ALEKSEJ JELAČIĆ

ISTORIJA RUSIJE

BEOGRAD, 1929. 1

PREDGOVOR. Otkada sam se sticajem prilika našao u ovoj gostoljubivoj i bratskoj zemlji, počeo sam da radim na upoznavanju moje braće sa Rusijom i ruskom kulturom, u koliko su mi to dopuštale moje skromne snage i znanja, pa i okolnosti, koje nisu uvek bile povoljne za rad. Već više semestara predajem rusku istoriju na Filozofskom Fakultetu u Skoplju. Nalazeći uvek dobar odziv i mnogo interesa za saznanja o Rusiji, ja sam se rešio da napišem i jednu originalnu popularnu istoriju Rusije, koje na srpskohrvatskom jeziku još nema. Postoje samo dva prevodna dela, štampana latinicom: ono Ramboa, poznatog francuskog pisca (prevod prof. Adamovića, Zagreb, 1884.), sada prilično zastarelo; i drugo od D-ra Bidla, profesora na Karlovom češkom Univerzitetu u Pragu (prevod D-ra Milana Preloga, Zagreb, 1922.). Ovo drugo delo posvećeno je samo događajima iz XIX i XX stoleća, sa vrlo kratkim osvrtom na XVIII vek. U svome delu pokušaću dati opšti pregled istorije ruskoga naroda kao celine, jer polazim sa stanovišta narodnog jedinstva Istočnih Slovena, ne poričući, razume se, da tri plemena istočnoslovenska: Velikorusi (ili nekadašnji Moskoviti), Ukrajinci (Malorusi ili prosto Rusi) i Belorusi imaju duboke i značajne antropološke, psihološke, jezične i kulturno-istoriske osobine. Zajednička im je preistorija njihova, koja je tesno vezana sa istorijom njihovih prethodnika na istočno-evropskoj ravnici, i njihova stara istorija, sve do prve polovine XIII veka. Posle nastaje duboki istoriski rascep, prouzrokovan najviše tokom spoljno-političkih događaja. Dok Rusija severoistočna, koja će se kasnije zvati Moskovskom ili Velikom, kao i donekle Rusija severozapadna, potpada pod uticaj i vlast Tatara, Rusija južna i jugozapadna i zapadna nalaze se pod uticajem Poljske i Litvanije, postepeno ulaze u okvir ovih država, pa onda u okvir poljsko-litvanske zajedničke države. Ali baš onda, kada su Belorusi i Malorusi ušli u sastav te države, Moskva je ujedinila Velikoruse u Moskovsku Državu, pa je otpočela ofanzivu prema jugu i zapadu. U toku druge polovine XVII i celog XVIII stoleća ujedinjuju se sva istočnoslovenska plemena u jednu veliku državu - Sverusku Carevinu sa Petrogradom kao prestonicom. U toj državi sve više jača narodna zajednička svest. Ova svest o narodnoj zajednici oseća se čak i kod onih Ukrajinaca, koji, kao „Crveni“ ili „Galički Rusi“, „Rusini“, „Galičani“ ili prosto „Rusi“ ostaju i nakon prve deobe Poljske van ruske države (od godine 1772. do 1918. pod Hapsburzima), pa i kod Karpatskih Rusa, koji su od prastarog doba bili podanici krune Svetog Stefana. U stvaranju moderne ruske države, ruskog književnog jezika, (koji se, istina, najviše oslanja na severno-velikoruski narodni dialekat) i ruske kulture uopšte, pa najzad i u ruskom revolucionarnom pokretu, najaktivnije su sarađivali i Velikorusi i Ukrajinci i Belorusi. U ovome procesu stvoreni ruski vladajući stalež i ruska inteligencija prestali su da budu samo Velikorusi ili Ukrajinci ili Belorusi, nego se mogu smatrati prosto kao Rusi. Ali u ovom procesu, zbog izvesnih često nasilničkih, a svakako nezgodnih mera vlasti, stradale su kulturne osobine Belorusa i Ukrajinaca. Ovo je izazvalo kod njih opravdani revolt. Svetski Rat i naročito ruska revolucija izazvali su kulturno, a donekle i političko odvajanje Ukrajinaca i Belorusa od ruske celine. Ukrajinci su sad razdeljeni državnim granicama u više delova, tako da se njihova većina nalazi u Sovjetskoj Uniji, a manji deo u Poljskoj, Karpatski Rusi u Čehoslovačkoj, a pojedini manji delići još i pod Rumunijom (u Bukovini i Besarabiji). Sada su razdeljeni i Belorusi: veći njihov deo nalazi se u Sovjetskoj Uniji, manji, ali još dosta veliki, u Poljskoj, dok su neznatne manjine u baltičkim državama. Toliko, kao uvodna reč, u moje delo. Onim licima i ustanovama, koji su mi neposredno ili posredno pomagali u radu, rado izražavam najlepšu zahvalnost. Naročito zahvaljujem uvaženim kolegama gospodi D-ru Milivoju Pavloviću i D-ru Petru S. Jovanoviću profesorima Filozofskog Fakulteta u Skoplju, od kojih je prvi ljubazno pregledao moj rukopis sa jezične strane, dok mi je drugi dao dragocene upute za tačnu transkripciju ruske toponomastike na srpski. Dr. A. Jelačić.

2

GLAVA I. Istočno-evropska ravnica pre početka ruske države. Prve istoriske izveštaje o teritoriji sadašnje Rusije dobijamo od Grka. Tražeći nova mesta za svoje naseobine grčki iseljenici, u prvome redu Jonci iz Mileta i Dorci iz Herakleje, osnovali su niz kolonija duž severnih obala Crnoga i na obalama Azovskog Mora. To su bile Tira na ušću Dnjestra, Olvija na ušću Buga, Hersones na južnoj obali Krima, Pantikapeja na mestu sadašnje Kerči, Tanais na donjem Donu, Fanagorija na tamanjskom poluostrvu blizu ušća Kubana. Ove naseobine vodile su intenzivnu trgovinu sa unutrašnjošću zemlje, uvozile su grčku robu, u prvom redu grnčariju, metalnu robu, oružje i nakite, vino, tkanine, mirise, južno voće; a izvozile su hleb, konje, krzna, roblje. Grci su uticali na kopneno stanovništvo, a i sami su donekle potpadali pod njegov uticaj, dok je puno tih „varvara“ dolazilo u grčke naseobine, gde su se ponekad zadržavali duže vremena. U istorisko vreme Grci su zvali one narode Skitima, kasnije Sarmatima; već Homer spominje stanovnike sadašnje Južne Rusije kao hipomolge... t. j. kao one „koji doje kobile“. Oni se hrane „mlekom“ i zaslužuju „divljenje“ (“Ilijada“ XIII, 5-6). Ime Skita javlja se prvi put kod Hesioda, t. j. u VIII stoleću pre Hrista. Ali ponajviše, i to veoma podrobnih podataka, skupio je o tim predelima znameniti grčki geograf i istoričar Herodot, “otac istorije“. Ceo prostor na severu od „Ponta Euksinskog“ (Crnog Mora), od Istra, t. j. Dunava, i do Tanaisa, t. j. Dona, u dubinu od dvadeset dana puta, Herodot zove Skitijom. Ova zemlja, znamenita po svojim velikim i lepim rekama, od kojih je Boristen, t. j. Dnjepar, najlepša i najkorisnija za čoveka, proizvodi hleb, sočivo, beli i crni luk, lan i konoplju. Od životinja u njoj žive konji, bikovi, magarci, divlje svinje, jeleni, zečevi, koze i pčele. „Nisam mogao saznati“, veli Herodot, „tačnog broja Skita, ali sam čuo dva mišljenja o njima: jedni vele da ih je veoma mnogo, drugi - da pravih Skita ima malo, ali da tamo živi više raznovrsnih naroda.“ Na taj se način Skitija i Skiti javljaju već kod Herodota sa obeležjem i geografskim i etnografskim. Kasnije nastaje potpuna zbrka pojmova. Skiti, kod jednih, stanovnici su Južne Rusije različitog porekla; prema drugima, Skiti su potpuno određen, jedan narod. Ima dve vrste Skita, jedni su zemljoradnici, drugi stočari. Odrediti poreklo i etnografsku pripadnost i jednih i drugih - to je jedan od najtežih problema istoriske etnografije, koji dosad nije rešen. Herodot govori otome, kako je monarhiska vlast kod „carskih“ Skita veoma jaka, da Skiti veoma mnogo drže do svojih grobnica, naročito carskih, da umrlog cara voze u svečanoj povorci po celoj zemlji, dok ne stignu na mesto sahrane. Veoma interesantna je priča Herodotova o sahrani skitskih careva: masa sveta mrcvari sebe i jauče u slavu umrlog cara, ali ovo im ne smeta da priređuju velike gozbe; uz cara sahranjuju ne samo njegovo oružje, nakit, različite domaće predmete, nego i njegovog ubijenog konja, ženu, sekretara i poslugu; nad mrtvacima grade čitavu jednu veliku humku. Nakon godine dana priređuje se velika svečanost oko carske grobnice i tom prilikom ubijaju pedeset konjanika sa konjima. Arheološka istraživanja naročito znamenitih humki Čertomlicke i Kuljopske, u kojima su bili sahranjeni neki skitski carevi, u glavnome su potvrdila Herodotove podatke. Ona su dala izvanredno bogate zbirke predmeta neocenjive umetničke i istoriske vrednosti, koji se nalaze u znamenitom bivšem carskom Ermitažu u Petrogradu. Najvažniji predmet jeste ogromna srebrna vaza, na kojoj su u dosta visokom reljefu izrađene lepe slike života Skita. Tip lica tih Skita je ariski. Već je Herodot poznavao neke Savromate kao susede Skita. Kasnije izgleda da su Sarmati zamenili Skite u južnoruskim predelima! Ali ograničiti i razdeliti Skite i Sarmate i u vremenu i u prostoru nije dosada pošlo za rukom našim istraživačima. Kod Herodota i u natpisima grčkih naseobina sačuvana su imena pojedinih skitskih i sarmatskih careva, a i pojedine reči njihova jezika. Produžujući radove ranijih naučenjaka, na čelu sa Svevladom Milerom, prof. berlinskog univerziteta Maksim Fasmer utvrdio je, i to izgleda definitivno, da se te reči objašnjavaju jedino iranskim jezicima. Isto tako neki izveštaji o običajima i društvenoj organizaciji Sarmata pokazuju, da su oni bili neka vrsta Iranaca. Od sarmatskih suseda, pored Litvanaca, koji su se onda prostirali, kao što možemo suditi po 3

t.). oni su potčinili sebi više slovenskih plemena. lovom divljači i ribe i pčelarstvom. dok Sarmati idu u kolima i na konju“ („Germanija“. Po tom prikazu oni se razlikuju od Sarmata. Pod uticajem avarskim. rečica i jezera. tragovi takvih „gorodišča“ sačuvani su u velikom broju. U isto vreme. upotrebljava on slovenske žene kao zapregu mesto konja ili volova. Severjani . brzo se raspada i propada. vrši se slovenska kolonizacija širom istočnoevropske ravnice. Od II do kraja IV veka u današnjoj Južnoj Rusiji vodeću su ulogu imali Goti. Kultura glavnih vrsta i sada poznatog žita. A u IX veku. Savremenici znaju pričati o njima dosta stvari. Zauzimajući uzvišenija mesta. ogromna većina “gradova“ ruske zemlje bili su samo utočišta za seosko stanovništvo protiv neprijatelja i divljih zverova. koji su došli iz dubina Srednje Azije u Evropu. Na osnovu poglavito lingvističkog materijala može da se stvori slika ekonomskog stanja i materijalne kulture slovenskih plemena razasutih i naseljenih na istočnoevropskoj ravnici. Središte Atiline države bilo je negde u Panoniji. Volinjani . „zemljom gradova“. Iz početka. u borbama njegovih sinova. Tacit zove Slovene Venetima. Ove podatke potvrđuje moderna arheologija. Bužani imaju 231 grad. naročito valja spomenuti Slovene. 46). pod nedovoljno rasvetljenim okolnostima. opisao je svoje putovanje i dao dobru sliku tadašnjih Huna. Slovenska pradomovina bila bi negde na Karpatima i u basenu gornje i srednje Visle. Ruski letopisac slikovito priča o nasiljima Avara nad Slovenima: kad treba Avaru da ore polje ili da nekud ide kolima. Dnjestra i južnoga Buga. naročito pod vođstvom Atile. slovenski naseljenici stvarali su sebi utvrđena mesta. koje prvi ruski letopisac zove Obrima. j. ali su se bavili uz to i stočarstvom. slovenska plemena dolaze u izvesnu zavisnost od dosta velikog Hazarskog Carstva. povrća i voća bila im je u glavnom poznata. nose štitove. pronalasci na području današnje Rusije velike mase pojedinačnih novaca. sejali su žito i sadili povrće u dosta primitivno obrađenu zemlju. naročito pak slovensko stanovništvo. Pitanje o tome gde se nalazila slovenska pradomovina u Evropi spada u red najzamršenijih istoriskih pitanja. gornjeg Pruta. Kasnije su oni. Velika hunska država spada u red prolaznih tvorevina istorije i. Tako. nije dala ovim krajevima gusto.geografskoj nomenklaturi tih mesta i donekle po arheološkim pronalascima. svakako. koje ih sve do IX stoleća štiti od nomada. koju su pepelom gnojili. duboko u sredinu Rusije.325“. na osnovu pažljivog proučavanja sve dosada poznate građe. koji su zauzimali veliki deo srednje. skandinavska saga zove Rusiju Gardariki t. i Finaca. Na jugu. posle smrti Atiline (453. obično blizu ili kraj vode. Iz njegovih podataka da se suditi. Ali već svakako od VII stoleća u istočnoevropskoj ravnici razvija se dosta živa trgovina. oni su sekli i palili drveće i žbunje u šumi. j. negde u njegovoj drugoj četvrtini. Najverovatnija je hipoteza do koje je došao. Verovatno da su se bavili polunomadskom zemljoradnjom. kao i velikih blaga u kotlovima i drugim sudovimazakopanim u zemlju (ruski 4 . ili tačnije pod pritiskom Avara. koje dosada nije rešeno sa dovoljno sigurnosti. mesta opkoljena lancem ili bedemom. Slovenska kolonizacija istočnoevropske ravnice. Koncem treće četvrtine V veka poplavili su južnoruske stepe Huni. Prisk. oni bi kretali dalje. kad bi zemlja postala posnom. gde je Atilu posetilo izaslanstvo vizantiskog cara. Bugari i Sloveni prodiru na Balkansko Poluostrvo u VI i VII stoleću. j. Pripeta i donekle srednjeg Dnjepra. severne i zapadne Rusije. jer „grade kuće. koja se i sada može videti na severu Rusije i u mnogim mestima Sibirije. da su u Panoniji pod Hunima i sa njima živela i neka slovenska plemena. a anonimni geograf bavarski iz IX stoleća veli za ruske zemlje sledeće: „Uliči jesu narod mnogobrojan: oni imaju 318 gradova. U VI veku počinje i razvija se prodiranje u Južnu Rusiju Bugara. Učesnik tog izaslanstva.70. navaljuju nove i snažnije nomadske horde Pečenjega i Mađara. gl. i umeju da idu peške. proširili svoju vladavinu daleko prema Zapadu. znameniti češki naučenjak Ljubor Niderle. na primer. Prvo sigurno pismeno svedočanstvo o njima nalazimo kod Tacita. zvana „gorodišča“ t. nalik na onu. a malo kasnije i Avara. pa su imali i jednu veću državu. koja je u glavnim potezima izvršena do u VII stoleće. Pod takvim imenom poznaje ih antički svet dugi niz vekova. Pored mnogobrojnih izveštaja savremenika Arapa. Slovenska su se plemena grupisala samo kraj reka. pravljenim od zemlje. gornjeg i srednjeg zapadnog Buga. Oni su bili zemljoradnjici.

na zapadu nalazila su se u dodiru sa litvanskim plemenima. dok su ga južni Sloveni plaćali Hazarima. drugi Baltičko More sa Kaspiskim Jezerom. Trgovački saobraćaj se vršio lađama.Krivići. Isto tako su vukli ili nosili lađe duž obale Dnjepra. t. koje su se kretale u više pravaca.zv. prema letopisu.Poljani. sve do godine 1598. na jug od Drevljana . s kojim se u glavnom poklapaju podaci spomenutog bavarskog geograf i vizantiskog cara Konstantina Porfirogenita u njegovom znamenitom delu „O upravi carstva“ (gl. ali nema u njoj reda. pa i gusarili duž obale. Da su Varezi kao i Rusi (da li je to isto.Sloveni. o kom su sačuvane originalne propovedi patrijarha Fotija. u basenu Pripeta . pa je izazvalo ogromnu literaturu. ali dva su puta bila glavna. Postoje još i sada mnogobrojne ruske kneževske porodice. da su takva središta bila: Kijev na Dnjepru. 5 . na poziv naročitog izaslanstva. na Desni . koja se jako ukorenila.j. i zato su iskorišćavali takozvane „voloke“ ili „prevlake“ t. neka ponovno vladaju nad njima.Ugliči ili Uliči ili Duljebi. Slovenska plemena u istočnoevropskoj ravnici. GLAVA II. t. Glavni učesnici u trgovini bili su Skandinavci Normani. prema izveštajima najstarijeg ruskog letopisa. t.Volinjani. zatim sledi beleška o izgnanju Varega od strane slovenskih plemena i o velikoj međusobnoj borbi među severnim Slovenima i Fincima. Na severu i severoistoku slovenska su plemena bila izmešana sa Fincima.j. možda Židovi. Na taj način možemo objasniti postanak pravih gradova u našem smislu ove oeči. bila su sledeća: u basenu jezera Iljmena .„клады“) svedoče o razvijenosti ove trgovine.Tiverci. severna slovenska i finska plemena sporazumno reše. Trgovačke zajednice valjda su stvarale sebi izvesne tačke za oslonac u ovim prostranim predelima. u to se sada sumnja) sredinom IX stoleća krstarili po Crnom Moru.dođoše tri brata Rurik. u basenu Soža . a i u celini i legenda. Legende i fakta iz istorije početka ruske države Prema izveštaju ruskih letopisa. Sineus i Truvor „sa rodom svojim“ i postadoše kneževi kod Slovena (862. o tome imamo dovoljno podataka kod samih Grka savremenika.). Smoljensk na gornjem Dnjepru i još nekoliko najstarijih gradova. Da bi učinili kraj anarhiji. Možemo zamisliti. koja se sredinom XI stoleća počela deliti na više loza. Od sporednih puteva putevi po zapadnoj Dvini i Njemenu bili su najvažniji. u basenu reke Brezine . Pitanje o tome: ko su bili Varezi-Rus postalo je veoma zamršeno. gde je on presečen od kamenih greda. gde su osvojili. Nakon smrti svoje braće Rurik ostade jedini knez. dođite da budete kneževi i vladari naši“ . Novgorod na jezeru Iljmenju i reci Volhovu. ali izgubi jedan deo svoje vojske. nezavisno od Rurika. koje su nekad.). Pod godinom 859. na Dnjestru . pregrada (ruski „пороги“). grad Kijev na Dnjepru (866. pa je kasnije (linija Danilovića . osnivača Rurikove dinastije. koji se pod Askoldom i Dirom uputi na jug. Kanala. mučili Obri. Najznamenitiji događaj u tim odnosima bio je napad Rusa na sam Carigrad godine 860. razume se. da nije bilo.Vjatići.potomaka Aleksandra Nevskog) vladala u Moskovskoj Državi. kao neke vrste utvrđenih kontoara. koje reče kneževima vareškim iz plemena Rusa (Русь): „Zemlja je naša velika i bogata. God.). I zaista.zv. te uguši bunu novgorodskih nezadovoljnika. ali svakako i Sloveni su postepeno ulazili u ovu trgovinu. ekonomskih i kulturnih. pa onda administrativnih središta. na srednjem Dnjepru oko Kijeva . na gornjoj Desni i njenom nritoku Sajmu i na gornjoj Oci . vodili trgovinu sa Grcima. letopis beleži da su severni Sloveni plaćali danak Varezima. da pozovu Varege iza mora. državni život niče na velikom putu „iz Varega u Grke“. u basenu zapadne Dvine i Pskovskog Jezera . razmesti „muževe“ po gradovima. IX. uže kopnene prostore između pojedinih reka i jezera.. ne izgleda sigurna. tamo. odnosno nosili na rukama.Severjani. Hronologija letopisa je više nego sumnjiva..Drevljani. jedan je vezao Baltičko More sa Crnim. letopis beleži smrt legendarnog Rurika. sredinom IX stoleća. zatim Arapi. Hazari. 879. preko njih su lađe vukli konopcem. na južnom Bugu . „Varegi“ ruskih letopisa i vizantiskih hronika i akata. koje vode poreklo od Rurika.Dregovići.Radimići.

944.Rurika je. Ali je naročito znamenit njegov pohod na Balkan. Svetislav je razdelio zemlju između tri svoja sina . govorio za nj: „Nije mi milo da budem u Kijevu. Čim je odrastao. umesto koga je upravljao njegov rođak Oleg (879-912. Vizantija je onda svom snagom udarila na ovog za nju vrlo nezgodnog suseda. hoću da živim u Pjeraslavcu na Dunavu. isto su činili i svi njegovi. svilene tkanine. prema letopisu.. koji stoji na čelu gomile drugih kneževa. od Čeha i Ugara srebro i konji. Međutim. Ovaj ugovor. koja pruža lepu kulturno-istorisku sliku varvarske kneginje na carskome dvoru). okićenu legendarnim podrobnostima o krštenju Olge u Carigradu. koja se ugnezdila u lubanji toga mrtvoga konja (912. koji se odlikovao naročitom brzinom u svojim vojničkim podvizima. jer je tamo sredina moje zemlje. sve prema letopisu. te ga je nadmoćnom snagom pobedila. te izvršili dva pohoda na Carigrad. pa jeo.). čija se autentičnost ne da osporiti. Oleg je osvojio čitav put „iz Varega u Grke“ sa Kijevom. Iz onog što se o njemu priča dobija se slika jednog slabijeg i nedovoljno odlučnog vladara i vojskovođe. vezavši ga za dve do zemlje spuštene breze. Neki naučnici čak i samog Igora smatraju kao hrišćanina. nasledio njegov maloletni sin Igor. 945-972. pa je god. Ratujući širom cele istočne Evrope. On je pokorio silu slovenskih plemena. U njemu su uređeni trgovački i pravni odnosi Rusa i Grka.). O tome su sačuvani savremeni izveštaji. ili divljač. Ovaj je pohod.). Srušivši Bugarsku pomoću Svetislava i njegovih Rusa. pa je otišao konačno u Bugarsku. 957. pa se i tamo tukao sa plemenima Jasa i Kasega. prema letopisu. išla u Carigrad da obiće cara i patrijarha (o tome putu imamo dve priče: jednu u ruskom letopisu. nego je spavao na sedlu. spomenuto u ugovoru između Rusa i Grka. vino i različito voće. prema letopisu i u njemu sačuvenom ugovoru iz godine 907. očigledno na osnovu narodne tradicije i pesme. Pričalo se. da su u njemu spomenuti Rusi hrišćani i hrišćanska crkva u Kijevu. pa je. uzeo tom prilikom od Grka veliki danak. nije imao šatora. o kumovanju i prosidbi carevoj i tome slično. zanimljivo je. ali se odluči da tamo i ostane. o kom se nije pronašlo nikakvih podataka kod Grka. Sagradio je grad Prejaslavec na donjem Dunavu. Ugovor. pokrstila u Kijevu. učestvovao i u pohodu na Carigrad (907. koji je vladao i odrastao pod tutorstvom i upravom kneginje-matere Olge i vojvode Svjenelda. iako je njegovo ime kao „velikog kneza ruskog“. i slaše na sve strane govoreći. U jednoj takvoj borbi pobunjeni su Drevljani ubili nesrećnog kneza na grozan način. meso nije kuvao.) poznat nam je ne samo iz ruskih letopisa.Jaropuka. očigledno pozajmljenim iz narodne pesme. od kojih se prvi. nego je izrezavši tanko konjsko meso. negde oko godine 955. iz Rusije krzna i vosak. koji su Vizantinci i Rusi zaključili god. da je Olegu mnogobožački sveštenik proricao smrt od njegova omiljenog konja.. verovatno je u letopisu izmišljen. Svetislav je prodro sve do kavkaskih predela. nego i iz podataka koje nam pružaju strani pisci. 6 . Svetislav se pokazao kao ratoboran junak.). 911. koje su ga onda rastrgle. čuvenog potonjeg krstitelja Rusa. Olga se javlja u letopisu. kuda su ga Grci pozvali da sruše bugarsku carevinu. pekao to na uglju. Oleg je. nego onaj Olegov. I za njegova vremena ipak se kijevska velika kneževina proširila. pa je. držim. predstavlja nesumnjiv prevod grčke isprave. ali je posle mnogo godina umro od ujeda zmije. Oleg je učinio toliko jak utisak na savremenike i potomke. kao pardus. takozvani „prvi“. ali. skupljaše mnoge vojnike. jer se tamo skupljaju sva blaga sa sviju strana: od Grka zlato. blagogodareći upotrebi takozvane „grčke vatre“ od strane Grka završio veoma nepovoljno po Ruse. Svetislav je sahranio u Kijevu svoju mater Olgu. Olega i Vladimira. odnosno njegovi odredi. sa crtama „najmudrije žene“. koja se ranije. Svetislav je zaista i osvojio Bugarsku. „doćiću na vas“. drugi ugovor iz god. gusarili su po Crnom Moru i Kaspiskom Jezeru. Igor. iako je veliki knez morao izdržavati borbe sa susednim plemenima i njihovim starešinama. med i roblje“. gde je pogubio Askolda i Dira. Letopis ga slikovito prikazuje na sledeći način: „Beše on hrabar i lak.). bez dovoljnog razloga. letopis okitio sjajnim pesničkim podrobnostima. i autentičnu priču samog cara Konstantina Porfirogenita u spisu „O ceremonijama vizantiskog dvora“. da su i smrt njegovu okitili bajkom. Oleg se uopšte javlja sa crtama pravog legendarnog junaka. Ova bajka veoma je slična sa pričom skandinavske sage o junaku Orvardu Odu. Veliki knez Igor (912-945. kola iza sebe nije vozio ni kotla. smatra se manje probitačnim za Ruse. a sam Kijev nazvao je „majkom ruskih gradova“ (882. Igora je nasledio njegov maloletni sin Svetislav (Svjatoslav.

pa se uputio natrag“. u Vizantiji je izbila buna vojskovođe Varde Foke protiv zakonitih careva. Tu su zapazili Svetislava. sem jednog parčeta. nakon duže opsade. te behu pomognuti jakim odredom njegovih vojnika (Varega). prema priči savremenika Lava Đakona. U jednom uhu nalazila se minđuša sa crvenim kamenom i dva bisera. da je Jaropuk bio predstavnik hrišćanske stranke i njenih težnja. Sve ove uticaje letopis je prikazao u priči o tobožnjem dolasku izaslanstava raznih vera Vladimiru i o šiljanju s njegove strane naročitog izaslanstva za obaveštenje o svim tim verama. behu s puno jevreja (čak i njihov car. Svetislav. pa su i veze sa Vizantijom postajale sve tešnje.) Između sinova Svetislavljevih. koje su se završile tim. pošao protiv njih. Međutim hrišćanska stranka bila je veoma jaka u Kijevu. tako da je i kijevski veliki knez Vladimir lako mogao imati masu čeljadi. Na povratku u Rusiju. ali u prvom redu hrišćanskim. težeći tim da utvrdi državnu kneževsku vlast. ratujući i sa Hrvatima (Belim) u Galiciji. Dovedeni u težak položaj. sa ogromnim gomilama žena. O načinu života Vladimirova. ne samo suzbijajući separatističke težnje sloveno-ruskih plemena. i Vladimir je. Primanje hrišćanstva postalo je veoma aktuelno pitanje čisto političke prirode. na konju. da je on obnovio i čak i razvio mnogobožački kult u Kijevu. Verovatno. Svetislav je kratko vreme govorio sa carem o miru. hrišćani Varezi. kao žrtva tim bogovima. bio je uhvaćen od Pečenjega. carevi Vasilije II i Konstantin obratiše se na Vladimira. koji su se pre nekoliko desetina godina u ruskim stepama ugnezdili.). Zauzeo je.-989. Ondašnja Rusija bila je pod raznovrsnim verskim uticajima. iza god. jer se u njima Jerusalim prikazuje kao grad otet od Jevreja i predat Bogom u ruke hrišćana (aluzija na krstaški rat i zauzeće Jerusalima od krstaša 15 jula g. Pečenješki knez napravio je sebi gozbenu čašu od lubanje Svetislavljeve (972. Ali su se osećali i zapadni uticaji. da ih natera na izvršenje tih uslova. Priče su ove obojene vrlo jakom polemičkom bojom u istočno-pravoslavnom i grčkom duhu. Jovan (Cimiskije) pristade na to i u pozlaćenoj ratnoj odeći. On beše srednjeg rasta. bilo je slučajeva i ljudskih žrtava bogovima. Svetislav. ali su stvorene očevidno docnije. pod čijom su vlašću neko vreme bili južnoruski Sloveni. i sa Litvancima i sa Bugarima. sem po njegovoj čistoći. Belo njegovo odelo nije se ni po čemu razlikovalo od odela ostalih Skita. o njegovim gozbama. Posle toga došlo je do novih pregovora i transakcije: Vladimir je primio Hristovu veru. Vladimir je vodio velike ratove. verovatnije pak 978. Priča se. vratio je carevima Krim. izbile su borbe. a svi ostali delovi tela veoma razvijeni. otac i sin. Svi ovi događaji padaju u godine 987.) Jaropuk bio mučki ubijen. što je svedočilo o plemenitosti njegovog roda..koji lepo prikazuju krvavu borbu Rusa i Grka. plave oči. ni prenizak: imao je pripljosnast nos. sve do Karpata). ili tačnije između njihovih krugova. Hazari. dok se Vladimir javio kao zatočnik mnogoboštva. guste obrve. Čim je opasnost prošla. koje je imao u većem broju. retku bradicu i dugačke maljave brkove. U njegovoj spoljašnjosti bilo je nečeg mračnog i surovog. blizu obale Dnjepra. divljaka. njega je pratio odred konjanika u sjajnom zlatom šivenom odelu. naročito pak o njegovim haremima. po kome je odustao od svakih traženja na Balkanu. 1100. pa je onda (po letopisu godine 980. a priča o njima začinjena je legendarnim 7 . grad Hersonis tavriski ili Korsunj. izgleda da su carevi pogazili uslove ugovora. sa jugoistoka. zna se da je zapadna crkva imala veza sa Kijevom još za vreme Olgino. veslajući zajedno sa ostalim veslačima. da su te priče jako preterane. pa je potom izveo i krštenje svojih Rusa. Njegova šija bila je debela. Ali jedno krupno zrno istine svakako se u njima nalazi: arapski pisci prikazuju ruske vođe kao vlasnike velike mase robova i kao trgovce robljem. 1099. što je prvo od ruku pristaša starijeg brata Jaropuka poginuo srednji Oleg. pa su jednom prilikom poginuli u Kijevu. uzeo je za ženu grčku princezu Anu. dojaši na obalu dunavsku. koji je plovio na običnoj skitskoj lađi. morao je da primi kratak i veoma nepovoljan za njega ugovor. kao i muslimana.. Posle ugovora o miru. „kagan. Smatra se.. Sve su kose na njegovoj glavi bile ošišane. nego i osvajajući nove predele (Galiciju. pričala su se velika čuda. koji je imao malu pratnju. „zaželio je da se sastane sa carem i da se razgovara sa njim. prsi široke.“ bio je Mojsijeve vere). Svetislav. Ne dižući se sa klupe svoje lađe. te se ne bi mogao nazvati ni previsok. a potom i ubijen. pobeđen i tučen. Međutim. kada je išao na izmirenje sa bratom Vladimirom.

i oslanjajući se na ponovo pozvate naročito jake odrede Varega. samo u gradovima Polocku i Turovu ima sporednih kneževa vareškog porekla. Svetopuk. te ga ovde ne možemo uzimati u pretres. Predvođeni od Jaroslavljeva sina Vladimira. umetnost i prosveta. naročito je opasna bila navala god. iako. koja se završila ipak potpunim porazom ovih divljaka. Vladimiru letopis pripisuje početak ruskog školstva. Pečenjezi su više puta uzrujavali kijevsku državu. u kojoj se i sada nalazi mermerna grobnica Jaroslavljeva. iako neki njeni delovi možda i vode poreklo iz Jaroslavljeva doba. i na taj način Vladimir je imao tesne političke i crkvene veze sa jugoslovenskom državom Samuilovom. Jaroslav je bio i graditelj novih gradova na periferijama ruske države. mađarski i francuski. Ipak je nesumnjivo. naročito za odbranu naroda od stepskih varvara (imamo veoma interesantan izveštaj zapadnoevropskog misionara Brunona o njegovoj poseti Vladimiru i putu u južne stepe u cilju propovedi varvarima. koji je držao ceo istok Rusije od Dnjepra. j. Uoči smrti Vladimir se spremao na rat protiv sina Jaroslava. jula 1015. govoreći kako on „poče uzimati kod otmenog sveta decu i davati je na učenje pismenosti.). Pitanje o sastavu i postanku ovog pravnog zbornika. zadobio je veliku slavu u ruskoj istoriji kao „Mudri. koji se sada više ne smatra kao zakonik u pravom smislu reči. crveno sunašce. (motiv dobijanja neveste snagom oružja). Rusi su pretrpeli poraz (1043-1044.podrobnostima.“ Vladimir je postao najomiljeniji junak ruske istorije i narodne pesme. postoji veoma oštroumna i zanimljiva hipoteza prof. god. koje je letopis uzeo bilo iz junačke pesme. naprotiv. Jaroslav je i sam bio veliki ljubitelj knjiga i imao je bogatu biblioteku.“ t. što se vidi iz braka njegovih sinova sa evropskim princezama. pobedio je Svetopuka i proterao ga je iz Rusije. oženjen normanskom princezom Ingigerdom. niti je objavio veliki knez Jaroslav. ali ga je odmah dobio natrag čim je ušao u krstionicu). Tako je u kraju finskih Estonaca dao sagraditi grad Jurjev u čast svoga sveca Svetog Đorđa. Jaroslav (1019-1054. bilo iz pobožne tradicije (Vladimir je bio fizički izgubio vid. Za vreme Jaroslavljevo desio se poslednji pohod Rusa protiv Vizantije.) Jaroslav je razdelio zemlju između svojih sinova i verovatno da je dao i uredbu 8 . najstariji knez Svetopuk dao je zaklati svoju braću od Grkinje (Sveti Boris i Gljeb). on je u vezi sa celokupnim ondašnjim evropskim svetom. da nije „Rusku Pravdu“ dao sastaviti. sem u Novgorodu. matere pak plakahu kao da su deca već mrtva.“ U njegovoj porodici. Nesumnjivo je.). Ogroman trgovački grad Kijev bio je središte trgovine Istoka sa Zapadom. po njegovom narodnom imenu. od kojih je Vladimir odvojio svoju državu vrlo dobro uređenom odbranbenom linijom). On je ulepšao grad sa više divnih građevina. Pitanje o tome odakle je Vladimir dobio jerarhiju spada u najteže probleme ruske istoriografije. ušavši u istoriju sa nadimkom „Prokleti“ („Окаяный“). da je on puno učinio za organizaciju države i crkve. a imalo je velikih i političkih i kulturnih posledica. Posle krštenja. Prisjolkova. Vladimir se javlja u letopisu sa crtama veoma pobožnog i milostivog vladara. nije se ipak mogao zadržati u Kijevu. Svetopuk je umro negde u izgnanstvu. koja ga prikazuje kao „Vladimira. princeze Ane). kao i na novgorodsku vojsku.) došlo je do pokolja u velikokneževskoj porodici. nanosili veliku štetu njenom blagostanju. U njemu se razvija industrija. Jaroslav stoji na čelu jedne velike evropske države. na osnovu nekih reči u samom spomeniku.. plemenski kneževi iščezavaju. a čim je umro (15. sastavljenoj od sinova raznog porekla (deca žena mnogobožačke vere i „Grkinje. veoma je složeno. zbog trgovačkih razmirica. nisu bili Rusi ni brzo ni duboko hristijanizirani. svuda je izvršeno u miru. nakon smrti Mstislavljeve pa do svoje smrti bio je jedini vladar u Rusiji. Umirući (1054. dok je na Volzi tada sagrađen grad Jaroslav. Jaroslavu su pripisivali izdanje zakonika pod naslovom „Ruska Pravda“ (sačuvano je više redakcija njenih u većem broju prepisa). razume se. Dugo vremena. Brat mu Jaroslav. Krštenje Rusa. Premudrosti Božije. od kojih su do danas očuvane ruševine Zlatnih Vrata i delovi saborne crkve Svete Sofije. nije bilo sloge. prema kojoj je kijevska episkopija spadala pod ohridsku arhiepiskopiju. 1036.“ Prve polovine svoje vladavine Jaroslav je bio prinuđen da razdeli državu između sebe i brata mu Mstislava. dok su mu zetovi bili kraljevi norveški. vezan bračnim vezama sa poljskom vladajućom kućom i prijatelj poljskog kneza (kasnije kralja) Boleslava Hrabrog.

drugi brat Svetislav. j. upravljajući njima preko svojih doglavnika („družina“). što se kasnije stalno zameralo njegovim potomcima. baštine) odnosno veliko-kneževski položaj. Najzad god. ali se deli na više pokrajina („volosti“).-1132. da štite siromahe i uboge. Taj je knez držao kneževinu suzdaljsku na severoistoku Rusije. On je napisao naročitu „Pouku za decu.). 1157. te je čekao da na nj dođe red. da je i on sam bio neumoran ratnik. prožet simpatičnim čovekoljubljem i veoma lepo književno obrađen. ideja i naravi Kijevske Rusije. među kojima su se druge polovine XI stoleća najviše istakli Polovci ili Kumani. 1113. poziva decu na međusobnu slogu i neumornu delatnost u ratu i miru. čiji je broj vrlo brzo porastao. nego uopšte na neki „deo“ u ruskoj zemlji. Prvi akt novog velikog kneza bila je uredba o visini kamata. ubrzo posle smrgi Jaroslavljeve.To je glavna sadržina Jaroslavljeve uredbe koja nije bila nikad tačno izvršivana. milostiv prema siromasima i stradalnik za rusku zemlju“ tako ga karakteriše letopis. zbog mešanja u srodničke borbe i kombinacije samog naroda.o redu nasleđa. Već su se za njegovo doba javile razmirice između njega i braće. a obično u sporazumu sa narodnim skupštinama („veće“) glavnih gradova pokrajine. ali je sve do kraja svoga života težio za dedovskim „zlatnim prestolom“ kijevskim. Tek posle smrti Svetislavljeve on je mirno završio svoj život kao veliki knez. Zbog nezadovoljnih kneževa „izgoja“. zvanog Dolgoruki. Izjaslav se obratio za pomoć caru Henriku IV. a sin Svevladov. to je bio pokret sa jasno obeleženim socialnim karakterom. zvani Bogoljupski. Uopšte. Vladimir. Deca onih kneževa. u kojima vladaju kneževi. Jaroslava je nasledio njegov sin Izjaslav (1054 do 1078. Za vreme ovog poslednjeg velikog kneza došlo je do žestokih borbi i ratova između kneževa. Oni se smatraju kao „izgoji“. Na čelu zemlje i kneževskog doma stoji veliki knez. Sva „ruska zemlja“ (taj se pojam zaista stvarao u XI stoleću) ostaje svojinom cele kneževske porodice Rurikovića. pojedine pokrajine (takozvane „otčine“ t. Zanimljivo je. gradova i pokrajina. gradskih veća. Ali je Monomah bio obazriv i lojalan. koje su ga više puta pozivale na velikokneževsku stolicu. koje su bile znatno ograničene. putnik i lovac. te se o njemu sačuvala najlepša uspomena. Njegov stariji sin Andrija. odnosno kneževske linije. 1093.. Najviše su iskorišćavali ovakvo stanje kijevske države stepski nomadi. pa čak i samom papi Grguru VII. koje su trajale sve do dolaska na vladu najmlađeg sina Monomahova Jurija. očevine. došao je pre svoga vremena na velikokneževsku stolicu. najstariji član kneževske familije. Ostali treba da se razmeste po pokrajinama tako. On naročito podvlači da je njegov otac „sedeći kod kuće“ poznavao više jezika.) i sin Svetopuk II Mihajlo (osnivač velikog manastira u čast svetog Arhanđela u Kijevu. Njegovu dolasku u Kijev prethodila je pobuna kijevskog stanovništva sa pljačkom židova. jer su se i kaluđeri bavili zelenaštvom. Na upražnjeno velikokneževsko mesto dolazi sledeći po redu knez. taj njegov spis. Isto je tako mirno vladao njegov sin Mstislav (1125. zvani Monomah. da su i manastiri bili u opasnosti prilikom ove bune. nije ostao 9 . zbog težnja roditelja da osiguraju svojoj deci a ne braći. država Rurikovića. Vladimir se javlja kao čovek veoma pobožan i oduševljen vaspitač. „Bratoljubiv. do 1113. izazvan teškim ekonomskim prilikama i uperen protiv zelenaša. ali bez uspeha. Za vreme Svetopuka II naročito se istakao unuk Jaroslavljev.) ali nakon njegove smrti uskoro su opet izbile razmirice između kneževa. čiji su očevi umrli još pre nego što su došli na velikokneževsko mesto. U Kijevu je umro god. sa prekidima). Iz spisa Vladimirova vidi se. a naročito da ne daju svojim činovnicima da čine nasilja. da stariji knez po redu dobije bolju i bogatiju pokrajinu.“ zanimljivi etičko-politički spis. gube pravo ne samo na ovo mesto. u kojem se mnogo radilo na letopisu. oteravši Izjaslava. knez černjigovski. u kom poziva svoju decu da budu pravedna i milostiva. Posle njega su uzastopce vladali njegov brat Svevlad (Vsevolod) (1078-1093. te se drugi kneževi penju takođe postupno u činu približujući se veliko-kneževskom prestolu. po najmilijem mu selu Bogoljubovu. Vladimir Monomah uživao je naročite simpatije među kijevskim gradskim masama. Vladavina Monomahova prošla je u miru. Monomah je stupio na velikokneževsku stolicu. predstavlja dragocen spomenik kulture. iako su je smatrali za neku obaveznu normu državnog prava. postaje poprište vrlo čestih i vrlo surovih međusobnih borbi i ratovanja. Kao stariji posle umrlog kneza nije se smatrao njegov sin nego najstariji brat. koji su imali spoje omiljene i omražene kneževe.

takozvani Varezi. pa se još i sada mogu naći po nekim mestima Rusije. koja se bavila ratom. obuhvatala je veći deo istočno-evropske ravnice. polocku. industrija i zanati . Većina stanovništva bavila se zemljoradnjom.). Južnih i Zapadnih Slovena. naročito odonda. i sviju njegovih glavnih pritoka. Stanovništvo ruske države bilo je većinom slovensko.uz oca. galicko-volinska zemlja sa gradom Galičem na krajnjem jugozapadu. gornjih zapadnog Buga i Sana (pritoka Visle). Od njega su veliki kneževi zaseli na prestolu u Vladimiru na Kljazmi (pritoka Oke). bio je “mati svima ruskim gradovima“. turovo-pinsku. u ratu zauzela i tom prilikom spalila i sasvim opljačkala. mnogo jače. suzdaljsko-rostovsku. kada se ovaj utvrdio u Kijevu. Sve se ovo zemljište sa neodređenim granicama delilo na više autonomnih zemalja ili pokrajina: novgorodsku. U Rusiji se stvaraju nova državna središta.trgovina. trgovinom i donekle upravom zemaljskom. a neki i upotrebljavaju u XII stoleću. koje nam pružaju savremeni pisci i ostaci materijalne kulture. černjigovsku. koje je skupila i protumačila moderna arheologija. -to je bilo rusko državno zemljište. ali podaci. Slovensko stanovništvo prima rusko ime koje je iz početka označavalo odrede Varega-Normana. Franaka. Jermena. Nemaca. razume se primitivnom. Ruska država u doba prevlasti Kijeva. tako da su njihovi ostaci preživeli duga stoleća. najzad jezera Iljmena i Pskovskog i delimično Ladoškog i Oneškog. 10 . Kijev pak. Plemenski nazivi postepeno iščezavaju. kao i sa krajevima s jedne i druge strane planinskog lanca Urala. ali je i gradski život . dosta su se brzo pretapali u Slovene i iščezavali među njima. najzad sa srednjim Istokom u Aziji. spoljašnjih i unutrašnjih. Kasnije je ceo narod primio rusko ime. svedoče ipak o veoma intenzivnom razvitku trgovine ne samo tranzitne nego i uvozno-izvozne sa severnom i srednjom Evropom. te je Kijev izgubio svoj prvenstveni značaj. još se pamte. j. d. Balkanskim Poluoostrvom i (do sredine XI stoleća) Malom Azijom. koji su se postepeno pretapali u Slovene utičući na njih. perejaslavsku. Pskovići i t. smoljensku. Dokumentima je utvrđen boravak u Rusiji Grka. od kraja IX pa do druge polovine XII stoleća. muromo-rjazansku. Normanski došljaci. tim pre što ga je vojska Andrijina god. 1169. otkada se razvila velika država sa međunarodnim političkim i ekonomskim vezama. novgorodski kraj sa Novgorodom i Pskovom na severozapadu. gornjeg Njemena. izuzimajući njegov južni deo. kasnije još i mitropolita. koji druge polovine X stoleća stvaraju sebi državu. volinsku. uz to stočarstvom. Od hazarskih vremena ostale su na ruskom jugu kolonije židova. Bilo je puno i drugih došljaka. razvijaju se nove pokrajine: rostovsko-suzdaljska zemlja sa stonim gradom Vladimirom na severoistoku. tako da su se ljudi obično zvali Kijevljani. nego što se obično misli. od njih je kijevska bila mnogobrojna i uticajna. Posle toga Kijev se slabo obnavlja i tek životari sve do opsade i užasnog pokolja i rušenja koje su izveli u njemu Tatari (1240. Novgoroci. Arapa. Pored Slovena bilo je puno finskih elemenata. Mreža trgovačkih puteva. nego se vratio u severoistočne predele. one su se kolebale i menjale na jugu u stepama prema rezultatima borbe sa nomadima (Pečenjezima. da nemamo nikakve statistike. bila je dovoljno gusta. kao njene prestonice. Razume se. gornjeg i srednje-južnog Buga i Dnjestra. kasnije Polovcima ili Kumanima). Svaka zemlja imala je središnji grad i sporedne zavisne gradove koji su se na ruskome jeziku zvali пригороды. Granice ove zemlje nisu bile određene. gornje i srednje Oke. državno uređenje i kultura Kijevske Rusije. t. kijevsku. na zapadu u vezi sa odnosima sa Poljacima. galičku. basen gornje i srednjezapadne Dvine. lovom i pčelarstvom. kao stoni grad velikog kneza. gornje Volge. dalje na severu prema litvanskim i donekle finskim plemenima. Iz početka su iz Rusije izvozili gotovo samo sirovine: krzno. Pored toga svako se pleme obeležavalo još i po svojoj pokrajini. ali su dugo čuvali svoju narodnost. odnosno po njenom glavnom gradu.bio jako razvijen. poglavito vodenih. Daleko van predela ovih zemalja nalazila se blizu ušća Kubana mala ruska naseobina Tamatarha ili Tmutarakan. GLAVA III. Basen Dnjepra. Ekonomsko i socijalno stanje. zatim mešovitu vareško-slovensku grupu stanovništva.

služila je često ličnost samog dužnika. od kaluđera i onih svetovnjaka. Prvi od tih. dakle unutrašnjeg i spoljašnjega mira. ljudi. naročito u nekim kneževinama.. Kasnije razvija se. glavari vojske. sastavljeno od duhovništva i njegovih porodica. preko karavana i lađa. o ponašanju i izdržavanju ruskih trgovaca u Carigradu. Isto tako moralo je biti i u Kijevu i u drugim gradovima. u prvom redu crkve i kneževske dvorove. koji je toliko bio značajan. „boljari“.. I na istočnjačkim trgovima ruski trgovci su bili veoma aktivan elemenat. „zakupi“.. zaključili su poslanici „Olega. Sve su te odredbe i pravila dosta precizni i za ono doba napredni. 911. zv. po želji naših kneževa. koji su se bavili trgovinom sa Kijevom. Car Konstantin Porfirogenit priča. nego i druge sporedne vareške vođe kao i plemenske starešine ili glavare. ipak su pojedini kneževi u nekim oblastima bili autonomni. o međusobnom kažnjavanju krivaca. kao i sa lađama i imovinom onih trgovaca koji su pretrpeli neku nesreću na moru. a naročito po dosta jasnim u ovom slučaju tekstovima ugovora sa Grcima. Pored metalnog novca verovatno su bili u upotrebi i novci pravljeni od kože. velikoga kneza ruskoga i sviju.„izgoji“. i sa upotrebom mnogobrojne radne snage. po uputama stranih majstora. nego zavisni od njega. da su ugovori sačuvani samo iz X stoleća. Od ruskih gradova naročito o Novgorodu znamo. koje se služi kamenom i izvodi velike građevine. Na početku ruske države kneževi su bili čuvari granica i trgovačkih puteva. iz kasnijeg ih vremena više nema. Sve do kraja X stoleća Rusija nije imala svoga novca i služila se novcem arapskim („dirgemi“) i vizantiskim („solidi“). Umesto jednostavnog građenja drvenih dosta primitivnih zgrada javlja se po glavnim gradovima građevinarstvo. Zanimljivo je. njegove privredne sluge. o postupanju sa nasledstvom u tuđini umrlih trgovaca. U daljem razvitku društva. koji su radili na zemlji. Kako su kneževi Rurikova doma potiskivali plemenske starešine i druge vareške kneževe. iako je bez sumnje kneževi nikad nisu potpuno napustili. koji su svoju slobodu založili za obezbeđenje duga. Od vremena Vladimirova javlja se ruski novac. starešine. dok za Srednju Evropu znamo da su naročito tesne veze postojale između Kijeva i Regensburga na gornjem Dunavu. koji su se našli izvan svojih društvenih organizacija (staleža) . hleb. trgovina dobija sve više privatni karakter. u ugovorima ruskih kneževa Olega i Igora sa Grcima nalazimo pravila o pasošima. domaća industrija. Kasnije. naročito u Kijevu. ne samo između kneževa. i uz to vrlo mnogo roblja. Odvojeno od građanskog društva nalazilo se od XI stoleća društvo crkveno. o međusobnom izdavanju robova koji su pobegli od gospodara. koji su pod njim svetli boljari. kako rusku trgovinu organizuju kneževi skupljajući danak jednim delom na prodaju u Vizantiju. zvani su bili „rolejni“. „Družina“ se delila na višu i nižu. oni „zakupi“. t. Olegov od god. stvara se viši stalež t. zv. da se za vreme Jaroslava. upravo gradske. sa velikim troškovima. izgleda. Društveno uređenje Kijevske Rusije tokom vremena postaje sve složenije.vosak. Te borbe bile su drugi važan uzrok propadanju Kijevske Države. koje se pod vojničkom zaštitom spuštaju Dnjeprom u Crno More. Svakako novac je bio redak i zbog toga su kamate bile visoke. a kao zalog. pored toga bila je sva sila ljudi. Najzad mnogobrojno je bilo roblje. koji nisu bili ratni drugovi i savetnici kneza. To su bili dužnici. koji su služili u crkvenim ustanovama i najzad od onih. Kijevska Rusija nije nikad bila jedinstvena država: prvi vareški kneževi imali su pod sobom. nego i između pojedinih pokrajina.“ Drugi ugovor spominje „Igora velikog kneza ruskoga“ i „sve kneževe“ (u letopisu upotrebljena je zbirna imenica “княжье“). Slobodni ljudi delili su se na građane i seljake („смерды“. Ispod slobodnog društva nalazili su se poluslobodni. 11 . ova reč je izazvala više tumačenja). da su u njemu živele veoma mnogobrojne zanatlije.. neka vrsta nasledne aristokratije. u kom su gradu sačuvani tragovi nekadašnjeg velikog trgovačkog udruženja (hilde) ljudi. to su najviši i najuticajniji članovi „družine“ i zemaljske. organizatori trgovine. upotrebljavao i u Skandinaviji. med. od stoke konje. koji je obezbeđivao povratak duga. potpuno bespravno. S jedne strane opažamo podelu društva na kneževsko i zemaljsko („družina“ i „земщина“). ne samo svoje namesnike.. Iz toga su izlazile vrlo štetne borbe po rusku zemlju. ugovora. O tome možemo zaključivati po svedočanstvima naših izvora.

koji je nepoznati autor ispevao negde pod kraj XII veka. da je hrišćanizacija ruskog stanovništva išla veoma sporo. najzad tragično strogi likovi svetaca u crkvi sv. kao izraz boljarskog staleža. Kraj crkve bile su prve škole. u apsidi saborne crkve sv. koji su često izvanredno lepi arhitektonski spomenici. Crkva je širila pojmove rimskog i crkvenog prava. kada nije bilo kneza. znamenitog osnivača Kijevopećerske Lavre. (t. možda vrhunac crkvene književnosti. Pećerski Paterik. Ovaj karakter u glavnom su kneževi sačuvali i kasnije. Poznato nam je i ime jednoga majstora. U letopisu nalazimo puno elemenata čisto svetovnih. samo su manje neposredno učestvovali u trgovačkim poslovima. Pisana književnost javlja se u crkvenim krugovima. Valjda se uticajem crkve može objasniti jako ograničenje. Vrlo veliki uticaj na tok ekonomskih. koje su nemilosrdno vreme i burni istoriski događaji većim delom sasvim uništili. Mozaična slika Bogomatere. Najstariji poznati slovenski rukopisi u Rusiji jesu: „Ostromirovo Evanđelije“ iz god. jedino središte prosvete. a zato ima i izvesnih podataka. a zatim ukidanje krvne osvete. apokrifi i t. dela otaca crkve. naročito znamenitog kijevskog mitropolita Ilariona (XI vek) i vladike turovskog Kirila (XII vek). To su u prvom redu dela prevodne književnosti: Sveto Pismo. Ali su zato sebi stvorili u mnogim kneževinama krupno seosko gospodarstvo. koje je sprovedeno u Ruskoj Pravdi čija starija redakcija još priznaje. tako da se stvara boljarska duma. U hrišćansko doba kneževi se javljaju kao pokrovitelji vere i duhovništva. Paleje) i onda zbornici mešovite sadržine. d. ali svakako crkva je bila gotovo jedini duhovni autoritet. Junačke pesme pevali su na kneževim dvorovima naročiti pevači. osvetu. najzad. Spasa u Neredici blizu Novgoroda. objašnjene Svetog Pisma Starog Zaveta. društvenih i državnih poslova Kijevske Rusije. ali mlađa redakcija već je nema. stvarala je prve pravne zbornike. zbornika izrađena za černjigovskog kneza Svetislava godina 1073. Ona je dala Rusiji velike svece i velike prosvetitelje. u koliko ih je bilo. a takođe i mnogobrojne umetničke radionice. 1057. Po gradovima skupljaju se veća (вѣче) t. i izdaju zakone. divni ruski letopisi. a takođe i u čitavom Galičko-Volinskom Letopisu kao da čujemo narodnu junačku pesmu. t. Poput episkopskih stolica. Možemo lako zamisliti. na kom su radili robovi. S njome kneževi rešavaju sva važnija pitanja rata i mira. ali je svakako nesumnjivo da su demokratska veća uzimala vrlo veliko učešće u svima javnim poslovima. razvijaju se divni mozaici i odlično slikarstvo alfresko. pismenog ustava. zv. j. a u isto vreme i vlasnik veoma velikih i raznovrsnih dobara. Uz prevodnu književnost javljaju se i originalne crkvene propovedi. z. kao na primer ubijenih kneževa Borisa i Gljeba. naročito onda. odnosno kad je knez bio maloletan ili slab. ime jednog od njih. U državnom uređenju Kijevske Rusije vidimo dakle kombinaciju klasičnih društveno-državnih elemenata: monarhiskog (veliki knez i kneževi). Velikom broju ljudi crkva je sudila sama. kao i za kneževsku vlast i boljarsku dumu. ponekad naročito na prvim stranama. uz kneza postoji savet sastavljen od njegovih uglednijih ratnih drugova. da su veća bila više puta u opreci i borbi sa kneževima. po svojim propisima i u svim poslovima. igumana Teodosija. jesu najvažniji spomenici ove umetnosti. skupštine odraslih slobodnih muškaraca ili možda samo šefova porodica. sačuvano je u sasvim orginalnom i jedinom spomeniku ove vrste Slovu o Polku Igorevom. nakon primanja hrišćanstva. Za veće. stvarani su i mnogobrojni manastiri. koji počinju sa takozvanim Nestorovim Letopisom ili pričanjem o postanku ruske zemlje. imala je crkva. žitija svetaca. od kojih je takozvana Kijevopećerska Lavra bila najvažnija. verovatno Srbin. zatim čitava jedna zbirka žitija t. velikog crkvenog i političkog poslenika Kijevske Rusije. do duše ograničenu. nekog Bojana. polemički spisi protiv Latina. nema. Najlepše zgrade bili su hramovi. dok celom društvu u pitanjima porodičnog i naslednog prava. zabavne freske svetovne sadržine duž basamaka iste crkve. u koji na više mesta postepeno ulaze i starešine gradskog stanovništva. U jednom od njih nalazi se znamenita slika samog kneza i njegove porodice.donekle pak i suci. prve dobrotvorne ustanove. razume se. kao i za krivice protiv vere i morala. to je nekakav Grčin Petrović („Грьцинъ Петровицъ“). aristokratskog (boljarska duma. prve knjižnice. Sofije u Kijevu. i dva „Izbornika“. U hramovima. a u isto vreme da su ona bila i poprište socijalnih sukoba.j. i 1076. takozvane Orante. gradske starešine) i demokratskog (mase gradskog stanovništva sakupljene u većima). Razume se. kao crkveni ktitori. Tema ovog 12 . uprave i sudstva.

Galička Rusija nekada se zvala Crvena („Червоная Русь“ ili „Червенскіе города“). Veliki njen deo smatra se od mnogih istoričara kao slovenska praotadžbina u Evropi (na primer krajevi Bojke). to je prevlast boljarskog staleža.“ „Slovo o Polku Igorevom“ je neka vrsta labudove pesme Kijevske Rusije. Pored velikih umetničkih lepota ovoga speva ispevanog snažnim. Galička Rusija bila je često predmet borbe između Kijeva i Poljske. Veliki deo njenog stanovništva bio je rasturen ili se sam odselio. koji je prvih godina Jerusalimske Kraljevine posetio Svetu Zemlju i u svome i inače veoma zanimljivom putopisu zabeležio. na mnogobrojnu oružanu služinčad i mase zavisnih 13 . na papski poziv. Autor „Slova“ je nesumnjivo vatreni ruski nacionalista. U ovo doba se isticao galički knez Roman. poljski i mađarski kraljevi. velikih socijalnih nepravdi. poljski kralj Boleslav Hrabri. kneževi. posle toga. koji mu je dao kraljevski naslov. držao je neko vreme galičku Rusiju. Vladimira. kao što se vidi iz zabeleške letopisca o njegovoj poseti kod hana: „Veliko je zlo počast od Tatara!“ Posle smrti Danilove Galička Rusija brzo opada pod vlašću boljarskog staleža. staleži. u prvome redu nomadi. ali vrhunac slave i moći dostigla je Galička Rusija pod Romanovim sinom Danilom (1229-1264. njegova država je nekoliko puta nastradala od Tatara. Ali on nije usamljen: istu i čak i slovensku svest ima i letopisac. Kijevska Rusija počela je da opada. Inače. godine 1253. koja je od tog vremena pa sve do prve deobe Poljske.). ali nije nikad izgubila svoju rusku svest i ruski karakter. Ono što čini najvažniju osobinu socijalno-političkog uređenja Galičke Rusije za vreme njene samostalnosti. i na severoistok u suzdaljsko-rostovski kraj. Poljaci i Mađari više puta posreduju u razmiricama galičkih kneževa. zato je Danilo pred kraj svoje vladavine i prekinuo veze sa papom. kakvi su se počeli javljati u Evropi baš u XIII veku. GLAVA IV. i 1202. 1772. koju su rušili iznutra međusobno zavađene pokrajine. on je ipak teško osećao svoj položaj hanova vazala. U XII veku galičku zemlju držao je znameniti knez Jaroslav zvani Osmomisl. delila sudbinu Poljske. kao i ostala Rusija. metnuo u usta knezu Svetislavu još u X veku divne reči: „Ne smemo osramotiti rusku zemlju!“ Najzad istu svest možemo zapaziti i kod černjigovskog igumana Danila. S tom namerom on je stupio u tesnu vezu i sa papom. na primer. Galicija. Kad je njegova kneževina.). veoma slikovitim jezikom.genijalnog speva jeste nesrećni rat kneza Igora sa Kumanima (1185). iskazana sa velikim oduševljenjem: to je strasna težnja ka jedinstvu ruske zemlje. kako je on zapalio na grobu gospodnjem „kandilo za rusku zemlju. a spolja svakojaki neprijatelji.. potpala pod tatarsku vlast. koji je. Oslanjajući se na veliko zemaljsko dobro. sredinom XIV veka. Boljari su u Galičkoj Rusiji bili veleposednici. za nju su se borili ruski kneževi Rurikove krvi. za vreme naslednika sv. Danilo se. galičko-volinska zemlja postaje središte Južne Rusije i privlači mase ruskog stanovništva iz drugih kneževina. čiju je moć opevao pesnik „Slova o polku Igorevu“. Ali savez sa papom nije doveo do krstaškog rata u koji bi Evropa. zemlje bogate kulture. burne istorije. On je suzbio samovolju svojih velikaša. pritekla u pomoć Danilu. koji ima izrađenu nacionalnu svest. Najzad. ima u njemu jedna naročita politička tendencija. Litvanci. Danilo je razvio široku međunarodnu delatnost da stvori veliki evropski savez protiv Tatara. kralju poljskom Kazimiru Velikom pošlo je za rukom da osvoji Galičku Rusiju. U glavnome su bila dva pravca iseljavanja: na zapad i jugozapad u Galičinu. Kada se uz to počeo da menja pravac međunarodnih puteva trgovine. koji su više puta i tokom mnogih godina upravljali zemljom. zemlje. iako je plemstvo bilo poljsko. Iako odlično dočekan u Hordi. sa puno karakterističnih i finih izraza i dubokih psiholoških zapažanja. Vladimira (981. Posle strašnih pokolja i pljačke u Kijevu godine 1169. U sastav ruske države „crveni gradovi“ su ušli tek za vreme sv. postao je pravi vladar. a i on sam morao je da ide na poklonjenje hanu. a gradsko stanovništvo velikim delom židovsko. Galička Rusija bila je od prastarih vremena naseljena slovenskim plemenima. krunisao za kralja u gradu Dorogičinu.

večiti borac protiv apsolutizma velikih kneževa vladimirskih. Doveli su ga takozvani „mlađi gradovi“ (Vladimir i drugi) protiv gradova starijih (Rostova i Suzdalja). poginuo Jurije II (1238. ali je uspeo da se relativno mirno održi na velikokneževskoj stolici kroz dugi niz godina (1174—1212. te je mirno vladao. Kao njezin književni spomenik ostao je Galičko-Volinski Letopis. tvorevina Jaroslava Mudrog). gotovo nezavisnu od velikog kneza. U borbi ove republike i kneza Konstantina. slikovitih opisa i izraza. uz učešće svojih šuraka. protiv naslednika Svevladova velikog kneza Jurija II. verovatno osnovan za vreme sv. Ova je tatarska najezda bila od. u kojima je bila jaka organizacija veća.) Jurije se vratio na stolicu velikog kneza vladimirskog.. Još je više radio na napretku rodnog kraja njegov sin Andrija Bogoljupski. Suzdalj. u njoj od vajkada nekoliko ruskih gradova (Rostov. i prema „družini“ i prema varoškoj demokratiji. nego za svoju pokrajinu. Vladimira i Jaroslav.seljaka. Kulturni život Galičke Rusije bio je prilično razvijen. praunuk Monomahov „anarhista“ svoje vrste. 14 . prvi apsolutni vladar u Rusiji. posredno i neposredno. Taj je više mario za jug. ali mnogo veštije i opreznije. koji nije imao dece. određivajući pravac politike i u ličnim i u načelnim pitanjima. Nije trpeo savete kneževa i boljara. Bilo je. nad velikim delom Rusije. prvi veliki knez vladimirski. ali u glavnom taj divlji i siromašni kraj bio je gotovo van velikog toka ruske istorije. nego kao na sluge. Borio se na sve strane. Posle Konstantinove smrti (1217. bio je Mstislav Mstislavić zvani Junak („Удалой“). Njih je uspeo da pobedi samo na taj način. Kneževi bi se mogli osloniti na gradsku i seosku demokratiju. Andriju. te je u bitci sa njima. kao i kralja Danila. kao i naspram varoške demokratije. Tatarska vlast nad Rusijom. koji nas potsećaju na „Slovo o polku Igorevom. oni su bili pravi gospodari zemlje. kome je ovaj oduzeo pravo nasleđa nakon savetovanja sa duhovništvom i „svima ljudima“ (to je bila neka vrsta zemaljskog sabora).). Zato je samo delimično. vrhovna vlast dobivala monarhisko obeležje. starijeg sina Svevladova. držao je u svojoj vlasti i Novgorod. na suzdaljsku Rusiju su napali Tatari. što im je zatvorio dovoz žita. on je izazvao zaveru. Okrutan i ohol prema najbližoj okolini. da se od suzdaljske oblasti stvori posebna kneževina. Sam se Jurije javlja kao aktivan osnivač gradova i sela i graditelj puteva. republiku.). Godine 1237. nego od Slovena. odnosno decu. i to više od finskih plemena. da bude slavljen i poštovan širom cele Rusije i van nje.) ili još i suzdaljsko-rostovskom — po gradu Rostovu Velikom. Murom. on je sagradio grad Njižnji Novgorod (t. za vreme spomenutih kneževa Jaroslava i Romana. Svevlad je nastavio. isto tako bio je okrutan i naspram svojih doglavnika. naročito sa Novgorocima.). Ali oni ovo većim delom nisu činili. zaverenici su noću napali nenaoružanog velikog kneza u njegovoj spavaćoj sobi i ubili ga i izmrcvarili (1174. Mstislav je dobio značajnu Lipecku bitku (1216. Suzdaljska Rusija. a možda i svoje žene. Karakteristična pojava za vreme Svevlada III. zvani „Veliko Gnezdo“ zbog mnogobrojne mu porodice.“ GLAVA V. Todine 1221. saveznik novgorodske republike. zaključeno je. i to pravu dvorsku zaveru. koji su onda stvorili svoju. Sve do sredine XII stoleća severoistočna ruska oblast zvala se suzdaljska po gradu Suzdalju (pominje se prvi put godine 1023. j. nije dopuštao saradnju veća. Vladimir. Pobunjeno građanstvo opljačkalo je i spalilo njegov dvor. Ona je bila retko naseljena.). „prvi Velikorus u istoriji“ kao što ga neki zovu. koji je kasnije. istina. iako baš za njegova vremena jača kolonizacija ove oblasti. zvanom Dolgoruki. protiv boljara. politiku svoga ubijenog brata i prema kneževima. knez toropski. sa puno dramatskih epizoda. na reci Siti. svoje „družine“ i dvora. predao svome najmlađem sinu Juriju. Na kneževskoj skupštini u Ljubeču godine 1096. Andrija je na druge kneževe gledao ne kao na braću. naročito novgorodskoj. pisan veoma lepim jezikom. te ćemo se s toga na njoj malo zaustaviti. naročito na onu prvu. donji novi grad). Belo Jezero. Knez Vladimir samo se od vremena na vreme javljao u tom dalekom kraju. nasledio je njegov brat Svevlad III. te je ona dodeljena Vladimiru Monomahu. nateravši ih glađu na pokornost. velikog značaja za Rusiju.

pa se preko Galicije i Poljske uputiše u Zapadnu Evropu. Ali ipak i Novgorod priznade njihovu vlast.“ Džingishan je postao vladar cele Mongolije. a ne samo u Saraj). kamena. pa su se pojavili u južnoruskim stepama gde su onda lutali Kumani. njih teraju dan i noć. iako su. u koliko ga je bilo. Posle zauzeća grada dele plen srazmerno broju učesnika u napadu između viših i nižih. iako nije sasvim ugušio narodnu svest. Kumani pozvaše u pomoć ruske kneževe. baskaka i popisivača. gone ih na opsadu. Vladimir.Tatare je krajem XII i početkom XIII stoleća ujedinio Temuđin (1154—1227. Prilikom opsade ne štede ni desetine hiljada žrtava. došlo je do odlučne bitke. te upadoše u područje rjazansko. koje su svirepo ugušivane. koja se uliva u Azovsko More. O Tatarima piše jedan kineski pisac. kao što se onda govorilo. ili. Tatarska zemlja bogata je vodama i travom. a neki njihovi odredi prejuriše čak i preko Bosne i Raške. unuka Džingishanova. da li su stari ili mladi.). Vojske se može prikupiti kod njih nekoliko stotina hiljada. jer celi svoj život provode u lovu. Zapadne i jugozapadne ruske pokrajine nisu se dugo nalazile pod jarmom i uticajem Tatara. god. čak u Aziju. ubijajući zaostale. Vrativši se u Rusiju oni su osnovali Zlatnu Hordu sa središtem u Saraju na donjoj Volzi. ne štedeći. da bi bili potvrđeni u svom zvanju. oni se sami uče vojničkoj borbi. izazivala su bune. kad je ovaj broj popunjen. na gadne Kumane. ali su kasnije kneževi izdejstvovali da zastupaju svoj narod neposredno pred hanskim poverenicima (daruga) u Saraju i da sami skupljaju danak (harač) na osnovu vrlo strogo sprovedenog popisa stanovništva i njegove imovine. nije hteo da izvrši neke obrede koje je smatrao kao nemoguće za hrišćanina. Kneževi su bili dužni putovati u Hordu (do godine 1260. počev od vrhovnog zapovednika pa do načelnika hiljade. Goneći ispred sebe buharskog emira tatarski odredi prošli su kroz Severnu Persiju.). a te je godine postala sasvim samostalna. te behu spaljeni. imajući kao vođu Batija ili Batuhana. kao i severna.-36. savremenik Džingishanov. zarobivši njihove stanovnike. 1239-1240. ali svi. bez obzira na to. siromasi ili bogati. Rusija je potpadala pod Zlatnu Hordu kao skup vazalnih kneževina. nikakva znamenita ličnost ne može da izbegne smrtnu kaznu ako im se ona odupirala. kavkaske planine. sam veliki knez Jurije II izgubi bitku i život na obalama Siti (1238. da li se njima protive ili ne. Gotovo nema kod njih službenog dopisivanja. Godine 1235. Moskva. Svaki put kad oni hoće da zauzmu veliki grad. na primer.). Litvanske i donekle Nemaca. pa je s toga ubijen zajedno sa svojim boljarom Todorom (obojicu crkva smatra za svece). ali kroz nekoliko godina pojaviše se ponovo. Severozapadna Rusija. prema izveštaju letopisa. prvih pak decenija Rusi su grozno patili pod tatarskim jarmom. nije se završio osvojenjem ovoga grada. koji su se u velikom broju odazvali tom pozivu. zgodna je za konje i ovce koje im služe za hranu. Iz početka su tatarski hanovi držali čak i svoje vlasti u Rusiji. sledeće: „Tatari se rađaju i rastu u sedlu i na konju. lepi ili ružni. Suzdalj padoše u njihove ruke. stotine i desetine upravljaju lično. Posle te bitke Tatari su se vratili u Aziju. Zlatna je Horda do godine 1260. sve. zemlje. Zato nemaju pešadije. Njega je i onog od ranije poznatoga Subudaja uputio u Evropu veliki han Ugedej. Đurđijansku. prodro u Kinu i 1219. Posle pada rjazanske kneževine dođoše na red i oni: Tatari prodreše u suzdaljsku zemlju. Neki su kneževi tom prilikom nastradali zbog vere. pa. Tatarski jaram nesumnjivo je sasvim pocepao državno i narodno jedinstvo Rusa. 1246. močvare i šume omele su napredovanje Tatara. svaki čovek uzima izvesnu količinu trave ili drva. nemamo rata sa vama“. veliki han (1206. Tatari su osvojili i opustošili južnu Rusiju (Kijev je zauzet i porušen godine 1240.). god. i to sa mnogo većim snagama. u pravcu Novgoroda. da dobiju „jarlik“ na kneževinu. s nama pak vi sklopite mir. Na reci Kalci. više je nominelno bila 15 . Zato izdaju naredbu da svaki konjanik zarobi deset ljudi. Nasilja hanskih poverenika u pokrajinama. Nijedan od ruskih kneževa nije se odazvao pozivu rjazanskih kneževa. knez Mihajlo Černjigovski. osvojiše Tatari zemlju kamskih Bugara. i zato gradovi bivaju uvek zauzeti. bila u vezi sa glavnom Hordom u Mongoliji. već je osvojilo Buharu u Srednjoj Aziji. j. nego su došle pod uticaj i vlast Poljske.). nego samo konjicu. tatarske vođe Čepe i Subudaj Bogodur poručivali ruskim kneževima: „Došli smo voljom božjom na naše robove i konjušare. Po zauzeću njihovom ubijaju. oni prvo navaljuju na manja mesta. koji se nazvao Džingishan t. Ali to se utvrdilo tek postepeno. Tom prilikom oni su prošli kroz Mađarsku i Hrvatsku. da im pomogne. Pohod Tatara na severozapad. samo kobilje mleko (kumis) dovoljno je da podmiri glad i žeđ. u kojoj su Rusi potučeni do nogu (1224.

jaroslavska. Njega je posle dužeg niza promena i kolebanja (1246-1253. što se sve potpuno objašnjava teškim ekonomskim prilikama i užasnom političkom situacijom. Zatim. možda i poneku korisnu crtu u organizaciji vlasti. kako su se sami zvali. Jedan od njih sadrži čitavu „trgovačku pravdu“. koje su zla vremena nesumnjivo donela. siromaštvo. Nema nijednog književnog imena ili dela suzdaljske Rusije koje bi vredilo spomenuti u jednom kratkom pregledu. Vladimirska je ipak ostala naglavnija. pa su se postepeno raširili i u basenu reke Pregela i sve do Mazurskih Jezera. Neke od sporednih kneževskih stolica podignute su u toku vremena na čast velikokneževskih. t. Na taj je način zaustavljeno napredovanje Nemaca u ruske predele (1242.pod tatarskom vlašću. upravo Moskva. odazvavši se na poziv poljskog kneza Konrada Mazoveckog i uništivši litvansko pleme Prusa. kada su iz Horde došle u Rusiju gomile tatarskih činovnika. nemogućnost umetničke delatnosti. Doba prvih velikih kneževa vladimirskih vreme je veće graditeljske i u isto vreme umetničke aktivnosti. On je najveću slavu dobio svojom izvanredno veštom politikom prema Tatarima. ali je Aleksandar odbio i njihove navale. on je naporno radio na tome da narod i zemlja što manje pate. Mnogo orijentalskog ušlo je preko Tatara u ruski život.sačuvana i do danas. ali se ova pozitivna dobit sasvim gubi pri upoređenju sa golemim zlom. Tu su bili potučeni od kneza Aleksandra (odatle je i dobio nadimak Nevski). dok je sredina zemlje ostala pod jarmom najviše i najduže. Trgovačke su veze Rusa sa tim riterima bile veoma žive. igrali neku naročitu ulogu i ni po čemu se nisu istakli. 16 . sve do pojave moskovske dinastije Danilovića. Nazadak i mrtvilo opaža se i na polju prosvete i književnosti. Dobro shvativši da Rusi toga vremena ne mogu izdržati borbu s Tatarima. osvojili Pskov. finansija. upravo nemački riteri monaških redova Mačenosaca i Krstonosaca ili Teutonskog Reda utvrdili su se u to vreme u predelima finskih plemena Liva i Esta. Veliki kneževi posle Aleksandra Nevskog. Veliki knez Aleksandar uspeo je ipak da zaštiti Rusiju od većih beda. te je iz prve polovine XIII stoleća sačuvano više rusko-nemačkih ugovora. Pozajmila je Rusija. Ona počesto navaljuju na ruske predele.) nasledio njegov sin Aleksandar. sve dok nije Moskva konačno zamenila Vladimir. Svuda je došlo do otvorenih buna i okršaja sa Tatarima i do ubistava pojedinih tatarskih zvaničnika. tako da se u severoistočnoj i srednjoj Rusiji javilo više velikih kneževina: tverska. rjazanska. Ovi „božji dvorjani“. a ponekad i uz borbe u samoj Rusiji. duž obale Riškog Zaliva. Knezu Aleksandru palo je u deo da brani severozapadnu Rusiju od Šveđana i Nemaca. knez novgorodski (1253-1263. udarili su i na Rusiju i godine 1241. Ruski se narod Vladimira kao svoje prestonice više gotovo i „ne seća“. jauk se razleže širom cele ruske zemlje. statistike. Uz strane majstore (Grke i Talijane) rade i domaći. vojnih šefova različnog položaja.). Odnosi kneževa prema stanovništvu sve više nose obeležje feudalno. Po primeru i trudom Nemaca počela su da se postepeno bude i da se ujedinjuju razna litvanska plemena u basenu Njemena. Tatarski jaram je imao kao veliku posledicu to. koga su tatarski hanovi u njegovom zvanju potvrdili. nazadak ukusa. do 1246. kada je na povratku iz Horde umro na Volzi. kao i čitave čete popisivača stanovništva.). Nemci. njižegorodska. „sveruska“. Imamo tu i lepih obrazaca kiparstva i rezbarije u kamenu (visoki i niski reljef). Šveđani su onda prodrli u Finsku i pojavili su se godine 1240. trgovački zakonik. te je Mačenosce na ledu Čudskog Jezera potpuno potukao. Zato. Tu se javio knez Aleksandar sa svojom vojskom. Sa naslovom „velikih kneževa vladimirskih i cele Rusije“ oni su većim delom sedeli u svojim „udeonim“ kneževinama. Velikokneževsko dostojanstvo pripadalo je posle smrti Jurija II njegovu bratu Jaroslavu (1238. smoljenska. Ali najviše su se odupirali popisu i plaćanju danka Novgoroci. da je odvojio Rusiju od Zapadne Evrope.). j. nisu. Tih godina u nekadašnjoj suzdaljskoj Rusiji stvorena su divna umetnička arhitektonsk adela. Ali kasnije zapaža se divljaštvo. na Nevi. koji su se izmenjivali uz različite intrige u Hordi.. Državna vlast je razdeljena između ogromnog broja nosilaca. on je doprineo znatno surovosti i grubosti narodnih običaja i administrativne prakse. zvani Nevski. Manastiri sudeluju veoma aktivno u kolonizaciji i obrađivanju divljih prostora. Naročito je teška bila godina 1257.

novim gradom i Pskovom. kako je rečeno. da su bila na čelu onog velikog saveza. kako su u Novgorodu govorili. ili kneževski dvoranin ili i neki istaknuti novgorodski građanin. nije imala svojih posebnih kneževa. Ispod ovih gospodarećih slojeva novgorodskog društva nalazili su se „crni“ ili „mlađi“ ljudi. birani su bili viši časnici državne uprave. slobodnih i poluslobodnih seljaka-zemljoradnika po selima. kneževski namesnik. razume se. i. sa glavnim središtima Novgorodom t. morala je da se bavi trgovinom i industrijom na veliko. i to u početku sa srednjega Dnjepra. postao gradski predsednik. njihove sredine. Da bi obezbedila svoj opstanak severozapadna Rusija. koja su osnovala nekoliko znatnih gradova. Trgovci su se delili na nekoliko razreda prema svome bogatstvu. Severnoruske republike. ali se ustavna praksa ipak donekle regulisala pismenim ugovorima suverenog novgorodskog naroda („Gospodina Velikog Novgoroda“) sa izabranim knezom. ali je stvarno sva vlast bila usredsređena u državnom središnjem gradu Novgorodu i tek izvesno pravo samouprave pripadalo je sporednim gradovima.j. imali su vrhovnu crkvenu i sudsku vlast u Novgorodu. pokoravali su se zakonima i odlukama državnog središta. grupisane oko hramova. Ona je prodavala sirovine i prerađevine. t. poput starih rimskih senatora. u koga je knez imao poverenja. nadničara po gradovima. sitnih trgovaca. a inače je obično Novgorodom upravljao kneževski posadnik t. najbogatija i najznamenitija je bila korporacija oko hrama Svetog Jovana. Oslanjajući se na svoje ogromno bogatstvo i mnogobrojnu klientelu. koji su obrađivali velike komplekse zemlje i iskorišćavali ogromne šumske komplekse. šta više. Na vrhu severnoruskog društva nalazili su se boljari: to su bili u prvome redu veleposednici. koji je. „sa niza“. prvi sa nešto većim kapitalima nego poslednji i sa zemljeposedničkim karakterom. to su bile najbogatije kapitaliste i bankari novgorodski. j. koja su odavno počela da se pretapaju u Slovene. zv. suverenom narodu. u slučaju rata slali su svoje pomoćne odrede. O tim plemenima priča se. Glavno njihovo zanimanje beše trgovina. prirodno. To su bila plemena Ilmenskih Slovena i Krivića sa okolnim plemenima finskim. prema običaju. zatim je utvrdio svoje pravo da sam sebi bira kneza po svome nahođenju. to je pravo bilo više nominelne 17 . Pored toga. nisu imali prava da neposredno vode trgovinu. koji je mogao da bude ili neki sporedni knez. Severozapadna Rusija nije mogla. ali. Odmah iza njih dolaze „žitiji ljudi“ i trgovci. koji je pozvao vareške kneževe. on je sebi zadobio pravo da bira posadnika. Formalno svi su slobodni ljudi uzimali učešća u otpravljanju suverene vlasti naroda koji se smatrao kao gospodar. da ga i menja po svojoj slobodnoj želji. koji bi odgovarali njegovim željama. a i ljudi iz „prigoroda“ izgleda da su imali pravo dolaziti na skupštinu. okupljenom u „veću“. kao i. Ovo ekonomsko stanje opredelilo je socijalnu strukturu društva. hteo da ima kneza i posadnika. oni su sastavljali pojedine korporacije. naročito u velikim gradovima. „Prigorodi“ i druga zavisna mesta unosili su obilate priloge u državnu blagajnu. nego su samo finansirali tuđa preduzeća. A u Novgorodu sva je vlast pravno pripadala. tek se ponekad u Novgorodu pojavljivao neki svoj knez. Na severozapadu Rusije od pamtiveka su stanovala slovenska plemena. Pošto su kneževi bili daleko ili nedovoljno uticajni. Novgorod je. Kneževi su se obično nalazili u Kijevu: to su bili sveruski veliki kneževi. bili su boljari temelj i osovina novgorodskog društva: samo iz. ogromna masa zanatlija. kasnije iz basena srednje Volge. Novgorod se postepeno emancipovao od kneževske vlasgi: prvo. uvozila je zapadne i severnoevropske artikle i izvozila ih je. Pisanog ustava nije bilo. Ima sličnosti u upravljanju Novgoroda ovim raznovrsnim njegovim pokrajinama sa upravljanjem Rima u savezničkim zemljama i provincijama. Za ulaz u nju trebalo je dati najveći ulog.GLAVA VI. u druge ruske pokrajine. nego je morala da svoje žito za ishranu dobija sa strane. ali. Tako je početkom XIII stoleća bio u glavnome stvoren ustav i uređenje novgorodske republike. „prigorodima“. uz pomoć velike mase poluzavisnih i sasvim od njih zavisnih ljudi. „Veće“ su sastavljali svi domaćini novgorodski. da živi od svoje zemljoradnje. umesto da bude namesnik kneževski. svoje prerađevine. Od odlaska vareških kneževa na jug severozapadna Rusija. koji nisu imali trgovci.

jer su on i drugi glavni predstavnici crkve raspolagali i velikim imetkom i. autoritativnih. ono je biralo kneza. Hanza je imala veliku faktoriju sa slagalištima. spremnih i stručnih ljudi. Veće je imalo vrhovnu vlast. aristokrata poreklom i bogataš. bilo sudišta prvog i poslednjeg stepena. obično iz Rurikova doma. Pismenih tragova o tim političkim i trgovačkim odnosima ima puno u obliku ugovora i drugih javnih a donekle i privatnih akata. Na prvom mestu treba spomenuti obilate letopise Novgoroda i Pskova u kojima se. i jedna i druga pod. ne manje jaka prevlast bogatih ljudi nad. vođstvom najuglednijih i najbogatijih boljarskih familija. ni veoma velikih sredstava naročito za stvaranje lepih hramova. koji je bio njegov predsednik i „tisjackog“ (od reči „тысяча“. Veće nije imalo pisanog ustava. ono se skupljalo prema potrebi na poziv kneza. Vladika je igrao veoma važnu političku i kulturnu ulogu u novgorodskom društvu. U načelu odluke veća trebale su da budu jednoglasne. kod starih Rimljana. što se jasno da zapaziti. odobravalo je međunarodne ugovore i glavne linije međunarodne politike državne i u izvesnim) slučajevima vršilo je dužnost bilo prizivnog sudišta. Knez i časnici bili su birani bez roka. Čitav red sukoba izbio je u samom Novgorodu na socijalnoj osnovi. U Novgorodu je više puta dolazilo ne samo do oštrih prepirki i tuča. da uz put pljačka gradove i trgovačke karavane. kao i na srednjevekovne talijanske i nemačke gradske republike. ljudima srednjeg imetka i siromasima. opširnim znanjem. t. Umetnička dela severnoruska. Ali i pored toga uticaja Novgorod i Pskov. ni truda. s njime pravi pokolj u Novgorodu i odlazi na Volgu i Kaspisko Jezero.. Ali stvarno u njoj se zapaža. zatim. odobravalo ugovor. I književnost ruskog severozapada dala je više lepih dela. iako kratko. otkazivalo ugovor knezu. duhovni i kulturni život severnih ruskih republika ogleda se u spomenicima njihova zakonodavstva. svedoče da tamo nisu žalili ni vremena.j. ali kada se manjina nije davala ubediti razlozima većine. koji sakuplja četu ljudi besposličara i buntovnika.prirode. a još više vladika. koji bi stvarno vodili poslove i pripremali odluke suverenog naroda. više hiljada ljudi. ako je bio nepodesan. sastavljeno od. U njemu je oličen pokret novgorodskih „uškujnika“ t. Zanimljiv je princip jednakosti sviju pred zakonom. u kojima su opevana dva tipična junaka starog novgorodskog društva: jedan je Sadko bogati trgovac. Od njih prva predstavlja za ono doba veoma napredno pravno delo. U Novgorodu izgleda da nije bilo tolike razlike između redovnih narodnih skupština i vanrednog nagomilavanja sveta. za ono vreme. pričanje i veliki smisao za prikazivanje i razumevanje socijalno-političkih događaja. postali su još u XIV veku središte. pored izrazita i čista jezika. Zatim je veće donosilo za-kone. biralo je kandidate za vladiku (konačni izbor odlučivala je kocka između izabranih kandidata). opet sasvim nalik na Rim i Atinu. Ali bilo je slučajeva da su i privatni ljudi sazivali veće. onda su je terali silom da se pokori. biralo je posadnika. Razume se da je ovakvo jedno telo. gde se rađaju revolucionarni pokreti i racionalističke sekte u okviru same crkve. na primer. Vrlo živ politički. i. svedok su narodu po volji. jaka prevlast glavnog grada nad manjim gradovima i selima. u „sudnim gramotama“ Pskova i Novgoroda. ponekad dosta ekstremne. nego i do pravih građanskih ratova u kojim su posredovali knez. koji je bio zapovednik vojske i pred-sednik trgovačkog suda. j. Tu su se stvorile dve stranke: aristokratska i demokratska. 18 . koji je plovio po mnogim morima i vodio veliku trgovinu. koji su bili u tesnim trgovačkim i političkim vezama sa severnom i zapadnom Evropom. koji se još i sad pevaju sa više ili manje varijanata. gde su velikaši predvodili i konzervativne stranke pristaša arisgokratske vladavine i više manje radikalne stranke prietaša demokratizacije društva. Usmena narodna književnost novgorodska predstavljena je sa dva mala ciklusa pesama. moralo imati jedan uži odbor starijih. nalazi slikovito. a drugi je Vasilije Buslajev. hiljada). kao i u antičkim demokratijama. od kojih su mnoga dobro sačuvana. Na severu su radili prvorazredni domaći i strani majstori. u slučaju težih političkih krivaca. vladike ili gradskih vlasti. U ovom nalazimo klicu velikih unutrašnjih borbi koje su dovele do propasti ovu moćnu i cvetnu republiku. Po svome obliku novgorodska država bila je formalna demokratija. koji je vrlo jako sputavao i ograničavao vlast i prava tog kneza. slikari i građevinari. U XIII i XIV stoleću ona se nalazi na vrhuncu svoje moći i u jakom saobraćaju sa švedskim gradovima i sa znamenitim nemačkim savezom Hanze. i katoličkom crkvom u samom Novgorodu. koji je istaknut u pskovskom zakoniku.

koji su dolazili sa svih strana. koja su više puta dovodila u pitanje odnose Novgoroda prema velikim knezovima srednje Rusije. pa se ozbiljno radilo na popravljanju imovne i lične bezbednosti. letopis beleži. što je moskovska oblast bila zaštićena od opasnosti spolja. da je u Moskvi izgorelo tada nekoliko hiljada dvorova. donekle o dolasku u moskovsku oblast osnivača budućih znamenitih boljarskih rodova. i 1156. Blagodareći ovim seobama. i zdrava politika socijalna i administrativna. gde se ona zove „Kučkovo“ ili „Kuckovo. na primer. iz Njižnjeg Novgoroda. radile su u prilog jačanja Moskve. plativši po 50 kopejaka za 40 mrtvaca. visoko dizala njezin autoritet i moć i tako je sama. GLAVA VII.) i tim je dao Moskvi naročit značaj. pa izgleda i masa prostog puka. a njena oblast postala je velikim kolonizacionim središtem za elemente. Rostova. osnovanu na jačoj i široj ekonomskoj bazi.“ po imenu znatne boljarske porodice Kučka. Černjigova. jer je kroz ova mesta prolazio vrlo važan trgovački put. Početkom XIV stoleća dolazi. koja je bila prilično jaka. dakle. Inače Moskva se onda javlja kao granično mesto između suzdaljske i černjigovske Rusije. do duše nesvesno. kao čvor puteva. 1382. imao je veoma tamne početke. Svi su mitropoliti. Rodion Nestorović. Prve spomenike o Moskvi nalazimo u letopisima pod godinama 1147. Rusi i Srbi radili u istom pravcu. jer je mitropolit bio jedan u čitavoj Rusiji. Horda je. u prvome redu blagodareći svome bogatstvu. 24000. kome je bilo suđeno da postane središte velikoruske države. kod hanova. aktivno su učestvovali u istom poslu. Ali. oni dolaze iz Muroma. pomažući Moskovskoj Kneževini. da bude kasnije jedno od najvećih središta slovenskih i da. Isto je tako boljarstvo vezalo svoju sudbinu sa moskovskom dinastijom. koja se tu uliva u reku Moskvu. Crkveni poglavica — mitropolit sveruski — preselio je svoju prestonicu u Moskvu (1326. ali naročito za one sa zapada i jugozapada. gde se nalazilo veliko i bogato staro bugarsko carstvo. Za godine 1390. Oni su uspeli: 1) da na se uzmu plaćanje harača Tatarima. nego njihovi susedi. U njegovoj se okolini naselja javljaju još dugo pre prvih letopisačkih izveštaja. Postanak Moskve i moskovske države. Grad Moskva. mogla da jako pomogne podizanje Moskve i to je zaista i učinila. sa Volinije i iz Galicije. vodila se briga o seoskom stanovništvu. Smoljenska..rečnih gusara i njihovih smelih i često zločinačkih dela. ali izvesni podaci ipak postoje: znamo. dakle. na čelu sa crkvom. na velike opštenarodne simpatije. na primer. što je god. dobije svetsko-istorisku ulogu. U bogatoj kneževini prirodno je. a obe su reke bile u to vreme vrlo dobri putevi. Ubijenih je bilo. Ova metanastazička kretanja nisu dovoljno rasvetljena. sa hiljadu i sedam stotina slugu. u isto vreme. O broju stanovništva same Moskve možemo donekle suditi po tom. Moskovski kneževi su sa svojim odredima pomagali Tatarima i u 19 . Uz zdraviju i jaču ekonomsku politiku vodila se. koji je vodio sa obala Baltičkog Mora i iz basena zapadne Dvine u područje srednje Volge i njene najveće pritoke Kame. Grci. ugled i prihode. da su i kneževi bili bogati. oslobodivši oblast od dolaska tatarskih činovnika i osiguravši time velike olakšice stanovništvu. zato su oni mogli voditi politiku. ona postaje veoma naseljena i bogata. čak iz Kijeva. Crkva je. oni su bili omiljeni i u Zlatnoj Hordi. u njihovom haremu i kod njihove vlade. izazvanim još naročito tim. svom bogatstvu i svojoj verskoj kulturnoj moći. bez obzira na narodnost. a sebi veću vlast. galičanin poreklom. na prvom mestu svakojakih nekretnina. Moskva je osnovana na ušću reke Jauze. potkopavala temelje svoje vlastite moći. Pored „boljarštine“ bio je tamo i kneževski dvor. izgleda. i da bolje nagrađuju svoje službenike. i 1395. iz Kijeva jedan znatan gospodin. dok je velikih kneževa bilo više. naročito moskovskim. blagodareći svojim vezama sa hanskom vlašću. Unutrašnje socijalne snage. Moskva je bila izvanredno važan strateški i ekonomski trgovački centar. 2) da dobiju finansisku mogućnost za kupovinu raznovrsnih vrednosti. boljar. Moskovski knezovi oslanjali su se. šta više. veliki knez Dimitrije Donski potrošio 300 rubalja za sahranjivanje žrtava onogodišnje najezde tatarske. Uz to i moskovska buržoazija.

Ovo je prva velika pobeda Rusa nad Tatarima. O velikom knezu Simeunu zvanom „Gordi“ jedan izveštaj. Od ruke jednoga od tih knezova bio je i. kutije i t. kao i gradova.).) uspeo je da se još bolje udvori Tatarima. tako da je.) prvi je moskovski knez. koju je dobio najkasnije 1283. nije voleo rata. To je obezbedilo savez Moskve i sveruske crkve. pio je medovinu i vino. njegov maloletni sin Dimitrije. god. ubijen u Hordi. U njegovo je vreme došlo i do unutrašnjih razmirica i do spoljašnjih nezgoda.) bio je događaj kapitalne važnosti. noseći je u džaku oko pasa). han je postavio Dimitrija Ivanovića za velikog kneza i od tog vremena velikokneževsku stolicu nisu napuštali Kaljitini potomci. Danilo je vodio borbu sa svojom braćom. 1325. bez hanove zapovesti. postao sveruski mitropolit pod imenom Aleksija.. dobio je grad Perejaslavlj i time je znatno proširio svoju kneževinu prema severo-istoku. koji se desio u Kaljitino vreme (1326.. Ivan Kaljita (knez moskovski od god. umirući.). i drugo tim. umro je god. puk i crkva pomagali su tu tendenciju uzdizanja starijeg sina velikog kneza. d. koji je bio toliko važan za opstanak moskovske države. da dobije velikokneževsko dostojanstvo i uz to veći deo same Moskve. Prenos mitropolitske stolice u Moskvu. Kada je odrastao. Dimitrije je počeo borbe na sve strane. stvarala moskovska država. 1328. predao po testamentu svome starijem sinu vladimirsku veliku kneževinu kao porodičnu baštinu. počev od Jurija. naročito u borbi sa tverskim velikim knezovima. Boljari. koji je dobio velikokneževsko dostojanstvo. sela. sve krivce je sam kažnjavao.. veliki knez vladimirski od god. Tako se postepeno. radom spomenutih činilaca. prema kojoj su svi ruski kneževi „bili dani pod njegovu ruku. koja je dala Moskvi i 20 . On je znatno proširio svoju državicu. sanduke. Njega su jedan za drugim nasledila dva nje-ova sina — Jurije i Ivan koji je ušao u istoriju sa nadimkom „Kaljita“ t. na primer. zvani „Gordi“ i Ivan. velikim kneževinama vladimirskoj i moskovskoj. što „nije voleo nepravdu i bune. kao mala oblast oko grada Moskve. dok je knez suzdaljski Dimitrije Konstantinović postao vladimirski veliki knez. Njegova je kneževina bila sasvim malena. što je bio veliki prijatelj prosjaka. God. to jest tip dobrog upravljača.“ Tako postepeno i ova titula i same zemlje velike kneževine vladimirske postadoše baštinom doma kneza Ivana Kaljite. Danila je ruska crkva uvrstila u red svetaca. srezova. džak (taj se nadimak objašnjava na dva načina: prvo time. 1341. velikim knezovima vladimirskim Dimitrijem (1283. prema ondašnjem običaju. A neumrlu slavu zadobio je Dimitrije sjajnom pobedom nad Tatarima na Kuljikovom Polju između rečice Njeprjadve i gornjeg Dona (za to je i nazvan Donski) (god. stalno su dobijali najvažniju u to doba titulu „velikih knezova vladimirskih.) i Andrijom (1296. nakon njegove rane smrti. sin Aleksandra Nevskog (1261 — 1303. Inače je on uspeo da obezbedi mir svojim krajevima. Bez obzira na to.“ On je otada držao čvrsto upravu sa nazivom „velikog kneza sve Rusije“. Brat mu je Ivan bio slabić. Jurije (knez u Moskvi 1303—1325.“ Svi moskovski kneževi predstavljaju izvestan domaćinski tip. Iz tih testamenata saznajemo još i nešto drugo: težilo se da stariji sin bude glavno lice u državi i porodici. pa i bunde. ali je držao vojsku za nj uvek spremnu. Treba samo čitati kako oni. Članovi toga doma ne predstavljaju za nas naročit interes. zlatne lance. A glavni su događaji tekli sledećim redom. pa im je stalno delio milostinju. 1302. 1380.njihovim kaznenim ekspedicijama. Eleuterija koji je već od god. Ivana Kaljitu su nasledili njegovi sinovi Simeun. osvojio je kneževinu bjelozersku. Pored vladimirske velike kneževine. Prvi samostalni knez moskovski iz one dinastije koja je kasnije postala carskom bio je Danilo. j. što je Ivan bio vrlo tvrd i dobar gazda. kasnije zvani Donski. sela i ostalog. 1363. zvani „Krotki ili Lepi“. šubare. suparnicima u dobijanju velike kneževine vladimirske. srezove. Prvome je hanska vlada dala jednu povelju (jarlik). veli da je bio prozvan „Gordi“ zato. pažljivo prebrojavaju redom svoje gradove. Blagodareći energiji moskovskih boljara i naročito jednoga od njih. u svojim testamentima. ali nije se opijao i nije voleo pijanice.. kome je bio zet. dobrog gazde. galičku i gradove Kalugu i Dimitrov. a naročito sa Litvanijom i sa Tatarima. 1357. oni svi nekako liče jedan na drugoga. pa da se dobro osete ove njihove crte. po testamentu. Već je Dimitrije. Međutim je sama Moskovska Kneževina bila pošteđena od tatarskih najezda.). od jednog tatarskog hana. morao da se zadovolji samo Moskovskom Kneževinom. a njeni kneževi.

lokalni knezovi gube ove baštine. izazvane Florentinskim Saborom i unijom. održavši neku vrstu zemaljskog sabora. Ovo je visoko podiglo ugled i značaj Moskovske Kneževine. prve godine vladavine bio je Vasilije u dobrim odnosima sa Tatarima tako da je. 1471. U gradu je i dalje trajala socijalna borba gospode i puka. Mitropolit moskovski Isidor.njenim knezovima naročit sjaj. i to sa velikim osvajačem Timurlenkom (1395. bez ikakve smetnje i mirno (1462. ali je oslabilo veze izmeću severnih i južnih Rusa. dok moskovske vlasti čine nasilja u novoosvojenoj pokrajini. dok je puk voleo više velikom knezu moskovskom. svojski se bio zauzeo za uniju na florentinsko-ferarskom saboru (1439. Inače. Kada ga je domaćica zapitala šta znači ovo njegovo ponašanje. vratio srećno u Moskvu. Sa „Gospodinom Velikim Novgorodom“ odnosi su bili veoma zategnuti. imajući na čelu povorke latinski krst (zvani u Rusiji „križ“) ušao u Moskvu. ali je ipak njihova nadmoć počela očigledno da slabi. Za vreme Vasilija II osnovan je novi tatarski hanat na srednjoj Volgi sa prestonicom u Kazanu koji je tokom sto sledećih godina bio veliki neprijatelj Moskve. bezobziran. I “sa Tatarima Vasilije je morao da izdrži dva veća rata. rodom Grk. gube i naoružane svoje sluge („boljare“ i „boljarsku decu“). 1382. njegov udeo prelazio je u ruke velikog kneza.. posle njegove smrti. nisu mu bili dorasli. Njegovi naslednici. Tatari su opet osvojili i spalili Moskvu. Isto je tako u njegovu vlast prešao bilo kupovinom. uspeo da osvoji bez borbe Njižnji Novgorod i Murom kao i celu veliku kneževinu njižegorodsku. koji odlaze u službu velikog kneza. Kuljikovska bitka je opevana u više spevova. On je bio oličen tip moskovskog vladara: oprezan. uzevši za povod njegov savez sa poljskim kraljem Kazimirom IV. kao što rekosmo.“ 21 . izgubili glavu.).). Pored toga proširio je u različitim drugim pravcima Moskovsku Kneževinu. koristeći se njihovom pomoću. Kad je neki od mlađe braće umirao bez dece. dobijajući druge van svoga zavičaja. pa najposle i oni sami stupaju u dvorsku i vojničku velikokneževsku službu. goneći elemente opozicije i lokalnog separatizma. a ruski crkveni sabor zabaci odluke Florentinskog Sabora. proglasi autokefalnost ruske crkve i izabere za mitropolita jednog Rusa. To je vreme najveće prevlasti Litvanije nad Moskvom. kada se on godine 1441. Duša ove stranke. God. Novgorod osvojen i prisiljen na plaćanje velike kazne i na predaju moskovskim gospodarima sviju vođa litvanske. Ivan III stupio je na velikokneževski presto. lukav. bilo po testamentu. udovica posadnika Boreckog. Proces je pri tom bio od prilike ovaj. Zosim odgovori: „Pogledah na tvoje goste. Njegova su mu braća bila podređena. i u spoljnoj politici oni su imali različnu orijentaciju. sin i unuk. veliki knez Ivan objavio je rat Novgorodu. Ovaj poslednji rat (1408. odnosno gospodske stranke. Vasilije ga je svrgao i zatvorio. kao papin legat. bila je zarobljena i internirana. Obrazovanje velikoruske države. Ali. čak i jedna „velika“ — jaroslavska. iako nije konačno oslobodila Rusiju od jarma. Doba Ivana III i Vasilija III. GLAVA VIII. skine Isidora sa mitropolije. bilo ponekad i putem nasilja čitav niz kneževina. zvana „Posadnica“. pa. Po testamentu svoga oca on je dobio preko polovine zemalja i prihoda velike kneževine. God. Večerao je kod Marte kratko vreme pre ovih događaja sveti Zosim.. Isidor je uspeo da pobegne iz Moskve u Italiju. Gospoda su u većini bila naklonjena Litvaniji. strpljiv u očekivanju rezultata svoga rada i postizavanju svojih ciljeva. usled slabosti obojice Vasilija. unutrašnje borbe i krize oko prestola zaustavile su za izvesno vreme napredovanje Moskve. Na reci Šelonji novgorodska vojska bila je pobeđena. tri puta je on pogledao na goste i tri puta je pognuo glavu i onda nije više ništa ni jeo ni pio. pa vidim da neki sede bez glave. dva Vasilija. Ali. Marta. Primorani da predadu svoje baštine velikom knezu.) ispao je naročito nesrećno. Sa ovom tragičnom epizodom vezana je lepa legenda. dok su njeni sinovi.) i sa Edigejem. jer je u Kijevu ostao posebni mitropolit u crkvenoj zavisnosti od Carigrada. Od njegovih naslednika naročito se proslavio Vasilije II za vreme crkvene krize. kao i ostali vođi njene stranke. sa svojim vazalima duhovnim i svetovnim.

kao i zbog mnogo važnijeg Smoljenska. obnovile dugogodišnje razmirice između Moskve i Litvanske. u kome je moskovska vojska postigla velike uspehe (1500. Nakon različitih diplomatskih i književnih pokušaja u tom smislu. Malo posle. odnosno kupujući svoju sigurnost. Moskva dobija karakter i značaj „trećeg Rima“. Kao posledica toga došao je rat s Litvanskom. ne samo na Moskvu. braneći svoje predele. njegov dvor. Ivan je osvojio i Vjatku ili Hlinov. Belorusa i Malorusa. odneseno je u Moskvu (1478. Na taj je način Ivan stvarno ujedinio vrlo veliki deo velikoruskog plemena. paje onda naredio da se ošišaju i proteraju iz zemlje. da se žali na neka ograničenja verske slobode njegovoj kćeri. bacio je sebi pod noge i. da će kod njih uvesti isto „gospodarstvo“. Ovde su se nalazila čitava gnezda siromašnih kneževa. vrlo značajnu. izgrdivši poslanike. veliki knez sve je više postajao 22 . ne samo da nije poboljšala moskovsko-litvanske odnose. gde se sastaju plemenske granice Velikorusa. Ili je on potplatio novgorodske poslanike. Ivan se sam pokazao tom prilikom donekle kao kukavica. izbacio ih je napolje. Do duše još i dalje Moskva je morala da strada od različnih hanata i da i krv i novac i skupo krzno žrtvuje. napušten od svojih boljara. Velika moskovska država Ivanova uspela je da se potpuno oslobodi od zavisnosti prema Zlatnoj Hordi.) ovu teoriju u vrlo preciznim rečima: „Dva su Rima pala. (1485. Moskovski veliki knez. ali to je bivalo sve samo s vremena na vreme. U aktu formalnog zbacivanja tatarskog jarma izgleda da je Ivan bio najviše potican od svoje druge žene. vlada i diplomatija aktivno su radili na sveruskoj politici. Kijev i uopšte na „celu rusku zemlju“. među njima naročito boljarske. držali samo neznatne baštine. Šta više. uz atribute državne vlasti. pošto je veliki knez tverski. ali potpuna nezavisnost Moskve bila je postignuta (1480. Od tog vremena Ivan se počeo imenovati samodržac. o jedinstvu sveukupne ruske zemlje.).). Zoe ili Sofija Paleologinja došla je u Moskvu i postala velikom kneginjom moskovskom (1472. slike ili možda i nekog odela hanova). koja ona trpi kod svoga muža i da u tome nađe razloga za nove diplomatske sukobe. Posredovanjem pape. on je ukinuo gradske republike u Rusiji. Udadba kćeri Ivanove. Moskva) stoji. nego i na Smoljensk. reč koja je u to vreme značila nezavisnost prema neprijatalju. — Kroz nekoliko godina mnogobrojne novgorodske porodice. Posle toga gradska nezavisnost bila je ukinuta. treći Rim (t. koji su prešli na stranu Moskve.Kroz nekoliko godina Ivan je našao načina da sasvim ukine novgorodsku samostalnost.). Izvedeno je to bilo na dosta dramatski način: Ivan umesto da pobožno poljubi „basmu“ (verovatno neku vrstu povelje. i na moskovskom dvoru uvodi se vizantiski ceremonijal. te su se zbog njih. četvrtoga neće biti. koju su mu doneli poslanici hanovi. u predelima. Ivan im je javio. koji su. biranje gradskih magistrata i držanje veća zabranjeno. čak i samo veliko zvono. dok su njihove zemlje i kuće dodeljene moskovskim doseljenicima. Han je zbog toga uzalud navalio na Moskvu. bile su preseljene u predele Velike Kneževine.). knjeginjice Jelene.). nego je još dala povoda Ivanu. kao što ga ima i Moskva. Ovi su se kneževi kolebali između Moskve i Litvanske. za velikog kneza litvanskog Aleksandra.“ Sofija i od nje uvedeni običaji delovali su veoma ozbiljno i na unutrašnje prilike u Rusiji.). Kada je njegov sin ukinuo formalnu samostalnost Pskova i rjazanske velike kneževine (1520. Sofije rođene carske princeze Paleologove. j. Bez ikakve borbe osvojio je Ivan i tversku veliku kneževinu. novgorodsku koloniju na severoistoku. dosta velikog utvrđenog grada na gornjem Dnjepru. Černjigov.). koja je još za vreme Ivana potpuno ušla u okvir moskovske politike. starac Filotije formuliše već za vlade Vasilija III (negde oko 1514. pobegao u Litvansku (1485. o pravu Ivana. moskovski veliki knez počinje da sebe smatra glavom pravoslavlja i naslednikom vizantiskih careva. bez obzira na unutrašnje uređenje države. da se tu radi o omašci. Za vreme ovih sukoba moskovska diplomatija istakla je tezu. onda je ovo ujedinjenje bilo svršen čin. Potčinivši svojoj vlasti i Pskov. Od tog vremena dvoglavi vizantiski orao postaje moskovski državni grb. kao baštinika „od starine“. tek on je od toga napravio veliki diplomatski sukob i tražio je od slobodnog grada izjašnjenje „kakvo gospodarstvo oni hoće“? Na njihov odgovor. Pored toga i Ivan i Vasilije razvijali su akciju u zapadnom i jugozapadnom pravcu. uz sliku Svetog Đorđa pobednika. koje je sazivalo građane na zbor. ili su ga oni slučajno oslovili sa rečju „gospodaru“ u mesto „gospodine“.

Za bolje. a on je učio moskovske Ruse i da prave cigle i da peku kreč. u prvom redu za velikim zemljišnjim posedima. pisac veoma značajnog traktata pod naslovom „Prosvetitelj“. i što su oni tražili sekularizaciju manastirskih imanja. To se najviše vidi iz pretnje smrtnom kaznom za opasne zločince. nedaleko od Moskve. Ali i prema „Njestjažateljima“ Ivan III osećao je izvesno lično raspoloženje.). koji je sa sobom doveo veliki broj ponajviše talijanskih majstora. oni su odlučno branili neprikosnovenost manastirskih imanja. Zapaža se jaka briga i o održavanju javnog reda. izustio je čuvene reči: „Svima gresima je mati mnjenje. tako su se osetili i uticaji rane Reformacije. primivši u svoju sredinu. još i mnogo velikih i udeonih knezova sa njihovim boljarima. nađeno je. Jedina. misao. Ova pak mera 23 . u državnoj politici bili su pristaše jake jedinstvene i neograničene vlasti moskovskog velikog kneza. koje su zajedno sa Danilovićima izgradile mrskovsku državu. koji je postao poglavar većine Velikorusa. blagodareći blagočestivim darovima mirjana i putem poslovnih transakcija. Behu preduzeti radovi na ulepšavanju rezidencije moskovskih vladara. zavijene u lokalne oblike neke racionalističke sekte („jeres židovstvujućih“) i pokret za sekularizaciju manastirskih imanja. Josifljani su ustajali protiv svakog slobodoumnog pokreta ili misli (iguman Josif. ali veoma važna odredba tog zakonika tiče se odnosa zemljeposednika i seljaka: jedino o jesenskom Đurđev-danu seljaci imaju pravo da napuste zemlje posednika na kojima su radili kao zakupci zemlje. i to baš onda kada je boljarski stalež dobio naročiti sjaj. vladari su „bogovi i sinovi višnjega“! Ovako shvatanje njegovih prerogativa od strane „Josifljana“ vuklo je velikog kneza na njihovu stranu. Ta masa visoke gospode bila je raspoređena jerarhiski tako. Prvi su tako nazvani po imenu svoga vođe Josifa Sanjina. uzdrmavši tim same temelje države. pored starih moskovskih boljara bez titule. j.„gospodar“ u pravom smislu. zato što su bili donekle tolerantni u verskom smislu. t. tako da su se javila dva crkveno-politička pravca: Josifljani i Njestjažatelji. t. Ivan je manje vodio računa o mišljenju i željama svojih boljara. najzad. j. da se suzbije nepravednost i podmitljivost sudaca. s tim da se kaluđeri potpuno predadu bogougodnom životu mesto da budu veloposednici i feudalna gospoda. mnjenje je drugi pad“). igumana bogatog i vrlo uticajnog manastira na Voloku Lamskom. Bakljemišev optuživao Sofiju. i na čiju sudsku presudu nema priziva“. Tada su već odlazila moskovska poslanstva u tuđe zemlje. (a i sam Ivan je bio blizak racionalistima). uređenje države važan je. da pokaže svoju vanrednu nadmoćnost nad celim društvom i samim njegovim vrhovima. koji je „svima gospodarima ruske zemlje gospodar. Fijoraventi je radio i na preuređenju ruske vojske sa tehničke strane. u prvom redu državne vlasti. Prilikom jedne veleizdajničke parnice. Kao što su se u Moskvi javljali glasnici Renesanse. Šarenilo dvorske sredine i složenost i suprotnost interesa pojedinih njenih grupa davali su moskovskom gospodaru. obnovljeni su neki moskovski hramovi. j. na najnižem stupnju dvorske jerarhije nalaze se boljari bivših udeonih kneževa i neki od tih kneževa najmanjeg značaja. Ta pitanja ustalasala su moskovski crkveni život. bio sudski zakonik velikog kneza Ivana („Sudebnik“. po zamisli i upustvima znamenitog bolonjskog arhitekte Aristotela Fijoraventi. da su se na prvom mestu nalazili bivši veliki kneževi i najvažniji udeoni. t. u kom su propisana pravila sudskog postupka i sudske takse. zbog kojih je bio pogubljen. U toj jerarhiji nalaze se začeci vrlo važnog moskovskog običaja zvanog „mjesničestvo“. da je u intimnim razgovorima. koja ratuje i upravlja. Radilo se čak i na zaključivanju bračnih veza između moskovskih Danilovića i Habzburgovaca. suprug vizantiske princeze i naslednik „vasilevsa“ mogućnost. šta više „Josifljanji“ su prelazili u pravu idolatriju vlasti: prema Josifu. 1497. i to centralističko. ispod njih vidimo većinu udeonih kneževa i boljara bivših velikih kneževa. onda su dolazile stare moskovske boljarske familije. njihova prelaza u ruke svetovnjaka. a drugi su dobili svoje ime zato što su tražili da se kaluđeri ne bave „stjažanijem“. koja se tada prvi put javlja u jednom ruskom svetovnom zakoniku. o kom ćemo kasnije pobliže govoriti. koja se vodila već za vreme Vasilija III protiv konzervativnih boljara i Ivana Bekljemiševa među njima. da je „promenila“ dobre stare moskovske običaje. U Moskvu tih vremena doprli su i poneki odjeci Renesanse. koji su manastiri sticali u ogromnim rzzmerima. da ne budu pohlepni za zemaljskim dobrima. a na obalama Moskve su se javljali poslanici i agenti stranih vladara.

Ova knjiga. pustinjaka i verskog zanešenjaka i propovednika neobične moralne čistote i visokog duhovnog poleta. bivšeg kneza Vasilija Patrikejeva. Vasilija III. Sve poslove obavljao je veliki knez u svojoj privatnoj sobi. ni u zakonodavstvu. Sjeversk). Maksim se umešao u moskovske borbe. ali još nisu mogli da proguraju sve svoje zahteve. koji je došao u Moskvu iz Svete Gore. te je Moskvu dva puta posetilo poslanstvo rimskog cara. „Njestjažatelji“ su brojali među svoje i kaluđera Vasijana. jednom je prilikom čak isterao sa sednice jednog slobodnog govornika-boljara. knjažata. t. Vladavina Vasilija III u glavnom se može sma-trati kao nastavak i pravo produženje vladavine njegova oca. koji nisu sačuvali prava na samostalnost. nije bilo nijednog ozbiljnog pokušaja da se promeni. „Njestjažatelji“ su bili vezani sa boljarskom opozicijom. Poslanik. ni u književnosti i političkoj publicistici. moskovska provincija ostala za vreme Vasilijevo sa primetnim feudalnim obeležjem. Čovek velikih vrlina i izvanrednog obrazovanja. pa je dopao zatvora poglavito zbog veza sa nekim boljarima iz opozicije. Preko Vasijana. a kamo li da se obori autokratski kurs politike. još više sklonog autokratiji. koja se toliko razvila u doba Ivana III. jer ga je upoznavala sa Moskovijom. zv. ni u crkvi. kojih je bilo puno u zapadnoj Evropi. Ni na tim sednicama nije Vasilije voleo slobodnih reči. Vasilije je skrenuo pažnju na mnogobrojne kneževe. Po svojim nazorima Nil se približavao mističkoj sekti svetogorskih „isihasta“. Pri tom im je vrlo dobro došlo ideološko obrazloženje te pljačke sa evanđeoskim tekstovima i principima visokog morala. 24 . Nastavljeni su i pokušaji da se urede veze sa Zapadnom Evropom. i pored ovih mera. Ivan je u tome smislu spadao u red onih vladara toga doba. a uvodio je prve početke ličnog režima i birokratije sasvim nalik na svoje zapadnoevropske drugove. Josip nije doživeo punu pobedu svojih ideja. Boljarske Dume. gde je postao sledbenik Savonarolin. Uz Nila su išli i takozvani zavolžski starci. „Njestjažatelji“ su se grupisali oko sv. j. i to samo u svečanim prilikama. zv. Na dvoru Vasilija III retko kad. u svoje je doba bila pravo otkrovenje za evropski svet. — i prodro je u oblast sjeversku. zajedno sa nekoliko ljubimaca u rangu „dijaka“ t. u jednoj odličnoj knjizi. Za vreme Vasilija III. kao što je bila divna pre kratkog vremena otkrivena Amerika.očigledno je išla u prilog jačanju veliko-kneževske vlasti. korio je ruske neznalice a i samog velikog kneza zbog samovolje i rastave braka. napisanoj na latinskom jeziku. pravo veoma široke senjorijalne policije i pravosuđa i finansisku autonomiju. i pored velikih neuspeha u ratu sa Poljskom (naročito je teško nastradala moskovska vojska u bitci kraj Orše 1514. kao što ni Nil poraz svoje grupe. koji je 1505. a koji su težili da prigrabe velika crkvena imanja. ni u unutrašnjoj politici. izneo je svoja opažanja i dragocene podatke o moskovskoj Rusiji. došlo je i do formalnih crkvenih i političkih progona „Njestjažatelja“. Svesno je potiskivao sa uprave zemaljsku aristokratiju. Vasilije III. i ovo ih je upropastilo u očima Ivana III. gde su izmešana sva tri ruska plemena. među „Njestjažateljima“ kaluđer Maksim zvani Grk. sekretara. a boravio je jedno vreme i u Firenci. nasledio svoga oca. Nila Sorskog. koja i sada još služi kao jedan od najboljih izvora za poznavanje Rusije XVI stoleća. gotovo se ne može izneti nikakva nova jača crta ni u spoljnjoj. Već na crkvenom saboru godine 1503. Ipak je. Pošto su bile ukinute male nezavisne državice (Pskov. sazivale su se sednice velikog boljarskog saveta t. ali su imali svoje dvorove. koji je nastradao u sukobu sa Sofijom i njenim sinom. pisci oštrih polemičkih poslanica protiv Josifa. izvanredno obrazovanoga i za svoje vreme filozofski i verski vrlo naprednog čoveka. Rjazan. vojne odrede. zemljom gotovo isto toliko divnom. baron Sigmund Herberštajn. „Josifljani“ su dobili većinu i potporu velikog kneza. autora mnogobrojnih značajnih spisa i urednika ruske Krmčije. Najviđeniji ljudi u obe grupe za vreme Vasilija III behu meću „Josifljanima“ mitropolit Danilo. Za vreme naslednika Ivanova. Mnoge od njih Vasilije je silom iselio iz njihovih starinskih gnezda.) ipak je dobio od poljsko-litvanske države smoljensku oblast — upola belorusku upola velikorusku. a mnogima je naredio da razore svoja utvrđenja od drva i zemlje. Vasilijem.

U to vreme izdat je takozvani „Carski Sudebnik“ ili Zakonik. te je preuređena vojska odnela sjajnu pobedu pod Kazanom. većim delom crkvenih. osvojivši ovaj važni grad na Volgi i srušivši veliki hanat kazanski. koje su se vodile u okolini Ivanovoj i pred njegovim očima. Pitanje o pravu manastira da budu vlasnici dobara.zv. Sudski zakonik ili „Carski sudebnik“ izdao je car Ivan „sa svojom braćom“ i sa svojim boljarima. 1551. iz odlične velikaške porodice Zaharijinih-Koškinih. Zbog maloletnosti Ivanove zemljom je upravljala njegova majka Jelena. na kome je doneto više odluka svrstanih u sto glava („Stoglavg. kao i rad na Zakoniku. Izgleda da je stranka „Njestjažatelja“ nastojala da se sazove veliki crkveni sabor. iz koje je i kasniji osnivač nove ruske dinastije. Rezultati saborske radnje sačuvani su u „Stoglavu“. ubistvo njegova namesnika kneza Andrije Šujskog (1543. koja nije vodila mnogo računa ni o velikom knezu. mnogo je savršeniji i potpuniji od Sudebnika iz god. 1547. predložio saboru da izvidi. pod nedovoljno rasvetljenim okolnostima. Ivan je ostao daleko od poslova. a uz to još carem i samodršcem. opet je stavljeno na dnevni red za vreme reforama Ivana IV. Ostala mnogobrojna crkvena. izvršeno po nalogu trinaestogodišnjeg Ivana. 1497. koju su samo ponekad upotrebljavali njegov otac i ded. To je bilo doba boljarske samovolje i borbi silnih velikaških familija (Bjeljskih i Šujskih). Pitanje o crkvenim imanjima sabor je rešio u duhu „Josifljana“. Na saboru car je stavio na rešavanje 69 pitanja. a koju sadašnja naša crkva smatra šizmom („Расколъ“). To je titula. moralna i liturgiska pitanja sabor je rešio u veoma konzervativnom duhu čisto ruskog nacionalnog pravoslavlja. najlepših. tako na primer o pravu baštinika da otkupe imanje svojih predaka. dalje podrobnije odredbe. i sa njim devet vladika i sva sila igumana. tako je n. Za istoričare to je jedan od najbogatijih izvora za poznavanje ruske prošlosti XVI stoleća i uopšte kulture i nazora 25 . Mihajlo Romanov. Doba Ivana IV Groznog. Na saboru su većali: mitropolit Makarije.“. više predan svojim uživanjima i zadovoljavajući svoju opaku ćud. umesto starih velikaša. ali je bilo tu i pitanja čisto svetovnih. Pored podrobnih pravila sudskog postupka i zakona o sudskim taksama. koje je prekinulo. koja je nikla druge polovine XVII stoleća pod imenom „Crkve starog obreda“. ni o njegovom vaspitanju (sa mnogo gorčine pominjao je kasnije Ivan svoje detinjstvo). sa kojom je u slozi car radio tokom sledećih. ni o zemlji. Iza toga nastaje devetogodišnja čisto boljarska uprava. On se oženio Anastasijom. jer je ona 1538. dok su na upravi bili. sveštenika i svetovnjaka. bio u vezi sa nekom vrstom zemaljskog sabora. reorganizovana je vojna služba. Bilo kako mu drago. Namesništvo velike kneginje trajalo je svega pet godina.GLAVA IX. uzeto u pretres pitanje o crkvenim i manastirskim imanjima. koji je pre toga uredio ogromnu zbirku žitija ruskih svetaca i sproveo kanonizaciju mnogih. Carski sudebnik sadrži i mnoge odredbe materijalnog prava. kao jedno od glavnih pitanja. sazvan je crkveni sabor.). zauvek su udarile naročit pečat na njegovu ličnost i dušu. devojkom retkih vrlina. Ipak i posle ovog proglašenja. Veliki požar i pobuna u Moskvi doveli su do izvesnog preokreta u duševnom raspoloženju Ivanovom i on se nekako uozbiljio. sa nizom strogih propisa protiv nepravednih i podmitljivih sudaca. a „uzevši blagoslov“ od crkvenih vlasti. Svirepe borbe. da li nema u Sudebniku nečeg što je u opreci sa Svetim Pismom i crkvenim zakonima. God. pr. Ivan se proglasi punoletnim. i to iz raznih pokrajina. koje regulišu odnose seljaka i zemljeposednika. Izradi Sudebnika prethodila je zapovest careva boljarima i drugim višim i nižim zvaničnicima i sucima da se „izmire u određenom roku sa svima hrišćanima“. verovatno od otrova. nova vlada Ivanova t. umrla. njegovi novi ljubimci. koje je toliko uzrujalo rusku crkvu i društvo za Ivana III. na čelu sa njenim ljubimcem knezom Oboljenskim. koja je vladala zajedno sa boljarima.). Negde u to vreme obrazovala se. godina svoje vladavine.). na kom je. Ima vesti da je ovo „izmirenje“ nepravednih sudaca sa narodom. koji postoji u tri redakcije i više spiskova. ali Carski sudebnik. koji je ušao u sastav Moskovskog Carstva (1552. razdeljen u sto članaka. „Stoglav“ predstavlja sve dosada temelj verskih i crkvenih shvatanja specijalne struje ruske crkve. „Izbrana Rada“.

govoreći da neće služiti ujacima i rođacima malog prestolonaslednika. Jednog dana. ljudi. Kasnije je „Zemština“ dobila čak i naročitog nominelnog „cara“. Tražili su ga svugde. gomile robova i svi najvažniji položaji u prestonici. palanci. velike mase zavisnih (u feudalnom smislu)“ ljudi. u vojsci i pokrajinama. U tom sukobu se ogledala duboka politička i društvena bolest moskovskog carstva. car je iznenada napustio Moskvu. zemalja. Ljudi su odmah stupili s carem u vezu. kao svoj posebni „dvor“ ili „Opričnjinu“. smisao „Opričnjine“ bio je u tome. Kroz izvesno vreme car se javio u Aleksandrovoj „slobodi“. stupajući. Rusija je tako izašla na Kaspisko Jezero. U sastavu „Izbrane Rade“ nalazio se budući najveći protivnik i istoričar cara Ivana. Najzad je došlo do potpunog raskida između cara i boljarstva. odnosno kraj. Aristokratska po svome sastavu. prosti puk se bunio protiv boljara. Nastala je čitava panika među dvorjanima. dok su njihove stare baštine dodeljivane pouzdanim ljudima naročito pak „opričnjicima“. čiji su stanovnici bili nekad oslobođeni od poreza. 1564. da se mnogobrojne. koji su mu bili sumnjivi.. koji su ga u tom i pomogli. paljevina. okrivljuje svoju vladu za tu smrt. kao glavnih krivaca za carev odlazak. da je većina vlade nastojala da se udari i na treći hanat. većina se tome usprotivila. t. iako je ovaj bio u ratu s carem. Pali su u nemilost Silvestar i Adašev i druga lica iz vlade i iz carske okoline. kad mu je umrla carica Anastasija. koji je trajao četvrt veka i pretvorio se u tragediju vladara i zemlje. krajem god. nakon pregovora. Ovo mesto se nalazi nekoliko stotina kilometara istočno od Moskve. u cilju osvojenja Baltičkog Mora i puteva u Evropu. u koju car u načelu ne treba da se meša. sloga između cara i vlade nije bila dugog veka. pa i seljacima. 26 . Ivan je ozdravio. Ovakva je politika prirodno nanela veliku štetu narodnom gospodarstvu. mališanu Dimitriju.moskovske Rusije. Međutim. kome su pre toga pripadali najkrupniji kompleksi zemljišta. zbog koga su očekivali velike bede. knez Andrija Kurpski. I ova mera nasilnih seoba stanovništva. Poslednji važni čin izveden pod ovom vladom beše osvojenje astrahanskog hanata. rušila celinu velikih seoskih opština. s tom misijom ona je uvela strašan teror. sačuvalo je staru organizaciju. pokrštenog tatarskog kneza ili „carevića“ Simeuna Bekbulatovića. Videći to. a među njima i knez Andrija Kurpski. Kada je neko mesto. Čisto policajna uloga „Opričnjine“ bila je: da se brine za zaštitu carske sigurnosti. sklopili ugovor naročite vrste: car je dobio pravo da odvoji za sebe izvestan deo države. prema starom feudalnom pravu. Oni su smatrali ovakvo ponašanje kao svoje pravo. došlo je do prvog ozbiljnog sukoba između Ivana i njegove okoline. blagodareći učešću u njoj ovih ljudi srednjeg staleža. vlada Ivanova. oduzimanja imetka i smrtnih kazni. pa su neki velikaši i vojskovođe pobegli iz moskovske države. (dok se car Ivan ponekad zvao „knez Ivanjec Moskovski“). naročito uticajne porodice bile su preseljavane na nova mesta. Inače. pa su. naročito kneževske porodice feudalnog plemstva udalje sa svojih pradedovskih gnezda i da se izvrši iseljavanje stanovništva vrlo mnogih okruga.j. već godine 1553. dok ih je Ivan oglasio kao izdajnike. upao je u Livoniju i otpočeo je takozvani Livonski Rat.j. osvojivši ceo basen Volge. dok je Ivan hteo da uputi moskovsku politiku u pravcu Zapada. Ivan je našao ljude. veliki deo stanovništva. ali je postao nepoverljiv prema svojim savetnicima. često izvedenih na najgrozniji način sa naročito udešenim mučenjem žrtava — sve je to bilo u suštini neka vrsta socijalno-političke revolucije. te su se bojali za njegov život. Ivan je sve više pokazivao nepoverenje prema svojim doskorašnjim savetnicima. Izgleda. Zavladao je strah po Moskvi i celoj zemlji. nije imala karakter usko staleški. Ivan lud od bola. ovim poslednjim naročito još zato što je. carski duhovnik prota Silvestar i intimni carski prijatelj Aleksej Adašev. Ostalo se sve proglašavalo „Zemštinom“. Ivan je teško oboleo. ništeći i deleći između mase manjih vlasnika velike kneževske i boljarske latifundije. koju je car Ivan izveo uz saradnju srednjeg i nižeg plemstva protiv starog moćnog kneževsko-boljarskog staleža. seljaka i naoružanog nižeg plemstva. t. on je tražio od svojih savetnika da se zakunu na vernost njegovu sinu. i čitav sistem pravih terorističkih akcija. u službu litvansko-poljskog kralja. Ivan je stoga počeo da uzima taoce i da traži jemstvo u ogromnim svotama novca od rođaka i prijatelja onih velikaša. krimski. progona. nepouzdanih za carsku vlast. prelazio u „Opričnjinu“. da se razbije celina starih oblasti. kuća (u Moskvi i u drugim gradovima) i prihoda. ali ga nisu mogli naći. Na kraju krajeva ipak su pristali da polože traženu zakletvu.

“ Formalno ukidanje „Opričnjine“ valjda je bilo vezano sa kandidaturom Groznog na poljski presto. Polemika Ivana IV sa knezom Kurpskim. Ali nije dugo taj paparizlija ostao na obalama Visle. iz južnih stepa sve jače navaljivali. sveta budala. nego na njega sama. Moskva je izgubila ne samo Livoniju nego i niz čisto ruskih (beloruskih) gradova.“ Car je onda odustao od pokolja u Pskovu. Priča se. j. Možda bi Todor i bio izabran. u kojoj bi car „bio kao glava i voleo bi mudre savetnike kao svoje udove. Poljaci onda izaberu sibinjskog vojvodu. nastradale su i oblasti stare gradske slobode i državne nezavisnosti — pokrajine nekadašnjeg „Gospodina Velikog Novgoroda. u nastupu gnjeva. 1570.“ Sledeće godine bila je „Opričnjina“ formalno ukinuta. punih žuči i mržnje. ali je ipak glavni socijalnopolitički rezultat „Opričnjine“ ostao. gde su snažni ruski radnici i lepe žene bili veoma cenjeni. car mora da ponekad sasluša i mišljenje Zemaljskog 27 . da li treba nastaviti ovaj rat. zbog smrti brata mu Karla IX postao je francuski kralj. Pored kneževsko-boljarskog staleža i njegovih istoriskih središta i gnezda. da je samo slučajnost spasla drugu bivšu gradsku republiku Pskov od kobne sudbine Novgoroda. Na saboru se većina izjasnila za to. han je došao pred samu Moskvu i spalio je prestonička predgrađa.“ više mesta bilo je opustošeno i opljačkano od strane careve horde. isusovcem Posevinom. Ivan Grozni izlaže u veoma određenom obliku formulisanu teoriju apsolutne vladavine. sa parčencem sirovog mesa. raspoređenom po garnizonima u specijalno sagrađenim utvrđenjima duž granica. to je njegovo roblje. da je ova opaka doktrina potekla od „josifljanske lukave čete. Međutim je Livonski Rat trajao sa promenljivom srećom.“ Za Ivana IV ceo narod.“ God. starijeg sina Ivana. da se rat nastavi. Izvanredno skupo stali su Rusiju tatarsko susedstvo i neprekidna borba sa njima. te su mnoga imanja vraćena pređašnjim gospodarima. naročito posle ubistva. te je krišom otputovao za Pariz. upražnjen smrću poslednjeg Jagelona. Za poljskog kralja beše izabran princ Henrik Valoa. Kurpski nalazi. U mračnim trenucima on se tešio literarno-političkom polemikom (sa Kurpskim). Za otkup zarobljenika od Tatara postojao je naročiti porez. „zar se sme jesti meso u post?!“ „A zašto ne.“ pita Grozni „ako ne radi sam?“ On tvrdi da ima neograničeno „pravo hteti svoje činiti. ali je ipak mnogo naroda ginulo ili je bilo prodavano po istočnjačkim trgovima.oduzimala seljacima samoupravu i dovodila ih u zavisnost od mnogobrojnih malih gospodara i gospodarčića. godine 1566. Ali su najgrozniji pokolj i pljačka izvedeni u samom Novgorodu. car je sazvao sabor zemaljski da se posavetuje o tom. Mase plemstva i seljaka bile su tamo prinudno naseljene i živele su pod veoma teškim okolnostima usred stalnih opasnosti.. Stefana Batorija. koji je pobednički završio rat sa Moskvom zbog Livonije.“ i prema tome „slobodan je biti milostiv prema svome roblju ili ga kazniti. ali je car Ivan propao na izboru iako je imao uticajnih pristaša.“ „kada evo ti. Ivane.“ odgovori „jurodivi. mučen strahom i grižom savesti. verskom sa luteranskim i katoličkim sveštenicima (naročito sa papskim izaslanikom. Na njegovu nesreću. Poslednje godine Ivana Groznog bile su užasne: nemajući unutrašnjeg mira ni političkog ni ličnog. s kojim je izmenio nekoliko političkih pisama. mnogo okrutnijih od velike gospode. jedeš ljudsko meso. „Šta si poludeo?“ reče car. tom je prilikom izgoreo i „opričnji dvor“. odličnog vojskovođu i organizatora.“ Pored stalnog boljarskog saveta. mislilo se više na sina Ivanova Todora. da je pred cara izašao jedan „jurodivi. Na novim izborima govorilo se opet o moskovskoj kandidaturi.“ razumevajući pod „četom“ crkveno-političku stranku. ali mu kandidaturu osujeti sam car. „Kako se može neko nazvati samodržac. Grozni Car je doživeo još i potpuni slom svoje spoljašnje politike. fizički i moralno bolestan i preumoran. što su Tatari iz takozvanog „Divljeg Polja“ t. kojima se bavio naizmence i uporedo sa ludim gozbama. spada u red najznačajnijih proizvoda ruske političke književnosti i najvažnijih izvora ruske istorije. Godine 1571. Legenda veli. Južne granice države bile su čuvane stalnom velikom vojskom. j. razvratom i krvavim orgijama. koje je caru ponudio. kao što je u stvari zadržana i sama ustanova pod imenom „Dvora. starijeg čoveka. car je otišao u zemlje novgorodske — da kazni svoje „izdajnike. On bi hteo da Rusija bude aristokratska ograničena monarhija. koji je došao da izmiri Ivana i Batorija i da pokuša da uvuče Moskvu u krilo zapadne crkve) i različnim asketskim vežbama. sa kneževima i boljarima. moskovsko središte „Opričnjine. Teškoće ovoga rata bile su tim veće.“ t.

Mislilo se jedno vreme. nego i plemićska. kao i veliki manastiri — vlasnici ogromnih imanja. pa do kraja vladavine Ivana Groznog. A oni su ipak u glavnom ostali mirni. ili su možda bile izazvane spisom nekog Ivanke Peresvjetova „Priča o Petru vlaškom vojvodi. „Beseda prepodobnih Srđa i Đermana. kad su seljaci menjali gospodara). oružana borba. Plemstvo ne samo da ne može više služiti vojsku. naročito oko jesenskog Đurđev-dana (to je starinski rok. on je čak pokušao da isprosi samu kraljicu Jelisavetu. pored ili kao posledica onog begstva naroda.“ Zbog nedostatka radne snage dolazi znatno opadanje zemljoradnje i nesigurnost ekonomskog položaja srednjeg i nižeg plemstva. Veliki posednici vuku seljaka bilo milom bilo silom na svoja imanja.. Političke ideje Groznog Cara našle su odjeka. koji nisu pobegli u stepe ili u tuđinu. počeli da sve češće dolaze u Moskvu u svojstvu vojnika. sa svoje strane. Moskva je sve više ulazila u evropski svet. kao i eventualno utočište. 1553. kao i tranzitnog trgovačkog puta preko Rusije za Srednji Istok. mogućnosti da pozove na svoje velike latifundije one seljake. koji su u XV i XVI stoleću pronašli i počeli da osvajaju velika vanevropska zemljišta. u koliko nije uništena. naročito ovo ističu statistički spisi onog vremena t. između ostalog. Ove ideje Kurpskog sprovedene su i kroz njegovu „Istoriju Ivana Groznog. „Smutno Vreme. ima. da je Ivan otrovan. pošto se zavadio sa masom svojih podanika. Englezima je bilo mnogo stalo do osvajanja ruskog tržišta. GLAVA X. trgovaca. Savremenici pričaju o pustoši čitavih pokrajina. veze između Moskve i Engleske — diplomatske i ekonomske — postale su veoma žive. pozivanjem stranaca. sa papskom stolicom i drugim evropskim silama. „piscove knjige. aristokratske ideje Kurpskog bile su zastupane u još jednom značajnom političkom pamfletu. Ivan je. tehničara i lekara. kome su seljaci obrađivali zemlju. obećavajući im mnogo povoljnije uslove za život i rad. Međutim. Tako počinje borba.“ Ideologija Peresvjetova nije samo monarhistička.“ koja napada careve za njihove „josifljanske“ tendencije i zbog zanemarivanja boljarskog saveta. Umro je za vreme jedne šahovske partije 18. valamskih čudotvoraca. sastavljenog od predstavnika sviju staleža. velika vlastela. nego prava. ali on je bio toliko istrošen i bolestan da je mnogo verovatnija njegova prirodna smrt. koja je Rusiju zadesila na početku XVII stoleća. otvorivši za rusku kolonizaciju i eksploataciju ogromne prostore preko Urala. Kratko vreme pred smrt Ivan IV dočekao je jednu vrlo prijatnu vest: da su kozaci — ovi ruski „konkvistadori“ — za račun velike ruske kolonizatorske porodice Strogonova. a interesovanje za nju u Evropi počelo je da biva sve veće i sve življe. vezama sa Engleskom. Spomenuto traženje utočišta u Engleskoj vrlo je karakteristično za Ivana Groznog: on je bio u stalnom strahu za svoj život. dok je samo plemstvo vršilo ratnu službu. Doba Velike Bune. a interesovao se i za njene rođake. i ženu za sebe. Treća vidna crta — to 28 . ali ne samo ekonomska. nego što behu oni koje seljaci imaju kod manjih i sasvim sitnih gospodara. izdržavajući ga svojim radom. godine. te proriče velike bede Moskovskoj Carevini. a pod vođstvom svoga „atamana“ Jermaka.Sabora. „pronalaženju“ i privrednom osvajanju same Rusije. niti da izvede u polje potrebne vojničke snage (naoružane seljake).“ Smrću Ivana Groznog ulazimo u predvečerje katastrofe. marta 1584. zbog poseda ljudi.“ jedan istorisko-politički pamflet veoma bogate sadržine ali nesumnjivo u mnogome pristrasan. Livonskim Ratom. Ova borba to je druga vidna crta opšte krize. pridružujući se sa svoje strane onom velikom osvajačkom pohodu evropskih naroda. Naprotiv. zv. Dok su Rusi ulazili u Aziju. Englezi su radili na proučavanju. osvojili zapadnu Sibiriju. koji su. po velikoruskim selima su na dnevnom redu oštri sukobi i formalne bitke. kada su prve engleske lađe sa kapetanom Čenslorom sasvim slučajno ušle u severnu Dvinu. većinom pustolovi. nego jedva može da uopšte opstane. usled bežanja stanovništva u masama. s jeseni. Od god. tražio u Engleskoj.

koje su u begstvo naterali ne samo socijalna beda nego i politički motivi. u svome gradu Ugliču. Najzad. sa otmenim. prema tome. Godunov i Bjeljski bili su ljudi iz „Opričnjine“. Boris je bio kao stvoren za najvažniju ulogu u državi. U toj se borbi srednje i niže plemstvo sve više ističe na strani carevoj. prekinut samo jednom velikom navalom Tatara god. Zabeleženi su i neredi. Živeo je još. maja 1591. koji je nasledio tog izvanredno talentovanog ali nesumnjivo nenormalnog cara. Pristaša mira. Romanov je umro. Krimski han stalno sprema upade. on je dobro razumevao međunarodnu situaciju Moskve. izazvala preveliku uzbunu. 15. sa lepim glasom.je politička borba između carske vlasti i kneževsko-boljarskog staleža. On je bio rođeni političar velikog stila. on je upravljao moskovskom Rusijom. koji je bio oženjen njegovom sestrom. impozantna pojava. u isto vreme. Od te katastrofe spasao se jedino knez Vasilije Šujski. dobićemo vrlo tmurnu sliku moskovske države. pa ih izvodi u većem ili u manjem stilu. a sem toga od mnogih nije smatran kao zakonito dete. U takvim prilikama bilo je jasno da jedino može vladati careva okolina. kneza Ivana Šujskog. gde se skupljaju mase ruskih begunaca. udeoni knez uglički (na severu od Volge u jaroslavskoj pokrajini). da se Rusija izmiri sa jedinospasavajućom rimskom crkvom. koju su imali srednji staleži u zapadnoj i srednjoj Evropi za vreme borbe kraljeva i njihovih vasala. plemića. i unutrašnji i spoljašnji. stranačku pocepanost. kneza Mstislavskog. umno potpuno nerazvijen i sasvim lišen volje.). do početka god. ljubimca Ivanova. i gde se. boljara veoma znatnog porekla ali malog uma. to je bilo zatišje pred buru. jer se oženio ćerkom najstrašnijeg „opričnjika“ Maljute Skuratova. pošto nije uspela njihova prvobitna namera. a uz to je bio mladom caru najbliži srodnik. drugi sin Ivana Groznoga Todor. kada se desila. 1591. zaštitnik sveštenstva. čovek usko vezan sa „Opričnjinom“. ubice mitropolita Filipa. U unutrašnjoj politici bio je omiljen kod srednjeg staleža. manirima. da putem Unije učvrsti svoj položaj u Ukrajini. svirepog dželata. i njegovu. bar prema pričanju nekih savremenika. jer je patio od epilepsije. koji je ostao uz Borisa Godunova. naivan. Miljenik Ivana Groznoga. Jedna tragična i krvava epizoda iz tog vremena izgleda da nije onda. on je 1589. ali. te se postavljalo pitanje. dok su Ivana Šujskog sa celim njegovim rodom oterali u daleko progonstvo. budući car. pokazivao je očigledne znakove degeneracije. Bjeljskog su proterali. poginuo je 29 . Želeći da crkveni položaj Moskve učvrsti. Švedska nije nikako prijatelj Moskve. često pomaganih. Poljsko-litvanska država rovari na zapadnim i jugozapadnim granicama. i to: ujaka Todorova Nikitu Romanova. papski dvor i moćni isusovački red spremaju u tišini veliku političku akciju protiv šizmatičke Moskve. i Bogdana Bjeljskog. o kom su govorili da jako liči na oca. Kad tome svemu dodamo izvesne nemire u sredini gradskog stanovništva. pa je izvanredno dobro proučio opštu situaciju. 1598. Tako je Godunov ostao sam kao neograničeni gospodar Rusije uz umno nesposobnog cara (1587. Baš u vreme o kom govorimo pošlo je za rukom Rimu. ljude i prilike. prijatelj i zastupnik interesa običnog plemstva i građana. šuraka Todorova. a donekle čak i žeđ za pljačkaškim životom. dok je Romanov bio predstavnik boljara bez kneževske titule. stasit. mlađi sin Ivana Groznog — mali Dimitrije. ne zna se tačno iz kojih sve razloga. moskovskog mitropolita uzdigao na stepen avtokefalnog patrijarha. Od godine 1587. do duše. a od sedme redovne žene Ivana Groznog. Namesništvo se vrlo brzo raspalo. beskrajno pobožan. a uvek toleriranih od poljsko-litvanskih vlasti. on je lično uspeo da ne uzme neposrednog učešća u zločinima „opričnog“ režima. uz učešće moskovskog građanstva. Sem toga Boris beše zatočnik što tešnjih ekonomskih veza sa Evropom. — ali taj Dimitrije. sasvim vladalačkim. gde je većina Šujskih poginula. Beloj Rusiji i Galiciji. stalno stvaraju bande opasnih razbojnika i nezadovoljnika. koji se proslavio pri odbrani Pskova od Batorija. A u to mutno vreme na prestolu moskovskom nalazi se jedan mladić. kako da se ta okolina sastavi. Veoma lep. Ali. čak u svom vlastitom vrtu. Borisa Godunova. naimenovao neku vrstu namesničkog direktorija sa pet lica. koja je zaista tražila sređenu miroljubivu politiku. Dva kneza predstavljala su najviše veleposedničko plemstvo — boljarski stalež. istina. uzimajući ulogu sasvim nalik na onu. i veliki poštovalac svetovne prosvete. bar prestoničkog. Mstislavskog su nasilno zakaluđerili. na dvoru je uspeo da sebi osigura položaj još i kao rođak carevićev. Za to je vreme zemlja uživala mir. jer je bio rođen od pete venčane. Ivan Grozni je.

nego samo lične koterije. Čim je Todor umro. koji je. Građani su bili osuđeni na teške kazne za ubistvo „nevinih“ ljudi i čak je zvono sa gradskog zvonika otišlo u Sibir! Ali za vreme Velike Bune. i da će Boris možda i samu glavu. Jova. prirodno. taj. koja će živeti. doveli su Borisa na presto „moskovski i sve Rusije. Jedino je bio jasan rezultat: nakon smrti Todorove presto će ostati bez zakonitog naslednika. ne samo njegovo potajno rovarenje uz rasipanje novca među birače — članove sabora i među prestonički puk. ako se i dalje bude opirao. car iz robova. igrajući se sa nožem i dobivši napad epilepsije za vreme igre. koju je uživao kod srednjih staleža. prema rečima jednoga savremenika. koja je svet bacila u očajanje i čak ga dovela do ljudožderstva. iz kneževskog reda potomaka legendarnog Rurika i istoriskih Vladimira Svetog i Aleksandra Nevskog. Taj dugo očekivani znak dala je jedna ličnost tamnog i nepoznatog porekla. Boris je primio carski venac. brat od ujaka počivšeg cara i glava neobično popularne porodice Romanova. 7. sa knezom Vasilijem Šujskim. Tako imamo tri objašnjenja za jedno isto delo. Uz nju je otišao u manastir.“ Njegov je uspeh olakšalo suparništvo između drugih velikaša. koja je silno delovala na savremenike. „rabo-car“ t. nije se osećao siguran na prestolu. i uz njega šurak carski i doskorašnji namesnik Boris Todorović Godunov. i potomaka litvanskog velikog kneza Gedimina. ako Dimitrije postane car. i već su se onda sigurno kovale zavere. u Ukrajinu. Oko ove tajne već su savremenici lomili koplja. i boljarskog saveta „Dume. te su bile nastavak prethodnog carovanja. Zbog gladi mase robova behu od gospodara isterane iz kuća. 30 . plemenitog i jakog karaktera i velike pameti. jer je bilo jasno da Todor neće imati dece. ali ne kao kaluđer. njegova udovica Irina zakaluđerila se kao „velika inokinja“ Aleksandra.“ Privremena vlada sazvala je zemaljski sabor. koje su uskoro urodile plodom. ali svakako položaj izgubiti. te se povukla u manastir. toliko neobičnoj situaciji. dok je drugi njihov deo bežao preko granice. ne zna se pozitivno da li prave ili fiktivne i u koliko udešene od tajne policije. koju je propisao zemlji. Ona je našla da se Dimitrije sam ubio. Tako je Boris na koncu konca bio jednoglasno izabran i nakon tobožnjeg dugog odricanja i ponovnih molbi sabora i gomile i pretnje patrijarha da će na njega baciti prokletstvo. Iako izabran od cele zemlje. Prema drugoj legendi. Ali su prve godine njegove vladavine prošle u potpunom miru. februara 1598. Nakon nekoliko mirnih godina nastale su među boljarima neke zavere. da su anđeli došli po njegovu svetu dušu i da je on s njima govorio. Sam tekst zakletve. veoma opasnim po Borisa. Najzad došla je strašna glad. Boljarski stalež držao se veoma rezervisano prema Borisu. Kandidata bez kneževske titule bila su dva: Todor-Nikitić Romanov. kao što je i živeo. Na pitanje o nasleđu prestola Todor je odgovarao neodređeno. da ni dan današnji nema opšte primljenog rešenja ove zagonetke. svedočio je o nesigurnosti i nekoj plašnji nosioca vrhovne vlasti. nego kao gost-zatvorenik njen brat Boris. Zadatak sabora bio je vrlo važan: trebalo je izabrati cara! Moskva. nikle su dve legende o ovom tragičnom i nejasnom događaju: prema jednoj. koja je bila sva u vrenju i samo čekala znak za upad. koja je bila baština Kaljitina doma. koji nisu imali iza sebe neke jače stranke sa određenim socijalno-političkim programom. Zemlja se ipak zaklela njoj na vernost. uticao na saborsku većinu. te se nekoliko meseci docnije krunisao sa velikom raskoši i sjajem. Dimitrija je spasla od ruku ubica njegova okolina. a mesto njega bio je ubijen sin mesnog popa. Borisova prijatelja. Našli su ga sa presečenim grkljanom. Izaslata je odmah na lice mesta istražna komisija. sam čovek neobične lepote. Te mase su stvarale čitave čete razbojnika. pozivajući se na božju volju. nego i socijalni program Bo-risov i popularnost. Bilo je više kandidata. a sa poljske strane širile su se neke čudne vesti. čak u blizini same Moskve.carević Dimptrije. Uz to su se javile i neke tamne intrige. pa su to nastavili posle i istoričari tako. koje je prema njemu imao patrijarh. Boris je naredio ubistvo eventualnog kandidata za ruski presto. koji su sačinjavali saborsku većinu. Boris. Uprava je prešla u ruke patrijarha. Todor je mirno umro sa blaženim osmehom na ustima. Pričalo se. čiji je šef Todor bio nasilno zakaluđeren (Filaret). osećala se vrlo čudno u ovoj novoj. a među njima i jednog agenta moskovske vlade. j. poubijao je više ljudi. Ne samo simpatije. kada je Boris bio samo namesnik. Iza toga su došli progoni najuglednijih boljara sa Romanovima na čelu. Narod se odmah pobunio. koja je izbila desetak godina docnije.

s kojima je Dimitrije istupao. naročito zbog oholog ponašanja njegove verenice — carice. Glavna vojska Borisova naslednika prešla je na stranu pretendenta. da je on bio ubeđen u svoje carsko ime i poreklo. t. na to je Borisova porodica zbačena s prestola i internirana u njihovoj boljarskoj kući.“ i da je pravog carevića ubio Godunov u Ugliču. pomilovao ga. pred zoru. — šarena jedna gomila. — ali ko je on bio po svome poreklu. u kojoj su se članovi uglednih kneževskih porodica mogli naći pored odbeglog boljarskog roba ili uz kozaka.Pojavio se beše neki mladić. slobodnog čoveka vojnika bez određenog građanskog zanimanja i staleške pripadnosti. Veština i sigurnost. koji je prvo tvrdio da se Dimitrije sam ubio. Dimitrije se našao gotovo usamljen pred zaverenicima. j. poljske plemkinje. koji se prvo tajno. Ubijenog Dimitrija izmrcvarili su tako grozno. Potpuno je dokazano da je bio čovek moskovskog vaspitanja iako je. da Dimitrije nije bio samo varalica nego i prevaren. da nije bio ubijen nego da je spašen i da je pretendent doista pravi Dimitrije. i kako je novi car samozvanac. kao najstariji 31 .. a najzad je na grozan način bio ubijen nesrećni car Todor i njegova majka. Kad je Boris umro. a onda sasvim javno predstavljao kao carević Dimitrije. kako mu je i ovog puta uspelo da se božjom milošću spase iz ruku ubica. da je bio dobar govornik i u glavnom veoma privlačna pojava. Ovaj plemeniti. koji je pre godinu dana prešao sa celom carskom vojskom na njegovu stranu. i položaj i doveo ga u svoju najbližu okolinu. kako je Boris naredio da se ubije carević i kako je ta naredba bila izvršena. Iako je popularnost Dimitrijeva počela nešto da opada zbog njegova slobodoumlja i nepažnje prema izvesnim običajima i praznovericama predaka. koji se tobož čudom spasao od ubica. maja 1606. Današnja većina istoričara složna je u tome. imao pored toga i nešto evropskog obrazovanja. koji još i danas veruju. onda da je bio ubijen i da ga treba proglasiti za mučenika. t. što je učinilo najveći utisak i na savremenike i na potomstvo. Stupajući na presto on je objavio. „jeretik. i da je pripremljen za svoju ulogu veoma verovatno u krugovima moskovskih boljara. ali bezumni i lakomisleni postupak stao je Dimitrija glave. zatim. ipak je Dimitrije bio još dovoljno jak da osujeti otvorenu bunu. oduševljeno pozdravljen od cele zemlje. da caru preti opasnost od Poljaka. da je Dimitrije bio samozvanac. Ono. kao sin njen i Ivanov. 17. pa i na istoričare. bar javno. da umiri svet. Dimitrije i njegovo šareno društvo nisu mogli postići trajna uspeha ni napredovati prema Moskvi. Njega su priznali i pomogli mnogi poljski velikaši. kad ga je sabor osudio na smrt. i čast. dok je carevna Ksenija ostavljena za utehu lažnom Dimitriju. malobrojnim intimnim prijateljima. dok je narod udarao na Poljake. a da je „blagovjerni gospodar car i veliki knez Vasilije Ivanović blagoizvoleo stupiti na presto po molbi sviju staleža moskovske države. da se njegove mošti prenesu iz Ugliča u Moskvu. donekle. „a čak i od carice Marije. predložio da se poginuli carević Dimitrije proglasi za svetog mučenika. iako se Moskva zaklela na vernost njegovoj udovici i sinu Todoru. to se još uvek ne zna pouzdano.“ po naslednom pravu. papski dvor i masa ruskih političkih begunaca. poljski kralj. udove Ivana Groznog. predao ga sudu zemaljskog sabora i. to je ponašanje Dimitrijevo u aferi Vasilija Šujskog. i naredio je. gde su već ranije uspeli da nameste kao stražare svoje pouzdane ljude. opijene vinom svadbene gozbe (car se tek pre desetak dana venčao). Dimitrije je stavio Šujskog pod istragu. koja je zajedno sa ocem i velikom poljskom pratnjom na svakom koraku vređala verske osećaje i nacionalni ponos Moskovljana. počeo je na kraju širiti glasove. Ali. pa mu je vratio i imanje. j. i Rusa i stranaca. i poginuo je zajedno sa svojim doglavnikom Basmanovim. Dok je bio živ Boris. Dva dana kasnije vođa zavere Vasilije Šujski bio je od svojih pristaša izvikan za cara. jer je Šujski odmah počeo da ponovo sprema zavere. zaverenici se uputiše dvorcu. imponovale su ne samo savremenicima. te. Sa rezervom i vrlo oprezno pomagao je novog Dimitrija i Sigismund III Vaza. da mu se lice nije moglo raspoznati. Novi Dimitrije je svečano ušao u Moskvu. Šujski i njegove pristaše pobuniše narod vešću. Odmah se stvorila nova legenda. njegova porodica nije mogla da se održi na vlasti. nego i istoričarima. da je bio čovek sa lepim državničkim i vojničkim sposobnostima. Boris je. Ovaj spletkaš. da je Samozvanac zaista bio pravi Dimitrije. tako da ima istoričara.

j. jednog odbeglog velikaškog roba. dok drugi odlični pisac i viđeni učesnik događaja. kaluđer Trojickog Manastira. Ali su se uskoro saveznici razišli. pa kozaci. od vremena prvog samozvanca mitropolit rostovski. bio je. t. „naređuju boljarskim robovima da ubijaju njihove boljare. Njemu je Moskva dala ime „vora“. Vladavina Šujskog i po svom postanku i po poreklu samog cara i po sastavu njegove okoline beše očigledna reakcija boljarskog staleža. koji je prošao kroz sito i rešeto. bivši boljar Todor Romanov. pored njih. U borbi nisu ništa i nikoga štedeli Isti Paljicin priča kako u crkvama zatvarahu konje. U ovu borbu su se posle umešali tuđinci. Vrlo su brzo izbili jaki pokreti. Njegove pristaše. Međutim je telo ubijenog lažnog Dimitrija ležalo izmrcvareno.“ Odziv na ove proglase bio je izvanredno velik. predstavljao je otvorenu pobunu siromaha. Ovo je veoma zanimljiv prilog karakteristici ondašnje potpune pometnje u pojmovima sviju društvenih staleža. U sabornoj crkvi car Vasilije se zakleo. Dolaskom Vasilija Šujskog za cara nije bila rešena politička kriza moskovske Rusije. Socijalno-revolucionarni pokret Bolotnjikova bio je posle toga u krvi ugušen. takozvani „Tušinci“. j. njima se pridružiše građani sa Ukrajine. Pokret Balotnjikova.potomak Aleksandra Nevskog. Ali je „Vor“ ipak postigao velike uspehe. U njima se svet pozivao na ubistva i pljačku. sveštenstvo. te je i na jednoj i na 32 . knez Katirev-Rostovski. pa je onda spaljeno. Proglasi Bolotnjikova bili su veoma karakteristični u tom pogledu. za razliku od prvog samozvanca. „Ljudi su se kolebali tamo-amo. koji se tobože spasao od zločinaca i boljara. sve dotle. gde se drhteći još držao car Vasilije.“ Taj pokret bio je jedno vreme podupiran od čitavog plemstva južne Velikorusije sa vatrenim političarima-vođama srednjeg plemstva braćom Ljapunovima na čelu. u selu Tušinu. tako da je moskovska država došla na rub propasti. Susedstvo dve prestonice delovalo je porazno na ondašnji politički moral. i kozaci.. te počeše po gradovima hapsiti načelnike i bacati ih u tamnice i razoravati imanja i domove svoje gospode i pleniti njihovu imovinu. da neće slušati lažne dostave i da neće kažnjavati zajedno sa krivcima i njihove nedužne rođake. odbegli robovi i pobunjeni kmetovi. Ovi su pokreti imali izrazito socijalno obeležje. protuvama i lopovima bez imena naređuju da ubijaju bogate trgovce i uopšte trgovački stalež i da pljačkaju njihovu imovinu i pozivaju ih. roblje i druga čeljad) i seljaci. govori kako je ruska zemlja „sva pala u bezumno stanje“. dok im nije još pošlo za rukom da osvoje Moskvu. „Buntovnici“. a njegov pepeo je odnelo topovsko zrno u pravcu odakle je Dimitrije došao. kaže jedan savremenik. a u isto vreme. pa se plemićska vojska Ljapunova pridružila caru Vasiliju. a pse hraniše na oltarima. tamnog porekla. igumani. vladika Filaret. robovao po turskim galijama i proputovao veliki deo Evrope.“ Sami događaji ovog dela „Velike Bune“ razvijali su se sledećim redom: prvo je izbila čisto socijalna buna Bolotnjikova. plemići. lopova ili zločinca. da neće bez svojih boljara osuđivati na smrt i gubitak imanja svoje podanike. te ih robljahu i imetak im pljačkahu“. Taj čovek. behu šarena gomila: tu su se viđale u velikom broju strane avanturiste — poglavito Poljaci. j. pošto su u njima sudelovali svi staleži moskovskog društva. Odmah po tom javio se drugi lažni Dimitrije. U Tušinu beše imenovan čak i patrijarh sve Rusije. robova i kmetova-seljaka protiv gospode i bogataša. Neki podaci kazuju. Tatari i Čeremisi (divlja plemena sa Volge) zaratiše na ljude ukrajinskih i sjeverskih gradova i srezova.. vojnici stalnog kadra. seljaštvo i robovi. a putirima svete tajne služahu se za pijančenje. naročito. trgovci. On je stvorio svoju prestonicu kraj Moskve.. Veliki broj pokrajina i gradova potpao je pod njegovu vlast. pa im obećavaju boljarske žene. Tušinski tabor imao je pretenziju da bude prava carska prestonica. kozaci.. „Po naredbi cara Vasilija“. priča jedan od ondašnjih svedoka. da je Šujski imao s početka težnju da se osloni na nešto širu socijalnu bazu. Avramije Paljicin. vele izveštaji vladinih agenata. kao ovce koje nemaju pastira“. i strelci (t. „skupili su se“. izvrgnuto ruglu. koji su se u mirno vreme bavili gradskim zanatima i sitnom trgovinom). formalno vezan sa imenom cara Dimitrija. koji je „ručavao kod cara Vasilija a večeravao kod cara Dimitrija“. veli savremenik. i vladike. čoveka. što su tobože izdali moskovsku državu i ubijali ljude cara Vasilija. te zločince. „boljarski ljudi (t. stvorio se tip takozvanog „pereljota“. jedna obična varalica. baštine i spahiluke. upereni protiv njegove vladavine. ali mu to nije pošlo za rukom. pa čak i boljari. k sebi i hoće da im dadu i boljarsko zvanje i vojvodsko.

staležima se obezbeđuje izvestan minimum prava. Veliku su brigu imali sastavljači ugovora o tom. u kojoj car obećava. mlad čovek. februara 1610. t. počeli posredovati u moskovskim poslovima. godine zaključen je prvi ugovor između ruskih pristaša Vladislavljevih i kralja Sigismunda. Iz straha pred „Vorom“. I u jednom i u drugom ugovoru glavne su misli ove: carska vlast dobija karakter ograničene vlasti. pod kojima Vladislav treba da vlada moskovskom državom. Na kraju krajeva Smoljensk je bio primoran na kapitulaciju. uzevši pod nadzor i patrijarha i boljare namesnike. da se sačuvaju neokrnjeni stari običaji zemlje. Švedsku intervenciju tražila je vlada cara Vasilija.drugoj strani tražio obilatu nagradu samo zato što je „pripoznao istinitog gospodara“. Ali veliki deo Poljaka i ruskih Tušinaca ostao je ipak uz „Vora“. Javno mnenje optuživalo je međutim ženu careva brata. dok se poslanstvo pocepalo: jedni su učinili po volji Sigismundu. knez Mihajlo Šujski-Skopin.). Krenuvši u rat on je naredio Poljacima da napuste „Vora“ i da stupe pod kraljevske zastave. a oni koji su ostali uporni bili su jednostavno internirani u Poljskoj. Moskva. i da se onda stvori na istoku Evrope jedna ogromna država pod njegovom vlašću. videći da je Moskva lak plen za preduzimljive susede. izgubio bitku sa Poljacima (kod sela Klušina. u kojoj su posada i kaluđeri pokazali mnogo junaštva i o kojoj su se pričale čitave legende. februara. da naredi Smoljensku da se preda Sigismundu. vešto je spremio teren za kraljevića Vladislava. Vođa poljske vojske. U tom je smislu činjen pritisak na „veliko poslanstvo“. kao zarobljenike. On nije samo zaposeo Kremlj. da dovedu na moskovski presto Vladislava. naročito su tom prilikom stradale spahije i bogato građanstvo. naročito njeno pravoslavlje. da će unapređivati one „manje“ ljude. Najzanimljivija epizoda građanskog rata onog doba bila je šesnaestomesečna opsada Trojickog Manastira od strane Tušinaca i Poljaka. nalik na onaj od 4. a najuglednije ljude u Moskvi uputio je Sigismundu pod Smoljensk kao „veliko poslanstvo“. umro je verovatno od tifusa. Na čelu zajedničkog švedsko-ruskog odreda nalazio se nećak carev. Oni su radili na tom da sam Sigismund postane car moskovski. pa mu ponudio da izabere njegova sina Vladislava za ruskog cara. i dalje plamtio građanski rat. Kada je taj carev brat. Poljski kralj Sigismund III Vaza našao se pobuđen da zbog tog švedskog posredovanja i sam ustane protiv Rusije. koja su bila uneta. Zemaljskog Sabora. međutim. od koga su tražili još i to. Kralju Sigismundu i njegovoj okolini nije bilo mnogo stalo do toga. i zbog svoje nesposobnosti i zbog neplaćanja plate vojnicima-strancima. ondašnja nada moskovske Rusije. zakonodavstvo izdaje uz saradnju „Saveta cele zemlje“. U novom ugovoru izostavljena je zanimljiva tačka iz prvog. sastavljena od sedam boljara. da mole Vladislava da izvoli primiti carski venac i preći u pravoslavlje. Svu vlast car vrši zajedno sa Boljarskom Dumom. nego je cara Vasilija i njegovu braću poveo sa sobom u Poljsku. u svoje doba. j. u Moskvi se digla buna. cara Vasilija su zbacili s prestola i nasilno zakaluđerili. Svaka trgovina i svaki saobraćaj po rekama bio je obustavljen. U Rusiji je. kozaka i pobunjenih kmetova i robova pustošile su zemlju. predala Moskvu u ruke poljskom vojnom odredu. Skopin je za to vreme čistio zemlju od neprijatelja i usled. u „Veliku povelju o slobodama engleskog naroda“ (1215. Ali na jednom ručku kod carskog brata Skopinu je pozlilo. eventualnog naslednika prestola i suparnika njenog muža. te je privremena vlada. 4. Čete Poljaka.) ili u „Zlatnu bulu“ kralja Andrije (1222. nalik na ona. Žolkjevski. da je ona otrovala Skopina. Zajednička socijalna opasnost revolucionarnog prevrata pobudila je srednje staleže da traže nekakav kompromis. o pogodbama. Šveđani i Poljaci. kao što je već bio kralj poljski i veliki knez litvanski. dok je drugi deo ruskih Tušinaca otišao u logor Sigismundov. sjajno obdaren vojničkim i političkim sposobnostima. Bio je tom prilikom izrađen i ugovor. Moskva se zaklela na vernost poljskom kraljeviću „caru Vladislavu Žigimontoviću“. toga se položaj cara Vasilija očigledno popravljao. na putu Smoljensk—Moskva). koji to budu zaslužili i da će svima dopustiti putovanje u inostranstvo radi školovanja. Međutim su stranci. posednuta od jakih odreda poljskih 33 . a očigledna opasnost za sam opstanak samostalne države i crkve takođe je delovala na njihovo zbližavanje i davala započe-toj borbi nacionalno-verski karakter. za vrlo kratko vreme njega nije bilo više u životu.

sastavljena i od mobilisanih spahija i od gradskih odreda i od kozaka. doveli su do izbora Mihajlova. Najzad bi jednoglasno izabran za cara Mihajlo Romanov. kozacima je oduzeto pravo.. godine sastao se u logoru kraj Moskve zemaljski sabor. uz saradnju jednog dela kozaka sa Trubeckim na čelu. Nakon dugog većanja i mnogih spletaka donete su ove odluke: 1) da se ne bira nikakav stranac za cara. koji se smatrao veoma mirnim i prema tome pogodnim za ostatke boljarskog staleža. Ljapunova. građanstva i slobodnih seljaka. Zbog toga su. vojske. ubijen). da je mogla podići i izdržavati čitave odrede spahiske konjice i gradsko-seljačke pešadije. u času velike opasnosti. kao vođa naroda. nižegorodska vojska osvojila je sever i istok moskovske države. uskoro je stvoreno drugo središte rada za spasavanje zemlje. njihove dobre veze sa kozacima kao i sa drugim staležima. Na sazvani zemaljski sabor došlo je veliko mnoštvo poslanika sveštenstva. policije i pravde jedne moderne države. boreći se sa izvanredno velikim teškoćama. bili su zastupljeni i kozaci. juna 1611. 34 . marta 1611. predala je najposle poljska odbrana Kremlj ruskoj vojsci. priznata od velike većine zemlje. 3) da se bira neki član velikih domaćih porodica. nije mogla da stane na čelo pokreta. pa i seosko stanovništvo. koji su opet jako digli glavu. plemstva. Bogati trgovački grad Nižnji Novgorod sa svojim uglednim građaninom Kosmom Miljinim stao je na čelo pokreta. nacionalni i verski motivi za njegovu obnovu. Ali to nije smirilo pokret. god. ali čovek pošten i hrabar. obnovljene su središnje državne ustanove. a na niže gradske staleže udariše nove namete i poreze. stvorila je pogodnu bazu i prestonicu u Jaroslavu na Volgi. sačuvala svoju državnu samostalnost. Donete su važne odluke protiv kmetova i robova. upućivao je proglase na narod. da dodeljivanjem spahiluka ulaze u red spahija. i onda je razbila konačno Poljake pod Moskvom. pa su ga mučki ubili. a njeni članovi su bili poslati na svoje baštine. na čelu sa tušinskim boljarima knezom Trubeckim i atamanom Zaruckim (Tušinski „car“ bio je u decembru 1610. god. Za vođu ove vojske bi izabran knez Dimitrije Požarski. likvidirana je. Gradska buržoazija uspela je tim sredstvima da prikupi toliko novca. kojima je naređeno da se vrate svojim gospodarima. u kojima ga je pozivao da istraje u borbi. najposle osobine samog kandidata. 17. Poljaci većim delom zapalili rusku prestonicu. 30. Tako je propao prvi pokušaj jedne nacionalne akcije. da saopštavaju jedni drugima vesti i predlažu mere za zajedničku odbranu od neprijatelja. u kojima se sad pojavio običaj da se uzajamno dopisuju. Po detaljnim odlukama Sabora uprava zemlje beše uređena po starinskim propisima. pod Moskvom se javlja ogromna nacionalna ruska vojska. vojskovođa drugog reda. Drugi slični proglasi upućivani su iz Troickog Manastira i iz mnogih gradova. Bogati ljudi pozajmljivali su državi velike novčane svote. To ima uspeha. bogati i slobodni seljaci severne Rusije. koja je bila u opsadi zajedno sa Poljacima. kao i samog Filareta. koji je izabrao triumvirat za upravljanje zemljom. U junu 1611. šesnaestogodišnji sin mitropolita Filareta.vojnika. Većina plemstva i gradskih odreda odmah napusti logor. I zbilja. Ali nisu iščeznuli socijalni. koje su odgovarale ministarstvima finansija. Polako i veoma oprezno. Mnogo je ovome uspehu Romanova doprinela i njihova veza sa starom dinastijom. Velika popularnost porodice Romanova. 2) da se ne bira sin drugog lažnog Dimitrija. Nominelna sveruska boljarska vlada. ali je u njoj ipak došlo do okršaja sa Poljacima i do otvorene bune. Ona je tako. Nakon junačke odbrane i strašnih muka od gladi. Ova poslednja odluka bila je sudbonosna po ceo pokret: kozaci su pozvali na razgovor vođu plemstva. Rusija je tako ponovo dobila cara. Patrijarh. U nj su ušle spomenute vođe kozaka i vođa plemstva Prokop Ljapunov. naročito posle razilaska velikog dela spahiske vojske. Njemu se pridružiše mnogi drugi gradovi.

i kneževine. a naročito zbog Smoljenska (koji je od 1395. takozvani Litavski statut. Borbu za pravoslavlje preduzimale su neke velikaške 35 . da će Poljaci postati gospodari i da će savezna država biti u stvari Poljska. dosta se brzo i znatno oporavio i postao je opet važno trgovačko središte. Kao što su ranije ugledne litavske porodice postajale ruske. Podolija. takozvani Senat ili Radu. Ali i Kijev. Podljašje i Crna Rusija ostaju kao zemlje. ujedinjeni gornji dom. Istina je. posle tih veza sa Poljskom. kao donekle i u ruskim. da je Litva. tako su sada mnoge važne ruske porodice. U unutrašnjim odnosima litavsko-ruske države opaža se već u XIV stoleću jako razvijanje feudalizma. Crkveni život litavsko-ruske države je dosta bujan. da se jedan deo njegov zaista. koji se tiču obeju država. Prirodno je ipak. koji je strašno od Tatara nastradao. Tako je došlo do prve unije litavske države sa Poljskom. Ali svakako zemlja nije bila toliko prazna koliko se to ranije smatralo. 1386. Odmah iza Ljubljinske Unije otpočeo je politički i književni rad i za pripremanje crkvene unije. izgubili su svoj pređašnji značaj. i drugi gradovi. ipak je već onda bilo jasno. i tokom prve polovine XVII stoleća. ujedinjenu vojsku. godine sastavni deo litavsko-ruske države) izbijale su često borbe između litavsko-ruske i moskovske države. za vreme od 1390. Iako je litavskoruska država sačuvala svoje autonomno zakonodavstvo. zajedničku diplomatiju. bio slobodan. Posle smrti poslednjeg Jagelonca Sigismunda Avgusta obe države treba da biraju zajedničkog kralja. na zemaljskom saboru Poljske i velike kneževine Litavske u Ljubljinu zaključena je Unija. On je bio pozvan od poljskih velikaša da bude muž njihove kraljice Jadvige. veliki broj ruskih porodica napustio je rusku narodnost i pretopio se u Poljake. kao što je i u XVI veku. isto kao i litavske. prelazile Poljacima. imala nekoliko velikih knezova i u toku više desetina godina bila gotovo odvojena od Poljske. i to u većem razmaku vremena. Nesumnjivo je. zajednički novac i najzad zajednički zemaljski sabor za rešavanje važnijih poslova. da je bilo mnogo migracija stanovništva. odselio na severoistok i da je nešto karpatskih ljudi došlo u basen Dnjepra. Zapadna i jugozapadna Rusija od XIV-XVII stoleća Dok Galicija pod Kazimirom Velikim postaje sastavni deo Poljske. naročito u njenom litavskom delu. Godine 1569. Pa i sam Kijev. objavljena je kao svojina obeju zemalja. Zajednica sa Poljskom mnogo je olakšala položaj litavsko-ruske države prema Nemcima. a za suzbijanje reformacije javljaju se mnogobrojni Isusovci. Volinija i kijevski kraj neposredno potčinjeni Poljskoj. opaki i opasni Nemački Red je postao poljski vazal. zbog kojih se sukobljavaju Poljska i Litvanska. najviše po statutima pozajmljenim iz Nemačke. Jagajlo je prešao iz pravoslavlja u katoličanstvo. Volinija. Od 1466. kao i cela jugozapadna Rusija. U ovo doba. Zato su se litavski poslanici čitavih devet meseci odupirali aktu Unije. koji je u starim litavskim kneževinama. Livonija.). do 1501. Zbog graničnih malih kneževina. potpada pod kmetovsku zavisnost i potpuno gubi svoju slobodu u korist vlastele.GLAVA XI. i mnogi poljski običaji i zakoni. koja je onda vodila rat sa Moskvom. sve do Ljubljinske Unije sačuvala svoju državnu samostalnost. godine. Govorilo se. Od značaja je vladavina u litavsko-ruskoj državi kneza Jagajla (1382. Gradski život ne razvija se jako. da se. venčao se sa Jadvigom i postao poljski kralj. širi katoličanstvo. Između drugih sredstava upotrebljeni su i progoni pravoslavnih da se nateraju na prelaz u katoličanstvo. Ali to je shvatanje napušteno. ali gradovi ipak uživaju samoupravu. da je jugozapadna Rusija bila potpuno opustošena tatarskom invazijom. Seljački stalež. dok su Podolija. posle Florentinskog Sabora i progona iz Moskve mitropolita unijata Isidora. kijevski kraj. Obe države imaju zajednički zakon o podanstvu sa preimućstvima u korist katolika. Vodi se borba između Istočne i Zapadne Crkve. Reformacija u Evropi imala je odjeka i u litavskoruskoj državi. a sredinom XV veka učinjeni su pokušaji stvaranja unije. da je ostala gotovo prazna i da je tek za vreme litavsko-ruske države ponovo naseljena novim stanovništvom sa Karpata.

Jak pokret crkvenih bratstava po gradovima. nije potpuno rasvetljeno. kralj i vlada priznali su uniju i pravoslavna crkva je postala nezakonita. podvrgli se riziku stalne borbe sa Tatarima i Turcima. veka kozaštvo se razvija u jednu veoma razgranatu i jaku socijalno-političku ustanovu. Uz to se produžuju i progonstva pravoslavnih i socijalno ugnjetavanje ukrajinske seljačke mase. unijati su sačuvali crkveno-slovenski jezik u službi božjoj. koji su napustili uređene predele države. Broj kozaka je sveden na 1200. Godine 1620. jer je većina vladika zazirala od ovog mešanja mirjana u crkvene poslove. Od 1638. Međutim. Odmah je došlo do raskida između članova sabora. t. Lavovu. knez Andrija Kurpski. koji je dobio od poljskog kralja koveljsku kneževinu. a bilo je i više fizičkih sukoba između pristalica dveju crkava. utvrđeni logor na ostrvu Hortici na donjem Dnjepru. i zato predstavlja golemu opasnost za Poljsku i njeno socijalno uređenje. Odmah iza toga nastaje borba poljske vlade protiv kozačkih sloboda. obnovio eparhije i ustanovio mnogobrojne parohije. Pri kraju ovog doba počelo je iseljavanje pobeđenih kozaka u moskovske predele. a od velikaša naročito knez Konstantin Ostroški. Ali se u tom krila i neka opasnost. koje počiva na kmetovskoj zavisnosti seljaka. Godine 1621. koje su stalno pustošili Tatari naročito pak duž Dnjepra. i s toga im je ona. Žene su bile isključene iz tog društva. ono je sebi slobodno biralo vođe. kozačko pravo je sasvim ukinuto. i onih. koji su ostali verni pravoslavlju. da su kozaci slobodni ljudi. Poreklo njeno. Priznavši papsko prvenstvo i dogmate katoličke crkve. Za vreme kralja Stefana Batorija. koji je osnovao visoku teološku školu. i politički emigrant iz Moskve.porodice. javljaju se družine kozaka. išli protiv cara Mihajla i to pod samu Moskvu. držimo. 36 . gde je i poginuo. U glavnom. gde se stvorila takozvana Slobodska Ukrajina. takozvane atamane. jer su se kozaci već iz početka unije izjasnili protiv nje. prema potrebama. poljska vlada preduzela je mere za ograničavanje prava kozačke vojske i samog broja kozaka. Razvila se veoma obilata literarna polemika. Oni nemaju više prava da sebi biraju hetmana i pukovnike. da se obnovi kijevska pravoslavna mitropolija. sastao se veliki crkveni pravoslavni sabor u Brestu. Papa je na to proglasio Josafata svecem. kad su kozaci pod znamenitim hetmanom Petrom Konaševićem-Sagajdačnim. Naročito je znamenita bila pobuna građanstva grada Polocka koje je ubilo i izmrcvarilo polockog unijatskog vladiku Josafata Kuncevića. koji se proslavio kao veliki mecena i osnivač ruske štamparije. a donekle i nacionalnog porekla. takođe je ozbiljno podržavao pravoslavnu crkvu. a i ti su imali da budu pod zapovedništvom vladinog komesara. na primer u Kijevu. Ali su kozaci bili u više mahova veoma potrebni Poljskoj. javljajući se u duploj ulozi pljačkaša i zaštitnika naroda i domovine. Ovaj preporod pravoslavlja u zapadnim i južnim ruskim zemljama objašnjavao se akcijom kozaka. kao i same reči kozak. j. za zavisne od spahija. U taj se logor slobodnih vitezova (licara) primao svaki čovek. Stvorena su dva sabora. Tokom XVI. naročito onda. Zato se neke vladike dogovore i na čelu sa luckim episkopom Kirilom Terleckim zaključe godine 1595. naročito godine 1559. godine. koji je unet u spisak). a poljska vlada je surovo kaznila polocke građane. Godine 1596. uniju sa papskom stolicom.. primili uniju. Najveći uspeh postigla je unija u Galiciji i u Belorusiji. koji su. u Batorijevo vreme već odavno je postajalo znamenito kozačko središte — takozvana Zaporoška Sič. koji je trebao da bude regulisan naročitim registrom (samo se onaj priznavao kao kozak. 1638. mešovitog staleškog. nego su se uzajamno obasuli grdnjama i završili svoje delovanje uzajamnim prokletstvom. Bune su te bile krvavo ugušene. Ove su borbe trajale sa prekidima od 1625—1638. Od kraja XVI stoleća kozaci dolaze u sukob sa Poljskom. Pokušaj Batorija da ukine kozačke slobode izazvalo je bune kozačkih pripadnika. pričešće u dva vida i pravo da se sveštenici žene. Poljacima je pošlo nekoliko puta za rukom da potuku kozake u otvorenoj borbi ili da nameste svoje ljude za hetmane. On je živo radio i na tom. morala davati široke povlastice. koji je izjavljivao da je hrišćanin i koji je vladao oružjem. koji nisu našli nikakvih dodirnih tačaka. Vilni i drugim mestima. došlo je do obnove kijevske pravoslavne mitropolije pod mitropolitom Petrom Mogilom. Sagajdačni je organizovao autonomno kozaštvo. na čelu sa episkopatom. Sagajdačni je pomagao Poljake u njihovoj pobedi nad Turcima kod Hoćima. Već u XV veku u južnim predelima litavsko-ruske države. Slobodno kozaštvo veoma je primamljivo za mase seljaka-kmetova.

da mu prilikom izbora na carstvo nisu nametali nikakvih obaveza. sa izvesnim idejama. a zvao se „Veliki Gospodar. Tad je došao i naučenjak Adam Olearije. Spolja nije prestajao rat sa Poljskom. a vratila je samo zarobljenike. koja je držala u svojim rukama Smoljensk i druge zapadne pokrajine moskovske države i čiji se kraljević i dalje smatrao kao moskovski car. vraćen Moskvi. Prvih godina cara Aleksija vladala je kamarila. metodom i temperamentom. Od godine 1632. a samo je komadić Baltičkog Primorja sa obalama reke Neve izgubljen za Rusiju. koji Poljskoj nije doneo nikakve koristi. razume se nezgodne zbog teških prilika ali apsolutno potrebne. — i to je jedan od paradoksa ruske istorije — njegova mladost i slabost nisu ometali tok državnih poslova. administraciju i vojsku. do duše sasvim naročite vrste. Kada je on to odbio. Kremlj i carske palače u žalosnom stanju. U Poljskoj su se nalazili. prema nekim izveštajima „obrali. U zemlji je plamteo građanski rat. pored obligatnih dvorskih ulizica i pokvarenjaka. sa većim delom njegove oblasti. Njegova su šesnaestogodišnjeg sina Aleksija.“ kao i car. godini. jer su Rusi od Danca tražili da napusti „nečastivu“ Luterovu veru. U carevoj se okolini. pokazali su veliku životnu snagu i državnički smisao. za koga je car hteo da uda svoju ćerku Irinu. U administraciji vladao je haos: državna blagajna bila je prazna. ugovore sa Poljskom i Švedskom. Vodio se ponovo rat između Moskve i Poljske. Vladislav se morao izrično odreći. uredila je. posle očeve smrti kao kralj Poljske. ubrzala ranu smrt cara Mihajla. dok su njegova oca bili formalno ograničili u vlasti. Rusi su ga internirali i gotovo zlostavljali. Ali je kasnije postao državnik. (1645. Saobraćaj sa Zapadom i dolazak stranaca bio je dosta velik za vreme cara Mihajla. smatrao se pravim „gospodarom“ Velikog Novgoroda. pored toga. koja beše u dosluhu sa Persijancima. koliko toliko. Veoma težak zadatak imao je jadni mladi car Mihajlo. koji su u Rusiji otvorili prve fabrike. boljar Boris 37 . ali je taj pokušaj propao. na čijem čelu beše carev vaspitač. upravo srednji staleži. zaključila je. čim se vratio iz Poljske. ali se Vladislav. svakako. GLAVA XII.) Novgorod je. koji je zauzeo zajedno sa čitavom pokrajinom. carevim ocem i označenim patrijarhom. nastaje doba strašnog pritiska u Ukrajini: novih poreza i dažbina ustanovljeno je onda oko 40. kao zarobljenici i taoci. na okupiranom ruskom području. beše posvećen za patrijarha. j. mirno i neprimetno. Vlada cara Mihajla očistila je zemlju od poljskih četa i domaćih hajduka. sina drugog Dimitrija Lažnog. kao što je i živeo. Po primirju u Deulinu (1618. U Astrahanu se javila vlada „cara“ Ivana Dimitrijevića. pa je i stvarno vršio dužnost regenta.—1648. Sa druge strane i švedski kraljević Magnus nije se odrekao svojih pretenzija na moskovski presto. Moskva opustošena. da je i ova žalosna afera. do godine 1634. u kojoj se lepo ogleda psihologija visokog moskovskog društva. i najzad danski princ Valdemar. Jedan savremenik veli.“ beše glavni rezultat Bune. našlo i državnika. državne finansije. postojala je stranka Rusa-pristalica „cara“ Vladislava. Po ugovoru sa Švedskom u Stolbovu (1617. Posle tog rata.“ t. Mogućno je. Filaret. Izborom Mihajla Romanova za cara sviju Rusa „Buna“ nije bila likvidirana ni spolja ni unutra. pokazao preslab da zauzme Moskvu. koji su izvukli državu iz ponora i čiji su predstavnici i dalje ostajali na okupu u zemaljskim saborima. pa je ruska vojska blizu Smoljenska bila primorana na kapitulaciju. Doba prvih Romanova. izabrali za cara. a naročito se istakao carev otac kao državnik prvog reda. koji je napisao odlično delo o moskovskoj Rusiji. koji su bili sposobni za rad i upravu. Rusko društvo. koji je umro u svojoj 48. a u Ukrajini se razvija vrlo jaka moskovska tendencija. Među strancima nalazili su se i preduzimači. ali. prethodnika kasnijih „reforama. titule moskovskog cara i priznati Mihajla. Zbog toga mase ukrajinskog sveta i dalje beže u moskovske predele. Iz početka novi car nije mogao da igra neku veću političku ulogu. Vladislav se i dalje nazivao carem moskovskim.) Poljska je zadržala sve osvojene krajeve. Ali. moskovski poslanici na čelu sa mitropolitom Filaretom.). U tom prvom buđenju kritičnog duha.

. pa se bakreni novac lako održavao u vrednosti srebrenog. Što se tiče socijalnih sukoba. Ugušivši je. Desilo se ono. skupa sa celokupnim građanstvom te bogate trgovačke varoši. i ratne brodove. pljačkanje i ubijanje bogatih i silnih i podela imanja među sirotinju. kod cara). j.. pa je taka izbila pomenuta pobuna. U jednom od Razinovih odreda uzima 38 . nego ih je vuklo među slobodne kozake. jedan od onih starodrevnih ruskih ljudi koje narodna mašta vezuje sa bitnim pojmom kozaštva. gde je cela carska vojska — izuzev samo jednog od dvojice zapovednika.Morozov. koja mu je otvarala gradove. da to nije bio pokret samo protiv nevaljalih i nesavesnih činovnika. ali kada je kasnije počelo preveliko kovanje tog novca. i organizovanje u bande prognanika i oslobođenih robijaša. iako se još seljak-kmet nije mogao smatrati kao rob. što se obično dešava prilikom kreditnih operacija takve vrste: iz početka sve je išlo dobro. izazvali su u Moskvi otvorenu bunu prilikom koje se govorilo. dok je sama vršila sve svoje isplate u bakru. predavala u ruke tvrđave. Moskovska buna godine 1662. koja je počela da izbija već za vreme Ivana Groznog. nego i protiv vladajućih i bogatih uopšte. poznate pod imenom Razinovštine. robova. Stepana Timotijevića veličali su kao cara. Vesti o grdnim zloupotrebama još više su uzrujale mase.“ — toliko bogat. da se produžuje rok za traženje odbeglih kmetova sudskim putem. ili također od svile satkana“. kmetska zavisnost dobija karakter večite veze između seljaka i spahija. objavljen je štampom 1649. Vlada je morala da popušta i u ličnim pitanjima i u načelnim. upisivanje sviju u kozake. Stenjka Razin došao je bogat. koji je imao prinudni kurs srebrenog. carske topove. izrađen prema željama sabora i potpisan od saborskih članova. ponekad oštro istupanje protiv crkve n njenih obreda. Neuređenost i nepravičnost administracije i sudstva. pošto je Zakonik taj rok ukinuo. a na jesen bi već bio spreman da ide u hadžiluk na suprotni kraj sveta. i obećavanje da će spaliti sve hartije „gore“ (t. to beše: mučenje i ubijanje šefova carskog karavana. koja je bila ugušena sa velikom svirepošću. mnogo opljačkano. i na posletku vlada je prestala da prima bakreni novac za plaćanje poreza i taksa. došla je opšta beda i velika skupoća. Novi zakonik. ljudi kojima obilje njihove snage nije dopuštalo da trpe i sede kod kuće. Već prvo znatnije delo ovog vođe jasno je obeležilo socijalnu sadržinu njegova pokreta. Stepan Razin je bio pravi kozak. Sav se Jugoistok našao u požaru socijalne revolucije. zatvorenika. veoma potrebnog zbog nepotpunosti i zastarelosti carskog Sudebnika i nagomilanosti protivrečnih ukaza. Prešlo se odmah na izradu jednog novog zakonika. gusar Vasilije Buslajev. Saborski Zakonik cara Aleksija nije rešio teške probleme ruskog života: niti su administracija i sudstvo ozbiljno poboljšani. da su izdajnici. da se ceo svet „koleba. klanjali mu se do zemlje. Zbog velikih ratova (sa Švedskom i Poljskom) vlada je pustila u saobraćaj mnogo bakrenog novca. haos i nasilja u administraciji i sudstvu. razmena njegova bila je obustavljena. a jedra su im od skupocenih tkanina perziskih. niti su čvorovi socijalnih nesuglasica razrešeni.) Razin bi polazio s proleća. Na njegovom pobedničkom putu prate ga čudesa i vizije. prekori plemstvu.). Oslobađanje kmetova. Ali je moskovska Rusija ipak dobila sistematizovan zakonik. kao Saborno Uloženje (1649. koje se u pojačanoj meri uveli Morozov i njegovo društvo. kao izaslanik kozački divljim narodima.. stajali su pred njim na kolenima. sve to privlači ogromne mase njemu. da se pokloni tamošnjim svecima i njihovim moštima: „Mnogo je pobijeno. vlastima. Nered. treba i dušu spasavati. Neraspoloženje masa prema režimu dobilo je nekoliko godina kasnije karakter opšte pobune jednog velikog dela carevine.“ kako veli u junačkoj pesmi Razinu sličan junak. učinjene su velike zloupotrebe. imala je kao neposredni uzrok novčanu krizu. i vladi vernim vojnicima. vlada je uskoro povukla taj kobni bakreni novac. „Zaista. na njegovim lađama svi su konopci svileni. i da ne služe verno caru. Usled toga nastao je zastoj u poslovima. kao i socijalna nepravda i ekonomske nedaće. stvaranje demokratskih narodnih veća. i stranog šefa artiljerije — prešla na njegovu stranu. sa nekolicinom oficira i vojnika. a puštanje na slobodu robova i progonjenih. carski šurak. Zakonik je produžio i pojačao tendenciju.“ Razume se. izazvale su i posle Zakonika više krvavih buna u pokrajinama i u samoj prestonici. u Solovecki Manastir na Belom Moru. koji je važio kao osnova pravnog poretka države sve do sredine XIX stoleća. kao na primer prilikom opsade Astrahana. da se jedva može verovati.

Već je odavna stavljeno bilo na dnevni red pitanje o pravilnom tekstu Svetog Pisma i bogoslužbenih knjiga. godine utvrdio je u svome „Stoglavu“ niz varijanata u čitanju tekstova i kod crkvene službe. koju je shvatio kao znak božje volje da se zakaluđeri. koje su dovele do razlika između ruske i grčke crkve. I crkva nije imala mira za vreme cara Aleksija. i druga divlja i poludivlja plemena. kojoj je on prineo na žrtvu i svoju divnu ljubavnicu — kćer perziskoga hana. na primer. sa divnim glasom. a njegov program dejstvovao je i u sadašnjoj Rusiji nakon njegove smrti. Kao carski kandidat postao je Nikon vladika u Novgradu. izazvala oštru i veliku polemiku pitanja o tome. estetska priroda cara Aleksija bila je potpuno osvojena od veličanstvenog „starca“. upozoravali su moskovske crkvene vlasti na nepravilnosti. da bi naterao cara. nešto iako veoma malo plemića renegata. a ne spuštanjem u krstionicu. prema svom nahođenju. je vršio regentsku dužnost. koji su u Moskvu dolazili iz te škole. dok 583 člana nisu došla. To beše čovek gvozdene volje. Malo kasnije car je Nikonu dao naslov „Velikog Gospodara“. nepokorne sveštenike proganjao je. nego se javio kao odlučan čovek. bilo iz straha bilo usled akcije Razinovih banda. crkvene i svetovne velikodostojnike. pobedila šarene gomile socijalnih revolucionara. pa je čak od pobunjenika nastradao. Samo Razina lično narod nije zaboravio. da li treba prilikom svečane litije obilaziti crkvu prema suncu. Ali su Kijevljani bili bolje obrazovani i imali su jaču dialektičku spremu. svršio svoj burni život na gubilištu u Moskvi (1671. U Moskvu su bili pozvani i Grci. ili da li treba za vreme crkvene službe izgovarati reč „aliluja“ dva ili tri puta. Tako su. onda je. gde se izvanredno lepo držao prilikom bune koja se tamo odigrala. — kako saopštava vojvoda u jednom referatu caru — našlo se na okupu svega 209 članova moskovskog prestoničkog visokog plemstva. pobegli kaluđeri. stoga. Kad je Moskva došla u tešnji dodir sa Kijevom. Na čelo celog pokreta reforme stao je patrijarh Nikon. Crkvene reforme Nikon je izveo uz pomoć Grka i južnih Rusa na veoma oštar način: unevši u crkvene knjige potrebne popravke. U velikoj vojsci. kao i o pravilnom načinu crkvenog pevanja i vršenja crkvenih i uopšte verskih obreda. koji nije nikad gubio veza sa grčkom crkvom i u kom je od godine 1620. Nežna. on se istakao još kao sveštenik. svi su se ti skupili pod Razinovom zastavom. Nikona su sa oduševljenjem izabrali na njegovo mesto. Usred opšteg meteža i potpune bezglavosti vlasti. Za moskovske Ruse ovi su južnjaci izgledali veoma sumnjivi. najzad uopšte pristaše starog verskog zakona. kao polulatinci. nakon nečuvenih muka. Kao iguman. 39 . zvali su ih „obljivanci“. sveštenstvo i narodnu masu. uz pomoć stalnog kadra vojničkog. Zbog tih pitanja dolazilo je više puta do veoma burnih polemika i oštrih sukoba u crkvi. Kozaci i seljaci. da izvedu potrebne ispravke u crkvenim knjigama i obredima. a Razin je. Stasit i lep. dao je spaliti i razlupati. ali nasrtljiv i beskrajno častoljubiv.učešća i sam lažni carević Aleksije. sakupljenoj protiv Razina. a kasnije vladika Nikon je uspeo da postane veoma popularan i poštovan. Veliki potresi iz doba Velike Bune gotovo su posve zaboravljeni od ruskih masa i mi o njima znamo jedino iz memoara savremenika i iz različitih dokumenata. na ušću njegove omiljene reke Volge. Svi se kunu na vernost caru i Razinu. da mu se zakunu. od srednjeg plemstva prestoničkog bio je u vojsci 291. a ikone. cvetala za ono vreme lepo uređena visoka teološka škola. Tom prilikom Nikon je iskoristio običaj odbijanja ponuđenog mu najvišeg crkvenog zvanja. on je naredio da se stare knjige spale. donekle ženska. Sabor od 1551. On se od mnogih smatra kao neki prethodnik ruske socijalne revolucije. Ali je ipak državna organizacija carske Moskve. od ruske države tlačeni Tatari. koji je onda počeo da se stvara. varoška sirotinja.). robovi. a otsutno 1508. — uspomena na nj živela je trajno u narodnom predanju i u pesmi. da će ga naročito poštovati i slušati i da će ga pustiti da izvrši sve crkvene reforme. otišao u manastir. jedini Nikon nije izgubio prisebnosti duha. što su kršteni samo sipanjem vode na njih prilikom krštenja. naučenjaci. a za vreme rata sa Poljskom i carevog odlaska na bojište Nikon. posle smrti sve svoje dece. upoznao se intimno sa carem i imao na nj moćan upliv. za koje je našao da nisu slikane kao što treba. Kad je uskoro zatim umro stari patrijarh. dok niže plemstvo uopšte nije ni došlo. zato mu je podignut spomenik u njegovoj nekadašnjoj prestonici Astrahanu. koje su se potkrale u obrede moskovske crkve. U XVII stoleću ruski stručnjaci koji su bili loše spreme još su više umnožili ove razlike.

Voliniju i Galiciju. koja je obuhvatila celu Ukrajinu u užem smislu sa jedne i druge strane Dnjepra. uz učešće dvojice vaseljenskih patrijarha. koga su vlasti najzad. U načelnim odlukama sabora izrično je potvrđeno moskovsko-vizantisko shvatanje prvenstva carstva nad sveštenstvom. neka leži tako do kraja“ tako je govorio vođa „staroveraca“ protopop Avakum.. socijalne i kulturne istorije Rusije. vođena od Bogdana Hmeljnickog. Mnogi sveštenici i mnoštvo naroda odbili su da se pokore saborskoj odluci i sa svoje strane su držali „Nikonovu crkvu“ šizmatičkom i čak jeretičkom. ističući na svakom koraku prevlast sveštenstva nad carstvom. osvećeni dugom tradicijom. opkoliše kraj Zborova. Godine 1648. kao prost kaluđer otišao je on u progonstvo na daleki sever. produžio svoj rad. „Pravoslavni mora da umire za jedno az“. još u pravljenju znaka krsta sa dva prsta. Ova buna nije bila prva. dvorske gospođe i boljarske supruge. Kudio je Zakonik od 1649. černjigovske. veoma dalekom od ovih interesa i borbi. uglednog kozačkog časnika iz okoline Čigirina u kijevskom kraju. da se ta činjenica može najviše objasniti naročitim raspoloženjem samog naroda. imao je veoma veliko značenje u toku celokupne političke. koju je pretrpeo lično (jedan visoki poljski činovnik oteo mu je ženu i ubio sina) pretvori u revolt celog naroda. Zapazivši da je car postao prema njemu hladan. pišući veoma oštra pisma caru. izazvan radom Nikonovim i odlukama sabora. imaju uvek i svuda veliki značaj. ali ovog puta ona je. u vršenju liturgije sa pet hlebova i u upotrebi krsta sa osam štapova. t. Sa takvim vođama. koji im se sa oduševljenjem pridružiše. jeste dokumenat neobične duševne snage i retka svedodžba o odlučnosti i čvrstoći karaktera i o bezgraničnom verskom zanosu. pokret je dobio velikog maha. Duhovni rascep u ruskom narodu. koje su pošle na muke. od staroverstva počelo je jednim delom rusko sektaštvo. pa na kraju krajeva i samom caru. U borbama se i jedna i druga vojska pokazaše kao izvanredno svirepe. Na tom saboru car se lično parničio sa patrijarhom. „Pre nas je tako položeno od svetaca. što je odobrio saborske odluke. pa se proširila na Podoliju. kao i grubim postupcima prema pojedincima iz careve okoline. Svojim oholim ponašanjem i izazivanjem sabora Nikon je mnogo pomogao caru. j.Pošto obredi i tekst. a digli su i posebnu bunu u Solovjeckom Manastiru. Mnogi su i samog cara oglašavali za Antihrista. t. godine velikim crkvenim saborom. 40 . kozaci i pobunjeni kmetovi. posle mnogih progona. on se jako zamerio mnogima. Spoljnji događaji u vreme cara Aleksija takođe su od velike važnosti u istoriji Rusije. a završio se 1667. spalile na lomači. veoma razgranato i isprepleteno sa mnogim strujama mlađeg i starijeg porekla. razumljivo je. U ovoj buni. Za kratko vreme Bogdan je uspeo da tešku uvredu. Ljudi „stare vere“ ili „starog obreda“ bili su proglašeni za „raskoljnike“-šizmatike. manastira Novog Jerusalima. U isto vreme Nikon je počeo uvoditi neku vrstu papocezarizma. uz pomoć krimskog hana. Prilikom svečane degradacije. svetovna vlast je pozvana da sa onima. Razume se. Nikon je. Njegova znamenita autobiografija. pored lične parnice. postupi na najsuroviji način. buknuo je u Ukrajini odavna pripremani ustanak protiv Poljaka. Nikon je demonstrativno napustio Moskvu i patrijaršisku stolicu. kralj je dao potpunu amnestiju pobunjenicima i priznao je Hmeljnickog kao hetmana. j. kojima se rušila stara pobožnost. zaključenom u Zborovu. u Galiciji. potukoše u više mahova Poljake i. ali je iz svoje rezidencije. Nikon se rugao vaseljenskim patrijarsima i do kraja života ostao je nesalomljiv. a ta se pobožnost sastojala. u progonstvo i smrt zbog stare vere. koja je trajala osam godina. Taj crkveno-politički sukob trajao je više godina. koji imponuje čak i modernom čitaocu. krenuo tu i načelnu raspravu o odnosima između sveštenstva i carstva. poltavske i kijevske krajeve. da dobije ovaj znameniti proces. što su Nikonove mere naišle na veliko negodovanje i otpor. u pisanju imena Isusa sa jednim i. poljsku glavnu vojsku sa samim kraljem na čelu. Ovom akcijom. glavna sveta knjiga „staroveraca“. dovela do ocepljenja velikog dela Ukrajine od Poljske i do njenog pripajanja Moskvi. koji neće da se pokaju. među koje spadaju i dve žene iz najboljih moskovskih krugova. ali je Nikonu dato za pravo u celokupnom njegovom reformatorskom radu. što je crkvena imanja stavio pod nadzor svetovnih ustanova i crkvene ljude pod svetovni sud (u nekim slučajevima). pored poštovanja starih knjiga i ikona. Ali prema ugovoru o miru. Sabor je osudio Nikona i oduzeo mu i patrijarhat i episkopstvo i svešteničko zvanje. I u Razinovštini su staroverci aktivno učestvovali.

naročito u takozvanu „slobodsku Ukrajinu“ t. da se ta ponuda prihvati. moskovsko poslanstvo trebalo da položi u ime carevo. što je kasnije i učinila. Za vreme cara Aleksija ruska politika brinula 41 . vojnim velikodostojnicčma i časnicima. u kome se ipak jasno osećala nacionalna samosvest i čvrsta volja da se očuva ugled zemlje i njenog cara i da se zaštite njeni bitni interesi. polažući zakletvu na vernost caru. koji je vodio pregovore na sve strane. kome je bila glavna stvar samostalnost ukrajinske crkve. koja je dovela do rata. Moskovska vlada sazvala je Zemaljski Sabor da se izjasni o pitanju: da li treba primiti ponudu maloruskog hetmana. Cela Ukrajina i Belorusija bile su u rukama moskovske vojske i kozaka. Nespretna politika Moskve prema Švedskoj. ni iskrenosti u politici prema Ukrajini. te se prvih godina Moskva gotovo nije ništa mešala u ukrajinske poslove. zabranjeno je jezuitima da žive u mestima gde ima pravoslavnih. u harkovski kraj i južne delove voronješke i kurske gubernnje. i starodrevni ruski grad Kijev pripao je konačno moskovskoj državi. a Bogdan nije mogao. često vodeći protivmoskovske pregovore i sa Krimom i sa Turskom i sa Poljskom i čak stupajući u službu ovih država. dolazilo je do zadevica i razmirica. kao što se onda govorilo. što je Bogdan poslao u Moskvu jednu predstavku. Pošto se sabor izjasnio. jer je Moskva pretila da će kijevsku mitropoliju potčiniti moskovskom patrijarhu. već za doba Hmeljnickoga. Na ovoj „Radi“ Bogdan je.000. kao i u Teheranu i čak u dalekoj Kini. koja je imala izvesne simpatije za Poljsku. odlučio se najzad na savez sa Moskvom ili. ili je sanjala o potpunoj državnoj samostalnosti. Tako se u nevolji zaključeni ugovor sprovodio neiskreno.kao vojvodu i poglavara kozaka. a posle smrti Hmeljnickoga hetmani su se menjali često i na levoj i na desnoj obali Dnjepra. da je Poljska smatrala ugovor Bogdanov sa Moskvom kao povod za rat. U vreme cara Aleksija. zapitao sakupljenu vojsku „pod čiju ruku“ ona hoće. Rusija je uopšte vodila dosta aktivnu spoljnju politiku. Pravnici nisu složnn u državopravnoj oceni ovih akata. Za vreme rata sa Poljskom moskovska vojska je više puta prodirala duboko u predele poljsko-litvanske. te su se moskovski poslanici sa pratnjom viđali na svima evropskim dvorovima. leve obale Dnjepra i zaporoške vojske. U borbama Poljaci nisu prošli dobro i Poljska je morala priznati ocepljenje Ukrajine. po njihovom shvaćanju. ni takta. j. Odluka je doneta jednoglasno. na koju je došao carev odgovor. Novi ugovor sveo je broj povlašćenih kozaka na 20. Ali treba reći. j. Zborovski ugovor pokazao se odmah kao neizvodljiv. Razume se. Sa moskovske strane nije uvek bilo ni dovoljno razumevanja. ustupila je Moskvi Smoljensk sa njegovom oblašću i sjeverski kraj. Ali je odmah došlo do neprilike. ali je svakako Ukrajina imala veoma široku autonomiju. a povišen je broj povlašćenih kozaka na 60. grkokatoličke i pravoslavne i kijevskom pravoslavnom mitropolitu dato je mesto u poljskom senatu. hteli da u isto vreme prime zakletvu. nego staršina. januara 1654. pravoslavnog“. Tom prilikom ograničeno je pravo židova da se naseljavaju po Ukrajini. jer su Bogdan i staršina. Prirodno je. Seljaci su imali da se vrate u pređašnje stanje. upropastila je ove velike ratne tekovine iako je mir sa Švedskom bio sklopljen bez teritorijalnih ustupaka. Odnosi između Ukrajine i Moskve bili su malo kasnije uređeni na taj način. došlo je do velike skupštine ili „Rade“ u Perejaslavlju 8. svojim štabom.000. Svak je hteo da bude kozak. Kad poslanstvo nije pristalo na to. braneći svoju samostalnost. da je ipak prost narod više težio Moskvi. Godine 1686. staršina i vojska položili jednostranu zakletvu. Svuda su oni obraćali na se pažnju čudnovatim odelom i čudnovato nasrtljivim ponašanjem. da bi dobio kozačke povlastice. Ovog puta Bogdan je bio loše sreće. Kozaci su se. i uskoro je došlo do prekida. priznata je ravnopravnost svih triju hrišćanskih veroispovesti: rimokatoličke. niti je hteo da natera mase seljaka na povratak u omraženo podaništvo plemstvu. Poljaci stvarno nisu hteli priznati ravnopravnost vere. Između Moskve i Ukrajine. da stupi „pod visoku carsku ruku“. Bogdan. Svi su se izjasnili za „cara istočnog. sukobili sa moskovskom vojskom u više mahova. opkoljen „staršinom“ t. koju bi. onda su Bogdan. a izdaja učinjena u odsudnom trenutku od strane krimskog hana dovela je u pitanje sve tekovine prvog ustanka. da je ovaj ugovor bilo još teže ispuniti nego zborovski. i više sveštenstvo. Duhovi su bili pripremljeni za ovu odluku veštom političkom i verskom agitacijom i tradicijom čestih odlazaka ukrajinskih nezadovoljnika u moskovske predele.

koji je imao lepih sposobnosti i čak izvesne spreme. car Todor još je predsedavao veoma svečanoj i sa glumačkom veštinom izvedenoj sednici proširene Boljarske Dume. plemstvu. tako da je pred smrt imao svega još dvojicu: vrlo sposobnog ali slabog Todora i sasvim bolesnog i gotovo kretena Ivana. da mu Todor bude naslednik. na ime na regulisanje njihovih obaveza prema spahijama sa znatnim olakšicama za seljake. Mislilo se. one su došle na čelo dvorskih stranaka. kao i sa više mesta u Boljarskoj Dumi. Početkom godine 1682. Tako je Todor proglašen za prestolonaslednika. većinom knezovima. mnogo mešao u državne poslove. Car Teodor. pripadali su nižem plemstvu. 42 . Otvaranje prve više škole u Moskvi. sinovi su mu se rađali slabi. radilo se na tehničkom preuređenju vojske. a carica sa decom gotovo je zatvorena u seocu Preobraženskom kraj Moskve. godini on je izgledao već sasvim star i nije mogao da se duže održi. nisu mogle da spasu Todora. Za njegove vlade produžilo se u glavnom širenje zapadno-evropskih. učvršćivane su veze s Evropom. imajući na njegovoj desnoj obali mali delić zemljišta sa Kijevom. To je trebalo tim pre. još kao malo dete. pa je i sam car Aleksije više puta izjavljivao svoje simpatije potištenima. Miloslavski i Nariškini. kao da je tražio pristanak tih faktora. vojsci. približujući se kavkaskim planinama i izbijajući na Kaspisko Jezero. narodu i stranim poslanicima. Tek što je car Aleksije zaklopio oči. međutim. Slaveno-grko-latinske Akademije. i o zaštiti balkanskih hrišćana. unosi naročito lepu i karakterističnu crtu u sliku ovog naprednog i zanimljivog doba.“ na veliku žalost modernih istoričara i na veliku korist za tok ondašnjih ratnih poslova u Rusiji. uperene protiv carice udovice Natalije i njenog roda. Rasterano je bilo celo njeno društvo. izabrao za cara Mihajla Romanova i njegova sina ali ne i sve njegove potomke. a druga carevića Petra. naročito Sofija. ali. ne samo kao ljudima iste vere nego i istog jezika. kao Slovenima. Ovaj pokret osujetio je patrijarh. ali. zbog mladosti i slabog zdravlja. koji je izvanredno mnogo obećavao u svakom pogledu. i ćerku Nataliju. carevne Sofije. na zapadu je graničila sa Poljskom. Uskoro zatim mladi car počeo je da se gasi. počeše Miloslavski svoje intrige. na. U 45. Ni lekarska pomoć. naročito Srbi. približujući se finskom zalivu. Ove dve porodice carskih rođaka. energične i pametne. ni brige njegove carice i sestre mu. Car Aleksije je stradao od prekomerne debljine. Iz drugog braka sa Natalijom Nariškinom imao je car sina Petra. nije se. pa je u tom poslu od izvanrednog značaja svečano ukidanje „mjesnjičestva.se. Car Aleksije bio je oženjen dva puta. od Dnjepra se granica produžavala preko stepa gotovo na samo ušće Dona i zatim opet preko stepa na gornji Kuban i gornji Terek. Kulturno stanje moskovske Rusije i kulturni preokret polovinom XVII stoleća. jednim delom rekom Dnjeprom. zatim su granica reka Ural i njegova pritoka Uj. duž Čudskog i Pskovskog Jezera sve pored Švedske. što je sabor 1613. devojka neobično častoljubiva. Hrišćanski kaluđeri. GLAVA XIII. Dve godine pred smrt on se postarao da obezbedi presto svom starijem sinu: car je predstavio carevića Todora boljarima. među ostalim.“ Mislilo se i na široku decentralizaciju Rusije. koji su se u Moskvi zatekli. Kaspisko Jezero bilo je granica sve do reke Urala. kojoj su spaljeni akti i knjige o „mjesnjičestvu. godine) odmah je otpočela borba za vlast između Miloslavskih i Nariškina. Čim je on umro (27. koja se pokazala i kao političar od talenta. behu vrlo zdrave. bili su u to vreme lepo primani u Moskvi. aprila 1682. Uoči reforama Petra Velikog moskovska Rusija obuhvatala je veliki deo istočnoevropske ravnice. Obe su porodice imale svog kandidata za cara: prva carevića Ivana. iako sa mnogo manje odlučnosti i više u tajnosti na pripremne radnje za likvidaciju kmetske zavisnosti seljaka. Careve ćerke. Od prve žene Marije Miloslavske imao je mnogo dece. Granica njena išla je od Severnog Mora na Ladoško Jezero i. naročito poljskih običaja. došavši u neposrednu blizinu prestola i raspolažući onda velikim bogatstvom. odnosno na federalizaciju države i aristokratizaciju uprave: Rusija je trebala da bude podeljena na nekoliko pokrajina na čelu sa uglednim boljarima-namesnicima.

usred ogromnog dvora. koji su nekad mogli lako napustiti svoje gospodare. Mordva. Ipak. Među ovom velikom gospodom retko ćemo naći u XVII stoleću potomke starih vladalačkih kuća Rurikove krvi. izvoznom i tranzitnom trgovinom. ili. stalno su vezani uz imanje i ličnost plemića bez prava da ikad raskinu ovu vezu. sluge careve za službu. Na saonicama putovalo se veoma brzo i dosta ugodno. u vezi s njim razvija se donekle i građanska ideologija. od kojih se mnogi javljaju kao kamena utvrđenja.od koje je jedan deo bio uvek naoružan. Njihova sloboda konačno je ukinuta saborskim Zakonikom cara Aleksija. Gospoda koja služe na dvoru. baštine i spahiluke. naseljene masama zavisnih seljaka. Ne ulazeći u podrobnosti orvog običaja. u raskoši i sjaju veoma složenog ceremonijala. Od slobodnih najamnika i zakupaca. a bio je prepun verskih obreda i molitava. . Pored gradova i sela bilo je puno manastira.“ ili crkve i manastira.odatle je granica prelazila u Azijatsku Rusiju. „Opričnjina“ Ivana Groznog i Velika Buna temeljno su promenile sastav gospodarećeg staleža. Industrije gotovo nije bilo. bio je neka vrsta obreda. Glavno zanimanje ogromne većine stanovništva bilo je zemljoradnja i ono što je s njom u vezi. dok ih nekoliko drugih zakona iz XVII stoleća sve vite približavaju stanju ropske zavisnosti. a gradski život slabo razvijen. takozvanih alogena ili ruski inorodaca. Čak i najveći gradovi ličili su na velika sela. Plemstvo je samo sudilo na svojim baštinama i spahilucima. koji su opet bili dužni da večito i nasledno služe plemstvo. U Sibiru je bila sva sila različitih tatarskih i finskih plemena. Javna bezbednost na mnogim mestima bila je nedovoljna. „gospodareva siročad. dok su zimi. a kasnije su o određenom roku postali „krѣpki“ zemlji i ličnosti gospodara. više ili manje poslušnih prema vlastima. Sav njihov život. koja su većinom samo nominelno priznavala rusku vlast i često su se bunila. Država i narod smatrani su kao baština careva. ali je bilo nešto i zanatlija i trgovaca. javlja se kao neka vrsta državnih poglavara državica u velikoj monarhiskoj moskovskoj državi. Čeremisi. počev od ustajanja pa do odlaska u krevet. kao obezbeđenje za zajam. i teokratsko obeležje: pomazanici božji i pokrovitelji crkve. Većina gradova nisu bili ništa drugo no administrativna središta i utvrđenja. Jedan deo državnog zemljišta iznajmljivao se slobodnim seljacima pod uslovom nasledne arende. pored kompaktnih masa Tatara na Volgi. Severnu granicu činilo je Severno More. gde nije bilo potpuno određene granice. da je znatan deo Sibira pripadao Rusiji. zemljišne posede. ne izuzimajući ni prestonicu. bilo je i nomadskih stepskih. j. Znatan deo gradskog življa takođe se bavio zemljoradnjom. radeći na njegovim njivama i dvorovima i dajući mu danak u novcu i plodovima. imajući ogromna imanja i bogate dvorove. Njihova vlast je nosila. Ono je imalo ogromne povlastice. najčešće malena i pravljena od drveta. „Velikog Gospodara. u vojsci i građanskoj upravi ograđivala su sebe od prevelike carske samovolje veoma zapletenim sistemom takozvanog „mestnjičestva“. U Moskvi je čovek mogao da proda sebe i da postane večiti rob sa ženom i decom. inače veoma loši. Sem samog Kremlja i tvrđave i njegovih crkava sva je Moskva bila sagrađena od drveta. Celo gospodarstvo imalo je dosta primitivan karakter. Velika gospoda. Ne samo Danilovići. kolski putevi postajali. nego i birani carevi Romanovi smatrani su kao baštinici države. blagodareći snegu. znalo se. Zirjani. zabeležićemo samo da su ljudi dolazili do izvesnih viđenijih mesta u 43 . leti su se služili najviše rekama. Pored Rusa. Velika većina naroda bili su seljaci. ili slobodnih baštinika-plemića. kao što se tada govorilo. sa masom služinčadi. Čuvaši. oni su se javljali sa atributima čisto božanske vlasti. kao i šumskih tatarskih i finskih plemena. Plemstvo je bilo vezano večitom službom caru i državi. Gradski živalj bio je malobrojan. oni su bili neograničeni samodršci. pored toga. tek sredinom XVII veka javljaju se prve fabrike za preradu gvožđa (oružje).“ „Malih“ i „Belih“. to su bili državni ili „crni“ seljaci. „Velikih. To su bili Baškiri. ali češće je davao svoju ličnost u zalog na izvesno vreme. Eskimi.“ drugi deo državne zemlje dobivali su kao spahiluke plemići. dosta upotrebljivi. Saobraćaj bio je zaostao. Ali svakako već sredinom XVII stoleća počinje ipak da se razvija trgovački kapitalizam. bilo je i mnogo različnih drugih plemena. kao i merkantilističke teorije u vladinim krugovima. Zemlja je bila svojina ili države. Kalmuci. t. Krupniji trgovci učestvovali su u velikim finansiskim poslovima države i zajedno sa državom bavili su se i velikom uvoznom.

uz koga je bio stalni savet. Kao što nije mogao sin plemića napustiti svoj stalež. emigrirao je izRusije i u Švedskoj je napisao knjigu o svojoj domovini. I svešteničke kćerke obično su se udavale za svešteničke sinove. vršili su najodgovorniju finansisku službu. Ovaj običaj bio je jako štetan po tok državnih poslova. građani su vršili različne službe u finansiskoj upravi zemlje. odgovarajući lično i materijalno za tačnost uplate državnih dažbina i za sigurnost čuvanja i ekspedicije u središnje blagajne prikupljenog novca. j. Sa patrijarhom na čelu. većinom crkvenih. i stihova („virši“) i dramatičkih komada na crkvene i moralističke teme. bar u većini. Ne samo gospoda. Suvereni i donekle mistički pokretač celokupne uprave bio je car. probudili su društvenu aktivnost i kritičku misao. crkveni ljudi. Siromašna. Isto tako ne da se dovoljno oceniti veliki uticaj pridruženja Ukrajine Moskvi i dolaska više talentovanih i naprednih. izgledalo je da Rusi. uspomene na Veliku Bunu. ali je ipak smatran kao . jer se spoljnja trgovina smatrala carevim monopolom. čoveka koji je imao mnogo naprednog. politički mislilac. ljudi iz Ukrajine i Bele Rusije u Moskvu. koji su njeni glavni radenici. koji je pronađen i objavljen tek sredinom XIX stoleća. filozof. ekonomska. 44 . sastavljen od crkvenog Sabora t. a u slučaju potrebe išli su i u rat. privredni ili kulturni napredak. vladika i igumana važnijih manastira. po svom poreklu. odnosno gradski stalež. i udžbenika. da ne bi umanjili značaj svoje porodice tim. uživale su dosta široku samoupravu. bio je isto tako nasledno vezan za svoje gradove i zanimanja. Od vremena cara Aleksija ostao je veoma zanimljivi spis. pesnik i pedagog. tehnički. Uprava je bila jako centralizovana. ali je ova samouprava imala kao glavni zadatak da obezbedi pravilno plaćanje poreza i drugih dažbina. diplomatski činovnik Grigorije Kotošihin. Naročito zatucani u svojim praznovericama i konzervatizmu. Pored plaćanja dosta velikog novčanog danka. Tako se počeo da javlja izvestan broj ljudi sa smislom za reforme i sa kritikom postojećeg stanja. Centralna nadleštva bila su neverovatno komplicirana i glomazna. I već u XVII stoleću bila je više manje birokratska. tako su i sveštenički sinovi bili. patrijarha. oni su bili poverenici države i carevi. Za cara Aleksija. I jedni i drugi plaćali su novčane uloge. baveći se spoljnjom trgovinom na veliko. tako da je njegovo mišljenje imalo veliki moralni i politički autoritet. spremali su u njegovoj kancelariji rukopisne novine. politički i kulturno zaostala zemlja. To je izazivalo kulturni preokret i pripremalo reformu Petra Velikog. Moskovska književnost druge polovine XVII stoleća formira se pod uticajem južnih i zapadnih Rusa. Najbogatiji i najvažniji trgovci. Boljarske Dume i deputata pojedinih korporacija plemstva i građana.državnoj službi prema svome poreklu i da su jako pazili na to. Pisac tog dela. a izazivao je veliku mržnju između pojedinih gospodskih porodica. a suđenje je bilo nepravedno. moskovska Rusija bila je ipak puna samopouzdanja i prezira prema ostalom čovečanstvu. Ali državna potreba poboljšanja vojne organizacije zemlje.. I trgovački. Sva je prosveta bila još crkvena. Zemaljski Sabor nije se sazivao u određene rokove. ubeđeni da oni sve znaju najbolje i da su njihova vera i običaji Bogu potpuno ugodni. odnosno državi. odlično jerarhiski uređena. nego su i seljaci bili dužni služiti caru. Ova knjiga nije samo interesantna kao dragocen izvor za poznavanje Rusije sredinom XVII veka. uprava vršila se veoma sporo. U slučaju potrebe sazivao se Zemaljski Sabor. Najmarkantnija ličnost među njima bio je Simeon Polocki. slobodni ili državni seljaci neposredno. zatim neodoljivi priliv stranaca. Ogromna većina Rusa odlikovala se ksenofobijom i nacionalnom ohološću koje su se ogledale u načinu primanja stranaca. takozvana Boljarska Duma. Već smo spomenuli jačanje trgovačkog kapitalizma kao vrlo naprednu činjenicu. koja je uzdrmala prastare običaje i načela. ili seljak svoj. takozvani gosti. što bi primili niža mesta. nego i kao delo naprednog duha. Ona se delila na intimno krunsko veće i plenarnu skupštinu. nisu sposobni ni za kakav društveni. a spahiski posredno. Tu imamo masu teoloških spisa i žitija svetaca. nije imao detaljnog izbornog zakona i poslovnog reda. koja je toliko patila od njenih nedostataka. ako su njihovi preci imali bolja. naročito na ruskome severu. Gradske opštine i opštine slobodnih seljaka. Na njegovom dvoru mogli su se naći i zapadnoevropski muzički instrumenti. a radilo je i pozorište sastavljeno od zapadnoevropskih glumaca. crkva je predstavljala veoma moćnu i bogatu organizaciju.Savet cele zemlje“. teolog.

Hrvat i katolički fratar. njegovi rođaci Miloslavski. Knez Hovanski i sin mu biše ubijeni.). knez Hovanski. Doba Petra Velikog (1682-1725. Pošto je carica Natalija skinuta sa namesništva. „skitnicom. „Uprava carevne Sofije“ veli jedan savremenik.“ t. veli on. a takođe i ljudi starog verskog zakona kao i moskovskih radnika i siromaha. predstavljao je opasnost po samu dinastiju. kod samog cara. postarali su se da uklone Nariškine i Petra. Posle toga je vlada pristupila radu i preduzela čitav niz korisnih mera. koji je došao bio na dvor cara Aleksija. Glava strelaca. i 4) tehničko znanje. Jedan od velikaša. Petar Veliki. godine. „Mene zovu“. i. naprednih pokušaja. prevodi. a najopasniji buntovnici kažnjeni i uklonjeni iz Moskve. Imajući pred sobom eventualne kandidate. četiri tačke programa o reformi: 1) prosveta. Ministri cara Aleksija OrdinNaščokin i Matvjejev pokušavaju da upute Rusiju prema Zapadnoj Evropi. i odmah iza dolaska Matvjejeva podigli su strelce na javnu demonstraciju pred dvorcem (15. moskovskih strelaca. Ali dok je on još bio na putu. knez Vasilije Goljicin. raspolaže sa velikom bibliotekom i radi ceo jedan program reforama. Njihov predlog prihvati ogromna gomila skupljena na Crvenom Trgu. upravo prve dve i četvrtu. energična i obrazovana osoba. Ali ne samo u njegovoj biblioteci. Pod zaštitom tog plemstva i odreda stranih najamnika vlada se osetila toliko sigurnom. da je energično prešla na ugušivanje revolucionarnog pokreta u Moskvi. Oni su za to iskoristili izvesno nezadovoljstvo vojske. ja sam došao caru moga plemena. Po traženju strelaca obavljeni su novi izbori. u zemlju u kojoj moj rad jedino može naći upotrebe i doneti koristi. Odmah iza smrti cara Todora počela su većanja o nasledniku prestola. pljačkali njihovu imovinu i razorili naročitu državnu ustanovu. strelci i moskovska svetina nalazili su se u nekoj vrsti stalne uzbune. Izvesne tačke ovog programa. izvanredno pametna. Dolaskom na presto malodobnog Petra njegova mati i njeni rođaci Nariškini dobijali su prva mesta u državi. proglašen je carem i carević Ivan. Jedan Jugosloven. starijeg slaboumnog carevića Ivana i mlađeg lepog. Njen ljubimac. gde se mladi car razvijao veoma slobodno i bolje. Oni su hitno pozvali iz progonstva bivšeg doglavnika cara Aleksija. a nije bilo ni neposrednog prestolonaslednika. maja 1682. uneo je u svoj program i car-revolucionar. Osetivši slobodu. za regentkinju je proglašena carevna Sofija. „počela je veoma marljivo i pravedno prema svima i na zadovoljstvo 45 . U isti mah javili su se u Moskvi i neki znaci socijalne revolucije. kuda su pozvali mobilisano plemstvo za zaštitu dinastije i zakonitog reda. čitaju se i rukopisna dela Križanićeva. knez Vasilije Goljicin. Carica Natalija i car Petar bili su ponovo uklonjeni u selo Preobražensko. gramatike. jer su robovi napadali na svoju gospodu. a njeni rođaci proterani. kritike. GLAVA XIV. Prvi meseci vladavine Sofijine nisu bili mirni. uz cara Petra. Pošto u Moskvi nije bilo određenog zakona o nasleđu prestola. ja sam došao svome narodu. da se to pitanje moralo rešiti nekom vrstom izbora. Izložena u prethodnoj glavi verska borba bila je reakcija na jake pojave zapadnjaštva.Zapadnoevropski običaji prodiru pomalo i u mnoge velikaške kuće. j.“ A u svome spisu „Politični dumi“ (ili „Razgovori o vladateljstvu“) on iznosi četiri zahteva. u svoju domovinu. — to nije istina. znamenitog Matvjejeva.. koja se bavila poslovima sa robovima. 3) politička sloboda. postao je donekle pretečom reforama Petra Velikog. gde može imati cenu i naći trg moja roba — poimence rečnici. 2) državna reglementacija (u duhu koljbertizma). prirodno je. bio je državnik naprednih ideja i širokih vidika. nego i „na vrhu. Tada se vlada odlučila na odlazak carske familije i dvora u Trojicko-Sergijevski Manastir. stranka carevića Ivana. nego njegovi prethodnici na moskovskom prestolu. Strelci su ubili i izmrcvarili pred samom caricom i carem ministra Matvjejeva i nekoliko drugih protivnika. velikodostojnici su se odlučili u korist Petrovu. probisvetom.) Neredi su brzo prešli u orgije. da stane na čelo njihove vlade.. Ali među njima nije bilo nijednog državnika i uopšte nijednog čoveka jakog karaktera. Juraj Križanić. izvanredno pametnog i snažnog Petra. ali ona nije mogla zaustaviti evropeiziranje Rusije.

da je jedne noći iščekivan uzajamni napad i da su se obe strane spremale za borbu. nego je još dobio velike nagrade kao neki „pobednik“. Radilo se na jednome planu socijalne brige o siromasima. i tome slično. fizika ili prirodna filozofija. Posle turske opsade Beča i oslobođenja carske prestonice. smenjen i interniran.naroda. U isto vreme vodila se zapletena intriga. kao i ljubimac carevne Sofije. bacati na ulice mrtve životinje i živinu“. blizu ušća Dona. imao je ne samo dalekosežnih političkih i kulturnih posledica. I sva država za vreme njezine uprave. Tom prilikom je izbio prvi otvoreni sukob između Petra i Sofije. da se nije desio veliki neuspeh u spoljnjoj politici vlade. logika sa filologijom. Dolazak stranih najamnika sa generalom Gordonom imao je odlučan značaj. jezgro buduće ruske carske garde. Ona je morala da preda svoje prisne pristalice. Car Petar zabavljao se još prvim počecima teoriske vojničke nauke. a na njegovo mesto doveden je znameniti Ivan Mazepa.“ Ako pisac iz simpatije ponešto i preteruje. a počele su i nauke. došla je do cvata i velikog bogatstva. Od starine bio je u Moskvi običaj. tako da nikad nije bilo toliko mudre uprave u ruskoj državi. ali dosta šareno po svome socijalnom poreklu. Dok je slaboumni Ivan mirno počivao kao krunisana lutka. Isto tako razvila se trgovina i zanati. pucati po avlijama iz pušaka. njegove reči donose ipak vrlo mnogo priznanja. Uskoro su se oko Petra skupili. udarajući prolaznike dugačkim knutom. Ugled Sofijin bio je posle te afere osetno opao. Kulturni uticaj zapada sve više raste. I Petar je imao uza se jedno društvo mladića. večiti mir s Poljskom. ali nisu onda imali nikakva političkog značaja. ostao poduže po strani. Dva puta su moskovske trupe pod knezom Goljicinim i ukrajinski kozaci napadali Krim. U Akademiji Teologije predaju se slobodne nauke. Uskoro zatim intrige između dva dvora i dve stranke pojačale su se toliko. Od njih je on postepeno stvorio dva puka zvana „zabavnim“. pored zabavnih pukova. Ukrajinski hetman Samojlović bio je optužen zbog veleizdaje. s kojom je imao sina Aleksija. Petar je. a i u veselim pijankama i igrankama u nemačkom predgrađu Moskve. pokrajine Ukrajine na levoj obali Dnjepra i grad Kijev sa svojim srezom konačno priznati kao stalni deo ruske carevine. a skrenuo je naročitu pažnju na lađe i mornaricu. ali bez ikakva uspeha i sa golemim žrtvama. Javlja se misao. Prvi Petrov rat bio je sa Turcima. i politika — carska mudrost. etika ili filozofija moralna. Na taj se način zzvršilo regenstvo carevne Sofije i došla je uprava carskog ujaka Nariškina i nekih drugih ljudi iz Petrove okoline. Javljaju se vaspitači po kućama velikaša. mlađi car Petar rastao je i sjajno se razvijao. i neki odredi strelaca i mobilisanog plemstva. a bolesne i nesposobne smestiti u posebne domove. obično iz znatnih familija. da se otvori državna knjižnica. To je bio u stvari nastavak starog savezničkog rata. Zaključen je. 46 . Knez Goljicin ne samo da nije bio kažnjen ni ukoren. jer su strani najamnici u odsudnom trenutku prešli na stranu Petrovu protiv Sofije. Goljicin. Posle toga mase strelaca i drugih ljudi napustili su Sofiju. iako punoletan i neograničen gospodar. stvorena je velika koalicija evropskih država protiv Turske. ovog puta udarili su Rusi na utvrđeni grad Azov. po kom su smoljenska i severska oblast. Onda je ruska vojska krenula protiv Krima. Ova je zabavna vojska bila dobro izvežbana i naoružana pravim puškama. u koju je ušla i Rusija. da se mladi carevići provode sa svojim vršnjacima. Između velikog dvora u Moskvi i malog u Preobraženskom postojala je gotovo otvorena mržnja i uzajamno spremanje za borbu. nego možda i neposrednih rezultata u praktičnoj politici. Prva opsada Azova bila je dosta nesrećna. a među njima i hetman Mazepa. a sama da se povuče u manastir. Možda bi Petrova okolina i dalje ostala nemoćna. koji je otpočeo u vezi s tim i svake godine postajao sve intenzivniji i raznovrsniji. gotovo napustivši antipatičnu mu ženu Evdoksiju. provodeći vreme u sve ozbiljnijim vojničkim i mornarskim vežbanjima. Zatim pređoše na carevu stranu pojedini velikaši. Zabave i rad sa lađama bili su počeci stvaranja ruske flote. u vezi s tim. gospoda se oblače u poljske i madžarske ruske i čak počinju da briju bradu. „shodno novim evropskim običajima“ naređeno je da se izvrši pregled prosjaka u Moskvi: lenive i zdrave trebalo je uputiti na rad. čak i topovima. Saobraćaj sa strancima. Zabranjeno je „ići kolima po ulicama. za preko sedam godina. da se pridobiju za akciju protiv vlade mnogo ozbiljnije vojničke snage. njegova okolina spremala se da iskoristi u zgodan trenutak živi temperamenat darovitog cara i da ga natera na traženje odstupanja carevne Sofije.

Videlo se uskoro. On je svom snagom pregao da stvori flotu. Godine 1700. nepravednosti i pljački. kao i nekih drugih ličnosti. on sam razradio. koja se pojavila pred Azovom.Petar. dat je oblik veoma neobičan za jedno preduzeće ovakve vrste: poslanicima je dodeljena ogromna pratnja ljudi srednjih godina i mladića.“ glasio je natpis na pečatu Petrovom koji je stavljao na svoja pisma i akta iz inostranstva. Nije mu se svideo engleski parlamenat. koji se uče. Petar je svima posekao brade i skratio dugačke staroruske kaftane. koji su trebali da se uče u inostranstvu. Petar je na taj put išao pod tuđim imenom. kao i pri građenju lađa. Petar se pojavio kao munja. koje su kasnije bile izvedene. koje je dovodio na svoj dvor. mnogo se ojačalo u Petrovo doba. Politički je to poslanstvo svoj cilj potpuno promašilo. neumornost. da obiđe Nemačku. U državnu upravu Petar je uvodio čisto građanski elemenat. Sam Petar je radio i obaveštavao se neumorno. Pored individualnih kazni. po želji mladoga cara. koje se zapažalo ponešto još i za vreme Vasilija III i Ivana IV. Iza ove demonstracije Petar je uzeo na se da sprovede opširnu istragu. da ostavi nepopunjenu patrijaršisku stolicu. Petar gotovo nije ni pitao za poreklo i društvene veze onih ljudi. Petar je doneo ovom prilikom odluku. već se onda pokazao kao organizator prvoga reda. bilo stranaca. a iznad sviju najviše sam car. da se streljačka vojska konačno ukine. kao i za vreme Velike Bune. a na čelu sa carevnom Sofijom i o otvorenoj buni nekih streljačkih pukova. sa izvesnim dopunama i izmenama prema fonetičkim osobinama pojedinih jezika i prema onim reformama. velikim delom smrtne. u kojoj je. Pored političke i „pedagoške“ svrhe poslanstvo je trebalo da nađe mnogo i tehničara i obrazovanih ljudi za Rusiju. nije se naučio ni lepim manirima na strani i ponašao se u društvu visokih evropskih dama kao prostak i varvarin. Car je kratkim putem doneo presude. na holandski način. u diplomatiju. i utvrdio se u svom bezgraničnom poverenju prema nauci. Masa stranih stručnjaka došla je u Rusiju. „Ja sam u činu onih. a radilo se i na uvođenju specijalnih građanskih slova. koji me učiti hoće. upućeno je jedno veliko poslanstvo u inostranstvo. koja je trebala da otkrije i iščupa za uvek sve korene zavera i buna. Još pre dolaska Petrova strelci su pretrpeli poraz. Tom poslanstvu. Svirepim mučenjem uhapšenih i optuženih strelaca. nova godina se već praznovala 1. čiji je plan. on je stekao dosta praktičnih znanja. Petar je bio zbog toga beskrajno oduševljen. u prvom redu iz mornarstva. da se car liši prestola. Petar je jedva dočekao smrt starog „svetog oca“ Adrijana. bilo je iznuđeno mnoštvo iskaza. zatvorivši je kao kaluđericu u manastir. Isto tako odsečno Petar se rastavio i od žene. Među tim učenicima nalazio se i sam Petar. stvorena je građanska ćirilica. obuzet neverovatnom žeđu za znanjem. pun grotesknih detalja. U Moskvi mu prirediše triumfalan doček. januara na evropski način. najaktivnije sudelovao sam car Petar završila se zauzećem tvrđave. u koju su bile umešane i careve sestre Sofija i Marta. i tražim one. iako ponekad bez sistema i često naopako. Pošto mu je smetao i patrijarh u sprovođenju izvesnih njegovih kulturnih reforama. bili su razoružani i većim delom internirani. da su carevne zakaluđerene i završile su svoj život u zatvoru. da je postojala veoma razgranata zavera. Englesku. mnogi su zaverenici bili pohvatani. naučili silu svakakvih stvari. svežina i vedrina 47 . kad su mu stigle vesti o novoj zaveri njegovih protivnika. koja su nekoliko godina kasnije doista i uvedena. Holandiju. Za Petra je bilo glavno: energija. iz kojih je izlazilo. Da bi se početa akcija protiv Turske pojačala. Srbi i Bugari. kojom se u glavnom i sada služe Rusi. Tim je izvršena krupna reforma azbuke. Ciljalo se na to. Pored toga. na pritoci Dona. naredivši svima da se obriju i da nose evropsko odelo. ali postupak tog Sabora ostao je dosada nerasvetljen. Druga opsada tog grada. ali su mnogi od njegovih mlađih članova. da je Petar imao naročitih simpatija i poverenja prema merkantilističkim doktrinama i da je želeo dati trgovačkom kapitalu i građanstvu mnogo veću ulogu u državi i društvu. Sve te struke behu pune ljudi tamnog porekla bilo Rusa. Uvođenje elemenata takozvanog „niskog porekla“. nego što su je ranije imali. Austriju i Mletke. koji je i dalje prepuštao upravu svojim doglavnicima. na reci Voronježu sagrađena je prva ruska ratna flota. Prvi njegovi postupci izazvali su velike senzacije: prilikom primanja vlade i velikaša. ali je duboko osetio duh evropske napredne kulture. Svoje učenje na strani morao je Petar naglo prekinuti. Svoje sestre car je predao suđenju neke vrste Zemaljskog Sabora. ozloglašenim zbog njihova nehata. vojsku i javnu upravu. Zna se samo toliko. Za nekoliko meseci.

ubeđen da je s Rusijom svršeno. na Baltičko More. ali pretrpevši teške gubitke. on je to isto tražio i od svojih doglavnika. iako je bio gotovo pet puta slabiji. a ono što ih je bilo. pod vođstvom neumornog cara. ali su dolazile tek na drugo mesto. moćnu tvrđavu Noteburg na izlasku Neve iz Ladoškog Jezera (Petar je tu tvrđavu nazvao Šliselburg t. 1617. Prvi sukobi sa vojskom kralja poljskog ispali su srećno za Karla. Po Karlovačkom Miru. Tako su bile. takozvani Veliki Severni Rat. od kandidata. nije ušao u njene predele. dok su druge bile zarobljene sa celokupnim taborom. To je bila mala nagrada za velike žrtve. da je između Rusije i Porte konačno prestalo ratno stanje. Ingriju. ostavivši duž ruske granice samo vrlo slabe snage. Ključgrad). loše snabdevena.duha. većinom stranci. da osvoji u jesen 1702. tražile su se. Petar se krenuo sa vojskom u švedske predele. i da izađe na proleće 1703. nazvan na holandeski način Sankt-Piterburh sa tvrđavom Svetih Petra i Pavla i sa utvrđenim pristaništem Kronštatom na spomenutom ostrvcu. sa glavnom vojskom brzo krenuo preko Livonije u poljske predele. on je protivnika 1706. i uopšte od ljudi kojima je poveravao kakav posao. Petar je u panici pobegao sa bojnog polja još pre odlučnog trenutka. Tako je počeo. Smatrali su svi. Karlo XII. za kojim je sledio separatan ugovor Rusije sa Portom. Ipak. Karlo se gubio u ogromnim poljskim šumama. Petar je bio zauzet opsadom jake švedske tvrđave Narve. naneo joj je strašan poraz. koji je progutao ogromne snage ruskog cara i njegovog carstva. j. Petar je osvojio nekoliko pokrajina duž Baltičkoga Mora: Kareliju. Zato za sve vreme vladavine Petra Velikog produžuje se bezbroj procesa o raznovrsnoj korupciji državnih organa i o kratkim postupcima samoga cara. Uz vojsku izbi na Baltičko More i ruska flota sagrađena na jezeru Onjegi. Ne zaustavljajući se na ovim uspesima. velikim delom slabo izvežbana i slabo naoružana. oduzimanja crkvenih zvona. Još za vreme pregovora u Karlovcima Petar je lično vodio pregovore sa poljskim kraljem Stanislavom Avgustom Sasknm o savezu protivu Švedske. u kojoj je jedna grupa nezadovoljnih plemića pokušala da digne ustanak u korist Petrovu. finansije i administraciju. gde je osvojio ušće Neve i malo ostrvo blizu njega. Mase Rusa podavile su se u talasima Narve. Čim je dobio izveštaj. 48 . artiljerijom i zastavama. Dok se sve to dešavalo u Poljskoj i Saskoj. Čim je čuo za napad saveznika on se sa svojom malom vojskom pojavio pred Kopenhagenom i naterao je danskog kralja na kapitulaciju. Vojska je bila nejednaka. u koliko su one trebale vojsci. najveći rat za vreme Petra Velikog. Petar se nije bojao nepopularne mere. Petar je imao zadovoljstvo da lično učestvuje u zarobljavanju jedne švedske lađe. potpuno dotukao. Petar je počeo da sa neverovatnom brzinom reorganizira vojsku. osetljiva pamet. U prvom redu trebalo je stvoriti ponovo artiljeriju. pošto u Švedskoj vlada lakomisleni i premladi kralj Karlo XII. da se oduzmu Švedskoj njene zemlje duž Baltičkog Mora. u kojoj je Petar radio. od kojih je Rusija bila sasvim odgurnuta nesrećnim ugovorom u Stolbovu god. da će pobeda biti laka. nego je. Prvi sukobi ruskih ratnih lađa sa švedskim bili su veoma uspešni po Ruse. Petar je stvorio novu vojsku i uspeo je da s njome prodre u švedske predele. Ali ono što im ipak treba priznati jeste bez ikakve sumnje njihova neosporna talentovanost i velika radinost. avgusta 1700. koja su pretopljena u topove. jureći za svojim protivnikom. izvedene u Rusiji veoma raznovrsne reforme na svima poljima javnog i privatnog života. na ušću reke istog imena. Ali je poprište rata bilo preveliko. U taj su savez uvukli i danskoga kralja. koji je obično svoje saradnike kad skrive svojeručno kažnjavao debelom batinom. zatim se dao brzo prevesti u Livoniju. Samo su se dva gardiska puka još nekako borila.. vedra duha. Rusiji su dodeljene obale Azovskog Mora i Azov sa ušćem Dona. komorom. Svrha saveza beše. Ali se baš tad javila i sva veličina i moć njegova duha i karaktera: oporavivši se od strašnog napada straha i malaksalosti. istina. nisu uživali poverenje svojih vojnika. U glomaznoj vojsci Petrovoj nije bilo dobrih zapovednika. Sam neumoran radnik. Retko su se s kim dešavali u životu onakvi preobražaji kakav se desio sa Karlom XII. na ovom ušću i ostrvu javlja se buduća prestonica—grad Svetog Petra. Estonsku i Livoniju sa njenim glavnim gradom Rigom. i ljudi s kojima je sarađivao bili su većim delom jako pokvareni. Iznenadnim napadom na nju Karlo. Moralne kvalifikacije. Sredina. pa su se povukla u nekom redu. u prvom redu lično poštenje. sposobnost brzog orijentisanja i širina vidika kandidata za pojedina mesta.

Da spomenemo još i to. Petar Veliki zaključio je tajni savez sa moldavskim i vlaškim gospodarima i krenuo je u njihove kneževine.. odakle je Karlo podbadao Tursku na nov rat protiv Rusije. Tako je među njima bio. Vladislavić. Car nalaže zapovedniku svojih trupa da sporazumno sa Vladislavićem postupa u uređenju odnosa prema hrišćanima. i tu je aktivno sarađivao sa Petrovim ministrom Tolstojem. pomoćnika i učesnika u njegovim pothvatima. te kome je (kao „plemenitom Iliru u Moskvi“) Dubrovački Senat pre više godina preporučivao neke svoje sugrađane upućene u Rusiju. i da osvoji i razori Mazepino utvrđeno mesto Baturin. pomoćna vojska. nadajući se u ustanak Male Rusije i hetmana Mazepe. kraj njega. on je već postao dvorski savetnik i ujedno spahija u Ukrajini. koji je imao u Dubrovniku dosta prijatelja. koji se nesrećno svršio (1711. Vrlo malo ljudi pristalo je tamo uz Mazepu i Karla XII. Pri ovim pregovorima. vodeći pregovore i sa Dubrovačkom Republikom. nego gotovo uništenjem švedske vojske i Mazepinog odreda. na primer. progonjen u zavičaju od Turaka. beše potučena od Petrova doglavnika Menjšikova kraj Ljesne u Belorusiji. Godine 1710. samo neka živi Rusija u slavi i sreći“. Sava postigao svoj najveći diplomatski uspeh. Sava je zarana počeo da se bavi trgovinom. napokon.). Bokelj (rođen 1680. Ali su one postale naročito žive za doba cara Petra Velikog. Počeci tog rusko-švedskog rata u Poljskoj nisu bili povoljni za Petra. bilo je puno Južnih Slovena. Ipak je Vladislavić poneo sa sobom veoma laskava pisma dubrovačkog Senata adresovana Petru Velikom. U maju i junu 1709. i neki Sava L. otpočela. Njegov otac. Godine 1716. Vršeći tako poslove tajnog poverenika ruske diplomatije i ujedno trgovca. došao sa robom preko Crnog Mora i Azova u Moskvu. nije uspeo da isposluje dozvolu Senata da se sagradi u Dubrovniku pravoslavna crkva. odličan pomorac. da mu život nije drag. Karlo i Mazepa sa malobrojnom pratnjom jedva su se spasli begstvom preko Dnjepra i našli su utočište na turskom zemljištu u gradu Benderima u Besarabiji. Onda se opet. On je morao pod dosta teškim okolnostima da se povlači. kao izvanredni ruski izaslanik na egzotičnom i dalekom dvoru kineskog cara. Sava ide u Italiju. jer se Senat bojao da ne bi Dubrovnik preplavili pravoslavni Srbi otomanski podanici. kada ga opet vidimo u Moskvi. U nizu mnogobrojnih domaćih i stranih saradnika Petra Velikog. a već se oko podne završila i sudbonosna bitka između glavnih švedskih i ruskih snaga. i isto tako i kao 49 . Karlo je bezuspešno opsedao utvrđeni grad Poltavu. Vladaslavić.Međutim je Karlo krenuo protiv Petra. poreklom od ugledne hercegovačke porodice. a pored toga dobija na dar i kuću. Sava (1705. Većina naroda ostala je verna Rusiji. Drugi jedan Jugosloven. Petar. na koji je položaj došao Rusima odan pukovnik Ivan Skoropadski. uhvatio je onde veze sa ruskim diplomatama knezom Goljicinom i Ukrajincevim. s kojim beše zaključio tajni ugovor. gde mu se daje pravo da trguje bez plaćanja carine. te je Sava kasnije postao i sam dubrovačkim plemićem. sa puno ruske robe. Dok je glavna švedska vojska prodrla duboko u Ukrajinu. ali je išao zaobilaznim putem. i u njoj se odlikovao. kao odličan carev diplomatski saradnik. Ovo je bio vrlo težak udarac za Karla. nadajući se u isto vreme i na pomoć Južnih Slovena. nastanio se bio u Dubrovniku. Karlo je krenuo za njim u unutrašnjost Rusije. pa donekle i političkih veza između Rusa i Južnih Slovena bilo je od prastarih vremena.) vratio u Carigrad. sve do godine 1708. Kulturnih. Sava je učestvovao očigledno kao politički savetnik za sva balkanska pitanja. da zbaci samoga Mazepu. sa velikom komorom. pokazao je čudesa hrabrosti. a pored toga Senat nije bio baš zadahnut verskom tolerancijom. koji je bio tom prilikom i anatemisan. kao talentovan inžinjer i brodograditelj. izbio je novi rat između Porte i Rusije. u zoru 27. juna. gde ga je sam car lepo primio. koja je tada bila zagazila u rat sa Turskom. U carevu pohodu na Prut. nastojeći poimence da zaključi konkordat sa papom Klimentom XI. da je za carevanja naslednice i žene Petrove. i da sprovede nov izbor hetmana. ali je još teži bio potpuni neuspeh Mazepin u Ukrajini. u Perastu) Mata Zmajević. Tako je Petar mogao dosta lako da zadrži svoje položaje u Ukrajini. i postao je njihov tajni agenat. i tu — pored nadzora nad ruskim državnim pitomcima — obavlja i mnoge važne poslove. po starom kalendaru. Znamenita Poltavska Bitka završila se ne samo porazom. Godine 1711. stupio je u službu carevu. i vodeći pregovore sa Mletačkom Republikom. Katarine I. on je godine 1702. pa došavši u Carigrad. koji je u svojoj naredbi vojsci napisao čuvene reči: „O Petru znate.

da su sa radošću primili njegovu povelju.zapovednik flote. juna iduće godine bila se kod Gacka prva bitka. car je dobio odgovor iz Crne Gore. kojim su mu Crnogorci javljali. kojom je prilikom svojom veštinom i hrabrošću spasao i flotu i samog cara. ali optužen radi pronevere državnog novca (što se često dešavalo u ondašnjoj Rusiji). stupio u carsku službu. Tako je. car spominje velike zasluge Crnogoraca. Među srpskim pridošlicama sa Balkana naročito se istakao Hercegovac Mihajlo Miloradović. Oktobra 1711. a sam se vrati u Rusiju. u Gađaču. Boki i Hercegovini.. od „vojvoda. U ovoj dužnosti isticao se svirepošću. car Petar počeo da se sprema na rat sa Turskom. Stvar se ubrzo okrene sasvim na zlo. Najveću slavu stekao je Zmajević u odlučnoj pomorskoj bitci kod Tanguta. i mnogo drugih njihovih užih zemljaka i sunarodnika. nakon katastrofe na Prutu. kneževa. pa je i u svojim pismima caru u više mahova davao izraza svoga poštovanja i ushićenja.. neka se i mi potrudimo u službi za svoga pravoslavnoga Cara“. što je još mnogo zanimljivije. najmanje. dubrovački senatori iskazivali su tim prilikama svoja osećanja sveslovenske solidarnosti. u činu pukovnika. u blizini granica Republike. a zatim je bilo okršaja i na drugim mestima. GBega je car.. poreklom od jedne od najznamenitijih plemićskih ukrajinskih porodica). Dubrovnik se mnogo radovao odlasku i uspehu svojih sinova u Rusiji. ističući više puta zajednicu krvi i jezika koja ih vezuje sa ruskim carem i njegovim narodom. Kako se vidi iz veoma zanimljivih dokumenata dubrovačkog arhiva. i umro je u Zadru gde je i sahranjen. i uopšte „svi narodi koji obožavaju razapetog Hrista — Boga našega“. Pored Zmajevića bila su tada u ruskoj službi još dva odlična primorca: dubrovčani Jeronim Natalić i Ivan Tudizić. već 15. Čim je. i da se rado odazivaju njegovu pozivu. naročito posle borbe vladike Danila i njegovih Crnogoraca protivu Turaka. Ali je Crnogorcima bilo teško zbog nedostatka oružja. u kojoj se pozivaju na krstaški rat protivu Turčina sve „blagorodne“ (crnogorske) „osobe“. da bi ih što bolje zadobio i „osokolio“). i to i od ugarskih Srba i od Srba pod Turcima. Pri kraju svoje karijere došao je do časti i položaja velikog admirala. a Petar to učešće ovde jednostavno pripisuje Crnogorcima. koji je sa svojom braćom. gde bi opkoljen od prevelike turske vojske. u Moskvu kapetan Bogdan Popović. a zamole ujedno da ih car i pristojno nagradi. naime. gde je ostao kasnije sa službom u Ukrajini. Miloradovići su ušli u kolo najodličnijeg ruskog plemstva. U predugačkoj ovoj povelji. Od strane Srba su dolazili emisari. između Rusa i Šveđana. Gavrilom i Aleksandrom. došao bio. Jovana Tekelije i jednog njegova druga iz Arada i Segedina: „O najblagočestiviji care. Turci pregaziše Crnu Goru i počiniše u 50 . a u kasnijim naraštajima nosili su i grofovsku titulu. pre mnogih godina podjarmljenoj od nevernika.u čemu ga je još nadmašala njegova žena (rođena Butovićeva. bi prinuđen da kapituliše i da hitno zatraži mir od sultana i da prestane sa ratovanjem uopšte. siroti Crnogorci imali su da ispaštaju svoje ratovanje i da teško trpe od turske navale. naročito onda kada će Gospod Bog podignuti tvoju krstašku desnicu naspram njih i nemoj da zaboraviš da i nas. i to čak od ratova Aleksandra Maćedonskog (neki tadašnji pisci držali su da su u vojsci Aleksandrovoj učestvovali i Iliri. Mnogo manje zadovoljstva pokazivala je dubrovačka vlada u pogledu aktivne politike koju je vodio ruski car na Balkanu. poimence usled rovarenja njegovih agenata po Crnoj Gori. uputio kao svog glavnog agenta među Crnogorce. koja su je dovodila često u veliku nepriliku. pao je u nemilost. Sloveni.. Dok je tako Mihajlo Miloradović pravio „karijeru“ u Rusiji. I doista. jer Petar. pozoveš i pomiluješ. Crnogorci su samo čekali na ovaj mig carev. noseći uza se pismo dvojice srpskih pukovnika. Tada Miloradović razdeli među Crnogorce poklonjene od cara dukate. adresovanoj na pravoslavne hrišćane“grčke i rimske vere“. ali. još u maju 1710. tako su pisali u svom kitnjastom slovenskom jeziku srpski pukovnici. i ostalih živećih u predelima Zetskim i Crnogorskim“. — prekrasno sijajuće sunce pravde!“. t. Vlaha na Jadranu ogrankom ogromnog slovenskog stabla. j. čim je buknuo rat sa Turskom. te smatrajući malu slovensku republiku Sv. oni ga zatraže od cara.. „milostivim okom pogledaj na nas uboge i svojim carskim mislima pomisli o našoj otečeskoj srpskoj zemlji. te je misija Miloradovićeva uspela potpuno. Miloradović je nosio uza se carsku povelju. dobili su velike posede poglavito po Ukrajini. on je potražio veze sa balkanskim hrišćanima.

Kao posledica ove ekspedicije. pripali su Rusiji krajevi na Zapadu i Jugu od Kaspiskog Jezera. u Pomoranskoj i na moru. Po ovom miru Rusija je dobila potvrdu sviju svojih osvojenja. spremajući istraživačka putovanja u Kinu i u još dalje krajeve. u ime otštete. ikonama i knjigama. Tada su ruskoj državi konačno pripale ove zemlje: deo Finske. Rusija je učvrstila svoj položaj na Baltičkom Moru. naročito nemačku politiku. Nakon neverovatno raskošnih i fantastičnih svetkovina zbog pobede nad Švedskom Petar je dao svojoj vojsci kratak odmor. U isto vreme Petar se ozbiljno upleo i u srednjo-evropsku. i zbog ratnih preduzeća. Uverivši se u beskorisnost ratovanja po Nemačkoj Petar je onda svu svoju pažnju upravio na glavno poprište rata. i zbog lečenja i odmora po banjama. te se osporavala duže vreme ruskim vladarima od strane drugih dvorova). kakav beše genijalni nemački filozof Lajbnic. da prikupljaju milostinju. jedno od najbogatijih mesta sa izvorima nafte. O unutrašnjim merama na korist države. od opasnog protivnika. koje se tiču mornarstva. izazvan ovom ekspedicijom. proglasili Petra Imperatorom (ova se titula smatrala većom od carske. da su oduševljeni Petrovi doglavnici. To su bile tvorevine Petra Velikog. iako se htelo da se privuče Francuska na stranu Rusije. sa naročitom marljivošću trudio oko poboljšanja svojih ratnih snaga. to je zavisnost unutrašnje njegove politike od potreba i interesa rata. I u jednom i u drugom poslu Petar nije uspeo. koja nije bila loše zamišljena. U svome lutanju po Evropi Petar je 1717. Ali je sve bilo uzalud. i zbog kulturnih poslova. sa Viborgom. građanski velikaši i visoki vojni časnici. Rezultati takozvanog Prutskog Pohoda bili su veoma žalosni za Rusiju. upućujući jednu čitavu ratnu ekspediciju (kneza Bekovića-Čerkaskog) u Indiju preko srednje Azije. Cetinjskom Manastiru dozvoljeno je da šalje u Rusiju izvestan broj kaluđera i pripravnika. Politički ova poseta nije dala ništa. gde je raspolagala sa više odličnih pristaništa i sa velikom trgovačkom: i ratnom flotom. a među njima i nacrt za Rusku Akademiju Nauka. i Vladika i Crnogorci imali su da se zadovolje. Petar je morao da se odrekne prava Rusije da drži ratne lađe i da ima utvrđenja na obalama Crnoga Mora i da vrati Turskoj Azov i ušće Dona. pošao je u Rusiju i sam vladika. koje nikada ne napušta. posle dugog većanja. ali se brzo okrenuo na drugu stranu. Rat sa Persijom. i na kraju krajeva umorene zaraćene strane. Prirodno je. ali je izvedena sa više krupnih grešaka. njegova vojska dva puta je provalila u samu Švedsku. Pored toga pretrpela je Rusija i goleme novčane žrtve i veliko političko poniženje. Estonska i Livonija sa ostrvima mozunskim i gradom Rigom. Paralelno uz moćnu delatnost ratnu i diplomatsku razvijala se unutrašnja politika Petrova. sudstva. kod kojega se nalazio i izaslanik vladike Danila — arhiđakon Maksim. Nekoliko godina trajao je rat u Finskoj. Fokerota. To je bilo poslednje krupno delo spoljnje politike Petra Velikog. po mišljenju jednoga od najboljih poznavalaca ondašnje Rusije. Ovaj je bio očaran džinovskom pojavom ruskog vladara i koji je izradio za nj više značajnih projekata. a sam sa vojskom i mornaricom krenu preko Kavkaza i Kaspiskog Jezera na Persiju. Prvo. Veliko balkansko preduzeće carevo bilo je propalo. poklonima u novcu. veli na jednom mestu Fokerot. dolazeći pored ostalih u dodir i s takvim ljudima. Karelija. u crkvenom odelu i posuđu. a među njima i predeo Baku. Tada se Petar svom snagom upustio u borbu sa Švedskom. koji je poginuo. godine napravio dužu posetu Francuskoj i njenom malom kralju Luju XV. Ocem Otadžbine i Velikim. pa ga vidimo kako svaki čas trči po Nemačkoj. On je počeo da mašta o srednjem i dalekom Istoku. 51 . Par se. Sledeće godine jedan je slučaj oslobodio Petra. Vladika i mnogi drugi ugledni ljudi biše primorani da se sklone na mletačko zemljište. i zbog političkih intriga. kao i da se zaključi bračna veza između Romanova i Burbona udajom Petrove ćerke za kralja Luja. Ipak su i za sve to vreme ostali Crnogorci u vezi sa carem. Karla XII. Godine 1715. „bilo je za cara građenje lađa i drugih stvari. izuzev većeg dela Finske. zaključiše mir u Ništatu godine 1721. „Najomiljeniji posao“. što odmah pada u oči čoveku koji tek počinje da se bavi proučavanjem doba Petra Velikog.njoj bezbrojne zulume. Veliki deo takozvanih reforama Petra Velikog izveden je u neposrednoj vezi sa ratnim poslovima. Ali je Vladici kasnije (nakon završetka Severnog Rata) stavljena u izgled obilatija pomoć. Ingrija. završio se veoma povoljnim mirom za Rusiju.

mornarima. a ima silu i moć da svoje zemlje i države. Ovoj vrlo važnoj teoriskoj raspravi data je gotovo snaga zakona. ako su mornarica i vojska bile dovoljno snabdevene novcem. šta više često na vrat na nos. Ukaz. Petar se mnogo brinuo o gradovima: merkantilist po svojim ekonomskim shvatanjima. porodicu i gospodarstvo. on je. Pored nepotrebnih ili malo potrebnih 52 . Inače. Treba odmah istaći. koji nikome na celome svetu ne treba da polaže račune o svojim poslovima. znatniji i jači plemići težili su najviše da idu u gardiske pukove. nastojeći najzad da mlađe plemstvo bude još i školovano i podvrgavajući ga naročitim ispitima. Tražeći od plemstva teške i duge službe. Za plaćanje poreza od strane njihovih članova bile su odgovorne opštine slobodnih građana i slobodnih „državnih seljaka“. koji je dobio prvi oficirski čin ili sedmi po redu čin građanske službe postajao nasledni plemić. Za vreme Petrovo u neposrednoj vezi sa ratnim potrebama. poslednjih godina Petar je sve više ulazio u druge grane državne uprave. crkveni i politički pisac. Unapređenje bilo je stavljeno u zavisnost ne samo od preporuke komandanata. Stvorena je dobro promišljena tabela činova u vojsci. nego i samim baštinama. barem u teoriji. i na stvaranju domaće industrije. bez obzira na njegovo poreklo. vojne i građanske. šta više. i istu volju božju koja se ogleda u slobodnim izborima cara. i to počev od redova. koju je Petar uneo u rusko državno pravo. i zbog potreba ratnih. kao hrišćanski gospodar. ograničavajući ga veoma osetno u pravu slobodnog raspolaganja imanjima i to ne samo spahilucima. Da bi nekako popravili svoj položaj bogatiji. Međutim. što je nasleđe prestola doveo u zavisnost od volje vladareve. Bez čina plemić nije imao potpun značaj pravog plemića. kada je stupio u carsku vojsku i njemu su bili otvoreni. Plemstvo se rusko demokratizovalo i donekle birokratizovalo. koji su dobijali aristokratsko obeležje. ali je to ipak bilo od koristi i to treba svakako podvući. da je Petar u prvoj periodi svoje vladavine radio bez ikakvog sistema. od mladih godina pa do starosti. naročito one prve. u naročitom spisu „Pravda volje monarha u određivanju svojega naslednika“. „Njegovo Veličanstvo jeste samovlastan monarh. moderni istraživači su vrlo dobro uočili. dvorskoj i građanskoj službi. a i inače puno radio na razvijanju pristaništa. mornarici. Što se tiče uređenja same vrhovne vlasti ona je za vreme Petrovo sačuvala svoj apsolutni. Pored toga. Za vreme Petrovo staleške službe postale su mnogo teže. obrazložio je jedan od njegovih doglavnika. samo trećina svake plemićske porodice imala je pravo da služi u građanskoj službi. Jedna važna novina. odnosno prestolonaslednika od strane „cele zemlje“ zastupljene na Zemaljskom Saboru. Petar je davao svojoj neograničenoj monarhiji sve više policajni i birokratski karakter. Petar ga je u glavnom ostavio gospodarom nad seljaštvom. ova poslednja kolektivna odgovornost seljaka za ispravno plaćanje njihova duga postala je važna činjenica u stvaranju kolektivističke ruske opštine — čuvenog „mira“. jeste to. ali je taj seljak vojnik bio izgubljen za selo. regrutima. dok je svaki čovek. a ostali. a pogotovu već i predstavnik „prosvećenog apsolutizma“. drvom. Petar je prvi dao jednu zaokrugljenu teoriju ruske samodržavne vladavine. vladika Teofan Prokopović. dok je ranije ustavni običaj ruske carevine priznavao dva kombinovana načela u popunjavanju carskog prestola: volju božju. su. neograničeni karakter. možda ih je on shvatao i previše utilitarno. popunjavala armiske pukove. bili dužni da služe u vojsci ili u mornarici. Plemstvo je bilo mnogo strožije uvučeno u državnu službu nego pre. ili se nikako nije brinuo tokom prvih trideset godina svoje vladavine i bio je potpuno zadovoljan. preduzete su bile važne mere za reorganizaciju vojske i državne službe. da je Petar uvek imao vrlo živo interesovanje za prosvetu i nauku. a s tim u vezi i za preuređenje celokupne društvene organizacije. Da bi sva masa od plemstva zavisnih ljudi služila državu. putevi za unapređenje i ulazak u oficirski kor i nasledno plemstvo. Seljak novak bio je slobodan od trenutka. koja se ogleda u slučajnosti rođenja ove ili one ličnosti. u koliko seljaci nisu bili regrutovani za carsku vojsku. hranom i municijom“. na dizanju izvozne i uvozne trgovine. On je bio svakako pravi preteča. nego i od tajnog glasanja zbora ljudi viših činova. po svome nahođenju i volji upravlja“ tako glasi „Vojnički ustav“ od godine 1716. dokle kasnije unosi sve više ozbiljnosti i plana u svoje poslove.gospodarstva i trgovine on se veoma malo. dok je masa nižeg plemstva. kao i prostog sveta. koji je Petar izdao o nasleđu prestola. Petar je vršio regrutaciju i među kmetovima i među robovima.

uzimali su vidnog učešća u svakojakim finansiskim transakcijama i trgovačkim i industriskim poslovima. Radilo se puno i na poboljšanju saobraćajnih prilika: građeni su i popravljeni javni drumovi. građene su i veoma korisne. po primeru Švedske. Sva reforma Petra Velikog prolazila je u znaku teške borbe za budžetsku ravnotežu. Petar je slomio crkvenu moć. Što se tiče administrativne organizacije Rusije. koja je često dovodila do teških kriza i do velikih izliva narodnog nezadovoljstva iziskivala je velika finansiska sredstva. tamnog porekla. j. takozvani „Upravni Senat“. gotovo kao neograničeni gospodari svojih pokrajina. stajaća vojska. na novi način organizovana. Oni su postali neka vrsta oligarhiske vlade uz Petra. oduzimanjem ogromnih crkvenih imanja. Već spomenuti vladika Teofan napisao je naročit pravilnik za Sveti Sinod (takozvani „Duhovni reglament“) u kom su izložene i obrazložene osnovne tačke zakonodavstva i politike Petrove u poslovima crkve. Guvernije su se delile na „provincije“ i srezove. naseljavao i ulepšavao i protiv prirode i protiv ljudi. ona se za vreme Petra Velikog više puta menjala. U redovnim prilikama to je bio organ najvišeg suda i nadzora nad svima granama uprave. a u većini nisu bili pripadnici stare aristokratije. oni su bili izvanredno bogati. radio je pod nadzorom „oberprokurora“. da se u nj uvedu i svetovne ličnosti) Sinod je bio potpuno poslušno oruđe carske vlasti. kao na primer veoma zanimljivi porez na brade. koji je dospeo do kneževske titule i do najvećih položaja u državi. zvani su „vrhovna gospoda“. Pokušaj da se uz njih stvore neke vrste od plemstva biranih kolegijalnih ustanova nije uspeo. za davanje diploma za titule kneževske i novouvedene grofovske i baronske. Sva ova golema delatnost.fabrika. sa vojvodama i komesarima na čelu. što je iz početka i bilo. Ali država nikad nije izlazila iz finansiske krize. Najveći čovek među njima beše već spomenuti Menjšikov. Petar je. na čelu sa guvernerima. ukinuto patrijaršisko zvanje. nego i ograničavanjem kompetencije duhovnih sudova. Razume se. Bila je stvorena nova podela Rusije na takozvane guvernije. Uvedene su i glomazne „kolegije“ t. regulisane su reke. U nj su ušli najvažniji doglavnici Petrovi. kolegijalne ustanove za različne grane uprave. kratkim vlastoručnim ukazom stvorio najviše državno telo. Tada je nastala i Duhovna Kolegija ili Sveti Sinod pravoslavne crkve kojim je Petar zamenio godine 1721. koja nikad nije bila postignuta. koji su takođe onda uvođeni u Rusiju. Već početkom XVIII stoleća prestala je da radi starodrevna Boljarska Duma. Primenili su i takozvano „kvarenje novca“. po ideji Petrovoj. zatim čitava organizacija „fiškala“ t. kopani su kanali. Sastavljen od vladika i sveštenika (mislilo se. Provincijalna administracija menjala se nekoliko puta za vreme Petrovo. koji je neumorni car gradio. Centralne ustanove stare moskovske Rusije likvidirane su. 53 . Kasnije su uz taj senat postavljeni: general-prokuror. s kojim je Petar priređivao čitave orgije i sa neverovatnom grubošću ali sa glumačkom veštinom izvodio parodije na različne obrede crkvene. ratna i trgovačka mornarica bili su pozitivan rezultat Petrove vladavine. trebao da dođe neki energičan oficir. odlazeći na Prut i očekujući velike opasnosti. i za grbove. koji je trebao da bude „oko gospodarevo“ i da vrši nadzor nad samim najvišim upravnim telom i sudom u carevini. Sva vladavina Petrova prošla je u izmišljanju različnih finansiskih mera za povećanje prihoda. carev „paradis“. tada su prvi put izmišljene u Rusiji taksene marke i hartije i svakojaki monopoli i dažbine. koja su se dotle nemilice utamanjivala. i to ne samo ovom merom. kao i dosta jaka. neku vrstu Namesničkog Veća. istraživača i kontrolora. Važniji guverneri koji su često bivali senatori. general-rektmajstor za primanje i isleđivanje tužbi privatnih lica. na koje je mesto. Posle raznih pokušaja da vrši funkcije vrhovne vlasti preko pojedinaca snabdevenih izvanrednim punomoćstvima i preko raznih ustanova. njegovim raspoređivanjem po grupama i činovima. Međutim. j. takozvani „Sabor najvećih budala i pijanica“. likvidacijom mnogih manastira i dosta oštrim merama protiv kaluđera. u većini slučajeva generalima. a isto se tako neumorno radilo na istraživanju i iskopavanju ruda. Preduzimane su takođe mere za čuvanje ogromnih šumskih bogatstava Rusije. taj stup aristokratije i utočište konzervativaca. Zanimljiva je bila i veoma neozbiljna i ružna ustanova Petrova. da je najviše truda i troškova uloženo u omiljenu prestonicu Petrograd. najzad geroldmajstor za nadzor nad plemstvom. koji su imali ogromnu vlast.

a i zanimljiv pokušaj da odvoji sudstvo od administracije i da stvori nezavisne kolegijalne sudove.— ali ne treba u tim reformama gledati ni niz drugorednih promena. Ne treba preterivati i. U svom životu Petar je imao bezbroj avantura. za zakonitu ženu. da je taj Petrov posao doveo do potpunog preobražaja Rusije. dovodi u Rusiju obrazovane strance. na evropeiziranju načina života i manira. Tim reformama mnogo je smetao suviše oštar način. inače. Ovaj je pokvario odnose između oca i starijega sina Aleksija. šalje Ruse u inostranstvo radi školovanja. uspeo je da begunce vrati natrag i da ga zatvori. Ona je bila prožeta slobodoumnim antiklerikalnim. nego što su ga slomili bolest i preveliki napori jednog života. Ova aeantura pretvorila se tokom godina u trajnu i duboku ljubav. koji su nastavili svoju opoziciju crkvi i vlastima. samo bez one stroge etikecije. toliko i zbog nedostatka saradnika i izvršilaca. na koju se toliko pazilo po svima evropskim dvorovima. kao i zbog neobrazovanosti i upravnih staleža i mase naroda. naročito poslednjih godina. kao i od golemih praznina u vlastitom obrazovanju. kako se Marta prozvala prilikom prelaza u pravoslavlje. Doglavnik Petrov. Uz to se radilo na promeni običaja. a i sam bi car bio oboren od svojih podanika mnogo pre. Osećajući na svakom koraku štetu od neznanja i praznoverica. carević Aleksije.Poslednjih godina Petar je izveo. koje su dobile tako velik značaj tek u iluzijama savremenika i potomaka. Ali se ova reforma pokazala kao neizvodljiva i nepraktična i zbog potpunog nedostatka spremnih sudaca i zbog pokvarenosti sudačkih kolegija. Država. Nastala je strašna parnica. da što više raširi prosvetu u Rusiji. imala je svakako revolucionaran karakter. neplaćanje poreza. drumova i kanala. koji ne veruje u Hrista. a negodovanje i mržnju drugih. poput nekih savremenika Petrovih a i pojedinih kasnijih pisaca. Najopasniji bio je pasivni otpor: nehat i nerad činovništva. ali i jednu veoma ozbiljnu vezu sa zarobljenicom njegova doglavnika Šeremetjeva. Neko vreme bio je u životu i jedan sin iz tog braka. kao Nemca. car i vlada bili su u stalnoj borbi sa vlastitim narodom. utvrđenja. bez kojih čovek nije dobijao službe ni dozvole da se ženi. Litvankom. kao samog Antihrista. nerad i nered pri građenju Petrograda. ne vodeći računa o ruskim pravnim običajima. od njih zaista ne bi bilo ništa. To je svakako jak dokaz za izvestan društveni pokret u prilog reforama. opravdanim donekle zbog one strašne povike. Aleksije beše nada reakcionarne stranke. barem kod kuće. on otvara škole. Petrov porodični život nije bio srećan. lukavi i bezobzirni Petar Tolstoj. ali i svakojakih besnih uživanja i preterivanja. priređuje ispite. pa i sad izaziva ushićenje jednih. koju mu je otac doveo. čije su se mnoge posledice pokazale kao štetne. upućivanih caru i vladi. koliko od tog što su bile veštačke kombinacije. Njegov dvor bio je uređen na evropski način. Mnogi Rusi smatrali su Petra kao samozvanca. tako da je Petar uzeo Katarinu. dok je Jelisaveta ostala devojka. Najzad. takođe Petar. očigledno je. nedolazak regruta. Narodne mase roptale su i protiv novotarija i protiv cara. odrastao je daleko od oca i sa puno nepoverenja prema njemu. ali ne antiverskim načelima. reformu sudskog postupka. Između oca i sina bio je dubok jaz. Sa svojom prvom ženom rastavio se dosta grubo. dezertiranje plemstva. Od Katarine je imao više dece. tera plemstvo na učenje. Ta oskudica obzira izazivala je česte bune. Uopšte sve mere Petrove stradale su. Njihov sin — jedinac. pomaže književnost. Ženu. smatrati. koji beše pun samopregora i neumornog rada. U ruskim arhivama sačuvane su mase svakojakih predloga najraznovrsnijih ljudi. Od njegovih kćeri Ana se udala za vojvodu holštajnskog. koje je bilo u običaju kod viših staleža. lađa. da su reforme odgovarale izvesnim težnjama i raspoloženjima u narodu. gradova. nekom Martom. barem kod viših staleža društva. na koji su uvođene. naročito njenog dvorskog života. Petar je činio ogromne napore. u kojoj je sam car uzeo na se 54 . nazadnjaštvo i trule tradicije stare Moskovije. koja je postigla izvesne pozitivne rezultate. donela je ipak i lepih i značajnih plodova. i zato je izazivala. koji su govorili o različitim reformama. Naročito je to mišljenje vladalo kod staroveraca. Reforma. Svi pokušaji Petrovi da natera sina na poslušnost propali su. koju su izazvale. Petar je odlučno zabranio zatvaranje žena. Petar je mrzeo bigoteriju. Kulturna i prosvetna politika Petrova. Ipak. princezu Sofiju od BraunšvajgVolfenbitela Aleksije je mrzeo iako je imao od nje dvoje dece. nesrećni carević pobegao je iz Rusije sa jednom svojom ljubaznicom.

čulna i strasna. Iza smrti Petra Velikog nastaje takozvano „doba dvorskih prevrata“. bio je ozakonjen naročiti Savet uz osobu caričinu.“ javio se ukaz Petrov.). desetogodišnjeg sina ubijenog carevića Aleksija. ukinula je niz nadleštava i izvela redukciju činovništva. Iako stvar nije išla svuda glatko. Dok su neki velikaši isticali kandidaturu Petra Aleksijevića. Kada je teška bolest oborila Katarinu I. Radi toga. Kao posledica jakog nazeba. Radeći u ovom pravcu vlada je oslobodila seosko stanovništvo od neposrednog izdržavanja armiskih pukova. pa kad ne bude seljaka. Petar je izgubio svest za vreme kratkog bolovanja pre. Spor je rešilo vešto pripremljeno posredovanje garde. Doba dvorskih prevrata (1725-1762. Ova politika nastavljena je i posle smrti Katarine I. došla je smrt. Temperamenat njegov imao je previše bujnosti. carević Aleksije je bio osuđen na smrt.). Menjšikov.). oslobodila je poreske obaveznike od nasilne egzekutivne naplate glavarine. Proteran je u Sibir. Vladavina ovog umno i moralno nedovoljno razvijenog dečka predstavljala je u mnogom reakciju vladavini Petra Velikog. došao je na presto unuk Petra Velikog — Petar II tobože po testamentu Katarininom. bojeći se ne samo za svoje položaje. izgubivši ogromno 55 . ali izgleda da je podlegao mukama još pre izvršenja presude. Vlada se u prvom pobrinula o tome da nekako uredi svoj položaj. u privatne ruke.). GLAVA XV. Mučen na svirep način.“ a slikaru Nikoli Ge za divnu sliku „Petar i Aleksije. koje mu je natovario CarReformator. a nekoliko drugih ličnosti bile su kažnjene smrću. da se ne bi zamerila gardi. sinod i „generalitet“ proglasili su Katarinu. Već odavno oslabljeno zdravlje moćnog cara. Petar je bio dosta lep ali tokom godina strašni doživljaji i neograničena uživanja dali su njegovu licu čudnovat. Beše obdaren gvozdenom voljom. pa su državni velikodostojnici većali o nasleđu prestola. Čitava garda je opkolila dvorac i pokazala se spremna za svaku akciju (na primer „da razlupa glave boljarima“. („Vrhovni Tajni Savet“) koji je stvarno ograničio apsolutnu vlast caričinu i malo rasteretio narod od preteškog poreskog bremena. nego je uspeo da označi naslednika. koja se donekle zapažala za vreme Katarine I. obrazlažući ovim rečima potrebu olakšica. ipak je u glavnom kratko carevanje Katarine I (1725—1727. Priroda svirepa. fanatičnom radoznalošću i sposobnošću izvanredno brzog shvatanja. koji je tom prilikom car dobio. predlagali ženu cara. Pod pritiskom s te strane senat. kojim je on prisvojio neograničeno pravo da raspolaže prestolom. a u stvari blagodareći sporazumu velikaša i garde. on je bio u isto vreme prožet i idealizmom — i to idealizmom rada i vatrene ljubavi prema otadžbini. Petar Veliki je umro ne odredivši naslednika. najzad je počela da ukida monopole i da predaje državne fabrike. Carica se držala potpuno po strani od državnih poslova. koji je umirao. i izvedena je i znamenita ekspedicija Beringova na Dalekom Istoku (pronalazak Beringova moreuza. Kao vidan znak da se politika pokojnog cara ipak nastavlja svečano je otvorena. Njim je inaugurisano doba ginekratije i uprave ljubimaca. po njegovoj misli osnovana. neverovatnom radinošću. Majka Aleksijeva teško je nastradala.ulogu istražnog suca. naročito je nastradalo prilikom spasavanja nekih vojnika koji su se davili u Finskom Zalivu. nego i za celokupno imanje. Kao politička posledica ove mračne i strašne porodične drame. na čelu sa Menjšikovim. Akademija Nauka (1725. U ovom slučaju neverovatno svirepi i bezobzirni car Petar javlja se sa crtama najveće hrišćanske ljubavi i divnog samopožrtvovanja. kao što veli jedan svedok). pa i za sam život. prošlo mirno. je izrekao mudre reči. neće biti ni vojnika“. Džin po svome telesnom rastu. Glavni ljubimac caričin beše Menjšikov. dotle su drugi. tog džina telom i duhom. doba vladavine žena iz favorita. koja je poslužila Mereškovskom za roman o „Antihristu. jeziv izgled. izbranice i ljubimice gardine. Njena je vlada gotovo suvereno obavljala državne poslove. udovicu Petra Velikog. za caricu. da je „vojnik vezan sa seljakom. odavši se najgrubljim uživanjima i pazeći samo na to. čiji su se oficiri dosta grubo umešali u većanje.

2) da zaključuje mir. uživanjima i neurednim životom. Čim se počelo sa izradom ustavnih projekata. puna neprijatnosti i poniženja. javila se otvoreno. pa je bilo zabranjeno. Anu. U obzir su dolazili u prvom redu potomci cara Petra Velikog. Jedan je sastavila visoka birokratija. i 19. naročito knezovi Dolgoruki (iz ove porodice mladi car je sebi izabrao i ljubimca i verenicu). upražnjeno smrću hetmana Skoropadskog (1722. Čim su dobila pristanak Anin da zauzme upražnjeni presto i potpisane „kondicije“. reče on „sebi volju povećati“. 4) da unapređuje u činove više od pukovnika i poverava nekome „znatne poslove“. udovicu kurlanskog vojvode. od kojih su dva najvažnija. zbog opake ćudi njena muža i opasnosti da će on uvući Rusiju u politiku svoje vojvodine. treba. Oko 1100 ljudi stavilo je svoje potpise pod različne projekte. U „kondicijama“ Ana je obećavala.) Umesto i pored ljudi iz nižeg plemstva. Pri kraju su stajale sledeće drastične reči: „Ako pak budem nešto od ove obaveze ne ispunila ili prekršila izgubiću rusku krunu“. pod pretnjom teške kazne. kao rođenu pre braka.8) Ana nije smela da rashoduje državni novac bez odobrenja Saveta. pa i njegova unuka (od starije mu ćerke Ane). 3) da opterećuje podanike novim porezima. generali i donekle visoko plemstvo. U ovoj tačci opaža se čisto oligarhiska i čak lična tendencija celog preduzeća „vrhovne gospode“. Ove „kondicije“ Ana je primila i potpisala. Čim je u noćnoj sednici proširenog Vrhovnog Tajnog Saveta na njegov predlog izabrana za caricu vojvotkinja Ana. „vrhovna gospoda“ su pozvala Senat. U odnosima prema Ukrajini uveden je veoma pomirljiv kurs politike. najzad . samo je trebalo rešiti ko će od tih predstavnika doći na presto Sveruske Carevine. dok Petar i njegova naslednica nisu dopuštali da se popuni to mesto. kneza Dimitrija Goljicina. istrošen gozbama. na osnovu kojih Ana treba da se primi uprave nad zemljom. bila je srećna da se oslobodi Mitave. Čitanje tih akata napravilo je veoma mučan utisak na čitav svečani skup. u Moskvi. isto na predlog kneza Goljicina. izabrala za caricu drugu ćerku Ivanovu. da se formalno ograniči carska vlast nekom vrstom pisanog ustava.imanje i prvi položaj u državi. Prestala je briga o ruskoj mornarici. gde je provela oko 20 godina udovičkog života. određenog za njegovo venčanje. da se čak pominje mogućnost njegova povratka u Petrograd. Pod utiskom izvesnih protesta. odbacivši najzad i stariju ćerku Ivanovu — Katarinu. I onda je drugog dana stavio na pretres takozvane „tačke“ uslova („kondicija“). da saslušaju ova važna državna akta. Garda i ostale trupe neka budu pod upravom Vrhovnog Tajnog Saveta. imanja i časti bez suda. na predlog najjače glave između njih. pozvano na venčanje cara Petra II. Nekoliko dana kasnije ista dozvola bila je data i plemstvu. koje se u velikom broju skuplja u Moskvi. te je došlo do obnove njene autonomije prilikom izbora novog hetmana Danila Apostola (1728. Ali tom prilikom „vrhovna gospoda“ su odlučila. Sinod i generalitet. 7) u dvorske činove „bez saveta Vrhovnog Tajnog Saveta“ nikoga ne postavljati ni od Rusa ni od stranaca. Petra. da prisutni izrade i podnesu Vrhovnom Tajnom Savetu svoje nacrte državnog uređenja. januara 1730. Odbacivši ćerku Petrovu Jelisavetu. koji je dužna „sadržavati u sastavu od 8 lica“. car. zajedno sa javnim pozivom vojvotkinji da dođe u Moskvu i po želji „cele zemlje“ stupi na presto „svojih predaka“. kojih je bilo tačno osam. Dvor se preselio u Moskvu. Goljicin je pristao. U najvećoj tajnosti prihvaćene su i pretresane ove „kondicije“ i tajno poslate u Mitavu. „vrhovna gospoda“ su. Dalje su sledile još i ove tačke: 5) od plemića ne odu-imati život. ponovo se ističu članovi visokog plemstva. stranaca i ljudi tamnog porekla.). nekoliko sati pre vremena. svemoćni Menjšikov. I sam knez Goljicin izradio je jedan 56 . niti sebi imenovati naslednika za života ili posle smrti. pa je presto prirodno prešao u ruke predstavnika njene ženske linije. da se neće udavati. vojvodu Holštajn-Gotorpskog. budućeg Petra III. opozicija. kritikujući „vrhovnu gospodu“ i pretresajući ustavna pitanja. podlegao je velikim boginjama noću između 18. vojvotkinju od Meklenburga. koja se dotle nalazila u velikom strahu. 6) baština i spahiluka ne darivati nikome. ona se obavezala voditi upravu u saglasnosti sa Vrhovnim Tajnim Savetom. Sa Petrom II ugasila se muška loza kuće Romanova. Ovo carevanje bilo je kratkog trajanja. Bilo je podneto Savetu više projekata. onda potomci njegova slaboumnog starijeg brata Ivana V. a drugi srednje plemstvo. Goljicin je predložio da se treba pobrinuti o olakšanju položaja gospode. Bez pristanka toga Saveta carica ne sme: 1) da objavljuje rat.

Porodica Dolgorukih je prva nastradala. po kom je carica igrala čisto dekorativnu ulogu predsednika Vrhovnog Tajnog Saveta.“ Zato. bili odlučno protiv oligarhije i lično protiv „vrhovne gospode“. generala. prema rečima jednog svedoka. te Ana pocepa prvi pisani ustav ruske carevine. Među konfisciranim stvarima našlo se „na tuđim dijalektima i na ruski jezik prevedenih oko 6000 knjiga.ustavni nacrt. Već pre ulaska u Moskvu Ana je bez obzira na „kondicije“ proglasila sebe za pukovnika garde. pa ćemo morati gore nego pre klanjati se i moljakati milosti kod sviju. Vrhovni Tajni Savet bio je ukinut. ali je mogućno da se mislilo i na republiku. i u isto vreme otadžbini. ipak je za svakog pažljivog posmatrača bilo jasno da će preduzeće „vrhovne gospode“ skoro propasti. po imenu Todor Milošević). oduzevši mu celu imovinu. izazvanih donekle bunama i zaverama (u jednoj zaveri učestvovao je i neki mladi dvoranin Srbin. Odavno nije Moskva živela toliko intenzivnim političkim životom. a zatim je nastala osveta „zločincima“. Ali kasnije i njega osudiše na smrt. da carica naredi pretres podnetih molbi o uređenju države. posle nečuvenih muka. koliko do rešenja izvesnih socijalno-ekonomskih. „Sačuvaj Bože“. onda ćemo mi. Postepeno se stvorio njen uži krug. bez naslova samodržice. Kasnije su bili doneti zakoni. koju mu je carica zamenila doživotnim zatočenjem. Pored toga. Mnogi od njenih uglednih članova. j. nije mogla da sama upravlja. Knez Goljicin ispočetka se nalazio samo u nezvaničnoj nemilosti. behu proterani u Sibir. koje je oslobodilo od tutorstva vrhovne gospode. Muke Goljicinove u tvrđavi bile su kratkog veka: kroz nekoliko meseci stari knez je umro (1737. kasnije su neki od njih osuđeni i kažnjeni smrću. pravnih i administrativnih pitanja. nikad pre nisu se pozivali na evropske ustavne primere.). Ana. U njemu su se naročito isticali caričini ljubimci Levenvolde i Biron. a uzimao je u obzir i organizaciju Rimske Carevine sa njenim savetom kneževa birača i Mletačke Republike sa njenim Savetom Desetorice. u kojoj je rad pristaša apsolutizma uzimao sve većeg maha. poljska dobra sa seljacima kmetovima. kada je Ana došla u Moskvu. poput njenih predaka. sastavljena od. tražeći da ona bude samodržica.. Nesrećni oligarsi samo klimnuše glavom. viših oficira i prostih plemića sa pismenom molbom. koji su bili toliko razjareni da su neki „drski“. i obećavajući da će pred njene noge baciti glave njenih „zločinaca“. Da bi zablagodarila plemstvu. prema kome je samo jedan od sinova plemića mogao da mu bude naslednik. Taj knez bio je onda najobrazovaniji ruski političar. takozvana naseljena imanja. engleskom i švedskom jeziku. Iako je narod položio zakletvu prosto „gospodarici“.“ tri sanduka sadržavala su raznovrsne knjige na holandskom. govorio je jedan ugledni plemić. sasvim da propadnemo. i pristaše apsolutizma i ustavobranioci. plemstvo. našla je dosta pogodne uslove za rad na obnovi samodržavne vladavine. Ubrzo javila se velika gomila. bili spremni na „krajnje mere“. Onda je stupila preko žena u vezu sa nezadovoljnicima. ali još više razgovorima. zakone i naučne rasprave o njima. „da ne bude umesto jednog samodržavnog vladara deset samovoljnih i silnih familija. izgubivši službu i imanja. koji je stvarno vodio sve poslove. opasnim ili neugodnim po caricu i vladu. Pravi cilj „vrhovne gospode“ bio je nesumnjivo u tome da se utvrdi oligarhija uz caricu. razume se. Tom prilikom utvrđeno je u načelu. Ovo je bila izvanredno važna mera. oko 800 velikodostojnika. Uopšte. Ana je rado potpisala nekoliko ukaza u njegovu korist: tako je bio ukinut zakon Petra Velikog. carevanje Ane Ivanovne bilo je puno političkih parnica i progona. nikad pre u politički život nije bilo uneto toliko teoriskih rasprava. da samo plemstvu pripada pravo da drži u svojini. dobro upoznat sa tadašnjom političkom (poglavito stranom) literaturom. Carica je odmah naredila taj pretres i pozvala je „vrhovnu gospodu“ na ručak. obojica 57 . Ovim manevrom ona je nju odvojila od mase. na osnovu kojih je otvorena vojna akademija i smanjen je rok obavezne službe plemića. španskom. Odmah iza toga narod se ponovo zakleo na vernost carici i samodržici Ani. Ana naredi da se donesu „kondicije“ i pred razjarenom gomilom zapita „vrhovnu gospodu“ da li treba kondicije poništiti. Posle ručka gomila tih ljudi izašla je sa velikom vikom pred caricu. malog broja predstavnika najznatnijih familija. Goljicin je izmislio jedan složen ustav. U svojim ustavnim projektima on se služio primerom Švedske. ostalim grupama nije bilo toliko stalo do oblika vladavine. koja se za njega prevodila trudom naročitih prevodilaca. Ali svakako su svi. t.

da u glavnom ova istoriska rehabilitacija nije uspela. sina njezine nećakinje Ane. nezadovoljni neozbiljnošću i nemačkim karakterom ove vladavine. Odmah posle njene smrti (17. vojna zavera na čelu sa Minihom. nije bila. koje su protekle posle smrti njenog oca. Za regenta je carica odredila. ipak moramo reći. Tako je. udate za princa Antona Uljriha od Braunšvajg-Lineburga. ali je stao Rusiju golemih žrtava. pristali su onda uz carevnu Jelisavetu. zajedno sa Austrijom objavila je rat Turskoj. Ova uprava Nemaca vređala je nacionalno osećanje ruskog plemstva. neukusne.Nemci. blagodareći njenom zauzimanju. svoga ljubimca Birona. u tren oka. ubijen prilikom jednog bezuspešnog pokušaja da ga oslobode i vrate na presto. gde je 1764. pored seljaka. bile su tesne. a Rusija je morala da vrati Turskoj veći deo svojih osvajanja. i njene sestričine Ane Leopoldovne. istina za vrlo kratko vreme. Njeni dvorci u Petrogradu bili su više nalik nalik na neku privremenu kasarnu. koji nije bio kompenziran malo ranijim osvajanjem pustinja na severu od istog jezera.). kao udova kurlanskog vojvode. sa čitavom gomilom manje poznatih ali veoma štetnih Nemaca. gubitak. Ane Ivanovne. prema tome. dok su sale za primanja. Garda i prestoničko plemstvo. jedinu živu naslednicu Petra Velikog. dala je volju svojoj opakoj ćudi i. te se završio Beogradskim Mirom (1739. bez ijednog kuršuma oborila je mrsku „rđu“. premlaćen i u Sibir prognan. kao što je bio oboren Biron. a pored toga Biron je izveo u velikom stilu jednu ekzekutivnu naplatu dužne glavarine. Dolazak na presto carice Jelisavete pozdravili su plemstvo. Majka mladog cara proglašena je regentkinjom.). ona je obično pokazivala da je vladarka svojim raspikućstvom i pakošću u velikim razmerama. neuređene. ona je bila stalno pod paskom za vreme vladavine njene sestre od strica. slabe obaveštenosti i loše spreme u tok državnih poslova. a njegov otac — vrhovnim zapovednikom vojske. pa čak i širi krugovi sa velikim oduševljenjem. kandidaturu saksonskog kneza izbornika Stanislava Avgusta III. Sama carica nije bila bez inteligencije. Ali i nju su donekle pokvarile godine provedene u nemilosti vlastodržaca. ali. Biron je bio uhapšen. ali bez prava da od njega stvori tvrđavu. sve do Azovskog Mora i čuvenim Azovom. kao i one zabave. desili su se tom prilikom jaki izgredi protiv Nemaca uopšte. Da bi podigla svoj ugled vlada je razvila živu akciju u Istočnom Pitanju. neugodne. pretrpevši mnogo beda i poniženja. Vladavina poslednje od Romanova — carice Jelisavete. te. pa našavši se odjedared u položaju neograničene vladarke velike države.). Spoljnja politika vlade carice Ane nije zabeležila znatnih uspeha. relativnom stabilizacijom prilika i izvesnim spoljnjim i unutrašnjim uspesima. treba smatrati doba carice Ane kao vrlo mračno u istoriji Rusije. iako je bila dosta aktivna sa stalnim uplitanjem u evropske poslove. za poljskog kralja protiv kandidature domaćeg poljskog plemića Stanislava Lešinskog. bila je obo-rena i Braunšvajška familija. ipak se donekle razlikuje od prethodnih šesnaest godina. te su tom prilikom. zadovoljivši se stepama na obalama donjeg Dnjepra. u relativnoj bedi i izvesnom strahu za svoju sudbinu. Malo kasnije vlada je bila primorana. Isto tako lako. ručkove i naročito balove sijale raskošju i bogatstvom. ni bez sposobnosti. kao i lokalni administratori. Opasna pretendentkinja na ruski presto. završio svoj jadni život. gotovo ne mešajući se zbog lenosti. oktobra 1740. Iako su neki od novijih istraživača pokušali da prikažu u povoljnijoj svetlosti ovu vladavinu. osetno stradali plemići spahije. za vojvodu kurlanskog. da vrati Persiji osvojenja Petra Velikog na jugu od Kaspiskog Jezera (1735. iako spada u doba dvorskih prevrata. Privatne sobe i same carice i njene najbliže okoline. u glavnom. Nakon progona na sever. nesrećni car Ivan VI bio je zatočen u Šliselburgu.). izgubila je potpuno moralnu ravnotežu. umesto roditelja budućeg cara. koje su 58 . Nekoliko Nemaca velikodostojnika izgubili su svoje položaje i otišli su u progonstvo (među njima i Minih). takozvana Braunšeajška familija zauzela prvo mesto u Ruskoj Carevini. Po njemu Austrija je izgubila severnu Srbiju. ćerke njene sestre Katarine i vojvode Leopolda od Meklenburga. Ana je odredila uoči svoje smrti za svoga naslednika tada tek rođenog princa Ivana. Tako je ruska vlada pomagala. već onda izabranog. na jugu i na istoku od reke Urala (1731. Carica Jelisaveta bila je bez ikakve sumnje dovoljno obdarena prirodom i naročito je imala dobro srce. i to nešto većom ozbiljnošću. Jelisaveta održala svoju prirodnu veselu ćud i zato je njeno carevanje bilo puno uživanja i veselja. Ipak je. Rezultat svakako nije ni iz daleka opravdao podnete žrtve. Ovaj krvavi rat doneo je ruskoj vojsci novu i veliku slavu (pobede Miniha kod Hoćima i Stavučana).

on je nastojao da se otvori moskovski Univerzitet. god. Seljak je postajao gotovo instrumentum vocale (alat koji govori) starog rimskog prava i rimske gospodarske književnosti. U nacrtu novog zakonika. iako su oni gotovo svi bili i podmitljivi i veliki kradljivci. Ime Ivana Šuvalova nerazdvojno je vezano sa imenom velikana ruske prosvete i nauke Mahajla Lomonosova (1711. koje su bile korisne i za čitav narod. naročito na polju fizike i hemije. i ona je otišla u Sibir. god. Veseli balovi bili su ponekad pokvareni nekom bujnom eksplozijom caričinog gneva: najčešće se to dešavalo zbog toga. Donekle u vezi sa intimnim životom caričinim stajala je njena ukrajinska politika. žedan prosvete. Brat ovog Šuvalova — grof Ivan. ali sa ruskim. da je taj odnos pretvoren u pravu ropsku zavisnost seljaka. te su se trudili da im bar donekle sleduju. i kasnije „Konferencija na Previšnjem Dvoru“. Lomonosov se istakao kao talentovan pesnik i kao jedan od reformatora ruskog jezika. koje su jako smetale razvijanju trgovine i privrede. pa onda pošao u Nemačku da nastavi nauku. koja je bila lepša od carice. Lomonosov je. prvi Univerzitet u Rusiji sa većinom stranih profesora. sem pojedinih izgreda ozlojeđenih seljaka protiv plemstva. kao utvrđen fakat.) vlada carice Ane nije dopustila izbor hetmana Male Rusije. i to iz raznih staleža. svršio tamo teološku školu. koji je izradio naročiti odbor a odobrio ga Senat (taj zakon nije doduše nikad ugledao sveta. te je naljutila svojim ponašanjem i nekim neugodnim rečima. tako su dvorskoj gospođi Lopuhinoj iz odlične plemićske porodice. šešira i drugih toaletnih stvari. kazane često u intimnom krugu. U nizu mera donesenih u korist plemstva bilo ih je i takvih. čovek nečistih ruku. pa se carevanje Jelisavetino moglo smatrati kao zlatno doba plemstva. ipak zaslužuje da bude spomenut sa zahvalnošću. Tek je sadašnjost ocenila kao što treba njegove radove i otkrića. izgovorene više pod uticajem alkohola.) Sin jednog seljaka pomorca. iako nije bio onakav idealista. mera: ukidanje unutrašnjih carinskih linija. posle nje je ostalo oko 15. već kao zreo mladić pobegao od kuće u Moskvu. Tome Lomonosovu pomagao je i štitio ga je od zavisnika i neprijatelja Šuvalov. Dve su ustanove okupljale glavne državničke snage carstva: Senat. naročito ako je nesrećnica izgledala lepše od same carice. na dan svete Tatijane). Carica se retko kada mešala u državne poslove. koje je formalno ozakonio njen naslednik. Ponekad je takva eksplozija ženske surevnjivosti imala strašnijih posledica. iskazano negde već pri kraju carevanja. pravni odnos spahija plemića i seljaka kmetova uređen je tako. njeno čuđenje kada je saznala da se ne može suvim putem doći u London. koji je igrao naročito znatnu ulogu u doba. do 1765. nesrećnica je bila javno išibana. osuđena zbog veleizdaje i uvrede veličanstva. Između ministara i đenerala tog doba istaklo se nekoliko ozbiljnih i sposobnih ljudi. jezik joj je odsekao dželat. januara 1755. I jedna i druga ustanova sprovodile su odlučno plemićsku politiku. Vratio se otud kao izrađen naučenjak. Ovu je meru predložio jedan od glavnih državnika iz vremena Jelisavetina grof Petar Šuvalov. kojih je bilo veoma mnogo i u ovo vreme. Posle smrti hetmana Apostola (1734. na primer. pa i neisplaćenih računa. više intimni savet caričin. kakvim bi ga neki hteli prikazati. češće se ipak bavila spoljnjom politikom. Veliki i pravi prijatelj prosvete. Pored čisto naučnih radova. nego što je javno šamaranje previšnjom rukom ili prostačke grdnje iz previšnjih ustiju. kada se na svakom koraku isticala važnost tradicija Petra Velikog. ali dostavljane vlasti. On je izveo nekoliko finansiskih reforama.000 haljina. Carica je prednjačila u raskoši svojih toaleta. koje su omogućile Rusiji da izdrži bez velikih potresa i raspikućstvo dvora i velika ratovanja. što bi poneka dvorska dama pogazila red uveden od carice ili se pojavila u haljini ili šeširu nalik na caričine. j. što je bilo najstrože zabranjeno. ali se i u toj politici osećala krajnja nesprema caričina. ali je njegov uticaj na kasnije zakonodavstvo van svake sumnje) bilo je formulisano takozvano „krjepostnoje pravo“ t. Ozbiljnih zavera i političkih istupa nije bilo. držeći 59 . Za primer toga se obično navodi. sastavljenim korom studenata (12. imale su za uzrok neke nezgodne reči. te se u krugu carici bliskog visokog plemstva spremalo oslobođenje plemstva od obavezne službe državi. takva je bila. Niz mera učvrstio je njegove socijalne i političke položaje. nego. ali odličan finansier.se u njima odigravale. napakovali teške krivice. kamo li buna. masa svakojakog rublja. Većina političkih parnica. unoseći u nju motive lične mržnje ili simpatije.

Doseljenici su se delili na pukove i čete. vezana prvo ljubavlju. ratovalo u Finskoj sa Švedskom. Carica. koji 6i došao u Rusiju.) Jelisaveti su ukrajinska staršina. Taj se rat završio proširenjem ruskih predela u Finskoj. sačuvavši svoju avtonomiju. ali se aktivno umešala u Sedmogodišnji Rat. povećavši na taj način broj srpskih doseljenika. Tu je stekao svoje prvo ratno iskustvo. obe građevine su dela čuvenog Rastrelija. nepobedivi Suvorov. od kojih su neki boravili duže vremena u Rusiji. Što se tiče srpskih naseobina. budući veliki vojskovođa. o njima se ukratko može da kaže ovo: Srbima su bila dodeljena dosta prostrana i plodna zemljišta. Aleksijem Razumovskim. Godine 1744. na poziv ruske vlade. prve rane i prva odličja. dok ne odraste Ćirilo Razumovski — brat caričinog muža koji se školovao u inostranstvu. Poneki balkanski hrišćanin. ruska se vojska pokazala na visini. u basenu reke Urala. On je bio poslednji hetman stare Ukrajine. Veze sa balkanskim hrišćanima ograničavale su se na šiljanje blagočestivih poklona i ponešto novca za manastire i crkve. možda jedne od najlepših arhitektonskih tvorevina XVIII veka. t. sa slabim glavnim zapovednicima. uputio u Rusiju.“ Količina dodeljenog zemljišta zavisila je od čina doseljenika. slobodouman. Ipak. Jelisaveta je posetila Kijev (s tim je u vezi građenje u tom gradu skromnog ali izvanredno lepog carskog dvorca i saborne crkve apostola Andrije. U južnim predelima Ukrajine nastavila je vlada Jelisavetina kolonizacione pokušaje cara Petra i carice Ane. ali plodnih zemalja ugroženih od stepskih razbojnika Tatara. Spoljnja politika Rusije tih godina bila je više orijentisana u pravcu srednjeevropskih interesa. Oni su grupisani u dve veće naseobine. koji se inače držao veoma povučeno i nije se mešao u državne poslove. naročito Crnogorci. sa obavezom stalne vojne službe o svom trošku u mirno. Preradovića i Ševića (1752 do 1754. Srbi su imali svoje sveštenike i svoju upravu i sudove i živeli su po svojim običajima. vršila se kolonizacija i na jugoistoku. na primer. a o vladinom trošku u ratno doba. Radilo se o naseljavanju praznih. kao što su to obično radili drugi ljubimci.) Sem na jugu. samo je stvar bila odgođena. Čim je on završio svoje školovanje bio je sa uobičajenim sjajnim ceremonijalom izabran i od carice potvrđen kao hetman Male Rusije (1750. podneli molbu da se dozvoli izbor hetmana. koji behu nezadovoljni austro-ugarskom. ali len i razmažen. sve do carevanja Katarine II te naseobine su postojale. pa se dosta veliki broj Srba. a ne Kolegiji spoljnjih poslova. a naseobine su potpale pod redovnu vojnu i civilnu upravu. loše snabdevena. bez ikakvog saniteta. Tako se godina 1742—43. nisu još obrađene i rasvetljene. Ali uskoro se celo ovo preduzeće pokazalo kao promašeno: izbili su međusobni sukobi između vođa.“ u prvom redu Srba. U isto vreme beše Razumovski predsednik Akademije Nauka i uopšte vrlo karakteristična i značajna ličnost: prosvećen. učinjene su izvesne zloupotrebe. odnosno turskom vladavinom. s kojom su se službeno dopisivali raniji hetmani.). a neki su stupili u rusku službu. Ona je osvojila veliki deo Pruske sa Berlinom. kozačke starešine i mesni plemići. ona je ipak. bilo je unutrašnjih nereda. U to vreme desilo se „razvojačanje“ Potiske i Pomoriške Krajine. uljudan. naročito sa okolnim stanovništvom druge narodnosti. Unutrašnja istorija. U ovom ratu. a onda i zakonitim crkvenim brakom sa lepim kozakom. sa naročitim obzirom na ruski položaj na Baltičkom Moru. bivšim pevačem njene kapele. Pored toga i uslovi za život pokazali su se prilično teški. hrabrosti i nečuvenoj izdržljivosti nižih oficira i vojnika. blagodareći talentima sporednih zapovednika. To je bila organizacija sasvim nalik na onu u Vojnoj Granici.“ potčinjenoj Senatu. Vlada carice Jelisavete nije vodila aktivne politike vezane sa Istočnim Pitanjem i držala se u tom pogledu veoma oprezno. dobila nekoliko lepih uspeha. koji nije tačno utvrđen. Poverena je vlast u ovoj pokrajini naročitoj „Upravi hetmanskog ureda. (Ivav Podgoričanin. koji su se dosta brzo pretopili u Ruse. parnica i neprilika. kao i podrobnosti spoljnje istorije srpskih naseobina. rado je ispunila molbu ukrajinskih prvaka. i to poglavito doseljenicima iz naroda „jednokrvnih i jednovernih. U rat za austrisko nasleđe Rusija se nije umešala. i to na strani Austrije a protiv Fridriha II. j.se politike Petra Velikog. 60 . Ali prvih godina ove carice Horvat je bio uklonjen. bio bi vrlo lepo dočekan. dobio je grofovsku titulu i ogromna imanja u harkovskom okrugu). koji nije imao nikakva bitnog interesa za Rusiju. ponovo je radila na ograničenju i postepenom ukidanju ukrajinske autonomije. a pod vođstvom Horvata. u „Novu Srbiju“ i „Slaveno-Srbiju.

kao zabačena prestolonaslednikovica. krajnju umnu ograničenost. iskoristila tako. presto Katarine II bio je okaljan krvlju njenog supruga. Ovaj ukaz od 18. na primer. poslavši protiv nje rusku vojsku sa gardom i mornaricom. da stvori sebi jak oslonac u vladajućim krugovima. zbačeni car provodio je vreme u pijanstvu. uz neverovatnu radinost i snagu pamćenja. da se ruskom krvlju obračuna sa istoriskom neprijateljicom svoje kneževine. Zatočen u letnikovcu Ropši. i starala se da na svaki način čini dobro svojim „biračima“ t. juna. uspela je da se dobro snađe u ruskom društvu. Umna i moralna. Oslanjajući 61 . koji je. ljupkom spoljašnjošću (iako nije bila lepotica). Katarina II. glavne osobine carice Katarine.Posle smrti carice Jelisavete njen naslednik. Ali svakako. te ju je misao o eventualnoj osveti kao bauk stalno pratila celog njenog života. Na prestolu sveruskih careva Petar III je imao vidik i interese vojvode jedne male nemačke kneževine. Obdarena od prirode oštrom i „vitkom“ pameti. i tajnog nezadovoljstva sviju. da je drugi od tih proglasa (takozvani „podrobni“ od 6. i nastaje znamenito doba carice Katarine II.. i spahiluci. rođene princeze Sofije Doroteje Šarlote od AnhaltCerpsta. pripremljen još za vreme Jelisavetino. Okolnosti ovog gadnog ubistva ostale su u detaljima nerasvetljene. zajedno sa nekim od zaverenika i ljubimaca njegove žene. Kada je taj osnivač poslednje vladalačke ruske dinastije zauzeo carski presto. prikrivene mržnje svoje žene. i baštine. Doba Katarine II. Tim događajem završava se „doba dvorskih prevrata“. Vojna zavera osujetila je tu nameru. Ipak. „podanicima“ njegovim. zajedno sa neobuzdanim prusofilstvom i obožavanjem Fridriha Velikog. a donekle i fizička (usled velikih boginja) nakaza. da prilično dobro izuči prilike i osobine zemlje nad kojom joj je bilo suđeno da vlada. Niz ukaza iz doba njene vladavine obeležavao je politički kurs u duhu prohteva plemenite gospode. kome je služio kao dostavljač sa ruskog dvora za vreme Sedmogodišnjeg Rata. Tim je ukazom rusko plemstvo oslobođeno od obavezne službe državi. amoralnost. jer su njegova s mukom sticana prava bila ukinuta. on je pokazao sve svoje mane: nedostatak takta. Jelisaveta je spremala za naslednika svoga nećaka. provedene na ruskom dvoru. neke mere ovog vladara nisu bile loše: tako. juna oborili. februara 1762.). „Samo jedini Bog i ljubljena Otadžbina naša preko izabranika svojih dali su nam žezlo carevine“ govorila je Katarina u jednom od svojih proglasa. On se spremao. U isto vreme carica je obilato nagradila neposredne izvršioce državnog udara od 28. bio kasnije poništen ukazom cara Pavla i nije ušao u zbirku ruskih zakona. Nekoliko dana kasnije ovaj državni udar dobio je svoj krvavi epilog. GLAVA XVI. U svojim proglasima Katarina je oštro osuđivala politiku i postupke svoga supruga. „kraj nemilog i ludog supruga. naslednik ruskog prestoda bio je uvek predmet javnog negodovanja i prezira svoje tetke carice. jula). politički. ukidanje zloglasne tajne kancelarije. nemačka princeza. pogodio je teško seoski svet. Petar III odmah je napustio savez sa Austrijom. imao je ogroman istoriski. juna 1762. opozvao je rusku vojsku iz Pruske i vratio je Fridrihu sva ruska osvojenja bez ikakve naknade. Takt i veština vladanja — to su bile. vojvodu Holštajn Gotorpskog Karla Petra Uljriha. mržnju prema svemu ruskom. Znameniti ukaz o slobodi plemstva. gardiski državni udar od 28. j. nazvan Petrom Todorovićem. ona je dosta tužne godine. koji su s njim dolazili u dodir. neobično pametne i talentovane velike kneginje Katarine. U isto vreme se upućivala u tehniku državnih poslova i temeljno je izučila najvažnija dela ondašnje političke književnosti i filozofije prosvete. Jedne večeri izbila je neka svađa između napitog Petra i njegovih drugova i oni su ga u tuči ubili. zbacio je Petra III i doveo na ruski presto njegovu suprugu Katarinu. On je odgovorio na nj ubrzo velikim brojem buna. koji su ga 28. plemstvu. toliko oštro. koji je prošao bez prolivanja krvi. socijalni i kulturni značaj. (na Božić 1761. sina njene sestre Ane. u isto vreme ostavljena su mu u neograničenu svojinu sva nepokretna imanja. obožavalac Fridriha Velikog. sa svima kmetovima. sa Danskom. primivši pravoslavlje.

Ovi poslanici su bili dužni da u prestonici podnesu vrhovnoj vlasti želje i tegobe svojih birača. prilikom stupanja na presto. U odnosima prema ovoj velikoj gospodi mlada carica je pokazala naročitu veštinu političkog manevrisanja. tako da postoje pojedine grupe takvih uputa veoma sličnih. kao njegova dopune. Ideja takve jedne komisije nije bila nova ni originalna. Iako veliki broj birača nije uzeo učešća u izborima. i van zemlje među prosvećenim društvom. da povećaju njenu popularnost u celoj carevini. i bežali u šume. j. Da bi se moglo snaći u masi raznovrsnih zakona i uredaba. pored toga dobije i neograničeno pravo da se bavi industrijom i trgovinom na veliko i na malo onim proizvodima. Zato su izlazili. i većina gradova birali su poslanike neposredno. od gradova 208. dok su ostale grupe birača birale prvo poverenike a tek onda poslanike. ali ga nije izveo ni on ni njegovi neposredni naslednici. i. Bilo je agitacije. a njegovu porodicu i najbliže sluge da okuje! Katarina II. Za učešće u tom radu vlada je više puta pozivala i birane predstavnike slobodnih staleža. Najjače predstavništvo dobili su gradovi. Takav cilj je postavio još car Petar. od kozaka 54. pa je na taj način ostao kao zanimljiv dokumenat samo za istoriju političkih ideja u Rusiji! U nizu mera. koji predstavlja neku vrstu dosta originalnog. na primer. Od državnih nadleštava veliki uput izradio je Sinod ruske crkve. ali ga nije nikad dala objaviti. bili su odstranjeni od učešća u izborima. izbori su imali karakter staleški. shvaćenim u najširem obimu. Katarina je taj nacrt potvrdila. koji je trebao da formalno ograniči carsku vlast. u kom je pozivala slobodne staleže da biraju poslanike. koji su u vezi sa seoskim gospodarstvom. okupljenih u Senatu. trebalo je izraditi neki novi Zakonik. u krugu sviju staleža. koji je pokupio obilatu građu o stanju crkve i. bivši ruski poslanik u Štokholmu. 62 . ponekad su izabrani poslanici smatrali ovakav posao naprosto kulukom. kmetova i duhovništva..se na šire krugove plemstva i naročito garde. diskusije. od slobodnih seljaka 79. plemstvo. ali su u izborima ovih odbora staleži veoma labavo učestvovali. taj stup staroruskih zemaljskih sabora. to je veoma opsežan (u 403 tačke) elaborat. tako da vlada ne bi znala šta s njima da počne. ili su namerno birali invalide. ali da ono. Druga nadleštva iznosila su svoje primedbe o stanju poverenih im grana uprave. a tek onda plemići. od alogena 34. Panjin je izradio nacrt neke vrste ustava sa Carski Savet. po nalogu vlade. što je možda najinteresantnije. zagrejan aristokratskim uređenjem Švedske. Između velikaša najviše se isticao grof Nikita Panjin. Najzanimljiviji je svakako uput Glavne t. Svega je bilo izabranih poslanika: od državnih ustanova 28. Akademija Nauka govorila u svome uputu o stanju prosvete i o potrebama prosvetnih radenika. od najveće je važnosti saziv „Komisije ili Odbora za izradu nacrta novog Zakonika“. od plemstva 261. ipak su izbori gotovo svuda bili veoma živi. i siromahe. Njih je bilo oko 2000.. naročito za vreme cara Petra Velikog. Tek krajem 1766. tako je. carica je mogla izdati znameniti proglas od 14. upravo sastaviti novi od tih posebnih zakona i velikog Zakonika iz godine 1649. koji su se toliko nagomilali. Uputa i programa je bilo više nego poslanika. Katarina je uspela da izbegne i opasnost od pojedinih zavera i da ukloni preveliki uticaj velikaša. zatekla je nekoliko desetina izabranih poslanika i još nezavršene izbore. izborne borbe. nedostatka obrazovanja i političke svesti. ali ostvaranje njeno spada u red najvažnijih i najzanimljivijih događaja ruske istorije. pa često nisu nikoga birali. tako da je u jednom slučaju guverner. donekle. da je taj zakonik nepotpun i nedovoljan. različni ukazi. koje su trebale da što više zadovolje caričine „birače“. ponekad komičnog sistema društvene filozofije prosvećenih policajaca. Oni predstavljaju građu od ogromne vrednosti za poznavanje stanja ondašnje Rusije i raspoloženja njenog slobodnog stanovništva. prestoničke Policije. naročito takozvanih naseljenih. Plemstvo je tražilo da se očuva neokrnjen postojeći društveni red. odnosno delomična zamena. spasavajući se od svojih mandata. o željama duhovništva. nedovoljne obaveštenosti. prostake. zbog neuređenosti puteva. da su postali stalan izvor administrativnih nereda i svakojakih zloupotreba. Državna nadleštva. Staleži seljaka. da samo ono ima pravo da bude vlasnik nepokretnih imanja seoskih. decembra. i pored toga da sudeluju u izradi nacrta novog Zakonika. razašiljani su nacrti poslaničkih programa i uputa iz jednog mesta u drugo. morao imanje poslanika da stavlja pod sekvestar. naročito uputa seoskih birača. Odmah posle izdanja saborskog zakonika cara Aleksija pokazalo se.

pa se osetilo njihovo dejstvo. po Monteskiju (Duh zakona).Srbi su učestvovali u tim izborima kao oficiri. i ceo rad u njoj i oko nje. imali su znatan uticaj na rusko društvo i uneli su nesumnjivo svežu struju u život ruskih pokrajina. da od članova komisije „očekuju primera svi narodi pod suncem“. Ali se naročito brine o tom. Ipak. narednik Mihajlo Tošković. iako po spoljašnjosti veoma pristojno. pokušala da sprovede i uvede u život mnoge 63 . kada je Komisija bila odgođena na neodređeno vreme zbog rusko-turskog rata. j. šta više separatistički pokret. U prvom smislu oni traže dovoljno dodeljivanje zemlje oranice. oni traže da budu posve izjednačeni sa ruskim plemstvom. kao što carica naziva seljake kmetove. i u poboljšanju državne administracije. pa je došao u Rusiju pun odanosti i ljubavi prema carici i carstvu. kada su i oni raspušteni. Tošković i Rašković naročito pak ovaj poslednji. jula 1767. a uživa zato izvesne naročite povlastice. livada i ostale. koje su dobili svi poslanici od svojih birača. da se uopšte postavi na čovečniju osnovu krivično pravo — to su najlepše crte ovog znamenitog caričina „uputa“. tražili su da im se obezbedi staleška samouprava i da se uvede više reda i zakonitosti u zemlji. od crnih husara — major Gligorije Bulacelj i od Bahmutskog puka — major Avram Rašković. pod kojima stoje njihovi potpisi. da očuva neokrnjenu carsku vlast. 30. Bekariju (O zločinu i kaznama) Bilfeldu. Srbi oficiri traže da se te povlastice sačuvaju i da se one stvarno izvršuju. Carica Katarina javlja se tu kao liberalni ideolog prosvećenog despotizma i (donekle) staleške monarhije. smoljenskoj oblasti i u Ukrajini. Oni su. Dalje. Iz tih se potpisa jasno vidi. nego „pravoslavni“ narod. carica je dala i jedan veliki zajednički uput. U pokrajinama. kao i postojeći društveni poredak. koja utvrđuju čovekoljublje i dobre naravi za čuvanje blaženstva i mira čovečanstva“. U stručnim odborima. Verska tolerancija. Građanstvo i slobodni seljaci. Za popravku stanja seljaka mislila je. dali svojim poslanicima upute. varoši i palanki. carica je prisustvovala sednici. rad je produžen do godine 1773. i da se olakša uvoz vina iz inostranstva. Valjda je na taj način došao u odbor još i drugi jedan Srbin. bili su veoma aktivni. pa i prošire. Taj uput je u glavnom rađen po delima ondašnje napredne političke književnosti. naročito u ovoj potonjoj. koje junački brani. u izvesnom pogledu. dakle samo jedan Srbin je postao poslanik. a takođe i plemićskih spahiluka. i želja da se preuredi i poboljša sudstvo. U zakletvi su poslanici obećavali „da će veliki svoj posao početi i završiti po pravilima ugodnim Bogu. odnosno plemići husarskih pukova Žutog i Crnog (u Novoj Srbiji) i Bahmutskog (u Slaveno-Srbiji). da bude regulisan položaj penzionisanih oficira kao i porodica umrlih oficira. Estonskoj. izbori za Komisiju. Dok se Oliševski i Bulacelj nisu ničim istakli u Skupštini. prema obećanjima ruske vlade i prema stvarnoj potrebi gospodarstva. Za poslanike su bili izabrani: od žutih husara — major Josip Oliševski. kojih je bilo 19 na broju. Justiju i još nekima. Dobivši obaveštenja koja su joj bila potrebna i popularnost za kojom je čeznula.. da primaju platu poput ostalih ruskih oficira. Komisija je počela rad u Moskvi na svečan način. državni potkancelar u pozdravnom govoru spomenuo je. t. u Finskoj. u glavnom tužeći se na svakojaka nasilja i zloupotrebe. iz jednog skrivenog mesta. pa nisu donete i nikakve zakonodavne odluke. koji se odazvao na carski poziv. slušajući šta se radi. pored uputa. poimence sa tehničke strane. Za izbranu komisiju. Ona i njena okolina nalazili su se u velikom zanosu. osetio se jak autonomistički. Većanja komisije išla su bez plana i stvarnog reda. da se ukine mučenje okrivljenih (čak ponekad i svedoka). u njenoj celini. ali je. koje su živele sa naročitim zakonima i lokalnim povlasticama. carica Katarina raspustila je konačno Komisiju. Liflandiji. prema izbornom zakonu. da je veliki deo oficirskog kora tih pukova bio sastavljen od samih Srba. Glasanja nije bilo ni po jednom pitanju. da treba ograničiti samovolju plemića i učiniti nešto „za imovinu robova“.. Pretresanja u skupštini trajala su sve do decembra godine 1768. Ona je htela pored toga da stvori i takozvani „treći stalež“ koga gotovo i nema u Rusiji. ali se oni ni u jednom uputu ne zovu Srbi. Komisija se rasplinula u besplodnom teoretisanju i u kolebanju između potpuno različitih shvatanja i interesa. Ali po zakonu su sprečeni poslanici imali pravo da predadu privremeno svoj mandat drugim licima. u nizu zakona.

koji je pokušao izneti svoje poglede i projekte samo pred presvetle carske i velikaške oči. a svoju ostavljaju pustu i praznu. i tim preteranim traženjem teraju seljake do prosjačkog štapa. Inače.“. vojnici stalnoga kadra. za onih sto godina. u koji bi mogli nešto za sebe da privrede. ekonomski i kulturni život cele zemlje i u XVIII i u XIX veku i sve do poslednjih godina.. dakle na sto godina ranije. ili. divlja i poludivlja finska i tatarska plemena (t. kada se pokret proširio. Ti su dvorovi postajali onda pravom Golgotom mnogobrojnih seljaka. Ali sve te druge korporacije. nasilja i razvrata. pa se zato o njima mnogo i ne brinu. iako veoma ograničeno učešće u lokalnoj upravi. Pored vojnika i fabričkih kmetova. U doba Petra Velikog seljaci kmetovi bili su gotovo izjednačeni sa robovima. nego postaje ili industriski kmet (sa prinudnim radovima po rudnicima i u fabrikama). jer ni u međuvremenu. u tvrđavi Petra i Pavla u Petrogradu. i isključivo vlasništvo zemlje! Drugi staleži. februara 1861. naročito neograničena vlast nad seljacima. posvećenoj caru Petru): „. koje ni do danas nije zaboravio ruski narod.. prosvete. privrede. koja se nagomilava po imanjima i dvorcima velike i male gospode. Usled take bede seljaci napuštaju svoje domove. pa predlaže kao konkretnu meru tačno uređenje dužnosti i razvrstavanje danka seljaka prema spahijama. Evo kako opisuje stanje seljaka jedan savremenik. te na takav način seljaci gube sve doba oranja i kositbe. a posle njega puno je zakona i uredaba kojima se sve više izjednačuje položaj kmetova sa položajem robova. gotovo nikada nije bilo pravoga mira na ruskom selu. mimo plemstva. varoška sirotinja. ujedinjene onda po gubernijama. primivši od seljaka onaj novčani danak ili danak u naravi. zv. da spahije tovare na svoje seljake bremena koja se jedva nose. drugi u Ukrajinu. slobodni seljak i trgovac Ivan Posoškov.težnje članova Komisije. jer bogatstvo seljačko jeste bogatstvo carsko. Ima i takvih nečovečnih plemića koji u radno vreme ne daju svojim seljacima nijednoga dana slobodnog.. te naseljavaju tuđe zemlje.. dobile velik uticaj na lokalnu upravu i na sud (formalno odvojen od uprave). izda carski ukaz po kom bi „seljaci imali da postanu opet seljaci kao nekad. i beže. završio svoj život pod vladom carice Katarine I. te koje je udarilo dubok pečat na socijalno-politički. tako — pored kozaka začetnika pokreta — još i fabrički kmetovi. učinjeno je ponešto. bili dužni 64 . a neki preko granice. Ni za vreme cara Petra stanje ruskog seljaka nije se popravljalo. „inoroci“). dok robovski stalež nije ukinut i formalno (zakonskom novelom od 1729. u kom su docnije. te u kojima prvenstveno treba tražiti ključ za razumevanje mnogih po-java sadašnjosti. i najzad ljudi „staroga verskoga zakona“. Tako je staleška (plemićska i gradska) organizacija dovršena. On je neposredno izazvan stanjem ruskog sela i ruskog seljaka u XVIII veku.. uzeli učešća i mnogi drugi staleži i zapostavljeni elementi. Potvrđene su sve povlastice plemstva.“ On traži da se . Vredi s toga da se na njemu malo zaustavimo.. Samo seljaci-kmetrvi nisu dobili ništa. — i čim je neki seljak samo malo sitiji. Ove i ovakve misli Posoškova biće da su izgledale i odviše opasne.).. nisu dobili nikakvo pravo vlasništva nad seljacima (iako je bilo izuzetaka).. koje je ostalo bez većih i dubljih promena sve do ukidanja kmetske zavisnosti seljaka (19. Usled toga veliki broj seljaka prestaje da bude pravi seljak-zemljoradnik. Bolji je bio položaj onih seljaka koji su. a nipošto u nameri da buni narod. nego ga striži kao ovcu do gole kože!“. jer je nesrećni ruski neuki mislilac.). i u ovom pokretu nalazimo one iste nezadovoljnike koji su potpomagali Razina oko godine 1670.“ Ovo žalosno stanje isti pisac objašnjava tim. uživajući opštinsku samoupravu i ne radeći kuluk. i naročito su plemićske opštine (po srezovima). Izvesnim zahtevima drugih korporacija bilo je udovoljeno u toliko što su i one uzele izvesno.. i u pogledu suda..I to ne izgleda sasvim pravo. ti plemići traže od svojih seljaka još neke prekomerne danke. središtem nečuvene eksploatacije. Nepravde koje su činjene prema čitavom nizu naraštaja ruskih seljaka gomilale su se. što „spahije nisu večiti vlasnici svojih seljaka. jedni na donju Volgu. čovek izvrsnih sposobnosti i jake pameti iako potpuno neškolovan (u svojoj knjizi: „O siromaštvu i o bogatstvu“. nisu bile od značaja ili uticaja. Mnogi plemići kažu: „Ne daj seljaku da dobije vunu. a ne prosjaci.. dok nije buknuo požar oko godine 1770. međutim. i to je među njima izazvalo ozbiljno vrenje. naročito po južnim i jugoistočnim pokrajinama države. ili dvorska i velikaška služinčad. Naravno da među ovim izlivima i strahovitim požarima socijalne revolucije ima neposredne veze. oni mu odmah povećavaju danak. i preduzete su razne korisne mere.

koji je posetio Rusiju u „slobodoumno“ doba carice Katarine II. uzimala bi u ruke kakvu francusku ljubavnu knjižicu. i prema seljacima pažljivog plemića Bolotova. sa znanjem policije. bilo usled kartanja. „Biva. Prestonička policija išla je na ruku vlasteli i skrivala je krivce.“ i tu se Tekelija zgrozio saznavši da je spahiji slobodno prodati muža odvojeno od žene. i to putem javne dražbe.. nisu ni najmanje uticali u pravcu poboljšanja prilika na selu. samo radi toga da niko ne bi saznao za njenu periku. Bili su takođe prodavani da posluže kao regruti. i jednu jezovitu sliku: kako je zapazio jednu gomilu od nekih 40 devojaka. posle uobičajenog jutarnjeg kažnjavanja seljaka i seljakinja u štali (gde se obično vršilo batinanje seljaka). a u slučajevima kada bi zločini doprli u javnost. određene kazne bile su obično nikakve. policija i sud. Nije bilo nikakve granice vlasti gospodara u finansisko-privrednom pogledu. sud ju je. a nisu nipošto retka bila i premlaćivanja. koji je izdavao duhoviti filantrop Novikov: „Gospođa. donoseći presude bez apelacije. svaki dug u koji bi zapao plemić.“ Zadržali smo se malo duže na ovim pojavama. kako su Jermeni kupovali ne samo devojke nego i mlade muškarce. pod pretnjom najsurovije kazne. iako su pojedine. pripovedanje sentimentalnog ali humanog i poštenog. ili i nešto u naravi. upravo ropske.. Ona je. te je samo između godine 1762.“ Seljaci su mogli da budu. i ljuti se u isti mah da su seljaci hteli da ga ubiju. najoštrije crte kmetske. Poznati srpski rodoljub Sava Tekelija. tukla na mrtvo ime u svojoj spavaćoj sobi druge muškarce. bilo zabranjeno podnošeše makakve tužbe protiv vlastelina. sa celom porodicom ili pojedinačno. Ali svuda i svagde najgore i najužasnije bilo je: nesigurnost i neodređenost položaja seljaka.. svedoči. ženu samu bez muža. kao iseljenike i kao robijaše u teškim okovima. isto tako. pored mnogih drugih fakata.. no Carica je smanjila kaznu pretvorivši je u doživotnu tamnicu. davani na poklon i kao miraz. a nakon razočaranja u Komisiji od 1767. Rekli smo već. grofica Saltikova. među ostalim. Evo jedne ilustracije ovakih „naravi“ iz ruskog „Spektatora“ — „Živopisec“. često zbog sitnica. dovodio je do pojačanja kuluka. priča kako su ljudi prodavani po vašarima.. nisu nikako stajali na put samovolji plemstva. U gornjem slučaju grofice Saltikove. a parnice su trajale godinama. na razne sadističke načine. jer je seljacima. „Zašto viču?“ — zapitao je svoga kočijaša. što je sve ipak prolazilo najčešće bez kazne za spahije.samo da plaćaju svojoj gospodi izvestan danak u novcu. koje su jako vikale. Uopšte. ili nesrećne spekulacije. on iznosi. ili kojeg drugog raspikućstva. i od po-treba njihovih.. a mnogi su ostali sakati! 21 tužba protiv nje ostavljena je bez posledica u toku godina 1756—62. koja se onda naveliko uvozila u Rusiju i bila veoma omiljena među ruskim plemstvom u drugoj polovici XVIII veka. čak i odelo seljaka! Još je saznao Tekelija i vrednost devojaka u zamenu za kučke: u jednom slučaju 120 devojaka dato je u zamenu za jednu kučku!. sa zemljom ili bez zemlje. On u njima iznosi mirne duše i svoja sopstvena svirepa dela. Tako je znamenita „Saltičiha“. pa ga prokockaju!. tako da su neki poumirali.. ili su bar otupljene. Da slučaj Saltikove nije bio usamljen. iako su ovi danci često bivali teški. a i zato što je u bitnim svojim momentima stanje seljaka ostalo nepromenjeno sve do oslobođenja. i književni uticaj sentimentalne i ljubavno-sladunjave literature.“ veli Tekelija. i usled neispunjenih carskih obećanja. već prema sporazumu između kupca i prodavca. — „Zato što ih prodaju. Spahije su svoje ljude „očinski“ kažnjavali batinama i korbačem. i neprikriveno objašnjavala svome trinaestogodišnjem sinu sve divote ljubavi. bilo na 40 značajnih pobuna. satiričkog časopisa. osudio na smrt. jer su one veoma važne i karakteristične. pa ni u sudskom i policiskom. zavisnosti seljaka tokom vremena ili sasvim zaglađene. držala kod sebe u spavaćoj sobi u kavezu berberina kmeta.. doduše. odnosno do povećanja danka u novcu ili naravi. knute i robije. da stave na kocku svoga seljaka.“ — „Zar ljude prodaju?. decu bez roditelja. a tužioci su prema presudi policije ili suda izlupani korbačem. ili su menjani. bilo zbog ljubavnica. plemićski po poreklu i simpatijama. tobože liberalno-humano prosvećivanje toga doba. (a to je godina Manifesta o slobodi plemstva) i 1774. žena feldmaršala. baš kao roblje i stoka. prodavani. koji je ostavio opširne i veoma dragocene memoare za kulturnu istoriju svoga doba. njihova potpuna zavisnost od ćudi gospode.. da tako stanje seljaci nisu mirno trpeli. isto tako za dugove. jer su same spahije imali pravo da seljake gone u Sibir za večito vreme. kuću. „i takvih propalica. Evropsko. buknula je 65 . kravu.

Namesnici. a naročito kmetovi i sluge naše. prilikom jednog primanja. izašao je „Ustav gubernija“ koji je sama carica smatrala kao veoma važan i izvanredno uspeo zakon. i (darujemo im) zemlje šumovite. j. „moja žena prešla je na stranu plemića. januara 1775. a ono u srcu svom odani toj protuvi. kojih je stvoreno više stotina. on je dao svome programu socijalno-revolucionarno obeležje.plivali su u veselju kada je.na jugoistoku velika buna socijalno-revolucionarnog karaktera. pravo da budu otsada verni podanici i robovi ravno našoj Kruni. a dve do tri gubernije ujedinjene su pod vlašću „Gospodareva namesnika“. a mnoge su njegove ustanove i pravila bili na snazi još godine 1917. osno-vanog na kmetskoj zavisnosti seljaka. Kao „Car Petar“ Pugačov je pokušao da uredi državnu i vojnu administraciju donekle na uobičajen način i da suzbije anarhiju.“ Ovaj ukaz delovao je silno. Ali prešavši u krajeve gde je bilo puno kmetova. sve do uoči Druge Revolucije. večitim kozaštvom. odnosno guverneri. ako i ne javno. dok su mere generala Petra Panjina pre izvođenja glavnih krivaca pred sud bile izvanredno surove. kao što je službeno ja-vio Katarini II pametni general Bibikov koji se sa bunom borio. izašao je zakon o policiji. zbog kojeg smo mi okusili i pretrpeli od rečenih plemića progonstvo i velike bede. Godine 1782. na čijem je čelu stajao donski kozak (kao nekad Razin) Jemelijan (Jemeljka) Pugačov. Narod nije zaboravio Pugačova. koji se prilikom bune Pugačova nalazio u Moskvi. izdane su „Milostive povelje“ plemstvu i gradovima. da suzbijaju „razvrat. Na čelo svake gubernije stavljen je gubernator. imao je naročitu počasnu stražu sastavljenu od mladih plemića. naravno. U srezovima. a za seljaka nije opet učinjeno ništa. iako su uz njih stavljene različne kolegijalne ustanove. seljacima i svemu narodu i želimo svima vama spasenje duša i mira u svetom životu. Rusija je razdeljena na više gubernija.. i uopšte sudsko ugušenje bune bilo je dosta milostivo..“ „Car pravde i osvete“ i socijalna revolucija — pod tom zastavom podigoše se goleme mase puka po ogromnome ruskome carstvu. Carica Katarina nije dopustila da se Pugačov podvrgne mukama. bez kupovine i bez danka. glavama i bradama. jula 1774. društvenog uređenja. kao ni Razina.: „Darujemo ovim našim ukazom. a gubernije su razdeljene na srezove („уѣзды“). Godine 1775.“ govorio je Pugačov. u Moskvi. iznad deset godina). ne tražeći od njih regruta. krvnik posekao bujnu glavu Jemeljana Pugačova. dobili su ogromnu. Posle bune. i nagrađujemo ih starinskim krstom i molitvom (starom verom). da stanu na put raznovrsnim zloupotrebama a naročito „raskoši prekomernoj i razornoj“. izazvala je niz velikih zakonodavnih akata carice Katarine i ono. Po njemu upravljalo se Rusijom sve do doba Aleksandra II. raspikućstvo. što je jedan moderan istoričar nazvao „centralizacijom krjeposnog režima“ t. koja opisuje ovu bunu). ugušivši u krvi ustanak.“ Naravno. i ja sam se zakleo pred Bogom da ću ih istrebiti sve do poslednjeg. „da su cela svetina i sav puk. naročito u kozačkoj i „alogenskoj“ sredini. pa su se oni na mene naljutili i poslali ubice da me ubiju. ne samo policajnu i administrativnu vlast u najširem smislu. ni drugih novčanih dažbina. Oni su nju ubedili. tiraniju i svirepost“. najzad 1785. Prema zvaničnim podacima ubijena su u ovoj buni 1572 plemića-spahije pored sveštenika i vojnika odanih vladi. Buna Pugačova i sve što joj je prethodilo i desilo se u vezi s njom.“ koji je on objavio 31. uz našu monaršku i očinsku milost. jer „nije strašan Pugačov. U skupštinama namesnik je imao pravo na naročito sedište. Buna Pugačova izbila je u jugoistočnim krajevima države. samo je još ojačan plemićsko-policiski režim. svim onima koji su se dosad nalazili u položaju kmetskom i podanstvu spahiskom. livade. — ali me je Bog spasao. Taj se program vidi iz sledećeg „carskog ukaza. ja sam se tome odupro. Ali je vlada i ovog puta nadvladala prosti puk. Između ostalog namesnici su upućivani na to. ribne reke. — „Ja sam vaš zakoniti car. a i plemstvo i vlada drhtali su pri samoj uspomeni na nj. Ovim zakonodavnim aktima konačno je Rusiji udaren pečat staleške i u isto vreme policajne monarhije. koji je prisvojio ime cara Petra III. „Mi smo svi bili sigurni“ veli jedan savremeni plemić. Zabranjeno je bilo pri predavanjima sa projekcijama pokazivati sliku bune (ilustraciju Puškinovoj priči Kapetanova kći. nego i sudsku. ni codušne (danak koji je plaćala svaka seljačka duša. da vas sve njima daje u ropstvo. strašno je opšte nezadovoljstvo“. Plemstvo i dvor. voljom i slobodom. te oslobađamo sve od dažbina i tereta ranije nametnutih od strane zločinaca plemića i gradskih lopova sudaca. na čelo upravne vlasti uopšte stavljeni su takozvani 66 . i slana jezera. samo muška.

šef tajne političke policije. Kao svoga namesnika postavila je tamo bezobzirnog generala Rumjancova. Stranci su dobivali i znatne povlastice. Doba Katarine II bilo je vreme izvanredno živih veza sa Zapadnom Evropom. koji su joj pripadali pre godine 1767. 1775. ali su i za njih plemići birali sudije. U književnosti i društvenom životu za vreme Katarine II sve do poslednjih godina opa-žalo se dosta jako vrenje koje je za vreme Francuske Revolucije dovelo do više progona i veleizdajničkih parnica. čovek toliko strašan. Godine 1783. ali je strašno uplašila staru caricu i njen dvor. Sudovi su i dalje davali obilnu hranu tužbama i satiri zbog nepravičnosti. naročito ona gradska. Staleške korporacije plemstva po gubernijama i srezovima i građana po gradovima carica je uredila naročitim „poveljama“. pa je dala sprovesti niz važnih mera za izjednačenje zakona i uprave Ukrajine sa ostalom carevinom. Ove korporacije birale su ne samo svoje časnike. ipak je jače delovala sve do revolucije 1917. Njegovu su diktaturu osećali ne samo niži staleži. Srbin Tekelija. Suzbijao se separatizam nemačkog plemstva i građanstva u baltičkim pokrajinama. zanatlije i trgovci. koji nije bio samo običan ljubimac caričin. Semjon Ivanović Šeškovski. Blagodareći njima i unutrašnjem razvoju ruskog društva. Nakon osvojenja litvanskih. stvarni diktator ili veliki vezir države. Ova revolucija nije imala u Rusiji nikakva odziva među seljacima i u glavnom neznatan odziv u krugovima plemstva i građanstva. ali do toga nije došlo. koja je imala dosta široko pravo peticija. postao je važna ličnost kod carice. i vredni zemljoradnici. Carica je visoko cenila dve originalne ustanove svog „Ustava“ „Savesni sud“ i „Zavod društvene pomoći“. Savesni sud fungirao je i kao izborni. kad bi čuli da ih on zove na saslušanje. Sav pak režim dobio je svog moćnog šefa u ličnosti generala Potjomkina. Pored staleških sudova postajale su i takozvane „Palate“ t. gospoda i vlast. koji su u trenutku zločina bili van sebe. beloruskih i ukrajinskih krajeva Poljske i na njih je proširena ruska uprava. a od stranaca se očekivalo da mogu biti i hrabri vojnici. da su ljudi padali u nesvest. Godine 1764. naročito pod uticajem Francuske Revolucije. možda još više. razorio je „Zaporošku Sič“ i razjurio je zaporoške kozake. I jedna i druga staleška samouprava. Pored toga. Važne ustanove i uredbe svoje carica Katarina je uvodila ne samo u krajevima moskovske države. koje su iz početka bile naročito sjajne i dizale svest svojih članova. nego kao njen glavni namesnik. Katarina je vrlo rado zvala u Rusiju doseljenike.. njen general. krivica ludaka ili ljudi. jako su podbacile. Njena politika bila je izrazito centralistička. jer se onda smatralo da je što veći broj podanika koristan za državu. Isto tako izjednačena je sa ostalim. Sud je bio staleški za plemstvo. u epskom i dramskom pesništvu Heraskova i u basnama Hemnicera. Kasnije su škole dobile naročitu upravu. kulturni i društveni pokreti. javljaju se u to doba mnogobrojni književni. bolnicama i sličnom. Plemićska samouprava. godine. pokrajinama Smoljenska provincija. siročadi. nego. nego i funkcionere javne uprave. Carica Katarina spremala je još i uređenje staleške samouprave za slobodne seljake. apelacioni sudovi za krivične i civilne parnice. Druga ustanova brinula se o školama. Plemićske korporacije i njihove skupštine. Prva ustanova dužna je bila da sudi u slučajevima nehotičnih krivica. čiji je tip postao besmrtan blagodareći Gogoljevom Revizoru. podmitljivosti i nesavršenog postupka. I jedna i druga ustanova jako su podbacile. poput drugih.kapetani-ispravnici. građane i slobodne seljake. upućenih na samu vrhovnu vlast. koji je tada završio svoju karijeru. postale su u poslednje vreme oslonac konzervatizma i reakcije. j. ona je iznudila ostavku od poslednjeg maloruskog hetmana grofa Ćirila Razumovskog i nije dopustila da se hetman više bira. Ali je bila stvorena policija čvrste ruke za suzbijanje eventualnih revolucionarnih pokreta i donekle hajdučije i individualnih zločina. Posle smrti Katarine II gradska samouprava počela je opadati. pošto je gotovo sva vlast po gradovima prešla u ruke carske policije na čelu sa „gorodnjičima“. pretvoreni su maloruski slobodni seljaci u kmetove. nego širom cele carevine. Unutrašnja politika poslednjih godina Katarine II krenula je u pravcu reakcije. izabrani od plemića kao predsednici kolegijalne isto tako plemićske ustanove „nižeg zemskog suda“. i 67 . U književnosti se još osećaju uticaji lažnog klasicizma u dramama Sumarokova.

Novikov prelazi u pravu socijalnu satiru. R. većinom Francuza. njegove nekadašnje saradnice na satiričkim časopisima. osniva Katarina II specijalne vaspitne zavode po planu njenog znamenitog saradnika na prosvetnom polju. Iz šlislburške tvrđave. Dušica-Psiheja. svi žive u kolektivu. vaspitanih od zloglasnih stranih učitelja. da se širenjem korisnih znanja. Slobodoumni nazori širili su se po zabačenim kutovima prostrane carevine. Uverena. na primer. Deržavin. Sama carica prednjači u tom isticanju i zanosnom poštovanju filozofa XVIII stoleća. Mistička i filantropska književnost. Ne zadovoljavajući se opštim i apstraktnim napadima na neke poroke. Ugledni radnik na prosveti u Rusiji bio je jedan Srbin. i pesnik G. svi su jednaki. piscu šaljivog speva „Dušenjka“ — t. Ivana Beckog. istoričara. koji je radio u duhu najnaprednijih pedagoških ideja onog veka. — Satiričkih časopisa niklo je u Rusiji više. i može se smatrati kao jedan od najznamenitijih . i tip volterijanca — čoveka. dok frivolna poezija ima sjajnog predstavnika u Bogdanoviću. čistokrvni Rus. postajao je prilično običan. njegovo društvo rasterano. čak i pravnika. čak se javlja i socijalni utopizam u duhu negativnog i nešto maglovitog socijalizma. i narodno predstavništvo nalik na englesko. Među ovima naročito se ističe profesor moskovskog univerziteta Simon Desnjicki. Kod Čulkova radnja se jednog utopističkog romana odigrava opet na mesecu. i to prirodnjaka. a on sam uhapšen. Za prvih sedam godina Novikov uspeva da naštampa 366 knjiga najraznovrsnije sadržine. i za isto vreme da podigne broj pretplatnika na novine primljene od moskovskog Univerziteta od 600 na 4000. nema „staleških razlika“. Koji su uzroci ovih progona? — Glavni uzrok treba tražiti u golemom strahu. ali već slomljena i nesposobna za rad. Moskovski plemić. lingvista. On je sa katedre i u svojim ustavnim nacrtima predlagao. lepo prikazuje ondašnji ruski varoški („Brigadir“) i seoski („Nedoraslost“) život. Najviše je u tom pogledu radio N. Sladunjavo moralisanje u duhu XVIII stoleća ispunjava mnogobrojna dela same carice Katarine II. kao i ismevanjem „galomanije“ vrhova ruskog društva.predstavnika ruske inteligencije. U književnosti struja političkog i verskog radikalizma veoma je jaka. po nalogu carice Katarine. Čitaju se njihova dela u velikom broju. Ovaj prosvetni rad Novikova bio je odjedared obustavljen. 68 . j. „sve je kod njih bilo zajedničko“. izvrgava ruglu i obasipa grdnjama i pokvarenost administracije i sudova i. Kod pisca Levšina. besmislenih manira i ružnog rusko-francuskog jezika Rusa i Ruskinja. Didroa je pozvala u sam Petrograd i s njim je provodila poduže vremena u raspravljanju čak i o pitanjima državnog i društvenog uređenja Carevine. naročito ona vezana sa masonskim pokretom. naročito Živopisac. Na prosveti se puno radilo na sve strane. Javljaju se i dva velika originalna pisca — Fonvizin sa dvema odličnim satiričkim komedijama. gde je bio zatvoren. bila je takođe jako zastupljena u Rusiji. preštampavan pet puta od samog izdavača. u prvom redu Francuske. u nekoj primitivnoj palanci ili na spahiluku odvojenom od celog sveta mogli su se u to vreme naći slobodoumni predstavnici naprednih mislilaca. imovina konfiskovana. čak uz ličnu saradnju Katarine II. komičnih i preteranih sledbenika lakomislenih parizlija. a najlepši su bili oni koje je Novikov uređivao. u kojima se. iako pod nesumnjivim uplivom sa strane. oseća se možda ponajviše. varalica bez ikakvih umnih i moralnih kvalifikacija. Upliv slobodoumne filozofije XVIII veka. Novikov. koji je doktorat građanskog i crkvenog prava položio u Glazgovu i preveo na ruski jezik čuvenu Blekstonovu knjigu o engleskom državnom uređenju. on je bio jedan od najjačih poslenika na kulturnom polju za vreme Katarine II. nema privatne svojine. koji je zadala staroj carici Francuska Revolucija. izdaju se mnogobrojne knjige na svima područjima nauke. prepisuju i štampaju na veliko. pravih Rusa. što vredi naročito istaći. Todor Janković iz Mirijeva. I.drugim delima manje važnosti. ali u isto vreme čuju se i odjeci sentimentalizma i primećuju se pojave građanske drame. Novikova je oslobodio car Pavle. prevode se. javljaju se prve ruske znatnije grupe naučnika. opisuje se stanje društva na mesecu: tamo „nema vladara“. osnovanih na pronalascima nove nauke i naročito udešenim vaspitanjem može da stvori „nova fela ljudi“. Dopisuje se stalno sa Volterom i Dalamberom. koji je često dosta duboko poznavao Volterova dela. geografa. moćan lirski talenat i jedan od tvoraca modernog ruskog književnog jezika. loše postupanje spahija sa seljacima i zlo stanje seljaka u kmetskoj zavisnosti. da se zavede u Rusiji pravi ustav.

). kada je Krim godine 1783. ruski podanici dobili su u Turskoj pravo podanika savezničkih zemalja. Enikale. Krim je bio posednut i opustošen od Rusa. dobivši tako pod svoju vlast jedan deo rusko-ukrajinskog naroda. „Putovanje iz Petrograda u Moskvu“ (1790. pored drugih tačaka. na obalama Crnoga Mora. Buga i moreuz između Azovskog i Crnog Mora. koja je prilično zabrinula caricu. Pored toga bio je poljski ustav (upravo nered) još ranije stavljen pod zaštitu Rusije. U tom ratu tatarsko-nomadska plemena između Dnjepra i Dnjestra kao i na obalama Kubana i na Krimu aktivno su pomagala redovnu tursku vojsku upućenu protiv Rusa u poljske predele. Kao uvek. Ruska vojska. ušća Dona. Kada je poljski sabor odbio podneti mu predlog poljske vlade o poboljšanju položaja disidenata. U tom jrusku vladu pomagao i Fridrih II. intimnog prijatelja carice Katarine. taj je rad vezan sa imenom kneza Potjomkina. ruska je vlada počela energično tražiti ravnopravnost „disidenata“. otpočeo je intenzivan rad. Vlasi i Moldavci primili su tada rusko podanstvo. dobila je niz sjajnih uspeha. bivši nemački đak. koji je za to dobio grofovsku titulu sa nazivom Zadunajski. Ruska vojska krenula je protiv „konfederata“. da. Turska se obavezala da plati za ono vreme veoma veliku svotu od 4. koga je carica pomilovala i prognala u Sibir. u kojoj su se naročito istakli generali Rumjancov i Suvorov. nakon više manje dugačkih pregovora. Kimburn i stepe između južnoga Buga i Dnjepra. najzad Pruska — zapadnu Prusku. ruski poslanik knez Repnjin uhapsio je usred Varšave prvake nepomirljivih katolika i nastojao je otvorenim nasiljem da proturi zakon o disidentima. priznavši pravo Rusiji da ih štiti i da interveniše u njihovu korist. Međutim. Dnjepra. vitepsku i mogiljevsku. garantovala je slobodu vere balkanskim hrišćanima. spališe i dve turske granične varošice. Ruska vojska je tom prilikom posela znatan deo Poljske. kao Pugačov i neki drugi samozvanci.) Rusija je postigla ogroman rezultat. gotovo odmah od vlasti uništena. Po miru u Kučuk-Kajnardži (1774. ruska flota obišla je celu Evropu i. objavi Rusiji rat. čije se središte nalazilo u varošici Baru u Podoliji.Kao odjek na Revoluciju javila se znamenita knjiga. j. jer je taj čovek. Ovi ukrajinski ustaši.000 rubalja. Na Crnom Moru gospodarila je eskadra ruskih lakih lađa. koju je napisao šef petrogradske carinarnice. Rusiji su dodeljene zemlje Kabardinaca na severnom Kavkazu. Ruska vlada aktivno je pomogla Stanislava Ponjatovskog. postala je gospodar Jonskog i Egejskog Mora. nomadi behu rastureni i pokoreni. Smrću kralja Avgusta III Saksonskog poljski presto bio je upražnjen. postao ruskom 69 . pod uticajem Francuske. Onda. Proglašena je nezavisnost Krima od Turske (time je zapečaćena njegova sudbina). uglednog poljskog plemića i diplomatu. takozvanom „konfederacijom“. izvršiše velike pokolje Poljaka i Židova. Međutim. Ruskim lađama bilo je slobodno putovati u turskim vodama.500. uz put. na srednjem i gornjem toku zapadne Dvine i na gornjem Dnjepru. Austrija — Galiciju. Već druge godine po stupanju Katarine na carski presto. j. U toj se knjizi traži emancipacija seljaka i politička sloboda. dok su Crnogorci aktivno ratovali sa Turcima (u te godine pada i znamenita epizoda sa Šćepanom Malim. zvani „hajdamaci“. Porta je priznala imperatorsku titulu ruskih careva. došlo je do ugovora o prvoj deoba Poljske. ruska carska vojska u krvi uguši prvo pokret „hajdamaka“. Na jugu. t. pa. bio je odgovor vladajućih krugova. sagrađenih na brzu ruku. Kerč. Smrtna presuda za pisca. i sva je prožeta republikanskim osećanjem. pravoslavnih i protestanata sa katolicima. amnestirala je sve pobunjenike. Na to su poljski patrioti i vatreni katolici odgovorili organizovanom pobunom. koristeći se anarhijom. pod vođstvom Gonte i Železnjaka. uzeo ime Petra III). dok su protiv njih krenuli još i pobunjeni seljaci i donekle kozaci na desnoj obali Dnjepra. njena vlada je bila primorana da posreduje u poljskim poslovima. a turska vojska tučena u više mahova. U to su se umešale Pruska i Austrija. Ovaj događaj Porta je uzela kao povod za objavu rata Rusiji. t. te mu je obezbedila uspeh na izborima. Radiščev. Azov. pa. prodro je do samog Balkana. koja je vladala u Poljskoj. Rumjancov. Posredovanja Rusije u poljskim poslovima dala su povod Porti. Rusija je dobila beloruske pokrajine. pa je dobio naročito veliki obim i zamah. uništivši tursku flotu kod Česme kraj maloaziske obale. otpočela je izborna groznica i borba uz učešće stranih država. pa zatim i barsku konfederaciju. sve u korist Rusije. Najzad.

garantovala poljsko uređenje. zauzeće Kilije i Izmaila. i Poljska je onda bila konačno razdeljena između Rusije. Bilo je u tom radu mnogo nameštenog. a ne smejući da brani svoje. nalazila pred velikim komplikacijama u Poljskoj. Kralj Stanislav Avgust odrekao se prestola.). ponekad iz daleka. koja je i dalje ostala u kmetskoj zavisnosti.—90. koji se smatrao nepristupačnom tvrđavom na donjem Dunavu. stepa između Dnjepra i Buga. Zaista. carica Katarina i njena vlada zagrejavali su se još i nekim preteranim političkim maštarijama. u kojoj ne hoteći da glasa za ruske zahteve. Rezultat nije ni iz daleka odgovarao veličini žrtava. nego na uništenje Turske Carevine i obnovu Carevine Grčke sa ruskim princem kao carem i sa prestonicom u Carigradu. U Grodnu je poljski sabor u „sednici ćutanja“. na obalama su bile sagrađene dekoracije sela i dovedeni su. Na Crnom Moru građena je ratna i trgovačka flota i sve što je za nju bilo potrebno. kao što je bio takozvani „Grčki projekat.“ Ali treba priznati. Pruske i Austrije. dignuvši bunu. Grčki car Konstantin XII ovog projekta (unuk Katarine II — veliki knez Konstantan Pavlović) trebao je da se odrekne za sebe i za svoje potomke od prava na rusku krunu. ipak nije dovoljno sudelovala u ratu. izazvan od Turaka. Godine 1787. Većina poljskog naroda. izbio je drugi rat između Rusije i Turske. koje je postalo veoma akutno prilikom rata za oslobođenje severoameričkih naseobina Engleske. obrazložen širenjem „revolucionarnog duha“. pozvala je Rusiju da posreduje. Na novo osvojenoj obali Crnoga Mora nikla je Odesa. Rusijina je reč bila presudna. koja je za vreme rata imala neprilika i čak i bezrezultatni rat sa Švedskom (1788. dozivali su strane doseljenike i preseljavali na imanja velikaša ruske seljake-kmetove. U Novoj Rusiji gradili su varoši i sela. Krst je trebao da ponovo zablista nad Svetom Sofijom. Rusija se. tim ćutanjem tobože odobrio akt druge deobe Poljske. Tada otpoče poslednji rusko-poljski rat u XVIII stoleću u kom je Ruse predvodio Suvorov.—1792. Prestiž i ugled ruske carevine dignuti su bili u doba carice Katarine na zavidnu visinu. koja se tokom XIX veka razvijala neverovatnom brzinom. nije pomogla patriote. izvedene su ozbiljne reforme. Pragu. cara Josifa II po Dnjepru. prilikom svečanog putovanja carice Katarine i njenoga gosta. nijedan poslanik nije ni reči progovorio. ruska vojska uđe u Poljsku i brzo osvoji većinu zemlje sa Varšavom. lepo odeveni seljaci. Vrhovni zapovednik Potjomkin nije se pokazao dorastao zadatku. Pruska — druga učesnica deobe — dobi Veliku Poljsku. koje su krunisane znamenitim ustavom od 3. ideja Monteskjea i severoameričkog ustava od godine 1787.“ Mislilo se na ništa manje. Uskoro se zatim Poljaci pod vođstvom Kostjuška pobuniše protiv okupacionih ruskih trupa. Prema tom aktu Rusija je dobila gotovo svu Litvansku. koji su igrali ulogu „sretnih doseljenika. Osvojivši na juriš predgrađe Varšave. Taj je ustav poboljšao i donekle demokratizovao poljsko državno uređenje. u pitanju slobode pomorske trgovine za vreme rata. priznala je osvojenje od strane Rusije Krima. iako je donekle pomogla rusku. Porta je potvrdila ugovor zaključen u Kučuk-Kajnardži. Pošto je ruska vlada još godine 1768. Po ugovoru o miru zaključenom u Jašu 29. Tamanji i obala Kubana. i događaja velike francuske revolucije. Od ruskih vojskovođa naročitu je slavu u ovom ratu zadobio genijalni i nepobedivi Suvorov. pod neposrednim uplivom francuskih ustavotvornih radnja. Pod utidajem nacionalne katastrofe godine 1772. da su rezultati celog posla na jugu ipak bili prilično lepi. te izvedoše u Varšavi pokolj ruske posade. na primer. te ih je Suvorov nadvladao. To je treća deoba Poljske (1795. maja godine 1791. Njegova odbrana tvrđave Kimburna na ušću Dnjepra. zvani „Kočina krajina“. Ne zadovoljavajući se postignutim proširenjem granica i mnogobrojnim uspesima. austriska saveznička vojska. Međunarodne i unutrašnje neprilike naterale su Austriju na obustavu rata. pobede kod Fokšana i Rimnika u Moldaviji.pokrajinom. puteve i pristaništa.). Podoliju i Voliniju). ostalu Belu Rusiju i Ukrajinu na desnoj obali Dnjepra (kijevski kraj. naterao je poljsku prestonicu na predaju. na saboru godine 1788. pa je tom prilikom propao i poznati srpski pokret. Konzervativna stranka je stvorila protiv novog ustava „Targovicku konfederaciju“ i. 70 . decembra 1791. te je izraz „Potemkinova sela“ postao internacionalno znamenit. to su neumrli podvizi ruskog oružja. u Poljskoj se probudila patriotska i državnička svest. Odmah iza toga sabor kurlanske vojvodine zaključi da se ova zemlja pripoji Rusiji.

kao i slobodni podanici njegovi. sa Poljacima se trudio da načini nekakav kompromis. Bojao se „jakobinske zaraze“ mnogo više nego Katarina II. šta više i opasno. tako da čak postoji neutvrđeno mišljenje.“ U glavnom Pavle je bio predstavnik policajnog režima: još kao mladić maštao je kako bi trebalo „narediti svima sve“. „zaslužio sebi opštu pohvalu i zahvalnost celokupnog plemstva. Starije sinove: Aleksandra i Konstantina carica je jednostavno oduzela od roditelja. neki i proterani. smatrajući sebe za namesnika božjeg na zemlji igrajući neku prvosvešteničku ulogu. nego još i čovek zagrejan nekim naročitim misticizmom. činovnicima i građanima goni raskalašenost i slobodoumlje. zatvorio je privatne štamparije. da je Pavle javno obećao kako će kao car išibati i proterati u Sibir ljubimce svoje majke. u svojim proglasima na narod tvrdio je da je zavisnost seljaka osnovana na božjoj volji. pa je završio rat sa Persijom. on je počeo da na dvoru. Napoleon Bonaparte. koju je uredio u duhu najstrožijeg policajnog nadzora nad svima i svačim.“ U tom redu ideja Pavle se primio za velikog majstora katoličkog Malteškog Reda. da utiče na običaje. Pavle nije krio da smatra majku uzurpatorkom svoje krune. stavivši im na čelo velikog Suvorova.). a naročito u njegovoj blizini. Bio je ne samo okrutan policajac sa osobinama poluluda čoveka. on se dao uvući u rat sa Francuskom. zauzeo ostrvo Maltu. Između majke i sina nije nikad bilo razumevanja. da reguliše mode. kako je on nalazio. On je celog života osećao strah od seljaka i zato je naređivao surovo ugušivanje seljačkih buna i nereda. 1797. pokušao je da uniformiše plemstvo i građanstvo. što je napravio sebi neku vrstu vladičanskog odela i što je sebe u zakonu o prestolonasleđu god. impulzivan i nedosledan. čuvajući jako centralizovanje vlasti i postojeći režim kmetske zavisnosti seljaka. zabave i same misli svojih podanika. Doba cara Pavla I (1796-1801. Pavle je živeo odvojeno u varošici Gačini. koji se i inače u poslednje vreme labavo vodio. služiti za vreme cara Pavla. a donekle i celokupno stanovništvo prestonice. Promenio je dvorske običaje na vojnički način. čak nošnju „jakobinskih“ okruglih šešira. ali je u isto vreme pozvao seljake da mu polože zakletvu. poslao je svoje lađe u Jonsko More. i to zbog Malte. kada su se seljaci tužili njemu na gospodare. iako je amnestirao osuđene u njeno doba. Ova mera nije imala sreće. zabranio uvoz knjiga i nota iz inostranstva. Kad je odrastao. Obustavio je pripreme za rat sa Francuskom. osuđujući deobu Poljske i ukidanje njene samostalnosti. čime je. Ženio se dva puta. a ne iz ruku sveštenika. koji su. kamo li ljubavi. Svojim policajnim režimom on je zamorio visoko društvo i oficirski kor. Sve ideje i uopšte sve što je dolazilo od matere Pavle je mrzeo i osuđivao. prema kojem Pavle nije bio sin Katarinin. sa najstrožijom disciplinom. Postavši car. a naročito svoju najbližu okolinu. Pavle ih je dao batinati. Radiščeva i Novikova. i u krunidbenom proglasu pokušavao je da ograniči rad seljaka za spahije na tri dana nedeljno. kad je ona umrla. Mase slobodnih seljaka poklonio je svojnm ljubimcima. bilo je veoma neugodno. Poslednjih godina svoje vladavine Katarina II se ozbiljno bavila mišlju da ukloni od nasleđa prestola svoga sina Pavla i da dovede na presto starijeg unuka Aleksandra. putovanje Rusa preko granice. uveo je u svu rusku vojsku neukusnu i neugodnu prusku uniformu. Govorilo se. imao je i malu vlastitu vojsku uniformisanu na pruski način. u vojsci. a svoje trupe u Nizozemsku. koga je Pavle penzionisao i internirao na njegovom spahiluku. U spoljnjoj politici Pavle se iz početka držao miroljubivo. i u Italiju. Ali. po iskazu jednog savremenika. uzeli velika maha za vreme njegove matere. što ga je dovelo do sukoba sa Francuskom. koji su odmah posle njegovog dolaska na presto na više mesta izbili. Pavle je nastavio u stvari politiku tih istih ljubimaca. Mase časnika i činovnika njegove prethodnice behu otpušteni. Uopšte. Suvorov je još jedanput proslavio sebe i 71 . jer je on stalno terorisao svoju okolinu i svoje službenike. gde su stradale od loše klime i nedovoljne hrane. čiji je vojskovođa. a među njima i veliki vojskovođa Suvorov. mnogo strožiju disciplinu i oštrije kazne.GLAVA XVII. među plemstvom. to se između ostalog videlo i u tome što se on pričestio prilikom krunisanja sam. proglasio „glavom crkve. Međutim.

Zaverenici su međutim oduševljeno pozdravili prestolonaslednika Aleksandra. koja je išla za tim da cara oglasi ludakom i stavi pod tutorstvo. j. Odmah iza smrti Bogdana Hmeljnickog. uspeli su da dobiju od prestolonaslednika Aleksandra pismeni pristanak za zbacivanje i interniranje njegova oca. Uitvorta. simpatisalo Englezima protiv svoga vladara — omraženog „tirana“. u koliko ga je bilo. bila je skovana zavera. odnosno o njoj znali. Nježin. Svršivši. Oni koji su već bili u carevoj spavaćoj sobi. druga ruska vojska generala Korsakova bila tučena od Francuza na obalama Ciriškog Jezera.rusko oružje u nekoliko sjajnih bitaka. provališe u carev zamak i zatražiše od uplašenog Pavla da se s mesta odrekne prestola. na čije je čelo stao upravo sam vojni guverner prestonice i šef tajne policije. prestolonaslednika sa ženom i velikog kneza Konstantina. očistivši Italiju od Francuza. pravoslavni su izjednačeni sa katolicima i šest 72 . kraj njegova izmrcvarenog leša. stradala ruska privreda. da hetman sprema izdaju. to su pridolazili novi zaverenici. prime moskovske vojvode i garnizoni. Ukrajina se ponovo vraćala u poljsko podanstvo. pomisliše da to trče vojnici da spasu cara i pohitaše da Pavla udave oficirskom ešarpom. U Švajcarskoj je veliki vojskovođa izveo svoj poslednji podvig — prelaz preko Svetogothardskog Prevoja i opasnog Đavolovog Mosta. Na to dođe carska porodica. Ali je odmah izbio demokratski pokret protiv novog hetmana. prestolonaslednik je čekao rezultat u drugoj sobi. u kom je rusko javno mnenje. septembra 1658. one su postajale sve nesnosnije i opasnije. GLAVA XVIII. Tada je Pavle počeo da sanja o nekim osvajanjima u Indiji. u kojima je zabeleženo učešće Srba. a poznat po svojim simpatijama za Poljsku. proglase za caricu vladarku. da otstrani Aleksandra od nasleđa prestola i da imenuje za prestolonaslednika jednog svoga rođaka. kao Katarinu II. Poltavski pukovnik Puškarenko digao je bunu i ispočetka imao uspeha. Ukrajina od smrti Bogdana Hmeljnickog do kraja XVIII st. a udova Pavlova. oba starija sina careva i njegova žena. 7. Sluteći opet da mu se radi o glavi. Černjigov. starešine. Uz učešće engleskog poslanika i ruskog državnog potkancelara grofa Panjina. ipak se u Moskvi odlučiše da pomognu Vigovskog. Engleska. Naslutivši šta se sprema. koja je tamo strašno nastradala. Perejaslav i druge. Međutim je. tim pre što je od rata sa Engleskom. stupila je u prepirku sa oficirima. sa bunom Puškarenka. Palen. a pošto su odmah diplomatski odnosi sa Engleskom bili prekinuti. šta više. Prilikom ovoga izbora Rada odobri traženje poverenika moskovske vlade. Vigovski je počeo da aktivno izvodi svoju zamisao o ponovnom ujedinjenju Ukrajine sa Poljskom. Pavle odmah pristade na to. Rada u Gadjaču je odobrila takozvani Gadjački Ugovor sa Poljskom. U međuvremenu došlo je do otvorenog rata između Rusije i Engleske. i 12. kao i prestolonaslednikovica. otkazao saveznički ugovor Austrijancima i Englezima. najviše uz pomoć najamnih pukova. Iako je on dostavio u Moskvu. To je bilo jedno od najvažnijih pitanja ondašnjih moskovsko-ukrajinskih odnosa. zbaci njegova sina Jurja i dovedu za privremenog hetmana Ivana Vigovskog. videći da nema šta da se nada od Pavla. nezadovoljstvo viših krugova društva protiv Pavla. marta 1801. bez ikakve potrebe i mogućne naknade. uputivši u Srednju Aziju jednu naročitu ekspediciju. kozačka staršina. Zaverenici preduhitriše Pavla i u noći između 11. koji je bio plemić poljskog porekla. zaverenici. t. omiljen među uglednim Ukrajincima zbog svojih aristokratskih tendencija. tako da su u zaveru stupili. Ludorije careve se nastaviše. koji je tada postao Prvi Konzul. da li treba i sme Moskva da drži svoje posade po ukrajinskim gradovima. Uitvort se vratio u London. podržavala je preko svoga poslanika u Petrogradu. Pavle je otpustio i zatvorio Panjina. nedovoljno pomognuta od Austrijanaca. Pavle se spremao da uhapsi caricu. Ali u taj trenutak začu se neka larma u susednoj sobi. tražeći da nju. da se u maloruske gradove Kijev. pod sledećim glavnim uslovima: pravoslavna vera uživa ista prava kao i katolička. Tako je došlo do njegovog konačnog izbora za hetmana na Radi u Perejaslavlju. i došao u dodir sa Napoleonom. Naljućen zbog toga Pavle je opozvao svoju vojsku.

potvrdila Jurija Hmeljnickog za hetmana i primila ugovor predložen iz Moskve. kada je car Petar naložio Mazepi da pređe sa vojskom na desnu obalu Dnjepra i da pomaže poljskoga kralja u borbi sa Šveđanima. mladi Hmeljnicki pređe na poljsku stranu i prihvati Gadjački Ugovor Vigovskog. ne videći u opasnosti drugoga izlaza. Hetman onda postaje opet sin Hmeljnickoga. U drugom delu zemlje hetman Brjuhovecki. Završio je svoju karijeru prešavši u Moskvu gde je bio interniran. Odlučni protivnik Moskve. Mazepa je tada težio da odvoji Ukrajinu od Moskve. a ne od patrijarha moskovskog. Pokušaj Hmeljnickog da proširi svoju vlast na levoj obali Dnjepra. Mazepa je u najvećoj tajnosti otpočeo pregovore sa protukraljem poljskim Leščinskim. većajući pod nadzorom moskovskih trupa. on se kolebao između Krima i Poljske. koje je bilo ugovoreno od starog Hmeljnickog. učesnicima borbi sa Poljskom daje se potpuna amnestija. Dok su se tako razvijale prilike na desnoj obali Dnjepra. Odmah iza toga na levoj obali Dnjepra izbi jak pokret protiv Hmeljnickog. izabraše za hetmana Ivana Mazepu. jer se na desnoj držao pomoću Poljaka. hetman ima pravo da kuje svoj novac. drugi je deo Ukrajine jako stradao od ratova. u tim tačkama je bilo ugovoreno. Pregovori 73 . tim pre što po tačkama. Turci i Tatari borili su se sa Poljacima. a za sebe da stvori položaj gotovo samostalnog vladara. Uređuje se u Kijevu akademija i priznaje se sloboda škole i štampe. uticajnog i veoma obrazovanog. Međutim na desnoj obali Dnjepra utvrdio se jedan od najpopularnijih i najznamenitijih hetmana Petar Dorošenko. Ovaj nacrt novog ugovora bio je sa moskovske strane odmah zabačen. uz učešće građana i seljaka.). Hmeljnicki sam morade otići u kaluđere. ostajući u Ukrajini. koga proglasiše izdajnikom. izgubivši oslonac kod kuće. sva Ukrajina stoji pod upravom hetmana velike kneževine Ruske Ukrajinske. Sad je Rada. Posle različitih pretendenata na levoj obali utvrdi se kao hetman Ivan Brjuhoveci. kozaci nisu dužni da pomažu Poljsku u borbi sa Moskvom. samo su pristali da puste moskovskog vojvodu u Kijev. Prema Moskvi držao se veoma lojalno. kozačkog plemića i čoveka bogatog. 1687. koje su primljene prilikom njegova imenovanja. dok nije postao turski saveznik i štićenik. dodate su nove. odlučila da traži od Moskve povratak onog stanja. koje su ograničavale prava hetmana i u rešavanju izvesnih spornih predmeta i u postavljanju viših vojnih časnika. Odlučni trenutak nastao je godine 1704. poljska vojska i činovnici ne smeju ulaziti u Ukrajinu. kasnije i mnogo ozbiljnije sa Karlom XII. najzad je rešeno da neće više narod imati prava da smenjuje hetmana (17. pojavljivali se različni hetmani. Na desnu obalu Dnjepra nije se hetmanova vlast prostirala. Ruske čete uticale su posle na izbor hetmana. Kada je iduće godine moskovska vojska pretrpela težak poraz kod Čudnova na Volini. i učestvovao je u ratu Turske sa Poljskom na strani Turske pomažući sultanu u odlučnoj borbi kod Bučača u Galiciji. Mazepa se mnogo trudio dižući škole i crkve. Tamo je zavladao haos. i u naročitoj tačci podvukli su zavisnost maloruske crkve od carigradskog patrijarha. koga izabraše na takozvanoj Crnoj Rada u Gluhovu (1663. a kasnije je postao sreski vojvoda u nekom dalekom kutu moskovske Rusije. hetman i starešine behu obavezni da se trude oko zbližavanja Velikorusa i Ukrajinaca.). predao se potpuno moskovskoj vladi. Na jesen godine 1665. najzad jedno vreme u ime Turaka upravljao je zemljom moldavski gospodar. on je prvi od sviju hetmana otišao lično u Moskvu i dao potvrditi nove „tačke“ o odnosima Moskve prema Ukrajini. da će u ukrajinskim gradovima biti carske vojvode.. Pored ponovljene dozvole Moskvi da drži svoje garnizone. skupljena u mestu zvanom Žerdjajeva Dolina. oktobra 1659. Zemlja je bila jako opustošena i njeno se stanovništvo najvećim delom razbeglo. ali odriču se veza sa carem. uz to okretnog i veoma pametnog diplomatu. Pored potvrde starih tačaka iz doba Hmeljnickog-oca. Vreme Mazepino karakteriše se oštrim socijalnim borbama narodnih masa protiv starešina. Opet je potvrđeno. prijateljstvo sa krimskim kanom je naprotiv dozvoljeno. Glavni moskovski zapovedcik u Ukrajini sazove ponovo Radu u Perejaslav. gde je ona. koja je slobodna od svakog danka. naročito pak od turske najezde i jednim je delom čak potpao pod Tursku. pobunjenici pozvaše moskovsku vojsku i proglasiše Vigovskog zbačenim sa hetmanstva. koji su imali raznoliku orijentaciju.njihovih vladika treba da zasedaju u poljskom senatu. svršio se neuspehom. da će car skupljati prihode po Ukrajini. God. Uskoro zatim protiv Vigovskog digla se buna.

Petar je onda stavio ukrajinsku gospodu pod istragu i naredio da se Polubotok i drugi najviđeniji ljudi zatvore u tvrđavu Sv. ukrajinski kozački pukovi su ukinuti. da mesto oborenog. Petra i Pavla. godine 1785. naročito na račun konfiskacija imanja Mazepinih pristaša. između godine 1789—91.. delom izgnanog. koji su vršili vojnu dužnost. Istorija naroda na levoj obali Dnjepra to je istorija njegova postepenog podjarmljivanja. dala je carici Katarini povoda da zatraži od Razumovskog ostavku i da ne dopusti više izbor hetmana. godine 1786. budući upisani u naročiti registar. a inače beznačajnog pukovnika Ivana Skoropadskog. pa su ih postepeno smatrali kao lična vlasništva. Ukrajina na desnoj obali Dnjepra. Neki carevi doglavnici. 1775. ukrajinski manastiri preuređeni su na velikoruski način.). znatan deo kozaštva pretvara se u „pospolite“. maloruske starešine dobiše pravo ruskih plemića. da traže povratak starih prava. pripala je Ruskoj Carevini. Godine 1722. naročito od vremena Mazepina. kada su se pojavile jake autonomističke i separatističke težnje. iako ga je o tome sa velikim nastojanjem molio vršilac hetmanske dužnosti. car nije dopustio da se izabere hetman. Pored hetmana. 1767. čak i okrutnom politikom.“ Rumjancev se proslavio čvrstom. u pravcu unifikacije Ukrajine sa ostalom Rusijom. dobiše u Ukrajini velika nepokretna imanja. bilo je rečeno i to veoma oštro: „Svima je poznato da su od doba prvog hetmana Bogdana Hmeljnickog pa sve čak do Skoropadskog svi hetmani bili izdajnici i zato je naša država. bilo nasiljem. svi bez izuzetka. pa pukovnici i sotnici pretvaraju se u pravu naslednu gospodu. livade. upravna i sudska.. Pod Katarinom II nevešta agitacija izvesnih pristalica poslednjeg hetmana (1748—1764. i na „pospolite“ ili slobodne seljake. uz to su se oni koristili svakom prilikom da prigrabe bilo kupovinom. dok su u Ukrajini izabrali potpuno odanog caru. g. koji su sedili na tuđoj zemlji sa pravom odlaska u određene rokove. dok se narod u većini držao prema Mazepi hladno. jer je car Petar preduzeo vrlo oštre i brze mere. Mazepa je delio žalosnu sudbinu Karla XII i umro je u izgnanstvu (god. na molbu Polubotka i drugih starešina o izboru hetmana. njegovi doglavnici. Godine 1784. šume. koja je trebala da upravlja Ukrajinom. bašte. koji je dobivao ogromna imanja. dok su prava hetmanova i pukovnika ograničena u nekoliko mahova specijalnim carskim ukazima. Hetmana je zamenio caričin poverenik. kao i viđeni balkanski emigranti. Petar je ukazom otvorio naročitu „Malorusku Kolegiju“. 1782. na primer braća Miloradovići. Tamo je Polubotok i umro.. pretvore u kmetove. ipak je očigledno težio da ograniči ukrajinsku avtonomiju. Iako je car Petar potvrdio uslove pod kojima se Ukrajina ujedinila sa Moskvom godine 1654. Naročito je okrutno postupio prema poslanicima i prema biračima za vreme izbora u čuvenu komisiju god. mlinove. a „pospoliti“ po svome položaju sve se više približuju velikoruskim kmetovima. Godine 1793. u Ukrajini su ukinute stare ustanove i zavedena su guvernijalna nadleštva. ciglane i t. d.“ Međutim Polubotok i njegovo društvo nisu prestajali. i ovo je izazvalo seobu mnogih kozaka u Tursku i Ugarsku. Iako je u Ukrajini bila dosta živa mala industrija i trgovina ipak je glavno zanimanje velike većine stanovništva bila zemljoradnja. a naročito pak Malorusija. Kozaci. kozačke starešine. delom istrebljenog poljskog plemstva zauzimaju domaća gospoda. 1710. sem Galicije i Humske Rusije.. Vrlo brzo se pokazalo. general-guverner Rumjancov sa „Maloruskom Kolegijom. zabrani poslednjim „pospolitima“ da se slobodno sele. u vlastelu. da se za njega stvori nasledno hetmansko dostojanstvo. pukovnik Pavle Polubotok. takozvana „generalna strašina“. U jednom od carskih rešenja. Svi su oni imali pravo na imanja prema rangu.sa Karlom XII behu otkriveni i celo preduzeće Mazepino bilo je osujećeno. obustavljeno je za uvek davanje maloruskih činova. koji su bili nalik na neku vrstu ministara. koji nisu bili maloruskog porekla. ali druge starešine vlada carice Katarine vrati u Ukrajinu. izgubivši svoj 74 . dok najzad Katarina II ukazom godine 1783. na nju su odmah prošireni svi ruski zakoni. trpela veliku bedu. Na nekoliko mesta postavljani su ljudi. Postepeno. Kada je skoro iza toga Skoropadski umro.) Razumovskog. da se i formalno „pospoliti“. bilo na neki drugi način tuđe njive. Gospoda u više mahova traže. Za vreme uprave poslednjeg hetmana Razumovskog učinjeni su zakonodavni pokušaji u tom smislu. Seosko stanovništvo sastavljeno je bilo od kozaka. prema ruskom zakonu od god. Kod hetmana su se stalno nalazili carevi komesari.

U liberalnoj komisiji za sastavljanje novog zakona Radiščev je jedared dobio tako surov ukor za svoje slobodoumlje. U pripremnim radovima učestvovao je i budući ljubimac i prvi doglavnik Aleksandrov. kao i odvojeno od svojih porodica. Speranski. kao i lokalna samouprava pukova i stotina brzo opada. Kazanu i Vilni. Zabranjeno je štampanje oglasa u službenim novinama o prodaji seljaka javnim putem. i ženu mu caricu Jelisavetu prestonica je dočekala sa neopisanom radosti. ostalo je sila raznog materijala pisanog na 75 . Raspadaju se. kao i dolazak stranaca u Rusiju. Bile su uklonjene najomraženije ličnosti i mere srušenog režima. dosta štura staleška samouprava plemenitih opština. Među njima je bilo i Ministarstvo Prosvete. car je naredio da se taj ukaz ipak izvrši. izdat je prvi zakon o univerzitetima i opšti plan narodne prosvete. nadzor Senata. narodna kultura i osobine narodnog života čuvaju se poglavito od strane širokih narodnih masa. naročito u Moskvi. Kada se Senat usudio da stavi primedbu na jedan ukaz. osećao se sveži dah u književnosti. Dozvoljeno je dalje. S druge strane. Ipak su se čuli oduševljeni liberalni govori u društvu. do duše samo nominalni. u manjoj meri od sveštenstva i građanstva. oličena u „Generalnim Radama“. Doba cara Aleksandra I. Ministri i ministarstva stavljeni su pod. pretvara se u odane sluge ruskog carskog prestola. Umesto svega toga pojavljuje se od god. koji je radio na velikom planu preuređenja „ružne građevine“ ruske carevine. 1785. poljski velikaš i ruski državni podsekretar. odvojeno od cele familije. prema kome je stvorena zakonska mogućnost. pored spomenutih. u kojoj se veoma istakao sa svojim Vesnikom Evrope talentovani pisac Karamzin. naročito u publistici. ipak su nosile više dekorativno obeležje: poslednji zakon ostao je gotovo bez posledica. Za izradu novih zakona i pregled starih imenovana je naročita komisija. Sve ove mere. kao i prodavanje pojedinih članova seljačkih porodica. očekujući novo progonstvo u Sibir. grofa Sergija Rumjancova izdat je godine 1803. GLAVA XIX. i to u Petrogradu. a ne samo plemićima. Inicijativom jednog od velikaša i veleposednika. u konzervativnim krugovima. preuređena je centralna uprava zemlje tim. ostaju kao neka vrsta slobodnih seljaka. Godine 1804. koje nisu duboko zasecale u ruski državni život. i sasvim slabo od strane plemstva. da se otvore novi univerziteti. takozvana „bratstva“. Godine 1802. seljaci su i dalje prodavani bez zemlje i na licitaciji. prosveta je prvi put tada postala posebna grana vrhovne uprave. Tokom XVIII stoleća opštenarodna samouprava. Već prvih meseci Aleksandar se latio reformatorskog posla. graf Pavle Stroganov. kome je vraćen „pređašnji sjaj“ i dato pravo da stavlja primedbe na neuputne ukaze i zakone.vojnički karakter. što su ukinuti poslednji tragovi kolegija Petra Velikog i što je uređeno deset ministarstava. a posle ministar spoljnjih poslova. Od celoga toga rada. a između prve i druge revolucije samo je jedanput stavio primedbu na jedan carski ukaz. knez Kočubej i Novosiljcev činili su takozvani „tajni odbor“ uz cara. Kijevu. zakon o slobodnim zemljoradnicima. u koju je ušao čak i znameniti revolucionarni pisac Radiščev. da budu vlasnici nepokretnih imanja van gradova. Rešeno je. Dozvoljeno je slobodno putovanje Rusa u inostranstvo. 1905. dozvoljen je uvoz stranih knjiga i skinut je sekvestar sa privatnih štamparija. Narodni dijalekat. više manje beznačajnih mera. Harkovu. da se odmah iza toga otrovao. Ovi takozvani „mladi prijatelji“: knez Adam Čartoriski. i drugim slobodnim stanovnicima carevine. Tako se Senat nije nikad više tim pravom poslužio sve do prve revolucije god. Novog vladara Aleksandra I. jer su sa te strane u punoj meri zadovoljene njihove socijalne aspiracije. kojima se ne može poricati dobra svrha. Iščezava u gradovima starinska samouprava na osnovu iz Poljske pozajmljenog nemačkog „magdeburškog gradskog prava“.. iščezavaju po gradovima nekad veoma važne ekonomske i verske crkvene zajednice. napadali su „jakobinske težnje“ mladoga cara i njegovih „mladih prijatelja“. a Senatu je preporučio da se mane tih primedaba. da seljaci dobijaju slobodu neposrednim sporazumom sa spahijama. Ukrajinska gospoda koja su dugo vremena u većini težila aristokratskoj Poljskoj.

Posle niza beznačajnih čarki i komplikovanog manevrisanja. drva. sa ostacima austriske. decembra 1805. zaključenom 26. koja je pod Napoleonom zadavala Aleksandru i njegovoj okolini velikih briga. iz koje se jedva spasao. kao i veći deo artiljerije i komore. jer je razbila prvu koaliciju protiv Napoleona. sa Francuskom. Aleksandar je bio sam svoj ministar spoljnjih poslova. gde se smestila vrhovna komanda Napoleonova. te su ruske i austriske trupe. a onda i do raskida sa velikim takmacem Engleske u to vreme. zaključena je druga koalicija protiv Napoleona. Uz put učinio je pokušaj da obnovi Poljsku. dobivši obilatu novčanu pomoć od Engleza i sklopivši savez sa Austrijom. Međutim. eventualno u samo ličnoj uniji sa Rusijom. našavši se iznenada pred Francuzima u ofanzivi. u varošici Austerlic (Slavkov). iako se lepo držala u sukobima sa Napoleonom (Pultusk. ceo plan pokazao se kao pogrešan i neostvarljiv.. Ruska vojska. Ruska vojska pretrpela je teške gubitke i bila je naterana na povlačenje u neredu (14. gde se sastao sa Aleksandrom. a zamenio ga je beznačajni baron Budberg. Austriski car bi prinuđen da napusti Beč i da se skloni u Moravsku. u kojoj je Rusija učestvovala.. tako da je ova carevina tim aktom i pravno prestala da postoji. naročito je u tom pogledu bio jak uticaj kneza Adama. Prajsiš-Ejlau). osnovan na sasvim krivoj pretpostavci: da se Napoleon sprema na povlačenje i da ga treba u tom povlačenju razbiti i sprečiti.. opet na podsticaj Engleske. za kratko vreme bile strašno tučene i naterane u begstvo. nazvao je tu bitku austerličkom. Napoleon je ovom prilikom proglasio obnovu Poljske. tokom godine 1806. U isto vreme on je uspeo naterati Portu da objavi Rusiji rat. Austriski generalni štab. car se zaleteo u rat sa Napoleonom.. koja je odavno postala za Rusiju najbogatija pijaca za izvoz gvožđa. koji je bio potpuno siguran u svom poznavanju terena i okolnosti i duboko ubeđen u nesumnjivu pobedu. najviše je uzrujao javno mnenje protiv pokojnog cara. ali neko vreme nije ni ratovala. u kojoj su učestvovale Rusija i Pruska. i pored brojne nadmoćnosti. nego je čak podržavala jednu vrstu poluzvaničnih diplomatskih odnosa sa Francuskom. teško je stradala u zimu godine 1806—1807. Ali je pruska vojska blagovremeno dojurila na rusku granicu. Posle nekoliko diplomatskih sukoba. koji se nadao pomoću Aleksandrovom obnoviti poljsku kraljevinu u njenim istoriskim granicama. koji je na dan posle bitke noćio u zamku Kaunica. izradio je plan bitke. kraj Jene i Aueršteta. skupilo u zamku Čartoriskih u Pulavima. obe vojske su se odlučno sukobile kraj Fridlanda na jednom vrlo uskom zemljištu. posednuvši ruskim trupama pruske delove Poljske. loše snabdevena. O obnovi Poljske pod takvim okolnostima nije moglo biti reči i zato je poljski patriota knez Adam dao ostavku na položaj ruskog ministra spoljnjih poslova. tako da se Aleksandar I morao zadovoljiti samo izjavama simpatije i odanosti poljskog plemstva. sumpora. sasvim uništi prusku vojsku. zauzela je položaje u moravskoj ravnici na istoku od Brna. Nekoliko pukova beše zarobljeno u celini. Prirodno je. U jutro 2. decembra 1805. Kroz nekoliko dana došlo je do sastanka cara Aleksandra i 76 . gde je glavni deo austriske vojske bio zarobljen u tvrđavi Ulmu. Aleksandar nikad nije zaboravio tu nesrećnu bitku. Krajem novembra ruska vojska. U glavnim svojim linijama politika Aleksandrova prvih godina bila je anglofilska. Rusija nije zaključila formalan mir sa Francuskom. „Mladi prijatelji“ bili su intimni carevi savetnici i u poslovima spoljnje politike.francuskom jeziku. lana i konoplje. Za Napoleona je poljsko pitanje bilo veoma lep mamac i u njegovoj vojsci nalazila se posebna poljska legija. koje se u oktobru 1805. Po miru u Bratislavi. I ovog puta ruska je vojska zakasnila na bojište. žita. Napoleon. a austriski car se odmah iza toga odrekao zvanja rimsko-nemačkog cara. u Olomuc. juna 1807. gde je Aleksandar proveo nekoliko nedelja pred pohod protiv Napoleona. „izmirenje Rusije sa Engleskom“ bio je neposredan rezultat smrti cara Pavla. po blatu i snegovima Istočne Pruske i Poljske. da su mir i prijateljstvo sa Engleskom doveli prvo do zategnutih odnosa.). Rat sa ovom državom. Međutim je ruska vojska morala da se iz Češke povuče u Moravsku. Austrija je izgubila Dalmaciju i Boku. Ona je imala velikih posledica. tako da je Napoleon uspeo da. Ruska vojska je zakasnila na bojište u južnoj Nemačkoj. gomile papira koje nisu imale nikakva uticaja na tok državnih poslova i objavljene su tek u naše dane. vodeći pod Kutuzovim dosta uspele borbe sa Francuzima. Posle njegove smrti trebalo je pošto-poto učiniti ratu kraj.

ali jako okrnjenu u korist samog Napoleona. Po Bečkom Miru Austrija je bila jako okrnjena. dok se Rusija upravljala po načelima neokrnjene autokratije. udešen je ponovni sastanak obojice careva u nemačkom gradu Erfurtu. i bilo je očigledno da javno mnenje ne odobrava savez sa Francuskom i prekid sa Engleskom. došlo takođe do sukoba između Francuza i Rusa i Crnogoraca —. ali nije više radio sa „mladim prijateljima“ „tajnog odbora“. pod jednim šatorom. t. Za vreme cara Pavla taj knez je postao ministar. zatim je bio privatan nastavnik kod jednog velikaša. Zanimljivo je da su finski seljaci vodili ogorčenu borbu sa ruskim odredima.Napoleona u Tilzitu na Njemenu. Na Balkanu. Ovaj rat. šta više. odličan stil i umešnost. Oba vladara učinila su sve da očaraju i prevare jedan drugoga. Ali još pre mira sastao se finski sabor u gradu Borgo i proglasio je Aleksandra za finskog velikog kneza. Taj se rat vodio godine 1809. koja je prešla u otvorenu „frondu“ protiv vladara. U „vazduhu Tilzita“ rodilo se kratko prijateljstvo careva i carevina. Prvi sastanak udešen je. kneza Kurakina. Aleksandar je dao naročito uređenje Finskoj. koje je Rusija osvojila još za vreme Petra I i carice Jelisavete. završio se potpuno pobedom Rusije i osvajanjem (mir u Fridrihsgamu 1809. sa promenljivom srećom. Iza Tilzitskog Mira car Aleksandar se opet odao reformatorskom radu. Šta više. a naročito interese veleposedničke aristokratije. od koga je stradala ruska privreda i sasvim ozbiljan rat sa Švedskom. Slovenački i veliki deo hrvatskih krajeva ustupljeni su Francuskoj i zajedno sa Dalmacijom i ukinutom Dubrovačkom Republikom sastavljali su Napoleonovu Ilirsku Kraljevinu. Ali zato Rusija nije izgubila ni jednog parčeta svoga zemljišta i nije platila nikakve otštete. pridružio joj je i one finske krajeve. dok je Rusija morala prekinuti odnose sa Engleskom i pristati na takozvanu kontinentalnu blokadu. i nisu izmenile ni jednog kuršuma. Napoleon je dobijao odrešene ruke u zapadnoj i srednjoj Evropi. uz Rusku Carevinu bio je uopšte dosta dvosmislen: 1) on nije bio jasan u smislu njenih pravnih veza sa carevinom. Napoleon nije obećao ništa stvarno Aleksandru i nije ga pomagao u likvidaciji borbe sa Turskom započete zbog Napoleonova podbadanja Porte protiv Rusije (smenjivanje komandanta i vlaškog gospodara. u toliko je i Napoleon mogao da bude ogorčen držanjem Rusije u njegovom ratu sa Austrijom. koji se zvao Mihajlo Mihajlović Speranski. delimično obnovljene u obliku Velike Vojvodine Varšavske pod francuskim tutorstvom i nominalnom vlašću saksonskog kralja. Aleksandru je pošlo za rukom da spase Prusku. i u pitanjima najzamršenije teoriske politike.) cele Finske do reke Torneo i severnog Ledenog Mora sa Alanskim Ostrvljem. nego sa državnikom visokog poleta. da se snađe i u praktičnoj politici. i 2) Finska je bila ustavna pokrajina. Po ugovoru o miru. U koliko je Aleksandar mogao da bude nezadovoljan pasivnim držanjem Napoleonovim u ruskoturskom i rusko-švedskom ratu. ali su ruske i austriske trupe na svaki način izbegavale sukob. u kom su se naročito istakle sjajne osobine ruskog vojnika. Kao posledica tih odnosa došao je nominalni rat sa Engleskom. Prusija je morala da plati veliku otštetu. koji je dosta jako pogodio rusku privredu. na skeli usred Njemena. Ali položaj Finske. dok su švedsko građanstvo i plemstvo bili u većini za pridruženje Rusiji. Rusija je takođe objavila Austriji rat. Povratak Aleksandrov u Petrograd bio je dosta žalostan. pa je tu ostao i dalje. a dotle da ostane pod francuskom okupacijom. ruski generali i oficiri nisu krili svojih simpatija prema Austrijancima. j. Kao magistar teologije predavao je kratko vreme u teološkoj školi. gde je u Boki i duž južnih dalmatinskih obala. Neverovatna radinost. krenut uticajem Engleza. uz to 77 . koji su tobož pomagali Srbe). sve dok nije došao u komisiju za izradu zakona sa zvanjem i pravima državnoga sekretara. a i Rusija je dobila na ime naknade za svoje učešće u ratu trnopoljski okrug u Istočnoj Galiciji. njegovih nemačkih saveznika i poljske države. pored diplomatskih prekinuti i trgovačke veze sa Englezima i zabraniti uvoz robe na engleskim brodovima u ruske luke. izvanredno dobro disciplinovani um. Sin jednog siromašnog seoskog popa Speranski je počeo da uči u nekom manastiru. Međutim je Aleksandar uporno stajao uz Napoleona i godine 1808. kao neka pozorišna predstava. iako nije sazvao njen sabor. posle je svršio bogosloviju i visoku teološku školu u Petrogradu. Tom prilikom Aleksandar je potvrdio slobodu i ustavna prava Finske.. Bitka kod Vagrama rešila je i taj rat u korist Napoleona. a Speranski šef njegovog kabineta. Velika Vojvodina Varšavska povećana je na račun Austrije.

otmeno ponašanje — sve je to dovelo Speranskog do najvećeg položaja i počasti u državi. Skoro posle Tilzita on postaje omiljeni referent carev, prati ga u Erfurt kao šef njegova civilnog kabineta, a nakon povratka postaje prvi doglavnik Aleksandrov. Speranski je radio na stvaranju sistema ruskih zakona, u prvom redu građanskog zakonika i na planu preuređenja ruskog državnog ustava. Glavne linije ovoga plana su sledeće: vrhovna vlast ostaje po zakonu apsolutna, ali stvarno se ograničava zakonima i sistemom državnih ustanova. Neposredno pod carem nalazi se darev kabinet i Državni Savet, sastavljen od velikaša koje imenuje car; taj Savet ujedinjuje sve grane vlasti. Zakonodavna vlast delomično se prepušta Državnoj Dumi, sastavljenoj od narodnih poslanika. Vlast izvršna nalazi se u rukama ministara, koji odgovaraju naročitom Upravnom Senatu; za zajedničke poslove ministri se sakupljaju u Komitet Ministara. Sva država razdeljena je na gubernije, srezove i „volosti“ (nekoliko sela); u svakoj takvoj jedinici radi samoupravna skupština, zvana Duma. Volosnu Dumu biraju svi vlasnici nepokretnog imanja. Zatim, Dume biraju svoje odbore i poslanike više Dume. Na takav način Državna Duma proizlazi iz narodnih izbora, ali u četiri stupnja. Osnovna ideja je Speranskog, da nema vlasti bez pristanka naroda. Posve je jasno, da je ovakav, za ono doba prilično napredan, plan reforme logički vodio ka ukidanju kmetske zavisnosti seljaka. Ova liberalna i donekle demokratska tendencija Speranskog uzrujavala je rusko plemstvo, naročito „veliku gospodu,“ koju je Speranski vređao i svojom sjajnom karierom i nekim merama, koje je ona smatrala kao opasne. Uz to, Sperdnski je bio izrazit frankofil u politici, iako „angloman“ u nekim svojim privatnim običajima i ukusima. Protiv Speranskog vodila je aristokratija stalnu borbu, ali je on imao pristaša u višoj trgovačkoj buržoaziji i kod nekih birokrata, koji nisu bili plemićskog porekla. Razume se, nisu ga držale ove simpatije, nego jedino milost i poverenje carevo, i to samo dotle, dok nije došlo do raskida sa Napoleonom. Od celog plana Speranskog ostvarena je bila samo reforma Državnog Saveta, koji je pretvoren iz jednog malog intimnog konzultativnog tela u državnu velikašku skupštinu, u koju je car imenovao najuglednije državnike, poverivši stvarno rukovanje poslovima samom Speranskom. Otvaranje ove nove Skupštine na novu godinu 1810. bilo je vrhunac moći i slave Speranskog. Formula, kojom su otsada počinjali zakoni i druga važnija carska akta: „saslušavši naš Državni Savet“ izgledala je kao neki početak ustavnog doba u Rusiji. Speranski je sproveo kroz Državni Savet zakon o reformi Senata i vrlo važne i korisne mere za saniranje ruskih državnih finansija. Bile su još sprovedene neke ispravke u uređenju ministarstava; i to je bilo sve, što je uspeo da sprovede Separanski. Njegov plan je ostao samo na papiru i dugo vremena smatran je za državnu tajnu. Središte agitacije protiv Speranskog bio je dvor careve sestre, velike kneginje Katarine, koja je svojim ponašanjem i pameću jako podsećala na njenu znamenitu babu (Katarinu II). Kod nje, u gradu Tveri, bio je primljen od cara znameniti publicista i pripovedač Karamzin, onda već državni istoriograf koji je uručio caru svoju „Zapisku o Staroj i Novoj Rusiji“. Ovaj je spis, napisan veoma žučno i energično, odlučno osuđivao shvatanja Speranskog, a sadržavao je i čitavu filozofiju ruske istorije u duhu konzervativnog obožavanja samodržavne vladavine, i to sa jako istaknutom simpatijom ka moskovskoj Rusiji i delomičnom osudom reforama Petra Velikog. Karamzin se uz to javljao kao apologet plemstva. Ali tada još pad Speranskog nije dozreo (mart 1811.). Godinu dana kasnije, pošto je rat sa Francuskom bio sasvim na pomolu, car Aleksandar otpusti Speranskog, koji je bio odmah, po carevu nalogu, uhapšen i stražarno sproveden prvo u Njižnji Novgorod na Volgi, onda u daleki Perm, gde je ostao interniran, sve do godine 1818. Međunarodna situacija, počev od godine 1809., razvijala se u pravcu novog francusko-ruskog rata. Prijateljstvo sa Napoleonom nije donelo Aleksandru očekivanih koristi, a ruska privreda, kao što je rečeno, u izvesnim granama ozbiljno je stradala od prekida odnosa sa Engleskom. Pod uticajem pogođenih visokih društvenih krugova car Aleksandar je gotovo ukinuo „kontinentalnu blokadu“, i izdao je carinsku tarifu, koja je osetno štetila francuske trgovačke interese. Uz to poljska politika Napoleonova, koja je, i pored sviju uveravanja, očigledno išla za tim da uspostavi Poljsku Kraljevinu u njenim granicama od godine 1772., bila je stalno puna nezgoda i opasnosti za rusku državnu politiku. Isto tako su se sukobljavali interesi francuske i ruske politike i na Balkanskom 78

Poluostrvu, gde je Rusija vodila naporan i težak rat sa Turskom, imajući cromenljivu sreću u tom ratu, koji se vodio sa prekidima, dok je Francuska nastavljala sa tradicionalnom politikom. Ratovalo se i na Kavkazu. Godine 1804., izbio je Prvi Ustanak Srba. U vezi s tim podneo je mitropolit karlovački Stevan Stratimirović caru Aleksandru preko prote Samborskog, dvorskog sveštenika njegove sestre velike knjeginje Aleksandre, supruge ugarskog palatina, jedan memorandum o položaju srpskog naroda, o potrebi da se car zauzme za nj i o mogućnosti stvaranja jedne velike slovenske države. Memorandum Stratimirovićev, pisan teškim sloveno-srpsko-ruskim jezikom, bio je za cara Aleksandra prerađen, ali izgleda, da se car na nj nije mnogo obazreo. Isto tako bez ozbiljnih posledica svršilo se i putovanje prvog srpskog izaslanstva u Petrograd. Po odluci skupštine, držane u Ostružnici, pođoše u Petrograd, početkom septembra 1804., preko Vlaške, srpski poslanici prota Matija Nenadović, Petar Novaković-Čardaklija i Jovan Protić. U Petrogradu beše srpsko izaslanstvo ljubazno dočekano i primljeno dvaput na poduži razgovor od kneza Adama Čartoriskog. Jezgro se cele diskusije sastojalo u rečima kneza Adama, koji je odobravao držanje Austrijanaca, što „nisu mogli pogaziti ugovor, isto tako, kao što sada i Rusija ne može da pokvari ugovor (sa Portom).“ Poslanstvo se, ne dobivši stvarno ništa, vratilo natrag. Međutim, ustanak se produžio, i Rusija sama zagazi u rat sa Turskom. 11. januara 1807., ruski zapovednik na balkanskom bojištu, general Mihelson, uputio je Karađorđu pismo, stupajući s njim na taj način prvi put u dodir, i pozvao ga je na daljnju borbu sa Turskom i na proglašavanje nezavisnosti od Turske, što iziskuje „dostojanstvo“ srpskog naroda. I zaista, uskoro je došlo do prekida srpskih pregovora sa Turskom. Od toga vremena nastaje uža saradnja između Rusa i Srba, i, kao najjači znak ove saradnje, javlja se zajednička vojnička borba srpskih i ruskih odreda u okolini Vidina, gde se odlikovao Milenko Stojković, koji je bio nagrađen ruskom sabljom sa natpisom „za junaštvo“. Isto tako je i Karađorđe dobio od cara na poklon sablju sa natpisom „Braniocu Vere i Otadžbine“. Već 17. juna 1807. god. došao je u Srbiju kao ruski diplomatski agent, Konstantin K. Rodofinjikin, rodom Grk. On je igrao veoma važnu ulogu u srpsko-ruskim odnosima, pa i u unutrašnjoj srpskoj politici. Karađorđe nikad nije imao prema njemu poverenja, a i u vladinim srpskim krugovima, pa čak i u narodu, nisu mu mnogo simpatisali, kao Grku, naročito zbog njegova prijateljstva sa beogradskim mitropolitom Leontijem, tipičnim fanariotom. Rodofinjikin bio je zvanično u Srbiji poverenik ruske vrhovne komande na balkanskom bojištu. U tajnoj instrukciji rečeno je bilo Rodofinjikinu, da ruski car „neće ostaviti nikakva moguća sredstva da im pomogne; samo kad se u njih uveri, da se oni u svima svojim radnjama neće nikako kloniti od toga, već da će se saobražavati sa pravcima Ruske Carevine“. Postoji i ugovor između Karađorđa i carevog ađutanta, markiza Paulučia od 27. juna 1807. U njemu je predviđen potpun protektorat Rusije nad Srbijom, s tim da se upravnik i viši vojni i civilni časnici postavljaju ukazom carevim. U tom ugovoru obećana je bila obilata ruska pomoć Srbima u svima oblicima. Ali su odredbe tog ugovora bile više želje i namere nego stvarnost. Od 1807—1810. ratovali su na istočnom bojištu Srbi i Rusi zajedno protiv Turaka i imali nekoliko uspeha. Od tih zajedničkih borbi najslavnija je pobeda na Varvarinu (6. septembra 1810.). Nepovoljni obrt međunarodne politike za Rusiju promeni situaciju na štetu Srba. Rusi biše prinuđeni da prekinu ratovanje na Balkanu i da u Bukureštu sklapaju mir s Turcima (16. maja 1812.). U osmoj tačci ugovora o miru predviđena je za Srbe opšta amnestija i jedna vrsta samouprave, koju će sporazumno izraditi Porta sa ustanicima. Rusija je želela, da u onim po sebe teškim prilikama učini za Srbiju što može. Međutim, sultan je nalazio, da su to veliki ustupci za Srbe i odbio je da ratifikuje tu tačku Bukureškog Ugovora. Sultan je mogao tako postupati, jer Napoleon beše na putu ka samom srcu Rusije. Malo posle toga, Porta je prešla preko svih obzira i uništila je srpsku samostalnost. Karađorđe i mnogi drugi prvaci, nakon jednogodišnjeg interniranja po austriskim tvrđavama, pređoše u Rusiju, gde su ih sve srdačno primili. Pored velikih i sitnih državnih pitanja careve Napoleona i Aleksandra delila su i mnoga lična pitanja. Nepovoljno primljena i na brzu ruku prekinuta prošnja Napoleonova, koji je tražio ruku 79

Aleksandrove sestre Ane; zatim francuska aneksija Oldenbuške Vojvodine, čiji vladari behu bliski rođaci Aleksandrovi; najposle, rusko ponovno prijateljstvo s Engleskom, sve je to davalo građe za novi sukob. Bilo je samo pitanje, ko će koga preteći i ranije preći u ofanzivu. Zaključivši savez sa gotovo celom Evropom, i obećavajući Poljacima obnovu njihove kraljevine, Napoleon je pretekao Aleksandra, pa je u junu 1812. god. sa vojskom od preko 600.000 ljudi prešao rusku granicu i odmah bez boja zauzeo prestonicu litvanske velike kneževine Viljnu. Ruska vojska bila je razdeljena u tri glavna dela: jedan je vodio general Barklaj De Toli (oko 120.000 ljudi), drugi knez Bagration (oko 45.000), a treći general Tormasov (oko 35.000). Po osnovnom planu trebala je armija Barklajeva da se povlači i da Napoleona uvlači sve dublje u zemlju, dok je Bagration imao da udari na bok i pozadinu francuske vojske. Zbog ogromne nadmoćnosti Napoleonove druga polovina plana bila je očigledno neostvarljiva. S toga se glavni zadatak ruskih armija sveo samo na to, da što pre dođu u međusobni dodir. Napoleonova namera beše da spreči ujedinjenje ruskih armija. Ali, blagodareći izdržljivosti i brzini manevrisanja Rusa, kao i hrabrosti ruskih zaštitnica, dve su se glavne ruske armije sastale, dok se treća držala pasivno. Ona je privukla na se jedan Napoleonov odred, sastavljen većim delom od Austrijanaca, koji su isto tako sada izbegavali sukobe sa Rusima, kao što su Rusi na „miran način“ ratovali s njima godine 1809. Slično su postupali i Prusi, kojima je Napoleon izdao naredbu da zauzmu Rigu i da zaprete Petrogradu. Naišavši na prvi otpor, Prusi su zauzeli pasivan posmatrački stav na zapadnoj Dvini. Međutim je Napoleonova glavna armija napredovala, a ruska se vojska postepeno povlačila, ali uvek sa borbama, Najozbiljniji boj beše kraj Smoljenska, starog utvrđenog grada, koji je tom prilikom najvećim delom izgoreo. Zbog stalnog povlačenja mnogo su osumnjičili Barklaja kao stranca, da je tobože u vezama sa Napoleonom. S toga je Aleksandar najzad pristao, da imenuje vrhovnim zapovednikom starog generala Kutuzova, Suvorovljeva učenika, koji je baš tada završio rusko-tursko ratovanje. Više iz političkih nego iz strateških razloga, pred samom Moskvom, kraj sela Borodina, rešio se Kutuzov da primi glavnu bitku. Ceo dan 26. avgusta trajala je vrlo uporna bitka, u kojoj su i jedna i druga strana pokazale veliku hrabrost i u kojoj su Rusi, u glavnom, zadržali svoje položaje. Ali, kada su uveče prebrojali gubitke, našlo se, da je ruska vojska toliko nastradala, da joj je bezuvetno bilo potrebno naglo pribiranje. S toga se povukla prema Moskvi. U Moskvi je nastala panika i begstvo većeg dela stanovništva, i evakuacija državnih nadleštava i državne imovine. Sve je izvršeno u takvoj hitnji, da je neprijatelju ostavljena ogromna masa ranjenih Rusa (oko 25.000). S početka se mislilo da se Moskva svakako brani, ali u noći 1. septembra u selu Filjama, kraj Moskve, na ratnom savetu, protiv mišljenja većine generala, Kutuzov je naredio povlačenje ovim znamenitim rečima: „Sa gubitkom Moskve još nije izgubljena Rusija; naređujem povlačenje.“ 2. septembra ušao je Napoleon u Moskvu gotovo sasvim napuštenu, ali, i Napoleonova vojska beše proređena; ona je već spala na manje od četvrtine onog, što je imala na početku rata. Nije utvrđeno, iako se stvar više puta utvrđivala, kako je Moskva ovom prilikom zapaljena. Nesumnjivo je požar Moskve jako pogoršao položaj Napoleona i poslužio kao signal za veliki narodni pokret. Seljaci, koji su se dotle kolebali, listom su se digli protiv osvajača i ometali su njihovo snabdevanje. S druge strane, Napoleon je učinio ogromnu grešku ostavivši na miru Kutuzova. Ponuda mira, učinjena caru Aleksandru, ostala je bez odgovora. Kutuzov je čak odbio da zaključi i primirje. Bez dovoljno hrane, s proređenim trupama, u dalekoj i neobičnoj sredini, Napoleon se osetio u velikoj nezgodi. S toga se u oktobru odluči na odstupanje. Tom prilikom razorena ruska prestonica bila je konačno opljačkana, a učinjen je i varvarski pokušaj, da se Kremlj baci u vazduh. Napoleon je hteo da odstupi u Ukrajinu, ali nije mogao tuda da prokrči put, nego je morao da skrene na stari smoljenski drum i da odstupa preko razorenih mesta. Ruska vojska je išla u stopu za njim, dok su ga strašno uznemiravali kozačka konjica i neredovne seljačke čete. Uz to su prešli u napadaj i oni ruski odredi, koji su dotle bili na sporednim bojištima. Kritički položaj Napoleonove vojske postao je neizdržljiv, kada je nastupila vrlo rana i surova zima. Francuska vojska bila je u Rusiji sasvim uništena, tako da su svega hiljadu gardista ga puškama i devet topova pod maršalom Nejom prešli u redu rusku granicu. Napoleon je još pre konačne katastrofe napustio 80

Njemu najviše imaju da blagodare Burboni. na predlog Aleksandra I. Pruske i Austrije. U Rusiji. Aleksandar se ponovo pokazao kao najodlučniji protivnik Napoleonov. oltara i vladajućih sgaleža.000 ljudi pojavi u Nemačkoj. po opštem duhu ugovora. Ali teške gubitke Francuza nije bilo lako popunjavati.. prožeta idejama Evanđelija. Ali tokom 1813. Milošem Obrenovićem. On je bio kao neka vrsta arbitra međunarodne situacije. i da očuva neokrnjena prava prestola. šaljući narodu svoj carski pozdrav i tvrdeći da su zasluge naroda u prošlom teškom ratu neizmerne. naročito kod Drezdena tukao ih je. Spaslo je Evropu od te nevolje begstvo Napoleonovo sa ostrva Elbe. U proleće 1815. „Sveta Alianca“ morala je da bude. ali od njih nije bilo velike koristi. Napoleon je onda zahvalio na prestolu i bio je interniran na ostrvu Elbi. Austrija je dobila Ilirsku Kraljevinu i veliki deo severne Italije sa Mlecima. Za sklapanje trajnog mira i likvidaciju posledica Napoleonovih ratova. ali su one stvarno postojale. Kutuzov je smatrao da treba prestati sa ratovanjem. Od nemačkih država i državica obrazovan je nemački savez. utvrđene su nove granice evropskih država. Poljska je pretrpela takozvanu „četvrtu deobu“ ukidanjem Varšavske Velike Vojvodine i ponovnom podelom njenih zemalja između Rusije. To je bio akt takozvane Svete Aliance. ali bez stvarne središnje vlasti i pravog narodnog jedinstva. Stradanje Francuza i njihovih saveznika na povlačenju (među njima i hrvatskih i srpskih graničara. Ali i ruska vojska je teško stradala i pretrpela goleme gubitke. napokon se Napoleon našao dosta daleko od Pariza sa ostacima svojih snaga. dok su saveznici dobijali sveže snage i sve veću nadmoćnost. da ove odluke nisu ušle u zapisnike i ugovor. I nije bio usamljen. a pored toga protiv njega je ustao i švedski kralj — bivši njegov maršal Bernadot. snagama Engleza i Prusa. što su ponovo došli na francuski presto. Na drugom Bečkom Kongresu (1815. Ulazak cara Aleksandra u Pariz bio je vrhunac njegove slave i moći. posle niza intriga i diplomatskih borbi. Napoleon je uspeo da na brzu ruku skupi nove znatne snage i da se sa 200. Naročito je austriski car bio za mirne pregovore. ujedinili su saveznike. car Aleksandar je bio obećao naročite povlastice i parlamentarni ustav. Razume se. da će ih Bog nagraditi za njihove žrtve. nego je odlučena u opštim linijama i unutrašnja politika država potpisnica. na Vaterlou. Na kongresu nisu bila rešavana samo međunarodna pitanja. Saveznici se tad počeše kolebati. koja je bila najveća po broju učesnika u toku sviju Napoleonovih ratova. Francuska je vraćena u svoje granice iz godine 1792. sazvan je bio veliki kongres u Beču. dalju ofanzivu u kojoj su se ruskoj vojsci pridružili i Prusi. Porta je morala voditi računa o svojim obavezama prema pobedničkoj Rusiji i odmah je. da li treba nastaviti rat. U trodnevnoj „bici naroda“. nego i reakcionaran. Sve do kraja marta 1814. godine njega su napustili mnogi nemački vladari i austriski car. u njenim etnografskim granicama. na novu godinu 1816. bio je ne samo konzervativan. Evropa se gotovo nalazila pred novim. a Pariz je kapitulirao 31.žalosne ostatke svoje razbijene armade. U prevodu na običan jezik ova svečana izjava značila je da će u Rusiji 81 . pokazala gotovost da pregovara s vođom novog ustanka. u svom proglasu na narod. ovog puta međusavezničkim. Na tom kongresu pokazala se jaka protivnost u interesima saveznika. kod Budišina. Starodrevni grad Krakov proglašen je slobodnom republikom. takozvane Restauracije. a i na osnovu jednog naročitog akta. ponajviše zbog nastojanja cara Aleksandra. Sudbina rata bila je rešena u Nemačkoj u oktobru 1813. koja je težila da povrati revolucijom poremećeni legitimitet i mir u međusobnim odnosima država. rat je produžen. Ali je car Aleksandar naredio početkom godine 1813. koje je Napoleon regrutirao u Ilirskoj Kraljevini) ne daju se opisati. Verni su mu ostali samo saski kralj i Poljaci. Njegovo iskrcavanje u Francuskoj i oduševljeni prijem u celoj zemlji. Svi svedoci govore čak i o slučajevima ljudožderstva.). u okolini Lajpciga. kod Licena. marta 1814. Ipak. Napoleon je bio nateran na povlačenje i do kraja godine 1813. po zamisli njenog inicijatora cara Aleksandra.. Uspeh Rusa olakšao je i položaj Srba. U stvari. ceo pravac ondašnje politike. Ovog puta rat je bio rešen bez neposrednog učešća Rusa. ratom. ispraznio je Nemačku.. koji je većina evropskih vladara primila. 1815. Poljskoj. Ipak se Napoleon dobro držao i u nizu sukoba sa saveznicima. Aleksandar I je izjavljivao. borilo se sa promenljivom srećom. što je bilo „uzeto na znanje“ od strane kongresa.

sve do 1824. u čestim izgredima protiv vlasti. ali je nekako uklonjen iz okoline Pavlove baš u najopasnije vreme zavere. stavljeno pod sud. nego i potpuno očajanje među naseljenicima. Ljudi. ona je bila. kome je bio potpuno odan. u Opavi (1820.“ Glavni životni posao Arakčejeva behu takozvane vojne naseobine.). Mera je bila nesrećna i dovela je do proletarizacije seoskih masa. na primer. gotovo ateist i lakomisleni salonski junak. brinuo se najviše o čuvanju međunarodnog reda. Nešto se govorilo u vladinim krugovima i o pitanju oslobođenja seljaka. a prema univerzitetima i slobodi nastave preduzete su bile naročite mere: suspendovano je. ali bez zemlje. U Nemačkoj se razvio jak pokret za ujedinjenje. Posle pregleda kazanskog univerziteta on je predložio. Za vreme njegovog ministrovanja cenzura. da se taj zavod prosto poruši. na više strana došli u sukobe sa svojim vladaocima. nakon kratkog „medenog meseca“ ustavne slobode. Nekadašnji slobodni mislilac. Arakčejev je nekako umeo da dobije neograničeno poverenje cara Pavla. postao. oni su se u isto vreme stalno vojnički vežbali. pazilo se na to da ljudi budu potpuno obezbeđeni. gonila je književnost. Car Aleksandar je aktivno sudelovao na svima tim kongresima: u Ahenu (1818. Ogromnu senzaciju napravila je revizija. gde se i sada pokazuje njegova spavaća soba (1819.. da je Arakčejev ostao kraj cara. u drugoj polovini njegove vladavine. beše grof Arakčejev. ministar prosvete i crkvenih poslova. Govorilo se da zavera ne bi uspela. u kojima se pokazalo da car Aleksandar ne misli ozbiljno da bude ustavan vladar. Ali sve je to bila samo dekoracija: u suštini svojoj život naseljenika bio je pravi pakao. da budu lojalni prema vladaru. pokoravajući se ne samo za vreme tih vežbanja. Poslednjih godina bio je stvarno neograničeni gospodar Rusije. Goljicin je. Car Aleksandar. U kraljevini Poljskoj. Ali se vraćalo ponekad i na staru liniju. a onda. koja je spadala u njegov resor. a kamo li prema carevini. estonskih i ruskih seljaka kmetova u baltičkim pokrajinama. s vremenom. koja je tamo postala strašna socijalna bolest. inspirisina reakcionarnim načelima Bečkog Kongresa. faktičku upravu nad Rusijom. god. koje se javljalo u mnogobrojnim samoubistvima. Tako. Vladari i njihovi ministri sastajali su se na naročitim kongresima. Najkrupnija ličnost iz okoline cara Aleksandra. koji se posle upravljao prema pogledima svoga novog šefa. Gotovo odmah posle svršetka Bečkog Kongresa počelo je izvesno revolucionarno strujanje. bivši dugogodišnji carski poverenik kod Svetog Sinoda. pravi pravcati verski zanešenjak. naročito na red i čistoću. i baveći se seoskim gazdinstvom. Raspoređeni po svojim kućama. nastalo je uzajamno nezadovoljstvo i podmukle borbe. koju je sproveo u Kazanu na Univerzitetu neki Magnicki. oko godine 1820. Markantna ličnost među državnicima Aleksandrova doba beše knez Aleksandar Goljicin. prepuštajući svojim doglavnicima. nezadovoljni i razočarani. gledalo se na dobre odnose i mir u porodici. tako da je surova disciplina izazivala ne samo stalno nezadovoljstvo. koji su živeli u tim naseljima. ali pošto je ipak nezgodno 82 . Ali jedino što je bilo učinjeno. u glavnom. u Ljubljani. ušavši u crkvene poslove. na prvom mestu generalu Arakčejevu. Narodi su. spremao je neki nacrt „Državne ustavne povelje“ za carevinu. državni sekretar Novosiljcov. pun misticizma i mračnjaštva. u očajnim molbama upućivanim na cara. naročito sa tuđincima. Uredbe koje je Arakčejev za ove naseobine izradio izgledale su pune humanih ideja: od oficira se tražila strpljivost i pravednost.ostati neokrnjen carski apsolutizam. Što se tiče politike cara Aleksandra u Rusiji. da se dogovaraju o zajedničkoj akciji za spasavanje režima stvorenog 1815. Pobeda južnoameričkih revolucionara i proglas nezavisnosti latinskih republika preko Atlanskog Okeana bili su prvi ozbiljni udarac novom sistemu.). po nalogu carevom. pošto su njegove „naredbe trebale da budu primane kao i carski ukazi. nego i u privrednim i u celokupnom privatnom životu. Arakčejev je posle nastavio isto tako odanu službu caru Aleksandru i bio je na veoma uglednim položajima još pre velikog rata. to je bilo oslobođenje lotiških. a onda otpušteno zbog liberalnih nazora nekoliko najboljih profesora petrogradskog univerziteta. godine. nastrožijoj vojnoj disciplini. bili su u isto vreme i seljaci i vojnici. nekadašnji liberalni saradnik Speranskoga.) i u Veroni (1822.). kada su ga oborili još mračniji tipovi. a uticajni poljski krugovi nisu pokazivali volje. a ponekad i u otvorenim bunama. birokratsko policajno uređenje i kmetska zavisnost seljaka.

Atmosfera mističkog ludila obuhvatala je cara sve više. onda samo plemića i. Delo je epohalno. Pod uticajem Francuske Revolucije i ratova. as druge strane vesti kako se car spremao da odvoji od Rusije neke pokrajine bivše kraljevine Poljske i da ih doda svojoj samoupravnoj Poljskoj. iako pesnički slabija. koji čini prelaz sentimentalnog pravca ka romantizmu. vrlo sočnim i borbenim pesmama i mladi Aleksandar Bestužev (Marljinski). kao i mnogo dublje „građanske“ pesme prepisuju mnogi i uče napamet. iz biblioteke su imale biti izbačene vrlo mnoge „nezgodne“ knjige. on je stavio u izgled niz mera za „njegovo ozdravljenje“. nastavljajući svoj rad. da je sam car prijateljski razgovarao sa vođom ovih ludaka. probudili su i 83 . njegove žučne i beskrajno duhovite epigrame.rušiti univerzitete. Karamzina. tajna udruženja. Puškin je smatran kao velik već onda. a i nesavremeno po svojoj istoriskoj i političkoj filozofiji. razvila su se u krugovima ruskih intelektualaca. Pričalo se. Uza nj daje oduške svom bujnom temperamentu u. I sam car mnogo uživa u „blagočestivim“ razgovorima arhimandritovim i rado sluša njegove spasonosne savete. kći velikog pobednika kod Česme. mudrog basnopisca Krilova. i to kao nenadmašan majstor forme i stiha i kao veliki znalac ruskog jezika. Policija prati Puškinovo kretanje i goni ga. kastrata. na primer profesori i studenti trebali da budu neka vrsta kaluđera. U društvima stalno se vode razgovori o politici i društvenim teorijama. prilikom ratovanja i logorovanja u njoj ruskih četa. Duh protesta oseća se i u vrlo plastičnom i divnim ruskim jezikom napisanom pozorišnom komadu Gribojedova Nesreća od pameti. veoma zanimljive i sa estetskog i sa političkog gledišta. najpre sa maglovitom humanitarnom i liberalnom tendencijom. dubokog i nežnog liričara. javlja se i mračni i svirepi pokret skopaca t. koji je onda bio gospodar duša. dok. Završava se. lirika revolucionarnog pesnika Riljejeva. kao i usled neposrednog dodira sa Evropom. Razvija se potpuno talenat finog pesnika klasičke umetničke škole Baćuškova. život i književna karijera starih pisaca Heraskova. Tako su. misli i srdaca mlade Evrope. koji izdaje svoju ogromnu Istoriju Ruske Države u 11 svezaka (dvanaesta sveska izišla je posle smrti piščeve). a onda sa određenim prevratničkim ciljem. Zapadnoevropska politička i ekonomska književnost čita se na veliko i u originalu i u prevodima. u ogromnoj većini. Puškin predstavlja svoga junaka Onjegina kao čitaoca engleskog ekonomskog pisca Adama Smita i kao „dubokog ekonoma“. duhoborci čija nauka predstavlja neku vrstu moralnog i spiritualietičkog hrišćanstva. Veliko vrenje u društvu ogleda se u stvaranju svakojakih zajednica i kružoka. Ondašnje rusko društvo najviše je cenilo Puškina kao revolucionarnog pesnika. arhimandrit Fotije. dok su se mlađi i napredniji (u književnom smislu) elementi okupljali u društvu zvanom Arzamas. kao što su. Napregnutost verskih osećanja ogleda se za vreme Aleksandrovo i u jačanju sekata. Tada se javlja genije Puškinov. tip svirepoga mračnjaka i preteča kasnijih mističkih tipova. profesori prirodnih nauka upućivani su na Sveto Pismo. a medicinarima je bilo zabranjeno secirati leševe. Od domaćih pisaca se ističe Nikola Turgenjev. Žukovskog. Mnogo je izrazitija. oko koga se grupiše čitava plejada malih pesnika. Kondratijem Selivanovim koga su njegovi poštovaoci smatrali nekim sinom božjim a u isto vreme i Petrom III! Uopšte društveni pokreti u doba Aleksandrovo bili su vrlo živi. j. na primer. Dimitrijeva. Uz Fotija javlja se i mistička ženska-grofica Orlova. U njegovoj znamenitoj knjizi „Pokušaj jedne teorije poreza“ nalazimo između ostalog i sledeće reči: „Jedna uređena država ne sme svoje blagostanje da osniva na nepravdi“ i da prema tom ugnjetavanje jednog staleža od drugih ne može da bude temelj blagostanja jednog velikog naroda. iako sada potpuno zastarelo. Reakcionarni pisci i „ljubitelji književstva“ skupljali su se u zajednicu nazvanu Beseda ljubitelja ruske književnosti. a širila se i po svima društvenim krugovima. oficira. jednog od najvećih umetnika ruskog stiha. Deržavina. I u književnosti javljaju se raznovrsne struje. Sve jači reakcionarni kurs cara Aleksandra sa jedne strane. Sklon romantizmu on potpada pod moćan upliv Bajrona. koji su želeli da postanu pravi sveci. Pored više-manje salonskih mističkih vežbanja gospodskih društava. koji su svojim moćnim okultnim delovanjem na ruskom dvoru toliko nahudili i ugledu carskog prestola i pravilnom toku državnih poslova i samoj sreći i blagostanju Rusije. Kneza Goljicina istisnuo je sa njegova položaja neuki mističar. on luta po Južnoj Rusiji i Kavkazu. pošto je to stvar mrska pred Bogom. daleki rođak budućeg ruskog velikog romanopisca.

s druge strane odlučnošću zaverenika da učine pokušaj državnog udara. da je ovaj ukaz imao samo dekorativni karakter i da se na nj malo ko obazirao. kojoj su oni davali istoriski naziv Zemaljskog Sabora. koji je izradio ustavni projekat za Rusiju. na čelu Južnog Društva stajao je pešadiski pukovnik Pavle Pestelj i potpukovnik Sergije Muravjov. Na čelu Severnog Društva. pored Srba i drugih Slovena. Taj carević se godine 1823. Vlada je bila o svemu dobro obaveštena. Dibič. izbila je gotovo neočekivano pobuna u Semjonovskom gardiskom puku. Društva su se najviše bavila pretresanjem problema političke teorije i preuređenja ruske države. sa sedištem uprave u Petrogradu. — kada će se izvesti državni udar. Car Aleksandar je bio obavešten o postojanju tajnih udruženja i u glavnom je znao njihove težnje i glavne ličnosti. a naročito šta da se radi sa carskom familijom. uvodili su još i Erdeljce i Mađare. koje su postajale sve češće i sve duže. Dva poslednja društva radila su na ruskom jugu. i vrlo opsežan referat o tom bio je dostavljen caru u Taganrog. Kmetska zavisnost seljaka trebala je da bude ukinuta. dala je maha ozbiljnoj revolucionarnoj opasnosti. naročito pak general-guvernera petrogradskog 84 . jer se većina apsolutno složila u tome. Njima se kasnije pridružilo još i „Društvo Ujedinjenih Slovena“. Razume se. „Južnjaci“ kao i „Sloveni“ behu mnogo radikalniji. ujedinjenih slovenskih naroda. imenovanja provizorne vlasti sastavljene od vođa zavere i liberalnih velikaša i saziva ustavotvorne skupštine. što su oni težili ka sveslovenskoj republikanskoj federaciji.revolucionarne i nacionalističke ideje Rusa. politički teoretičar. a na prvom mestu braći umrlog cara: velikom knezu Nikoli u Petrogradu i presumptivnom prestolonasledniku careviću Konstantinu u Varšavu. pored toga. na navaljivanje nekih velikaša. Godine 1820. nalazili su se pesnik Riljejev. Originalnost „Ujedinjenih Slovena“ sastojala se u tome. tajno zahvalio na nasleđu prestola. u jednoj zabačenoj palanci. za ovo mišljenje on je nalazio razloge u ovim pojavama: 1) u čestim pobunama seljaka protiv spahija. a od oficira i činovnika tražena je pismena izjava da neće ulaziti u tajna društva. već potpuno revolucionarnog karaktera. izišao carski ukaz kojim su sva tajna udruženja zabranjena i rasturena. koja je došla neočekivano. ipak su ga veoma ozbiljno shvatili i u krugovima tajnih udruženja i na dvoru. verovatno od trbušnog tifusa. koji je odmah celu stvar javio kuda je trebalo. ali njegov akt u tome smislu nije bio objavljen. Taj referat car je ostavio bez posledica. gde se on nalazio kraj bolesne supruge i gde je sam oboleo. samo je 1. avgusta 1822. da je stanje Rusije takvo da prevrat mora neminovno doći. I jedni i drugi mislili su da put vodi preko vojne pobune. ali ga je našao iza careve smrti šef njegova štaba. iako je to bio čisto lokalni pokret bez ideološke motivacije i određenog revolucionarnog obeležja. da se može preći na posao. oni su bili svi mahom republikanci i pristaše najoštrijih mera. Godine 1825. Između Petrograda i Varšave vodila se živa prepiska. a u red. Umesto raspuštenog i relativno mirnog i lojalnog „Saveza Opšte Sreće“ stvorila su se dva nova tajna udruženja: Severno i Južno. pisao je već tada. jer je veliki knez Nikola proglasio carem carevića Konstantina. S njim se slagala većina „severnjaka“. da je treba svakako ukloniti. državnog udara. poglavito u glavnim središtima druge armije. na primer general Orlov. Knez Sergije Trubeckoj. tražili sporazum sa Poljacima. Rusija je trebala da postane federativna monarhija sa carem na čelu. Oni su čak odredili i rok — veliki vojnički manevri godine 1826. Bilo je tu lica i iz viših krugova i dobro poznatih caru. U Severnom Društvu glavni teoretičar beše Ništa Muravjov. kako da se dođe do ostvarenja društvenih ciljeva. u prvom redu prava biranja državnih i pokrajinskih sabora. zaverenici su smatrali. društvo Ujedinjenih Slovena bilo je osnovano od inžinjerskog poručnika Borisova. sam krilni ađutant carev. obrazovanje vojnih naseobina biti uzrokom prevrata“. 2) u opštim tužbama protiv zuluma lokalne administracije i najzad 3) „držao sam da će. a onda pitanjima praktične politike. ali uz građansku jednakost samo su imućni staleži dobivali politička prava. čiji bi položaj potpuno ličio na onaj predsednika Severoameričke Unije. Ali Aleksandar nije preduzimao nikakvih oštrijih mera protiv tajnih udruženja. ova je izazvana s jedne strane zamršenošću pitanja o nasleđu prestola i za jednu monarhiju veoma neprirodnim stanjem kada nema cara. inžinjerski kapetan Nikita Muravjov i gardiski generalštabni poručnik knez Evgen Oboljensni. Smrt cara Aleksandra. jedan od učesnika.

Tako su 13. koje je on smatrao kao stalež zaražen duhom bune i težnjama ka ograničavanju samodržavne carske vlasti. pukovnik Sergije Muravjev. a u prvom redu prema plemstvu. Diktatorom je bio imenovan knez Sergije Trubeckoj. Car je 85 . uspeo je da se spase u inostranstvo. na koga je pucao pesnik Kiheljbeker. i Kahovski — umrli na vešalima. umešan u zaveru. Pošto nisu mogli ni mitropolit.“ Vrhovni Sud uvažio je carsku želju. Ali. 14.su izložili mnoštvo svojih ideja u iskazima i dali su kritičku sliku ondašnjeg stanja Rusije. Trebalo je odbiti zakletvu. Pobunjeni moskovski puk proveo je gotovo čitav dan sa nekim malim delovima drugih pukova i gomilom civilnih ljudi među kojima je bilo mnogo radnika. grof Speranski. dok bi određene ubice uklonile velikog kneza Nikolu. Za vreme znamenite veleizdajničke parnice protiv Decembrista (učesnika u decembarskoj pobuni) on je dolazio u neposredan dodir sa većinom optuženih. osudio je zaverenike na strašne kazne. Vrhovni Sud. i oni su brzo propali bez ozbiljne borbe. moralni teror pri saslušavanju. potpuno iskreno svoje mišljenje o stanju države i o merama. Pored toga. koji nije bio loš. hteo da vlada i upravlja. Nikola Turgenjev. ni veliki knez Mihajlo. jer im mase nisu pružile nikakvu znatniju pomoć. pošto se ranije tajno zahvalio na nasleđu prestola. jula 1826. pa Bestužev.). pri kom se naročitom veštinom odlikovao sam car. proglasi carem svoga brata. pukovnik Pestelj. smatrajući činovništvo nepouzdanim i pokvarenim. Onda je počelo beskrajno istraživanje. On je težio da upravu države što više birokratizira. držeći plemstvo po mogućnosti daleko od efektivnog učešća u državnim poslovima. decembra Zimska Palata pokazala se jačom od zaverenika.“ te je petorici glavnih vođa zamenio smrtnu kaznu čerečenja na četiri dela nekom drugom smrću „pri kojoj se ne prosipa krv osuđenih. te ovu petoricu osudio milostivo samo na vešala. Dosta mlad (nije još imao 30 godina) i nedovoljno iskusan. (Doba „zvanične narodnosti“). i desila se neka vrsta čuda: optuženi i usmeno i pismeno izložili su caru. car je upotrebio prvo konjicu. naterati Senat da suspenduje carsku vlast i da imenuje privremenu vladu. stupio je car Nikola I na presto. dok su ostali — njih 121 na broju — otišli većinom na robiju.“ pohvatani i dovedeni u Zimsku Palatu. da ubede pobunjenike. Pobunjenici. Carevanje Nikole I. (1825-1855. Topovi su rešili sudbinu dana. vođa južne bune. GLAVA XX. koje je car Nikola smanjio i „ublažio. svome glavnom tužiocu. gde je perom nastavio započetu borbu. Budno čuvajući socijalne povlastice plemstva. ona je ulila u nj nepoverenje prema svima društvenim pokretima i društvenim. Tragedija Decembarske Bune učinila je veoma dubok utisak na cara. snagama. Već uveče pobunjene čete bile su razoružane i internirane a veliki broj zaverenika. ona ga je lično jako uplašila. Senat se našao u Zimskoj Palati i nisu ga mogli uhvatiti. koje treba preduzeti da se žalosno stanje popravi. Pobeda vlade novoga cara Nikole bila je potpuna: pobunjenici nisu uspeli da prošire svoju akciju. koga je smrtno ranio Kahovski. Ulogu glavnog „noža“ ustanka preuze na se zanešenjak Kahovski. iako u isto vreme nije imao velikog poverenja ni u birokratiju. Carević Konstantin. među njima i sam „diktator. koji nije ni video optužene. „okaljan krvlju podanika“ (izraz samog cara u pismu careviću Konstantinu). zauzeti senatsku zgradu. stojeći na Senatskom Trgu. pa onda artiljeriju. u isto vreme. Usred ovih pregovora stigle su velikom knezu Nikoli vesti o zaveri. a u kojem je ulogu državnog tužioca igrao niko drugi do nekadašnji liberalni ministar cara Aleksandra.grofa Miloradovića. Zaverenici behu spremili plan bune. a njegovim pomoćnikom pukovnik Bulatov. unevši mučan elemenat straha u njegov život i njegovu politiku“ pa ga je utvrdila u njegovoj gotovo slepoj privrženosti načelima konzervatizma i vojne discipline. saslušavanja i suočavanja. ni grof Miloradović. moralne i fizičke patnje uhapšenih po kazamatima tvrđave Petra i Pavla. on je. Od celokupnog prestoničkog garnizona samo je jedan puk odbio da položi zakletvu caru Nikoli. ova petorica — pesnik Riljejev. da se pokore caru.

car se u zakonodavnoj delatnosti služio i redovnim putem. iz njihovih projekata i pismenih iskaza. zatim nekoliko svekaza druge „Pune zbirke“. Postojeće pravo sistematski je izloženo bilo u 14 svezaka „Svoda zakona Ruske Carevine“. da je imao izvesnih ideja. Car je odobrio samo prve dve mere. te je Speranski sa svojim saradnicima uspeo da prikupi i rasporedi građu i izda 25 ogromnih svezaka „Prve pune zbirke ruskih zakona“ od 1649—1825. da je car Nikola bio izvanredno savestan u vršenju svoje vladarske dužnosti: oskudicu svoga bednog obrazovanja on je stalno popunjavao vrlo raznovrsnim i obilatim čitanjem. t. tog velikog savetodavnog tela. pa da se one sistematiziraju.“ Treba spomenuti još i to. štetne razgovore. Kao plod tih većanja izašlo je više predloga za nove zakone i različne reforme. decembra godine 1826. najzad.. Speranski je predložio. sanjao je o tom da može sve rešiti sam. kritika državnog i društvenog uređenja Rusije dvadesetih godina XIX veka. car je upotrebio za rad na reformama. napravi izvod iz zapisnika saslušanja tih „zločinaca“. ali i to bez ikakvog stvarnog rezultata. Ali je sve njegovo staranje propa-dalo uzalud: on je bio u suštini stvari veliki utopista. kodificiraju i izdadu u obliku zbornika ili takozvanog „Svoda“. Sav je posao bio 86 . jer je hteo očuvati jedan skroz truo društveni red. naređivao je ponekad kakav zaključak treba da bude primljen. na primer. onda neverovatno sporo i sa stalnim strahom da nekakva najskromnija. u koju su ušli zakoni iz doba cara Nikole. Ovu kritiku i uopšte impresije. Ali je za pojedina pitanja imenovao više tajnih stručnih odbora. j. nego je proučavao i različne grane državne uprave i javnog života. da „podržava vlast svuda gde ona postoji. Taj „Odbor 6.. rezolucija i primedaba po različitim predmetima. Tako je postao jedan dokumenat. dobijene od procesa. trebalo je preraditi Svod u jedan zakonik. Zadatak se Rusije. on je ograničavao njena većanja. decembra“ radio je četiri godine i pregledao je ne samo hartije cara Aleksandra. koji su ostali od pokojnog cara i pitanja o popravkama u državnom uređenju. gde god stigne. Radi toga je ceo taj rad ostao bez ikakvih bitnih posledica. on je postao omražen kod sviju naprednih ljudi u Rusiji i van nje. Kako je u svojoj borbi sa napretkom vremena nemilice sputavao slobodnu misao i surovo gonio nezavisne ljude. da šef kancelarije istražne komisije. gde je otvoreno napadaju. ali sve to nije zasecalo duboko u suštinu stvari. izašlo je tajno naređenje carevo da se obrazuje jedan uži odbor za proučavanje spisa. nered i bunu. vidi se da je car Nikola stekao veliku rutinu upravljanja državnim poslovima. a veliki broj zakonodavnih predmeta rešavao je konačno i bez saslušanja Državnog Saveta. Car Nikola je naručio čuvenom reformatoru Speranskom. tako je. a u kom je data svestrana. Car Nikola nije više posle toga sastavljao odbore. i to porazna. da nisu čak ponekad ni sami ministri znali. i u jednom i u drugom vršeći neku vrstu Sizifova posla. koji je posle kod cara stalno ležao na stolu. car Nikola je smatrao svojom svetom dužnosti da i van granica carevine pazi na održavanje postojećeg reda i da odmah interveniše. 6. Celog svog života on se borio sa duhom vremena i prenatrpanošću svakojakim poslovima. Borovkov. prema rečima ministra spoljnjih poslova grofa Neseljrodea sastajao u tome. pitanje o kmetskoj zavisnosti seljaka bilo pretresano u devet tajnih odbora. Ali ovaj je rad sprovodio čisto birokratski. u tolikoj tajnosti. Pored tajnih odbora. da skupi ruske zakone i utvrdi sastav ruskog zakonodavstva.naredio. potonji senator. ministarstvima koja su svoje obrazložene predloge podnosila na mišljenje Državnom Savetu. hteo ga je popraviti nekim neosetnim reformama i. kao i iz njegovih govora u zatvorenim i tajnim sednicama Državnog Saveta. najsitnija reforma ne izazove „lažna umovanja“. gde ona opada. da se prikupe svi ukazi i uredbe sa snagom zakona izdati od 1649. a provodio je mnogo vremena proučavajući ona pitanja koja su dolazila preda nj. Najzad. Zatim je trebalo da se iz te ogromne građe izvade norme postojećeg prava. ako se taj red poremeti. Trebalo je vršiti reforme. da je brani tamo. koji bi imali za zadatak da pretresaju celokupno stanje države. Ali je i ta ustanova izgledala caru nekako opasna. Iz njegovih mnogobrojnih pisama. stvorenog od njegova brata. koje je umeo da lepo izrazi i da je imao šire vidike i jaču pamet od mnogih svojih doglavnika. Budni i strogi čuvar tog reda. da se rasporede hronološkim redom i tako štampaju. da je pomaže tamo. ali tako da ih niko ne bi primetio i da bi postupne i gotovo neosetljive promene što manje menjale postojeći red. godine.

slaviste Sreznjevski. velike je zasluge stekao liberalni doglavnik careva Aleksandra i Nikole. Na jednoj sednici Državnog Saveta. Posle smrti Speranskog. koje su išle zatim da se odstrane najgroznije zloupotrebe spahiskog prava i vrlo sporo smanji broj kmetova. Speranskoga zbirke predstavljaju monumentalno pravničko delo i bile su od nesumnjive koristi za Rusiju. Rjetkin. Kiseljev je uprostio i znatno poboljšao administraciju sa državnim kmetovima. kasnije ministar državnih imanja. koja je počinjala ovim rečima: „Nema sumnje da kmetska zavisnost u sadašnjem njenom stanju jeste i kod nas zlo osetno za sve i očigledno. koja se po spahiskim dvorovima nalazila u najgorem stanju. Univerziteti su godine 1835. Nešto radikalniji zakon iz godine 1848.. donekle je izmenjen i poboljšan način oslobađanja seljaka putem sporazuma sa spahijama. kao obavezan zakonik.gotov godine 1833. Car Nikola smatrao je kmetsku zavisnost kao veliko zlo. Turgenjev. (1839. Zabranjena je prodaja seljaka bez zemlje. Preživelo. jer je izazvao mnoge razgovore o predstojećem oslobođenju seljaka. Ipak su izvesni elementi iz nižih staleža prodirali i u srednje. koji je dopuštao seljacima da kupe slobodu prilikom prodaje imanja putem javne dražbe. pravnici Kaveljin. Lavrovski i sila drugih. Bođanskog. Ali taj primer postupanja države prema svojim kmetovima nije izazvao gotovo nikakvog interesa. U tom poslu koji je trebao da bude kao neka vrsta primera za spahije. Puškin tada dozreva i daje svoju punu meru. medicinar Pirogov. Seljačko pitanje raščlanjavalo se u glavnom u dva dela: u pitanje o kmetskoj zavisnosti seljaka od spahija i u pitanje o pravnom i ekonomskom položaju seljaka-državnih kmetova. na kojoj je bio pretresan zakonski nacrt o fakultativnom oslobođenju kmetova po njihovom sporazumu sa spahijama. „Svod“ je bio uveden u život. Granovski. dobili malo slobodniji ustav. Genijalni kritičar Bjelinski. značilo bi učiniti nešto još mnogo gore“. jednim delom izrađen još od Speranskog. bio je odmah posle objave nekako obustavljen. Tako su u načelu univerziteti i gimnazije bili namenjeni za decu plemstva i činovništva. ali se budno pazilo da prosveta ne postane suviše pristupačna za šire krugove. dok u književnosti imamo velik broj lepih talenata i značajnih pisaca. Gončarov. Jedino se ozbiljnije radilo na preuređenju uprave i donekle gospodarstva kod državnih kmetova. naročito kućne služinčadi. januara 1835. Dakle. da spomenemo samo najkrupnija imena. dok Gogolj stvara rusku prozu. uredio im jeftini kredit. ali dirati u nj sada. Bilo je otvoreno puno novih katedara. te muzika i gluma. i daje mnoštvo značajnih filozofskih. i u više škole. koja je sadržavala kazneni zakonik. Publicistika se razvija u filozofskim i polemičkim spisima slavenofila i zapadnjaka koji su dali pravac daljem razvitku ruske misli. Vasilija Grigorovića po slovenskim zemljama čini važan datum u istoriji slovenske uzajamnosti. škole i bolnice. koji su u mnogim slučajevima bili kažnjavani smrću. I pored sviju mana. imaju u to doba u Rusiji mnoge 87 . general grof Petar Kiseljev. a još manje podržavanja kod spahija-plemića. a Ljermontov se takmiči sa starijim pesničkim genijem Puškinovim. sveska „Svoda“. car Nikola je izgovorio znamenitu besedu.) izdata je 15. populariše i sudi golemu literarnu produkciju epohe. nagrađenog grofovskom titulom. dok je trgovačko-zanatliski stalež trebao da se zadovolji sa školama od prilike ravnim nižim gimnazijama. a 1. Nju je kvario reakcionarno-policajni duh čitavog režima. estetskih. smanjio im je poreske terete. taj prvi veliki intelektualac-neplemić. Za prosvetu je činjeno dosta. Sreznjevskog. Bođanski. pomagao njihovu zemljoradnju. gotovo neizbežnih u poslovima ove vrste. među njima naročito slavističke. Pri kraju ovoga doba javljaju se veliki pripovedači i romanopisci — Dostojevski. Umesto zatvorenog poljskog univerziteta u Vilni otvoren je ruski u Kijevu. Kao šef jednog odelenja Careve Kancelarije. vrlo skromnih mera. težio je da te kmetove pretvori u slobodne seljake. Više mladih naučenjaka poslato je u inostranstvo. Taj se odlikovao vrlo surovim kaznama za zločine protiv državnog uređenja. vlada nije išla dalje od pojedinačnih. Istina je. Najzad i likovna umetnost. ograničeno je pravo spahija da svoje seljake mogu slati u Sibir na robiju. Putovanje tih državnih stipendista. da se na ruskim univerzitetima pojavljuju prvi put u većem broju ljudi dostojni imena naučnika: istoričari Solovjov. Ali u prosvetnoj politici car-Nikoline vlade nije bilo iskrenosti. moralnih i društvenih ideja. trulo i omraženo nasleđe kmetske zavisnosti ostalo je i dalje u svoj svojoj neprikosnovenosti kao najveća rugoba Rusije i pretnja njenom opstanku.

bio je radi te pesme proteran na Kavkaz gde je našao preranu smrt. velikog kneza Konstantina.“ Kada se ovo prevede na običan jezik. gde se jedan deo poljske vojske i gradskog stanovništva u Varšavi pobunio. uz crkvu svojih predaka. dugogodišnji ministar prosvete cara Nikole. Rusija je sačuvala vatrenu veru u spasonosna načela. mračnjačkom. sa zabranom da išta piše i slika (on je bio veliki pesnik i talentovani slikar). kao prosta vojnika. Hercena i Ogarjova naterali su na begstvo iz Rusije nakon progona i šikana. Dostojevskog. Rus. već jedino zbog razgovora i čitanja knjiga zabranjenih od vlade i planova o oslobođenju seljaka.. a urednik stavljen pod nadzor policije. isterao iz Poljske namesnika. stavljeno u nemogućnost da rade! Koliko je knjiga zabranjeno. nego ono proganjanje duha. niti to što je ona bila „u sudovima crna crnom nepravdom“. našla na samrti. gine. Ljermontov. j. U isto vreme proglašenje načela pravoslavlja zahtevalo je. ni čak da živi. Gribojedovljev spomenuti komad osakaćen je cenzurom. kako to kaže u čuvenim stihovima konzervativni slavenofilski pesnik i filozof Homjakov. Revolucija godine 1830. Začetnik ove teorije bio je grof Sergije Uvarov. ograničenje delatnosti drugih priznatih konfesija. bez kojih ona ne može ni da cveta. Samodržavna vladavina. više puta beskrajno glupom i samovoljnom cenzurom! Nije s toga čudno da su gotovo svi ruski pisci toga doba bili protivu režima. Genijalnog ukrajinskog pesnika Ševčenka poslali su u daleko izgnanstvo. koliko spisa izmrcvareno neukom. Svi pokušaji reforama prestaju konačno godine 1848. bio je obustavljen. Pisemskog i Turgenjeva. i otuda poslali na višegodišnju robiju u teškim okovima ni zbog kakvih dela. uslov političkog opstanka Rusije. to znači: nikakvih ozbiljnih promena. Život u Rusiji izgledao je i konzervativcu Gogolju toliko odvratan da se osetio moralno prinuđen da pobegne iz Rusije. o slobodi štampe. I koliko je drugih. ljudi proganjano. Međutim je optimizam bio zvanično priznata i od vlasti širena nauka. pa onda slobodoumnih ljudi i. u Francuskoj i u Belgiji imala je naročitog odjeka u Poljskoj. U pesmi i u romanu i pripoveci. dok nije pao žrtvom salonske intrige. manje poznatih. I najkonzervativniji slavenofili bili su pod nadzorom policije. Bez privrženosti k veri predaka svaki narod svaka osoba. i nije doživeo da bude predstavljan na pozornici za života piščeva. prikazana je strahovita slika socijalne nepravde i moralne pokvarenosti Nikolajevske Rusije.. Pri svem tom. prema različnim temperamentima i talentima. u najmanju ruku. — pisao: „. i to neke grane prvi put u Rusiji uopšte (takav je slučaj muzike). ni da se osnaži. Gogolja su šikanirali. nezgodne i nepovoljne za vladu. ocepljenje 88 . To nije teško dokazati primerima: Puškin je stalno ometan u radu. pripadnika sekata i otpadnika od pravoslavlja. zvaničnog optimističkog i reakcionarnog nacionalizma. te progone osoba starog verskog obreda. Rus je uvek smatrao nju kao društvenu i porodičnu ustanovu. Ono što je bilo najstrašnije u njoj nije bila samo anarhija uprave. a njegove kulturne drugove osudili su na razne kazne.znatne predstavnike. on je proganjan i zlostavljan. U to je doba skovana znamenita doktrina takozvane „teorije zvanične narodnosti“. zlostavljano. odveli na gubilište.Srećom. i nastojao je pred Zemaljskim Saborom („Sejmom“) da taj proglasi nezavisnost Poljske Kraljevine.. to je osnovni. i ruski džin oslanja se na nju kao na kamen-temeljac svoje veličine. u književnim radovima Gogolja i Grigorovića. koji je na tu intrigu i na smrt svog velikog pesničkog druga ispevao pesmu punu gneva i srdžbe. odan svojoj otadžbini. jer sve što postoji dobro je. na razne načine i sa različnih strana. Bjelinskog nisu bacili u tamnicu samo zato što ga je policija. ono mrcvarenje slobodne čovečje misli i ličnosti. Filozofa-publicistu Čadajeva proglasili su ludakom. došavši da ga uhapsi. t. mogućne su samo tehničke popravke i uklanjanje slučajnih zloupotreba nesavesnih činovnika. neće nikada pri-stati na to da napusti ma i jednu samo dogmu svog pravoslavlja. jer su svi ovi tvorci ruske kulture radili većim delom usprkos njegovim nastojanjima. a časopis u kom je obelodanjivao svoje misli. i on je tek neke od svojih spisa mogao da štampa. da žrtvuje ma i jedno zrnce bisera Monomahove diademe (praznična kamilavka moskovskih careva). ove važne činjenice ne mogu spasti cara Nikolu i njegovu vladavinu od stroge osude potomstva. najzad i tolikih drugih. a „Revizor“ se mogao prikazivati samo na ličnu intervenciju carevu.. i njegovu družinu na čelu sa talentovanim Mahajlom Butaševićem-Petraševskim osudili su na smrt. Duboko i iskreno vezan. koji je — u svome godišnjem izveštaju caru godine 1833..

sećajući se kasnije na ovo doba. i Slovena. koja je tek posle sedmomesečne krvave borbe. a onda posle smrti Dibiča pod Paskjevićem osvojila ponovo Poljsku. dugih i krvavih ratova. iako je Gaj bio lepo primljen u Rusiji. bio je preslab da zaustavi navalu Perzijanaca. pa su perzijanski odredi bez objave rata upali u zakavkaske ruske predele. dokazi društvenog siromaštva toliko su očigledni. prvo pod znamenitim Dibičem.099 ljudi u vojsci bilo je bolesnih 173. u sastav ruske države.“ Ove njegove reči potvrđuju potpuno referat. Pod takvim okolnostima treba se još diviti kako je nikolajevska Rusija mogla da vodi toliko aktivnu i sve do katastrofe Krimskog Rata uspešnu spoljnju politiku vezanu za nekoliko teških. nije sve ostalo ni potrebno jer ćeš pasti u nepriliku. Dostojevski je napisao u zatočenju. od 231. Rusija je bila odvojena od nje samo kavkaskim planinskim narodima. koji su. ali se isto tako mogla nazvati i čitava ondašnja Rusija. veli o njemu sledeće: „Ne treba se micati. Umrlo je 11. On je povodom Ilirskog Pokreta izjavio. Jedan od najboljih ruskih pisaca Gljeb Uspenski. koji je bio upućen da pregleda tri gubernije i da cara obavesti o njihovom stanju. Kad je dospela 89 . totalni haos u intendanturi i sanitetu kao uzroke ovog propadanja i raspadanja armije. j. Car Nikola nije bio ni ranije sklon da te aspiracije pomaže.. i zbacivanje sa prestola cara i kralja.000 bolovali od vrlo teških i opasnih bolesti.. koji je caru podneo jedan od njegovih doglavnika general Kutuzov. Mi možemo samo navesti nekoliko rečenica iz tog vanredno značajnog i zanimljivog dokumenta: „Prilikom putovanja moga. Za vreme Katarine II ruska se rpanica primakla Đurđijanskoj. najzad Pavle I uoči svoje smrti izdade proglas o ulasku Đurđijanske. nepravda i ugnetavanje svuda i u svemu toliko su opasni za državu. kao pokrajine. piše Kutuzov. Iz ruske pobede nad Mađarima izvukla je korist samo Hapsburška Monarhija.. proglašen je protektorat Rusije nad malom zakavkaskom carevinom. nije se zapažao nijedan pokret. Tako je on nazvao sibirsku tamnicu. treba da kriješ da uopšte misliš. besmrtne „Zapiske iz Mrtvoga Doma“. koja je likvidirala nacionalne aspiracije i Mađara. preko koga nikakve zloupotrebe nisu za vas vidljive i glas ugnjetavanja i stradanja vašeg naroda ne dolazi do vaših ušiju. da nikad neće pomagati podanike protiv njihovih vladara. Prvi veliki rat. Car Nikola se bojao Mađara još za to. da ceptiš. Tragovi osećanja tuge toliko su zajednički svima staležima.od Rusije. napravila na cara Nikolu revolucija 1848. napravili zid. Ona je budila slovensku svest u tim zabačenim krajevima.. Poljska revolucija omela je zamišljenu intervenciju cara Nikole u Belgiji. Kada su stigle u Perziju vesti o nagloj smrti cara Aleksandra i pobunama u Rusiji. i Talijana. Znameniti general Jermolov. na molbu đurđijanskog cara.“ Godine 1835. jer. komandant ruskih trupa na Kavkazu.“ I naravno ne može. ali su se jedino Hapsburzi obratili na njega sa molbom da ih spase od pobunjenih Mađara. u Sibiru. Ali je još veći utisak od Decembarske Bune i događaja iz godine 1830—31. Odnosi sa Perzijom počeli su da se kvare ponovo naročito početkom XIX stoleća. koji bi svedočio o narodnom zadovoljstvu. Car Nikola morao je upotrebiti veliku vojsku. pošto je Rusija primila u podanstvo Đurđijansku Carevinu na Kavkazu. opkoljavajući ga. Ova prastara hrišćanska carevina u toku dugih vekova borila se za svoju samostalnost protiv Turaka i Perzijanaca. Treba se uvek bojati: to je koren životne istine. koji je Rusija vodila za vreme cara Nikole. nisam čuo nijednog glasa radosti. I sada još u Karpatskoj Rusiji i Slovačkoj rado se sećaju prolaska ruske vojske god. što su u njihovoj vojsci ratovali mnogobrojni poljski emigranti. sve ostalo može da bude a može i da ne bude. 1849. Đurđijanci traže pomoći i zaštite od Rusije.992 od kojih su 130. General Kutuzov iznosi dalje varvarsku disciplinu.023 vojnika. u najbolje vreme godine t. Car se rado odazvao na poziv svoga mladog druga Franje Josifa. nastavlja preuzvišeni autor „oko prestola Vašeg Veličanstva skupilo se nekoliko ljudi. U to vreme. naročito od doba Todora Ivanovića. čak i onda kad nema razloga za strah: evo šta su napravili od ruske gomile. za vreme kosidbe sena i žetve žita. iako možeš maštati. Počev od XVI veka. orijentalci su shvatili ove vesti kao znak rasula ruske države. pa je velika ruska vojska pod Paskjevićem ušla preko Dukljanskog prevoja u Mađarsku. Pečat nesreće i tuge udaren je na sva lica. da i protiv volje postavljaš sebi pitanje: Zar ne može sve ovo stići do prestola Vašeg Carskog Veličanstva?. On bi hteo da je uguši. bio je rat sa Perzijom. ali ne treba kriti da se bojiš.

prema kojem se od Porte tražilo da odmah oslobodi od svojih trupa dunavske kneževine. koji je trebala da primi i Porta. koja su proizilazila iz Bukureškog Ugovora.. uz pravo prolaza ruskih ratnih brodova kroza nju. došlo je do novih zapleta na Balkanskom Poluostrvu. Perzija je bila primorana da zatraži mir u Turkmančaju. Dunav je proglašen slobodnom rekom. car Nikola izrično je izjavio da ne zove balkanske hrišćane u rat sa Turskom. Tako su obnovljene povlastice Dunavskih Kneževina. kao Šumla. i posle prelaska Dibičeva preko Balkana i njegova ulaska u Jedrene.“ Međutim. Kada su ta nastojanja ostala bezuspešna. aprila Porta pristade na ultimatum. naročito na Balkanskom Poluostrvu. 20. ruski i engleski ambasadori napustiše Carigrad. dok je knez Miloš na skupštini u Kragujevcu govorio: „Nama nije do toga što se carevine među sobom kavdže. koje su se pre nalazile pod Karađorđevom upravom. Specijalno je bilo rešeno da Srbija bude proširena sa onih njenih šest nahija. naročito prema Perziji. kao i iz nekih drugih međunarodnih akata i obaveza. da će sva prava srpskog naroda biti potvrđena sultanovim hatišerifom i da će sve to biti stavljeno do znanja ruskom caru. starog grofa Vitgenštajna junaka iz god. Pored neodlučnosti glavnog zapovednika. Od tog vremena Rusija je do-bila gospodareći položaj u Zakavkazju. one će se pobiti pa i pomiriti. Paskjević je ušao u samu Perziju. Ali posle sjajne pobede koju je izvojevao kod Kulevče novi zapovednik. i da uspostavi stanje od pre 1821. savezničke flote ušle su u Navarinski zaliv i blokirale su tursko-misirsku flotu. sve zemljište na Balkanu i veliki deo svojih osvojenja u Aziji. Borba je trajala sa promenljivom srećom oko godinu i po dana. u Petrogradu. Bukureškog Ugovora. Po ugovoru o miru Rusija je vraćala Turskoj Dunavske Kneževine. Obećano je. Sultan Mahmud uzeo je ratoboran stav prema Rusiji. rat se pokazao dosta težak za Ruse. 8. Priznata je sloboda Grčke. Međutim. Već 22. Turska je odbijala da zadovolji traženja Velikih Sila. Po tom miru Rusija je dobila dosta opširne perziske predele na levoj obali Araksa sa tvrđavom Erivanom. turske lađe su prve osule vatru na lađe saveznika. Samo su na moru Rusi postigli potpunu i odlučnu prevlast. koja su pravno proizlazila iz obaveza primljenih od Porte u Petrogradskom Protokolu.pomoćna vojska pod generalom Paskjevaćem Perzijanci su bili potučeni i osvojen je Erivan. Posle ovoga događaja francuski. naročito su delovale nezgodne saobraćajne prilike. dok je Dunavskim 90 . Najzad. obezbedi Srbiji samoupravu.. neuređenost intendanture i saniteta. regulisano je pitanje izbora njihovih gospodara. aprila 1828. car Nikola je objavio Turskoj rat. Taj se rat vodio u Zakavkazju i na Balkanu. 14. marta 1826. septembra 1829. Balkanska politika cara Nikole odlikovala se velikom aktivnošću. U bitci. Rusi su dobili velike trgovačke povlastice i oštetu. proterao je ruske podanike iz Turske. godine. Isto se tako tražilo od Porte neka odmah izvrši svoje obaveze prema Srbima u smislu tač. zabranio ruskim lađama ulaz u Moreuze. ali onome slabom ko se u njihovu kavgu uplete bilo bi teško. oktobra 1827. zatim se Porta ponovo obavezala da ispuni sve uslove Bukureškog Ugovora. U Jedrenu Dibiča pozdraviše i izaslanici kneza Miloša. Naročito su se čvrsto držale neke turske tvrđave. Miloševa Srbija nije učestvovala u ratu. Umesto da prepusti Grke njihovoj sudbini car Nikola je nastojao da se Grci spasu turskog jarma i da im se obezbedi šira samouprava. javno je osporavao vrednost Akermanske Konvencije i svečano je pozivao muslimane na „sveti rat“ sa Rusijom. i da u roku od 18 meseci. 1812. septembra potpisana je čuvena Akermanska Konvencija u kojoj su uređena sva pitanja. god. Mladi Njegoš pozdravljao je taj rat u prvoj svojoj ovećoj pesmi „O vojni Rusah i Turakah“. bili su izneti zahtevi koji su se ticali čisto ruskih državnih i privatnih interesa. Gotovo istovremeno Rusija je uputila Porti ultimatum. kad je bila pogažena autonomija tih kneževina i kad su one bile okupirane od Turaka. Rusija je dobila neka ostrva u dunavskoj delti. a prema sporazumu sa srpskim delegatima. general Dibič. Turska je hitno zaključila mir u Jedrenu 14. Mnogo više no same borbe desetkovale su rusku vojsku bolesti. U tome smislu potpisan je protokol između Rusije i Engleske 13. kad ga koja strana ostavi. koja je trajala nekoliko sati. koji nisu mogli biti smenjeni bez pristanka Rusije. još pre nego što je došlo do ostvarenja onoga. cela je tursko-misirska flota bila spaljena. 25. što je ugovoreno u Akermanu.

godine Rusija je gospodarila na Balkanskome Poluostrvu. samo sa vjerom i češću imena.“ Mnogi Rusi. nego se u potaji već spremala da. tako da je mogao otvoriti srpsku štampariju na Cetinju. te Slavjane. Prirodno je da je posle toga ruski uticaj postao veoma jak u Miloševoj Srbiji. 1833. nego i Istoka. koje su evropski državnici i javno mnenje sve više tajili prema Rusiji. nadzor nad stanjem na Balkanskom Poluostrvu predat je uzajamnim ugovorom pet Sila — Rusije.). Tako je već godine 1830. Brani đecu.. samo pomoću Rusije. prema 91 . svojski su podržavali englesku politiku. Francuske. osujetio je i pokušaje Pruske da dođe do hegemonije u Nemačkoj i pomagao je svoga saveznika i štićenika iz god. Na taj se način ruska garantija pretvorila u evropsku. 1849. Godine 1840. da vodi odlučnu reč u Nemačkoj. Politiku izolovanja Rusije i podbadanja Turske protiv nje predvodio je engleski predsednik vlade lord Palmerston. Njegoš je mnogo kasnije (1846. Ruski poslanik na pruskome dvoru vodio je usred Berlina cenzuru nemačkih knjiga. potonji car Napoleon III.Kneževinama obezbeđena pređašnja samouprava pod ruskom garantijom. Engleske. Među prvim publikacijama koje su izašle iz ove štamparije bila je zbirka pesama Vladičinih. car Nikola je zauzeo neprijateljski stav prema Pruskoj i svome šuraku kralju i sprečio je pruski pokušaj da zauzme Šlezvig-Holštajn i da se bori sa Danskom. i koji je doživeo blaženu epohu u kojoj ga se setiše Car i majka slavenske veličine“. što je Srbiji obećano Akermanskom Konvencijom. na žrtvu za pravoslavije i za čest imena naroda. Caru Nikoli I posvećuje Vladika dve ode. uživao kod Srba najveći ugled i ljubav. koju je Turska bila dužna platiti i uopšte vodio je veoma prijateljsku politiku spram Turske. i sam predsednik Republike Luj Napoleon Bonapart. I u Pruskoj nijedna ozbiljna politička mera.) u pismu „Moskovskom društvu istorije i starina ruskih“ slavio Moskvu još jednom: „Pažnja Moskve neocenjena je za vladaoca šake onog naroda koji je osuđen sudbinom na iskušenja. tim pre što je Turska počela ispunjavati svoje obaveze. i kao diplomatski agenti i kao putnici (na primer naučenjak Nil Popov. da se nikad ne pomute odnosi prema velikom slavenskom bratu malog narodića. Tada je on bio i zavladičen. Austrije i Pruske njihovim ambasadorima u Carigradu. kojeg su četiri stotine godina gnjavile i istrebljavale inoplemene države. prinuđen da sazove Zemaljski Sabor. u prisustvu samoga cara. Pored drugih povoljnih rezultata. koji na usta serdara Jova (u „Šćepanu“) kaže: „I mi Ruse ka' braću ljubimo. i ruski prestiž na Balkanskom Poluostrvu bio je donekle uzdrman. politički i pesnički. a koji je svoje biće sačuvao. cara Franju Josifa. O Crnoj Gori specijalno se brinuo Jeremija Gagić ruski konzul u Dubrovniku. Sve do 1840.. pisac znamenitog dela „Rusija i Srbija“. „Pustinjak Cetinjski“ (1834. nije se mogla sprovesti bez pristanka ili bar znanja ruskog cara. naročito Moskvu. god. Kad je kralj Fridrih Vilhelm IV bio 1847. A i francuska vlada. i da je srpski pokrovitelj. Vladika je doveo iz Rusije u Crnu Goru „štampadura“ i slova. jednu svršava sa panslavističkim stihovima: „Zdrav Slavjanah budi care! Svi protivni za te mare. nego i sama Porta nalazila se pod tutorstvom cara Nikole. došlo je do prvog puta Njegoševa u Rusiju. Ne samo hrišćanski narodi i vasalne prema Porti državice. koja je puna reminiscencija na Rusiju i prožeta odlučnim rusofilstvom. što je opstanak njene države i dinastije bio obezbeđen 1849. Car Nikola je doskora smanjio ratnu oštetu. Stalni granični sukobi između Crnogoraca i Turaka izazivali su česte intervencije Rusije. Mnogo brige zadavala je Rusiji mala Crna Gora. Austrija se nije obazirala na to. God. s koga je on poneo najlepše uspomene. car Nikola. gde su ruski agenti. Šta više. Nepoverenje. kome je vladika Rade posvetio na rastanku toplu pesmu). Potvrđeno je sve. čak ni čisto unutrašnja. Ali se car Nikola i dalje ponašao kao suveren ne samo Rusije. postalo je naročito teško po samu Rusiju posle događaja revolucionarnih godina 1848-49. Njine pršti sve dušmane!“ Oduševljeno pozdravljajući još u „Pustinjaku Cetinjskom“ ruske gradove. sultanovim hatišerifom potvrđena samouprava Srbije. pa i sami kuriri primani sa najvećim počastima. svojski su radili na održavanju i učvršćavanju uzajamnih simpatija. Vladika se svakako svesno i savesno trudio.

bio gonjen zbog liberalizma. francuske trupe zauzeše na juriš Malahov brežuljak. on je sebi oduzeo život (1855. Engleza i Turaka kod Eupatorije na Krimu. u kom bi se kmetska zavisnost seljaka mogla bar donekle održavati i pravdati. Taj je Rusiji vratio mesta osvojena od saveznika. On je bio već potpuno izrađen čovek. ovo je stvorilo povoljnu psihološku situaciju za pregovore o miru. Posle ovog nastalo je gotovo svuda zatišje. Aleksandar II primio je nasleđe teškog Krimskog Rata. a Rusija je izgubila osvojenja u Zakavkazju i odrekla se obale donjeg Dunava (izmailski srez u Besarabiji). da su potrebne velike reforme. One su povukle za sobom neutralnu Austriju. Njegovi pogledi i načela stvarani su pod dvostrukim uplivom: njegova oca i visokog dvorskog i vojnog društva koje je obožavalo cara Nikolu i udvaralo mu se.). Ruska flota bila je većim delom potopljena na ulazu u Sevastopoljski Zaliv. i tako je došlo do Pariskog Kongresa.). Iza toga otpočela je jedanaestomesečna opsada Sevastopolja. godine Rusi zauzeše zakavkasku tvrđavu Kars. (Velike reforme. Najvažnija tačka ovog ugovora za Rusiju. da car Nikola nije hteo da doživi sramotni svršetak ovoga rata. U tome je bio smisao znamenite sinopske bitke. U novembru 1855. i posle nečuvenih borbi i dugotrajnog bombardovanja. utvrđenih pristaništa i ratnih lađa na Crnome Moru. „začudi svet svojom nezahvalnošću“. Izbio je 1853. Krimski. imajući kao neposredan uzrok sukob između Rusije. Car Aleksandar imao je 37 godina. koja je naterala Rusiju na povlačenje iz Dunavskih Kneževina-Englesko-francuska flota blokirala je rusku flotu u Sevastopolju i iskrcala je jak odred Francuza. Istrošena. pa i samog cara. njegova spoljašnjost činila je na sve najlepši utisak. god. za vreme koga su Rusi ponekad gubili preko 1000 ljudi na dan. koji je bio ključ odbrane. Sinopska bitka dala je neposredno povoda zapadnim državama — Engleskoj i Francuskoj — da objave Rusiji rat. Doba Aleksandra II (1855-1881. kao i njegova profesora ekonomije Arsenjeva. Razvijao se tako nepovoljno za Rusiju. koji je ranije. Rat taj. i veoma humanih i liberalnih vaspitača Merdera i čuvenog pesnika Žukovskog. i u isto vreme najteža. a beše i svestan da bez temeljnih promena u ruskom selu ne može opstati Ruska Carevina. Krimska katastrofa ubedila je mnoge. Ekonomski. kojoj se početkom 1855. Saveznici sa svoje strane nisu imali izgleda da postignu neke nove brze i velike uspehe. kao profesor petrogradskog univerziteta. i pored divnog junaštva njene vojske. ali je u isto vreme bio prožet i sažaljenjem za narodne mase.) primio je teško i nezahvalno nasleđe. Inače. u kojoj je nikolajevski režim doživeo potpun slom. Ruski zaštitnici opustošenoga grada i porušenih utvrđenja napustiše grad. razorena Rusija. sastojala se u zabrani. da Rusija ne može imati tvrđava. Seljačko pitanje stajalo je u prvome redu. Porte i Francuske zbog prava protektorata nad Svetim Mestima u Palestini i načina izvršavanja tog protektorata. bio je dobar govornik i obrazovan čovek. bez formalnog primirja. U takvoj atmosferi izbio je jedan novi veliki rat. Novi pokušaji ruskih glavnih snaga da oslobode Sevastopolj (bitke kod Inkermana i na Crnoj Reci) svršili su se neuspehom. Rusija je izašla potpuno iz onog stanja. U svojim manirima on nije imao krutosti očeve. nije mogla produžiti ratovanje. Pokušaj ruskih trupa kneza Menšikova da zaustave napredovanje saveznika propao je. Car Aleksandar bio je spreman da brani samodržavnu vladavinu i interese njenog glavnog oslonca. Taj se rat u glavnom odigrao ovako: godine 1853. plemstva. Još pun životne snage. car Aleksandar bio je lično veoma simpatičan čovek. Njegov sin Aleksandar II (1855—1881. bio je sudnji dan cara Nikole i Nikolajevske Rusije.čuvenoj krilatici. reakcija i revolucija). 92 . politički i čisto psihološki. u kojoj je ruska flota admirala Nahimova sasvim uništila tursku flotu. kada je stupio na presto. Za te operacije ruska flota trebala je da obezbedi nesmetan saobraćaj Crnim Morem. GLAVA XXI. ali slomljena duha usled neuspeha celog svoga životnog dela. godine pridružiše talijanske trupe kralja Viktora Emanuila. a glavna mu je mana bila samo u slaboj volji. ruska vojska operisala je na Dunavu i u Zakavkazju.

koje su težile da reše na različne načine seljačko pitanje. sporazumno sa spahijama.000. samoupravu. a kuća i bašta seljaka. Ja mislim da ste vi moga mišljenja.000 zemljoradnika i oko 1 1/2 milion takozvanih „dvorovih“. Na dan svoga dolaska na presto..“ ali to nije bio kolektivizam eksploatacije nego samo vlaeništva. niti su bili vični kakvom korisnom zanatu. u očekivanju bune.. gde su na se obratili najveću pažnju svojom erudicijom i odanošću interesima seljaka članci mladog ekonomskog pisca Černiševskog. U isto vreme otpočelo je pretresanje ovog pitanja i u štampi. ali je to moglo da se pretvori i u vlasništvo s pomoću ugovora između plemića i dotičnih seljaka. obrazovane su uz „Glavni Odbor“ o seljačkom pitanju speci-jalne komisije za izradu zakonskih nacrta.Oslobođenje seljaka bilo je hitna i bezuslovna nužda. Car je govorio veoma oprezno: „Šire se glasovi kako ja hoću proglasiti oslobođenje seljaka. gotova i što je veoma brzo prošla kroz Državni Savet. da u poslednji trenutak unese jedan veoma štetan paragraf.ali ja neću da kažem ni da sam protiv oslobođenja: mi živimo u takvo jedno doba da se ovo mora desiti kasnije ili pre. samo su bili dužni da još dve godine služe. 5.. sa više ili manje čestom promenom delova zajedničkog zemljišta koja su se nalazila u obradi i uživanju pojedinaca. još za dve godine ostajući pod vlašću plemstva.000 državnih kmetova. . sa sporednim zgradama predavale su im se uz izvestan danak. isto su tako 4) i seoske opštine. bio je očajan. Za sve vreme trajale su uporne borbe između različitih struja u birokratiji i plemstvu. primajući moskovsko plemstvo. i to s tim. novembra 1857. i to ne samo u emigraciji. zv. t. 2) zemljoradnici su isto tako dobijali slobodu provizorno. Povlašćeni staleži nalazili su se u velikoj panici. Još u martu 1856. dok je dopuštena bila i otkupnina. koja je tražila da seljaci budu stvarno oslobođeni bez zemlje. dobivši četvrtinu zemlje koju su ranije imali. Samo nastojanjima cara Aleksandra treba pripisati što je reforma bila ipak početkom 1861. odnosno pojedine porodice (poglavito u gubernijama malo. uz posredovanje specijalnog vladinog pouzdanika.000. mnogo je bolje da ovo dođe odozgo. kao i vatreni članak viđenog profesora pravnika Kaveljina. marta proglas je bio objavljen celom narodu. 19. 5) odnosi između plemstva i bivših kmetova imali su da budu udešeni u pojedinim spahilucima dobrovoljnim sporazumom stranaka. pa je ovaka staleška samouprava zavedena u sve opštine. u koliko se ona ticala spahiskih kmetova.700. reše odmah svih obaveza prema svojim bivšim gospodarima. koji su onda plaćali otkupninu.“ U plemstvu je vrenje otpočelo. jer je njih plemstvo naveliko otpuštalo a oni često nisu imali ni kuće ni zemljišta. vezani različnim dužnostima prema svojim ranijim gospodarima. dok su se mase držale potpuno mirno i ćutljivo. j. Spahiskih kmetova bilo je tada u Rusiji na 21. i tokom 1858. ali veoma nespretno sastavljeni proglas na narod o oslobođenju. da pravo plemića na zemlju ostane neokrnjeno i da seljak dobije slobodu i svoju kuću sa baštom. kućnih slugu plemstva. godine plemstvo je počelo da u svojim stručnim odborima pretresa način rešenja seljačkog pitanja. nakon oslobođenja. takozvani „mirovi“ (poglavito u velikoruskim gubernijama). 93 . Dakle. i sa naročitim sudom koji je imao da rešava seljačke civilne parnice. Plemići litvanskih gubernija podneli su namesniku generalu Nazimovu molbu da se dozvoli pretres pitanja o oslobođenju seljaka.000 kmetova carske kuće i 20. kojim je plemstvo ovlašćeno da se bavi seljačkim pitanjem. Krajem 1857.. nego odozdo. pa i manje krivične stvari. mogli da dobiju takozvani „prosjački deo“ sasvim badava i da se time. bez ustupanja zemlje. nego i u Rusiji. nego „mira. Ova mera je znatno smanjila površinu seljačke zemlje i postala je jedan od uzroka docnijoj složenosti agrarnog problema. ali i to uz oštetu spahiji. februara 1861. zemlja oranica i livade nisu bile privatno vlasništvo pojedinaca. Osim toga još i 4. gde je ranije bila. Jaka je bila struja. t. bez daljih uslova. uz pripomoć države. gdegod nisu dotle bili uređeni i likvidirani dobrovoljnom pogodbom. 7) u opštinama velikoruskim. Suština reforme. „volosti“ sa izbornim starešinom.i beloruskim) dobijaju na uživanje one zemlje koje su ranije obrađivali uz plaćanje danka. Aleksandar II je potpisao znameniti. Ovaj je samo uspeo. Tokom 1859. sastojala se u sledećem: 1) sluge („dvorovi“) dobijali su prosto slobodu.. prema kome su seljaci. t. j. Na to iziđe znamenito carevo ručno pismo od 20. 3) nakon dve godine ukidala se vlasteoska sudbenost i policija. ekonomski položaj mnogih od njih. ovo nije tako. 6) seljaci su sačuvali svoje običajno pravo. a opštine su grupisane u veće teritorijalne komplekse. ali je kasnije sprovedena prinudna likvidacija seljačko-plemićskih odnosa.

“ t. mogli su da budu podvrgnuti relativno lakoj telesnoj kazni. osuđeni na gubitak izvesnih prava. takozvane Uprave. loše plaćene i loše spremljene sudije bile su poznate po svojoj podmitljivosti i nesavesnosti. tištale su vrlo teško ruski radni narod. j. i najzad u mnogo slabijem stepenu seljaci. koje su u mnogome promenile oblik Rusije i svedočile o pojavi. prilikom rođenja prestolonaslednika Aleksija. odnosno jačanju novih društvenih grupa građanstva. „Zemstva“ su se brinula o narodnoj privredi. izdata je uredba o samoupravnim ustanovama guvernijalnim i sreskim.. uređena je samouprava gradova. dotle su slavjanofili sumnjali u istinitost zapadnih prosvetnih načela. novembra 1864). Najzad. koji su iznajmljivadi od države monopol prodaje alkoholnih pića. sprovedena je važna finansiska reforma. i u primenjivost ustanova zapadnih zemalja na Rusiju. i uopšte napredniju uredbu. posednika industriskih preduzeća i seoskih opština. Sudovi u Rusiji bili su staleški. „mi smo predstavljali neku vrstu Janusa sa dva lica. pravedan. i uređenja smatrali uzorom za kojim i Rusija treba da teži ako hoće da ostane velika. Iako je po tome zakonu očuvana cenzura. inteligencije. Za njih je to bila kao neka uspomena. Pregled ideološkog. zv. počećemo sa stvaranjem škola t. Sa najvećom promišljenošću i veoma sistematski je izrađena reforma sudstva. po presudama staleških sudova. bili su birani od samoga stanovništva. slobodnog seljaštva. njihova je upotreba bila jako ograničena: samo robijaši. jednak za sve. glomazni. često veoma surove. socijalno-političkog pokreta u prvom redu. hteli su da utvrde samostalna načela ruskog života. mi pak unapred. za nas proročanstvo. da Rusija ide istim putem kojim je išla Zapadna Evropa. milostiv. oni su gledali unatrag. bogatih ljudi. Takve su bile ove značajne reforme. Reforma univerziteta dala im je administrativnu autonomiju. niži sudovi za brzo rešavanje manjih krivičnih i građanskih parnica. j. izašao je zakon o štampi. takozvanog Zemstva. Ali smo u osećanjima bili jedno. U glavnom socijalnom pitanju svoga doba oba ova tabora bila su jednodušna: ropstvo su svi osuđivali. Ona su postala veoma napredan činilac ruskog društvenog i državnog života. j.. Iste godine. Telesne kazne. Uz guvernijalne i sreske skupštine delovali su i njihovi izvršni organi. ustanove. Organe te samouprave „Gradske dume“ t. i naša su srca podjednakom snagom kucala za našeg mlađeg brata. Rusija se sa pravom ponosila ovim „Sudbenim Ustavom“ cara Aleksandra II (od 20. rok u stalnome kadru bio je smanjen. pa ipak ni izdaleka nije zadovoljila seljake. u valjanost morala i društva. general Dimitrije Miljutin. od koje su bili oslobođeni povlašćeni staleži. sve na dosta širokoj osnovi.“ Pored drugih korisnih ustanova. birali su svi posednici u gradu bez obzira na stalešku pripadnost. Zastarelost organizacije vojske. te zapadne zakone. izveo je temeljnu reformu ruske vojske u naprednom i demokratskom duhu. „Mi (t. Iza seljačke reforme došao je niz drugih velikih reforama koje ćemo sad redom izložiti. deleći svoje simpatije između drevne Moskve i Kijeva. sudski postupak bio je neverovatno zastareo i osnovan na čisto pismenoj proceduri. Godine 1870.“ Dok su zapadnjaci — bar njihova većina.Reforma je. u osnovi svojoj bila dosta radikalna. narodnom zdravlju i prosveti. veli Hercen. kada su delimično ukinute telesne kazne. zapadnjaci) i slavjanofili“.). Rusija je prihvatila bila hrišćanstvo u obliku 94 . godine 1864. slavjanofila i zapadnjaka. Organizacija vojske i samog vaspitanja oficira i vojnika bila je jako poboljšana. a nekim svojim odredbama dovela je do stalnog nezadovoljstva. — tražili. j. ipak je štampa dobila više olakšica. Oni su gledali da svoju nauku crpu iz primera i uspomena ruske prošlosti pre Petra Velikog. Zastupnici ovih novih ustanova. bila je uvedena porota u svima važnim kriminalnim parnicama i „mirovna pravda. kojom je ukinuta po narodnu privredu i društveni moral veoma štetna ustanova takozvanih otkupščika t. Godine 1865. obaveza ličnog učešća u odbrani otadžbine proširena na sve (1874.. Reforma cara Aleksandra dala je Rusiji „sud brz. sa njihovim izvršnim osobljem. zemljeposednika. veća. relativnu slobodu nauke i nastave. sve je to izazivalo veliko nezadovoljstvo u narodu. car Nikola II je ukinuo telesne kazne za seljake. vojnici u takozvanim „disciplinskim bataljonima“. Godine 1863. neverovatno dugi rok vojne službe. Tek četrdeset godina kasnije. seljaka. Ministar vojni. te se mogla bolje razvijati. kako se vidi.

poimenice Srba i Bugara. epopeja njena razvića. na kratko vreme pred Revoluciju od 1848. sledbenici slavjanofila i zapadnjaka išli su u tri glavna politička pravca: konzervativni. Hercen sabira svoje iskustvo i daje ovu ocenu Evrope i njene civilizacije: „Filistarstvo. društvene potrebe i energiju akcije pretvoriti u reči i beskonačne sporove.. koja daje duhovna načela državi i društvu. pa je i klasičnu prosvetu dobila posredstvom Crkve. udarilo svoj pečat na uređenje i život. vode svoje poreklo (u najvećoj meri) od zapadnjaštva. u unutarnjoj pravdi samih zakona i u čuvanju istinitog dostojanstva svake ličnosti. i obrede. uopšte sva kultura Evrope. Demokratija ima strašnu moć rušenja. da bi parlamentarni sistem mogao biti oštroumno sredstvo kojim će. i nema drugih bogova do njega. liberalni i socijalistički. — filistarstvom se završuje dugi red njenih snova. — ceo obrazovani svet otišao je u filistre. roman njene mladosti.“ Ovo je pisano uoči revolucije od godine 1848. vreme je da se mirno i smireno uvidi. običaje. razume se sporazumno sa narodom. dok mu je kritičnu sadržinu dala ruska stvarnost — kmetska zavisnost seljaka i despotizam cara Nikole. Pozitivni politički i životni ideal Hercenov stvoren je pod neposrednim uticajem književnosti francuskog racionalizma. dok ortodoksni marksistički pokret i ortodoksna socijal-demokratija u Rusiji. Hercen se u Rusiji razvio u ubeđena revolucionarnog zapadnjaka. te uspostaviti i uređenje i prosvetu i spoljašnji oblik života. čudnovato isprepletene i izmešane s elementima marksizma. a kad se lati građenja. Ali kada je došao. i uopšte izvesnim panslavističkim idejama. Savremeni naraštaj ima jednog jedinog boga. pa čak i mode Rusije pre Petra Velikog. „vlast mnjenja“. u ruskoj seoskoj opštini — „miru“.. koje je po svojoj suštini „jedna celina mudrosti“. doprinele mnogo stvaranju ideologije boljševičkog pokreta. Još je veće bilo razočaranje Hercenovo nakon njena neuspeha. najviše Hercena. Dodamo li još ovome formulu slavjanofilskog političkog programa. ali napose. Rusija s toga nije znala za rimske pravne ustanove. dalje u Crkvi. i revolucija. da dođu u Rusiju i da vladaju. filistarstvo pruža ljudima skromni i tihi kutak i neuzbudljiv život. Ovo se shvatanje najbolje ogleda u dragovoljnom pozivu Varjazima.. u njoj je pravo hrišćansko shvatanje. prema kojoj treba vratiti ono što je bilo u državnom uređenju stare kijevske i moskovske Rusije. U doba prvih godina „velikih reforama“. i više svega. igrale znatnu ulogu i pri stvaranju ideologije takozvanog „narodnjaštva“. iz dvorova isto kao iz radionica. „Kudagod se kreneš duva varvarstvo. naime dati narodu.Evropa se sada dosetila. onda ćemo dobiti potpunu sliku slavjanofilstva... Počevši pak od 1860. i kasnije). Republika od 1848.. u neovisnost od Evrope i u zamašnu originalnost istoriske sudbine Rusije.. u prirođenoj iako svesnoj skromnosti. Nikola Danjiljevski. za ugovore i formalizam feudalnoga društva. i braća Aksakovi i Homjakov.. A 1864. Posle svih maštanja i težnja.. vera u samostalnost ruskih istoriskih „načela“. u zapadnu Evropu — odakle se nije više ni vratio. kapital.“ Ali na „ivici moralne propasti“. a preko „narodnjaštva“ ove su ideološke pretpostavke ušle i u stranački program i poglede stranke socijalista revolucionara. da je filistarstvo završna forma zapadne civilizacije. a caru — „vlast sile“. tako reći hemiskim načinom. i ostali. o kojima je toliko slušao. da su ustavnost. u jedinstvu i lepoti moralnog življenja. godine slavjanofili su se naročito istakli propagandom u korist Južnih Slovena. ovaj poslednji uz znatno učešće ponekih zapadnjaka. kao i simpatije prema opštini — „miru“. progres i prosveta. koji zauzima u ruskom ideološkom razvitku veoma ugledno mesto. isto kao i glavne struje ruskog više ili manje demokratskog liberalizma. to je poslednja reč civilizacije.“ „. Ali. i ostala je uvek u okviru Vaseljenske Crkve. kakvo su propovedali. gde su. puni bitnih nedostataka. Dragi prijatelju. dok je Zapad pun oholosti i samopouzdanja. i najzad utopističke i socijalističke književnosti. — on je ubrzo zapazio.vaseljenskog pravoslavlja. Jedan od glavnih predstavnika doktrine tih godina. pa liberalnih pisaca vremena Restauracije. Samarin. bez elemenata trezvenog racionalizma. njena zrelost. „zemlji“. r. sindikalizma. pored Kirjejevskog. on je našao spas u veri u Rusiju: „Ja osećam srcem i umom 95 . smatrao je oprečnost Rusije i Evrope kao neki zakon istorije.. doveli su do još tužnijih razočaranja.. gubi se u učeničkim eksperimentima i u političkim vežbanjima. godine osnivanja Prve Internacionale. i anarhizma (najviše Bakunjinova pravca). Konzervativni i nacionalistički elementi u ovoj doktrini naročito su jaki kod epigona slavenofilstva (oko 1880. političke slobode.

pune su toga elementa. Revolucionari nisu mnogo marili za ovakve političke reforme. koji ima da bude „krunisan“ (t. livada i pašnjak. kojih je tada već bilo na hiljade. pa i sam tvorac i pokretač anarhizma. koji se najbolje oličava u seoskoj opštini. kao pesnika bez ikakve vrednosti). Pri tom su oni monarhisti do dna duše. a koje uopšte ne pripada tim plemenitim badavadžijama. tako da je njegovo „Zvono“. samodržavnog Cara. pa zadrugarstvo. Njima u izvesnom smislu pruža ruku „plemić koji se kaje“ — kaje se što je odrastao na tlu nepravde i što živi na račun naroda. Među inteligencijom su se onda najviše isticali revolucionarnim duhom književnici i visokoškolci.). koja će poći svojim vlastitim putem. ni seljaci.. njegovi učenici. pa nešto. u duši seljaci smatraju da oni uopšte ne bi trebali ništa da plate. na osnovu načela ruskih i slovenskih bitno različnih od zapadnih (romano-germanskih). pa čak i socijalističkim težnjama inteligencije „raznoga zvanja“ i omladine — naglašavao potrebu jačanja liberalnoga kursa. šuma. Koje je njima od preke potrebe. koji žive od pera.“ U duši. u kolektivizmu i zadrugarstvu seoskoga „mira“.da se istorija gura kroz naša vrata“ (1857. Vlastelinski dvor postao je za njih simvol poniženja. s pravom. najzad i nešto. i da je podela zemljišnog poseda ispala na njegovu štetu. — tip koji više ne umire. većinom nižih. u dubinama Rusije. seljaštvo nije zadovoljno. te da je uopšte postojanje spahiluka golema nepravda.. osnivač a onda rušilac Prve Internacionale. U filijaciji socijalnih i filozofskih ideja ruskih. u svemu tom vide oni od njih oduzeto dobro. zbog izvesne umerenosti. pa najveći apostol nove generacije. uz temeljno poznavanje političke ekonomije i zapadnih socijalnih doktrina. iskorišćujući i šireći njoj bitno prirođeni duh socijalne pravde. istakli kao pokretači i glasonoše liberalizma. prilično mnogobrojne. dakako uz proklamaciju građanske jednakosti i političkih sloboda. Ali taj mir je prividan. ali je psar nemilostiv“ kaže jedna narodna poslovica. advokatura. koji je — na suprot socijalnim. a malo kasnije i organi lokalne samouprave. — sve je to doprilo stupanju u javni život takozvane inteligencije „raznoga zvanja“.). prihvaća reforme. jer su oni pravi vlasnici zemlje. Černiševski. činovnika i čak i oficira. pravoslavnog. koji se. Tek nakon poljskog ustanka (1863. U isto su se doba neke vođe mladih „zemstava“. Gospodska oranica. u kojima broj đaka brzo raste. u izvesnom smislu. i nešto visokih birokrata (naročito predsednika i članova novih sudova). koji daju posla znatnom broju intelektualaca. Visoke škole. da su mu preteški tereti nametnuti u korist plemstva. mnogi profesori visokih škola. ni sveštenici. zagrevao naročito za rusku opštinu i 96 . odbacujući i Puškina. Ono smatra.. njihova gospodara. njihova oca.“ Tako Hercen. Hercenu pripada važno mesto. Bakunjin. nezadovoljni njegovim polonofilstvom. i u vezi s tim pojava grupe ljudi. Relativna sloboda štampe. vlada večiti mir. a preko njega i modernog komunizma. Pesnik Njekrasov opisao je ovo ćutanje seljaka sjajnim stihovima: „Po prestonicama huka i buka. besni besednički rat. Sve to treba natrag osvojiti za seljaka. „Car je milostiv. Seljaštvo. postalo u vreme „velikih reforama“ najomiljeniji i najviše čitani ruski list. i u mnogom su još. ali u mnogo manjem broju i u pozadini pokreta.. A tamo. „U Rusiji. i neki ljudi liberalnih profesija. zabranjeno u Rusiji. kada su Hercena napustili levičari revolucionarci. Car-baćuška prevaren je i zarobljen od plemstva. i vezuje ruski nacionalizam i rusko-slovenski mesijanizam s evropskim utopističkim socijalizmom. i u buntovnom duhu naroda. u celini dosta mirno. doćiće do konačne pobede pravde. počelo je naglo opadanje slave Zvona. pruža ruku slavjanofilima. da bude zavedeno narodno predstavništvo). u stvaranju „narodnjaštva“. pa i umereni liberali. ni trgovci. koji nisu ni plemići. i odatle će nastupiti pravi preobražaj Evrope i čovečanstva. U godinama takozvanih „reforama“ stvara se u Rusiji pravo javno mnjenje. j. Popularnost Hercenova bila je neobična. razvijanja ustanova lokalnog „seli-governement“-a. Njihove idejne vođe bili su tada odlični kritičari i publiciste Dobroljubov i Pisarev (koji je uneo revolucionarne ideje i čisto naturalističko i grubo utilitarističko shvatanje čak i u estetsku kritiku. poboljšanja administracije i sudstva. — u njima živi ideal velikog. Socijaliste i liberali sviju pravaca bili su. bio je od svoje strane pod njegovim uticajem. pa i Hercenove uopšte. koji je na njega snažno uplivisao.

koji se svojski trudio da udari čvrste temelje autonomiji kraljevine i da sprovede seljačku reformu na dosta širokoj bazi. Niko ozbiljno nije podržavao Veljopoljskog. i mogao je da bude veoma opasan. sloboda). došlo je do velikih demonstracija po ulicama Varšave. 3) osnivanje škola. buknuli su neredi na univerzitetima: veći broj đaka izgubio je stipendije. 2) buna seljaka protiv posednika. koji su se na neobjašnjen način širili po većim i manjim gradovima Rusije. U Poljskoj sve do 1905. koji će konačno dovesti do opštečovečanske cpeće.sve su to bili znaci snažnog pokreta. pa onda i na dugogodišnju robiju osuđen Černiševski. bio je u glavnom dosta lako. tačnije reći. u činovništvu i u oficirskom koru. aprila 1861. 8. i protivu vlasti. pozvaoje Poljake da napuste neostvarljiva maštanja. sve do godine 1905. prilikom posete Varšavi. Engleske i Austrije u korist Poljaka bila je od ruske vlade odbačena. povelje). Stvorene su dve tajne organizacije: umerenija Direkcija Belih i revolucionarnija Tajni Komitet Crvenih. u svome znamenitom romanu „Ocevi i deca“. proglasi opšti narodni ustanak. pa ni njemu nije bio tuđ ruski mesijanizam. kao sredstvo da se stupi u bliži dodir sa narodom. godine tajna revolucionarna organizacija. Plan jedne opšte bune. bio je kombinovan sa poljskim ustankom. koje je domalo postalo središte političke akcije. šivaćih radnja. radionica (knjigoveznica. koje se ipak održalo. organizacija društava (pododbora) u 97 . ili. da umiri razbuktale strasti nije uspela. samo što ga je on zaodenuo u čisto materijalističko i ateističko shvatanje. pretvorivši se u revolucionarnu vladu. Uzbuđenje. naredbama iz godine 1863. pojava letaka. poljske manjine i katoličanstvo bili su jako gonjeni. te ukidao porez na glavu i otkupninu za zemlju. ili posebni letak „Spahiskim seljacima“. da nije uskoro otkriven i osujećen. preziranje sviju društvenih obzira. filozofski materijalizam i verski ateizam. društava (zadruga).j. Vlada je dopustila osnivanje Poljoprivrednog Društva. posle nekoliko sukoba i manifestacija. Sloljašnja grubost. S jeseni godine 1861. . a krajem 1862. Dok su se široke narodne mase držale potpuno pasivno. ako se ovi budu oduprli ovoj „carskoj“ naredbi. osećaj nesigurnosti. u višem društvu. god. javlja se takozvana Organizacija sa sledećim programom: 1) propaganda među seljacima za nacionalizaciju zemlje. Mase puka ostale su i dalje pasivne i ustanak. Glavna karakterna crta inteligencije oko 1860. i slično). koje su bile krvavo ugušene. 4) osnivanje čitaonica i besplatnih škola.. ali oslanjajući se na Rusiju i napuštajući misao o Velikoj Poljskoj. Belorusiji i na Ukrajini. stvorena je tajna prevratna organizacija. ali vrlo krvavo ugušen. Ali već godine :865. kao što je bila čitava jedna serija pod naslovom „Velikoros“. u vezi s kojima je zatvoren. Misija carskog namesnika i brata. koja je proglasila prvi put znamenitu lozinku: „Zemlja i volja“ (t. To je bio početak revolucije. nastalo je sve jače vrenje. Godine 1875. Kada je. ali su ipak u Poljskoj verovali u novog vladara i nadali se da će učiniti nešto za Poljake. uz socijalno-politički radikalizam i idealističku odanost interesima prostog puka — to su glavne crte ovog pokreta. na desnoj obali Dnjepra. mnogi su otpušteni i proterani u pokrajine. i naročito 1876. j. sprovodila se veoma okrutna rusifikatorska politika. Kao član pokrajinske uprave došao je markiz Veljopoljski. Požari. Amnestija bivšim revolucionarima i pojedini ustupci izazivali su veće nade.za originalne nacionalne ruske metode i puteve. Seljačko pitanje u Poljskoj rešeno je veoma povoljno za seljake. i dalje bio je takozvani nihilizam — reč koju je uneo u jezik i književnost Turgenjev. I on je dakle bio „narodnjak“. vulgarno ponašanje. Po dolasku na presto. protivu plemstva. u Litvi. kao odgovor na pitanje „Šta treba narodu?“ Baš ovih godina nastale su vrlo ozbiljne komplikacije u Poljskoj. vlada raspustila Poljoprivredno Društvo. U vezi sa svim ovim događajima. isto kao i regrutiranje. sve su više rasli. mentaliteta.. velikog kneza Konstantina. car Aleksandar. pojava neke „Zlatne gramote (t. bilo je službeno ukinuto unijatstvo. zabranjena je svaka službena upotreba ukrajinskog ili maloruskog jezika i jako je ograničena njegova upotreba čak i u lepoj književnosti. kojom je car tobože darivao seljacima puno vlasništvo na zemlju. gonjeno od vlasti. Intervencija Francuske. Ovo „raseljavanje“ inteligentnih „bundžija“ po celoj Rusiji bilo je od značaja za jačanje nezadovoljstva u samom narodu.. s pozivom seljacima na bunu protiv spahija i vlasti. Belorusiju i Voliniju. a poljska revolucionarna vlada uhvaćena i obešena. godine 1863. Godine 1863. iako se proširio na Litvu.

Tamo je među njima počeo da prikuplja pristaše. Blaži jad im ljut! Gde se najviše.) godine revolucionarni i liberalni pokreti nalaze se opet u punom jeku. ne istrebi sve tradicije socijalnoga reda. koje su se tada vratile u Rusiju. procesom i progonima. i ne uništi sve staleže u Rusiji. s pomoću učitelja i đaka bogoslovije. to je strahovito rušenje. Harambašića) Masa inteligentnih mladića i devojaka. novembra iste godine. čim dođemo u doticaj sa narodom. često iz odličnih i bogatih kuća. Naš posao.“ Organizacija je otkrivena pre nego što je izvršila ma što značajnije. da jasno označe svoje ciljeve. Iduće godine. 5) socijalistička propaganda u narodu. pa čak i za obustavu nekih radikalnijih organa štampe. poslužile su kao elementi za prosvetnu. više-manje zavađenih sa carskom policijom. Ta organizacija imala je sledeći program: „Jedini cilj Društva. i mirnu po metodama. često iz odličnih porodica (kao na primer znamenita teoriskinja Sonja Perovska). iako je on to učinio na svoju ruku i bez znanja većine Organizacije.. i uredio ono što se zove revolucionarna država. Pokret se ovaj završio spolja. Ali su njegovi učesnici ipak postigli što su želeli: približili su se narodu. neće da se smatra zadovoljenim pošto uništi jednu po-litičku formu. ali već sledeće (1878. pucao (u aprilu 1866. zabranivši joj školovanje u inostranstvu. pa je onda preneo akciju u Rusiju. potpunim porazom. uzdiše. i da odrede svoje odnose 98 . tako naročito u Cirihu. Velik broj intelektualaca. Ovaj pokret neće da se zaustavi pred privatnom svojinom i pred tradicijama socijalnog reda. Pati. i stvorimo od njih jednu nepobedivu i sve uništavajuću silu. Svoje strasti rob! Idi k snuždenim I potištenim. u kom ima više genijalnih „proročanstava“ o budućoj ruskoj revoluciji. skupljale su se po većim univerzitetskim gradovima Evrope. naše organizacije. genijalnog predviđanja i dubokih zapažanja i zaključaka na osnovu stvarne građe iz života ruskih revolucionara. da vrše među prostim svetom više-manje maglovitu propagandu. Rusija je malo mirnija. koje mogu najviše da iscrpu strpljenje narodnih masa. upoznali su se s njim. Kada je jedan od članova Organizacije. gde su s njima dolazili u dodir i vezu i srpski levičarski omladinci. među njima i ženskih. Tu prvi bud! (prevod A. Ali budući da je Društvo ubeđeno da se taj cilj daje postići samo narodnom revolucijom. te za snažni pokret „ulaska u narod“. iako revolucionarnu po konačnoj svrsi. Jedan od njenih prvih istupa jeste golema demonstracija u Petrogradu 19. tih jedinih pravih ruskih revolucionara. ili tačnije. i to i u prestonice i u pokrajinu. Mase mlade inteligencije. to je potpuno oslobođenje i blagostanje naroda. i čitave grupe ruskih studenata. po nevolji i dragovoljno. organizacija Zemlja i Volja. te da se digne neophodna opšta buna. Godine 1876. ono će se služiti svim mogućim sredstvima da bi se u narodu razvila i raširila svest o patnjama. da bi je jednostavno zamenio drugom. mi treba da se ujedinimo pre svega sa pukom beskućnika. potpuno rušenje. Revolucija ne može da bude spasonosna za narod dogod ne iskoreni sve elemente današnje države. Uskoro zatim vlada je pozvala emigraciju da se vrati u otadžbinu. na mnogo široj bazi.) na cara. I zato. da ga uče. ipak je to bio znak za žestoke progone. krenuo je onih godina u Evropu. Pred polazak na odlučnu borbu. Društvo ne podrazumeva pod revolucijom neki pokret udešen prema klasičnim evropskim uzorima. na osnovu načela komunizma. i naših ideala!. kojima je ruska vlada uskratila pravo posećivanja visokih škola u Rusiji. osnova se ponovo. revolucionari moraju da se opredele. opšte i bez sažaljenja. — to je celokupnost našeg zadatka.pokrajinama. organizaciju Čajkovskog. zbog rata za oslobođenje balkanske braće. bivši učitelj Nječajev. O njemu veli Njekrasov u čuvenim stihovima: Ne idi prostranim Putem grešničkim. pokušali su da rade među narodom. čija je akcija i organizacija dala sadržinu romanu Dostojevskog „Zli dusi“. plemić Dimitrije Karakozov. u glavnom.

najveći.“ piše ministar Valujev u jednom službenom referatu (1879. i uopšte sviju dobara. marta) kada je bačena bomba okončala carev život.. u kojem traže za ruski narod „ozbiljne garantije ličnih prava (građana)“. On je opominjao članove i omladince.. Grupe ovih ljudi bacale su u vazduh železničke mostove. on je uzbuđen ali ravnodušan. Ali uzalud. To je bio pravi građanski rat. da bi se narodne mase što pre uvukle u borbu.). i svireposti. koju je i sam car nalazio na svome pisaćem stolu. kadgod je dolazilo do saveza između narodnjaka i buržoazije. sociolog i publicist. one su oslobađale više puta svoje drugove koji bi dopali tamnice!. dok se zadržavao na mestu atentata.. nisu bili shvatili stvar tako grubo i jednostavno. Kobnog 1.“ Kada je izgledalo. ali je i car bio smrtno pogođen. eventualno. vidimo opet jasno formulisanu teoriju socijalne revolucije. bilo da ne mora. Car Aleksandar se do poslednjeg trenutka kolebao da potvrdi i da dade objaviti umereni projekat Lorisa Meljikova. — grof Loris Meljikov. razume se. čak i među visokom birokratijom i kod generaliteta. To je bio već trinaesti atentat! Dotada je car kao nekim čudom ostao „nepovređen“. a zatim i blagodareći simpatijama koje su uživali u svima krugovima društva. da je uvek dosad. njena svrha ne sme se sastojati samo u tome da se vlast preda u druge ruke. koga je car pozvao da umiri strasti. Atentator je ostao na mestu mrtav. koja može da. Pristaše ove grupe. uspeti da nešto učini u liberalnom pravcu. i najglasovitiji proces koji se odigrao tada (1877. Najstrašniji.). Taj projekat (tobožnja „konstitucija“) bio je poslat da se slaže u Državnu Štampariju baš onog jutra (1. 25 najodlučnijih liberala podneli su mu (1880.“ Rećićemo samo toliko. bivši profesor Generalštabne Akademije. koja karakteriše revolucionarno narodnjaštvo. kojim se pozivaju zastupnici okružnih skupština da sudeluju. jer da nema ništa zajedničko između socijalne revolucije i revolucije koja se stvara samo da se dobije liberalan ustav. da ne zaborave. — upravo diktator. ubijale činovnike i generale. Ali. Ne možemo ovde pratiti u podrobnostima čuvenu borbu između carske vlade i tajne revolucionarne akcije „Ekzekutivnog Odbora Narodne Volje. za aktivno nastupanje. na Katerininom kanalu. za neko kratko vreme.. bilo da čas za nju nastupi pre ili posle stvaranja buržoazije u Rusiji. „preuveličavati značaj poteškoća i opasnosti. 99 . — revolucija koju mi tražimo mora biti narodna i socijalna! Ona mora biti upućena ne samo protiv vlade. ali su u traženju popularne lozinke dohvatili baš ovu omiljenu narodnu ideju koja je najlakše dizala mase na bunu. drugi terorista bacio mu je pred noge drugu bombu. U tom pravcu sastavljao je osnovna pitanja taktike Petar Lavpov.“ Nakon toga procesa došlo je do rascepa u Organizaciji: na grupu Narodne Volje (teroristička). nego je mislila da treba sav rad usredsrediti na pitanja čisto socijalne propagande. u pripremnim zakonodavnim radovima vlade. — ona mora iz temelja da sruši sve privredne osnove postojećeg društvenog stanja!“ Tu. To su oni sve postizavali samopožrtvovanjem. Jedna grupa bila je za teror i zavere. te da s toga treba ubaciti u njih lozinku čornavo peredijela.prema liberalima. narod bivao prevaren. revnosti. i koordinira svoj rad s akcijom levoga krila liberalnog plemstva i građanske inteligencije. Ravnodušnost koju pokazuju gotovo svi odlični ljudi prema borbi vlade protiv relativno neznatnog broja zločinaca zaista je loš znak. širile svuda propagandističku literaturu. iako je situacija dosta neugodna. „Proces sto devedeset trojice“ pokazao je najbolje koliko je daleko zahvatio bio pokret „Zemlje i Volje. i na grupu Čornavo Peredijela (socijalno-propagandističku). „Bilo da vreme za revoluciju mora da dođe. I ovog puta ostao je nepovređen. kod Lavrova. i izgleda da očekuje svršetak borbe ne stavljajući se na stranu vlade. „Zemlja i Volja“ prihvatila je doduše program socijalne revolucije. Što se pak tiče naroda. ali je ostalo privremeno nerešeno pitanje.) memorandum. na povratku u Zimsku Palatu. da se i sa jedne i sa druge strane pokazivalo mnogo odlučnosti. To je bila sasvim primitivna koncepcija gotovo detinjastog i naivnog narodnog kolektivizma. da će ministar unutrašnjih dela. pod kojim se rečima razumevala u narodu ponovna podela zemlje. Druga grupa bila je protivna i terorizmu i uopšte političkoj akciji. za napadaj ubeđene revolucionarne manjine. bačena na nj bomba. „Ne treba. marta on je pre podne otišao nekud kolima. prema načelu potpune jednakosti i ravnopravnosti. kojim će putem ona udariti: da li pravim terorističkim ili putem propagande. kao neka vrsta stručnjaka. pa je.

Idiot. socijalni i filozofski roman iz savremenog života. ali je imao izvesnih dodirnih tačaka sa konzervativcima. žrtvujući sebe za dobro naroda. ali je već tada bio dubok mislilac. pripovetkama. koji je savršeno vladao najlepšim ruskim jezikom. stvorile su mladom piscu veliko književno ime. u Ruskom Vesniku. Čista književnost blistala je sa nekoliko imena ogromne vrednosti. Tu je pokušao da radi publicistički. humanosti. Dimitrija Grigorovića. Dostojevski daje veoma aktuelnu sliku savremene Rusije i na više mesta obrađuje probleme tekuće politike. Zločin i kazna. koji neće izgubiti svoju vrednost dok postoji Rusija i ruski narod. kao i za vreme reforama i reakcije. i koje će možda sačuvati svoju umetničku vrednost i značaj mnogo duže i u mnogo većem stepenu nego romani. svoju vanredno lepu i socijalno zanimljivu zbirku Lovčevih Zapisa. slavi podvig onih devojaka iz otmenog društva. autora mnogih romana i pripovedaka. i kod Dostojevskskog prevlađuju hrišćanske koncepcije. Turgenjev je pozdravio kao velikog pisca ruske zemlje mlađeg svog savremenika Lava Nikolajevića Tolstoja (1828—1910. Poraznu kritiku društva pre reforama. Pored ovih najkrupnijih ljudi možemo samo po imenu spomenuti odličnog romanopisca Ivana Gončarova („Oblomov.U istoriji ruske književnosti godine 1860. živeo izvesno vreme interniran u Sibiru.). Zli dusi. javlja se sa pripovetkom Detinjstvo ovaj budući književni džin. jedna od tih pesama. Pisemskog. Pred svoju smrt Turgenjev objavljuje zbirku takozvanih Pesama u prozi: to su lirski odlomci prožeti dubokim osećanjima vaseljenske ljubavi. koje izlaze uporedo sa romanima. do 1880. ali prerađene na vlastiti način. Selo Stepanjčikovo. Pored pretresanja večitih problema i stvaranja večitih opštečovečanskih tipova. zatim pripovedače Pomjalovskog. Treći velikan ruske književnosti i misli tog vremena jeste Todor Mihajlović Dostojevski (1822—1881. Koikar. Tolstoj nije spadao u neku političku stranku. oficir. Ljeskova. Braća Karamazovi. on je posle robije. Neobično jake realističke pripovetke. Od druge polovine pedesetih pa sve do druge polovine sedamdesetih godina javljaju se njegovi socijalni romani. Zlamovratskog. grupu divnih lirskih pesnika:’‘ Todora Tjutčeva. liberalni časopis Vesnik Evrope smatra Turgenjeva kao svoga najboljeg saradnika. U tom smislu najveći značaj imaju mu Zli dusi.). pričicama i crticama genijalni satiričar Mihajlo Saltikov-Ščedrin. Poreklom Belorus. i dr. koji zanimaju i muče čovečanstvo. U aleksandrovsko doba javljaju se dva njegova velika romana. Po svojim političkim nazorima Turgenjev spada u red odlučnih liberalnih zapadnjaka. vratio se po amnestiji u evropsku Rusiju. jedan od najvećih pisaca čovečanstva. i Ana Karenjina. Baš one godine kada se Turgenjev proslavio „Lovčevim Zapisima“. zasićeni interesima trenutka. Godine 1856. spadaju u red najsjajnijih. Kratak odlomak o ruskom jeziku „velikom i bogatom i moćnom“. i zato su njegovi romani štampani prvi put u časopisu glavnog konzervativnog publiciste tog doba Mihajla Katkova. blizak konzervativcima i slavjanofilstvu. koji se javlja još četrdesetih godina sa nekoliko divnih pripovedaka. na koju je bio osuđen kao politički krivac. u kojima su plastički prikazane krvave slike iz opsađenog Sevastopolja. Kao kod Tolstoja. ali opšteruski pisac. uz to zanimljive pripovetke iz kavkaskog života. u pripovetkama Njetočka Njezvanova. Rješetnjikova. U svojim romanima Poniženi i uvređeni. koji se odlikuje dubinom filozofske misli. pun poleta i originalnih ideja. i posmatrač života sa neobično pronicavim okom. izdaje godine 1852. član najvišeg plemstva. veličanstvena epopeja ruskog života s početka XIX stoleća. književnik. koji jedini spasava pisca usred „teških sumnja“ o sudbini Otadžbine jeste pesnički i politički testamenat velikog pisca.). uspomenama. On je bio tada mlad spahija. Zapisi iz podruma. koji je bio jak i u drami (istoriska trilogija iz doba Velike Bune) Apolona 100 . u slikama Zapisci iz mrtvog doma. Aleksija Tolstoja. dao je u svojim romanima. ali shvaćene sa jedne više tačke gledišta i stavljene u vezu sa večitim problemima duha. i postavlja sa neobičnom jačinom najzamašnije i najstrašnije probleme. koje su se bacile u vrtlog revolucije. koja su mu donela svetski glas: Rat i Mir. koja onda nije mogla da bude legalno objavljena. takozvane „Sevastopoljske“. U pripovetkama. Gljeba Uspenskog. šest ih na broju. Dostojevski postiže vrhunac psihološke analize. prožeta fatalističkom filozofijom istorije. ali i teškog pesimizma.“ „Ponor“). Turgenjev se javlja kao veliki majstor duboke psihološke analize i mislilac. Ivan Turgenjev (1818—1883. koji prestavljaju hroniku umnog i socijalnog razvitka Rusije tog doba. koji je provodio mlade godine u veselom i raskalašnom društvu.

i učinila je tim veliku uslugu nemačkom ujedinjavanju. Feta i Polonskog. Poljsko pitanje dovelo je do zbližavanja između Rusije i Pruske. skrenuta na Balkan. tako da je neko vreme izgledalo kao da je između cara Aleksandra i cara Napoleona III došlo do neke vrste ličnog prijateljstva. U pitanju zamene kneza Aleksandra Karađorđevića starim knezom Milošem Obrenovićem. U Moskvi se stvara Slovensko Dobrotvorno Društvo sa odelenjima u Petrogradu. po izričnom nalogu cara protestovalo protiv nasilnog spajanja Sicilije sa kraljevinom Sardinijom i protiv ukidanja drugih talijanskih državica. kao konzervativnog i primitivnog elementa. U spoljnjoj politici Rusija nastavlja u izvesnom smislu sa tradicionalnom politikom legitimizma. Ustanak u Bosni i Hercegovini. Vlada cara Aleksandra. da bi se skrenula pažnja od unutrašnje krize. za stvaranje bugarske države i oslobođenje Bugara ne samo od političke vlasti Turaka. ujedno. posredno osvetila Francuskoj i Austriji. ipak je našao živ odziv u ruskom javnom mnenju. koje su joj zabranjivale da podiže tvrđave i ratne luke i da drži ratne lađe na Crnom Moru. Zato se pruski ministar predsednik i kasniji kancelar Nemačkog Carstva. da budu verni svom vladaru i da strpljivo čekaju poboljšanje svoga stanja od milosti Visoke Porte. nakon niza ekspedicija. da se pomogne potlačenoj braći. j. dobila odobrenje za ukidanje izvesnih klauzula Pariskog Ugovora. na međunarodnoj konferenciji u Londonu. koje se. U Srednjoj Aziji. Rusko dramsko pozorište ima u to vreme velikog pisca Aleksandra Ostrovskog i odlične glumce. da se javno mnenje treba aktivnije baviti balkanskim pitanjima. grupiše se oko ličnosti prestolonaslednika Aleksandra. gde su bili spremni naročito da se zauzmu u korist Bugara. Oni ne mare mnogo zapadno katoličko Slovenstvo uopšte. Ali je najkarakterističniji pesnik tog doba Nikola Njekrasov koji se odlikuje jakim socijalno-političkim lirizmom. Intervencijom kod grčke vlade i kod kralja Đorđa. Mnogo ozbiljnije je bilo mešanje Rusije u Kritsko Pitanje. godine. ogromni prostori. u vojsci. na 101 . čuvanja postojećeg stanja i odbrane monarhiskog načela. i u visokoj birokratiji. Pleščejeva. za konačno oslobođenje Srbije i Crne Gore i za ujedinjenje s ostalim Srbima. razbija se radi poljskog pitanja i očigledne simpatije znatnog dela Čeha prema Poljacima. Bismark. godine 1871. Rusija se potpuno slagala sa Francuskom. Pokušaj da se izvede nekakvo.Majkova. dok su prema Poljskoj direktno neprijateljski raspoloženi. Rusija je. Naročito se tada istaklo Slovensko Dobrotvorno Društvo. držeći se prijateljski neutralno za vreme sukoba Pruske sa Danskom. Kijevu i Odesi. i čisto ideološki motivi. Ruska diplomatija isticala je svoje stanovište kod hrišćanskih podanika sultanovih. bilo pod protektorat Rusije. Na čelu njegovom stoje viđeni slavjanofili. zajedno sa Slovencima i Hrvatima. koja onda još nema za Rusiju veliki ekonomski značaj. naročito Ivan Aksakov. Rusija se tim. na čelu koga je stajao knez Aleksandar Gorškov. pored pitanja državnog prestiža. barem ideološko. Iza Krimskog Rata Rusija je na Balkanu radila u sporazumu sa Francuskom. sa Austrijom i Francuskom. t. zalagao za dobre odnose sa Rusijom. Pojava Rusije u Srednjoj Aziji izaziva veliku zabrinutost engleske diplomatije i ona teži da uvuče Rusiju u komplikacije na Balkanu. Rusiju teraju na aktivno istupanje. Vodi se intenzivna propaganda za ujedinjenje Slovenstva. I zvanična vlada u Petrogradu smatra. iako nije bio pomagan od strane zvanične Rusije. Na Balkanu. Taj rat. prelaze bilo u vlasništvo. aktivnih političara i publicista. sprečena je slobodna Grčka da pomaže kritske ustaše. Zato je cela pažnja odgovornih i neodgovornih činilaca. zatim protiv zbacivanja hanoveranske i dveju hesenskih dinastija. Ali je brzo došlo do nesporazuma zbog francuske intervencije u korist Poljske. „nalazilo u ratu sa Visokom Portom“. koje su bile tučene od Prusa. ali svakako predstavlja široke mogućnosti za ekspanziju ruskog kapitala. 1875. posle bitke na Grahovu. obezbedila je zaleđe Pruskoj. kao i u pitanju spasavanja Crne Gore od turske osvete. Nekoliko hiljada dobrovoljaca. nego i od crkvene Grka-fanarijota. Tako je rusko Ministarstvo Spoljnjih Poslova. prema duhovitoj reči jednog ruskog istoričara. i ulazak Srbije i Crne Gore u rat daju vrlo dobar povod za takve akcije. ujedinjenje Slovena na slovenskoj etnografskoj izložbi u Moskvi godine 1867. i to ne samo pustinja nego i divne kulturne oaze. Slavjanofilska propaganda i njeni elementi na dvoru. koji je jedno vreme bio pruski poslanik na petrogradskome dvoru. koji je bio oženjen ruskom velikom kneginjom. tamo se stvara prava ruska kolonijalna imperija.

turski nacionalistički izgredi. sačuvao je uspomenu na čuvene kominikeje ruske Vrhovne Komande: na Šapki sve je mirno. Ali se već tada moglo očekivati zbližavanje između Rusije i Francuske. a na jugu od Balkana obrazovana je autonomna provincija Istočna Rumelija sa hrišćanskim generalnim guvernerom. aprila 1877. Pošto su ostali uzaludni svi pokušaji velikih sila da spreče ratni sukob. Dobrudža je trebala da pripadne Rumuniji u zamenu za delove Besarabije. Ardaganom i Batumom. koja nastojava prvo da se zaključi primirje. Odredbe. Sve tri ove države dobile su i izvesno teritorijalno proširenje. 1875. koje je Rusija po Pariskom Miru izgubila. gde su revolucionarni elementi oborili sultana Abdul-Azisa i zamenili ga Abdul-Hamidom. a Srbija je dobijala izvesno. general Ignjatijev. članu tog Ugovora Austro-Ugarska je dobila pravo da. juna rešeno. zatim od decembra iste godine Crna Gora i Srbija. 1878. i najzad pojava ruskih trupa pred vratima samog Carigrada. isto tako i Rumunija. posedne i upravlja Hercegovinom i Bosnom. a onda i mir. budući da je bila i vojnički i finansiski jako iscrpena. objavio rat Turskoj. Od juna 1877. pored toga Austrija je dobila pravo da razmesti svoje garnizone i u Sandžaku. Beć nekoliko godina Rusiju je zastupao u Carigradu vrlo agresivni eksponent slavjanofilske politike. car Aleksandar je u Kišenjevu 12. Porta se obavezala. 3. Poraz Srbije kod Đunisa izaziva i zvaničnu intervenciju Rusije. zaključena je i tajna vojna konvencija između Rusije i Austro-Ugarske. da je za vreme cara Aleksandra II Rusija proširila svoje granice na dalekom istoku do reka Amura i Usura i da je dobila čitavo ostrvo Sahalin. Rat je bio pripremljen dosta neozbiljno. spasao od novoga napada Nemačke. koga su u šali zvali vice-sultanom. kao i o ošteti Rusiji. ostale su u glavnome nepromenjene. da će Rusiji isplatiti veliku oštetu. Za diplomatsku pomoć i neutralnost Austro-Ugarska je dobijala odrešene ruke u Hercegovini. i nekoliko miliona ruskih rubalja stižu u Srbiju. u Dobrudži. koji se smrzava. u rat je stupila na strani Rusije i Rumunija. U Aziji Rusija je dobivala znatne teritorije sa Karsom. Kapitulacija Plevne. sve je to spremalo teren za ratnu akciju Rusije na Balkanu. Po 25. U očekivanju neizbežnog sukoba car Aleksandar otišao je u Rajhštat na sastanak sa carem Franjom Josifom. političke promene u Turskoj. kada su Sile zatražile da se ceo San-stefanski Ugovor revidira na jednom evropskom kongresu. januara 1877. slabo naoružana i loše snabdevena. Bosni i čak u Sandžaku. vrlo malo. koji postaje komandant srpske vojske. Ruski slikar-Vereščagin u svojoj čuvenoj slici ruskog vojnika. I sa Rumunijom je zaključen ugovor o prijateljstvu i o slobodnom prolazu ruskih trupa kroz Rumuniju. da Austro-Ugarska može okupirati jedan deo Bosne i Hercegovine. da je Rusija tom prilikom bila gotovo usamljena i da se njen prestiž opet srozao.čelu sa generalom Černjajevim. Treba još spomenuti. a za slučaj raspada Otomanske Imperije rešeno je „da se ni u kom slučaju ne dozvoli stvaranje jedne velike slovenske i kakve druge države na Balkanu“. Naročito je bila teška opsada utvrđenog logora Osman-Paše kod Plevne. Berlinski Ugovor posvedočio je. kojima je ona karakterisala svakodnevne tragične udese na ovom prevoju. proglasivši ujedno i ustav. prelaz ruskih trupa preko Balkana i zauzeće bez borbe Plovdiva i Jedrena. god. Još za vreme brzog napredovanja ruskih trupa u pravcu Carigrada pokazalo se. koje ostaju samo pod nominelnim suverenitetom sultanovim. Vrhovna Komanda bila je u neredu. kao mandator Evrope. koje su se ticale teritorijalnih promena u Aziji. I ovom je prilikom ruska vojska pokazala svoje čuveno junaštvo i izdržljivost. Tu je 22. ali verno čuva stražu na Šipki. a sem toga naročito prilikom sjajne odbrane prevoja na Šipki. proširenje zemljišta. zauzeće Karsa u Aziji. Srbija i Crna Gora proglašene su kao potpuno nezavisne. Taj je kongres održan u Berlinu. Po san-stefanskom preliminarnom ugovoru stvorena je velika Bugarska. koju je car Aleksandar ličnom intervencijom god. Aktivna vojska bila je brojno nedovoljno jaka. nego i Nemačka i Austro-Ugarska spremaju da ometu konačnu pobedu Rusije. Posedi Rusije u Americi 102 . Zato za obaveštene i nije bilo nikakvo iznenađenje. nespremnog za odbranu — sve je to dovelo do potpune kapitulacije Turske u San-Stefanu. Međutim. i naročito krvavi pokolji po Bugarskoj. Sa promenom režima u Turskoj njemu nije ostalo ništa drugo nego da upućuje stvari u pravcu ratnog sukoba. da se ne samo Engleska. i tako se rat razvijao dosta nepovoljno za Rusiju i stajao je golemih žrtava. i Besarabiji. Po Berlinskom Ugovoru stvorena je kneževina Bugarska. skupljeni uz veoma aktivno učešće tog Dobrotvornog Društva. na osnovu status quo ante.

sa nečim od ruskog mužika. pošto su plemići izumirali. rođenog godine 1845. konzervativne porodice. grofu Dimitriju Tolstoju. Ubice Aleksandra II umrli su na vešalima. GLAVA XXII. uskoro je došlo dotle. Njegov uticaj pobedi i dade politici Aleksandra III onaj kurs. Aleksandar III.. koji još i sada stoji blizu Nikolajevske stanice u Petrogradu.). drugi je pokoj.. liberalni ministri otpušteni. Konstantin Pobjedonoscev. Resor unutrašnjih dela poveren je ministru prosvete cara Aleksandra II. da je broj odbornika. izvodio na širokoj osnovi zamišljen program reakcije u cilju učvršćivanja načela samodržavne vladavine. bila je uzor čestite. tamo. naročito politički. a uz to lično pošten i strog u svojim moralnim načelima. Znameniti filozof Vladimir Solovjov. šta da se radi sa projektima reforama koji su ostali od cara Aleksandra II. san. koji smo gore karakterisali. a naročito je povećan uticaj plemstva. Za sistematsko učenje bilo je već prekasno. lični profesor cara i prestolonaslednika. prodavali imanja i prosto ih napuštali. preporučivali su amnestiju ubicama Aleksandra II. kao i Lav Tolstoj. danskom princezom Dagmarom. tek posle smrti njegovog starijeg brata došao je on za prestolonaslednika. najjači i najobrazovaniji ideolog reakcije. posle kratkog kolebanja. skromne. Zemstva i gradske samouprave behu skučeni i stavljeni pod nadzor gubernatora. pošto je bio čovek prav. nekoliko političkih linija konzervatizma on je energično usvojio i sprovodio. iskren. mirovni suci u većini okruga ukinuti su i veći deo njihovih funkcija. i to se moglo smatrati kao neka vrsta povratka kmetskoj zavisnosti. Poznati ruski vajar. Pod tutorstvo tih „zemskih načelnika“ stavljeni su seljaci i njihova samouprava. solidan i mračan čovek. uz mnogobrojne administrativne funkcije. težak. Njegova porodica. Odmah posle stupanja na presto car Aleksandar je morao da reši pitanje o pravcu unutrašnje politike. bila je ograničena. sav polet. iniciativa. na konju. koji je čvrstom rukom ugušio poslednje trzaje revolucionarne akcije i. koji mirno. prožet mržnjom prema evropskoj prosveti i parlamentarizmu. (koja je umrla nedavno). počev od 1822. godine. nego i vođa reakcije protiv „revolucionarnih“ reforama. Pošto su se reforme prethodnog carevanja smatrale kao neka vrsta ograničenja samodržavlja. dodeljen je takozvanim zemskim načelnicima. nekoj vrsti vladinih političkih komesara na selu. Razume se da izmirenje između vlade i revolucije nije bilo mogućno. Aleksandra III. osnovana u srećnom braku sa verenicom njegovog pokojnog brata. Pošto su lokalne plemićske korporacije postajale sve siromašnije i malobrojnije. prodati Severoameričkoj Uniji. shvatio je svoju dužnost kao zadatak ne samo da bude čuvar istoriskih tekovina ruske samodržavne vladavine. inercija. Doba Aleksandra III (1881-1894. Tu se vidi jedan debeo. koga je izvajao Falkonet. bivši profesor građanskog prava. koje bi trebalo da 103 . Tako je Aleksandar III ostao čovek bez modernog obrazovanja i razumevanja novih ideja. Dok je većina tražila napredni kurs. Staleški princip u njima je pojačan. gde je postojala. sudski aparat je stavljen pod jači. nekako uspavano sedi na snažnom konju. Kakav kontrast izmeću ova dva jahača: Petra Velikog. i Aleksandra III! Prvi je sav vatra. odlučno se borio protiv svih reforama. u kojima je nije bilo. vrhovni državni poverenik kod Svetog Sinoda. Ali nekoliko jednostavnih ideja vodilja. vladin nadzor. dok je pismo Lava Tolstoja ostalo bez posledica. uvek dosledan sebi. knez Paolo Trubeckoj izvajao je ogroman kip cara Aleksandra III. to su u njima učinjene znatne popravke: porota nije uvedena u one okruge. pravoslavlja i zvanične ruske narodnosti. marta 1881. nisu s početka spremali za vladalački poziv. Ali mnogo složenije je bilo pitanje o tome.(poluostrvo Aljaska). Ekzekutivni Odbor „Narodne Volje“ predložio mu je mir jednim pismom od 10. bili su 1867. revolucija. zajedno sa Pobjedonoscevim i ministrom prosvete grofom Djeljanovim. Reformni projekti biše zabačeni. kojom je Rusija vladala preko naročitog rusko-američkog društva. Solovjova je vlada zato suspendovala od docenture i kaznila policajnim izgonom. prozvanom u Rusiji Marijom Feodorovnom. Na sednicama krunskog veća car je diskutovao sa svojim ministrima o njima.

Počela je likvidaciju finske avtonomije. On će postati sa svojom nežnom tugom i društvenim pesimizmom pripovedač-pesnik umirućeg društva i umirućeg sistema. Treba zabeležiti i prve početke nešto ozbiljnijeg radničkog zakonodavstva. a zasnovane su crkvene parohijalne škole. nego što je davala država imaocima obveznica te banke. Otpočela je tada i kolonizacija Srednje Azije od strane Rusa zemljoradnika. koji je bio i nominalni šef preduzeća. bio veći od broja samih birača. Ali su to bili palijativi. ali je verovatnije. Govorilo se. koja mu je jasno govorila. Njegovo sa velikom slavom priređeno putovanje kroz Daleki Istok bilo je predznak aktivne politike Rusije u tim predelima. da je tu odlučivala njegova zdrava pamet. nije oslabljen antisemitizam. Mir je ulazio u njegov konzervativni program. koji su prelazili u neplemićske. kao znameniti pravnici Sergije Muromcev. koja je za lepe novce dopuštala Židovima da se naseljavaju gde hoće. Ukinuta je glavarina i porez na so. Tamo je ruska vlast ojačana. koji behu ostali bez zemlje prilikom oslobođenja. to su zabranili i jedno i drugo. gde su nemački baroni i građani (manjina) pritiskivali većinu Estonaca i Lotiša. naročito seljake. pod nadzorom ruskih 104 . da je svaki ratni metež veoma opasan po Rusiju i po ceo režim. u kojoj se sada mogla zapaziti i jedna nova crta. na mnogim mestima gotovo tolerirani od policije. čovek svetskog glasa. Ali se društvo držalo pasivno. u građanske. Velika pažnja bila je obraćena na Srednju Aziju. Ni u književnosti ni u umetnosti ne može se istaknuti nijedna jača struja. i Maksim Kovaljevski. Po mnogim južnoruskim varošima i varošicama izbiše veliki židovski pokolji. od 1877-78. Plemstvo je dobilo i jedan veoma važan ekonomski poklon u obliku ustanove Državne Plemićske Hipotekarne Banke. koji se javlja sa prvim malim pripovetkama. budući predsednik prve Dume.izaberu plemići. Pošto se smatralo da je učešće zemstava i privatne iniciative politički štetno u nižoj školi. ili je prosto otpušteno. topovska pucnjava po Srednjoj Aziji nije mogla biti uzeta ozbiljno u obzir. kao što su palijativne bile i prve mere za rešavanje agrarnog pitanja. I vladajući krugovi bili su onda veoma oprezni. na koji se ciljalo: ruski seljaci i siromašni građani nisu oslobođeni od židovske eksploatacije gde je bilo. Štampa i knjige su gonjene gotovo kao za vreme Nikole I. god. Studenti su potčinjeni policajnom nadzoru. i nekoliko najboljih profesora naterano je da dadu ostavku. izazvanog brzim razvijanjem industrije. Kamen temeljac za tu prugu postavio je prestolonaslednik Nikola. vlada cara Aleksandra nije mogla da se zauzme za socijalna prava većine stanovnišgva baltičkih pokrajina. njen početak behu radovi na jednom upravo veličanstvenom i svetsko-istoriskom preduzeću. borila se sa prevlašću Nemaca u baltičkim pokrajinama. Treba priznati. nijedno novo veliko ime. oni nisu smeli da se naseljavaju u selima i van određenog teritorija. pa i Poljake. Na Dalekom Istoku pripremala se akcija većega stila. Car Aleksandar III zaslužio je naziv Mirotvorac. da je car imao veoma teške uspomene iz rata. bivših kmetova i njihovih spahija. sem Čehova. koje su trebale da šire znane osnovano na načelima klerikalizma i reakcije. sa osnivanjem Seljačke Hipotekarne Banke. Atlanski Okean sa Tihim. htelo se postići što više uspeha ali bez krvavog rizika rata. koja je plemićima davala obilate svote novca pod veoma povoljnim uslovima.. osvojena je velika oaza Merva. na građenju velike sibirske železnice. vezana sa razvijanjem kapitalizma u Rusiji: u Bugarskoj se radilo i na ekonomskoj ekspanziji Rusije u izvesnom obliku (gradnja železnica od ruskog gvožđa. jer je glavna tačka njenog programa bila da štiti plemstvo i njegove posede. koja je trebala da veže Petrograd sa Vladivostokom. Plemstvo je plaćalo manje kamate. Na Balkanu Rusija je međutim nastavljala aktivnu politiku. Ali je Mirotvorac izbegao ratni sukob. a i seljačke ruke. a u isto vreme i korumpiranost ruske policije. ubrzana je likvidacija pravno-prinudnih veza između seljaka. nego je pojačano revolucionarno raspoloženje Židova. Na univerzitetima je ukinuta avtonomija. Međutim. budući član Gornjeg Doma od Akademije Nauka i Univerziteta. iako neposredno učešće policije u tim ispadima nije dokazano. Rusija nije za njegovo vreme vodila nikakvog rata. Vlada Aleksandra III trudila se svom snagom da rusificira druge narodnosti u Rusiji. da je vlada cara Aleksandra pokušala da uradi nešto i za niže staleže. Ova je mera imala baš obratan rezultat od onoga. Kao posledica toga javlja se pooštravanje zakona protiv Židova. a zbog Avganistana u malo nije došlo do sukoba sa Englezima.

uveo je Bugarsku potpuno u krug austro-ugarske i nemačke politike. uvek su je smatrali kao Nemicu i tuđinku. ali. Austriska agitacija. koji je stupio na presto u svojoj 27. iako je s početka Aleksandrova carevanja izgledalo. Kratko vreme pre svog odlaska s vlasti on je objavio formalni ugovor o Trojnom Savezu. još se nekako kolebao između te dve države. Knez Aleksandar Batenberg. poniženu i uvređenu od Nemačke. sa kojom se moglo doći u veze. koji je godine 1892. U Srbiji je u tome u glavnom i uspela zahvaljujući držanju kralja Milana. ni sposobnostima administratora. otpočela je 105 . car Nikola II. stvarno zaključen. kome je bila prišla i Rumunija. iza čijih se leđa osećala akcija Nemačke. dok ga Rusija kao nepouzdana nije srušila. a na trošak velikih ruskih železničkih društava. besmisleno poginulo. GLAVA XXIII. kada je. A i za Francusku. rođak ruskih careva. idealan suprug i otac. Francuska je ozbiljno pomagala Rusiju obilatim zajmovima. dobra žena i majka. težila je na Solun. Ali se tu „gvozdeni kancelar“ prevario. Sukob sa Austro-Ugarskom i Nemačkom nagonio je Rusiju. U to se vreme na nemačkom prestolu nalazio mladi Viljem II. da traži saveznike na drugoj strani. postala potpuno balkanska država. i trudila se da uđe u ruski duh. Doba cara Nikole II (1894-1917. Izgledalo je. plašljiv i neiskren. hoteći da malo zastraši Rusiju. ostala je od velikih sila jedina Francuska. a delom na reorganizaciju ruske vojske. od kojih je prvi bio ministar predsednik. To objavljivanje samo je ubrzalo formalno sklapanje rusko-francuskog saveza. tvrdila je. nije bio od prirode obdaren ni državničkim umom. dala je naročit značaj ruskocrnogorskim intimnim odnosima u ovo doba. da jednostavno osvoji Bugarsku i da je pretvori u nekakav „Zadunavski kraj“. koga je car Aleksandar prosto prezirao. prilikom krunidbenih svečanosti na hiljade nedužnih ljudi. on je uspeo da izgubi stečenu popularnost i da sroza državni i svoj autoritet. odnosno udaja crnogorskih princeza Stane i Milice za ruske velike kneževe Nikolu i Petra Nikolajeviće. ni vojskovođe. Povučen i skroman. kao da nekakva kob lebdi nad carskim parom. Suparništvo između Rusije i Austro-Ugarske u Bugarskoj ispalo je veoma nepovoljno po Rusiju.inženjera. da između triju konzervativnih careva postoji puna saglasnost (sastanak u Skernevicama. koje mu je privlačilo i podanike i strance. Kancelar Bismark. Od sviju vladalačkih osobina on je imao samo vrlo lepo ponašanje. u svojim političkim postupcima i obećanjima nedosledan. godini. koji je ipak imao obzira prema Rusiji. ni besednika.). i išla je za tim da potčini svome uticaju i Bugarsku i Srbiju. Car Aleksandar je tada crnogorskog kneza Nikolu nazivao i javno „svojim jedinim iskrenim prijateljem“. vrlo aktivna. Tu su se ruski interesi i ruska politika sve više sukobljavali sa politikom Austro-Ugarske. koja su tada energično gradila rusku železničku mrežu). bilo je to zbližavanje sa Rusijom preka potreba. — ali Ferdinand Koburški. Austro-Ugarska je međutim. po okupaciji Bosne i Hercegovine i Novopazarskog Sandžaka.). nije nikad bila popularna u Rusiji. a drugi vojni ministar kneza Batenberga. zbog administrativnog nehata. izabran i doveden na presto Ujedinjene Bugarske protiv volje Rusije. Tu su se ocrtavale i prve konture buduće katastrofe. Porodične veze između crnogorske i ruske dinastije. bio je potisnut s vlasti. stariji sin Aleksandra III. Gotovo elementarna nesreća na Hodinskom Polju. iako je ona postala mistički pobožna ćerka pravoslavne crkve. da Rusija tobože ide za tim. Njega je car Aleksandar prosto bojkotovao. Rusija je izgubila u Bugarskoj dosta simpatija zbog svog mešanja u bugarske unutrašnje stvari. Car Nikola je mogao da bude i stvarno je bio. Pošto je zbližavanje sa Engleskom zbog aziskih pitanja onda još bilo nemoguće. i zbog nespretnih postupanja ruskih generala Soboljeva i Kauljbarsa. koji su delom išli na razvijanje ruske velike industrije. Carica Aleksandra. u više mahova. njegov naslednik. rođena princeza Alisa od Hesena. eventualno snagama ruskih radenika. u ruskoj Poljskoj godine 1884. Poseta francuske flote u Kronštatu i ruske u Tulonu bile su psihološka priprema pravog vojničkog saveza. veoma popularan.

niz daljih nedaća; zla kob kao da se oseća u strahotama prve revolucije i njenog ugušenja, i u. nesrećama Japanskog i Svetskog Rata, pa i u žalosnoj sudbini carevića Aleksija: peto dete, žudno očekivano, carević se rodio sa naslednom bolešću Hesenskog Doma — hemofilijom. Odatle proizlazi i strašni misticizam carskog para, koji je prelazio u zaslepljenost: najodvratnije varalice uspevale su da iskoriste ovu osobinu cara i carice da se uvuku u dvor, da se mešaju u visoku politiku i da, prema izreci jednog ruskog romanopisca, „šamaraju veliku Rusiju“. Dinastija i dvor, kao i visoka birokratija, vojna i civilna, nisu se pokazale na visini u teškim prilikama; oni su bili u opreci sa velikim delom prosvećenog društva i sa golemom većinom ruskog naroda. Većina plemstva podržavala je režim, ali to nije bio pouzdan oslonac prestola; politički nejako plemstvo nalazilo se u ekonomskom i moralnom opadanju. Već u drugoj polovini XIX veka industrijalizacija Rusije i razvitak i snaženje gradskog života brzo i lepo napreduju. Za ovih trideset godina pre 1897., kada je izvršen opšti popis stanovništva cele carevine, stanovništvo gradova sa manje od 1000 stanovnika (prema popisu od 1866.) popelo se na 5%, gradova sa 1000—5000 stanovnika na 16%, sa 5000 -10.000 na 45%, sa 10.000 do 20000 na 78%, sa 20.000-50.000 na 96%, sa 50 do 100.000 na 129%, i napokon u gradovima sa stanovništvom odviše nego 100.000 duša na 123%! Dakle, što je grad bio veći, u toliko se bolje razvijao. Tako je, na primer, Petrograd imao godine 1866. na 539.000 duša, a godine 1897. — 1,267.000; Moskva je sa 352.000 skočila na 1,035.000, Odesa sa 119.000 na 405.000, i t. d. Neki industriski gradovi nikli su kao iz zemlje: Vladikavkaz je sa 3.000 stanovnika skočio na 44.000; Blagovješčensk sa 2.000 na 33.000 a Ivanovo-Voznesensk čak sa 1000 na 53.000! Prosečno je gradsko stanovništvo poraslo od godine 1885. do 1897. za 33.8%, dok je u istom razdoblju seosko napredovalo samo za 12.7°/o. Godišnje povećanje industriske produkcije bilo je u %, u periodu 1878—87.: 26.1; u periodu 1888—92.: 41.6; i u periodu 1893—97.: 161.2%. Bilo je, razume se, nešto veštačkog u ovom brzom napredovanju gradova i industrije, u njemu su igrali važnu ulogu i državni protekcionizam (naročito ministra finansija Sergija Vitea), pa imigracija stranih, naročito francuskih kapitala; ali je činjenica, da su ove nagle promene socijalnih i privrednih prilika nastale i da su znatno delovale sve do Svetskoga Rata. Protekcionizam od strane države doneo je političke posledice: a) buržoazija nije postala nezavisna, odlučujuća politička snaga prema vladi, te uopšte nije imala dovoljno borbenosti i otpora u sebi, što se lepo pokazalo za vreme revolucije, i b) radništvo je ostalo pod državnim pritiskom, i bilo naročito jako gonjeno od policije, budući da je industrija postala u neku ruku grana državne uprave. Kulturne i ekonomske prilike seoskog stanovništva Rusije bile su još uvek veoma nazadne pri kraju XIX veka. Iako je narod van svake sumnje napredovao, nepismenost i opšta nerazvijenost padali su u oči na sve strane, naročito i zbog siromašnosti i oskudice škola. Pri kraju XIX stoleća računalo se da u Rusiji ima svega 48.000 osnovnih škola (dok ih je trebalo biti najmanje na 150.000); a sasvim su nedovoljna bila sredstva vanškolske prosvete, do krajnosti ograničene policajnim merama vlade. Privredno stanje seljaka bilo je isto tako loše. Zaduženost poreskim upravama, na primer, koja je godine 1880. iznosila svega 22% od celokupnog godišnjeg iznosa, godine 1900. popela se na 117%, dok se je zarada smanjila, iako cene životnih namirnica nisu pale. Seljaci su imali za hranu od prilike 15 do 23, a najviše 26 pudi (pud = 16 kg.) hleba godišnje (dok normalni minimum iznosi 28½ p.). Utvrđeno je (1903.) službeno, da seljaci dobijaju 30% manje hrane nego što treba za normalni život. Godine 1901. šećera se trošilo u Rusiji 13 funti (1 kg. = 2.44 funte) na čoveka, dok se u Francuskoj trošilo 27, u Americi 69, u Velikoj Britaniji 79 funta. Agrarno se pitanje, prema objašnjenju najboljih ruskih stručnjaka, sastojalo u glavnom u ovome: deo zemljišta koji su seljaci dobili prilikom oslobođenja bio je posve nedovoljan, i po količini i po kakvoći, jer nije obezbeđivao opstanak seljačke porodice, preko svake mere opterećene plaćanjem otkupnine i poreza; u isti mah, na njemu se nije mogla da zaposli sva radna snaga dotične porodice, te se uopšte nije mogla da vodi ekonomija bez najma tuđeg zemljišta. Usled ovakvih prilika, a živeći u tradicijama i uspomenama ranijih seljačkih pokreta, o kojima se 106

pričalo i pevalo, i u uverenju da zemlja apsolutno mora da bude seljačka i da plemstvo odnosno veleposednici uopšte nemaju šta da rade na selu, nije nimalo nerazumljivo što se u ruskom seljaštvu javljalo i sve više širilo tajno revolucionarna raspoloženje. Za karakteristiku stanja na ruskome selu, pri kraju XIX veka, treba još naročito istaći, pored niske kulture i teških privrednih prilika, i usled njih, veoma nedovoljno i nezadovoljavajuće zdravstveno stanje seoskog stanovništva. Tu se stanovništvo povećavalo veoma lagano, bez obzira na ogroman broj rođenja; postotak smrtnosti u Rusiji iznosio je u to doba 3.5, dok je u skandinavskim zemljama bio 1.7, u Velikoj Britaniji 1.9, u Francuskoj 2.2, u Nemačkoj 2.4. Smrt je naročito desetkovala decu ispod pet godina: na svaku 1000 dece ovih godina umrlo je godišnje po 450! „Bog dao, Bog uzeo“ — govorili su fatalistički ruski seljaci. Isto tako loše je bilo i ekonomsko i pravno stanje ruske radničke klase. Liberalni plemići, liberalno građanstvo, liberalni i revolucionarni intelektualci brinuli su se o poboljšanju državne organizacije, administracije, sudstva, o uređenju odnosa samouprava prema vladi, zavođenju ustava i političkih sloboda. Napredni pravoslavni ljudi tužili su se na zavisnost crkve od vlade, a pripadnici drugih vera, naročito staroverci i sektaši, imali su puno razloga da se bore za versku toleranciju. Rđavi rezultati rusifikatorske politike osećali su se naročito u Poljskoj; teški su bili i progoni ukrajinskog i beloruskog dialekta, kojim govori veliki deo samih Rusa. Jednom reči, elemenata za nezadovoljstvo bilo je na sve strane. Prvi su izašli javno liberalni zimski odbornici sa vrlo skromnim željama, ali je to car karakterisao u svom, govoru, pripremljenom od Pobjedonosceva, kao „maštarije koje nemaju smisla“, i tim oporim rečima prvi put je uzdrmao poverenje društva prema sebi. Godine 1897. izbili su ekonomski štrajkovi u Petrogradu. Iduće godine stvorena je ruska socijalno-demokratska stranka. Godine 1899. izbili su neredi na visokim školama, naročito u Kijevu, Petrogradu i Moskvi. Vlada je otpustila nekoliko profesora i hiljade studenata. Iza toga počinje teroristička akcija i propaganda revolucionarnog narodnjaštva, i razvija se „stranka socijalista revolucionara“. Ubistva ministra prosvete Bogoljepova i ministra unutrašnjih dela Sipjagina učinila su veoma mučan utisak na vladajuće krugove. U proleće 1902. javljaju se ozbiljni agrarni neredi u poltavskoj, harkovskoj i saratovskoj guberniji, koji su bili ugušeni na veoma surov način. Sve što se događalo tada u Rusiji naćićemo i u književnosti, tome ogledalu života. Od starijih pisaca ovoga doba prvo mesto pripada Lavu Tolstoju. On je delimično već bio napustio umetnost, pa je pošao putem književne verske propagande, i propovedao uzvišene nadzemaljske doktrine moralističkog i spiritualizovanog hrišćanstva. Ali, na negativnoj strani, u kritici, koju je vodio u obliku teoriskih rasprava i u obliku kraćih pričica, pa i u obliku romana {„Voskresenje“), on je strasno udario na temelje postojećeg društva: na feudalno plemstvo, na birokratiju, sudove, policiju, na političke podvige vlada, i na odnose vlasništva; sve je to postalo predmetom živahne, žučne, duhovite, ponegda i grube, kritike velikoga majstora. Mnogi njegovi radovi nisu smeli biti štampani, — oni su prepisivani u hiljadama primeraka i tako šireni po celoj zemlji; izdavana u inostranstvu, dela Tolstojeva bila su na veliko uvožena i krijumčarena u Rusiju. Njegovo isterivanje iz Crkve, koje je 1901. naredio Pobjedonoscev — postalo je senzacijom i političkim skandalom. Pored Tolstoja, koji je nagoveštavao buru, mlađa generacija pisaca pri kraju veka davala je izraza osećajima straha i odvratnosti, čamotinje i tuge, koji su svedočili o bolesti društvenog organizma, i o nastupanju krize. „Strašan je život... Da li uopšte mogu da izbegnem ludilo i užas?...“ (Verecajev „Sastanak“); „...Kako su osamljeni oni koji traže lepotu, pravdu, i više radosti za sebe i za druge u ovoj džinovskoj šumskoj zemlji... Koliko je veličanstvena, koliko je bogata ova Zemlja... ali kakva strahota u njenim daljinama...„ (Bunjin). „Strašne impresije tamne daljine“ Andrejeva, pa izazivanje bogatih i povlašćenih od strane junaka Gorkog, koji su jaki, oholi, spremni na sve, koji prete društvu da he uskoro jurnuti na nj — sve su to znaci nastupajućih potresa. „Nama treba jedan mali pobednički rat, da bismo se osigurali od revolucije“, — tako je od prilike sudio, prema iskazima grofa Vitea, mininistar unutrašnjih dela i državni sekretar Većeslav Pleve. I careva taština trebala je isto tako pobeda i slave. 107

Još osamdesetih godina počela je da se opaža izvesna aktivnost ruske vlade u pitanjima Dalekog Istoka. Kada je godine 1891. početo građenje velike sibirske železnice, ovo nije samo oživelo beskrajne sibirske prostore i, posle 1896. godine, jako povećalo broj ruskih doseljenika iz velikoruskih i ukrajinskih gubernija u Sibir, nego je otvaralo i ogromne mogućnosti za rusko širenje na Daleki Istok. „Veliki sibirski put“ pisao je u jesen 1892. tadašnji ministar saobraćaja, Vite, „otvara nove vidike i za svetsku trgovinu, i ovaj njegov značaj stavlja ga u red svetskih istoriskih događaja, od kojih počinje nova epoha u istoriji naroda i koji često izazivaju temeljne preokrete u ekonomskim odnosima između država.“ Baš za vreme te gradnje došlo je do rata između Japana i Kine. Kina je bila brzo i potpuno tučena i po Simonoseskom Ugovoru, pored ostrva Formoze, ustupila je Japanu dva poluostrva, koja zatvaraju ulaz u Žuto More. Rusija je posredovala u korist Kine, pa je Japan pristao da ova poluostrva napusti, pod uslovom da mu se plati 400 miliona franaka oštete. Pošto Kina nije raspolagala tolikom gotovinom, bila je prinuđena da zaključi zajam. Rusija je postala garant tog zajma i tim je dobila pravo da se meša u pitanja kineske politike. Odmah iza toga Rusija je dobila veoma povoljnu koncesiju za građenje velike železnice kroz Mandžuriju. Kako Vladivostok nije bio slobodan od leda kroz čitavu godinu, to su ruski državnici došli na misao da traže jedno pristanište na Tihom Okeanu, uvek slobodno od leda. Početkom 1898. ruska flota zauze pristaništa Portartur i Talijenvan. Kina ustupi to za 99 godina i odmah iza toga Rusija pristupi građenju velike tvrđave i baze za ratnu mornaricu u Portarturu, dok je u Talijenvanu, koji je dobio rusko ime „Dalnji“ udešeno slobodno pristanište. Nemačka i naročito njen car Viljem II igrali su veliku ulogu u ruskoj politici na Dalekom Istoku. Car Viljem je na svaki način ubeđivao Nikolu II, da treba svu snagu ruske politike uputiti na Daleki Istok, osgavivši Nemačkoj slobodne ruke na Bliskom i Srednjem Istoku, a priznavši uz to i naročite interese Austro-Ugarskoj na Balkanu. Beć 1897. (26. aprila) pokušala je Austrija da dobije od Rusije priznanje za aneksiju Bosne i Hercegovine i Sandžaka, ali je odbijena. Godine 1900. izbio je u Kini takozvani Bokserski ustanak, koji nije bio s početka uperen protiv Rusa, nego samo protiv ostalih stranaca. Ali u toku događaja bili su i Rusi ugroženi, a nemački je poslanik čak ubijen. Oružana intervencija velikih sila, u kojoj je i Rusija veoma aktivno sudelovala, završila se krvavim ugušenjem bune i osvetom Kinezima. Rusija je tada okupirala čitavu Mandžuriju, gde su se grozničavom brzinom privodili kraju radovi oko građenja istočne kineske železnice, koja je vezivala ne samo Vladivostok nego i Portartur sa središtem Rusije. Šta više, grupa ruskih preduzimača dosta avanturističkog tipa, uvukavši u svoj posao veoma visoke ličnosti i iskoristivši čak za obrazovanje društvenog kapitala neka lična careva srestva, otpočela je veoma intenzivnu akciju da ekonomski svoji i Koreju, u kojoj su dobili naročito bogate šumske koncesije na reci Jalu. Na Dalekom Istoku stvoreno je carsko namesništvo, koje je povereno jednom salonskom admiralu, Aleksejevu, čoveku veoma sumnjivom, koji je dobio pravo diplomatskog dopisivanja sa Japanom i koji se svesrdno trudio da zamuti rusko-japanske odnose. Utvrdivši nespremnost Rusije za rat i zaključivši savez sa Engleskom, Japan je prekinuo diplomatske odnose sa Rusijom i odmah iza toga japanska flota, bez objave rata, napade ruske lađe u Portarturu i u korejskom pristaništu Čemulpu (9. februara 1904.) Tako je otpočeo rusko-japanski rat. On se sa ruske strane vodio sa krajnjom neozbiljnošću, bio je u Rusiji apsolutno nepopularan i otkrio je, kao i Krimski Rat, sve mane ruskog državnog i društvenog uređenja i vojne organizacije. I pored junaštva vojske, koja se i opet pokazala puna izdržljivosti i hrabrosti, Rusi su pretrpeli niz teških poraza. Naročito je bila teška katastrofa kod Mugdena, februara-marta 1905. Početkom januara 1905. god. kapitulirala je i tvrđava Portartur i one ruske lađe koje su se nalazile u njegovoj luci bile su uništene od vlastite posade. Mnoge druge lađe potopljene su u bitkama, dok su neke uspele da se sklone u neutralne luke, gde su bile razoružane. Iz Rusije je sa velikom pompom upućena eskadra admirala Rožestvenskog, za kojom je pošla i eskadra admirala Njebogatova. Rožestvenski je predviđao poraz, ali se nije usudio da to javi caru. Lađe Njebogatovljeve flote bile su stare i nesposobne za ratovanje. Flota admirala Rožestvenskog, obišavši svu Evropu, Afriku i Južnu Aziju, srela se u Cušimskom Moreuzu sa nadmoćnom japanskom flotom i baš na dan carevog 108

Japan je bio finansiski toliko iscrpen. januara 1905. koje je imalo na čelu veoma častoljubivog i bezobzirnog popa Gapona. njihove mržnje protiv reforama i straha pred narodom. Tako 15. da car ovu reformu nije dao sprovesti kroz Državni Savet. miroljubivi i liberalni knez Svetopuk-Mirski. išli Zimskoj Palati. da zajedno sa carem brane istoriska načela neokrnjenog samodržavlja. u kom je car naročito ukazao na ovo ubistvo. terorista. sve je to išlo upored i isprepletalo se. Rusija je izgubila od svog zemljišta samo južnu polovinu ostrva Sahalina i svoja prava 109 . Međutim je u Portsmutu. Ovaj zakon nikad nije bio primenjen. Žrtve su bile mnogobrojne. omladine.krunisanja (14. ikonama i carskim slikama. korporacija. Rat je bio očigledno izgubljen. ubijala.“ Iza toga su nemiri i teroristički akti u Rusiji rasli sve više. od njih je napravilo najveći utisak ubistvo bombom careva strica i jednog od prvih državnika carske Rusije. koji je izašao na Uskrs godine 1905. saziv ustavotvorne skupštine i ekonomske i političke reforme. u pravcu Zimske Palate. i naročito početkom godine 1905. gonila. Car je dan pre hitno napustio Petrograd. Najzad. bilo je pod naročitim pokroviteljstvom petrogradske policije. Krajem godine u Petrogradu je došlo do velikih nemira. Ministar unutrašnjih dela. koje bi trebalo da ima samo konzultativan karakter. u Americi. nanevši Japancima sasvim neznatnu štetu. Praznu palatu su branili jaki odredi vojske. jula 1904. sečenje spahiskih šuma i otimačina spahiske pokretne imovine. sa crkvenim zastavama. poglavito do štrajkova. i jedne druge reakcionarne deputacije. intelektualaca. decembra car objavi ukaz. agrarni neredi seljaka. a 12. Goleme nesreće Japanskog Rata. (manifest i zakon 6. terorist Sazonov ubi bombom ministra Plevea. velikog kneza Sergija. I jednoj i drugoj deputaciji car je govorio tako. grofu Viteu pošlo za rukom da zaključi mir sa Japanom. Ali glavna reforma beše ustanova Državne Dume kao od naroda biranog konzultativnog tela.. koje je organizovalo naročito Društvo ruskih fabričkih radnika. avgusta 1905. Stenografski zapisnik sednica ovog Krunskog Beća daje poraznu sliku kukavičluka i neobaveštenosti carevih savetnika. koji su pucali u narod. Iniciativom Gapona petrogradsko radništvo krenulo se izjutra 9. da se u glavnom obema dopao. Zanimljivo je. kojim je stavio u dužnost komitetu ministara. februara izašao je manifest. kao i na druge krvave i strašne događaje. hapsila je. Ali istog dana objavljeno je i ručno pismo carevo ministru unutrašnjih dela Buliginu. Vojska je morala da puca. kako je to teško i mučno. kombinovane sa rđavim radom drugih činilaca. kneza Sergija Trubeckoga i drugova. Oni su mislili da će seljaci. u bitnosti.) bila je gotovo sva uništena ili zarobljena. Izbori su bili zamišljeni kao kombinacija staleškog principa (seljaci su trebali da glasaju u svojim staleškim opštinama) i principa zastupanja imovnih interesa. paljenje spahiskih zgrada. da traži od cara mir. braniti osveštana načela. Vlada je preduzimala sve mere da suzbije revoluciju: proglasila je iznimno stanje. izazvaše u leto i jesen g. 1904. U novembru na sastanku delegata ruskih zemstava izrađen je plan liberalnih reforama. da je pristao na uslove mira. tešku revolucionarnu krizu. „Đorđe Pobednik“. koji su za Rusiju bili prilično povoljni. Ovo društvo. Stanje je postalo naročito opasno. maja 1905. i policija nisu uspeli da zaustave demonstrante. Reformatorska akcija vlade. Kolebanje državne politike najbolje se videlo pri carevom prijemu liberalne deputacije rektora moskovskog univerziteta. revolucionarni pokreti radnika.). u kom mu je naloženo da spremi zakon o narodnom predstavništvu. kada se pobunila posada velike oklopnjače „Potemkič“ u Crnom Moru i kad joj se pridružila i druga oklopnjača. o dozvoli štampanja Svetog Pisma na ukrajinskom jeziku i o proširenju veoma skučenih prava štampe. 18.. sastavljeno od njegovih rođaka i velikodostojnika. Bože.. koji su. i pozvao je sve verne Ruse da se okupe oko prestola. rešenja o olakšicama poljskoj manjini u Litvi. i bilo je više mrtvih i ranjenih.. društveni pokreti zemstava. Car je tom prilikom zapisao u svome dnevniku: „Težak dan! U Petrogradu je došlo do ozbiljnih nereda zbog želje radnika da dođu pred Zimsku Palatu. na koji su ipak polagali izvesne nade. nego je donelo naročito Krunsko Veće. u carskom ukazu Senatu dozvoljeno je svima korporacijama i licima da podnose svoje predloge o boljem uređenju države. da se postara oko izrade niza reforama. sa štrajkovima poljoprivrednih radenika. Beloj Rusiji i Ukrajini. Liberalne su mere careve bile ove: ukaz o širokoj verskoj toleranciji.

Njim su: 1) narodu obezbeđene slobode savesti. što je spasao dinastiju i monarhiju. avgusta kojim je univerzitetima vraćena avtonomija. u kome je bio i taj ozloglašeni Durnovo. po dalekim rudnicima. Najgope je bilo u Tomsku. Vite je još malo zadržao. Vlasti su se držale većinom pasivno. u štali jednoga seoceta. Tako je morao da sastavi jedan dosta šaren birokratski kabinet. Grof Vite. Samo je simvoličnu ličnost državnog prokuratora kod Sv. kako sa 110 . kako izgleda. Zloglasnoga šefa policije Trepova. Tomsku. proglasili generalni štrajk. koji je dotle bio za čvrste mere radi suzbijanja anarhije. te je tako stvarno postao čovek najbliži caru. dok je u isti mah na drugim stranama dolazilo i do revolucionarnih istupa ekstremista. tražio je tada od cara da da neku vrstu ustava. skupljanja i udruživanja. Taj je štrajk obuhvatio celu Rusiju i zaustavio je sav politički i poslovni život. najviše su tom prilikom stradali Židovi. i spahiska i seljačka zemlja imala je da postane opštenarodnom svojinom. koji je bio poznat u svakome pogledu sa najgore strane.“ — Jedinstveni front Revolucije bio je ovim aktom probijen. Lozinka koja je svuda palila bila je čarobna reč „Amnestija!“ — amnestija za sve koji su patili. jedno staleško-profesionalno društvo. na njoj su istaknuti zahtevi agrarne revolucije kao i na prvoj. Vite je nastojao da popuni svoju vladu sa nekolicinom veoma umerenih političara. car otpustio odmah. Tveri. nije hteo da na prečac sve menja. komandant garde i petrogradske armiske oblasti i predsednik Saveta Državne Odbrane. Car je potom. koje je stajalo u vezi sa strankom socijalista-revolucionara. pa je iza proglasa Manifesta došlo do krvavih pokolja u Kijevu. Ali i na jednoj i na drugoj skupštini seljaci su se dobro čuvali od napadaja na cara. svemoćni šef policije Trepov predložio je. i optimizma. tek na trećem kongresu — za vreme same revolucije — oni su počeli da napuštaju monarhizam. i po ruskim zatvorima i u sibirskoj „tajgi“ (prašumi). U isto vreme potpisao je znameniti manifest od 17. Iako je šef policije Trepov izdao čuvenu naredbu „ne štediti fišeke“ ipak je bilo očigledno da treba popuštati. ali su se svi pregovori razvlačili te najzad i razbili radi Viteove želje da pošto-poto za ministra unutrašnjih dela postavi Petra Durnovo. Sam car je bio gotovo odsečen od ostalog sveta u svojoj vili Peterhofu blizu Petrograda. i svi oni državnici koji su čestitali Viteu. ne znajući šta će i kako će. Ratna ošteta nije plaćana.“ koji su sredinom oktobra 1905. da nijedan zakon ne može stupiti na snagu bez odobrenja Državne Dume. Druga skupština već je bila više nalik na kongres. t. jer je vlada bila apsolutno nemoćna da uguši štrajk. oktobra 1905. bio je objavljen carski proglas narodu (od 3. počeo je da dejstvuje još pre revolucije: prvi njegov zemaljski sastanak održan je u dubina šuma. međutim. i revolucionarno-socijalistički „Sovjet radničkih deputiraca. pozvao svoga bivšeg ministra finansija i proslavljenog portsmutskog mirotvorca grofa Vitea na savetovanje. Pobjedonosceva. Odmah su se na više strana javili jaki pokreti radosti. gde su spalili pozorište i u njemu nekoliko stotina intelektualaca i omladinaca. 2) obećana je izmena izbornog reda. Veliki knez Nikola Nikolajević. pa čak i u obema prestonicama. Posle je Trepov imenovan komandantom Carske Palate. j. i da izabranim od naroda predstavnicima bude obezbeđena mogućnost stvarnog učešća u nadzoru nad zakonitošću postupaka imenovanih od Nas vlasti. Obrazovani su radikalno demokratski „Savez saveza“ svih organizacija intelektualaca. Sinoda. a održana je uoči same Revolucije u Moskvi. Minsku. a u isto doba su prihvatili i načelo nacionalizacije zemlje. koji su se naročito bili istakli u organima lokalne samouprave. a car je izdao ukaz od 27. da se ne bi pokazao odviše popustljiv prema javnom mnjenju. i to je za Rusiju bio znatan pozitivni rezultat. Odesi. u kojem car kaže. među kojima je bilo i mnogo detektiva. te lična neprikosnovenost. novembra). po savetu velikog kneza. Vite je predložio reforme i popuštanje. u pravcu proširenja biračkog prava i 3) naređeno je „ustanoviti kao nepokolebljivo pravilo. Sveruski „Seljački Savez“. reči. — Kako se držala vlada prema ovoj agrarnoj revoluciji? Na jednoj strani. i isto tako i za one koji su lutali po svetu kao beskućnici.dugoročne okupacije Kvantunskog Poluostrva i južnog dela mandžurske železnice. Ali su neki guverneri i upravnici gradova ipak ostali u dodiru sa reakcionarima i četama bandita. i u tvrđavi Šlisburškoj. Da bi nekako lokalizovao nemire po velikim gradovima. bili su sasvim u pravu. To sve ipak nije ublažilo unutrašnju krizu u Rusiji. Car je primio sugestije i dao je Viteu mandat za obrazovanje vlade.

da je narod počeo da napada. izborna kategorija radnika. oktobra: ukidanje vanrednoga stanja. a imala je pravo da i u međuvremenu. umereno-liberalna stranka oktobrista.) Zakon o izborima za Državnu Dumu (od 11. car je svake godine. Garantovane slobode uređene su zakonima (o štampi — 24. zakon o Državnom Savetu davao je ovoj ustanovi položaj podjednak sa Dumom. Oktroisani Ustav Carevine davao je caru gotovo neograničena prava. a od 1. Međutim su svi. i sasvim oproštena. decembra) proširio je izborno pravo na neke kategorije posednika na selu. pored toga. o čemu je svakog 1. na sve stanare. koja je istakla kao program čuvanje neokrnjenog starog režima. mnoge grane zakonodavstva i budžeta nisu spadale u kompetenciju domova.“ Izborna borba za Prvu Dumu provodila se uz slabo učestvovanje i smetanje . na drugoj strani. koji su se zadovoljavali sa manifestom od 17. plaćanja kamata za otkupninu zemlje još neisplaćene od doba oslobođenja i iz g. penzionere. i najzad Ustav Ruske Carevine. ali ne bez pomoći i posredovanja umerenijih i razboritijih elemenata među seljacima. 18 zastupnika plemsgva. Slobode nisu postojale. nemajući inače određenih pogleda na državno uređenje Rusije. Poljaci. 1881.. Ali sistem izbora ostao je kao što je bio i ranije. Vladi je samo pošlo za rukom da ukloni sa birališta nekoliko uglednih političara. bankarske i trgovačke službenike. običnim ukazom. Ustav je dakle još u temelju svome bio neiskren. koje se produžavalo bez zakonske osnove. jer je zemlja sve do Druge Revolucije živela u izuzetnom stanju. aprila. 6 zastupnika nauke. Vite je uoči njenog sastanka uspeo da zaključi jedan veliki zajam. car je sebi rezervisao pravo na imenovanje istog broja zastupnika koliko je bilo biranih. Tek kada se stvorila levičarska Duma. da kupuje spahisku zemlju pa da je preprodaje seljacima. Inače. oktobra i državnim ustavom od 23. samoupravne. stvorena je naročita. Zbog teških saobraćajnih prilika i nedovoljno razvijene političke svesti. ništi i pljačka tuđu imovinu. januara izlazio ukaz. kad domovi ne rade. poglavito u Francuskoj. poglavito u vezi s izborima za Državnu Dumu. 6 od duhovništva pravoslavne crkve. vladinih organa. posredan i glomazan. te na zanatlije. Slobode su bile zagarantovane. za koje se držalo da će biti izneseni kao nacrt pred Dumu. Socijalističke stranke: boljševici i menjševici i narodnjačke-socijaliste-revolucionari „eseri“ i narodne socijaliste („en-esi“) bojkotovale su izbore. sudu i školama. odlučivao ko he u toku te godine „biti prisutan“ u Savetu. januara 1907. 111 . Tatari i neki drugi manji narodi izabrali su za Dumu poslanike avtonomiste. pa su zato neki nemački pravnici i obeležili novo stanje kao „prividnu ustavnost.) Taj je tražio konfiskaciju spahiskih zemalja. U izborima su učestvovali: krajnja desnica. i širokih socijalnih reforama.). donosi zakonske uredbe. ta vlast i te slobode bile su veoma skučene. A da bi konzervatizam ovoga tela bio još pojačan. o zborovima i udruženjima — 4. funkcionisanje svoje vlade. i privremeno je ugušila agrarne nerede. očekivali od vlade da izvrši obećanje Manifesta od 17. da su izbori obavljeni slobodno. Predlog za promenu Ustava mogao je da potekne samo od cara. ali u celini se može smatrati. Pored toga kadeti su bili za avtonomiju Poljske i široke povlastice Ukrajincima i manjinama Rusije u pogledu upotrebe njihovih jezika u lokalnoj upravi i samoupravi. na predlog predsednika vlade. novembra 1905. na predlog ministra unutrašnjih dela. veoma udaljen od načela jednakosti. 12 zastupnika trgovine i industrije. No kako je imenovanih članova bilo preko stotine. 6 zastupnika veleposednika Poljske Kraljevine. seljacima su smanjena. U brzini su spremani još neki zakoni. vlada nije bila odgovorna. te izborni red za Državni Savet.bolom u duši sluša. Najveći uspeh (161 poslanika) dobila je stranka Narodne Slobode ili „konstituciona lista demokrata“ zvanih obično kadetima. baš kao i zakonodavna vlast oba doma. činovnike. učešće birača bilo je mnogo slabije nego što se moglo očekivati. marta 1906. To su bile pristalice parlamentarne demokratske monarhije. u prvom redu umereni krugovi. Izdat je nalog Državnoj Hipotekarnoj Banci za seljake. Postepeno vlada je savladala seljake. ali stvarno. Da bi sasvim obezbedio. menjševici su učestvovali na izborima. ali su i oni otkroisani. To su bili ustavni zakoni za Državnu Dumu i Državni Savet (Gornji Dom). saobraćajne. nezavisno od Dume. a Savet je bio sastavljen od 98 biranih članova (34 izaslanika okružnih skupština zemstava. Pored toga izabrana je masa vanstranačkih seljačkih poslanika. koji su se založili za čekanje na mirno rešenje agrarnog pitanja. 16 zastupnika veleposednika onih gubernija koje nisu imale zemstava. koji su u Dumi obrazovali „Radni klub“ (oko 100 poslanika.

vojnim sudovima i smrtnim kaznama. pod predsedništvom Muromceva. Predsednik se. kao da zemlja ne sme da ostane privatnom svojinom već mora da bude na raspoloženju sviju koji je obrađuju. Predsednik vlace Petar Stolipin je gvozdenom rukom suzbijao pobune i anarhiju u zemlji. februara sledeće godine. koje je vlada bezobzirno ugušivala iznimnim merama. da nije „sa čistim srcem“ radila na dobru naroda. a zamenio ga je Stolipin. na primer. bio zatvorio i nije nikoga puštao sebi. a za njim. međutim.Vlada smatra potpuno pogrešnim uverenje koje se širi među seoskim stanovništvom. Ali se Duma nije mirno razišla: velik broj levičara otišao je u Finsku.koji su se kasnije obavili u nekim azijatskim okruzima. Ali pošto je Trepov uzalud pregovarao sa vođama stranke. bi primljeno rešenje da se Duma raspusti. eksproprijacija „neće povećati seljačke prihode. Tako je. U debati o agrarnoj reformi govorio je u ime vlade ideolog reakcionarnog plemstva. Po savetu komandanta svoje palate — Trepova — car je prvo mislio da poveri sastav vlade kadetima. Proglas je ostao u narodu gotovo bez posledica. isto tako bezuspešno. obavestiti narod o rešenju agrarnog pitanja. Vlada izdade protiv Dume jedno polemičko saopštenje. a osiromašiće državu. koja se vadi iz naftalina. car je otpustio grofa Vitea i jedan deo njegovih ministara i poverio je „obrazovanje nove vlade državnom sekretaru Goremikinu.“ Uoči saziva Dume. Car je potpisao proglas kojim optužuje Dumu. u kome su ga pozivali da ne plaća poreze niti da daje regruta. pomoćnik ministra unutrašnjih dela Gurko. u kom se kaže: „. pa je rešeno da se takav proglas uputi. stavivši na dnevni red pitanje: da li treba.. Stolipin je spovodio i neke reforme. i u kojem obliku. i umereno-liberalni ministar spoljnjih poslova Izvoljski. pri kom je ranjena ćerka Stolipinova i još oko 40 osoba. Odmah iza toga vlada se javila sa reakcionarnom izjavom. i tu su u Viborgu. Duma je većala o osnovnim socijalaim i političkim reformama. regulisan položaj verskih opština staroveraca i sektaša. odmah iza oktroisanja ustava. iako sa čistijim namerama. Vlada je povela parnicu protiv potpisnika proglasa. i stavila ih pred petrogradski sud. ukinuta su poslednja ograničenja građanskih 112 . nego je naredio da se adresa preda pismenim putem. jula Duma je primila proglas na narod. „ovoj staroj bundi. Pored policajnih mera i zavođenja prekih sudova. i tako će osloboditi sve potlačeno čovečanstvo.“ Duma je odgovorila na to. i tako su i ukaz i proglas oštampani. oduzevši im na taj način izborno pravo. koji je vrlo vatreno i oštro polemisao sa kadetskim predlagačima. socijalna revolucija proletarijata ukinuće podelu društva na staleže. Duma je imala biti raspuštena. jer. jer će učiniti kraj svim oblicima eksploatacije jednog dela društva od strane drugog. Glavna načela socijalne demokratije bila su izražena u ovom stavu njihovog programa: „Zamenivši privatnu svojinu sredstava proizvodnje i obrta. Ona je.. a nova se sazivala za 20. u kom je bilo jasno i oštro podvučeno načelo o eksproprijaciji privatnog zemljišta. maja car je svečano otvorio Dumu prestonom besedom u Zimskoj Palati. dogod se sprečava većanje Dume.. 10. te da prema tome treba oduzeti sve privatne zemaljske posede“. Neophodnim uvetom ovake socijalne revolucije biće diktatura proletarijata. Duma osudi vladu i prihvati kadetsku osnovu agrarne reforme. adresa je usvojena jednoglasno. Nisu ga zaustavile u tom ni teroriste sa njihovim strašnim atentatom u njegovoj vili. bivšeg profesora moskovskog univerziteta i jednoga od najsjajnijih ljudi liberalne Rusije. pa će time osuditi samo zemljoradničko seljaštvo za večito na prosjački štap i šta više na glad. i ustanovivši sistematsku organizaciju društvenog produktivnog procesa za obezbeđenje blagostanja i svestranog razvitka sviju članova društva. uz uobičajene izraze odanosti monarhu. sadržavala čitav program kadetske stranke i odlučno tražila potpunu političku amnestiju. Idućeg dana bio je smenjen Goremikin. Sa vladom se vodila neprestana borba. U adresnoj debati postignuta je potpuna sloga. a odmah iza toga Duma je aklamacijom jednoglasno izabrala za predsednika moskovskog kadetskog poslanika. S najvećim uzbuđenjem i za vreme pobuna u celoj zemlji. Ali se preko noći car predomisli.. stoji tu dalje. kada duva hladan vetar“. 7. i pošlje ađutanta predsedniku vlade s pozivom da da obustaviti štampanje ovih državnih akata. koji su zamenili „blage“ i redovne vojne sudove. advokata Sergija Muromceva. 169 poslanika izdali proglas na narod. Car nije primio predsedništvo Dume koje je htelo da mu lično preda adresu.

kolektivističke seoske opštine i da traže od „mira“ da im izdvoji u njihovo privatno vlasništvo onaj deo zemlje. Onda je 3. kadete i socijaliste. novembra 1906. ali je on i dalje vladao neograničeno. Vlada je ugušila pokret. Razume se. zbog umorenosti od atentata. Antantina se sloga manifestovala god. Poljacima i drugim narodnostima. otvorena bez ikakvih ceremonija čitanjem carevog ukaza 20. bio je 113 . i drugi kadeti. i da slomi neku vrstu kolektivisgičkih agrarnih navika kod seljaka. štrajkovi i demonstracije. 1911. gdegod je mogla. u krizu zbog Maroka. ministar spoljnjih poslova Izvoljski otišao je za poslanika u Pariz. a i eseri su se pojavili sa 35 predstavnika. Stolipin je sa pretnjom ostavke prinudio cara da odgodi na tri dana oba Doma i da potpiše tu protivustavnu uredbu. Pored toga Stolipin se starao da popravi ekonomsko stanje zemlje. Imajući poslušnu Dumu i u glavnom poslušan Državni Savet. U njoj je opozicija bila predstavljena sa nekih 50 kadeta. potporu vladi. optužene zbog spremanja bune. Stolipin je mogao da čvrstom rukom sprovodi svoj program. koji se u glavnom sastojao u stišavanju zemlje i u odlučnom nacionalističkom kursu. koju su teško osetili i vlada i nacionalistički i liberalni društveni krugovi. da poboljša administraciju. februara 1907. izdata je uredba od 9. kojom su seljaci dobili pravo da napuštaju „mir“ t. oko 20 članova radno-seljačke grupe i socijal-demokrata i nešto Poljaka avtonomista. Opadanje revolucionarnog pokreta bilo je očigledno. Po-što je u mnogim društvenim slojevima otpočela reakcija. a takođe i protiv ukrajinskog pokreta. utvrđeno je radno vreme u radnjama. Rusija je tada bila primorana da kapitulira pred Nemačkom i da zatraži od Srbije kapitulaciju pred Austro-Ugarskom. da je između vlade i Dume otpočela žučna borba. gde je Francuska odnela diplomatski pobedu nad Nemačkom. Rad na reorganizaciji vojske bio je posle toga pojačan. tvrdeći da oni imaju sa Rusijom samo zajedničkog vladara). kao i popravljanje ekonomskog stanja zemlje. U zimu 1910—1911. dok nije Stolipin ultimativno zatražio od Dume da mu izruči gotovo sve socijal-demokratske poslanike. koje Finci nisu priznavali. Za Drugu Dumu vlada se ozbiljno spremala: s jedne strane radilo se na zakonskim osnovama. sklopila s njima preko Francuske „srdačan sporazum“ („Entente“). U isto je vreme energično rađeno i na poboljšanju spoljašnje situacije. na koji su oni imali pravo prema brojnom sastavu porodice. Ali ipak Rusija se nije bila toliko oporavila. koji je počeo jako da se razvija. U poslednjem svojstvu. koji je u isto vreme bio i agent tajne policije. Državna Duma. juna izašao carski ukaz o raspuštanju i ove Dume i uredba o novom izbornom redu za Državnu Dumu koji je obezbedio prevlast veleposednika i bogatog građanstva nad ostalim staležima i grupama. imala je mnogo jaču desnicu nego prva. Čak je i Treća Duma s velikom većinom osudila vladu. koje bi vlada predložila Dumi. Predsednik Dume. Kadeti su izgubili 60 mandata. sa boljševicima. Sve su socijaliste. kao što se nije obazirao ni na istupanje protiv njega većine Državnog Saveta.. Rusija je već godine 1907. Tako se stvorila Trojna Antanta protiv Trojnog Saveza. uživajući ako ne simpatije. Treća Državna Duma bila je potpuno poslušna i sa jakim reakcionarnim obeležjem. a na njegovo je mesto Stolipin doveo vrlo sposobnog i spremnog diplomatu Sergija Sazonova. a ono neograničeno političko poverenje carevo. Ovom uredbom Stolipin je išao za tim da stvori u Rusiji stalež bogatih seljaka-vlasnika. da reorganizuje vojsku i mornaricu.. a s druge strane vlada je energično posredovala u toku izborne borbe pomažući desničare i goneći. koja je trajala sve dotle. učestvovale u izborima.. izbiše veliki neredi na visokim školama. buna i prevratničke akcije ekstremista. ali su socijal-demokrate dobili višak od 48 mandata. dotle su vešto manevrisali između vlade i levice. j. To je bila veoma ozbiljna opomena. naime. posle ugovora sa Englezima o podeli interesnih sfera u Persiji. Ovaj je zakon bio nepravedan prema Poljacima.prava seljačkog staleža. koji je dotle bio ruski ministar kod Vatikana. odbio da potvrdi Stolipinov zakonski nacrt o zavođenju biranih zemstava u beloruskim i ukrajinskim gubernijama na desnoj obali Dnjepra. na koje su „eseri“ polagali nade. ali ovaj vladin ultimatum nisu mogli prihvatiti. ali Stolipin se nije na to obazirao. kadet Golovin. da bi mogla uzeti odlučan stav prilikom aneksione krize godine 1908-9. dok ga nije ubio jedan terorista. Oba doma osudiše Stolipina. naročito prema Finskoj (sprovedene su mere koje su išle zatim da u izvesnom pogledu potčine Finsku zajedničkoj vladi i zakonodavnim organima. Doživevši težak diplomatski neuspeh u aneksionoj krizi. Savet je. Ali uz to je došla i jača i ekstremnija levica.

Taj policiski agent i terorista ušao je u pozorište za vreme svečane predstave. U istočnoj Pruskoj ruske trupe brzo su napredovale. Mobilizacija ruske vojske bila je izvršena brzo i tačno. zbog ruskog napredovanja nastala opasnost za mnoga važna mesta u Nemačkoj. blagodareći tome. kako se tada očekivalo. Junačka odbrana male ruske tvrđave Osoveca zadržala je brzo napredovanje Nemaca. jer su verovali da će ruski narod dići bunu. na stanje zdravlja bolešljivog carevića i. Značaj ove operacije. pucao i na smrt ranio ministra-predsednika. koji se vratio u aktivu. nastavio je njegov kurs. budući diktator. Rodzjanko je bio za liberalni kurs. a revolucionarni radnici i omladinci sa oduševljenjem su demonstrirali pod nacionalnim trobojkama i sa carevim slikama.. Ovo je davalo pruskim militaristima potrebno samoupozdanje i drskost. korisna po opštu stvar ali veoma teška za Ruse.i trećepozivaca. da prvo dobije mogućnosti za različne privatne intervencije na dvoru. koja je. spremna za rat. digla da zaštiti Srbiju. i za sam Berlin. mladi advokat Kerjenski.000 Rusa zarobljeno. ministar finansija grof Vladimir Kokovcov. U jesen godine 1912. i u tome smislu obavestio je cara Viljema II njegov ambasador u Petrogradu grof Purtales. bio je u tom. Izgledalo je da počinje druga velika revolucija. maja 1914. Oktobristi nisu bili u svojoj većini suviše naklonjeni vladi. pred očima cara i sjajnoga skupa. a austro-ugarske u pravcu Ljubljina. verovatno hipnozom. a u Srpsko-Bugarskom Ratu. Odmah iza toga druga ruska armija generala Renenkamfa. Dok se tako.. pri velikim svečanostima septembra 1911. koji se više proslavio pljačkom nego vojnim sposobnostima. a onda i za upliv na političke poslove. Duma je izdala vatren proglas u patriotskom duhu. sva se Rusija. Ruske su trupe nastupale u pravcu Galiča i Lavova. Društvena uzrujanost sve je više rasla. To je bio psihološki momenat ogromne svetsko-istoriske važnosti. Ovaj je čovek uticao povoljno. veći deo javnog mnenja nalazio se na srpskoj strani. u Kijevu. Njegov uticaj postao je naročito velik i koban za vreme Svetskog Rata. u koju je ruska komanda ušla dosta neoprezno. čim ga car pozove pod zastave. koji je bio očigledno predznak mnogo većih događaja. i 31. naročito armija generala Brusilova. osuđivanog za krađu konja. pretrpevši teške gubitke. Generalu Hindenburgu. morala je da se brzo povlači. u leto 1913. naročito pod uticajem Balkanskog Rata. U Rusiji je nastao unutrašnji mir. jugozapadne armije generala Ivanova. koja je omela program svečanosti. u istočnoj Pruskoj i istočnoj Galiciji. bio je svedok prave pobune u Petrogradu. imajući veliku nadmoćnost nad garnizonima Nemaca sastavljenim od drugo. čim je buknuo Svetski Rat. ali se naročito brinuo o moralnoj sanaciji društva. a nije u nevolji pomogao generala Samsonova. pošlo je za rukom da opkoli veliki deo ruske vojske generala Samsonova. U tom ratu su simpatije Rusije bile potpuno određene i energično yz balkanske hrišćane. koji je stekao žalosnu svetsko-istorisku slavu pod imenom Raspućina. primljen jednoglasno. Time je Francuska bila u taj mah spašena. iz njihove je sredine izašao predsednik Dume Mihajlo Rodzjanko. koji je sa svojim predsednikom vlade Vivijanijem posetio zvanično Cara u julu 1914. i vladu. samo bez one oštrine. Na krajnjoj levici pojavio se veoma jak govornik. imađahu velike bojeve sa austro-ugarskom vojskom. te je Nemačka morala da povlači trupe sa Zapada i smanjuje energiju ofanzive u pravcu Pariza. istočnopruska operacija završila neuspehom. otpočela je ruska vojska jednu veću ofanzivu u nekoliko pravaca. imala da bude godine 1917. potpuno je sebi potčinio volju carice. Za njegovo se vreme pominjao moćan uticaj na dvoru jednog mračnog tipa. što je. Predsednik Francuske Republike Poenkare. a s druge strane nužno je bilo preteći Rusiju. Samsonov ubijen i preko 80. Demonstracije u Petrogradu prilikom proleterske svečanosti 1. sibirskog mužika i sektaša. Pošto je najispupčenije delove Poljske Rusije napustila. godine bile su početak veoma ozbiljnih nemira. pa je u bojevima 30. kao jedan čovek. Tim je uspeo. Naslednik Stolipinov. obavljeni su izbori za Dumu. težeći da razdvoje ruski zapadni i jugozapadni 114 .ubica određen u tajnu stražu koja je čuvala cara i njegovu porodicu. Iz njih je opozicija izašla pojačana. da otpočnu ofanzivni rat prvom zgodnom prilikom. kojom se odlikovao njegov prethodnik. „čuvajući“ visoke goste. Ali. avgusta kod Soljdau-Tanenberga ta ruska armija gotovo sva uništena. pa je između činova.

front. Ove teške borbe završile su sa sjajnim uspehom ruskog oružja.. Austro-ugarska ofanziva bila je zaustavljena, a ruske trupe posele su Lavov i zauzele na juriš Galič. Nastavljajući ofanzivu u zapadnom pravcu, Rusi su opkolili prvoklasnu tvrđavu Pšemisl. U ovim bitkama naročito su se odlikovali generali Kaledin, budući za vreme revolucije ataman donske kozačke vojske, Kornjilov, budući vođa protivboljševičkog pokreta, i Bugarin Ratko Dimitrijev, koji je hteo da svojim učešćem u ratu na strani Rusije popravi veliki zločin Bugarske, koja se držala tobož neutralno, spremajući se da zada u zgodan čas težak udarac Srbiji, a preko nje svojoj osloboditeljki Rusiji. Jeseni 1914. godine bile su velike borbe u Poljskoj, Zapadnoj i Istočnoj Galiciji i na Karpatima. Borbe su vođene sapromenljivom srećom. Beć je tada ruska vojska počela da strada od nedostatka oružja, a naročito od nedostatka municije. Isto tako ni intendantura ni sanitet nisu bili kao što treba. Naročito su teški bili bojevi u Karpatima i u okolini Lođa; za vreme operacija oko Lođa sam vrhovni zapovednik ruskih trupa, veliki knez Nikola Nikolajević, umalo što nije bio zarobljen. Prilikom ofanzive u pravcu Varšave Nemci su bili toliko sigurni, da će ući u poljsku prestonicu, da su spremali jednu vrstu povratka saskog kralja na poljski presto. Dolazak ruskih sibirskih pukova, pravo iz vagona u boj, zaustavio je Nemce pred samom Varšavom. Na austro-ugarskom frontu bilo je čestog predavanja, i to ne samo mnogobrojnih pojedinaca, nego i čitavih četa i pukova Slovena. Srbi, Hrvati, Slovenci, Česi, Slovaci, Ukrajinci, Karpatski Rusi i galički Rusini prelazili su na rusku stranu. Treba spomenuti, da se među Poljacima, a i među Ukrajincima, vodila jaka agitacija protiv Rusije. Pruski Poljaci držali su se veoma rezervisano, dok su među austriskim Poljacima, koji su od sviju Slovena imali najpovoljniji položaj u dunavskoj Monarhiji, bile stvorene specijalne legije, koje su trebale da budu jezgro poljske vojske u službi centralnih sila. Međutim su ukrajinski odredi, odani Hapsburzima, bili veoma malobrojni. Zima 1914 — 15. g. prošla je u izvanredno teškim borbama, koje su vođene u Poljskoj, Galiciji i naročito na Karpatima, i u istočnoj Pruskoj, gde je učinjen ponovan pokušaj jedne ofanzive većeg stila. I ova ofanziva završila se novim, i opet veoma teškim porazom ruskih trupa, naročito u velikim šumama kraj Avgustova u Poljskoj, nakon niza neuspeha među mnogobrojnim mazurskim jezerima u istočnoj Pruskoj. Deseta ruska armija bila je velikim delom uništena i čitav jedan armiski kor zarobljen. Vrhovna Komanda optužila je posle toga zbog špijunaže ruskog žandarmeriskog potpukovnika Mjasojedova, koji je bio osuđen i obešen. Ova ličnost svakako je prljava i sumnjiva, ali izgleda da je Vrhovna Komanda jako preterala ceneći njegovu ulogu. Taj udar ublažila je donekle kapitulacija moćnog Pšemisla, u kom je zarobljeno više od 100.000 austro-ugarskih časnika i vojnika. Ovaj sjajni uspeh prinudio je nemačku Vrhovnu Komandu da učini veliki napor i da udari s velikom snagom protiv Rusa. Celu operaciju vodio je general Makenzen, koji je bacio ogromne mase, poglavito nemačkih trupa, na ruske položaje na reci Dunajcu i kraj Gorlickog Prelaza kroz Karpate. Ofanziva je počela jednom dotle neviđenom i neverovatno snažnom topovskom „bubnjarskom“ vatrom. Težak poraz ruskih trupa na Dunajcu bio je početak strašnog povlačenja ruske vojske, koje je trajalo od aprila do septembra 1915. Bez oružja i municije ruske trupe su više puta prelazile u očajne kontra-napade i ponekad su više dana zadržavale nadmoćnog protivnika, umirući onako, kako, izgleda, može umirati samo ruski vojnik; ali su stalno sve više i više gubile i zemljište, i samopouzdanje, i topove, i komoru. Usled toga nastaje demoralizacija i rasulo. Krajem avgusta ruske su trupe napustile gotovo svu Galiciju i Bukovinu, pa posle i svu Poljsku sa Varšavom i tvrđavama Ivangorodom i Modlinom, veliki deo Litvanije sa bivšom prestonicom Vilnom i tvrđavom Kovnom, gotovo svu Kurlandiju sa pristaništem Libavom i prestonicom bivše kurlanske vojvodine Mitavom, velike delove Belorusije sa tvrđavama Grodnom i Brest-Litovskom, koje se gotovo nisu ni branile, i najzad delove Volinije sa gradovima Koveljem i Luckom. Počela je evakuacija ne samo Minska, nego i Kijeva. U celoj zemlji zavladala je panika, ali se u isto vreme javila i nekakva nova otporna snaga. Protiv mišljenja svoje vlade, car je smenio vrhovnog zapovednika, velikog kneza Nikolu Nikolajevića, postavivši ga za namesnika i komandanta na Kavkazu, gde se vodio rat protiv Turske, a sam je primio na se vrhovno zapovedništvo. U tom tragičnom trenutku vojna sreća se nekako opet okrenula Rusima. U bitci u 115

pravcu Lucka glavnokomandujući na jugozapadnom frontu, general Brusilov, naneo je znatan poraz austro-ugarskoj vojsci, a na drugim mestima ofanziva centralnih sila beše zaustavljena. Posle ruskog poraza stupila je u rat Bugarska na strani Nemačke i Austrije. Aktivnost ruske flote, koja se pod admiralom Kolčakom odlično držala na Crnome Moru, nije mogla da ozbiljno deluje na Bugarsku. Zbog neutralnosti Rumunije jedini pravac koji je stajao Rusima na raspoloženju za pomoć Srbiji bio je bukovinski, i tako je došlo u novembru i decembru 1915. do neverovatno teških borbi ruskih trupa u Besarabiji i Bukovini, gde su one često gotovo goloruke jurišale na odlično utvrđene neprijateljske položaje. U isto vreme car Nikola se svom snagom zalagao za to, da se Srbiji ukaže pomoć sa zapada i da se bar spase ono što je od aktivne Srbije ostalo posle albanske Golgote. U teškom položaju, u zimu 1916., moral Rusa je jako podiglo zauzeće Erzeruma, u Jermenskoj, koje je junački izveo komandant armije Judenić. Na proleće godine 1916. osetilo se znatno poboljšanje na celom ruskom frontu. Rusija je ne samo mobilisala ogromne snage vojske, nego ih je i dobro naoružala. Snabdevanje vojske municijom, hranom i ostalim potrebama, kao i organizapija saniteta i uređenje saobraćajnih prilika, behu znatno popravljeni, uz aktivno učešće širokih krugova ruskog društva. Uz više demonstrativnu ofanzivu na severozapadnom i zapadnom frontu, otpočela je juna 1916. vrlo ozbiljna i opsežna ofanziva na frontu generala Brusilova. Kao što je nesrećna ruska ofanziva avgusta 1914. u istočnoj Pruskoj spasla Pariz, tako je u još mnogo većoj meri ofanziva Brusilova spasla Italiju, koja se tada nalazila u očajnom položaju. Posle moćne topovske pripreme ruske trupe na širokom frontu jurišale su na austro-ugarske položaje i nanele su protivniku niz teških poraza, zarobivši stotine hiljada neprijatelja, „dobivši ogroman ratni plen, sa mnoštvom teških i lakih topova; zauzevši stotine kilometara neprijateljskih rovova. Septembra meseca ova je ofanziva obustavljena, ne samo zbog upornog odupiranja Nemaca i nadmoćnosti njihove artiljerije, nego i zbog unutrašnjih političkih prilika, koje su u Rusiji postajale sve gore. Cela ofanziva, iako nije dala sve plodove, ipak je bila veliki, ali na žalost i poslednji uspeh Rusije u Svetskom Ratu. Ulazak Rumunije u savez Antante nije doneo očekivanih koristi. U Vlaškoj, Moldaviji i Dobrudži ruske trupe su jako nastradale. U Dobrudži one su se borile rame uz rame sa jugoslovenskim dobrovoljcima, a imale su protiv sebe Nemce i Bugare. Katastrofalni tok ratnih događaja na rumunskom frontu bio je takođe jednim delom rezultat potpunog političkog rasula, koje je nastalo u Rusiji. Opšte oduševljenje i sloga kojim je Rusija počela Svetski Rat već odavno behu zaboravljeni. Car i njegove vlade, u koje su često ulazile ličnosti posve negativnih umnih i moralnih kvalifikacija, nisu se pokazale na visini neverovatno teške situacije. Car je verovao najviše carici zaslepljenoj u ludom misticizmu i pokvarenoj i nesposobnoj kamarili. Caricu bez dovoljno razloga, a kamarilu izgleda sa veoma jakim razlozima, optuživaše narod i zbog veleizdaje. Reč „izdaja“ bila je na svima ustima, na frontu i u pozadini. Finansisko i administrativno rasulo pripisivani su najviše izdaji. Vlada je sasvim izgubila poverenje naroda, sposobnost orijentisanja i stvarno čak samu upravu nad zemljom. Ekonomske neprilike postajahu sve jače, iako je iz početka narod mnogo štedeo, blagodareći zabrani prodaje alkoholnih pića. Ministar-predsednik Štirmer, pod opštom sumnjom zbog veleizdaje, bio je možda najkarakterističnija ličnost ovog sutona Rusije. Ali glavni krivac za slom postao je ministar unutrašnjih dela Protopopov, nekad umereno-liberalni političar, koji je onda formalno poludeo, spremajući revolucionarne istupe, koji bi mu dali mogućnost da fizički uništi vođe opozicije. Ne samo Duma, u svojoj većini ujedinjena pod imenom Naprednog Bloka, ne samo razne društvene organizacije, nego i strani ambasadori, plemićske korporacije, konzervativni članovi Državnog Saveta, pa i većina članova dinastije sa caricom-majkom upozoravahu cara na sve veće rasulo i očevidnu katastrofu, koja je pretila i monarhiji i zemlji. U noći 29/30. decembra, u palati carskog rođaka kneza Feliksa Jusupova i uz njegovo učešće, a u prisustvu carevog brata od strica, velikog kneza Dimitrija, ugledni narodni poslanik i vođa krajnje desnice Vladimir Puriškević ubio je Raspućina. „Monarhiju to nije moglo spasti, jer je raspućinski otrov počeo već da deluje... Da li ima smisla ubijati zmiju kada je već ujela?“ Tako rezimira događaj u svojim Uspomenama ugledni desničarski poslanik Vasilije Šuljgin. Pa nastavlja:.. „Mi 116

idemo ka ponoru... Revolucija je propast; a mi idemo pravo u revoluciju... a i bez revolucije sve se već brzo raspada... — Ali taki smo mi ruski političari. Svrgavajući vlast, mi nismo imali smelosti ili bolje reći spasonosne . plašljivosti da pomislimo na praznine, koje oko nas zjape. Politička nemoć, i vlastita i tuđa, ponovo mi je pogledala u oči, podrugljivo i strašno“.. Ovim rečima lepo je prikazana sva težina i tragedija situacije. Carski par je bio potpuno usamljen. Vlada je izgubila ugled i moć, pozadina se nalazila u rasulu. Front se još držao, ali goleme mase dezertera i oko dva miliona zarobljenika — to su bili znaci vrlo ozbiljne bolesti aktivne vojske. GLAVA XXIV. Druga ruska revolucija Svi su očekivali revoluciju, ali je ona ipak došla nekako iznenada. Prema pričanju Rodzjankovom car se već spremao da imenuje novu vladu, koja bi uživala poverenje naroda, ali se u poslednji čas predomisli i napusti svoju rezidenciju. Odlazeći u Mogiljev, u sedište Vrhovne Komande, car je ostavio ministru predsedniku ukaz o odgađanju Dume. 25. februara knez Goljicin iznenada popuni ukaz, usred većanja Dume o aprovizaciji prestonice, u kojoj su počeli štrajkovi i neredi po ulicama. U noći 26/27. predsednik Dume dobio je taj ukaz. Duma mu se nije zvanično oduprla, ali, pošto je u gradu otpočela anarhija i pravi građanski rat, a vlada se nalazila u očiglednoj paralizi, Duma na privatnoj sednici od 27. februara izabere „Privremeni Odbor“ s ciljem, da suzbije anarhiju i da se pobrine o ličnoj i imovnoj sigurnosti. Sledećeg dana, pošto su se i trupe pobunile, obrazovan je Savet radničkih i vojničkih deputacija. Savet je bio očigledno revolucionaran. Car je iz Mogiljeva uputio protiv pobunjenika specijalni odred starog generala Ivanova, ali mu železničari nisu dali da se približi Petrogradu. Posle toga car je pokušao da poveri obrazovanje vlade Rodzjanku, ali je to već zakasnilo. Petrograd je bio u revoluciji. Car, koji je pokušao da prodre u Carsko Selo, našao se, i protiv svoje volje, u glavnom stanu komandanta severnog fronta, generala Ruskog. Tu, u Pskovu, pošto je prikupio mišljenja svoga načelnika štaba i sviju zapovednika frontova, koji su, izuzimajući jednog, tražili njegovu abdikaciju, car je dao spremiti tekst ove abdikacije, koju je i predao članu Državnog Saveta Gučkovu i članu Državne Dume Šuljginu, koji su mu došli. O ovim odsudnim časovima piše car u svom dnevniku ovo: „2. marta, četvrtak. Izjutra me je posetio Ruski i pročitao vrlo dugačak razgovor koji je vodio na aparatu s Rodzjankom. Po njegovim rečima, stanje je u Petrogradu takvo da ministarstvo sastavljeno od članova Dume nije u stanju ništa da učini, jer se protiv njih bori esdekovska partija u licu radničkog komiteta. Potrebna je moja abdikacija. Ruski je poslao ovaj razgovor u Glavni Štab Aleksejevu, i svima glavnim komandantima na frontu. U 12 časova noću stigli su odgovori. Radi spasenja Rusije, i da bi vojska ostala na frontu, ja sam se rešio na ovaj korak. Ja sam pristao, i iz Glavnog Štaba su mi poslali projekt manifesta. U veče su iz Petrograda stigli Gučkov i Šuljgin, sa kojima sam razgovarao, i predao im potpisan i popravljen manifest. U jedan sat po ponoći otputovao sam iz Pskova, sa teškim osećanjima; oko mene izdajstvo, kukavičluk, obmana.“ Dok su se u Pskovu vodili pregovori, bila je već imenovana u Petrogradu Provizorna Vlada, koja je, primivši carsku abdikaciju, odmah stupila u dodir sa novim carem Mihajlom Aleksandrovićem, bratom cara Nikole II. Posle dugog razmišljanja i diskusije, veliki knez Mihajlo potpisao je sledeći proglas: „Teško breme povereno mi je voljom moga brata koji mi je-predao Imperatorski Sveruski Presto, u vreme besprimernog rata i narodnog vrenja. Oduševljen, sa celim narodom, mišlju, da iznad svega stoji dobro naše Domovina, primio sam se ovoga, čvrsto rešen da samo u tom slučaju ostanem na vrhovnoj vlasti ako tako bude volja našeg naroda, koji je nadležan svenarodnim glasanjem, preko svojih predetavnika u Ustavotvornoj Skupštini, da odredi formu vladavine, i nove osnovne zakone Ruske Države.“ Velikom knezu Mihajlu nije bilo suđeno da u Rusiji “vlada; naklonjen više tihom porodičnom 117

prešle u odlučnu ofanzivu. Dok su se neke jedinice još dobro držale. jednog od legendarnih junaka rata. „seljački ministar“. dok ga nisu boljševici uhapsili. i 19.životu. veliki knez Nikola Nikolajević. sastavljena u glavnom od kadeta i socijalista.zv. Posle ugušenja boljševičke bune u Petrogradu i dugih i mučnih pregovora obrazuje se: III. marta Nemci su izveli jedan jak napad na položaje ruskih trupa. Ipak. bez ikakvih političkih ambicija. Druga vlada kneza Ljvova. Ova žalosna lekcija nije poslužila kao ozbiljna opomena Rusiji. oktobra kada su je oborili boljševici („Oktobarska Revolucija“). ubrzo je došlo do promene raspoloženja kod Rusa. Ministar vojni u drugoj vladi kneza Ljvova. marta do 2. general Aleksjejev došao je u sukob sa Privremenom Vladom i bio je stavljen na raspoloženje. koje su čuvale liniju reke Stohoda. Pokazalo se da je ruska vojska jako oslabljena. poglavito na jugozapadnom frontu generala Gutora. koji preuzima ministarstvo poljoprivrede. rušila je jaka utvrđenja protivnika i nanela mu veoma teške gubitke. i nakon još dužih i težih pregovora i odugovlačenja dolazi do IV. da čitavi pukovi neće da se bore. u prilog ofanzive. i njihova je ofanziva bila zaustavljena. juna 1917. i svaka je imala da preživi čitav niz manjih ali teških unutarnjih kriza. Ruske trupe su bile demoralisane. Sve četiri vlade nastavljale su rat. avgusta. dovele konačno do propasti provizorne građanske republike. maja. koalicija kadeta i umerenijih elemenata. Ruske trupe znatno su napredovale. Kerenski. od 2. kada izbija prva akutna kriza. koja je trajala do 25. uz veoma tešku i nepovoljnu spoljnju situaciju. bio je odmah od Privremene Vlade razrešen dužnosti. Njegov naslednik. Strategiski značaj ove ofanzive bio je ipak ogroman. Brusilov je tražio da se otpočne ofanziva. on je povučeno živeo i za vreme Revolucije. maja do 2. Zamenivši na više mesta nepouzdane austro-ugarske jedinice odličnim nemačkim 118 . Svaka od ovih vlada bila je slabija od svoje prethodnice. Druga koaliciona vlada ili prva vlada Kerenskog. ipak Rusija samim faktom svog učešća u ratu zadržavala je na svojim frontovima goleme mase protivnika. naročito je težak zadatak pao u deo trupama armiskog generala Kornjilova. odnosno beskrajne i neograničene političke slobode za sve. jedan narodni socijalist i socijalni revolucionar Černov (vođ stranke i njen glavni ideolog). Saveznici su tražili od Rusije više aktivnosti. koji je zamenio Brusilova. na mestu gde su se spajali zapadni i jugozapadni front. Hronološka šema glavnih događaja Februarske Revolucije izgleda ovako: 1. Vrhovni komandant. 20. većinom austro-ugarskih časnika i vojnika. da straže nisu budne. koja traje do 28. internirali na istoku Rusije i jednom prilikom ubili. naročito je mnogo Rusa tom prilikom zarobljeno. koga je prilikom abdikacije vratio na njegov položaj poslednji car. a Nemci su uspevali da mnogo štošta saznadu o stanju ruskih položaja i njihovih trupa. čisto građanska sa jednim socijalistom (Kerjenskim). čisto pasivno. ali bez Gučkova (ministar vojni) i Miljukova (ministar spoljnjih poslova). koje su se pretvarale u anarhiju. Ruska artiljerija. pucajući neverovatnom snagom i preciznošću. i 21. Ovakvo. načelnik štaba Vrhovne Komande. Mase drugih agitatora radile su u istome smislu. nego i buntovnom raspoloženju svojih vojnika. Ali. Brusilov je spadao u red dvorskih generala i miljenika. Nemci su naneli ruskim trupama teške gubitke. armiski konjički general Brusilov. skroman. vođenje ratnih operacija nije davalo nikakve nade na uspeh i skori završetak rata. onda u vezi sa pokretom generala Kornjilova izbija duga kriza. ako se ne može zaključiti mir. ali je umeo vešto da se prilagodi ne samo liberalnoj i onda liberalno-socijalističkoj Privremenoj Vladi. Njega je zamenio glavnokomandujući na jugozapadnom frontu. ili produženje Prve Vlade. Treće koalicione vlade. usled proglašenja autonomije Ukrajine od strane većine vlade. Glavna karakteristika ovih vlada bile su slabost. Prva vlada kneza Ljvova. u nju ulaze dva socijaldemokrata. iako veoma labavo. t. jula. te kabinet Ljvova odstupa. Centralne sile opet su morale da prebace mase svojih trupa na ruski front i time je položaj zapadnih saveznika bio znatno olakšan. Šta više. ili druge vlade Kerjenskoga. druge su kukavički napuštale položaje bez dovoljno razloga. ruske su trupe. Međutim. kao pravi vojskovođa. zadobivši veliki ratni plen i zarobivši masu neprijatelja. ili su se držale pasivno. II. došlo je na mnogim delovima fronta do ludoga „bratimljenja“ Rusa sa Nemcima i drugim protivnicima. 18. jedan od najpopularnijih ruskih vojskovođa Svetskoga Rata. Ova vlada građanskosocijalističke koalicije traje od 2. bacio je svu snagu svoga besedničkog dara na agitaciju među trupama. koje su.

Ruska vojska se povukla gotovo bez borbe. a na njegovo mesto dođe Kornjilov. i sa druge strane neposredna akcija defetista svake vrste. u koga su polagane najveće nade. Umesto razgovora i agitacije počeli su primenjivati drastičnije i mnogo ubedljivije mere. General Brusilov bio je. Da bi ovo raspoloženje postalo aktivno trebalo je još samo da slobodno počnu uticati na razvoj događaja dve činjenice: sa jedne strane internacionalna i pacifistička propaganda izvesnih krugova ruskih socijalista. otpočeta je dosta uspela ofanziva na rumunskom frontu. kome se Kornjilov dragovoljno predao. Ali za ciljeve rata masa narodna nije imala mnogo smisla. Jedino su spasle čast ruskog oružja nekoliko ruskih ratnih lađa. ali najveća pažnja sviju beše obraćena vrhovnom komandantu. tako su mnogi mislili s početka. a uz drugog liberalni i konzervativni elementi. petrogradski Sovjet. Okupacija tog ostrvlja jeste valjda najžalosnija stranica ruske ratne istorije: ogromni demoralisani garnizon predao se Nemcima sa oduševljenjem. Njihova flota zagospodarila je na Baltičkom Moru. da bi se postigla što potpunija pobeda. Uz prvog bila je većina socijalističkih. Kerjenski se primi i vrhovnog zapovedništva nad trupama. Nesuđeni diktator ostao je odjednom gotovo usamljen. Bojeći se eventualnog ojačanja ruske vojske. bili su uhapšeni odmah. Nemci su za to vreme preduzeli novu ofanzivu. kao nedovoljno jaka ličnost. To je izveo bivši vrhovni komandant general Aleksjejev. ovo leglo ekstremista. U Ministarstvu Vojnom postao je stvarno ministar. jer nije našao ozbiljne pomoći ni u vojsci. centralni saveznici su početkom jula prešli u kontraofanzivu. koji su tamo dobili ogroman plen. trebala je da bude u snaženju vojske i zemlje. i ta nezainteresovanost masa počela je vrlo brzo da izbija na površinu. Kornjilov je verovao da ima na svojoj strani većinu Vlade sa samim Kerjenskim. 2) svesni pacifizam levog krila ruskog 119 . fabrike i železnice militarizovane. naročito ruske socijalističke emigracije (od Lenjina preko Trockog do Černova). terorista Boris Savinkov. kao što nisu rasvetljene i druge pojedinosti celog događaja.trupama. bila je proizvod razočaranja naroda i vojske u sposobnosti vlade da pobednički završi rat. da će zajedno sa Kornjilovom zavesti red i očuvati vojsku bar od daljeg rasula. Tu je vodio glavnu reč Kerjenski. koje su se borile junački i očajno. i Nemaca. U pozadini su njihovi agenti bacili u vazduh ogromna vojna slagališta u Kazanu. opet na jugozapadnom frontu. ali je odjednom izbio nekakav nesporazum. avgusta) sastavljenu od sviju bivših članova Državnih Duma i mase delegata najraznovrsnijih organizacija. Vlada je naredila da se Kornjilov smeni i uhapsi. Sovjetske organizacije na frontu i u pozadini trebalo je da budu raspuštene. čim su stavili vladi do znanja da su solidarni sa Vrhovnim Komandantom. Ona je pomogla da se posedne Moonzusko ostrvlje. Da bi skrenula pažnju zemlje na izvanredno težak položaj. Najbliža okolina generala Kornjilova ubeđivala ga je o neophodnoj potrebi korenite promene kursa: trebalo je naterati Privremenu Vladu ili da se pokori njegovim odlučnim merama ili da odmah podnese ostavku. iako zvanično samo zamenik ministrov. (12. koji sve dosada nije. da bi izbegao strahote građanskog rata. da bude rasteran. potpuno rasvetljen. stavljen na raspoloženje. General Gutor bio je smenjen. Nekoliko dana Rusijom je upravljao direktorijum na čelu sa Kerjenskim. Ruski front bio je na više mesta probijen i došlo je do povlačenja. Suverena Privremena Vlada stvarno nije imala za sobom gotovo nikoga. Privremena Vlada sazove „Državnu Skupštinu“ u Moskvu. Sa velikim naporom pošlo je za rukom zaustaviti ruske trupe na drugim odbranbenim linijama u pravcu prema Petrogradu. Nekoliko zapovednika pojedinih frontova. a petrogradski garnizon razoružan. dok je glavni udar na frontu bio izvršen na liniji zapadne Dvine do Baltičkog Mora. a ponegde i do begstva ruskih trupa u potpunom rasulu. A i Nemci nisu ostali pasivni. iskoristivši zločinačku nepažnju straže. Nekoliko ruskih pukova nisu ni branili svoje položaje. Revolucija. Nemačke lađe potpomagale su kopnenu akciju. među njima i. a na njegovo mesto bi postavljen znameniti Kornjilov. U međuvremenu vlada je raspustila parlamenat i proglasila republiku. ni u pozadini. odnosno armija. prema tome. Stvar je domalo dobila karakter ličnog sukoba između Predsednika Vlade i Vrhovnog Komandanta. u koga su takođe polagane nade. Ove tri stvari: 1) nesvesni pacifizam usled krajnje zamorenosti masa i vojske. koji je vlada proglasila Kornjilovljevom bunom. Činjeni su očajni pokušaji da se situacija spase. Riga je pala u ruke Nemaca. pod jakom kontrolom centralnih sovjetskih organizacija. Glavna i prva svrha Revolucije. general Denjikin.

Tada su se svi socijalisti veoma mnogo uzdali u štokholmsku Socijalističku Konferenciju. Ali još istog dana. čuli su se zahtevi. Bilo je jasno. sve je to govorilo ruskim socijalistima da treba voditi ne samo aktivnu politiku mira nego i aktivnu politiku rata. Otud je proizašla intenzivna akcija sovjeta i vlade da se ojača vojska i pripremi opšta ofanziva. koja je imala da dokrajči rat. zahtev da se odmah obustave neprijateljstva. da već sada izjavi da cilj slobodne Rusije nije u vladanju nad drugim narodima. čak i nemačke socijal-demokratije. Usled toga se između vlade i socijalističkih stranaka sa jedne.“ Doduše. u Petrogradu se međutim odmah opažalo da postoji jaka akcija socijalističkih elemenata sovjeta. koji su bili spremni davati poverenje Vladi samo pod izvesnim uslovima. ali već 3. na prvome mestu Sovjeta. pa su veoma brzo počeli da izbijaju sukobi i u provinciji između tri faktora vlasti: vladinih komesara.“ I Privremena Vlada je pod uticajem revolucionarnih organizacija i štampe. obnova klasne borbe. i zatim je (30. u uskoj zajednici sa saveznicima. Ruski narod ne traži da ojača svoju spoljnu moć na račun drugih naroda.“ U zvaničan program Prve Koalicije ušlo je načelo mira „bez osvajačke politike i kažnjavanja kontribucijom. Takvo stanje u središtu države uticalo je nepovoljno na raspoloženje cele zemlje. u kome se o ratu govori na ovaj način: „Ostavljajući volji naroda da. na dnevni red ideja međunarodne proleterske solidarnosti. nego u osiguranju stalnoga mira na osnovu samoodređenja naroda. marta) na „narode svega sveta. bila je prinuđena da nastavi rat. i 3) akcija plaćenika i Nemaca. Privremena Vlada. j. isto kao i raspoloženje Antante. Stavljena je. ruski narod neće dopustiti da njegova domovina izađe iz velikog rata ponižena i oslabljena“. U prvim izjavama Privremene Vlade istaknuti su veoma odlučno motivi borbe do pune pobede i saglasnosti sa saveznicima. dakle. marta. i većine naroda i vojske sa druge strane.“ Međutim. ali svi pokušaji da se reši ova malo neobična „kvadratura kruga“. marta) jedan proglas na rusko građanstvo. — poklapajući se međusobno — stvarale su veoma nepovoljne uslove za produženje rata. ostali su potpuno jalovi. objavila uskoro (28. a da se u isto vreme pokorava disciplini. u glavnom je ipak radila u duhu međusavezničke solidarnosti. te do koalicije između socijalista i liberalne buržoazije. u nasilnom osvajanju tuđih teritorija. U vezi sa problemom rata i mira stajao je i problem organizacije vojske. Kada je Miljukov. da vojska bude najslobodnija u svetu. ne vodeći računa o grupisanju ratujućih država. usled čega je došlo do odstupanja ministra spoljnjih posdova i ministra vojnog. otvarao sve dublji jaz. vešto agitujući protiv rata. isti Sovjet obraćao se i na narode Centralne Evrope pozivajući ih da „stresu lance svog samodržavnog uređenja. marta predstavnik petrogradskog Sovjeta (socijaldemokratski poslanik Čejidže) otvorio je sednicu rečima: „Neka živi svetski proletarijat! Podignuta je zastava međunarodnog proletarijata!“.socijalizma. marta) prihvaćena rezolucija. Ali? u isti mah. propratio svoje saopštenje notom koja konstatuje „svenarodnu želju da se Svetski Rat dovede do odlučnog kraja. sticajem prilika. popuštajući u nekoliko Sovjetima. sazvanu sa programom: „Borba protiv izmirenja stranaka. t.“ govorio je petrogradski Sovjet u proglasu (od 14. da će i prijatelji i neprijatelji samo onda voditi računa o revolucionarnoj Rusiji ako ona bude vojnički jaka. Više nego rezervisana politika Centralnih Sila. na Sveruskoj Konferenciji Delegata Radničkih i Vojničkih Sovjeta.“ ova je nota izazvala pravu bunu protiv Privremene Vlade.. u oduzimanju svih njihovih nacionalnih dobara. reši sva pitanja u vezi sa Svetskim Ratom i njegovim završetkom. dok nezadovoljstvo masa nisu odlučno i uspešno iskoristili boljševici.. na osnovu samoodređenja naroda. i da se mir zaključi bez aieksija i kontribucija.“ „da se povede odlučna borba protiv osvajačkih težnja vlada sviju zemalja.. kao što mu nije ni cilj da ikoga podjarmi ili ponizi. koji su zamenili guvernere i viceguvernere i otpuštene sreske 120 . u kojoj se tražilo da vlada preduzme energične korake za ostvarenje mira.. „Došlo je vreme. pa i većine njenih socijalista. došlo je vreme da narodi uzmu u svoje ruke rešavanje pitanja o ratu i miru. većina socijalista i sovjeta. Iz početka je izgledalo da Privremena Vlada uživa opšte poverenje. saopštavajući saveznicima prepis proglasa Privremene Vlade od 28. Privremena Vlada smatra za svoje pravo i za svoju dužnost.

Upravljači su bili bez volje i bez snage. Rešenje agrarnog pitanja Privremena Vlada je u svakom slučaju htela da odgodi do saziva Konstituante. kao i sva ostala važna državna pitanja. na kom je polju Lenjin ubrzo 121 . i metode nove vlade. koji će voditi pokret. i po svome poreklu pripada ruskoj srednjoj birokratiji. Revolucionarno raspoloženje javlja se kod njega vrlo rano. koju nije mogla da zameni na vrat na nos stvorena milicija. njegova starijeg brata — narodnjaka-teroriste.. prigodom godišnjice otvaranja prve Državne Dume. te lokalni parlamenat („Centralna Rada“). Lenjin. kada vođe stranke treba da prigrabe vlast u ruke. aprila). tuđa socijalizmu. 3) neophodno je upotrebiti taktiku grube sile. treba da su obrazovani od svesnih revolucionarnih vođa. pa čak i državna dobra i imanja samoupravnih tela.“ Pojedine narodnosti i pojedine pokrajine tražile su za sebe slobodu.Velika ruska revolucija zaista je divna u svom veličanstvenom mirnom pokretu. — neke čak i odvajanje (kao Finska). već naročito iz govora kneza Ljvova na svečanoj sednici (27. i odvojenu vojsku. Tada je bilo u Rusiji doba cvetanja legalnog knjiškog marksizma. Vladimir Ilić Uljanov. a sve su više dizali glave ekstremni elementi okupljeni oko boljševičkih vođa. naročito onim Karla Marksa.. i ubijanja samih spahija i drugih posednika. vojnika i mornara. Osnovni princip državne uprave za Privremenu Vladu bio je: dragovoljna poslušnost slobodnih građana prema vladi koju su oni sami stvorili. pod dvostrukim uticajem: neposrednim. smatrali neophodnim „Sovjete“. Ovome treba dodati još dve činjenice: raspuštanje stare policije. da bi ove mogle pristupiti važnom zadatku rušenja državnog.. naročito s obzirom na rat. ili bar široke avtonomije (Kozaci. Esti. sastavljene od zastupnika revolucionarne demokratije. da bi se zapalile mase i ušao u njih revolucionarni entuzijazam. zamislio je Lenjin.načelnike. 2) neophodno je ne propustiti trenutak revolucije. i sovjeta radničkih i vojničkih deputiraca. Pri tom su naročito jako stradale seoske fabrike i kulturne institucije. on tu kaže između ostalog: „. napose policajnog i vojnog aparata: 6) napuštajući strogo marksističko shvatanje. Rusija je postala zemlja bez vlasti.. i to ne samo kao isključivo stranačke organe radničkog proletarijata nego i kao osnovne ćelijice nove vlade. počevši od samovoljnog iskorišćavanja vlasteoskih livada za pašu stoke. a izbija snažno na univerzitetu u Kazanu. Ovaki zahtevi. a baš u ovom pitanju mase naročito nisu mogle ni htele da shvate ovako odlaganje. Ukrajina je dobila pokrajinsku vladu. koje Lenjin shvata kao teoriju i apologiju okrutne socijalne revolucije. pa sve do paljenja i rušenja kuća i gospodarskih zgrada veleposednika. U leto i s jeseni godine 1917. Njegove glavne tačke bile su ove: 1) težnja za centralističkom organizacijom: „Vodeći organi nipošto ne treba da se stvaraju na temelju izbora“. ugrožavali su životne interese ruske državne celine. sovjeta i egzekutivnih odbora društvenih organizacija pretežno građansko-liberalnog karaktera. te knjiškim. ponekad ultimativne prirode i veoma opasni. a formiranje svakojakih nacionalnih pukova veoma je naškodilo ruskoj armiji kao celini i vođenju rata. ona — prema proglasu od 26. borbena i bojna priprema masa. zapaljena s jednog kraja na drugi požarom socijalne i nacionalne revolucije. rođen je godine 1870. koji je glavom platio za svoju akciju — . u Simbirsku. traži se. Vlada je pokušavala da odgodi nacionalna pitanja. Već sam njihov program značio je revoluciju bez kompromisa. od samog početka. i agrarna anarhija širila se po celoj Rusiji. 4) da bi se na stranu proletarijata privukla i sitna seljačka buržoazija. Tatari).“ „divna je sama suština njene ideje-vodilje — sloboda ruske revolucije prožeta je elementima svetskog vaseljenskog karaktera. aprila — traži oslonca ne u fizičkoj nego u moralnoj snazi. ili federaciju (Ukrajinci. „poimence i seljaka. Ovaj idealistički utopizam lepo se vidi ne samo iz bezbroj proglasa i rešenja vlade. Njegova je nauka sinteza ruskog revolucionarnog narodnjaštva i ideja marksizma.“ Taktički plan akcije. u interesu ostvarenja „diktature proletarijata i seljaštva“. kao neophodna. ali u tome nije uspela. 5) još rezolucijom iz godine 1906. potrebno je dati joj mogućnost da prisvoji sebi svu spahisku zemlju i imovinu. do saziva Konstituante. Sa radnicima imao je Lenjin neposredna dodira već od svoje mladosti. a neće tek ići iza masa čekajući da ove postanu svesne svojih interesa. boljševici su još godine 1906. Sibir). u kojima su socijaliste vodile prvu reč. koja nije htela da se služi atributima prinudne vlasti nego je svu nadu polagala u moralno načelo uverenja i poverenja.

Vojnu organizaciju ovih masa izveo je Trocki. Najzad kao najaktuelniji problem proglašeno je osnivanje Treće Komunističke Internacionale. Za ovaki cilj sva su sredstva bila. Znamenite „teze“ nove nauke. i protiv parlamentarne republike. mnogih grana velike industrije. plemena i pokrajina ruske države 122 . o potpunom odvajanju crkve od države. i još naročito prema ženama u šeširu!. pomoću koga je jučerašnji emigrant-defetist postao faktični šef najveće države na svetu i jedan od vođa i diktatora čovečanstva. prema oficirima. ali se uskoro pokazala kao strašni motor prevrata i rušenja. s toga su ruski rodoljubi Lenjina i osuđivali kao veleizdajnika i slugu nemačkog imperijalizma. Oni sastaviše svoju novu vladu — Sovet Narodnih Komesara. pa se godine 1905. na Drugom Sveruskom Kongresu Sovjeta boljševici.“ Agrarna revolucija. da je i sama „Pravda“ štampala tada Lenjinove „teze“ sa rezervom. dnevniku Glavnog Odbora boljševika. koji dotle nije bio u stranci. u od boljševika posednutu palatu bivše carske ljubaznice balerine Kšesinske. Lenjinova Evanđelja. Osveta. Podrobno izlaganje ovih teza nalazimo u kasnijoj knjizi Lenjinovoj „Država i Revolucija“. osim toga i taktičar prvog reda. prema „buržujima“. (Petrograd 1918. Tu se predlaže odlučna akcija u prilog mira. krvna osveta! To se tražilo. Na internacionalnim socijalističkim kongresima ratovao je protiv reformističkih i patriotskih tendencija. On je bio čovek nečuvene duševne snage i doslednosti. nacionalizacija banaka i radnička kontrola nad industrijom stavljaju se na dnevni red. te otišao. koji je umeo da povuče i hipnotiše mase. i neverovatne agilnosti. u stalnoj borbi sa menjševicima i s oportunizmom u svojoj stranci.stekao veliko ime. dobra i dozvoljena. po njegovu uverenju. aprila 1917. koji su raspolagali golemom većinom. oktobra. skraćeno Sovnarkom — i obratiše se svima zaraćenim državama sa predlogom o hitnom zaključenju mira.. Lenjin je tačno pogodio žice u koje je trebalo udariti. spoljašnje trgovine. a ističe se lozinka „sva vlast sovjetima. te su poslužile kao prvi nacrt za program Oktobarske Revolucije. koji su više obećavali.) Zanimljivo je. koja je u prvo vreme izgledala suluda. On je uzeo na se zadatak da izazove međunarodnu socijalnu revoluciju sa svrhom opšteg oslobođenja. 7. i to pošto poto. kada su pobunjeni radnici i mornari zauzeli na juriš Zimsku Palatu i uhapsili članove Prirremene Vlade. Iste noći. šuma i rudnika. da i ne govorimo o drugim strankama koje su ih primile kao puku ludoriju. bezobziran i ciničan do krajnosti. Ali se još više istakao tajnom revolucionarnom propagandom među radnicima. o pravu pojedinih naroda.. koja je i dovela do stvaranja socijal-demokratske(radničke) stranke (1898. pa je vrlo rado prihvatio predlog da pođe u Rusiju preko Nemačke. Iza prvih vratolomnih dekreta sledili su drugi: o poništenju državnih unutrašnjih i spoljnjih dugova. Prognan iz Rusije. u inostranstvu. On je bio onaj boljševički zapovednik koji je izveo državni udar 25. Privremene Vlade i demokratije. sa intuicijom pravoga revolucionara. te je boravio sve do aprila godine 1917. o ukidanju staleških razlika.. te hrleći u naručje novih apostola. počeo je sa balkona te palače svakodnevno da propoveda svoju nauku. A onda je upalila i bezobzirna demagogija: mržnja prema gospodi. Gotovo bez borbe pala je Privremena Vlada. o radničkoj kontroli u tvornicama i radnjama. vratio u Rusiju.). zbacili su Privremenu Vladu i proglasili Republiku Sovjeta. On je tada dobro uvideo revoluciokarne mogućnosti u vezi sa iskorišćavanjem ratnih nedaća u Rusiji. o potčinjavanju celokupnog narodnog gospodarstva državi. Kada su videli da im socijaliste neće i ne mogu dati ona na šta oni računaju. a za vreme rata je najviše radio za sastanak internacionalnih konferencija u Cimervaldu i u Kintalu. praćen klicanjem mnogobrojnih radnika. privatne trgovačke mornarice. Lenjin je živeo neko vreme u izgnanstvu. o nacionalizaciji banaka. ostavivši odbore kao štabove bez vojske. privatnih železnica. i koji kao da nisu obećavali naprazno. objavljene su u „Pravdi“. Ovaj je predlog možda potakao sam nemački general-štab. Kada se početkom aprila iskrcao iz vagona na finskoj stanici u Petrogradu. što nosi „kragnu“. pripremajući konačni program i taktiku boljševizma. najaktivniji elementi napuštali su socijalističke stranke. Nakon neuspeha prve revolucije Lenjin je ponovo napustio otadžbinu. i prema svemu što ima negovane ruke. gde je doduše ostao u pozadini. Iza zahteva za mirom zahvatila je najšire krugove ideja da se ima odmah zapleniti zemlja i vlasteoska imovina.

sa svojih devet miliona glasova. koji je uoči prevrata uspeo da izmakne. a nekoliko dana docnije bila je formalno raspuštena. skupio neke trupe i s njima je pokušao da zbaci Sovnarkom. Turkestan. koji je objavio deklaraciju o pravu sviju na samoodređenje i nezavisnost. Od građanskih grupa donekle su imali uspeha. Na sam dan sastanka Konstituante boljševičke su trupe pucale na mirne manifestante. gotovo na celokupnom od neprijatelja neokupiranom području Rusije. ordenja i odličja. koji su jurili kućama i od Sovnarkoma. oblasti kozaka terskih. sabotaže i zelenaštva (to su čuvene „Če-Ka“). koji je primio komandu. i oba su generala sa svojim odredom i gomilom političara najureni da beže u stepe. nekoliko boljševičkih mornara mučki pobiše bolesne i pohapšene kadete. Iako je Duhonjin odustao od borbe. Iste noći. Pokušaji nekih socijalističkih i demokratskih elemenata da se okupe za zaštitu Konstituante nisu uspeli. o ukidanju sudova i javnih beležništava. slična: svuda je buktao požar socijalne revolucije. gde su vodili strašne borbe sa nadmoćnim neprijateljima. Čim su opazili da su ostali u manjini. Sudbina sviju ovih novih formacija bila je u glavnom. lekara d-ra Šingarjova i profesora-pravnika Kokoškina. Lotiškoj i Beloj Rusiji učinjeni su pokušaji. članove Konstituante i bivše članove Državne Dume i Privremene Vlade. koja je kasnije monopolisana u rukama vladajuće stranke. Međutim se Finska odvoji potpuno od Rusije. Terorisana skupština ipak je pokušala da radi. kadeti. ali je odbila da prizna Sovnarkom. Sibir. dok su ranije optuživali Privremenu Vladu što odugovlači sa sazivom Konstituante. lokalni boljševici dizali su bune. mešajući se u borbu demokratskih vlada sa mesnim boljševicima. boljševici izjaviše da je Konstituanta preživela. u Estonskoj. Razume se. koje su zamenili Sovjeti. Krim. U izborima je učestvovalo više od 36 miliona birača muških i ženskih. Za nekoliko meseci Sovnarkom je. koji su pozdravljali ustavotvorce. Mi smo dali sumaran katalog najmarkantnijih mera. proglasila je Rusiju federativnom demokratskom republikom. U stvari Sovnarkom je odmah počeo da suzbija separatizam. To su bile: Ukrajina. za vreme diskusije o agrarnom pitanju. potpomažući crvene protiv belih.. likvidirao gotovo sve avtonomne pokrajinske vlade. uz pomoć odreda crvenih gardista i oslanjajući se na lokalne boljševike. kao i u aktivnoj vojsci. ali je ovo preduzeće vrlo brzo propalo. Sovarkom razreši dužnosti vrhovnog komandanta generala Duhonjina. čak i na odvajanje od celine. rezervnog zastavnika Nikolu Kralenka. Najveći uspeh su imali socijaliste revolucionari. Burjatska Republika i t. sve u Evropskoj Rusiji. koje su proglašene tokom prvih meseci boljševističke revolucije. Ali još pre nego što je počeo na više mesta strašni građanski rat. o znatnim ograničenjima i zatim o potpunom ukidanju slobode štampe. o biranju oficira sa ukidanjem vojnih činova. da su ti mornari ostali nekažnjeni. Vlast Sovnarkoma i lokalnih njegovih organa dosta se brzo utvrdila nad većim delom Rusije. potpomognuti najčešće od mase demobilisanih vojnika. ipak ga mornari ubiše na divljački način. gimnaziskog nastavnika i publicistu. Nekoliko pokrajina stvoriše svoje posebne vlade. 123 . Đurđijanska. Videlo se odmah da Konstituanta neće živeti. o ukidanju zemstava i gradskih samouprava. Tatarska Republika na Volzi i Baškirska na Kami i Beloj. koji su dobili oko 22 miliona glasova i većinu mandata. koje se počelo stvarati u Donskoj Oblasti pod zaštitom takozvane Dobrovoljačke Armije generala Aleksjejeva i Kornjilova bilo je uništeno. bili su izvršeni izbori za sverusku Konstituantu. Uoči dana kad je Konstituanta ipak trebala da se sastane. oblast Kubanskih Kozaka. i to samo u gradovima. u Aziskoj Rusiji isto tako su nikle avtonomne pokrajine Jermenska. i postavi za vrhovnog komandanta uglednog boljševika. rasterao je Konstituantu jedan odred mornara. o rasterivanju i zabrani sviju opozicionih stranaka. iza njih su boljševici. o osnivanju revolucionarnih prekih sudova i izvanrednih komisija za suzbijanje kontrarevolucije. orenburških i uralskih. sa malim izuzecima. Azerbedžan. oblast Donskih Kozaka. Prvih dana je Kerjenski. da se obrazuju samostalne protivboljševičke vlade. o zameni vojske crvenom gardom i tako dalje i tako dalje. Krilenko sa odredom mornara zauze Mogiljev i Vrhovnu Komandu.na samoodređenje. Isto tako sverusko političko središte. Besarabija. oblasti sibirskih kozačkih vojski. prestavljali samo manjinu Rusije. pošto je Kerjenski iščezao bez traga i glasa. d.

carica. rovarenje opozicije. U Ukrajini pobunjeno seljaštvo zbacilo je od Nemaca postavljenog „hetmana“ generala Skoropadskog i krvavo je likvidiralo njegovu vladu. prestolonaslednik. 18. proglasi vojnog ministra Direktorijuma. koje su htele razoružati. izvanredno opasan još i za to. Baš u ovo vreme na području. Lotiške. Ovi Kolčakovljevi uspesi izazvaše najveće napore boljševika da se održe. koji su do kraja delili sudbinu svojih gospodara. bivšim članom Kerjenskove vlade na čelu. usled prodiranja Nemaca u Donsku Oblast. na primer glasoviti istoričar. sve četiri velike kneginjice i nekoliko službenika i slugu. zamorenost njegovih trupa i. sa Kijevom i sa Odesom. koja je uz to platila veliku ratnu oštetu. a koje su se bojale da će biti predane u ruke Centralnih Sila. U podrumu kuće trgovca Ipatijeva u Katerinburgu streljani su car. na. Dok su se ovi događaji zbivali na Istoku. te su boljševici osvojili ponovo istočnu Rusiju i proterali Sveruski Direktorijum iz Ufe u Omsk. koji su težili da se vrate kući. Sve je ovo bilo kratkog veka. ozlojeđeni zbog rekvizicije hleba. Ukrajinski kongres proglasi nezavisnost Ukrajine. Litve i Belorusije. umesto obećanog hleba nastala je u gradovima strašna glad i neverovatna skupoća. koji su obnovili svoju samostalnu državu. ili su se zatvorile u svoje prestonice. Besarabija (njom su zavladali Rumuni). Sav Sibir. hleb i slobodu. na Zapadu su Centralne Sile kapitulirale pred Antantom i otpočelo je hitno povlačenje sa okupiranog ruskog područja nemačkih i austro-ugarskih četa. njegove razmirice sa Čehoslovacima. veliki knez Nikola Mihajlović. i sa Antantinim prestavnicima. Što oni nisu već tada propali konačno. na Krimu i u Donskoj Oblasti boljševici potukoše u više navrata Denjikinovu vojsku i kozake. osvojiše ukrajinske zemlje Humsku Rusiju i istočnu Galiciju. koji je veoma uspešno ratovao u istočnoj Rusiji. Boljševici uđoše u Ukrajinu i gotovo bez borbe zauzeše veći deo njenog zemljišta. Slobodu su jednostavno ukinuli oduzevši celom narodu njegovo suvereno pravo. sa istočnom Galicijom. očistiše od boljševika Kubansku Oblast. socijalistička inteligencija i radnici. Januara 124 . Niz strategiskih i političkih pogrešaka Vrhovne Komande i vlade Kolčakovljeve. odličnog mornara. koje je još ostalo pod njihovom vlašću. zajedno sa Kubancima. prešli u kontraofanzivu i u nizu velikih bitaka pobedili Kolčaka. sve se to pridruživalo Čehoslovacima. Poljaci. uz saradnju mnogih iskusnih generala i oficira. a njihova vlada. U isto vreme boljševici zagaziše u rat sa čehoslovačkim legijama. a dobrovoljci generala Denjikina. Više drugih članova carske kuće streljano je ili u okolini Petrograda. u pogledu mira Centralne Sile nateraše boljševike da prime sramotni Brest-litovski Mir. Sem baltičkih pokrajina od Rusije behu oduzete Belorusija. i sa generalom Boldirjovim kao vrhovnim komandantom.j. Lokalne vlade ili su pobegle. jako boljševizovanih i u rasulu. koja je izabrala Sveruski Direktorijum od pet lica sa eserom Avksentijevim. U isto vreme u Ukrajini. što su. bivšeg junačkog komandanta crnomorske flote. objavi rat Sovnarkomu i svečano izjavi da se Ukrajina nad Dnjeprom ujedinjuje sa Ukrajinom nad Dnjestrom t. ozlojeđeni rasterivanjem Konstituante. Nemci su dobili ogromne političke i ekonomske povlastice u Rusiji. U svim tim zemljama zavladaše Nemačka i Austro-Ugarska i efemerne samostalne vlade pod nadzorom i tutorstvom okupatora. Ali uskoro izbi nesloga i razmirice na frontu i u pozadini narodne armije. može se objasniti snažnom ofanzivom admirala Kolčaka. građanstvo i oficiri. donski kozaci uspeli da se pod atamanom Krasnovim otarase boljševika. Pod zaštitom čehoslovačkih legija sastala se u gradu Ufi mnogobrojna skupština. velik deo Srednje Azije. admirala Kolčaka vrhovnim upravljačem Rusije. Boljševici su odmah zaposeli veći deo Estonske. koja se najviše oslanjala na sibirske demokrate. Položaj boljševika bio je godine 1918.Boljševici su došli na vladu sa lozinkom da će dati mir. koji su od aprila godine 1919. Transkavkazija i Ukrajina sa Krimom. Na Volzi je bio stvoren nov front protiv boljševika od Čehoslovaka i narodne vojske. — sve je to olakšalo posao boljševika. Čehoslovački pokret bio je pomagan od različitih elemenata ruskog društva: seljaci. novembra jedna grupa oficira uhapsila je direktore. istočna i jugoistočna evropska Rusija behu zbacili boljševike. Crvenu gardu hitno su zamenili dobro organizovanom crvenom armijom. najzad. ili na Uralu u gradu Alapajevsku. koja se onda odvojila od Hapsburške Monarhije. čelu sa eserima. boljševici razviše najstrašniji teror.

posle strašne gladi godine 1921. koja se onda potčinila Vrangelu. Ali su uspesi Vrangelovi ipak više zavisili od sudbine teškoga rata. koja je počela na ulicama Kijeva. Neverovatne žrtve nisu bile dovoljne da obezbede pobedu boljševičkih načela. donski. Denjikin i kozaci očistiše od boljševika kozačke pokrajine i mnoge velikoruske krajeve. U ovoj knjizi mi nećemo da dajemo pregled i karakteristiku boljševičke uprave. pa i Denjikina u toliko. isprazniše Poljsku. Stvaraju se snage nove Rusije. u Misir i na ostrva Egejskog i Mermernog Mora. Do marta 1920. da se učvrsti u Krimu. udruženim sa Petljurinim Ukrajincima. Februara i marta 1921. Počelo je formiranje nekakve demokratske ruske vojske. rešio se da produži borbu sa boljševicima. Poraz Kolčaka dao je boljševicima mogućnosti da bace sve snage protiv drugih protivnika. Dok su boljševici digli veći deo svojih snaga protiv Kolčaka dobrovoljačke trupe generala Denjikina. vojskom i masom građana ode u izgnanstvo. u potpunom neredu. pošto su ga Antantini predstavnici predali neprijatelju. Besmislena borba Denjikina sa Ukrajincima. sve je to dovelo do brzog propadanja cele akcije generala Denjikina. uzdrmala je njihovu vlast u Ukrajini. pa i samu Poljsku. a Vrangel sa vladom.. koji su dotle zajedno sa Francuzima pomagali Denjikina. U Varšavi se pojavi jedna grupa ruskih političara. pokolji Židova. nego još zauaeše i Vilnu i nađoše se pred Varšavom i blizu Lavova. upravo samo Krima. Litvu. povratak spahija i njihova divlja osveta nad seljacima. Luda politika bezumnog eksperimentisanja i krvavih nasilja. Opadanje discipline u boljševičkim trupama i očajni napori poljskih patriota i francuske vojne misije spasli su Varšavu i Lavov. dovela do relativne ekonomske obnove Rusije. postavivši na svoje mesto generala Vrangela. originalni kulturni život. ekonomske i socijalne. loša administracija. ali odmah iza toga nastupila je boljševizacija poljskih i ukrajinskih trupa i za kratko vreme boljševici ne samo što vratiše izgubljene krajeve. Novi vrhovni zapovednik trupa i guverner Južne Rusije. Za nekoliko dana boljševici osvojiše Krim. Niče i nov. koja je. general Vrangel je uspeo da povrati red u vojsci. koji su sanjali da u savezu sa Poljacima pobede boljševike u samom njihovom središtu. u Bugarsku. Ali su dani Vrangelove vlade bili već izbrojani. Galiciju. a najzad i sam život. pred bunom seljaka. na čelu sa Borisom Savinkovim. Pod lozinkom „Natrag ka kapitalizmu“ razvija se od onog vremena takozvana „Nova ekonomska politika“ (skraćeno „Nep“). general Vrangel. njegovi pokušaji agrarne restauracije. 125 . dok su mase ranjenih i bosih vojnika i građanskih begunaca bile evakuisane u Jugoslaviju. i pored opomena Engleza. boljševici su suzbili svoje mnogobrojne protivnike. koju su sprovodili boljševici. marta 1921. radnika i kronštatskih mornara Lenjin je kapitulirao i samo tako je spasao komunističku stranku. da zauzme nekoliko srezova van njega i da u više mahova razbije boljševičke trupe. Denjikin je već govorio da će uskoro zauzeti Moskvu. kubanski i terski kozaci obnoviše ofanzivu. onda vlast i slobodu. Sledeće godine boljševici zaključiše s Poljskom neku vrstu Brest-litovskog Mira (Riški Mir. prema kome znatni delovi Bele Rusije i Ukrajine pripadoše Poljskoj. Denjikin je dao ostavku i kao privatan čovek otišao u inostranstvo. Kolčak je izgubio veliki deo svoga teritorija. koji su boljševici vodili sa Poljacima. što je on sa ostacima svojih razbijenih trupa tražio spasa na Krimu. Pilsudski i Petljura prodreše do Dnjepra i zauzeše Kijev.). ali ceo sistem njihov pokazao se ipak dobrim delom kao neostvarljiv.. Boljševici hitno sklopiše sa zamorenim Poljacima primirje i sva njihova snaga bi upotrebljena protiv Vrangela.1920. Republika Sovjeta nalazi se na pragu novih promena i možda je blizu već i dan obnove i ujedinjenja velike i prave demokratske Rusije. U građanskom ratu boljševici su izdržali i čak i pobedili. i delove Bele Rusije i Ukrajine. Obdaren nečuvenom energijom i velikom ličnom hrabrošću. Boljševici sa neverovatnom brzinom.

.................. Ukrajina od smrti Bogdana Hmeljnickog do kraja XVIII st..........14 6..............................117 126 . Doba dvorskih prevrata (1725-1762........... Druga ruska revolucija........................................................ državno uređenje i kultura Kijevske Rusije................)........)........................................37 13....................55 16.............................................................................................................92 22.... Kulturno stanje moskovske Rusije i kulturni preokret polovinom XVII stoleća..............................)................................................................................................61 17........... Severnoruske republike...........17 7....... Doba Aleksandra II (1855-1881...........................)...72 19...........25 10............... Doba Aleksandra III (1881-1894.........................21 9...................................)...... Obrazovanje velikoruske države.........103 23...........................SADRŽAJ Predgovor.................... Postanak Moskve i moskovske države.............................35 12................................................2 1........... Suzdaljska Rusija....................................... Doba Ivana III i Vasilija III................................................................................ Tatarska vlast nad Rusijom.....)............................................................ Ekonomsko i socijalno stanje............................................................... Doba cara Pavla I (1796-1801........................................................................75 20...10 4........3 2...............................................................................................................................................................42 14..........................................45 15..........).............. (Doba „zvanične narodnosti“)............ Doba cara Aleksandra I. Doba Velike Bune....................................28 11.......................................................................................................5 3................ (1825-1855.......... reakcija i revolucija)................................................105 24... Galicija................. Legende i fakta iz istorije početka ruske države........... Doba Ivana IV Groznog.................................... Doba cara Nikole II (1894-1917.....................................85 21............................................... Doba Petra Velikog (1682-1725..................................................................... (Velike reforme........ Zapadna i jugozapadna Rusija od XIV-XVII stoleća......13 5.................................. Istočno-evropska ravnica pre početka ruske države.............. „Smutno Vreme“.................................19 8........... Doba Katarine II.......................................................................................................................................................................................................................................................................71 18......................... Doba prvih Romanova............................................................... Carevanje Nikole I.........

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful