pulavima. nego je čak podržavala jednu vrstu poluzvaničnih diplomatskih odnosa sa Francuskom. dobivši obilatu novčanu pomoć od Engleza i sklopivši savez sa Austrijom. sumpora. juna 1807. a zamenio ga je beznačajni baron Budberg. Napoleon. a austriski car se odmah iza toga odrekao zvanja rimsko-nemačkog cara. Austrija je izgubila Dalmaciju i Boku. po blatu i snegovima Istočne Pruske i Poljske. sa ostacima austriske. sasvim uništi prusku vojsku. u kojoj je Rusija učestvovala. gde je Aleksandar proveo nekoliko nedelja pred pohod protiv Napoleona. našavši se iznenada pred Francuzima u ofanzivi. koja je odavno postala za Rusiju najbogatija pijaca za izvoz gvožđa. decembra 1805. Po miru u Bratislavi.francuskom jeziku. gomile papira koje nisu imale nikakva uticaja na tok državnih poslova i objavljene su tek u naše dane. Aleksandar nikad nije zaboravio tu nesrećnu bitku. U jutro 2. opet na podsticaj Engleske. U isto vreme on je uspeo naterati Portu da objavi Rusiji rat.

Ovaj rat. Ali položaj Finske. Po ugovoru o miru. zatim je bio privatan nastavnik kod jednog velikaša. U „vazduhu Tilzita“ rodilo se kratko prijateljstvo careva i carevina. došlo takođe do sukoba između Francuza i Rusa i Crnogoraca —. koji se zvao Mihajlo Mihajlović Speranski. dok je Rusija morala prekinuti odnose sa Engleskom i pristati na takozvanu kontinentalnu blokadu. da se snađe i u praktičnoj politici. ali nije više radio sa „mladim prijateljima“ „tajnog odbora“. Prusija je morala da plati veliku otštetu. ali jako okrnjenu u korist samog Napoleona. Oba vladara učinila su sve da očaraju i prevare jedan drugoga. Kao posledica tih odnosa došao je nominalni rat sa Engleskom. koja je prešla u otvorenu „frondu“ protiv vladara. na skeli usred Njemena. Prvi sastanak udešen je. odličan stil i umešnost. Na Balkanu. Ali još pre mira sastao se finski sabor u gradu Borgo i proglasio je Aleksandra za finskog velikog kneza. pod jednim šatorom. sa promenljivom srećom. i nisu izmenile ni jednog kuršuma. Po Bečkom Miru Austrija je bila jako okrnjena. Ali zato Rusija nije izgubila ni jednog parčeta svoga zemljišta i nije platila nikakve otštete. od koga je stradala ruska privreda i sasvim ozbiljan rat sa Švedskom. Slovenački i veliki deo hrvatskih krajeva ustupljeni su Francuskoj i zajedno sa Dalmacijom i ukinutom Dubrovačkom Republikom sastavljali su Napoleonovu Ilirsku Kraljevinu. Tom prilikom Aleksandar je potvrdio slobodu i ustavna prava Finske. završio se potpuno pobedom Rusije i osvajanjem (mir u Fridrihsgamu 1809.Napoleona u Tilzitu na Njemenu. Povratak Aleksandrov u Petrograd bio je dosta žalostan. Neverovatna radinost. udešen je ponovni sastanak obojice careva u nemačkom gradu Erfurtu. pridružio joj je i one finske krajeve. i u pitanjima najzamršenije teoriske politike. dok se Rusija upravljala po načelima neokrnjene autokratije. a naročito interese veleposedničke aristokratije. Za vreme cara Pavla taj knez je postao ministar. Taj se rat vodio godine 1809. šta više. uz to 77 .) cele Finske do reke Torneo i severnog Ledenog Mora sa Alanskim Ostrvljem.. ruski generali i oficiri nisu krili svojih simpatija prema Austrijancima. gde je u Boki i duž južnih dalmatinskih obala. krenut uticajem Engleza. Bitka kod Vagrama rešila je i taj rat u korist Napoleona. Napoleon je dobijao odrešene ruke u zapadnoj i srednjoj Evropi. a Speranski šef njegovog kabineta. posle je svršio bogosloviju i visoku teološku školu u Petrogradu. njegovih nemačkih saveznika i poljske države. ali su ruske i austriske trupe na svaki način izbegavale sukob. izvanredno dobro disciplinovani um. Sin jednog siromašnog seoskog popa Speranski je počeo da uči u nekom manastiru. dok su švedsko građanstvo i plemstvo bili u većini za pridruženje Rusiji. u kom su se naročito istakle sjajne osobine ruskog vojnika. Velika Vojvodina Varšavska povećana je na račun Austrije. a dotle da ostane pod francuskom okupacijom. Međutim je Aleksandar uporno stajao uz Napoleona i godine 1808. koji je dosta jako pogodio rusku privredu. a i Rusija je dobila na ime naknade za svoje učešće u ratu trnopoljski okrug u Istočnoj Galiciji. kneza Kurakina. nego sa državnikom visokog poleta. uz Rusku Carevinu bio je uopšte dosta dvosmislen: 1) on nije bio jasan u smislu njenih pravnih veza sa carevinom. u toliko je i Napoleon mogao da bude ogorčen držanjem Rusije u njegovom ratu sa Austrijom. kao neka pozorišna predstava. koje je Rusija osvojila još za vreme Petra I i carice Jelisavete. i bilo je očigledno da javno mnenje ne odobrava savez sa Francuskom i prekid sa Engleskom. Napoleon nije obećao ništa stvarno Aleksandru i nije ga pomagao u likvidaciji borbe sa Turskom započete zbog Napoleonova podbadanja Porte protiv Rusije (smenjivanje komandanta i vlaškog gospodara. U koliko je Aleksandar mogao da bude nezadovoljan pasivnim držanjem Napoleonovim u ruskoturskom i rusko-švedskom ratu. iako nije sazvao njen sabor. t. koji su tobož pomagali Srbe). j. Rusija je takođe objavila Austriji rat. Aleksandar je dao naročito uređenje Finskoj. Zanimljivo je da su finski seljaci vodili ogorčenu borbu sa ruskim odredima. sve dok nije došao u komisiju za izradu zakona sa zvanjem i pravima državnoga sekretara. i 2) Finska je bila ustavna pokrajina. pored diplomatskih prekinuti i trgovačke veze sa Englezima i zabraniti uvoz robe na engleskim brodovima u ruske luke. Šta više. Kao magistar teologije predavao je kratko vreme u teološkoj školi. delimično obnovljene u obliku Velike Vojvodine Varšavske pod francuskim tutorstvom i nominalnom vlašću saksonskog kralja. Iza Tilzitskog Mira car Aleksandar se opet odao reformatorskom radu. Aleksandru je pošlo za rukom da spase Prusku. pa je tu ostao i dalje.

otmeno ponašanje — sve je to dovelo Speranskog do najvećeg položaja i počasti u državi. Skoro posle Tilzita on postaje omiljeni referent carev, prati ga u Erfurt kao šef njegova civilnog kabineta, a nakon povratka postaje prvi doglavnik Aleksandrov. Speranski je radio na stvaranju sistema ruskih zakona, u prvom redu građanskog zakonika i na planu preuređenja ruskog državnog ustava. Glavne linije ovoga plana su sledeće: vrhovna vlast ostaje po zakonu apsolutna, ali stvarno se ograničava zakonima i sistemom državnih ustanova. Neposredno pod carem nalazi se darev kabinet i Državni Savet, sastavljen od velikaša koje imenuje car; taj Savet ujedinjuje sve grane vlasti. Zakonodavna vlast delomično se prepušta Državnoj Dumi, sastavljenoj od narodnih poslanika. Vlast izvršna nalazi se u rukama ministara, koji odgovaraju naročitom Upravnom Senatu; za zajedničke poslove ministri se sakupljaju u Komitet Ministara. Sva država razdeljena je na gubernije, srezove i „volosti“ (nekoliko sela); u svakoj takvoj jedinici radi samoupravna skupština, zvana Duma. Volosnu Dumu biraju svi vlasnici nepokretnog imanja. Zatim, Dume biraju svoje odbore i poslanike više Dume. Na takav način Državna Duma proizlazi iz narodnih izbora, ali u četiri stupnja. Osnovna ideja je Speranskog, da nema vlasti bez pristanka naroda. Posve je jasno, da je ovakav, za ono doba prilično napredan, plan reforme logički vodio ka ukidanju kmetske zavisnosti seljaka. Ova liberalna i donekle demokratska tendencija Speranskog uzrujavala je rusko plemstvo, naročito „veliku gospodu,“ koju je Speranski vređao i svojom sjajnom karierom i nekim merama, koje je ona smatrala kao opasne. Uz to, Sperdnski je bio izrazit frankofil u politici, iako „angloman“ u nekim svojim privatnim običajima i ukusima. Protiv Speranskog vodila je aristokratija stalnu borbu, ali je on imao pristaša u višoj trgovačkoj buržoaziji i kod nekih birokrata, koji nisu bili plemićskog porekla. Razume se, nisu ga držale ove simpatije, nego jedino milost i poverenje carevo, i to samo dotle, dok nije došlo do raskida sa Napoleonom. Od celog plana Speranskog ostvarena je bila samo reforma Državnog Saveta, koji je pretvoren iz jednog malog intimnog konzultativnog tela u državnu velikašku skupštinu, u koju je car imenovao najuglednije državnike, poverivši stvarno rukovanje poslovima samom Speranskom. Otvaranje ove nove Skupštine na novu godinu 1810. bilo je vrhunac moći i slave Speranskog. Formula, kojom su otsada počinjali zakoni i druga važnija carska akta: „saslušavši naš Državni Savet“ izgledala je kao neki početak ustavnog doba u Rusiji. Speranski je sproveo kroz Državni Savet zakon o reformi Senata i vrlo važne i korisne mere za saniranje ruskih državnih finansija. Bile su još sprovedene neke ispravke u uređenju ministarstava; i to je bilo sve, što je uspeo da sprovede Separanski. Njegov plan je ostao samo na papiru i dugo vremena smatran je za državnu tajnu. Središte agitacije protiv Speranskog bio je dvor careve sestre, velike kneginje Katarine, koja je svojim ponašanjem i pameću jako podsećala na njenu znamenitu babu (Katarinu II). Kod nje, u gradu Tveri, bio je primljen od cara znameniti publicista i pripovedač Karamzin, onda već državni istoriograf koji je uručio caru svoju „Zapisku o Staroj i Novoj Rusiji“. Ovaj je spis, napisan veoma žučno i energično, odlučno osuđivao shvatanja Speranskog, a sadržavao je i čitavu filozofiju ruske istorije u duhu konzervativnog obožavanja samodržavne vladavine, i to sa jako istaknutom simpatijom ka moskovskoj Rusiji i delomičnom osudom reforama Petra Velikog. Karamzin se uz to javljao kao apologet plemstva. Ali tada još pad Speranskog nije dozreo (mart 1811.). Godinu dana kasnije, pošto je rat sa Francuskom bio sasvim na pomolu, car Aleksandar otpusti Speranskog, koji je bio odmah, po carevu nalogu, uhapšen i stražarno sproveden prvo u Njižnji Novgorod na Volgi, onda u daleki Perm, gde je ostao interniran, sve do godine 1818. Međunarodna situacija, počev od godine 1809., razvijala se u pravcu novog francusko-ruskog rata. Prijateljstvo sa Napoleonom nije donelo Aleksandru očekivanih koristi, a ruska privreda, kao što je rečeno, u izvesnim granama ozbiljno je stradala od prekida odnosa sa Engleskom. Pod uticajem pogođenih visokih društvenih krugova car Aleksandar je gotovo ukinuo „kontinentalnu blokadu“, i izdao je carinsku tarifu, koja je osetno štetila francuske trgovačke interese. Uz to poljska politika Napoleonova, koja je, i pored sviju uveravanja, očigledno išla za tim da uspostavi Poljsku Kraljevinu u njenim granicama od godine 1772., bila je stalno puna nezgoda i opasnosti za rusku državnu politiku. Isto tako su se sukobljavali interesi francuske i ruske politike i na Balkanskom 78

Poluostrvu, gde je Rusija vodila naporan i težak rat sa Turskom, imajući cromenljivu sreću u tom ratu, koji se vodio sa prekidima, dok je Francuska nastavljala sa tradicionalnom politikom. Ratovalo se i na Kavkazu. Godine 1804., izbio je Prvi Ustanak Srba. U vezi s tim podneo je mitropolit karlovački Stevan Stratimirović caru Aleksandru preko prote Samborskog, dvorskog sveštenika njegove sestre velike knjeginje Aleksandre, supruge ugarskog palatina, jedan memorandum o položaju srpskog naroda, o potrebi da se car zauzme za nj i o mogućnosti stvaranja jedne velike slovenske države. Memorandum Stratimirovićev, pisan teškim sloveno-srpsko-ruskim jezikom, bio je za cara Aleksandra prerađen, ali izgleda, da se car na nj nije mnogo obazreo. Isto tako bez ozbiljnih posledica svršilo se i putovanje prvog srpskog izaslanstva u Petrograd. Po odluci skupštine, držane u Ostružnici, pođoše u Petrograd, početkom septembra 1804., preko Vlaške, srpski poslanici prota Matija Nenadović, Petar Novaković-Čardaklija i Jovan Protić. U Petrogradu beše srpsko izaslanstvo ljubazno dočekano i primljeno dvaput na poduži razgovor od kneza Adama Čartoriskog. Jezgro se cele diskusije sastojalo u rečima kneza Adama, koji je odobravao držanje Austrijanaca, što „nisu mogli pogaziti ugovor, isto tako, kao što sada i Rusija ne može da pokvari ugovor (sa Portom).“ Poslanstvo se, ne dobivši stvarno ništa, vratilo natrag. Međutim, ustanak se produžio, i Rusija sama zagazi u rat sa Turskom. 11. januara 1807., ruski zapovednik na balkanskom bojištu, general Mihelson, uputio je Karađorđu pismo, stupajući s njim na taj način prvi put u dodir, i pozvao ga je na daljnju borbu sa Turskom i na proglašavanje nezavisnosti od Turske, što iziskuje „dostojanstvo“ srpskog naroda. I zaista, uskoro je došlo do prekida srpskih pregovora sa Turskom. Od toga vremena nastaje uža saradnja između Rusa i Srba, i, kao najjači znak ove saradnje, javlja se zajednička vojnička borba srpskih i ruskih odreda u okolini Vidina, gde se odlikovao Milenko Stojković, koji je bio nagrađen ruskom sabljom sa natpisom „za junaštvo“. Isto tako je i Karađorđe dobio od cara na poklon sablju sa natpisom „Braniocu Vere i Otadžbine“. Već 17. juna 1807. god. došao je u Srbiju kao ruski diplomatski agent, Konstantin K. Rodofinjikin, rodom Grk. On je igrao veoma važnu ulogu u srpsko-ruskim odnosima, pa i u unutrašnjoj srpskoj politici. Karađorđe nikad nije imao prema njemu poverenja, a i u vladinim srpskim krugovima, pa čak i u narodu, nisu mu mnogo simpatisali, kao Grku, naročito zbog njegova prijateljstva sa beogradskim mitropolitom Leontijem, tipičnim fanariotom. Rodofinjikin bio je zvanično u Srbiji poverenik ruske vrhovne komande na balkanskom bojištu. U tajnoj instrukciji rečeno je bilo Rodofinjikinu, da ruski car „neće ostaviti nikakva moguća sredstva da im pomogne; samo kad se u njih uveri, da se oni u svima svojim radnjama neće nikako kloniti od toga, već da će se saobražavati sa pravcima Ruske Carevine“. Postoji i ugovor između Karađorđa i carevog ađutanta, markiza Paulučia od 27. juna 1807. U njemu je predviđen potpun protektorat Rusije nad Srbijom, s tim da se upravnik i viši vojni i civilni časnici postavljaju ukazom carevim. U tom ugovoru obećana je bila obilata ruska pomoć Srbima u svima oblicima. Ali su odredbe tog ugovora bile više želje i namere nego stvarnost. Od 1807—1810. ratovali su na istočnom bojištu Srbi i Rusi zajedno protiv Turaka i imali nekoliko uspeha. Od tih zajedničkih borbi najslavnija je pobeda na Varvarinu (6. septembra 1810.). Nepovoljni obrt međunarodne politike za Rusiju promeni situaciju na štetu Srba. Rusi biše prinuđeni da prekinu ratovanje na Balkanu i da u Bukureštu sklapaju mir s Turcima (16. maja 1812.). U osmoj tačci ugovora o miru predviđena je za Srbe opšta amnestija i jedna vrsta samouprave, koju će sporazumno izraditi Porta sa ustanicima. Rusija je želela, da u onim po sebe teškim prilikama učini za Srbiju što može. Međutim, sultan je nalazio, da su to veliki ustupci za Srbe i odbio je da ratifikuje tu tačku Bukureškog Ugovora. Sultan je mogao tako postupati, jer Napoleon beše na putu ka samom srcu Rusije. Malo posle toga, Porta je prešla preko svih obzira i uništila je srpsku samostalnost. Karađorđe i mnogi drugi prvaci, nakon jednogodišnjeg interniranja po austriskim tvrđavama, pređoše u Rusiju, gde su ih sve srdačno primili. Pored velikih i sitnih državnih pitanja careve Napoleona i Aleksandra delila su i mnoga lična pitanja. Nepovoljno primljena i na brzu ruku prekinuta prošnja Napoleonova, koji je tražio ruku 79

Aleksandrove sestre Ane; zatim francuska aneksija Oldenbuške Vojvodine, čiji vladari behu bliski rođaci Aleksandrovi; najposle, rusko ponovno prijateljstvo s Engleskom, sve je to davalo građe za novi sukob. Bilo je samo pitanje, ko će koga preteći i ranije preći u ofanzivu. Zaključivši savez sa gotovo celom Evropom, i obećavajući Poljacima obnovu njihove kraljevine, Napoleon je pretekao Aleksandra, pa je u junu 1812. god. sa vojskom od preko 600.000 ljudi prešao rusku granicu i odmah bez boja zauzeo prestonicu litvanske velike kneževine Viljnu. Ruska vojska bila je razdeljena u tri glavna dela: jedan je vodio general Barklaj De Toli (oko 120.000 ljudi), drugi knez Bagration (oko 45.000), a treći general Tormasov (oko 35.000). Po osnovnom planu trebala je armija Barklajeva da se povlači i da Napoleona uvlači sve dublje u zemlju, dok je Bagration imao da udari na bok i pozadinu francuske vojske. Zbog ogromne nadmoćnosti Napoleonove druga polovina plana bila je očigledno neostvarljiva. S toga se glavni zadatak ruskih armija sveo samo na to, da što pre dođu u međusobni dodir. Napoleonova namera beše da spreči ujedinjenje ruskih armija. Ali, blagodareći izdržljivosti i brzini manevrisanja Rusa, kao i hrabrosti ruskih zaštitnica, dve su se glavne ruske armije sastale, dok se treća držala pasivno. Ona je privukla na se jedan Napoleonov odred, sastavljen većim delom od Austrijanaca, koji su isto tako sada izbegavali sukobe sa Rusima, kao što su Rusi na „miran način“ ratovali s njima godine 1809. Slično su postupali i Prusi, kojima je Napoleon izdao naredbu da zauzmu Rigu i da zaprete Petrogradu. Naišavši na prvi otpor, Prusi su zauzeli pasivan posmatrački stav na zapadnoj Dvini. Međutim je Napoleonova glavna armija napredovala, a ruska se vojska postepeno povlačila, ali uvek sa borbama, Najozbiljniji boj beše kraj Smoljenska, starog utvrđenog grada, koji je tom prilikom najvećim delom izgoreo. Zbog stalnog povlačenja mnogo su osumnjičili Barklaja kao stranca, da je tobože u vezama sa Napoleonom. S toga je Aleksandar najzad pristao, da imenuje vrhovnim zapovednikom starog generala Kutuzova, Suvorovljeva učenika, koji je baš tada završio rusko-tursko ratovanje. Više iz političkih nego iz strateških razloga, pred samom Moskvom, kraj sela Borodina, rešio se Kutuzov da primi glavnu bitku. Ceo dan 26. avgusta trajala je vrlo uporna bitka, u kojoj su i jedna i druga strana pokazale veliku hrabrost i u kojoj su Rusi, u glavnom, zadržali svoje položaje. Ali, kada su uveče prebrojali gubitke, našlo se, da je ruska vojska toliko nastradala, da joj je bezuvetno bilo potrebno naglo pribiranje. S toga se povukla prema Moskvi. U Moskvi je nastala panika i begstvo većeg dela stanovništva, i evakuacija državnih nadleštava i državne imovine. Sve je izvršeno u takvoj hitnji, da je neprijatelju ostavljena ogromna masa ranjenih Rusa (oko 25.000). S početka se mislilo da se Moskva svakako brani, ali u noći 1. septembra u selu Filjama, kraj Moskve, na ratnom savetu, protiv mišljenja većine generala, Kutuzov je naredio povlačenje ovim znamenitim rečima: „Sa gubitkom Moskve još nije izgubljena Rusija; naređujem povlačenje.“ 2. septembra ušao je Napoleon u Moskvu gotovo sasvim napuštenu, ali, i Napoleonova vojska beše proređena; ona je već spala na manje od četvrtine onog, što je imala na početku rata. Nije utvrđeno, iako se stvar više puta utvrđivala, kako je Moskva ovom prilikom zapaljena. Nesumnjivo je požar Moskve jako pogoršao položaj Napoleona i poslužio kao signal za veliki narodni pokret. Seljaci, koji su se dotle kolebali, listom su se digli protiv osvajača i ometali su njihovo snabdevanje. S druge strane, Napoleon je učinio ogromnu grešku ostavivši na miru Kutuzova. Ponuda mira, učinjena caru Aleksandru, ostala je bez odgovora. Kutuzov je čak odbio da zaključi i primirje. Bez dovoljno hrane, s proređenim trupama, u dalekoj i neobičnoj sredini, Napoleon se osetio u velikoj nezgodi. S toga se u oktobru odluči na odstupanje. Tom prilikom razorena ruska prestonica bila je konačno opljačkana, a učinjen je i varvarski pokušaj, da se Kremlj baci u vazduh. Napoleon je hteo da odstupi u Ukrajinu, ali nije mogao tuda da prokrči put, nego je morao da skrene na stari smoljenski drum i da odstupa preko razorenih mesta. Ruska vojska je išla u stopu za njim, dok su ga strašno uznemiravali kozačka konjica i neredovne seljačke čete. Uz to su prešli u napadaj i oni ruski odredi, koji su dotle bili na sporednim bojištima. Kritički položaj Napoleonove vojske postao je neizdržljiv, kada je nastupila vrlo rana i surova zima. Francuska vojska bila je u Rusiji sasvim uništena, tako da su svega hiljadu gardista ga puškama i devet topova pod maršalom Nejom prešli u redu rusku granicu. Napoleon je još pre konačne katastrofe napustio 80

Aleksandar se ponovo pokazao kao najodlučniji protivnik Napoleonov. takozvane Restauracije. a i na osnovu jednog naročitog akta. na novu godinu 1816. koja je bila najveća po broju učesnika u toku sviju Napoleonovih ratova. po zamisli njenog inicijatora cara Aleksandra. Ipak se Napoleon dobro držao i u nizu sukoba sa saveznicima. Naročito je austriski car bio za mirne pregovore. a Pariz je kapitulirao 31.. koji je većina evropskih vladara primila. ali bez stvarne središnje vlasti i pravog narodnog jedinstva. U trodnevnoj „bici naroda“. na Vaterlou. Austrija je dobila Ilirsku Kraljevinu i veliki deo severne Italije sa Mlecima.). u njenim etnografskim granicama. ali od njih nije bilo velike koristi. Na tom kongresu pokazala se jaka protivnost u interesima saveznika. Ulazak cara Aleksandra u Pariz bio je vrhunac njegove slave i moći. Ali tokom 1813. Aleksandar I je izjavljivao. Razume se. dalju ofanzivu u kojoj su se ruskoj vojsci pridružili i Prusi. kod Budišina. koje je Napoleon regrutirao u Ilirskoj Kraljevini) ne daju se opisati. ujedinili su saveznike. Pruske i Austrije. Francuska je vraćena u svoje granice iz godine 1792. Evropa se gotovo nalazila pred novim. U prevodu na običan jezik ova svečana izjava značila je da će u Rusiji 81 . što su ponovo došli na francuski presto. Stradanje Francuza i njihovih saveznika na povlačenju (među njima i hrvatskih i srpskih graničara. Saveznici se tad počeše kolebati. bio je ne samo konzervativan. u okolini Lajpciga. On je bio kao neka vrsta arbitra međunarodne situacije. 1815. utvrđene su nove granice evropskih država. Poljskoj. Na drugom Bečkom Kongresu (1815. Svi svedoci govore čak i o slučajevima ljudožderstva. Spaslo je Evropu od te nevolje begstvo Napoleonovo sa ostrva Elbe. i da očuva neokrnjena prava prestola. kod Licena. posle niza intriga i diplomatskih borbi. Uspeh Rusa olakšao je i položaj Srba. Sudbina rata bila je rešena u Nemačkoj u oktobru 1813. naročito kod Drezdena tukao ih je. da ove odluke nisu ušle u zapisnike i ugovor. sazvan je bio veliki kongres u Beču. Ali i ruska vojska je teško stradala i pretrpela goleme gubitke. na predlog Aleksandra I. Njegovo iskrcavanje u Francuskoj i oduševljeni prijem u celoj zemlji.. Milošem Obrenovićem. Na kongresu nisu bila rešavana samo međunarodna pitanja. nego je odlučena u opštim linijama i unutrašnja politika država potpisnica. u svom proglasu na narod. U Rusiji. da li treba nastaviti rat. Napoleon je bio nateran na povlačenje i do kraja godine 1813. „Sveta Alianca“ morala je da bude. ispraznio je Nemačku. ponajviše zbog nastojanja cara Aleksandra. Poljska je pretrpela takozvanu „četvrtu deobu“ ukidanjem Varšavske Velike Vojvodine i ponovnom podelom njenih zemalja između Rusije. Sve do kraja marta 1814. Njemu najviše imaju da blagodare Burboni. marta 1814. U stvari. ratom. Od nemačkih država i državica obrazovan je nemački savez. da će ih Bog nagraditi za njihove žrtve. Za sklapanje trajnog mira i likvidaciju posledica Napoleonovih ratova. koja je težila da povrati revolucijom poremećeni legitimitet i mir u međusobnim odnosima država. ovog puta međusavezničkim. Verni su mu ostali samo saski kralj i Poljaci. rat je produžen.. šaljući narodu svoj carski pozdrav i tvrdeći da su zasluge naroda u prošlom teškom ratu neizmerne. pokazala gotovost da pregovara s vođom novog ustanka. oltara i vladajućih sgaleža. snagama Engleza i Prusa. borilo se sa promenljivom srećom. car Aleksandar je bio obećao naročite povlastice i parlamentarni ustav. dok su saveznici dobijali sveže snage i sve veću nadmoćnost. godine njega su napustili mnogi nemački vladari i austriski car. U proleće 1815. Starodrevni grad Krakov proglašen je slobodnom republikom. Ipak. Ali je car Aleksandar naredio početkom godine 1813. a pored toga protiv njega je ustao i švedski kralj — bivši njegov maršal Bernadot. ceo pravac ondašnje politike. ali su one stvarno postojale. Ovog puta rat je bio rešen bez neposrednog učešća Rusa. I nije bio usamljen. Porta je morala voditi računa o svojim obavezama prema pobedničkoj Rusiji i odmah je. napokon se Napoleon našao dosta daleko od Pariza sa ostacima svojih snaga. Kutuzov je smatrao da treba prestati sa ratovanjem. To je bio akt takozvane Svete Aliance. Napoleon je uspeo da na brzu ruku skupi nove znatne snage i da se sa 200. što je bilo „uzeto na znanje“ od strane kongresa. Napoleon je onda zahvalio na prestolu i bio je interniran na ostrvu Elbi. nego i reakcionaran.žalosne ostatke svoje razbijene armade.000 ljudi pojavi u Nemačkoj. prožeta idejama Evanđelija. Ali teške gubitke Francuza nije bilo lako popunjavati. po opštem duhu ugovora.

postao. Uredbe koje je Arakčejev za ove naseobine izradio izgledale su pune humanih ideja: od oficira se tražila strpljivost i pravednost. Posle pregleda kazanskog univerziteta on je predložio. Ogromnu senzaciju napravila je revizija. ušavši u crkvene poslove. U kraljevini Poljskoj. inspirisina reakcionarnim načelima Bečkog Kongresa. Govorilo se da zavera ne bi uspela. spremao je neki nacrt „Državne ustavne povelje“ za carevinu. u očajnim molbama upućivanim na cara. gotovo ateist i lakomisleni salonski junak.). a ponekad i u otvorenim bunama. na primer. Vladari i njihovi ministri sastajali su se na naročitim kongresima. naročito na red i čistoću. stavljeno pod sud. u glavnom. Raspoređeni po svojim kućama.). Arakčejev je nekako umeo da dobije neograničeno poverenje cara Pavla. koje se javljalo u mnogobrojnim samoubistvima. nego i u privrednim i u celokupnom privatnom životu. Pobeda južnoameričkih revolucionara i proglas nezavisnosti latinskih republika preko Atlanskog Okeana bili su prvi ozbiljni udarac novom sistemu. Nešto se govorilo u vladinim krugovima i o pitanju oslobođenja seljaka. ali pošto je ipak nezgodno 82 . nekadašnji liberalni saradnik Speranskoga. da budu lojalni prema vladaru. gonila je književnost. državni sekretar Novosiljcov. Goljicin je. Arakčejev je posle nastavio isto tako odanu službu caru Aleksandru i bio je na veoma uglednim položajima još pre velikog rata. u čestim izgredima protiv vlasti. koji su živeli u tim naseljima. gledalo se na dobre odnose i mir u porodici. na prvom mestu generalu Arakčejevu. Gotovo odmah posle svršetka Bečkog Kongresa počelo je izvesno revolucionarno strujanje. to je bilo oslobođenje lotiških. koja je spadala u njegov resor. birokratsko policajno uređenje i kmetska zavisnost seljaka. Što se tiče politike cara Aleksandra u Rusiji. faktičku upravu nad Rusijom.) i u Veroni (1822. koju je sproveo u Kazanu na Univerzitetu neki Magnicki. estonskih i ruskih seljaka kmetova u baltičkim pokrajinama. da je Arakčejev ostao kraj cara. Tako. bivši dugogodišnji carski poverenik kod Svetog Sinoda. Najkrupnija ličnost iz okoline cara Aleksandra. a uticajni poljski krugovi nisu pokazivali volje.. Za vreme njegovog ministrovanja cenzura. pokoravajući se ne samo za vreme tih vežbanja. u drugoj polovini njegove vladavine. pazilo se na to da ljudi budu potpuno obezbeđeni.“ Glavni životni posao Arakčejeva behu takozvane vojne naseobine. nezadovoljni i razočarani. na više strana došli u sukobe sa svojim vladaocima. Narodi su.ostati neokrnjen carski apsolutizam. da se taj zavod prosto poruši. oni su se u isto vreme stalno vojnički vežbali. po nalogu carevom. ministar prosvete i crkvenih poslova. Poslednjih godina bio je stvarno neograničeni gospodar Rusije. a kamo li prema carevini. ali je nekako uklonjen iz okoline Pavlove baš u najopasnije vreme zavere. Car Aleksandar. Markantna ličnost među državnicima Aleksandrova doba beše knez Aleksandar Goljicin. U Nemačkoj se razvio jak pokret za ujedinjenje. Nekadašnji slobodni mislilac. nastalo je uzajamno nezadovoljstvo i podmukle borbe. tako da je surova disciplina izazivala ne samo stalno nezadovoljstvo. s vremenom. gde se i sada pokazuje njegova spavaća soba (1819. nastrožijoj vojnoj disciplini. naročito sa tuđincima. prepuštajući svojim doglavnicima. Mera je bila nesrećna i dovela je do proletarizacije seoskih masa. pošto su njegove „naredbe trebale da budu primane kao i carski ukazi. a prema univerzitetima i slobodi nastave preduzete su bile naročite mere: suspendovano je. nego i potpuno očajanje među naseljenicima. Ali sve je to bila samo dekoracija: u suštini svojoj život naseljenika bio je pravi pakao. u kojima se pokazalo da car Aleksandar ne misli ozbiljno da bude ustavan vladar. godine.). pravi pravcati verski zanešenjak. da se dogovaraju o zajedničkoj akciji za spasavanje režima stvorenog 1815. oko godine 1820. a onda otpušteno zbog liberalnih nazora nekoliko najboljih profesora petrogradskog univerziteta. koji se posle upravljao prema pogledima svoga novog šefa. beše grof Arakčejev. u Opavi (1820. kome je bio potpuno odan. brinuo se najviše o čuvanju međunarodnog reda. pun misticizma i mračnjaštva. a onda. Ljudi. Car Aleksandar je aktivno sudelovao na svima tim kongresima: u Ahenu (1818. ona je bila. bili su u isto vreme i seljaci i vojnici. nakon kratkog „medenog meseca“ ustavne slobode. ali bez zemlje. sve do 1824. god. Ali se vraćalo ponekad i na staru liniju. Ali jedino što je bilo učinjeno. u Ljubljani. i baveći se seoskim gazdinstvom. koja je tamo postala strašna socijalna bolest. kada su ga oborili još mračniji tipovi.

pošto je to stvar mrska pred Bogom. Karamzina. kao i mnogo dublje „građanske“ pesme prepisuju mnogi i uče napamet. iako sada potpuno zastarelo. Puškin je smatran kao velik već onda. Dimitrijeva. u ogromnoj većini. razvila su se u krugovima ruskih intelektualaca. Veliko vrenje u društvu ogleda se u stvaranju svakojakih zajednica i kružoka. I u književnosti javljaju se raznovrsne struje. Sklon romantizmu on potpada pod moćan upliv Bajrona. on je stavio u izgled niz mera za „njegovo ozdravljenje“. daleki rođak budućeg ruskog velikog romanopisca. a medicinarima je bilo zabranjeno secirati leševe. na primer. dok. dok su se mlađi i napredniji (u književnom smislu) elementi okupljali u društvu zvanom Arzamas. dubokog i nežnog liričara. iz biblioteke su imale biti izbačene vrlo mnoge „nezgodne“ knjige. probudili su i 83 . njegove žučne i beskrajno duhovite epigrame. koji čini prelaz sentimentalnog pravca ka romantizmu. koji izdaje svoju ogromnu Istoriju Ruske Države u 11 svezaka (dvanaesta sveska izišla je posle smrti piščeve). I sam car mnogo uživa u „blagočestivim“ razgovorima arhimandritovim i rado sluša njegove spasonosne savete. Mnogo je izrazitija. on luta po Južnoj Rusiji i Kavkazu. javlja se i mračni i svirepi pokret skopaca t. oko koga se grupiše čitava plejada malih pesnika. arhimandrit Fotije. profesori prirodnih nauka upućivani su na Sveto Pismo. i to kao nenadmašan majstor forme i stiha i kao veliki znalac ruskog jezika. misli i srdaca mlade Evrope. koji su želeli da postanu pravi sveci. koji je onda bio gospodar duša. Pod uticajem Francuske Revolucije i ratova. kći velikog pobednika kod Česme. jednog od najvećih umetnika ruskog stiha. Pričalo se. Sve jači reakcionarni kurs cara Aleksandra sa jedne strane. j. mudrog basnopisca Krilova. Delo je epohalno. najpre sa maglovitom humanitarnom i liberalnom tendencijom. Od domaćih pisaca se ističe Nikola Turgenjev. kastrata. a onda sa određenim prevratničkim ciljem. oficira. as druge strane vesti kako se car spremao da odvoji od Rusije neke pokrajine bivše kraljevine Poljske i da ih doda svojoj samoupravnoj Poljskoj. prilikom ratovanja i logorovanja u njoj ruskih četa. onda samo plemića i. Atmosfera mističkog ludila obuhvatala je cara sve više. kao i usled neposrednog dodira sa Evropom. Uza nj daje oduške svom bujnom temperamentu u. Napregnutost verskih osećanja ogleda se za vreme Aleksandrovo i u jačanju sekata. Kondratijem Selivanovim koga su njegovi poštovaoci smatrali nekim sinom božjim a u isto vreme i Petrom III! Uopšte društveni pokreti u doba Aleksandrovo bili su vrlo živi. U njegovoj znamenitoj knjizi „Pokušaj jedne teorije poreza“ nalazimo između ostalog i sledeće reči: „Jedna uređena država ne sme svoje blagostanje da osniva na nepravdi“ i da prema tom ugnjetavanje jednog staleža od drugih ne može da bude temelj blagostanja jednog velikog naroda. Žukovskog. koji su svojim moćnim okultnim delovanjem na ruskom dvoru toliko nahudili i ugledu carskog prestola i pravilnom toku državnih poslova i samoj sreći i blagostanju Rusije. veoma zanimljive i sa estetskog i sa političkog gledišta. Kneza Goljicina istisnuo je sa njegova položaja neuki mističar. iako pesnički slabija. tip svirepoga mračnjaka i preteča kasnijih mističkih tipova. Pored više-manje salonskih mističkih vežbanja gospodskih društava. Deržavina. lirika revolucionarnog pesnika Riljejeva. nastavljajući svoj rad. U društvima stalno se vode razgovori o politici i društvenim teorijama. Razvija se potpuno talenat finog pesnika klasičke umetničke škole Baćuškova.rušiti univerzitete. vrlo sočnim i borbenim pesmama i mladi Aleksandar Bestužev (Marljinski). Zapadnoevropska politička i ekonomska književnost čita se na veliko i u originalu i u prevodima. Policija prati Puškinovo kretanje i goni ga. da je sam car prijateljski razgovarao sa vođom ovih ludaka. a širila se i po svima društvenim krugovima. Tako su. na primer profesori i studenti trebali da budu neka vrsta kaluđera. Tada se javlja genije Puškinov. Završava se. Reakcionarni pisci i „ljubitelji književstva“ skupljali su se u zajednicu nazvanu Beseda ljubitelja ruske književnosti. a i nesavremeno po svojoj istoriskoj i političkoj filozofiji. Duh protesta oseća se i u vrlo plastičnom i divnim ruskim jezikom napisanom pozorišnom komadu Gribojedova Nesreća od pameti. Uz Fotija javlja se i mistička ženska-grofica Orlova. kao što su. tajna udruženja. život i književna karijera starih pisaca Heraskova. duhoborci čija nauka predstavlja neku vrstu moralnog i spiritualietičkog hrišćanstva. Puškin predstavlja svoga junaka Onjegina kao čitaoca engleskog ekonomskog pisca Adama Smita i kao „dubokog ekonoma“. Ondašnje rusko društvo najviše je cenilo Puškina kao revolucionarnog pesnika.

I jedni i drugi mislili su da put vodi preko vojne pobune. ali ga je našao iza careve smrti šef njegova štaba. da je stanje Rusije takvo da prevrat mora neminovno doći. a na prvom mestu braći umrlog cara: velikom knezu Nikoli u Petrogradu i presumptivnom prestolonasledniku careviću Konstantinu u Varšavu. 2) u opštim tužbama protiv zuluma lokalne administracije i najzad 3) „držao sam da će. naročito pak general-guvernera petrogradskog 84 . u prvom redu prava biranja državnih i pokrajinskih sabora. inžinjerski kapetan Nikita Muravjov i gardiski generalštabni poručnik knez Evgen Oboljensni. Taj carević se godine 1823. Oni su čak odredili i rok — veliki vojnički manevri godine 1826. koji je odmah celu stvar javio kuda je trebalo. Smrt cara Aleksandra. da je treba svakako ukloniti. i vrlo opsežan referat o tom bio je dostavljen caru u Taganrog. tražili sporazum sa Poljacima. Vlada je bila o svemu dobro obaveštena. „Južnjaci“ kao i „Sloveni“ behu mnogo radikalniji. državnog udara. društvo Ujedinjenih Slovena bilo je osnovano od inžinjerskog poručnika Borisova. s druge strane odlučnošću zaverenika da učine pokušaj državnog udara. obrazovanje vojnih naseobina biti uzrokom prevrata“. pored toga. Kmetska zavisnost seljaka trebala je da bude ukinuta. nalazili su se pesnik Riljejev. za ovo mišljenje on je nalazio razloge u ovim pojavama: 1) u čestim pobunama seljaka protiv spahija. uvodili su još i Erdeljce i Mađare. S njim se slagala većina „severnjaka“. kojoj su oni davali istoriski naziv Zemaljskog Sabora. iako je to bio čisto lokalni pokret bez ideološke motivacije i određenog revolucionarnog obeležja.revolucionarne i nacionalističke ideje Rusa. Godine 1825. jer je veliki knez Nikola proglasio carem carevića Konstantina. samo je 1. poglavito u glavnim središtima druge armije. Dibič. avgusta 1822. na navaljivanje nekih velikaša. oni su bili svi mahom republikanci i pristaše najoštrijih mera. Njima se kasnije pridružilo još i „Društvo Ujedinjenih Slovena“. Knez Sergije Trubeckoj. ova je izazvana s jedne strane zamršenošću pitanja o nasleđu prestola i za jednu monarhiju veoma neprirodnim stanjem kada nema cara. Dva poslednja društva radila su na ruskom jugu. ipak su ga veoma ozbiljno shvatili i u krugovima tajnih udruženja i na dvoru. koja je došla neočekivano. jer se većina apsolutno složila u tome. tajno zahvalio na nasleđu prestola. Bilo je tu lica i iz viših krugova i dobro poznatih caru. Taj referat car je ostavio bez posledica. da je ovaj ukaz imao samo dekorativni karakter i da se na nj malo ko obazirao. a onda pitanjima praktične politike. a naročito šta da se radi sa carskom familijom. Društva su se najviše bavila pretresanjem problema političke teorije i preuređenja ruske države. izbila je gotovo neočekivano pobuna u Semjonovskom gardiskom puku. Car Aleksandar je bio obavešten o postojanju tajnih udruženja i u glavnom je znao njihove težnje i glavne ličnosti. jedan od učesnika. politički teoretičar. Na čelu Severnog Društva. verovatno od trbušnog tifusa. pored Srba i drugih Slovena. čiji bi položaj potpuno ličio na onaj predsednika Severoameričke Unije. u jednoj zabačenoj palanci. Originalnost „Ujedinjenih Slovena“ sastojala se u tome. a od oficira i činovnika tražena je pismena izjava da neće ulaziti u tajna društva. — kada će se izvesti državni udar. već potpuno revolucionarnog karaktera. Razume se. pisao je već tada. Rusija je trebala da postane federativna monarhija sa carem na čelu. ali njegov akt u tome smislu nije bio objavljen. sa sedištem uprave u Petrogradu. zaverenici su smatrali. izišao carski ukaz kojim su sva tajna udruženja zabranjena i rasturena. Između Petrograda i Varšave vodila se živa prepiska. koji je izradio ustavni projekat za Rusiju. da se može preći na posao. sam krilni ađutant carev. a u red. gde se on nalazio kraj bolesne supruge i gde je sam oboleo. koje su postajale sve češće i sve duže. imenovanja provizorne vlasti sastavljene od vođa zavere i liberalnih velikaša i saziva ustavotvorne skupštine. na primer general Orlov. Ali Aleksandar nije preduzimao nikakvih oštrijih mera protiv tajnih udruženja. na čelu Južnog Društva stajao je pešadiski pukovnik Pavle Pestelj i potpukovnik Sergije Muravjov. ali uz građansku jednakost samo su imućni staleži dobivali politička prava. ujedinjenih slovenskih naroda. što su oni težili ka sveslovenskoj republikanskoj federaciji. U Severnom Društvu glavni teoretičar beše Ništa Muravjov. dala je maha ozbiljnoj revolucionarnoj opasnosti. Godine 1820. kako da se dođe do ostvarenja društvenih ciljeva. Umesto raspuštenog i relativno mirnog i lojalnog „Saveza Opšte Sreće“ stvorila su se dva nova tajna udruženja: Severno i Južno.

Pored toga. Pobunjeni moskovski puk proveo je gotovo čitav dan sa nekim malim delovima drugih pukova i gomilom civilnih ljudi među kojima je bilo mnogo radnika. ona ga je lično jako uplašila. svome glavnom tužiocu. držeći plemstvo po mogućnosti daleko od efektivnog učešća u državnim poslovima. decembra Zimska Palata pokazala se jačom od zaverenika. gde je perom nastavio započetu borbu. ona je ulila u nj nepoverenje prema svima društvenim pokretima i društvenim. jer im mase nisu pružile nikakvu znatniju pomoć. 14. da ubede pobunjenike. koji nije bio loš. umešan u zaveru. Trebalo je odbiti zakletvu. među njima i sam „diktator. da se pokore caru. grof Speranski.grofa Miloradovića. ova petorica — pesnik Riljejev. Pobunjenici. Za vreme znamenite veleizdajničke parnice protiv Decembrista (učesnika u decembarskoj pobuni) on je dolazio u neposredan dodir sa većinom optuženih. pukovnik Pestelj. Dosta mlad (nije još imao 30 godina) i nedovoljno iskusan. Već uveče pobunjene čete bile su razoružane i internirane a veliki broj zaverenika. pošto se ranije tajno zahvalio na nasleđu prestola. Senat se našao u Zimskoj Palati i nisu ga mogli uhvatiti. Car je 85 . koga je smrtno ranio Kahovski. dok bi određene ubice uklonile velikog kneza Nikolu. dok su ostali — njih 121 na broju — otišli većinom na robiju. pa onda artiljeriju. Onda je počelo beskrajno istraživanje.“ te je petorici glavnih vođa zamenio smrtnu kaznu čerečenja na četiri dela nekom drugom smrću „pri kojoj se ne prosipa krv osuđenih. a u kojem je ulogu državnog tužioca igrao niko drugi do nekadašnji liberalni ministar cara Aleksandra. a njegovim pomoćnikom pukovnik Bulatov. Carevanje Nikole I. koje je car Nikola smanjio i „ublažio.“ pohvatani i dovedeni u Zimsku Palatu. GLAVA XX. koje treba preduzeti da se žalosno stanje popravi. ni veliki knez Mihajlo. Budno čuvajući socijalne povlastice plemstva. te ovu petoricu osudio milostivo samo na vešala. On je težio da upravu države što više birokratizira. Ulogu glavnog „noža“ ustanka preuze na se zanešenjak Kahovski. i Kahovski — umrli na vešalima. u isto vreme. Ali. moralne i fizičke patnje uhapšenih po kazamatima tvrđave Petra i Pavla. pa Bestužev. zauzeti senatsku zgradu. smatrajući činovništvo nepouzdanim i pokvarenim. Pobeda vlade novoga cara Nikole bila je potpuna: pobunjenici nisu uspeli da prošire svoju akciju. iako u isto vreme nije imao velikog poverenja ni u birokratiju. stojeći na Senatskom Trgu.). proglasi carem svoga brata. moralni teror pri saslušavanju. Tako su 13. ni grof Miloradović. jula 1826. i oni su brzo propali bez ozbiljne borbe. na koga je pucao pesnik Kiheljbeker. Zaverenici behu spremili plan bune. on je. car je upotrebio prvo konjicu. vođa južne bune. Od celokupnog prestoničkog garnizona samo je jedan puk odbio da položi zakletvu caru Nikoli. Tragedija Decembarske Bune učinila je veoma dubok utisak na cara. Usred ovih pregovora stigle su velikom knezu Nikoli vesti o zaveri. pri kom se naročitom veštinom odlikovao sam car. koje je on smatrao kao stalež zaražen duhom bune i težnjama ka ograničavanju samodržavne carske vlasti. Topovi su rešili sudbinu dana. stupio je car Nikola I na presto. naterati Senat da suspenduje carsku vlast i da imenuje privremenu vladu. Carević Konstantin. a u prvom redu prema plemstvu. Nikola Turgenjev. (1825-1855. „okaljan krvlju podanika“ (izraz samog cara u pismu careviću Konstantinu). saslušavanja i suočavanja. potpuno iskreno svoje mišljenje o stanju države i o merama.su izložili mnoštvo svojih ideja u iskazima i dali su kritičku sliku ondašnjeg stanja Rusije. Diktatorom je bio imenovan knez Sergije Trubeckoj. hteo da vlada i upravlja. osudio je zaverenike na strašne kazne. Pošto nisu mogli ni mitropolit. uspeo je da se spase u inostranstvo. Vrhovni Sud. snagama. pukovnik Sergije Muravjev. unevši mučan elemenat straha u njegov život i njegovu politiku“ pa ga je utvrdila u njegovoj gotovo slepoj privrženosti načelima konzervatizma i vojne discipline. (Doba „zvanične narodnosti“). i desila se neka vrsta čuda: optuženi i usmeno i pismeno izložili su caru. koji nije ni video optužene.“ Vrhovni Sud uvažio je carsku želju.

u koju su ušli zakoni iz doba cara Nikole. da je car Nikola bio izvanredno savestan u vršenju svoje vladarske dužnosti: oskudicu svoga bednog obrazovanja on je stalno popunjavao vrlo raznovrsnim i obilatim čitanjem. decembra“ radio je četiri godine i pregledao je ne samo hartije cara Aleksandra. izašlo je tajno naređenje carevo da se obrazuje jedan uži odbor za proučavanje spisa. tog velikog savetodavnog tela. Ali je i ta ustanova izgledala caru nekako opasna. Car Nikola je naručio čuvenom reformatoru Speranskom. da se rasporede hronološkim redom i tako štampaju. koje je umeo da lepo izrazi i da je imao šire vidike i jaču pamet od mnogih svojih doglavnika. koji su ostali od pokojnog cara i pitanja o popravkama u državnom uređenju.“ Treba spomenuti još i to. Ali je za pojedina pitanja imenovao više tajnih stručnih odbora. kao i iz njegovih govora u zatvorenim i tajnim sednicama Državnog Saveta. najsitnija reforma ne izazove „lažna umovanja“. da je imao izvesnih ideja. car Nikola je smatrao svojom svetom dužnosti da i van granica carevine pazi na održavanje postojećeg reda i da odmah interveniše. najzad. gde je otvoreno napadaju. koji bi imali za zadatak da pretresaju celokupno stanje države. na primer. 6. da je pomaže tamo. a veliki broj zakonodavnih predmeta rešavao je konačno i bez saslušanja Državnog Saveta. kodificiraju i izdadu u obliku zbornika ili takozvanog „Svoda“. i u jednom i u drugom vršeći neku vrstu Sizifova posla. iz njihovih projekata i pismenih iskaza. pa da se one sistematiziraju. nered i bunu. te je Speranski sa svojim saradnicima uspeo da prikupi i rasporedi građu i izda 25 ogromnih svezaka „Prve pune zbirke ruskih zakona“ od 1649—1825. u tolikoj tajnosti. jer je hteo očuvati jedan skroz truo društveni red. potonji senator. Car je odobrio samo prve dve mere. gde god stigne. Iz njegovih mnogobrojnih pisama. hteo ga je popraviti nekim neosetnim reformama i. ali i to bez ikakvog stvarnog rezultata. Najzad.. Sav je posao bio 86 . Kao plod tih većanja izašlo je više predloga za nove zakone i različne reforme. gde ona opada. Ali ovaj je rad sprovodio čisto birokratski. tako je. rezolucija i primedaba po različitim predmetima. kritika državnog i društvenog uređenja Rusije dvadesetih godina XIX veka. Borovkov. Zatim je trebalo da se iz te ogromne građe izvade norme postojećeg prava. Postojeće pravo sistematski je izloženo bilo u 14 svezaka „Svoda zakona Ruske Carevine“. štetne razgovore. Ali je sve njegovo staranje propa-dalo uzalud: on je bio u suštini stvari veliki utopista. decembra godine 1826. prema rečima ministra spoljnjih poslova grofa Neseljrodea sastajao u tome. napravi izvod iz zapisnika saslušanja tih „zločinaca“. car se u zakonodavnoj delatnosti služio i redovnim putem. onda neverovatno sporo i sa stalnim strahom da nekakva najskromnija. zatim nekoliko svekaza druge „Pune zbirke“. godine. Kako je u svojoj borbi sa napretkom vremena nemilice sputavao slobodnu misao i surovo gonio nezavisne ljude. Celog svog života on se borio sa duhom vremena i prenatrpanošću svakojakim poslovima. t. trebalo je preraditi Svod u jedan zakonik. Ovu kritiku i uopšte impresije. Zadatak se Rusije. ali tako da ih niko ne bi primetio i da bi postupne i gotovo neosetljive promene što manje menjale postojeći red. ali sve to nije zasecalo duboko u suštinu stvari. Budni i strogi čuvar tog reda. da se prikupe svi ukazi i uredbe sa snagom zakona izdati od 1649. ministarstvima koja su svoje obrazložene predloge podnosila na mišljenje Državnom Savetu. ako se taj red poremeti. a u kom je data svestrana. Car Nikola nije više posle toga sastavljao odbore. car je upotrebio za rad na reformama. sanjao je o tom da može sve rešiti sam.naredio. da skupi ruske zakone i utvrdi sastav ruskog zakonodavstva. dobijene od procesa. Pored tajnih odbora. pitanje o kmetskoj zavisnosti seljaka bilo pretresano u devet tajnih odbora. Speranski je predložio. naređivao je ponekad kakav zaključak treba da bude primljen. j. stvorenog od njegova brata. Tako je postao jedan dokumenat. a provodio je mnogo vremena proučavajući ona pitanja koja su dolazila preda nj. nego je proučavao i različne grane državne uprave i javnog života. Radi toga je ceo taj rad ostao bez ikakvih bitnih posledica. koji je posle kod cara stalno ležao na stolu. on je postao omražen kod sviju naprednih ljudi u Rusiji i van nje. da šef kancelarije istražne komisije. da „podržava vlast svuda gde ona postoji. da nisu čak ponekad ni sami ministri znali. on je ograničavao njena većanja.. vidi se da je car Nikola stekao veliku rutinu upravljanja državnim poslovima. Trebalo je vršiti reforme. i to porazna. da je brani tamo. Taj „Odbor 6.

general grof Petar Kiseljev. Sreznjevskog. ali dirati u nj sada. januara 1835. (1839. da spomenemo samo najkrupnija imena. Rjetkin. vrlo skromnih mera. donekle je izmenjen i poboljšan način oslobađanja seljaka putem sporazuma sa spahijama. Umesto zatvorenog poljskog univerziteta u Vilni otvoren je ruski u Kijevu.gotov godine 1833. Puškin tada dozreva i daje svoju punu meru. dobili malo slobodniji ustav. Genijalni kritičar Bjelinski. Preživelo. pravnici Kaveljin. Za prosvetu je činjeno dosta. Tako su u načelu univerziteti i gimnazije bili namenjeni za decu plemstva i činovništva. Speranskoga zbirke predstavljaju monumentalno pravničko delo i bile su od nesumnjive koristi za Rusiju. Više mladih naučenjaka poslato je u inostranstvo. U tom poslu koji je trebao da bude kao neka vrsta primera za spahije. a Ljermontov se takmiči sa starijim pesničkim genijem Puškinovim. koje su išle zatim da se odstrane najgroznije zloupotrebe spahiskog prava i vrlo sporo smanji broj kmetova. Ali taj primer postupanja države prema svojim kmetovima nije izazvao gotovo nikakvog interesa. I pored sviju mana. Putovanje tih državnih stipendista. dok je trgovačko-zanatliski stalež trebao da se zadovolji sa školama od prilike ravnim nižim gimnazijama. populariše i sudi golemu literarnu produkciju epohe. Najzad i likovna umetnost. moralnih i društvenih ideja. nagrađenog grofovskom titulom. estetskih.. koji je dopuštao seljacima da kupe slobodu prilikom prodaje imanja putem javne dražbe. te muzika i gluma. Taj se odlikovao vrlo surovim kaznama za zločine protiv državnog uređenja. dok Gogolj stvara rusku prozu. Dakle. škole i bolnice. Granovski. Istina je. Kiseljev je uprostio i znatno poboljšao administraciju sa državnim kmetovima. uredio im jeftini kredit. Bilo je otvoreno puno novih katedara. Nju je kvario reakcionarno-policajni duh čitavog režima. i u više škole. „Svod“ je bio uveden u život. koja se po spahiskim dvorovima nalazila u najgorem stanju. vlada nije išla dalje od pojedinačnih. Gončarov. Seljačko pitanje raščlanjavalo se u glavnom u dva dela: u pitanje o kmetskoj zavisnosti seljaka od spahija i u pitanje o pravnom i ekonomskom položaju seljaka-državnih kmetova. Posle smrti Speranskog. medicinar Pirogov. Vasilija Grigorovića po slovenskim zemljama čini važan datum u istoriji slovenske uzajamnosti. da se na ruskim univerzitetima pojavljuju prvi put u većem broju ljudi dostojni imena naučnika: istoričari Solovjov. ograničeno je pravo spahija da svoje seljake mogu slati u Sibir na robiju. Bođanski. Publicistika se razvija u filozofskim i polemičkim spisima slavenofila i zapadnjaka koji su dali pravac daljem razvitku ruske misli. velike je zasluge stekao liberalni doglavnik careva Aleksandra i Nikole. koja je sadržavala kazneni zakonik. Na jednoj sednici Državnog Saveta. a još manje podržavanja kod spahija-plemića. Bođanskog. trulo i omraženo nasleđe kmetske zavisnosti ostalo je i dalje u svoj svojoj neprikosnovenosti kao najveća rugoba Rusije i pretnja njenom opstanku. Ipak su izvesni elementi iz nižih staleža prodirali i u srednje. taj prvi veliki intelektualac-neplemić. Nešto radikalniji zakon iz godine 1848. jednim delom izrađen još od Speranskog. i daje mnoštvo značajnih filozofskih. na kojoj je bio pretresan zakonski nacrt o fakultativnom oslobođenju kmetova po njihovom sporazumu sa spahijama. jer je izazvao mnoge razgovore o predstojećem oslobođenju seljaka.) izdata je 15. gotovo neizbežnih u poslovima ove vrste. koji su u mnogim slučajevima bili kažnjavani smrću. slaviste Sreznjevski. imaju u to doba u Rusiji mnoge 87 . kasnije ministar državnih imanja. Zabranjena je prodaja seljaka bez zemlje. kao obavezan zakonik. značilo bi učiniti nešto još mnogo gore“. koja je počinjala ovim rečima: „Nema sumnje da kmetska zavisnost u sadašnjem njenom stanju jeste i kod nas zlo osetno za sve i očigledno. među njima naročito slavističke. pomagao njihovu zemljoradnju. Jedino se ozbiljnije radilo na preuređenju uprave i donekle gospodarstva kod državnih kmetova. težio je da te kmetove pretvori u slobodne seljake. dok u književnosti imamo velik broj lepih talenata i značajnih pisaca. sveska „Svoda“. bio je odmah posle objave nekako obustavljen. Lavrovski i sila drugih. naročito kućne služinčadi. Kao šef jednog odelenja Careve Kancelarije. Turgenjev. Car Nikola smatrao je kmetsku zavisnost kao veliko zlo. Ali u prosvetnoj politici car-Nikoline vlade nije bilo iskrenosti. smanjio im je poreske terete. car Nikola je izgovorio znamenitu besedu. Pri kraju ovoga doba javljaju se veliki pripovedači i romanopisci — Dostojevski. ali se budno pazilo da prosveta ne postane suviše pristupačna za šire krugove. a 1. Univerziteti su godine 1835.

odveli na gubilište. koliko spisa izmrcvareno neukom. da žrtvuje ma i jedno zrnce bisera Monomahove diademe (praznična kamilavka moskovskih careva). više puta beskrajno glupom i samovoljnom cenzurom! Nije s toga čudno da su gotovo svi ruski pisci toga doba bili protivu režima. ograničenje delatnosti drugih priznatih konfesija. Ono što je bilo najstrašnije u njoj nije bila samo anarhija uprave. Revolucija godine 1830. kako to kaže u čuvenim stihovima konzervativni slavenofilski pesnik i filozof Homjakov. koji je — u svome godišnjem izveštaju caru godine 1833.. Začetnik ove teorije bio je grof Sergije Uvarov. odan svojoj otadžbini.znatne predstavnike. bio je radi te pesme proteran na Kavkaz gde je našao preranu smrt. Gogolja su šikanirali. manje poznatih. našla na samrti. U to je doba skovana znamenita doktrina takozvane „teorije zvanične narodnosti“. to znači: nikakvih ozbiljnih promena. u Francuskoj i u Belgiji imala je naročitog odjeka u Poljskoj. ni da se osnaži. nego ono proganjanje duha. najzad i tolikih drugih. a njegove kulturne drugove osudili su na razne kazne. mračnjačkom.. bez kojih ona ne može ni da cveta. Svi pokušaji reforama prestaju konačno godine 1848. Duboko i iskreno vezan. i otuda poslali na višegodišnju robiju u teškim okovima ni zbog kakvih dela. niti to što je ona bila „u sudovima crna crnom nepravdom“. i to neke grane prvi put u Rusiji uopšte (takav je slučaj muzike). već jedino zbog razgovora i čitanja knjiga zabranjenih od vlade i planova o oslobođenju seljaka. velikog kneza Konstantina. Međutim je optimizam bio zvanično priznata i od vlasti širena nauka. Gribojedovljev spomenuti komad osakaćen je cenzurom. uz crkvu svojih predaka. t. a urednik stavljen pod nadzor policije. Pri svem tom. To nije teško dokazati primerima: Puškin je stalno ometan u radu. I najkonzervativniji slavenofili bili su pod nadzorom policije. došavši da ga uhapsi. Život u Rusiji izgledao je i konzervativcu Gogolju toliko odvratan da se osetio moralno prinuđen da pobegne iz Rusije. I koliko je drugih. na razne načine i sa različnih strana. mogućne su samo tehničke popravke i uklanjanje slučajnih zloupotreba nesavesnih činovnika. j. kao prosta vojnika. uslov političkog opstanka Rusije. ove važne činjenice ne mogu spasti cara Nikolu i njegovu vladavinu od stroge osude potomstva. Bjelinskog nisu bacili u tamnicu samo zato što ga je policija. jer su svi ovi tvorci ruske kulture radili većim delom usprkos njegovim nastojanjima. ljudi proganjano. Ljermontov. Dostojevskog. prikazana je strahovita slika socijalne nepravde i moralne pokvarenosti Nikolajevske Rusije. Hercena i Ogarjova naterali su na begstvo iz Rusije nakon progona i šikana. u književnim radovima Gogolja i Grigorovića. Pisemskog i Turgenjeva. stavljeno u nemogućnost da rade! Koliko je knjiga zabranjeno. U isto vreme proglašenje načela pravoslavlja zahtevalo je. Bez privrženosti k veri predaka svaki narod svaka osoba. Filozofa-publicistu Čadajeva proglasili su ludakom. neće nikada pri-stati na to da napusti ma i jednu samo dogmu svog pravoslavlja. dok nije pao žrtvom salonske intrige. dugogodišnji ministar prosvete cara Nikole. sa zabranom da išta piše i slika (on je bio veliki pesnik i talentovani slikar). U pesmi i u romanu i pripoveci.. Rus je uvek smatrao nju kao društvenu i porodičnu ustanovu. gde se jedan deo poljske vojske i gradskog stanovništva u Varšavi pobunio. a časopis u kom je obelodanjivao svoje misli. isterao iz Poljske namesnika. ono mrcvarenje slobodne čovečje misli i ličnosti. — pisao: „. i nije doživeo da bude predstavljan na pozornici za života piščeva. i ruski džin oslanja se na nju kao na kamen-temeljac svoje veličine. Genijalnog ukrajinskog pesnika Ševčenka poslali su u daleko izgnanstvo. gine. to je osnovni. te progone osoba starog verskog obreda.Srećom.. pripadnika sekata i otpadnika od pravoslavlja. jer sve što postoji dobro je. zvaničnog optimističkog i reakcionarnog nacionalizma.. u najmanju ruku. i nastojao je pred Zemaljskim Saborom („Sejmom“) da taj proglasi nezavisnost Poljske Kraljevine. ocepljenje 88 . Rusija je sačuvala vatrenu veru u spasonosna načela. koji je na tu intrigu i na smrt svog velikog pesničkog druga ispevao pesmu punu gneva i srdžbe. prema različnim temperamentima i talentima. nezgodne i nepovoljne za vladu. Samodržavna vladavina. on je proganjan i zlostavljan. a „Revizor“ se mogao prikazivati samo na ličnu intervenciju carevu. bio je obustavljen. pa onda slobodoumnih ljudi i. ni čak da živi. zlostavljano. i njegovu družinu na čelu sa talentovanim Mahajlom Butaševićem-Petraševskim osudili su na smrt. Rus. o slobodi štampe.“ Kada se ovo prevede na običan jezik. i on je tek neke od svojih spisa mogao da štampa.

Rusija je bila odvojena od nje samo kavkaskim planinskim narodima. bio je preslab da zaustavi navalu Perzijanaca. Treba se uvek bojati: to je koren životne istine. koja je likvidirala nacionalne aspiracije i Mađara. Znameniti general Jermolov.000 bolovali od vrlo teških i opasnih bolesti. Ona je budila slovensku svest u tim zabačenim krajevima. Kad je dospela 89 . nije se zapažao nijedan pokret. sećajući se kasnije na ovo doba. nisam čuo nijednog glasa radosti. Dostojevski je napisao u zatočenju. sve ostalo može da bude a može i da ne bude. u najbolje vreme godine t. Car Nikola morao je upotrebiti veliku vojsku. Pod takvim okolnostima treba se još diviti kako je nikolajevska Rusija mogla da vodi toliko aktivnu i sve do katastrofe Krimskog Rata uspešnu spoljnju politiku vezanu za nekoliko teških. koja je tek posle sedmomesečne krvave borbe. dokazi društvenog siromaštva toliko su očigledni..“ Ove njegove reči potvrđuju potpuno referat. opkoljavajući ga. i zbacivanje sa prestola cara i kralja. On je povodom Ilirskog Pokreta izjavio. Car Nikola se bojao Mađara još za to. orijentalci su shvatili ove vesti kao znak rasula ruske države. a onda posle smrti Dibiča pod Paskjevićem osvojila ponovo Poljsku. napravila na cara Nikolu revolucija 1848. u Sibiru.. čak i onda kad nema razloga za strah: evo šta su napravili od ruske gomile. da ceptiš. Prvi veliki rat. Ova prastara hrišćanska carevina u toku dugih vekova borila se za svoju samostalnost protiv Turaka i Perzijanaca. pošto je Rusija primila u podanstvo Đurđijansku Carevinu na Kavkazu. Car se rado odazvao na poziv svoga mladog druga Franje Josifa. General Kutuzov iznosi dalje varvarsku disciplinu.“ Godine 1835. koji je bio upućen da pregleda tri gubernije i da cara obavesti o njihovom stanju. Jedan od najboljih ruskih pisaca Gljeb Uspenski. Đurđijanci traže pomoći i zaštite od Rusije. koji su. U to vreme. Poljska revolucija omela je zamišljenu intervenciju cara Nikole u Belgiji. nastavlja preuzvišeni autor „oko prestola Vašeg Veličanstva skupilo se nekoliko ljudi. da nikad neće pomagati podanike protiv njihovih vladara. totalni haos u intendanturi i sanitetu kao uzroke ovog propadanja i raspadanja armije. bio je rat sa Perzijom. najzad Pavle I uoči svoje smrti izdade proglas o ulasku Đurđijanske. Za vreme Katarine II ruska se rpanica primakla Đurđijanskoj. I sada još u Karpatskoj Rusiji i Slovačkoj rado se sećaju prolaska ruske vojske god. pa su perzijanski odredi bez objave rata upali u zakavkaske ruske predele. 1849. Odnosi sa Perzijom počeli su da se kvare ponovo naročito početkom XIX stoleća. Mi možemo samo navesti nekoliko rečenica iz tog vanredno značajnog i zanimljivog dokumenta: „Prilikom putovanja moga. komandant ruskih trupa na Kavkazu.. Iz ruske pobede nad Mađarima izvukla je korist samo Hapsburška Monarhija.“ I naravno ne može. koji bi svedočio o narodnom zadovoljstvu. Počev od XVI veka.. i Talijana. iako možeš maštati. Kada su stigle u Perziju vesti o nagloj smrti cara Aleksandra i pobunama u Rusiji. napravili zid. Pečat nesreće i tuge udaren je na sva lica. prvo pod znamenitim Dibičem.992 od kojih su 130.023 vojnika. Umrlo je 11. dugih i krvavih ratova. u sastav ruske države. jer. i Slovena. Ali je još veći utisak od Decembarske Bune i događaja iz godine 1830—31. nepravda i ugnetavanje svuda i u svemu toliko su opasni za državu. Car Nikola nije bio ni ranije sklon da te aspiracije pomaže. piše Kutuzov. kao pokrajine. što su u njihovoj vojsci ratovali mnogobrojni poljski emigranti. proglašen je protektorat Rusije nad malom zakavkaskom carevinom. On bi hteo da je uguši. naročito od doba Todora Ivanovića. da i protiv volje postavljaš sebi pitanje: Zar ne može sve ovo stići do prestola Vašeg Carskog Veličanstva?. ali su se jedino Hapsburzi obratili na njega sa molbom da ih spase od pobunjenih Mađara. Tako je on nazvao sibirsku tamnicu. nije sve ostalo ni potrebno jer ćeš pasti u nepriliku. veli o njemu sledeće: „Ne treba se micati. pa je velika ruska vojska pod Paskjevićem ušla preko Dukljanskog prevoja u Mađarsku. preko koga nikakve zloupotrebe nisu za vas vidljive i glas ugnjetavanja i stradanja vašeg naroda ne dolazi do vaših ušiju. od 231.od Rusije. Tragovi osećanja tuge toliko su zajednički svima staležima.099 ljudi u vojsci bilo je bolesnih 173. besmrtne „Zapiske iz Mrtvoga Doma“. za vreme kosidbe sena i žetve žita. koji je Rusija vodila za vreme cara Nikole. treba da kriješ da uopšte misliš. na molbu đurđijanskog cara. j. ali se isto tako mogla nazvati i čitava ondašnja Rusija. ali ne treba kriti da se bojiš. koji je caru podneo jedan od njegovih doglavnika general Kutuzov. iako je Gaj bio lepo primljen u Rusiji.

Pored neodlučnosti glavnog zapovednika. Mnogo više no same borbe desetkovale su rusku vojsku bolesti. Kada su ta nastojanja ostala bezuspešna. Tako su obnovljene povlastice Dunavskih Kneževina. koja su pravno proizlazila iz obaveza primljenih od Porte u Petrogradskom Protokolu. kao i iz nekih drugih međunarodnih akata i obaveza. uz pravo prolaza ruskih ratnih brodova kroza nju. Po tom miru Rusija je dobila dosta opširne perziske predele na levoj obali Araksa sa tvrđavom Erivanom. U tome smislu potpisan je protokol između Rusije i Engleske 13. još pre nego što je došlo do ostvarenja onoga. Najzad.. i posle prelaska Dibičeva preko Balkana i njegova ulaska u Jedrene. Rusija je dobila neka ostrva u dunavskoj delti. dok je Dunavskim 90 . starog grofa Vitgenštajna junaka iz god. što je ugovoreno u Akermanu. 25. da će sva prava srpskog naroda biti potvrđena sultanovim hatišerifom i da će sve to biti stavljeno do znanja ruskom caru. Mladi Njegoš pozdravljao je taj rat u prvoj svojoj ovećoj pesmi „O vojni Rusah i Turakah“. Paskjević je ušao u samu Perziju. Posle ovoga događaja francuski. prema kojem se od Porte tražilo da odmah oslobodi od svojih trupa dunavske kneževine. naročito su delovale nezgodne saobraćajne prilike. sve zemljište na Balkanu i veliki deo svojih osvojenja u Aziji. 20. Borba je trajala sa promenljivom srećom oko godinu i po dana. Sultan Mahmud uzeo je ratoboran stav prema Rusiji. Specijalno je bilo rešeno da Srbija bude proširena sa onih njenih šest nahija. 14. car Nikola je objavio Turskoj rat. Dunav je proglašen slobodnom rekom. Turska je odbijala da zadovolji traženja Velikih Sila. Balkanska politika cara Nikole odlikovala se velikom aktivnošću. one će se pobiti pa i pomiriti. Međutim. koji nisu mogli biti smenjeni bez pristanka Rusije. u Petrogradu. Već 22. oktobra 1827.“ Međutim. i da u roku od 18 meseci. aprila 1828. Gotovo istovremeno Rusija je uputila Porti ultimatum. bili su izneti zahtevi koji su se ticali čisto ruskih državnih i privatnih interesa. Obećano je. javno je osporavao vrednost Akermanske Konvencije i svečano je pozivao muslimane na „sveti rat“ sa Rusijom. 8. kad ga koja strana ostavi.. Od tog vremena Rusija je do-bila gospodareći položaj u Zakavkazju. godine. aprila Porta pristade na ultimatum. i da uspostavi stanje od pre 1821. koja su proizilazila iz Bukureškog Ugovora. Perzija je bila primorana da zatraži mir u Turkmančaju. turske lađe su prve osule vatru na lađe saveznika. general Dibič. Umesto da prepusti Grke njihovoj sudbini car Nikola je nastojao da se Grci spasu turskog jarma i da im se obezbedi šira samouprava. koji je trebala da primi i Porta. Taj se rat vodio u Zakavkazju i na Balkanu. regulisano je pitanje izbora njihovih gospodara. ali onome slabom ko se u njihovu kavgu uplete bilo bi teško. marta 1826. kao Šumla. Miloševa Srbija nije učestvovala u ratu. Isto se tako tražilo od Porte neka odmah izvrši svoje obaveze prema Srbima u smislu tač. car Nikola izrično je izjavio da ne zove balkanske hrišćane u rat sa Turskom. a prema sporazumu sa srpskim delegatima. kad je bila pogažena autonomija tih kneževina i kad su one bile okupirane od Turaka. zatim se Porta ponovo obavezala da ispuni sve uslove Bukureškog Ugovora. zabranio ruskim lađama ulaz u Moreuze. naročito na Balkanskom Poluostrvu. Samo su na moru Rusi postigli potpunu i odlučnu prevlast. Priznata je sloboda Grčke. dok je knez Miloš na skupštini u Kragujevcu govorio: „Nama nije do toga što se carevine među sobom kavdže. Rusi su dobili velike trgovačke povlastice i oštetu. septembra potpisana je čuvena Akermanska Konvencija u kojoj su uređena sva pitanja. U bitci. Po ugovoru o miru Rusija je vraćala Turskoj Dunavske Kneževine. ruski i engleski ambasadori napustiše Carigrad. savezničke flote ušle su u Navarinski zaliv i blokirale su tursko-misirsku flotu. neuređenost intendanture i saniteta. obezbedi Srbiji samoupravu.pomoćna vojska pod generalom Paskjevaćem Perzijanci su bili potučeni i osvojen je Erivan. koje su se pre nalazile pod Karađorđevom upravom. Turska je hitno zaključila mir u Jedrenu 14. septembra 1829. Naročito su se čvrsto držale neke turske tvrđave. proterao je ruske podanike iz Turske. rat se pokazao dosta težak za Ruse. Bukureškog Ugovora. Ali posle sjajne pobede koju je izvojevao kod Kulevče novi zapovednik. naročito prema Perziji. koja je trajala nekoliko sati. 1812. cela je tursko-misirska flota bila spaljena. U Jedrenu Dibiča pozdraviše i izaslanici kneza Miloša. god. došlo je do novih zapleta na Balkanskom Poluostrvu.

svojski su podržavali englesku politiku. samo sa vjerom i češću imena. god. pa i sami kuriri primani sa najvećim počastima. samo pomoću Rusije. Vladika je doveo iz Rusije u Crnu Goru „štampadura“ i slova. Potvrđeno je sve.“ Mnogi Rusi. Ne samo hrišćanski narodi i vasalne prema Porti državice. i koji je doživeo blaženu epohu u kojoj ga se setiše Car i majka slavenske veličine“. tako da je mogao otvoriti srpsku štampariju na Cetinju. osujetio je i pokušaje Pruske da dođe do hegemonije u Nemačkoj i pomagao je svoga saveznika i štićenika iz god. uživao kod Srba najveći ugled i ljubav. što je opstanak njene države i dinastije bio obezbeđen 1849. da vodi odlučnu reč u Nemačkoj. na žrtvu za pravoslavije i za čest imena naroda. nego i sama Porta nalazila se pod tutorstvom cara Nikole. Njegoš je mnogo kasnije (1846. Nepoverenje. što je Srbiji obećano Akermanskom Konvencijom. pisac znamenitog dela „Rusija i Srbija“. Sve do 1840. Austrije i Pruske njihovim ambasadorima u Carigradu.. nego se u potaji već spremala da. a koji je svoje biće sačuvao. sultanovim hatišerifom potvrđena samouprava Srbije. Godine 1840. u prisustvu samoga cara.) u pismu „Moskovskom društvu istorije i starina ruskih“ slavio Moskvu još jednom: „Pažnja Moskve neocenjena je za vladaoca šake onog naroda koji je osuđen sudbinom na iskušenja. tim pre što je Turska počela ispunjavati svoje obaveze. Prirodno je da je posle toga ruski uticaj postao veoma jak u Miloševoj Srbiji. naročito Moskvu. nije se mogla sprovesti bez pristanka ili bar znanja ruskog cara. Kad je kralj Fridrih Vilhelm IV bio 1847. car Nikola je zauzeo neprijateljski stav prema Pruskoj i svome šuraku kralju i sprečio je pruski pokušaj da zauzme Šlezvig-Holštajn i da se bori sa Danskom. i sam predsednik Republike Luj Napoleon Bonapart. čak ni čisto unutrašnja. nadzor nad stanjem na Balkanskom Poluostrvu predat je uzajamnim ugovorom pet Sila — Rusije. postalo je naročito teško po samu Rusiju posle događaja revolucionarnih godina 1848-49. Među prvim publikacijama koje su izašle iz ove štamparije bila je zbirka pesama Vladičinih. koja je puna reminiscencija na Rusiju i prožeta odlučnim rusofilstvom. Caru Nikoli I posvećuje Vladika dve ode. car Nikola. Tako je već godine 1830. Stalni granični sukobi između Crnogoraca i Turaka izazivali su česte intervencije Rusije. Vladika se svakako svesno i savesno trudio.). potonji car Napoleon III. kojeg su četiri stotine godina gnjavile i istrebljavale inoplemene države. politički i pesnički. godine Rusija je gospodarila na Balkanskome Poluostrvu. A i francuska vlada. i kao diplomatski agenti i kao putnici (na primer naučenjak Nil Popov. Njine pršti sve dušmane!“ Oduševljeno pozdravljajući još u „Pustinjaku Cetinjskom“ ruske gradove. Na taj se način ruska garantija pretvorila u evropsku. koje su evropski državnici i javno mnenje sve više tajili prema Rusiji. Tada je on bio i zavladičen. Austrija se nije obazirala na to. da se nikad ne pomute odnosi prema velikom slavenskom bratu malog narodića. O Crnoj Gori specijalno se brinuo Jeremija Gagić ruski konzul u Dubrovniku. nego i Istoka.. i ruski prestiž na Balkanskom Poluostrvu bio je donekle uzdrman. te Slavjane. God. Ali se car Nikola i dalje ponašao kao suveren ne samo Rusije. Ruski poslanik na pruskome dvoru vodio je usred Berlina cenzuru nemačkih knjiga. došlo je do prvog puta Njegoševa u Rusiju. koju je Turska bila dužna platiti i uopšte vodio je veoma prijateljsku politiku spram Turske. koji na usta serdara Jova (u „Šćepanu“) kaže: „I mi Ruse ka' braću ljubimo. kome je vladika Rade posvetio na rastanku toplu pesmu).Kneževinama obezbeđena pređašnja samouprava pod ruskom garantijom. s koga je on poneo najlepše uspomene. Car Nikola je doskora smanjio ratnu oštetu. Politiku izolovanja Rusije i podbadanja Turske protiv nje predvodio je engleski predsednik vlade lord Palmerston. 1833. gde su ruski agenti. Mnogo brige zadavala je Rusiji mala Crna Gora. prema 91 . I u Pruskoj nijedna ozbiljna politička mera. Brani đecu. cara Franju Josifa. Francuske. 1849. jednu svršava sa panslavističkim stihovima: „Zdrav Slavjanah budi care! Svi protivni za te mare. „Pustinjak Cetinjski“ (1834. Engleske. prinuđen da sazove Zemaljski Sabor. i da je srpski pokrovitelj. svojski su radili na održavanju i učvršćavanju uzajamnih simpatija. Pored drugih povoljnih rezultata. Šta više.

Seljačko pitanje stajalo je u prvome redu. bio je dobar govornik i obrazovan čovek. GLAVA XXI. kada je stupio na presto. ovo je stvorilo povoljnu psihološku situaciju za pregovore o miru. reakcija i revolucija). Porte i Francuske zbog prava protektorata nad Svetim Mestima u Palestini i načina izvršavanja tog protektorata. Inače. car Aleksandar bio je lično veoma simpatičan čovek. i tako je došlo do Pariskog Kongresa. a Rusija je izgubila osvojenja u Zakavkazju i odrekla se obale donjeg Dunava (izmailski srez u Besarabiji). njegova spoljašnjost činila je na sve najlepši utisak. Posle ovog nastalo je gotovo svuda zatišje. Engleza i Turaka kod Eupatorije na Krimu. da su potrebne velike reforme. razorena Rusija. Ruska flota bila je većim delom potopljena na ulazu u Sevastopoljski Zaliv. u kom bi se kmetska zavisnost seljaka mogla bar donekle održavati i pravdati. kojoj se početkom 1855. da Rusija ne može imati tvrđava. Car Aleksandar bio je spreman da brani samodržavnu vladavinu i interese njenog glavnog oslonca. kao i njegova profesora ekonomije Arsenjeva. Car Aleksandar imao je 37 godina. (Velike reforme. u kojoj je ruska flota admirala Nahimova sasvim uništila tursku flotu. Iza toga otpočela je jedanaestomesečna opsada Sevastopolja. Taj se rat u glavnom odigrao ovako: godine 1853. politički i čisto psihološki. Njegovi pogledi i načela stvarani su pod dvostrukim uplivom: njegova oca i visokog dvorskog i vojnog društva koje je obožavalo cara Nikolu i udvaralo mu se. ruska vojska operisala je na Dunavu i u Zakavkazju. Najvažnija tačka ovog ugovora za Rusiju. Rat taj. Krimska katastrofa ubedila je mnoge. Taj je Rusiji vratio mesta osvojena od saveznika. Saveznici sa svoje strane nisu imali izgleda da postignu neke nove brze i velike uspehe. a beše i svestan da bez temeljnih promena u ruskom selu ne može opstati Ruska Carevina. plemstva. Izbio je 1853. u kojoj je nikolajevski režim doživeo potpun slom. sastojala se u zabrani. Ekonomski. Krimski. 92 . Ruski zaštitnici opustošenoga grada i porušenih utvrđenja napustiše grad. ali slomljena duha usled neuspeha celog svoga životnog dela. Još pun životne snage. utvrđenih pristaništa i ratnih lađa na Crnome Moru. pa i samog cara. bio je sudnji dan cara Nikole i Nikolajevske Rusije. Za te operacije ruska flota trebala je da obezbedi nesmetan saobraćaj Crnim Morem. Aleksandar II primio je nasleđe teškog Krimskog Rata. Sinopska bitka dala je neposredno povoda zapadnim državama — Engleskoj i Francuskoj — da objave Rusiji rat. imajući kao neposredan uzrok sukob između Rusije. koji je ranije. godine Rusi zauzeše zakavkasku tvrđavu Kars. a glavna mu je mana bila samo u slaboj volji. koji je bio ključ odbrane. Razvijao se tako nepovoljno za Rusiju.čuvenoj krilatici. U novembru 1855. Pokušaj ruskih trupa kneza Menšikova da zaustave napredovanje saveznika propao je. da car Nikola nije hteo da doživi sramotni svršetak ovoga rata. nije mogla produžiti ratovanje. i u isto vreme najteža. One su povukle za sobom neutralnu Austriju. god. kao profesor petrogradskog univerziteta. Njegov sin Aleksandar II (1855—1881. za vreme koga su Rusi ponekad gubili preko 1000 ljudi na dan. U tome je bio smisao znamenite sinopske bitke. „začudi svet svojom nezahvalnošću“. i pored divnog junaštva njene vojske. on je sebi oduzeo život (1855. i posle nečuvenih borbi i dugotrajnog bombardovanja. ali je u isto vreme bio prožet i sažaljenjem za narodne mase. bez formalnog primirja.). i veoma humanih i liberalnih vaspitača Merdera i čuvenog pesnika Žukovskog. U svojim manirima on nije imao krutosti očeve. Doba Aleksandra II (1855-1881. koja je naterala Rusiju na povlačenje iz Dunavskih Kneževina-Englesko-francuska flota blokirala je rusku flotu u Sevastopolju i iskrcala je jak odred Francuza. bio gonjen zbog liberalizma.) primio je teško i nezahvalno nasleđe. U takvoj atmosferi izbio je jedan novi veliki rat. Istrošena.). On je bio već potpuno izrađen čovek. godine pridružiše talijanske trupe kralja Viktora Emanuila. Rusija je izašla potpuno iz onog stanja. francuske trupe zauzeše na juriš Malahov brežuljak. Novi pokušaji ruskih glavnih snaga da oslobode Sevastopolj (bitke kod Inkermana i na Crnoj Reci) svršili su se neuspehom.

Jaka je bila struja. 5) odnosi između plemstva i bivših kmetova imali su da budu udešeni u pojedinim spahilucima dobrovoljnim sporazumom stranaka. Na dan svoga dolaska na presto. sporazumno sa spahijama. samoupravu. nakon oslobođenja.. t. sa sporednim zgradama predavale su im se uz izvestan danak. Na to iziđe znamenito carevo ručno pismo od 20. vezani različnim dužnostima prema svojim ranijim gospodarima. jer je njih plemstvo naveliko otpuštalo a oni često nisu imali ni kuće ni zemljišta. uz posredovanje specijalnog vladinog pouzdanika. bez ustupanja zemlje. 7) u opštinama velikoruskim. i to ne samo u emigraciji. Spahiskih kmetova bilo je tada u Rusiji na 21. gde su na se obratili najveću pažnju svojom erudicijom i odanošću interesima seljaka članci mladog ekonomskog pisca Černiševskog. Ja mislim da ste vi moga mišljenja.. bez daljih uslova. ekonomski položaj mnogih od njih. U isto vreme otpočelo je pretresanje ovog pitanja i u štampi. 19.000 zemljoradnika i oko 1 1/2 milion takozvanih „dvorovih“. Krajem 1857. dok su se mase držale potpuno mirno i ćutljivo. dobivši četvrtinu zemlje koju su ranije imali. bio je očajan. 6) seljaci su sačuvali svoje običajno pravo. koji su onda plaćali otkupninu.“ U plemstvu je vrenje otpočelo.ali ja neću da kažem ni da sam protiv oslobođenja: mi živimo u takvo jedno doba da se ovo mora desiti kasnije ili pre. kojim je plemstvo ovlašćeno da se bavi seljačkim pitanjem. primajući moskovsko plemstvo. t. j. pa je ovaka staleška samouprava zavedena u sve opštine. i tokom 1858. Ova mera je znatno smanjila površinu seljačke zemlje i postala je jedan od uzroka docnijoj složenosti agrarnog problema. u očekivanju bune. prema kome su seljaci. da u poslednji trenutak unese jedan veoma štetan paragraf. Tokom 1859. u koliko se ona ticala spahiskih kmetova. 2) zemljoradnici su isto tako dobijali slobodu provizorno. gdegod nisu dotle bili uređeni i likvidirani dobrovoljnom pogodbom. godine plemstvo je počelo da u svojim stručnim odborima pretresa način rešenja seljačkog pitanja. i to s tim.. dok je dopuštena bila i otkupnina. 3) nakon dve godine ukidala se vlasteoska sudbenost i policija. zv. kućnih slugu plemstva. . kao i vatreni članak viđenog profesora pravnika Kaveljina. Plemići litvanskih gubernija podneli su namesniku generalu Nazimovu molbu da se dozvoli pretres pitanja o oslobođenju seljaka.. Osim toga još i 4. ali je to moglo da se pretvori i u vlasništvo s pomoću ugovora između plemića i dotičnih seljaka. nego „mira. Car je govorio veoma oprezno: „Šire se glasovi kako ja hoću proglasiti oslobođenje seljaka. nego i u Rusiji. još za dve godine ostajući pod vlašću plemstva. „volosti“ sa izbornim starešinom. gde je ranije bila. a opštine su grupisane u veće teritorijalne komplekse. Ovaj je samo uspeo.000 državnih kmetova. ali i to uz oštetu spahiji. mogli da dobiju takozvani „prosjački deo“ sasvim badava i da se time.i beloruskim) dobijaju na uživanje one zemlje koje su ranije obrađivali uz plaćanje danka. Dakle. koja je tražila da seljaci budu stvarno oslobođeni bez zemlje. takozvani „mirovi“ (poglavito u velikoruskim gubernijama).Oslobođenje seljaka bilo je hitna i bezuslovna nužda. ovo nije tako. pa i manje krivične stvari. Još u martu 1856. novembra 1857. obrazovane su uz „Glavni Odbor“ o seljačkom pitanju speci-jalne komisije za izradu zakonskih nacrta. Suština reforme. i sa naročitim sudom koji je imao da rešava seljačke civilne parnice. odnosno pojedine porodice (poglavito u gubernijama malo. Povlašćeni staleži nalazili su se u velikoj panici.000. ali veoma nespretno sastavljeni proglas na narod o oslobođenju. marta proglas je bio objavljen celom narodu. Aleksandar II je potpisao znameniti. ali je kasnije sprovedena prinudna likvidacija seljačko-plemićskih odnosa. uz pripomoć države. da pravo plemića na zemlju ostane neokrnjeno i da seljak dobije slobodu i svoju kuću sa baštom.000 kmetova carske kuće i 20. a kuća i bašta seljaka.000. j. mnogo je bolje da ovo dođe odozgo. 5. samo su bili dužni da još dve godine služe. zemlja oranica i livade nisu bile privatno vlasništvo pojedinaca. Samo nastojanjima cara Aleksandra treba pripisati što je reforma bila ipak početkom 1861. reše odmah svih obaveza prema svojim bivšim gospodarima.“ ali to nije bio kolektivizam eksploatacije nego samo vlaeništva. isto su tako 4) i seoske opštine.700. koje su težile da reše na različne načine seljačko pitanje. sa više ili manje čestom promenom delova zajedničkog zemljišta koja su se nalazila u obradi i uživanju pojedinaca. t. februara 1861.. Za sve vreme trajale su uporne borbe između različitih struja u birokratiji i plemstvu. nego odozdo. gotova i što je veoma brzo prošla kroz Državni Savet. sastojala se u sledećem: 1) sluge („dvorovi“) dobijali su prosto slobodu. 93 . niti su bili vični kakvom korisnom zanatu.

socijalno-političkog pokreta u prvom redu. slobodnog seljaštva. od koje su bili oslobođeni povlašćeni staleži. Ona su postala veoma napredan činilac ruskog društvenog i državnog života. po presudama staleških sudova. Sa najvećom promišljenošću i veoma sistematski je izrađena reforma sudstva. bogatih ljudi. Godine 1865. Reforma cara Aleksandra dala je Rusiji „sud brz. vojnici u takozvanim „disciplinskim bataljonima“. Ali smo u osećanjima bili jedno. „mi smo predstavljali neku vrstu Janusa sa dva lica. izašao je zakon o štampi. Uz guvernijalne i sreske skupštine delovali su i njihovi izvršni organi. bila je uvedena porota u svima važnim kriminalnim parnicama i „mirovna pravda. koji su iznajmljivadi od države monopol prodaje alkoholnih pića. Organe te samouprave „Gradske dume“ t. narodnom zdravlju i prosveti. niži sudovi za brzo rešavanje manjih krivičnih i građanskih parnica. takozvanog Zemstva. car Nikola II je ukinuo telesne kazne za seljake. veća. ipak je štampa dobila više olakšica. neverovatno dugi rok vojne službe. Tek četrdeset godina kasnije. često veoma surove. inteligencije. seljaka. posednika industriskih preduzeća i seoskih opština. zapadnjaci) i slavjanofili“. Reforma univerziteta dala im je administrativnu autonomiju. birali su svi posednici u gradu bez obzira na stalešku pripadnost. sve je to izazivalo veliko nezadovoljstvo u narodu. u valjanost morala i društva.). koje su u mnogome promenile oblik Rusije i svedočile o pojavi. Sudovi u Rusiji bili su staleški. dotle su slavjanofili sumnjali u istinitost zapadnih prosvetnih načela. pravedan. prilikom rođenja prestolonaslednika Aleksija. i u primenjivost ustanova zapadnih zemalja na Rusiju. osuđeni na gubitak izvesnih prava.“ Pored drugih korisnih ustanova. glomazni. mogli su da budu podvrgnuti relativno lakoj telesnoj kazni. Zastarelost organizacije vojske. relativnu slobodu nauke i nastave. zemljeposednika. godine 1864. slavjanofila i zapadnjaka. mi pak unapred. Godine 1870. j. i naša su srca podjednakom snagom kucala za našeg mlađeg brata. j.. Iste godine. „Zemstva“ su se brinula o narodnoj privredi. tištale su vrlo teško ruski radni narod.Reforma je.“ t. Najzad. Za njih je to bila kao neka uspomena. veli Hercen. kada su delimično ukinute telesne kazne. te se mogla bolje razvijati. sprovedena je važna finansiska reforma. — tražili. loše plaćene i loše spremljene sudije bile su poznate po svojoj podmitljivosti i nesavesnosti. ustanove. Rusija je prihvatila bila hrišćanstvo u obliku 94 . Ministar vojni. „Mi (t. oni su gledali unatrag. kako se vidi. te zapadne zakone. počećemo sa stvaranjem škola t. za nas proročanstvo. Iako je po tome zakonu očuvana cenzura. takozvane Uprave.“ Dok su zapadnjaci — bar njihova većina. uređena je samouprava gradova. a nekim svojim odredbama dovela je do stalnog nezadovoljstva. j. sudski postupak bio je neverovatno zastareo i osnovan na čisto pismenoj proceduri. izveo je temeljnu reformu ruske vojske u naprednom i demokratskom duhu. Rusija se sa pravom ponosila ovim „Sudbenim Ustavom“ cara Aleksandra II (od 20. general Dimitrije Miljutin. Zastupnici ovih novih ustanova. milostiv. Iza seljačke reforme došao je niz drugih velikih reforama koje ćemo sad redom izložiti. Oni su gledali da svoju nauku crpu iz primera i uspomena ruske prošlosti pre Petra Velikog. deleći svoje simpatije između drevne Moskve i Kijeva. Organizacija vojske i samog vaspitanja oficira i vojnika bila je jako poboljšana. zv. sve na dosta širokoj osnovi. izdata je uredba o samoupravnim ustanovama guvernijalnim i sreskim. odnosno jačanju novih društvenih grupa građanstva. i uređenja smatrali uzorom za kojim i Rusija treba da teži ako hoće da ostane velika. rok u stalnome kadru bio je smanjen. j. sa njihovim izvršnim osobljem. bili su birani od samoga stanovništva. kojom je ukinuta po narodnu privredu i društveni moral veoma štetna ustanova takozvanih otkupščika t. Takve su bile ove značajne reforme. da Rusija ide istim putem kojim je išla Zapadna Evropa. Pregled ideološkog. U glavnom socijalnom pitanju svoga doba oba ova tabora bila su jednodušna: ropstvo su svi osuđivali. novembra 1864). u osnovi svojoj bila dosta radikalna.. Telesne kazne. njihova je upotreba bila jako ograničena: samo robijaši. Godine 1863. i najzad u mnogo slabijem stepenu seljaci.. pa ipak ni izdaleka nije zadovoljila seljake. jednak za sve. hteli su da utvrde samostalna načela ruskog života. obaveza ličnog učešća u odbrani otadžbine proširena na sve (1874. i uopšte napredniju uredbu.

Samarin. Republika od 1848. „Kudagod se kreneš duva varvarstvo. poimenice Srba i Bugara. U doba prvih godina „velikih reforama“. koje je po svojoj suštini „jedna celina mudrosti“. i kasnije). godine slavjanofili su se naročito istakli propagandom u korist Južnih Slovena. uopšte sva kultura Evrope. u njoj je pravo hrišćansko shvatanje.. koja daje duhovna načela državi i društvu. i anarhizma (najviše Bakunjinova pravca). političke slobode. Hercen se u Rusiji razvio u ubeđena revolucionarnog zapadnjaka. smatrao je oprečnost Rusije i Evrope kao neki zakon istorije. — filistarstvom se završuje dugi red njenih snova. za ugovore i formalizam feudalnoga društva. pa je i klasičnu prosvetu dobila posredstvom Crkve. Posle svih maštanja i težnja. doprinele mnogo stvaranju ideologije boljševičkog pokreta. Dodamo li još ovome formulu slavjanofilskog političkog programa. ovaj poslednji uz znatno učešće ponekih zapadnjaka. — ceo obrazovani svet otišao je u filistre. na kratko vreme pred Revoluciju od 1848. vreme je da se mirno i smireno uvidi... roman njene mladosti. i najzad utopističke i socijalističke književnosti. epopeja njena razvića. — on je ubrzo zapazio.Evropa se sada dosetila. Jedan od glavnih predstavnika doktrine tih godina. r. i obrede. Dragi prijatelju. da dođu u Rusiju i da vladaju. puni bitnih nedostataka. da bi parlamentarni sistem mogao biti oštroumno sredstvo kojim će. Ovo se shvatanje najbolje ogleda u dragovoljnom pozivu Varjazima. njena zrelost. u prirođenoj iako svesnoj skromnosti. gubi se u učeničkim eksperimentima i u političkim vežbanjima. dok je Zapad pun oholosti i samopouzdanja. igrale znatnu ulogu i pri stvaranju ideologije takozvanog „narodnjaštva“.vaseljenskog pravoslavlja. ali napose. u jedinstvu i lepoti moralnog življenja. Nikola Danjiljevski. onda ćemo dobiti potpunu sliku slavjanofilstva. i ostala je uvek u okviru Vaseljenske Crkve. Ali. o kojima je toliko slušao. Pozitivni politički i životni ideal Hercenov stvoren je pod neposrednim uticajem književnosti francuskog racionalizma. A 1864. da su ustavnost. i braća Aksakovi i Homjakov. on je našao spas u veri u Rusiju: „Ja osećam srcem i umom 95 . i ostali. a kad se lati građenja. „zemlji“. to je poslednja reč civilizacije. da je filistarstvo završna forma zapadne civilizacije. doveli su do još tužnijih razočaranja.. sledbenici slavjanofila i zapadnjaka išli su u tri glavna politička pravca: konzervativni.. progres i prosveta. dok ortodoksni marksistički pokret i ortodoksna socijal-demokratija u Rusiji. Počevši pak od 1860. Konzervativni i nacionalistički elementi u ovoj doktrini naročito su jaki kod epigona slavenofilstva (oko 1880. „vlast mnjenja“. a preko „narodnjaštva“ ove su ideološke pretpostavke ušle i u stranački program i poglede stranke socijalista revolucionara. bez elemenata trezvenog racionalizma. dok mu je kritičnu sadržinu dala ruska stvarnost — kmetska zavisnost seljaka i despotizam cara Nikole. pa liberalnih pisaca vremena Restauracije. koji zauzima u ruskom ideološkom razvitku veoma ugledno mesto. i više svega. vode svoje poreklo (u najvećoj meri) od zapadnjaštva. u unutarnjoj pravdi samih zakona i u čuvanju istinitog dostojanstva svake ličnosti.“ „. Demokratija ima strašnu moć rušenja. naime dati narodu. pa čak i mode Rusije pre Petra Velikog. liberalni i socijalistički. Rusija s toga nije znala za rimske pravne ustanove. filistarstvo pruža ljudima skromni i tihi kutak i neuzbudljiv život..“ Ovo je pisano uoči revolucije od godine 1848.. a caru — „vlast sile“. u ruskoj seoskoj opštini — „miru“. društvene potrebe i energiju akcije pretvoriti u reči i beskonačne sporove. udarilo svoj pečat na uređenje i život. običaje.“ Ali na „ivici moralne propasti“. kapital. te uspostaviti i uređenje i prosvetu i spoljašnji oblik života. Još je veće bilo razočaranje Hercenovo nakon njena neuspeha. prema kojoj treba vratiti ono što je bilo u državnom uređenju stare kijevske i moskovske Rusije. pored Kirjejevskog. isto kao i glavne struje ruskog više ili manje demokratskog liberalizma. tako reći hemiskim načinom. kao i simpatije prema opštini — „miru“... kakvo su propovedali. razume se sporazumno sa narodom. Hercen sabira svoje iskustvo i daje ovu ocenu Evrope i njene civilizacije: „Filistarstvo. u neovisnost od Evrope i u zamašnu originalnost istoriske sudbine Rusije. Savremeni naraštaj ima jednog jedinog boga. i nema drugih bogova do njega. i revolucija. iz dvorova isto kao iz radionica. u zapadnu Evropu — odakle se nije više ni vratio. najviše Hercena. Ali kada je došao. gde su. vera u samostalnost ruskih istoriskih „načela“. godine osnivanja Prve Internacionale. i uopšte izvesnim panslavističkim idejama.. čudnovato isprepletene i izmešane s elementima marksizma.. sindikalizma. dalje u Crkvi.

najzad i nešto. uz temeljno poznavanje političke ekonomije i zapadnih socijalnih doktrina.. Bakunjin. razvijanja ustanova lokalnog „seli-governement“-a. ni sveštenici. istakli kao pokretači i glasonoše liberalizma. koji je na njega snažno uplivisao. prihvaća reforme. i nešto visokih birokrata (naročito predsednika i članova novih sudova). koji se. Revolucionari nisu mnogo marili za ovakve političke reforme. — tip koji više ne umire. u svemu tom vide oni od njih oduzeto dobro. poboljšanja administracije i sudstva. i neki ljudi liberalnih profesija. Relativna sloboda štampe. pa najveći apostol nove generacije. Seljaštvo. bio je od svoje strane pod njegovim uticajem. jer su oni pravi vlasnici zemlje. Socijaliste i liberali sviju pravaca bili su. — sve je to doprilo stupanju u javni život takozvane inteligencije „raznoga zvanja“. ali u mnogo manjem broju i u pozadini pokreta. koji se najbolje oličava u seoskoj opštini. a koje uopšte ne pripada tim plemenitim badavadžijama. počelo je naglo opadanje slave Zvona. Njima u izvesnom smislu pruža ruku „plemić koji se kaje“ — kaje se što je odrastao na tlu nepravde i što živi na račun naroda. Ono smatra. U isto su se doba neke vođe mladih „zemstava“. pune su toga elementa. kada su Hercena napustili levičari revolucionarci. činovnika i čak i oficira. njihova oca. i vezuje ruski nacionalizam i rusko-slovenski mesijanizam s evropskim utopističkim socijalizmom. da su mu preteški tereti nametnuti u korist plemstva.“ U duši. „Car je milostiv. u kojima broj đaka brzo raste. Pri tom su oni monarhisti do dna duše. U filijaciji socijalnih i filozofskih ideja ruskih. pravoslavnog. i u vezi s tim pojava grupe ljudi. koji daju posla znatnom broju intelektualaca. A tamo. koji nisu ni plemići. pa i umereni liberali. u dubinama Rusije. a malo kasnije i organi lokalne samouprave. Car-baćuška prevaren je i zarobljen od plemstva. Černiševski. besni besednički rat. u duši seljaci smatraju da oni uopšte ne bi trebali ništa da plate. Ali taj mir je prividan. pa čak i socijalističkim težnjama inteligencije „raznoga zvanja“ i omladine — naglašavao potrebu jačanja liberalnoga kursa. ni seljaci.). Među inteligencijom su se onda najviše isticali revolucionarnim duhom književnici i visokoškolci. Gospodska oranica. i odatle će nastupiti pravi preobražaj Evrope i čovečanstva. i u buntovnom duhu naroda. Sve to treba natrag osvojiti za seljaka. pa zadrugarstvo. Popularnost Hercenova bila je neobična. tako da je njegovo „Zvono“. nezadovoljni njegovim polonofilstvom.“ Tako Hercen. u stvaranju „narodnjaštva“. i da je podela zemljišnog poseda ispala na njegovu štetu.. zabranjeno u Rusiji. — u njima živi ideal velikog. Vlastelinski dvor postao je za njih simvol poniženja. advokatura. pa i sam tvorac i pokretač anarhizma. šuma. livada i pašnjak. u kolektivizmu i zadrugarstvu seoskoga „mira“. koji žive od pera. doćiće do konačne pobede pravde. ali je psar nemilostiv“ kaže jedna narodna poslovica. U godinama takozvanih „reforama“ stvara se u Rusiji pravo javno mnjenje. te da je uopšte postojanje spahiluka golema nepravda. ni trgovci. iskorišćujući i šireći njoj bitno prirođeni duh socijalne pravde. Koje je njima od preke potrebe.. Njihove idejne vođe bili su tada odlični kritičari i publiciste Dobroljubov i Pisarev (koji je uneo revolucionarne ideje i čisto naturalističko i grubo utilitarističko shvatanje čak i u estetsku kritiku. odbacujući i Puškina. da bude zavedeno narodno predstavništvo). njegovi učenici. prilično mnogobrojne. vlada večiti mir. Visoke škole. Pesnik Njekrasov opisao je ovo ćutanje seljaka sjajnim stihovima: „Po prestonicama huka i buka. zagrevao naročito za rusku opštinu i 96 . pa nešto. u izvesnom smislu. većinom nižih. s pravom. Hercenu pripada važno mesto. zbog izvesne umerenosti. koji je — na suprot socijalnim. dakako uz proklamaciju građanske jednakosti i političkih sloboda. j. koji ima da bude „krunisan“ (t. i u mnogom su još. u celini dosta mirno. a preko njega i modernog komunizma. osnivač a onda rušilac Prve Internacionale. seljaštvo nije zadovoljno. „U Rusiji. kojih je tada već bilo na hiljade.. mnogi profesori visokih škola. pruža ruku slavjanofilima. na osnovu načela ruskih i slovenskih bitno različnih od zapadnih (romano-germanskih). samodržavnog Cara.). postalo u vreme „velikih reforama“ najomiljeniji i najviše čitani ruski list. Tek nakon poljskog ustanka (1863.da se istorija gura kroz naša vrata“ (1857. njihova gospodara. kao pesnika bez ikakve vrednosti). koja će poći svojim vlastitim putem. pa i Hercenove uopšte.

i protivu vlasti. vulgarno ponašanje.j. sve su više rasli. i mogao je da bude veoma opasan. U vezi sa svim ovim događajima. kojom je car tobože darivao seljacima puno vlasništvo na zemlju.. vlada raspustila Poljoprivredno Društvo. kao odgovor na pitanje „Šta treba narodu?“ Baš ovih godina nastale su vrlo ozbiljne komplikacije u Poljskoj. iako se proširio na Litvu. ali oslanjajući se na Rusiju i napuštajući misao o Velikoj Poljskoj. mentaliteta. povelje). i dalje bio je takozvani nihilizam — reč koju je uneo u jezik i književnost Turgenjev. posle nekoliko sukoba i manifestacija. Kada je. sprovodila se veoma okrutna rusifikatorska politika. Sloljašnja grubost. protivu plemstva. Vlada je dopustila osnivanje Poljoprivrednog Društva. Amnestija bivšim revolucionarima i pojedini ustupci izazivali su veće nade. ili posebni letak „Spahiskim seljacima“. koji će konačno dovesti do opštečovečanske cpeće. pa ni njemu nije bio tuđ ruski mesijanizam. i naročito 1876. samo što ga je on zaodenuo u čisto materijalističko i ateističko shvatanje. sve do godine 1905. mnogi su otpušteni i proterani u pokrajine. velikog kneza Konstantina. poljske manjine i katoličanstvo bili su jako gonjeni. 4) osnivanje čitaonica i besplatnih škola. proglasi opšti narodni ustanak. bio je kombinovan sa poljskim ustankom. nastalo je sve jače vrenje. kao sredstvo da se stupi u bliži dodir sa narodom. isto kao i regrutiranje. filozofski materijalizam i verski ateizam. radionica (knjigoveznica. 8. Misija carskog namesnika i brata. s pozivom seljacima na bunu protiv spahija i vlasti. javlja se takozvana Organizacija sa sledećim programom: 1) propaganda među seljacima za nacionalizaciju zemlje. Godine 1875. preziranje sviju društvenih obzira. naredbama iz godine 1863. Po dolasku na presto. S jeseni godine 1861. pretvorivši se u revolucionarnu vladu. U Poljskoj sve do 1905. u vezi s kojima je zatvoren. Seljačko pitanje u Poljskoj rešeno je veoma povoljno za seljake. Mase puka ostale su i dalje pasivne i ustanak. stvorena je tajna prevratna organizacija. uz socijalno-politički radikalizam i idealističku odanost interesima prostog puka — to su glavne crte ovog pokreta. pa onda i na dugogodišnju robiju osuđen Černiševski. pozvaoje Poljake da napuste neostvarljiva maštanja. 3) osnivanje škola. a poljska revolucionarna vlada uhvaćena i obešena. Požari. car Aleksandar.. došlo je do velikih demonstracija po ulicama Varšave. koja je proglasila prvi put znamenitu lozinku: „Zemlja i volja“ (t. a krajem 1862. aprila 1861. Ali već godine :865. Ovo „raseljavanje“ inteligentnih „bundžija“ po celoj Rusiji bilo je od značaja za jačanje nezadovoljstva u samom narodu. Uzbuđenje. 2) buna seljaka protiv posednika. godine tajna revolucionarna organizacija. bio je u glavnom dosta lako. Niko ozbiljno nije podržavao Veljopoljskog. da umiri razbuktale strasti nije uspela. kao što je bila čitava jedna serija pod naslovom „Velikoros“. organizacija društava (pododbora) u 97 . gonjeno od vlasti. Stvorene su dve tajne organizacije: umerenija Direkcija Belih i revolucionarnija Tajni Komitet Crvenih. Dok su se široke narodne mase držale potpuno pasivno. Kao član pokrajinske uprave došao je markiz Veljopoljski. pojava letaka. zabranjena je svaka službena upotreba ukrajinskog ili maloruskog jezika i jako je ograničena njegova upotreba čak i u lepoj književnosti. da nije uskoro otkriven i osujećen. u Litvi. koje je domalo postalo središte političke akcije. godine 1863. sloboda). koji se svojski trudio da udari čvrste temelje autonomiji kraljevine i da sprovede seljačku reformu na dosta širokoj bazi. tačnije reći. društava (zadruga). I on je dakle bio „narodnjak“. To je bio početak revolucije. pojava neke „Zlatne gramote (t. Intervencija Francuske.sve su to bili znaci snažnog pokreta. u višem društvu. osećaj nesigurnosti. bilo je službeno ukinuto unijatstvo. ali vrlo krvavo ugušen. ako se ovi budu oduprli ovoj „carskoj“ naredbi. Glavna karakterna crta inteligencije oko 1860. koji su se na neobjašnjen način širili po većim i manjim gradovima Rusije. Belorusiji i na Ukrajini. šivaćih radnja. te ukidao porez na glavu i otkupninu za zemlju. u svome znamenitom romanu „Ocevi i deca“. i slično). koje se ipak održalo. u činovništvu i u oficirskom koru. god.za originalne nacionalne ruske metode i puteve. Belorusiju i Voliniju. prilikom posete Varšavi. Engleske i Austrije u korist Poljaka bila je od ruske vlade odbačena.. Plan jedne opšte bune. j. ili. buknuli su neredi na univerzitetima: veći broj đaka izgubio je stipendije. koje su bile krvavo ugušene. ali su ipak u Poljskoj verovali u novog vladara i nadali se da će učiniti nešto za Poljake. Godine 1863. na desnoj obali Dnjepra. .

Uskoro zatim vlada je pozvala emigraciju da se vrati u otadžbinu. ili tačnije. u kom ima više genijalnih „proročanstava“ o budućoj ruskoj revoluciji. Rusija je malo mirnija. organizacija Zemlja i Volja. Ovaj pokret neće da se zaustavi pred privatnom svojinom i pred tradicijama socijalnog reda. Pati. po nevolji i dragovoljno. to je potpuno oslobođenje i blagostanje naroda. na osnovu načela komunizma. upoznali su se s njim. tih jedinih pravih ruskih revolucionara. to je strahovito rušenje. i mirnu po metodama. krenuo je onih godina u Evropu. Ali su njegovi učesnici ipak postigli što su želeli: približili su se narodu. Kada je jedan od članova Organizacije. s pomoću učitelja i đaka bogoslovije. Jedan od njenih prvih istupa jeste golema demonstracija u Petrogradu 19. Društvo ne podrazumeva pod revolucijom neki pokret udešen prema klasičnim evropskim uzorima. i stvorimo od njih jednu nepobedivu i sve uništavajuću silu. Blaži jad im ljut! Gde se najviše. iako revolucionarnu po konačnoj svrsi. te da se digne neophodna opšta buna. ipak je to bio znak za žestoke progone. i naših ideala!. mi treba da se ujedinimo pre svega sa pukom beskućnika. koje su se tada vratile u Rusiju. Tamo je među njima počeo da prikuplja pristaše. Ta organizacija imala je sledeći program: „Jedini cilj Društva. bivši učitelj Nječajev. često iz odličnih porodica (kao na primer znamenita teoriskinja Sonja Perovska). u glavnom.) godine revolucionarni i liberalni pokreti nalaze se opet u punom jeku. i uredio ono što se zove revolucionarna država. osnova se ponovo. Iduće godine. na mnogo široj bazi. među njima i ženskih.pokrajinama. i to i u prestonice i u pokrajinu. Tu prvi bud! (prevod A. pucao (u aprilu 1866. plemić Dimitrije Karakozov. da vrše među prostim svetom više-manje maglovitu propagandu. tako naročito u Cirihu. potpunim porazom. Mase mlade inteligencije. organizaciju Čajkovskog. zabranivši joj školovanje u inostranstvu. Godine 1876. Pokret se ovaj završio spolja. skupljale su se po većim univerzitetskim gradovima Evrope. Svoje strasti rob! Idi k snuždenim I potištenim. više-manje zavađenih sa carskom policijom. neće da se smatra zadovoljenim pošto uništi jednu po-litičku formu. revolucionari moraju da se opredele. opšte i bez sažaljenja. često iz odličnih i bogatih kuća. koje mogu najviše da iscrpu strpljenje narodnih masa. zbog rata za oslobođenje balkanske braće. — to je celokupnost našeg zadatka. i čitave grupe ruskih studenata. pokušali su da rade među narodom. iako je on to učinio na svoju ruku i bez znanja većine Organizacije. genijalnog predviđanja i dubokih zapažanja i zaključaka na osnovu stvarne građe iz života ruskih revolucionara.. uzdiše. Pred polazak na odlučnu borbu.) na cara. Naš posao. Ali budući da je Društvo ubeđeno da se taj cilj daje postići samo narodnom revolucijom. i ne uništi sve staleže u Rusiji. O njemu veli Njekrasov u čuvenim stihovima: Ne idi prostranim Putem grešničkim. da jasno označe svoje ciljeve. čim dođemo u doticaj sa narodom. poslužile su kao elementi za prosvetnu. i da odrede svoje odnose 98 . pa čak i za obustavu nekih radikalnijih organa štampe. procesom i progonima. pa je onda preneo akciju u Rusiju. Velik broj intelektualaca. Revolucija ne može da bude spasonosna za narod dogod ne iskoreni sve elemente današnje države. naše organizacije. ne istrebi sve tradicije socijalnoga reda. Harambašića) Masa inteligentnih mladića i devojaka. da ga uče. te za snažni pokret „ulaska u narod“. kojima je ruska vlada uskratila pravo posećivanja visokih škola u Rusiji. da bi je jednostavno zamenio drugom. potpuno rušenje. novembra iste godine. ali već sledeće (1878. čija je akcija i organizacija dala sadržinu romanu Dostojevskog „Zli dusi“.“ Organizacija je otkrivena pre nego što je izvršila ma što značajnije. 5) socijalistička propaganda u narodu. ono će se služiti svim mogućim sredstvima da bi se u narodu razvila i raširila svest o patnjama. I zato. gde su s njima dolazili u dodir i vezu i srpski levičarski omladinci.

uspeti da nešto učini u liberalnom pravcu. za aktivno nastupanje.“ Kada je izgledalo. za napadaj ubeđene revolucionarne manjine. Najstrašniji. i svireposti. koja karakteriše revolucionarno narodnjaštvo. i uopšte sviju dobara. „Proces sto devedeset trojice“ pokazao je najbolje koliko je daleko zahvatio bio pokret „Zemlje i Volje. Ravnodušnost koju pokazuju gotovo svi odlični ljudi prema borbi vlade protiv relativno neznatnog broja zločinaca zaista je loš znak. da je uvek dosad.“ Rećićemo samo toliko. koja može da. 99 . da bi se narodne mase što pre uvukle u borbu. bilo da čas za nju nastupi pre ili posle stvaranja buržoazije u Rusiji. marta on je pre podne otišao nekud kolima. U tom pravcu sastavljao je osnovna pitanja taktike Petar Lavpov. da ne zaborave. I ovog puta ostao je nepovređen. koju je i sam car nalazio na svome pisaćem stolu. — revolucija koju mi tražimo mora biti narodna i socijalna! Ona mora biti upućena ne samo protiv vlade. Atentator je ostao na mestu mrtav. širile svuda propagandističku literaturu. 25 najodlučnijih liberala podneli su mu (1880. „Ne treba. Ne možemo ovde pratiti u podrobnostima čuvenu borbu između carske vlade i tajne revolucionarne akcije „Ekzekutivnog Odbora Narodne Volje. najveći. da se i sa jedne i sa druge strane pokazivalo mnogo odlučnosti. revnosti. koga je car pozvao da umiri strasti. te da s toga treba ubaciti u njih lozinku čornavo peredijela. On je opominjao članove i omladince. vidimo opet jasno formulisanu teoriju socijalne revolucije. kojim će putem ona udariti: da li pravim terorističkim ili putem propagande. njena svrha ne sme se sastojati samo u tome da se vlast preda u druge ruke.. kao neka vrsta stručnjaka. Pristaše ove grupe. kod Lavrova. na Katerininom kanalu. To su oni sve postizavali samopožrtvovanjem. — upravo diktator. nisu bili shvatili stvar tako grubo i jednostavno. „preuveličavati značaj poteškoća i opasnosti. nego je mislila da treba sav rad usredsrediti na pitanja čisto socijalne propagande. razume se. pa je. Ali uzalud.). sociolog i publicist. čak i među visokom birokratijom i kod generaliteta.. Taj projekat (tobožnja „konstitucija“) bio je poslat da se slaže u Državnu Štampariju baš onog jutra (1. Grupe ovih ljudi bacale su u vazduh železničke mostove. i na grupu Čornavo Peredijela (socijalno-propagandističku). na povratku u Zimsku Palatu. jer da nema ništa zajedničko između socijalne revolucije i revolucije koja se stvara samo da se dobije liberalan ustav. „Bilo da vreme za revoluciju mora da dođe. Što se pak tiče naroda. kojim se pozivaju zastupnici okružnih skupština da sudeluju. narod bivao prevaren. a zatim i blagodareći simpatijama koje su uživali u svima krugovima društva. bilo da ne mora. u pripremnim zakonodavnim radovima vlade.). To je bio pravi građanski rat. Druga grupa bila je protivna i terorizmu i uopšte političkoj akciji. Jedna grupa bila je za teror i zavere. To je bila sasvim primitivna koncepcija gotovo detinjastog i naivnog narodnog kolektivizma. ubijale činovnike i generale.“ piše ministar Valujev u jednom službenom referatu (1879. prema načelu potpune jednakosti i ravnopravnosti. drugi terorista bacio mu je pred noge drugu bombu. ali je i car bio smrtno pogođen. Ali. bačena na nj bomba. da će ministar unutrašnjih dela. u kojem traže za ruski narod „ozbiljne garantije ličnih prava (građana)“. i najglasovitiji proces koji se odigrao tada (1877. eventualno. — ona mora iz temelja da sruši sve privredne osnove postojećeg društvenog stanja!“ Tu. bivši profesor Generalštabne Akademije. one su oslobađale više puta svoje drugove koji bi dopali tamnice!. on je uzbuđen ali ravnodušan. „Zemlja i Volja“ prihvatila je doduše program socijalne revolucije. za neko kratko vreme. pod kojim se rečima razumevala u narodu ponovna podela zemlje. i koordinira svoj rad s akcijom levoga krila liberalnog plemstva i građanske inteligencije. dok se zadržavao na mestu atentata. Car Aleksandar se do poslednjeg trenutka kolebao da potvrdi i da dade objaviti umereni projekat Lorisa Meljikova. To je bio već trinaesti atentat! Dotada je car kao nekim čudom ostao „nepovređen“.. — grof Loris Meljikov.“ Nakon toga procesa došlo je do rascepa u Organizaciji: na grupu Narodne Volje (teroristička).prema liberalima.) memorandum. ali je ostalo privremeno nerešeno pitanje. ali su u traženju popularne lozinke dohvatili baš ovu omiljenu narodnu ideju koja je najlakše dizala mase na bunu. i izgleda da očekuje svršetak borbe ne stavljajući se na stranu vlade. iako je situacija dosta neugodna. Kobnog 1. marta) kada je bačena bomba okončala carev život. kadgod je dolazilo do saveza između narodnjaka i buržoazije..

Turgenjev je pozdravio kao velikog pisca ruske zemlje mlađeg svog savremenika Lava Nikolajevića Tolstoja (1828—1910. koji se javlja još četrdesetih godina sa nekoliko divnih pripovedaka. U svojim romanima Poniženi i uvređeni. i Ana Karenjina. Poreklom Belorus. uspomenama. Pored ovih najkrupnijih ljudi možemo samo po imenu spomenuti odličnog romanopisca Ivana Gončarova („Oblomov. šest ih na broju. živeo izvesno vreme interniran u Sibiru. zasićeni interesima trenutka. Kao kod Tolstoja. i koje će možda sačuvati svoju umetničku vrednost i značaj mnogo duže i u mnogo većem stepenu nego romani. koji je provodio mlade godine u veselom i raskalašnom društvu. Zločin i kazna. Pisemskog. Poraznu kritiku društva pre reforama. Od druge polovine pedesetih pa sve do druge polovine sedamdesetih godina javljaju se njegovi socijalni romani.). Godine 1856. Zli dusi. u pripovetkama Njetočka Njezvanova. Baš one godine kada se Turgenjev proslavio „Lovčevim Zapisima“. Turgenjev se javlja kao veliki majstor duboke psihološke analize i mislilac. ali je imao izvesnih dodirnih tačaka sa konzervativcima. ali shvaćene sa jedne više tačke gledišta i stavljene u vezu sa večitim problemima duha. ali je već tada bio dubok mislilac. Neobično jake realističke pripovetke. blizak konzervativcima i slavjanofilstvu. pripovetkama. koji neće izgubiti svoju vrednost dok postoji Rusija i ruski narod. U tom smislu najveći značaj imaju mu Zli dusi. takozvane „Sevastopoljske“. koje su se bacile u vrtlog revolucije. Gljeba Uspenskog. U pripovetkama. liberalni časopis Vesnik Evrope smatra Turgenjeva kao svoga najboljeg saradnika. književnik. žrtvujući sebe za dobro naroda. i kod Dostojevskskog prevlađuju hrišćanske koncepcije. vratio se po amnestiji u evropsku Rusiju. stvorile su mladom piscu veliko književno ime. zatim pripovedače Pomjalovskog. slavi podvig onih devojaka iz otmenog društva. do 1880. oficir. u slikama Zapisci iz mrtvog doma. član najvišeg plemstva. Zlamovratskog.“ „Ponor“). ali prerađene na vlastiti način. Tu je pokušao da radi publicistički. Koikar. veličanstvena epopeja ruskog života s početka XIX stoleća. koji zanimaju i muče čovečanstvo. i dr. uz to zanimljive pripovetke iz kavkaskog života. i zato su njegovi romani štampani prvi put u časopisu glavnog konzervativnog publiciste tog doba Mihajla Katkova. Čista književnost blistala je sa nekoliko imena ogromne vrednosti. koji prestavljaju hroniku umnog i socijalnog razvitka Rusije tog doba. Rješetnjikova. jedna od tih pesama.). koja su mu donela svetski glas: Rat i Mir. Dimitrija Grigorovića. dao je u svojim romanima. autora mnogih romana i pripovedaka. Aleksija Tolstoja. Ljeskova. On je bio tada mlad spahija. on je posle robije. Dostojevski postiže vrhunac psihološke analize. pričicama i crticama genijalni satiričar Mihajlo Saltikov-Ščedrin. kao i za vreme reforama i reakcije. prožeta fatalističkom filozofijom istorije. svoju vanredno lepu i socijalno zanimljivu zbirku Lovčevih Zapisa. Ivan Turgenjev (1818—1883. ali opšteruski pisac. koji je bio jak i u drami (istoriska trilogija iz doba Velike Bune) Apolona 100 . Dostojevski daje veoma aktuelnu sliku savremene Rusije i na više mesta obrađuje probleme tekuće politike. Tolstoj nije spadao u neku političku stranku. ali i teškog pesimizma. javlja se sa pripovetkom Detinjstvo ovaj budući književni džin. jedan od najvećih pisaca čovečanstva. Selo Stepanjčikovo. Kratak odlomak o ruskom jeziku „velikom i bogatom i moćnom“. U aleksandrovsko doba javljaju se dva njegova velika romana. Po svojim političkim nazorima Turgenjev spada u red odlučnih liberalnih zapadnjaka. izdaje godine 1852. pun poleta i originalnih ideja. i posmatrač života sa neobično pronicavim okom. humanosti. Idiot. u Ruskom Vesniku. i postavlja sa neobičnom jačinom najzamašnije i najstrašnije probleme. koji je savršeno vladao najlepšim ruskim jezikom. koje izlaze uporedo sa romanima. koja onda nije mogla da bude legalno objavljena. Braća Karamazovi. u kojima su plastički prikazane krvave slike iz opsađenog Sevastopolja. grupu divnih lirskih pesnika:’‘ Todora Tjutčeva. socijalni i filozofski roman iz savremenog života. spadaju u red najsjajnijih. Treći velikan ruske književnosti i misli tog vremena jeste Todor Mihajlović Dostojevski (1822—1881.U istoriji ruske književnosti godine 1860. Pred svoju smrt Turgenjev objavljuje zbirku takozvanih Pesama u prozi: to su lirski odlomci prožeti dubokim osećanjima vaseljenske ljubavi. koji se odlikuje dubinom filozofske misli. Zapisi iz podruma. Pored pretresanja večitih problema i stvaranja večitih opštečovečanskih tipova. na koju je bio osuđen kao politički krivac.). koji jedini spasava pisca usred „teških sumnja“ o sudbini Otadžbine jeste pesnički i politički testamenat velikog pisca.

Rusiju teraju na aktivno istupanje. Rusko dramsko pozorište ima u to vreme velikog pisca Aleksandra Ostrovskog i odlične glumce. Kijevu i Odesi. godine 1871. prema duhovitoj reči jednog ruskog istoričara. nakon niza ekspedicija. Rusija je. obezbedila je zaleđe Pruskoj. Slavjanofilska propaganda i njeni elementi na dvoru. koji je jedno vreme bio pruski poslanik na petrogradskome dvoru. koje su bile tučene od Prusa. godine. Intervencijom kod grčke vlade i kod kralja Đorđa. kao konzervativnog i primitivnog elementa. i učinila je tim veliku uslugu nemačkom ujedinjavanju. Bismark. „nalazilo u ratu sa Visokom Portom“. Na Balkanu. Nekoliko hiljada dobrovoljaca. da bi se skrenula pažnja od unutrašnje krize. Oni ne mare mnogo zapadno katoličko Slovenstvo uopšte. da se pomogne potlačenoj braći. kao i u pitanju spasavanja Crne Gore od turske osvete. grupiše se oko ličnosti prestolonaslednika Aleksandra. tamo se stvara prava ruska kolonijalna imperija. Ruska diplomatija isticala je svoje stanovište kod hrišćanskih podanika sultanovih. U Moskvi se stvara Slovensko Dobrotvorno Društvo sa odelenjima u Petrogradu. U pitanju zamene kneza Aleksandra Karađorđevića starim knezom Milošem Obrenovićem. na međunarodnoj konferenciji u Londonu. U Srednjoj Aziji. držeći se prijateljski neutralno za vreme sukoba Pruske sa Danskom. Pojava Rusije u Srednjoj Aziji izaziva veliku zabrinutost engleske diplomatije i ona teži da uvuče Rusiju u komplikacije na Balkanu. iako nije bio pomagan od strane zvanične Rusije. zatim protiv zbacivanja hanoveranske i dveju hesenskih dinastija. za stvaranje bugarske države i oslobođenje Bugara ne samo od političke vlasti Turaka. barem ideološko. Rusija se tim. j. U spoljnjoj politici Rusija nastavlja u izvesnom smislu sa tradicionalnom politikom legitimizma. Ali je najkarakterističniji pesnik tog doba Nikola Njekrasov koji se odlikuje jakim socijalno-političkim lirizmom. aktivnih političara i publicista. da budu verni svom vladaru i da strpljivo čekaju poboljšanje svoga stanja od milosti Visoke Porte. posredno osvetila Francuskoj i Austriji. tako da je neko vreme izgledalo kao da je između cara Aleksandra i cara Napoleona III došlo do neke vrste ličnog prijateljstva. koji je bio oženjen ruskom velikom kneginjom. ogromni prostori. koja onda još nema za Rusiju veliki ekonomski značaj. i u visokoj birokratiji. 1875. Pokušaj da se izvede nekakvo. naročito Ivan Aksakov. koje se. Pleščejeva. ali svakako predstavlja široke mogućnosti za ekspanziju ruskog kapitala. sprečena je slobodna Grčka da pomaže kritske ustaše. čuvanja postojećeg stanja i odbrane monarhiskog načela. nego i od crkvene Grka-fanarijota. koje su joj zabranjivale da podiže tvrđave i ratne luke i da drži ratne lađe na Crnom Moru. Vlada cara Aleksandra. dok su prema Poljskoj direktno neprijateljski raspoloženi. Mnogo ozbiljnije je bilo mešanje Rusije u Kritsko Pitanje. Poljsko pitanje dovelo je do zbližavanja između Rusije i Pruske. na 101 . ujedinjenje Slovena na slovenskoj etnografskoj izložbi u Moskvi godine 1867. Naročito se tada istaklo Slovensko Dobrotvorno Društvo. Vodi se intenzivna propaganda za ujedinjenje Slovenstva. I zvanična vlada u Petrogradu smatra. Zato se pruski ministar predsednik i kasniji kancelar Nemačkog Carstva. razbija se radi poljskog pitanja i očigledne simpatije znatnog dela Čeha prema Poljacima. sa Austrijom i Francuskom. Ustanak u Bosni i Hercegovini. Taj rat. pored pitanja državnog prestiža. Zato je cela pažnja odgovornih i neodgovornih činilaca. na čelu koga je stajao knez Aleksandar Gorškov. Na čelu njegovom stoje viđeni slavjanofili. i ulazak Srbije i Crne Gore u rat daju vrlo dobar povod za takve akcije. bilo pod protektorat Rusije. zajedno sa Slovencima i Hrvatima. Iza Krimskog Rata Rusija je na Balkanu radila u sporazumu sa Francuskom. t. Tako je rusko Ministarstvo Spoljnjih Poslova. gde su bili spremni naročito da se zauzmu u korist Bugara.Majkova. Rusija se potpuno slagala sa Francuskom. zalagao za dobre odnose sa Rusijom. ipak je našao živ odziv u ruskom javnom mnenju. po izričnom nalogu cara protestovalo protiv nasilnog spajanja Sicilije sa kraljevinom Sardinijom i protiv ukidanja drugih talijanskih državica. skrenuta na Balkan. za konačno oslobođenje Srbije i Crne Gore i za ujedinjenje s ostalim Srbima. Ali je brzo došlo do nesporazuma zbog francuske intervencije u korist Poljske. Feta i Polonskog. u vojsci. dobila odobrenje za ukidanje izvesnih klauzula Pariskog Ugovora. posle bitke na Grahovu. i čisto ideološki motivi. prelaze bilo u vlasništvo. i to ne samo pustinja nego i divne kulturne oaze. ujedno. da se javno mnenje treba aktivnije baviti balkanskim pitanjima.

Aktivna vojska bila je brojno nedovoljno jaka. članu tog Ugovora Austro-Ugarska je dobila pravo da. zatim od decembra iste godine Crna Gora i Srbija. na osnovu status quo ante. Tu je 22. u rat je stupila na strani Rusije i Rumunija. Taj je kongres održan u Berlinu. da Austro-Ugarska može okupirati jedan deo Bosne i Hercegovine. Za diplomatsku pomoć i neutralnost Austro-Ugarska je dobijala odrešene ruke u Hercegovini. vrlo malo. kao mandator Evrope. i naročito krvavi pokolji po Bugarskoj. isto tako i Rumunija. aprila 1877. 1878. Ali se već tada moglo očekivati zbližavanje između Rusije i Francuske. Ardaganom i Batumom. U očekivanju neizbežnog sukoba car Aleksandar otišao je u Rajhštat na sastanak sa carem Franjom Josifom. proširenje zemljišta. Naročito je bila teška opsada utvrđenog logora Osman-Paše kod Plevne. i nekoliko miliona ruskih rubalja stižu u Srbiju. Ruski slikar-Vereščagin u svojoj čuvenoj slici ruskog vojnika. političke promene u Turskoj. gde su revolucionarni elementi oborili sultana Abdul-Azisa i zamenili ga Abdul-Hamidom. da će Rusiji isplatiti veliku oštetu. koje ostaju samo pod nominelnim suverenitetom sultanovim. kao i o ošteti Rusiji. da je za vreme cara Aleksandra II Rusija proširila svoje granice na dalekom istoku do reka Amura i Usura i da je dobila čitavo ostrvo Sahalin. i tako se rat razvijao dosta nepovoljno za Rusiju i stajao je golemih žrtava. Sa promenom režima u Turskoj njemu nije ostalo ništa drugo nego da upućuje stvari u pravcu ratnog sukoba. sve je to spremalo teren za ratnu akciju Rusije na Balkanu. januara 1877. i Besarabiji. koga su u šali zvali vice-sultanom. a onda i mir. koja nastojava prvo da se zaključi primirje. koji se smrzava. zauzeće Karsa u Aziji. Posedi Rusije u Americi 102 . Međutim. skupljeni uz veoma aktivno učešće tog Dobrotvornog Društva. nego i Nemačka i Austro-Ugarska spremaju da ometu konačnu pobedu Rusije. koji postaje komandant srpske vojske. sačuvao je uspomenu na čuvene kominikeje ruske Vrhovne Komande: na Šapki sve je mirno. Po Berlinskom Ugovoru stvorena je kneževina Bugarska. proglasivši ujedno i ustav. zaključena je i tajna vojna konvencija između Rusije i Austro-Ugarske. Srbija i Crna Gora proglašene su kao potpuno nezavisne. Rat je bio pripremljen dosta neozbiljno. Odredbe. I sa Rumunijom je zaključen ugovor o prijateljstvu i o slobodnom prolazu ruskih trupa kroz Rumuniju. god. da je Rusija tom prilikom bila gotovo usamljena i da se njen prestiž opet srozao. Dobrudža je trebala da pripadne Rumuniji u zamenu za delove Besarabije. u Dobrudži. nespremnog za odbranu — sve je to dovelo do potpune kapitulacije Turske u San-Stefanu. koje su se ticale teritorijalnih promena u Aziji. Sve tri ove države dobile su i izvesno teritorijalno proširenje. Vrhovna Komanda bila je u neredu. ali verno čuva stražu na Šipki. car Aleksandar je u Kišenjevu 12. posedne i upravlja Hercegovinom i Bosnom. i najzad pojava ruskih trupa pred vratima samog Carigrada. Poraz Srbije kod Đunisa izaziva i zvaničnu intervenciju Rusije. spasao od novoga napada Nemačke. 3. Po san-stefanskom preliminarnom ugovoru stvorena je velika Bugarska. kada su Sile zatražile da se ceo San-stefanski Ugovor revidira na jednom evropskom kongresu. juna rešeno. Beć nekoliko godina Rusiju je zastupao u Carigradu vrlo agresivni eksponent slavjanofilske politike. Porta se obavezala. a na jugu od Balkana obrazovana je autonomna provincija Istočna Rumelija sa hrišćanskim generalnim guvernerom. U Aziji Rusija je dobivala znatne teritorije sa Karsom. Zato za obaveštene i nije bilo nikakvo iznenađenje. da se ne samo Engleska. prelaz ruskih trupa preko Balkana i zauzeće bez borbe Plovdiva i Jedrena. ostale su u glavnome nepromenjene.čelu sa generalom Černjajevim. slabo naoružana i loše snabdevena. koju je car Aleksandar ličnom intervencijom god. Pošto su ostali uzaludni svi pokušaji velikih sila da spreče ratni sukob. kojima je ona karakterisala svakodnevne tragične udese na ovom prevoju. a sem toga naročito prilikom sjajne odbrane prevoja na Šipki. turski nacionalistički izgredi. Još za vreme brzog napredovanja ruskih trupa u pravcu Carigrada pokazalo se. Po 25. a za slučaj raspada Otomanske Imperije rešeno je „da se ni u kom slučaju ne dozvoli stvaranje jedne velike slovenske i kakve druge države na Balkanu“. Od juna 1877. Bosni i čak u Sandžaku. Berlinski Ugovor posvedočio je. I ovom je prilikom ruska vojska pokazala svoje čuveno junaštvo i izdržljivost. Kapitulacija Plevne. pored toga Austrija je dobila pravo da razmesti svoje garnizone i u Sandžaku. budući da je bila i vojnički i finansiski jako iscrpena. general Ignjatijev. Treba još spomenuti. koje je Rusija po Pariskom Miru izgubila. objavio rat Turskoj. 1875. a Srbija je dobijala izvesno.

pravoslavlja i zvanične ruske narodnosti. na konju. prodati Severoameričkoj Uniji. u kojima je nije bilo. koje bi trebalo da 103 . nekoliko političkih linija konzervatizma on je energično usvojio i sprovodio. da je broj odbornika. Ali mnogo složenije je bilo pitanje o tome. Razume se da izmirenje između vlade i revolucije nije bilo mogućno. Solovjova je vlada zato suspendovala od docenture i kaznila policajnim izgonom. grofu Dimitriju Tolstoju. bila je ograničena. dodeljen je takozvanim zemskim načelnicima.. vrhovni državni poverenik kod Svetog Sinoda. Tako je Aleksandar III ostao čovek bez modernog obrazovanja i razumevanja novih ideja. drugi je pokoj. nisu s početka spremali za vladalački poziv. Resor unutrašnjih dela poveren je ministru prosvete cara Aleksandra II. marta 1881. koji je čvrstom rukom ugušio poslednje trzaje revolucionarne akcije i. nekako uspavano sedi na snažnom konju. Pošto su lokalne plemićske korporacije postajale sve siromašnije i malobrojnije. a naročito je povećan uticaj plemstva. zajedno sa Pobjedonoscevim i ministrom prosvete grofom Djeljanovim. bila je uzor čestite. koga je izvajao Falkonet. Kakav kontrast izmeću ova dva jahača: Petra Velikog. posle kratkog kolebanja. kao i Lav Tolstoj. osnovana u srećnom braku sa verenicom njegovog pokojnog brata. prozvanom u Rusiji Marijom Feodorovnom. uvek dosledan sebi. vladin nadzor. solidan i mračan čovek. tamo. Znameniti filozof Vladimir Solovjov. Pod tutorstvo tih „zemskih načelnika“ stavljeni su seljaci i njihova samouprava. Dok je većina tražila napredni kurs. uz mnogobrojne administrativne funkcije. prožet mržnjom prema evropskoj prosveti i parlamentarizmu. sav polet. koji mirno. sudski aparat je stavljen pod jači. (koja je umrla nedavno). sa nečim od ruskog mužika. Reformni projekti biše zabačeni. danskom princezom Dagmarom. Ekzekutivni Odbor „Narodne Volje“ predložio mu je mir jednim pismom od 10. počev od 1822. gde je postojala. Konstantin Pobjedonoscev. lični profesor cara i prestolonaslednika. liberalni ministri otpušteni. rođenog godine 1845.). bivši profesor građanskog prava. šta da se radi sa projektima reforama koji su ostali od cara Aleksandra II. Njegov uticaj pobedi i dade politici Aleksandra III onaj kurs. Ubice Aleksandra II umrli su na vešalima. Ali nekoliko jednostavnih ideja vodilja. revolucija. Aleksandra III. bili su 1867. shvatio je svoju dužnost kao zadatak ne samo da bude čuvar istoriskih tekovina ruske samodržavne vladavine. odlučno se borio protiv svih reforama. san.(poluostrvo Aljaska). Aleksandar III. Na sednicama krunskog veća car je diskutovao sa svojim ministrima o njima. i to se moglo smatrati kao neka vrsta povratka kmetskoj zavisnosti. inercija. Tu se vidi jedan debeo. skromne. izvodio na širokoj osnovi zamišljen program reakcije u cilju učvršćivanja načela samodržavne vladavine. kojom je Rusija vladala preko naročitog rusko-američkog društva. nekoj vrsti vladinih političkih komesara na selu. Doba Aleksandra III (1881-1894. dok je pismo Lava Tolstoja ostalo bez posledica. tek posle smrti njegovog starijeg brata došao je on za prestolonaslednika. Odmah posle stupanja na presto car Aleksandar je morao da reši pitanje o pravcu unutrašnje politike. pošto su plemići izumirali. naročito politički. GLAVA XXII. uskoro je došlo dotle. nego i vođa reakcije protiv „revolucionarnih“ reforama. preporučivali su amnestiju ubicama Aleksandra II. prodavali imanja i prosto ih napuštali. mirovni suci u većini okruga ukinuti su i veći deo njihovih funkcija. Zemstva i gradske samouprave behu skučeni i stavljeni pod nadzor gubernatora. koji smo gore karakterisali.. Za sistematsko učenje bilo je već prekasno. iskren. Poznati ruski vajar. i Aleksandra III! Prvi je sav vatra. najjači i najobrazovaniji ideolog reakcije. Staleški princip u njima je pojačan. godine. knez Paolo Trubeckoj izvajao je ogroman kip cara Aleksandra III. to su u njima učinjene znatne popravke: porota nije uvedena u one okruge. a uz to lično pošten i strog u svojim moralnim načelima. Pošto su se reforme prethodnog carevanja smatrale kao neka vrsta ograničenja samodržavlja. pošto je bio čovek prav. koji još i sada stoji blizu Nikolajevske stanice u Petrogradu. Njegova porodica. konzervativne porodice. težak. iniciativa.

da je car imao veoma teške uspomene iz rata. Kao posledica toga javlja se pooštravanje zakona protiv Židova. od 1877-78. pa i Poljake. On će postati sa svojom nežnom tugom i društvenim pesimizmom pripovedač-pesnik umirućeg društva i umirućeg sistema. Studenti su potčinjeni policajnom nadzoru. I vladajući krugovi bili su onda veoma oprezni. iako neposredno učešće policije u tim ispadima nije dokazano. budući predsednik prve Dume. Otpočela je tada i kolonizacija Srednje Azije od strane Rusa zemljoradnika. Ali se društvo držalo pasivno. koje su trebale da šire znane osnovano na načelima klerikalizma i reakcije. nego što je davala država imaocima obveznica te banke. koja mu je jasno govorila. Govorilo se. Po mnogim južnoruskim varošima i varošicama izbiše veliki židovski pokolji. Tamo je ruska vlast ojačana. nije oslabljen antisemitizam.izaberu plemići. Velika pažnja bila je obraćena na Srednju Aziju. Pošto se smatralo da je učešće zemstava i privatne iniciative politički štetno u nižoj školi. Mir je ulazio u njegov konzervativni program. a u isto vreme i korumpiranost ruske policije. oni nisu smeli da se naseljavaju u selima i van određenog teritorija. Na Balkanu Rusija je međutim nastavljala aktivnu politiku. kao što su palijativne bile i prve mere za rešavanje agrarnog pitanja. u građanske. ili je prosto otpušteno.. Ova je mera imala baš obratan rezultat od onoga. gde su nemački baroni i građani (manjina) pritiskivali većinu Estonaca i Lotiša. na koji se ciljalo: ruski seljaci i siromašni građani nisu oslobođeni od židovske eksploatacije gde je bilo. Plemstvo je plaćalo manje kamate. i Maksim Kovaljevski. Kamen temeljac za tu prugu postavio je prestolonaslednik Nikola. bivših kmetova i njihovih spahija. a zasnovane su crkvene parohijalne škole. vezana sa razvijanjem kapitalizma u Rusiji: u Bugarskoj se radilo i na ekonomskoj ekspanziji Rusije u izvesnom obliku (gradnja železnica od ruskog gvožđa. koji je bio i nominalni šef preduzeća. nijedno novo veliko ime. Rusija nije za njegovo vreme vodila nikakvog rata. sem Čehova. Treba zabeležiti i prve početke nešto ozbiljnijeg radničkog zakonodavstva. Ni u književnosti ni u umetnosti ne može se istaknuti nijedna jača struja. Štampa i knjige su gonjene gotovo kao za vreme Nikole I. naročito seljake. Počela je likvidaciju finske avtonomije. Ali su to bili palijativi. Car Aleksandar III zaslužio je naziv Mirotvorac. koji su prelazili u neplemićske. koji behu ostali bez zemlje prilikom oslobođenja. sa osnivanjem Seljačke Hipotekarne Banke. da je svaki ratni metež veoma opasan po Rusiju i po ceo režim. i nekoliko najboljih profesora naterano je da dadu ostavku. koji se javlja sa prvim malim pripovetkama. a zbog Avganistana u malo nije došlo do sukoba sa Englezima. vlada cara Aleksandra nije mogla da se zauzme za socijalna prava većine stanovnišgva baltičkih pokrajina. na mnogim mestima gotovo tolerirani od policije. koja je trebala da veže Petrograd sa Vladivostokom. pod nadzorom ruskih 104 . borila se sa prevlašću Nemaca u baltičkim pokrajinama. to su zabranili i jedno i drugo. ali je verovatnije. Atlanski Okean sa Tihim. Ali je Mirotvorac izbegao ratni sukob. Međutim. čovek svetskog glasa. god. Plemstvo je dobilo i jedan veoma važan ekonomski poklon u obliku ustanove Državne Plemićske Hipotekarne Banke. u kojoj se sada mogla zapaziti i jedna nova crta. osvojena je velika oaza Merva. topovska pucnjava po Srednjoj Aziji nije mogla biti uzeta ozbiljno u obzir. Vlada Aleksandra III trudila se svom snagom da rusificira druge narodnosti u Rusiji. da je tu odlučivala njegova zdrava pamet. ubrzana je likvidacija pravno-prinudnih veza između seljaka. izazvanog brzim razvijanjem industrije. bio veći od broja samih birača. Na Dalekom Istoku pripremala se akcija većega stila. Treba priznati. da je vlada cara Aleksandra pokušala da uradi nešto i za niže staleže. jer je glavna tačka njenog programa bila da štiti plemstvo i njegove posede. kao znameniti pravnici Sergije Muromcev. budući član Gornjeg Doma od Akademije Nauka i Univerziteta. nego je pojačano revolucionarno raspoloženje Židova. koja je plemićima davala obilate svote novca pod veoma povoljnim uslovima. a i seljačke ruke. koja je za lepe novce dopuštala Židovima da se naseljavaju gde hoće. na građenju velike sibirske železnice. Na univerzitetima je ukinuta avtonomija. njen početak behu radovi na jednom upravo veličanstvenom i svetsko-istoriskom preduzeću. Ukinuta je glavarina i porez na so. htelo se postići što više uspeha ali bez krvavog rizika rata. Njegovo sa velikom slavom priređeno putovanje kroz Daleki Istok bilo je predznak aktivne politike Rusije u tim predelima.

koga je car Aleksandar prosto prezirao. iako je s početka Aleksandrova carevanja izgledalo. otpočela je 105 . Porodične veze između crnogorske i ruske dinastije. uveo je Bugarsku potpuno u krug austro-ugarske i nemačke politike. Sukob sa Austro-Ugarskom i Nemačkom nagonio je Rusiju. Knez Aleksandar Batenberg. a na trošak velikih ruskih železničkih društava. bilo je to zbližavanje sa Rusijom preka potreba. dok ga Rusija kao nepouzdana nije srušila. Gotovo elementarna nesreća na Hodinskom Polju. on je uspeo da izgubi stečenu popularnost i da sroza državni i svoj autoritet. bio je potisnut s vlasti. koji je ipak imao obzira prema Rusiji. Suparništvo između Rusije i Austro-Ugarske u Bugarskoj ispalo je veoma nepovoljno po Rusiju. postala potpuno balkanska država. U to se vreme na nemačkom prestolu nalazio mladi Viljem II. a delom na reorganizaciju ruske vojske. da Rusija tobože ide za tim. uvek su je smatrali kao Nemicu i tuđinku. Doba cara Nikole II (1894-1917. Austro-Ugarska je međutim. u svojim političkim postupcima i obećanjima nedosledan. u više mahova. od kojih je prvi bio ministar predsednik. po okupaciji Bosne i Hercegovine i Novopazarskog Sandžaka. i trudila se da uđe u ruski duh. Austriska agitacija. kada je. ni vojskovođe. Tu su se ocrtavale i prve konture buduće katastrofe. rođena princeza Alisa od Hesena. poniženu i uvređenu od Nemačke. idealan suprug i otac. zbog administrativnog nehata. Tu su se ruski interesi i ruska politika sve više sukobljavali sa politikom Austro-Ugarske. ni besednika. Povučen i skroman. besmisleno poginulo. koja su tada energično gradila rusku železničku mrežu). hoteći da malo zastraši Rusiju.). ostala je od velikih sila jedina Francuska. Carica Aleksandra. koji su delom išli na razvijanje ruske velike industrije. tvrdila je. dala je naročit značaj ruskocrnogorskim intimnim odnosima u ovo doba. Od sviju vladalačkih osobina on je imao samo vrlo lepo ponašanje. Car Nikola je mogao da bude i stvarno je bio. da između triju konzervativnih careva postoji puna saglasnost (sastanak u Skernevicama. eventualno snagama ruskih radenika. vrlo aktivna. Pošto je zbližavanje sa Engleskom zbog aziskih pitanja onda još bilo nemoguće. Francuska je ozbiljno pomagala Rusiju obilatim zajmovima. a drugi vojni ministar kneza Batenberga. i išla je za tim da potčini svome uticaju i Bugarsku i Srbiju. To objavljivanje samo je ubrzalo formalno sklapanje rusko-francuskog saveza. sa kojom se moglo doći u veze. Njega je car Aleksandar prosto bojkotovao. — ali Ferdinand Koburški. još se nekako kolebao između te dve države. Izgledalo je. rođak ruskih careva. plašljiv i neiskren.). Poseta francuske flote u Kronštatu i ruske u Tulonu bile su psihološka priprema pravog vojničkog saveza. ni sposobnostima administratora. U Srbiji je u tome u glavnom i uspela zahvaljujući držanju kralja Milana. u ruskoj Poljskoj godine 1884. koji je stupio na presto u svojoj 27. GLAVA XXIII. nije nikad bila popularna u Rusiji. i zbog nespretnih postupanja ruskih generala Soboljeva i Kauljbarsa.inženjera. da jednostavno osvoji Bugarsku i da je pretvori u nekakav „Zadunavski kraj“. težila je na Solun. da traži saveznike na drugoj strani. stariji sin Aleksandra III. Rusija je izgubila u Bugarskoj dosta simpatija zbog svog mešanja u bugarske unutrašnje stvari. odnosno udaja crnogorskih princeza Stane i Milice za ruske velike kneževe Nikolu i Petra Nikolajeviće. dobra žena i majka. koje mu je privlačilo i podanike i strance. stvarno zaključen. A i za Francusku. iako je ona postala mistički pobožna ćerka pravoslavne crkve. Ali se tu „gvozdeni kancelar“ prevario. kao da nekakva kob lebdi nad carskim parom. car Nikola II. nije bio od prirode obdaren ni državničkim umom. Car Aleksandar je tada crnogorskog kneza Nikolu nazivao i javno „svojim jedinim iskrenim prijateljem“. iza čijih se leđa osećala akcija Nemačke. izabran i doveden na presto Ujedinjene Bugarske protiv volje Rusije. godini. veoma popularan. Kancelar Bismark. Kratko vreme pre svog odlaska s vlasti on je objavio formalni ugovor o Trojnom Savezu. njegov naslednik. koji je godine 1892. prilikom krunidbenih svečanosti na hiljade nedužnih ljudi. kome je bila prišla i Rumunija. ali.

niz daljih nedaća; zla kob kao da se oseća u strahotama prve revolucije i njenog ugušenja, i u. nesrećama Japanskog i Svetskog Rata, pa i u žalosnoj sudbini carevića Aleksija: peto dete, žudno očekivano, carević se rodio sa naslednom bolešću Hesenskog Doma — hemofilijom. Odatle proizlazi i strašni misticizam carskog para, koji je prelazio u zaslepljenost: najodvratnije varalice uspevale su da iskoriste ovu osobinu cara i carice da se uvuku u dvor, da se mešaju u visoku politiku i da, prema izreci jednog ruskog romanopisca, „šamaraju veliku Rusiju“. Dinastija i dvor, kao i visoka birokratija, vojna i civilna, nisu se pokazale na visini u teškim prilikama; oni su bili u opreci sa velikim delom prosvećenog društva i sa golemom većinom ruskog naroda. Većina plemstva podržavala je režim, ali to nije bio pouzdan oslonac prestola; politički nejako plemstvo nalazilo se u ekonomskom i moralnom opadanju. Već u drugoj polovini XIX veka industrijalizacija Rusije i razvitak i snaženje gradskog života brzo i lepo napreduju. Za ovih trideset godina pre 1897., kada je izvršen opšti popis stanovništva cele carevine, stanovništvo gradova sa manje od 1000 stanovnika (prema popisu od 1866.) popelo se na 5%, gradova sa 1000—5000 stanovnika na 16%, sa 5000 -10.000 na 45%, sa 10.000 do 20000 na 78%, sa 20.000-50.000 na 96%, sa 50 do 100.000 na 129%, i napokon u gradovima sa stanovništvom odviše nego 100.000 duša na 123%! Dakle, što je grad bio veći, u toliko se bolje razvijao. Tako je, na primer, Petrograd imao godine 1866. na 539.000 duša, a godine 1897. — 1,267.000; Moskva je sa 352.000 skočila na 1,035.000, Odesa sa 119.000 na 405.000, i t. d. Neki industriski gradovi nikli su kao iz zemlje: Vladikavkaz je sa 3.000 stanovnika skočio na 44.000; Blagovješčensk sa 2.000 na 33.000 a Ivanovo-Voznesensk čak sa 1000 na 53.000! Prosečno je gradsko stanovništvo poraslo od godine 1885. do 1897. za 33.8%, dok je u istom razdoblju seosko napredovalo samo za 12.7°/o. Godišnje povećanje industriske produkcije bilo je u %, u periodu 1878—87.: 26.1; u periodu 1888—92.: 41.6; i u periodu 1893—97.: 161.2%. Bilo je, razume se, nešto veštačkog u ovom brzom napredovanju gradova i industrije, u njemu su igrali važnu ulogu i državni protekcionizam (naročito ministra finansija Sergija Vitea), pa imigracija stranih, naročito francuskih kapitala; ali je činjenica, da su ove nagle promene socijalnih i privrednih prilika nastale i da su znatno delovale sve do Svetskoga Rata. Protekcionizam od strane države doneo je političke posledice: a) buržoazija nije postala nezavisna, odlučujuća politička snaga prema vladi, te uopšte nije imala dovoljno borbenosti i otpora u sebi, što se lepo pokazalo za vreme revolucije, i b) radništvo je ostalo pod državnim pritiskom, i bilo naročito jako gonjeno od policije, budući da je industrija postala u neku ruku grana državne uprave. Kulturne i ekonomske prilike seoskog stanovništva Rusije bile su još uvek veoma nazadne pri kraju XIX veka. Iako je narod van svake sumnje napredovao, nepismenost i opšta nerazvijenost padali su u oči na sve strane, naročito i zbog siromašnosti i oskudice škola. Pri kraju XIX stoleća računalo se da u Rusiji ima svega 48.000 osnovnih škola (dok ih je trebalo biti najmanje na 150.000); a sasvim su nedovoljna bila sredstva vanškolske prosvete, do krajnosti ograničene policajnim merama vlade. Privredno stanje seljaka bilo je isto tako loše. Zaduženost poreskim upravama, na primer, koja je godine 1880. iznosila svega 22% od celokupnog godišnjeg iznosa, godine 1900. popela se na 117%, dok se je zarada smanjila, iako cene životnih namirnica nisu pale. Seljaci su imali za hranu od prilike 15 do 23, a najviše 26 pudi (pud = 16 kg.) hleba godišnje (dok normalni minimum iznosi 28½ p.). Utvrđeno je (1903.) službeno, da seljaci dobijaju 30% manje hrane nego što treba za normalni život. Godine 1901. šećera se trošilo u Rusiji 13 funti (1 kg. = 2.44 funte) na čoveka, dok se u Francuskoj trošilo 27, u Americi 69, u Velikoj Britaniji 79 funta. Agrarno se pitanje, prema objašnjenju najboljih ruskih stručnjaka, sastojalo u glavnom u ovome: deo zemljišta koji su seljaci dobili prilikom oslobođenja bio je posve nedovoljan, i po količini i po kakvoći, jer nije obezbeđivao opstanak seljačke porodice, preko svake mere opterećene plaćanjem otkupnine i poreza; u isti mah, na njemu se nije mogla da zaposli sva radna snaga dotične porodice, te se uopšte nije mogla da vodi ekonomija bez najma tuđeg zemljišta. Usled ovakvih prilika, a živeći u tradicijama i uspomenama ranijih seljačkih pokreta, o kojima se 106

pričalo i pevalo, i u uverenju da zemlja apsolutno mora da bude seljačka i da plemstvo odnosno veleposednici uopšte nemaju šta da rade na selu, nije nimalo nerazumljivo što se u ruskom seljaštvu javljalo i sve više širilo tajno revolucionarna raspoloženje. Za karakteristiku stanja na ruskome selu, pri kraju XIX veka, treba još naročito istaći, pored niske kulture i teških privrednih prilika, i usled njih, veoma nedovoljno i nezadovoljavajuće zdravstveno stanje seoskog stanovništva. Tu se stanovništvo povećavalo veoma lagano, bez obzira na ogroman broj rođenja; postotak smrtnosti u Rusiji iznosio je u to doba 3.5, dok je u skandinavskim zemljama bio 1.7, u Velikoj Britaniji 1.9, u Francuskoj 2.2, u Nemačkoj 2.4. Smrt je naročito desetkovala decu ispod pet godina: na svaku 1000 dece ovih godina umrlo je godišnje po 450! „Bog dao, Bog uzeo“ — govorili su fatalistički ruski seljaci. Isto tako loše je bilo i ekonomsko i pravno stanje ruske radničke klase. Liberalni plemići, liberalno građanstvo, liberalni i revolucionarni intelektualci brinuli su se o poboljšanju državne organizacije, administracije, sudstva, o uređenju odnosa samouprava prema vladi, zavođenju ustava i političkih sloboda. Napredni pravoslavni ljudi tužili su se na zavisnost crkve od vlade, a pripadnici drugih vera, naročito staroverci i sektaši, imali su puno razloga da se bore za versku toleranciju. Rđavi rezultati rusifikatorske politike osećali su se naročito u Poljskoj; teški su bili i progoni ukrajinskog i beloruskog dialekta, kojim govori veliki deo samih Rusa. Jednom reči, elemenata za nezadovoljstvo bilo je na sve strane. Prvi su izašli javno liberalni zimski odbornici sa vrlo skromnim željama, ali je to car karakterisao u svom, govoru, pripremljenom od Pobjedonosceva, kao „maštarije koje nemaju smisla“, i tim oporim rečima prvi put je uzdrmao poverenje društva prema sebi. Godine 1897. izbili su ekonomski štrajkovi u Petrogradu. Iduće godine stvorena je ruska socijalno-demokratska stranka. Godine 1899. izbili su neredi na visokim školama, naročito u Kijevu, Petrogradu i Moskvi. Vlada je otpustila nekoliko profesora i hiljade studenata. Iza toga počinje teroristička akcija i propaganda revolucionarnog narodnjaštva, i razvija se „stranka socijalista revolucionara“. Ubistva ministra prosvete Bogoljepova i ministra unutrašnjih dela Sipjagina učinila su veoma mučan utisak na vladajuće krugove. U proleće 1902. javljaju se ozbiljni agrarni neredi u poltavskoj, harkovskoj i saratovskoj guberniji, koji su bili ugušeni na veoma surov način. Sve što se događalo tada u Rusiji naćićemo i u književnosti, tome ogledalu života. Od starijih pisaca ovoga doba prvo mesto pripada Lavu Tolstoju. On je delimično već bio napustio umetnost, pa je pošao putem književne verske propagande, i propovedao uzvišene nadzemaljske doktrine moralističkog i spiritualizovanog hrišćanstva. Ali, na negativnoj strani, u kritici, koju je vodio u obliku teoriskih rasprava i u obliku kraćih pričica, pa i u obliku romana {„Voskresenje“), on je strasno udario na temelje postojećeg društva: na feudalno plemstvo, na birokratiju, sudove, policiju, na političke podvige vlada, i na odnose vlasništva; sve je to postalo predmetom živahne, žučne, duhovite, ponegda i grube, kritike velikoga majstora. Mnogi njegovi radovi nisu smeli biti štampani, — oni su prepisivani u hiljadama primeraka i tako šireni po celoj zemlji; izdavana u inostranstvu, dela Tolstojeva bila su na veliko uvožena i krijumčarena u Rusiju. Njegovo isterivanje iz Crkve, koje je 1901. naredio Pobjedonoscev — postalo je senzacijom i političkim skandalom. Pored Tolstoja, koji je nagoveštavao buru, mlađa generacija pisaca pri kraju veka davala je izraza osećajima straha i odvratnosti, čamotinje i tuge, koji su svedočili o bolesti društvenog organizma, i o nastupanju krize. „Strašan je život... Da li uopšte mogu da izbegnem ludilo i užas?...“ (Verecajev „Sastanak“); „...Kako su osamljeni oni koji traže lepotu, pravdu, i više radosti za sebe i za druge u ovoj džinovskoj šumskoj zemlji... Koliko je veličanstvena, koliko je bogata ova Zemlja... ali kakva strahota u njenim daljinama...„ (Bunjin). „Strašne impresije tamne daljine“ Andrejeva, pa izazivanje bogatih i povlašćenih od strane junaka Gorkog, koji su jaki, oholi, spremni na sve, koji prete društvu da he uskoro jurnuti na nj — sve su to znaci nastupajućih potresa. „Nama treba jedan mali pobednički rat, da bismo se osigurali od revolucije“, — tako je od prilike sudio, prema iskazima grofa Vitea, mininistar unutrašnjih dela i državni sekretar Većeslav Pleve. I careva taština trebala je isto tako pobeda i slave. 107

Još osamdesetih godina počela je da se opaža izvesna aktivnost ruske vlade u pitanjima Dalekog Istoka. Kada je godine 1891. početo građenje velike sibirske železnice, ovo nije samo oživelo beskrajne sibirske prostore i, posle 1896. godine, jako povećalo broj ruskih doseljenika iz velikoruskih i ukrajinskih gubernija u Sibir, nego je otvaralo i ogromne mogućnosti za rusko širenje na Daleki Istok. „Veliki sibirski put“ pisao je u jesen 1892. tadašnji ministar saobraćaja, Vite, „otvara nove vidike i za svetsku trgovinu, i ovaj njegov značaj stavlja ga u red svetskih istoriskih događaja, od kojih počinje nova epoha u istoriji naroda i koji često izazivaju temeljne preokrete u ekonomskim odnosima između država.“ Baš za vreme te gradnje došlo je do rata između Japana i Kine. Kina je bila brzo i potpuno tučena i po Simonoseskom Ugovoru, pored ostrva Formoze, ustupila je Japanu dva poluostrva, koja zatvaraju ulaz u Žuto More. Rusija je posredovala u korist Kine, pa je Japan pristao da ova poluostrva napusti, pod uslovom da mu se plati 400 miliona franaka oštete. Pošto Kina nije raspolagala tolikom gotovinom, bila je prinuđena da zaključi zajam. Rusija je postala garant tog zajma i tim je dobila pravo da se meša u pitanja kineske politike. Odmah iza toga Rusija je dobila veoma povoljnu koncesiju za građenje velike železnice kroz Mandžuriju. Kako Vladivostok nije bio slobodan od leda kroz čitavu godinu, to su ruski državnici došli na misao da traže jedno pristanište na Tihom Okeanu, uvek slobodno od leda. Početkom 1898. ruska flota zauze pristaništa Portartur i Talijenvan. Kina ustupi to za 99 godina i odmah iza toga Rusija pristupi građenju velike tvrđave i baze za ratnu mornaricu u Portarturu, dok je u Talijenvanu, koji je dobio rusko ime „Dalnji“ udešeno slobodno pristanište. Nemačka i naročito njen car Viljem II igrali su veliku ulogu u ruskoj politici na Dalekom Istoku. Car Viljem je na svaki način ubeđivao Nikolu II, da treba svu snagu ruske politike uputiti na Daleki Istok, osgavivši Nemačkoj slobodne ruke na Bliskom i Srednjem Istoku, a priznavši uz to i naročite interese Austro-Ugarskoj na Balkanu. Beć 1897. (26. aprila) pokušala je Austrija da dobije od Rusije priznanje za aneksiju Bosne i Hercegovine i Sandžaka, ali je odbijena. Godine 1900. izbio je u Kini takozvani Bokserski ustanak, koji nije bio s početka uperen protiv Rusa, nego samo protiv ostalih stranaca. Ali u toku događaja bili su i Rusi ugroženi, a nemački je poslanik čak ubijen. Oružana intervencija velikih sila, u kojoj je i Rusija veoma aktivno sudelovala, završila se krvavim ugušenjem bune i osvetom Kinezima. Rusija je tada okupirala čitavu Mandžuriju, gde su se grozničavom brzinom privodili kraju radovi oko građenja istočne kineske železnice, koja je vezivala ne samo Vladivostok nego i Portartur sa središtem Rusije. Šta više, grupa ruskih preduzimača dosta avanturističkog tipa, uvukavši u svoj posao veoma visoke ličnosti i iskoristivši čak za obrazovanje društvenog kapitala neka lična careva srestva, otpočela je veoma intenzivnu akciju da ekonomski svoji i Koreju, u kojoj su dobili naročito bogate šumske koncesije na reci Jalu. Na Dalekom Istoku stvoreno je carsko namesništvo, koje je povereno jednom salonskom admiralu, Aleksejevu, čoveku veoma sumnjivom, koji je dobio pravo diplomatskog dopisivanja sa Japanom i koji se svesrdno trudio da zamuti rusko-japanske odnose. Utvrdivši nespremnost Rusije za rat i zaključivši savez sa Engleskom, Japan je prekinuo diplomatske odnose sa Rusijom i odmah iza toga japanska flota, bez objave rata, napade ruske lađe u Portarturu i u korejskom pristaništu Čemulpu (9. februara 1904.) Tako je otpočeo rusko-japanski rat. On se sa ruske strane vodio sa krajnjom neozbiljnošću, bio je u Rusiji apsolutno nepopularan i otkrio je, kao i Krimski Rat, sve mane ruskog državnog i društvenog uređenja i vojne organizacije. I pored junaštva vojske, koja se i opet pokazala puna izdržljivosti i hrabrosti, Rusi su pretrpeli niz teških poraza. Naročito je bila teška katastrofa kod Mugdena, februara-marta 1905. Početkom januara 1905. god. kapitulirala je i tvrđava Portartur i one ruske lađe koje su se nalazile u njegovoj luci bile su uništene od vlastite posade. Mnoge druge lađe potopljene su u bitkama, dok su neke uspele da se sklone u neutralne luke, gde su bile razoružane. Iz Rusije je sa velikom pompom upućena eskadra admirala Rožestvenskog, za kojom je pošla i eskadra admirala Njebogatova. Rožestvenski je predviđao poraz, ali se nije usudio da to javi caru. Lađe Njebogatovljeve flote bile su stare i nesposobne za ratovanje. Flota admirala Rožestvenskog, obišavši svu Evropu, Afriku i Južnu Aziju, srela se u Cušimskom Moreuzu sa nadmoćnom japanskom flotom i baš na dan carevog 108

sastavljeno od njegovih rođaka i velikodostojnika. sečenje spahiskih šuma i otimačina spahiske pokretne imovine. i naročito početkom godine 1905. U novembru na sastanku delegata ruskih zemstava izrađen je plan liberalnih reforama. Ali glavna reforma beše ustanova Državne Dume kao od naroda biranog konzultativnog tela. u kom je car naročito ukazao na ovo ubistvo. društveni pokreti zemstava.. Vlada je preduzimala sve mere da suzbije revoluciju: proglasila je iznimno stanje.. u Americi. avgusta 1905. Car je dan pre hitno napustio Petrograd. kneza Sergija Trubeckoga i drugova. hapsila je. Ministar unutrašnjih dela. ikonama i carskim slikama. intelektualaca. koje bi trebalo da ima samo konzultativan karakter. Krajem godine u Petrogradu je došlo do velikih nemira. Kolebanje državne politike najbolje se videlo pri carevom prijemu liberalne deputacije rektora moskovskog univerziteta. Car je tom prilikom zapisao u svome dnevniku: „Težak dan! U Petrogradu je došlo do ozbiljnih nereda zbog želje radnika da dođu pred Zimsku Palatu. Rat je bio očigledno izgubljen.“ Iza toga su nemiri i teroristički akti u Rusiji rasli sve više. korporacija. rešenja o olakšicama poljskoj manjini u Litvi. februara izašao je manifest. decembra car objavi ukaz. Praznu palatu su branili jaki odredi vojske. ubijala.. Reformatorska akcija vlade. da car ovu reformu nije dao sprovesti kroz Državni Savet. Iniciativom Gapona petrogradsko radništvo krenulo se izjutra 9. kada se pobunila posada velike oklopnjače „Potemkič“ u Crnom Moru i kad joj se pridružila i druga oklopnjača. omladine. Zanimljivo je. Goleme nesreće Japanskog Rata. „Đorđe Pobednik“. terorist Sazonov ubi bombom ministra Plevea.krunisanja (14. grofu Viteu pošlo za rukom da zaključi mir sa Japanom. braniti osveštana načela. saziv ustavotvorne skupštine i ekonomske i političke reforme. poglavito do štrajkova.. Žrtve su bile mnogobrojne. i pozvao je sve verne Ruse da se okupe oko prestola. da se u glavnom obema dopao. maja 1905. jula 1904. i policija nisu uspeli da zaustave demonstrante. da je pristao na uslove mira. gonila. I jednoj i drugoj deputaciji car je govorio tako. koje je organizovalo naročito Društvo ruskih fabričkih radnika. Liberalne su mere careve bile ove: ukaz o širokoj verskoj toleranciji. Vojska je morala da puca. izazvaše u leto i jesen g. koji je izašao na Uskrs godine 1905. sa crkvenim zastavama. Japan je bio finansiski toliko iscrpen. i jedne druge reakcionarne deputacije. 18. revolucionarni pokreti radnika. Rusija je izgubila od svog zemljišta samo južnu polovinu ostrva Sahalina i svoja prava 109 . bilo je pod naročitim pokroviteljstvom petrogradske policije. Beloj Rusiji i Ukrajini. kombinovane sa rđavim radom drugih činilaca. na koji su ipak polagali izvesne nade. paljenje spahiskih zgrada. da traži od cara mir. njihove mržnje protiv reforama i straha pred narodom. Ovo društvo. Međutim je u Portsmutu. Oni su mislili da će seljaci. kako je to teško i mučno. u bitnosti. a 12. Tako 15. i bilo je više mrtvih i ranjenih. kojim je stavio u dužnost komitetu ministara.). agrarni neredi seljaka. u kom mu je naloženo da spremi zakon o narodnom predstavništvu. koji su za Rusiju bili prilično povoljni. terorista. koje je imalo na čelu veoma častoljubivog i bezobzirnog popa Gapona. sve je to išlo upored i isprepletalo se. Ali istog dana objavljeno je i ručno pismo carevo ministru unutrašnjih dela Buliginu. Stenografski zapisnik sednica ovog Krunskog Beća daje poraznu sliku kukavičluka i neobaveštenosti carevih savetnika. velikog kneza Sergija. o dozvoli štampanja Svetog Pisma na ukrajinskom jeziku i o proširenju veoma skučenih prava štampe. nego je donelo naročito Krunsko Veće. da zajedno sa carem brane istoriska načela neokrnjenog samodržavlja. (manifest i zakon 6. koji su pucali u narod. Ovaj zakon nikad nije bio primenjen. od njih je napravilo najveći utisak ubistvo bombom careva strica i jednog od prvih državnika carske Rusije.) bila je gotovo sva uništena ili zarobljena. 1904. Bože. išli Zimskoj Palati. Izbori su bili zamišljeni kao kombinacija staleškog principa (seljaci su trebali da glasaju u svojim staleškim opštinama) i principa zastupanja imovnih interesa. tešku revolucionarnu krizu. u pravcu Zimske Palate. da se postara oko izrade niza reforama. koji su. sa štrajkovima poljoprivrednih radenika. Stanje je postalo naročito opasno. u carskom ukazu Senatu dozvoljeno je svima korporacijama i licima da podnose svoje predloge o boljem uređenju države. nanevši Japancima sasvim neznatnu štetu. miroljubivi i liberalni knez Svetopuk-Mirski. januara 1905. kao i na druge krvave i strašne događaje. Najzad.

2) obećana je izmena izbornog reda. te lična neprikosnovenost. Vite je predložio reforme i popuštanje. tražio je tada od cara da da neku vrstu ustava. bio je objavljen carski proglas narodu (od 3. Tveri. i svi oni državnici koji su čestitali Viteu. Ratna ošteta nije plaćana. što je spasao dinastiju i monarhiju.“ koji su sredinom oktobra 1905.“ — Jedinstveni front Revolucije bio je ovim aktom probijen. Lozinka koja je svuda palila bila je čarobna reč „Amnestija!“ — amnestija za sve koji su patili. po dalekim rudnicima. Car je primio sugestije i dao je Viteu mandat za obrazovanje vlade. Car je potom. t. Da bi nekako lokalizovao nemire po velikim gradovima. kako izgleda. Taj je štrajk obuhvatio celu Rusiju i zaustavio je sav politički i poslovni život. po savetu velikog kneza. koji je bio poznat u svakome pogledu sa najgore strane. kako sa 110 . Minsku. — Kako se držala vlada prema ovoj agrarnoj revoluciji? Na jednoj strani. Najgope je bilo u Tomsku. oktobra 1905. proglasili generalni štrajk. Sveruski „Seljački Savez“. car otpustio odmah. Vlasti su se držale većinom pasivno. pozvao svoga bivšeg ministra finansija i proslavljenog portsmutskog mirotvorca grofa Vitea na savetovanje. Odmah su se na više strana javili jaki pokreti radosti. Odesi. Vite je nastojao da popuni svoju vladu sa nekolicinom veoma umerenih političara. međutim. nije hteo da na prečac sve menja. najviše su tom prilikom stradali Židovi. Sam car je bio gotovo odsečen od ostalog sveta u svojoj vili Peterhofu blizu Petrograda. te je tako stvarno postao čovek najbliži caru. Druga skupština već je bila više nalik na kongres. tek na trećem kongresu — za vreme same revolucije — oni su počeli da napuštaju monarhizam. svemoćni šef policije Trepov predložio je. u kome je bio i taj ozloglašeni Durnovo. Tomsku. j. i optimizma. koje je stajalo u vezi sa strankom socijalista-revolucionara. Obrazovani su radikalno demokratski „Savez saveza“ svih organizacija intelektualaca. i u tvrđavi Šlisburškoj. reči. pa je iza proglasa Manifesta došlo do krvavih pokolja u Kijevu. pa čak i u obema prestonicama. bili su sasvim u pravu. U isto vreme potpisao je znameniti manifest od 17. koji je dotle bio za čvrste mere radi suzbijanja anarhije. Zloglasnoga šefa policije Trepova. skupljanja i udruživanja. dok je u isti mah na drugim stranama dolazilo i do revolucionarnih istupa ekstremista. avgusta kojim je univerzitetima vraćena avtonomija. a u isto doba su prihvatili i načelo nacionalizacije zemlje. Njim su: 1) narodu obezbeđene slobode savesti. gde su spalili pozorište i u njemu nekoliko stotina intelektualaca i omladinaca. među kojima je bilo i mnogo detektiva. i isto tako i za one koji su lutali po svetu kao beskućnici. Sinoda. novembra). Posle je Trepov imenovan komandantom Carske Palate. i da izabranim od naroda predstavnicima bude obezbeđena mogućnost stvarnog učešća u nadzoru nad zakonitošću postupaka imenovanih od Nas vlasti. koji su se naročito bili istakli u organima lokalne samouprave. u kojem car kaže. a car je izdao ukaz od 27. na njoj su istaknuti zahtevi agrarne revolucije kao i na prvoj. Ali i na jednoj i na drugoj skupštini seljaci su se dobro čuvali od napadaja na cara. Pobjedonosceva. Grof Vite. ne znajući šta će i kako će. i revolucionarno-socijalistički „Sovjet radničkih deputiraca. jedno staleško-profesionalno društvo. Veliki knez Nikola Nikolajević. da se ne bi pokazao odviše popustljiv prema javnom mnjenju. Samo je simvoličnu ličnost državnog prokuratora kod Sv. i po ruskim zatvorima i u sibirskoj „tajgi“ (prašumi). da nijedan zakon ne može stupiti na snagu bez odobrenja Državne Dume. ali su se svi pregovori razvlačili te najzad i razbili radi Viteove želje da pošto-poto za ministra unutrašnjih dela postavi Petra Durnovo. Ali su neki guverneri i upravnici gradova ipak ostali u dodiru sa reakcionarima i četama bandita. u štali jednoga seoceta. To sve ipak nije ublažilo unutrašnju krizu u Rusiji. komandant garde i petrogradske armiske oblasti i predsednik Saveta Državne Odbrane.dugoročne okupacije Kvantunskog Poluostrva i južnog dela mandžurske železnice. Tako je morao da sastavi jedan dosta šaren birokratski kabinet. u pravcu proširenja biračkog prava i 3) naređeno je „ustanoviti kao nepokolebljivo pravilo. jer je vlada bila apsolutno nemoćna da uguši štrajk. Vite je još malo zadržao. počeo je da dejstvuje još pre revolucije: prvi njegov zemaljski sastanak održan je u dubina šuma. a održana je uoči same Revolucije u Moskvi. i spahiska i seljačka zemlja imala je da postane opštenarodnom svojinom. Iako je šef policije Trepov izdao čuvenu naredbu „ne štediti fišeke“ ipak je bilo očigledno da treba popuštati. i to je za Rusiju bio znatan pozitivni rezultat.

bankarske i trgovačke službenike. da je narod počeo da napada. januara izlazio ukaz. Pored toga kadeti su bili za avtonomiju Poljske i široke povlastice Ukrajincima i manjinama Rusije u pogledu upotrebe njihovih jezika u lokalnoj upravi i samoupravi. da kupuje spahisku zemlju pa da je preprodaje seljacima. U brzini su spremani još neki zakoni. Slobode nisu postojale. No kako je imenovanih članova bilo preko stotine. očekivali od vlade da izvrši obećanje Manifesta od 17. Ustav je dakle još u temelju svome bio neiskren. car je svake godine. ali stvarno. i širokih socijalnih reforama. ništi i pljačka tuđu imovinu. Najveći uspeh (161 poslanika) dobila je stranka Narodne Slobode ili „konstituciona lista demokrata“ zvanih obično kadetima.). Zbog teških saobraćajnih prilika i nedovoljno razvijene političke svesti. kad domovi ne rade. za koje se držalo da će biti izneseni kao nacrt pred Dumu. ta vlast i te slobode bile su veoma skučene. 6 zastupnika veleposednika Poljske Kraljevine. i sasvim oproštena. običnim ukazom. funkcionisanje svoje vlade. decembra) proširio je izborno pravo na neke kategorije posednika na selu. donosi zakonske uredbe. posredan i glomazan. Izdat je nalog Državnoj Hipotekarnoj Banci za seljake. 6 zastupnika nauke. na predlog ministra unutrašnjih dela. vlada nije bila odgovorna. na predlog predsednika vlade. Oktroisani Ustav Carevine davao je caru gotovo neograničena prava. penzionere. koje se produžavalo bez zakonske osnove. baš kao i zakonodavna vlast oba doma. činovnike. 6 od duhovništva pravoslavne crkve. A da bi konzervatizam ovoga tela bio još pojačan. pa su zato neki nemački pravnici i obeležili novo stanje kao „prividnu ustavnost. sudu i školama. Slobode su bile zagarantovane. koji su se zadovoljavali sa manifestom od 17. vladinih organa. a od 1. 16 zastupnika veleposednika onih gubernija koje nisu imale zemstava. koji su se založili za čekanje na mirno rešenje agrarnog pitanja. a imala je pravo da i u međuvremenu. jer je zemlja sve do Druge Revolucije živela u izuzetnom stanju. To su bile pristalice parlamentarne demokratske monarhije. poglavito u vezi s izborima za Državnu Dumu. novembra 1905. Predlog za promenu Ustava mogao je da potekne samo od cara. seljacima su smanjena. ali ne bez pomoći i posredovanja umerenijih i razboritijih elemenata među seljacima. saobraćajne. car je sebi rezervisao pravo na imenovanje istog broja zastupnika koliko je bilo biranih. Tek kada se stvorila levičarska Duma. januara 1907. nezavisno od Dume. Tatari i neki drugi manji narodi izabrali su za Dumu poslanike avtonomiste. poglavito u Francuskoj. o čemu je svakog 1. Vite je uoči njenog sastanka uspeo da zaključi jedan veliki zajam. stvorena je naročita. i najzad Ustav Ruske Carevine. učešće birača bilo je mnogo slabije nego što se moglo očekivati. koja je istakla kao program čuvanje neokrnjenog starog režima. a Savet je bio sastavljen od 98 biranih članova (34 izaslanika okružnih skupština zemstava. samoupravne. na sve stanare.) Taj je tražio konfiskaciju spahiskih zemalja. i privremeno je ugušila agrarne nerede. pored toga. mnoge grane zakonodavstva i budžeta nisu spadale u kompetenciju domova.“ Izborna borba za Prvu Dumu provodila se uz slabo učestvovanje i smetanje . oktobra i državnim ustavom od 23. ali u celini se može smatrati. Vladi je samo pošlo za rukom da ukloni sa birališta nekoliko uglednih političara.bolom u duši sluša. veoma udaljen od načela jednakosti. marta 1906. koji su u Dumi obrazovali „Radni klub“ (oko 100 poslanika. Garantovane slobode uređene su zakonima (o štampi — 24. u prvom redu umereni krugovi. o zborovima i udruženjima — 4. menjševici su učestvovali na izborima. da su izbori obavljeni slobodno. 18 zastupnika plemsgva. U izborima su učestvovali: krajnja desnica. Postepeno vlada je savladala seljake. te na zanatlije. ali su i oni otkroisani. nemajući inače određenih pogleda na državno uređenje Rusije. 111 .. 1881. Da bi sasvim obezbedio. 12 zastupnika trgovine i industrije. umereno-liberalna stranka oktobrista. Pored toga izabrana je masa vanstranačkih seljačkih poslanika. Poljaci. oktobra: ukidanje vanrednoga stanja. Socijalističke stranke: boljševici i menjševici i narodnjačke-socijaliste-revolucionari „eseri“ i narodne socijaliste („en-esi“) bojkotovale su izbore. plaćanja kamata za otkupninu zemlje još neisplaćene od doba oslobođenja i iz g. na drugoj strani. Ali sistem izbora ostao je kao što je bio i ranije. Inače. To su bili ustavni zakoni za Državnu Dumu i Državni Savet (Gornji Dom). Međutim su svi. te izborni red za Državni Savet. zakon o Državnom Savetu davao je ovoj ustanovi položaj podjednak sa Dumom. odlučivao ko he u toku te godine „biti prisutan“ u Savetu.) Zakon o izborima za Državnu Dumu (od 11. aprila. izborna kategorija radnika.

jula Duma je primila proglas na narod. Tako je. obavestiti narod o rešenju agrarnog pitanja. stoji tu dalje. Duma je imala biti raspuštena. ukinuta su poslednja ograničenja građanskih 112 . socijalna revolucija proletarijata ukinuće podelu društva na staleže. Po savetu komandanta svoje palate — Trepova — car je prvo mislio da poveri sastav vlade kadetima. iako sa čistijim namerama. koje je vlada bezobzirno ugušivala iznimnim merama. pri kom je ranjena ćerka Stolipinova i još oko 40 osoba. u kom je bilo jasno i oštro podvučeno načelo o eksproprijaciji privatnog zemljišta. Ali pošto je Trepov uzalud pregovarao sa vođama stranke. i stavila ih pred petrogradski sud. U debati o agrarnoj reformi govorio je u ime vlade ideolog reakcionarnog plemstva. a nova se sazivala za 20. pa će time osuditi samo zemljoradničko seljaštvo za večito na prosjački štap i šta više na glad. Ali se Duma nije mirno razišla: velik broj levičara otišao je u Finsku. adresa je usvojena jednoglasno. i tu su u Viborgu. pomoćnik ministra unutrašnjih dela Gurko. koja se vadi iz naftalina. februara sledeće godine. koji su zamenili „blage“ i redovne vojne sudove. Odmah iza toga vlada se javila sa reakcionarnom izjavom. a za njim. Ona je. 169 poslanika izdali proglas na narod. a zamenio ga je Stolipin. jer. i tako će osloboditi sve potlačeno čovečanstvo. Ali se preko noći car predomisli. Pored policajnih mera i zavođenja prekih sudova. Car nije primio predsedništvo Dume koje je htelo da mu lično preda adresu. U adresnoj debati postignuta je potpuna sloga. a osiromašiće državu. međutim.. i ustanovivši sistematsku organizaciju društvenog produktivnog procesa za obezbeđenje blagostanja i svestranog razvitka sviju članova društva. u kome su ga pozivali da ne plaća poreze niti da daje regruta.koji su se kasnije obavili u nekim azijatskim okruzima. Glavna načela socijalne demokratije bila su izražena u ovom stavu njihovog programa: „Zamenivši privatnu svojinu sredstava proizvodnje i obrta. stavivši na dnevni red pitanje: da li treba. i tako su i ukaz i proglas oštampani. Idućeg dana bio je smenjen Goremikin. nego je naredio da se adresa preda pismenim putem. sadržavala čitav program kadetske stranke i odlučno tražila potpunu političku amnestiju. bivšeg profesora moskovskog univerziteta i jednoga od najsjajnijih ljudi liberalne Rusije. pod predsedništvom Muromceva. i u kojem obliku. advokata Sergija Muromceva. kada duva hladan vetar“. da nije „sa čistim srcem“ radila na dobru naroda. bi primljeno rešenje da se Duma raspusti. Sa vladom se vodila neprestana borba. „ovoj staroj bundi. maja car je svečano otvorio Dumu prestonom besedom u Zimskoj Palati. Vlada izdade protiv Dume jedno polemičko saopštenje. S najvećim uzbuđenjem i za vreme pobuna u celoj zemlji. Proglas je ostao u narodu gotovo bez posledica.Vlada smatra potpuno pogrešnim uverenje koje se širi među seoskim stanovništvom. Predsednik vlace Petar Stolipin je gvozdenom rukom suzbijao pobune i anarhiju u zemlji. te da prema tome treba oduzeti sve privatne zemaljske posede“. i umereno-liberalni ministar spoljnjih poslova Izvoljski.. Stolipin je spovodio i neke reforme. koji je vrlo vatreno i oštro polemisao sa kadetskim predlagačima. vojnim sudovima i smrtnim kaznama. jer će učiniti kraj svim oblicima eksploatacije jednog dela društva od strane drugog. Vlada je povela parnicu protiv potpisnika proglasa. Nisu ga zaustavile u tom ni teroriste sa njihovim strašnim atentatom u njegovoj vili.. 7. oduzevši im na taj način izborno pravo. bio zatvorio i nije nikoga puštao sebi. Car je potpisao proglas kojim optužuje Dumu. u kom se kaže: „. kao da zemlja ne sme da ostane privatnom svojinom već mora da bude na raspoloženju sviju koji je obrađuju.“ Duma je odgovorila na to. car je otpustio grofa Vitea i jedan deo njegovih ministara i poverio je „obrazovanje nove vlade državnom sekretaru Goremikinu. a odmah iza toga Duma je aklamacijom jednoglasno izabrala za predsednika moskovskog kadetskog poslanika. eksproprijacija „neće povećati seljačke prihode. odmah iza oktroisanja ustava. i pošlje ađutanta predsedniku vlade s pozivom da da obustaviti štampanje ovih državnih akata. Predsednik se. Neophodnim uvetom ovake socijalne revolucije biće diktatura proletarijata. na primer. pa je rešeno da se takav proglas uputi. isto tako bezuspešno. regulisan položaj verskih opština staroveraca i sektaša..“ Uoči saziva Dume. dogod se sprečava većanje Dume. Duma osudi vladu i prihvati kadetsku osnovu agrarne reforme. Duma je većala o osnovnim socijalaim i političkim reformama. uz uobičajene izraze odanosti monarhu. 10.

Rad na reorganizaciji vojske bio je posle toga pojačan. optužene zbog spremanja bune. bio je 113 . potporu vladi. dotle su vešto manevrisali između vlade i levice. da je između vlade i Dume otpočela žučna borba. kojom su seljaci dobili pravo da napuštaju „mir“ t. a s druge strane vlada je energično posredovala u toku izborne borbe pomažući desničare i goneći. koji je u isto vreme bio i agent tajne policije. Vlada je ugušila pokret. Rusija je već godine 1907. Tako se stvorila Trojna Antanta protiv Trojnog Saveza. Predsednik Dume. dok ga nije ubio jedan terorista. koja je trajala sve dotle. Oba doma osudiše Stolipina. Savet je. Ali uz to je došla i jača i ekstremnija levica. posle ugovora sa Englezima o podeli interesnih sfera u Persiji. koji se u glavnom sastojao u stišavanju zemlje i u odlučnom nacionalističkom kursu. Onda je 3. U njoj je opozicija bila predstavljena sa nekih 50 kadeta. naročito prema Finskoj (sprovedene su mere koje su išle zatim da u izvesnom pogledu potčine Finsku zajedničkoj vladi i zakonodavnim organima.prava seljačkog staleža. imala je mnogo jaču desnicu nego prva. ali ovaj vladin ultimatum nisu mogli prihvatiti. koji je dotle bio ruski ministar kod Vatikana. utvrđeno je radno vreme u radnjama. učestvovale u izborima. i drugi kadeti. na koji su oni imali pravo prema brojnom sastavu porodice. kolektivističke seoske opštine i da traže od „mira“ da im izdvoji u njihovo privatno vlasništvo onaj deo zemlje. Pored toga Stolipin se starao da popravi ekonomsko stanje zemlje. buna i prevratničke akcije ekstremista. 1911. ali Stolipin se nije na to obazirao. sa boljševicima. gde je Francuska odnela diplomatski pobedu nad Nemačkom. ministar spoljnjih poslova Izvoljski otišao je za poslanika u Pariz. februara 1907. a ono neograničeno političko poverenje carevo. Doživevši težak diplomatski neuspeh u aneksionoj krizi. kadet Golovin. da reorganizuje vojsku i mornaricu. Antantina se sloga manifestovala god. Imajući poslušnu Dumu i u glavnom poslušan Državni Savet. a na njegovo je mesto Stolipin doveo vrlo sposobnog i spremnog diplomatu Sergija Sazonova. naime.. u krizu zbog Maroka. Za Drugu Dumu vlada se ozbiljno spremala: s jedne strane radilo se na zakonskim osnovama. Po-što je u mnogim društvenim slojevima otpočela reakcija. a takođe i protiv ukrajinskog pokreta. gdegod je mogla. U poslednjem svojstvu. Poljacima i drugim narodnostima. sklopila s njima preko Francuske „srdačan sporazum“ („Entente“). zbog umorenosti od atentata. U isto je vreme energično rađeno i na poboljšanju spoljašnje situacije. koji je počeo jako da se razvija. dok nije Stolipin ultimativno zatražio od Dume da mu izruči gotovo sve socijal-demokratske poslanike. izbiše veliki neredi na visokim školama. na koje su „eseri“ polagali nade. To je bila veoma ozbiljna opomena. Stolipin je sa pretnjom ostavke prinudio cara da odgodi na tri dana oba Doma i da potpiše tu protivustavnu uredbu. kadete i socijaliste. štrajkovi i demonstracije. Ovom uredbom Stolipin je išao za tim da stvori u Rusiji stalež bogatih seljaka-vlasnika. Treća Državna Duma bila je potpuno poslušna i sa jakim reakcionarnim obeležjem. otvorena bez ikakvih ceremonija čitanjem carevog ukaza 20. Rusija je tada bila primorana da kapitulira pred Nemačkom i da zatraži od Srbije kapitulaciju pred Austro-Ugarskom. koje bi vlada predložila Dumi. da poboljša administraciju. juna izašao carski ukaz o raspuštanju i ove Dume i uredba o novom izbornom redu za Državnu Dumu koji je obezbedio prevlast veleposednika i bogatog građanstva nad ostalim staležima i grupama. Ovaj je zakon bio nepravedan prema Poljacima. Razume se. ali su socijal-demokrate dobili višak od 48 mandata. Ali ipak Rusija se nije bila toliko oporavila. koje Finci nisu priznavali. Stolipin je mogao da čvrstom rukom sprovodi svoj program. Državna Duma. U zimu 1910—1911. oko 20 članova radno-seljačke grupe i socijal-demokrata i nešto Poljaka avtonomista. tvrdeći da oni imaju sa Rusijom samo zajedničkog vladara). kao i popravljanje ekonomskog stanja zemlje. kao što se nije obazirao ni na istupanje protiv njega većine Državnog Saveta.. da bi mogla uzeti odlučan stav prilikom aneksione krize godine 1908-9. izdata je uredba od 9. i da slomi neku vrstu kolektivisgičkih agrarnih navika kod seljaka. ali je on i dalje vladao neograničeno. a i eseri su se pojavili sa 35 predstavnika. novembra 1906. koju su teško osetili i vlada i nacionalistički i liberalni društveni krugovi.. Čak je i Treća Duma s velikom većinom osudila vladu. uživajući ako ne simpatije. Opadanje revolucionarnog pokreta bilo je očigledno. j. Kadeti su izgubili 60 mandata. Sve su socijaliste. odbio da potvrdi Stolipinov zakonski nacrt o zavođenju biranih zemstava u beloruskim i ukrajinskim gubernijama na desnoj obali Dnjepra.

u istočnoj Pruskoj i istočnoj Galiciji. Ruske su trupe nastupale u pravcu Galiča i Lavova. Iz njih je opozicija izašla pojačana. težeći da razdvoje ruski zapadni i jugozapadni 114 . naročito pod uticajem Balkanskog Rata. jer su verovali da će ruski narod dići bunu. osuđivanog za krađu konja.i trećepozivaca. Generalu Hindenburgu. i u tome smislu obavestio je cara Viljema II njegov ambasador u Petrogradu grof Purtales. Izgledalo je da počinje druga velika revolucija. u koju je ruska komanda ušla dosta neoprezno. da otpočnu ofanzivni rat prvom zgodnom prilikom. maja 1914. pred očima cara i sjajnoga skupa. bio je u tom. U jesen godine 1912. sva se Rusija. koji je sa svojim predsednikom vlade Vivijanijem posetio zvanično Cara u julu 1914. te je Nemačka morala da povlači trupe sa Zapada i smanjuje energiju ofanzive u pravcu Pariza. U tom ratu su simpatije Rusije bile potpuno određene i energično yz balkanske hrišćane. Predsednik Francuske Republike Poenkare. primljen jednoglasno. koja je omela program svečanosti. koji je bio očigledno predznak mnogo većih događaja. imala da bude godine 1917. a u Srpsko-Bugarskom Ratu. korisna po opštu stvar ali veoma teška za Ruse. a onda i za upliv na političke poslove. Značaj ove operacije. Time je Francuska bila u taj mah spašena. imađahu velike bojeve sa austro-ugarskom vojskom. Ali. mladi advokat Kerjenski. verovatno hipnozom. Naslednik Stolipinov. čim je buknuo Svetski Rat. u Kijevu. Ovo je davalo pruskim militaristima potrebno samoupozdanje i drskost. U Rusiji je nastao unutrašnji mir. kako se tada očekivalo. Samsonov ubijen i preko 80. pa je između činova. kao jedan čovek. kojom se odlikovao njegov prethodnik. zbog ruskog napredovanja nastala opasnost za mnoga važna mesta u Nemačkoj. morala je da se brzo povlači. koji je stekao žalosnu svetsko-istorisku slavu pod imenom Raspućina. Oktobristi nisu bili u svojoj većini suviše naklonjeni vladi. naročito armija generala Brusilova. a nije u nevolji pomogao generala Samsonova. Junačka odbrana male ruske tvrđave Osoveca zadržala je brzo napredovanje Nemaca. sibirskog mužika i sektaša. pošlo je za rukom da opkoli veliki deo ruske vojske generala Samsonova. jugozapadne armije generala Ivanova. Tim je uspeo. i za sam Berlin. u leto 1913. Pošto je najispupčenije delove Poljske Rusije napustila. samo bez one oštrine. blagodareći tome. koja je. budući diktator. koji se vratio u aktivu. otpočela je ruska vojska jednu veću ofanzivu u nekoliko pravaca. Odmah iza toga druga ruska armija generala Renenkamfa. Duma je izdala vatren proglas u patriotskom duhu. na stanje zdravlja bolešljivog carevića i.. iz njihove je sredine izašao predsednik Dume Mihajlo Rodzjanko. Na krajnjoj levici pojavio se veoma jak govornik. To je bio psihološki momenat ogromne svetsko-istoriske važnosti. pucao i na smrt ranio ministra-predsednika. obavljeni su izbori za Dumu. što je. nastavio je njegov kurs. godine bile su početak veoma ozbiljnih nemira. Dok se tako. digla da zaštiti Srbiju. Društvena uzrujanost sve je više rasla. i vladu. čim ga car pozove pod zastave. a austro-ugarske u pravcu Ljubljina. Rodzjanko je bio za liberalni kurs. istočnopruska operacija završila neuspehom. pretrpevši teške gubitke. i 31. U istočnoj Pruskoj ruske trupe brzo su napredovale. spremna za rat. ali se naročito brinuo o moralnoj sanaciji društva. Taj policiski agent i terorista ušao je u pozorište za vreme svečane predstave. ministar finansija grof Vladimir Kokovcov. „čuvajući“ visoke goste. imajući veliku nadmoćnost nad garnizonima Nemaca sastavljenim od drugo. Mobilizacija ruske vojske bila je izvršena brzo i tačno. Za njegovo se vreme pominjao moćan uticaj na dvoru jednog mračnog tipa. avgusta kod Soljdau-Tanenberga ta ruska armija gotovo sva uništena. Ovaj je čovek uticao povoljno. koji se više proslavio pljačkom nego vojnim sposobnostima. da prvo dobije mogućnosti za različne privatne intervencije na dvoru. potpuno je sebi potčinio volju carice. veći deo javnog mnenja nalazio se na srpskoj strani. a s druge strane nužno je bilo preteći Rusiju. Demonstracije u Petrogradu prilikom proleterske svečanosti 1. bio je svedok prave pobune u Petrogradu. pri velikim svečanostima septembra 1911.. a revolucionarni radnici i omladinci sa oduševljenjem su demonstrirali pod nacionalnim trobojkama i sa carevim slikama.ubica određen u tajnu stražu koja je čuvala cara i njegovu porodicu. pa je u bojevima 30.000 Rusa zarobljeno. Njegov uticaj postao je naročito velik i koban za vreme Svetskog Rata.

front. Ove teške borbe završile su sa sjajnim uspehom ruskog oružja.. Austro-ugarska ofanziva bila je zaustavljena, a ruske trupe posele su Lavov i zauzele na juriš Galič. Nastavljajući ofanzivu u zapadnom pravcu, Rusi su opkolili prvoklasnu tvrđavu Pšemisl. U ovim bitkama naročito su se odlikovali generali Kaledin, budući za vreme revolucije ataman donske kozačke vojske, Kornjilov, budući vođa protivboljševičkog pokreta, i Bugarin Ratko Dimitrijev, koji je hteo da svojim učešćem u ratu na strani Rusije popravi veliki zločin Bugarske, koja se držala tobož neutralno, spremajući se da zada u zgodan čas težak udarac Srbiji, a preko nje svojoj osloboditeljki Rusiji. Jeseni 1914. godine bile su velike borbe u Poljskoj, Zapadnoj i Istočnoj Galiciji i na Karpatima. Borbe su vođene sapromenljivom srećom. Beć je tada ruska vojska počela da strada od nedostatka oružja, a naročito od nedostatka municije. Isto tako ni intendantura ni sanitet nisu bili kao što treba. Naročito su teški bili bojevi u Karpatima i u okolini Lođa; za vreme operacija oko Lođa sam vrhovni zapovednik ruskih trupa, veliki knez Nikola Nikolajević, umalo što nije bio zarobljen. Prilikom ofanzive u pravcu Varšave Nemci su bili toliko sigurni, da će ući u poljsku prestonicu, da su spremali jednu vrstu povratka saskog kralja na poljski presto. Dolazak ruskih sibirskih pukova, pravo iz vagona u boj, zaustavio je Nemce pred samom Varšavom. Na austro-ugarskom frontu bilo je čestog predavanja, i to ne samo mnogobrojnih pojedinaca, nego i čitavih četa i pukova Slovena. Srbi, Hrvati, Slovenci, Česi, Slovaci, Ukrajinci, Karpatski Rusi i galički Rusini prelazili su na rusku stranu. Treba spomenuti, da se među Poljacima, a i među Ukrajincima, vodila jaka agitacija protiv Rusije. Pruski Poljaci držali su se veoma rezervisano, dok su među austriskim Poljacima, koji su od sviju Slovena imali najpovoljniji položaj u dunavskoj Monarhiji, bile stvorene specijalne legije, koje su trebale da budu jezgro poljske vojske u službi centralnih sila. Međutim su ukrajinski odredi, odani Hapsburzima, bili veoma malobrojni. Zima 1914 — 15. g. prošla je u izvanredno teškim borbama, koje su vođene u Poljskoj, Galiciji i naročito na Karpatima, i u istočnoj Pruskoj, gde je učinjen ponovan pokušaj jedne ofanzive većeg stila. I ova ofanziva završila se novim, i opet veoma teškim porazom ruskih trupa, naročito u velikim šumama kraj Avgustova u Poljskoj, nakon niza neuspeha među mnogobrojnim mazurskim jezerima u istočnoj Pruskoj. Deseta ruska armija bila je velikim delom uništena i čitav jedan armiski kor zarobljen. Vrhovna Komanda optužila je posle toga zbog špijunaže ruskog žandarmeriskog potpukovnika Mjasojedova, koji je bio osuđen i obešen. Ova ličnost svakako je prljava i sumnjiva, ali izgleda da je Vrhovna Komanda jako preterala ceneći njegovu ulogu. Taj udar ublažila je donekle kapitulacija moćnog Pšemisla, u kom je zarobljeno više od 100.000 austro-ugarskih časnika i vojnika. Ovaj sjajni uspeh prinudio je nemačku Vrhovnu Komandu da učini veliki napor i da udari s velikom snagom protiv Rusa. Celu operaciju vodio je general Makenzen, koji je bacio ogromne mase, poglavito nemačkih trupa, na ruske položaje na reci Dunajcu i kraj Gorlickog Prelaza kroz Karpate. Ofanziva je počela jednom dotle neviđenom i neverovatno snažnom topovskom „bubnjarskom“ vatrom. Težak poraz ruskih trupa na Dunajcu bio je početak strašnog povlačenja ruske vojske, koje je trajalo od aprila do septembra 1915. Bez oružja i municije ruske trupe su više puta prelazile u očajne kontra-napade i ponekad su više dana zadržavale nadmoćnog protivnika, umirući onako, kako, izgleda, može umirati samo ruski vojnik; ali su stalno sve više i više gubile i zemljište, i samopouzdanje, i topove, i komoru. Usled toga nastaje demoralizacija i rasulo. Krajem avgusta ruske su trupe napustile gotovo svu Galiciju i Bukovinu, pa posle i svu Poljsku sa Varšavom i tvrđavama Ivangorodom i Modlinom, veliki deo Litvanije sa bivšom prestonicom Vilnom i tvrđavom Kovnom, gotovo svu Kurlandiju sa pristaništem Libavom i prestonicom bivše kurlanske vojvodine Mitavom, velike delove Belorusije sa tvrđavama Grodnom i Brest-Litovskom, koje se gotovo nisu ni branile, i najzad delove Volinije sa gradovima Koveljem i Luckom. Počela je evakuacija ne samo Minska, nego i Kijeva. U celoj zemlji zavladala je panika, ali se u isto vreme javila i nekakva nova otporna snaga. Protiv mišljenja svoje vlade, car je smenio vrhovnog zapovednika, velikog kneza Nikolu Nikolajevića, postavivši ga za namesnika i komandanta na Kavkazu, gde se vodio rat protiv Turske, a sam je primio na se vrhovno zapovedništvo. U tom tragičnom trenutku vojna sreća se nekako opet okrenula Rusima. U bitci u 115

pravcu Lucka glavnokomandujući na jugozapadnom frontu, general Brusilov, naneo je znatan poraz austro-ugarskoj vojsci, a na drugim mestima ofanziva centralnih sila beše zaustavljena. Posle ruskog poraza stupila je u rat Bugarska na strani Nemačke i Austrije. Aktivnost ruske flote, koja se pod admiralom Kolčakom odlično držala na Crnome Moru, nije mogla da ozbiljno deluje na Bugarsku. Zbog neutralnosti Rumunije jedini pravac koji je stajao Rusima na raspoloženju za pomoć Srbiji bio je bukovinski, i tako je došlo u novembru i decembru 1915. do neverovatno teških borbi ruskih trupa u Besarabiji i Bukovini, gde su one često gotovo goloruke jurišale na odlično utvrđene neprijateljske položaje. U isto vreme car Nikola se svom snagom zalagao za to, da se Srbiji ukaže pomoć sa zapada i da se bar spase ono što je od aktivne Srbije ostalo posle albanske Golgote. U teškom položaju, u zimu 1916., moral Rusa je jako podiglo zauzeće Erzeruma, u Jermenskoj, koje je junački izveo komandant armije Judenić. Na proleće godine 1916. osetilo se znatno poboljšanje na celom ruskom frontu. Rusija je ne samo mobilisala ogromne snage vojske, nego ih je i dobro naoružala. Snabdevanje vojske municijom, hranom i ostalim potrebama, kao i organizapija saniteta i uređenje saobraćajnih prilika, behu znatno popravljeni, uz aktivno učešće širokih krugova ruskog društva. Uz više demonstrativnu ofanzivu na severozapadnom i zapadnom frontu, otpočela je juna 1916. vrlo ozbiljna i opsežna ofanziva na frontu generala Brusilova. Kao što je nesrećna ruska ofanziva avgusta 1914. u istočnoj Pruskoj spasla Pariz, tako je u još mnogo većoj meri ofanziva Brusilova spasla Italiju, koja se tada nalazila u očajnom položaju. Posle moćne topovske pripreme ruske trupe na širokom frontu jurišale su na austro-ugarske položaje i nanele su protivniku niz teških poraza, zarobivši stotine hiljada neprijatelja, „dobivši ogroman ratni plen, sa mnoštvom teških i lakih topova; zauzevši stotine kilometara neprijateljskih rovova. Septembra meseca ova je ofanziva obustavljena, ne samo zbog upornog odupiranja Nemaca i nadmoćnosti njihove artiljerije, nego i zbog unutrašnjih političkih prilika, koje su u Rusiji postajale sve gore. Cela ofanziva, iako nije dala sve plodove, ipak je bila veliki, ali na žalost i poslednji uspeh Rusije u Svetskom Ratu. Ulazak Rumunije u savez Antante nije doneo očekivanih koristi. U Vlaškoj, Moldaviji i Dobrudži ruske trupe su jako nastradale. U Dobrudži one su se borile rame uz rame sa jugoslovenskim dobrovoljcima, a imale su protiv sebe Nemce i Bugare. Katastrofalni tok ratnih događaja na rumunskom frontu bio je takođe jednim delom rezultat potpunog političkog rasula, koje je nastalo u Rusiji. Opšte oduševljenje i sloga kojim je Rusija počela Svetski Rat već odavno behu zaboravljeni. Car i njegove vlade, u koje su često ulazile ličnosti posve negativnih umnih i moralnih kvalifikacija, nisu se pokazale na visini neverovatno teške situacije. Car je verovao najviše carici zaslepljenoj u ludom misticizmu i pokvarenoj i nesposobnoj kamarili. Caricu bez dovoljno razloga, a kamarilu izgleda sa veoma jakim razlozima, optuživaše narod i zbog veleizdaje. Reč „izdaja“ bila je na svima ustima, na frontu i u pozadini. Finansisko i administrativno rasulo pripisivani su najviše izdaji. Vlada je sasvim izgubila poverenje naroda, sposobnost orijentisanja i stvarno čak samu upravu nad zemljom. Ekonomske neprilike postajahu sve jače, iako je iz početka narod mnogo štedeo, blagodareći zabrani prodaje alkoholnih pića. Ministar-predsednik Štirmer, pod opštom sumnjom zbog veleizdaje, bio je možda najkarakterističnija ličnost ovog sutona Rusije. Ali glavni krivac za slom postao je ministar unutrašnjih dela Protopopov, nekad umereno-liberalni političar, koji je onda formalno poludeo, spremajući revolucionarne istupe, koji bi mu dali mogućnost da fizički uništi vođe opozicije. Ne samo Duma, u svojoj većini ujedinjena pod imenom Naprednog Bloka, ne samo razne društvene organizacije, nego i strani ambasadori, plemićske korporacije, konzervativni članovi Državnog Saveta, pa i većina članova dinastije sa caricom-majkom upozoravahu cara na sve veće rasulo i očevidnu katastrofu, koja je pretila i monarhiji i zemlji. U noći 29/30. decembra, u palati carskog rođaka kneza Feliksa Jusupova i uz njegovo učešće, a u prisustvu carevog brata od strica, velikog kneza Dimitrija, ugledni narodni poslanik i vođa krajnje desnice Vladimir Puriškević ubio je Raspućina. „Monarhiju to nije moglo spasti, jer je raspućinski otrov počeo već da deluje... Da li ima smisla ubijati zmiju kada je već ujela?“ Tako rezimira događaj u svojim Uspomenama ugledni desničarski poslanik Vasilije Šuljgin. Pa nastavlja:.. „Mi 116

idemo ka ponoru... Revolucija je propast; a mi idemo pravo u revoluciju... a i bez revolucije sve se već brzo raspada... — Ali taki smo mi ruski političari. Svrgavajući vlast, mi nismo imali smelosti ili bolje reći spasonosne . plašljivosti da pomislimo na praznine, koje oko nas zjape. Politička nemoć, i vlastita i tuđa, ponovo mi je pogledala u oči, podrugljivo i strašno“.. Ovim rečima lepo je prikazana sva težina i tragedija situacije. Carski par je bio potpuno usamljen. Vlada je izgubila ugled i moć, pozadina se nalazila u rasulu. Front se još držao, ali goleme mase dezertera i oko dva miliona zarobljenika — to su bili znaci vrlo ozbiljne bolesti aktivne vojske. GLAVA XXIV. Druga ruska revolucija Svi su očekivali revoluciju, ali je ona ipak došla nekako iznenada. Prema pričanju Rodzjankovom car se već spremao da imenuje novu vladu, koja bi uživala poverenje naroda, ali se u poslednji čas predomisli i napusti svoju rezidenciju. Odlazeći u Mogiljev, u sedište Vrhovne Komande, car je ostavio ministru predsedniku ukaz o odgađanju Dume. 25. februara knez Goljicin iznenada popuni ukaz, usred većanja Dume o aprovizaciji prestonice, u kojoj su počeli štrajkovi i neredi po ulicama. U noći 26/27. predsednik Dume dobio je taj ukaz. Duma mu se nije zvanično oduprla, ali, pošto je u gradu otpočela anarhija i pravi građanski rat, a vlada se nalazila u očiglednoj paralizi, Duma na privatnoj sednici od 27. februara izabere „Privremeni Odbor“ s ciljem, da suzbije anarhiju i da se pobrine o ličnoj i imovnoj sigurnosti. Sledećeg dana, pošto su se i trupe pobunile, obrazovan je Savet radničkih i vojničkih deputacija. Savet je bio očigledno revolucionaran. Car je iz Mogiljeva uputio protiv pobunjenika specijalni odred starog generala Ivanova, ali mu železničari nisu dali da se približi Petrogradu. Posle toga car je pokušao da poveri obrazovanje vlade Rodzjanku, ali je to već zakasnilo. Petrograd je bio u revoluciji. Car, koji je pokušao da prodre u Carsko Selo, našao se, i protiv svoje volje, u glavnom stanu komandanta severnog fronta, generala Ruskog. Tu, u Pskovu, pošto je prikupio mišljenja svoga načelnika štaba i sviju zapovednika frontova, koji su, izuzimajući jednog, tražili njegovu abdikaciju, car je dao spremiti tekst ove abdikacije, koju je i predao članu Državnog Saveta Gučkovu i članu Državne Dume Šuljginu, koji su mu došli. O ovim odsudnim časovima piše car u svom dnevniku ovo: „2. marta, četvrtak. Izjutra me je posetio Ruski i pročitao vrlo dugačak razgovor koji je vodio na aparatu s Rodzjankom. Po njegovim rečima, stanje je u Petrogradu takvo da ministarstvo sastavljeno od članova Dume nije u stanju ništa da učini, jer se protiv njih bori esdekovska partija u licu radničkog komiteta. Potrebna je moja abdikacija. Ruski je poslao ovaj razgovor u Glavni Štab Aleksejevu, i svima glavnim komandantima na frontu. U 12 časova noću stigli su odgovori. Radi spasenja Rusije, i da bi vojska ostala na frontu, ja sam se rešio na ovaj korak. Ja sam pristao, i iz Glavnog Štaba su mi poslali projekt manifesta. U veče su iz Petrograda stigli Gučkov i Šuljgin, sa kojima sam razgovarao, i predao im potpisan i popravljen manifest. U jedan sat po ponoći otputovao sam iz Pskova, sa teškim osećanjima; oko mene izdajstvo, kukavičluk, obmana.“ Dok su se u Pskovu vodili pregovori, bila je već imenovana u Petrogradu Provizorna Vlada, koja je, primivši carsku abdikaciju, odmah stupila u dodir sa novim carem Mihajlom Aleksandrovićem, bratom cara Nikole II. Posle dugog razmišljanja i diskusije, veliki knez Mihajlo potpisao je sledeći proglas: „Teško breme povereno mi je voljom moga brata koji mi je-predao Imperatorski Sveruski Presto, u vreme besprimernog rata i narodnog vrenja. Oduševljen, sa celim narodom, mišlju, da iznad svega stoji dobro naše Domovina, primio sam se ovoga, čvrsto rešen da samo u tom slučaju ostanem na vrhovnoj vlasti ako tako bude volja našeg naroda, koji je nadležan svenarodnim glasanjem, preko svojih predetavnika u Ustavotvornoj Skupštini, da odredi formu vladavine, i nove osnovne zakone Ruske Države.“ Velikom knezu Mihajlu nije bilo suđeno da u Rusiji “vlada; naklonjen više tihom porodičnom 117

vođenje ratnih operacija nije davalo nikakve nade na uspeh i skori završetak rata. uz veoma tešku i nepovoljnu spoljnju situaciju. koji preuzima ministarstvo poljoprivrede. juna 1917. Mase drugih agitatora radile su u istome smislu. ali je umeo vešto da se prilagodi ne samo liberalnoj i onda liberalno-socijalističkoj Privremenoj Vladi. Posle ugušenja boljševičke bune u Petrogradu i dugih i mučnih pregovora obrazuje se: III. bacio je svu snagu svoga besedničkog dara na agitaciju među trupama. koje su se pretvarale u anarhiju. odnosno beskrajne i neograničene političke slobode za sve. da straže nisu budne. koga je prilikom abdikacije vratio na njegov položaj poslednji car. armiski konjički general Brusilov. u nju ulaze dva socijaldemokrata. sastavljena u glavnom od kadeta i socijalista. Ovakvo. ali bez Gučkova (ministar vojni) i Miljukova (ministar spoljnjih poslova). jula. koja je trajala do 25. jednog od legendarnih junaka rata. marta do 2. većinom austro-ugarskih časnika i vojnika. avgusta. u prilog ofanzive. Vrhovni komandant. bio je odmah od Privremene Vlade razrešen dužnosti. Ova žalosna lekcija nije poslužila kao ozbiljna opomena Rusiji. rušila je jaka utvrđenja protivnika i nanela mu veoma teške gubitke. i 19. Ruske trupe su bile demoralisane. ili druge vlade Kerjenskoga. marta Nemci su izveli jedan jak napad na položaje ruskih trupa. druge su kukavički napuštale položaje bez dovoljno razloga. Ali. on je povučeno živeo i za vreme Revolucije. koja traje do 28. Brusilov je spadao u red dvorskih generala i miljenika. naročito je težak zadatak pao u deo trupama armiskog generala Kornjilova. i nakon još dužih i težih pregovora i odugovlačenja dolazi do IV. internirali na istoku Rusije i jednom prilikom ubili. ruske su trupe. Treće koalicione vlade. nego i buntovnom raspoloženju svojih vojnika. ili su se držale pasivno. na mestu gde su se spajali zapadni i jugozapadni front. pucajući neverovatnom snagom i preciznošću. dovele konačno do propasti provizorne građanske republike. Druga koaliciona vlada ili prva vlada Kerenskog. Nemci su naneli ruskim trupama teške gubitke. bez ikakvih političkih ambicija. t. 18. oktobra kada su je oborili boljševici („Oktobarska Revolucija“). kao pravi vojskovođa. 20. ipak Rusija samim faktom svog učešća u ratu zadržavala je na svojim frontovima goleme mase protivnika. Sve četiri vlade nastavljale su rat. Ruske trupe znatno su napredovale. Prva vlada kneza Ljvova. „seljački ministar“. Njega je zamenio glavnokomandujući na jugozapadnom frontu. veliki knez Nikola Nikolajević. Šta više. Međutim. dok ga nisu boljševici uhapsili. koji je zamenio Brusilova. Ipak. general Aleksjejev došao je u sukob sa Privremenom Vladom i bio je stavljen na raspoloženje. Strategiski značaj ove ofanzive bio je ipak ogroman.zv. ubrzo je došlo do promene raspoloženja kod Rusa. Saveznici su tražili od Rusije više aktivnosti. čisto građanska sa jednim socijalistom (Kerjenskim). maja do 2. koje su. poglavito na jugozapadnom frontu generala Gutora. koalicija kadeta i umerenijih elemenata. Svaka od ovih vlada bila je slabija od svoje prethodnice. i njihova je ofanziva bila zaustavljena. prešle u odlučnu ofanzivu. skroman. usled proglašenja autonomije Ukrajine od strane većine vlade. da čitavi pukovi neće da se bore. Ministar vojni u drugoj vladi kneza Ljvova. Hronološka šema glavnih događaja Februarske Revolucije izgleda ovako: 1. naročito je mnogo Rusa tom prilikom zarobljeno. te kabinet Ljvova odstupa. maja. došlo je na mnogim delovima fronta do ludoga „bratimljenja“ Rusa sa Nemcima i drugim protivnicima. ako se ne može zaključiti mir. jedan od najpopularnijih ruskih vojskovođa Svetskoga Rata. od 2. načelnik štaba Vrhovne Komande. Druga vlada kneza Ljvova. II. zadobivši veliki ratni plen i zarobivši masu neprijatelja. Brusilov je tražio da se otpočne ofanziva. kada izbija prva akutna kriza. Ova vlada građanskosocijalističke koalicije traje od 2. Ruska artiljerija. jedan narodni socijalist i socijalni revolucionar Černov (vođ stranke i njen glavni ideolog). Njegov naslednik. iako veoma labavo. koje su čuvale liniju reke Stohoda.životu. Dok su se neke jedinice još dobro držale. onda u vezi sa pokretom generala Kornjilova izbija duga kriza. i 21. Centralne sile opet su morale da prebace mase svojih trupa na ruski front i time je položaj zapadnih saveznika bio znatno olakšan. Glavna karakteristika ovih vlada bile su slabost. Pokazalo se da je ruska vojska jako oslabljena. Zamenivši na više mesta nepouzdane austro-ugarske jedinice odličnim nemačkim 118 . čisto pasivno. ili produženje Prve Vlade. Kerenski. i svaka je imala da preživi čitav niz manjih ali teških unutarnjih kriza. a Nemci su uspevali da mnogo štošta saznadu o stanju ruskih položaja i njihovih trupa.

Najbliža okolina generala Kornjilova ubeđivala ga je o neophodnoj potrebi korenite promene kursa: trebalo je naterati Privremenu Vladu ili da se pokori njegovim odlučnim merama ili da odmah podnese ostavku. čim su stavili vladi do znanja da su solidarni sa Vrhovnim Komandantom. da bude rasteran. petrogradski Sovjet. pod jakom kontrolom centralnih sovjetskih organizacija. Njihova flota zagospodarila je na Baltičkom Moru. 2) svesni pacifizam levog krila ruskog 119 . prema tome. Vlada je naredila da se Kornjilov smeni i uhapsi. To je izveo bivši vrhovni komandant general Aleksjejev. i Nemaca. Činjeni su očajni pokušaji da se situacija spase. ali je odjednom izbio nekakav nesporazum. Sa velikim naporom pošlo je za rukom zaustaviti ruske trupe na drugim odbranbenim linijama u pravcu prema Petrogradu. dok je glavni udar na frontu bio izvršen na liniji zapadne Dvine do Baltičkog Mora. Glavna i prva svrha Revolucije. i sa druge strane neposredna akcija defetista svake vrste. avgusta) sastavljenu od sviju bivših članova Državnih Duma i mase delegata najraznovrsnijih organizacija. Uz prvog bila je većina socijalističkih. terorista Boris Savinkov. Bojeći se eventualnog ojačanja ruske vojske. među njima i. u koga su takođe polagane nade. koji su tamo dobili ogroman plen. Suverena Privremena Vlada stvarno nije imala za sobom gotovo nikoga. opet na jugozapadnom frontu. iskoristivši zločinačku nepažnju straže. U pozadini su njihovi agenti bacili u vazduh ogromna vojna slagališta u Kazanu. bila je proizvod razočaranja naroda i vojske u sposobnosti vlade da pobednički završi rat. Da bi ovo raspoloženje postalo aktivno trebalo je još samo da slobodno počnu uticati na razvoj događaja dve činjenice: sa jedne strane internacionalna i pacifistička propaganda izvesnih krugova ruskih socijalista. centralni saveznici su početkom jula prešli u kontraofanzivu. Riga je pala u ruke Nemaca. bili su uhapšeni odmah. Ruski front bio je na više mesta probijen i došlo je do povlačenja. koji je vlada proglasila Kornjilovljevom bunom. odnosno armija. Privremena Vlada sazove „Državnu Skupštinu“ u Moskvu. Okupacija tog ostrvlja jeste valjda najžalosnija stranica ruske ratne istorije: ogromni demoralisani garnizon predao se Nemcima sa oduševljenjem. potpuno rasvetljen. Nekoliko zapovednika pojedinih frontova. koji sve dosada nije. a uz drugog liberalni i konzervativni elementi. (12. U međuvremenu vlada je raspustila parlamenat i proglasila republiku. Ove tri stvari: 1) nesvesni pacifizam usled krajnje zamorenosti masa i vojske. fabrike i železnice militarizovane. Nekoliko ruskih pukova nisu ni branili svoje položaje. naročito ruske socijalističke emigracije (od Lenjina preko Trockog do Černova). kome se Kornjilov dragovoljno predao. otpočeta je dosta uspela ofanziva na rumunskom frontu. i ta nezainteresovanost masa počela je vrlo brzo da izbija na površinu. General Gutor bio je smenjen. da će zajedno sa Kornjilovom zavesti red i očuvati vojsku bar od daljeg rasula. general Denjikin. kao što nisu rasvetljene i druge pojedinosti celog događaja. Ali za ciljeve rata masa narodna nije imala mnogo smisla. Nesuđeni diktator ostao je odjednom gotovo usamljen. Revolucija. stavljen na raspoloženje. Nemačke lađe potpomagale su kopnenu akciju. a petrogradski garnizon razoružan. ni u pozadini. A i Nemci nisu ostali pasivni. Nemci su za to vreme preduzeli novu ofanzivu. ali najveća pažnja sviju beše obraćena vrhovnom komandantu. Umesto razgovora i agitacije počeli su primenjivati drastičnije i mnogo ubedljivije mere. da bi izbegao strahote građanskog rata. jer nije našao ozbiljne pomoći ni u vojsci. Da bi skrenula pažnju zemlje na izvanredno težak položaj. koje su se borile junački i očajno. da bi se postigla što potpunija pobeda. Ona je pomogla da se posedne Moonzusko ostrvlje. Sovjetske organizacije na frontu i u pozadini trebalo je da budu raspuštene. tako su mnogi mislili s početka. a na njegovo mesto bi postavljen znameniti Kornjilov. trebala je da bude u snaženju vojske i zemlje. General Brusilov bio je. a na njegovo mesto dođe Kornjilov.trupama. ovo leglo ekstremista. Kerjenski se primi i vrhovnog zapovedništva nad trupama. a ponegde i do begstva ruskih trupa u potpunom rasulu. kao nedovoljno jaka ličnost. Nekoliko dana Rusijom je upravljao direktorijum na čelu sa Kerjenskim. Stvar je domalo dobila karakter ličnog sukoba između Predsednika Vlade i Vrhovnog Komandanta. Jedino su spasle čast ruskog oružja nekoliko ruskih ratnih lađa. iako zvanično samo zamenik ministrov. Tu je vodio glavnu reč Kerjenski. u koga su polagane najveće nade. Ruska vojska se povukla gotovo bez borbe. U Ministarstvu Vojnom postao je stvarno ministar. Kornjilov je verovao da ima na svojoj strani većinu Vlade sa samim Kerjenskim.

“ I Privremena Vlada je pod uticajem revolucionarnih organizacija i štampe. da već sada izjavi da cilj slobodne Rusije nije u vladanju nad drugim narodima. u glavnom je ipak radila u duhu međusavezničke solidarnosti. Privremena Vlada. pa i većine njenih socijalista. na Sveruskoj Konferenciji Delegata Radničkih i Vojničkih Sovjeta. u kojoj se tražilo da vlada preduzme energične korake za ostvarenje mira. objavila uskoro (28. Usled toga se između vlade i socijalističkih stranaka sa jedne. čuli su se zahtevi. koji su bili spremni davati poverenje Vladi samo pod izvesnim uslovima. Privremena Vlada smatra za svoje pravo i za svoju dužnost. a da se u isto vreme pokorava disciplini.“ govorio je petrogradski Sovjet u proglasu (od 14. dakle. na osnovu samoodređenja naroda.. marta predstavnik petrogradskog Sovjeta (socijaldemokratski poslanik Čejidže) otvorio je sednicu rečima: „Neka živi svetski proletarijat! Podignuta je zastava međunarodnog proletarijata!“. Više nego rezervisana politika Centralnih Sila. u kome se o ratu govori na ovaj način: „Ostavljajući volji naroda da. te do koalicije između socijalista i liberalne buržoazije. i većine naroda i vojske sa druge strane.“ Međutim. ostali su potpuno jalovi. propratio svoje saopštenje notom koja konstatuje „svenarodnu želju da se Svetski Rat dovede do odlučnog kraja. da vojska bude najslobodnija u svetu. marta) na „narode svega sveta. da će i prijatelji i neprijatelji samo onda voditi računa o revolucionarnoj Rusiji ako ona bude vojnički jaka. bila je prinuđena da nastavi rat. ruski narod neće dopustiti da njegova domovina izađe iz velikog rata ponižena i oslabljena“. kao što mu nije ni cilj da ikoga podjarmi ili ponizi. ali već 3. reši sva pitanja u vezi sa Svetskim Ratom i njegovim završetkom.. Iz početka je izgledalo da Privremena Vlada uživa opšte poverenje. Tada su se svi socijalisti veoma mnogo uzdali u štokholmsku Socijalističku Konferenciju. većina socijalista i sovjeta.“ ova je nota izazvala pravu bunu protiv Privremene Vlade. t. dok nezadovoljstvo masa nisu odlučno i uspešno iskoristili boljševici. i da se mir zaključi bez aieksija i kontribucija. Kada je Miljukov. Ali još istog dana. u uskoj zajednici sa saveznicima. vešto agitujući protiv rata. i 3) akcija plaćenika i Nemaca. marta) prihvaćena rezolucija. marta. isto kao i raspoloženje Antante. zahtev da se odmah obustave neprijateljstva. došlo je vreme da narodi uzmu u svoje ruke rešavanje pitanja o ratu i miru. marta) jedan proglas na rusko građanstvo. Ruski narod ne traži da ojača svoju spoljnu moć na račun drugih naroda. otvarao sve dublji jaz. ali svi pokušaji da se reši ova malo neobična „kvadratura kruga“. koji su zamenili guvernere i viceguvernere i otpuštene sreske 120 . Ali? u isti mah. saopštavajući saveznicima prepis proglasa Privremene Vlade od 28. sve je to govorilo ruskim socijalistima da treba voditi ne samo aktivnu politiku mira nego i aktivnu politiku rata. sticajem prilika. Stavljena je. u Petrogradu se međutim odmah opažalo da postoji jaka akcija socijalističkih elemenata sovjeta. — poklapajući se međusobno — stvarale su veoma nepovoljne uslove za produženje rata.“ Doduše. nego u osiguranju stalnoga mira na osnovu samoodređenja naroda. usled čega je došlo do odstupanja ministra spoljnjih posdova i ministra vojnog. isti Sovjet obraćao se i na narode Centralne Evrope pozivajući ih da „stresu lance svog samodržavnog uređenja. pa su veoma brzo počeli da izbijaju sukobi i u provinciji između tri faktora vlasti: vladinih komesara. popuštajući u nekoliko Sovjetima. Otud je proizašla intenzivna akcija sovjeta i vlade da se ojača vojska i pripremi opšta ofanziva. „Došlo je vreme. čak i nemačke socijal-demokratije. Bilo je jasno. obnova klasne borbe. sazvanu sa programom: „Borba protiv izmirenja stranaka. na dnevni red ideja međunarodne proleterske solidarnosti. j.socijalizma. u nasilnom osvajanju tuđih teritorija. na prvome mestu Sovjeta. ne vodeći računa o grupisanju ratujućih država.“ U zvaničan program Prve Koalicije ušlo je načelo mira „bez osvajačke politike i kažnjavanja kontribucijom. U vezi sa problemom rata i mira stajao je i problem organizacije vojske. u oduzimanju svih njihovih nacionalnih dobara. koja je imala da dokrajči rat.. U prvim izjavama Privremene Vlade istaknuti su veoma odlučno motivi borbe do pune pobede i saglasnosti sa saveznicima. Takvo stanje u središtu države uticalo je nepovoljno na raspoloženje cele zemlje. i zatim je (30..“ „da se povede odlučna borba protiv osvajačkih težnja vlada sviju zemalja.

Sa radnicima imao je Lenjin neposredna dodira već od svoje mladosti. Upravljači su bili bez volje i bez snage. ali u tome nije uspela. Sibir). Ukrajina je dobila pokrajinsku vladu. sovjeta i egzekutivnih odbora društvenih organizacija pretežno građansko-liberalnog karaktera.Velika ruska revolucija zaista je divna u svom veličanstvenom mirnom pokretu. zapaljena s jednog kraja na drugi požarom socijalne i nacionalne revolucije. koju nije mogla da zameni na vrat na nos stvorena milicija. te knjiškim. traži se. zamislio je Lenjin. a izbija snažno na univerzitetu u Kazanu. on tu kaže između ostalog: „.“ „divna je sama suština njene ideje-vodilje — sloboda ruske revolucije prožeta je elementima svetskog vaseljenskog karaktera. Već sam njihov program značio je revoluciju bez kompromisa. potrebno je dati joj mogućnost da prisvoji sebi svu spahisku zemlju i imovinu. 5) još rezolucijom iz godine 1906. u kojima su socijaliste vodile prvu reč. do saziva Konstituante. aprila — traži oslonca ne u fizičkoj nego u moralnoj snazi. Vladimir Ilić Uljanov. u Simbirsku. Rešenje agrarnog pitanja Privremena Vlada je u svakom slučaju htela da odgodi do saziva Konstituante. treba da su obrazovani od svesnih revolucionarnih vođa.. Ovaki zahtevi. smatrali neophodnim „Sovjete“.“ Taktički plan akcije. 4) da bi se na stranu proletarijata privukla i sitna seljačka buržoazija. i ubijanja samih spahija i drugih posednika. kao neophodna. boljševici su još godine 1906. ili federaciju (Ukrajinci.načelnike.. 2) neophodno je ne propustiti trenutak revolucije. Tatari). već naročito iz govora kneza Ljvova na svečanoj sednici (27. — neke čak i odvajanje (kao Finska). ona — prema proglasu od 26.. kada vođe stranke treba da prigrabe vlast u ruke. Tada je bilo u Rusiji doba cvetanja legalnog knjiškog marksizma. rođen je godine 1870. koji je glavom platio za svoju akciju — . vojnika i mornara. da bi se zapalile mase i ušao u njih revolucionarni entuzijazam. Njegove glavne tačke bile su ove: 1) težnja za centralističkom organizacijom: „Vodeći organi nipošto ne treba da se stvaraju na temelju izbora“. te lokalni parlamenat („Centralna Rada“). od samog početka. ponekad ultimativne prirode i veoma opasni. njegova starijeg brata — narodnjaka-teroriste. Vlada je pokušavala da odgodi nacionalna pitanja. Njegova je nauka sinteza ruskog revolucionarnog narodnjaštva i ideja marksizma. u interesu ostvarenja „diktature proletarijata i seljaštva“. pod dvostrukim uticajem: neposrednim. tuđa socijalizmu. 3) neophodno je upotrebiti taktiku grube sile. a formiranje svakojakih nacionalnih pukova veoma je naškodilo ruskoj armiji kao celini i vođenju rata. a sve su više dizali glave ekstremni elementi okupljeni oko boljševičkih vođa. naročito s obzirom na rat. Revolucionarno raspoloženje javlja se kod njega vrlo rano. Esti. koja nije htela da se služi atributima prinudne vlasti nego je svu nadu polagala u moralno načelo uverenja i poverenja. koje Lenjin shvata kao teoriju i apologiju okrutne socijalne revolucije. i agrarna anarhija širila se po celoj Rusiji. koji će voditi pokret. i to ne samo kao isključivo stranačke organe radničkog proletarijata nego i kao osnovne ćelijice nove vlade. pa čak i državna dobra i imanja samoupravnih tela. i metode nove vlade. napose policajnog i vojnog aparata: 6) napuštajući strogo marksističko shvatanje.. „poimence i seljaka. Ovome treba dodati još dve činjenice: raspuštanje stare policije. naročito onim Karla Marksa. i po svome poreklu pripada ruskoj srednjoj birokratiji. kao i sva ostala važna državna pitanja. Ovaj idealistički utopizam lepo se vidi ne samo iz bezbroj proglasa i rešenja vlade.“ Pojedine narodnosti i pojedine pokrajine tražile su za sebe slobodu. Rusija je postala zemlja bez vlasti. počevši od samovoljnog iskorišćavanja vlasteoskih livada za pašu stoke. Lenjin. ili bar široke avtonomije (Kozaci. pa sve do paljenja i rušenja kuća i gospodarskih zgrada veleposednika. prigodom godišnjice otvaranja prve Državne Dume. a baš u ovom pitanju mase naročito nisu mogle ni htele da shvate ovako odlaganje. a neće tek ići iza masa čekajući da ove postanu svesne svojih interesa. i sovjeta radničkih i vojničkih deputiraca. da bi ove mogle pristupiti važnom zadatku rušenja državnog. sastavljene od zastupnika revolucionarne demokratije. ugrožavali su životne interese ruske državne celine. aprila). na kom je polju Lenjin ubrzo 121 . Osnovni princip državne uprave za Privremenu Vladu bio je: dragovoljna poslušnost slobodnih građana prema vladi koju su oni sami stvorili. Pri tom su naročito jako stradale seoske fabrike i kulturne institucije. borbena i bojna priprema masa. i odvojenu vojsku. U leto i s jeseni godine 1917.

te su poslužile kao prvi nacrt za program Oktobarske Revolucije. Vojnu organizaciju ovih masa izveo je Trocki. (Petrograd 1918. koja je i dovela do stvaranja socijal-demokratske(radničke) stranke (1898. Iza zahteva za mirom zahvatila je najšire krugove ideja da se ima odmah zapleniti zemlja i vlasteoska imovina. pa se godine 1905. o nacionalizaciji banaka. Lenjin je živeo neko vreme u izgnanstvu.“ Agrarna revolucija.) Zanimljivo je. koja je u prvo vreme izgledala suluda. nacionalizacija banaka i radnička kontrola nad industrijom stavljaju se na dnevni red. ostavivši odbore kao štabove bez vojske. Znamenite „teze“ nove nauke. a ističe se lozinka „sva vlast sovjetima. najaktivniji elementi napuštali su socijalističke stranke. Ovaj je predlog možda potakao sam nemački general-štab. privatnih železnica. sa intuicijom pravoga revolucionara. Privremene Vlade i demokratije. plemena i pokrajina ruske države 122 . o potpunom odvajanju crkve od države. koji su raspolagali golemom većinom. pa je vrlo rado prihvatio predlog da pođe u Rusiju preko Nemačke. prema „buržujima“. s toga su ruski rodoljubi Lenjina i osuđivali kao veleizdajnika i slugu nemačkog imperijalizma. pripremajući konačni program i taktiku boljševizma. počeo je sa balkona te palače svakodnevno da propoveda svoju nauku. Ali se još više istakao tajnom revolucionarnom propagandom među radnicima. u od boljševika posednutu palatu bivše carske ljubaznice balerine Kšesinske. Iste noći. o ukidanju staleških razlika. da je i sama „Pravda“ štampala tada Lenjinove „teze“ sa rezervom. Prognan iz Rusije.. i prema svemu što ima negovane ruke. da i ne govorimo o drugim strankama koje su ih primile kao puku ludoriju. spoljašnje trgovine. Iza prvih vratolomnih dekreta sledili su drugi: o poništenju državnih unutrašnjih i spoljnjih dugova. zbacili su Privremenu Vladu i proglasili Republiku Sovjeta. koji je umeo da povuče i hipnotiše mase. privatne trgovačke mornarice. šuma i rudnika. o radničkoj kontroli u tvornicama i radnjama.. u stalnoj borbi sa menjševicima i s oportunizmom u svojoj stranci. koji dotle nije bio u stranci. bezobziran i ciničan do krajnosti. i to pošto poto. pomoću koga je jučerašnji emigrant-defetist postao faktični šef najveće države na svetu i jedan od vođa i diktatora čovečanstva. Oni sastaviše svoju novu vladu — Sovet Narodnih Komesara. Lenjinova Evanđelja. On je uzeo na se zadatak da izazove međunarodnu socijalnu revoluciju sa svrhom opšteg oslobođenja. dnevniku Glavnog Odbora boljševika. na Drugom Sveruskom Kongresu Sovjeta boljševici. koji su više obećavali. Kada su videli da im socijaliste neće i ne mogu dati ona na šta oni računaju. te hrleći u naručje novih apostola. vratio u Rusiju. Tu se predlaže odlučna akcija u prilog mira. On je bio onaj boljševički zapovednik koji je izveo državni udar 25. On je tada dobro uvideo revoluciokarne mogućnosti u vezi sa iskorišćavanjem ratnih nedaća u Rusiji. oktobra.. mnogih grana velike industrije. te je boravio sve do aprila godine 1917. o potčinjavanju celokupnog narodnog gospodarstva državi. i još naročito prema ženama u šeširu!. i neverovatne agilnosti. i koji kao da nisu obećavali naprazno. te otišao. prema oficirima. Najzad kao najaktuelniji problem proglašeno je osnivanje Treće Komunističke Internacionale. u inostranstvu. a za vreme rata je najviše radio za sastanak internacionalnih konferencija u Cimervaldu i u Kintalu. krvna osveta! To se tražilo. skraćeno Sovnarkom — i obratiše se svima zaraćenim državama sa predlogom o hitnom zaključenju mira.). A onda je upalila i bezobzirna demagogija: mržnja prema gospodi. dobra i dozvoljena. o pravu pojedinih naroda. i protiv parlamentarne republike. Kada se početkom aprila iskrcao iz vagona na finskoj stanici u Petrogradu. Za ovaki cilj sva su sredstva bila. aprila 1917. Osveta. Nakon neuspeha prve revolucije Lenjin je ponovo napustio otadžbinu. gde je doduše ostao u pozadini. praćen klicanjem mnogobrojnih radnika. Na internacionalnim socijalističkim kongresima ratovao je protiv reformističkih i patriotskih tendencija. Gotovo bez borbe pala je Privremena Vlada.stekao veliko ime. osim toga i taktičar prvog reda. kada su pobunjeni radnici i mornari zauzeli na juriš Zimsku Palatu i uhapsili članove Prirremene Vlade. On je bio čovek nečuvene duševne snage i doslednosti. ali se uskoro pokazala kao strašni motor prevrata i rušenja. 7. Podrobno izlaganje ovih teza nalazimo u kasnijoj knjizi Lenjinovoj „Država i Revolucija“. što nosi „kragnu“. Lenjin je tačno pogodio žice u koje je trebalo udariti. objavljene su u „Pravdi“. po njegovu uverenju.

boljševici izjaviše da je Konstituanta preživela. Besarabija. Videlo se odmah da Konstituanta neće živeti. Azerbedžan. dok su ranije optuživali Privremenu Vladu što odugovlači sa sazivom Konstituante. d. gotovo na celokupnom od neprijatelja neokupiranom području Rusije. potpomažući crvene protiv belih. Uoči dana kad je Konstituanta ipak trebala da se sastane.na samoodređenje. slična: svuda je buktao požar socijalne revolucije. sa svojih devet miliona glasova. o rasterivanju i zabrani sviju opozicionih stranaka. kao i u aktivnoj vojsci. članove Konstituante i bivše članove Državne Dume i Privremene Vlade. ali je ovo preduzeće vrlo brzo propalo. orenburških i uralskih. rezervnog zastavnika Nikolu Kralenka. sa malim izuzecima. Za nekoliko meseci Sovnarkom je. o osnivanju revolucionarnih prekih sudova i izvanrednih komisija za suzbijanje kontrarevolucije. o zameni vojske crvenom gardom i tako dalje i tako dalje. likvidirao gotovo sve avtonomne pokrajinske vlade. bili su izvršeni izbori za sverusku Konstituantu. koji je objavio deklaraciju o pravu sviju na samoodređenje i nezavisnost. U izborima je učestvovalo više od 36 miliona birača muških i ženskih. ipak ga mornari ubiše na divljački način. Vlast Sovnarkoma i lokalnih njegovih organa dosta se brzo utvrdila nad većim delom Rusije. kadeti. uz pomoć odreda crvenih gardista i oslanjajući se na lokalne boljševike. lokalni boljševici dizali su bune. rasterao je Konstituantu jedan odred mornara. sve u Evropskoj Rusiji. Pokušaji nekih socijalističkih i demokratskih elemenata da se okupe za zaštitu Konstituante nisu uspeli. oblast Donskih Kozaka. u Estonskoj. prestavljali samo manjinu Rusije.. ali je odbila da prizna Sovnarkom. Od građanskih grupa donekle su imali uspeha. koji su dobili oko 22 miliona glasova i većinu mandata. Prvih dana je Kerjenski. Međutim se Finska odvoji potpuno od Rusije. 123 . Ali još pre nego što je počeo na više mesta strašni građanski rat. koji su pozdravljali ustavotvorce. Đurđijanska. potpomognuti najčešće od mase demobilisanih vojnika. mešajući se u borbu demokratskih vlada sa mesnim boljševicima. Mi smo dali sumaran katalog najmarkantnijih mera. koja je kasnije monopolisana u rukama vladajuće stranke. koji su jurili kućama i od Sovnarkoma. lekara d-ra Šingarjova i profesora-pravnika Kokoškina. u Aziskoj Rusiji isto tako su nikle avtonomne pokrajine Jermenska. i postavi za vrhovnog komandanta uglednog boljševika. koji je uoči prevrata uspeo da izmakne. gimnaziskog nastavnika i publicistu. i oba su generala sa svojim odredom i gomilom političara najureni da beže u stepe. U stvari Sovnarkom je odmah počeo da suzbija separatizam. da su ti mornari ostali nekažnjeni. Lotiškoj i Beloj Rusiji učinjeni su pokušaji. Iste noći. iza njih su boljševici. Najveći uspeh su imali socijaliste revolucionari. da se obrazuju samostalne protivboljševičke vlade. Isto tako sverusko političko središte. oblast Kubanskih Kozaka. Iako je Duhonjin odustao od borbe. ordenja i odličja. Čim su opazili da su ostali u manjini. Razume se. nekoliko boljševičkih mornara mučki pobiše bolesne i pohapšene kadete. pošto je Kerjenski iščezao bez traga i glasa. koje se počelo stvarati u Donskoj Oblasti pod zaštitom takozvane Dobrovoljačke Armije generala Aleksjejeva i Kornjilova bilo je uništeno. gde su vodili strašne borbe sa nadmoćnim neprijateljima. Nekoliko pokrajina stvoriše svoje posebne vlade. Burjatska Republika i t. Sovarkom razreši dužnosti vrhovnog komandanta generala Duhonjina. koje su proglašene tokom prvih meseci boljševističke revolucije. o znatnim ograničenjima i zatim o potpunom ukidanju slobode štampe. Turkestan. Sudbina sviju ovih novih formacija bila je u glavnom. za vreme diskusije o agrarnom pitanju. proglasila je Rusiju federativnom demokratskom republikom. oblasti kozaka terskih. Sibir. To su bile: Ukrajina. Na sam dan sastanka Konstituante boljševičke su trupe pucale na mirne manifestante. čak i na odvajanje od celine. Tatarska Republika na Volzi i Baškirska na Kami i Beloj. Krim. Terorisana skupština ipak je pokušala da radi. i to samo u gradovima. oblasti sibirskih kozačkih vojski. o ukidanju zemstava i gradskih samouprava. o ukidanju sudova i javnih beležništava. o biranju oficira sa ukidanjem vojnih činova. sabotaže i zelenaštva (to su čuvene „Če-Ka“). koje su zamenili Sovjeti. a nekoliko dana docnije bila je formalno raspuštena. Krilenko sa odredom mornara zauze Mogiljev i Vrhovnu Komandu. koji je primio komandu. skupio neke trupe i s njima je pokušao da zbaci Sovnarkom.

a dobrovoljci generala Denjikina. velik deo Srednje Azije.j. Baš u ovo vreme na području. — sve je to olakšalo posao boljševika. može se objasniti snažnom ofanzivom admirala Kolčaka. U isto vreme boljševici zagaziše u rat sa čehoslovačkim legijama. admirala Kolčaka vrhovnim upravljačem Rusije. i sa Antantinim prestavnicima. čelu sa eserima. Dok su se ovi događaji zbivali na Istoku. usled prodiranja Nemaca u Donsku Oblast. Slobodu su jednostavno ukinuli oduzevši celom narodu njegovo suvereno pravo. Transkavkazija i Ukrajina sa Krimom. 18. a koje su se bojale da će biti predane u ruke Centralnih Sila. građanstvo i oficiri. ili su se zatvorile u svoje prestonice. Više drugih članova carske kuće streljano je ili u okolini Petrograda. Boljševici uđoše u Ukrajinu i gotovo bez borbe zauzeše veći deo njenog zemljišta. sa Kijevom i sa Odesom. Januara 124 . Čehoslovački pokret bio je pomagan od različitih elemenata ruskog društva: seljaci. zajedno sa Kubancima. istočna i jugoistočna evropska Rusija behu zbacili boljševike. sve se to pridruživalo Čehoslovacima. Položaj boljševika bio je godine 1918. koja je izabrala Sveruski Direktorijum od pet lica sa eserom Avksentijevim. izvanredno opasan još i za to. te su boljševici osvojili ponovo istočnu Rusiju i proterali Sveruski Direktorijum iz Ufe u Omsk. najzad. koji je veoma uspešno ratovao u istočnoj Rusiji. koje je još ostalo pod njihovom vlašću. Litve i Belorusije. odličnog mornara. uz saradnju mnogih iskusnih generala i oficira. u pogledu mira Centralne Sile nateraše boljševike da prime sramotni Brest-litovski Mir. Crvenu gardu hitno su zamenili dobro organizovanom crvenom armijom. osvojiše ukrajinske zemlje Humsku Rusiju i istočnu Galiciju. Sem baltičkih pokrajina od Rusije behu oduzete Belorusija. ozlojeđeni rasterivanjem Konstituante. carica. što su. Na Volzi je bio stvoren nov front protiv boljševika od Čehoslovaka i narodne vojske. sa istočnom Galicijom. koji su od aprila godine 1919. Poljaci. Lotiške. U isto vreme u Ukrajini. i sa generalom Boldirjovim kao vrhovnim komandantom. ozlojeđeni zbog rekvizicije hleba. Ali uskoro izbi nesloga i razmirice na frontu i u pozadini narodne armije. koja se onda odvojila od Hapsburške Monarhije. Što oni nisu već tada propali konačno. novembra jedna grupa oficira uhapsila je direktore. jako boljševizovanih i u rasulu. na. bivšeg junačkog komandanta crnomorske flote.Boljševici su došli na vladu sa lozinkom da će dati mir. koja je uz to platila veliku ratnu oštetu. na Krimu i u Donskoj Oblasti boljševici potukoše u više navrata Denjikinovu vojsku i kozake. sve četiri velike kneginjice i nekoliko službenika i slugu. socijalistička inteligencija i radnici. Niz strategiskih i političkih pogrešaka Vrhovne Komande i vlade Kolčakovljeve. koja se najviše oslanjala na sibirske demokrate. njegove razmirice sa Čehoslovacima. Pod zaštitom čehoslovačkih legija sastala se u gradu Ufi mnogobrojna skupština. Lokalne vlade ili su pobegle. U podrumu kuće trgovca Ipatijeva u Katerinburgu streljani su car. a njihova vlada. hleb i slobodu. Ovi Kolčakovljevi uspesi izazvaše najveće napore boljševika da se održe. U Ukrajini pobunjeno seljaštvo zbacilo je od Nemaca postavljenog „hetmana“ generala Skoropadskog i krvavo je likvidiralo njegovu vladu. prestolonaslednik. bivšim članom Kerjenskove vlade na čelu. zamorenost njegovih trupa i. U svim tim zemljama zavladaše Nemačka i Austro-Ugarska i efemerne samostalne vlade pod nadzorom i tutorstvom okupatora. veliki knez Nikola Mihajlović. boljševici razviše najstrašniji teror. Nemci su dobili ogromne političke i ekonomske povlastice u Rusiji. objavi rat Sovnarkomu i svečano izjavi da se Ukrajina nad Dnjeprom ujedinjuje sa Ukrajinom nad Dnjestrom t. koji su težili da se vrate kući. očistiše od boljševika Kubansku Oblast. koji su do kraja delili sudbinu svojih gospodara. Sve je ovo bilo kratkog veka. na Zapadu su Centralne Sile kapitulirale pred Antantom i otpočelo je hitno povlačenje sa okupiranog ruskog područja nemačkih i austro-ugarskih četa. Boljševici su odmah zaposeli veći deo Estonske. Ukrajinski kongres proglasi nezavisnost Ukrajine. rovarenje opozicije. prešli u kontraofanzivu i u nizu velikih bitaka pobedili Kolčaka. ili na Uralu u gradu Alapajevsku. Besarabija (njom su zavladali Rumuni). na primer glasoviti istoričar. koje su htele razoružati. Sav Sibir. donski kozaci uspeli da se pod atamanom Krasnovim otarase boljševika. koji su obnovili svoju samostalnu državu. proglasi vojnog ministra Direktorijuma. umesto obećanog hleba nastala je u gradovima strašna glad i neverovatna skupoća.

Neverovatne žrtve nisu bile dovoljne da obezbede pobedu boljševičkih načela. na čelu sa Borisom Savinkovim. 125 . Denjikin je već govorio da će uskoro zauzeti Moskvu. marta 1921. pošto su ga Antantini predstavnici predali neprijatelju. general Vrangel je uspeo da povrati red u vojsci. U građanskom ratu boljševici su izdržali i čak i pobedili. a Vrangel sa vladom. prema kome znatni delovi Bele Rusije i Ukrajine pripadoše Poljskoj.). Poraz Kolčaka dao je boljševicima mogućnosti da bace sve snage protiv drugih protivnika. koji su sanjali da u savezu sa Poljacima pobede boljševike u samom njihovom središtu.. Republika Sovjeta nalazi se na pragu novih promena i možda je blizu već i dan obnove i ujedinjenja velike i prave demokratske Rusije. Kolčak je izgubio veliki deo svoga teritorija. Novi vrhovni zapovednik trupa i guverner Južne Rusije. donski. general Vrangel. rešio se da produži borbu sa boljševicima. pa i samu Poljsku. Obdaren nečuvenom energijom i velikom ličnom hrabrošću. koju su sprovodili boljševici. Opadanje discipline u boljševičkim trupama i očajni napori poljskih patriota i francuske vojne misije spasli su Varšavu i Lavov. Pilsudski i Petljura prodreše do Dnjepra i zauzeše Kijev. ali ceo sistem njihov pokazao se ipak dobrim delom kao neostvarljiv. Niče i nov. da zauzme nekoliko srezova van njega i da u više mahova razbije boljševičke trupe. da se učvrsti u Krimu. ali odmah iza toga nastupila je boljševizacija poljskih i ukrajinskih trupa i za kratko vreme boljševici ne samo što vratiše izgubljene krajeve. Galiciju. Ali su dani Vrangelove vlade bili već izbrojani. U ovoj knjizi mi nećemo da dajemo pregled i karakteristiku boljševičke uprave. originalni kulturni život. Pod lozinkom „Natrag ka kapitalizmu“ razvija se od onog vremena takozvana „Nova ekonomska politika“ (skraćeno „Nep“). koja se onda potčinila Vrangelu. koja je. Boljševici sa neverovatnom brzinom. a najzad i sam život. posle strašne gladi godine 1921. povratak spahija i njihova divlja osveta nad seljacima. boljševici su suzbili svoje mnogobrojne protivnike. Litvu. koji su boljševici vodili sa Poljacima. upravo samo Krima.1920. kubanski i terski kozaci obnoviše ofanzivu. u Misir i na ostrva Egejskog i Mermernog Mora. pred bunom seljaka. radnika i kronštatskih mornara Lenjin je kapitulirao i samo tako je spasao komunističku stranku. ekonomske i socijalne. njegovi pokušaji agrarne restauracije. dok su mase ranjenih i bosih vojnika i građanskih begunaca bile evakuisane u Jugoslaviju. dovela do relativne ekonomske obnove Rusije. Dok su boljševici digli veći deo svojih snaga protiv Kolčaka dobrovoljačke trupe generala Denjikina. što je on sa ostacima svojih razbijenih trupa tražio spasa na Krimu. Za nekoliko dana boljševici osvojiše Krim. pa i Denjikina u toliko. onda vlast i slobodu. Počelo je formiranje nekakve demokratske ruske vojske. koji su dotle zajedno sa Francuzima pomagali Denjikina. Do marta 1920. i delove Bele Rusije i Ukrajine. udruženim sa Petljurinim Ukrajincima. u potpunom neredu.. postavivši na svoje mesto generala Vrangela. nego još zauaeše i Vilnu i nađoše se pred Varšavom i blizu Lavova. koja je počela na ulicama Kijeva. Februara i marta 1921. Denjikin i kozaci očistiše od boljševika kozačke pokrajine i mnoge velikoruske krajeve. vojskom i masom građana ode u izgnanstvo. Besmislena borba Denjikina sa Ukrajincima. U Varšavi se pojavi jedna grupa ruskih političara. Ali su uspesi Vrangelovi ipak više zavisili od sudbine teškoga rata. loša administracija. uzdrmala je njihovu vlast u Ukrajini. Boljševici hitno sklopiše sa zamorenim Poljacima primirje i sva njihova snaga bi upotrebljena protiv Vrangela. Stvaraju se snage nove Rusije. Luda politika bezumnog eksperimentisanja i krvavih nasilja. isprazniše Poljsku. Sledeće godine boljševici zaključiše s Poljskom neku vrstu Brest-litovskog Mira (Riški Mir. i pored opomena Engleza. sve je to dovelo do brzog propadanja cele akcije generala Denjikina. pokolji Židova. u Bugarsku. Denjikin je dao ostavku i kao privatan čovek otišao u inostranstvo.

................................................................ Obrazovanje velikoruske države................................................... Tatarska vlast nad Rusijom.............. Istočno-evropska ravnica pre početka ruske države............................................................. Doba dvorskih prevrata (1725-1762.................................................................35 12.72 19... Legende i fakta iz istorije početka ruske države.................................... Doba Ivana III i Vasilija III...............)...................................... Doba cara Pavla I (1796-1801.............................................................)....................................117 126 ............. Galicija....... Doba Katarine II................................ reakcija i revolucija).........................................................................................................45 15...................5 3.............).........................................................................14 6......................................75 20.......................... Zapadna i jugozapadna Rusija od XIV-XVII stoleća.......................)....................)................ Doba prvih Romanova.....................................................................3 2....... Druga ruska revolucija................................ (Doba „zvanične narodnosti“)..105 24.....................................................42 14.............19 8..... (Velike reforme.................................................. Ukrajina od smrti Bogdana Hmeljnickog do kraja XVIII st.... Kulturno stanje moskovske Rusije i kulturni preokret polovinom XVII stoleća...25 10...92 22............................................. Severnoruske republike......61 17......................................... (1825-1855............. Doba Velike Bune.....................................................................................................SADRŽAJ Predgovor.....................13 5..... Postanak Moskve i moskovske države...10 4............................ Ekonomsko i socijalno stanje...................................................................................................55 16........................................).................... Doba Ivana IV Groznog.........103 23.......................................... „Smutno Vreme“................................................. Doba Aleksandra II (1855-1881............................................17 7.............................................................................. Doba Petra Velikog (1682-1725........2 1.................................... državno uređenje i kultura Kijevske Rusije........37 13....................28 11..... Carevanje Nikole I.......................................................................21 9....................................................................................................................................71 18............................................... Doba Aleksandra III (1881-1894........................)...... Doba cara Aleksandra I................................................................. Doba cara Nikole II (1894-1917.......................85 21...... Suzdaljska Rusija.............................................

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful