ALEKSEJ JELAČIĆ

ISTORIJA RUSIJE

BEOGRAD, 1929. 1

PREDGOVOR. Otkada sam se sticajem prilika našao u ovoj gostoljubivoj i bratskoj zemlji, počeo sam da radim na upoznavanju moje braće sa Rusijom i ruskom kulturom, u koliko su mi to dopuštale moje skromne snage i znanja, pa i okolnosti, koje nisu uvek bile povoljne za rad. Već više semestara predajem rusku istoriju na Filozofskom Fakultetu u Skoplju. Nalazeći uvek dobar odziv i mnogo interesa za saznanja o Rusiji, ja sam se rešio da napišem i jednu originalnu popularnu istoriju Rusije, koje na srpskohrvatskom jeziku još nema. Postoje samo dva prevodna dela, štampana latinicom: ono Ramboa, poznatog francuskog pisca (prevod prof. Adamovića, Zagreb, 1884.), sada prilično zastarelo; i drugo od D-ra Bidla, profesora na Karlovom češkom Univerzitetu u Pragu (prevod D-ra Milana Preloga, Zagreb, 1922.). Ovo drugo delo posvećeno je samo događajima iz XIX i XX stoleća, sa vrlo kratkim osvrtom na XVIII vek. U svome delu pokušaću dati opšti pregled istorije ruskoga naroda kao celine, jer polazim sa stanovišta narodnog jedinstva Istočnih Slovena, ne poričući, razume se, da tri plemena istočnoslovenska: Velikorusi (ili nekadašnji Moskoviti), Ukrajinci (Malorusi ili prosto Rusi) i Belorusi imaju duboke i značajne antropološke, psihološke, jezične i kulturno-istoriske osobine. Zajednička im je preistorija njihova, koja je tesno vezana sa istorijom njihovih prethodnika na istočno-evropskoj ravnici, i njihova stara istorija, sve do prve polovine XIII veka. Posle nastaje duboki istoriski rascep, prouzrokovan najviše tokom spoljno-političkih događaja. Dok Rusija severoistočna, koja će se kasnije zvati Moskovskom ili Velikom, kao i donekle Rusija severozapadna, potpada pod uticaj i vlast Tatara, Rusija južna i jugozapadna i zapadna nalaze se pod uticajem Poljske i Litvanije, postepeno ulaze u okvir ovih država, pa onda u okvir poljsko-litvanske zajedničke države. Ali baš onda, kada su Belorusi i Malorusi ušli u sastav te države, Moskva je ujedinila Velikoruse u Moskovsku Državu, pa je otpočela ofanzivu prema jugu i zapadu. U toku druge polovine XVII i celog XVIII stoleća ujedinjuju se sva istočnoslovenska plemena u jednu veliku državu - Sverusku Carevinu sa Petrogradom kao prestonicom. U toj državi sve više jača narodna zajednička svest. Ova svest o narodnoj zajednici oseća se čak i kod onih Ukrajinaca, koji, kao „Crveni“ ili „Galički Rusi“, „Rusini“, „Galičani“ ili prosto „Rusi“ ostaju i nakon prve deobe Poljske van ruske države (od godine 1772. do 1918. pod Hapsburzima), pa i kod Karpatskih Rusa, koji su od prastarog doba bili podanici krune Svetog Stefana. U stvaranju moderne ruske države, ruskog književnog jezika, (koji se, istina, najviše oslanja na severno-velikoruski narodni dialekat) i ruske kulture uopšte, pa najzad i u ruskom revolucionarnom pokretu, najaktivnije su sarađivali i Velikorusi i Ukrajinci i Belorusi. U ovome procesu stvoreni ruski vladajući stalež i ruska inteligencija prestali su da budu samo Velikorusi ili Ukrajinci ili Belorusi, nego se mogu smatrati prosto kao Rusi. Ali u ovom procesu, zbog izvesnih često nasilničkih, a svakako nezgodnih mera vlasti, stradale su kulturne osobine Belorusa i Ukrajinaca. Ovo je izazvalo kod njih opravdani revolt. Svetski Rat i naročito ruska revolucija izazvali su kulturno, a donekle i političko odvajanje Ukrajinaca i Belorusa od ruske celine. Ukrajinci su sad razdeljeni državnim granicama u više delova, tako da se njihova većina nalazi u Sovjetskoj Uniji, a manji deo u Poljskoj, Karpatski Rusi u Čehoslovačkoj, a pojedini manji delići još i pod Rumunijom (u Bukovini i Besarabiji). Sada su razdeljeni i Belorusi: veći njihov deo nalazi se u Sovjetskoj Uniji, manji, ali još dosta veliki, u Poljskoj, dok su neznatne manjine u baltičkim državama. Toliko, kao uvodna reč, u moje delo. Onim licima i ustanovama, koji su mi neposredno ili posredno pomagali u radu, rado izražavam najlepšu zahvalnost. Naročito zahvaljujem uvaženim kolegama gospodi D-ru Milivoju Pavloviću i D-ru Petru S. Jovanoviću profesorima Filozofskog Fakulteta u Skoplju, od kojih je prvi ljubazno pregledao moj rukopis sa jezične strane, dok mi je drugi dao dragocene upute za tačnu transkripciju ruske toponomastike na srpski. Dr. A. Jelačić.

2

GLAVA I. Istočno-evropska ravnica pre početka ruske države. Prve istoriske izveštaje o teritoriji sadašnje Rusije dobijamo od Grka. Tražeći nova mesta za svoje naseobine grčki iseljenici, u prvome redu Jonci iz Mileta i Dorci iz Herakleje, osnovali su niz kolonija duž severnih obala Crnoga i na obalama Azovskog Mora. To su bile Tira na ušću Dnjestra, Olvija na ušću Buga, Hersones na južnoj obali Krima, Pantikapeja na mestu sadašnje Kerči, Tanais na donjem Donu, Fanagorija na tamanjskom poluostrvu blizu ušća Kubana. Ove naseobine vodile su intenzivnu trgovinu sa unutrašnjošću zemlje, uvozile su grčku robu, u prvom redu grnčariju, metalnu robu, oružje i nakite, vino, tkanine, mirise, južno voće; a izvozile su hleb, konje, krzna, roblje. Grci su uticali na kopneno stanovništvo, a i sami su donekle potpadali pod njegov uticaj, dok je puno tih „varvara“ dolazilo u grčke naseobine, gde su se ponekad zadržavali duže vremena. U istorisko vreme Grci su zvali one narode Skitima, kasnije Sarmatima; već Homer spominje stanovnike sadašnje Južne Rusije kao hipomolge... t. j. kao one „koji doje kobile“. Oni se hrane „mlekom“ i zaslužuju „divljenje“ (“Ilijada“ XIII, 5-6). Ime Skita javlja se prvi put kod Hesioda, t. j. u VIII stoleću pre Hrista. Ali ponajviše, i to veoma podrobnih podataka, skupio je o tim predelima znameniti grčki geograf i istoričar Herodot, “otac istorije“. Ceo prostor na severu od „Ponta Euksinskog“ (Crnog Mora), od Istra, t. j. Dunava, i do Tanaisa, t. j. Dona, u dubinu od dvadeset dana puta, Herodot zove Skitijom. Ova zemlja, znamenita po svojim velikim i lepim rekama, od kojih je Boristen, t. j. Dnjepar, najlepša i najkorisnija za čoveka, proizvodi hleb, sočivo, beli i crni luk, lan i konoplju. Od životinja u njoj žive konji, bikovi, magarci, divlje svinje, jeleni, zečevi, koze i pčele. „Nisam mogao saznati“, veli Herodot, „tačnog broja Skita, ali sam čuo dva mišljenja o njima: jedni vele da ih je veoma mnogo, drugi - da pravih Skita ima malo, ali da tamo živi više raznovrsnih naroda.“ Na taj se način Skitija i Skiti javljaju već kod Herodota sa obeležjem i geografskim i etnografskim. Kasnije nastaje potpuna zbrka pojmova. Skiti, kod jednih, stanovnici su Južne Rusije različitog porekla; prema drugima, Skiti su potpuno određen, jedan narod. Ima dve vrste Skita, jedni su zemljoradnici, drugi stočari. Odrediti poreklo i etnografsku pripadnost i jednih i drugih - to je jedan od najtežih problema istoriske etnografije, koji dosad nije rešen. Herodot govori otome, kako je monarhiska vlast kod „carskih“ Skita veoma jaka, da Skiti veoma mnogo drže do svojih grobnica, naročito carskih, da umrlog cara voze u svečanoj povorci po celoj zemlji, dok ne stignu na mesto sahrane. Veoma interesantna je priča Herodotova o sahrani skitskih careva: masa sveta mrcvari sebe i jauče u slavu umrlog cara, ali ovo im ne smeta da priređuju velike gozbe; uz cara sahranjuju ne samo njegovo oružje, nakit, različite domaće predmete, nego i njegovog ubijenog konja, ženu, sekretara i poslugu; nad mrtvacima grade čitavu jednu veliku humku. Nakon godine dana priređuje se velika svečanost oko carske grobnice i tom prilikom ubijaju pedeset konjanika sa konjima. Arheološka istraživanja naročito znamenitih humki Čertomlicke i Kuljopske, u kojima su bili sahranjeni neki skitski carevi, u glavnome su potvrdila Herodotove podatke. Ona su dala izvanredno bogate zbirke predmeta neocenjive umetničke i istoriske vrednosti, koji se nalaze u znamenitom bivšem carskom Ermitažu u Petrogradu. Najvažniji predmet jeste ogromna srebrna vaza, na kojoj su u dosta visokom reljefu izrađene lepe slike života Skita. Tip lica tih Skita je ariski. Već je Herodot poznavao neke Savromate kao susede Skita. Kasnije izgleda da su Sarmati zamenili Skite u južnoruskim predelima! Ali ograničiti i razdeliti Skite i Sarmate i u vremenu i u prostoru nije dosada pošlo za rukom našim istraživačima. Kod Herodota i u natpisima grčkih naseobina sačuvana su imena pojedinih skitskih i sarmatskih careva, a i pojedine reči njihova jezika. Produžujući radove ranijih naučenjaka, na čelu sa Svevladom Milerom, prof. berlinskog univerziteta Maksim Fasmer utvrdio je, i to izgleda definitivno, da se te reči objašnjavaju jedino iranskim jezicima. Isto tako neki izveštaji o običajima i društvenoj organizaciji Sarmata pokazuju, da su oni bili neka vrsta Iranaca. Od sarmatskih suseda, pored Litvanaca, koji su se onda prostirali, kao što možemo suditi po 3

Ali već svakako od VII stoleća u istočnoevropskoj ravnici razvija se dosta živa trgovina. rečica i jezera. Volinjani . navaljuju nove i snažnije nomadske horde Pečenjega i Mađara. ili tačnije pod pritiskom Avara. upotrebljava on slovenske žene kao zapregu mesto konja ili volova. na primer. vrši se slovenska kolonizacija širom istočnoevropske ravnice. U VI veku počinje i razvija se prodiranje u Južnu Rusiju Bugara. nose štitove. znameniti češki naučenjak Ljubor Niderle. Iz početka. dok Sarmati idu u kolima i na konju“ („Germanija“. Prisk. u borbama njegovih sinova. Tacit zove Slovene Venetima. koju su pepelom gnojili. t. Prvo sigurno pismeno svedočanstvo o njima nalazimo kod Tacita. Učesnik tog izaslanstva. kao i velikih blaga u kotlovima i drugim sudovimazakopanim u zemlju (ruski 4 . slovenska plemena dolaze u izvesnu zavisnost od dosta velikog Hazarskog Carstva. Na osnovu poglavito lingvističkog materijala može da se stvori slika ekonomskog stanja i materijalne kulture slovenskih plemena razasutih i naseljenih na istočnoevropskoj ravnici. svakako. Najverovatnija je hipoteza do koje je došao. zvana „gorodišča“ t. Bugari i Sloveni prodiru na Balkansko Poluostrvo u VI i VII stoleću. posle smrti Atiline (453. Severjani . lovom divljači i ribe i pčelarstvom. Velika hunska država spada u red prolaznih tvorevina istorije i. ali su se bavili uz to i stočarstvom. Dnjestra i južnoga Buga. gornjeg Pruta. sejali su žito i sadili povrće u dosta primitivno obrađenu zemlju. Koncem treće četvrtine V veka poplavili su južnoruske stepe Huni. naročito valja spomenuti Slovene. Tako. gde je Atilu posetilo izaslanstvo vizantiskog cara. koji su zauzimali veliki deo srednje. Pitanje o tome gde se nalazila slovenska pradomovina u Evropi spada u red najzamršenijih istoriskih pitanja. oni su sekli i palili drveće i žbunje u šumi. kad bi zemlja postala posnom. negde u njegovoj drugoj četvrtini. slovenski naseljenici stvarali su sebi utvrđena mesta. j. Pod takvim imenom poznaje ih antički svet dugi niz vekova.geografskoj nomenklaturi tih mesta i donekle po arheološkim pronalascima. 46). obično blizu ili kraj vode. oni bi kretali dalje. Zauzimajući uzvišenija mesta. Savremenici znaju pričati o njima dosta stvari. koje ih sve do IX stoleća štiti od nomada. pod nedovoljno rasvetljenim okolnostima. Pod uticajem avarskim. Na jugu. opisao je svoje putovanje i dao dobru sliku tadašnjih Huna. „zemljom gradova“. koji su došli iz dubina Srednje Azije u Evropu. mesta opkoljena lancem ili bedemom. naročito pak slovensko stanovništvo. Pripeta i donekle srednjeg Dnjepra. brzo se raspada i propada. na osnovu pažljivog proučavanja sve dosada poznate građe. gornjeg i srednjeg zapadnog Buga. Bužani imaju 231 grad. naročito pod vođstvom Atile. duboko u sredinu Rusije. oni su potčinili sebi više slovenskih plemena. j. a anonimni geograf bavarski iz IX stoleća veli za ruske zemlje sledeće: „Uliči jesu narod mnogobrojan: oni imaju 318 gradova. koje prvi ruski letopisac zove Obrima. koja je u glavnim potezima izvršena do u VII stoleće. a malo kasnije i Avara.325“. nije dala ovim krajevima gusto. Kultura glavnih vrsta i sada poznatog žita. Središte Atiline države bilo je negde u Panoniji.). da su u Panoniji pod Hunima i sa njima živela i neka slovenska plemena. Od II do kraja IV veka u današnjoj Južnoj Rusiji vodeću su ulogu imali Goti. jer „grade kuće. Kasnije su oni. proširili svoju vladavinu daleko prema Zapadu. Oni su bili zemljoradnjici. povrća i voća bila im je u glavnom poznata. pa su imali i jednu veću državu. Iz njegovih podataka da se suditi. pravljenim od zemlje. severne i zapadne Rusije. skandinavska saga zove Rusiju Gardariki t. U isto vreme. gl. Verovatno da su se bavili polunomadskom zemljoradnjom. koja se i sada može videti na severu Rusije i u mnogim mestima Sibirije. i Finaca. A u IX veku. Slovenska kolonizacija istočnoevropske ravnice. ogromna većina “gradova“ ruske zemlje bili su samo utočišta za seosko stanovništvo protiv neprijatelja i divljih zverova. nalik na onu. Slovenska pradomovina bila bi negde na Karpatima i u basenu gornje i srednje Visle.70. j. Ove podatke potvrđuje moderna arheologija. Ruski letopisac slikovito priča o nasiljima Avara nad Slovenima: kad treba Avaru da ore polje ili da nekud ide kolima. pronalasci na području današnje Rusije velike mase pojedinačnih novaca. koje dosada nije rešeno sa dovoljno sigurnosti. tragovi takvih „gorodišča“ sačuvani su u velikom broju. i umeju da idu peške. Slovenska su se plemena grupisala samo kraj reka. Po tom prikazu oni se razlikuju od Sarmata. Pored mnogobrojnih izveštaja savremenika Arapa.

Radimići. 5 . preko njih su lađe vukli konopcem.Vjatići. t. letopis beleži smrt legendarnog Rurika. ekonomskih i kulturnih. Smoljensk na gornjem Dnjepru i još nekoliko najstarijih gradova.zv. Postoje još i sada mnogobrojne ruske kneževske porodice. Od sporednih puteva putevi po zapadnoj Dvini i Njemenu bili su najvažniji.Severjani. da nije bilo. sve do godine 1598. Na severu i severoistoku slovenska su plemena bila izmešana sa Fincima. Isto tako su vukli ili nosili lađe duž obale Dnjepra.Volinjani. osnivača Rurikove dinastije.Dregovići. Kanala.Tiverci. Pitanje o tome: ko su bili Varezi-Rus postalo je veoma zamršeno. dok su ga južni Sloveni plaćali Hazarima. gde je on presečen od kamenih greda. t. nezavisno od Rurika. severna slovenska i finska plemena sporazumno reše. o kom su sačuvane originalne propovedi patrijarha Fotija.zv.). 879.Poljani. na jug od Drevljana . s kojim se u glavnom poklapaju podaci spomenutog bavarskog geograf i vizantiskog cara Konstantina Porfirogenita u njegovom znamenitom delu „O upravi carstva“ (gl. koja se jako ukorenila. na gornjoj Desni i njenom nritoku Sajmu i na gornjoj Oci . zatim Arapi. pa je kasnije (linija Danilovića . Trgovački saobraćaj se vršio lađama. Legende i fakta iz istorije početka ruske države Prema izveštaju ruskih letopisa. koji se pod Askoldom i Dirom uputi na jug. u to se sada sumnja) sredinom IX stoleća krstarili po Crnom Moru. pa onda administrativnih središta. pa i gusarili duž obale. na Desni . sredinom IX stoleća. letopis beleži da su severni Sloveni plaćali danak Varezima. Glavni učesnici u trgovini bili su Skandinavci Normani. ali svakako i Sloveni su postepeno ulazili u ovu trgovinu. na poziv naročitog izaslanstva. u basenu reke Brezine . „Varegi“ ruskih letopisa i vizantiskih hronika i akata. dođite da budete kneževi i vladari naši“ . u basenu zapadne Dvine i Pskovskog Jezera .. God.).Krivići. Trgovačke zajednice valjda su stvarale sebi izvesne tačke za oslonac u ovim prostranim predelima. mučili Obri. da pozovu Varege iza mora. grad Kijev na Dnjepru (866. jedan je vezao Baltičko More sa Crnim. razmesti „muževe“ po gradovima. na srednjem Dnjepru oko Kijeva . IX. Pod godinom 859. Možemo zamisliti.j.j. kao neke vrste utvrđenih kontoara. koje su se kretale u više pravaca. Da bi učinili kraj anarhiji. da su takva središta bila: Kijev na Dnjepru. Najznamenitiji događaj u tim odnosima bio je napad Rusa na sam Carigrad godine 860. možda Židovi. Slovenska plemena u istočnoevropskoj ravnici. koje vode poreklo od Rurika.Ugliči ili Uliči ili Duljebi. prema letopisu.Sloveni. državni život niče na velikom putu „iz Varega u Grke“. gde su osvojili. koje su nekad. Nakon smrti svoje braće Rurik ostade jedini knez. drugi Baltičko More sa Kaspiskim Jezerom. u basenu Soža . uže kopnene prostore između pojedinih reka i jezera.potomaka Aleksandra Nevskog) vladala u Moskovskoj Državi. Hazari. koje reče kneževima vareškim iz plemena Rusa (Русь): „Zemlja je naša velika i bogata.Drevljani. koja se sredinom XI stoleća počela deliti na više loza. Da su Varezi kao i Rusi (da li je to isto. razume se. t. ali dva su puta bila glavna. zatim sledi beleška o izgnanju Varega od strane slovenskih plemena i o velikoj međusobnoj borbi među severnim Slovenima i Fincima. Hronologija letopisa je više nego sumnjiva.„клады“) svedoče o razvijenosti ove trgovine. ne izgleda sigurna. prema izveštajima najstarijeg ruskog letopisa. pa je izazvalo ogromnu literaturu. na Dnjestru . tamo. vodili trgovinu sa Grcima. neka ponovno vladaju nad njima. u basenu Pripeta . Sineus i Truvor „sa rodom svojim“ i postadoše kneževi kod Slovena (862.). bila su sledeća: u basenu jezera Iljmena . i zato su iskorišćavali takozvane „voloke“ ili „prevlake“ t. te uguši bunu novgorodskih nezadovoljnika. Novgorod na jezeru Iljmenju i reci Volhovu. a i u celini i legenda. pregrada (ruski „пороги“). odnosno nosili na rukama. Na taj način možemo objasniti postanak pravih gradova u našem smislu ove oeči. na južnom Bugu .dođoše tri brata Rurik. ali nema u njoj reda. o tome imamo dovoljno podataka kod samih Grka savremenika. na zapadu nalazila su se u dodiru sa litvanskim plemenima. GLAVA II. I zaista.. ali izgubi jedan deo svoje vojske.

). koji stoji na čelu gomile drugih kneževa. Svetislav je prodro sve do kavkaskih predela. hoću da živim u Pjeraslavcu na Dunavu. Ratujući širom cele istočne Evrope. i slaše na sve strane govoreći. da je Olegu mnogobožački sveštenik proricao smrt od njegova omiljenog konja. iako je njegovo ime kao „velikog kneza ruskog“. Ovaj ugovor. okićenu legendarnim podrobnostima o krštenju Olge u Carigradu. umesto koga je upravljao njegov rođak Oleg (879-912. Oleg se uopšte javlja sa crtama pravog legendarnog junaka. Oleg je osvojio čitav put „iz Varega u Grke“ sa Kijevom. čija se autentičnost ne da osporiti. iz Rusije krzna i vosak. očigledno na osnovu narodne tradicije i pesme. pa se i tamo tukao sa plemenima Jasa i Kasega. učestvovao i u pohodu na Carigrad (907. koje su ga onda rastrgle. nego i iz podataka koje nam pružaju strani pisci. koja se ugnezdila u lubanji toga mrtvoga konja (912. iako je veliki knez morao izdržavati borbe sa susednim plemenima i njihovim starešinama. Neki naučnici čak i samog Igora smatraju kao hrišćanina. prema letopisu. držim. pekao to na uglju. blagogodareći upotrebi takozvane „grčke vatre“ od strane Grka završio veoma nepovoljno po Ruse. 945-972. svilene tkanine. Olga se javlja u letopisu. nego onaj Olegov. nego je spavao na sedlu. Međutim. pa jeo. Svetislav se pokazao kao ratoboran junak. Pričalo se. Igor. jer se tamo skupljaju sva blaga sa sviju strana: od Grka zlato. zanimljivo je. negde oko godine 955. koji se odlikovao naročitom brzinom u svojim vojničkim podvizima. pokrstila u Kijevu. vino i različito voće. Letopis ga slikovito prikazuje na sledeći način: „Beše on hrabar i lak.). On je pokorio silu slovenskih plemena. nego je izrezavši tanko konjsko meso. Ovaj je pohod. od Čeha i Ugara srebro i konji. U jednoj takvoj borbi pobunjeni su Drevljani ubili nesrećnog kneza na grozan način. verovatno je u letopisu izmišljen. sve prema letopisu. Igora je nasledio njegov maloletni sin Svetislav (Svjatoslav. Oleg je učinio toliko jak utisak na savremenike i potomke. nasledio njegov maloletni sin Igor. od kojih se prvi. pa je god. da su i smrt njegovu okitili bajkom. isto su činili i svi njegovi.. med i roblje“.) poznat nam je ne samo iz ruskih letopisa. odnosno njegovi odredi. Svetislav je zaista i osvojio Bugarsku. 911. jer je tamo sredina moje zemlje. kuda su ga Grci pozvali da sruše bugarsku carevinu. Ova bajka veoma je slična sa pričom skandinavske sage o junaku Orvardu Odu. smatra se manje probitačnim za Ruse. meso nije kuvao. skupljaše mnoge vojnike. I za njegova vremena ipak se kijevska velika kneževina proširila. Sagradio je grad Prejaslavec na donjem Dunavu. Svetislav je sahranio u Kijevu svoju mater Olgu. o kumovanju i prosidbi carevoj i tome slično. a sam Kijev nazvao je „majkom ruskih gradova“ (882. o kom se nije pronašlo nikakvih podataka kod Grka. Ugovor. Svetislav je razdelio zemlju između tri svoja sina . kao pardus. nije imao šatora.Rurika je. takozvani „prvi“. koji su Vizantinci i Rusi zaključili god. Veliki knez Igor (912-945. prema letopisu i u njemu sačuvenom ugovoru iz godine 907. ali se odluči da tamo i ostane. O tome su sačuvani savremeni izveštaji. išla u Carigrad da obiće cara i patrijarha (o tome putu imamo dve priče: jednu u ruskom letopisu. te izvršili dva pohoda na Carigrad. Ali je naročito znamenit njegov pohod na Balkan. čuvenog potonjeg krstitelja Rusa. Čim je odrastao. govorio za nj: „Nije mi milo da budem u Kijevu. koja se ranije. Srušivši Bugarsku pomoću Svetislava i njegovih Rusa. koji je vladao i odrastao pod tutorstvom i upravom kneginje-matere Olge i vojvode Svjenelda. letopis okitio sjajnim pesničkim podrobnostima. Vizantija je onda svom snagom udarila na ovog za nju vrlo nezgodnog suseda. drugi ugovor iz god. predstavlja nesumnjiv prevod grčke isprave. gusarili su po Crnom Moru i Kaspiskom Jezeru. i autentičnu priču samog cara Konstantina Porfirogenita u spisu „O ceremonijama vizantiskog dvora“. 944. koja pruža lepu kulturno-istorisku sliku varvarske kneginje na carskome dvoru). Olega i Vladimira. očigledno pozajmljenim iz narodne pesme.. prema letopisu.). spomenuto u ugovoru između Rusa i Grka. Oleg je. gde je pogubio Askolda i Dira. kola iza sebe nije vozio ni kotla. vezavši ga za dve do zemlje spuštene breze. uzeo tom prilikom od Grka veliki danak. pa je. U njemu su uređeni trgovački i pravni odnosi Rusa i Grka. ali je posle mnogo godina umro od ujeda zmije. „doćiću na vas“. 957.). Iz onog što se o njemu priča dobija se slika jednog slabijeg i nedovoljno odlučnog vladara i vojskovođe. sa crtama „najmudrije žene“. bez dovoljnog razloga. pa je otišao konačno u Bugarsku. pa je. da su u njemu spomenuti Rusi hrišćani i hrišćanska crkva u Kijevu.Jaropuka. 6 . te ga je nadmoćnom snagom pobedila. ali. ili divljač.).

Svetislav. a priča o njima začinjena je legendarnim 7 .. izbile su borbe. koji je imao malu pratnju. sa ogromnim gomilama žena. pa se uputio natrag“. da su te priče jako preterane. grad Hersonis tavriski ili Korsunj. jer se u njima Jerusalim prikazuje kao grad otet od Jevreja i predat Bogom u ruke hrišćana (aluzija na krstaški rat i zauzeće Jerusalima od krstaša 15 jula g. pa su jednom prilikom poginuli u Kijevu. ne samo suzbijajući separatističke težnje sloveno-ruskih plemena. Verovatno. Jovan (Cimiskije) pristade na to i u pozlaćenoj ratnoj odeći. a svi ostali delovi tela veoma razvijeni. Smatra se. dok se Vladimir javio kao zatočnik mnogoboštva. uzeo je za ženu grčku princezu Anu. Međutim. njega je pratio odred konjanika u sjajnom zlatom šivenom odelu. koji je plovio na običnoj skitskoj lađi. dojaši na obalu dunavsku. a potom i ubijen. verovatnije pak 978.. što je svedočilo o plemenitosti njegovog roda. 1099. Ne dižući se sa klupe svoje lađe. divljaka. U njegovoj spoljašnjosti bilo je nečeg mračnog i surovog. da ih natera na izvršenje tih uslova. i sa Litvancima i sa Bugarima.-989. „kagan.“ bio je Mojsijeve vere). Svi ovi događaji padaju u godine 987. na konju. Priča se. ali u prvom redu hrišćanskim. Njegova šija bila je debela. otac i sin. naročito pak o njegovim haremima. blizu obale Dnjepra. sve do Karpata).) Između sinova Svetislavljevih. te se ne bi mogao nazvati ni previsok. Belo njegovo odelo nije se ni po čemu razlikovalo od odela ostalih Skita. iza god. tako da je i kijevski veliki knez Vladimir lako mogao imati masu čeljadi. Priče su ove obojene vrlo jakom polemičkom bojom u istočno-pravoslavnom i grčkom duhu. plave oči.. pobeđen i tučen. Posle toga došlo je do novih pregovora i transakcije: Vladimir je primio Hristovu veru. retku bradicu i dugačke maljave brkove. pa su i veze sa Vizantijom postajale sve tešnje. Čim je opasnost prošla. da je on obnovio i čak i razvio mnogobožački kult u Kijevu. kada je išao na izmirenje sa bratom Vladimirom. te behu pomognuti jakim odredom njegovih vojnika (Varega). kao žrtva tim bogovima. da je Jaropuk bio predstavnik hrišćanske stranke i njenih težnja. sem jednog parčeta. „zaželio je da se sastane sa carem i da se razgovara sa njim. bilo je slučajeva i ljudskih žrtava bogovima. kao i muslimana. Ali su se osećali i zapadni uticaji. ratujući i sa Hrvatima (Belim) u Galiciji. hrišćani Varezi. sem po njegovoj čistoći. Ondašnja Rusija bila je pod raznovrsnim verskim uticajima. Vladimir je vodio velike ratove. 1100. vratio je carevima Krim. ili tačnije između njihovih krugova. prsi široke. po kome je odustao od svakih traženja na Balkanu. o njegovim gozbama. Sve su kose na njegovoj glavi bile ošišane. U jednom uhu nalazila se minđuša sa crvenim kamenom i dva bisera. ali su stvorene očevidno docnije. Zauzeo je. koje je imao u većem broju. pa je onda (po letopisu godine 980. pa je potom izveo i krštenje svojih Rusa. pošao protiv njih. morao je da primi kratak i veoma nepovoljan za njega ugovor. nego i osvajajući nove predele (Galiciju. carevi Vasilije II i Konstantin obratiše se na Vladimira. Tu su zapazili Svetislava. sa jugoistoka. pod čijom su vlašću neko vreme bili južnoruski Sloveni. bio je uhvaćen od Pečenjega. O načinu života Vladimirova.) Jaropuk bio mučki ubijen. Svetislav. Svetislav je kratko vreme govorio sa carem o miru. Međutim hrišćanska stranka bila je veoma jaka u Kijevu. težeći tim da utvrdi državnu kneževsku vlast. pričala su se velika čuda. Posle ugovora o miru. veslajući zajedno sa ostalim veslačima. ni prenizak: imao je pripljosnast nos. koje su se završile tim. behu s puno jevreja (čak i njihov car. prema priči savremenika Lava Đakona. Ali jedno krupno zrno istine svakako se u njima nalazi: arapski pisci prikazuju ruske vođe kao vlasnike velike mase robova i kao trgovce robljem. Dovedeni u težak položaj. što je prvo od ruku pristaša starijeg brata Jaropuka poginuo srednji Oleg. Primanje hrišćanstva postalo je veoma aktuelno pitanje čisto političke prirode. On beše srednjeg rasta. i Vladimir je. Hazari. izgleda da su carevi pogazili uslove ugovora.). koji su se pre nekoliko desetina godina u ruskim stepama ugnezdili. zna se da je zapadna crkva imala veza sa Kijevom još za vreme Olgino. Svetislav. nakon duže opsade. Na povratku u Rusiju. Pečenješki knez napravio je sebi gozbenu čašu od lubanje Svetislavljeve (972. u Vizantiji je izbila buna vojskovođe Varde Foke protiv zakonitih careva.koji lepo prikazuju krvavu borbu Rusa i Grka. Sve ove uticaje letopis je prikazao u priči o tobožnjem dolasku izaslanstava raznih vera Vladimiru i o šiljanju s njegove strane naročitog izaslanstva za obaveštenje o svim tim verama. guste obrve.

) došlo je do pokolja u velikokneževskoj porodici. Brat mu Jaroslav. Za vreme Jaroslavljevo desio se poslednji pohod Rusa protiv Vizantije.podrobnostima. Ipak je nesumnjivo.“ Prve polovine svoje vladavine Jaroslav je bio prinuđen da razdeli državu između sebe i brata mu Mstislava. crveno sunašce.“ Vladimir je postao najomiljeniji junak ruske istorije i narodne pesme. po njegovom narodnom imenu. koje je letopis uzeo bilo iz junačke pesme. svuda je izvršeno u miru. jula 1015. princeze Ane). dok je na Volzi tada sagrađen grad Jaroslav. veoma je složeno. dok su mu zetovi bili kraljevi norveški. Premudrosti Božije. j.) Jaroslav je razdelio zemlju između svojih sinova i verovatno da je dao i uredbu 8 . Svetopuk. zadobio je veliku slavu u ruskoj istoriji kao „Mudri.). plemenski kneževi iščezavaju. Posle krštenja. Vladimiru letopis pripisuje početak ruskog školstva. Nesumnjivo je. Jaroslav je bio i graditelj novih gradova na periferijama ruske države.. bilo iz pobožne tradicije (Vladimir je bio fizički izgubio vid.). Svetopuk je umro negde u izgnanstvu. Tako je u kraju finskih Estonaca dao sagraditi grad Jurjev u čast svoga sveca Svetog Đorđa. Jaroslav je i sam bio veliki ljubitelj knjiga i imao je bogatu biblioteku. matere pak plakahu kao da su deca već mrtva. naročito za odbranu naroda od stepskih varvara (imamo veoma interesantan izveštaj zapadnoevropskog misionara Brunona o njegovoj poseti Vladimiru i putu u južne stepe u cilju propovedi varvarima. Pitanje o sastavu i postanku ovog pravnog zbornika. mađarski i francuski. nije bilo sloge. da je on puno učinio za organizaciju države i crkve. u kojoj se i sada nalazi mermerna grobnica Jaroslavljeva. nisu bili Rusi ni brzo ni duboko hristijanizirani. Jaroslavu su pripisivali izdanje zakonika pod naslovom „Ruska Pravda“ (sačuvano je više redakcija njenih u većem broju prepisa). da nije „Rusku Pravdu“ dao sastaviti. koja se završila ipak potpunim porazom ovih divljaka. i oslanjajući se na ponovo pozvate naročito jake odrede Varega. U njemu se razvija industrija. koji je držao ceo istok Rusije od Dnjepra. od kojih su do danas očuvane ruševine Zlatnih Vrata i delovi saborne crkve Svete Sofije. Jaroslav stoji na čelu jedne velike evropske države. razume se. 1036. samo u gradovima Polocku i Turovu ima sporednih kneževa vareškog porekla. postoji veoma oštroumna i zanimljiva hipoteza prof. oženjen normanskom princezom Ingigerdom. kao i na novgorodsku vojsku. pobedio je Svetopuka i proterao ga je iz Rusije. nakon smrti Mstislavljeve pa do svoje smrti bio je jedini vladar u Rusiji. Prisjolkova. sastavljenoj od sinova raznog porekla (deca žena mnogobožačke vere i „Grkinje. Pečenjezi su više puta uzrujavali kijevsku državu. a čim je umro (15. na osnovu nekih reči u samom spomeniku. naročito je opasna bila navala god. niti je objavio veliki knez Jaroslav. ušavši u istoriju sa nadimkom „Prokleti“ („Окаяный“). koja ga prikazuje kao „Vladimira. nije se ipak mogao zadržati u Kijevu. iako. Dugo vremena. on je u vezi sa celokupnim ondašnjim evropskim svetom. Uoči smrti Vladimir se spremao na rat protiv sina Jaroslava. naprotiv. i na taj način Vladimir je imao tesne političke i crkvene veze sa jugoslovenskom državom Samuilovom. Ogroman trgovački grad Kijev bio je središte trgovine Istoka sa Zapadom. govoreći kako on „poče uzimati kod otmenog sveta decu i davati je na učenje pismenosti. Jaroslav (1019-1054. Rusi su pretrpeli poraz (1043-1044. prema kojoj je kijevska episkopija spadala pod ohridsku arhiepiskopiju. umetnost i prosveta. ali ga je odmah dobio natrag čim je ušao u krstionicu). zbog trgovačkih razmirica. Krštenje Rusa. koji se sada više ne smatra kao zakonik u pravom smislu reči. god. od kojih je Vladimir odvojio svoju državu vrlo dobro uređenom odbranbenom linijom). sem u Novgorodu. te ga ovde ne možemo uzimati u pretres. Umirući (1054. (motiv dobijanja neveste snagom oružja). Vladimir se javlja u letopisu sa crtama veoma pobožnog i milostivog vladara. On je ulepšao grad sa više divnih građevina. Predvođeni od Jaroslavljeva sina Vladimira.“ U njegovoj porodici. što se vidi iz braka njegovih sinova sa evropskim princezama. najstariji knez Svetopuk dao je zaklati svoju braću od Grkinje (Sveti Boris i Gljeb). a imalo je velikih i političkih i kulturnih posledica.“ t. vezan bračnim vezama sa poljskom vladajućom kućom i prijatelj poljskog kneza (kasnije kralja) Boleslava Hrabrog. iako neki njeni delovi možda i vode poreklo iz Jaroslavljeva doba. nanosili veliku štetu njenom blagostanju. Pitanje o tome odakle je Vladimir dobio jerarhiju spada u najteže probleme ruske istoriografije.

U Kijevu je umro god. On je napisao naročitu „Pouku za decu. odnosno kneževske linije. a naročito da ne daju svojim činovnicima da čine nasilja. koje su trajale sve do dolaska na vladu najmlađeg sina Monomahova Jurija. najstariji član kneževske familije. zvani Monomah. baštine) odnosno veliko-kneževski položaj. da su i manastiri bili u opasnosti prilikom ove bune. te se o njemu sačuvala najlepša uspomena.) ali nakon njegove smrti uskoro su opet izbile razmirice između kneževa. a obično u sporazumu sa narodnim skupštinama („veće“) glavnih gradova pokrajine. Zanimljivo je. koji su imali spoje omiljene i omražene kneževe. Prvi akt novog velikog kneza bila je uredba o visini kamata. Zbog nezadovoljnih kneževa „izgoja“.o redu nasleđa. u kojem se mnogo radilo na letopisu. nije ostao 9 . upravljajući njima preko svojih doglavnika („družina“). zbog mešanja u srodničke borbe i kombinacije samog naroda. ali bez uspeha. postaje poprište vrlo čestih i vrlo surovih međusobnih borbi i ratovanja. Kao stariji posle umrlog kneza nije se smatrao njegov sin nego najstariji brat.. te je čekao da na nj dođe red. milostiv prema siromasima i stradalnik za rusku zemlju“ tako ga karakteriše letopis. knez černjigovski. Jaroslava je nasledio njegov sin Izjaslav (1054 do 1078. među kojima su se druge polovine XI stoleća najviše istakli Polovci ili Kumani.) i sin Svetopuk II Mihajlo (osnivač velikog manastira u čast svetog Arhanđela u Kijevu. izazvan teškim ekonomskim prilikama i uperen protiv zelenaša. gradskih veća. On naročito podvlači da je njegov otac „sedeći kod kuće“ poznavao više jezika. došao je pre svoga vremena na velikokneževsku stolicu. drugi brat Svetislav. Vladavina Monomahova prošla je u miru. Za vreme ovog poslednjeg velikog kneza došlo je do žestokih borbi i ratova između kneževa. Isto je tako mirno vladao njegov sin Mstislav (1125. sa prekidima). Vladimir Monomah uživao je naročite simpatije među kijevskim gradskim masama. 1157. Njegovu dolasku u Kijev prethodila je pobuna kijevskog stanovništva sa pljačkom židova. Ostali treba da se razmeste po pokrajinama tako. do 1113. te se drugi kneževi penju takođe postupno u činu približujući se veliko-kneževskom prestolu. prožet simpatičnim čovekoljubljem i veoma lepo književno obrađen. u kom poziva svoju decu da budu pravedna i milostiva. gube pravo ne samo na ovo mesto. pa čak i samom papi Grguru VII. u kojima vladaju kneževi. Deca onih kneževa. to je bio pokret sa jasno obeleženim socialnim karakterom. 1113.-1132. Uopšte. Već su se za njegovo doba javile razmirice između njega i braće. Njegov stariji sin Andrija.“ zanimljivi etičko-politički spis. oteravši Izjaslava. ali je sve do kraja svoga života težio za dedovskim „zlatnim prestolom“ kijevskim.To je glavna sadržina Jaroslavljeve uredbe koja nije bila nikad tačno izvršivana. Ali je Monomah bio obazriv i lojalan. putnik i lovac. Sva „ruska zemlja“ (taj se pojam zaista stvarao u XI stoleću) ostaje svojinom cele kneževske porodice Rurikovića. zvanog Dolgoruki. Oni se smatraju kao „izgoji“.). što se kasnije stalno zameralo njegovim potomcima. ali se deli na više pokrajina („volosti“). koje su ga više puta pozivale na velikokneževsku stolicu. Najzad god. ubrzo posle smrgi Jaroslavljeve. 1093. po najmilijem mu selu Bogoljubovu. Izjaslav se obratio za pomoć caru Henriku IV. država Rurikovića. nego uopšte na neki „deo“ u ruskoj zemlji. Taj je knez držao kneževinu suzdaljsku na severoistoku Rusije. Za vreme Svetopuka II naročito se istakao unuk Jaroslavljev. zvani Bogoljupski. „Bratoljubiv. zbog težnja roditelja da osiguraju svojoj deci a ne braći. čiji je broj vrlo brzo porastao. Najviše su iskorišćavali ovakvo stanje kijevske države stepski nomadi. očevine. Vladimir. iako su je smatrali za neku obaveznu normu državnog prava. predstavlja dragocen spomenik kulture. pojedine pokrajine (takozvane „otčine“ t. jer su se i kaluđeri bavili zelenaštvom. gradova i pokrajina. Na upražnjeno velikokneževsko mesto dolazi sledeći po redu knez. da je i on sam bio neumoran ratnik. čiji su očevi umrli još pre nego što su došli na velikokneževsko mesto. da štite siromahe i uboge. taj njegov spis. da stariji knez po redu dobije bolju i bogatiju pokrajinu. Vladimir se javlja kao čovek veoma pobožan i oduševljen vaspitač. Monomah je stupio na velikokneževsku stolicu. a sin Svevladov. poziva decu na međusobnu slogu i neumornu delatnost u ratu i miru. koje su bile znatno ograničene. Tek posle smrti Svetislavljeve on je mirno završio svoj život kao veliki knez. Iz spisa Vladimirova vidi se. Na čelu zemlje i kneževskog doma stoji veliki knez. ideja i naravi Kijevske Rusije. j. Posle njega su uzastopce vladali njegov brat Svevlad (Vsevolod) (1078-1093.

Ekonomsko i socijalno stanje. Od njega su veliki kneževi zaseli na prestolu u Vladimiru na Kljazmi (pritoka Oke). otkada se razvila velika država sa međunarodnim političkim i ekonomskim vezama. Posle toga Kijev se slabo obnavlja i tek životari sve do opsade i užasnog pokolja i rušenja koje su izveli u njemu Tatari (1240. Basen Dnjepra. mnogo jače. poglavito vodenih. dosta su se brzo pretapali u Slovene i iščezavali među njima. Pskovići i t. suzdaljsko-rostovsku. koje je skupila i protumačila moderna arheologija. ali su dugo čuvali svoju narodnost. černjigovsku. galičku. Dokumentima je utvrđen boravak u Rusiji Grka. polocku. takozvani Varezi. kao i sa krajevima s jedne i druge strane planinskog lanca Urala. izuzimajući njegov južni deo. bila je dovoljno gusta. Daleko van predela ovih zemalja nalazila se blizu ušća Kubana mala ruska naseobina Tamatarha ili Tmutarakan. Iz početka su iz Rusije izvozili gotovo samo sirovine: krzno. 10 . one su se kolebale i menjale na jugu u stepama prema rezultatima borbe sa nomadima (Pečenjezima. najzad sa srednjim Istokom u Aziji. turovo-pinsku.trgovina. trgovinom i donekle upravom zemaljskom. kao njene prestonice. kijevsku. smoljensku. Bilo je puno i drugih došljaka. Pored Slovena bilo je puno finskih elemenata. a neki i upotrebljavaju u XII stoleću. industrija i zanati . Jermena. razvijaju se nove pokrajine: rostovsko-suzdaljska zemlja sa stonim gradom Vladimirom na severoistoku. odnosno po njenom glavnom gradu. na zapadu u vezi sa odnosima sa Poljacima. novgorodski kraj sa Novgorodom i Pskovom na severozapadu. Od hazarskih vremena ostale su na ruskom jugu kolonije židova. nego što se obično misli. koje nam pružaju savremeni pisci i ostaci materijalne kulture. bio je “mati svima ruskim gradovima“. U Rusiji se stvaraju nova državna središta. Balkanskim Poluoostrvom i (do sredine XI stoleća) Malom Azijom. gornje i srednje Oke. Granice ove zemlje nisu bile određene. koji su se postepeno pretapali u Slovene utičući na njih. najzad jezera Iljmena i Pskovskog i delimično Ladoškog i Oneškog. 1169. Mreža trgovačkih puteva. svedoče ipak o veoma intenzivnom razvitku trgovine ne samo tranzitne nego i uvozno-izvozne sa severnom i srednjom Evropom. da nemamo nikakve statistike. Arapa.uz oca. basen gornje i srednjezapadne Dvine. Većina stanovništva bavila se zemljoradnjom. Kijev pak. gornjih zapadnog Buga i Sana (pritoka Visle). pa se još i sada mogu naći po nekim mestima Rusije. koji druge polovine X stoleća stvaraju sebi državu. spoljašnjih i unutrašnjih. Normanski došljaci. -to je bilo rusko državno zemljište. d. volinsku. j.bio jako razvijen. lovom i pčelarstvom. gornje Volge. tako da su njihovi ostaci preživeli duga stoleća. t. muromo-rjazansku. Plemenski nazivi postepeno iščezavaju. dalje na severu prema litvanskim i donekle finskim plemenima. ali je i gradski život . koja se bavila ratom. te je Kijev izgubio svoj prvenstveni značaj. kao stoni grad velikog kneza. tako da su se ljudi obično zvali Kijevljani. još se pamte. Ruska država u doba prevlasti Kijeva. od kraja IX pa do druge polovine XII stoleća. kasnije Polovcima ili Kumanima).). Pored toga svako se pleme obeležavalo još i po svojoj pokrajini. od njih je kijevska bila mnogobrojna i uticajna. Franaka. razume se primitivnom. nego se vratio u severoistočne predele. i sviju njegovih glavnih pritoka. GLAVA III. tim pre što ga je vojska Andrijina god. galicko-volinska zemlja sa gradom Galičem na krajnjem jugozapadu. Nemaca. perejaslavsku. Kasnije je ceo narod primio rusko ime. u ratu zauzela i tom prilikom spalila i sasvim opljačkala. državno uređenje i kultura Kijevske Rusije. kada se ovaj utvrdio u Kijevu. Južnih i Zapadnih Slovena. Svaka zemlja imala je središnji grad i sporedne zavisne gradove koji su se na ruskome jeziku zvali пригороды. Stanovništvo ruske države bilo je većinom slovensko. Slovensko stanovništvo prima rusko ime koje je iz početka označavalo odrede Varega-Normana. ali podaci. obuhvatala je veći deo istočno-evropske ravnice. gornjeg i srednje-južnog Buga i Dnjestra. gornjeg Njemena. Sve se ovo zemljište sa neodređenim granicama delilo na više autonomnih zemalja ili pokrajina: novgorodsku. zatim mešovitu vareško-slovensku grupu stanovništva. kasnije još i mitropolita. uz to stočarstvom. Novgoroci. Razume se. naročito odonda.

koji je toliko bio značajan. u kom su gradu sačuvani tragovi nekadašnjeg velikog trgovačkog udruženja (hilde) ljudi. „zakupi“. Iz toga su izlazile vrlo štetne borbe po rusku zemlju. koje se služi kamenom i izvodi velike građevine. u ugovorima ruskih kneževa Olega i Igora sa Grcima nalazimo pravila o pasošima. koje se pod vojničkom zaštitom spuštaju Dnjeprom u Crno More. da su u njemu živele veoma mnogobrojne zanatlije. zv. domaća industrija. „boljari“. zv. Na početku ruske države kneževi su bili čuvari granica i trgovačkih puteva. Zanimljivo je. o ponašanju i izdržavanju ruskih trgovaca u Carigradu. i sa upotrebom mnogobrojne radne snage. To su bili dužnici. koji su služili u crkvenim ustanovama i najzad od onih. Kasnije. stvara se viši stalež t. to su najviši i najuticajniji članovi „družine“ i zemaljske. da su ugovori sačuvani samo iz X stoleća. koji su svoju slobodu založili za obezbeđenje duga. Car Konstantin Porfirogenit priča. zaključili su poslanici „Olega. sastavljeno od duhovništva i njegovih porodica. dakle unutrašnjeg i spoljašnjega mira. hleb. Od vremena Vladimirova javlja se ruski novac. preko karavana i lađa. Društveno uređenje Kijevske Rusije tokom vremena postaje sve složenije. Sve su te odredbe i pravila dosta precizni i za ono doba napredni. izgleda. U daljem razvitku društva. koji su se našli izvan svojih društvenih organizacija (staleža) . koji su se bavili trgovinom sa Kijevom.. nego i druge sporedne vareške vođe kao i plemenske starešine ili glavare. organizatori trgovine. iz kasnijeg ih vremena više nema. kao i sa lađama i imovinom onih trgovaca koji su pretrpeli neku nesreću na moru. njegove privredne sluge. pored toga bila je sva sila ljudi. Isto tako moralo je biti i u Kijevu i u drugim gradovima. upotrebljavao i u Skandinaviji. starešine. velikoga kneza ruskoga i sviju. Slobodni ljudi delili su se na građane i seljake („смерды“. S jedne strane opažamo podelu društva na kneževsko i zemaljsko („družina“ i „земщина“). ova reč je izazvala više tumačenja). med. koji nisu bili ratni drugovi i savetnici kneza. 11 . Olegov od god. u prvom redu crkve i kneževske dvorove. Kasnije razvija se. „Družina“ se delila na višu i nižu. po uputama stranih majstora. sa velikim troškovima. Svakako novac je bio redak i zbog toga su kamate bile visoke. da se za vreme Jaroslava. zvani su bili „rolejni“. koji su pod njim svetli boljari. ipak su pojedini kneževi u nekim oblastima bili autonomni. nego zavisni od njega. I na istočnjačkim trgovima ruski trgovci su bili veoma aktivan elemenat. Kijevska Rusija nije nikad bila jedinstvena država: prvi vareški kneževi imali su pod sobom.. Kako su kneževi Rurikova doma potiskivali plemenske starešine i druge vareške kneževe. O tome možemo zaključivati po svedočanstvima naših izvora. trgovina dobija sve više privatni karakter. ne samo svoje namesnike. i uz to vrlo mnogo roblja. Umesto jednostavnog građenja drvenih dosta primitivnih zgrada javlja se po glavnim gradovima građevinarstvo. o međusobnom izdavanju robova koji su pobegli od gospodara. Ispod slobodnog društva nalazili su se poluslobodni. oni „zakupi“. od kaluđera i onih svetovnjaka.„izgoji“. nego i između pojedinih pokrajina. o postupanju sa nasledstvom u tuđini umrlih trgovaca.. koji je obezbeđivao povratak duga. ugovora. a naročito po dosta jasnim u ovom slučaju tekstovima ugovora sa Grcima. o međusobnom kažnjavanju krivaca. potpuno bespravno.. glavari vojske. 911. naročito u nekim kneževinama. Najzad mnogobrojno je bilo roblje. a kao zalog. ljudi. kako rusku trgovinu organizuju kneževi skupljajući danak jednim delom na prodaju u Vizantiju. iako je bez sumnje kneževi nikad nisu potpuno napustili. Prvi od tih.. Od ruskih gradova naročito o Novgorodu znamo. naročito u Kijevu. Sve do kraja X stoleća Rusija nije imala svoga novca i služila se novcem arapskim („dirgemi“) i vizantiskim („solidi“).“ Drugi ugovor spominje „Igora velikog kneza ruskoga“ i „sve kneževe“ (u letopisu upotrebljena je zbirna imenica “княжье“). Odvojeno od građanskog društva nalazilo se od XI stoleća društvo crkveno. neka vrsta nasledne aristokratije. Pored metalnog novca verovatno su bili u upotrebi i novci pravljeni od kože. dok za Srednju Evropu znamo da su naročito tesne veze postojale između Kijeva i Regensburga na gornjem Dunavu. upravo gradske. služila je često ličnost samog dužnika. po želji naših kneževa.vosak. Te borbe bile su drugi važan uzrok propadanju Kijevske Države. od stoke konje. ne samo između kneževa. koji su radili na zemlji. t.

kada nije bilo kneza. z. Najstariji poznati slovenski rukopisi u Rusiji jesu: „Ostromirovo Evanđelije“ iz god. kao i za kneževsku vlast i boljarsku dumu. pismenog ustava. j. odnosno kad je knez bio maloletan ili slab. uz kneza postoji savet sastavljen od njegovih uglednijih ratnih drugova. razvijaju se divni mozaici i odlično slikarstvo alfresko.donekle pak i suci. velikog crkvenog i političkog poslenika Kijevske Rusije. Najlepše zgrade bili su hramovi. ponekad naročito na prvim stranama. od kojih je takozvana Kijevopećerska Lavra bila najvažnija. Spasa u Neredici blizu Novgoroda. Kraj crkve bile su prve škole. S njome kneževi rešavaju sva važnija pitanja rata i mira. stvarala je prve pravne zbornike. Razume se. jesu najvažniji spomenici ove umetnosti. možda vrhunac crkvene književnosti. koji je nepoznati autor ispevao negde pod kraj XII veka. Pisana književnost javlja se u crkvenim krugovima. Ovaj karakter u glavnom su kneževi sačuvali i kasnije. Za veće. zabavne freske svetovne sadržine duž basamaka iste crkve. znamenitog osnivača Kijevopećerske Lavre. dela otaca crkve.j. polemički spisi protiv Latina. (t. Po gradovima skupljaju se veća (вѣче) t. Crkva je širila pojmove rimskog i crkvenog prava. Sofije u Kijevu. t. osvetu. Tema ovog 12 . do duše ograničenu. Ona je dala Rusiji velike svece i velike prosvetitelje. U hrišćansko doba kneževi se javljaju kao pokrovitelji vere i duhovništva. imala je crkva. i 1076. Poput episkopskih stolica. ali svakako crkva je bila gotovo jedini duhovni autoritet. najzad tragično strogi likovi svetaca u crkvi sv. Mozaična slika Bogomatere. Valjda se uticajem crkve može objasniti jako ograničenje. 1057. naročito znamenitog kijevskog mitropolita Ilariona (XI vek) i vladike turovskog Kirila (XII vek). u koliko ih je bilo. zv. prve dobrotvorne ustanove. Paleje) i onda zbornici mešovite sadržine. Poznato nam je i ime jednoga majstora. skupštine odraslih slobodnih muškaraca ili možda samo šefova porodica. igumana Teodosija. jedino središte prosvete. U jednom od njih nalazi se znamenita slika samog kneza i njegove porodice. U državnom uređenju Kijevske Rusije vidimo dakle kombinaciju klasičnih društveno-državnih elemenata: monarhiskog (veliki knez i kneževi). a u isto vreme da su ona bila i poprište socijalnih sukoba. dok celom društvu u pitanjima porodičnog i naslednog prava. Velikom broju ljudi crkva je sudila sama. najzad. da je hrišćanizacija ruskog stanovništva išla veoma sporo. To su u prvom redu dela prevodne književnosti: Sveto Pismo. koji počinju sa takozvanim Nestorovim Letopisom ili pričanjem o postanku ruske zemlje. a takođe i u čitavom Galičko-Volinskom Letopisu kao da čujemo narodnu junačku pesmu. sačuvano je u sasvim orginalnom i jedinom spomeniku ove vrste Slovu o Polku Igorevom. ali je svakako nesumnjivo da su demokratska veća uzimala vrlo veliko učešće u svima javnim poslovima. ime jednog od njih. d. to je nekakav Grčin Petrović („Грьцинъ Петровицъ“). kao crkveni ktitori. a zatim ukidanje krvne osvete. prve knjižnice. nekog Bojana. a zato ima i izvesnih podataka. ali mlađa redakcija već je nema. Vrlo veliki uticaj na tok ekonomskih. u koji na više mesta postepeno ulaze i starešine gradskog stanovništva. tako da se stvara boljarska duma. divni ruski letopisi. da su veća bila više puta u opreci i borbi sa kneževima. razume se. Pećerski Paterik. koji su često izvanredno lepi arhitektonski spomenici. žitija svetaca. zbornika izrađena za černjigovskog kneza Svetislava godina 1073. a takođe i mnogobrojne umetničke radionice. nema. samo su manje neposredno učestvovali u trgovačkim poslovima. Možemo lako zamisliti. takozvane Orante. po svojim propisima i u svim poslovima. stvarani su i mnogobrojni manastiri. kao i za krivice protiv vere i morala. društvenih i državnih poslova Kijevske Rusije. koje su nemilosrdno vreme i burni istoriski događaji većim delom sasvim uništili. i izdaju zakone. koje je sprovedeno u Ruskoj Pravdi čija starija redakcija još priznaje. nakon primanja hrišćanstva. apokrifi i t. objašnjene Svetog Pisma Starog Zaveta. u apsidi saborne crkve sv. Ali su zato sebi stvorili u mnogim kneževinama krupno seosko gospodarstvo. naročito onda. na kom su radili robovi. verovatno Srbin. kao izraz boljarskog staleža. a u isto vreme i vlasnik veoma velikih i raznovrsnih dobara. zatim čitava jedna zbirka žitija t. i dva „Izbornika“. aristokratskog (boljarska duma. Junačke pesme pevali su na kneževim dvorovima naročiti pevači. kao na primer ubijenih kneževa Borisa i Gljeba. U hramovima. U letopisu nalazimo puno elemenata čisto svetovnih. uprave i sudstva. gradske starešine) i demokratskog (mase gradskog stanovništva sakupljene u većima). Uz prevodnu književnost javljaju se i originalne crkvene propovedi.

koju su rušili iznutra međusobno zavađene pokrajine. Vladimira (981. Galička Rusija nekada se zvala Crvena („Червоная Русь“ ili „Червенскіе города“). U sastav ruske države „crveni gradovi“ su ušli tek za vreme sv. iskazana sa velikim oduševljenjem: to je strasna težnja ka jedinstvu ruske zemlje. metnuo u usta knezu Svetislavu još u X veku divne reči: „Ne smemo osramotiti rusku zemlju!“ Najzad istu svest možemo zapaziti i kod černjigovskog igumana Danila. za nju su se borili ruski kneževi Rurikove krvi. Autor „Slova“ je nesumnjivo vatreni ruski nacionalista. koja je od tog vremena pa sve do prve deobe Poljske. Veliki deo njenog stanovništva bio je rasturen ili se sam odselio. iako je plemstvo bilo poljsko.). poljski kralj Boleslav Hrabri. Ali savez sa papom nije doveo do krstaškog rata u koji bi Evropa. sredinom XIV veka. Ali on nije usamljen: istu i čak i slovensku svest ima i letopisac. a spolja svakojaki neprijatelji. postao je pravi vladar. a gradsko stanovništvo velikim delom židovsko. Galička Rusija bila je često predmet borbe između Kijeva i Poljske. staleži. kneževi. Najzad. Kad je njegova kneževina.. kao i ostala Rusija. to je prevlast boljarskog staleža. za vreme naslednika sv. GLAVA IV. koji su više puta i tokom mnogih godina upravljali zemljom. i na severoistok u suzdaljsko-rostovski kraj. na mnogobrojnu oružanu služinčad i mase zavisnih 13 . Vladimira. posle toga. potpala pod tatarsku vlast. zato je Danilo pred kraj svoje vladavine i prekinuo veze sa papom. Ono što čini najvažniju osobinu socijalno-političkog uređenja Galičke Rusije za vreme njene samostalnosti. U ovo doba se isticao galički knez Roman. delila sudbinu Poljske. ali nije nikad izgubila svoju rusku svest i ruski karakter. na primer. sa puno karakterističnih i finih izraza i dubokih psiholoških zapažanja. kako je on zapalio na grobu gospodnjem „kandilo za rusku zemlju. Boljari su u Galičkoj Rusiji bili veleposednici. zemlje. godine 1253. pritekla u pomoć Danilu. U XII veku galičku zemlju držao je znameniti knez Jaroslav zvani Osmomisl. U glavnome su bila dva pravca iseljavanja: na zapad i jugozapad u Galičinu. Danilo se.). na papski poziv. Pored velikih umetničkih lepota ovoga speva ispevanog snažnim. burne istorije. ima u njemu jedna naročita politička tendencija. ali vrhunac slave i moći dostigla je Galička Rusija pod Romanovim sinom Danilom (1229-1264. Iako odlično dočekan u Hordi. galičko-volinska zemlja postaje središte Južne Rusije i privlači mase ruskog stanovništva iz drugih kneževina. a i on sam morao je da ide na poklonjenje hanu. koji je prvih godina Jerusalimske Kraljevine posetio Svetu Zemlju i u svome i inače veoma zanimljivom putopisu zabeležio. Danilo je razvio široku međunarodnu delatnost da stvori veliki evropski savez protiv Tatara. koji ima izrađenu nacionalnu svest. kakvi su se počeli javljati u Evropi baš u XIII veku. kralju poljskom Kazimiru Velikom pošlo je za rukom da osvoji Galičku Rusiju. držao je neko vreme galičku Rusiju. Oslanjajući se na veliko zemaljsko dobro. Kada se uz to počeo da menja pravac međunarodnih puteva trgovine. koji mu je dao kraljevski naslov. poljski i mađarski kraljevi. veoma slikovitim jezikom. Galicija.genijalnog speva jeste nesrećni rat kneza Igora sa Kumanima (1185). njegova država je nekoliko puta nastradala od Tatara. velikih socijalnih nepravdi. S tom namerom on je stupio u tesnu vezu i sa papom. čiju je moć opevao pesnik „Slova o polku Igorevu“. on je ipak teško osećao svoj položaj hanova vazala. zemlje bogate kulture. i 1202. Posle strašnih pokolja i pljačke u Kijevu godine 1169.“ „Slovo o Polku Igorevom“ je neka vrsta labudove pesme Kijevske Rusije. Veliki njen deo smatra se od mnogih istoričara kao slovenska praotadžbina u Evropi (na primer krajevi Bojke). Inače. u prvome redu nomadi. krunisao za kralja u gradu Dorogičinu. Poljaci i Mađari više puta posreduju u razmiricama galičkih kneževa. Galička Rusija bila je od prastarih vremena naseljena slovenskim plemenima. koji je. 1772. Litvanci. kao što se vidi iz zabeleške letopisca o njegovoj poseti kod hana: „Veliko je zlo počast od Tatara!“ Posle smrti Danilove Galička Rusija brzo opada pod vlašću boljarskog staleža. On je suzbio samovolju svojih velikaša. Kijevska Rusija počela je da opada.

„prvi Velikorus u istoriji“ kao što ga neki zovu. Svevlad je nastavio. u kojima je bila jaka organizacija veća. kao i kralja Danila. da se od suzdaljske oblasti stvori posebna kneževina. velikog značaja za Rusiju. večiti borac protiv apsolutizma velikih kneževa vladimirskih. nego kao na sluge. nateravši ih glađu na pokornost. koji nas potsećaju na „Slovo o polku Igorevom. j.). ali mnogo veštije i opreznije. naročito novgorodskoj. Knez Vladimir samo se od vremena na vreme javljao u tom dalekom kraju.). Doveli su ga takozvani „mlađi gradovi“ (Vladimir i drugi) protiv gradova starijih (Rostova i Suzdalja). Ova je tatarska najezda bila od. starijeg sina Svevladova. na suzdaljsku Rusiju su napali Tatari. donji novi grad).) ili još i suzdaljsko-rostovskom — po gradu Rostovu Velikom. te je ona dodeljena Vladimiru Monomahu. Suzdaljska Rusija. te ćemo se s toga na njoj malo zaustaviti. oni su bili pravi gospodari zemlje. Mstislav je dobio značajnu Lipecku bitku (1216. saveznik novgorodske republike. svoje „družine“ i dvora. Belo Jezero. protiv naslednika Svevladova velikog kneza Jurija II. ali u glavnom taj divlji i siromašni kraj bio je gotovo van velikog toka ruske istorije. zvanom Dolgoruki. zaključeno je. koji nije imao dece. Taj je više mario za jug. politiku svoga ubijenog brata i prema kneževima. Andriju. verovatno osnovan za vreme sv. Vladimir. nad velikim delom Rusije. nasledio je njegov brat Svevlad III. Kao njezin književni spomenik ostao je Galičko-Volinski Letopis. Njih je uspeo da pobedi samo na taj način.“ GLAVA V. isto tako bio je okrutan i naspram svojih doglavnika. ali je uspeo da se relativno mirno održi na velikokneževskoj stolici kroz dugi niz godina (1174—1212. da bude slavljen i poštovan širom cele Rusije i van nje. Todine 1221. Pobunjeno građanstvo opljačkalo je i spalilo njegov dvor. Sam se Jurije javlja kao aktivan osnivač gradova i sela i graditelj puteva. knez toropski. Bilo je. koji je kasnije. protiv boljara. gotovo nezavisnu od velikog kneza. Okrutan i ohol prema najbližoj okolini. prvi apsolutni vladar u Rusiji.) Jurije se vratio na stolicu velikog kneza vladimirskog. praunuk Monomahov „anarhista“ svoje vrste. Godine 1237. bio je Mstislav Mstislavić zvani Junak („Удалой“). Nije trpeo savete kneževa i boljara.). određivajući pravac politike i u ličnim i u načelnim pitanjima. Tatarska vlast nad Rusijom. Suzdalj. Posle Konstantinove smrti (1217. Na kneževskoj skupštini u Ljubeču godine 1096. Kulturni život Galičke Rusije bio je prilično razvijen. Ali oni ovo većim delom nisu činili. kome je ovaj oduzeo pravo nasleđa nakon savetovanja sa duhovništvom i „svima ljudima“ (to je bila neka vrsta zemaljskog sabora). odnosno decu. republiku. posredno i neposredno. prvi veliki knez vladimirski. nije dopuštao saradnju veća. 14 . slikovitih opisa i izraza. koji su onda stvorili svoju. poginuo Jurije II (1238. Karakteristična pojava za vreme Svevlada III. nego od Slovena. tvorevina Jaroslava Mudrog). vrhovna vlast dobivala monarhisko obeležje.seljaka. zvani „Veliko Gnezdo“ zbog mnogobrojne mu porodice. i prema „družini“ i prema varoškoj demokratiji. te je mirno vladao. iako baš za njegova vremena jača kolonizacija ove oblasti. u njoj od vajkada nekoliko ruskih gradova (Rostov. i to pravu dvorsku zaveru. Andrija je na druge kneževe gledao ne kao na braću. Murom. on je sagradio grad Njižnji Novgorod (t.. Zato je samo delimično. Kneževi bi se mogli osloniti na gradsku i seosku demokratiju. i to više od finskih plemena. Borio se na sve strane. Ona je bila retko naseljena. zaverenici su noću napali nenaoružanog velikog kneza u njegovoj spavaćoj sobi i ubili ga i izmrcvarili (1174. što im je zatvorio dovoz žita. naročito sa Novgorocima. pisan veoma lepim jezikom. sa puno dramatskih epizoda. Sve do sredine XII stoleća severoistočna ruska oblast zvala se suzdaljska po gradu Suzdalju (pominje se prvi put godine 1023. Vladimira i Jaroslav. istina. za vreme spomenutih kneževa Jaroslava i Romana. te je u bitci sa njima. naročito na onu prvu. a možda i svoje žene. na reci Siti. predao svome najmlađem sinu Juriju. uz učešće svojih šuraka. nego za svoju pokrajinu. Još je više radio na napretku rodnog kraja njegov sin Andrija Bogoljupski. kao i naspram varoške demokratije. U borbi ove republike i kneza Konstantina.). on je izazvao zaveru. držao je u svojoj vlasti i Novgorod.

nemamo rata sa vama“. Rusija je potpadala pod Zlatnu Hordu kao skup vazalnih kneževina. Posle zauzeća grada dele plen srazmerno broju učesnika u napadu između viših i nižih. Vladimir. ili. nikakva znamenita ličnost ne može da izbegne smrtnu kaznu ako im se ona odupirala. zarobivši njihove stanovnike. kad je ovaj broj popunjen. koji se nazvao Džingishan t. Tatarski jaram nesumnjivo je sasvim pocepao državno i narodno jedinstvo Rusa. bez obzira na to. tatarske vođe Čepe i Subudaj Bogodur poručivali ruskim kneževima: „Došli smo voljom božjom na naše robove i konjušare. Godine 1235. nije se završio osvojenjem ovoga grada. knez Mihajlo Černjigovski. oni se sami uče vojničkoj borbi. Tatarska zemlja bogata je vodama i travom. Na reci Kalci. na primer. god. Njega je i onog od ranije poznatoga Subudaja uputio u Evropu veliki han Ugedej. a te je godine postala sasvim samostalna. samo kobilje mleko (kumis) dovoljno je da podmiri glad i žeđ. zemlje. zgodna je za konje i ovce koje im služe za hranu. koja se uliva u Azovsko More. Zato nemaju pešadije. nije hteo da izvrši neke obrede koje je smatrao kao nemoguće za hrišćanina. Litvanske i donekle Nemaca. iako su. osvojiše Tatari zemlju kamskih Bugara. pa su se pojavili u južnoruskim stepama gde su onda lutali Kumani. Zapadne i jugozapadne ruske pokrajine nisu se dugo nalazile pod jarmom i uticajem Tatara. na gadne Kumane. ali kroz nekoliko godina pojaviše se ponovo. Zlatna je Horda do godine 1260. Tatari su osvojili i opustošili južnu Rusiju (Kijev je zauzet i porušen godine 1240. da im pomogne. kavkaske planine. Vojske se može prikupiti kod njih nekoliko stotina hiljada. Prilikom opsade ne štede ni desetine hiljada žrtava. već je osvojilo Buharu u Srednjoj Aziji. kao i severna. Svaki put kad oni hoće da zauzmu veliki grad. Vrativši se u Rusiju oni su osnovali Zlatnu Hordu sa središtem u Saraju na donjoj Volzi. prodro u Kinu i 1219. sve.“ Džingishan je postao vladar cele Mongolije. te behu spaljeni. a ne samo u Saraj). te upadoše u područje rjazansko. nego samo konjicu. Ali ipak i Novgorod priznade njihovu vlast. Severozapadna Rusija. baskaka i popisivača.). oni prvo navaljuju na manja mesta. unuka Džingishanova. 1239-1240. počev od vrhovnog zapovednika pa do načelnika hiljade. pa se preko Galicije i Poljske uputiše u Zapadnu Evropu. u kojoj su Rusi potučeni do nogu (1224. Pohod Tatara na severozapad. stotine i desetine upravljaju lično. ubijajući zaostale. i zato gradovi bivaju uvek zauzeti. i to sa mnogo većim snagama. Neki su kneževi tom prilikom nastradali zbog vere. Kneževi su bili dužni putovati u Hordu (do godine 1260. iako nije sasvim ugušio narodnu svest. došlo je do odlučne bitke. Goneći ispred sebe buharskog emira tatarski odredi prošli su kroz Severnu Persiju. veliki han (1206. izazivala su bune. Posle te bitke Tatari su se vratili u Aziju. da li se njima protive ili ne. kamena. Posle pada rjazanske kneževine dođoše na red i oni: Tatari prodreše u suzdaljsku zemlju. Gotovo nema kod njih službenog dopisivanja. ne štedeći. pa. da bi bili potvrđeni u svom zvanju. s nama pak vi sklopite mir. prema izveštaju letopisa. lepi ili ružni.-36. god. ali svi. pa je s toga ubijen zajedno sa svojim boljarom Todorom (obojicu crkva smatra za svece).). j. O Tatarima piše jedan kineski pisac.Tatare je krajem XII i početkom XIII stoleća ujedinio Temuđin (1154—1227.). Po zauzeću njihovom ubijaju.). čak u Aziju. koje su svirepo ugušivane. Nasilja hanskih poverenika u pokrajinama. Ali to se utvrdilo tek postepeno. sledeće: „Tatari se rađaju i rastu u sedlu i na konju. Suzdalj padoše u njihove ruke. da dobiju „jarlik“ na kneževinu. prvih pak decenija Rusi su grozno patili pod tatarskim jarmom. u koliko ga je bilo. gone ih na opsadu. močvare i šume omele su napredovanje Tatara. nego su došle pod uticaj i vlast Poljske. imajući kao vođu Batija ili Batuhana. da li su stari ili mladi. Zato izdaju naredbu da svaki konjanik zarobi deset ljudi.). jer celi svoj život provode u lovu. siromasi ili bogati. svaki čovek uzima izvesnu količinu trave ili drva. sam veliki knez Jurije II izgubi bitku i život na obalama Siti (1238. koji su se u velikom broju odazvali tom pozivu. Moskva. bila u vezi sa glavnom Hordom u Mongoliji. Iz početka su tatarski hanovi držali čak i svoje vlasti u Rusiji. Kumani pozvaše u pomoć ruske kneževe. kao što se onda govorilo. savremenik Džingishanov. ali su kasnije kneževi izdejstvovali da zastupaju svoj narod neposredno pred hanskim poverenicima (daruga) u Saraju i da sami skupljaju danak (harač) na osnovu vrlo strogo sprovedenog popisa stanovništva i njegove imovine. Đurđijansku. Tom prilikom oni su prošli kroz Mađarsku i Hrvatsku. Nijedan od ruskih kneževa nije se odazvao pozivu rjazanskih kneževa. u pravcu Novgoroda. a neki njihovi odredi prejuriše čak i preko Bosne i Raške. njih teraju dan i noć. 1246. više je nominelno bila 15 .

sve do pojave moskovske dinastije Danilovića. koje su zla vremena nesumnjivo donela. kako su se sami zvali. tako da se u severoistočnoj i srednjoj Rusiji javilo više velikih kneževina: tverska. Tu se javio knez Aleksandar sa svojom vojskom. Neke od sporednih kneževskih stolica podignute su u toku vremena na čast velikokneževskih. Knezu Aleksandru palo je u deo da brani severozapadnu Rusiju od Šveđana i Nemaca. jauk se razleže širom cele ruske zemlje. kada je na povratku iz Horde umro na Volzi. Naročito je teška bila godina 1257.pod tatarskom vlašću. rjazanska. Njega je posle dužeg niza promena i kolebanja (1246-1253. Uz strane majstore (Grke i Talijane) rade i domaći. te je Mačenosce na ledu Čudskog Jezera potpuno potukao. igrali neku naročitu ulogu i ni po čemu se nisu istakli. j. Velikokneževsko dostojanstvo pripadalo je posle smrti Jurija II njegovu bratu Jaroslavu (1238. odazvavši se na poziv poljskog kneza Konrada Mazoveckog i uništivši litvansko pleme Prusa. Ali najviše su se odupirali popisu i plaćanju danka Novgoroci. pa su se postepeno raširili i u basenu reke Pregela i sve do Mazurskih Jezera. Ruski se narod Vladimira kao svoje prestonice više gotovo i „ne seća“. a ponekad i uz borbe u samoj Rusiji. što se sve potpuno objašnjava teškim ekonomskim prilikama i užasnom političkom situacijom. Šveđani su onda prodrli u Finsku i pojavili su se godine 1240. nisu.). udarili su i na Rusiju i godine 1241. te je iz prve polovine XIII stoleća sačuvano više rusko-nemačkih ugovora. Svuda je došlo do otvorenih buna i okršaja sa Tatarima i do ubistava pojedinih tatarskih zvaničnika. Odnosi kneževa prema stanovništvu sve više nose obeležje feudalno. Zato. koga su tatarski hanovi u njegovom zvanju potvrdili. da je odvojio Rusiju od Zapadne Evrope. Državna vlast je razdeljena između ogromnog broja nosilaca. Manastiri sudeluju veoma aktivno u kolonizaciji i obrađivanju divljih prostora. Vladimirska je ipak ostala naglavnija. On je najveću slavu dobio svojom izvanredno veštom politikom prema Tatarima. duž obale Riškog Zaliva. Trgovačke su veze Rusa sa tim riterima bile veoma žive. zvani Nevski. upravo nemački riteri monaških redova Mačenosaca i Krstonosaca ili Teutonskog Reda utvrdili su se u to vreme u predelima finskih plemena Liva i Esta. Pozajmila je Rusija. Tu su bili potučeni od kneza Aleksandra (odatle je i dobio nadimak Nevski). Jedan od njih sadrži čitavu „trgovačku pravdu“. Ovi „božji dvorjani“.). Nazadak i mrtvilo opaža se i na polju prosvete i književnosti. Na taj je način zaustavljeno napredovanje Nemaca u ruske predele (1242. sve dok nije Moskva konačno zamenila Vladimir. kada su iz Horde došle u Rusiju gomile tatarskih činovnika. osvojili Pskov. Tih godina u nekadašnjoj suzdaljskoj Rusiji stvorena su divna umetnička arhitektonsk adela. on je naporno radio na tome da narod i zemlja što manje pate. Po primeru i trudom Nemaca počela su da se postepeno bude i da se ujedinjuju razna litvanska plemena u basenu Njemena. njižegorodska. Tatarski jaram je imao kao veliku posledicu to. trgovački zakonik.) nasledio njegov sin Aleksandar. Imamo tu i lepih obrazaca kiparstva i rezbarije u kamenu (visoki i niski reljef). t. ali se ova pozitivna dobit sasvim gubi pri upoređenju sa golemim zlom.). Doba prvih velikih kneževa vladimirskih vreme je veće graditeljske i u isto vreme umetničke aktivnosti. on je doprineo znatno surovosti i grubosti narodnih običaja i administrativne prakse. možda i poneku korisnu crtu u organizaciji vlasti. ali je Aleksandar odbio i njihove navale. Nema nijednog književnog imena ili dela suzdaljske Rusije koje bi vredilo spomenuti u jednom kratkom pregledu. dok je sredina zemlje ostala pod jarmom najviše i najduže. jaroslavska. Zatim. vojnih šefova različnog položaja. na Nevi. smoljenska. Ali kasnije zapaža se divljaštvo. Nemci. nemogućnost umetničke delatnosti. koji su se izmenjivali uz različite intrige u Hordi. „sveruska“. nazadak ukusa. Dobro shvativši da Rusi toga vremena ne mogu izdržati borbu s Tatarima. siromaštvo. Sa naslovom „velikih kneževa vladimirskih i cele Rusije“ oni su većim delom sedeli u svojim „udeonim“ kneževinama. statistike.. upravo Moskva. knez novgorodski (1253-1263.sačuvana i do danas. 16 . finansija. Veliki knez Aleksandar uspeo je ipak da zaštiti Rusiju od većih beda. Veliki kneževi posle Aleksandra Nevskog. Mnogo orijentalskog ušlo je preko Tatara u ruski život. do 1246. kao i čitave čete popisivača stanovništva. Ona počesto navaljuju na ruske predele.

pokoravali su se zakonima i odlukama državnog središta. koji je pozvao vareške kneževe. kneževski namesnik. Pošto su kneževi bili daleko ili nedovoljno uticajni. postao gradski predsednik. „prigorodima“. novim gradom i Pskovom. bili su boljari temelj i osovina novgorodskog društva: samo iz. koji bi odgovarali njegovim željama. hteo da ima kneza i posadnika. koji su obrađivali velike komplekse zemlje i iskorišćavali ogromne šumske komplekse. uz pomoć velike mase poluzavisnih i sasvim od njih zavisnih ljudi. a inače je obično Novgorodom upravljao kneževski posadnik t. u slučaju rata slali su svoje pomoćne odrede. Na vrhu severnoruskog društva nalazili su se boljari: to su bili u prvome redu veleposednici. To su bila plemena Ilmenskih Slovena i Krivića sa okolnim plemenima finskim. on je sebi zadobio pravo da bira posadnika. naročito u velikim gradovima. a i ljudi iz „prigoroda“ izgleda da su imali pravo dolaziti na skupštinu. svoje prerađevine. Glavno njihovo zanimanje beše trgovina. prirodno. i to u početku sa srednjega Dnjepra. Ovo ekonomsko stanje opredelilo je socijalnu strukturu društva. Oslanjajući se na svoje ogromno bogatstvo i mnogobrojnu klientelu. nadničara po gradovima. Ima sličnosti u upravljanju Novgoroda ovim raznovrsnim njegovim pokrajinama sa upravljanjem Rima u savezničkim zemljama i provincijama. zv. birani su bili viši časnici državne uprave. to su bile najbogatije kapitaliste i bankari novgorodski. Tako je početkom XIII stoleća bio u glavnome stvoren ustav i uređenje novgorodske republike. Kneževi su se obično nalazili u Kijevu: to su bili sveruski veliki kneževi. ili kneževski dvoranin ili i neki istaknuti novgorodski građanin. koji je. ali se ustavna praksa ipak donekle regulisala pismenim ugovorima suverenog novgorodskog naroda („Gospodina Velikog Novgoroda“) sa izabranim knezom. „Prigorodi“ i druga zavisna mesta unosili su obilate priloge u državnu blagajnu. Pored toga. poput starih rimskih senatora. A u Novgorodu sva je vlast pravno pripadala. Novgorod se postepeno emancipovao od kneževske vlasgi: prvo. Da bi obezbedila svoj opstanak severozapadna Rusija. da su bila na čelu onog velikog saveza. Za ulaz u nju trebalo je dati najveći ulog. Trgovci su se delili na nekoliko razreda prema svome bogatstvu. kako su u Novgorodu govorili. imali su vrhovnu crkvenu i sudsku vlast u Novgorodu. slobodnih i poluslobodnih seljaka-zemljoradnika po selima. tek se ponekad u Novgorodu pojavljivao neki svoj knez. razume se. zatim je utvrdio svoje pravo da sam sebi bira kneza po svome nahođenju. njihove sredine. Na severozapadu Rusije od pamtiveka su stanovala slovenska plemena. kao i. nisu imali prava da neposredno vode trgovinu. ogromna masa zanatlija. kasnije iz basena srednje Volge. Ispod ovih gospodarećih slojeva novgorodskog društva nalazili su se „crni“ ili „mlađi“ ljudi. koja su osnovala nekoliko znatnih gradova. Novgorod je. Odmah iza njih dolaze „žitiji ljudi“ i trgovci. ali je stvarno sva vlast bila usredsređena u državnom središnjem gradu Novgorodu i tek izvesno pravo samouprave pripadalo je sporednim gradovima. suverenom narodu.j. da živi od svoje zemljoradnje. sa glavnim središtima Novgorodom t. nego su samo finansirali tuđa preduzeća. umesto da bude namesnik kneževski. koja su odavno počela da se pretapaju u Slovene. i. u koga je knez imao poverenja. nego je morala da svoje žito za ishranu dobija sa strane. oni su sastavljali pojedine korporacije. t. najbogatija i najznamenitija je bila korporacija oko hrama Svetog Jovana. ali. koji je mogao da bude ili neki sporedni knez. „Veće“ su sastavljali svi domaćini novgorodski. šta više. kako je rečeno. Ona je prodavala sirovine i prerađevine. „sa niza“. okupljenom u „veću“. da ga i menja po svojoj slobodnoj želji. prvi sa nešto većim kapitalima nego poslednji i sa zemljeposedničkim karakterom. morala je da se bavi trgovinom i industrijom na veliko. j. Severozapadna Rusija nije mogla. sitnih trgovaca. Severnoruske republike. koji nisu imali trgovci. O tim plemenima priča se. Pisanog ustava nije bilo. to je pravo bilo više nominelne 17 . Formalno svi su slobodni ljudi uzimali učešća u otpravljanju suverene vlasti naroda koji se smatrao kao gospodar. ali. uvozila je zapadne i severnoevropske artikle i izvozila ih je. nije imala svojih posebnih kneževa. u druge ruske pokrajine. grupisane oko hramova. Od odlaska vareških kneževa na jug severozapadna Rusija.GLAVA VI. prema običaju.

ni truda. koji je plovio po mnogim morima i vodio veliku trgovinu. Od njih prva predstavlja za ono doba veoma napredno pravno delo. odobravalo ugovor. iako kratko. od kojih su mnoga dobro sačuvana. autoritativnih. duhovni i kulturni život severnih ruskih republika ogleda se u spomenicima njihova zakonodavstva. U načelu odluke veća trebale su da budu jednoglasne. Zanimljiv je princip jednakosti sviju pred zakonom. aristokrata poreklom i bogataš. a drugi je Vasilije Buslajev. sastavljeno od. Na severu su radili prvorazredni domaći i strani majstori. nego i do pravih građanskih ratova u kojim su posredovali knez. koji je istaknut u pskovskom zakoniku. opet sasvim nalik na Rim i Atinu. j. pored izrazita i čista jezika. Tu su se stvorile dve stranke: aristokratska i demokratska. Vladika je igrao veoma važnu političku i kulturnu ulogu u novgorodskom društvu. a još više vladika. koji su bili u tesnim trgovačkim i političkim vezama sa severnom i zapadnom Evropom. što se jasno da zapaziti. U ovom nalazimo klicu velikih unutrašnjih borbi koje su dovele do propasti ovu moćnu i cvetnu republiku. svedok su narodu po volji. odobravalo je međunarodne ugovore i glavne linije međunarodne politike državne i u izvesnim) slučajevima vršilo je dužnost bilo prizivnog sudišta. Razume se da je ovakvo jedno telo. ako je bio nepodesan. za ono vreme. koji bi stvarno vodili poslove i pripremali odluke suverenog naroda. Na prvom mestu treba spomenuti obilate letopise Novgoroda i Pskova u kojima se. kao i na srednjevekovne talijanske i nemačke gradske republike. U njemu je oličen pokret novgorodskih „uškujnika“ t. postali su još u XIV veku središte. moralo imati jedan uži odbor starijih. zatim. biralo je kandidate za vladiku (konačni izbor odlučivala je kocka između izabranih kandidata). koji se još i sad pevaju sa više ili manje varijanata. slikari i građevinari. gde su velikaši predvodili i konzervativne stranke pristaša arisgokratske vladavine i više manje radikalne stranke prietaša demokratizacije društva. ni veoma velikih sredstava naročito za stvaranje lepih hramova. Hanza je imala veliku faktoriju sa slagalištima. na primer. s njime pravi pokolj u Novgorodu i odlazi na Volgu i Kaspisko Jezero. vladike ili gradskih vlasti. Veće je imalo vrhovnu vlast. da uz put pljačka gradove i trgovačke karavane. Ali i pored toga uticaja Novgorod i Pskov. jer su on i drugi glavni predstavnici crkve raspolagali i velikim imetkom i. jaka prevlast glavnog grada nad manjim gradovima i selima. 18 . vođstvom najuglednijih i najbogatijih boljarskih familija. Zatim je veće donosilo za-kone. Knez i časnici bili su birani bez roka. ono je biralo kneza. pričanje i veliki smisao za prikazivanje i razumevanje socijalno-političkih događaja. koji sakuplja četu ljudi besposličara i buntovnika. gde se rađaju revolucionarni pokreti i racionalističke sekte u okviru same crkve. ono se skupljalo prema potrebi na poziv kneza. Vrlo živ politički. nalazi slikovito. Umetnička dela severnoruska.j. koji je vrlo jako sputavao i ograničavao vlast i prava tog kneza. Čitav red sukoba izbio je u samom Novgorodu na socijalnoj osnovi. kao i u antičkim demokratijama. i katoličkom crkvom u samom Novgorodu. Ali bilo je slučajeva da su i privatni ljudi sazivali veće. i jedna i druga pod. bilo sudišta prvog i poslednjeg stepena. Veće nije imalo pisanog ustava. opširnim znanjem. koji je bio njegov predsednik i „tisjackog“ (od reči „тысяча“. ali kada se manjina nije davala ubediti razlozima većine. onda su je terali silom da se pokori. U Novgorodu izgleda da nije bilo tolike razlike između redovnih narodnih skupština i vanrednog nagomilavanja sveta. koji je bio zapovednik vojske i pred-sednik trgovačkog suda. ponekad dosta ekstremne.prirode. Usmena narodna književnost novgorodska predstavljena je sa dva mala ciklusa pesama. u slučaju težih političkih krivaca. obično iz Rurikova doma. ljudima srednjeg imetka i siromasima. I književnost ruskog severozapada dala je više lepih dela. biralo je posadnika. Po svome obliku novgorodska država bila je formalna demokratija. Pismenih tragova o tim političkim i trgovačkim odnosima ima puno u obliku ugovora i drugih javnih a donekle i privatnih akata. u kojima su opevana dva tipična junaka starog novgorodskog društva: jedan je Sadko bogati trgovac. kod starih Rimljana. i. otkazivalo ugovor knezu. U Novgorodu je više puta dolazilo ne samo do oštrih prepirki i tuča. više hiljada ljudi.. U XIII i XIV stoleću ona se nalazi na vrhuncu svoje moći i u jakom saobraćaju sa švedskim gradovima i sa znamenitim nemačkim savezom Hanze. ne manje jaka prevlast bogatih ljudi nad. spremnih i stručnih ljudi. u „sudnim gramotama“ Pskova i Novgoroda. t. hiljada). svedoče da tamo nisu žalili ni vremena. Ali stvarno u njoj se zapaža.

plativši po 50 kopejaka za 40 mrtvaca. i da bolje nagrađuju svoje službenike. osnovanu na jačoj i široj ekonomskoj bazi. visoko dizala njezin autoritet i moć i tako je sama. veliki knez Dimitrije Donski potrošio 300 rubalja za sahranjivanje žrtava onogodišnje najezde tatarske. galičanin poreklom. Za godine 1390. šta više. i 1395. koja su više puta dovodila u pitanje odnose Novgoroda prema velikim knezovima srednje Rusije. koja je bila prilično jaka. gde se nalazilo veliko i bogato staro bugarsko carstvo. mogla da jako pomogne podizanje Moskve i to je zaista i učinila. Unutrašnje socijalne snage. Blagodareći ovim seobama. i 1156. bez obzira na narodnost. ugled i prihode. oni dolaze iz Muroma.“ po imenu znatne boljarske porodice Kučka. Moskva je bila izvanredno važan strateški i ekonomski trgovački centar. nego njihovi susedi. U bogatoj kneževini prirodno je. donekle o dolasku u moskovsku oblast osnivača budućih znamenitih boljarskih rodova.) i tim je dao Moskvi naročit značaj. na primer. da bude kasnije jedno od najvećih središta slovenskih i da. naročito moskovskim. dok je velikih kneževa bilo više. Rostova. dobije svetsko-istorisku ulogu. na primer. Ubijenih je bilo. na velike opštenarodne simpatije. gde se ona zove „Kučkovo“ ili „Kuckovo. 1382. pa se ozbiljno radilo na popravljanju imovne i lične bezbednosti. Smoljenska. ona postaje veoma naseljena i bogata. kome je bilo suđeno da postane središte velikoruske države. Crkva je. zato su oni mogli voditi politiku. Postanak Moskve i moskovske države. u prvome redu blagodareći svome bogatstvu. pa izgleda i masa prostog puka. da su i kneževi bili bogati. do duše nesvesno. Horda je. Rusi i Srbi radili u istom pravcu. Rodion Nestorović. a obe su reke bile u to vreme vrlo dobri putevi. što je moskovska oblast bila zaštićena od opasnosti spolja. oni su bili omiljeni i u Zlatnoj Hordi. da je u Moskvi izgorelo tada nekoliko hiljada dvorova. Svi su mitropoliti. letopis beleži. a sebi veću vlast. Crkveni poglavica — mitropolit sveruski — preselio je svoju prestonicu u Moskvu (1326.rečnih gusara i njihovih smelih i često zločinačkih dela. Grad Moskva. izazvanim još naročito tim. Inače Moskva se onda javlja kao granično mesto između suzdaljske i černjigovske Rusije. 2) da dobiju finansisku mogućnost za kupovinu raznovrsnih vrednosti. aktivno su učestvovali u istom poslu. sa Volinije i iz Galicije. koji su dolazili sa svih strana. kao čvor puteva. Moskva je osnovana na ušću reke Jauze. kod hanova. Uz to i moskovska buržoazija. na prvom mestu svakojakih nekretnina. a njena oblast postala je velikim kolonizacionim središtem za elemente. koji je vodio sa obala Baltičkog Mora i iz basena zapadne Dvine u područje srednje Volge i njene najveće pritoke Kame. u isto vreme. U njegovoj se okolini naselja javljaju još dugo pre prvih letopisačkih izveštaja. dakle. jer je kroz ova mesta prolazio vrlo važan trgovački put. Početkom XIV stoleća dolazi. i zdrava politika socijalna i administrativna. iz Njižnjeg Novgoroda. Uz zdraviju i jaču ekonomsku politiku vodila se. Ali. potkopavala temelje svoje vlastite moći. Grci. Pored „boljarštine“ bio je tamo i kneževski dvor. pomažući Moskovskoj Kneževini. iz Kijeva jedan znatan gospodin. Oni su uspeli: 1) da na se uzmu plaćanje harača Tatarima.. Isto je tako boljarstvo vezalo svoju sudbinu sa moskovskom dinastijom. vodila se briga o seoskom stanovništvu. Moskovski kneževi su sa svojim odredima pomagali Tatarima i u 19 . svom bogatstvu i svojoj verskoj kulturnoj moći. koja se tu uliva u reku Moskvu. dakle. radile su u prilog jačanja Moskve. oslobodivši oblast od dolaska tatarskih činovnika i osiguravši time velike olakšice stanovništvu. sa hiljadu i sedam stotina slugu. izgleda. jer je mitropolit bio jedan u čitavoj Rusiji. u njihovom haremu i kod njihove vlade. Prve spomenike o Moskvi nalazimo u letopisima pod godinama 1147. ali izvesni podaci ipak postoje: znamo. O broju stanovništva same Moskve možemo donekle suditi po tom. čak iz Kijeva. imao je veoma tamne početke. blagodareći svojim vezama sa hanskom vlašću. 24000. ali naročito za one sa zapada i jugozapada. GLAVA VII. Ova metanastazička kretanja nisu dovoljno rasvetljena. Moskovski knezovi oslanjali su se. na čelu sa crkvom. što je god. Černjigova. boljar.

ubijen u Hordi. Danilo je vodio borbu sa svojom braćom. po testamentu. j. god. Prenos mitropolitske stolice u Moskvu. kome je bio zet. 1363.) uspeo je da se još bolje udvori Tatarima. njegov maloletni sin Dimitrije. šubare. postao sveruski mitropolit pod imenom Aleksija. koji je dobio velikokneževsko dostojanstvo. Međutim je sama Moskovska Kneževina bila pošteđena od tatarskih najezda. kao i gradova. koji se desio u Kaljitino vreme (1326. pažljivo prebrojavaju redom svoje gradove. srezove. predao po testamentu svome starijem sinu vladimirsku veliku kneževinu kao porodičnu baštinu. koju je dobio najkasnije 1283.. prema ondašnjem običaju. i drugo tim.“ Svi moskovski kneževi predstavljaju izvestan domaćinski tip.“ Tako postepeno i ova titula i same zemlje velike kneževine vladimirske postadoše baštinom doma kneza Ivana Kaljite. puk i crkva pomagali su tu tendenciju uzdizanja starijeg sina velikog kneza.“ On je otada držao čvrsto upravu sa nazivom „velikog kneza sve Rusije“. Ivan Kaljita (knez moskovski od god. a njeni kneževi. O velikom knezu Simeunu zvanom „Gordi“ jedan izveštaj. Tako se postepeno. 1328. veli da je bio prozvan „Gordi“ zato. zlatne lance. God. 1357. Njega su jedan za drugim nasledila dva nje-ova sina — Jurije i Ivan koji je ušao u istoriju sa nadimkom „Kaljita“ t. od jednog tatarskog hana. stvarala moskovska država. Blagodareći energiji moskovskih boljara i naročito jednoga od njih. oni svi nekako liče jedan na drugoga. noseći je u džaku oko pasa). što je Ivan bio vrlo tvrd i dobar gazda. stalno su dobijali najvažniju u to doba titulu „velikih knezova vladimirskih. što je bio veliki prijatelj prosjaka.. kao mala oblast oko grada Moskve. na primer. pa i bunde. Ivana Kaljitu su nasledili njegovi sinovi Simeun. Jurije (knez u Moskvi 1303—1325. To je obezbedilo savez Moskve i sveruske crkve. nije voleo rata. 1325. tako da je. dobrog gazde. pa da se dobro osete ove njihove crte.). Njegova je kneževina bila sasvim malena. što „nije voleo nepravdu i bune. u svojim testamentima. Dimitrije je počeo borbe na sve strane. umirući. dobio je grad Perejaslavlj i time je znatno proširio svoju kneževinu prema severo-istoku. naročito u borbi sa tverskim velikim knezovima. veliki knez vladimirski od god. kasnije zvani Donski. Prvi samostalni knez moskovski iz one dinastije koja je kasnije postala carskom bio je Danilo. Od ruke jednoga od tih knezova bio je i. Pored vladimirske velike kneževine. pio je medovinu i vino. Već je Dimitrije. srezova.) bio je događaj kapitalne važnosti. Kada je odrastao. 1341. Iz tih testamenata saznajemo još i nešto drugo: težilo se da stariji sin bude glavno lice u državi i porodici.). Inače je on uspeo da obezbedi mir svojim krajevima. Eleuterija koji je već od god. sanduke. bez hanove zapovesti. Bez obzira na to. počev od Jurija. Članovi toga doma ne predstavljaju za nas naročit interes. sela i ostalog. ali je držao vojsku za nj uvek spremnu. koja je dala Moskvi i 20 . to jest tip dobrog upravljača. galičku i gradove Kalugu i Dimitrov. Prvome je hanska vlada dala jednu povelju (jarlik). A glavni su događaji tekli sledećim redom. zvani „Krotki ili Lepi“. morao da se zadovolji samo Moskovskom Kneževinom. suparnicima u dobijanju velike kneževine vladimirske. velikim knezovima vladimirskim Dimitrijem (1283.njihovim kaznenim ekspedicijama. prema kojoj su svi ruski kneževi „bili dani pod njegovu ruku. dok je knez suzdaljski Dimitrije Konstantinović postao vladimirski veliki knez. 1302. d. zvani „Gordi“ i Ivan. A neumrlu slavu zadobio je Dimitrije sjajnom pobedom nad Tatarima na Kuljikovom Polju između rečice Njeprjadve i gornjeg Dona (za to je i nazvan Donski) (god. sela. On je znatno proširio svoju državicu. Brat mu je Ivan bio slabić. kutije i t..) prvi je moskovski knez. han je postavio Dimitrija Ivanovića za velikog kneza i od tog vremena velikokneževsku stolicu nisu napuštali Kaljitini potomci.. umro je god. sve krivce je sam kažnjavao. džak (taj se nadimak objašnjava na dva načina: prvo time. koji je bio toliko važan za opstanak moskovske države. a naročito sa Litvanijom i sa Tatarima. nakon njegove rane smrti. Ovo je prva velika pobeda Rusa nad Tatarima.) i Andrijom (1296. velikim kneževinama vladimirskoj i moskovskoj. U njegovo je vreme došlo i do unutrašnjih razmirica i do spoljašnjih nezgoda. sin Aleksandra Nevskog (1261 — 1303. osvojio je kneževinu bjelozersku. da dobije velikokneževsko dostojanstvo i uz to veći deo same Moskve. radom spomenutih činilaca. Treba samo čitati kako oni. Boljari. pa im je stalno delio milostinju.). ali nije se opijao i nije voleo pijanice. Danila je ruska crkva uvrstila u red svetaca. 1380.

Obrazovanje velikoruske države. uzevši za povod njegov savez sa poljskim kraljem Kazimirom IV. koji odlaze u službu velikog kneza. Doba Ivana III i Vasilija III. Ivan III stupio je na velikokneževski presto. čak i jedna „velika“ — jaroslavska. Kuljikovska bitka je opevana u više spevova. U gradu je i dalje trajala socijalna borba gospode i puka. sin i unuk. koristeći se njihovom pomoću. vratio srećno u Moskvu. GLAVA VIII. lokalni knezovi gube ove baštine. Njegova su mu braća bila podređena. jer je u Kijevu ostao posebni mitropolit u crkvenoj zavisnosti od Carigrada. Na reci Šelonji novgorodska vojska bila je pobeđena. Sa ovom tragičnom epizodom vezana je lepa legenda. veliki knez Ivan objavio je rat Novgorodu. dok su njeni sinovi. Novgorod osvojen i prisiljen na plaćanje velike kazne i na predaju moskovskim gospodarima sviju vođa litvanske. Inače. pa najposle i oni sami stupaju u dvorsku i vojničku velikokneževsku službu. On je bio oličen tip moskovskog vladara: oprezan. Kad je neki od mlađe braće umirao bez dece. Duša ove stranke. To je vreme najveće prevlasti Litvanije nad Moskvom. bilo ponekad i putem nasilja čitav niz kneževina. uspeo da osvoji bez borbe Njižnji Novgorod i Murom kao i celu veliku kneževinu njižegorodsku. Sa „Gospodinom Velikim Novgorodom“ odnosi su bili veoma zategnuti. ali je oslabilo veze izmeću severnih i južnih Rusa. skine Isidora sa mitropolije. pa vidim da neki sede bez glave. bila je zarobljena i internirana. Mitropolit moskovski Isidor. Primorani da predadu svoje baštine velikom knezu. udovica posadnika Boreckog. Večerao je kod Marte kratko vreme pre ovih događaja sveti Zosim. usled slabosti obojice Vasilija. kada se on godine 1441. Kada ga je domaćica zapitala šta znači ovo njegovo ponašanje. goneći elemente opozicije i lokalnog separatizma. izgubili glavu. Od njegovih naslednika naročito se proslavio Vasilije II za vreme crkvene krize. a ruski crkveni sabor zabaci odluke Florentinskog Sabora. lukav. 1471. Za vreme Vasilija II osnovan je novi tatarski hanat na srednjoj Volgi sa prestonicom u Kazanu koji je tokom sto sledećih godina bio veliki neprijatelj Moskve. prve godine vladavine bio je Vasilije u dobrim odnosima sa Tatarima tako da je.). kao što rekosmo. Gospoda su u većini bila naklonjena Litvaniji. dobijajući druge van svoga zavičaja. ali je ipak njihova nadmoć počela očigledno da slabi. održavši neku vrstu zemaljskog sabora. zvana „Posadnica“. Njegovi naslednici. kao i ostali vođi njene stranke. rodom Grk. nisu mu bili dorasli. Marta. dva Vasilija. God. bez ikakve smetnje i mirno (1462. Proces je pri tom bio od prilike ovaj. bezobziran. strpljiv u očekivanju rezultata svoga rada i postizavanju svojih ciljeva. gube i naoružane svoje sluge („boljare“ i „boljarsku decu“). dok moskovske vlasti čine nasilja u novoosvojenoj pokrajini. izazvane Florentinskim Saborom i unijom. Ovaj poslednji rat (1408. Ali.). Ali. kao papin legat. Vasilije ga je svrgao i zatvorio. iako nije konačno oslobodila Rusiju od jarma. njegov udeo prelazio je u ruke velikog kneza.. Isto je tako u njegovu vlast prešao bilo kupovinom.njenim knezovima naročit sjaj. posle njegove smrti. God. svojski se bio zauzeo za uniju na florentinsko-ferarskom saboru (1439. pa. tri puta je on pogledao na goste i tri puta je pognuo glavu i onda nije više ništa ni jeo ni pio. i u spoljnoj politici oni su imali različnu orijentaciju. proglasi autokefalnost ruske crkve i izabere za mitropolita jednog Rusa.) i sa Edigejem. dok je puk voleo više velikom knezu moskovskom. Isidor je uspeo da pobegne iz Moskve u Italiju. bilo po testamentu. Tatari su opet osvojili i spalili Moskvu.“ 21 .) ispao je naročito nesrećno. I “sa Tatarima Vasilije je morao da izdrži dva veća rata. 1382. imajući na čelu povorke latinski krst (zvani u Rusiji „križ“) ušao u Moskvu.. Po testamentu svoga oca on je dobio preko polovine zemalja i prihoda velike kneževine. sa svojim vazalima duhovnim i svetovnim. Ovo je visoko podiglo ugled i značaj Moskovske Kneževine. Pored toga proširio je u različitim drugim pravcima Moskovsku Kneževinu. Zosim odgovori: „Pogledah na tvoje goste. i to sa velikim osvajačem Timurlenkom (1395. unutrašnje borbe i krize oko prestola zaustavile su za izvesno vreme napredovanje Moskve. odnosno gospodske stranke.

njegov dvor. j. koji su prešli na stranu Moskve. Velika moskovska država Ivanova uspela je da se potpuno oslobodi od zavisnosti prema Zlatnoj Hordi. Pored toga i Ivan i Vasilije razvijali su akciju u zapadnom i jugozapadnom pravcu. vrlo značajnu. uz atribute državne vlasti. treći Rim (t. koju su mu doneli poslanici hanovi. izbacio ih je napolje. bez obzira na unutrašnje uređenje države. biranje gradskih magistrata i držanje veća zabranjeno. držali samo neznatne baštine. braneći svoje predele. Ovde su se nalazila čitava gnezda siromašnih kneževa. ali to je bivalo sve samo s vremena na vreme. u predelima. Od tog vremena dvoglavi vizantiski orao postaje moskovski državni grb. Ovi su se kneževi kolebali između Moskve i Litvanske. Nakon različitih diplomatskih i književnih pokušaja u tom smislu.). obnovile dugogodišnje razmirice između Moskve i Litvanske. čak i samo veliko zvono. starac Filotije formuliše već za vlade Vasilija III (negde oko 1514. Černjigov. reč koja je u to vreme značila nezavisnost prema neprijatalju. Kada je njegov sin ukinuo formalnu samostalnost Pskova i rjazanske velike kneževine (1520. kao što ga ima i Moskva. — Kroz nekoliko godina mnogobrojne novgorodske porodice. Za vreme ovih sukoba moskovska diplomatija istakla je tezu. izgrdivši poslanike. Na taj je način Ivan stvarno ujedinio vrlo veliki deo velikoruskog plemena. Kijev i uopšte na „celu rusku zemlju“. bacio je sebi pod noge i. Udadba kćeri Ivanove. odnosno kupujući svoju sigurnost. (1485. Bez ikakve borbe osvojio je Ivan i tversku veliku kneževinu. Potčinivši svojoj vlasti i Pskov.). Han je zbog toga uzalud navalio na Moskvu. Sofije rođene carske princeze Paleologove. Posle toga gradska nezavisnost bila je ukinuta. nego je još dala povoda Ivanu.). Od tog vremena Ivan se počeo imenovati samodržac.“ Sofija i od nje uvedeni običaji delovali su veoma ozbiljno i na unutrašnje prilike u Rusiji. Ivan je osvojio i Vjatku ili Hlinov. četvrtoga neće biti.). on je ukinuo gradske republike u Rusiji. Posredovanjem pape. Šta više. U aktu formalnog zbacivanja tatarskog jarma izgleda da je Ivan bio najviše potican od svoje druge žene. da se žali na neka ograničenja verske slobode njegovoj kćeri. veliki knez sve je više postajao 22 . Ili je on potplatio novgorodske poslanike. Zoe ili Sofija Paleologinja došla je u Moskvu i postala velikom kneginjom moskovskom (1472. novgorodsku koloniju na severoistoku. ali potpuna nezavisnost Moskve bila je postignuta (1480. Moskovski veliki knez. koja ona trpi kod svoga muža i da u tome nađe razloga za nove diplomatske sukobe. ne samo da nije poboljšala moskovsko-litvanske odnose. Ivan im je javio. onda je ovo ujedinjenje bilo svršen čin. o pravu Ivana. Ivan se sam pokazao tom prilikom donekle kao kukavica. nego i na Smoljensk. ne samo na Moskvu. pošto je veliki knez tverski. ili su ga oni slučajno oslovili sa rečju „gospodaru“ u mesto „gospodine“. Moskva) stoji.). među njima naročito boljarske. i na moskovskom dvoru uvodi se vizantiski ceremonijal. tek on je od toga napravio veliki diplomatski sukob i tražio je od slobodnog grada izjašnjenje „kakvo gospodarstvo oni hoće“? Na njihov odgovor. u kome je moskovska vojska postigla velike uspehe (1500. bile su preseljene u predele Velike Kneževine. koja je još za vreme Ivana potpuno ušla u okvir moskovske politike. kao baštinika „od starine“. slike ili možda i nekog odela hanova). koji su. vlada i diplomatija aktivno su radili na sveruskoj politici. Izvedeno je to bilo na dosta dramatski način: Ivan umesto da pobožno poljubi „basmu“ (verovatno neku vrstu povelje. Kao posledica toga došao je rat s Litvanskom. uz sliku Svetog Đorđa pobednika. gde se sastaju plemenske granice Velikorusa. Do duše još i dalje Moskva je morala da strada od različnih hanata i da i krv i novac i skupo krzno žrtvuje. odneseno je u Moskvu (1478. knjeginjice Jelene. za velikog kneza litvanskog Aleksandra.). o jedinstvu sveukupne ruske zemlje. da se tu radi o omašci. Malo posle. kao i zbog mnogo važnijeg Smoljenska. napušten od svojih boljara. koje je sazivalo građane na zbor. dok su njihove zemlje i kuće dodeljene moskovskim doseljenicima. da će kod njih uvesti isto „gospodarstvo“. moskovski veliki knez počinje da sebe smatra glavom pravoslavlja i naslednikom vizantiskih careva. dosta velikog utvrđenog grada na gornjem Dnjepru.).) ovu teoriju u vrlo preciznim rečima: „Dva su Rima pala. Moskva dobija karakter i značaj „trećeg Rima“. paje onda naredio da se ošišaju i proteraju iz zemlje. pobegao u Litvansku (1485. te su se zbog njih. Belorusa i Malorusa.Kroz nekoliko godina Ivan je našao načina da sasvim ukine novgorodsku samostalnost.

To se najviše vidi iz pretnje smrtnom kaznom za opasne zločince. pored starih moskovskih boljara bez titule. tako da su se javila dva crkveno-politička pravca: Josifljani i Njestjažatelji. a drugi su dobili svoje ime zato što su tražili da se kaluđeri ne bave „stjažanijem“. Fijoraventi je radio i na preuređenju ruske vojske sa tehničke strane. s tim da se kaluđeri potpuno predadu bogougodnom životu mesto da budu veloposednici i feudalna gospoda. Ta pitanja ustalasala su moskovski crkveni život. vladari su „bogovi i sinovi višnjega“! Ovako shvatanje njegovih prerogativa od strane „Josifljana“ vuklo je velikog kneza na njihovu stranu. njihova prelaza u ruke svetovnjaka. Tada su već odlazila moskovska poslanstva u tuđe zemlje. Behu preduzeti radovi na ulepšavanju rezidencije moskovskih vladara. zato što su bili donekle tolerantni u verskom smislu. onda su dolazile stare moskovske boljarske familije. šta više „Josifljanji“ su prelazili u pravu idolatriju vlasti: prema Josifu. U Moskvu tih vremena doprli su i poneki odjeci Renesanse. pisac veoma značajnog traktata pod naslovom „Prosvetitelj“. i to baš onda kada je boljarski stalež dobio naročiti sjaj. u državnoj politici bili su pristaše jake jedinstvene i neograničene vlasti moskovskog velikog kneza. a on je učio moskovske Ruse i da prave cigle i da peku kreč. Zapaža se jaka briga i o održavanju javnog reda. oni su odlučno branili neprikosnovenost manastirskih imanja. koja se tada prvi put javlja u jednom ruskom svetovnom zakoniku. a na obalama Moskve su se javljali poslanici i agenti stranih vladara. j. u prvom redu državne vlasti. u kom su propisana pravila sudskog postupka i sudske takse. da ne budu pohlepni za zemaljskim dobrima. koje su zajedno sa Danilovićima izgradile mrskovsku državu. zavijene u lokalne oblike neke racionalističke sekte („jeres židovstvujućih“) i pokret za sekularizaciju manastirskih imanja. suprug vizantiske princeze i naslednik „vasilevsa“ mogućnost. koji su manastiri sticali u ogromnim rzzmerima. t. na najnižem stupnju dvorske jerarhije nalaze se boljari bivših udeonih kneževa i neki od tih kneževa najmanjeg značaja. (a i sam Ivan je bio blizak racionalistima). koji je postao poglavar većine Velikorusa. Josifljani su ustajali protiv svakog slobodoumnog pokreta ili misli (iguman Josif. Bakljemišev optuživao Sofiju. igumana bogatog i vrlo uticajnog manastira na Voloku Lamskom. t. o kom ćemo kasnije pobliže govoriti. i na čiju sudsku presudu nema priziva“. da je „promenila“ dobre stare moskovske običaje. obnovljeni su neki moskovski hramovi. Ova pak mera 23 . Prilikom jedne veleizdajničke parnice. koja se vodila već za vreme Vasilija III protiv konzervativnih boljara i Ivana Bekljemiševa među njima. da su se na prvom mestu nalazili bivši veliki kneževi i najvažniji udeoni. izustio je čuvene reči: „Svima gresima je mati mnjenje. uzdrmavši tim same temelje države. Ali i prema „Njestjažateljima“ Ivan III osećao je izvesno lično raspoloženje. i to centralističko. U toj jerarhiji nalaze se začeci vrlo važnog moskovskog običaja zvanog „mjesničestvo“. ispod njih vidimo većinu udeonih kneževa i boljara bivših velikih kneževa. mnjenje je drugi pad“).„gospodar“ u pravom smislu. j. tako su se osetili i uticaji rane Reformacije. Jedina. da je u intimnim razgovorima. koja ratuje i upravlja. j. Šarenilo dvorske sredine i složenost i suprotnost interesa pojedinih njenih grupa davali su moskovskom gospodaru. t. nađeno je. u prvom redu za velikim zemljišnjim posedima. Radilo se čak i na zaključivanju bračnih veza između moskovskih Danilovića i Habzburgovaca. Ta masa visoke gospode bila je raspoređena jerarhiski tako. i što su oni tražili sekularizaciju manastirskih imanja. Za bolje. Ivan je manje vodio računa o mišljenju i željama svojih boljara. blagodareći blagočestivim darovima mirjana i putem poslovnih transakcija. da se suzbije nepravednost i podmitljivost sudaca. po zamisli i upustvima znamenitog bolonjskog arhitekte Aristotela Fijoraventi. Prvi su tako nazvani po imenu svoga vođe Josifa Sanjina. misao. Kao što su se u Moskvi javljali glasnici Renesanse. još i mnogo velikih i udeonih knezova sa njihovim boljarima. nedaleko od Moskve. da pokaže svoju vanrednu nadmoćnost nad celim društvom i samim njegovim vrhovima. zbog kojih je bio pogubljen. 1497. ali veoma važna odredba tog zakonika tiče se odnosa zemljeposednika i seljaka: jedino o jesenskom Đurđev-danu seljaci imaju pravo da napuste zemlje posednika na kojima su radili kao zakupci zemlje. koji je sa sobom doveo veliki broj ponajviše talijanskih majstora. najzad. primivši u svoju sredinu. bio sudski zakonik velikog kneza Ivana („Sudebnik“. uređenje države važan je.). koji je „svima gospodarima ruske zemlje gospodar.

pustinjaka i verskog zanešenjaka i propovednika neobične moralne čistote i visokog duhovnog poleta. a uvodio je prve početke ličnog režima i birokratije sasvim nalik na svoje zapadnoevropske drugove. Za vreme Vasilija III. — i prodro je u oblast sjeversku. te je Moskvu dva puta posetilo poslanstvo rimskog cara. a kamo li da se obori autokratski kurs politike. ali su imali svoje dvorove. Poslanik. Vasilije III. zajedno sa nekoliko ljubimaca u rangu „dijaka“ t. Najviđeniji ljudi u obe grupe za vreme Vasilija III behu meću „Josifljanima“ mitropolit Danilo. jer ga je upoznavala sa Moskovijom. Po svojim nazorima Nil se približavao mističkoj sekti svetogorskih „isihasta“. ni u crkvi. Sjeversk). u jednoj odličnoj knjizi. napisanoj na latinskom jeziku. autora mnogobrojnih značajnih spisa i urednika ruske Krmčije. ni u zakonodavstvu. „Njestjažatelji“ su brojali među svoje i kaluđera Vasijana. Za vreme naslednika Ivanova. koja i sada još služi kao jedan od najboljih izvora za poznavanje Rusije XVI stoleća. Čovek velikih vrlina i izvanrednog obrazovanja. Već na crkvenom saboru godine 1503. kao što je bila divna pre kratkog vremena otkrivena Amerika. Ipak je. i ovo ih je upropastilo u očima Ivana III. zv. Pri tom im je vrlo dobro došlo ideološko obrazloženje te pljačke sa evanđeoskim tekstovima i principima visokog morala. i pored ovih mera. još više sklonog autokratiji. „Josifljani“ su dobili većinu i potporu velikog kneza. sazivale su se sednice velikog boljarskog saveta t. Sve poslove obavljao je veliki knez u svojoj privatnoj sobi. Ni na tim sednicama nije Vasilije voleo slobodnih reči. koji nisu sačuvali prava na samostalnost. u svoje je doba bila pravo otkrovenje za evropski svet. moskovska provincija ostala za vreme Vasilijevo sa primetnim feudalnim obeležjem. Vladavina Vasilija III u glavnom se može sma-trati kao nastavak i pravo produženje vladavine njegova oca. Rjazan. Vasilija III. zv. Nila Sorskog. Ova knjiga. gde je postao sledbenik Savonarolin. nije bilo nijednog ozbiljnog pokušaja da se promeni. pravo veoma široke senjorijalne policije i pravosuđa i finansisku autonomiju. izneo je svoja opažanja i dragocene podatke o moskovskoj Rusiji. Josip nije doživeo punu pobedu svojih ideja. Svesno je potiskivao sa uprave zemaljsku aristokratiju. koji je došao u Moskvu iz Svete Gore. korio je ruske neznalice a i samog velikog kneza zbog samovolje i rastave braka. Ivan je u tome smislu spadao u red onih vladara toga doba. a koji su težili da prigrabe velika crkvena imanja. Maksim se umešao u moskovske borbe. „Njestjažatelji“ su bili vezani sa boljarskom opozicijom. Mnoge od njih Vasilije je silom iselio iz njihovih starinskih gnezda. među „Njestjažateljima“ kaluđer Maksim zvani Grk. Pošto su bile ukinute male nezavisne državice (Pskov. ali još nisu mogli da proguraju sve svoje zahteve. baron Sigmund Herberštajn. „Njestjažatelji“ su se grupisali oko sv. Nastavljeni su i pokušaji da se urede veze sa Zapadnom Evropom. ni u književnosti i političkoj publicistici. pisci oštrih polemičkih poslanica protiv Josifa. vojne odrede. a boravio je jedno vreme i u Firenci. Uz Nila su išli i takozvani zavolžski starci.) ipak je dobio od poljsko-litvanske države smoljensku oblast — upola belorusku upola velikorusku. i to samo u svečanim prilikama. zemljom gotovo isto toliko divnom. pa je dopao zatvora poglavito zbog veza sa nekim boljarima iz opozicije. kojih je bilo puno u zapadnoj Evropi. kao što ni Nil poraz svoje grupe. koja se toliko razvila u doba Ivana III. knjažata. gotovo se ne može izneti nikakva nova jača crta ni u spoljnjoj. Vasilije je skrenuo pažnju na mnogobrojne kneževe. Preko Vasijana. bivšeg kneza Vasilija Patrikejeva. koji je 1505. sekretara.očigledno je išla u prilog jačanju veliko-kneževske vlasti. Vasilijem. koji je nastradao u sukobu sa Sofijom i njenim sinom. 24 . izvanredno obrazovanoga i za svoje vreme filozofski i verski vrlo naprednog čoveka. a mnogima je naredio da razore svoja utvrđenja od drva i zemlje. i pored velikih neuspeha u ratu sa Poljskom (naročito je teško nastradala moskovska vojska u bitci kraj Orše 1514. jednom je prilikom čak isterao sa sednice jednog slobodnog govornika-boljara. došlo je i do formalnih crkvenih i političkih progona „Njestjažatelja“. Na dvoru Vasilija III retko kad. gde su izmešana sva tri ruska plemena. j. Boljarske Dume. nasledio svoga oca. t. ni u unutrašnjoj politici.

Carski sudebnik sadrži i mnoge odredbe materijalnog prava. godina svoje vladavine. To je bilo doba boljarske samovolje i borbi silnih velikaških familija (Bjeljskih i Šujskih). tako je n. pod nedovoljno rasvetljenim okolnostima. ali je bilo tu i pitanja čisto svetovnih. On se oženio Anastasijom. a „uzevši blagoslov“ od crkvenih vlasti. Negde u to vreme obrazovala se. koju su samo ponekad upotrebljavali njegov otac i ded. Zbog maloletnosti Ivanove zemljom je upravljala njegova majka Jelena. a uz to još carem i samodršcem. U to vreme izdat je takozvani „Carski Sudebnik“ ili Zakonik. pr. „Stoglav“ predstavlja sve dosada temelj verskih i crkvenih shvatanja specijalne struje ruske crkve. predložio saboru da izvidi. njegovi novi ljubimci. koje su se vodile u okolini Ivanovoj i pred njegovim očima. umesto starih velikaša. Za istoričare to je jedan od najbogatijih izvora za poznavanje ruske prošlosti XVI stoleća i uopšte kulture i nazora 25 . Ostala mnogobrojna crkvena. dok su na upravi bili.). Iza toga nastaje devetogodišnja čisto boljarska uprava. Doba Ivana IV Groznog. na kome je doneto više odluka svrstanih u sto glava („Stoglavg. izvršeno po nalogu trinaestogodišnjeg Ivana. razdeljen u sto članaka. ni o njegovom vaspitanju (sa mnogo gorčine pominjao je kasnije Ivan svoje detinjstvo). a koju sadašnja naša crkva smatra šizmom („Расколъ“). Na saboru su većali: mitropolit Makarije. i sa njim devet vladika i sva sila igumana. sveštenika i svetovnjaka. dalje podrobnije odredbe. Pored podrobnih pravila sudskog postupka i zakona o sudskim taksama. God. kao jedno od glavnih pitanja. 1551. moralna i liturgiska pitanja sabor je rešio u veoma konzervativnom duhu čisto ruskog nacionalnog pravoslavlja. 1547. Izradi Sudebnika prethodila je zapovest careva boljarima i drugim višim i nižim zvaničnicima i sucima da se „izmire u određenom roku sa svima hrišćanima“. Svirepe borbe. verovatno od otrova. koji je pre toga uredio ogromnu zbirku žitija ruskih svetaca i sproveo kanonizaciju mnogih. koja je nikla druge polovine XVII stoleća pod imenom „Crkve starog obreda“. na kom je. najlepših. Ima vesti da je ovo „izmirenje“ nepravednih sudaca sa narodom. koje regulišu odnose seljaka i zemljeposednika. 1497. ni o zemlji. i to iz raznih pokrajina. jer je ona 1538. Sudski zakonik ili „Carski sudebnik“ izdao je car Ivan „sa svojom braćom“ i sa svojim boljarima. Veliki požar i pobuna u Moskvi doveli su do izvesnog preokreta u duševnom raspoloženju Ivanovom i on se nekako uozbiljio. osvojivši ovaj važni grad na Volgi i srušivši veliki hanat kazanski. uzeto u pretres pitanje o crkvenim i manastirskim imanjima. sa kojom je u slozi car radio tokom sledećih. na čelu sa njenim ljubimcem knezom Oboljenskim. kao i rad na Zakoniku. koji postoji u tri redakcije i više spiskova. reorganizovana je vojna služba. sazvan je crkveni sabor. nova vlada Ivanova t. To je titula.). više predan svojim uživanjima i zadovoljavajući svoju opaku ćud.). Ivan je ostao daleko od poslova. devojkom retkih vrlina. Ipak i posle ovog proglašenja. bio u vezi sa nekom vrstom zemaljskog sabora. zauvek su udarile naročit pečat na njegovu ličnost i dušu. Na saboru car je stavio na rešavanje 69 pitanja. ali Carski sudebnik. iz koje je i kasniji osnivač nove ruske dinastije. koje je toliko uzrujalo rusku crkvu i društvo za Ivana III. koja nije vodila mnogo računa ni o velikom knezu. koji je ušao u sastav Moskovskog Carstva (1552. opet je stavljeno na dnevni red za vreme reforama Ivana IV. većim delom crkvenih. Izgleda da je stranka „Njestjažatelja“ nastojala da se sazove veliki crkveni sabor.GLAVA IX. „Izbrana Rada“. tako na primer o pravu baštinika da otkupe imanje svojih predaka.“. iz odlične velikaške porodice Zaharijinih-Koškinih. mnogo je savršeniji i potpuniji od Sudebnika iz god. Namesništvo velike kneginje trajalo je svega pet godina. Ivan se proglasi punoletnim. da li nema u Sudebniku nečeg što je u opreci sa Svetim Pismom i crkvenim zakonima. Rezultati saborske radnje sačuvani su u „Stoglavu“. umrla. koje je prekinulo. Pitanje o crkvenim imanjima sabor je rešio u duhu „Josifljana“. Bilo kako mu drago. Mihajlo Romanov. te je preuređena vojska odnela sjajnu pobedu pod Kazanom. sa nizom strogih propisa protiv nepravednih i podmitljivih sudaca. ubistvo njegova namesnika kneza Andrije Šujskog (1543.zv. koja je vladala zajedno sa boljarima. Pitanje o pravu manastira da budu vlasnici dobara.

seljaka i naoružanog nižeg plemstva. Jednog dana. (dok se car Ivan ponekad zvao „knez Ivanjec Moskovski“). sloga između cara i vlade nije bila dugog veka. Inače. progona. ovim poslednjim naročito još zato što je. u vojsci i pokrajinama. rušila celinu velikih seoskih opština. Ivan je ozdravio. kao glavnih krivaca za carev odlazak. carski duhovnik prota Silvestar i intimni carski prijatelj Aleksej Adašev. gomile robova i svi najvažniji položaji u prestonici. koji su mu bili sumnjivi. oduzimanja imetka i smrtnih kazni. 26 . pa i seljacima. Poslednji važni čin izveden pod ovom vladom beše osvojenje astrahanskog hanata. pokrštenog tatarskog kneza ili „carevića“ Simeuna Bekbulatovića. krajem god. koji su ga u tom i pomogli. okrivljuje svoju vladu za tu smrt. naročito kneževske porodice feudalnog plemstva udalje sa svojih pradedovskih gnezda i da se izvrši iseljavanje stanovništva vrlo mnogih okruga. u koju car u načelu ne treba da se meša. I ova mera nasilnih seoba stanovništva. pa su. odnosno kraj. Zavladao je strah po Moskvi i celoj zemlji.j.j. dok je Ivan hteo da uputi moskovsku politiku u pravcu Zapada. ali je postao nepoverljiv prema svojim savetnicima. većina se tome usprotivila.moskovske Rusije. zemalja. Kroz izvesno vreme car se javio u Aleksandrovoj „slobodi“. 1564. došlo je do prvog ozbiljnog sukoba između Ivana i njegove okoline. Kada je neko mesto. Tražili su ga svugde. često izvedenih na najgrozniji način sa naročito udešenim mučenjem žrtava — sve je to bilo u suštini neka vrsta socijalno-političke revolucije. Ovo mesto se nalazi nekoliko stotina kilometara istočno od Moskve. Ivan je našao ljude. i čitav sistem pravih terorističkih akcija. ali ga nisu mogli naći. Aristokratska po svome sastavu. mališanu Dimitriju. da se razbije celina starih oblasti. sačuvalo je staru organizaciju. U tom sukobu se ogledala duboka politička i društvena bolest moskovskog carstva. on je tražio od svojih savetnika da se zakunu na vernost njegovu sinu. Ivan je stoga počeo da uzima taoce i da traži jemstvo u ogromnim svotama novca od rođaka i prijatelja onih velikaša. Ovakva je politika prirodno nanela veliku štetu narodnom gospodarstvu. velike mase zavisnih (u feudalnom smislu)“ ljudi. da je većina vlade nastojala da se udari i na treći hanat. Ostalo se sve proglašavalo „Zemštinom“. čiji su stanovnici bili nekad oslobođeni od poreza. Rusija je tako izašla na Kaspisko Jezero. Čisto policajna uloga „Opričnjine“ bila je: da se brine za zaštitu carske sigurnosti. naročito uticajne porodice bile su preseljavane na nova mesta. prelazio u „Opričnjinu“. ljudi. Ivan je sve više pokazivao nepoverenje prema svojim doskorašnjim savetnicima. palanci. osvojivši ceo basen Volge. koji je trajao četvrt veka i pretvorio se u tragediju vladara i zemlje. knez Andrija Kurpski. nakon pregovora. krimski. Međutim. ništeći i deleći između mase manjih vlasnika velike kneževske i boljarske latifundije. s tom misijom ona je uvela strašan teror. dok su njihove stare baštine dodeljivane pouzdanim ljudima naročito pak „opričnjicima“. prosti puk se bunio protiv boljara. u cilju osvojenja Baltičkog Mora i puteva u Evropu. nepouzdanih za carsku vlast. t. već godine 1553. Kasnije je „Zemština“ dobila čak i naročitog nominelnog „cara“. Oni su smatrali ovakvo ponašanje kao svoje pravo. veliki deo stanovništva. Videći to. kome su pre toga pripadali najkrupniji kompleksi zemljišta. te su se bojali za njegov život. car je iznenada napustio Moskvu. zbog koga su očekivali velike bede. nije imala karakter usko staleški. U sastavu „Izbrane Rade“ nalazio se budući najveći protivnik i istoričar cara Ivana.. a među njima i knez Andrija Kurpski. blagodareći učešću u njoj ovih ljudi srednjeg staleža. Najzad je došlo do potpunog raskida između cara i boljarstva. t. iako je ovaj bio u ratu s carem. kao svoj posebni „dvor“ ili „Opričnjinu“. kad mu je umrla carica Anastasija. govoreći da neće služiti ujacima i rođacima malog prestolonaslednika. da se mnogobrojne. Pali su u nemilost Silvestar i Adašev i druga lica iz vlade i iz carske okoline. paljevina. u službu litvansko-poljskog kralja. vlada Ivanova. sklopili ugovor naročite vrste: car je dobio pravo da odvoji za sebe izvestan deo države. Nastala je čitava panika među dvorjanima. prema starom feudalnom pravu. smisao „Opričnjine“ bio je u tome. upao je u Livoniju i otpočeo je takozvani Livonski Rat. Ivan je teško oboleo. Na kraju krajeva ipak su pristali da polože traženu zakletvu. Ljudi su odmah stupili s carem u vezu. Ivan lud od bola. Izgleda. kuća (u Moskvi i u drugim gradovima) i prihoda. koju je car Ivan izveo uz saradnju srednjeg i nižeg plemstva protiv starog moćnog kneževsko-boljarskog staleža. pa su neki velikaši i vojskovođe pobegli iz moskovske države. dok ih je Ivan oglasio kao izdajnike. stupajući.

Možda bi Todor i bio izabran. isusovcem Posevinom. da je samo slučajnost spasla drugu bivšu gradsku republiku Pskov od kobne sudbine Novgoroda. te su mnoga imanja vraćena pređašnjim gospodarima.“ Za Ivana IV ceo narod. Međutim je Livonski Rat trajao sa promenljivom srećom. s kojim je izmenio nekoliko političkih pisama. j. mislilo se više na sina Ivanova Todora. da se rat nastavi. Legenda veli. nego na njega sama. Ali su najgrozniji pokolj i pljačka izvedeni u samom Novgorodu. fizički i moralno bolestan i preumoran. mnogo okrutnijih od velike gospode. punih žuči i mržnje. ali je ipak glavni socijalnopolitički rezultat „Opričnjine“ ostao. da li treba nastaviti ovaj rat. Na novim izborima govorilo se opet o moskovskoj kandidaturi. da je ova opaka doktrina potekla od „josifljanske lukave čete.“ više mesta bilo je opustošeno i opljačkano od strane careve horde. Izvanredno skupo stali su Rusiju tatarsko susedstvo i neprekidna borba sa njima. spada u red najznačajnijih proizvoda ruske političke književnosti i najvažnijih izvora ruske istorije. Pored kneževsko-boljarskog staleža i njegovih istoriskih središta i gnezda. Ivan Grozni izlaže u veoma određenom obliku formulisanu teoriju apsolutne vladavine. jedeš ljudsko meso. starijeg sina Ivana. ali je car Ivan propao na izboru iako je imao uticajnih pristaša. upražnjen smrću poslednjeg Jagelona. starijeg čoveka. Za poljskog kralja beše izabran princ Henrik Valoa. „Šta si poludeo?“ reče car. Ali nije dugo taj paparizlija ostao na obalama Visle. Južne granice države bile su čuvane stalnom velikom vojskom. iz južnih stepa sve jače navaljivali. Priča se. kao što je u stvari zadržana i sama ustanova pod imenom „Dvora. Godine 1571. 1570. nastradale su i oblasti stare gradske slobode i državne nezavisnosti — pokrajine nekadašnjeg „Gospodina Velikog Novgoroda. „Kako se može neko nazvati samodržac.“ „kada evo ti. u nastupu gnjeva. razvratom i krvavim orgijama. moskovsko središte „Opričnjine. sveta budala.“ Formalno ukidanje „Opričnjine“ valjda je bilo vezano sa kandidaturom Groznog na poljski presto. car je otišao u zemlje novgorodske — da kazni svoje „izdajnike. Na saboru se većina izjasnila za to. tom je prilikom izgoreo i „opričnji dvor“. te je krišom otputovao za Pariz. „zar se sme jesti meso u post?!“ „A zašto ne. Kurpski nalazi. koji je pobednički završio rat sa Moskvom zbog Livonije.oduzimala seljacima samoupravu i dovodila ih u zavisnost od mnogobrojnih malih gospodara i gospodarčića.“ t. to je njegovo roblje. car je sazvao sabor zemaljski da se posavetuje o tom. ali mu kandidaturu osujeti sam car.“ Pored stalnog boljarskog saveta. Mase plemstva i seljaka bile su tamo prinudno naseljene i živele su pod veoma teškim okolnostima usred stalnih opasnosti.“ Sledeće godine bila je „Opričnjina“ formalno ukinuta. han je došao pred samu Moskvu i spalio je prestonička predgrađa. odličnog vojskovođu i organizatora. j. gde su snažni ruski radnici i lepe žene bili veoma cenjeni. Stefana Batorija. raspoređenom po garnizonima u specijalno sagrađenim utvrđenjima duž granica.“ pita Grozni „ako ne radi sam?“ On tvrdi da ima neograničeno „pravo hteti svoje činiti. U mračnim trenucima on se tešio literarno-političkom polemikom (sa Kurpskim). Za otkup zarobljenika od Tatara postojao je naročiti porez. Grozni Car je doživeo još i potpuni slom svoje spoljašnje politike. Na njegovu nesreću.“ God. zbog smrti brata mu Karla IX postao je francuski kralj.“ i prema tome „slobodan je biti milostiv prema svome roblju ili ga kazniti. ali je ipak mnogo naroda ginulo ili je bilo prodavano po istočnjačkim trgovima. sa kneževima i boljarima. u kojoj bi car „bio kao glava i voleo bi mudre savetnike kao svoje udove.. naročito posle ubistva. koji je došao da izmiri Ivana i Batorija i da pokuša da uvuče Moskvu u krilo zapadne crkve) i različnim asketskim vežbama. što su Tatari iz takozvanog „Divljeg Polja“ t.“ Car je onda odustao od pokolja u Pskovu. Ivane. sa parčencem sirovog mesa. mučen strahom i grižom savesti. Moskva je izgubila ne samo Livoniju nego i niz čisto ruskih (beloruskih) gradova. da je pred cara izašao jedan „jurodivi. verskom sa luteranskim i katoličkim sveštenicima (naročito sa papskim izaslanikom. Teškoće ovoga rata bile su tim veće. On bi hteo da Rusija bude aristokratska ograničena monarhija. Polemika Ivana IV sa knezom Kurpskim. car mora da ponekad sasluša i mišljenje Zemaljskog 27 . Poslednje godine Ivana Groznog bile su užasne: nemajući unutrašnjeg mira ni političkog ni ličnog. kojima se bavio naizmence i uporedo sa ludim gozbama. koje je caru ponudio. Poljaci onda izaberu sibinjskog vojvodu.“ razumevajući pod „četom“ crkveno-političku stranku.“ odgovori „jurodivi. godine 1566.

Savremenici pričaju o pustoši čitavih pokrajina. dok je samo plemstvo vršilo ratnu službu. on je čak pokušao da isprosi samu kraljicu Jelisavetu. vezama sa Engleskom. u koliko nije uništena. Umro je za vreme jedne šahovske partije 18. većinom pustolovi. sa svoje strane. Doba Velike Bune. koji nisu pobegli u stepe ili u tuđinu. ima. a pod vođstvom svoga „atamana“ Jermaka. kao i tranzitnog trgovačkog puta preko Rusije za Srednji Istok. „pronalaženju“ i privrednom osvajanju same Rusije. kada su prve engleske lađe sa kapetanom Čenslorom sasvim slučajno ušle u severnu Dvinu. s jeseni. počeli da sve češće dolaze u Moskvu u svojstvu vojnika. 1553. a interesovanje za nju u Evropi počelo je da biva sve veće i sve življe. osvojili zapadnu Sibiriju. pošto se zavadio sa masom svojih podanika. Spomenuto traženje utočišta u Engleskoj vrlo je karakteristično za Ivana Groznog: on je bio u stalnom strahu za svoj život. naročito ovo ističu statistički spisi onog vremena t.“ koja napada careve za njihove „josifljanske“ tendencije i zbog zanemarivanja boljarskog saveta. Englezi su radili na proučavanju. Kratko vreme pred smrt Ivan IV dočekao je jednu vrlo prijatnu vest: da su kozaci — ovi ruski „konkvistadori“ — za račun velike ruske kolonizatorske porodice Strogonova. veze između Moskve i Engleske — diplomatske i ekonomske — postale su veoma žive. kad su seljaci menjali gospodara). kao i veliki manastiri — vlasnici ogromnih imanja. Od god. Mislilo se jedno vreme. nego jedva može da uopšte opstane.“ Zbog nedostatka radne snage dolazi znatno opadanje zemljoradnje i nesigurnost ekonomskog položaja srednjeg i nižeg plemstva. „piscove knjige. tražio u Engleskoj. usled bežanja stanovništva u masama. pozivanjem stranaca.“ Smrću Ivana Groznog ulazimo u predvečerje katastrofe. po velikoruskim selima su na dnevnom redu oštri sukobi i formalne bitke. otvorivši za rusku kolonizaciju i eksploataciju ogromne prostore preko Urala. pa do kraja vladavine Ivana Groznog. Moskva je sve više ulazila u evropski svet.Sabora. velika vlastela. a interesovao se i za njene rođake. Ova borba to je druga vidna crta opšte krize. aristokratske ideje Kurpskog bile su zastupane u još jednom značajnom političkom pamfletu.. Tako počinje borba. koja je Rusiju zadesila na početku XVII stoleća. zbog poseda ljudi. Međutim. ali on je bio toliko istrošen i bolestan da je mnogo verovatnija njegova prirodna smrt. obećavajući im mnogo povoljnije uslove za život i rad. Veliki posednici vuku seljaka bilo milom bilo silom na svoja imanja. trgovaca. ali ne samo ekonomska. Ove ideje Kurpskog sprovedene su i kroz njegovu „Istoriju Ivana Groznog. nego prava. naročito oko jesenskog Đurđev-dana (to je starinski rok. tehničara i lekara. koji su. nego što behu oni koje seljaci imaju kod manjih i sasvim sitnih gospodara. kome su seljaci obrađivali zemlju. oružana borba. godine. marta 1584. i ženu za sebe. nego i plemićska. pored ili kao posledica onog begstva naroda. Ivan je. da je Ivan otrovan. Naprotiv. Plemstvo ne samo da ne može više služiti vojsku. GLAVA X. zv.“ Ideologija Peresvjetova nije samo monarhistička. mogućnosti da pozove na svoje velike latifundije one seljake.“ jedan istorisko-politički pamflet veoma bogate sadržine ali nesumnjivo u mnogome pristrasan. pridružujući se sa svoje strane onom velikom osvajačkom pohodu evropskih naroda. Treća vidna crta — to 28 . Livonskim Ratom. „Smutno Vreme. izdržavajući ga svojim radom. Englezima je bilo mnogo stalo do osvajanja ruskog tržišta. niti da izvede u polje potrebne vojničke snage (naoružane seljake). „Beseda prepodobnih Srđa i Đermana. sastavljenog od predstavnika sviju staleža. A oni su ipak u glavnom ostali mirni. sa papskom stolicom i drugim evropskim silama. između ostalog. koji su u XV i XVI stoleću pronašli i počeli da osvajaju velika vanevropska zemljišta. kao i eventualno utočište. valamskih čudotvoraca. Dok su Rusi ulazili u Aziju. Političke ideje Groznog Cara našle su odjeka. ili su možda bile izazvane spisom nekog Ivanke Peresvjetova „Priča o Petru vlaškom vojvodi. te proriče velike bede Moskovskoj Carevini.

stalno stvaraju bande opasnih razbojnika i nezadovoljnika. poginuo je 29 . koji se proslavio pri odbrani Pskova od Batorija. Mstislavskog su nasilno zakaluđerili. U unutrašnjoj politici bio je omiljen kod srednjeg staleža. 1591. gde je većina Šujskih poginula. Pristaša mira. i njegovu. Baš u vreme o kom govorimo pošlo je za rukom Rimu. jer je patio od epilepsije. a uvek toleriranih od poljsko-litvanskih vlasti. kneza Mstislavskog. bar prema pričanju nekih savremenika. Živeo je još. šuraka Todorova. 1598. kneza Ivana Šujskog. plemića. Sem toga Boris beše zatočnik što tešnjih ekonomskih veza sa Evropom. U toj se borbi srednje i niže plemstvo sve više ističe na strani carevoj. prijatelj i zastupnik interesa običnog plemstva i građana. maja 1591.je politička borba između carske vlasti i kneževsko-boljarskog staleža. čak u svom vlastitom vrtu. budući car. Bjeljskog su proterali. Namesništvo se vrlo brzo raspalo. Borisa Godunova. sa lepim glasom. 15. koji je ostao uz Borisa Godunova. uz učešće moskovskog građanstva. do početka god. jer se oženio ćerkom najstrašnijeg „opričnjika“ Maljute Skuratova. boljara veoma znatnog porekla ali malog uma. Godunov i Bjeljski bili su ljudi iz „Opričnjine“. — ali taj Dimitrije. naivan. Tako je Godunov ostao sam kao neograničeni gospodar Rusije uz umno nesposobnog cara (1587. Beloj Rusiji i Galiciji. on je 1589. često pomaganih. drugi sin Ivana Groznoga Todor. dok su Ivana Šujskog sa celim njegovim rodom oterali u daleko progonstvo. U takvim prilikama bilo je jasno da jedino može vladati careva okolina. Švedska nije nikako prijatelj Moskve. Miljenik Ivana Groznoga. A u to mutno vreme na prestolu moskovskom nalazi se jedan mladić.). ubice mitropolita Filipa. i Bogdana Bjeljskog. i to: ujaka Todorova Nikitu Romanova. i gde se. Boris je bio kao stvoren za najvažniju ulogu u državi. i veliki poštovalac svetovne prosvete. u isto vreme. da se Rusija izmiri sa jedinospasavajućom rimskom crkvom. pošto nije uspela njihova prvobitna namera. te se postavljalo pitanje. gde se skupljaju mase ruskih begunaca. čovek usko vezan sa „Opričnjinom“. o kom su govorili da jako liči na oca. stranačku pocepanost. koji je nasledio tog izvanredno talentovanog ali nesumnjivo nenormalnog cara. a uz to je bio mladom caru najbliži srodnik. Od godine 1587. pokazivao je očigledne znakove degeneracije. pa ih izvodi u većem ili u manjem stilu. papski dvor i moćni isusovački red spremaju u tišini veliku političku akciju protiv šizmatičke Moskve. moskovskog mitropolita uzdigao na stepen avtokefalnog patrijarha. kako da se ta okolina sastavi. kada se desila. umno potpuno nerazvijen i sasvim lišen volje. Želeći da crkveni položaj Moskve učvrsti. on je lično uspeo da ne uzme neposrednog učešća u zločinima „opričnog“ režima. on je upravljao moskovskom Rusijom. sasvim vladalačkim. koju su imali srednji staleži u zapadnoj i srednjoj Evropi za vreme borbe kraljeva i njihovih vasala. do duše. udeoni knez uglički (na severu od Volge u jaroslavskoj pokrajini). prekinut samo jednom velikom navalom Tatara god. Veoma lep. uzimajući ulogu sasvim nalik na onu. sa otmenim. ljubimca Ivanova. da putem Unije učvrsti svoj položaj u Ukrajini. a sem toga od mnogih nije smatran kao zakonito dete. a donekle čak i žeđ za pljačkaškim životom. ali. Zabeleženi su i neredi. Romanov je umro. dok je Romanov bio predstavnik boljara bez kneževske titule. i unutrašnji i spoljašnji. bar prestoničkog. impozantna pojava. naimenovao neku vrstu namesničkog direktorija sa pet lica. mlađi sin Ivana Groznog — mali Dimitrije. Ali. pa je izvanredno dobro proučio opštu situaciju. Kad tome svemu dodamo izvesne nemire u sredini gradskog stanovništva. to je bilo zatišje pred buru. zaštitnik sveštenstva. koja je zaista tražila sređenu miroljubivu politiku. koje su u begstvo naterali ne samo socijalna beda nego i politički motivi. koji je bio oženjen njegovom sestrom. Poljsko-litvanska država rovari na zapadnim i jugozapadnim granicama. ljude i prilike. dobićemo vrlo tmurnu sliku moskovske države. na dvoru je uspeo da sebi osigura položaj još i kao rođak carevićev. ne zna se tačno iz kojih sve razloga. istina. on je dobro razumevao međunarodnu situaciju Moskve. beskrajno pobožan. Dva kneza predstavljala su najviše veleposedničko plemstvo — boljarski stalež. a od sedme redovne žene Ivana Groznog. On je bio rođeni političar velikog stila. Krimski han stalno sprema upade. Za to je vreme zemlja uživala mir. jer je bio rođen od pete venčane. Jedna tragična i krvava epizoda iz tog vremena izgleda da nije onda. u svome gradu Ugliču. Ivan Grozni je. manirima. Od te katastrofe spasao se jedino knez Vasilije Šujski. svirepog dželata. prema tome. stasit. izazvala preveliku uzbunu. Najzad.

čak u blizini same Moskve. Građani su bili osuđeni na teške kazne za ubistvo „nevinih“ ljudi i čak je zvono sa gradskog zvonika otišlo u Sibir! Ali za vreme Velike Bune. kao što je i živeo. kada je Boris bio samo namesnik. taj. ako Dimitrije postane car.“ Njegov je uspeh olakšalo suparništvo između drugih velikaša. Zadatak sabora bio je vrlo važan: trebalo je izabrati cara! Moskva. Zbog gladi mase robova behu od gospodara isterane iz kuća. svedočio je o nesigurnosti i nekoj plašnji nosioca vrhovne vlasti. Dimitrija je spasla od ruku ubica njegova okolina. Najzad došla je strašna glad. Boris. Boljarski stalež držao se veoma rezervisano prema Borisu. „rabo-car“ t. nego samo lične koterije. da su anđeli došli po njegovu svetu dušu i da je on s njima govorio. Ne samo simpatije. a među njima i jednog agenta moskovske vlade. te su bile nastavak prethodnog carovanja. prirodno. Kandidata bez kneževske titule bila su dva: Todor-Nikitić Romanov. doveli su Borisa na presto „moskovski i sve Rusije. Ona je našla da se Dimitrije sam ubio. Tako je Boris na koncu konca bio jednoglasno izabran i nakon tobožnjeg dugog odricanja i ponovnih molbi sabora i gomile i pretnje patrijarha da će na njega baciti prokletstvo. nego kao gost-zatvorenik njen brat Boris. Borisova prijatelja. Našli su ga sa presečenim grkljanom. koje je prema njemu imao patrijarh. brat od ujaka počivšeg cara i glava neobično popularne porodice Romanova. i potomaka litvanskog velikog kneza Gedimina. koji nisu imali iza sebe neke jače stranke sa određenim socijalno-političkim programom. februara 1598. Boris je naredio ubistvo eventualnog kandidata za ruski presto.carević Dimptrije. Todor je mirno umro sa blaženim osmehom na ustima. osećala se vrlo čudno u ovoj novoj. koje su uskoro urodile plodom. 7. Čim je Todor umro. ne samo njegovo potajno rovarenje uz rasipanje novca među birače — članove sabora i među prestonički puk. Zemlja se ipak zaklela njoj na vernost. koju je propisao zemlji. iz kneževskog reda potomaka legendarnog Rurika i istoriskih Vladimira Svetog i Aleksandra Nevskog. jer je bilo jasno da Todor neće imati dece. i uz njega šurak carski i doskorašnji namesnik Boris Todorović Godunov. nego i socijalni program Bo-risov i popularnost. a sa poljske strane širile su se neke čudne vesti. te se povukla u manastir. Taj dugo očekivani znak dala je jedna ličnost tamnog i nepoznatog porekla. Narod se odmah pobunio. koja je bila sva u vrenju i samo čekala znak za upad. j. ne zna se pozitivno da li prave ili fiktivne i u koliko udešene od tajne policije. Uz nju je otišao u manastir. i da će Boris možda i samu glavu. čiji je šef Todor bio nasilno zakaluđeren (Filaret). prema rečima jednoga savremenika. poubijao je više ljudi. Bilo je više kandidata. koju je uživao kod srednjih staleža. sam čovek neobične lepote. toliko neobičnoj situaciji. koji su sačinjavali saborsku većinu. Prema drugoj legendi. njegova udovica Irina zakaluđerila se kao „velika inokinja“ Aleksandra. nikle su dve legende o ovom tragičnom i nejasnom događaju: prema jednoj. koja će živeti. Nakon nekoliko mirnih godina nastale su među boljarima neke zavere. koja je izbila desetak godina docnije. Uz to su se javile i neke tamne intrige. Pričalo se. u Ukrajinu. 30 . koja je bila baština Kaljitina doma. nije se osećao siguran na prestolu. igrajući se sa nožem i dobivši napad epilepsije za vreme igre. pa su to nastavili posle i istoričari tako. koja je svet bacila u očajanje i čak ga dovela do ljudožderstva. pozivajući se na božju volju. ali ne kao kaluđer. veoma opasnim po Borisa. Jova.“ Privremena vlada sazvala je zemaljski sabor. uticao na saborsku većinu. Tako imamo tri objašnjenja za jedno isto delo. Iza toga su došli progoni najuglednijih boljara sa Romanovima na čelu. Iako izabran od cele zemlje. Ali su prve godine njegove vladavine prošle u potpunom miru. Jedino je bio jasan rezultat: nakon smrti Todorove presto će ostati bez zakonitog naslednika. Na pitanje o nasleđu prestola Todor je odgovarao neodređeno. da ni dan današnji nema opšte primljenog rešenja ove zagonetke. Oko ove tajne već su savremenici lomili koplja. sa knezom Vasilijem Šujskim. car iz robova. koja je silno delovala na savremenike. plemenitog i jakog karaktera i velike pameti. ako se i dalje bude opirao. a mesto njega bio je ubijen sin mesnog popa. Boris je primio carski venac. te se nekoliko meseci docnije krunisao sa velikom raskoši i sjajem. Uprava je prešla u ruke patrijarha. Te mase su stvarale čitave čete razbojnika. i boljarskog saveta „Dume. i već su se onda sigurno kovale zavere. ali svakako položaj izgubiti. dok je drugi njihov deo bežao preko granice. Izaslata je odmah na lice mesta istražna komisija. koji je. Sam tekst zakletve.

koji je pre godinu dana prešao sa celom carskom vojskom na njegovu stranu. i naredio je. poljske plemkinje. da se njegove mošti prenesu iz Ugliča u Moskvu. predao ga sudu zemaljskog sabora i. Ono. Potpuno je dokazano da je bio čovek moskovskog vaspitanja iako je. Dva dana kasnije vođa zavere Vasilije Šujski bio je od svojih pristaša izvikan za cara. kako mu je i ovog puta uspelo da se božjom milošću spase iz ruku ubica. Današnja većina istoričara složna je u tome. dok je carevna Ksenija ostavljena za utehu lažnom Dimitriju. koji još i danas veruju. kad ga je sabor osudio na smrt. Njega su priznali i pomogli mnogi poljski velikaši. Iako je popularnost Dimitrijeva počela nešto da opada zbog njegova slobodoumlja i nepažnje prema izvesnim običajima i praznovericama predaka. njegova porodica nije mogla da se održi na vlasti. te. j. koja je zajedno sa ocem i velikom poljskom pratnjom na svakom koraku vređala verske osećaje i nacionalni ponos Moskovljana. imao pored toga i nešto evropskog obrazovanja. papski dvor i masa ruskih političkih begunaca. Ovaj plemeniti. to je ponašanje Dimitrijevo u aferi Vasilija Šujskog. Glavna vojska Borisova naslednika prešla je na stranu pretendenta. — šarena jedna gomila. slobodnog čoveka vojnika bez određenog građanskog zanimanja i staleške pripadnosti. i Rusa i stranaca. u kojoj su se članovi uglednih kneževskih porodica mogli naći pored odbeglog boljarskog roba ili uz kozaka. što je učinilo najveći utisak i na savremenike i na potomstvo. da caru preti opasnost od Poljaka. poljski kralj. i kako je novi car samozvanac. Ubijenog Dimitrija izmrcvarili su tako grozno. koji se tobož čudom spasao od ubica. Ali. s kojima je Dimitrije istupao. opijene vinom svadbene gozbe (car se tek pre desetak dana venčao). malobrojnim intimnim prijateljima. Šujski i njegove pristaše pobuniše narod vešću. bar javno. Dok je bio živ Boris. Boris je. a da je „blagovjerni gospodar car i veliki knez Vasilije Ivanović blagoizvoleo stupiti na presto po molbi sviju staleža moskovske države. i položaj i doveo ga u svoju najbližu okolinu.“ i da je pravog carevića ubio Godunov u Ugliču. na to je Borisova porodica zbačena s prestola i internirana u njihovoj boljarskoj kući. Kad je Boris umro. kao najstariji 31 . Veština i sigurnost. Dimitrije se našao gotovo usamljen pred zaverenicima. to se još uvek ne zna pouzdano. t. i da je pripremljen za svoju ulogu veoma verovatno u krugovima moskovskih boljara. iako se Moskva zaklela na vernost njegovoj udovici i sinu Todoru. i čast. pa mu je vratio i imanje.“ po naslednom pravu. da Dimitrije nije bio samo varalica nego i prevaren. koji je prvo tvrdio da se Dimitrije sam ubio. a najzad je na grozan način bio ubijen nesrećni car Todor i njegova majka. naročito zbog oholog ponašanja njegove verenice — carice. t. da je Dimitrije bio samozvanac. kao sin njen i Ivanov. pred zoru.Pojavio se beše neki mladić. i poginuo je zajedno sa svojim doglavnikom Basmanovim. imponovale su ne samo savremenicima. zatim. „jeretik. Dimitrije i njegovo šareno društvo nisu mogli postići trajna uspeha ni napredovati prema Moskvi. Stupajući na presto on je objavio. da mu se lice nije moglo raspoznati. jer je Šujski odmah počeo da ponovo sprema zavere. da je on bio ubeđen u svoje carsko ime i poreklo. a onda sasvim javno predstavljao kao carević Dimitrije. koji se prvo tajno. zaverenici se uputiše dvorcu. pa i na istoričare. da je Samozvanac zaista bio pravi Dimitrije. onda da je bio ubijen i da ga treba proglasiti za mučenika. da je bio dobar govornik i u glavnom veoma privlačna pojava. Odmah se stvorila nova legenda. dok je narod udarao na Poljake. gde su već ranije uspeli da nameste kao stražare svoje pouzdane ljude. ali bezumni i lakomisleni postupak stao je Dimitrija glave. nego i istoričarima. oduševljeno pozdravljen od cele zemlje. da umiri svet. Novi Dimitrije je svečano ušao u Moskvu. j. udove Ivana Groznog. — ali ko je on bio po svome poreklu. tako da ima istoričara. Ovaj spletkaš. da je bio čovek sa lepim državničkim i vojničkim sposobnostima. kako je Boris naredio da se ubije carević i kako je ta naredba bila izvršena. počeo je na kraju širiti glasove. 17. maja 1606. Dimitrije je stavio Šujskog pod istragu. donekle.. ipak je Dimitrije bio još dovoljno jak da osujeti otvorenu bunu. „a čak i od carice Marije. da nije bio ubijen nego da je spašen i da je pretendent doista pravi Dimitrije. Sa rezervom i vrlo oprezno pomagao je novog Dimitrija i Sigismund III Vaza. predložio da se poginuli carević Dimitrije proglasi za svetog mučenika. pomilovao ga.

„Buntovnici“. igumani. sve dotle. predstavljao je otvorenu pobunu siromaha. Pokret Balotnjikova. U sabornoj crkvi car Vasilije se zakleo. koji je prošao kroz sito i rešeto. seljaštvo i robovi. koji se tobože spasao od zločinaca i boljara. kaluđer Trojickog Manastira. pa kozaci. lopova ili zločinca. pa im obećavaju boljarske žene. a njegov pepeo je odnelo topovsko zrno u pravcu odakle je Dimitrije došao. „Po naredbi cara Vasilija“. protuvama i lopovima bez imena naređuju da ubijaju bogate trgovce i uopšte trgovački stalež i da pljačkaju njihovu imovinu i pozivaju ih. da neće bez svojih boljara osuđivati na smrt i gubitak imanja svoje podanike. k sebi i hoće da im dadu i boljarsko zvanje i vojvodsko. stvorio se tip takozvanog „pereljota“. „boljarski ljudi (t. dok drugi odlični pisac i viđeni učesnik događaja. bivši boljar Todor Romanov. Vrlo su brzo izbili jaki pokreti. i strelci (t. Neki podaci kazuju. knez Katirev-Rostovski. ali mu to nije pošlo za rukom. Susedstvo dve prestonice delovalo je porazno na ondašnji politički moral. jedna obična varalica. U ovu borbu su se posle umešali tuđinci. jednog odbeglog velikaškog roba.“ Odziv na ove proglase bio je izvanredno velik. te počeše po gradovima hapsiti načelnike i bacati ih u tamnice i razoravati imanja i domove svoje gospode i pleniti njihovu imovinu. kao ovce koje nemaju pastira“. odbegli robovi i pobunjeni kmetovi. tako da je moskovska država došla na rub propasti. govori kako je ruska zemlja „sva pala u bezumno stanje“. pošto su u njima sudelovali svi staleži moskovskog društva. čoveka. pa se plemićska vojska Ljapunova pridružila caru Vasiliju. i vladike. kaže jedan savremenik.. Odmah po tom javio se drugi lažni Dimitrije. priča jedan od ondašnjih svedoka. Avramije Paljicin. i kozaci. plemići. vladika Filaret. pored njih. izvrgnuto ruglu. upereni protiv njegove vladavine. Ovi su pokreti imali izrazito socijalno obeležje. „skupili su se“. takozvani „Tušinci“. Ovo je veoma zanimljiv prilog karakteristici ondašnje potpune pometnje u pojmovima sviju društvenih staleža. da je Šujski imao s početka težnju da se osloni na nešto širu socijalnu bazu. U borbi nisu ništa i nikoga štedeli Isti Paljicin priča kako u crkvama zatvarahu konje. „naređuju boljarskim robovima da ubijaju njihove boljare. Proglasi Bolotnjikova bili su veoma karakteristični u tom pogledu. a pse hraniše na oltarima.. t. a putirima svete tajne služahu se za pijančenje. formalno vezan sa imenom cara Dimitrija. Tatari i Čeremisi (divlja plemena sa Volge) zaratiše na ljude ukrajinskih i sjeverskih gradova i srezova. te zločince. za razliku od prvog samozvanca. koji su se u mirno vreme bavili gradskim zanatima i sitnom trgovinom). u selu Tušinu... Njemu je Moskva dala ime „vora“. Socijalno-revolucionarni pokret Bolotnjikova bio je posle toga u krvi ugušen. trgovci. koji je „ručavao kod cara Vasilija a večeravao kod cara Dimitrija“. Tušinski tabor imao je pretenziju da bude prava carska prestonica. Njegove pristaše. robova i kmetova-seljaka protiv gospode i bogataša. vojnici stalnog kadra. vele izveštaji vladinih agenata. Veliki broj pokrajina i gradova potpao je pod njegovu vlast. te ih robljahu i imetak im pljačkahu“. a u isto vreme. pa čak i boljari. j. Ali je „Vor“ ipak postigao velike uspehe. U njima se svet pozivao na ubistva i pljačku.j. njima se pridružiše građani sa Ukrajine. da neće slušati lažne dostave i da neće kažnjavati zajedno sa krivcima i njihove nedužne rođake. robovao po turskim galijama i proputovao veliki deo Evrope. veli savremenik. što su tobože izdali moskovsku državu i ubijali ljude cara Vasilija.“ Taj pokret bio je jedno vreme podupiran od čitavog plemstva južne Velikorusije sa vatrenim političarima-vođama srednjeg plemstva braćom Ljapunovima na čelu. Vladavina Šujskog i po svom postanku i po poreklu samog cara i po sastavu njegove okoline beše očigledna reakcija boljarskog staleža. Taj čovek. Međutim je telo ubijenog lažnog Dimitrija ležalo izmrcvareno. sveštenstvo. gde se drhteći još držao car Vasilije. Ali su se uskoro saveznici razišli. pa je onda spaljeno.potomak Aleksandra Nevskog. tamnog porekla. te je i na jednoj i na 32 . behu šarena gomila: tu su se viđale u velikom broju strane avanturiste — poglavito Poljaci. j.“ Sami događaji ovog dela „Velike Bune“ razvijali su se sledećim redom: prvo je izbila čisto socijalna buna Bolotnjikova. U Tušinu beše imenovan čak i patrijarh sve Rusije. „Ljudi su se kolebali tamo-amo. naročito. bio je. baštine i spahiluke. Dolaskom Vasilija Šujskog za cara nije bila rešena politička kriza moskovske Rusije. dok im nije još pošlo za rukom da osvoje Moskvu. od vremena prvog samozvanca mitropolit rostovski. roblje i druga čeljad) i seljaci. On je stvorio svoju prestonicu kraj Moskve. kozaci.

te je privremena vlada. knez Mihajlo Šujski-Skopin. u kojoj car obećava. koja su bila uneta. nego je cara Vasilija i njegovu braću poveo sa sobom u Poljsku. da naredi Smoljensku da se preda Sigismundu. izgubio bitku sa Poljacima (kod sela Klušina. Ali na jednom ručku kod carskog brata Skopinu je pozlilo. videći da je Moskva lak plen za preduzimljive susede. uzevši pod nadzor i patrijarha i boljare namesnike. Žolkjevski. da će unapređivati one „manje“ ljude. februara. Na čelu zajedničkog švedsko-ruskog odreda nalazio se nećak carev. predala Moskvu u ruke poljskom vojnom odredu. da mole Vladislava da izvoli primiti carski venac i preći u pravoslavlje. Bio je tom prilikom izrađen i ugovor. Najzanimljivija epizoda građanskog rata onog doba bila je šesnaestomesečna opsada Trojickog Manastira od strane Tušinaca i Poljaka. Ali veliki deo Poljaka i ruskih Tušinaca ostao je ipak uz „Vora“. staležima se obezbeđuje izvestan minimum prava. toga se položaj cara Vasilija očigledno popravljao. Svaka trgovina i svaki saobraćaj po rekama bio je obustavljen. Moskva se zaklela na vernost poljskom kraljeviću „caru Vladislavu Žigimontoviću“. na putu Smoljensk—Moskva). u svoje doba. pod kojima Vladislav treba da vlada moskovskom državom. U Rusiji je. posednuta od jakih odreda poljskih 33 . Veliku su brigu imali sastavljači ugovora o tom. Skopin je za to vreme čistio zemlju od neprijatelja i usled. dok je drugi deo ruskih Tušinaca otišao u logor Sigismundov.drugoj strani tražio obilatu nagradu samo zato što je „pripoznao istinitog gospodara“. Krenuvši u rat on je naredio Poljacima da napuste „Vora“ i da stupe pod kraljevske zastave. zakonodavstvo izdaje uz saradnju „Saveta cele zemlje“. Zemaljskog Sabora. kao što je već bio kralj poljski i veliki knez litvanski. u kojoj su posada i kaluđeri pokazali mnogo junaštva i o kojoj su se pričale čitave legende. da dovedu na moskovski presto Vladislava. o pogodbama. umro je verovatno od tifusa. dok se poslanstvo pocepalo: jedni su učinili po volji Sigismundu. da je ona otrovala Skopina. I u jednom i u drugom ugovoru glavne su misli ove: carska vlast dobija karakter ograničene vlasti. On nije samo zaposeo Kremlj. sastavljena od sedam boljara. u Moskvi se digla buna. i dalje plamtio građanski rat. godine zaključen je prvi ugovor između ruskih pristaša Vladislavljevih i kralja Sigismunda. pa mu ponudio da izabere njegova sina Vladislava za ruskog cara. Šveđani i Poljaci. ondašnja nada moskovske Rusije. Međutim su stranci. za vrlo kratko vreme njega nije bilo više u životu. a oni koji su ostali uporni bili su jednostavno internirani u Poljskoj. Vođa poljske vojske. 4. Na kraju krajeva Smoljensk je bio primoran na kapitulaciju. Zajednička socijalna opasnost revolucionarnog prevrata pobudila je srednje staleže da traže nekakav kompromis.). Poljski kralj Sigismund III Vaza našao se pobuđen da zbog tog švedskog posredovanja i sam ustane protiv Rusije. u „Veliku povelju o slobodama engleskog naroda“ (1215. U novom ugovoru izostavljena je zanimljiva tačka iz prvog. a očigledna opasnost za sam opstanak samostalne države i crkve takođe je delovala na njihovo zbližavanje i davala započe-toj borbi nacionalno-verski karakter. Čete Poljaka. da se sačuvaju neokrnjeni stari običaji zemlje. Javno mnenje optuživalo je međutim ženu careva brata. U tom je smislu činjen pritisak na „veliko poslanstvo“. Kada je taj carev brat. Oni su radili na tom da sam Sigismund postane car moskovski. sjajno obdaren vojničkim i političkim sposobnostima. naročito njeno pravoslavlje. mlad čovek. naročito su tom prilikom stradale spahije i bogato građanstvo. i zbog svoje nesposobnosti i zbog neplaćanja plate vojnicima-strancima. nalik na ona. eventualnog naslednika prestola i suparnika njenog muža. Kralju Sigismundu i njegovoj okolini nije bilo mnogo stalo do toga. j. kozaka i pobunjenih kmetova i robova pustošile su zemlju. nalik na onaj od 4. a najuglednije ljude u Moskvi uputio je Sigismundu pod Smoljensk kao „veliko poslanstvo“. Moskva. februara 1610. Iz straha pred „Vorom“. koji to budu zaslužili i da će svima dopustiti putovanje u inostranstvo radi školovanja. Svu vlast car vrši zajedno sa Boljarskom Dumom. i da se onda stvori na istoku Evrope jedna ogromna država pod njegovom vlašću. t.) ili u „Zlatnu bulu“ kralja Andrije (1222. počeli posredovati u moskovskim poslovima. Švedsku intervenciju tražila je vlada cara Vasilija. cara Vasilija su zbacili s prestola i nasilno zakaluđerili. od koga su tražili još i to. međutim. kao zarobljenike. vešto je spremio teren za kraljevića Vladislava.

U junu 1611. Mnogo je ovome uspehu Romanova doprinela i njihova veza sa starom dinastijom. plemstva. sačuvala svoju državnu samostalnost. ubijen). kojima je naređeno da se vrate svojim gospodarima. najposle osobine samog kandidata. 34 . da dodeljivanjem spahiluka ulaze u red spahija. bogati i slobodni seljaci severne Rusije. uz saradnju jednog dela kozaka sa Trubeckim na čelu. a njeni članovi su bili poslati na svoje baštine. To ima uspeha. ali čovek pošten i hrabar. god. Na sazvani zemaljski sabor došlo je veliko mnoštvo poslanika sveštenstva. da je mogla podići i izdržavati čitave odrede spahiske konjice i gradsko-seljačke pešadije. Ova poslednja odluka bila je sudbonosna po ceo pokret: kozaci su pozvali na razgovor vođu plemstva. naročito posle razilaska velikog dela spahiske vojske. šesnaestogodišnji sin mitropolita Filareta. likvidirana je. doveli su do izbora Mihajlova. Za vođu ove vojske bi izabran knez Dimitrije Požarski. vojskovođa drugog reda. Nakon dugog većanja i mnogih spletaka donete su ove odluke: 1) da se ne bira nikakav stranac za cara. Bogati ljudi pozajmljivali su državi velike novčane svote. juna 1611. da saopštavaju jedni drugima vesti i predlažu mere za zajedničku odbranu od neprijatelja. upućivao je proglase na narod. Većina plemstva i gradskih odreda odmah napusti logor. koji su opet jako digli glavu. koji je izabrao triumvirat za upravljanje zemljom. Tako je propao prvi pokušaj jedne nacionalne akcije. stvorila je pogodnu bazu i prestonicu u Jaroslavu na Volgi. obnovljene su središnje državne ustanove. i onda je razbila konačno Poljake pod Moskvom. na čelu sa tušinskim boljarima knezom Trubeckim i atamanom Zaruckim (Tušinski „car“ bio je u decembru 1610. godine sastao se u logoru kraj Moskve zemaljski sabor. koji se smatrao veoma mirnim i prema tome pogodnim za ostatke boljarskog staleža. Ljapunova. Polako i veoma oprezno. ali je u njoj ipak došlo do okršaja sa Poljacima i do otvorene bune. Drugi slični proglasi upućivani su iz Troickog Manastira i iz mnogih gradova. nije mogla da stane na čelo pokreta. njihove dobre veze sa kozacima kao i sa drugim staležima. I zbilja. Velika popularnost porodice Romanova. U nj su ušle spomenute vođe kozaka i vođa plemstva Prokop Ljapunov. Ali nisu iščeznuli socijalni. god. Patrijarh. Nakon junačke odbrane i strašnih muka od gladi. kao vođa naroda. Zbog toga su. sastavljena i od mobilisanih spahija i od gradskih odreda i od kozaka. 3) da se bira neki član velikih domaćih porodica. Njemu se pridružiše mnogi drugi gradovi. policije i pravde jedne moderne države. bili su zastupljeni i kozaci. nižegorodska vojska osvojila je sever i istok moskovske države. Bogati trgovački grad Nižnji Novgorod sa svojim uglednim građaninom Kosmom Miljinim stao je na čelo pokreta. Nominelna sveruska boljarska vlada.. nacionalni i verski motivi za njegovu obnovu. kao i samog Filareta. koja je bila u opsadi zajedno sa Poljacima. vojske. Ona je tako. kozacima je oduzeto pravo. 17. Poljaci većim delom zapalili rusku prestonicu. priznata od velike većine zemlje. marta 1611. Ali to nije smirilo pokret.vojnika. pa su ga mučki ubili. Najzad bi jednoglasno izabran za cara Mihajlo Romanov. u času velike opasnosti. u kojima se sad pojavio običaj da se uzajamno dopisuju. 30. boreći se sa izvanredno velikim teškoćama. pod Moskvom se javlja ogromna nacionalna ruska vojska. uskoro je stvoreno drugo središte rada za spasavanje zemlje. Gradska buržoazija uspela je tim sredstvima da prikupi toliko novca. 2) da se ne bira sin drugog lažnog Dimitrija. Po detaljnim odlukama Sabora uprava zemlje beše uređena po starinskim propisima. građanstva i slobodnih seljaka. pa i seosko stanovništvo. predala je najposle poljska odbrana Kremlj ruskoj vojsci. koje su odgovarale ministarstvima finansija. a na niže gradske staleže udariše nove namete i poreze. Donete su važne odluke protiv kmetova i robova. Rusija je tako ponovo dobila cara. u kojima ga je pozivao da istraje u borbi.

Kao što su ranije ugledne litavske porodice postajale ruske. Vodi se borba između Istočne i Zapadne Crkve. Istina je. Podljašje i Crna Rusija ostaju kao zemlje. koji se tiču obeju država.GLAVA XI. On je bio pozvan od poljskih velikaša da bude muž njihove kraljice Jadvige. Ali to je shvatanje napušteno. Volinija i kijevski kraj neposredno potčinjeni Poljskoj. opaki i opasni Nemački Red je postao poljski vazal. dosta se brzo i znatno oporavio i postao je opet važno trgovačko središte. da je Litva. da je ostala gotovo prazna i da je tek za vreme litavsko-ruske države ponovo naseljena novim stanovništvom sa Karpata. Tako je došlo do prve unije litavske države sa Poljskom. posle tih veza sa Poljskom. ujedinjenu vojsku.). takozvani Senat ili Radu. Pa i sam Kijev. naročito u njenom litavskom delu. prelazile Poljacima. ali gradovi ipak uživaju samoupravu. da je bilo mnogo migracija stanovništva. a sredinom XV veka učinjeni su pokušaji stvaranja unije. kijevski kraj. Seljački stalež. Zato su se litavski poslanici čitavih devet meseci odupirali aktu Unije. Crkveni život litavsko-ruske države je dosta bujan. tako su sada mnoge važne ruske porodice. Volinija. bio slobodan. odselio na severoistok i da je nešto karpatskih ljudi došlo u basen Dnjepra. potpada pod kmetovsku zavisnost i potpuno gubi svoju slobodu u korist vlastele. godine sastavni deo litavsko-ruske države) izbijale su često borbe između litavsko-ruske i moskovske države. venčao se sa Jadvigom i postao poljski kralj. i to u većem razmaku vremena. takozvani Litavski statut. Ali i Kijev. koji je u starim litavskim kneževinama. kao donekle i u ruskim. i kneževine. kao što je i u XVI veku. da se. da je jugozapadna Rusija bila potpuno opustošena tatarskom invazijom. veliki broj ruskih porodica napustio je rusku narodnost i pretopio se u Poljake. Govorilo se. Livonija. Reformacija u Evropi imala je odjeka i u litavskoruskoj državi. koji je strašno od Tatara nastradao. objavljena je kao svojina obeju zemalja. najviše po statutima pozajmljenim iz Nemačke. da se jedan deo njegov zaista. do 1501. na zemaljskom saboru Poljske i velike kneževine Litavske u Ljubljinu zaključena je Unija. Odmah iza Ljubljinske Unije otpočeo je politički i književni rad i za pripremanje crkvene unije. i tokom prve polovine XVII stoleća. širi katoličanstvo. sve do Ljubljinske Unije sačuvala svoju državnu samostalnost. za vreme od 1390. zbog kojih se sukobljavaju Poljska i Litvanska. Zajednica sa Poljskom mnogo je olakšala položaj litavsko-ruske države prema Nemcima. Gradski život ne razvija se jako. izgubili su svoj pređašnji značaj. isto kao i litavske. Posle smrti poslednjeg Jagelonca Sigismunda Avgusta obe države treba da biraju zajedničkog kralja. Od 1466. U ovo doba. Jagajlo je prešao iz pravoslavlja u katoličanstvo. koja je onda vodila rat sa Moskvom. U unutrašnjim odnosima litavsko-ruske države opaža se već u XIV stoleću jako razvijanje feudalizma. zajedničku diplomatiju. Zbog graničnih malih kneževina. posle Florentinskog Sabora i progona iz Moskve mitropolita unijata Isidora. Obe države imaju zajednički zakon o podanstvu sa preimućstvima u korist katolika. zajednički novac i najzad zajednički zemaljski sabor za rešavanje važnijih poslova. i drugi gradovi. Ali svakako zemlja nije bila toliko prazna koliko se to ranije smatralo. Od značaja je vladavina u litavsko-ruskoj državi kneza Jagajla (1382. a naročito zbog Smoljenska (koji je od 1395. Zapadna i jugozapadna Rusija od XIV-XVII stoleća Dok Galicija pod Kazimirom Velikim postaje sastavni deo Poljske. a za suzbijanje reformacije javljaju se mnogobrojni Isusovci. ipak je već onda bilo jasno. kao i cela jugozapadna Rusija. 1386. Podolija. Nesumnjivo je. ujedinjeni gornji dom. da će Poljaci postati gospodari i da će savezna država biti u stvari Poljska. Između drugih sredstava upotrebljeni su i progoni pravoslavnih da se nateraju na prelaz u katoličanstvo. i mnogi poljski običaji i zakoni. Borbu za pravoslavlje preduzimale su neke velikaške 35 . dok su Podolija. Prirodno je ipak. Iako je litavskoruska država sačuvala svoje autonomno zakonodavstvo. godine. imala nekoliko velikih knezova i u toku više desetina godina bila gotovo odvojena od Poljske. Godine 1569.

U taj se logor slobodnih vitezova (licara) primao svaki čovek. koji su ostali verni pravoslavlju. javljajući se u duploj ulozi pljačkaša i zaštitnika naroda i domovine. koji je unet u spisak). koji je dobio od poljskog kralja koveljsku kneževinu. Ovaj preporod pravoslavlja u zapadnim i južnim ruskim zemljama objašnjavao se akcijom kozaka. knez Andrija Kurpski. veka kozaštvo se razvija u jednu veoma razgranatu i jaku socijalno-političku ustanovu. godine. Odmah je došlo do raskida između članova sabora. unijati su sačuvali crkveno-slovenski jezik u službi božjoj. jer su se kozaci već iz početka unije izjasnili protiv nje. Ali se u tom krila i neka opasnost. i zato predstavlja golemu opasnost za Poljsku i njeno socijalno uređenje.porodice. a poljska vlada je surovo kaznila polocke građane. sastao se veliki crkveni pravoslavni sabor u Brestu. Bune su te bile krvavo ugušene. j. Jak pokret crkvenih bratstava po gradovima. On je živo radio i na tom. Razvila se veoma obilata literarna polemika. takozvane atamane. t. da se obnovi kijevska pravoslavna mitropolija. Tokom XVI. i s toga im je ona. Pri kraju ovog doba počelo je iseljavanje pobeđenih kozaka u moskovske predele. Sagajdačni je organizovao autonomno kozaštvo. Za vreme kralja Stefana Batorija. utvrđeni logor na ostrvu Hortici na donjem Dnjepru. morala davati široke povlastice. mešovitog staleškog. išli protiv cara Mihajla i to pod samu Moskvu. Godine 1596. gde se stvorila takozvana Slobodska Ukrajina.. Stvorena su dva sabora. Najveći uspeh postigla je unija u Galiciji i u Belorusiji. koje su stalno pustošili Tatari naročito pak duž Dnjepra. da su kozaci slobodni ljudi. Već u XV veku u južnim predelima litavsko-ruske države. Priznavši papsko prvenstvo i dogmate katoličke crkve. Ali su kozaci bili u više mahova veoma potrebni Poljskoj. Slobodno kozaštvo veoma je primamljivo za mase seljaka-kmetova. koji se proslavio kao veliki mecena i osnivač ruske štamparije. 36 . kad su kozaci pod znamenitim hetmanom Petrom Konaševićem-Sagajdačnim. naročito onda. poljska vlada preduzela je mere za ograničavanje prava kozačke vojske i samog broja kozaka. koje počiva na kmetovskoj zavisnosti seljaka. Uz to se produžuju i progonstva pravoslavnih i socijalno ugnjetavanje ukrajinske seljačke mase. Poreklo njeno. U glavnom. za zavisne od spahija. kozačko pravo je sasvim ukinuto. Od kraja XVI stoleća kozaci dolaze u sukob sa Poljskom. javljaju se družine kozaka. 1638. Vilni i drugim mestima. primili uniju. koji nisu našli nikakvih dodirnih tačaka. gde je i poginuo. i politički emigrant iz Moskve. a donekle i nacionalnog porekla. naročito godine 1559. a od velikaša naročito knez Konstantin Ostroški. kao i same reči kozak. držimo. na primer u Kijevu. koji je izjavljivao da je hrišćanin i koji je vladao oružjem. prema potrebama. ono je sebi slobodno biralo vođe. Godine 1621. podvrgli se riziku stalne borbe sa Tatarima i Turcima. a i ti su imali da budu pod zapovedništvom vladinog komesara. a bilo je i više fizičkih sukoba između pristalica dveju crkava. Papa je na to proglasio Josafata svecem. u Batorijevo vreme već odavno je postajalo znamenito kozačko središte — takozvana Zaporoška Sič. Žene su bile isključene iz tog društva. obnovio eparhije i ustanovio mnogobrojne parohije. nije potpuno rasvetljeno. Naročito je znamenita bila pobuna građanstva grada Polocka koje je ubilo i izmrcvarilo polockog unijatskog vladiku Josafata Kuncevića. koji su. takođe je ozbiljno podržavao pravoslavnu crkvu. Međutim. i onih. jer je većina vladika zazirala od ovog mešanja mirjana u crkvene poslove. koji su napustili uređene predele države. Zato se neke vladike dogovore i na čelu sa luckim episkopom Kirilom Terleckim zaključe godine 1595. Odmah iza toga nastaje borba poljske vlade protiv kozačkih sloboda. Pokušaj Batorija da ukine kozačke slobode izazvalo je bune kozačkih pripadnika. Ove su borbe trajale sa prekidima od 1625—1638. Poljacima je pošlo nekoliko puta za rukom da potuku kozake u otvorenoj borbi ili da nameste svoje ljude za hetmane. koji je osnovao visoku teološku školu. pričešće u dva vida i pravo da se sveštenici žene. Oni nemaju više prava da sebi biraju hetmana i pukovnike. Sagajdačni je pomagao Poljake u njihovoj pobedi nad Turcima kod Hoćima. uniju sa papskom stolicom. Od 1638. kralj i vlada priznali su uniju i pravoslavna crkva je postala nezakonita. Godine 1620. Broj kozaka je sveden na 1200. došlo je do obnove kijevske pravoslavne mitropolije pod mitropolitom Petrom Mogilom. koji je trebao da bude regulisan naročitim registrom (samo se onaj priznavao kao kozak. Lavovu. na čelu sa episkopatom. nego su se uzajamno obasuli grdnjama i završili svoje delovanje uzajamnim prokletstvom.

pokazali su veliku životnu snagu i državnički smisao. zaključila je. j.).“ beše glavni rezultat Bune. Kada je on to odbio. koji su bili sposobni za rad i upravu. Sa druge strane i švedski kraljević Magnus nije se odrekao svojih pretenzija na moskovski presto. Po primirju u Deulinu (1618. ali. U Poljskoj su se nalazili. Rusko društvo. koja je držala u svojim rukama Smoljensk i druge zapadne pokrajine moskovske države i čiji se kraljević i dalje smatrao kao moskovski car. a samo je komadić Baltičkog Primorja sa obalama reke Neve izgubljen za Rusiju. koliko toliko. da mu prilikom izbora na carstvo nisu nametali nikakvih obaveza. i najzad danski princ Valdemar. u kojoj se lepo ogleda psihologija visokog moskovskog društva. moskovski poslanici na čelu sa mitropolitom Filaretom. Rusi su ga internirali i gotovo zlostavljali. koji su u Rusiji otvorili prve fabrike. Mogućno je.) Poljska je zadržala sve osvojene krajeve. Po ugovoru sa Švedskom u Stolbovu (1617. U zemlji je plamteo građanski rat. Ali je kasnije postao državnik.—1648. administraciju i vojsku. koji je napisao odlično delo o moskovskoj Rusiji. beše posvećen za patrijarha. nastaje doba strašnog pritiska u Ukrajini: novih poreza i dažbina ustanovljeno je onda oko 40. jer su Rusi od Danca tražili da napusti „nečastivu“ Luterovu veru. na okupiranom ruskom području. Saobraćaj sa Zapadom i dolazak stranaca bio je dosta velik za vreme cara Mihajla. pa je ruska vojska blizu Smoljenska bila primorana na kapitulaciju. Moskva opustošena. kao što je i živeo. a u Ukrajini se razvija vrlo jaka moskovska tendencija. Ali. a naročito se istakao carev otac kao državnik prvog reda. ubrzala ranu smrt cara Mihajla. Od godine 1632. ali se Vladislav. boljar Boris 37 . do godine 1634. titule moskovskog cara i priznati Mihajla. — i to je jedan od paradoksa ruske istorije — njegova mladost i slabost nisu ometali tok državnih poslova. izabrali za cara. prethodnika kasnijih „reforama. na čijem čelu beše carev vaspitač. pokazao preslab da zauzme Moskvu. koji su izvukli državu iz ponora i čiji su predstavnici i dalje ostajali na okupu u zemaljskim saborima.“ t. pored toga. Doba prvih Romanova. U carevoj se okolini. čim se vratio iz Poljske. Spolja nije prestajao rat sa Poljskom. ali je taj pokušaj propao. U Astrahanu se javila vlada „cara“ Ivana Dimitrijevića. sa izvesnim idejama. Vladislav se morao izrično odreći. sa većim delom njegove oblasti. do duše sasvim naročite vrste. Tad je došao i naučenjak Adam Olearije. Veoma težak zadatak imao je jadni mladi car Mihajlo. GLAVA XII. Kremlj i carske palače u žalosnom stanju.“ kao i car. mirno i neprimetno. Izborom Mihajla Romanova za cara sviju Rusa „Buna“ nije bila likvidirana ni spolja ni unutra. carevim ocem i označenim patrijarhom. Vladislav se i dalje nazivao carem moskovskim. našlo i državnika. koja beše u dosluhu sa Persijancima. a vratila je samo zarobljenike. metodom i temperamentom. smatrao se pravim „gospodarom“ Velikog Novgoroda. Prvih godina cara Aleksija vladala je kamarila. kao zarobljenici i taoci. za koga je car hteo da uda svoju ćerku Irinu. a zvao se „Veliki Gospodar. prema nekim izveštajima „obrali. upravo srednji staleži. Među strancima nalazili su se i preduzimači. koji Poljskoj nije doneo nikakve koristi. razume se nezgodne zbog teških prilika ali apsolutno potrebne.) Novgorod je. koji je umro u svojoj 48. Vlada cara Mihajla očistila je zemlju od poljskih četa i domaćih hajduka. Vodio se ponovo rat između Moskve i Poljske. Zbog toga mase ukrajinskog sveta i dalje beže u moskovske predele. da je i ova žalosna afera. vraćen Moskvi. posle očeve smrti kao kralj Poljske. sina drugog Dimitrija Lažnog. U tom prvom buđenju kritičnog duha. svakako. postojala je stranka Rusa-pristalica „cara“ Vladislava. ugovore sa Poljskom i Švedskom. državne finansije. pored obligatnih dvorskih ulizica i pokvarenjaka. Jedan savremenik veli. U administraciji vladao je haos: državna blagajna bila je prazna. dok su njegova oca bili formalno ograničili u vlasti. (1645. Posle tog rata. uredila je. Filaret. koji je zauzeo zajedno sa čitavom pokrajinom. pa je i stvarno vršio dužnost regenta. Iz početka novi car nije mogao da igra neku veću političku ulogu. godini. Njegova su šesnaestogodišnjeg sina Aleksija.

Nered. gusar Vasilije Buslajev. imala je kao neposredni uzrok novčanu krizu. jedan od onih starodrevnih ruskih ljudi koje narodna mašta vezuje sa bitnim pojmom kozaštva. da se jedva može verovati. Zbog velikih ratova (sa Švedskom i Poljskom) vlada je pustila u saobraćaj mnogo bakrenog novca.“ — toliko bogat.). prekori plemstvu. Saborski Zakonik cara Aleksija nije rešio teške probleme ruskog života: niti su administracija i sudstvo ozbiljno poboljšani. i stranog šefa artiljerije — prešla na njegovu stranu. niti su čvorovi socijalnih nesuglasica razrešeni. Oslobađanje kmetova. kao na primer prilikom opsade Astrahana. u Solovecki Manastir na Belom Moru. carske topove. Ali je moskovska Rusija ipak dobila sistematizovan zakonik. kao i socijalna nepravda i ekonomske nedaće. treba i dušu spasavati. sve to privlači ogromne mase njemu. da su izdajnici. koja je počela da izbija već za vreme Ivana Groznog. koji je važio kao osnova pravnog poretka države sve do sredine XIX stoleća. što se obično dešava prilikom kreditnih operacija takve vrste: iz početka sve je išlo dobro. stajali su pred njim na kolenima. gde je cela carska vojska — izuzev samo jednog od dvojice zapovednika. a na jesen bi već bio spreman da ide u hadžiluk na suprotni kraj sveta. koje se u pojačanoj meri uveli Morozov i njegovo društvo. U jednom od Razinovih odreda uzima 38 . dok je sama vršila sve svoje isplate u bakru. carski šurak. da se produžuje rok za traženje odbeglih kmetova sudskim putem. ili također od svile satkana“. iako se još seljak-kmet nije mogao smatrati kao rob. nego i protiv vladajućih i bogatih uopšte. mnogo opljačkano.. robova. Što se tiče socijalnih sukoba. kao izaslanik kozački divljim narodima.Morozov. sa nekolicinom oficira i vojnika. Usled toga nastao je zastoj u poslovima. izazvale su i posle Zakonika više krvavih buna u pokrajinama i u samoj prestonici. j. izrađen prema željama sabora i potpisan od saborskih članova. kod cara). Stepan Razin je bio pravi kozak. i vladi vernim vojnicima.. Vesti o grdnim zloupotrebama još više su uzrujale mase. pa je taka izbila pomenuta pobuna. Neuređenost i nepravičnost administracije i sudstva. ali kada je kasnije počelo preveliko kovanje tog novca. Neraspoloženje masa prema režimu dobilo je nekoliko godina kasnije karakter opšte pobune jednog velikog dela carevine. došla je opšta beda i velika skupoća. poznate pod imenom Razinovštine. a puštanje na slobodu robova i progonjenih. i organizovanje u bande prognanika i oslobođenih robijaša. to beše: mučenje i ubijanje šefova carskog karavana. i da ne služe verno caru. i na posletku vlada je prestala da prima bakreni novac za plaćanje poreza i taksa. izazvali su u Moskvi otvorenu bunu prilikom koje se govorilo. Stenjka Razin došao je bogat. i ratne brodove. Prešlo se odmah na izradu jednog novog zakonika. Stepana Timotijevića veličali su kao cara. razmena njegova bila je obustavljena. nego ih je vuklo među slobodne kozake. na njegovim lađama svi su konopci svileni. Novi zakonik.. Ugušivši je. pa se bakreni novac lako održavao u vrednosti srebrenog. da se pokloni tamošnjim svecima i njihovim moštima: „Mnogo je pobijeno. Zakonik je produžio i pojačao tendenciju. Na njegovom pobedničkom putu prate ga čudesa i vizije. da to nije bio pokret samo protiv nevaljalih i nesavesnih činovnika. koja je bila ugušena sa velikom svirepošću.“ kako veli u junačkoj pesmi Razinu sličan junak. zatvorenika.“ Razume se. predavala u ruke tvrđave. a jedra su im od skupocenih tkanina perziskih. „Zaista. i obećavanje da će spaliti sve hartije „gore“ (t. haos i nasilja u administraciji i sudstvu. Moskovska buna godine 1662. ljudi kojima obilje njihove snage nije dopuštalo da trpe i sede kod kuće. kao Saborno Uloženje (1649.) Razin bi polazio s proleća. stvaranje demokratskih narodnih veća. učinjene su velike zloupotrebe. Desilo se ono. Vlada je morala da popušta i u ličnim pitanjima i u načelnim. skupa sa celokupnim građanstvom te bogate trgovačke varoši. klanjali mu se do zemlje. ponekad oštro istupanje protiv crkve n njenih obreda. objavljen je štampom 1649. kmetska zavisnost dobija karakter večite veze između seljaka i spahija. koja mu je otvarala gradove. veoma potrebnog zbog nepotpunosti i zastarelosti carskog Sudebnika i nagomilanosti protivrečnih ukaza. vlada je uskoro povukla taj kobni bakreni novac. pošto je Zakonik taj rok ukinuo. Već prvo znatnije delo ovog vođe jasno je obeležilo socijalnu sadržinu njegova pokreta. da se ceo svet „koleba. vlastima. pljačkanje i ubijanje bogatih i silnih i podela imanja među sirotinju. koji je imao prinudni kurs srebrenog. upisivanje sviju u kozake. Sav se Jugoistok našao u požaru socijalne revolucije.

svi su se ti skupili pod Razinovom zastavom. U XVII stoleću ruski stručnjaci koji su bili loše spreme još su više umnožili ove razlike. sveštenstvo i narodnu masu. na ušću njegove omiljene reke Volge. godine utvrdio je u svome „Stoglavu“ niz varijanata u čitanju tekstova i kod crkvene službe.učešća i sam lažni carević Aleksije. On se od mnogih smatra kao neki prethodnik ruske socijalne revolucije. Kozaci i seljaci. upozoravali su moskovske crkvene vlasti na nepravilnosti. stoga. koji je onda počeo da se stvara. ili da li treba za vreme crkvene službe izgovarati reč „aliluja“ dva ili tri puta. 39 . U velikoj vojsci. on se istakao još kao sveštenik. crkvene i svetovne velikodostojnike. otišao u manastir. robovi. Tako su. kao i o pravilnom načinu crkvenog pevanja i vršenja crkvenih i uopšte verskih obreda. dok niže plemstvo uopšte nije ni došlo. a otsutno 1508. onda je. Sabor od 1551. nego se javio kao odlučan čovek. Svi se kunu na vernost caru i Razinu. zvali su ih „obljivanci“. cvetala za ono vreme lepo uređena visoka teološka škola. Usred opšteg meteža i potpune bezglavosti vlasti. dao je spaliti i razlupati. kojoj je on prineo na žrtvu i svoju divnu ljubavnicu — kćer perziskoga hana. pobedila šarene gomile socijalnih revolucionara. pobegli kaluđeri. najzad uopšte pristaše starog verskog zakona. da bi naterao cara. varoška sirotinja. donekle ženska. svršio svoj burni život na gubilištu u Moskvi (1671. nakon nečuvenih muka. Malo kasnije car je Nikonu dao naslov „Velikog Gospodara“. Stasit i lep. Kad je Moskva došla u tešnji dodir sa Kijevom. To beše čovek gvozdene volje. je vršio regentsku dužnost. Zbog tih pitanja dolazilo je više puta do veoma burnih polemika i oštrih sukoba u crkvi. a ne spuštanjem u krstionicu. od srednjeg plemstva prestoničkog bio je u vojsci 291. — uspomena na nj živela je trajno u narodnom predanju i u pesmi. Kad je uskoro zatim umro stari patrijarh. a ikone. da će ga naročito poštovati i slušati i da će ga pustiti da izvrši sve crkvene reforme. dok 583 člana nisu došla. da li treba prilikom svečane litije obilaziti crkvu prema suncu. što su kršteni samo sipanjem vode na njih prilikom krštenja. Na čelo celog pokreta reforme stao je patrijarh Nikon. — kako saopštava vojvoda u jednom referatu caru — našlo se na okupu svega 209 članova moskovskog prestoničkog visokog plemstva. sa divnim glasom. I crkva nije imala mira za vreme cara Aleksija. i druga divlja i poludivlja plemena. Nežna. a njegov program dejstvovao je i u sadašnjoj Rusiji nakon njegove smrti. koje su dovele do razlika između ruske i grčke crkve. pa je čak od pobunjenika nastradao. a kasnije vladika Nikon je uspeo da postane veoma popularan i poštovan. sakupljenoj protiv Razina. a Razin je. kao polulatinci. estetska priroda cara Aleksija bila je potpuno osvojena od veličanstvenog „starca“. on je naredio da se stare knjige spale. Crkvene reforme Nikon je izveo uz pomoć Grka i južnih Rusa na veoma oštar način: unevši u crkvene knjige potrebne popravke. koju je shvatio kao znak božje volje da se zakaluđeri. posle smrti sve svoje dece. od ruske države tlačeni Tatari. U Moskvu su bili pozvani i Grci. bilo iz straha bilo usled akcije Razinovih banda. da mu se zakunu. na primer. upoznao se intimno sa carem i imao na nj moćan upliv. uz pomoć stalnog kadra vojničkog. ali nasrtljiv i beskrajno častoljubiv. gde se izvanredno lepo držao prilikom bune koja se tamo odigrala. Ali je ipak državna organizacija carske Moskve. izazvala oštru i veliku polemiku pitanja o tome.). nepokorne sveštenike proganjao je. za koje je našao da nisu slikane kao što treba. koji nije nikad gubio veza sa grčkom crkvom i u kom je od godine 1620. Kao carski kandidat postao je Nikon vladika u Novgradu. koje su se potkrale u obrede moskovske crkve. Za moskovske Ruse ovi su južnjaci izgledali veoma sumnjivi. naučenjaci. Samo Razina lično narod nije zaboravio. Ali su Kijevljani bili bolje obrazovani i imali su jaču dialektičku spremu. koji su u Moskvu dolazili iz te škole. Tom prilikom Nikon je iskoristio običaj odbijanja ponuđenog mu najvišeg crkvenog zvanja. zato mu je podignut spomenik u njegovoj nekadašnjoj prestonici Astrahanu. nešto iako veoma malo plemića renegata. Već je odavna stavljeno bilo na dnevni red pitanje o pravilnom tekstu Svetog Pisma i bogoslužbenih knjiga. Veliki potresi iz doba Velike Bune gotovo su posve zaboravljeni od ruskih masa i mi o njima znamo jedino iz memoara savremenika i iz različitih dokumenata. Kao iguman. a za vreme rata sa Poljskom i carevog odlaska na bojište Nikon. da izvedu potrebne ispravke u crkvenim knjigama i obredima. prema svom nahođenju. Nikona su sa oduševljenjem izabrali na njegovo mesto. jedini Nikon nije izgubio prisebnosti duha.

u progonstvo i smrt zbog stare vere. kao prost kaluđer otišao je on u progonstvo na daleki sever. pa se proširila na Podoliju. Sabor je osudio Nikona i oduzeo mu i patrijarhat i episkopstvo i svešteničko zvanje. što su Nikonove mere naišle na veliko negodovanje i otpor. posle mnogih progona. što je odobrio saborske odluke. koja je trajala osam godina. Nikon se rugao vaseljenskim patrijarsima i do kraja života ostao je nesalomljiv. od staroverstva počelo je jednim delom rusko sektaštvo. pored lične parnice. u Galiciji. a digli su i posebnu bunu u Solovjeckom Manastiru. koji im se sa oduševljenjem pridružiše. krenuo tu i načelnu raspravu o odnosima između sveštenstva i carstva. Kudio je Zakonik od 1649. Mnogi su i samog cara oglašavali za Antihrista. Sa takvim vođama. socijalne i kulturne istorije Rusije. veoma dalekom od ovih interesa i borbi. svetovna vlast je pozvana da sa onima. Na tom saboru car se lično parničio sa patrijarhom. ali je Nikonu dato za pravo u celokupnom njegovom reformatorskom radu. Njegova znamenita autobiografija. uz učešće dvojice vaseljenskih patrijarha. j. Ovom akcijom. ističući na svakom koraku prevlast sveštenstva nad carstvom. koje su pošle na muke. Duhovni rascep u ruskom narodu. uglednog kozačkog časnika iz okoline Čigirina u kijevskom kraju. potukoše u više mahova Poljake i. „Pravoslavni mora da umire za jedno az“. Prilikom svečane degradacije. pišući veoma oštra pisma caru. I u Razinovštini su staroverci aktivno učestvovali. pa na kraju krajeva i samom caru. veoma razgranato i isprepleteno sa mnogim strujama mlađeg i starijeg porekla. dvorske gospođe i boljarske supruge. dovela do ocepljenja velikog dela Ukrajine od Poljske i do njenog pripajanja Moskvi. Ali prema ugovoru o miru. kao i grubim postupcima prema pojedincima iz careve okoline. pokret je dobio velikog maha. poljsku glavnu vojsku sa samim kraljem na čelu. manastira Novog Jerusalima. koju je pretrpeo lično (jedan visoki poljski činovnik oteo mu je ženu i ubio sina) pretvori u revolt celog naroda. j. imao je veoma veliko značenje u toku celokupne političke. Mnogi sveštenici i mnoštvo naroda odbili su da se pokore saborskoj odluci i sa svoje strane su držali „Nikonovu crkvu“ šizmatičkom i čak jeretičkom. izazvan radom Nikonovim i odlukama sabora. što je crkvena imanja stavio pod nadzor svetovnih ustanova i crkvene ljude pod svetovni sud (u nekim slučajevima). opkoliše kraj Zborova. U ovoj buni. koja je obuhvatila celu Ukrajinu u užem smislu sa jedne i druge strane Dnjepra. u vršenju liturgije sa pet hlebova i u upotrebi krsta sa osam štapova. zaključenom u Zborovu. 40 . koji neće da se pokaju. U načelnim odlukama sabora izrično je potvrđeno moskovsko-vizantisko shvatanje prvenstva carstva nad sveštenstvom. ali ovog puta ona je. među koje spadaju i dve žene iz najboljih moskovskih krugova. godine velikim crkvenim saborom. černjigovske. Taj crkveno-politički sukob trajao je više godina. spalile na lomači. postupi na najsuroviji način. U isto vreme Nikon je počeo uvoditi neku vrstu papocezarizma. koji imponuje čak i modernom čitaocu. još u pravljenju znaka krsta sa dva prsta. Voliniju i Galiciju. da dobije ovaj znameniti proces. kojima se rušila stara pobožnost. Nikon je demonstrativno napustio Moskvu i patrijaršisku stolicu. Svojim oholim ponašanjem i izazivanjem sabora Nikon je mnogo pomogao caru. imaju uvek i svuda veliki značaj. on se jako zamerio mnogima.. poltavske i kijevske krajeve. kozaci i pobunjeni kmetovi. razumljivo je. Zapazivši da je car postao prema njemu hladan. Nikon je. buknuo je u Ukrajini odavna pripremani ustanak protiv Poljaka. da se ta činjenica može najviše objasniti naročitim raspoloženjem samog naroda. glavna sveta knjiga „staroveraca“. neka leži tako do kraja“ tako je govorio vođa „staroveraca“ protopop Avakum. Razume se. u pisanju imena Isusa sa jednim i. ali je iz svoje rezidencije. „Pre nas je tako položeno od svetaca. koga su vlasti najzad. U borbama se i jedna i druga vojska pokazaše kao izvanredno svirepe. pored poštovanja starih knjiga i ikona. vođena od Bogdana Hmeljnickog. t. Ljudi „stare vere“ ili „starog obreda“ bili su proglašeni za „raskoljnike“-šizmatike. osvećeni dugom tradicijom. a ta se pobožnost sastojala. jeste dokumenat neobične duševne snage i retka svedodžba o odlučnosti i čvrstoći karaktera i o bezgraničnom verskom zanosu. t. Ova buna nije bila prva. Godine 1648. a završio se 1667. kralj je dao potpunu amnestiju pobunjenicima i priznao je Hmeljnickog kao hetmana.Pošto obredi i tekst. Za kratko vreme Bogdan je uspeo da tešku uvredu. uz pomoć krimskog hana. produžio svoj rad. Spoljnji događaji u vreme cara Aleksija takođe su od velike važnosti u istoriji Rusije.

leve obale Dnjepra i zaporoške vojske. Zborovski ugovor pokazao se odmah kao neizvodljiv. grkokatoličke i pravoslavne i kijevskom pravoslavnom mitropolitu dato je mesto u poljskom senatu. staršina i vojska položili jednostranu zakletvu. Nespretna politika Moskve prema Švedskoj. Pravnici nisu složnn u državopravnoj oceni ovih akata.000. Seljaci su imali da se vrate u pređašnje stanje. koja je dovela do rata. Na ovoj „Radi“ Bogdan je. u harkovski kraj i južne delove voronješke i kurske gubernnje. koji je vodio pregovore na sve strane. Između Moskve i Ukrajine. da je ipak prost narod više težio Moskvi. a izdaja učinjena u odsudnom trenutku od strane krimskog hana dovela je u pitanje sve tekovine prvog ustanka. Moskovska vlada sazvala je Zemaljski Sabor da se izjasni o pitanju: da li treba primiti ponudu maloruskog hetmana. Kozaci su se. Odluka je doneta jednoglasno. da je Poljska smatrala ugovor Bogdanov sa Moskvom kao povod za rat. Odnosi između Ukrajine i Moskve bili su malo kasnije uređeni na taj način. sukobili sa moskovskom vojskom u više mahova. dolazilo je do zadevica i razmirica. ni takta. Cela Ukrajina i Belorusija bile su u rukama moskovske vojske i kozaka. Ali treba reći. te se prvih godina Moskva gotovo nije ništa mešala u ukrajinske poslove. upropastila je ove velike ratne tekovine iako je mir sa Švedskom bio sklopljen bez teritorijalnih ustupaka. j. da bi dobio kozačke povlastice. već za doba Hmeljnickoga. ili je sanjala o potpunoj državnoj samostalnosti. i više sveštenstvo. da stupi „pod visoku carsku ruku“. nego staršina. kao i u Teheranu i čak u dalekoj Kini. moskovsko poslanstvo trebalo da položi u ime carevo. Prirodno je. koja je imala izvesne simpatije za Poljsku. te su se moskovski poslanici sa pratnjom viđali na svima evropskim dvorovima. a posle smrti Hmeljnickoga hetmani su se menjali često i na levoj i na desnoj obali Dnjepra. Pošto se sabor izjasnio. ustupila je Moskvi Smoljensk sa njegovom oblašću i sjeverski kraj. Svak je hteo da bude kozak. U borbama Poljaci nisu prošli dobro i Poljska je morala priznati ocepljenje Ukrajine. niti je hteo da natera mase seljaka na povratak u omraženo podaništvo plemstvu. odlučio se najzad na savez sa Moskvom ili. ali je svakako Ukrajina imala veoma široku autonomiju. Ovog puta Bogdan je bio loše sreće. Godine 1686. Razume se. zapitao sakupljenu vojsku „pod čiju ruku“ ona hoće. Ali je odmah došlo do neprilike. kome je bila glavna stvar samostalnost ukrajinske crkve. opkoljen „staršinom“ t. polažući zakletvu na vernost caru. često vodeći protivmoskovske pregovore i sa Krimom i sa Turskom i sa Poljskom i čak stupajući u službu ovih država. Kad poslanstvo nije pristalo na to. Novi ugovor sveo je broj povlašćenih kozaka na 20. Tako se u nevolji zaključeni ugovor sprovodio neiskreno. naročito u takozvanu „slobodsku Ukrajinu“ t. da se ta ponuda prihvati. i uskoro je došlo do prekida. jer je Moskva pretila da će kijevsku mitropoliju potčiniti moskovskom patrijarhu. po njihovom shvaćanju. što je kasnije i učinila. j. na koju je došao carev odgovor. Duhovi su bili pripremljeni za ovu odluku veštom političkom i verskom agitacijom i tradicijom čestih odlazaka ukrajinskih nezadovoljnika u moskovske predele. Za vreme cara Aleksija ruska politika brinula 41 . u kome se ipak jasno osećala nacionalna samosvest i čvrsta volja da se očuva ugled zemlje i njenog cara i da se zaštite njeni bitni interesi. i starodrevni ruski grad Kijev pripao je konačno moskovskoj državi. Svuda su oni obraćali na se pažnju čudnovatim odelom i čudnovato nasrtljivim ponašanjem. braneći svoju samostalnost. Bogdan.kao vojvodu i poglavara kozaka. Rusija je uopšte vodila dosta aktivnu spoljnju politiku. došlo je do velike skupštine ili „Rade“ u Perejaslavlju 8. zabranjeno je jezuitima da žive u mestima gde ima pravoslavnih. da je ovaj ugovor bilo još teže ispuniti nego zborovski. ni iskrenosti u politici prema Ukrajini.000. a Bogdan nije mogao. što je Bogdan poslao u Moskvu jednu predstavku. onda su Bogdan. U vreme cara Aleksija. pravoslavnog“. januara 1654. Poljaci stvarno nisu hteli priznati ravnopravnost vere. Sa moskovske strane nije uvek bilo ni dovoljno razumevanja. a povišen je broj povlašćenih kozaka na 60. svojim štabom. hteli da u isto vreme prime zakletvu. jer su Bogdan i staršina. kao što se onda govorilo. vojnim velikodostojnicčma i časnicima. Za vreme rata sa Poljskom moskovska vojska je više puta prodirala duboko u predele poljsko-litvanske. koju bi. priznata je ravnopravnost svih triju hrišćanskih veroispovesti: rimokatoličke. Tom prilikom ograničeno je pravo židova da se naseljavaju po Ukrajini. Svi su se izjasnili za „cara istočnog.

godini on je izgledao već sasvim star i nije mogao da se duže održi. devojka neobično častoljubiva. od Dnjepra se granica produžavala preko stepa gotovo na samo ušće Dona i zatim opet preko stepa na gornji Kuban i gornji Terek. U 45. car Todor još je predsedavao veoma svečanoj i sa glumačkom veštinom izvedenoj sednici proširene Boljarske Dume. ali. počeše Miloslavski svoje intrige. mnogo mešao u državne poslove. izabrao za cara Mihajla Romanova i njegova sina ali ne i sve njegove potomke. odnosno na federalizaciju države i aristokratizaciju uprave: Rusija je trebala da bude podeljena na nekoliko pokrajina na čelu sa uglednim boljarima-namesnicima. Dve godine pred smrt on se postarao da obezbedi presto svom starijem sinu: car je predstavio carevića Todora boljarima. kojoj su spaljeni akti i knjige o „mjesnjičestvu. naročito Sofija. vojsci. imajući na njegovoj desnoj obali mali delić zemljišta sa Kijevom. one su došle na čelo dvorskih stranaka. Kaspisko Jezero bilo je granica sve do reke Urala. GLAVA XIII. Iz drugog braka sa Natalijom Nariškinom imao je car sina Petra. Početkom godine 1682. Uoči reforama Petra Velikog moskovska Rusija obuhvatala je veliki deo istočnoevropske ravnice. plemstvu. naročito poljskih običaja. došavši u neposrednu blizinu prestola i raspolažući onda velikim bogatstvom. Tek što je car Aleksije zaklopio oči. Od prve žene Marije Miloslavske imao je mnogo dece. naročito Srbi. da mu Todor bude naslednik. unosi naročito lepu i karakterističnu crtu u sliku ovog naprednog i zanimljivog doba. koji su se u Moskvi zatekli. Mislilo se. Uskoro zatim mladi car počeo je da se gasi. Ovaj pokret osujetio je patrijarh. pripadali su nižem plemstvu. što je sabor 1613. tako da je pred smrt imao svega još dvojicu: vrlo sposobnog ali slabog Todora i sasvim bolesnog i gotovo kretena Ivana.“ na veliku žalost modernih istoričara i na veliku korist za tok ondašnjih ratnih poslova u Rusiji. na ime na regulisanje njihovih obaveza prema spahijama sa znatnim olakšicama za seljake. Careve ćerke. pa je i sam car Aleksije više puta izjavljivao svoje simpatije potištenima. i ćerku Nataliju. većinom knezovima. na zapadu je graničila sa Poljskom. Ni lekarska pomoć. kao i sa više mesta u Boljarskoj Dumi. kao Slovenima. behu vrlo zdrave. Kulturno stanje moskovske Rusije i kulturni preokret polovinom XVII stoleća. radilo se na tehničkom preuređenju vojske. Tako je Todor proglašen za prestolonaslednika. na. Čim je on umro (27. kao da je tražio pristanak tih faktora. a druga carevića Petra. koja se pokazala i kao političar od talenta. ne samo kao ljudima iste vere nego i istog jezika. narodu i stranim poslanicima. Slaveno-grko-latinske Akademije. Miloslavski i Nariškini. Otvaranje prve više škole u Moskvi. energične i pametne. bili su u to vreme lepo primani u Moskvi. Car Teodor. Ove dve porodice carskih rođaka.se. koji je izvanredno mnogo obećavao u svakom pogledu. duž Čudskog i Pskovskog Jezera sve pored Švedske. jednim delom rekom Dnjeprom. carevne Sofije. iako sa mnogo manje odlučnosti i više u tajnosti na pripremne radnje za likvidaciju kmetske zavisnosti seljaka. još kao malo dete. To je trebalo tim pre. nisu mogle da spasu Todora. aprila 1682. Za njegove vlade produžilo se u glavnom širenje zapadno-evropskih. ali. sinovi su mu se rađali slabi. Car Aleksije bio je oženjen dva puta. međutim. Rasterano je bilo celo njeno društvo. a carica sa decom gotovo je zatvorena u seocu Preobraženskom kraj Moskve. nije se. 42 . uperene protiv carice udovice Natalije i njenog roda. Granica njena išla je od Severnog Mora na Ladoško Jezero i. Obe su porodice imale svog kandidata za cara: prva carevića Ivana. približujući se finskom zalivu. Car Aleksije je stradao od prekomerne debljine. ni brige njegove carice i sestre mu. pa je u tom poslu od izvanrednog značaja svečano ukidanje „mjesnjičestva. učvršćivane su veze s Evropom. godine) odmah je otpočela borba za vlast između Miloslavskih i Nariškina. i o zaštiti balkanskih hrišćana. zbog mladosti i slabog zdravlja.“ Mislilo se i na široku decentralizaciju Rusije. koji je imao lepih sposobnosti i čak izvesne spreme. približujući se kavkaskim planinama i izbijajući na Kaspisko Jezero. Hrišćanski kaluđeri. zatim su granica reka Ural i njegova pritoka Uj. među ostalim.

sa masom služinčadi. Velika većina naroda bili su seljaci. Celo gospodarstvo imalo je dosta primitivan karakter.“ ili crkve i manastira. Velika gospoda. bilo je i nomadskih stepskih. Na saonicama putovalo se veoma brzo i dosta ugodno. Među ovom velikom gospodom retko ćemo naći u XVII stoleću potomke starih vladalačkih kuća Rurikove krvi. Većina gradova nisu bili ništa drugo no administrativna središta i utvrđenja. Država i narod smatrani su kao baština careva. zemljišne posede. U Sibiru je bila sva sila različitih tatarskih i finskih plemena. oni su bili neograničeni samodršci. u raskoši i sjaju veoma složenog ceremonijala. . Zemlja je bila svojina ili države. u vezi s njim razvija se donekle i građanska ideologija. „gospodareva siročad. blagodareći snegu. Sav njihov život. Sem samog Kremlja i tvrđave i njegovih crkava sva je Moskva bila sagrađena od drveta. a gradski život slabo razvijen. Zirjani. To su bili Baškiri. znalo se. Industrije gotovo nije bilo.od koje je jedan deo bio uvek naoružan. bio je neka vrsta obreda. Gradski živalj bio je malobrojan. to su bili državni ili „crni“ seljaci. nego i birani carevi Romanovi smatrani su kao baštinici države. Njihova vlast je nosila. Njihova sloboda konačno je ukinuta saborskim Zakonikom cara Aleksija. a bio je prepun verskih obreda i molitava. „Velikih. pored kompaktnih masa Tatara na Volgi. Eskimi. Jedan deo državnog zemljišta iznajmljivao se slobodnim seljacima pod uslovom nasledne arende. U Moskvi je čovek mogao da proda sebe i da postane večiti rob sa ženom i decom. počev od ustajanja pa do odlaska u krevet. naseljene masama zavisnih seljaka. Čeremisi. radeći na njegovim njivama i dvorovima i dajući mu danak u novcu i plodovima. kao obezbeđenje za zajam. kao i merkantilističke teorije u vladinim krugovima. imajući ogromna imanja i bogate dvorove. kao i šumskih tatarskih i finskih plemena. od kojih se mnogi javljaju kao kamena utvrđenja. stalno su vezani uz imanje i ličnost plemića bez prava da ikad raskinu ovu vezu. baštine i spahiluke. koji su nekad mogli lako napustiti svoje gospodare. takozvanih alogena ili ruski inorodaca. Javna bezbednost na mnogim mestima bila je nedovoljna. Saobraćaj bio je zaostao. više ili manje poslušnih prema vlastima. „Opričnjina“ Ivana Groznog i Velika Buna temeljno su promenile sastav gospodarećeg staleža. ne izuzimajući ni prestonicu. Glavno zanimanje ogromne većine stanovništva bilo je zemljoradnja i ono što je s njom u vezi. Plemstvo je bilo vezano večitom službom caru i državi. inače veoma loši. Čuvaši. koja su većinom samo nominelno priznavala rusku vlast i često su se bunila. Ne samo Danilovići. Ono je imalo ogromne povlastice. javlja se kao neka vrsta državnih poglavara državica u velikoj monarhiskoj moskovskoj državi. Znatan deo gradskog življa takođe se bavio zemljoradnjom. bilo je i mnogo različnih drugih plemena. kolski putevi postajali. Pored Rusa. u vojsci i građanskoj upravi ograđivala su sebe od prevelike carske samovolje veoma zapletenim sistemom takozvanog „mestnjičestva“. t. Pored gradova i sela bilo je puno manastira. leti su se služili najviše rekama. a kasnije su o određenom roku postali „krѣpki“ zemlji i ličnosti gospodara. Ne ulazeći u podrobnosti orvog običaja. gde nije bilo potpuno određene granice.“ drugi deo državne zemlje dobivali su kao spahiluke plemići. j. zabeležićemo samo da su ljudi dolazili do izvesnih viđenijih mesta u 43 . izvoznom i tranzitnom trgovinom. Ali svakako već sredinom XVII stoleća počinje ipak da se razvija trgovački kapitalizam. Gospoda koja služe na dvoru. ili. „Velikog Gospodara. usred ogromnog dvora. dok su zimi. ili slobodnih baštinika-plemića. oni su se javljali sa atributima čisto božanske vlasti.“ „Malih“ i „Belih“. koji su opet bili dužni da večito i nasledno služe plemstvo. najčešće malena i pravljena od drveta. tek sredinom XVII veka javljaju se prve fabrike za preradu gvožđa (oružje). sluge careve za službu. ali je bilo nešto i zanatlija i trgovaca. Plemstvo je samo sudilo na svojim baštinama i spahilucima. Krupniji trgovci učestvovali su u velikim finansiskim poslovima države i zajedno sa državom bavili su se i velikom uvoznom.odatle je granica prelazila u Azijatsku Rusiju. Od slobodnih najamnika i zakupaca. Čak i najveći gradovi ličili su na velika sela. da je znatan deo Sibira pripadao Rusiji. Severnu granicu činilo je Severno More. kao što se tada govorilo. ali češće je davao svoju ličnost u zalog na izvesno vreme. dok ih nekoliko drugih zakona iz XVII stoleća sve vite približavaju stanju ropske zavisnosti. Mordva. i teokratsko obeležje: pomazanici božji i pokrovitelji crkve. dosta upotrebljivi. pored toga. Ipak. Kalmuci.

crkveni ljudi. Suvereni i donekle mistički pokretač celokupne uprave bio je car. tehnički. Ogromna većina Rusa odlikovala se ksenofobijom i nacionalnom ohološću koje su se ogledale u načinu primanja stranaca. koja je toliko patila od njenih nedostataka. zatim neodoljivi priliv stranaca. što bi primili niža mesta. crkva je predstavljala veoma moćnu i bogatu organizaciju. uživale su dosta široku samoupravu. I svešteničke kćerke obično su se udavale za svešteničke sinove. probudili su društvenu aktivnost i kritičku misao. nego su i seljaci bili dužni služiti caru. Već smo spomenuli jačanje trgovačkog kapitalizma kao vrlo naprednu činjenicu. U slučaju potrebe sazivao se Zemaljski Sabor. nije imao detaljnog izbornog zakona i poslovnog reda. bar u većini. I trgovački. slobodni ili državni seljaci neposredno.Savet cele zemlje“. Od vremena cara Aleksija ostao je veoma zanimljivi spis. Uprava je bila jako centralizovana. a suđenje je bilo nepravedno. pesnik i pedagog. j. I već u XVII stoleću bila je više manje birokratska. diplomatski činovnik Grigorije Kotošihin. koji su njeni glavni radenici. Sva je prosveta bila još crkvena. Boljarske Dume i deputata pojedinih korporacija plemstva i građana. po svom poreklu. 44 . i udžbenika. politički mislilac. odnosno gradski stalež. Na njegovom dvoru mogli su se naći i zapadnoevropski muzički instrumenti. tako da je njegovo mišljenje imalo veliki moralni i politički autoritet. tako su i sveštenički sinovi bili. odnosno državi. takozvana Boljarska Duma. privredni ili kulturni napredak. Najmarkantnija ličnost među njima bio je Simeon Polocki. a izazivao je veliku mržnju između pojedinih gospodskih porodica. nisu sposobni ni za kakav društveni. Ona se delila na intimno krunsko veće i plenarnu skupštinu. Pisac tog dela. ali je ova samouprava imala kao glavni zadatak da obezbedi pravilno plaćanje poreza i drugih dažbina. Zemaljski Sabor nije se sazivao u određene rokove. ubeđeni da oni sve znaju najbolje i da su njihova vera i običaji Bogu potpuno ugodni. teolog. građani su vršili različne službe u finansiskoj upravi zemlje. a spahiski posredno. Ovaj običaj bio je jako štetan po tok državnih poslova. bio je isto tako nasledno vezan za svoje gradove i zanimanja. spremali su u njegovoj kancelariji rukopisne novine. Za cara Aleksija. Kao što nije mogao sin plemića napustiti svoj stalež. uz koga je bio stalni savet. takozvani gosti. patrijarha. ili seljak svoj. Ova knjiga nije samo interesantna kao dragocen izvor za poznavanje Rusije sredinom XVII veka. Najbogatiji i najvažniji trgovci. Sa patrijarhom na čelu. politički i kulturno zaostala zemlja. uspomene na Veliku Bunu. sastavljen od crkvenog Sabora t. čoveka koji je imao mnogo naprednog. Gradske opštine i opštine slobodnih seljaka. uprava vršila se veoma sporo. Isto tako ne da se dovoljno oceniti veliki uticaj pridruženja Ukrajine Moskvi i dolaska više talentovanih i naprednih. vršili su najodgovorniju finansisku službu. a u slučaju potrebe išli su i u rat. ekonomska. baveći se spoljnjom trgovinom na veliko. Ali državna potreba poboljšanja vojne organizacije zemlje. Moskovska književnost druge polovine XVII stoleća formira se pod uticajem južnih i zapadnih Rusa. izgledalo je da Rusi. moskovska Rusija bila je ipak puna samopouzdanja i prezira prema ostalom čovečanstvu. Centralna nadleštva bila su neverovatno komplicirana i glomazna. i stihova („virši“) i dramatičkih komada na crkvene i moralističke teme.državnoj službi prema svome poreklu i da su jako pazili na to. Tako se počeo da javlja izvestan broj ljudi sa smislom za reforme i sa kritikom postojećeg stanja.. I jedni i drugi plaćali su novčane uloge. odgovarajući lično i materijalno za tačnost uplate državnih dažbina i za sigurnost čuvanja i ekspedicije u središnje blagajne prikupljenog novca. a radilo je i pozorište sastavljeno od zapadnoevropskih glumaca. koja je uzdrmala prastare običaje i načela. Ne samo gospoda. Naročito zatucani u svojim praznovericama i konzervatizmu. oni su bili poverenici države i carevi. Tu imamo masu teoloških spisa i žitija svetaca. emigrirao je izRusije i u Švedskoj je napisao knjigu o svojoj domovini. naročito na ruskome severu. Pored plaćanja dosta velikog novčanog danka. jer se spoljnja trgovina smatrala carevim monopolom. filozof. nego i kao delo naprednog duha. da ne bi umanjili značaj svoje porodice tim. ako su njihovi preci imali bolja. koji je pronađen i objavljen tek sredinom XIX stoleća. To je izazivalo kulturni preokret i pripremalo reformu Petra Velikog. ali je ipak smatran kao . vladika i igumana važnijih manastira. Siromašna. ljudi iz Ukrajine i Bele Rusije u Moskvu. odlično jerarhiski uređena. većinom crkvenih.

knez Vasilije Goljicin. Hrvat i katolički fratar. Knez Hovanski i sin mu biše ubijeni. Dolaskom na presto malodobnog Petra njegova mati i njeni rođaci Nariškini dobijali su prva mesta u državi. strelci i moskovska svetina nalazili su se u nekoj vrsti stalne uzbune. kod samog cara. a takođe i ljudi starog verskog zakona kao i moskovskih radnika i siromaha. Carica Natalija i car Petar bili su ponovo uklonjeni u selo Preobražensko. „Uprava carevne Sofije“ veli jedan savremenik. u svoju domovinu.. postao je donekle pretečom reforama Petra Velikog. Glava strelaca. uz cara Petra. i. da je energično prešla na ugušivanje revolucionarnog pokreta u Moskvi. Ali ne samo u njegovoj biblioteci. a najopasniji buntovnici kažnjeni i uklonjeni iz Moskve. Posle toga je vlada pristupila radu i preduzela čitav niz korisnih mera. kritike. Imajući pred sobom eventualne kandidate. za regentkinju je proglašena carevna Sofija. „Mene zovu“. njegovi rođaci Miloslavski. nego i „na vrhu.“ t. postarali su se da uklone Nariškine i Petra.“ A u svome spisu „Politični dumi“ (ili „Razgovori o vladateljstvu“) on iznosi četiri zahteva. čitaju se i rukopisna dela Križanićeva. a nije bilo ni neposrednog prestolonaslednika.Zapadnoevropski običaji prodiru pomalo i u mnoge velikaške kuće. Prvi meseci vladavine Sofijine nisu bili mirni. GLAVA XIV.. Strelci su ubili i izmrcvarili pred samom caricom i carem ministra Matvjejeva i nekoliko drugih protivnika. Jedan Jugosloven. bio je državnik naprednih ideja i širokih vidika. Pod zaštitom tog plemstva i odreda stranih najamnika vlada se osetila toliko sigurnom. izvanredno pametnog i snažnog Petra. raspolaže sa velikom bibliotekom i radi ceo jedan program reforama. 3) politička sloboda. Ali dok je on još bio na putu.) Neredi su brzo prešli u orgije. j. u zemlju u kojoj moj rad jedino može naći upotrebe i doneti koristi. koja se bavila poslovima sa robovima. četiri tačke programa o reformi: 1) prosveta. „počela je veoma marljivo i pravedno prema svima i na zadovoljstvo 45 . Ministri cara Aleksija OrdinNaščokin i Matvjejev pokušavaju da upute Rusiju prema Zapadnoj Evropi. i odmah iza dolaska Matvjejeva podigli su strelce na javnu demonstraciju pred dvorcem (15. Izvesne tačke ovog programa. da se to pitanje moralo rešiti nekom vrstom izbora. gde se mladi car razvijao veoma slobodno i bolje. a njeni rođaci proterani. Osetivši slobodu. prevodi. proglašen je carem i carević Ivan. kuda su pozvali mobilisano plemstvo za zaštitu dinastije i zakonitog reda. Doba Petra Velikog (1682-1725. Oni su za to iskoristili izvesno nezadovoljstvo vojske. Odmah iza smrti cara Todora počela su većanja o nasledniku prestola. nego njegovi prethodnici na moskovskom prestolu. uneo je u svoj program i car-revolucionar. izvanredno pametna. Oni su hitno pozvali iz progonstva bivšeg doglavnika cara Aleksija. Njen ljubimac. jer su robovi napadali na svoju gospodu. starijeg slaboumnog carevića Ivana i mlađeg lepog. koji je došao bio na dvor cara Aleksija. Po traženju strelaca obavljeni su novi izbori. znamenitog Matvjejeva. gramatike. prirodno je. Jedan od velikaša. predstavljao je opasnost po samu dinastiju. velikodostojnici su se odlučili u korist Petrovu. Ali među njima nije bilo nijednog državnika i uopšte nijednog čoveka jakog karaktera. da stane na čelo njihove vlade. ja sam došao svome narodu. gde može imati cenu i naći trg moja roba — poimence rečnici. Tada se vlada odlučila na odlazak carske familije i dvora u Trojicko-Sergijevski Manastir. probisvetom. Petar Veliki. Pošto u Moskvi nije bilo određenog zakona o nasleđu prestola. ali ona nije mogla zaustaviti evropeiziranje Rusije. upravo prve dve i četvrtu. energična i obrazovana osoba. knez Vasilije Goljicin. Pošto je carica Natalija skinuta sa namesništva. i 4) tehničko znanje. „skitnicom. veli on. Njihov predlog prihvati ogromna gomila skupljena na Crvenom Trgu. godine. maja 1682. moskovskih strelaca. Izložena u prethodnoj glavi verska borba bila je reakcija na jake pojave zapadnjaštva.). pljačkali njihovu imovinu i razorili naročitu državnu ustanovu. stranka carevića Ivana. ja sam došao caru moga plemena. U isti mah javili su se u Moskvi i neki znaci socijalne revolucije. knez Hovanski. — to nije istina. naprednih pokušaja. 2) državna reglementacija (u duhu koljbertizma). Juraj Križanić.

Prvi Petrov rat bio je sa Turcima. a na njegovo mesto doveden je znameniti Ivan Mazepa. 46 . i tome slično. njegove reči donose ipak vrlo mnogo priznanja. koji je otpočeo u vezi s tim i svake godine postajao sve intenzivniji i raznovrsniji. a bolesne i nesposobne smestiti u posebne domove. za preko sedam godina. udarajući prolaznike dugačkim knutom. i neki odredi strelaca i mobilisanog plemstva. I Petar je imao uza se jedno društvo mladića. mlađi car Petar rastao je i sjajno se razvijao. Saobraćaj sa strancima. u koju je ušla i Rusija. etika ili filozofija moralna. Između velikog dvora u Moskvi i malog u Preobraženskom postojala je gotovo otvorena mržnja i uzajamno spremanje za borbu. pucati po avlijama iz pušaka.naroda. stvorena je velika koalicija evropskih država protiv Turske. iako punoletan i neograničen gospodar. „shodno novim evropskim običajima“ naređeno je da se izvrši pregled prosjaka u Moskvi: lenive i zdrave trebalo je uputiti na rad. a skrenuo je naročitu pažnju na lađe i mornaricu. Uskoro su se oko Petra skupili. i politika — carska mudrost. U isto vreme vodila se zapletena intriga. Uskoro zatim intrige između dva dvora i dve stranke pojačale su se toliko. Radilo se na jednome planu socijalne brige o siromasima. Dolazak stranih najamnika sa generalom Gordonom imao je odlučan značaj. Knez Goljicin ne samo da nije bio kažnjen ni ukoren. obično iz znatnih familija. jezgro buduće ruske carske garde. Zabranjeno je „ići kolima po ulicama. Od starine bio je u Moskvi običaj. da se nije desio veliki neuspeh u spoljnjoj politici vlade. Možda bi Petrova okolina i dalje ostala nemoćna. ali bez ikakva uspeha i sa golemim žrtvama. gospoda se oblače u poljske i madžarske ruske i čak počinju da briju bradu. smenjen i interniran. Petar je. ali nisu onda imali nikakva političkog značaja. Od njih je on postepeno stvorio dva puka zvana „zabavnim“. Tom prilikom je izbio prvi otvoreni sukob između Petra i Sofije. nego možda i neposrednih rezultata u praktičnoj politici. Na taj se način zzvršilo regenstvo carevne Sofije i došla je uprava carskog ujaka Nariškina i nekih drugih ljudi iz Petrove okoline. čak i topovima. I sva država za vreme njezine uprave. u vezi s tim. Dva puta su moskovske trupe pod knezom Goljicinim i ukrajinski kozaci napadali Krim. Prva opsada Azova bila je dosta nesrećna. Zabave i rad sa lađama bili su počeci stvaranja ruske flote. a među njima i hetman Mazepa. fizika ili prirodna filozofija. a i u veselim pijankama i igrankama u nemačkom predgrađu Moskve. po kom su smoljenska i severska oblast. pokrajine Ukrajine na levoj obali Dnjepra i grad Kijev sa svojim srezom konačno priznati kao stalni deo ruske carevine. a počele su i nauke. imao je ne samo dalekosežnih političkih i kulturnih posledica. provodeći vreme u sve ozbiljnijim vojničkim i mornarskim vežbanjima. Goljicin. ostao poduže po strani. logika sa filologijom. Javljaju se vaspitači po kućama velikaša. pored zabavnih pukova. da se mladi carevići provode sa svojim vršnjacima. U Akademiji Teologije predaju se slobodne nauke. Ova je zabavna vojska bila dobro izvežbana i naoružana pravim puškama.“ Ako pisac iz simpatije ponešto i preteruje. a sama da se povuče u manastir. bacati na ulice mrtve životinje i živinu“. nego je još dobio velike nagrade kao neki „pobednik“. Kulturni uticaj zapada sve više raste. ovog puta udarili su Rusi na utvrđeni grad Azov. Ukrajinski hetman Samojlović bio je optužen zbog veleizdaje. došla je do cvata i velikog bogatstva. Posle turske opsade Beča i oslobođenja carske prestonice. To je bio u stvari nastavak starog savezničkog rata. jer su strani najamnici u odsudnom trenutku prešli na stranu Petrovu protiv Sofije. večiti mir s Poljskom. ali dosta šareno po svome socijalnom poreklu. kao i ljubimac carevne Sofije. Zatim pređoše na carevu stranu pojedini velikaši. Onda je ruska vojska krenula protiv Krima. Zaključen je. njegova okolina spremala se da iskoristi u zgodan trenutak živi temperamenat darovitog cara i da ga natera na traženje odstupanja carevne Sofije. Car Petar zabavljao se još prvim počecima teoriske vojničke nauke. gotovo napustivši antipatičnu mu ženu Evdoksiju. blizu ušća Dona. da se otvori državna knjižnica. Isto tako razvila se trgovina i zanati. Javlja se misao. tako da nikad nije bilo toliko mudre uprave u ruskoj državi. da se pridobiju za akciju protiv vlade mnogo ozbiljnije vojničke snage. Posle toga mase strelaca i drugih ljudi napustili su Sofiju. Ona je morala da preda svoje prisne pristalice. Ugled Sofijin bio je posle te afere osetno opao. s kojom je imao sina Aleksija. Dok je slaboumni Ivan mirno počivao kao krunisana lutka. da je jedne noći iščekivan uzajamni napad i da su se obe strane spremale za borbu.

na holandski način. Petar je na taj put išao pod tuđim imenom. da je postojala veoma razgranata zavera. bili su razoružani i većim delom internirani. Među tim učenicima nalazio se i sam Petar. iako ponekad bez sistema i često naopako. Sam Petar je radio i obaveštavao se neumorno. čiji je plan. Masa stranih stručnjaka došla je u Rusiju. koji su trebali da se uče u inostranstvu. da se streljačka vojska konačno ukine. Uvođenje elemenata takozvanog „niskog porekla“. iz kojih je izlazilo. koji je i dalje prepuštao upravu svojim doglavnicima. svežina i vedrina 47 . Pored toga. da obiđe Nemačku. na reci Voronježu sagrađena je prva ruska ratna flota. na pritoci Dona. koje je dovodio na svoj dvor. Videlo se uskoro. velikim delom smrtne. ali je duboko osetio duh evropske napredne kulture. i utvrdio se u svom bezgraničnom poverenju prema nauci. ali su mnogi od njegovih mlađih članova. već se onda pokazao kao organizator prvoga reda. Tom poslanstvu. on je stekao dosta praktičnih znanja. koja je trebala da otkrije i iščupa za uvek sve korene zavera i buna. dat je oblik veoma neobičan za jedno preduzeće ovakve vrste: poslanicima je dodeljena ogromna pratnja ljudi srednjih godina i mladića. januara na evropski način.Petar. on sam razradio. koje se zapažalo ponešto još i za vreme Vasilija III i Ivana IV. kao i nekih drugih ličnosti. mnogo se ojačalo u Petrovo doba. Za Petra je bilo glavno: energija. Isto tako odsečno Petar se rastavio i od žene. da su carevne zakaluđerene i završile su svoj život u zatvoru. Tim je izvršena krupna reforma azbuke. koji me učiti hoće. Ciljalo se na to. upućeno je jedno veliko poslanstvo u inostranstvo. neumornost. Svoje učenje na strani morao je Petar naglo prekinuti. obuzet neverovatnom žeđu za znanjem. kao i pri građenju lađa. u diplomatiju. Austriju i Mletke. Druga opsada tog grada. Pošto mu je smetao i patrijarh u sprovođenju izvesnih njegovih kulturnih reforama. Pored individualnih kazni. ozloglašenim zbog njihova nehata. Prvi njegovi postupci izazvali su velike senzacije: prilikom primanja vlade i velikaša. Petar je jedva dočekao smrt starog „svetog oca“ Adrijana. Još pre dolaska Petrova strelci su pretrpeli poraz. U Moskvi mu prirediše triumfalan doček. vojsku i javnu upravu. a iznad sviju najviše sam car. i tražim one. nego što su je ranije imali. da ostavi nepopunjenu patrijaršisku stolicu. zatvorivši je kao kaluđericu u manastir. Svirepim mučenjem uhapšenih i optuženih strelaca. naredivši svima da se obriju i da nose evropsko odelo. nova godina se već praznovala 1. Sve te struke behu pune ljudi tamnog porekla bilo Rusa. Petar je doneo ovom prilikom odluku. koji se uče. „Ja sam u činu onih. pun grotesknih detalja. da se car liši prestola. Da bi se početa akcija protiv Turske pojačala. Petar gotovo nije ni pitao za poreklo i društvene veze onih ljudi. po želji mladoga cara. stvorena je građanska ćirilica. Pored političke i „pedagoške“ svrhe poslanstvo je trebalo da nađe mnogo i tehničara i obrazovanih ljudi za Rusiju. Petar je bio zbog toga beskrajno oduševljen. Nije mu se svideo engleski parlamenat. Srbi i Bugari. Godine 1700. koja su nekoliko godina kasnije doista i uvedena. u kojoj je. naučili silu svakakvih stvari. nepravednosti i pljački. Englesku. a na čelu sa carevnom Sofijom i o otvorenoj buni nekih streljačkih pukova. nije se naučio ni lepim manirima na strani i ponašao se u društvu visokih evropskih dama kao prostak i varvarin. bilo je iznuđeno mnoštvo iskaza. a radilo se i na uvođenju specijalnih građanskih slova. bilo stranaca. Petar je svima posekao brade i skratio dugačke staroruske kaftane. Petar se pojavio kao munja. kao i za vreme Velike Bune.“ glasio je natpis na pečatu Petrovom koji je stavljao na svoja pisma i akta iz inostranstva. Zna se samo toliko. u prvom redu iz mornarstva. Holandiju. da je Petar imao naročitih simpatija i poverenja prema merkantilističkim doktrinama i da je želeo dati trgovačkom kapitalu i građanstvu mnogo veću ulogu u državi i društvu. Car je kratkim putem doneo presude. koja se pojavila pred Azovom. kojom se u glavnom i sada služe Rusi. sa izvesnim dopunama i izmenama prema fonetičkim osobinama pojedinih jezika i prema onim reformama. Svoje sestre car je predao suđenju neke vrste Zemaljskog Sabora. On je svom snagom pregao da stvori flotu. Politički je to poslanstvo svoj cilj potpuno promašilo. najaktivnije sudelovao sam car Petar završila se zauzećem tvrđave. U državnu upravu Petar je uvodio čisto građanski elemenat. kad su mu stigle vesti o novoj zaveri njegovih protivnika. koje su kasnije bile izvedene. u koju su bile umešane i careve sestre Sofija i Marta. mnogi su zaverenici bili pohvatani. Iza ove demonstracije Petar je uzeo na se da sprovede opširnu istragu. ali postupak tog Sabora ostao je dosada nerasvetljen. Za nekoliko meseci.

nisu uživali poverenje svojih vojnika. iako je bio gotovo pet puta slabiji. ostavivši duž ruske granice samo vrlo slabe snage. pod vođstvom neumornog cara. on je to isto tražio i od svojih doglavnika. Ingriju. Petar je bio zauzet opsadom jake švedske tvrđave Narve. nego je. loše snabdevena. najveći rat za vreme Petra Velikog. Estonsku i Livoniju sa njenim glavnim gradom Rigom. potpuno dotukao. Mase Rusa podavile su se u talasima Narve. U taj su savez uvukli i danskoga kralja. Zato za sve vreme vladavine Petra Velikog produžuje se bezbroj procesa o raznovrsnoj korupciji državnih organa i o kratkim postupcima samoga cara. Svrha saveza beše. Ipak. Rusiji su dodeljene obale Azovskog Mora i Azov sa ušćem Dona. ali pretrpevši teške gubitke. pošto u Švedskoj vlada lakomisleni i premladi kralj Karlo XII. Petar je osvojio nekoliko pokrajina duž Baltičkoga Mora: Kareliju. Karlo XII. To je bila mala nagrada za velike žrtve. u prvom redu lično poštenje. izvedene u Rusiji veoma raznovrsne reforme na svima poljima javnog i privatnog života. Petar je počeo da sa neverovatnom brzinom reorganizira vojsku. Iznenadnim napadom na nju Karlo. koji je progutao ogromne snage ruskog cara i njegovog carstva. na ušću reke istog imena. Sam neumoran radnik. U glomaznoj vojsci Petrovoj nije bilo dobrih zapovednika. Moralne kvalifikacije. Retko su se s kim dešavali u životu onakvi preobražaji kakav se desio sa Karlom XII. ali su dolazile tek na drugo mesto. Petar se nije bojao nepopularne mere. i da izađe na proleće 1703. Petar je imao zadovoljstvo da lično učestvuje u zarobljavanju jedne švedske lađe. a ono što ih je bilo. naneo joj je strašan poraz. Čim je čuo za napad saveznika on se sa svojom malom vojskom pojavio pred Kopenhagenom i naterao je danskog kralja na kapitulaciju. Još za vreme pregovora u Karlovcima Petar je lično vodio pregovore sa poljskim kraljem Stanislavom Avgustom Sasknm o savezu protivu Švedske. od kandidata. Ali ono što im ipak treba priznati jeste bez ikakve sumnje njihova neosporna talentovanost i velika radinost. Tako je počeo. nije ušao u njene predele. j. od kojih je Rusija bila sasvim odgurnuta nesrećnim ugovorom u Stolbovu god. Samo su se dva gardiska puka još nekako borila. Prvi sukobi ruskih ratnih lađa sa švedskim bili su veoma uspešni po Ruse. u kojoj je jedna grupa nezadovoljnih plemića pokušala da digne ustanak u korist Petrovu. sa glavnom vojskom brzo krenuo preko Livonije u poljske predele. nazvan na holandeski način Sankt-Piterburh sa tvrđavom Svetih Petra i Pavla i sa utvrđenim pristaništem Kronštatom na spomenutom ostrvcu. tražile su se. Uz vojsku izbi na Baltičko More i ruska flota sagrađena na jezeru Onjegi. sposobnost brzog orijentisanja i širina vidika kandidata za pojedina mesta. gde je osvojio ušće Neve i malo ostrvo blizu njega. komorom. Čim je dobio izveštaj. 1617. osetljiva pamet. velikim delom slabo izvežbana i slabo naoružana. vedra duha. dok su druge bile zarobljene sa celokupnim taborom. Tako su bile. da osvoji u jesen 1702. U prvom redu trebalo je stvoriti ponovo artiljeriju. finansije i administraciju. Ne zaustavljajući se na ovim uspesima. na Baltičko More. Karlo se gubio u ogromnim poljskim šumama. Vojska je bila nejednaka. avgusta 1700. Sredina. koja su pretopljena u topove. koji je obično svoje saradnike kad skrive svojeručno kažnjavao debelom batinom. da je između Rusije i Porte konačno prestalo ratno stanje. većinom stranci. Prvi sukobi sa vojskom kralja poljskog ispali su srećno za Karla. Smatrali su svi. na ovom ušću i ostrvu javlja se buduća prestonica—grad Svetog Petra. 48 . takozvani Veliki Severni Rat. Petar se krenuo sa vojskom u švedske predele. Po Karlovačkom Miru. zatim se dao brzo prevesti u Livoniju. on je protivnika 1706. pa su se povukla u nekom redu.duha. jureći za svojim protivnikom. Ali se baš tad javila i sva veličina i moć njegova duha i karaktera: oporavivši se od strašnog napada straha i malaksalosti.. da se oduzmu Švedskoj njene zemlje duž Baltičkog Mora. artiljerijom i zastavama. Petar je stvorio novu vojsku i uspeo je da s njome prodre u švedske predele. i ljudi s kojima je sarađivao bili su većim delom jako pokvareni. Petar je u panici pobegao sa bojnog polja još pre odlučnog trenutka. oduzimanja crkvenih zvona. moćnu tvrđavu Noteburg na izlasku Neve iz Ladoškog Jezera (Petar je tu tvrđavu nazvao Šliselburg t. u kojoj je Petar radio. za kojim je sledio separatan ugovor Rusije sa Portom. i uopšte od ljudi kojima je poveravao kakav posao. Ali je poprište rata bilo preveliko. Ključgrad). da će pobeda biti laka. Dok se sve to dešavalo u Poljskoj i Saskoj. istina. ubeđen da je s Rusijom svršeno. u koliko su one trebale vojsci.

Većina naroda ostala je verna Rusiji. Onda se opet. gde ga je sam car lepo primio. Sava (1705.) vratio u Carigrad. jer se Senat bojao da ne bi Dubrovnik preplavili pravoslavni Srbi otomanski podanici. došao sa robom preko Crnog Mora i Azova u Moskvu. kao izvanredni ruski izaslanik na egzotičnom i dalekom dvoru kineskog cara. sa velikom komorom. Drugi jedan Jugosloven. nastanio se bio u Dubrovniku. s kojim beše zaključio tajni ugovor. poreklom od ugledne hercegovačke porodice. pa donekle i političkih veza između Rusa i Južnih Slovena bilo je od prastarih vremena. U maju i junu 1709. Vrlo malo ljudi pristalo je tamo uz Mazepu i Karla XII. po starom kalendaru. da je za carevanja naslednice i žene Petrove. i tu je aktivno sarađivao sa Petrovim ministrom Tolstojem. i vodeći pregovore sa Mletačkom Republikom. u zoru 27. progonjen u zavičaju od Turaka. te je Sava kasnije postao i sam dubrovačkim plemićem. na koji je položaj došao Rusima odan pukovnik Ivan Skoropadski. Karlo je bezuspešno opsedao utvrđeni grad Poltavu. Ipak je Vladislavić poneo sa sobom veoma laskava pisma dubrovačkog Senata adresovana Petru Velikom.). Godine 1710. nastojeći poimence da zaključi konkordat sa papom Klimentom XI. pokazao je čudesa hrabrosti. odakle je Karlo podbadao Tursku na nov rat protiv Rusije. a pored toga Senat nije bio baš zadahnut verskom tolerancijom. u Perastu) Mata Zmajević. koji je u svojoj naredbi vojsci napisao čuvene reči: „O Petru znate. koji je bio tom prilikom i anatemisan. Katarine I. odličan pomorac. ali je išao zaobilaznim putem. vodeći pregovore i sa Dubrovačkom Republikom. koji je imao u Dubrovniku dosta prijatelja. kada ga opet vidimo u Moskvi. Dok je glavna švedska vojska prodrla duboko u Ukrajinu. gde mu se daje pravo da trguje bez plaćanja carine. koji se nesrećno svršio (1711. i u njoj se odlikovao. uhvatio je onde veze sa ruskim diplomatama knezom Goljicinom i Ukrajincevim. nego gotovo uništenjem švedske vojske i Mazepinog odreda. Tako je Petar mogao dosta lako da zadrži svoje položaje u Ukrajini. on je već postao dvorski savetnik i ujedno spahija u Ukrajini. i da sprovede nov izbor hetmana. samo neka živi Rusija u slavi i sreći“. i neki Sava L. nije uspeo da isposluje dozvolu Senata da se sagradi u Dubrovniku pravoslavna crkva. Da spomenemo još i to. i isto tako i kao 49 . Petar Veliki zaključio je tajni savez sa moldavskim i vlaškim gospodarima i krenuo je u njihove kneževine. Ali su one postale naročito žive za doba cara Petra Velikog. Karlo je krenuo za njim u unutrašnjost Rusije. Karlo i Mazepa sa malobrojnom pratnjom jedva su se spasli begstvom preko Dnjepra i našli su utočište na turskom zemljištu u gradu Benderima u Besarabiji. Znamenita Poltavska Bitka završila se ne samo porazom. stupio je u službu carevu. a već se oko podne završila i sudbonosna bitka između glavnih švedskih i ruskih snaga. beše potučena od Petrova doglavnika Menjšikova kraj Ljesne u Belorusiji. Njegov otac. Vladaslavić.. otpočela. Ovo je bio vrlo težak udarac za Karla. pa došavši u Carigrad. nadajući se u ustanak Male Rusije i hetmana Mazepe. i da osvoji i razori Mazepino utvrđeno mesto Baturin. Vršeći tako poslove tajnog poverenika ruske diplomatije i ujedno trgovca. pomoćna vojska. napokon. da mu život nije drag. pomoćnika i učesnika u njegovim pothvatima. Sava ide u Italiju. Počeci tog rusko-švedskog rata u Poljskoj nisu bili povoljni za Petra. koja je tada bila zagazila u rat sa Turskom. da zbaci samoga Mazepu. i tu — pored nadzora nad ruskim državnim pitomcima — obavlja i mnoge važne poslove. sa puno ruske robe. Sava je učestvovao očigledno kao politički savetnik za sva balkanska pitanja. Sava je zarana počeo da se bavi trgovinom. Kulturnih. i postao je njihov tajni agenat. Pri ovim pregovorima. nadajući se u isto vreme i na pomoć Južnih Slovena. On je morao pod dosta teškim okolnostima da se povlači. Tako je među njima bio. ali je još teži bio potpuni neuspeh Mazepin u Ukrajini. a pored toga dobija na dar i kuću. izbio je novi rat između Porte i Rusije. U carevu pohodu na Prut. Petar.Međutim je Karlo krenuo protiv Petra. Car nalaže zapovedniku svojih trupa da sporazumno sa Vladislavićem postupa u uređenju odnosa prema hrišćanima. kao talentovan inžinjer i brodograditelj. bilo je puno Južnih Slovena. kraj njega. te kome je (kao „plemenitom Iliru u Moskvi“) Dubrovački Senat pre više godina preporučivao neke svoje sugrađane upućene u Rusiju. Godine 1716. Sava postigao svoj najveći diplomatski uspeh. U nizu mnogobrojnih domaćih i stranih saradnika Petra Velikog. na primer. juna. Godine 1711. sve do godine 1708. Bokelj (rođen 1680. kao odličan carev diplomatski saradnik. Vladislavić. on je godine 1702.

. te je misija Miloradovićeva uspela potpuno. car spominje velike zasluge Crnogoraca. jer Petar. a Petar to učešće ovde jednostavno pripisuje Crnogorcima... Vlaha na Jadranu ogrankom ogromnog slovenskog stabla. Miloradovići su ušli u kolo najodličnijeg ruskog plemstva. najmanje. a u kasnijim naraštajima nosili su i grofovsku titulu. u činu pukovnika. nakon katastrofe na Prutu. kojim su mu Crnogorci javljali. adresovanoj na pravoslavne hrišćane“grčke i rimske vere“. pao je u nemilost. a sam se vrati u Rusiju. ističući više puta zajednicu krvi i jezika koja ih vezuje sa ruskim carem i njegovim narodom. poreklom od jedne od najznamenitijih plemićskih ukrajinskih porodica). da su sa radošću primili njegovu povelju. Kako se vidi iz veoma zanimljivih dokumenata dubrovačkog arhiva. car Petar počeo da se sprema na rat sa Turskom. noseći uza se pismo dvojice srpskih pukovnika. pre mnogih godina podjarmljenoj od nevernika. tako su pisali u svom kitnjastom slovenskom jeziku srpski pukovnici. gde bi opkoljen od prevelike turske vojske. Tada Miloradović razdeli među Crnogorce poklonjene od cara dukate. Dubrovnik se mnogo radovao odlasku i uspehu svojih sinova u Rusiji.. Najveću slavu stekao je Zmajević u odlučnoj pomorskoj bitci kod Tanguta. te smatrajući malu slovensku republiku Sv. ali. pozoveš i pomiluješ. oni ga zatraže od cara. i to i od ugarskih Srba i od Srba pod Turcima. i uopšte „svi narodi koji obožavaju razapetog Hrista — Boga našega“. i ostalih živećih u predelima Zetskim i Crnogorskim“. i mnogo drugih njihovih užih zemljaka i sunarodnika. neka se i mi potrudimo u službi za svoga pravoslavnoga Cara“. Ali je Crnogorcima bilo teško zbog nedostatka oružja.zapovednik flote. još u maju 1710. a zatim je bilo okršaja i na drugim mestima. pa je i u svojim pismima caru u više mahova davao izraza svoga poštovanja i ushićenja. Stvar se ubrzo okrene sasvim na zlo. GBega je car. Oktobra 1711. gde je ostao kasnije sa službom u Ukrajini. i umro je u Zadru gde je i sahranjen. od „vojvoda. on je potražio veze sa balkanskim hrišćanima. naime. naročito onda kada će Gospod Bog podignuti tvoju krstašku desnicu naspram njih i nemoj da zaboraviš da i nas. bi prinuđen da kapituliše i da hitno zatraži mir od sultana i da prestane sa ratovanjem uopšte. t. i to čak od ratova Aleksandra Maćedonskog (neki tadašnji pisci držali su da su u vojsci Aleksandrovoj učestvovali i Iliri. naročito posle borbe vladike Danila i njegovih Crnogoraca protivu Turaka. kneževa. već 15. koja su je dovodila često u veliku nepriliku. u blizini granica Republike. Pored Zmajevića bila su tada u ruskoj službi još dva odlična primorca: dubrovčani Jeronim Natalić i Ivan Tudizić. a zamole ujedno da ih car i pristojno nagradi. Boki i Hercegovini.. Miloradović je nosio uza se carsku povelju. Crnogorci su samo čekali na ovaj mig carev. Tako je. dobili su velike posede poglavito po Ukrajini. Turci pregaziše Crnu Goru i počiniše u 50 . Među srpskim pridošlicama sa Balkana naročito se istakao Hercegovac Mihajlo Miloradović. da bi ih što bolje zadobio i „osokolio“). Jovana Tekelije i jednog njegova druga iz Arada i Segedina: „O najblagočestiviji care. i da se rado odazivaju njegovu pozivu. u kojoj se pozivaju na krstaški rat protivu Turčina sve „blagorodne“ (crnogorske) „osobe“.u čemu ga je još nadmašala njegova žena (rođena Butovićeva. čim je buknuo rat sa Turskom. I doista. Mnogo manje zadovoljstva pokazivala je dubrovačka vlada u pogledu aktivne politike koju je vodio ruski car na Balkanu. što je još mnogo zanimljivije. koji je sa svojom braćom. dubrovački senatori iskazivali su tim prilikama svoja osećanja sveslovenske solidarnosti. stupio u carsku službu. siroti Crnogorci imali su da ispaštaju svoje ratovanje i da teško trpe od turske navale. U predugačkoj ovoj povelji. u Gađaču. između Rusa i Šveđana. kojom je prilikom svojom veštinom i hrabrošću spasao i flotu i samog cara. došao bio. Dok je tako Mihajlo Miloradović pravio „karijeru“ u Rusiji. „milostivim okom pogledaj na nas uboge i svojim carskim mislima pomisli o našoj otečeskoj srpskoj zemlji. — prekrasno sijajuće sunce pravde!“. u Moskvu kapetan Bogdan Popović. Gavrilom i Aleksandrom. Čim je. uputio kao svog glavnog agenta među Crnogorce. U ovoj dužnosti isticao se svirepošću. poimence usled rovarenja njegovih agenata po Crnoj Gori. Od strane Srba su dolazili emisari. car je dobio odgovor iz Crne Gore. j. juna iduće godine bila se kod Gacka prva bitka. Pri kraju svoje karijere došao je do časti i položaja velikog admirala. Sloveni. ali optužen radi pronevere državnog novca (što se često dešavalo u ondašnjoj Rusiji).

od opasnog protivnika. 51 . sudstva. i na kraju krajeva umorene zaraćene strane. Veliki deo takozvanih reforama Petra Velikog izveden je u neposrednoj vezi sa ratnim poslovima. Ingrija. Rusija je učvrstila svoj položaj na Baltičkom Moru. koja nije bila loše zamišljena. O unutrašnjim merama na korist države. Paralelno uz moćnu delatnost ratnu i diplomatsku razvijala se unutrašnja politika Petrova. dolazeći pored ostalih u dodir i s takvim ljudima. To su bile tvorevine Petra Velikog. koje nikada ne napušta.njoj bezbrojne zulume. sa naročitom marljivošću trudio oko poboljšanja svojih ratnih snaga. te se osporavala duže vreme ruskim vladarima od strane drugih dvorova). koji je poginuo. Prvo. Rezultati takozvanog Prutskog Pohoda bili su veoma žalosni za Rusiju. „Najomiljeniji posao“. Kao posledica ove ekspedicije. jedno od najbogatijih mesta sa izvorima nafte. koje se tiču mornarstva. U svome lutanju po Evropi Petar je 1717. sa Viborgom. izazvan ovom ekspedicijom. i zbog političkih intriga. po mišljenju jednoga od najboljih poznavalaca ondašnje Rusije. pošao je u Rusiju i sam vladika. Cetinjskom Manastiru dozvoljeno je da šalje u Rusiju izvestan broj kaluđera i pripravnika. u ime otštete. Ali je Vladici kasnije (nakon završetka Severnog Rata) stavljena u izgled obilatija pomoć. kod kojega se nalazio i izaslanik vladike Danila — arhiđakon Maksim. i zbog kulturnih poslova. Uverivši se u beskorisnost ratovanja po Nemačkoj Petar je onda svu svoju pažnju upravio na glavno poprište rata. Ocem Otadžbine i Velikim. I u jednom i u drugom poslu Petar nije uspeo. Ovaj je bio očaran džinovskom pojavom ruskog vladara i koji je izradio za nj više značajnih projekata. Sledeće godine jedan je slučaj oslobodio Petra. Estonska i Livonija sa ostrvima mozunskim i gradom Rigom. ikonama i knjigama. ali je izvedena sa više krupnih grešaka. Ipak su i za sve to vreme ostali Crnogorci u vezi sa carem. godine napravio dužu posetu Francuskoj i njenom malom kralju Luju XV. Prirodno je. Tada su ruskoj državi konačno pripale ove zemlje: deo Finske. i Vladika i Crnogorci imali su da se zadovolje. Karla XII. Po ovom miru Rusija je dobila potvrdu sviju svojih osvojenja. građanski velikaši i visoki vojni časnici. kakav beše genijalni nemački filozof Lajbnic. posle dugog većanja. Godine 1715. Veliko balkansko preduzeće carevo bilo je propalo. Tada se Petar svom snagom upustio u borbu sa Švedskom. i zbog lečenja i odmora po banjama. Nakon neverovatno raskošnih i fantastičnih svetkovina zbog pobede nad Švedskom Petar je dao svojoj vojsci kratak odmor. poklonima u novcu. a među njima i nacrt za Rusku Akademiju Nauka. Petar je morao da se odrekne prava Rusije da drži ratne lađe i da ima utvrđenja na obalama Crnoga Mora i da vrati Turskoj Azov i ušće Dona. i zbog ratnih preduzeća. proglasili Petra Imperatorom (ova se titula smatrala većom od carske. pripali su Rusiji krajevi na Zapadu i Jugu od Kaspiskog Jezera. Karelija. Pored toga pretrpela je Rusija i goleme novčane žrtve i veliko političko poniženje. Politički ova poseta nije dala ništa. zaključiše mir u Ništatu godine 1721. Fokerota. završio se veoma povoljnim mirom za Rusiju. Vladika i mnogi drugi ugledni ljudi biše primorani da se sklone na mletačko zemljište. U isto vreme Petar se ozbiljno upleo i u srednjo-evropsku. spremajući istraživačka putovanja u Kinu i u još dalje krajeve. a među njima i predeo Baku. kao i da se zaključi bračna veza između Romanova i Burbona udajom Petrove ćerke za kralja Luja. Nekoliko godina trajao je rat u Finskoj. to je zavisnost unutrašnje njegove politike od potreba i interesa rata. To je bilo poslednje krupno delo spoljnje politike Petra Velikog. upućujući jednu čitavu ratnu ekspediciju (kneza Bekovića-Čerkaskog) u Indiju preko srednje Azije. iako se htelo da se privuče Francuska na stranu Rusije. u Pomoranskoj i na moru. a sam sa vojskom i mornaricom krenu preko Kavkaza i Kaspiskog Jezera na Persiju. izuzev većeg dela Finske. „bilo je za cara građenje lađa i drugih stvari. gde je raspolagala sa više odličnih pristaništa i sa velikom trgovačkom: i ratnom flotom. da prikupljaju milostinju. veli na jednom mestu Fokerot. ali se brzo okrenuo na drugu stranu. On je počeo da mašta o srednjem i dalekom Istoku. Ali je sve bilo uzalud. pa ga vidimo kako svaki čas trči po Nemačkoj. Par se. da su oduševljeni Petrovi doglavnici. Rat sa Persijom. njegova vojska dva puta je provalila u samu Švedsku. što odmah pada u oči čoveku koji tek počinje da se bavi proučavanjem doba Petra Velikog. naročito nemačku politiku. u crkvenom odelu i posuđu.

nastojeći najzad da mlađe plemstvo bude još i školovano i podvrgavajući ga naročitim ispitima. u naročitom spisu „Pravda volje monarha u određivanju svojega naslednika“. regrutima. Bez čina plemić nije imao potpun značaj pravog plemića. drvom. naročito one prve. mornarima. Inače. kao hrišćanski gospodar. koji nikome na celome svetu ne treba da polaže račune o svojim poslovima. Za plaćanje poreza od strane njihovih članova bile su odgovorne opštine slobodnih građana i slobodnih „državnih seljaka“. hranom i municijom“. obrazložio je jedan od njegovih doglavnika. ali je to ipak bilo od koristi i to treba svakako podvući. Ukaz. dokle kasnije unosi sve više ozbiljnosti i plana u svoje poslove. ali je taj seljak vojnik bio izgubljen za selo. porodicu i gospodarstvo. Jedna važna novina. neograničeni karakter. u koliko seljaci nisu bili regrutovani za carsku vojsku. znatniji i jači plemići težili su najviše da idu u gardiske pukove. ova poslednja kolektivna odgovornost seljaka za ispravno plaćanje njihova duga postala je važna činjenica u stvaranju kolektivističke ruske opštine — čuvenog „mira“. dvorskoj i građanskoj službi. i na stvaranju domaće industrije. i istu volju božju koja se ogleda u slobodnim izborima cara. on je. šta više. što je nasleđe prestola doveo u zavisnost od volje vladareve. a ima silu i moć da svoje zemlje i države. Pored nepotrebnih ili malo potrebnih 52 . Petar se mnogo brinuo o gradovima: merkantilist po svojim ekonomskim shvatanjima. Seljak novak bio je slobodan od trenutka. jeste to. dok je masa nižeg plemstva. koja se ogleda u slučajnosti rođenja ove ili one ličnosti. Petar je davao svojoj neograničenoj monarhiji sve više policajni i birokratski karakter. a i inače puno radio na razvijanju pristaništa. Ovoj vrlo važnoj teoriskoj raspravi data je gotovo snaga zakona. i to počev od redova. Za vreme Petrovo u neposrednoj vezi sa ratnim potrebama. vladika Teofan Prokopović. samo trećina svake plemićske porodice imala je pravo da služi u građanskoj službi. na dizanju izvozne i uvozne trgovine. mornarici. a pogotovu već i predstavnik „prosvećenog apsolutizma“. „Njegovo Veličanstvo jeste samovlastan monarh. da je Petar u prvoj periodi svoje vladavine radio bez ikakvog sistema. odnosno prestolonaslednika od strane „cele zemlje“ zastupljene na Zemaljskom Saboru. On je bio svakako pravi preteča. ograničavajući ga veoma osetno u pravu slobodnog raspolaganja imanjima i to ne samo spahilucima. vojne i građanske. Plemstvo je bilo mnogo strožije uvučeno u državnu službu nego pre. i zbog potreba ratnih. nego i od tajnog glasanja zbora ljudi viših činova. Petar je vršio regrutaciju i među kmetovima i među robovima. koji su dobijali aristokratsko obeležje. barem u teoriji. kada je stupio u carsku vojsku i njemu su bili otvoreni. a s tim u vezi i za preuređenje celokupne društvene organizacije. koji je dobio prvi oficirski čin ili sedmi po redu čin građanske službe postajao nasledni plemić. a ostali. dok je svaki čovek. Petar ga je u glavnom ostavio gospodarom nad seljaštvom. bez obzira na njegovo poreklo. dok je ranije ustavni običaj ruske carevine priznavao dva kombinovana načela u popunjavanju carskog prestola: volju božju. Pored toga. koju je Petar uneo u rusko državno pravo. Petar je prvi dao jednu zaokrugljenu teoriju ruske samodržavne vladavine. Stvorena je dobro promišljena tabela činova u vojsci. od mladih godina pa do starosti. crkveni i politički pisac. koji je Petar izdao o nasleđu prestola. Tražeći od plemstva teške i duge službe.gospodarstva i trgovine on se veoma malo. Plemstvo se rusko demokratizovalo i donekle birokratizovalo. Međutim. moderni istraživači su vrlo dobro uočili. možda ih je on shvatao i previše utilitarno. ako su mornarica i vojska bile dovoljno snabdevene novcem. nego i samim baštinama. preduzete su bile važne mere za reorganizaciju vojske i državne službe. Treba odmah istaći. bili dužni da služe u vojsci ili u mornarici. po svome nahođenju i volji upravlja“ tako glasi „Vojnički ustav“ od godine 1716. šta više često na vrat na nos. putevi za unapređenje i ulazak u oficirski kor i nasledno plemstvo. su. popunjavala armiske pukove. da je Petar uvek imao vrlo živo interesovanje za prosvetu i nauku. Da bi nekako popravili svoj položaj bogatiji. ili se nikako nije brinuo tokom prvih trideset godina svoje vladavine i bio je potpuno zadovoljan. Za vreme Petrovo staleške službe postale su mnogo teže. Unapređenje bilo je stavljeno u zavisnost ne samo od preporuke komandanata. Da bi sva masa od plemstva zavisnih ljudi služila državu. Što se tiče uređenja same vrhovne vlasti ona je za vreme Petrovo sačuvala svoj apsolutni. poslednjih godina Petar je sve više ulazio u druge grane državne uprave. kao i prostog sveta.

Petar je. po primeru Švedske. Najveći čovek među njima beše već spomenuti Menjšikov. koji je dospeo do kneževske titule i do najvećih položaja u državi. uzimali su vidnog učešća u svakojakim finansiskim transakcijama i trgovačkim i industriskim poslovima. Tada je nastala i Duhovna Kolegija ili Sveti Sinod pravoslavne crkve kojim je Petar zamenio godine 1721. Centralne ustanove stare moskovske Rusije likvidirane su. Već spomenuti vladika Teofan napisao je naročit pravilnik za Sveti Sinod (takozvani „Duhovni reglament“) u kom su izložene i obrazložene osnovne tačke zakonodavstva i politike Petrove u poslovima crkve. neku vrstu Namesničkog Veća. nego i ograničavanjem kompetencije duhovnih sudova. kratkim vlastoručnim ukazom stvorio najviše državno telo. likvidacijom mnogih manastira i dosta oštrim merama protiv kaluđera. Međutim. takozvani „Upravni Senat“. Posle raznih pokušaja da vrši funkcije vrhovne vlasti preko pojedinaca snabdevenih izvanrednim punomoćstvima i preko raznih ustanova. koji su imali ogromnu vlast. odlazeći na Prut i očekujući velike opasnosti. Zanimljiva je bila i veoma neozbiljna i ružna ustanova Petrova. naseljavao i ulepšavao i protiv prirode i protiv ljudi. kao i dosta jaka. U nj su ušli najvažniji doglavnici Petrovi. za davanje diploma za titule kneževske i novouvedene grofovske i baronske. da se u nj uvedu i svetovne ličnosti) Sinod je bio potpuno poslušno oruđe carske vlasti. radio je pod nadzorom „oberprokurora“. ukinuto patrijaršisko zvanje. Radilo se puno i na poboljšanju saobraćajnih prilika: građeni su i popravljeni javni drumovi. tamnog porekla. a u većini nisu bili pripadnici stare aristokratije. Što se tiče administrativne organizacije Rusije. njegovim raspoređivanjem po grupama i činovima. na novi način organizovana. Sva ova golema delatnost. koja nikad nije bila postignuta. Bila je stvorena nova podela Rusije na takozvane guvernije. j. s kojim je Petar priređivao čitave orgije i sa neverovatnom grubošću ali sa glumačkom veštinom izvodio parodije na različne obrede crkvene.fabrika. tada su prvi put izmišljene u Rusiji taksene marke i hartije i svakojaki monopoli i dažbine. građene su i veoma korisne. sa vojvodama i komesarima na čelu. stajaća vojska. Sastavljen od vladika i sveštenika (mislilo se. ona se za vreme Petra Velikog više puta menjala. zvani su „vrhovna gospoda“. koja su se dotle nemilice utamanjivala. Sva reforma Petra Velikog prolazila je u znaku teške borbe za budžetsku ravnotežu. u većini slučajeva generalima. carev „paradis“. i za grbove. Petar je slomio crkvenu moć. najzad geroldmajstor za nadzor nad plemstvom. da je najviše truda i troškova uloženo u omiljenu prestonicu Petrograd. istraživača i kontrolora. Oni su postali neka vrsta oligarhiske vlade uz Petra. U redovnim prilikama to je bio organ najvišeg suda i nadzora nad svima granama uprave. Ali država nikad nije izlazila iz finansiske krize. 53 . kopani su kanali. Uvedene su i glomazne „kolegije“ t. Guvernije su se delile na „provincije“ i srezove. i to ne samo ovom merom. taj stup aristokratije i utočište konzervativaca. koji je neumorni car gradio. Važniji guverneri koji su često bivali senatori. oni su bili izvanredno bogati. koja je često dovodila do teških kriza i do velikih izliva narodnog nezadovoljstva iziskivala je velika finansiska sredstva. zatim čitava organizacija „fiškala“ t. gotovo kao neograničeni gospodari svojih pokrajina. na čelu sa guvernerima. Pokušaj da se uz njih stvore neke vrste od plemstva biranih kolegijalnih ustanova nije uspeo. ratna i trgovačka mornarica bili su pozitivan rezultat Petrove vladavine. Kasnije su uz taj senat postavljeni: general-prokuror. na koje je mesto. Provincijalna administracija menjala se nekoliko puta za vreme Petrovo. koji su takođe onda uvođeni u Rusiju. takozvani „Sabor najvećih budala i pijanica“. kolegijalne ustanove za različne grane uprave. koji je trebao da bude „oko gospodarevo“ i da vrši nadzor nad samim najvišim upravnim telom i sudom u carevini. j. regulisane su reke. trebao da dođe neki energičan oficir. Već početkom XVIII stoleća prestala je da radi starodrevna Boljarska Duma. što je iz početka i bilo. Preduzimane su takođe mere za čuvanje ogromnih šumskih bogatstava Rusije. Primenili su i takozvano „kvarenje novca“. oduzimanjem ogromnih crkvenih imanja. general-rektmajstor za primanje i isleđivanje tužbi privatnih lica. Sva vladavina Petrova prošla je u izmišljanju različnih finansiskih mera za povećanje prihoda. po ideji Petrovoj. Razume se. a isto se tako neumorno radilo na istraživanju i iskopavanju ruda. kao na primer veoma zanimljivi porez na brade.

Ali se ova reforma pokazala kao neizvodljiva i nepraktična i zbog potpunog nedostatka spremnih sudaca i zbog pokvarenosti sudačkih kolegija. koliko od tog što su bile veštačke kombinacije. nekom Martom. odrastao je daleko od oca i sa puno nepoverenja prema njemu. Doglavnik Petrov. Narodne mase roptale su i protiv novotarija i protiv cara. carević Aleksije. za zakonitu ženu. Između oca i sina bio je dubok jaz. na koji su uvođene. koje je bilo u običaju kod viših staleža. koji su govorili o različitim reformama. dovodi u Rusiju obrazovane strance. princezu Sofiju od BraunšvajgVolfenbitela Aleksije je mrzeo iako je imao od nje dvoje dece. na koju se toliko pazilo po svima evropskim dvorovima. Uz to se radilo na promeni običaja. Sa svojom prvom ženom rastavio se dosta grubo. dezertiranje plemstva. pomaže književnost. ali i jednu veoma ozbiljnu vezu sa zarobljenicom njegova doglavnika Šeremetjeva. Naročito je to mišljenje vladalo kod staroveraca. opravdanim donekle zbog one strašne povike. upućivanih caru i vladi. imala je svakako revolucionaran karakter. gradova. da su reforme odgovarale izvesnim težnjama i raspoloženjima u narodu. Ne treba preterivati i. Najzad. dok je Jelisaveta ostala devojka. utvrđenja. samo bez one stroge etikecije. koju mu je otac doveo. toliko i zbog nedostatka saradnika i izvršilaca. tera plemstvo na učenje. Petrov porodični život nije bio srećan. ne vodeći računa o ruskim pravnim običajima. ali i svakojakih besnih uživanja i preterivanja. koji su nastavili svoju opoziciju crkvi i vlastima. lađa. da što više raširi prosvetu u Rusiji. nedolazak regruta. Ženu. takođe Petar. nesrećni carević pobegao je iz Rusije sa jednom svojom ljubaznicom. inače.Poslednjih godina Petar je izveo. Petar je činio ogromne napore. koji beše pun samopregora i neumornog rada. barem kod kuće. Ona je bila prožeta slobodoumnim antiklerikalnim. donela je ipak i lepih i značajnih plodova. tako da je Petar uzeo Katarinu. u kojoj je sam car uzeo na se 54 . Ovaj je pokvario odnose između oca i starijega sina Aleksija. Petar je odlučno zabranio zatvaranje žena.— ali ne treba u tim reformama gledati ni niz drugorednih promena. neplaćanje poreza. Njihov sin — jedinac. U svom životu Petar je imao bezbroj avantura. nego što su ga slomili bolest i preveliki napori jednog života. da je taj Petrov posao doveo do potpunog preobražaja Rusije. Kulturna i prosvetna politika Petrova. koje su dobile tako velik značaj tek u iluzijama savremenika i potomaka. reformu sudskog postupka. ali ne antiverskim načelima. Od njegovih kćeri Ana se udala za vojvodu holštajnskog. Najopasniji bio je pasivni otpor: nehat i nerad činovništva. naročito njenog dvorskog života. kao i zbog neobrazovanosti i upravnih staleža i mase naroda. pa i sad izaziva ushićenje jednih. Tim reformama mnogo je smetao suviše oštar način. kao i od golemih praznina u vlastitom obrazovanju. nerad i nered pri građenju Petrograda. bez kojih čovek nije dobijao službe ni dozvole da se ženi. Aleksije beše nada reakcionarne stranke. i zato je izazivala. lukavi i bezobzirni Petar Tolstoj. a i sam bi car bio oboren od svojih podanika mnogo pre. drumova i kanala. naročito poslednjih godina. na evropeiziranju načina života i manira. koja je postigla izvesne pozitivne rezultate. očigledno je. kako se Marta prozvala prilikom prelaza u pravoslavlje. Država. Litvankom. Uopšte sve mere Petrove stradale su. Ova aeantura pretvorila se tokom godina u trajnu i duboku ljubav. Njegov dvor bio je uređen na evropski način. čije su se mnoge posledice pokazale kao štetne. on otvara škole. od njih zaista ne bi bilo ništa. smatrati. šalje Ruse u inostranstvo radi školovanja. uspeo je da begunce vrati natrag i da ga zatvori. Reforma. koju su izazvale. koji ne veruje u Hrista. Nastala je strašna parnica. nazadnjaštvo i trule tradicije stare Moskovije. poput nekih savremenika Petrovih a i pojedinih kasnijih pisaca. Petar je mrzeo bigoteriju. Od Katarine je imao više dece. barem kod viših staleža društva. kao Nemca. a negodovanje i mržnju drugih. To je svakako jak dokaz za izvestan društveni pokret u prilog reforama. Ipak. car i vlada bili su u stalnoj borbi sa vlastitim narodom. Svi pokušaji Petrovi da natera sina na poslušnost propali su. Osećajući na svakom koraku štetu od neznanja i praznoverica. Ta oskudica obzira izazivala je česte bune. Mnogi Rusi smatrali su Petra kao samozvanca. U ruskim arhivama sačuvane su mase svakojakih predloga najraznovrsnijih ljudi. a i zanimljiv pokušaj da odvoji sudstvo od administracije i da stvori nezavisne kolegijalne sudove. kao samog Antihrista. priređuje ispite. Neko vreme bio je u životu i jedan sin iz tog braka.

Iako stvar nije išla svuda glatko. na čelu sa Menjšikovim. bio je ozakonjen naročiti Savet uz osobu caričinu. Njena je vlada gotovo suvereno obavljala državne poslove. a u stvari blagodareći sporazumu velikaša i garde. Radi toga. izbranice i ljubimice gardine.ulogu istražnog suca. jeziv izgled. za caricu. Kao posledica jakog nazeba. Akademija Nauka (1725. Već odavno oslabljeno zdravlje moćnog cara. sinod i „generalitet“ proglasili su Katarinu. da se ne bi zamerila gardi. neće biti ni vojnika“. Spor je rešilo vešto pripremljeno posredovanje garde. pa kad ne bude seljaka. koja se donekle zapažala za vreme Katarine I. Petar Veliki je umro ne odredivši naslednika. predlagali ženu cara.“ a slikaru Nikoli Ge za divnu sliku „Petar i Aleksije. prošlo mirno. Ova politika nastavljena je i posle smrti Katarine I. Kao vidan znak da se politika pokojnog cara ipak nastavlja svečano je otvorena. ipak je u glavnom kratko carevanje Katarine I (1725—1727.). U ovom slučaju neverovatno svirepi i bezobzirni car Petar javlja se sa crtama najveće hrišćanske ljubavi i divnog samopožrtvovanja. Vladavina ovog umno i moralno nedovoljno razvijenog dečka predstavljala je u mnogom reakciju vladavini Petra Velikog. Njim je inaugurisano doba ginekratije i uprave ljubimaca. naročito je nastradalo prilikom spasavanja nekih vojnika koji su se davili u Finskom Zalivu. Petar je izgubio svest za vreme kratkog bolovanja pre. Glavni ljubimac caričin beše Menjšikov. udovicu Petra Velikog. Beše obdaren gvozdenom voljom. („Vrhovni Tajni Savet“) koji je stvarno ograničio apsolutnu vlast caričinu i malo rasteretio narod od preteškog poreskog bremena. Petar je bio dosta lep ali tokom godina strašni doživljaji i neograničena uživanja dali su njegovu licu čudnovat. Pod pritiskom s te strane senat. Kada je teška bolest oborila Katarinu I. pa i za sam život. oslobodila je poreske obaveznike od nasilne egzekutivne naplate glavarine. po njegovoj misli osnovana. ukinula je niz nadleštava i izvela redukciju činovništva. ali izgleda da je podlegao mukama još pre izvršenja presude. bojeći se ne samo za svoje položaje. koji je umirao. on je bio u isto vreme prožet i idealizmom — i to idealizmom rada i vatrene ljubavi prema otadžbini. neverovatnom radinošću. koje mu je natovario CarReformator. Kao politička posledica ove mračne i strašne porodične drame. Vlada se u prvom pobrinula o tome da nekako uredi svoj položaj. čiji su se oficiri dosta grubo umešali u većanje. Temperamenat njegov imao je previše bujnosti. najzad je počela da ukida monopole i da predaje državne fabrike. GLAVA XV. a nekoliko drugih ličnosti bile su kažnjene smrću. nego je uspeo da označi naslednika. desetogodišnjeg sina ubijenog carevića Aleksija. je izrekao mudre reči. Dok su neki velikaši isticali kandidaturu Petra Aleksijevića. obrazlažući ovim rečima potrebu olakšica. kojim je on prisvojio neograničeno pravo da raspolaže prestolom. doba vladavine žena iz favorita. Iza smrti Petra Velikog nastaje takozvano „doba dvorskih prevrata“. tog džina telom i duhom.). Džin po svome telesnom rastu. nego i za celokupno imanje. koji je tom prilikom car dobio. Proteran je u Sibir. Mučen na svirep način. Menjšikov. dotle su drugi.). Carica se držala potpuno po strani od državnih poslova. Majka Aleksijeva teško je nastradala. došao je na presto unuk Petra Velikog — Petar II tobože po testamentu Katarininom. da je „vojnik vezan sa seljakom. Čitava garda je opkolila dvorac i pokazala se spremna za svaku akciju (na primer „da razlupa glave boljarima“. fanatičnom radoznalošću i sposobnošću izvanredno brzog shvatanja. koja je poslužila Mereškovskom za roman o „Antihristu.). kao što veli jedan svedok). odavši se najgrubljim uživanjima i pazeći samo na to. došla je smrt. čulna i strasna. u privatne ruke. Priroda svirepa. pa su državni velikodostojnici većali o nasleđu prestola. Doba dvorskih prevrata (1725-1762. Radeći u ovom pravcu vlada je oslobodila seosko stanovništvo od neposrednog izdržavanja armiskih pukova.“ javio se ukaz Petrov. i izvedena je i znamenita ekspedicija Beringova na Dalekom Istoku (pronalazak Beringova moreuza. carević Aleksije je bio osuđen na smrt. izgubivši ogromno 55 .

na osnovu kojih Ana treba da se primi uprave nad zemljom. pa je bilo zabranjeno. Pri kraju su stajale sledeće drastične reči: „Ako pak budem nešto od ove obaveze ne ispunila ili prekršila izgubiću rusku krunu“. udovicu kurlanskog vojvode. upražnjeno smrću hetmana Skoropadskog (1722. odbacivši najzad i stariju ćerku Ivanovu — Katarinu. Čitanje tih akata napravilo je veoma mučan utisak na čitav svečani skup. treba. U obzir su dolazili u prvom redu potomci cara Petra Velikog. Goljicin je pristao. vojvodu Holštajn-Gotorpskog. na predlog najjače glave između njih. vojvotkinju od Meklenburga. pa i njegova unuka (od starije mu ćerke Ane). da se neće udavati. pod pretnjom teške kazne. izabrala za caricu drugu ćerku Ivanovu. a drugi srednje plemstvo. te je došlo do obnove njene autonomije prilikom izbora novog hetmana Danila Apostola (1728. Oko 1100 ljudi stavilo je svoje potpise pod različne projekte. Čim je u noćnoj sednici proširenog Vrhovnog Tajnog Saveta na njegov predlog izabrana za caricu vojvotkinja Ana. reče on „sebi volju povećati“. Dalje su sledile još i ove tačke: 5) od plemića ne odu-imati život. u Moskvi. Ali tom prilikom „vrhovna gospoda“ su odlučila.) Umesto i pored ljudi iz nižeg plemstva. I sam knez Goljicin izradio je jedan 56 . uživanjima i neurednim životom. kojih je bilo tačno osam. onda potomci njegova slaboumnog starijeg brata Ivana V. kneza Dimitrija Goljicina. ponovo se ističu članovi visokog plemstva. Odbacivši ćerku Petrovu Jelisavetu. Petra. naročito knezovi Dolgoruki (iz ove porodice mladi car je sebi izabrao i ljubimca i verenicu). da saslušaju ova važna državna akta. Prestala je briga o ruskoj mornarici. 2) da zaključuje mir. „vrhovna gospoda“ su. da se čak pominje mogućnost njegova povratka u Petrograd. koja se dotle nalazila u velikom strahu. Pod utiskom izvesnih protesta. samo je trebalo rešiti ko će od tih predstavnika doći na presto Sveruske Carevine.imanje i prvi položaj u državi. podlegao je velikim boginjama noću između 18. U najvećoj tajnosti prihvaćene su i pretresane ove „kondicije“ i tajno poslate u Mitavu. Ovo carevanje bilo je kratkog trajanja. isto na predlog kneza Goljicina. imanja i časti bez suda. Bilo je podneto Savetu više projekata. januara 1730. istrošen gozbama. koje se u velikom broju skuplja u Moskvi. Dvor se preselio u Moskvu. Ove „kondicije“ Ana je primila i potpisala. Nekoliko dana kasnije ista dozvola bila je data i plemstvu. Bez pristanka toga Saveta carica ne sme: 1) da objavljuje rat. Jedan je sastavila visoka birokratija. 4) da unapređuje u činove više od pukovnika i poverava nekome „znatne poslove“. kao rođenu pre braka. gde je provela oko 20 godina udovičkog života. 3) da opterećuje podanike novim porezima. od kojih su dva najvažnija. zajedno sa javnim pozivom vojvotkinji da dođe u Moskvu i po želji „cele zemlje“ stupi na presto „svojih predaka“. dok Petar i njegova naslednica nisu dopuštali da se popuni to mesto. da se formalno ograniči carska vlast nekom vrstom pisanog ustava. „vrhovna gospoda“ su pozvala Senat. stranaca i ljudi tamnog porekla. najzad . da prisutni izrade i podnesu Vrhovnom Tajnom Savetu svoje nacrte državnog uređenja. 6) baština i spahiluka ne darivati nikome. određenog za njegovo venčanje. Goljicin je predložio da se treba pobrinuti o olakšanju položaja gospode. niti sebi imenovati naslednika za života ili posle smrti. nekoliko sati pre vremena. koji je dužna „sadržavati u sastavu od 8 lica“. U odnosima prema Ukrajini uveden je veoma pomirljiv kurs politike. car. Sa Petrom II ugasila se muška loza kuće Romanova. generali i donekle visoko plemstvo. Čim se počelo sa izradom ustavnih projekata. 7) u dvorske činove „bez saveta Vrhovnog Tajnog Saveta“ nikoga ne postavljati ni od Rusa ni od stranaca. Sinod i generalitet. opozicija. kritikujući „vrhovnu gospodu“ i pretresajući ustavna pitanja.8) Ana nije smela da rashoduje državni novac bez odobrenja Saveta. Čim su dobila pristanak Anin da zauzme upražnjeni presto i potpisane „kondicije“. pa je presto prirodno prešao u ruke predstavnika njene ženske linije. bila je srećna da se oslobodi Mitave. I onda je drugog dana stavio na pretres takozvane „tačke“ uslova („kondicija“). Anu. pozvano na venčanje cara Petra II. svemoćni Menjšikov. javila se otvoreno. i 19. Garda i ostale trupe neka budu pod upravom Vrhovnog Tajnog Saveta. puna neprijatnosti i poniženja.). budućeg Petra III. zbog opake ćudi njena muža i opasnosti da će on uvući Rusiju u politiku svoje vojvodine. U „kondicijama“ Ana je obećavala. U ovoj tačci opaža se čisto oligarhiska i čak lična tendencija celog preduzeća „vrhovne gospode“. ona se obavezala voditi upravu u saglasnosti sa Vrhovnim Tajnim Savetom.

ustavni nacrt. koje je oslobodilo od tutorstva vrhovne gospode. onda ćemo mi. nije mogla da sama upravlja. oko 800 velikodostojnika. koja se za njega prevodila trudom naročitih prevodilaca. koji je stvarno vodio sve poslove. Onda je stupila preko žena u vezu sa nezadovoljnicima. tražeći da ona bude samodržica. obojica 57 . Muke Goljicinove u tvrđavi bile su kratkog veka: kroz nekoliko meseci stari knez je umro (1737. koliko do rešenja izvesnih socijalno-ekonomskih. izazvanih donekle bunama i zaverama (u jednoj zaveri učestvovao je i neki mladi dvoranin Srbin. da samo plemstvu pripada pravo da drži u svojini. Ana je rado potpisala nekoliko ukaza u njegovu korist: tako je bio ukinut zakon Petra Velikog. po kom je carica igrala čisto dekorativnu ulogu predsednika Vrhovnog Tajnog Saveta. i u isto vreme otadžbini. bili odlučno protiv oligarhije i lično protiv „vrhovne gospode“. Carica je odmah naredila taj pretres i pozvala je „vrhovnu gospodu“ na ručak. takozvana naseljena imanja. posle nečuvenih muka. nikad pre u politički život nije bilo uneto toliko teoriskih rasprava. Iako je narod položio zakletvu prosto „gospodarici“. t. Ali svakako su svi. sastavljena od. razume se. španskom. prema kome je samo jedan od sinova plemića mogao da mu bude naslednik. Knez Goljicin ispočetka se nalazio samo u nezvaničnoj nemilosti. pa ćemo morati gore nego pre klanjati se i moljakati milosti kod sviju. Da bi zablagodarila plemstvu. viših oficira i prostih plemića sa pismenom molbom. našla je dosta pogodne uslove za rad na obnovi samodržavne vladavine.“ Zato. Tom prilikom utvrđeno je u načelu. Ovo je bila izvanredno važna mera. kasnije su neki od njih osuđeni i kažnjeni smrću. behu proterani u Sibir. ostalim grupama nije bilo toliko stalo do oblika vladavine. zakone i naučne rasprave o njima. Odavno nije Moskva živela toliko intenzivnim političkim životom. a uzimao je u obzir i organizaciju Rimske Carevine sa njenim savetom kneževa birača i Mletačke Republike sa njenim Savetom Desetorice. ali još više razgovorima. te Ana pocepa prvi pisani ustav ruske carevine. Posle ručka gomila tih ljudi izašla je sa velikom vikom pred caricu. Ubrzo javila se velika gomila. Odmah iza toga narod se ponovo zakleo na vernost carici i samodržici Ani. ali je mogućno da se mislilo i na republiku. bez naslova samodržice. opasnim ili neugodnim po caricu i vladu. Porodica Dolgorukih je prva nastradala. nikad pre nisu se pozivali na evropske ustavne primere. carevanje Ane Ivanovne bilo je puno političkih parnica i progona. u kojoj je rad pristaša apsolutizma uzimao sve većeg maha. a zatim je nastala osveta „zločincima“. „da ne bude umesto jednog samodržavnog vladara deset samovoljnih i silnih familija. po imenu Todor Milošević). Mnogi od njenih uglednih članova. koju mu je carica zamenila doživotnim zatočenjem. bili spremni na „krajnje mere“. Ali kasnije i njega osudiše na smrt. j. Pored toga. oduzevši mu celu imovinu. ipak je za svakog pažljivog posmatrača bilo jasno da će preduzeće „vrhovne gospode“ skoro propasti. poljska dobra sa seljacima kmetovima. Kasnije su bili doneti zakoni.. Taj knez bio je onda najobrazovaniji ruski političar. Već pre ulaska u Moskvu Ana je bez obzira na „kondicije“ proglasila sebe za pukovnika garde. plemstvo. poput njenih predaka. U njemu su se naročito isticali caričini ljubimci Levenvolde i Biron. i obećavajući da će pred njene noge baciti glave njenih „zločinaca“. „Sačuvaj Bože“. i pristaše apsolutizma i ustavobranioci.“ tri sanduka sadržavala su raznovrsne knjige na holandskom. prema rečima jednog svedoka. Ovim manevrom ona je nju odvojila od mase. izgubivši službu i imanja. Među konfisciranim stvarima našlo se „na tuđim dijalektima i na ruski jezik prevedenih oko 6000 knjiga. Goljicin je izmislio jedan složen ustav. engleskom i švedskom jeziku.). U svojim ustavnim projektima on se služio primerom Švedske. pravnih i administrativnih pitanja. generala. dobro upoznat sa tadašnjom političkom (poglavito stranom) literaturom. kada je Ana došla u Moskvu. Ana. Postepeno se stvorio njen uži krug. sasvim da propadnemo. na osnovu kojih je otvorena vojna akademija i smanjen je rok obavezne službe plemića. Uopšte. Vrhovni Tajni Savet bio je ukinut. da carica naredi pretres podnetih molbi o uređenju države. malog broja predstavnika najznatnijih familija. govorio je jedan ugledni plemić. Nesrećni oligarsi samo klimnuše glavom. Pravi cilj „vrhovne gospode“ bio je nesumnjivo u tome da se utvrdi oligarhija uz caricu. Ana naredi da se donesu „kondicije“ i pred razjarenom gomilom zapita „vrhovnu gospodu“ da li treba kondicije poništiti. koji su bili toliko razjareni da su neki „drski“.

Da bi podigla svoj ugled vlada je razvila živu akciju u Istočnom Pitanju. te. jedinu živu naslednicu Petra Velikog. a Rusija je morala da vrati Turskoj veći deo svojih osvajanja. za poljskog kralja protiv kandidature domaćeg poljskog plemića Stanislava Lešinskog. pretrpevši mnogo beda i poniženja. ona je bila stalno pod paskom za vreme vladavine njene sestre od strica. Ova uprava Nemaca vređala je nacionalno osećanje ruskog plemstva. završio svoj jadni život. bez ijednog kuršuma oborila je mrsku „rđu“. Carica Jelisaveta bila je bez ikakve sumnje dovoljno obdarena prirodom i naročito je imala dobro srce. neukusne. izgubila je potpuno moralnu ravnotežu. osetno stradali plemići spahije. Tako je ruska vlada pomagala. dala je volju svojoj opakoj ćudi i. Privatne sobe i same carice i njene najbliže okoline. te se završio Beogradskim Mirom (1739. ali bez prava da od njega stvori tvrđavu. ručkove i naročito balove sijale raskošju i bogatstvom. pa našavši se odjedared u položaju neograničene vladarke velike države. koje su protekle posle smrti njenog oca. iako je bila dosta aktivna sa stalnim uplitanjem u evropske poslove. ipak moramo reći. Ane Ivanovne. sa čitavom gomilom manje poznatih ali veoma štetnih Nemaca. premlaćen i u Sibir prognan. blagodareći njenom zauzimanju. sina njezine nećakinje Ane. Sama carica nije bila bez inteligencije. već onda izabranog. vojna zavera na čelu sa Minihom. Biron je bio uhapšen. Dolazak na presto carice Jelisavete pozdravili su plemstvo. kao i one zabave. Iako su neki od novijih istraživača pokušali da prikažu u povoljnijoj svetlosti ovu vladavinu. ipak se donekle razlikuje od prethodnih šesnaest godina. oktobra 1740. Za regenta je carica odredila. u relativnoj bedi i izvesnom strahu za svoju sudbinu. koji nije bio kompenziran malo ranijim osvajanjem pustinja na severu od istog jezera. u tren oka.). neuređene. Opasna pretendentkinja na ruski presto.Nemci. istina za vrlo kratko vreme. pored seljaka. prema tome. nesrećni car Ivan VI bio je zatočen u Šliselburgu. Odmah posle njene smrti (17. Vladavina poslednje od Romanova — carice Jelisavete. desili su se tom prilikom jaki izgredi protiv Nemaca uopšte. Tako je. sve do Azovskog Mora i čuvenim Azovom. Po njemu Austrija je izgubila severnu Srbiju. nezadovoljni neozbiljnošću i nemačkim karakterom ove vladavine. treba smatrati doba carice Ane kao vrlo mračno u istoriji Rusije. Njeni dvorci u Petrogradu bili su više nalik nalik na neku privremenu kasarnu. bila je obo-rena i Braunšvajška familija. zajedno sa Austrijom objavila je rat Turskoj.). pristali su onda uz carevnu Jelisavetu.). Nekoliko Nemaca velikodostojnika izgubili su svoje položaje i otišli su u progonstvo (među njima i Minih). ali. umesto roditelja budućeg cara. zadovoljivši se stepama na obalama donjeg Dnjepra. gubitak. Jelisaveta održala svoju prirodnu veselu ćud i zato je njeno carevanje bilo puno uživanja i veselja. kao udova kurlanskog vojvode. Ali i nju su donekle pokvarile godine provedene u nemilosti vlastodržaca. da u glavnom ova istoriska rehabilitacija nije uspela. ni bez sposobnosti. Ovaj krvavi rat doneo je ruskoj vojsci novu i veliku slavu (pobede Miniha kod Hoćima i Stavučana). takozvana Braunšeajška familija zauzela prvo mesto u Ruskoj Carevini. i to nešto većom ozbiljnošću. gde je 1764. Nakon progona na sever. dok su sale za primanja. bile su tesne. kao što je bio oboren Biron. a pored toga Biron je izveo u velikom stilu jednu ekzekutivnu naplatu dužne glavarine. ona je obično pokazivala da je vladarka svojim raspikućstvom i pakošću u velikim razmerama. kandidaturu saksonskog kneza izbornika Stanislava Avgusta III. svoga ljubimca Birona. iako spada u doba dvorskih prevrata. a njegov otac — vrhovnim zapovednikom vojske. nije bila. Garda i prestoničko plemstvo. ćerke njene sestre Katarine i vojvode Leopolda od Meklenburga. slabe obaveštenosti i loše spreme u tok državnih poslova. Ipak je. kao i lokalni administratori. Ana je odredila uoči svoje smrti za svoga naslednika tada tek rođenog princa Ivana. ubijen prilikom jednog bezuspešnog pokušaja da ga oslobode i vrate na presto. Spoljnja politika vlade carice Ane nije zabeležila znatnih uspeha. gotovo ne mešajući se zbog lenosti. te su tom prilikom. koje su 58 . u glavnom. Majka mladog cara proglašena je regentkinjom. da vrati Persiji osvojenja Petra Velikog na jugu od Kaspiskog Jezera (1735. na jugu i na istoku od reke Urala (1731. ali je stao Rusiju golemih žrtava. relativnom stabilizacijom prilika i izvesnim spoljnjim i unutrašnjim uspesima. i njene sestričine Ane Leopoldovne. Malo kasnije vlada je bila primorana. udate za princa Antona Uljriha od Braunšvajg-Lineburga. Rezultat svakako nije ni iz daleka opravdao podnete žrtve.). Isto tako lako. za vojvodu kurlanskog. neugodne. pa čak i širi krugovi sa velikim oduševljenjem.

ipak zaslužuje da bude spomenut sa zahvalnošću. I jedna i druga ustanova sprovodile su odlučno plemićsku politiku. svršio tamo teološku školu. do 1765. češće se ipak bavila spoljnjom politikom. ali je njegov uticaj na kasnije zakonodavstvo van svake sumnje) bilo je formulisano takozvano „krjepostnoje pravo“ t. jezik joj je odsekao dželat. sastavljenim korom studenata (12. kao utvrđen fakat. te se u krugu carici bliskog visokog plemstva spremalo oslobođenje plemstva od obavezne službe državi. Većina političkih parnica. naročito na polju fizike i hemije. šešira i drugih toaletnih stvari. koje su bile korisne i za čitav narod. Carica se retko kada mešala u državne poslove. mera: ukidanje unutrašnjih carinskih linija. Ponekad je takva eksplozija ženske surevnjivosti imala strašnijih posledica. god. Donekle u vezi sa intimnim životom caričinim stajala je njena ukrajinska politika. ali dostavljane vlasti. nego što je javno šamaranje previšnjom rukom ili prostačke grdnje iz previšnjih ustiju. U nizu mera donesenih u korist plemstva bilo ih je i takvih. na primer. Veseli balovi bili su ponekad pokvareni nekom bujnom eksplozijom caričinog gneva: najčešće se to dešavalo zbog toga. Seljak je postajao gotovo instrumentum vocale (alat koji govori) starog rimskog prava i rimske gospodarske književnosti. posle nje je ostalo oko 15. prvi Univerzitet u Rusiji sa većinom stranih profesora. na dan svete Tatijane). čovek nečistih ruku. Ovu je meru predložio jedan od glavnih državnika iz vremena Jelisavetina grof Petar Šuvalov. on je nastojao da se otvori moskovski Univerzitet. i to iz raznih staleža. U nacrtu novog zakonika. Dve su ustanove okupljale glavne državničke snage carstva: Senat. On je izveo nekoliko finansiskih reforama. napakovali teške krivice. j. izgovorene više pod uticajem alkohola. koje su omogućile Rusiji da izdrži bez velikih potresa i raspikućstvo dvora i velika ratovanja. kakvim bi ga neki hteli prikazati. koji je igrao naročito znatnu ulogu u doba. Između ministara i đenerala tog doba istaklo se nekoliko ozbiljnih i sposobnih ljudi. iako nije bio onakav idealista. Veliki i pravi prijatelj prosvete. koje su jako smetale razvijanju trgovine i privrede. Vratio se otud kao izrađen naučenjak. Lomonosov je. naročito ako je nesrećnica izgledala lepše od same carice. imale su za uzrok neke nezgodne reči. pa se carevanje Jelisavetino moglo smatrati kao zlatno doba plemstva. nesrećnica je bila javno išibana. Pored čisto naučnih radova. što je bilo najstrože zabranjeno. Brat ovog Šuvalova — grof Ivan. kada se na svakom koraku isticala važnost tradicija Petra Velikog. Carica je prednjačila u raskoši svojih toaleta. što bi poneka dvorska dama pogazila red uveden od carice ili se pojavila u haljini ili šeširu nalik na caričine. kojih je bilo veoma mnogo i u ovo vreme. pa i neisplaćenih računa. unoseći u nju motive lične mržnje ili simpatije. Za primer toga se obično navodi. nego. više intimni savet caričin. njeno čuđenje kada je saznala da se ne može suvim putem doći u London. Posle smrti hetmana Apostola (1734. kazane često u intimnom krugu. ali se i u toj politici osećala krajnja nesprema caričina.se u njima odigravale. masa svakojakog rublja. da je taj odnos pretvoren u pravu ropsku zavisnost seljaka.) vlada carice Ane nije dopustila izbor hetmana Male Rusije. sem pojedinih izgreda ozlojeđenih seljaka protiv plemstva. god. već kao zreo mladić pobegao od kuće u Moskvu. i ona je otišla u Sibir. ali sa ruskim. kamo li buna. držeći 59 . pa onda pošao u Nemačku da nastavi nauku. iskazano negde već pri kraju carevanja.000 haljina. te je naljutila svojim ponašanjem i nekim neugodnim rečima. koja je bila lepša od carice. Tek je sadašnjost ocenila kao što treba njegove radove i otkrića. i kasnije „Konferencija na Previšnjem Dvoru“. Tome Lomonosovu pomagao je i štitio ga je od zavisnika i neprijatelja Šuvalov. ali odličan finansier. Ozbiljnih zavera i političkih istupa nije bilo. koje je formalno ozakonio njen naslednik. osuđena zbog veleizdaje i uvrede veličanstva. takva je bila. iako su oni gotovo svi bili i podmitljivi i veliki kradljivci. pravni odnos spahija plemića i seljaka kmetova uređen je tako. te su se trudili da im bar donekle sleduju. Niz mera učvrstio je njegove socijalne i političke položaje. januara 1755. Lomonosov se istakao kao talentovan pesnik i kao jedan od reformatora ruskog jezika. koji je izradio naročiti odbor a odobrio ga Senat (taj zakon nije doduše nikad ugledao sveta. žedan prosvete. Ime Ivana Šuvalova nerazdvojno je vezano sa imenom velikana ruske prosvete i nauke Mahajla Lomonosova (1711. tako su dvorskoj gospođi Lopuhinoj iz odlične plemićske porodice.) Sin jednog seljaka pomorca.

bilo je unutrašnjih nereda. hrabrosti i nečuvenoj izdržljivosti nižih oficira i vojnika. Spoljnja politika Rusije tih godina bila je više orijentisana u pravcu srednjeevropskih interesa. a neki su stupili u rusku službu. loše snabdevena. koji behu nezadovoljni austro-ugarskom. 60 . Što se tiče srpskih naseobina. ali plodnih zemalja ugroženih od stepskih razbojnika Tatara. pa se dosta veliki broj Srba. dobila nekoliko lepih uspeha. rado je ispunila molbu ukrajinskih prvaka. U rat za austrisko nasleđe Rusija se nije umešala. u basenu reke Urala. bio bi vrlo lepo dočekan. blagodareći talentima sporednih zapovednika. Aleksijem Razumovskim. uputio u Rusiju. uljudan. ona je ipak. ratovalo u Finskoj sa Švedskom. kozačke starešine i mesni plemići. sa slabim glavnim zapovednicima. Poverena je vlast u ovoj pokrajini naročitoj „Upravi hetmanskog ureda. koji 6i došao u Rusiju. a o vladinom trošku u ratno doba. To je bila organizacija sasvim nalik na onu u Vojnoj Granici. koji su se dosta brzo pretopili u Ruse. na poziv ruske vlade. parnica i neprilika. U to vreme desilo se „razvojačanje“ Potiske i Pomoriške Krajine. vršila se kolonizacija i na jugoistoku. kao i podrobnosti spoljnje istorije srpskih naseobina. t. Veze sa balkanskim hrišćanima ograničavale su se na šiljanje blagočestivih poklona i ponešto novca za manastire i crkve. s kojom su se službeno dopisivali raniji hetmani. u „Novu Srbiju“ i „Slaveno-Srbiju. U isto vreme beše Razumovski predsednik Akademije Nauka i uopšte vrlo karakteristična i značajna ličnost: prosvećen. sačuvavši svoju avtonomiju. o njima se ukratko može da kaže ovo: Srbima su bila dodeljena dosta prostrana i plodna zemljišta. Unutrašnja istorija. bez ikakvog saniteta. koji se inače držao veoma povučeno i nije se mešao u državne poslove. Ali prvih godina ove carice Horvat je bio uklonjen. nisu još obrađene i rasvetljene. Vlada carice Jelisavete nije vodila aktivne politike vezane sa Istočnim Pitanjem i držala se u tom pogledu veoma oprezno. a ne Kolegiji spoljnjih poslova. i to na strani Austrije a protiv Fridriha II. Ona je osvojila veliki deo Pruske sa Berlinom. možda jedne od najlepših arhitektonskih tvorevina XVIII veka. Poneki balkanski hrišćanin. ruska se vojska pokazala na visini. Godine 1744. obe građevine su dela čuvenog Rastrelija. učinjene su izvesne zloupotrebe. na primer. bivšim pevačem njene kapele. U južnim predelima Ukrajine nastavila je vlada Jelisavetina kolonizacione pokušaje cara Petra i carice Ane. U ovom ratu. naročito sa okolnim stanovništvom druge narodnosti.“ potčinjenoj Senatu. Carica.). vezana prvo ljubavlju. nepobedivi Suvorov. dok ne odraste Ćirilo Razumovski — brat caričinog muža koji se školovao u inostranstvu. prve rane i prva odličja. Srbi su imali svoje sveštenike i svoju upravu i sudove i živeli su po svojim običajima. koji nije tačno utvrđen. Radilo se o naseljavanju praznih. Tu je stekao svoje prvo ratno iskustvo. ali se aktivno umešala u Sedmogodišnji Rat. budući veliki vojskovođa. odnosno turskom vladavinom. Doseljenici su se delili na pukove i čete. dobio je grofovsku titulu i ogromna imanja u harkovskom okrugu). sa obavezom stalne vojne službe o svom trošku u mirno. Jelisaveta je posetila Kijev (s tim je u vezi građenje u tom gradu skromnog ali izvanredno lepog carskog dvorca i saborne crkve apostola Andrije. a onda i zakonitim crkvenim brakom sa lepim kozakom. Taj se rat završio proširenjem ruskih predela u Finskoj. Pored toga i uslovi za život pokazali su se prilično teški. Oni su grupisani u dve veće naseobine.) Sem na jugu. (Ivav Podgoričanin. Ali uskoro se celo ovo preduzeće pokazalo kao promašeno: izbili su međusobni sukobi između vođa. a pod vođstvom Horvata. povećavši na taj način broj srpskih doseljenika. naročito Crnogorci. od kojih su neki boravili duže vremena u Rusiji. Tako se godina 1742—43. Ipak. ponovo je radila na ograničenju i postepenom ukidanju ukrajinske autonomije. j. podneli molbu da se dozvoli izbor hetmana. samo je stvar bila odgođena. sa naročitim obzirom na ruski položaj na Baltičkom Moru.) Jelisaveti su ukrajinska staršina. On je bio poslednji hetman stare Ukrajine. slobodouman. ali len i razmažen.“ u prvom redu Srba. a naseobine su potpale pod redovnu vojnu i civilnu upravu.se politike Petra Velikog. Preradovića i Ševića (1752 do 1754.“ Količina dodeljenog zemljišta zavisila je od čina doseljenika. koji nije imao nikakva bitnog interesa za Rusiju. sve do carevanja Katarine II te naseobine su postojale. kao što su to obično radili drugi ljubimci. i to poglavito doseljenicima iz naroda „jednokrvnih i jednovernih. Čim je on završio svoje školovanje bio je sa uobičajenim sjajnim ceremonijalom izabran i od carice potvrđen kao hetman Male Rusije (1750.

glavne osobine carice Katarine. kome je služio kao dostavljač sa ruskog dvora za vreme Sedmogodišnjeg Rata. i tajnog nezadovoljstva sviju. mržnju prema svemu ruskom. opozvao je rusku vojsku iz Pruske i vratio je Fridrihu sva ruska osvojenja bez ikakve naknade. Kada je taj osnivač poslednje vladalačke ruske dinastije zauzeo carski presto. gardiski državni udar od 28.Posle smrti carice Jelisavete njen naslednik. Vojna zavera osujetila je tu nameru. u isto vreme ostavljena su mu u neograničenu svojinu sva nepokretna imanja. Ovaj ukaz od 18. te ju je misao o eventualnoj osveti kao bauk stalno pratila celog njenog života. Oslanjajući 61 . Nekoliko dana kasnije ovaj državni udar dobio je svoj krvavi epilog. zajedno sa nekim od zaverenika i ljubimaca njegove žene. krajnju umnu ograničenost. bio kasnije poništen ukazom cara Pavla i nije ušao u zbirku ruskih zakona. sina njene sestre Ane. pogodio je teško seoski svet. toliko oštro. presto Katarine II bio je okaljan krvlju njenog supruga. jer su njegova s mukom sticana prava bila ukinuta. Obdarena od prirode oštrom i „vitkom“ pameti. provedene na ruskom dvoru. „Samo jedini Bog i ljubljena Otadžbina naša preko izabranika svojih dali su nam žezlo carevine“ govorila je Katarina u jednom od svojih proglasa. U isto vreme carica je obilato nagradila neposredne izvršioce državnog udara od 28. Tim je ukazom rusko plemstvo oslobođeno od obavezne službe državi. Zatočen u letnikovcu Ropši. Takt i veština vladanja — to su bile. neobično pametne i talentovane velike kneginje Katarine. juna oborili. na primer. neke mere ovog vladara nisu bile loše: tako. GLAVA XVI. sa Danskom. februara 1762. da stvori sebi jak oslonac u vladajućim krugovima. „kraj nemilog i ludog supruga. pripremljen još za vreme Jelisavetino.. i spahiluci. obožavalac Fridriha Velikog. U svojim proglasima Katarina je oštro osuđivala politiku i postupke svoga supruga. Niz ukaza iz doba njene vladavine obeležavao je politički kurs u duhu prohteva plemenite gospode. Tim događajem završava se „doba dvorskih prevrata“. On je odgovorio na nj ubrzo velikim brojem buna. U isto vreme se upućivala u tehniku državnih poslova i temeljno je izučila najvažnija dela ondašnje političke književnosti i filozofije prosvete. j. vojvodu Holštajn Gotorpskog Karla Petra Uljriha. nazvan Petrom Todorovićem.). kao zabačena prestolonaslednikovica. socijalni i kulturni značaj. juna 1762. zajedno sa neobuzdanim prusofilstvom i obožavanjem Fridriha Velikog. koji su s njim dolazili u dodir. uz neverovatnu radinost i snagu pamćenja. sa svima kmetovima. naslednik ruskog prestoda bio je uvek predmet javnog negodovanja i prezira svoje tetke carice. (na Božić 1761. koji su ga 28. ljupkom spoljašnjošću (iako nije bila lepotica). uspela je da se dobro snađe u ruskom društvu. Doba Katarine II. plemstvu. ona je dosta tužne godine. rođene princeze Sofije Doroteje Šarlote od AnhaltCerpsta. primivši pravoslavlje. nemačka princeza. amoralnost. Umna i moralna. Znameniti ukaz o slobodi plemstva. da prilično dobro izuči prilike i osobine zemlje nad kojom joj je bilo suđeno da vlada. koji je. i baštine. i starala se da na svaki način čini dobro svojim „biračima“ t. juna. da je drugi od tih proglasa (takozvani „podrobni“ od 6. Ali svakako. i nastaje znamenito doba carice Katarine II. prikrivene mržnje svoje žene. iskoristila tako. Katarina II. Ipak. Jelisaveta je spremala za naslednika svoga nećaka. jula). Jedne večeri izbila je neka svađa između napitog Petra i njegovih drugova i oni su ga u tuči ubili. Okolnosti ovog gadnog ubistva ostale su u detaljima nerasvetljene. poslavši protiv nje rusku vojsku sa gardom i mornaricom. a donekle i fizička (usled velikih boginja) nakaza. koji je prošao bez prolivanja krvi. on je pokazao sve svoje mane: nedostatak takta. zbačeni car provodio je vreme u pijanstvu. zbacio je Petra III i doveo na ruski presto njegovu suprugu Katarinu. On se spremao. Na prestolu sveruskih careva Petar III je imao vidik i interese vojvode jedne male nemačke kneževine. Petar III odmah je napustio savez sa Austrijom. da se ruskom krvlju obračuna sa istoriskom neprijateljicom svoje kneževine. politički. ukidanje zloglasne tajne kancelarije. imao je ogroman istoriski. „podanicima“ njegovim.

Svega je bilo izabranih poslanika: od državnih ustanova 28. od gradova 208. Za učešće u tom radu vlada je više puta pozivala i birane predstavnike slobodnih staleža. spasavajući se od svojih mandata. i van zemlje među prosvećenim društvom. 62 . ili su namerno birali invalide. od alogena 34. okupljenih u Senatu. decembra. koji su se toliko nagomilali. nedovoljne obaveštenosti. da su postali stalan izvor administrativnih nereda i svakojakih zloupotreba. koje su trebale da što više zadovolje caričine „birače“. donekle. zatekla je nekoliko desetina izabranih poslanika i još nezavršene izbore. Takav cilj je postavio još car Petar. Bilo je agitacije. dok su ostale grupe birača birale prvo poverenike a tek onda poslanike. bivši ruski poslanik u Štokholmu.. naročito za vreme cara Petra Velikog. i. tako da vlada ne bi znala šta s njima da počne. Ovi poslanici su bili dužni da u prestonici podnesu vrhovnoj vlasti želje i tegobe svojih birača. i većina gradova birali su poslanike neposredno. od najveće je važnosti saziv „Komisije ili Odbora za izradu nacrta novog Zakonika“. kmetova i duhovništva. da samo ono ima pravo da bude vlasnik nepokretnih imanja seoskih. ali ga nije nikad dala objaviti. u kom je pozivala slobodne staleže da biraju poslanike. Odmah posle izdanja saborskog zakonika cara Aleksija pokazalo se.se na šire krugove plemstva i naročito garde. i siromahe. j. plemstvo. Katarina je taj nacrt potvrdila. da je taj zakonik nepotpun i nedovoljan. taj stup staroruskih zemaljskih sabora. ali ga nije izveo ni on ni njegovi neposredni naslednici. zbog neuređenosti puteva. od kozaka 54. a tek onda plemići. Tek krajem 1766. ponekad komičnog sistema društvene filozofije prosvećenih policajaca. Zato su izlazili. U odnosima prema ovoj velikoj gospodi mlada carica je pokazala naročitu veštinu političkog manevrisanja. nedostatka obrazovanja i političke svesti. tako da postoje pojedine grupe takvih uputa veoma sličnih. na primer. Uputa i programa je bilo više nego poslanika. Državna nadleštva. bili su odstranjeni od učešća u izborima. tako je. kao njegova dopune. Staleži seljaka. Njih je bilo oko 2000. prestoničke Policije. pa često nisu nikoga birali. a njegovu porodicu i najbliže sluge da okuje! Katarina II. diskusije. prilikom stupanja na presto. tako da je u jednom slučaju guverner. pored toga dobije i neograničeno pravo da se bavi industrijom i trgovinom na veliko i na malo onim proizvodima. Od državnih nadleštava veliki uput izradio je Sinod ruske crkve. upravo sastaviti novi od tih posebnih zakona i velikog Zakonika iz godine 1649. Katarina je uspela da izbegne i opasnost od pojedinih zavera i da ukloni preveliki uticaj velikaša. Oni predstavljaju građu od ogromne vrednosti za poznavanje stanja ondašnje Rusije i raspoloženja njenog slobodnog stanovništva. Najjače predstavništvo dobili su gradovi. koji je trebao da formalno ograniči carsku vlast. po nalogu vlade. i pored toga da sudeluju u izradi nacrta novog Zakonika. Plemstvo je tražilo da se očuva neokrnjen postojeći društveni red. carica je mogla izdati znameniti proglas od 14. zagrejan aristokratskim uređenjem Švedske. odnosno delomična zamena. Panjin je izradio nacrt neke vrste ustava sa Carski Savet. koji predstavlja neku vrstu dosta originalnog. koji su u vezi sa seoskim gospodarstvom. Najzanimljiviji je svakako uput Glavne t. ali ostvaranje njeno spada u red najvažnijih i najzanimljivijih događaja ruske istorije. od plemstva 261. Iako veliki broj birača nije uzeo učešća u izborima. Druga nadleštva iznosila su svoje primedbe o stanju poverenih im grana uprave. da povećaju njenu popularnost u celoj carevini. izbori su imali karakter staleški. o željama duhovništva. različni ukazi. naročito uputa seoskih birača. u krugu sviju staleža. shvaćenim u najširem obimu. Između velikaša najviše se isticao grof Nikita Panjin. Akademija Nauka govorila u svome uputu o stanju prosvete i o potrebama prosvetnih radenika. Da bi se moglo snaći u masi raznovrsnih zakona i uredaba. od slobodnih seljaka 79. i bežali u šume. izborne borbe.. razašiljani su nacrti poslaničkih programa i uputa iz jednog mesta u drugo. prostake. što je možda najinteresantnije. trebalo je izraditi neki novi Zakonik. ali su u izborima ovih odbora staleži veoma labavo učestvovali. naročito takozvanih naseljenih. ali da ono. ponekad su izabrani poslanici smatrali ovakav posao naprosto kulukom. ipak su izbori gotovo svuda bili veoma živi. koji je pokupio obilatu građu o stanju crkve i. Ideja takve jedne komisije nije bila nova ni originalna. pa je na taj način ostao kao zanimljiv dokumenat samo za istoriju političkih ideja u Rusiji! U nizu mera. to je veoma opsežan (u 403 tačke) elaborat. morao imanje poslanika da stavlja pod sekvestar.

j. kao i postojeći društveni poredak. koja utvrđuju čovekoljublje i dobre naravi za čuvanje blaženstva i mira čovečanstva“. da primaju platu poput ostalih ruskih oficira. Tošković i Rašković naročito pak ovaj poslednji. da očuva neokrnjenu carsku vlast. Estonskoj. Građanstvo i slobodni seljaci. izbori za Komisiju. koje junački brani. Justiju i još nekima. Liflandiji. Iz tih se potpisa jasno vidi. prema obećanjima ruske vlade i prema stvarnoj potrebi gospodarstva. i želja da se preuredi i poboljša sudstvo. pa se osetilo njihovo dejstvo. carica Katarina raspustila je konačno Komisiju. narednik Mihajlo Tošković. poimence sa tehničke strane. 30. pod kojima stoje njihovi potpisi. iako po spoljašnjosti veoma pristojno. Ali se naročito brine o tom. Za popravku stanja seljaka mislila je. u Finskoj. da treba ograničiti samovolju plemića i učiniti nešto „za imovinu robova“. Bekariju (O zločinu i kaznama) Bilfeldu. prema izbornom zakonu. carica je prisustvovala sednici. oni traže da budu posve izjednačeni sa ruskim plemstvom. koje su dobili svi poslanici od svojih birača. Dobivši obaveštenja koja su joj bila potrebna i popularnost za kojom je čeznula. Za izbranu komisiju. da od članova komisije „očekuju primera svi narodi pod suncem“. t. Verska tolerancija. i da se olakša uvoz vina iz inostranstva. i ceo rad u njoj i oko nje. pa je došao u Rusiju pun odanosti i ljubavi prema carici i carstvu. dali svojim poslanicima upute. kojih je bilo 19 na broju. Dalje. varoši i palanki. a uživa zato izvesne naročite povlastice. Ali po zakonu su sprečeni poslanici imali pravo da predadu privremeno svoj mandat drugim licima. koje su živele sa naročitim zakonima i lokalnim povlasticama. pored uputa. državni potkancelar u pozdravnom govoru spomenuo je. da se uopšte postavi na čovečniju osnovu krivično pravo — to su najlepše crte ovog znamenitog caričina „uputa“. Ipak.. rad je produžen do godine 1773. carica je dala i jedan veliki zajednički uput. U stručnim odborima.. Ona i njena okolina nalazili su se u velikom zanosu. jula 1767. po Monteskiju (Duh zakona). Za poslanike su bili izabrani: od žutih husara — major Josip Oliševski. odnosno plemići husarskih pukova Žutog i Crnog (u Novoj Srbiji) i Bahmutskog (u Slaveno-Srbiji). dakle samo jedan Srbin je postao poslanik. kada je Komisija bila odgođena na neodređeno vreme zbog rusko-turskog rata. pokušala da sprovede i uvede u život mnoge 63 . ali je. slušajući šta se radi. U prvom smislu oni traže dovoljno dodeljivanje zemlje oranice. Dok se Oliševski i Bulacelj nisu ničim istakli u Skupštini.Srbi su učestvovali u tim izborima kao oficiri. Valjda je na taj način došao u odbor još i drugi jedan Srbin. a takođe i plemićskih spahiluka. smoljenskoj oblasti i u Ukrajini. u nizu zakona. koji se odazvao na carski poziv. naročito u ovoj potonjoj. i u poboljšanju državne administracije. kao što carica naziva seljake kmetove. u izvesnom pogledu. U pokrajinama. da bude regulisan položaj penzionisanih oficira kao i porodica umrlih oficira. u glavnom tužeći se na svakojaka nasilja i zloupotrebe. da se ukine mučenje okrivljenih (čak ponekad i svedoka). osetio se jak autonomistički. Komisija je počela rad u Moskvi na svečan način. Ona je htela pored toga da stvori i takozvani „treći stalež“ koga gotovo i nema u Rusiji. u njenoj celini. livada i ostale. pa i prošire. Oni su. pa nisu donete i nikakve zakonodavne odluke. nego „pravoslavni“ narod. bili su veoma aktivni. kada su i oni raspušteni. iz jednog skrivenog mesta. Taj uput je u glavnom rađen po delima ondašnje napredne političke književnosti. Glasanja nije bilo ni po jednom pitanju. Komisija se rasplinula u besplodnom teoretisanju i u kolebanju između potpuno različitih shvatanja i interesa. Pretresanja u skupštini trajala su sve do decembra godine 1768. od crnih husara — major Gligorije Bulacelj i od Bahmutskog puka — major Avram Rašković. Carica Katarina javlja se tu kao liberalni ideolog prosvećenog despotizma i (donekle) staleške monarhije. tražili su da im se obezbedi staleška samouprava i da se uvede više reda i zakonitosti u zemlji. Većanja komisije išla su bez plana i stvarnog reda. šta više separatistički pokret. imali su znatan uticaj na rusko društvo i uneli su nesumnjivo svežu struju u život ruskih pokrajina. ali se oni ni u jednom uputu ne zovu Srbi. da je veliki deo oficirskog kora tih pukova bio sastavljen od samih Srba. U zakletvi su poslanici obećavali „da će veliki svoj posao početi i završiti po pravilima ugodnim Bogu. Srbi oficiri traže da se te povlastice sačuvaju i da se one stvarno izvršuju.

privrede. nego ga striži kao ovcu do gole kože!“. i naročito su plemićske opštine (po srezovima). Ali sve te druge korporacije. Ti su dvorovi postajali onda pravom Golgotom mnogobrojnih seljaka. da spahije tovare na svoje seljake bremena koja se jedva nose..“. što „spahije nisu večiti vlasnici svojih seljaka. bili dužni 64 . dobile velik uticaj na lokalnu upravu i na sud (formalno odvojen od uprave). učinjeno je ponešto.“ On traži da se . Samo seljaci-kmetrvi nisu dobili ništa. mimo plemstva.. čovek izvrsnih sposobnosti i jake pameti iako potpuno neškolovan (u svojoj knjizi: „O siromaštvu i o bogatstvu“. pa predlaže kao konkretnu meru tačno uređenje dužnosti i razvrstavanje danka seljaka prema spahijama. dok nije buknuo požar oko godine 1770. Ove i ovakve misli Posoškova biće da su izgledale i odviše opasne. koja se nagomilava po imanjima i dvorcima velike i male gospode. i preduzete su razne korisne mere. i tim preteranim traženjem teraju seljake do prosjačkog štapa. zv. nego postaje ili industriski kmet (sa prinudnim radovima po rudnicima i u fabrikama). nisu dobili nikakvo pravo vlasništva nad seljacima (iako je bilo izuzetaka). u koji bi mogli nešto za sebe da privrede. Ima i takvih nečovečnih plemića koji u radno vreme ne daju svojim seljacima nijednoga dana slobodnog. Naravno da među ovim izlivima i strahovitim požarima socijalne revolucije ima neposredne veze. dakle na sto godina ranije. te koje je udarilo dubok pečat na socijalno-politički. ujedinjene onda po gubernijama. a neki preko granice. koji je pokušao izneti svoje poglede i projekte samo pred presvetle carske i velikaške oči. prosvete. jer je nesrećni ruski neuki mislilac. u kom su docnije. Tako je staleška (plemićska i gradska) organizacija dovršena. Nepravde koje su činjene prema čitavom nizu naraštaja ruskih seljaka gomilale su se. kada se pokret proširio. pa se zato o njima mnogo i ne brinu. oni mu odmah povećavaju danak. Evo kako opisuje stanje seljaka jedan savremenik. Pored vojnika i fabričkih kmetova. Izvesnim zahtevima drugih korporacija bilo je udovoljeno u toliko što su i one uzele izvesno. vojnici stalnoga kadra.. „inoroci“).. koje je ostalo bez većih i dubljih promena sve do ukidanja kmetske zavisnosti seljaka (19. i u ovom pokretu nalazimo one iste nezadovoljnike koji su potpomagali Razina oko godine 1670.). i u pogledu suda. ili dvorska i velikaška služinčad. a svoju ostavljaju pustu i praznu.. Ni za vreme cara Petra stanje ruskog seljaka nije se popravljalo.. ili. drugi u Ukrajinu.. jer ni u međuvremenu. februara 1861. i najzad ljudi „staroga verskoga zakona“. i isključivo vlasništvo zemlje! Drugi staleži. ekonomski i kulturni život cele zemlje i u XVIII i u XIX veku i sve do poslednjih godina. jedni na donju Volgu.I to ne izgleda sasvim pravo.. Usled toga veliki broj seljaka prestaje da bude pravi seljak-zemljoradnik. za onih sto godina. naročito po južnim i jugoistočnim pokrajinama države. i beže. On je neposredno izazvan stanjem ruskog sela i ruskog seljaka u XVIII veku. nisu bile od značaja ili uticaja. divlja i poludivlja finska i tatarska plemena (t. izda carski ukaz po kom bi „seljaci imali da postanu opet seljaci kao nekad. te naseljavaju tuđe zemlje. jer bogatstvo seljačko jeste bogatstvo carsko. završio svoj život pod vladom carice Katarine I. primivši od seljaka onaj novčani danak ili danak u naravi. slobodni seljak i trgovac Ivan Posoškov. iako veoma ograničeno učešće u lokalnoj upravi.. uzeli učešća i mnogi drugi staleži i zapostavljeni elementi. U doba Petra Velikog seljaci kmetovi bili su gotovo izjednačeni sa robovima. Inače. koje ni do danas nije zaboravio ruski narod. ti plemići traže od svojih seljaka još neke prekomerne danke. Vredi s toga da se na njemu malo zaustavimo. Potvrđene su sve povlastice plemstva. a nipošto u nameri da buni narod.“ Ovo žalosno stanje isti pisac objašnjava tim.. središtem nečuvene eksploatacije. a posle njega puno je zakona i uredaba kojima se sve više izjednačuje položaj kmetova sa položajem robova. gotovo nikada nije bilo pravoga mira na ruskom selu. Usled take bede seljaci napuštaju svoje domove. Bolji je bio položaj onih seljaka koji su. te u kojima prvenstveno treba tražiti ključ za razumevanje mnogih po-java sadašnjosti. Mnogi plemići kažu: „Ne daj seljaku da dobije vunu. nasilja i razvrata.. i to je među njima izazvalo ozbiljno vrenje. posvećenoj caru Petru): „.). dok robovski stalež nije ukinut i formalno (zakonskom novelom od 1729. varoška sirotinja. tako — pored kozaka začetnika pokreta — još i fabrički kmetovi. međutim. — i čim je neki seljak samo malo sitiji. uživajući opštinsku samoupravu i ne radeći kuluk. a ne prosjaci. u tvrđavi Petra i Pavla u Petrogradu. naročito neograničena vlast nad seljacima.težnje članova Komisije. te na takav način seljaci gube sve doba oranja i kositbe.

svedoči. On u njima iznosi mirne duše i svoja sopstvena svirepa dela. on iznosi.. kravu. Poznati srpski rodoljub Sava Tekelija. jer su one veoma važne i karakteristične. upravo ropske. na razne sadističke načine. i usled neispunjenih carskih obećanja. i jednu jezovitu sliku: kako je zapazio jednu gomilu od nekih 40 devojaka. zavisnosti seljaka tokom vremena ili sasvim zaglađene. baš kao roblje i stoka. jer su same spahije imali pravo da seljake gone u Sibir za večito vreme. no Carica je smanjila kaznu pretvorivši je u doživotnu tamnicu. koji je ostavio opširne i veoma dragocene memoare za kulturnu istoriju svoga doba. ili kojeg drugog raspikućstva. pa ni u sudskom i policiskom. nisu nikako stajali na put samovolji plemstva. U gornjem slučaju grofice Saltikove.“ — „Zar ljude prodaju?. sa znanjem policije. te je samo između godine 1762. knute i robije. Ona je. buknula je 65 . a nakon razočaranja u Komisiji od 1767. kao iseljenike i kao robijaše u teškim okovima. koja se onda naveliko uvozila u Rusiju i bila veoma omiljena među ruskim plemstvom u drugoj polovici XVIII veka. odnosno do povećanja danka u novcu ili naravi. Prestonička policija išla je na ruku vlasteli i skrivala je krivce. koji je izdavao duhoviti filantrop Novikov: „Gospođa. najoštrije crte kmetske. donoseći presude bez apelacije. ili i nešto u naravi. i to putem javne dražbe.“ Zadržali smo se malo duže na ovim pojavama. žena feldmaršala. tako da su neki poumirali. među ostalim.. ili nesrećne spekulacije. koje su jako vikale. „Biva. i književni uticaj sentimentalne i ljubavno-sladunjave literature. Rekli smo već. držala kod sebe u spavaćoj sobi u kavezu berberina kmeta. — „Zato što ih prodaju.. sa celom porodicom ili pojedinačno. ili su menjani. policija i sud. a tužioci su prema presudi policije ili suda izlupani korbačem. i prema seljacima pažljivog plemića Bolotova. bilo zabranjeno podnošeše makakve tužbe protiv vlastelina. i neprikriveno objašnjavala svome trinaestogodišnjem sinu sve divote ljubavi. svaki dug u koji bi zapao plemić. grofica Saltikova. određene kazne bile su obično nikakve. tobože liberalno-humano prosvećivanje toga doba. kako su Jermeni kupovali ne samo devojke nego i mlade muškarce.samo da plaćaju svojoj gospodi izvestan danak u novcu. (a to je godina Manifesta o slobodi plemstva) i 1774.. nisu ni najmanje uticali u pravcu poboljšanja prilika na selu. a parnice su trajale godinama.“ i tu se Tekelija zgrozio saznavši da je spahiji slobodno prodati muža odvojeno od žene. pripovedanje sentimentalnog ali humanog i poštenog.. iako su ovi danci često bivali teški. posle uobičajenog jutarnjeg kažnjavanja seljaka i seljakinja u štali (gde se obično vršilo batinanje seljaka). a u slučajevima kada bi zločini doprli u javnost. Spahije su svoje ljude „očinski“ kažnjavali batinama i korbačem. već prema sporazumu između kupca i prodavca. Nije bilo nikakve granice vlasti gospodara u finansisko-privrednom pogledu. da stave na kocku svoga seljaka. decu bez roditelja. isto tako. Tako je znamenita „Saltičiha“. doduše. a i zato što je u bitnim svojim momentima stanje seljaka ostalo nepromenjeno sve do oslobođenja. Bili su takođe prodavani da posluže kao regruti. koji je posetio Rusiju u „slobodoumno“ doba carice Katarine II.“ Seljaci su mogli da budu. Evropsko. često zbog sitnica. čak i odelo seljaka! Još je saznao Tekelija i vrednost devojaka u zamenu za kučke: u jednom slučaju 120 devojaka dato je u zamenu za jednu kučku!. sud ju je. ženu samu bez muža. Da slučaj Saltikove nije bio usamljen. tukla na mrtvo ime u svojoj spavaćoj sobi druge muškarce.. samo radi toga da niko ne bi saznao za njenu periku. uzimala bi u ruke kakvu francusku ljubavnu knjižicu. isto tako za dugove. što je sve ipak prolazilo najčešće bez kazne za spahije. da tako stanje seljaci nisu mirno trpeli.. i ljuti se u isti mah da su seljaci hteli da ga ubiju. bilo zbog ljubavnica. kuću. „i takvih propalica. dovodio je do pojačanja kuluka. a mnogi su ostali sakati! 21 tužba protiv nje ostavljena je bez posledica u toku godina 1756—62. satiričkog časopisa. bilo na 40 značajnih pobuna. iako su pojedine. jer je seljacima. Evo jedne ilustracije ovakih „naravi“ iz ruskog „Spektatora“ — „Živopisec“. pored mnogih drugih fakata.“ veli Tekelija. sa zemljom ili bez zemlje. prodavani. bilo usled kartanja. pod pretnjom najsurovije kazne. plemićski po poreklu i simpatijama. „Zašto viču?“ — zapitao je svoga kočijaša. i od po-treba njihovih. priča kako su ljudi prodavani po vašarima. osudio na smrt. Ali svuda i svagde najgore i najužasnije bilo je: nesigurnost i neodređenost položaja seljaka. a nisu nipošto retka bila i premlaćivanja.. Uopšte. ili su bar otupljene. njihova potpuna zavisnost od ćudi gospode. pa ga prokockaju!.. davani na poklon i kao miraz.

na čijem je čelu stajao donski kozak (kao nekad Razin) Jemelijan (Jemeljka) Pugačov. večitim kozaštvom. — ali me je Bog spasao. pravo da budu otsada verni podanici i robovi ravno našoj Kruni. kojih je stvoreno više stotina. Na čelo svake gubernije stavljen je gubernator. Godine 1775. a za seljaka nije opet učinjeno ništa. U skupštinama namesnik je imao pravo na naročito sedište. Carica Katarina nije dopustila da se Pugačov podvrgne mukama. „moja žena prešla je na stranu plemića. Rusija je razdeljena na više gubernija. a naročito kmetovi i sluge naše. da suzbijaju „razvrat.: „Darujemo ovim našim ukazom. da vas sve njima daje u ropstvo. — „Ja sam vaš zakoniti car. on je dao svome programu socijalno-revolucionarno obeležje. ribne reke. odnosno guverneri. a dve do tri gubernije ujedinjene su pod vlašću „Gospodareva namesnika“. samo muška. i (darujemo im) zemlje šumovite. izdane su „Milostive povelje“ plemstvu i gradovima. i uopšte sudsko ugušenje bune bilo je dosta milostivo. iznad deset godina). dok su mere generala Petra Panjina pre izvođenja glavnih krivaca pred sud bile izvanredno surove. Između ostalog namesnici su upućivani na to. U srezovima. koji je prisvojio ime cara Petra III. naravno. j. ne samo policajnu i administrativnu vlast u najširem smislu. najzad 1785. jer „nije strašan Pugačov. a mnoge su njegove ustanove i pravila bili na snazi još godine 1917. svim onima koji su se dosad nalazili u položaju kmetskom i podanstvu spahiskom. krvnik posekao bujnu glavu Jemeljana Pugačova. Plemstvo i dvor. ne tražeći od njih regruta.. da stanu na put raznovrsnim zloupotrebama a naročito „raskoši prekomernoj i razornoj“. Godine 1782. Kao „Car Petar“ Pugačov je pokušao da uredi državnu i vojnu administraciju donekle na uobičajen način i da suzbije anarhiju. kao što je službeno ja-vio Katarini II pametni general Bibikov koji se sa bunom borio. Ali je vlada i ovog puta nadvladala prosti puk. u Moskvi.“ Ovaj ukaz delovao je silno. naročito u kozačkoj i „alogenskoj“ sredini. dobili su ogromnu. Oni su nju ubedili.“ govorio je Pugačov. ugušivši u krvi ustanak. prilikom jednog primanja. strašno je opšte nezadovoljstvo“. izašao je „Ustav gubernija“ koji je sama carica smatrala kao veoma važan i izvanredno uspeo zakon. i nagrađujemo ih starinskim krstom i molitvom (starom verom). ni codušne (danak koji je plaćala svaka seljačka duša. društvenog uređenja. Prema zvaničnim podacima ubijena su u ovoj buni 1572 plemića-spahije pored sveštenika i vojnika odanih vladi. Po njemu upravljalo se Rusijom sve do doba Aleksandra II. „Mi smo svi bili sigurni“ veli jedan savremeni plemić. i ja sam se zakleo pred Bogom da ću ih istrebiti sve do poslednjeg. Ali prešavši u krajeve gde je bilo puno kmetova. nego i sudsku. kao ni Razina. raspikućstvo. koji se prilikom bune Pugačova nalazio u Moskvi. Taj se program vidi iz sledećeg „carskog ukaza. iako su uz njih stavljene različne kolegijalne ustanove. jula 1774. Narod nije zaboravio Pugačova. ni drugih novčanih dažbina. imao je naročitu počasnu stražu sastavljenu od mladih plemića.“ koji je on objavio 31. izazvala je niz velikih zakonodavnih akata carice Katarine i ono. osno-vanog na kmetskoj zavisnosti seljaka.“ „Car pravde i osvete“ i socijalna revolucija — pod tom zastavom podigoše se goleme mase puka po ogromnome ruskome carstvu. „da su cela svetina i sav puk. pa su se oni na mene naljutili i poslali ubice da me ubiju. na čelo upravne vlasti uopšte stavljeni su takozvani 66 . zbog kojeg smo mi okusili i pretrpeli od rečenih plemića progonstvo i velike bede.plivali su u veselju kada je. livade. ako i ne javno. Buna Pugačova izbila je u jugoistočnim krajevima države. Ovim zakonodavnim aktima konačno je Rusiji udaren pečat staleške i u isto vreme policajne monarhije. Namesnici.. izašao je zakon o policiji. koja opisuje ovu bunu).“ Naravno. tiraniju i svirepost“. bez kupovine i bez danka. seljacima i svemu narodu i želimo svima vama spasenje duša i mira u svetom životu. januara 1775. uz našu monaršku i očinsku milost. ja sam se tome odupro. sve do uoči Druge Revolucije. a ono u srcu svom odani toj protuvi. samo je još ojačan plemićsko-policiski režim. a i plemstvo i vlada drhtali su pri samoj uspomeni na nj. što je jedan moderan istoričar nazvao „centralizacijom krjeposnog režima“ t. Posle bune. Buna Pugačova i sve što joj je prethodilo i desilo se u vezi s njom. i slana jezera.na jugoistoku velika buna socijalno-revolucionarnog karaktera. glavama i bradama. Zabranjeno je bilo pri predavanjima sa projekcijama pokazivati sliku bune (ilustraciju Puškinovoj priči Kapetanova kći. a gubernije su razdeljene na srezove („уѣзды“). voljom i slobodom. te oslobađamo sve od dažbina i tereta ranije nametnutih od strane zločinaca plemića i gradskih lopova sudaca.

nego i funkcionere javne uprave. koji su u trenutku zločina bili van sebe. ali do toga nije došlo. Unutrašnja politika poslednjih godina Katarine II krenula je u pravcu reakcije. a od stranaca se očekivalo da mogu biti i hrabri vojnici. Doba Katarine II bilo je vreme izvanredno živih veza sa Zapadnom Evropom. naročito pod uticajem Francuske Revolucije. ali je strašno uplašila staru caricu i njen dvor. U književnosti se još osećaju uticaji lažnog klasicizma u dramama Sumarokova. kad bi čuli da ih on zove na saslušanje. Sud je bio staleški za plemstvo. godine. koje su iz početka bile naročito sjajne i dizale svest svojih članova. Katarina je vrlo rado zvala u Rusiju doseljenike. Prva ustanova dužna je bila da sudi u slučajevima nehotičnih krivica. Godine 1783. Njena politika bila je izrazito centralistička. ipak je jače delovala sve do revolucije 1917. Savesni sud fungirao je i kao izborni. pa je dala sprovesti niz važnih mera za izjednačenje zakona i uprave Ukrajine sa ostalom carevinom. javljaju se u to doba mnogobrojni književni. Kasnije su škole dobile naročitu upravu. Suzbijao se separatizam nemačkog plemstva i građanstva u baltičkim pokrajinama. građane i slobodne seljake. upućenih na samu vrhovnu vlast. da su ljudi padali u nesvest. Ove korporacije birale su ne samo svoje časnike. Plemićske korporacije i njihove skupštine. Carica je visoko cenila dve originalne ustanove svog „Ustava“ „Savesni sud“ i „Zavod društvene pomoći“. Sav pak režim dobio je svog moćnog šefa u ličnosti generala Potjomkina. izabrani od plemića kao predsednici kolegijalne isto tako plemićske ustanove „nižeg zemskog suda“. Isto tako izjednačena je sa ostalim. naročito ona gradska. Srbin Tekelija. ona je iznudila ostavku od poslednjeg maloruskog hetmana grofa Ćirila Razumovskog i nije dopustila da se hetman više bira. j. I jedna i druga staleška samouprava. Važne ustanove i uredbe svoje carica Katarina je uvodila ne samo u krajevima moskovske države. Semjon Ivanović Šeškovski. Ova revolucija nije imala u Rusiji nikakva odziva među seljacima i u glavnom neznatan odziv u krugovima plemstva i građanstva. koji je tada završio svoju karijeru. 1775. nego kao njen glavni namesnik. Blagodareći njima i unutrašnjem razvoju ruskog društva. Ali je bila stvorena policija čvrste ruke za suzbijanje eventualnih revolucionarnih pokreta i donekle hajdučije i individualnih zločina. Pored staleških sudova postajale su i takozvane „Palate“ t. Druga ustanova brinula se o školama. u epskom i dramskom pesništvu Heraskova i u basnama Hemnicera. Staleške korporacije plemstva po gubernijama i srezovima i građana po gradovima carica je uredila naročitim „poveljama“. pretvoreni su maloruski slobodni seljaci u kmetove. Njegovu su diktaturu osećali ne samo niži staleži. šef tajne političke policije. koji nije bio samo običan ljubimac caričin.kapetani-ispravnici. Kao svoga namesnika postavila je tamo bezobzirnog generala Rumjancova. pokrajinama Smoljenska provincija. bolnicama i sličnom. Posle smrti Katarine II gradska samouprava počela je opadati. možda još više. Carica Katarina spremala je još i uređenje staleške samouprave za slobodne seljake. poput drugih. apelacioni sudovi za krivične i civilne parnice. koji su joj pripadali pre godine 1767. I jedna i druga ustanova jako su podbacile. beloruskih i ukrajinskih krajeva Poljske i na njih je proširena ruska uprava. i vredni zemljoradnici. nego. Godine 1764. i 67 . jer se onda smatralo da je što veći broj podanika koristan za državu. kulturni i društveni pokreti. Nakon osvojenja litvanskih. čiji je tip postao besmrtan blagodareći Gogoljevom Revizoru. postale su u poslednje vreme oslonac konzervatizma i reakcije. pošto je gotovo sva vlast po gradovima prešla u ruke carske policije na čelu sa „gorodnjičima“. krivica ludaka ili ljudi. njen general. jako su podbacile. čovek toliko strašan. gospoda i vlast. U književnosti i društvenom životu za vreme Katarine II sve do poslednjih godina opa-žalo se dosta jako vrenje koje je za vreme Francuske Revolucije dovelo do više progona i veleizdajničkih parnica. Stranci su dobivali i znatne povlastice. Plemićska samouprava. nego širom cele carevine. koja je imala dosta široko pravo peticija. stvarni diktator ili veliki vezir države.. Pored toga. zanatlije i trgovci. postao je važna ličnost kod carice. podmitljivosti i nesavršenog postupka. Sudovi su i dalje davali obilnu hranu tužbama i satiri zbog nepravičnosti. ali su i za njih plemići birali sudije. siročadi. razorio je „Zaporošku Sič“ i razjurio je zaporoške kozake.

naročito Živopisac. njegovo društvo rasterano. varalica bez ikakvih umnih i moralnih kvalifikacija. R. da se zavede u Rusiji pravi ustav. prepisuju i štampaju na veliko. iako pod nesumnjivim uplivom sa strane. Sladunjavo moralisanje u duhu XVIII stoleća ispunjava mnogobrojna dela same carice Katarine II. prevode se. Sama carica prednjači u tom isticanju i zanosnom poštovanju filozofa XVIII stoleća. Među ovima naročito se ističe profesor moskovskog univerziteta Simon Desnjicki. Iz šlislburške tvrđave. piscu šaljivog speva „Dušenjka“ — t. svi žive u kolektivu. imovina konfiskovana. čak se javlja i socijalni utopizam u duhu negativnog i nešto maglovitog socijalizma. U književnosti struja političkog i verskog radikalizma veoma je jaka. većinom Francuza. pravih Rusa. — Satiričkih časopisa niklo je u Rusiji više. dok frivolna poezija ima sjajnog predstavnika u Bogdanoviću. nema privatne svojine. Uverena. i to prirodnjaka. Na prosveti se puno radilo na sve strane. Todor Janković iz Mirijeva. I. preštampavan pet puta od samog izdavača. i pesnik G. Kod Čulkova radnja se jednog utopističkog romana odigrava opet na mesecu. koji je često dosta duboko poznavao Volterova dela. javljaju se prve ruske znatnije grupe naučnika. lingvista. koji je zadala staroj carici Francuska Revolucija. istoričara. geografa. koji je doktorat građanskog i crkvenog prava položio u Glazgovu i preveo na ruski jezik čuvenu Blekstonovu knjigu o engleskom državnom uređenju. a najlepši su bili oni koje je Novikov uređivao. svi su jednaki. oseća se možda ponajviše. izvrgava ruglu i obasipa grdnjama i pokvarenost administracije i sudova i. naročito ona vezana sa masonskim pokretom. i tip volterijanca — čoveka. Najviše je u tom pogledu radio N. komičnih i preteranih sledbenika lakomislenih parizlija. i može se smatrati kao jedan od najznamenitijih . besmislenih manira i ružnog rusko-francuskog jezika Rusa i Ruskinja. Novikov prelazi u pravu socijalnu satiru. što vredi naročito istaći. Deržavin. On je sa katedre i u svojim ustavnim nacrtima predlagao. da se širenjem korisnih znanja. Novikov.drugim delima manje važnosti. njegove nekadašnje saradnice na satiričkim časopisima. lepo prikazuje ondašnji ruski varoški („Brigadir“) i seoski („Nedoraslost“) život. Dopisuje se stalno sa Volterom i Dalamberom. loše postupanje spahija sa seljacima i zlo stanje seljaka u kmetskoj zavisnosti. bila je takođe jako zastupljena u Rusiji. opisuje se stanje društva na mesecu: tamo „nema vladara“.predstavnika ruske inteligencije. Moskovski plemić. Upliv slobodoumne filozofije XVIII veka. ali već slomljena i nesposobna za rad. 68 . nema „staleških razlika“. i narodno predstavništvo nalik na englesko. čak uz ličnu saradnju Katarine II. moćan lirski talenat i jedan od tvoraca modernog ruskog književnog jezika. Didroa je pozvala u sam Petrograd i s njim je provodila poduže vremena u raspravljanju čak i o pitanjima državnog i društvenog uređenja Carevine. on je bio jedan od najjačih poslenika na kulturnom polju za vreme Katarine II. vaspitanih od zloglasnih stranih učitelja. a on sam uhapšen. j. po nalogu carice Katarine. Dušica-Psiheja. u prvom redu Francuske. u kojima se. u nekoj primitivnoj palanci ili na spahiluku odvojenom od celog sveta mogli su se u to vreme naći slobodoumni predstavnici naprednih mislilaca. ali u isto vreme čuju se i odjeci sentimentalizma i primećuju se pojave građanske drame. Čitaju se njihova dela u velikom broju. postajao je prilično običan. Novikova je oslobodio car Pavle. koji je radio u duhu najnaprednijih pedagoških ideja onog veka. izdaju se mnogobrojne knjige na svima područjima nauke. „sve je kod njih bilo zajedničko“. čistokrvni Rus. Ivana Beckog. gde je bio zatvoren. i za isto vreme da podigne broj pretplatnika na novine primljene od moskovskog Univerziteta od 600 na 4000. na primer. Ne zadovoljavajući se opštim i apstraktnim napadima na neke poroke. Za prvih sedam godina Novikov uspeva da naštampa 366 knjiga najraznovrsnije sadržine. Javljaju se i dva velika originalna pisca — Fonvizin sa dvema odličnim satiričkim komedijama. osnovanih na pronalascima nove nauke i naročito udešenim vaspitanjem može da stvori „nova fela ljudi“. Ovaj prosvetni rad Novikova bio je odjedared obustavljen. Koji su uzroci ovih progona? — Glavni uzrok treba tražiti u golemom strahu. kao i ismevanjem „galomanije“ vrhova ruskog društva. Mistička i filantropska književnost. Slobodoumni nazori širili su se po zabačenim kutovima prostrane carevine. čak i pravnika. osniva Katarina II specijalne vaspitne zavode po planu njenog znamenitog saradnika na prosvetnom polju. Ugledni radnik na prosveti u Rusiji bio je jedan Srbin. Kod pisca Levšina.

Ruskim lađama bilo je slobodno putovati u turskim vodama. Enikale. Austrija — Galiciju. Kada je poljski sabor odbio podneti mu predlog poljske vlade o poboljšanju položaja disidenata. koristeći se anarhijom. njena vlada je bila primorana da posreduje u poljskim poslovima. koga je carica pomilovala i prognala u Sibir. ruski poslanik knez Repnjin uhapsio je usred Varšave prvake nepomirljivih katolika i nastojao je otvorenim nasiljem da proturi zakon o disidentima. Ovaj događaj Porta je uzela kao povod za objavu rata Rusiji. Rusiji su dodeljene zemlje Kabardinaca na severnom Kavkazu. t. dobivši tako pod svoju vlast jedan deo rusko-ukrajinskog naroda. postao ruskom 69 . Ruska vlada aktivno je pomogla Stanislava Ponjatovskog. koju je napisao šef petrogradske carinarnice. Najzad. najzad Pruska — zapadnu Prusku. U tom ratu tatarsko-nomadska plemena između Dnjepra i Dnjestra kao i na obalama Kubana i na Krimu aktivno su pomagala redovnu tursku vojsku upućenu protiv Rusa u poljske predele. spališe i dve turske granične varošice. intimnog prijatelja carice Katarine. pod uticajem Francuske. nomadi behu rastureni i pokoreni. Međutim. pored drugih tačaka. otpočeo je intenzivan rad. Na jugu. izvršiše velike pokolje Poljaka i Židova. pa je dobio naročito veliki obim i zamah. kao Pugačov i neki drugi samozvanci. ruski podanici dobili su u Turskoj pravo podanika savezničkih zemalja. uništivši tursku flotu kod Česme kraj maloaziske obale. uglednog poljskog plemića i diplomatu. i sva je prožeta republikanskim osećanjem. t. koji je za to dobio grofovsku titulu sa nazivom Zadunajski. Smrću kralja Avgusta III Saksonskog poljski presto bio je upražnjen. objavi Rusiji rat. Međutim. Posredovanja Rusije u poljskim poslovima dala su povod Porti. da. Ovi ukrajinski ustaši. Porta je priznala imperatorsku titulu ruskih careva. Azov. Dnjepra. gotovo odmah od vlasti uništena. Ruska vojska je tom prilikom posela znatan deo Poljske. jer je taj čovek. U to su se umešale Pruska i Austrija. dok su Crnogorci aktivno ratovali sa Turcima (u te godine pada i znamenita epizoda sa Šćepanom Malim. Krim je bio posednut i opustošen od Rusa. kada je Krim godine 1783. „Putovanje iz Petrograda u Moskvu“ (1790. Rusija je dobila beloruske pokrajine. U toj se knjizi traži emancipacija seljaka i politička sloboda. vitepsku i mogiljevsku. j. Na Crnom Moru gospodarila je eskadra ruskih lakih lađa. dok su protiv njih krenuli još i pobunjeni seljaci i donekle kozaci na desnoj obali Dnjepra. Kao uvek. ruska flota obišla je celu Evropu i. garantovala je slobodu vere balkanskim hrišćanima. bivši nemački đak. pravoslavnih i protestanata sa katolicima. takozvanom „konfederacijom“. u kojoj su se naročito istakli generali Rumjancov i Suvorov. sagrađenih na brzu ruku. otpočela je izborna groznica i borba uz učešće stranih država. Turska se obavezala da plati za ono vreme veoma veliku svotu od 4. Ruska vojska. Smrtna presuda za pisca. Kimburn i stepe između južnoga Buga i Dnjepra. Na to su poljski patrioti i vatreni katolici odgovorili organizovanom pobunom. j. ruska carska vojska u krvi uguši prvo pokret „hajdamaka“. Po miru u Kučuk-Kajnardži (1774. amnestirala je sve pobunjenike. Kerč. prodro je do samog Balkana. Radiščev. pa. Već druge godine po stupanju Katarine na carski presto. te mu je obezbedila uspeh na izborima. Proglašena je nezavisnost Krima od Turske (time je zapečaćena njegova sudbina).). nakon više manje dugačkih pregovora. sve u korist Rusije. uz put. priznavši pravo Rusiji da ih štiti i da interveniše u njihovu korist. ušća Dona. pa. taj je rad vezan sa imenom kneza Potjomkina. koja je prilično zabrinula caricu.Kao odjek na Revoluciju javila se znamenita knjiga. Rumjancov. na srednjem i gornjem toku zapadne Dvine i na gornjem Dnjepru. Vlasi i Moldavci primili su tada rusko podanstvo. čije se središte nalazilo u varošici Baru u Podoliji. U tom jrusku vladu pomagao i Fridrih II. postala je gospodar Jonskog i Egejskog Mora. zvani „hajdamaci“. Onda. uzeo ime Petra III). dobila je niz sjajnih uspeha.500. na obalama Crnoga Mora. koja je vladala u Poljskoj. došlo je do ugovora o prvoj deoba Poljske. ruska je vlada počela energično tražiti ravnopravnost „disidenata“.) Rusija je postigla ogroman rezultat. Pored toga bio je poljski ustav (upravo nered) još ranije stavljen pod zaštitu Rusije.000 rubalja. pa zatim i barsku konfederaciju. Ruska vojska krenula je protiv „konfederata“. bio je odgovor vladajućih krugova. a turska vojska tučena u više mahova. Buga i moreuz između Azovskog i Crnog Mora. pod vođstvom Gonte i Železnjaka.

70 . ostalu Belu Rusiju i Ukrajinu na desnoj obali Dnjepra (kijevski kraj. Tamanji i obala Kubana. Godine 1787. Njegova odbrana tvrđave Kimburna na ušću Dnjepra. Vrhovni zapovednik Potjomkin nije se pokazao dorastao zadatku. Porta je potvrdila ugovor zaključen u Kučuk-Kajnardži. maja godine 1791. zvani „Kočina krajina“. prilikom svečanog putovanja carice Katarine i njenoga gosta. obrazložen širenjem „revolucionarnog duha“. koji se smatrao nepristupačnom tvrđavom na donjem Dunavu. Rezultat nije ni iz daleka odgovarao veličini žrtava. Pruske i Austrije. u Poljskoj se probudila patriotska i državnička svest. ruska vojska uđe u Poljsku i brzo osvoji većinu zemlje sa Varšavom.“ Mislilo se na ništa manje. Prema tom aktu Rusija je dobila gotovo svu Litvansku. nijedan poslanik nije ni reči progovorio. iako je donekle pomogla rusku. Zaista. Na novo osvojenoj obali Crnoga Mora nikla je Odesa. pa je tom prilikom propao i poznati srpski pokret. Prestiž i ugled ruske carevine dignuti su bili u doba carice Katarine na zavidnu visinu. kao što je bio takozvani „Grčki projekat. Bilo je u tom radu mnogo nameštenog. pozvala je Rusiju da posreduje. izazvan od Turaka. Odmah iza toga sabor kurlanske vojvodine zaključi da se ova zemlja pripoji Rusiji. nije pomogla patriote. Većina poljskog naroda. Pragu. austriska saveznička vojska. izvedene su ozbiljne reforme. to su neumrli podvizi ruskog oružja. koje su krunisane znamenitim ustavom od 3. Međunarodne i unutrašnje neprilike naterale su Austriju na obustavu rata. naterao je poljsku prestonicu na predaju. Grčki car Konstantin XII ovog projekta (unuk Katarine II — veliki knez Konstantan Pavlović) trebao je da se odrekne za sebe i za svoje potomke od prava na rusku krunu.—1792. Pošto je ruska vlada još godine 1768. izbio je drugi rat između Rusije i Turske. U Novoj Rusiji gradili su varoši i sela. Pruska — druga učesnica deobe — dobi Veliku Poljsku. ponekad iz daleka. garantovala poljsko uređenje. a ne smejući da brani svoje.). dignuvši bunu. Osvojivši na juriš predgrađe Varšave. Rusijina je reč bila presudna. priznala je osvojenje od strane Rusije Krima. ipak nije dovoljno sudelovala u ratu. carica Katarina i njena vlada zagrejavali su se još i nekim preteranim političkim maštarijama. Po ugovoru o miru zaključenom u Jašu 29. Rusija se. i događaja velike francuske revolucije. stepa između Dnjepra i Buga. Krst je trebao da ponovo zablista nad Svetom Sofijom. Pod utidajem nacionalne katastrofe godine 1772.—90. decembra 1791. puteve i pristaništa. pobede kod Fokšana i Rimnika u Moldaviji. pod neposrednim uplivom francuskih ustavotvornih radnja. te ih je Suvorov nadvladao. U Grodnu je poljski sabor u „sednici ćutanja“. te je izraz „Potemkinova sela“ postao internacionalno znamenit. Uskoro se zatim Poljaci pod vođstvom Kostjuška pobuniše protiv okupacionih ruskih trupa. nalazila pred velikim komplikacijama u Poljskoj. na saboru godine 1788. Na Crnom Moru građena je ratna i trgovačka flota i sve što je za nju bilo potrebno.pokrajinom. Od ruskih vojskovođa naročitu je slavu u ovom ratu zadobio genijalni i nepobedivi Suvorov. Taj je ustav poboljšao i donekle demokratizovao poljsko državno uređenje. na obalama su bile sagrađene dekoracije sela i dovedeni su. koja je za vreme rata imala neprilika i čak i bezrezultatni rat sa Švedskom (1788. Tada otpoče poslednji rusko-poljski rat u XVIII stoleću u kom je Ruse predvodio Suvorov. u kojoj ne hoteći da glasa za ruske zahteve. cara Josifa II po Dnjepru. koje je postalo veoma akutno prilikom rata za oslobođenje severoameričkih naseobina Engleske. koja se tokom XIX veka razvijala neverovatnom brzinom. da su rezultati celog posla na jugu ipak bili prilično lepi. lepo odeveni seljaci. koja je i dalje ostala u kmetskoj zavisnosti.“ Ali treba priznati. nego na uništenje Turske Carevine i obnovu Carevine Grčke sa ruskim princem kao carem i sa prestonicom u Carigradu. ideja Monteskjea i severoameričkog ustava od godine 1787. na primer. To je treća deoba Poljske (1795. Kralj Stanislav Avgust odrekao se prestola. dozivali su strane doseljenike i preseljavali na imanja velikaša ruske seljake-kmetove. tim ćutanjem tobože odobrio akt druge deobe Poljske. i Poljska je onda bila konačno razdeljena između Rusije. u pitanju slobode pomorske trgovine za vreme rata. te izvedoše u Varšavi pokolj ruske posade.). Podoliju i Voliniju). koji su igrali ulogu „sretnih doseljenika. Konzervativna stranka je stvorila protiv novog ustava „Targovicku konfederaciju“ i. zauzeće Kilije i Izmaila. Ne zadovoljavajući se postignutim proširenjem granica i mnogobrojnim uspesima.

u svojim proglasima na narod tvrdio je da je zavisnost seljaka osnovana na božjoj volji. uzeli velika maha za vreme njegove matere. čuvajući jako centralizovanje vlasti i postojeći režim kmetske zavisnosti seljaka. Pavle ih je dao batinati. zauzeo ostrvo Maltu. mnogo strožiju disciplinu i oštrije kazne. Starije sinove: Aleksandra i Konstantina carica je jednostavno oduzela od roditelja. sa Poljacima se trudio da načini nekakav kompromis. zatvorio je privatne štamparije. služiti za vreme cara Pavla. među plemstvom. Radiščeva i Novikova. pokušao je da uniformiše plemstvo i građanstvo. stavivši im na čelo velikog Suvorova. Između majke i sina nije nikad bilo razumevanja.“ U tom redu ideja Pavle se primio za velikog majstora katoličkog Malteškog Reda. kamo li ljubavi. Svojim policajnim režimom on je zamorio visoko društvo i oficirski kor. čime je. Pavle je živeo odvojeno u varošici Gačini. da reguliše mode. on se dao uvući u rat sa Francuskom. Ali. a donekle i celokupno stanovništvo prestonice. koju je uredio u duhu najstrožijeg policajnog nadzora nad svima i svačim. putovanje Rusa preko granice. Mase časnika i činovnika njegove prethodnice behu otpušteni. Suvorov je još jedanput proslavio sebe i 71 . koga je Pavle penzionisao i internirao na njegovom spahiluku. čiji je vojskovođa. Poslednjih godina svoje vladavine Katarina II se ozbiljno bavila mišlju da ukloni od nasleđa prestola svoga sina Pavla i da dovede na presto starijeg unuka Aleksandra. po iskazu jednog savremenika. kao i slobodni podanici njegovi. Bio je ne samo okrutan policajac sa osobinama poluluda čoveka. a svoje trupe u Nizozemsku. zabranio uvoz knjiga i nota iz inostranstva.GLAVA XVII. Promenio je dvorske običaje na vojnički način. i u Italiju. 1797. to se između ostalog videlo i u tome što se on pričestio prilikom krunisanja sam. koji su odmah posle njegovog dolaska na presto na više mesta izbili.). a naročito u njegovoj blizini. a naročito svoju najbližu okolinu. Uopšte. Ženio se dva puta. da utiče na običaje. Ova mera nije imala sreće. Napoleon Bonaparte. bilo je veoma neugodno. neki i proterani. sa najstrožijom disciplinom. ali je u isto vreme pozvao seljake da mu polože zakletvu. osuđujući deobu Poljske i ukidanje njene samostalnosti. kako je on nalazio. i u krunidbenom proglasu pokušavao je da ograniči rad seljaka za spahije na tri dana nedeljno. čak nošnju „jakobinskih“ okruglih šešira. tako da čak postoji neutvrđeno mišljenje. on je počeo da na dvoru. Međutim. činovnicima i građanima goni raskalašenost i slobodoumlje. poslao je svoje lađe u Jonsko More. kad je ona umrla. u vojsci. što ga je dovelo do sukoba sa Francuskom. Bojao se „jakobinske zaraze“ mnogo više nego Katarina II. prema kojem Pavle nije bio sin Katarinin.“ U glavnom Pavle je bio predstavnik policajnog režima: još kao mladić maštao je kako bi trebalo „narediti svima sve“. gde su stradale od loše klime i nedovoljne hrane. Obustavio je pripreme za rat sa Francuskom. uveo je u svu rusku vojsku neukusnu i neugodnu prusku uniformu. kada su se seljaci tužili njemu na gospodare. da je Pavle javno obećao kako će kao car išibati i proterati u Sibir ljubimce svoje majke. zabave i same misli svojih podanika. koji su. Postavši car. jer je on stalno terorisao svoju okolinu i svoje službenike. Mase slobodnih seljaka poklonio je svojnm ljubimcima. „zaslužio sebi opštu pohvalu i zahvalnost celokupnog plemstva. pa je završio rat sa Persijom. Sve ideje i uopšte sve što je dolazilo od matere Pavle je mrzeo i osuđivao. Kad je odrastao. što je napravio sebi neku vrstu vladičanskog odela i što je sebe u zakonu o prestolonasleđu god. šta više i opasno. i to zbog Malte. Govorilo se. iako je amnestirao osuđene u njeno doba. Doba cara Pavla I (1796-1801. smatrajući sebe za namesnika božjeg na zemlji igrajući neku prvosvešteničku ulogu. proglasio „glavom crkve. a ne iz ruku sveštenika. impulzivan i nedosledan. U spoljnjoj politici Pavle se iz početka držao miroljubivo. a među njima i veliki vojskovođa Suvorov. nego još i čovek zagrejan nekim naročitim misticizmom. Pavle nije krio da smatra majku uzurpatorkom svoje krune. Pavle je nastavio u stvari politiku tih istih ljubimaca. On je celog života osećao strah od seljaka i zato je naređivao surovo ugušivanje seljačkih buna i nereda. koji se i inače u poslednje vreme labavo vodio. imao je i malu vlastitu vojsku uniformisanu na pruski način.

bez ikakve potrebe i mogućne naknade. Nježin. najviše uz pomoć najamnih pukova. omiljen među uglednim Ukrajincima zbog svojih aristokratskih tendencija. 7. Ukrajina se ponovo vraćala u poljsko podanstvo. Prilikom ovoga izbora Rada odobri traženje poverenika moskovske vlade. a pošto su odmah diplomatski odnosi sa Engleskom bili prekinuti. a poznat po svojim simpatijama za Poljsku. t. koja je tamo strašno nastradala. kao Katarinu II. uspeli su da dobiju od prestolonaslednika Aleksandra pismeni pristanak za zbacivanje i interniranje njegova oca. Rada u Gadjaču je odobrila takozvani Gadjački Ugovor sa Poljskom. Pavle je otpustio i zatvorio Panjina. Ali u taj trenutak začu se neka larma u susednoj sobi. provališe u carev zamak i zatražiše od uplašenog Pavla da se s mesta odrekne prestola. Perejaslav i druge. očistivši Italiju od Francuza. na čije je čelo stao upravo sam vojni guverner prestonice i šef tajne policije. Ali je odmah izbio demokratski pokret protiv novog hetmana. Palen. prestolonaslednika sa ženom i velikog kneza Konstantina. Iako je on dostavio u Moskvu. proglase za caricu vladarku. druga ruska vojska generala Korsakova bila tučena od Francuza na obalama Ciriškog Jezera. u koliko ga je bilo. Černjigov. Poltavski pukovnik Puškarenko digao je bunu i ispočetka imao uspeha. Ludorije careve se nastaviše. Svršivši. i došao u dodir sa Napoleonom. a udova Pavlova. videći da nema šta da se nada od Pavla.rusko oružje u nekoliko sjajnih bitaka. bila je skovana zavera. odnosno o njoj znali. Ukrajina od smrti Bogdana Hmeljnickog do kraja XVIII st. Oni koji su već bili u carevoj spavaćoj sobi. da li treba i sme Moskva da drži svoje posade po ukrajinskim gradovima. GLAVA XVIII. Pavle odmah pristade na to. u kom je rusko javno mnenje. Odmah iza smrti Bogdana Hmeljnickog. otkazao saveznički ugovor Austrijancima i Englezima. da otstrani Aleksandra od nasleđa prestola i da imenuje za prestolonaslednika jednog svoga rođaka. Naslutivši šta se sprema. Zaverenici su međutim oduševljeno pozdravili prestolonaslednika Aleksandra. zaverenici. pod sledećim glavnim uslovima: pravoslavna vera uživa ista prava kao i katolička. kao i prestolonaslednikovica. simpatisalo Englezima protiv svoga vladara — omraženog „tirana“. Međutim je. zbaci njegova sina Jurja i dovedu za privremenog hetmana Ivana Vigovskog. uputivši u Srednju Aziju jednu naročitu ekspediciju. nedovoljno pomognuta od Austrijanaca. marta 1801. Pavle se spremao da uhapsi caricu. koji je bio plemić poljskog porekla. koji je tada postao Prvi Konzul. Vigovski je počeo da aktivno izvodi svoju zamisao o ponovnom ujedinjenju Ukrajine sa Poljskom. Sluteći opet da mu se radi o glavi. tražeći da nju. stupila je u prepirku sa oficirima. kraj njegova izmrcvarenog leša. tako da su u zaveru stupili. Uitvorta. nezadovoljstvo viših krugova društva protiv Pavla. sa bunom Puškarenka. prestolonaslednik je čekao rezultat u drugoj sobi. Na to dođe carska porodica. oba starija sina careva i njegova žena. u kojima je zabeleženo učešće Srba. pomisliše da to trče vojnici da spasu cara i pohitaše da Pavla udave oficirskom ešarpom. pravoslavni su izjednačeni sa katolicima i šest 72 . tim pre što je od rata sa Engleskom. To je bilo jedno od najvažnijih pitanja ondašnjih moskovsko-ukrajinskih odnosa. Tada je Pavle počeo da sanja o nekim osvajanjima u Indiji. ipak se u Moskvi odlučiše da pomognu Vigovskog. Engleska. koja je išla za tim da cara oglasi ludakom i stavi pod tutorstvo. Zaverenici preduhitriše Pavla i u noći između 11. to su pridolazili novi zaverenici. šta više. prime moskovske vojvode i garnizoni. Uz učešće engleskog poslanika i ruskog državnog potkancelara grofa Panjina. one su postajale sve nesnosnije i opasnije. septembra 1658. Tako je došlo do njegovog konačnog izbora za hetmana na Radi u Perejaslavlju. da se u maloruske gradove Kijev. Uitvort se vratio u London. kozačka staršina. i 12. j. stradala ruska privreda. U međuvremenu došlo je do otvorenog rata između Rusije i Engleske. da hetman sprema izdaju. podržavala je preko svoga poslanika u Petrogradu. U Švajcarskoj je veliki vojskovođa izveo svoj poslednji podvig — prelaz preko Svetogothardskog Prevoja i opasnog Đavolovog Mosta. starešine. Naljućen zbog toga Pavle je opozvao svoju vojsku.

jer se na desnoj držao pomoću Poljaka. kozaci nisu dužni da pomažu Poljsku u borbi sa Moskvom.). Mazepa se mnogo trudio dižući škole i crkve. svršio se neuspehom. odlučila da traži od Moskve povratak onog stanja. Pored potvrde starih tačaka iz doba Hmeljnickog-oca. uz učešće građana i seljaka. Hetman onda postaje opet sin Hmeljnickoga. Ruske čete uticale su posle na izbor hetmana. Međutim na desnoj obali Dnjepra utvrdio se jedan od najpopularnijih i najznamenitijih hetmana Petar Dorošenko. Glavni moskovski zapovedcik u Ukrajini sazove ponovo Radu u Perejaslav. ostajući u Ukrajini. God. skupljena u mestu zvanom Žerdjajeva Dolina. izgubivši oslonac kod kuće. uz to okretnog i veoma pametnog diplomatu. pojavljivali se različni hetmani. Dok su se tako razvijale prilike na desnoj obali Dnjepra. Pregovori 73 . i u naročitoj tačci podvukli su zavisnost maloruske crkve od carigradskog patrijarha. Hmeljnicki sam morade otići u kaluđere. Kada je iduće godine moskovska vojska pretrpela težak poraz kod Čudnova na Volini. Zemlja je bila jako opustošena i njeno se stanovništvo najvećim delom razbeglo. prijateljstvo sa krimskim kanom je naprotiv dozvoljeno. Ovaj nacrt novog ugovora bio je sa moskovske strane odmah zabačen. koje su ograničavale prava hetmana i u rešavanju izvesnih spornih predmeta i u postavljanju viših vojnih časnika. da će car skupljati prihode po Ukrajini. hetman ima pravo da kuje svoj novac. najzad jedno vreme u ime Turaka upravljao je zemljom moldavski gospodar. koja je slobodna od svakog danka. ali odriču se veza sa carem. u tim tačkama je bilo ugovoreno. Vreme Mazepino karakteriše se oštrim socijalnim borbama narodnih masa protiv starešina. sva Ukrajina stoji pod upravom hetmana velike kneževine Ruske Ukrajinske. hetman i starešine behu obavezni da se trude oko zbližavanja Velikorusa i Ukrajinaca. Pokušaj Hmeljnickog da proširi svoju vlast na levoj obali Dnjepra.njihovih vladika treba da zasedaju u poljskom senatu. potvrdila Jurija Hmeljnickog za hetmana i primila ugovor predložen iz Moskve. učesnicima borbi sa Poljskom daje se potpuna amnestija. Tamo je zavladao haos. Pored ponovljene dozvole Moskvi da drži svoje garnizone. dodate su nove.. predao se potpuno moskovskoj vladi. Uskoro zatim protiv Vigovskog digla se buna. a ne od patrijarha moskovskog. Uređuje se u Kijevu akademija i priznaje se sloboda škole i štampe. Posle različitih pretendenata na levoj obali utvrdi se kao hetman Ivan Brjuhoveci. koje je bilo ugovoreno od starog Hmeljnickog. drugi je deo Ukrajine jako stradao od ratova. izabraše za hetmana Ivana Mazepu. dok nije postao turski saveznik i štićenik. Mazepa je tada težio da odvoji Ukrajinu od Moskve. Opet je potvrđeno. samo su pristali da puste moskovskog vojvodu u Kijev. Mazepa je u najvećoj tajnosti otpočeo pregovore sa protukraljem poljskim Leščinskim. Prema Moskvi držao se veoma lojalno. koje su primljene prilikom njegova imenovanja. kasnije i mnogo ozbiljnije sa Karlom XII. mladi Hmeljnicki pređe na poljsku stranu i prihvati Gadjački Ugovor Vigovskog. naročito pak od turske najezde i jednim je delom čak potpao pod Tursku. on se kolebao između Krima i Poljske. kozačkog plemića i čoveka bogatog. pobunjenici pozvaše moskovsku vojsku i proglasiše Vigovskog zbačenim sa hetmanstva.). Na jesen godine 1665. kada je car Petar naložio Mazepi da pređe sa vojskom na desnu obalu Dnjepra i da pomaže poljskoga kralja u borbi sa Šveđanima. najzad je rešeno da neće više narod imati prava da smenjuje hetmana (17. U drugom delu zemlje hetman Brjuhovecki. ne videći u opasnosti drugoga izlaza. tim pre što po tačkama. većajući pod nadzorom moskovskih trupa. i učestvovao je u ratu Turske sa Poljskom na strani Turske pomažući sultanu u odlučnoj borbi kod Bučača u Galiciji. gde je ona. poljska vojska i činovnici ne smeju ulaziti u Ukrajinu. koji su imali raznoliku orijentaciju. Odlučni trenutak nastao je godine 1704. Završio je svoju karijeru prešavši u Moskvu gde je bio interniran. uticajnog i veoma obrazovanog. Odmah iza toga na levoj obali Dnjepra izbi jak pokret protiv Hmeljnickog. on je prvi od sviju hetmana otišao lično u Moskvu i dao potvrditi nove „tačke“ o odnosima Moskve prema Ukrajini. 1687. koga proglasiše izdajnikom. Sad je Rada. Na desnu obalu Dnjepra nije se hetmanova vlast prostirala. koga izabraše na takozvanoj Crnoj Rada u Gluhovu (1663. a kasnije je postao sreski vojvoda u nekom dalekom kutu moskovske Rusije. Odlučni protivnik Moskve. oktobra 1659. da će u ukrajinskim gradovima biti carske vojvode. Turci i Tatari borili su se sa Poljacima. a za sebe da stvori položaj gotovo samostalnog vladara.

dok najzad Katarina II ukazom godine 1783. dok se narod u većini držao prema Mazepi hladno. izgubivši svoj 74 . Tamo je Polubotok i umro. znatan deo kozaštva pretvara se u „pospolite“.. jer je car Petar preduzeo vrlo oštre i brze mere. na molbu Polubotka i drugih starešina o izboru hetmana. Iako je car Petar potvrdio uslove pod kojima se Ukrajina ujedinila sa Moskvom godine 1654. pukovnik Pavle Polubotok. da se za njega stvori nasledno hetmansko dostojanstvo.). ali druge starešine vlada carice Katarine vrati u Ukrajinu. godine 1785. koji su vršili vojnu dužnost. i na „pospolite“ ili slobodne seljake. Pored hetmana. pa pukovnici i sotnici pretvaraju se u pravu naslednu gospodu. budući upisani u naročiti registar. U jednom od carskih rešenja. Godine 1793. 1782. koji su sedili na tuđoj zemlji sa pravom odlaska u određene rokove. da mesto oborenog. a naročito pak Malorusija. maloruske starešine dobiše pravo ruskih plemića. pretvore u kmetove. ukrajinski manastiri preuređeni su na velikoruski način. Petar je onda stavio ukrajinsku gospodu pod istragu i naredio da se Polubotok i drugi najviđeniji ljudi zatvore u tvrđavu Sv. godine 1786. general-guverner Rumjancov sa „Maloruskom Kolegijom. Mazepa je delio žalosnu sudbinu Karla XII i umro je u izgnanstvu (god. a inače beznačajnog pukovnika Ivana Skoropadskog.sa Karlom XII behu otkriveni i celo preduzeće Mazepino bilo je osujećeno. i ovo je izazvalo seobu mnogih kozaka u Tursku i Ugarsku. svi bez izuzetka. Godine 1784. dok su prava hetmanova i pukovnika ograničena u nekoliko mahova specijalnim carskim ukazima. zabrani poslednjim „pospolitima“ da se slobodno sele.“ Međutim Polubotok i njegovo društvo nisu prestajali. na nju su odmah prošireni svi ruski zakoni. bilo je rečeno i to veoma oštro: „Svima je poznato da su od doba prvog hetmana Bogdana Hmeljnickog pa sve čak do Skoropadskog svi hetmani bili izdajnici i zato je naša država. Godine 1722. ipak je očigledno težio da ograniči ukrajinsku avtonomiju. sem Galicije i Humske Rusije. livade. da se i formalno „pospoliti“. Postepeno. u pravcu unifikacije Ukrajine sa ostalom Rusijom. 1710. naročito na račun konfiskacija imanja Mazepinih pristaša. između godine 1789—91. dok su u Ukrajini izabrali potpuno odanog caru. d. Kozaci.) Razumovskog. njegovi doglavnici.. na primer braća Miloradovići. u Ukrajini su ukinute stare ustanove i zavedena su guvernijalna nadleštva.. koja je trebala da upravlja Ukrajinom. obustavljeno je za uvek davanje maloruskih činova. Ukrajina na desnoj obali Dnjepra. Istorija naroda na levoj obali Dnjepra to je istorija njegova postepenog podjarmljivanja. kozačke starešine. Gospoda u više mahova traže.. pa su ih postepeno smatrali kao lična vlasništva. delom izgnanog. dala je carici Katarini povoda da zatraži od Razumovskog ostavku i da ne dopusti više izbor hetmana. u vlastelu.“ Rumjancev se proslavio čvrstom. koji je dobivao ogromna imanja. čak i okrutnom politikom. Svi su oni imali pravo na imanja prema rangu. Kod hetmana su se stalno nalazili carevi komesari. bilo nasiljem. takozvana „generalna strašina“. Hetmana je zamenio caričin poverenik. Petar je ukazom otvorio naročitu „Malorusku Kolegiju“. upravna i sudska. pripala je Ruskoj Carevini. 1767. prema ruskom zakonu od god. Kada je skoro iza toga Skoropadski umro. ciglane i t. bilo na neki drugi način tuđe njive. bašte. Vrlo brzo se pokazalo. Na nekoliko mesta postavljani su ljudi. iako ga je o tome sa velikim nastojanjem molio vršilac hetmanske dužnosti. Pod Katarinom II nevešta agitacija izvesnih pristalica poslednjeg hetmana (1748—1764. dobiše u Ukrajini velika nepokretna imanja. ukrajinski kozački pukovi su ukinuti. Seosko stanovništvo sastavljeno je bilo od kozaka. Naročito je okrutno postupio prema poslanicima i prema biračima za vreme izbora u čuvenu komisiju god. kada su se pojavile jake autonomističke i separatističke težnje. kao i viđeni balkanski emigranti. g. Za vreme uprave poslednjeg hetmana Razumovskog učinjeni su zakonodavni pokušaji u tom smislu. koji su bili nalik na neku vrstu ministara. šume. da traže povratak starih prava. a „pospoliti“ po svome položaju sve se više približuju velikoruskim kmetovima. 1775. koji nisu bili maloruskog porekla. uz to su se oni koristili svakom prilikom da prigrabe bilo kupovinom. naročito od vremena Mazepina. car nije dopustio da se izabere hetman. Neki carevi doglavnici. mlinove. Petra i Pavla. Iako je u Ukrajini bila dosta živa mala industrija i trgovina ipak je glavno zanimanje velike većine stanovništva bila zemljoradnja. delom istrebljenog poljskog plemstva zauzimaju domaća gospoda. trpela veliku bedu.

car je naredio da se taj ukaz ipak izvrši.vojnički karakter. naročito u publistici. kao i lokalna samouprava pukova i stotina brzo opada. a između prve i druge revolucije samo je jedanput stavio primedbu na jedan carski ukaz. U pripremnim radovima učestvovao je i budući ljubimac i prvi doglavnik Aleksandrov. Bile su uklonjene najomraženije ličnosti i mere srušenog režima. osećao se sveži dah u književnosti. Tokom XVIII stoleća opštenarodna samouprava. kojima se ne može poricati dobra svrha. Dozvoljeno je slobodno putovanje Rusa u inostranstvo.. Kazanu i Vilni. i sasvim slabo od strane plemstva. S druge strane. da se otvore novi univerziteti. Raspadaju se. u kojoj se veoma istakao sa svojim Vesnikom Evrope talentovani pisac Karamzin. koji je radio na velikom planu preuređenja „ružne građevine“ ruske carevine. prosveta je prvi put tada postala posebna grana vrhovne uprave. Ipak su se čuli oduševljeni liberalni govori u društvu. da seljaci dobijaju slobodu neposrednim sporazumom sa spahijama. Ovi takozvani „mladi prijatelji“: knez Adam Čartoriski. Ukrajinska gospoda koja su dugo vremena u većini težila aristokratskoj Poljskoj. Sve ove mere. kao i prodavanje pojedinih članova seljačkih porodica. odvojeno od cele familije. nadzor Senata. Narodni dijalekat. Rešeno je. ipak su nosile više dekorativno obeležje: poslednji zakon ostao je gotovo bez posledica. Zabranjeno je štampanje oglasa u službenim novinama o prodaji seljaka javnim putem. kao i odvojeno od svojih porodica. Kada se Senat usudio da stavi primedbu na jedan ukaz. ostalo je sila raznog materijala pisanog na 75 . 1785. a posle ministar spoljnjih poslova. koje nisu duboko zasecale u ruski državni život. Speranski. da se odmah iza toga otrovao. Harkovu. Kijevu. Među njima je bilo i Ministarstvo Prosvete. pored spomenutih. u koju je ušao čak i znameniti revolucionarni pisac Radiščev. i to u Petrogradu. Tako se Senat nije nikad više tim pravom poslužio sve do prve revolucije god. jer su sa te strane u punoj meri zadovoljene njihove socijalne aspiracije. a ne samo plemićima. izdat je prvi zakon o univerzitetima i opšti plan narodne prosvete. graf Pavle Stroganov. Za izradu novih zakona i pregled starih imenovana je naročita komisija. i ženu mu caricu Jelisavetu prestonica je dočekala sa neopisanom radosti. da budu vlasnici nepokretnih imanja van gradova. do duše samo nominalni. napadali su „jakobinske težnje“ mladoga cara i njegovih „mladih prijatelja“. dosta štura staleška samouprava plemenitih opština. Godine 1802. Već prvih meseci Aleksandar se latio reformatorskog posla. što su ukinuti poslednji tragovi kolegija Petra Velikog i što je uređeno deset ministarstava. a Senatu je preporučio da se mane tih primedaba. seljaci su i dalje prodavani bez zemlje i na licitaciji. Godine 1804. Novog vladara Aleksandra I. grofa Sergija Rumjancova izdat je godine 1803. knez Kočubej i Novosiljcev činili su takozvani „tajni odbor“ uz cara. dozvoljen je uvoz stranih knjiga i skinut je sekvestar sa privatnih štamparija. Ministri i ministarstva stavljeni su pod. zakon o slobodnim zemljoradnicima. kao i dolazak stranaca u Rusiju. i drugim slobodnim stanovnicima carevine. oličena u „Generalnim Radama“. poljski velikaš i ruski državni podsekretar. Dozvoljeno je dalje. u konzervativnim krugovima. iščezavaju po gradovima nekad veoma važne ekonomske i verske crkvene zajednice. Od celoga toga rada. prema kome je stvorena zakonska mogućnost. preuređena je centralna uprava zemlje tim. GLAVA XIX. u manjoj meri od sveštenstva i građanstva. narodna kultura i osobine narodnog života čuvaju se poglavito od strane širokih narodnih masa. pretvara se u odane sluge ruskog carskog prestola. više manje beznačajnih mera. Iščezava u gradovima starinska samouprava na osnovu iz Poljske pozajmljenog nemačkog „magdeburškog gradskog prava“. takozvana „bratstva“. Inicijativom jednog od velikaša i veleposednika. ostaju kao neka vrsta slobodnih seljaka. Doba cara Aleksandra I. očekujući novo progonstvo u Sibir. U liberalnoj komisiji za sastavljanje novog zakona Radiščev je jedared dobio tako surov ukor za svoje slobodoumlje. kome je vraćen „pređašnji sjaj“ i dato pravo da stavlja primedbe na neuputne ukaze i zakone. 1905. naročito u Moskvi. Umesto svega toga pojavljuje se od god.

decembra 1805. Austrija je izgubila Dalmaciju i Boku. zauzela je položaje u moravskoj ravnici na istoku od Brna. eventualno u samo ličnoj uniji sa Rusijom. opet na podsticaj Engleske. žita. obe vojske su se odlučno sukobile kraj Fridlanda na jednom vrlo uskom zemljištu.. da su mir i prijateljstvo sa Engleskom doveli prvo do zategnutih odnosa. dobivši obilatu novčanu pomoć od Engleza i sklopivši savez sa Austrijom. naročito je u tom pogledu bio jak uticaj kneza Adama. koja je pod Napoleonom zadavala Aleksandru i njegovoj okolini velikih briga. Ruska vojska pretrpela je teške gubitke i bila je naterana na povlačenje u neredu (14. najviše je uzrujao javno mnenje protiv pokojnog cara. Uz put učinio je pokušaj da obnovi Poljsku. I ovog puta ruska je vojska zakasnila na bojište. Nekoliko pukova beše zarobljeno u celini. Ruska vojska je zakasnila na bojište u južnoj Nemačkoj. U isto vreme on je uspeo naterati Portu da objavi Rusiji rat. U jutro 2. U glavnim svojim linijama politika Aleksandrova prvih godina bila je anglofilska. Međutim. tako da je Napoleon uspeo da. Posle nekoliko diplomatskih sukoba. teško je stradala u zimu godine 1806—1807. Rat sa ovom državom. „izmirenje Rusije sa Engleskom“ bio je neposredan rezultat smrti cara Pavla. Međutim je ruska vojska morala da se iz Češke povuče u Moravsku. Kroz nekoliko dana došlo je do sastanka cara Aleksandra i 76 . zaključena je druga koalicija protiv Napoleona. Ona je imala velikih posledica. iako se lepo držala u sukobima sa Napoleonom (Pultusk. koje se u oktobru 1805. zaključenom 26. u Olomuc. Austriski car bi prinuđen da napusti Beč i da se skloni u Moravsku. kraj Jene i Aueršteta. a zamenio ga je beznačajni baron Budberg. Krajem novembra ruska vojska. Po miru u Bratislavi. i pored brojne nadmoćnosti. nazvao je tu bitku austerličkom.. drva. gde je Aleksandar proveo nekoliko nedelja pred pohod protiv Napoleona. „Mladi prijatelji“ bili su intimni carevi savetnici i u poslovima spoljnje politike. našavši se iznenada pred Francuzima u ofanzivi. gde se smestila vrhovna komanda Napoleonova. a onda i do raskida sa velikim takmacem Engleske u to vreme. sa Francuskom.. za kratko vreme bile strašno tučene i naterane u begstvo. u kojoj su učestvovale Rusija i Pruska. sumpora. tako da je ova carevina tim aktom i pravno prestala da postoji. gomile papira koje nisu imale nikakva uticaja na tok državnih poslova i objavljene su tek u naše dane. Rusija nije zaključila formalan mir sa Francuskom. decembra 1805. ali neko vreme nije ni ratovala. a austriski car se odmah iza toga odrekao zvanja rimsko-nemačkog cara. iz koje se jedva spasao. loše snabdevena. Posle niza beznačajnih čarki i komplikovanog manevrisanja. gde se sastao sa Aleksandrom.). tokom godine 1806. posednuvši ruskim trupama pruske delove Poljske. jer je razbila prvu koaliciju protiv Napoleona. koja je odavno postala za Rusiju najbogatija pijaca za izvoz gvožđa. lana i konoplje. Aleksandar nikad nije zaboravio tu nesrećnu bitku. izradio je plan bitke. koji je na dan posle bitke noćio u zamku Kaunica. po blatu i snegovima Istočne Pruske i Poljske. sa ostacima austriske. tako da se Aleksandar I morao zadovoljiti samo izjavama simpatije i odanosti poljskog plemstva.francuskom jeziku. u kojoj je Rusija učestvovala. Napoleon je ovom prilikom proglasio obnovu Poljske. car se zaleteo u rat sa Napoleonom. nego je čak podržavala jednu vrstu poluzvaničnih diplomatskih odnosa sa Francuskom. Za Napoleona je poljsko pitanje bilo veoma lep mamac i u njegovoj vojsci nalazila se posebna poljska legija. O obnovi Poljske pod takvim okolnostima nije moglo biti reči i zato je poljski patriota knez Adam dao ostavku na položaj ruskog ministra spoljnjih poslova. sasvim uništi prusku vojsku. Napoleon. Austriski generalni štab. Aleksandar je bio sam svoj ministar spoljnjih poslova.. Prirodno je. osnovan na sasvim krivoj pretpostavci: da se Napoleon sprema na povlačenje i da ga treba u tom povlačenju razbiti i sprečiti. Ruska vojska. u varošici Austerlic (Slavkov). Ali je pruska vojska blagovremeno dojurila na rusku granicu. Prajsiš-Ejlau). ceo plan pokazao se kao pogrešan i neostvarljiv. kao i veći deo artiljerije i komore. Posle njegove smrti trebalo je pošto-poto učiniti ratu kraj. skupilo u zamku Čartoriskih u Pulavima. te su ruske i austriske trupe. juna 1807. gde je glavni deo austriske vojske bio zarobljen u tvrđavi Ulmu. vodeći pod Kutuzovim dosta uspele borbe sa Francuzima. koji je bio potpuno siguran u svom poznavanju terena i okolnosti i duboko ubeđen u nesumnjivu pobedu. koji se nadao pomoću Aleksandrovom obnoviti poljsku kraljevinu u njenim istoriskim granicama.

nego sa državnikom visokog poleta. Taj se rat vodio godine 1809. Bitka kod Vagrama rešila je i taj rat u korist Napoleona. uz Rusku Carevinu bio je uopšte dosta dvosmislen: 1) on nije bio jasan u smislu njenih pravnih veza sa carevinom. Oba vladara učinila su sve da očaraju i prevare jedan drugoga. ali nije više radio sa „mladim prijateljima“ „tajnog odbora“. Rusija je takođe objavila Austriji rat. u kom su se naročito istakle sjajne osobine ruskog vojnika. sa promenljivom srećom. dok se Rusija upravljala po načelima neokrnjene autokratije. koji su tobož pomagali Srbe). Po ugovoru o miru. koje je Rusija osvojila još za vreme Petra I i carice Jelisavete. Aleksandru je pošlo za rukom da spase Prusku. gde je u Boki i duž južnih dalmatinskih obala. ali su ruske i austriske trupe na svaki način izbegavale sukob. U „vazduhu Tilzita“ rodilo se kratko prijateljstvo careva i carevina. i bilo je očigledno da javno mnenje ne odobrava savez sa Francuskom i prekid sa Engleskom. Povratak Aleksandrov u Petrograd bio je dosta žalostan. delimično obnovljene u obliku Velike Vojvodine Varšavske pod francuskim tutorstvom i nominalnom vlašću saksonskog kralja. krenut uticajem Engleza. Prvi sastanak udešen je. Ali položaj Finske. Prusija je morala da plati veliku otštetu. Ovaj rat. kao neka pozorišna predstava. Za vreme cara Pavla taj knez je postao ministar. i 2) Finska je bila ustavna pokrajina. Ali zato Rusija nije izgubila ni jednog parčeta svoga zemljišta i nije platila nikakve otštete. a Speranski šef njegovog kabineta. Kao magistar teologije predavao je kratko vreme u teološkoj školi. Tom prilikom Aleksandar je potvrdio slobodu i ustavna prava Finske. a naročito interese veleposedničke aristokratije. Napoleon je dobijao odrešene ruke u zapadnoj i srednjoj Evropi. Međutim je Aleksandar uporno stajao uz Napoleona i godine 1808. i nisu izmenile ni jednog kuršuma.) cele Finske do reke Torneo i severnog Ledenog Mora sa Alanskim Ostrvljem. pored diplomatskih prekinuti i trgovačke veze sa Englezima i zabraniti uvoz robe na engleskim brodovima u ruske luke. pod jednim šatorom. njegovih nemačkih saveznika i poljske države. odličan stil i umešnost. u toliko je i Napoleon mogao da bude ogorčen držanjem Rusije u njegovom ratu sa Austrijom. dok je Rusija morala prekinuti odnose sa Engleskom i pristati na takozvanu kontinentalnu blokadu. uz to 77 . udešen je ponovni sastanak obojice careva u nemačkom gradu Erfurtu. Zanimljivo je da su finski seljaci vodili ogorčenu borbu sa ruskim odredima. šta više. Velika Vojvodina Varšavska povećana je na račun Austrije. na skeli usred Njemena. j. kneza Kurakina. od koga je stradala ruska privreda i sasvim ozbiljan rat sa Švedskom. Napoleon nije obećao ništa stvarno Aleksandru i nije ga pomagao u likvidaciji borbe sa Turskom započete zbog Napoleonova podbadanja Porte protiv Rusije (smenjivanje komandanta i vlaškog gospodara. pa je tu ostao i dalje. koja je prešla u otvorenu „frondu“ protiv vladara. Aleksandar je dao naročito uređenje Finskoj. Po Bečkom Miru Austrija je bila jako okrnjena. Ali još pre mira sastao se finski sabor u gradu Borgo i proglasio je Aleksandra za finskog velikog kneza.. zatim je bio privatan nastavnik kod jednog velikaša. Iza Tilzitskog Mira car Aleksandar se opet odao reformatorskom radu. Sin jednog siromašnog seoskog popa Speranski je počeo da uči u nekom manastiru. koji je dosta jako pogodio rusku privredu. Slovenački i veliki deo hrvatskih krajeva ustupljeni su Francuskoj i zajedno sa Dalmacijom i ukinutom Dubrovačkom Republikom sastavljali su Napoleonovu Ilirsku Kraljevinu. posle je svršio bogosloviju i visoku teološku školu u Petrogradu. da se snađe i u praktičnoj politici. sve dok nije došao u komisiju za izradu zakona sa zvanjem i pravima državnoga sekretara. ali jako okrnjenu u korist samog Napoleona. Neverovatna radinost. koji se zvao Mihajlo Mihajlović Speranski. Kao posledica tih odnosa došao je nominalni rat sa Engleskom. U koliko je Aleksandar mogao da bude nezadovoljan pasivnim držanjem Napoleonovim u ruskoturskom i rusko-švedskom ratu. t. došlo takođe do sukoba između Francuza i Rusa i Crnogoraca —. iako nije sazvao njen sabor. Na Balkanu. izvanredno dobro disciplinovani um. a dotle da ostane pod francuskom okupacijom. Šta više. a i Rusija je dobila na ime naknade za svoje učešće u ratu trnopoljski okrug u Istočnoj Galiciji. i u pitanjima najzamršenije teoriske politike.Napoleona u Tilzitu na Njemenu. pridružio joj je i one finske krajeve. ruski generali i oficiri nisu krili svojih simpatija prema Austrijancima. dok su švedsko građanstvo i plemstvo bili u većini za pridruženje Rusiji. završio se potpuno pobedom Rusije i osvajanjem (mir u Fridrihsgamu 1809.

otmeno ponašanje — sve je to dovelo Speranskog do najvećeg položaja i počasti u državi. Skoro posle Tilzita on postaje omiljeni referent carev, prati ga u Erfurt kao šef njegova civilnog kabineta, a nakon povratka postaje prvi doglavnik Aleksandrov. Speranski je radio na stvaranju sistema ruskih zakona, u prvom redu građanskog zakonika i na planu preuređenja ruskog državnog ustava. Glavne linije ovoga plana su sledeće: vrhovna vlast ostaje po zakonu apsolutna, ali stvarno se ograničava zakonima i sistemom državnih ustanova. Neposredno pod carem nalazi se darev kabinet i Državni Savet, sastavljen od velikaša koje imenuje car; taj Savet ujedinjuje sve grane vlasti. Zakonodavna vlast delomično se prepušta Državnoj Dumi, sastavljenoj od narodnih poslanika. Vlast izvršna nalazi se u rukama ministara, koji odgovaraju naročitom Upravnom Senatu; za zajedničke poslove ministri se sakupljaju u Komitet Ministara. Sva država razdeljena je na gubernije, srezove i „volosti“ (nekoliko sela); u svakoj takvoj jedinici radi samoupravna skupština, zvana Duma. Volosnu Dumu biraju svi vlasnici nepokretnog imanja. Zatim, Dume biraju svoje odbore i poslanike više Dume. Na takav način Državna Duma proizlazi iz narodnih izbora, ali u četiri stupnja. Osnovna ideja je Speranskog, da nema vlasti bez pristanka naroda. Posve je jasno, da je ovakav, za ono doba prilično napredan, plan reforme logički vodio ka ukidanju kmetske zavisnosti seljaka. Ova liberalna i donekle demokratska tendencija Speranskog uzrujavala je rusko plemstvo, naročito „veliku gospodu,“ koju je Speranski vređao i svojom sjajnom karierom i nekim merama, koje je ona smatrala kao opasne. Uz to, Sperdnski je bio izrazit frankofil u politici, iako „angloman“ u nekim svojim privatnim običajima i ukusima. Protiv Speranskog vodila je aristokratija stalnu borbu, ali je on imao pristaša u višoj trgovačkoj buržoaziji i kod nekih birokrata, koji nisu bili plemićskog porekla. Razume se, nisu ga držale ove simpatije, nego jedino milost i poverenje carevo, i to samo dotle, dok nije došlo do raskida sa Napoleonom. Od celog plana Speranskog ostvarena je bila samo reforma Državnog Saveta, koji je pretvoren iz jednog malog intimnog konzultativnog tela u državnu velikašku skupštinu, u koju je car imenovao najuglednije državnike, poverivši stvarno rukovanje poslovima samom Speranskom. Otvaranje ove nove Skupštine na novu godinu 1810. bilo je vrhunac moći i slave Speranskog. Formula, kojom su otsada počinjali zakoni i druga važnija carska akta: „saslušavši naš Državni Savet“ izgledala je kao neki početak ustavnog doba u Rusiji. Speranski je sproveo kroz Državni Savet zakon o reformi Senata i vrlo važne i korisne mere za saniranje ruskih državnih finansija. Bile su još sprovedene neke ispravke u uređenju ministarstava; i to je bilo sve, što je uspeo da sprovede Separanski. Njegov plan je ostao samo na papiru i dugo vremena smatran je za državnu tajnu. Središte agitacije protiv Speranskog bio je dvor careve sestre, velike kneginje Katarine, koja je svojim ponašanjem i pameću jako podsećala na njenu znamenitu babu (Katarinu II). Kod nje, u gradu Tveri, bio je primljen od cara znameniti publicista i pripovedač Karamzin, onda već državni istoriograf koji je uručio caru svoju „Zapisku o Staroj i Novoj Rusiji“. Ovaj je spis, napisan veoma žučno i energično, odlučno osuđivao shvatanja Speranskog, a sadržavao je i čitavu filozofiju ruske istorije u duhu konzervativnog obožavanja samodržavne vladavine, i to sa jako istaknutom simpatijom ka moskovskoj Rusiji i delomičnom osudom reforama Petra Velikog. Karamzin se uz to javljao kao apologet plemstva. Ali tada još pad Speranskog nije dozreo (mart 1811.). Godinu dana kasnije, pošto je rat sa Francuskom bio sasvim na pomolu, car Aleksandar otpusti Speranskog, koji je bio odmah, po carevu nalogu, uhapšen i stražarno sproveden prvo u Njižnji Novgorod na Volgi, onda u daleki Perm, gde je ostao interniran, sve do godine 1818. Međunarodna situacija, počev od godine 1809., razvijala se u pravcu novog francusko-ruskog rata. Prijateljstvo sa Napoleonom nije donelo Aleksandru očekivanih koristi, a ruska privreda, kao što je rečeno, u izvesnim granama ozbiljno je stradala od prekida odnosa sa Engleskom. Pod uticajem pogođenih visokih društvenih krugova car Aleksandar je gotovo ukinuo „kontinentalnu blokadu“, i izdao je carinsku tarifu, koja je osetno štetila francuske trgovačke interese. Uz to poljska politika Napoleonova, koja je, i pored sviju uveravanja, očigledno išla za tim da uspostavi Poljsku Kraljevinu u njenim granicama od godine 1772., bila je stalno puna nezgoda i opasnosti za rusku državnu politiku. Isto tako su se sukobljavali interesi francuske i ruske politike i na Balkanskom 78

Poluostrvu, gde je Rusija vodila naporan i težak rat sa Turskom, imajući cromenljivu sreću u tom ratu, koji se vodio sa prekidima, dok je Francuska nastavljala sa tradicionalnom politikom. Ratovalo se i na Kavkazu. Godine 1804., izbio je Prvi Ustanak Srba. U vezi s tim podneo je mitropolit karlovački Stevan Stratimirović caru Aleksandru preko prote Samborskog, dvorskog sveštenika njegove sestre velike knjeginje Aleksandre, supruge ugarskog palatina, jedan memorandum o položaju srpskog naroda, o potrebi da se car zauzme za nj i o mogućnosti stvaranja jedne velike slovenske države. Memorandum Stratimirovićev, pisan teškim sloveno-srpsko-ruskim jezikom, bio je za cara Aleksandra prerađen, ali izgleda, da se car na nj nije mnogo obazreo. Isto tako bez ozbiljnih posledica svršilo se i putovanje prvog srpskog izaslanstva u Petrograd. Po odluci skupštine, držane u Ostružnici, pođoše u Petrograd, početkom septembra 1804., preko Vlaške, srpski poslanici prota Matija Nenadović, Petar Novaković-Čardaklija i Jovan Protić. U Petrogradu beše srpsko izaslanstvo ljubazno dočekano i primljeno dvaput na poduži razgovor od kneza Adama Čartoriskog. Jezgro se cele diskusije sastojalo u rečima kneza Adama, koji je odobravao držanje Austrijanaca, što „nisu mogli pogaziti ugovor, isto tako, kao što sada i Rusija ne može da pokvari ugovor (sa Portom).“ Poslanstvo se, ne dobivši stvarno ništa, vratilo natrag. Međutim, ustanak se produžio, i Rusija sama zagazi u rat sa Turskom. 11. januara 1807., ruski zapovednik na balkanskom bojištu, general Mihelson, uputio je Karađorđu pismo, stupajući s njim na taj način prvi put u dodir, i pozvao ga je na daljnju borbu sa Turskom i na proglašavanje nezavisnosti od Turske, što iziskuje „dostojanstvo“ srpskog naroda. I zaista, uskoro je došlo do prekida srpskih pregovora sa Turskom. Od toga vremena nastaje uža saradnja između Rusa i Srba, i, kao najjači znak ove saradnje, javlja se zajednička vojnička borba srpskih i ruskih odreda u okolini Vidina, gde se odlikovao Milenko Stojković, koji je bio nagrađen ruskom sabljom sa natpisom „za junaštvo“. Isto tako je i Karađorđe dobio od cara na poklon sablju sa natpisom „Braniocu Vere i Otadžbine“. Već 17. juna 1807. god. došao je u Srbiju kao ruski diplomatski agent, Konstantin K. Rodofinjikin, rodom Grk. On je igrao veoma važnu ulogu u srpsko-ruskim odnosima, pa i u unutrašnjoj srpskoj politici. Karađorđe nikad nije imao prema njemu poverenja, a i u vladinim srpskim krugovima, pa čak i u narodu, nisu mu mnogo simpatisali, kao Grku, naročito zbog njegova prijateljstva sa beogradskim mitropolitom Leontijem, tipičnim fanariotom. Rodofinjikin bio je zvanično u Srbiji poverenik ruske vrhovne komande na balkanskom bojištu. U tajnoj instrukciji rečeno je bilo Rodofinjikinu, da ruski car „neće ostaviti nikakva moguća sredstva da im pomogne; samo kad se u njih uveri, da se oni u svima svojim radnjama neće nikako kloniti od toga, već da će se saobražavati sa pravcima Ruske Carevine“. Postoji i ugovor između Karađorđa i carevog ađutanta, markiza Paulučia od 27. juna 1807. U njemu je predviđen potpun protektorat Rusije nad Srbijom, s tim da se upravnik i viši vojni i civilni časnici postavljaju ukazom carevim. U tom ugovoru obećana je bila obilata ruska pomoć Srbima u svima oblicima. Ali su odredbe tog ugovora bile više želje i namere nego stvarnost. Od 1807—1810. ratovali su na istočnom bojištu Srbi i Rusi zajedno protiv Turaka i imali nekoliko uspeha. Od tih zajedničkih borbi najslavnija je pobeda na Varvarinu (6. septembra 1810.). Nepovoljni obrt međunarodne politike za Rusiju promeni situaciju na štetu Srba. Rusi biše prinuđeni da prekinu ratovanje na Balkanu i da u Bukureštu sklapaju mir s Turcima (16. maja 1812.). U osmoj tačci ugovora o miru predviđena je za Srbe opšta amnestija i jedna vrsta samouprave, koju će sporazumno izraditi Porta sa ustanicima. Rusija je želela, da u onim po sebe teškim prilikama učini za Srbiju što može. Međutim, sultan je nalazio, da su to veliki ustupci za Srbe i odbio je da ratifikuje tu tačku Bukureškog Ugovora. Sultan je mogao tako postupati, jer Napoleon beše na putu ka samom srcu Rusije. Malo posle toga, Porta je prešla preko svih obzira i uništila je srpsku samostalnost. Karađorđe i mnogi drugi prvaci, nakon jednogodišnjeg interniranja po austriskim tvrđavama, pređoše u Rusiju, gde su ih sve srdačno primili. Pored velikih i sitnih državnih pitanja careve Napoleona i Aleksandra delila su i mnoga lična pitanja. Nepovoljno primljena i na brzu ruku prekinuta prošnja Napoleonova, koji je tražio ruku 79

Aleksandrove sestre Ane; zatim francuska aneksija Oldenbuške Vojvodine, čiji vladari behu bliski rođaci Aleksandrovi; najposle, rusko ponovno prijateljstvo s Engleskom, sve je to davalo građe za novi sukob. Bilo je samo pitanje, ko će koga preteći i ranije preći u ofanzivu. Zaključivši savez sa gotovo celom Evropom, i obećavajući Poljacima obnovu njihove kraljevine, Napoleon je pretekao Aleksandra, pa je u junu 1812. god. sa vojskom od preko 600.000 ljudi prešao rusku granicu i odmah bez boja zauzeo prestonicu litvanske velike kneževine Viljnu. Ruska vojska bila je razdeljena u tri glavna dela: jedan je vodio general Barklaj De Toli (oko 120.000 ljudi), drugi knez Bagration (oko 45.000), a treći general Tormasov (oko 35.000). Po osnovnom planu trebala je armija Barklajeva da se povlači i da Napoleona uvlači sve dublje u zemlju, dok je Bagration imao da udari na bok i pozadinu francuske vojske. Zbog ogromne nadmoćnosti Napoleonove druga polovina plana bila je očigledno neostvarljiva. S toga se glavni zadatak ruskih armija sveo samo na to, da što pre dođu u međusobni dodir. Napoleonova namera beše da spreči ujedinjenje ruskih armija. Ali, blagodareći izdržljivosti i brzini manevrisanja Rusa, kao i hrabrosti ruskih zaštitnica, dve su se glavne ruske armije sastale, dok se treća držala pasivno. Ona je privukla na se jedan Napoleonov odred, sastavljen većim delom od Austrijanaca, koji su isto tako sada izbegavali sukobe sa Rusima, kao što su Rusi na „miran način“ ratovali s njima godine 1809. Slično su postupali i Prusi, kojima je Napoleon izdao naredbu da zauzmu Rigu i da zaprete Petrogradu. Naišavši na prvi otpor, Prusi su zauzeli pasivan posmatrački stav na zapadnoj Dvini. Međutim je Napoleonova glavna armija napredovala, a ruska se vojska postepeno povlačila, ali uvek sa borbama, Najozbiljniji boj beše kraj Smoljenska, starog utvrđenog grada, koji je tom prilikom najvećim delom izgoreo. Zbog stalnog povlačenja mnogo su osumnjičili Barklaja kao stranca, da je tobože u vezama sa Napoleonom. S toga je Aleksandar najzad pristao, da imenuje vrhovnim zapovednikom starog generala Kutuzova, Suvorovljeva učenika, koji je baš tada završio rusko-tursko ratovanje. Više iz političkih nego iz strateških razloga, pred samom Moskvom, kraj sela Borodina, rešio se Kutuzov da primi glavnu bitku. Ceo dan 26. avgusta trajala je vrlo uporna bitka, u kojoj su i jedna i druga strana pokazale veliku hrabrost i u kojoj su Rusi, u glavnom, zadržali svoje položaje. Ali, kada su uveče prebrojali gubitke, našlo se, da je ruska vojska toliko nastradala, da joj je bezuvetno bilo potrebno naglo pribiranje. S toga se povukla prema Moskvi. U Moskvi je nastala panika i begstvo većeg dela stanovništva, i evakuacija državnih nadleštava i državne imovine. Sve je izvršeno u takvoj hitnji, da je neprijatelju ostavljena ogromna masa ranjenih Rusa (oko 25.000). S početka se mislilo da se Moskva svakako brani, ali u noći 1. septembra u selu Filjama, kraj Moskve, na ratnom savetu, protiv mišljenja većine generala, Kutuzov je naredio povlačenje ovim znamenitim rečima: „Sa gubitkom Moskve još nije izgubljena Rusija; naređujem povlačenje.“ 2. septembra ušao je Napoleon u Moskvu gotovo sasvim napuštenu, ali, i Napoleonova vojska beše proređena; ona je već spala na manje od četvrtine onog, što je imala na početku rata. Nije utvrđeno, iako se stvar više puta utvrđivala, kako je Moskva ovom prilikom zapaljena. Nesumnjivo je požar Moskve jako pogoršao položaj Napoleona i poslužio kao signal za veliki narodni pokret. Seljaci, koji su se dotle kolebali, listom su se digli protiv osvajača i ometali su njihovo snabdevanje. S druge strane, Napoleon je učinio ogromnu grešku ostavivši na miru Kutuzova. Ponuda mira, učinjena caru Aleksandru, ostala je bez odgovora. Kutuzov je čak odbio da zaključi i primirje. Bez dovoljno hrane, s proređenim trupama, u dalekoj i neobičnoj sredini, Napoleon se osetio u velikoj nezgodi. S toga se u oktobru odluči na odstupanje. Tom prilikom razorena ruska prestonica bila je konačno opljačkana, a učinjen je i varvarski pokušaj, da se Kremlj baci u vazduh. Napoleon je hteo da odstupi u Ukrajinu, ali nije mogao tuda da prokrči put, nego je morao da skrene na stari smoljenski drum i da odstupa preko razorenih mesta. Ruska vojska je išla u stopu za njim, dok su ga strašno uznemiravali kozačka konjica i neredovne seljačke čete. Uz to su prešli u napadaj i oni ruski odredi, koji su dotle bili na sporednim bojištima. Kritički položaj Napoleonove vojske postao je neizdržljiv, kada je nastupila vrlo rana i surova zima. Francuska vojska bila je u Rusiji sasvim uništena, tako da su svega hiljadu gardista ga puškama i devet topova pod maršalom Nejom prešli u redu rusku granicu. Napoleon je još pre konačne katastrofe napustio 80

što je bilo „uzeto na znanje“ od strane kongresa. 1815. napokon se Napoleon našao dosta daleko od Pariza sa ostacima svojih snaga. On je bio kao neka vrsta arbitra međunarodne situacije. Porta je morala voditi računa o svojim obavezama prema pobedničkoj Rusiji i odmah je. u njenim etnografskim granicama. Milošem Obrenovićem. ujedinili su saveznike. Ali i ruska vojska je teško stradala i pretrpela goleme gubitke. ceo pravac ondašnje politike. Razume se. a i na osnovu jednog naročitog akta. U prevodu na običan jezik ova svečana izjava značila je da će u Rusiji 81 . Od nemačkih država i državica obrazovan je nemački savez. Austrija je dobila Ilirsku Kraljevinu i veliki deo severne Italije sa Mlecima. koji je većina evropskih vladara primila. U trodnevnoj „bici naroda“. Njemu najviše imaju da blagodare Burboni. kod Licena. koja je težila da povrati revolucijom poremećeni legitimitet i mir u međusobnim odnosima država. da li treba nastaviti rat. To je bio akt takozvane Svete Aliance. Njegovo iskrcavanje u Francuskoj i oduševljeni prijem u celoj zemlji. a Pariz je kapitulirao 31. rat je produžen. U proleće 1815. Kutuzov je smatrao da treba prestati sa ratovanjem. i da očuva neokrnjena prava prestola.. godine njega su napustili mnogi nemački vladari i austriski car.000 ljudi pojavi u Nemačkoj. ali su one stvarno postojale. Uspeh Rusa olakšao je i položaj Srba. Svi svedoci govore čak i o slučajevima ljudožderstva. ovog puta međusavezničkim. po opštem duhu ugovora. Za sklapanje trajnog mira i likvidaciju posledica Napoleonovih ratova. Ovog puta rat je bio rešen bez neposrednog učešća Rusa. kod Budišina. Poljska je pretrpela takozvanu „četvrtu deobu“ ukidanjem Varšavske Velike Vojvodine i ponovnom podelom njenih zemalja između Rusije. koja je bila najveća po broju učesnika u toku sviju Napoleonovih ratova. Napoleon je bio nateran na povlačenje i do kraja godine 1813. nego je odlučena u opštim linijama i unutrašnja politika država potpisnica. da će ih Bog nagraditi za njihove žrtve. Napoleon je onda zahvalio na prestolu i bio je interniran na ostrvu Elbi. dok su saveznici dobijali sveže snage i sve veću nadmoćnost. naročito kod Drezdena tukao ih je. što su ponovo došli na francuski presto. nego i reakcionaran. Napoleon je uspeo da na brzu ruku skupi nove znatne snage i da se sa 200. snagama Engleza i Prusa. da ove odluke nisu ušle u zapisnike i ugovor. oltara i vladajućih sgaleža. po zamisli njenog inicijatora cara Aleksandra. „Sveta Alianca“ morala je da bude. pokazala gotovost da pregovara s vođom novog ustanka. u okolini Lajpciga. Sve do kraja marta 1814. ispraznio je Nemačku. Stradanje Francuza i njihovih saveznika na povlačenju (među njima i hrvatskih i srpskih graničara. Na kongresu nisu bila rešavana samo međunarodna pitanja. Na drugom Bečkom Kongresu (1815.. car Aleksandar je bio obećao naročite povlastice i parlamentarni ustav. Spaslo je Evropu od te nevolje begstvo Napoleonovo sa ostrva Elbe. na Vaterlou. Verni su mu ostali samo saski kralj i Poljaci. sazvan je bio veliki kongres u Beču. Ali je car Aleksandar naredio početkom godine 1813. Aleksandar se ponovo pokazao kao najodlučniji protivnik Napoleonov. bio je ne samo konzervativan. marta 1814. Ali tokom 1813. Sudbina rata bila je rešena u Nemačkoj u oktobru 1813. Na tom kongresu pokazala se jaka protivnost u interesima saveznika. ali bez stvarne središnje vlasti i pravog narodnog jedinstva. Francuska je vraćena u svoje granice iz godine 1792. U stvari.. Starodrevni grad Krakov proglašen je slobodnom republikom. na novu godinu 1816. u svom proglasu na narod. dalju ofanzivu u kojoj su se ruskoj vojsci pridružili i Prusi. na predlog Aleksandra I. Pruske i Austrije. ali od njih nije bilo velike koristi. Ulazak cara Aleksandra u Pariz bio je vrhunac njegove slave i moći. Ali teške gubitke Francuza nije bilo lako popunjavati. U Rusiji. ratom. Naročito je austriski car bio za mirne pregovore.). Evropa se gotovo nalazila pred novim. posle niza intriga i diplomatskih borbi. koje je Napoleon regrutirao u Ilirskoj Kraljevini) ne daju se opisati. ponajviše zbog nastojanja cara Aleksandra. takozvane Restauracije. Saveznici se tad počeše kolebati. a pored toga protiv njega je ustao i švedski kralj — bivši njegov maršal Bernadot.žalosne ostatke svoje razbijene armade. Aleksandar I je izjavljivao. Ipak. šaljući narodu svoj carski pozdrav i tvrdeći da su zasluge naroda u prošlom teškom ratu neizmerne. I nije bio usamljen. utvrđene su nove granice evropskih država. borilo se sa promenljivom srećom. Poljskoj. prožeta idejama Evanđelija. Ipak se Napoleon dobro držao i u nizu sukoba sa saveznicima.

) i u Veroni (1822. da se dogovaraju o zajedničkoj akciji za spasavanje režima stvorenog 1815. ušavši u crkvene poslove.“ Glavni životni posao Arakčejeva behu takozvane vojne naseobine. u kojima se pokazalo da car Aleksandar ne misli ozbiljno da bude ustavan vladar. brinuo se najviše o čuvanju međunarodnog reda. god. s vremenom. Nekadašnji slobodni mislilac. to je bilo oslobođenje lotiških. koju je sproveo u Kazanu na Univerzitetu neki Magnicki. pokoravajući se ne samo za vreme tih vežbanja. U kraljevini Poljskoj. pravi pravcati verski zanešenjak. kome je bio potpuno odan. gledalo se na dobre odnose i mir u porodici. na više strana došli u sukobe sa svojim vladaocima. nego i potpuno očajanje među naseljenicima. Mera je bila nesrećna i dovela je do proletarizacije seoskih masa. koje se javljalo u mnogobrojnim samoubistvima. na primer. nakon kratkog „medenog meseca“ ustavne slobode.). gotovo ateist i lakomisleni salonski junak. Ali sve je to bila samo dekoracija: u suštini svojoj život naseljenika bio je pravi pakao. da se taj zavod prosto poruši. faktičku upravu nad Rusijom. sve do 1824. Što se tiče politike cara Aleksandra u Rusiji. Tako. ali bez zemlje. a uticajni poljski krugovi nisu pokazivali volje. a onda otpušteno zbog liberalnih nazora nekoliko najboljih profesora petrogradskog univerziteta. nekadašnji liberalni saradnik Speranskoga. Ali se vraćalo ponekad i na staru liniju. koja je tamo postala strašna socijalna bolest. pun misticizma i mračnjaštva. nastalo je uzajamno nezadovoljstvo i podmukle borbe. Car Aleksandar je aktivno sudelovao na svima tim kongresima: u Ahenu (1818. Goljicin je. ali pošto je ipak nezgodno 82 . Arakčejev je posle nastavio isto tako odanu službu caru Aleksandru i bio je na veoma uglednim položajima još pre velikog rata. godine. i baveći se seoskim gazdinstvom. u glavnom. pošto su njegove „naredbe trebale da budu primane kao i carski ukazi. a ponekad i u otvorenim bunama. Gotovo odmah posle svršetka Bečkog Kongresa počelo je izvesno revolucionarno strujanje. Ali jedino što je bilo učinjeno. spremao je neki nacrt „Državne ustavne povelje“ za carevinu. ministar prosvete i crkvenih poslova. Pobeda južnoameričkih revolucionara i proglas nezavisnosti latinskih republika preko Atlanskog Okeana bili su prvi ozbiljni udarac novom sistemu. prepuštajući svojim doglavnicima. u Opavi (1820. estonskih i ruskih seljaka kmetova u baltičkim pokrajinama. stavljeno pod sud. Markantna ličnost među državnicima Aleksandrova doba beše knez Aleksandar Goljicin. Uredbe koje je Arakčejev za ove naseobine izradio izgledale su pune humanih ideja: od oficira se tražila strpljivost i pravednost. beše grof Arakčejev. u očajnim molbama upućivanim na cara. ona je bila. da budu lojalni prema vladaru. oni su se u isto vreme stalno vojnički vežbali. nastrožijoj vojnoj disciplini. bili su u isto vreme i seljaci i vojnici. naročito na red i čistoću. gde se i sada pokazuje njegova spavaća soba (1819. inspirisina reakcionarnim načelima Bečkog Kongresa. Car Aleksandar.). Nešto se govorilo u vladinim krugovima i o pitanju oslobođenja seljaka. kada su ga oborili još mračniji tipovi. oko godine 1820.. da je Arakčejev ostao kraj cara. U Nemačkoj se razvio jak pokret za ujedinjenje. postao. tako da je surova disciplina izazivala ne samo stalno nezadovoljstvo. a onda. po nalogu carevom. Najkrupnija ličnost iz okoline cara Aleksandra. gonila je književnost. Ogromnu senzaciju napravila je revizija. Raspoređeni po svojim kućama. Vladari i njihovi ministri sastajali su se na naročitim kongresima. pazilo se na to da ljudi budu potpuno obezbeđeni. naročito sa tuđincima. a prema univerzitetima i slobodi nastave preduzete su bile naročite mere: suspendovano je. nego i u privrednim i u celokupnom privatnom životu. koja je spadala u njegov resor. ali je nekako uklonjen iz okoline Pavlove baš u najopasnije vreme zavere. Ljudi. koji se posle upravljao prema pogledima svoga novog šefa. Za vreme njegovog ministrovanja cenzura.ostati neokrnjen carski apsolutizam. a kamo li prema carevini. Poslednjih godina bio je stvarno neograničeni gospodar Rusije. Arakčejev je nekako umeo da dobije neograničeno poverenje cara Pavla. koji su živeli u tim naseljima. Posle pregleda kazanskog univerziteta on je predložio. na prvom mestu generalu Arakčejevu. bivši dugogodišnji carski poverenik kod Svetog Sinoda. nezadovoljni i razočarani. Govorilo se da zavera ne bi uspela.). Narodi su. u čestim izgredima protiv vlasti. u drugoj polovini njegove vladavine. državni sekretar Novosiljcov. u Ljubljani. birokratsko policajno uređenje i kmetska zavisnost seljaka.

Deržavina. a onda sa određenim prevratničkim ciljem. as druge strane vesti kako se car spremao da odvoji od Rusije neke pokrajine bivše kraljevine Poljske i da ih doda svojoj samoupravnoj Poljskoj.rušiti univerzitete. pošto je to stvar mrska pred Bogom. probudili su i 83 . Puškin predstavlja svoga junaka Onjegina kao čitaoca engleskog ekonomskog pisca Adama Smita i kao „dubokog ekonoma“. profesori prirodnih nauka upućivani su na Sveto Pismo. na primer. prilikom ratovanja i logorovanja u njoj ruskih četa. koji su želeli da postanu pravi sveci. jednog od najvećih umetnika ruskog stiha. oko koga se grupiše čitava plejada malih pesnika. Mnogo je izrazitija. a medicinarima je bilo zabranjeno secirati leševe. tip svirepoga mračnjaka i preteča kasnijih mističkih tipova. dok su se mlađi i napredniji (u književnom smislu) elementi okupljali u društvu zvanom Arzamas. dok. iako sada potpuno zastarelo. iako pesnički slabija. Policija prati Puškinovo kretanje i goni ga. na primer profesori i studenti trebali da budu neka vrsta kaluđera. nastavljajući svoj rad. Napregnutost verskih osećanja ogleda se za vreme Aleksandrovo i u jačanju sekata. a i nesavremeno po svojoj istoriskoj i političkoj filozofiji. koji čini prelaz sentimentalnog pravca ka romantizmu. Atmosfera mističkog ludila obuhvatala je cara sve više. Veliko vrenje u društvu ogleda se u stvaranju svakojakih zajednica i kružoka. Ondašnje rusko društvo najviše je cenilo Puškina kao revolucionarnog pesnika. mudrog basnopisca Krilova. koji su svojim moćnim okultnim delovanjem na ruskom dvoru toliko nahudili i ugledu carskog prestola i pravilnom toku državnih poslova i samoj sreći i blagostanju Rusije. j. Sklon romantizmu on potpada pod moćan upliv Bajrona. Tada se javlja genije Puškinov. daleki rođak budućeg ruskog velikog romanopisca. razvila su se u krugovima ruskih intelektualaca. Uz Fotija javlja se i mistička ženska-grofica Orlova. Karamzina. Kondratijem Selivanovim koga su njegovi poštovaoci smatrali nekim sinom božjim a u isto vreme i Petrom III! Uopšte društveni pokreti u doba Aleksandrovo bili su vrlo živi. lirika revolucionarnog pesnika Riljejeva. U njegovoj znamenitoj knjizi „Pokušaj jedne teorije poreza“ nalazimo između ostalog i sledeće reči: „Jedna uređena država ne sme svoje blagostanje da osniva na nepravdi“ i da prema tom ugnjetavanje jednog staleža od drugih ne može da bude temelj blagostanja jednog velikog naroda. Reakcionarni pisci i „ljubitelji književstva“ skupljali su se u zajednicu nazvanu Beseda ljubitelja ruske književnosti. da je sam car prijateljski razgovarao sa vođom ovih ludaka. Kneza Goljicina istisnuo je sa njegova položaja neuki mističar. vrlo sočnim i borbenim pesmama i mladi Aleksandar Bestužev (Marljinski). onda samo plemića i. njegove žučne i beskrajno duhovite epigrame. Sve jači reakcionarni kurs cara Aleksandra sa jedne strane. dubokog i nežnog liričara. Pored više-manje salonskih mističkih vežbanja gospodskih društava. u ogromnoj većini. koji je onda bio gospodar duša. Završava se. Uza nj daje oduške svom bujnom temperamentu u. veoma zanimljive i sa estetskog i sa političkog gledišta. oficira. kći velikog pobednika kod Česme. Pod uticajem Francuske Revolucije i ratova. i to kao nenadmašan majstor forme i stiha i kao veliki znalac ruskog jezika. javlja se i mračni i svirepi pokret skopaca t. Pričalo se. kao i mnogo dublje „građanske“ pesme prepisuju mnogi i uče napamet. on luta po Južnoj Rusiji i Kavkazu. arhimandrit Fotije. Delo je epohalno. Od domaćih pisaca se ističe Nikola Turgenjev. najpre sa maglovitom humanitarnom i liberalnom tendencijom. život i književna karijera starih pisaca Heraskova. I u književnosti javljaju se raznovrsne struje. a širila se i po svima društvenim krugovima. koji izdaje svoju ogromnu Istoriju Ruske Države u 11 svezaka (dvanaesta sveska izišla je posle smrti piščeve). on je stavio u izgled niz mera za „njegovo ozdravljenje“. U društvima stalno se vode razgovori o politici i društvenim teorijama. misli i srdaca mlade Evrope. kao i usled neposrednog dodira sa Evropom. Žukovskog. Dimitrijeva. duhoborci čija nauka predstavlja neku vrstu moralnog i spiritualietičkog hrišćanstva. iz biblioteke su imale biti izbačene vrlo mnoge „nezgodne“ knjige. tajna udruženja. kao što su. I sam car mnogo uživa u „blagočestivim“ razgovorima arhimandritovim i rado sluša njegove spasonosne savete. Tako su. Duh protesta oseća se i u vrlo plastičnom i divnim ruskim jezikom napisanom pozorišnom komadu Gribojedova Nesreća od pameti. Razvija se potpuno talenat finog pesnika klasičke umetničke škole Baćuškova. Puškin je smatran kao velik već onda. Zapadnoevropska politička i ekonomska književnost čita se na veliko i u originalu i u prevodima. kastrata.

jer je veliki knez Nikola proglasio carem carevića Konstantina. oni su bili svi mahom republikanci i pristaše najoštrijih mera. Godine 1820. — kada će se izvesti državni udar. politički teoretičar. tražili sporazum sa Poljacima. državnog udara. kojoj su oni davali istoriski naziv Zemaljskog Sabora. Dibič. Godine 1825. pisao je već tada. sa sedištem uprave u Petrogradu. Car Aleksandar je bio obavešten o postojanju tajnih udruženja i u glavnom je znao njihove težnje i glavne ličnosti. koja je došla neočekivano. dala je maha ozbiljnoj revolucionarnoj opasnosti. pored toga. da se može preći na posao. i vrlo opsežan referat o tom bio je dostavljen caru u Taganrog. naročito pak general-guvernera petrogradskog 84 . poglavito u glavnim središtima druge armije. čiji bi položaj potpuno ličio na onaj predsednika Severoameričke Unije. Na čelu Severnog Društva. verovatno od trbušnog tifusa. Njima se kasnije pridružilo još i „Društvo Ujedinjenih Slovena“. Ali Aleksandar nije preduzimao nikakvih oštrijih mera protiv tajnih udruženja. ujedinjenih slovenskih naroda. uvodili su još i Erdeljce i Mađare. na navaljivanje nekih velikaša. tajno zahvalio na nasleđu prestola. na primer general Orlov. koji je izradio ustavni projekat za Rusiju. inžinjerski kapetan Nikita Muravjov i gardiski generalštabni poručnik knez Evgen Oboljensni. avgusta 1822. Razume se. Knez Sergije Trubeckoj. a od oficira i činovnika tražena je pismena izjava da neće ulaziti u tajna društva. obrazovanje vojnih naseobina biti uzrokom prevrata“. I jedni i drugi mislili su da put vodi preko vojne pobune. jedan od učesnika. „Južnjaci“ kao i „Sloveni“ behu mnogo radikalniji. 2) u opštim tužbama protiv zuluma lokalne administracije i najzad 3) „držao sam da će. da je stanje Rusije takvo da prevrat mora neminovno doći. gde se on nalazio kraj bolesne supruge i gde je sam oboleo. ali ga je našao iza careve smrti šef njegova štaba. U Severnom Društvu glavni teoretičar beše Ništa Muravjov. s druge strane odlučnošću zaverenika da učine pokušaj državnog udara. već potpuno revolucionarnog karaktera. Umesto raspuštenog i relativno mirnog i lojalnog „Saveza Opšte Sreće“ stvorila su se dva nova tajna udruženja: Severno i Južno. Između Petrograda i Varšave vodila se živa prepiska. ali uz građansku jednakost samo su imućni staleži dobivali politička prava. na čelu Južnog Društva stajao je pešadiski pukovnik Pavle Pestelj i potpukovnik Sergije Muravjov. Oni su čak odredili i rok — veliki vojnički manevri godine 1826. a na prvom mestu braći umrlog cara: velikom knezu Nikoli u Petrogradu i presumptivnom prestolonasledniku careviću Konstantinu u Varšavu. Društva su se najviše bavila pretresanjem problema političke teorije i preuređenja ruske države. S njim se slagala većina „severnjaka“. što su oni težili ka sveslovenskoj republikanskoj federaciji. nalazili su se pesnik Riljejev. ali njegov akt u tome smislu nije bio objavljen. a naročito šta da se radi sa carskom familijom. a onda pitanjima praktične politike. pored Srba i drugih Slovena. društvo Ujedinjenih Slovena bilo je osnovano od inžinjerskog poručnika Borisova. da je treba svakako ukloniti.revolucionarne i nacionalističke ideje Rusa. Taj carević se godine 1823. imenovanja provizorne vlasti sastavljene od vođa zavere i liberalnih velikaša i saziva ustavotvorne skupštine. samo je 1. kako da se dođe do ostvarenja društvenih ciljeva. u jednoj zabačenoj palanci. Taj referat car je ostavio bez posledica. koji je odmah celu stvar javio kuda je trebalo. Bilo je tu lica i iz viših krugova i dobro poznatih caru. izišao carski ukaz kojim su sva tajna udruženja zabranjena i rasturena. iako je to bio čisto lokalni pokret bez ideološke motivacije i određenog revolucionarnog obeležja. za ovo mišljenje on je nalazio razloge u ovim pojavama: 1) u čestim pobunama seljaka protiv spahija. ova je izazvana s jedne strane zamršenošću pitanja o nasleđu prestola i za jednu monarhiju veoma neprirodnim stanjem kada nema cara. ipak su ga veoma ozbiljno shvatili i u krugovima tajnih udruženja i na dvoru. Rusija je trebala da postane federativna monarhija sa carem na čelu. Dva poslednja društva radila su na ruskom jugu. da je ovaj ukaz imao samo dekorativni karakter i da se na nj malo ko obazirao. zaverenici su smatrali. Smrt cara Aleksandra. Vlada je bila o svemu dobro obaveštena. izbila je gotovo neočekivano pobuna u Semjonovskom gardiskom puku. koje su postajale sve češće i sve duže. Kmetska zavisnost seljaka trebala je da bude ukinuta. jer se većina apsolutno složila u tome. Originalnost „Ujedinjenih Slovena“ sastojala se u tome. a u red. u prvom redu prava biranja državnih i pokrajinskih sabora. sam krilni ađutant carev.

Diktatorom je bio imenovan knez Sergije Trubeckoj. uspeo je da se spase u inostranstvo.“ Vrhovni Sud uvažio je carsku želju. Onda je počelo beskrajno istraživanje. potpuno iskreno svoje mišljenje o stanju države i o merama. dok bi određene ubice uklonile velikog kneza Nikolu. jer im mase nisu pružile nikakvu znatniju pomoć. Usred ovih pregovora stigle su velikom knezu Nikoli vesti o zaveri.grofa Miloradovića. osudio je zaverenike na strašne kazne. unevši mučan elemenat straha u njegov život i njegovu politiku“ pa ga je utvrdila u njegovoj gotovo slepoj privrženosti načelima konzervatizma i vojne discipline. Nikola Turgenjev. Trebalo je odbiti zakletvu. (1825-1855. Car je 85 . u isto vreme. moralni teror pri saslušavanju. umešan u zaveru. Već uveče pobunjene čete bile su razoružane i internirane a veliki broj zaverenika. smatrajući činovništvo nepouzdanim i pokvarenim. on je. ova petorica — pesnik Riljejev. „okaljan krvlju podanika“ (izraz samog cara u pismu careviću Konstantinu). grof Speranski. Senat se našao u Zimskoj Palati i nisu ga mogli uhvatiti. iako u isto vreme nije imao velikog poverenja ni u birokratiju.“ te je petorici glavnih vođa zamenio smrtnu kaznu čerečenja na četiri dela nekom drugom smrću „pri kojoj se ne prosipa krv osuđenih. te ovu petoricu osudio milostivo samo na vešala. snagama. Za vreme znamenite veleizdajničke parnice protiv Decembrista (učesnika u decembarskoj pobuni) on je dolazio u neposredan dodir sa većinom optuženih. ona ga je lično jako uplašila. svome glavnom tužiocu. hteo da vlada i upravlja. car je upotrebio prvo konjicu. naterati Senat da suspenduje carsku vlast i da imenuje privremenu vladu. Tragedija Decembarske Bune učinila je veoma dubok utisak na cara. Pobunjenici. pošto se ranije tajno zahvalio na nasleđu prestola. Ulogu glavnog „noža“ ustanka preuze na se zanešenjak Kahovski. pri kom se naročitom veštinom odlikovao sam car. saslušavanja i suočavanja. moralne i fizičke patnje uhapšenih po kazamatima tvrđave Petra i Pavla. Pobeda vlade novoga cara Nikole bila je potpuna: pobunjenici nisu uspeli da prošire svoju akciju. GLAVA XX. jula 1826. Ali. Zaverenici behu spremili plan bune. Od celokupnog prestoničkog garnizona samo je jedan puk odbio da položi zakletvu caru Nikoli. Pošto nisu mogli ni mitropolit.). Carevanje Nikole I. koji nije ni video optužene. gde je perom nastavio započetu borbu. pukovnik Sergije Muravjev. koje treba preduzeti da se žalosno stanje popravi. Pobunjeni moskovski puk proveo je gotovo čitav dan sa nekim malim delovima drugih pukova i gomilom civilnih ljudi među kojima je bilo mnogo radnika. pa onda artiljeriju. koje je on smatrao kao stalež zaražen duhom bune i težnjama ka ograničavanju samodržavne carske vlasti. među njima i sam „diktator. ona je ulila u nj nepoverenje prema svima društvenim pokretima i društvenim. Vrhovni Sud. a njegovim pomoćnikom pukovnik Bulatov. Budno čuvajući socijalne povlastice plemstva. pukovnik Pestelj. On je težio da upravu države što više birokratizira. koga je smrtno ranio Kahovski. dok su ostali — njih 121 na broju — otišli većinom na robiju. Topovi su rešili sudbinu dana. vođa južne bune. na koga je pucao pesnik Kiheljbeker. Tako su 13. Carević Konstantin. držeći plemstvo po mogućnosti daleko od efektivnog učešća u državnim poslovima. decembra Zimska Palata pokazala se jačom od zaverenika. da ubede pobunjenike. proglasi carem svoga brata. ni veliki knez Mihajlo. (Doba „zvanične narodnosti“). Pored toga.su izložili mnoštvo svojih ideja u iskazima i dali su kritičku sliku ondašnjeg stanja Rusije.“ pohvatani i dovedeni u Zimsku Palatu. i desila se neka vrsta čuda: optuženi i usmeno i pismeno izložili su caru. a u prvom redu prema plemstvu. stojeći na Senatskom Trgu. 14. i Kahovski — umrli na vešalima. zauzeti senatsku zgradu. a u kojem je ulogu državnog tužioca igrao niko drugi do nekadašnji liberalni ministar cara Aleksandra. i oni su brzo propali bez ozbiljne borbe. da se pokore caru. pa Bestužev. Dosta mlad (nije još imao 30 godina) i nedovoljno iskusan. koje je car Nikola smanjio i „ublažio. stupio je car Nikola I na presto. koji nije bio loš. ni grof Miloradović.

da se prikupe svi ukazi i uredbe sa snagom zakona izdati od 1649. onda neverovatno sporo i sa stalnim strahom da nekakva najskromnija. Car Nikola nije više posle toga sastavljao odbore. iz njihovih projekata i pismenih iskaza. ministarstvima koja su svoje obrazložene predloge podnosila na mišljenje Državnom Savetu. vidi se da je car Nikola stekao veliku rutinu upravljanja državnim poslovima. i to porazna. na primer. u koju su ušli zakoni iz doba cara Nikole. pitanje o kmetskoj zavisnosti seljaka bilo pretresano u devet tajnih odbora. car je upotrebio za rad na reformama. Ali ovaj je rad sprovodio čisto birokratski. a provodio je mnogo vremena proučavajući ona pitanja koja su dolazila preda nj.. ali i to bez ikakvog stvarnog rezultata.naredio. Najzad. kodificiraju i izdadu u obliku zbornika ili takozvanog „Svoda“. kritika državnog i društvenog uređenja Rusije dvadesetih godina XIX veka. 6. napravi izvod iz zapisnika saslušanja tih „zločinaca“. rezolucija i primedaba po različitim predmetima. nego je proučavao i različne grane državne uprave i javnog života. dobijene od procesa. decembra“ radio je četiri godine i pregledao je ne samo hartije cara Aleksandra. u tolikoj tajnosti. koji bi imali za zadatak da pretresaju celokupno stanje države. ali tako da ih niko ne bi primetio i da bi postupne i gotovo neosetljive promene što manje menjale postojeći red. Borovkov. i u jednom i u drugom vršeći neku vrstu Sizifova posla. koje je umeo da lepo izrazi i da je imao šire vidike i jaču pamet od mnogih svojih doglavnika. a u kom je data svestrana. Ovu kritiku i uopšte impresije. Car je odobrio samo prve dve mere. Speranski je predložio. Postojeće pravo sistematski je izloženo bilo u 14 svezaka „Svoda zakona Ruske Carevine“. naređivao je ponekad kakav zaključak treba da bude primljen. da je pomaže tamo. te je Speranski sa svojim saradnicima uspeo da prikupi i rasporedi građu i izda 25 ogromnih svezaka „Prve pune zbirke ruskih zakona“ od 1649—1825. da „podržava vlast svuda gde ona postoji. ali sve to nije zasecalo duboko u suštinu stvari. car se u zakonodavnoj delatnosti služio i redovnim putem. Car Nikola je naručio čuvenom reformatoru Speranskom. Iz njegovih mnogobrojnih pisama. Celog svog života on se borio sa duhom vremena i prenatrpanošću svakojakim poslovima.. gde ona opada. decembra godine 1826. Ali je za pojedina pitanja imenovao više tajnih stručnih odbora. hteo ga je popraviti nekim neosetnim reformama i. on je ograničavao njena većanja. najsitnija reforma ne izazove „lažna umovanja“. štetne razgovore. Ali je i ta ustanova izgledala caru nekako opasna. Pored tajnih odbora. Tako je postao jedan dokumenat. da nisu čak ponekad ni sami ministri znali. potonji senator. Kako je u svojoj borbi sa napretkom vremena nemilice sputavao slobodnu misao i surovo gonio nezavisne ljude. koji je posle kod cara stalno ležao na stolu. jer je hteo očuvati jedan skroz truo društveni red. a veliki broj zakonodavnih predmeta rešavao je konačno i bez saslušanja Državnog Saveta. Trebalo je vršiti reforme. kao i iz njegovih govora u zatvorenim i tajnim sednicama Državnog Saveta. Kao plod tih većanja izašlo je više predloga za nove zakone i različne reforme. da se rasporede hronološkim redom i tako štampaju. gde je otvoreno napadaju. godine. zatim nekoliko svekaza druge „Pune zbirke“. car Nikola je smatrao svojom svetom dužnosti da i van granica carevine pazi na održavanje postojećeg reda i da odmah interveniše. prema rečima ministra spoljnjih poslova grofa Neseljrodea sastajao u tome. da je car Nikola bio izvanredno savestan u vršenju svoje vladarske dužnosti: oskudicu svoga bednog obrazovanja on je stalno popunjavao vrlo raznovrsnim i obilatim čitanjem. Sav je posao bio 86 . Ali je sve njegovo staranje propa-dalo uzalud: on je bio u suštini stvari veliki utopista. izašlo je tajno naređenje carevo da se obrazuje jedan uži odbor za proučavanje spisa. j. t. trebalo je preraditi Svod u jedan zakonik. on je postao omražen kod sviju naprednih ljudi u Rusiji i van nje. tako je. pa da se one sistematiziraju. ako se taj red poremeti. Zadatak se Rusije. Budni i strogi čuvar tog reda. da skupi ruske zakone i utvrdi sastav ruskog zakonodavstva. Radi toga je ceo taj rad ostao bez ikakvih bitnih posledica. Zatim je trebalo da se iz te ogromne građe izvade norme postojećeg prava. sanjao je o tom da može sve rešiti sam. nered i bunu. najzad. da je imao izvesnih ideja. da šef kancelarije istražne komisije. tog velikog savetodavnog tela. gde god stigne. koji su ostali od pokojnog cara i pitanja o popravkama u državnom uređenju. Taj „Odbor 6.“ Treba spomenuti još i to. da je brani tamo. stvorenog od njegova brata.

Tako su u načelu univerziteti i gimnazije bili namenjeni za decu plemstva i činovništva. dok Gogolj stvara rusku prozu. (1839. koji su u mnogim slučajevima bili kažnjavani smrću. dok je trgovačko-zanatliski stalež trebao da se zadovolji sa školama od prilike ravnim nižim gimnazijama. koje su išle zatim da se odstrane najgroznije zloupotrebe spahiskog prava i vrlo sporo smanji broj kmetova. Lavrovski i sila drugih. da spomenemo samo najkrupnija imena. uredio im jeftini kredit. a Ljermontov se takmiči sa starijim pesničkim genijem Puškinovim. škole i bolnice. Putovanje tih državnih stipendista. Najzad i likovna umetnost. Kao šef jednog odelenja Careve Kancelarije. a 1. Više mladih naučenjaka poslato je u inostranstvo. na kojoj je bio pretresan zakonski nacrt o fakultativnom oslobođenju kmetova po njihovom sporazumu sa spahijama. Ipak su izvesni elementi iz nižih staleža prodirali i u srednje. Umesto zatvorenog poljskog univerziteta u Vilni otvoren je ruski u Kijevu. dok u književnosti imamo velik broj lepih talenata i značajnih pisaca. kasnije ministar državnih imanja. ali se budno pazilo da prosveta ne postane suviše pristupačna za šire krugove. Kiseljev je uprostio i znatno poboljšao administraciju sa državnim kmetovima. da se na ruskim univerzitetima pojavljuju prvi put u većem broju ljudi dostojni imena naučnika: istoričari Solovjov. general grof Petar Kiseljev. koja se po spahiskim dvorovima nalazila u najgorem stanju. Speranskoga zbirke predstavljaju monumentalno pravničko delo i bile su od nesumnjive koristi za Rusiju. Bođanskog. Ali u prosvetnoj politici car-Nikoline vlade nije bilo iskrenosti. koja je počinjala ovim rečima: „Nema sumnje da kmetska zavisnost u sadašnjem njenom stanju jeste i kod nas zlo osetno za sve i očigledno. naročito kućne služinčadi. car Nikola je izgovorio znamenitu besedu. Istina je. Posle smrti Speranskog. vrlo skromnih mera. među njima naročito slavističke.. Univerziteti su godine 1835. velike je zasluge stekao liberalni doglavnik careva Aleksandra i Nikole. Car Nikola smatrao je kmetsku zavisnost kao veliko zlo. koja je sadržavala kazneni zakonik. I pored sviju mana. Nešto radikalniji zakon iz godine 1848. Nju je kvario reakcionarno-policajni duh čitavog režima. Zabranjena je prodaja seljaka bez zemlje. Seljačko pitanje raščlanjavalo se u glavnom u dva dela: u pitanje o kmetskoj zavisnosti seljaka od spahija i u pitanje o pravnom i ekonomskom položaju seljaka-državnih kmetova. imaju u to doba u Rusiji mnoge 87 . značilo bi učiniti nešto još mnogo gore“. taj prvi veliki intelektualac-neplemić. Na jednoj sednici Državnog Saveta. januara 1835. pravnici Kaveljin. Turgenjev. slaviste Sreznjevski. Bilo je otvoreno puno novih katedara. kao obavezan zakonik. Jedino se ozbiljnije radilo na preuređenju uprave i donekle gospodarstva kod državnih kmetova. težio je da te kmetove pretvori u slobodne seljake. trulo i omraženo nasleđe kmetske zavisnosti ostalo je i dalje u svoj svojoj neprikosnovenosti kao najveća rugoba Rusije i pretnja njenom opstanku. Dakle.) izdata je 15. smanjio im je poreske terete. populariše i sudi golemu literarnu produkciju epohe. U tom poslu koji je trebao da bude kao neka vrsta primera za spahije. jer je izazvao mnoge razgovore o predstojećem oslobođenju seljaka. Vasilija Grigorovića po slovenskim zemljama čini važan datum u istoriji slovenske uzajamnosti. Ali taj primer postupanja države prema svojim kmetovima nije izazvao gotovo nikakvog interesa. Genijalni kritičar Bjelinski.gotov godine 1833. i u više škole. Rjetkin. ograničeno je pravo spahija da svoje seljake mogu slati u Sibir na robiju. bio je odmah posle objave nekako obustavljen. Pri kraju ovoga doba javljaju se veliki pripovedači i romanopisci — Dostojevski. Publicistika se razvija u filozofskim i polemičkim spisima slavenofila i zapadnjaka koji su dali pravac daljem razvitku ruske misli. „Svod“ je bio uveden u život. medicinar Pirogov. a još manje podržavanja kod spahija-plemića. Granovski. gotovo neizbežnih u poslovima ove vrste. Bođanski. Sreznjevskog. Za prosvetu je činjeno dosta. ali dirati u nj sada. koji je dopuštao seljacima da kupe slobodu prilikom prodaje imanja putem javne dražbe. pomagao njihovu zemljoradnju. dobili malo slobodniji ustav. sveska „Svoda“. i daje mnoštvo značajnih filozofskih. vlada nije išla dalje od pojedinačnih. donekle je izmenjen i poboljšan način oslobađanja seljaka putem sporazuma sa spahijama. Preživelo. Puškin tada dozreva i daje svoju punu meru. Gončarov. nagrađenog grofovskom titulom. Taj se odlikovao vrlo surovim kaznama za zločine protiv državnog uređenja. moralnih i društvenih ideja. jednim delom izrađen još od Speranskog. te muzika i gluma. estetskih.

to je osnovni. bez kojih ona ne može ni da cveta. Rus je uvek smatrao nju kao društvenu i porodičnu ustanovu. — pisao: „.Srećom. Bez privrženosti k veri predaka svaki narod svaka osoba. već jedino zbog razgovora i čitanja knjiga zabranjenih od vlade i planova o oslobođenju seljaka. zvaničnog optimističkog i reakcionarnog nacionalizma. Pri svem tom. jer su svi ovi tvorci ruske kulture radili većim delom usprkos njegovim nastojanjima. najzad i tolikih drugih. a urednik stavljen pod nadzor policije. to znači: nikakvih ozbiljnih promena. a „Revizor“ se mogao prikazivati samo na ličnu intervenciju carevu. više puta beskrajno glupom i samovoljnom cenzurom! Nije s toga čudno da su gotovo svi ruski pisci toga doba bili protivu režima. kao prosta vojnika. Dostojevskog. u Francuskoj i u Belgiji imala je naročitog odjeka u Poljskoj. Filozofa-publicistu Čadajeva proglasili su ludakom. koji je na tu intrigu i na smrt svog velikog pesničkog druga ispevao pesmu punu gneva i srdžbe. ove važne činjenice ne mogu spasti cara Nikolu i njegovu vladavinu od stroge osude potomstva. Gribojedovljev spomenuti komad osakaćen je cenzurom. gde se jedan deo poljske vojske i gradskog stanovništva u Varšavi pobunio. U isto vreme proglašenje načela pravoslavlja zahtevalo je. o slobodi štampe. stavljeno u nemogućnost da rade! Koliko je knjiga zabranjeno. a njegove kulturne drugove osudili su na razne kazne. uslov političkog opstanka Rusije. ljudi proganjano. velikog kneza Konstantina. Hercena i Ogarjova naterali su na begstvo iz Rusije nakon progona i šikana. koliko spisa izmrcvareno neukom. dugogodišnji ministar prosvete cara Nikole. Rus. U to je doba skovana znamenita doktrina takozvane „teorije zvanične narodnosti“. Genijalnog ukrajinskog pesnika Ševčenka poslali su u daleko izgnanstvo. Revolucija godine 1830. j. odan svojoj otadžbini. koji je — u svome godišnjem izveštaju caru godine 1833. i ruski džin oslanja se na nju kao na kamen-temeljac svoje veličine. Ono što je bilo najstrašnije u njoj nije bila samo anarhija uprave. i nastojao je pred Zemaljskim Saborom („Sejmom“) da taj proglasi nezavisnost Poljske Kraljevine. i on je tek neke od svojih spisa mogao da štampa. nego ono proganjanje duha. Ljermontov.“ Kada se ovo prevede na običan jezik. odveli na gubilište. bio je radi te pesme proteran na Kavkaz gde je našao preranu smrt. I najkonzervativniji slavenofili bili su pod nadzorom policije. pa onda slobodoumnih ljudi i. u najmanju ruku.. ni čak da živi. neće nikada pri-stati na to da napusti ma i jednu samo dogmu svog pravoslavlja. te progone osoba starog verskog obreda.znatne predstavnike. To nije teško dokazati primerima: Puškin je stalno ometan u radu. Život u Rusiji izgledao je i konzervativcu Gogolju toliko odvratan da se osetio moralno prinuđen da pobegne iz Rusije. Rusija je sačuvala vatrenu veru u spasonosna načela. Svi pokušaji reforama prestaju konačno godine 1848. Začetnik ove teorije bio je grof Sergije Uvarov. Međutim je optimizam bio zvanično priznata i od vlasti širena nauka. na razne načine i sa različnih strana. mogućne su samo tehničke popravke i uklanjanje slučajnih zloupotreba nesavesnih činovnika. nezgodne i nepovoljne za vladu. jer sve što postoji dobro je. Pisemskog i Turgenjeva. da žrtvuje ma i jedno zrnce bisera Monomahove diademe (praznična kamilavka moskovskih careva). dok nije pao žrtvom salonske intrige. došavši da ga uhapsi. sa zabranom da išta piše i slika (on je bio veliki pesnik i talentovani slikar). niti to što je ona bila „u sudovima crna crnom nepravdom“. ono mrcvarenje slobodne čovečje misli i ličnosti.. U pesmi i u romanu i pripoveci. ograničenje delatnosti drugih priznatih konfesija. Duboko i iskreno vezan. t. našla na samrti. uz crkvu svojih predaka. zlostavljano. mračnjačkom.. I koliko je drugih. isterao iz Poljske namesnika. kako to kaže u čuvenim stihovima konzervativni slavenofilski pesnik i filozof Homjakov. pripadnika sekata i otpadnika od pravoslavlja. prikazana je strahovita slika socijalne nepravde i moralne pokvarenosti Nikolajevske Rusije. i otuda poslali na višegodišnju robiju u teškim okovima ni zbog kakvih dela.. Bjelinskog nisu bacili u tamnicu samo zato što ga je policija. prema različnim temperamentima i talentima. i nije doživeo da bude predstavljan na pozornici za života piščeva. u književnim radovima Gogolja i Grigorovića. Gogolja su šikanirali. i to neke grane prvi put u Rusiji uopšte (takav je slučaj muzike). manje poznatih. bio je obustavljen. ni da se osnaži. Samodržavna vladavina. i njegovu družinu na čelu sa talentovanim Mahajlom Butaševićem-Petraševskim osudili su na smrt. a časopis u kom je obelodanjivao svoje misli. gine. ocepljenje 88 . on je proganjan i zlostavljan..

Mi možemo samo navesti nekoliko rečenica iz tog vanredno značajnog i zanimljivog dokumenta: „Prilikom putovanja moga. j. koja je tek posle sedmomesečne krvave borbe. ali se isto tako mogla nazvati i čitava ondašnja Rusija. dugih i krvavih ratova. naročito od doba Todora Ivanovića.099 ljudi u vojsci bilo je bolesnih 173. Treba se uvek bojati: to je koren životne istine. dokazi društvenog siromaštva toliko su očigledni. i zbacivanje sa prestola cara i kralja. On bi hteo da je uguši.“ Godine 1835. nije se zapažao nijedan pokret. pošto je Rusija primila u podanstvo Đurđijansku Carevinu na Kavkazu. sve ostalo može da bude a može i da ne bude. Jedan od najboljih ruskih pisaca Gljeb Uspenski. bio je rat sa Perzijom. nije sve ostalo ni potrebno jer ćeš pasti u nepriliku. iako je Gaj bio lepo primljen u Rusiji. besmrtne „Zapiske iz Mrtvoga Doma“. On je povodom Ilirskog Pokreta izjavio. iako možeš maštati. Car Nikola se bojao Mađara još za to.. preko koga nikakve zloupotrebe nisu za vas vidljive i glas ugnjetavanja i stradanja vašeg naroda ne dolazi do vaših ušiju. Za vreme Katarine II ruska se rpanica primakla Đurđijanskoj. nepravda i ugnetavanje svuda i u svemu toliko su opasni za državu.000 bolovali od vrlo teških i opasnih bolesti. proglašen je protektorat Rusije nad malom zakavkaskom carevinom. Znameniti general Jermolov. ali su se jedino Hapsburzi obratili na njega sa molbom da ih spase od pobunjenih Mađara. 1849.023 vojnika. koji su. Pod takvim okolnostima treba se još diviti kako je nikolajevska Rusija mogla da vodi toliko aktivnu i sve do katastrofe Krimskog Rata uspešnu spoljnju politiku vezanu za nekoliko teških. treba da kriješ da uopšte misliš. koja je likvidirala nacionalne aspiracije i Mađara.od Rusije. Car se rado odazvao na poziv svoga mladog druga Franje Josifa.. kao pokrajine. Kada su stigle u Perziju vesti o nagloj smrti cara Aleksandra i pobunama u Rusiji. za vreme kosidbe sena i žetve žita. Prvi veliki rat. da ceptiš. da i protiv volje postavljaš sebi pitanje: Zar ne može sve ovo stići do prestola Vašeg Carskog Veličanstva?. opkoljavajući ga. da nikad neće pomagati podanike protiv njihovih vladara. Ali je još veći utisak od Decembarske Bune i događaja iz godine 1830—31. koji je caru podneo jedan od njegovih doglavnika general Kutuzov. jer. pa je velika ruska vojska pod Paskjevićem ušla preko Dukljanskog prevoja u Mađarsku. nastavlja preuzvišeni autor „oko prestola Vašeg Veličanstva skupilo se nekoliko ljudi. u sastav ruske države. i Talijana. Đurđijanci traže pomoći i zaštite od Rusije.. ali ne treba kriti da se bojiš. najzad Pavle I uoči svoje smrti izdade proglas o ulasku Đurđijanske. prvo pod znamenitim Dibičem. na molbu đurđijanskog cara. koji je Rusija vodila za vreme cara Nikole. Počev od XVI veka. koji bi svedočio o narodnom zadovoljstvu. Ona je budila slovensku svest u tim zabačenim krajevima. u Sibiru. i Slovena. Tako je on nazvao sibirsku tamnicu. pa su perzijanski odredi bez objave rata upali u zakavkaske ruske predele. Pečat nesreće i tuge udaren je na sva lica. Iz ruske pobede nad Mađarima izvukla je korist samo Hapsburška Monarhija. Car Nikola nije bio ni ranije sklon da te aspiracije pomaže. Odnosi sa Perzijom počeli su da se kvare ponovo naročito početkom XIX stoleća. što su u njihovoj vojsci ratovali mnogobrojni poljski emigranti. U to vreme.992 od kojih su 130. čak i onda kad nema razloga za strah: evo šta su napravili od ruske gomile. General Kutuzov iznosi dalje varvarsku disciplinu.“ I naravno ne može. I sada još u Karpatskoj Rusiji i Slovačkoj rado se sećaju prolaska ruske vojske god. u najbolje vreme godine t.“ Ove njegove reči potvrđuju potpuno referat. a onda posle smrti Dibiča pod Paskjevićem osvojila ponovo Poljsku. Rusija je bila odvojena od nje samo kavkaskim planinskim narodima. sećajući se kasnije na ovo doba. Kad je dospela 89 . Car Nikola morao je upotrebiti veliku vojsku. koji je bio upućen da pregleda tri gubernije i da cara obavesti o njihovom stanju.. totalni haos u intendanturi i sanitetu kao uzroke ovog propadanja i raspadanja armije. Dostojevski je napisao u zatočenju. veli o njemu sledeće: „Ne treba se micati. Umrlo je 11. napravili zid. Poljska revolucija omela je zamišljenu intervenciju cara Nikole u Belgiji. Ova prastara hrišćanska carevina u toku dugih vekova borila se za svoju samostalnost protiv Turaka i Perzijanaca. napravila na cara Nikolu revolucija 1848. Tragovi osećanja tuge toliko su zajednički svima staležima. orijentalci su shvatili ove vesti kao znak rasula ruske države. nisam čuo nijednog glasa radosti. piše Kutuzov. od 231. komandant ruskih trupa na Kavkazu. bio je preslab da zaustavi navalu Perzijanaca.

sve zemljište na Balkanu i veliki deo svojih osvojenja u Aziji. još pre nego što je došlo do ostvarenja onoga. naročito prema Perziji. koja je trajala nekoliko sati. obezbedi Srbiji samoupravu. Specijalno je bilo rešeno da Srbija bude proširena sa onih njenih šest nahija. Umesto da prepusti Grke njihovoj sudbini car Nikola je nastojao da se Grci spasu turskog jarma i da im se obezbedi šira samouprava. Isto se tako tražilo od Porte neka odmah izvrši svoje obaveze prema Srbima u smislu tač. što je ugovoreno u Akermanu. septembra 1829. prema kojem se od Porte tražilo da odmah oslobodi od svojih trupa dunavske kneževine. 1812. Po ugovoru o miru Rusija je vraćala Turskoj Dunavske Kneževine. 14. Gotovo istovremeno Rusija je uputila Porti ultimatum. koja su proizilazila iz Bukureškog Ugovora. car Nikola izrično je izjavio da ne zove balkanske hrišćane u rat sa Turskom. savezničke flote ušle su u Navarinski zaliv i blokirale su tursko-misirsku flotu. Rusi su dobili velike trgovačke povlastice i oštetu. Priznata je sloboda Grčke. dok je knez Miloš na skupštini u Kragujevcu govorio: „Nama nije do toga što se carevine među sobom kavdže.“ Međutim. Od tog vremena Rusija je do-bila gospodareći položaj u Zakavkazju. Miloševa Srbija nije učestvovala u ratu. dok je Dunavskim 90 . Paskjević je ušao u samu Perziju. Naročito su se čvrsto držale neke turske tvrđave. god. Turska je hitno zaključila mir u Jedrenu 14. kao Šumla. kao i iz nekih drugih međunarodnih akata i obaveza. naročito su delovale nezgodne saobraćajne prilike. rat se pokazao dosta težak za Ruse. i da uspostavi stanje od pre 1821. a prema sporazumu sa srpskim delegatima. cela je tursko-misirska flota bila spaljena. Međutim. ali onome slabom ko se u njihovu kavgu uplete bilo bi teško.. Tako su obnovljene povlastice Dunavskih Kneževina. U bitci. Pored neodlučnosti glavnog zapovednika. Sultan Mahmud uzeo je ratoboran stav prema Rusiji. i posle prelaska Dibičeva preko Balkana i njegova ulaska u Jedrene. Ali posle sjajne pobede koju je izvojevao kod Kulevče novi zapovednik. marta 1826. bili su izneti zahtevi koji su se ticali čisto ruskih državnih i privatnih interesa. Mnogo više no same borbe desetkovale su rusku vojsku bolesti. godine. Balkanska politika cara Nikole odlikovala se velikom aktivnošću. Dunav je proglašen slobodnom rekom. turske lađe su prve osule vatru na lađe saveznika. Perzija je bila primorana da zatraži mir u Turkmančaju. Najzad. Posle ovoga događaja francuski. Obećano je. proterao je ruske podanike iz Turske. kad ga koja strana ostavi. Mladi Njegoš pozdravljao je taj rat u prvoj svojoj ovećoj pesmi „O vojni Rusah i Turakah“. car Nikola je objavio Turskoj rat. uz pravo prolaza ruskih ratnih brodova kroza nju. aprila Porta pristade na ultimatum. U Jedrenu Dibiča pozdraviše i izaslanici kneza Miloša. koja su pravno proizlazila iz obaveza primljenih od Porte u Petrogradskom Protokolu. oktobra 1827. Bukureškog Ugovora. koji je trebala da primi i Porta. zatim se Porta ponovo obavezala da ispuni sve uslove Bukureškog Ugovora. koje su se pre nalazile pod Karađorđevom upravom. došlo je do novih zapleta na Balkanskom Poluostrvu. aprila 1828. naročito na Balkanskom Poluostrvu. koji nisu mogli biti smenjeni bez pristanka Rusije. 20. Turska je odbijala da zadovolji traženja Velikih Sila. i da u roku od 18 meseci.. kad je bila pogažena autonomija tih kneževina i kad su one bile okupirane od Turaka. u Petrogradu. starog grofa Vitgenštajna junaka iz god.pomoćna vojska pod generalom Paskjevaćem Perzijanci su bili potučeni i osvojen je Erivan. Samo su na moru Rusi postigli potpunu i odlučnu prevlast. Rusija je dobila neka ostrva u dunavskoj delti. Već 22. septembra potpisana je čuvena Akermanska Konvencija u kojoj su uređena sva pitanja. Kada su ta nastojanja ostala bezuspešna. one će se pobiti pa i pomiriti. Borba je trajala sa promenljivom srećom oko godinu i po dana. regulisano je pitanje izbora njihovih gospodara. zabranio ruskim lađama ulaz u Moreuze. da će sva prava srpskog naroda biti potvrđena sultanovim hatišerifom i da će sve to biti stavljeno do znanja ruskom caru. ruski i engleski ambasadori napustiše Carigrad. Taj se rat vodio u Zakavkazju i na Balkanu. Po tom miru Rusija je dobila dosta opširne perziske predele na levoj obali Araksa sa tvrđavom Erivanom. 25. neuređenost intendanture i saniteta. general Dibič. U tome smislu potpisan je protokol između Rusije i Engleske 13. 8. javno je osporavao vrednost Akermanske Konvencije i svečano je pozivao muslimane na „sveti rat“ sa Rusijom.

Stalni granični sukobi između Crnogoraca i Turaka izazivali su česte intervencije Rusije. Šta više. s koga je on poneo najlepše uspomene. 1833. prinuđen da sazove Zemaljski Sabor. tim pre što je Turska počela ispunjavati svoje obaveze. nego i Istoka. Ruski poslanik na pruskome dvoru vodio je usred Berlina cenzuru nemačkih knjiga. nego i sama Porta nalazila se pod tutorstvom cara Nikole. A i francuska vlada. Ali se car Nikola i dalje ponašao kao suveren ne samo Rusije. god. Brani đecu. nije se mogla sprovesti bez pristanka ili bar znanja ruskog cara. Nepoverenje. da se nikad ne pomute odnosi prema velikom slavenskom bratu malog narodića. samo pomoću Rusije. nego se u potaji već spremala da. i ruski prestiž na Balkanskom Poluostrvu bio je donekle uzdrman. samo sa vjerom i češću imena. car Nikola je zauzeo neprijateljski stav prema Pruskoj i svome šuraku kralju i sprečio je pruski pokušaj da zauzme Šlezvig-Holštajn i da se bori sa Danskom.Kneževinama obezbeđena pređašnja samouprava pod ruskom garantijom. sultanovim hatišerifom potvrđena samouprava Srbije. koja je puna reminiscencija na Rusiju i prožeta odlučnim rusofilstvom. na žrtvu za pravoslavije i za čest imena naroda. Mnogo brige zadavala je Rusiji mala Crna Gora. što je Srbiji obećano Akermanskom Konvencijom. što je opstanak njene države i dinastije bio obezbeđen 1849. a koji je svoje biće sačuvao. jednu svršava sa panslavističkim stihovima: „Zdrav Slavjanah budi care! Svi protivni za te mare. Politiku izolovanja Rusije i podbadanja Turske protiv nje predvodio je engleski predsednik vlade lord Palmerston. Prirodno je da je posle toga ruski uticaj postao veoma jak u Miloševoj Srbiji. Potvrđeno je sve. Caru Nikoli I posvećuje Vladika dve ode. Na taj se način ruska garantija pretvorila u evropsku. cara Franju Josifa.“ Mnogi Rusi. politički i pesnički. I u Pruskoj nijedna ozbiljna politička mera. Francuske. O Crnoj Gori specijalno se brinuo Jeremija Gagić ruski konzul u Dubrovniku. da vodi odlučnu reč u Nemačkoj. godine Rusija je gospodarila na Balkanskome Poluostrvu.. i da je srpski pokrovitelj. Vladika je doveo iz Rusije u Crnu Goru „štampadura“ i slova. kojeg su četiri stotine godina gnjavile i istrebljavale inoplemene države. Njegoš je mnogo kasnije (1846. i koji je doživeo blaženu epohu u kojoj ga se setiše Car i majka slavenske veličine“. i sam predsednik Republike Luj Napoleon Bonapart. Kad je kralj Fridrih Vilhelm IV bio 1847. Pored drugih povoljnih rezultata.. God. te Slavjane. Ne samo hrišćanski narodi i vasalne prema Porti državice. čak ni čisto unutrašnja. gde su ruski agenti. 1849. potonji car Napoleon III. naročito Moskvu. Među prvim publikacijama koje su izašle iz ove štamparije bila je zbirka pesama Vladičinih. pa i sami kuriri primani sa najvećim počastima. i kao diplomatski agenti i kao putnici (na primer naučenjak Nil Popov. Njine pršti sve dušmane!“ Oduševljeno pozdravljajući još u „Pustinjaku Cetinjskom“ ruske gradove. Austrije i Pruske njihovim ambasadorima u Carigradu.) u pismu „Moskovskom društvu istorije i starina ruskih“ slavio Moskvu još jednom: „Pažnja Moskve neocenjena je za vladaoca šake onog naroda koji je osuđen sudbinom na iskušenja. prema 91 . tako da je mogao otvoriti srpsku štampariju na Cetinju. svojski su podržavali englesku politiku. postalo je naročito teško po samu Rusiju posle događaja revolucionarnih godina 1848-49. koji na usta serdara Jova (u „Šćepanu“) kaže: „I mi Ruse ka' braću ljubimo. došlo je do prvog puta Njegoševa u Rusiju.). pisac znamenitog dela „Rusija i Srbija“. nadzor nad stanjem na Balkanskom Poluostrvu predat je uzajamnim ugovorom pet Sila — Rusije. Vladika se svakako svesno i savesno trudio. Godine 1840. Car Nikola je doskora smanjio ratnu oštetu. Engleske. osujetio je i pokušaje Pruske da dođe do hegemonije u Nemačkoj i pomagao je svoga saveznika i štićenika iz god. „Pustinjak Cetinjski“ (1834. Austrija se nije obazirala na to. Sve do 1840. car Nikola. koje su evropski državnici i javno mnenje sve više tajili prema Rusiji. Tako je već godine 1830. Tada je on bio i zavladičen. koju je Turska bila dužna platiti i uopšte vodio je veoma prijateljsku politiku spram Turske. uživao kod Srba najveći ugled i ljubav. kome je vladika Rade posvetio na rastanku toplu pesmu). u prisustvu samoga cara. svojski su radili na održavanju i učvršćavanju uzajamnih simpatija.

god. da Rusija ne može imati tvrđava. Posle ovog nastalo je gotovo svuda zatišje. Porte i Francuske zbog prava protektorata nad Svetim Mestima u Palestini i načina izvršavanja tog protektorata. U novembru 1855. Pokušaj ruskih trupa kneza Menšikova da zaustave napredovanje saveznika propao je. njegova spoljašnjost činila je na sve najlepši utisak. Rat taj. francuske trupe zauzeše na juriš Malahov brežuljak. Ruski zaštitnici opustošenoga grada i porušenih utvrđenja napustiše grad. a beše i svestan da bez temeljnih promena u ruskom selu ne može opstati Ruska Carevina. Taj je Rusiji vratio mesta osvojena od saveznika. Engleza i Turaka kod Eupatorije na Krimu. Za te operacije ruska flota trebala je da obezbedi nesmetan saobraćaj Crnim Morem. (Velike reforme. „začudi svet svojom nezahvalnošću“. U takvoj atmosferi izbio je jedan novi veliki rat. godine Rusi zauzeše zakavkasku tvrđavu Kars. utvrđenih pristaništa i ratnih lađa na Crnome Moru. a glavna mu je mana bila samo u slaboj volji. i posle nečuvenih borbi i dugotrajnog bombardovanja. koji je bio ključ odbrane. Najvažnija tačka ovog ugovora za Rusiju. ovo je stvorilo povoljnu psihološku situaciju za pregovore o miru. kojoj se početkom 1855. i veoma humanih i liberalnih vaspitača Merdera i čuvenog pesnika Žukovskog. Aleksandar II primio je nasleđe teškog Krimskog Rata. razorena Rusija. Novi pokušaji ruskih glavnih snaga da oslobode Sevastopolj (bitke kod Inkermana i na Crnoj Reci) svršili su se neuspehom. 92 . koji je ranije. GLAVA XXI. Ekonomski. One su povukle za sobom neutralnu Austriju. godine pridružiše talijanske trupe kralja Viktora Emanuila.) primio je teško i nezahvalno nasleđe. Njegov sin Aleksandar II (1855—1881. Izbio je 1853.). On je bio već potpuno izrađen čovek. Saveznici sa svoje strane nisu imali izgleda da postignu neke nove brze i velike uspehe. nije mogla produžiti ratovanje. Car Aleksandar bio je spreman da brani samodržavnu vladavinu i interese njenog glavnog oslonca. i u isto vreme najteža. kada je stupio na presto. politički i čisto psihološki. Seljačko pitanje stajalo je u prvome redu. Razvijao se tako nepovoljno za Rusiju. i pored divnog junaštva njene vojske. Krimski. za vreme koga su Rusi ponekad gubili preko 1000 ljudi na dan. u kojoj je ruska flota admirala Nahimova sasvim uništila tursku flotu. Car Aleksandar imao je 37 godina. bio je sudnji dan cara Nikole i Nikolajevske Rusije. koja je naterala Rusiju na povlačenje iz Dunavskih Kneževina-Englesko-francuska flota blokirala je rusku flotu u Sevastopolju i iskrcala je jak odred Francuza. Istrošena. Inače. u kom bi se kmetska zavisnost seljaka mogla bar donekle održavati i pravdati. Još pun životne snage. on je sebi oduzeo život (1855. a Rusija je izgubila osvojenja u Zakavkazju i odrekla se obale donjeg Dunava (izmailski srez u Besarabiji). bio gonjen zbog liberalizma. kao profesor petrogradskog univerziteta. Sinopska bitka dala je neposredno povoda zapadnim državama — Engleskoj i Francuskoj — da objave Rusiji rat. ali je u isto vreme bio prožet i sažaljenjem za narodne mase. U svojim manirima on nije imao krutosti očeve. bez formalnog primirja. Doba Aleksandra II (1855-1881. u kojoj je nikolajevski režim doživeo potpun slom. Krimska katastrofa ubedila je mnoge.). i tako je došlo do Pariskog Kongresa. imajući kao neposredan uzrok sukob između Rusije. car Aleksandar bio je lično veoma simpatičan čovek. Njegovi pogledi i načela stvarani su pod dvostrukim uplivom: njegova oca i visokog dvorskog i vojnog društva koje je obožavalo cara Nikolu i udvaralo mu se. bio je dobar govornik i obrazovan čovek.čuvenoj krilatici. U tome je bio smisao znamenite sinopske bitke. sastojala se u zabrani. plemstva. Iza toga otpočela je jedanaestomesečna opsada Sevastopolja. ali slomljena duha usled neuspeha celog svoga životnog dela. Ruska flota bila je većim delom potopljena na ulazu u Sevastopoljski Zaliv. da car Nikola nije hteo da doživi sramotni svršetak ovoga rata. da su potrebne velike reforme. pa i samog cara. Rusija je izašla potpuno iz onog stanja. ruska vojska operisala je na Dunavu i u Zakavkazju. reakcija i revolucija). kao i njegova profesora ekonomije Arsenjeva. Taj se rat u glavnom odigrao ovako: godine 1853.

Dakle.700. 5) odnosi između plemstva i bivših kmetova imali su da budu udešeni u pojedinim spahilucima dobrovoljnim sporazumom stranaka. 6) seljaci su sačuvali svoje običajno pravo. sastojala se u sledećem: 1) sluge („dvorovi“) dobijali su prosto slobodu. i to ne samo u emigraciji. pa i manje krivične stvari. uz posredovanje specijalnog vladinog pouzdanika. dobivši četvrtinu zemlje koju su ranije imali. 93 .000 zemljoradnika i oko 1 1/2 milion takozvanih „dvorovih“. jer je njih plemstvo naveliko otpuštalo a oni često nisu imali ni kuće ni zemljišta. „volosti“ sa izbornim starešinom. Suština reforme. još za dve godine ostajući pod vlašću plemstva.000. koja je tražila da seljaci budu stvarno oslobođeni bez zemlje. mogli da dobiju takozvani „prosjački deo“ sasvim badava i da se time. odnosno pojedine porodice (poglavito u gubernijama malo. ali veoma nespretno sastavljeni proglas na narod o oslobođenju. pa je ovaka staleška samouprava zavedena u sve opštine.“ U plemstvu je vrenje otpočelo. t. dok su se mase držale potpuno mirno i ćutljivo. obrazovane su uz „Glavni Odbor“ o seljačkom pitanju speci-jalne komisije za izradu zakonskih nacrta. samoupravu.. dok je dopuštena bila i otkupnina. Na to iziđe znamenito carevo ručno pismo od 20. novembra 1857. isto su tako 4) i seoske opštine. Na dan svoga dolaska na presto. U isto vreme otpočelo je pretresanje ovog pitanja i u štampi. bez ustupanja zemlje. ali i to uz oštetu spahiji.. . zv. 5. koje su težile da reše na različne načine seljačko pitanje. takozvani „mirovi“ (poglavito u velikoruskim gubernijama). Samo nastojanjima cara Aleksandra treba pripisati što je reforma bila ipak početkom 1861. marta proglas je bio objavljen celom narodu. kojim je plemstvo ovlašćeno da se bavi seljačkim pitanjem. 7) u opštinama velikoruskim. niti su bili vični kakvom korisnom zanatu. a kuća i bašta seljaka. gotova i što je veoma brzo prošla kroz Državni Savet. Povlašćeni staleži nalazili su se u velikoj panici. 19.000 kmetova carske kuće i 20. j. Tokom 1859. uz pripomoć države. Osim toga još i 4. da pravo plemića na zemlju ostane neokrnjeno i da seljak dobije slobodu i svoju kuću sa baštom. Aleksandar II je potpisao znameniti. primajući moskovsko plemstvo.. kao i vatreni članak viđenog profesora pravnika Kaveljina. gdegod nisu dotle bili uređeni i likvidirani dobrovoljnom pogodbom. Ovaj je samo uspeo. t.i beloruskim) dobijaju na uživanje one zemlje koje su ranije obrađivali uz plaćanje danka. Spahiskih kmetova bilo je tada u Rusiji na 21. Još u martu 1856. bio je očajan. sa više ili manje čestom promenom delova zajedničkog zemljišta koja su se nalazila u obradi i uživanju pojedinaca.. sporazumno sa spahijama. ali je to moglo da se pretvori i u vlasništvo s pomoću ugovora između plemića i dotičnih seljaka. kućnih slugu plemstva. Jaka je bila struja. ekonomski položaj mnogih od njih. februara 1861. nego odozdo. bez daljih uslova. nego „mira. gde su na se obratili najveću pažnju svojom erudicijom i odanošću interesima seljaka članci mladog ekonomskog pisca Černiševskog. i to s tim. godine plemstvo je počelo da u svojim stručnim odborima pretresa način rešenja seljačkog pitanja. samo su bili dužni da još dve godine služe. koji su onda plaćali otkupninu. u koliko se ona ticala spahiskih kmetova. ali je kasnije sprovedena prinudna likvidacija seljačko-plemićskih odnosa. nakon oslobođenja. Za sve vreme trajale su uporne borbe između različitih struja u birokratiji i plemstvu.000.000 državnih kmetova. t. Ova mera je znatno smanjila površinu seljačke zemlje i postala je jedan od uzroka docnijoj složenosti agrarnog problema. gde je ranije bila. mnogo je bolje da ovo dođe odozgo.. prema kome su seljaci. ovo nije tako. reše odmah svih obaveza prema svojim bivšim gospodarima. u očekivanju bune. 3) nakon dve godine ukidala se vlasteoska sudbenost i policija.ali ja neću da kažem ni da sam protiv oslobođenja: mi živimo u takvo jedno doba da se ovo mora desiti kasnije ili pre.Oslobođenje seljaka bilo je hitna i bezuslovna nužda.“ ali to nije bio kolektivizam eksploatacije nego samo vlaeništva. da u poslednji trenutak unese jedan veoma štetan paragraf. Car je govorio veoma oprezno: „Šire se glasovi kako ja hoću proglasiti oslobođenje seljaka. sa sporednim zgradama predavale su im se uz izvestan danak. Krajem 1857. Ja mislim da ste vi moga mišljenja. i tokom 1858. zemlja oranica i livade nisu bile privatno vlasništvo pojedinaca. 2) zemljoradnici su isto tako dobijali slobodu provizorno. a opštine su grupisane u veće teritorijalne komplekse. vezani različnim dužnostima prema svojim ranijim gospodarima. j. i sa naročitim sudom koji je imao da rešava seljačke civilne parnice. Plemići litvanskih gubernija podneli su namesniku generalu Nazimovu molbu da se dozvoli pretres pitanja o oslobođenju seljaka. nego i u Rusiji.

u osnovi svojoj bila dosta radikalna. pravedan. glomazni. sve na dosta širokoj osnovi. veća. uređena je samouprava gradova. Rusija se sa pravom ponosila ovim „Sudbenim Ustavom“ cara Aleksandra II (od 20. Ali smo u osećanjima bili jedno. „Zemstva“ su se brinula o narodnoj privredi. zemljeposednika. izašao je zakon o štampi. Iako je po tome zakonu očuvana cenzura. novembra 1864). narodnom zdravlju i prosveti. tištale su vrlo teško ruski radni narod. kako se vidi. koje su u mnogome promenile oblik Rusije i svedočile o pojavi. Tek četrdeset godina kasnije. izveo je temeljnu reformu ruske vojske u naprednom i demokratskom duhu. po presudama staleških sudova.. Reforma univerziteta dala im je administrativnu autonomiju. Godine 1863. obaveza ličnog učešća u odbrani otadžbine proširena na sve (1874. koji su iznajmljivadi od države monopol prodaje alkoholnih pića. rok u stalnome kadru bio je smanjen. od koje su bili oslobođeni povlašćeni staleži. socijalno-političkog pokreta u prvom redu. car Nikola II je ukinuo telesne kazne za seljake. bogatih ljudi.. te zapadne zakone. loše plaćene i loše spremljene sudije bile su poznate po svojoj podmitljivosti i nesavesnosti. a nekim svojim odredbama dovela je do stalnog nezadovoljstva. odnosno jačanju novih društvenih grupa građanstva. slobodnog seljaštva. te se mogla bolje razvijati. Telesne kazne. Sa najvećom promišljenošću i veoma sistematski je izrađena reforma sudstva. zv. osuđeni na gubitak izvesnih prava. počećemo sa stvaranjem škola t. Godine 1865. mogli su da budu podvrgnuti relativno lakoj telesnoj kazni. u valjanost morala i društva. j. i uopšte napredniju uredbu. Sudovi u Rusiji bili su staleški. i uređenja smatrali uzorom za kojim i Rusija treba da teži ako hoće da ostane velika. Uz guvernijalne i sreske skupštine delovali su i njihovi izvršni organi. Ministar vojni. Za njih je to bila kao neka uspomena. Organizacija vojske i samog vaspitanja oficira i vojnika bila je jako poboljšana. birali su svi posednici u gradu bez obzira na stalešku pripadnost. Najzad. sudski postupak bio je neverovatno zastareo i osnovan na čisto pismenoj proceduri. Iza seljačke reforme došao je niz drugih velikih reforama koje ćemo sad redom izložiti. Organe te samouprave „Gradske dume“ t. dotle su slavjanofili sumnjali u istinitost zapadnih prosvetnih načela.“ Pored drugih korisnih ustanova.). Pregled ideološkog. takozvanog Zemstva. prilikom rođenja prestolonaslednika Aleksija. kada su delimično ukinute telesne kazne. Rusija je prihvatila bila hrišćanstvo u obliku 94 . deleći svoje simpatije između drevne Moskve i Kijeva. izdata je uredba o samoupravnim ustanovama guvernijalnim i sreskim.“ t. j. ipak je štampa dobila više olakšica. hteli su da utvrde samostalna načela ruskog života. general Dimitrije Miljutin. Reforma cara Aleksandra dala je Rusiji „sud brz. njihova je upotreba bila jako ograničena: samo robijaši. Oni su gledali da svoju nauku crpu iz primera i uspomena ruske prošlosti pre Petra Velikog. niži sudovi za brzo rešavanje manjih krivičnih i građanskih parnica. godine 1864. i u primenjivost ustanova zapadnih zemalja na Rusiju. da Rusija ide istim putem kojim je išla Zapadna Evropa. sve je to izazivalo veliko nezadovoljstvo u narodu. Godine 1870. takozvane Uprave. zapadnjaci) i slavjanofili“. neverovatno dugi rok vojne službe. pa ipak ni izdaleka nije zadovoljila seljake.“ Dok su zapadnjaci — bar njihova većina. „mi smo predstavljali neku vrstu Janusa sa dva lica. seljaka. za nas proročanstvo. milostiv. oni su gledali unatrag. bila je uvedena porota u svima važnim kriminalnim parnicama i „mirovna pravda. posednika industriskih preduzeća i seoskih opština. jednak za sve. j. i naša su srca podjednakom snagom kucala za našeg mlađeg brata. — tražili. sprovedena je važna finansiska reforma. ustanove. vojnici u takozvanim „disciplinskim bataljonima“. Zastupnici ovih novih ustanova. „Mi (t. inteligencije. Ona su postala veoma napredan činilac ruskog društvenog i državnog života. Zastarelost organizacije vojske. j. sa njihovim izvršnim osobljem. i najzad u mnogo slabijem stepenu seljaci.. kojom je ukinuta po narodnu privredu i društveni moral veoma štetna ustanova takozvanih otkupščika t.Reforma je. relativnu slobodu nauke i nastave. bili su birani od samoga stanovništva. slavjanofila i zapadnjaka. mi pak unapred. Takve su bile ove značajne reforme. često veoma surove. U glavnom socijalnom pitanju svoga doba oba ova tabora bila su jednodušna: ropstvo su svi osuđivali. veli Hercen. Iste godine.

. vera u samostalnost ruskih istoriskih „načela“. koji zauzima u ruskom ideološkom razvitku veoma ugledno mesto. kapital. da bi parlamentarni sistem mogao biti oštroumno sredstvo kojim će. bez elemenata trezvenog racionalizma. „vlast mnjenja“. pa je i klasičnu prosvetu dobila posredstvom Crkve. pored Kirjejevskog. pa čak i mode Rusije pre Petra Velikog. društvene potrebe i energiju akcije pretvoriti u reči i beskonačne sporove. u prirođenoj iako svesnoj skromnosti. sledbenici slavjanofila i zapadnjaka išli su u tri glavna politička pravca: konzervativni. i anarhizma (najviše Bakunjinova pravca). A 1864.. tako reći hemiskim načinom. uopšte sva kultura Evrope. za ugovore i formalizam feudalnoga društva. Demokratija ima strašnu moć rušenja. — on je ubrzo zapazio. da je filistarstvo završna forma zapadne civilizacije. on je našao spas u veri u Rusiju: „Ja osećam srcem i umom 95 . i kasnije). u zapadnu Evropu — odakle se nije više ni vratio. u jedinstvu i lepoti moralnog življenja. u ruskoj seoskoj opštini — „miru“. Počevši pak od 1860. „Kudagod se kreneš duva varvarstvo. Ovo se shvatanje najbolje ogleda u dragovoljnom pozivu Varjazima. igrale znatnu ulogu i pri stvaranju ideologije takozvanog „narodnjaštva“... kakvo su propovedali. poimenice Srba i Bugara. gubi se u učeničkim eksperimentima i u političkim vežbanjima.. smatrao je oprečnost Rusije i Evrope kao neki zakon istorije. koje je po svojoj suštini „jedna celina mudrosti“. a preko „narodnjaštva“ ove su ideološke pretpostavke ušle i u stranački program i poglede stranke socijalista revolucionara. Ali kada je došao. Samarin. isto kao i glavne struje ruskog više ili manje demokratskog liberalizma. gde su. sindikalizma..Evropa se sada dosetila. godine osnivanja Prve Internacionale. roman njene mladosti. dok mu je kritičnu sadržinu dala ruska stvarnost — kmetska zavisnost seljaka i despotizam cara Nikole. vode svoje poreklo (u najvećoj meri) od zapadnjaštva. u njoj je pravo hrišćansko shvatanje. U doba prvih godina „velikih reforama“. kao i simpatije prema opštini — „miru“. puni bitnih nedostataka. i braća Aksakovi i Homjakov. prema kojoj treba vratiti ono što je bilo u državnom uređenju stare kijevske i moskovske Rusije. Pozitivni politički i životni ideal Hercenov stvoren je pod neposrednim uticajem književnosti francuskog racionalizma. ovaj poslednji uz znatno učešće ponekih zapadnjaka. Nikola Danjiljevski. Jedan od glavnih predstavnika doktrine tih godina. razume se sporazumno sa narodom. i ostala je uvek u okviru Vaseljenske Crkve. dalje u Crkvi. to je poslednja reč civilizacije. u neovisnost od Evrope i u zamašnu originalnost istoriske sudbine Rusije. političke slobode. i nema drugih bogova do njega.. naime dati narodu. r. „zemlji“. a caru — „vlast sile“. i revolucija. Dodamo li još ovome formulu slavjanofilskog političkog programa. doveli su do još tužnijih razočaranja. Konzervativni i nacionalistički elementi u ovoj doktrini naročito su jaki kod epigona slavenofilstva (oko 1880. i uopšte izvesnim panslavističkim idejama. i obrede. ali napose. njena zrelost. Hercen se u Rusiji razvio u ubeđena revolucionarnog zapadnjaka.. na kratko vreme pred Revoluciju od 1848. da su ustavnost. u unutarnjoj pravdi samih zakona i u čuvanju istinitog dostojanstva svake ličnosti. doprinele mnogo stvaranju ideologije boljševičkog pokreta. i ostali. filistarstvo pruža ljudima skromni i tihi kutak i neuzbudljiv život. i najzad utopističke i socijalističke književnosti. te uspostaviti i uređenje i prosvetu i spoljašnji oblik života.. Posle svih maštanja i težnja. najviše Hercena. onda ćemo dobiti potpunu sliku slavjanofilstva. Hercen sabira svoje iskustvo i daje ovu ocenu Evrope i njene civilizacije: „Filistarstvo. pa liberalnih pisaca vremena Restauracije.. o kojima je toliko slušao. da dođu u Rusiju i da vladaju. vreme je da se mirno i smireno uvidi. — ceo obrazovani svet otišao je u filistre. dok ortodoksni marksistički pokret i ortodoksna socijal-demokratija u Rusiji. Ali. a kad se lati građenja. običaje. epopeja njena razvića.. čudnovato isprepletene i izmešane s elementima marksizma. dok je Zapad pun oholosti i samopouzdanja. — filistarstvom se završuje dugi red njenih snova.“ „. progres i prosveta.vaseljenskog pravoslavlja. koja daje duhovna načela državi i društvu. Savremeni naraštaj ima jednog jedinog boga. liberalni i socijalistički. iz dvorova isto kao iz radionica. Dragi prijatelju. Rusija s toga nije znala za rimske pravne ustanove.“ Ali na „ivici moralne propasti“.“ Ovo je pisano uoči revolucije od godine 1848. Još je veće bilo razočaranje Hercenovo nakon njena neuspeha. udarilo svoj pečat na uređenje i život. Republika od 1848. godine slavjanofili su se naročito istakli propagandom u korist Južnih Slovena. i više svega.

Pri tom su oni monarhisti do dna duše. zabranjeno u Rusiji. livada i pašnjak.. većinom nižih. pune su toga elementa. te da je uopšte postojanje spahiluka golema nepravda. poboljšanja administracije i sudstva. istakli kao pokretači i glasonoše liberalizma. prihvaća reforme. Ali taj mir je prividan. zbog izvesne umerenosti.“ Tako Hercen. koji nisu ni plemići. Tek nakon poljskog ustanka (1863. u kolektivizmu i zadrugarstvu seoskoga „mira“. koja će poći svojim vlastitim putem. samodržavnog Cara.. Među inteligencijom su se onda najviše isticali revolucionarnim duhom književnici i visokoškolci..“ U duši. Seljaštvo. Koje je njima od preke potrebe. advokatura. i u mnogom su još. u celini dosta mirno. pa i umereni liberali. ali je psar nemilostiv“ kaže jedna narodna poslovica. na osnovu načela ruskih i slovenskih bitno različnih od zapadnih (romano-germanskih). postalo u vreme „velikih reforama“ najomiljeniji i najviše čitani ruski list. i neki ljudi liberalnih profesija. i odatle će nastupiti pravi preobražaj Evrope i čovečanstva. Bakunjin. u svemu tom vide oni od njih oduzeto dobro. ni trgovci. koji je — na suprot socijalnim. u izvesnom smislu. iskorišćujući i šireći njoj bitno prirođeni duh socijalne pravde. Vlastelinski dvor postao je za njih simvol poniženja. činovnika i čak i oficira. vlada večiti mir. j. Socijaliste i liberali sviju pravaca bili su. pa najveći apostol nove generacije. i vezuje ruski nacionalizam i rusko-slovenski mesijanizam s evropskim utopističkim socijalizmom. uz temeljno poznavanje političke ekonomije i zapadnih socijalnih doktrina. pa i sam tvorac i pokretač anarhizma.). — u njima živi ideal velikog. u kojima broj đaka brzo raste. ni sveštenici. kao pesnika bez ikakve vrednosti). pa čak i socijalističkim težnjama inteligencije „raznoga zvanja“ i omladine — naglašavao potrebu jačanja liberalnoga kursa. koji je na njega snažno uplivisao. kada su Hercena napustili levičari revolucionarci. doćiće do konačne pobede pravde. — tip koji više ne umire. U godinama takozvanih „reforama“ stvara se u Rusiji pravo javno mnjenje. Njima u izvesnom smislu pruža ruku „plemić koji se kaje“ — kaje se što je odrastao na tlu nepravde i što živi na račun naroda. seljaštvo nije zadovoljno. a malo kasnije i organi lokalne samouprave. Černiševski. Sve to treba natrag osvojiti za seljaka. A tamo. pa i Hercenove uopšte. njihova oca. a koje uopšte ne pripada tim plemenitim badavadžijama. u stvaranju „narodnjaštva“. zagrevao naročito za rusku opštinu i 96 . — sve je to doprilo stupanju u javni život takozvane inteligencije „raznoga zvanja“. pa zadrugarstvo. koji daju posla znatnom broju intelektualaca. ali u mnogo manjem broju i u pozadini pokreta. i u buntovnom duhu naroda. osnivač a onda rušilac Prve Internacionale. njegovi učenici. pa nešto.). šuma. počelo je naglo opadanje slave Zvona. razvijanja ustanova lokalnog „seli-governement“-a. da bude zavedeno narodno predstavništvo). Relativna sloboda štampe.. Visoke škole. Njihove idejne vođe bili su tada odlični kritičari i publiciste Dobroljubov i Pisarev (koji je uneo revolucionarne ideje i čisto naturalističko i grubo utilitarističko shvatanje čak i u estetsku kritiku. koji žive od pera. u dubinama Rusije. odbacujući i Puškina. ni seljaci. pravoslavnog. Pesnik Njekrasov opisao je ovo ćutanje seljaka sjajnim stihovima: „Po prestonicama huka i buka. „Car je milostiv. njihova gospodara. jer su oni pravi vlasnici zemlje. dakako uz proklamaciju građanske jednakosti i političkih sloboda. Car-baćuška prevaren je i zarobljen od plemstva. tako da je njegovo „Zvono“. bio je od svoje strane pod njegovim uticajem.da se istorija gura kroz naša vrata“ (1857. i u vezi s tim pojava grupe ljudi. Popularnost Hercenova bila je neobična. i nešto visokih birokrata (naročito predsednika i članova novih sudova). Hercenu pripada važno mesto. prilično mnogobrojne. kojih je tada već bilo na hiljade. koji ima da bude „krunisan“ (t. s pravom. „U Rusiji. najzad i nešto. koji se najbolje oličava u seoskoj opštini. nezadovoljni njegovim polonofilstvom. Gospodska oranica. da su mu preteški tereti nametnuti u korist plemstva. Ono smatra. Revolucionari nisu mnogo marili za ovakve političke reforme. u duši seljaci smatraju da oni uopšte ne bi trebali ništa da plate. U isto su se doba neke vođe mladih „zemstava“. mnogi profesori visokih škola. i da je podela zemljišnog poseda ispala na njegovu štetu. U filijaciji socijalnih i filozofskih ideja ruskih. koji se. pruža ruku slavjanofilima. besni besednički rat. a preko njega i modernog komunizma.

4) osnivanje čitaonica i besplatnih škola. To je bio početak revolucije. car Aleksandar. Godine 1875. aprila 1861. povelje). naredbama iz godine 1863. Kada je. god. Godine 1863. . Amnestija bivšim revolucionarima i pojedini ustupci izazivali su veće nade. Mase puka ostale su i dalje pasivne i ustanak. u višem društvu. Engleske i Austrije u korist Poljaka bila je od ruske vlade odbačena. isto kao i regrutiranje. sprovodila se veoma okrutna rusifikatorska politika. pa onda i na dugogodišnju robiju osuđen Černiševski. javlja se takozvana Organizacija sa sledećim programom: 1) propaganda među seljacima za nacionalizaciju zemlje. u činovništvu i u oficirskom koru. U Poljskoj sve do 1905. j. osećaj nesigurnosti. prilikom posete Varšavi. Seljačko pitanje u Poljskoj rešeno je veoma povoljno za seljake.j. na desnoj obali Dnjepra. Misija carskog namesnika i brata. koje su bile krvavo ugušene. da umiri razbuktale strasti nije uspela. sve su više rasli. ili. kao što je bila čitava jedna serija pod naslovom „Velikoros“. ili posebni letak „Spahiskim seljacima“. Požari. koje se ipak održalo. Uzbuđenje. koji su se na neobjašnjen način širili po većim i manjim gradovima Rusije. tačnije reći. protivu plemstva. buknuli su neredi na univerzitetima: veći broj đaka izgubio je stipendije. Plan jedne opšte bune. uz socijalno-politički radikalizam i idealističku odanost interesima prostog puka — to su glavne crte ovog pokreta. Glavna karakterna crta inteligencije oko 1860. Dok su se široke narodne mase držale potpuno pasivno. Belorusiji i na Ukrajini. Niko ozbiljno nije podržavao Veljopoljskog. a krajem 1862. Ali već godine :865. preziranje sviju društvenih obzira. koja je proglasila prvi put znamenitu lozinku: „Zemlja i volja“ (t. pojava letaka. godine 1863.. 3) osnivanje škola. samo što ga je on zaodenuo u čisto materijalističko i ateističko shvatanje. pojava neke „Zlatne gramote (t. I on je dakle bio „narodnjak“. bio je u glavnom dosta lako. godine tajna revolucionarna organizacija. proglasi opšti narodni ustanak. Vlada je dopustila osnivanje Poljoprivrednog Društva. kao sredstvo da se stupi u bliži dodir sa narodom. 2) buna seljaka protiv posednika. mentaliteta. kojom je car tobože darivao seljacima puno vlasništvo na zemlju. iako se proširio na Litvu. bilo je službeno ukinuto unijatstvo. stvorena je tajna prevratna organizacija. u svome znamenitom romanu „Ocevi i deca“.sve su to bili znaci snažnog pokreta. da nije uskoro otkriven i osujećen. Ovo „raseljavanje“ inteligentnih „bundžija“ po celoj Rusiji bilo je od značaja za jačanje nezadovoljstva u samom narodu. bio je kombinovan sa poljskim ustankom. Belorusiju i Voliniju.za originalne nacionalne ruske metode i puteve. U vezi sa svim ovim događajima. ali oslanjajući se na Rusiju i napuštajući misao o Velikoj Poljskoj.. i dalje bio je takozvani nihilizam — reč koju je uneo u jezik i književnost Turgenjev. došlo je do velikih demonstracija po ulicama Varšave. i protivu vlasti. posle nekoliko sukoba i manifestacija. u vezi s kojima je zatvoren. vulgarno ponašanje. Sloljašnja grubost. zabranjena je svaka službena upotreba ukrajinskog ili maloruskog jezika i jako je ograničena njegova upotreba čak i u lepoj književnosti. pa ni njemu nije bio tuđ ruski mesijanizam. velikog kneza Konstantina. te ukidao porez na glavu i otkupninu za zemlju. gonjeno od vlasti. koji će konačno dovesti do opštečovečanske cpeće. koje je domalo postalo središte političke akcije. radionica (knjigoveznica. organizacija društava (pododbora) u 97 . ali su ipak u Poljskoj verovali u novog vladara i nadali se da će učiniti nešto za Poljake. 8. ako se ovi budu oduprli ovoj „carskoj“ naredbi. pretvorivši se u revolucionarnu vladu. kao odgovor na pitanje „Šta treba narodu?“ Baš ovih godina nastale su vrlo ozbiljne komplikacije u Poljskoj. mnogi su otpušteni i proterani u pokrajine. šivaćih radnja. vlada raspustila Poljoprivredno Društvo. sloboda). nastalo je sve jače vrenje. koji se svojski trudio da udari čvrste temelje autonomiji kraljevine i da sprovede seljačku reformu na dosta širokoj bazi. s pozivom seljacima na bunu protiv spahija i vlasti. pozvaoje Poljake da napuste neostvarljiva maštanja. i naročito 1876. ali vrlo krvavo ugušen. i slično). a poljska revolucionarna vlada uhvaćena i obešena. Intervencija Francuske.. S jeseni godine 1861. sve do godine 1905. i mogao je da bude veoma opasan. društava (zadruga). filozofski materijalizam i verski ateizam. Stvorene su dve tajne organizacije: umerenija Direkcija Belih i revolucionarnija Tajni Komitet Crvenih. u Litvi. Po dolasku na presto. Kao član pokrajinske uprave došao je markiz Veljopoljski. poljske manjine i katoličanstvo bili su jako gonjeni.

krenuo je onih godina u Evropu. ali već sledeće (1878. plemić Dimitrije Karakozov. zbog rata za oslobođenje balkanske braće. upoznali su se s njim. Revolucija ne može da bude spasonosna za narod dogod ne iskoreni sve elemente današnje države.) na cara. kojima je ruska vlada uskratila pravo posećivanja visokih škola u Rusiji. Velik broj intelektualaca. poslužile su kao elementi za prosvetnu. u kom ima više genijalnih „proročanstava“ o budućoj ruskoj revoluciji. osnova se ponovo.pokrajinama. Godine 1876. Harambašića) Masa inteligentnih mladića i devojaka. Tamo je među njima počeo da prikuplja pristaše. Jedan od njenih prvih istupa jeste golema demonstracija u Petrogradu 19. Pokret se ovaj završio spolja.) godine revolucionarni i liberalni pokreti nalaze se opet u punom jeku. tako naročito u Cirihu. na osnovu načela komunizma. da bi je jednostavno zamenio drugom. te za snažni pokret „ulaska u narod“. Naš posao.“ Organizacija je otkrivena pre nego što je izvršila ma što značajnije. Blaži jad im ljut! Gde se najviše. Rusija je malo mirnija. Društvo ne podrazumeva pod revolucijom neki pokret udešen prema klasičnim evropskim uzorima. ono će se služiti svim mogućim sredstvima da bi se u narodu razvila i raširila svest o patnjama. iako revolucionarnu po konačnoj svrsi. često iz odličnih porodica (kao na primer znamenita teoriskinja Sonja Perovska). iako je on to učinio na svoju ruku i bez znanja većine Organizacije. i mirnu po metodama. više-manje zavađenih sa carskom policijom. skupljale su se po većim univerzitetskim gradovima Evrope. te da se digne neophodna opšta buna. tih jedinih pravih ruskih revolucionara. potpunim porazom. i naših ideala!. ne istrebi sve tradicije socijalnoga reda. pa je onda preneo akciju u Rusiju. bivši učitelj Nječajev. ipak je to bio znak za žestoke progone. Ali budući da je Društvo ubeđeno da se taj cilj daje postići samo narodnom revolucijom. da jasno označe svoje ciljeve. O njemu veli Njekrasov u čuvenim stihovima: Ne idi prostranim Putem grešničkim. pucao (u aprilu 1866. Kada je jedan od članova Organizacije. neće da se smatra zadovoljenim pošto uništi jednu po-litičku formu. procesom i progonima. to je strahovito rušenje. Ta organizacija imala je sledeći program: „Jedini cilj Društva. opšte i bez sažaljenja. 5) socijalistička propaganda u narodu. Svoje strasti rob! Idi k snuždenim I potištenim. novembra iste godine. organizacija Zemlja i Volja. pokušali su da rade među narodom. često iz odličnih i bogatih kuća. na mnogo široj bazi. Pati. uzdiše. u glavnom. Ovaj pokret neće da se zaustavi pred privatnom svojinom i pred tradicijama socijalnog reda. genijalnog predviđanja i dubokih zapažanja i zaključaka na osnovu stvarne građe iz života ruskih revolucionara. i ne uništi sve staleže u Rusiji. potpuno rušenje. i čitave grupe ruskih studenata. — to je celokupnost našeg zadatka. da vrše među prostim svetom više-manje maglovitu propagandu. i stvorimo od njih jednu nepobedivu i sve uništavajuću silu.. čim dođemo u doticaj sa narodom. to je potpuno oslobođenje i blagostanje naroda. s pomoću učitelja i đaka bogoslovije. Mase mlade inteligencije. I zato. Pred polazak na odlučnu borbu. koje mogu najviše da iscrpu strpljenje narodnih masa. po nevolji i dragovoljno. naše organizacije. organizaciju Čajkovskog. zabranivši joj školovanje u inostranstvu. koje su se tada vratile u Rusiju. i da odrede svoje odnose 98 . i to i u prestonice i u pokrajinu. čija je akcija i organizacija dala sadržinu romanu Dostojevskog „Zli dusi“. ili tačnije. revolucionari moraju da se opredele. Iduće godine. među njima i ženskih. Ali su njegovi učesnici ipak postigli što su želeli: približili su se narodu. Uskoro zatim vlada je pozvala emigraciju da se vrati u otadžbinu. da ga uče. pa čak i za obustavu nekih radikalnijih organa štampe. i uredio ono što se zove revolucionarna država. Tu prvi bud! (prevod A. gde su s njima dolazili u dodir i vezu i srpski levičarski omladinci. mi treba da se ujedinimo pre svega sa pukom beskućnika.

ali je i car bio smrtno pogođen. U tom pravcu sastavljao je osnovna pitanja taktike Petar Lavpov. revnosti. nego je mislila da treba sav rad usredsrediti na pitanja čisto socijalne propagande. Najstrašniji. — revolucija koju mi tražimo mora biti narodna i socijalna! Ona mora biti upućena ne samo protiv vlade. koga je car pozvao da umiri strasti. To je bio već trinaesti atentat! Dotada je car kao nekim čudom ostao „nepovređen“. nisu bili shvatili stvar tako grubo i jednostavno. a zatim i blagodareći simpatijama koje su uživali u svima krugovima društva. marta on je pre podne otišao nekud kolima. kojim će putem ona udariti: da li pravim terorističkim ili putem propagande. pod kojim se rečima razumevala u narodu ponovna podela zemlje.“ piše ministar Valujev u jednom službenom referatu (1879. da ne zaborave. On je opominjao članove i omladince. kod Lavrova. bilo da čas za nju nastupi pre ili posle stvaranja buržoazije u Rusiji. njena svrha ne sme se sastojati samo u tome da se vlast preda u druge ruke. Grupe ovih ljudi bacale su u vazduh železničke mostove. bačena na nj bomba. bivši profesor Generalštabne Akademije. uspeti da nešto učini u liberalnom pravcu. one su oslobađale više puta svoje drugove koji bi dopali tamnice!..“ Rećićemo samo toliko. — upravo diktator. Ali uzalud. razume se. Pristaše ove grupe. ali je ostalo privremeno nerešeno pitanje. prema načelu potpune jednakosti i ravnopravnosti. Atentator je ostao na mestu mrtav. „Zemlja i Volja“ prihvatila je doduše program socijalne revolucije. bilo da ne mora. I ovog puta ostao je nepovređen. u kojem traže za ruski narod „ozbiljne garantije ličnih prava (građana)“. Druga grupa bila je protivna i terorizmu i uopšte političkoj akciji. da bi se narodne mase što pre uvukle u borbu. i na grupu Čornavo Peredijela (socijalno-propagandističku). To je bio pravi građanski rat. koja može da. To je bila sasvim primitivna koncepcija gotovo detinjastog i naivnog narodnog kolektivizma. 99 . Kobnog 1. i svireposti. „Proces sto devedeset trojice“ pokazao je najbolje koliko je daleko zahvatio bio pokret „Zemlje i Volje. na povratku u Zimsku Palatu. da je uvek dosad. — ona mora iz temelja da sruši sve privredne osnove postojećeg društvenog stanja!“ Tu. te da s toga treba ubaciti u njih lozinku čornavo peredijela. Taj projekat (tobožnja „konstitucija“) bio je poslat da se slaže u Državnu Štampariju baš onog jutra (1. čak i među visokom birokratijom i kod generaliteta. drugi terorista bacio mu je pred noge drugu bombu. — grof Loris Meljikov.“ Kada je izgledalo. „Bilo da vreme za revoluciju mora da dođe.) memorandum. sociolog i publicist. marta) kada je bačena bomba okončala carev život. da se i sa jedne i sa druge strane pokazivalo mnogo odlučnosti. pa je. da će ministar unutrašnjih dela. Ravnodušnost koju pokazuju gotovo svi odlični ljudi prema borbi vlade protiv relativno neznatnog broja zločinaca zaista je loš znak. on je uzbuđen ali ravnodušan. „Ne treba. i koordinira svoj rad s akcijom levoga krila liberalnog plemstva i građanske inteligencije. koju je i sam car nalazio na svome pisaćem stolu. kojim se pozivaju zastupnici okružnih skupština da sudeluju. u pripremnim zakonodavnim radovima vlade. To su oni sve postizavali samopožrtvovanjem. „preuveličavati značaj poteškoća i opasnosti. kadgod je dolazilo do saveza između narodnjaka i buržoazije. za neko kratko vreme. 25 najodlučnijih liberala podneli su mu (1880. i najglasovitiji proces koji se odigrao tada (1877. dok se zadržavao na mestu atentata. za aktivno nastupanje.. za napadaj ubeđene revolucionarne manjine.prema liberalima. ali su u traženju popularne lozinke dohvatili baš ovu omiljenu narodnu ideju koja je najlakše dizala mase na bunu. najveći. Car Aleksandar se do poslednjeg trenutka kolebao da potvrdi i da dade objaviti umereni projekat Lorisa Meljikova. narod bivao prevaren. i izgleda da očekuje svršetak borbe ne stavljajući se na stranu vlade. Što se pak tiče naroda. širile svuda propagandističku literaturu.“ Nakon toga procesa došlo je do rascepa u Organizaciji: na grupu Narodne Volje (teroristička).). Jedna grupa bila je za teror i zavere. kao neka vrsta stručnjaka. jer da nema ništa zajedničko između socijalne revolucije i revolucije koja se stvara samo da se dobije liberalan ustav.. iako je situacija dosta neugodna. Ne možemo ovde pratiti u podrobnostima čuvenu borbu između carske vlade i tajne revolucionarne akcije „Ekzekutivnog Odbora Narodne Volje. ubijale činovnike i generale. koja karakteriše revolucionarno narodnjaštvo. Ali. vidimo opet jasno formulisanu teoriju socijalne revolucije.).. eventualno. i uopšte sviju dobara. na Katerininom kanalu.

koji prestavljaju hroniku umnog i socijalnog razvitka Rusije tog doba. Kratak odlomak o ruskom jeziku „velikom i bogatom i moćnom“.). koji jedini spasava pisca usred „teških sumnja“ o sudbini Otadžbine jeste pesnički i politički testamenat velikog pisca. živeo izvesno vreme interniran u Sibiru. Pisemskog. do 1880. šest ih na broju. Poraznu kritiku društva pre reforama. Pred svoju smrt Turgenjev objavljuje zbirku takozvanih Pesama u prozi: to su lirski odlomci prožeti dubokim osećanjima vaseljenske ljubavi. blizak konzervativcima i slavjanofilstvu. i Ana Karenjina. Turgenjev se javlja kao veliki majstor duboke psihološke analize i mislilac. u pripovetkama Njetočka Njezvanova. izdaje godine 1852. Aleksija Tolstoja. liberalni časopis Vesnik Evrope smatra Turgenjeva kao svoga najboljeg saradnika. On je bio tada mlad spahija. Od druge polovine pedesetih pa sve do druge polovine sedamdesetih godina javljaju se njegovi socijalni romani. Čista književnost blistala je sa nekoliko imena ogromne vrednosti. javlja se sa pripovetkom Detinjstvo ovaj budući književni džin. Zločin i kazna. ali je već tada bio dubok mislilac. Poreklom Belorus. autora mnogih romana i pripovedaka. U svojim romanima Poniženi i uvređeni. ali i teškog pesimizma. slavi podvig onih devojaka iz otmenog društva. Koikar. koji zanimaju i muče čovečanstvo. književnik. žrtvujući sebe za dobro naroda. i kod Dostojevskskog prevlađuju hrišćanske koncepcije. Rješetnjikova. Dimitrija Grigorovića. zasićeni interesima trenutka.U istoriji ruske književnosti godine 1860. uz to zanimljive pripovetke iz kavkaskog života. pripovetkama. takozvane „Sevastopoljske“. humanosti. Neobično jake realističke pripovetke. koji se odlikuje dubinom filozofske misli. Idiot. jedna od tih pesama. u Ruskom Vesniku. prožeta fatalističkom filozofijom istorije. koji neće izgubiti svoju vrednost dok postoji Rusija i ruski narod. Zlamovratskog. Zli dusi. Dostojevski daje veoma aktuelnu sliku savremene Rusije i na više mesta obrađuje probleme tekuće politike. socijalni i filozofski roman iz savremenog života. Po svojim političkim nazorima Turgenjev spada u red odlučnih liberalnih zapadnjaka. uspomenama. i posmatrač života sa neobično pronicavim okom. član najvišeg plemstva. stvorile su mladom piscu veliko književno ime. koji je provodio mlade godine u veselom i raskalašnom društvu. U pripovetkama. Ivan Turgenjev (1818—1883.“ „Ponor“). u kojima su plastički prikazane krvave slike iz opsađenog Sevastopolja. vratio se po amnestiji u evropsku Rusiju. Tolstoj nije spadao u neku političku stranku. koji se javlja još četrdesetih godina sa nekoliko divnih pripovedaka. oficir. svoju vanredno lepu i socijalno zanimljivu zbirku Lovčevih Zapisa.). koji je bio jak i u drami (istoriska trilogija iz doba Velike Bune) Apolona 100 . na koju je bio osuđen kao politički krivac. Baš one godine kada se Turgenjev proslavio „Lovčevim Zapisima“. Ljeskova. spadaju u red najsjajnijih. veličanstvena epopeja ruskog života s početka XIX stoleća. koje izlaze uporedo sa romanima. Turgenjev je pozdravio kao velikog pisca ruske zemlje mlađeg svog savremenika Lava Nikolajevića Tolstoja (1828—1910. U aleksandrovsko doba javljaju se dva njegova velika romana. Godine 1856. grupu divnih lirskih pesnika:’‘ Todora Tjutčeva. jedan od najvećih pisaca čovečanstva. koja onda nije mogla da bude legalno objavljena. Selo Stepanjčikovo. ali opšteruski pisac. koji je savršeno vladao najlepšim ruskim jezikom. dao je u svojim romanima. koja su mu donela svetski glas: Rat i Mir. Dostojevski postiže vrhunac psihološke analize. i postavlja sa neobičnom jačinom najzamašnije i najstrašnije probleme. on je posle robije. U tom smislu najveći značaj imaju mu Zli dusi. Tu je pokušao da radi publicistički.). pričicama i crticama genijalni satiričar Mihajlo Saltikov-Ščedrin. u slikama Zapisci iz mrtvog doma. Pored pretresanja večitih problema i stvaranja večitih opštečovečanskih tipova. Gljeba Uspenskog. kao i za vreme reforama i reakcije. zatim pripovedače Pomjalovskog. pun poleta i originalnih ideja. i dr. i koje će možda sačuvati svoju umetničku vrednost i značaj mnogo duže i u mnogo većem stepenu nego romani. ali prerađene na vlastiti način. i zato su njegovi romani štampani prvi put u časopisu glavnog konzervativnog publiciste tog doba Mihajla Katkova. ali je imao izvesnih dodirnih tačaka sa konzervativcima. Pored ovih najkrupnijih ljudi možemo samo po imenu spomenuti odličnog romanopisca Ivana Gončarova („Oblomov. Treći velikan ruske književnosti i misli tog vremena jeste Todor Mihajlović Dostojevski (1822—1881. Braća Karamazovi. Kao kod Tolstoja. koje su se bacile u vrtlog revolucije. ali shvaćene sa jedne više tačke gledišta i stavljene u vezu sa večitim problemima duha. Zapisi iz podruma.

Iza Krimskog Rata Rusija je na Balkanu radila u sporazumu sa Francuskom. na 101 . U Moskvi se stvara Slovensko Dobrotvorno Društvo sa odelenjima u Petrogradu. Zato se pruski ministar predsednik i kasniji kancelar Nemačkog Carstva. sprečena je slobodna Grčka da pomaže kritske ustaše. i učinila je tim veliku uslugu nemačkom ujedinjavanju. koje se. Pokušaj da se izvede nekakvo. zatim protiv zbacivanja hanoveranske i dveju hesenskih dinastija. Bismark. Rusija se potpuno slagala sa Francuskom. barem ideološko. na međunarodnoj konferenciji u Londonu. „nalazilo u ratu sa Visokom Portom“. Naročito se tada istaklo Slovensko Dobrotvorno Društvo. Na čelu njegovom stoje viđeni slavjanofili. bilo pod protektorat Rusije. godine. aktivnih političara i publicista. Ali je najkarakterističniji pesnik tog doba Nikola Njekrasov koji se odlikuje jakim socijalno-političkim lirizmom. zajedno sa Slovencima i Hrvatima. koji je jedno vreme bio pruski poslanik na petrogradskome dvoru. grupiše se oko ličnosti prestolonaslednika Aleksandra. koje su joj zabranjivale da podiže tvrđave i ratne luke i da drži ratne lađe na Crnom Moru. tako da je neko vreme izgledalo kao da je između cara Aleksandra i cara Napoleona III došlo do neke vrste ličnog prijateljstva. posle bitke na Grahovu. posredno osvetila Francuskoj i Austriji. u vojsci. na čelu koga je stajao knez Aleksandar Gorškov. Feta i Polonskog. I zvanična vlada u Petrogradu smatra. Ali je brzo došlo do nesporazuma zbog francuske intervencije u korist Poljske. Pojava Rusije u Srednjoj Aziji izaziva veliku zabrinutost engleske diplomatije i ona teži da uvuče Rusiju u komplikacije na Balkanu. t. i čisto ideološki motivi. U Srednjoj Aziji. čuvanja postojećeg stanja i odbrane monarhiskog načela. U pitanju zamene kneza Aleksandra Karađorđevića starim knezom Milošem Obrenovićem. da se pomogne potlačenoj braći. nego i od crkvene Grka-fanarijota. pored pitanja državnog prestiža. Ustanak u Bosni i Hercegovini. Na Balkanu. ogromni prostori. tamo se stvara prava ruska kolonijalna imperija. za stvaranje bugarske države i oslobođenje Bugara ne samo od političke vlasti Turaka. Mnogo ozbiljnije je bilo mešanje Rusije u Kritsko Pitanje. prema duhovitoj reči jednog ruskog istoričara. dobila odobrenje za ukidanje izvesnih klauzula Pariskog Ugovora. sa Austrijom i Francuskom. Oni ne mare mnogo zapadno katoličko Slovenstvo uopšte. 1875. obezbedila je zaleđe Pruskoj. da bi se skrenula pažnja od unutrašnje krize. i u visokoj birokratiji. Rusiju teraju na aktivno istupanje. Zato je cela pažnja odgovornih i neodgovornih činilaca. Kijevu i Odesi. držeći se prijateljski neutralno za vreme sukoba Pruske sa Danskom. Slavjanofilska propaganda i njeni elementi na dvoru. prelaze bilo u vlasništvo. ali svakako predstavlja široke mogućnosti za ekspanziju ruskog kapitala. koja onda još nema za Rusiju veliki ekonomski značaj. U spoljnjoj politici Rusija nastavlja u izvesnom smislu sa tradicionalnom politikom legitimizma. Rusko dramsko pozorište ima u to vreme velikog pisca Aleksandra Ostrovskog i odlične glumce. ujedno. j. Rusija je.Majkova. zalagao za dobre odnose sa Rusijom. razbija se radi poljskog pitanja i očigledne simpatije znatnog dela Čeha prema Poljacima. Poljsko pitanje dovelo je do zbližavanja između Rusije i Pruske. po izričnom nalogu cara protestovalo protiv nasilnog spajanja Sicilije sa kraljevinom Sardinijom i protiv ukidanja drugih talijanskih državica. koje su bile tučene od Prusa. koji je bio oženjen ruskom velikom kneginjom. Nekoliko hiljada dobrovoljaca. Taj rat. kao i u pitanju spasavanja Crne Gore od turske osvete. da budu verni svom vladaru i da strpljivo čekaju poboljšanje svoga stanja od milosti Visoke Porte. Intervencijom kod grčke vlade i kod kralja Đorđa. i ulazak Srbije i Crne Gore u rat daju vrlo dobar povod za takve akcije. i to ne samo pustinja nego i divne kulturne oaze. Vlada cara Aleksandra. gde su bili spremni naročito da se zauzmu u korist Bugara. naročito Ivan Aksakov. za konačno oslobođenje Srbije i Crne Gore i za ujedinjenje s ostalim Srbima. kao konzervativnog i primitivnog elementa. Pleščejeva. da se javno mnenje treba aktivnije baviti balkanskim pitanjima. Tako je rusko Ministarstvo Spoljnjih Poslova. ujedinjenje Slovena na slovenskoj etnografskoj izložbi u Moskvi godine 1867. Rusija se tim. Vodi se intenzivna propaganda za ujedinjenje Slovenstva. ipak je našao živ odziv u ruskom javnom mnenju. iako nije bio pomagan od strane zvanične Rusije. skrenuta na Balkan. nakon niza ekspedicija. godine 1871. Ruska diplomatija isticala je svoje stanovište kod hrišćanskih podanika sultanovih. dok su prema Poljskoj direktno neprijateljski raspoloženi.

Od juna 1877. 1875. spasao od novoga napada Nemačke. da se ne samo Engleska. turski nacionalistički izgredi. da je Rusija tom prilikom bila gotovo usamljena i da se njen prestiž opet srozao. prelaz ruskih trupa preko Balkana i zauzeće bez borbe Plovdiva i Jedrena. koga su u šali zvali vice-sultanom. koja nastojava prvo da se zaključi primirje. 1878. ali verno čuva stražu na Šipki. a Srbija je dobijala izvesno. Srbija i Crna Gora proglašene su kao potpuno nezavisne. Aktivna vojska bila je brojno nedovoljno jaka. Ruski slikar-Vereščagin u svojoj čuvenoj slici ruskog vojnika. aprila 1877. članu tog Ugovora Austro-Ugarska je dobila pravo da. na osnovu status quo ante. zaključena je i tajna vojna konvencija između Rusije i Austro-Ugarske. Tu je 22. sačuvao je uspomenu na čuvene kominikeje ruske Vrhovne Komande: na Šapki sve je mirno. Zato za obaveštene i nije bilo nikakvo iznenađenje. Treba još spomenuti. skupljeni uz veoma aktivno učešće tog Dobrotvornog Društva. Berlinski Ugovor posvedočio je. Ali se već tada moglo očekivati zbližavanje između Rusije i Francuske. slabo naoružana i loše snabdevena. pored toga Austrija je dobila pravo da razmesti svoje garnizone i u Sandžaku. objavio rat Turskoj. Međutim. Po san-stefanskom preliminarnom ugovoru stvorena je velika Bugarska. zatim od decembra iste godine Crna Gora i Srbija. Pošto su ostali uzaludni svi pokušaji velikih sila da spreče ratni sukob. Dobrudža je trebala da pripadne Rumuniji u zamenu za delove Besarabije. nespremnog za odbranu — sve je to dovelo do potpune kapitulacije Turske u San-Stefanu. Posedi Rusije u Americi 102 . u Dobrudži. nego i Nemačka i Austro-Ugarska spremaju da ometu konačnu pobedu Rusije. kao mandator Evrope. Taj je kongres održan u Berlinu. Vrhovna Komanda bila je u neredu. da je za vreme cara Aleksandra II Rusija proširila svoje granice na dalekom istoku do reka Amura i Usura i da je dobila čitavo ostrvo Sahalin. koji postaje komandant srpske vojske. kada su Sile zatražile da se ceo San-stefanski Ugovor revidira na jednom evropskom kongresu. Sve tri ove države dobile su i izvesno teritorijalno proširenje. Po 25. I ovom je prilikom ruska vojska pokazala svoje čuveno junaštvo i izdržljivost. proširenje zemljišta. isto tako i Rumunija. u rat je stupila na strani Rusije i Rumunija. a onda i mir. Naročito je bila teška opsada utvrđenog logora Osman-Paše kod Plevne. proglasivši ujedno i ustav. Rat je bio pripremljen dosta neozbiljno. I sa Rumunijom je zaključen ugovor o prijateljstvu i o slobodnom prolazu ruskih trupa kroz Rumuniju. da će Rusiji isplatiti veliku oštetu. a za slučaj raspada Otomanske Imperije rešeno je „da se ni u kom slučaju ne dozvoli stvaranje jedne velike slovenske i kakve druge države na Balkanu“. U Aziji Rusija je dobivala znatne teritorije sa Karsom. Još za vreme brzog napredovanja ruskih trupa u pravcu Carigrada pokazalo se. juna rešeno. U očekivanju neizbežnog sukoba car Aleksandar otišao je u Rajhštat na sastanak sa carem Franjom Josifom. Ardaganom i Batumom. i tako se rat razvijao dosta nepovoljno za Rusiju i stajao je golemih žrtava. kao i o ošteti Rusiji. zauzeće Karsa u Aziji. i Besarabiji. Bosni i čak u Sandžaku. i naročito krvavi pokolji po Bugarskoj. budući da je bila i vojnički i finansiski jako iscrpena. Porta se obavezala. Za diplomatsku pomoć i neutralnost Austro-Ugarska je dobijala odrešene ruke u Hercegovini. ostale su u glavnome nepromenjene. gde su revolucionarni elementi oborili sultana Abdul-Azisa i zamenili ga Abdul-Hamidom. koje ostaju samo pod nominelnim suverenitetom sultanovim. koju je car Aleksandar ličnom intervencijom god. 3. januara 1877. i nekoliko miliona ruskih rubalja stižu u Srbiju. koje je Rusija po Pariskom Miru izgubila. kojima je ona karakterisala svakodnevne tragične udese na ovom prevoju. Beć nekoliko godina Rusiju je zastupao u Carigradu vrlo agresivni eksponent slavjanofilske politike. Poraz Srbije kod Đunisa izaziva i zvaničnu intervenciju Rusije. Kapitulacija Plevne. Odredbe. general Ignjatijev. političke promene u Turskoj. koji se smrzava. posedne i upravlja Hercegovinom i Bosnom. i najzad pojava ruskih trupa pred vratima samog Carigrada. sve je to spremalo teren za ratnu akciju Rusije na Balkanu. a sem toga naročito prilikom sjajne odbrane prevoja na Šipki. Sa promenom režima u Turskoj njemu nije ostalo ništa drugo nego da upućuje stvari u pravcu ratnog sukoba. koje su se ticale teritorijalnih promena u Aziji. da Austro-Ugarska može okupirati jedan deo Bosne i Hercegovine. car Aleksandar je u Kišenjevu 12. Po Berlinskom Ugovoru stvorena je kneževina Bugarska. god. vrlo malo. a na jugu od Balkana obrazovana je autonomna provincija Istočna Rumelija sa hrišćanskim generalnim guvernerom.čelu sa generalom Černjajevim.

godine. uz mnogobrojne administrativne funkcije. počev od 1822. Resor unutrašnjih dela poveren je ministru prosvete cara Aleksandra II. preporučivali su amnestiju ubicama Aleksandra II. marta 1881. Ubice Aleksandra II umrli su na vešalima. Kakav kontrast izmeću ova dva jahača: Petra Velikog. a uz to lično pošten i strog u svojim moralnim načelima. nisu s početka spremali za vladalački poziv. to su u njima učinjene znatne popravke: porota nije uvedena u one okruge. shvatio je svoju dužnost kao zadatak ne samo da bude čuvar istoriskih tekovina ruske samodržavne vladavine. naročito politički. Aleksandra III. koji još i sada stoji blizu Nikolajevske stanice u Petrogradu. konzervativne porodice. dodeljen je takozvanim zemskim načelnicima. koji mirno. inercija.. bila je uzor čestite. a naročito je povećan uticaj plemstva. težak. Ekzekutivni Odbor „Narodne Volje“ predložio mu je mir jednim pismom od 10. kojom je Rusija vladala preko naročitog rusko-američkog društva. Zemstva i gradske samouprave behu skučeni i stavljeni pod nadzor gubernatora. šta da se radi sa projektima reforama koji su ostali od cara Aleksandra II. Reformni projekti biše zabačeni. sudski aparat je stavljen pod jači. Tako je Aleksandar III ostao čovek bez modernog obrazovanja i razumevanja novih ideja. Na sednicama krunskog veća car je diskutovao sa svojim ministrima o njima. Staleški princip u njima je pojačan. (koja je umrla nedavno). Njegov uticaj pobedi i dade politici Aleksandra III onaj kurs. prozvanom u Rusiji Marijom Feodorovnom. nekako uspavano sedi na snažnom konju. iniciativa. prodavali imanja i prosto ih napuštali. liberalni ministri otpušteni. iskren. lični profesor cara i prestolonaslednika. Pošto su se reforme prethodnog carevanja smatrale kao neka vrsta ograničenja samodržavlja. Njegova porodica. tamo. mirovni suci u većini okruga ukinuti su i veći deo njihovih funkcija. danskom princezom Dagmarom. gde je postojala. vrhovni državni poverenik kod Svetog Sinoda. bili su 1867. Konstantin Pobjedonoscev. GLAVA XXII. Pošto su lokalne plemićske korporacije postajale sve siromašnije i malobrojnije. Za sistematsko učenje bilo je već prekasno. odlučno se borio protiv svih reforama. koje bi trebalo da 103 . Ali nekoliko jednostavnih ideja vodilja. koji je čvrstom rukom ugušio poslednje trzaje revolucionarne akcije i. drugi je pokoj. skromne. rođenog godine 1845. osnovana u srećnom braku sa verenicom njegovog pokojnog brata. Doba Aleksandra III (1881-1894. posle kratkog kolebanja.. Pod tutorstvo tih „zemskih načelnika“ stavljeni su seljaci i njihova samouprava. nekoliko političkih linija konzervatizma on je energično usvojio i sprovodio. kao i Lav Tolstoj. grofu Dimitriju Tolstoju. Znameniti filozof Vladimir Solovjov. Tu se vidi jedan debeo. koji smo gore karakterisali. da je broj odbornika. nego i vođa reakcije protiv „revolucionarnih“ reforama. san. knez Paolo Trubeckoj izvajao je ogroman kip cara Aleksandra III. vladin nadzor. revolucija. Poznati ruski vajar. najjači i najobrazovaniji ideolog reakcije. pravoslavlja i zvanične ruske narodnosti.). prožet mržnjom prema evropskoj prosveti i parlamentarizmu. uvek dosledan sebi. bivši profesor građanskog prava. sa nečim od ruskog mužika. koga je izvajao Falkonet. uskoro je došlo dotle. prodati Severoameričkoj Uniji. dok je pismo Lava Tolstoja ostalo bez posledica.(poluostrvo Aljaska). sav polet. Ali mnogo složenije je bilo pitanje o tome. nekoj vrsti vladinih političkih komesara na selu. i Aleksandra III! Prvi je sav vatra. na konju. pošto je bio čovek prav. solidan i mračan čovek. Razume se da izmirenje između vlade i revolucije nije bilo mogućno. Odmah posle stupanja na presto car Aleksandar je morao da reši pitanje o pravcu unutrašnje politike. izvodio na širokoj osnovi zamišljen program reakcije u cilju učvršćivanja načela samodržavne vladavine. u kojima je nije bilo. zajedno sa Pobjedonoscevim i ministrom prosvete grofom Djeljanovim. bila je ograničena. Aleksandar III. i to se moglo smatrati kao neka vrsta povratka kmetskoj zavisnosti. Dok je većina tražila napredni kurs. tek posle smrti njegovog starijeg brata došao je on za prestolonaslednika. Solovjova je vlada zato suspendovala od docenture i kaznila policajnim izgonom. pošto su plemići izumirali.

sa osnivanjem Seljačke Hipotekarne Banke. koja je trebala da veže Petrograd sa Vladivostokom. vezana sa razvijanjem kapitalizma u Rusiji: u Bugarskoj se radilo i na ekonomskoj ekspanziji Rusije u izvesnom obliku (gradnja železnica od ruskog gvožđa. da je svaki ratni metež veoma opasan po Rusiju i po ceo režim. nije oslabljen antisemitizam. Na Dalekom Istoku pripremala se akcija većega stila. Ni u književnosti ni u umetnosti ne može se istaknuti nijedna jača struja. Rusija nije za njegovo vreme vodila nikakvog rata. Kao posledica toga javlja se pooštravanje zakona protiv Židova. nijedno novo veliko ime. Plemstvo je dobilo i jedan veoma važan ekonomski poklon u obliku ustanove Državne Plemićske Hipotekarne Banke. bivših kmetova i njihovih spahija. Ali se društvo držalo pasivno. gde su nemački baroni i građani (manjina) pritiskivali većinu Estonaca i Lotiša. Po mnogim južnoruskim varošima i varošicama izbiše veliki židovski pokolji. pa i Poljake. borila se sa prevlašću Nemaca u baltičkim pokrajinama. Plemstvo je plaćalo manje kamate. čovek svetskog glasa. nego je pojačano revolucionarno raspoloženje Židova. da je vlada cara Aleksandra pokušala da uradi nešto i za niže staleže. Otpočela je tada i kolonizacija Srednje Azije od strane Rusa zemljoradnika. a i seljačke ruke. iako neposredno učešće policije u tim ispadima nije dokazano. a u isto vreme i korumpiranost ruske policije. koja mu je jasno govorila. budući član Gornjeg Doma od Akademije Nauka i Univerziteta. kao znameniti pravnici Sergije Muromcev. da je tu odlučivala njegova zdrava pamet. Njegovo sa velikom slavom priređeno putovanje kroz Daleki Istok bilo je predznak aktivne politike Rusije u tim predelima. Međutim. pod nadzorom ruskih 104 . koji je bio i nominalni šef preduzeća. a zasnovane su crkvene parohijalne škole. I vladajući krugovi bili su onda veoma oprezni. Pošto se smatralo da je učešće zemstava i privatne iniciative politički štetno u nižoj školi. i Maksim Kovaljevski.izaberu plemići. Ali su to bili palijativi. od 1877-78. ubrzana je likvidacija pravno-prinudnih veza između seljaka. da je car imao veoma teške uspomene iz rata. Velika pažnja bila je obraćena na Srednju Aziju. koji su prelazili u neplemićske. nego što je davala država imaocima obveznica te banke. a zbog Avganistana u malo nije došlo do sukoba sa Englezima. koji se javlja sa prvim malim pripovetkama. naročito seljake. vlada cara Aleksandra nije mogla da se zauzme za socijalna prava većine stanovnišgva baltičkih pokrajina. htelo se postići što više uspeha ali bez krvavog rizika rata. Ali je Mirotvorac izbegao ratni sukob. koja je plemićima davala obilate svote novca pod veoma povoljnim uslovima. ili je prosto otpušteno. u građanske. Tamo je ruska vlast ojačana. u kojoj se sada mogla zapaziti i jedna nova crta. Na univerzitetima je ukinuta avtonomija. i nekoliko najboljih profesora naterano je da dadu ostavku. budući predsednik prve Dume. Kamen temeljac za tu prugu postavio je prestolonaslednik Nikola. koji behu ostali bez zemlje prilikom oslobođenja. na koji se ciljalo: ruski seljaci i siromašni građani nisu oslobođeni od židovske eksploatacije gde je bilo. Štampa i knjige su gonjene gotovo kao za vreme Nikole I. osvojena je velika oaza Merva. oni nisu smeli da se naseljavaju u selima i van određenog teritorija. sem Čehova. Govorilo se. Vlada Aleksandra III trudila se svom snagom da rusificira druge narodnosti u Rusiji. Ukinuta je glavarina i porez na so. Ova je mera imala baš obratan rezultat od onoga.. Atlanski Okean sa Tihim. Treba priznati. Studenti su potčinjeni policajnom nadzoru. Počela je likvidaciju finske avtonomije. njen početak behu radovi na jednom upravo veličanstvenom i svetsko-istoriskom preduzeću. god. bio veći od broja samih birača. na mnogim mestima gotovo tolerirani od policije. ali je verovatnije. kao što su palijativne bile i prve mere za rešavanje agrarnog pitanja. na građenju velike sibirske železnice. Mir je ulazio u njegov konzervativni program. Treba zabeležiti i prve početke nešto ozbiljnijeg radničkog zakonodavstva. topovska pucnjava po Srednjoj Aziji nije mogla biti uzeta ozbiljno u obzir. On će postati sa svojom nežnom tugom i društvenim pesimizmom pripovedač-pesnik umirućeg društva i umirućeg sistema. koje su trebale da šire znane osnovano na načelima klerikalizma i reakcije. jer je glavna tačka njenog programa bila da štiti plemstvo i njegove posede. Car Aleksandar III zaslužio je naziv Mirotvorac. Na Balkanu Rusija je međutim nastavljala aktivnu politiku. koja je za lepe novce dopuštala Židovima da se naseljavaju gde hoće. to su zabranili i jedno i drugo. izazvanog brzim razvijanjem industrije.

Carica Aleksandra. i trudila se da uđe u ruski duh. Izgledalo je. Rusija je izgubila u Bugarskoj dosta simpatija zbog svog mešanja u bugarske unutrašnje stvari. Suparništvo između Rusije i Austro-Ugarske u Bugarskoj ispalo je veoma nepovoljno po Rusiju. da Rusija tobože ide za tim. ni besednika. hoteći da malo zastraši Rusiju. ni vojskovođe. Poseta francuske flote u Kronštatu i ruske u Tulonu bile su psihološka priprema pravog vojničkog saveza. Doba cara Nikole II (1894-1917. Tu su se ruski interesi i ruska politika sve više sukobljavali sa politikom Austro-Ugarske. koji su delom išli na razvijanje ruske velike industrije. otpočela je 105 . da jednostavno osvoji Bugarsku i da je pretvori u nekakav „Zadunavski kraj“. Sukob sa Austro-Ugarskom i Nemačkom nagonio je Rusiju. Car Nikola je mogao da bude i stvarno je bio. Car Aleksandar je tada crnogorskog kneza Nikolu nazivao i javno „svojim jedinim iskrenim prijateljem“. idealan suprug i otac. odnosno udaja crnogorskih princeza Stane i Milice za ruske velike kneževe Nikolu i Petra Nikolajeviće. koje mu je privlačilo i podanike i strance. ali. bio je potisnut s vlasti. i zbog nespretnih postupanja ruskih generala Soboljeva i Kauljbarsa. da traži saveznike na drugoj strani. stvarno zaključen. a delom na reorganizaciju ruske vojske. Knez Aleksandar Batenberg. A i za Francusku. eventualno snagama ruskih radenika. U to se vreme na nemačkom prestolu nalazio mladi Viljem II. godini. u više mahova. tvrdila je. GLAVA XXIII. koji je stupio na presto u svojoj 27. Porodične veze između crnogorske i ruske dinastije. veoma popularan. u ruskoj Poljskoj godine 1884. po okupaciji Bosne i Hercegovine i Novopazarskog Sandžaka. iza čijih se leđa osećala akcija Nemačke. stariji sin Aleksandra III. koja su tada energično gradila rusku železničku mrežu).). izabran i doveden na presto Ujedinjene Bugarske protiv volje Rusije. Austriska agitacija. sa kojom se moglo doći u veze. Ali se tu „gvozdeni kancelar“ prevario. vrlo aktivna. Njega je car Aleksandar prosto bojkotovao. car Nikola II. koji je godine 1892. prilikom krunidbenih svečanosti na hiljade nedužnih ljudi. od kojih je prvi bio ministar predsednik. rođak ruskih careva. plašljiv i neiskren. iako je s početka Aleksandrova carevanja izgledalo.inženjera. težila je na Solun. zbog administrativnog nehata. a drugi vojni ministar kneza Batenberga. rođena princeza Alisa od Hesena. a na trošak velikih ruskih železničkih društava. još se nekako kolebao između te dve države. besmisleno poginulo. kada je. nije nikad bila popularna u Rusiji. koji je ipak imao obzira prema Rusiji.). Od sviju vladalačkih osobina on je imao samo vrlo lepo ponašanje. postala potpuno balkanska država. Kancelar Bismark. on je uspeo da izgubi stečenu popularnost i da sroza državni i svoj autoritet. ostala je od velikih sila jedina Francuska. Francuska je ozbiljno pomagala Rusiju obilatim zajmovima. dobra žena i majka. U Srbiji je u tome u glavnom i uspela zahvaljujući držanju kralja Milana. Kratko vreme pre svog odlaska s vlasti on je objavio formalni ugovor o Trojnom Savezu. To objavljivanje samo je ubrzalo formalno sklapanje rusko-francuskog saveza. Gotovo elementarna nesreća na Hodinskom Polju. i išla je za tim da potčini svome uticaju i Bugarsku i Srbiju. uvek su je smatrali kao Nemicu i tuđinku. da između triju konzervativnih careva postoji puna saglasnost (sastanak u Skernevicama. ni sposobnostima administratora. iako je ona postala mistički pobožna ćerka pravoslavne crkve. dala je naročit značaj ruskocrnogorskim intimnim odnosima u ovo doba. Povučen i skroman. bilo je to zbližavanje sa Rusijom preka potreba. poniženu i uvređenu od Nemačke. kao da nekakva kob lebdi nad carskim parom. uveo je Bugarsku potpuno u krug austro-ugarske i nemačke politike. — ali Ferdinand Koburški. koga je car Aleksandar prosto prezirao. njegov naslednik. kome je bila prišla i Rumunija. u svojim političkim postupcima i obećanjima nedosledan. Pošto je zbližavanje sa Engleskom zbog aziskih pitanja onda još bilo nemoguće. Tu su se ocrtavale i prve konture buduće katastrofe. Austro-Ugarska je međutim. nije bio od prirode obdaren ni državničkim umom. dok ga Rusija kao nepouzdana nije srušila.

niz daljih nedaća; zla kob kao da se oseća u strahotama prve revolucije i njenog ugušenja, i u. nesrećama Japanskog i Svetskog Rata, pa i u žalosnoj sudbini carevića Aleksija: peto dete, žudno očekivano, carević se rodio sa naslednom bolešću Hesenskog Doma — hemofilijom. Odatle proizlazi i strašni misticizam carskog para, koji je prelazio u zaslepljenost: najodvratnije varalice uspevale su da iskoriste ovu osobinu cara i carice da se uvuku u dvor, da se mešaju u visoku politiku i da, prema izreci jednog ruskog romanopisca, „šamaraju veliku Rusiju“. Dinastija i dvor, kao i visoka birokratija, vojna i civilna, nisu se pokazale na visini u teškim prilikama; oni su bili u opreci sa velikim delom prosvećenog društva i sa golemom većinom ruskog naroda. Većina plemstva podržavala je režim, ali to nije bio pouzdan oslonac prestola; politički nejako plemstvo nalazilo se u ekonomskom i moralnom opadanju. Već u drugoj polovini XIX veka industrijalizacija Rusije i razvitak i snaženje gradskog života brzo i lepo napreduju. Za ovih trideset godina pre 1897., kada je izvršen opšti popis stanovništva cele carevine, stanovništvo gradova sa manje od 1000 stanovnika (prema popisu od 1866.) popelo se na 5%, gradova sa 1000—5000 stanovnika na 16%, sa 5000 -10.000 na 45%, sa 10.000 do 20000 na 78%, sa 20.000-50.000 na 96%, sa 50 do 100.000 na 129%, i napokon u gradovima sa stanovništvom odviše nego 100.000 duša na 123%! Dakle, što je grad bio veći, u toliko se bolje razvijao. Tako je, na primer, Petrograd imao godine 1866. na 539.000 duša, a godine 1897. — 1,267.000; Moskva je sa 352.000 skočila na 1,035.000, Odesa sa 119.000 na 405.000, i t. d. Neki industriski gradovi nikli su kao iz zemlje: Vladikavkaz je sa 3.000 stanovnika skočio na 44.000; Blagovješčensk sa 2.000 na 33.000 a Ivanovo-Voznesensk čak sa 1000 na 53.000! Prosečno je gradsko stanovništvo poraslo od godine 1885. do 1897. za 33.8%, dok je u istom razdoblju seosko napredovalo samo za 12.7°/o. Godišnje povećanje industriske produkcije bilo je u %, u periodu 1878—87.: 26.1; u periodu 1888—92.: 41.6; i u periodu 1893—97.: 161.2%. Bilo je, razume se, nešto veštačkog u ovom brzom napredovanju gradova i industrije, u njemu su igrali važnu ulogu i državni protekcionizam (naročito ministra finansija Sergija Vitea), pa imigracija stranih, naročito francuskih kapitala; ali je činjenica, da su ove nagle promene socijalnih i privrednih prilika nastale i da su znatno delovale sve do Svetskoga Rata. Protekcionizam od strane države doneo je političke posledice: a) buržoazija nije postala nezavisna, odlučujuća politička snaga prema vladi, te uopšte nije imala dovoljno borbenosti i otpora u sebi, što se lepo pokazalo za vreme revolucije, i b) radništvo je ostalo pod državnim pritiskom, i bilo naročito jako gonjeno od policije, budući da je industrija postala u neku ruku grana državne uprave. Kulturne i ekonomske prilike seoskog stanovništva Rusije bile su još uvek veoma nazadne pri kraju XIX veka. Iako je narod van svake sumnje napredovao, nepismenost i opšta nerazvijenost padali su u oči na sve strane, naročito i zbog siromašnosti i oskudice škola. Pri kraju XIX stoleća računalo se da u Rusiji ima svega 48.000 osnovnih škola (dok ih je trebalo biti najmanje na 150.000); a sasvim su nedovoljna bila sredstva vanškolske prosvete, do krajnosti ograničene policajnim merama vlade. Privredno stanje seljaka bilo je isto tako loše. Zaduženost poreskim upravama, na primer, koja je godine 1880. iznosila svega 22% od celokupnog godišnjeg iznosa, godine 1900. popela se na 117%, dok se je zarada smanjila, iako cene životnih namirnica nisu pale. Seljaci su imali za hranu od prilike 15 do 23, a najviše 26 pudi (pud = 16 kg.) hleba godišnje (dok normalni minimum iznosi 28½ p.). Utvrđeno je (1903.) službeno, da seljaci dobijaju 30% manje hrane nego što treba za normalni život. Godine 1901. šećera se trošilo u Rusiji 13 funti (1 kg. = 2.44 funte) na čoveka, dok se u Francuskoj trošilo 27, u Americi 69, u Velikoj Britaniji 79 funta. Agrarno se pitanje, prema objašnjenju najboljih ruskih stručnjaka, sastojalo u glavnom u ovome: deo zemljišta koji su seljaci dobili prilikom oslobođenja bio je posve nedovoljan, i po količini i po kakvoći, jer nije obezbeđivao opstanak seljačke porodice, preko svake mere opterećene plaćanjem otkupnine i poreza; u isti mah, na njemu se nije mogla da zaposli sva radna snaga dotične porodice, te se uopšte nije mogla da vodi ekonomija bez najma tuđeg zemljišta. Usled ovakvih prilika, a živeći u tradicijama i uspomenama ranijih seljačkih pokreta, o kojima se 106

pričalo i pevalo, i u uverenju da zemlja apsolutno mora da bude seljačka i da plemstvo odnosno veleposednici uopšte nemaju šta da rade na selu, nije nimalo nerazumljivo što se u ruskom seljaštvu javljalo i sve više širilo tajno revolucionarna raspoloženje. Za karakteristiku stanja na ruskome selu, pri kraju XIX veka, treba još naročito istaći, pored niske kulture i teških privrednih prilika, i usled njih, veoma nedovoljno i nezadovoljavajuće zdravstveno stanje seoskog stanovništva. Tu se stanovništvo povećavalo veoma lagano, bez obzira na ogroman broj rođenja; postotak smrtnosti u Rusiji iznosio je u to doba 3.5, dok je u skandinavskim zemljama bio 1.7, u Velikoj Britaniji 1.9, u Francuskoj 2.2, u Nemačkoj 2.4. Smrt je naročito desetkovala decu ispod pet godina: na svaku 1000 dece ovih godina umrlo je godišnje po 450! „Bog dao, Bog uzeo“ — govorili su fatalistički ruski seljaci. Isto tako loše je bilo i ekonomsko i pravno stanje ruske radničke klase. Liberalni plemići, liberalno građanstvo, liberalni i revolucionarni intelektualci brinuli su se o poboljšanju državne organizacije, administracije, sudstva, o uređenju odnosa samouprava prema vladi, zavođenju ustava i političkih sloboda. Napredni pravoslavni ljudi tužili su se na zavisnost crkve od vlade, a pripadnici drugih vera, naročito staroverci i sektaši, imali su puno razloga da se bore za versku toleranciju. Rđavi rezultati rusifikatorske politike osećali su se naročito u Poljskoj; teški su bili i progoni ukrajinskog i beloruskog dialekta, kojim govori veliki deo samih Rusa. Jednom reči, elemenata za nezadovoljstvo bilo je na sve strane. Prvi su izašli javno liberalni zimski odbornici sa vrlo skromnim željama, ali je to car karakterisao u svom, govoru, pripremljenom od Pobjedonosceva, kao „maštarije koje nemaju smisla“, i tim oporim rečima prvi put je uzdrmao poverenje društva prema sebi. Godine 1897. izbili su ekonomski štrajkovi u Petrogradu. Iduće godine stvorena je ruska socijalno-demokratska stranka. Godine 1899. izbili su neredi na visokim školama, naročito u Kijevu, Petrogradu i Moskvi. Vlada je otpustila nekoliko profesora i hiljade studenata. Iza toga počinje teroristička akcija i propaganda revolucionarnog narodnjaštva, i razvija se „stranka socijalista revolucionara“. Ubistva ministra prosvete Bogoljepova i ministra unutrašnjih dela Sipjagina učinila su veoma mučan utisak na vladajuće krugove. U proleće 1902. javljaju se ozbiljni agrarni neredi u poltavskoj, harkovskoj i saratovskoj guberniji, koji su bili ugušeni na veoma surov način. Sve što se događalo tada u Rusiji naćićemo i u književnosti, tome ogledalu života. Od starijih pisaca ovoga doba prvo mesto pripada Lavu Tolstoju. On je delimično već bio napustio umetnost, pa je pošao putem književne verske propagande, i propovedao uzvišene nadzemaljske doktrine moralističkog i spiritualizovanog hrišćanstva. Ali, na negativnoj strani, u kritici, koju je vodio u obliku teoriskih rasprava i u obliku kraćih pričica, pa i u obliku romana {„Voskresenje“), on je strasno udario na temelje postojećeg društva: na feudalno plemstvo, na birokratiju, sudove, policiju, na političke podvige vlada, i na odnose vlasništva; sve je to postalo predmetom živahne, žučne, duhovite, ponegda i grube, kritike velikoga majstora. Mnogi njegovi radovi nisu smeli biti štampani, — oni su prepisivani u hiljadama primeraka i tako šireni po celoj zemlji; izdavana u inostranstvu, dela Tolstojeva bila su na veliko uvožena i krijumčarena u Rusiju. Njegovo isterivanje iz Crkve, koje je 1901. naredio Pobjedonoscev — postalo je senzacijom i političkim skandalom. Pored Tolstoja, koji je nagoveštavao buru, mlađa generacija pisaca pri kraju veka davala je izraza osećajima straha i odvratnosti, čamotinje i tuge, koji su svedočili o bolesti društvenog organizma, i o nastupanju krize. „Strašan je život... Da li uopšte mogu da izbegnem ludilo i užas?...“ (Verecajev „Sastanak“); „...Kako su osamljeni oni koji traže lepotu, pravdu, i više radosti za sebe i za druge u ovoj džinovskoj šumskoj zemlji... Koliko je veličanstvena, koliko je bogata ova Zemlja... ali kakva strahota u njenim daljinama...„ (Bunjin). „Strašne impresije tamne daljine“ Andrejeva, pa izazivanje bogatih i povlašćenih od strane junaka Gorkog, koji su jaki, oholi, spremni na sve, koji prete društvu da he uskoro jurnuti na nj — sve su to znaci nastupajućih potresa. „Nama treba jedan mali pobednički rat, da bismo se osigurali od revolucije“, — tako je od prilike sudio, prema iskazima grofa Vitea, mininistar unutrašnjih dela i državni sekretar Većeslav Pleve. I careva taština trebala je isto tako pobeda i slave. 107

Još osamdesetih godina počela je da se opaža izvesna aktivnost ruske vlade u pitanjima Dalekog Istoka. Kada je godine 1891. početo građenje velike sibirske železnice, ovo nije samo oživelo beskrajne sibirske prostore i, posle 1896. godine, jako povećalo broj ruskih doseljenika iz velikoruskih i ukrajinskih gubernija u Sibir, nego je otvaralo i ogromne mogućnosti za rusko širenje na Daleki Istok. „Veliki sibirski put“ pisao je u jesen 1892. tadašnji ministar saobraćaja, Vite, „otvara nove vidike i za svetsku trgovinu, i ovaj njegov značaj stavlja ga u red svetskih istoriskih događaja, od kojih počinje nova epoha u istoriji naroda i koji često izazivaju temeljne preokrete u ekonomskim odnosima između država.“ Baš za vreme te gradnje došlo je do rata između Japana i Kine. Kina je bila brzo i potpuno tučena i po Simonoseskom Ugovoru, pored ostrva Formoze, ustupila je Japanu dva poluostrva, koja zatvaraju ulaz u Žuto More. Rusija je posredovala u korist Kine, pa je Japan pristao da ova poluostrva napusti, pod uslovom da mu se plati 400 miliona franaka oštete. Pošto Kina nije raspolagala tolikom gotovinom, bila je prinuđena da zaključi zajam. Rusija je postala garant tog zajma i tim je dobila pravo da se meša u pitanja kineske politike. Odmah iza toga Rusija je dobila veoma povoljnu koncesiju za građenje velike železnice kroz Mandžuriju. Kako Vladivostok nije bio slobodan od leda kroz čitavu godinu, to su ruski državnici došli na misao da traže jedno pristanište na Tihom Okeanu, uvek slobodno od leda. Početkom 1898. ruska flota zauze pristaništa Portartur i Talijenvan. Kina ustupi to za 99 godina i odmah iza toga Rusija pristupi građenju velike tvrđave i baze za ratnu mornaricu u Portarturu, dok je u Talijenvanu, koji je dobio rusko ime „Dalnji“ udešeno slobodno pristanište. Nemačka i naročito njen car Viljem II igrali su veliku ulogu u ruskoj politici na Dalekom Istoku. Car Viljem je na svaki način ubeđivao Nikolu II, da treba svu snagu ruske politike uputiti na Daleki Istok, osgavivši Nemačkoj slobodne ruke na Bliskom i Srednjem Istoku, a priznavši uz to i naročite interese Austro-Ugarskoj na Balkanu. Beć 1897. (26. aprila) pokušala je Austrija da dobije od Rusije priznanje za aneksiju Bosne i Hercegovine i Sandžaka, ali je odbijena. Godine 1900. izbio je u Kini takozvani Bokserski ustanak, koji nije bio s početka uperen protiv Rusa, nego samo protiv ostalih stranaca. Ali u toku događaja bili su i Rusi ugroženi, a nemački je poslanik čak ubijen. Oružana intervencija velikih sila, u kojoj je i Rusija veoma aktivno sudelovala, završila se krvavim ugušenjem bune i osvetom Kinezima. Rusija je tada okupirala čitavu Mandžuriju, gde su se grozničavom brzinom privodili kraju radovi oko građenja istočne kineske železnice, koja je vezivala ne samo Vladivostok nego i Portartur sa središtem Rusije. Šta više, grupa ruskih preduzimača dosta avanturističkog tipa, uvukavši u svoj posao veoma visoke ličnosti i iskoristivši čak za obrazovanje društvenog kapitala neka lična careva srestva, otpočela je veoma intenzivnu akciju da ekonomski svoji i Koreju, u kojoj su dobili naročito bogate šumske koncesije na reci Jalu. Na Dalekom Istoku stvoreno je carsko namesništvo, koje je povereno jednom salonskom admiralu, Aleksejevu, čoveku veoma sumnjivom, koji je dobio pravo diplomatskog dopisivanja sa Japanom i koji se svesrdno trudio da zamuti rusko-japanske odnose. Utvrdivši nespremnost Rusije za rat i zaključivši savez sa Engleskom, Japan je prekinuo diplomatske odnose sa Rusijom i odmah iza toga japanska flota, bez objave rata, napade ruske lađe u Portarturu i u korejskom pristaništu Čemulpu (9. februara 1904.) Tako je otpočeo rusko-japanski rat. On se sa ruske strane vodio sa krajnjom neozbiljnošću, bio je u Rusiji apsolutno nepopularan i otkrio je, kao i Krimski Rat, sve mane ruskog državnog i društvenog uređenja i vojne organizacije. I pored junaštva vojske, koja se i opet pokazala puna izdržljivosti i hrabrosti, Rusi su pretrpeli niz teških poraza. Naročito je bila teška katastrofa kod Mugdena, februara-marta 1905. Početkom januara 1905. god. kapitulirala je i tvrđava Portartur i one ruske lađe koje su se nalazile u njegovoj luci bile su uništene od vlastite posade. Mnoge druge lađe potopljene su u bitkama, dok su neke uspele da se sklone u neutralne luke, gde su bile razoružane. Iz Rusije je sa velikom pompom upućena eskadra admirala Rožestvenskog, za kojom je pošla i eskadra admirala Njebogatova. Rožestvenski je predviđao poraz, ali se nije usudio da to javi caru. Lađe Njebogatovljeve flote bile su stare i nesposobne za ratovanje. Flota admirala Rožestvenskog, obišavši svu Evropu, Afriku i Južnu Aziju, srela se u Cušimskom Moreuzu sa nadmoćnom japanskom flotom i baš na dan carevog 108

. Goleme nesreće Japanskog Rata. Kolebanje državne politike najbolje se videlo pri carevom prijemu liberalne deputacije rektora moskovskog univerziteta. kojim je stavio u dužnost komitetu ministara. kada se pobunila posada velike oklopnjače „Potemkič“ u Crnom Moru i kad joj se pridružila i druga oklopnjača. da je pristao na uslove mira. nego je donelo naročito Krunsko Veće. u carskom ukazu Senatu dozvoljeno je svima korporacijama i licima da podnose svoje predloge o boljem uređenju države. I jednoj i drugoj deputaciji car je govorio tako. grofu Viteu pošlo za rukom da zaključi mir sa Japanom. bilo je pod naročitim pokroviteljstvom petrogradske policije. koji su za Rusiju bili prilično povoljni. ikonama i carskim slikama. koji je izašao na Uskrs godine 1905. Ministar unutrašnjih dela. nanevši Japancima sasvim neznatnu štetu.. da se u glavnom obema dopao. Tako 15. ubijala. u Americi. gonila.. braniti osveštana načela. korporacija. Liberalne su mere careve bile ove: ukaz o širokoj verskoj toleranciji. i naročito početkom godine 1905. sečenje spahiskih šuma i otimačina spahiske pokretne imovine. intelektualaca. Izbori su bili zamišljeni kao kombinacija staleškog principa (seljaci su trebali da glasaju u svojim staleškim opštinama) i principa zastupanja imovnih interesa. sve je to išlo upored i isprepletalo se. sastavljeno od njegovih rođaka i velikodostojnika. koji su pucali u narod. (manifest i zakon 6. Beloj Rusiji i Ukrajini. Stenografski zapisnik sednica ovog Krunskog Beća daje poraznu sliku kukavičluka i neobaveštenosti carevih savetnika. Stanje je postalo naročito opasno. Bože. Ali glavna reforma beše ustanova Državne Dume kao od naroda biranog konzultativnog tela. sa crkvenim zastavama. Praznu palatu su branili jaki odredi vojske. paljenje spahiskih zgrada. da zajedno sa carem brane istoriska načela neokrnjenog samodržavlja. kao i na druge krvave i strašne događaje. poglavito do štrajkova.) bila je gotovo sva uništena ili zarobljena. „Đorđe Pobednik“. od njih je napravilo najveći utisak ubistvo bombom careva strica i jednog od prvih državnika carske Rusije. da se postara oko izrade niza reforama. da traži od cara mir. velikog kneza Sergija. Krajem godine u Petrogradu je došlo do velikih nemira. Ovaj zakon nikad nije bio primenjen. da car ovu reformu nije dao sprovesti kroz Državni Savet. Oni su mislili da će seljaci. koji su. tešku revolucionarnu krizu. koje bi trebalo da ima samo konzultativan karakter. na koji su ipak polagali izvesne nade. Rusija je izgubila od svog zemljišta samo južnu polovinu ostrva Sahalina i svoja prava 109 . Car je dan pre hitno napustio Petrograd. koje je organizovalo naročito Društvo ruskih fabričkih radnika. 18. Japan je bio finansiski toliko iscrpen. i policija nisu uspeli da zaustave demonstrante. i pozvao je sve verne Ruse da se okupe oko prestola. u pravcu Zimske Palate. Žrtve su bile mnogobrojne.“ Iza toga su nemiri i teroristički akti u Rusiji rasli sve više. u bitnosti. Zanimljivo je. terorist Sazonov ubi bombom ministra Plevea. agrarni neredi seljaka. kneza Sergija Trubeckoga i drugova. miroljubivi i liberalni knez Svetopuk-Mirski. januara 1905. hapsila je. maja 1905. i jedne druge reakcionarne deputacije. išli Zimskoj Palati. koje je imalo na čelu veoma častoljubivog i bezobzirnog popa Gapona. izazvaše u leto i jesen g. o dozvoli štampanja Svetog Pisma na ukrajinskom jeziku i o proširenju veoma skučenih prava štampe. sa štrajkovima poljoprivrednih radenika. terorista. omladine. Ali istog dana objavljeno je i ručno pismo carevo ministru unutrašnjih dela Buliginu. jula 1904. rešenja o olakšicama poljskoj manjini u Litvi.. Car je tom prilikom zapisao u svome dnevniku: „Težak dan! U Petrogradu je došlo do ozbiljnih nereda zbog želje radnika da dođu pred Zimsku Palatu. a 12. Iniciativom Gapona petrogradsko radništvo krenulo se izjutra 9. avgusta 1905. 1904. u kom mu je naloženo da spremi zakon o narodnom predstavništvu. Vlada je preduzimala sve mere da suzbije revoluciju: proglasila je iznimno stanje. Međutim je u Portsmutu. decembra car objavi ukaz. Ovo društvo. i bilo je više mrtvih i ranjenih. U novembru na sastanku delegata ruskih zemstava izrađen je plan liberalnih reforama. njihove mržnje protiv reforama i straha pred narodom. revolucionarni pokreti radnika. saziv ustavotvorne skupštine i ekonomske i političke reforme. kombinovane sa rđavim radom drugih činilaca.). februara izašao je manifest. Vojska je morala da puca. društveni pokreti zemstava. u kom je car naročito ukazao na ovo ubistvo.krunisanja (14. kako je to teško i mučno. Rat je bio očigledno izgubljen. Reformatorska akcija vlade. Najzad.

i spahiska i seljačka zemlja imala je da postane opštenarodnom svojinom. koje je stajalo u vezi sa strankom socijalista-revolucionara. i po ruskim zatvorima i u sibirskoj „tajgi“ (prašumi). jer je vlada bila apsolutno nemoćna da uguši štrajk. Sveruski „Seljački Savez“. proglasili generalni štrajk. To sve ipak nije ublažilo unutrašnju krizu u Rusiji. Vite je predložio reforme i popuštanje. pa je iza proglasa Manifesta došlo do krvavih pokolja u Kijevu. Car je primio sugestije i dao je Viteu mandat za obrazovanje vlade. Grof Vite. car otpustio odmah.“ koji su sredinom oktobra 1905. Tako je morao da sastavi jedan dosta šaren birokratski kabinet. Da bi nekako lokalizovao nemire po velikim gradovima. Zloglasnoga šefa policije Trepova. Lozinka koja je svuda palila bila je čarobna reč „Amnestija!“ — amnestija za sve koji su patili. reči. Iako je šef policije Trepov izdao čuvenu naredbu „ne štediti fišeke“ ipak je bilo očigledno da treba popuštati. i optimizma. Sinoda. svemoćni šef policije Trepov predložio je. Tomsku. Ratna ošteta nije plaćana. da se ne bi pokazao odviše popustljiv prema javnom mnjenju. avgusta kojim je univerzitetima vraćena avtonomija. a održana je uoči same Revolucije u Moskvi. najviše su tom prilikom stradali Židovi. i to je za Rusiju bio znatan pozitivni rezultat. Vite je još malo zadržao. Odesi. međutim. Obrazovani su radikalno demokratski „Savez saveza“ svih organizacija intelektualaca. i u tvrđavi Šlisburškoj. Vlasti su se držale većinom pasivno. jedno staleško-profesionalno društvo. i isto tako i za one koji su lutali po svetu kao beskućnici. skupljanja i udruživanja. novembra). u pravcu proširenja biračkog prava i 3) naređeno je „ustanoviti kao nepokolebljivo pravilo. u kojem car kaže. Tveri. komandant garde i petrogradske armiske oblasti i predsednik Saveta Državne Odbrane.“ — Jedinstveni front Revolucije bio je ovim aktom probijen. j. pa čak i u obema prestonicama. — Kako se držala vlada prema ovoj agrarnoj revoluciji? Na jednoj strani. u štali jednoga seoceta. Njim su: 1) narodu obezbeđene slobode savesti. Minsku. Druga skupština već je bila više nalik na kongres. Posle je Trepov imenovan komandantom Carske Palate. nije hteo da na prečac sve menja. ali su se svi pregovori razvlačili te najzad i razbili radi Viteove želje da pošto-poto za ministra unutrašnjih dela postavi Petra Durnovo. na njoj su istaknuti zahtevi agrarne revolucije kao i na prvoj. tražio je tada od cara da da neku vrstu ustava. Ali su neki guverneri i upravnici gradova ipak ostali u dodiru sa reakcionarima i četama bandita. oktobra 1905. tek na trećem kongresu — za vreme same revolucije — oni su počeli da napuštaju monarhizam. koji je bio poznat u svakome pogledu sa najgore strane. Veliki knez Nikola Nikolajević. te je tako stvarno postao čovek najbliži caru. 2) obećana je izmena izbornog reda. Sam car je bio gotovo odsečen od ostalog sveta u svojoj vili Peterhofu blizu Petrograda. Taj je štrajk obuhvatio celu Rusiju i zaustavio je sav politički i poslovni život. ne znajući šta će i kako će. u kome je bio i taj ozloglašeni Durnovo. Car je potom. počeo je da dejstvuje još pre revolucije: prvi njegov zemaljski sastanak održan je u dubina šuma. gde su spalili pozorište i u njemu nekoliko stotina intelektualaca i omladinaca. te lična neprikosnovenost. pozvao svoga bivšeg ministra finansija i proslavljenog portsmutskog mirotvorca grofa Vitea na savetovanje. po dalekim rudnicima. kako izgleda. među kojima je bilo i mnogo detektiva.dugoročne okupacije Kvantunskog Poluostrva i južnog dela mandžurske železnice. što je spasao dinastiju i monarhiju. po savetu velikog kneza. Samo je simvoličnu ličnost državnog prokuratora kod Sv. bio je objavljen carski proglas narodu (od 3. Vite je nastojao da popuni svoju vladu sa nekolicinom veoma umerenih političara. a car je izdao ukaz od 27. i svi oni državnici koji su čestitali Viteu. Odmah su se na više strana javili jaki pokreti radosti. a u isto doba su prihvatili i načelo nacionalizacije zemlje. U isto vreme potpisao je znameniti manifest od 17. dok je u isti mah na drugim stranama dolazilo i do revolucionarnih istupa ekstremista. koji su se naročito bili istakli u organima lokalne samouprave. i da izabranim od naroda predstavnicima bude obezbeđena mogućnost stvarnog učešća u nadzoru nad zakonitošću postupaka imenovanih od Nas vlasti. bili su sasvim u pravu. da nijedan zakon ne može stupiti na snagu bez odobrenja Državne Dume. koji je dotle bio za čvrste mere radi suzbijanja anarhije. Najgope je bilo u Tomsku. i revolucionarno-socijalistički „Sovjet radničkih deputiraca. t. kako sa 110 . Pobjedonosceva. Ali i na jednoj i na drugoj skupštini seljaci su se dobro čuvali od napadaja na cara.

o zborovima i udruženjima — 4. Slobode su bile zagarantovane. činovnike. ali stvarno. učešće birača bilo je mnogo slabije nego što se moglo očekivati. 16 zastupnika veleposednika onih gubernija koje nisu imale zemstava. 6 zastupnika veleposednika Poljske Kraljevine. da su izbori obavljeni slobodno. običnim ukazom. 6 zastupnika nauke. nemajući inače određenih pogleda na državno uređenje Rusije. Zbog teških saobraćajnih prilika i nedovoljno razvijene političke svesti. i privremeno je ugušila agrarne nerede. bankarske i trgovačke službenike. oktobra: ukidanje vanrednoga stanja. Pored toga izabrana je masa vanstranačkih seljačkih poslanika. Predlog za promenu Ustava mogao je da potekne samo od cara. marta 1906. mnoge grane zakonodavstva i budžeta nisu spadale u kompetenciju domova. poglavito u Francuskoj. car je svake godine. a od 1. umereno-liberalna stranka oktobrista. te na zanatlije. Ali sistem izbora ostao je kao što je bio i ranije. ta vlast i te slobode bile su veoma skučene. kad domovi ne rade. Vite je uoči njenog sastanka uspeo da zaključi jedan veliki zajam. penzionere. No kako je imenovanih članova bilo preko stotine. na predlog ministra unutrašnjih dela. stvorena je naročita. 111 . jer je zemlja sve do Druge Revolucije živela u izuzetnom stanju. i širokih socijalnih reforama. januara 1907.) Zakon o izborima za Državnu Dumu (od 11. a Savet je bio sastavljen od 98 biranih članova (34 izaslanika okružnih skupština zemstava. Međutim su svi. i sasvim oproštena. izborna kategorija radnika. na predlog predsednika vlade. veoma udaljen od načela jednakosti. 12 zastupnika trgovine i industrije. zakon o Državnom Savetu davao je ovoj ustanovi položaj podjednak sa Dumom. koja je istakla kao program čuvanje neokrnjenog starog režima. ništi i pljačka tuđu imovinu.). samoupravne. seljacima su smanjena. ali u celini se može smatrati. To su bili ustavni zakoni za Državnu Dumu i Državni Savet (Gornji Dom). ali ne bez pomoći i posredovanja umerenijih i razboritijih elemenata među seljacima. očekivali od vlade da izvrši obećanje Manifesta od 17. vladinih organa. Garantovane slobode uređene su zakonima (o štampi — 24. donosi zakonske uredbe. a imala je pravo da i u međuvremenu. Najveći uspeh (161 poslanika) dobila je stranka Narodne Slobode ili „konstituciona lista demokrata“ zvanih obično kadetima. 18 zastupnika plemsgva. Postepeno vlada je savladala seljake. januara izlazio ukaz. Izdat je nalog Državnoj Hipotekarnoj Banci za seljake. To su bile pristalice parlamentarne demokratske monarhije.“ Izborna borba za Prvu Dumu provodila se uz slabo učestvovanje i smetanje . u prvom redu umereni krugovi. da je narod počeo da napada. Vladi je samo pošlo za rukom da ukloni sa birališta nekoliko uglednih političara. Slobode nisu postojale. na drugoj strani. poglavito u vezi s izborima za Državnu Dumu. koje se produžavalo bez zakonske osnove. te izborni red za Državni Savet. Socijalističke stranke: boljševici i menjševici i narodnjačke-socijaliste-revolucionari „eseri“ i narodne socijaliste („en-esi“) bojkotovale su izbore. koji su se založili za čekanje na mirno rešenje agrarnog pitanja.bolom u duši sluša. sudu i školama. Tek kada se stvorila levičarska Duma. menjševici su učestvovali na izborima.) Taj je tražio konfiskaciju spahiskih zemalja. o čemu je svakog 1. za koje se držalo da će biti izneseni kao nacrt pred Dumu. koji su u Dumi obrazovali „Radni klub“ (oko 100 poslanika. A da bi konzervatizam ovoga tela bio još pojačan. pored toga. i najzad Ustav Ruske Carevine. baš kao i zakonodavna vlast oba doma. oktobra i državnim ustavom od 23. U brzini su spremani još neki zakoni. saobraćajne. ali su i oni otkroisani. Inače. na sve stanare. funkcionisanje svoje vlade. U izborima su učestvovali: krajnja desnica. nezavisno od Dume. posredan i glomazan. Oktroisani Ustav Carevine davao je caru gotovo neograničena prava. 6 od duhovništva pravoslavne crkve. Pored toga kadeti su bili za avtonomiju Poljske i široke povlastice Ukrajincima i manjinama Rusije u pogledu upotrebe njihovih jezika u lokalnoj upravi i samoupravi. Poljaci. novembra 1905. vlada nije bila odgovorna. pa su zato neki nemački pravnici i obeležili novo stanje kao „prividnu ustavnost. Tatari i neki drugi manji narodi izabrali su za Dumu poslanike avtonomiste. koji su se zadovoljavali sa manifestom od 17. plaćanja kamata za otkupninu zemlje još neisplaćene od doba oslobođenja i iz g. aprila.. Da bi sasvim obezbedio. da kupuje spahisku zemlju pa da je preprodaje seljacima. decembra) proširio je izborno pravo na neke kategorije posednika na selu. car je sebi rezervisao pravo na imenovanje istog broja zastupnika koliko je bilo biranih. Ustav je dakle još u temelju svome bio neiskren. 1881. odlučivao ko he u toku te godine „biti prisutan“ u Savetu.

car je otpustio grofa Vitea i jedan deo njegovih ministara i poverio je „obrazovanje nove vlade državnom sekretaru Goremikinu. Vlada je povela parnicu protiv potpisnika proglasa. Ali se preko noći car predomisli. bio zatvorio i nije nikoga puštao sebi. U debati o agrarnoj reformi govorio je u ime vlade ideolog reakcionarnog plemstva. adresa je usvojena jednoglasno. Neophodnim uvetom ovake socijalne revolucije biće diktatura proletarijata. regulisan položaj verskih opština staroveraca i sektaša. i pošlje ađutanta predsedniku vlade s pozivom da da obustaviti štampanje ovih državnih akata. Glavna načela socijalne demokratije bila su izražena u ovom stavu njihovog programa: „Zamenivši privatnu svojinu sredstava proizvodnje i obrta. 169 poslanika izdali proglas na narod. socijalna revolucija proletarijata ukinuće podelu društva na staleže.“ Duma je odgovorila na to. nego je naredio da se adresa preda pismenim putem. Sa vladom se vodila neprestana borba. Duma osudi vladu i prihvati kadetsku osnovu agrarne reforme. stoji tu dalje. pomoćnik ministra unutrašnjih dela Gurko. pri kom je ranjena ćerka Stolipinova i još oko 40 osoba. bi primljeno rešenje da se Duma raspusti. jer će učiniti kraj svim oblicima eksploatacije jednog dela društva od strane drugog. oduzevši im na taj način izborno pravo. u kome su ga pozivali da ne plaća poreze niti da daje regruta. Idućeg dana bio je smenjen Goremikin. odmah iza oktroisanja ustava. pod predsedništvom Muromceva. 10.. Stolipin je spovodio i neke reforme.. te da prema tome treba oduzeti sve privatne zemaljske posede“. i tu su u Viborgu. a za njim.koji su se kasnije obavili u nekim azijatskim okruzima. Proglas je ostao u narodu gotovo bez posledica. i tako su i ukaz i proglas oštampani. a osiromašiće državu. Ali se Duma nije mirno razišla: velik broj levičara otišao je u Finsku. maja car je svečano otvorio Dumu prestonom besedom u Zimskoj Palati. dogod se sprečava većanje Dume. da nije „sa čistim srcem“ radila na dobru naroda.. 7. Car je potpisao proglas kojim optužuje Dumu. stavivši na dnevni red pitanje: da li treba. jer. uz uobičajene izraze odanosti monarhu.“ Uoči saziva Dume. Odmah iza toga vlada se javila sa reakcionarnom izjavom. eksproprijacija „neće povećati seljačke prihode. jula Duma je primila proglas na narod. međutim. i tako će osloboditi sve potlačeno čovečanstvo. S najvećim uzbuđenjem i za vreme pobuna u celoj zemlji. bivšeg profesora moskovskog univerziteta i jednoga od najsjajnijih ljudi liberalne Rusije. februara sledeće godine. isto tako bezuspešno. Vlada izdade protiv Dume jedno polemičko saopštenje.. kao da zemlja ne sme da ostane privatnom svojinom već mora da bude na raspoloženju sviju koji je obrađuju. koji su zamenili „blage“ i redovne vojne sudove. u kom se kaže: „. Tako je. Duma je većala o osnovnim socijalaim i političkim reformama. Po savetu komandanta svoje palate — Trepova — car je prvo mislio da poveri sastav vlade kadetima. a zamenio ga je Stolipin. „ovoj staroj bundi. i ustanovivši sistematsku organizaciju društvenog produktivnog procesa za obezbeđenje blagostanja i svestranog razvitka sviju članova društva. koji je vrlo vatreno i oštro polemisao sa kadetskim predlagačima. pa će time osuditi samo zemljoradničko seljaštvo za večito na prosjački štap i šta više na glad. U adresnoj debati postignuta je potpuna sloga. a nova se sazivala za 20. iako sa čistijim namerama. pa je rešeno da se takav proglas uputi. na primer. Pored policajnih mera i zavođenja prekih sudova. a odmah iza toga Duma je aklamacijom jednoglasno izabrala za predsednika moskovskog kadetskog poslanika. Ona je. Nisu ga zaustavile u tom ni teroriste sa njihovim strašnim atentatom u njegovoj vili. Car nije primio predsedništvo Dume koje je htelo da mu lično preda adresu. koje je vlada bezobzirno ugušivala iznimnim merama. i u kojem obliku. u kom je bilo jasno i oštro podvučeno načelo o eksproprijaciji privatnog zemljišta. obavestiti narod o rešenju agrarnog pitanja. koja se vadi iz naftalina. kada duva hladan vetar“. ukinuta su poslednja ograničenja građanskih 112 . Ali pošto je Trepov uzalud pregovarao sa vođama stranke. advokata Sergija Muromceva. i stavila ih pred petrogradski sud. vojnim sudovima i smrtnim kaznama. Duma je imala biti raspuštena. i umereno-liberalni ministar spoljnjih poslova Izvoljski.Vlada smatra potpuno pogrešnim uverenje koje se širi među seoskim stanovništvom. sadržavala čitav program kadetske stranke i odlučno tražila potpunu političku amnestiju. Predsednik se. Predsednik vlace Petar Stolipin je gvozdenom rukom suzbijao pobune i anarhiju u zemlji.

da reorganizuje vojsku i mornaricu. i da slomi neku vrstu kolektivisgičkih agrarnih navika kod seljaka. Opadanje revolucionarnog pokreta bilo je očigledno. potporu vladi. novembra 1906. odbio da potvrdi Stolipinov zakonski nacrt o zavođenju biranih zemstava u beloruskim i ukrajinskim gubernijama na desnoj obali Dnjepra. koji je u isto vreme bio i agent tajne policije. Onda je 3. sklopila s njima preko Francuske „srdačan sporazum“ („Entente“). Rad na reorganizaciji vojske bio je posle toga pojačan. učestvovale u izborima. ali je on i dalje vladao neograničeno. imala je mnogo jaču desnicu nego prva. sa boljševicima. na koje su „eseri“ polagali nade. Rusija je već godine 1907. a ono neograničeno političko poverenje carevo. kojom su seljaci dobili pravo da napuštaju „mir“ t. Predsednik Dume. koju su teško osetili i vlada i nacionalistički i liberalni društveni krugovi. ali ovaj vladin ultimatum nisu mogli prihvatiti. U zimu 1910—1911. naročito prema Finskoj (sprovedene su mere koje su išle zatim da u izvesnom pogledu potčine Finsku zajedničkoj vladi i zakonodavnim organima. koji je dotle bio ruski ministar kod Vatikana. dok ga nije ubio jedan terorista. Stolipin je sa pretnjom ostavke prinudio cara da odgodi na tri dana oba Doma i da potpiše tu protivustavnu uredbu. buna i prevratničke akcije ekstremista. da je između vlade i Dume otpočela žučna borba. koji se u glavnom sastojao u stišavanju zemlje i u odlučnom nacionalističkom kursu. Čak je i Treća Duma s velikom većinom osudila vladu. dotle su vešto manevrisali između vlade i levice. Razume se. Savet je. na koji su oni imali pravo prema brojnom sastavu porodice. kolektivističke seoske opštine i da traže od „mira“ da im izdvoji u njihovo privatno vlasništvo onaj deo zemlje. Stolipin je mogao da čvrstom rukom sprovodi svoj program. gde je Francuska odnela diplomatski pobedu nad Nemačkom. Pored toga Stolipin se starao da popravi ekonomsko stanje zemlje. Vlada je ugušila pokret. Državna Duma. a takođe i protiv ukrajinskog pokreta.prava seljačkog staleža. izdata je uredba od 9. Po-što je u mnogim društvenim slojevima otpočela reakcija.. Tako se stvorila Trojna Antanta protiv Trojnog Saveza. Sve su socijaliste.. da bi mogla uzeti odlučan stav prilikom aneksione krize godine 1908-9. ali su socijal-demokrate dobili višak od 48 mandata. gdegod je mogla. u krizu zbog Maroka. dok nije Stolipin ultimativno zatražio od Dume da mu izruči gotovo sve socijal-demokratske poslanike. uživajući ako ne simpatije. i drugi kadeti. posle ugovora sa Englezima o podeli interesnih sfera u Persiji. U poslednjem svojstvu. da poboljša administraciju. utvrđeno je radno vreme u radnjama. koja je trajala sve dotle. koji je počeo jako da se razvija. Ovaj je zakon bio nepravedan prema Poljacima. bio je 113 . Kadeti su izgubili 60 mandata. Za Drugu Dumu vlada se ozbiljno spremala: s jedne strane radilo se na zakonskim osnovama. To je bila veoma ozbiljna opomena. Treća Državna Duma bila je potpuno poslušna i sa jakim reakcionarnim obeležjem. koje bi vlada predložila Dumi. a s druge strane vlada je energično posredovala u toku izborne borbe pomažući desničare i goneći. 1911. Poljacima i drugim narodnostima. U isto je vreme energično rađeno i na poboljšanju spoljašnje situacije. Ovom uredbom Stolipin je išao za tim da stvori u Rusiji stalež bogatih seljaka-vlasnika. tvrdeći da oni imaju sa Rusijom samo zajedničkog vladara). a i eseri su se pojavili sa 35 predstavnika. Oba doma osudiše Stolipina. kao i popravljanje ekonomskog stanja zemlje. optužene zbog spremanja bune. naime. Doživevši težak diplomatski neuspeh u aneksionoj krizi. oko 20 članova radno-seljačke grupe i socijal-demokrata i nešto Poljaka avtonomista. otvorena bez ikakvih ceremonija čitanjem carevog ukaza 20. izbiše veliki neredi na visokim školama. štrajkovi i demonstracije. a na njegovo je mesto Stolipin doveo vrlo sposobnog i spremnog diplomatu Sergija Sazonova. zbog umorenosti od atentata. kadete i socijaliste. juna izašao carski ukaz o raspuštanju i ove Dume i uredba o novom izbornom redu za Državnu Dumu koji je obezbedio prevlast veleposednika i bogatog građanstva nad ostalim staležima i grupama. Ali ipak Rusija se nije bila toliko oporavila. ali Stolipin se nije na to obazirao. kao što se nije obazirao ni na istupanje protiv njega većine Državnog Saveta. koje Finci nisu priznavali. Rusija je tada bila primorana da kapitulira pred Nemačkom i da zatraži od Srbije kapitulaciju pred Austro-Ugarskom. kadet Golovin. U njoj je opozicija bila predstavljena sa nekih 50 kadeta. ministar spoljnjih poslova Izvoljski otišao je za poslanika u Pariz. Antantina se sloga manifestovala god. Imajući poslušnu Dumu i u glavnom poslušan Državni Savet. j. februara 1907. Ali uz to je došla i jača i ekstremnija levica..

iz njihove je sredine izašao predsednik Dume Mihajlo Rodzjanko. Oktobristi nisu bili u svojoj većini suviše naklonjeni vladi. Ali. Samsonov ubijen i preko 80. Na krajnjoj levici pojavio se veoma jak govornik. koji se više proslavio pljačkom nego vojnim sposobnostima. da otpočnu ofanzivni rat prvom zgodnom prilikom. Time je Francuska bila u taj mah spašena. Junačka odbrana male ruske tvrđave Osoveca zadržala je brzo napredovanje Nemaca. Značaj ove operacije. u koju je ruska komanda ušla dosta neoprezno. jer su verovali da će ruski narod dići bunu. koja je omela program svečanosti. Predsednik Francuske Republike Poenkare. pa je u bojevima 30. veći deo javnog mnenja nalazio se na srpskoj strani. i 31. maja 1914. nastavio je njegov kurs. mladi advokat Kerjenski. i u tome smislu obavestio je cara Viljema II njegov ambasador u Petrogradu grof Purtales. pred očima cara i sjajnoga skupa. samo bez one oštrine. ali se naročito brinuo o moralnoj sanaciji društva. blagodareći tome. koja je. Društvena uzrujanost sve je više rasla. u istočnoj Pruskoj i istočnoj Galiciji. budući diktator. spremna za rat. i za sam Berlin. Dok se tako... pri velikim svečanostima septembra 1911. Generalu Hindenburgu. Mobilizacija ruske vojske bila je izvršena brzo i tačno. a u Srpsko-Bugarskom Ratu. „čuvajući“ visoke goste. otpočela je ruska vojska jednu veću ofanzivu u nekoliko pravaca. primljen jednoglasno. To je bio psihološki momenat ogromne svetsko-istoriske važnosti. U istočnoj Pruskoj ruske trupe brzo su napredovale. Njegov uticaj postao je naročito velik i koban za vreme Svetskog Rata. bio je svedok prave pobune u Petrogradu. sibirskog mužika i sektaša. a s druge strane nužno je bilo preteći Rusiju. ministar finansija grof Vladimir Kokovcov. verovatno hipnozom. Odmah iza toga druga ruska armija generala Renenkamfa. naročito armija generala Brusilova. čim je buknuo Svetski Rat. korisna po opštu stvar ali veoma teška za Ruse. imajući veliku nadmoćnost nad garnizonima Nemaca sastavljenim od drugo. koji se vratio u aktivu. Ruske su trupe nastupale u pravcu Galiča i Lavova. što je. koji je stekao žalosnu svetsko-istorisku slavu pod imenom Raspućina. čim ga car pozove pod zastave.i trećepozivaca. digla da zaštiti Srbiju. pošlo je za rukom da opkoli veliki deo ruske vojske generala Samsonova. imađahu velike bojeve sa austro-ugarskom vojskom. obavljeni su izbori za Dumu. pucao i na smrt ranio ministra-predsednika. Taj policiski agent i terorista ušao je u pozorište za vreme svečane predstave. imala da bude godine 1917. da prvo dobije mogućnosti za različne privatne intervencije na dvoru. bio je u tom. Ovo je davalo pruskim militaristima potrebno samoupozdanje i drskost. Rodzjanko je bio za liberalni kurs. pretrpevši teške gubitke. Za njegovo se vreme pominjao moćan uticaj na dvoru jednog mračnog tipa. U Rusiji je nastao unutrašnji mir. kako se tada očekivalo.ubica određen u tajnu stražu koja je čuvala cara i njegovu porodicu. a nije u nevolji pomogao generala Samsonova. na stanje zdravlja bolešljivog carevića i. Iz njih je opozicija izašla pojačana. i vladu. U jesen godine 1912.000 Rusa zarobljeno. koji je sa svojim predsednikom vlade Vivijanijem posetio zvanično Cara u julu 1914. morala je da se brzo povlači. istočnopruska operacija završila neuspehom. Duma je izdala vatren proglas u patriotskom duhu. osuđivanog za krađu konja. u Kijevu. potpuno je sebi potčinio volju carice. naročito pod uticajem Balkanskog Rata. kao jedan čovek. Pošto je najispupčenije delove Poljske Rusije napustila. koji je bio očigledno predznak mnogo većih događaja. godine bile su početak veoma ozbiljnih nemira. u leto 1913. Tim je uspeo. jugozapadne armije generala Ivanova. a austro-ugarske u pravcu Ljubljina. a onda i za upliv na političke poslove. te je Nemačka morala da povlači trupe sa Zapada i smanjuje energiju ofanzive u pravcu Pariza. Izgledalo je da počinje druga velika revolucija. težeći da razdvoje ruski zapadni i jugozapadni 114 . avgusta kod Soljdau-Tanenberga ta ruska armija gotovo sva uništena. Naslednik Stolipinov. Ovaj je čovek uticao povoljno. pa je između činova. a revolucionarni radnici i omladinci sa oduševljenjem su demonstrirali pod nacionalnim trobojkama i sa carevim slikama. zbog ruskog napredovanja nastala opasnost za mnoga važna mesta u Nemačkoj. U tom ratu su simpatije Rusije bile potpuno određene i energično yz balkanske hrišćane. Demonstracije u Petrogradu prilikom proleterske svečanosti 1. kojom se odlikovao njegov prethodnik. sva se Rusija.

front. Ove teške borbe završile su sa sjajnim uspehom ruskog oružja.. Austro-ugarska ofanziva bila je zaustavljena, a ruske trupe posele su Lavov i zauzele na juriš Galič. Nastavljajući ofanzivu u zapadnom pravcu, Rusi su opkolili prvoklasnu tvrđavu Pšemisl. U ovim bitkama naročito su se odlikovali generali Kaledin, budući za vreme revolucije ataman donske kozačke vojske, Kornjilov, budući vođa protivboljševičkog pokreta, i Bugarin Ratko Dimitrijev, koji je hteo da svojim učešćem u ratu na strani Rusije popravi veliki zločin Bugarske, koja se držala tobož neutralno, spremajući se da zada u zgodan čas težak udarac Srbiji, a preko nje svojoj osloboditeljki Rusiji. Jeseni 1914. godine bile su velike borbe u Poljskoj, Zapadnoj i Istočnoj Galiciji i na Karpatima. Borbe su vođene sapromenljivom srećom. Beć je tada ruska vojska počela da strada od nedostatka oružja, a naročito od nedostatka municije. Isto tako ni intendantura ni sanitet nisu bili kao što treba. Naročito su teški bili bojevi u Karpatima i u okolini Lođa; za vreme operacija oko Lođa sam vrhovni zapovednik ruskih trupa, veliki knez Nikola Nikolajević, umalo što nije bio zarobljen. Prilikom ofanzive u pravcu Varšave Nemci su bili toliko sigurni, da će ući u poljsku prestonicu, da su spremali jednu vrstu povratka saskog kralja na poljski presto. Dolazak ruskih sibirskih pukova, pravo iz vagona u boj, zaustavio je Nemce pred samom Varšavom. Na austro-ugarskom frontu bilo je čestog predavanja, i to ne samo mnogobrojnih pojedinaca, nego i čitavih četa i pukova Slovena. Srbi, Hrvati, Slovenci, Česi, Slovaci, Ukrajinci, Karpatski Rusi i galički Rusini prelazili su na rusku stranu. Treba spomenuti, da se među Poljacima, a i među Ukrajincima, vodila jaka agitacija protiv Rusije. Pruski Poljaci držali su se veoma rezervisano, dok su među austriskim Poljacima, koji su od sviju Slovena imali najpovoljniji položaj u dunavskoj Monarhiji, bile stvorene specijalne legije, koje su trebale da budu jezgro poljske vojske u službi centralnih sila. Međutim su ukrajinski odredi, odani Hapsburzima, bili veoma malobrojni. Zima 1914 — 15. g. prošla je u izvanredno teškim borbama, koje su vođene u Poljskoj, Galiciji i naročito na Karpatima, i u istočnoj Pruskoj, gde je učinjen ponovan pokušaj jedne ofanzive većeg stila. I ova ofanziva završila se novim, i opet veoma teškim porazom ruskih trupa, naročito u velikim šumama kraj Avgustova u Poljskoj, nakon niza neuspeha među mnogobrojnim mazurskim jezerima u istočnoj Pruskoj. Deseta ruska armija bila je velikim delom uništena i čitav jedan armiski kor zarobljen. Vrhovna Komanda optužila je posle toga zbog špijunaže ruskog žandarmeriskog potpukovnika Mjasojedova, koji je bio osuđen i obešen. Ova ličnost svakako je prljava i sumnjiva, ali izgleda da je Vrhovna Komanda jako preterala ceneći njegovu ulogu. Taj udar ublažila je donekle kapitulacija moćnog Pšemisla, u kom je zarobljeno više od 100.000 austro-ugarskih časnika i vojnika. Ovaj sjajni uspeh prinudio je nemačku Vrhovnu Komandu da učini veliki napor i da udari s velikom snagom protiv Rusa. Celu operaciju vodio je general Makenzen, koji je bacio ogromne mase, poglavito nemačkih trupa, na ruske položaje na reci Dunajcu i kraj Gorlickog Prelaza kroz Karpate. Ofanziva je počela jednom dotle neviđenom i neverovatno snažnom topovskom „bubnjarskom“ vatrom. Težak poraz ruskih trupa na Dunajcu bio je početak strašnog povlačenja ruske vojske, koje je trajalo od aprila do septembra 1915. Bez oružja i municije ruske trupe su više puta prelazile u očajne kontra-napade i ponekad su više dana zadržavale nadmoćnog protivnika, umirući onako, kako, izgleda, može umirati samo ruski vojnik; ali su stalno sve više i više gubile i zemljište, i samopouzdanje, i topove, i komoru. Usled toga nastaje demoralizacija i rasulo. Krajem avgusta ruske su trupe napustile gotovo svu Galiciju i Bukovinu, pa posle i svu Poljsku sa Varšavom i tvrđavama Ivangorodom i Modlinom, veliki deo Litvanije sa bivšom prestonicom Vilnom i tvrđavom Kovnom, gotovo svu Kurlandiju sa pristaništem Libavom i prestonicom bivše kurlanske vojvodine Mitavom, velike delove Belorusije sa tvrđavama Grodnom i Brest-Litovskom, koje se gotovo nisu ni branile, i najzad delove Volinije sa gradovima Koveljem i Luckom. Počela je evakuacija ne samo Minska, nego i Kijeva. U celoj zemlji zavladala je panika, ali se u isto vreme javila i nekakva nova otporna snaga. Protiv mišljenja svoje vlade, car je smenio vrhovnog zapovednika, velikog kneza Nikolu Nikolajevića, postavivši ga za namesnika i komandanta na Kavkazu, gde se vodio rat protiv Turske, a sam je primio na se vrhovno zapovedništvo. U tom tragičnom trenutku vojna sreća se nekako opet okrenula Rusima. U bitci u 115

pravcu Lucka glavnokomandujući na jugozapadnom frontu, general Brusilov, naneo je znatan poraz austro-ugarskoj vojsci, a na drugim mestima ofanziva centralnih sila beše zaustavljena. Posle ruskog poraza stupila je u rat Bugarska na strani Nemačke i Austrije. Aktivnost ruske flote, koja se pod admiralom Kolčakom odlično držala na Crnome Moru, nije mogla da ozbiljno deluje na Bugarsku. Zbog neutralnosti Rumunije jedini pravac koji je stajao Rusima na raspoloženju za pomoć Srbiji bio je bukovinski, i tako je došlo u novembru i decembru 1915. do neverovatno teških borbi ruskih trupa u Besarabiji i Bukovini, gde su one često gotovo goloruke jurišale na odlično utvrđene neprijateljske položaje. U isto vreme car Nikola se svom snagom zalagao za to, da se Srbiji ukaže pomoć sa zapada i da se bar spase ono što je od aktivne Srbije ostalo posle albanske Golgote. U teškom položaju, u zimu 1916., moral Rusa je jako podiglo zauzeće Erzeruma, u Jermenskoj, koje je junački izveo komandant armije Judenić. Na proleće godine 1916. osetilo se znatno poboljšanje na celom ruskom frontu. Rusija je ne samo mobilisala ogromne snage vojske, nego ih je i dobro naoružala. Snabdevanje vojske municijom, hranom i ostalim potrebama, kao i organizapija saniteta i uređenje saobraćajnih prilika, behu znatno popravljeni, uz aktivno učešće širokih krugova ruskog društva. Uz više demonstrativnu ofanzivu na severozapadnom i zapadnom frontu, otpočela je juna 1916. vrlo ozbiljna i opsežna ofanziva na frontu generala Brusilova. Kao što je nesrećna ruska ofanziva avgusta 1914. u istočnoj Pruskoj spasla Pariz, tako je u još mnogo većoj meri ofanziva Brusilova spasla Italiju, koja se tada nalazila u očajnom položaju. Posle moćne topovske pripreme ruske trupe na širokom frontu jurišale su na austro-ugarske položaje i nanele su protivniku niz teških poraza, zarobivši stotine hiljada neprijatelja, „dobivši ogroman ratni plen, sa mnoštvom teških i lakih topova; zauzevši stotine kilometara neprijateljskih rovova. Septembra meseca ova je ofanziva obustavljena, ne samo zbog upornog odupiranja Nemaca i nadmoćnosti njihove artiljerije, nego i zbog unutrašnjih političkih prilika, koje su u Rusiji postajale sve gore. Cela ofanziva, iako nije dala sve plodove, ipak je bila veliki, ali na žalost i poslednji uspeh Rusije u Svetskom Ratu. Ulazak Rumunije u savez Antante nije doneo očekivanih koristi. U Vlaškoj, Moldaviji i Dobrudži ruske trupe su jako nastradale. U Dobrudži one su se borile rame uz rame sa jugoslovenskim dobrovoljcima, a imale su protiv sebe Nemce i Bugare. Katastrofalni tok ratnih događaja na rumunskom frontu bio je takođe jednim delom rezultat potpunog političkog rasula, koje je nastalo u Rusiji. Opšte oduševljenje i sloga kojim je Rusija počela Svetski Rat već odavno behu zaboravljeni. Car i njegove vlade, u koje su često ulazile ličnosti posve negativnih umnih i moralnih kvalifikacija, nisu se pokazale na visini neverovatno teške situacije. Car je verovao najviše carici zaslepljenoj u ludom misticizmu i pokvarenoj i nesposobnoj kamarili. Caricu bez dovoljno razloga, a kamarilu izgleda sa veoma jakim razlozima, optuživaše narod i zbog veleizdaje. Reč „izdaja“ bila je na svima ustima, na frontu i u pozadini. Finansisko i administrativno rasulo pripisivani su najviše izdaji. Vlada je sasvim izgubila poverenje naroda, sposobnost orijentisanja i stvarno čak samu upravu nad zemljom. Ekonomske neprilike postajahu sve jače, iako je iz početka narod mnogo štedeo, blagodareći zabrani prodaje alkoholnih pića. Ministar-predsednik Štirmer, pod opštom sumnjom zbog veleizdaje, bio je možda najkarakterističnija ličnost ovog sutona Rusije. Ali glavni krivac za slom postao je ministar unutrašnjih dela Protopopov, nekad umereno-liberalni političar, koji je onda formalno poludeo, spremajući revolucionarne istupe, koji bi mu dali mogućnost da fizički uništi vođe opozicije. Ne samo Duma, u svojoj većini ujedinjena pod imenom Naprednog Bloka, ne samo razne društvene organizacije, nego i strani ambasadori, plemićske korporacije, konzervativni članovi Državnog Saveta, pa i većina članova dinastije sa caricom-majkom upozoravahu cara na sve veće rasulo i očevidnu katastrofu, koja je pretila i monarhiji i zemlji. U noći 29/30. decembra, u palati carskog rođaka kneza Feliksa Jusupova i uz njegovo učešće, a u prisustvu carevog brata od strica, velikog kneza Dimitrija, ugledni narodni poslanik i vođa krajnje desnice Vladimir Puriškević ubio je Raspućina. „Monarhiju to nije moglo spasti, jer je raspućinski otrov počeo već da deluje... Da li ima smisla ubijati zmiju kada je već ujela?“ Tako rezimira događaj u svojim Uspomenama ugledni desničarski poslanik Vasilije Šuljgin. Pa nastavlja:.. „Mi 116

idemo ka ponoru... Revolucija je propast; a mi idemo pravo u revoluciju... a i bez revolucije sve se već brzo raspada... — Ali taki smo mi ruski političari. Svrgavajući vlast, mi nismo imali smelosti ili bolje reći spasonosne . plašljivosti da pomislimo na praznine, koje oko nas zjape. Politička nemoć, i vlastita i tuđa, ponovo mi je pogledala u oči, podrugljivo i strašno“.. Ovim rečima lepo je prikazana sva težina i tragedija situacije. Carski par je bio potpuno usamljen. Vlada je izgubila ugled i moć, pozadina se nalazila u rasulu. Front se još držao, ali goleme mase dezertera i oko dva miliona zarobljenika — to su bili znaci vrlo ozbiljne bolesti aktivne vojske. GLAVA XXIV. Druga ruska revolucija Svi su očekivali revoluciju, ali je ona ipak došla nekako iznenada. Prema pričanju Rodzjankovom car se već spremao da imenuje novu vladu, koja bi uživala poverenje naroda, ali se u poslednji čas predomisli i napusti svoju rezidenciju. Odlazeći u Mogiljev, u sedište Vrhovne Komande, car je ostavio ministru predsedniku ukaz o odgađanju Dume. 25. februara knez Goljicin iznenada popuni ukaz, usred većanja Dume o aprovizaciji prestonice, u kojoj su počeli štrajkovi i neredi po ulicama. U noći 26/27. predsednik Dume dobio je taj ukaz. Duma mu se nije zvanično oduprla, ali, pošto je u gradu otpočela anarhija i pravi građanski rat, a vlada se nalazila u očiglednoj paralizi, Duma na privatnoj sednici od 27. februara izabere „Privremeni Odbor“ s ciljem, da suzbije anarhiju i da se pobrine o ličnoj i imovnoj sigurnosti. Sledećeg dana, pošto su se i trupe pobunile, obrazovan je Savet radničkih i vojničkih deputacija. Savet je bio očigledno revolucionaran. Car je iz Mogiljeva uputio protiv pobunjenika specijalni odred starog generala Ivanova, ali mu železničari nisu dali da se približi Petrogradu. Posle toga car je pokušao da poveri obrazovanje vlade Rodzjanku, ali je to već zakasnilo. Petrograd je bio u revoluciji. Car, koji je pokušao da prodre u Carsko Selo, našao se, i protiv svoje volje, u glavnom stanu komandanta severnog fronta, generala Ruskog. Tu, u Pskovu, pošto je prikupio mišljenja svoga načelnika štaba i sviju zapovednika frontova, koji su, izuzimajući jednog, tražili njegovu abdikaciju, car je dao spremiti tekst ove abdikacije, koju je i predao članu Državnog Saveta Gučkovu i članu Državne Dume Šuljginu, koji su mu došli. O ovim odsudnim časovima piše car u svom dnevniku ovo: „2. marta, četvrtak. Izjutra me je posetio Ruski i pročitao vrlo dugačak razgovor koji je vodio na aparatu s Rodzjankom. Po njegovim rečima, stanje je u Petrogradu takvo da ministarstvo sastavljeno od članova Dume nije u stanju ništa da učini, jer se protiv njih bori esdekovska partija u licu radničkog komiteta. Potrebna je moja abdikacija. Ruski je poslao ovaj razgovor u Glavni Štab Aleksejevu, i svima glavnim komandantima na frontu. U 12 časova noću stigli su odgovori. Radi spasenja Rusije, i da bi vojska ostala na frontu, ja sam se rešio na ovaj korak. Ja sam pristao, i iz Glavnog Štaba su mi poslali projekt manifesta. U veče su iz Petrograda stigli Gučkov i Šuljgin, sa kojima sam razgovarao, i predao im potpisan i popravljen manifest. U jedan sat po ponoći otputovao sam iz Pskova, sa teškim osećanjima; oko mene izdajstvo, kukavičluk, obmana.“ Dok su se u Pskovu vodili pregovori, bila je već imenovana u Petrogradu Provizorna Vlada, koja je, primivši carsku abdikaciju, odmah stupila u dodir sa novim carem Mihajlom Aleksandrovićem, bratom cara Nikole II. Posle dugog razmišljanja i diskusije, veliki knez Mihajlo potpisao je sledeći proglas: „Teško breme povereno mi je voljom moga brata koji mi je-predao Imperatorski Sveruski Presto, u vreme besprimernog rata i narodnog vrenja. Oduševljen, sa celim narodom, mišlju, da iznad svega stoji dobro naše Domovina, primio sam se ovoga, čvrsto rešen da samo u tom slučaju ostanem na vrhovnoj vlasti ako tako bude volja našeg naroda, koji je nadležan svenarodnim glasanjem, preko svojih predetavnika u Ustavotvornoj Skupštini, da odredi formu vladavine, i nove osnovne zakone Ruske Države.“ Velikom knezu Mihajlu nije bilo suđeno da u Rusiji “vlada; naklonjen više tihom porodičnom 117

Njegov naslednik. dok ga nisu boljševici uhapsili. jedan od najpopularnijih ruskih vojskovođa Svetskoga Rata. koji je zamenio Brusilova. ako se ne može zaključiti mir. marta Nemci su izveli jedan jak napad na položaje ruskih trupa. koje su čuvale liniju reke Stohoda. u prilog ofanzive.životu. jednog od legendarnih junaka rata. prešle u odlučnu ofanzivu. Svaka od ovih vlada bila je slabija od svoje prethodnice. Ova vlada građanskosocijalističke koalicije traje od 2. iako veoma labavo. Ruske trupe su bile demoralisane. oktobra kada su je oborili boljševici („Oktobarska Revolucija“). maja. Međutim. koja traje do 28. Mase drugih agitatora radile su u istome smislu. a Nemci su uspevali da mnogo štošta saznadu o stanju ruskih položaja i njihovih trupa. Brusilov je spadao u red dvorskih generala i miljenika. Ova žalosna lekcija nije poslužila kao ozbiljna opomena Rusiji. ubrzo je došlo do promene raspoloženja kod Rusa. on je povučeno živeo i za vreme Revolucije. kada izbija prva akutna kriza. Hronološka šema glavnih događaja Februarske Revolucije izgleda ovako: 1. da straže nisu budne. koji preuzima ministarstvo poljoprivrede. da čitavi pukovi neće da se bore. koga je prilikom abdikacije vratio na njegov položaj poslednji car.zv. odnosno beskrajne i neograničene političke slobode za sve. druge su kukavički napuštale položaje bez dovoljno razloga. od 2. skroman. jula. Ruska artiljerija. čisto građanska sa jednim socijalistom (Kerjenskim). Posle ugušenja boljševičke bune u Petrogradu i dugih i mučnih pregovora obrazuje se: III. na mestu gde su se spajali zapadni i jugozapadni front. general Aleksjejev došao je u sukob sa Privremenom Vladom i bio je stavljen na raspoloženje. jedan narodni socijalist i socijalni revolucionar Černov (vođ stranke i njen glavni ideolog). Vrhovni komandant. t. koje su. Šta više. marta do 2. ruske su trupe. Centralne sile opet su morale da prebace mase svojih trupa na ruski front i time je položaj zapadnih saveznika bio znatno olakšan. i 19. Sve četiri vlade nastavljale su rat. bez ikakvih političkih ambicija. Kerenski. Nemci su naneli ruskim trupama teške gubitke. dovele konačno do propasti provizorne građanske republike. došlo je na mnogim delovima fronta do ludoga „bratimljenja“ Rusa sa Nemcima i drugim protivnicima. Njega je zamenio glavnokomandujući na jugozapadnom frontu. onda u vezi sa pokretom generala Kornjilova izbija duga kriza. koja je trajala do 25. pucajući neverovatnom snagom i preciznošću. Glavna karakteristika ovih vlada bile su slabost. bio je odmah od Privremene Vlade razrešen dužnosti. 20. i 21. maja do 2. nego i buntovnom raspoloženju svojih vojnika. Strategiski značaj ove ofanzive bio je ipak ogroman. i svaka je imala da preživi čitav niz manjih ali teških unutarnjih kriza. ali je umeo vešto da se prilagodi ne samo liberalnoj i onda liberalno-socijalističkoj Privremenoj Vladi. vođenje ratnih operacija nije davalo nikakve nade na uspeh i skori završetak rata. avgusta. II. načelnik štaba Vrhovne Komande. ali bez Gučkova (ministar vojni) i Miljukova (ministar spoljnjih poslova). naročito je težak zadatak pao u deo trupama armiskog generala Kornjilova. Treće koalicione vlade. Druga koaliciona vlada ili prva vlada Kerenskog. čisto pasivno. uz veoma tešku i nepovoljnu spoljnju situaciju. Prva vlada kneza Ljvova. Brusilov je tražio da se otpočne ofanziva. armiski konjički general Brusilov. koje su se pretvarale u anarhiju. „seljački ministar“. Ali. ipak Rusija samim faktom svog učešća u ratu zadržavala je na svojim frontovima goleme mase protivnika. većinom austro-ugarskih časnika i vojnika. naročito je mnogo Rusa tom prilikom zarobljeno. veliki knez Nikola Nikolajević. juna 1917. internirali na istoku Rusije i jednom prilikom ubili. i njihova je ofanziva bila zaustavljena. te kabinet Ljvova odstupa. u nju ulaze dva socijaldemokrata. usled proglašenja autonomije Ukrajine od strane većine vlade. Ipak. rušila je jaka utvrđenja protivnika i nanela mu veoma teške gubitke. bacio je svu snagu svoga besedničkog dara na agitaciju među trupama. kao pravi vojskovođa. ili produženje Prve Vlade. i nakon još dužih i težih pregovora i odugovlačenja dolazi do IV. Dok su se neke jedinice još dobro držale. poglavito na jugozapadnom frontu generala Gutora. Saveznici su tražili od Rusije više aktivnosti. Druga vlada kneza Ljvova. Zamenivši na više mesta nepouzdane austro-ugarske jedinice odličnim nemačkim 118 . ili druge vlade Kerjenskoga. Ruske trupe znatno su napredovale. koalicija kadeta i umerenijih elemenata. Ministar vojni u drugoj vladi kneza Ljvova. Pokazalo se da je ruska vojska jako oslabljena. ili su se držale pasivno. sastavljena u glavnom od kadeta i socijalista. 18. Ovakvo. zadobivši veliki ratni plen i zarobivši masu neprijatelja.

a petrogradski garnizon razoružan. Nemačke lađe potpomagale su kopnenu akciju. Privremena Vlada sazove „Državnu Skupštinu“ u Moskvu. Glavna i prva svrha Revolucije. tako su mnogi mislili s početka. opet na jugozapadnom frontu. trebala je da bude u snaženju vojske i zemlje. petrogradski Sovjet. ali je odjednom izbio nekakav nesporazum. Vlada je naredila da se Kornjilov smeni i uhapsi. u koga su polagane najveće nade. Nekoliko zapovednika pojedinih frontova. naročito ruske socijalističke emigracije (od Lenjina preko Trockog do Černova). koji su tamo dobili ogroman plen. koji sve dosada nije. Ali za ciljeve rata masa narodna nije imala mnogo smisla. Revolucija. Jedino su spasle čast ruskog oružja nekoliko ruskih ratnih lađa. otpočeta je dosta uspela ofanziva na rumunskom frontu. jer nije našao ozbiljne pomoći ni u vojsci. Kerjenski se primi i vrhovnog zapovedništva nad trupama. Ruski front bio je na više mesta probijen i došlo je do povlačenja. a na njegovo mesto dođe Kornjilov. da bi izbegao strahote građanskog rata. U Ministarstvu Vojnom postao je stvarno ministar. iskoristivši zločinačku nepažnju straže. bila je proizvod razočaranja naroda i vojske u sposobnosti vlade da pobednički završi rat. (12. da će zajedno sa Kornjilovom zavesti red i očuvati vojsku bar od daljeg rasula. bili su uhapšeni odmah. Nemci su za to vreme preduzeli novu ofanzivu. i ta nezainteresovanost masa počela je vrlo brzo da izbija na površinu. Ove tri stvari: 1) nesvesni pacifizam usled krajnje zamorenosti masa i vojske. Najbliža okolina generala Kornjilova ubeđivala ga je o neophodnoj potrebi korenite promene kursa: trebalo je naterati Privremenu Vladu ili da se pokori njegovim odlučnim merama ili da odmah podnese ostavku. odnosno armija. fabrike i železnice militarizovane. koje su se borile junački i očajno. koji je vlada proglasila Kornjilovljevom bunom. Nekoliko ruskih pukova nisu ni branili svoje položaje.trupama. Bojeći se eventualnog ojačanja ruske vojske. centralni saveznici su početkom jula prešli u kontraofanzivu. i sa druge strane neposredna akcija defetista svake vrste. iako zvanično samo zamenik ministrov. ni u pozadini. dok je glavni udar na frontu bio izvršen na liniji zapadne Dvine do Baltičkog Mora. Njihova flota zagospodarila je na Baltičkom Moru. 2) svesni pacifizam levog krila ruskog 119 . General Gutor bio je smenjen. Činjeni su očajni pokušaji da se situacija spase. među njima i. potpuno rasvetljen. Ruska vojska se povukla gotovo bez borbe. u koga su takođe polagane nade. A i Nemci nisu ostali pasivni. i Nemaca. Tu je vodio glavnu reč Kerjenski. avgusta) sastavljenu od sviju bivših članova Državnih Duma i mase delegata najraznovrsnijih organizacija. Ona je pomogla da se posedne Moonzusko ostrvlje. kome se Kornjilov dragovoljno predao. Riga je pala u ruke Nemaca. Nesuđeni diktator ostao je odjednom gotovo usamljen. U međuvremenu vlada je raspustila parlamenat i proglasila republiku. ali najveća pažnja sviju beše obraćena vrhovnom komandantu. kao nedovoljno jaka ličnost. kao što nisu rasvetljene i druge pojedinosti celog događaja. da bude rasteran. terorista Boris Savinkov. Nekoliko dana Rusijom je upravljao direktorijum na čelu sa Kerjenskim. prema tome. Stvar je domalo dobila karakter ličnog sukoba između Predsednika Vlade i Vrhovnog Komandanta. ovo leglo ekstremista. Suverena Privremena Vlada stvarno nije imala za sobom gotovo nikoga. a uz drugog liberalni i konzervativni elementi. Kornjilov je verovao da ima na svojoj strani većinu Vlade sa samim Kerjenskim. To je izveo bivši vrhovni komandant general Aleksjejev. čim su stavili vladi do znanja da su solidarni sa Vrhovnim Komandantom. General Brusilov bio je. U pozadini su njihovi agenti bacili u vazduh ogromna vojna slagališta u Kazanu. Da bi skrenula pažnju zemlje na izvanredno težak položaj. general Denjikin. a ponegde i do begstva ruskih trupa u potpunom rasulu. Okupacija tog ostrvlja jeste valjda najžalosnija stranica ruske ratne istorije: ogromni demoralisani garnizon predao se Nemcima sa oduševljenjem. stavljen na raspoloženje. Sa velikim naporom pošlo je za rukom zaustaviti ruske trupe na drugim odbranbenim linijama u pravcu prema Petrogradu. pod jakom kontrolom centralnih sovjetskih organizacija. Sovjetske organizacije na frontu i u pozadini trebalo je da budu raspuštene. Da bi ovo raspoloženje postalo aktivno trebalo je još samo da slobodno počnu uticati na razvoj događaja dve činjenice: sa jedne strane internacionalna i pacifistička propaganda izvesnih krugova ruskih socijalista. Umesto razgovora i agitacije počeli su primenjivati drastičnije i mnogo ubedljivije mere. a na njegovo mesto bi postavljen znameniti Kornjilov. Uz prvog bila je većina socijalističkih. da bi se postigla što potpunija pobeda.

sve je to govorilo ruskim socijalistima da treba voditi ne samo aktivnu politiku mira nego i aktivnu politiku rata. i većine naroda i vojske sa druge strane.“ I Privremena Vlada je pod uticajem revolucionarnih organizacija i štampe. na Sveruskoj Konferenciji Delegata Radničkih i Vojničkih Sovjeta. koja je imala da dokrajči rat. obnova klasne borbe. saopštavajući saveznicima prepis proglasa Privremene Vlade od 28. dok nezadovoljstvo masa nisu odlučno i uspešno iskoristili boljševici. u uskoj zajednici sa saveznicima. ne vodeći računa o grupisanju ratujućih država. zahtev da se odmah obustave neprijateljstva. i 3) akcija plaćenika i Nemaca. pa i većine njenih socijalista.. pa su veoma brzo počeli da izbijaju sukobi i u provinciji između tri faktora vlasti: vladinih komesara. marta.“ govorio je petrogradski Sovjet u proglasu (od 14.. u kojoj se tražilo da vlada preduzme energične korake za ostvarenje mira. vešto agitujući protiv rata. Usled toga se između vlade i socijalističkih stranaka sa jedne. propratio svoje saopštenje notom koja konstatuje „svenarodnu želju da se Svetski Rat dovede do odlučnog kraja. Ali još istog dana.“ Doduše. ali svi pokušaji da se reši ova malo neobična „kvadratura kruga“. u glavnom je ipak radila u duhu međusavezničke solidarnosti. na prvome mestu Sovjeta. Otud je proizašla intenzivna akcija sovjeta i vlade da se ojača vojska i pripremi opšta ofanziva. i zatim je (30. a da se u isto vreme pokorava disciplini.. ruski narod neće dopustiti da njegova domovina izađe iz velikog rata ponižena i oslabljena“. došlo je vreme da narodi uzmu u svoje ruke rešavanje pitanja o ratu i miru.“ Međutim. t. Privremena Vlada. Stavljena je. čuli su se zahtevi. otvarao sve dublji jaz. — poklapajući se međusobno — stvarale su veoma nepovoljne uslove za produženje rata. marta) na „narode svega sveta. te do koalicije između socijalista i liberalne buržoazije. sazvanu sa programom: „Borba protiv izmirenja stranaka. u oduzimanju svih njihovih nacionalnih dobara. da već sada izjavi da cilj slobodne Rusije nije u vladanju nad drugim narodima. isti Sovjet obraćao se i na narode Centralne Evrope pozivajući ih da „stresu lance svog samodržavnog uređenja. Kada je Miljukov. sticajem prilika. isto kao i raspoloženje Antante. koji su bili spremni davati poverenje Vladi samo pod izvesnim uslovima.. „Došlo je vreme. bila je prinuđena da nastavi rat. ali već 3.socijalizma.“ „da se povede odlučna borba protiv osvajačkih težnja vlada sviju zemalja.“ ova je nota izazvala pravu bunu protiv Privremene Vlade. Privremena Vlada smatra za svoje pravo i za svoju dužnost. Bilo je jasno. Ruski narod ne traži da ojača svoju spoljnu moć na račun drugih naroda. da će i prijatelji i neprijatelji samo onda voditi računa o revolucionarnoj Rusiji ako ona bude vojnički jaka. na osnovu samoodređenja naroda. reši sva pitanja u vezi sa Svetskim Ratom i njegovim završetkom. Tada su se svi socijalisti veoma mnogo uzdali u štokholmsku Socijalističku Konferenciju. u kome se o ratu govori na ovaj način: „Ostavljajući volji naroda da. kao što mu nije ni cilj da ikoga podjarmi ili ponizi. Iz početka je izgledalo da Privremena Vlada uživa opšte poverenje. koji su zamenili guvernere i viceguvernere i otpuštene sreske 120 . marta predstavnik petrogradskog Sovjeta (socijaldemokratski poslanik Čejidže) otvorio je sednicu rečima: „Neka živi svetski proletarijat! Podignuta je zastava međunarodnog proletarijata!“. usled čega je došlo do odstupanja ministra spoljnjih posdova i ministra vojnog. i da se mir zaključi bez aieksija i kontribucija. u Petrogradu se međutim odmah opažalo da postoji jaka akcija socijalističkih elemenata sovjeta. na dnevni red ideja međunarodne proleterske solidarnosti. većina socijalista i sovjeta. čak i nemačke socijal-demokratije. Ali? u isti mah. U prvim izjavama Privremene Vlade istaknuti su veoma odlučno motivi borbe do pune pobede i saglasnosti sa saveznicima. nego u osiguranju stalnoga mira na osnovu samoodređenja naroda. popuštajući u nekoliko Sovjetima.“ U zvaničan program Prve Koalicije ušlo je načelo mira „bez osvajačke politike i kažnjavanja kontribucijom. Takvo stanje u središtu države uticalo je nepovoljno na raspoloženje cele zemlje. u nasilnom osvajanju tuđih teritorija. ostali su potpuno jalovi. marta) prihvaćena rezolucija. Više nego rezervisana politika Centralnih Sila. j. objavila uskoro (28. U vezi sa problemom rata i mira stajao je i problem organizacije vojske. dakle. marta) jedan proglas na rusko građanstvo. da vojska bude najslobodnija u svetu.

sovjeta i egzekutivnih odbora društvenih organizacija pretežno građansko-liberalnog karaktera. naročito onim Karla Marksa. — neke čak i odvajanje (kao Finska). Esti. sastavljene od zastupnika revolucionarne demokratije.. kao i sva ostala važna državna pitanja. Tada je bilo u Rusiji doba cvetanja legalnog knjiškog marksizma. Lenjin.. koji je glavom platio za svoju akciju — . od samog početka. ili federaciju (Ukrajinci. ili bar široke avtonomije (Kozaci. u interesu ostvarenja „diktature proletarijata i seljaštva“. već naročito iz govora kneza Ljvova na svečanoj sednici (27. Revolucionarno raspoloženje javlja se kod njega vrlo rano. Već sam njihov program značio je revoluciju bez kompromisa. ugrožavali su životne interese ruske državne celine. Vladimir Ilić Uljanov. napose policajnog i vojnog aparata: 6) napuštajući strogo marksističko shvatanje. a formiranje svakojakih nacionalnih pukova veoma je naškodilo ruskoj armiji kao celini i vođenju rata.. 2) neophodno je ne propustiti trenutak revolucije. te lokalni parlamenat („Centralna Rada“).Velika ruska revolucija zaista je divna u svom veličanstvenom mirnom pokretu. 5) još rezolucijom iz godine 1906. smatrali neophodnim „Sovjete“. počevši od samovoljnog iskorišćavanja vlasteoskih livada za pašu stoke. koju nije mogla da zameni na vrat na nos stvorena milicija.“ Pojedine narodnosti i pojedine pokrajine tražile su za sebe slobodu. prigodom godišnjice otvaranja prve Državne Dume. traži se.“ „divna je sama suština njene ideje-vodilje — sloboda ruske revolucije prožeta je elementima svetskog vaseljenskog karaktera. boljševici su još godine 1906. a izbija snažno na univerzitetu u Kazanu. i ubijanja samih spahija i drugih posednika. da bi se zapalile mase i ušao u njih revolucionarni entuzijazam. pa čak i državna dobra i imanja samoupravnih tela. on tu kaže između ostalog: „. Sibir). ali u tome nije uspela. Vlada je pokušavala da odgodi nacionalna pitanja. Ovaj idealistički utopizam lepo se vidi ne samo iz bezbroj proglasa i rešenja vlade. Rusija je postala zemlja bez vlasti. Rešenje agrarnog pitanja Privremena Vlada je u svakom slučaju htela da odgodi do saziva Konstituante. Ovaki zahtevi. njegova starijeg brata — narodnjaka-teroriste. aprila). u Simbirsku. tuđa socijalizmu. kada vođe stranke treba da prigrabe vlast u ruke.“ Taktički plan akcije. Njegove glavne tačke bile su ove: 1) težnja za centralističkom organizacijom: „Vodeći organi nipošto ne treba da se stvaraju na temelju izbora“. na kom je polju Lenjin ubrzo 121 . ponekad ultimativne prirode i veoma opasni. potrebno je dati joj mogućnost da prisvoji sebi svu spahisku zemlju i imovinu. a sve su više dizali glave ekstremni elementi okupljeni oko boljševičkih vođa. naročito s obzirom na rat. te knjiškim. koji će voditi pokret. zamislio je Lenjin. Njegova je nauka sinteza ruskog revolucionarnog narodnjaštva i ideja marksizma.načelnike. i to ne samo kao isključivo stranačke organe radničkog proletarijata nego i kao osnovne ćelijice nove vlade. i odvojenu vojsku. i sovjeta radničkih i vojničkih deputiraca. Tatari). pa sve do paljenja i rušenja kuća i gospodarskih zgrada veleposednika. Pri tom su naročito jako stradale seoske fabrike i kulturne institucije. a baš u ovom pitanju mase naročito nisu mogle ni htele da shvate ovako odlaganje. a neće tek ići iza masa čekajući da ove postanu svesne svojih interesa. 4) da bi se na stranu proletarijata privukla i sitna seljačka buržoazija. Upravljači su bili bez volje i bez snage. koja nije htela da se služi atributima prinudne vlasti nego je svu nadu polagala u moralno načelo uverenja i poverenja. i po svome poreklu pripada ruskoj srednjoj birokratiji. U leto i s jeseni godine 1917. i agrarna anarhija širila se po celoj Rusiji. kao neophodna. zapaljena s jednog kraja na drugi požarom socijalne i nacionalne revolucije. vojnika i mornara. ona — prema proglasu od 26. Sa radnicima imao je Lenjin neposredna dodira već od svoje mladosti.. i metode nove vlade. treba da su obrazovani od svesnih revolucionarnih vođa. borbena i bojna priprema masa. u kojima su socijaliste vodile prvu reč. pod dvostrukim uticajem: neposrednim. Ukrajina je dobila pokrajinsku vladu. 3) neophodno je upotrebiti taktiku grube sile. Ovome treba dodati još dve činjenice: raspuštanje stare policije. Osnovni princip državne uprave za Privremenu Vladu bio je: dragovoljna poslušnost slobodnih građana prema vladi koju su oni sami stvorili. da bi ove mogle pristupiti važnom zadatku rušenja državnog. aprila — traži oslonca ne u fizičkoj nego u moralnoj snazi. „poimence i seljaka. do saziva Konstituante. rođen je godine 1870. koje Lenjin shvata kao teoriju i apologiju okrutne socijalne revolucije.

A onda je upalila i bezobzirna demagogija: mržnja prema gospodi. vratio u Rusiju. te hrleći u naručje novih apostola. bezobziran i ciničan do krajnosti. Kada se početkom aprila iskrcao iz vagona na finskoj stanici u Petrogradu. i još naročito prema ženama u šeširu!. On je tada dobro uvideo revoluciokarne mogućnosti u vezi sa iskorišćavanjem ratnih nedaća u Rusiji. dobra i dozvoljena. Na internacionalnim socijalističkim kongresima ratovao je protiv reformističkih i patriotskih tendencija. Za ovaki cilj sva su sredstva bila. na Drugom Sveruskom Kongresu Sovjeta boljševici. Iste noći. (Petrograd 1918.. privatnih železnica. što nosi „kragnu“.stekao veliko ime. Lenjin je živeo neko vreme u izgnanstvu. ali se uskoro pokazala kao strašni motor prevrata i rušenja. mnogih grana velike industrije. dnevniku Glavnog Odbora boljševika. počeo je sa balkona te palače svakodnevno da propoveda svoju nauku. o ukidanju staleških razlika. Osveta. Prognan iz Rusije. Iza prvih vratolomnih dekreta sledili su drugi: o poništenju državnih unutrašnjih i spoljnjih dugova. i protiv parlamentarne republike. o potpunom odvajanju crkve od države. Vojnu organizaciju ovih masa izveo je Trocki. prema oficirima. skraćeno Sovnarkom — i obratiše se svima zaraćenim državama sa predlogom o hitnom zaključenju mira. i to pošto poto. Lenjin je tačno pogodio žice u koje je trebalo udariti. koji je umeo da povuče i hipnotiše mase. pa je vrlo rado prihvatio predlog da pođe u Rusiju preko Nemačke. objavljene su u „Pravdi“. privatne trgovačke mornarice. Ovaj je predlog možda potakao sam nemački general-štab. i prema svemu što ima negovane ruke. u stalnoj borbi sa menjševicima i s oportunizmom u svojoj stranci.. plemena i pokrajina ruske države 122 .“ Agrarna revolucija. šuma i rudnika. krvna osveta! To se tražilo. o potčinjavanju celokupnog narodnog gospodarstva državi.. o nacionalizaciji banaka. Tu se predlaže odlučna akcija u prilog mira. prema „buržujima“. koja je u prvo vreme izgledala suluda. koji dotle nije bio u stranci. On je uzeo na se zadatak da izazove međunarodnu socijalnu revoluciju sa svrhom opšteg oslobođenja. 7. o radničkoj kontroli u tvornicama i radnjama. koji su raspolagali golemom većinom. Podrobno izlaganje ovih teza nalazimo u kasnijoj knjizi Lenjinovoj „Država i Revolucija“. s toga su ruski rodoljubi Lenjina i osuđivali kao veleizdajnika i slugu nemačkog imperijalizma. gde je doduše ostao u pozadini. da je i sama „Pravda“ štampala tada Lenjinove „teze“ sa rezervom. pa se godine 1905. nacionalizacija banaka i radnička kontrola nad industrijom stavljaju se na dnevni red. po njegovu uverenju. u inostranstvu. praćen klicanjem mnogobrojnih radnika. te su poslužile kao prvi nacrt za program Oktobarske Revolucije. pripremajući konačni program i taktiku boljševizma. te je boravio sve do aprila godine 1917. kada su pobunjeni radnici i mornari zauzeli na juriš Zimsku Palatu i uhapsili članove Prirremene Vlade. On je bio onaj boljševički zapovednik koji je izveo državni udar 25. Privremene Vlade i demokratije. koja je i dovela do stvaranja socijal-demokratske(radničke) stranke (1898. Iza zahteva za mirom zahvatila je najšire krugove ideja da se ima odmah zapleniti zemlja i vlasteoska imovina. i koji kao da nisu obećavali naprazno. u od boljševika posednutu palatu bivše carske ljubaznice balerine Kšesinske. najaktivniji elementi napuštali su socijalističke stranke. On je bio čovek nečuvene duševne snage i doslednosti. koji su više obećavali. pomoću koga je jučerašnji emigrant-defetist postao faktični šef najveće države na svetu i jedan od vođa i diktatora čovečanstva. zbacili su Privremenu Vladu i proglasili Republiku Sovjeta. Znamenite „teze“ nove nauke. Najzad kao najaktuelniji problem proglašeno je osnivanje Treće Komunističke Internacionale. osim toga i taktičar prvog reda. o pravu pojedinih naroda. a ističe se lozinka „sva vlast sovjetima. te otišao. oktobra. Nakon neuspeha prve revolucije Lenjin je ponovo napustio otadžbinu. Gotovo bez borbe pala je Privremena Vlada. Kada su videli da im socijaliste neće i ne mogu dati ona na šta oni računaju. ostavivši odbore kao štabove bez vojske. Oni sastaviše svoju novu vladu — Sovet Narodnih Komesara. a za vreme rata je najviše radio za sastanak internacionalnih konferencija u Cimervaldu i u Kintalu. Lenjinova Evanđelja. sa intuicijom pravoga revolucionara. i neverovatne agilnosti.) Zanimljivo je. spoljašnje trgovine. da i ne govorimo o drugim strankama koje su ih primile kao puku ludoriju.). aprila 1917. Ali se još više istakao tajnom revolucionarnom propagandom među radnicima.

o osnivanju revolucionarnih prekih sudova i izvanrednih komisija za suzbijanje kontrarevolucije.na samoodređenje.. i postavi za vrhovnog komandanta uglednog boljševika. Prvih dana je Kerjenski. koji su dobili oko 22 miliona glasova i većinu mandata. Đurđijanska. slična: svuda je buktao požar socijalne revolucije. koja je kasnije monopolisana u rukama vladajuće stranke. Iako je Duhonjin odustao od borbe. kadeti. Vlast Sovnarkoma i lokalnih njegovih organa dosta se brzo utvrdila nad većim delom Rusije. Besarabija. o znatnim ograničenjima i zatim o potpunom ukidanju slobode štampe. Krim. orenburških i uralskih. ordenja i odličja. gde su vodili strašne borbe sa nadmoćnim neprijateljima. sabotaže i zelenaštva (to su čuvene „Če-Ka“). Međutim se Finska odvoji potpuno od Rusije. gimnaziskog nastavnika i publicistu. koje se počelo stvarati u Donskoj Oblasti pod zaštitom takozvane Dobrovoljačke Armije generala Aleksjejeva i Kornjilova bilo je uništeno. o biranju oficira sa ukidanjem vojnih činova. oblast Donskih Kozaka. koji je uoči prevrata uspeo da izmakne. o zameni vojske crvenom gardom i tako dalje i tako dalje. Azerbedžan. mešajući se u borbu demokratskih vlada sa mesnim boljševicima. ipak ga mornari ubiše na divljački način. sve u Evropskoj Rusiji. koje su proglašene tokom prvih meseci boljševističke revolucije. o ukidanju zemstava i gradskih samouprava. U izborima je učestvovalo više od 36 miliona birača muških i ženskih. Krilenko sa odredom mornara zauze Mogiljev i Vrhovnu Komandu. lokalni boljševici dizali su bune. d. i oba su generala sa svojim odredom i gomilom političara najureni da beže u stepe. nekoliko boljševičkih mornara mučki pobiše bolesne i pohapšene kadete. ali je ovo preduzeće vrlo brzo propalo. Na sam dan sastanka Konstituante boljševičke su trupe pucale na mirne manifestante. Lotiškoj i Beloj Rusiji učinjeni su pokušaji. rezervnog zastavnika Nikolu Kralenka. Iste noći. gotovo na celokupnom od neprijatelja neokupiranom području Rusije. Sibir. Isto tako sverusko političko središte. Pokušaji nekih socijalističkih i demokratskih elemenata da se okupe za zaštitu Konstituante nisu uspeli. Tatarska Republika na Volzi i Baškirska na Kami i Beloj. Najveći uspeh su imali socijaliste revolucionari. 123 . o rasterivanju i zabrani sviju opozicionih stranaka. oblasti kozaka terskih. sa svojih devet miliona glasova. čak i na odvajanje od celine. članove Konstituante i bivše članove Državne Dume i Privremene Vlade. i to samo u gradovima. U stvari Sovnarkom je odmah počeo da suzbija separatizam. Burjatska Republika i t. Ali još pre nego što je počeo na više mesta strašni građanski rat. bili su izvršeni izbori za sverusku Konstituantu. kao i u aktivnoj vojsci. skupio neke trupe i s njima je pokušao da zbaci Sovnarkom. iza njih su boljševici. koji je primio komandu. potpomažući crvene protiv belih. likvidirao gotovo sve avtonomne pokrajinske vlade. koji je objavio deklaraciju o pravu sviju na samoodređenje i nezavisnost. da su ti mornari ostali nekažnjeni. lekara d-ra Šingarjova i profesora-pravnika Kokoškina. da se obrazuju samostalne protivboljševičke vlade. Uoči dana kad je Konstituanta ipak trebala da se sastane. dok su ranije optuživali Privremenu Vladu što odugovlači sa sazivom Konstituante. Mi smo dali sumaran katalog najmarkantnijih mera. Čim su opazili da su ostali u manjini. Sovarkom razreši dužnosti vrhovnog komandanta generala Duhonjina. Razume se. Za nekoliko meseci Sovnarkom je. rasterao je Konstituantu jedan odred mornara. sa malim izuzecima. oblast Kubanskih Kozaka. o ukidanju sudova i javnih beležništava. boljševici izjaviše da je Konstituanta preživela. Nekoliko pokrajina stvoriše svoje posebne vlade. Terorisana skupština ipak je pokušala da radi. Videlo se odmah da Konstituanta neće živeti. Turkestan. a nekoliko dana docnije bila je formalno raspuštena. Sudbina sviju ovih novih formacija bila je u glavnom. proglasila je Rusiju federativnom demokratskom republikom. potpomognuti najčešće od mase demobilisanih vojnika. oblasti sibirskih kozačkih vojski. u Estonskoj. u Aziskoj Rusiji isto tako su nikle avtonomne pokrajine Jermenska. To su bile: Ukrajina. prestavljali samo manjinu Rusije. pošto je Kerjenski iščezao bez traga i glasa. ali je odbila da prizna Sovnarkom. za vreme diskusije o agrarnom pitanju. uz pomoć odreda crvenih gardista i oslanjajući se na lokalne boljševike. koji su jurili kućama i od Sovnarkoma. koje su zamenili Sovjeti. Od građanskih grupa donekle su imali uspeha. koji su pozdravljali ustavotvorce.

ozlojeđeni rasterivanjem Konstituante. Lokalne vlade ili su pobegle. građanstvo i oficiri. osvojiše ukrajinske zemlje Humsku Rusiju i istočnu Galiciju. koje je još ostalo pod njihovom vlašću. Sav Sibir. veliki knez Nikola Mihajlović. Boljševici uđoše u Ukrajinu i gotovo bez borbe zauzeše veći deo njenog zemljišta. odličnog mornara. hleb i slobodu.Boljševici su došli na vladu sa lozinkom da će dati mir. Januara 124 . najzad. sve četiri velike kneginjice i nekoliko službenika i slugu. novembra jedna grupa oficira uhapsila je direktore. a njihova vlada. a dobrovoljci generala Denjikina. Pod zaštitom čehoslovačkih legija sastala se u gradu Ufi mnogobrojna skupština. a koje su se bojale da će biti predane u ruke Centralnih Sila. prešli u kontraofanzivu i u nizu velikih bitaka pobedili Kolčaka. koji su obnovili svoju samostalnu državu. na Krimu i u Donskoj Oblasti boljševici potukoše u više navrata Denjikinovu vojsku i kozake. Ukrajinski kongres proglasi nezavisnost Ukrajine. bivšeg junačkog komandanta crnomorske flote. Više drugih članova carske kuće streljano je ili u okolini Petrograda. Nemci su dobili ogromne političke i ekonomske povlastice u Rusiji. boljševici razviše najstrašniji teror. donski kozaci uspeli da se pod atamanom Krasnovim otarase boljševika. što su. Što oni nisu već tada propali konačno. sve se to pridruživalo Čehoslovacima. carica. zamorenost njegovih trupa i. izvanredno opasan još i za to. koji su težili da se vrate kući. Na Volzi je bio stvoren nov front protiv boljševika od Čehoslovaka i narodne vojske. te su boljševici osvojili ponovo istočnu Rusiju i proterali Sveruski Direktorijum iz Ufe u Omsk. Niz strategiskih i političkih pogrešaka Vrhovne Komande i vlade Kolčakovljeve. zajedno sa Kubancima. čelu sa eserima. Lotiške. Čehoslovački pokret bio je pomagan od različitih elemenata ruskog društva: seljaci. Ovi Kolčakovljevi uspesi izazvaše najveće napore boljševika da se održe. u pogledu mira Centralne Sile nateraše boljševike da prime sramotni Brest-litovski Mir. koja je uz to platila veliku ratnu oštetu. prestolonaslednik.j. njegove razmirice sa Čehoslovacima. jako boljševizovanih i u rasulu. ozlojeđeni zbog rekvizicije hleba. 18. koja se onda odvojila od Hapsburške Monarhije. na. admirala Kolčaka vrhovnim upravljačem Rusije. Sve je ovo bilo kratkog veka. rovarenje opozicije. U podrumu kuće trgovca Ipatijeva u Katerinburgu streljani su car. koji su od aprila godine 1919. Položaj boljševika bio je godine 1918. Litve i Belorusije. sa Kijevom i sa Odesom. na Zapadu su Centralne Sile kapitulirale pred Antantom i otpočelo je hitno povlačenje sa okupiranog ruskog područja nemačkih i austro-ugarskih četa. Sem baltičkih pokrajina od Rusije behu oduzete Belorusija. istočna i jugoistočna evropska Rusija behu zbacili boljševike. Dok su se ovi događaji zbivali na Istoku. koje su htele razoružati. koji su do kraja delili sudbinu svojih gospodara. Transkavkazija i Ukrajina sa Krimom. bivšim članom Kerjenskove vlade na čelu. usled prodiranja Nemaca u Donsku Oblast. koji je veoma uspešno ratovao u istočnoj Rusiji. Baš u ovo vreme na području. Ali uskoro izbi nesloga i razmirice na frontu i u pozadini narodne armije. Crvenu gardu hitno su zamenili dobro organizovanom crvenom armijom. Poljaci. Boljševici su odmah zaposeli veći deo Estonske. U isto vreme boljševici zagaziše u rat sa čehoslovačkim legijama. U isto vreme u Ukrajini. U Ukrajini pobunjeno seljaštvo zbacilo je od Nemaca postavljenog „hetmana“ generala Skoropadskog i krvavo je likvidiralo njegovu vladu. očistiše od boljševika Kubansku Oblast. objavi rat Sovnarkomu i svečano izjavi da se Ukrajina nad Dnjeprom ujedinjuje sa Ukrajinom nad Dnjestrom t. proglasi vojnog ministra Direktorijuma. ili na Uralu u gradu Alapajevsku. i sa Antantinim prestavnicima. umesto obećanog hleba nastala je u gradovima strašna glad i neverovatna skupoća. velik deo Srednje Azije. Slobodu su jednostavno ukinuli oduzevši celom narodu njegovo suvereno pravo. Besarabija (njom su zavladali Rumuni). ili su se zatvorile u svoje prestonice. socijalistička inteligencija i radnici. sa istočnom Galicijom. — sve je to olakšalo posao boljševika. i sa generalom Boldirjovim kao vrhovnim komandantom. može se objasniti snažnom ofanzivom admirala Kolčaka. koja se najviše oslanjala na sibirske demokrate. na primer glasoviti istoričar. U svim tim zemljama zavladaše Nemačka i Austro-Ugarska i efemerne samostalne vlade pod nadzorom i tutorstvom okupatora. koja je izabrala Sveruski Direktorijum od pet lica sa eserom Avksentijevim. uz saradnju mnogih iskusnih generala i oficira.

originalni kulturni život. dovela do relativne ekonomske obnove Rusije. Neverovatne žrtve nisu bile dovoljne da obezbede pobedu boljševičkih načela. marta 1921. postavivši na svoje mesto generala Vrangela. Niče i nov. kubanski i terski kozaci obnoviše ofanzivu. povratak spahija i njihova divlja osveta nad seljacima.). radnika i kronštatskih mornara Lenjin je kapitulirao i samo tako je spasao komunističku stranku. isprazniše Poljsku. Pilsudski i Petljura prodreše do Dnjepra i zauzeše Kijev. Dok su boljševici digli veći deo svojih snaga protiv Kolčaka dobrovoljačke trupe generala Denjikina. Novi vrhovni zapovednik trupa i guverner Južne Rusije. Stvaraju se snage nove Rusije. Denjikin i kozaci očistiše od boljševika kozačke pokrajine i mnoge velikoruske krajeve. ekonomske i socijalne. U građanskom ratu boljševici su izdržali i čak i pobedili. koji su dotle zajedno sa Francuzima pomagali Denjikina. u Misir i na ostrva Egejskog i Mermernog Mora. i delove Bele Rusije i Ukrajine. Februara i marta 1921. nego još zauaeše i Vilnu i nađoše se pred Varšavom i blizu Lavova. koju su sprovodili boljševici. udruženim sa Petljurinim Ukrajincima. loša administracija. donski. prema kome znatni delovi Bele Rusije i Ukrajine pripadoše Poljskoj. rešio se da produži borbu sa boljševicima. Denjikin je već govorio da će uskoro zauzeti Moskvu. pa i samu Poljsku. koja je. upravo samo Krima. Pod lozinkom „Natrag ka kapitalizmu“ razvija se od onog vremena takozvana „Nova ekonomska politika“ (skraćeno „Nep“). pa i Denjikina u toliko. Besmislena borba Denjikina sa Ukrajincima. Litvu. general Vrangel. koji su sanjali da u savezu sa Poljacima pobede boljševike u samom njihovom središtu. vojskom i masom građana ode u izgnanstvo. sve je to dovelo do brzog propadanja cele akcije generala Denjikina. na čelu sa Borisom Savinkovim. 125 . Počelo je formiranje nekakve demokratske ruske vojske. Luda politika bezumnog eksperimentisanja i krvavih nasilja. dok su mase ranjenih i bosih vojnika i građanskih begunaca bile evakuisane u Jugoslaviju. ali ceo sistem njihov pokazao se ipak dobrim delom kao neostvarljiv. U ovoj knjizi mi nećemo da dajemo pregled i karakteristiku boljševičke uprave.. Sledeće godine boljševici zaključiše s Poljskom neku vrstu Brest-litovskog Mira (Riški Mir. Kolčak je izgubio veliki deo svoga teritorija. Do marta 1920. pošto su ga Antantini predstavnici predali neprijatelju. Opadanje discipline u boljševičkim trupama i očajni napori poljskih patriota i francuske vojne misije spasli su Varšavu i Lavov. general Vrangel je uspeo da povrati red u vojsci. Boljševici hitno sklopiše sa zamorenim Poljacima primirje i sva njihova snaga bi upotrebljena protiv Vrangela. pred bunom seljaka. koja se onda potčinila Vrangelu. a najzad i sam život. Boljševici sa neverovatnom brzinom. u Bugarsku. koja je počela na ulicama Kijeva. Republika Sovjeta nalazi se na pragu novih promena i možda je blizu već i dan obnove i ujedinjenja velike i prave demokratske Rusije.. Galiciju. da se učvrsti u Krimu.1920. i pored opomena Engleza. U Varšavi se pojavi jedna grupa ruskih političara. uzdrmala je njihovu vlast u Ukrajini. Ali su uspesi Vrangelovi ipak više zavisili od sudbine teškoga rata. Obdaren nečuvenom energijom i velikom ličnom hrabrošću. onda vlast i slobodu. boljševici su suzbili svoje mnogobrojne protivnike. što je on sa ostacima svojih razbijenih trupa tražio spasa na Krimu. Ali su dani Vrangelove vlade bili već izbrojani. Za nekoliko dana boljševici osvojiše Krim. pokolji Židova. posle strašne gladi godine 1921. a Vrangel sa vladom. Poraz Kolčaka dao je boljševicima mogućnosti da bace sve snage protiv drugih protivnika. u potpunom neredu. ali odmah iza toga nastupila je boljševizacija poljskih i ukrajinskih trupa i za kratko vreme boljševici ne samo što vratiše izgubljene krajeve. Denjikin je dao ostavku i kao privatan čovek otišao u inostranstvo. da zauzme nekoliko srezova van njega i da u više mahova razbije boljševičke trupe. koji su boljševici vodili sa Poljacima. njegovi pokušaji agrarne restauracije.

................... Tatarska vlast nad Rusijom........................................ „Smutno Vreme“................................................ Istočno-evropska ravnica pre početka ruske države.....................................................................................13 5................25 10...... Kulturno stanje moskovske Rusije i kulturni preokret polovinom XVII stoleća.............19 8...............).................... Severnoruske republike............................................71 18......................................... Doba cara Aleksandra I..............)...............14 6.....................................61 17..........10 4.......................................SADRŽAJ Predgovor......55 16... Druga ruska revolucija....... Galicija...............85 21............................................................37 13.....)....................................................................................17 7....... Zapadna i jugozapadna Rusija od XIV-XVII stoleća....................................................................................)..105 24..............2 1........................................................................................ državno uređenje i kultura Kijevske Rusije.......................... Doba Petra Velikog (1682-1725........ Doba Katarine II........... Doba prvih Romanova......28 11......................................................92 22............................. Suzdaljska Rusija..................................................................117 126 ....................................... Doba Aleksandra II (1855-1881....................................5 3....... Postanak Moskve i moskovske države.. Doba dvorskih prevrata (1725-1762...................103 23...)..................................... Obrazovanje velikoruske države..................... (Doba „zvanične narodnosti“)........................... Doba Velike Bune...................................................3 2.................................................................................................................................................................... Doba Ivana III i Vasilija III.....42 14........75 20................................................................................................................... Ukrajina od smrti Bogdana Hmeljnickog do kraja XVIII st................................................................................................................ Doba cara Pavla I (1796-1801................. Carevanje Nikole I......................................................................).................. (Velike reforme......................................)...................72 19............... reakcija i revolucija)......................................... Doba Aleksandra III (1881-1894....................................... Doba Ivana IV Groznog....... Ekonomsko i socijalno stanje..........................21 9...................................................35 12........... Legende i fakta iz istorije početka ruske države................. Doba cara Nikole II (1894-1917................................................................................................................. (1825-1855................45 15..............................

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful