ALEKSEJ JELAČIĆ

ISTORIJA RUSIJE

BEOGRAD, 1929. 1

PREDGOVOR. Otkada sam se sticajem prilika našao u ovoj gostoljubivoj i bratskoj zemlji, počeo sam da radim na upoznavanju moje braće sa Rusijom i ruskom kulturom, u koliko su mi to dopuštale moje skromne snage i znanja, pa i okolnosti, koje nisu uvek bile povoljne za rad. Već više semestara predajem rusku istoriju na Filozofskom Fakultetu u Skoplju. Nalazeći uvek dobar odziv i mnogo interesa za saznanja o Rusiji, ja sam se rešio da napišem i jednu originalnu popularnu istoriju Rusije, koje na srpskohrvatskom jeziku još nema. Postoje samo dva prevodna dela, štampana latinicom: ono Ramboa, poznatog francuskog pisca (prevod prof. Adamovića, Zagreb, 1884.), sada prilično zastarelo; i drugo od D-ra Bidla, profesora na Karlovom češkom Univerzitetu u Pragu (prevod D-ra Milana Preloga, Zagreb, 1922.). Ovo drugo delo posvećeno je samo događajima iz XIX i XX stoleća, sa vrlo kratkim osvrtom na XVIII vek. U svome delu pokušaću dati opšti pregled istorije ruskoga naroda kao celine, jer polazim sa stanovišta narodnog jedinstva Istočnih Slovena, ne poričući, razume se, da tri plemena istočnoslovenska: Velikorusi (ili nekadašnji Moskoviti), Ukrajinci (Malorusi ili prosto Rusi) i Belorusi imaju duboke i značajne antropološke, psihološke, jezične i kulturno-istoriske osobine. Zajednička im je preistorija njihova, koja je tesno vezana sa istorijom njihovih prethodnika na istočno-evropskoj ravnici, i njihova stara istorija, sve do prve polovine XIII veka. Posle nastaje duboki istoriski rascep, prouzrokovan najviše tokom spoljno-političkih događaja. Dok Rusija severoistočna, koja će se kasnije zvati Moskovskom ili Velikom, kao i donekle Rusija severozapadna, potpada pod uticaj i vlast Tatara, Rusija južna i jugozapadna i zapadna nalaze se pod uticajem Poljske i Litvanije, postepeno ulaze u okvir ovih država, pa onda u okvir poljsko-litvanske zajedničke države. Ali baš onda, kada su Belorusi i Malorusi ušli u sastav te države, Moskva je ujedinila Velikoruse u Moskovsku Državu, pa je otpočela ofanzivu prema jugu i zapadu. U toku druge polovine XVII i celog XVIII stoleća ujedinjuju se sva istočnoslovenska plemena u jednu veliku državu - Sverusku Carevinu sa Petrogradom kao prestonicom. U toj državi sve više jača narodna zajednička svest. Ova svest o narodnoj zajednici oseća se čak i kod onih Ukrajinaca, koji, kao „Crveni“ ili „Galički Rusi“, „Rusini“, „Galičani“ ili prosto „Rusi“ ostaju i nakon prve deobe Poljske van ruske države (od godine 1772. do 1918. pod Hapsburzima), pa i kod Karpatskih Rusa, koji su od prastarog doba bili podanici krune Svetog Stefana. U stvaranju moderne ruske države, ruskog književnog jezika, (koji se, istina, najviše oslanja na severno-velikoruski narodni dialekat) i ruske kulture uopšte, pa najzad i u ruskom revolucionarnom pokretu, najaktivnije su sarađivali i Velikorusi i Ukrajinci i Belorusi. U ovome procesu stvoreni ruski vladajući stalež i ruska inteligencija prestali su da budu samo Velikorusi ili Ukrajinci ili Belorusi, nego se mogu smatrati prosto kao Rusi. Ali u ovom procesu, zbog izvesnih često nasilničkih, a svakako nezgodnih mera vlasti, stradale su kulturne osobine Belorusa i Ukrajinaca. Ovo je izazvalo kod njih opravdani revolt. Svetski Rat i naročito ruska revolucija izazvali su kulturno, a donekle i političko odvajanje Ukrajinaca i Belorusa od ruske celine. Ukrajinci su sad razdeljeni državnim granicama u više delova, tako da se njihova većina nalazi u Sovjetskoj Uniji, a manji deo u Poljskoj, Karpatski Rusi u Čehoslovačkoj, a pojedini manji delići još i pod Rumunijom (u Bukovini i Besarabiji). Sada su razdeljeni i Belorusi: veći njihov deo nalazi se u Sovjetskoj Uniji, manji, ali još dosta veliki, u Poljskoj, dok su neznatne manjine u baltičkim državama. Toliko, kao uvodna reč, u moje delo. Onim licima i ustanovama, koji su mi neposredno ili posredno pomagali u radu, rado izražavam najlepšu zahvalnost. Naročito zahvaljujem uvaženim kolegama gospodi D-ru Milivoju Pavloviću i D-ru Petru S. Jovanoviću profesorima Filozofskog Fakulteta u Skoplju, od kojih je prvi ljubazno pregledao moj rukopis sa jezične strane, dok mi je drugi dao dragocene upute za tačnu transkripciju ruske toponomastike na srpski. Dr. A. Jelačić.

2

GLAVA I. Istočno-evropska ravnica pre početka ruske države. Prve istoriske izveštaje o teritoriji sadašnje Rusije dobijamo od Grka. Tražeći nova mesta za svoje naseobine grčki iseljenici, u prvome redu Jonci iz Mileta i Dorci iz Herakleje, osnovali su niz kolonija duž severnih obala Crnoga i na obalama Azovskog Mora. To su bile Tira na ušću Dnjestra, Olvija na ušću Buga, Hersones na južnoj obali Krima, Pantikapeja na mestu sadašnje Kerči, Tanais na donjem Donu, Fanagorija na tamanjskom poluostrvu blizu ušća Kubana. Ove naseobine vodile su intenzivnu trgovinu sa unutrašnjošću zemlje, uvozile su grčku robu, u prvom redu grnčariju, metalnu robu, oružje i nakite, vino, tkanine, mirise, južno voće; a izvozile su hleb, konje, krzna, roblje. Grci su uticali na kopneno stanovništvo, a i sami su donekle potpadali pod njegov uticaj, dok je puno tih „varvara“ dolazilo u grčke naseobine, gde su se ponekad zadržavali duže vremena. U istorisko vreme Grci su zvali one narode Skitima, kasnije Sarmatima; već Homer spominje stanovnike sadašnje Južne Rusije kao hipomolge... t. j. kao one „koji doje kobile“. Oni se hrane „mlekom“ i zaslužuju „divljenje“ (“Ilijada“ XIII, 5-6). Ime Skita javlja se prvi put kod Hesioda, t. j. u VIII stoleću pre Hrista. Ali ponajviše, i to veoma podrobnih podataka, skupio je o tim predelima znameniti grčki geograf i istoričar Herodot, “otac istorije“. Ceo prostor na severu od „Ponta Euksinskog“ (Crnog Mora), od Istra, t. j. Dunava, i do Tanaisa, t. j. Dona, u dubinu od dvadeset dana puta, Herodot zove Skitijom. Ova zemlja, znamenita po svojim velikim i lepim rekama, od kojih je Boristen, t. j. Dnjepar, najlepša i najkorisnija za čoveka, proizvodi hleb, sočivo, beli i crni luk, lan i konoplju. Od životinja u njoj žive konji, bikovi, magarci, divlje svinje, jeleni, zečevi, koze i pčele. „Nisam mogao saznati“, veli Herodot, „tačnog broja Skita, ali sam čuo dva mišljenja o njima: jedni vele da ih je veoma mnogo, drugi - da pravih Skita ima malo, ali da tamo živi više raznovrsnih naroda.“ Na taj se način Skitija i Skiti javljaju već kod Herodota sa obeležjem i geografskim i etnografskim. Kasnije nastaje potpuna zbrka pojmova. Skiti, kod jednih, stanovnici su Južne Rusije različitog porekla; prema drugima, Skiti su potpuno određen, jedan narod. Ima dve vrste Skita, jedni su zemljoradnici, drugi stočari. Odrediti poreklo i etnografsku pripadnost i jednih i drugih - to je jedan od najtežih problema istoriske etnografije, koji dosad nije rešen. Herodot govori otome, kako je monarhiska vlast kod „carskih“ Skita veoma jaka, da Skiti veoma mnogo drže do svojih grobnica, naročito carskih, da umrlog cara voze u svečanoj povorci po celoj zemlji, dok ne stignu na mesto sahrane. Veoma interesantna je priča Herodotova o sahrani skitskih careva: masa sveta mrcvari sebe i jauče u slavu umrlog cara, ali ovo im ne smeta da priređuju velike gozbe; uz cara sahranjuju ne samo njegovo oružje, nakit, različite domaće predmete, nego i njegovog ubijenog konja, ženu, sekretara i poslugu; nad mrtvacima grade čitavu jednu veliku humku. Nakon godine dana priređuje se velika svečanost oko carske grobnice i tom prilikom ubijaju pedeset konjanika sa konjima. Arheološka istraživanja naročito znamenitih humki Čertomlicke i Kuljopske, u kojima su bili sahranjeni neki skitski carevi, u glavnome su potvrdila Herodotove podatke. Ona su dala izvanredno bogate zbirke predmeta neocenjive umetničke i istoriske vrednosti, koji se nalaze u znamenitom bivšem carskom Ermitažu u Petrogradu. Najvažniji predmet jeste ogromna srebrna vaza, na kojoj su u dosta visokom reljefu izrađene lepe slike života Skita. Tip lica tih Skita je ariski. Već je Herodot poznavao neke Savromate kao susede Skita. Kasnije izgleda da su Sarmati zamenili Skite u južnoruskim predelima! Ali ograničiti i razdeliti Skite i Sarmate i u vremenu i u prostoru nije dosada pošlo za rukom našim istraživačima. Kod Herodota i u natpisima grčkih naseobina sačuvana su imena pojedinih skitskih i sarmatskih careva, a i pojedine reči njihova jezika. Produžujući radove ranijih naučenjaka, na čelu sa Svevladom Milerom, prof. berlinskog univerziteta Maksim Fasmer utvrdio je, i to izgleda definitivno, da se te reči objašnjavaju jedino iranskim jezicima. Isto tako neki izveštaji o običajima i društvenoj organizaciji Sarmata pokazuju, da su oni bili neka vrsta Iranaca. Od sarmatskih suseda, pored Litvanaca, koji su se onda prostirali, kao što možemo suditi po 3

koji su zauzimali veliki deo srednje. slovenska plemena dolaze u izvesnu zavisnost od dosta velikog Hazarskog Carstva. kao i velikih blaga u kotlovima i drugim sudovimazakopanim u zemlju (ruski 4 . tragovi takvih „gorodišča“ sačuvani su u velikom broju. Prisk. Severjani . Slovenska kolonizacija istočnoevropske ravnice. Volinjani . jer „grade kuće. nalik na onu. Ali već svakako od VII stoleća u istočnoevropskoj ravnici razvija se dosta živa trgovina. Najverovatnija je hipoteza do koje je došao. Dnjestra i južnoga Buga. gde je Atilu posetilo izaslanstvo vizantiskog cara. koju su pepelom gnojili. Zauzimajući uzvišenija mesta. posle smrti Atiline (453. naročito valja spomenuti Slovene. slovenski naseljenici stvarali su sebi utvrđena mesta. rečica i jezera. 46). severne i zapadne Rusije. naročito pak slovensko stanovništvo. Savremenici znaju pričati o njima dosta stvari. Tako. naročito pod vođstvom Atile. pod nedovoljno rasvetljenim okolnostima. Pripeta i donekle srednjeg Dnjepra. nije dala ovim krajevima gusto. ogromna većina “gradova“ ruske zemlje bili su samo utočišta za seosko stanovništvo protiv neprijatelja i divljih zverova. pravljenim od zemlje. pa su imali i jednu veću državu. t. lovom divljači i ribe i pčelarstvom. oni su potčinili sebi više slovenskih plemena. „zemljom gradova“. gornjeg Pruta. opisao je svoje putovanje i dao dobru sliku tadašnjih Huna. povrća i voća bila im je u glavnom poznata. j. koje prvi ruski letopisac zove Obrima. na osnovu pažljivog proučavanja sve dosada poznate građe. Kasnije su oni. gl. nose štitove. i Finaca. upotrebljava on slovenske žene kao zapregu mesto konja ili volova. pronalasci na području današnje Rusije velike mase pojedinačnih novaca. brzo se raspada i propada. negde u njegovoj drugoj četvrtini. ili tačnije pod pritiskom Avara. koja se i sada može videti na severu Rusije i u mnogim mestima Sibirije. Na jugu. A u IX veku. Verovatno da su se bavili polunomadskom zemljoradnjom. oni bi kretali dalje. a anonimni geograf bavarski iz IX stoleća veli za ruske zemlje sledeće: „Uliči jesu narod mnogobrojan: oni imaju 318 gradova. Na osnovu poglavito lingvističkog materijala može da se stvori slika ekonomskog stanja i materijalne kulture slovenskih plemena razasutih i naseljenih na istočnoevropskoj ravnici. Bugari i Sloveni prodiru na Balkansko Poluostrvo u VI i VII stoleću. vrši se slovenska kolonizacija širom istočnoevropske ravnice. Učesnik tog izaslanstva.325“. j. Ruski letopisac slikovito priča o nasiljima Avara nad Slovenima: kad treba Avaru da ore polje ili da nekud ide kolima. j. Od II do kraja IV veka u današnjoj Južnoj Rusiji vodeću su ulogu imali Goti. svakako. U isto vreme. U VI veku počinje i razvija se prodiranje u Južnu Rusiju Bugara. Pod uticajem avarskim. oni su sekli i palili drveće i žbunje u šumi. ali su se bavili uz to i stočarstvom.). da su u Panoniji pod Hunima i sa njima živela i neka slovenska plemena. mesta opkoljena lancem ili bedemom. Slovenska pradomovina bila bi negde na Karpatima i u basenu gornje i srednje Visle. Središte Atiline države bilo je negde u Panoniji. i umeju da idu peške. dok Sarmati idu u kolima i na konju“ („Germanija“. Po tom prikazu oni se razlikuju od Sarmata. Bužani imaju 231 grad. koje dosada nije rešeno sa dovoljno sigurnosti. na primer. Velika hunska država spada u red prolaznih tvorevina istorije i. Oni su bili zemljoradnjici. duboko u sredinu Rusije. sejali su žito i sadili povrće u dosta primitivno obrađenu zemlju. proširili svoju vladavinu daleko prema Zapadu.geografskoj nomenklaturi tih mesta i donekle po arheološkim pronalascima. Slovenska su se plemena grupisala samo kraj reka. Tacit zove Slovene Venetima. skandinavska saga zove Rusiju Gardariki t. u borbama njegovih sinova. gornjeg i srednjeg zapadnog Buga. navaljuju nove i snažnije nomadske horde Pečenjega i Mađara. koji su došli iz dubina Srednje Azije u Evropu. Iz njegovih podataka da se suditi. Pitanje o tome gde se nalazila slovenska pradomovina u Evropi spada u red najzamršenijih istoriskih pitanja.70. Prvo sigurno pismeno svedočanstvo o njima nalazimo kod Tacita. Iz početka. Kultura glavnih vrsta i sada poznatog žita. koje ih sve do IX stoleća štiti od nomada. obično blizu ili kraj vode. zvana „gorodišča“ t. Ove podatke potvrđuje moderna arheologija. Pored mnogobrojnih izveštaja savremenika Arapa. Pod takvim imenom poznaje ih antički svet dugi niz vekova. znameniti češki naučenjak Ljubor Niderle. koja je u glavnim potezima izvršena do u VII stoleće. kad bi zemlja postala posnom. Koncem treće četvrtine V veka poplavili su južnoruske stepe Huni. a malo kasnije i Avara.

Da bi učinili kraj anarhiji. državni život niče na velikom putu „iz Varega u Grke“.j. uže kopnene prostore između pojedinih reka i jezera. letopis beleži smrt legendarnog Rurika. Isto tako su vukli ili nosili lađe duž obale Dnjepra. koje su nekad.potomaka Aleksandra Nevskog) vladala u Moskovskoj Državi. Nakon smrti svoje braće Rurik ostade jedini knez. I zaista. ne izgleda sigurna. zatim sledi beleška o izgnanju Varega od strane slovenskih plemena i o velikoj međusobnoj borbi među severnim Slovenima i Fincima.Tiverci. 5 . u basenu reke Brezine . na srednjem Dnjepru oko Kijeva . koja se jako ukorenila. Najznamenitiji događaj u tim odnosima bio je napad Rusa na sam Carigrad godine 860. ali dva su puta bila glavna. koje su se kretale u više pravaca.j. koje vode poreklo od Rurika. dok su ga južni Sloveni plaćali Hazarima. te uguši bunu novgorodskih nezadovoljnika.Vjatići. pa i gusarili duž obale.Drevljani. God. bila su sledeća: u basenu jezera Iljmena .Sloveni.zv. pa je izazvalo ogromnu literaturu. neka ponovno vladaju nad njima. Trgovački saobraćaj se vršio lađama. razmesti „muževe“ po gradovima. Slovenska plemena u istočnoevropskoj ravnici.). razume se.Poljani. ali nema u njoj reda. tamo. Na taj način možemo objasniti postanak pravih gradova u našem smislu ove oeči. 879. t.Ugliči ili Uliči ili Duljebi. severna slovenska i finska plemena sporazumno reše. Trgovačke zajednice valjda su stvarale sebi izvesne tačke za oslonac u ovim prostranim predelima. na južnom Bugu . pregrada (ruski „пороги“). Smoljensk na gornjem Dnjepru i još nekoliko najstarijih gradova. Na severu i severoistoku slovenska su plemena bila izmešana sa Fincima. zatim Arapi. sredinom IX stoleća. letopis beleži da su severni Sloveni plaćali danak Varezima.Volinjani.„клады“) svedoče o razvijenosti ove trgovine. Možemo zamisliti. u basenu zapadne Dvine i Pskovskog Jezera . Hazari. o tome imamo dovoljno podataka kod samih Grka savremenika.Krivići. ali izgubi jedan deo svoje vojske. u basenu Pripeta . koji se pod Askoldom i Dirom uputi na jug.).Dregovići. prema izveštajima najstarijeg ruskog letopisa. Glavni učesnici u trgovini bili su Skandinavci Normani. možda Židovi.. mučili Obri. Od sporednih puteva putevi po zapadnoj Dvini i Njemenu bili su najvažniji. Pitanje o tome: ko su bili Varezi-Rus postalo je veoma zamršeno. s kojim se u glavnom poklapaju podaci spomenutog bavarskog geograf i vizantiskog cara Konstantina Porfirogenita u njegovom znamenitom delu „O upravi carstva“ (gl. sve do godine 1598. koja se sredinom XI stoleća počela deliti na više loza. „Varegi“ ruskih letopisa i vizantiskih hronika i akata.zv. Novgorod na jezeru Iljmenju i reci Volhovu. osnivača Rurikove dinastije.). pa je kasnije (linija Danilovića . o kom su sačuvane originalne propovedi patrijarha Fotija. gde je on presečen od kamenih greda. na Desni . preko njih su lađe vukli konopcem. prema letopisu.dođoše tri brata Rurik. odnosno nosili na rukama.. u basenu Soža . GLAVA II. Kanala. t. drugi Baltičko More sa Kaspiskim Jezerom. Pod godinom 859. grad Kijev na Dnjepru (866. na jug od Drevljana . jedan je vezao Baltičko More sa Crnim. a i u celini i legenda. na zapadu nalazila su se u dodiru sa litvanskim plemenima. Hronologija letopisa je više nego sumnjiva. Postoje još i sada mnogobrojne ruske kneževske porodice. da su takva središta bila: Kijev na Dnjepru. ekonomskih i kulturnih. da pozovu Varege iza mora. i zato su iskorišćavali takozvane „voloke“ ili „prevlake“ t. kao neke vrste utvrđenih kontoara. t. u to se sada sumnja) sredinom IX stoleća krstarili po Crnom Moru. vodili trgovinu sa Grcima. da nije bilo.Severjani. ali svakako i Sloveni su postepeno ulazili u ovu trgovinu. Sineus i Truvor „sa rodom svojim“ i postadoše kneževi kod Slovena (862.Radimići. nezavisno od Rurika. IX. pa onda administrativnih središta. gde su osvojili. Legende i fakta iz istorije početka ruske države Prema izveštaju ruskih letopisa. koje reče kneževima vareškim iz plemena Rusa (Русь): „Zemlja je naša velika i bogata. na gornjoj Desni i njenom nritoku Sajmu i na gornjoj Oci . na Dnjestru . Da su Varezi kao i Rusi (da li je to isto. dođite da budete kneževi i vladari naši“ . na poziv naročitog izaslanstva.

sve prema letopisu. pa se i tamo tukao sa plemenima Jasa i Kasega. Svetislav je zaista i osvojio Bugarsku. Olga se javlja u letopisu. i slaše na sve strane govoreći. Oleg je osvojio čitav put „iz Varega u Grke“ sa Kijevom. Ugovor. te ga je nadmoćnom snagom pobedila. te izvršili dva pohoda na Carigrad. spomenuto u ugovoru između Rusa i Grka. Igor. smatra se manje probitačnim za Ruse. Srušivši Bugarsku pomoću Svetislava i njegovih Rusa. koja se ugnezdila u lubanji toga mrtvoga konja (912. koji je vladao i odrastao pod tutorstvom i upravom kneginje-matere Olge i vojvode Svjenelda. Oleg se uopšte javlja sa crtama pravog legendarnog junaka. Oleg je. takozvani „prvi“. da su i smrt njegovu okitili bajkom. pa je. 911. 957.Rurika je. Oleg je učinio toliko jak utisak na savremenike i potomke. Svetislav je prodro sve do kavkaskih predela.). 944. uzeo tom prilikom od Grka veliki danak. koji su Vizantinci i Rusi zaključili god. hoću da živim u Pjeraslavcu na Dunavu. blagogodareći upotrebi takozvane „grčke vatre“ od strane Grka završio veoma nepovoljno po Ruse. jer se tamo skupljaju sva blaga sa sviju strana: od Grka zlato. nasledio njegov maloletni sin Igor. meso nije kuvao. koji stoji na čelu gomile drugih kneževa. Čim je odrastao. O tome su sačuvani savremeni izveštaji. pokrstila u Kijevu. pa je. koja se ranije. kuda su ga Grci pozvali da sruše bugarsku carevinu. pa je otišao konačno u Bugarsku. Ova bajka veoma je slična sa pričom skandinavske sage o junaku Orvardu Odu. 6 .). pa jeo. ali se odluči da tamo i ostane. ili divljač. ali je posle mnogo godina umro od ujeda zmije. i autentičnu priču samog cara Konstantina Porfirogenita u spisu „O ceremonijama vizantiskog dvora“.). koji se odlikovao naročitom brzinom u svojim vojničkim podvizima. Igora je nasledio njegov maloletni sin Svetislav (Svjatoslav. prema letopisu.. Međutim. Sagradio je grad Prejaslavec na donjem Dunavu. nego onaj Olegov. iako je veliki knez morao izdržavati borbe sa susednim plemenima i njihovim starešinama. U jednoj takvoj borbi pobunjeni su Drevljani ubili nesrećnog kneza na grozan način. On je pokorio silu slovenskih plemena. 945-972. koje su ga onda rastrgle. prema letopisu. isto su činili i svi njegovi. nego i iz podataka koje nam pružaju strani pisci.). sa crtama „najmudrije žene“. skupljaše mnoge vojnike. Letopis ga slikovito prikazuje na sledeći način: „Beše on hrabar i lak. nije imao šatora. „doćiću na vas“. očigledno pozajmljenim iz narodne pesme. bez dovoljnog razloga.. nego je izrezavši tanko konjsko meso. vino i različito voće. jer je tamo sredina moje zemlje. Vizantija je onda svom snagom udarila na ovog za nju vrlo nezgodnog suseda. iako je njegovo ime kao „velikog kneza ruskog“.) poznat nam je ne samo iz ruskih letopisa. čuvenog potonjeg krstitelja Rusa. letopis okitio sjajnim pesničkim podrobnostima. Svetislav se pokazao kao ratoboran junak. prema letopisu i u njemu sačuvenom ugovoru iz godine 907. med i roblje“. koja pruža lepu kulturno-istorisku sliku varvarske kneginje na carskome dvoru). govorio za nj: „Nije mi milo da budem u Kijevu. učestvovao i u pohodu na Carigrad (907. očigledno na osnovu narodne tradicije i pesme. gusarili su po Crnom Moru i Kaspiskom Jezeru. išla u Carigrad da obiće cara i patrijarha (o tome putu imamo dve priče: jednu u ruskom letopisu. kao pardus. iz Rusije krzna i vosak. Neki naučnici čak i samog Igora smatraju kao hrišćanina. negde oko godine 955. zanimljivo je. gde je pogubio Askolda i Dira. nego je spavao na sedlu. svilene tkanine. Ali je naročito znamenit njegov pohod na Balkan. Ratujući širom cele istočne Evrope.). Iz onog što se o njemu priča dobija se slika jednog slabijeg i nedovoljno odlučnog vladara i vojskovođe. vezavši ga za dve do zemlje spuštene breze. drugi ugovor iz god.Jaropuka. od Čeha i Ugara srebro i konji. o kom se nije pronašlo nikakvih podataka kod Grka. Veliki knez Igor (912-945. o kumovanju i prosidbi carevoj i tome slično. Svetislav je razdelio zemlju između tri svoja sina . čija se autentičnost ne da osporiti. pekao to na uglju. pa je god. držim. Pričalo se. da je Olegu mnogobožački sveštenik proricao smrt od njegova omiljenog konja. odnosno njegovi odredi. ali. Ovaj je pohod. kola iza sebe nije vozio ni kotla. predstavlja nesumnjiv prevod grčke isprave. U njemu su uređeni trgovački i pravni odnosi Rusa i Grka. verovatno je u letopisu izmišljen. od kojih se prvi. Olega i Vladimira. Ovaj ugovor. I za njegova vremena ipak se kijevska velika kneževina proširila. umesto koga je upravljao njegov rođak Oleg (879-912. a sam Kijev nazvao je „majkom ruskih gradova“ (882. da su u njemu spomenuti Rusi hrišćani i hrišćanska crkva u Kijevu. Svetislav je sahranio u Kijevu svoju mater Olgu. okićenu legendarnim podrobnostima o krštenju Olge u Carigradu.

te behu pomognuti jakim odredom njegovih vojnika (Varega). Svi ovi događaji padaju u godine 987. ni prenizak: imao je pripljosnast nos. Primanje hrišćanstva postalo je veoma aktuelno pitanje čisto političke prirode. Na povratku u Rusiju. Svetislav je kratko vreme govorio sa carem o miru.koji lepo prikazuju krvavu borbu Rusa i Grka.. prema priči savremenika Lava Đakona. Ali su se osećali i zapadni uticaji. 1099. jer se u njima Jerusalim prikazuje kao grad otet od Jevreja i predat Bogom u ruke hrišćana (aluzija na krstaški rat i zauzeće Jerusalima od krstaša 15 jula g. u Vizantiji je izbila buna vojskovođe Varde Foke protiv zakonitih careva. pobeđen i tučen. Sve ove uticaje letopis je prikazao u priči o tobožnjem dolasku izaslanstava raznih vera Vladimiru i o šiljanju s njegove strane naročitog izaslanstva za obaveštenje o svim tim verama. U njegovoj spoljašnjosti bilo je nečeg mračnog i surovog. 1100. a potom i ubijen. carevi Vasilije II i Konstantin obratiše se na Vladimira. „zaželio je da se sastane sa carem i da se razgovara sa njim. i Vladimir je. pričala su se velika čuda. sve do Karpata). koji su se pre nekoliko desetina godina u ruskim stepama ugnezdili. Sve su kose na njegovoj glavi bile ošišane. što je svedočilo o plemenitosti njegovog roda. pa je onda (po letopisu godine 980. pa su i veze sa Vizantijom postajale sve tešnje. Pečenješki knez napravio je sebi gozbenu čašu od lubanje Svetislavljeve (972. te se ne bi mogao nazvati ni previsok. ili tačnije između njihovih krugova. retku bradicu i dugačke maljave brkove. Svetislav. koje su se završile tim. po kome je odustao od svakih traženja na Balkanu.. da ih natera na izvršenje tih uslova. sa ogromnim gomilama žena. pa su jednom prilikom poginuli u Kijevu. hrišćani Varezi. morao je da primi kratak i veoma nepovoljan za njega ugovor. Priče su ove obojene vrlo jakom polemičkom bojom u istočno-pravoslavnom i grčkom duhu. izbile su borbe. behu s puno jevreja (čak i njihov car. Belo njegovo odelo nije se ni po čemu razlikovalo od odela ostalih Skita. pa je potom izveo i krštenje svojih Rusa.-989.) Jaropuk bio mučki ubijen. ratujući i sa Hrvatima (Belim) u Galiciji. što je prvo od ruku pristaša starijeg brata Jaropuka poginuo srednji Oleg. Vladimir je vodio velike ratove. Ali jedno krupno zrno istine svakako se u njima nalazi: arapski pisci prikazuju ruske vođe kao vlasnike velike mase robova i kao trgovce robljem. Svetislav. pod čijom su vlašću neko vreme bili južnoruski Sloveni. „kagan. kao i muslimana. prsi široke. pošao protiv njih.“ bio je Mojsijeve vere). kada je išao na izmirenje sa bratom Vladimirom. divljaka. dok se Vladimir javio kao zatočnik mnogoboštva. koje je imao u većem broju. kao žrtva tim bogovima. Zauzeo je. Međutim. sem po njegovoj čistoći. a priča o njima začinjena je legendarnim 7 . težeći tim da utvrdi državnu kneževsku vlast. a svi ostali delovi tela veoma razvijeni. ali su stvorene očevidno docnije. Posle ugovora o miru. njega je pratio odred konjanika u sjajnom zlatom šivenom odelu. na konju. Dovedeni u težak položaj. veslajući zajedno sa ostalim veslačima. i sa Litvancima i sa Bugarima. naročito pak o njegovim haremima. Verovatno. tako da je i kijevski veliki knez Vladimir lako mogao imati masu čeljadi. sem jednog parčeta. da su te priče jako preterane. Ondašnja Rusija bila je pod raznovrsnim verskim uticajima. ali u prvom redu hrišćanskim. otac i sin. koji je plovio na običnoj skitskoj lađi. Međutim hrišćanska stranka bila je veoma jaka u Kijevu. nakon duže opsade. verovatnije pak 978. izgleda da su carevi pogazili uslove ugovora. plave oči. nego i osvajajući nove predele (Galiciju. o njegovim gozbama. grad Hersonis tavriski ili Korsunj. ne samo suzbijajući separatističke težnje sloveno-ruskih plemena. Smatra se. O načinu života Vladimirova. zna se da je zapadna crkva imala veza sa Kijevom još za vreme Olgino. Priča se.) Između sinova Svetislavljevih. uzeo je za ženu grčku princezu Anu..). pa se uputio natrag“. guste obrve. blizu obale Dnjepra. dojaši na obalu dunavsku. Svetislav. da je Jaropuk bio predstavnik hrišćanske stranke i njenih težnja. Ne dižući se sa klupe svoje lađe. Posle toga došlo je do novih pregovora i transakcije: Vladimir je primio Hristovu veru. vratio je carevima Krim. Jovan (Cimiskije) pristade na to i u pozlaćenoj ratnoj odeći. Hazari. On beše srednjeg rasta. iza god. bilo je slučajeva i ljudskih žrtava bogovima. sa jugoistoka. Čim je opasnost prošla. bio je uhvaćen od Pečenjega. Tu su zapazili Svetislava. da je on obnovio i čak i razvio mnogobožački kult u Kijevu. Njegova šija bila je debela. koji je imao malu pratnju. U jednom uhu nalazila se minđuša sa crvenim kamenom i dva bisera.

god. on je u vezi sa celokupnim ondašnjim evropskim svetom. Jaroslav (1019-1054. te ga ovde ne možemo uzimati u pretres. koje je letopis uzeo bilo iz junačke pesme.. nisu bili Rusi ni brzo ni duboko hristijanizirani. Vladimir se javlja u letopisu sa crtama veoma pobožnog i milostivog vladara. mađarski i francuski. umetnost i prosveta. Ogroman trgovački grad Kijev bio je središte trgovine Istoka sa Zapadom. Rusi su pretrpeli poraz (1043-1044. kao i na novgorodsku vojsku.) došlo je do pokolja u velikokneževskoj porodici. Tako je u kraju finskih Estonaca dao sagraditi grad Jurjev u čast svoga sveca Svetog Đorđa. od kojih su do danas očuvane ruševine Zlatnih Vrata i delovi saborne crkve Svete Sofije. jula 1015. nanosili veliku štetu njenom blagostanju. Jaroslav je i sam bio veliki ljubitelj knjiga i imao je bogatu biblioteku.). nije bilo sloge. nakon smrti Mstislavljeve pa do svoje smrti bio je jedini vladar u Rusiji. iako. Pitanje o tome odakle je Vladimir dobio jerarhiju spada u najteže probleme ruske istoriografije. Ipak je nesumnjivo. pobedio je Svetopuka i proterao ga je iz Rusije.podrobnostima. Umirući (1054. na osnovu nekih reči u samom spomeniku. u kojoj se i sada nalazi mermerna grobnica Jaroslavljeva. govoreći kako on „poče uzimati kod otmenog sveta decu i davati je na učenje pismenosti. zadobio je veliku slavu u ruskoj istoriji kao „Mudri. najstariji knez Svetopuk dao je zaklati svoju braću od Grkinje (Sveti Boris i Gljeb). sastavljenoj od sinova raznog porekla (deca žena mnogobožačke vere i „Grkinje. Uoči smrti Vladimir se spremao na rat protiv sina Jaroslava. Premudrosti Božije. Svetopuk je umro negde u izgnanstvu. sem u Novgorodu. crveno sunašce. Svetopuk. koja se završila ipak potpunim porazom ovih divljaka. iako neki njeni delovi možda i vode poreklo iz Jaroslavljeva doba. Nesumnjivo je. Za vreme Jaroslavljevo desio se poslednji pohod Rusa protiv Vizantije. svuda je izvršeno u miru. Pitanje o sastavu i postanku ovog pravnog zbornika. matere pak plakahu kao da su deca već mrtva. Predvođeni od Jaroslavljeva sina Vladimira. koji je držao ceo istok Rusije od Dnjepra. što se vidi iz braka njegovih sinova sa evropskim princezama. od kojih je Vladimir odvojio svoju državu vrlo dobro uređenom odbranbenom linijom). da nije „Rusku Pravdu“ dao sastaviti. vezan bračnim vezama sa poljskom vladajućom kućom i prijatelj poljskog kneza (kasnije kralja) Boleslava Hrabrog. dok je na Volzi tada sagrađen grad Jaroslav. On je ulepšao grad sa više divnih građevina.) Jaroslav je razdelio zemlju između svojih sinova i verovatno da je dao i uredbu 8 . oženjen normanskom princezom Ingigerdom. postoji veoma oštroumna i zanimljiva hipoteza prof. veoma je složeno. naprotiv. razume se.“ Prve polovine svoje vladavine Jaroslav je bio prinuđen da razdeli državu između sebe i brata mu Mstislava. prema kojoj je kijevska episkopija spadala pod ohridsku arhiepiskopiju. i na taj način Vladimir je imao tesne političke i crkvene veze sa jugoslovenskom državom Samuilovom. Jaroslav stoji na čelu jedne velike evropske države. da je on puno učinio za organizaciju države i crkve.). U njemu se razvija industrija. Brat mu Jaroslav. Jaroslav je bio i graditelj novih gradova na periferijama ruske države. Prisjolkova. bilo iz pobožne tradicije (Vladimir je bio fizički izgubio vid. j. koji se sada više ne smatra kao zakonik u pravom smislu reči. a čim je umro (15. princeze Ane). Jaroslavu su pripisivali izdanje zakonika pod naslovom „Ruska Pravda“ (sačuvano je više redakcija njenih u većem broju prepisa). (motiv dobijanja neveste snagom oružja).“ U njegovoj porodici. ušavši u istoriju sa nadimkom „Prokleti“ („Окаяный“). Krštenje Rusa. nije se ipak mogao zadržati u Kijevu. plemenski kneževi iščezavaju.“ t. naročito je opasna bila navala god. naročito za odbranu naroda od stepskih varvara (imamo veoma interesantan izveštaj zapadnoevropskog misionara Brunona o njegovoj poseti Vladimiru i putu u južne stepe u cilju propovedi varvarima. Dugo vremena. Pečenjezi su više puta uzrujavali kijevsku državu. zbog trgovačkih razmirica. i oslanjajući se na ponovo pozvate naročito jake odrede Varega. niti je objavio veliki knez Jaroslav. 1036. Vladimiru letopis pripisuje početak ruskog školstva. po njegovom narodnom imenu. samo u gradovima Polocku i Turovu ima sporednih kneževa vareškog porekla. Posle krštenja. ali ga je odmah dobio natrag čim je ušao u krstionicu). a imalo je velikih i političkih i kulturnih posledica.“ Vladimir je postao najomiljeniji junak ruske istorije i narodne pesme. dok su mu zetovi bili kraljevi norveški. koja ga prikazuje kao „Vladimira.

gradskih veća. Za vreme ovog poslednjeg velikog kneza došlo je do žestokih borbi i ratova između kneževa. čiji je broj vrlo brzo porastao. koji su imali spoje omiljene i omražene kneževe. gradova i pokrajina. On naročito podvlači da je njegov otac „sedeći kod kuće“ poznavao više jezika. zbog mešanja u srodničke borbe i kombinacije samog naroda. među kojima su se druge polovine XI stoleća najviše istakli Polovci ili Kumani. u kom poziva svoju decu da budu pravedna i milostiva. zbog težnja roditelja da osiguraju svojoj deci a ne braći. Deca onih kneževa.) i sin Svetopuk II Mihajlo (osnivač velikog manastira u čast svetog Arhanđela u Kijevu. te se o njemu sačuvala najlepša uspomena. iako su je smatrali za neku obaveznu normu državnog prava. država Rurikovića. jer su se i kaluđeri bavili zelenaštvom. došao je pre svoga vremena na velikokneževsku stolicu. koje su ga više puta pozivale na velikokneževsku stolicu. postaje poprište vrlo čestih i vrlo surovih međusobnih borbi i ratovanja. što se kasnije stalno zameralo njegovim potomcima. upravljajući njima preko svojih doglavnika („družina“). odnosno kneževske linije. a naročito da ne daju svojim činovnicima da čine nasilja. to je bio pokret sa jasno obeleženim socialnim karakterom. Na čelu zemlje i kneževskog doma stoji veliki knez. „Bratoljubiv. ideja i naravi Kijevske Rusije. Njegov stariji sin Andrija. Prvi akt novog velikog kneza bila je uredba o visini kamata.-1132. Na upražnjeno velikokneževsko mesto dolazi sledeći po redu knez. u kojima vladaju kneževi. Već su se za njegovo doba javile razmirice između njega i braće. ali se deli na više pokrajina („volosti“). Kao stariji posle umrlog kneza nije se smatrao njegov sin nego najstariji brat. nego uopšte na neki „deo“ u ruskoj zemlji. baštine) odnosno veliko-kneževski položaj. Vladimir. ubrzo posle smrgi Jaroslavljeve. 1093. Jaroslava je nasledio njegov sin Izjaslav (1054 do 1078. Oni se smatraju kao „izgoji“. U Kijevu je umro god. da stariji knez po redu dobije bolju i bogatiju pokrajinu. Posle njega su uzastopce vladali njegov brat Svevlad (Vsevolod) (1078-1093. pa čak i samom papi Grguru VII. Uopšte. očevine. predstavlja dragocen spomenik kulture. da štite siromahe i uboge. te je čekao da na nj dođe red. gube pravo ne samo na ovo mesto. Sva „ruska zemlja“ (taj se pojam zaista stvarao u XI stoleću) ostaje svojinom cele kneževske porodice Rurikovića. Najzad god. taj njegov spis. Ostali treba da se razmeste po pokrajinama tako. 1157. Tek posle smrti Svetislavljeve on je mirno završio svoj život kao veliki knez..o redu nasleđa. Ali je Monomah bio obazriv i lojalan. milostiv prema siromasima i stradalnik za rusku zemlju“ tako ga karakteriše letopis. koje su trajale sve do dolaska na vladu najmlađeg sina Monomahova Jurija. Isto je tako mirno vladao njegov sin Mstislav (1125. da je i on sam bio neumoran ratnik. Najviše su iskorišćavali ovakvo stanje kijevske države stepski nomadi. zvani Bogoljupski. a obično u sporazumu sa narodnim skupštinama („veće“) glavnih gradova pokrajine. prožet simpatičnim čovekoljubljem i veoma lepo književno obrađen. Zbog nezadovoljnih kneževa „izgoja“. čiji su očevi umrli još pre nego što su došli na velikokneževsko mesto. oteravši Izjaslava. da su i manastiri bili u opasnosti prilikom ove bune. u kojem se mnogo radilo na letopisu. ali je sve do kraja svoga života težio za dedovskim „zlatnim prestolom“ kijevskim.“ zanimljivi etičko-politički spis. do 1113. Vladimir se javlja kao čovek veoma pobožan i oduševljen vaspitač. najstariji član kneževske familije. Zanimljivo je. putnik i lovac.) ali nakon njegove smrti uskoro su opet izbile razmirice između kneževa.). te se drugi kneževi penju takođe postupno u činu približujući se veliko-kneževskom prestolu. po najmilijem mu selu Bogoljubovu. koje su bile znatno ograničene. Izjaslav se obratio za pomoć caru Henriku IV. On je napisao naročitu „Pouku za decu. Vladimir Monomah uživao je naročite simpatije među kijevskim gradskim masama. knez černjigovski. pojedine pokrajine (takozvane „otčine“ t. Monomah je stupio na velikokneževsku stolicu. Iz spisa Vladimirova vidi se. Vladavina Monomahova prošla je u miru. drugi brat Svetislav.To je glavna sadržina Jaroslavljeve uredbe koja nije bila nikad tačno izvršivana. zvanog Dolgoruki. zvani Monomah. Taj je knez držao kneževinu suzdaljsku na severoistoku Rusije. ali bez uspeha. nije ostao 9 . 1113. izazvan teškim ekonomskim prilikama i uperen protiv zelenaša. poziva decu na međusobnu slogu i neumornu delatnost u ratu i miru. j. sa prekidima). Za vreme Svetopuka II naročito se istakao unuk Jaroslavljev. Njegovu dolasku u Kijev prethodila je pobuna kijevskog stanovništva sa pljačkom židova. a sin Svevladov.

galičku.trgovina. d. suzdaljsko-rostovsku. Ruska država u doba prevlasti Kijeva. na zapadu u vezi sa odnosima sa Poljacima. basen gornje i srednjezapadne Dvine. kao njene prestonice. t.bio jako razvijen. koji su se postepeno pretapali u Slovene utičući na njih.uz oca. još se pamte. tako da su njihovi ostaci preživeli duga stoleća. te je Kijev izgubio svoj prvenstveni značaj. Basen Dnjepra. uz to stočarstvom. tim pre što ga je vojska Andrijina god. Novgoroci. a neki i upotrebljavaju u XII stoleću. Granice ove zemlje nisu bile određene. Slovensko stanovništvo prima rusko ime koje je iz početka označavalo odrede Varega-Normana. najzad jezera Iljmena i Pskovskog i delimično Ladoškog i Oneškog. otkada se razvila velika država sa međunarodnim političkim i ekonomskim vezama. bio je “mati svima ruskim gradovima“. Bilo je puno i drugih došljaka. koja se bavila ratom. zatim mešovitu vareško-slovensku grupu stanovništva. Mreža trgovačkih puteva. ali su dugo čuvali svoju narodnost. Balkanskim Poluoostrvom i (do sredine XI stoleća) Malom Azijom. u ratu zauzela i tom prilikom spalila i sasvim opljačkala. Sve se ovo zemljište sa neodređenim granicama delilo na više autonomnih zemalja ili pokrajina: novgorodsku. kada se ovaj utvrdio u Kijevu. Svaka zemlja imala je središnji grad i sporedne zavisne gradove koji su se na ruskome jeziku zvali пригороды. gornjih zapadnog Buga i Sana (pritoka Visle). Ekonomsko i socijalno stanje. izuzimajući njegov južni deo. koje je skupila i protumačila moderna arheologija. U Rusiji se stvaraju nova državna središta. koji druge polovine X stoleća stvaraju sebi državu. ali je i gradski život . gornje i srednje Oke. Kasnije je ceo narod primio rusko ime. Razume se. Daleko van predela ovih zemalja nalazila se blizu ušća Kubana mala ruska naseobina Tamatarha ili Tmutarakan. kijevsku. polocku. koje nam pružaju savremeni pisci i ostaci materijalne kulture. dalje na severu prema litvanskim i donekle finskim plemenima. razume se primitivnom. galicko-volinska zemlja sa gradom Galičem na krajnjem jugozapadu. Plemenski nazivi postepeno iščezavaju. kasnije Polovcima ili Kumanima). Franaka. -to je bilo rusko državno zemljište. takozvani Varezi. bila je dovoljno gusta. lovom i pčelarstvom. obuhvatala je veći deo istočno-evropske ravnice. Stanovništvo ruske države bilo je većinom slovensko. razvijaju se nove pokrajine: rostovsko-suzdaljska zemlja sa stonim gradom Vladimirom na severoistoku. Od njega su veliki kneževi zaseli na prestolu u Vladimiru na Kljazmi (pritoka Oke). Arapa. volinsku. Južnih i Zapadnih Slovena. poglavito vodenih. od njih je kijevska bila mnogobrojna i uticajna. svedoče ipak o veoma intenzivnom razvitku trgovine ne samo tranzitne nego i uvozno-izvozne sa severnom i srednjom Evropom. nego se vratio u severoistočne predele. odnosno po njenom glavnom gradu. mnogo jače.). Većina stanovništva bavila se zemljoradnjom. industrija i zanati . kasnije još i mitropolita. gornje Volge. nego što se obično misli. Posle toga Kijev se slabo obnavlja i tek životari sve do opsade i užasnog pokolja i rušenja koje su izveli u njemu Tatari (1240. gornjeg Njemena. Pskovići i t. one su se kolebale i menjale na jugu u stepama prema rezultatima borbe sa nomadima (Pečenjezima. naročito odonda. od kraja IX pa do druge polovine XII stoleća. da nemamo nikakve statistike. ali podaci. Pored Slovena bilo je puno finskih elemenata. Kijev pak. GLAVA III. smoljensku. trgovinom i donekle upravom zemaljskom. državno uređenje i kultura Kijevske Rusije. Normanski došljaci. 10 . 1169. Nemaca. i sviju njegovih glavnih pritoka. tako da su se ljudi obično zvali Kijevljani. Od hazarskih vremena ostale su na ruskom jugu kolonije židova. novgorodski kraj sa Novgorodom i Pskovom na severozapadu. pa se još i sada mogu naći po nekim mestima Rusije. černjigovsku. kao i sa krajevima s jedne i druge strane planinskog lanca Urala. kao stoni grad velikog kneza. spoljašnjih i unutrašnjih. Dokumentima je utvrđen boravak u Rusiji Grka. Iz početka su iz Rusije izvozili gotovo samo sirovine: krzno. turovo-pinsku. dosta su se brzo pretapali u Slovene i iščezavali među njima. j. Jermena. gornjeg i srednje-južnog Buga i Dnjestra. najzad sa srednjim Istokom u Aziji. muromo-rjazansku. perejaslavsku. Pored toga svako se pleme obeležavalo još i po svojoj pokrajini.

Svakako novac je bio redak i zbog toga su kamate bile visoke. u kom su gradu sačuvani tragovi nekadašnjeg velikog trgovačkog udruženja (hilde) ljudi. Zanimljivo je. ne samo svoje namesnike. Iz toga su izlazile vrlo štetne borbe po rusku zemlju. Kasnije. trgovina dobija sve više privatni karakter. Prvi od tih. koji su radili na zemlji. potpuno bespravno. o međusobnom kažnjavanju krivaca. koji su se bavili trgovinom sa Kijevom. velikoga kneza ruskoga i sviju. To su bili dužnici. koji su pod njim svetli boljari. hleb. Od ruskih gradova naročito o Novgorodu znamo.vosak. upravo gradske. oni „zakupi“. sastavljeno od duhovništva i njegovih porodica. organizatori trgovine. pored toga bila je sva sila ljudi. u ugovorima ruskih kneževa Olega i Igora sa Grcima nalazimo pravila o pasošima. starešine.. t. Ispod slobodnog društva nalazili su se poluslobodni. neka vrsta nasledne aristokratije. „boljari“.„izgoji“. S jedne strane opažamo podelu društva na kneževsko i zemaljsko („družina“ i „земщина“). „zakupi“. stvara se viši stalež t. da se za vreme Jaroslava. zaključili su poslanici „Olega. ova reč je izazvala više tumačenja). nego i između pojedinih pokrajina. od stoke konje. zv. O tome možemo zaključivati po svedočanstvima naših izvora. po uputama stranih majstora. o međusobnom izdavanju robova koji su pobegli od gospodara. Sve su te odredbe i pravila dosta precizni i za ono doba napredni. med. o postupanju sa nasledstvom u tuđini umrlih trgovaca. dakle unutrašnjeg i spoljašnjega mira. Sve do kraja X stoleća Rusija nije imala svoga novca i služila se novcem arapskim („dirgemi“) i vizantiskim („solidi“). ugovora. Umesto jednostavnog građenja drvenih dosta primitivnih zgrada javlja se po glavnim gradovima građevinarstvo. Te borbe bile su drugi važan uzrok propadanju Kijevske Države. preko karavana i lađa. njegove privredne sluge. ljudi. da su u njemu živele veoma mnogobrojne zanatlije. Na početku ruske države kneževi su bili čuvari granica i trgovačkih puteva. izgleda. Slobodni ljudi delili su se na građane i seljake („смерды“.. koji su se našli izvan svojih društvenih organizacija (staleža) . služila je često ličnost samog dužnika. sa velikim troškovima. nego i druge sporedne vareške vođe kao i plemenske starešine ili glavare. koji su služili u crkvenim ustanovama i najzad od onih. Najzad mnogobrojno je bilo roblje. iako je bez sumnje kneževi nikad nisu potpuno napustili. koji je obezbeđivao povratak duga. Pored metalnog novca verovatno su bili u upotrebi i novci pravljeni od kože. Car Konstantin Porfirogenit priča. koji su svoju slobodu založili za obezbeđenje duga. dok za Srednju Evropu znamo da su naročito tesne veze postojale između Kijeva i Regensburga na gornjem Dunavu. Odvojeno od građanskog društva nalazilo se od XI stoleća društvo crkveno. naročito u nekim kneževinama. zvani su bili „rolejni“. a kao zalog. 11 . i uz to vrlo mnogo roblja. iz kasnijeg ih vremena više nema. kao i sa lađama i imovinom onih trgovaca koji su pretrpeli neku nesreću na moru. I na istočnjačkim trgovima ruski trgovci su bili veoma aktivan elemenat. Olegov od god. „Družina“ se delila na višu i nižu. to su najviši i najuticajniji članovi „družine“ i zemaljske.. zv. u prvom redu crkve i kneževske dvorove. po želji naših kneževa. Kasnije razvija se. U daljem razvitku društva. kako rusku trgovinu organizuju kneževi skupljajući danak jednim delom na prodaju u Vizantiju. glavari vojske. Kako su kneževi Rurikova doma potiskivali plemenske starešine i druge vareške kneževe. a naročito po dosta jasnim u ovom slučaju tekstovima ugovora sa Grcima. Od vremena Vladimirova javlja se ruski novac. koje se služi kamenom i izvodi velike građevine. od kaluđera i onih svetovnjaka. koji nisu bili ratni drugovi i savetnici kneza. i sa upotrebom mnogobrojne radne snage.“ Drugi ugovor spominje „Igora velikog kneza ruskoga“ i „sve kneževe“ (u letopisu upotrebljena je zbirna imenica “княжье“). da su ugovori sačuvani samo iz X stoleća. upotrebljavao i u Skandinaviji. ipak su pojedini kneževi u nekim oblastima bili autonomni. nego zavisni od njega.. domaća industrija. ne samo između kneževa. Isto tako moralo je biti i u Kijevu i u drugim gradovima.. 911. koji je toliko bio značajan. o ponašanju i izdržavanju ruskih trgovaca u Carigradu. Kijevska Rusija nije nikad bila jedinstvena država: prvi vareški kneževi imali su pod sobom. koje se pod vojničkom zaštitom spuštaju Dnjeprom u Crno More. naročito u Kijevu. Društveno uređenje Kijevske Rusije tokom vremena postaje sve složenije.

zbornika izrađena za černjigovskog kneza Svetislava godina 1073. a zato ima i izvesnih podataka. možda vrhunac crkvene književnosti. to je nekakav Grčin Petrović („Грьцинъ Петровицъ“). Po gradovima skupljaju se veća (вѣче) t. osvetu. ali je svakako nesumnjivo da su demokratska veća uzimala vrlo veliko učešće u svima javnim poslovima. Sofije u Kijevu. jedino središte prosvete. t. Ovaj karakter u glavnom su kneževi sačuvali i kasnije. apokrifi i t. naročito onda. ponekad naročito na prvim stranama. verovatno Srbin. u koji na više mesta postepeno ulaze i starešine gradskog stanovništva. a zatim ukidanje krvne osvete. aristokratskog (boljarska duma. dela otaca crkve. U hrišćansko doba kneževi se javljaju kao pokrovitelji vere i duhovništva. razvijaju se divni mozaici i odlično slikarstvo alfresko. Za veće. S njome kneževi rešavaju sva važnija pitanja rata i mira. najzad tragično strogi likovi svetaca u crkvi sv. kao izraz boljarskog staleža. Razume se. u apsidi saborne crkve sv. jesu najvažniji spomenici ove umetnosti. koji su često izvanredno lepi arhitektonski spomenici. Crkva je širila pojmove rimskog i crkvenog prava. velikog crkvenog i političkog poslenika Kijevske Rusije. To su u prvom redu dela prevodne književnosti: Sveto Pismo. objašnjene Svetog Pisma Starog Zaveta. dok celom društvu u pitanjima porodičnog i naslednog prava. stvarala je prve pravne zbornike. na kom su radili robovi. Poznato nam je i ime jednoga majstora. samo su manje neposredno učestvovali u trgovačkim poslovima. nekog Bojana. a u isto vreme da su ona bila i poprište socijalnih sukoba. do duše ograničenu. Velikom broju ljudi crkva je sudila sama. koji je nepoznati autor ispevao negde pod kraj XII veka. naročito znamenitog kijevskog mitropolita Ilariona (XI vek) i vladike turovskog Kirila (XII vek). uprave i sudstva. žitija svetaca. sačuvano je u sasvim orginalnom i jedinom spomeniku ove vrste Slovu o Polku Igorevom. U državnom uređenju Kijevske Rusije vidimo dakle kombinaciju klasičnih društveno-državnih elemenata: monarhiskog (veliki knez i kneževi). ali svakako crkva je bila gotovo jedini duhovni autoritet. Junačke pesme pevali su na kneževim dvorovima naročiti pevači. a takođe i u čitavom Galičko-Volinskom Letopisu kao da čujemo narodnu junačku pesmu. skupštine odraslih slobodnih muškaraca ili možda samo šefova porodica. Pećerski Paterik. 1057. (t. od kojih je takozvana Kijevopećerska Lavra bila najvažnija. kao crkveni ktitori. polemički spisi protiv Latina. Spasa u Neredici blizu Novgoroda. zabavne freske svetovne sadržine duž basamaka iste crkve. Poput episkopskih stolica. uz kneza postoji savet sastavljen od njegovih uglednijih ratnih drugova. zatim čitava jedna zbirka žitija t. kada nije bilo kneza. j. ime jednog od njih. i izdaju zakone. U hramovima. U jednom od njih nalazi se znamenita slika samog kneza i njegove porodice. a u isto vreme i vlasnik veoma velikih i raznovrsnih dobara. pismenog ustava. prve knjižnice. Ona je dala Rusiji velike svece i velike prosvetitelje. tako da se stvara boljarska duma.donekle pak i suci. znamenitog osnivača Kijevopećerske Lavre. Najstariji poznati slovenski rukopisi u Rusiji jesu: „Ostromirovo Evanđelije“ iz god. i dva „Izbornika“. igumana Teodosija. Ali su zato sebi stvorili u mnogim kneževinama krupno seosko gospodarstvo. Kraj crkve bile su prve škole. takozvane Orante. Valjda se uticajem crkve može objasniti jako ograničenje. gradske starešine) i demokratskog (mase gradskog stanovništva sakupljene u većima). z. da su veća bila više puta u opreci i borbi sa kneževima. nakon primanja hrišćanstva. koje je sprovedeno u Ruskoj Pravdi čija starija redakcija još priznaje. kao na primer ubijenih kneževa Borisa i Gljeba. i 1076. odnosno kad je knez bio maloletan ili slab. koje su nemilosrdno vreme i burni istoriski događaji većim delom sasvim uništili. zv. d. po svojim propisima i u svim poslovima. prve dobrotvorne ustanove. kao i za krivice protiv vere i morala. nema. divni ruski letopisi. imala je crkva. Uz prevodnu književnost javljaju se i originalne crkvene propovedi. koji počinju sa takozvanim Nestorovim Letopisom ili pričanjem o postanku ruske zemlje. a takođe i mnogobrojne umetničke radionice. Najlepše zgrade bili su hramovi.j. Mozaična slika Bogomatere. Vrlo veliki uticaj na tok ekonomskih. da je hrišćanizacija ruskog stanovništva išla veoma sporo. Tema ovog 12 . najzad. Možemo lako zamisliti. u koliko ih je bilo. kao i za kneževsku vlast i boljarsku dumu. Paleje) i onda zbornici mešovite sadržine. ali mlađa redakcija već je nema. U letopisu nalazimo puno elemenata čisto svetovnih. razume se. društvenih i državnih poslova Kijevske Rusije. stvarani su i mnogobrojni manastiri. Pisana književnost javlja se u crkvenim krugovima.

delila sudbinu Poljske.“ „Slovo o Polku Igorevom“ je neka vrsta labudove pesme Kijevske Rusije. Inače. a gradsko stanovništvo velikim delom židovsko. čiju je moć opevao pesnik „Slova o polku Igorevu“. velikih socijalnih nepravdi. i na severoistok u suzdaljsko-rostovski kraj. U XII veku galičku zemlju držao je znameniti knez Jaroslav zvani Osmomisl. na papski poziv. krunisao za kralja u gradu Dorogičinu. Galička Rusija bila je često predmet borbe između Kijeva i Poljske. Vladimira (981. koji su više puta i tokom mnogih godina upravljali zemljom. na mnogobrojnu oružanu služinčad i mase zavisnih 13 . Kad je njegova kneževina. poljski kralj Boleslav Hrabri. kako je on zapalio na grobu gospodnjem „kandilo za rusku zemlju. kao i ostala Rusija. burne istorije. potpala pod tatarsku vlast. Litvanci.). Iako odlično dočekan u Hordi. Danilo je razvio široku međunarodnu delatnost da stvori veliki evropski savez protiv Tatara. Galička Rusija bila je od prastarih vremena naseljena slovenskim plemenima. kao što se vidi iz zabeleške letopisca o njegovoj poseti kod hana: „Veliko je zlo počast od Tatara!“ Posle smrti Danilove Galička Rusija brzo opada pod vlašću boljarskog staleža. Pored velikih umetničkih lepota ovoga speva ispevanog snažnim. zemlje bogate kulture. koji je. a spolja svakojaki neprijatelji. pritekla u pomoć Danilu. Oslanjajući se na veliko zemaljsko dobro. U glavnome su bila dva pravca iseljavanja: na zapad i jugozapad u Galičinu. godine 1253. držao je neko vreme galičku Rusiju. Galicija. a i on sam morao je da ide na poklonjenje hanu. Veliki njen deo smatra se od mnogih istoričara kao slovenska praotadžbina u Evropi (na primer krajevi Bojke).). ali vrhunac slave i moći dostigla je Galička Rusija pod Romanovim sinom Danilom (1229-1264. GLAVA IV. iako je plemstvo bilo poljsko. galičko-volinska zemlja postaje središte Južne Rusije i privlači mase ruskog stanovništva iz drugih kneževina. sredinom XIV veka. kakvi su se počeli javljati u Evropi baš u XIII veku. na primer. Danilo se. koji je prvih godina Jerusalimske Kraljevine posetio Svetu Zemlju i u svome i inače veoma zanimljivom putopisu zabeležio. kneževi. sa puno karakterističnih i finih izraza i dubokih psiholoških zapažanja. Ono što čini najvažniju osobinu socijalno-političkog uređenja Galičke Rusije za vreme njene samostalnosti. S tom namerom on je stupio u tesnu vezu i sa papom. koja je od tog vremena pa sve do prve deobe Poljske. ali nije nikad izgubila svoju rusku svest i ruski karakter. kralju poljskom Kazimiru Velikom pošlo je za rukom da osvoji Galičku Rusiju. to je prevlast boljarskog staleža. ima u njemu jedna naročita politička tendencija. Ali savez sa papom nije doveo do krstaškog rata u koji bi Evropa. metnuo u usta knezu Svetislavu još u X veku divne reči: „Ne smemo osramotiti rusku zemlju!“ Najzad istu svest možemo zapaziti i kod černjigovskog igumana Danila. Autor „Slova“ je nesumnjivo vatreni ruski nacionalista.. zato je Danilo pred kraj svoje vladavine i prekinuo veze sa papom. Galička Rusija nekada se zvala Crvena („Червоная Русь“ ili „Червенскіе города“). Posle strašnih pokolja i pljačke u Kijevu godine 1169. i 1202. Kada se uz to počeo da menja pravac međunarodnih puteva trgovine. Poljaci i Mađari više puta posreduju u razmiricama galičkih kneževa. U ovo doba se isticao galički knez Roman.genijalnog speva jeste nesrećni rat kneza Igora sa Kumanima (1185). posle toga. 1772. za vreme naslednika sv. postao je pravi vladar. u prvome redu nomadi. staleži. Kijevska Rusija počela je da opada. Vladimira. koji mu je dao kraljevski naslov. koji ima izrađenu nacionalnu svest. zemlje. Boljari su u Galičkoj Rusiji bili veleposednici. on je ipak teško osećao svoj položaj hanova vazala. njegova država je nekoliko puta nastradala od Tatara. veoma slikovitim jezikom. iskazana sa velikim oduševljenjem: to je strasna težnja ka jedinstvu ruske zemlje. U sastav ruske države „crveni gradovi“ su ušli tek za vreme sv. za nju su se borili ruski kneževi Rurikove krvi. koju su rušili iznutra međusobno zavađene pokrajine. Ali on nije usamljen: istu i čak i slovensku svest ima i letopisac. poljski i mađarski kraljevi. On je suzbio samovolju svojih velikaša. Najzad. Veliki deo njenog stanovništva bio je rasturen ili se sam odselio.

predao svome najmlađem sinu Juriju. Taj je više mario za jug. Vladimira i Jaroslav. koji nije imao dece. Andriju. j. naročito sa Novgorocima. isto tako bio je okrutan i naspram svojih doglavnika. Ona je bila retko naseljena.). na reci Siti. Sve do sredine XII stoleća severoistočna ruska oblast zvala se suzdaljska po gradu Suzdalju (pominje se prvi put godine 1023. Okrutan i ohol prema najbližoj okolini.“ GLAVA V. kome je ovaj oduzeo pravo nasleđa nakon savetovanja sa duhovništvom i „svima ljudima“ (to je bila neka vrsta zemaljskog sabora). Kao njezin književni spomenik ostao je Galičko-Volinski Letopis. Godine 1237. Ova je tatarska najezda bila od. bio je Mstislav Mstislavić zvani Junak („Удалой“). te je u bitci sa njima. Ali oni ovo većim delom nisu činili. Sam se Jurije javlja kao aktivan osnivač gradova i sela i graditelj puteva. za vreme spomenutih kneževa Jaroslava i Romana. naročito na onu prvu. Kneževi bi se mogli osloniti na gradsku i seosku demokratiju. zvanom Dolgoruki. „prvi Velikorus u istoriji“ kao što ga neki zovu. kao i kralja Danila. Murom. slikovitih opisa i izraza. on je izazvao zaveru. Posle Konstantinove smrti (1217. poginuo Jurije II (1238. Suzdalj. Andrija je na druge kneževe gledao ne kao na braću. Vladimir. Borio se na sve strane. večiti borac protiv apsolutizma velikih kneževa vladimirskih.). te je ona dodeljena Vladimiru Monomahu. Suzdaljska Rusija. verovatno osnovan za vreme sv. nasledio je njegov brat Svevlad III. a možda i svoje žene. Knez Vladimir samo se od vremena na vreme javljao u tom dalekom kraju. on je sagradio grad Njižnji Novgorod (t. kao i naspram varoške demokratije. knez toropski.seljaka. praunuk Monomahov „anarhista“ svoje vrste. zaverenici su noću napali nenaoružanog velikog kneza u njegovoj spavaćoj sobi i ubili ga i izmrcvarili (1174. saveznik novgorodske republike. naročito novgorodskoj. protiv naslednika Svevladova velikog kneza Jurija II. istina. da bude slavljen i poštovan širom cele Rusije i van nje. zaključeno je. donji novi grad). pisan veoma lepim jezikom. odnosno decu. u kojima je bila jaka organizacija veća. prvi apsolutni vladar u Rusiji. Još je više radio na napretku rodnog kraja njegov sin Andrija Bogoljupski. ali mnogo veštije i opreznije. u njoj od vajkada nekoliko ruskih gradova (Rostov. određivajući pravac politike i u ličnim i u načelnim pitanjima. i to više od finskih plemena. nije dopuštao saradnju veća. Tatarska vlast nad Rusijom. velikog značaja za Rusiju. nad velikim delom Rusije. Nije trpeo savete kneževa i boljara. na suzdaljsku Rusiju su napali Tatari. svoje „družine“ i dvora. uz učešće svojih šuraka. Todine 1221. nego kao na sluge. oni su bili pravi gospodari zemlje.) Jurije se vratio na stolicu velikog kneza vladimirskog. Svevlad je nastavio. što im je zatvorio dovoz žita. nateravši ih glađu na pokornost. Pobunjeno građanstvo opljačkalo je i spalilo njegov dvor. republiku. te je mirno vladao. starijeg sina Svevladova. ali u glavnom taj divlji i siromašni kraj bio je gotovo van velikog toka ruske istorije.). te ćemo se s toga na njoj malo zaustaviti.). koji je kasnije. i prema „družini“ i prema varoškoj demokratiji. tvorevina Jaroslava Mudrog). iako baš za njegova vremena jača kolonizacija ove oblasti. gotovo nezavisnu od velikog kneza. Karakteristična pojava za vreme Svevlada III. Doveli su ga takozvani „mlađi gradovi“ (Vladimir i drugi) protiv gradova starijih (Rostova i Suzdalja). posredno i neposredno. Njih je uspeo da pobedi samo na taj način. Belo Jezero. Zato je samo delimično. koji nas potsećaju na „Slovo o polku Igorevom. sa puno dramatskih epizoda. U borbi ove republike i kneza Konstantina.. politiku svoga ubijenog brata i prema kneževima. Bilo je. zvani „Veliko Gnezdo“ zbog mnogobrojne mu porodice. Mstislav je dobio značajnu Lipecku bitku (1216. i to pravu dvorsku zaveru. 14 . nego za svoju pokrajinu. protiv boljara. da se od suzdaljske oblasti stvori posebna kneževina. Kulturni život Galičke Rusije bio je prilično razvijen. prvi veliki knez vladimirski. vrhovna vlast dobivala monarhisko obeležje. ali je uspeo da se relativno mirno održi na velikokneževskoj stolici kroz dugi niz godina (1174—1212.) ili još i suzdaljsko-rostovskom — po gradu Rostovu Velikom. Na kneževskoj skupštini u Ljubeču godine 1096. nego od Slovena. koji su onda stvorili svoju. držao je u svojoj vlasti i Novgorod.

prvih pak decenija Rusi su grozno patili pod tatarskim jarmom. oni prvo navaljuju na manja mesta. Đurđijansku. Godine 1235. u pravcu Novgoroda. da im pomogne. jer celi svoj život provode u lovu. u kojoj su Rusi potučeni do nogu (1224. prema izveštaju letopisa. j.Tatare je krajem XII i početkom XIII stoleća ujedinio Temuđin (1154—1227. tatarske vođe Čepe i Subudaj Bogodur poručivali ruskim kneževima: „Došli smo voljom božjom na naše robove i konjušare. Nijedan od ruskih kneževa nije se odazvao pozivu rjazanskih kneževa. nego samo konjicu. a te je godine postala sasvim samostalna. Zato izdaju naredbu da svaki konjanik zarobi deset ljudi. nije se završio osvojenjem ovoga grada. i to sa mnogo većim snagama. Iz početka su tatarski hanovi držali čak i svoje vlasti u Rusiji. Litvanske i donekle Nemaca. Neki su kneževi tom prilikom nastradali zbog vere. ne štedeći. samo kobilje mleko (kumis) dovoljno je da podmiri glad i žeđ. Tatarski jaram nesumnjivo je sasvim pocepao državno i narodno jedinstvo Rusa. Ali to se utvrdilo tek postepeno. prodro u Kinu i 1219. Vrativši se u Rusiju oni su osnovali Zlatnu Hordu sa središtem u Saraju na donjoj Volzi. čak u Aziju. svaki čovek uzima izvesnu količinu trave ili drva. sve.-36. Posle pada rjazanske kneževine dođoše na red i oni: Tatari prodreše u suzdaljsku zemlju. Nasilja hanskih poverenika u pokrajinama. ali svi.). sam veliki knez Jurije II izgubi bitku i život na obalama Siti (1238. god. u koliko ga je bilo. Tatarska zemlja bogata je vodama i travom. oni se sami uče vojničkoj borbi. kamena. Na reci Kalci. god. Severozapadna Rusija. gone ih na opsadu. Pohod Tatara na severozapad. koje su svirepo ugušivane. stotine i desetine upravljaju lično. Posle zauzeća grada dele plen srazmerno broju učesnika u napadu između viših i nižih. iako nije sasvim ugušio narodnu svest. Prilikom opsade ne štede ni desetine hiljada žrtava. te behu spaljeni. Svaki put kad oni hoće da zauzmu veliki grad. na primer. Zapadne i jugozapadne ruske pokrajine nisu se dugo nalazile pod jarmom i uticajem Tatara. počev od vrhovnog zapovednika pa do načelnika hiljade. njih teraju dan i noć. knez Mihajlo Černjigovski. da li su stari ili mladi.). već je osvojilo Buharu u Srednjoj Aziji. na gadne Kumane. došlo je do odlučne bitke. kao i severna. i zato gradovi bivaju uvek zauzeti. izazivala su bune. imajući kao vođu Batija ili Batuhana. ali kroz nekoliko godina pojaviše se ponovo. nikakva znamenita ličnost ne može da izbegne smrtnu kaznu ako im se ona odupirala. iako su. nemamo rata sa vama“. Rusija je potpadala pod Zlatnu Hordu kao skup vazalnih kneževina. savremenik Džingishanov. da bi bili potvrđeni u svom zvanju. Goneći ispred sebe buharskog emira tatarski odredi prošli su kroz Severnu Persiju. Vojske se može prikupiti kod njih nekoliko stotina hiljada. kao što se onda govorilo. zemlje. O Tatarima piše jedan kineski pisac. a ne samo u Saraj). zgodna je za konje i ovce koje im služe za hranu.). Suzdalj padoše u njihove ruke. pa su se pojavili u južnoruskim stepama gde su onda lutali Kumani. Tom prilikom oni su prošli kroz Mađarsku i Hrvatsku. pa je s toga ubijen zajedno sa svojim boljarom Todorom (obojicu crkva smatra za svece). koja se uliva u Azovsko More. a neki njihovi odredi prejuriše čak i preko Bosne i Raške. Njega je i onog od ranije poznatoga Subudaja uputio u Evropu veliki han Ugedej. koji se nazvao Džingishan t. bez obzira na to. da li se njima protive ili ne. veliki han (1206. Gotovo nema kod njih službenog dopisivanja. osvojiše Tatari zemlju kamskih Bugara. Moskva. zarobivši njihove stanovnike. siromasi ili bogati.“ Džingishan je postao vladar cele Mongolije. sledeće: „Tatari se rađaju i rastu u sedlu i na konju. ubijajući zaostale. Posle te bitke Tatari su se vratili u Aziju. Ali ipak i Novgorod priznade njihovu vlast. Kumani pozvaše u pomoć ruske kneževe.). unuka Džingishanova. nije hteo da izvrši neke obrede koje je smatrao kao nemoguće za hrišćanina. pa. 1246. te upadoše u područje rjazansko. nego su došle pod uticaj i vlast Poljske.). Zlatna je Horda do godine 1260. više je nominelno bila 15 . lepi ili ružni. ili. močvare i šume omele su napredovanje Tatara. Kneževi su bili dužni putovati u Hordu (do godine 1260. kad je ovaj broj popunjen. 1239-1240. s nama pak vi sklopite mir. koji su se u velikom broju odazvali tom pozivu. bila u vezi sa glavnom Hordom u Mongoliji. da dobiju „jarlik“ na kneževinu. baskaka i popisivača. Po zauzeću njihovom ubijaju. Zato nemaju pešadije. pa se preko Galicije i Poljske uputiše u Zapadnu Evropu. ali su kasnije kneževi izdejstvovali da zastupaju svoj narod neposredno pred hanskim poverenicima (daruga) u Saraju i da sami skupljaju danak (harač) na osnovu vrlo strogo sprovedenog popisa stanovništva i njegove imovine. Tatari su osvojili i opustošili južnu Rusiju (Kijev je zauzet i porušen godine 1240. kavkaske planine. Vladimir.

Ruski se narod Vladimira kao svoje prestonice više gotovo i „ne seća“. kada je na povratku iz Horde umro na Volzi. kako su se sami zvali. On je najveću slavu dobio svojom izvanredno veštom politikom prema Tatarima. „sveruska“. Tu su bili potučeni od kneza Aleksandra (odatle je i dobio nadimak Nevski). finansija. Imamo tu i lepih obrazaca kiparstva i rezbarije u kamenu (visoki i niski reljef). Jedan od njih sadrži čitavu „trgovačku pravdu“. j. Knezu Aleksandru palo je u deo da brani severozapadnu Rusiju od Šveđana i Nemaca. Nazadak i mrtvilo opaža se i na polju prosvete i književnosti. statistike. Trgovačke su veze Rusa sa tim riterima bile veoma žive. Veliki kneževi posle Aleksandra Nevskog. on je naporno radio na tome da narod i zemlja što manje pate. Mnogo orijentalskog ušlo je preko Tatara u ruski život. ali je Aleksandar odbio i njihove navale. možda i poneku korisnu crtu u organizaciji vlasti. da je odvojio Rusiju od Zapadne Evrope. tako da se u severoistočnoj i srednjoj Rusiji javilo više velikih kneževina: tverska. smoljenska. kada su iz Horde došle u Rusiju gomile tatarskih činovnika. te je Mačenosce na ledu Čudskog Jezera potpuno potukao. Naročito je teška bila godina 1257. pa su se postepeno raširili i u basenu reke Pregela i sve do Mazurskih Jezera. dok je sredina zemlje ostala pod jarmom najviše i najduže. sve do pojave moskovske dinastije Danilovića. Sa naslovom „velikih kneževa vladimirskih i cele Rusije“ oni su većim delom sedeli u svojim „udeonim“ kneževinama. Vladimirska je ipak ostala naglavnija. zvani Nevski. jaroslavska.sačuvana i do danas. Ali najviše su se odupirali popisu i plaćanju danka Novgoroci. Dobro shvativši da Rusi toga vremena ne mogu izdržati borbu s Tatarima. on je doprineo znatno surovosti i grubosti narodnih običaja i administrativne prakse. Manastiri sudeluju veoma aktivno u kolonizaciji i obrađivanju divljih prostora. Pozajmila je Rusija.. Zatim. Ona počesto navaljuju na ruske predele. upravo Moskva.). Neke od sporednih kneževskih stolica podignute su u toku vremena na čast velikokneževskih. do 1246. Po primeru i trudom Nemaca počela su da se postepeno bude i da se ujedinjuju razna litvanska plemena u basenu Njemena. Ali kasnije zapaža se divljaštvo. Njega je posle dužeg niza promena i kolebanja (1246-1253. sve dok nije Moskva konačno zamenila Vladimir. nemogućnost umetničke delatnosti. Uz strane majstore (Grke i Talijane) rade i domaći. koga su tatarski hanovi u njegovom zvanju potvrdili. Odnosi kneževa prema stanovništvu sve više nose obeležje feudalno. t. knez novgorodski (1253-1263. Veliki knez Aleksandar uspeo je ipak da zaštiti Rusiju od većih beda. što se sve potpuno objašnjava teškim ekonomskim prilikama i užasnom političkom situacijom. Nema nijednog književnog imena ili dela suzdaljske Rusije koje bi vredilo spomenuti u jednom kratkom pregledu. Nemci. Šveđani su onda prodrli u Finsku i pojavili su se godine 1240. osvojili Pskov. Na taj je način zaustavljeno napredovanje Nemaca u ruske predele (1242. koje su zla vremena nesumnjivo donela.) nasledio njegov sin Aleksandar. koji su se izmenjivali uz različite intrige u Hordi. Ovi „božji dvorjani“. odazvavši se na poziv poljskog kneza Konrada Mazoveckog i uništivši litvansko pleme Prusa. Tih godina u nekadašnjoj suzdaljskoj Rusiji stvorena su divna umetnička arhitektonsk adela. Državna vlast je razdeljena između ogromnog broja nosilaca. upravo nemački riteri monaških redova Mačenosaca i Krstonosaca ili Teutonskog Reda utvrdili su se u to vreme u predelima finskih plemena Liva i Esta. rjazanska.). nazadak ukusa. igrali neku naročitu ulogu i ni po čemu se nisu istakli.). na Nevi.pod tatarskom vlašću. njižegorodska. Zato. Tatarski jaram je imao kao veliku posledicu to. siromaštvo. a ponekad i uz borbe u samoj Rusiji. duž obale Riškog Zaliva. Doba prvih velikih kneževa vladimirskih vreme je veće graditeljske i u isto vreme umetničke aktivnosti. Svuda je došlo do otvorenih buna i okršaja sa Tatarima i do ubistava pojedinih tatarskih zvaničnika. 16 . ali se ova pozitivna dobit sasvim gubi pri upoređenju sa golemim zlom. vojnih šefova različnog položaja. Velikokneževsko dostojanstvo pripadalo je posle smrti Jurija II njegovu bratu Jaroslavu (1238. kao i čitave čete popisivača stanovništva. nisu. jauk se razleže širom cele ruske zemlje. te je iz prve polovine XIII stoleća sačuvano više rusko-nemačkih ugovora. trgovački zakonik. Tu se javio knez Aleksandar sa svojom vojskom. udarili su i na Rusiju i godine 1241.

uvozila je zapadne i severnoevropske artikle i izvozila ih je. Formalno svi su slobodni ljudi uzimali učešća u otpravljanju suverene vlasti naroda koji se smatrao kao gospodar. ali. „Veće“ su sastavljali svi domaćini novgorodski. koji nisu imali trgovci. razume se. koji bi odgovarali njegovim željama. Glavno njihovo zanimanje beše trgovina. njihove sredine. Novgorod se postepeno emancipovao od kneževske vlasgi: prvo. „sa niza“. nego su samo finansirali tuđa preduzeća. koja su odavno počela da se pretapaju u Slovene. „prigorodima“. Oslanjajući se na svoje ogromno bogatstvo i mnogobrojnu klientelu. oni su sastavljali pojedine korporacije. tek se ponekad u Novgorodu pojavljivao neki svoj knez. nije imala svojih posebnih kneževa. t. da živi od svoje zemljoradnje. grupisane oko hramova. Novgorod je. slobodnih i poluslobodnih seljaka-zemljoradnika po selima. Trgovci su se delili na nekoliko razreda prema svome bogatstvu. prema običaju. hteo da ima kneza i posadnika. Ispod ovih gospodarećih slojeva novgorodskog društva nalazili su se „crni“ ili „mlađi“ ljudi.j. da su bila na čelu onog velikog saveza. prvi sa nešto većim kapitalima nego poslednji i sa zemljeposedničkim karakterom. nadničara po gradovima. koji je pozvao vareške kneževe. A u Novgorodu sva je vlast pravno pripadala. kneževski namesnik. Za ulaz u nju trebalo je dati najveći ulog. Severozapadna Rusija nije mogla. Pisanog ustava nije bilo. suverenom narodu. nego je morala da svoje žito za ishranu dobija sa strane. i. nisu imali prava da neposredno vode trgovinu. a inače je obično Novgorodom upravljao kneževski posadnik t. ali je stvarno sva vlast bila usredsređena u državnom središnjem gradu Novgorodu i tek izvesno pravo samouprave pripadalo je sporednim gradovima. da ga i menja po svojoj slobodnoj želji. najbogatija i najznamenitija je bila korporacija oko hrama Svetog Jovana.GLAVA VI. Kneževi su se obično nalazili u Kijevu: to su bili sveruski veliki kneževi. ali. Na severozapadu Rusije od pamtiveka su stanovala slovenska plemena. to su bile najbogatije kapitaliste i bankari novgorodski. ili kneževski dvoranin ili i neki istaknuti novgorodski građanin. postao gradski predsednik. Od odlaska vareških kneževa na jug severozapadna Rusija. okupljenom u „veću“. j. Pošto su kneževi bili daleko ili nedovoljno uticajni. bili su boljari temelj i osovina novgorodskog društva: samo iz. Pored toga. To su bila plemena Ilmenskih Slovena i Krivića sa okolnim plemenima finskim. koji je. novim gradom i Pskovom. zv. O tim plemenima priča se. u slučaju rata slali su svoje pomoćne odrede. u koga je knez imao poverenja. prirodno. on je sebi zadobio pravo da bira posadnika. kasnije iz basena srednje Volge. „Prigorodi“ i druga zavisna mesta unosili su obilate priloge u državnu blagajnu. Odmah iza njih dolaze „žitiji ljudi“ i trgovci. kako je rečeno. pokoravali su se zakonima i odlukama državnog središta. ali se ustavna praksa ipak donekle regulisala pismenim ugovorima suverenog novgorodskog naroda („Gospodina Velikog Novgoroda“) sa izabranim knezom. kao i. to je pravo bilo više nominelne 17 . ogromna masa zanatlija. a i ljudi iz „prigoroda“ izgleda da su imali pravo dolaziti na skupštinu. imali su vrhovnu crkvenu i sudsku vlast u Novgorodu. Tako je početkom XIII stoleća bio u glavnome stvoren ustav i uređenje novgorodske republike. koja su osnovala nekoliko znatnih gradova. morala je da se bavi trgovinom i industrijom na veliko. koji su obrađivali velike komplekse zemlje i iskorišćavali ogromne šumske komplekse. šta više. u druge ruske pokrajine. birani su bili viši časnici državne uprave. sitnih trgovaca. i to u početku sa srednjega Dnjepra. poput starih rimskih senatora. uz pomoć velike mase poluzavisnih i sasvim od njih zavisnih ljudi. sa glavnim središtima Novgorodom t. svoje prerađevine. Ima sličnosti u upravljanju Novgoroda ovim raznovrsnim njegovim pokrajinama sa upravljanjem Rima u savezničkim zemljama i provincijama. Severnoruske republike. koji je mogao da bude ili neki sporedni knez. umesto da bude namesnik kneževski. zatim je utvrdio svoje pravo da sam sebi bira kneza po svome nahođenju. Da bi obezbedila svoj opstanak severozapadna Rusija. Na vrhu severnoruskog društva nalazili su se boljari: to su bili u prvome redu veleposednici. naročito u velikim gradovima. Ovo ekonomsko stanje opredelilo je socijalnu strukturu društva. Ona je prodavala sirovine i prerađevine. kako su u Novgorodu govorili.

pored izrazita i čista jezika. nego i do pravih građanskih ratova u kojim su posredovali knez. na primer. koji su bili u tesnim trgovačkim i političkim vezama sa severnom i zapadnom Evropom. da uz put pljačka gradove i trgovačke karavane. Ali bilo je slučajeva da su i privatni ljudi sazivali veće. kao i na srednjevekovne talijanske i nemačke gradske republike. u slučaju težih političkih krivaca. Vladika je igrao veoma važnu političku i kulturnu ulogu u novgorodskom društvu. i jedna i druga pod. Ali stvarno u njoj se zapaža. Čitav red sukoba izbio je u samom Novgorodu na socijalnoj osnovi. bilo sudišta prvog i poslednjeg stepena. za ono vreme. ono je biralo kneza. t. slikari i građevinari. više hiljada ljudi. U načelu odluke veća trebale su da budu jednoglasne. U ovom nalazimo klicu velikih unutrašnjih borbi koje su dovele do propasti ovu moćnu i cvetnu republiku. što se jasno da zapaziti.prirode. U Novgorodu je više puta dolazilo ne samo do oštrih prepirki i tuča. i katoličkom crkvom u samom Novgorodu. Od njih prva predstavlja za ono doba veoma napredno pravno delo. s njime pravi pokolj u Novgorodu i odlazi na Volgu i Kaspisko Jezero. ni veoma velikih sredstava naročito za stvaranje lepih hramova. autoritativnih. I književnost ruskog severozapada dala je više lepih dela. i. Umetnička dela severnoruska. odobravalo je međunarodne ugovore i glavne linije međunarodne politike državne i u izvesnim) slučajevima vršilo je dužnost bilo prizivnog sudišta. iako kratko. koji je istaknut u pskovskom zakoniku. spremnih i stručnih ljudi. Po svome obliku novgorodska država bila je formalna demokratija. u kojima su opevana dva tipična junaka starog novgorodskog društva: jedan je Sadko bogati trgovac. ali kada se manjina nije davala ubediti razlozima većine. obično iz Rurikova doma. vladike ili gradskih vlasti. ni truda. ljudima srednjeg imetka i siromasima. j. vođstvom najuglednijih i najbogatijih boljarskih familija. sastavljeno od. koji je plovio po mnogim morima i vodio veliku trgovinu. gde se rađaju revolucionarni pokreti i racionalističke sekte u okviru same crkve. opširnim znanjem. svedok su narodu po volji. svedoče da tamo nisu žalili ni vremena. 18 . Na severu su radili prvorazredni domaći i strani majstori. Razume se da je ovakvo jedno telo. opet sasvim nalik na Rim i Atinu. koji se još i sad pevaju sa više ili manje varijanata. Vrlo živ politički. ponekad dosta ekstremne. Hanza je imala veliku faktoriju sa slagalištima. nalazi slikovito. od kojih su mnoga dobro sačuvana. ono se skupljalo prema potrebi na poziv kneza. koji sakuplja četu ljudi besposličara i buntovnika. kod starih Rimljana. jer su on i drugi glavni predstavnici crkve raspolagali i velikim imetkom i. koji je bio zapovednik vojske i pred-sednik trgovačkog suda. Zatim je veće donosilo za-kone. jaka prevlast glavnog grada nad manjim gradovima i selima. gde su velikaši predvodili i konzervativne stranke pristaša arisgokratske vladavine i više manje radikalne stranke prietaša demokratizacije društva. odobravalo ugovor. u „sudnim gramotama“ Pskova i Novgoroda. biralo je posadnika. koji je vrlo jako sputavao i ograničavao vlast i prava tog kneza. hiljada). aristokrata poreklom i bogataš. ne manje jaka prevlast bogatih ljudi nad. a drugi je Vasilije Buslajev. Tu su se stvorile dve stranke: aristokratska i demokratska. koji je bio njegov predsednik i „tisjackog“ (od reči „тысяча“. U Novgorodu izgleda da nije bilo tolike razlike između redovnih narodnih skupština i vanrednog nagomilavanja sveta. Knez i časnici bili su birani bez roka. biralo je kandidate za vladiku (konačni izbor odlučivala je kocka između izabranih kandidata). zatim. pričanje i veliki smisao za prikazivanje i razumevanje socijalno-političkih događaja.. Zanimljiv je princip jednakosti sviju pred zakonom. koji bi stvarno vodili poslove i pripremali odluke suverenog naroda. Veće je imalo vrhovnu vlast. U njemu je oličen pokret novgorodskih „uškujnika“ t. a još više vladika. Usmena narodna književnost novgorodska predstavljena je sa dva mala ciklusa pesama. onda su je terali silom da se pokori. Veće nije imalo pisanog ustava. U XIII i XIV stoleću ona se nalazi na vrhuncu svoje moći i u jakom saobraćaju sa švedskim gradovima i sa znamenitim nemačkim savezom Hanze. ako je bio nepodesan. moralo imati jedan uži odbor starijih. kao i u antičkim demokratijama. Ali i pored toga uticaja Novgorod i Pskov. Na prvom mestu treba spomenuti obilate letopise Novgoroda i Pskova u kojima se. Pismenih tragova o tim političkim i trgovačkim odnosima ima puno u obliku ugovora i drugih javnih a donekle i privatnih akata. duhovni i kulturni život severnih ruskih republika ogleda se u spomenicima njihova zakonodavstva. postali su još u XIV veku središte.j. otkazivalo ugovor knezu.

naročito moskovskim. iz Kijeva jedan znatan gospodin. Ova metanastazička kretanja nisu dovoljno rasvetljena. šta više. kao čvor puteva. i da bolje nagrađuju svoje službenike. jer je mitropolit bio jedan u čitavoj Rusiji. Uz zdraviju i jaču ekonomsku politiku vodila se. ona postaje veoma naseljena i bogata. pa se ozbiljno radilo na popravljanju imovne i lične bezbednosti. iz Njižnjeg Novgoroda. veliki knez Dimitrije Donski potrošio 300 rubalja za sahranjivanje žrtava onogodišnje najezde tatarske. da je u Moskvi izgorelo tada nekoliko hiljada dvorova. čak iz Kijeva. u isto vreme. oslobodivši oblast od dolaska tatarskih činovnika i osiguravši time velike olakšice stanovništvu. Crkva je. kod hanova. radile su u prilog jačanja Moskve. ali izvesni podaci ipak postoje: znamo. Rusi i Srbi radili u istom pravcu. sa hiljadu i sedam stotina slugu. Za godine 1390. da su i kneževi bili bogati. ali naročito za one sa zapada i jugozapada. Rodion Nestorović. oni dolaze iz Muroma. osnovanu na jačoj i široj ekonomskoj bazi. visoko dizala njezin autoritet i moć i tako je sama. što je god. Ubijenih je bilo. ugled i prihode. mogla da jako pomogne podizanje Moskve i to je zaista i učinila. da bude kasnije jedno od najvećih središta slovenskih i da. nego njihovi susedi. letopis beleži. GLAVA VII. 1382. pa izgleda i masa prostog puka. koja se tu uliva u reku Moskvu. koja su više puta dovodila u pitanje odnose Novgoroda prema velikim knezovima srednje Rusije.. na primer. O broju stanovništva same Moskve možemo donekle suditi po tom. Unutrašnje socijalne snage. Crkveni poglavica — mitropolit sveruski — preselio je svoju prestonicu u Moskvu (1326. gde se ona zove „Kučkovo“ ili „Kuckovo. Pored „boljarštine“ bio je tamo i kneževski dvor. kome je bilo suđeno da postane središte velikoruske države. što je moskovska oblast bila zaštićena od opasnosti spolja. U njegovoj se okolini naselja javljaju još dugo pre prvih letopisačkih izveštaja. Oni su uspeli: 1) da na se uzmu plaćanje harača Tatarima. dakle. bez obzira na narodnost. i 1156. dok je velikih kneževa bilo više. vodila se briga o seoskom stanovništvu. pomažući Moskovskoj Kneževini. u prvome redu blagodareći svome bogatstvu.“ po imenu znatne boljarske porodice Kučka. Ali. galičanin poreklom. gde se nalazilo veliko i bogato staro bugarsko carstvo. a sebi veću vlast. Inače Moskva se onda javlja kao granično mesto između suzdaljske i černjigovske Rusije.) i tim je dao Moskvi naročit značaj. oni su bili omiljeni i u Zlatnoj Hordi. izazvanim još naročito tim. na primer. Moskva je osnovana na ušću reke Jauze. zato su oni mogli voditi politiku. koja je bila prilično jaka. Prve spomenike o Moskvi nalazimo u letopisima pod godinama 1147. boljar.rečnih gusara i njihovih smelih i često zločinačkih dela. jer je kroz ova mesta prolazio vrlo važan trgovački put. do duše nesvesno. na čelu sa crkvom. na prvom mestu svakojakih nekretnina. Horda je. a obe su reke bile u to vreme vrlo dobri putevi. Moskovski knezovi oslanjali su se. aktivno su učestvovali u istom poslu. Grci. blagodareći svojim vezama sa hanskom vlašću. koji su dolazili sa svih strana. svom bogatstvu i svojoj verskoj kulturnoj moći. i 1395. dakle. 2) da dobiju finansisku mogućnost za kupovinu raznovrsnih vrednosti. na velike opštenarodne simpatije. potkopavala temelje svoje vlastite moći. i zdrava politika socijalna i administrativna. Smoljenska. a njena oblast postala je velikim kolonizacionim središtem za elemente. Svi su mitropoliti. Isto je tako boljarstvo vezalo svoju sudbinu sa moskovskom dinastijom. Uz to i moskovska buržoazija. donekle o dolasku u moskovsku oblast osnivača budućih znamenitih boljarskih rodova. plativši po 50 kopejaka za 40 mrtvaca. Moskovski kneževi su sa svojim odredima pomagali Tatarima i u 19 . imao je veoma tamne početke. sa Volinije i iz Galicije. Černjigova. dobije svetsko-istorisku ulogu. Početkom XIV stoleća dolazi. U bogatoj kneževini prirodno je. koji je vodio sa obala Baltičkog Mora i iz basena zapadne Dvine u područje srednje Volge i njene najveće pritoke Kame. Blagodareći ovim seobama. Moskva je bila izvanredno važan strateški i ekonomski trgovački centar. 24000. Grad Moskva. u njihovom haremu i kod njihove vlade. Postanak Moskve i moskovske države. izgleda. Rostova.

Pored vladimirske velike kneževine. bez hanove zapovesti. zvani „Krotki ili Lepi“. dobrog gazde. što „nije voleo nepravdu i bune. morao da se zadovolji samo Moskovskom Kneževinom. U njegovo je vreme došlo i do unutrašnjih razmirica i do spoljašnjih nezgoda. džak (taj se nadimak objašnjava na dva načina: prvo time. umirući.“ Svi moskovski kneževi predstavljaju izvestan domaćinski tip.. predao po testamentu svome starijem sinu vladimirsku veliku kneževinu kao porodičnu baštinu. to jest tip dobrog upravljača. On je znatno proširio svoju državicu. sela. Ivana Kaljitu su nasledili njegovi sinovi Simeun. Inače je on uspeo da obezbedi mir svojim krajevima. God. dobio je grad Perejaslavlj i time je znatno proširio svoju kneževinu prema severo-istoku. suparnicima u dobijanju velike kneževine vladimirske. a njeni kneževi. Danilo je vodio borbu sa svojom braćom. srezova. naročito u borbi sa tverskim velikim knezovima. Članovi toga doma ne predstavljaju za nas naročit interes. god. Dimitrije je počeo borbe na sve strane. oni svi nekako liče jedan na drugoga. ubijen u Hordi. prema ondašnjem običaju. nije voleo rata. sela i ostalog. Ovo je prva velika pobeda Rusa nad Tatarima. Prvi samostalni knez moskovski iz one dinastije koja je kasnije postala carskom bio je Danilo. 1325. Ivan Kaljita (knez moskovski od god. 1302. Danila je ruska crkva uvrstila u red svetaca. han je postavio Dimitrija Ivanovića za velikog kneza i od tog vremena velikokneževsku stolicu nisu napuštali Kaljitini potomci. velikim knezovima vladimirskim Dimitrijem (1283.). postao sveruski mitropolit pod imenom Aleksija.. Kada je odrastao. ali je držao vojsku za nj uvek spremnu. a naročito sa Litvanijom i sa Tatarima. koji je dobio velikokneževsko dostojanstvo. d. To je obezbedilo savez Moskve i sveruske crkve. Treba samo čitati kako oni. A glavni su događaji tekli sledećim redom. stalno su dobijali najvažniju u to doba titulu „velikih knezova vladimirskih. sve krivce je sam kažnjavao. zlatne lance. noseći je u džaku oko pasa). 1341.) prvi je moskovski knez. zvani „Gordi“ i Ivan. po testamentu.njihovim kaznenim ekspedicijama. j.). sin Aleksandra Nevskog (1261 — 1303. Njega su jedan za drugim nasledila dva nje-ova sina — Jurije i Ivan koji je ušao u istoriju sa nadimkom „Kaljita“ t. kome je bio zet.).) i Andrijom (1296. veliki knez vladimirski od god. Brat mu je Ivan bio slabić. što je Ivan bio vrlo tvrd i dobar gazda. Već je Dimitrije. nakon njegove rane smrti. ali nije se opijao i nije voleo pijanice. Bez obzira na to. Tako se postepeno. 1363. Boljari. pažljivo prebrojavaju redom svoje gradove. na primer. koji je bio toliko važan za opstanak moskovske države. Prvome je hanska vlada dala jednu povelju (jarlik). radom spomenutih činilaca. 1328. kao i gradova. Od ruke jednoga od tih knezova bio je i. prema kojoj su svi ruski kneževi „bili dani pod njegovu ruku. Eleuterija koji je već od god. sanduke. Prenos mitropolitske stolice u Moskvu. kao mala oblast oko grada Moskve.“ Tako postepeno i ova titula i same zemlje velike kneževine vladimirske postadoše baštinom doma kneza Ivana Kaljite. koja je dala Moskvi i 20 . da dobije velikokneževsko dostojanstvo i uz to veći deo same Moskve... srezove.) bio je događaj kapitalne važnosti. A neumrlu slavu zadobio je Dimitrije sjajnom pobedom nad Tatarima na Kuljikovom Polju između rečice Njeprjadve i gornjeg Dona (za to je i nazvan Donski) (god. počev od Jurija. kutije i t. stvarala moskovska država. Međutim je sama Moskovska Kneževina bila pošteđena od tatarskih najezda. osvojio je kneževinu bjelozersku.) uspeo je da se još bolje udvori Tatarima. O velikom knezu Simeunu zvanom „Gordi“ jedan izveštaj. veli da je bio prozvan „Gordi“ zato. Njegova je kneževina bila sasvim malena. puk i crkva pomagali su tu tendenciju uzdizanja starijeg sina velikog kneza. dok je knez suzdaljski Dimitrije Konstantinović postao vladimirski veliki knez. Jurije (knez u Moskvi 1303—1325. koji se desio u Kaljitino vreme (1326. što je bio veliki prijatelj prosjaka. od jednog tatarskog hana. i drugo tim. Iz tih testamenata saznajemo još i nešto drugo: težilo se da stariji sin bude glavno lice u državi i porodici. Blagodareći energiji moskovskih boljara i naročito jednoga od njih. njegov maloletni sin Dimitrije. pa da se dobro osete ove njihove crte. umro je god. pa i bunde. tako da je. galičku i gradove Kalugu i Dimitrov. 1380. šubare. 1357. pa im je stalno delio milostinju. u svojim testamentima.“ On je otada držao čvrsto upravu sa nazivom „velikog kneza sve Rusije“. velikim kneževinama vladimirskoj i moskovskoj. kasnije zvani Donski. pio je medovinu i vino. koju je dobio najkasnije 1283.

bilo po testamentu. pa najposle i oni sami stupaju u dvorsku i vojničku velikokneževsku službu.) ispao je naročito nesrećno. proglasi autokefalnost ruske crkve i izabere za mitropolita jednog Rusa. i to sa velikim osvajačem Timurlenkom (1395. Na reci Šelonji novgorodska vojska bila je pobeđena. bilo ponekad i putem nasilja čitav niz kneževina. dok su njeni sinovi. Za vreme Vasilija II osnovan je novi tatarski hanat na srednjoj Volgi sa prestonicom u Kazanu koji je tokom sto sledećih godina bio veliki neprijatelj Moskve.. Sa ovom tragičnom epizodom vezana je lepa legenda. Doba Ivana III i Vasilija III. Večerao je kod Marte kratko vreme pre ovih događaja sveti Zosim. a ruski crkveni sabor zabaci odluke Florentinskog Sabora. goneći elemente opozicije i lokalnog separatizma. Zosim odgovori: „Pogledah na tvoje goste. Marta. ali je oslabilo veze izmeću severnih i južnih Rusa. Od njegovih naslednika naročito se proslavio Vasilije II za vreme crkvene krize. Kuljikovska bitka je opevana u više spevova. kada se on godine 1441. kao papin legat. kao i ostali vođi njene stranke. U gradu je i dalje trajala socijalna borba gospode i puka.. ali je ipak njihova nadmoć počela očigledno da slabi. usled slabosti obojice Vasilija. lukav. održavši neku vrstu zemaljskog sabora. vratio srećno u Moskvu. bez ikakve smetnje i mirno (1462. Isidor je uspeo da pobegne iz Moskve u Italiju. svojski se bio zauzeo za uniju na florentinsko-ferarskom saboru (1439. dva Vasilija. Ovaj poslednji rat (1408. Obrazovanje velikoruske države. dok moskovske vlasti čine nasilja u novoosvojenoj pokrajini. odnosno gospodske stranke. Vasilije ga je svrgao i zatvorio. veliki knez Ivan objavio je rat Novgorodu. pa vidim da neki sede bez glave. prve godine vladavine bio je Vasilije u dobrim odnosima sa Tatarima tako da je. pa. dok je puk voleo više velikom knezu moskovskom. Pored toga proširio je u različitim drugim pravcima Moskovsku Kneževinu.njenim knezovima naročit sjaj. Ovo je visoko podiglo ugled i značaj Moskovske Kneževine. Ivan III stupio je na velikokneževski presto. GLAVA VIII. njegov udeo prelazio je u ruke velikog kneza. dobijajući druge van svoga zavičaja. strpljiv u očekivanju rezultata svoga rada i postizavanju svojih ciljeva.) i sa Edigejem.“ 21 . zvana „Posadnica“. iako nije konačno oslobodila Rusiju od jarma. koristeći se njihovom pomoću. Mitropolit moskovski Isidor. Ali. God. I “sa Tatarima Vasilije je morao da izdrži dva veća rata. jer je u Kijevu ostao posebni mitropolit u crkvenoj zavisnosti od Carigrada. čak i jedna „velika“ — jaroslavska. kao što rekosmo. Tatari su opet osvojili i spalili Moskvu. 1382. tri puta je on pogledao na goste i tri puta je pognuo glavu i onda nije više ništa ni jeo ni pio. nisu mu bili dorasli. skine Isidora sa mitropolije. Primorani da predadu svoje baštine velikom knezu. unutrašnje borbe i krize oko prestola zaustavile su za izvesno vreme napredovanje Moskve. Gospoda su u većini bila naklonjena Litvaniji. To je vreme najveće prevlasti Litvanije nad Moskvom. rodom Grk. imajući na čelu povorke latinski krst (zvani u Rusiji „križ“) ušao u Moskvu. gube i naoružane svoje sluge („boljare“ i „boljarsku decu“). koji odlaze u službu velikog kneza.). bila je zarobljena i internirana. izgubili glavu. Novgorod osvojen i prisiljen na plaćanje velike kazne i na predaju moskovskim gospodarima sviju vođa litvanske. bezobziran. Kada ga je domaćica zapitala šta znači ovo njegovo ponašanje.). Proces je pri tom bio od prilike ovaj. udovica posadnika Boreckog. Inače. izazvane Florentinskim Saborom i unijom. i u spoljnoj politici oni su imali različnu orijentaciju. posle njegove smrti. Njegovi naslednici. uzevši za povod njegov savez sa poljskim kraljem Kazimirom IV. On je bio oličen tip moskovskog vladara: oprezan. uspeo da osvoji bez borbe Njižnji Novgorod i Murom kao i celu veliku kneževinu njižegorodsku. Ali. God. 1471. Isto je tako u njegovu vlast prešao bilo kupovinom. Po testamentu svoga oca on je dobio preko polovine zemalja i prihoda velike kneževine. Njegova su mu braća bila podređena. lokalni knezovi gube ove baštine. Kad je neki od mlađe braće umirao bez dece. Duša ove stranke. sin i unuk. Sa „Gospodinom Velikim Novgorodom“ odnosi su bili veoma zategnuti. sa svojim vazalima duhovnim i svetovnim.

Velika moskovska država Ivanova uspela je da se potpuno oslobodi od zavisnosti prema Zlatnoj Hordi. njegov dvor. da će kod njih uvesti isto „gospodarstvo“. Moskovski veliki knez. paje onda naredio da se ošišaju i proteraju iz zemlje. Udadba kćeri Ivanove.). veliki knez sve je više postajao 22 .) ovu teoriju u vrlo preciznim rečima: „Dva su Rima pala. Potčinivši svojoj vlasti i Pskov. (1485. Malo posle. bez obzira na unutrašnje uređenje države. gde se sastaju plemenske granice Velikorusa. u predelima.Kroz nekoliko godina Ivan je našao načina da sasvim ukine novgorodsku samostalnost. biranje gradskih magistrata i držanje veća zabranjeno. o pravu Ivana.). koji su. Ovde su se nalazila čitava gnezda siromašnih kneževa. bacio je sebi pod noge i. dok su njihove zemlje i kuće dodeljene moskovskim doseljenicima. kao baštinika „od starine“. Pored toga i Ivan i Vasilije razvijali su akciju u zapadnom i jugozapadnom pravcu. za velikog kneza litvanskog Aleksandra. napušten od svojih boljara. o jedinstvu sveukupne ruske zemlje. Posle toga gradska nezavisnost bila je ukinuta. čak i samo veliko zvono. Kijev i uopšte na „celu rusku zemlju“. kao i zbog mnogo važnijeg Smoljenska. novgorodsku koloniju na severoistoku. ali potpuna nezavisnost Moskve bila je postignuta (1480.). te su se zbog njih. nego i na Smoljensk. ne samo da nije poboljšala moskovsko-litvanske odnose. Belorusa i Malorusa. koju su mu doneli poslanici hanovi. Nakon različitih diplomatskih i književnih pokušaja u tom smislu. odneseno je u Moskvu (1478. ali to je bivalo sve samo s vremena na vreme. Sofije rođene carske princeze Paleologove. Zoe ili Sofija Paleologinja došla je u Moskvu i postala velikom kneginjom moskovskom (1472. Šta više. držali samo neznatne baštine. uz atribute državne vlasti. Posredovanjem pape. starac Filotije formuliše već za vlade Vasilija III (negde oko 1514. vrlo značajnu. bile su preseljene u predele Velike Kneževine. braneći svoje predele. reč koja je u to vreme značila nezavisnost prema neprijatalju. Moskva dobija karakter i značaj „trećeg Rima“. koja je još za vreme Ivana potpuno ušla u okvir moskovske politike. koje je sazivalo građane na zbor. četvrtoga neće biti. izgrdivši poslanike. Bez ikakve borbe osvojio je Ivan i tversku veliku kneževinu. pošto je veliki knez tverski. knjeginjice Jelene. obnovile dugogodišnje razmirice između Moskve i Litvanske. Izvedeno je to bilo na dosta dramatski način: Ivan umesto da pobožno poljubi „basmu“ (verovatno neku vrstu povelje. slike ili možda i nekog odela hanova).). pobegao u Litvansku (1485. Za vreme ovih sukoba moskovska diplomatija istakla je tezu. da se žali na neka ograničenja verske slobode njegovoj kćeri. Ivan je osvojio i Vjatku ili Hlinov. nego je još dala povoda Ivanu. onda je ovo ujedinjenje bilo svršen čin. koja ona trpi kod svoga muža i da u tome nađe razloga za nove diplomatske sukobe. treći Rim (t. i na moskovskom dvoru uvodi se vizantiski ceremonijal. dosta velikog utvrđenog grada na gornjem Dnjepru. moskovski veliki knez počinje da sebe smatra glavom pravoslavlja i naslednikom vizantiskih careva. Moskva) stoji. j. Do duše još i dalje Moskva je morala da strada od različnih hanata i da i krv i novac i skupo krzno žrtvuje. ili su ga oni slučajno oslovili sa rečju „gospodaru“ u mesto „gospodine“. Ivan im je javio. Na taj je način Ivan stvarno ujedinio vrlo veliki deo velikoruskog plemena. Kao posledica toga došao je rat s Litvanskom.). odnosno kupujući svoju sigurnost. Ivan se sam pokazao tom prilikom donekle kao kukavica. Černjigov. koji su prešli na stranu Moskve.“ Sofija i od nje uvedeni običaji delovali su veoma ozbiljno i na unutrašnje prilike u Rusiji. tek on je od toga napravio veliki diplomatski sukob i tražio je od slobodnog grada izjašnjenje „kakvo gospodarstvo oni hoće“? Na njihov odgovor. među njima naročito boljarske. Han je zbog toga uzalud navalio na Moskvu. U aktu formalnog zbacivanja tatarskog jarma izgleda da je Ivan bio najviše potican od svoje druge žene. on je ukinuo gradske republike u Rusiji. — Kroz nekoliko godina mnogobrojne novgorodske porodice. ne samo na Moskvu. uz sliku Svetog Đorđa pobednika. Od tog vremena Ivan se počeo imenovati samodržac. vlada i diplomatija aktivno su radili na sveruskoj politici. Ili je on potplatio novgorodske poslanike. da se tu radi o omašci. Od tog vremena dvoglavi vizantiski orao postaje moskovski državni grb. Kada je njegov sin ukinuo formalnu samostalnost Pskova i rjazanske velike kneževine (1520. kao što ga ima i Moskva.). Ovi su se kneževi kolebali između Moskve i Litvanske.). izbacio ih je napolje. u kome je moskovska vojska postigla velike uspehe (1500.

j. Ali i prema „Njestjažateljima“ Ivan III osećao je izvesno lično raspoloženje. njihova prelaza u ruke svetovnjaka. Kao što su se u Moskvi javljali glasnici Renesanse. u prvom redu za velikim zemljišnjim posedima. da je „promenila“ dobre stare moskovske običaje. Tada su već odlazila moskovska poslanstva u tuđe zemlje. suprug vizantiske princeze i naslednik „vasilevsa“ mogućnost. primivši u svoju sredinu. U Moskvu tih vremena doprli su i poneki odjeci Renesanse. pisac veoma značajnog traktata pod naslovom „Prosvetitelj“. U toj jerarhiji nalaze se začeci vrlo važnog moskovskog običaja zvanog „mjesničestvo“. uzdrmavši tim same temelje države. Prilikom jedne veleizdajničke parnice. da pokaže svoju vanrednu nadmoćnost nad celim društvom i samim njegovim vrhovima. uređenje države važan je.„gospodar“ u pravom smislu. To se najviše vidi iz pretnje smrtnom kaznom za opasne zločince. koja se tada prvi put javlja u jednom ruskom svetovnom zakoniku. tako su se osetili i uticaji rane Reformacije. Prvi su tako nazvani po imenu svoga vođe Josifa Sanjina. ispod njih vidimo većinu udeonih kneževa i boljara bivših velikih kneževa. Fijoraventi je radio i na preuređenju ruske vojske sa tehničke strane. zbog kojih je bio pogubljen. pored starih moskovskih boljara bez titule. t. Ova pak mera 23 . koja se vodila već za vreme Vasilija III protiv konzervativnih boljara i Ivana Bekljemiševa među njima. zavijene u lokalne oblike neke racionalističke sekte („jeres židovstvujućih“) i pokret za sekularizaciju manastirskih imanja. i to baš onda kada je boljarski stalež dobio naročiti sjaj. koji su manastiri sticali u ogromnim rzzmerima. 1497. nađeno je. Ta masa visoke gospode bila je raspoređena jerarhiski tako. u državnoj politici bili su pristaše jake jedinstvene i neograničene vlasti moskovskog velikog kneza. j. Ta pitanja ustalasala su moskovski crkveni život.). Za bolje. koji je postao poglavar većine Velikorusa. da je u intimnim razgovorima. misao. igumana bogatog i vrlo uticajnog manastira na Voloku Lamskom. Jedina. tako da su se javila dva crkveno-politička pravca: Josifljani i Njestjažatelji. u prvom redu državne vlasti. nedaleko od Moskve. t. j. onda su dolazile stare moskovske boljarske familije. o kom ćemo kasnije pobliže govoriti. Behu preduzeti radovi na ulepšavanju rezidencije moskovskih vladara. najzad. i to centralističko. blagodareći blagočestivim darovima mirjana i putem poslovnih transakcija. a na obalama Moskve su se javljali poslanici i agenti stranih vladara. Bakljemišev optuživao Sofiju. da su se na prvom mestu nalazili bivši veliki kneževi i najvažniji udeoni. da se suzbije nepravednost i podmitljivost sudaca. šta više „Josifljanji“ su prelazili u pravu idolatriju vlasti: prema Josifu. mnjenje je drugi pad“). da ne budu pohlepni za zemaljskim dobrima. a on je učio moskovske Ruse i da prave cigle i da peku kreč. i što su oni tražili sekularizaciju manastirskih imanja. t. Radilo se čak i na zaključivanju bračnih veza između moskovskih Danilovića i Habzburgovaca. obnovljeni su neki moskovski hramovi. po zamisli i upustvima znamenitog bolonjskog arhitekte Aristotela Fijoraventi. oni su odlučno branili neprikosnovenost manastirskih imanja. izustio je čuvene reči: „Svima gresima je mati mnjenje. s tim da se kaluđeri potpuno predadu bogougodnom životu mesto da budu veloposednici i feudalna gospoda. koja ratuje i upravlja. u kom su propisana pravila sudskog postupka i sudske takse. vladari su „bogovi i sinovi višnjega“! Ovako shvatanje njegovih prerogativa od strane „Josifljana“ vuklo je velikog kneza na njihovu stranu. i na čiju sudsku presudu nema priziva“. zato što su bili donekle tolerantni u verskom smislu. koji je sa sobom doveo veliki broj ponajviše talijanskih majstora. još i mnogo velikih i udeonih knezova sa njihovim boljarima. Josifljani su ustajali protiv svakog slobodoumnog pokreta ili misli (iguman Josif. Ivan je manje vodio računa o mišljenju i željama svojih boljara. bio sudski zakonik velikog kneza Ivana („Sudebnik“. koje su zajedno sa Danilovićima izgradile mrskovsku državu. na najnižem stupnju dvorske jerarhije nalaze se boljari bivših udeonih kneževa i neki od tih kneževa najmanjeg značaja. ali veoma važna odredba tog zakonika tiče se odnosa zemljeposednika i seljaka: jedino o jesenskom Đurđev-danu seljaci imaju pravo da napuste zemlje posednika na kojima su radili kao zakupci zemlje. (a i sam Ivan je bio blizak racionalistima). koji je „svima gospodarima ruske zemlje gospodar. a drugi su dobili svoje ime zato što su tražili da se kaluđeri ne bave „stjažanijem“. Šarenilo dvorske sredine i složenost i suprotnost interesa pojedinih njenih grupa davali su moskovskom gospodaru. Zapaža se jaka briga i o održavanju javnog reda.

„Njestjažatelji“ su brojali među svoje i kaluđera Vasijana. — i prodro je u oblast sjeversku. ni u književnosti i političkoj publicistici. kao što je bila divna pre kratkog vremena otkrivena Amerika. t. a mnogima je naredio da razore svoja utvrđenja od drva i zemlje. Po svojim nazorima Nil se približavao mističkoj sekti svetogorskih „isihasta“. i pored velikih neuspeha u ratu sa Poljskom (naročito je teško nastradala moskovska vojska u bitci kraj Orše 1514. zemljom gotovo isto toliko divnom. koja i sada još služi kao jedan od najboljih izvora za poznavanje Rusije XVI stoleća. Čovek velikih vrlina i izvanrednog obrazovanja. Za vreme naslednika Ivanova. ni u crkvi. koji nisu sačuvali prava na samostalnost.) ipak je dobio od poljsko-litvanske države smoljensku oblast — upola belorusku upola velikorusku. autora mnogobrojnih značajnih spisa i urednika ruske Krmčije. koji je nastradao u sukobu sa Sofijom i njenim sinom. Nila Sorskog. ni u zakonodavstvu. „Njestjažatelji“ su se grupisali oko sv. izneo je svoja opažanja i dragocene podatke o moskovskoj Rusiji. Boljarske Dume. ali su imali svoje dvorove. Za vreme Vasilija III. a uvodio je prve početke ličnog režima i birokratije sasvim nalik na svoje zapadnoevropske drugove. pravo veoma široke senjorijalne policije i pravosuđa i finansisku autonomiju. Već na crkvenom saboru godine 1503. izvanredno obrazovanoga i za svoje vreme filozofski i verski vrlo naprednog čoveka. Vasilija III. zajedno sa nekoliko ljubimaca u rangu „dijaka“ t. došlo je i do formalnih crkvenih i političkih progona „Njestjažatelja“. gotovo se ne može izneti nikakva nova jača crta ni u spoljnjoj. ali još nisu mogli da proguraju sve svoje zahteve. Vladavina Vasilija III u glavnom se može sma-trati kao nastavak i pravo produženje vladavine njegova oca. jednom je prilikom čak isterao sa sednice jednog slobodnog govornika-boljara. pisci oštrih polemičkih poslanica protiv Josifa. ni u unutrašnjoj politici. a kamo li da se obori autokratski kurs politike. Pri tom im je vrlo dobro došlo ideološko obrazloženje te pljačke sa evanđeoskim tekstovima i principima visokog morala. koja se toliko razvila u doba Ivana III. kojih je bilo puno u zapadnoj Evropi. među „Njestjažateljima“ kaluđer Maksim zvani Grk. pa je dopao zatvora poglavito zbog veza sa nekim boljarima iz opozicije. Vasilije je skrenuo pažnju na mnogobrojne kneževe. u svoje je doba bila pravo otkrovenje za evropski svet. Sve poslove obavljao je veliki knez u svojoj privatnoj sobi. koji je 1505. Rjazan. bivšeg kneza Vasilija Patrikejeva. te je Moskvu dva puta posetilo poslanstvo rimskog cara. zv. nije bilo nijednog ozbiljnog pokušaja da se promeni. j. vojne odrede. Svesno je potiskivao sa uprave zemaljsku aristokratiju. Josip nije doživeo punu pobedu svojih ideja. Ivan je u tome smislu spadao u red onih vladara toga doba. napisanoj na latinskom jeziku. korio je ruske neznalice a i samog velikog kneza zbog samovolje i rastave braka. a koji su težili da prigrabe velika crkvena imanja. Vasilijem. Nastavljeni su i pokušaji da se urede veze sa Zapadnom Evropom. kao što ni Nil poraz svoje grupe. Na dvoru Vasilija III retko kad. i pored ovih mera. Najviđeniji ljudi u obe grupe za vreme Vasilija III behu meću „Josifljanima“ mitropolit Danilo. zv. knjažata. još više sklonog autokratiji. Ni na tim sednicama nije Vasilije voleo slobodnih reči. nasledio svoga oca. jer ga je upoznavala sa Moskovijom. Ipak je. baron Sigmund Herberštajn. „Njestjažatelji“ su bili vezani sa boljarskom opozicijom. a boravio je jedno vreme i u Firenci. gde je postao sledbenik Savonarolin. u jednoj odličnoj knjizi. pustinjaka i verskog zanešenjaka i propovednika neobične moralne čistote i visokog duhovnog poleta. i to samo u svečanim prilikama. Preko Vasijana. i ovo ih je upropastilo u očima Ivana III. Uz Nila su išli i takozvani zavolžski starci. 24 . Mnoge od njih Vasilije je silom iselio iz njihovih starinskih gnezda. Vasilije III. moskovska provincija ostala za vreme Vasilijevo sa primetnim feudalnim obeležjem.očigledno je išla u prilog jačanju veliko-kneževske vlasti. Pošto su bile ukinute male nezavisne državice (Pskov. koji je došao u Moskvu iz Svete Gore. „Josifljani“ su dobili većinu i potporu velikog kneza. Sjeversk). Poslanik. Ova knjiga. Maksim se umešao u moskovske borbe. gde su izmešana sva tri ruska plemena. sekretara. sazivale su se sednice velikog boljarskog saveta t.

Ivan je ostao daleko od poslova. moralna i liturgiska pitanja sabor je rešio u veoma konzervativnom duhu čisto ruskog nacionalnog pravoslavlja. njegovi novi ljubimci. Na saboru car je stavio na rešavanje 69 pitanja. a koju sadašnja naša crkva smatra šizmom („Расколъ“). Ivan se proglasi punoletnim. više predan svojim uživanjima i zadovoljavajući svoju opaku ćud. To je titula. ubistvo njegova namesnika kneza Andrije Šujskog (1543. U to vreme izdat je takozvani „Carski Sudebnik“ ili Zakonik. Iza toga nastaje devetogodišnja čisto boljarska uprava. najlepših. na kom je. izvršeno po nalogu trinaestogodišnjeg Ivana. dok su na upravi bili. sazvan je crkveni sabor. na čelu sa njenim ljubimcem knezom Oboljenskim. a uz to još carem i samodršcem. Carski sudebnik sadrži i mnoge odredbe materijalnog prava. i to iz raznih pokrajina. ali Carski sudebnik. sveštenika i svetovnjaka.zv. zauvek su udarile naročit pečat na njegovu ličnost i dušu.). Doba Ivana IV Groznog. umrla. osvojivši ovaj važni grad na Volgi i srušivši veliki hanat kazanski. Izgleda da je stranka „Njestjažatelja“ nastojala da se sazove veliki crkveni sabor. Svirepe borbe. God. Veliki požar i pobuna u Moskvi doveli su do izvesnog preokreta u duševnom raspoloženju Ivanovom i on se nekako uozbiljio.). koja je vladala zajedno sa boljarima. On se oženio Anastasijom. „Stoglav“ predstavlja sve dosada temelj verskih i crkvenih shvatanja specijalne struje ruske crkve. ni o njegovom vaspitanju (sa mnogo gorčine pominjao je kasnije Ivan svoje detinjstvo). koje je toliko uzrujalo rusku crkvu i društvo za Ivana III. Pitanje o pravu manastira da budu vlasnici dobara. Ima vesti da je ovo „izmirenje“ nepravednih sudaca sa narodom. nova vlada Ivanova t. tako je n. mnogo je savršeniji i potpuniji od Sudebnika iz god. umesto starih velikaša.). opet je stavljeno na dnevni red za vreme reforama Ivana IV. Zbog maloletnosti Ivanove zemljom je upravljala njegova majka Jelena. Bilo kako mu drago. Ostala mnogobrojna crkvena. na kome je doneto više odluka svrstanih u sto glava („Stoglavg. iz odlične velikaške porodice Zaharijinih-Koškinih. sa nizom strogih propisa protiv nepravednih i podmitljivih sudaca. koji postoji u tri redakcije i više spiskova. sa kojom je u slozi car radio tokom sledećih. tako na primer o pravu baštinika da otkupe imanje svojih predaka.GLAVA IX. većim delom crkvenih. iz koje je i kasniji osnivač nove ruske dinastije. Rezultati saborske radnje sačuvani su u „Stoglavu“. Sudski zakonik ili „Carski sudebnik“ izdao je car Ivan „sa svojom braćom“ i sa svojim boljarima. koja nije vodila mnogo računa ni o velikom knezu. ali je bilo tu i pitanja čisto svetovnih. razdeljen u sto članaka. uzeto u pretres pitanje o crkvenim i manastirskim imanjima. koji je ušao u sastav Moskovskog Carstva (1552.“. 1551. verovatno od otrova. 1497. reorganizovana je vojna služba. Za istoričare to je jedan od najbogatijih izvora za poznavanje ruske prošlosti XVI stoleća i uopšte kulture i nazora 25 . pr. predložio saboru da izvidi. dalje podrobnije odredbe. Ipak i posle ovog proglašenja. 1547. jer je ona 1538. Pored podrobnih pravila sudskog postupka i zakona o sudskim taksama. kao i rad na Zakoniku. godina svoje vladavine. i sa njim devet vladika i sva sila igumana. bio u vezi sa nekom vrstom zemaljskog sabora. a „uzevši blagoslov“ od crkvenih vlasti. Izradi Sudebnika prethodila je zapovest careva boljarima i drugim višim i nižim zvaničnicima i sucima da se „izmire u određenom roku sa svima hrišćanima“. kao jedno od glavnih pitanja. To je bilo doba boljarske samovolje i borbi silnih velikaških familija (Bjeljskih i Šujskih). da li nema u Sudebniku nečeg što je u opreci sa Svetim Pismom i crkvenim zakonima. koje je prekinulo. Negde u to vreme obrazovala se. koji je pre toga uredio ogromnu zbirku žitija ruskih svetaca i sproveo kanonizaciju mnogih. Na saboru su većali: mitropolit Makarije. Namesništvo velike kneginje trajalo je svega pet godina. koju su samo ponekad upotrebljavali njegov otac i ded. ni o zemlji. koje su se vodile u okolini Ivanovoj i pred njegovim očima. te je preuređena vojska odnela sjajnu pobedu pod Kazanom. „Izbrana Rada“. koje regulišu odnose seljaka i zemljeposednika. Mihajlo Romanov. koja je nikla druge polovine XVII stoleća pod imenom „Crkve starog obreda“. Pitanje o crkvenim imanjima sabor je rešio u duhu „Josifljana“. pod nedovoljno rasvetljenim okolnostima. devojkom retkih vrlina.

Ovo mesto se nalazi nekoliko stotina kilometara istočno od Moskve. prosti puk se bunio protiv boljara. Videći to. ljudi. Kada je neko mesto. Inače. i čitav sistem pravih terorističkih akcija. Ivan je ozdravio. te su se bojali za njegov život. prema starom feudalnom pravu. (dok se car Ivan ponekad zvao „knez Ivanjec Moskovski“). Zavladao je strah po Moskvi i celoj zemlji. Tražili su ga svugde. veliki deo stanovništva. nije imala karakter usko staleški. 26 . nepouzdanih za carsku vlast. pa i seljacima. došlo je do prvog ozbiljnog sukoba između Ivana i njegove okoline. nakon pregovora. koju je car Ivan izveo uz saradnju srednjeg i nižeg plemstva protiv starog moćnog kneževsko-boljarskog staleža. u cilju osvojenja Baltičkog Mora i puteva u Evropu. da je većina vlade nastojala da se udari i na treći hanat. U sastavu „Izbrane Rade“ nalazio se budući najveći protivnik i istoričar cara Ivana. kao glavnih krivaca za carev odlazak. mališanu Dimitriju. da se razbije celina starih oblasti. carski duhovnik prota Silvestar i intimni carski prijatelj Aleksej Adašev. govoreći da neće služiti ujacima i rođacima malog prestolonaslednika. progona. koji su ga u tom i pomogli. Najzad je došlo do potpunog raskida između cara i boljarstva.. Kroz izvesno vreme car se javio u Aleksandrovoj „slobodi“. odnosno kraj. ništeći i deleći između mase manjih vlasnika velike kneževske i boljarske latifundije. Čisto policajna uloga „Opričnjine“ bila je: da se brine za zaštitu carske sigurnosti. zbog koga su očekivali velike bede. prelazio u „Opričnjinu“. krajem god. osvojivši ceo basen Volge. Oni su smatrali ovakvo ponašanje kao svoje pravo. Ivan je stoga počeo da uzima taoce i da traži jemstvo u ogromnim svotama novca od rođaka i prijatelja onih velikaša. Ljudi su odmah stupili s carem u vezu. sačuvalo je staru organizaciju. smisao „Opričnjine“ bio je u tome. vlada Ivanova. Međutim. s tom misijom ona je uvela strašan teror. paljevina. gomile robova i svi najvažniji položaji u prestonici. iako je ovaj bio u ratu s carem. Ivan je sve više pokazivao nepoverenje prema svojim doskorašnjim savetnicima. zemalja. Aristokratska po svome sastavu. Na kraju krajeva ipak su pristali da polože traženu zakletvu. već godine 1553. 1564. oduzimanja imetka i smrtnih kazni. Ivan lud od bola. seljaka i naoružanog nižeg plemstva. ali ga nisu mogli naći. Ovakva je politika prirodno nanela veliku štetu narodnom gospodarstvu. čiji su stanovnici bili nekad oslobođeni od poreza. u službu litvansko-poljskog kralja. naročito uticajne porodice bile su preseljavane na nova mesta. Izgleda. Ivan je teško oboleo. knez Andrija Kurpski. dok su njihove stare baštine dodeljivane pouzdanim ljudima naročito pak „opričnjicima“.j. a među njima i knez Andrija Kurpski. kad mu je umrla carica Anastasija. t. rušila celinu velikih seoskih opština. upao je u Livoniju i otpočeo je takozvani Livonski Rat. u vojsci i pokrajinama. Pali su u nemilost Silvestar i Adašev i druga lica iz vlade i iz carske okoline. t. Ivan je našao ljude. palanci. kao svoj posebni „dvor“ ili „Opričnjinu“. on je tražio od svojih savetnika da se zakunu na vernost njegovu sinu. pokrštenog tatarskog kneza ili „carevića“ Simeuna Bekbulatovića. pa su. Ostalo se sve proglašavalo „Zemštinom“. kome su pre toga pripadali najkrupniji kompleksi zemljišta. koji je trajao četvrt veka i pretvorio se u tragediju vladara i zemlje. Kasnije je „Zemština“ dobila čak i naročitog nominelnog „cara“. često izvedenih na najgrozniji način sa naročito udešenim mučenjem žrtava — sve je to bilo u suštini neka vrsta socijalno-političke revolucije. većina se tome usprotivila. sloga između cara i vlade nije bila dugog veka. Jednog dana. velike mase zavisnih (u feudalnom smislu)“ ljudi. blagodareći učešću u njoj ovih ljudi srednjeg staleža.j. Nastala je čitava panika među dvorjanima. U tom sukobu se ogledala duboka politička i društvena bolest moskovskog carstva. Rusija je tako izašla na Kaspisko Jezero. naročito kneževske porodice feudalnog plemstva udalje sa svojih pradedovskih gnezda i da se izvrši iseljavanje stanovništva vrlo mnogih okruga. koji su mu bili sumnjivi. krimski. pa su neki velikaši i vojskovođe pobegli iz moskovske države. dok je Ivan hteo da uputi moskovsku politiku u pravcu Zapada. stupajući. I ova mera nasilnih seoba stanovništva. ali je postao nepoverljiv prema svojim savetnicima.moskovske Rusije. u koju car u načelu ne treba da se meša. car je iznenada napustio Moskvu. dok ih je Ivan oglasio kao izdajnike. Poslednji važni čin izveden pod ovom vladom beše osvojenje astrahanskog hanata. ovim poslednjim naročito još zato što je. kuća (u Moskvi i u drugim gradovima) i prihoda. da se mnogobrojne. okrivljuje svoju vladu za tu smrt. sklopili ugovor naročite vrste: car je dobio pravo da odvoji za sebe izvestan deo države.

Mase plemstva i seljaka bile su tamo prinudno naseljene i živele su pod veoma teškim okolnostima usred stalnih opasnosti. zbog smrti brata mu Karla IX postao je francuski kralj. spada u red najznačajnijih proizvoda ruske političke književnosti i najvažnijih izvora ruske istorije. isusovcem Posevinom. raspoređenom po garnizonima u specijalno sagrađenim utvrđenjima duž granica. Na saboru se većina izjasnila za to. te su mnoga imanja vraćena pređašnjim gospodarima. mučen strahom i grižom savesti. s kojim je izmenio nekoliko političkih pisama. car mora da ponekad sasluša i mišljenje Zemaljskog 27 . što su Tatari iz takozvanog „Divljeg Polja“ t. gde su snažni ruski radnici i lepe žene bili veoma cenjeni. punih žuči i mržnje. da je samo slučajnost spasla drugu bivšu gradsku republiku Pskov od kobne sudbine Novgoroda.“ Pored stalnog boljarskog saveta. kao što je u stvari zadržana i sama ustanova pod imenom „Dvora. Priča se. Stefana Batorija. ali je ipak glavni socijalnopolitički rezultat „Opričnjine“ ostao.. On bi hteo da Rusija bude aristokratska ograničena monarhija. han je došao pred samu Moskvu i spalio je prestonička predgrađa. Pored kneževsko-boljarskog staleža i njegovih istoriskih središta i gnezda. Ivan Grozni izlaže u veoma određenom obliku formulisanu teoriju apsolutne vladavine. koji je došao da izmiri Ivana i Batorija i da pokuša da uvuče Moskvu u krilo zapadne crkve) i različnim asketskim vežbama. Možda bi Todor i bio izabran.“ God.oduzimala seljacima samoupravu i dovodila ih u zavisnost od mnogobrojnih malih gospodara i gospodarčića. u kojoj bi car „bio kao glava i voleo bi mudre savetnike kao svoje udove. ali je ipak mnogo naroda ginulo ili je bilo prodavano po istočnjačkim trgovima.“ razumevajući pod „četom“ crkveno-političku stranku. upražnjen smrću poslednjeg Jagelona. te je krišom otputovao za Pariz. mislilo se više na sina Ivanova Todora. odličnog vojskovođu i organizatora.“ Sledeće godine bila je „Opričnjina“ formalno ukinuta. Moskva je izgubila ne samo Livoniju nego i niz čisto ruskih (beloruskih) gradova. moskovsko središte „Opričnjine. Godine 1571. da li treba nastaviti ovaj rat. Međutim je Livonski Rat trajao sa promenljivom srećom. razvratom i krvavim orgijama. godine 1566. nastradale su i oblasti stare gradske slobode i državne nezavisnosti — pokrajine nekadašnjeg „Gospodina Velikog Novgoroda. kojima se bavio naizmence i uporedo sa ludim gozbama. koje je caru ponudio. Teškoće ovoga rata bile su tim veće. car je otišao u zemlje novgorodske — da kazni svoje „izdajnike. verskom sa luteranskim i katoličkim sveštenicima (naročito sa papskim izaslanikom. car je sazvao sabor zemaljski da se posavetuje o tom. U mračnim trenucima on se tešio literarno-političkom polemikom (sa Kurpskim). „Kako se može neko nazvati samodržac. sveta budala. koji je pobednički završio rat sa Moskvom zbog Livonije. Južne granice države bile su čuvane stalnom velikom vojskom. da se rat nastavi. Ali nije dugo taj paparizlija ostao na obalama Visle. to je njegovo roblje. sa parčencem sirovog mesa. Legenda veli.“ „kada evo ti. „zar se sme jesti meso u post?!“ „A zašto ne. mnogo okrutnijih od velike gospode.“ t. Ivane. Kurpski nalazi.“ i prema tome „slobodan je biti milostiv prema svome roblju ili ga kazniti. da je ova opaka doktrina potekla od „josifljanske lukave čete. Poslednje godine Ivana Groznog bile su užasne: nemajući unutrašnjeg mira ni političkog ni ličnog. Na novim izborima govorilo se opet o moskovskoj kandidaturi. „Šta si poludeo?“ reče car. tom je prilikom izgoreo i „opričnji dvor“.“ Car je onda odustao od pokolja u Pskovu. fizički i moralno bolestan i preumoran. Grozni Car je doživeo još i potpuni slom svoje spoljašnje politike. Za poljskog kralja beše izabran princ Henrik Valoa.“ više mesta bilo je opustošeno i opljačkano od strane careve horde. nego na njega sama. 1570. j. Na njegovu nesreću.“ odgovori „jurodivi. da je pred cara izašao jedan „jurodivi. jedeš ljudsko meso.“ pita Grozni „ako ne radi sam?“ On tvrdi da ima neograničeno „pravo hteti svoje činiti. starijeg čoveka. starijeg sina Ivana. ali je car Ivan propao na izboru iako je imao uticajnih pristaša. Ali su najgrozniji pokolj i pljačka izvedeni u samom Novgorodu. Izvanredno skupo stali su Rusiju tatarsko susedstvo i neprekidna borba sa njima.“ Formalno ukidanje „Opričnjine“ valjda je bilo vezano sa kandidaturom Groznog na poljski presto. naročito posle ubistva. Polemika Ivana IV sa knezom Kurpskim. u nastupu gnjeva. Za otkup zarobljenika od Tatara postojao je naročiti porez. Poljaci onda izaberu sibinjskog vojvodu. sa kneževima i boljarima. ali mu kandidaturu osujeti sam car.“ Za Ivana IV ceo narod. iz južnih stepa sve jače navaljivali. j.

kao i eventualno utočište. Ove ideje Kurpskog sprovedene su i kroz njegovu „Istoriju Ivana Groznog. sa papskom stolicom i drugim evropskim silama. tehničara i lekara. godine. Veliki posednici vuku seljaka bilo milom bilo silom na svoja imanja. pridružujući se sa svoje strane onom velikom osvajačkom pohodu evropskih naroda. obećavajući im mnogo povoljnije uslove za život i rad. ili su možda bile izazvane spisom nekog Ivanke Peresvjetova „Priča o Petru vlaškom vojvodi. ali ne samo ekonomska. nego što behu oni koje seljaci imaju kod manjih i sasvim sitnih gospodara. zv. GLAVA X. usled bežanja stanovništva u masama. aristokratske ideje Kurpskog bile su zastupane u još jednom značajnom političkom pamfletu. Od god. kome su seljaci obrađivali zemlju. te proriče velike bede Moskovskoj Carevini. nego i plemićska. Moskva je sve više ulazila u evropski svet. ima. on je čak pokušao da isprosi samu kraljicu Jelisavetu. 1553. Umro je za vreme jedne šahovske partije 18. da je Ivan otrovan. u koliko nije uništena. dok je samo plemstvo vršilo ratnu službu. s jeseni.Sabora. Naprotiv. marta 1584. Plemstvo ne samo da ne može više služiti vojsku. koji su u XV i XVI stoleću pronašli i počeli da osvajaju velika vanevropska zemljišta. većinom pustolovi. Mislilo se jedno vreme. niti da izvede u polje potrebne vojničke snage (naoružane seljake). Spomenuto traženje utočišta u Engleskoj vrlo je karakteristično za Ivana Groznog: on je bio u stalnom strahu za svoj život. „piscove knjige. koji nisu pobegli u stepe ili u tuđinu. pa do kraja vladavine Ivana Groznog. vezama sa Engleskom. po velikoruskim selima su na dnevnom redu oštri sukobi i formalne bitke. „pronalaženju“ i privrednom osvajanju same Rusije. kao i tranzitnog trgovačkog puta preko Rusije za Srednji Istok. Englezima je bilo mnogo stalo do osvajanja ruskog tržišta. sa svoje strane. kao i veliki manastiri — vlasnici ogromnih imanja. trgovaca. veze između Moskve i Engleske — diplomatske i ekonomske — postale su veoma žive. kad su seljaci menjali gospodara).“ Zbog nedostatka radne snage dolazi znatno opadanje zemljoradnje i nesigurnost ekonomskog položaja srednjeg i nižeg plemstva. ali on je bio toliko istrošen i bolestan da je mnogo verovatnija njegova prirodna smrt. naročito ovo ističu statistički spisi onog vremena t. Englezi su radili na proučavanju. Savremenici pričaju o pustoši čitavih pokrajina. valamskih čudotvoraca. velika vlastela. otvorivši za rusku kolonizaciju i eksploataciju ogromne prostore preko Urala.“ Ideologija Peresvjetova nije samo monarhistička. a interesovanje za nju u Evropi počelo je da biva sve veće i sve življe.“ Smrću Ivana Groznog ulazimo u predvečerje katastrofe. Međutim. sastavljenog od predstavnika sviju staleža. pozivanjem stranaca. pored ili kao posledica onog begstva naroda. zbog poseda ljudi. „Beseda prepodobnih Srđa i Đermana. a pod vođstvom svoga „atamana“ Jermaka. a interesovao se i za njene rođake. koja je Rusiju zadesila na početku XVII stoleća.“ koja napada careve za njihove „josifljanske“ tendencije i zbog zanemarivanja boljarskog saveta. osvojili zapadnu Sibiriju. „Smutno Vreme. Livonskim Ratom. naročito oko jesenskog Đurđev-dana (to je starinski rok. oružana borba. A oni su ipak u glavnom ostali mirni. Treća vidna crta — to 28 . mogućnosti da pozove na svoje velike latifundije one seljake. i ženu za sebe. Doba Velike Bune. koji su. Tako počinje borba.“ jedan istorisko-politički pamflet veoma bogate sadržine ali nesumnjivo u mnogome pristrasan. pošto se zavadio sa masom svojih podanika.. između ostalog. Političke ideje Groznog Cara našle su odjeka. Kratko vreme pred smrt Ivan IV dočekao je jednu vrlo prijatnu vest: da su kozaci — ovi ruski „konkvistadori“ — za račun velike ruske kolonizatorske porodice Strogonova. počeli da sve češće dolaze u Moskvu u svojstvu vojnika. tražio u Engleskoj. izdržavajući ga svojim radom. kada su prve engleske lađe sa kapetanom Čenslorom sasvim slučajno ušle u severnu Dvinu. Ivan je. Dok su Rusi ulazili u Aziju. nego prava. Ova borba to je druga vidna crta opšte krize. nego jedva može da uopšte opstane.

Mstislavskog su nasilno zakaluđerili. Želeći da crkveni položaj Moskve učvrsti. on je 1589. i unutrašnji i spoljašnji. Ali. a donekle čak i žeđ za pljačkaškim životom. koji se proslavio pri odbrani Pskova od Batorija. jer se oženio ćerkom najstrašnijeg „opričnjika“ Maljute Skuratova. Pristaša mira. Od godine 1587. bar prestoničkog. kneza Mstislavskog. a od sedme redovne žene Ivana Groznog. sa otmenim. kada se desila. Kad tome svemu dodamo izvesne nemire u sredini gradskog stanovništva. koji je bio oženjen njegovom sestrom. dok su Ivana Šujskog sa celim njegovim rodom oterali u daleko progonstvo. gde se skupljaju mase ruskih begunaca. ubice mitropolita Filipa. te se postavljalo pitanje. to je bilo zatišje pred buru. stranačku pocepanost. A u to mutno vreme na prestolu moskovskom nalazi se jedan mladić. Baš u vreme o kom govorimo pošlo je za rukom Rimu. impozantna pojava. na dvoru je uspeo da sebi osigura položaj još i kao rođak carevićev. a uvek toleriranih od poljsko-litvanskih vlasti. beskrajno pobožan. koja je zaista tražila sređenu miroljubivu politiku. boljara veoma znatnog porekla ali malog uma. Miljenik Ivana Groznoga. Tako je Godunov ostao sam kao neograničeni gospodar Rusije uz umno nesposobnog cara (1587.). ljubimca Ivanova. kneza Ivana Šujskog. naivan. u isto vreme. Boris je bio kao stvoren za najvažniju ulogu u državi. stasit. istina. naimenovao neku vrstu namesničkog direktorija sa pet lica. do duše. pokazivao je očigledne znakove degeneracije. zaštitnik sveštenstva. Jedna tragična i krvava epizoda iz tog vremena izgleda da nije onda. manirima. papski dvor i moćni isusovački red spremaju u tišini veliku političku akciju protiv šizmatičke Moskve. stalno stvaraju bande opasnih razbojnika i nezadovoljnika. da se Rusija izmiri sa jedinospasavajućom rimskom crkvom. dok je Romanov bio predstavnik boljara bez kneževske titule. i njegovu. sa lepim glasom. i veliki poštovalac svetovne prosvete. Ivan Grozni je. koji je ostao uz Borisa Godunova. Od te katastrofe spasao se jedino knez Vasilije Šujski. dobićemo vrlo tmurnu sliku moskovske države. moskovskog mitropolita uzdigao na stepen avtokefalnog patrijarha. poginuo je 29 . drugi sin Ivana Groznoga Todor. izazvala preveliku uzbunu. On je bio rođeni političar velikog stila. Namesništvo se vrlo brzo raspalo. budući car. koju su imali srednji staleži u zapadnoj i srednjoj Evropi za vreme borbe kraljeva i njihovih vasala. on je lično uspeo da ne uzme neposrednog učešća u zločinima „opričnog“ režima. on je dobro razumevao međunarodnu situaciju Moskve. a uz to je bio mladom caru najbliži srodnik. i gde se. a sem toga od mnogih nije smatran kao zakonito dete. koji je nasledio tog izvanredno talentovanog ali nesumnjivo nenormalnog cara. Švedska nije nikako prijatelj Moskve. maja 1591. jer je bio rođen od pete venčane. udeoni knez uglički (na severu od Volge u jaroslavskoj pokrajini). Sem toga Boris beše zatočnik što tešnjih ekonomskih veza sa Evropom. da putem Unije učvrsti svoj položaj u Ukrajini. jer je patio od epilepsije. 15. i Bogdana Bjeljskog. mlađi sin Ivana Groznog — mali Dimitrije. uzimajući ulogu sasvim nalik na onu. Poljsko-litvanska država rovari na zapadnim i jugozapadnim granicama. Godunov i Bjeljski bili su ljudi iz „Opričnjine“. Bjeljskog su proterali. bar prema pričanju nekih savremenika. kako da se ta okolina sastavi. uz učešće moskovskog građanstva. prijatelj i zastupnik interesa običnog plemstva i građana. Najzad. Beloj Rusiji i Galiciji. 1598. plemića. u svome gradu Ugliču.je politička borba između carske vlasti i kneževsko-boljarskog staleža. prekinut samo jednom velikom navalom Tatara god. Romanov je umro. sasvim vladalačkim. pošto nije uspela njihova prvobitna namera. čovek usko vezan sa „Opričnjinom“. i to: ujaka Todorova Nikitu Romanova. U toj se borbi srednje i niže plemstvo sve više ističe na strani carevoj. čak u svom vlastitom vrtu. Zabeleženi su i neredi. on je upravljao moskovskom Rusijom. pa ih izvodi u većem ili u manjem stilu. U takvim prilikama bilo je jasno da jedino može vladati careva okolina. šuraka Todorova. umno potpuno nerazvijen i sasvim lišen volje. ljude i prilike. Za to je vreme zemlja uživala mir. ne zna se tačno iz kojih sve razloga. Živeo je još. često pomaganih. gde je većina Šujskih poginula. ali. Krimski han stalno sprema upade. o kom su govorili da jako liči na oca. Borisa Godunova. U unutrašnjoj politici bio je omiljen kod srednjeg staleža. prema tome. — ali taj Dimitrije. koje su u begstvo naterali ne samo socijalna beda nego i politički motivi. 1591. pa je izvanredno dobro proučio opštu situaciju. Veoma lep. Dva kneza predstavljala su najviše veleposedničko plemstvo — boljarski stalež. svirepog dželata. do početka god.

koja je silno delovala na savremenike. Tako imamo tri objašnjenja za jedno isto delo. u Ukrajinu. i već su se onda sigurno kovale zavere. car iz robova. Prema drugoj legendi. Jedino je bio jasan rezultat: nakon smrti Todorove presto će ostati bez zakonitog naslednika.carević Dimptrije. poubijao je više ljudi. Najzad došla je strašna glad. jer je bilo jasno da Todor neće imati dece. te se povukla u manastir. pa su to nastavili posle i istoričari tako. brat od ujaka počivšeg cara i glava neobično popularne porodice Romanova. Tako je Boris na koncu konca bio jednoglasno izabran i nakon tobožnjeg dugog odricanja i ponovnih molbi sabora i gomile i pretnje patrijarha da će na njega baciti prokletstvo. Boris je naredio ubistvo eventualnog kandidata za ruski presto. sa knezom Vasilijem Šujskim. Taj dugo očekivani znak dala je jedna ličnost tamnog i nepoznatog porekla. Zemlja se ipak zaklela njoj na vernost. a mesto njega bio je ubijen sin mesnog popa. februara 1598. nego i socijalni program Bo-risov i popularnost. te su bile nastavak prethodnog carovanja. ako se i dalje bude opirao. Iako izabran od cele zemlje. iz kneževskog reda potomaka legendarnog Rurika i istoriskih Vladimira Svetog i Aleksandra Nevskog. igrajući se sa nožem i dobivši napad epilepsije za vreme igre. Ali su prve godine njegove vladavine prošle u potpunom miru.“ Njegov je uspeh olakšalo suparništvo između drugih velikaša. i da će Boris možda i samu glavu. i boljarskog saveta „Dume. doveli su Borisa na presto „moskovski i sve Rusije. Jova. Ona je našla da se Dimitrije sam ubio. Sam tekst zakletve. Borisova prijatelja. ne zna se pozitivno da li prave ili fiktivne i u koliko udešene od tajne policije. Boris je primio carski venac. da ni dan današnji nema opšte primljenog rešenja ove zagonetke. toliko neobičnoj situaciji. Bilo je više kandidata. Uz to su se javile i neke tamne intrige. kada je Boris bio samo namesnik. nije se osećao siguran na prestolu. čiji je šef Todor bio nasilno zakaluđeren (Filaret). 7. nikle su dve legende o ovom tragičnom i nejasnom događaju: prema jednoj. koja je izbila desetak godina docnije. Dimitrija je spasla od ruku ubica njegova okolina. koji nisu imali iza sebe neke jače stranke sa određenim socijalno-političkim programom. Građani su bili osuđeni na teške kazne za ubistvo „nevinih“ ljudi i čak je zvono sa gradskog zvonika otišlo u Sibir! Ali za vreme Velike Bune. ali svakako položaj izgubiti. Iza toga su došli progoni najuglednijih boljara sa Romanovima na čelu. Boris. veoma opasnim po Borisa. a sa poljske strane širile su se neke čudne vesti. Boljarski stalež držao se veoma rezervisano prema Borisu. Narod se odmah pobunio. Izaslata je odmah na lice mesta istražna komisija. koja je svet bacila u očajanje i čak ga dovela do ljudožderstva. pozivajući se na božju volju. Zadatak sabora bio je vrlo važan: trebalo je izabrati cara! Moskva. sam čovek neobične lepote. koji je. i potomaka litvanskog velikog kneza Gedimina. taj. 30 . ne samo njegovo potajno rovarenje uz rasipanje novca među birače — članove sabora i među prestonički puk. Na pitanje o nasleđu prestola Todor je odgovarao neodređeno. prema rečima jednoga savremenika. Todor je mirno umro sa blaženim osmehom na ustima. ali ne kao kaluđer. Oko ove tajne već su savremenici lomili koplja. koju je propisao zemlji. kao što je i živeo. te se nekoliko meseci docnije krunisao sa velikom raskoši i sjajem. nego samo lične koterije. koji su sačinjavali saborsku većinu. Kandidata bez kneževske titule bila su dva: Todor-Nikitić Romanov. koja je bila baština Kaljitina doma. koja će živeti. Nakon nekoliko mirnih godina nastale su među boljarima neke zavere. a među njima i jednog agenta moskovske vlade. i uz njega šurak carski i doskorašnji namesnik Boris Todorović Godunov. ako Dimitrije postane car. Pričalo se. j. čak u blizini same Moskve. Uz nju je otišao u manastir. Čim je Todor umro. dok je drugi njihov deo bežao preko granice. Uprava je prešla u ruke patrijarha. Našli su ga sa presečenim grkljanom. njegova udovica Irina zakaluđerila se kao „velika inokinja“ Aleksandra. uticao na saborsku većinu. Ne samo simpatije. osećala se vrlo čudno u ovoj novoj. koje su uskoro urodile plodom. Zbog gladi mase robova behu od gospodara isterane iz kuća. koja je bila sva u vrenju i samo čekala znak za upad. koje je prema njemu imao patrijarh. koju je uživao kod srednjih staleža. Te mase su stvarale čitave čete razbojnika. nego kao gost-zatvorenik njen brat Boris.“ Privremena vlada sazvala je zemaljski sabor. „rabo-car“ t. da su anđeli došli po njegovu svetu dušu i da je on s njima govorio. prirodno. svedočio je o nesigurnosti i nekoj plašnji nosioca vrhovne vlasti. plemenitog i jakog karaktera i velike pameti.

j. da mu se lice nije moglo raspoznati. predao ga sudu zemaljskog sabora i. na to je Borisova porodica zbačena s prestola i internirana u njihovoj boljarskoj kući. Dimitrije se našao gotovo usamljen pred zaverenicima. Ubijenog Dimitrija izmrcvarili su tako grozno. da je Samozvanac zaista bio pravi Dimitrije. Ono. da se njegove mošti prenesu iz Ugliča u Moskvu. nego i istoričarima. a najzad je na grozan način bio ubijen nesrećni car Todor i njegova majka. Novi Dimitrije je svečano ušao u Moskvu. bar javno. zatim. gde su već ranije uspeli da nameste kao stražare svoje pouzdane ljude. Odmah se stvorila nova legenda. onda da je bio ubijen i da ga treba proglasiti za mučenika. Ovaj plemeniti. zaverenici se uputiše dvorcu. slobodnog čoveka vojnika bez određenog građanskog zanimanja i staleške pripadnosti. oduševljeno pozdravljen od cele zemlje. koji je prvo tvrdio da se Dimitrije sam ubio. i naredio je. kao sin njen i Ivanov. Sa rezervom i vrlo oprezno pomagao je novog Dimitrija i Sigismund III Vaza. poljske plemkinje. i kako je novi car samozvanac. jer je Šujski odmah počeo da ponovo sprema zavere. i položaj i doveo ga u svoju najbližu okolinu. donekle. opijene vinom svadbene gozbe (car se tek pre desetak dana venčao). Iako je popularnost Dimitrijeva počela nešto da opada zbog njegova slobodoumlja i nepažnje prema izvesnim običajima i praznovericama predaka. da nije bio ubijen nego da je spašen i da je pretendent doista pravi Dimitrije. Veština i sigurnost. koji još i danas veruju. pred zoru.. naročito zbog oholog ponašanja njegove verenice — carice. ali bezumni i lakomisleni postupak stao je Dimitrija glave. t.“ i da je pravog carevića ubio Godunov u Ugliču. imao pored toga i nešto evropskog obrazovanja. kako mu je i ovog puta uspelo da se božjom milošću spase iz ruku ubica. — šarena jedna gomila. to je ponašanje Dimitrijevo u aferi Vasilija Šujskog. 17. a onda sasvim javno predstavljao kao carević Dimitrije. a da je „blagovjerni gospodar car i veliki knez Vasilije Ivanović blagoizvoleo stupiti na presto po molbi sviju staleža moskovske države.Pojavio se beše neki mladić. maja 1606. Dimitrije i njegovo šareno društvo nisu mogli postići trajna uspeha ni napredovati prema Moskvi. Boris je. pa i na istoričare. kako je Boris naredio da se ubije carević i kako je ta naredba bila izvršena. iako se Moskva zaklela na vernost njegovoj udovici i sinu Todoru. ipak je Dimitrije bio još dovoljno jak da osujeti otvorenu bunu. Ali. udove Ivana Groznog. dok je carevna Ksenija ostavljena za utehu lažnom Dimitriju. Potpuno je dokazano da je bio čovek moskovskog vaspitanja iako je. Ovaj spletkaš. „a čak i od carice Marije. Glavna vojska Borisova naslednika prešla je na stranu pretendenta. Današnja većina istoričara složna je u tome. papski dvor i masa ruskih političkih begunaca. to se još uvek ne zna pouzdano. koji se tobož čudom spasao od ubica. „jeretik. Dimitrije je stavio Šujskog pod istragu. kad ga je sabor osudio na smrt. malobrojnim intimnim prijateljima. da je Dimitrije bio samozvanac. u kojoj su se članovi uglednih kneževskih porodica mogli naći pored odbeglog boljarskog roba ili uz kozaka. dok je narod udarao na Poljake. da je on bio ubeđen u svoje carsko ime i poreklo. da je bio dobar govornik i u glavnom veoma privlačna pojava. poljski kralj. Njega su priznali i pomogli mnogi poljski velikaši. da umiri svet. i čast. s kojima je Dimitrije istupao. što je učinilo najveći utisak i na savremenike i na potomstvo. da je bio čovek sa lepim državničkim i vojničkim sposobnostima. počeo je na kraju širiti glasove. Šujski i njegove pristaše pobuniše narod vešću. tako da ima istoričara. t. Stupajući na presto on je objavio. kao najstariji 31 . koja je zajedno sa ocem i velikom poljskom pratnjom na svakom koraku vređala verske osećaje i nacionalni ponos Moskovljana. koji je pre godinu dana prešao sa celom carskom vojskom na njegovu stranu. koji se prvo tajno. Dok je bio živ Boris. imponovale su ne samo savremenicima. predložio da se poginuli carević Dimitrije proglasi za svetog mučenika. da Dimitrije nije bio samo varalica nego i prevaren. pa mu je vratio i imanje. te. i da je pripremljen za svoju ulogu veoma verovatno u krugovima moskovskih boljara. da caru preti opasnost od Poljaka. pomilovao ga. njegova porodica nije mogla da se održi na vlasti. i Rusa i stranaca. Dva dana kasnije vođa zavere Vasilije Šujski bio je od svojih pristaša izvikan za cara. i poginuo je zajedno sa svojim doglavnikom Basmanovim. j. — ali ko je on bio po svome poreklu.“ po naslednom pravu. Kad je Boris umro.

Dolaskom Vasilija Šujskog za cara nije bila rešena politička kriza moskovske Rusije. U Tušinu beše imenovan čak i patrijarh sve Rusije. k sebi i hoće da im dadu i boljarsko zvanje i vojvodsko. pa čak i boljari. Njemu je Moskva dala ime „vora“. pa se plemićska vojska Ljapunova pridružila caru Vasiliju. t. i kozaci. veli savremenik. te ih robljahu i imetak im pljačkahu“. lopova ili zločinca. gde se drhteći još držao car Vasilije. dok im nije još pošlo za rukom da osvoje Moskvu. stvorio se tip takozvanog „pereljota“. robovao po turskim galijama i proputovao veliki deo Evrope. jedna obična varalica. koji su se u mirno vreme bavili gradskim zanatima i sitnom trgovinom). kozaci. robova i kmetova-seljaka protiv gospode i bogataša. Ovi su pokreti imali izrazito socijalno obeležje. bivši boljar Todor Romanov. takozvani „Tušinci“. kaže jedan savremenik. „skupili su se“. „boljarski ljudi (t. bio je. što su tobože izdali moskovsku državu i ubijali ljude cara Vasilija. vele izveštaji vladinih agenata. i vladike. behu šarena gomila: tu su se viđale u velikom broju strane avanturiste — poglavito Poljaci. „Po naredbi cara Vasilija“. sveštenstvo. priča jedan od ondašnjih svedoka. pošto su u njima sudelovali svi staleži moskovskog društva. kao ovce koje nemaju pastira“. „Buntovnici“.j.potomak Aleksandra Nevskog. sve dotle. Taj čovek. „naređuju boljarskim robovima da ubijaju njihove boljare. tako da je moskovska država došla na rub propasti. te zločince. kaluđer Trojickog Manastira. Njegove pristaše. naročito. On je stvorio svoju prestonicu kraj Moskve. ali mu to nije pošlo za rukom. Tušinski tabor imao je pretenziju da bude prava carska prestonica. formalno vezan sa imenom cara Dimitrija. od vremena prvog samozvanca mitropolit rostovski. odbegli robovi i pobunjeni kmetovi. koji se tobože spasao od zločinaca i boljara. tamnog porekla. Pokret Balotnjikova.. Avramije Paljicin. Neki podaci kazuju. da je Šujski imao s početka težnju da se osloni na nešto širu socijalnu bazu.“ Taj pokret bio je jedno vreme podupiran od čitavog plemstva južne Velikorusije sa vatrenim političarima-vođama srednjeg plemstva braćom Ljapunovima na čelu. Ali je „Vor“ ipak postigao velike uspehe. Socijalno-revolucionarni pokret Bolotnjikova bio je posle toga u krvi ugušen. da neće slušati lažne dostave i da neće kažnjavati zajedno sa krivcima i njihove nedužne rođake. pa je onda spaljeno. roblje i druga čeljad) i seljaci.“ Odziv na ove proglase bio je izvanredno velik. trgovci. plemići.. igumani. pa kozaci. za razliku od prvog samozvanca. govori kako je ruska zemlja „sva pala u bezumno stanje“. i strelci (t. knez Katirev-Rostovski. a njegov pepeo je odnelo topovsko zrno u pravcu odakle je Dimitrije došao. Tatari i Čeremisi (divlja plemena sa Volge) zaratiše na ljude ukrajinskih i sjeverskih gradova i srezova. koji je „ručavao kod cara Vasilija a večeravao kod cara Dimitrija“. izvrgnuto ruglu. baštine i spahiluke. pa im obećavaju boljarske žene. vladika Filaret. U sabornoj crkvi car Vasilije se zakleo. te počeše po gradovima hapsiti načelnike i bacati ih u tamnice i razoravati imanja i domove svoje gospode i pleniti njihovu imovinu. Veliki broj pokrajina i gradova potpao je pod njegovu vlast. j. pored njih. predstavljao je otvorenu pobunu siromaha. a putirima svete tajne služahu se za pijančenje.. Susedstvo dve prestonice delovalo je porazno na ondašnji politički moral. protuvama i lopovima bez imena naređuju da ubijaju bogate trgovce i uopšte trgovački stalež i da pljačkaju njihovu imovinu i pozivaju ih. Ovo je veoma zanimljiv prilog karakteristici ondašnje potpune pometnje u pojmovima sviju društvenih staleža. Odmah po tom javio se drugi lažni Dimitrije. j. Međutim je telo ubijenog lažnog Dimitrija ležalo izmrcvareno. U borbi nisu ništa i nikoga štedeli Isti Paljicin priča kako u crkvama zatvarahu konje. njima se pridružiše građani sa Ukrajine. u selu Tušinu. vojnici stalnog kadra. a u isto vreme. seljaštvo i robovi. da neće bez svojih boljara osuđivati na smrt i gubitak imanja svoje podanike. „Ljudi su se kolebali tamo-amo. dok drugi odlični pisac i viđeni učesnik događaja. U njima se svet pozivao na ubistva i pljačku. čoveka. koji je prošao kroz sito i rešeto. a pse hraniše na oltarima. upereni protiv njegove vladavine.“ Sami događaji ovog dela „Velike Bune“ razvijali su se sledećim redom: prvo je izbila čisto socijalna buna Bolotnjikova. Vrlo su brzo izbili jaki pokreti. U ovu borbu su se posle umešali tuđinci. jednog odbeglog velikaškog roba. Proglasi Bolotnjikova bili su veoma karakteristični u tom pogledu.. Ali su se uskoro saveznici razišli. te je i na jednoj i na 32 . Vladavina Šujskog i po svom postanku i po poreklu samog cara i po sastavu njegove okoline beše očigledna reakcija boljarskog staleža.

cara Vasilija su zbacili s prestola i nasilno zakaluđerili.drugoj strani tražio obilatu nagradu samo zato što je „pripoznao istinitog gospodara“. naročito su tom prilikom stradale spahije i bogato građanstvo. vešto je spremio teren za kraljevića Vladislava. Veliku su brigu imali sastavljači ugovora o tom. Na čelu zajedničkog švedsko-ruskog odreda nalazio se nećak carev. počeli posredovati u moskovskim poslovima. a najuglednije ljude u Moskvi uputio je Sigismundu pod Smoljensk kao „veliko poslanstvo“. Međutim su stranci. I u jednom i u drugom ugovoru glavne su misli ove: carska vlast dobija karakter ograničene vlasti. a očigledna opasnost za sam opstanak samostalne države i crkve takođe je delovala na njihovo zbližavanje i davala započe-toj borbi nacionalno-verski karakter. ondašnja nada moskovske Rusije. Moskva se zaklela na vernost poljskom kraljeviću „caru Vladislavu Žigimontoviću“. da će unapređivati one „manje“ ljude. Zemaljskog Sabora. kao zarobljenike. Čete Poljaka. i da se onda stvori na istoku Evrope jedna ogromna država pod njegovom vlašću. nalik na ona. izgubio bitku sa Poljacima (kod sela Klušina. od koga su tražili još i to. Ali na jednom ručku kod carskog brata Skopinu je pozlilo. Svu vlast car vrši zajedno sa Boljarskom Dumom. Javno mnenje optuživalo je međutim ženu careva brata. posednuta od jakih odreda poljskih 33 . Zajednička socijalna opasnost revolucionarnog prevrata pobudila je srednje staleže da traže nekakav kompromis. i dalje plamtio građanski rat. za vrlo kratko vreme njega nije bilo više u životu. da dovedu na moskovski presto Vladislava. knez Mihajlo Šujski-Skopin. pa mu ponudio da izabere njegova sina Vladislava za ruskog cara. februara. Poljski kralj Sigismund III Vaza našao se pobuđen da zbog tog švedskog posredovanja i sam ustane protiv Rusije. godine zaključen je prvi ugovor između ruskih pristaša Vladislavljevih i kralja Sigismunda. staležima se obezbeđuje izvestan minimum prava. umro je verovatno od tifusa. Oni su radili na tom da sam Sigismund postane car moskovski. u kojoj car obećava. kao što je već bio kralj poljski i veliki knez litvanski. da naredi Smoljensku da se preda Sigismundu. Žolkjevski. Šveđani i Poljaci. koja su bila uneta. kozaka i pobunjenih kmetova i robova pustošile su zemlju. Na kraju krajeva Smoljensk je bio primoran na kapitulaciju. mlad čovek. predala Moskvu u ruke poljskom vojnom odredu. Najzanimljivija epizoda građanskog rata onog doba bila je šesnaestomesečna opsada Trojickog Manastira od strane Tušinaca i Poljaka. U Rusiji je. toga se položaj cara Vasilija očigledno popravljao. zakonodavstvo izdaje uz saradnju „Saveta cele zemlje“. Vođa poljske vojske. dok se poslanstvo pocepalo: jedni su učinili po volji Sigismundu.) ili u „Zlatnu bulu“ kralja Andrije (1222. te je privremena vlada. U tom je smislu činjen pritisak na „veliko poslanstvo“. Skopin je za to vreme čistio zemlju od neprijatelja i usled. U novom ugovoru izostavljena je zanimljiva tačka iz prvog. sjajno obdaren vojničkim i političkim sposobnostima. međutim. pod kojima Vladislav treba da vlada moskovskom državom. a oni koji su ostali uporni bili su jednostavno internirani u Poljskoj. On nije samo zaposeo Kremlj. Moskva. o pogodbama. 4. Iz straha pred „Vorom“. koji to budu zaslužili i da će svima dopustiti putovanje u inostranstvo radi školovanja. Švedsku intervenciju tražila je vlada cara Vasilija. nego je cara Vasilija i njegovu braću poveo sa sobom u Poljsku. Kada je taj carev brat. februara 1610. dok je drugi deo ruskih Tušinaca otišao u logor Sigismundov. Bio je tom prilikom izrađen i ugovor. na putu Smoljensk—Moskva). u svoje doba. u kojoj su posada i kaluđeri pokazali mnogo junaštva i o kojoj su se pričale čitave legende. uzevši pod nadzor i patrijarha i boljare namesnike. nalik na onaj od 4.). videći da je Moskva lak plen za preduzimljive susede. sastavljena od sedam boljara. eventualnog naslednika prestola i suparnika njenog muža. Svaka trgovina i svaki saobraćaj po rekama bio je obustavljen. j. Ali veliki deo Poljaka i ruskih Tušinaca ostao je ipak uz „Vora“. da se sačuvaju neokrnjeni stari običaji zemlje. Kralju Sigismundu i njegovoj okolini nije bilo mnogo stalo do toga. da mole Vladislava da izvoli primiti carski venac i preći u pravoslavlje. u „Veliku povelju o slobodama engleskog naroda“ (1215. Krenuvši u rat on je naredio Poljacima da napuste „Vora“ i da stupe pod kraljevske zastave. da je ona otrovala Skopina. naročito njeno pravoslavlje. t. u Moskvi se digla buna. i zbog svoje nesposobnosti i zbog neplaćanja plate vojnicima-strancima.

Ljapunova. sačuvala svoju državnu samostalnost. naročito posle razilaska velikog dela spahiske vojske. priznata od velike većine zemlje. marta 1611. Ali to nije smirilo pokret. pod Moskvom se javlja ogromna nacionalna ruska vojska. Bogati ljudi pozajmljivali su državi velike novčane svote. kozacima je oduzeto pravo. u kojima ga je pozivao da istraje u borbi. u kojima se sad pojavio običaj da se uzajamno dopisuju. Na sazvani zemaljski sabor došlo je veliko mnoštvo poslanika sveštenstva. boreći se sa izvanredno velikim teškoćama. koji su opet jako digli glavu. predala je najposle poljska odbrana Kremlj ruskoj vojsci. a na niže gradske staleže udariše nove namete i poreze. pa i seosko stanovništvo. Ali nisu iščeznuli socijalni. 17. koji se smatrao veoma mirnim i prema tome pogodnim za ostatke boljarskog staleža. Nakon junačke odbrane i strašnih muka od gladi. u času velike opasnosti. sastavljena i od mobilisanih spahija i od gradskih odreda i od kozaka. doveli su do izbora Mihajlova. I zbilja. upućivao je proglase na narod. najposle osobine samog kandidata. Većina plemstva i gradskih odreda odmah napusti logor. U nj su ušle spomenute vođe kozaka i vođa plemstva Prokop Ljapunov. nacionalni i verski motivi za njegovu obnovu. Rusija je tako ponovo dobila cara. građanstva i slobodnih seljaka. ali je u njoj ipak došlo do okršaja sa Poljacima i do otvorene bune. koji je izabrao triumvirat za upravljanje zemljom. da saopštavaju jedni drugima vesti i predlažu mere za zajedničku odbranu od neprijatelja. Najzad bi jednoglasno izabran za cara Mihajlo Romanov. Njemu se pridružiše mnogi drugi gradovi. plemstva. da dodeljivanjem spahiluka ulaze u red spahija. koje su odgovarale ministarstvima finansija. Bogati trgovački grad Nižnji Novgorod sa svojim uglednim građaninom Kosmom Miljinim stao je na čelo pokreta. Nominelna sveruska boljarska vlada. ali čovek pošten i hrabar. šesnaestogodišnji sin mitropolita Filareta. likvidirana je. To ima uspeha. uz saradnju jednog dela kozaka sa Trubeckim na čelu. koja je bila u opsadi zajedno sa Poljacima. Nakon dugog većanja i mnogih spletaka donete su ove odluke: 1) da se ne bira nikakav stranac za cara. vojske. bogati i slobodni seljaci severne Rusije. Velika popularnost porodice Romanova. njihove dobre veze sa kozacima kao i sa drugim staležima. kojima je naređeno da se vrate svojim gospodarima. Zbog toga su. a njeni članovi su bili poslati na svoje baštine. kao vođa naroda. Patrijarh. god. U junu 1611. 34 . stvorila je pogodnu bazu i prestonicu u Jaroslavu na Volgi. Polako i veoma oprezno. i onda je razbila konačno Poljake pod Moskvom. Mnogo je ovome uspehu Romanova doprinela i njihova veza sa starom dinastijom. na čelu sa tušinskim boljarima knezom Trubeckim i atamanom Zaruckim (Tušinski „car“ bio je u decembru 1610.vojnika. Drugi slični proglasi upućivani su iz Troickog Manastira i iz mnogih gradova. uskoro je stvoreno drugo središte rada za spasavanje zemlje. god. godine sastao se u logoru kraj Moskve zemaljski sabor. da je mogla podići i izdržavati čitave odrede spahiske konjice i gradsko-seljačke pešadije. juna 1611. Za vođu ove vojske bi izabran knez Dimitrije Požarski. pa su ga mučki ubili. 2) da se ne bira sin drugog lažnog Dimitrija. Gradska buržoazija uspela je tim sredstvima da prikupi toliko novca. Tako je propao prvi pokušaj jedne nacionalne akcije. nije mogla da stane na čelo pokreta. ubijen). 3) da se bira neki član velikih domaćih porodica.. bili su zastupljeni i kozaci. kao i samog Filareta. obnovljene su središnje državne ustanove. Donete su važne odluke protiv kmetova i robova. Po detaljnim odlukama Sabora uprava zemlje beše uređena po starinskim propisima. 30. vojskovođa drugog reda. policije i pravde jedne moderne države. Poljaci većim delom zapalili rusku prestonicu. Ona je tako. Ova poslednja odluka bila je sudbonosna po ceo pokret: kozaci su pozvali na razgovor vođu plemstva. nižegorodska vojska osvojila je sever i istok moskovske države.

Istina je. koji se tiču obeju država. a za suzbijanje reformacije javljaju se mnogobrojni Isusovci. venčao se sa Jadvigom i postao poljski kralj. Pa i sam Kijev. Ali to je shvatanje napušteno. Gradski život ne razvija se jako. i mnogi poljski običaji i zakoni. na zemaljskom saboru Poljske i velike kneževine Litavske u Ljubljinu zaključena je Unija. kao donekle i u ruskim. posle tih veza sa Poljskom. dosta se brzo i znatno oporavio i postao je opet važno trgovačko središte. i to u većem razmaku vremena. izgubili su svoj pređašnji značaj. isto kao i litavske. ipak je već onda bilo jasno. Godine 1569. takozvani Litavski statut. do 1501. zajednički novac i najzad zajednički zemaljski sabor za rešavanje važnijih poslova. zbog kojih se sukobljavaju Poljska i Litvanska. posle Florentinskog Sabora i progona iz Moskve mitropolita unijata Isidora. Seljački stalež. i tokom prve polovine XVII stoleća. Nesumnjivo je. Iako je litavskoruska država sačuvala svoje autonomno zakonodavstvo.GLAVA XI. Ali svakako zemlja nije bila toliko prazna koliko se to ranije smatralo. Tako je došlo do prve unije litavske države sa Poljskom. opaki i opasni Nemački Red je postao poljski vazal. Od 1466. Volinija i kijevski kraj neposredno potčinjeni Poljskoj. i kneževine. Jagajlo je prešao iz pravoslavlja u katoličanstvo. za vreme od 1390. veliki broj ruskih porodica napustio je rusku narodnost i pretopio se u Poljake. kao i cela jugozapadna Rusija. Ali i Kijev. prelazile Poljacima. potpada pod kmetovsku zavisnost i potpuno gubi svoju slobodu u korist vlastele. Livonija. 1386. Između drugih sredstava upotrebljeni su i progoni pravoslavnih da se nateraju na prelaz u katoličanstvo. takozvani Senat ili Radu. Podljašje i Crna Rusija ostaju kao zemlje. imala nekoliko velikih knezova i u toku više desetina godina bila gotovo odvojena od Poljske.). sve do Ljubljinske Unije sačuvala svoju državnu samostalnost. Kao što su ranije ugledne litavske porodice postajale ruske. odselio na severoistok i da je nešto karpatskih ljudi došlo u basen Dnjepra. da se jedan deo njegov zaista. U ovo doba. Volinija. da se. zajedničku diplomatiju. naročito u njenom litavskom delu. da je ostala gotovo prazna i da je tek za vreme litavsko-ruske države ponovo naseljena novim stanovništvom sa Karpata. koji je u starim litavskim kneževinama. koja je onda vodila rat sa Moskvom. a naročito zbog Smoljenska (koji je od 1395. kijevski kraj. bio slobodan. godine sastavni deo litavsko-ruske države) izbijale su često borbe između litavsko-ruske i moskovske države. ali gradovi ipak uživaju samoupravu. da će Poljaci postati gospodari i da će savezna država biti u stvari Poljska. ujedinjenu vojsku. Obe države imaju zajednički zakon o podanstvu sa preimućstvima u korist katolika. Zapadna i jugozapadna Rusija od XIV-XVII stoleća Dok Galicija pod Kazimirom Velikim postaje sastavni deo Poljske. Govorilo se. Odmah iza Ljubljinske Unije otpočeo je politički i književni rad i za pripremanje crkvene unije. da je jugozapadna Rusija bila potpuno opustošena tatarskom invazijom. Zajednica sa Poljskom mnogo je olakšala položaj litavsko-ruske države prema Nemcima. objavljena je kao svojina obeju zemalja. On je bio pozvan od poljskih velikaša da bude muž njihove kraljice Jadvige. koji je strašno od Tatara nastradao. dok su Podolija. Prirodno je ipak. da je bilo mnogo migracija stanovništva. Reformacija u Evropi imala je odjeka i u litavskoruskoj državi. Podolija. da je Litva. i drugi gradovi. Crkveni život litavsko-ruske države je dosta bujan. kao što je i u XVI veku. Vodi se borba između Istočne i Zapadne Crkve. U unutrašnjim odnosima litavsko-ruske države opaža se već u XIV stoleću jako razvijanje feudalizma. Posle smrti poslednjeg Jagelonca Sigismunda Avgusta obe države treba da biraju zajedničkog kralja. najviše po statutima pozajmljenim iz Nemačke. Zato su se litavski poslanici čitavih devet meseci odupirali aktu Unije. tako su sada mnoge važne ruske porodice. Zbog graničnih malih kneževina. Borbu za pravoslavlje preduzimale su neke velikaške 35 . a sredinom XV veka učinjeni su pokušaji stvaranja unije. godine. širi katoličanstvo. Od značaja je vladavina u litavsko-ruskoj državi kneza Jagajla (1382. ujedinjeni gornji dom.

poljska vlada preduzela je mere za ograničavanje prava kozačke vojske i samog broja kozaka. koji se proslavio kao veliki mecena i osnivač ruske štamparije. Jak pokret crkvenih bratstava po gradovima. a od velikaša naročito knez Konstantin Ostroški. podvrgli se riziku stalne borbe sa Tatarima i Turcima. Poljacima je pošlo nekoliko puta za rukom da potuku kozake u otvorenoj borbi ili da nameste svoje ljude za hetmane. On je živo radio i na tom. Odmah je došlo do raskida između članova sabora. U glavnom. Pokušaj Batorija da ukine kozačke slobode izazvalo je bune kozačkih pripadnika. Uz to se produžuju i progonstva pravoslavnih i socijalno ugnjetavanje ukrajinske seljačke mase. išli protiv cara Mihajla i to pod samu Moskvu. koje su stalno pustošili Tatari naročito pak duž Dnjepra. gde je i poginuo. gde se stvorila takozvana Slobodska Ukrajina. Oni nemaju više prava da sebi biraju hetmana i pukovnike. Slobodno kozaštvo veoma je primamljivo za mase seljaka-kmetova. Ove su borbe trajale sa prekidima od 1625—1638. Poreklo njeno. primili uniju. U taj se logor slobodnih vitezova (licara) primao svaki čovek. koje počiva na kmetovskoj zavisnosti seljaka. kralj i vlada priznali su uniju i pravoslavna crkva je postala nezakonita. jer je većina vladika zazirala od ovog mešanja mirjana u crkvene poslove. Ovaj preporod pravoslavlja u zapadnim i južnim ruskim zemljama objašnjavao se akcijom kozaka. Žene su bile isključene iz tog društva. ono je sebi slobodno biralo vođe. naročito godine 1559. Ali se u tom krila i neka opasnost. Vilni i drugim mestima. da su kozaci slobodni ljudi. naročito onda. Godine 1620. Stvorena su dva sabora. Bune su te bile krvavo ugušene. kao i same reči kozak. veka kozaštvo se razvija u jednu veoma razgranatu i jaku socijalno-političku ustanovu. javljaju se družine kozaka. Već u XV veku u južnim predelima litavsko-ruske države. utvrđeni logor na ostrvu Hortici na donjem Dnjepru. 36 . Od kraja XVI stoleća kozaci dolaze u sukob sa Poljskom. Pri kraju ovog doba počelo je iseljavanje pobeđenih kozaka u moskovske predele. Tokom XVI. kad su kozaci pod znamenitim hetmanom Petrom Konaševićem-Sagajdačnim. nije potpuno rasvetljeno. a i ti su imali da budu pod zapovedništvom vladinog komesara. došlo je do obnove kijevske pravoslavne mitropolije pod mitropolitom Petrom Mogilom. za zavisne od spahija. koji nisu našli nikakvih dodirnih tačaka. koji je osnovao visoku teološku školu. koji su. Papa je na to proglasio Josafata svecem. 1638. na čelu sa episkopatom. mešovitog staleškog. i s toga im je ona. j. unijati su sačuvali crkveno-slovenski jezik u službi božjoj. a donekle i nacionalnog porekla. Godine 1596. koji je dobio od poljskog kralja koveljsku kneževinu. pričešće u dva vida i pravo da se sveštenici žene. Međutim. Najveći uspeh postigla je unija u Galiciji i u Belorusiji. nego su se uzajamno obasuli grdnjama i završili svoje delovanje uzajamnim prokletstvom. koji je trebao da bude regulisan naročitim registrom (samo se onaj priznavao kao kozak. t. obnovio eparhije i ustanovio mnogobrojne parohije. morala davati široke povlastice. sastao se veliki crkveni pravoslavni sabor u Brestu. Zato se neke vladike dogovore i na čelu sa luckim episkopom Kirilom Terleckim zaključe godine 1595. Lavovu. takozvane atamane. i politički emigrant iz Moskve. na primer u Kijevu. takođe je ozbiljno podržavao pravoslavnu crkvu. Od 1638. Priznavši papsko prvenstvo i dogmate katoličke crkve. i zato predstavlja golemu opasnost za Poljsku i njeno socijalno uređenje.porodice. Sagajdačni je pomagao Poljake u njihovoj pobedi nad Turcima kod Hoćima. Za vreme kralja Stefana Batorija. držimo.. a bilo je i više fizičkih sukoba između pristalica dveju crkava. u Batorijevo vreme već odavno je postajalo znamenito kozačko središte — takozvana Zaporoška Sič. Broj kozaka je sveden na 1200. knez Andrija Kurpski. koji je unet u spisak). Sagajdačni je organizovao autonomno kozaštvo. javljajući se u duploj ulozi pljačkaša i zaštitnika naroda i domovine. koji su ostali verni pravoslavlju. uniju sa papskom stolicom. kozačko pravo je sasvim ukinuto. koji su napustili uređene predele države. Naročito je znamenita bila pobuna građanstva grada Polocka koje je ubilo i izmrcvarilo polockog unijatskog vladiku Josafata Kuncevića. a poljska vlada je surovo kaznila polocke građane. i onih. Ali su kozaci bili u više mahova veoma potrebni Poljskoj. prema potrebama. koji je izjavljivao da je hrišćanin i koji je vladao oružjem. Odmah iza toga nastaje borba poljske vlade protiv kozačkih sloboda. da se obnovi kijevska pravoslavna mitropolija. Razvila se veoma obilata literarna polemika. Godine 1621. godine. jer su se kozaci već iz početka unije izjasnili protiv nje.

ali se Vladislav. sa većim delom njegove oblasti. Moskva opustošena. U administraciji vladao je haos: državna blagajna bila je prazna.“ kao i car. nastaje doba strašnog pritiska u Ukrajini: novih poreza i dažbina ustanovljeno je onda oko 40. koji je umro u svojoj 48. Doba prvih Romanova. koji su bili sposobni za rad i upravu. a u Ukrajini se razvija vrlo jaka moskovska tendencija. Spolja nije prestajao rat sa Poljskom. u kojoj se lepo ogleda psihologija visokog moskovskog društva. beše posvećen za patrijarha. mirno i neprimetno. Veoma težak zadatak imao je jadni mladi car Mihajlo. Kada je on to odbio. Rusko društvo. Filaret. moskovski poslanici na čelu sa mitropolitom Filaretom. na okupiranom ruskom području. čim se vratio iz Poljske. U zemlji je plamteo građanski rat.“ beše glavni rezultat Bune. zaključila je. Kremlj i carske palače u žalosnom stanju. pokazali su veliku životnu snagu i državnički smisao. Njegova su šesnaestogodišnjeg sina Aleksija. pokazao preslab da zauzme Moskvu. dok su njegova oca bili formalno ograničili u vlasti. uredila je. koji je napisao odlično delo o moskovskoj Rusiji. Jedan savremenik veli. kao što je i živeo. Ali je kasnije postao državnik. koja je držala u svojim rukama Smoljensk i druge zapadne pokrajine moskovske države i čiji se kraljević i dalje smatrao kao moskovski car. Zbog toga mase ukrajinskog sveta i dalje beže u moskovske predele. Iz početka novi car nije mogao da igra neku veću političku ulogu. pa je ruska vojska blizu Smoljenska bila primorana na kapitulaciju. koji su u Rusiji otvorili prve fabrike. a naročito se istakao carev otac kao državnik prvog reda. a samo je komadić Baltičkog Primorja sa obalama reke Neve izgubljen za Rusiju.) Novgorod je. godini. kao zarobljenici i taoci. do godine 1634. administraciju i vojsku. vraćen Moskvi. posle očeve smrti kao kralj Poljske. Saobraćaj sa Zapadom i dolazak stranaca bio je dosta velik za vreme cara Mihajla. Izborom Mihajla Romanova za cara sviju Rusa „Buna“ nije bila likvidirana ni spolja ni unutra. i najzad danski princ Valdemar. metodom i temperamentom. koliko toliko. državne finansije. da je i ova žalosna afera. Ali. pored obligatnih dvorskih ulizica i pokvarenjaka. a vratila je samo zarobljenike. Među strancima nalazili su se i preduzimači. U Astrahanu se javila vlada „cara“ Ivana Dimitrijevića. j. koji je zauzeo zajedno sa čitavom pokrajinom. našlo i državnika. U Poljskoj su se nalazili. postojala je stranka Rusa-pristalica „cara“ Vladislava. prethodnika kasnijih „reforama. sina drugog Dimitrija Lažnog. Mogućno je. Vladislav se i dalje nazivao carem moskovskim.“ t. — i to je jedan od paradoksa ruske istorije — njegova mladost i slabost nisu ometali tok državnih poslova. upravo srednji staleži. GLAVA XII. ubrzala ranu smrt cara Mihajla. da mu prilikom izbora na carstvo nisu nametali nikakvih obaveza. pored toga. za koga je car hteo da uda svoju ćerku Irinu.) Poljska je zadržala sve osvojene krajeve. U tom prvom buđenju kritičnog duha. carevim ocem i označenim patrijarhom. Od godine 1632. Po ugovoru sa Švedskom u Stolbovu (1617. razume se nezgodne zbog teških prilika ali apsolutno potrebne. ugovore sa Poljskom i Švedskom. koji su izvukli državu iz ponora i čiji su predstavnici i dalje ostajali na okupu u zemaljskim saborima. do duše sasvim naročite vrste. ali je taj pokušaj propao. Rusi su ga internirali i gotovo zlostavljali. (1645. Vlada cara Mihajla očistila je zemlju od poljskih četa i domaćih hajduka. svakako. Vodio se ponovo rat između Moskve i Poljske. Po primirju u Deulinu (1618. boljar Boris 37 . koji Poljskoj nije doneo nikakve koristi. U carevoj se okolini. Vladislav se morao izrično odreći. jer su Rusi od Danca tražili da napusti „nečastivu“ Luterovu veru. ali. sa izvesnim idejama. pa je i stvarno vršio dužnost regenta. izabrali za cara.—1648. titule moskovskog cara i priznati Mihajla. a zvao se „Veliki Gospodar. koja beše u dosluhu sa Persijancima. na čijem čelu beše carev vaspitač. Tad je došao i naučenjak Adam Olearije. Posle tog rata. prema nekim izveštajima „obrali. smatrao se pravim „gospodarom“ Velikog Novgoroda.). Sa druge strane i švedski kraljević Magnus nije se odrekao svojih pretenzija na moskovski presto. Prvih godina cara Aleksija vladala je kamarila.

gde je cela carska vojska — izuzev samo jednog od dvojice zapovednika. pa se bakreni novac lako održavao u vrednosti srebrenog. koja je bila ugušena sa velikom svirepošću. haos i nasilja u administraciji i sudstvu. Neuređenost i nepravičnost administracije i sudstva. kao Saborno Uloženje (1649.“ Razume se.“ — toliko bogat. Ugušivši je. ali kada je kasnije počelo preveliko kovanje tog novca. sa nekolicinom oficira i vojnika. ponekad oštro istupanje protiv crkve n njenih obreda. kmetska zavisnost dobija karakter večite veze između seljaka i spahija. a jedra su im od skupocenih tkanina perziskih.Morozov. koja mu je otvarala gradove. Na njegovom pobedničkom putu prate ga čudesa i vizije. na njegovim lađama svi su konopci svileni.). izazvale su i posle Zakonika više krvavih buna u pokrajinama i u samoj prestonici.. „Zaista. carske topove. Zbog velikih ratova (sa Švedskom i Poljskom) vlada je pustila u saobraćaj mnogo bakrenog novca.. Već prvo znatnije delo ovog vođe jasno je obeležilo socijalnu sadržinu njegova pokreta. i na posletku vlada je prestala da prima bakreni novac za plaćanje poreza i taksa. učinjene su velike zloupotrebe. pošto je Zakonik taj rok ukinuo. kao izaslanik kozački divljim narodima. koji je imao prinudni kurs srebrenog. došla je opšta beda i velika skupoća. kao i socijalna nepravda i ekonomske nedaće. i obećavanje da će spaliti sve hartije „gore“ (t. robova. treba i dušu spasavati. zatvorenika. da se ceo svet „koleba. mnogo opljačkano.) Razin bi polazio s proleća. Sav se Jugoistok našao u požaru socijalne revolucije. U jednom od Razinovih odreda uzima 38 . izrađen prema željama sabora i potpisan od saborskih članova. Oslobađanje kmetova. nego i protiv vladajućih i bogatih uopšte. Neraspoloženje masa prema režimu dobilo je nekoliko godina kasnije karakter opšte pobune jednog velikog dela carevine. Vlada je morala da popušta i u ličnim pitanjima i u načelnim. Nered. iako se još seljak-kmet nije mogao smatrati kao rob. sve to privlači ogromne mase njemu. i stranog šefa artiljerije — prešla na njegovu stranu. poznate pod imenom Razinovštine. i organizovanje u bande prognanika i oslobođenih robijaša. koji je važio kao osnova pravnog poretka države sve do sredine XIX stoleća. imala je kao neposredni uzrok novčanu krizu. koje se u pojačanoj meri uveli Morozov i njegovo društvo. da se produžuje rok za traženje odbeglih kmetova sudskim putem. gusar Vasilije Buslajev. Novi zakonik. pa je taka izbila pomenuta pobuna. predavala u ruke tvrđave. skupa sa celokupnim građanstvom te bogate trgovačke varoši.“ kako veli u junačkoj pesmi Razinu sličan junak. koja je počela da izbija već za vreme Ivana Groznog. objavljen je štampom 1649. Desilo se ono. carski šurak. izazvali su u Moskvi otvorenu bunu prilikom koje se govorilo. Stenjka Razin došao je bogat. niti su čvorovi socijalnih nesuglasica razrešeni. prekori plemstvu. Što se tiče socijalnih sukoba.. nego ih je vuklo među slobodne kozake. i ratne brodove. pljačkanje i ubijanje bogatih i silnih i podela imanja među sirotinju. klanjali mu se do zemlje. jedan od onih starodrevnih ruskih ljudi koje narodna mašta vezuje sa bitnim pojmom kozaštva. to beše: mučenje i ubijanje šefova carskog karavana. ili također od svile satkana“. stvaranje demokratskih narodnih veća. Vesti o grdnim zloupotrebama još više su uzrujale mase. što se obično dešava prilikom kreditnih operacija takve vrste: iz početka sve je išlo dobro. i vladi vernim vojnicima. da to nije bio pokret samo protiv nevaljalih i nesavesnih činovnika. Stepana Timotijevića veličali su kao cara. upisivanje sviju u kozake. dok je sama vršila sve svoje isplate u bakru. da se jedva može verovati. Usled toga nastao je zastoj u poslovima. u Solovecki Manastir na Belom Moru. a na jesen bi već bio spreman da ide u hadžiluk na suprotni kraj sveta. j. Moskovska buna godine 1662. Saborski Zakonik cara Aleksija nije rešio teške probleme ruskog života: niti su administracija i sudstvo ozbiljno poboljšani. Ali je moskovska Rusija ipak dobila sistematizovan zakonik. ljudi kojima obilje njihove snage nije dopuštalo da trpe i sede kod kuće. veoma potrebnog zbog nepotpunosti i zastarelosti carskog Sudebnika i nagomilanosti protivrečnih ukaza. da su izdajnici. Stepan Razin je bio pravi kozak. Prešlo se odmah na izradu jednog novog zakonika. vlada je uskoro povukla taj kobni bakreni novac. kao na primer prilikom opsade Astrahana. i da ne služe verno caru. razmena njegova bila je obustavljena. da se pokloni tamošnjim svecima i njihovim moštima: „Mnogo je pobijeno. stajali su pred njim na kolenima. vlastima. Zakonik je produžio i pojačao tendenciju. kod cara). a puštanje na slobodu robova i progonjenih.

a kasnije vladika Nikon je uspeo da postane veoma popularan i poštovan. nepokorne sveštenike proganjao je. Nežna. da li treba prilikom svečane litije obilaziti crkvu prema suncu. Tom prilikom Nikon je iskoristio običaj odbijanja ponuđenog mu najvišeg crkvenog zvanja. posle smrti sve svoje dece. on je naredio da se stare knjige spale. Kao carski kandidat postao je Nikon vladika u Novgradu. Svi se kunu na vernost caru i Razinu. — kako saopštava vojvoda u jednom referatu caru — našlo se na okupu svega 209 članova moskovskog prestoničkog visokog plemstva. dok niže plemstvo uopšte nije ni došlo. To beše čovek gvozdene volje. a njegov program dejstvovao je i u sadašnjoj Rusiji nakon njegove smrti. Samo Razina lično narod nije zaboravio. Sabor od 1551. jedini Nikon nije izgubio prisebnosti duha. da bi naterao cara. koji nije nikad gubio veza sa grčkom crkvom i u kom je od godine 1620. Za moskovske Ruse ovi su južnjaci izgledali veoma sumnjivi. onda je. a Razin je. robovi. Ali je ipak državna organizacija carske Moskve. upozoravali su moskovske crkvene vlasti na nepravilnosti. na primer. otišao u manastir. upoznao se intimno sa carem i imao na nj moćan upliv. Malo kasnije car je Nikonu dao naslov „Velikog Gospodara“. godine utvrdio je u svome „Stoglavu“ niz varijanata u čitanju tekstova i kod crkvene službe. sakupljenoj protiv Razina. pobedila šarene gomile socijalnih revolucionara. zvali su ih „obljivanci“. a ne spuštanjem u krstionicu. 39 . sa divnim glasom. i druga divlja i poludivlja plemena. Kad je Moskva došla u tešnji dodir sa Kijevom. a za vreme rata sa Poljskom i carevog odlaska na bojište Nikon. zato mu je podignut spomenik u njegovoj nekadašnjoj prestonici Astrahanu. kao polulatinci. koji je onda počeo da se stvara. uz pomoć stalnog kadra vojničkog. I crkva nije imala mira za vreme cara Aleksija. Nikona su sa oduševljenjem izabrali na njegovo mesto. U XVII stoleću ruski stručnjaci koji su bili loše spreme još su više umnožili ove razlike. cvetala za ono vreme lepo uređena visoka teološka škola. estetska priroda cara Aleksija bila je potpuno osvojena od veličanstvenog „starca“. sveštenstvo i narodnu masu. on se istakao još kao sveštenik. — uspomena na nj živela je trajno u narodnom predanju i u pesmi. Stasit i lep. Crkvene reforme Nikon je izveo uz pomoć Grka i južnih Rusa na veoma oštar način: unevši u crkvene knjige potrebne popravke. On se od mnogih smatra kao neki prethodnik ruske socijalne revolucije.). koje su se potkrale u obrede moskovske crkve. prema svom nahođenju. Kozaci i seljaci. pa je čak od pobunjenika nastradao. kao i o pravilnom načinu crkvenog pevanja i vršenja crkvenih i uopšte verskih obreda. Tako su. koje su dovele do razlika između ruske i grčke crkve. ali nasrtljiv i beskrajno častoljubiv. Veliki potresi iz doba Velike Bune gotovo su posve zaboravljeni od ruskih masa i mi o njima znamo jedino iz memoara savremenika i iz različitih dokumenata. U velikoj vojsci. svi su se ti skupili pod Razinovom zastavom. od srednjeg plemstva prestoničkog bio je u vojsci 291. za koje je našao da nisu slikane kao što treba. stoga. dao je spaliti i razlupati. je vršio regentsku dužnost. Kad je uskoro zatim umro stari patrijarh. dok 583 člana nisu došla. a otsutno 1508. kojoj je on prineo na žrtvu i svoju divnu ljubavnicu — kćer perziskoga hana. izazvala oštru i veliku polemiku pitanja o tome. svršio svoj burni život na gubilištu u Moskvi (1671. da izvedu potrebne ispravke u crkvenim knjigama i obredima. koju je shvatio kao znak božje volje da se zakaluđeri. bilo iz straha bilo usled akcije Razinovih banda. Usred opšteg meteža i potpune bezglavosti vlasti. da mu se zakunu. U Moskvu su bili pozvani i Grci. što su kršteni samo sipanjem vode na njih prilikom krštenja. donekle ženska. na ušću njegove omiljene reke Volge. nešto iako veoma malo plemića renegata. varoška sirotinja. da će ga naročito poštovati i slušati i da će ga pustiti da izvrši sve crkvene reforme. naučenjaci. ili da li treba za vreme crkvene službe izgovarati reč „aliluja“ dva ili tri puta. crkvene i svetovne velikodostojnike. pobegli kaluđeri. od ruske države tlačeni Tatari. koji su u Moskvu dolazili iz te škole. Ali su Kijevljani bili bolje obrazovani i imali su jaču dialektičku spremu. nego se javio kao odlučan čovek. gde se izvanredno lepo držao prilikom bune koja se tamo odigrala. najzad uopšte pristaše starog verskog zakona. nakon nečuvenih muka. Na čelo celog pokreta reforme stao je patrijarh Nikon. Zbog tih pitanja dolazilo je više puta do veoma burnih polemika i oštrih sukoba u crkvi.učešća i sam lažni carević Aleksije. Kao iguman. a ikone. Već je odavna stavljeno bilo na dnevni red pitanje o pravilnom tekstu Svetog Pisma i bogoslužbenih knjiga.

a ta se pobožnost sastojala. kao prost kaluđer otišao je on u progonstvo na daleki sever. Ovom akcijom. dvorske gospođe i boljarske supruge. Za kratko vreme Bogdan je uspeo da tešku uvredu. Ljudi „stare vere“ ili „starog obreda“ bili su proglašeni za „raskoljnike“-šizmatike. koju je pretrpeo lično (jedan visoki poljski činovnik oteo mu je ženu i ubio sina) pretvori u revolt celog naroda. zaključenom u Zborovu. U borbama se i jedna i druga vojska pokazaše kao izvanredno svirepe. ističući na svakom koraku prevlast sveštenstva nad carstvom. poltavske i kijevske krajeve. potukoše u više mahova Poljake i. buknuo je u Ukrajini odavna pripremani ustanak protiv Poljaka. Nikon je. Zapazivši da je car postao prema njemu hladan. veoma razgranato i isprepleteno sa mnogim strujama mlađeg i starijeg porekla. Na tom saboru car se lično parničio sa patrijarhom. I u Razinovštini su staroverci aktivno učestvovali. Nikon je demonstrativno napustio Moskvu i patrijaršisku stolicu. pa se proširila na Podoliju. Kudio je Zakonik od 1649. Sabor je osudio Nikona i oduzeo mu i patrijarhat i episkopstvo i svešteničko zvanje. koji im se sa oduševljenjem pridružiše. svetovna vlast je pozvana da sa onima. jeste dokumenat neobične duševne snage i retka svedodžba o odlučnosti i čvrstoći karaktera i o bezgraničnom verskom zanosu. krenuo tu i načelnu raspravu o odnosima između sveštenstva i carstva. postupi na najsuroviji način. opkoliše kraj Zborova. osvećeni dugom tradicijom. U ovoj buni. produžio svoj rad. veoma dalekom od ovih interesa i borbi. Godine 1648. Duhovni rascep u ruskom narodu. a završio se 1667. vođena od Bogdana Hmeljnickog. kralj je dao potpunu amnestiju pobunjenicima i priznao je Hmeljnickog kao hetmana. manastira Novog Jerusalima. Njegova znamenita autobiografija. dovela do ocepljenja velikog dela Ukrajine od Poljske i do njenog pripajanja Moskvi. neka leži tako do kraja“ tako je govorio vođa „staroveraca“ protopop Avakum. uglednog kozačkog časnika iz okoline Čigirina u kijevskom kraju. izazvan radom Nikonovim i odlukama sabora. Ova buna nije bila prva. Razume se. pokret je dobio velikog maha. kojima se rušila stara pobožnost. U načelnim odlukama sabora izrično je potvrđeno moskovsko-vizantisko shvatanje prvenstva carstva nad sveštenstvom. koje su pošle na muke. u Galiciji. ali je Nikonu dato za pravo u celokupnom njegovom reformatorskom radu. socijalne i kulturne istorije Rusije. U isto vreme Nikon je počeo uvoditi neku vrstu papocezarizma. poljsku glavnu vojsku sa samim kraljem na čelu. „Pravoslavni mora da umire za jedno az“. među koje spadaju i dve žene iz najboljih moskovskih krugova. t. što je odobrio saborske odluke. koja je trajala osam godina. černjigovske. j. kozaci i pobunjeni kmetovi. 40 . pa na kraju krajeva i samom caru. Taj crkveno-politički sukob trajao je više godina. Mnogi su i samog cara oglašavali za Antihrista. kao i grubim postupcima prema pojedincima iz careve okoline. još u pravljenju znaka krsta sa dva prsta. koga su vlasti najzad. „Pre nas je tako položeno od svetaca. godine velikim crkvenim saborom. da dobije ovaj znameniti proces. Spoljnji događaji u vreme cara Aleksija takođe su od velike važnosti u istoriji Rusije. pored poštovanja starih knjiga i ikona. da se ta činjenica može najviše objasniti naročitim raspoloženjem samog naroda. razumljivo je. Svojim oholim ponašanjem i izazivanjem sabora Nikon je mnogo pomogao caru. koja je obuhvatila celu Ukrajinu u užem smislu sa jedne i druge strane Dnjepra. u pisanju imena Isusa sa jednim i. imao je veoma veliko značenje u toku celokupne političke. koji imponuje čak i modernom čitaocu. od staroverstva počelo je jednim delom rusko sektaštvo. Prilikom svečane degradacije. ali ovog puta ona je. Nikon se rugao vaseljenskim patrijarsima i do kraja života ostao je nesalomljiv. on se jako zamerio mnogima. uz učešće dvojice vaseljenskih patrijarha. Ali prema ugovoru o miru. uz pomoć krimskog hana. Sa takvim vođama. t. u progonstvo i smrt zbog stare vere. glavna sveta knjiga „staroveraca“. Voliniju i Galiciju. pišući veoma oštra pisma caru. j. Mnogi sveštenici i mnoštvo naroda odbili su da se pokore saborskoj odluci i sa svoje strane su držali „Nikonovu crkvu“ šizmatičkom i čak jeretičkom. u vršenju liturgije sa pet hlebova i u upotrebi krsta sa osam štapova. pored lične parnice.. spalile na lomači. koji neće da se pokaju. što je crkvena imanja stavio pod nadzor svetovnih ustanova i crkvene ljude pod svetovni sud (u nekim slučajevima). ali je iz svoje rezidencije.Pošto obredi i tekst. posle mnogih progona. a digli su i posebnu bunu u Solovjeckom Manastiru. što su Nikonove mere naišle na veliko negodovanje i otpor. imaju uvek i svuda veliki značaj.

januara 1654. Za vreme cara Aleksija ruska politika brinula 41 . moskovsko poslanstvo trebalo da položi u ime carevo. vojnim velikodostojnicčma i časnicima. U vreme cara Aleksija. naročito u takozvanu „slobodsku Ukrajinu“ t. Razume se.kao vojvodu i poglavara kozaka. onda su Bogdan. U borbama Poljaci nisu prošli dobro i Poljska je morala priznati ocepljenje Ukrajine. Kozaci su se. Svak je hteo da bude kozak.000. u harkovski kraj i južne delove voronješke i kurske gubernnje. hteli da u isto vreme prime zakletvu. Na ovoj „Radi“ Bogdan je. a povišen je broj povlašćenih kozaka na 60. niti je hteo da natera mase seljaka na povratak u omraženo podaništvo plemstvu. sukobili sa moskovskom vojskom u više mahova. dolazilo je do zadevica i razmirica. leve obale Dnjepra i zaporoške vojske. da je Poljska smatrala ugovor Bogdanov sa Moskvom kao povod za rat. Nespretna politika Moskve prema Švedskoj. Pravnici nisu složnn u državopravnoj oceni ovih akata. već za doba Hmeljnickoga. opkoljen „staršinom“ t. upropastila je ove velike ratne tekovine iako je mir sa Švedskom bio sklopljen bez teritorijalnih ustupaka. i uskoro je došlo do prekida. polažući zakletvu na vernost caru. da bi dobio kozačke povlastice. ali je svakako Ukrajina imala veoma široku autonomiju. u kome se ipak jasno osećala nacionalna samosvest i čvrsta volja da se očuva ugled zemlje i njenog cara i da se zaštite njeni bitni interesi. jer je Moskva pretila da će kijevsku mitropoliju potčiniti moskovskom patrijarhu. ni takta. te se prvih godina Moskva gotovo nije ništa mešala u ukrajinske poslove. grkokatoličke i pravoslavne i kijevskom pravoslavnom mitropolitu dato je mesto u poljskom senatu. Rusija je uopšte vodila dosta aktivnu spoljnju politiku. nego staršina. Svuda su oni obraćali na se pažnju čudnovatim odelom i čudnovato nasrtljivim ponašanjem. staršina i vojska položili jednostranu zakletvu. a Bogdan nije mogao. Tom prilikom ograničeno je pravo židova da se naseljavaju po Ukrajini. Sa moskovske strane nije uvek bilo ni dovoljno razumevanja. j. pravoslavnog“. što je kasnije i učinila. da stupi „pod visoku carsku ruku“. priznata je ravnopravnost svih triju hrišćanskih veroispovesti: rimokatoličke. zabranjeno je jezuitima da žive u mestima gde ima pravoslavnih. koja je imala izvesne simpatije za Poljsku. Između Moskve i Ukrajine. Poljaci stvarno nisu hteli priznati ravnopravnost vere. Kad poslanstvo nije pristalo na to. ustupila je Moskvi Smoljensk sa njegovom oblašću i sjeverski kraj. Svi su se izjasnili za „cara istočnog. braneći svoju samostalnost. a posle smrti Hmeljnickoga hetmani su se menjali često i na levoj i na desnoj obali Dnjepra. zapitao sakupljenu vojsku „pod čiju ruku“ ona hoće. Cela Ukrajina i Belorusija bile su u rukama moskovske vojske i kozaka. što je Bogdan poslao u Moskvu jednu predstavku. kao što se onda govorilo. Za vreme rata sa Poljskom moskovska vojska je više puta prodirala duboko u predele poljsko-litvanske. j. Novi ugovor sveo je broj povlašćenih kozaka na 20. Seljaci su imali da se vrate u pređašnje stanje. odlučio se najzad na savez sa Moskvom ili. da se ta ponuda prihvati. te su se moskovski poslanici sa pratnjom viđali na svima evropskim dvorovima. kome je bila glavna stvar samostalnost ukrajinske crkve. na koju je došao carev odgovor. koja je dovela do rata. ni iskrenosti u politici prema Ukrajini. Moskovska vlada sazvala je Zemaljski Sabor da se izjasni o pitanju: da li treba primiti ponudu maloruskog hetmana. Ovog puta Bogdan je bio loše sreće. koju bi. da je ovaj ugovor bilo još teže ispuniti nego zborovski. a izdaja učinjena u odsudnom trenutku od strane krimskog hana dovela je u pitanje sve tekovine prvog ustanka. Godine 1686. Odluka je doneta jednoglasno. Duhovi su bili pripremljeni za ovu odluku veštom političkom i verskom agitacijom i tradicijom čestih odlazaka ukrajinskih nezadovoljnika u moskovske predele. Odnosi između Ukrajine i Moskve bili su malo kasnije uređeni na taj način. Zborovski ugovor pokazao se odmah kao neizvodljiv. kao i u Teheranu i čak u dalekoj Kini. svojim štabom. i više sveštenstvo. jer su Bogdan i staršina. po njihovom shvaćanju. često vodeći protivmoskovske pregovore i sa Krimom i sa Turskom i sa Poljskom i čak stupajući u službu ovih država.000. i starodrevni ruski grad Kijev pripao je konačno moskovskoj državi. ili je sanjala o potpunoj državnoj samostalnosti. došlo je do velike skupštine ili „Rade“ u Perejaslavlju 8. Bogdan. koji je vodio pregovore na sve strane. da je ipak prost narod više težio Moskvi. Ali je odmah došlo do neprilike. Pošto se sabor izjasnio. Ali treba reći. Prirodno je. Tako se u nevolji zaključeni ugovor sprovodio neiskreno.

naročito poljskih običaja. koja se pokazala i kao političar od talenta. unosi naročito lepu i karakterističnu crtu u sliku ovog naprednog i zanimljivog doba. duž Čudskog i Pskovskog Jezera sve pored Švedske. tako da je pred smrt imao svega još dvojicu: vrlo sposobnog ali slabog Todora i sasvim bolesnog i gotovo kretena Ivana. ne samo kao ljudima iste vere nego i istog jezika. one su došle na čelo dvorskih stranaka. jednim delom rekom Dnjeprom. Dve godine pred smrt on se postarao da obezbedi presto svom starijem sinu: car je predstavio carevića Todora boljarima. ali. odnosno na federalizaciju države i aristokratizaciju uprave: Rusija je trebala da bude podeljena na nekoliko pokrajina na čelu sa uglednim boljarima-namesnicima. međutim. pa je u tom poslu od izvanrednog značaja svečano ukidanje „mjesnjičestva. počeše Miloslavski svoje intrige. došavši u neposrednu blizinu prestola i raspolažući onda velikim bogatstvom. bili su u to vreme lepo primani u Moskvi. Car Aleksije je stradao od prekomerne debljine. Car Aleksije bio je oženjen dva puta. Careve ćerke. naročito Sofija. kojoj su spaljeni akti i knjige o „mjesnjičestvu. Od prve žene Marije Miloslavske imao je mnogo dece. pa je i sam car Aleksije više puta izjavljivao svoje simpatije potištenima.“ Mislilo se i na široku decentralizaciju Rusije.“ na veliku žalost modernih istoričara i na veliku korist za tok ondašnjih ratnih poslova u Rusiji. na zapadu je graničila sa Poljskom. Kaspisko Jezero bilo je granica sve do reke Urala. Rasterano je bilo celo njeno društvo. Hrišćanski kaluđeri. car Todor još je predsedavao veoma svečanoj i sa glumačkom veštinom izvedenoj sednici proširene Boljarske Dume. ni brige njegove carice i sestre mu. Obe su porodice imale svog kandidata za cara: prva carevića Ivana. Uskoro zatim mladi car počeo je da se gasi. Ni lekarska pomoć. nije se. na ime na regulisanje njihovih obaveza prema spahijama sa znatnim olakšicama za seljake. plemstvu. koji je imao lepih sposobnosti i čak izvesne spreme. nisu mogle da spasu Todora. zatim su granica reka Ural i njegova pritoka Uj. Ove dve porodice carskih rođaka. Uoči reforama Petra Velikog moskovska Rusija obuhvatala je veliki deo istočnoevropske ravnice. i ćerku Nataliju. godini on je izgledao već sasvim star i nije mogao da se duže održi. To je trebalo tim pre. izabrao za cara Mihajla Romanova i njegova sina ali ne i sve njegove potomke. GLAVA XIII. Granica njena išla je od Severnog Mora na Ladoško Jezero i. ali. Mislilo se. sinovi su mu se rađali slabi. Car Teodor. Slaveno-grko-latinske Akademije. još kao malo dete. behu vrlo zdrave. Tek što je car Aleksije zaklopio oči. carevne Sofije. devojka neobično častoljubiva. koji su se u Moskvi zatekli. približujući se kavkaskim planinama i izbijajući na Kaspisko Jezero. uperene protiv carice udovice Natalije i njenog roda. godine) odmah je otpočela borba za vlast između Miloslavskih i Nariškina. radilo se na tehničkom preuređenju vojske. kao i sa više mesta u Boljarskoj Dumi. mnogo mešao u državne poslove. Za njegove vlade produžilo se u glavnom širenje zapadno-evropskih. 42 . zbog mladosti i slabog zdravlja. Otvaranje prve više škole u Moskvi. imajući na njegovoj desnoj obali mali delić zemljišta sa Kijevom. i o zaštiti balkanskih hrišćana. narodu i stranim poslanicima. većinom knezovima. Ovaj pokret osujetio je patrijarh. iako sa mnogo manje odlučnosti i više u tajnosti na pripremne radnje za likvidaciju kmetske zavisnosti seljaka. učvršćivane su veze s Evropom. energične i pametne. kao da je tražio pristanak tih faktora. na. koji je izvanredno mnogo obećavao u svakom pogledu.se. među ostalim. što je sabor 1613. Kulturno stanje moskovske Rusije i kulturni preokret polovinom XVII stoleća. Iz drugog braka sa Natalijom Nariškinom imao je car sina Petra. Početkom godine 1682. aprila 1682. da mu Todor bude naslednik. Miloslavski i Nariškini. od Dnjepra se granica produžavala preko stepa gotovo na samo ušće Dona i zatim opet preko stepa na gornji Kuban i gornji Terek. a carica sa decom gotovo je zatvorena u seocu Preobraženskom kraj Moskve. naročito Srbi. a druga carevića Petra. kao Slovenima. U 45. Tako je Todor proglašen za prestolonaslednika. pripadali su nižem plemstvu. Čim je on umro (27. vojsci. približujući se finskom zalivu.

nego i birani carevi Romanovi smatrani su kao baštinici države. Država i narod smatrani su kao baština careva. a gradski život slabo razvijen. Ne ulazeći u podrobnosti orvog običaja. Celo gospodarstvo imalo je dosta primitivan karakter. gde nije bilo potpuno određene granice. Na saonicama putovalo se veoma brzo i dosta ugodno. Čuvaši. blagodareći snegu. bio je neka vrsta obreda. ne izuzimajući ni prestonicu. najčešće malena i pravljena od drveta. leti su se služili najviše rekama. takozvanih alogena ili ruski inorodaca. radeći na njegovim njivama i dvorovima i dajući mu danak u novcu i plodovima. . dosta upotrebljivi. j. Sav njihov život.“ „Malih“ i „Belih“. „Velikih. ili slobodnih baštinika-plemića. Saobraćaj bio je zaostao. oni su bili neograničeni samodršci. „Opričnjina“ Ivana Groznog i Velika Buna temeljno su promenile sastav gospodarećeg staleža. ali je bilo nešto i zanatlija i trgovaca. „gospodareva siročad. Javna bezbednost na mnogim mestima bila je nedovoljna. bilo je i mnogo različnih drugih plemena. da je znatan deo Sibira pripadao Rusiji. kao i šumskih tatarskih i finskih plemena. ali češće je davao svoju ličnost u zalog na izvesno vreme. Plemstvo je samo sudilo na svojim baštinama i spahilucima. Ono je imalo ogromne povlastice. Čak i najveći gradovi ličili su na velika sela. kao i merkantilističke teorije u vladinim krugovima. Eskimi. Ali svakako već sredinom XVII stoleća počinje ipak da se razvija trgovački kapitalizam. Glavno zanimanje ogromne većine stanovništva bilo je zemljoradnja i ono što je s njom u vezi. Većina gradova nisu bili ništa drugo no administrativna središta i utvrđenja. Sem samog Kremlja i tvrđave i njegovih crkava sva je Moskva bila sagrađena od drveta. to su bili državni ili „crni“ seljaci. „Velikog Gospodara. u vezi s njim razvija se donekle i građanska ideologija. Pored gradova i sela bilo je puno manastira. t. dok su zimi. U Moskvi je čovek mogao da proda sebe i da postane večiti rob sa ženom i decom. pored kompaktnih masa Tatara na Volgi. u vojsci i građanskoj upravi ograđivala su sebe od prevelike carske samovolje veoma zapletenim sistemom takozvanog „mestnjičestva“. Od slobodnih najamnika i zakupaca. ili. naseljene masama zavisnih seljaka. tek sredinom XVII veka javljaju se prve fabrike za preradu gvožđa (oružje). Gospoda koja služe na dvoru. bilo je i nomadskih stepskih. Njihova sloboda konačno je ukinuta saborskim Zakonikom cara Aleksija. Severnu granicu činilo je Severno More. i teokratsko obeležje: pomazanici božji i pokrovitelji crkve. od kojih se mnogi javljaju kao kamena utvrđenja. usred ogromnog dvora. Ne samo Danilovići. imajući ogromna imanja i bogate dvorove. a kasnije su o određenom roku postali „krѣpki“ zemlji i ličnosti gospodara. koji su opet bili dužni da večito i nasledno služe plemstvo. Zirjani. znalo se. javlja se kao neka vrsta državnih poglavara državica u velikoj monarhiskoj moskovskoj državi. stalno su vezani uz imanje i ličnost plemića bez prava da ikad raskinu ovu vezu. Velika gospoda. koji su nekad mogli lako napustiti svoje gospodare.od koje je jedan deo bio uvek naoružan. Među ovom velikom gospodom retko ćemo naći u XVII stoleću potomke starih vladalačkih kuća Rurikove krvi. To su bili Baškiri. sa masom služinčadi. Industrije gotovo nije bilo. baštine i spahiluke. Ipak. izvoznom i tranzitnom trgovinom. Jedan deo državnog zemljišta iznajmljivao se slobodnim seljacima pod uslovom nasledne arende. Mordva.“ ili crkve i manastira. počev od ustajanja pa do odlaska u krevet. U Sibiru je bila sva sila različitih tatarskih i finskih plemena. više ili manje poslušnih prema vlastima. Pored Rusa. Kalmuci.“ drugi deo državne zemlje dobivali su kao spahiluke plemići. Velika većina naroda bili su seljaci. dok ih nekoliko drugih zakona iz XVII stoleća sve vite približavaju stanju ropske zavisnosti. Znatan deo gradskog življa takođe se bavio zemljoradnjom. Zemlja je bila svojina ili države. Krupniji trgovci učestvovali su u velikim finansiskim poslovima države i zajedno sa državom bavili su se i velikom uvoznom. kolski putevi postajali. zabeležićemo samo da su ljudi dolazili do izvesnih viđenijih mesta u 43 .odatle je granica prelazila u Azijatsku Rusiju. Čeremisi. sluge careve za službu. oni su se javljali sa atributima čisto božanske vlasti. Njihova vlast je nosila. koja su većinom samo nominelno priznavala rusku vlast i često su se bunila. Plemstvo je bilo vezano večitom službom caru i državi. kao što se tada govorilo. a bio je prepun verskih obreda i molitava. inače veoma loši. pored toga. u raskoši i sjaju veoma složenog ceremonijala. zemljišne posede. kao obezbeđenje za zajam. Gradski živalj bio je malobrojan.

I već u XVII stoleću bila je više manje birokratska. jer se spoljnja trgovina smatrala carevim monopolom. koji je pronađen i objavljen tek sredinom XIX stoleća. odnosno gradski stalež. a radilo je i pozorište sastavljeno od zapadnoevropskih glumaca. ubeđeni da oni sve znaju najbolje i da su njihova vera i običaji Bogu potpuno ugodni. i stihova („virši“) i dramatičkih komada na crkvene i moralističke teme. zatim neodoljivi priliv stranaca. tehnički. Zemaljski Sabor nije se sazivao u određene rokove. naročito na ruskome severu. oni su bili poverenici države i carevi. Siromašna. izgledalo je da Rusi. moskovska Rusija bila je ipak puna samopouzdanja i prezira prema ostalom čovečanstvu. većinom crkvenih. tako da je njegovo mišljenje imalo veliki moralni i politički autoritet. patrijarha. Tu imamo masu teoloških spisa i žitija svetaca. a spahiski posredno. bio je isto tako nasledno vezan za svoje gradove i zanimanja. diplomatski činovnik Grigorije Kotošihin. privredni ili kulturni napredak. odgovarajući lično i materijalno za tačnost uplate državnih dažbina i za sigurnost čuvanja i ekspedicije u središnje blagajne prikupljenog novca. I trgovački. slobodni ili državni seljaci neposredno. 44 . Tako se počeo da javlja izvestan broj ljudi sa smislom za reforme i sa kritikom postojećeg stanja. tako su i sveštenički sinovi bili. nisu sposobni ni za kakav društveni. Ovaj običaj bio je jako štetan po tok državnih poslova. Sva je prosveta bila još crkvena. vladika i igumana važnijih manastira. ekonomska. bar u većini. crkveni ljudi. filozof. takozvani gosti. Kao što nije mogao sin plemića napustiti svoj stalež. čoveka koji je imao mnogo naprednog. Centralna nadleštva bila su neverovatno komplicirana i glomazna. ili seljak svoj. nego i kao delo naprednog duha. spremali su u njegovoj kancelariji rukopisne novine.državnoj službi prema svome poreklu i da su jako pazili na to. Za cara Aleksija. Pisac tog dela. uživale su dosta široku samoupravu. vršili su najodgovorniju finansisku službu. Na njegovom dvoru mogli su se naći i zapadnoevropski muzički instrumenti. To je izazivalo kulturni preokret i pripremalo reformu Petra Velikog. a suđenje je bilo nepravedno. Boljarske Dume i deputata pojedinih korporacija plemstva i građana. politički mislilac. a u slučaju potrebe išli su i u rat. Od vremena cara Aleksija ostao je veoma zanimljivi spis. crkva je predstavljala veoma moćnu i bogatu organizaciju. Ali državna potreba poboljšanja vojne organizacije zemlje. takozvana Boljarska Duma. koja je toliko patila od njenih nedostataka. ako su njihovi preci imali bolja. nije imao detaljnog izbornog zakona i poslovnog reda. i udžbenika. uspomene na Veliku Bunu. koja je uzdrmala prastare običaje i načela. teolog. Isto tako ne da se dovoljno oceniti veliki uticaj pridruženja Ukrajine Moskvi i dolaska više talentovanih i naprednih. Već smo spomenuli jačanje trgovačkog kapitalizma kao vrlo naprednu činjenicu. ali je ipak smatran kao . koji su njeni glavni radenici.. sastavljen od crkvenog Sabora t. U slučaju potrebe sazivao se Zemaljski Sabor. Najmarkantnija ličnost među njima bio je Simeon Polocki. Suvereni i donekle mistički pokretač celokupne uprave bio je car. uprava vršila se veoma sporo. I svešteničke kćerke obično su se udavale za svešteničke sinove. ali je ova samouprava imala kao glavni zadatak da obezbedi pravilno plaćanje poreza i drugih dažbina. Pored plaćanja dosta velikog novčanog danka. Gradske opštine i opštine slobodnih seljaka. Sa patrijarhom na čelu. baveći se spoljnjom trgovinom na veliko. pesnik i pedagog.Savet cele zemlje“. da ne bi umanjili značaj svoje porodice tim. I jedni i drugi plaćali su novčane uloge. ljudi iz Ukrajine i Bele Rusije u Moskvu. Ova knjiga nije samo interesantna kao dragocen izvor za poznavanje Rusije sredinom XVII veka. Moskovska književnost druge polovine XVII stoleća formira se pod uticajem južnih i zapadnih Rusa. Naročito zatucani u svojim praznovericama i konzervatizmu. Ne samo gospoda. Ogromna većina Rusa odlikovala se ksenofobijom i nacionalnom ohološću koje su se ogledale u načinu primanja stranaca. a izazivao je veliku mržnju između pojedinih gospodskih porodica. odnosno državi. emigrirao je izRusije i u Švedskoj je napisao knjigu o svojoj domovini. politički i kulturno zaostala zemlja. građani su vršili različne službe u finansiskoj upravi zemlje. odlično jerarhiski uređena. što bi primili niža mesta. uz koga je bio stalni savet. j. Uprava je bila jako centralizovana. Ona se delila na intimno krunsko veće i plenarnu skupštinu. probudili su društvenu aktivnost i kritičku misao. Najbogatiji i najvažniji trgovci. po svom poreklu. nego su i seljaci bili dužni služiti caru.

Ali među njima nije bilo nijednog državnika i uopšte nijednog čoveka jakog karaktera. Pod zaštitom tog plemstva i odreda stranih najamnika vlada se osetila toliko sigurnom. knez Vasilije Goljicin. kuda su pozvali mobilisano plemstvo za zaštitu dinastije i zakonitog reda. Po traženju strelaca obavljeni su novi izbori.“ A u svome spisu „Politični dumi“ (ili „Razgovori o vladateljstvu“) on iznosi četiri zahteva. i odmah iza dolaska Matvjejeva podigli su strelce na javnu demonstraciju pred dvorcem (15. za regentkinju je proglašena carevna Sofija. Hrvat i katolički fratar. naprednih pokušaja. da je energično prešla na ugušivanje revolucionarnog pokreta u Moskvi. izvanredno pametnog i snažnog Petra. četiri tačke programa o reformi: 1) prosveta. bio je državnik naprednih ideja i širokih vidika. strelci i moskovska svetina nalazili su se u nekoj vrsti stalne uzbune. uz cara Petra. Jedan Jugosloven. „počela je veoma marljivo i pravedno prema svima i na zadovoljstvo 45 . Oni su hitno pozvali iz progonstva bivšeg doglavnika cara Aleksija. 3) politička sloboda. proglašen je carem i carević Ivan. a takođe i ljudi starog verskog zakona kao i moskovskih radnika i siromaha. Jedan od velikaša. Izložena u prethodnoj glavi verska borba bila je reakcija na jake pojave zapadnjaštva. Strelci su ubili i izmrcvarili pred samom caricom i carem ministra Matvjejeva i nekoliko drugih protivnika. gramatike. Doba Petra Velikog (1682-1725. a njeni rođaci proterani. nego njegovi prethodnici na moskovskom prestolu. predstavljao je opasnost po samu dinastiju. Njihov predlog prihvati ogromna gomila skupljena na Crvenom Trgu. „Mene zovu“. maja 1682. Petar Veliki. stranka carevića Ivana. Odmah iza smrti cara Todora počela su većanja o nasledniku prestola. ja sam došao svome narodu. knez Hovanski. izvanredno pametna. kritike. da stane na čelo njihove vlade. knez Vasilije Goljicin. U isti mah javili su se u Moskvi i neki znaci socijalne revolucije. Glava strelaca. i 4) tehničko znanje. veli on. čitaju se i rukopisna dela Križanićeva. prirodno je. Ministri cara Aleksija OrdinNaščokin i Matvjejev pokušavaju da upute Rusiju prema Zapadnoj Evropi.) Neredi su brzo prešli u orgije. Pošto u Moskvi nije bilo određenog zakona o nasleđu prestola. koja se bavila poslovima sa robovima. u svoju domovinu. da se to pitanje moralo rešiti nekom vrstom izbora. Imajući pred sobom eventualne kandidate. „Uprava carevne Sofije“ veli jedan savremenik. Knez Hovanski i sin mu biše ubijeni. energična i obrazovana osoba. postarali su se da uklone Nariškine i Petra. probisvetom.. GLAVA XIV. a nije bilo ni neposrednog prestolonaslednika. Oni su za to iskoristili izvesno nezadovoljstvo vojske. j.Zapadnoevropski običaji prodiru pomalo i u mnoge velikaške kuće. gde se mladi car razvijao veoma slobodno i bolje. gde može imati cenu i naći trg moja roba — poimence rečnici. velikodostojnici su se odlučili u korist Petrovu. Tada se vlada odlučila na odlazak carske familije i dvora u Trojicko-Sergijevski Manastir. starijeg slaboumnog carevića Ivana i mlađeg lepog. koji je došao bio na dvor cara Aleksija. pljačkali njihovu imovinu i razorili naročitu državnu ustanovu. upravo prve dve i četvrtu. u zemlju u kojoj moj rad jedino može naći upotrebe i doneti koristi. postao je donekle pretečom reforama Petra Velikog. ali ona nije mogla zaustaviti evropeiziranje Rusije. Osetivši slobodu. kod samog cara. godine. Prvi meseci vladavine Sofijine nisu bili mirni. Dolaskom na presto malodobnog Petra njegova mati i njeni rođaci Nariškini dobijali su prva mesta u državi. Juraj Križanić. njegovi rođaci Miloslavski. Carica Natalija i car Petar bili su ponovo uklonjeni u selo Preobražensko. Ali ne samo u njegovoj biblioteci. „skitnicom. raspolaže sa velikom bibliotekom i radi ceo jedan program reforama. Posle toga je vlada pristupila radu i preduzela čitav niz korisnih mera. uneo je u svoj program i car-revolucionar. a najopasniji buntovnici kažnjeni i uklonjeni iz Moskve. Njen ljubimac. znamenitog Matvjejeva. i. nego i „na vrhu. moskovskih strelaca. Izvesne tačke ovog programa. Pošto je carica Natalija skinuta sa namesništva. jer su robovi napadali na svoju gospodu. 2) državna reglementacija (u duhu koljbertizma). — to nije istina.).“ t. prevodi. Ali dok je on još bio na putu. ja sam došao caru moga plemena..

Uskoro su se oko Petra skupili. nego možda i neposrednih rezultata u praktičnoj politici. Tom prilikom je izbio prvi otvoreni sukob između Petra i Sofije. Javljaju se vaspitači po kućama velikaša. a skrenuo je naročitu pažnju na lađe i mornaricu. Na taj se način zzvršilo regenstvo carevne Sofije i došla je uprava carskog ujaka Nariškina i nekih drugih ljudi iz Petrove okoline. da se pridobiju za akciju protiv vlade mnogo ozbiljnije vojničke snage. smenjen i interniran. pored zabavnih pukova.naroda. Od starine bio je u Moskvi običaj. koji je otpočeo u vezi s tim i svake godine postajao sve intenzivniji i raznovrsniji. Prvi Petrov rat bio je sa Turcima. Dok je slaboumni Ivan mirno počivao kao krunisana lutka. „shodno novim evropskim običajima“ naređeno je da se izvrši pregled prosjaka u Moskvi: lenive i zdrave trebalo je uputiti na rad. Zabave i rad sa lađama bili su počeci stvaranja ruske flote. da se mladi carevići provode sa svojim vršnjacima. večiti mir s Poljskom. za preko sedam godina. ali bez ikakva uspeha i sa golemim žrtvama. Saobraćaj sa strancima. a među njima i hetman Mazepa. imao je ne samo dalekosežnih političkih i kulturnih posledica. Kulturni uticaj zapada sve više raste. To je bio u stvari nastavak starog savezničkog rata. udarajući prolaznike dugačkim knutom. i politika — carska mudrost. Radilo se na jednome planu socijalne brige o siromasima. jezgro buduće ruske carske garde. Ukrajinski hetman Samojlović bio je optužen zbog veleizdaje. s kojom je imao sina Aleksija. ovog puta udarili su Rusi na utvrđeni grad Azov. da je jedne noći iščekivan uzajamni napad i da su se obe strane spremale za borbu. Petar je. obično iz znatnih familija. Možda bi Petrova okolina i dalje ostala nemoćna. mlađi car Petar rastao je i sjajno se razvijao. ali dosta šareno po svome socijalnom poreklu. Ova je zabavna vojska bila dobro izvežbana i naoružana pravim puškama. Ugled Sofijin bio je posle te afere osetno opao. 46 . jer su strani najamnici u odsudnom trenutku prešli na stranu Petrovu protiv Sofije. fizika ili prirodna filozofija. u koju je ušla i Rusija. etika ili filozofija moralna. da se otvori državna knjižnica. Car Petar zabavljao se još prvim počecima teoriske vojničke nauke. Ona je morala da preda svoje prisne pristalice.“ Ako pisac iz simpatije ponešto i preteruje. Posle toga mase strelaca i drugih ljudi napustili su Sofiju. I sva država za vreme njezine uprave. U Akademiji Teologije predaju se slobodne nauke. U isto vreme vodila se zapletena intriga. ali nisu onda imali nikakva političkog značaja. Posle turske opsade Beča i oslobođenja carske prestonice. Zatim pređoše na carevu stranu pojedini velikaši. ostao poduže po strani. a bolesne i nesposobne smestiti u posebne domove. njegove reči donose ipak vrlo mnogo priznanja. Isto tako razvila se trgovina i zanati. došla je do cvata i velikog bogatstva. kao i ljubimac carevne Sofije. Javlja se misao. Dolazak stranih najamnika sa generalom Gordonom imao je odlučan značaj. I Petar je imao uza se jedno društvo mladića. i tome slično. po kom su smoljenska i severska oblast. Knez Goljicin ne samo da nije bio kažnjen ni ukoren. čak i topovima. gospoda se oblače u poljske i madžarske ruske i čak počinju da briju bradu. Goljicin. Uskoro zatim intrige između dva dvora i dve stranke pojačale su se toliko. Prva opsada Azova bila je dosta nesrećna. nego je još dobio velike nagrade kao neki „pobednik“. iako punoletan i neograničen gospodar. bacati na ulice mrtve životinje i živinu“. a i u veselim pijankama i igrankama u nemačkom predgrađu Moskve. njegova okolina spremala se da iskoristi u zgodan trenutak živi temperamenat darovitog cara i da ga natera na traženje odstupanja carevne Sofije. u vezi s tim. provodeći vreme u sve ozbiljnijim vojničkim i mornarskim vežbanjima. tako da nikad nije bilo toliko mudre uprave u ruskoj državi. Dva puta su moskovske trupe pod knezom Goljicinim i ukrajinski kozaci napadali Krim. pokrajine Ukrajine na levoj obali Dnjepra i grad Kijev sa svojim srezom konačno priznati kao stalni deo ruske carevine. Od njih je on postepeno stvorio dva puka zvana „zabavnim“. pucati po avlijama iz pušaka. logika sa filologijom. a na njegovo mesto doveden je znameniti Ivan Mazepa. Zaključen je. blizu ušća Dona. a sama da se povuče u manastir. stvorena je velika koalicija evropskih država protiv Turske. gotovo napustivši antipatičnu mu ženu Evdoksiju. Onda je ruska vojska krenula protiv Krima. a počele su i nauke. i neki odredi strelaca i mobilisanog plemstva. Zabranjeno je „ići kolima po ulicama. da se nije desio veliki neuspeh u spoljnjoj politici vlade. Između velikog dvora u Moskvi i malog u Preobraženskom postojala je gotovo otvorena mržnja i uzajamno spremanje za borbu.

on je stekao dosta praktičnih znanja. kao i pri građenju lađa. Petar gotovo nije ni pitao za poreklo i društvene veze onih ljudi. da ostavi nepopunjenu patrijaršisku stolicu. Godine 1700. koje je dovodio na svoj dvor. svežina i vedrina 47 . Svoje učenje na strani morao je Petar naglo prekinuti. u koju su bile umešane i careve sestre Sofija i Marta. čiji je plan. pun grotesknih detalja. ozloglašenim zbog njihova nehata. Iza ove demonstracije Petar je uzeo na se da sprovede opširnu istragu. U Moskvi mu prirediše triumfalan doček. Sam Petar je radio i obaveštavao se neumorno. Petar je na taj put išao pod tuđim imenom. već se onda pokazao kao organizator prvoga reda. Pored političke i „pedagoške“ svrhe poslanstvo je trebalo da nađe mnogo i tehničara i obrazovanih ljudi za Rusiju. Videlo se uskoro. koji su trebali da se uče u inostranstvu. „Ja sam u činu onih. najaktivnije sudelovao sam car Petar završila se zauzećem tvrđave. Druga opsada tog grada. po želji mladoga cara. sa izvesnim dopunama i izmenama prema fonetičkim osobinama pojedinih jezika i prema onim reformama. Tim je izvršena krupna reforma azbuke. koje su kasnije bile izvedene. Ciljalo se na to. Nije mu se svideo engleski parlamenat. nova godina se već praznovala 1. Srbi i Bugari. koja su nekoliko godina kasnije doista i uvedena.Petar. nepravednosti i pljački. naučili silu svakakvih stvari. ali su mnogi od njegovih mlađih članova. kojom se u glavnom i sada služe Rusi. vojsku i javnu upravu. a radilo se i na uvođenju specijalnih građanskih slova. Petar je doneo ovom prilikom odluku. Još pre dolaska Petrova strelci su pretrpeli poraz. januara na evropski način. stvorena je građanska ćirilica. koja je trebala da otkrije i iščupa za uvek sve korene zavera i buna. koji je i dalje prepuštao upravu svojim doglavnicima. Politički je to poslanstvo svoj cilj potpuno promašilo. da obiđe Nemačku. Pošto mu je smetao i patrijarh u sprovođenju izvesnih njegovih kulturnih reforama. kad su mu stigle vesti o novoj zaveri njegovih protivnika. Petar je bio zbog toga beskrajno oduševljen. Za nekoliko meseci. naredivši svima da se obriju i da nose evropsko odelo. dat je oblik veoma neobičan za jedno preduzeće ovakve vrste: poslanicima je dodeljena ogromna pratnja ljudi srednjih godina i mladića. nego što su je ranije imali. Petar je svima posekao brade i skratio dugačke staroruske kaftane. upućeno je jedno veliko poslanstvo u inostranstvo. Uvođenje elemenata takozvanog „niskog porekla“. Među tim učenicima nalazio se i sam Petar. velikim delom smrtne. da se car liši prestola. on sam razradio. i tražim one. da se streljačka vojska konačno ukine. U državnu upravu Petar je uvodio čisto građanski elemenat. Svirepim mučenjem uhapšenih i optuženih strelaca. mnogi su zaverenici bili pohvatani. koji me učiti hoće. u kojoj je. koji se uče. Austriju i Mletke. Petar je jedva dočekao smrt starog „svetog oca“ Adrijana. ali je duboko osetio duh evropske napredne kulture. a iznad sviju najviše sam car. da je Petar imao naročitih simpatija i poverenja prema merkantilističkim doktrinama i da je želeo dati trgovačkom kapitalu i građanstvu mnogo veću ulogu u državi i društvu. da je postojala veoma razgranata zavera. Isto tako odsečno Petar se rastavio i od žene. koje se zapažalo ponešto još i za vreme Vasilija III i Ivana IV. kao i nekih drugih ličnosti. Petar se pojavio kao munja. a na čelu sa carevnom Sofijom i o otvorenoj buni nekih streljačkih pukova. Prvi njegovi postupci izazvali su velike senzacije: prilikom primanja vlade i velikaša. Pored toga. Sve te struke behu pune ljudi tamnog porekla bilo Rusa. koja se pojavila pred Azovom. Za Petra je bilo glavno: energija. i utvrdio se u svom bezgraničnom poverenju prema nauci. na holandski način. mnogo se ojačalo u Petrovo doba. Masa stranih stručnjaka došla je u Rusiju. u diplomatiju. bilo stranaca. Svoje sestre car je predao suđenju neke vrste Zemaljskog Sabora. u prvom redu iz mornarstva. Pored individualnih kazni. Da bi se početa akcija protiv Turske pojačala. obuzet neverovatnom žeđu za znanjem. kao i za vreme Velike Bune. iako ponekad bez sistema i često naopako. nije se naučio ni lepim manirima na strani i ponašao se u društvu visokih evropskih dama kao prostak i varvarin. iz kojih je izlazilo. bili su razoružani i većim delom internirani. On je svom snagom pregao da stvori flotu. da su carevne zakaluđerene i završile su svoj život u zatvoru. Tom poslanstvu. zatvorivši je kao kaluđericu u manastir. bilo je iznuđeno mnoštvo iskaza. Holandiju. Car je kratkim putem doneo presude. neumornost. Englesku. Zna se samo toliko. na pritoci Dona. na reci Voronježu sagrađena je prva ruska ratna flota.“ glasio je natpis na pečatu Petrovom koji je stavljao na svoja pisma i akta iz inostranstva. ali postupak tog Sabora ostao je dosada nerasvetljen.

Ključgrad). Petar je bio zauzet opsadom jake švedske tvrđave Narve. Još za vreme pregovora u Karlovcima Petar je lično vodio pregovore sa poljskim kraljem Stanislavom Avgustom Sasknm o savezu protivu Švedske.duha. Mase Rusa podavile su se u talasima Narve. dok su druge bile zarobljene sa celokupnim taborom. zatim se dao brzo prevesti u Livoniju. Karlo XII. j. on je protivnika 1706. 48 . Prvi sukobi sa vojskom kralja poljskog ispali su srećno za Karla. izvedene u Rusiji veoma raznovrsne reforme na svima poljima javnog i privatnog života. na ovom ušću i ostrvu javlja se buduća prestonica—grad Svetog Petra. finansije i administraciju. ubeđen da je s Rusijom svršeno. Sam neumoran radnik. istina. ostavivši duž ruske granice samo vrlo slabe snage. Karlo se gubio u ogromnim poljskim šumama. Petar se krenuo sa vojskom u švedske predele. jureći za svojim protivnikom. vedra duha. najveći rat za vreme Petra Velikog. Ali se baš tad javila i sva veličina i moć njegova duha i karaktera: oporavivši se od strašnog napada straha i malaksalosti. za kojim je sledio separatan ugovor Rusije sa Portom. naneo joj je strašan poraz. ali pretrpevši teške gubitke. koji je obično svoje saradnike kad skrive svojeručno kažnjavao debelom batinom. avgusta 1700. Ipak. da će pobeda biti laka. Čim je dobio izveštaj. Prvi sukobi ruskih ratnih lađa sa švedskim bili su veoma uspešni po Ruse. a ono što ih je bilo. tražile su se. pa su se povukla u nekom redu. pod vođstvom neumornog cara. moćnu tvrđavu Noteburg na izlasku Neve iz Ladoškog Jezera (Petar je tu tvrđavu nazvao Šliselburg t. U taj su savez uvukli i danskoga kralja. Moralne kvalifikacije. 1617. na Baltičko More. u prvom redu lično poštenje. Samo su se dva gardiska puka još nekako borila. on je to isto tražio i od svojih doglavnika. i uopšte od ljudi kojima je poveravao kakav posao. Petar je stvorio novu vojsku i uspeo je da s njome prodre u švedske predele.. u kojoj je jedna grupa nezadovoljnih plemića pokušala da digne ustanak u korist Petrovu. Petar je u panici pobegao sa bojnog polja još pre odlučnog trenutka. Svrha saveza beše. To je bila mala nagrada za velike žrtve. Po Karlovačkom Miru. nisu uživali poverenje svojih vojnika. Vojska je bila nejednaka. Tako su bile. oduzimanja crkvenih zvona. Petar se nije bojao nepopularne mere. od kojih je Rusija bila sasvim odgurnuta nesrećnim ugovorom u Stolbovu god. Ingriju. gde je osvojio ušće Neve i malo ostrvo blizu njega. i da izađe na proleće 1703. U prvom redu trebalo je stvoriti ponovo artiljeriju. velikim delom slabo izvežbana i slabo naoružana. Čim je čuo za napad saveznika on se sa svojom malom vojskom pojavio pred Kopenhagenom i naterao je danskog kralja na kapitulaciju. Iznenadnim napadom na nju Karlo. pošto u Švedskoj vlada lakomisleni i premladi kralj Karlo XII. sa glavnom vojskom brzo krenuo preko Livonije u poljske predele. komorom. u kojoj je Petar radio. loše snabdevena. da je između Rusije i Porte konačno prestalo ratno stanje. da se oduzmu Švedskoj njene zemlje duž Baltičkog Mora. potpuno dotukao. Zato za sve vreme vladavine Petra Velikog produžuje se bezbroj procesa o raznovrsnoj korupciji državnih organa i o kratkim postupcima samoga cara. artiljerijom i zastavama. Petar je osvojio nekoliko pokrajina duž Baltičkoga Mora: Kareliju. nazvan na holandeski način Sankt-Piterburh sa tvrđavom Svetih Petra i Pavla i sa utvrđenim pristaništem Kronštatom na spomenutom ostrvcu. većinom stranci. na ušću reke istog imena. Tako je počeo. nije ušao u njene predele. nego je. Smatrali su svi. Petar je počeo da sa neverovatnom brzinom reorganizira vojsku. osetljiva pamet. da osvoji u jesen 1702. od kandidata. Sredina. sposobnost brzog orijentisanja i širina vidika kandidata za pojedina mesta. koji je progutao ogromne snage ruskog cara i njegovog carstva. i ljudi s kojima je sarađivao bili su većim delom jako pokvareni. u koliko su one trebale vojsci. Retko su se s kim dešavali u životu onakvi preobražaji kakav se desio sa Karlom XII. Rusiji su dodeljene obale Azovskog Mora i Azov sa ušćem Dona. Dok se sve to dešavalo u Poljskoj i Saskoj. Ali ono što im ipak treba priznati jeste bez ikakve sumnje njihova neosporna talentovanost i velika radinost. iako je bio gotovo pet puta slabiji. koja su pretopljena u topove. Ali je poprište rata bilo preveliko. takozvani Veliki Severni Rat. ali su dolazile tek na drugo mesto. U glomaznoj vojsci Petrovoj nije bilo dobrih zapovednika. Petar je imao zadovoljstvo da lično učestvuje u zarobljavanju jedne švedske lađe. Ne zaustavljajući se na ovim uspesima. Uz vojsku izbi na Baltičko More i ruska flota sagrađena na jezeru Onjegi. Estonsku i Livoniju sa njenim glavnim gradom Rigom.

u Perastu) Mata Zmajević. Onda se opet. kao odličan carev diplomatski saradnik. po starom kalendaru. Vršeći tako poslove tajnog poverenika ruske diplomatije i ujedno trgovca. On je morao pod dosta teškim okolnostima da se povlači. Petar. Tako je među njima bio. gde mu se daje pravo da trguje bez plaćanja carine. Godine 1710. jer se Senat bojao da ne bi Dubrovnik preplavili pravoslavni Srbi otomanski podanici. i postao je njihov tajni agenat. U carevu pohodu na Prut. juna. Karlo i Mazepa sa malobrojnom pratnjom jedva su se spasli begstvom preko Dnjepra i našli su utočište na turskom zemljištu u gradu Benderima u Besarabiji. koja je tada bila zagazila u rat sa Turskom. Pri ovim pregovorima. Vrlo malo ljudi pristalo je tamo uz Mazepu i Karla XII. izbio je novi rat između Porte i Rusije. uhvatio je onde veze sa ruskim diplomatama knezom Goljicinom i Ukrajincevim. nije uspeo da isposluje dozvolu Senata da se sagradi u Dubrovniku pravoslavna crkva. i vodeći pregovore sa Mletačkom Republikom. Kulturnih. sa puno ruske robe. i neki Sava L. nastojeći poimence da zaključi konkordat sa papom Klimentom XI. bilo je puno Južnih Slovena. Dok je glavna švedska vojska prodrla duboko u Ukrajinu. vodeći pregovore i sa Dubrovačkom Republikom. a već se oko podne završila i sudbonosna bitka između glavnih švedskih i ruskih snaga. Car nalaže zapovedniku svojih trupa da sporazumno sa Vladislavićem postupa u uređenju odnosa prema hrišćanima. došao sa robom preko Crnog Mora i Azova u Moskvu. i da osvoji i razori Mazepino utvrđeno mesto Baturin. Vladaslavić. Znamenita Poltavska Bitka završila se ne samo porazom. koji se nesrećno svršio (1711. Ipak je Vladislavić poneo sa sobom veoma laskava pisma dubrovačkog Senata adresovana Petru Velikom. nastanio se bio u Dubrovniku. pa došavši u Carigrad. pokazao je čudesa hrabrosti. a pored toga dobija na dar i kuću. koji je bio tom prilikom i anatemisan. i isto tako i kao 49 . te kome je (kao „plemenitom Iliru u Moskvi“) Dubrovački Senat pre više godina preporučivao neke svoje sugrađane upućene u Rusiju. sve do godine 1708. Sava (1705. Njegov otac. i da sprovede nov izbor hetmana. Sava je zarana počeo da se bavi trgovinom. da je za carevanja naslednice i žene Petrove. Drugi jedan Jugosloven. Bokelj (rođen 1680. on je godine 1702. beše potučena od Petrova doglavnika Menjšikova kraj Ljesne u Belorusiji. kao izvanredni ruski izaslanik na egzotičnom i dalekom dvoru kineskog cara. koji je u svojoj naredbi vojsci napisao čuvene reči: „O Petru znate.) vratio u Carigrad. Sava je učestvovao očigledno kao politički savetnik za sva balkanska pitanja. nego gotovo uništenjem švedske vojske i Mazepinog odreda. ali je išao zaobilaznim putem. kao talentovan inžinjer i brodograditelj. Da spomenemo još i to. u zoru 27. a pored toga Senat nije bio baš zadahnut verskom tolerancijom. U maju i junu 1709. otpočela. da zbaci samoga Mazepu. pa donekle i političkih veza između Rusa i Južnih Slovena bilo je od prastarih vremena. samo neka živi Rusija u slavi i sreći“. Karlo je krenuo za njim u unutrašnjost Rusije. odakle je Karlo podbadao Tursku na nov rat protiv Rusije. Sava ide u Italiju. i tu je aktivno sarađivao sa Petrovim ministrom Tolstojem. odličan pomorac. Ali su one postale naročito žive za doba cara Petra Velikog. nadajući se u isto vreme i na pomoć Južnih Slovena. Tako je Petar mogao dosta lako da zadrži svoje položaje u Ukrajini. poreklom od ugledne hercegovačke porodice. koji je imao u Dubrovniku dosta prijatelja. na primer. Godine 1711. s kojim beše zaključio tajni ugovor. napokon. pomoćna vojska. on je već postao dvorski savetnik i ujedno spahija u Ukrajini. Petar Veliki zaključio je tajni savez sa moldavskim i vlaškim gospodarima i krenuo je u njihove kneževine. Katarine I. i u njoj se odlikovao. pomoćnika i učesnika u njegovim pothvatima. te je Sava kasnije postao i sam dubrovačkim plemićem. nadajući se u ustanak Male Rusije i hetmana Mazepe. Vladislavić. da mu život nije drag. U nizu mnogobrojnih domaćih i stranih saradnika Petra Velikog. kada ga opet vidimo u Moskvi.Međutim je Karlo krenuo protiv Petra. na koji je položaj došao Rusima odan pukovnik Ivan Skoropadski. kraj njega. Sava postigao svoj najveći diplomatski uspeh. Većina naroda ostala je verna Rusiji. gde ga je sam car lepo primio. stupio je u službu carevu. Godine 1716. Počeci tog rusko-švedskog rata u Poljskoj nisu bili povoljni za Petra. ali je još teži bio potpuni neuspeh Mazepin u Ukrajini. sa velikom komorom. progonjen u zavičaju od Turaka. i tu — pored nadzora nad ruskim državnim pitomcima — obavlja i mnoge važne poslove. Ovo je bio vrlo težak udarac za Karla. Karlo je bezuspešno opsedao utvrđeni grad Poltavu..).

tako su pisali u svom kitnjastom slovenskom jeziku srpski pukovnici. Tako je. koja su je dovodila često u veliku nepriliku. kojom je prilikom svojom veštinom i hrabrošću spasao i flotu i samog cara. U ovoj dužnosti isticao se svirepošću. između Rusa i Šveđana.u čemu ga je još nadmašala njegova žena (rođena Butovićeva. u kojoj se pozivaju na krstaški rat protivu Turčina sve „blagorodne“ (crnogorske) „osobe“. noseći uza se pismo dvojice srpskih pukovnika. a Petar to učešće ovde jednostavno pripisuje Crnogorcima. Mnogo manje zadovoljstva pokazivala je dubrovačka vlada u pogledu aktivne politike koju je vodio ruski car na Balkanu. i umro je u Zadru gde je i sahranjen. Sloveni.. i da se rado odazivaju njegovu pozivu. Pored Zmajevića bila su tada u ruskoj službi još dva odlična primorca: dubrovčani Jeronim Natalić i Ivan Tudizić. Miloradović je nosio uza se carsku povelju. Od strane Srba su dolazili emisari. car spominje velike zasluge Crnogoraca. došao bio. juna iduće godine bila se kod Gacka prva bitka. U predugačkoj ovoj povelji. ali. u Moskvu kapetan Bogdan Popović.. od „vojvoda. „milostivim okom pogledaj na nas uboge i svojim carskim mislima pomisli o našoj otečeskoj srpskoj zemlji. Među srpskim pridošlicama sa Balkana naročito se istakao Hercegovac Mihajlo Miloradović. Crnogorci su samo čekali na ovaj mig carev. u Gađaču. i uopšte „svi narodi koji obožavaju razapetog Hrista — Boga našega“. pre mnogih godina podjarmljenoj od nevernika. što je još mnogo zanimljivije. poimence usled rovarenja njegovih agenata po Crnoj Gori. Boki i Hercegovini. Turci pregaziše Crnu Goru i počiniše u 50 .zapovednik flote. car je dobio odgovor iz Crne Gore. t. a zamole ujedno da ih car i pristojno nagradi. Dok je tako Mihajlo Miloradović pravio „karijeru“ u Rusiji. naime. Miloradovići su ušli u kolo najodličnijeg ruskog plemstva.. kneževa. a sam se vrati u Rusiju. — prekrasno sijajuće sunce pravde!“. I doista. car Petar počeo da se sprema na rat sa Turskom. j. oni ga zatraže od cara.. i to i od ugarskih Srba i od Srba pod Turcima. te je misija Miloradovićeva uspela potpuno. on je potražio veze sa balkanskim hrišćanima. neka se i mi potrudimo u službi za svoga pravoslavnoga Cara“. gde bi opkoljen od prevelike turske vojske. a u kasnijim naraštajima nosili su i grofovsku titulu. nakon katastrofe na Prutu. Vlaha na Jadranu ogrankom ogromnog slovenskog stabla. dobili su velike posede poglavito po Ukrajini. dubrovački senatori iskazivali su tim prilikama svoja osećanja sveslovenske solidarnosti. i to čak od ratova Aleksandra Maćedonskog (neki tadašnji pisci držali su da su u vojsci Aleksandrovoj učestvovali i Iliri. Oktobra 1711. pao je u nemilost. Kako se vidi iz veoma zanimljivih dokumenata dubrovačkog arhiva. a zatim je bilo okršaja i na drugim mestima. Pri kraju svoje karijere došao je do časti i položaja velikog admirala. već 15. siroti Crnogorci imali su da ispaštaju svoje ratovanje i da teško trpe od turske navale. adresovanoj na pravoslavne hrišćane“grčke i rimske vere“. i mnogo drugih njihovih užih zemljaka i sunarodnika. gde je ostao kasnije sa službom u Ukrajini. najmanje. pa je i u svojim pismima caru u više mahova davao izraza svoga poštovanja i ushićenja. naročito onda kada će Gospod Bog podignuti tvoju krstašku desnicu naspram njih i nemoj da zaboraviš da i nas. poreklom od jedne od najznamenitijih plemićskih ukrajinskih porodica). Ali je Crnogorcima bilo teško zbog nedostatka oružja. Stvar se ubrzo okrene sasvim na zlo. da bi ih što bolje zadobio i „osokolio“). Jovana Tekelije i jednog njegova druga iz Arada i Segedina: „O najblagočestiviji care. Čim je. te smatrajući malu slovensku republiku Sv. ističući više puta zajednicu krvi i jezika koja ih vezuje sa ruskim carem i njegovim narodom.. još u maju 1710. bi prinuđen da kapituliše i da hitno zatraži mir od sultana i da prestane sa ratovanjem uopšte. koji je sa svojom braćom. GBega je car. ali optužen radi pronevere državnog novca (što se često dešavalo u ondašnjoj Rusiji). u blizini granica Republike. da su sa radošću primili njegovu povelju. Gavrilom i Aleksandrom. naročito posle borbe vladike Danila i njegovih Crnogoraca protivu Turaka. Najveću slavu stekao je Zmajević u odlučnoj pomorskoj bitci kod Tanguta. stupio u carsku službu. Tada Miloradović razdeli među Crnogorce poklonjene od cara dukate. i ostalih živećih u predelima Zetskim i Crnogorskim“. uputio kao svog glavnog agenta među Crnogorce. kojim su mu Crnogorci javljali. čim je buknuo rat sa Turskom. Dubrovnik se mnogo radovao odlasku i uspehu svojih sinova u Rusiji. jer Petar. u činu pukovnika. pozoveš i pomiluješ.

i zbog kulturnih poslova. 51 . kod kojega se nalazio i izaslanik vladike Danila — arhiđakon Maksim.njoj bezbrojne zulume. Rezultati takozvanog Prutskog Pohoda bili su veoma žalosni za Rusiju. U svome lutanju po Evropi Petar je 1717. građanski velikaši i visoki vojni časnici. od opasnog protivnika. poklonima u novcu. ali je izvedena sa više krupnih grešaka. a sam sa vojskom i mornaricom krenu preko Kavkaza i Kaspiskog Jezera na Persiju. a među njima i predeo Baku. kakav beše genijalni nemački filozof Lajbnic. i na kraju krajeva umorene zaraćene strane. te se osporavala duže vreme ruskim vladarima od strane drugih dvorova). veli na jednom mestu Fokerot. koje nikada ne napušta. Veliki deo takozvanih reforama Petra Velikog izveden je u neposrednoj vezi sa ratnim poslovima. Karla XII. u Pomoranskoj i na moru. Veliko balkansko preduzeće carevo bilo je propalo. da su oduševljeni Petrovi doglavnici. zaključiše mir u Ništatu godine 1721. proglasili Petra Imperatorom (ova se titula smatrala većom od carske. Ali je Vladici kasnije (nakon završetka Severnog Rata) stavljena u izgled obilatija pomoć. Tada su ruskoj državi konačno pripale ove zemlje: deo Finske. Prirodno je. On je počeo da mašta o srednjem i dalekom Istoku. sudstva. njegova vojska dva puta je provalila u samu Švedsku. posle dugog većanja. Nekoliko godina trajao je rat u Finskoj. u crkvenom odelu i posuđu. sa Viborgom. sa naročitom marljivošću trudio oko poboljšanja svojih ratnih snaga. jedno od najbogatijih mesta sa izvorima nafte. i zbog političkih intriga. gde je raspolagala sa više odličnih pristaništa i sa velikom trgovačkom: i ratnom flotom. iako se htelo da se privuče Francuska na stranu Rusije. ikonama i knjigama. u ime otštete. da prikupljaju milostinju. koje se tiču mornarstva. U isto vreme Petar se ozbiljno upleo i u srednjo-evropsku. Karelija. Vladika i mnogi drugi ugledni ljudi biše primorani da se sklone na mletačko zemljište. pripali su Rusiji krajevi na Zapadu i Jugu od Kaspiskog Jezera. pošao je u Rusiju i sam vladika. Rat sa Persijom. To su bile tvorevine Petra Velikog. Rusija je učvrstila svoj položaj na Baltičkom Moru. Pored toga pretrpela je Rusija i goleme novčane žrtve i veliko političko poniženje. Ocem Otadžbine i Velikim. Nakon neverovatno raskošnih i fantastičnih svetkovina zbog pobede nad Švedskom Petar je dao svojoj vojsci kratak odmor. Ali je sve bilo uzalud. kao i da se zaključi bračna veza između Romanova i Burbona udajom Petrove ćerke za kralja Luja. Prvo. spremajući istraživačka putovanja u Kinu i u još dalje krajeve. „bilo je za cara građenje lađa i drugih stvari. I u jednom i u drugom poslu Petar nije uspeo. Politički ova poseta nije dala ništa. Uverivši se u beskorisnost ratovanja po Nemačkoj Petar je onda svu svoju pažnju upravio na glavno poprište rata. koji je poginuo. izazvan ovom ekspedicijom. što odmah pada u oči čoveku koji tek počinje da se bavi proučavanjem doba Petra Velikog. pa ga vidimo kako svaki čas trči po Nemačkoj. i zbog lečenja i odmora po banjama. dolazeći pored ostalih u dodir i s takvim ljudima. Fokerota. Estonska i Livonija sa ostrvima mozunskim i gradom Rigom. Paralelno uz moćnu delatnost ratnu i diplomatsku razvijala se unutrašnja politika Petrova. „Najomiljeniji posao“. Tada se Petar svom snagom upustio u borbu sa Švedskom. O unutrašnjim merama na korist države. a među njima i nacrt za Rusku Akademiju Nauka. izuzev većeg dela Finske. Po ovom miru Rusija je dobila potvrdu sviju svojih osvojenja. naročito nemačku politiku. Ovaj je bio očaran džinovskom pojavom ruskog vladara i koji je izradio za nj više značajnih projekata. godine napravio dužu posetu Francuskoj i njenom malom kralju Luju XV. upućujući jednu čitavu ratnu ekspediciju (kneza Bekovića-Čerkaskog) u Indiju preko srednje Azije. Sledeće godine jedan je slučaj oslobodio Petra. Godine 1715. to je zavisnost unutrašnje njegove politike od potreba i interesa rata. Cetinjskom Manastiru dozvoljeno je da šalje u Rusiju izvestan broj kaluđera i pripravnika. Petar je morao da se odrekne prava Rusije da drži ratne lađe i da ima utvrđenja na obalama Crnoga Mora i da vrati Turskoj Azov i ušće Dona. Kao posledica ove ekspedicije. po mišljenju jednoga od najboljih poznavalaca ondašnje Rusije. Ingrija. i Vladika i Crnogorci imali su da se zadovolje. završio se veoma povoljnim mirom za Rusiju. Par se. ali se brzo okrenuo na drugu stranu. Ipak su i za sve to vreme ostali Crnogorci u vezi sa carem. To je bilo poslednje krupno delo spoljnje politike Petra Velikog. koja nije bila loše zamišljena. i zbog ratnih preduzeća.

on je. nego i od tajnog glasanja zbora ljudi viših činova. da je Petar uvek imao vrlo živo interesovanje za prosvetu i nauku. mornarima. odnosno prestolonaslednika od strane „cele zemlje“ zastupljene na Zemaljskom Saboru. dok je svaki čovek. po svome nahođenju i volji upravlja“ tako glasi „Vojnički ustav“ od godine 1716.gospodarstva i trgovine on se veoma malo. Plemstvo je bilo mnogo strožije uvučeno u državnu službu nego pre. ograničavajući ga veoma osetno u pravu slobodnog raspolaganja imanjima i to ne samo spahilucima. crkveni i politički pisac. popunjavala armiske pukove. preduzete su bile važne mere za reorganizaciju vojske i državne službe. u naročitom spisu „Pravda volje monarha u određivanju svojega naslednika“. su. Za vreme Petrovo u neposrednoj vezi sa ratnim potrebama. Seljak novak bio je slobodan od trenutka. porodicu i gospodarstvo. Pored toga. dok je masa nižeg plemstva. Ovoj vrlo važnoj teoriskoj raspravi data je gotovo snaga zakona. Da bi nekako popravili svoj položaj bogatiji. Petar ga je u glavnom ostavio gospodarom nad seljaštvom. koji je dobio prvi oficirski čin ili sedmi po redu čin građanske službe postajao nasledni plemić. i zbog potreba ratnih. znatniji i jači plemići težili su najviše da idu u gardiske pukove. dok je ranije ustavni običaj ruske carevine priznavao dva kombinovana načela u popunjavanju carskog prestola: volju božju. bez obzira na njegovo poreklo. kao hrišćanski gospodar. šta više. ako su mornarica i vojska bile dovoljno snabdevene novcem. Petar se mnogo brinuo o gradovima: merkantilist po svojim ekonomskim shvatanjima. neograničeni karakter. Za vreme Petrovo staleške službe postale su mnogo teže. Ukaz. ili se nikako nije brinuo tokom prvih trideset godina svoje vladavine i bio je potpuno zadovoljan. Inače. Pored nepotrebnih ili malo potrebnih 52 . da je Petar u prvoj periodi svoje vladavine radio bez ikakvog sistema. samo trećina svake plemićske porodice imala je pravo da služi u građanskoj službi. ali je taj seljak vojnik bio izgubljen za selo. Da bi sva masa od plemstva zavisnih ljudi služila državu. koju je Petar uneo u rusko državno pravo. nego i samim baštinama. vladika Teofan Prokopović. a s tim u vezi i za preuređenje celokupne društvene organizacije. što je nasleđe prestola doveo u zavisnost od volje vladareve. poslednjih godina Petar je sve više ulazio u druge grane državne uprave. a ostali. dokle kasnije unosi sve više ozbiljnosti i plana u svoje poslove. Bez čina plemić nije imao potpun značaj pravog plemića. Petar je davao svojoj neograničenoj monarhiji sve više policajni i birokratski karakter. jeste to. Stvorena je dobro promišljena tabela činova u vojsci. Petar je vršio regrutaciju i među kmetovima i među robovima. barem u teoriji. u koliko seljaci nisu bili regrutovani za carsku vojsku. bili dužni da služe u vojsci ili u mornarici. Međutim. obrazložio je jedan od njegovih doglavnika. kao i prostog sveta. Petar je prvi dao jednu zaokrugljenu teoriju ruske samodržavne vladavine. šta više često na vrat na nos. ali je to ipak bilo od koristi i to treba svakako podvući. i to počev od redova. ova poslednja kolektivna odgovornost seljaka za ispravno plaćanje njihova duga postala je važna činjenica u stvaranju kolektivističke ruske opštine — čuvenog „mira“. „Njegovo Veličanstvo jeste samovlastan monarh. koji nikome na celome svetu ne treba da polaže račune o svojim poslovima. Treba odmah istaći. hranom i municijom“. dvorskoj i građanskoj službi. Za plaćanje poreza od strane njihovih članova bile su odgovorne opštine slobodnih građana i slobodnih „državnih seljaka“. možda ih je on shvatao i previše utilitarno. a i inače puno radio na razvijanju pristaništa. Tražeći od plemstva teške i duge službe. mornarici. i na stvaranju domaće industrije. Što se tiče uređenja same vrhovne vlasti ona je za vreme Petrovo sačuvala svoj apsolutni. vojne i građanske. On je bio svakako pravi preteča. od mladih godina pa do starosti. naročito one prve. regrutima. koji su dobijali aristokratsko obeležje. moderni istraživači su vrlo dobro uočili. Plemstvo se rusko demokratizovalo i donekle birokratizovalo. na dizanju izvozne i uvozne trgovine. i istu volju božju koja se ogleda u slobodnim izborima cara. a pogotovu već i predstavnik „prosvećenog apsolutizma“. koja se ogleda u slučajnosti rođenja ove ili one ličnosti. a ima silu i moć da svoje zemlje i države. nastojeći najzad da mlađe plemstvo bude još i školovano i podvrgavajući ga naročitim ispitima. Jedna važna novina. kada je stupio u carsku vojsku i njemu su bili otvoreni. putevi za unapređenje i ulazak u oficirski kor i nasledno plemstvo. Unapređenje bilo je stavljeno u zavisnost ne samo od preporuke komandanata. drvom. koji je Petar izdao o nasleđu prestola.

ona se za vreme Petra Velikog više puta menjala. odlazeći na Prut i očekujući velike opasnosti. Međutim. koja su se dotle nemilice utamanjivala. ukinuto patrijaršisko zvanje. koji je neumorni car gradio. za davanje diploma za titule kneževske i novouvedene grofovske i baronske. Sva reforma Petra Velikog prolazila je u znaku teške borbe za budžetsku ravnotežu. Provincijalna administracija menjala se nekoliko puta za vreme Petrovo. U redovnim prilikama to je bio organ najvišeg suda i nadzora nad svima granama uprave. likvidacijom mnogih manastira i dosta oštrim merama protiv kaluđera. a isto se tako neumorno radilo na istraživanju i iskopavanju ruda. koja je često dovodila do teških kriza i do velikih izliva narodnog nezadovoljstva iziskivala je velika finansiska sredstva. Petar je slomio crkvenu moć. Kasnije su uz taj senat postavljeni: general-prokuror. Sva ova golema delatnost. nego i ograničavanjem kompetencije duhovnih sudova. tamnog porekla. naseljavao i ulepšavao i protiv prirode i protiv ljudi. Primenili su i takozvano „kvarenje novca“. na novi način organizovana. kratkim vlastoručnim ukazom stvorio najviše državno telo. kao i dosta jaka. Razume se. takozvani „Sabor najvećih budala i pijanica“. Najveći čovek među njima beše već spomenuti Menjšikov. a u većini nisu bili pripadnici stare aristokratije. j. građene su i veoma korisne. Pokušaj da se uz njih stvore neke vrste od plemstva biranih kolegijalnih ustanova nije uspeo. Centralne ustanove stare moskovske Rusije likvidirane su. ratna i trgovačka mornarica bili su pozitivan rezultat Petrove vladavine. Zanimljiva je bila i veoma neozbiljna i ružna ustanova Petrova. radio je pod nadzorom „oberprokurora“. stajaća vojska. Posle raznih pokušaja da vrši funkcije vrhovne vlasti preko pojedinaca snabdevenih izvanrednim punomoćstvima i preko raznih ustanova. na čelu sa guvernerima. koji su takođe onda uvođeni u Rusiju. carev „paradis“. kao na primer veoma zanimljivi porez na brade. U nj su ušli najvažniji doglavnici Petrovi. takozvani „Upravni Senat“. Guvernije su se delile na „provincije“ i srezove. neku vrstu Namesničkog Veća. Petar je. Oni su postali neka vrsta oligarhiske vlade uz Petra. zatim čitava organizacija „fiškala“ t. kolegijalne ustanove za različne grane uprave. Već početkom XVIII stoleća prestala je da radi starodrevna Boljarska Duma. uzimali su vidnog učešća u svakojakim finansiskim transakcijama i trgovačkim i industriskim poslovima. i to ne samo ovom merom. po primeru Švedske. Ali država nikad nije izlazila iz finansiske krize. general-rektmajstor za primanje i isleđivanje tužbi privatnih lica. Već spomenuti vladika Teofan napisao je naročit pravilnik za Sveti Sinod (takozvani „Duhovni reglament“) u kom su izložene i obrazložene osnovne tačke zakonodavstva i politike Petrove u poslovima crkve. Što se tiče administrativne organizacije Rusije. u većini slučajeva generalima. regulisane su reke. Tada je nastala i Duhovna Kolegija ili Sveti Sinod pravoslavne crkve kojim je Petar zamenio godine 1721. gotovo kao neograničeni gospodari svojih pokrajina. Bila je stvorena nova podela Rusije na takozvane guvernije. Preduzimane su takođe mere za čuvanje ogromnih šumskih bogatstava Rusije. što je iz početka i bilo. i za grbove. trebao da dođe neki energičan oficir. s kojim je Petar priređivao čitave orgije i sa neverovatnom grubošću ali sa glumačkom veštinom izvodio parodije na različne obrede crkvene. 53 . Važniji guverneri koji su često bivali senatori. da je najviše truda i troškova uloženo u omiljenu prestonicu Petrograd. Sva vladavina Petrova prošla je u izmišljanju različnih finansiskih mera za povećanje prihoda. kopani su kanali. oduzimanjem ogromnih crkvenih imanja. po ideji Petrovoj. tada su prvi put izmišljene u Rusiji taksene marke i hartije i svakojaki monopoli i dažbine. taj stup aristokratije i utočište konzervativaca.fabrika. koja nikad nije bila postignuta. Radilo se puno i na poboljšanju saobraćajnih prilika: građeni su i popravljeni javni drumovi. oni su bili izvanredno bogati. zvani su „vrhovna gospoda“. njegovim raspoređivanjem po grupama i činovima. najzad geroldmajstor za nadzor nad plemstvom. koji je dospeo do kneževske titule i do najvećih položaja u državi. da se u nj uvedu i svetovne ličnosti) Sinod je bio potpuno poslušno oruđe carske vlasti. Uvedene su i glomazne „kolegije“ t. Sastavljen od vladika i sveštenika (mislilo se. j. na koje je mesto. koji su imali ogromnu vlast. istraživača i kontrolora. sa vojvodama i komesarima na čelu. koji je trebao da bude „oko gospodarevo“ i da vrši nadzor nad samim najvišim upravnim telom i sudom u carevini.

i zato je izazivala. dok je Jelisaveta ostala devojka. lukavi i bezobzirni Petar Tolstoj. dezertiranje plemstva. carević Aleksije. Između oca i sina bio je dubok jaz. kako se Marta prozvala prilikom prelaza u pravoslavlje. Petrov porodični život nije bio srećan. reformu sudskog postupka. čije su se mnoge posledice pokazale kao štetne. imala je svakako revolucionaran karakter. Naročito je to mišljenje vladalo kod staroveraca. Uopšte sve mere Petrove stradale su. nesrećni carević pobegao je iz Rusije sa jednom svojom ljubaznicom. Njegov dvor bio je uređen na evropski način. ali i jednu veoma ozbiljnu vezu sa zarobljenicom njegova doglavnika Šeremetjeva. očigledno je. Ova aeantura pretvorila se tokom godina u trajnu i duboku ljubav. dovodi u Rusiju obrazovane strance. Petar je odlučno zabranio zatvaranje žena. kao i od golemih praznina u vlastitom obrazovanju. Nastala je strašna parnica. ne vodeći računa o ruskim pravnim običajima. Država. Doglavnik Petrov. koje je bilo u običaju kod viših staleža. a i zanimljiv pokušaj da odvoji sudstvo od administracije i da stvori nezavisne kolegijalne sudove. Najopasniji bio je pasivni otpor: nehat i nerad činovništva. odrastao je daleko od oca i sa puno nepoverenja prema njemu. nego što su ga slomili bolest i preveliki napori jednog života. samo bez one stroge etikecije. Najzad. opravdanim donekle zbog one strašne povike. Neko vreme bio je u životu i jedan sin iz tog braka. koji su nastavili svoju opoziciju crkvi i vlastima. kao Nemca. Ženu. šalje Ruse u inostranstvo radi školovanja. Sa svojom prvom ženom rastavio se dosta grubo. smatrati. utvrđenja. koje su dobile tako velik značaj tek u iluzijama savremenika i potomaka. na koji su uvođene. ali i svakojakih besnih uživanja i preterivanja. Aleksije beše nada reakcionarne stranke. da su reforme odgovarale izvesnim težnjama i raspoloženjima u narodu. gradova. naročito njenog dvorskog života. Petar je mrzeo bigoteriju. nazadnjaštvo i trule tradicije stare Moskovije. toliko i zbog nedostatka saradnika i izvršilaca. takođe Petar. Tim reformama mnogo je smetao suviše oštar način. bez kojih čovek nije dobijao službe ni dozvole da se ženi. uspeo je da begunce vrati natrag i da ga zatvori. koji su govorili o različitim reformama. drumova i kanala. inače. Narodne mase roptale su i protiv novotarija i protiv cara. koju mu je otac doveo. upućivanih caru i vladi. car i vlada bili su u stalnoj borbi sa vlastitim narodom. Ona je bila prožeta slobodoumnim antiklerikalnim.Poslednjih godina Petar je izveo. neplaćanje poreza. pomaže književnost. tera plemstvo na učenje. priređuje ispite. Ne treba preterivati i. u kojoj je sam car uzeo na se 54 . Kulturna i prosvetna politika Petrova. koju su izazvale. Uz to se radilo na promeni običaja. lađa. donela je ipak i lepih i značajnih plodova. on otvara škole. da što više raširi prosvetu u Rusiji. koja je postigla izvesne pozitivne rezultate. barem kod kuće. Reforma. princezu Sofiju od BraunšvajgVolfenbitela Aleksije je mrzeo iako je imao od nje dvoje dece. tako da je Petar uzeo Katarinu. koliko od tog što su bile veštačke kombinacije. naročito poslednjih godina. Osećajući na svakom koraku štetu od neznanja i praznoverica.— ali ne treba u tim reformama gledati ni niz drugorednih promena. od njih zaista ne bi bilo ništa. Svi pokušaji Petrovi da natera sina na poslušnost propali su. koji ne veruje u Hrista. Mnogi Rusi smatrali su Petra kao samozvanca. kao i zbog neobrazovanosti i upravnih staleža i mase naroda. Ali se ova reforma pokazala kao neizvodljiva i nepraktična i zbog potpunog nedostatka spremnih sudaca i zbog pokvarenosti sudačkih kolegija. nerad i nered pri građenju Petrograda. a negodovanje i mržnju drugih. na evropeiziranju načina života i manira. barem kod viših staleža društva. pa i sad izaziva ushićenje jednih. da je taj Petrov posao doveo do potpunog preobražaja Rusije. nedolazak regruta. na koju se toliko pazilo po svima evropskim dvorovima. koji beše pun samopregora i neumornog rada. U ruskim arhivama sačuvane su mase svakojakih predloga najraznovrsnijih ljudi. Ta oskudica obzira izazivala je česte bune. To je svakako jak dokaz za izvestan društveni pokret u prilog reforama. Njihov sin — jedinac. Litvankom. a i sam bi car bio oboren od svojih podanika mnogo pre. Petar je činio ogromne napore. ali ne antiverskim načelima. Ipak. Ovaj je pokvario odnose između oca i starijega sina Aleksija. poput nekih savremenika Petrovih a i pojedinih kasnijih pisaca. kao samog Antihrista. Od njegovih kćeri Ana se udala za vojvodu holštajnskog. Od Katarine je imao više dece. U svom životu Petar je imao bezbroj avantura. nekom Martom. za zakonitu ženu.

došla je smrt. Radeći u ovom pravcu vlada je oslobodila seosko stanovništvo od neposrednog izdržavanja armiskih pukova. Temperamenat njegov imao je previše bujnosti. a nekoliko drugih ličnosti bile su kažnjene smrću. neverovatnom radinošću. a u stvari blagodareći sporazumu velikaša i garde. Džin po svome telesnom rastu. Priroda svirepa. Pod pritiskom s te strane senat. carević Aleksije je bio osuđen na smrt. neće biti ni vojnika“. Petar je izgubio svest za vreme kratkog bolovanja pre.). on je bio u isto vreme prožet i idealizmom — i to idealizmom rada i vatrene ljubavi prema otadžbini. Njena je vlada gotovo suvereno obavljala državne poslove. došao je na presto unuk Petra Velikog — Petar II tobože po testamentu Katarininom. desetogodišnjeg sina ubijenog carevića Aleksija. izgubivši ogromno 55 . ukinula je niz nadleštava i izvela redukciju činovništva. Kao politička posledica ove mračne i strašne porodične drame. Petar je bio dosta lep ali tokom godina strašni doživljaji i neograničena uživanja dali su njegovu licu čudnovat. Kada je teška bolest oborila Katarinu I. koji je tom prilikom car dobio. predlagali ženu cara. Kao posledica jakog nazeba. sinod i „generalitet“ proglasili su Katarinu. Dok su neki velikaši isticali kandidaturu Petra Aleksijevića. Menjšikov. Petar Veliki je umro ne odredivši naslednika. Vladavina ovog umno i moralno nedovoljno razvijenog dečka predstavljala je u mnogom reakciju vladavini Petra Velikog.“ a slikaru Nikoli Ge za divnu sliku „Petar i Aleksije. doba vladavine žena iz favorita. koji je umirao. koja je poslužila Mereškovskom za roman o „Antihristu. Vlada se u prvom pobrinula o tome da nekako uredi svoj položaj. GLAVA XV.). Čitava garda je opkolila dvorac i pokazala se spremna za svaku akciju (na primer „da razlupa glave boljarima“.ulogu istražnog suca. pa kad ne bude seljaka. po njegovoj misli osnovana. pa i za sam život. Akademija Nauka (1725. je izrekao mudre reči. jeziv izgled. kojim je on prisvojio neograničeno pravo da raspolaže prestolom. Carica se držala potpuno po strani od državnih poslova. Beše obdaren gvozdenom voljom. ipak je u glavnom kratko carevanje Katarine I (1725—1727. i izvedena je i znamenita ekspedicija Beringova na Dalekom Istoku (pronalazak Beringova moreuza. nego i za celokupno imanje. fanatičnom radoznalošću i sposobnošću izvanredno brzog shvatanja. tog džina telom i duhom. obrazlažući ovim rečima potrebu olakšica. bio je ozakonjen naročiti Savet uz osobu caričinu.). u privatne ruke. Njim je inaugurisano doba ginekratije i uprave ljubimaca. kao što veli jedan svedok). da je „vojnik vezan sa seljakom. Iako stvar nije išla svuda glatko. Majka Aleksijeva teško je nastradala. Glavni ljubimac caričin beše Menjšikov.). čiji su se oficiri dosta grubo umešali u većanje. koja se donekle zapažala za vreme Katarine I. najzad je počela da ukida monopole i da predaje državne fabrike. koje mu je natovario CarReformator. udovicu Petra Velikog. dotle su drugi. odavši se najgrubljim uživanjima i pazeći samo na to. Proteran je u Sibir. Iza smrti Petra Velikog nastaje takozvano „doba dvorskih prevrata“.“ javio se ukaz Petrov. Mučen na svirep način. Kao vidan znak da se politika pokojnog cara ipak nastavlja svečano je otvorena. pa su državni velikodostojnici većali o nasleđu prestola. ali izgleda da je podlegao mukama još pre izvršenja presude. da se ne bi zamerila gardi. („Vrhovni Tajni Savet“) koji je stvarno ograničio apsolutnu vlast caričinu i malo rasteretio narod od preteškog poreskog bremena. za caricu. naročito je nastradalo prilikom spasavanja nekih vojnika koji su se davili u Finskom Zalivu. U ovom slučaju neverovatno svirepi i bezobzirni car Petar javlja se sa crtama najveće hrišćanske ljubavi i divnog samopožrtvovanja. nego je uspeo da označi naslednika. čulna i strasna. izbranice i ljubimice gardine. Ova politika nastavljena je i posle smrti Katarine I. na čelu sa Menjšikovim. Već odavno oslabljeno zdravlje moćnog cara. Spor je rešilo vešto pripremljeno posredovanje garde. oslobodila je poreske obaveznike od nasilne egzekutivne naplate glavarine. prošlo mirno. bojeći se ne samo za svoje položaje. Doba dvorskih prevrata (1725-1762. Radi toga.

kao rođenu pre braka. imanja i časti bez suda.). vojvodu Holštajn-Gotorpskog. Anu. odbacivši najzad i stariju ćerku Ivanovu — Katarinu. U najvećoj tajnosti prihvaćene su i pretresane ove „kondicije“ i tajno poslate u Mitavu. 6) baština i spahiluka ne darivati nikome. naročito knezovi Dolgoruki (iz ove porodice mladi car je sebi izabrao i ljubimca i verenicu). stranaca i ljudi tamnog porekla. najzad . Ove „kondicije“ Ana je primila i potpisala. Goljicin je predložio da se treba pobrinuti o olakšanju položaja gospode. Sinod i generalitet. car. pa je bilo zabranjeno. samo je trebalo rešiti ko će od tih predstavnika doći na presto Sveruske Carevine. 7) u dvorske činove „bez saveta Vrhovnog Tajnog Saveta“ nikoga ne postavljati ni od Rusa ni od stranaca. javila se otvoreno. Čim je u noćnoj sednici proširenog Vrhovnog Tajnog Saveta na njegov predlog izabrana za caricu vojvotkinja Ana. januara 1730. Pod utiskom izvesnih protesta. Prestala je briga o ruskoj mornarici. Odbacivši ćerku Petrovu Jelisavetu. I sam knez Goljicin izradio je jedan 56 . na osnovu kojih Ana treba da se primi uprave nad zemljom. Oko 1100 ljudi stavilo je svoje potpise pod različne projekte. Goljicin je pristao. I onda je drugog dana stavio na pretres takozvane „tačke“ uslova („kondicija“). Dvor se preselio u Moskvu. opozicija. „vrhovna gospoda“ su. svemoćni Menjšikov. reče on „sebi volju povećati“. bila je srećna da se oslobodi Mitave. Čitanje tih akata napravilo je veoma mučan utisak na čitav svečani skup. Pri kraju su stajale sledeće drastične reči: „Ako pak budem nešto od ove obaveze ne ispunila ili prekršila izgubiću rusku krunu“. ponovo se ističu članovi visokog plemstva. određenog za njegovo venčanje. generali i donekle visoko plemstvo. zbog opake ćudi njena muža i opasnosti da će on uvući Rusiju u politiku svoje vojvodine. dok Petar i njegova naslednica nisu dopuštali da se popuni to mesto. koje se u velikom broju skuplja u Moskvi. kojih je bilo tačno osam.8) Ana nije smela da rashoduje državni novac bez odobrenja Saveta. Jedan je sastavila visoka birokratija. niti sebi imenovati naslednika za života ili posle smrti. „vrhovna gospoda“ su pozvala Senat. podlegao je velikim boginjama noću između 18. da prisutni izrade i podnesu Vrhovnom Tajnom Savetu svoje nacrte državnog uređenja. uživanjima i neurednim životom. koja se dotle nalazila u velikom strahu. Petra. U obzir su dolazili u prvom redu potomci cara Petra Velikog. budućeg Petra III. pa je presto prirodno prešao u ruke predstavnika njene ženske linije. Sa Petrom II ugasila se muška loza kuće Romanova. 3) da opterećuje podanike novim porezima.imanje i prvi položaj u državi.) Umesto i pored ljudi iz nižeg plemstva. pozvano na venčanje cara Petra II. treba. Ovo carevanje bilo je kratkog trajanja. a drugi srednje plemstvo. pa i njegova unuka (od starije mu ćerke Ane). zajedno sa javnim pozivom vojvotkinji da dođe u Moskvu i po želji „cele zemlje“ stupi na presto „svojih predaka“. koji je dužna „sadržavati u sastavu od 8 lica“. udovicu kurlanskog vojvode. i 19. Nekoliko dana kasnije ista dozvola bila je data i plemstvu. u Moskvi. Bilo je podneto Savetu više projekata. upražnjeno smrću hetmana Skoropadskog (1722. U „kondicijama“ Ana je obećavala. da se formalno ograniči carska vlast nekom vrstom pisanog ustava. nekoliko sati pre vremena. U odnosima prema Ukrajini uveden je veoma pomirljiv kurs politike. pod pretnjom teške kazne. vojvotkinju od Meklenburga. onda potomci njegova slaboumnog starijeg brata Ivana V. isto na predlog kneza Goljicina. od kojih su dva najvažnija. na predlog najjače glave između njih. Ali tom prilikom „vrhovna gospoda“ su odlučila. Čim su dobila pristanak Anin da zauzme upražnjeni presto i potpisane „kondicije“. te je došlo do obnove njene autonomije prilikom izbora novog hetmana Danila Apostola (1728. izabrala za caricu drugu ćerku Ivanovu. 4) da unapređuje u činove više od pukovnika i poverava nekome „znatne poslove“. U ovoj tačci opaža se čisto oligarhiska i čak lična tendencija celog preduzeća „vrhovne gospode“. istrošen gozbama. Bez pristanka toga Saveta carica ne sme: 1) da objavljuje rat. da saslušaju ova važna državna akta. kritikujući „vrhovnu gospodu“ i pretresajući ustavna pitanja. kneza Dimitrija Goljicina. da se čak pominje mogućnost njegova povratka u Petrograd. gde je provela oko 20 godina udovičkog života. Dalje su sledile još i ove tačke: 5) od plemića ne odu-imati život. da se neće udavati. Garda i ostale trupe neka budu pod upravom Vrhovnog Tajnog Saveta. 2) da zaključuje mir. ona se obavezala voditi upravu u saglasnosti sa Vrhovnim Tajnim Savetom. Čim se počelo sa izradom ustavnih projekata. puna neprijatnosti i poniženja.

izgubivši službu i imanja. kada je Ana došla u Moskvu. behu proterani u Sibir. Nesrećni oligarsi samo klimnuše glavom. sasvim da propadnemo. plemstvo. ipak je za svakog pažljivog posmatrača bilo jasno da će preduzeće „vrhovne gospode“ skoro propasti. Pored toga. bez naslova samodržice. viših oficira i prostih plemića sa pismenom molbom. poput njenih predaka. koja se za njega prevodila trudom naročitih prevodilaca.ustavni nacrt. Muke Goljicinove u tvrđavi bile su kratkog veka: kroz nekoliko meseci stari knez je umro (1737. Ovim manevrom ona je nju odvojila od mase. Ana je rado potpisala nekoliko ukaza u njegovu korist: tako je bio ukinut zakon Petra Velikog. generala. Mnogi od njenih uglednih članova. koju mu je carica zamenila doživotnim zatočenjem. Postepeno se stvorio njen uži krug. poljska dobra sa seljacima kmetovima. onda ćemo mi. pravnih i administrativnih pitanja. Kasnije su bili doneti zakoni.). koliko do rešenja izvesnih socijalno-ekonomskih. engleskom i švedskom jeziku. po imenu Todor Milošević). oduzevši mu celu imovinu. carevanje Ane Ivanovne bilo je puno političkih parnica i progona. prema rečima jednog svedoka. Pravi cilj „vrhovne gospode“ bio je nesumnjivo u tome da se utvrdi oligarhija uz caricu. „Sačuvaj Bože“. koji je stvarno vodio sve poslove. u kojoj je rad pristaša apsolutizma uzimao sve većeg maha. Da bi zablagodarila plemstvu. nikad pre nisu se pozivali na evropske ustavne primere. Onda je stupila preko žena u vezu sa nezadovoljnicima. koje je oslobodilo od tutorstva vrhovne gospode. pa ćemo morati gore nego pre klanjati se i moljakati milosti kod sviju. Goljicin je izmislio jedan složen ustav. U njemu su se naročito isticali caričini ljubimci Levenvolde i Biron. Porodica Dolgorukih je prva nastradala. Ubrzo javila se velika gomila.. da samo plemstvu pripada pravo da drži u svojini.“ Zato. nije mogla da sama upravlja. Ali kasnije i njega osudiše na smrt. Ana naredi da se donesu „kondicije“ i pred razjarenom gomilom zapita „vrhovnu gospodu“ da li treba kondicije poništiti. obojica 57 . Ovo je bila izvanredno važna mera. na osnovu kojih je otvorena vojna akademija i smanjen je rok obavezne službe plemića. U svojim ustavnim projektima on se služio primerom Švedske. izazvanih donekle bunama i zaverama (u jednoj zaveri učestvovao je i neki mladi dvoranin Srbin. posle nečuvenih muka. razume se. govorio je jedan ugledni plemić. Carica je odmah naredila taj pretres i pozvala je „vrhovnu gospodu“ na ručak. španskom. bili odlučno protiv oligarhije i lično protiv „vrhovne gospode“.“ tri sanduka sadržavala su raznovrsne knjige na holandskom. oko 800 velikodostojnika. a uzimao je u obzir i organizaciju Rimske Carevine sa njenim savetom kneževa birača i Mletačke Republike sa njenim Savetom Desetorice. t. j. bili spremni na „krajnje mere“. Već pre ulaska u Moskvu Ana je bez obzira na „kondicije“ proglasila sebe za pukovnika garde. opasnim ili neugodnim po caricu i vladu. Među konfisciranim stvarima našlo se „na tuđim dijalektima i na ruski jezik prevedenih oko 6000 knjiga. Vrhovni Tajni Savet bio je ukinut. našla je dosta pogodne uslove za rad na obnovi samodržavne vladavine. Uopšte. sastavljena od. Taj knez bio je onda najobrazovaniji ruski političar. ali je mogućno da se mislilo i na republiku. Odavno nije Moskva živela toliko intenzivnim političkim životom. dobro upoznat sa tadašnjom političkom (poglavito stranom) literaturom. Posle ručka gomila tih ljudi izašla je sa velikom vikom pred caricu. i obećavajući da će pred njene noge baciti glave njenih „zločinaca“. koji su bili toliko razjareni da su neki „drski“. prema kome je samo jedan od sinova plemića mogao da mu bude naslednik. po kom je carica igrala čisto dekorativnu ulogu predsednika Vrhovnog Tajnog Saveta. Tom prilikom utvrđeno je u načelu. Ana. Odmah iza toga narod se ponovo zakleo na vernost carici i samodržici Ani. tražeći da ona bude samodržica. nikad pre u politički život nije bilo uneto toliko teoriskih rasprava. i u isto vreme otadžbini. kasnije su neki od njih osuđeni i kažnjeni smrću. da carica naredi pretres podnetih molbi o uređenju države. zakone i naučne rasprave o njima. Ali svakako su svi. malog broja predstavnika najznatnijih familija. ostalim grupama nije bilo toliko stalo do oblika vladavine. „da ne bude umesto jednog samodržavnog vladara deset samovoljnih i silnih familija. Knez Goljicin ispočetka se nalazio samo u nezvaničnoj nemilosti. ali još više razgovorima. te Ana pocepa prvi pisani ustav ruske carevine. a zatim je nastala osveta „zločincima“. takozvana naseljena imanja. Iako je narod položio zakletvu prosto „gospodarici“. i pristaše apsolutizma i ustavobranioci.

Ipak je. za poljskog kralja protiv kandidature domaćeg poljskog plemića Stanislava Lešinskog. oktobra 1740. Ovaj krvavi rat doneo je ruskoj vojsci novu i veliku slavu (pobede Miniha kod Hoćima i Stavučana). umesto roditelja budućeg cara. Odmah posle njene smrti (17. te su tom prilikom. a njegov otac — vrhovnim zapovednikom vojske. u glavnom. koje su protekle posle smrti njenog oca. neuređene. kao i lokalni administratori. završio svoj jadni život. jedinu živu naslednicu Petra Velikog. neugodne. već onda izabranog. sina njezine nećakinje Ane. vojna zavera na čelu sa Minihom. ručkove i naročito balove sijale raskošju i bogatstvom.). zajedno sa Austrijom objavila je rat Turskoj. Po njemu Austrija je izgubila severnu Srbiju. prema tome. Privatne sobe i same carice i njene najbliže okoline. iako je bila dosta aktivna sa stalnim uplitanjem u evropske poslove. bez ijednog kuršuma oborila je mrsku „rđu“. kao i one zabave. kandidaturu saksonskog kneza izbornika Stanislava Avgusta III. slabe obaveštenosti i loše spreme u tok državnih poslova. ćerke njene sestre Katarine i vojvode Leopolda od Meklenburga. gotovo ne mešajući se zbog lenosti. u relativnoj bedi i izvesnom strahu za svoju sudbinu.). istina za vrlo kratko vreme. ali bez prava da od njega stvori tvrđavu. nesrećni car Ivan VI bio je zatočen u Šliselburgu. za vojvodu kurlanskog. izgubila je potpuno moralnu ravnotežu. Nakon progona na sever. ipak se donekle razlikuje od prethodnih šesnaest godina. Spoljnja politika vlade carice Ane nije zabeležila znatnih uspeha. dala je volju svojoj opakoj ćudi i. Njeni dvorci u Petrogradu bili su više nalik nalik na neku privremenu kasarnu. ona je bila stalno pod paskom za vreme vladavine njene sestre od strica.Nemci. a pored toga Biron je izveo u velikom stilu jednu ekzekutivnu naplatu dužne glavarine. Isto tako lako. Biron je bio uhapšen. pristali su onda uz carevnu Jelisavetu. i to nešto većom ozbiljnošću. koji nije bio kompenziran malo ranijim osvajanjem pustinja na severu od istog jezera. treba smatrati doba carice Ane kao vrlo mračno u istoriji Rusije. pa čak i širi krugovi sa velikim oduševljenjem. Ova uprava Nemaca vređala je nacionalno osećanje ruskog plemstva. Ali i nju su donekle pokvarile godine provedene u nemilosti vlastodržaca. Malo kasnije vlada je bila primorana. iako spada u doba dvorskih prevrata. Rezultat svakako nije ni iz daleka opravdao podnete žrtve. te se završio Beogradskim Mirom (1739. a Rusija je morala da vrati Turskoj veći deo svojih osvajanja. Dolazak na presto carice Jelisavete pozdravili su plemstvo. Garda i prestoničko plemstvo. sa čitavom gomilom manje poznatih ali veoma štetnih Nemaca. takozvana Braunšeajška familija zauzela prvo mesto u Ruskoj Carevini. Vladavina poslednje od Romanova — carice Jelisavete. da vrati Persiji osvojenja Petra Velikog na jugu od Kaspiskog Jezera (1735. ipak moramo reći.). ona je obično pokazivala da je vladarka svojim raspikućstvom i pakošću u velikim razmerama. u tren oka. dok su sale za primanja. sve do Azovskog Mora i čuvenim Azovom. pored seljaka. udate za princa Antona Uljriha od Braunšvajg-Lineburga. svoga ljubimca Birona. Tako je ruska vlada pomagala. Sama carica nije bila bez inteligencije. ubijen prilikom jednog bezuspešnog pokušaja da ga oslobode i vrate na presto. na jugu i na istoku od reke Urala (1731. neukusne. nezadovoljni neozbiljnošću i nemačkim karakterom ove vladavine. Ane Ivanovne. ni bez sposobnosti. nije bila. premlaćen i u Sibir prognan. Tako je. gubitak. desili su se tom prilikom jaki izgredi protiv Nemaca uopšte. kao udova kurlanskog vojvode. koje su 58 . Majka mladog cara proglašena je regentkinjom. bila je obo-rena i Braunšvajška familija. Ana je odredila uoči svoje smrti za svoga naslednika tada tek rođenog princa Ivana. kao što je bio oboren Biron. bile su tesne. i njene sestričine Ane Leopoldovne. relativnom stabilizacijom prilika i izvesnim spoljnjim i unutrašnjim uspesima. Za regenta je carica odredila. Carica Jelisaveta bila je bez ikakve sumnje dovoljno obdarena prirodom i naročito je imala dobro srce. ali je stao Rusiju golemih žrtava. osetno stradali plemići spahije. zadovoljivši se stepama na obalama donjeg Dnjepra. ali. Opasna pretendentkinja na ruski presto. da u glavnom ova istoriska rehabilitacija nije uspela. Da bi podigla svoj ugled vlada je razvila živu akciju u Istočnom Pitanju. gde je 1764. Jelisaveta održala svoju prirodnu veselu ćud i zato je njeno carevanje bilo puno uživanja i veselja. blagodareći njenom zauzimanju. te. pa našavši se odjedared u položaju neograničene vladarke velike države.). pretrpevši mnogo beda i poniženja. Iako su neki od novijih istraživača pokušali da prikažu u povoljnijoj svetlosti ovu vladavinu. Nekoliko Nemaca velikodostojnika izgubili su svoje položaje i otišli su u progonstvo (među njima i Minih).

kamo li buna. što bi poneka dvorska dama pogazila red uveden od carice ili se pojavila u haljini ili šeširu nalik na caričine. koje su omogućile Rusiji da izdrži bez velikih potresa i raspikućstvo dvora i velika ratovanja. god. god. Vratio se otud kao izrađen naučenjak. nesrećnica je bila javno išibana. kakvim bi ga neki hteli prikazati. do 1765. sem pojedinih izgreda ozlojeđenih seljaka protiv plemstva. osuđena zbog veleizdaje i uvrede veličanstva. i kasnije „Konferencija na Previšnjem Dvoru“. na dan svete Tatijane). napakovali teške krivice. mera: ukidanje unutrašnjih carinskih linija. već kao zreo mladić pobegao od kuće u Moskvu. koji je izradio naročiti odbor a odobrio ga Senat (taj zakon nije doduše nikad ugledao sveta. ali je njegov uticaj na kasnije zakonodavstvo van svake sumnje) bilo je formulisano takozvano „krjepostnoje pravo“ t.) Sin jednog seljaka pomorca. ali sa ruskim. prvi Univerzitet u Rusiji sa većinom stranih profesora. njeno čuđenje kada je saznala da se ne može suvim putem doći u London. takva je bila. Ovu je meru predložio jedan od glavnih državnika iz vremena Jelisavetina grof Petar Šuvalov.) vlada carice Ane nije dopustila izbor hetmana Male Rusije. naročito ako je nesrećnica izgledala lepše od same carice. i to iz raznih staleža. Ozbiljnih zavera i političkih istupa nije bilo. Niz mera učvrstio je njegove socijalne i političke položaje. Tome Lomonosovu pomagao je i štitio ga je od zavisnika i neprijatelja Šuvalov. Veseli balovi bili su ponekad pokvareni nekom bujnom eksplozijom caričinog gneva: najčešće se to dešavalo zbog toga. imale su za uzrok neke nezgodne reči. januara 1755. pa i neisplaćenih računa. ipak zaslužuje da bude spomenut sa zahvalnošću. Ime Ivana Šuvalova nerazdvojno je vezano sa imenom velikana ruske prosvete i nauke Mahajla Lomonosova (1711. Većina političkih parnica. ali odličan finansier. više intimni savet caričin. da je taj odnos pretvoren u pravu ropsku zavisnost seljaka. držeći 59 . I jedna i druga ustanova sprovodile su odlučno plemićsku politiku. koje je formalno ozakonio njen naslednik. Lomonosov je. kada se na svakom koraku isticala važnost tradicija Petra Velikog. naročito na polju fizike i hemije. koje su bile korisne i za čitav narod. kao utvrđen fakat.se u njima odigravale. na primer. Veliki i pravi prijatelj prosvete. i ona je otišla u Sibir. ali se i u toj politici osećala krajnja nesprema caričina. pa onda pošao u Nemačku da nastavi nauku. čovek nečistih ruku. sastavljenim korom studenata (12. On je izveo nekoliko finansiskih reforama. koji je igrao naročito znatnu ulogu u doba. Donekle u vezi sa intimnim životom caričinim stajala je njena ukrajinska politika. izgovorene više pod uticajem alkohola. Pored čisto naučnih radova. j. ali dostavljane vlasti. koja je bila lepša od carice. iako nije bio onakav idealista. Lomonosov se istakao kao talentovan pesnik i kao jedan od reformatora ruskog jezika. Carica je prednjačila u raskoši svojih toaleta. Za primer toga se obično navodi. iskazano negde već pri kraju carevanja. Posle smrti hetmana Apostola (1734. Između ministara i đenerala tog doba istaklo se nekoliko ozbiljnih i sposobnih ljudi. šešira i drugih toaletnih stvari.000 haljina. kojih je bilo veoma mnogo i u ovo vreme. te se u krugu carici bliskog visokog plemstva spremalo oslobođenje plemstva od obavezne službe državi. češće se ipak bavila spoljnjom politikom. pa se carevanje Jelisavetino moglo smatrati kao zlatno doba plemstva. Tek je sadašnjost ocenila kao što treba njegove radove i otkrića. pravni odnos spahija plemića i seljaka kmetova uređen je tako. on je nastojao da se otvori moskovski Univerzitet. žedan prosvete. Brat ovog Šuvalova — grof Ivan. unoseći u nju motive lične mržnje ili simpatije. Carica se retko kada mešala u državne poslove. iako su oni gotovo svi bili i podmitljivi i veliki kradljivci. koje su jako smetale razvijanju trgovine i privrede. te je naljutila svojim ponašanjem i nekim neugodnim rečima. masa svakojakog rublja. što je bilo najstrože zabranjeno. te su se trudili da im bar donekle sleduju. U nacrtu novog zakonika. nego što je javno šamaranje previšnjom rukom ili prostačke grdnje iz previšnjih ustiju. Dve su ustanove okupljale glavne državničke snage carstva: Senat. jezik joj je odsekao dželat. U nizu mera donesenih u korist plemstva bilo ih je i takvih. nego. Ponekad je takva eksplozija ženske surevnjivosti imala strašnijih posledica. tako su dvorskoj gospođi Lopuhinoj iz odlične plemićske porodice. Seljak je postajao gotovo instrumentum vocale (alat koji govori) starog rimskog prava i rimske gospodarske književnosti. svršio tamo teološku školu. kazane često u intimnom krugu. posle nje je ostalo oko 15.

Tu je stekao svoje prvo ratno iskustvo. Taj se rat završio proširenjem ruskih predela u Finskoj. a onda i zakonitim crkvenim brakom sa lepim kozakom. To je bila organizacija sasvim nalik na onu u Vojnoj Granici. koji nije imao nikakva bitnog interesa za Rusiju.se politike Petra Velikog. odnosno turskom vladavinom. parnica i neprilika. od kojih su neki boravili duže vremena u Rusiji. ali len i razmažen. koji se inače držao veoma povučeno i nije se mešao u državne poslove. Što se tiče srpskih naseobina. sve do carevanja Katarine II te naseobine su postojale. U ovom ratu. Vlada carice Jelisavete nije vodila aktivne politike vezane sa Istočnim Pitanjem i držala se u tom pogledu veoma oprezno. Carica. Poverena je vlast u ovoj pokrajini naročitoj „Upravi hetmanskog ureda. koji nije tačno utvrđen. nepobedivi Suvorov. Srbi su imali svoje sveštenike i svoju upravu i sudove i živeli su po svojim običajima. On je bio poslednji hetman stare Ukrajine. sačuvavši svoju avtonomiju.) Jelisaveti su ukrajinska staršina. sa slabim glavnim zapovednicima. bivšim pevačem njene kapele. Jelisaveta je posetila Kijev (s tim je u vezi građenje u tom gradu skromnog ali izvanredno lepog carskog dvorca i saborne crkve apostola Andrije. ponovo je radila na ograničenju i postepenom ukidanju ukrajinske autonomije. ali plodnih zemalja ugroženih od stepskih razbojnika Tatara. Veze sa balkanskim hrišćanima ograničavale su se na šiljanje blagočestivih poklona i ponešto novca za manastire i crkve. podneli molbu da se dozvoli izbor hetmana. Poneki balkanski hrišćanin. prve rane i prva odličja. povećavši na taj način broj srpskih doseljenika. učinjene su izvesne zloupotrebe. samo je stvar bila odgođena. na poziv ruske vlade. kozačke starešine i mesni plemići. a neki su stupili u rusku službu. dobio je grofovsku titulu i ogromna imanja u harkovskom okrugu).“ Količina dodeljenog zemljišta zavisila je od čina doseljenika. slobodouman. koji su se dosta brzo pretopili u Ruse. sa naročitim obzirom na ruski položaj na Baltičkom Moru. kao što su to obično radili drugi ljubimci. nisu još obrađene i rasvetljene.). a ne Kolegiji spoljnjih poslova. vršila se kolonizacija i na jugoistoku. j. ona je ipak. koji behu nezadovoljni austro-ugarskom. U rat za austrisko nasleđe Rusija se nije umešala. t. i to poglavito doseljenicima iz naroda „jednokrvnih i jednovernih. U to vreme desilo se „razvojačanje“ Potiske i Pomoriške Krajine. Aleksijem Razumovskim. dobila nekoliko lepih uspeha. Ali prvih godina ove carice Horvat je bio uklonjen. rado je ispunila molbu ukrajinskih prvaka. bilo je unutrašnjih nereda. bez ikakvog saniteta.“ potčinjenoj Senatu. Pored toga i uslovi za život pokazali su se prilično teški. koji 6i došao u Rusiju. naročito sa okolnim stanovništvom druge narodnosti. Spoljnja politika Rusije tih godina bila je više orijentisana u pravcu srednjeevropskih interesa. i to na strani Austrije a protiv Fridriha II. Doseljenici su se delili na pukove i čete. (Ivav Podgoričanin. Oni su grupisani u dve veće naseobine. U južnim predelima Ukrajine nastavila je vlada Jelisavetina kolonizacione pokušaje cara Petra i carice Ane.) Sem na jugu. budući veliki vojskovođa. Ipak. možda jedne od najlepših arhitektonskih tvorevina XVIII veka. uljudan. pa se dosta veliki broj Srba. s kojom su se službeno dopisivali raniji hetmani. ratovalo u Finskoj sa Švedskom. 60 . U isto vreme beše Razumovski predsednik Akademije Nauka i uopšte vrlo karakteristična i značajna ličnost: prosvećen. Godine 1744.“ u prvom redu Srba. dok ne odraste Ćirilo Razumovski — brat caričinog muža koji se školovao u inostranstvu. u „Novu Srbiju“ i „Slaveno-Srbiju. Tako se godina 1742—43. naročito Crnogorci. Preradovića i Ševića (1752 do 1754. Unutrašnja istorija. blagodareći talentima sporednih zapovednika. na primer. loše snabdevena. kao i podrobnosti spoljnje istorije srpskih naseobina. o njima se ukratko može da kaže ovo: Srbima su bila dodeljena dosta prostrana i plodna zemljišta. a o vladinom trošku u ratno doba. bio bi vrlo lepo dočekan. vezana prvo ljubavlju. sa obavezom stalne vojne službe o svom trošku u mirno. a naseobine su potpale pod redovnu vojnu i civilnu upravu. u basenu reke Urala. Čim je on završio svoje školovanje bio je sa uobičajenim sjajnim ceremonijalom izabran i od carice potvrđen kao hetman Male Rusije (1750. Ona je osvojila veliki deo Pruske sa Berlinom. Radilo se o naseljavanju praznih. obe građevine su dela čuvenog Rastrelija. hrabrosti i nečuvenoj izdržljivosti nižih oficira i vojnika. ali se aktivno umešala u Sedmogodišnji Rat. uputio u Rusiju. a pod vođstvom Horvata. ruska se vojska pokazala na visini. Ali uskoro se celo ovo preduzeće pokazalo kao promašeno: izbili su međusobni sukobi između vođa.

Petar III odmah je napustio savez sa Austrijom. da je drugi od tih proglasa (takozvani „podrobni“ od 6. i baštine. presto Katarine II bio je okaljan krvlju njenog supruga.. ljupkom spoljašnjošću (iako nije bila lepotica).). nemačka princeza. naslednik ruskog prestoda bio je uvek predmet javnog negodovanja i prezira svoje tetke carice. zajedno sa nekim od zaverenika i ljubimaca njegove žene. jer su njegova s mukom sticana prava bila ukinuta. rođene princeze Sofije Doroteje Šarlote od AnhaltCerpsta. da se ruskom krvlju obračuna sa istoriskom neprijateljicom svoje kneževine. Jedne večeri izbila je neka svađa između napitog Petra i njegovih drugova i oni su ga u tuči ubili. Nekoliko dana kasnije ovaj državni udar dobio je svoj krvavi epilog. opozvao je rusku vojsku iz Pruske i vratio je Fridrihu sva ruska osvojenja bez ikakve naknade. i spahiluci. jula). juna 1762. koji su ga 28. da prilično dobro izuči prilike i osobine zemlje nad kojom joj je bilo suđeno da vlada. februara 1762. glavne osobine carice Katarine. toliko oštro. j. Zatočen u letnikovcu Ropši. „kraj nemilog i ludog supruga. On se spremao. da stvori sebi jak oslonac u vladajućim krugovima. nazvan Petrom Todorovićem. pogodio je teško seoski svet. vojvodu Holštajn Gotorpskog Karla Petra Uljriha. Ovaj ukaz od 18. U isto vreme se upućivala u tehniku državnih poslova i temeljno je izučila najvažnija dela ondašnje političke književnosti i filozofije prosvete. koji su s njim dolazili u dodir. U svojim proglasima Katarina je oštro osuđivala politiku i postupke svoga supruga. Oslanjajući 61 . uspela je da se dobro snađe u ruskom društvu. Znameniti ukaz o slobodi plemstva. i nastaje znamenito doba carice Katarine II. Katarina II. Okolnosti ovog gadnog ubistva ostale su u detaljima nerasvetljene. gardiski državni udar od 28. U isto vreme carica je obilato nagradila neposredne izvršioce državnog udara od 28. na primer. u isto vreme ostavljena su mu u neograničenu svojinu sva nepokretna imanja. Na prestolu sveruskih careva Petar III je imao vidik i interese vojvode jedne male nemačke kneževine. sa svima kmetovima. sa Danskom. bio kasnije poništen ukazom cara Pavla i nije ušao u zbirku ruskih zakona. neobično pametne i talentovane velike kneginje Katarine. Kada je taj osnivač poslednje vladalačke ruske dinastije zauzeo carski presto. i starala se da na svaki način čini dobro svojim „biračima“ t. Ali svakako. amoralnost. krajnju umnu ograničenost. sina njene sestre Ane. on je pokazao sve svoje mane: nedostatak takta. i tajnog nezadovoljstva sviju. „Samo jedini Bog i ljubljena Otadžbina naša preko izabranika svojih dali su nam žezlo carevine“ govorila je Katarina u jednom od svojih proglasa. Doba Katarine II. Vojna zavera osujetila je tu nameru. plemstvu. Ipak.Posle smrti carice Jelisavete njen naslednik. poslavši protiv nje rusku vojsku sa gardom i mornaricom. Niz ukaza iz doba njene vladavine obeležavao je politički kurs u duhu prohteva plemenite gospode. obožavalac Fridriha Velikog. iskoristila tako. Umna i moralna. Tim događajem završava se „doba dvorskih prevrata“. imao je ogroman istoriski. zajedno sa neobuzdanim prusofilstvom i obožavanjem Fridriha Velikog. te ju je misao o eventualnoj osveti kao bauk stalno pratila celog njenog života. Takt i veština vladanja — to su bile. pripremljen još za vreme Jelisavetino. socijalni i kulturni značaj. koji je prošao bez prolivanja krvi. mržnju prema svemu ruskom. GLAVA XVI. Tim je ukazom rusko plemstvo oslobođeno od obavezne službe državi. koji je. politički. ukidanje zloglasne tajne kancelarije. kao zabačena prestolonaslednikovica. „podanicima“ njegovim. Obdarena od prirode oštrom i „vitkom“ pameti. provedene na ruskom dvoru. On je odgovorio na nj ubrzo velikim brojem buna. (na Božić 1761. a donekle i fizička (usled velikih boginja) nakaza. zbacio je Petra III i doveo na ruski presto njegovu suprugu Katarinu. neke mere ovog vladara nisu bile loše: tako. uz neverovatnu radinost i snagu pamćenja. Jelisaveta je spremala za naslednika svoga nećaka. primivši pravoslavlje. zbačeni car provodio je vreme u pijanstvu. prikrivene mržnje svoje žene. juna. juna oborili. kome je služio kao dostavljač sa ruskog dvora za vreme Sedmogodišnjeg Rata. ona je dosta tužne godine.

i siromahe. ali da ono. različni ukazi. 62 . Ovi poslanici su bili dužni da u prestonici podnesu vrhovnoj vlasti želje i tegobe svojih birača. Državna nadleštva. ali su u izborima ovih odbora staleži veoma labavo učestvovali. spasavajući se od svojih mandata. ali ga nije izveo ni on ni njegovi neposredni naslednici. tako da je u jednom slučaju guverner. a tek onda plemići. od kozaka 54. upravo sastaviti novi od tih posebnih zakona i velikog Zakonika iz godine 1649. Akademija Nauka govorila u svome uputu o stanju prosvete i o potrebama prosvetnih radenika. okupljenih u Senatu. pa često nisu nikoga birali. morao imanje poslanika da stavlja pod sekvestar. po nalogu vlade. da povećaju njenu popularnost u celoj carevini. od alogena 34. naročito uputa seoskih birača. naročito za vreme cara Petra Velikog. od najveće je važnosti saziv „Komisije ili Odbora za izradu nacrta novog Zakonika“. ili su namerno birali invalide. prostake. razašiljani su nacrti poslaničkih programa i uputa iz jednog mesta u drugo. koji su u vezi sa seoskim gospodarstvom. nedostatka obrazovanja i političke svesti. od slobodnih seljaka 79. taj stup staroruskih zemaljskih sabora. o željama duhovništva. kao njegova dopune. Druga nadleštva iznosila su svoje primedbe o stanju poverenih im grana uprave. tako da postoje pojedine grupe takvih uputa veoma sličnih. da samo ono ima pravo da bude vlasnik nepokretnih imanja seoskih. Staleži seljaka. da su postali stalan izvor administrativnih nereda i svakojakih zloupotreba. u krugu sviju staleža. Svega je bilo izabranih poslanika: od državnih ustanova 28. od plemstva 261. Da bi se moglo snaći u masi raznovrsnih zakona i uredaba. bili su odstranjeni od učešća u izborima. pa je na taj način ostao kao zanimljiv dokumenat samo za istoriju političkih ideja u Rusiji! U nizu mera. Katarina je taj nacrt potvrdila. diskusije. u kom je pozivala slobodne staleže da biraju poslanike. Tek krajem 1766. koje su trebale da što više zadovolje caričine „birače“. Iako veliki broj birača nije uzeo učešća u izborima. ipak su izbori gotovo svuda bili veoma živi. što je možda najinteresantnije. Najzanimljiviji je svakako uput Glavne t. Zato su izlazili. decembra. Oni predstavljaju građu od ogromne vrednosti za poznavanje stanja ondašnje Rusije i raspoloženja njenog slobodnog stanovništva. naročito takozvanih naseljenih. ali ostvaranje njeno spada u red najvažnijih i najzanimljivijih događaja ruske istorije. Plemstvo je tražilo da se očuva neokrnjen postojeći društveni red. trebalo je izraditi neki novi Zakonik. to je veoma opsežan (u 403 tačke) elaborat. koji predstavlja neku vrstu dosta originalnog. Odmah posle izdanja saborskog zakonika cara Aleksija pokazalo se. zagrejan aristokratskim uređenjem Švedske. zbog neuređenosti puteva. izbori su imali karakter staleški. Katarina je uspela da izbegne i opasnost od pojedinih zavera i da ukloni preveliki uticaj velikaša. koji je trebao da formalno ograniči carsku vlast. ponekad komičnog sistema društvene filozofije prosvećenih policajaca. kmetova i duhovništva. Između velikaša najviše se isticao grof Nikita Panjin. i većina gradova birali su poslanike neposredno. dok su ostale grupe birača birale prvo poverenike a tek onda poslanike. shvaćenim u najširem obimu. koji je pokupio obilatu građu o stanju crkve i. Uputa i programa je bilo više nego poslanika. j. koji su se toliko nagomilali. od gradova 208. Ideja takve jedne komisije nije bila nova ni originalna. Panjin je izradio nacrt neke vrste ustava sa Carski Savet. Njih je bilo oko 2000. Bilo je agitacije. na primer. pored toga dobije i neograničeno pravo da se bavi industrijom i trgovinom na veliko i na malo onim proizvodima. i pored toga da sudeluju u izradi nacrta novog Zakonika. Takav cilj je postavio još car Petar. prilikom stupanja na presto.se na šire krugove plemstva i naročito garde... U odnosima prema ovoj velikoj gospodi mlada carica je pokazala naročitu veštinu političkog manevrisanja. odnosno delomična zamena. tako je. carica je mogla izdati znameniti proglas od 14. Najjače predstavništvo dobili su gradovi. Za učešće u tom radu vlada je više puta pozivala i birane predstavnike slobodnih staleža. i. i van zemlje među prosvećenim društvom. ali ga nije nikad dala objaviti. prestoničke Policije. bivši ruski poslanik u Štokholmu. a njegovu porodicu i najbliže sluge da okuje! Katarina II. Od državnih nadleštava veliki uput izradio je Sinod ruske crkve. tako da vlada ne bi znala šta s njima da počne. ponekad su izabrani poslanici smatrali ovakav posao naprosto kulukom. zatekla je nekoliko desetina izabranih poslanika i još nezavršene izbore. da je taj zakonik nepotpun i nedovoljan. nedovoljne obaveštenosti. i bežali u šume. donekle. plemstvo. izborne borbe.

livada i ostale. Oni su. carica Katarina raspustila je konačno Komisiju. u Finskoj. 30. Pretresanja u skupštini trajala su sve do decembra godine 1768. pa i prošire. koja utvrđuju čovekoljublje i dobre naravi za čuvanje blaženstva i mira čovečanstva“. Carica Katarina javlja se tu kao liberalni ideolog prosvećenog despotizma i (donekle) staleške monarhije. a takođe i plemićskih spahiluka. iako po spoljašnjosti veoma pristojno. jula 1767. da se ukine mučenje okrivljenih (čak ponekad i svedoka). U stručnim odborima. kada je Komisija bila odgođena na neodređeno vreme zbog rusko-turskog rata. U pokrajinama. ali se oni ni u jednom uputu ne zovu Srbi. Dok se Oliševski i Bulacelj nisu ničim istakli u Skupštini. oni traže da budu posve izjednačeni sa ruskim plemstvom. Srbi oficiri traže da se te povlastice sačuvaju i da se one stvarno izvršuju. Ali po zakonu su sprečeni poslanici imali pravo da predadu privremeno svoj mandat drugim licima. naročito u ovoj potonjoj. slušajući šta se radi. i u poboljšanju državne administracije. carica je prisustvovala sednici.. Verska tolerancija.Srbi su učestvovali u tim izborima kao oficiri. kojih je bilo 19 na broju. Iz tih se potpisa jasno vidi. Za poslanike su bili izabrani: od žutih husara — major Josip Oliševski. carica je dala i jedan veliki zajednički uput. Komisija je počela rad u Moskvi na svečan način. Glasanja nije bilo ni po jednom pitanju. Justiju i još nekima. U prvom smislu oni traže dovoljno dodeljivanje zemlje oranice. pa se osetilo njihovo dejstvo. da bude regulisan položaj penzionisanih oficira kao i porodica umrlih oficira. Ona i njena okolina nalazili su se u velikom zanosu. Za izbranu komisiju. Većanja komisije išla su bez plana i stvarnog reda. u glavnom tužeći se na svakojaka nasilja i zloupotrebe. varoši i palanki. pokušala da sprovede i uvede u život mnoge 63 . Komisija se rasplinula u besplodnom teoretisanju i u kolebanju između potpuno različitih shvatanja i interesa. kao i postojeći društveni poredak. od crnih husara — major Gligorije Bulacelj i od Bahmutskog puka — major Avram Rašković. narednik Mihajlo Tošković. pa nisu donete i nikakve zakonodavne odluke. da očuva neokrnjenu carsku vlast. Građanstvo i slobodni seljaci. smoljenskoj oblasti i u Ukrajini. pa je došao u Rusiju pun odanosti i ljubavi prema carici i carstvu. kao što carica naziva seljake kmetove. dali svojim poslanicima upute. rad je produžen do godine 1773. Estonskoj. koji se odazvao na carski poziv. šta više separatistički pokret. t. bili su veoma aktivni. koje su živele sa naročitim zakonima i lokalnim povlasticama. i ceo rad u njoj i oko nje. Za popravku stanja seljaka mislila je. i želja da se preuredi i poboljša sudstvo. po Monteskiju (Duh zakona). da se uopšte postavi na čovečniju osnovu krivično pravo — to su najlepše crte ovog znamenitog caričina „uputa“. Ona je htela pored toga da stvori i takozvani „treći stalež“ koga gotovo i nema u Rusiji. prema izbornom zakonu. Bekariju (O zločinu i kaznama) Bilfeldu. prema obećanjima ruske vlade i prema stvarnoj potrebi gospodarstva. da od članova komisije „očekuju primera svi narodi pod suncem“. i da se olakša uvoz vina iz inostranstva. ali je. poimence sa tehničke strane. pod kojima stoje njihovi potpisi. da je veliki deo oficirskog kora tih pukova bio sastavljen od samih Srba. da treba ograničiti samovolju plemića i učiniti nešto „za imovinu robova“.. Ipak. odnosno plemići husarskih pukova Žutog i Crnog (u Novoj Srbiji) i Bahmutskog (u Slaveno-Srbiji). osetio se jak autonomistički. Liflandiji. Dalje. u njenoj celini. tražili su da im se obezbedi staleška samouprava i da se uvede više reda i zakonitosti u zemlji. iz jednog skrivenog mesta. izbori za Komisiju. imali su znatan uticaj na rusko društvo i uneli su nesumnjivo svežu struju u život ruskih pokrajina. Tošković i Rašković naročito pak ovaj poslednji. dakle samo jedan Srbin je postao poslanik. Valjda je na taj način došao u odbor još i drugi jedan Srbin. državni potkancelar u pozdravnom govoru spomenuo je. u nizu zakona. Taj uput je u glavnom rađen po delima ondašnje napredne političke književnosti. Dobivši obaveštenja koja su joj bila potrebna i popularnost za kojom je čeznula. u izvesnom pogledu. U zakletvi su poslanici obećavali „da će veliki svoj posao početi i završiti po pravilima ugodnim Bogu. Ali se naročito brine o tom. nego „pravoslavni“ narod. j. da primaju platu poput ostalih ruskih oficira. a uživa zato izvesne naročite povlastice. kada su i oni raspušteni. koje junački brani. pored uputa. koje su dobili svi poslanici od svojih birača.

završio svoj život pod vladom carice Katarine I.. a nipošto u nameri da buni narod. a neki preko granice. pa predlaže kao konkretnu meru tačno uređenje dužnosti i razvrstavanje danka seljaka prema spahijama. tako — pored kozaka začetnika pokreta — još i fabrički kmetovi. jedni na donju Volgu. Ali sve te druge korporacije. zv. varoška sirotinja. Bolji je bio položaj onih seljaka koji su.). te koje je udarilo dubok pečat na socijalno-politički. uživajući opštinsku samoupravu i ne radeći kuluk. U doba Petra Velikog seljaci kmetovi bili su gotovo izjednačeni sa robovima.. naročito neograničena vlast nad seljacima. Ti su dvorovi postajali onda pravom Golgotom mnogobrojnih seljaka. koje ni do danas nije zaboravio ruski narod. Potvrđene su sve povlastice plemstva. ujedinjene onda po gubernijama. a svoju ostavljaju pustu i praznu.. iako veoma ograničeno učešće u lokalnoj upravi. čovek izvrsnih sposobnosti i jake pameti iako potpuno neškolovan (u svojoj knjizi: „O siromaštvu i o bogatstvu“. i naročito su plemićske opštine (po srezovima). jer ni u međuvremenu. i najzad ljudi „staroga verskoga zakona“. ili dvorska i velikaška služinčad.. nisu bile od značaja ili uticaja. privrede. bili dužni 64 . nisu dobili nikakvo pravo vlasništva nad seljacima (iako je bilo izuzetaka). u koji bi mogli nešto za sebe da privrede. posvećenoj caru Petru): „. mimo plemstva. nego ga striži kao ovcu do gole kože!“. vojnici stalnoga kadra. pa se zato o njima mnogo i ne brinu. Evo kako opisuje stanje seljaka jedan savremenik. Izvesnim zahtevima drugih korporacija bilo je udovoljeno u toliko što su i one uzele izvesno.). međutim. gotovo nikada nije bilo pravoga mira na ruskom selu. i to je među njima izazvalo ozbiljno vrenje. Ima i takvih nečovečnih plemića koji u radno vreme ne daju svojim seljacima nijednoga dana slobodnog. u tvrđavi Petra i Pavla u Petrogradu. ekonomski i kulturni život cele zemlje i u XVIII i u XIX veku i sve do poslednjih godina.težnje članova Komisije. Nepravde koje su činjene prema čitavom nizu naraštaja ruskih seljaka gomilale su se. ili. divlja i poludivlja finska i tatarska plemena (t. jer je nesrećni ruski neuki mislilac. a ne prosjaci. u kom su docnije. što „spahije nisu večiti vlasnici svojih seljaka. Vredi s toga da se na njemu malo zaustavimo.. koji je pokušao izneti svoje poglede i projekte samo pred presvetle carske i velikaške oči. nego postaje ili industriski kmet (sa prinudnim radovima po rudnicima i u fabrikama). dok nije buknuo požar oko godine 1770. slobodni seljak i trgovac Ivan Posoškov. izda carski ukaz po kom bi „seljaci imali da postanu opet seljaci kao nekad. te naseljavaju tuđe zemlje. središtem nečuvene eksploatacije. naročito po južnim i jugoistočnim pokrajinama države. Usled take bede seljaci napuštaju svoje domove. februara 1861. dok robovski stalež nije ukinut i formalno (zakonskom novelom od 1729.“ Ovo žalosno stanje isti pisac objašnjava tim. Mnogi plemići kažu: „Ne daj seljaku da dobije vunu. drugi u Ukrajinu. „inoroci“). — i čim je neki seljak samo malo sitiji. i isključivo vlasništvo zemlje! Drugi staleži. Naravno da među ovim izlivima i strahovitim požarima socijalne revolucije ima neposredne veze. nasilja i razvrata.“ On traži da se . i u ovom pokretu nalazimo one iste nezadovoljnike koji su potpomagali Razina oko godine 1670. kada se pokret proširio. a posle njega puno je zakona i uredaba kojima se sve više izjednačuje položaj kmetova sa položajem robova. prosvete.. primivši od seljaka onaj novčani danak ili danak u naravi. te na takav način seljaci gube sve doba oranja i kositbe. Ove i ovakve misli Posoškova biće da su izgledale i odviše opasne.. Ni za vreme cara Petra stanje ruskog seljaka nije se popravljalo. koje je ostalo bez većih i dubljih promena sve do ukidanja kmetske zavisnosti seljaka (19. uzeli učešća i mnogi drugi staleži i zapostavljeni elementi. Samo seljaci-kmetrvi nisu dobili ništa. i u pogledu suda. i beže. učinjeno je ponešto. Pored vojnika i fabričkih kmetova.. i tim preteranim traženjem teraju seljake do prosjačkog štapa. oni mu odmah povećavaju danak.. Inače. ti plemići traže od svojih seljaka još neke prekomerne danke. i preduzete su razne korisne mere... Usled toga veliki broj seljaka prestaje da bude pravi seljak-zemljoradnik.“. za onih sto godina. On je neposredno izazvan stanjem ruskog sela i ruskog seljaka u XVIII veku. dakle na sto godina ranije.I to ne izgleda sasvim pravo. Tako je staleška (plemićska i gradska) organizacija dovršena. dobile velik uticaj na lokalnu upravu i na sud (formalno odvojen od uprave). da spahije tovare na svoje seljake bremena koja se jedva nose. jer bogatstvo seljačko jeste bogatstvo carsko. koja se nagomilava po imanjima i dvorcima velike i male gospode. te u kojima prvenstveno treba tražiti ključ za razumevanje mnogih po-java sadašnjosti.

i neprikriveno objašnjavala svome trinaestogodišnjem sinu sve divote ljubavi. bilo zbog ljubavnica.. i usled neispunjenih carskih obećanja. a tužioci su prema presudi policije ili suda izlupani korbačem. osudio na smrt. jer su same spahije imali pravo da seljake gone u Sibir za večito vreme. jer je seljacima. pa ni u sudskom i policiskom. ženu samu bez muža. da tako stanje seljaci nisu mirno trpeli. Prestonička policija išla je na ruku vlasteli i skrivala je krivce. pa ga prokockaju!. Rekli smo već. Ali svuda i svagde najgore i najužasnije bilo je: nesigurnost i neodređenost položaja seljaka. i to putem javne dražbe. koji je ostavio opširne i veoma dragocene memoare za kulturnu istoriju svoga doba. i književni uticaj sentimentalne i ljubavno-sladunjave literature. sud ju je. već prema sporazumu između kupca i prodavca.“ — „Zar ljude prodaju?. knute i robije. „i takvih propalica. držala kod sebe u spavaćoj sobi u kavezu berberina kmeta. a nakon razočaranja u Komisiji od 1767. a parnice su trajale godinama. isto tako za dugove. i ljuti se u isti mah da su seljaci hteli da ga ubiju. ili i nešto u naravi.. iako su pojedine. a u slučajevima kada bi zločini doprli u javnost. Spahije su svoje ljude „očinski“ kažnjavali batinama i korbačem. — „Zato što ih prodaju. Bili su takođe prodavani da posluže kao regruti. žena feldmaršala. Da slučaj Saltikove nije bio usamljen. jer su one veoma važne i karakteristične.. bilo na 40 značajnih pobuna. pripovedanje sentimentalnog ali humanog i poštenog. sa zemljom ili bez zemlje. ili su bar otupljene. priča kako su ljudi prodavani po vašarima. ili kojeg drugog raspikućstva. među ostalim. „Zašto viču?“ — zapitao je svoga kočijaša. Evo jedne ilustracije ovakih „naravi“ iz ruskog „Spektatora“ — „Živopisec“. „Biva... Tako je znamenita „Saltičiha“. bilo zabranjeno podnošeše makakve tužbe protiv vlastelina. i prema seljacima pažljivog plemića Bolotova. samo radi toga da niko ne bi saznao za njenu periku. koja se onda naveliko uvozila u Rusiju i bila veoma omiljena među ruskim plemstvom u drugoj polovici XVIII veka. uzimala bi u ruke kakvu francusku ljubavnu knjižicu. Nije bilo nikakve granice vlasti gospodara u finansisko-privrednom pogledu. prodavani. zavisnosti seljaka tokom vremena ili sasvim zaglađene. pod pretnjom najsurovije kazne. koji je posetio Rusiju u „slobodoumno“ doba carice Katarine II. donoseći presude bez apelacije. iako su ovi danci često bivali teški. ili su menjani. i od po-treba njihovih.. (a to je godina Manifesta o slobodi plemstva) i 1774.samo da plaćaju svojoj gospodi izvestan danak u novcu. koji je izdavao duhoviti filantrop Novikov: „Gospođa.“ veli Tekelija. kravu. nisu ni najmanje uticali u pravcu poboljšanja prilika na selu. koje su jako vikale. posle uobičajenog jutarnjeg kažnjavanja seljaka i seljakinja u štali (gde se obično vršilo batinanje seljaka).“ Seljaci su mogli da budu. svaki dug u koji bi zapao plemić. čak i odelo seljaka! Još je saznao Tekelija i vrednost devojaka u zamenu za kučke: u jednom slučaju 120 devojaka dato je u zamenu za jednu kučku!. što je sve ipak prolazilo najčešće bez kazne za spahije. plemićski po poreklu i simpatijama. a i zato što je u bitnim svojim momentima stanje seljaka ostalo nepromenjeno sve do oslobođenja. tukla na mrtvo ime u svojoj spavaćoj sobi druge muškarce.. nisu nikako stajali na put samovolji plemstva. U gornjem slučaju grofice Saltikove. sa celom porodicom ili pojedinačno. sa znanjem policije. isto tako. a mnogi su ostali sakati! 21 tužba protiv nje ostavljena je bez posledica u toku godina 1756—62.. a nisu nipošto retka bila i premlaćivanja. buknula je 65 . no Carica je smanjila kaznu pretvorivši je u doživotnu tamnicu. najoštrije crte kmetske. Ona je. kao iseljenike i kao robijaše u teškim okovima. kako su Jermeni kupovali ne samo devojke nego i mlade muškarce. Uopšte. Evropsko. Poznati srpski rodoljub Sava Tekelija.“ Zadržali smo se malo duže na ovim pojavama. tako da su neki poumirali. on iznosi.“ i tu se Tekelija zgrozio saznavši da je spahiji slobodno prodati muža odvojeno od žene. dovodio je do pojačanja kuluka. često zbog sitnica. kuću. baš kao roblje i stoka. tobože liberalno-humano prosvećivanje toga doba. te je samo između godine 1762. doduše. određene kazne bile su obično nikakve. svedoči. da stave na kocku svoga seljaka. decu bez roditelja. grofica Saltikova. odnosno do povećanja danka u novcu ili naravi. i jednu jezovitu sliku: kako je zapazio jednu gomilu od nekih 40 devojaka. bilo usled kartanja. upravo ropske. policija i sud.. davani na poklon i kao miraz. pored mnogih drugih fakata. na razne sadističke načine. satiričkog časopisa. ili nesrećne spekulacije. njihova potpuna zavisnost od ćudi gospode. On u njima iznosi mirne duše i svoja sopstvena svirepa dela.

Između ostalog namesnici su upućivani na to. Ali je vlada i ovog puta nadvladala prosti puk. Prema zvaničnim podacima ubijena su u ovoj buni 1572 plemića-spahije pored sveštenika i vojnika odanih vladi. Na čelo svake gubernije stavljen je gubernator. Zabranjeno je bilo pri predavanjima sa projekcijama pokazivati sliku bune (ilustraciju Puškinovoj priči Kapetanova kći. najzad 1785. izašao je zakon o policiji. izazvala je niz velikih zakonodavnih akata carice Katarine i ono. a gubernije su razdeljene na srezove („уѣзды“). samo je još ojačan plemićsko-policiski režim.“ Naravno. iako su uz njih stavljene različne kolegijalne ustanove. te oslobađamo sve od dažbina i tereta ranije nametnutih od strane zločinaca plemića i gradskih lopova sudaca. januara 1775.. Ovim zakonodavnim aktima konačno je Rusiji udaren pečat staleške i u isto vreme policajne monarhije. ribne reke. a i plemstvo i vlada drhtali su pri samoj uspomeni na nj. bez kupovine i bez danka. Kao „Car Petar“ Pugačov je pokušao da uredi državnu i vojnu administraciju donekle na uobičajen način i da suzbije anarhiju. krvnik posekao bujnu glavu Jemeljana Pugačova.na jugoistoku velika buna socijalno-revolucionarnog karaktera. uz našu monaršku i očinsku milost.“ govorio je Pugačov. na čijem je čelu stajao donski kozak (kao nekad Razin) Jemelijan (Jemeljka) Pugačov. iznad deset godina). i (darujemo im) zemlje šumovite. u Moskvi. a ono u srcu svom odani toj protuvi. dobili su ogromnu. ne tražeći od njih regruta.. Ali prešavši u krajeve gde je bilo puno kmetova.plivali su u veselju kada je. jer „nije strašan Pugačov. Buna Pugačova izbila je u jugoistočnim krajevima države. — „Ja sam vaš zakoniti car. raspikućstvo. Oni su nju ubedili. strašno je opšte nezadovoljstvo“. osno-vanog na kmetskoj zavisnosti seljaka. samo muška. pravo da budu otsada verni podanici i robovi ravno našoj Kruni. imao je naročitu počasnu stražu sastavljenu od mladih plemića. glavama i bradama. koja opisuje ovu bunu). naravno. odnosno guverneri. ni codušne (danak koji je plaćala svaka seljačka duša. sve do uoči Druge Revolucije. i nagrađujemo ih starinskim krstom i molitvom (starom verom). izašao je „Ustav gubernija“ koji je sama carica smatrala kao veoma važan i izvanredno uspeo zakon. tiraniju i svirepost“. Rusija je razdeljena na više gubernija. a dve do tri gubernije ujedinjene su pod vlašću „Gospodareva namesnika“. kao ni Razina. izdane su „Milostive povelje“ plemstvu i gradovima. dok su mere generala Petra Panjina pre izvođenja glavnih krivaca pred sud bile izvanredno surove. — ali me je Bog spasao. prilikom jednog primanja. naročito u kozačkoj i „alogenskoj“ sredini. i uopšte sudsko ugušenje bune bilo je dosta milostivo. društvenog uređenja. ako i ne javno. U skupštinama namesnik je imao pravo na naročito sedište.“ Ovaj ukaz delovao je silno. Plemstvo i dvor. večitim kozaštvom. j. i slana jezera. Godine 1775. Taj se program vidi iz sledećeg „carskog ukaza. što je jedan moderan istoričar nazvao „centralizacijom krjeposnog režima“ t. i ja sam se zakleo pred Bogom da ću ih istrebiti sve do poslednjeg.“ „Car pravde i osvete“ i socijalna revolucija — pod tom zastavom podigoše se goleme mase puka po ogromnome ruskome carstvu. kao što je službeno ja-vio Katarini II pametni general Bibikov koji se sa bunom borio. seljacima i svemu narodu i želimo svima vama spasenje duša i mira u svetom životu. Posle bune. zbog kojeg smo mi okusili i pretrpeli od rečenih plemića progonstvo i velike bede. jula 1774. ne samo policajnu i administrativnu vlast u najširem smislu. on je dao svome programu socijalno-revolucionarno obeležje. nego i sudsku. na čelo upravne vlasti uopšte stavljeni su takozvani 66 . „da su cela svetina i sav puk. „Mi smo svi bili sigurni“ veli jedan savremeni plemić. U srezovima. da suzbijaju „razvrat. ja sam se tome odupro. a za seljaka nije opet učinjeno ništa. Narod nije zaboravio Pugačova.“ koji je on objavio 31. ni drugih novčanih dažbina. voljom i slobodom. Po njemu upravljalo se Rusijom sve do doba Aleksandra II. Namesnici. a naročito kmetovi i sluge naše. pa su se oni na mene naljutili i poslali ubice da me ubiju. koji je prisvojio ime cara Petra III. svim onima koji su se dosad nalazili u položaju kmetskom i podanstvu spahiskom. Carica Katarina nije dopustila da se Pugačov podvrgne mukama. kojih je stvoreno više stotina. a mnoge su njegove ustanove i pravila bili na snazi još godine 1917. da stanu na put raznovrsnim zloupotrebama a naročito „raskoši prekomernoj i razornoj“. ugušivši u krvi ustanak. Buna Pugačova i sve što joj je prethodilo i desilo se u vezi s njom. Godine 1782. livade. „moja žena prešla je na stranu plemića. da vas sve njima daje u ropstvo. koji se prilikom bune Pugačova nalazio u Moskvi.: „Darujemo ovim našim ukazom.

Savesni sud fungirao je i kao izborni. Isto tako izjednačena je sa ostalim. krivica ludaka ili ljudi. kad bi čuli da ih on zove na saslušanje. u epskom i dramskom pesništvu Heraskova i u basnama Hemnicera. ona je iznudila ostavku od poslednjeg maloruskog hetmana grofa Ćirila Razumovskog i nije dopustila da se hetman više bira. čovek toliko strašan. čiji je tip postao besmrtan blagodareći Gogoljevom Revizoru. i 67 . možda još više. koji su u trenutku zločina bili van sebe. Sudovi su i dalje davali obilnu hranu tužbama i satiri zbog nepravičnosti. Njegovu su diktaturu osećali ne samo niži staleži. njen general. Kao svoga namesnika postavila je tamo bezobzirnog generala Rumjancova. Carica je visoko cenila dve originalne ustanove svog „Ustava“ „Savesni sud“ i „Zavod društvene pomoći“. jer se onda smatralo da je što veći broj podanika koristan za državu. nego širom cele carevine. Stranci su dobivali i znatne povlastice. Srbin Tekelija. Pored staleških sudova postajale su i takozvane „Palate“ t. Važne ustanove i uredbe svoje carica Katarina je uvodila ne samo u krajevima moskovske države. Prva ustanova dužna je bila da sudi u slučajevima nehotičnih krivica. 1775. U književnosti i društvenom životu za vreme Katarine II sve do poslednjih godina opa-žalo se dosta jako vrenje koje je za vreme Francuske Revolucije dovelo do više progona i veleizdajničkih parnica. Godine 1783. postale su u poslednje vreme oslonac konzervatizma i reakcije. bolnicama i sličnom. pošto je gotovo sva vlast po gradovima prešla u ruke carske policije na čelu sa „gorodnjičima“. ali su i za njih plemići birali sudije. gospoda i vlast. koji je tada završio svoju karijeru. podmitljivosti i nesavršenog postupka. Staleške korporacije plemstva po gubernijama i srezovima i građana po gradovima carica je uredila naročitim „poveljama“. da su ljudi padali u nesvest. j. U književnosti se još osećaju uticaji lažnog klasicizma u dramama Sumarokova. Katarina je vrlo rado zvala u Rusiju doseljenike. šef tajne političke policije. Plemićske korporacije i njihove skupštine. a od stranaca se očekivalo da mogu biti i hrabri vojnici. beloruskih i ukrajinskih krajeva Poljske i na njih je proširena ruska uprava. Ove korporacije birale su ne samo svoje časnike. godine. koji nije bio samo običan ljubimac caričin. postao je važna ličnost kod carice. Godine 1764. koje su iz početka bile naročito sjajne i dizale svest svojih članova. Carica Katarina spremala je još i uređenje staleške samouprave za slobodne seljake. i vredni zemljoradnici. naročito ona gradska. Nakon osvojenja litvanskih. Unutrašnja politika poslednjih godina Katarine II krenula je u pravcu reakcije. siročadi.. I jedna i druga ustanova jako su podbacile. Druga ustanova brinula se o školama. Semjon Ivanović Šeškovski. kulturni i društveni pokreti. izabrani od plemića kao predsednici kolegijalne isto tako plemićske ustanove „nižeg zemskog suda“. Plemićska samouprava. poput drugih. Sav pak režim dobio je svog moćnog šefa u ličnosti generala Potjomkina. pa je dala sprovesti niz važnih mera za izjednačenje zakona i uprave Ukrajine sa ostalom carevinom.kapetani-ispravnici. naročito pod uticajem Francuske Revolucije. I jedna i druga staleška samouprava. zanatlije i trgovci. nego kao njen glavni namesnik. nego. Sud je bio staleški za plemstvo. Posle smrti Katarine II gradska samouprava počela je opadati. pokrajinama Smoljenska provincija. upućenih na samu vrhovnu vlast. ali je strašno uplašila staru caricu i njen dvor. ali do toga nije došlo. stvarni diktator ili veliki vezir države. građane i slobodne seljake. ipak je jače delovala sve do revolucije 1917. nego i funkcionere javne uprave. razorio je „Zaporošku Sič“ i razjurio je zaporoške kozake. Doba Katarine II bilo je vreme izvanredno živih veza sa Zapadnom Evropom. koji su joj pripadali pre godine 1767. Suzbijao se separatizam nemačkog plemstva i građanstva u baltičkim pokrajinama. Kasnije su škole dobile naročitu upravu. apelacioni sudovi za krivične i civilne parnice. Ali je bila stvorena policija čvrste ruke za suzbijanje eventualnih revolucionarnih pokreta i donekle hajdučije i individualnih zločina. Blagodareći njima i unutrašnjem razvoju ruskog društva. javljaju se u to doba mnogobrojni književni. Ova revolucija nije imala u Rusiji nikakva odziva među seljacima i u glavnom neznatan odziv u krugovima plemstva i građanstva. jako su podbacile. Pored toga. pretvoreni su maloruski slobodni seljaci u kmetove. Njena politika bila je izrazito centralistička. koja je imala dosta široko pravo peticija.

Novikov prelazi u pravu socijalnu satiru. j. opisuje se stanje društva na mesecu: tamo „nema vladara“. Ivana Beckog. koji je često dosta duboko poznavao Volterova dela. dok frivolna poezija ima sjajnog predstavnika u Bogdanoviću. Najviše je u tom pogledu radio N.predstavnika ruske inteligencije. iako pod nesumnjivim uplivom sa strane. svi su jednaki. lingvista. on je bio jedan od najjačih poslenika na kulturnom polju za vreme Katarine II. Među ovima naročito se ističe profesor moskovskog univerziteta Simon Desnjicki. čak se javlja i socijalni utopizam u duhu negativnog i nešto maglovitog socijalizma. oseća se možda ponajviše. ali u isto vreme čuju se i odjeci sentimentalizma i primećuju se pojave građanske drame. Mistička i filantropska književnost. Sladunjavo moralisanje u duhu XVIII stoleća ispunjava mnogobrojna dela same carice Katarine II. kao i ismevanjem „galomanije“ vrhova ruskog društva. nema „staleških razlika“. čak uz ličnu saradnju Katarine II. istoričara. varalica bez ikakvih umnih i moralnih kvalifikacija. u nekoj primitivnoj palanci ili na spahiluku odvojenom od celog sveta mogli su se u to vreme naći slobodoumni predstavnici naprednih mislilaca. Novikov. Sama carica prednjači u tom isticanju i zanosnom poštovanju filozofa XVIII stoleća. ali već slomljena i nesposobna za rad. Didroa je pozvala u sam Petrograd i s njim je provodila poduže vremena u raspravljanju čak i o pitanjima državnog i društvenog uređenja Carevine. — Satiričkih časopisa niklo je u Rusiji više. izdaju se mnogobrojne knjige na svima područjima nauke. imovina konfiskovana. osnovanih na pronalascima nove nauke i naročito udešenim vaspitanjem može da stvori „nova fela ljudi“. izvrgava ruglu i obasipa grdnjama i pokvarenost administracije i sudova i. a on sam uhapšen. što vredi naročito istaći. većinom Francuza. Dopisuje se stalno sa Volterom i Dalamberom. naročito Živopisac. postajao je prilično običan. javljaju se prve ruske znatnije grupe naučnika. da se širenjem korisnih znanja. u prvom redu Francuske. pravih Rusa. Moskovski plemić. koji je zadala staroj carici Francuska Revolucija. na primer. koji je doktorat građanskog i crkvenog prava položio u Glazgovu i preveo na ruski jezik čuvenu Blekstonovu knjigu o engleskom državnom uređenju. Kod pisca Levšina. Upliv slobodoumne filozofije XVIII veka. osniva Katarina II specijalne vaspitne zavode po planu njenog znamenitog saradnika na prosvetnom polju. vaspitanih od zloglasnih stranih učitelja. loše postupanje spahija sa seljacima i zlo stanje seljaka u kmetskoj zavisnosti. a najlepši su bili oni koje je Novikov uređivao. Ovaj prosvetni rad Novikova bio je odjedared obustavljen. gde je bio zatvoren. I. nema privatne svojine. njegove nekadašnje saradnice na satiričkim časopisima. prevode se. naročito ona vezana sa masonskim pokretom. geografa. U književnosti struja političkog i verskog radikalizma veoma je jaka. i može se smatrati kao jedan od najznamenitijih . lepo prikazuje ondašnji ruski varoški („Brigadir“) i seoski („Nedoraslost“) život. da se zavede u Rusiji pravi ustav. Slobodoumni nazori širili su se po zabačenim kutovima prostrane carevine. Za prvih sedam godina Novikov uspeva da naštampa 366 knjiga najraznovrsnije sadržine. Deržavin. i tip volterijanca — čoveka. Iz šlislburške tvrđave. i to prirodnjaka. i narodno predstavništvo nalik na englesko. prepisuju i štampaju na veliko. po nalogu carice Katarine. Ugledni radnik na prosveti u Rusiji bio je jedan Srbin. Dušica-Psiheja. Novikova je oslobodio car Pavle. Čitaju se njihova dela u velikom broju. 68 . svi žive u kolektivu. preštampavan pet puta od samog izdavača. Na prosveti se puno radilo na sve strane.drugim delima manje važnosti. koji je radio u duhu najnaprednijih pedagoških ideja onog veka. Javljaju se i dva velika originalna pisca — Fonvizin sa dvema odličnim satiričkim komedijama. besmislenih manira i ružnog rusko-francuskog jezika Rusa i Ruskinja. bila je takođe jako zastupljena u Rusiji. Todor Janković iz Mirijeva. On je sa katedre i u svojim ustavnim nacrtima predlagao. i pesnik G. i za isto vreme da podigne broj pretplatnika na novine primljene od moskovskog Univerziteta od 600 na 4000. R. Kod Čulkova radnja se jednog utopističkog romana odigrava opet na mesecu. u kojima se. „sve je kod njih bilo zajedničko“. Koji su uzroci ovih progona? — Glavni uzrok treba tražiti u golemom strahu. Ne zadovoljavajući se opštim i apstraktnim napadima na neke poroke. komičnih i preteranih sledbenika lakomislenih parizlija. njegovo društvo rasterano. čistokrvni Rus. čak i pravnika. piscu šaljivog speva „Dušenjka“ — t. Uverena. moćan lirski talenat i jedan od tvoraca modernog ruskog književnog jezika.

Najzad. na obalama Crnoga Mora. Ruskim lađama bilo je slobodno putovati u turskim vodama. Ruska vlada aktivno je pomogla Stanislava Ponjatovskog. došlo je do ugovora o prvoj deoba Poljske. pravoslavnih i protestanata sa katolicima. vitepsku i mogiljevsku. Smrtna presuda za pisca. u kojoj su se naročito istakli generali Rumjancov i Suvorov. Porta je priznala imperatorsku titulu ruskih careva. Kada je poljski sabor odbio podneti mu predlog poljske vlade o poboljšanju položaja disidenata. priznavši pravo Rusiji da ih štiti i da interveniše u njihovu korist. njena vlada je bila primorana da posreduje u poljskim poslovima. Turska se obavezala da plati za ono vreme veoma veliku svotu od 4. Enikale. ruska flota obišla je celu Evropu i. otpočeo je intenzivan rad. objavi Rusiji rat.500. taj je rad vezan sa imenom kneza Potjomkina. dok su protiv njih krenuli još i pobunjeni seljaci i donekle kozaci na desnoj obali Dnjepra. koga je carica pomilovala i prognala u Sibir. U toj se knjizi traži emancipacija seljaka i politička sloboda. U tom ratu tatarsko-nomadska plemena između Dnjepra i Dnjestra kao i na obalama Kubana i na Krimu aktivno su pomagala redovnu tursku vojsku upućenu protiv Rusa u poljske predele. postala je gospodar Jonskog i Egejskog Mora. pod vođstvom Gonte i Železnjaka. pa. Radiščev. Austrija — Galiciju. ušća Dona. na srednjem i gornjem toku zapadne Dvine i na gornjem Dnjepru. intimnog prijatelja carice Katarine. Posredovanja Rusije u poljskim poslovima dala su povod Porti. j. kao Pugačov i neki drugi samozvanci. Već druge godine po stupanju Katarine na carski presto. pored drugih tačaka. Azov. spališe i dve turske granične varošice. Kerč. i sva je prožeta republikanskim osećanjem. a turska vojska tučena u više mahova. prodro je do samog Balkana.Kao odjek na Revoluciju javila se znamenita knjiga. Po miru u Kučuk-Kajnardži (1774.000 rubalja. Na Crnom Moru gospodarila je eskadra ruskih lakih lađa. Pored toga bio je poljski ustav (upravo nered) još ranije stavljen pod zaštitu Rusije. nakon više manje dugačkih pregovora. Ovaj događaj Porta je uzela kao povod za objavu rata Rusiji. Kao uvek. Vlasi i Moldavci primili su tada rusko podanstvo. najzad Pruska — zapadnu Prusku. t.). Proglašena je nezavisnost Krima od Turske (time je zapečaćena njegova sudbina). pa je dobio naročito veliki obim i zamah. koristeći se anarhijom. dobivši tako pod svoju vlast jedan deo rusko-ukrajinskog naroda. garantovala je slobodu vere balkanskim hrišćanima. postao ruskom 69 . Međutim. ruska je vlada počela energično tražiti ravnopravnost „disidenata“. ruski poslanik knez Repnjin uhapsio je usred Varšave prvake nepomirljivih katolika i nastojao je otvorenim nasiljem da proturi zakon o disidentima. „Putovanje iz Petrograda u Moskvu“ (1790. pod uticajem Francuske. Na to su poljski patrioti i vatreni katolici odgovorili organizovanom pobunom. ruski podanici dobili su u Turskoj pravo podanika savezničkih zemalja. te mu je obezbedila uspeh na izborima. uz put. čije se središte nalazilo u varošici Baru u Podoliji. dok su Crnogorci aktivno ratovali sa Turcima (u te godine pada i znamenita epizoda sa Šćepanom Malim. Međutim. Ruska vojska krenula je protiv „konfederata“. Rusija je dobila beloruske pokrajine. jer je taj čovek. da. takozvanom „konfederacijom“. Smrću kralja Avgusta III Saksonskog poljski presto bio je upražnjen. zvani „hajdamaci“. izvršiše velike pokolje Poljaka i Židova. Krim je bio posednut i opustošen od Rusa. Ruska vojska je tom prilikom posela znatan deo Poljske. gotovo odmah od vlasti uništena. Na jugu. koja je prilično zabrinula caricu. Onda. amnestirala je sve pobunjenike. bio je odgovor vladajućih krugova. koji je za to dobio grofovsku titulu sa nazivom Zadunajski. Kimburn i stepe između južnoga Buga i Dnjepra. uništivši tursku flotu kod Česme kraj maloaziske obale. sve u korist Rusije. nomadi behu rastureni i pokoreni.) Rusija je postigla ogroman rezultat. Ruska vojska. bivši nemački đak. Buga i moreuz između Azovskog i Crnog Mora. pa zatim i barsku konfederaciju. U to su se umešale Pruska i Austrija. dobila je niz sjajnih uspeha. sagrađenih na brzu ruku. Dnjepra. koja je vladala u Poljskoj. j. uzeo ime Petra III). Ovi ukrajinski ustaši. pa. Rusiji su dodeljene zemlje Kabardinaca na severnom Kavkazu. kada je Krim godine 1783. U tom jrusku vladu pomagao i Fridrih II. Rumjancov. t. otpočela je izborna groznica i borba uz učešće stranih država. uglednog poljskog plemića i diplomatu. koju je napisao šef petrogradske carinarnice. ruska carska vojska u krvi uguši prvo pokret „hajdamaka“.

prilikom svečanog putovanja carice Katarine i njenoga gosta. Tada otpoče poslednji rusko-poljski rat u XVIII stoleću u kom je Ruse predvodio Suvorov. Od ruskih vojskovođa naročitu je slavu u ovom ratu zadobio genijalni i nepobedivi Suvorov. lepo odeveni seljaci. Bilo je u tom radu mnogo nameštenog. te izvedoše u Varšavi pokolj ruske posade. izbio je drugi rat između Rusije i Turske. ipak nije dovoljno sudelovala u ratu. i događaja velike francuske revolucije. nego na uništenje Turske Carevine i obnovu Carevine Grčke sa ruskim princem kao carem i sa prestonicom u Carigradu. Rezultat nije ni iz daleka odgovarao veličini žrtava. Pruska — druga učesnica deobe — dobi Veliku Poljsku. Rusijina je reč bila presudna. te ih je Suvorov nadvladao. U Novoj Rusiji gradili su varoši i sela.“ Ali treba priznati. nalazila pred velikim komplikacijama u Poljskoj.). koji su igrali ulogu „sretnih doseljenika. na primer. naterao je poljsku prestonicu na predaju. tim ćutanjem tobože odobrio akt druge deobe Poljske. pozvala je Rusiju da posreduje. Pod utidajem nacionalne katastrofe godine 1772. ruska vojska uđe u Poljsku i brzo osvoji većinu zemlje sa Varšavom. da su rezultati celog posla na jugu ipak bili prilično lepi.“ Mislilo se na ništa manje. pod neposrednim uplivom francuskih ustavotvornih radnja. ideja Monteskjea i severoameričkog ustava od godine 1787. Krst je trebao da ponovo zablista nad Svetom Sofijom.pokrajinom. na obalama su bile sagrađene dekoracije sela i dovedeni su. Ne zadovoljavajući se postignutim proširenjem granica i mnogobrojnim uspesima. Taj je ustav poboljšao i donekle demokratizovao poljsko državno uređenje. koje su krunisane znamenitim ustavom od 3. kao što je bio takozvani „Grčki projekat. Podoliju i Voliniju). puteve i pristaništa. koja je za vreme rata imala neprilika i čak i bezrezultatni rat sa Švedskom (1788. maja godine 1791. Na novo osvojenoj obali Crnoga Mora nikla je Odesa. cara Josifa II po Dnjepru. zauzeće Kilije i Izmaila. Pruske i Austrije. nijedan poslanik nije ni reči progovorio. nije pomogla patriote. u kojoj ne hoteći da glasa za ruske zahteve. i Poljska je onda bila konačno razdeljena između Rusije. Vrhovni zapovednik Potjomkin nije se pokazao dorastao zadatku. garantovala poljsko uređenje. Međunarodne i unutrašnje neprilike naterale su Austriju na obustavu rata. Kralj Stanislav Avgust odrekao se prestola. pa je tom prilikom propao i poznati srpski pokret. u pitanju slobode pomorske trgovine za vreme rata. koja se tokom XIX veka razvijala neverovatnom brzinom. iako je donekle pomogla rusku. koji se smatrao nepristupačnom tvrđavom na donjem Dunavu. pobede kod Fokšana i Rimnika u Moldaviji. Porta je potvrdila ugovor zaključen u Kučuk-Kajnardži. Grčki car Konstantin XII ovog projekta (unuk Katarine II — veliki knez Konstantan Pavlović) trebao je da se odrekne za sebe i za svoje potomke od prava na rusku krunu. ostalu Belu Rusiju i Ukrajinu na desnoj obali Dnjepra (kijevski kraj. Na Crnom Moru građena je ratna i trgovačka flota i sve što je za nju bilo potrebno. ponekad iz daleka. austriska saveznička vojska. Konzervativna stranka je stvorila protiv novog ustava „Targovicku konfederaciju“ i.). izazvan od Turaka. na saboru godine 1788. dignuvši bunu. Uskoro se zatim Poljaci pod vođstvom Kostjuška pobuniše protiv okupacionih ruskih trupa. u Poljskoj se probudila patriotska i državnička svest. zvani „Kočina krajina“. to su neumrli podvizi ruskog oružja. stepa između Dnjepra i Buga. Osvojivši na juriš predgrađe Varšave. Zaista. carica Katarina i njena vlada zagrejavali su se još i nekim preteranim političkim maštarijama. izvedene su ozbiljne reforme. Odmah iza toga sabor kurlanske vojvodine zaključi da se ova zemlja pripoji Rusiji. koja je i dalje ostala u kmetskoj zavisnosti.—90. Prema tom aktu Rusija je dobila gotovo svu Litvansku. 70 . priznala je osvojenje od strane Rusije Krima. decembra 1791. Pragu. Rusija se. koje je postalo veoma akutno prilikom rata za oslobođenje severoameričkih naseobina Engleske. U Grodnu je poljski sabor u „sednici ćutanja“. Godine 1787. To je treća deoba Poljske (1795. obrazložen širenjem „revolucionarnog duha“. Većina poljskog naroda. dozivali su strane doseljenike i preseljavali na imanja velikaša ruske seljake-kmetove. te je izraz „Potemkinova sela“ postao internacionalno znamenit.—1792. Pošto je ruska vlada još godine 1768. a ne smejući da brani svoje. Po ugovoru o miru zaključenom u Jašu 29. Tamanji i obala Kubana. Prestiž i ugled ruske carevine dignuti su bili u doba carice Katarine na zavidnu visinu. Njegova odbrana tvrđave Kimburna na ušću Dnjepra.

Međutim. Obustavio je pripreme za rat sa Francuskom. i to zbog Malte. Pavle nije krio da smatra majku uzurpatorkom svoje krune. a donekle i celokupno stanovništvo prestonice. a naročito svoju najbližu okolinu. zauzeo ostrvo Maltu. služiti za vreme cara Pavla. neki i proterani. pa je završio rat sa Persijom. kao i slobodni podanici njegovi. Kad je odrastao. kamo li ljubavi. uveo je u svu rusku vojsku neukusnu i neugodnu prusku uniformu. putovanje Rusa preko granice. On je celog života osećao strah od seljaka i zato je naređivao surovo ugušivanje seljačkih buna i nereda. da utiče na običaje. Doba cara Pavla I (1796-1801. među plemstvom. Bojao se „jakobinske zaraze“ mnogo više nego Katarina II. impulzivan i nedosledan. Pavle ih je dao batinati. sa najstrožijom disciplinom. šta više i opasno. Govorilo se. sa Poljacima se trudio da načini nekakav kompromis. to se između ostalog videlo i u tome što se on pričestio prilikom krunisanja sam. nego još i čovek zagrejan nekim naročitim misticizmom. Napoleon Bonaparte. da je Pavle javno obećao kako će kao car išibati i proterati u Sibir ljubimce svoje majke. pokušao je da uniformiše plemstvo i građanstvo. stavivši im na čelo velikog Suvorova. jer je on stalno terorisao svoju okolinu i svoje službenike. Promenio je dvorske običaje na vojnički način. a među njima i veliki vojskovođa Suvorov. ali je u isto vreme pozvao seljake da mu polože zakletvu. što je napravio sebi neku vrstu vladičanskog odela i što je sebe u zakonu o prestolonasleđu god. u svojim proglasima na narod tvrdio je da je zavisnost seljaka osnovana na božjoj volji. Pavle je živeo odvojeno u varošici Gačini. tako da čak postoji neutvrđeno mišljenje. i u Italiju. Bio je ne samo okrutan policajac sa osobinama poluluda čoveka. Radiščeva i Novikova. mnogo strožiju disciplinu i oštrije kazne. što ga je dovelo do sukoba sa Francuskom. kad je ona umrla.“ U tom redu ideja Pavle se primio za velikog majstora katoličkog Malteškog Reda. on se dao uvući u rat sa Francuskom. bilo je veoma neugodno. Poslednjih godina svoje vladavine Katarina II se ozbiljno bavila mišlju da ukloni od nasleđa prestola svoga sina Pavla i da dovede na presto starijeg unuka Aleksandra. Uopšte. čiji je vojskovođa. Sve ideje i uopšte sve što je dolazilo od matere Pavle je mrzeo i osuđivao. uzeli velika maha za vreme njegove matere. Suvorov je još jedanput proslavio sebe i 71 . on je počeo da na dvoru. osuđujući deobu Poljske i ukidanje njene samostalnosti. 1797. imao je i malu vlastitu vojsku uniformisanu na pruski način.“ U glavnom Pavle je bio predstavnik policajnog režima: još kao mladić maštao je kako bi trebalo „narediti svima sve“. koju je uredio u duhu najstrožijeg policajnog nadzora nad svima i svačim. kako je on nalazio. koji se i inače u poslednje vreme labavo vodio. čak nošnju „jakobinskih“ okruglih šešira. Ali. Starije sinove: Aleksandra i Konstantina carica je jednostavno oduzela od roditelja. a svoje trupe u Nizozemsku. gde su stradale od loše klime i nedovoljne hrane. čime je. Mase časnika i činovnika njegove prethodnice behu otpušteni. činovnicima i građanima goni raskalašenost i slobodoumlje. koga je Pavle penzionisao i internirao na njegovom spahiluku.GLAVA XVII. koji su. u vojsci. Svojim policajnim režimom on je zamorio visoko društvo i oficirski kor. proglasio „glavom crkve. i u krunidbenom proglasu pokušavao je da ograniči rad seljaka za spahije na tri dana nedeljno. Ženio se dva puta. zabave i same misli svojih podanika. a naročito u njegovoj blizini. Postavši car. Između majke i sina nije nikad bilo razumevanja. „zaslužio sebi opštu pohvalu i zahvalnost celokupnog plemstva. Ova mera nije imala sreće.). prema kojem Pavle nije bio sin Katarinin. iako je amnestirao osuđene u njeno doba. koji su odmah posle njegovog dolaska na presto na više mesta izbili. U spoljnjoj politici Pavle se iz početka držao miroljubivo. a ne iz ruku sveštenika. da reguliše mode. poslao je svoje lađe u Jonsko More. zatvorio je privatne štamparije. Mase slobodnih seljaka poklonio je svojnm ljubimcima. kada su se seljaci tužili njemu na gospodare. čuvajući jako centralizovanje vlasti i postojeći režim kmetske zavisnosti seljaka. smatrajući sebe za namesnika božjeg na zemlji igrajući neku prvosvešteničku ulogu. zabranio uvoz knjiga i nota iz inostranstva. po iskazu jednog savremenika. Pavle je nastavio u stvari politiku tih istih ljubimaca.

starešine. Zaverenici preduhitriše Pavla i u noći između 11. koji je bio plemić poljskog porekla. šta više.rusko oružje u nekoliko sjajnih bitaka. U međuvremenu došlo je do otvorenog rata između Rusije i Engleske. t. ipak se u Moskvi odlučiše da pomognu Vigovskog. tako da su u zaveru stupili. Ukrajina od smrti Bogdana Hmeljnickog do kraja XVIII st. Zaverenici su međutim oduševljeno pozdravili prestolonaslednika Aleksandra. a poznat po svojim simpatijama za Poljsku. Međutim je. pod sledećim glavnim uslovima: pravoslavna vera uživa ista prava kao i katolička. U Švajcarskoj je veliki vojskovođa izveo svoj poslednji podvig — prelaz preko Svetogothardskog Prevoja i opasnog Đavolovog Mosta. očistivši Italiju od Francuza. Na to dođe carska porodica. Poltavski pukovnik Puškarenko digao je bunu i ispočetka imao uspeha. Ali u taj trenutak začu se neka larma u susednoj sobi. Tako je došlo do njegovog konačnog izbora za hetmana na Radi u Perejaslavlju. Pavle je otpustio i zatvorio Panjina. Naslutivši šta se sprema. Odmah iza smrti Bogdana Hmeljnickog. i došao u dodir sa Napoleonom. stradala ruska privreda. zaverenici. tražeći da nju. kraj njegova izmrcvarenog leša. stupila je u prepirku sa oficirima. Prilikom ovoga izbora Rada odobri traženje poverenika moskovske vlade. i 12. Ludorije careve se nastaviše. Tada je Pavle počeo da sanja o nekim osvajanjima u Indiji. koja je tamo strašno nastradala. Engleska. oba starija sina careva i njegova žena. kao Katarinu II. da otstrani Aleksandra od nasleđa prestola i da imenuje za prestolonaslednika jednog svoga rođaka. kozačka staršina. Nježin. nedovoljno pomognuta od Austrijanaca. na čije je čelo stao upravo sam vojni guverner prestonice i šef tajne policije. Palen. pomisliše da to trče vojnici da spasu cara i pohitaše da Pavla udave oficirskom ešarpom. omiljen među uglednim Ukrajincima zbog svojih aristokratskih tendencija. proglase za caricu vladarku. odnosno o njoj znali. Uz učešće engleskog poslanika i ruskog državnog potkancelara grofa Panjina. GLAVA XVIII. u koliko ga je bilo. Rada u Gadjaču je odobrila takozvani Gadjački Ugovor sa Poljskom. one su postajale sve nesnosnije i opasnije. uputivši u Srednju Aziju jednu naročitu ekspediciju. da li treba i sme Moskva da drži svoje posade po ukrajinskim gradovima. kao i prestolonaslednikovica. To je bilo jedno od najvažnijih pitanja ondašnjih moskovsko-ukrajinskih odnosa. Perejaslav i druge. a udova Pavlova. Oni koji su već bili u carevoj spavaćoj sobi. provališe u carev zamak i zatražiše od uplašenog Pavla da se s mesta odrekne prestola. pravoslavni su izjednačeni sa katolicima i šest 72 . da se u maloruske gradove Kijev. Uitvorta. Naljućen zbog toga Pavle je opozvao svoju vojsku. prestolonaslednika sa ženom i velikog kneza Konstantina. nezadovoljstvo viših krugova društva protiv Pavla. najviše uz pomoć najamnih pukova. prime moskovske vojvode i garnizoni. Pavle odmah pristade na to. u kom je rusko javno mnenje. sa bunom Puškarenka. Ukrajina se ponovo vraćala u poljsko podanstvo. Uitvort se vratio u London. bila je skovana zavera. Pavle se spremao da uhapsi caricu. Vigovski je počeo da aktivno izvodi svoju zamisao o ponovnom ujedinjenju Ukrajine sa Poljskom. koji je tada postao Prvi Konzul. j. Iako je on dostavio u Moskvu. tim pre što je od rata sa Engleskom. simpatisalo Englezima protiv svoga vladara — omraženog „tirana“. 7. videći da nema šta da se nada od Pavla. to su pridolazili novi zaverenici. koja je išla za tim da cara oglasi ludakom i stavi pod tutorstvo. Sluteći opet da mu se radi o glavi. Černjigov. druga ruska vojska generala Korsakova bila tučena od Francuza na obalama Ciriškog Jezera. septembra 1658. Svršivši. marta 1801. u kojima je zabeleženo učešće Srba. da hetman sprema izdaju. a pošto su odmah diplomatski odnosi sa Engleskom bili prekinuti. bez ikakve potrebe i mogućne naknade. Ali je odmah izbio demokratski pokret protiv novog hetmana. prestolonaslednik je čekao rezultat u drugoj sobi. podržavala je preko svoga poslanika u Petrogradu. zbaci njegova sina Jurja i dovedu za privremenog hetmana Ivana Vigovskog. otkazao saveznički ugovor Austrijancima i Englezima. uspeli su da dobiju od prestolonaslednika Aleksandra pismeni pristanak za zbacivanje i interniranje njegova oca.

Mazepa se mnogo trudio dižući škole i crkve. Ovaj nacrt novog ugovora bio je sa moskovske strane odmah zabačen. svršio se neuspehom. koja je slobodna od svakog danka. predao se potpuno moskovskoj vladi. Odlučni trenutak nastao je godine 1704. Sad je Rada. koje su primljene prilikom njegova imenovanja. samo su pristali da puste moskovskog vojvodu u Kijev. Mazepa je u najvećoj tajnosti otpočeo pregovore sa protukraljem poljskim Leščinskim. pojavljivali se različni hetmani. ne videći u opasnosti drugoga izlaza. kozačkog plemića i čoveka bogatog. i u naročitoj tačci podvukli su zavisnost maloruske crkve od carigradskog patrijarha. koje su ograničavale prava hetmana i u rešavanju izvesnih spornih predmeta i u postavljanju viših vojnih časnika. Kada je iduće godine moskovska vojska pretrpela težak poraz kod Čudnova na Volini. oktobra 1659. odlučila da traži od Moskve povratak onog stanja. Međutim na desnoj obali Dnjepra utvrdio se jedan od najpopularnijih i najznamenitijih hetmana Petar Dorošenko. Opet je potvrđeno. prijateljstvo sa krimskim kanom je naprotiv dozvoljeno. najzad jedno vreme u ime Turaka upravljao je zemljom moldavski gospodar. on je prvi od sviju hetmana otišao lično u Moskvu i dao potvrditi nove „tačke“ o odnosima Moskve prema Ukrajini. ostajući u Ukrajini.. Prema Moskvi držao se veoma lojalno. koga proglasiše izdajnikom. učesnicima borbi sa Poljskom daje se potpuna amnestija.njihovih vladika treba da zasedaju u poljskom senatu. Pored potvrde starih tačaka iz doba Hmeljnickog-oca. tim pre što po tačkama. većajući pod nadzorom moskovskih trupa. hetman ima pravo da kuje svoj novac. Zemlja je bila jako opustošena i njeno se stanovništvo najvećim delom razbeglo. Završio je svoju karijeru prešavši u Moskvu gde je bio interniran. jer se na desnoj držao pomoću Poljaka. izgubivši oslonac kod kuće. Posle različitih pretendenata na levoj obali utvrdi se kao hetman Ivan Brjuhoveci. Mazepa je tada težio da odvoji Ukrajinu od Moskve. poljska vojska i činovnici ne smeju ulaziti u Ukrajinu. uz učešće građana i seljaka. Hmeljnicki sam morade otići u kaluđere. Na jesen godine 1665. a za sebe da stvori položaj gotovo samostalnog vladara. koji su imali raznoliku orijentaciju. a ne od patrijarha moskovskog. koje je bilo ugovoreno od starog Hmeljnickog.). da će car skupljati prihode po Ukrajini. Turci i Tatari borili su se sa Poljacima. mladi Hmeljnicki pređe na poljsku stranu i prihvati Gadjački Ugovor Vigovskog. da će u ukrajinskim gradovima biti carske vojvode. a kasnije je postao sreski vojvoda u nekom dalekom kutu moskovske Rusije. Vreme Mazepino karakteriše se oštrim socijalnim borbama narodnih masa protiv starešina. potvrdila Jurija Hmeljnickog za hetmana i primila ugovor predložen iz Moskve. Glavni moskovski zapovedcik u Ukrajini sazove ponovo Radu u Perejaslav. drugi je deo Ukrajine jako stradao od ratova. 1687. Ruske čete uticale su posle na izbor hetmana. ali odriču se veza sa carem. uz to okretnog i veoma pametnog diplomatu. skupljena u mestu zvanom Žerdjajeva Dolina. pobunjenici pozvaše moskovsku vojsku i proglasiše Vigovskog zbačenim sa hetmanstva. sva Ukrajina stoji pod upravom hetmana velike kneževine Ruske Ukrajinske. Pokušaj Hmeljnickog da proširi svoju vlast na levoj obali Dnjepra. izabraše za hetmana Ivana Mazepu. kozaci nisu dužni da pomažu Poljsku u borbi sa Moskvom.). koga izabraše na takozvanoj Crnoj Rada u Gluhovu (1663. Odlučni protivnik Moskve. naročito pak od turske najezde i jednim je delom čak potpao pod Tursku. dodate su nove. uticajnog i veoma obrazovanog. Uređuje se u Kijevu akademija i priznaje se sloboda škole i štampe. Tamo je zavladao haos. gde je ona. Odmah iza toga na levoj obali Dnjepra izbi jak pokret protiv Hmeljnickog. God. dok nije postao turski saveznik i štićenik. U drugom delu zemlje hetman Brjuhovecki. Dok su se tako razvijale prilike na desnoj obali Dnjepra. Hetman onda postaje opet sin Hmeljnickoga. Pregovori 73 . kasnije i mnogo ozbiljnije sa Karlom XII. i učestvovao je u ratu Turske sa Poljskom na strani Turske pomažući sultanu u odlučnoj borbi kod Bučača u Galiciji. Pored ponovljene dozvole Moskvi da drži svoje garnizone. Uskoro zatim protiv Vigovskog digla se buna. on se kolebao između Krima i Poljske. kada je car Petar naložio Mazepi da pređe sa vojskom na desnu obalu Dnjepra i da pomaže poljskoga kralja u borbi sa Šveđanima. najzad je rešeno da neće više narod imati prava da smenjuje hetmana (17. hetman i starešine behu obavezni da se trude oko zbližavanja Velikorusa i Ukrajinaca. Na desnu obalu Dnjepra nije se hetmanova vlast prostirala. u tim tačkama je bilo ugovoreno.

da se za njega stvori nasledno hetmansko dostojanstvo. d. Pored hetmana. Pod Katarinom II nevešta agitacija izvesnih pristalica poslednjeg hetmana (1748—1764. U jednom od carskih rešenja. Vrlo brzo se pokazalo. Petar je ukazom otvorio naročitu „Malorusku Kolegiju“. trpela veliku bedu. kozačke starešine. da traže povratak starih prava. ali druge starešine vlada carice Katarine vrati u Ukrajinu. Istorija naroda na levoj obali Dnjepra to je istorija njegova postepenog podjarmljivanja. kada su se pojavile jake autonomističke i separatističke težnje. 1775. g. Godine 1784. ukrajinski manastiri preuređeni su na velikoruski način. Kada je skoro iza toga Skoropadski umro. njegovi doglavnici. Ukrajina na desnoj obali Dnjepra. mlinove. dobiše u Ukrajini velika nepokretna imanja. Kozaci. bašte.).. da mesto oborenog. iako ga je o tome sa velikim nastojanjem molio vršilac hetmanske dužnosti. čak i okrutnom politikom. koji nisu bili maloruskog porekla. 1782.. a naročito pak Malorusija. pukovnik Pavle Polubotok.) Razumovskog. 1710. na nju su odmah prošireni svi ruski zakoni. godine 1786. uz to su se oni koristili svakom prilikom da prigrabe bilo kupovinom. ukrajinski kozački pukovi su ukinuti.sa Karlom XII behu otkriveni i celo preduzeće Mazepino bilo je osujećeno. na molbu Polubotka i drugih starešina o izboru hetmana. Iako je u Ukrajini bila dosta živa mala industrija i trgovina ipak je glavno zanimanje velike većine stanovništva bila zemljoradnja. Godine 1722. sem Galicije i Humske Rusije. budući upisani u naročiti registar. a „pospoliti“ po svome položaju sve se više približuju velikoruskim kmetovima. car nije dopustio da se izabere hetman. godine 1785. dala je carici Katarini povoda da zatraži od Razumovskog ostavku i da ne dopusti više izbor hetmana. bilo je rečeno i to veoma oštro: „Svima je poznato da su od doba prvog hetmana Bogdana Hmeljnickog pa sve čak do Skoropadskog svi hetmani bili izdajnici i zato je naša država. ipak je očigledno težio da ograniči ukrajinsku avtonomiju. dok se narod u većini držao prema Mazepi hladno. upravna i sudska. šume. dok su prava hetmanova i pukovnika ograničena u nekoliko mahova specijalnim carskim ukazima. maloruske starešine dobiše pravo ruskih plemića. koji su sedili na tuđoj zemlji sa pravom odlaska u određene rokove. delom istrebljenog poljskog plemstva zauzimaju domaća gospoda. Hetmana je zamenio caričin poverenik. Na nekoliko mesta postavljani su ljudi. delom izgnanog.. naročito od vremena Mazepina. pretvore u kmetove. pa pukovnici i sotnici pretvaraju se u pravu naslednu gospodu. dok najzad Katarina II ukazom godine 1783. obustavljeno je za uvek davanje maloruskih činova. takozvana „generalna strašina“. Petra i Pavla. kao i viđeni balkanski emigranti. jer je car Petar preduzeo vrlo oštre i brze mere. dok su u Ukrajini izabrali potpuno odanog caru. Neki carevi doglavnici. prema ruskom zakonu od god. Seosko stanovništvo sastavljeno je bilo od kozaka. koji su bili nalik na neku vrstu ministara. Iako je car Petar potvrdio uslove pod kojima se Ukrajina ujedinila sa Moskvom godine 1654. Gospoda u više mahova traže.. bilo nasiljem. Naročito je okrutno postupio prema poslanicima i prema biračima za vreme izbora u čuvenu komisiju god. u Ukrajini su ukinute stare ustanove i zavedena su guvernijalna nadleštva. koja je trebala da upravlja Ukrajinom. izgubivši svoj 74 . Kod hetmana su se stalno nalazili carevi komesari. Tamo je Polubotok i umro. Postepeno. a inače beznačajnog pukovnika Ivana Skoropadskog. u vlastelu. Godine 1793. koji su vršili vojnu dužnost. znatan deo kozaštva pretvara se u „pospolite“. i ovo je izazvalo seobu mnogih kozaka u Tursku i Ugarsku. i na „pospolite“ ili slobodne seljake. zabrani poslednjim „pospolitima“ da se slobodno sele. Za vreme uprave poslednjeg hetmana Razumovskog učinjeni su zakonodavni pokušaji u tom smislu. bilo na neki drugi način tuđe njive. ciglane i t. svi bez izuzetka. 1767. naročito na račun konfiskacija imanja Mazepinih pristaša. koji je dobivao ogromna imanja. Petar je onda stavio ukrajinsku gospodu pod istragu i naredio da se Polubotok i drugi najviđeniji ljudi zatvore u tvrđavu Sv. između godine 1789—91. general-guverner Rumjancov sa „Maloruskom Kolegijom. u pravcu unifikacije Ukrajine sa ostalom Rusijom.“ Međutim Polubotok i njegovo društvo nisu prestajali. da se i formalno „pospoliti“. Mazepa je delio žalosnu sudbinu Karla XII i umro je u izgnanstvu (god. livade. pa su ih postepeno smatrali kao lična vlasništva. na primer braća Miloradovići. Svi su oni imali pravo na imanja prema rangu. pripala je Ruskoj Carevini.“ Rumjancev se proslavio čvrstom.

Novog vladara Aleksandra I. jer su sa te strane u punoj meri zadovoljene njihove socijalne aspiracije. Harkovu. i sasvim slabo od strane plemstva. Ukrajinska gospoda koja su dugo vremena u većini težila aristokratskoj Poljskoj. poljski velikaš i ruski državni podsekretar. 1905. graf Pavle Stroganov. Već prvih meseci Aleksandar se latio reformatorskog posla. Iščezava u gradovima starinska samouprava na osnovu iz Poljske pozajmljenog nemačkog „magdeburškog gradskog prava“. prosveta je prvi put tada postala posebna grana vrhovne uprave. više manje beznačajnih mera. kojima se ne može poricati dobra svrha. oličena u „Generalnim Radama“. Raspadaju se. da budu vlasnici nepokretnih imanja van gradova. Umesto svega toga pojavljuje se od god. izdat je prvi zakon o univerzitetima i opšti plan narodne prosvete. i ženu mu caricu Jelisavetu prestonica je dočekala sa neopisanom radosti. a posle ministar spoljnjih poslova. Tako se Senat nije nikad više tim pravom poslužio sve do prve revolucije god. Kazanu i Vilni. a Senatu je preporučio da se mane tih primedaba. Od celoga toga rada. a ne samo plemićima. Kijevu. da se otvore novi univerziteti. Speranski. do duše samo nominalni. osećao se sveži dah u književnosti. Za izradu novih zakona i pregled starih imenovana je naročita komisija. i drugim slobodnim stanovnicima carevine. Bile su uklonjene najomraženije ličnosti i mere srušenog režima. da seljaci dobijaju slobodu neposrednim sporazumom sa spahijama. ostalo je sila raznog materijala pisanog na 75 .vojnički karakter. narodna kultura i osobine narodnog života čuvaju se poglavito od strane širokih narodnih masa. Ovi takozvani „mladi prijatelji“: knez Adam Čartoriski. naročito u Moskvi. kao i lokalna samouprava pukova i stotina brzo opada. prema kome je stvorena zakonska mogućnost. Zabranjeno je štampanje oglasa u službenim novinama o prodaji seljaka javnim putem. dosta štura staleška samouprava plemenitih opština. Godine 1804. u manjoj meri od sveštenstva i građanstva. Ministri i ministarstva stavljeni su pod. Ipak su se čuli oduševljeni liberalni govori u društvu. Među njima je bilo i Ministarstvo Prosvete. Kada se Senat usudio da stavi primedbu na jedan ukaz. što su ukinuti poslednji tragovi kolegija Petra Velikog i što je uređeno deset ministarstava. u konzervativnim krugovima. kao i odvojeno od svojih porodica. ipak su nosile više dekorativno obeležje: poslednji zakon ostao je gotovo bez posledica. koji je radio na velikom planu preuređenja „ružne građevine“ ruske carevine. Dozvoljeno je slobodno putovanje Rusa u inostranstvo. S druge strane. Sve ove mere. U pripremnim radovima učestvovao je i budući ljubimac i prvi doglavnik Aleksandrov. odvojeno od cele familije. preuređena je centralna uprava zemlje tim. naročito u publistici. GLAVA XIX. kao i prodavanje pojedinih članova seljačkih porodica. pored spomenutih. car je naredio da se taj ukaz ipak izvrši. Inicijativom jednog od velikaša i veleposednika. takozvana „bratstva“. koje nisu duboko zasecale u ruski državni život. nadzor Senata. knez Kočubej i Novosiljcev činili su takozvani „tajni odbor“ uz cara. ostaju kao neka vrsta slobodnih seljaka. kome je vraćen „pređašnji sjaj“ i dato pravo da stavlja primedbe na neuputne ukaze i zakone. Godine 1802. Dozvoljeno je dalje. Narodni dijalekat. a između prve i druge revolucije samo je jedanput stavio primedbu na jedan carski ukaz. Tokom XVIII stoleća opštenarodna samouprava. Doba cara Aleksandra I. Rešeno je.. grofa Sergija Rumjancova izdat je godine 1803. u koju je ušao čak i znameniti revolucionarni pisac Radiščev. zakon o slobodnim zemljoradnicima. U liberalnoj komisiji za sastavljanje novog zakona Radiščev je jedared dobio tako surov ukor za svoje slobodoumlje. u kojoj se veoma istakao sa svojim Vesnikom Evrope talentovani pisac Karamzin. očekujući novo progonstvo u Sibir. seljaci su i dalje prodavani bez zemlje i na licitaciji. dozvoljen je uvoz stranih knjiga i skinut je sekvestar sa privatnih štamparija. kao i dolazak stranaca u Rusiju. 1785. pretvara se u odane sluge ruskog carskog prestola. da se odmah iza toga otrovao. napadali su „jakobinske težnje“ mladoga cara i njegovih „mladih prijatelja“. i to u Petrogradu. iščezavaju po gradovima nekad veoma važne ekonomske i verske crkvene zajednice.

osnovan na sasvim krivoj pretpostavci: da se Napoleon sprema na povlačenje i da ga treba u tom povlačenju razbiti i sprečiti. opet na podsticaj Engleske. Kroz nekoliko dana došlo je do sastanka cara Aleksandra i 76 . jer je razbila prvu koaliciju protiv Napoleona. Međutim. tako da je Napoleon uspeo da. gde je glavni deo austriske vojske bio zarobljen u tvrđavi Ulmu. koje se u oktobru 1805. Posle njegove smrti trebalo je pošto-poto učiniti ratu kraj. gde se sastao sa Aleksandrom. Posle nekoliko diplomatskih sukoba. eventualno u samo ličnoj uniji sa Rusijom. u Olomuc. da su mir i prijateljstvo sa Engleskom doveli prvo do zategnutih odnosa. ali neko vreme nije ni ratovala. Krajem novembra ruska vojska. koja je odavno postala za Rusiju najbogatija pijaca za izvoz gvožđa. Aleksandar nikad nije zaboravio tu nesrećnu bitku. a onda i do raskida sa velikim takmacem Engleske u to vreme. Austrija je izgubila Dalmaciju i Boku. Nekoliko pukova beše zarobljeno u celini. „Mladi prijatelji“ bili su intimni carevi savetnici i u poslovima spoljnje politike. I ovog puta ruska je vojska zakasnila na bojište. lana i konoplje. gde se smestila vrhovna komanda Napoleonova. teško je stradala u zimu godine 1806—1807. Rat sa ovom državom. sasvim uništi prusku vojsku. i pored brojne nadmoćnosti. našavši se iznenada pred Francuzima u ofanzivi. nazvao je tu bitku austerličkom. Ruska vojska pretrpela je teške gubitke i bila je naterana na povlačenje u neredu (14. U jutro 2. nego je čak podržavala jednu vrstu poluzvaničnih diplomatskih odnosa sa Francuskom. sumpora.. gde je Aleksandar proveo nekoliko nedelja pred pohod protiv Napoleona. skupilo u zamku Čartoriskih u Pulavima. Ruska vojska je zakasnila na bojište u južnoj Nemačkoj. juna 1807. iako se lepo držala u sukobima sa Napoleonom (Pultusk. zaključena je druga koalicija protiv Napoleona. Ali je pruska vojska blagovremeno dojurila na rusku granicu. Prajsiš-Ejlau). koji je na dan posle bitke noćio u zamku Kaunica. kraj Jene i Aueršteta.. Napoleon. sa ostacima austriske. a zamenio ga je beznačajni baron Budberg. gomile papira koje nisu imale nikakva uticaja na tok državnih poslova i objavljene su tek u naše dane. Uz put učinio je pokušaj da obnovi Poljsku. obe vojske su se odlučno sukobile kraj Fridlanda na jednom vrlo uskom zemljištu. iz koje se jedva spasao. dobivši obilatu novčanu pomoć od Engleza i sklopivši savez sa Austrijom. u kojoj je Rusija učestvovala. U isto vreme on je uspeo naterati Portu da objavi Rusiji rat. „izmirenje Rusije sa Engleskom“ bio je neposredan rezultat smrti cara Pavla. žita. Ona je imala velikih posledica. za kratko vreme bile strašno tučene i naterane u begstvo. naročito je u tom pogledu bio jak uticaj kneza Adama. Austriski generalni štab. Ruska vojska. Prirodno je. kao i veći deo artiljerije i komore. Napoleon je ovom prilikom proglasio obnovu Poljske. tako da se Aleksandar I morao zadovoljiti samo izjavama simpatije i odanosti poljskog plemstva. koji je bio potpuno siguran u svom poznavanju terena i okolnosti i duboko ubeđen u nesumnjivu pobedu. najviše je uzrujao javno mnenje protiv pokojnog cara. u kojoj su učestvovale Rusija i Pruska. vodeći pod Kutuzovim dosta uspele borbe sa Francuzima. a austriski car se odmah iza toga odrekao zvanja rimsko-nemačkog cara. decembra 1805. U glavnim svojim linijama politika Aleksandrova prvih godina bila je anglofilska. zauzela je položaje u moravskoj ravnici na istoku od Brna. Posle niza beznačajnih čarki i komplikovanog manevrisanja. tokom godine 1806. Aleksandar je bio sam svoj ministar spoljnjih poslova. car se zaleteo u rat sa Napoleonom.francuskom jeziku. O obnovi Poljske pod takvim okolnostima nije moglo biti reči i zato je poljski patriota knez Adam dao ostavku na položaj ruskog ministra spoljnjih poslova. koja je pod Napoleonom zadavala Aleksandru i njegovoj okolini velikih briga. Za Napoleona je poljsko pitanje bilo veoma lep mamac i u njegovoj vojsci nalazila se posebna poljska legija. Austriski car bi prinuđen da napusti Beč i da se skloni u Moravsku. Rusija nije zaključila formalan mir sa Francuskom. koji se nadao pomoću Aleksandrovom obnoviti poljsku kraljevinu u njenim istoriskim granicama. po blatu i snegovima Istočne Pruske i Poljske. decembra 1805. tako da je ova carevina tim aktom i pravno prestala da postoji.. sa Francuskom. zaključenom 26. te su ruske i austriske trupe. posednuvši ruskim trupama pruske delove Poljske. drva..). Međutim je ruska vojska morala da se iz Češke povuče u Moravsku. Po miru u Bratislavi. izradio je plan bitke. loše snabdevena. u varošici Austerlic (Slavkov). ceo plan pokazao se kao pogrešan i neostvarljiv.

Aleksandru je pošlo za rukom da spase Prusku. Ali zato Rusija nije izgubila ni jednog parčeta svoga zemljišta i nije platila nikakve otštete. Neverovatna radinost. Sin jednog siromašnog seoskog popa Speranski je počeo da uči u nekom manastiru. kao neka pozorišna predstava. i u pitanjima najzamršenije teoriske politike. a Speranski šef njegovog kabineta. pored diplomatskih prekinuti i trgovačke veze sa Englezima i zabraniti uvoz robe na engleskim brodovima u ruske luke. koji su tobož pomagali Srbe).. u kom su se naročito istakle sjajne osobine ruskog vojnika. Ali još pre mira sastao se finski sabor u gradu Borgo i proglasio je Aleksandra za finskog velikog kneza. koja je prešla u otvorenu „frondu“ protiv vladara. pa je tu ostao i dalje. posle je svršio bogosloviju i visoku teološku školu u Petrogradu. U koliko je Aleksandar mogao da bude nezadovoljan pasivnim držanjem Napoleonovim u ruskoturskom i rusko-švedskom ratu. Šta više. ali nije više radio sa „mladim prijateljima“ „tajnog odbora“. na skeli usred Njemena. koji je dosta jako pogodio rusku privredu. dok su švedsko građanstvo i plemstvo bili u većini za pridruženje Rusiji.) cele Finske do reke Torneo i severnog Ledenog Mora sa Alanskim Ostrvljem. završio se potpuno pobedom Rusije i osvajanjem (mir u Fridrihsgamu 1809. pod jednim šatorom. Napoleon nije obećao ništa stvarno Aleksandru i nije ga pomagao u likvidaciji borbe sa Turskom započete zbog Napoleonova podbadanja Porte protiv Rusije (smenjivanje komandanta i vlaškog gospodara. U „vazduhu Tilzita“ rodilo se kratko prijateljstvo careva i carevina. nego sa državnikom visokog poleta. Prusija je morala da plati veliku otštetu. Ovaj rat. ali jako okrnjenu u korist samog Napoleona.Napoleona u Tilzitu na Njemenu. Zanimljivo je da su finski seljaci vodili ogorčenu borbu sa ruskim odredima. koji se zvao Mihajlo Mihajlović Speranski. Taj se rat vodio godine 1809. kneza Kurakina. Kao posledica tih odnosa došao je nominalni rat sa Engleskom. Povratak Aleksandrov u Petrograd bio je dosta žalostan. Tom prilikom Aleksandar je potvrdio slobodu i ustavna prava Finske. zatim je bio privatan nastavnik kod jednog velikaša. ali su ruske i austriske trupe na svaki način izbegavale sukob. Oba vladara učinila su sve da očaraju i prevare jedan drugoga. Po Bečkom Miru Austrija je bila jako okrnjena. koje je Rusija osvojila još za vreme Petra I i carice Jelisavete. Ali položaj Finske. udešen je ponovni sastanak obojice careva u nemačkom gradu Erfurtu. Međutim je Aleksandar uporno stajao uz Napoleona i godine 1808. Kao magistar teologije predavao je kratko vreme u teološkoj školi. i nisu izmenile ni jednog kuršuma. i 2) Finska je bila ustavna pokrajina. i bilo je očigledno da javno mnenje ne odobrava savez sa Francuskom i prekid sa Engleskom. Prvi sastanak udešen je. Na Balkanu. t. Velika Vojvodina Varšavska povećana je na račun Austrije. dok je Rusija morala prekinuti odnose sa Engleskom i pristati na takozvanu kontinentalnu blokadu. Bitka kod Vagrama rešila je i taj rat u korist Napoleona. Za vreme cara Pavla taj knez je postao ministar. sa promenljivom srećom. Slovenački i veliki deo hrvatskih krajeva ustupljeni su Francuskoj i zajedno sa Dalmacijom i ukinutom Dubrovačkom Republikom sastavljali su Napoleonovu Ilirsku Kraljevinu. da se snađe i u praktičnoj politici. izvanredno dobro disciplinovani um. a i Rusija je dobila na ime naknade za svoje učešće u ratu trnopoljski okrug u Istočnoj Galiciji. gde je u Boki i duž južnih dalmatinskih obala. dok se Rusija upravljala po načelima neokrnjene autokratije. sve dok nije došao u komisiju za izradu zakona sa zvanjem i pravima državnoga sekretara. došlo takođe do sukoba između Francuza i Rusa i Crnogoraca —. j. krenut uticajem Engleza. odličan stil i umešnost. Rusija je takođe objavila Austriji rat. pridružio joj je i one finske krajeve. Po ugovoru o miru. a dotle da ostane pod francuskom okupacijom. delimično obnovljene u obliku Velike Vojvodine Varšavske pod francuskim tutorstvom i nominalnom vlašću saksonskog kralja. Aleksandar je dao naročito uređenje Finskoj. uz Rusku Carevinu bio je uopšte dosta dvosmislen: 1) on nije bio jasan u smislu njenih pravnih veza sa carevinom. Napoleon je dobijao odrešene ruke u zapadnoj i srednjoj Evropi. a naročito interese veleposedničke aristokratije. ruski generali i oficiri nisu krili svojih simpatija prema Austrijancima. od koga je stradala ruska privreda i sasvim ozbiljan rat sa Švedskom. uz to 77 . iako nije sazvao njen sabor. njegovih nemačkih saveznika i poljske države. u toliko je i Napoleon mogao da bude ogorčen držanjem Rusije u njegovom ratu sa Austrijom. šta više. Iza Tilzitskog Mira car Aleksandar se opet odao reformatorskom radu.

otmeno ponašanje — sve je to dovelo Speranskog do najvećeg položaja i počasti u državi. Skoro posle Tilzita on postaje omiljeni referent carev, prati ga u Erfurt kao šef njegova civilnog kabineta, a nakon povratka postaje prvi doglavnik Aleksandrov. Speranski je radio na stvaranju sistema ruskih zakona, u prvom redu građanskog zakonika i na planu preuređenja ruskog državnog ustava. Glavne linije ovoga plana su sledeće: vrhovna vlast ostaje po zakonu apsolutna, ali stvarno se ograničava zakonima i sistemom državnih ustanova. Neposredno pod carem nalazi se darev kabinet i Državni Savet, sastavljen od velikaša koje imenuje car; taj Savet ujedinjuje sve grane vlasti. Zakonodavna vlast delomično se prepušta Državnoj Dumi, sastavljenoj od narodnih poslanika. Vlast izvršna nalazi se u rukama ministara, koji odgovaraju naročitom Upravnom Senatu; za zajedničke poslove ministri se sakupljaju u Komitet Ministara. Sva država razdeljena je na gubernije, srezove i „volosti“ (nekoliko sela); u svakoj takvoj jedinici radi samoupravna skupština, zvana Duma. Volosnu Dumu biraju svi vlasnici nepokretnog imanja. Zatim, Dume biraju svoje odbore i poslanike više Dume. Na takav način Državna Duma proizlazi iz narodnih izbora, ali u četiri stupnja. Osnovna ideja je Speranskog, da nema vlasti bez pristanka naroda. Posve je jasno, da je ovakav, za ono doba prilično napredan, plan reforme logički vodio ka ukidanju kmetske zavisnosti seljaka. Ova liberalna i donekle demokratska tendencija Speranskog uzrujavala je rusko plemstvo, naročito „veliku gospodu,“ koju je Speranski vređao i svojom sjajnom karierom i nekim merama, koje je ona smatrala kao opasne. Uz to, Sperdnski je bio izrazit frankofil u politici, iako „angloman“ u nekim svojim privatnim običajima i ukusima. Protiv Speranskog vodila je aristokratija stalnu borbu, ali je on imao pristaša u višoj trgovačkoj buržoaziji i kod nekih birokrata, koji nisu bili plemićskog porekla. Razume se, nisu ga držale ove simpatije, nego jedino milost i poverenje carevo, i to samo dotle, dok nije došlo do raskida sa Napoleonom. Od celog plana Speranskog ostvarena je bila samo reforma Državnog Saveta, koji je pretvoren iz jednog malog intimnog konzultativnog tela u državnu velikašku skupštinu, u koju je car imenovao najuglednije državnike, poverivši stvarno rukovanje poslovima samom Speranskom. Otvaranje ove nove Skupštine na novu godinu 1810. bilo je vrhunac moći i slave Speranskog. Formula, kojom su otsada počinjali zakoni i druga važnija carska akta: „saslušavši naš Državni Savet“ izgledala je kao neki početak ustavnog doba u Rusiji. Speranski je sproveo kroz Državni Savet zakon o reformi Senata i vrlo važne i korisne mere za saniranje ruskih državnih finansija. Bile su još sprovedene neke ispravke u uređenju ministarstava; i to je bilo sve, što je uspeo da sprovede Separanski. Njegov plan je ostao samo na papiru i dugo vremena smatran je za državnu tajnu. Središte agitacije protiv Speranskog bio je dvor careve sestre, velike kneginje Katarine, koja je svojim ponašanjem i pameću jako podsećala na njenu znamenitu babu (Katarinu II). Kod nje, u gradu Tveri, bio je primljen od cara znameniti publicista i pripovedač Karamzin, onda već državni istoriograf koji je uručio caru svoju „Zapisku o Staroj i Novoj Rusiji“. Ovaj je spis, napisan veoma žučno i energično, odlučno osuđivao shvatanja Speranskog, a sadržavao je i čitavu filozofiju ruske istorije u duhu konzervativnog obožavanja samodržavne vladavine, i to sa jako istaknutom simpatijom ka moskovskoj Rusiji i delomičnom osudom reforama Petra Velikog. Karamzin se uz to javljao kao apologet plemstva. Ali tada još pad Speranskog nije dozreo (mart 1811.). Godinu dana kasnije, pošto je rat sa Francuskom bio sasvim na pomolu, car Aleksandar otpusti Speranskog, koji je bio odmah, po carevu nalogu, uhapšen i stražarno sproveden prvo u Njižnji Novgorod na Volgi, onda u daleki Perm, gde je ostao interniran, sve do godine 1818. Međunarodna situacija, počev od godine 1809., razvijala se u pravcu novog francusko-ruskog rata. Prijateljstvo sa Napoleonom nije donelo Aleksandru očekivanih koristi, a ruska privreda, kao što je rečeno, u izvesnim granama ozbiljno je stradala od prekida odnosa sa Engleskom. Pod uticajem pogođenih visokih društvenih krugova car Aleksandar je gotovo ukinuo „kontinentalnu blokadu“, i izdao je carinsku tarifu, koja je osetno štetila francuske trgovačke interese. Uz to poljska politika Napoleonova, koja je, i pored sviju uveravanja, očigledno išla za tim da uspostavi Poljsku Kraljevinu u njenim granicama od godine 1772., bila je stalno puna nezgoda i opasnosti za rusku državnu politiku. Isto tako su se sukobljavali interesi francuske i ruske politike i na Balkanskom 78

Poluostrvu, gde je Rusija vodila naporan i težak rat sa Turskom, imajući cromenljivu sreću u tom ratu, koji se vodio sa prekidima, dok je Francuska nastavljala sa tradicionalnom politikom. Ratovalo se i na Kavkazu. Godine 1804., izbio je Prvi Ustanak Srba. U vezi s tim podneo je mitropolit karlovački Stevan Stratimirović caru Aleksandru preko prote Samborskog, dvorskog sveštenika njegove sestre velike knjeginje Aleksandre, supruge ugarskog palatina, jedan memorandum o položaju srpskog naroda, o potrebi da se car zauzme za nj i o mogućnosti stvaranja jedne velike slovenske države. Memorandum Stratimirovićev, pisan teškim sloveno-srpsko-ruskim jezikom, bio je za cara Aleksandra prerađen, ali izgleda, da se car na nj nije mnogo obazreo. Isto tako bez ozbiljnih posledica svršilo se i putovanje prvog srpskog izaslanstva u Petrograd. Po odluci skupštine, držane u Ostružnici, pođoše u Petrograd, početkom septembra 1804., preko Vlaške, srpski poslanici prota Matija Nenadović, Petar Novaković-Čardaklija i Jovan Protić. U Petrogradu beše srpsko izaslanstvo ljubazno dočekano i primljeno dvaput na poduži razgovor od kneza Adama Čartoriskog. Jezgro se cele diskusije sastojalo u rečima kneza Adama, koji je odobravao držanje Austrijanaca, što „nisu mogli pogaziti ugovor, isto tako, kao što sada i Rusija ne može da pokvari ugovor (sa Portom).“ Poslanstvo se, ne dobivši stvarno ništa, vratilo natrag. Međutim, ustanak se produžio, i Rusija sama zagazi u rat sa Turskom. 11. januara 1807., ruski zapovednik na balkanskom bojištu, general Mihelson, uputio je Karađorđu pismo, stupajući s njim na taj način prvi put u dodir, i pozvao ga je na daljnju borbu sa Turskom i na proglašavanje nezavisnosti od Turske, što iziskuje „dostojanstvo“ srpskog naroda. I zaista, uskoro je došlo do prekida srpskih pregovora sa Turskom. Od toga vremena nastaje uža saradnja između Rusa i Srba, i, kao najjači znak ove saradnje, javlja se zajednička vojnička borba srpskih i ruskih odreda u okolini Vidina, gde se odlikovao Milenko Stojković, koji je bio nagrađen ruskom sabljom sa natpisom „za junaštvo“. Isto tako je i Karađorđe dobio od cara na poklon sablju sa natpisom „Braniocu Vere i Otadžbine“. Već 17. juna 1807. god. došao je u Srbiju kao ruski diplomatski agent, Konstantin K. Rodofinjikin, rodom Grk. On je igrao veoma važnu ulogu u srpsko-ruskim odnosima, pa i u unutrašnjoj srpskoj politici. Karađorđe nikad nije imao prema njemu poverenja, a i u vladinim srpskim krugovima, pa čak i u narodu, nisu mu mnogo simpatisali, kao Grku, naročito zbog njegova prijateljstva sa beogradskim mitropolitom Leontijem, tipičnim fanariotom. Rodofinjikin bio je zvanično u Srbiji poverenik ruske vrhovne komande na balkanskom bojištu. U tajnoj instrukciji rečeno je bilo Rodofinjikinu, da ruski car „neće ostaviti nikakva moguća sredstva da im pomogne; samo kad se u njih uveri, da se oni u svima svojim radnjama neće nikako kloniti od toga, već da će se saobražavati sa pravcima Ruske Carevine“. Postoji i ugovor između Karađorđa i carevog ađutanta, markiza Paulučia od 27. juna 1807. U njemu je predviđen potpun protektorat Rusije nad Srbijom, s tim da se upravnik i viši vojni i civilni časnici postavljaju ukazom carevim. U tom ugovoru obećana je bila obilata ruska pomoć Srbima u svima oblicima. Ali su odredbe tog ugovora bile više želje i namere nego stvarnost. Od 1807—1810. ratovali su na istočnom bojištu Srbi i Rusi zajedno protiv Turaka i imali nekoliko uspeha. Od tih zajedničkih borbi najslavnija je pobeda na Varvarinu (6. septembra 1810.). Nepovoljni obrt međunarodne politike za Rusiju promeni situaciju na štetu Srba. Rusi biše prinuđeni da prekinu ratovanje na Balkanu i da u Bukureštu sklapaju mir s Turcima (16. maja 1812.). U osmoj tačci ugovora o miru predviđena je za Srbe opšta amnestija i jedna vrsta samouprave, koju će sporazumno izraditi Porta sa ustanicima. Rusija je želela, da u onim po sebe teškim prilikama učini za Srbiju što može. Međutim, sultan je nalazio, da su to veliki ustupci za Srbe i odbio je da ratifikuje tu tačku Bukureškog Ugovora. Sultan je mogao tako postupati, jer Napoleon beše na putu ka samom srcu Rusije. Malo posle toga, Porta je prešla preko svih obzira i uništila je srpsku samostalnost. Karađorđe i mnogi drugi prvaci, nakon jednogodišnjeg interniranja po austriskim tvrđavama, pređoše u Rusiju, gde su ih sve srdačno primili. Pored velikih i sitnih državnih pitanja careve Napoleona i Aleksandra delila su i mnoga lična pitanja. Nepovoljno primljena i na brzu ruku prekinuta prošnja Napoleonova, koji je tražio ruku 79

Aleksandrove sestre Ane; zatim francuska aneksija Oldenbuške Vojvodine, čiji vladari behu bliski rođaci Aleksandrovi; najposle, rusko ponovno prijateljstvo s Engleskom, sve je to davalo građe za novi sukob. Bilo je samo pitanje, ko će koga preteći i ranije preći u ofanzivu. Zaključivši savez sa gotovo celom Evropom, i obećavajući Poljacima obnovu njihove kraljevine, Napoleon je pretekao Aleksandra, pa je u junu 1812. god. sa vojskom od preko 600.000 ljudi prešao rusku granicu i odmah bez boja zauzeo prestonicu litvanske velike kneževine Viljnu. Ruska vojska bila je razdeljena u tri glavna dela: jedan je vodio general Barklaj De Toli (oko 120.000 ljudi), drugi knez Bagration (oko 45.000), a treći general Tormasov (oko 35.000). Po osnovnom planu trebala je armija Barklajeva da se povlači i da Napoleona uvlači sve dublje u zemlju, dok je Bagration imao da udari na bok i pozadinu francuske vojske. Zbog ogromne nadmoćnosti Napoleonove druga polovina plana bila je očigledno neostvarljiva. S toga se glavni zadatak ruskih armija sveo samo na to, da što pre dođu u međusobni dodir. Napoleonova namera beše da spreči ujedinjenje ruskih armija. Ali, blagodareći izdržljivosti i brzini manevrisanja Rusa, kao i hrabrosti ruskih zaštitnica, dve su se glavne ruske armije sastale, dok se treća držala pasivno. Ona je privukla na se jedan Napoleonov odred, sastavljen većim delom od Austrijanaca, koji su isto tako sada izbegavali sukobe sa Rusima, kao što su Rusi na „miran način“ ratovali s njima godine 1809. Slično su postupali i Prusi, kojima je Napoleon izdao naredbu da zauzmu Rigu i da zaprete Petrogradu. Naišavši na prvi otpor, Prusi su zauzeli pasivan posmatrački stav na zapadnoj Dvini. Međutim je Napoleonova glavna armija napredovala, a ruska se vojska postepeno povlačila, ali uvek sa borbama, Najozbiljniji boj beše kraj Smoljenska, starog utvrđenog grada, koji je tom prilikom najvećim delom izgoreo. Zbog stalnog povlačenja mnogo su osumnjičili Barklaja kao stranca, da je tobože u vezama sa Napoleonom. S toga je Aleksandar najzad pristao, da imenuje vrhovnim zapovednikom starog generala Kutuzova, Suvorovljeva učenika, koji je baš tada završio rusko-tursko ratovanje. Više iz političkih nego iz strateških razloga, pred samom Moskvom, kraj sela Borodina, rešio se Kutuzov da primi glavnu bitku. Ceo dan 26. avgusta trajala je vrlo uporna bitka, u kojoj su i jedna i druga strana pokazale veliku hrabrost i u kojoj su Rusi, u glavnom, zadržali svoje položaje. Ali, kada su uveče prebrojali gubitke, našlo se, da je ruska vojska toliko nastradala, da joj je bezuvetno bilo potrebno naglo pribiranje. S toga se povukla prema Moskvi. U Moskvi je nastala panika i begstvo većeg dela stanovništva, i evakuacija državnih nadleštava i državne imovine. Sve je izvršeno u takvoj hitnji, da je neprijatelju ostavljena ogromna masa ranjenih Rusa (oko 25.000). S početka se mislilo da se Moskva svakako brani, ali u noći 1. septembra u selu Filjama, kraj Moskve, na ratnom savetu, protiv mišljenja većine generala, Kutuzov je naredio povlačenje ovim znamenitim rečima: „Sa gubitkom Moskve još nije izgubljena Rusija; naređujem povlačenje.“ 2. septembra ušao je Napoleon u Moskvu gotovo sasvim napuštenu, ali, i Napoleonova vojska beše proređena; ona je već spala na manje od četvrtine onog, što je imala na početku rata. Nije utvrđeno, iako se stvar više puta utvrđivala, kako je Moskva ovom prilikom zapaljena. Nesumnjivo je požar Moskve jako pogoršao položaj Napoleona i poslužio kao signal za veliki narodni pokret. Seljaci, koji su se dotle kolebali, listom su se digli protiv osvajača i ometali su njihovo snabdevanje. S druge strane, Napoleon je učinio ogromnu grešku ostavivši na miru Kutuzova. Ponuda mira, učinjena caru Aleksandru, ostala je bez odgovora. Kutuzov je čak odbio da zaključi i primirje. Bez dovoljno hrane, s proređenim trupama, u dalekoj i neobičnoj sredini, Napoleon se osetio u velikoj nezgodi. S toga se u oktobru odluči na odstupanje. Tom prilikom razorena ruska prestonica bila je konačno opljačkana, a učinjen je i varvarski pokušaj, da se Kremlj baci u vazduh. Napoleon je hteo da odstupi u Ukrajinu, ali nije mogao tuda da prokrči put, nego je morao da skrene na stari smoljenski drum i da odstupa preko razorenih mesta. Ruska vojska je išla u stopu za njim, dok su ga strašno uznemiravali kozačka konjica i neredovne seljačke čete. Uz to su prešli u napadaj i oni ruski odredi, koji su dotle bili na sporednim bojištima. Kritički položaj Napoleonove vojske postao je neizdržljiv, kada je nastupila vrlo rana i surova zima. Francuska vojska bila je u Rusiji sasvim uništena, tako da su svega hiljadu gardista ga puškama i devet topova pod maršalom Nejom prešli u redu rusku granicu. Napoleon je još pre konačne katastrofe napustio 80

dalju ofanzivu u kojoj su se ruskoj vojsci pridružili i Prusi. takozvane Restauracije. On je bio kao neka vrsta arbitra međunarodne situacije. car Aleksandar je bio obećao naročite povlastice i parlamentarni ustav. Na drugom Bečkom Kongresu (1815. Ipak se Napoleon dobro držao i u nizu sukoba sa saveznicima. u njenim etnografskim granicama. Francuska je vraćena u svoje granice iz godine 1792. Ali teške gubitke Francuza nije bilo lako popunjavati. koji je većina evropskih vladara primila. utvrđene su nove granice evropskih država. Na kongresu nisu bila rešavana samo međunarodna pitanja. Napoleon je bio nateran na povlačenje i do kraja godine 1813. koje je Napoleon regrutirao u Ilirskoj Kraljevini) ne daju se opisati. napokon se Napoleon našao dosta daleko od Pariza sa ostacima svojih snaga. kod Budišina. marta 1814. Svi svedoci govore čak i o slučajevima ljudožderstva. Sve do kraja marta 1814. bio je ne samo konzervativan.. u svom proglasu na narod. Njegovo iskrcavanje u Francuskoj i oduševljeni prijem u celoj zemlji. sazvan je bio veliki kongres u Beču. što je bilo „uzeto na znanje“ od strane kongresa. Njemu najviše imaju da blagodare Burboni. U Rusiji. Od nemačkih država i državica obrazovan je nemački savez. Aleksandar se ponovo pokazao kao najodlučniji protivnik Napoleonov. koja je bila najveća po broju učesnika u toku sviju Napoleonovih ratova. koja je težila da povrati revolucijom poremećeni legitimitet i mir u međusobnim odnosima država. U proleće 1815. rat je produžen. ali su one stvarno postojale. ali bez stvarne središnje vlasti i pravog narodnog jedinstva. U stvari. Verni su mu ostali samo saski kralj i Poljaci. posle niza intriga i diplomatskih borbi. „Sveta Alianca“ morala je da bude. u okolini Lajpciga.000 ljudi pojavi u Nemačkoj. Razume se. Na tom kongresu pokazala se jaka protivnost u interesima saveznika. na novu godinu 1816. ujedinili su saveznike. Ovog puta rat je bio rešen bez neposrednog učešća Rusa. To je bio akt takozvane Svete Aliance. nego i reakcionaran. ali od njih nije bilo velike koristi. Za sklapanje trajnog mira i likvidaciju posledica Napoleonovih ratova. ispraznio je Nemačku.žalosne ostatke svoje razbijene armade. 1815.). Spaslo je Evropu od te nevolje begstvo Napoleonovo sa ostrva Elbe. na Vaterlou. Austrija je dobila Ilirsku Kraljevinu i veliki deo severne Italije sa Mlecima. godine njega su napustili mnogi nemački vladari i austriski car. Saveznici se tad počeše kolebati. U trodnevnoj „bici naroda“. Starodrevni grad Krakov proglašen je slobodnom republikom. a Pariz je kapitulirao 31. što su ponovo došli na francuski presto. I nije bio usamljen. Uspeh Rusa olakšao je i položaj Srba. a i na osnovu jednog naročitog akta.. a pored toga protiv njega je ustao i švedski kralj — bivši njegov maršal Bernadot. ratom. po zamisli njenog inicijatora cara Aleksandra. borilo se sa promenljivom srećom. oltara i vladajućih sgaleža. ponajviše zbog nastojanja cara Aleksandra. Kutuzov je smatrao da treba prestati sa ratovanjem. snagama Engleza i Prusa. Ulazak cara Aleksandra u Pariz bio je vrhunac njegove slave i moći. Poljska je pretrpela takozvanu „četvrtu deobu“ ukidanjem Varšavske Velike Vojvodine i ponovnom podelom njenih zemalja između Rusije. Napoleon je onda zahvalio na prestolu i bio je interniran na ostrvu Elbi. da će ih Bog nagraditi za njihove žrtve. ovog puta međusavezničkim. dok su saveznici dobijali sveže snage i sve veću nadmoćnost. naročito kod Drezdena tukao ih je. Naročito je austriski car bio za mirne pregovore. ceo pravac ondašnje politike. kod Licena. da li treba nastaviti rat. Napoleon je uspeo da na brzu ruku skupi nove znatne snage i da se sa 200. Evropa se gotovo nalazila pred novim. Milošem Obrenovićem. Poljskoj. Porta je morala voditi računa o svojim obavezama prema pobedničkoj Rusiji i odmah je. Stradanje Francuza i njihovih saveznika na povlačenju (među njima i hrvatskih i srpskih graničara. nego je odlučena u opštim linijama i unutrašnja politika država potpisnica. i da očuva neokrnjena prava prestola. na predlog Aleksandra I. Sudbina rata bila je rešena u Nemačkoj u oktobru 1813. Ipak. Pruske i Austrije. pokazala gotovost da pregovara s vođom novog ustanka. Aleksandar I je izjavljivao. Ali je car Aleksandar naredio početkom godine 1813. Ali i ruska vojska je teško stradala i pretrpela goleme gubitke. U prevodu na običan jezik ova svečana izjava značila je da će u Rusiji 81 . šaljući narodu svoj carski pozdrav i tvrdeći da su zasluge naroda u prošlom teškom ratu neizmerne.. po opštem duhu ugovora. Ali tokom 1813. da ove odluke nisu ušle u zapisnike i ugovor. prožeta idejama Evanđelija.

oko godine 1820. a prema univerzitetima i slobodi nastave preduzete su bile naročite mere: suspendovano je. Ogromnu senzaciju napravila je revizija. brinuo se najviše o čuvanju međunarodnog reda. Nekadašnji slobodni mislilac. postao. Mera je bila nesrećna i dovela je do proletarizacije seoskih masa. ali bez zemlje. gledalo se na dobre odnose i mir u porodici. ministar prosvete i crkvenih poslova. ušavši u crkvene poslove. Posle pregleda kazanskog univerziteta on je predložio. nakon kratkog „medenog meseca“ ustavne slobode. koji su živeli u tim naseljima. pokoravajući se ne samo za vreme tih vežbanja. birokratsko policajno uređenje i kmetska zavisnost seljaka. nekadašnji liberalni saradnik Speranskoga. tako da je surova disciplina izazivala ne samo stalno nezadovoljstvo. beše grof Arakčejev. kome je bio potpuno odan. da je Arakčejev ostao kraj cara.“ Glavni životni posao Arakčejeva behu takozvane vojne naseobine. Ali jedino što je bilo učinjeno. Najkrupnija ličnost iz okoline cara Aleksandra. to je bilo oslobođenje lotiških. Pobeda južnoameričkih revolucionara i proglas nezavisnosti latinskih republika preko Atlanskog Okeana bili su prvi ozbiljni udarac novom sistemu. Markantna ličnost među državnicima Aleksandrova doba beše knez Aleksandar Goljicin. u glavnom. Vladari i njihovi ministri sastajali su se na naročitim kongresima. koje se javljalo u mnogobrojnim samoubistvima. faktičku upravu nad Rusijom. Govorilo se da zavera ne bi uspela. pravi pravcati verski zanešenjak.). nego i potpuno očajanje među naseljenicima. nezadovoljni i razočarani. nastalo je uzajamno nezadovoljstvo i podmukle borbe..ostati neokrnjen carski apsolutizam. da se taj zavod prosto poruši. Za vreme njegovog ministrovanja cenzura. u kojima se pokazalo da car Aleksandar ne misli ozbiljno da bude ustavan vladar. godine. nego i u privrednim i u celokupnom privatnom životu. gotovo ateist i lakomisleni salonski junak. na više strana došli u sukobe sa svojim vladaocima. Narodi su. naročito sa tuđincima.). Što se tiče politike cara Aleksandra u Rusiji. naročito na red i čistoću. Uredbe koje je Arakčejev za ove naseobine izradio izgledale su pune humanih ideja: od oficira se tražila strpljivost i pravednost. Ali se vraćalo ponekad i na staru liniju. oni su se u isto vreme stalno vojnički vežbali. a onda. pun misticizma i mračnjaštva. u Opavi (1820. ali je nekako uklonjen iz okoline Pavlove baš u najopasnije vreme zavere. koja je spadala u njegov resor. i baveći se seoskim gazdinstvom. sve do 1824. koji se posle upravljao prema pogledima svoga novog šefa. a kamo li prema carevini. koja je tamo postala strašna socijalna bolest. Nešto se govorilo u vladinim krugovima i o pitanju oslobođenja seljaka. a ponekad i u otvorenim bunama. da se dogovaraju o zajedničkoj akciji za spasavanje režima stvorenog 1815. Ljudi. bili su u isto vreme i seljaci i vojnici. kada su ga oborili još mračniji tipovi. Raspoređeni po svojim kućama. Gotovo odmah posle svršetka Bečkog Kongresa počelo je izvesno revolucionarno strujanje. U Nemačkoj se razvio jak pokret za ujedinjenje. pazilo se na to da ljudi budu potpuno obezbeđeni. Car Aleksandar. pošto su njegove „naredbe trebale da budu primane kao i carski ukazi. Arakčejev je nekako umeo da dobije neograničeno poverenje cara Pavla. bivši dugogodišnji carski poverenik kod Svetog Sinoda. ona je bila. Goljicin je. na primer. gde se i sada pokazuje njegova spavaća soba (1819. s vremenom. nastrožijoj vojnoj disciplini. U kraljevini Poljskoj. inspirisina reakcionarnim načelima Bečkog Kongresa. spremao je neki nacrt „Državne ustavne povelje“ za carevinu. Ali sve je to bila samo dekoracija: u suštini svojoj život naseljenika bio je pravi pakao. koju je sproveo u Kazanu na Univerzitetu neki Magnicki. a uticajni poljski krugovi nisu pokazivali volje. Arakčejev je posle nastavio isto tako odanu službu caru Aleksandru i bio je na veoma uglednim položajima još pre velikog rata. gonila je književnost. a onda otpušteno zbog liberalnih nazora nekoliko najboljih profesora petrogradskog univerziteta. Tako. Car Aleksandar je aktivno sudelovao na svima tim kongresima: u Ahenu (1818. u drugoj polovini njegove vladavine. po nalogu carevom.). u očajnim molbama upućivanim na cara. god. da budu lojalni prema vladaru. estonskih i ruskih seljaka kmetova u baltičkim pokrajinama. državni sekretar Novosiljcov. ali pošto je ipak nezgodno 82 .) i u Veroni (1822. prepuštajući svojim doglavnicima. u Ljubljani. stavljeno pod sud. Poslednjih godina bio je stvarno neograničeni gospodar Rusije. na prvom mestu generalu Arakčejevu. u čestim izgredima protiv vlasti.

pošto je to stvar mrska pred Bogom. Razvija se potpuno talenat finog pesnika klasičke umetničke škole Baćuškova. tip svirepoga mračnjaka i preteča kasnijih mističkih tipova. Mnogo je izrazitija. Žukovskog. Dimitrijeva. i to kao nenadmašan majstor forme i stiha i kao veliki znalac ruskog jezika. u ogromnoj većini. nastavljajući svoj rad. Reakcionarni pisci i „ljubitelji književstva“ skupljali su se u zajednicu nazvanu Beseda ljubitelja ruske književnosti. Od domaćih pisaca se ističe Nikola Turgenjev. oficira. koji je onda bio gospodar duša. probudili su i 83 . Duh protesta oseća se i u vrlo plastičnom i divnim ruskim jezikom napisanom pozorišnom komadu Gribojedova Nesreća od pameti. iz biblioteke su imale biti izbačene vrlo mnoge „nezgodne“ knjige. mudrog basnopisca Krilova. prilikom ratovanja i logorovanja u njoj ruskih četa. on je stavio u izgled niz mera za „njegovo ozdravljenje“. kastrata. a i nesavremeno po svojoj istoriskoj i političkoj filozofiji. javlja se i mračni i svirepi pokret skopaca t. život i književna karijera starih pisaca Heraskova. a širila se i po svima društvenim krugovima. onda samo plemića i. koji izdaje svoju ogromnu Istoriju Ruske Države u 11 svezaka (dvanaesta sveska izišla je posle smrti piščeve). Zapadnoevropska politička i ekonomska književnost čita se na veliko i u originalu i u prevodima. Karamzina. Delo je epohalno. veoma zanimljive i sa estetskog i sa političkog gledišta. Policija prati Puškinovo kretanje i goni ga. dok su se mlađi i napredniji (u književnom smislu) elementi okupljali u društvu zvanom Arzamas. Pored više-manje salonskih mističkih vežbanja gospodskih društava. razvila su se u krugovima ruskih intelektualaca. Pričalo se. Pod uticajem Francuske Revolucije i ratova. iako pesnički slabija. vrlo sočnim i borbenim pesmama i mladi Aleksandar Bestužev (Marljinski). Završava se. jednog od najvećih umetnika ruskog stiha. koji čini prelaz sentimentalnog pravca ka romantizmu. Deržavina. as druge strane vesti kako se car spremao da odvoji od Rusije neke pokrajine bivše kraljevine Poljske i da ih doda svojoj samoupravnoj Poljskoj. Kneza Goljicina istisnuo je sa njegova položaja neuki mističar. tajna udruženja. I sam car mnogo uživa u „blagočestivim“ razgovorima arhimandritovim i rado sluša njegove spasonosne savete. misli i srdaca mlade Evrope. Napregnutost verskih osećanja ogleda se za vreme Aleksandrovo i u jačanju sekata. Tako su. Ondašnje rusko društvo najviše je cenilo Puškina kao revolucionarnog pesnika. Veliko vrenje u društvu ogleda se u stvaranju svakojakih zajednica i kružoka. Uza nj daje oduške svom bujnom temperamentu u. Puškin je smatran kao velik već onda. Sklon romantizmu on potpada pod moćan upliv Bajrona. koji su želeli da postanu pravi sveci. U njegovoj znamenitoj knjizi „Pokušaj jedne teorije poreza“ nalazimo između ostalog i sledeće reči: „Jedna uređena država ne sme svoje blagostanje da osniva na nepravdi“ i da prema tom ugnjetavanje jednog staleža od drugih ne može da bude temelj blagostanja jednog velikog naroda. j. I u književnosti javljaju se raznovrsne struje. a medicinarima je bilo zabranjeno secirati leševe. Sve jači reakcionarni kurs cara Aleksandra sa jedne strane. na primer. Tada se javlja genije Puškinov. kao i mnogo dublje „građanske“ pesme prepisuju mnogi i uče napamet. oko koga se grupiše čitava plejada malih pesnika. Kondratijem Selivanovim koga su njegovi poštovaoci smatrali nekim sinom božjim a u isto vreme i Petrom III! Uopšte društveni pokreti u doba Aleksandrovo bili su vrlo živi. on luta po Južnoj Rusiji i Kavkazu. dubokog i nežnog liričara. Atmosfera mističkog ludila obuhvatala je cara sve više. kao što su. njegove žučne i beskrajno duhovite epigrame. Puškin predstavlja svoga junaka Onjegina kao čitaoca engleskog ekonomskog pisca Adama Smita i kao „dubokog ekonoma“. profesori prirodnih nauka upućivani su na Sveto Pismo. iako sada potpuno zastarelo. U društvima stalno se vode razgovori o politici i društvenim teorijama. najpre sa maglovitom humanitarnom i liberalnom tendencijom.rušiti univerzitete. daleki rođak budućeg ruskog velikog romanopisca. arhimandrit Fotije. na primer profesori i studenti trebali da budu neka vrsta kaluđera. duhoborci čija nauka predstavlja neku vrstu moralnog i spiritualietičkog hrišćanstva. koji su svojim moćnim okultnim delovanjem na ruskom dvoru toliko nahudili i ugledu carskog prestola i pravilnom toku državnih poslova i samoj sreći i blagostanju Rusije. kći velikog pobednika kod Česme. Uz Fotija javlja se i mistička ženska-grofica Orlova. a onda sa određenim prevratničkim ciljem. lirika revolucionarnog pesnika Riljejeva. kao i usled neposrednog dodira sa Evropom. dok. da je sam car prijateljski razgovarao sa vođom ovih ludaka.

Car Aleksandar je bio obavešten o postojanju tajnih udruženja i u glavnom je znao njihove težnje i glavne ličnosti. jer se većina apsolutno složila u tome. koji je odmah celu stvar javio kuda je trebalo. obrazovanje vojnih naseobina biti uzrokom prevrata“. na primer general Orlov. a u red. pisao je već tada. a naročito šta da se radi sa carskom familijom. Njima se kasnije pridružilo još i „Društvo Ujedinjenih Slovena“. jedan od učesnika. ipak su ga veoma ozbiljno shvatili i u krugovima tajnih udruženja i na dvoru. — kada će se izvesti državni udar. tajno zahvalio na nasleđu prestola. ova je izazvana s jedne strane zamršenošću pitanja o nasleđu prestola i za jednu monarhiju veoma neprirodnim stanjem kada nema cara. Vlada je bila o svemu dobro obaveštena. avgusta 1822. društvo Ujedinjenih Slovena bilo je osnovano od inžinjerskog poručnika Borisova. S njim se slagala većina „severnjaka“. zaverenici su smatrali. da je treba svakako ukloniti. Umesto raspuštenog i relativno mirnog i lojalnog „Saveza Opšte Sreće“ stvorila su se dva nova tajna udruženja: Severno i Južno. Taj carević se godine 1823. Godine 1820. sa sedištem uprave u Petrogradu.revolucionarne i nacionalističke ideje Rusa. da se može preći na posao. Na čelu Severnog Društva. politički teoretičar. „Južnjaci“ kao i „Sloveni“ behu mnogo radikalniji. ali ga je našao iza careve smrti šef njegova štaba. I jedni i drugi mislili su da put vodi preko vojne pobune. uvodili su još i Erdeljce i Mađare. Taj referat car je ostavio bez posledica. i vrlo opsežan referat o tom bio je dostavljen caru u Taganrog. Dibič. jer je veliki knez Nikola proglasio carem carevića Konstantina. oni su bili svi mahom republikanci i pristaše najoštrijih mera. samo je 1. s druge strane odlučnošću zaverenika da učine pokušaj državnog udara. Oni su čak odredili i rok — veliki vojnički manevri godine 1826. ujedinjenih slovenskih naroda. ali uz građansku jednakost samo su imućni staleži dobivali politička prava. tražili sporazum sa Poljacima. na navaljivanje nekih velikaša. što su oni težili ka sveslovenskoj republikanskoj federaciji. da je stanje Rusije takvo da prevrat mora neminovno doći. gde se on nalazio kraj bolesne supruge i gde je sam oboleo. izbila je gotovo neočekivano pobuna u Semjonovskom gardiskom puku. U Severnom Društvu glavni teoretičar beše Ništa Muravjov. nalazili su se pesnik Riljejev. 2) u opštim tužbama protiv zuluma lokalne administracije i najzad 3) „držao sam da će. Ali Aleksandar nije preduzimao nikakvih oštrijih mera protiv tajnih udruženja. državnog udara. Knez Sergije Trubeckoj. sam krilni ađutant carev. u jednoj zabačenoj palanci. Razume se. koja je došla neočekivano. naročito pak general-guvernera petrogradskog 84 . Originalnost „Ujedinjenih Slovena“ sastojala se u tome. Društva su se najviše bavila pretresanjem problema političke teorije i preuređenja ruske države. da je ovaj ukaz imao samo dekorativni karakter i da se na nj malo ko obazirao. a onda pitanjima praktične politike. kojoj su oni davali istoriski naziv Zemaljskog Sabora. verovatno od trbušnog tifusa. Između Petrograda i Varšave vodila se živa prepiska. ali njegov akt u tome smislu nije bio objavljen. koje su postajale sve češće i sve duže. već potpuno revolucionarnog karaktera. Dva poslednja društva radila su na ruskom jugu. za ovo mišljenje on je nalazio razloge u ovim pojavama: 1) u čestim pobunama seljaka protiv spahija. Smrt cara Aleksandra. a od oficira i činovnika tražena je pismena izjava da neće ulaziti u tajna društva. pored toga. iako je to bio čisto lokalni pokret bez ideološke motivacije i određenog revolucionarnog obeležja. Bilo je tu lica i iz viših krugova i dobro poznatih caru. dala je maha ozbiljnoj revolucionarnoj opasnosti. poglavito u glavnim središtima druge armije. a na prvom mestu braći umrlog cara: velikom knezu Nikoli u Petrogradu i presumptivnom prestolonasledniku careviću Konstantinu u Varšavu. izišao carski ukaz kojim su sva tajna udruženja zabranjena i rasturena. Rusija je trebala da postane federativna monarhija sa carem na čelu. imenovanja provizorne vlasti sastavljene od vođa zavere i liberalnih velikaša i saziva ustavotvorne skupštine. kako da se dođe do ostvarenja društvenih ciljeva. koji je izradio ustavni projekat za Rusiju. na čelu Južnog Društva stajao je pešadiski pukovnik Pavle Pestelj i potpukovnik Sergije Muravjov. pored Srba i drugih Slovena. inžinjerski kapetan Nikita Muravjov i gardiski generalštabni poručnik knez Evgen Oboljensni. u prvom redu prava biranja državnih i pokrajinskih sabora. Godine 1825. Kmetska zavisnost seljaka trebala je da bude ukinuta. čiji bi položaj potpuno ličio na onaj predsednika Severoameričke Unije.

(Doba „zvanične narodnosti“). koje treba preduzeti da se žalosno stanje popravi. i oni su brzo propali bez ozbiljne borbe. pukovnik Pestelj. Pobunjeni moskovski puk proveo je gotovo čitav dan sa nekim malim delovima drugih pukova i gomilom civilnih ljudi među kojima je bilo mnogo radnika. Topovi su rešili sudbinu dana. Pobunjenici. GLAVA XX. proglasi carem svoga brata. a njegovim pomoćnikom pukovnik Bulatov. umešan u zaveru. Vrhovni Sud. a u kojem je ulogu državnog tužioca igrao niko drugi do nekadašnji liberalni ministar cara Aleksandra. dok su ostali — njih 121 na broju — otišli većinom na robiju. vođa južne bune. grof Speranski. Diktatorom je bio imenovan knez Sergije Trubeckoj. ni veliki knez Mihajlo. (1825-1855. unevši mučan elemenat straha u njegov život i njegovu politiku“ pa ga je utvrdila u njegovoj gotovo slepoj privrženosti načelima konzervatizma i vojne discipline. svome glavnom tužiocu.su izložili mnoštvo svojih ideja u iskazima i dali su kritičku sliku ondašnjeg stanja Rusije. stojeći na Senatskom Trgu. snagama. car je upotrebio prvo konjicu. Od celokupnog prestoničkog garnizona samo je jedan puk odbio da položi zakletvu caru Nikoli. da se pokore caru. Senat se našao u Zimskoj Palati i nisu ga mogli uhvatiti.grofa Miloradovića. moralne i fizičke patnje uhapšenih po kazamatima tvrđave Petra i Pavla. Carevanje Nikole I. Usred ovih pregovora stigle su velikom knezu Nikoli vesti o zaveri. koji nije bio loš.“ pohvatani i dovedeni u Zimsku Palatu. Već uveče pobunjene čete bile su razoružane i internirane a veliki broj zaverenika. Dosta mlad (nije još imao 30 godina) i nedovoljno iskusan. Tako su 13. naterati Senat da suspenduje carsku vlast i da imenuje privremenu vladu. na koga je pucao pesnik Kiheljbeker.). stupio je car Nikola I na presto. koji nije ni video optužene. Pobeda vlade novoga cara Nikole bila je potpuna: pobunjenici nisu uspeli da prošire svoju akciju.“ te je petorici glavnih vođa zamenio smrtnu kaznu čerečenja na četiri dela nekom drugom smrću „pri kojoj se ne prosipa krv osuđenih. i Kahovski — umrli na vešalima. hteo da vlada i upravlja. pri kom se naročitom veštinom odlikovao sam car. a u prvom redu prema plemstvu.“ Vrhovni Sud uvažio je carsku želju. zauzeti senatsku zgradu. decembra Zimska Palata pokazala se jačom od zaverenika. ona ga je lično jako uplašila. Pošto nisu mogli ni mitropolit. moralni teror pri saslušavanju. osudio je zaverenike na strašne kazne. Zaverenici behu spremili plan bune. Carević Konstantin. Ulogu glavnog „noža“ ustanka preuze na se zanešenjak Kahovski. potpuno iskreno svoje mišljenje o stanju države i o merama. koje je on smatrao kao stalež zaražen duhom bune i težnjama ka ograničavanju samodržavne carske vlasti. Trebalo je odbiti zakletvu. Car je 85 . pa onda artiljeriju. pošto se ranije tajno zahvalio na nasleđu prestola. ni grof Miloradović. 14. Nikola Turgenjev. ona je ulila u nj nepoverenje prema svima društvenim pokretima i društvenim. Onda je počelo beskrajno istraživanje. Budno čuvajući socijalne povlastice plemstva. koje je car Nikola smanjio i „ublažio. jer im mase nisu pružile nikakvu znatniju pomoć. držeći plemstvo po mogućnosti daleko od efektivnog učešća u državnim poslovima. među njima i sam „diktator. saslušavanja i suočavanja. dok bi određene ubice uklonile velikog kneza Nikolu. uspeo je da se spase u inostranstvo. On je težio da upravu države što više birokratizira. Za vreme znamenite veleizdajničke parnice protiv Decembrista (učesnika u decembarskoj pobuni) on je dolazio u neposredan dodir sa većinom optuženih. on je. gde je perom nastavio započetu borbu. jula 1826. ova petorica — pesnik Riljejev. Ali. u isto vreme. i desila se neka vrsta čuda: optuženi i usmeno i pismeno izložili su caru. „okaljan krvlju podanika“ (izraz samog cara u pismu careviću Konstantinu). pa Bestužev. smatrajući činovništvo nepouzdanim i pokvarenim. Tragedija Decembarske Bune učinila je veoma dubok utisak na cara. pukovnik Sergije Muravjev. Pored toga. iako u isto vreme nije imao velikog poverenja ni u birokratiju. te ovu petoricu osudio milostivo samo na vešala. da ubede pobunjenike. koga je smrtno ranio Kahovski.

Zadatak se Rusije. najzad. a veliki broj zakonodavnih predmeta rešavao je konačno i bez saslušanja Državnog Saveta. nered i bunu. Borovkov. Postojeće pravo sistematski je izloženo bilo u 14 svezaka „Svoda zakona Ruske Carevine“. da se rasporede hronološkim redom i tako štampaju. naređivao je ponekad kakav zaključak treba da bude primljen. sanjao je o tom da može sve rešiti sam. gde ona opada. ministarstvima koja su svoje obrazložene predloge podnosila na mišljenje Državnom Savetu. Ali je i ta ustanova izgledala caru nekako opasna. Car je odobrio samo prve dve mere. ali i to bez ikakvog stvarnog rezultata. da „podržava vlast svuda gde ona postoji. te je Speranski sa svojim saradnicima uspeo da prikupi i rasporedi građu i izda 25 ogromnih svezaka „Prve pune zbirke ruskih zakona“ od 1649—1825. Trebalo je vršiti reforme. i u jednom i u drugom vršeći neku vrstu Sizifova posla. u koju su ušli zakoni iz doba cara Nikole. Iz njegovih mnogobrojnih pisama. da šef kancelarije istražne komisije. car se u zakonodavnoj delatnosti služio i redovnim putem. Ali ovaj je rad sprovodio čisto birokratski. prema rečima ministra spoljnjih poslova grofa Neseljrodea sastajao u tome. car Nikola je smatrao svojom svetom dužnosti da i van granica carevine pazi na održavanje postojećeg reda i da odmah interveniše. Ali je sve njegovo staranje propa-dalo uzalud: on je bio u suštini stvari veliki utopista. Radi toga je ceo taj rad ostao bez ikakvih bitnih posledica. t. da se prikupe svi ukazi i uredbe sa snagom zakona izdati od 1649. godine. na primer. decembra godine 1826. koji su ostali od pokojnog cara i pitanja o popravkama u državnom uređenju. štetne razgovore. stvorenog od njegova brata. u tolikoj tajnosti. i to porazna. Ali je za pojedina pitanja imenovao više tajnih stručnih odbora. decembra“ radio je četiri godine i pregledao je ne samo hartije cara Aleksandra. da je car Nikola bio izvanredno savestan u vršenju svoje vladarske dužnosti: oskudicu svoga bednog obrazovanja on je stalno popunjavao vrlo raznovrsnim i obilatim čitanjem. jer je hteo očuvati jedan skroz truo društveni red. Speranski je predložio. Car Nikola je naručio čuvenom reformatoru Speranskom. Celog svog života on se borio sa duhom vremena i prenatrpanošću svakojakim poslovima. gde god stigne. gde je otvoreno napadaju. on je postao omražen kod sviju naprednih ljudi u Rusiji i van nje. on je ograničavao njena većanja. ali tako da ih niko ne bi primetio i da bi postupne i gotovo neosetljive promene što manje menjale postojeći red. Tako je postao jedan dokumenat. Zatim je trebalo da se iz te ogromne građe izvade norme postojećeg prava. dobijene od procesa. iz njihovih projekata i pismenih iskaza.naredio. izašlo je tajno naređenje carevo da se obrazuje jedan uži odbor za proučavanje spisa. da je brani tamo. Taj „Odbor 6. trebalo je preraditi Svod u jedan zakonik. potonji senator. kodificiraju i izdadu u obliku zbornika ili takozvanog „Svoda“. car je upotrebio za rad na reformama. Budni i strogi čuvar tog reda. Sav je posao bio 86 . rezolucija i primedaba po različitim predmetima. Kao plod tih većanja izašlo je više predloga za nove zakone i različne reforme. napravi izvod iz zapisnika saslušanja tih „zločinaca“. da nisu čak ponekad ni sami ministri znali. Pored tajnih odbora. a provodio je mnogo vremena proučavajući ona pitanja koja su dolazila preda nj. kritika državnog i društvenog uređenja Rusije dvadesetih godina XIX veka. da je imao izvesnih ideja. nego je proučavao i različne grane državne uprave i javnog života. da je pomaže tamo. Kako je u svojoj borbi sa napretkom vremena nemilice sputavao slobodnu misao i surovo gonio nezavisne ljude. ali sve to nije zasecalo duboko u suštinu stvari. 6. a u kom je data svestrana. Najzad. pa da se one sistematiziraju. koji je posle kod cara stalno ležao na stolu. j. Ovu kritiku i uopšte impresije. koje je umeo da lepo izrazi i da je imao šire vidike i jaču pamet od mnogih svojih doglavnika. onda neverovatno sporo i sa stalnim strahom da nekakva najskromnija. tako je. da skupi ruske zakone i utvrdi sastav ruskog zakonodavstva. zatim nekoliko svekaza druge „Pune zbirke“. najsitnija reforma ne izazove „lažna umovanja“.. vidi se da je car Nikola stekao veliku rutinu upravljanja državnim poslovima. pitanje o kmetskoj zavisnosti seljaka bilo pretresano u devet tajnih odbora. tog velikog savetodavnog tela. kao i iz njegovih govora u zatvorenim i tajnim sednicama Državnog Saveta. koji bi imali za zadatak da pretresaju celokupno stanje države. Car Nikola nije više posle toga sastavljao odbore. hteo ga je popraviti nekim neosetnim reformama i. ako se taj red poremeti..“ Treba spomenuti još i to.

Bođanskog. Preživelo. Zabranjena je prodaja seljaka bez zemlje. bio je odmah posle objave nekako obustavljen. Ali u prosvetnoj politici car-Nikoline vlade nije bilo iskrenosti. dok u književnosti imamo velik broj lepih talenata i značajnih pisaca. Ipak su izvesni elementi iz nižih staleža prodirali i u srednje. uredio im jeftini kredit. „Svod“ je bio uveden u život. Seljačko pitanje raščlanjavalo se u glavnom u dva dela: u pitanje o kmetskoj zavisnosti seljaka od spahija i u pitanje o pravnom i ekonomskom položaju seljaka-državnih kmetova. slaviste Sreznjevski. U tom poslu koji je trebao da bude kao neka vrsta primera za spahije. Sreznjevskog. Puškin tada dozreva i daje svoju punu meru. imaju u to doba u Rusiji mnoge 87 . Lavrovski i sila drugih. ali se budno pazilo da prosveta ne postane suviše pristupačna za šire krugove. Vasilija Grigorovića po slovenskim zemljama čini važan datum u istoriji slovenske uzajamnosti. Publicistika se razvija u filozofskim i polemičkim spisima slavenofila i zapadnjaka koji su dali pravac daljem razvitku ruske misli. koja se po spahiskim dvorovima nalazila u najgorem stanju. a 1. te muzika i gluma. kasnije ministar državnih imanja. da spomenemo samo najkrupnija imena. Umesto zatvorenog poljskog univerziteta u Vilni otvoren je ruski u Kijevu. i u više škole. dobili malo slobodniji ustav. Car Nikola smatrao je kmetsku zavisnost kao veliko zlo. Bođanski. januara 1835. među njima naročito slavističke. donekle je izmenjen i poboljšan način oslobađanja seljaka putem sporazuma sa spahijama. Kiseljev je uprostio i znatno poboljšao administraciju sa državnim kmetovima. kao obavezan zakonik. koje su išle zatim da se odstrane najgroznije zloupotrebe spahiskog prava i vrlo sporo smanji broj kmetova. estetskih. I pored sviju mana. dok je trgovačko-zanatliski stalež trebao da se zadovolji sa školama od prilike ravnim nižim gimnazijama. Turgenjev. Istina je. koja je počinjala ovim rečima: „Nema sumnje da kmetska zavisnost u sadašnjem njenom stanju jeste i kod nas zlo osetno za sve i očigledno. na kojoj je bio pretresan zakonski nacrt o fakultativnom oslobođenju kmetova po njihovom sporazumu sa spahijama. Pri kraju ovoga doba javljaju se veliki pripovedači i romanopisci — Dostojevski. taj prvi veliki intelektualac-neplemić. Posle smrti Speranskog. a Ljermontov se takmiči sa starijim pesničkim genijem Puškinovim.. Dakle. a još manje podržavanja kod spahija-plemića. smanjio im je poreske terete. značilo bi učiniti nešto još mnogo gore“. Granovski. dok Gogolj stvara rusku prozu. Taj se odlikovao vrlo surovim kaznama za zločine protiv državnog uređenja. ali dirati u nj sada. Putovanje tih državnih stipendista. ograničeno je pravo spahija da svoje seljake mogu slati u Sibir na robiju. koja je sadržavala kazneni zakonik. Gončarov. jer je izazvao mnoge razgovore o predstojećem oslobođenju seljaka. sveska „Svoda“. (1839. trulo i omraženo nasleđe kmetske zavisnosti ostalo je i dalje u svoj svojoj neprikosnovenosti kao najveća rugoba Rusije i pretnja njenom opstanku. i daje mnoštvo značajnih filozofskih. koji su u mnogim slučajevima bili kažnjavani smrću. pomagao njihovu zemljoradnju. populariše i sudi golemu literarnu produkciju epohe.gotov godine 1833. Rjetkin. nagrađenog grofovskom titulom. Za prosvetu je činjeno dosta. pravnici Kaveljin. jednim delom izrađen još od Speranskog. vrlo skromnih mera. da se na ruskim univerzitetima pojavljuju prvi put u većem broju ljudi dostojni imena naučnika: istoričari Solovjov. koji je dopuštao seljacima da kupe slobodu prilikom prodaje imanja putem javne dražbe. Tako su u načelu univerziteti i gimnazije bili namenjeni za decu plemstva i činovništva. Bilo je otvoreno puno novih katedara. naročito kućne služinčadi. škole i bolnice. Genijalni kritičar Bjelinski.) izdata je 15. gotovo neizbežnih u poslovima ove vrste. težio je da te kmetove pretvori u slobodne seljake. Više mladih naučenjaka poslato je u inostranstvo. car Nikola je izgovorio znamenitu besedu. Ali taj primer postupanja države prema svojim kmetovima nije izazvao gotovo nikakvog interesa. medicinar Pirogov. Najzad i likovna umetnost. Nešto radikalniji zakon iz godine 1848. general grof Petar Kiseljev. Speranskoga zbirke predstavljaju monumentalno pravničko delo i bile su od nesumnjive koristi za Rusiju. vlada nije išla dalje od pojedinačnih. Kao šef jednog odelenja Careve Kancelarije. Nju je kvario reakcionarno-policajni duh čitavog režima. velike je zasluge stekao liberalni doglavnik careva Aleksandra i Nikole. Jedino se ozbiljnije radilo na preuređenju uprave i donekle gospodarstva kod državnih kmetova. Na jednoj sednici Državnog Saveta. Univerziteti su godine 1835. moralnih i društvenih ideja.

manje poznatih. bio je obustavljen. Gribojedovljev spomenuti komad osakaćen je cenzurom. ni da se osnaži. jer su svi ovi tvorci ruske kulture radili većim delom usprkos njegovim nastojanjima. u Francuskoj i u Belgiji imala je naročitog odjeka u Poljskoj. Filozofa-publicistu Čadajeva proglasili su ludakom. dok nije pao žrtvom salonske intrige. on je proganjan i zlostavljan. — pisao: „. Pisemskog i Turgenjeva. kako to kaže u čuvenim stihovima konzervativni slavenofilski pesnik i filozof Homjakov. ljudi proganjano. Gogolja su šikanirali. i to neke grane prvi put u Rusiji uopšte (takav je slučaj muzike). gde se jedan deo poljske vojske i gradskog stanovništva u Varšavi pobunio.. uslov političkog opstanka Rusije. više puta beskrajno glupom i samovoljnom cenzurom! Nije s toga čudno da su gotovo svi ruski pisci toga doba bili protivu režima. o slobodi štampe. odveli na gubilište. Rusija je sačuvala vatrenu veru u spasonosna načela. ove važne činjenice ne mogu spasti cara Nikolu i njegovu vladavinu od stroge osude potomstva. na razne načine i sa različnih strana. koji je — u svome godišnjem izveštaju caru godine 1833. bez kojih ona ne može ni da cveta. najzad i tolikih drugih. Revolucija godine 1830. ono mrcvarenje slobodne čovečje misli i ličnosti. nezgodne i nepovoljne za vladu.. i otuda poslali na višegodišnju robiju u teškim okovima ni zbog kakvih dela. Ljermontov. Hercena i Ogarjova naterali su na begstvo iz Rusije nakon progona i šikana. Svi pokušaji reforama prestaju konačno godine 1848. velikog kneza Konstantina. stavljeno u nemogućnost da rade! Koliko je knjiga zabranjeno. i nastojao je pred Zemaljskim Saborom („Sejmom“) da taj proglasi nezavisnost Poljske Kraljevine. Rus je uvek smatrao nju kao društvenu i porodičnu ustanovu.znatne predstavnike. Život u Rusiji izgledao je i konzervativcu Gogolju toliko odvratan da se osetio moralno prinuđen da pobegne iz Rusije. U isto vreme proglašenje načela pravoslavlja zahtevalo je. niti to što je ona bila „u sudovima crna crnom nepravdom“. Dostojevskog. i nije doživeo da bude predstavljan na pozornici za života piščeva. ocepljenje 88 . To nije teško dokazati primerima: Puškin je stalno ometan u radu. gine. a „Revizor“ se mogao prikazivati samo na ličnu intervenciju carevu. U to je doba skovana znamenita doktrina takozvane „teorije zvanične narodnosti“. Rus. to znači: nikakvih ozbiljnih promena. a časopis u kom je obelodanjivao svoje misli. to je osnovni. Bjelinskog nisu bacili u tamnicu samo zato što ga je policija. Duboko i iskreno vezan. zvaničnog optimističkog i reakcionarnog nacionalizma. Samodržavna vladavina. došavši da ga uhapsi. i ruski džin oslanja se na nju kao na kamen-temeljac svoje veličine. mračnjačkom. Začetnik ove teorije bio je grof Sergije Uvarov.“ Kada se ovo prevede na običan jezik. U pesmi i u romanu i pripoveci. koji je na tu intrigu i na smrt svog velikog pesničkog druga ispevao pesmu punu gneva i srdžbe. dugogodišnji ministar prosvete cara Nikole. pripadnika sekata i otpadnika od pravoslavlja. kao prosta vojnika.. bio je radi te pesme proteran na Kavkaz gde je našao preranu smrt. u književnim radovima Gogolja i Grigorovića. prema različnim temperamentima i talentima. našla na samrti. a urednik stavljen pod nadzor policije.. Međutim je optimizam bio zvanično priznata i od vlasti širena nauka. prikazana je strahovita slika socijalne nepravde i moralne pokvarenosti Nikolajevske Rusije. uz crkvu svojih predaka. te progone osoba starog verskog obreda. jer sve što postoji dobro je. ograničenje delatnosti drugih priznatih konfesija. sa zabranom da išta piše i slika (on je bio veliki pesnik i talentovani slikar). t. i njegovu družinu na čelu sa talentovanim Mahajlom Butaševićem-Petraševskim osudili su na smrt.. Pri svem tom. već jedino zbog razgovora i čitanja knjiga zabranjenih od vlade i planova o oslobođenju seljaka. a njegove kulturne drugove osudili su na razne kazne. da žrtvuje ma i jedno zrnce bisera Monomahove diademe (praznična kamilavka moskovskih careva). odan svojoj otadžbini. ni čak da živi. i on je tek neke od svojih spisa mogao da štampa. zlostavljano. mogućne su samo tehničke popravke i uklanjanje slučajnih zloupotreba nesavesnih činovnika. nego ono proganjanje duha. isterao iz Poljske namesnika.Srećom. koliko spisa izmrcvareno neukom. u najmanju ruku. pa onda slobodoumnih ljudi i. I najkonzervativniji slavenofili bili su pod nadzorom policije. I koliko je drugih. Bez privrženosti k veri predaka svaki narod svaka osoba. Ono što je bilo najstrašnije u njoj nije bila samo anarhija uprave. neće nikada pri-stati na to da napusti ma i jednu samo dogmu svog pravoslavlja. Genijalnog ukrajinskog pesnika Ševčenka poslali su u daleko izgnanstvo. j.

Pečat nesreće i tuge udaren je na sva lica. i Talijana. ali ne treba kriti da se bojiš.. iako je Gaj bio lepo primljen u Rusiji. Iz ruske pobede nad Mađarima izvukla je korist samo Hapsburška Monarhija. nisam čuo nijednog glasa radosti. Tako je on nazvao sibirsku tamnicu. u najbolje vreme godine t. najzad Pavle I uoči svoje smrti izdade proglas o ulasku Đurđijanske. Ova prastara hrišćanska carevina u toku dugih vekova borila se za svoju samostalnost protiv Turaka i Perzijanaca. napravila na cara Nikolu revolucija 1848. j. On bi hteo da je uguši.“ Godine 1835. totalni haos u intendanturi i sanitetu kao uzroke ovog propadanja i raspadanja armije. koja je tek posle sedmomesečne krvave borbe. nije sve ostalo ni potrebno jer ćeš pasti u nepriliku.. preko koga nikakve zloupotrebe nisu za vas vidljive i glas ugnjetavanja i stradanja vašeg naroda ne dolazi do vaših ušiju.000 bolovali od vrlo teških i opasnih bolesti. Treba se uvek bojati: to je koren životne istine. i zbacivanje sa prestola cara i kralja. koja je likvidirala nacionalne aspiracije i Mađara. veli o njemu sledeće: „Ne treba se micati. bio je preslab da zaustavi navalu Perzijanaca. da i protiv volje postavljaš sebi pitanje: Zar ne može sve ovo stići do prestola Vašeg Carskog Veličanstva?. pa su perzijanski odredi bez objave rata upali u zakavkaske ruske predele. Jedan od najboljih ruskih pisaca Gljeb Uspenski. Znameniti general Jermolov. nepravda i ugnetavanje svuda i u svemu toliko su opasni za državu. sećajući se kasnije na ovo doba. iako možeš maštati. u Sibiru.992 od kojih su 130. ali se isto tako mogla nazvati i čitava ondašnja Rusija.. besmrtne „Zapiske iz Mrtvoga Doma“. Ali je još veći utisak od Decembarske Bune i događaja iz godine 1830—31. Kad je dospela 89 . koji je Rusija vodila za vreme cara Nikole. koji bi svedočio o narodnom zadovoljstvu. proglašen je protektorat Rusije nad malom zakavkaskom carevinom. orijentalci su shvatili ove vesti kao znak rasula ruske države.od Rusije. General Kutuzov iznosi dalje varvarsku disciplinu. nije se zapažao nijedan pokret. Poljska revolucija omela je zamišljenu intervenciju cara Nikole u Belgiji. opkoljavajući ga. Tragovi osećanja tuge toliko su zajednički svima staležima. pošto je Rusija primila u podanstvo Đurđijansku Carevinu na Kavkazu. dokazi društvenog siromaštva toliko su očigledni. Odnosi sa Perzijom počeli su da se kvare ponovo naročito početkom XIX stoleća.023 vojnika. treba da kriješ da uopšte misliš. u sastav ruske države. Umrlo je 11. nastavlja preuzvišeni autor „oko prestola Vašeg Veličanstva skupilo se nekoliko ljudi. da nikad neće pomagati podanike protiv njihovih vladara. da ceptiš. kao pokrajine. Prvi veliki rat. Pod takvim okolnostima treba se još diviti kako je nikolajevska Rusija mogla da vodi toliko aktivnu i sve do katastrofe Krimskog Rata uspešnu spoljnju politiku vezanu za nekoliko teških. piše Kutuzov. čak i onda kad nema razloga za strah: evo šta su napravili od ruske gomile. bio je rat sa Perzijom. Kada su stigle u Perziju vesti o nagloj smrti cara Aleksandra i pobunama u Rusiji. za vreme kosidbe sena i žetve žita. Mi možemo samo navesti nekoliko rečenica iz tog vanredno značajnog i zanimljivog dokumenta: „Prilikom putovanja moga. ali su se jedino Hapsburzi obratili na njega sa molbom da ih spase od pobunjenih Mađara. pa je velika ruska vojska pod Paskjevićem ušla preko Dukljanskog prevoja u Mađarsku. Počev od XVI veka.“ I naravno ne može. Car se rado odazvao na poziv svoga mladog druga Franje Josifa. Car Nikola nije bio ni ranije sklon da te aspiracije pomaže. On je povodom Ilirskog Pokreta izjavio. Đurđijanci traže pomoći i zaštite od Rusije.099 ljudi u vojsci bilo je bolesnih 173. komandant ruskih trupa na Kavkazu. dugih i krvavih ratova. koji su. Car Nikola morao je upotrebiti veliku vojsku. Rusija je bila odvojena od nje samo kavkaskim planinskim narodima. jer. I sada još u Karpatskoj Rusiji i Slovačkoj rado se sećaju prolaska ruske vojske god. Dostojevski je napisao u zatočenju.. od 231. Car Nikola se bojao Mađara još za to. 1849. napravili zid. naročito od doba Todora Ivanovića. sve ostalo može da bude a može i da ne bude. koji je bio upućen da pregleda tri gubernije i da cara obavesti o njihovom stanju. što su u njihovoj vojsci ratovali mnogobrojni poljski emigranti. i Slovena. koji je caru podneo jedan od njegovih doglavnika general Kutuzov. prvo pod znamenitim Dibičem. na molbu đurđijanskog cara. Za vreme Katarine II ruska se rpanica primakla Đurđijanskoj.“ Ove njegove reči potvrđuju potpuno referat. a onda posle smrti Dibiča pod Paskjevićem osvojila ponovo Poljsku. U to vreme. Ona je budila slovensku svest u tim zabačenim krajevima.

car Nikola je objavio Turskoj rat. Samo su na moru Rusi postigli potpunu i odlučnu prevlast. U bitci. Turska je hitno zaključila mir u Jedrenu 14. car Nikola izrično je izjavio da ne zove balkanske hrišćane u rat sa Turskom. Obećano je. naročito prema Perziji. što je ugovoreno u Akermanu. kao Šumla. u Petrogradu. neuređenost intendanture i saniteta. zabranio ruskim lađama ulaz u Moreuze. Miloševa Srbija nije učestvovala u ratu. aprila 1828. zatim se Porta ponovo obavezala da ispuni sve uslove Bukureškog Ugovora. oktobra 1827. Bukureškog Ugovora. 14. Rusi su dobili velike trgovačke povlastice i oštetu. obezbedi Srbiji samoupravu. javno je osporavao vrednost Akermanske Konvencije i svečano je pozivao muslimane na „sveti rat“ sa Rusijom. proterao je ruske podanike iz Turske. Isto se tako tražilo od Porte neka odmah izvrši svoje obaveze prema Srbima u smislu tač. U Jedrenu Dibiča pozdraviše i izaslanici kneza Miloša. Po tom miru Rusija je dobila dosta opširne perziske predele na levoj obali Araksa sa tvrđavom Erivanom. naročito su delovale nezgodne saobraćajne prilike. Sultan Mahmud uzeo je ratoboran stav prema Rusiji. 20. i da uspostavi stanje od pre 1821. kad ga koja strana ostavi. dok je knez Miloš na skupštini u Kragujevcu govorio: „Nama nije do toga što se carevine među sobom kavdže. aprila Porta pristade na ultimatum. Balkanska politika cara Nikole odlikovala se velikom aktivnošću. 1812. Paskjević je ušao u samu Perziju. U tome smislu potpisan je protokol između Rusije i Engleske 13. god. Priznata je sloboda Grčke. 8. još pre nego što je došlo do ostvarenja onoga. septembra 1829. da će sva prava srpskog naroda biti potvrđena sultanovim hatišerifom i da će sve to biti stavljeno do znanja ruskom caru. 25. Mnogo više no same borbe desetkovale su rusku vojsku bolesti. one će se pobiti pa i pomiriti. Turska je odbijala da zadovolji traženja Velikih Sila. kad je bila pogažena autonomija tih kneževina i kad su one bile okupirane od Turaka. Kada su ta nastojanja ostala bezuspešna. Umesto da prepusti Grke njihovoj sudbini car Nikola je nastojao da se Grci spasu turskog jarma i da im se obezbedi šira samouprava. turske lađe su prve osule vatru na lađe saveznika. Rusija je dobila neka ostrva u dunavskoj delti. Mladi Njegoš pozdravljao je taj rat u prvoj svojoj ovećoj pesmi „O vojni Rusah i Turakah“. cela je tursko-misirska flota bila spaljena. Posle ovoga događaja francuski. a prema sporazumu sa srpskim delegatima. Od tog vremena Rusija je do-bila gospodareći položaj u Zakavkazju. ali onome slabom ko se u njihovu kavgu uplete bilo bi teško. koje su se pre nalazile pod Karađorđevom upravom. koja su pravno proizlazila iz obaveza primljenih od Porte u Petrogradskom Protokolu. savezničke flote ušle su u Navarinski zaliv i blokirale su tursko-misirsku flotu. Taj se rat vodio u Zakavkazju i na Balkanu.pomoćna vojska pod generalom Paskjevaćem Perzijanci su bili potučeni i osvojen je Erivan. koja su proizilazila iz Bukureškog Ugovora. Međutim. prema kojem se od Porte tražilo da odmah oslobodi od svojih trupa dunavske kneževine. Specijalno je bilo rešeno da Srbija bude proširena sa onih njenih šest nahija. Pored neodlučnosti glavnog zapovednika. koja je trajala nekoliko sati. Gotovo istovremeno Rusija je uputila Porti ultimatum. uz pravo prolaza ruskih ratnih brodova kroza nju. Po ugovoru o miru Rusija je vraćala Turskoj Dunavske Kneževine. i da u roku od 18 meseci. i posle prelaska Dibičeva preko Balkana i njegova ulaska u Jedrene. naročito na Balkanskom Poluostrvu. bili su izneti zahtevi koji su se ticali čisto ruskih državnih i privatnih interesa. rat se pokazao dosta težak za Ruse. koji je trebala da primi i Porta. general Dibič. marta 1826.“ Međutim. regulisano je pitanje izbora njihovih gospodara. Perzija je bila primorana da zatraži mir u Turkmančaju. Dunav je proglašen slobodnom rekom. Najzad. Naročito su se čvrsto držale neke turske tvrđave. Ali posle sjajne pobede koju je izvojevao kod Kulevče novi zapovednik. sve zemljište na Balkanu i veliki deo svojih osvojenja u Aziji. kao i iz nekih drugih međunarodnih akata i obaveza. dok je Dunavskim 90 . septembra potpisana je čuvena Akermanska Konvencija u kojoj su uređena sva pitanja.. Borba je trajala sa promenljivom srećom oko godinu i po dana. godine. Već 22. ruski i engleski ambasadori napustiše Carigrad. starog grofa Vitgenštajna junaka iz god. došlo je do novih zapleta na Balkanskom Poluostrvu.. koji nisu mogli biti smenjeni bez pristanka Rusije. Tako su obnovljene povlastice Dunavskih Kneževina.

i ruski prestiž na Balkanskom Poluostrvu bio je donekle uzdrman. Politiku izolovanja Rusije i podbadanja Turske protiv nje predvodio je engleski predsednik vlade lord Palmerston. Vladika je doveo iz Rusije u Crnu Goru „štampadura“ i slova. Ne samo hrišćanski narodi i vasalne prema Porti državice. nego se u potaji već spremala da. A i francuska vlada. 1849. 1833. da se nikad ne pomute odnosi prema velikom slavenskom bratu malog narodića. nadzor nad stanjem na Balkanskom Poluostrvu predat je uzajamnim ugovorom pet Sila — Rusije. nego i sama Porta nalazila se pod tutorstvom cara Nikole.) u pismu „Moskovskom društvu istorije i starina ruskih“ slavio Moskvu još jednom: „Pažnja Moskve neocenjena je za vladaoca šake onog naroda koji je osuđen sudbinom na iskušenja. Car Nikola je doskora smanjio ratnu oštetu. pisac znamenitog dela „Rusija i Srbija“. naročito Moskvu. koja je puna reminiscencija na Rusiju i prožeta odlučnim rusofilstvom. došlo je do prvog puta Njegoševa u Rusiju.. Austrije i Pruske njihovim ambasadorima u Carigradu. God. Među prvim publikacijama koje su izašle iz ove štamparije bila je zbirka pesama Vladičinih. Pored drugih povoljnih rezultata. cara Franju Josifa. čak ni čisto unutrašnja. Tada je on bio i zavladičen. nije se mogla sprovesti bez pristanka ili bar znanja ruskog cara. samo pomoću Rusije. da vodi odlučnu reč u Nemačkoj. na žrtvu za pravoslavije i za čest imena naroda. uživao kod Srba najveći ugled i ljubav. Njegoš je mnogo kasnije (1846. „Pustinjak Cetinjski“ (1834. koje su evropski državnici i javno mnenje sve više tajili prema Rusiji. potonji car Napoleon III. Ruski poslanik na pruskome dvoru vodio je usred Berlina cenzuru nemačkih knjiga. s koga je on poneo najlepše uspomene. O Crnoj Gori specijalno se brinuo Jeremija Gagić ruski konzul u Dubrovniku. samo sa vjerom i češću imena. te Slavjane. Ali se car Nikola i dalje ponašao kao suveren ne samo Rusije. Sve do 1840. politički i pesnički. i kao diplomatski agenti i kao putnici (na primer naučenjak Nil Popov. Potvrđeno je sve. pa i sami kuriri primani sa najvećim počastima. tako da je mogao otvoriti srpsku štampariju na Cetinju. gde su ruski agenti. Vladika se svakako svesno i savesno trudio. prinuđen da sazove Zemaljski Sabor. postalo je naročito teško po samu Rusiju posle događaja revolucionarnih godina 1848-49. Kad je kralj Fridrih Vilhelm IV bio 1847. car Nikola. osujetio je i pokušaje Pruske da dođe do hegemonije u Nemačkoj i pomagao je svoga saveznika i štićenika iz god. Nepoverenje. i sam predsednik Republike Luj Napoleon Bonapart. tim pre što je Turska počela ispunjavati svoje obaveze. što je opstanak njene države i dinastije bio obezbeđen 1849. Prirodno je da je posle toga ruski uticaj postao veoma jak u Miloševoj Srbiji. Na taj se način ruska garantija pretvorila u evropsku. Šta više. kome je vladika Rade posvetio na rastanku toplu pesmu). jednu svršava sa panslavističkim stihovima: „Zdrav Slavjanah budi care! Svi protivni za te mare. Njine pršti sve dušmane!“ Oduševljeno pozdravljajući još u „Pustinjaku Cetinjskom“ ruske gradove. Austrija se nije obazirala na to. Brani đecu. i koji je doživeo blaženu epohu u kojoj ga se setiše Car i majka slavenske veličine“. car Nikola je zauzeo neprijateljski stav prema Pruskoj i svome šuraku kralju i sprečio je pruski pokušaj da zauzme Šlezvig-Holštajn i da se bori sa Danskom. sultanovim hatišerifom potvrđena samouprava Srbije. Mnogo brige zadavala je Rusiji mala Crna Gora. Engleske.Kneževinama obezbeđena pređašnja samouprava pod ruskom garantijom. u prisustvu samoga cara. Stalni granični sukobi između Crnogoraca i Turaka izazivali su česte intervencije Rusije. i da je srpski pokrovitelj. svojski su radili na održavanju i učvršćavanju uzajamnih simpatija. Godine 1840.). prema 91 . godine Rusija je gospodarila na Balkanskome Poluostrvu. Caru Nikoli I posvećuje Vladika dve ode. koju je Turska bila dužna platiti i uopšte vodio je veoma prijateljsku politiku spram Turske. I u Pruskoj nijedna ozbiljna politička mera. kojeg su četiri stotine godina gnjavile i istrebljavale inoplemene države. nego i Istoka. a koji je svoje biće sačuvao.“ Mnogi Rusi. svojski su podržavali englesku politiku. Francuske. koji na usta serdara Jova (u „Šćepanu“) kaže: „I mi Ruse ka' braću ljubimo. Tako je već godine 1830.. god. što je Srbiji obećano Akermanskom Konvencijom.

kao profesor petrogradskog univerziteta. Ruska flota bila je većim delom potopljena na ulazu u Sevastopoljski Zaliv. koji je ranije. One su povukle za sobom neutralnu Austriju. godine pridružiše talijanske trupe kralja Viktora Emanuila.).čuvenoj krilatici. on je sebi oduzeo život (1855. a beše i svestan da bez temeljnih promena u ruskom selu ne može opstati Ruska Carevina. za vreme koga su Rusi ponekad gubili preko 1000 ljudi na dan. francuske trupe zauzeše na juriš Malahov brežuljak. i u isto vreme najteža. kao i njegova profesora ekonomije Arsenjeva. bio je dobar govornik i obrazovan čovek. Taj se rat u glavnom odigrao ovako: godine 1853. On je bio već potpuno izrađen čovek. (Velike reforme. pa i samog cara. bez formalnog primirja. Car Aleksandar imao je 37 godina. Rat taj. razorena Rusija. U svojim manirima on nije imao krutosti očeve. imajući kao neposredan uzrok sukob između Rusije.). kojoj se početkom 1855. „začudi svet svojom nezahvalnošću“. Seljačko pitanje stajalo je u prvome redu. Car Aleksandar bio je spreman da brani samodržavnu vladavinu i interese njenog glavnog oslonca. ali je u isto vreme bio prožet i sažaljenjem za narodne mase. Inače. ruska vojska operisala je na Dunavu i u Zakavkazju. Rusija je izašla potpuno iz onog stanja. U tome je bio smisao znamenite sinopske bitke. Za te operacije ruska flota trebala je da obezbedi nesmetan saobraćaj Crnim Morem. u kojoj je ruska flota admirala Nahimova sasvim uništila tursku flotu. Najvažnija tačka ovog ugovora za Rusiju. plemstva. godine Rusi zauzeše zakavkasku tvrđavu Kars. Taj je Rusiji vratio mesta osvojena od saveznika. Porte i Francuske zbog prava protektorata nad Svetim Mestima u Palestini i načina izvršavanja tog protektorata. politički i čisto psihološki. Krimska katastrofa ubedila je mnoge. i pored divnog junaštva njene vojske. Doba Aleksandra II (1855-1881. a glavna mu je mana bila samo u slaboj volji. reakcija i revolucija). bio gonjen zbog liberalizma. a Rusija je izgubila osvojenja u Zakavkazju i odrekla se obale donjeg Dunava (izmailski srez u Besarabiji). koji je bio ključ odbrane. i veoma humanih i liberalnih vaspitača Merdera i čuvenog pesnika Žukovskog. Saveznici sa svoje strane nisu imali izgleda da postignu neke nove brze i velike uspehe. Razvijao se tako nepovoljno za Rusiju. Aleksandar II primio je nasleđe teškog Krimskog Rata. U novembru 1855. ovo je stvorilo povoljnu psihološku situaciju za pregovore o miru. Istrošena. da Rusija ne može imati tvrđava. sastojala se u zabrani. i posle nečuvenih borbi i dugotrajnog bombardovanja. i tako je došlo do Pariskog Kongresa. Njegov sin Aleksandar II (1855—1881. GLAVA XXI. Krimski. Ekonomski. njegova spoljašnjost činila je na sve najlepši utisak. koja je naterala Rusiju na povlačenje iz Dunavskih Kneževina-Englesko-francuska flota blokirala je rusku flotu u Sevastopolju i iskrcala je jak odred Francuza. god. u kom bi se kmetska zavisnost seljaka mogla bar donekle održavati i pravdati. utvrđenih pristaništa i ratnih lađa na Crnome Moru. u kojoj je nikolajevski režim doživeo potpun slom.) primio je teško i nezahvalno nasleđe. Pokušaj ruskih trupa kneza Menšikova da zaustave napredovanje saveznika propao je. nije mogla produžiti ratovanje. Engleza i Turaka kod Eupatorije na Krimu. Njegovi pogledi i načela stvarani su pod dvostrukim uplivom: njegova oca i visokog dvorskog i vojnog društva koje je obožavalo cara Nikolu i udvaralo mu se. bio je sudnji dan cara Nikole i Nikolajevske Rusije. Posle ovog nastalo je gotovo svuda zatišje. car Aleksandar bio je lično veoma simpatičan čovek. da car Nikola nije hteo da doživi sramotni svršetak ovoga rata. kada je stupio na presto. Još pun životne snage. 92 . U takvoj atmosferi izbio je jedan novi veliki rat. Izbio je 1853. da su potrebne velike reforme. Iza toga otpočela je jedanaestomesečna opsada Sevastopolja. Sinopska bitka dala je neposredno povoda zapadnim državama — Engleskoj i Francuskoj — da objave Rusiji rat. ali slomljena duha usled neuspeha celog svoga životnog dela. Novi pokušaji ruskih glavnih snaga da oslobode Sevastopolj (bitke kod Inkermana i na Crnoj Reci) svršili su se neuspehom. Ruski zaštitnici opustošenoga grada i porušenih utvrđenja napustiše grad.

mnogo je bolje da ovo dođe odozgo. odnosno pojedine porodice (poglavito u gubernijama malo. Plemići litvanskih gubernija podneli su namesniku generalu Nazimovu molbu da se dozvoli pretres pitanja o oslobođenju seljaka. a opštine su grupisane u veće teritorijalne komplekse. Ja mislim da ste vi moga mišljenja. Aleksandar II je potpisao znameniti. ali je kasnije sprovedena prinudna likvidacija seljačko-plemićskih odnosa. još za dve godine ostajući pod vlašću plemstva.. koja je tražila da seljaci budu stvarno oslobođeni bez zemlje. zv.. gde je ranije bila.“ U plemstvu je vrenje otpočelo. sa sporednim zgradama predavale su im se uz izvestan danak. ovo nije tako. Ova mera je znatno smanjila površinu seljačke zemlje i postala je jedan od uzroka docnijoj složenosti agrarnog problema. nego odozdo. prema kome su seljaci. vezani različnim dužnostima prema svojim ranijim gospodarima. da u poslednji trenutak unese jedan veoma štetan paragraf. Tokom 1859. Osim toga još i 4. godine plemstvo je počelo da u svojim stručnim odborima pretresa način rešenja seljačkog pitanja. nakon oslobođenja. koje su težile da reše na različne načine seljačko pitanje. sporazumno sa spahijama. isto su tako 4) i seoske opštine. i tokom 1858. bio je očajan. kućnih slugu plemstva. 5. pa je ovaka staleška samouprava zavedena u sve opštine. 5) odnosi između plemstva i bivših kmetova imali su da budu udešeni u pojedinim spahilucima dobrovoljnim sporazumom stranaka. 3) nakon dve godine ukidala se vlasteoska sudbenost i policija. novembra 1857. uz posredovanje specijalnog vladinog pouzdanika. samo su bili dužni da još dve godine služe.000.. 2) zemljoradnici su isto tako dobijali slobodu provizorno. jer je njih plemstvo naveliko otpuštalo a oni često nisu imali ni kuće ni zemljišta. bez daljih uslova. obrazovane su uz „Glavni Odbor“ o seljačkom pitanju speci-jalne komisije za izradu zakonskih nacrta. t. U isto vreme otpočelo je pretresanje ovog pitanja i u štampi. . Car je govorio veoma oprezno: „Šire se glasovi kako ja hoću proglasiti oslobođenje seljaka. 7) u opštinama velikoruskim. j. „volosti“ sa izbornim starešinom. pa i manje krivične stvari. 19. ali je to moglo da se pretvori i u vlasništvo s pomoću ugovora između plemića i dotičnih seljaka. 6) seljaci su sačuvali svoje običajno pravo. gde su na se obratili najveću pažnju svojom erudicijom i odanošću interesima seljaka članci mladog ekonomskog pisca Černiševskog.000 zemljoradnika i oko 1 1/2 milion takozvanih „dvorovih“. gdegod nisu dotle bili uređeni i likvidirani dobrovoljnom pogodbom. Ovaj je samo uspeo. da pravo plemića na zemlju ostane neokrnjeno i da seljak dobije slobodu i svoju kuću sa baštom. ali veoma nespretno sastavljeni proglas na narod o oslobođenju. februara 1861.700.ali ja neću da kažem ni da sam protiv oslobođenja: mi živimo u takvo jedno doba da se ovo mora desiti kasnije ili pre. ekonomski položaj mnogih od njih. samoupravu. u koliko se ona ticala spahiskih kmetova.000. dobivši četvrtinu zemlje koju su ranije imali. marta proglas je bio objavljen celom narodu. koji su onda plaćali otkupninu. Još u martu 1856. nego i u Rusiji. i to ne samo u emigraciji. dok su se mase držale potpuno mirno i ćutljivo. sa više ili manje čestom promenom delova zajedničkog zemljišta koja su se nalazila u obradi i uživanju pojedinaca. sastojala se u sledećem: 1) sluge („dvorovi“) dobijali su prosto slobodu. Za sve vreme trajale su uporne borbe između različitih struja u birokratiji i plemstvu. Samo nastojanjima cara Aleksandra treba pripisati što je reforma bila ipak početkom 1861. i to s tim. niti su bili vični kakvom korisnom zanatu. j. ali i to uz oštetu spahiji. Na dan svoga dolaska na presto. t. primajući moskovsko plemstvo. zemlja oranica i livade nisu bile privatno vlasništvo pojedinaca. Suština reforme. takozvani „mirovi“ (poglavito u velikoruskim gubernijama). Na to iziđe znamenito carevo ručno pismo od 20.000 kmetova carske kuće i 20. kojim je plemstvo ovlašćeno da se bavi seljačkim pitanjem. mogli da dobiju takozvani „prosjački deo“ sasvim badava i da se time. uz pripomoć države. i sa naročitim sudom koji je imao da rešava seljačke civilne parnice.“ ali to nije bio kolektivizam eksploatacije nego samo vlaeništva.Oslobođenje seljaka bilo je hitna i bezuslovna nužda. 93 .. gotova i što je veoma brzo prošla kroz Državni Savet. Povlašćeni staleži nalazili su se u velikoj panici.000 državnih kmetova. reše odmah svih obaveza prema svojim bivšim gospodarima..i beloruskim) dobijaju na uživanje one zemlje koje su ranije obrađivali uz plaćanje danka. t. Dakle. bez ustupanja zemlje. u očekivanju bune. dok je dopuštena bila i otkupnina. Jaka je bila struja. nego „mira. kao i vatreni članak viđenog profesora pravnika Kaveljina. Spahiskih kmetova bilo je tada u Rusiji na 21. Krajem 1857. a kuća i bašta seljaka.

birali su svi posednici u gradu bez obzira na stalešku pripadnost. Organe te samouprave „Gradske dume“ t. car Nikola II je ukinuo telesne kazne za seljake. te zapadne zakone. sve na dosta širokoj osnovi. takozvanog Zemstva. uređena je samouprava gradova.. dotle su slavjanofili sumnjali u istinitost zapadnih prosvetnih načela. i naša su srca podjednakom snagom kucala za našeg mlađeg brata. Reforma univerziteta dala im je administrativnu autonomiju. da Rusija ide istim putem kojim je išla Zapadna Evropa.“ Dok su zapadnjaci — bar njihova većina. zemljeposednika. u valjanost morala i društva. bogatih ljudi. odnosno jačanju novih društvenih grupa građanstva. izdata je uredba o samoupravnim ustanovama guvernijalnim i sreskim. i najzad u mnogo slabijem stepenu seljaci. izveo je temeljnu reformu ruske vojske u naprednom i demokratskom duhu. po presudama staleških sudova. milostiv. koje su u mnogome promenile oblik Rusije i svedočile o pojavi. mi pak unapred. narodnom zdravlju i prosveti. j. neverovatno dugi rok vojne službe. a nekim svojim odredbama dovela je do stalnog nezadovoljstva. seljaka. j. j. često veoma surove. jednak za sve. niži sudovi za brzo rešavanje manjih krivičnih i građanskih parnica. novembra 1864). Telesne kazne. kada su delimično ukinute telesne kazne. sudski postupak bio je neverovatno zastareo i osnovan na čisto pismenoj proceduri. osuđeni na gubitak izvesnih prava. i uopšte napredniju uredbu. veća. Zastarelost organizacije vojske.“ t. tištale su vrlo teško ruski radni narod. Iste godine. sa njihovim izvršnim osobljem. Godine 1865. izašao je zakon o štampi.“ Pored drugih korisnih ustanova. sprovedena je važna finansiska reforma. za nas proročanstvo. „mi smo predstavljali neku vrstu Janusa sa dva lica.. njihova je upotreba bila jako ograničena: samo robijaši. j. Ali smo u osećanjima bili jedno. glomazni. zv. inteligencije. od koje su bili oslobođeni povlašćeni staleži. „Zemstva“ su se brinula o narodnoj privredi. ustanove. i u primenjivost ustanova zapadnih zemalja na Rusiju. relativnu slobodu nauke i nastave. prilikom rođenja prestolonaslednika Aleksija. počećemo sa stvaranjem škola t. posednika industriskih preduzeća i seoskih opština. Najzad. „Mi (t. Rusija se sa pravom ponosila ovim „Sudbenim Ustavom“ cara Aleksandra II (od 20. Tek četrdeset godina kasnije. deleći svoje simpatije između drevne Moskve i Kijeva. koji su iznajmljivadi od države monopol prodaje alkoholnih pića. Godine 1870. Sudovi u Rusiji bili su staleški. i uređenja smatrali uzorom za kojim i Rusija treba da teži ako hoće da ostane velika. loše plaćene i loše spremljene sudije bile su poznate po svojoj podmitljivosti i nesavesnosti..Reforma je. takozvane Uprave. Takve su bile ove značajne reforme. vojnici u takozvanim „disciplinskim bataljonima“. kojom je ukinuta po narodnu privredu i društveni moral veoma štetna ustanova takozvanih otkupščika t. u osnovi svojoj bila dosta radikalna. hteli su da utvrde samostalna načela ruskog života. oni su gledali unatrag. Godine 1863.). ipak je štampa dobila više olakšica. kako se vidi. Reforma cara Aleksandra dala je Rusiji „sud brz. obaveza ličnog učešća u odbrani otadžbine proširena na sve (1874. godine 1864. slavjanofila i zapadnjaka. general Dimitrije Miljutin. U glavnom socijalnom pitanju svoga doba oba ova tabora bila su jednodušna: ropstvo su svi osuđivali. Iako je po tome zakonu očuvana cenzura. Organizacija vojske i samog vaspitanja oficira i vojnika bila je jako poboljšana. Pregled ideološkog. Iza seljačke reforme došao je niz drugih velikih reforama koje ćemo sad redom izložiti. rok u stalnome kadru bio je smanjen. bili su birani od samoga stanovništva. zapadnjaci) i slavjanofili“. slobodnog seljaštva. Uz guvernijalne i sreske skupštine delovali su i njihovi izvršni organi. Rusija je prihvatila bila hrišćanstvo u obliku 94 . Zastupnici ovih novih ustanova. Ona su postala veoma napredan činilac ruskog društvenog i državnog života. Ministar vojni. pa ipak ni izdaleka nije zadovoljila seljake. mogli su da budu podvrgnuti relativno lakoj telesnoj kazni. bila je uvedena porota u svima važnim kriminalnim parnicama i „mirovna pravda. socijalno-političkog pokreta u prvom redu. te se mogla bolje razvijati. Sa najvećom promišljenošću i veoma sistematski je izrađena reforma sudstva. — tražili. veli Hercen. pravedan. Za njih je to bila kao neka uspomena. sve je to izazivalo veliko nezadovoljstvo u narodu. Oni su gledali da svoju nauku crpu iz primera i uspomena ruske prošlosti pre Petra Velikog.

Jedan od glavnih predstavnika doktrine tih godina. Konzervativni i nacionalistički elementi u ovoj doktrini naročito su jaki kod epigona slavenofilstva (oko 1880. za ugovore i formalizam feudalnoga društva. ali napose. i obrede. pa čak i mode Rusije pre Petra Velikog.“ Ali na „ivici moralne propasti“. Nikola Danjiljevski. pa je i klasičnu prosvetu dobila posredstvom Crkve. u zapadnu Evropu — odakle se nije više ni vratio. kao i simpatije prema opštini — „miru“. koja daje duhovna načela državi i društvu. o kojima je toliko slušao. to je poslednja reč civilizacije. društvene potrebe i energiju akcije pretvoriti u reči i beskonačne sporove.. roman njene mladosti. i kasnije). on je našao spas u veri u Rusiju: „Ja osećam srcem i umom 95 . političke slobode. pa liberalnih pisaca vremena Restauracije. dok mu je kritičnu sadržinu dala ruska stvarnost — kmetska zavisnost seljaka i despotizam cara Nikole.. liberalni i socijalistički. vera u samostalnost ruskih istoriskih „načela“. uopšte sva kultura Evrope. naime dati narodu. doveli su do još tužnijih razočaranja. u unutarnjoj pravdi samih zakona i u čuvanju istinitog dostojanstva svake ličnosti. i ostala je uvek u okviru Vaseljenske Crkve. u neovisnost od Evrope i u zamašnu originalnost istoriske sudbine Rusije. i više svega. vreme je da se mirno i smireno uvidi. „Kudagod se kreneš duva varvarstvo..Evropa se sada dosetila. i braća Aksakovi i Homjakov..“ Ovo je pisano uoči revolucije od godine 1848. da dođu u Rusiju i da vladaju. njena zrelost. pored Kirjejevskog. vode svoje poreklo (u najvećoj meri) od zapadnjaštva. Republika od 1848..vaseljenskog pravoslavlja. i najzad utopističke i socijalističke književnosti. udarilo svoj pečat na uređenje i život. progres i prosveta.. — on je ubrzo zapazio. dok je Zapad pun oholosti i samopouzdanja. Samarin. Počevši pak od 1860. igrale znatnu ulogu i pri stvaranju ideologije takozvanog „narodnjaštva“. i nema drugih bogova do njega. „zemlji“. godine slavjanofili su se naročito istakli propagandom u korist Južnih Slovena. bez elemenata trezvenog racionalizma. dalje u Crkvi. u ruskoj seoskoj opštini — „miru“. na kratko vreme pred Revoluciju od 1848.. godine osnivanja Prve Internacionale. Rusija s toga nije znala za rimske pravne ustanove. a kad se lati građenja. te uspostaviti i uređenje i prosvetu i spoljašnji oblik života. r. najviše Hercena. da je filistarstvo završna forma zapadne civilizacije. isto kao i glavne struje ruskog više ili manje demokratskog liberalizma. koje je po svojoj suštini „jedna celina mudrosti“. koji zauzima u ruskom ideološkom razvitku veoma ugledno mesto. sledbenici slavjanofila i zapadnjaka išli su u tri glavna politička pravca: konzervativni. običaje. Demokratija ima strašnu moć rušenja. gubi se u učeničkim eksperimentima i u političkim vežbanjima. U doba prvih godina „velikih reforama“. i anarhizma (najviše Bakunjinova pravca). tako reći hemiskim načinom. dok ortodoksni marksistički pokret i ortodoksna socijal-demokratija u Rusiji. i revolucija.. Dragi prijatelju. Savremeni naraštaj ima jednog jedinog boga. Ali kada je došao. epopeja njena razvića. kapital. Još je veće bilo razočaranje Hercenovo nakon njena neuspeha. i uopšte izvesnim panslavističkim idejama.. ovaj poslednji uz znatno učešće ponekih zapadnjaka.. kakvo su propovedali. da bi parlamentarni sistem mogao biti oštroumno sredstvo kojim će. u prirođenoj iako svesnoj skromnosti. u njoj je pravo hrišćansko shvatanje. a caru — „vlast sile“. Hercen sabira svoje iskustvo i daje ovu ocenu Evrope i njene civilizacije: „Filistarstvo. prema kojoj treba vratiti ono što je bilo u državnom uređenju stare kijevske i moskovske Rusije. — ceo obrazovani svet otišao je u filistre. u jedinstvu i lepoti moralnog življenja. filistarstvo pruža ljudima skromni i tihi kutak i neuzbudljiv život. gde su. Ovo se shvatanje najbolje ogleda u dragovoljnom pozivu Varjazima. sindikalizma. i ostali. poimenice Srba i Bugara.“ „. da su ustavnost. smatrao je oprečnost Rusije i Evrope kao neki zakon istorije. Ali. puni bitnih nedostataka. Hercen se u Rusiji razvio u ubeđena revolucionarnog zapadnjaka.. doprinele mnogo stvaranju ideologije boljševičkog pokreta. — filistarstvom se završuje dugi red njenih snova. Pozitivni politički i životni ideal Hercenov stvoren je pod neposrednim uticajem književnosti francuskog racionalizma. Dodamo li još ovome formulu slavjanofilskog političkog programa. Posle svih maštanja i težnja. onda ćemo dobiti potpunu sliku slavjanofilstva. „vlast mnjenja“. razume se sporazumno sa narodom. iz dvorova isto kao iz radionica. A 1864. a preko „narodnjaštva“ ove su ideološke pretpostavke ušle i u stranački program i poglede stranke socijalista revolucionara. čudnovato isprepletene i izmešane s elementima marksizma.

pa i Hercenove uopšte. Ono smatra. osnivač a onda rušilac Prve Internacionale. u izvesnom smislu. „Car je milostiv. Černiševski. ni trgovci. i nešto visokih birokrata (naročito predsednika i članova novih sudova). besni besednički rat. te da je uopšte postojanje spahiluka golema nepravda. koji žive od pera. pa čak i socijalističkim težnjama inteligencije „raznoga zvanja“ i omladine — naglašavao potrebu jačanja liberalnoga kursa. poboljšanja administracije i sudstva. Popularnost Hercenova bila je neobična. ni seljaci. advokatura. šuma. i u vezi s tim pojava grupe ljudi. tako da je njegovo „Zvono“. Ali taj mir je prividan. Koje je njima od preke potrebe. Seljaštvo. postalo u vreme „velikih reforama“ najomiljeniji i najviše čitani ruski list. Njima u izvesnom smislu pruža ruku „plemić koji se kaje“ — kaje se što je odrastao na tlu nepravde i što živi na račun naroda. pa zadrugarstvo. pa i sam tvorac i pokretač anarhizma. koji je na njega snažno uplivisao. odbacujući i Puškina. u kojima broj đaka brzo raste. većinom nižih. — tip koji više ne umire.. koji daju posla znatnom broju intelektualaca. Sve to treba natrag osvojiti za seljaka. Vlastelinski dvor postao je za njih simvol poniženja. Njihove idejne vođe bili su tada odlični kritičari i publiciste Dobroljubov i Pisarev (koji je uneo revolucionarne ideje i čisto naturalističko i grubo utilitarističko shvatanje čak i u estetsku kritiku.. pruža ruku slavjanofilima. činovnika i čak i oficira.“ U duši. j. prilično mnogobrojne. njihova gospodara. ali u mnogo manjem broju i u pozadini pokreta. Bakunjin. pa najveći apostol nove generacije. ali je psar nemilostiv“ kaže jedna narodna poslovica. a preko njega i modernog komunizma. — sve je to doprilo stupanju u javni život takozvane inteligencije „raznoga zvanja“. Visoke škole. koji je — na suprot socijalnim. pune su toga elementa. mnogi profesori visokih škola.). u stvaranju „narodnjaštva“. koji se najbolje oličava u seoskoj opštini. seljaštvo nije zadovoljno. ni sveštenici. koji ima da bude „krunisan“ (t. i odatle će nastupiti pravi preobražaj Evrope i čovečanstva. i da je podela zemljišnog poseda ispala na njegovu štetu. doćiće do konačne pobede pravde. na osnovu načela ruskih i slovenskih bitno različnih od zapadnih (romano-germanskih). i neki ljudi liberalnih profesija. dakako uz proklamaciju građanske jednakosti i političkih sloboda. da su mu preteški tereti nametnuti u korist plemstva. a koje uopšte ne pripada tim plemenitim badavadžijama. jer su oni pravi vlasnici zemlje. njegovi učenici. zagrevao naročito za rusku opštinu i 96 . Hercenu pripada važno mesto. Pesnik Njekrasov opisao je ovo ćutanje seljaka sjajnim stihovima: „Po prestonicama huka i buka. pa i umereni liberali.). u svemu tom vide oni od njih oduzeto dobro. u kolektivizmu i zadrugarstvu seoskoga „mira“.. razvijanja ustanova lokalnog „seli-governement“-a. počelo je naglo opadanje slave Zvona. kojih je tada već bilo na hiljade. i u buntovnom duhu naroda. Socijaliste i liberali sviju pravaca bili su. a malo kasnije i organi lokalne samouprave. u duši seljaci smatraju da oni uopšte ne bi trebali ništa da plate. najzad i nešto. s pravom. Car-baćuška prevaren je i zarobljen od plemstva. U isto su se doba neke vođe mladih „zemstava“. samodržavnog Cara. kao pesnika bez ikakve vrednosti).da se istorija gura kroz naša vrata“ (1857. „U Rusiji. koji se. kada su Hercena napustili levičari revolucionarci. koja će poći svojim vlastitim putem. livada i pašnjak. A tamo. pravoslavnog. nezadovoljni njegovim polonofilstvom. istakli kao pokretači i glasonoše liberalizma. Tek nakon poljskog ustanka (1863. zbog izvesne umerenosti. Revolucionari nisu mnogo marili za ovakve političke reforme. Pri tom su oni monarhisti do dna duše. uz temeljno poznavanje političke ekonomije i zapadnih socijalnih doktrina. Relativna sloboda štampe. i u mnogom su još. U filijaciji socijalnih i filozofskih ideja ruskih. bio je od svoje strane pod njegovim uticajem. da bude zavedeno narodno predstavništvo). Gospodska oranica. njihova oca. u celini dosta mirno. iskorišćujući i šireći njoj bitno prirođeni duh socijalne pravde. vlada večiti mir. i vezuje ruski nacionalizam i rusko-slovenski mesijanizam s evropskim utopističkim socijalizmom. U godinama takozvanih „reforama“ stvara se u Rusiji pravo javno mnjenje. u dubinama Rusije.“ Tako Hercen. koji nisu ni plemići. — u njima živi ideal velikog.. Među inteligencijom su se onda najviše isticali revolucionarnim duhom književnici i visokoškolci. pa nešto. prihvaća reforme. zabranjeno u Rusiji.

ali oslanjajući se na Rusiju i napuštajući misao o Velikoj Poljskoj. Glavna karakterna crta inteligencije oko 1860. Belorusiju i Voliniju. Godine 1863. zabranjena je svaka službena upotreba ukrajinskog ili maloruskog jezika i jako je ograničena njegova upotreba čak i u lepoj književnosti. vulgarno ponašanje. sprovodila se veoma okrutna rusifikatorska politika. na desnoj obali Dnjepra. Sloljašnja grubost. 3) osnivanje škola.. poljske manjine i katoličanstvo bili su jako gonjeni. Intervencija Francuske. organizacija društava (pododbora) u 97 . 4) osnivanje čitaonica i besplatnih škola. da nije uskoro otkriven i osujećen. ili. kao sredstvo da se stupi u bliži dodir sa narodom. bio je kombinovan sa poljskim ustankom. Engleske i Austrije u korist Poljaka bila je od ruske vlade odbačena. mentaliteta. pretvorivši se u revolucionarnu vladu. Godine 1875. ali su ipak u Poljskoj verovali u novog vladara i nadali se da će učiniti nešto za Poljake. Ovo „raseljavanje“ inteligentnih „bundžija“ po celoj Rusiji bilo je od značaja za jačanje nezadovoljstva u samom narodu. bilo je službeno ukinuto unijatstvo. nastalo je sve jače vrenje. gonjeno od vlasti. osećaj nesigurnosti. pozvaoje Poljake da napuste neostvarljiva maštanja. I on je dakle bio „narodnjak“. sve su više rasli.. Dok su se široke narodne mase držale potpuno pasivno. društava (zadruga). samo što ga je on zaodenuo u čisto materijalističko i ateističko shvatanje. koje je domalo postalo središte političke akcije. koje su bile krvavo ugušene. i mogao je da bude veoma opasan.za originalne nacionalne ruske metode i puteve. protivu plemstva. koji će konačno dovesti do opštečovečanske cpeće. Uzbuđenje. kao što je bila čitava jedna serija pod naslovom „Velikoros“. Niko ozbiljno nije podržavao Veljopoljskog. proglasi opšti narodni ustanak. vlada raspustila Poljoprivredno Društvo. Kada je. s pozivom seljacima na bunu protiv spahija i vlasti. god. uz socijalno-politički radikalizam i idealističku odanost interesima prostog puka — to su glavne crte ovog pokreta. Ali već godine :865. aprila 1861. ako se ovi budu oduprli ovoj „carskoj“ naredbi. koja je proglasila prvi put znamenitu lozinku: „Zemlja i volja“ (t. Seljačko pitanje u Poljskoj rešeno je veoma povoljno za seljake.j. 8. pojava neke „Zlatne gramote (t. naredbama iz godine 1863. Belorusiji i na Ukrajini. S jeseni godine 1861. koji su se na neobjašnjen način širili po većim i manjim gradovima Rusije. prilikom posete Varšavi. mnogi su otpušteni i proterani u pokrajine. koji se svojski trudio da udari čvrste temelje autonomiji kraljevine i da sprovede seljačku reformu na dosta širokoj bazi. Amnestija bivšim revolucionarima i pojedini ustupci izazivali su veće nade. javlja se takozvana Organizacija sa sledećim programom: 1) propaganda među seljacima za nacionalizaciju zemlje. preziranje sviju društvenih obzira. šivaćih radnja. 2) buna seljaka protiv posednika. povelje). U vezi sa svim ovim događajima. Mase puka ostale su i dalje pasivne i ustanak.sve su to bili znaci snažnog pokreta. sloboda). radionica (knjigoveznica.. posle nekoliko sukoba i manifestacija. velikog kneza Konstantina. Stvorene su dve tajne organizacije: umerenija Direkcija Belih i revolucionarnija Tajni Komitet Crvenih. Misija carskog namesnika i brata. Požari. tačnije reći. To je bio početak revolucije. godine 1863. . koje se ipak održalo. Kao član pokrajinske uprave došao je markiz Veljopoljski. Plan jedne opšte bune. bio je u glavnom dosta lako. došlo je do velikih demonstracija po ulicama Varšave. sve do godine 1905. buknuli su neredi na univerzitetima: veći broj đaka izgubio je stipendije. U Poljskoj sve do 1905. i dalje bio je takozvani nihilizam — reč koju je uneo u jezik i književnost Turgenjev. pa onda i na dugogodišnju robiju osuđen Černiševski. i slično). stvorena je tajna prevratna organizacija. a poljska revolucionarna vlada uhvaćena i obešena. i protivu vlasti. u višem društvu. godine tajna revolucionarna organizacija. Vlada je dopustila osnivanje Poljoprivrednog Društva. i naročito 1876. iako se proširio na Litvu. ali vrlo krvavo ugušen. u Litvi. te ukidao porez na glavu i otkupninu za zemlju. u svome znamenitom romanu „Ocevi i deca“. ili posebni letak „Spahiskim seljacima“. filozofski materijalizam i verski ateizam. j. u vezi s kojima je zatvoren. isto kao i regrutiranje. a krajem 1862. kao odgovor na pitanje „Šta treba narodu?“ Baš ovih godina nastale su vrlo ozbiljne komplikacije u Poljskoj. da umiri razbuktale strasti nije uspela. Po dolasku na presto. u činovništvu i u oficirskom koru. kojom je car tobože darivao seljacima puno vlasništvo na zemlju. car Aleksandar. pojava letaka. pa ni njemu nije bio tuđ ruski mesijanizam.

Kada je jedan od članova Organizacije. I zato. iako je on to učinio na svoju ruku i bez znanja većine Organizacije. i naših ideala!. Revolucija ne može da bude spasonosna za narod dogod ne iskoreni sve elemente današnje države. i uredio ono što se zove revolucionarna država. da bi je jednostavno zamenio drugom. Društvo ne podrazumeva pod revolucijom neki pokret udešen prema klasičnim evropskim uzorima. Harambašića) Masa inteligentnih mladića i devojaka. među njima i ženskih. — to je celokupnost našeg zadatka. čim dođemo u doticaj sa narodom. u glavnom.pokrajinama.) godine revolucionarni i liberalni pokreti nalaze se opet u punom jeku. ne istrebi sve tradicije socijalnoga reda. mi treba da se ujedinimo pre svega sa pukom beskućnika. bivši učitelj Nječajev. procesom i progonima. organizacija Zemlja i Volja. pucao (u aprilu 1866. Pred polazak na odlučnu borbu. novembra iste godine. Ovaj pokret neće da se zaustavi pred privatnom svojinom i pred tradicijama socijalnog reda. O njemu veli Njekrasov u čuvenim stihovima: Ne idi prostranim Putem grešničkim. naše organizacije. osnova se ponovo. Godine 1876. i čitave grupe ruskih studenata. zbog rata za oslobođenje balkanske braće. neće da se smatra zadovoljenim pošto uništi jednu po-litičku formu. skupljale su se po većim univerzitetskim gradovima Evrope. koje su se tada vratile u Rusiju. s pomoću učitelja i đaka bogoslovije. Ta organizacija imala je sledeći program: „Jedini cilj Društva. revolucionari moraju da se opredele.. u kom ima više genijalnih „proročanstava“ o budućoj ruskoj revoluciji. da vrše među prostim svetom više-manje maglovitu propagandu. gde su s njima dolazili u dodir i vezu i srpski levičarski omladinci. više-manje zavađenih sa carskom policijom. tih jedinih pravih ruskih revolucionara. Blaži jad im ljut! Gde se najviše. da jasno označe svoje ciljeve. potpuno rušenje. zabranivši joj školovanje u inostranstvu. koje mogu najviše da iscrpu strpljenje narodnih masa. Rusija je malo mirnija. često iz odličnih porodica (kao na primer znamenita teoriskinja Sonja Perovska). tako naročito u Cirihu. opšte i bez sažaljenja. na mnogo široj bazi. Tu prvi bud! (prevod A. Velik broj intelektualaca. Uskoro zatim vlada je pozvala emigraciju da se vrati u otadžbinu. iako revolucionarnu po konačnoj svrsi. uzdiše. ono će se služiti svim mogućim sredstvima da bi se u narodu razvila i raširila svest o patnjama. pokušali su da rade među narodom. ili tačnije. to je potpuno oslobođenje i blagostanje naroda. i stvorimo od njih jednu nepobedivu i sve uništavajuću silu. po nevolji i dragovoljno. Jedan od njenih prvih istupa jeste golema demonstracija u Petrogradu 19.) na cara. Svoje strasti rob! Idi k snuždenim I potištenim.“ Organizacija je otkrivena pre nego što je izvršila ma što značajnije. krenuo je onih godina u Evropu. čija je akcija i organizacija dala sadržinu romanu Dostojevskog „Zli dusi“. ipak je to bio znak za žestoke progone. Ali su njegovi učesnici ipak postigli što su želeli: približili su se narodu. Pati. da ga uče. Iduće godine. i ne uništi sve staleže u Rusiji. često iz odličnih i bogatih kuća. ali već sledeće (1878. potpunim porazom. i to i u prestonice i u pokrajinu. Naš posao. i da odrede svoje odnose 98 . Tamo je među njima počeo da prikuplja pristaše. genijalnog predviđanja i dubokih zapažanja i zaključaka na osnovu stvarne građe iz života ruskih revolucionara. te za snažni pokret „ulaska u narod“. i mirnu po metodama. plemić Dimitrije Karakozov. pa čak i za obustavu nekih radikalnijih organa štampe. upoznali su se s njim. Pokret se ovaj završio spolja. te da se digne neophodna opšta buna. Mase mlade inteligencije. 5) socijalistička propaganda u narodu. na osnovu načela komunizma. Ali budući da je Društvo ubeđeno da se taj cilj daje postići samo narodnom revolucijom. organizaciju Čajkovskog. kojima je ruska vlada uskratila pravo posećivanja visokih škola u Rusiji. to je strahovito rušenje. pa je onda preneo akciju u Rusiju. poslužile su kao elementi za prosvetnu.

Najstrašniji.. i uopšte sviju dobara. jer da nema ništa zajedničko između socijalne revolucije i revolucije koja se stvara samo da se dobije liberalan ustav. ali je ostalo privremeno nerešeno pitanje. 25 najodlučnijih liberala podneli su mu (1880. i koordinira svoj rad s akcijom levoga krila liberalnog plemstva i građanske inteligencije. nisu bili shvatili stvar tako grubo i jednostavno. — revolucija koju mi tražimo mora biti narodna i socijalna! Ona mora biti upućena ne samo protiv vlade. koga je car pozvao da umiri strasti. To je bio pravi građanski rat. pod kojim se rečima razumevala u narodu ponovna podela zemlje. Što se pak tiče naroda. „Bilo da vreme za revoluciju mora da dođe. u pripremnim zakonodavnim radovima vlade. To je bio već trinaesti atentat! Dotada je car kao nekim čudom ostao „nepovređen“. dok se zadržavao na mestu atentata. revnosti.). Ne možemo ovde pratiti u podrobnostima čuvenu borbu između carske vlade i tajne revolucionarne akcije „Ekzekutivnog Odbora Narodne Volje. marta on je pre podne otišao nekud kolima. — upravo diktator. bačena na nj bomba. — grof Loris Meljikov. za neko kratko vreme. Ravnodušnost koju pokazuju gotovo svi odlični ljudi prema borbi vlade protiv relativno neznatnog broja zločinaca zaista je loš znak. „Proces sto devedeset trojice“ pokazao je najbolje koliko je daleko zahvatio bio pokret „Zemlje i Volje. koja može da. eventualno. narod bivao prevaren.“ Rećićemo samo toliko. To je bila sasvim primitivna koncepcija gotovo detinjastog i naivnog narodnog kolektivizma. I ovog puta ostao je nepovređen. Grupe ovih ljudi bacale su u vazduh železničke mostove. da je uvek dosad. Kobnog 1. najveći. u kojem traže za ruski narod „ozbiljne garantije ličnih prava (građana)“.. čak i među visokom birokratijom i kod generaliteta. i na grupu Čornavo Peredijela (socijalno-propagandističku). širile svuda propagandističku literaturu. vidimo opet jasno formulisanu teoriju socijalne revolucije. bilo da čas za nju nastupi pre ili posle stvaranja buržoazije u Rusiji. za aktivno nastupanje.. one su oslobađale više puta svoje drugove koji bi dopali tamnice!. i svireposti. da bi se narodne mase što pre uvukle u borbu. te da s toga treba ubaciti u njih lozinku čornavo peredijela. kojim se pozivaju zastupnici okružnih skupština da sudeluju. Ali uzalud. nego je mislila da treba sav rad usredsrediti na pitanja čisto socijalne propagande. koju je i sam car nalazio na svome pisaćem stolu. marta) kada je bačena bomba okončala carev život. a zatim i blagodareći simpatijama koje su uživali u svima krugovima društva.“ Kada je izgledalo. Atentator je ostao na mestu mrtav. Jedna grupa bila je za teror i zavere. razume se. i izgleda da očekuje svršetak borbe ne stavljajući se na stranu vlade. „Ne treba. „preuveličavati značaj poteškoća i opasnosti. da će ministar unutrašnjih dela. — ona mora iz temelja da sruši sve privredne osnove postojećeg društvenog stanja!“ Tu.). kao neka vrsta stručnjaka. prema načelu potpune jednakosti i ravnopravnosti.prema liberalima. da ne zaborave.“ piše ministar Valujev u jednom službenom referatu (1879. On je opominjao članove i omladince. kadgod je dolazilo do saveza između narodnjaka i buržoazije.. uspeti da nešto učini u liberalnom pravcu. njena svrha ne sme se sastojati samo u tome da se vlast preda u druge ruke. 99 . To su oni sve postizavali samopožrtvovanjem. drugi terorista bacio mu je pred noge drugu bombu. Car Aleksandar se do poslednjeg trenutka kolebao da potvrdi i da dade objaviti umereni projekat Lorisa Meljikova. bilo da ne mora. koja karakteriše revolucionarno narodnjaštvo.) memorandum. kod Lavrova. on je uzbuđen ali ravnodušan. Pristaše ove grupe. Druga grupa bila je protivna i terorizmu i uopšte političkoj akciji. Ali. ali su u traženju popularne lozinke dohvatili baš ovu omiljenu narodnu ideju koja je najlakše dizala mase na bunu. na povratku u Zimsku Palatu. „Zemlja i Volja“ prihvatila je doduše program socijalne revolucije. sociolog i publicist. pa je. za napadaj ubeđene revolucionarne manjine.“ Nakon toga procesa došlo je do rascepa u Organizaciji: na grupu Narodne Volje (teroristička). U tom pravcu sastavljao je osnovna pitanja taktike Petar Lavpov. iako je situacija dosta neugodna. Taj projekat (tobožnja „konstitucija“) bio je poslat da se slaže u Državnu Štampariju baš onog jutra (1. ali je i car bio smrtno pogođen. bivši profesor Generalštabne Akademije. na Katerininom kanalu. i najglasovitiji proces koji se odigrao tada (1877. ubijale činovnike i generale. kojim će putem ona udariti: da li pravim terorističkim ili putem propagande. da se i sa jedne i sa druge strane pokazivalo mnogo odlučnosti.

i kod Dostojevskskog prevlađuju hrišćanske koncepcije.). ali je već tada bio dubok mislilac. izdaje godine 1852. Zlamovratskog. koji prestavljaju hroniku umnog i socijalnog razvitka Rusije tog doba. Zločin i kazna. prožeta fatalističkom filozofijom istorije. socijalni i filozofski roman iz savremenog života. javlja se sa pripovetkom Detinjstvo ovaj budući književni džin.). koji je bio jak i u drami (istoriska trilogija iz doba Velike Bune) Apolona 100 . i dr. Koikar. u kojima su plastički prikazane krvave slike iz opsađenog Sevastopolja. on je posle robije. Turgenjev je pozdravio kao velikog pisca ruske zemlje mlađeg svog savremenika Lava Nikolajevića Tolstoja (1828—1910. žrtvujući sebe za dobro naroda. koji se odlikuje dubinom filozofske misli. Poreklom Belorus. Dimitrija Grigorovića. pun poleta i originalnih ideja. Tu je pokušao da radi publicistički. koji se javlja još četrdesetih godina sa nekoliko divnih pripovedaka. ali prerađene na vlastiti način. uspomenama. šest ih na broju. Idiot. autora mnogih romana i pripovedaka. živeo izvesno vreme interniran u Sibiru. ali je imao izvesnih dodirnih tačaka sa konzervativcima. spadaju u red najsjajnijih. i postavlja sa neobičnom jačinom najzamašnije i najstrašnije probleme. književnik. U tom smislu najveći značaj imaju mu Zli dusi. na koju je bio osuđen kao politički krivac. jedna od tih pesama. ali shvaćene sa jedne više tačke gledišta i stavljene u vezu sa večitim problemima duha. u Ruskom Vesniku. Treći velikan ruske književnosti i misli tog vremena jeste Todor Mihajlović Dostojevski (1822—1881. Kao kod Tolstoja. i zato su njegovi romani štampani prvi put u časopisu glavnog konzervativnog publiciste tog doba Mihajla Katkova. pričicama i crticama genijalni satiričar Mihajlo Saltikov-Ščedrin. Aleksija Tolstoja. Dostojevski postiže vrhunac psihološke analize. koji zanimaju i muče čovečanstvo. Pored pretresanja večitih problema i stvaranja večitih opštečovečanskih tipova. Baš one godine kada se Turgenjev proslavio „Lovčevim Zapisima“. veličanstvena epopeja ruskog života s početka XIX stoleća. humanosti. koji neće izgubiti svoju vrednost dok postoji Rusija i ruski narod. član najvišeg plemstva. koja onda nije mogla da bude legalno objavljena. Rješetnjikova. blizak konzervativcima i slavjanofilstvu. Poraznu kritiku društva pre reforama. Tolstoj nije spadao u neku političku stranku. U aleksandrovsko doba javljaju se dva njegova velika romana. i posmatrač života sa neobično pronicavim okom. u pripovetkama Njetočka Njezvanova. Zli dusi. zatim pripovedače Pomjalovskog. Čista književnost blistala je sa nekoliko imena ogromne vrednosti. koje izlaze uporedo sa romanima. Kratak odlomak o ruskom jeziku „velikom i bogatom i moćnom“. U svojim romanima Poniženi i uvređeni. Dostojevski daje veoma aktuelnu sliku savremene Rusije i na više mesta obrađuje probleme tekuće politike. Po svojim političkim nazorima Turgenjev spada u red odlučnih liberalnih zapadnjaka. svoju vanredno lepu i socijalno zanimljivu zbirku Lovčevih Zapisa. uz to zanimljive pripovetke iz kavkaskog života. On je bio tada mlad spahija. Turgenjev se javlja kao veliki majstor duboke psihološke analize i mislilac. oficir. slavi podvig onih devojaka iz otmenog društva. i Ana Karenjina. u slikama Zapisci iz mrtvog doma. koji jedini spasava pisca usred „teških sumnja“ o sudbini Otadžbine jeste pesnički i politički testamenat velikog pisca. Godine 1856. Pisemskog. Ljeskova. Ivan Turgenjev (1818—1883. koji je provodio mlade godine u veselom i raskalašnom društvu. kao i za vreme reforama i reakcije. U pripovetkama. Zapisi iz podruma. liberalni časopis Vesnik Evrope smatra Turgenjeva kao svoga najboljeg saradnika.). pripovetkama. i koje će možda sačuvati svoju umetničku vrednost i značaj mnogo duže i u mnogo većem stepenu nego romani. koja su mu donela svetski glas: Rat i Mir. Braća Karamazovi. Neobično jake realističke pripovetke. stvorile su mladom piscu veliko književno ime. vratio se po amnestiji u evropsku Rusiju. do 1880. zasićeni interesima trenutka. dao je u svojim romanima.“ „Ponor“). koji je savršeno vladao najlepšim ruskim jezikom. takozvane „Sevastopoljske“. Selo Stepanjčikovo. koje su se bacile u vrtlog revolucije. ali i teškog pesimizma. grupu divnih lirskih pesnika:’‘ Todora Tjutčeva. jedan od najvećih pisaca čovečanstva. Pred svoju smrt Turgenjev objavljuje zbirku takozvanih Pesama u prozi: to su lirski odlomci prožeti dubokim osećanjima vaseljenske ljubavi. ali opšteruski pisac. Gljeba Uspenskog. Pored ovih najkrupnijih ljudi možemo samo po imenu spomenuti odličnog romanopisca Ivana Gončarova („Oblomov. Od druge polovine pedesetih pa sve do druge polovine sedamdesetih godina javljaju se njegovi socijalni romani.U istoriji ruske književnosti godine 1860.

grupiše se oko ličnosti prestolonaslednika Aleksandra. prelaze bilo u vlasništvo. Nekoliko hiljada dobrovoljaca. i ulazak Srbije i Crne Gore u rat daju vrlo dobar povod za takve akcije. Rusiju teraju na aktivno istupanje. Poljsko pitanje dovelo je do zbližavanja između Rusije i Pruske. U Moskvi se stvara Slovensko Dobrotvorno Društvo sa odelenjima u Petrogradu. kao i u pitanju spasavanja Crne Gore od turske osvete. t. Na Balkanu. prema duhovitoj reči jednog ruskog istoričara. koji je jedno vreme bio pruski poslanik na petrogradskome dvoru. Feta i Polonskog. 1875. Rusija se potpuno slagala sa Francuskom. zajedno sa Slovencima i Hrvatima. j. Oni ne mare mnogo zapadno katoličko Slovenstvo uopšte. godine 1871. ali svakako predstavlja široke mogućnosti za ekspanziju ruskog kapitala. skrenuta na Balkan. na 101 . posredno osvetila Francuskoj i Austriji. razbija se radi poljskog pitanja i očigledne simpatije znatnog dela Čeha prema Poljacima. naročito Ivan Aksakov. tamo se stvara prava ruska kolonijalna imperija. tako da je neko vreme izgledalo kao da je između cara Aleksandra i cara Napoleona III došlo do neke vrste ličnog prijateljstva. iako nije bio pomagan od strane zvanične Rusije. čuvanja postojećeg stanja i odbrane monarhiskog načela. koja onda još nema za Rusiju veliki ekonomski značaj. Rusija se tim. da budu verni svom vladaru i da strpljivo čekaju poboljšanje svoga stanja od milosti Visoke Porte. Pleščejeva. zatim protiv zbacivanja hanoveranske i dveju hesenskih dinastija. gde su bili spremni naročito da se zauzmu u korist Bugara. na međunarodnoj konferenciji u Londonu. sprečena je slobodna Grčka da pomaže kritske ustaše. zalagao za dobre odnose sa Rusijom. koji je bio oženjen ruskom velikom kneginjom. Rusko dramsko pozorište ima u to vreme velikog pisca Aleksandra Ostrovskog i odlične glumce. držeći se prijateljski neutralno za vreme sukoba Pruske sa Danskom. posle bitke na Grahovu. Na čelu njegovom stoje viđeni slavjanofili. Taj rat. na čelu koga je stajao knez Aleksandar Gorškov. kao konzervativnog i primitivnog elementa. i učinila je tim veliku uslugu nemačkom ujedinjavanju. Ruska diplomatija isticala je svoje stanovište kod hrišćanskih podanika sultanovih. barem ideološko. ogromni prostori. Intervencijom kod grčke vlade i kod kralja Đorđa. Ali je najkarakterističniji pesnik tog doba Nikola Njekrasov koji se odlikuje jakim socijalno-političkim lirizmom. „nalazilo u ratu sa Visokom Portom“. Zato je cela pažnja odgovornih i neodgovornih činilaca. da se javno mnenje treba aktivnije baviti balkanskim pitanjima. sa Austrijom i Francuskom. Iza Krimskog Rata Rusija je na Balkanu radila u sporazumu sa Francuskom. za konačno oslobođenje Srbije i Crne Gore i za ujedinjenje s ostalim Srbima. i to ne samo pustinja nego i divne kulturne oaze. ipak je našao živ odziv u ruskom javnom mnenju. Bismark. I zvanična vlada u Petrogradu smatra. godine. U spoljnjoj politici Rusija nastavlja u izvesnom smislu sa tradicionalnom politikom legitimizma. aktivnih političara i publicista. Slavjanofilska propaganda i njeni elementi na dvoru. dok su prema Poljskoj direktno neprijateljski raspoloženi. nakon niza ekspedicija. Naročito se tada istaklo Slovensko Dobrotvorno Društvo. i u visokoj birokratiji. Vodi se intenzivna propaganda za ujedinjenje Slovenstva. nego i od crkvene Grka-fanarijota. Ali je brzo došlo do nesporazuma zbog francuske intervencije u korist Poljske. po izričnom nalogu cara protestovalo protiv nasilnog spajanja Sicilije sa kraljevinom Sardinijom i protiv ukidanja drugih talijanskih državica. da bi se skrenula pažnja od unutrašnje krize. Kijevu i Odesi. Pokušaj da se izvede nekakvo. bilo pod protektorat Rusije. Vlada cara Aleksandra. U pitanju zamene kneza Aleksandra Karađorđevića starim knezom Milošem Obrenovićem. Ustanak u Bosni i Hercegovini. da se pomogne potlačenoj braći. Mnogo ozbiljnije je bilo mešanje Rusije u Kritsko Pitanje. obezbedila je zaleđe Pruskoj. koje su joj zabranjivale da podiže tvrđave i ratne luke i da drži ratne lađe na Crnom Moru. U Srednjoj Aziji. dobila odobrenje za ukidanje izvesnih klauzula Pariskog Ugovora. ujedinjenje Slovena na slovenskoj etnografskoj izložbi u Moskvi godine 1867. Rusija je. Pojava Rusije u Srednjoj Aziji izaziva veliku zabrinutost engleske diplomatije i ona teži da uvuče Rusiju u komplikacije na Balkanu. i čisto ideološki motivi. ujedno. Tako je rusko Ministarstvo Spoljnjih Poslova. koje se. koje su bile tučene od Prusa. Zato se pruski ministar predsednik i kasniji kancelar Nemačkog Carstva. pored pitanja državnog prestiža. za stvaranje bugarske države i oslobođenje Bugara ne samo od političke vlasti Turaka. u vojsci.Majkova.

koji se smrzava. i naročito krvavi pokolji po Bugarskoj. 1875. političke promene u Turskoj. Beć nekoliko godina Rusiju je zastupao u Carigradu vrlo agresivni eksponent slavjanofilske politike. koju je car Aleksandar ličnom intervencijom god. Po Berlinskom Ugovoru stvorena je kneževina Bugarska. proširenje zemljišta. Berlinski Ugovor posvedočio je. juna rešeno. koji postaje komandant srpske vojske. da će Rusiji isplatiti veliku oštetu. Od juna 1877. ali verno čuva stražu na Šipki. spasao od novoga napada Nemačke. sve je to spremalo teren za ratnu akciju Rusije na Balkanu. Sve tri ove države dobile su i izvesno teritorijalno proširenje. Još za vreme brzog napredovanja ruskih trupa u pravcu Carigrada pokazalo se. kao i o ošteti Rusiji. turski nacionalistički izgredi. da se ne samo Engleska. u rat je stupila na strani Rusije i Rumunija. gde su revolucionarni elementi oborili sultana Abdul-Azisa i zamenili ga Abdul-Hamidom. Dobrudža je trebala da pripadne Rumuniji u zamenu za delove Besarabije. Bosni i čak u Sandžaku. Po 25. ostale su u glavnome nepromenjene. pored toga Austrija je dobila pravo da razmesti svoje garnizone i u Sandžaku. general Ignjatijev. U očekivanju neizbežnog sukoba car Aleksandar otišao je u Rajhštat na sastanak sa carem Franjom Josifom. 1878. I ovom je prilikom ruska vojska pokazala svoje čuveno junaštvo i izdržljivost. nego i Nemačka i Austro-Ugarska spremaju da ometu konačnu pobedu Rusije. Ruski slikar-Vereščagin u svojoj čuvenoj slici ruskog vojnika. car Aleksandar je u Kišenjevu 12. Porta se obavezala. I sa Rumunijom je zaključen ugovor o prijateljstvu i o slobodnom prolazu ruskih trupa kroz Rumuniju. zauzeće Karsa u Aziji. Srbija i Crna Gora proglašene su kao potpuno nezavisne. 3. januara 1877. i najzad pojava ruskih trupa pred vratima samog Carigrada. koja nastojava prvo da se zaključi primirje. u Dobrudži. na osnovu status quo ante. Sa promenom režima u Turskoj njemu nije ostalo ništa drugo nego da upućuje stvari u pravcu ratnog sukoba. isto tako i Rumunija. i Besarabiji. i tako se rat razvijao dosta nepovoljno za Rusiju i stajao je golemih žrtava. aprila 1877. Treba još spomenuti. Rat je bio pripremljen dosta neozbiljno. kao mandator Evrope. koje ostaju samo pod nominelnim suverenitetom sultanovim. posedne i upravlja Hercegovinom i Bosnom. a onda i mir. a sem toga naročito prilikom sjajne odbrane prevoja na Šipki. U Aziji Rusija je dobivala znatne teritorije sa Karsom. Vrhovna Komanda bila je u neredu. da Austro-Ugarska može okupirati jedan deo Bosne i Hercegovine. Poraz Srbije kod Đunisa izaziva i zvaničnu intervenciju Rusije. da je za vreme cara Aleksandra II Rusija proširila svoje granice na dalekom istoku do reka Amura i Usura i da je dobila čitavo ostrvo Sahalin. Zato za obaveštene i nije bilo nikakvo iznenađenje. kada su Sile zatražile da se ceo San-stefanski Ugovor revidira na jednom evropskom kongresu. Pošto su ostali uzaludni svi pokušaji velikih sila da spreče ratni sukob. koje su se ticale teritorijalnih promena u Aziji. Naročito je bila teška opsada utvrđenog logora Osman-Paše kod Plevne. zatim od decembra iste godine Crna Gora i Srbija. skupljeni uz veoma aktivno učešće tog Dobrotvornog Društva. i nekoliko miliona ruskih rubalja stižu u Srbiju. Posedi Rusije u Americi 102 . a Srbija je dobijala izvesno. proglasivši ujedno i ustav.čelu sa generalom Černjajevim. Po san-stefanskom preliminarnom ugovoru stvorena je velika Bugarska. koje je Rusija po Pariskom Miru izgubila. koga su u šali zvali vice-sultanom. Tu je 22. članu tog Ugovora Austro-Ugarska je dobila pravo da. Ardaganom i Batumom. vrlo malo. a za slučaj raspada Otomanske Imperije rešeno je „da se ni u kom slučaju ne dozvoli stvaranje jedne velike slovenske i kakve druge države na Balkanu“. prelaz ruskih trupa preko Balkana i zauzeće bez borbe Plovdiva i Jedrena. budući da je bila i vojnički i finansiski jako iscrpena. objavio rat Turskoj. nespremnog za odbranu — sve je to dovelo do potpune kapitulacije Turske u San-Stefanu. Taj je kongres održan u Berlinu. Međutim. a na jugu od Balkana obrazovana je autonomna provincija Istočna Rumelija sa hrišćanskim generalnim guvernerom. slabo naoružana i loše snabdevena. Za diplomatsku pomoć i neutralnost Austro-Ugarska je dobijala odrešene ruke u Hercegovini. Aktivna vojska bila je brojno nedovoljno jaka. god. Ali se već tada moglo očekivati zbližavanje između Rusije i Francuske. da je Rusija tom prilikom bila gotovo usamljena i da se njen prestiž opet srozao. Kapitulacija Plevne. Odredbe. kojima je ona karakterisala svakodnevne tragične udese na ovom prevoju. zaključena je i tajna vojna konvencija između Rusije i Austro-Ugarske. sačuvao je uspomenu na čuvene kominikeje ruske Vrhovne Komande: na Šapki sve je mirno.

Ali nekoliko jednostavnih ideja vodilja. bila je ograničena. bili su 1867. da je broj odbornika. Aleksandra III. sav polet. posle kratkog kolebanja. nekoj vrsti vladinih političkih komesara na selu. Aleksandar III.. godine. liberalni ministri otpušteni. počev od 1822. san. odlučno se borio protiv svih reforama. skromne. mirovni suci u većini okruga ukinuti su i veći deo njihovih funkcija. sudski aparat je stavljen pod jači. Pod tutorstvo tih „zemskih načelnika“ stavljeni su seljaci i njihova samouprava. iskren. Kakav kontrast izmeću ova dva jahača: Petra Velikog.(poluostrvo Aljaska). drugi je pokoj. u kojima je nije bilo. pravoslavlja i zvanične ruske narodnosti. vrhovni državni poverenik kod Svetog Sinoda. Pošto su se reforme prethodnog carevanja smatrale kao neka vrsta ograničenja samodržavlja. nego i vođa reakcije protiv „revolucionarnih“ reforama. uskoro je došlo dotle.. i to se moglo smatrati kao neka vrsta povratka kmetskoj zavisnosti. a uz to lično pošten i strog u svojim moralnim načelima. pošto su plemići izumirali. vladin nadzor. osnovana u srećnom braku sa verenicom njegovog pokojnog brata. Poznati ruski vajar. Tu se vidi jedan debeo. Resor unutrašnjih dela poveren je ministru prosvete cara Aleksandra II. koji je čvrstom rukom ugušio poslednje trzaje revolucionarne akcije i. Doba Aleksandra III (1881-1894. šta da se radi sa projektima reforama koji su ostali od cara Aleksandra II. Njegov uticaj pobedi i dade politici Aleksandra III onaj kurs. Tako je Aleksandar III ostao čovek bez modernog obrazovanja i razumevanja novih ideja. uz mnogobrojne administrativne funkcije. Konstantin Pobjedonoscev. koje bi trebalo da 103 . Ubice Aleksandra II umrli su na vešalima. marta 1881. prodavali imanja i prosto ih napuštali. konzervativne porodice. sa nečim od ruskog mužika. preporučivali su amnestiju ubicama Aleksandra II. na konju. nekako uspavano sedi na snažnom konju. koji još i sada stoji blizu Nikolajevske stanice u Petrogradu. kojom je Rusija vladala preko naročitog rusko-američkog društva. Znameniti filozof Vladimir Solovjov. izvodio na širokoj osnovi zamišljen program reakcije u cilju učvršćivanja načela samodržavne vladavine. inercija.). Pošto su lokalne plemićske korporacije postajale sve siromašnije i malobrojnije. zajedno sa Pobjedonoscevim i ministrom prosvete grofom Djeljanovim. lični profesor cara i prestolonaslednika. i Aleksandra III! Prvi je sav vatra. GLAVA XXII. shvatio je svoju dužnost kao zadatak ne samo da bude čuvar istoriskih tekovina ruske samodržavne vladavine. solidan i mračan čovek. prožet mržnjom prema evropskoj prosveti i parlamentarizmu. iniciativa. dok je pismo Lava Tolstoja ostalo bez posledica. koji mirno. dodeljen je takozvanim zemskim načelnicima. gde je postojala. naročito politički. nisu s početka spremali za vladalački poziv. kao i Lav Tolstoj. grofu Dimitriju Tolstoju. Odmah posle stupanja na presto car Aleksandar je morao da reši pitanje o pravcu unutrašnje politike. bivši profesor građanskog prava. Za sistematsko učenje bilo je već prekasno. Ali mnogo složenije je bilo pitanje o tome. Dok je većina tražila napredni kurs. danskom princezom Dagmarom. tamo. koga je izvajao Falkonet. koji smo gore karakterisali. težak. Na sednicama krunskog veća car je diskutovao sa svojim ministrima o njima. Ekzekutivni Odbor „Narodne Volje“ predložio mu je mir jednim pismom od 10. to su u njima učinjene znatne popravke: porota nije uvedena u one okruge. pošto je bio čovek prav. Njegova porodica. revolucija. tek posle smrti njegovog starijeg brata došao je on za prestolonaslednika. knez Paolo Trubeckoj izvajao je ogroman kip cara Aleksandra III. uvek dosledan sebi. (koja je umrla nedavno). Reformni projekti biše zabačeni. nekoliko političkih linija konzervatizma on je energično usvojio i sprovodio. Staleški princip u njima je pojačan. Solovjova je vlada zato suspendovala od docenture i kaznila policajnim izgonom. Razume se da izmirenje između vlade i revolucije nije bilo mogućno. a naročito je povećan uticaj plemstva. prozvanom u Rusiji Marijom Feodorovnom. najjači i najobrazovaniji ideolog reakcije. Zemstva i gradske samouprave behu skučeni i stavljeni pod nadzor gubernatora. rođenog godine 1845. bila je uzor čestite. prodati Severoameričkoj Uniji.

koji je bio i nominalni šef preduzeća.. I vladajući krugovi bili su onda veoma oprezni. budući predsednik prve Dume. Međutim. Plemstvo je dobilo i jedan veoma važan ekonomski poklon u obliku ustanove Državne Plemićske Hipotekarne Banke. u građanske. na građenju velike sibirske železnice. nijedno novo veliko ime. Treba priznati. htelo se postići što više uspeha ali bez krvavog rizika rata. gde su nemački baroni i građani (manjina) pritiskivali većinu Estonaca i Lotiša. Ova je mera imala baš obratan rezultat od onoga. koja mu je jasno govorila. Vlada Aleksandra III trudila se svom snagom da rusificira druge narodnosti u Rusiji. Njegovo sa velikom slavom priređeno putovanje kroz Daleki Istok bilo je predznak aktivne politike Rusije u tim predelima. god. Treba zabeležiti i prve početke nešto ozbiljnijeg radničkog zakonodavstva. oni nisu smeli da se naseljavaju u selima i van određenog teritorija. sem Čehova. ubrzana je likvidacija pravno-prinudnih veza između seljaka. nego je pojačano revolucionarno raspoloženje Židova. i nekoliko najboljih profesora naterano je da dadu ostavku. da je svaki ratni metež veoma opasan po Rusiju i po ceo režim. Otpočela je tada i kolonizacija Srednje Azije od strane Rusa zemljoradnika. koje su trebale da šire znane osnovano na načelima klerikalizma i reakcije. kao što su palijativne bile i prve mere za rešavanje agrarnog pitanja. ali je verovatnije. vezana sa razvijanjem kapitalizma u Rusiji: u Bugarskoj se radilo i na ekonomskoj ekspanziji Rusije u izvesnom obliku (gradnja železnica od ruskog gvožđa. Tamo je ruska vlast ojačana. nije oslabljen antisemitizam. jer je glavna tačka njenog programa bila da štiti plemstvo i njegove posede. a zasnovane su crkvene parohijalne škole. osvojena je velika oaza Merva. Ukinuta je glavarina i porez na so. da je tu odlučivala njegova zdrava pamet. budući član Gornjeg Doma od Akademije Nauka i Univerziteta. Ali je Mirotvorac izbegao ratni sukob. a i seljačke ruke. a zbog Avganistana u malo nije došlo do sukoba sa Englezima. Ali su to bili palijativi. u kojoj se sada mogla zapaziti i jedna nova crta. Na univerzitetima je ukinuta avtonomija.izaberu plemići. a u isto vreme i korumpiranost ruske policije. naročito seljake. koji su prelazili u neplemićske. Počela je likvidaciju finske avtonomije. koji behu ostali bez zemlje prilikom oslobođenja. Car Aleksandar III zaslužio je naziv Mirotvorac. Atlanski Okean sa Tihim. Rusija nije za njegovo vreme vodila nikakvog rata. koja je za lepe novce dopuštala Židovima da se naseljavaju gde hoće. iako neposredno učešće policije u tim ispadima nije dokazano. Mir je ulazio u njegov konzervativni program. vlada cara Aleksandra nije mogla da se zauzme za socijalna prava većine stanovnišgva baltičkih pokrajina. Ali se društvo držalo pasivno. da je vlada cara Aleksandra pokušala da uradi nešto i za niže staleže. Velika pažnja bila je obraćena na Srednju Aziju. Kao posledica toga javlja se pooštravanje zakona protiv Židova. njen početak behu radovi na jednom upravo veličanstvenom i svetsko-istoriskom preduzeću. i Maksim Kovaljevski. Po mnogim južnoruskim varošima i varošicama izbiše veliki židovski pokolji. borila se sa prevlašću Nemaca u baltičkim pokrajinama. na koji se ciljalo: ruski seljaci i siromašni građani nisu oslobođeni od židovske eksploatacije gde je bilo. Ni u književnosti ni u umetnosti ne može se istaknuti nijedna jača struja. bivših kmetova i njihovih spahija. On će postati sa svojom nežnom tugom i društvenim pesimizmom pripovedač-pesnik umirućeg društva i umirućeg sistema. Kamen temeljac za tu prugu postavio je prestolonaslednik Nikola. bio veći od broja samih birača. Studenti su potčinjeni policajnom nadzoru. sa osnivanjem Seljačke Hipotekarne Banke. na mnogim mestima gotovo tolerirani od policije. koja je plemićima davala obilate svote novca pod veoma povoljnim uslovima. kao znameniti pravnici Sergije Muromcev. ili je prosto otpušteno. pa i Poljake. Plemstvo je plaćalo manje kamate. Pošto se smatralo da je učešće zemstava i privatne iniciative politički štetno u nižoj školi. da je car imao veoma teške uspomene iz rata. Štampa i knjige su gonjene gotovo kao za vreme Nikole I. koji se javlja sa prvim malim pripovetkama. čovek svetskog glasa. nego što je davala država imaocima obveznica te banke. pod nadzorom ruskih 104 . Na Balkanu Rusija je međutim nastavljala aktivnu politiku. topovska pucnjava po Srednjoj Aziji nije mogla biti uzeta ozbiljno u obzir. izazvanog brzim razvijanjem industrije. Na Dalekom Istoku pripremala se akcija većega stila. koja je trebala da veže Petrograd sa Vladivostokom. to su zabranili i jedno i drugo. Govorilo se. od 1877-78.

vrlo aktivna. veoma popularan. i trudila se da uđe u ruski duh. eventualno snagama ruskih radenika. po okupaciji Bosne i Hercegovine i Novopazarskog Sandžaka. dobra žena i majka.). njegov naslednik. ostala je od velikih sila jedina Francuska. i išla je za tim da potčini svome uticaju i Bugarsku i Srbiju. Kratko vreme pre svog odlaska s vlasti on je objavio formalni ugovor o Trojnom Savezu. Carica Aleksandra. koga je car Aleksandar prosto prezirao. koja su tada energično gradila rusku železničku mrežu). iako je ona postala mistički pobožna ćerka pravoslavne crkve. rođak ruskih careva. ni sposobnostima administratora. Kancelar Bismark. Austriska agitacija. ni besednika. stvarno zaključen. nije nikad bila popularna u Rusiji. težila je na Solun. rođena princeza Alisa od Hesena. a delom na reorganizaciju ruske vojske. koje mu je privlačilo i podanike i strance. dok ga Rusija kao nepouzdana nije srušila. Car Aleksandar je tada crnogorskog kneza Nikolu nazivao i javno „svojim jedinim iskrenim prijateljem“. koji je stupio na presto u svojoj 27. koji su delom išli na razvijanje ruske velike industrije. bilo je to zbližavanje sa Rusijom preka potreba. poniženu i uvređenu od Nemačke. postala potpuno balkanska država. Povučen i skroman. ni vojskovođe. da jednostavno osvoji Bugarsku i da je pretvori u nekakav „Zadunavski kraj“. kao da nekakva kob lebdi nad carskim parom. Poseta francuske flote u Kronštatu i ruske u Tulonu bile su psihološka priprema pravog vojničkog saveza. Doba cara Nikole II (1894-1917. Tu su se ocrtavale i prve konture buduće katastrofe. — ali Ferdinand Koburški. Car Nikola je mogao da bude i stvarno je bio. on je uspeo da izgubi stečenu popularnost i da sroza državni i svoj autoritet. otpočela je 105 . Austro-Ugarska je međutim. plašljiv i neiskren. GLAVA XXIII. a na trošak velikih ruskih železničkih društava.). Rusija je izgubila u Bugarskoj dosta simpatija zbog svog mešanja u bugarske unutrašnje stvari. stariji sin Aleksandra III. Od sviju vladalačkih osobina on je imao samo vrlo lepo ponašanje. kada je. koji je ipak imao obzira prema Rusiji. Suparništvo između Rusije i Austro-Ugarske u Bugarskoj ispalo je veoma nepovoljno po Rusiju. hoteći da malo zastraši Rusiju. i zbog nespretnih postupanja ruskih generala Soboljeva i Kauljbarsa. idealan suprug i otac. u više mahova. koji je godine 1892. u svojim političkim postupcima i obećanjima nedosledan. Knez Aleksandar Batenberg. još se nekako kolebao između te dve države. ali. Pošto je zbližavanje sa Engleskom zbog aziskih pitanja onda još bilo nemoguće. sa kojom se moglo doći u veze. Francuska je ozbiljno pomagala Rusiju obilatim zajmovima. Ali se tu „gvozdeni kancelar“ prevario. kome je bila prišla i Rumunija. besmisleno poginulo. izabran i doveden na presto Ujedinjene Bugarske protiv volje Rusije. dala je naročit značaj ruskocrnogorskim intimnim odnosima u ovo doba. uvek su je smatrali kao Nemicu i tuđinku. Sukob sa Austro-Ugarskom i Nemačkom nagonio je Rusiju. Gotovo elementarna nesreća na Hodinskom Polju. zbog administrativnog nehata. nije bio od prirode obdaren ni državničkim umom. car Nikola II. To objavljivanje samo je ubrzalo formalno sklapanje rusko-francuskog saveza. u ruskoj Poljskoj godine 1884. Porodične veze između crnogorske i ruske dinastije. A i za Francusku.inženjera. U to se vreme na nemačkom prestolu nalazio mladi Viljem II. Izgledalo je. iako je s početka Aleksandrova carevanja izgledalo. od kojih je prvi bio ministar predsednik. uveo je Bugarsku potpuno u krug austro-ugarske i nemačke politike. da između triju konzervativnih careva postoji puna saglasnost (sastanak u Skernevicama. godini. a drugi vojni ministar kneza Batenberga. Tu su se ruski interesi i ruska politika sve više sukobljavali sa politikom Austro-Ugarske. da traži saveznike na drugoj strani. tvrdila je. U Srbiji je u tome u glavnom i uspela zahvaljujući držanju kralja Milana. odnosno udaja crnogorskih princeza Stane i Milice za ruske velike kneževe Nikolu i Petra Nikolajeviće. bio je potisnut s vlasti. prilikom krunidbenih svečanosti na hiljade nedužnih ljudi. iza čijih se leđa osećala akcija Nemačke. da Rusija tobože ide za tim. Njega je car Aleksandar prosto bojkotovao.

niz daljih nedaća; zla kob kao da se oseća u strahotama prve revolucije i njenog ugušenja, i u. nesrećama Japanskog i Svetskog Rata, pa i u žalosnoj sudbini carevića Aleksija: peto dete, žudno očekivano, carević se rodio sa naslednom bolešću Hesenskog Doma — hemofilijom. Odatle proizlazi i strašni misticizam carskog para, koji je prelazio u zaslepljenost: najodvratnije varalice uspevale su da iskoriste ovu osobinu cara i carice da se uvuku u dvor, da se mešaju u visoku politiku i da, prema izreci jednog ruskog romanopisca, „šamaraju veliku Rusiju“. Dinastija i dvor, kao i visoka birokratija, vojna i civilna, nisu se pokazale na visini u teškim prilikama; oni su bili u opreci sa velikim delom prosvećenog društva i sa golemom većinom ruskog naroda. Većina plemstva podržavala je režim, ali to nije bio pouzdan oslonac prestola; politički nejako plemstvo nalazilo se u ekonomskom i moralnom opadanju. Već u drugoj polovini XIX veka industrijalizacija Rusije i razvitak i snaženje gradskog života brzo i lepo napreduju. Za ovih trideset godina pre 1897., kada je izvršen opšti popis stanovništva cele carevine, stanovništvo gradova sa manje od 1000 stanovnika (prema popisu od 1866.) popelo se na 5%, gradova sa 1000—5000 stanovnika na 16%, sa 5000 -10.000 na 45%, sa 10.000 do 20000 na 78%, sa 20.000-50.000 na 96%, sa 50 do 100.000 na 129%, i napokon u gradovima sa stanovništvom odviše nego 100.000 duša na 123%! Dakle, što je grad bio veći, u toliko se bolje razvijao. Tako je, na primer, Petrograd imao godine 1866. na 539.000 duša, a godine 1897. — 1,267.000; Moskva je sa 352.000 skočila na 1,035.000, Odesa sa 119.000 na 405.000, i t. d. Neki industriski gradovi nikli su kao iz zemlje: Vladikavkaz je sa 3.000 stanovnika skočio na 44.000; Blagovješčensk sa 2.000 na 33.000 a Ivanovo-Voznesensk čak sa 1000 na 53.000! Prosečno je gradsko stanovništvo poraslo od godine 1885. do 1897. za 33.8%, dok je u istom razdoblju seosko napredovalo samo za 12.7°/o. Godišnje povećanje industriske produkcije bilo je u %, u periodu 1878—87.: 26.1; u periodu 1888—92.: 41.6; i u periodu 1893—97.: 161.2%. Bilo je, razume se, nešto veštačkog u ovom brzom napredovanju gradova i industrije, u njemu su igrali važnu ulogu i državni protekcionizam (naročito ministra finansija Sergija Vitea), pa imigracija stranih, naročito francuskih kapitala; ali je činjenica, da su ove nagle promene socijalnih i privrednih prilika nastale i da su znatno delovale sve do Svetskoga Rata. Protekcionizam od strane države doneo je političke posledice: a) buržoazija nije postala nezavisna, odlučujuća politička snaga prema vladi, te uopšte nije imala dovoljno borbenosti i otpora u sebi, što se lepo pokazalo za vreme revolucije, i b) radništvo je ostalo pod državnim pritiskom, i bilo naročito jako gonjeno od policije, budući da je industrija postala u neku ruku grana državne uprave. Kulturne i ekonomske prilike seoskog stanovništva Rusije bile su još uvek veoma nazadne pri kraju XIX veka. Iako je narod van svake sumnje napredovao, nepismenost i opšta nerazvijenost padali su u oči na sve strane, naročito i zbog siromašnosti i oskudice škola. Pri kraju XIX stoleća računalo se da u Rusiji ima svega 48.000 osnovnih škola (dok ih je trebalo biti najmanje na 150.000); a sasvim su nedovoljna bila sredstva vanškolske prosvete, do krajnosti ograničene policajnim merama vlade. Privredno stanje seljaka bilo je isto tako loše. Zaduženost poreskim upravama, na primer, koja je godine 1880. iznosila svega 22% od celokupnog godišnjeg iznosa, godine 1900. popela se na 117%, dok se je zarada smanjila, iako cene životnih namirnica nisu pale. Seljaci su imali za hranu od prilike 15 do 23, a najviše 26 pudi (pud = 16 kg.) hleba godišnje (dok normalni minimum iznosi 28½ p.). Utvrđeno je (1903.) službeno, da seljaci dobijaju 30% manje hrane nego što treba za normalni život. Godine 1901. šećera se trošilo u Rusiji 13 funti (1 kg. = 2.44 funte) na čoveka, dok se u Francuskoj trošilo 27, u Americi 69, u Velikoj Britaniji 79 funta. Agrarno se pitanje, prema objašnjenju najboljih ruskih stručnjaka, sastojalo u glavnom u ovome: deo zemljišta koji su seljaci dobili prilikom oslobođenja bio je posve nedovoljan, i po količini i po kakvoći, jer nije obezbeđivao opstanak seljačke porodice, preko svake mere opterećene plaćanjem otkupnine i poreza; u isti mah, na njemu se nije mogla da zaposli sva radna snaga dotične porodice, te se uopšte nije mogla da vodi ekonomija bez najma tuđeg zemljišta. Usled ovakvih prilika, a živeći u tradicijama i uspomenama ranijih seljačkih pokreta, o kojima se 106

pričalo i pevalo, i u uverenju da zemlja apsolutno mora da bude seljačka i da plemstvo odnosno veleposednici uopšte nemaju šta da rade na selu, nije nimalo nerazumljivo što se u ruskom seljaštvu javljalo i sve više širilo tajno revolucionarna raspoloženje. Za karakteristiku stanja na ruskome selu, pri kraju XIX veka, treba još naročito istaći, pored niske kulture i teških privrednih prilika, i usled njih, veoma nedovoljno i nezadovoljavajuće zdravstveno stanje seoskog stanovništva. Tu se stanovništvo povećavalo veoma lagano, bez obzira na ogroman broj rođenja; postotak smrtnosti u Rusiji iznosio je u to doba 3.5, dok je u skandinavskim zemljama bio 1.7, u Velikoj Britaniji 1.9, u Francuskoj 2.2, u Nemačkoj 2.4. Smrt je naročito desetkovala decu ispod pet godina: na svaku 1000 dece ovih godina umrlo je godišnje po 450! „Bog dao, Bog uzeo“ — govorili su fatalistički ruski seljaci. Isto tako loše je bilo i ekonomsko i pravno stanje ruske radničke klase. Liberalni plemići, liberalno građanstvo, liberalni i revolucionarni intelektualci brinuli su se o poboljšanju državne organizacije, administracije, sudstva, o uređenju odnosa samouprava prema vladi, zavođenju ustava i političkih sloboda. Napredni pravoslavni ljudi tužili su se na zavisnost crkve od vlade, a pripadnici drugih vera, naročito staroverci i sektaši, imali su puno razloga da se bore za versku toleranciju. Rđavi rezultati rusifikatorske politike osećali su se naročito u Poljskoj; teški su bili i progoni ukrajinskog i beloruskog dialekta, kojim govori veliki deo samih Rusa. Jednom reči, elemenata za nezadovoljstvo bilo je na sve strane. Prvi su izašli javno liberalni zimski odbornici sa vrlo skromnim željama, ali je to car karakterisao u svom, govoru, pripremljenom od Pobjedonosceva, kao „maštarije koje nemaju smisla“, i tim oporim rečima prvi put je uzdrmao poverenje društva prema sebi. Godine 1897. izbili su ekonomski štrajkovi u Petrogradu. Iduće godine stvorena je ruska socijalno-demokratska stranka. Godine 1899. izbili su neredi na visokim školama, naročito u Kijevu, Petrogradu i Moskvi. Vlada je otpustila nekoliko profesora i hiljade studenata. Iza toga počinje teroristička akcija i propaganda revolucionarnog narodnjaštva, i razvija se „stranka socijalista revolucionara“. Ubistva ministra prosvete Bogoljepova i ministra unutrašnjih dela Sipjagina učinila su veoma mučan utisak na vladajuće krugove. U proleće 1902. javljaju se ozbiljni agrarni neredi u poltavskoj, harkovskoj i saratovskoj guberniji, koji su bili ugušeni na veoma surov način. Sve što se događalo tada u Rusiji naćićemo i u književnosti, tome ogledalu života. Od starijih pisaca ovoga doba prvo mesto pripada Lavu Tolstoju. On je delimično već bio napustio umetnost, pa je pošao putem književne verske propagande, i propovedao uzvišene nadzemaljske doktrine moralističkog i spiritualizovanog hrišćanstva. Ali, na negativnoj strani, u kritici, koju je vodio u obliku teoriskih rasprava i u obliku kraćih pričica, pa i u obliku romana {„Voskresenje“), on je strasno udario na temelje postojećeg društva: na feudalno plemstvo, na birokratiju, sudove, policiju, na političke podvige vlada, i na odnose vlasništva; sve je to postalo predmetom živahne, žučne, duhovite, ponegda i grube, kritike velikoga majstora. Mnogi njegovi radovi nisu smeli biti štampani, — oni su prepisivani u hiljadama primeraka i tako šireni po celoj zemlji; izdavana u inostranstvu, dela Tolstojeva bila su na veliko uvožena i krijumčarena u Rusiju. Njegovo isterivanje iz Crkve, koje je 1901. naredio Pobjedonoscev — postalo je senzacijom i političkim skandalom. Pored Tolstoja, koji je nagoveštavao buru, mlađa generacija pisaca pri kraju veka davala je izraza osećajima straha i odvratnosti, čamotinje i tuge, koji su svedočili o bolesti društvenog organizma, i o nastupanju krize. „Strašan je život... Da li uopšte mogu da izbegnem ludilo i užas?...“ (Verecajev „Sastanak“); „...Kako su osamljeni oni koji traže lepotu, pravdu, i više radosti za sebe i za druge u ovoj džinovskoj šumskoj zemlji... Koliko je veličanstvena, koliko je bogata ova Zemlja... ali kakva strahota u njenim daljinama...„ (Bunjin). „Strašne impresije tamne daljine“ Andrejeva, pa izazivanje bogatih i povlašćenih od strane junaka Gorkog, koji su jaki, oholi, spremni na sve, koji prete društvu da he uskoro jurnuti na nj — sve su to znaci nastupajućih potresa. „Nama treba jedan mali pobednički rat, da bismo se osigurali od revolucije“, — tako je od prilike sudio, prema iskazima grofa Vitea, mininistar unutrašnjih dela i državni sekretar Većeslav Pleve. I careva taština trebala je isto tako pobeda i slave. 107

Još osamdesetih godina počela je da se opaža izvesna aktivnost ruske vlade u pitanjima Dalekog Istoka. Kada je godine 1891. početo građenje velike sibirske železnice, ovo nije samo oživelo beskrajne sibirske prostore i, posle 1896. godine, jako povećalo broj ruskih doseljenika iz velikoruskih i ukrajinskih gubernija u Sibir, nego je otvaralo i ogromne mogućnosti za rusko širenje na Daleki Istok. „Veliki sibirski put“ pisao je u jesen 1892. tadašnji ministar saobraćaja, Vite, „otvara nove vidike i za svetsku trgovinu, i ovaj njegov značaj stavlja ga u red svetskih istoriskih događaja, od kojih počinje nova epoha u istoriji naroda i koji često izazivaju temeljne preokrete u ekonomskim odnosima između država.“ Baš za vreme te gradnje došlo je do rata između Japana i Kine. Kina je bila brzo i potpuno tučena i po Simonoseskom Ugovoru, pored ostrva Formoze, ustupila je Japanu dva poluostrva, koja zatvaraju ulaz u Žuto More. Rusija je posredovala u korist Kine, pa je Japan pristao da ova poluostrva napusti, pod uslovom da mu se plati 400 miliona franaka oštete. Pošto Kina nije raspolagala tolikom gotovinom, bila je prinuđena da zaključi zajam. Rusija je postala garant tog zajma i tim je dobila pravo da se meša u pitanja kineske politike. Odmah iza toga Rusija je dobila veoma povoljnu koncesiju za građenje velike železnice kroz Mandžuriju. Kako Vladivostok nije bio slobodan od leda kroz čitavu godinu, to su ruski državnici došli na misao da traže jedno pristanište na Tihom Okeanu, uvek slobodno od leda. Početkom 1898. ruska flota zauze pristaništa Portartur i Talijenvan. Kina ustupi to za 99 godina i odmah iza toga Rusija pristupi građenju velike tvrđave i baze za ratnu mornaricu u Portarturu, dok je u Talijenvanu, koji je dobio rusko ime „Dalnji“ udešeno slobodno pristanište. Nemačka i naročito njen car Viljem II igrali su veliku ulogu u ruskoj politici na Dalekom Istoku. Car Viljem je na svaki način ubeđivao Nikolu II, da treba svu snagu ruske politike uputiti na Daleki Istok, osgavivši Nemačkoj slobodne ruke na Bliskom i Srednjem Istoku, a priznavši uz to i naročite interese Austro-Ugarskoj na Balkanu. Beć 1897. (26. aprila) pokušala je Austrija da dobije od Rusije priznanje za aneksiju Bosne i Hercegovine i Sandžaka, ali je odbijena. Godine 1900. izbio je u Kini takozvani Bokserski ustanak, koji nije bio s početka uperen protiv Rusa, nego samo protiv ostalih stranaca. Ali u toku događaja bili su i Rusi ugroženi, a nemački je poslanik čak ubijen. Oružana intervencija velikih sila, u kojoj je i Rusija veoma aktivno sudelovala, završila se krvavim ugušenjem bune i osvetom Kinezima. Rusija je tada okupirala čitavu Mandžuriju, gde su se grozničavom brzinom privodili kraju radovi oko građenja istočne kineske železnice, koja je vezivala ne samo Vladivostok nego i Portartur sa središtem Rusije. Šta više, grupa ruskih preduzimača dosta avanturističkog tipa, uvukavši u svoj posao veoma visoke ličnosti i iskoristivši čak za obrazovanje društvenog kapitala neka lična careva srestva, otpočela je veoma intenzivnu akciju da ekonomski svoji i Koreju, u kojoj su dobili naročito bogate šumske koncesije na reci Jalu. Na Dalekom Istoku stvoreno je carsko namesništvo, koje je povereno jednom salonskom admiralu, Aleksejevu, čoveku veoma sumnjivom, koji je dobio pravo diplomatskog dopisivanja sa Japanom i koji se svesrdno trudio da zamuti rusko-japanske odnose. Utvrdivši nespremnost Rusije za rat i zaključivši savez sa Engleskom, Japan je prekinuo diplomatske odnose sa Rusijom i odmah iza toga japanska flota, bez objave rata, napade ruske lađe u Portarturu i u korejskom pristaništu Čemulpu (9. februara 1904.) Tako je otpočeo rusko-japanski rat. On se sa ruske strane vodio sa krajnjom neozbiljnošću, bio je u Rusiji apsolutno nepopularan i otkrio je, kao i Krimski Rat, sve mane ruskog državnog i društvenog uređenja i vojne organizacije. I pored junaštva vojske, koja se i opet pokazala puna izdržljivosti i hrabrosti, Rusi su pretrpeli niz teških poraza. Naročito je bila teška katastrofa kod Mugdena, februara-marta 1905. Početkom januara 1905. god. kapitulirala je i tvrđava Portartur i one ruske lađe koje su se nalazile u njegovoj luci bile su uništene od vlastite posade. Mnoge druge lađe potopljene su u bitkama, dok su neke uspele da se sklone u neutralne luke, gde su bile razoružane. Iz Rusije je sa velikom pompom upućena eskadra admirala Rožestvenskog, za kojom je pošla i eskadra admirala Njebogatova. Rožestvenski je predviđao poraz, ali se nije usudio da to javi caru. Lađe Njebogatovljeve flote bile su stare i nesposobne za ratovanje. Flota admirala Rožestvenskog, obišavši svu Evropu, Afriku i Južnu Aziju, srela se u Cušimskom Moreuzu sa nadmoćnom japanskom flotom i baš na dan carevog 108

sastavljeno od njegovih rođaka i velikodostojnika. a 12. decembra car objavi ukaz. da zajedno sa carem brane istoriska načela neokrnjenog samodržavlja. gonila.). agrarni neredi seljaka. jula 1904. išli Zimskoj Palati. miroljubivi i liberalni knez Svetopuk-Mirski.. sa štrajkovima poljoprivrednih radenika. februara izašao je manifest. paljenje spahiskih zgrada. velikog kneza Sergija. da se postara oko izrade niza reforama. Ministar unutrašnjih dela. i bilo je više mrtvih i ranjenih. I jednoj i drugoj deputaciji car je govorio tako. u kom je car naročito ukazao na ovo ubistvo. koje je imalo na čelu veoma častoljubivog i bezobzirnog popa Gapona. Japan je bio finansiski toliko iscrpen. Stanje je postalo naročito opasno. bilo je pod naročitim pokroviteljstvom petrogradske policije. Car je dan pre hitno napustio Petrograd. koje je organizovalo naročito Društvo ruskih fabričkih radnika. koje bi trebalo da ima samo konzultativan karakter. Međutim je u Portsmutu. o dozvoli štampanja Svetog Pisma na ukrajinskom jeziku i o proširenju veoma skučenih prava štampe. januara 1905.) bila je gotovo sva uništena ili zarobljena. izazvaše u leto i jesen g. na koji su ipak polagali izvesne nade. da traži od cara mir. i naročito početkom godine 1905. Izbori su bili zamišljeni kao kombinacija staleškog principa (seljaci su trebali da glasaju u svojim staleškim opštinama) i principa zastupanja imovnih interesa. hapsila je.“ Iza toga su nemiri i teroristički akti u Rusiji rasli sve više. Ovaj zakon nikad nije bio primenjen. terorist Sazonov ubi bombom ministra Plevea. da je pristao na uslove mira. omladine. (manifest i zakon 6. njihove mržnje protiv reforama i straha pred narodom. od njih je napravilo najveći utisak ubistvo bombom careva strica i jednog od prvih državnika carske Rusije. tešku revolucionarnu krizu. 18. nego je donelo naročito Krunsko Veće. koji je izašao na Uskrs godine 1905. poglavito do štrajkova. terorista. braniti osveštana načela. i jedne druge reakcionarne deputacije. Kolebanje državne politike najbolje se videlo pri carevom prijemu liberalne deputacije rektora moskovskog univerziteta. društveni pokreti zemstava. U novembru na sastanku delegata ruskih zemstava izrađen je plan liberalnih reforama.. korporacija. Krajem godine u Petrogradu je došlo do velikih nemira. u carskom ukazu Senatu dozvoljeno je svima korporacijama i licima da podnose svoje predloge o boljem uređenju države. da se u glavnom obema dopao. Zanimljivo je. Goleme nesreće Japanskog Rata. u Americi. Car je tom prilikom zapisao u svome dnevniku: „Težak dan! U Petrogradu je došlo do ozbiljnih nereda zbog želje radnika da dođu pred Zimsku Palatu. Rat je bio očigledno izgubljen. sve je to išlo upored i isprepletalo se. Najzad. Stenografski zapisnik sednica ovog Krunskog Beća daje poraznu sliku kukavičluka i neobaveštenosti carevih savetnika. intelektualaca. u bitnosti.krunisanja (14. sa crkvenim zastavama. rešenja o olakšicama poljskoj manjini u Litvi. avgusta 1905. Liberalne su mere careve bile ove: ukaz o širokoj verskoj toleranciji. koji su. Ovo društvo. Žrtve su bile mnogobrojne. kada se pobunila posada velike oklopnjače „Potemkič“ u Crnom Moru i kad joj se pridružila i druga oklopnjača. Ali istog dana objavljeno je i ručno pismo carevo ministru unutrašnjih dela Buliginu. ubijala. i policija nisu uspeli da zaustave demonstrante. sečenje spahiskih šuma i otimačina spahiske pokretne imovine.. u pravcu Zimske Palate. Rusija je izgubila od svog zemljišta samo južnu polovinu ostrva Sahalina i svoja prava 109 . Vlada je preduzimala sve mere da suzbije revoluciju: proglasila je iznimno stanje. saziv ustavotvorne skupštine i ekonomske i političke reforme. kneza Sergija Trubeckoga i drugova. Praznu palatu su branili jaki odredi vojske. kao i na druge krvave i strašne događaje. Iniciativom Gapona petrogradsko radništvo krenulo se izjutra 9. Reformatorska akcija vlade. „Đorđe Pobednik“. Bože. koji su pucali u narod. Oni su mislili da će seljaci. i pozvao je sve verne Ruse da se okupe oko prestola. kojim je stavio u dužnost komitetu ministara. kako je to teško i mučno. Vojska je morala da puca. maja 1905. 1904. nanevši Japancima sasvim neznatnu štetu. koji su za Rusiju bili prilično povoljni. u kom mu je naloženo da spremi zakon o narodnom predstavništvu. da car ovu reformu nije dao sprovesti kroz Državni Savet. Beloj Rusiji i Ukrajini.. grofu Viteu pošlo za rukom da zaključi mir sa Japanom. kombinovane sa rđavim radom drugih činilaca. Ali glavna reforma beše ustanova Državne Dume kao od naroda biranog konzultativnog tela. revolucionarni pokreti radnika. Tako 15. ikonama i carskim slikama.

u kome je bio i taj ozloglašeni Durnovo. i to je za Rusiju bio znatan pozitivni rezultat. najviše su tom prilikom stradali Židovi. Tomsku. što je spasao dinastiju i monarhiju. i po ruskim zatvorima i u sibirskoj „tajgi“ (prašumi). Njim su: 1) narodu obezbeđene slobode savesti. počeo je da dejstvuje još pre revolucije: prvi njegov zemaljski sastanak održan je u dubina šuma. Vite je još malo zadržao. i isto tako i za one koji su lutali po svetu kao beskućnici. Tveri. u pravcu proširenja biračkog prava i 3) naređeno je „ustanoviti kao nepokolebljivo pravilo. Odesi. a u isto doba su prihvatili i načelo nacionalizacije zemlje. koje je stajalo u vezi sa strankom socijalista-revolucionara. Sinoda. po savetu velikog kneza. da se ne bi pokazao odviše popustljiv prema javnom mnjenju. pa je iza proglasa Manifesta došlo do krvavih pokolja u Kijevu. Grof Vite. avgusta kojim je univerzitetima vraćena avtonomija. Najgope je bilo u Tomsku. Ali i na jednoj i na drugoj skupštini seljaci su se dobro čuvali od napadaja na cara. Samo je simvoličnu ličnost državnog prokuratora kod Sv. Ratna ošteta nije plaćana. Vite je predložio reforme i popuštanje. ali su se svi pregovori razvlačili te najzad i razbili radi Viteove želje da pošto-poto za ministra unutrašnjih dela postavi Petra Durnovo. te je tako stvarno postao čovek najbliži caru. tražio je tada od cara da da neku vrstu ustava.dugoročne okupacije Kvantunskog Poluostrva i južnog dela mandžurske železnice. Taj je štrajk obuhvatio celu Rusiju i zaustavio je sav politički i poslovni život. Vite je nastojao da popuni svoju vladu sa nekolicinom veoma umerenih političara. Zloglasnoga šefa policije Trepova. novembra). po dalekim rudnicima. Obrazovani su radikalno demokratski „Savez saveza“ svih organizacija intelektualaca.“ koji su sredinom oktobra 1905. i da izabranim od naroda predstavnicima bude obezbeđena mogućnost stvarnog učešća u nadzoru nad zakonitošću postupaka imenovanih od Nas vlasti. i u tvrđavi Šlisburškoj. a održana je uoči same Revolucije u Moskvi. 2) obećana je izmena izbornog reda. nije hteo da na prečac sve menja.“ — Jedinstveni front Revolucije bio je ovim aktom probijen. gde su spalili pozorište i u njemu nekoliko stotina intelektualaca i omladinaca. j. Lozinka koja je svuda palila bila je čarobna reč „Amnestija!“ — amnestija za sve koji su patili. koji je bio poznat u svakome pogledu sa najgore strane. pa čak i u obema prestonicama. koji su se naročito bili istakli u organima lokalne samouprave. ne znajući šta će i kako će. Iako je šef policije Trepov izdao čuvenu naredbu „ne štediti fišeke“ ipak je bilo očigledno da treba popuštati. dok je u isti mah na drugim stranama dolazilo i do revolucionarnih istupa ekstremista. te lična neprikosnovenost. pozvao svoga bivšeg ministra finansija i proslavljenog portsmutskog mirotvorca grofa Vitea na savetovanje. u kojem car kaže. među kojima je bilo i mnogo detektiva. Druga skupština već je bila više nalik na kongres. koji je dotle bio za čvrste mere radi suzbijanja anarhije. i spahiska i seljačka zemlja imala je da postane opštenarodnom svojinom. svemoćni šef policije Trepov predložio je. komandant garde i petrogradske armiske oblasti i predsednik Saveta Državne Odbrane. bili su sasvim u pravu. reči. jedno staleško-profesionalno društvo. Ali su neki guverneri i upravnici gradova ipak ostali u dodiru sa reakcionarima i četama bandita. jer je vlada bila apsolutno nemoćna da uguši štrajk. na njoj su istaknuti zahtevi agrarne revolucije kao i na prvoj. i optimizma. Odmah su se na više strana javili jaki pokreti radosti. Tako je morao da sastavi jedan dosta šaren birokratski kabinet. t. a car je izdao ukaz od 27. Sveruski „Seljački Savez“. i revolucionarno-socijalistički „Sovjet radničkih deputiraca. car otpustio odmah. oktobra 1905. Vlasti su se držale većinom pasivno. međutim. bio je objavljen carski proglas narodu (od 3. Da bi nekako lokalizovao nemire po velikim gradovima. i svi oni državnici koji su čestitali Viteu. Veliki knez Nikola Nikolajević. tek na trećem kongresu — za vreme same revolucije — oni su počeli da napuštaju monarhizam. Posle je Trepov imenovan komandantom Carske Palate. u štali jednoga seoceta. skupljanja i udruživanja. To sve ipak nije ublažilo unutrašnju krizu u Rusiji. — Kako se držala vlada prema ovoj agrarnoj revoluciji? Na jednoj strani. Pobjedonosceva. kako sa 110 . Minsku. U isto vreme potpisao je znameniti manifest od 17. proglasili generalni štrajk. da nijedan zakon ne može stupiti na snagu bez odobrenja Državne Dume. Car je primio sugestije i dao je Viteu mandat za obrazovanje vlade. Car je potom. kako izgleda. Sam car je bio gotovo odsečen od ostalog sveta u svojoj vili Peterhofu blizu Petrograda.

12 zastupnika trgovine i industrije. na predlog predsednika vlade. bankarske i trgovačke službenike. 6 zastupnika nauke. To su bili ustavni zakoni za Državnu Dumu i Državni Savet (Gornji Dom). običnim ukazom. Ustav je dakle još u temelju svome bio neiskren. aprila. decembra) proširio je izborno pravo na neke kategorije posednika na selu. vladinih organa. te na zanatlije.) Taj je tražio konfiskaciju spahiskih zemalja. kad domovi ne rade. mnoge grane zakonodavstva i budžeta nisu spadale u kompetenciju domova. Tatari i neki drugi manji narodi izabrali su za Dumu poslanike avtonomiste. Tek kada se stvorila levičarska Duma. za koje se držalo da će biti izneseni kao nacrt pred Dumu. očekivali od vlade da izvrši obećanje Manifesta od 17. o zborovima i udruženjima — 4. da je narod počeo da napada. samoupravne. Najveći uspeh (161 poslanika) dobila je stranka Narodne Slobode ili „konstituciona lista demokrata“ zvanih obično kadetima. pored toga. izborna kategorija radnika. 6 zastupnika veleposednika Poljske Kraljevine. donosi zakonske uredbe. Slobode nisu postojale. Međutim su svi. U izborima su učestvovali: krajnja desnica. odlučivao ko he u toku te godine „biti prisutan“ u Savetu. No kako je imenovanih članova bilo preko stotine.) Zakon o izborima za Državnu Dumu (od 11. menjševici su učestvovali na izborima. Ali sistem izbora ostao je kao što je bio i ranije. koja je istakla kao program čuvanje neokrnjenog starog režima. jer je zemlja sve do Druge Revolucije živela u izuzetnom stanju. Oktroisani Ustav Carevine davao je caru gotovo neograničena prava. nemajući inače određenih pogleda na državno uređenje Rusije. poglavito u vezi s izborima za Državnu Dumu. car je svake godine. pa su zato neki nemački pravnici i obeležili novo stanje kao „prividnu ustavnost. i privremeno je ugušila agrarne nerede. Slobode su bile zagarantovane. nezavisno od Dume. car je sebi rezervisao pravo na imenovanje istog broja zastupnika koliko je bilo biranih. oktobra i državnim ustavom od 23. To su bile pristalice parlamentarne demokratske monarhije. plaćanja kamata za otkupninu zemlje još neisplaćene od doba oslobođenja i iz g. i najzad Ustav Ruske Carevine. i širokih socijalnih reforama. Vite je uoči njenog sastanka uspeo da zaključi jedan veliki zajam.bolom u duši sluša. Postepeno vlada je savladala seljake. Pored toga kadeti su bili za avtonomiju Poljske i široke povlastice Ukrajincima i manjinama Rusije u pogledu upotrebe njihovih jezika u lokalnoj upravi i samoupravi. A da bi konzervatizam ovoga tela bio još pojačan. koji su se zadovoljavali sa manifestom od 17. Predlog za promenu Ustava mogao je da potekne samo od cara. umereno-liberalna stranka oktobrista. stvorena je naročita. te izborni red za Državni Savet.. 1881. saobraćajne. Poljaci.). o čemu je svakog 1. Da bi sasvim obezbedio. a Savet je bio sastavljen od 98 biranih članova (34 izaslanika okružnih skupština zemstava. novembra 1905. a od 1. januara izlazio ukaz.“ Izborna borba za Prvu Dumu provodila se uz slabo učestvovanje i smetanje . zakon o Državnom Savetu davao je ovoj ustanovi položaj podjednak sa Dumom. 18 zastupnika plemsgva. na sve stanare. januara 1907. funkcionisanje svoje vlade. penzionere. sudu i školama. a imala je pravo da i u međuvremenu. Izdat je nalog Državnoj Hipotekarnoj Banci za seljake. da su izbori obavljeni slobodno. na drugoj strani. u prvom redu umereni krugovi. ništi i pljačka tuđu imovinu. Zbog teških saobraćajnih prilika i nedovoljno razvijene političke svesti. Pored toga izabrana je masa vanstranačkih seljačkih poslanika. Garantovane slobode uređene su zakonima (o štampi — 24. vlada nije bila odgovorna. ali u celini se može smatrati. ali stvarno. ali su i oni otkroisani. U brzini su spremani još neki zakoni. ali ne bez pomoći i posredovanja umerenijih i razboritijih elemenata među seljacima. i sasvim oproštena. oktobra: ukidanje vanrednoga stanja. na predlog ministra unutrašnjih dela. koji su u Dumi obrazovali „Radni klub“ (oko 100 poslanika. koji su se založili za čekanje na mirno rešenje agrarnog pitanja. marta 1906. posredan i glomazan. Inače. učešće birača bilo je mnogo slabije nego što se moglo očekivati. seljacima su smanjena. Vladi je samo pošlo za rukom da ukloni sa birališta nekoliko uglednih političara. 111 . Socijalističke stranke: boljševici i menjševici i narodnjačke-socijaliste-revolucionari „eseri“ i narodne socijaliste („en-esi“) bojkotovale su izbore. činovnike. da kupuje spahisku zemlju pa da je preprodaje seljacima. ta vlast i te slobode bile su veoma skučene. poglavito u Francuskoj. 16 zastupnika veleposednika onih gubernija koje nisu imale zemstava. veoma udaljen od načela jednakosti. koje se produžavalo bez zakonske osnove. baš kao i zakonodavna vlast oba doma. 6 od duhovništva pravoslavne crkve.

socijalna revolucija proletarijata ukinuće podelu društva na staleže. Po savetu komandanta svoje palate — Trepova — car je prvo mislio da poveri sastav vlade kadetima. koji su zamenili „blage“ i redovne vojne sudove. Predsednik vlace Petar Stolipin je gvozdenom rukom suzbijao pobune i anarhiju u zemlji. Nisu ga zaustavile u tom ni teroriste sa njihovim strašnim atentatom u njegovoj vili. Ali pošto je Trepov uzalud pregovarao sa vođama stranke. u kom je bilo jasno i oštro podvučeno načelo o eksproprijaciji privatnog zemljišta. da nije „sa čistim srcem“ radila na dobru naroda. Ali se preko noći car predomisli. 10. jer. „ovoj staroj bundi. pa će time osuditi samo zemljoradničko seljaštvo za večito na prosjački štap i šta više na glad. jer će učiniti kraj svim oblicima eksploatacije jednog dela društva od strane drugog. Proglas je ostao u narodu gotovo bez posledica. Glavna načela socijalne demokratije bila su izražena u ovom stavu njihovog programa: „Zamenivši privatnu svojinu sredstava proizvodnje i obrta. a nova se sazivala za 20. i tu su u Viborgu. međutim. advokata Sergija Muromceva. stoji tu dalje. i tako su i ukaz i proglas oštampani. i u kojem obliku. Ona je. pri kom je ranjena ćerka Stolipinova i još oko 40 osoba. odmah iza oktroisanja ustava. koje je vlada bezobzirno ugušivala iznimnim merama. i pošlje ađutanta predsedniku vlade s pozivom da da obustaviti štampanje ovih državnih akata. Duma osudi vladu i prihvati kadetsku osnovu agrarne reforme. i tako će osloboditi sve potlačeno čovečanstvo. bivšeg profesora moskovskog univerziteta i jednoga od najsjajnijih ljudi liberalne Rusije. februara sledeće godine. maja car je svečano otvorio Dumu prestonom besedom u Zimskoj Palati. Tako je... i stavila ih pred petrogradski sud. Stolipin je spovodio i neke reforme. Vlada izdade protiv Dume jedno polemičko saopštenje. a za njim. koja se vadi iz naftalina. dogod se sprečava većanje Dume. Predsednik se. vojnim sudovima i smrtnim kaznama. adresa je usvojena jednoglasno. sadržavala čitav program kadetske stranke i odlučno tražila potpunu političku amnestiju. koji je vrlo vatreno i oštro polemisao sa kadetskim predlagačima. i umereno-liberalni ministar spoljnjih poslova Izvoljski. pod predsedništvom Muromceva. bi primljeno rešenje da se Duma raspusti. kao da zemlja ne sme da ostane privatnom svojinom već mora da bude na raspoloženju sviju koji je obrađuju. Duma je većala o osnovnim socijalaim i političkim reformama. regulisan položaj verskih opština staroveraca i sektaša. Vlada je povela parnicu protiv potpisnika proglasa. jula Duma je primila proglas na narod. u kom se kaže: „. S najvećim uzbuđenjem i za vreme pobuna u celoj zemlji. kada duva hladan vetar“. Neophodnim uvetom ovake socijalne revolucije biće diktatura proletarijata. uz uobičajene izraze odanosti monarhu. U debati o agrarnoj reformi govorio je u ime vlade ideolog reakcionarnog plemstva. Car nije primio predsedništvo Dume koje je htelo da mu lično preda adresu. a osiromašiće državu. Ali se Duma nije mirno razišla: velik broj levičara otišao je u Finsku. Odmah iza toga vlada se javila sa reakcionarnom izjavom.. 169 poslanika izdali proglas na narod. Sa vladom se vodila neprestana borba. pomoćnik ministra unutrašnjih dela Gurko. 7.“ Uoči saziva Dume.Vlada smatra potpuno pogrešnim uverenje koje se širi među seoskim stanovništvom. i ustanovivši sistematsku organizaciju društvenog produktivnog procesa za obezbeđenje blagostanja i svestranog razvitka sviju članova društva. isto tako bezuspešno. a odmah iza toga Duma je aklamacijom jednoglasno izabrala za predsednika moskovskog kadetskog poslanika. na primer. Car je potpisao proglas kojim optužuje Dumu. ukinuta su poslednja ograničenja građanskih 112 . obavestiti narod o rešenju agrarnog pitanja. bio zatvorio i nije nikoga puštao sebi. te da prema tome treba oduzeti sve privatne zemaljske posede“. U adresnoj debati postignuta je potpuna sloga. a zamenio ga je Stolipin. oduzevši im na taj način izborno pravo. nego je naredio da se adresa preda pismenim putem. stavivši na dnevni red pitanje: da li treba. iako sa čistijim namerama. pa je rešeno da se takav proglas uputi.. Pored policajnih mera i zavođenja prekih sudova. Duma je imala biti raspuštena.“ Duma je odgovorila na to. eksproprijacija „neće povećati seljačke prihode. u kome su ga pozivali da ne plaća poreze niti da daje regruta.koji su se kasnije obavili u nekim azijatskim okruzima. Idućeg dana bio je smenjen Goremikin. car je otpustio grofa Vitea i jedan deo njegovih ministara i poverio je „obrazovanje nove vlade državnom sekretaru Goremikinu.

Rad na reorganizaciji vojske bio je posle toga pojačan. ali su socijal-demokrate dobili višak od 48 mandata. a na njegovo je mesto Stolipin doveo vrlo sposobnog i spremnog diplomatu Sergija Sazonova. Rusija je tada bila primorana da kapitulira pred Nemačkom i da zatraži od Srbije kapitulaciju pred Austro-Ugarskom. februara 1907. sklopila s njima preko Francuske „srdačan sporazum“ („Entente“). Ovom uredbom Stolipin je išao za tim da stvori u Rusiji stalež bogatih seljaka-vlasnika. koje bi vlada predložila Dumi. optužene zbog spremanja bune. dok nije Stolipin ultimativno zatražio od Dume da mu izruči gotovo sve socijal-demokratske poslanike. a ono neograničeno političko poverenje carevo. kao što se nije obazirao ni na istupanje protiv njega većine Državnog Saveta. Onda je 3. izdata je uredba od 9. a takođe i protiv ukrajinskog pokreta. učestvovale u izborima. i da slomi neku vrstu kolektivisgičkih agrarnih navika kod seljaka. Treća Državna Duma bila je potpuno poslušna i sa jakim reakcionarnim obeležjem. sa boljševicima. U zimu 1910—1911. kojom su seljaci dobili pravo da napuštaju „mir“ t. tvrdeći da oni imaju sa Rusijom samo zajedničkog vladara).. U poslednjem svojstvu. Tako se stvorila Trojna Antanta protiv Trojnog Saveza. Razume se. Ali uz to je došla i jača i ekstremnija levica. Ovaj je zakon bio nepravedan prema Poljacima. Stolipin je sa pretnjom ostavke prinudio cara da odgodi na tri dana oba Doma i da potpiše tu protivustavnu uredbu.. buna i prevratničke akcije ekstremista. kadet Golovin. Savet je. u krizu zbog Maroka. naime. da je između vlade i Dume otpočela žučna borba. Ali ipak Rusija se nije bila toliko oporavila. odbio da potvrdi Stolipinov zakonski nacrt o zavođenju biranih zemstava u beloruskim i ukrajinskim gubernijama na desnoj obali Dnjepra. koji je dotle bio ruski ministar kod Vatikana. utvrđeno je radno vreme u radnjama. ali ovaj vladin ultimatum nisu mogli prihvatiti. Imajući poslušnu Dumu i u glavnom poslušan Državni Savet. štrajkovi i demonstracije. To je bila veoma ozbiljna opomena. koji je počeo jako da se razvija. dok ga nije ubio jedan terorista. uživajući ako ne simpatije. koji je u isto vreme bio i agent tajne policije. ali je on i dalje vladao neograničeno. potporu vladi. Sve su socijaliste. U njoj je opozicija bila predstavljena sa nekih 50 kadeta. naročito prema Finskoj (sprovedene su mere koje su išle zatim da u izvesnom pogledu potčine Finsku zajedničkoj vladi i zakonodavnim organima. da poboljša administraciju. Čak je i Treća Duma s velikom većinom osudila vladu. Rusija je već godine 1907. Opadanje revolucionarnog pokreta bilo je očigledno. bio je 113 . Oba doma osudiše Stolipina. na koji su oni imali pravo prema brojnom sastavu porodice. 1911. Po-što je u mnogim društvenim slojevima otpočela reakcija. koja je trajala sve dotle. Stolipin je mogao da čvrstom rukom sprovodi svoj program. Za Drugu Dumu vlada se ozbiljno spremala: s jedne strane radilo se na zakonskim osnovama. ali Stolipin se nije na to obazirao.. Pored toga Stolipin se starao da popravi ekonomsko stanje zemlje. Predsednik Dume. ministar spoljnjih poslova Izvoljski otišao je za poslanika u Pariz. da bi mogla uzeti odlučan stav prilikom aneksione krize godine 1908-9. na koje su „eseri“ polagali nade. kao i popravljanje ekonomskog stanja zemlje. novembra 1906. a i eseri su se pojavili sa 35 predstavnika. izbiše veliki neredi na visokim školama. oko 20 članova radno-seljačke grupe i socijal-demokrata i nešto Poljaka avtonomista. imala je mnogo jaču desnicu nego prva. gde je Francuska odnela diplomatski pobedu nad Nemačkom. dotle su vešto manevrisali između vlade i levice. posle ugovora sa Englezima o podeli interesnih sfera u Persiji. Kadeti su izgubili 60 mandata. koje Finci nisu priznavali. koju su teško osetili i vlada i nacionalistički i liberalni društveni krugovi. gdegod je mogla. zbog umorenosti od atentata. Antantina se sloga manifestovala god. j. i drugi kadeti. kolektivističke seoske opštine i da traže od „mira“ da im izdvoji u njihovo privatno vlasništvo onaj deo zemlje. kadete i socijaliste. U isto je vreme energično rađeno i na poboljšanju spoljašnje situacije. Državna Duma. Poljacima i drugim narodnostima. a s druge strane vlada je energično posredovala u toku izborne borbe pomažući desničare i goneći. Doživevši težak diplomatski neuspeh u aneksionoj krizi. koji se u glavnom sastojao u stišavanju zemlje i u odlučnom nacionalističkom kursu. juna izašao carski ukaz o raspuštanju i ove Dume i uredba o novom izbornom redu za Državnu Dumu koji je obezbedio prevlast veleposednika i bogatog građanstva nad ostalim staležima i grupama. otvorena bez ikakvih ceremonija čitanjem carevog ukaza 20. Vlada je ugušila pokret.prava seljačkog staleža. da reorganizuje vojsku i mornaricu.

koji se vratio u aktivu. a austro-ugarske u pravcu Ljubljina. maja 1914. a revolucionarni radnici i omladinci sa oduševljenjem su demonstrirali pod nacionalnim trobojkama i sa carevim slikama. Društvena uzrujanost sve je više rasla. potpuno je sebi potčinio volju carice. pošlo je za rukom da opkoli veliki deo ruske vojske generala Samsonova.ubica određen u tajnu stražu koja je čuvala cara i njegovu porodicu.. pred očima cara i sjajnoga skupa. bio je svedok prave pobune u Petrogradu. Na krajnjoj levici pojavio se veoma jak govornik. pucao i na smrt ranio ministra-predsednika. koji je sa svojim predsednikom vlade Vivijanijem posetio zvanično Cara u julu 1914. Naslednik Stolipinov. kako se tada očekivalo. U Rusiji je nastao unutrašnji mir. naročito pod uticajem Balkanskog Rata. kojom se odlikovao njegov prethodnik. Tim je uspeo. koja je omela program svečanosti. Demonstracije u Petrogradu prilikom proleterske svečanosti 1. koja je. i 31. a onda i za upliv na političke poslove. koji je stekao žalosnu svetsko-istorisku slavu pod imenom Raspućina. budući diktator. da prvo dobije mogućnosti za različne privatne intervencije na dvoru. i za sam Berlin. što je. Junačka odbrana male ruske tvrđave Osoveca zadržala je brzo napredovanje Nemaca. Mobilizacija ruske vojske bila je izvršena brzo i tačno. Ali. osuđivanog za krađu konja. Njegov uticaj postao je naročito velik i koban za vreme Svetskog Rata. imajući veliku nadmoćnost nad garnizonima Nemaca sastavljenim od drugo. u istočnoj Pruskoj i istočnoj Galiciji. ali se naročito brinuo o moralnoj sanaciji društva. Za njegovo se vreme pominjao moćan uticaj na dvoru jednog mračnog tipa. a nije u nevolji pomogao generala Samsonova. nastavio je njegov kurs. u Kijevu. pa je u bojevima 30. Izgledalo je da počinje druga velika revolucija. mladi advokat Kerjenski. morala je da se brzo povlači. da otpočnu ofanzivni rat prvom zgodnom prilikom. Ruske su trupe nastupale u pravcu Galiča i Lavova. spremna za rat. U istočnoj Pruskoj ruske trupe brzo su napredovale. bio je u tom. Generalu Hindenburgu. imađahu velike bojeve sa austro-ugarskom vojskom. zbog ruskog napredovanja nastala opasnost za mnoga važna mesta u Nemačkoj. Značaj ove operacije. Oktobristi nisu bili u svojoj većini suviše naklonjeni vladi. u koju je ruska komanda ušla dosta neoprezno. Odmah iza toga druga ruska armija generala Renenkamfa. čim ga car pozove pod zastave. jer su verovali da će ruski narod dići bunu.i trećepozivaca. avgusta kod Soljdau-Tanenberga ta ruska armija gotovo sva uništena.. u leto 1913. Time je Francuska bila u taj mah spašena. Duma je izdala vatren proglas u patriotskom duhu. obavljeni su izbori za Dumu. sva se Rusija. Iz njih je opozicija izašla pojačana. Pošto je najispupčenije delove Poljske Rusije napustila. imala da bude godine 1917. pri velikim svečanostima septembra 1911. čim je buknuo Svetski Rat. naročito armija generala Brusilova. Predsednik Francuske Republike Poenkare. koji je bio očigledno predznak mnogo većih događaja. a u Srpsko-Bugarskom Ratu. te je Nemačka morala da povlači trupe sa Zapada i smanjuje energiju ofanzive u pravcu Pariza. Dok se tako. „čuvajući“ visoke goste. Samsonov ubijen i preko 80. otpočela je ruska vojska jednu veću ofanzivu u nekoliko pravaca. pretrpevši teške gubitke. digla da zaštiti Srbiju. U tom ratu su simpatije Rusije bile potpuno određene i energično yz balkanske hrišćane. ministar finansija grof Vladimir Kokovcov. Taj policiski agent i terorista ušao je u pozorište za vreme svečane predstave. Ovo je davalo pruskim militaristima potrebno samoupozdanje i drskost. pa je između činova. kao jedan čovek. To je bio psihološki momenat ogromne svetsko-istoriske važnosti. i vladu. godine bile su početak veoma ozbiljnih nemira. U jesen godine 1912. iz njihove je sredine izašao predsednik Dume Mihajlo Rodzjanko. samo bez one oštrine. istočnopruska operacija završila neuspehom.000 Rusa zarobljeno. jugozapadne armije generala Ivanova. blagodareći tome. Rodzjanko je bio za liberalni kurs. Ovaj je čovek uticao povoljno. na stanje zdravlja bolešljivog carevića i. sibirskog mužika i sektaša. i u tome smislu obavestio je cara Viljema II njegov ambasador u Petrogradu grof Purtales. verovatno hipnozom. primljen jednoglasno. a s druge strane nužno je bilo preteći Rusiju. korisna po opštu stvar ali veoma teška za Ruse. veći deo javnog mnenja nalazio se na srpskoj strani. koji se više proslavio pljačkom nego vojnim sposobnostima. težeći da razdvoje ruski zapadni i jugozapadni 114 .

front. Ove teške borbe završile su sa sjajnim uspehom ruskog oružja.. Austro-ugarska ofanziva bila je zaustavljena, a ruske trupe posele su Lavov i zauzele na juriš Galič. Nastavljajući ofanzivu u zapadnom pravcu, Rusi su opkolili prvoklasnu tvrđavu Pšemisl. U ovim bitkama naročito su se odlikovali generali Kaledin, budući za vreme revolucije ataman donske kozačke vojske, Kornjilov, budući vođa protivboljševičkog pokreta, i Bugarin Ratko Dimitrijev, koji je hteo da svojim učešćem u ratu na strani Rusije popravi veliki zločin Bugarske, koja se držala tobož neutralno, spremajući se da zada u zgodan čas težak udarac Srbiji, a preko nje svojoj osloboditeljki Rusiji. Jeseni 1914. godine bile su velike borbe u Poljskoj, Zapadnoj i Istočnoj Galiciji i na Karpatima. Borbe su vođene sapromenljivom srećom. Beć je tada ruska vojska počela da strada od nedostatka oružja, a naročito od nedostatka municije. Isto tako ni intendantura ni sanitet nisu bili kao što treba. Naročito su teški bili bojevi u Karpatima i u okolini Lođa; za vreme operacija oko Lođa sam vrhovni zapovednik ruskih trupa, veliki knez Nikola Nikolajević, umalo što nije bio zarobljen. Prilikom ofanzive u pravcu Varšave Nemci su bili toliko sigurni, da će ući u poljsku prestonicu, da su spremali jednu vrstu povratka saskog kralja na poljski presto. Dolazak ruskih sibirskih pukova, pravo iz vagona u boj, zaustavio je Nemce pred samom Varšavom. Na austro-ugarskom frontu bilo je čestog predavanja, i to ne samo mnogobrojnih pojedinaca, nego i čitavih četa i pukova Slovena. Srbi, Hrvati, Slovenci, Česi, Slovaci, Ukrajinci, Karpatski Rusi i galički Rusini prelazili su na rusku stranu. Treba spomenuti, da se među Poljacima, a i među Ukrajincima, vodila jaka agitacija protiv Rusije. Pruski Poljaci držali su se veoma rezervisano, dok su među austriskim Poljacima, koji su od sviju Slovena imali najpovoljniji položaj u dunavskoj Monarhiji, bile stvorene specijalne legije, koje su trebale da budu jezgro poljske vojske u službi centralnih sila. Međutim su ukrajinski odredi, odani Hapsburzima, bili veoma malobrojni. Zima 1914 — 15. g. prošla je u izvanredno teškim borbama, koje su vođene u Poljskoj, Galiciji i naročito na Karpatima, i u istočnoj Pruskoj, gde je učinjen ponovan pokušaj jedne ofanzive većeg stila. I ova ofanziva završila se novim, i opet veoma teškim porazom ruskih trupa, naročito u velikim šumama kraj Avgustova u Poljskoj, nakon niza neuspeha među mnogobrojnim mazurskim jezerima u istočnoj Pruskoj. Deseta ruska armija bila je velikim delom uništena i čitav jedan armiski kor zarobljen. Vrhovna Komanda optužila je posle toga zbog špijunaže ruskog žandarmeriskog potpukovnika Mjasojedova, koji je bio osuđen i obešen. Ova ličnost svakako je prljava i sumnjiva, ali izgleda da je Vrhovna Komanda jako preterala ceneći njegovu ulogu. Taj udar ublažila je donekle kapitulacija moćnog Pšemisla, u kom je zarobljeno više od 100.000 austro-ugarskih časnika i vojnika. Ovaj sjajni uspeh prinudio je nemačku Vrhovnu Komandu da učini veliki napor i da udari s velikom snagom protiv Rusa. Celu operaciju vodio je general Makenzen, koji je bacio ogromne mase, poglavito nemačkih trupa, na ruske položaje na reci Dunajcu i kraj Gorlickog Prelaza kroz Karpate. Ofanziva je počela jednom dotle neviđenom i neverovatno snažnom topovskom „bubnjarskom“ vatrom. Težak poraz ruskih trupa na Dunajcu bio je početak strašnog povlačenja ruske vojske, koje je trajalo od aprila do septembra 1915. Bez oružja i municije ruske trupe su više puta prelazile u očajne kontra-napade i ponekad su više dana zadržavale nadmoćnog protivnika, umirući onako, kako, izgleda, može umirati samo ruski vojnik; ali su stalno sve više i više gubile i zemljište, i samopouzdanje, i topove, i komoru. Usled toga nastaje demoralizacija i rasulo. Krajem avgusta ruske su trupe napustile gotovo svu Galiciju i Bukovinu, pa posle i svu Poljsku sa Varšavom i tvrđavama Ivangorodom i Modlinom, veliki deo Litvanije sa bivšom prestonicom Vilnom i tvrđavom Kovnom, gotovo svu Kurlandiju sa pristaništem Libavom i prestonicom bivše kurlanske vojvodine Mitavom, velike delove Belorusije sa tvrđavama Grodnom i Brest-Litovskom, koje se gotovo nisu ni branile, i najzad delove Volinije sa gradovima Koveljem i Luckom. Počela je evakuacija ne samo Minska, nego i Kijeva. U celoj zemlji zavladala je panika, ali se u isto vreme javila i nekakva nova otporna snaga. Protiv mišljenja svoje vlade, car je smenio vrhovnog zapovednika, velikog kneza Nikolu Nikolajevića, postavivši ga za namesnika i komandanta na Kavkazu, gde se vodio rat protiv Turske, a sam je primio na se vrhovno zapovedništvo. U tom tragičnom trenutku vojna sreća se nekako opet okrenula Rusima. U bitci u 115

pravcu Lucka glavnokomandujući na jugozapadnom frontu, general Brusilov, naneo je znatan poraz austro-ugarskoj vojsci, a na drugim mestima ofanziva centralnih sila beše zaustavljena. Posle ruskog poraza stupila je u rat Bugarska na strani Nemačke i Austrije. Aktivnost ruske flote, koja se pod admiralom Kolčakom odlično držala na Crnome Moru, nije mogla da ozbiljno deluje na Bugarsku. Zbog neutralnosti Rumunije jedini pravac koji je stajao Rusima na raspoloženju za pomoć Srbiji bio je bukovinski, i tako je došlo u novembru i decembru 1915. do neverovatno teških borbi ruskih trupa u Besarabiji i Bukovini, gde su one često gotovo goloruke jurišale na odlično utvrđene neprijateljske položaje. U isto vreme car Nikola se svom snagom zalagao za to, da se Srbiji ukaže pomoć sa zapada i da se bar spase ono što je od aktivne Srbije ostalo posle albanske Golgote. U teškom položaju, u zimu 1916., moral Rusa je jako podiglo zauzeće Erzeruma, u Jermenskoj, koje je junački izveo komandant armije Judenić. Na proleće godine 1916. osetilo se znatno poboljšanje na celom ruskom frontu. Rusija je ne samo mobilisala ogromne snage vojske, nego ih je i dobro naoružala. Snabdevanje vojske municijom, hranom i ostalim potrebama, kao i organizapija saniteta i uređenje saobraćajnih prilika, behu znatno popravljeni, uz aktivno učešće širokih krugova ruskog društva. Uz više demonstrativnu ofanzivu na severozapadnom i zapadnom frontu, otpočela je juna 1916. vrlo ozbiljna i opsežna ofanziva na frontu generala Brusilova. Kao što je nesrećna ruska ofanziva avgusta 1914. u istočnoj Pruskoj spasla Pariz, tako je u još mnogo većoj meri ofanziva Brusilova spasla Italiju, koja se tada nalazila u očajnom položaju. Posle moćne topovske pripreme ruske trupe na širokom frontu jurišale su na austro-ugarske položaje i nanele su protivniku niz teških poraza, zarobivši stotine hiljada neprijatelja, „dobivši ogroman ratni plen, sa mnoštvom teških i lakih topova; zauzevši stotine kilometara neprijateljskih rovova. Septembra meseca ova je ofanziva obustavljena, ne samo zbog upornog odupiranja Nemaca i nadmoćnosti njihove artiljerije, nego i zbog unutrašnjih političkih prilika, koje su u Rusiji postajale sve gore. Cela ofanziva, iako nije dala sve plodove, ipak je bila veliki, ali na žalost i poslednji uspeh Rusije u Svetskom Ratu. Ulazak Rumunije u savez Antante nije doneo očekivanih koristi. U Vlaškoj, Moldaviji i Dobrudži ruske trupe su jako nastradale. U Dobrudži one su se borile rame uz rame sa jugoslovenskim dobrovoljcima, a imale su protiv sebe Nemce i Bugare. Katastrofalni tok ratnih događaja na rumunskom frontu bio je takođe jednim delom rezultat potpunog političkog rasula, koje je nastalo u Rusiji. Opšte oduševljenje i sloga kojim je Rusija počela Svetski Rat već odavno behu zaboravljeni. Car i njegove vlade, u koje su često ulazile ličnosti posve negativnih umnih i moralnih kvalifikacija, nisu se pokazale na visini neverovatno teške situacije. Car je verovao najviše carici zaslepljenoj u ludom misticizmu i pokvarenoj i nesposobnoj kamarili. Caricu bez dovoljno razloga, a kamarilu izgleda sa veoma jakim razlozima, optuživaše narod i zbog veleizdaje. Reč „izdaja“ bila je na svima ustima, na frontu i u pozadini. Finansisko i administrativno rasulo pripisivani su najviše izdaji. Vlada je sasvim izgubila poverenje naroda, sposobnost orijentisanja i stvarno čak samu upravu nad zemljom. Ekonomske neprilike postajahu sve jače, iako je iz početka narod mnogo štedeo, blagodareći zabrani prodaje alkoholnih pića. Ministar-predsednik Štirmer, pod opštom sumnjom zbog veleizdaje, bio je možda najkarakterističnija ličnost ovog sutona Rusije. Ali glavni krivac za slom postao je ministar unutrašnjih dela Protopopov, nekad umereno-liberalni političar, koji je onda formalno poludeo, spremajući revolucionarne istupe, koji bi mu dali mogućnost da fizički uništi vođe opozicije. Ne samo Duma, u svojoj većini ujedinjena pod imenom Naprednog Bloka, ne samo razne društvene organizacije, nego i strani ambasadori, plemićske korporacije, konzervativni članovi Državnog Saveta, pa i većina članova dinastije sa caricom-majkom upozoravahu cara na sve veće rasulo i očevidnu katastrofu, koja je pretila i monarhiji i zemlji. U noći 29/30. decembra, u palati carskog rođaka kneza Feliksa Jusupova i uz njegovo učešće, a u prisustvu carevog brata od strica, velikog kneza Dimitrija, ugledni narodni poslanik i vođa krajnje desnice Vladimir Puriškević ubio je Raspućina. „Monarhiju to nije moglo spasti, jer je raspućinski otrov počeo već da deluje... Da li ima smisla ubijati zmiju kada je već ujela?“ Tako rezimira događaj u svojim Uspomenama ugledni desničarski poslanik Vasilije Šuljgin. Pa nastavlja:.. „Mi 116

idemo ka ponoru... Revolucija je propast; a mi idemo pravo u revoluciju... a i bez revolucije sve se već brzo raspada... — Ali taki smo mi ruski političari. Svrgavajući vlast, mi nismo imali smelosti ili bolje reći spasonosne . plašljivosti da pomislimo na praznine, koje oko nas zjape. Politička nemoć, i vlastita i tuđa, ponovo mi je pogledala u oči, podrugljivo i strašno“.. Ovim rečima lepo je prikazana sva težina i tragedija situacije. Carski par je bio potpuno usamljen. Vlada je izgubila ugled i moć, pozadina se nalazila u rasulu. Front se još držao, ali goleme mase dezertera i oko dva miliona zarobljenika — to su bili znaci vrlo ozbiljne bolesti aktivne vojske. GLAVA XXIV. Druga ruska revolucija Svi su očekivali revoluciju, ali je ona ipak došla nekako iznenada. Prema pričanju Rodzjankovom car se već spremao da imenuje novu vladu, koja bi uživala poverenje naroda, ali se u poslednji čas predomisli i napusti svoju rezidenciju. Odlazeći u Mogiljev, u sedište Vrhovne Komande, car je ostavio ministru predsedniku ukaz o odgađanju Dume. 25. februara knez Goljicin iznenada popuni ukaz, usred većanja Dume o aprovizaciji prestonice, u kojoj su počeli štrajkovi i neredi po ulicama. U noći 26/27. predsednik Dume dobio je taj ukaz. Duma mu se nije zvanično oduprla, ali, pošto je u gradu otpočela anarhija i pravi građanski rat, a vlada se nalazila u očiglednoj paralizi, Duma na privatnoj sednici od 27. februara izabere „Privremeni Odbor“ s ciljem, da suzbije anarhiju i da se pobrine o ličnoj i imovnoj sigurnosti. Sledećeg dana, pošto su se i trupe pobunile, obrazovan je Savet radničkih i vojničkih deputacija. Savet je bio očigledno revolucionaran. Car je iz Mogiljeva uputio protiv pobunjenika specijalni odred starog generala Ivanova, ali mu železničari nisu dali da se približi Petrogradu. Posle toga car je pokušao da poveri obrazovanje vlade Rodzjanku, ali je to već zakasnilo. Petrograd je bio u revoluciji. Car, koji je pokušao da prodre u Carsko Selo, našao se, i protiv svoje volje, u glavnom stanu komandanta severnog fronta, generala Ruskog. Tu, u Pskovu, pošto je prikupio mišljenja svoga načelnika štaba i sviju zapovednika frontova, koji su, izuzimajući jednog, tražili njegovu abdikaciju, car je dao spremiti tekst ove abdikacije, koju je i predao članu Državnog Saveta Gučkovu i članu Državne Dume Šuljginu, koji su mu došli. O ovim odsudnim časovima piše car u svom dnevniku ovo: „2. marta, četvrtak. Izjutra me je posetio Ruski i pročitao vrlo dugačak razgovor koji je vodio na aparatu s Rodzjankom. Po njegovim rečima, stanje je u Petrogradu takvo da ministarstvo sastavljeno od članova Dume nije u stanju ništa da učini, jer se protiv njih bori esdekovska partija u licu radničkog komiteta. Potrebna je moja abdikacija. Ruski je poslao ovaj razgovor u Glavni Štab Aleksejevu, i svima glavnim komandantima na frontu. U 12 časova noću stigli su odgovori. Radi spasenja Rusije, i da bi vojska ostala na frontu, ja sam se rešio na ovaj korak. Ja sam pristao, i iz Glavnog Štaba su mi poslali projekt manifesta. U veče su iz Petrograda stigli Gučkov i Šuljgin, sa kojima sam razgovarao, i predao im potpisan i popravljen manifest. U jedan sat po ponoći otputovao sam iz Pskova, sa teškim osećanjima; oko mene izdajstvo, kukavičluk, obmana.“ Dok su se u Pskovu vodili pregovori, bila je već imenovana u Petrogradu Provizorna Vlada, koja je, primivši carsku abdikaciju, odmah stupila u dodir sa novim carem Mihajlom Aleksandrovićem, bratom cara Nikole II. Posle dugog razmišljanja i diskusije, veliki knez Mihajlo potpisao je sledeći proglas: „Teško breme povereno mi je voljom moga brata koji mi je-predao Imperatorski Sveruski Presto, u vreme besprimernog rata i narodnog vrenja. Oduševljen, sa celim narodom, mišlju, da iznad svega stoji dobro naše Domovina, primio sam se ovoga, čvrsto rešen da samo u tom slučaju ostanem na vrhovnoj vlasti ako tako bude volja našeg naroda, koji je nadležan svenarodnim glasanjem, preko svojih predetavnika u Ustavotvornoj Skupštini, da odredi formu vladavine, i nove osnovne zakone Ruske Države.“ Velikom knezu Mihajlu nije bilo suđeno da u Rusiji “vlada; naklonjen više tihom porodičnom 117

koji preuzima ministarstvo poljoprivrede.životu. koje su se pretvarale u anarhiju. II. ubrzo je došlo do promene raspoloženja kod Rusa. uz veoma tešku i nepovoljnu spoljnju situaciju. nego i buntovnom raspoloženju svojih vojnika. i 19. Ova vlada građanskosocijalističke koalicije traje od 2. Šta više. ili druge vlade Kerjenskoga. ruske su trupe. juna 1917. ipak Rusija samim faktom svog učešća u ratu zadržavala je na svojim frontovima goleme mase protivnika. avgusta. Vrhovni komandant. Brusilov je tražio da se otpočne ofanziva. Posle ugušenja boljševičke bune u Petrogradu i dugih i mučnih pregovora obrazuje se: III. Ovakvo. da straže nisu budne. došlo je na mnogim delovima fronta do ludoga „bratimljenja“ Rusa sa Nemcima i drugim protivnicima. druge su kukavički napuštale položaje bez dovoljno razloga. iako veoma labavo. jedan narodni socijalist i socijalni revolucionar Černov (vođ stranke i njen glavni ideolog). rušila je jaka utvrđenja protivnika i nanela mu veoma teške gubitke. Ali. onda u vezi sa pokretom generala Kornjilova izbija duga kriza. Brusilov je spadao u red dvorskih generala i miljenika. kada izbija prva akutna kriza. Nemci su naneli ruskim trupama teške gubitke. usled proglašenja autonomije Ukrajine od strane većine vlade. zadobivši veliki ratni plen i zarobivši masu neprijatelja. Treće koalicione vlade. Druga vlada kneza Ljvova. koji je zamenio Brusilova. jedan od najpopularnijih ruskih vojskovođa Svetskoga Rata. veliki knez Nikola Nikolajević. Ipak. i 21. t. Zamenivši na više mesta nepouzdane austro-ugarske jedinice odličnim nemačkim 118 . od 2. čisto pasivno. odnosno beskrajne i neograničene političke slobode za sve. i svaka je imala da preživi čitav niz manjih ali teških unutarnjih kriza. Njegov naslednik. Pokazalo se da je ruska vojska jako oslabljena. bez ikakvih političkih ambicija. ili su se držale pasivno. Ruska artiljerija. prešle u odlučnu ofanzivu. Ministar vojni u drugoj vladi kneza Ljvova. maja. Svaka od ovih vlada bila je slabija od svoje prethodnice. koja je trajala do 25. marta Nemci su izveli jedan jak napad na položaje ruskih trupa. načelnik štaba Vrhovne Komande. skroman. Međutim. „seljački ministar“. 20. Ova žalosna lekcija nije poslužila kao ozbiljna opomena Rusiji. Mase drugih agitatora radile su u istome smislu. Druga koaliciona vlada ili prva vlada Kerenskog. jula. Kerenski. armiski konjički general Brusilov. Prva vlada kneza Ljvova. Strategiski značaj ove ofanzive bio je ipak ogroman. većinom austro-ugarskih časnika i vojnika. Njega je zamenio glavnokomandujući na jugozapadnom frontu. ako se ne može zaključiti mir. on je povučeno živeo i za vreme Revolucije. bacio je svu snagu svoga besedničkog dara na agitaciju među trupama. general Aleksjejev došao je u sukob sa Privremenom Vladom i bio je stavljen na raspoloženje. i nakon još dužih i težih pregovora i odugovlačenja dolazi do IV. dovele konačno do propasti provizorne građanske republike. ali bez Gučkova (ministar vojni) i Miljukova (ministar spoljnjih poslova). vođenje ratnih operacija nije davalo nikakve nade na uspeh i skori završetak rata. internirali na istoku Rusije i jednom prilikom ubili. a Nemci su uspevali da mnogo štošta saznadu o stanju ruskih položaja i njihovih trupa. i njihova je ofanziva bila zaustavljena. na mestu gde su se spajali zapadni i jugozapadni front. naročito je mnogo Rusa tom prilikom zarobljeno. Saveznici su tražili od Rusije više aktivnosti. u nju ulaze dva socijaldemokrata. bio je odmah od Privremene Vlade razrešen dužnosti. dok ga nisu boljševici uhapsili. u prilog ofanzive. koje su čuvale liniju reke Stohoda. te kabinet Ljvova odstupa. Ruske trupe su bile demoralisane. sastavljena u glavnom od kadeta i socijalista. maja do 2. ali je umeo vešto da se prilagodi ne samo liberalnoj i onda liberalno-socijalističkoj Privremenoj Vladi. jednog od legendarnih junaka rata. čisto građanska sa jednim socijalistom (Kerjenskim). poglavito na jugozapadnom frontu generala Gutora. marta do 2. 18. koja traje do 28. da čitavi pukovi neće da se bore. Glavna karakteristika ovih vlada bile su slabost. koga je prilikom abdikacije vratio na njegov položaj poslednji car. Hronološka šema glavnih događaja Februarske Revolucije izgleda ovako: 1. koje su. pucajući neverovatnom snagom i preciznošću. Ruske trupe znatno su napredovale. ili produženje Prve Vlade. kao pravi vojskovođa. oktobra kada su je oborili boljševici („Oktobarska Revolucija“). Dok su se neke jedinice još dobro držale. naročito je težak zadatak pao u deo trupama armiskog generala Kornjilova.zv. Centralne sile opet su morale da prebace mase svojih trupa na ruski front i time je položaj zapadnih saveznika bio znatno olakšan. Sve četiri vlade nastavljale su rat. koalicija kadeta i umerenijih elemenata.

odnosno armija. iako zvanično samo zamenik ministrov. avgusta) sastavljenu od sviju bivših članova Državnih Duma i mase delegata najraznovrsnijih organizacija. centralni saveznici su početkom jula prešli u kontraofanzivu. trebala je da bude u snaženju vojske i zemlje. i ta nezainteresovanost masa počela je vrlo brzo da izbija na površinu. Ruski front bio je na više mesta probijen i došlo je do povlačenja. Tu je vodio glavnu reč Kerjenski. Sovjetske organizacije na frontu i u pozadini trebalo je da budu raspuštene. Ove tri stvari: 1) nesvesni pacifizam usled krajnje zamorenosti masa i vojske. Okupacija tog ostrvlja jeste valjda najžalosnija stranica ruske ratne istorije: ogromni demoralisani garnizon predao se Nemcima sa oduševljenjem. U Ministarstvu Vojnom postao je stvarno ministar. tako su mnogi mislili s početka. (12. kao nedovoljno jaka ličnost. Ruska vojska se povukla gotovo bez borbe. koje su se borile junački i očajno. opet na jugozapadnom frontu. Činjeni su očajni pokušaji da se situacija spase. To je izveo bivši vrhovni komandant general Aleksjejev. Stvar je domalo dobila karakter ličnog sukoba između Predsednika Vlade i Vrhovnog Komandanta. Ali za ciljeve rata masa narodna nije imala mnogo smisla. Nemačke lađe potpomagale su kopnenu akciju. ni u pozadini. prema tome. Sa velikim naporom pošlo je za rukom zaustaviti ruske trupe na drugim odbranbenim linijama u pravcu prema Petrogradu. da bi se postigla što potpunija pobeda. fabrike i železnice militarizovane. koji sve dosada nije. pod jakom kontrolom centralnih sovjetskih organizacija. da bi izbegao strahote građanskog rata. a ponegde i do begstva ruskih trupa u potpunom rasulu. stavljen na raspoloženje. i sa druge strane neposredna akcija defetista svake vrste. Njihova flota zagospodarila je na Baltičkom Moru. Revolucija. bili su uhapšeni odmah. naročito ruske socijalističke emigracije (od Lenjina preko Trockog do Černova). Najbliža okolina generala Kornjilova ubeđivala ga je o neophodnoj potrebi korenite promene kursa: trebalo je naterati Privremenu Vladu ili da se pokori njegovim odlučnim merama ili da odmah podnese ostavku. Da bi skrenula pažnju zemlje na izvanredno težak položaj. da će zajedno sa Kornjilovom zavesti red i očuvati vojsku bar od daljeg rasula. bila je proizvod razočaranja naroda i vojske u sposobnosti vlade da pobednički završi rat. U međuvremenu vlada je raspustila parlamenat i proglasila republiku. Kornjilov je verovao da ima na svojoj strani većinu Vlade sa samim Kerjenskim. Nekoliko ruskih pukova nisu ni branili svoje položaje. iskoristivši zločinačku nepažnju straže. među njima i. U pozadini su njihovi agenti bacili u vazduh ogromna vojna slagališta u Kazanu. kome se Kornjilov dragovoljno predao. koji je vlada proglasila Kornjilovljevom bunom. a na njegovo mesto dođe Kornjilov. Kerjenski se primi i vrhovnog zapovedništva nad trupama. Umesto razgovora i agitacije počeli su primenjivati drastičnije i mnogo ubedljivije mere. petrogradski Sovjet. i Nemaca. ali najveća pažnja sviju beše obraćena vrhovnom komandantu. ovo leglo ekstremista. Nekoliko dana Rusijom je upravljao direktorijum na čelu sa Kerjenskim. Glavna i prva svrha Revolucije. potpuno rasvetljen. Riga je pala u ruke Nemaca. General Brusilov bio je. general Denjikin. Ona je pomogla da se posedne Moonzusko ostrvlje. Nemci su za to vreme preduzeli novu ofanzivu. u koga su polagane najveće nade. kao što nisu rasvetljene i druge pojedinosti celog događaja. u koga su takođe polagane nade. Bojeći se eventualnog ojačanja ruske vojske. Suverena Privremena Vlada stvarno nije imala za sobom gotovo nikoga.trupama. 2) svesni pacifizam levog krila ruskog 119 . Nesuđeni diktator ostao je odjednom gotovo usamljen. a uz drugog liberalni i konzervativni elementi. General Gutor bio je smenjen. Nekoliko zapovednika pojedinih frontova. terorista Boris Savinkov. dok je glavni udar na frontu bio izvršen na liniji zapadne Dvine do Baltičkog Mora. da bude rasteran. Da bi ovo raspoloženje postalo aktivno trebalo je još samo da slobodno počnu uticati na razvoj događaja dve činjenice: sa jedne strane internacionalna i pacifistička propaganda izvesnih krugova ruskih socijalista. A i Nemci nisu ostali pasivni. jer nije našao ozbiljne pomoći ni u vojsci. a petrogradski garnizon razoružan. koji su tamo dobili ogroman plen. a na njegovo mesto bi postavljen znameniti Kornjilov. Vlada je naredila da se Kornjilov smeni i uhapsi. Privremena Vlada sazove „Državnu Skupštinu“ u Moskvu. Uz prvog bila je većina socijalističkih. Jedino su spasle čast ruskog oružja nekoliko ruskih ratnih lađa. ali je odjednom izbio nekakav nesporazum. otpočeta je dosta uspela ofanziva na rumunskom frontu. čim su stavili vladi do znanja da su solidarni sa Vrhovnim Komandantom.

marta) jedan proglas na rusko građanstvo. te do koalicije između socijalista i liberalne buržoazije. da već sada izjavi da cilj slobodne Rusije nije u vladanju nad drugim narodima. Privremena Vlada. kao što mu nije ni cilj da ikoga podjarmi ili ponizi.. obnova klasne borbe. U prvim izjavama Privremene Vlade istaknuti su veoma odlučno motivi borbe do pune pobede i saglasnosti sa saveznicima. usled čega je došlo do odstupanja ministra spoljnjih posdova i ministra vojnog. Iz početka je izgledalo da Privremena Vlada uživa opšte poverenje.. saopštavajući saveznicima prepis proglasa Privremene Vlade od 28. Ali? u isti mah. u kome se o ratu govori na ovaj način: „Ostavljajući volji naroda da.socijalizma. došlo je vreme da narodi uzmu u svoje ruke rešavanje pitanja o ratu i miru. Privremena Vlada smatra za svoje pravo i za svoju dužnost. bila je prinuđena da nastavi rat.“ Međutim. Takvo stanje u središtu države uticalo je nepovoljno na raspoloženje cele zemlje. na Sveruskoj Konferenciji Delegata Radničkih i Vojničkih Sovjeta. da će i prijatelji i neprijatelji samo onda voditi računa o revolucionarnoj Rusiji ako ona bude vojnički jaka. Kada je Miljukov. i većine naroda i vojske sa druge strane. popuštajući u nekoliko Sovjetima.“ ova je nota izazvala pravu bunu protiv Privremene Vlade. isti Sovjet obraćao se i na narode Centralne Evrope pozivajući ih da „stresu lance svog samodržavnog uređenja. vešto agitujući protiv rata. i 3) akcija plaćenika i Nemaca.“ „da se povede odlučna borba protiv osvajačkih težnja vlada sviju zemalja. pa su veoma brzo počeli da izbijaju sukobi i u provinciji između tri faktora vlasti: vladinih komesara. isto kao i raspoloženje Antante. t.“ U zvaničan program Prve Koalicije ušlo je načelo mira „bez osvajačke politike i kažnjavanja kontribucijom. ali svi pokušaji da se reši ova malo neobična „kvadratura kruga“. marta) na „narode svega sveta. Bilo je jasno. marta predstavnik petrogradskog Sovjeta (socijaldemokratski poslanik Čejidže) otvorio je sednicu rečima: „Neka živi svetski proletarijat! Podignuta je zastava međunarodnog proletarijata!“. na prvome mestu Sovjeta. koja je imala da dokrajči rat. sve je to govorilo ruskim socijalistima da treba voditi ne samo aktivnu politiku mira nego i aktivnu politiku rata. otvarao sve dublji jaz. u nasilnom osvajanju tuđih teritorija. dakle. Više nego rezervisana politika Centralnih Sila. propratio svoje saopštenje notom koja konstatuje „svenarodnu želju da se Svetski Rat dovede do odlučnog kraja. Ruski narod ne traži da ojača svoju spoljnu moć na račun drugih naroda. u uskoj zajednici sa saveznicima. marta) prihvaćena rezolucija. a da se u isto vreme pokorava disciplini. i da se mir zaključi bez aieksija i kontribucija. čuli su se zahtevi. sticajem prilika. na dnevni red ideja međunarodne proleterske solidarnosti. u Petrogradu se međutim odmah opažalo da postoji jaka akcija socijalističkih elemenata sovjeta. Tada su se svi socijalisti veoma mnogo uzdali u štokholmsku Socijalističku Konferenciju. reši sva pitanja u vezi sa Svetskim Ratom i njegovim završetkom. U vezi sa problemom rata i mira stajao je i problem organizacije vojske. ali već 3. ostali su potpuno jalovi.“ govorio je petrogradski Sovjet u proglasu (od 14. zahtev da se odmah obustave neprijateljstva. koji su bili spremni davati poverenje Vladi samo pod izvesnim uslovima. Otud je proizašla intenzivna akcija sovjeta i vlade da se ojača vojska i pripremi opšta ofanziva. sazvanu sa programom: „Borba protiv izmirenja stranaka. j. u kojoj se tražilo da vlada preduzme energične korake za ostvarenje mira. ruski narod neće dopustiti da njegova domovina izađe iz velikog rata ponižena i oslabljena“. i zatim je (30.“ Doduše. objavila uskoro (28.. — poklapajući se međusobno — stvarale su veoma nepovoljne uslove za produženje rata.“ I Privremena Vlada je pod uticajem revolucionarnih organizacija i štampe. Stavljena je. nego u osiguranju stalnoga mira na osnovu samoodređenja naroda. većina socijalista i sovjeta. u glavnom je ipak radila u duhu međusavezničke solidarnosti. na osnovu samoodređenja naroda. „Došlo je vreme. marta. Ali još istog dana. pa i većine njenih socijalista. u oduzimanju svih njihovih nacionalnih dobara. dok nezadovoljstvo masa nisu odlučno i uspešno iskoristili boljševici. koji su zamenili guvernere i viceguvernere i otpuštene sreske 120 . ne vodeći računa o grupisanju ratujućih država. da vojska bude najslobodnija u svetu. Usled toga se između vlade i socijalističkih stranaka sa jedne. čak i nemačke socijal-demokratije..

Sibir). Pri tom su naročito jako stradale seoske fabrike i kulturne institucije. Vladimir Ilić Uljanov. pa sve do paljenja i rušenja kuća i gospodarskih zgrada veleposednika. prigodom godišnjice otvaranja prve Državne Dume. njegova starijeg brata — narodnjaka-teroriste.. ili bar široke avtonomije (Kozaci. traži se. Rusija je postala zemlja bez vlasti. koji će voditi pokret. i sovjeta radničkih i vojničkih deputiraca. Sa radnicima imao je Lenjin neposredna dodira već od svoje mladosti. Vlada je pokušavala da odgodi nacionalna pitanja. 5) još rezolucijom iz godine 1906. i ubijanja samih spahija i drugih posednika. koja nije htela da se služi atributima prinudne vlasti nego je svu nadu polagala u moralno načelo uverenja i poverenja. ili federaciju (Ukrajinci. potrebno je dati joj mogućnost da prisvoji sebi svu spahisku zemlju i imovinu.“ Taktički plan akcije. aprila — traži oslonca ne u fizičkoj nego u moralnoj snazi. i po svome poreklu pripada ruskoj srednjoj birokratiji. na kom je polju Lenjin ubrzo 121 . naročito onim Karla Marksa. i odvojenu vojsku. te lokalni parlamenat („Centralna Rada“). ugrožavali su životne interese ruske državne celine. ona — prema proglasu od 26. boljševici su još godine 1906. da bi se zapalile mase i ušao u njih revolucionarni entuzijazam. Tada je bilo u Rusiji doba cvetanja legalnog knjiškog marksizma. a baš u ovom pitanju mase naročito nisu mogle ni htele da shvate ovako odlaganje. u Simbirsku. Osnovni princip državne uprave za Privremenu Vladu bio je: dragovoljna poslušnost slobodnih građana prema vladi koju su oni sami stvorili. Rešenje agrarnog pitanja Privremena Vlada je u svakom slučaju htela da odgodi do saziva Konstituante. Ovaki zahtevi. u kojima su socijaliste vodile prvu reč. i agrarna anarhija širila se po celoj Rusiji. aprila). smatrali neophodnim „Sovjete“. treba da su obrazovani od svesnih revolucionarnih vođa. koje Lenjin shvata kao teoriju i apologiju okrutne socijalne revolucije. naročito s obzirom na rat.. Njegove glavne tačke bile su ove: 1) težnja za centralističkom organizacijom: „Vodeći organi nipošto ne treba da se stvaraju na temelju izbora“. a sve su više dizali glave ekstremni elementi okupljeni oko boljševičkih vođa.“ Pojedine narodnosti i pojedine pokrajine tražile su za sebe slobodu. Ovaj idealistički utopizam lepo se vidi ne samo iz bezbroj proglasa i rešenja vlade. 4) da bi se na stranu proletarijata privukla i sitna seljačka buržoazija. Lenjin. borbena i bojna priprema masa. — neke čak i odvajanje (kao Finska). Njegova je nauka sinteza ruskog revolucionarnog narodnjaštva i ideja marksizma. kao neophodna. koji je glavom platio za svoju akciju — . Ukrajina je dobila pokrajinsku vladu. a izbija snažno na univerzitetu u Kazanu. U leto i s jeseni godine 1917. rođen je godine 1870. Upravljači su bili bez volje i bez snage. sastavljene od zastupnika revolucionarne demokratije. do saziva Konstituante.načelnike. ali u tome nije uspela. od samog početka. „poimence i seljaka. a neće tek ići iza masa čekajući da ove postanu svesne svojih interesa. počevši od samovoljnog iskorišćavanja vlasteoskih livada za pašu stoke. zamislio je Lenjin. u interesu ostvarenja „diktature proletarijata i seljaštva“. 2) neophodno je ne propustiti trenutak revolucije. koju nije mogla da zameni na vrat na nos stvorena milicija. sovjeta i egzekutivnih odbora društvenih organizacija pretežno građansko-liberalnog karaktera. da bi ove mogle pristupiti važnom zadatku rušenja državnog. pod dvostrukim uticajem: neposrednim. a formiranje svakojakih nacionalnih pukova veoma je naškodilo ruskoj armiji kao celini i vođenju rata. Revolucionarno raspoloženje javlja se kod njega vrlo rano. kada vođe stranke treba da prigrabe vlast u ruke. vojnika i mornara. ponekad ultimativne prirode i veoma opasni. već naročito iz govora kneza Ljvova na svečanoj sednici (27. Esti. i metode nove vlade. pa čak i državna dobra i imanja samoupravnih tela. napose policajnog i vojnog aparata: 6) napuštajući strogo marksističko shvatanje. i to ne samo kao isključivo stranačke organe radničkog proletarijata nego i kao osnovne ćelijice nove vlade. kao i sva ostala važna državna pitanja. zapaljena s jednog kraja na drugi požarom socijalne i nacionalne revolucije. on tu kaže između ostalog: „.“ „divna je sama suština njene ideje-vodilje — sloboda ruske revolucije prožeta je elementima svetskog vaseljenskog karaktera. tuđa socijalizmu... Tatari). Već sam njihov program značio je revoluciju bez kompromisa.Velika ruska revolucija zaista je divna u svom veličanstvenom mirnom pokretu. 3) neophodno je upotrebiti taktiku grube sile. Ovome treba dodati još dve činjenice: raspuštanje stare policije. te knjiškim.

vratio u Rusiju. skraćeno Sovnarkom — i obratiše se svima zaraćenim državama sa predlogom o hitnom zaključenju mira. mnogih grana velike industrije. koji su više obećavali. Za ovaki cilj sva su sredstva bila. Vojnu organizaciju ovih masa izveo je Trocki. plemena i pokrajina ruske države 122 . a ističe se lozinka „sva vlast sovjetima. Iza prvih vratolomnih dekreta sledili su drugi: o poništenju državnih unutrašnjih i spoljnjih dugova. Iza zahteva za mirom zahvatila je najšire krugove ideja da se ima odmah zapleniti zemlja i vlasteoska imovina. Tu se predlaže odlučna akcija u prilog mira. privatnih železnica. pa je vrlo rado prihvatio predlog da pođe u Rusiju preko Nemačke. (Petrograd 1918. koja je i dovela do stvaranja socijal-demokratske(radničke) stranke (1898. oktobra.“ Agrarna revolucija. Oni sastaviše svoju novu vladu — Sovet Narodnih Komesara.). Ovaj je predlog možda potakao sam nemački general-štab. po njegovu uverenju. prema oficirima. koji dotle nije bio u stranci. s toga su ruski rodoljubi Lenjina i osuđivali kao veleizdajnika i slugu nemačkog imperijalizma. pomoću koga je jučerašnji emigrant-defetist postao faktični šef najveće države na svetu i jedan od vođa i diktatora čovečanstva. ali se uskoro pokazala kao strašni motor prevrata i rušenja. A onda je upalila i bezobzirna demagogija: mržnja prema gospodi. Lenjin je živeo neko vreme u izgnanstvu.. o ukidanju staleških razlika. o potpunom odvajanju crkve od države. Prognan iz Rusije. a za vreme rata je najviše radio za sastanak internacionalnih konferencija u Cimervaldu i u Kintalu. zbacili su Privremenu Vladu i proglasili Republiku Sovjeta. On je bio onaj boljševički zapovednik koji je izveo državni udar 25. bezobziran i ciničan do krajnosti. o radničkoj kontroli u tvornicama i radnjama. Gotovo bez borbe pala je Privremena Vlada. objavljene su u „Pravdi“.stekao veliko ime. dobra i dozvoljena. da i ne govorimo o drugim strankama koje su ih primile kao puku ludoriju. 7. pa se godine 1905. te hrleći u naručje novih apostola. i neverovatne agilnosti. počeo je sa balkona te palače svakodnevno da propoveda svoju nauku. u inostranstvu. te su poslužile kao prvi nacrt za program Oktobarske Revolucije. sa intuicijom pravoga revolucionara. aprila 1917. Podrobno izlaganje ovih teza nalazimo u kasnijoj knjizi Lenjinovoj „Država i Revolucija“. Najzad kao najaktuelniji problem proglašeno je osnivanje Treće Komunističke Internacionale. On je bio čovek nečuvene duševne snage i doslednosti. i još naročito prema ženama u šeširu!. da je i sama „Pravda“ štampala tada Lenjinove „teze“ sa rezervom. u od boljševika posednutu palatu bivše carske ljubaznice balerine Kšesinske. pripremajući konačni program i taktiku boljševizma. najaktivniji elementi napuštali su socijalističke stranke. Znamenite „teze“ nove nauke.. koja je u prvo vreme izgledala suluda. na Drugom Sveruskom Kongresu Sovjeta boljševici. On je uzeo na se zadatak da izazove međunarodnu socijalnu revoluciju sa svrhom opšteg oslobođenja. Nakon neuspeha prve revolucije Lenjin je ponovo napustio otadžbinu. Osveta. Privremene Vlade i demokratije. te je boravio sve do aprila godine 1917. Kada su videli da im socijaliste neće i ne mogu dati ona na šta oni računaju. i protiv parlamentarne republike. Lenjinova Evanđelja. ostavivši odbore kao štabove bez vojske. Kada se početkom aprila iskrcao iz vagona na finskoj stanici u Petrogradu. šuma i rudnika. i koji kao da nisu obećavali naprazno. o potčinjavanju celokupnog narodnog gospodarstva državi. dnevniku Glavnog Odbora boljševika. i to pošto poto. spoljašnje trgovine. o nacionalizaciji banaka. Ali se još više istakao tajnom revolucionarnom propagandom među radnicima. Lenjin je tačno pogodio žice u koje je trebalo udariti. što nosi „kragnu“. osim toga i taktičar prvog reda. u stalnoj borbi sa menjševicima i s oportunizmom u svojoj stranci. prema „buržujima“. Na internacionalnim socijalističkim kongresima ratovao je protiv reformističkih i patriotskih tendencija. krvna osveta! To se tražilo. nacionalizacija banaka i radnička kontrola nad industrijom stavljaju se na dnevni red. Iste noći. kada su pobunjeni radnici i mornari zauzeli na juriš Zimsku Palatu i uhapsili članove Prirremene Vlade.) Zanimljivo je.. On je tada dobro uvideo revoluciokarne mogućnosti u vezi sa iskorišćavanjem ratnih nedaća u Rusiji. koji je umeo da povuče i hipnotiše mase. koji su raspolagali golemom većinom. privatne trgovačke mornarice. praćen klicanjem mnogobrojnih radnika. o pravu pojedinih naroda. gde je doduše ostao u pozadini. te otišao. i prema svemu što ima negovane ruke.

koji su pozdravljali ustavotvorce. Sovarkom razreši dužnosti vrhovnog komandanta generala Duhonjina. koji je objavio deklaraciju o pravu sviju na samoodređenje i nezavisnost. i to samo u gradovima. proglasila je Rusiju federativnom demokratskom republikom. Turkestan. koji su jurili kućama i od Sovnarkoma. skupio neke trupe i s njima je pokušao da zbaci Sovnarkom. gotovo na celokupnom od neprijatelja neokupiranom području Rusije. U izborima je učestvovalo više od 36 miliona birača muških i ženskih. Međutim se Finska odvoji potpuno od Rusije. potpomognuti najčešće od mase demobilisanih vojnika. sa malim izuzecima. da su ti mornari ostali nekažnjeni. bili su izvršeni izbori za sverusku Konstituantu. kadeti. oblasti kozaka terskih. Vlast Sovnarkoma i lokalnih njegovih organa dosta se brzo utvrdila nad većim delom Rusije. Ali još pre nego što je počeo na više mesta strašni građanski rat. pošto je Kerjenski iščezao bez traga i glasa. sve u Evropskoj Rusiji. koja je kasnije monopolisana u rukama vladajuće stranke. prestavljali samo manjinu Rusije. koje se počelo stvarati u Donskoj Oblasti pod zaštitom takozvane Dobrovoljačke Armije generala Aleksjejeva i Kornjilova bilo je uništeno. čak i na odvajanje od celine. Prvih dana je Kerjenski. orenburških i uralskih. o osnivanju revolucionarnih prekih sudova i izvanrednih komisija za suzbijanje kontrarevolucije. o ukidanju zemstava i gradskih samouprava. Od građanskih grupa donekle su imali uspeha. Azerbedžan. uz pomoć odreda crvenih gardista i oslanjajući se na lokalne boljševike.. koje su proglašene tokom prvih meseci boljševističke revolucije. Krim. lekara d-ra Šingarjova i profesora-pravnika Kokoškina. To su bile: Ukrajina. oblast Donskih Kozaka. i oba su generala sa svojim odredom i gomilom političara najureni da beže u stepe. gde su vodili strašne borbe sa nadmoćnim neprijateljima. a nekoliko dana docnije bila je formalno raspuštena. Razume se. da se obrazuju samostalne protivboljševičke vlade. o rasterivanju i zabrani sviju opozicionih stranaka. koje su zamenili Sovjeti. u Aziskoj Rusiji isto tako su nikle avtonomne pokrajine Jermenska. Čim su opazili da su ostali u manjini. oblast Kubanskih Kozaka. Isto tako sverusko političko središte. dok su ranije optuživali Privremenu Vladu što odugovlači sa sazivom Konstituante. o znatnim ograničenjima i zatim o potpunom ukidanju slobode štampe. Sibir. Burjatska Republika i t. i postavi za vrhovnog komandanta uglednog boljševika.na samoodređenje. Pokušaji nekih socijalističkih i demokratskih elemenata da se okupe za zaštitu Konstituante nisu uspeli. lokalni boljševici dizali su bune. Nekoliko pokrajina stvoriše svoje posebne vlade. o biranju oficira sa ukidanjem vojnih činova. oblasti sibirskih kozačkih vojski. Videlo se odmah da Konstituanta neće živeti. članove Konstituante i bivše članove Državne Dume i Privremene Vlade. Krilenko sa odredom mornara zauze Mogiljev i Vrhovnu Komandu. Najveći uspeh su imali socijaliste revolucionari. boljševici izjaviše da je Konstituanta preživela. sa svojih devet miliona glasova. gimnaziskog nastavnika i publicistu. nekoliko boljševičkih mornara mučki pobiše bolesne i pohapšene kadete. Na sam dan sastanka Konstituante boljševičke su trupe pucale na mirne manifestante. koji je primio komandu. Za nekoliko meseci Sovnarkom je. likvidirao gotovo sve avtonomne pokrajinske vlade. Tatarska Republika na Volzi i Baškirska na Kami i Beloj. ali je odbila da prizna Sovnarkom. Uoči dana kad je Konstituanta ipak trebala da se sastane. slična: svuda je buktao požar socijalne revolucije. Sudbina sviju ovih novih formacija bila je u glavnom. ipak ga mornari ubiše na divljački način. potpomažući crvene protiv belih. sabotaže i zelenaštva (to su čuvene „Če-Ka“). Besarabija. Terorisana skupština ipak je pokušala da radi. rezervnog zastavnika Nikolu Kralenka. za vreme diskusije o agrarnom pitanju. koji su dobili oko 22 miliona glasova i većinu mandata. u Estonskoj. ali je ovo preduzeće vrlo brzo propalo. kao i u aktivnoj vojsci. Iste noći. Mi smo dali sumaran katalog najmarkantnijih mera. rasterao je Konstituantu jedan odred mornara. o zameni vojske crvenom gardom i tako dalje i tako dalje. mešajući se u borbu demokratskih vlada sa mesnim boljševicima. Iako je Duhonjin odustao od borbe. iza njih su boljševici. 123 . koji je uoči prevrata uspeo da izmakne. ordenja i odličja. o ukidanju sudova i javnih beležništava. Đurđijanska. d. Lotiškoj i Beloj Rusiji učinjeni su pokušaji. U stvari Sovnarkom je odmah počeo da suzbija separatizam.

čelu sa eserima. Baš u ovo vreme na području. novembra jedna grupa oficira uhapsila je direktore. donski kozaci uspeli da se pod atamanom Krasnovim otarase boljševika. na Krimu i u Donskoj Oblasti boljševici potukoše u više navrata Denjikinovu vojsku i kozake. Boljševici su odmah zaposeli veći deo Estonske. koja se onda odvojila od Hapsburške Monarhije. zajedno sa Kubancima. Što oni nisu već tada propali konačno. zamorenost njegovih trupa i. Pod zaštitom čehoslovačkih legija sastala se u gradu Ufi mnogobrojna skupština. te su boljševici osvojili ponovo istočnu Rusiju i proterali Sveruski Direktorijum iz Ufe u Omsk. admirala Kolčaka vrhovnim upravljačem Rusije. na. U Ukrajini pobunjeno seljaštvo zbacilo je od Nemaca postavljenog „hetmana“ generala Skoropadskog i krvavo je likvidiralo njegovu vladu. sa istočnom Galicijom. veliki knez Nikola Mihajlović. Sve je ovo bilo kratkog veka. koje su htele razoružati. koje je još ostalo pod njihovom vlašću.Boljševici su došli na vladu sa lozinkom da će dati mir. Ukrajinski kongres proglasi nezavisnost Ukrajine. uz saradnju mnogih iskusnih generala i oficira. Crvenu gardu hitno su zamenili dobro organizovanom crvenom armijom. a dobrovoljci generala Denjikina. boljševici razviše najstrašniji teror. ili su se zatvorile u svoje prestonice. Sav Sibir. — sve je to olakšalo posao boljševika. izvanredno opasan još i za to. sa Kijevom i sa Odesom. Niz strategiskih i političkih pogrešaka Vrhovne Komande i vlade Kolčakovljeve. ozlojeđeni rasterivanjem Konstituante. Slobodu su jednostavno ukinuli oduzevši celom narodu njegovo suvereno pravo. Sem baltičkih pokrajina od Rusije behu oduzete Belorusija. što su. očistiše od boljševika Kubansku Oblast. usled prodiranja Nemaca u Donsku Oblast. i sa Antantinim prestavnicima. Nemci su dobili ogromne političke i ekonomske povlastice u Rusiji. Besarabija (njom su zavladali Rumuni). Poljaci. može se objasniti snažnom ofanzivom admirala Kolčaka. Litve i Belorusije. u pogledu mira Centralne Sile nateraše boljševike da prime sramotni Brest-litovski Mir.j. Lotiške. prešli u kontraofanzivu i u nizu velikih bitaka pobedili Kolčaka. osvojiše ukrajinske zemlje Humsku Rusiju i istočnu Galiciju. a njihova vlada. na Zapadu su Centralne Sile kapitulirale pred Antantom i otpočelo je hitno povlačenje sa okupiranog ruskog područja nemačkih i austro-ugarskih četa. koji su obnovili svoju samostalnu državu. prestolonaslednik. koji su do kraja delili sudbinu svojih gospodara. a koje su se bojale da će biti predane u ruke Centralnih Sila. bivšim članom Kerjenskove vlade na čelu. koja je uz to platila veliku ratnu oštetu. Više drugih članova carske kuće streljano je ili u okolini Petrograda. Lokalne vlade ili su pobegle. građanstvo i oficiri. U podrumu kuće trgovca Ipatijeva u Katerinburgu streljani su car. koji su od aprila godine 1919. U svim tim zemljama zavladaše Nemačka i Austro-Ugarska i efemerne samostalne vlade pod nadzorom i tutorstvom okupatora. carica. najzad. umesto obećanog hleba nastala je u gradovima strašna glad i neverovatna skupoća. Ali uskoro izbi nesloga i razmirice na frontu i u pozadini narodne armije. Položaj boljševika bio je godine 1918. Ovi Kolčakovljevi uspesi izazvaše najveće napore boljševika da se održe. Boljševici uđoše u Ukrajinu i gotovo bez borbe zauzeše veći deo njenog zemljišta. koji je veoma uspešno ratovao u istočnoj Rusiji. jako boljševizovanih i u rasulu. objavi rat Sovnarkomu i svečano izjavi da se Ukrajina nad Dnjeprom ujedinjuje sa Ukrajinom nad Dnjestrom t. ili na Uralu u gradu Alapajevsku. Januara 124 . Transkavkazija i Ukrajina sa Krimom. Čehoslovački pokret bio je pomagan od različitih elemenata ruskog društva: seljaci. odličnog mornara. sve se to pridruživalo Čehoslovacima. velik deo Srednje Azije. proglasi vojnog ministra Direktorijuma. ozlojeđeni zbog rekvizicije hleba. bivšeg junačkog komandanta crnomorske flote. koja je izabrala Sveruski Direktorijum od pet lica sa eserom Avksentijevim. Na Volzi je bio stvoren nov front protiv boljševika od Čehoslovaka i narodne vojske. koja se najviše oslanjala na sibirske demokrate. Dok su se ovi događaji zbivali na Istoku. U isto vreme u Ukrajini. koji su težili da se vrate kući. U isto vreme boljševici zagaziše u rat sa čehoslovačkim legijama. istočna i jugoistočna evropska Rusija behu zbacili boljševike. sve četiri velike kneginjice i nekoliko službenika i slugu. hleb i slobodu. i sa generalom Boldirjovim kao vrhovnim komandantom. njegove razmirice sa Čehoslovacima. 18. rovarenje opozicije. socijalistička inteligencija i radnici. na primer glasoviti istoričar.

. Pilsudski i Petljura prodreše do Dnjepra i zauzeše Kijev. Do marta 1920. i pored opomena Engleza. Opadanje discipline u boljševičkim trupama i očajni napori poljskih patriota i francuske vojne misije spasli su Varšavu i Lavov. ali odmah iza toga nastupila je boljševizacija poljskih i ukrajinskih trupa i za kratko vreme boljševici ne samo što vratiše izgubljene krajeve. na čelu sa Borisom Savinkovim. Pod lozinkom „Natrag ka kapitalizmu“ razvija se od onog vremena takozvana „Nova ekonomska politika“ (skraćeno „Nep“). Besmislena borba Denjikina sa Ukrajincima. Luda politika bezumnog eksperimentisanja i krvavih nasilja. dovela do relativne ekonomske obnove Rusije. U građanskom ratu boljševici su izdržali i čak i pobedili. boljševici su suzbili svoje mnogobrojne protivnike. Poraz Kolčaka dao je boljševicima mogućnosti da bace sve snage protiv drugih protivnika. koja se onda potčinila Vrangelu. Galiciju. Februara i marta 1921. Obdaren nečuvenom energijom i velikom ličnom hrabrošću. što je on sa ostacima svojih razbijenih trupa tražio spasa na Krimu. kubanski i terski kozaci obnoviše ofanzivu. u Bugarsku. Ali su dani Vrangelove vlade bili već izbrojani. u Misir i na ostrva Egejskog i Mermernog Mora. general Vrangel. uzdrmala je njihovu vlast u Ukrajini. Novi vrhovni zapovednik trupa i guverner Južne Rusije. Denjikin i kozaci očistiše od boljševika kozačke pokrajine i mnoge velikoruske krajeve. originalni kulturni život. radnika i kronštatskih mornara Lenjin je kapitulirao i samo tako je spasao komunističku stranku. Litvu. vojskom i masom građana ode u izgnanstvo. a Vrangel sa vladom. onda vlast i slobodu. U ovoj knjizi mi nećemo da dajemo pregled i karakteristiku boljševičke uprave. 125 .. dok su mase ranjenih i bosih vojnika i građanskih begunaca bile evakuisane u Jugoslaviju. pokolji Židova. prema kome znatni delovi Bele Rusije i Ukrajine pripadoše Poljskoj. Kolčak je izgubio veliki deo svoga teritorija. i delove Bele Rusije i Ukrajine. pa i samu Poljsku. koja je. u potpunom neredu. da se učvrsti u Krimu. donski. koji su boljševici vodili sa Poljacima. marta 1921. Za nekoliko dana boljševici osvojiše Krim. da zauzme nekoliko srezova van njega i da u više mahova razbije boljševičke trupe. koji su dotle zajedno sa Francuzima pomagali Denjikina. ali ceo sistem njihov pokazao se ipak dobrim delom kao neostvarljiv. Ali su uspesi Vrangelovi ipak više zavisili od sudbine teškoga rata. koja je počela na ulicama Kijeva. Počelo je formiranje nekakve demokratske ruske vojske. ekonomske i socijalne. sve je to dovelo do brzog propadanja cele akcije generala Denjikina. upravo samo Krima. koju su sprovodili boljševici. povratak spahija i njihova divlja osveta nad seljacima. Denjikin je već govorio da će uskoro zauzeti Moskvu.1920. njegovi pokušaji agrarne restauracije. Denjikin je dao ostavku i kao privatan čovek otišao u inostranstvo. Republika Sovjeta nalazi se na pragu novih promena i možda je blizu već i dan obnove i ujedinjenja velike i prave demokratske Rusije. pred bunom seljaka. U Varšavi se pojavi jedna grupa ruskih političara.). nego još zauaeše i Vilnu i nađoše se pred Varšavom i blizu Lavova. Dok su boljševici digli veći deo svojih snaga protiv Kolčaka dobrovoljačke trupe generala Denjikina. a najzad i sam život. pošto su ga Antantini predstavnici predali neprijatelju. Stvaraju se snage nove Rusije. koji su sanjali da u savezu sa Poljacima pobede boljševike u samom njihovom središtu. Sledeće godine boljševici zaključiše s Poljskom neku vrstu Brest-litovskog Mira (Riški Mir. posle strašne gladi godine 1921. rešio se da produži borbu sa boljševicima. Boljševici hitno sklopiše sa zamorenim Poljacima primirje i sva njihova snaga bi upotrebljena protiv Vrangela. general Vrangel je uspeo da povrati red u vojsci. isprazniše Poljsku. postavivši na svoje mesto generala Vrangela. Boljševici sa neverovatnom brzinom. udruženim sa Petljurinim Ukrajincima. Niče i nov. pa i Denjikina u toliko. loša administracija. Neverovatne žrtve nisu bile dovoljne da obezbede pobedu boljševičkih načela.

.. Doba cara Nikole II (1894-1917......92 22....................................................................................... Doba dvorskih prevrata (1725-1762.....)............................. Legende i fakta iz istorije početka ruske države.......... Doba Velike Bune..........................................................................................5 3................................................. Doba Aleksandra III (1881-1894.........................55 16............... (Velike reforme................................. Kulturno stanje moskovske Rusije i kulturni preokret polovinom XVII stoleća........................... Doba Petra Velikog (1682-1725................................................................... „Smutno Vreme“................25 10..)........................ Doba cara Pavla I (1796-1801...................................................................)..... Galicija.................................................. državno uređenje i kultura Kijevske Rusije....................................3 2....................... Doba Aleksandra II (1855-1881................................................................10 4.....19 8........................................................ Doba prvih Romanova............................................................................................................................................. Druga ruska revolucija..............17 7......................................................................................................................... Doba Ivana III i Vasilija III.................2 1..........................103 23............... Carevanje Nikole I..............................................14 6..........................................85 21..45 15.............................. reakcija i revolucija).......................13 5...... Postanak Moskve i moskovske države...................... Suzdaljska Rusija........................................................... Severnoruske republike...........................)................................105 24................. Ukrajina od smrti Bogdana Hmeljnickog do kraja XVIII st.).................................................................42 14....................... Ekonomsko i socijalno stanje...............................37 13.....................................117 126 ....... Obrazovanje velikoruske države....................................................).. Doba Ivana IV Groznog.............. Doba Katarine II.............................75 20.................................................61 17.......................)......................................................28 11..................21 9.............. Istočno-evropska ravnica pre početka ruske države................ Tatarska vlast nad Rusijom. (1825-1855......................................... Zapadna i jugozapadna Rusija od XIV-XVII stoleća.....................................................................72 19....35 12.................................................................................... (Doba „zvanične narodnosti“).....SADRŽAJ Predgovor..................................71 18............ Doba cara Aleksandra I.............................................................................................

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful