P. 1
Aleksej Jelacic - Istorija Rusije

Aleksej Jelacic - Istorija Rusije

|Views: 325|Likes:
Published by Petar555
Istorija
Istorija

More info:

Published by: Petar555 on Feb 04, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

06/09/2015

pdf

text

original

Sections

  • GLAVA I
  • GLAVA II
  • GLAVA III
  • GLAVA IV
  • GLAVA V
  • GLAVA VI
  • GLAVA VII
  • GLAVA VIII
  • GLAVA IX
  • GLAVA X
  • GLAVA XI
  • GLAVA XII
  • GLAVA XIII
  • GLAVA XIV
  • GLAVA XV
  • GLAVA XVI
  • GLAVA XVII
  • GLAVA XVIII
  • GLAVA XIX
  • GLAVA XX
  • GLAVA XXI
  • GLAVA XXII
  • GLAVA XXIII
  • GLAVA XXIV

ALEKSEJ JELAČIĆ

ISTORIJA RUSIJE

BEOGRAD, 1929. 1

PREDGOVOR. Otkada sam se sticajem prilika našao u ovoj gostoljubivoj i bratskoj zemlji, počeo sam da radim na upoznavanju moje braće sa Rusijom i ruskom kulturom, u koliko su mi to dopuštale moje skromne snage i znanja, pa i okolnosti, koje nisu uvek bile povoljne za rad. Već više semestara predajem rusku istoriju na Filozofskom Fakultetu u Skoplju. Nalazeći uvek dobar odziv i mnogo interesa za saznanja o Rusiji, ja sam se rešio da napišem i jednu originalnu popularnu istoriju Rusije, koje na srpskohrvatskom jeziku još nema. Postoje samo dva prevodna dela, štampana latinicom: ono Ramboa, poznatog francuskog pisca (prevod prof. Adamovića, Zagreb, 1884.), sada prilično zastarelo; i drugo od D-ra Bidla, profesora na Karlovom češkom Univerzitetu u Pragu (prevod D-ra Milana Preloga, Zagreb, 1922.). Ovo drugo delo posvećeno je samo događajima iz XIX i XX stoleća, sa vrlo kratkim osvrtom na XVIII vek. U svome delu pokušaću dati opšti pregled istorije ruskoga naroda kao celine, jer polazim sa stanovišta narodnog jedinstva Istočnih Slovena, ne poričući, razume se, da tri plemena istočnoslovenska: Velikorusi (ili nekadašnji Moskoviti), Ukrajinci (Malorusi ili prosto Rusi) i Belorusi imaju duboke i značajne antropološke, psihološke, jezične i kulturno-istoriske osobine. Zajednička im je preistorija njihova, koja je tesno vezana sa istorijom njihovih prethodnika na istočno-evropskoj ravnici, i njihova stara istorija, sve do prve polovine XIII veka. Posle nastaje duboki istoriski rascep, prouzrokovan najviše tokom spoljno-političkih događaja. Dok Rusija severoistočna, koja će se kasnije zvati Moskovskom ili Velikom, kao i donekle Rusija severozapadna, potpada pod uticaj i vlast Tatara, Rusija južna i jugozapadna i zapadna nalaze se pod uticajem Poljske i Litvanije, postepeno ulaze u okvir ovih država, pa onda u okvir poljsko-litvanske zajedničke države. Ali baš onda, kada su Belorusi i Malorusi ušli u sastav te države, Moskva je ujedinila Velikoruse u Moskovsku Državu, pa je otpočela ofanzivu prema jugu i zapadu. U toku druge polovine XVII i celog XVIII stoleća ujedinjuju se sva istočnoslovenska plemena u jednu veliku državu - Sverusku Carevinu sa Petrogradom kao prestonicom. U toj državi sve više jača narodna zajednička svest. Ova svest o narodnoj zajednici oseća se čak i kod onih Ukrajinaca, koji, kao „Crveni“ ili „Galički Rusi“, „Rusini“, „Galičani“ ili prosto „Rusi“ ostaju i nakon prve deobe Poljske van ruske države (od godine 1772. do 1918. pod Hapsburzima), pa i kod Karpatskih Rusa, koji su od prastarog doba bili podanici krune Svetog Stefana. U stvaranju moderne ruske države, ruskog književnog jezika, (koji se, istina, najviše oslanja na severno-velikoruski narodni dialekat) i ruske kulture uopšte, pa najzad i u ruskom revolucionarnom pokretu, najaktivnije su sarađivali i Velikorusi i Ukrajinci i Belorusi. U ovome procesu stvoreni ruski vladajući stalež i ruska inteligencija prestali su da budu samo Velikorusi ili Ukrajinci ili Belorusi, nego se mogu smatrati prosto kao Rusi. Ali u ovom procesu, zbog izvesnih često nasilničkih, a svakako nezgodnih mera vlasti, stradale su kulturne osobine Belorusa i Ukrajinaca. Ovo je izazvalo kod njih opravdani revolt. Svetski Rat i naročito ruska revolucija izazvali su kulturno, a donekle i političko odvajanje Ukrajinaca i Belorusa od ruske celine. Ukrajinci su sad razdeljeni državnim granicama u više delova, tako da se njihova većina nalazi u Sovjetskoj Uniji, a manji deo u Poljskoj, Karpatski Rusi u Čehoslovačkoj, a pojedini manji delići još i pod Rumunijom (u Bukovini i Besarabiji). Sada su razdeljeni i Belorusi: veći njihov deo nalazi se u Sovjetskoj Uniji, manji, ali još dosta veliki, u Poljskoj, dok su neznatne manjine u baltičkim državama. Toliko, kao uvodna reč, u moje delo. Onim licima i ustanovama, koji su mi neposredno ili posredno pomagali u radu, rado izražavam najlepšu zahvalnost. Naročito zahvaljujem uvaženim kolegama gospodi D-ru Milivoju Pavloviću i D-ru Petru S. Jovanoviću profesorima Filozofskog Fakulteta u Skoplju, od kojih je prvi ljubazno pregledao moj rukopis sa jezične strane, dok mi je drugi dao dragocene upute za tačnu transkripciju ruske toponomastike na srpski. Dr. A. Jelačić.

2

GLAVA I. Istočno-evropska ravnica pre početka ruske države. Prve istoriske izveštaje o teritoriji sadašnje Rusije dobijamo od Grka. Tražeći nova mesta za svoje naseobine grčki iseljenici, u prvome redu Jonci iz Mileta i Dorci iz Herakleje, osnovali su niz kolonija duž severnih obala Crnoga i na obalama Azovskog Mora. To su bile Tira na ušću Dnjestra, Olvija na ušću Buga, Hersones na južnoj obali Krima, Pantikapeja na mestu sadašnje Kerči, Tanais na donjem Donu, Fanagorija na tamanjskom poluostrvu blizu ušća Kubana. Ove naseobine vodile su intenzivnu trgovinu sa unutrašnjošću zemlje, uvozile su grčku robu, u prvom redu grnčariju, metalnu robu, oružje i nakite, vino, tkanine, mirise, južno voće; a izvozile su hleb, konje, krzna, roblje. Grci su uticali na kopneno stanovništvo, a i sami su donekle potpadali pod njegov uticaj, dok je puno tih „varvara“ dolazilo u grčke naseobine, gde su se ponekad zadržavali duže vremena. U istorisko vreme Grci su zvali one narode Skitima, kasnije Sarmatima; već Homer spominje stanovnike sadašnje Južne Rusije kao hipomolge... t. j. kao one „koji doje kobile“. Oni se hrane „mlekom“ i zaslužuju „divljenje“ (“Ilijada“ XIII, 5-6). Ime Skita javlja se prvi put kod Hesioda, t. j. u VIII stoleću pre Hrista. Ali ponajviše, i to veoma podrobnih podataka, skupio je o tim predelima znameniti grčki geograf i istoričar Herodot, “otac istorije“. Ceo prostor na severu od „Ponta Euksinskog“ (Crnog Mora), od Istra, t. j. Dunava, i do Tanaisa, t. j. Dona, u dubinu od dvadeset dana puta, Herodot zove Skitijom. Ova zemlja, znamenita po svojim velikim i lepim rekama, od kojih je Boristen, t. j. Dnjepar, najlepša i najkorisnija za čoveka, proizvodi hleb, sočivo, beli i crni luk, lan i konoplju. Od životinja u njoj žive konji, bikovi, magarci, divlje svinje, jeleni, zečevi, koze i pčele. „Nisam mogao saznati“, veli Herodot, „tačnog broja Skita, ali sam čuo dva mišljenja o njima: jedni vele da ih je veoma mnogo, drugi - da pravih Skita ima malo, ali da tamo živi više raznovrsnih naroda.“ Na taj se način Skitija i Skiti javljaju već kod Herodota sa obeležjem i geografskim i etnografskim. Kasnije nastaje potpuna zbrka pojmova. Skiti, kod jednih, stanovnici su Južne Rusije različitog porekla; prema drugima, Skiti su potpuno određen, jedan narod. Ima dve vrste Skita, jedni su zemljoradnici, drugi stočari. Odrediti poreklo i etnografsku pripadnost i jednih i drugih - to je jedan od najtežih problema istoriske etnografije, koji dosad nije rešen. Herodot govori otome, kako je monarhiska vlast kod „carskih“ Skita veoma jaka, da Skiti veoma mnogo drže do svojih grobnica, naročito carskih, da umrlog cara voze u svečanoj povorci po celoj zemlji, dok ne stignu na mesto sahrane. Veoma interesantna je priča Herodotova o sahrani skitskih careva: masa sveta mrcvari sebe i jauče u slavu umrlog cara, ali ovo im ne smeta da priređuju velike gozbe; uz cara sahranjuju ne samo njegovo oružje, nakit, različite domaće predmete, nego i njegovog ubijenog konja, ženu, sekretara i poslugu; nad mrtvacima grade čitavu jednu veliku humku. Nakon godine dana priređuje se velika svečanost oko carske grobnice i tom prilikom ubijaju pedeset konjanika sa konjima. Arheološka istraživanja naročito znamenitih humki Čertomlicke i Kuljopske, u kojima su bili sahranjeni neki skitski carevi, u glavnome su potvrdila Herodotove podatke. Ona su dala izvanredno bogate zbirke predmeta neocenjive umetničke i istoriske vrednosti, koji se nalaze u znamenitom bivšem carskom Ermitažu u Petrogradu. Najvažniji predmet jeste ogromna srebrna vaza, na kojoj su u dosta visokom reljefu izrađene lepe slike života Skita. Tip lica tih Skita je ariski. Već je Herodot poznavao neke Savromate kao susede Skita. Kasnije izgleda da su Sarmati zamenili Skite u južnoruskim predelima! Ali ograničiti i razdeliti Skite i Sarmate i u vremenu i u prostoru nije dosada pošlo za rukom našim istraživačima. Kod Herodota i u natpisima grčkih naseobina sačuvana su imena pojedinih skitskih i sarmatskih careva, a i pojedine reči njihova jezika. Produžujući radove ranijih naučenjaka, na čelu sa Svevladom Milerom, prof. berlinskog univerziteta Maksim Fasmer utvrdio je, i to izgleda definitivno, da se te reči objašnjavaju jedino iranskim jezicima. Isto tako neki izveštaji o običajima i društvenoj organizaciji Sarmata pokazuju, da su oni bili neka vrsta Iranaca. Od sarmatskih suseda, pored Litvanaca, koji su se onda prostirali, kao što možemo suditi po 3

svakako. oni bi kretali dalje. koje ih sve do IX stoleća štiti od nomada. Verovatno da su se bavili polunomadskom zemljoradnjom. Iz početka. U VI veku počinje i razvija se prodiranje u Južnu Rusiju Bugara. skandinavska saga zove Rusiju Gardariki t. Koncem treće četvrtine V veka poplavili su južnoruske stepe Huni. u borbama njegovih sinova. j. Severjani . koja se i sada može videti na severu Rusije i u mnogim mestima Sibirije. jer „grade kuće. proširili svoju vladavinu daleko prema Zapadu. Učesnik tog izaslanstva. Velika hunska država spada u red prolaznih tvorevina istorije i. slovenska plemena dolaze u izvesnu zavisnost od dosta velikog Hazarskog Carstva. ili tačnije pod pritiskom Avara. Zauzimajući uzvišenija mesta. gornjeg Pruta. gde je Atilu posetilo izaslanstvo vizantiskog cara. koje dosada nije rešeno sa dovoljno sigurnosti. t. pa su imali i jednu veću državu. gl. U isto vreme. na primer. a malo kasnije i Avara.325“. Tacit zove Slovene Venetima. Pitanje o tome gde se nalazila slovenska pradomovina u Evropi spada u red najzamršenijih istoriskih pitanja. negde u njegovoj drugoj četvrtini. vrši se slovenska kolonizacija širom istočnoevropske ravnice. duboko u sredinu Rusije. A u IX veku. rečica i jezera. nalik na onu. pod nedovoljno rasvetljenim okolnostima. Dnjestra i južnoga Buga. kao i velikih blaga u kotlovima i drugim sudovimazakopanim u zemlju (ruski 4 . Ruski letopisac slikovito priča o nasiljima Avara nad Slovenima: kad treba Avaru da ore polje ili da nekud ide kolima.70. mesta opkoljena lancem ili bedemom. Prvo sigurno pismeno svedočanstvo o njima nalazimo kod Tacita. slovenski naseljenici stvarali su sebi utvrđena mesta. naročito pod vođstvom Atile. Bugari i Sloveni prodiru na Balkansko Poluostrvo u VI i VII stoleću. opisao je svoje putovanje i dao dobru sliku tadašnjih Huna. da su u Panoniji pod Hunima i sa njima živela i neka slovenska plemena. Pod takvim imenom poznaje ih antički svet dugi niz vekova. koju su pepelom gnojili. brzo se raspada i propada. Na jugu. upotrebljava on slovenske žene kao zapregu mesto konja ili volova. Volinjani . Pripeta i donekle srednjeg Dnjepra. pravljenim od zemlje. kad bi zemlja postala posnom. ali su se bavili uz to i stočarstvom. Od II do kraja IV veka u današnjoj Južnoj Rusiji vodeću su ulogu imali Goti. nose štitove. Kasnije su oni. Oni su bili zemljoradnjici. Pored mnogobrojnih izveštaja savremenika Arapa. koji su zauzimali veliki deo srednje. Iz njegovih podataka da se suditi. a anonimni geograf bavarski iz IX stoleća veli za ruske zemlje sledeće: „Uliči jesu narod mnogobrojan: oni imaju 318 gradova. i umeju da idu peške. Po tom prikazu oni se razlikuju od Sarmata. 46). j. pronalasci na području današnje Rusije velike mase pojedinačnih novaca. Kultura glavnih vrsta i sada poznatog žita. nije dala ovim krajevima gusto. oni su potčinili sebi više slovenskih plemena. Slovenska kolonizacija istočnoevropske ravnice. Najverovatnija je hipoteza do koje je došao. i Finaca. Bužani imaju 231 grad. tragovi takvih „gorodišča“ sačuvani su u velikom broju. Na osnovu poglavito lingvističkog materijala može da se stvori slika ekonomskog stanja i materijalne kulture slovenskih plemena razasutih i naseljenih na istočnoevropskoj ravnici. ogromna većina “gradova“ ruske zemlje bili su samo utočišta za seosko stanovništvo protiv neprijatelja i divljih zverova. naročito pak slovensko stanovništvo. posle smrti Atiline (453. dok Sarmati idu u kolima i na konju“ („Germanija“.geografskoj nomenklaturi tih mesta i donekle po arheološkim pronalascima. zvana „gorodišča“ t. Slovenska pradomovina bila bi negde na Karpatima i u basenu gornje i srednje Visle. j. Savremenici znaju pričati o njima dosta stvari. Tako. navaljuju nove i snažnije nomadske horde Pečenjega i Mađara. Slovenska su se plemena grupisala samo kraj reka.). oni su sekli i palili drveće i žbunje u šumi. lovom divljači i ribe i pčelarstvom. Prisk. koja je u glavnim potezima izvršena do u VII stoleće. povrća i voća bila im je u glavnom poznata. na osnovu pažljivog proučavanja sve dosada poznate građe. naročito valja spomenuti Slovene. Središte Atiline države bilo je negde u Panoniji. znameniti češki naučenjak Ljubor Niderle. Ali već svakako od VII stoleća u istočnoevropskoj ravnici razvija se dosta živa trgovina. Ove podatke potvrđuje moderna arheologija. gornjeg i srednjeg zapadnog Buga. „zemljom gradova“. Pod uticajem avarskim. koji su došli iz dubina Srednje Azije u Evropu. severne i zapadne Rusije. sejali su žito i sadili povrće u dosta primitivno obrađenu zemlju. koje prvi ruski letopisac zove Obrima. obično blizu ili kraj vode.

pa je kasnije (linija Danilovića . na srednjem Dnjepru oko Kijeva . vodili trgovinu sa Grcima. Trgovačke zajednice valjda su stvarale sebi izvesne tačke za oslonac u ovim prostranim predelima. „Varegi“ ruskih letopisa i vizantiskih hronika i akata.Vjatići. pregrada (ruski „пороги“). ali nema u njoj reda. God. 5 . dok su ga južni Sloveni plaćali Hazarima. možda Židovi. Od sporednih puteva putevi po zapadnoj Dvini i Njemenu bili su najvažniji. t. na Dnjestru . na zapadu nalazila su se u dodiru sa litvanskim plemenima.zv. preko njih su lađe vukli konopcem. koja se sredinom XI stoleća počela deliti na više loza. ali svakako i Sloveni su postepeno ulazili u ovu trgovinu. mučili Obri. pa je izazvalo ogromnu literaturu.Sloveni. t.Krivići. u basenu Pripeta . da nije bilo. uže kopnene prostore između pojedinih reka i jezera. Nakon smrti svoje braće Rurik ostade jedini knez. Legende i fakta iz istorije početka ruske države Prema izveštaju ruskih letopisa. koji se pod Askoldom i Dirom uputi na jug. državni život niče na velikom putu „iz Varega u Grke“. i zato su iskorišćavali takozvane „voloke“ ili „prevlake“ t. razume se.).zv.Volinjani. zatim Arapi. gde su osvojili. ali izgubi jedan deo svoje vojske. I zaista.Radimići. grad Kijev na Dnjepru (866.Tiverci. Sineus i Truvor „sa rodom svojim“ i postadoše kneževi kod Slovena (862. Trgovački saobraćaj se vršio lađama. na Desni .Drevljani. Na severu i severoistoku slovenska su plemena bila izmešana sa Fincima. bila su sledeća: u basenu jezera Iljmena . o kom su sačuvane originalne propovedi patrijarha Fotija. sredinom IX stoleća. 879. da su takva središta bila: Kijev na Dnjepru.). koja se jako ukorenila.). jedan je vezao Baltičko More sa Crnim. koje reče kneževima vareškim iz plemena Rusa (Русь): „Zemlja je naša velika i bogata. Glavni učesnici u trgovini bili su Skandinavci Normani. koje su nekad. Postoje još i sada mnogobrojne ruske kneževske porodice. zatim sledi beleška o izgnanju Varega od strane slovenskih plemena i o velikoj međusobnoj borbi među severnim Slovenima i Fincima. s kojim se u glavnom poklapaju podaci spomenutog bavarskog geograf i vizantiskog cara Konstantina Porfirogenita u njegovom znamenitom delu „O upravi carstva“ (gl. Možemo zamisliti.Ugliči ili Uliči ili Duljebi. severna slovenska i finska plemena sporazumno reše. Pod godinom 859. da pozovu Varege iza mora. na poziv naročitog izaslanstva. Da su Varezi kao i Rusi (da li je to isto. Smoljensk na gornjem Dnjepru i još nekoliko najstarijih gradova.Poljani. pa onda administrativnih središta. ne izgleda sigurna.Severjani. odnosno nosili na rukama. Slovenska plemena u istočnoevropskoj ravnici. Isto tako su vukli ili nosili lađe duž obale Dnjepra. ekonomskih i kulturnih. u basenu zapadne Dvine i Pskovskog Jezera . Hazari. osnivača Rurikove dinastije. koje su se kretale u više pravaca.. pa i gusarili duž obale..potomaka Aleksandra Nevskog) vladala u Moskovskoj Državi. nezavisno od Rurika. Najznamenitiji događaj u tim odnosima bio je napad Rusa na sam Carigrad godine 860. GLAVA II. koje vode poreklo od Rurika. IX. Hronologija letopisa je više nego sumnjiva. u basenu Soža . razmesti „muževe“ po gradovima. Da bi učinili kraj anarhiji. neka ponovno vladaju nad njima. Pitanje o tome: ko su bili Varezi-Rus postalo je veoma zamršeno. na gornjoj Desni i njenom nritoku Sajmu i na gornjoj Oci . na jug od Drevljana . te uguši bunu novgorodskih nezadovoljnika.„клады“) svedoče o razvijenosti ove trgovine. prema letopisu. a i u celini i legenda. u to se sada sumnja) sredinom IX stoleća krstarili po Crnom Moru. u basenu reke Brezine . ali dva su puta bila glavna. prema izveštajima najstarijeg ruskog letopisa. na južnom Bugu . sve do godine 1598. dođite da budete kneževi i vladari naši“ . letopis beleži smrt legendarnog Rurika. Novgorod na jezeru Iljmenju i reci Volhovu.j. o tome imamo dovoljno podataka kod samih Grka savremenika. tamo.dođoše tri brata Rurik. t. letopis beleži da su severni Sloveni plaćali danak Varezima. Na taj način možemo objasniti postanak pravih gradova u našem smislu ove oeči. kao neke vrste utvrđenih kontoara. gde je on presečen od kamenih greda.Dregovići. drugi Baltičko More sa Kaspiskim Jezerom.j. Kanala.

o kom se nije pronašlo nikakvih podataka kod Grka. kola iza sebe nije vozio ni kotla. isto su činili i svi njegovi. pa je otišao konačno u Bugarsku. On je pokorio silu slovenskih plemena. negde oko godine 955. U jednoj takvoj borbi pobunjeni su Drevljani ubili nesrećnog kneza na grozan način. Svetislav je zaista i osvojio Bugarsku. odnosno njegovi odredi. Igor. prema letopisu. Veliki knez Igor (912-945. ali.). pa se i tamo tukao sa plemenima Jasa i Kasega. vezavši ga za dve do zemlje spuštene breze. koji su Vizantinci i Rusi zaključili god. Pričalo se.). da su i smrt njegovu okitili bajkom. verovatno je u letopisu izmišljen. 944. takozvani „prvi“. med i roblje“. od kojih se prvi. nasledio njegov maloletni sin Igor. Međutim. prema letopisu. učestvovao i u pohodu na Carigrad (907. Oleg je. Oleg se uopšte javlja sa crtama pravog legendarnog junaka.) poznat nam je ne samo iz ruskih letopisa. smatra se manje probitačnim za Ruse. Sagradio je grad Prejaslavec na donjem Dunavu. koje su ga onda rastrgle. Vizantija je onda svom snagom udarila na ovog za nju vrlo nezgodnog suseda.Rurika je. blagogodareći upotrebi takozvane „grčke vatre“ od strane Grka završio veoma nepovoljno po Ruse. koji se odlikovao naročitom brzinom u svojim vojničkim podvizima. Neki naučnici čak i samog Igora smatraju kao hrišćanina. čuvenog potonjeg krstitelja Rusa. govorio za nj: „Nije mi milo da budem u Kijevu. Oleg je osvojio čitav put „iz Varega u Grke“ sa Kijevom. nego i iz podataka koje nam pružaju strani pisci. kao pardus. bez dovoljnog razloga.). iz Rusije krzna i vosak. svilene tkanine. nije imao šatora. gde je pogubio Askolda i Dira. prema letopisu i u njemu sačuvenom ugovoru iz godine 907. I za njegova vremena ipak se kijevska velika kneževina proširila. Iz onog što se o njemu priča dobija se slika jednog slabijeg i nedovoljno odlučnog vladara i vojskovođe.. Olga se javlja u letopisu. jer se tamo skupljaju sva blaga sa sviju strana: od Grka zlato. pa je. Svetislav je razdelio zemlju između tri svoja sina .. Igora je nasledio njegov maloletni sin Svetislav (Svjatoslav.). koji je vladao i odrastao pod tutorstvom i upravom kneginje-matere Olge i vojvode Svjenelda. U njemu su uređeni trgovački i pravni odnosi Rusa i Grka. okićenu legendarnim podrobnostima o krštenju Olge u Carigradu. Čim je odrastao. čija se autentičnost ne da osporiti. ili divljač. a sam Kijev nazvao je „majkom ruskih gradova“ (882. Ratujući širom cele istočne Evrope. da su u njemu spomenuti Rusi hrišćani i hrišćanska crkva u Kijevu. iako je njegovo ime kao „velikog kneza ruskog“. i autentičnu priču samog cara Konstantina Porfirogenita u spisu „O ceremonijama vizantiskog dvora“. pa jeo. predstavlja nesumnjiv prevod grčke isprave. spomenuto u ugovoru između Rusa i Grka. nego onaj Olegov. koja pruža lepu kulturno-istorisku sliku varvarske kneginje na carskome dvoru). pokrstila u Kijevu. iako je veliki knez morao izdržavati borbe sa susednim plemenima i njihovim starešinama. ali je posle mnogo godina umro od ujeda zmije. uzeo tom prilikom od Grka veliki danak. išla u Carigrad da obiće cara i patrijarha (o tome putu imamo dve priče: jednu u ruskom letopisu. Oleg je učinio toliko jak utisak na savremenike i potomke. nego je izrezavši tanko konjsko meso. hoću da živim u Pjeraslavcu na Dunavu. Ali je naročito znamenit njegov pohod na Balkan. pa je god. da je Olegu mnogobožački sveštenik proricao smrt od njegova omiljenog konja. od Čeha i Ugara srebro i konji. te izvršili dva pohoda na Carigrad. o kumovanju i prosidbi carevoj i tome slično. jer je tamo sredina moje zemlje.Jaropuka. Ovaj ugovor. umesto koga je upravljao njegov rođak Oleg (879-912. koji stoji na čelu gomile drugih kneževa. Svetislav je sahranio u Kijevu svoju mater Olgu. sve prema letopisu. „doćiću na vas“. sa crtama „najmudrije žene“. te ga je nadmoćnom snagom pobedila. i slaše na sve strane govoreći. zanimljivo je. nego je spavao na sedlu. Srušivši Bugarsku pomoću Svetislava i njegovih Rusa. 945-972. pekao to na uglju. Svetislav se pokazao kao ratoboran junak. O tome su sačuvani savremeni izveštaji. Ova bajka veoma je slična sa pričom skandinavske sage o junaku Orvardu Odu. očigledno pozajmljenim iz narodne pesme. gusarili su po Crnom Moru i Kaspiskom Jezeru. 6 . skupljaše mnoge vojnike. drugi ugovor iz god. očigledno na osnovu narodne tradicije i pesme. Ovaj je pohod. meso nije kuvao. koja se ugnezdila u lubanji toga mrtvoga konja (912. koja se ranije. vino i različito voće.). pa je. letopis okitio sjajnim pesničkim podrobnostima. kuda su ga Grci pozvali da sruše bugarsku carevinu. Letopis ga slikovito prikazuje na sledeći način: „Beše on hrabar i lak. držim. ali se odluči da tamo i ostane. 911. Ugovor. 957. Svetislav je prodro sve do kavkaskih predela. Olega i Vladimira.

Tu su zapazili Svetislava. bio je uhvaćen od Pečenjega. Priče su ove obojene vrlo jakom polemičkom bojom u istočno-pravoslavnom i grčkom duhu. vratio je carevima Krim. Ali jedno krupno zrno istine svakako se u njima nalazi: arapski pisci prikazuju ruske vođe kao vlasnike velike mase robova i kao trgovce robljem.. sa ogromnim gomilama žena. koje su se završile tim. ratujući i sa Hrvatima (Belim) u Galiciji. iza god. divljaka. što je svedočilo o plemenitosti njegovog roda. Sve ove uticaje letopis je prikazao u priči o tobožnjem dolasku izaslanstava raznih vera Vladimiru i o šiljanju s njegove strane naročitog izaslanstva za obaveštenje o svim tim verama. Dovedeni u težak položaj. o njegovim gozbama. a svi ostali delovi tela veoma razvijeni. kao i muslimana. na konju. Svi ovi događaji padaju u godine 987. uzeo je za ženu grčku princezu Anu. pa se uputio natrag“. Svetislav. pričala su se velika čuda. po kome je odustao od svakih traženja na Balkanu.“ bio je Mojsijeve vere). koji je imao malu pratnju. tako da je i kijevski veliki knez Vladimir lako mogao imati masu čeljadi. Primanje hrišćanstva postalo je veoma aktuelno pitanje čisto političke prirode. da je on obnovio i čak i razvio mnogobožački kult u Kijevu. Vladimir je vodio velike ratove. U jednom uhu nalazila se minđuša sa crvenim kamenom i dva bisera. pod čijom su vlašću neko vreme bili južnoruski Sloveni. ne samo suzbijajući separatističke težnje sloveno-ruskih plemena. O načinu života Vladimirova. retku bradicu i dugačke maljave brkove. u Vizantiji je izbila buna vojskovođe Varde Foke protiv zakonitih careva. 1099. da ih natera na izvršenje tih uslova. a priča o njima začinjena je legendarnim 7 . „zaželio je da se sastane sa carem i da se razgovara sa njim. Njegova šija bila je debela. izgleda da su carevi pogazili uslove ugovora. Verovatno. Svetislav. guste obrve. Smatra se. blizu obale Dnjepra. koje je imao u većem broju. bilo je slučajeva i ljudskih žrtava bogovima. te behu pomognuti jakim odredom njegovih vojnika (Varega). koji su se pre nekoliko desetina godina u ruskim stepama ugnezdili. i sa Litvancima i sa Bugarima. koji je plovio na običnoj skitskoj lađi. ali u prvom redu hrišćanskim. da je Jaropuk bio predstavnik hrišćanske stranke i njenih težnja. 1100. On beše srednjeg rasta. kada je išao na izmirenje sa bratom Vladimirom. nego i osvajajući nove predele (Galiciju. Jovan (Cimiskije) pristade na to i u pozlaćenoj ratnoj odeći. morao je da primi kratak i veoma nepovoljan za njega ugovor.). Međutim hrišćanska stranka bila je veoma jaka u Kijevu. i Vladimir je. sem jednog parčeta. da su te priče jako preterane. ali su stvorene očevidno docnije. Priča se.. behu s puno jevreja (čak i njihov car. dok se Vladimir javio kao zatočnik mnogoboštva. Posle toga došlo je do novih pregovora i transakcije: Vladimir je primio Hristovu veru. prsi široke. Međutim. Ne dižući se sa klupe svoje lađe.koji lepo prikazuju krvavu borbu Rusa i Grka. njega je pratio odred konjanika u sjajnom zlatom šivenom odelu. Pečenješki knez napravio je sebi gozbenu čašu od lubanje Svetislavljeve (972. Ondašnja Rusija bila je pod raznovrsnim verskim uticajima. kao žrtva tim bogovima. pa su i veze sa Vizantijom postajale sve tešnje. izbile su borbe. sve do Karpata).-989. zna se da je zapadna crkva imala veza sa Kijevom još za vreme Olgino.) Jaropuk bio mučki ubijen. otac i sin. carevi Vasilije II i Konstantin obratiše se na Vladimira. Hazari. Na povratku u Rusiju. „kagan. sem po njegovoj čistoći. Svetislav je kratko vreme govorio sa carem o miru. Čim je opasnost prošla. pa je potom izveo i krštenje svojih Rusa. sa jugoistoka. Zauzeo je. težeći tim da utvrdi državnu kneževsku vlast. Ali su se osećali i zapadni uticaji. što je prvo od ruku pristaša starijeg brata Jaropuka poginuo srednji Oleg. verovatnije pak 978. ni prenizak: imao je pripljosnast nos. naročito pak o njegovim haremima. pobeđen i tučen. veslajući zajedno sa ostalim veslačima.. Svetislav. prema priči savremenika Lava Đakona. te se ne bi mogao nazvati ni previsok. pa su jednom prilikom poginuli u Kijevu. pa je onda (po letopisu godine 980. Belo njegovo odelo nije se ni po čemu razlikovalo od odela ostalih Skita. ili tačnije između njihovih krugova. nakon duže opsade. dojaši na obalu dunavsku. hrišćani Varezi. pošao protiv njih. jer se u njima Jerusalim prikazuje kao grad otet od Jevreja i predat Bogom u ruke hrišćana (aluzija na krstaški rat i zauzeće Jerusalima od krstaša 15 jula g. a potom i ubijen. grad Hersonis tavriski ili Korsunj. U njegovoj spoljašnjosti bilo je nečeg mračnog i surovog. Sve su kose na njegovoj glavi bile ošišane. Posle ugovora o miru. plave oči.) Između sinova Svetislavljevih.

“ Prve polovine svoje vladavine Jaroslav je bio prinuđen da razdeli državu između sebe i brata mu Mstislava. na osnovu nekih reči u samom spomeniku. Brat mu Jaroslav. niti je objavio veliki knez Jaroslav. Svetopuk je umro negde u izgnanstvu. sastavljenoj od sinova raznog porekla (deca žena mnogobožačke vere i „Grkinje.“ t. u kojoj se i sada nalazi mermerna grobnica Jaroslavljeva. jula 1015. razume se. naročito za odbranu naroda od stepskih varvara (imamo veoma interesantan izveštaj zapadnoevropskog misionara Brunona o njegovoj poseti Vladimiru i putu u južne stepe u cilju propovedi varvarima. te ga ovde ne možemo uzimati u pretres. dok je na Volzi tada sagrađen grad Jaroslav. prema kojoj je kijevska episkopija spadala pod ohridsku arhiepiskopiju. zadobio je veliku slavu u ruskoj istoriji kao „Mudri.) Jaroslav je razdelio zemlju između svojih sinova i verovatno da je dao i uredbu 8 . od kojih su do danas očuvane ruševine Zlatnih Vrata i delovi saborne crkve Svete Sofije.podrobnostima. Vladimiru letopis pripisuje početak ruskog školstva. Pitanje o tome odakle je Vladimir dobio jerarhiju spada u najteže probleme ruske istoriografije. j. svuda je izvršeno u miru.) došlo je do pokolja u velikokneževskoj porodici. a čim je umro (15. dok su mu zetovi bili kraljevi norveški. pobedio je Svetopuka i proterao ga je iz Rusije. od kojih je Vladimir odvojio svoju državu vrlo dobro uređenom odbranbenom linijom).). naročito je opasna bila navala god. bilo iz pobožne tradicije (Vladimir je bio fizički izgubio vid. naprotiv. Predvođeni od Jaroslavljeva sina Vladimira. nanosili veliku štetu njenom blagostanju. 1036. Ogroman trgovački grad Kijev bio je središte trgovine Istoka sa Zapadom. koje je letopis uzeo bilo iz junačke pesme. oženjen normanskom princezom Ingigerdom.. Rusi su pretrpeli poraz (1043-1044. Tako je u kraju finskih Estonaca dao sagraditi grad Jurjev u čast svoga sveca Svetog Đorđa. Posle krštenja. Uoči smrti Vladimir se spremao na rat protiv sina Jaroslava. U njemu se razvija industrija. (motiv dobijanja neveste snagom oružja). Za vreme Jaroslavljevo desio se poslednji pohod Rusa protiv Vizantije. Nesumnjivo je. Umirući (1054. Jaroslav stoji na čelu jedne velike evropske države. god. koja se završila ipak potpunim porazom ovih divljaka. Svetopuk. iako. postoji veoma oštroumna i zanimljiva hipoteza prof. Dugo vremena. Jaroslav je bio i graditelj novih gradova na periferijama ruske države. da je on puno učinio za organizaciju države i crkve. govoreći kako on „poče uzimati kod otmenog sveta decu i davati je na učenje pismenosti. On je ulepšao grad sa više divnih građevina. matere pak plakahu kao da su deca već mrtva. koja ga prikazuje kao „Vladimira. a imalo je velikih i političkih i kulturnih posledica. Jaroslav je i sam bio veliki ljubitelj knjiga i imao je bogatu biblioteku. Ipak je nesumnjivo. crveno sunašce. Pitanje o sastavu i postanku ovog pravnog zbornika. Vladimir se javlja u letopisu sa crtama veoma pobožnog i milostivog vladara. po njegovom narodnom imenu. nakon smrti Mstislavljeve pa do svoje smrti bio je jedini vladar u Rusiji. umetnost i prosveta. da nije „Rusku Pravdu“ dao sastaviti. iako neki njeni delovi možda i vode poreklo iz Jaroslavljeva doba. što se vidi iz braka njegovih sinova sa evropskim princezama. Jaroslav (1019-1054. Krštenje Rusa.“ U njegovoj porodici. veoma je složeno.).“ Vladimir je postao najomiljeniji junak ruske istorije i narodne pesme. nije bilo sloge. ali ga je odmah dobio natrag čim je ušao u krstionicu). Jaroslavu su pripisivali izdanje zakonika pod naslovom „Ruska Pravda“ (sačuvano je više redakcija njenih u većem broju prepisa). sem u Novgorodu. zbog trgovačkih razmirica. princeze Ane). Prisjolkova. nije se ipak mogao zadržati u Kijevu. koji se sada više ne smatra kao zakonik u pravom smislu reči. mađarski i francuski. Pečenjezi su više puta uzrujavali kijevsku državu. samo u gradovima Polocku i Turovu ima sporednih kneževa vareškog porekla. ušavši u istoriju sa nadimkom „Prokleti“ („Окаяный“). nisu bili Rusi ni brzo ni duboko hristijanizirani. on je u vezi sa celokupnim ondašnjim evropskim svetom. vezan bračnim vezama sa poljskom vladajućom kućom i prijatelj poljskog kneza (kasnije kralja) Boleslava Hrabrog. i na taj način Vladimir je imao tesne političke i crkvene veze sa jugoslovenskom državom Samuilovom. najstariji knez Svetopuk dao je zaklati svoju braću od Grkinje (Sveti Boris i Gljeb). kao i na novgorodsku vojsku. i oslanjajući se na ponovo pozvate naročito jake odrede Varega. plemenski kneževi iščezavaju. koji je držao ceo istok Rusije od Dnjepra. Premudrosti Božije.

po najmilijem mu selu Bogoljubovu. Na upražnjeno velikokneževsko mesto dolazi sledeći po redu knez. a naročito da ne daju svojim činovnicima da čine nasilja. pa čak i samom papi Grguru VII. a obično u sporazumu sa narodnim skupštinama („veće“) glavnih gradova pokrajine. Sva „ruska zemlja“ (taj se pojam zaista stvarao u XI stoleću) ostaje svojinom cele kneževske porodice Rurikovića. predstavlja dragocen spomenik kulture. prožet simpatičnim čovekoljubljem i veoma lepo književno obrađen.To je glavna sadržina Jaroslavljeve uredbe koja nije bila nikad tačno izvršivana. sa prekidima). Kao stariji posle umrlog kneza nije se smatrao njegov sin nego najstariji brat. zvani Monomah. milostiv prema siromasima i stradalnik za rusku zemlju“ tako ga karakteriše letopis. Vladimir se javlja kao čovek veoma pobožan i oduševljen vaspitač. čiji je broj vrlo brzo porastao. to je bio pokret sa jasno obeleženim socialnim karakterom. iako su je smatrali za neku obaveznu normu državnog prava. u kom poziva svoju decu da budu pravedna i milostiva. došao je pre svoga vremena na velikokneževsku stolicu. nego uopšte na neki „deo“ u ruskoj zemlji. što se kasnije stalno zameralo njegovim potomcima. postaje poprište vrlo čestih i vrlo surovih međusobnih borbi i ratovanja. taj njegov spis. jer su se i kaluđeri bavili zelenaštvom. te se o njemu sačuvala najlepša uspomena. te je čekao da na nj dođe red. Njegovu dolasku u Kijev prethodila je pobuna kijevskog stanovništva sa pljačkom židova.-1132. U Kijevu je umro god. koje su trajale sve do dolaska na vladu najmlađeg sina Monomahova Jurija. Prvi akt novog velikog kneza bila je uredba o visini kamata. odnosno kneževske linije. ideja i naravi Kijevske Rusije. poziva decu na međusobnu slogu i neumornu delatnost u ratu i miru.“ zanimljivi etičko-politički spis. izazvan teškim ekonomskim prilikama i uperen protiv zelenaša. gradova i pokrajina. zvanog Dolgoruki. On je napisao naročitu „Pouku za decu. da su i manastiri bili u opasnosti prilikom ove bune. Iz spisa Vladimirova vidi se. drugi brat Svetislav. ali je sve do kraja svoga života težio za dedovskim „zlatnim prestolom“ kijevskim. Na čelu zemlje i kneževskog doma stoji veliki knez.) i sin Svetopuk II Mihajlo (osnivač velikog manastira u čast svetog Arhanđela u Kijevu. Već su se za njegovo doba javile razmirice između njega i braće. Za vreme ovog poslednjeg velikog kneza došlo je do žestokih borbi i ratova između kneževa. Najviše su iskorišćavali ovakvo stanje kijevske države stepski nomadi. knez černjigovski. u kojima vladaju kneževi. ubrzo posle smrgi Jaroslavljeve. 1093. „Bratoljubiv. da stariji knez po redu dobije bolju i bogatiju pokrajinu. Tek posle smrti Svetislavljeve on je mirno završio svoj život kao veliki knez. Za vreme Svetopuka II naročito se istakao unuk Jaroslavljev. da je i on sam bio neumoran ratnik. pojedine pokrajine (takozvane „otčine“ t. Jaroslava je nasledio njegov sin Izjaslav (1054 do 1078. oteravši Izjaslava. Ostali treba da se razmeste po pokrajinama tako.o redu nasleđa. ali bez uspeha. nije ostao 9 . 1157. upravljajući njima preko svojih doglavnika („družina“).). Vladimir. koje su bile znatno ograničene. baštine) odnosno veliko-kneževski položaj. Izjaslav se obratio za pomoć caru Henriku IV. ali se deli na više pokrajina („volosti“). 1113. Zbog nezadovoljnih kneževa „izgoja“. zbog težnja roditelja da osiguraju svojoj deci a ne braći. čiji su očevi umrli još pre nego što su došli na velikokneževsko mesto. putnik i lovac. Zanimljivo je. Monomah je stupio na velikokneževsku stolicu. očevine. gradskih veća. zbog mešanja u srodničke borbe i kombinacije samog naroda.. Oni se smatraju kao „izgoji“. do 1113. koje su ga više puta pozivale na velikokneževsku stolicu. On naročito podvlači da je njegov otac „sedeći kod kuće“ poznavao više jezika. najstariji član kneževske familije. Isto je tako mirno vladao njegov sin Mstislav (1125. j. država Rurikovića.) ali nakon njegove smrti uskoro su opet izbile razmirice između kneževa. Taj je knez držao kneževinu suzdaljsku na severoistoku Rusije. Posle njega su uzastopce vladali njegov brat Svevlad (Vsevolod) (1078-1093. Njegov stariji sin Andrija. koji su imali spoje omiljene i omražene kneževe. Ali je Monomah bio obazriv i lojalan. Deca onih kneževa. gube pravo ne samo na ovo mesto. Vladavina Monomahova prošla je u miru. te se drugi kneževi penju takođe postupno u činu približujući se veliko-kneževskom prestolu. a sin Svevladov. u kojem se mnogo radilo na letopisu. Vladimir Monomah uživao je naročite simpatije među kijevskim gradskim masama. Najzad god. zvani Bogoljupski. među kojima su se druge polovine XI stoleća najviše istakli Polovci ili Kumani. Uopšte. da štite siromahe i uboge.

tim pre što ga je vojska Andrijina god. Iz početka su iz Rusije izvozili gotovo samo sirovine: krzno. industrija i zanati . basen gornje i srednjezapadne Dvine. nego se vratio u severoistočne predele. Od hazarskih vremena ostale su na ruskom jugu kolonije židova. uz to stočarstvom. mnogo jače. Plemenski nazivi postepeno iščezavaju. Ekonomsko i socijalno stanje. Kijev pak. od kraja IX pa do druge polovine XII stoleća. gornjih zapadnog Buga i Sana (pritoka Visle). one su se kolebale i menjale na jugu u stepama prema rezultatima borbe sa nomadima (Pečenjezima. Mreža trgovačkih puteva. Posle toga Kijev se slabo obnavlja i tek životari sve do opsade i užasnog pokolja i rušenja koje su izveli u njemu Tatari (1240. gornjeg Njemena.bio jako razvijen. koji druge polovine X stoleća stvaraju sebi državu. 10 . Ruska država u doba prevlasti Kijeva. od njih je kijevska bila mnogobrojna i uticajna. j. da nemamo nikakve statistike. naročito odonda. galičku. novgorodski kraj sa Novgorodom i Pskovom na severozapadu. izuzimajući njegov južni deo. spoljašnjih i unutrašnjih. Svaka zemlja imala je središnji grad i sporedne zavisne gradove koji su se na ruskome jeziku zvali пригороды. Arapa. t. kijevsku. suzdaljsko-rostovsku. -to je bilo rusko državno zemljište. razvijaju se nove pokrajine: rostovsko-suzdaljska zemlja sa stonim gradom Vladimirom na severoistoku. ali je i gradski život . Pskovići i t. Većina stanovništva bavila se zemljoradnjom. Dokumentima je utvrđen boravak u Rusiji Grka. muromo-rjazansku. te je Kijev izgubio svoj prvenstveni značaj. Pored toga svako se pleme obeležavalo još i po svojoj pokrajini. ali su dugo čuvali svoju narodnost. Basen Dnjepra. d. volinsku. Novgoroci. odnosno po njenom glavnom gradu. GLAVA III. Od njega su veliki kneževi zaseli na prestolu u Vladimiru na Kljazmi (pritoka Oke). Granice ove zemlje nisu bile određene. i sviju njegovih glavnih pritoka. 1169. otkada se razvila velika država sa međunarodnim političkim i ekonomskim vezama. bila je dovoljno gusta. ali podaci. dalje na severu prema litvanskim i donekle finskim plemenima. trgovinom i donekle upravom zemaljskom. tako da su njihovi ostaci preživeli duga stoleća. kada se ovaj utvrdio u Kijevu. galicko-volinska zemlja sa gradom Galičem na krajnjem jugozapadu. koje nam pružaju savremeni pisci i ostaci materijalne kulture. gornje i srednje Oke. najzad sa srednjim Istokom u Aziji. Normanski došljaci. državno uređenje i kultura Kijevske Rusije. zatim mešovitu vareško-slovensku grupu stanovništva. smoljensku. Slovensko stanovništvo prima rusko ime koje je iz početka označavalo odrede Varega-Normana. poglavito vodenih. polocku. Južnih i Zapadnih Slovena. Daleko van predela ovih zemalja nalazila se blizu ušća Kubana mala ruska naseobina Tamatarha ili Tmutarakan.uz oca. U Rusiji se stvaraju nova državna središta. Pored Slovena bilo je puno finskih elemenata. dosta su se brzo pretapali u Slovene i iščezavali među njima.). bio je “mati svima ruskim gradovima“. svedoče ipak o veoma intenzivnom razvitku trgovine ne samo tranzitne nego i uvozno-izvozne sa severnom i srednjom Evropom. Balkanskim Poluoostrvom i (do sredine XI stoleća) Malom Azijom. kasnije još i mitropolita. turovo-pinsku. černjigovsku. pa se još i sada mogu naći po nekim mestima Rusije. gornjeg i srednje-južnog Buga i Dnjestra. na zapadu u vezi sa odnosima sa Poljacima. koji su se postepeno pretapali u Slovene utičući na njih.trgovina. Franaka. lovom i pčelarstvom. Jermena. još se pamte. koje je skupila i protumačila moderna arheologija. u ratu zauzela i tom prilikom spalila i sasvim opljačkala. Bilo je puno i drugih došljaka. nego što se obično misli. kasnije Polovcima ili Kumanima). tako da su se ljudi obično zvali Kijevljani. kao njene prestonice. kao stoni grad velikog kneza. Kasnije je ceo narod primio rusko ime. Razume se. takozvani Varezi. perejaslavsku. najzad jezera Iljmena i Pskovskog i delimično Ladoškog i Oneškog. Sve se ovo zemljište sa neodređenim granicama delilo na više autonomnih zemalja ili pokrajina: novgorodsku. Nemaca. Stanovništvo ruske države bilo je većinom slovensko. obuhvatala je veći deo istočno-evropske ravnice. koja se bavila ratom. gornje Volge. razume se primitivnom. a neki i upotrebljavaju u XII stoleću. kao i sa krajevima s jedne i druge strane planinskog lanca Urala.

iako je bez sumnje kneževi nikad nisu potpuno napustili. koji nisu bili ratni drugovi i savetnici kneza. Olegov od god. koji su se našli izvan svojih društvenih organizacija (staleža) . upravo gradske. Slobodni ljudi delili su se na građane i seljake („смерды“. upotrebljavao i u Skandinaviji.. i sa upotrebom mnogobrojne radne snage. zv. ipak su pojedini kneževi u nekim oblastima bili autonomni. koji su pod njim svetli boljari. o međusobnom izdavanju robova koji su pobegli od gospodara. med. služila je često ličnost samog dužnika. i uz to vrlo mnogo roblja. Društveno uređenje Kijevske Rusije tokom vremena postaje sve složenije. Car Konstantin Porfirogenit priča.. Kasnije razvija se. neka vrsta nasledne aristokratije. To su bili dužnici. Odvojeno od građanskog društva nalazilo se od XI stoleća društvo crkveno. I na istočnjačkim trgovima ruski trgovci su bili veoma aktivan elemenat. Sve su te odredbe i pravila dosta precizni i za ono doba napredni. ugovora. zvani su bili „rolejni“. izgleda. da su u njemu živele veoma mnogobrojne zanatlije. o postupanju sa nasledstvom u tuđini umrlih trgovaca. O tome možemo zaključivati po svedočanstvima naših izvora. „zakupi“. „boljari“. koji su služili u crkvenim ustanovama i najzad od onih. po želji naših kneževa. od stoke konje. nego zavisni od njega. hleb. domaća industrija..„izgoji“. koji su radili na zemlji. ne samo između kneževa. zaključili su poslanici „Olega. o međusobnom kažnjavanju krivaca. o ponašanju i izdržavanju ruskih trgovaca u Carigradu. od kaluđera i onih svetovnjaka. kao i sa lađama i imovinom onih trgovaca koji su pretrpeli neku nesreću na moru. koji su svoju slobodu založili za obezbeđenje duga. Najzad mnogobrojno je bilo roblje. naročito u nekim kneževinama. zv. sa velikim troškovima.. koji su se bavili trgovinom sa Kijevom. dok za Srednju Evropu znamo da su naročito tesne veze postojale između Kijeva i Regensburga na gornjem Dunavu. Umesto jednostavnog građenja drvenih dosta primitivnih zgrada javlja se po glavnim gradovima građevinarstvo. pored toga bila je sva sila ljudi. dakle unutrašnjeg i spoljašnjega mira. a kao zalog. Sve do kraja X stoleća Rusija nije imala svoga novca i služila se novcem arapskim („dirgemi“) i vizantiskim („solidi“). Prvi od tih. Isto tako moralo je biti i u Kijevu i u drugim gradovima. Kasnije. da se za vreme Jaroslava. U daljem razvitku društva..“ Drugi ugovor spominje „Igora velikog kneza ruskoga“ i „sve kneževe“ (u letopisu upotrebljena je zbirna imenica “княжье“). potpuno bespravno. preko karavana i lađa. starešine. koje se služi kamenom i izvodi velike građevine. trgovina dobija sve više privatni karakter. t.vosak. S jedne strane opažamo podelu društva na kneževsko i zemaljsko („družina“ i „земщина“). a naročito po dosta jasnim u ovom slučaju tekstovima ugovora sa Grcima. njegove privredne sluge. ne samo svoje namesnike. Te borbe bile su drugi važan uzrok propadanju Kijevske Države. iz kasnijeg ih vremena više nema. koji je toliko bio značajan. Zanimljivo je. glavari vojske. u prvom redu crkve i kneževske dvorove. stvara se viši stalež t. 11 . po uputama stranih majstora. nego i druge sporedne vareške vođe kao i plemenske starešine ili glavare. oni „zakupi“. ova reč je izazvala više tumačenja). 911. Iz toga su izlazile vrlo štetne borbe po rusku zemlju. kako rusku trgovinu organizuju kneževi skupljajući danak jednim delom na prodaju u Vizantiju. Ispod slobodnog društva nalazili su se poluslobodni. Na početku ruske države kneževi su bili čuvari granica i trgovačkih puteva. Od ruskih gradova naročito o Novgorodu znamo. Pored metalnog novca verovatno su bili u upotrebi i novci pravljeni od kože. koji je obezbeđivao povratak duga. „Družina“ se delila na višu i nižu. Kako su kneževi Rurikova doma potiskivali plemenske starešine i druge vareške kneževe. koje se pod vojničkom zaštitom spuštaju Dnjeprom u Crno More. u kom su gradu sačuvani tragovi nekadašnjeg velikog trgovačkog udruženja (hilde) ljudi. ljudi. da su ugovori sačuvani samo iz X stoleća. Kijevska Rusija nije nikad bila jedinstvena država: prvi vareški kneževi imali su pod sobom. Svakako novac je bio redak i zbog toga su kamate bile visoke. u ugovorima ruskih kneževa Olega i Igora sa Grcima nalazimo pravila o pasošima. Od vremena Vladimirova javlja se ruski novac. nego i između pojedinih pokrajina. to su najviši i najuticajniji članovi „družine“ i zemaljske. velikoga kneza ruskoga i sviju. naročito u Kijevu. sastavljeno od duhovništva i njegovih porodica. organizatori trgovine.

od kojih je takozvana Kijevopećerska Lavra bila najvažnija. stvarala je prve pravne zbornike. jedino središte prosvete. Mozaična slika Bogomatere. igumana Teodosija. to je nekakav Grčin Petrović („Грьцинъ Петровицъ“). Sofije u Kijevu. Za veće. (t. uz kneza postoji savet sastavljen od njegovih uglednijih ratnih drugova. najzad tragično strogi likovi svetaca u crkvi sv. do duše ograničenu. nema. divni ruski letopisi. pismenog ustava. kao crkveni ktitori. nekog Bojana. ali je svakako nesumnjivo da su demokratska veća uzimala vrlo veliko učešće u svima javnim poslovima. polemički spisi protiv Latina. Valjda se uticajem crkve može objasniti jako ograničenje. Tema ovog 12 . koje su nemilosrdno vreme i burni istoriski događaji većim delom sasvim uništili. apokrifi i t. z. koji su često izvanredno lepi arhitektonski spomenici. Pisana književnost javlja se u crkvenim krugovima. U jednom od njih nalazi se znamenita slika samog kneza i njegove porodice. zatim čitava jedna zbirka žitija t. samo su manje neposredno učestvovali u trgovačkim poslovima. a takođe i mnogobrojne umetničke radionice. zbornika izrađena za černjigovskog kneza Svetislava godina 1073. Možemo lako zamisliti. Ali su zato sebi stvorili u mnogim kneževinama krupno seosko gospodarstvo. koji je nepoznati autor ispevao negde pod kraj XII veka. a takođe i u čitavom Galičko-Volinskom Letopisu kao da čujemo narodnu junačku pesmu. U hramovima. da je hrišćanizacija ruskog stanovništva išla veoma sporo. ponekad naročito na prvim stranama. sačuvano je u sasvim orginalnom i jedinom spomeniku ove vrste Slovu o Polku Igorevom. odnosno kad je knez bio maloletan ili slab. takozvane Orante. žitija svetaca. i 1076. Kraj crkve bile su prve škole. a u isto vreme da su ona bila i poprište socijalnih sukoba. verovatno Srbin. 1057. prve knjižnice. nakon primanja hrišćanstva. naročito znamenitog kijevskog mitropolita Ilariona (XI vek) i vladike turovskog Kirila (XII vek). razvijaju se divni mozaici i odlično slikarstvo alfresko. U državnom uređenju Kijevske Rusije vidimo dakle kombinaciju klasičnih društveno-državnih elemenata: monarhiskog (veliki knez i kneževi). prve dobrotvorne ustanove. a zatim ukidanje krvne osvete. Poput episkopskih stolica. Crkva je širila pojmove rimskog i crkvenog prava. po svojim propisima i u svim poslovima. jesu najvažniji spomenici ove umetnosti. Junačke pesme pevali su na kneževim dvorovima naročiti pevači. imala je crkva. možda vrhunac crkvene književnosti. S njome kneževi rešavaju sva važnija pitanja rata i mira. Najlepše zgrade bili su hramovi. da su veća bila više puta u opreci i borbi sa kneževima. kao i za krivice protiv vere i morala. aristokratskog (boljarska duma. d. ali svakako crkva je bila gotovo jedini duhovni autoritet. Razume se. u koliko ih je bilo. u koji na više mesta postepeno ulaze i starešine gradskog stanovništva. koje je sprovedeno u Ruskoj Pravdi čija starija redakcija još priznaje. a zato ima i izvesnih podataka. uprave i sudstva. Ona je dala Rusiji velike svece i velike prosvetitelje. i dva „Izbornika“. kao izraz boljarskog staleža. u apsidi saborne crkve sv. osvetu. društvenih i državnih poslova Kijevske Rusije. Uz prevodnu književnost javljaju se i originalne crkvene propovedi. Po gradovima skupljaju se veća (вѣче) t. zabavne freske svetovne sadržine duž basamaka iste crkve. najzad.j. koji počinju sa takozvanim Nestorovim Letopisom ili pričanjem o postanku ruske zemlje. Najstariji poznati slovenski rukopisi u Rusiji jesu: „Ostromirovo Evanđelije“ iz god. t. skupštine odraslih slobodnih muškaraca ili možda samo šefova porodica. na kom su radili robovi. Vrlo veliki uticaj na tok ekonomskih. a u isto vreme i vlasnik veoma velikih i raznovrsnih dobara. objašnjene Svetog Pisma Starog Zaveta. U hrišćansko doba kneževi se javljaju kao pokrovitelji vere i duhovništva. U letopisu nalazimo puno elemenata čisto svetovnih. gradske starešine) i demokratskog (mase gradskog stanovništva sakupljene u većima). znamenitog osnivača Kijevopećerske Lavre. i izdaju zakone. tako da se stvara boljarska duma. Pećerski Paterik. Spasa u Neredici blizu Novgoroda. dela otaca crkve. kada nije bilo kneza. naročito onda. ali mlađa redakcija već je nema. Poznato nam je i ime jednoga majstora. To su u prvom redu dela prevodne književnosti: Sveto Pismo. dok celom društvu u pitanjima porodičnog i naslednog prava. kao i za kneževsku vlast i boljarsku dumu.donekle pak i suci. velikog crkvenog i političkog poslenika Kijevske Rusije. razume se. Paleje) i onda zbornici mešovite sadržine. stvarani su i mnogobrojni manastiri. Ovaj karakter u glavnom su kneževi sačuvali i kasnije. j. kao na primer ubijenih kneževa Borisa i Gljeba. Velikom broju ljudi crkva je sudila sama. ime jednog od njih. zv.

koju su rušili iznutra međusobno zavađene pokrajine. ali nije nikad izgubila svoju rusku svest i ruski karakter. iskazana sa velikim oduševljenjem: to je strasna težnja ka jedinstvu ruske zemlje. 1772. postao je pravi vladar. držao je neko vreme galičku Rusiju. njegova država je nekoliko puta nastradala od Tatara. kralju poljskom Kazimiru Velikom pošlo je za rukom da osvoji Galičku Rusiju. poljski i mađarski kraljevi. Posle strašnih pokolja i pljačke u Kijevu godine 1169. koji su više puta i tokom mnogih godina upravljali zemljom. Ali savez sa papom nije doveo do krstaškog rata u koji bi Evropa. krunisao za kralja u gradu Dorogičinu.). U ovo doba se isticao galički knez Roman. On je suzbio samovolju svojih velikaša. to je prevlast boljarskog staleža. Pored velikih umetničkih lepota ovoga speva ispevanog snažnim. Vladimira. burne istorije. iako je plemstvo bilo poljsko. poljski kralj Boleslav Hrabri. koji je prvih godina Jerusalimske Kraljevine posetio Svetu Zemlju i u svome i inače veoma zanimljivom putopisu zabeležio. koji ima izrađenu nacionalnu svest. Galicija. kakvi su se počeli javljati u Evropi baš u XIII veku. i na severoistok u suzdaljsko-rostovski kraj. kako je on zapalio na grobu gospodnjem „kandilo za rusku zemlju. a i on sam morao je da ide na poklonjenje hanu. kao i ostala Rusija. na mnogobrojnu oružanu služinčad i mase zavisnih 13 . Boljari su u Galičkoj Rusiji bili veleposednici. U XII veku galičku zemlju držao je znameniti knez Jaroslav zvani Osmomisl. Vladimira (981. koja je od tog vremena pa sve do prve deobe Poljske. koji mu je dao kraljevski naslov. Galička Rusija nekada se zvala Crvena („Червоная Русь“ ili „Червенскіе города“). zato je Danilo pred kraj svoje vladavine i prekinuo veze sa papom. galičko-volinska zemlja postaje središte Južne Rusije i privlači mase ruskog stanovništva iz drugih kneževina. i 1202. pritekla u pomoć Danilu. velikih socijalnih nepravdi. ima u njemu jedna naročita politička tendencija. veoma slikovitim jezikom. Danilo se. sredinom XIV veka. Inače. staleži. metnuo u usta knezu Svetislavu još u X veku divne reči: „Ne smemo osramotiti rusku zemlju!“ Najzad istu svest možemo zapaziti i kod černjigovskog igumana Danila. a gradsko stanovništvo velikim delom židovsko. Kada se uz to počeo da menja pravac međunarodnih puteva trgovine.“ „Slovo o Polku Igorevom“ je neka vrsta labudove pesme Kijevske Rusije.genijalnog speva jeste nesrećni rat kneza Igora sa Kumanima (1185). posle toga. sa puno karakterističnih i finih izraza i dubokih psiholoških zapažanja. u prvome redu nomadi. kneževi.. ali vrhunac slave i moći dostigla je Galička Rusija pod Romanovim sinom Danilom (1229-1264. na primer. Oslanjajući se na veliko zemaljsko dobro. zemlje. Veliki deo njenog stanovništva bio je rasturen ili se sam odselio. Veliki njen deo smatra se od mnogih istoričara kao slovenska praotadžbina u Evropi (na primer krajevi Bojke).). Ono što čini najvažniju osobinu socijalno-političkog uređenja Galičke Rusije za vreme njene samostalnosti. za vreme naslednika sv. za nju su se borili ruski kneževi Rurikove krvi. koji je. a spolja svakojaki neprijatelji. Litvanci. kao što se vidi iz zabeleške letopisca o njegovoj poseti kod hana: „Veliko je zlo počast od Tatara!“ Posle smrti Danilove Galička Rusija brzo opada pod vlašću boljarskog staleža. GLAVA IV. Kijevska Rusija počela je da opada. delila sudbinu Poljske. čiju je moć opevao pesnik „Slova o polku Igorevu“. godine 1253. Najzad. Ali on nije usamljen: istu i čak i slovensku svest ima i letopisac. S tom namerom on je stupio u tesnu vezu i sa papom. Poljaci i Mađari više puta posreduju u razmiricama galičkih kneževa. U glavnome su bila dva pravca iseljavanja: na zapad i jugozapad u Galičinu. Galička Rusija bila je često predmet borbe između Kijeva i Poljske. Danilo je razvio široku međunarodnu delatnost da stvori veliki evropski savez protiv Tatara. potpala pod tatarsku vlast. Autor „Slova“ je nesumnjivo vatreni ruski nacionalista. U sastav ruske države „crveni gradovi“ su ušli tek za vreme sv. Iako odlično dočekan u Hordi. Kad je njegova kneževina. na papski poziv. zemlje bogate kulture. Galička Rusija bila je od prastarih vremena naseljena slovenskim plemenima. on je ipak teško osećao svoj položaj hanova vazala.

Ona je bila retko naseljena. protiv boljara. prvi apsolutni vladar u Rusiji. „prvi Velikorus u istoriji“ kao što ga neki zovu. iako baš za njegova vremena jača kolonizacija ove oblasti. te ćemo se s toga na njoj malo zaustaviti. Suzdalj.seljaka. Andriju. koji je kasnije. predao svome najmlađem sinu Juriju. Pobunjeno građanstvo opljačkalo je i spalilo njegov dvor. Kulturni život Galičke Rusije bio je prilično razvijen. Kao njezin književni spomenik ostao je Galičko-Volinski Letopis. te je ona dodeljena Vladimiru Monomahu. naročito novgorodskoj. starijeg sina Svevladova. saveznik novgorodske republike. kome je ovaj oduzeo pravo nasleđa nakon savetovanja sa duhovništvom i „svima ljudima“ (to je bila neka vrsta zemaljskog sabora). verovatno osnovan za vreme sv. Sam se Jurije javlja kao aktivan osnivač gradova i sela i graditelj puteva. Još je više radio na napretku rodnog kraja njegov sin Andrija Bogoljupski. zaverenici su noću napali nenaoružanog velikog kneza u njegovoj spavaćoj sobi i ubili ga i izmrcvarili (1174. pisan veoma lepim jezikom. zaključeno je. nateravši ih glađu na pokornost.). Kneževi bi se mogli osloniti na gradsku i seosku demokratiju. posredno i neposredno. velikog značaja za Rusiju.“ GLAVA V. Bilo je. svoje „družine“ i dvora. Na kneževskoj skupštini u Ljubeču godine 1096. nasledio je njegov brat Svevlad III. nad velikim delom Rusije. Mstislav je dobio značajnu Lipecku bitku (1216. kao i naspram varoške demokratije. Doveli su ga takozvani „mlađi gradovi“ (Vladimir i drugi) protiv gradova starijih (Rostova i Suzdalja). ali u glavnom taj divlji i siromašni kraj bio je gotovo van velikog toka ruske istorije. Tatarska vlast nad Rusijom. naročito sa Novgorocima. određivajući pravac politike i u ličnim i u načelnim pitanjima. Suzdaljska Rusija. te je u bitci sa njima. Murom. politiku svoga ubijenog brata i prema kneževima. Todine 1221. Karakteristična pojava za vreme Svevlada III. nije dopuštao saradnju veća.). kao i kralja Danila. protiv naslednika Svevladova velikog kneza Jurija II. i to pravu dvorsku zaveru. Njih je uspeo da pobedi samo na taj način. donji novi grad). nego od Slovena. držao je u svojoj vlasti i Novgorod. za vreme spomenutih kneževa Jaroslava i Romana. zvanom Dolgoruki. koji nije imao dece.) ili još i suzdaljsko-rostovskom — po gradu Rostovu Velikom. 14 . Godine 1237. tvorevina Jaroslava Mudrog). a možda i svoje žene. Okrutan i ohol prema najbližoj okolini. gotovo nezavisnu od velikog kneza. na reci Siti.) Jurije se vratio na stolicu velikog kneza vladimirskog. zvani „Veliko Gnezdo“ zbog mnogobrojne mu porodice. on je izazvao zaveru. Taj je više mario za jug. Svevlad je nastavio. u kojima je bila jaka organizacija veća. Nije trpeo savete kneževa i boljara. sa puno dramatskih epizoda. ali je uspeo da se relativno mirno održi na velikokneževskoj stolici kroz dugi niz godina (1174—1212. naročito na onu prvu. republiku. on je sagradio grad Njižnji Novgorod (t. te je mirno vladao. i prema „družini“ i prema varoškoj demokratiji. Belo Jezero. slikovitih opisa i izraza. koji nas potsećaju na „Slovo o polku Igorevom. j. Vladimir.. prvi veliki knez vladimirski. vrhovna vlast dobivala monarhisko obeležje. Vladimira i Jaroslav. praunuk Monomahov „anarhista“ svoje vrste. Ova je tatarska najezda bila od. knez toropski. da bude slavljen i poštovan širom cele Rusije i van nje. u njoj od vajkada nekoliko ruskih gradova (Rostov. večiti borac protiv apsolutizma velikih kneževa vladimirskih. poginuo Jurije II (1238. i to više od finskih plemena. Andrija je na druge kneževe gledao ne kao na braću. bio je Mstislav Mstislavić zvani Junak („Удалой“). koji su onda stvorili svoju.). Ali oni ovo većim delom nisu činili. nego kao na sluge. što im je zatvorio dovoz žita. oni su bili pravi gospodari zemlje. Knez Vladimir samo se od vremena na vreme javljao u tom dalekom kraju. odnosno decu. istina. isto tako bio je okrutan i naspram svojih doglavnika. Posle Konstantinove smrti (1217. Borio se na sve strane. uz učešće svojih šuraka. U borbi ove republike i kneza Konstantina.). da se od suzdaljske oblasti stvori posebna kneževina. nego za svoju pokrajinu. Sve do sredine XII stoleća severoistočna ruska oblast zvala se suzdaljska po gradu Suzdalju (pominje se prvi put godine 1023. Zato je samo delimično. ali mnogo veštije i opreznije. na suzdaljsku Rusiju su napali Tatari.

bez obzira na to.). iako nije sasvim ugušio narodnu svest. Vrativši se u Rusiju oni su osnovali Zlatnu Hordu sa središtem u Saraju na donjoj Volzi. 1246. nije se završio osvojenjem ovoga grada. bila u vezi sa glavnom Hordom u Mongoliji. na gadne Kumane. ali su kasnije kneževi izdejstvovali da zastupaju svoj narod neposredno pred hanskim poverenicima (daruga) u Saraju i da sami skupljaju danak (harač) na osnovu vrlo strogo sprovedenog popisa stanovništva i njegove imovine. Kneževi su bili dužni putovati u Hordu (do godine 1260. Ali ipak i Novgorod priznade njihovu vlast. prodro u Kinu i 1219. zarobivši njihove stanovnike. da dobiju „jarlik“ na kneževinu. Tom prilikom oni su prošli kroz Mađarsku i Hrvatsku. god. Nijedan od ruskih kneževa nije se odazvao pozivu rjazanskih kneževa.). zemlje. gone ih na opsadu. s nama pak vi sklopite mir. Vojske se može prikupiti kod njih nekoliko stotina hiljada. kao što se onda govorilo. izazivala su bune. stotine i desetine upravljaju lično. Moskva. Iz početka su tatarski hanovi držali čak i svoje vlasti u Rusiji. ali kroz nekoliko godina pojaviše se ponovo. kad je ovaj broj popunjen. da im pomogne. nemamo rata sa vama“.). Pohod Tatara na severozapad.-36. koji su se u velikom broju odazvali tom pozivu. Tatarska zemlja bogata je vodama i travom. oni prvo navaljuju na manja mesta. savremenik Džingishanov. na primer. Goneći ispred sebe buharskog emira tatarski odredi prošli su kroz Severnu Persiju. u koliko ga je bilo. Ali to se utvrdilo tek postepeno. sve. u pravcu Novgoroda. svaki čovek uzima izvesnu količinu trave ili drva. Neki su kneževi tom prilikom nastradali zbog vere. nego samo konjicu. kao i severna. j. nije hteo da izvrši neke obrede koje je smatrao kao nemoguće za hrišćanina. jer celi svoj život provode u lovu. ili. zgodna je za konje i ovce koje im služe za hranu. O Tatarima piše jedan kineski pisac. Njega je i onog od ranije poznatoga Subudaja uputio u Evropu veliki han Ugedej. koja se uliva u Azovsko More. te behu spaljeni. i zato gradovi bivaju uvek zauzeti. Kumani pozvaše u pomoć ruske kneževe. nego su došle pod uticaj i vlast Poljske. koje su svirepo ugušivane. Godine 1235. iako su. 1239-1240. prema izveštaju letopisa. knez Mihajlo Černjigovski. imajući kao vođu Batija ili Batuhana. pa se preko Galicije i Poljske uputiše u Zapadnu Evropu. Tatarski jaram nesumnjivo je sasvim pocepao državno i narodno jedinstvo Rusa. Vladimir. Posle te bitke Tatari su se vratili u Aziju. da bi bili potvrđeni u svom zvanju. Zato nemaju pešadije. unuka Džingishanova. Zato izdaju naredbu da svaki konjanik zarobi deset ljudi. Zapadne i jugozapadne ruske pokrajine nisu se dugo nalazile pod jarmom i uticajem Tatara. počev od vrhovnog zapovednika pa do načelnika hiljade. Zlatna je Horda do godine 1260. močvare i šume omele su napredovanje Tatara. Po zauzeću njihovom ubijaju. Svaki put kad oni hoće da zauzmu veliki grad. pa. a ne samo u Saraj). ne štedeći. Litvanske i donekle Nemaca. Prilikom opsade ne štede ni desetine hiljada žrtava. Đurđijansku. samo kobilje mleko (kumis) dovoljno je da podmiri glad i žeđ. kamena. Suzdalj padoše u njihove ruke. pa su se pojavili u južnoruskim stepama gde su onda lutali Kumani. god. koji se nazvao Džingishan t.). i to sa mnogo većim snagama. lepi ili ružni.). prvih pak decenija Rusi su grozno patili pod tatarskim jarmom. više je nominelno bila 15 . sam veliki knez Jurije II izgubi bitku i život na obalama Siti (1238. veliki han (1206.“ Džingishan je postao vladar cele Mongolije. osvojiše Tatari zemlju kamskih Bugara. Gotovo nema kod njih službenog dopisivanja. baskaka i popisivača. pa je s toga ubijen zajedno sa svojim boljarom Todorom (obojicu crkva smatra za svece). njih teraju dan i noć. Tatari su osvojili i opustošili južnu Rusiju (Kijev je zauzet i porušen godine 1240. a te je godine postala sasvim samostalna. ubijajući zaostale. sledeće: „Tatari se rađaju i rastu u sedlu i na konju. čak u Aziju. Posle pada rjazanske kneževine dođoše na red i oni: Tatari prodreše u suzdaljsku zemlju.Tatare je krajem XII i početkom XIII stoleća ujedinio Temuđin (1154—1227. da li su stari ili mladi. već je osvojilo Buharu u Srednjoj Aziji. a neki njihovi odredi prejuriše čak i preko Bosne i Raške. nikakva znamenita ličnost ne može da izbegne smrtnu kaznu ako im se ona odupirala. Na reci Kalci. došlo je do odlučne bitke. ali svi. Nasilja hanskih poverenika u pokrajinama. Posle zauzeća grada dele plen srazmerno broju učesnika u napadu između viših i nižih. kavkaske planine. u kojoj su Rusi potučeni do nogu (1224. da li se njima protive ili ne. Severozapadna Rusija. siromasi ili bogati. oni se sami uče vojničkoj borbi. tatarske vođe Čepe i Subudaj Bogodur poručivali ruskim kneževima: „Došli smo voljom božjom na naše robove i konjušare. Rusija je potpadala pod Zlatnu Hordu kao skup vazalnih kneževina. te upadoše u područje rjazansko.

pa su se postepeno raširili i u basenu reke Pregela i sve do Mazurskih Jezera. te je Mačenosce na ledu Čudskog Jezera potpuno potukao. Imamo tu i lepih obrazaca kiparstva i rezbarije u kamenu (visoki i niski reljef). Mnogo orijentalskog ušlo je preko Tatara u ruski život. Jedan od njih sadrži čitavu „trgovačku pravdu“. vojnih šefova različnog položaja. ali se ova pozitivna dobit sasvim gubi pri upoređenju sa golemim zlom.. odazvavši se na poziv poljskog kneza Konrada Mazoveckog i uništivši litvansko pleme Prusa. ali je Aleksandar odbio i njihove navale. duž obale Riškog Zaliva. nazadak ukusa. koji su se izmenjivali uz različite intrige u Hordi. njižegorodska. Dobro shvativši da Rusi toga vremena ne mogu izdržati borbu s Tatarima. a ponekad i uz borbe u samoj Rusiji. Ona počesto navaljuju na ruske predele. zvani Nevski. Tu su bili potučeni od kneza Aleksandra (odatle je i dobio nadimak Nevski).). „sveruska“. što se sve potpuno objašnjava teškim ekonomskim prilikama i užasnom političkom situacijom. Manastiri sudeluju veoma aktivno u kolonizaciji i obrađivanju divljih prostora. Veliki knez Aleksandar uspeo je ipak da zaštiti Rusiju od većih beda. Tu se javio knez Aleksandar sa svojom vojskom. siromaštvo. smoljenska. Šveđani su onda prodrli u Finsku i pojavili su se godine 1240. Pozajmila je Rusija.). Po primeru i trudom Nemaca počela su da se postepeno bude i da se ujedinjuju razna litvanska plemena u basenu Njemena. Njega je posle dužeg niza promena i kolebanja (1246-1253. statistike. t. sve do pojave moskovske dinastije Danilovića. tako da se u severoistočnoj i srednjoj Rusiji javilo više velikih kneževina: tverska. udarili su i na Rusiju i godine 1241. da je odvojio Rusiju od Zapadne Evrope. Knezu Aleksandru palo je u deo da brani severozapadnu Rusiju od Šveđana i Nemaca. koga su tatarski hanovi u njegovom zvanju potvrdili. Naročito je teška bila godina 1257. igrali neku naročitu ulogu i ni po čemu se nisu istakli.pod tatarskom vlašću. osvojili Pskov. Veliki kneževi posle Aleksandra Nevskog. Nema nijednog književnog imena ili dela suzdaljske Rusije koje bi vredilo spomenuti u jednom kratkom pregledu. Zatim. Tatarski jaram je imao kao veliku posledicu to. knez novgorodski (1253-1263. kao i čitave čete popisivača stanovništva. kako su se sami zvali. Nazadak i mrtvilo opaža se i na polju prosvete i književnosti. jauk se razleže širom cele ruske zemlje. te je iz prve polovine XIII stoleća sačuvano više rusko-nemačkih ugovora. rjazanska. on je naporno radio na tome da narod i zemlja što manje pate. Ali najviše su se odupirali popisu i plaćanju danka Novgoroci.sačuvana i do danas. možda i poneku korisnu crtu u organizaciji vlasti. upravo nemački riteri monaških redova Mačenosaca i Krstonosaca ili Teutonskog Reda utvrdili su se u to vreme u predelima finskih plemena Liva i Esta. on je doprineo znatno surovosti i grubosti narodnih običaja i administrativne prakse. Trgovačke su veze Rusa sa tim riterima bile veoma žive. Ovi „božji dvorjani“. Doba prvih velikih kneževa vladimirskih vreme je veće graditeljske i u isto vreme umetničke aktivnosti. Na taj je način zaustavljeno napredovanje Nemaca u ruske predele (1242. kada je na povratku iz Horde umro na Volzi. Ali kasnije zapaža se divljaštvo. koje su zla vremena nesumnjivo donela. Sa naslovom „velikih kneževa vladimirskih i cele Rusije“ oni su većim delom sedeli u svojim „udeonim“ kneževinama. Svuda je došlo do otvorenih buna i okršaja sa Tatarima i do ubistava pojedinih tatarskih zvaničnika. upravo Moskva. Velikokneževsko dostojanstvo pripadalo je posle smrti Jurija II njegovu bratu Jaroslavu (1238. nemogućnost umetničke delatnosti. Tih godina u nekadašnjoj suzdaljskoj Rusiji stvorena su divna umetnička arhitektonsk adela. Uz strane majstore (Grke i Talijane) rade i domaći. Vladimirska je ipak ostala naglavnija. jaroslavska. na Nevi. j. dok je sredina zemlje ostala pod jarmom najviše i najduže. finansija. 16 . Ruski se narod Vladimira kao svoje prestonice više gotovo i „ne seća“. do 1246. Državna vlast je razdeljena između ogromnog broja nosilaca. Neke od sporednih kneževskih stolica podignute su u toku vremena na čast velikokneževskih.) nasledio njegov sin Aleksandar. Nemci. kada su iz Horde došle u Rusiju gomile tatarskih činovnika. Odnosi kneževa prema stanovništvu sve više nose obeležje feudalno. sve dok nije Moskva konačno zamenila Vladimir. trgovački zakonik. Zato.). On je najveću slavu dobio svojom izvanredno veštom politikom prema Tatarima. nisu.

Na vrhu severnoruskog društva nalazili su se boljari: to su bili u prvome redu veleposednici. Ispod ovih gospodarećih slojeva novgorodskog društva nalazili su se „crni“ ili „mlađi“ ljudi. nadničara po gradovima. i. naročito u velikim gradovima. nego su samo finansirali tuđa preduzeća. Kneževi su se obično nalazili u Kijevu: to su bili sveruski veliki kneževi. oni su sastavljali pojedine korporacije. Da bi obezbedila svoj opstanak severozapadna Rusija. Na severozapadu Rusije od pamtiveka su stanovala slovenska plemena. zv. slobodnih i poluslobodnih seljaka-zemljoradnika po selima. koja su osnovala nekoliko znatnih gradova. zatim je utvrdio svoje pravo da sam sebi bira kneza po svome nahođenju. kasnije iz basena srednje Volge. grupisane oko hramova. ali. Formalno svi su slobodni ljudi uzimali učešća u otpravljanju suverene vlasti naroda koji se smatrao kao gospodar. koji je pozvao vareške kneževe. „Prigorodi“ i druga zavisna mesta unosili su obilate priloge u državnu blagajnu. Novgorod se postepeno emancipovao od kneževske vlasgi: prvo. koji bi odgovarali njegovim željama. Tako je početkom XIII stoleća bio u glavnome stvoren ustav i uređenje novgorodske republike. sa glavnim središtima Novgorodom t. Pored toga. koji nisu imali trgovci. a inače je obično Novgorodom upravljao kneževski posadnik t. nije imala svojih posebnih kneževa. da živi od svoje zemljoradnje. umesto da bude namesnik kneževski. Novgorod je. ali se ustavna praksa ipak donekle regulisala pismenim ugovorima suverenog novgorodskog naroda („Gospodina Velikog Novgoroda“) sa izabranim knezom. tek se ponekad u Novgorodu pojavljivao neki svoj knez. u koga je knez imao poverenja. uvozila je zapadne i severnoevropske artikle i izvozila ih je. prema običaju. koji je. ili kneževski dvoranin ili i neki istaknuti novgorodski građanin.GLAVA VI. koja su odavno počela da se pretapaju u Slovene. nisu imali prava da neposredno vode trgovinu. koji su obrađivali velike komplekse zemlje i iskorišćavali ogromne šumske komplekse. Ima sličnosti u upravljanju Novgoroda ovim raznovrsnim njegovim pokrajinama sa upravljanjem Rima u savezničkim zemljama i provincijama.j. postao gradski predsednik. da su bila na čelu onog velikog saveza. suverenom narodu. poput starih rimskih senatora. Ovo ekonomsko stanje opredelilo je socijalnu strukturu društva. nego je morala da svoje žito za ishranu dobija sa strane. j. okupljenom u „veću“. u druge ruske pokrajine. kneževski namesnik. hteo da ima kneza i posadnika. koji je mogao da bude ili neki sporedni knez. „sa niza“. da ga i menja po svojoj slobodnoj želji. To su bila plemena Ilmenskih Slovena i Krivića sa okolnim plemenima finskim. imali su vrhovnu crkvenu i sudsku vlast u Novgorodu. Pošto su kneževi bili daleko ili nedovoljno uticajni. bili su boljari temelj i osovina novgorodskog društva: samo iz. najbogatija i najznamenitija je bila korporacija oko hrama Svetog Jovana. a i ljudi iz „prigoroda“ izgleda da su imali pravo dolaziti na skupštinu. kako je rečeno. svoje prerađevine. u slučaju rata slali su svoje pomoćne odrede. Trgovci su se delili na nekoliko razreda prema svome bogatstvu. šta više. ogromna masa zanatlija. O tim plemenima priča se. prvi sa nešto većim kapitalima nego poslednji i sa zemljeposedničkim karakterom. Glavno njihovo zanimanje beše trgovina. prirodno. „prigorodima“. i to u početku sa srednjega Dnjepra. novim gradom i Pskovom. uz pomoć velike mase poluzavisnih i sasvim od njih zavisnih ljudi. kao i. A u Novgorodu sva je vlast pravno pripadala. birani su bili viši časnici državne uprave. Pisanog ustava nije bilo. to su bile najbogatije kapitaliste i bankari novgorodski. kako su u Novgorodu govorili. Za ulaz u nju trebalo je dati najveći ulog. Odmah iza njih dolaze „žitiji ljudi“ i trgovci. t. Od odlaska vareških kneževa na jug severozapadna Rusija. on je sebi zadobio pravo da bira posadnika. razume se. morala je da se bavi trgovinom i industrijom na veliko. pokoravali su se zakonima i odlukama državnog središta. Severozapadna Rusija nije mogla. to je pravo bilo više nominelne 17 . „Veće“ su sastavljali svi domaćini novgorodski. sitnih trgovaca. Ona je prodavala sirovine i prerađevine. ali je stvarno sva vlast bila usredsređena u državnom središnjem gradu Novgorodu i tek izvesno pravo samouprave pripadalo je sporednim gradovima. Oslanjajući se na svoje ogromno bogatstvo i mnogobrojnu klientelu. ali. Severnoruske republike. njihove sredine.

U Novgorodu izgleda da nije bilo tolike razlike između redovnih narodnih skupština i vanrednog nagomilavanja sveta. I književnost ruskog severozapada dala je više lepih dela. spremnih i stručnih ljudi. pričanje i veliki smisao za prikazivanje i razumevanje socijalno-političkih događaja.prirode. onda su je terali silom da se pokori. hiljada). Na prvom mestu treba spomenuti obilate letopise Novgoroda i Pskova u kojima se. Od njih prva predstavlja za ono doba veoma napredno pravno delo. otkazivalo ugovor knezu. vladike ili gradskih vlasti. u slučaju težih političkih krivaca. moralo imati jedan uži odbor starijih. koji sakuplja četu ljudi besposličara i buntovnika. s njime pravi pokolj u Novgorodu i odlazi na Volgu i Kaspisko Jezero. zatim. duhovni i kulturni život severnih ruskih republika ogleda se u spomenicima njihova zakonodavstva. ono se skupljalo prema potrebi na poziv kneza.j. U načelu odluke veća trebale su da budu jednoglasne. Zatim je veće donosilo za-kone. i katoličkom crkvom u samom Novgorodu. Ali i pored toga uticaja Novgorod i Pskov. ni truda. odobravalo ugovor. vođstvom najuglednijih i najbogatijih boljarskih familija. Razume se da je ovakvo jedno telo. za ono vreme. svedok su narodu po volji. Ali bilo je slučajeva da su i privatni ljudi sazivali veće. postali su još u XIV veku središte. Na severu su radili prvorazredni domaći i strani majstori. autoritativnih. i jedna i druga pod. od kojih su mnoga dobro sačuvana. opet sasvim nalik na Rim i Atinu. a drugi je Vasilije Buslajev. što se jasno da zapaziti. Tu su se stvorile dve stranke: aristokratska i demokratska. a još više vladika. koji je bio njegov predsednik i „tisjackog“ (od reči „тысяча“. bilo sudišta prvog i poslednjeg stepena. koji su bili u tesnim trgovačkim i političkim vezama sa severnom i zapadnom Evropom. Zanimljiv je princip jednakosti sviju pred zakonom. Čitav red sukoba izbio je u samom Novgorodu na socijalnoj osnovi. i. U Novgorodu je više puta dolazilo ne samo do oštrih prepirki i tuča. ni veoma velikih sredstava naročito za stvaranje lepih hramova. jer su on i drugi glavni predstavnici crkve raspolagali i velikim imetkom i. Veće nije imalo pisanog ustava. Knez i časnici bili su birani bez roka. ali kada se manjina nije davala ubediti razlozima većine. gde se rađaju revolucionarni pokreti i racionalističke sekte u okviru same crkve. sastavljeno od. da uz put pljačka gradove i trgovačke karavane. ono je biralo kneza. na primer. ponekad dosta ekstremne. jaka prevlast glavnog grada nad manjim gradovima i selima. nalazi slikovito. koji je istaknut u pskovskom zakoniku. koji je vrlo jako sputavao i ograničavao vlast i prava tog kneza. koji bi stvarno vodili poslove i pripremali odluke suverenog naroda. opširnim znanjem. odobravalo je međunarodne ugovore i glavne linije međunarodne politike državne i u izvesnim) slučajevima vršilo je dužnost bilo prizivnog sudišta. u kojima su opevana dva tipična junaka starog novgorodskog društva: jedan je Sadko bogati trgovac. koji je bio zapovednik vojske i pred-sednik trgovačkog suda. nego i do pravih građanskih ratova u kojim su posredovali knez. koji je plovio po mnogim morima i vodio veliku trgovinu. svedoče da tamo nisu žalili ni vremena. ako je bio nepodesan. gde su velikaši predvodili i konzervativne stranke pristaša arisgokratske vladavine i više manje radikalne stranke prietaša demokratizacije društva. U njemu je oličen pokret novgorodskih „uškujnika“ t. koji se još i sad pevaju sa više ili manje varijanata. 18 . kao i na srednjevekovne talijanske i nemačke gradske republike. Usmena narodna književnost novgorodska predstavljena je sa dva mala ciklusa pesama. više hiljada ljudi. Veće je imalo vrhovnu vlast. U ovom nalazimo klicu velikih unutrašnjih borbi koje su dovele do propasti ovu moćnu i cvetnu republiku. j.. iako kratko. Hanza je imala veliku faktoriju sa slagalištima. Vrlo živ politički. aristokrata poreklom i bogataš. ne manje jaka prevlast bogatih ljudi nad. Umetnička dela severnoruska. Vladika je igrao veoma važnu političku i kulturnu ulogu u novgorodskom društvu. u „sudnim gramotama“ Pskova i Novgoroda. slikari i građevinari. kao i u antičkim demokratijama. U XIII i XIV stoleću ona se nalazi na vrhuncu svoje moći i u jakom saobraćaju sa švedskim gradovima i sa znamenitim nemačkim savezom Hanze. obično iz Rurikova doma. Po svome obliku novgorodska država bila je formalna demokratija. pored izrazita i čista jezika. t. ljudima srednjeg imetka i siromasima. Pismenih tragova o tim političkim i trgovačkim odnosima ima puno u obliku ugovora i drugih javnih a donekle i privatnih akata. biralo je posadnika. Ali stvarno u njoj se zapaža. biralo je kandidate za vladiku (konačni izbor odlučivala je kocka između izabranih kandidata). kod starih Rimljana.

Crkveni poglavica — mitropolit sveruski — preselio je svoju prestonicu u Moskvu (1326. visoko dizala njezin autoritet i moć i tako je sama. Moskovski kneževi su sa svojim odredima pomagali Tatarima i u 19 . Grad Moskva. ali naročito za one sa zapada i jugozapada. Uz zdraviju i jaču ekonomsku politiku vodila se. Moskovski knezovi oslanjali su se. dobije svetsko-istorisku ulogu. jer je mitropolit bio jedan u čitavoj Rusiji. koja su više puta dovodila u pitanje odnose Novgoroda prema velikim knezovima srednje Rusije. dakle. GLAVA VII. do duše nesvesno. a njena oblast postala je velikim kolonizacionim središtem za elemente. sa Volinije i iz Galicije. na prvom mestu svakojakih nekretnina. dakle. a sebi veću vlast. nego njihovi susedi. koji su dolazili sa svih strana. ali izvesni podaci ipak postoje: znamo. Pored „boljarštine“ bio je tamo i kneževski dvor. Ubijenih je bilo. O broju stanovništva same Moskve možemo donekle suditi po tom. bez obzira na narodnost. zato su oni mogli voditi politiku. Moskva je bila izvanredno važan strateški i ekonomski trgovački centar. jer je kroz ova mesta prolazio vrlo važan trgovački put. i 1395. kod hanova. Horda je. Rostova. Blagodareći ovim seobama. Uz to i moskovska buržoazija. ona postaje veoma naseljena i bogata. galičanin poreklom. koja je bila prilično jaka. radile su u prilog jačanja Moskve. kome je bilo suđeno da postane središte velikoruske države. u isto vreme. boljar. Ova metanastazička kretanja nisu dovoljno rasvetljena. Inače Moskva se onda javlja kao granično mesto između suzdaljske i černjigovske Rusije. Za godine 1390. vodila se briga o seoskom stanovništvu. Crkva je. koja se tu uliva u reku Moskvu. da je u Moskvi izgorelo tada nekoliko hiljada dvorova. Rusi i Srbi radili u istom pravcu. 1382. Postanak Moskve i moskovske države. oni dolaze iz Muroma. Prve spomenike o Moskvi nalazimo u letopisima pod godinama 1147. pa izgleda i masa prostog puka. osnovanu na jačoj i široj ekonomskoj bazi. čak iz Kijeva. na velike opštenarodne simpatije. plativši po 50 kopejaka za 40 mrtvaca.“ po imenu znatne boljarske porodice Kučka. Ali. sa hiljadu i sedam stotina slugu. kao čvor puteva. Početkom XIV stoleća dolazi. oslobodivši oblast od dolaska tatarskih činovnika i osiguravši time velike olakšice stanovništvu. gde se nalazilo veliko i bogato staro bugarsko carstvo. Moskva je osnovana na ušću reke Jauze. blagodareći svojim vezama sa hanskom vlašću. na primer. naročito moskovskim. i da bolje nagrađuju svoje službenike. iz Kijeva jedan znatan gospodin. na primer. izazvanim još naročito tim. gde se ona zove „Kučkovo“ ili „Kuckovo. mogla da jako pomogne podizanje Moskve i to je zaista i učinila. Isto je tako boljarstvo vezalo svoju sudbinu sa moskovskom dinastijom. i zdrava politika socijalna i administrativna. koji je vodio sa obala Baltičkog Mora i iz basena zapadne Dvine u područje srednje Volge i njene najveće pritoke Kame. u njihovom haremu i kod njihove vlade. aktivno su učestvovali u istom poslu. U njegovoj se okolini naselja javljaju još dugo pre prvih letopisačkih izveštaja. na čelu sa crkvom. a obe su reke bile u to vreme vrlo dobri putevi. imao je veoma tamne početke. U bogatoj kneževini prirodno je. dok je velikih kneževa bilo više.. što je god. 24000. i 1156. letopis beleži.rečnih gusara i njihovih smelih i često zločinačkih dela. svom bogatstvu i svojoj verskoj kulturnoj moći. Grci. Oni su uspeli: 1) da na se uzmu plaćanje harača Tatarima. 2) da dobiju finansisku mogućnost za kupovinu raznovrsnih vrednosti. da bude kasnije jedno od najvećih središta slovenskih i da. Rodion Nestorović. potkopavala temelje svoje vlastite moći. u prvome redu blagodareći svome bogatstvu. veliki knez Dimitrije Donski potrošio 300 rubalja za sahranjivanje žrtava onogodišnje najezde tatarske. Unutrašnje socijalne snage. Černjigova. da su i kneževi bili bogati. iz Njižnjeg Novgoroda. ugled i prihode. pa se ozbiljno radilo na popravljanju imovne i lične bezbednosti. što je moskovska oblast bila zaštićena od opasnosti spolja. oni su bili omiljeni i u Zlatnoj Hordi. donekle o dolasku u moskovsku oblast osnivača budućih znamenitih boljarskih rodova. Svi su mitropoliti. izgleda. Smoljenska. pomažući Moskovskoj Kneževini.) i tim je dao Moskvi naročit značaj. šta više.

po testamentu. morao da se zadovolji samo Moskovskom Kneževinom. kutije i t. 1328. Danilo je vodio borbu sa svojom braćom. prema ondašnjem običaju. On je znatno proširio svoju državicu. pa i bunde. pa da se dobro osete ove njihove crte. O velikom knezu Simeunu zvanom „Gordi“ jedan izveštaj. U njegovo je vreme došlo i do unutrašnjih razmirica i do spoljašnjih nezgoda. veli da je bio prozvan „Gordi“ zato. radom spomenutih činilaca. sanduke. puk i crkva pomagali su tu tendenciju uzdizanja starijeg sina velikog kneza. na primer. j. god. prema kojoj su svi ruski kneževi „bili dani pod njegovu ruku.. kao i gradova. Ivana Kaljitu su nasledili njegovi sinovi Simeun. kasnije zvani Donski. 1341. dobio je grad Perejaslavlj i time je znatno proširio svoju kneževinu prema severo-istoku. A neumrlu slavu zadobio je Dimitrije sjajnom pobedom nad Tatarima na Kuljikovom Polju između rečice Njeprjadve i gornjeg Dona (za to je i nazvan Donski) (god. Jurije (knez u Moskvi 1303—1325. stalno su dobijali najvažniju u to doba titulu „velikih knezova vladimirskih. 1380. Njegova je kneževina bila sasvim malena. a njeni kneževi. 1357. Međutim je sama Moskovska Kneževina bila pošteđena od tatarskih najezda. suparnicima u dobijanju velike kneževine vladimirske. nije voleo rata.njihovim kaznenim ekspedicijama. Inače je on uspeo da obezbedi mir svojim krajevima. To je obezbedilo savez Moskve i sveruske crkve. stvarala moskovska država. ali nije se opijao i nije voleo pijanice. zlatne lance. Dimitrije je počeo borbe na sve strane. 1325. pažljivo prebrojavaju redom svoje gradove. džak (taj se nadimak objašnjava na dva načina: prvo time. da dobije velikokneževsko dostojanstvo i uz to veći deo same Moskve. veliki knez vladimirski od god. koji je bio toliko važan za opstanak moskovske države. srezove. kao mala oblast oko grada Moskve. d.“ Tako postepeno i ova titula i same zemlje velike kneževine vladimirske postadoše baštinom doma kneza Ivana Kaljite. Brat mu je Ivan bio slabić.) uspeo je da se još bolje udvori Tatarima. šubare. A glavni su događaji tekli sledećim redom. Treba samo čitati kako oni. velikim kneževinama vladimirskoj i moskovskoj. umirući.“ Svi moskovski kneževi predstavljaju izvestan domaćinski tip. dok je knez suzdaljski Dimitrije Konstantinović postao vladimirski veliki knez.. Prvome je hanska vlada dala jednu povelju (jarlik). Kada je odrastao. počev od Jurija. koji se desio u Kaljitino vreme (1326. sela i ostalog. Prenos mitropolitske stolice u Moskvu. velikim knezovima vladimirskim Dimitrijem (1283. Već je Dimitrije. Prvi samostalni knez moskovski iz one dinastije koja je kasnije postala carskom bio je Danilo.) prvi je moskovski knez. Članovi toga doma ne predstavljaju za nas naročit interes. Njega su jedan za drugim nasledila dva nje-ova sina — Jurije i Ivan koji je ušao u istoriju sa nadimkom „Kaljita“ t.). i drugo tim.) bio je događaj kapitalne važnosti. Iz tih testamenata saznajemo još i nešto drugo: težilo se da stariji sin bude glavno lice u državi i porodici.). dobrog gazde. Pored vladimirske velike kneževine. naročito u borbi sa tverskim velikim knezovima. kome je bio zet.. zvani „Krotki ili Lepi“. Od ruke jednoga od tih knezova bio je i. ubijen u Hordi. sin Aleksandra Nevskog (1261 — 1303. osvojio je kneževinu bjelozersku. što je bio veliki prijatelj prosjaka. han je postavio Dimitrija Ivanovića za velikog kneza i od tog vremena velikokneževsku stolicu nisu napuštali Kaljitini potomci. koja je dala Moskvi i 20 . tako da je. 1363. pio je medovinu i vino. od jednog tatarskog hana. u svojim testamentima. koju je dobio najkasnije 1283. a naročito sa Litvanijom i sa Tatarima. noseći je u džaku oko pasa). predao po testamentu svome starijem sinu vladimirsku veliku kneževinu kao porodičnu baštinu.. što „nije voleo nepravdu i bune. 1302.) i Andrijom (1296. Blagodareći energiji moskovskih boljara i naročito jednoga od njih. što je Ivan bio vrlo tvrd i dobar gazda. galičku i gradove Kalugu i Dimitrov. zvani „Gordi“ i Ivan. srezova. koji je dobio velikokneževsko dostojanstvo. postao sveruski mitropolit pod imenom Aleksija. to jest tip dobrog upravljača. Ovo je prva velika pobeda Rusa nad Tatarima. Eleuterija koji je već od god.). njegov maloletni sin Dimitrije. sve krivce je sam kažnjavao. pa im je stalno delio milostinju. bez hanove zapovesti. oni svi nekako liče jedan na drugoga. Tako se postepeno. Ivan Kaljita (knez moskovski od god. Danila je ruska crkva uvrstila u red svetaca. sela. God. umro je god. Bez obzira na to. ali je držao vojsku za nj uvek spremnu. nakon njegove rane smrti.“ On je otada držao čvrsto upravu sa nazivom „velikog kneza sve Rusije“. Boljari.

). bezobziran. Isto je tako u njegovu vlast prešao bilo kupovinom. i u spoljnoj politici oni su imali različnu orijentaciju. Isidor je uspeo da pobegne iz Moskve u Italiju. izazvane Florentinskim Saborom i unijom. Sa ovom tragičnom epizodom vezana je lepa legenda. Večerao je kod Marte kratko vreme pre ovih događaja sveti Zosim. dobijajući druge van svoga zavičaja. zvana „Posadnica“. skine Isidora sa mitropolije.njenim knezovima naročit sjaj. njegov udeo prelazio je u ruke velikog kneza. lukav. nisu mu bili dorasli. Vasilije ga je svrgao i zatvorio. ali je oslabilo veze izmeću severnih i južnih Rusa. kao što rekosmo. Duša ove stranke. God. bilo po testamentu. iako nije konačno oslobodila Rusiju od jarma. održavši neku vrstu zemaljskog sabora. Ali. Pored toga proširio je u različitim drugim pravcima Moskovsku Kneževinu. dok je puk voleo više velikom knezu moskovskom. goneći elemente opozicije i lokalnog separatizma. GLAVA VIII. svojski se bio zauzeo za uniju na florentinsko-ferarskom saboru (1439. usled slabosti obojice Vasilija. pa. unutrašnje borbe i krize oko prestola zaustavile su za izvesno vreme napredovanje Moskve. Novgorod osvojen i prisiljen na plaćanje velike kazne i na predaju moskovskim gospodarima sviju vođa litvanske. i to sa velikim osvajačem Timurlenkom (1395. kao papin legat.) ispao je naročito nesrećno. Primorani da predadu svoje baštine velikom knezu..). Obrazovanje velikoruske države. Ali. Po testamentu svoga oca on je dobio preko polovine zemalja i prihoda velike kneževine. Proces je pri tom bio od prilike ovaj. vratio srećno u Moskvu. sin i unuk. uzevši za povod njegov savez sa poljskim kraljem Kazimirom IV. koji odlaze u službu velikog kneza. uspeo da osvoji bez borbe Njižnji Novgorod i Murom kao i celu veliku kneževinu njižegorodsku. Na reci Šelonji novgorodska vojska bila je pobeđena. Kad je neki od mlađe braće umirao bez dece. veliki knez Ivan objavio je rat Novgorodu. udovica posadnika Boreckog. Inače. izgubili glavu. Kuljikovska bitka je opevana u više spevova. Kada ga je domaćica zapitala šta znači ovo njegovo ponašanje. bila je zarobljena i internirana. I “sa Tatarima Vasilije je morao da izdrži dva veća rata. proglasi autokefalnost ruske crkve i izabere za mitropolita jednog Rusa. dok su njeni sinovi. bez ikakve smetnje i mirno (1462. kada se on godine 1441. dok moskovske vlasti čine nasilja u novoosvojenoj pokrajini. 1471. Marta. Ovo je visoko podiglo ugled i značaj Moskovske Kneževine. odnosno gospodske stranke. bilo ponekad i putem nasilja čitav niz kneževina. On je bio oličen tip moskovskog vladara: oprezan. Doba Ivana III i Vasilija III. Od njegovih naslednika naročito se proslavio Vasilije II za vreme crkvene krize. a ruski crkveni sabor zabaci odluke Florentinskog Sabora. Tatari su opet osvojili i spalili Moskvu. čak i jedna „velika“ — jaroslavska. tri puta je on pogledao na goste i tri puta je pognuo glavu i onda nije više ništa ni jeo ni pio. sa svojim vazalima duhovnim i svetovnim. pa najposle i oni sami stupaju u dvorsku i vojničku velikokneževsku službu. Njegovi naslednici.) i sa Edigejem. Za vreme Vasilija II osnovan je novi tatarski hanat na srednjoj Volgi sa prestonicom u Kazanu koji je tokom sto sledećih godina bio veliki neprijatelj Moskve. Zosim odgovori: „Pogledah na tvoje goste.“ 21 .. prve godine vladavine bio je Vasilije u dobrim odnosima sa Tatarima tako da je. lokalni knezovi gube ove baštine. Ovaj poslednji rat (1408. Gospoda su u većini bila naklonjena Litvaniji. jer je u Kijevu ostao posebni mitropolit u crkvenoj zavisnosti od Carigrada. Sa „Gospodinom Velikim Novgorodom“ odnosi su bili veoma zategnuti. pa vidim da neki sede bez glave. gube i naoružane svoje sluge („boljare“ i „boljarsku decu“). To je vreme najveće prevlasti Litvanije nad Moskvom. imajući na čelu povorke latinski krst (zvani u Rusiji „križ“) ušao u Moskvu. Mitropolit moskovski Isidor. Ivan III stupio je na velikokneževski presto. 1382. U gradu je i dalje trajala socijalna borba gospode i puka. God. rodom Grk. strpljiv u očekivanju rezultata svoga rada i postizavanju svojih ciljeva. Njegova su mu braća bila podređena. kao i ostali vođi njene stranke. koristeći se njihovom pomoću. posle njegove smrti. ali je ipak njihova nadmoć počela očigledno da slabi. dva Vasilija.

dosta velikog utvrđenog grada na gornjem Dnjepru. paje onda naredio da se ošišaju i proteraju iz zemlje. četvrtoga neće biti.).). braneći svoje predele. Sofije rođene carske princeze Paleologove. bile su preseljene u predele Velike Kneževine.). Kao posledica toga došao je rat s Litvanskom. i na moskovskom dvoru uvodi se vizantiski ceremonijal. Malo posle. Do duše još i dalje Moskva je morala da strada od različnih hanata i da i krv i novac i skupo krzno žrtvuje. treći Rim (t. o pravu Ivana. ili su ga oni slučajno oslovili sa rečju „gospodaru“ u mesto „gospodine“. njegov dvor. slike ili možda i nekog odela hanova). Posle toga gradska nezavisnost bila je ukinuta. ne samo na Moskvu. uz atribute državne vlasti. onda je ovo ujedinjenje bilo svršen čin. da će kod njih uvesti isto „gospodarstvo“. Na taj je način Ivan stvarno ujedinio vrlo veliki deo velikoruskog plemena. ne samo da nije poboljšala moskovsko-litvanske odnose. U aktu formalnog zbacivanja tatarskog jarma izgleda da je Ivan bio najviše potican od svoje druge žene. Ivan se sam pokazao tom prilikom donekle kao kukavica. Šta više. Kijev i uopšte na „celu rusku zemlju“. izbacio ih je napolje. držali samo neznatne baštine. Ivan je osvojio i Vjatku ili Hlinov. (1485. — Kroz nekoliko godina mnogobrojne novgorodske porodice. koje je sazivalo građane na zbor. da se tu radi o omašci.) ovu teoriju u vrlo preciznim rečima: „Dva su Rima pala. pobegao u Litvansku (1485. Izvedeno je to bilo na dosta dramatski način: Ivan umesto da pobožno poljubi „basmu“ (verovatno neku vrstu povelje. veliki knez sve je više postajao 22 . nego i na Smoljensk. obnovile dugogodišnje razmirice između Moskve i Litvanske. nego je još dala povoda Ivanu. ali potpuna nezavisnost Moskve bila je postignuta (1480.). te su se zbog njih. kao i zbog mnogo važnijeg Smoljenska. novgorodsku koloniju na severoistoku. napušten od svojih boljara. Od tog vremena Ivan se počeo imenovati samodržac. Velika moskovska država Ivanova uspela je da se potpuno oslobodi od zavisnosti prema Zlatnoj Hordi. Od tog vremena dvoglavi vizantiski orao postaje moskovski državni grb. Nakon različitih diplomatskih i književnih pokušaja u tom smislu. koji su prešli na stranu Moskve. za velikog kneza litvanskog Aleksandra.). Belorusa i Malorusa. da se žali na neka ograničenja verske slobode njegovoj kćeri. Ovi su se kneževi kolebali između Moskve i Litvanske. reč koja je u to vreme značila nezavisnost prema neprijatalju. starac Filotije formuliše već za vlade Vasilija III (negde oko 1514. Zoe ili Sofija Paleologinja došla je u Moskvu i postala velikom kneginjom moskovskom (1472.Kroz nekoliko godina Ivan je našao načina da sasvim ukine novgorodsku samostalnost. Pored toga i Ivan i Vasilije razvijali su akciju u zapadnom i jugozapadnom pravcu. koja ona trpi kod svoga muža i da u tome nađe razloga za nove diplomatske sukobe. koji su. tek on je od toga napravio veliki diplomatski sukob i tražio je od slobodnog grada izjašnjenje „kakvo gospodarstvo oni hoće“? Na njihov odgovor. Potčinivši svojoj vlasti i Pskov. vrlo značajnu. Ili je on potplatio novgorodske poslanike. moskovski veliki knez počinje da sebe smatra glavom pravoslavlja i naslednikom vizantiskih careva. Ovde su se nalazila čitava gnezda siromašnih kneževa. među njima naročito boljarske. koju su mu doneli poslanici hanovi. u predelima. odneseno je u Moskvu (1478. u kome je moskovska vojska postigla velike uspehe (1500. Moskva) stoji.“ Sofija i od nje uvedeni običaji delovali su veoma ozbiljno i na unutrašnje prilike u Rusiji. Moskva dobija karakter i značaj „trećeg Rima“.). kao baštinika „od starine“. j. vlada i diplomatija aktivno su radili na sveruskoj politici. Posredovanjem pape. bez obzira na unutrašnje uređenje države. dok su njihove zemlje i kuće dodeljene moskovskim doseljenicima. Bez ikakve borbe osvojio je Ivan i tversku veliku kneževinu. čak i samo veliko zvono. gde se sastaju plemenske granice Velikorusa. Černjigov. Moskovski veliki knez. Za vreme ovih sukoba moskovska diplomatija istakla je tezu. izgrdivši poslanike. ali to je bivalo sve samo s vremena na vreme. Udadba kćeri Ivanove. o jedinstvu sveukupne ruske zemlje. Kada je njegov sin ukinuo formalnu samostalnost Pskova i rjazanske velike kneževine (1520. odnosno kupujući svoju sigurnost. Han je zbog toga uzalud navalio na Moskvu. knjeginjice Jelene. kao što ga ima i Moskva. uz sliku Svetog Đorđa pobednika. koja je još za vreme Ivana potpuno ušla u okvir moskovske politike. bacio je sebi pod noge i. on je ukinuo gradske republike u Rusiji. pošto je veliki knez tverski. Ivan im je javio.). biranje gradskih magistrata i držanje veća zabranjeno.

primivši u svoju sredinu. nedaleko od Moskve.). šta više „Josifljanji“ su prelazili u pravu idolatriju vlasti: prema Josifu. Kao što su se u Moskvi javljali glasnici Renesanse. j. o kom ćemo kasnije pobliže govoriti. mnjenje je drugi pad“). najzad. u kom su propisana pravila sudskog postupka i sudske takse. bio sudski zakonik velikog kneza Ivana („Sudebnik“. nađeno je. t. zavijene u lokalne oblike neke racionalističke sekte („jeres židovstvujućih“) i pokret za sekularizaciju manastirskih imanja. s tim da se kaluđeri potpuno predadu bogougodnom životu mesto da budu veloposednici i feudalna gospoda. blagodareći blagočestivim darovima mirjana i putem poslovnih transakcija. da je „promenila“ dobre stare moskovske običaje. Tada su već odlazila moskovska poslanstva u tuđe zemlje. Ova pak mera 23 . i na čiju sudsku presudu nema priziva“. j. Zapaža se jaka briga i o održavanju javnog reda. oni su odlučno branili neprikosnovenost manastirskih imanja. Šarenilo dvorske sredine i složenost i suprotnost interesa pojedinih njenih grupa davali su moskovskom gospodaru. misao. izustio je čuvene reči: „Svima gresima je mati mnjenje. Radilo se čak i na zaključivanju bračnih veza između moskovskih Danilovića i Habzburgovaca. Ta masa visoke gospode bila je raspoređena jerarhiski tako. koji je sa sobom doveo veliki broj ponajviše talijanskih majstora. U Moskvu tih vremena doprli su i poneki odjeci Renesanse.„gospodar“ u pravom smislu. Prilikom jedne veleizdajničke parnice. i to baš onda kada je boljarski stalež dobio naročiti sjaj. t. uređenje države važan je. pored starih moskovskih boljara bez titule. i što su oni tražili sekularizaciju manastirskih imanja. j. ali veoma važna odredba tog zakonika tiče se odnosa zemljeposednika i seljaka: jedino o jesenskom Đurđev-danu seljaci imaju pravo da napuste zemlje posednika na kojima su radili kao zakupci zemlje. tako su se osetili i uticaji rane Reformacije. njihova prelaza u ruke svetovnjaka. po zamisli i upustvima znamenitog bolonjskog arhitekte Aristotela Fijoraventi. ispod njih vidimo većinu udeonih kneževa i boljara bivših velikih kneževa. u državnoj politici bili su pristaše jake jedinstvene i neograničene vlasti moskovskog velikog kneza. u prvom redu državne vlasti. igumana bogatog i vrlo uticajnog manastira na Voloku Lamskom. U toj jerarhiji nalaze se začeci vrlo važnog moskovskog običaja zvanog „mjesničestvo“. Ivan je manje vodio računa o mišljenju i željama svojih boljara. pisac veoma značajnog traktata pod naslovom „Prosvetitelj“. Za bolje. Bakljemišev optuživao Sofiju. zato što su bili donekle tolerantni u verskom smislu. koje su zajedno sa Danilovićima izgradile mrskovsku državu. Behu preduzeti radovi na ulepšavanju rezidencije moskovskih vladara. tako da su se javila dva crkveno-politička pravca: Josifljani i Njestjažatelji. koji je postao poglavar većine Velikorusa. u prvom redu za velikim zemljišnjim posedima. Jedina. i to centralističko. 1497. Prvi su tako nazvani po imenu svoga vođe Josifa Sanjina. koji su manastiri sticali u ogromnim rzzmerima. To se najviše vidi iz pretnje smrtnom kaznom za opasne zločince. vladari su „bogovi i sinovi višnjega“! Ovako shvatanje njegovih prerogativa od strane „Josifljana“ vuklo je velikog kneza na njihovu stranu. t. da se suzbije nepravednost i podmitljivost sudaca. da su se na prvom mestu nalazili bivši veliki kneževi i najvažniji udeoni. a na obalama Moskve su se javljali poslanici i agenti stranih vladara. još i mnogo velikih i udeonih knezova sa njihovim boljarima. zbog kojih je bio pogubljen. da je u intimnim razgovorima. Ta pitanja ustalasala su moskovski crkveni život. koji je „svima gospodarima ruske zemlje gospodar. onda su dolazile stare moskovske boljarske familije. koja se tada prvi put javlja u jednom ruskom svetovnom zakoniku. koja ratuje i upravlja. Ali i prema „Njestjažateljima“ Ivan III osećao je izvesno lično raspoloženje. da ne budu pohlepni za zemaljskim dobrima. suprug vizantiske princeze i naslednik „vasilevsa“ mogućnost. (a i sam Ivan je bio blizak racionalistima). Fijoraventi je radio i na preuređenju ruske vojske sa tehničke strane. uzdrmavši tim same temelje države. koja se vodila već za vreme Vasilija III protiv konzervativnih boljara i Ivana Bekljemiševa među njima. a on je učio moskovske Ruse i da prave cigle i da peku kreč. na najnižem stupnju dvorske jerarhije nalaze se boljari bivših udeonih kneževa i neki od tih kneževa najmanjeg značaja. Josifljani su ustajali protiv svakog slobodoumnog pokreta ili misli (iguman Josif. a drugi su dobili svoje ime zato što su tražili da se kaluđeri ne bave „stjažanijem“. obnovljeni su neki moskovski hramovi. da pokaže svoju vanrednu nadmoćnost nad celim društvom i samim njegovim vrhovima.

pisci oštrih polemičkih poslanica protiv Josifa. Ova knjiga. „Njestjažatelji“ su brojali među svoje i kaluđera Vasijana. izvanredno obrazovanoga i za svoje vreme filozofski i verski vrlo naprednog čoveka. autora mnogobrojnih značajnih spisa i urednika ruske Krmčije. Čovek velikih vrlina i izvanrednog obrazovanja. „Njestjažatelji“ su se grupisali oko sv. 24 . jer ga je upoznavala sa Moskovijom. ni u književnosti i političkoj publicistici. pa je dopao zatvora poglavito zbog veza sa nekim boljarima iz opozicije. knjažata. nasledio svoga oca. Na dvoru Vasilija III retko kad. ni u zakonodavstvu. ni u crkvi. Vasilija III. t. Za vreme Vasilija III. u svoje je doba bila pravo otkrovenje za evropski svet. jednom je prilikom čak isterao sa sednice jednog slobodnog govornika-boljara. a kamo li da se obori autokratski kurs politike. baron Sigmund Herberštajn. bivšeg kneza Vasilija Patrikejeva. pravo veoma široke senjorijalne policije i pravosuđa i finansisku autonomiju. Svesno je potiskivao sa uprave zemaljsku aristokratiju. Josip nije doživeo punu pobedu svojih ideja. nije bilo nijednog ozbiljnog pokušaja da se promeni. koji je 1505. napisanoj na latinskom jeziku. gde je postao sledbenik Savonarolin. Nastavljeni su i pokušaji da se urede veze sa Zapadnom Evropom. Sjeversk). „Josifljani“ su dobili većinu i potporu velikog kneza. Za vreme naslednika Ivanova. te je Moskvu dva puta posetilo poslanstvo rimskog cara. sekretara. Pri tom im je vrlo dobro došlo ideološko obrazloženje te pljačke sa evanđeoskim tekstovima i principima visokog morala.očigledno je išla u prilog jačanju veliko-kneževske vlasti. Nila Sorskog. i ovo ih je upropastilo u očima Ivana III. zajedno sa nekoliko ljubimaca u rangu „dijaka“ t. Po svojim nazorima Nil se približavao mističkoj sekti svetogorskih „isihasta“. i pored velikih neuspeha u ratu sa Poljskom (naročito je teško nastradala moskovska vojska u bitci kraj Orše 1514. još više sklonog autokratiji. pustinjaka i verskog zanešenjaka i propovednika neobične moralne čistote i visokog duhovnog poleta. a boravio je jedno vreme i u Firenci. Maksim se umešao u moskovske borbe. i pored ovih mera. kojih je bilo puno u zapadnoj Evropi. gde su izmešana sva tri ruska plemena. izneo je svoja opažanja i dragocene podatke o moskovskoj Rusiji. ali su imali svoje dvorove. vojne odrede. Mnoge od njih Vasilije je silom iselio iz njihovih starinskih gnezda. koji je došao u Moskvu iz Svete Gore. kao što je bila divna pre kratkog vremena otkrivena Amerika. Pošto su bile ukinute male nezavisne državice (Pskov. Uz Nila su išli i takozvani zavolžski starci. kao što ni Nil poraz svoje grupe. Vladavina Vasilija III u glavnom se može sma-trati kao nastavak i pravo produženje vladavine njegova oca. Poslanik. Ipak je. „Njestjažatelji“ su bili vezani sa boljarskom opozicijom. a mnogima je naredio da razore svoja utvrđenja od drva i zemlje. među „Njestjažateljima“ kaluđer Maksim zvani Grk. Najviđeniji ljudi u obe grupe za vreme Vasilija III behu meću „Josifljanima“ mitropolit Danilo. koji nisu sačuvali prava na samostalnost. gotovo se ne može izneti nikakva nova jača crta ni u spoljnjoj. koji je nastradao u sukobu sa Sofijom i njenim sinom. korio je ruske neznalice a i samog velikog kneza zbog samovolje i rastave braka. sazivale su se sednice velikog boljarskog saveta t. moskovska provincija ostala za vreme Vasilijevo sa primetnim feudalnim obeležjem. Ni na tim sednicama nije Vasilije voleo slobodnih reči. došlo je i do formalnih crkvenih i političkih progona „Njestjažatelja“. zemljom gotovo isto toliko divnom. — i prodro je u oblast sjeversku. zv. zv. Rjazan. u jednoj odličnoj knjizi. ni u unutrašnjoj politici. Sve poslove obavljao je veliki knez u svojoj privatnoj sobi. a koji su težili da prigrabe velika crkvena imanja. i to samo u svečanim prilikama. koja i sada još služi kao jedan od najboljih izvora za poznavanje Rusije XVI stoleća. koja se toliko razvila u doba Ivana III. Preko Vasijana. Ivan je u tome smislu spadao u red onih vladara toga doba. Već na crkvenom saboru godine 1503. Vasilijem. a uvodio je prve početke ličnog režima i birokratije sasvim nalik na svoje zapadnoevropske drugove. Vasilije III. Vasilije je skrenuo pažnju na mnogobrojne kneževe.) ipak je dobio od poljsko-litvanske države smoljensku oblast — upola belorusku upola velikorusku. Boljarske Dume. j. ali još nisu mogli da proguraju sve svoje zahteve.

Pored podrobnih pravila sudskog postupka i zakona o sudskim taksama. jer je ona 1538.“. U to vreme izdat je takozvani „Carski Sudebnik“ ili Zakonik. Ima vesti da je ovo „izmirenje“ nepravednih sudaca sa narodom. Izgleda da je stranka „Njestjažatelja“ nastojala da se sazove veliki crkveni sabor. 1547. dok su na upravi bili. Na saboru car je stavio na rešavanje 69 pitanja. verovatno od otrova. devojkom retkih vrlina. Za istoričare to je jedan od najbogatijih izvora za poznavanje ruske prošlosti XVI stoleća i uopšte kulture i nazora 25 . iz odlične velikaške porodice Zaharijinih-Koškinih. Iza toga nastaje devetogodišnja čisto boljarska uprava. sa nizom strogih propisa protiv nepravednih i podmitljivih sudaca. na kom je. bio u vezi sa nekom vrstom zemaljskog sabora.). sa kojom je u slozi car radio tokom sledećih. God. koja je vladala zajedno sa boljarima. uzeto u pretres pitanje o crkvenim i manastirskim imanjima.zv. godina svoje vladavine. zauvek su udarile naročit pečat na njegovu ličnost i dušu. sveštenika i svetovnjaka. umrla. opet je stavljeno na dnevni red za vreme reforama Ivana IV. predložio saboru da izvidi. Pitanje o crkvenim imanjima sabor je rešio u duhu „Josifljana“. više predan svojim uživanjima i zadovoljavajući svoju opaku ćud. Bilo kako mu drago. ali je bilo tu i pitanja čisto svetovnih. mnogo je savršeniji i potpuniji od Sudebnika iz god. te je preuređena vojska odnela sjajnu pobedu pod Kazanom. pr. na kome je doneto više odluka svrstanih u sto glava („Stoglavg. To je bilo doba boljarske samovolje i borbi silnih velikaških familija (Bjeljskih i Šujskih). koji postoji u tri redakcije i više spiskova. Ivan je ostao daleko od poslova. i sa njim devet vladika i sva sila igumana. moralna i liturgiska pitanja sabor je rešio u veoma konzervativnom duhu čisto ruskog nacionalnog pravoslavlja. koje regulišu odnose seljaka i zemljeposednika. Zbog maloletnosti Ivanove zemljom je upravljala njegova majka Jelena. a „uzevši blagoslov“ od crkvenih vlasti. Ostala mnogobrojna crkvena. Negde u to vreme obrazovala se. koji je ušao u sastav Moskovskog Carstva (1552.). Na saboru su većali: mitropolit Makarije.). izvršeno po nalogu trinaestogodišnjeg Ivana. ubistvo njegova namesnika kneza Andrije Šujskog (1543. reorganizovana je vojna služba. a koju sadašnja naša crkva smatra šizmom („Расколъ“). Namesništvo velike kneginje trajalo je svega pet godina. dalje podrobnije odredbe. umesto starih velikaša. i to iz raznih pokrajina. kao i rad na Zakoniku. ni o njegovom vaspitanju (sa mnogo gorčine pominjao je kasnije Ivan svoje detinjstvo). Mihajlo Romanov. koji je pre toga uredio ogromnu zbirku žitija ruskih svetaca i sproveo kanonizaciju mnogih. „Izbrana Rada“. iz koje je i kasniji osnivač nove ruske dinastije. On se oženio Anastasijom. Svirepe borbe. To je titula. nova vlada Ivanova t. ali Carski sudebnik. pod nedovoljno rasvetljenim okolnostima. Rezultati saborske radnje sačuvani su u „Stoglavu“. Veliki požar i pobuna u Moskvi doveli su do izvesnog preokreta u duševnom raspoloženju Ivanovom i on se nekako uozbiljio.GLAVA IX. 1497. kao jedno od glavnih pitanja. koje je prekinulo. najlepših. Ivan se proglasi punoletnim. njegovi novi ljubimci. koja nije vodila mnogo računa ni o velikom knezu. sazvan je crkveni sabor. 1551. tako na primer o pravu baštinika da otkupe imanje svojih predaka. „Stoglav“ predstavlja sve dosada temelj verskih i crkvenih shvatanja specijalne struje ruske crkve. osvojivši ovaj važni grad na Volgi i srušivši veliki hanat kazanski. Izradi Sudebnika prethodila je zapovest careva boljarima i drugim višim i nižim zvaničnicima i sucima da se „izmire u određenom roku sa svima hrišćanima“. ni o zemlji. Pitanje o pravu manastira da budu vlasnici dobara. Sudski zakonik ili „Carski sudebnik“ izdao je car Ivan „sa svojom braćom“ i sa svojim boljarima. Ipak i posle ovog proglašenja. tako je n. koje je toliko uzrujalo rusku crkvu i društvo za Ivana III. da li nema u Sudebniku nečeg što je u opreci sa Svetim Pismom i crkvenim zakonima. koju su samo ponekad upotrebljavali njegov otac i ded. Doba Ivana IV Groznog. koja je nikla druge polovine XVII stoleća pod imenom „Crkve starog obreda“. Carski sudebnik sadrži i mnoge odredbe materijalnog prava. razdeljen u sto članaka. koje su se vodile u okolini Ivanovoj i pred njegovim očima. na čelu sa njenim ljubimcem knezom Oboljenskim. a uz to još carem i samodršcem. većim delom crkvenih.

nije imala karakter usko staleški. koji su mu bili sumnjivi. pa su neki velikaši i vojskovođe pobegli iz moskovske države. paljevina. Izgleda. da je većina vlade nastojala da se udari i na treći hanat. ništeći i deleći između mase manjih vlasnika velike kneževske i boljarske latifundije. palanci. kome su pre toga pripadali najkrupniji kompleksi zemljišta. I ova mera nasilnih seoba stanovništva. Pali su u nemilost Silvestar i Adašev i druga lica iz vlade i iz carske okoline. Najzad je došlo do potpunog raskida između cara i boljarstva. da se mnogobrojne. već godine 1553. velike mase zavisnih (u feudalnom smislu)“ ljudi. pa i seljacima. ljudi. odnosno kraj. krajem god. često izvedenih na najgrozniji način sa naročito udešenim mučenjem žrtava — sve je to bilo u suštini neka vrsta socijalno-političke revolucije. okrivljuje svoju vladu za tu smrt. stupajući.moskovske Rusije. rušila celinu velikih seoskih opština. došlo je do prvog ozbiljnog sukoba između Ivana i njegove okoline. kuća (u Moskvi i u drugim gradovima) i prihoda. a među njima i knez Andrija Kurpski. oduzimanja imetka i smrtnih kazni. u vojsci i pokrajinama. s tom misijom ona je uvela strašan teror. knez Andrija Kurpski. Tražili su ga svugde. sklopili ugovor naročite vrste: car je dobio pravo da odvoji za sebe izvestan deo države. iako je ovaj bio u ratu s carem. Ivan je teško oboleo. nakon pregovora. u koju car u načelu ne treba da se meša. Ovakva je politika prirodno nanela veliku štetu narodnom gospodarstvu. prema starom feudalnom pravu. t. dok su njihove stare baštine dodeljivane pouzdanim ljudima naročito pak „opričnjicima“. kao glavnih krivaca za carev odlazak. Kada je neko mesto. Ivan lud od bola. Ivan je stoga počeo da uzima taoce i da traži jemstvo u ogromnim svotama novca od rođaka i prijatelja onih velikaša. Inače. sačuvalo je staru organizaciju. 1564. kao svoj posebni „dvor“ ili „Opričnjinu“. Ivan je ozdravio. Ivan je našao ljude. Oni su smatrali ovakvo ponašanje kao svoje pravo. ali je postao nepoverljiv prema svojim savetnicima. veliki deo stanovništva. t.j. Ostalo se sve proglašavalo „Zemštinom“. U sastavu „Izbrane Rade“ nalazio se budući najveći protivnik i istoričar cara Ivana. te su se bojali za njegov život. Jednog dana. Aristokratska po svome sastavu. zbog koga su očekivali velike bede. carski duhovnik prota Silvestar i intimni carski prijatelj Aleksej Adašev.j. kad mu je umrla carica Anastasija. Kasnije je „Zemština“ dobila čak i naročitog nominelnog „cara“. dok je Ivan hteo da uputi moskovsku politiku u pravcu Zapada. mališanu Dimitriju. Zavladao je strah po Moskvi i celoj zemlji. koji su ga u tom i pomogli. gomile robova i svi najvažniji položaji u prestonici. čiji su stanovnici bili nekad oslobođeni od poreza. Međutim. Rusija je tako izašla na Kaspisko Jezero. Na kraju krajeva ipak su pristali da polože traženu zakletvu. sloga između cara i vlade nije bila dugog veka. U tom sukobu se ogledala duboka politička i društvena bolest moskovskog carstva. pokrštenog tatarskog kneza ili „carevića“ Simeuna Bekbulatovića. (dok se car Ivan ponekad zvao „knez Ivanjec Moskovski“). nepouzdanih za carsku vlast. naročito kneževske porodice feudalnog plemstva udalje sa svojih pradedovskih gnezda i da se izvrši iseljavanje stanovništva vrlo mnogih okruga. zemalja. Ljudi su odmah stupili s carem u vezu. smisao „Opričnjine“ bio je u tome. seljaka i naoružanog nižeg plemstva. ovim poslednjim naročito još zato što je. da se razbije celina starih oblasti. vlada Ivanova. Nastala je čitava panika među dvorjanima. koji je trajao četvrt veka i pretvorio se u tragediju vladara i zemlje. i čitav sistem pravih terorističkih akcija. koju je car Ivan izveo uz saradnju srednjeg i nižeg plemstva protiv starog moćnog kneževsko-boljarskog staleža. govoreći da neće služiti ujacima i rođacima malog prestolonaslednika. Ovo mesto se nalazi nekoliko stotina kilometara istočno od Moskve. dok ih je Ivan oglasio kao izdajnike. Čisto policajna uloga „Opričnjine“ bila je: da se brine za zaštitu carske sigurnosti. prosti puk se bunio protiv boljara. on je tražio od svojih savetnika da se zakunu na vernost njegovu sinu. Ivan je sve više pokazivao nepoverenje prema svojim doskorašnjim savetnicima. progona. u cilju osvojenja Baltičkog Mora i puteva u Evropu. Kroz izvesno vreme car se javio u Aleksandrovoj „slobodi“. u službu litvansko-poljskog kralja. 26 . naročito uticajne porodice bile su preseljavane na nova mesta. većina se tome usprotivila. prelazio u „Opričnjinu“. ali ga nisu mogli naći. krimski.. Poslednji važni čin izveden pod ovom vladom beše osvojenje astrahanskog hanata. pa su. upao je u Livoniju i otpočeo je takozvani Livonski Rat. Videći to. blagodareći učešću u njoj ovih ljudi srednjeg staleža. osvojivši ceo basen Volge. car je iznenada napustio Moskvu.

ali je ipak glavni socijalnopolitički rezultat „Opričnjine“ ostao. isusovcem Posevinom. zbog smrti brata mu Karla IX postao je francuski kralj. Poljaci onda izaberu sibinjskog vojvodu. da je ova opaka doktrina potekla od „josifljanske lukave čete. Za poljskog kralja beše izabran princ Henrik Valoa. s kojim je izmenio nekoliko političkih pisama.“ i prema tome „slobodan je biti milostiv prema svome roblju ili ga kazniti. starijeg čoveka. Ali su najgrozniji pokolj i pljačka izvedeni u samom Novgorodu.“ Za Ivana IV ceo narod. Stefana Batorija. car je sazvao sabor zemaljski da se posavetuje o tom. sveta budala. Na njegovu nesreću. Na saboru se većina izjasnila za to. Priča se. Ali nije dugo taj paparizlija ostao na obalama Visle. kojima se bavio naizmence i uporedo sa ludim gozbama. nastradale su i oblasti stare gradske slobode i državne nezavisnosti — pokrajine nekadašnjeg „Gospodina Velikog Novgoroda..“ Pored stalnog boljarskog saveta. upražnjen smrću poslednjeg Jagelona. Na novim izborima govorilo se opet o moskovskoj kandidaturi.“ više mesta bilo je opustošeno i opljačkano od strane careve horde. Kurpski nalazi. Polemika Ivana IV sa knezom Kurpskim.“ pita Grozni „ako ne radi sam?“ On tvrdi da ima neograničeno „pravo hteti svoje činiti. sa parčencem sirovog mesa. moskovsko središte „Opričnjine.“ God. j. verskom sa luteranskim i katoličkim sveštenicima (naročito sa papskim izaslanikom. Godine 1571. mnogo okrutnijih od velike gospode. Mase plemstva i seljaka bile su tamo prinudno naseljene i živele su pod veoma teškim okolnostima usred stalnih opasnosti. han je došao pred samu Moskvu i spalio je prestonička predgrađa. mučen strahom i grižom savesti. car mora da ponekad sasluša i mišljenje Zemaljskog 27 .“ t. j. te je krišom otputovao za Pariz. Možda bi Todor i bio izabran. koje je caru ponudio. naročito posle ubistva. ali je car Ivan propao na izboru iako je imao uticajnih pristaša. razvratom i krvavim orgijama. Međutim je Livonski Rat trajao sa promenljivom srećom. koji je došao da izmiri Ivana i Batorija i da pokuša da uvuče Moskvu u krilo zapadne crkve) i različnim asketskim vežbama. što su Tatari iz takozvanog „Divljeg Polja“ t.“ razumevajući pod „četom“ crkveno-političku stranku. Ivane. da je pred cara izašao jedan „jurodivi.“ „kada evo ti.“ Formalno ukidanje „Opričnjine“ valjda je bilo vezano sa kandidaturom Groznog na poljski presto. te su mnoga imanja vraćena pređašnjim gospodarima. On bi hteo da Rusija bude aristokratska ograničena monarhija. jedeš ljudsko meso. gde su snažni ruski radnici i lepe žene bili veoma cenjeni. 1570. kao što je u stvari zadržana i sama ustanova pod imenom „Dvora. sa kneževima i boljarima. raspoređenom po garnizonima u specijalno sagrađenim utvrđenjima duž granica. Poslednje godine Ivana Groznog bile su užasne: nemajući unutrašnjeg mira ni političkog ni ličnog. spada u red najznačajnijih proizvoda ruske političke književnosti i najvažnijih izvora ruske istorije. ali mu kandidaturu osujeti sam car. Teškoće ovoga rata bile su tim veće.oduzimala seljacima samoupravu i dovodila ih u zavisnost od mnogobrojnih malih gospodara i gospodarčića. ali je ipak mnogo naroda ginulo ili je bilo prodavano po istočnjačkim trgovima. odličnog vojskovođu i organizatora. Za otkup zarobljenika od Tatara postojao je naročiti porez. Legenda veli. da je samo slučajnost spasla drugu bivšu gradsku republiku Pskov od kobne sudbine Novgoroda. „Kako se može neko nazvati samodržac.“ Car je onda odustao od pokolja u Pskovu. godine 1566. Ivan Grozni izlaže u veoma određenom obliku formulisanu teoriju apsolutne vladavine. „Šta si poludeo?“ reče car. nego na njega sama. U mračnim trenucima on se tešio literarno-političkom polemikom (sa Kurpskim). da se rat nastavi. Grozni Car je doživeo još i potpuni slom svoje spoljašnje politike. to je njegovo roblje. koji je pobednički završio rat sa Moskvom zbog Livonije. starijeg sina Ivana. mislilo se više na sina Ivanova Todora. fizički i moralno bolestan i preumoran. u nastupu gnjeva.“ odgovori „jurodivi. „zar se sme jesti meso u post?!“ „A zašto ne. tom je prilikom izgoreo i „opričnji dvor“. u kojoj bi car „bio kao glava i voleo bi mudre savetnike kao svoje udove. Izvanredno skupo stali su Rusiju tatarsko susedstvo i neprekidna borba sa njima. iz južnih stepa sve jače navaljivali. punih žuči i mržnje. car je otišao u zemlje novgorodske — da kazni svoje „izdajnike.“ Sledeće godine bila je „Opričnjina“ formalno ukinuta. Južne granice države bile su čuvane stalnom velikom vojskom. Pored kneževsko-boljarskog staleža i njegovih istoriskih središta i gnezda. Moskva je izgubila ne samo Livoniju nego i niz čisto ruskih (beloruskih) gradova. da li treba nastaviti ovaj rat.

u koliko nije uništena. Plemstvo ne samo da ne može više služiti vojsku. kada su prve engleske lađe sa kapetanom Čenslorom sasvim slučajno ušle u severnu Dvinu. „Beseda prepodobnih Srđa i Đermana. Doba Velike Bune. koji su u XV i XVI stoleću pronašli i počeli da osvajaju velika vanevropska zemljišta. sastavljenog od predstavnika sviju staleža. dok je samo plemstvo vršilo ratnu službu.“ Zbog nedostatka radne snage dolazi znatno opadanje zemljoradnje i nesigurnost ekonomskog položaja srednjeg i nižeg plemstva. vezama sa Engleskom. Kratko vreme pred smrt Ivan IV dočekao je jednu vrlo prijatnu vest: da su kozaci — ovi ruski „konkvistadori“ — za račun velike ruske kolonizatorske porodice Strogonova.“ Ideologija Peresvjetova nije samo monarhistička. trgovaca. pozivanjem stranaca. Umro je za vreme jedne šahovske partije 18.“ Smrću Ivana Groznog ulazimo u predvečerje katastrofe. sa svoje strane. Naprotiv. Savremenici pričaju o pustoši čitavih pokrajina. većinom pustolovi. koja je Rusiju zadesila na početku XVII stoleća. po velikoruskim selima su na dnevnom redu oštri sukobi i formalne bitke. kao i tranzitnog trgovačkog puta preko Rusije za Srednji Istok. počeli da sve češće dolaze u Moskvu u svojstvu vojnika. usled bežanja stanovništva u masama. ali on je bio toliko istrošen i bolestan da je mnogo verovatnija njegova prirodna smrt. tehničara i lekara. Treća vidna crta — to 28 . kao i veliki manastiri — vlasnici ogromnih imanja. ili su možda bile izazvane spisom nekog Ivanke Peresvjetova „Priča o Petru vlaškom vojvodi. GLAVA X. a interesovanje za nju u Evropi počelo je da biva sve veće i sve življe. a interesovao se i za njene rođake. osvojili zapadnu Sibiriju. nego prava. marta 1584. nego što behu oni koje seljaci imaju kod manjih i sasvim sitnih gospodara. godine. ali ne samo ekonomska. Englezi su radili na proučavanju. veze između Moskve i Engleske — diplomatske i ekonomske — postale su veoma žive. pa do kraja vladavine Ivana Groznog. koji nisu pobegli u stepe ili u tuđinu. pridružujući se sa svoje strane onom velikom osvajačkom pohodu evropskih naroda. mogućnosti da pozove na svoje velike latifundije one seljake. tražio u Engleskoj. otvorivši za rusku kolonizaciju i eksploataciju ogromne prostore preko Urala. kome su seljaci obrađivali zemlju. kao i eventualno utočište. „piscove knjige. Mislilo se jedno vreme. Moskva je sve više ulazila u evropski svet. „pronalaženju“ i privrednom osvajanju same Rusije. između ostalog. A oni su ipak u glavnom ostali mirni. obećavajući im mnogo povoljnije uslove za život i rad. Veliki posednici vuku seljaka bilo milom bilo silom na svoja imanja. valamskih čudotvoraca. Tako počinje borba. i ženu za sebe. ima.. on je čak pokušao da isprosi samu kraljicu Jelisavetu. pored ili kao posledica onog begstva naroda. nego jedva može da uopšte opstane. „Smutno Vreme. zbog poseda ljudi. aristokratske ideje Kurpskog bile su zastupane u još jednom značajnom političkom pamfletu. pošto se zavadio sa masom svojih podanika. oružana borba. zv. Međutim. Od god. Dok su Rusi ulazili u Aziju.“ jedan istorisko-politički pamflet veoma bogate sadržine ali nesumnjivo u mnogome pristrasan. naročito oko jesenskog Đurđev-dana (to je starinski rok.Sabora. Livonskim Ratom. velika vlastela.“ koja napada careve za njihove „josifljanske“ tendencije i zbog zanemarivanja boljarskog saveta. 1553. nego i plemićska. Spomenuto traženje utočišta u Engleskoj vrlo je karakteristično za Ivana Groznog: on je bio u stalnom strahu za svoj život. a pod vođstvom svoga „atamana“ Jermaka. Političke ideje Groznog Cara našle su odjeka. Ova borba to je druga vidna crta opšte krize. koji su. Ove ideje Kurpskog sprovedene su i kroz njegovu „Istoriju Ivana Groznog. naročito ovo ističu statistički spisi onog vremena t. sa papskom stolicom i drugim evropskim silama. da je Ivan otrovan. niti da izvede u polje potrebne vojničke snage (naoružane seljake). izdržavajući ga svojim radom. Englezima je bilo mnogo stalo do osvajanja ruskog tržišta. te proriče velike bede Moskovskoj Carevini. s jeseni. kad su seljaci menjali gospodara). Ivan je.

u svome gradu Ugliču. koji je bio oženjen njegovom sestrom. U unutrašnjoj politici bio je omiljen kod srednjeg staleža. čak u svom vlastitom vrtu. Bjeljskog su proterali. zaštitnik sveštenstva. Boris je bio kao stvoren za najvažniju ulogu u državi. dok su Ivana Šujskog sa celim njegovim rodom oterali u daleko progonstvo. sa otmenim. 1591. jer je patio od epilepsije. pošto nije uspela njihova prvobitna namera. ljude i prilike. on je upravljao moskovskom Rusijom. Dva kneza predstavljala su najviše veleposedničko plemstvo — boljarski stalež. poginuo je 29 . sasvim vladalačkim. i unutrašnji i spoljašnji. pa ih izvodi u većem ili u manjem stilu. koji se proslavio pri odbrani Pskova od Batorija. kako da se ta okolina sastavi. a uvek toleriranih od poljsko-litvanskih vlasti. umno potpuno nerazvijen i sasvim lišen volje. šuraka Todorova. kneza Ivana Šujskog. Najzad. koju su imali srednji staleži u zapadnoj i srednjoj Evropi za vreme borbe kraljeva i njihovih vasala. Namesništvo se vrlo brzo raspalo. i to: ujaka Todorova Nikitu Romanova. U toj se borbi srednje i niže plemstvo sve više ističe na strani carevoj. Tako je Godunov ostao sam kao neograničeni gospodar Rusije uz umno nesposobnog cara (1587. Od godine 1587. boljara veoma znatnog porekla ali malog uma. dok je Romanov bio predstavnik boljara bez kneževske titule. dobićemo vrlo tmurnu sliku moskovske države. a od sedme redovne žene Ivana Groznog. a sem toga od mnogih nije smatran kao zakonito dete. impozantna pojava. on je 1589. plemića. udeoni knez uglički (na severu od Volge u jaroslavskoj pokrajini). o kom su govorili da jako liči na oca. kneza Mstislavskog. Beloj Rusiji i Galiciji. on je dobro razumevao međunarodnu situaciju Moskve. Romanov je umro. budući car. Od te katastrofe spasao se jedino knez Vasilije Šujski. i gde se. drugi sin Ivana Groznoga Todor. Jedna tragična i krvava epizoda iz tog vremena izgleda da nije onda. Švedska nije nikako prijatelj Moskve. Sem toga Boris beše zatočnik što tešnjih ekonomskih veza sa Evropom. on je lično uspeo da ne uzme neposrednog učešća u zločinima „opričnog“ režima. Za to je vreme zemlja uživala mir. moskovskog mitropolita uzdigao na stepen avtokefalnog patrijarha. istina. Želeći da crkveni položaj Moskve učvrsti. i Bogdana Bjeljskog. ljubimca Ivanova. naimenovao neku vrstu namesničkog direktorija sa pet lica. do početka god. ubice mitropolita Filipa. čovek usko vezan sa „Opričnjinom“. uz učešće moskovskog građanstva. naivan. pokazivao je očigledne znakove degeneracije. A u to mutno vreme na prestolu moskovskom nalazi se jedan mladić. Živeo je još. Ali.je politička borba između carske vlasti i kneževsko-boljarskog staleža. maja 1591. stalno stvaraju bande opasnih razbojnika i nezadovoljnika. koja je zaista tražila sređenu miroljubivu politiku. Mstislavskog su nasilno zakaluđerili. pa je izvanredno dobro proučio opštu situaciju. jer se oženio ćerkom najstrašnijeg „opričnjika“ Maljute Skuratova. i veliki poštovalac svetovne prosvete. a uz to je bio mladom caru najbliži srodnik. koji je ostao uz Borisa Godunova. i njegovu. 1598. svirepog dželata. prema tome. On je bio rođeni političar velikog stila. mlađi sin Ivana Groznog — mali Dimitrije. stasit. da putem Unije učvrsti svoj položaj u Ukrajini. Ivan Grozni je. Zabeleženi su i neredi. stranačku pocepanost.). gde se skupljaju mase ruskih begunaca. Miljenik Ivana Groznoga. na dvoru je uspeo da sebi osigura položaj još i kao rođak carevićev. ali. manirima. koje su u begstvo naterali ne samo socijalna beda nego i politički motivi. — ali taj Dimitrije. bar prestoničkog. to je bilo zatišje pred buru. da se Rusija izmiri sa jedinospasavajućom rimskom crkvom. koji je nasledio tog izvanredno talentovanog ali nesumnjivo nenormalnog cara. prekinut samo jednom velikom navalom Tatara god. do duše. prijatelj i zastupnik interesa običnog plemstva i građana. Borisa Godunova. gde je većina Šujskih poginula. papski dvor i moćni isusovački red spremaju u tišini veliku političku akciju protiv šizmatičke Moskve. u isto vreme. Baš u vreme o kom govorimo pošlo je za rukom Rimu. bar prema pričanju nekih savremenika. Kad tome svemu dodamo izvesne nemire u sredini gradskog stanovništva. Godunov i Bjeljski bili su ljudi iz „Opričnjine“. Poljsko-litvanska država rovari na zapadnim i jugozapadnim granicama. izazvala preveliku uzbunu. 15. često pomaganih. te se postavljalo pitanje. kada se desila. Veoma lep. uzimajući ulogu sasvim nalik na onu. sa lepim glasom. U takvim prilikama bilo je jasno da jedino može vladati careva okolina. beskrajno pobožan. ne zna se tačno iz kojih sve razloga. a donekle čak i žeđ za pljačkaškim životom. Krimski han stalno sprema upade. jer je bio rođen od pete venčane. Pristaša mira.

brat od ujaka počivšeg cara i glava neobično popularne porodice Romanova. Uz nju je otišao u manastir. Našli su ga sa presečenim grkljanom. da ni dan današnji nema opšte primljenog rešenja ove zagonetke. ali ne kao kaluđer. februara 1598. Iza toga su došli progoni najuglednijih boljara sa Romanovima na čelu. Ne samo simpatije. ako se i dalje bude opirao. jer je bilo jasno da Todor neće imati dece. Borisova prijatelja. Taj dugo očekivani znak dala je jedna ličnost tamnog i nepoznatog porekla. a sa poljske strane širile su se neke čudne vesti. Iako izabran od cele zemlje. Jova. Ali su prve godine njegove vladavine prošle u potpunom miru. a među njima i jednog agenta moskovske vlade. Kandidata bez kneževske titule bila su dva: Todor-Nikitić Romanov. Jedino je bio jasan rezultat: nakon smrti Todorove presto će ostati bez zakonitog naslednika. pozivajući se na božju volju. Prema drugoj legendi. Boris je naredio ubistvo eventualnog kandidata za ruski presto. koja je silno delovala na savremenike. ne zna se pozitivno da li prave ili fiktivne i u koliko udešene od tajne policije. Boljarski stalež držao se veoma rezervisano prema Borisu. Zemlja se ipak zaklela njoj na vernost. te su bile nastavak prethodnog carovanja. Todor je mirno umro sa blaženim osmehom na ustima. „rabo-car“ t. koji nisu imali iza sebe neke jače stranke sa određenim socijalno-političkim programom. Ona je našla da se Dimitrije sam ubio. koji su sačinjavali saborsku većinu.“ Privremena vlada sazvala je zemaljski sabor. dok je drugi njihov deo bežao preko granice. Boris je primio carski venac. čiji je šef Todor bio nasilno zakaluđeren (Filaret). Tako imamo tri objašnjenja za jedno isto delo. Dimitrija je spasla od ruku ubica njegova okolina. 7. ne samo njegovo potajno rovarenje uz rasipanje novca među birače — članove sabora i među prestonički puk. sam čovek neobične lepote. koja je bila baština Kaljitina doma. i uz njega šurak carski i doskorašnji namesnik Boris Todorović Godunov. Tako je Boris na koncu konca bio jednoglasno izabran i nakon tobožnjeg dugog odricanja i ponovnih molbi sabora i gomile i pretnje patrijarha da će na njega baciti prokletstvo. Boris. njegova udovica Irina zakaluđerila se kao „velika inokinja“ Aleksandra. koje su uskoro urodile plodom. nego samo lične koterije. nije se osećao siguran na prestolu. Narod se odmah pobunio. Izaslata je odmah na lice mesta istražna komisija. doveli su Borisa na presto „moskovski i sve Rusije. nego i socijalni program Bo-risov i popularnost. koji je. toliko neobičnoj situaciji. Zadatak sabora bio je vrlo važan: trebalo je izabrati cara! Moskva. 30 . te se nekoliko meseci docnije krunisao sa velikom raskoši i sjajem. koju je uživao kod srednjih staleža.“ Njegov je uspeh olakšalo suparništvo između drugih velikaša. Sam tekst zakletve. koja će živeti. prema rečima jednoga savremenika. svedočio je o nesigurnosti i nekoj plašnji nosioca vrhovne vlasti. sa knezom Vasilijem Šujskim. osećala se vrlo čudno u ovoj novoj. uticao na saborsku većinu. nego kao gost-zatvorenik njen brat Boris. Bilo je više kandidata. Pričalo se. čak u blizini same Moskve. Nakon nekoliko mirnih godina nastale su među boljarima neke zavere. prirodno. Te mase su stvarale čitave čete razbojnika. Najzad došla je strašna glad. Na pitanje o nasleđu prestola Todor je odgovarao neodređeno. plemenitog i jakog karaktera i velike pameti. koje je prema njemu imao patrijarh. Čim je Todor umro. Zbog gladi mase robova behu od gospodara isterane iz kuća. pa su to nastavili posle i istoričari tako. ali svakako položaj izgubiti. kao što je i živeo. u Ukrajinu. i potomaka litvanskog velikog kneza Gedimina. veoma opasnim po Borisa. j. koja je bila sva u vrenju i samo čekala znak za upad. nikle su dve legende o ovom tragičnom i nejasnom događaju: prema jednoj. kada je Boris bio samo namesnik. a mesto njega bio je ubijen sin mesnog popa. poubijao je više ljudi. Oko ove tajne već su savremenici lomili koplja. car iz robova. koja je izbila desetak godina docnije. taj. koja je svet bacila u očajanje i čak ga dovela do ljudožderstva. iz kneževskog reda potomaka legendarnog Rurika i istoriskih Vladimira Svetog i Aleksandra Nevskog. igrajući se sa nožem i dobivši napad epilepsije za vreme igre. te se povukla u manastir. i da će Boris možda i samu glavu. Uprava je prešla u ruke patrijarha.carević Dimptrije. ako Dimitrije postane car. koju je propisao zemlji. i već su se onda sigurno kovale zavere. i boljarskog saveta „Dume. da su anđeli došli po njegovu svetu dušu i da je on s njima govorio. Uz to su se javile i neke tamne intrige. Građani su bili osuđeni na teške kazne za ubistvo „nevinih“ ljudi i čak je zvono sa gradskog zvonika otišlo u Sibir! Ali za vreme Velike Bune.

koji je prvo tvrdio da se Dimitrije sam ubio. da caru preti opasnost od Poljaka. i čast. ali bezumni i lakomisleni postupak stao je Dimitrija glave. koja je zajedno sa ocem i velikom poljskom pratnjom na svakom koraku vređala verske osećaje i nacionalni ponos Moskovljana. kako mu je i ovog puta uspelo da se božjom milošću spase iz ruku ubica. pa mu je vratio i imanje. Njega su priznali i pomogli mnogi poljski velikaši. maja 1606.Pojavio se beše neki mladić. j. da mu se lice nije moglo raspoznati. i naredio je. da je Samozvanac zaista bio pravi Dimitrije. imao pored toga i nešto evropskog obrazovanja. zaverenici se uputiše dvorcu. pa i na istoričare. koji se prvo tajno. s kojima je Dimitrije istupao. slobodnog čoveka vojnika bez određenog građanskog zanimanja i staleške pripadnosti. Potpuno je dokazano da je bio čovek moskovskog vaspitanja iako je. te. kad ga je sabor osudio na smrt. „jeretik. poljske plemkinje. malobrojnim intimnim prijateljima. koji se tobož čudom spasao od ubica. kako je Boris naredio da se ubije carević i kako je ta naredba bila izvršena. i kako je novi car samozvanac. njegova porodica nije mogla da se održi na vlasti. Ovaj plemeniti. Glavna vojska Borisova naslednika prešla je na stranu pretendenta. a najzad je na grozan način bio ubijen nesrećni car Todor i njegova majka. Boris je. 17. Dok je bio živ Boris. koji je pre godinu dana prešao sa celom carskom vojskom na njegovu stranu. Ali. iako se Moskva zaklela na vernost njegovoj udovici i sinu Todoru. bar javno. — šarena jedna gomila. i Rusa i stranaca. Ovaj spletkaš. jer je Šujski odmah počeo da ponovo sprema zavere. Današnja većina istoričara složna je u tome. što je učinilo najveći utisak i na savremenike i na potomstvo. t.“ po naslednom pravu. kao sin njen i Ivanov. predao ga sudu zemaljskog sabora i. opijene vinom svadbene gozbe (car se tek pre desetak dana venčao). predložio da se poginuli carević Dimitrije proglasi za svetog mučenika. Stupajući na presto on je objavio. Odmah se stvorila nova legenda. da Dimitrije nije bio samo varalica nego i prevaren. koji još i danas veruju. Dimitrije se našao gotovo usamljen pred zaverenicima. počeo je na kraju širiti glasove. dok je carevna Ksenija ostavljena za utehu lažnom Dimitriju. Ono. da je Dimitrije bio samozvanac. t. Šujski i njegove pristaše pobuniše narod vešću. i položaj i doveo ga u svoju najbližu okolinu. Dimitrije je stavio Šujskog pod istragu. donekle. Veština i sigurnost. pomilovao ga. a onda sasvim javno predstavljao kao carević Dimitrije. poljski kralj. onda da je bio ubijen i da ga treba proglasiti za mučenika. ipak je Dimitrije bio još dovoljno jak da osujeti otvorenu bunu. a da je „blagovjerni gospodar car i veliki knez Vasilije Ivanović blagoizvoleo stupiti na presto po molbi sviju staleža moskovske države. udove Ivana Groznog. papski dvor i masa ruskih političkih begunaca. Kad je Boris umro. Dva dana kasnije vođa zavere Vasilije Šujski bio je od svojih pristaša izvikan za cara. Iako je popularnost Dimitrijeva počela nešto da opada zbog njegova slobodoumlja i nepažnje prema izvesnim običajima i praznovericama predaka. kao najstariji 31 . to je ponašanje Dimitrijevo u aferi Vasilija Šujskog. pred zoru. imponovale su ne samo savremenicima.. da je bio dobar govornik i u glavnom veoma privlačna pojava. da se njegove mošti prenesu iz Ugliča u Moskvu. da nije bio ubijen nego da je spašen i da je pretendent doista pravi Dimitrije. Novi Dimitrije je svečano ušao u Moskvu. u kojoj su se članovi uglednih kneževskih porodica mogli naći pored odbeglog boljarskog roba ili uz kozaka. i da je pripremljen za svoju ulogu veoma verovatno u krugovima moskovskih boljara. dok je narod udarao na Poljake. zatim. Dimitrije i njegovo šareno društvo nisu mogli postići trajna uspeha ni napredovati prema Moskvi. da umiri svet. j.“ i da je pravog carevića ubio Godunov u Ugliču. na to je Borisova porodica zbačena s prestola i internirana u njihovoj boljarskoj kući. gde su već ranije uspeli da nameste kao stražare svoje pouzdane ljude. i poginuo je zajedno sa svojim doglavnikom Basmanovim. naročito zbog oholog ponašanja njegove verenice — carice. oduševljeno pozdravljen od cele zemlje. „a čak i od carice Marije. Sa rezervom i vrlo oprezno pomagao je novog Dimitrija i Sigismund III Vaza. — ali ko je on bio po svome poreklu. to se još uvek ne zna pouzdano. tako da ima istoričara. Ubijenog Dimitrija izmrcvarili su tako grozno. nego i istoričarima. da je bio čovek sa lepim državničkim i vojničkim sposobnostima. da je on bio ubeđen u svoje carsko ime i poreklo.

Proglasi Bolotnjikova bili su veoma karakteristični u tom pogledu. za razliku od prvog samozvanca. Odmah po tom javio se drugi lažni Dimitrije. da neće bez svojih boljara osuđivati na smrt i gubitak imanja svoje podanike. Vrlo su brzo izbili jaki pokreti. pa kozaci. t. tamnog porekla. i strelci (t. vojnici stalnog kadra. i vladike. „skupili su se“. Avramije Paljicin. U Tušinu beše imenovan čak i patrijarh sve Rusije. koji se tobože spasao od zločinaca i boljara. robovao po turskim galijama i proputovao veliki deo Evrope. Međutim je telo ubijenog lažnog Dimitrija ležalo izmrcvareno. gde se drhteći još držao car Vasilije. robova i kmetova-seljaka protiv gospode i bogataša. Taj čovek. predstavljao je otvorenu pobunu siromaha. „boljarski ljudi (t. kaže jedan savremenik. a pse hraniše na oltarima. pa se plemićska vojska Ljapunova pridružila caru Vasiliju.potomak Aleksandra Nevskog. a njegov pepeo je odnelo topovsko zrno u pravcu odakle je Dimitrije došao. On je stvorio svoju prestonicu kraj Moskve. U sabornoj crkvi car Vasilije se zakleo. veli savremenik. a putirima svete tajne služahu se za pijančenje. baštine i spahiluke. stvorio se tip takozvanog „pereljota“. te počeše po gradovima hapsiti načelnike i bacati ih u tamnice i razoravati imanja i domove svoje gospode i pleniti njihovu imovinu. j. Socijalno-revolucionarni pokret Bolotnjikova bio je posle toga u krvi ugušen. koji je prošao kroz sito i rešeto. od vremena prvog samozvanca mitropolit rostovski. takozvani „Tušinci“. „naređuju boljarskim robovima da ubijaju njihove boljare. čoveka. pa čak i boljari. što su tobože izdali moskovsku državu i ubijali ljude cara Vasilija. priča jedan od ondašnjih svedoka. da je Šujski imao s početka težnju da se osloni na nešto širu socijalnu bazu. izvrgnuto ruglu. vladika Filaret. vele izveštaji vladinih agenata. da neće slušati lažne dostave i da neće kažnjavati zajedno sa krivcima i njihove nedužne rođake. ali mu to nije pošlo za rukom. Tatari i Čeremisi (divlja plemena sa Volge) zaratiše na ljude ukrajinskih i sjeverskih gradova i srezova. igumani. upereni protiv njegove vladavine. kaluđer Trojickog Manastira. behu šarena gomila: tu su se viđale u velikom broju strane avanturiste — poglavito Poljaci. i kozaci.“ Odziv na ove proglase bio je izvanredno velik. jednog odbeglog velikaškog roba. pa im obećavaju boljarske žene. bio je. kozaci. Ali je „Vor“ ipak postigao velike uspehe. dok im nije još pošlo za rukom da osvoje Moskvu. te je i na jednoj i na 32 . U njima se svet pozivao na ubistva i pljačku. trgovci. knez Katirev-Rostovski. roblje i druga čeljad) i seljaci. odbegli robovi i pobunjeni kmetovi. j. sveštenstvo. seljaštvo i robovi. Vladavina Šujskog i po svom postanku i po poreklu samog cara i po sastavu njegove okoline beše očigledna reakcija boljarskog staleža.j. pa je onda spaljeno. pored njih. jedna obična varalica. Tušinski tabor imao je pretenziju da bude prava carska prestonica. protuvama i lopovima bez imena naređuju da ubijaju bogate trgovce i uopšte trgovački stalež i da pljačkaju njihovu imovinu i pozivaju ih. sve dotle. bivši boljar Todor Romanov. Susedstvo dve prestonice delovalo je porazno na ondašnji politički moral.. Veliki broj pokrajina i gradova potpao je pod njegovu vlast.“ Sami događaji ovog dela „Velike Bune“ razvijali su se sledećim redom: prvo je izbila čisto socijalna buna Bolotnjikova. te zločince. njima se pridružiše građani sa Ukrajine. u selu Tušinu. Neki podaci kazuju. Ovo je veoma zanimljiv prilog karakteristici ondašnje potpune pometnje u pojmovima sviju društvenih staleža. a u isto vreme. koji je „ručavao kod cara Vasilija a večeravao kod cara Dimitrija“. Dolaskom Vasilija Šujskog za cara nije bila rešena politička kriza moskovske Rusije. pošto su u njima sudelovali svi staleži moskovskog društva.. U ovu borbu su se posle umešali tuđinci. „Ljudi su se kolebali tamo-amo. Ali su se uskoro saveznici razišli. dok drugi odlični pisac i viđeni učesnik događaja. formalno vezan sa imenom cara Dimitrija. „Po naredbi cara Vasilija“. U borbi nisu ništa i nikoga štedeli Isti Paljicin priča kako u crkvama zatvarahu konje. te ih robljahu i imetak im pljačkahu“. plemići. govori kako je ruska zemlja „sva pala u bezumno stanje“.. lopova ili zločinca.. tako da je moskovska država došla na rub propasti.“ Taj pokret bio je jedno vreme podupiran od čitavog plemstva južne Velikorusije sa vatrenim političarima-vođama srednjeg plemstva braćom Ljapunovima na čelu. Ovi su pokreti imali izrazito socijalno obeležje. koji su se u mirno vreme bavili gradskim zanatima i sitnom trgovinom). „Buntovnici“. Njemu je Moskva dala ime „vora“. Pokret Balotnjikova. Njegove pristaše. naročito. kao ovce koje nemaju pastira“. k sebi i hoće da im dadu i boljarsko zvanje i vojvodsko.

sjajno obdaren vojničkim i političkim sposobnostima. da se sačuvaju neokrnjeni stari običaji zemlje. On nije samo zaposeo Kremlj. I u jednom i u drugom ugovoru glavne su misli ove: carska vlast dobija karakter ograničene vlasti. knez Mihajlo Šujski-Skopin. cara Vasilija su zbacili s prestola i nasilno zakaluđerili. da je ona otrovala Skopina. Žolkjevski.) ili u „Zlatnu bulu“ kralja Andrije (1222. ondašnja nada moskovske Rusije. februara 1610. da mole Vladislava da izvoli primiti carski venac i preći u pravoslavlje. za vrlo kratko vreme njega nije bilo više u životu. i dalje plamtio građanski rat. nalik na onaj od 4. Na kraju krajeva Smoljensk je bio primoran na kapitulaciju. naročito njeno pravoslavlje. Poljski kralj Sigismund III Vaza našao se pobuđen da zbog tog švedskog posredovanja i sam ustane protiv Rusije. U novom ugovoru izostavljena je zanimljiva tačka iz prvog. u „Veliku povelju o slobodama engleskog naroda“ (1215. Ali veliki deo Poljaka i ruskih Tušinaca ostao je ipak uz „Vora“. Moskva. a očigledna opasnost za sam opstanak samostalne države i crkve takođe je delovala na njihovo zbližavanje i davala započe-toj borbi nacionalno-verski karakter. kao zarobljenike. mlad čovek. koja su bila uneta. da dovedu na moskovski presto Vladislava. Šveđani i Poljaci. Skopin je za to vreme čistio zemlju od neprijatelja i usled. Najzanimljivija epizoda građanskog rata onog doba bila je šesnaestomesečna opsada Trojickog Manastira od strane Tušinaca i Poljaka. Ali na jednom ručku kod carskog brata Skopinu je pozlilo. videći da je Moskva lak plen za preduzimljive susede. Svu vlast car vrši zajedno sa Boljarskom Dumom. koji to budu zaslužili i da će svima dopustiti putovanje u inostranstvo radi školovanja. U Rusiji je. nego je cara Vasilija i njegovu braću poveo sa sobom u Poljsku.). t. izgubio bitku sa Poljacima (kod sela Klušina. da naredi Smoljensku da se preda Sigismundu. o pogodbama. U tom je smislu činjen pritisak na „veliko poslanstvo“. dok se poslanstvo pocepalo: jedni su učinili po volji Sigismundu. Kada je taj carev brat. Čete Poljaka. naročito su tom prilikom stradale spahije i bogato građanstvo. a oni koji su ostali uporni bili su jednostavno internirani u Poljskoj. uzevši pod nadzor i patrijarha i boljare namesnike. 4. Bio je tom prilikom izrađen i ugovor. Zajednička socijalna opasnost revolucionarnog prevrata pobudila je srednje staleže da traže nekakav kompromis. Na čelu zajedničkog švedsko-ruskog odreda nalazio se nećak carev. da će unapređivati one „manje“ ljude. u kojoj su posada i kaluđeri pokazali mnogo junaštva i o kojoj su se pričale čitave legende. nalik na ona. dok je drugi deo ruskih Tušinaca otišao u logor Sigismundov. eventualnog naslednika prestola i suparnika njenog muža. u Moskvi se digla buna. j. a najuglednije ljude u Moskvi uputio je Sigismundu pod Smoljensk kao „veliko poslanstvo“. pa mu ponudio da izabere njegova sina Vladislava za ruskog cara. Vođa poljske vojske. te je privremena vlada. godine zaključen je prvi ugovor između ruskih pristaša Vladislavljevih i kralja Sigismunda. Zemaljskog Sabora. Oni su radili na tom da sam Sigismund postane car moskovski. kao što je već bio kralj poljski i veliki knez litvanski. kozaka i pobunjenih kmetova i robova pustošile su zemlju. u kojoj car obećava. počeli posredovati u moskovskim poslovima. Međutim su stranci. Moskva se zaklela na vernost poljskom kraljeviću „caru Vladislavu Žigimontoviću“. međutim. staležima se obezbeđuje izvestan minimum prava. Švedsku intervenciju tražila je vlada cara Vasilija. i da se onda stvori na istoku Evrope jedna ogromna država pod njegovom vlašću. predala Moskvu u ruke poljskom vojnom odredu. umro je verovatno od tifusa. i zbog svoje nesposobnosti i zbog neplaćanja plate vojnicima-strancima. vešto je spremio teren za kraljevića Vladislava. toga se položaj cara Vasilija očigledno popravljao. Kralju Sigismundu i njegovoj okolini nije bilo mnogo stalo do toga. Krenuvši u rat on je naredio Poljacima da napuste „Vora“ i da stupe pod kraljevske zastave. Veliku su brigu imali sastavljači ugovora o tom. posednuta od jakih odreda poljskih 33 . zakonodavstvo izdaje uz saradnju „Saveta cele zemlje“.drugoj strani tražio obilatu nagradu samo zato što je „pripoznao istinitog gospodara“. februara. u svoje doba. Svaka trgovina i svaki saobraćaj po rekama bio je obustavljen. Javno mnenje optuživalo je međutim ženu careva brata. pod kojima Vladislav treba da vlada moskovskom državom. sastavljena od sedam boljara. od koga su tražili još i to. Iz straha pred „Vorom“. na putu Smoljensk—Moskva).

Polako i veoma oprezno. uskoro je stvoreno drugo središte rada za spasavanje zemlje. 3) da se bira neki član velikih domaćih porodica. boreći se sa izvanredno velikim teškoćama. Po detaljnim odlukama Sabora uprava zemlje beše uređena po starinskim propisima.. a njeni članovi su bili poslati na svoje baštine. I zbilja. Velika popularnost porodice Romanova. šesnaestogodišnji sin mitropolita Filareta. uz saradnju jednog dela kozaka sa Trubeckim na čelu. policije i pravde jedne moderne države. god. upućivao je proglase na narod. U junu 1611. Poljaci većim delom zapalili rusku prestonicu. Tako je propao prvi pokušaj jedne nacionalne akcije. 17. koje su odgovarale ministarstvima finansija. kao vođa naroda. To ima uspeha. stvorila je pogodnu bazu i prestonicu u Jaroslavu na Volgi. građanstva i slobodnih seljaka.vojnika. U nj su ušle spomenute vođe kozaka i vođa plemstva Prokop Ljapunov. da dodeljivanjem spahiluka ulaze u red spahija. da je mogla podići i izdržavati čitave odrede spahiske konjice i gradsko-seljačke pešadije. nije mogla da stane na čelo pokreta. predala je najposle poljska odbrana Kremlj ruskoj vojsci. Bogati ljudi pozajmljivali su državi velike novčane svote. Ljapunova. Nakon junačke odbrane i strašnih muka od gladi. kojima je naređeno da se vrate svojim gospodarima. i onda je razbila konačno Poljake pod Moskvom. na čelu sa tušinskim boljarima knezom Trubeckim i atamanom Zaruckim (Tušinski „car“ bio je u decembru 1610. pod Moskvom se javlja ogromna nacionalna ruska vojska. kao i samog Filareta. Ali to nije smirilo pokret. plemstva. pa i seosko stanovništvo. Mnogo je ovome uspehu Romanova doprinela i njihova veza sa starom dinastijom. a na niže gradske staleže udariše nove namete i poreze. Ona je tako. 34 . Drugi slični proglasi upućivani su iz Troickog Manastira i iz mnogih gradova. 2) da se ne bira sin drugog lažnog Dimitrija. Rusija je tako ponovo dobila cara. sastavljena i od mobilisanih spahija i od gradskih odreda i od kozaka. koji su opet jako digli glavu. u kojima ga je pozivao da istraje u borbi. ubijen). u času velike opasnosti. nižegorodska vojska osvojila je sever i istok moskovske države. koji je izabrao triumvirat za upravljanje zemljom. vojske. Nominelna sveruska boljarska vlada. Gradska buržoazija uspela je tim sredstvima da prikupi toliko novca. koji se smatrao veoma mirnim i prema tome pogodnim za ostatke boljarskog staleža. godine sastao se u logoru kraj Moskve zemaljski sabor. 30. Većina plemstva i gradskih odreda odmah napusti logor. god. Ali nisu iščeznuli socijalni. Patrijarh. bogati i slobodni seljaci severne Rusije. Na sazvani zemaljski sabor došlo je veliko mnoštvo poslanika sveštenstva. Bogati trgovački grad Nižnji Novgorod sa svojim uglednim građaninom Kosmom Miljinim stao je na čelo pokreta. nacionalni i verski motivi za njegovu obnovu. njihove dobre veze sa kozacima kao i sa drugim staležima. marta 1611. da saopštavaju jedni drugima vesti i predlažu mere za zajedničku odbranu od neprijatelja. obnovljene su središnje državne ustanove. doveli su do izbora Mihajlova. kozacima je oduzeto pravo. ali je u njoj ipak došlo do okršaja sa Poljacima i do otvorene bune. Donete su važne odluke protiv kmetova i robova. Ova poslednja odluka bila je sudbonosna po ceo pokret: kozaci su pozvali na razgovor vođu plemstva. Za vođu ove vojske bi izabran knez Dimitrije Požarski. vojskovođa drugog reda. likvidirana je. naročito posle razilaska velikog dela spahiske vojske. sačuvala svoju državnu samostalnost. bili su zastupljeni i kozaci. Nakon dugog većanja i mnogih spletaka donete su ove odluke: 1) da se ne bira nikakav stranac za cara. ali čovek pošten i hrabar. Najzad bi jednoglasno izabran za cara Mihajlo Romanov. najposle osobine samog kandidata. priznata od velike većine zemlje. Zbog toga su. pa su ga mučki ubili. juna 1611. u kojima se sad pojavio običaj da se uzajamno dopisuju. koja je bila u opsadi zajedno sa Poljacima. Njemu se pridružiše mnogi drugi gradovi.

izgubili su svoj pređašnji značaj. zbog kojih se sukobljavaju Poljska i Litvanska. Od 1466. potpada pod kmetovsku zavisnost i potpuno gubi svoju slobodu u korist vlastele.). koji se tiču obeju država. Zato su se litavski poslanici čitavih devet meseci odupirali aktu Unije. da je ostala gotovo prazna i da je tek za vreme litavsko-ruske države ponovo naseljena novim stanovništvom sa Karpata. Prirodno je ipak. koja je onda vodila rat sa Moskvom. Volinija i kijevski kraj neposredno potčinjeni Poljskoj. Ali i Kijev. Podolija. da je jugozapadna Rusija bila potpuno opustošena tatarskom invazijom. U ovo doba. Ali to je shvatanje napušteno. dosta se brzo i znatno oporavio i postao je opet važno trgovačko središte. kijevski kraj. a naročito zbog Smoljenska (koji je od 1395. i kneževine. i mnogi poljski običaji i zakoni. ujedinjeni gornji dom. Zapadna i jugozapadna Rusija od XIV-XVII stoleća Dok Galicija pod Kazimirom Velikim postaje sastavni deo Poljske. 1386. Podljašje i Crna Rusija ostaju kao zemlje. Gradski život ne razvija se jako. kao i cela jugozapadna Rusija. Između drugih sredstava upotrebljeni su i progoni pravoslavnih da se nateraju na prelaz u katoličanstvo. a sredinom XV veka učinjeni su pokušaji stvaranja unije. i tokom prve polovine XVII stoleća. Reformacija u Evropi imala je odjeka i u litavskoruskoj državi. U unutrašnjim odnosima litavsko-ruske države opaža se već u XIV stoleću jako razvijanje feudalizma. i drugi gradovi. kao donekle i u ruskim. Borbu za pravoslavlje preduzimale su neke velikaške 35 . Jagajlo je prešao iz pravoslavlja u katoličanstvo. Crkveni život litavsko-ruske države je dosta bujan.GLAVA XI. i to u većem razmaku vremena. Nesumnjivo je. da se jedan deo njegov zaista. takozvani Litavski statut. Odmah iza Ljubljinske Unije otpočeo je politički i književni rad i za pripremanje crkvene unije. On je bio pozvan od poljskih velikaša da bude muž njihove kraljice Jadvige. ujedinjenu vojsku. bio slobodan. Obe države imaju zajednički zakon o podanstvu sa preimućstvima u korist katolika. isto kao i litavske. Istina je. za vreme od 1390. širi katoličanstvo. najviše po statutima pozajmljenim iz Nemačke. na zemaljskom saboru Poljske i velike kneževine Litavske u Ljubljinu zaključena je Unija. da se. sve do Ljubljinske Unije sačuvala svoju državnu samostalnost. koji je strašno od Tatara nastradao. godine. do 1501. prelazile Poljacima. da je Litva. opaki i opasni Nemački Red je postao poljski vazal. odselio na severoistok i da je nešto karpatskih ljudi došlo u basen Dnjepra. Pa i sam Kijev. godine sastavni deo litavsko-ruske države) izbijale su često borbe između litavsko-ruske i moskovske države. zajednički novac i najzad zajednički zemaljski sabor za rešavanje važnijih poslova. imala nekoliko velikih knezova i u toku više desetina godina bila gotovo odvojena od Poljske. venčao se sa Jadvigom i postao poljski kralj. posle Florentinskog Sabora i progona iz Moskve mitropolita unijata Isidora. koji je u starim litavskim kneževinama. zajedničku diplomatiju. Iako je litavskoruska država sačuvala svoje autonomno zakonodavstvo. naročito u njenom litavskom delu. Ali svakako zemlja nije bila toliko prazna koliko se to ranije smatralo. Godine 1569. ali gradovi ipak uživaju samoupravu. veliki broj ruskih porodica napustio je rusku narodnost i pretopio se u Poljake. da je bilo mnogo migracija stanovništva. objavljena je kao svojina obeju zemalja. posle tih veza sa Poljskom. Seljački stalež. a za suzbijanje reformacije javljaju se mnogobrojni Isusovci. Zajednica sa Poljskom mnogo je olakšala položaj litavsko-ruske države prema Nemcima. Govorilo se. da će Poljaci postati gospodari i da će savezna država biti u stvari Poljska. takozvani Senat ili Radu. Volinija. Vodi se borba između Istočne i Zapadne Crkve. tako su sada mnoge važne ruske porodice. Zbog graničnih malih kneževina. Od značaja je vladavina u litavsko-ruskoj državi kneza Jagajla (1382. Livonija. kao što je i u XVI veku. dok su Podolija. Tako je došlo do prve unije litavske države sa Poljskom. ipak je već onda bilo jasno. Posle smrti poslednjeg Jagelonca Sigismunda Avgusta obe države treba da biraju zajedničkog kralja. Kao što su ranije ugledne litavske porodice postajale ruske.

da se obnovi kijevska pravoslavna mitropolija. gde se stvorila takozvana Slobodska Ukrajina. Za vreme kralja Stefana Batorija. Odmah je došlo do raskida između članova sabora. Ove su borbe trajale sa prekidima od 1625—1638. Sagajdačni je pomagao Poljake u njihovoj pobedi nad Turcima kod Hoćima. 36 . godine. j. Stvorena su dva sabora. a bilo je i više fizičkih sukoba između pristalica dveju crkava. Oni nemaju više prava da sebi biraju hetmana i pukovnike. Poljacima je pošlo nekoliko puta za rukom da potuku kozake u otvorenoj borbi ili da nameste svoje ljude za hetmane. i zato predstavlja golemu opasnost za Poljsku i njeno socijalno uređenje. za zavisne od spahija. držimo. Jak pokret crkvenih bratstava po gradovima. U taj se logor slobodnih vitezova (licara) primao svaki čovek. Naročito je znamenita bila pobuna građanstva grada Polocka koje je ubilo i izmrcvarilo polockog unijatskog vladiku Josafata Kuncevića. On je živo radio i na tom. kad su kozaci pod znamenitim hetmanom Petrom Konaševićem-Sagajdačnim. jer su se kozaci već iz početka unije izjasnili protiv nje. Žene su bile isključene iz tog društva. Ali se u tom krila i neka opasnost. primili uniju. koji je unet u spisak). koji je dobio od poljskog kralja koveljsku kneževinu. Od kraja XVI stoleća kozaci dolaze u sukob sa Poljskom. uniju sa papskom stolicom. koji je izjavljivao da je hrišćanin i koji je vladao oružjem. pričešće u dva vida i pravo da se sveštenici žene. mešovitog staleškog. došlo je do obnove kijevske pravoslavne mitropolije pod mitropolitom Petrom Mogilom. koji su ostali verni pravoslavlju. u Batorijevo vreme već odavno je postajalo znamenito kozačko središte — takozvana Zaporoška Sič. kao i same reči kozak. Odmah iza toga nastaje borba poljske vlade protiv kozačkih sloboda. Godine 1621. Papa je na to proglasio Josafata svecem. i onih. koje počiva na kmetovskoj zavisnosti seljaka. na primer u Kijevu. gde je i poginuo. nije potpuno rasvetljeno. a donekle i nacionalnog porekla. da su kozaci slobodni ljudi. kralj i vlada priznali su uniju i pravoslavna crkva je postala nezakonita. Ovaj preporod pravoslavlja u zapadnim i južnim ruskim zemljama objašnjavao se akcijom kozaka. Priznavši papsko prvenstvo i dogmate katoličke crkve. a od velikaša naročito knez Konstantin Ostroški. podvrgli se riziku stalne borbe sa Tatarima i Turcima. Godine 1620. obnovio eparhije i ustanovio mnogobrojne parohije. Poreklo njeno. a i ti su imali da budu pod zapovedništvom vladinog komesara. 1638. išli protiv cara Mihajla i to pod samu Moskvu. Bune su te bile krvavo ugušene. ono je sebi slobodno biralo vođe. Vilni i drugim mestima. U glavnom. sastao se veliki crkveni pravoslavni sabor u Brestu. morala davati široke povlastice. t. a poljska vlada je surovo kaznila polocke građane. Međutim. nego su se uzajamno obasuli grdnjama i završili svoje delovanje uzajamnim prokletstvom. Već u XV veku u južnim predelima litavsko-ruske države. takozvane atamane. naročito onda. javljajući se u duploj ulozi pljačkaša i zaštitnika naroda i domovine.porodice. javljaju se družine kozaka. koje su stalno pustošili Tatari naročito pak duž Dnjepra.. Lavovu. Broj kozaka je sveden na 1200. Slobodno kozaštvo veoma je primamljivo za mase seljaka-kmetova. knez Andrija Kurpski. unijati su sačuvali crkveno-slovenski jezik u službi božjoj. takođe je ozbiljno podržavao pravoslavnu crkvu. Od 1638. koji su napustili uređene predele države. Pri kraju ovog doba počelo je iseljavanje pobeđenih kozaka u moskovske predele. utvrđeni logor na ostrvu Hortici na donjem Dnjepru. koji su. poljska vlada preduzela je mere za ograničavanje prava kozačke vojske i samog broja kozaka. na čelu sa episkopatom. i politički emigrant iz Moskve. jer je većina vladika zazirala od ovog mešanja mirjana u crkvene poslove. Najveći uspeh postigla je unija u Galiciji i u Belorusiji. prema potrebama. Godine 1596. koji se proslavio kao veliki mecena i osnivač ruske štamparije. Ali su kozaci bili u više mahova veoma potrebni Poljskoj. koji je trebao da bude regulisan naročitim registrom (samo se onaj priznavao kao kozak. Tokom XVI. i s toga im je ona. veka kozaštvo se razvija u jednu veoma razgranatu i jaku socijalno-političku ustanovu. koji je osnovao visoku teološku školu. koji nisu našli nikakvih dodirnih tačaka. Razvila se veoma obilata literarna polemika. Uz to se produžuju i progonstva pravoslavnih i socijalno ugnjetavanje ukrajinske seljačke mase. Sagajdačni je organizovao autonomno kozaštvo. Pokušaj Batorija da ukine kozačke slobode izazvalo je bune kozačkih pripadnika. naročito godine 1559. kozačko pravo je sasvim ukinuto. Zato se neke vladike dogovore i na čelu sa luckim episkopom Kirilom Terleckim zaključe godine 1595.

a zvao se „Veliki Gospodar. U zemlji je plamteo građanski rat. da je i ova žalosna afera. izabrali za cara. sina drugog Dimitrija Lažnog. Vladislav se i dalje nazivao carem moskovskim. koliko toliko. Sa druge strane i švedski kraljević Magnus nije se odrekao svojih pretenzija na moskovski presto. (1645. ali. Filaret.). a vratila je samo zarobljenike. pa je i stvarno vršio dužnost regenta.“ t. koji su izvukli državu iz ponora i čiji su predstavnici i dalje ostajali na okupu u zemaljskim saborima. beše posvećen za patrijarha. na čijem čelu beše carev vaspitač. U carevoj se okolini. čim se vratio iz Poljske. Vodio se ponovo rat između Moskve i Poljske. Ali. U Poljskoj su se nalazili. koji je umro u svojoj 48. posle očeve smrti kao kralj Poljske. U administraciji vladao je haos: državna blagajna bila je prazna. koji su bili sposobni za rad i upravu. ali je taj pokušaj propao. dok su njegova oca bili formalno ograničili u vlasti. Od godine 1632. državne finansije. Doba prvih Romanova. Među strancima nalazili su se i preduzimači. Mogućno je. koji je zauzeo zajedno sa čitavom pokrajinom. moskovski poslanici na čelu sa mitropolitom Filaretom. prema nekim izveštajima „obrali.—1648. Po primirju u Deulinu (1618.) Novgorod je. Rusko društvo. U tom prvom buđenju kritičnog duha. godini. sa izvesnim idejama. pored toga. kao što je i živeo. Saobraćaj sa Zapadom i dolazak stranaca bio je dosta velik za vreme cara Mihajla. Posle tog rata. Spolja nije prestajao rat sa Poljskom. U Astrahanu se javila vlada „cara“ Ivana Dimitrijevića. koji su u Rusiji otvorili prve fabrike.“ beše glavni rezultat Bune. a u Ukrajini se razvija vrlo jaka moskovska tendencija. carevim ocem i označenim patrijarhom. postojala je stranka Rusa-pristalica „cara“ Vladislava. Izborom Mihajla Romanova za cara sviju Rusa „Buna“ nije bila likvidirana ni spolja ni unutra. Kremlj i carske palače u žalosnom stanju. pokazali su veliku životnu snagu i državnički smisao. Po ugovoru sa Švedskom u Stolbovu (1617. koji je napisao odlično delo o moskovskoj Rusiji. Zbog toga mase ukrajinskog sveta i dalje beže u moskovske predele. svakako. j.) Poljska je zadržala sve osvojene krajeve. da mu prilikom izbora na carstvo nisu nametali nikakvih obaveza. koja je držala u svojim rukama Smoljensk i druge zapadne pokrajine moskovske države i čiji se kraljević i dalje smatrao kao moskovski car. ubrzala ranu smrt cara Mihajla. a naročito se istakao carev otac kao državnik prvog reda. pokazao preslab da zauzme Moskvu. u kojoj se lepo ogleda psihologija visokog moskovskog društva. Vlada cara Mihajla očistila je zemlju od poljskih četa i domaćih hajduka. prethodnika kasnijih „reforama. ugovore sa Poljskom i Švedskom.“ kao i car. Rusi su ga internirali i gotovo zlostavljali. do duše sasvim naročite vrste. za koga je car hteo da uda svoju ćerku Irinu. kao zarobljenici i taoci. jer su Rusi od Danca tražili da napusti „nečastivu“ Luterovu veru. metodom i temperamentom. ali se Vladislav. pored obligatnih dvorskih ulizica i pokvarenjaka. i najzad danski princ Valdemar. Vladislav se morao izrično odreći. do godine 1634. Ali je kasnije postao državnik. Iz početka novi car nije mogao da igra neku veću političku ulogu. Veoma težak zadatak imao je jadni mladi car Mihajlo. koji Poljskoj nije doneo nikakve koristi. uredila je. boljar Boris 37 . razume se nezgodne zbog teških prilika ali apsolutno potrebne. Kada je on to odbio. administraciju i vojsku. GLAVA XII. koja beše u dosluhu sa Persijancima. — i to je jedan od paradoksa ruske istorije — njegova mladost i slabost nisu ometali tok državnih poslova. Njegova su šesnaestogodišnjeg sina Aleksija. upravo srednji staleži. zaključila je. pa je ruska vojska blizu Smoljenska bila primorana na kapitulaciju. titule moskovskog cara i priznati Mihajla. mirno i neprimetno. na okupiranom ruskom području. sa većim delom njegove oblasti. vraćen Moskvi. a samo je komadić Baltičkog Primorja sa obalama reke Neve izgubljen za Rusiju. nastaje doba strašnog pritiska u Ukrajini: novih poreza i dažbina ustanovljeno je onda oko 40. Prvih godina cara Aleksija vladala je kamarila. Jedan savremenik veli. Moskva opustošena. našlo i državnika. smatrao se pravim „gospodarom“ Velikog Novgoroda. Tad je došao i naučenjak Adam Olearije.

i obećavanje da će spaliti sve hartije „gore“ (t. da to nije bio pokret samo protiv nevaljalih i nesavesnih činovnika. Vesti o grdnim zloupotrebama još više su uzrujale mase. Stepan Razin je bio pravi kozak. nego i protiv vladajućih i bogatih uopšte. Zbog velikih ratova (sa Švedskom i Poljskom) vlada je pustila u saobraćaj mnogo bakrenog novca. zatvorenika. poznate pod imenom Razinovštine. Ugušivši je. Usled toga nastao je zastoj u poslovima. Ali je moskovska Rusija ipak dobila sistematizovan zakonik. Na njegovom pobedničkom putu prate ga čudesa i vizije. Desilo se ono.Morozov. Zakonik je produžio i pojačao tendenciju. kod cara).. a na jesen bi već bio spreman da ide u hadžiluk na suprotni kraj sveta. sa nekolicinom oficira i vojnika. pa je taka izbila pomenuta pobuna. razmena njegova bila je obustavljena.“ Razume se. kao i socijalna nepravda i ekonomske nedaće. robova. klanjali mu se do zemlje. skupa sa celokupnim građanstvom te bogate trgovačke varoši. upisivanje sviju u kozake. koja mu je otvarala gradove. vlada je uskoro povukla taj kobni bakreni novac. „Zaista. nego ih je vuklo među slobodne kozake. koje se u pojačanoj meri uveli Morozov i njegovo društvo. da se jedva može verovati. objavljen je štampom 1649. na njegovim lađama svi su konopci svileni.). gde je cela carska vojska — izuzev samo jednog od dvojice zapovednika. Stenjka Razin došao je bogat. veoma potrebnog zbog nepotpunosti i zastarelosti carskog Sudebnika i nagomilanosti protivrečnih ukaza. i stranog šefa artiljerije — prešla na njegovu stranu. ili također od svile satkana“. Sav se Jugoistok našao u požaru socijalne revolucije. jedan od onih starodrevnih ruskih ljudi koje narodna mašta vezuje sa bitnim pojmom kozaštva. Oslobađanje kmetova. ljudi kojima obilje njihove snage nije dopuštalo da trpe i sede kod kuće. u Solovecki Manastir na Belom Moru. Vlada je morala da popušta i u ličnim pitanjima i u načelnim. sve to privlači ogromne mase njemu. vlastima. to beše: mučenje i ubijanje šefova carskog karavana. i da ne služe verno caru. stajali su pred njim na kolenima. i vladi vernim vojnicima. kao izaslanik kozački divljim narodima. pošto je Zakonik taj rok ukinuo. koji je imao prinudni kurs srebrenog. ponekad oštro istupanje protiv crkve n njenih obreda. Što se tiče socijalnih sukoba. Novi zakonik. i organizovanje u bande prognanika i oslobođenih robijaša. Već prvo znatnije delo ovog vođe jasno je obeležilo socijalnu sadržinu njegova pokreta. Neraspoloženje masa prema režimu dobilo je nekoliko godina kasnije karakter opšte pobune jednog velikog dela carevine.. kmetska zavisnost dobija karakter večite veze između seljaka i spahija. koji je važio kao osnova pravnog poretka države sve do sredine XIX stoleća. da su izdajnici. imala je kao neposredni uzrok novčanu krizu. carske topove. mnogo opljačkano. kao na primer prilikom opsade Astrahana. ali kada je kasnije počelo preveliko kovanje tog novca. da se pokloni tamošnjim svecima i njihovim moštima: „Mnogo je pobijeno. predavala u ruke tvrđave. izazvali su u Moskvi otvorenu bunu prilikom koje se govorilo. Prešlo se odmah na izradu jednog novog zakonika. Stepana Timotijevića veličali su kao cara. i ratne brodove. pa se bakreni novac lako održavao u vrednosti srebrenog. Moskovska buna godine 1662. carski šurak. da se produžuje rok za traženje odbeglih kmetova sudskim putem. treba i dušu spasavati. koja je bila ugušena sa velikom svirepošću. gusar Vasilije Buslajev. j. došla je opšta beda i velika skupoća. Nered. prekori plemstvu. dok je sama vršila sve svoje isplate u bakru. izazvale su i posle Zakonika više krvavih buna u pokrajinama i u samoj prestonici. a puštanje na slobodu robova i progonjenih. Neuređenost i nepravičnost administracije i sudstva. da se ceo svet „koleba. haos i nasilja u administraciji i sudstvu. izrađen prema željama sabora i potpisan od saborskih članova..) Razin bi polazio s proleća.“ — toliko bogat. koja je počela da izbija već za vreme Ivana Groznog. iako se još seljak-kmet nije mogao smatrati kao rob. učinjene su velike zloupotrebe. niti su čvorovi socijalnih nesuglasica razrešeni. a jedra su im od skupocenih tkanina perziskih. U jednom od Razinovih odreda uzima 38 . Saborski Zakonik cara Aleksija nije rešio teške probleme ruskog života: niti su administracija i sudstvo ozbiljno poboljšani. kao Saborno Uloženje (1649. i na posletku vlada je prestala da prima bakreni novac za plaćanje poreza i taksa.“ kako veli u junačkoj pesmi Razinu sličan junak. što se obično dešava prilikom kreditnih operacija takve vrste: iz početka sve je išlo dobro. stvaranje demokratskih narodnih veća. pljačkanje i ubijanje bogatih i silnih i podela imanja među sirotinju.

Kad je uskoro zatim umro stari patrijarh. Svi se kunu na vernost caru i Razinu. onda je. kojoj je on prineo na žrtvu i svoju divnu ljubavnicu — kćer perziskoga hana. svi su se ti skupili pod Razinovom zastavom. bilo iz straha bilo usled akcije Razinovih banda. je vršio regentsku dužnost. nepokorne sveštenike proganjao je. nešto iako veoma malo plemića renegata. dok niže plemstvo uopšte nije ni došlo. svršio svoj burni život na gubilištu u Moskvi (1671. Sabor od 1551. najzad uopšte pristaše starog verskog zakona. kao i o pravilnom načinu crkvenog pevanja i vršenja crkvenih i uopšte verskih obreda. na ušću njegove omiljene reke Volge. on je naredio da se stare knjige spale. nakon nečuvenih muka. sveštenstvo i narodnu masu. To beše čovek gvozdene volje. Ali je ipak državna organizacija carske Moskve. godine utvrdio je u svome „Stoglavu“ niz varijanata u čitanju tekstova i kod crkvene službe. jedini Nikon nije izgubio prisebnosti duha. posle smrti sve svoje dece. — kako saopštava vojvoda u jednom referatu caru — našlo se na okupu svega 209 članova moskovskog prestoničkog visokog plemstva.učešća i sam lažni carević Aleksije. da li treba prilikom svečane litije obilaziti crkvu prema suncu. cvetala za ono vreme lepo uređena visoka teološka škola. od ruske države tlačeni Tatari. Kozaci i seljaci. varoška sirotinja. koje su se potkrale u obrede moskovske crkve. On se od mnogih smatra kao neki prethodnik ruske socijalne revolucije. što su kršteni samo sipanjem vode na njih prilikom krštenja. Na čelo celog pokreta reforme stao je patrijarh Nikon. od srednjeg plemstva prestoničkog bio je u vojsci 291. a kasnije vladika Nikon je uspeo da postane veoma popularan i poštovan. kao polulatinci. sakupljenoj protiv Razina. Nikona su sa oduševljenjem izabrali na njegovo mesto. crkvene i svetovne velikodostojnike. U XVII stoleću ruski stručnjaci koji su bili loše spreme još su više umnožili ove razlike. dao je spaliti i razlupati. koji su u Moskvu dolazili iz te škole. U velikoj vojsci. da mu se zakunu. koji nije nikad gubio veza sa grčkom crkvom i u kom je od godine 1620. I crkva nije imala mira za vreme cara Aleksija. Za moskovske Ruse ovi su južnjaci izgledali veoma sumnjivi. 39 . na primer. on se istakao još kao sveštenik. naučenjaci. uz pomoć stalnog kadra vojničkog. Veliki potresi iz doba Velike Bune gotovo su posve zaboravljeni od ruskih masa i mi o njima znamo jedino iz memoara savremenika i iz različitih dokumenata. ili da li treba za vreme crkvene službe izgovarati reč „aliluja“ dva ili tri puta. izazvala oštru i veliku polemiku pitanja o tome. stoga. zvali su ih „obljivanci“.). Ali su Kijevljani bili bolje obrazovani i imali su jaču dialektičku spremu. zato mu je podignut spomenik u njegovoj nekadašnjoj prestonici Astrahanu. da će ga naročito poštovati i slušati i da će ga pustiti da izvrši sve crkvene reforme. Kao carski kandidat postao je Nikon vladika u Novgradu. pobegli kaluđeri. Stasit i lep. upozoravali su moskovske crkvene vlasti na nepravilnosti. a ikone. U Moskvu su bili pozvani i Grci. da bi naterao cara. Nežna. Malo kasnije car je Nikonu dao naslov „Velikog Gospodara“. Samo Razina lično narod nije zaboravio. sa divnim glasom. koje su dovele do razlika između ruske i grčke crkve. ali nasrtljiv i beskrajno častoljubiv. Usred opšteg meteža i potpune bezglavosti vlasti. nego se javio kao odlučan čovek. gde se izvanredno lepo držao prilikom bune koja se tamo odigrala. Tako su. prema svom nahođenju. robovi. dok 583 člana nisu došla. pa je čak od pobunjenika nastradao. Zbog tih pitanja dolazilo je više puta do veoma burnih polemika i oštrih sukoba u crkvi. pobedila šarene gomile socijalnih revolucionara. estetska priroda cara Aleksija bila je potpuno osvojena od veličanstvenog „starca“. koji je onda počeo da se stvara. upoznao se intimno sa carem i imao na nj moćan upliv. donekle ženska. Crkvene reforme Nikon je izveo uz pomoć Grka i južnih Rusa na veoma oštar način: unevši u crkvene knjige potrebne popravke. za koje je našao da nisu slikane kao što treba. Tom prilikom Nikon je iskoristio običaj odbijanja ponuđenog mu najvišeg crkvenog zvanja. Kao iguman. da izvedu potrebne ispravke u crkvenim knjigama i obredima. a Razin je. a otsutno 1508. a ne spuštanjem u krstionicu. — uspomena na nj živela je trajno u narodnom predanju i u pesmi. koju je shvatio kao znak božje volje da se zakaluđeri. i druga divlja i poludivlja plemena. Već je odavna stavljeno bilo na dnevni red pitanje o pravilnom tekstu Svetog Pisma i bogoslužbenih knjiga. a njegov program dejstvovao je i u sadašnjoj Rusiji nakon njegove smrti. otišao u manastir. a za vreme rata sa Poljskom i carevog odlaska na bojište Nikon. Kad je Moskva došla u tešnji dodir sa Kijevom.

j. I u Razinovštini su staroverci aktivno učestvovali. pa se proširila na Podoliju. jeste dokumenat neobične duševne snage i retka svedodžba o odlučnosti i čvrstoći karaktera i o bezgraničnom verskom zanosu. Mnogi sveštenici i mnoštvo naroda odbili su da se pokore saborskoj odluci i sa svoje strane su držali „Nikonovu crkvu“ šizmatičkom i čak jeretičkom. godine velikim crkvenim saborom. poltavske i kijevske krajeve.. pišući veoma oštra pisma caru. ali je Nikonu dato za pravo u celokupnom njegovom reformatorskom radu. Ovom akcijom. Razume se. još u pravljenju znaka krsta sa dva prsta. postupi na najsuroviji način. vođena od Bogdana Hmeljnickog. u vršenju liturgije sa pet hlebova i u upotrebi krsta sa osam štapova. j. koja je trajala osam godina. koje su pošle na muke. Duhovni rascep u ruskom narodu. poljsku glavnu vojsku sa samim kraljem na čelu. pokret je dobio velikog maha.Pošto obredi i tekst. a završio se 1667. Nikon je. „Pre nas je tako položeno od svetaca. socijalne i kulturne istorije Rusije. ali ovog puta ona je. neka leži tako do kraja“ tako je govorio vođa „staroveraca“ protopop Avakum. koju je pretrpeo lično (jedan visoki poljski činovnik oteo mu je ženu i ubio sina) pretvori u revolt celog naroda. koji neće da se pokaju. uglednog kozačkog časnika iz okoline Čigirina u kijevskom kraju. Prilikom svečane degradacije. Ljudi „stare vere“ ili „starog obreda“ bili su proglašeni za „raskoljnike“-šizmatike. a ta se pobožnost sastojala. veoma razgranato i isprepleteno sa mnogim strujama mlađeg i starijeg porekla. pa na kraju krajeva i samom caru. Svojim oholim ponašanjem i izazivanjem sabora Nikon je mnogo pomogao caru. produžio svoj rad. koga su vlasti najzad. ali je iz svoje rezidencije. Sabor je osudio Nikona i oduzeo mu i patrijarhat i episkopstvo i svešteničko zvanje. t. U načelnim odlukama sabora izrično je potvrđeno moskovsko-vizantisko shvatanje prvenstva carstva nad sveštenstvom. posle mnogih progona. U isto vreme Nikon je počeo uvoditi neku vrstu papocezarizma. spalile na lomači. opkoliše kraj Zborova. „Pravoslavni mora da umire za jedno az“. ističući na svakom koraku prevlast sveštenstva nad carstvom. pored lične parnice. osvećeni dugom tradicijom. među koje spadaju i dve žene iz najboljih moskovskih krugova. Spoljnji događaji u vreme cara Aleksija takođe su od velike važnosti u istoriji Rusije. kralj je dao potpunu amnestiju pobunjenicima i priznao je Hmeljnickog kao hetmana. t. dvorske gospođe i boljarske supruge. koji imponuje čak i modernom čitaocu. da dobije ovaj znameniti proces. potukoše u više mahova Poljake i. černjigovske. zaključenom u Zborovu. što je odobrio saborske odluke. da se ta činjenica može najviše objasniti naročitim raspoloženjem samog naroda. Ali prema ugovoru o miru. on se jako zamerio mnogima. dovela do ocepljenja velikog dela Ukrajine od Poljske i do njenog pripajanja Moskvi. izazvan radom Nikonovim i odlukama sabora. U borbama se i jedna i druga vojska pokazaše kao izvanredno svirepe. u Galiciji. buknuo je u Ukrajini odavna pripremani ustanak protiv Poljaka. uz učešće dvojice vaseljenskih patrijarha. imaju uvek i svuda veliki značaj. krenuo tu i načelnu raspravu o odnosima između sveštenstva i carstva. što je crkvena imanja stavio pod nadzor svetovnih ustanova i crkvene ljude pod svetovni sud (u nekim slučajevima). Na tom saboru car se lično parničio sa patrijarhom. kao i grubim postupcima prema pojedincima iz careve okoline. koja je obuhvatila celu Ukrajinu u užem smislu sa jedne i druge strane Dnjepra. razumljivo je. Taj crkveno-politički sukob trajao je više godina. Njegova znamenita autobiografija. Godine 1648. koji im se sa oduševljenjem pridružiše. Nikon se rugao vaseljenskim patrijarsima i do kraja života ostao je nesalomljiv. U ovoj buni. 40 . svetovna vlast je pozvana da sa onima. Mnogi su i samog cara oglašavali za Antihrista. a digli su i posebnu bunu u Solovjeckom Manastiru. Sa takvim vođama. Zapazivši da je car postao prema njemu hladan. Nikon je demonstrativno napustio Moskvu i patrijaršisku stolicu. pored poštovanja starih knjiga i ikona. Kudio je Zakonik od 1649. Ova buna nije bila prva. kozaci i pobunjeni kmetovi. uz pomoć krimskog hana. Za kratko vreme Bogdan je uspeo da tešku uvredu. veoma dalekom od ovih interesa i borbi. glavna sveta knjiga „staroveraca“. kao prost kaluđer otišao je on u progonstvo na daleki sever. što su Nikonove mere naišle na veliko negodovanje i otpor. Voliniju i Galiciju. od staroverstva počelo je jednim delom rusko sektaštvo. u pisanju imena Isusa sa jednim i. manastira Novog Jerusalima. imao je veoma veliko značenje u toku celokupne političke. u progonstvo i smrt zbog stare vere. kojima se rušila stara pobožnost.

j. koju bi. Tako se u nevolji zaključeni ugovor sprovodio neiskreno. što je Bogdan poslao u Moskvu jednu predstavku. a izdaja učinjena u odsudnom trenutku od strane krimskog hana dovela je u pitanje sve tekovine prvog ustanka. a Bogdan nije mogao. po njihovom shvaćanju. na koju je došao carev odgovor. a posle smrti Hmeljnickoga hetmani su se menjali često i na levoj i na desnoj obali Dnjepra. i uskoro je došlo do prekida. U vreme cara Aleksija. Razume se. i starodrevni ruski grad Kijev pripao je konačno moskovskoj državi. da se ta ponuda prihvati. kao i u Teheranu i čak u dalekoj Kini. Kozaci su se. naročito u takozvanu „slobodsku Ukrajinu“ t. Godine 1686. nego staršina. koji je vodio pregovore na sve strane. polažući zakletvu na vernost caru. već za doba Hmeljnickoga. opkoljen „staršinom“ t. da bi dobio kozačke povlastice. Moskovska vlada sazvala je Zemaljski Sabor da se izjasni o pitanju: da li treba primiti ponudu maloruskog hetmana. jer je Moskva pretila da će kijevsku mitropoliju potčiniti moskovskom patrijarhu. Svuda su oni obraćali na se pažnju čudnovatim odelom i čudnovato nasrtljivim ponašanjem. Nespretna politika Moskve prema Švedskoj.000. Pravnici nisu složnn u državopravnoj oceni ovih akata. Za vreme rata sa Poljskom moskovska vojska je više puta prodirala duboko u predele poljsko-litvanske. u harkovski kraj i južne delove voronješke i kurske gubernnje. koja je dovela do rata. Na ovoj „Radi“ Bogdan je. staršina i vojska položili jednostranu zakletvu. braneći svoju samostalnost. priznata je ravnopravnost svih triju hrišćanskih veroispovesti: rimokatoličke. te su se moskovski poslanici sa pratnjom viđali na svima evropskim dvorovima. grkokatoličke i pravoslavne i kijevskom pravoslavnom mitropolitu dato je mesto u poljskom senatu. Ali treba reći. Svi su se izjasnili za „cara istočnog. i više sveštenstvo. došlo je do velike skupštine ili „Rade“ u Perejaslavlju 8. niti je hteo da natera mase seljaka na povratak u omraženo podaništvo plemstvu.000. Cela Ukrajina i Belorusija bile su u rukama moskovske vojske i kozaka. Seljaci su imali da se vrate u pređašnje stanje. da stupi „pod visoku carsku ruku“. ni iskrenosti u politici prema Ukrajini. u kome se ipak jasno osećala nacionalna samosvest i čvrsta volja da se očuva ugled zemlje i njenog cara i da se zaštite njeni bitni interesi. Između Moskve i Ukrajine. Za vreme cara Aleksija ruska politika brinula 41 .kao vojvodu i poglavara kozaka. Prirodno je. moskovsko poslanstvo trebalo da položi u ime carevo. sukobili sa moskovskom vojskom u više mahova. što je kasnije i učinila. Svak je hteo da bude kozak. svojim štabom. Odnosi između Ukrajine i Moskve bili su malo kasnije uređeni na taj način. upropastila je ove velike ratne tekovine iako je mir sa Švedskom bio sklopljen bez teritorijalnih ustupaka. često vodeći protivmoskovske pregovore i sa Krimom i sa Turskom i sa Poljskom i čak stupajući u službu ovih država. Odluka je doneta jednoglasno. da je ovaj ugovor bilo još teže ispuniti nego zborovski. Pošto se sabor izjasnio. leve obale Dnjepra i zaporoške vojske. dolazilo je do zadevica i razmirica. j. kome je bila glavna stvar samostalnost ukrajinske crkve. januara 1654. Ovog puta Bogdan je bio loše sreće. ni takta. zabranjeno je jezuitima da žive u mestima gde ima pravoslavnih. Tom prilikom ograničeno je pravo židova da se naseljavaju po Ukrajini. zapitao sakupljenu vojsku „pod čiju ruku“ ona hoće. kao što se onda govorilo. ali je svakako Ukrajina imala veoma široku autonomiju. Bogdan. Zborovski ugovor pokazao se odmah kao neizvodljiv. da je ipak prost narod više težio Moskvi. pravoslavnog“. hteli da u isto vreme prime zakletvu. U borbama Poljaci nisu prošli dobro i Poljska je morala priznati ocepljenje Ukrajine. te se prvih godina Moskva gotovo nije ništa mešala u ukrajinske poslove. Kad poslanstvo nije pristalo na to. vojnim velikodostojnicčma i časnicima. Rusija je uopšte vodila dosta aktivnu spoljnju politiku. odlučio se najzad na savez sa Moskvom ili. Ali je odmah došlo do neprilike. koja je imala izvesne simpatije za Poljsku. a povišen je broj povlašćenih kozaka na 60. ili je sanjala o potpunoj državnoj samostalnosti. jer su Bogdan i staršina. ustupila je Moskvi Smoljensk sa njegovom oblašću i sjeverski kraj. Duhovi su bili pripremljeni za ovu odluku veštom političkom i verskom agitacijom i tradicijom čestih odlazaka ukrajinskih nezadovoljnika u moskovske predele. onda su Bogdan. Sa moskovske strane nije uvek bilo ni dovoljno razumevanja. Novi ugovor sveo je broj povlašćenih kozaka na 20. da je Poljska smatrala ugovor Bogdanov sa Moskvom kao povod za rat. Poljaci stvarno nisu hteli priznati ravnopravnost vere.

Granica njena išla je od Severnog Mora na Ladoško Jezero i. koji je imao lepih sposobnosti i čak izvesne spreme. Uoči reforama Petra Velikog moskovska Rusija obuhvatala je veliki deo istočnoevropske ravnice. jednim delom rekom Dnjeprom. približujući se finskom zalivu. Tek što je car Aleksije zaklopio oči. Ovaj pokret osujetio je patrijarh. na ime na regulisanje njihovih obaveza prema spahijama sa znatnim olakšicama za seljake. i o zaštiti balkanskih hrišćana. Tako je Todor proglašen za prestolonaslednika. od Dnjepra se granica produžavala preko stepa gotovo na samo ušće Dona i zatim opet preko stepa na gornji Kuban i gornji Terek. međutim. na. među ostalim. pa je i sam car Aleksije više puta izjavljivao svoje simpatije potištenima. imajući na njegovoj desnoj obali mali delić zemljišta sa Kijevom. sinovi su mu se rađali slabi. Čim je on umro (27. aprila 1682. učvršćivane su veze s Evropom. behu vrlo zdrave. odnosno na federalizaciju države i aristokratizaciju uprave: Rusija je trebala da bude podeljena na nekoliko pokrajina na čelu sa uglednim boljarima-namesnicima. uperene protiv carice udovice Natalije i njenog roda. 42 . Car Aleksije je stradao od prekomerne debljine. pripadali su nižem plemstvu. car Todor još je predsedavao veoma svečanoj i sa glumačkom veštinom izvedenoj sednici proširene Boljarske Dume.“ Mislilo se i na široku decentralizaciju Rusije. kao da je tražio pristanak tih faktora. koji su se u Moskvi zatekli. one su došle na čelo dvorskih stranaka. ne samo kao ljudima iste vere nego i istog jezika. kao Slovenima. Car Aleksije bio je oženjen dva puta. Iz drugog braka sa Natalijom Nariškinom imao je car sina Petra. zatim su granica reka Ural i njegova pritoka Uj. Za njegove vlade produžilo se u glavnom širenje zapadno-evropskih. na zapadu je graničila sa Poljskom. došavši u neposrednu blizinu prestola i raspolažući onda velikim bogatstvom. devojka neobično častoljubiva. U 45. bili su u to vreme lepo primani u Moskvi.“ na veliku žalost modernih istoričara i na veliku korist za tok ondašnjih ratnih poslova u Rusiji. još kao malo dete. iako sa mnogo manje odlučnosti i više u tajnosti na pripremne radnje za likvidaciju kmetske zavisnosti seljaka. počeše Miloslavski svoje intrige. Slaveno-grko-latinske Akademije. plemstvu. godini on je izgledao već sasvim star i nije mogao da se duže održi. Ove dve porodice carskih rođaka. naročito poljskih običaja. nisu mogle da spasu Todora. Obe su porodice imale svog kandidata za cara: prva carevića Ivana. mnogo mešao u državne poslove.se. Otvaranje prve više škole u Moskvi. vojsci. radilo se na tehničkom preuređenju vojske. Careve ćerke. Dve godine pred smrt on se postarao da obezbedi presto svom starijem sinu: car je predstavio carevića Todora boljarima. Car Teodor. koja se pokazala i kao političar od talenta. kao i sa više mesta u Boljarskoj Dumi. unosi naročito lepu i karakterističnu crtu u sliku ovog naprednog i zanimljivog doba. ni brige njegove carice i sestre mu. naročito Sofija. nije se. izabrao za cara Mihajla Romanova i njegova sina ali ne i sve njegove potomke. Od prve žene Marije Miloslavske imao je mnogo dece. koji je izvanredno mnogo obećavao u svakom pogledu. Ni lekarska pomoć. ali. Hrišćanski kaluđeri. Uskoro zatim mladi car počeo je da se gasi. GLAVA XIII. Početkom godine 1682. narodu i stranim poslanicima. Kulturno stanje moskovske Rusije i kulturni preokret polovinom XVII stoleća. zbog mladosti i slabog zdravlja. da mu Todor bude naslednik. energične i pametne. carevne Sofije. godine) odmah je otpočela borba za vlast između Miloslavskih i Nariškina. Mislilo se. tako da je pred smrt imao svega još dvojicu: vrlo sposobnog ali slabog Todora i sasvim bolesnog i gotovo kretena Ivana. ali. kojoj su spaljeni akti i knjige o „mjesnjičestvu. pa je u tom poslu od izvanrednog značaja svečano ukidanje „mjesnjičestva. što je sabor 1613. a carica sa decom gotovo je zatvorena u seocu Preobraženskom kraj Moskve. duž Čudskog i Pskovskog Jezera sve pored Švedske. Miloslavski i Nariškini. Kaspisko Jezero bilo je granica sve do reke Urala. a druga carevića Petra. To je trebalo tim pre. i ćerku Nataliju. približujući se kavkaskim planinama i izbijajući na Kaspisko Jezero. Rasterano je bilo celo njeno društvo. naročito Srbi. većinom knezovima.

Plemstvo je bilo vezano večitom službom caru i državi. Ne samo Danilovići. Među ovom velikom gospodom retko ćemo naći u XVII stoleću potomke starih vladalačkih kuća Rurikove krvi. dok su zimi. Zemlja je bila svojina ili države. i teokratsko obeležje: pomazanici božji i pokrovitelji crkve. u vojsci i građanskoj upravi ograđivala su sebe od prevelike carske samovolje veoma zapletenim sistemom takozvanog „mestnjičestva“. Sem samog Kremlja i tvrđave i njegovih crkava sva je Moskva bila sagrađena od drveta. znalo se. ali češće je davao svoju ličnost u zalog na izvesno vreme. kao obezbeđenje za zajam. bio je neka vrsta obreda. Severnu granicu činilo je Severno More. Ipak. leti su se služili najviše rekama. usred ogromnog dvora. Njihova sloboda konačno je ukinuta saborskim Zakonikom cara Aleksija. Na saonicama putovalo se veoma brzo i dosta ugodno. gde nije bilo potpuno određene granice. Plemstvo je samo sudilo na svojim baštinama i spahilucima. u vezi s njim razvija se donekle i građanska ideologija. koja su većinom samo nominelno priznavala rusku vlast i često su se bunila. Velika većina naroda bili su seljaci. „Velikih. najčešće malena i pravljena od drveta. koji su nekad mogli lako napustiti svoje gospodare. Jedan deo državnog zemljišta iznajmljivao se slobodnim seljacima pod uslovom nasledne arende. Ne ulazeći u podrobnosti orvog običaja. „gospodareva siročad. više ili manje poslušnih prema vlastima. a kasnije su o određenom roku postali „krѣpki“ zemlji i ličnosti gospodara. ne izuzimajući ni prestonicu. dok ih nekoliko drugih zakona iz XVII stoleća sve vite približavaju stanju ropske zavisnosti. sa masom služinčadi. Čak i najveći gradovi ličili su na velika sela. Mordva. počev od ustajanja pa do odlaska u krevet. Od slobodnih najamnika i zakupaca. u raskoši i sjaju veoma složenog ceremonijala. U Sibiru je bila sva sila različitih tatarskih i finskih plemena. kolski putevi postajali. „Velikog Gospodara.od koje je jedan deo bio uvek naoružan. takozvanih alogena ili ruski inorodaca. kao i šumskih tatarskih i finskih plemena. Javna bezbednost na mnogim mestima bila je nedovoljna. zemljišne posede. Ono je imalo ogromne povlastice. baštine i spahiluke. sluge careve za službu. Država i narod smatrani su kao baština careva. Industrije gotovo nije bilo. Glavno zanimanje ogromne većine stanovništva bilo je zemljoradnja i ono što je s njom u vezi. javlja se kao neka vrsta državnih poglavara državica u velikoj monarhiskoj moskovskoj državi. „Opričnjina“ Ivana Groznog i Velika Buna temeljno su promenile sastav gospodarećeg staleža. Njihova vlast je nosila. da je znatan deo Sibira pripadao Rusiji. naseljene masama zavisnih seljaka. Znatan deo gradskog življa takođe se bavio zemljoradnjom. Zirjani.“ drugi deo državne zemlje dobivali su kao spahiluke plemići. a gradski život slabo razvijen. Sav njihov život. ili. To su bili Baškiri. pored toga. nego i birani carevi Romanovi smatrani su kao baštinici države. . ali je bilo nešto i zanatlija i trgovaca. Gradski živalj bio je malobrojan. koji su opet bili dužni da večito i nasledno služe plemstvo. Čeremisi. kao i merkantilističke teorije u vladinim krugovima. Kalmuci. od kojih se mnogi javljaju kao kamena utvrđenja. dosta upotrebljivi. Saobraćaj bio je zaostao. Ali svakako već sredinom XVII stoleća počinje ipak da se razvija trgovački kapitalizam. to su bili državni ili „crni“ seljaci. a bio je prepun verskih obreda i molitava. ili slobodnih baštinika-plemića.“ ili crkve i manastira. j. bilo je i nomadskih stepskih. Pored Rusa. izvoznom i tranzitnom trgovinom. zabeležićemo samo da su ljudi dolazili do izvesnih viđenijih mesta u 43 . Pored gradova i sela bilo je puno manastira. tek sredinom XVII veka javljaju se prve fabrike za preradu gvožđa (oružje). imajući ogromna imanja i bogate dvorove. Velika gospoda. oni su se javljali sa atributima čisto božanske vlasti. inače veoma loši. Čuvaši. Većina gradova nisu bili ništa drugo no administrativna središta i utvrđenja. pored kompaktnih masa Tatara na Volgi. U Moskvi je čovek mogao da proda sebe i da postane večiti rob sa ženom i decom. radeći na njegovim njivama i dvorovima i dajući mu danak u novcu i plodovima. Gospoda koja služe na dvoru.“ „Malih“ i „Belih“. t. stalno su vezani uz imanje i ličnost plemića bez prava da ikad raskinu ovu vezu. bilo je i mnogo različnih drugih plemena. Celo gospodarstvo imalo je dosta primitivan karakter. kao što se tada govorilo. blagodareći snegu. Krupniji trgovci učestvovali su u velikim finansiskim poslovima države i zajedno sa državom bavili su se i velikom uvoznom.odatle je granica prelazila u Azijatsku Rusiju. oni su bili neograničeni samodršci. Eskimi.

patrijarha. koji je pronađen i objavljen tek sredinom XIX stoleća. ljudi iz Ukrajine i Bele Rusije u Moskvu. uživale su dosta široku samoupravu. odlično jerarhiski uređena. pesnik i pedagog. nisu sposobni ni za kakav društveni. građani su vršili različne službe u finansiskoj upravi zemlje. Najmarkantnija ličnost među njima bio je Simeon Polocki. ako su njihovi preci imali bolja. i udžbenika. politički mislilac. Sva je prosveta bila još crkvena. crkveni ljudi. politički i kulturno zaostala zemlja. Na njegovom dvoru mogli su se naći i zapadnoevropski muzički instrumenti. što bi primili niža mesta. Ovaj običaj bio je jako štetan po tok državnih poslova. uprava vršila se veoma sporo. Isto tako ne da se dovoljno oceniti veliki uticaj pridruženja Ukrajine Moskvi i dolaska više talentovanih i naprednih. a izazivao je veliku mržnju između pojedinih gospodskih porodica. slobodni ili državni seljaci neposredno. a spahiski posredno.Savet cele zemlje“. koja je toliko patila od njenih nedostataka. Naročito zatucani u svojim praznovericama i konzervatizmu. bio je isto tako nasledno vezan za svoje gradove i zanimanja.državnoj službi prema svome poreklu i da su jako pazili na to. Ali državna potreba poboljšanja vojne organizacije zemlje. nego su i seljaci bili dužni služiti caru. oni su bili poverenici države i carevi. ali je ova samouprava imala kao glavni zadatak da obezbedi pravilno plaćanje poreza i drugih dažbina. j. po svom poreklu. Gradske opštine i opštine slobodnih seljaka. uspomene na Veliku Bunu. Boljarske Dume i deputata pojedinih korporacija plemstva i građana. uz koga je bio stalni savet. Od vremena cara Aleksija ostao je veoma zanimljivi spis. Tu imamo masu teoloških spisa i žitija svetaca. ubeđeni da oni sve znaju najbolje i da su njihova vera i običaji Bogu potpuno ugodni. tako da je njegovo mišljenje imalo veliki moralni i politički autoritet. a radilo je i pozorište sastavljeno od zapadnoevropskih glumaca. To je izazivalo kulturni preokret i pripremalo reformu Petra Velikog. odnosno državi. Moskovska književnost druge polovine XVII stoleća formira se pod uticajem južnih i zapadnih Rusa. ekonomska. I već u XVII stoleću bila je više manje birokratska. Siromašna. tako su i sveštenički sinovi bili. Kao što nije mogao sin plemića napustiti svoj stalež. Suvereni i donekle mistički pokretač celokupne uprave bio je car. a suđenje je bilo nepravedno. Ogromna većina Rusa odlikovala se ksenofobijom i nacionalnom ohološću koje su se ogledale u načinu primanja stranaca. ali je ipak smatran kao . crkva je predstavljala veoma moćnu i bogatu organizaciju. privredni ili kulturni napredak. I jedni i drugi plaćali su novčane uloge. vladika i igumana važnijih manastira. koji su njeni glavni radenici.. ili seljak svoj. Tako se počeo da javlja izvestan broj ljudi sa smislom za reforme i sa kritikom postojećeg stanja. diplomatski činovnik Grigorije Kotošihin. zatim neodoljivi priliv stranaca. spremali su u njegovoj kancelariji rukopisne novine. probudili su društvenu aktivnost i kritičku misao. Za cara Aleksija. odgovarajući lično i materijalno za tačnost uplate državnih dažbina i za sigurnost čuvanja i ekspedicije u središnje blagajne prikupljenog novca. Pored plaćanja dosta velikog novčanog danka. 44 . Zemaljski Sabor nije se sazivao u određene rokove. da ne bi umanjili značaj svoje porodice tim. I svešteničke kćerke obično su se udavale za svešteničke sinove. vršili su najodgovorniju finansisku službu. Najbogatiji i najvažniji trgovci. Uprava je bila jako centralizovana. baveći se spoljnjom trgovinom na veliko. Sa patrijarhom na čelu. Ne samo gospoda. takozvana Boljarska Duma. Pisac tog dela. bar u većini. takozvani gosti. nije imao detaljnog izbornog zakona i poslovnog reda. I trgovački. moskovska Rusija bila je ipak puna samopouzdanja i prezira prema ostalom čovečanstvu. izgledalo je da Rusi. sastavljen od crkvenog Sabora t. naročito na ruskome severu. većinom crkvenih. filozof. koja je uzdrmala prastare običaje i načela. teolog. Ova knjiga nije samo interesantna kao dragocen izvor za poznavanje Rusije sredinom XVII veka. U slučaju potrebe sazivao se Zemaljski Sabor. emigrirao je izRusije i u Švedskoj je napisao knjigu o svojoj domovini. tehnički. Već smo spomenuli jačanje trgovačkog kapitalizma kao vrlo naprednu činjenicu. čoveka koji je imao mnogo naprednog. nego i kao delo naprednog duha. a u slučaju potrebe išli su i u rat. Ona se delila na intimno krunsko veće i plenarnu skupštinu. jer se spoljnja trgovina smatrala carevim monopolom. odnosno gradski stalež. i stihova („virši“) i dramatičkih komada na crkvene i moralističke teme. Centralna nadleštva bila su neverovatno komplicirana i glomazna.

u svoju domovinu. Glava strelaca. a takođe i ljudi starog verskog zakona kao i moskovskih radnika i siromaha. raspolaže sa velikom bibliotekom i radi ceo jedan program reforama. izvanredno pametna. gde može imati cenu i naći trg moja roba — poimence rečnici. Petar Veliki. Odmah iza smrti cara Todora počela su većanja o nasledniku prestola. Pod zaštitom tog plemstva i odreda stranih najamnika vlada se osetila toliko sigurnom. kod samog cara. Osetivši slobodu. nego i „na vrhu. GLAVA XIV. knez Hovanski. starijeg slaboumnog carevića Ivana i mlađeg lepog. knez Vasilije Goljicin. Strelci su ubili i izmrcvarili pred samom caricom i carem ministra Matvjejeva i nekoliko drugih protivnika. Jedan od velikaša. strelci i moskovska svetina nalazili su se u nekoj vrsti stalne uzbune. „Uprava carevne Sofije“ veli jedan savremenik. proglašen je carem i carević Ivan. „počela je veoma marljivo i pravedno prema svima i na zadovoljstvo 45 . Ali ne samo u njegovoj biblioteci. postarali su se da uklone Nariškine i Petra. Izvesne tačke ovog programa. godine. njegovi rođaci Miloslavski. Knez Hovanski i sin mu biše ubijeni. nego njegovi prethodnici na moskovskom prestolu. postao je donekle pretečom reforama Petra Velikog. Ali dok je on još bio na putu. za regentkinju je proglašena carevna Sofija. 3) politička sloboda. uz cara Petra.“ t. izvanredno pametnog i snažnog Petra.. Pošto u Moskvi nije bilo određenog zakona o nasleđu prestola. gramatike. Posle toga je vlada pristupila radu i preduzela čitav niz korisnih mera. da se to pitanje moralo rešiti nekom vrstom izbora. ali ona nije mogla zaustaviti evropeiziranje Rusije. energična i obrazovana osoba. Oni su hitno pozvali iz progonstva bivšeg doglavnika cara Aleksija. stranka carevića Ivana. u zemlju u kojoj moj rad jedino može naći upotrebe i doneti koristi. — to nije istina.Zapadnoevropski običaji prodiru pomalo i u mnoge velikaške kuće. prirodno je. „Mene zovu“. znamenitog Matvjejeva. upravo prve dve i četvrtu.“ A u svome spisu „Politični dumi“ (ili „Razgovori o vladateljstvu“) on iznosi četiri zahteva. ja sam došao svome narodu. Dolaskom na presto malodobnog Petra njegova mati i njeni rođaci Nariškini dobijali su prva mesta u državi. veli on. „skitnicom. Carica Natalija i car Petar bili su ponovo uklonjeni u selo Preobražensko. četiri tačke programa o reformi: 1) prosveta. Njihov predlog prihvati ogromna gomila skupljena na Crvenom Trgu. jer su robovi napadali na svoju gospodu. i. 2) državna reglementacija (u duhu koljbertizma). velikodostojnici su se odlučili u korist Petrovu. a njeni rođaci proterani. koji je došao bio na dvor cara Aleksija. a nije bilo ni neposrednog prestolonaslednika. gde se mladi car razvijao veoma slobodno i bolje. probisvetom. Ministri cara Aleksija OrdinNaščokin i Matvjejev pokušavaju da upute Rusiju prema Zapadnoj Evropi. uneo je u svoj program i car-revolucionar. Izložena u prethodnoj glavi verska borba bila je reakcija na jake pojave zapadnjaštva. Njen ljubimac.) Neredi su brzo prešli u orgije. i odmah iza dolaska Matvjejeva podigli su strelce na javnu demonstraciju pred dvorcem (15. maja 1682. prevodi. Doba Petra Velikog (1682-1725. Tada se vlada odlučila na odlazak carske familije i dvora u Trojicko-Sergijevski Manastir. Prvi meseci vladavine Sofijine nisu bili mirni. koja se bavila poslovima sa robovima. pljačkali njihovu imovinu i razorili naročitu državnu ustanovu. i 4) tehničko znanje.. Juraj Križanić. Oni su za to iskoristili izvesno nezadovoljstvo vojske. ja sam došao caru moga plemena. čitaju se i rukopisna dela Križanićeva. Po traženju strelaca obavljeni su novi izbori. naprednih pokušaja. U isti mah javili su se u Moskvi i neki znaci socijalne revolucije. Hrvat i katolički fratar. Jedan Jugosloven. a najopasniji buntovnici kažnjeni i uklonjeni iz Moskve. j. bio je državnik naprednih ideja i širokih vidika. predstavljao je opasnost po samu dinastiju.). moskovskih strelaca. kritike. kuda su pozvali mobilisano plemstvo za zaštitu dinastije i zakonitog reda. knez Vasilije Goljicin. da stane na čelo njihove vlade. da je energično prešla na ugušivanje revolucionarnog pokreta u Moskvi. Ali među njima nije bilo nijednog državnika i uopšte nijednog čoveka jakog karaktera. Pošto je carica Natalija skinuta sa namesništva. Imajući pred sobom eventualne kandidate.

da se nije desio veliki neuspeh u spoljnjoj politici vlade. Javljaju se vaspitači po kućama velikaša. došla je do cvata i velikog bogatstva. i tome slično. I sva država za vreme njezine uprave. a na njegovo mesto doveden je znameniti Ivan Mazepa. a skrenuo je naročitu pažnju na lađe i mornaricu. gotovo napustivši antipatičnu mu ženu Evdoksiju. Od starine bio je u Moskvi običaj. stvorena je velika koalicija evropskih država protiv Turske. iako punoletan i neograničen gospodar.naroda. pucati po avlijama iz pušaka. Između velikog dvora u Moskvi i malog u Preobraženskom postojala je gotovo otvorena mržnja i uzajamno spremanje za borbu. a i u veselim pijankama i igrankama u nemačkom predgrađu Moskve. Od njih je on postepeno stvorio dva puka zvana „zabavnim“. s kojom je imao sina Aleksija. Isto tako razvila se trgovina i zanati. To je bio u stvari nastavak starog savezničkog rata. tako da nikad nije bilo toliko mudre uprave u ruskoj državi. blizu ušća Dona. Tom prilikom je izbio prvi otvoreni sukob između Petra i Sofije. za preko sedam godina. 46 . Ugled Sofijin bio je posle te afere osetno opao. da je jedne noći iščekivan uzajamni napad i da su se obe strane spremale za borbu. Zabranjeno je „ići kolima po ulicama. nego je još dobio velike nagrade kao neki „pobednik“. gospoda se oblače u poljske i madžarske ruske i čak počinju da briju bradu. kao i ljubimac carevne Sofije. Knez Goljicin ne samo da nije bio kažnjen ni ukoren. smenjen i interniran. Radilo se na jednome planu socijalne brige o siromasima. logika sa filologijom. ostao poduže po strani. i politika — carska mudrost.“ Ako pisac iz simpatije ponešto i preteruje. U Akademiji Teologije predaju se slobodne nauke. fizika ili prirodna filozofija. Prva opsada Azova bila je dosta nesrećna. Goljicin. Petar je. da se otvori državna knjižnica. ali bez ikakva uspeha i sa golemim žrtvama. koji je otpočeo u vezi s tim i svake godine postajao sve intenzivniji i raznovrsniji. po kom su smoljenska i severska oblast. Car Petar zabavljao se još prvim počecima teoriske vojničke nauke. a među njima i hetman Mazepa. da se pridobiju za akciju protiv vlade mnogo ozbiljnije vojničke snage. njegova okolina spremala se da iskoristi u zgodan trenutak živi temperamenat darovitog cara i da ga natera na traženje odstupanja carevne Sofije. pored zabavnih pukova. jezgro buduće ruske carske garde. večiti mir s Poljskom. njegove reči donose ipak vrlo mnogo priznanja. mlađi car Petar rastao je i sjajno se razvijao. imao je ne samo dalekosežnih političkih i kulturnih posledica. Zatim pređoše na carevu stranu pojedini velikaši. Javlja se misao. Kulturni uticaj zapada sve više raste. i neki odredi strelaca i mobilisanog plemstva. Zaključen je. Možda bi Petrova okolina i dalje ostala nemoćna. udarajući prolaznike dugačkim knutom. Uskoro zatim intrige između dva dvora i dve stranke pojačale su se toliko. Zabave i rad sa lađama bili su počeci stvaranja ruske flote. u koju je ušla i Rusija. obično iz znatnih familija. ali nisu onda imali nikakva političkog značaja. I Petar je imao uza se jedno društvo mladića. jer su strani najamnici u odsudnom trenutku prešli na stranu Petrovu protiv Sofije. nego možda i neposrednih rezultata u praktičnoj politici. ovog puta udarili su Rusi na utvrđeni grad Azov. Dva puta su moskovske trupe pod knezom Goljicinim i ukrajinski kozaci napadali Krim. Na taj se način zzvršilo regenstvo carevne Sofije i došla je uprava carskog ujaka Nariškina i nekih drugih ljudi iz Petrove okoline. pokrajine Ukrajine na levoj obali Dnjepra i grad Kijev sa svojim srezom konačno priznati kao stalni deo ruske carevine. ali dosta šareno po svome socijalnom poreklu. bacati na ulice mrtve životinje i živinu“. etika ili filozofija moralna. Uskoro su se oko Petra skupili. Dolazak stranih najamnika sa generalom Gordonom imao je odlučan značaj. Posle toga mase strelaca i drugih ljudi napustili su Sofiju. a počele su i nauke. „shodno novim evropskim običajima“ naređeno je da se izvrši pregled prosjaka u Moskvi: lenive i zdrave trebalo je uputiti na rad. Dok je slaboumni Ivan mirno počivao kao krunisana lutka. da se mladi carevići provode sa svojim vršnjacima. a sama da se povuče u manastir. Onda je ruska vojska krenula protiv Krima. U isto vreme vodila se zapletena intriga. čak i topovima. Ova je zabavna vojska bila dobro izvežbana i naoružana pravim puškama. Ukrajinski hetman Samojlović bio je optužen zbog veleizdaje. a bolesne i nesposobne smestiti u posebne domove. u vezi s tim. provodeći vreme u sve ozbiljnijim vojničkim i mornarskim vežbanjima. Ona je morala da preda svoje prisne pristalice. Saobraćaj sa strancima. Prvi Petrov rat bio je sa Turcima. Posle turske opsade Beča i oslobođenja carske prestonice.

koja je trebala da otkrije i iščupa za uvek sve korene zavera i buna. Tim je izvršena krupna reforma azbuke. iz kojih je izlazilo. Još pre dolaska Petrova strelci su pretrpeli poraz. na pritoci Dona. koji me učiti hoće. Uvođenje elemenata takozvanog „niskog porekla“. Petar je jedva dočekao smrt starog „svetog oca“ Adrijana. Petar je doneo ovom prilikom odluku. koje je dovodio na svoj dvor. Za Petra je bilo glavno: energija. Prvi njegovi postupci izazvali su velike senzacije: prilikom primanja vlade i velikaša. Tom poslanstvu. ali su mnogi od njegovih mlađih članova. mnogi su zaverenici bili pohvatani. koja su nekoliko godina kasnije doista i uvedena. Nije mu se svideo engleski parlamenat. Sam Petar je radio i obaveštavao se neumorno. naučili silu svakakvih stvari. Među tim učenicima nalazio se i sam Petar. čiji je plan. bilo stranaca. ozloglašenim zbog njihova nehata. upućeno je jedno veliko poslanstvo u inostranstvo. Pošto mu je smetao i patrijarh u sprovođenju izvesnih njegovih kulturnih reforama. Pored individualnih kazni. da su carevne zakaluđerene i završile su svoj život u zatvoru. nego što su je ranije imali. da obiđe Nemačku. koje su kasnije bile izvedene. U Moskvi mu prirediše triumfalan doček. naredivši svima da se obriju i da nose evropsko odelo. Car je kratkim putem doneo presude. koje se zapažalo ponešto još i za vreme Vasilija III i Ivana IV. na reci Voronježu sagrađena je prva ruska ratna flota. koji su trebali da se uče u inostranstvu. i tražim one. Druga opsada tog grada. Austriju i Mletke. da je postojala veoma razgranata zavera. kad su mu stigle vesti o novoj zaveri njegovih protivnika. vojsku i javnu upravu. a iznad sviju najviše sam car. Isto tako odsečno Petar se rastavio i od žene. On je svom snagom pregao da stvori flotu. a na čelu sa carevnom Sofijom i o otvorenoj buni nekih streljačkih pukova. na holandski način. neumornost. ali je duboko osetio duh evropske napredne kulture. stvorena je građanska ćirilica. nepravednosti i pljački. obuzet neverovatnom žeđu za znanjem. Petar gotovo nije ni pitao za poreklo i društvene veze onih ljudi. da se streljačka vojska konačno ukine. Za nekoliko meseci. Sve te struke behu pune ljudi tamnog porekla bilo Rusa. velikim delom smrtne. Svoje sestre car je predao suđenju neke vrste Zemaljskog Sabora. nova godina se već praznovala 1. a radilo se i na uvođenju specijalnih građanskih slova. Iza ove demonstracije Petar je uzeo na se da sprovede opširnu istragu. iako ponekad bez sistema i često naopako. u prvom redu iz mornarstva. koji je i dalje prepuštao upravu svojim doglavnicima. sa izvesnim dopunama i izmenama prema fonetičkim osobinama pojedinih jezika i prema onim reformama. Zna se samo toliko. Srbi i Bugari. pun grotesknih detalja. januara na evropski način. kao i pri građenju lađa. Petar je svima posekao brade i skratio dugačke staroruske kaftane. Videlo se uskoro. Politički je to poslanstvo svoj cilj potpuno promašilo. Petar je na taj put išao pod tuđim imenom. u kojoj je. Ciljalo se na to. Pored toga. Petar se pojavio kao munja. već se onda pokazao kao organizator prvoga reda. da se car liši prestola.Petar. da je Petar imao naročitih simpatija i poverenja prema merkantilističkim doktrinama i da je želeo dati trgovačkom kapitalu i građanstvu mnogo veću ulogu u državi i društvu. mnogo se ojačalo u Petrovo doba. kao i nekih drugih ličnosti. svežina i vedrina 47 . i utvrdio se u svom bezgraničnom poverenju prema nauci. Masa stranih stručnjaka došla je u Rusiju. u diplomatiju. po želji mladoga cara. zatvorivši je kao kaluđericu u manastir. „Ja sam u činu onih. Svirepim mučenjem uhapšenih i optuženih strelaca. bili su razoružani i većim delom internirani. da ostavi nepopunjenu patrijaršisku stolicu. Englesku. Petar je bio zbog toga beskrajno oduševljen. dat je oblik veoma neobičan za jedno preduzeće ovakve vrste: poslanicima je dodeljena ogromna pratnja ljudi srednjih godina i mladića. on sam razradio. koja se pojavila pred Azovom. u koju su bile umešane i careve sestre Sofija i Marta. ali postupak tog Sabora ostao je dosada nerasvetljen. kojom se u glavnom i sada služe Rusi. koji se uče. kao i za vreme Velike Bune. Da bi se početa akcija protiv Turske pojačala.“ glasio je natpis na pečatu Petrovom koji je stavljao na svoja pisma i akta iz inostranstva. Svoje učenje na strani morao je Petar naglo prekinuti. bilo je iznuđeno mnoštvo iskaza. on je stekao dosta praktičnih znanja. U državnu upravu Petar je uvodio čisto građanski elemenat. najaktivnije sudelovao sam car Petar završila se zauzećem tvrđave. Godine 1700. Pored političke i „pedagoške“ svrhe poslanstvo je trebalo da nađe mnogo i tehničara i obrazovanih ljudi za Rusiju. nije se naučio ni lepim manirima na strani i ponašao se u društvu visokih evropskih dama kao prostak i varvarin. Holandiju.

Po Karlovačkom Miru. Samo su se dva gardiska puka još nekako borila. ali pretrpevši teške gubitke. Čim je dobio izveštaj. Čim je čuo za napad saveznika on se sa svojom malom vojskom pojavio pred Kopenhagenom i naterao je danskog kralja na kapitulaciju. da se oduzmu Švedskoj njene zemlje duž Baltičkog Mora. sa glavnom vojskom brzo krenuo preko Livonije u poljske predele. on je to isto tražio i od svojih doglavnika. moćnu tvrđavu Noteburg na izlasku Neve iz Ladoškog Jezera (Petar je tu tvrđavu nazvao Šliselburg t. od kandidata. vedra duha. Tako su bile. jureći za svojim protivnikom. Tako je počeo. Mase Rusa podavile su se u talasima Narve. Iznenadnim napadom na nju Karlo. U prvom redu trebalo je stvoriti ponovo artiljeriju. komorom. pod vođstvom neumornog cara. j. iako je bio gotovo pet puta slabiji. Petar se krenuo sa vojskom u švedske predele. nisu uživali poverenje svojih vojnika. Zato za sve vreme vladavine Petra Velikog produžuje se bezbroj procesa o raznovrsnoj korupciji državnih organa i o kratkim postupcima samoga cara. Karlo se gubio u ogromnim poljskim šumama. Petar je bio zauzet opsadom jake švedske tvrđave Narve. Svrha saveza beše. Petar je u panici pobegao sa bojnog polja još pre odlučnog trenutka. koji je progutao ogromne snage ruskog cara i njegovog carstva. zatim se dao brzo prevesti u Livoniju. Petar je imao zadovoljstvo da lično učestvuje u zarobljavanju jedne švedske lađe. Uz vojsku izbi na Baltičko More i ruska flota sagrađena na jezeru Onjegi. U taj su savez uvukli i danskoga kralja. Petar se nije bojao nepopularne mere. dok su druge bile zarobljene sa celokupnim taborom. Petar je počeo da sa neverovatnom brzinom reorganizira vojsku. na ovom ušću i ostrvu javlja se buduća prestonica—grad Svetog Petra. da će pobeda biti laka. na Baltičko More. gde je osvojio ušće Neve i malo ostrvo blizu njega. Dok se sve to dešavalo u Poljskoj i Saskoj. pa su se povukla u nekom redu. finansije i administraciju. Prvi sukobi ruskih ratnih lađa sa švedskim bili su veoma uspešni po Ruse. sposobnost brzog orijentisanja i širina vidika kandidata za pojedina mesta. U glomaznoj vojsci Petrovoj nije bilo dobrih zapovednika. Prvi sukobi sa vojskom kralja poljskog ispali su srećno za Karla.duha. Karlo XII. Ali se baš tad javila i sva veličina i moć njegova duha i karaktera: oporavivši se od strašnog napada straha i malaksalosti. u kojoj je jedna grupa nezadovoljnih plemića pokušala da digne ustanak u korist Petrovu. u koliko su one trebale vojsci. Ipak. od kojih je Rusija bila sasvim odgurnuta nesrećnim ugovorom u Stolbovu god. loše snabdevena. Sam neumoran radnik. Ali je poprište rata bilo preveliko. To je bila mala nagrada za velike žrtve. Ingriju. tražile su se. Rusiji su dodeljene obale Azovskog Mora i Azov sa ušćem Dona. a ono što ih je bilo. velikim delom slabo izvežbana i slabo naoružana. naneo joj je strašan poraz. Moralne kvalifikacije.. koja su pretopljena u topove. da osvoji u jesen 1702. u prvom redu lično poštenje. na ušću reke istog imena. Ali ono što im ipak treba priznati jeste bez ikakve sumnje njihova neosporna talentovanost i velika radinost. i da izađe na proleće 1703. Vojska je bila nejednaka. Petar je stvorio novu vojsku i uspeo je da s njome prodre u švedske predele. 1617. takozvani Veliki Severni Rat. on je protivnika 1706. Ne zaustavljajući se na ovim uspesima. za kojim je sledio separatan ugovor Rusije sa Portom. najveći rat za vreme Petra Velikog. artiljerijom i zastavama. 48 . da je između Rusije i Porte konačno prestalo ratno stanje. i uopšte od ljudi kojima je poveravao kakav posao. Smatrali su svi. potpuno dotukao. oduzimanja crkvenih zvona. u kojoj je Petar radio. istina. Estonsku i Livoniju sa njenim glavnim gradom Rigom. ubeđen da je s Rusijom svršeno. ali su dolazile tek na drugo mesto. avgusta 1700. ostavivši duž ruske granice samo vrlo slabe snage. Retko su se s kim dešavali u životu onakvi preobražaji kakav se desio sa Karlom XII. pošto u Švedskoj vlada lakomisleni i premladi kralj Karlo XII. koji je obično svoje saradnike kad skrive svojeručno kažnjavao debelom batinom. nije ušao u njene predele. Petar je osvojio nekoliko pokrajina duž Baltičkoga Mora: Kareliju. Sredina. većinom stranci. osetljiva pamet. Ključgrad). nego je. izvedene u Rusiji veoma raznovrsne reforme na svima poljima javnog i privatnog života. Još za vreme pregovora u Karlovcima Petar je lično vodio pregovore sa poljskim kraljem Stanislavom Avgustom Sasknm o savezu protivu Švedske. i ljudi s kojima je sarađivao bili su većim delom jako pokvareni. nazvan na holandeski način Sankt-Piterburh sa tvrđavom Svetih Petra i Pavla i sa utvrđenim pristaništem Kronštatom na spomenutom ostrvcu.

sa puno ruske robe. Karlo i Mazepa sa malobrojnom pratnjom jedva su se spasli begstvom preko Dnjepra i našli su utočište na turskom zemljištu u gradu Benderima u Besarabiji. juna. Pri ovim pregovorima. otpočela. a pored toga dobija na dar i kuću. Onda se opet. kraj njega. Sava postigao svoj najveći diplomatski uspeh. Ipak je Vladislavić poneo sa sobom veoma laskava pisma dubrovačkog Senata adresovana Petru Velikom. kao izvanredni ruski izaslanik na egzotičnom i dalekom dvoru kineskog cara. izbio je novi rat između Porte i Rusije. da je za carevanja naslednice i žene Petrove. Vladislavić. odakle je Karlo podbadao Tursku na nov rat protiv Rusije. Tako je Petar mogao dosta lako da zadrži svoje položaje u Ukrajini. Dok je glavna švedska vojska prodrla duboko u Ukrajinu. Njegov otac. Većina naroda ostala je verna Rusiji. Sava je učestvovao očigledno kao politički savetnik za sva balkanska pitanja. da zbaci samoga Mazepu. nastojeći poimence da zaključi konkordat sa papom Klimentom XI. Drugi jedan Jugosloven. ali je išao zaobilaznim putem. Da spomenemo još i to. koji je bio tom prilikom i anatemisan. i tu je aktivno sarađivao sa Petrovim ministrom Tolstojem. pa došavši u Carigrad. s kojim beše zaključio tajni ugovor. napokon. odličan pomorac. a pored toga Senat nije bio baš zadahnut verskom tolerancijom. sa velikom komorom.). stupio je u službu carevu. te je Sava kasnije postao i sam dubrovačkim plemićem. Ovo je bio vrlo težak udarac za Karla. u zoru 27. i tu — pored nadzora nad ruskim državnim pitomcima — obavlja i mnoge važne poslove. Ali su one postale naročito žive za doba cara Petra Velikog. nadajući se u ustanak Male Rusije i hetmana Mazepe. došao sa robom preko Crnog Mora i Azova u Moskvu. pokazao je čudesa hrabrosti. samo neka živi Rusija u slavi i sreći“. na primer. Tako je među njima bio. u Perastu) Mata Zmajević.) vratio u Carigrad. Karlo je krenuo za njim u unutrašnjost Rusije. pa donekle i političkih veza između Rusa i Južnih Slovena bilo je od prastarih vremena. Karlo je bezuspešno opsedao utvrđeni grad Poltavu. Godine 1711. U maju i junu 1709. jer se Senat bojao da ne bi Dubrovnik preplavili pravoslavni Srbi otomanski podanici. Počeci tog rusko-švedskog rata u Poljskoj nisu bili povoljni za Petra. Sava je zarana počeo da se bavi trgovinom. da mu život nije drag. Znamenita Poltavska Bitka završila se ne samo porazom. sve do godine 1708. U nizu mnogobrojnih domaćih i stranih saradnika Petra Velikog.Međutim je Karlo krenuo protiv Petra. pomoćnika i učesnika u njegovim pothvatima. i isto tako i kao 49 . U carevu pohodu na Prut.. Sava ide u Italiju. Katarine I. na koji je položaj došao Rusima odan pukovnik Ivan Skoropadski. nego gotovo uništenjem švedske vojske i Mazepinog odreda. koji se nesrećno svršio (1711. i vodeći pregovore sa Mletačkom Republikom. on je već postao dvorski savetnik i ujedno spahija u Ukrajini. On je morao pod dosta teškim okolnostima da se povlači. Petar. nadajući se u isto vreme i na pomoć Južnih Slovena. Car nalaže zapovedniku svojih trupa da sporazumno sa Vladislavićem postupa u uređenju odnosa prema hrišćanima. i da sprovede nov izbor hetmana. poreklom od ugledne hercegovačke porodice. koja je tada bila zagazila u rat sa Turskom. Sava (1705. Kulturnih. i postao je njihov tajni agenat. koji je u svojoj naredbi vojsci napisao čuvene reči: „O Petru znate. i u njoj se odlikovao. nastanio se bio u Dubrovniku. ali je još teži bio potpuni neuspeh Mazepin u Ukrajini. on je godine 1702. Godine 1710. po starom kalendaru. Vladaslavić. pomoćna vojska. uhvatio je onde veze sa ruskim diplomatama knezom Goljicinom i Ukrajincevim. Vršeći tako poslove tajnog poverenika ruske diplomatije i ujedno trgovca. i da osvoji i razori Mazepino utvrđeno mesto Baturin. Vrlo malo ljudi pristalo je tamo uz Mazepu i Karla XII. gde mu se daje pravo da trguje bez plaćanja carine. i neki Sava L. nije uspeo da isposluje dozvolu Senata da se sagradi u Dubrovniku pravoslavna crkva. Bokelj (rođen 1680. gde ga je sam car lepo primio. progonjen u zavičaju od Turaka. Petar Veliki zaključio je tajni savez sa moldavskim i vlaškim gospodarima i krenuo je u njihove kneževine. kao talentovan inžinjer i brodograditelj. kao odličan carev diplomatski saradnik. koji je imao u Dubrovniku dosta prijatelja. vodeći pregovore i sa Dubrovačkom Republikom. a već se oko podne završila i sudbonosna bitka između glavnih švedskih i ruskih snaga. beše potučena od Petrova doglavnika Menjšikova kraj Ljesne u Belorusiji. Godine 1716. te kome je (kao „plemenitom Iliru u Moskvi“) Dubrovački Senat pre više godina preporučivao neke svoje sugrađane upućene u Rusiju. bilo je puno Južnih Slovena. kada ga opet vidimo u Moskvi.

neka se i mi potrudimo u službi za svoga pravoslavnoga Cara“. a zatim je bilo okršaja i na drugim mestima. i ostalih živećih u predelima Zetskim i Crnogorskim“. te smatrajući malu slovensku republiku Sv. noseći uza se pismo dvojice srpskih pukovnika. uputio kao svog glavnog agenta među Crnogorce. što je još mnogo zanimljivije. a zamole ujedno da ih car i pristojno nagradi. te je misija Miloradovićeva uspela potpuno. dubrovački senatori iskazivali su tim prilikama svoja osećanja sveslovenske solidarnosti. bi prinuđen da kapituliše i da hitno zatraži mir od sultana i da prestane sa ratovanjem uopšte. dobili su velike posede poglavito po Ukrajini. kneževa. Miloradovići su ušli u kolo najodličnijeg ruskog plemstva. siroti Crnogorci imali su da ispaštaju svoje ratovanje i da teško trpe od turske navale.zapovednik flote. tako su pisali u svom kitnjastom slovenskom jeziku srpski pukovnici. i da se rado odazivaju njegovu pozivu. Ali je Crnogorcima bilo teško zbog nedostatka oružja.. najmanje. Vlaha na Jadranu ogrankom ogromnog slovenskog stabla. j. on je potražio veze sa balkanskim hrišćanima. već 15. Gavrilom i Aleksandrom. Stvar se ubrzo okrene sasvim na zlo. u Moskvu kapetan Bogdan Popović.u čemu ga je još nadmašala njegova žena (rođena Butovićeva. Kako se vidi iz veoma zanimljivih dokumenata dubrovačkog arhiva. koji je sa svojom braćom. Tako je. — prekrasno sijajuće sunce pravde!“. a sam se vrati u Rusiju. naročito posle borbe vladike Danila i njegovih Crnogoraca protivu Turaka.. i umro je u Zadru gde je i sahranjen.. još u maju 1710. jer Petar. Dok je tako Mihajlo Miloradović pravio „karijeru“ u Rusiji. došao bio. adresovanoj na pravoslavne hrišćane“grčke i rimske vere“. U predugačkoj ovoj povelji. pre mnogih godina podjarmljenoj od nevernika. da su sa radošću primili njegovu povelju. oni ga zatraže od cara. Pored Zmajevića bila su tada u ruskoj službi još dva odlična primorca: dubrovčani Jeronim Natalić i Ivan Tudizić. U ovoj dužnosti isticao se svirepošću. Najveću slavu stekao je Zmajević u odlučnoj pomorskoj bitci kod Tanguta. Sloveni. Turci pregaziše Crnu Goru i počiniše u 50 . poreklom od jedne od najznamenitijih plemićskih ukrajinskih porodica). ističući više puta zajednicu krvi i jezika koja ih vezuje sa ruskim carem i njegovim narodom. Crnogorci su samo čekali na ovaj mig carev. kojom je prilikom svojom veštinom i hrabrošću spasao i flotu i samog cara. pao je u nemilost. i mnogo drugih njihovih užih zemljaka i sunarodnika. od „vojvoda. Među srpskim pridošlicama sa Balkana naročito se istakao Hercegovac Mihajlo Miloradović. čim je buknuo rat sa Turskom. „milostivim okom pogledaj na nas uboge i svojim carskim mislima pomisli o našoj otečeskoj srpskoj zemlji. Mnogo manje zadovoljstva pokazivala je dubrovačka vlada u pogledu aktivne politike koju je vodio ruski car na Balkanu. Od strane Srba su dolazili emisari. i to čak od ratova Aleksandra Maćedonskog (neki tadašnji pisci držali su da su u vojsci Aleksandrovoj učestvovali i Iliri. car je dobio odgovor iz Crne Gore. I doista. a u kasnijim naraštajima nosili su i grofovsku titulu. i to i od ugarskih Srba i od Srba pod Turcima. i uopšte „svi narodi koji obožavaju razapetog Hrista — Boga našega“. ali optužen radi pronevere državnog novca (što se često dešavalo u ondašnjoj Rusiji). u blizini granica Republike. juna iduće godine bila se kod Gacka prva bitka. da bi ih što bolje zadobio i „osokolio“). gde bi opkoljen od prevelike turske vojske. Oktobra 1711. Tada Miloradović razdeli među Crnogorce poklonjene od cara dukate. naime. a Petar to učešće ovde jednostavno pripisuje Crnogorcima. pa je i u svojim pismima caru u više mahova davao izraza svoga poštovanja i ushićenja. Boki i Hercegovini. između Rusa i Šveđana. GBega je car. ali.. Čim je. u Gađaču. naročito onda kada će Gospod Bog podignuti tvoju krstašku desnicu naspram njih i nemoj da zaboraviš da i nas. Pri kraju svoje karijere došao je do časti i položaja velikog admirala. kojim su mu Crnogorci javljali. stupio u carsku službu. t. nakon katastrofe na Prutu. u kojoj se pozivaju na krstaški rat protivu Turčina sve „blagorodne“ (crnogorske) „osobe“. Dubrovnik se mnogo radovao odlasku i uspehu svojih sinova u Rusiji. u činu pukovnika. Jovana Tekelije i jednog njegova druga iz Arada i Segedina: „O najblagočestiviji care. koja su je dovodila često u veliku nepriliku. car Petar počeo da se sprema na rat sa Turskom. car spominje velike zasluge Crnogoraca. poimence usled rovarenja njegovih agenata po Crnoj Gori. pozoveš i pomiluješ.. gde je ostao kasnije sa službom u Ukrajini. Miloradović je nosio uza se carsku povelju.

kod kojega se nalazio i izaslanik vladike Danila — arhiđakon Maksim. U svome lutanju po Evropi Petar je 1717. Veliki deo takozvanih reforama Petra Velikog izveden je u neposrednoj vezi sa ratnim poslovima. sa naročitom marljivošću trudio oko poboljšanja svojih ratnih snaga. poklonima u novcu. po mišljenju jednoga od najboljih poznavalaca ondašnje Rusije. koja nije bila loše zamišljena. građanski velikaši i visoki vojni časnici. sa Viborgom. i zbog ratnih preduzeća. i zbog lečenja i odmora po banjama. Ingrija. zaključiše mir u Ništatu godine 1721. „Najomiljeniji posao“. Sledeće godine jedan je slučaj oslobodio Petra. u Pomoranskoj i na moru. izazvan ovom ekspedicijom. „bilo je za cara građenje lađa i drugih stvari. njegova vojska dva puta je provalila u samu Švedsku. gde je raspolagala sa više odličnih pristaništa i sa velikom trgovačkom: i ratnom flotom. Ali je Vladici kasnije (nakon završetka Severnog Rata) stavljena u izgled obilatija pomoć. završio se veoma povoljnim mirom za Rusiju. proglasili Petra Imperatorom (ova se titula smatrala većom od carske. i na kraju krajeva umorene zaraćene strane. koji je poginuo. veli na jednom mestu Fokerot. i zbog kulturnih poslova. spremajući istraživačka putovanja u Kinu i u još dalje krajeve. U isto vreme Petar se ozbiljno upleo i u srednjo-evropsku. Ocem Otadžbine i Velikim. O unutrašnjim merama na korist države. To su bile tvorevine Petra Velikog. kakav beše genijalni nemački filozof Lajbnic. Par se. Paralelno uz moćnu delatnost ratnu i diplomatsku razvijala se unutrašnja politika Petrova. 51 . Rat sa Persijom. i zbog političkih intriga. a među njima i nacrt za Rusku Akademiju Nauka. jedno od najbogatijih mesta sa izvorima nafte. pošao je u Rusiju i sam vladika. kao i da se zaključi bračna veza između Romanova i Burbona udajom Petrove ćerke za kralja Luja. To je bilo poslednje krupno delo spoljnje politike Petra Velikog. Estonska i Livonija sa ostrvima mozunskim i gradom Rigom. ikonama i knjigama. Vladika i mnogi drugi ugledni ljudi biše primorani da se sklone na mletačko zemljište. sudstva. Nakon neverovatno raskošnih i fantastičnih svetkovina zbog pobede nad Švedskom Petar je dao svojoj vojsci kratak odmor. ali je izvedena sa više krupnih grešaka. Veliko balkansko preduzeće carevo bilo je propalo. Godine 1715. ali se brzo okrenuo na drugu stranu.njoj bezbrojne zulume. od opasnog protivnika. Pored toga pretrpela je Rusija i goleme novčane žrtve i veliko političko poniženje. dolazeći pored ostalih u dodir i s takvim ljudima. naročito nemačku politiku. Prvo. Ovaj je bio očaran džinovskom pojavom ruskog vladara i koji je izradio za nj više značajnih projekata. Tada su ruskoj državi konačno pripale ove zemlje: deo Finske. Karelija. te se osporavala duže vreme ruskim vladarima od strane drugih dvorova). On je počeo da mašta o srednjem i dalekom Istoku. to je zavisnost unutrašnje njegove politike od potreba i interesa rata. da su oduševljeni Petrovi doglavnici. u ime otštete. a među njima i predeo Baku. Rezultati takozvanog Prutskog Pohoda bili su veoma žalosni za Rusiju. Ipak su i za sve to vreme ostali Crnogorci u vezi sa carem. posle dugog većanja. što odmah pada u oči čoveku koji tek počinje da se bavi proučavanjem doba Petra Velikog. Petar je morao da se odrekne prava Rusije da drži ratne lađe i da ima utvrđenja na obalama Crnoga Mora i da vrati Turskoj Azov i ušće Dona. Politički ova poseta nije dala ništa. Ali je sve bilo uzalud. da prikupljaju milostinju. upućujući jednu čitavu ratnu ekspediciju (kneza Bekovića-Čerkaskog) u Indiju preko srednje Azije. i Vladika i Crnogorci imali su da se zadovolje. Cetinjskom Manastiru dozvoljeno je da šalje u Rusiju izvestan broj kaluđera i pripravnika. Fokerota. Po ovom miru Rusija je dobila potvrdu sviju svojih osvojenja. godine napravio dužu posetu Francuskoj i njenom malom kralju Luju XV. a sam sa vojskom i mornaricom krenu preko Kavkaza i Kaspiskog Jezera na Persiju. Rusija je učvrstila svoj položaj na Baltičkom Moru. Prirodno je. u crkvenom odelu i posuđu. pripali su Rusiji krajevi na Zapadu i Jugu od Kaspiskog Jezera. iako se htelo da se privuče Francuska na stranu Rusije. Karla XII. Tada se Petar svom snagom upustio u borbu sa Švedskom. koje nikada ne napušta. I u jednom i u drugom poslu Petar nije uspeo. koje se tiču mornarstva. Nekoliko godina trajao je rat u Finskoj. Uverivši se u beskorisnost ratovanja po Nemačkoj Petar je onda svu svoju pažnju upravio na glavno poprište rata. izuzev većeg dela Finske. pa ga vidimo kako svaki čas trči po Nemačkoj. Kao posledica ove ekspedicije.

nego i samim baštinama. po svome nahođenju i volji upravlja“ tako glasi „Vojnički ustav“ od godine 1716. Ovoj vrlo važnoj teoriskoj raspravi data je gotovo snaga zakona. poslednjih godina Petar je sve više ulazio u druge grane državne uprave. Petar je davao svojoj neograničenoj monarhiji sve više policajni i birokratski karakter. hranom i municijom“. ako su mornarica i vojska bile dovoljno snabdevene novcem. a s tim u vezi i za preuređenje celokupne društvene organizacije. Za vreme Petrovo u neposrednoj vezi sa ratnim potrebama. koju je Petar uneo u rusko državno pravo. nastojeći najzad da mlađe plemstvo bude još i školovano i podvrgavajući ga naročitim ispitima. u koliko seljaci nisu bili regrutovani za carsku vojsku. crkveni i politički pisac. samo trećina svake plemićske porodice imala je pravo da služi u građanskoj službi. dvorskoj i građanskoj službi. Tražeći od plemstva teške i duge službe. znatniji i jači plemići težili su najviše da idu u gardiske pukove. i zbog potreba ratnih. na dizanju izvozne i uvozne trgovine. koji je dobio prvi oficirski čin ili sedmi po redu čin građanske službe postajao nasledni plemić. ali je to ipak bilo od koristi i to treba svakako podvući. Pored nepotrebnih ili malo potrebnih 52 . i na stvaranju domaće industrije. i istu volju božju koja se ogleda u slobodnim izborima cara. moderni istraživači su vrlo dobro uočili. u naročitom spisu „Pravda volje monarha u određivanju svojega naslednika“. a ima silu i moć da svoje zemlje i države. porodicu i gospodarstvo. Plemstvo je bilo mnogo strožije uvučeno u državnu službu nego pre. dokle kasnije unosi sve više ozbiljnosti i plana u svoje poslove. od mladih godina pa do starosti. On je bio svakako pravi preteča. mornarici. koja se ogleda u slučajnosti rođenja ove ili one ličnosti. Jedna važna novina. Za vreme Petrovo staleške službe postale su mnogo teže. ova poslednja kolektivna odgovornost seljaka za ispravno plaćanje njihova duga postala je važna činjenica u stvaranju kolektivističke ruske opštine — čuvenog „mira“. Petar je vršio regrutaciju i među kmetovima i među robovima. Međutim. kao hrišćanski gospodar. Petar se mnogo brinuo o gradovima: merkantilist po svojim ekonomskim shvatanjima. bili dužni da služe u vojsci ili u mornarici. a pogotovu već i predstavnik „prosvećenog apsolutizma“. barem u teoriji. nego i od tajnog glasanja zbora ljudi viših činova. koji je Petar izdao o nasleđu prestola. Inače. on je. kao i prostog sveta. Bez čina plemić nije imao potpun značaj pravog plemića. šta više često na vrat na nos. mornarima. šta više. putevi za unapređenje i ulazak u oficirski kor i nasledno plemstvo. dok je svaki čovek. Petar je prvi dao jednu zaokrugljenu teoriju ruske samodržavne vladavine. Seljak novak bio je slobodan od trenutka. bez obzira na njegovo poreklo. a ostali. vladika Teofan Prokopović. popunjavala armiske pukove.gospodarstva i trgovine on se veoma malo. ali je taj seljak vojnik bio izgubljen za selo. ili se nikako nije brinuo tokom prvih trideset godina svoje vladavine i bio je potpuno zadovoljan. Što se tiče uređenja same vrhovne vlasti ona je za vreme Petrovo sačuvala svoj apsolutni. Da bi nekako popravili svoj položaj bogatiji. i to počev od redova. koji su dobijali aristokratsko obeležje. naročito one prve. regrutima. koji nikome na celome svetu ne treba da polaže račune o svojim poslovima. Za plaćanje poreza od strane njihovih članova bile su odgovorne opštine slobodnih građana i slobodnih „državnih seljaka“. Da bi sva masa od plemstva zavisnih ljudi služila državu. Petar ga je u glavnom ostavio gospodarom nad seljaštvom. drvom. što je nasleđe prestola doveo u zavisnost od volje vladareve. neograničeni karakter. kada je stupio u carsku vojsku i njemu su bili otvoreni. su. dok je ranije ustavni običaj ruske carevine priznavao dva kombinovana načela u popunjavanju carskog prestola: volju božju. vojne i građanske. Treba odmah istaći. da je Petar uvek imao vrlo živo interesovanje za prosvetu i nauku. odnosno prestolonaslednika od strane „cele zemlje“ zastupljene na Zemaljskom Saboru. preduzete su bile važne mere za reorganizaciju vojske i državne službe. jeste to. možda ih je on shvatao i previše utilitarno. Ukaz. obrazložio je jedan od njegovih doglavnika. Stvorena je dobro promišljena tabela činova u vojsci. dok je masa nižeg plemstva. da je Petar u prvoj periodi svoje vladavine radio bez ikakvog sistema. Unapređenje bilo je stavljeno u zavisnost ne samo od preporuke komandanata. Plemstvo se rusko demokratizovalo i donekle birokratizovalo. a i inače puno radio na razvijanju pristaništa. Pored toga. ograničavajući ga veoma osetno u pravu slobodnog raspolaganja imanjima i to ne samo spahilucima. „Njegovo Veličanstvo jeste samovlastan monarh.

da je najviše truda i troškova uloženo u omiljenu prestonicu Petrograd. j. takozvani „Sabor najvećih budala i pijanica“. ona se za vreme Petra Velikog više puta menjala. kopani su kanali. U redovnim prilikama to je bio organ najvišeg suda i nadzora nad svima granama uprave. uzimali su vidnog učešća u svakojakim finansiskim transakcijama i trgovačkim i industriskim poslovima. oni su bili izvanredno bogati.fabrika. Oni su postali neka vrsta oligarhiske vlade uz Petra. Pokušaj da se uz njih stvore neke vrste od plemstva biranih kolegijalnih ustanova nije uspeo. najzad geroldmajstor za nadzor nad plemstvom. Razume se. Guvernije su se delile na „provincije“ i srezove. koji je neumorni car gradio. tada su prvi put izmišljene u Rusiji taksene marke i hartije i svakojaki monopoli i dažbine. u većini slučajeva generalima. Preduzimane su takođe mere za čuvanje ogromnih šumskih bogatstava Rusije. ukinuto patrijaršisko zvanje. koja nikad nije bila postignuta. koja su se dotle nemilice utamanjivala. likvidacijom mnogih manastira i dosta oštrim merama protiv kaluđera. Međutim. naseljavao i ulepšavao i protiv prirode i protiv ljudi. i to ne samo ovom merom. Sva vladavina Petrova prošla je u izmišljanju različnih finansiskih mera za povećanje prihoda. trebao da dođe neki energičan oficir. kao na primer veoma zanimljivi porez na brade. tamnog porekla. j. U nj su ušli najvažniji doglavnici Petrovi. koji je trebao da bude „oko gospodarevo“ i da vrši nadzor nad samim najvišim upravnim telom i sudom u carevini. Zanimljiva je bila i veoma neozbiljna i ružna ustanova Petrova. Ali država nikad nije izlazila iz finansiske krize. Tada je nastala i Duhovna Kolegija ili Sveti Sinod pravoslavne crkve kojim je Petar zamenio godine 1721. koji je dospeo do kneževske titule i do najvećih položaja u državi. Sva ova golema delatnost. Već početkom XVIII stoleća prestala je da radi starodrevna Boljarska Duma. Centralne ustanove stare moskovske Rusije likvidirane su. po ideji Petrovoj. gotovo kao neograničeni gospodari svojih pokrajina. Bila je stvorena nova podela Rusije na takozvane guvernije. koji su imali ogromnu vlast. kolegijalne ustanove za različne grane uprave. koji su takođe onda uvođeni u Rusiju. Najveći čovek među njima beše već spomenuti Menjšikov. s kojim je Petar priređivao čitave orgije i sa neverovatnom grubošću ali sa glumačkom veštinom izvodio parodije na različne obrede crkvene. taj stup aristokratije i utočište konzervativaca. a u većini nisu bili pripadnici stare aristokratije. Petar je slomio crkvenu moć. oduzimanjem ogromnih crkvenih imanja. nego i ograničavanjem kompetencije duhovnih sudova. za davanje diploma za titule kneževske i novouvedene grofovske i baronske. regulisane su reke. a isto se tako neumorno radilo na istraživanju i iskopavanju ruda. njegovim raspoređivanjem po grupama i činovima. zvani su „vrhovna gospoda“. odlazeći na Prut i očekujući velike opasnosti. 53 . radio je pod nadzorom „oberprokurora“. Provincijalna administracija menjala se nekoliko puta za vreme Petrovo. na čelu sa guvernerima. Sastavljen od vladika i sveštenika (mislilo se. neku vrstu Namesničkog Veća. da se u nj uvedu i svetovne ličnosti) Sinod je bio potpuno poslušno oruđe carske vlasti. Radilo se puno i na poboljšanju saobraćajnih prilika: građeni su i popravljeni javni drumovi. takozvani „Upravni Senat“. zatim čitava organizacija „fiškala“ t. Što se tiče administrativne organizacije Rusije. na koje je mesto. i za grbove. carev „paradis“. kao i dosta jaka. Kasnije su uz taj senat postavljeni: general-prokuror. Posle raznih pokušaja da vrši funkcije vrhovne vlasti preko pojedinaca snabdevenih izvanrednim punomoćstvima i preko raznih ustanova. Važniji guverneri koji su često bivali senatori. što je iz početka i bilo. ratna i trgovačka mornarica bili su pozitivan rezultat Petrove vladavine. Uvedene su i glomazne „kolegije“ t. kratkim vlastoručnim ukazom stvorio najviše državno telo. Sva reforma Petra Velikog prolazila je u znaku teške borbe za budžetsku ravnotežu. Petar je. general-rektmajstor za primanje i isleđivanje tužbi privatnih lica. Već spomenuti vladika Teofan napisao je naročit pravilnik za Sveti Sinod (takozvani „Duhovni reglament“) u kom su izložene i obrazložene osnovne tačke zakonodavstva i politike Petrove u poslovima crkve. po primeru Švedske. građene su i veoma korisne. sa vojvodama i komesarima na čelu. Primenili su i takozvano „kvarenje novca“. na novi način organizovana. koja je često dovodila do teških kriza i do velikih izliva narodnog nezadovoljstva iziskivala je velika finansiska sredstva. istraživača i kontrolora. stajaća vojska.

koji beše pun samopregora i neumornog rada. Ne treba preterivati i. Narodne mase roptale su i protiv novotarija i protiv cara. Ali se ova reforma pokazala kao neizvodljiva i nepraktična i zbog potpunog nedostatka spremnih sudaca i zbog pokvarenosti sudačkih kolegija. da što više raširi prosvetu u Rusiji. car i vlada bili su u stalnoj borbi sa vlastitim narodom. Ova aeantura pretvorila se tokom godina u trajnu i duboku ljubav. na koju se toliko pazilo po svima evropskim dvorovima. Reforma. U ruskim arhivama sačuvane su mase svakojakih predloga najraznovrsnijih ljudi.— ali ne treba u tim reformama gledati ni niz drugorednih promena. Neko vreme bio je u životu i jedan sin iz tog braka. odrastao je daleko od oca i sa puno nepoverenja prema njemu. nego što su ga slomili bolest i preveliki napori jednog života. koja je postigla izvesne pozitivne rezultate. Ona je bila prožeta slobodoumnim antiklerikalnim. donela je ipak i lepih i značajnih plodova. nerad i nered pri građenju Petrograda. gradova. Litvankom. Njegov dvor bio je uređen na evropski način. a i sam bi car bio oboren od svojih podanika mnogo pre. dok je Jelisaveta ostala devojka. a i zanimljiv pokušaj da odvoji sudstvo od administracije i da stvori nezavisne kolegijalne sudove. upućivanih caru i vladi. u kojoj je sam car uzeo na se 54 . da je taj Petrov posao doveo do potpunog preobražaja Rusije. Njihov sin — jedinac. uspeo je da begunce vrati natrag i da ga zatvori. Petar je odlučno zabranio zatvaranje žena. Ovaj je pokvario odnose između oca i starijega sina Aleksija. nekom Martom. utvrđenja. pomaže književnost. Doglavnik Petrov. U svom životu Petar je imao bezbroj avantura. Osećajući na svakom koraku štetu od neznanja i praznoverica. koju su izazvale. Aleksije beše nada reakcionarne stranke. Od njegovih kćeri Ana se udala za vojvodu holštajnskog. Najopasniji bio je pasivni otpor: nehat i nerad činovništva. barem kod kuće. Između oca i sina bio je dubok jaz. reformu sudskog postupka. koje su dobile tako velik značaj tek u iluzijama savremenika i potomaka. ali i jednu veoma ozbiljnu vezu sa zarobljenicom njegova doglavnika Šeremetjeva. koji ne veruje u Hrista. tako da je Petar uzeo Katarinu. priređuje ispite. Svi pokušaji Petrovi da natera sina na poslušnost propali su. koliko od tog što su bile veštačke kombinacije. Petar je mrzeo bigoteriju.Poslednjih godina Petar je izveo. od njih zaista ne bi bilo ništa. samo bez one stroge etikecije. Ženu. šalje Ruse u inostranstvo radi školovanja. Najzad. da su reforme odgovarale izvesnim težnjama i raspoloženjima u narodu. Kulturna i prosvetna politika Petrova. imala je svakako revolucionaran karakter. on otvara škole. čije su se mnoge posledice pokazale kao štetne. takođe Petar. kako se Marta prozvala prilikom prelaza u pravoslavlje. koje je bilo u običaju kod viših staleža. barem kod viših staleža društva. To je svakako jak dokaz za izvestan društveni pokret u prilog reforama. opravdanim donekle zbog one strašne povike. Uz to se radilo na promeni običaja. ali i svakojakih besnih uživanja i preterivanja. kao i od golemih praznina u vlastitom obrazovanju. za zakonitu ženu. bez kojih čovek nije dobijao službe ni dozvole da se ženi. Ta oskudica obzira izazivala je česte bune. Tim reformama mnogo je smetao suviše oštar način. Uopšte sve mere Petrove stradale su. Ipak. Sa svojom prvom ženom rastavio se dosta grubo. neplaćanje poreza. tera plemstvo na učenje. lukavi i bezobzirni Petar Tolstoj. inače. Nastala je strašna parnica. naročito poslednjih godina. Od Katarine je imao više dece. koji su nastavili svoju opoziciju crkvi i vlastima. ali ne antiverskim načelima. Država. kao samog Antihrista. nesrećni carević pobegao je iz Rusije sa jednom svojom ljubaznicom. smatrati. kao Nemca. kao i zbog neobrazovanosti i upravnih staleža i mase naroda. princezu Sofiju od BraunšvajgVolfenbitela Aleksije je mrzeo iako je imao od nje dvoje dece. na evropeiziranju načina života i manira. a negodovanje i mržnju drugih. Naročito je to mišljenje vladalo kod staroveraca. ne vodeći računa o ruskim pravnim običajima. Petrov porodični život nije bio srećan. Petar je činio ogromne napore. carević Aleksije. dezertiranje plemstva. očigledno je. na koji su uvođene. pa i sad izaziva ushićenje jednih. toliko i zbog nedostatka saradnika i izvršilaca. Mnogi Rusi smatrali su Petra kao samozvanca. poput nekih savremenika Petrovih a i pojedinih kasnijih pisaca. koji su govorili o različitim reformama. koju mu je otac doveo. naročito njenog dvorskog života. drumova i kanala. dovodi u Rusiju obrazovane strance. nedolazak regruta. i zato je izazivala. nazadnjaštvo i trule tradicije stare Moskovije. lađa.

Dok su neki velikaši isticali kandidaturu Petra Aleksijevića. u privatne ruke. bojeći se ne samo za svoje položaje. bio je ozakonjen naročiti Savet uz osobu caričinu. GLAVA XV. odavši se najgrubljim uživanjima i pazeći samo na to.). čulna i strasna. Iako stvar nije išla svuda glatko. Kada je teška bolest oborila Katarinu I. Akademija Nauka (1725. nego je uspeo da označi naslednika. Kao posledica jakog nazeba. („Vrhovni Tajni Savet“) koji je stvarno ograničio apsolutnu vlast caričinu i malo rasteretio narod od preteškog poreskog bremena. Priroda svirepa. desetogodišnjeg sina ubijenog carevića Aleksija. jeziv izgled. carević Aleksije je bio osuđen na smrt. došao je na presto unuk Petra Velikog — Petar II tobože po testamentu Katarininom. da je „vojnik vezan sa seljakom. Radeći u ovom pravcu vlada je oslobodila seosko stanovništvo od neposrednog izdržavanja armiskih pukova. Temperamenat njegov imao je previše bujnosti. izgubivši ogromno 55 . Čitava garda je opkolila dvorac i pokazala se spremna za svaku akciju (na primer „da razlupa glave boljarima“. ali izgleda da je podlegao mukama još pre izvršenja presude. U ovom slučaju neverovatno svirepi i bezobzirni car Petar javlja se sa crtama najveće hrišćanske ljubavi i divnog samopožrtvovanja. Njim je inaugurisano doba ginekratije i uprave ljubimaca. Majka Aleksijeva teško je nastradala. koji je umirao. je izrekao mudre reči. ipak je u glavnom kratko carevanje Katarine I (1725—1727. Vladavina ovog umno i moralno nedovoljno razvijenog dečka predstavljala je u mnogom reakciju vladavini Petra Velikog. Džin po svome telesnom rastu. nego i za celokupno imanje. Petar je izgubio svest za vreme kratkog bolovanja pre. predlagali ženu cara. i izvedena je i znamenita ekspedicija Beringova na Dalekom Istoku (pronalazak Beringova moreuza. na čelu sa Menjšikovim.). kao što veli jedan svedok). neverovatnom radinošću. neće biti ni vojnika“. pa i za sam život. Već odavno oslabljeno zdravlje moćnog cara. koje mu je natovario CarReformator. dotle su drugi. Ova politika nastavljena je i posle smrti Katarine I. obrazlažući ovim rečima potrebu olakšica.ulogu istražnog suca. Kao politička posledica ove mračne i strašne porodične drame. pa kad ne bude seljaka. Beše obdaren gvozdenom voljom. sinod i „generalitet“ proglasili su Katarinu. Mučen na svirep način. koja je poslužila Mereškovskom za roman o „Antihristu. koja se donekle zapažala za vreme Katarine I. Glavni ljubimac caričin beše Menjšikov. ukinula je niz nadleštava i izvela redukciju činovništva. po njegovoj misli osnovana. Menjšikov. Petar je bio dosta lep ali tokom godina strašni doživljaji i neograničena uživanja dali su njegovu licu čudnovat. udovicu Petra Velikog. izbranice i ljubimice gardine. fanatičnom radoznalošću i sposobnošću izvanredno brzog shvatanja. Kao vidan znak da se politika pokojnog cara ipak nastavlja svečano je otvorena. tog džina telom i duhom. naročito je nastradalo prilikom spasavanja nekih vojnika koji su se davili u Finskom Zalivu. najzad je počela da ukida monopole i da predaje državne fabrike. Proteran je u Sibir. Pod pritiskom s te strane senat. oslobodila je poreske obaveznike od nasilne egzekutivne naplate glavarine. Iza smrti Petra Velikog nastaje takozvano „doba dvorskih prevrata“. pa su državni velikodostojnici većali o nasleđu prestola. došla je smrt. Vlada se u prvom pobrinula o tome da nekako uredi svoj položaj. a nekoliko drugih ličnosti bile su kažnjene smrću.). Petar Veliki je umro ne odredivši naslednika. a u stvari blagodareći sporazumu velikaša i garde. prošlo mirno. Doba dvorskih prevrata (1725-1762. čiji su se oficiri dosta grubo umešali u većanje. kojim je on prisvojio neograničeno pravo da raspolaže prestolom. Radi toga. Spor je rešilo vešto pripremljeno posredovanje garde. za caricu. koji je tom prilikom car dobio.).“ javio se ukaz Petrov. Carica se držala potpuno po strani od državnih poslova.“ a slikaru Nikoli Ge za divnu sliku „Petar i Aleksije. doba vladavine žena iz favorita. da se ne bi zamerila gardi. on je bio u isto vreme prožet i idealizmom — i to idealizmom rada i vatrene ljubavi prema otadžbini. Njena je vlada gotovo suvereno obavljala državne poslove.

Odbacivši ćerku Petrovu Jelisavetu. Sinod i generalitet. Jedan je sastavila visoka birokratija. 7) u dvorske činove „bez saveta Vrhovnog Tajnog Saveta“ nikoga ne postavljati ni od Rusa ni od stranaca. ona se obavezala voditi upravu u saglasnosti sa Vrhovnim Tajnim Savetom. pozvano na venčanje cara Petra II. kao rođenu pre braka. Ovo carevanje bilo je kratkog trajanja. da se neće udavati. da se formalno ograniči carska vlast nekom vrstom pisanog ustava. Bilo je podneto Savetu više projekata. Ali tom prilikom „vrhovna gospoda“ su odlučila. koji je dužna „sadržavati u sastavu od 8 lica“. upražnjeno smrću hetmana Skoropadskog (1722. svemoćni Menjšikov. Dalje su sledile još i ove tačke: 5) od plemića ne odu-imati život. koje se u velikom broju skuplja u Moskvi. Bez pristanka toga Saveta carica ne sme: 1) da objavljuje rat. puna neprijatnosti i poniženja. određenog za njegovo venčanje. vojvodu Holštajn-Gotorpskog.) Umesto i pored ljudi iz nižeg plemstva. javila se otvoreno.). isto na predlog kneza Goljicina. vojvotkinju od Meklenburga. „vrhovna gospoda“ su pozvala Senat. I sam knez Goljicin izradio je jedan 56 . reče on „sebi volju povećati“. niti sebi imenovati naslednika za života ili posle smrti. pa je presto prirodno prešao u ruke predstavnika njene ženske linije. odbacivši najzad i stariju ćerku Ivanovu — Katarinu. od kojih su dva najvažnija. U odnosima prema Ukrajini uveden je veoma pomirljiv kurs politike. i 19. 3) da opterećuje podanike novim porezima. Petra. kojih je bilo tačno osam. kritikujući „vrhovnu gospodu“ i pretresajući ustavna pitanja. najzad . ponovo se ističu članovi visokog plemstva. Čim je u noćnoj sednici proširenog Vrhovnog Tajnog Saveta na njegov predlog izabrana za caricu vojvotkinja Ana. 2) da zaključuje mir. I onda je drugog dana stavio na pretres takozvane „tačke“ uslova („kondicija“). u Moskvi. nekoliko sati pre vremena. Pod utiskom izvesnih protesta. Oko 1100 ljudi stavilo je svoje potpise pod različne projekte. Ove „kondicije“ Ana je primila i potpisala. U najvećoj tajnosti prihvaćene su i pretresane ove „kondicije“ i tajno poslate u Mitavu. Dvor se preselio u Moskvu. Nekoliko dana kasnije ista dozvola bila je data i plemstvu. a drugi srednje plemstvo. da prisutni izrade i podnesu Vrhovnom Tajnom Savetu svoje nacrte državnog uređenja. podlegao je velikim boginjama noću između 18. Čitanje tih akata napravilo je veoma mučan utisak na čitav svečani skup. Čim su dobila pristanak Anin da zauzme upražnjeni presto i potpisane „kondicije“. imanja i časti bez suda. istrošen gozbama. Pri kraju su stajale sledeće drastične reči: „Ako pak budem nešto od ove obaveze ne ispunila ili prekršila izgubiću rusku krunu“. kneza Dimitrija Goljicina. samo je trebalo rešiti ko će od tih predstavnika doći na presto Sveruske Carevine. stranaca i ljudi tamnog porekla. naročito knezovi Dolgoruki (iz ove porodice mladi car je sebi izabrao i ljubimca i verenicu). „vrhovna gospoda“ su. na osnovu kojih Ana treba da se primi uprave nad zemljom. Prestala je briga o ruskoj mornarici. da saslušaju ova važna državna akta. Garda i ostale trupe neka budu pod upravom Vrhovnog Tajnog Saveta. pa i njegova unuka (od starije mu ćerke Ane). onda potomci njegova slaboumnog starijeg brata Ivana V. bila je srećna da se oslobodi Mitave. pa je bilo zabranjeno. izabrala za caricu drugu ćerku Ivanovu. generali i donekle visoko plemstvo. budućeg Petra III. na predlog najjače glave između njih. 4) da unapređuje u činove više od pukovnika i poverava nekome „znatne poslove“. zajedno sa javnim pozivom vojvotkinji da dođe u Moskvu i po želji „cele zemlje“ stupi na presto „svojih predaka“. pod pretnjom teške kazne. udovicu kurlanskog vojvode. Čim se počelo sa izradom ustavnih projekata. U obzir su dolazili u prvom redu potomci cara Petra Velikog. U ovoj tačci opaža se čisto oligarhiska i čak lična tendencija celog preduzeća „vrhovne gospode“. Goljicin je pristao. Anu. te je došlo do obnove njene autonomije prilikom izbora novog hetmana Danila Apostola (1728. U „kondicijama“ Ana je obećavala. da se čak pominje mogućnost njegova povratka u Petrograd. uživanjima i neurednim životom.8) Ana nije smela da rashoduje državni novac bez odobrenja Saveta. zbog opake ćudi njena muža i opasnosti da će on uvući Rusiju u politiku svoje vojvodine. treba. dok Petar i njegova naslednica nisu dopuštali da se popuni to mesto. car. gde je provela oko 20 godina udovičkog života. Goljicin je predložio da se treba pobrinuti o olakšanju položaja gospode. koja se dotle nalazila u velikom strahu. opozicija. Sa Petrom II ugasila se muška loza kuće Romanova.imanje i prvi položaj u državi. 6) baština i spahiluka ne darivati nikome. januara 1730.

Muke Goljicinove u tvrđavi bile su kratkog veka: kroz nekoliko meseci stari knez je umro (1737. nikad pre nisu se pozivali na evropske ustavne primere. a uzimao je u obzir i organizaciju Rimske Carevine sa njenim savetom kneževa birača i Mletačke Republike sa njenim Savetom Desetorice. zakone i naučne rasprave o njima. Tom prilikom utvrđeno je u načelu. sastavljena od. opasnim ili neugodnim po caricu i vladu. posle nečuvenih muka. Ali svakako su svi. takozvana naseljena imanja. Iako je narod položio zakletvu prosto „gospodarici“. i pristaše apsolutizma i ustavobranioci. nikad pre u politički život nije bilo uneto toliko teoriskih rasprava. Nesrećni oligarsi samo klimnuše glavom. i u isto vreme otadžbini.ustavni nacrt. koji su bili toliko razjareni da su neki „drski“. ali je mogućno da se mislilo i na republiku. te Ana pocepa prvi pisani ustav ruske carevine. sasvim da propadnemo. behu proterani u Sibir. dobro upoznat sa tadašnjom političkom (poglavito stranom) literaturom. našla je dosta pogodne uslove za rad na obnovi samodržavne vladavine. koliko do rešenja izvesnih socijalno-ekonomskih. Goljicin je izmislio jedan složen ustav. Porodica Dolgorukih je prva nastradala. ipak je za svakog pažljivog posmatrača bilo jasno da će preduzeće „vrhovne gospode“ skoro propasti. oduzevši mu celu imovinu. Pored toga. Ovim manevrom ona je nju odvojila od mase. Da bi zablagodarila plemstvu. španskom. „Sačuvaj Bože“. Taj knez bio je onda najobrazovaniji ruski političar. kasnije su neki od njih osuđeni i kažnjeni smrću. kada je Ana došla u Moskvu. Ana naredi da se donesu „kondicije“ i pred razjarenom gomilom zapita „vrhovnu gospodu“ da li treba kondicije poništiti. poput njenih predaka. „da ne bude umesto jednog samodržavnog vladara deset samovoljnih i silnih familija.“ tri sanduka sadržavala su raznovrsne knjige na holandskom. u kojoj je rad pristaša apsolutizma uzimao sve većeg maha. Ana je rado potpisala nekoliko ukaza u njegovu korist: tako je bio ukinut zakon Petra Velikog. koji je stvarno vodio sve poslove. Odmah iza toga narod se ponovo zakleo na vernost carici i samodržici Ani. razume se. malog broja predstavnika najznatnijih familija. po kom je carica igrala čisto dekorativnu ulogu predsednika Vrhovnog Tajnog Saveta. nije mogla da sama upravlja. prema kome je samo jedan od sinova plemića mogao da mu bude naslednik. po imenu Todor Milošević). oko 800 velikodostojnika.). Onda je stupila preko žena u vezu sa nezadovoljnicima. na osnovu kojih je otvorena vojna akademija i smanjen je rok obavezne službe plemića. plemstvo. Pravi cilj „vrhovne gospode“ bio je nesumnjivo u tome da se utvrdi oligarhija uz caricu. j. koja se za njega prevodila trudom naročitih prevodilaca. a zatim je nastala osveta „zločincima“. carevanje Ane Ivanovne bilo je puno političkih parnica i progona. koje je oslobodilo od tutorstva vrhovne gospode. bili spremni na „krajnje mere“. i obećavajući da će pred njene noge baciti glave njenih „zločinaca“. ali još više razgovorima. bili odlučno protiv oligarhije i lično protiv „vrhovne gospode“. Kasnije su bili doneti zakoni. pravnih i administrativnih pitanja. izazvanih donekle bunama i zaverama (u jednoj zaveri učestvovao je i neki mladi dvoranin Srbin. tražeći da ona bude samodržica. Vrhovni Tajni Savet bio je ukinut. Uopšte. da samo plemstvu pripada pravo da drži u svojini. Carica je odmah naredila taj pretres i pozvala je „vrhovnu gospodu“ na ručak. bez naslova samodržice. U njemu su se naročito isticali caričini ljubimci Levenvolde i Biron. Ubrzo javila se velika gomila. Postepeno se stvorio njen uži krug. Odavno nije Moskva živela toliko intenzivnim političkim životom. viših oficira i prostih plemića sa pismenom molbom. Mnogi od njenih uglednih članova. izgubivši službu i imanja. Knez Goljicin ispočetka se nalazio samo u nezvaničnoj nemilosti. Posle ručka gomila tih ljudi izašla je sa velikom vikom pred caricu. govorio je jedan ugledni plemić. poljska dobra sa seljacima kmetovima.. t. generala. U svojim ustavnim projektima on se služio primerom Švedske. pa ćemo morati gore nego pre klanjati se i moljakati milosti kod sviju. ostalim grupama nije bilo toliko stalo do oblika vladavine. Ovo je bila izvanredno važna mera. da carica naredi pretres podnetih molbi o uređenju države. koju mu je carica zamenila doživotnim zatočenjem. onda ćemo mi. Već pre ulaska u Moskvu Ana je bez obzira na „kondicije“ proglasila sebe za pukovnika garde. engleskom i švedskom jeziku. Ana. prema rečima jednog svedoka. obojica 57 . Među konfisciranim stvarima našlo se „na tuđim dijalektima i na ruski jezik prevedenih oko 6000 knjiga. Ali kasnije i njega osudiše na smrt.“ Zato.

Jelisaveta održala svoju prirodnu veselu ćud i zato je njeno carevanje bilo puno uživanja i veselja. osetno stradali plemići spahije. vojna zavera na čelu sa Minihom. Nekoliko Nemaca velikodostojnika izgubili su svoje položaje i otišli su u progonstvo (među njima i Minih). sa čitavom gomilom manje poznatih ali veoma štetnih Nemaca. u relativnoj bedi i izvesnom strahu za svoju sudbinu. Vladavina poslednje od Romanova — carice Jelisavete. i njene sestričine Ane Leopoldovne. Odmah posle njene smrti (17. Ana je odredila uoči svoje smrti za svoga naslednika tada tek rođenog princa Ivana. istina za vrlo kratko vreme. Ova uprava Nemaca vređala je nacionalno osećanje ruskog plemstva. ali bez prava da od njega stvori tvrđavu. za poljskog kralja protiv kandidature domaćeg poljskog plemića Stanislava Lešinskog. za vojvodu kurlanskog. gubitak. kao i one zabave. pristali su onda uz carevnu Jelisavetu. Po njemu Austrija je izgubila severnu Srbiju. Isto tako lako. Malo kasnije vlada je bila primorana. ona je obično pokazivala da je vladarka svojim raspikućstvom i pakošću u velikim razmerama. pored seljaka. Za regenta je carica odredila. pretrpevši mnogo beda i poniženja. relativnom stabilizacijom prilika i izvesnim spoljnjim i unutrašnjim uspesima. u glavnom. dok su sale za primanja. Sama carica nije bila bez inteligencije.). te se završio Beogradskim Mirom (1739. slabe obaveštenosti i loše spreme u tok državnih poslova. Ali i nju su donekle pokvarile godine provedene u nemilosti vlastodržaca. završio svoj jadni život. Njeni dvorci u Petrogradu bili su više nalik nalik na neku privremenu kasarnu. u tren oka. već onda izabranog. Ovaj krvavi rat doneo je ruskoj vojsci novu i veliku slavu (pobede Miniha kod Hoćima i Stavučana). da vrati Persiji osvojenja Petra Velikog na jugu od Kaspiskog Jezera (1735. iako spada u doba dvorskih prevrata. prema tome. ručkove i naročito balove sijale raskošju i bogatstvom. gde je 1764. bile su tesne. takozvana Braunšeajška familija zauzela prvo mesto u Ruskoj Carevini. Dolazak na presto carice Jelisavete pozdravili su plemstvo. Rezultat svakako nije ni iz daleka opravdao podnete žrtve. Carica Jelisaveta bila je bez ikakve sumnje dovoljno obdarena prirodom i naročito je imala dobro srce. gotovo ne mešajući se zbog lenosti. zajedno sa Austrijom objavila je rat Turskoj. ni bez sposobnosti. Opasna pretendentkinja na ruski presto. ipak moramo reći. neuređene. oktobra 1740. Da bi podigla svoj ugled vlada je razvila živu akciju u Istočnom Pitanju. i to nešto većom ozbiljnošću. a Rusija je morala da vrati Turskoj veći deo svojih osvajanja. Tako je ruska vlada pomagala. na jugu i na istoku od reke Urala (1731. kandidaturu saksonskog kneza izbornika Stanislava Avgusta III. kao i lokalni administratori. Tako je. da u glavnom ova istoriska rehabilitacija nije uspela. koje su 58 . nije bila.). jedinu živu naslednicu Petra Velikog. ćerke njene sestre Katarine i vojvode Leopolda od Meklenburga. izgubila je potpuno moralnu ravnotežu. desili su se tom prilikom jaki izgredi protiv Nemaca uopšte. ali. ona je bila stalno pod paskom za vreme vladavine njene sestre od strica. bila je obo-rena i Braunšvajška familija. te. premlaćen i u Sibir prognan. Ipak je. zadovoljivši se stepama na obalama donjeg Dnjepra. Garda i prestoničko plemstvo. ali je stao Rusiju golemih žrtava. Privatne sobe i same carice i njene najbliže okoline. Spoljnja politika vlade carice Ane nije zabeležila znatnih uspeha. koje su protekle posle smrti njenog oca. sina njezine nećakinje Ane.). pa našavši se odjedared u položaju neograničene vladarke velike države. neukusne. a njegov otac — vrhovnim zapovednikom vojske. Ane Ivanovne. nezadovoljni neozbiljnošću i nemačkim karakterom ove vladavine. neugodne. Nakon progona na sever. dala je volju svojoj opakoj ćudi i. svoga ljubimca Birona. kao što je bio oboren Biron. sve do Azovskog Mora i čuvenim Azovom. a pored toga Biron je izveo u velikom stilu jednu ekzekutivnu naplatu dužne glavarine. iako je bila dosta aktivna sa stalnim uplitanjem u evropske poslove.Nemci. ubijen prilikom jednog bezuspešnog pokušaja da ga oslobode i vrate na presto. Biron je bio uhapšen. Majka mladog cara proglašena je regentkinjom. udate za princa Antona Uljriha od Braunšvajg-Lineburga. pa čak i širi krugovi sa velikim oduševljenjem. nesrećni car Ivan VI bio je zatočen u Šliselburgu. treba smatrati doba carice Ane kao vrlo mračno u istoriji Rusije.). Iako su neki od novijih istraživača pokušali da prikažu u povoljnijoj svetlosti ovu vladavinu. te su tom prilikom. kao udova kurlanskog vojvode. koji nije bio kompenziran malo ranijim osvajanjem pustinja na severu od istog jezera. bez ijednog kuršuma oborila je mrsku „rđu“. ipak se donekle razlikuje od prethodnih šesnaest godina. blagodareći njenom zauzimanju. umesto roditelja budućeg cara.

sem pojedinih izgreda ozlojeđenih seljaka protiv plemstva. j. češće se ipak bavila spoljnjom politikom. kakvim bi ga neki hteli prikazati. Ozbiljnih zavera i političkih istupa nije bilo. takva je bila. i ona je otišla u Sibir. do 1765. što bi poneka dvorska dama pogazila red uveden od carice ili se pojavila u haljini ili šeširu nalik na caričine. U nizu mera donesenih u korist plemstva bilo ih je i takvih. Ime Ivana Šuvalova nerazdvojno je vezano sa imenom velikana ruske prosvete i nauke Mahajla Lomonosova (1711. naročito na polju fizike i hemije. Brat ovog Šuvalova — grof Ivan. Pored čisto naučnih radova. nego što je javno šamaranje previšnjom rukom ili prostačke grdnje iz previšnjih ustiju. god. i to iz raznih staleža. januara 1755. Donekle u vezi sa intimnim životom caričinim stajala je njena ukrajinska politika. Između ministara i đenerala tog doba istaklo se nekoliko ozbiljnih i sposobnih ljudi. šešira i drugih toaletnih stvari. čovek nečistih ruku. što je bilo najstrože zabranjeno. god. masa svakojakog rublja. Seljak je postajao gotovo instrumentum vocale (alat koji govori) starog rimskog prava i rimske gospodarske književnosti. koji je izradio naročiti odbor a odobrio ga Senat (taj zakon nije doduše nikad ugledao sveta. prvi Univerzitet u Rusiji sa većinom stranih profesora. te su se trudili da im bar donekle sleduju. pa onda pošao u Nemačku da nastavi nauku. nego. Lomonosov je. Lomonosov se istakao kao talentovan pesnik i kao jedan od reformatora ruskog jezika. Posle smrti hetmana Apostola (1734. te je naljutila svojim ponašanjem i nekim neugodnim rečima. kao utvrđen fakat. Ovu je meru predložio jedan od glavnih državnika iz vremena Jelisavetina grof Petar Šuvalov.se u njima odigravale. Veliki i pravi prijatelj prosvete. Većina političkih parnica. koje je formalno ozakonio njen naslednik. kojih je bilo veoma mnogo i u ovo vreme. I jedna i druga ustanova sprovodile su odlučno plemićsku politiku. Veseli balovi bili su ponekad pokvareni nekom bujnom eksplozijom caričinog gneva: najčešće se to dešavalo zbog toga. svršio tamo teološku školu. sastavljenim korom studenata (12. na dan svete Tatijane). više intimni savet caričin. iako su oni gotovo svi bili i podmitljivi i veliki kradljivci. iskazano negde već pri kraju carevanja. njeno čuđenje kada je saznala da se ne može suvim putem doći u London. kazane često u intimnom krugu. ali dostavljane vlasti. tako su dvorskoj gospođi Lopuhinoj iz odlične plemićske porodice. koji je igrao naročito znatnu ulogu u doba. ipak zaslužuje da bude spomenut sa zahvalnošću. koje su jako smetale razvijanju trgovine i privrede. napakovali teške krivice. Ponekad je takva eksplozija ženske surevnjivosti imala strašnijih posledica. Carica je prednjačila u raskoši svojih toaleta. Vratio se otud kao izrađen naučenjak. Tome Lomonosovu pomagao je i štitio ga je od zavisnika i neprijatelja Šuvalov. ali se i u toj politici osećala krajnja nesprema caričina. U nacrtu novog zakonika. ali je njegov uticaj na kasnije zakonodavstvo van svake sumnje) bilo je formulisano takozvano „krjepostnoje pravo“ t. Carica se retko kada mešala u državne poslove. da je taj odnos pretvoren u pravu ropsku zavisnost seljaka.000 haljina. pa se carevanje Jelisavetino moglo smatrati kao zlatno doba plemstva. iako nije bio onakav idealista.) vlada carice Ane nije dopustila izbor hetmana Male Rusije. mera: ukidanje unutrašnjih carinskih linija. kamo li buna. pravni odnos spahija plemića i seljaka kmetova uređen je tako. On je izveo nekoliko finansiskih reforama. nesrećnica je bila javno išibana. koje su omogućile Rusiji da izdrži bez velikih potresa i raspikućstvo dvora i velika ratovanja. držeći 59 . koja je bila lepša od carice. žedan prosvete. osuđena zbog veleizdaje i uvrede veličanstva. imale su za uzrok neke nezgodne reči. Dve su ustanove okupljale glavne državničke snage carstva: Senat. Za primer toga se obično navodi. na primer. Tek je sadašnjost ocenila kao što treba njegove radove i otkrića. unoseći u nju motive lične mržnje ili simpatije. Niz mera učvrstio je njegove socijalne i političke položaje. te se u krugu carici bliskog visokog plemstva spremalo oslobođenje plemstva od obavezne službe državi. on je nastojao da se otvori moskovski Univerzitet. kada se na svakom koraku isticala važnost tradicija Petra Velikog.) Sin jednog seljaka pomorca. pa i neisplaćenih računa. koje su bile korisne i za čitav narod. ali odličan finansier. posle nje je ostalo oko 15. već kao zreo mladić pobegao od kuće u Moskvu. jezik joj je odsekao dželat. ali sa ruskim. i kasnije „Konferencija na Previšnjem Dvoru“. izgovorene više pod uticajem alkohola. naročito ako je nesrećnica izgledala lepše od same carice.

pa se dosta veliki broj Srba. j. slobodouman. vršila se kolonizacija i na jugoistoku. nepobedivi Suvorov. dobila nekoliko lepih uspeha. U ovom ratu. ratovalo u Finskoj sa Švedskom. 60 . naročito sa okolnim stanovništvom druge narodnosti. U južnim predelima Ukrajine nastavila je vlada Jelisavetina kolonizacione pokušaje cara Petra i carice Ane. sa slabim glavnim zapovednicima. ali len i razmažen. Ali prvih godina ove carice Horvat je bio uklonjen. učinjene su izvesne zloupotrebe. podneli molbu da se dozvoli izbor hetmana. koji 6i došao u Rusiju. Vlada carice Jelisavete nije vodila aktivne politike vezane sa Istočnim Pitanjem i držala se u tom pogledu veoma oprezno. Jelisaveta je posetila Kijev (s tim je u vezi građenje u tom gradu skromnog ali izvanredno lepog carskog dvorca i saborne crkve apostola Andrije. U isto vreme beše Razumovski predsednik Akademije Nauka i uopšte vrlo karakteristična i značajna ličnost: prosvećen. Tako se godina 1742—43. samo je stvar bila odgođena. koji se inače držao veoma povučeno i nije se mešao u državne poslove.) Sem na jugu. prve rane i prva odličja. na poziv ruske vlade.“ potčinjenoj Senatu. bez ikakvog saniteta. Radilo se o naseljavanju praznih. Spoljnja politika Rusije tih godina bila je više orijentisana u pravcu srednjeevropskih interesa. možda jedne od najlepših arhitektonskih tvorevina XVIII veka. a o vladinom trošku u ratno doba. povećavši na taj način broj srpskih doseljenika. koji behu nezadovoljni austro-ugarskom. budući veliki vojskovođa. o njima se ukratko može da kaže ovo: Srbima su bila dodeljena dosta prostrana i plodna zemljišta. odnosno turskom vladavinom. t. dobio je grofovsku titulu i ogromna imanja u harkovskom okrugu). Oni su grupisani u dve veće naseobine. od kojih su neki boravili duže vremena u Rusiji. Poverena je vlast u ovoj pokrajini naročitoj „Upravi hetmanskog ureda. bio bi vrlo lepo dočekan. ponovo je radila na ograničenju i postepenom ukidanju ukrajinske autonomije. U to vreme desilo se „razvojačanje“ Potiske i Pomoriške Krajine.). uputio u Rusiju. Preradovića i Ševića (1752 do 1754. (Ivav Podgoričanin. Aleksijem Razumovskim. sa naročitim obzirom na ruski položaj na Baltičkom Moru. koji nije imao nikakva bitnog interesa za Rusiju. ona je ipak.“ u prvom redu Srba. rado je ispunila molbu ukrajinskih prvaka.“ Količina dodeljenog zemljišta zavisila je od čina doseljenika. sve do carevanja Katarine II te naseobine su postojale. ali se aktivno umešala u Sedmogodišnji Rat. dok ne odraste Ćirilo Razumovski — brat caričinog muža koji se školovao u inostranstvu. u „Novu Srbiju“ i „Slaveno-Srbiju. i to poglavito doseljenicima iz naroda „jednokrvnih i jednovernih. Veze sa balkanskim hrišćanima ograničavale su se na šiljanje blagočestivih poklona i ponešto novca za manastire i crkve.se politike Petra Velikog. U rat za austrisko nasleđe Rusija se nije umešala. bilo je unutrašnjih nereda. hrabrosti i nečuvenoj izdržljivosti nižih oficira i vojnika. loše snabdevena. a pod vođstvom Horvata. Unutrašnja istorija. Doseljenici su se delili na pukove i čete. bivšim pevačem njene kapele. Godine 1744. nisu još obrađene i rasvetljene. Srbi su imali svoje sveštenike i svoju upravu i sudove i živeli su po svojim običajima. sa obavezom stalne vojne službe o svom trošku u mirno. parnica i neprilika. na primer. kao što su to obično radili drugi ljubimci. u basenu reke Urala. Ali uskoro se celo ovo preduzeće pokazalo kao promašeno: izbili su međusobni sukobi između vođa. ruska se vojska pokazala na visini. ali plodnih zemalja ugroženih od stepskih razbojnika Tatara. a neki su stupili u rusku službu. a onda i zakonitim crkvenim brakom sa lepim kozakom. a naseobine su potpale pod redovnu vojnu i civilnu upravu. blagodareći talentima sporednih zapovednika. s kojom su se službeno dopisivali raniji hetmani. kozačke starešine i mesni plemići. Carica. On je bio poslednji hetman stare Ukrajine. Ona je osvojila veliki deo Pruske sa Berlinom. Čim je on završio svoje školovanje bio je sa uobičajenim sjajnim ceremonijalom izabran i od carice potvrđen kao hetman Male Rusije (1750.) Jelisaveti su ukrajinska staršina. koji su se dosta brzo pretopili u Ruse. Pored toga i uslovi za život pokazali su se prilično teški. naročito Crnogorci. kao i podrobnosti spoljnje istorije srpskih naseobina. a ne Kolegiji spoljnjih poslova. Poneki balkanski hrišćanin. obe građevine su dela čuvenog Rastrelija. uljudan. Taj se rat završio proširenjem ruskih predela u Finskoj. sačuvavši svoju avtonomiju. Što se tiče srpskih naseobina. To je bila organizacija sasvim nalik na onu u Vojnoj Granici. i to na strani Austrije a protiv Fridriha II. koji nije tačno utvrđen. Ipak. Tu je stekao svoje prvo ratno iskustvo. vezana prvo ljubavlju.

gardiski državni udar od 28. juna oborili. poslavši protiv nje rusku vojsku sa gardom i mornaricom. Petar III odmah je napustio savez sa Austrijom. Ipak. imao je ogroman istoriski. juna. Nekoliko dana kasnije ovaj državni udar dobio je svoj krvavi epilog. ona je dosta tužne godine. rođene princeze Sofije Doroteje Šarlote od AnhaltCerpsta. toliko oštro. Ali svakako.). On je odgovorio na nj ubrzo velikim brojem buna. koji je prošao bez prolivanja krvi. a donekle i fizička (usled velikih boginja) nakaza. On se spremao. obožavalac Fridriha Velikog. Tim događajem završava se „doba dvorskih prevrata“. i spahiluci. zbacio je Petra III i doveo na ruski presto njegovu suprugu Katarinu. mržnju prema svemu ruskom. bio kasnije poništen ukazom cara Pavla i nije ušao u zbirku ruskih zakona. GLAVA XVI. glavne osobine carice Katarine. kao zabačena prestolonaslednikovica. prikrivene mržnje svoje žene. da stvori sebi jak oslonac u vladajućim krugovima. Jedne večeri izbila je neka svađa između napitog Petra i njegovih drugova i oni su ga u tuči ubili. opozvao je rusku vojsku iz Pruske i vratio je Fridrihu sva ruska osvojenja bez ikakve naknade. Umna i moralna. Okolnosti ovog gadnog ubistva ostale su u detaljima nerasvetljene. juna 1762. da se ruskom krvlju obračuna sa istoriskom neprijateljicom svoje kneževine. sina njene sestre Ane. ljupkom spoljašnjošću (iako nije bila lepotica). Na prestolu sveruskih careva Petar III je imao vidik i interese vojvode jedne male nemačke kneževine. primivši pravoslavlje. sa Danskom. naslednik ruskog prestoda bio je uvek predmet javnog negodovanja i prezira svoje tetke carice. U svojim proglasima Katarina je oštro osuđivala politiku i postupke svoga supruga. Jelisaveta je spremala za naslednika svoga nećaka. Vojna zavera osujetila je tu nameru. socijalni i kulturni značaj. da je drugi od tih proglasa (takozvani „podrobni“ od 6. na primer. Oslanjajući 61 . nazvan Petrom Todorovićem. zajedno sa neobuzdanim prusofilstvom i obožavanjem Fridriha Velikog. „podanicima“ njegovim. provedene na ruskom dvoru. neke mere ovog vladara nisu bile loše: tako. plemstvu. sa svima kmetovima. pogodio je teško seoski svet. koji je. vojvodu Holštajn Gotorpskog Karla Petra Uljriha. i baštine. iskoristila tako. presto Katarine II bio je okaljan krvlju njenog supruga. Doba Katarine II. da prilično dobro izuči prilike i osobine zemlje nad kojom joj je bilo suđeno da vlada. koji su s njim dolazili u dodir. zbačeni car provodio je vreme u pijanstvu. Katarina II. Obdarena od prirode oštrom i „vitkom“ pameti. i starala se da na svaki način čini dobro svojim „biračima“ t. februara 1762. pripremljen još za vreme Jelisavetino. uz neverovatnu radinost i snagu pamćenja. amoralnost. „kraj nemilog i ludog supruga. on je pokazao sve svoje mane: nedostatak takta. jula). j. Niz ukaza iz doba njene vladavine obeležavao je politički kurs u duhu prohteva plemenite gospode. (na Božić 1761. politički. u isto vreme ostavljena su mu u neograničenu svojinu sva nepokretna imanja. kome je služio kao dostavljač sa ruskog dvora za vreme Sedmogodišnjeg Rata. te ju je misao o eventualnoj osveti kao bauk stalno pratila celog njenog života. U isto vreme carica je obilato nagradila neposredne izvršioce državnog udara od 28. neobično pametne i talentovane velike kneginje Katarine. Ovaj ukaz od 18. Takt i veština vladanja — to su bile. ukidanje zloglasne tajne kancelarije. koji su ga 28. krajnju umnu ograničenost. uspela je da se dobro snađe u ruskom društvu.. jer su njegova s mukom sticana prava bila ukinuta. nemačka princeza. zajedno sa nekim od zaverenika i ljubimaca njegove žene. Kada je taj osnivač poslednje vladalačke ruske dinastije zauzeo carski presto. „Samo jedini Bog i ljubljena Otadžbina naša preko izabranika svojih dali su nam žezlo carevine“ govorila je Katarina u jednom od svojih proglasa. U isto vreme se upućivala u tehniku državnih poslova i temeljno je izučila najvažnija dela ondašnje političke književnosti i filozofije prosvete.Posle smrti carice Jelisavete njen naslednik. Tim je ukazom rusko plemstvo oslobođeno od obavezne službe državi. Zatočen u letnikovcu Ropši. i tajnog nezadovoljstva sviju. i nastaje znamenito doba carice Katarine II. Znameniti ukaz o slobodi plemstva.

na primer. Za učešće u tom radu vlada je više puta pozivala i birane predstavnike slobodnih staleža. pored toga dobije i neograničeno pravo da se bavi industrijom i trgovinom na veliko i na malo onim proizvodima. tako da je u jednom slučaju guverner. Plemstvo je tražilo da se očuva neokrnjen postojeći društveni red. Druga nadleštva iznosila su svoje primedbe o stanju poverenih im grana uprave. j. Zato su izlazili. i većina gradova birali su poslanike neposredno. Oni predstavljaju građu od ogromne vrednosti za poznavanje stanja ondašnje Rusije i raspoloženja njenog slobodnog stanovništva. koji predstavlja neku vrstu dosta originalnog. nedovoljne obaveštenosti. od alogena 34. pa često nisu nikoga birali. prostake. Najzanimljiviji je svakako uput Glavne t. Njih je bilo oko 2000. zatekla je nekoliko desetina izabranih poslanika i još nezavršene izbore. ali su u izborima ovih odbora staleži veoma labavo učestvovali. bili su odstranjeni od učešća u izborima. ili su namerno birali invalide. Iako veliki broj birača nije uzeo učešća u izborima.. i. izborne borbe. zbog neuređenosti puteva. u krugu sviju staleža. da su postali stalan izvor administrativnih nereda i svakojakih zloupotreba. Svega je bilo izabranih poslanika: od državnih ustanova 28. Katarina je taj nacrt potvrdila. decembra. po nalogu vlade. naročito za vreme cara Petra Velikog. tako je. ponekad su izabrani poslanici smatrali ovakav posao naprosto kulukom. razašiljani su nacrti poslaničkih programa i uputa iz jednog mesta u drugo. prilikom stupanja na presto. a tek onda plemići. izbori su imali karakter staleški. i van zemlje među prosvećenim društvom. da povećaju njenu popularnost u celoj carevini.. Odmah posle izdanja saborskog zakonika cara Aleksija pokazalo se. o željama duhovništva. Najjače predstavništvo dobili su gradovi. koji je pokupio obilatu građu o stanju crkve i. pa je na taj način ostao kao zanimljiv dokumenat samo za istoriju političkih ideja u Rusiji! U nizu mera. carica je mogla izdati znameniti proglas od 14. u kom je pozivala slobodne staleže da biraju poslanike. i bežali u šume. koji su u vezi sa seoskim gospodarstvom. nedostatka obrazovanja i političke svesti. kao njegova dopune. različni ukazi. Takav cilj je postavio još car Petar. trebalo je izraditi neki novi Zakonik. zagrejan aristokratskim uređenjem Švedske. od kozaka 54. U odnosima prema ovoj velikoj gospodi mlada carica je pokazala naročitu veštinu političkog manevrisanja. od plemstva 261. dok su ostale grupe birača birale prvo poverenike a tek onda poslanike. od gradova 208. diskusije. naročito takozvanih naseljenih. taj stup staroruskih zemaljskih sabora. morao imanje poslanika da stavlja pod sekvestar. Uputa i programa je bilo više nego poslanika. i pored toga da sudeluju u izradi nacrta novog Zakonika. Akademija Nauka govorila u svome uputu o stanju prosvete i o potrebama prosvetnih radenika. ali ga nije nikad dala objaviti. odnosno delomična zamena. kmetova i duhovništva. Od državnih nadleštava veliki uput izradio je Sinod ruske crkve.se na šire krugove plemstva i naročito garde. plemstvo. Panjin je izradio nacrt neke vrste ustava sa Carski Savet. bivši ruski poslanik u Štokholmu. ali ostvaranje njeno spada u red najvažnijih i najzanimljivijih događaja ruske istorije. Između velikaša najviše se isticao grof Nikita Panjin. Državna nadleštva. Ideja takve jedne komisije nije bila nova ni originalna. shvaćenim u najširem obimu. upravo sastaviti novi od tih posebnih zakona i velikog Zakonika iz godine 1649. Katarina je uspela da izbegne i opasnost od pojedinih zavera i da ukloni preveliki uticaj velikaša. prestoničke Policije. ponekad komičnog sistema društvene filozofije prosvećenih policajaca. Staleži seljaka. od najveće je važnosti saziv „Komisije ili Odbora za izradu nacrta novog Zakonika“. a njegovu porodicu i najbliže sluge da okuje! Katarina II. to je veoma opsežan (u 403 tačke) elaborat. ali ga nije izveo ni on ni njegovi neposredni naslednici. donekle. naročito uputa seoskih birača. i siromahe. ipak su izbori gotovo svuda bili veoma živi. od slobodnih seljaka 79. da je taj zakonik nepotpun i nedovoljan. Ovi poslanici su bili dužni da u prestonici podnesu vrhovnoj vlasti želje i tegobe svojih birača. okupljenih u Senatu. tako da vlada ne bi znala šta s njima da počne. Bilo je agitacije. Tek krajem 1766. koji je trebao da formalno ograniči carsku vlast. da samo ono ima pravo da bude vlasnik nepokretnih imanja seoskih. spasavajući se od svojih mandata. što je možda najinteresantnije. koji su se toliko nagomilali. tako da postoje pojedine grupe takvih uputa veoma sličnih. Da bi se moglo snaći u masi raznovrsnih zakona i uredaba. ali da ono. 62 . koje su trebale da što više zadovolje caričine „birače“.

a takođe i plemićskih spahiluka. i ceo rad u njoj i oko nje. iako po spoljašnjosti veoma pristojno. naročito u ovoj potonjoj. da treba ograničiti samovolju plemića i učiniti nešto „za imovinu robova“. da bude regulisan položaj penzionisanih oficira kao i porodica umrlih oficira. šta više separatistički pokret. Verska tolerancija. Komisija se rasplinula u besplodnom teoretisanju i u kolebanju između potpuno različitih shvatanja i interesa. Srbi oficiri traže da se te povlastice sačuvaju i da se one stvarno izvršuju. Dok se Oliševski i Bulacelj nisu ničim istakli u Skupštini. da očuva neokrnjenu carsku vlast. t. prema obećanjima ruske vlade i prema stvarnoj potrebi gospodarstva. Iz tih se potpisa jasno vidi. Bekariju (O zločinu i kaznama) Bilfeldu. Ona je htela pored toga da stvori i takozvani „treći stalež“ koga gotovo i nema u Rusiji. kojih je bilo 19 na broju. Estonskoj. i želja da se preuredi i poboljša sudstvo. kao i postojeći društveni poredak. carica je dala i jedan veliki zajednički uput. u izvesnom pogledu. i u poboljšanju državne administracije. Za izbranu komisiju. Dalje. Većanja komisije išla su bez plana i stvarnog reda. Carica Katarina javlja se tu kao liberalni ideolog prosvećenog despotizma i (donekle) staleške monarhije. U prvom smislu oni traže dovoljno dodeljivanje zemlje oranice. koji se odazvao na carski poziv. livada i ostale. Komisija je počela rad u Moskvi na svečan način.Srbi su učestvovali u tim izborima kao oficiri. a uživa zato izvesne naročite povlastice. izbori za Komisiju. pa se osetilo njihovo dejstvo. iz jednog skrivenog mesta. da je veliki deo oficirskog kora tih pukova bio sastavljen od samih Srba. oni traže da budu posve izjednačeni sa ruskim plemstvom.. Taj uput je u glavnom rađen po delima ondašnje napredne političke književnosti. Valjda je na taj način došao u odbor još i drugi jedan Srbin. kada su i oni raspušteni. odnosno plemići husarskih pukova Žutog i Crnog (u Novoj Srbiji) i Bahmutskog (u Slaveno-Srbiji). U pokrajinama. Ona i njena okolina nalazili su se u velikom zanosu.. ali se oni ni u jednom uputu ne zovu Srbi. bili su veoma aktivni. Justiju i još nekima. pored uputa. pa je došao u Rusiju pun odanosti i ljubavi prema carici i carstvu. imali su znatan uticaj na rusko društvo i uneli su nesumnjivo svežu struju u život ruskih pokrajina. narednik Mihajlo Tošković. od crnih husara — major Gligorije Bulacelj i od Bahmutskog puka — major Avram Rašković. Oni su. Za popravku stanja seljaka mislila je. koje su živele sa naročitim zakonima i lokalnim povlasticama. koje junački brani. da primaju platu poput ostalih ruskih oficira. kada je Komisija bila odgođena na neodređeno vreme zbog rusko-turskog rata. da od članova komisije „očekuju primera svi narodi pod suncem“. j. pa i prošire. kao što carica naziva seljake kmetove. rad je produžen do godine 1773. da se ukine mučenje okrivljenih (čak ponekad i svedoka). Građanstvo i slobodni seljaci. varoši i palanki. osetio se jak autonomistički. Tošković i Rašković naročito pak ovaj poslednji. poimence sa tehničke strane. dakle samo jedan Srbin je postao poslanik. jula 1767. koje su dobili svi poslanici od svojih birača. ali je. Ipak. i da se olakša uvoz vina iz inostranstva. Liflandiji. da se uopšte postavi na čovečniju osnovu krivično pravo — to su najlepše crte ovog znamenitog caričina „uputa“. U zakletvi su poslanici obećavali „da će veliki svoj posao početi i završiti po pravilima ugodnim Bogu. pokušala da sprovede i uvede u život mnoge 63 . Ali po zakonu su sprečeni poslanici imali pravo da predadu privremeno svoj mandat drugim licima. U stručnim odborima. koja utvrđuju čovekoljublje i dobre naravi za čuvanje blaženstva i mira čovečanstva“. državni potkancelar u pozdravnom govoru spomenuo je. 30. pod kojima stoje njihovi potpisi. u nizu zakona. Pretresanja u skupštini trajala su sve do decembra godine 1768. Dobivši obaveštenja koja su joj bila potrebna i popularnost za kojom je čeznula. po Monteskiju (Duh zakona). u glavnom tužeći se na svakojaka nasilja i zloupotrebe. tražili su da im se obezbedi staleška samouprava i da se uvede više reda i zakonitosti u zemlji. dali svojim poslanicima upute. prema izbornom zakonu. smoljenskoj oblasti i u Ukrajini. pa nisu donete i nikakve zakonodavne odluke. carica Katarina raspustila je konačno Komisiju. Glasanja nije bilo ni po jednom pitanju. Ali se naročito brine o tom. slušajući šta se radi. u Finskoj. u njenoj celini. Za poslanike su bili izabrani: od žutih husara — major Josip Oliševski. nego „pravoslavni“ narod. carica je prisustvovala sednici.

koja se nagomilava po imanjima i dvorcima velike i male gospode. dakle na sto godina ranije. koje ni do danas nije zaboravio ruski narod. — i čim je neki seljak samo malo sitiji. da spahije tovare na svoje seljake bremena koja se jedva nose. kada se pokret proširio. dok nije buknuo požar oko godine 1770. Ni za vreme cara Petra stanje ruskog seljaka nije se popravljalo.. ekonomski i kulturni život cele zemlje i u XVIII i u XIX veku i sve do poslednjih godina. što „spahije nisu večiti vlasnici svojih seljaka.. privrede.. Izvesnim zahtevima drugih korporacija bilo je udovoljeno u toliko što su i one uzele izvesno. pa se zato o njima mnogo i ne brinu. jer je nesrećni ruski neuki mislilac. gotovo nikada nije bilo pravoga mira na ruskom selu.. uživajući opštinsku samoupravu i ne radeći kuluk..težnje članova Komisije. Samo seljaci-kmetrvi nisu dobili ništa. i u pogledu suda. Usled take bede seljaci napuštaju svoje domove. oni mu odmah povećavaju danak. Evo kako opisuje stanje seljaka jedan savremenik. ujedinjene onda po gubernijama. dok robovski stalež nije ukinut i formalno (zakonskom novelom od 1729. koji je pokušao izneti svoje poglede i projekte samo pred presvetle carske i velikaške oči. naročito po južnim i jugoistočnim pokrajinama države. Usled toga veliki broj seljaka prestaje da bude pravi seljak-zemljoradnik. Tako je staleška (plemićska i gradska) organizacija dovršena. a neki preko granice. Ima i takvih nečovečnih plemića koji u radno vreme ne daju svojim seljacima nijednoga dana slobodnog. Pored vojnika i fabričkih kmetova. i beže.I to ne izgleda sasvim pravo. i preduzete su razne korisne mere. Inače. a nipošto u nameri da buni narod. a ne prosjaci. te koje je udarilo dubok pečat na socijalno-politički.. Potvrđene su sve povlastice plemstva. te na takav način seljaci gube sve doba oranja i kositbe. te naseljavaju tuđe zemlje. iako veoma ograničeno učešće u lokalnoj upravi. vojnici stalnoga kadra. mimo plemstva.“. posvećenoj caru Petru): „. On je neposredno izazvan stanjem ruskog sela i ruskog seljaka u XVIII veku. Mnogi plemići kažu: „Ne daj seljaku da dobije vunu. i to je među njima izazvalo ozbiljno vrenje.“ On traži da se .“ Ovo žalosno stanje isti pisac objašnjava tim. pa predlaže kao konkretnu meru tačno uređenje dužnosti i razvrstavanje danka seljaka prema spahijama. „inoroci“).. jer ni u međuvremenu. nego postaje ili industriski kmet (sa prinudnim radovima po rudnicima i u fabrikama). završio svoj život pod vladom carice Katarine I. U doba Petra Velikog seljaci kmetovi bili su gotovo izjednačeni sa robovima. izda carski ukaz po kom bi „seljaci imali da postanu opet seljaci kao nekad. i naročito su plemićske opštine (po srezovima). ili dvorska i velikaška služinčad. dobile velik uticaj na lokalnu upravu i na sud (formalno odvojen od uprave).. Ali sve te druge korporacije. u kom su docnije. nego ga striži kao ovcu do gole kože!“. ti plemići traže od svojih seljaka još neke prekomerne danke. drugi u Ukrajinu. Ove i ovakve misli Posoškova biće da su izgledale i odviše opasne. u koji bi mogli nešto za sebe da privrede.. Nepravde koje su činjene prema čitavom nizu naraštaja ruskih seljaka gomilale su se. jedni na donju Volgu.. koje je ostalo bez većih i dubljih promena sve do ukidanja kmetske zavisnosti seljaka (19. nisu dobili nikakvo pravo vlasništva nad seljacima (iako je bilo izuzetaka). slobodni seljak i trgovac Ivan Posoškov. čovek izvrsnih sposobnosti i jake pameti iako potpuno neškolovan (u svojoj knjizi: „O siromaštvu i o bogatstvu“.). nisu bile od značaja ili uticaja. te u kojima prvenstveno treba tražiti ključ za razumevanje mnogih po-java sadašnjosti. učinjeno je ponešto. divlja i poludivlja finska i tatarska plemena (t. i u ovom pokretu nalazimo one iste nezadovoljnike koji su potpomagali Razina oko godine 1670. februara 1861. nasilja i razvrata. i najzad ljudi „staroga verskoga zakona“.). varoška sirotinja. i tim preteranim traženjem teraju seljake do prosjačkog štapa. u tvrđavi Petra i Pavla u Petrogradu. a svoju ostavljaju pustu i praznu. jer bogatstvo seljačko jeste bogatstvo carsko. središtem nečuvene eksploatacije. ili. Ti su dvorovi postajali onda pravom Golgotom mnogobrojnih seljaka. bili dužni 64 . a posle njega puno je zakona i uredaba kojima se sve više izjednačuje položaj kmetova sa položajem robova. Naravno da među ovim izlivima i strahovitim požarima socijalne revolucije ima neposredne veze. prosvete. Bolji je bio položaj onih seljaka koji su. zv. primivši od seljaka onaj novčani danak ili danak u naravi.. uzeli učešća i mnogi drugi staleži i zapostavljeni elementi. i isključivo vlasništvo zemlje! Drugi staleži. međutim. Vredi s toga da se na njemu malo zaustavimo. za onih sto godina. naročito neograničena vlast nad seljacima. tako — pored kozaka začetnika pokreta — još i fabrički kmetovi.

Uopšte.. među ostalim. prodavani. jer su one veoma važne i karakteristične. koje su jako vikale. Evropsko. bilo zbog ljubavnica. a parnice su trajale godinama. — „Zato što ih prodaju.. ili su menjani. i jednu jezovitu sliku: kako je zapazio jednu gomilu od nekih 40 devojaka. pod pretnjom najsurovije kazne. bilo usled kartanja. policija i sud. određene kazne bile su obično nikakve. sud ju je. Tako je znamenita „Saltičiha“.. donoseći presude bez apelacije. knute i robije. koji je posetio Rusiju u „slobodoumno“ doba carice Katarine II. satiričkog časopisa. njihova potpuna zavisnost od ćudi gospode. koji je ostavio opširne i veoma dragocene memoare za kulturnu istoriju svoga doba. ili nesrećne spekulacije. davani na poklon i kao miraz. (a to je godina Manifesta o slobodi plemstva) i 1774. odnosno do povećanja danka u novcu ili naravi. kako su Jermeni kupovali ne samo devojke nego i mlade muškarce. Evo jedne ilustracije ovakih „naravi“ iz ruskog „Spektatora“ — „Živopisec“. kravu. tako da su neki poumirali. da stave na kocku svoga seljaka. nisu nikako stajali na put samovolji plemstva. dovodio je do pojačanja kuluka..“ i tu se Tekelija zgrozio saznavši da je spahiji slobodno prodati muža odvojeno od žene. koji je izdavao duhoviti filantrop Novikov: „Gospođa. Ali svuda i svagde najgore i najužasnije bilo je: nesigurnost i neodređenost položaja seljaka. i književni uticaj sentimentalne i ljubavno-sladunjave literature. pripovedanje sentimentalnog ali humanog i poštenog. koja se onda naveliko uvozila u Rusiju i bila veoma omiljena među ruskim plemstvom u drugoj polovici XVIII veka. iako su pojedine. držala kod sebe u spavaćoj sobi u kavezu berberina kmeta. U gornjem slučaju grofice Saltikove. „Biva. samo radi toga da niko ne bi saznao za njenu periku. sa celom porodicom ili pojedinačno. bilo na 40 značajnih pobuna. plemićski po poreklu i simpatijama. što je sve ipak prolazilo najčešće bez kazne za spahije. kuću. no Carica je smanjila kaznu pretvorivši je u doživotnu tamnicu. posle uobičajenog jutarnjeg kažnjavanja seljaka i seljakinja u štali (gde se obično vršilo batinanje seljaka). čak i odelo seljaka! Još je saznao Tekelija i vrednost devojaka u zamenu za kučke: u jednom slučaju 120 devojaka dato je u zamenu za jednu kučku!. ili su bar otupljene. priča kako su ljudi prodavani po vašarima. on iznosi.“ Zadržali smo se malo duže na ovim pojavama.“ — „Zar ljude prodaju?.. Rekli smo već. nisu ni najmanje uticali u pravcu poboljšanja prilika na selu. ženu samu bez muža. upravo ropske. da tako stanje seljaci nisu mirno trpeli. Prestonička policija išla je na ruku vlasteli i skrivala je krivce.samo da plaćaju svojoj gospodi izvestan danak u novcu.. svaki dug u koji bi zapao plemić. kao iseljenike i kao robijaše u teškim okovima..“ veli Tekelija. žena feldmaršala. i to putem javne dražbe. bilo zabranjeno podnošeše makakve tužbe protiv vlastelina. isto tako. jer je seljacima. On u njima iznosi mirne duše i svoja sopstvena svirepa dela. a nakon razočaranja u Komisiji od 1767. ili i nešto u naravi. grofica Saltikova. isto tako za dugove. pa ga prokockaju!. iako su ovi danci često bivali teški. a u slučajevima kada bi zločini doprli u javnost. „Zašto viču?“ — zapitao je svoga kočijaša. Spahije su svoje ljude „očinski“ kažnjavali batinama i korbačem. jer su same spahije imali pravo da seljake gone u Sibir za večito vreme.. „i takvih propalica. a i zato što je u bitnim svojim momentima stanje seljaka ostalo nepromenjeno sve do oslobođenja. ili kojeg drugog raspikućstva. i prema seljacima pažljivog plemića Bolotova. osudio na smrt. uzimala bi u ruke kakvu francusku ljubavnu knjižicu. svedoči. Da slučaj Saltikove nije bio usamljen. i od po-treba njihovih. i neprikriveno objašnjavala svome trinaestogodišnjem sinu sve divote ljubavi. doduše. tobože liberalno-humano prosvećivanje toga doba. a tužioci su prema presudi policije ili suda izlupani korbačem. najoštrije crte kmetske. pored mnogih drugih fakata. Nije bilo nikakve granice vlasti gospodara u finansisko-privrednom pogledu. te je samo između godine 1762. pa ni u sudskom i policiskom.. Bili su takođe prodavani da posluže kao regruti. sa znanjem policije. a mnogi su ostali sakati! 21 tužba protiv nje ostavljena je bez posledica u toku godina 1756—62. baš kao roblje i stoka. tukla na mrtvo ime u svojoj spavaćoj sobi druge muškarce. sa zemljom ili bez zemlje. Poznati srpski rodoljub Sava Tekelija. decu bez roditelja. i usled neispunjenih carskih obećanja. već prema sporazumu između kupca i prodavca. često zbog sitnica. Ona je. a nisu nipošto retka bila i premlaćivanja. zavisnosti seljaka tokom vremena ili sasvim zaglađene.“ Seljaci su mogli da budu. na razne sadističke načine. buknula je 65 . i ljuti se u isti mah da su seljaci hteli da ga ubiju.

večitim kozaštvom. Prema zvaničnim podacima ubijena su u ovoj buni 1572 plemića-spahije pored sveštenika i vojnika odanih vladi. Godine 1782. bez kupovine i bez danka. strašno je opšte nezadovoljstvo“. imao je naročitu počasnu stražu sastavljenu od mladih plemića. Po njemu upravljalo se Rusijom sve do doba Aleksandra II. Rusija je razdeljena na više gubernija. Posle bune. Narod nije zaboravio Pugačova. Zabranjeno je bilo pri predavanjima sa projekcijama pokazivati sliku bune (ilustraciju Puškinovoj priči Kapetanova kći. sve do uoči Druge Revolucije. ne tražeći od njih regruta. „da su cela svetina i sav puk. U srezovima. ni drugih novčanih dažbina.. ja sam se tome odupro.. iako su uz njih stavljene različne kolegijalne ustanove. ribne reke. „Mi smo svi bili sigurni“ veli jedan savremeni plemić. Između ostalog namesnici su upućivani na to. dok su mere generala Petra Panjina pre izvođenja glavnih krivaca pred sud bile izvanredno surove. Plemstvo i dvor. iznad deset godina). Buna Pugačova i sve što joj je prethodilo i desilo se u vezi s njom. kojih je stvoreno više stotina. ako i ne javno. i nagrađujemo ih starinskim krstom i molitvom (starom verom). što je jedan moderan istoričar nazvao „centralizacijom krjeposnog režima“ t. da stanu na put raznovrsnim zloupotrebama a naročito „raskoši prekomernoj i razornoj“. jer „nije strašan Pugačov. glavama i bradama. i (darujemo im) zemlje šumovite. najzad 1785. i ja sam se zakleo pred Bogom da ću ih istrebiti sve do poslednjeg. izazvala je niz velikih zakonodavnih akata carice Katarine i ono. kao ni Razina. Godine 1775. nego i sudsku. a za seljaka nije opet učinjeno ništa.“ Naravno. Ali prešavši u krajeve gde je bilo puno kmetova. osno-vanog na kmetskoj zavisnosti seljaka. samo muška. januara 1775. Na čelo svake gubernije stavljen je gubernator. koji se prilikom bune Pugačova nalazio u Moskvi. koja opisuje ovu bunu). zbog kojeg smo mi okusili i pretrpeli od rečenih plemića progonstvo i velike bede. naravno. samo je još ojačan plemićsko-policiski režim. naročito u kozačkoj i „alogenskoj“ sredini. da vas sve njima daje u ropstvo. izašao je „Ustav gubernija“ koji je sama carica smatrala kao veoma važan i izvanredno uspeo zakon. Carica Katarina nije dopustila da se Pugačov podvrgne mukama.“ „Car pravde i osvete“ i socijalna revolucija — pod tom zastavom podigoše se goleme mase puka po ogromnome ruskome carstvu. „moja žena prešla je na stranu plemića. na čijem je čelu stajao donski kozak (kao nekad Razin) Jemelijan (Jemeljka) Pugačov. svim onima koji su se dosad nalazili u položaju kmetskom i podanstvu spahiskom. dobili su ogromnu. na čelo upravne vlasti uopšte stavljeni su takozvani 66 . prilikom jednog primanja. da suzbijaju „razvrat.“ govorio je Pugačov. koji je prisvojio ime cara Petra III.na jugoistoku velika buna socijalno-revolucionarnog karaktera.“ Ovaj ukaz delovao je silno.plivali su u veselju kada je. on je dao svome programu socijalno-revolucionarno obeležje. te oslobađamo sve od dažbina i tereta ranije nametnutih od strane zločinaca plemića i gradskih lopova sudaca. j. a i plemstvo i vlada drhtali su pri samoj uspomeni na nj. jula 1774. a gubernije su razdeljene na srezove („уѣзды“). i slana jezera. Buna Pugačova izbila je u jugoistočnim krajevima države. u Moskvi. seljacima i svemu narodu i želimo svima vama spasenje duša i mira u svetom životu. a dve do tri gubernije ujedinjene su pod vlašću „Gospodareva namesnika“. U skupštinama namesnik je imao pravo na naročito sedište. ne samo policajnu i administrativnu vlast u najširem smislu. Ovim zakonodavnim aktima konačno je Rusiji udaren pečat staleške i u isto vreme policajne monarhije. ugušivši u krvi ustanak. — „Ja sam vaš zakoniti car. krvnik posekao bujnu glavu Jemeljana Pugačova. Kao „Car Petar“ Pugačov je pokušao da uredi državnu i vojnu administraciju donekle na uobičajen način i da suzbije anarhiju. izašao je zakon o policiji. uz našu monaršku i očinsku milost. raspikućstvo. izdane su „Milostive povelje“ plemstvu i gradovima. Ali je vlada i ovog puta nadvladala prosti puk. a ono u srcu svom odani toj protuvi. pravo da budu otsada verni podanici i robovi ravno našoj Kruni. livade. društvenog uređenja. Taj se program vidi iz sledećeg „carskog ukaza.: „Darujemo ovim našim ukazom.“ koji je on objavio 31. Oni su nju ubedili. — ali me je Bog spasao. ni codušne (danak koji je plaćala svaka seljačka duša. i uopšte sudsko ugušenje bune bilo je dosta milostivo. tiraniju i svirepost“. a naročito kmetovi i sluge naše. pa su se oni na mene naljutili i poslali ubice da me ubiju. Namesnici. voljom i slobodom. odnosno guverneri. a mnoge su njegove ustanove i pravila bili na snazi još godine 1917. kao što je službeno ja-vio Katarini II pametni general Bibikov koji se sa bunom borio.

1775. Isto tako izjednačena je sa ostalim. Suzbijao se separatizam nemačkog plemstva i građanstva u baltičkim pokrajinama. krivica ludaka ili ljudi. Godine 1783. podmitljivosti i nesavršenog postupka. stvarni diktator ili veliki vezir države. možda još više. nego kao njen glavni namesnik. Savesni sud fungirao je i kao izborni. Godine 1764. čovek toliko strašan. Katarina je vrlo rado zvala u Rusiju doseljenike. siročadi. nego i funkcionere javne uprave. pretvoreni su maloruski slobodni seljaci u kmetove. jako su podbacile. njen general. koji su joj pripadali pre godine 1767. koja je imala dosta široko pravo peticija.kapetani-ispravnici. i 67 . Druga ustanova brinula se o školama. ali su i za njih plemići birali sudije. Sud je bio staleški za plemstvo. ipak je jače delovala sve do revolucije 1917. Posle smrti Katarine II gradska samouprava počela je opadati. javljaju se u to doba mnogobrojni književni. Sudovi su i dalje davali obilnu hranu tužbama i satiri zbog nepravičnosti. koji nije bio samo običan ljubimac caričin. koje su iz početka bile naročito sjajne i dizale svest svojih članova. Ova revolucija nije imala u Rusiji nikakva odziva među seljacima i u glavnom neznatan odziv u krugovima plemstva i građanstva. Pored staleških sudova postajale su i takozvane „Palate“ t. zanatlije i trgovci. pa je dala sprovesti niz važnih mera za izjednačenje zakona i uprave Ukrajine sa ostalom carevinom. beloruskih i ukrajinskih krajeva Poljske i na njih je proširena ruska uprava. nego. godine. I jedna i druga ustanova jako su podbacile. Semjon Ivanović Šeškovski. Staleške korporacije plemstva po gubernijama i srezovima i građana po gradovima carica je uredila naročitim „poveljama“. Važne ustanove i uredbe svoje carica Katarina je uvodila ne samo u krajevima moskovske države. izabrani od plemića kao predsednici kolegijalne isto tako plemićske ustanove „nižeg zemskog suda“.. Unutrašnja politika poslednjih godina Katarine II krenula je u pravcu reakcije. koji je tada završio svoju karijeru. Plemićske korporacije i njihove skupštine. gospoda i vlast. da su ljudi padali u nesvest. Carica Katarina spremala je još i uređenje staleške samouprave za slobodne seljake. građane i slobodne seljake. U književnosti i društvenom životu za vreme Katarine II sve do poslednjih godina opa-žalo se dosta jako vrenje koje je za vreme Francuske Revolucije dovelo do više progona i veleizdajničkih parnica. Kao svoga namesnika postavila je tamo bezobzirnog generala Rumjancova. bolnicama i sličnom. I jedna i druga staleška samouprava. nego širom cele carevine. pošto je gotovo sva vlast po gradovima prešla u ruke carske policije na čelu sa „gorodnjičima“. a od stranaca se očekivalo da mogu biti i hrabri vojnici. šef tajne političke policije. Sav pak režim dobio je svog moćnog šefa u ličnosti generala Potjomkina. kulturni i društveni pokreti. Doba Katarine II bilo je vreme izvanredno živih veza sa Zapadnom Evropom. U književnosti se još osećaju uticaji lažnog klasicizma u dramama Sumarokova. Blagodareći njima i unutrašnjem razvoju ruskog društva. apelacioni sudovi za krivične i civilne parnice. koji su u trenutku zločina bili van sebe. Kasnije su škole dobile naročitu upravu. naročito pod uticajem Francuske Revolucije. Ove korporacije birale su ne samo svoje časnike. j. Njena politika bila je izrazito centralistička. Prva ustanova dužna je bila da sudi u slučajevima nehotičnih krivica. jer se onda smatralo da je što veći broj podanika koristan za državu. Carica je visoko cenila dve originalne ustanove svog „Ustava“ „Savesni sud“ i „Zavod društvene pomoći“. postale su u poslednje vreme oslonac konzervatizma i reakcije. poput drugih. i vredni zemljoradnici. ali do toga nije došlo. naročito ona gradska. upućenih na samu vrhovnu vlast. Njegovu su diktaturu osećali ne samo niži staleži. Srbin Tekelija. u epskom i dramskom pesništvu Heraskova i u basnama Hemnicera. Ali je bila stvorena policija čvrste ruke za suzbijanje eventualnih revolucionarnih pokreta i donekle hajdučije i individualnih zločina. razorio je „Zaporošku Sič“ i razjurio je zaporoške kozake. Stranci su dobivali i znatne povlastice. Nakon osvojenja litvanskih. Plemićska samouprava. ona je iznudila ostavku od poslednjeg maloruskog hetmana grofa Ćirila Razumovskog i nije dopustila da se hetman više bira. čiji je tip postao besmrtan blagodareći Gogoljevom Revizoru. postao je važna ličnost kod carice. ali je strašno uplašila staru caricu i njen dvor. pokrajinama Smoljenska provincija. Pored toga. kad bi čuli da ih on zove na saslušanje.

Upliv slobodoumne filozofije XVIII veka. Ivana Beckog. On je sa katedre i u svojim ustavnim nacrtima predlagao. Uverena. u prvom redu Francuske. j. Moskovski plemić. izdaju se mnogobrojne knjige na svima područjima nauke. javljaju se prve ruske znatnije grupe naučnika. prevode se. i za isto vreme da podigne broj pretplatnika na novine primljene od moskovskog Univerziteta od 600 na 4000. Sama carica prednjači u tom isticanju i zanosnom poštovanju filozofa XVIII stoleća. osnovanih na pronalascima nove nauke i naročito udešenim vaspitanjem može da stvori „nova fela ljudi“. postajao je prilično običan. Najviše je u tom pogledu radio N. da se zavede u Rusiji pravi ustav.predstavnika ruske inteligencije. Na prosveti se puno radilo na sve strane. varalica bez ikakvih umnih i moralnih kvalifikacija. koji je radio u duhu najnaprednijih pedagoških ideja onog veka. Todor Janković iz Mirijeva. Ugledni radnik na prosveti u Rusiji bio je jedan Srbin. preštampavan pet puta od samog izdavača. besmislenih manira i ružnog rusko-francuskog jezika Rusa i Ruskinja. a on sam uhapšen. oseća se možda ponajviše. Ne zadovoljavajući se opštim i apstraktnim napadima na neke poroke. svi žive u kolektivu. pravih Rusa. ali u isto vreme čuju se i odjeci sentimentalizma i primećuju se pojave građanske drame. što vredi naročito istaći. komičnih i preteranih sledbenika lakomislenih parizlija. piscu šaljivog speva „Dušenjka“ — t. U književnosti struja političkog i verskog radikalizma veoma je jaka. dok frivolna poezija ima sjajnog predstavnika u Bogdanoviću. R. i narodno predstavništvo nalik na englesko. Kod Čulkova radnja se jednog utopističkog romana odigrava opet na mesecu. osniva Katarina II specijalne vaspitne zavode po planu njenog znamenitog saradnika na prosvetnom polju. da se širenjem korisnih znanja. imovina konfiskovana. geografa. Čitaju se njihova dela u velikom broju. čistokrvni Rus. čak i pravnika. Novikova je oslobodio car Pavle. i pesnik G. i to prirodnjaka. po nalogu carice Katarine. svi su jednaki. a najlepši su bili oni koje je Novikov uređivao. lingvista. Među ovima naročito se ističe profesor moskovskog univerziteta Simon Desnjicki. koji je doktorat građanskog i crkvenog prava položio u Glazgovu i preveo na ruski jezik čuvenu Blekstonovu knjigu o engleskom državnom uređenju. lepo prikazuje ondašnji ruski varoški („Brigadir“) i seoski („Nedoraslost“) život. Mistička i filantropska književnost. Sladunjavo moralisanje u duhu XVIII stoleća ispunjava mnogobrojna dela same carice Katarine II. Za prvih sedam godina Novikov uspeva da naštampa 366 knjiga najraznovrsnije sadržine. — Satiričkih časopisa niklo je u Rusiji više. Dopisuje se stalno sa Volterom i Dalamberom. njegovo društvo rasterano. vaspitanih od zloglasnih stranih učitelja. na primer. kao i ismevanjem „galomanije“ vrhova ruskog društva. 68 . koji je često dosta duboko poznavao Volterova dela. izvrgava ruglu i obasipa grdnjama i pokvarenost administracije i sudova i. gde je bio zatvoren. Didroa je pozvala u sam Petrograd i s njim je provodila poduže vremena u raspravljanju čak i o pitanjima državnog i društvenog uređenja Carevine. većinom Francuza.drugim delima manje važnosti. Kod pisca Levšina. naročito ona vezana sa masonskim pokretom. i može se smatrati kao jedan od najznamenitijih . nema privatne svojine. on je bio jedan od najjačih poslenika na kulturnom polju za vreme Katarine II. i tip volterijanca — čoveka. čak se javlja i socijalni utopizam u duhu negativnog i nešto maglovitog socijalizma. loše postupanje spahija sa seljacima i zlo stanje seljaka u kmetskoj zavisnosti. I. Novikov prelazi u pravu socijalnu satiru. Ovaj prosvetni rad Novikova bio je odjedared obustavljen. u nekoj primitivnoj palanci ili na spahiluku odvojenom od celog sveta mogli su se u to vreme naći slobodoumni predstavnici naprednih mislilaca. iako pod nesumnjivim uplivom sa strane. nema „staleških razlika“. Novikov. naročito Živopisac. istoričara. Slobodoumni nazori širili su se po zabačenim kutovima prostrane carevine. Dušica-Psiheja. čak uz ličnu saradnju Katarine II. Koji su uzroci ovih progona? — Glavni uzrok treba tražiti u golemom strahu. ali već slomljena i nesposobna za rad. Javljaju se i dva velika originalna pisca — Fonvizin sa dvema odličnim satiričkim komedijama. bila je takođe jako zastupljena u Rusiji. prepisuju i štampaju na veliko. „sve je kod njih bilo zajedničko“. moćan lirski talenat i jedan od tvoraca modernog ruskog književnog jezika. Deržavin. Iz šlislburške tvrđave. opisuje se stanje društva na mesecu: tamo „nema vladara“. koji je zadala staroj carici Francuska Revolucija. u kojima se. njegove nekadašnje saradnice na satiričkim časopisima.

gotovo odmah od vlasti uništena. dok su protiv njih krenuli još i pobunjeni seljaci i donekle kozaci na desnoj obali Dnjepra. otpočela je izborna groznica i borba uz učešće stranih država. „Putovanje iz Petrograda u Moskvu“ (1790. otpočeo je intenzivan rad. Dnjepra. Kerč. Posredovanja Rusije u poljskim poslovima dala su povod Porti. Kada je poljski sabor odbio podneti mu predlog poljske vlade o poboljšanju položaja disidenata. koga je carica pomilovala i prognala u Sibir. kada je Krim godine 1783. prodro je do samog Balkana. izvršiše velike pokolje Poljaka i Židova. koji je za to dobio grofovsku titulu sa nazivom Zadunajski. ruska je vlada počela energično tražiti ravnopravnost „disidenata“.000 rubalja. da. pa je dobio naročito veliki obim i zamah. uglednog poljskog plemića i diplomatu. Radiščev. Vlasi i Moldavci primili su tada rusko podanstvo. Već druge godine po stupanju Katarine na carski presto. Ruska vlada aktivno je pomogla Stanislava Ponjatovskog. ušća Dona. uz put. takozvanom „konfederacijom“. j.) Rusija je postigla ogroman rezultat. intimnog prijatelja carice Katarine. Najzad. Međutim. postala je gospodar Jonskog i Egejskog Mora. došlo je do ugovora o prvoj deoba Poljske. Enikale. ruska carska vojska u krvi uguši prvo pokret „hajdamaka“. uzeo ime Petra III). Rusiji su dodeljene zemlje Kabardinaca na severnom Kavkazu. ruski podanici dobili su u Turskoj pravo podanika savezničkih zemalja. t. dobila je niz sjajnih uspeha. Smrtna presuda za pisca. bivši nemački đak. Ruska vojska krenula je protiv „konfederata“. Krim je bio posednut i opustošen od Rusa. Na Crnom Moru gospodarila je eskadra ruskih lakih lađa. na srednjem i gornjem toku zapadne Dvine i na gornjem Dnjepru. ruska flota obišla je celu Evropu i. a turska vojska tučena u više mahova. U tom jrusku vladu pomagao i Fridrih II. koja je vladala u Poljskoj. Ruska vojska je tom prilikom posela znatan deo Poljske. zvani „hajdamaci“. koju je napisao šef petrogradske carinarnice. sagrađenih na brzu ruku. Austrija — Galiciju. koristeći se anarhijom. uništivši tursku flotu kod Česme kraj maloaziske obale. objavi Rusiji rat. j. Ovi ukrajinski ustaši. pa zatim i barsku konfederaciju.Kao odjek na Revoluciju javila se znamenita knjiga. ruski poslanik knez Repnjin uhapsio je usred Varšave prvake nepomirljivih katolika i nastojao je otvorenim nasiljem da proturi zakon o disidentima. pod vođstvom Gonte i Železnjaka. Kao uvek. pa. čije se središte nalazilo u varošici Baru u Podoliji. Rusija je dobila beloruske pokrajine. Turska se obavezala da plati za ono vreme veoma veliku svotu od 4. sve u korist Rusije. najzad Pruska — zapadnu Prusku. amnestirala je sve pobunjenike. te mu je obezbedila uspeh na izborima. njena vlada je bila primorana da posreduje u poljskim poslovima. dobivši tako pod svoju vlast jedan deo rusko-ukrajinskog naroda. jer je taj čovek. nakon više manje dugačkih pregovora. Međutim. na obalama Crnoga Mora. U to su se umešale Pruska i Austrija. vitepsku i mogiljevsku. Na jugu. Pored toga bio je poljski ustav (upravo nered) još ranije stavljen pod zaštitu Rusije. Porta je priznala imperatorsku titulu ruskih careva. kao Pugačov i neki drugi samozvanci. Rumjancov. pod uticajem Francuske. Azov. Po miru u Kučuk-Kajnardži (1774.500. Onda. i sva je prožeta republikanskim osećanjem. bio je odgovor vladajućih krugova. pored drugih tačaka. Ruska vojska. nomadi behu rastureni i pokoreni. U toj se knjizi traži emancipacija seljaka i politička sloboda. priznavši pravo Rusiji da ih štiti i da interveniše u njihovu korist. koja je prilično zabrinula caricu. pa. postao ruskom 69 . t. dok su Crnogorci aktivno ratovali sa Turcima (u te godine pada i znamenita epizoda sa Šćepanom Malim. Ovaj događaj Porta je uzela kao povod za objavu rata Rusiji. u kojoj su se naročito istakli generali Rumjancov i Suvorov.). garantovala je slobodu vere balkanskim hrišćanima. pravoslavnih i protestanata sa katolicima. U tom ratu tatarsko-nomadska plemena između Dnjepra i Dnjestra kao i na obalama Kubana i na Krimu aktivno su pomagala redovnu tursku vojsku upućenu protiv Rusa u poljske predele. taj je rad vezan sa imenom kneza Potjomkina. Na to su poljski patrioti i vatreni katolici odgovorili organizovanom pobunom. Kimburn i stepe između južnoga Buga i Dnjepra. spališe i dve turske granične varošice. Buga i moreuz između Azovskog i Crnog Mora. Smrću kralja Avgusta III Saksonskog poljski presto bio je upražnjen. Proglašena je nezavisnost Krima od Turske (time je zapečaćena njegova sudbina). Ruskim lađama bilo je slobodno putovati u turskim vodama.

te izvedoše u Varšavi pokolj ruske posade. Prestiž i ugled ruske carevine dignuti su bili u doba carice Katarine na zavidnu visinu. 70 . Kralj Stanislav Avgust odrekao se prestola. carica Katarina i njena vlada zagrejavali su se još i nekim preteranim političkim maštarijama. garantovala poljsko uređenje. zvani „Kočina krajina“. Međunarodne i unutrašnje neprilike naterale su Austriju na obustavu rata. na saboru godine 1788. ostalu Belu Rusiju i Ukrajinu na desnoj obali Dnjepra (kijevski kraj. dozivali su strane doseljenike i preseljavali na imanja velikaša ruske seljake-kmetove. ideja Monteskjea i severoameričkog ustava od godine 1787. pa je tom prilikom propao i poznati srpski pokret. Bilo je u tom radu mnogo nameštenog. u Poljskoj se probudila patriotska i državnička svest. da su rezultati celog posla na jugu ipak bili prilično lepi. Odmah iza toga sabor kurlanske vojvodine zaključi da se ova zemlja pripoji Rusiji. Po ugovoru o miru zaključenom u Jašu 29.pokrajinom. Porta je potvrdila ugovor zaključen u Kučuk-Kajnardži. koji su igrali ulogu „sretnih doseljenika. i događaja velike francuske revolucije. iako je donekle pomogla rusku. Većina poljskog naroda. te je izraz „Potemkinova sela“ postao internacionalno znamenit. Osvojivši na juriš predgrađe Varšave. Pruske i Austrije. izbio je drugi rat između Rusije i Turske. to su neumrli podvizi ruskog oružja. Pošto je ruska vlada još godine 1768. cara Josifa II po Dnjepru. decembra 1791. Uskoro se zatim Poljaci pod vođstvom Kostjuška pobuniše protiv okupacionih ruskih trupa. izazvan od Turaka. To je treća deoba Poljske (1795. U Novoj Rusiji gradili su varoši i sela. na primer. zauzeće Kilije i Izmaila. Prema tom aktu Rusija je dobila gotovo svu Litvansku. kao što je bio takozvani „Grčki projekat. Podoliju i Voliniju). Na Crnom Moru građena je ratna i trgovačka flota i sve što je za nju bilo potrebno. Rezultat nije ni iz daleka odgovarao veličini žrtava. austriska saveznička vojska. i Poljska je onda bila konačno razdeljena između Rusije. Pod utidajem nacionalne katastrofe godine 1772. Tamanji i obala Kubana. izvedene su ozbiljne reforme. Krst je trebao da ponovo zablista nad Svetom Sofijom. Zaista. priznala je osvojenje od strane Rusije Krima. obrazložen širenjem „revolucionarnog duha“. te ih je Suvorov nadvladao. Grčki car Konstantin XII ovog projekta (unuk Katarine II — veliki knez Konstantan Pavlović) trebao je da se odrekne za sebe i za svoje potomke od prava na rusku krunu. Taj je ustav poboljšao i donekle demokratizovao poljsko državno uređenje. Godine 1787. puteve i pristaništa. a ne smejući da brani svoje. Njegova odbrana tvrđave Kimburna na ušću Dnjepra. nalazila pred velikim komplikacijama u Poljskoj. ipak nije dovoljno sudelovala u ratu.“ Mislilo se na ništa manje. Tada otpoče poslednji rusko-poljski rat u XVIII stoleću u kom je Ruse predvodio Suvorov. koji se smatrao nepristupačnom tvrđavom na donjem Dunavu. tim ćutanjem tobože odobrio akt druge deobe Poljske. Na novo osvojenoj obali Crnoga Mora nikla je Odesa. dignuvši bunu. pobede kod Fokšana i Rimnika u Moldaviji.“ Ali treba priznati. koje su krunisane znamenitim ustavom od 3. nego na uništenje Turske Carevine i obnovu Carevine Grčke sa ruskim princem kao carem i sa prestonicom u Carigradu.—90. nijedan poslanik nije ni reči progovorio. Rusijina je reč bila presudna.). nije pomogla patriote. U Grodnu je poljski sabor u „sednici ćutanja“. ponekad iz daleka. naterao je poljsku prestonicu na predaju. na obalama su bile sagrađene dekoracije sela i dovedeni su. u kojoj ne hoteći da glasa za ruske zahteve. koje je postalo veoma akutno prilikom rata za oslobođenje severoameričkih naseobina Engleske. Rusija se. Vrhovni zapovednik Potjomkin nije se pokazao dorastao zadatku. koja je za vreme rata imala neprilika i čak i bezrezultatni rat sa Švedskom (1788. Od ruskih vojskovođa naročitu je slavu u ovom ratu zadobio genijalni i nepobedivi Suvorov. Ne zadovoljavajući se postignutim proširenjem granica i mnogobrojnim uspesima. koja je i dalje ostala u kmetskoj zavisnosti. Konzervativna stranka je stvorila protiv novog ustava „Targovicku konfederaciju“ i. Pruska — druga učesnica deobe — dobi Veliku Poljsku. ruska vojska uđe u Poljsku i brzo osvoji većinu zemlje sa Varšavom.). lepo odeveni seljaci. maja godine 1791. pozvala je Rusiju da posreduje. u pitanju slobode pomorske trgovine za vreme rata. prilikom svečanog putovanja carice Katarine i njenoga gosta. koja se tokom XIX veka razvijala neverovatnom brzinom. Pragu. pod neposrednim uplivom francuskih ustavotvornih radnja. stepa između Dnjepra i Buga.—1792.

Bojao se „jakobinske zaraze“ mnogo više nego Katarina II. putovanje Rusa preko granice. čuvajući jako centralizovanje vlasti i postojeći režim kmetske zavisnosti seljaka. Pavle nije krio da smatra majku uzurpatorkom svoje krune. zauzeo ostrvo Maltu. a među njima i veliki vojskovođa Suvorov. Suvorov je još jedanput proslavio sebe i 71 . koga je Pavle penzionisao i internirao na njegovom spahiluku. Sve ideje i uopšte sve što je dolazilo od matere Pavle je mrzeo i osuđivao. Radiščeva i Novikova. Između majke i sina nije nikad bilo razumevanja.). a donekle i celokupno stanovništvo prestonice. Ženio se dva puta. čak nošnju „jakobinskih“ okruglih šešira. koji su. u vojsci. neki i proterani. imao je i malu vlastitu vojsku uniformisanu na pruski način. poslao je svoje lađe u Jonsko More.“ U tom redu ideja Pavle se primio za velikog majstora katoličkog Malteškog Reda. to se između ostalog videlo i u tome što se on pričestio prilikom krunisanja sam. prema kojem Pavle nije bio sin Katarinin. smatrajući sebe za namesnika božjeg na zemlji igrajući neku prvosvešteničku ulogu.“ U glavnom Pavle je bio predstavnik policajnog režima: još kao mladić maštao je kako bi trebalo „narediti svima sve“. po iskazu jednog savremenika. Pavle je nastavio u stvari politiku tih istih ljubimaca. sa Poljacima se trudio da načini nekakav kompromis. Ova mera nije imala sreće. On je celog života osećao strah od seljaka i zato je naređivao surovo ugušivanje seljačkih buna i nereda. pokušao je da uniformiše plemstvo i građanstvo. iako je amnestirao osuđene u njeno doba. sa najstrožijom disciplinom. on je počeo da na dvoru. služiti za vreme cara Pavla. Napoleon Bonaparte. a naročito svoju najbližu okolinu. kao i slobodni podanici njegovi. Kad je odrastao. Uopšte. Doba cara Pavla I (1796-1801. a svoje trupe u Nizozemsku. Bio je ne samo okrutan policajac sa osobinama poluluda čoveka. koji su odmah posle njegovog dolaska na presto na više mesta izbili. da reguliše mode. uzeli velika maha za vreme njegove matere. čime je. proglasio „glavom crkve. i u krunidbenom proglasu pokušavao je da ograniči rad seljaka za spahije na tri dana nedeljno. a naročito u njegovoj blizini. Svojim policajnim režimom on je zamorio visoko društvo i oficirski kor. Međutim. impulzivan i nedosledan. gde su stradale od loše klime i nedovoljne hrane. uveo je u svu rusku vojsku neukusnu i neugodnu prusku uniformu. koju je uredio u duhu najstrožijeg policajnog nadzora nad svima i svačim. čiji je vojskovođa. tako da čak postoji neutvrđeno mišljenje. U spoljnjoj politici Pavle se iz početka držao miroljubivo. 1797. a ne iz ruku sveštenika. Pavle ih je dao batinati. kamo li ljubavi. Poslednjih godina svoje vladavine Katarina II se ozbiljno bavila mišlju da ukloni od nasleđa prestola svoga sina Pavla i da dovede na presto starijeg unuka Aleksandra. šta više i opasno. ali je u isto vreme pozvao seljake da mu polože zakletvu. osuđujući deobu Poljske i ukidanje njene samostalnosti. Govorilo se. što je napravio sebi neku vrstu vladičanskog odela i što je sebe u zakonu o prestolonasleđu god. kada su se seljaci tužili njemu na gospodare. Starije sinove: Aleksandra i Konstantina carica je jednostavno oduzela od roditelja. jer je on stalno terorisao svoju okolinu i svoje službenike. Mase časnika i činovnika njegove prethodnice behu otpušteni. koji se i inače u poslednje vreme labavo vodio. među plemstvom. pa je završio rat sa Persijom. da je Pavle javno obećao kako će kao car išibati i proterati u Sibir ljubimce svoje majke. Pavle je živeo odvojeno u varošici Gačini. „zaslužio sebi opštu pohvalu i zahvalnost celokupnog plemstva. i u Italiju. Ali. zabave i same misli svojih podanika. on se dao uvući u rat sa Francuskom. stavivši im na čelo velikog Suvorova. zatvorio je privatne štamparije. mnogo strožiju disciplinu i oštrije kazne. kako je on nalazio. da utiče na običaje. i to zbog Malte. kad je ona umrla. zabranio uvoz knjiga i nota iz inostranstva. Postavši car. što ga je dovelo do sukoba sa Francuskom. u svojim proglasima na narod tvrdio je da je zavisnost seljaka osnovana na božjoj volji.GLAVA XVII. bilo je veoma neugodno. nego još i čovek zagrejan nekim naročitim misticizmom. Mase slobodnih seljaka poklonio je svojnm ljubimcima. Obustavio je pripreme za rat sa Francuskom. Promenio je dvorske običaje na vojnički način. činovnicima i građanima goni raskalašenost i slobodoumlje.

kao Katarinu II. da otstrani Aleksandra od nasleđa prestola i da imenuje za prestolonaslednika jednog svoga rođaka. da hetman sprema izdaju. Ludorije careve se nastaviše. U međuvremenu došlo je do otvorenog rata između Rusije i Engleske. Svršivši. da se u maloruske gradove Kijev. i došao u dodir sa Napoleonom. otkazao saveznički ugovor Austrijancima i Englezima. proglase za caricu vladarku. koji je bio plemić poljskog porekla. Palen. koji je tada postao Prvi Konzul. očistivši Italiju od Francuza. septembra 1658. provališe u carev zamak i zatražiše od uplašenog Pavla da se s mesta odrekne prestola. odnosno o njoj znali. da li treba i sme Moskva da drži svoje posade po ukrajinskim gradovima. marta 1801. zbaci njegova sina Jurja i dovedu za privremenog hetmana Ivana Vigovskog. Zaverenici su međutim oduševljeno pozdravili prestolonaslednika Aleksandra. videći da nema šta da se nada od Pavla. Uz učešće engleskog poslanika i ruskog državnog potkancelara grofa Panjina. stradala ruska privreda. sa bunom Puškarenka. Sluteći opet da mu se radi o glavi. nedovoljno pomognuta od Austrijanaca. one su postajale sve nesnosnije i opasnije. Rada u Gadjaču je odobrila takozvani Gadjački Ugovor sa Poljskom. u koliko ga je bilo. bez ikakve potrebe i mogućne naknade. simpatisalo Englezima protiv svoga vladara — omraženog „tirana“. pod sledećim glavnim uslovima: pravoslavna vera uživa ista prava kao i katolička. Odmah iza smrti Bogdana Hmeljnickog. Uitvorta. Naljućen zbog toga Pavle je opozvao svoju vojsku.rusko oružje u nekoliko sjajnih bitaka. i 12. omiljen među uglednim Ukrajincima zbog svojih aristokratskih tendencija. bila je skovana zavera. najviše uz pomoć najamnih pukova. nezadovoljstvo viših krugova društva protiv Pavla. to su pridolazili novi zaverenici. stupila je u prepirku sa oficirima. tako da su u zaveru stupili. Ukrajina se ponovo vraćala u poljsko podanstvo. uputivši u Srednju Aziju jednu naročitu ekspediciju. podržavala je preko svoga poslanika u Petrogradu. t. Uitvort se vratio u London. šta više. prestolonaslednika sa ženom i velikog kneza Konstantina. prime moskovske vojvode i garnizoni. Tako je došlo do njegovog konačnog izbora za hetmana na Radi u Perejaslavlju. a poznat po svojim simpatijama za Poljsku. uspeli su da dobiju od prestolonaslednika Aleksandra pismeni pristanak za zbacivanje i interniranje njegova oca. Ali je odmah izbio demokratski pokret protiv novog hetmana. Poltavski pukovnik Puškarenko digao je bunu i ispočetka imao uspeha. u kojima je zabeleženo učešće Srba. U Švajcarskoj je veliki vojskovođa izveo svoj poslednji podvig — prelaz preko Svetogothardskog Prevoja i opasnog Đavolovog Mosta. kraj njegova izmrcvarenog leša. Nježin. tim pre što je od rata sa Engleskom. Naslutivši šta se sprema. kao i prestolonaslednikovica. Pavle je otpustio i zatvorio Panjina. Tada je Pavle počeo da sanja o nekim osvajanjima u Indiji. GLAVA XVIII. pravoslavni su izjednačeni sa katolicima i šest 72 . tražeći da nju. Međutim je. Na to dođe carska porodica. To je bilo jedno od najvažnijih pitanja ondašnjih moskovsko-ukrajinskih odnosa. Iako je on dostavio u Moskvu. Engleska. j. Prilikom ovoga izbora Rada odobri traženje poverenika moskovske vlade. Černjigov. koja je tamo strašno nastradala. Vigovski je počeo da aktivno izvodi svoju zamisao o ponovnom ujedinjenju Ukrajine sa Poljskom. u kom je rusko javno mnenje. pomisliše da to trče vojnici da spasu cara i pohitaše da Pavla udave oficirskom ešarpom. druga ruska vojska generala Korsakova bila tučena od Francuza na obalama Ciriškog Jezera. na čije je čelo stao upravo sam vojni guverner prestonice i šef tajne policije. oba starija sina careva i njegova žena. a udova Pavlova. Pavle se spremao da uhapsi caricu. Oni koji su već bili u carevoj spavaćoj sobi. zaverenici. Ali u taj trenutak začu se neka larma u susednoj sobi. starešine. prestolonaslednik je čekao rezultat u drugoj sobi. a pošto su odmah diplomatski odnosi sa Engleskom bili prekinuti. 7. kozačka staršina. koja je išla za tim da cara oglasi ludakom i stavi pod tutorstvo. Zaverenici preduhitriše Pavla i u noći između 11. Perejaslav i druge. Ukrajina od smrti Bogdana Hmeljnickog do kraja XVIII st. Pavle odmah pristade na to. ipak se u Moskvi odlučiše da pomognu Vigovskog.

hetman ima pravo da kuje svoj novac. i učestvovao je u ratu Turske sa Poljskom na strani Turske pomažući sultanu u odlučnoj borbi kod Bučača u Galiciji. koga proglasiše izdajnikom. prijateljstvo sa krimskim kanom je naprotiv dozvoljeno. 1687. ne videći u opasnosti drugoga izlaza. Ovaj nacrt novog ugovora bio je sa moskovske strane odmah zabačen. najzad je rešeno da neće više narod imati prava da smenjuje hetmana (17. Međutim na desnoj obali Dnjepra utvrdio se jedan od najpopularnijih i najznamenitijih hetmana Petar Dorošenko. odlučila da traži od Moskve povratak onog stanja. učesnicima borbi sa Poljskom daje se potpuna amnestija. Hmeljnicki sam morade otići u kaluđere. Dok su se tako razvijale prilike na desnoj obali Dnjepra. ostajući u Ukrajini. potvrdila Jurija Hmeljnickog za hetmana i primila ugovor predložen iz Moskve. Glavni moskovski zapovedcik u Ukrajini sazove ponovo Radu u Perejaslav. ali odriču se veza sa carem. Na jesen godine 1665. jer se na desnoj držao pomoću Poljaka. Pregovori 73 . Posle različitih pretendenata na levoj obali utvrdi se kao hetman Ivan Brjuhoveci. kasnije i mnogo ozbiljnije sa Karlom XII. Odlučni trenutak nastao je godine 1704. koji su imali raznoliku orijentaciju. koje su ograničavale prava hetmana i u rešavanju izvesnih spornih predmeta i u postavljanju viših vojnih časnika. Odmah iza toga na levoj obali Dnjepra izbi jak pokret protiv Hmeljnickog. Na desnu obalu Dnjepra nije se hetmanova vlast prostirala. Mazepa se mnogo trudio dižući škole i crkve. koja je slobodna od svakog danka. i u naročitoj tačci podvukli su zavisnost maloruske crkve od carigradskog patrijarha. Zemlja je bila jako opustošena i njeno se stanovništvo najvećim delom razbeglo. Sad je Rada. koga izabraše na takozvanoj Crnoj Rada u Gluhovu (1663. Uskoro zatim protiv Vigovskog digla se buna. da će u ukrajinskim gradovima biti carske vojvode. Prema Moskvi držao se veoma lojalno. većajući pod nadzorom moskovskih trupa. pojavljivali se različni hetmani. svršio se neuspehom. uz to okretnog i veoma pametnog diplomatu. Pokušaj Hmeljnickog da proširi svoju vlast na levoj obali Dnjepra. koje je bilo ugovoreno od starog Hmeljnickog. a za sebe da stvori položaj gotovo samostalnog vladara. Hetman onda postaje opet sin Hmeljnickoga. predao se potpuno moskovskoj vladi. Pored potvrde starih tačaka iz doba Hmeljnickog-oca. naročito pak od turske najezde i jednim je delom čak potpao pod Tursku. tim pre što po tačkama. on se kolebao između Krima i Poljske. sva Ukrajina stoji pod upravom hetmana velike kneževine Ruske Ukrajinske. a kasnije je postao sreski vojvoda u nekom dalekom kutu moskovske Rusije. dodate su nove. samo su pristali da puste moskovskog vojvodu u Kijev. uticajnog i veoma obrazovanog. Uređuje se u Kijevu akademija i priznaje se sloboda škole i štampe. hetman i starešine behu obavezni da se trude oko zbližavanja Velikorusa i Ukrajinaca. Tamo je zavladao haos. Vreme Mazepino karakteriše se oštrim socijalnim borbama narodnih masa protiv starešina. mladi Hmeljnicki pređe na poljsku stranu i prihvati Gadjački Ugovor Vigovskog. uz učešće građana i seljaka. Završio je svoju karijeru prešavši u Moskvu gde je bio interniran. izabraše za hetmana Ivana Mazepu. kozačkog plemića i čoveka bogatog. koje su primljene prilikom njegova imenovanja. kada je car Petar naložio Mazepi da pređe sa vojskom na desnu obalu Dnjepra i da pomaže poljskoga kralja u borbi sa Šveđanima. gde je ona.).). U drugom delu zemlje hetman Brjuhovecki. izgubivši oslonac kod kuće. Ruske čete uticale su posle na izbor hetmana. skupljena u mestu zvanom Žerdjajeva Dolina. Pored ponovljene dozvole Moskvi da drži svoje garnizone. Odlučni protivnik Moskve. Opet je potvrđeno. Mazepa je tada težio da odvoji Ukrajinu od Moskve. on je prvi od sviju hetmana otišao lično u Moskvu i dao potvrditi nove „tačke“ o odnosima Moskve prema Ukrajini. drugi je deo Ukrajine jako stradao od ratova. pobunjenici pozvaše moskovsku vojsku i proglasiše Vigovskog zbačenim sa hetmanstva. dok nije postao turski saveznik i štićenik.njihovih vladika treba da zasedaju u poljskom senatu. God. Turci i Tatari borili su se sa Poljacima.. najzad jedno vreme u ime Turaka upravljao je zemljom moldavski gospodar. u tim tačkama je bilo ugovoreno. oktobra 1659. poljska vojska i činovnici ne smeju ulaziti u Ukrajinu. Mazepa je u najvećoj tajnosti otpočeo pregovore sa protukraljem poljskim Leščinskim. da će car skupljati prihode po Ukrajini. kozaci nisu dužni da pomažu Poljsku u borbi sa Moskvom. Kada je iduće godine moskovska vojska pretrpela težak poraz kod Čudnova na Volini. a ne od patrijarha moskovskog.

ukrajinski manastiri preuređeni su na velikoruski način. izgubivši svoj 74 . Seosko stanovništvo sastavljeno je bilo od kozaka. u pravcu unifikacije Ukrajine sa ostalom Rusijom. Tamo je Polubotok i umro. čak i okrutnom politikom. Godine 1793. godine 1786. i na „pospolite“ ili slobodne seljake. godine 1785.“ Rumjancev se proslavio čvrstom. U jednom od carskih rešenja. koji je dobivao ogromna imanja. sem Galicije i Humske Rusije. Gospoda u više mahova traže. obustavljeno je za uvek davanje maloruskih činova. koji su sedili na tuđoj zemlji sa pravom odlaska u određene rokove. Neki carevi doglavnici.). upravna i sudska. šume. iako ga je o tome sa velikim nastojanjem molio vršilac hetmanske dužnosti. Na nekoliko mesta postavljani su ljudi. a „pospoliti“ po svome položaju sve se više približuju velikoruskim kmetovima. 1767.. njegovi doglavnici. pa su ih postepeno smatrali kao lična vlasništva. pripala je Ruskoj Carevini.. Pored hetmana. dok su prava hetmanova i pukovnika ograničena u nekoliko mahova specijalnim carskim ukazima. Kada je skoro iza toga Skoropadski umro. uz to su se oni koristili svakom prilikom da prigrabe bilo kupovinom. maloruske starešine dobiše pravo ruskih plemića. Hetmana je zamenio caričin poverenik. Iako je u Ukrajini bila dosta živa mala industrija i trgovina ipak je glavno zanimanje velike većine stanovništva bila zemljoradnja. naročito od vremena Mazepina. g. ali druge starešine vlada carice Katarine vrati u Ukrajinu. Vrlo brzo se pokazalo. kozačke starešine. general-guverner Rumjancov sa „Maloruskom Kolegijom. Svi su oni imali pravo na imanja prema rangu. dok su u Ukrajini izabrali potpuno odanog caru.) Razumovskog. budući upisani u naročiti registar. dok se narod u većini držao prema Mazepi hladno. delom izgnanog. Mazepa je delio žalosnu sudbinu Karla XII i umro je u izgnanstvu (god. bilo na neki drugi način tuđe njive. koja je trebala da upravlja Ukrajinom. koji nisu bili maloruskog porekla. Godine 1722. bašte. na molbu Polubotka i drugih starešina o izboru hetmana. Kozaci. dala je carici Katarini povoda da zatraži od Razumovskog ostavku i da ne dopusti više izbor hetmana. dok najzad Katarina II ukazom godine 1783. u Ukrajini su ukinute stare ustanove i zavedena su guvernijalna nadleštva. koji su vršili vojnu dužnost. trpela veliku bedu. između godine 1789—91. dobiše u Ukrajini velika nepokretna imanja. a naročito pak Malorusija. kada su se pojavile jake autonomističke i separatističke težnje. Naročito je okrutno postupio prema poslanicima i prema biračima za vreme izbora u čuvenu komisiju god. bilo je rečeno i to veoma oštro: „Svima je poznato da su od doba prvog hetmana Bogdana Hmeljnickog pa sve čak do Skoropadskog svi hetmani bili izdajnici i zato je naša država. pretvore u kmetove. bilo nasiljem. na nju su odmah prošireni svi ruski zakoni. kao i viđeni balkanski emigranti. Za vreme uprave poslednjeg hetmana Razumovskog učinjeni su zakonodavni pokušaji u tom smislu. da mesto oborenog. da se za njega stvori nasledno hetmansko dostojanstvo. koji su bili nalik na neku vrstu ministara. jer je car Petar preduzeo vrlo oštre i brze mere. prema ruskom zakonu od god. ciglane i t. Petar je ukazom otvorio naročitu „Malorusku Kolegiju“. pukovnik Pavle Polubotok. naročito na račun konfiskacija imanja Mazepinih pristaša. 1775. Godine 1784. livade. svi bez izuzetka. pa pukovnici i sotnici pretvaraju se u pravu naslednu gospodu.. Ukrajina na desnoj obali Dnjepra. mlinove. ipak je očigledno težio da ograniči ukrajinsku avtonomiju. Petar je onda stavio ukrajinsku gospodu pod istragu i naredio da se Polubotok i drugi najviđeniji ljudi zatvore u tvrđavu Sv. 1710. 1782. Iako je car Petar potvrdio uslove pod kojima se Ukrajina ujedinila sa Moskvom godine 1654.. d. na primer braća Miloradovići. u vlastelu. zabrani poslednjim „pospolitima“ da se slobodno sele.“ Međutim Polubotok i njegovo društvo nisu prestajali. Petra i Pavla. delom istrebljenog poljskog plemstva zauzimaju domaća gospoda. da se i formalno „pospoliti“. car nije dopustio da se izabere hetman. Postepeno. znatan deo kozaštva pretvara se u „pospolite“. Pod Katarinom II nevešta agitacija izvesnih pristalica poslednjeg hetmana (1748—1764. i ovo je izazvalo seobu mnogih kozaka u Tursku i Ugarsku. ukrajinski kozački pukovi su ukinuti. da traže povratak starih prava. a inače beznačajnog pukovnika Ivana Skoropadskog. Istorija naroda na levoj obali Dnjepra to je istorija njegova postepenog podjarmljivanja. takozvana „generalna strašina“. Kod hetmana su se stalno nalazili carevi komesari.sa Karlom XII behu otkriveni i celo preduzeće Mazepino bilo je osujećeno.

Ovi takozvani „mladi prijatelji“: knez Adam Čartoriski. 1785. Doba cara Aleksandra I. Ipak su se čuli oduševljeni liberalni govori u društvu. a ne samo plemićima. u koju je ušao čak i znameniti revolucionarni pisac Radiščev. iščezavaju po gradovima nekad veoma važne ekonomske i verske crkvene zajednice. Godine 1804. koji je radio na velikom planu preuređenja „ružne građevine“ ruske carevine. prema kome je stvorena zakonska mogućnost. u kojoj se veoma istakao sa svojim Vesnikom Evrope talentovani pisac Karamzin. da se odmah iza toga otrovao. kao i prodavanje pojedinih članova seljačkih porodica. kao i odvojeno od svojih porodica. seljaci su i dalje prodavani bez zemlje i na licitaciji. Rešeno je. izdat je prvi zakon o univerzitetima i opšti plan narodne prosvete. a posle ministar spoljnjih poslova. takozvana „bratstva“. narodna kultura i osobine narodnog života čuvaju se poglavito od strane širokih narodnih masa. Dozvoljeno je dalje. napadali su „jakobinske težnje“ mladoga cara i njegovih „mladih prijatelja“. da budu vlasnici nepokretnih imanja van gradova. Tako se Senat nije nikad više tim pravom poslužio sve do prve revolucije god. dosta štura staleška samouprava plemenitih opština. Iščezava u gradovima starinska samouprava na osnovu iz Poljske pozajmljenog nemačkog „magdeburškog gradskog prava“. zakon o slobodnim zemljoradnicima. što su ukinuti poslednji tragovi kolegija Petra Velikog i što je uređeno deset ministarstava. Narodni dijalekat. Sve ove mere. kao i dolazak stranaca u Rusiju. Inicijativom jednog od velikaša i veleposednika. ostaju kao neka vrsta slobodnih seljaka. Ministri i ministarstva stavljeni su pod. Speranski. Tokom XVIII stoleća opštenarodna samouprava. U pripremnim radovima učestvovao je i budući ljubimac i prvi doglavnik Aleksandrov. car je naredio da se taj ukaz ipak izvrši. Harkovu. GLAVA XIX.vojnički karakter. Već prvih meseci Aleksandar se latio reformatorskog posla. da seljaci dobijaju slobodu neposrednim sporazumom sa spahijama. kojima se ne može poricati dobra svrha. očekujući novo progonstvo u Sibir. grofa Sergija Rumjancova izdat je godine 1803. Novog vladara Aleksandra I.. 1905. i ženu mu caricu Jelisavetu prestonica je dočekala sa neopisanom radosti. odvojeno od cele familije. oličena u „Generalnim Radama“. kome je vraćen „pređašnji sjaj“ i dato pravo da stavlja primedbe na neuputne ukaze i zakone. knez Kočubej i Novosiljcev činili su takozvani „tajni odbor“ uz cara. a između prve i druge revolucije samo je jedanput stavio primedbu na jedan carski ukaz. Kazanu i Vilni. graf Pavle Stroganov. jer su sa te strane u punoj meri zadovoljene njihove socijalne aspiracije. koje nisu duboko zasecale u ruski državni život. u manjoj meri od sveštenstva i građanstva. Od celoga toga rada. pretvara se u odane sluge ruskog carskog prestola. nadzor Senata. Među njima je bilo i Ministarstvo Prosvete. i sasvim slabo od strane plemstva. Umesto svega toga pojavljuje se od god. više manje beznačajnih mera. poljski velikaš i ruski državni podsekretar. Kijevu. da se otvore novi univerziteti. i drugim slobodnim stanovnicima carevine. U liberalnoj komisiji za sastavljanje novog zakona Radiščev je jedared dobio tako surov ukor za svoje slobodoumlje. preuređena je centralna uprava zemlje tim. prosveta je prvi put tada postala posebna grana vrhovne uprave. i to u Petrogradu. pored spomenutih. S druge strane. Raspadaju se. Bile su uklonjene najomraženije ličnosti i mere srušenog režima. Kada se Senat usudio da stavi primedbu na jedan ukaz. naročito u Moskvi. u konzervativnim krugovima. kao i lokalna samouprava pukova i stotina brzo opada. Za izradu novih zakona i pregled starih imenovana je naročita komisija. osećao se sveži dah u književnosti. ipak su nosile više dekorativno obeležje: poslednji zakon ostao je gotovo bez posledica. Dozvoljeno je slobodno putovanje Rusa u inostranstvo. ostalo je sila raznog materijala pisanog na 75 . dozvoljen je uvoz stranih knjiga i skinut je sekvestar sa privatnih štamparija. a Senatu je preporučio da se mane tih primedaba. Ukrajinska gospoda koja su dugo vremena u većini težila aristokratskoj Poljskoj. do duše samo nominalni. naročito u publistici. Godine 1802. Zabranjeno je štampanje oglasa u službenim novinama o prodaji seljaka javnim putem.

tako da se Aleksandar I morao zadovoljiti samo izjavama simpatije i odanosti poljskog plemstva. koja je pod Napoleonom zadavala Aleksandru i njegovoj okolini velikih briga. Aleksandar nikad nije zaboravio tu nesrećnu bitku. a austriski car se odmah iza toga odrekao zvanja rimsko-nemačkog cara. loše snabdevena. za kratko vreme bile strašno tučene i naterane u begstvo.. a onda i do raskida sa velikim takmacem Engleske u to vreme. i pored brojne nadmoćnosti.francuskom jeziku. car se zaleteo u rat sa Napoleonom. Ali je pruska vojska blagovremeno dojurila na rusku granicu. zaključena je druga koalicija protiv Napoleona. Prirodno je. naročito je u tom pogledu bio jak uticaj kneza Adama. Ruska vojska je zakasnila na bojište u južnoj Nemačkoj. Krajem novembra ruska vojska. nego je čak podržavala jednu vrstu poluzvaničnih diplomatskih odnosa sa Francuskom. juna 1807. kao i veći deo artiljerije i komore. sasvim uništi prusku vojsku. „izmirenje Rusije sa Engleskom“ bio je neposredan rezultat smrti cara Pavla. Rusija nije zaključila formalan mir sa Francuskom. Međutim. izradio je plan bitke. dobivši obilatu novčanu pomoć od Engleza i sklopivši savez sa Austrijom. Kroz nekoliko dana došlo je do sastanka cara Aleksandra i 76 . teško je stradala u zimu godine 1806—1807. koji je bio potpuno siguran u svom poznavanju terena i okolnosti i duboko ubeđen u nesumnjivu pobedu. koje se u oktobru 1805. sa ostacima austriske.. decembra 1805. tokom godine 1806. po blatu i snegovima Istočne Pruske i Poljske. iz koje se jedva spasao.. žita. našavši se iznenada pred Francuzima u ofanzivi. osnovan na sasvim krivoj pretpostavci: da se Napoleon sprema na povlačenje i da ga treba u tom povlačenju razbiti i sprečiti. Međutim je ruska vojska morala da se iz Češke povuče u Moravsku. u varošici Austerlic (Slavkov). gde se sastao sa Aleksandrom. gde je glavni deo austriske vojske bio zarobljen u tvrđavi Ulmu. Ruska vojska pretrpela je teške gubitke i bila je naterana na povlačenje u neredu (14. ceo plan pokazao se kao pogrešan i neostvarljiv. Ona je imala velikih posledica. U jutro 2. Ruska vojska. vodeći pod Kutuzovim dosta uspele borbe sa Francuzima. gomile papira koje nisu imale nikakva uticaja na tok državnih poslova i objavljene su tek u naše dane. Austrija je izgubila Dalmaciju i Boku. Uz put učinio je pokušaj da obnovi Poljsku. nazvao je tu bitku austerličkom. sa Francuskom. „Mladi prijatelji“ bili su intimni carevi savetnici i u poslovima spoljnje politike. Austriski generalni štab. skupilo u zamku Čartoriskih u Pulavima. drva. Posle njegove smrti trebalo je pošto-poto učiniti ratu kraj. lana i konoplje. gde se smestila vrhovna komanda Napoleonova. jer je razbila prvu koaliciju protiv Napoleona. obe vojske su se odlučno sukobile kraj Fridlanda na jednom vrlo uskom zemljištu. U isto vreme on je uspeo naterati Portu da objavi Rusiji rat. opet na podsticaj Engleske. u Olomuc. Rat sa ovom državom. I ovog puta ruska je vojska zakasnila na bojište. eventualno u samo ličnoj uniji sa Rusijom. koja je odavno postala za Rusiju najbogatija pijaca za izvoz gvožđa. zauzela je položaje u moravskoj ravnici na istoku od Brna. decembra 1805.). koji je na dan posle bitke noćio u zamku Kaunica. u kojoj je Rusija učestvovala. O obnovi Poljske pod takvim okolnostima nije moglo biti reči i zato je poljski patriota knez Adam dao ostavku na položaj ruskog ministra spoljnjih poslova. najviše je uzrujao javno mnenje protiv pokojnog cara. u kojoj su učestvovale Rusija i Pruska. kraj Jene i Aueršteta. Posle niza beznačajnih čarki i komplikovanog manevrisanja. Napoleon je ovom prilikom proglasio obnovu Poljske. Za Napoleona je poljsko pitanje bilo veoma lep mamac i u njegovoj vojsci nalazila se posebna poljska legija. a zamenio ga je beznačajni baron Budberg. Prajsiš-Ejlau). gde je Aleksandar proveo nekoliko nedelja pred pohod protiv Napoleona.. ali neko vreme nije ni ratovala. koji se nadao pomoću Aleksandrovom obnoviti poljsku kraljevinu u njenim istoriskim granicama. iako se lepo držala u sukobima sa Napoleonom (Pultusk. zaključenom 26. te su ruske i austriske trupe. Posle nekoliko diplomatskih sukoba. Po miru u Bratislavi. Austriski car bi prinuđen da napusti Beč i da se skloni u Moravsku. Nekoliko pukova beše zarobljeno u celini. U glavnim svojim linijama politika Aleksandrova prvih godina bila je anglofilska. da su mir i prijateljstvo sa Engleskom doveli prvo do zategnutih odnosa. sumpora. posednuvši ruskim trupama pruske delove Poljske. tako da je ova carevina tim aktom i pravno prestala da postoji. tako da je Napoleon uspeo da. Napoleon. Aleksandar je bio sam svoj ministar spoljnjih poslova.

delimično obnovljene u obliku Velike Vojvodine Varšavske pod francuskim tutorstvom i nominalnom vlašću saksonskog kralja.) cele Finske do reke Torneo i severnog Ledenog Mora sa Alanskim Ostrvljem. Taj se rat vodio godine 1809. j. Na Balkanu. šta više. Napoleon nije obećao ništa stvarno Aleksandru i nije ga pomagao u likvidaciji borbe sa Turskom započete zbog Napoleonova podbadanja Porte protiv Rusije (smenjivanje komandanta i vlaškog gospodara. uz to 77 . ali nije više radio sa „mladim prijateljima“ „tajnog odbora“. U koliko je Aleksandar mogao da bude nezadovoljan pasivnim držanjem Napoleonovim u ruskoturskom i rusko-švedskom ratu. U „vazduhu Tilzita“ rodilo se kratko prijateljstvo careva i carevina. dok se Rusija upravljala po načelima neokrnjene autokratije. i bilo je očigledno da javno mnenje ne odobrava savez sa Francuskom i prekid sa Engleskom. Povratak Aleksandrov u Petrograd bio je dosta žalostan. kneza Kurakina. Napoleon je dobijao odrešene ruke u zapadnoj i srednjoj Evropi. odličan stil i umešnost. Neverovatna radinost. Ali zato Rusija nije izgubila ni jednog parčeta svoga zemljišta i nije platila nikakve otštete. pridružio joj je i one finske krajeve. izvanredno dobro disciplinovani um. Ovaj rat. dok su švedsko građanstvo i plemstvo bili u većini za pridruženje Rusiji. koja je prešla u otvorenu „frondu“ protiv vladara. udešen je ponovni sastanak obojice careva u nemačkom gradu Erfurtu. da se snađe i u praktičnoj politici. a i Rusija je dobila na ime naknade za svoje učešće u ratu trnopoljski okrug u Istočnoj Galiciji.. Međutim je Aleksandar uporno stajao uz Napoleona i godine 1808. Aleksandar je dao naročito uređenje Finskoj. Zanimljivo je da su finski seljaci vodili ogorčenu borbu sa ruskim odredima. Ali još pre mira sastao se finski sabor u gradu Borgo i proglasio je Aleksandra za finskog velikog kneza. kao neka pozorišna predstava. t. Kao magistar teologije predavao je kratko vreme u teološkoj školi. Rusija je takođe objavila Austriji rat. Za vreme cara Pavla taj knez je postao ministar. u kom su se naročito istakle sjajne osobine ruskog vojnika. Kao posledica tih odnosa došao je nominalni rat sa Engleskom. sve dok nije došao u komisiju za izradu zakona sa zvanjem i pravima državnoga sekretara. Bitka kod Vagrama rešila je i taj rat u korist Napoleona. Oba vladara učinila su sve da očaraju i prevare jedan drugoga. pored diplomatskih prekinuti i trgovačke veze sa Englezima i zabraniti uvoz robe na engleskim brodovima u ruske luke. Po ugovoru o miru. Tom prilikom Aleksandar je potvrdio slobodu i ustavna prava Finske. i nisu izmenile ni jednog kuršuma. koji je dosta jako pogodio rusku privredu. ali su ruske i austriske trupe na svaki način izbegavale sukob. zatim je bio privatan nastavnik kod jednog velikaša. uz Rusku Carevinu bio je uopšte dosta dvosmislen: 1) on nije bio jasan u smislu njenih pravnih veza sa carevinom. ruski generali i oficiri nisu krili svojih simpatija prema Austrijancima. u toliko je i Napoleon mogao da bude ogorčen držanjem Rusije u njegovom ratu sa Austrijom. a dotle da ostane pod francuskom okupacijom. i u pitanjima najzamršenije teoriske politike. Po Bečkom Miru Austrija je bila jako okrnjena. gde je u Boki i duž južnih dalmatinskih obala. Sin jednog siromašnog seoskog popa Speranski je počeo da uči u nekom manastiru. iako nije sazvao njen sabor. došlo takođe do sukoba između Francuza i Rusa i Crnogoraca —. Prusija je morala da plati veliku otštetu. njegovih nemačkih saveznika i poljske države. pod jednim šatorom. ali jako okrnjenu u korist samog Napoleona. koji se zvao Mihajlo Mihajlović Speranski. Prvi sastanak udešen je. posle je svršio bogosloviju i visoku teološku školu u Petrogradu. a Speranski šef njegovog kabineta. Slovenački i veliki deo hrvatskih krajeva ustupljeni su Francuskoj i zajedno sa Dalmacijom i ukinutom Dubrovačkom Republikom sastavljali su Napoleonovu Ilirsku Kraljevinu. Ali položaj Finske. na skeli usred Njemena. Aleksandru je pošlo za rukom da spase Prusku. sa promenljivom srećom. koji su tobož pomagali Srbe). od koga je stradala ruska privreda i sasvim ozbiljan rat sa Švedskom. nego sa državnikom visokog poleta. i 2) Finska je bila ustavna pokrajina. krenut uticajem Engleza. Iza Tilzitskog Mira car Aleksandar se opet odao reformatorskom radu. Velika Vojvodina Varšavska povećana je na račun Austrije. dok je Rusija morala prekinuti odnose sa Engleskom i pristati na takozvanu kontinentalnu blokadu. a naročito interese veleposedničke aristokratije.Napoleona u Tilzitu na Njemenu. koje je Rusija osvojila još za vreme Petra I i carice Jelisavete. pa je tu ostao i dalje. završio se potpuno pobedom Rusije i osvajanjem (mir u Fridrihsgamu 1809. Šta više.

otmeno ponašanje — sve je to dovelo Speranskog do najvećeg položaja i počasti u državi. Skoro posle Tilzita on postaje omiljeni referent carev, prati ga u Erfurt kao šef njegova civilnog kabineta, a nakon povratka postaje prvi doglavnik Aleksandrov. Speranski je radio na stvaranju sistema ruskih zakona, u prvom redu građanskog zakonika i na planu preuređenja ruskog državnog ustava. Glavne linije ovoga plana su sledeće: vrhovna vlast ostaje po zakonu apsolutna, ali stvarno se ograničava zakonima i sistemom državnih ustanova. Neposredno pod carem nalazi se darev kabinet i Državni Savet, sastavljen od velikaša koje imenuje car; taj Savet ujedinjuje sve grane vlasti. Zakonodavna vlast delomično se prepušta Državnoj Dumi, sastavljenoj od narodnih poslanika. Vlast izvršna nalazi se u rukama ministara, koji odgovaraju naročitom Upravnom Senatu; za zajedničke poslove ministri se sakupljaju u Komitet Ministara. Sva država razdeljena je na gubernije, srezove i „volosti“ (nekoliko sela); u svakoj takvoj jedinici radi samoupravna skupština, zvana Duma. Volosnu Dumu biraju svi vlasnici nepokretnog imanja. Zatim, Dume biraju svoje odbore i poslanike više Dume. Na takav način Državna Duma proizlazi iz narodnih izbora, ali u četiri stupnja. Osnovna ideja je Speranskog, da nema vlasti bez pristanka naroda. Posve je jasno, da je ovakav, za ono doba prilično napredan, plan reforme logički vodio ka ukidanju kmetske zavisnosti seljaka. Ova liberalna i donekle demokratska tendencija Speranskog uzrujavala je rusko plemstvo, naročito „veliku gospodu,“ koju je Speranski vređao i svojom sjajnom karierom i nekim merama, koje je ona smatrala kao opasne. Uz to, Sperdnski je bio izrazit frankofil u politici, iako „angloman“ u nekim svojim privatnim običajima i ukusima. Protiv Speranskog vodila je aristokratija stalnu borbu, ali je on imao pristaša u višoj trgovačkoj buržoaziji i kod nekih birokrata, koji nisu bili plemićskog porekla. Razume se, nisu ga držale ove simpatije, nego jedino milost i poverenje carevo, i to samo dotle, dok nije došlo do raskida sa Napoleonom. Od celog plana Speranskog ostvarena je bila samo reforma Državnog Saveta, koji je pretvoren iz jednog malog intimnog konzultativnog tela u državnu velikašku skupštinu, u koju je car imenovao najuglednije državnike, poverivši stvarno rukovanje poslovima samom Speranskom. Otvaranje ove nove Skupštine na novu godinu 1810. bilo je vrhunac moći i slave Speranskog. Formula, kojom su otsada počinjali zakoni i druga važnija carska akta: „saslušavši naš Državni Savet“ izgledala je kao neki početak ustavnog doba u Rusiji. Speranski je sproveo kroz Državni Savet zakon o reformi Senata i vrlo važne i korisne mere za saniranje ruskih državnih finansija. Bile su još sprovedene neke ispravke u uređenju ministarstava; i to je bilo sve, što je uspeo da sprovede Separanski. Njegov plan je ostao samo na papiru i dugo vremena smatran je za državnu tajnu. Središte agitacije protiv Speranskog bio je dvor careve sestre, velike kneginje Katarine, koja je svojim ponašanjem i pameću jako podsećala na njenu znamenitu babu (Katarinu II). Kod nje, u gradu Tveri, bio je primljen od cara znameniti publicista i pripovedač Karamzin, onda već državni istoriograf koji je uručio caru svoju „Zapisku o Staroj i Novoj Rusiji“. Ovaj je spis, napisan veoma žučno i energično, odlučno osuđivao shvatanja Speranskog, a sadržavao je i čitavu filozofiju ruske istorije u duhu konzervativnog obožavanja samodržavne vladavine, i to sa jako istaknutom simpatijom ka moskovskoj Rusiji i delomičnom osudom reforama Petra Velikog. Karamzin se uz to javljao kao apologet plemstva. Ali tada još pad Speranskog nije dozreo (mart 1811.). Godinu dana kasnije, pošto je rat sa Francuskom bio sasvim na pomolu, car Aleksandar otpusti Speranskog, koji je bio odmah, po carevu nalogu, uhapšen i stražarno sproveden prvo u Njižnji Novgorod na Volgi, onda u daleki Perm, gde je ostao interniran, sve do godine 1818. Međunarodna situacija, počev od godine 1809., razvijala se u pravcu novog francusko-ruskog rata. Prijateljstvo sa Napoleonom nije donelo Aleksandru očekivanih koristi, a ruska privreda, kao što je rečeno, u izvesnim granama ozbiljno je stradala od prekida odnosa sa Engleskom. Pod uticajem pogođenih visokih društvenih krugova car Aleksandar je gotovo ukinuo „kontinentalnu blokadu“, i izdao je carinsku tarifu, koja je osetno štetila francuske trgovačke interese. Uz to poljska politika Napoleonova, koja je, i pored sviju uveravanja, očigledno išla za tim da uspostavi Poljsku Kraljevinu u njenim granicama od godine 1772., bila je stalno puna nezgoda i opasnosti za rusku državnu politiku. Isto tako su se sukobljavali interesi francuske i ruske politike i na Balkanskom 78

Poluostrvu, gde je Rusija vodila naporan i težak rat sa Turskom, imajući cromenljivu sreću u tom ratu, koji se vodio sa prekidima, dok je Francuska nastavljala sa tradicionalnom politikom. Ratovalo se i na Kavkazu. Godine 1804., izbio je Prvi Ustanak Srba. U vezi s tim podneo je mitropolit karlovački Stevan Stratimirović caru Aleksandru preko prote Samborskog, dvorskog sveštenika njegove sestre velike knjeginje Aleksandre, supruge ugarskog palatina, jedan memorandum o položaju srpskog naroda, o potrebi da se car zauzme za nj i o mogućnosti stvaranja jedne velike slovenske države. Memorandum Stratimirovićev, pisan teškim sloveno-srpsko-ruskim jezikom, bio je za cara Aleksandra prerađen, ali izgleda, da se car na nj nije mnogo obazreo. Isto tako bez ozbiljnih posledica svršilo se i putovanje prvog srpskog izaslanstva u Petrograd. Po odluci skupštine, držane u Ostružnici, pođoše u Petrograd, početkom septembra 1804., preko Vlaške, srpski poslanici prota Matija Nenadović, Petar Novaković-Čardaklija i Jovan Protić. U Petrogradu beše srpsko izaslanstvo ljubazno dočekano i primljeno dvaput na poduži razgovor od kneza Adama Čartoriskog. Jezgro se cele diskusije sastojalo u rečima kneza Adama, koji je odobravao držanje Austrijanaca, što „nisu mogli pogaziti ugovor, isto tako, kao što sada i Rusija ne može da pokvari ugovor (sa Portom).“ Poslanstvo se, ne dobivši stvarno ništa, vratilo natrag. Međutim, ustanak se produžio, i Rusija sama zagazi u rat sa Turskom. 11. januara 1807., ruski zapovednik na balkanskom bojištu, general Mihelson, uputio je Karađorđu pismo, stupajući s njim na taj način prvi put u dodir, i pozvao ga je na daljnju borbu sa Turskom i na proglašavanje nezavisnosti od Turske, što iziskuje „dostojanstvo“ srpskog naroda. I zaista, uskoro je došlo do prekida srpskih pregovora sa Turskom. Od toga vremena nastaje uža saradnja između Rusa i Srba, i, kao najjači znak ove saradnje, javlja se zajednička vojnička borba srpskih i ruskih odreda u okolini Vidina, gde se odlikovao Milenko Stojković, koji je bio nagrađen ruskom sabljom sa natpisom „za junaštvo“. Isto tako je i Karađorđe dobio od cara na poklon sablju sa natpisom „Braniocu Vere i Otadžbine“. Već 17. juna 1807. god. došao je u Srbiju kao ruski diplomatski agent, Konstantin K. Rodofinjikin, rodom Grk. On je igrao veoma važnu ulogu u srpsko-ruskim odnosima, pa i u unutrašnjoj srpskoj politici. Karađorđe nikad nije imao prema njemu poverenja, a i u vladinim srpskim krugovima, pa čak i u narodu, nisu mu mnogo simpatisali, kao Grku, naročito zbog njegova prijateljstva sa beogradskim mitropolitom Leontijem, tipičnim fanariotom. Rodofinjikin bio je zvanično u Srbiji poverenik ruske vrhovne komande na balkanskom bojištu. U tajnoj instrukciji rečeno je bilo Rodofinjikinu, da ruski car „neće ostaviti nikakva moguća sredstva da im pomogne; samo kad se u njih uveri, da se oni u svima svojim radnjama neće nikako kloniti od toga, već da će se saobražavati sa pravcima Ruske Carevine“. Postoji i ugovor između Karađorđa i carevog ađutanta, markiza Paulučia od 27. juna 1807. U njemu je predviđen potpun protektorat Rusije nad Srbijom, s tim da se upravnik i viši vojni i civilni časnici postavljaju ukazom carevim. U tom ugovoru obećana je bila obilata ruska pomoć Srbima u svima oblicima. Ali su odredbe tog ugovora bile više želje i namere nego stvarnost. Od 1807—1810. ratovali su na istočnom bojištu Srbi i Rusi zajedno protiv Turaka i imali nekoliko uspeha. Od tih zajedničkih borbi najslavnija je pobeda na Varvarinu (6. septembra 1810.). Nepovoljni obrt međunarodne politike za Rusiju promeni situaciju na štetu Srba. Rusi biše prinuđeni da prekinu ratovanje na Balkanu i da u Bukureštu sklapaju mir s Turcima (16. maja 1812.). U osmoj tačci ugovora o miru predviđena je za Srbe opšta amnestija i jedna vrsta samouprave, koju će sporazumno izraditi Porta sa ustanicima. Rusija je želela, da u onim po sebe teškim prilikama učini za Srbiju što može. Međutim, sultan je nalazio, da su to veliki ustupci za Srbe i odbio je da ratifikuje tu tačku Bukureškog Ugovora. Sultan je mogao tako postupati, jer Napoleon beše na putu ka samom srcu Rusije. Malo posle toga, Porta je prešla preko svih obzira i uništila je srpsku samostalnost. Karađorđe i mnogi drugi prvaci, nakon jednogodišnjeg interniranja po austriskim tvrđavama, pređoše u Rusiju, gde su ih sve srdačno primili. Pored velikih i sitnih državnih pitanja careve Napoleona i Aleksandra delila su i mnoga lična pitanja. Nepovoljno primljena i na brzu ruku prekinuta prošnja Napoleonova, koji je tražio ruku 79

Aleksandrove sestre Ane; zatim francuska aneksija Oldenbuške Vojvodine, čiji vladari behu bliski rođaci Aleksandrovi; najposle, rusko ponovno prijateljstvo s Engleskom, sve je to davalo građe za novi sukob. Bilo je samo pitanje, ko će koga preteći i ranije preći u ofanzivu. Zaključivši savez sa gotovo celom Evropom, i obećavajući Poljacima obnovu njihove kraljevine, Napoleon je pretekao Aleksandra, pa je u junu 1812. god. sa vojskom od preko 600.000 ljudi prešao rusku granicu i odmah bez boja zauzeo prestonicu litvanske velike kneževine Viljnu. Ruska vojska bila je razdeljena u tri glavna dela: jedan je vodio general Barklaj De Toli (oko 120.000 ljudi), drugi knez Bagration (oko 45.000), a treći general Tormasov (oko 35.000). Po osnovnom planu trebala je armija Barklajeva da se povlači i da Napoleona uvlači sve dublje u zemlju, dok je Bagration imao da udari na bok i pozadinu francuske vojske. Zbog ogromne nadmoćnosti Napoleonove druga polovina plana bila je očigledno neostvarljiva. S toga se glavni zadatak ruskih armija sveo samo na to, da što pre dođu u međusobni dodir. Napoleonova namera beše da spreči ujedinjenje ruskih armija. Ali, blagodareći izdržljivosti i brzini manevrisanja Rusa, kao i hrabrosti ruskih zaštitnica, dve su se glavne ruske armije sastale, dok se treća držala pasivno. Ona je privukla na se jedan Napoleonov odred, sastavljen većim delom od Austrijanaca, koji su isto tako sada izbegavali sukobe sa Rusima, kao što su Rusi na „miran način“ ratovali s njima godine 1809. Slično su postupali i Prusi, kojima je Napoleon izdao naredbu da zauzmu Rigu i da zaprete Petrogradu. Naišavši na prvi otpor, Prusi su zauzeli pasivan posmatrački stav na zapadnoj Dvini. Međutim je Napoleonova glavna armija napredovala, a ruska se vojska postepeno povlačila, ali uvek sa borbama, Najozbiljniji boj beše kraj Smoljenska, starog utvrđenog grada, koji je tom prilikom najvećim delom izgoreo. Zbog stalnog povlačenja mnogo su osumnjičili Barklaja kao stranca, da je tobože u vezama sa Napoleonom. S toga je Aleksandar najzad pristao, da imenuje vrhovnim zapovednikom starog generala Kutuzova, Suvorovljeva učenika, koji je baš tada završio rusko-tursko ratovanje. Više iz političkih nego iz strateških razloga, pred samom Moskvom, kraj sela Borodina, rešio se Kutuzov da primi glavnu bitku. Ceo dan 26. avgusta trajala je vrlo uporna bitka, u kojoj su i jedna i druga strana pokazale veliku hrabrost i u kojoj su Rusi, u glavnom, zadržali svoje položaje. Ali, kada su uveče prebrojali gubitke, našlo se, da je ruska vojska toliko nastradala, da joj je bezuvetno bilo potrebno naglo pribiranje. S toga se povukla prema Moskvi. U Moskvi je nastala panika i begstvo većeg dela stanovništva, i evakuacija državnih nadleštava i državne imovine. Sve je izvršeno u takvoj hitnji, da je neprijatelju ostavljena ogromna masa ranjenih Rusa (oko 25.000). S početka se mislilo da se Moskva svakako brani, ali u noći 1. septembra u selu Filjama, kraj Moskve, na ratnom savetu, protiv mišljenja većine generala, Kutuzov je naredio povlačenje ovim znamenitim rečima: „Sa gubitkom Moskve još nije izgubljena Rusija; naređujem povlačenje.“ 2. septembra ušao je Napoleon u Moskvu gotovo sasvim napuštenu, ali, i Napoleonova vojska beše proređena; ona je već spala na manje od četvrtine onog, što je imala na početku rata. Nije utvrđeno, iako se stvar više puta utvrđivala, kako je Moskva ovom prilikom zapaljena. Nesumnjivo je požar Moskve jako pogoršao položaj Napoleona i poslužio kao signal za veliki narodni pokret. Seljaci, koji su se dotle kolebali, listom su se digli protiv osvajača i ometali su njihovo snabdevanje. S druge strane, Napoleon je učinio ogromnu grešku ostavivši na miru Kutuzova. Ponuda mira, učinjena caru Aleksandru, ostala je bez odgovora. Kutuzov je čak odbio da zaključi i primirje. Bez dovoljno hrane, s proređenim trupama, u dalekoj i neobičnoj sredini, Napoleon se osetio u velikoj nezgodi. S toga se u oktobru odluči na odstupanje. Tom prilikom razorena ruska prestonica bila je konačno opljačkana, a učinjen je i varvarski pokušaj, da se Kremlj baci u vazduh. Napoleon je hteo da odstupi u Ukrajinu, ali nije mogao tuda da prokrči put, nego je morao da skrene na stari smoljenski drum i da odstupa preko razorenih mesta. Ruska vojska je išla u stopu za njim, dok su ga strašno uznemiravali kozačka konjica i neredovne seljačke čete. Uz to su prešli u napadaj i oni ruski odredi, koji su dotle bili na sporednim bojištima. Kritički položaj Napoleonove vojske postao je neizdržljiv, kada je nastupila vrlo rana i surova zima. Francuska vojska bila je u Rusiji sasvim uništena, tako da su svega hiljadu gardista ga puškama i devet topova pod maršalom Nejom prešli u redu rusku granicu. Napoleon je još pre konačne katastrofe napustio 80

da ove odluke nisu ušle u zapisnike i ugovor. što su ponovo došli na francuski presto.. rat je produžen. „Sveta Alianca“ morala je da bude. Pruske i Austrije. Sve do kraja marta 1814. koji je većina evropskih vladara primila. kod Licena. bio je ne samo konzervativan. a pored toga protiv njega je ustao i švedski kralj — bivši njegov maršal Bernadot. Kutuzov je smatrao da treba prestati sa ratovanjem. kod Budišina. na Vaterlou. Za sklapanje trajnog mira i likvidaciju posledica Napoleonovih ratova. U proleće 1815. na novu godinu 1816. a Pariz je kapitulirao 31. da li treba nastaviti rat.000 ljudi pojavi u Nemačkoj. na predlog Aleksandra I. posle niza intriga i diplomatskih borbi. Napoleon je onda zahvalio na prestolu i bio je interniran na ostrvu Elbi. po opštem duhu ugovora. dok su saveznici dobijali sveže snage i sve veću nadmoćnost. Stradanje Francuza i njihovih saveznika na povlačenju (među njima i hrvatskih i srpskih graničara. Spaslo je Evropu od te nevolje begstvo Napoleonovo sa ostrva Elbe. napokon se Napoleon našao dosta daleko od Pariza sa ostacima svojih snaga. Ali teške gubitke Francuza nije bilo lako popunjavati. Svi svedoci govore čak i o slučajevima ljudožderstva. pokazala gotovost da pregovara s vođom novog ustanka. koja je težila da povrati revolucijom poremećeni legitimitet i mir u međusobnim odnosima država. takozvane Restauracije. Austrija je dobila Ilirsku Kraljevinu i veliki deo severne Italije sa Mlecima. Milošem Obrenovićem. borilo se sa promenljivom srećom. Njegovo iskrcavanje u Francuskoj i oduševljeni prijem u celoj zemlji. da će ih Bog nagraditi za njihove žrtve. dalju ofanzivu u kojoj su se ruskoj vojsci pridružili i Prusi. Francuska je vraćena u svoje granice iz godine 1792. Ali je car Aleksandar naredio početkom godine 1813. ali bez stvarne središnje vlasti i pravog narodnog jedinstva. U stvari. u svom proglasu na narod. ali od njih nije bilo velike koristi. Aleksandar I je izjavljivao. koje je Napoleon regrutirao u Ilirskoj Kraljevini) ne daju se opisati. ponajviše zbog nastojanja cara Aleksandra. i da očuva neokrnjena prava prestola... oltara i vladajućih sgaleža. 1815. Njemu najviše imaju da blagodare Burboni. koja je bila najveća po broju učesnika u toku sviju Napoleonovih ratova. Naročito je austriski car bio za mirne pregovore. To je bio akt takozvane Svete Aliance. I nije bio usamljen. Uspeh Rusa olakšao je i položaj Srba. Porta je morala voditi računa o svojim obavezama prema pobedničkoj Rusiji i odmah je. car Aleksandar je bio obećao naročite povlastice i parlamentarni ustav. U Rusiji. prožeta idejama Evanđelija. u okolini Lajpciga.žalosne ostatke svoje razbijene armade. ceo pravac ondašnje politike. Ali tokom 1813. ali su one stvarno postojale. Evropa se gotovo nalazila pred novim. ispraznio je Nemačku. Sudbina rata bila je rešena u Nemačkoj u oktobru 1813. Saveznici se tad počeše kolebati. ratom. snagama Engleza i Prusa. Napoleon je bio nateran na povlačenje i do kraja godine 1813. Napoleon je uspeo da na brzu ruku skupi nove znatne snage i da se sa 200. u njenim etnografskim granicama. nego i reakcionaran. godine njega su napustili mnogi nemački vladari i austriski car. Ipak se Napoleon dobro držao i u nizu sukoba sa saveznicima. Na kongresu nisu bila rešavana samo međunarodna pitanja. šaljući narodu svoj carski pozdrav i tvrdeći da su zasluge naroda u prošlom teškom ratu neizmerne. nego je odlučena u opštim linijama i unutrašnja politika država potpisnica. U trodnevnoj „bici naroda“. što je bilo „uzeto na znanje“ od strane kongresa. Poljska je pretrpela takozvanu „četvrtu deobu“ ukidanjem Varšavske Velike Vojvodine i ponovnom podelom njenih zemalja između Rusije. Ali i ruska vojska je teško stradala i pretrpela goleme gubitke. Verni su mu ostali samo saski kralj i Poljaci. utvrđene su nove granice evropskih država. naročito kod Drezdena tukao ih je. Na tom kongresu pokazala se jaka protivnost u interesima saveznika. ovog puta međusavezničkim. U prevodu na običan jezik ova svečana izjava značila je da će u Rusiji 81 . sazvan je bio veliki kongres u Beču. ujedinili su saveznike. Na drugom Bečkom Kongresu (1815. a i na osnovu jednog naročitog akta. Poljskoj.). Od nemačkih država i državica obrazovan je nemački savez. On je bio kao neka vrsta arbitra međunarodne situacije. Ipak. Ulazak cara Aleksandra u Pariz bio je vrhunac njegove slave i moći. marta 1814. Ovog puta rat je bio rešen bez neposrednog učešća Rusa. Razume se. po zamisli njenog inicijatora cara Aleksandra. Starodrevni grad Krakov proglašen je slobodnom republikom. Aleksandar se ponovo pokazao kao najodlučniji protivnik Napoleonov.

u očajnim molbama upućivanim na cara. bili su u isto vreme i seljaci i vojnici. Tako. Ali sve je to bila samo dekoracija: u suštini svojoj život naseljenika bio je pravi pakao. faktičku upravu nad Rusijom. estonskih i ruskih seljaka kmetova u baltičkim pokrajinama. postao. Ali jedino što je bilo učinjeno. gde se i sada pokazuje njegova spavaća soba (1819. ušavši u crkvene poslove. da je Arakčejev ostao kraj cara. nakon kratkog „medenog meseca“ ustavne slobode. Car Aleksandar. pravi pravcati verski zanešenjak. Za vreme njegovog ministrovanja cenzura. Ogromnu senzaciju napravila je revizija. Arakčejev je posle nastavio isto tako odanu službu caru Aleksandru i bio je na veoma uglednim položajima još pre velikog rata. Najkrupnija ličnost iz okoline cara Aleksandra. nezadovoljni i razočarani. gledalo se na dobre odnose i mir u porodici. kome je bio potpuno odan. Arakčejev je nekako umeo da dobije neograničeno poverenje cara Pavla. s vremenom. u kojima se pokazalo da car Aleksandar ne misli ozbiljno da bude ustavan vladar. da se dogovaraju o zajedničkoj akciji za spasavanje režima stvorenog 1815. Posle pregleda kazanskog univerziteta on je predložio. tako da je surova disciplina izazivala ne samo stalno nezadovoljstvo. koja je tamo postala strašna socijalna bolest.).). ali pošto je ipak nezgodno 82 . pazilo se na to da ljudi budu potpuno obezbeđeni. bivši dugogodišnji carski poverenik kod Svetog Sinoda. koji su živeli u tim naseljima. gotovo ateist i lakomisleni salonski junak. U Nemačkoj se razvio jak pokret za ujedinjenje. na primer. gonila je književnost. nego i u privrednim i u celokupnom privatnom životu. Vladari i njihovi ministri sastajali su se na naročitim kongresima. pokoravajući se ne samo za vreme tih vežbanja. u drugoj polovini njegove vladavine. birokratsko policajno uređenje i kmetska zavisnost seljaka. Uredbe koje je Arakčejev za ove naseobine izradio izgledale su pune humanih ideja: od oficira se tražila strpljivost i pravednost. godine. Markantna ličnost među državnicima Aleksandrova doba beše knez Aleksandar Goljicin. Narodi su. pošto su njegove „naredbe trebale da budu primane kao i carski ukazi. ali je nekako uklonjen iz okoline Pavlove baš u najopasnije vreme zavere. brinuo se najviše o čuvanju međunarodnog reda. oko godine 1820. god. Nekadašnji slobodni mislilac. kada su ga oborili još mračniji tipovi. koji se posle upravljao prema pogledima svoga novog šefa..). nastalo je uzajamno nezadovoljstvo i podmukle borbe. na više strana došli u sukobe sa svojim vladaocima. u Opavi (1820. koja je spadala u njegov resor. Goljicin je.“ Glavni životni posao Arakčejeva behu takozvane vojne naseobine. koju je sproveo u Kazanu na Univerzitetu neki Magnicki. u čestim izgredima protiv vlasti. a prema univerzitetima i slobodi nastave preduzete su bile naročite mere: suspendovano je.) i u Veroni (1822.ostati neokrnjen carski apsolutizam. nego i potpuno očajanje među naseljenicima. oni su se u isto vreme stalno vojnički vežbali. po nalogu carevom. spremao je neki nacrt „Državne ustavne povelje“ za carevinu. U kraljevini Poljskoj. Gotovo odmah posle svršetka Bečkog Kongresa počelo je izvesno revolucionarno strujanje. a uticajni poljski krugovi nisu pokazivali volje. a ponekad i u otvorenim bunama. da se taj zavod prosto poruši. Ljudi. Pobeda južnoameričkih revolucionara i proglas nezavisnosti latinskih republika preko Atlanskog Okeana bili su prvi ozbiljni udarac novom sistemu. ona je bila. Car Aleksandar je aktivno sudelovao na svima tim kongresima: u Ahenu (1818. ministar prosvete i crkvenih poslova. a onda. Govorilo se da zavera ne bi uspela. da budu lojalni prema vladaru. naročito na red i čistoću. državni sekretar Novosiljcov. naročito sa tuđincima. i baveći se seoskim gazdinstvom. prepuštajući svojim doglavnicima. Mera je bila nesrećna i dovela je do proletarizacije seoskih masa. inspirisina reakcionarnim načelima Bečkog Kongresa. nekadašnji liberalni saradnik Speranskoga. ali bez zemlje. to je bilo oslobođenje lotiških. nastrožijoj vojnoj disciplini. stavljeno pod sud. Poslednjih godina bio je stvarno neograničeni gospodar Rusije. Ali se vraćalo ponekad i na staru liniju. na prvom mestu generalu Arakčejevu. Što se tiče politike cara Aleksandra u Rusiji. sve do 1824. u Ljubljani. koje se javljalo u mnogobrojnim samoubistvima. a kamo li prema carevini. pun misticizma i mračnjaštva. Raspoređeni po svojim kućama. beše grof Arakčejev. a onda otpušteno zbog liberalnih nazora nekoliko najboljih profesora petrogradskog univerziteta. Nešto se govorilo u vladinim krugovima i o pitanju oslobođenja seljaka. u glavnom.

kao što su. na primer. onda samo plemića i. U društvima stalno se vode razgovori o politici i društvenim teorijama. Tada se javlja genije Puškinov. koji izdaje svoju ogromnu Istoriju Ruske Države u 11 svezaka (dvanaesta sveska izišla je posle smrti piščeve). Karamzina. Duh protesta oseća se i u vrlo plastičnom i divnim ruskim jezikom napisanom pozorišnom komadu Gribojedova Nesreća od pameti. razvila su se u krugovima ruskih intelektualaca. Zapadnoevropska politička i ekonomska književnost čita se na veliko i u originalu i u prevodima. koji je onda bio gospodar duša. Delo je epohalno. kastrata. arhimandrit Fotije. Mnogo je izrazitija. duhoborci čija nauka predstavlja neku vrstu moralnog i spiritualietičkog hrišćanstva. koji su želeli da postanu pravi sveci. i to kao nenadmašan majstor forme i stiha i kao veliki znalac ruskog jezika. profesori prirodnih nauka upućivani su na Sveto Pismo. Puškin predstavlja svoga junaka Onjegina kao čitaoca engleskog ekonomskog pisca Adama Smita i kao „dubokog ekonoma“. Policija prati Puškinovo kretanje i goni ga. Tako su. misli i srdaca mlade Evrope. Atmosfera mističkog ludila obuhvatala je cara sve više. Pored više-manje salonskih mističkih vežbanja gospodskih društava. dubokog i nežnog liričara. a širila se i po svima društvenim krugovima. mudrog basnopisca Krilova. Dimitrijeva. Pod uticajem Francuske Revolucije i ratova. kći velikog pobednika kod Česme. koji čini prelaz sentimentalnog pravca ka romantizmu. I sam car mnogo uživa u „blagočestivim“ razgovorima arhimandritovim i rado sluša njegove spasonosne savete. Uz Fotija javlja se i mistička ženska-grofica Orlova. on luta po Južnoj Rusiji i Kavkazu. a i nesavremeno po svojoj istoriskoj i političkoj filozofiji. dok su se mlađi i napredniji (u književnom smislu) elementi okupljali u društvu zvanom Arzamas. javlja se i mračni i svirepi pokret skopaca t. Deržavina. veoma zanimljive i sa estetskog i sa političkog gledišta. Ondašnje rusko društvo najviše je cenilo Puškina kao revolucionarnog pesnika. iako pesnički slabija. lirika revolucionarnog pesnika Riljejeva. oficira. da je sam car prijateljski razgovarao sa vođom ovih ludaka. Puškin je smatran kao velik već onda. Razvija se potpuno talenat finog pesnika klasičke umetničke škole Baćuškova. kao i mnogo dublje „građanske“ pesme prepisuju mnogi i uče napamet. I u književnosti javljaju se raznovrsne struje. U njegovoj znamenitoj knjizi „Pokušaj jedne teorije poreza“ nalazimo između ostalog i sledeće reči: „Jedna uređena država ne sme svoje blagostanje da osniva na nepravdi“ i da prema tom ugnjetavanje jednog staleža od drugih ne može da bude temelj blagostanja jednog velikog naroda. Sklon romantizmu on potpada pod moćan upliv Bajrona. j. u ogromnoj većini. Sve jači reakcionarni kurs cara Aleksandra sa jedne strane. Veliko vrenje u društvu ogleda se u stvaranju svakojakih zajednica i kružoka. život i književna karijera starih pisaca Heraskova. na primer profesori i studenti trebali da budu neka vrsta kaluđera. oko koga se grupiše čitava plejada malih pesnika. Pričalo se. jednog od najvećih umetnika ruskog stiha. iako sada potpuno zastarelo. najpre sa maglovitom humanitarnom i liberalnom tendencijom. pošto je to stvar mrska pred Bogom.rušiti univerzitete. a onda sa određenim prevratničkim ciljem. koji su svojim moćnim okultnim delovanjem na ruskom dvoru toliko nahudili i ugledu carskog prestola i pravilnom toku državnih poslova i samoj sreći i blagostanju Rusije. Uza nj daje oduške svom bujnom temperamentu u. kao i usled neposrednog dodira sa Evropom. dok. Napregnutost verskih osećanja ogleda se za vreme Aleksandrovo i u jačanju sekata. iz biblioteke su imale biti izbačene vrlo mnoge „nezgodne“ knjige. vrlo sočnim i borbenim pesmama i mladi Aleksandar Bestužev (Marljinski). Kneza Goljicina istisnuo je sa njegova položaja neuki mističar. on je stavio u izgled niz mera za „njegovo ozdravljenje“. prilikom ratovanja i logorovanja u njoj ruskih četa. Završava se. njegove žučne i beskrajno duhovite epigrame. Reakcionarni pisci i „ljubitelji književstva“ skupljali su se u zajednicu nazvanu Beseda ljubitelja ruske književnosti. probudili su i 83 . daleki rođak budućeg ruskog velikog romanopisca. nastavljajući svoj rad. tajna udruženja. as druge strane vesti kako se car spremao da odvoji od Rusije neke pokrajine bivše kraljevine Poljske i da ih doda svojoj samoupravnoj Poljskoj. a medicinarima je bilo zabranjeno secirati leševe. Kondratijem Selivanovim koga su njegovi poštovaoci smatrali nekim sinom božjim a u isto vreme i Petrom III! Uopšte društveni pokreti u doba Aleksandrovo bili su vrlo živi. Od domaćih pisaca se ističe Nikola Turgenjev. tip svirepoga mračnjaka i preteča kasnijih mističkih tipova. Žukovskog.

a u red. nalazili su se pesnik Riljejev. zaverenici su smatrali. i vrlo opsežan referat o tom bio je dostavljen caru u Taganrog. 2) u opštim tužbama protiv zuluma lokalne administracije i najzad 3) „držao sam da će. društvo Ujedinjenih Slovena bilo je osnovano od inžinjerskog poručnika Borisova. U Severnom Društvu glavni teoretičar beše Ništa Muravjov. gde se on nalazio kraj bolesne supruge i gde je sam oboleo. pored toga. Vlada je bila o svemu dobro obaveštena. koji je odmah celu stvar javio kuda je trebalo. iako je to bio čisto lokalni pokret bez ideološke motivacije i određenog revolucionarnog obeležja. Bilo je tu lica i iz viših krugova i dobro poznatih caru. ova je izazvana s jedne strane zamršenošću pitanja o nasleđu prestola i za jednu monarhiju veoma neprirodnim stanjem kada nema cara. Između Petrograda i Varšave vodila se živa prepiska. s druge strane odlučnošću zaverenika da učine pokušaj državnog udara. izbila je gotovo neočekivano pobuna u Semjonovskom gardiskom puku. na primer general Orlov. Godine 1820. Taj referat car je ostavio bez posledica. politički teoretičar. jedan od učesnika. Rusija je trebala da postane federativna monarhija sa carem na čelu. pisao je već tada. da je ovaj ukaz imao samo dekorativni karakter i da se na nj malo ko obazirao. a od oficira i činovnika tražena je pismena izjava da neće ulaziti u tajna društva. koji je izradio ustavni projekat za Rusiju. a na prvom mestu braći umrlog cara: velikom knezu Nikoli u Petrogradu i presumptivnom prestolonasledniku careviću Konstantinu u Varšavu. da je stanje Rusije takvo da prevrat mora neminovno doći. poglavito u glavnim središtima druge armije. pored Srba i drugih Slovena. jer se većina apsolutno složila u tome. Smrt cara Aleksandra. a naročito šta da se radi sa carskom familijom. kojoj su oni davali istoriski naziv Zemaljskog Sabora. državnog udara. Godine 1825. Kmetska zavisnost seljaka trebala je da bude ukinuta. tražili sporazum sa Poljacima. I jedni i drugi mislili su da put vodi preko vojne pobune. verovatno od trbušnog tifusa. tajno zahvalio na nasleđu prestola. a onda pitanjima praktične politike. samo je 1. da se može preći na posao. Knez Sergije Trubeckoj. da je treba svakako ukloniti. naročito pak general-guvernera petrogradskog 84 . što su oni težili ka sveslovenskoj republikanskoj federaciji. na navaljivanje nekih velikaša.revolucionarne i nacionalističke ideje Rusa. jer je veliki knez Nikola proglasio carem carevića Konstantina. Umesto raspuštenog i relativno mirnog i lojalnog „Saveza Opšte Sreće“ stvorila su se dva nova tajna udruženja: Severno i Južno. Dva poslednja društva radila su na ruskom jugu. za ovo mišljenje on je nalazio razloge u ovim pojavama: 1) u čestim pobunama seljaka protiv spahija. kako da se dođe do ostvarenja društvenih ciljeva. ali uz građansku jednakost samo su imućni staleži dobivali politička prava. S njim se slagala većina „severnjaka“. Car Aleksandar je bio obavešten o postojanju tajnih udruženja i u glavnom je znao njihove težnje i glavne ličnosti. Na čelu Severnog Društva. oni su bili svi mahom republikanci i pristaše najoštrijih mera. Oni su čak odredili i rok — veliki vojnički manevri godine 1826. Ali Aleksandar nije preduzimao nikakvih oštrijih mera protiv tajnih udruženja. ipak su ga veoma ozbiljno shvatili i u krugovima tajnih udruženja i na dvoru. obrazovanje vojnih naseobina biti uzrokom prevrata“. na čelu Južnog Društva stajao je pešadiski pukovnik Pavle Pestelj i potpukovnik Sergije Muravjov. imenovanja provizorne vlasti sastavljene od vođa zavere i liberalnih velikaša i saziva ustavotvorne skupštine. uvodili su još i Erdeljce i Mađare. izišao carski ukaz kojim su sva tajna udruženja zabranjena i rasturena. Taj carević se godine 1823. avgusta 1822. „Južnjaci“ kao i „Sloveni“ behu mnogo radikalniji. u jednoj zabačenoj palanci. Originalnost „Ujedinjenih Slovena“ sastojala se u tome. ujedinjenih slovenskih naroda. Razume se. u prvom redu prava biranja državnih i pokrajinskih sabora. čiji bi položaj potpuno ličio na onaj predsednika Severoameričke Unije. ali njegov akt u tome smislu nije bio objavljen. koja je došla neočekivano. Društva su se najviše bavila pretresanjem problema političke teorije i preuređenja ruske države. koje su postajale sve češće i sve duže. Dibič. dala je maha ozbiljnoj revolucionarnoj opasnosti. sa sedištem uprave u Petrogradu. već potpuno revolucionarnog karaktera. ali ga je našao iza careve smrti šef njegova štaba. — kada će se izvesti državni udar. inžinjerski kapetan Nikita Muravjov i gardiski generalštabni poručnik knez Evgen Oboljensni. Njima se kasnije pridružilo još i „Društvo Ujedinjenih Slovena“. sam krilni ađutant carev.

smatrajući činovništvo nepouzdanim i pokvarenim. Senat se našao u Zimskoj Palati i nisu ga mogli uhvatiti. umešan u zaveru. (1825-1855. pukovnik Sergije Muravjev. dok bi određene ubice uklonile velikog kneza Nikolu. da ubede pobunjenike. iako u isto vreme nije imao velikog poverenja ni u birokratiju. proglasi carem svoga brata.grofa Miloradovića. koji nije ni video optužene. Onda je počelo beskrajno istraživanje. Ali. unevši mučan elemenat straha u njegov život i njegovu politiku“ pa ga je utvrdila u njegovoj gotovo slepoj privrženosti načelima konzervatizma i vojne discipline. Diktatorom je bio imenovan knez Sergije Trubeckoj. pa Bestužev. Za vreme znamenite veleizdajničke parnice protiv Decembrista (učesnika u decembarskoj pobuni) on je dolazio u neposredan dodir sa većinom optuženih. koje je car Nikola smanjio i „ublažio. uspeo je da se spase u inostranstvo. koga je smrtno ranio Kahovski. na koga je pucao pesnik Kiheljbeker. saslušavanja i suočavanja. Već uveče pobunjene čete bile su razoružane i internirane a veliki broj zaverenika. gde je perom nastavio započetu borbu. u isto vreme. te ovu petoricu osudio milostivo samo na vešala. snagama. decembra Zimska Palata pokazala se jačom od zaverenika. a njegovim pomoćnikom pukovnik Bulatov. dok su ostali — njih 121 na broju — otišli većinom na robiju. jer im mase nisu pružile nikakvu znatniju pomoć. i oni su brzo propali bez ozbiljne borbe. stupio je car Nikola I na presto. Dosta mlad (nije još imao 30 godina) i nedovoljno iskusan. da se pokore caru. svome glavnom tužiocu. ona ga je lično jako uplašila. pri kom se naročitom veštinom odlikovao sam car. 14. Usred ovih pregovora stigle su velikom knezu Nikoli vesti o zaveri. i Kahovski — umrli na vešalima. Zaverenici behu spremili plan bune. pošto se ranije tajno zahvalio na nasleđu prestola. među njima i sam „diktator. i desila se neka vrsta čuda: optuženi i usmeno i pismeno izložili su caru. pa onda artiljeriju. moralni teror pri saslušavanju. GLAVA XX. vođa južne bune. zauzeti senatsku zgradu.“ Vrhovni Sud uvažio je carsku želju. on je.“ te je petorici glavnih vođa zamenio smrtnu kaznu čerečenja na četiri dela nekom drugom smrću „pri kojoj se ne prosipa krv osuđenih. naterati Senat da suspenduje carsku vlast i da imenuje privremenu vladu. grof Speranski. Trebalo je odbiti zakletvu. ni grof Miloradović. Budno čuvajući socijalne povlastice plemstva.“ pohvatani i dovedeni u Zimsku Palatu. moralne i fizičke patnje uhapšenih po kazamatima tvrđave Petra i Pavla. Tako su 13. Carević Konstantin. Pobeda vlade novoga cara Nikole bila je potpuna: pobunjenici nisu uspeli da prošire svoju akciju.su izložili mnoštvo svojih ideja u iskazima i dali su kritičku sliku ondašnjeg stanja Rusije. Pobunjenici. ova petorica — pesnik Riljejev. On je težio da upravu države što više birokratizira. potpuno iskreno svoje mišljenje o stanju države i o merama. Ulogu glavnog „noža“ ustanka preuze na se zanešenjak Kahovski. ni veliki knez Mihajlo. koje je on smatrao kao stalež zaražen duhom bune i težnjama ka ograničavanju samodržavne carske vlasti. osudio je zaverenike na strašne kazne. koje treba preduzeti da se žalosno stanje popravi. a u kojem je ulogu državnog tužioca igrao niko drugi do nekadašnji liberalni ministar cara Aleksandra. „okaljan krvlju podanika“ (izraz samog cara u pismu careviću Konstantinu). jula 1826. Pošto nisu mogli ni mitropolit. car je upotrebio prvo konjicu.). hteo da vlada i upravlja. Pobunjeni moskovski puk proveo je gotovo čitav dan sa nekim malim delovima drugih pukova i gomilom civilnih ljudi među kojima je bilo mnogo radnika. stojeći na Senatskom Trgu. Topovi su rešili sudbinu dana. ona je ulila u nj nepoverenje prema svima društvenim pokretima i društvenim. koji nije bio loš. Carevanje Nikole I. (Doba „zvanične narodnosti“). Tragedija Decembarske Bune učinila je veoma dubok utisak na cara. Vrhovni Sud. Pored toga. Od celokupnog prestoničkog garnizona samo je jedan puk odbio da položi zakletvu caru Nikoli. držeći plemstvo po mogućnosti daleko od efektivnog učešća u državnim poslovima. Car je 85 . pukovnik Pestelj. Nikola Turgenjev. a u prvom redu prema plemstvu.

car Nikola je smatrao svojom svetom dužnosti da i van granica carevine pazi na održavanje postojećeg reda i da odmah interveniše. prema rečima ministra spoljnjih poslova grofa Neseljrodea sastajao u tome. Ali je i ta ustanova izgledala caru nekako opasna. hteo ga je popraviti nekim neosetnim reformama i. Zatim je trebalo da se iz te ogromne građe izvade norme postojećeg prava. a provodio je mnogo vremena proučavajući ona pitanja koja su dolazila preda nj. pitanje o kmetskoj zavisnosti seljaka bilo pretresano u devet tajnih odbora. Taj „Odbor 6. i to porazna. Ovu kritiku i uopšte impresije. pa da se one sistematiziraju. Car je odobrio samo prve dve mere. a veliki broj zakonodavnih predmeta rešavao je konačno i bez saslušanja Državnog Saveta. ali sve to nije zasecalo duboko u suštinu stvari. Tako je postao jedan dokumenat. Radi toga je ceo taj rad ostao bez ikakvih bitnih posledica. da nisu čak ponekad ni sami ministri znali. izašlo je tajno naređenje carevo da se obrazuje jedan uži odbor za proučavanje spisa. ministarstvima koja su svoje obrazložene predloge podnosila na mišljenje Državnom Savetu. i u jednom i u drugom vršeći neku vrstu Sizifova posla. koji je posle kod cara stalno ležao na stolu. car je upotrebio za rad na reformama. da šef kancelarije istražne komisije. kodificiraju i izdadu u obliku zbornika ili takozvanog „Svoda“. j. onda neverovatno sporo i sa stalnim strahom da nekakva najskromnija. ali tako da ih niko ne bi primetio i da bi postupne i gotovo neosetljive promene što manje menjale postojeći red. t. Iz njegovih mnogobrojnih pisama. koji su ostali od pokojnog cara i pitanja o popravkama u državnom uređenju. tog velikog savetodavnog tela. najsitnija reforma ne izazove „lažna umovanja“. iz njihovih projekata i pismenih iskaza. da skupi ruske zakone i utvrdi sastav ruskog zakonodavstva. car se u zakonodavnoj delatnosti služio i redovnim putem. dobijene od procesa. te je Speranski sa svojim saradnicima uspeo da prikupi i rasporedi građu i izda 25 ogromnih svezaka „Prve pune zbirke ruskih zakona“ od 1649—1825. na primer. nered i bunu. gde ona opada. gde god stigne. koji bi imali za zadatak da pretresaju celokupno stanje države. Car Nikola nije više posle toga sastavljao odbore. da je imao izvesnih ideja. u tolikoj tajnosti. Postojeće pravo sistematski je izloženo bilo u 14 svezaka „Svoda zakona Ruske Carevine“. napravi izvod iz zapisnika saslušanja tih „zločinaca“. Sav je posao bio 86 . Ali ovaj je rad sprovodio čisto birokratski. Kao plod tih većanja izašlo je više predloga za nove zakone i različne reforme. on je postao omražen kod sviju naprednih ljudi u Rusiji i van nje. najzad. rezolucija i primedaba po različitim predmetima. godine. Najzad. zatim nekoliko svekaza druge „Pune zbirke“. da je car Nikola bio izvanredno savestan u vršenju svoje vladarske dužnosti: oskudicu svoga bednog obrazovanja on je stalno popunjavao vrlo raznovrsnim i obilatim čitanjem. nego je proučavao i različne grane državne uprave i javnog života. Speranski je predložio. Car Nikola je naručio čuvenom reformatoru Speranskom. a u kom je data svestrana. koje je umeo da lepo izrazi i da je imao šire vidike i jaču pamet od mnogih svojih doglavnika. kao i iz njegovih govora u zatvorenim i tajnim sednicama Državnog Saveta. da „podržava vlast svuda gde ona postoji. Borovkov. Ali je sve njegovo staranje propa-dalo uzalud: on je bio u suštini stvari veliki utopista. Celog svog života on se borio sa duhom vremena i prenatrpanošću svakojakim poslovima. Trebalo je vršiti reforme. da je pomaže tamo. decembra“ radio je četiri godine i pregledao je ne samo hartije cara Aleksandra. u koju su ušli zakoni iz doba cara Nikole. kritika državnog i društvenog uređenja Rusije dvadesetih godina XIX veka. gde je otvoreno napadaju. Budni i strogi čuvar tog reda. stvorenog od njegova brata. Ali je za pojedina pitanja imenovao više tajnih stručnih odbora. sanjao je o tom da može sve rešiti sam. tako je. 6. trebalo je preraditi Svod u jedan zakonik. da se prikupe svi ukazi i uredbe sa snagom zakona izdati od 1649. vidi se da je car Nikola stekao veliku rutinu upravljanja državnim poslovima. jer je hteo očuvati jedan skroz truo društveni red. naređivao je ponekad kakav zaključak treba da bude primljen. Pored tajnih odbora. da je brani tamo. Zadatak se Rusije.“ Treba spomenuti još i to.naredio.. ako se taj red poremeti. on je ograničavao njena većanja. decembra godine 1826.. potonji senator. ali i to bez ikakvog stvarnog rezultata. da se rasporede hronološkim redom i tako štampaju. štetne razgovore. Kako je u svojoj borbi sa napretkom vremena nemilice sputavao slobodnu misao i surovo gonio nezavisne ljude.

te muzika i gluma. i daje mnoštvo značajnih filozofskih.) izdata je 15. Car Nikola smatrao je kmetsku zavisnost kao veliko zlo. Istina je. Bođanski. taj prvi veliki intelektualac-neplemić. Speranskoga zbirke predstavljaju monumentalno pravničko delo i bile su od nesumnjive koristi za Rusiju. velike je zasluge stekao liberalni doglavnik careva Aleksandra i Nikole. Nju je kvario reakcionarno-policajni duh čitavog režima. Posle smrti Speranskog. Lavrovski i sila drugih. kasnije ministar državnih imanja. a još manje podržavanja kod spahija-plemića. značilo bi učiniti nešto još mnogo gore“. pravnici Kaveljin. Univerziteti su godine 1835. koja se po spahiskim dvorovima nalazila u najgorem stanju. Umesto zatvorenog poljskog univerziteta u Vilni otvoren je ruski u Kijevu. Tako su u načelu univerziteti i gimnazije bili namenjeni za decu plemstva i činovništva. gotovo neizbežnih u poslovima ove vrste. Za prosvetu je činjeno dosta. Kiseljev je uprostio i znatno poboljšao administraciju sa državnim kmetovima. na kojoj je bio pretresan zakonski nacrt o fakultativnom oslobođenju kmetova po njihovom sporazumu sa spahijama. kao obavezan zakonik. Zabranjena je prodaja seljaka bez zemlje. pomagao njihovu zemljoradnju. dok Gogolj stvara rusku prozu. smanjio im je poreske terete. koja je počinjala ovim rečima: „Nema sumnje da kmetska zavisnost u sadašnjem njenom stanju jeste i kod nas zlo osetno za sve i očigledno. ali se budno pazilo da prosveta ne postane suviše pristupačna za šire krugove. i u više škole. da se na ruskim univerzitetima pojavljuju prvi put u većem broju ljudi dostojni imena naučnika: istoričari Solovjov. medicinar Pirogov. a 1. vlada nije išla dalje od pojedinačnih. Preživelo. Publicistika se razvija u filozofskim i polemičkim spisima slavenofila i zapadnjaka koji su dali pravac daljem razvitku ruske misli. Genijalni kritičar Bjelinski. imaju u to doba u Rusiji mnoge 87 . škole i bolnice. koje su išle zatim da se odstrane najgroznije zloupotrebe spahiskog prava i vrlo sporo smanji broj kmetova. Turgenjev. „Svod“ je bio uveden u život. da spomenemo samo najkrupnija imena. Ali taj primer postupanja države prema svojim kmetovima nije izazvao gotovo nikakvog interesa. Na jednoj sednici Državnog Saveta. Seljačko pitanje raščlanjavalo se u glavnom u dva dela: u pitanje o kmetskoj zavisnosti seljaka od spahija i u pitanje o pravnom i ekonomskom položaju seljaka-državnih kmetova. (1839. Više mladih naučenjaka poslato je u inostranstvo. Rjetkin. Putovanje tih državnih stipendista. vrlo skromnih mera. sveska „Svoda“. U tom poslu koji je trebao da bude kao neka vrsta primera za spahije. Granovski. Kao šef jednog odelenja Careve Kancelarije. Gončarov. estetskih. težio je da te kmetove pretvori u slobodne seljake. slaviste Sreznjevski. koja je sadržavala kazneni zakonik. koji je dopuštao seljacima da kupe slobodu prilikom prodaje imanja putem javne dražbe. jednim delom izrađen još od Speranskog. koji su u mnogim slučajevima bili kažnjavani smrću. Jedino se ozbiljnije radilo na preuređenju uprave i donekle gospodarstva kod državnih kmetova. bio je odmah posle objave nekako obustavljen. car Nikola je izgovorio znamenitu besedu. Puškin tada dozreva i daje svoju punu meru.. populariše i sudi golemu literarnu produkciju epohe. Bođanskog. Bilo je otvoreno puno novih katedara. Ipak su izvesni elementi iz nižih staleža prodirali i u srednje. I pored sviju mana. trulo i omraženo nasleđe kmetske zavisnosti ostalo je i dalje u svoj svojoj neprikosnovenosti kao najveća rugoba Rusije i pretnja njenom opstanku. a Ljermontov se takmiči sa starijim pesničkim genijem Puškinovim. Ali u prosvetnoj politici car-Nikoline vlade nije bilo iskrenosti. Dakle. jer je izazvao mnoge razgovore o predstojećem oslobođenju seljaka.gotov godine 1833. Vasilija Grigorovića po slovenskim zemljama čini važan datum u istoriji slovenske uzajamnosti. dobili malo slobodniji ustav. Nešto radikalniji zakon iz godine 1848. dok je trgovačko-zanatliski stalež trebao da se zadovolji sa školama od prilike ravnim nižim gimnazijama. nagrađenog grofovskom titulom. januara 1835. naročito kućne služinčadi. general grof Petar Kiseljev. Pri kraju ovoga doba javljaju se veliki pripovedači i romanopisci — Dostojevski. Sreznjevskog. Najzad i likovna umetnost. među njima naročito slavističke. ali dirati u nj sada. moralnih i društvenih ideja. donekle je izmenjen i poboljšan način oslobađanja seljaka putem sporazuma sa spahijama. Taj se odlikovao vrlo surovim kaznama za zločine protiv državnog uređenja. uredio im jeftini kredit. dok u književnosti imamo velik broj lepih talenata i značajnih pisaca. ograničeno je pravo spahija da svoje seljake mogu slati u Sibir na robiju.

i nije doživeo da bude predstavljan na pozornici za života piščeva. i on je tek neke od svojih spisa mogao da štampa. — pisao: „. Svi pokušaji reforama prestaju konačno godine 1848. Bez privrženosti k veri predaka svaki narod svaka osoba.. j. odan svojoj otadžbini. Pisemskog i Turgenjeva. zvaničnog optimističkog i reakcionarnog nacionalizma. a „Revizor“ se mogao prikazivati samo na ličnu intervenciju carevu. u Francuskoj i u Belgiji imala je naročitog odjeka u Poljskoj. a časopis u kom je obelodanjivao svoje misli. I koliko je drugih. I najkonzervativniji slavenofili bili su pod nadzorom policije. prikazana je strahovita slika socijalne nepravde i moralne pokvarenosti Nikolajevske Rusije.znatne predstavnike. Gribojedovljev spomenuti komad osakaćen je cenzurom. i ruski džin oslanja se na nju kao na kamen-temeljac svoje veličine. kao prosta vojnika. velikog kneza Konstantina. o slobodi štampe. Gogolja su šikanirali. gine. dok nije pao žrtvom salonske intrige. pripadnika sekata i otpadnika od pravoslavlja. jer sve što postoji dobro je. zlostavljano. Rusija je sačuvala vatrenu veru u spasonosna načela. ocepljenje 88 . nezgodne i nepovoljne za vladu. dugogodišnji ministar prosvete cara Nikole. t. Genijalnog ukrajinskog pesnika Ševčenka poslali su u daleko izgnanstvo. ono mrcvarenje slobodne čovečje misli i ličnosti. Začetnik ove teorije bio je grof Sergije Uvarov. Duboko i iskreno vezan.Srećom. neće nikada pri-stati na to da napusti ma i jednu samo dogmu svog pravoslavlja. Pri svem tom. To nije teško dokazati primerima: Puškin je stalno ometan u radu. prema različnim temperamentima i talentima. ni čak da živi.“ Kada se ovo prevede na običan jezik. Samodržavna vladavina. uz crkvu svojih predaka. Međutim je optimizam bio zvanično priznata i od vlasti širena nauka. isterao iz Poljske namesnika. Filozofa-publicistu Čadajeva proglasili su ludakom.. Bjelinskog nisu bacili u tamnicu samo zato što ga je policija. manje poznatih. te progone osoba starog verskog obreda. U pesmi i u romanu i pripoveci. našla na samrti. i otuda poslali na višegodišnju robiju u teškim okovima ni zbog kakvih dela. u najmanju ruku. kako to kaže u čuvenim stihovima konzervativni slavenofilski pesnik i filozof Homjakov. i nastojao je pred Zemaljskim Saborom („Sejmom“) da taj proglasi nezavisnost Poljske Kraljevine. koji je na tu intrigu i na smrt svog velikog pesničkog druga ispevao pesmu punu gneva i srdžbe. on je proganjan i zlostavljan. Ljermontov. mogućne su samo tehničke popravke i uklanjanje slučajnih zloupotreba nesavesnih činovnika. bio je obustavljen. Dostojevskog. pa onda slobodoumnih ljudi i. ni da se osnaži. ograničenje delatnosti drugih priznatih konfesija. odveli na gubilište. U to je doba skovana znamenita doktrina takozvane „teorije zvanične narodnosti“. i to neke grane prvi put u Rusiji uopšte (takav je slučaj muzike). to je osnovni. koji je — u svome godišnjem izveštaju caru godine 1833. već jedino zbog razgovora i čitanja knjiga zabranjenih od vlade i planova o oslobođenju seljaka. a njegove kulturne drugove osudili su na razne kazne. i njegovu družinu na čelu sa talentovanim Mahajlom Butaševićem-Petraševskim osudili su na smrt. mračnjačkom. Hercena i Ogarjova naterali su na begstvo iz Rusije nakon progona i šikana.. Rus. bio je radi te pesme proteran na Kavkaz gde je našao preranu smrt. U isto vreme proglašenje načela pravoslavlja zahtevalo je. niti to što je ona bila „u sudovima crna crnom nepravdom“. Ono što je bilo najstrašnije u njoj nije bila samo anarhija uprave. više puta beskrajno glupom i samovoljnom cenzurom! Nije s toga čudno da su gotovo svi ruski pisci toga doba bili protivu režima. da žrtvuje ma i jedno zrnce bisera Monomahove diademe (praznična kamilavka moskovskih careva). ove važne činjenice ne mogu spasti cara Nikolu i njegovu vladavinu od stroge osude potomstva. gde se jedan deo poljske vojske i gradskog stanovništva u Varšavi pobunio. bez kojih ona ne može ni da cveta. u književnim radovima Gogolja i Grigorovića. na razne načine i sa različnih strana. Rus je uvek smatrao nju kao društvenu i porodičnu ustanovu. jer su svi ovi tvorci ruske kulture radili većim delom usprkos njegovim nastojanjima. Život u Rusiji izgledao je i konzervativcu Gogolju toliko odvratan da se osetio moralno prinuđen da pobegne iz Rusije. sa zabranom da išta piše i slika (on je bio veliki pesnik i talentovani slikar). Revolucija godine 1830. uslov političkog opstanka Rusije. došavši da ga uhapsi. a urednik stavljen pod nadzor policije. to znači: nikakvih ozbiljnih promena. stavljeno u nemogućnost da rade! Koliko je knjiga zabranjeno. ljudi proganjano. nego ono proganjanje duha.. koliko spisa izmrcvareno neukom. najzad i tolikih drugih..

“ I naravno ne može. pa je velika ruska vojska pod Paskjevićem ušla preko Dukljanskog prevoja u Mađarsku. orijentalci su shvatili ove vesti kao znak rasula ruske države. napravili zid. pa su perzijanski odredi bez objave rata upali u zakavkaske ruske predele. ali ne treba kriti da se bojiš. a onda posle smrti Dibiča pod Paskjevićem osvojila ponovo Poljsku. Ali je još veći utisak od Decembarske Bune i događaja iz godine 1830—31. iako je Gaj bio lepo primljen u Rusiji. od 231. ali se isto tako mogla nazvati i čitava ondašnja Rusija.. iako možeš maštati. što su u njihovoj vojsci ratovali mnogobrojni poljski emigranti. jer. nisam čuo nijednog glasa radosti. Pod takvim okolnostima treba se još diviti kako je nikolajevska Rusija mogla da vodi toliko aktivnu i sve do katastrofe Krimskog Rata uspešnu spoljnju politiku vezanu za nekoliko teških. koja je likvidirala nacionalne aspiracije i Mađara. nepravda i ugnetavanje svuda i u svemu toliko su opasni za državu. Počev od XVI veka. opkoljavajući ga. Dostojevski je napisao u zatočenju. Odnosi sa Perzijom počeli su da se kvare ponovo naročito početkom XIX stoleća. koji je bio upućen da pregleda tri gubernije i da cara obavesti o njihovom stanju. u Sibiru. Za vreme Katarine II ruska se rpanica primakla Đurđijanskoj. Poljska revolucija omela je zamišljenu intervenciju cara Nikole u Belgiji.“ Godine 1835. totalni haos u intendanturi i sanitetu kao uzroke ovog propadanja i raspadanja armije. Tako je on nazvao sibirsku tamnicu. da ceptiš. nastavlja preuzvišeni autor „oko prestola Vašeg Veličanstva skupilo se nekoliko ljudi. sve ostalo može da bude a može i da ne bude. besmrtne „Zapiske iz Mrtvoga Doma“. i zbacivanje sa prestola cara i kralja. General Kutuzov iznosi dalje varvarsku disciplinu. najzad Pavle I uoči svoje smrti izdade proglas o ulasku Đurđijanske. prvo pod znamenitim Dibičem. On je povodom Ilirskog Pokreta izjavio. za vreme kosidbe sena i žetve žita. U to vreme.. dugih i krvavih ratova. treba da kriješ da uopšte misliš. na molbu đurđijanskog cara. Car Nikola morao je upotrebiti veliku vojsku. i Talijana. Ova prastara hrišćanska carevina u toku dugih vekova borila se za svoju samostalnost protiv Turaka i Perzijanaca. piše Kutuzov. bio je rat sa Perzijom. preko koga nikakve zloupotrebe nisu za vas vidljive i glas ugnjetavanja i stradanja vašeg naroda ne dolazi do vaših ušiju. Car Nikola nije bio ni ranije sklon da te aspiracije pomaže. u sastav ruske države. u najbolje vreme godine t. i Slovena. Jedan od najboljih ruskih pisaca Gljeb Uspenski. nije sve ostalo ni potrebno jer ćeš pasti u nepriliku. Tragovi osećanja tuge toliko su zajednički svima staležima. Mi možemo samo navesti nekoliko rečenica iz tog vanredno značajnog i zanimljivog dokumenta: „Prilikom putovanja moga.. dokazi društvenog siromaštva toliko su očigledni. sećajući se kasnije na ovo doba. Prvi veliki rat.. komandant ruskih trupa na Kavkazu. Iz ruske pobede nad Mađarima izvukla je korist samo Hapsburška Monarhija.992 od kojih su 130.023 vojnika. veli o njemu sledeće: „Ne treba se micati. kao pokrajine. On bi hteo da je uguši. da i protiv volje postavljaš sebi pitanje: Zar ne može sve ovo stići do prestola Vašeg Carskog Veličanstva?.od Rusije. j. napravila na cara Nikolu revolucija 1848. Kad je dospela 89 . Pečat nesreće i tuge udaren je na sva lica. koji je caru podneo jedan od njegovih doglavnika general Kutuzov. bio je preslab da zaustavi navalu Perzijanaca. Treba se uvek bojati: to je koren životne istine. da nikad neće pomagati podanike protiv njihovih vladara.099 ljudi u vojsci bilo je bolesnih 173. Umrlo je 11. I sada još u Karpatskoj Rusiji i Slovačkoj rado se sećaju prolaska ruske vojske god. Car Nikola se bojao Mađara još za to. pošto je Rusija primila u podanstvo Đurđijansku Carevinu na Kavkazu. koji su. čak i onda kad nema razloga za strah: evo šta su napravili od ruske gomile. ali su se jedino Hapsburzi obratili na njega sa molbom da ih spase od pobunjenih Mađara. Kada su stigle u Perziju vesti o nagloj smrti cara Aleksandra i pobunama u Rusiji. proglašen je protektorat Rusije nad malom zakavkaskom carevinom. koji je Rusija vodila za vreme cara Nikole. nije se zapažao nijedan pokret.000 bolovali od vrlo teških i opasnih bolesti. naročito od doba Todora Ivanovića. Rusija je bila odvojena od nje samo kavkaskim planinskim narodima. Đurđijanci traže pomoći i zaštite od Rusije.“ Ove njegove reči potvrđuju potpuno referat. koja je tek posle sedmomesečne krvave borbe. Car se rado odazvao na poziv svoga mladog druga Franje Josifa. Ona je budila slovensku svest u tim zabačenim krajevima. koji bi svedočio o narodnom zadovoljstvu. Znameniti general Jermolov. 1849.

koji nisu mogli biti smenjeni bez pristanka Rusije. i da uspostavi stanje od pre 1821. Najzad. dok je Dunavskim 90 . koja su pravno proizlazila iz obaveza primljenih od Porte u Petrogradskom Protokolu. koja je trajala nekoliko sati. car Nikola izrično je izjavio da ne zove balkanske hrišćane u rat sa Turskom. Umesto da prepusti Grke njihovoj sudbini car Nikola je nastojao da se Grci spasu turskog jarma i da im se obezbedi šira samouprava. Balkanska politika cara Nikole odlikovala se velikom aktivnošću. godine. car Nikola je objavio Turskoj rat. zabranio ruskim lađama ulaz u Moreuze. 1812. one će se pobiti pa i pomiriti. Specijalno je bilo rešeno da Srbija bude proširena sa onih njenih šest nahija. Bukureškog Ugovora. Obećano je. Po ugovoru o miru Rusija je vraćala Turskoj Dunavske Kneževine. Isto se tako tražilo od Porte neka odmah izvrši svoje obaveze prema Srbima u smislu tač. Gotovo istovremeno Rusija je uputila Porti ultimatum. naročito prema Perziji. Priznata je sloboda Grčke. Od tog vremena Rusija je do-bila gospodareći položaj u Zakavkazju. Rusija je dobila neka ostrva u dunavskoj delti. savezničke flote ušle su u Navarinski zaliv i blokirale su tursko-misirsku flotu. U bitci. 8. Borba je trajala sa promenljivom srećom oko godinu i po dana. neuređenost intendanture i saniteta. obezbedi Srbiji samoupravu. kao i iz nekih drugih međunarodnih akata i obaveza. Međutim. turske lađe su prve osule vatru na lađe saveznika. Turska je hitno zaključila mir u Jedrenu 14. kao Šumla. oktobra 1827. i posle prelaska Dibičeva preko Balkana i njegova ulaska u Jedrene. u Petrogradu. Dunav je proglašen slobodnom rekom. 25.. bili su izneti zahtevi koji su se ticali čisto ruskih državnih i privatnih interesa. Taj se rat vodio u Zakavkazju i na Balkanu. Miloševa Srbija nije učestvovala u ratu. Već 22. kad je bila pogažena autonomija tih kneževina i kad su one bile okupirane od Turaka. ali onome slabom ko se u njihovu kavgu uplete bilo bi teško. dok je knez Miloš na skupštini u Kragujevcu govorio: „Nama nije do toga što se carevine među sobom kavdže. rat se pokazao dosta težak za Ruse. Perzija je bila primorana da zatraži mir u Turkmančaju. general Dibič. cela je tursko-misirska flota bila spaljena. sve zemljište na Balkanu i veliki deo svojih osvojenja u Aziji. što je ugovoreno u Akermanu. naročito na Balkanskom Poluostrvu. septembra potpisana je čuvena Akermanska Konvencija u kojoj su uređena sva pitanja.. da će sva prava srpskog naroda biti potvrđena sultanovim hatišerifom i da će sve to biti stavljeno do znanja ruskom caru.pomoćna vojska pod generalom Paskjevaćem Perzijanci su bili potučeni i osvojen je Erivan. Ali posle sjajne pobede koju je izvojevao kod Kulevče novi zapovednik. aprila 1828. Po tom miru Rusija je dobila dosta opširne perziske predele na levoj obali Araksa sa tvrđavom Erivanom. došlo je do novih zapleta na Balkanskom Poluostrvu. koja su proizilazila iz Bukureškog Ugovora. javno je osporavao vrednost Akermanske Konvencije i svečano je pozivao muslimane na „sveti rat“ sa Rusijom. god. U tome smislu potpisan je protokol između Rusije i Engleske 13. Posle ovoga događaja francuski. zatim se Porta ponovo obavezala da ispuni sve uslove Bukureškog Ugovora. i da u roku od 18 meseci. Pored neodlučnosti glavnog zapovednika. Samo su na moru Rusi postigli potpunu i odlučnu prevlast. još pre nego što je došlo do ostvarenja onoga. Naročito su se čvrsto držale neke turske tvrđave. kad ga koja strana ostavi. regulisano je pitanje izbora njihovih gospodara. koji je trebala da primi i Porta. Tako su obnovljene povlastice Dunavskih Kneževina. uz pravo prolaza ruskih ratnih brodova kroza nju. ruski i engleski ambasadori napustiše Carigrad. Sultan Mahmud uzeo je ratoboran stav prema Rusiji. naročito su delovale nezgodne saobraćajne prilike. aprila Porta pristade na ultimatum. Kada su ta nastojanja ostala bezuspešna.“ Međutim. starog grofa Vitgenštajna junaka iz god. 20. U Jedrenu Dibiča pozdraviše i izaslanici kneza Miloša. Paskjević je ušao u samu Perziju. marta 1826. Mnogo više no same borbe desetkovale su rusku vojsku bolesti. Rusi su dobili velike trgovačke povlastice i oštetu. Mladi Njegoš pozdravljao je taj rat u prvoj svojoj ovećoj pesmi „O vojni Rusah i Turakah“. Turska je odbijala da zadovolji traženja Velikih Sila. a prema sporazumu sa srpskim delegatima. proterao je ruske podanike iz Turske. prema kojem se od Porte tražilo da odmah oslobodi od svojih trupa dunavske kneževine. koje su se pre nalazile pod Karađorđevom upravom. septembra 1829. 14.

Nepoverenje. Pored drugih povoljnih rezultata. pisac znamenitog dela „Rusija i Srbija“. Vladika se svakako svesno i savesno trudio. Caru Nikoli I posvećuje Vladika dve ode. Godine 1840. godine Rusija je gospodarila na Balkanskome Poluostrvu. Prirodno je da je posle toga ruski uticaj postao veoma jak u Miloševoj Srbiji. a koji je svoje biće sačuvao. nadzor nad stanjem na Balkanskom Poluostrvu predat je uzajamnim ugovorom pet Sila — Rusije. car Nikola je zauzeo neprijateljski stav prema Pruskoj i svome šuraku kralju i sprečio je pruski pokušaj da zauzme Šlezvig-Holštajn i da se bori sa Danskom. Njegoš je mnogo kasnije (1846. nego i sama Porta nalazila se pod tutorstvom cara Nikole. jednu svršava sa panslavističkim stihovima: „Zdrav Slavjanah budi care! Svi protivni za te mare. Njine pršti sve dušmane!“ Oduševljeno pozdravljajući još u „Pustinjaku Cetinjskom“ ruske gradove. i ruski prestiž na Balkanskom Poluostrvu bio je donekle uzdrman.) u pismu „Moskovskom društvu istorije i starina ruskih“ slavio Moskvu još jednom: „Pažnja Moskve neocenjena je za vladaoca šake onog naroda koji je osuđen sudbinom na iskušenja. koje su evropski državnici i javno mnenje sve više tajili prema Rusiji. Sve do 1840. prema 91 . O Crnoj Gori specijalno se brinuo Jeremija Gagić ruski konzul u Dubrovniku. i da je srpski pokrovitelj. nije se mogla sprovesti bez pristanka ili bar znanja ruskog cara. car Nikola. Austrije i Pruske njihovim ambasadorima u Carigradu. Vladika je doveo iz Rusije u Crnu Goru „štampadura“ i slova. tako da je mogao otvoriti srpsku štampariju na Cetinju. God.. Mnogo brige zadavala je Rusiji mala Crna Gora. svojski su podržavali englesku politiku. sultanovim hatišerifom potvrđena samouprava Srbije. samo sa vjerom i češću imena. tim pre što je Turska počela ispunjavati svoje obaveze. Francuske. Politiku izolovanja Rusije i podbadanja Turske protiv nje predvodio je engleski predsednik vlade lord Palmerston. Brani đecu. 1833.. i kao diplomatski agenti i kao putnici (na primer naučenjak Nil Popov. koji na usta serdara Jova (u „Šćepanu“) kaže: „I mi Ruse ka' braću ljubimo. gde su ruski agenti. 1849. koja je puna reminiscencija na Rusiju i prožeta odlučnim rusofilstvom. uživao kod Srba najveći ugled i ljubav. pa i sami kuriri primani sa najvećim počastima. s koga je on poneo najlepše uspomene. A i francuska vlada. Šta više. Među prvim publikacijama koje su izašle iz ove štamparije bila je zbirka pesama Vladičinih. Tada je on bio i zavladičen. politički i pesnički. čak ni čisto unutrašnja. da se nikad ne pomute odnosi prema velikom slavenskom bratu malog narodića. Stalni granični sukobi između Crnogoraca i Turaka izazivali su česte intervencije Rusije. Ali se car Nikola i dalje ponašao kao suveren ne samo Rusije. kojeg su četiri stotine godina gnjavile i istrebljavale inoplemene države. svojski su radili na održavanju i učvršćavanju uzajamnih simpatija. I u Pruskoj nijedna ozbiljna politička mera. Engleske. postalo je naročito teško po samu Rusiju posle događaja revolucionarnih godina 1848-49. Car Nikola je doskora smanjio ratnu oštetu. na žrtvu za pravoslavije i za čest imena naroda. što je opstanak njene države i dinastije bio obezbeđen 1849. Ruski poslanik na pruskome dvoru vodio je usred Berlina cenzuru nemačkih knjiga. osujetio je i pokušaje Pruske da dođe do hegemonije u Nemačkoj i pomagao je svoga saveznika i štićenika iz god. i sam predsednik Republike Luj Napoleon Bonapart. god.“ Mnogi Rusi. da vodi odlučnu reč u Nemačkoj. nego i Istoka. prinuđen da sazove Zemaljski Sabor. kome je vladika Rade posvetio na rastanku toplu pesmu). Na taj se način ruska garantija pretvorila u evropsku. „Pustinjak Cetinjski“ (1834.Kneževinama obezbeđena pređašnja samouprava pod ruskom garantijom.). koju je Turska bila dužna platiti i uopšte vodio je veoma prijateljsku politiku spram Turske. nego se u potaji već spremala da. Ne samo hrišćanski narodi i vasalne prema Porti državice. što je Srbiji obećano Akermanskom Konvencijom. cara Franju Josifa. te Slavjane. i koji je doživeo blaženu epohu u kojoj ga se setiše Car i majka slavenske veličine“. samo pomoću Rusije. Austrija se nije obazirala na to. naročito Moskvu. u prisustvu samoga cara. došlo je do prvog puta Njegoševa u Rusiju. Kad je kralj Fridrih Vilhelm IV bio 1847. potonji car Napoleon III. Tako je već godine 1830. Potvrđeno je sve.

i veoma humanih i liberalnih vaspitača Merdera i čuvenog pesnika Žukovskog. On je bio već potpuno izrađen čovek. i u isto vreme najteža. U novembru 1855. U svojim manirima on nije imao krutosti očeve. bio gonjen zbog liberalizma. plemstva. Najvažnija tačka ovog ugovora za Rusiju. kao profesor petrogradskog univerziteta.). bio je sudnji dan cara Nikole i Nikolajevske Rusije. Novi pokušaji ruskih glavnih snaga da oslobode Sevastopolj (bitke kod Inkermana i na Crnoj Reci) svršili su se neuspehom. Porte i Francuske zbog prava protektorata nad Svetim Mestima u Palestini i načina izvršavanja tog protektorata. Saveznici sa svoje strane nisu imali izgleda da postignu neke nove brze i velike uspehe. a Rusija je izgubila osvojenja u Zakavkazju i odrekla se obale donjeg Dunava (izmailski srez u Besarabiji). imajući kao neposredan uzrok sukob između Rusije. Taj je Rusiji vratio mesta osvojena od saveznika. „začudi svet svojom nezahvalnošću“. i posle nečuvenih borbi i dugotrajnog bombardovanja. i tako je došlo do Pariskog Kongresa. razorena Rusija. Pokušaj ruskih trupa kneza Menšikova da zaustave napredovanje saveznika propao je. koja je naterala Rusiju na povlačenje iz Dunavskih Kneževina-Englesko-francuska flota blokirala je rusku flotu u Sevastopolju i iskrcala je jak odred Francuza. Ruski zaštitnici opustošenoga grada i porušenih utvrđenja napustiše grad. pa i samog cara. Sinopska bitka dala je neposredno povoda zapadnim državama — Engleskoj i Francuskoj — da objave Rusiji rat. francuske trupe zauzeše na juriš Malahov brežuljak. da su potrebne velike reforme. car Aleksandar bio je lično veoma simpatičan čovek. godine Rusi zauzeše zakavkasku tvrđavu Kars. ali je u isto vreme bio prožet i sažaljenjem za narodne mase. Još pun životne snage. Taj se rat u glavnom odigrao ovako: godine 1853. i pored divnog junaštva njene vojske. Seljačko pitanje stajalo je u prvome redu. koji je bio ključ odbrane. da car Nikola nije hteo da doživi sramotni svršetak ovoga rata. u kojoj je nikolajevski režim doživeo potpun slom. nije mogla produžiti ratovanje. Car Aleksandar imao je 37 godina. ruska vojska operisala je na Dunavu i u Zakavkazju. One su povukle za sobom neutralnu Austriju. Inače. Razvijao se tako nepovoljno za Rusiju. Doba Aleksandra II (1855-1881. za vreme koga su Rusi ponekad gubili preko 1000 ljudi na dan. Iza toga otpočela je jedanaestomesečna opsada Sevastopolja. a glavna mu je mana bila samo u slaboj volji. Ruska flota bila je većim delom potopljena na ulazu u Sevastopoljski Zaliv. kada je stupio na presto. Ekonomski. Rat taj. ali slomljena duha usled neuspeha celog svoga životnog dela. koji je ranije. U tome je bio smisao znamenite sinopske bitke. Njegov sin Aleksandar II (1855—1881. on je sebi oduzeo život (1855. reakcija i revolucija). Car Aleksandar bio je spreman da brani samodržavnu vladavinu i interese njenog glavnog oslonca. Istrošena. Za te operacije ruska flota trebala je da obezbedi nesmetan saobraćaj Crnim Morem. U takvoj atmosferi izbio je jedan novi veliki rat. GLAVA XXI. utvrđenih pristaništa i ratnih lađa na Crnome Moru. sastojala se u zabrani. Engleza i Turaka kod Eupatorije na Krimu. Izbio je 1853. bio je dobar govornik i obrazovan čovek. godine pridružiše talijanske trupe kralja Viktora Emanuila.). u kojoj je ruska flota admirala Nahimova sasvim uništila tursku flotu. kojoj se početkom 1855. njegova spoljašnjost činila je na sve najlepši utisak. (Velike reforme. Rusija je izašla potpuno iz onog stanja. politički i čisto psihološki. Aleksandar II primio je nasleđe teškog Krimskog Rata. Njegovi pogledi i načela stvarani su pod dvostrukim uplivom: njegova oca i visokog dvorskog i vojnog društva koje je obožavalo cara Nikolu i udvaralo mu se. da Rusija ne može imati tvrđava. ovo je stvorilo povoljnu psihološku situaciju za pregovore o miru.) primio je teško i nezahvalno nasleđe. Posle ovog nastalo je gotovo svuda zatišje. 92 . kao i njegova profesora ekonomije Arsenjeva. Krimski. u kom bi se kmetska zavisnost seljaka mogla bar donekle održavati i pravdati. Krimska katastrofa ubedila je mnoge. a beše i svestan da bez temeljnih promena u ruskom selu ne može opstati Ruska Carevina. bez formalnog primirja. god.čuvenoj krilatici.

3) nakon dve godine ukidala se vlasteoska sudbenost i policija. da u poslednji trenutak unese jedan veoma štetan paragraf. nego odozdo.“ U plemstvu je vrenje otpočelo. februara 1861. Car je govorio veoma oprezno: „Šire se glasovi kako ja hoću proglasiti oslobođenje seljaka. Osim toga još i 4. 6) seljaci su sačuvali svoje običajno pravo. primajući moskovsko plemstvo.000. sa sporednim zgradama predavale su im se uz izvestan danak. odnosno pojedine porodice (poglavito u gubernijama malo.000 kmetova carske kuće i 20. koje su težile da reše na različne načine seljačko pitanje. nego „mira. ekonomski položaj mnogih od njih. bez daljih uslova. .. mogli da dobiju takozvani „prosjački deo“ sasvim badava i da se time. 5) odnosi između plemstva i bivših kmetova imali su da budu udešeni u pojedinim spahilucima dobrovoljnim sporazumom stranaka. kojim je plemstvo ovlašćeno da se bavi seljačkim pitanjem. uz posredovanje specijalnog vladinog pouzdanika.000. i to s tim. u očekivanju bune. 5. uz pripomoć države. dobivši četvrtinu zemlje koju su ranije imali. ali veoma nespretno sastavljeni proglas na narod o oslobođenju. Za sve vreme trajale su uporne borbe između različitih struja u birokratiji i plemstvu. kućnih slugu plemstva. niti su bili vični kakvom korisnom zanatu. jer je njih plemstvo naveliko otpuštalo a oni često nisu imali ni kuće ni zemljišta. zv. godine plemstvo je počelo da u svojim stručnim odborima pretresa način rešenja seljačkog pitanja. U isto vreme otpočelo je pretresanje ovog pitanja i u štampi. gotova i što je veoma brzo prošla kroz Državni Savet. reše odmah svih obaveza prema svojim bivšim gospodarima. i sa naročitim sudom koji je imao da rešava seljačke civilne parnice. Još u martu 1856. pa i manje krivične stvari. Ovaj je samo uspeo.. pa je ovaka staleška samouprava zavedena u sve opštine. sastojala se u sledećem: 1) sluge („dvorovi“) dobijali su prosto slobodu. j. Aleksandar II je potpisao znameniti. a opštine su grupisane u veće teritorijalne komplekse. koji su onda plaćali otkupninu. još za dve godine ostajući pod vlašću plemstva. Suština reforme. Tokom 1859.000 državnih kmetova. takozvani „mirovi“ (poglavito u velikoruskim gubernijama).Oslobođenje seljaka bilo je hitna i bezuslovna nužda. isto su tako 4) i seoske opštine. samo su bili dužni da još dve godine služe. nego i u Rusiji. sporazumno sa spahijama. Ja mislim da ste vi moga mišljenja. dok je dopuštena bila i otkupnina. bez ustupanja zemlje. Krajem 1857. ali je to moglo da se pretvori i u vlasništvo s pomoću ugovora između plemića i dotičnih seljaka. Spahiskih kmetova bilo je tada u Rusiji na 21. Na dan svoga dolaska na presto. Povlašćeni staleži nalazili su se u velikoj panici. ali je kasnije sprovedena prinudna likvidacija seljačko-plemićskih odnosa. prema kome su seljaci. t. Na to iziđe znamenito carevo ručno pismo od 20. 19. t. 93 . koja je tražila da seljaci budu stvarno oslobođeni bez zemlje. 2) zemljoradnici su isto tako dobijali slobodu provizorno. gde je ranije bila. da pravo plemića na zemlju ostane neokrnjeno i da seljak dobije slobodu i svoju kuću sa baštom. zemlja oranica i livade nisu bile privatno vlasništvo pojedinaca. t.. a kuća i bašta seljaka. Ova mera je znatno smanjila površinu seljačke zemlje i postala je jedan od uzroka docnijoj složenosti agrarnog problema. j. Plemići litvanskih gubernija podneli su namesniku generalu Nazimovu molbu da se dozvoli pretres pitanja o oslobođenju seljaka.. dok su se mase držale potpuno mirno i ćutljivo. obrazovane su uz „Glavni Odbor“ o seljačkom pitanju speci-jalne komisije za izradu zakonskih nacrta. vezani različnim dužnostima prema svojim ranijim gospodarima. i to ne samo u emigraciji. novembra 1857. Jaka je bila struja.i beloruskim) dobijaju na uživanje one zemlje koje su ranije obrađivali uz plaćanje danka. sa više ili manje čestom promenom delova zajedničkog zemljišta koja su se nalazila u obradi i uživanju pojedinaca. nakon oslobođenja. ali i to uz oštetu spahiji. marta proglas je bio objavljen celom narodu. Samo nastojanjima cara Aleksandra treba pripisati što je reforma bila ipak početkom 1861. gdegod nisu dotle bili uređeni i likvidirani dobrovoljnom pogodbom.000 zemljoradnika i oko 1 1/2 milion takozvanih „dvorovih“. bio je očajan. 7) u opštinama velikoruskim.700. „volosti“ sa izbornim starešinom. kao i vatreni članak viđenog profesora pravnika Kaveljina.“ ali to nije bio kolektivizam eksploatacije nego samo vlaeništva. i tokom 1858. gde su na se obratili najveću pažnju svojom erudicijom i odanošću interesima seljaka članci mladog ekonomskog pisca Černiševskog. Dakle.. mnogo je bolje da ovo dođe odozgo. u koliko se ona ticala spahiskih kmetova.ali ja neću da kažem ni da sam protiv oslobođenja: mi živimo u takvo jedno doba da se ovo mora desiti kasnije ili pre. samoupravu. ovo nije tako.

pa ipak ni izdaleka nije zadovoljila seljake. često veoma surove. zv. „mi smo predstavljali neku vrstu Janusa sa dva lica. neverovatno dugi rok vojne službe. — tražili. j. loše plaćene i loše spremljene sudije bile su poznate po svojoj podmitljivosti i nesavesnosti. Zastarelost organizacije vojske. po presudama staleških sudova. mogli su da budu podvrgnuti relativno lakoj telesnoj kazni. vojnici u takozvanim „disciplinskim bataljonima“. Iza seljačke reforme došao je niz drugih velikih reforama koje ćemo sad redom izložiti. veli Hercen. Rusija se sa pravom ponosila ovim „Sudbenim Ustavom“ cara Aleksandra II (od 20. Reforma univerziteta dala im je administrativnu autonomiju. Reforma cara Aleksandra dala je Rusiji „sud brz. narodnom zdravlju i prosveti. Pregled ideološkog. mi pak unapred. a nekim svojim odredbama dovela je do stalnog nezadovoljstva.. oni su gledali unatrag. Organizacija vojske i samog vaspitanja oficira i vojnika bila je jako poboljšana. ustanove. j. uređena je samouprava gradova. pravedan. kada su delimično ukinute telesne kazne. odnosno jačanju novih društvenih grupa građanstva. Iako je po tome zakonu očuvana cenzura. niži sudovi za brzo rešavanje manjih krivičnih i građanskih parnica. Oni su gledali da svoju nauku crpu iz primera i uspomena ruske prošlosti pre Petra Velikog. Sa najvećom promišljenošću i veoma sistematski je izrađena reforma sudstva. koje su u mnogome promenile oblik Rusije i svedočile o pojavi. slobodnog seljaštva. Rusija je prihvatila bila hrišćanstvo u obliku 94 . „Zemstva“ su se brinula o narodnoj privredi. birali su svi posednici u gradu bez obzira na stalešku pripadnost. Godine 1870. bogatih ljudi. seljaka.Reforma je. relativnu slobodu nauke i nastave. Zastupnici ovih novih ustanova. „Mi (t. Telesne kazne. rok u stalnome kadru bio je smanjen. godine 1864. j. od koje su bili oslobođeni povlašćeni staleži. socijalno-političkog pokreta u prvom redu. sa njihovim izvršnim osobljem. te se mogla bolje razvijati. i uređenja smatrali uzorom za kojim i Rusija treba da teži ako hoće da ostane velika. u valjanost morala i društva.). počećemo sa stvaranjem škola t. bili su birani od samoga stanovništva. osuđeni na gubitak izvesnih prava. j. Ministar vojni. Ona su postala veoma napredan činilac ruskog društvenog i državnog života. dotle su slavjanofili sumnjali u istinitost zapadnih prosvetnih načela. da Rusija ide istim putem kojim je išla Zapadna Evropa. takozvane Uprave.“ Dok su zapadnjaci — bar njihova većina. sudski postupak bio je neverovatno zastareo i osnovan na čisto pismenoj proceduri. slavjanofila i zapadnjaka. sprovedena je važna finansiska reforma. izdata je uredba o samoupravnim ustanovama guvernijalnim i sreskim. zapadnjaci) i slavjanofili“.“ Pored drugih korisnih ustanova. Iste godine. i najzad u mnogo slabijem stepenu seljaci. glomazni. milostiv. Takve su bile ove značajne reforme. i u primenjivost ustanova zapadnih zemalja na Rusiju. bila je uvedena porota u svima važnim kriminalnim parnicama i „mirovna pravda. i uopšte napredniju uredbu. Za njih je to bila kao neka uspomena. general Dimitrije Miljutin. posednika industriskih preduzeća i seoskih opština. izveo je temeljnu reformu ruske vojske u naprednom i demokratskom duhu. kako se vidi. Organe te samouprave „Gradske dume“ t. U glavnom socijalnom pitanju svoga doba oba ova tabora bila su jednodušna: ropstvo su svi osuđivali. novembra 1864). hteli su da utvrde samostalna načela ruskog života.“ t. Ali smo u osećanjima bili jedno. izašao je zakon o štampi. njihova je upotreba bila jako ograničena: samo robijaši. jednak za sve. zemljeposednika. tištale su vrlo teško ruski radni narod.. sve je to izazivalo veliko nezadovoljstvo u narodu. i naša su srca podjednakom snagom kucala za našeg mlađeg brata. koji su iznajmljivadi od države monopol prodaje alkoholnih pića. Tek četrdeset godina kasnije. Godine 1863. u osnovi svojoj bila dosta radikalna.. Sudovi u Rusiji bili su staleški. Godine 1865. te zapadne zakone. obaveza ličnog učešća u odbrani otadžbine proširena na sve (1874. ipak je štampa dobila više olakšica. Uz guvernijalne i sreske skupštine delovali su i njihovi izvršni organi. Najzad. car Nikola II je ukinuo telesne kazne za seljake. za nas proročanstvo. takozvanog Zemstva. deleći svoje simpatije između drevne Moskve i Kijeva. sve na dosta širokoj osnovi. prilikom rođenja prestolonaslednika Aleksija. kojom je ukinuta po narodnu privredu i društveni moral veoma štetna ustanova takozvanih otkupščika t. inteligencije. veća.

filistarstvo pruža ljudima skromni i tihi kutak i neuzbudljiv život. običaje. ovaj poslednji uz znatno učešće ponekih zapadnjaka. naime dati narodu. i anarhizma (najviše Bakunjinova pravca). prema kojoj treba vratiti ono što je bilo u državnom uređenju stare kijevske i moskovske Rusije. godine slavjanofili su se naročito istakli propagandom u korist Južnih Slovena. u ruskoj seoskoj opštini — „miru“. iz dvorova isto kao iz radionica. koje je po svojoj suštini „jedna celina mudrosti“. u njoj je pravo hrišćansko shvatanje. te uspostaviti i uređenje i prosvetu i spoljašnji oblik života. vode svoje poreklo (u najvećoj meri) od zapadnjaštva. u prirođenoj iako svesnoj skromnosti. Hercen se u Rusiji razvio u ubeđena revolucionarnog zapadnjaka. ali napose. r. godine osnivanja Prve Internacionale. kakvo su propovedali. u unutarnjoj pravdi samih zakona i u čuvanju istinitog dostojanstva svake ličnosti. i revolucija. i braća Aksakovi i Homjakov.“ Ovo je pisano uoči revolucije od godine 1848. političke slobode. a caru — „vlast sile“. gubi se u učeničkim eksperimentima i u političkim vežbanjima... da su ustavnost.Evropa se sada dosetila.. koji zauzima u ruskom ideološkom razvitku veoma ugledno mesto. bez elemenata trezvenog racionalizma. liberalni i socijalistički. — ceo obrazovani svet otišao je u filistre. epopeja njena razvića. Posle svih maštanja i težnja. vreme je da se mirno i smireno uvidi.. smatrao je oprečnost Rusije i Evrope kao neki zakon istorije. pa je i klasičnu prosvetu dobila posredstvom Crkve. i obrede. a preko „narodnjaštva“ ove su ideološke pretpostavke ušle i u stranački program i poglede stranke socijalista revolucionara. puni bitnih nedostataka.. razume se sporazumno sa narodom.vaseljenskog pravoslavlja. da je filistarstvo završna forma zapadne civilizacije. Rusija s toga nije znala za rimske pravne ustanove. — on je ubrzo zapazio. Još je veće bilo razočaranje Hercenovo nakon njena neuspeha. on je našao spas u veri u Rusiju: „Ja osećam srcem i umom 95 . u zapadnu Evropu — odakle se nije više ni vratio. to je poslednja reč civilizacije. Jedan od glavnih predstavnika doktrine tih godina. — filistarstvom se završuje dugi red njenih snova. i kasnije). poimenice Srba i Bugara. najviše Hercena. Hercen sabira svoje iskustvo i daje ovu ocenu Evrope i njene civilizacije: „Filistarstvo. kapital. i ostala je uvek u okviru Vaseljenske Crkve. da dođu u Rusiju i da vladaju. da bi parlamentarni sistem mogao biti oštroumno sredstvo kojim će. Demokratija ima strašnu moć rušenja. Samarin. roman njene mladosti. na kratko vreme pred Revoluciju od 1848.. dok je Zapad pun oholosti i samopouzdanja. i ostali. Konzervativni i nacionalistički elementi u ovoj doktrini naročito su jaki kod epigona slavenofilstva (oko 1880. i više svega. koja daje duhovna načela državi i društvu. „vlast mnjenja“. progres i prosveta. Ali kada je došao. Savremeni naraštaj ima jednog jedinog boga. a kad se lati građenja. njena zrelost. doveli su do još tužnijih razočaranja.“ „. isto kao i glavne struje ruskog više ili manje demokratskog liberalizma. onda ćemo dobiti potpunu sliku slavjanofilstva.. pored Kirjejevskog. „Kudagod se kreneš duva varvarstvo. U doba prvih godina „velikih reforama“. Dragi prijatelju. dok ortodoksni marksistički pokret i ortodoksna socijal-demokratija u Rusiji. Republika od 1848. društvene potrebe i energiju akcije pretvoriti u reči i beskonačne sporove. gde su. Počevši pak od 1860. igrale znatnu ulogu i pri stvaranju ideologije takozvanog „narodnjaštva“.. dalje u Crkvi. i nema drugih bogova do njega. čudnovato isprepletene i izmešane s elementima marksizma.“ Ali na „ivici moralne propasti“. dok mu je kritičnu sadržinu dala ruska stvarnost — kmetska zavisnost seljaka i despotizam cara Nikole. A 1864. Pozitivni politički i životni ideal Hercenov stvoren je pod neposrednim uticajem književnosti francuskog racionalizma. Nikola Danjiljevski. i najzad utopističke i socijalističke književnosti. i uopšte izvesnim panslavističkim idejama. pa čak i mode Rusije pre Petra Velikog. Dodamo li još ovome formulu slavjanofilskog političkog programa. Ovo se shvatanje najbolje ogleda u dragovoljnom pozivu Varjazima. kao i simpatije prema opštini — „miru“. tako reći hemiskim načinom.. „zemlji“. sindikalizma. u jedinstvu i lepoti moralnog življenja. za ugovore i formalizam feudalnoga društva. u neovisnost od Evrope i u zamašnu originalnost istoriske sudbine Rusije. o kojima je toliko slušao. pa liberalnih pisaca vremena Restauracije. uopšte sva kultura Evrope. Ali. doprinele mnogo stvaranju ideologije boljševičkog pokreta.. sledbenici slavjanofila i zapadnjaka išli su u tri glavna politička pravca: konzervativni. vera u samostalnost ruskih istoriskih „načela“.. udarilo svoj pečat na uređenje i život.

mnogi profesori visokih škola. koji daju posla znatnom broju intelektualaca. Pri tom su oni monarhisti do dna duše. najzad i nešto.. zbog izvesne umerenosti. — u njima živi ideal velikog.. Seljaštvo. pune su toga elementa. i u mnogom su još. koji je na njega snažno uplivisao. zabranjeno u Rusiji. Hercenu pripada važno mesto. Vlastelinski dvor postao je za njih simvol poniženja. i u buntovnom duhu naroda. Sve to treba natrag osvojiti za seljaka. osnivač a onda rušilac Prve Internacionale. koji se najbolje oličava u seoskoj opštini. u izvesnom smislu. a malo kasnije i organi lokalne samouprave. Revolucionari nisu mnogo marili za ovakve političke reforme. poboljšanja administracije i sudstva. ali je psar nemilostiv“ kaže jedna narodna poslovica. dakako uz proklamaciju građanske jednakosti i političkih sloboda. pruža ruku slavjanofilima. istakli kao pokretači i glasonoše liberalizma. da su mu preteški tereti nametnuti u korist plemstva. na osnovu načela ruskih i slovenskih bitno različnih od zapadnih (romano-germanskih). pa čak i socijalističkim težnjama inteligencije „raznoga zvanja“ i omladine — naglašavao potrebu jačanja liberalnoga kursa. i da je podela zemljišnog poseda ispala na njegovu štetu. koji je — na suprot socijalnim. Njihove idejne vođe bili su tada odlični kritičari i publiciste Dobroljubov i Pisarev (koji je uneo revolucionarne ideje i čisto naturalističko i grubo utilitarističko shvatanje čak i u estetsku kritiku. i u vezi s tim pojava grupe ljudi. vlada večiti mir. „Car je milostiv. pa i Hercenove uopšte. tako da je njegovo „Zvono“. Bakunjin. doćiće do konačne pobede pravde. u duši seljaci smatraju da oni uopšte ne bi trebali ništa da plate. u dubinama Rusije. samodržavnog Cara. počelo je naglo opadanje slave Zvona. „U Rusiji. koji žive od pera. prilično mnogobrojne. Tek nakon poljskog ustanka (1863. šuma. prihvaća reforme. Ali taj mir je prividan. Visoke škole. te da je uopšte postojanje spahiluka golema nepravda. — tip koji više ne umire.da se istorija gura kroz naša vrata“ (1857. Gospodska oranica. Černiševski. pa najveći apostol nove generacije. advokatura. odbacujući i Puškina.).“ Tako Hercen. a preko njega i modernog komunizma.“ U duši. U filijaciji socijalnih i filozofskih ideja ruskih. j.). pa zadrugarstvo. njihova oca. u kolektivizmu i zadrugarstvu seoskoga „mira“. ni seljaci. Car-baćuška prevaren je i zarobljen od plemstva. livada i pašnjak. i vezuje ruski nacionalizam i rusko-slovenski mesijanizam s evropskim utopističkim socijalizmom... Njima u izvesnom smislu pruža ruku „plemić koji se kaje“ — kaje se što je odrastao na tlu nepravde i što živi na račun naroda. Ono smatra. činovnika i čak i oficira. — sve je to doprilo stupanju u javni život takozvane inteligencije „raznoga zvanja“. bio je od svoje strane pod njegovim uticajem. većinom nižih. kada su Hercena napustili levičari revolucionarci. Socijaliste i liberali sviju pravaca bili su. zagrevao naročito za rusku opštinu i 96 . uz temeljno poznavanje političke ekonomije i zapadnih socijalnih doktrina. pa i sam tvorac i pokretač anarhizma. pa i umereni liberali. iskorišćujući i šireći njoj bitno prirođeni duh socijalne pravde. s pravom. u kojima broj đaka brzo raste. razvijanja ustanova lokalnog „seli-governement“-a. postalo u vreme „velikih reforama“ najomiljeniji i najviše čitani ruski list. Pesnik Njekrasov opisao je ovo ćutanje seljaka sjajnim stihovima: „Po prestonicama huka i buka. seljaštvo nije zadovoljno. koji nisu ni plemići. njihova gospodara. i odatle će nastupiti pravi preobražaj Evrope i čovečanstva. besni besednički rat. Među inteligencijom su se onda najviše isticali revolucionarnim duhom književnici i visokoškolci. u stvaranju „narodnjaštva“. Koje je njima od preke potrebe. U isto su se doba neke vođe mladih „zemstava“. koji ima da bude „krunisan“ (t. jer su oni pravi vlasnici zemlje. A tamo. i neki ljudi liberalnih profesija. koji se. nezadovoljni njegovim polonofilstvom. ni sveštenici. ni trgovci. da bude zavedeno narodno predstavništvo). U godinama takozvanih „reforama“ stvara se u Rusiji pravo javno mnjenje. u svemu tom vide oni od njih oduzeto dobro. a koje uopšte ne pripada tim plemenitim badavadžijama. pa nešto. ali u mnogo manjem broju i u pozadini pokreta. koja će poći svojim vlastitim putem. pravoslavnog. u celini dosta mirno. Popularnost Hercenova bila je neobična. Relativna sloboda štampe. kao pesnika bez ikakve vrednosti). i nešto visokih birokrata (naročito predsednika i članova novih sudova). njegovi učenici. kojih je tada već bilo na hiljade.

Požari. organizacija društava (pododbora) u 97 . došlo je do velikih demonstracija po ulicama Varšave. a poljska revolucionarna vlada uhvaćena i obešena. u svome znamenitom romanu „Ocevi i deca“. ako se ovi budu oduprli ovoj „carskoj“ naredbi. sve su više rasli. U Poljskoj sve do 1905. Vlada je dopustila osnivanje Poljoprivrednog Društva. i mogao je da bude veoma opasan. mentaliteta. koja je proglasila prvi put znamenitu lozinku: „Zemlja i volja“ (t. radionica (knjigoveznica. . u činovništvu i u oficirskom koru. Ali već godine :865. kao odgovor na pitanje „Šta treba narodu?“ Baš ovih godina nastale su vrlo ozbiljne komplikacije u Poljskoj. pa ni njemu nije bio tuđ ruski mesijanizam. i naročito 1876. poljske manjine i katoličanstvo bili su jako gonjeni. koji su se na neobjašnjen način širili po većim i manjim gradovima Rusije. ali vrlo krvavo ugušen. Kada je. posle nekoliko sukoba i manifestacija. osećaj nesigurnosti.sve su to bili znaci snažnog pokreta. društava (zadruga). To je bio početak revolucije. pa onda i na dugogodišnju robiju osuđen Černiševski. u Litvi. Belorusiju i Voliniju. kojom je car tobože darivao seljacima puno vlasništvo na zemlju.. j. 3) osnivanje škola. proglasi opšti narodni ustanak. i dalje bio je takozvani nihilizam — reč koju je uneo u jezik i književnost Turgenjev. preziranje sviju društvenih obzira. te ukidao porez na glavu i otkupninu za zemlju. S jeseni godine 1861. šivaćih radnja. 4) osnivanje čitaonica i besplatnih škola. ali oslanjajući se na Rusiju i napuštajući misao o Velikoj Poljskoj. Belorusiji i na Ukrajini. kao što je bila čitava jedna serija pod naslovom „Velikoros“. zabranjena je svaka službena upotreba ukrajinskog ili maloruskog jezika i jako je ograničena njegova upotreba čak i u lepoj književnosti. pozvaoje Poljake da napuste neostvarljiva maštanja. sve do godine 1905. protivu plemstva. naredbama iz godine 1863. Misija carskog namesnika i brata. Engleske i Austrije u korist Poljaka bila je od ruske vlade odbačena. Sloljašnja grubost. ili. Po dolasku na presto. stvorena je tajna prevratna organizacija. godine 1863. I on je dakle bio „narodnjak“. pojava letaka.j. vulgarno ponašanje. pretvorivši se u revolucionarnu vladu. a krajem 1862. Stvorene su dve tajne organizacije: umerenija Direkcija Belih i revolucionarnija Tajni Komitet Crvenih. da nije uskoro otkriven i osujećen. iako se proširio na Litvu. koje je domalo postalo središte političke akcije. koji se svojski trudio da udari čvrste temelje autonomiji kraljevine i da sprovede seljačku reformu na dosta širokoj bazi. buknuli su neredi na univerzitetima: veći broj đaka izgubio je stipendije. nastalo je sve jače vrenje. Niko ozbiljno nije podržavao Veljopoljskog. na desnoj obali Dnjepra. mnogi su otpušteni i proterani u pokrajine. koji će konačno dovesti do opštečovečanske cpeće. 2) buna seljaka protiv posednika. kao sredstvo da se stupi u bliži dodir sa narodom. javlja se takozvana Organizacija sa sledećim programom: 1) propaganda među seljacima za nacionalizaciju zemlje. filozofski materijalizam i verski ateizam. samo što ga je on zaodenuo u čisto materijalističko i ateističko shvatanje. i slično). Amnestija bivšim revolucionarima i pojedini ustupci izazivali su veće nade. 8. Intervencija Francuske. u višem društvu. bilo je službeno ukinuto unijatstvo..za originalne nacionalne ruske metode i puteve. Dok su se široke narodne mase držale potpuno pasivno. isto kao i regrutiranje. koje se ipak održalo. pojava neke „Zlatne gramote (t. vlada raspustila Poljoprivredno Društvo. koje su bile krvavo ugušene. Plan jedne opšte bune. Godine 1863. prilikom posete Varšavi. car Aleksandar. sloboda). ili posebni letak „Spahiskim seljacima“. bio je kombinovan sa poljskim ustankom. Mase puka ostale su i dalje pasivne i ustanak. Godine 1875. ali su ipak u Poljskoj verovali u novog vladara i nadali se da će učiniti nešto za Poljake. Ovo „raseljavanje“ inteligentnih „bundžija“ po celoj Rusiji bilo je od značaja za jačanje nezadovoljstva u samom narodu. bio je u glavnom dosta lako. uz socijalno-politički radikalizam i idealističku odanost interesima prostog puka — to su glavne crte ovog pokreta. da umiri razbuktale strasti nije uspela. godine tajna revolucionarna organizacija. s pozivom seljacima na bunu protiv spahija i vlasti.. u vezi s kojima je zatvoren. gonjeno od vlasti. povelje). velikog kneza Konstantina. god. Seljačko pitanje u Poljskoj rešeno je veoma povoljno za seljake. sprovodila se veoma okrutna rusifikatorska politika. U vezi sa svim ovim događajima. Kao član pokrajinske uprave došao je markiz Veljopoljski. Uzbuđenje. i protivu vlasti. tačnije reći. aprila 1861. Glavna karakterna crta inteligencije oko 1860.

Velik broj intelektualaca. i mirnu po metodama. da jasno označe svoje ciljeve. to je strahovito rušenje. naše organizacije. često iz odličnih i bogatih kuća. ipak je to bio znak za žestoke progone. plemić Dimitrije Karakozov. potpunim porazom. Godine 1876. Tu prvi bud! (prevod A. novembra iste godine. koje mogu najviše da iscrpu strpljenje narodnih masa. pucao (u aprilu 1866. i to i u prestonice i u pokrajinu.“ Organizacija je otkrivena pre nego što je izvršila ma što značajnije. Harambašića) Masa inteligentnih mladića i devojaka. po nevolji i dragovoljno. pokušali su da rade među narodom. krenuo je onih godina u Evropu. I zato. ne istrebi sve tradicije socijalnoga reda. Pati. ili tačnije. neće da se smatra zadovoljenim pošto uništi jednu po-litičku formu. te za snažni pokret „ulaska u narod“. čija je akcija i organizacija dala sadržinu romanu Dostojevskog „Zli dusi“. te da se digne neophodna opšta buna. iako je on to učinio na svoju ruku i bez znanja većine Organizacije. organizacija Zemlja i Volja. Ta organizacija imala je sledeći program: „Jedini cilj Društva. organizaciju Čajkovskog. iako revolucionarnu po konačnoj svrsi. Pokret se ovaj završio spolja. Ali su njegovi učesnici ipak postigli što su želeli: približili su se narodu. Svoje strasti rob! Idi k snuždenim I potištenim.. Ali budući da je Društvo ubeđeno da se taj cilj daje postići samo narodnom revolucijom. Naš posao.pokrajinama.) godine revolucionarni i liberalni pokreti nalaze se opet u punom jeku. da ga uče. skupljale su se po većim univerzitetskim gradovima Evrope. više-manje zavađenih sa carskom policijom. mi treba da se ujedinimo pre svega sa pukom beskućnika. Tamo je među njima počeo da prikuplja pristaše. kojima je ruska vlada uskratila pravo posećivanja visokih škola u Rusiji. upoznali su se s njim. na mnogo široj bazi. da bi je jednostavno zamenio drugom. poslužile su kao elementi za prosvetnu. — to je celokupnost našeg zadatka. često iz odličnih porodica (kao na primer znamenita teoriskinja Sonja Perovska). pa čak i za obustavu nekih radikalnijih organa štampe. i stvorimo od njih jednu nepobedivu i sve uništavajuću silu. čim dođemo u doticaj sa narodom. i čitave grupe ruskih studenata. i da odrede svoje odnose 98 . u glavnom. koje su se tada vratile u Rusiju. Jedan od njenih prvih istupa jeste golema demonstracija u Petrogradu 19. Blaži jad im ljut! Gde se najviše. tako naročito u Cirihu. tih jedinih pravih ruskih revolucionara. bivši učitelj Nječajev. ali već sledeće (1878. i uredio ono što se zove revolucionarna država. osnova se ponovo. Pred polazak na odlučnu borbu. među njima i ženskih. i naših ideala!. Revolucija ne može da bude spasonosna za narod dogod ne iskoreni sve elemente današnje države. Društvo ne podrazumeva pod revolucijom neki pokret udešen prema klasičnim evropskim uzorima. da vrše među prostim svetom više-manje maglovitu propagandu. Uskoro zatim vlada je pozvala emigraciju da se vrati u otadžbinu. i ne uništi sve staleže u Rusiji. Iduće godine. genijalnog predviđanja i dubokih zapažanja i zaključaka na osnovu stvarne građe iz života ruskih revolucionara. Kada je jedan od članova Organizacije. ono će se služiti svim mogućim sredstvima da bi se u narodu razvila i raširila svest o patnjama. gde su s njima dolazili u dodir i vezu i srpski levičarski omladinci. u kom ima više genijalnih „proročanstava“ o budućoj ruskoj revoluciji. revolucionari moraju da se opredele. uzdiše. zbog rata za oslobođenje balkanske braće. s pomoću učitelja i đaka bogoslovije.) na cara. Rusija je malo mirnija. na osnovu načela komunizma. pa je onda preneo akciju u Rusiju. zabranivši joj školovanje u inostranstvu. procesom i progonima. 5) socijalistička propaganda u narodu. Mase mlade inteligencije. potpuno rušenje. Ovaj pokret neće da se zaustavi pred privatnom svojinom i pred tradicijama socijalnog reda. to je potpuno oslobođenje i blagostanje naroda. opšte i bez sažaljenja. O njemu veli Njekrasov u čuvenim stihovima: Ne idi prostranim Putem grešničkim.

koja može da. koja karakteriše revolucionarno narodnjaštvo. Ali. kojim će putem ona udariti: da li pravim terorističkim ili putem propagande. On je opominjao članove i omladince. u kojem traže za ruski narod „ozbiljne garantije ličnih prava (građana)“. kod Lavrova. kao neka vrsta stručnjaka. „Zemlja i Volja“ prihvatila je doduše program socijalne revolucije. marta on je pre podne otišao nekud kolima. Grupe ovih ljudi bacale su u vazduh železničke mostove. za aktivno nastupanje. — revolucija koju mi tražimo mora biti narodna i socijalna! Ona mora biti upućena ne samo protiv vlade. narod bivao prevaren. i koordinira svoj rad s akcijom levoga krila liberalnog plemstva i građanske inteligencije. To je bio pravi građanski rat. Druga grupa bila je protivna i terorizmu i uopšte političkoj akciji. „Ne treba. da bi se narodne mase što pre uvukle u borbu. uspeti da nešto učini u liberalnom pravcu. U tom pravcu sastavljao je osnovna pitanja taktike Petar Lavpov. na povratku u Zimsku Palatu. marta) kada je bačena bomba okončala carev život. Taj projekat (tobožnja „konstitucija“) bio je poslat da se slaže u Državnu Štampariju baš onog jutra (1. Kobnog 1. vidimo opet jasno formulisanu teoriju socijalne revolucije. za neko kratko vreme. sociolog i publicist. da je uvek dosad. njena svrha ne sme se sastojati samo u tome da se vlast preda u druge ruke. kojim se pozivaju zastupnici okružnih skupština da sudeluju. i najglasovitiji proces koji se odigrao tada (1877. — upravo diktator. 25 najodlučnijih liberala podneli su mu (1880. drugi terorista bacio mu je pred noge drugu bombu. i izgleda da očekuje svršetak borbe ne stavljajući se na stranu vlade. „Bilo da vreme za revoluciju mora da dođe.. koga je car pozvao da umiri strasti. revnosti. najveći.. on je uzbuđen ali ravnodušan. ali je i car bio smrtno pogođen.“ Nakon toga procesa došlo je do rascepa u Organizaciji: na grupu Narodne Volje (teroristička). nego je mislila da treba sav rad usredsrediti na pitanja čisto socijalne propagande. „preuveličavati značaj poteškoća i opasnosti. To su oni sve postizavali samopožrtvovanjem.“ piše ministar Valujev u jednom službenom referatu (1879. ali su u traženju popularne lozinke dohvatili baš ovu omiljenu narodnu ideju koja je najlakše dizala mase na bunu. one su oslobađale više puta svoje drugove koji bi dopali tamnice!. Pristaše ove grupe.“ Rećićemo samo toliko. i uopšte sviju dobara. eventualno. iako je situacija dosta neugodna. Najstrašniji. Car Aleksandar se do poslednjeg trenutka kolebao da potvrdi i da dade objaviti umereni projekat Lorisa Meljikova.) memorandum. kadgod je dolazilo do saveza između narodnjaka i buržoazije. čak i među visokom birokratijom i kod generaliteta. Ravnodušnost koju pokazuju gotovo svi odlični ljudi prema borbi vlade protiv relativno neznatnog broja zločinaca zaista je loš znak. Ali uzalud. i svireposti.“ Kada je izgledalo. Što se pak tiče naroda. a zatim i blagodareći simpatijama koje su uživali u svima krugovima društva. bivši profesor Generalštabne Akademije. i na grupu Čornavo Peredijela (socijalno-propagandističku). jer da nema ništa zajedničko između socijalne revolucije i revolucije koja se stvara samo da se dobije liberalan ustav. u pripremnim zakonodavnim radovima vlade. I ovog puta ostao je nepovređen. razume se. pod kojim se rečima razumevala u narodu ponovna podela zemlje. Ne možemo ovde pratiti u podrobnostima čuvenu borbu između carske vlade i tajne revolucionarne akcije „Ekzekutivnog Odbora Narodne Volje. koju je i sam car nalazio na svome pisaćem stolu.. bilo da čas za nju nastupi pre ili posle stvaranja buržoazije u Rusiji. Jedna grupa bila je za teror i zavere. ali je ostalo privremeno nerešeno pitanje. To je bio već trinaesti atentat! Dotada je car kao nekim čudom ostao „nepovređen“. za napadaj ubeđene revolucionarne manjine. da ne zaborave.). — grof Loris Meljikov. 99 .prema liberalima. „Proces sto devedeset trojice“ pokazao je najbolje koliko je daleko zahvatio bio pokret „Zemlje i Volje. pa je.. na Katerininom kanalu. bilo da ne mora. širile svuda propagandističku literaturu. — ona mora iz temelja da sruši sve privredne osnove postojećeg društvenog stanja!“ Tu. dok se zadržavao na mestu atentata. nisu bili shvatili stvar tako grubo i jednostavno. To je bila sasvim primitivna koncepcija gotovo detinjastog i naivnog narodnog kolektivizma. Atentator je ostao na mestu mrtav. ubijale činovnike i generale. da se i sa jedne i sa druge strane pokazivalo mnogo odlučnosti. bačena na nj bomba. prema načelu potpune jednakosti i ravnopravnosti.). te da s toga treba ubaciti u njih lozinku čornavo peredijela. da će ministar unutrašnjih dela.

liberalni časopis Vesnik Evrope smatra Turgenjeva kao svoga najboljeg saradnika. slavi podvig onih devojaka iz otmenog društva. U tom smislu najveći značaj imaju mu Zli dusi. pričicama i crticama genijalni satiričar Mihajlo Saltikov-Ščedrin. koje izlaze uporedo sa romanima. i postavlja sa neobičnom jačinom najzamašnije i najstrašnije probleme. ali prerađene na vlastiti način. Ivan Turgenjev (1818—1883. svoju vanredno lepu i socijalno zanimljivu zbirku Lovčevih Zapisa. koji je savršeno vladao najlepšim ruskim jezikom. Dostojevski postiže vrhunac psihološke analize. socijalni i filozofski roman iz savremenog života. blizak konzervativcima i slavjanofilstvu. Dimitrija Grigorovića.“ „Ponor“). jedan od najvećih pisaca čovečanstva.U istoriji ruske književnosti godine 1860. Braća Karamazovi. Dostojevski daje veoma aktuelnu sliku savremene Rusije i na više mesta obrađuje probleme tekuće politike.). Tu je pokušao da radi publicistički. žrtvujući sebe za dobro naroda. Godine 1856. koja su mu donela svetski glas: Rat i Mir. Tolstoj nije spadao u neku političku stranku. zasićeni interesima trenutka. jedna od tih pesama. Poraznu kritiku društva pre reforama. ali opšteruski pisac. Turgenjev je pozdravio kao velikog pisca ruske zemlje mlađeg svog savremenika Lava Nikolajevića Tolstoja (1828—1910. ali shvaćene sa jedne više tačke gledišta i stavljene u vezu sa večitim problemima duha. Pored pretresanja večitih problema i stvaranja večitih opštečovečanskih tipova. ali je već tada bio dubok mislilac. ali je imao izvesnih dodirnih tačaka sa konzervativcima. uz to zanimljive pripovetke iz kavkaskog života. koja onda nije mogla da bude legalno objavljena. i Ana Karenjina. koji se javlja još četrdesetih godina sa nekoliko divnih pripovedaka. u kojima su plastički prikazane krvave slike iz opsađenog Sevastopolja. autora mnogih romana i pripovedaka. književnik. Zapisi iz podruma. Pred svoju smrt Turgenjev objavljuje zbirku takozvanih Pesama u prozi: to su lirski odlomci prožeti dubokim osećanjima vaseljenske ljubavi. dao je u svojim romanima. on je posle robije. pun poleta i originalnih ideja. i dr. Selo Stepanjčikovo. koji prestavljaju hroniku umnog i socijalnog razvitka Rusije tog doba. stvorile su mladom piscu veliko književno ime. izdaje godine 1852. kao i za vreme reforama i reakcije. U svojim romanima Poniženi i uvređeni. Turgenjev se javlja kao veliki majstor duboke psihološke analize i mislilac. do 1880. Od druge polovine pedesetih pa sve do druge polovine sedamdesetih godina javljaju se njegovi socijalni romani. Pored ovih najkrupnijih ljudi možemo samo po imenu spomenuti odličnog romanopisca Ivana Gončarova („Oblomov. Zločin i kazna. koji zanimaju i muče čovečanstvo. koji neće izgubiti svoju vrednost dok postoji Rusija i ruski narod. grupu divnih lirskih pesnika:’‘ Todora Tjutčeva. humanosti. šest ih na broju. i zato su njegovi romani štampani prvi put u časopisu glavnog konzervativnog publiciste tog doba Mihajla Katkova. veličanstvena epopeja ruskog života s početka XIX stoleća. u Ruskom Vesniku. ali i teškog pesimizma. Kratak odlomak o ruskom jeziku „velikom i bogatom i moćnom“. Poreklom Belorus. Pisemskog. koji jedini spasava pisca usred „teških sumnja“ o sudbini Otadžbine jeste pesnički i politički testamenat velikog pisca. Treći velikan ruske književnosti i misli tog vremena jeste Todor Mihajlović Dostojevski (1822—1881. Ljeskova. koji je provodio mlade godine u veselom i raskalašnom društvu. Koikar. Rješetnjikova. Baš one godine kada se Turgenjev proslavio „Lovčevim Zapisima“. živeo izvesno vreme interniran u Sibiru. On je bio tada mlad spahija. Čista književnost blistala je sa nekoliko imena ogromne vrednosti. Zli dusi. na koju je bio osuđen kao politički krivac. koji se odlikuje dubinom filozofske misli. oficir. prožeta fatalističkom filozofijom istorije. i kod Dostojevskskog prevlađuju hrišćanske koncepcije. Po svojim političkim nazorima Turgenjev spada u red odlučnih liberalnih zapadnjaka. Zlamovratskog. koji je bio jak i u drami (istoriska trilogija iz doba Velike Bune) Apolona 100 . u pripovetkama Njetočka Njezvanova. U aleksandrovsko doba javljaju se dva njegova velika romana. javlja se sa pripovetkom Detinjstvo ovaj budući književni džin. takozvane „Sevastopoljske“. uspomenama. Idiot. Gljeba Uspenskog. koje su se bacile u vrtlog revolucije. vratio se po amnestiji u evropsku Rusiju. i posmatrač života sa neobično pronicavim okom.). član najvišeg plemstva. u slikama Zapisci iz mrtvog doma. Kao kod Tolstoja. zatim pripovedače Pomjalovskog. i koje će možda sačuvati svoju umetničku vrednost i značaj mnogo duže i u mnogo većem stepenu nego romani. Neobično jake realističke pripovetke. spadaju u red najsjajnijih. Aleksija Tolstoja.). pripovetkama. U pripovetkama.

kao konzervativnog i primitivnog elementa. Nekoliko hiljada dobrovoljaca. na čelu koga je stajao knez Aleksandar Gorškov. da bi se skrenula pažnja od unutrašnje krize. bilo pod protektorat Rusije. nakon niza ekspedicija. Na čelu njegovom stoje viđeni slavjanofili.Majkova. ujedinjenje Slovena na slovenskoj etnografskoj izložbi u Moskvi godine 1867. i to ne samo pustinja nego i divne kulturne oaze. Vodi se intenzivna propaganda za ujedinjenje Slovenstva. Ali je najkarakterističniji pesnik tog doba Nikola Njekrasov koji se odlikuje jakim socijalno-političkim lirizmom. sa Austrijom i Francuskom. Rusija se potpuno slagala sa Francuskom. Tako je rusko Ministarstvo Spoljnjih Poslova. Ali je brzo došlo do nesporazuma zbog francuske intervencije u korist Poljske. i ulazak Srbije i Crne Gore u rat daju vrlo dobar povod za takve akcije. naročito Ivan Aksakov. Intervencijom kod grčke vlade i kod kralja Đorđa. 1875. gde su bili spremni naročito da se zauzmu u korist Bugara. koja onda još nema za Rusiju veliki ekonomski značaj. Rusija je. i čisto ideološki motivi. koji je bio oženjen ruskom velikom kneginjom. Vlada cara Aleksandra. Rusko dramsko pozorište ima u to vreme velikog pisca Aleksandra Ostrovskog i odlične glumce. Bismark. po izričnom nalogu cara protestovalo protiv nasilnog spajanja Sicilije sa kraljevinom Sardinijom i protiv ukidanja drugih talijanskih državica. Pojava Rusije u Srednjoj Aziji izaziva veliku zabrinutost engleske diplomatije i ona teži da uvuče Rusiju u komplikacije na Balkanu. Na Balkanu. zatim protiv zbacivanja hanoveranske i dveju hesenskih dinastija. Zato se pruski ministar predsednik i kasniji kancelar Nemačkog Carstva. obezbedila je zaleđe Pruskoj. Oni ne mare mnogo zapadno katoličko Slovenstvo uopšte. dok su prema Poljskoj direktno neprijateljski raspoloženi. skrenuta na Balkan. Kijevu i Odesi. Feta i Polonskog. prema duhovitoj reči jednog ruskog istoričara. Slavjanofilska propaganda i njeni elementi na dvoru. Zato je cela pažnja odgovornih i neodgovornih činilaca. koje se. j. koje su joj zabranjivale da podiže tvrđave i ratne luke i da drži ratne lađe na Crnom Moru. Pokušaj da se izvede nekakvo. godine. iako nije bio pomagan od strane zvanične Rusije. da budu verni svom vladaru i da strpljivo čekaju poboljšanje svoga stanja od milosti Visoke Porte. sprečena je slobodna Grčka da pomaže kritske ustaše. kao i u pitanju spasavanja Crne Gore od turske osvete. da se pomogne potlačenoj braći. Taj rat. da se javno mnenje treba aktivnije baviti balkanskim pitanjima. Iza Krimskog Rata Rusija je na Balkanu radila u sporazumu sa Francuskom. čuvanja postojećeg stanja i odbrane monarhiskog načela. U spoljnjoj politici Rusija nastavlja u izvesnom smislu sa tradicionalnom politikom legitimizma. razbija se radi poljskog pitanja i očigledne simpatije znatnog dela Čeha prema Poljacima. na međunarodnoj konferenciji u Londonu. Ruska diplomatija isticala je svoje stanovište kod hrišćanskih podanika sultanovih. zajedno sa Slovencima i Hrvatima. t. i u visokoj birokratiji. zalagao za dobre odnose sa Rusijom. koje su bile tučene od Prusa. za stvaranje bugarske države i oslobođenje Bugara ne samo od političke vlasti Turaka. ogromni prostori. prelaze bilo u vlasništvo. I zvanična vlada u Petrogradu smatra. ipak je našao živ odziv u ruskom javnom mnenju. „nalazilo u ratu sa Visokom Portom“. godine 1871. i učinila je tim veliku uslugu nemačkom ujedinjavanju. ali svakako predstavlja široke mogućnosti za ekspanziju ruskog kapitala. grupiše se oko ličnosti prestolonaslednika Aleksandra. tako da je neko vreme izgledalo kao da je između cara Aleksandra i cara Napoleona III došlo do neke vrste ličnog prijateljstva. držeći se prijateljski neutralno za vreme sukoba Pruske sa Danskom. Pleščejeva. pored pitanja državnog prestiža. Rusiju teraju na aktivno istupanje. Poljsko pitanje dovelo je do zbližavanja između Rusije i Pruske. Naročito se tada istaklo Slovensko Dobrotvorno Društvo. u vojsci. tamo se stvara prava ruska kolonijalna imperija. U Srednjoj Aziji. U pitanju zamene kneza Aleksandra Karađorđevića starim knezom Milošem Obrenovićem. ujedno. dobila odobrenje za ukidanje izvesnih klauzula Pariskog Ugovora. U Moskvi se stvara Slovensko Dobrotvorno Društvo sa odelenjima u Petrogradu. aktivnih političara i publicista. za konačno oslobođenje Srbije i Crne Gore i za ujedinjenje s ostalim Srbima. barem ideološko. posredno osvetila Francuskoj i Austriji. koji je jedno vreme bio pruski poslanik na petrogradskome dvoru. Ustanak u Bosni i Hercegovini. Mnogo ozbiljnije je bilo mešanje Rusije u Kritsko Pitanje. nego i od crkvene Grka-fanarijota. Rusija se tim. posle bitke na Grahovu. na 101 .

Vrhovna Komanda bila je u neredu. Po 25. 1875. Kapitulacija Plevne. a sem toga naročito prilikom sjajne odbrane prevoja na Šipki. Tu je 22. Posedi Rusije u Americi 102 . Aktivna vojska bila je brojno nedovoljno jaka. i tako se rat razvijao dosta nepovoljno za Rusiju i stajao je golemih žrtava. proširenje zemljišta. Poraz Srbije kod Đunisa izaziva i zvaničnu intervenciju Rusije. proglasivši ujedno i ustav. Taj je kongres održan u Berlinu. koju je car Aleksandar ličnom intervencijom god. kao mandator Evrope. da Austro-Ugarska može okupirati jedan deo Bosne i Hercegovine. da je za vreme cara Aleksandra II Rusija proširila svoje granice na dalekom istoku do reka Amura i Usura i da je dobila čitavo ostrvo Sahalin. u Dobrudži. koji se smrzava. sačuvao je uspomenu na čuvene kominikeje ruske Vrhovne Komande: na Šapki sve je mirno. Naročito je bila teška opsada utvrđenog logora Osman-Paše kod Plevne. Ruski slikar-Vereščagin u svojoj čuvenoj slici ruskog vojnika. Berlinski Ugovor posvedočio je. koji postaje komandant srpske vojske. Sa promenom režima u Turskoj njemu nije ostalo ništa drugo nego da upućuje stvari u pravcu ratnog sukoba. gde su revolucionarni elementi oborili sultana Abdul-Azisa i zamenili ga Abdul-Hamidom. i Besarabiji.čelu sa generalom Černjajevim. da je Rusija tom prilikom bila gotovo usamljena i da se njen prestiž opet srozao. Treba još spomenuti. I sa Rumunijom je zaključen ugovor o prijateljstvu i o slobodnom prolazu ruskih trupa kroz Rumuniju. Porta se obavezala. Zato za obaveštene i nije bilo nikakvo iznenađenje. budući da je bila i vojnički i finansiski jako iscrpena. 1878. januara 1877. U Aziji Rusija je dobivala znatne teritorije sa Karsom. Međutim. spasao od novoga napada Nemačke. Dobrudža je trebala da pripadne Rumuniji u zamenu za delove Besarabije. Po Berlinskom Ugovoru stvorena je kneževina Bugarska. nespremnog za odbranu — sve je to dovelo do potpune kapitulacije Turske u San-Stefanu. posedne i upravlja Hercegovinom i Bosnom. i naročito krvavi pokolji po Bugarskoj. kojima je ona karakterisala svakodnevne tragične udese na ovom prevoju. skupljeni uz veoma aktivno učešće tog Dobrotvornog Društva. koje su se ticale teritorijalnih promena u Aziji. isto tako i Rumunija. god. na osnovu status quo ante. Od juna 1877. da se ne samo Engleska. a za slučaj raspada Otomanske Imperije rešeno je „da se ni u kom slučaju ne dozvoli stvaranje jedne velike slovenske i kakve druge države na Balkanu“. a onda i mir. Bosni i čak u Sandžaku. nego i Nemačka i Austro-Ugarska spremaju da ometu konačnu pobedu Rusije. a Srbija je dobijala izvesno. da će Rusiji isplatiti veliku oštetu. Ardaganom i Batumom. car Aleksandar je u Kišenjevu 12. ostale su u glavnome nepromenjene. slabo naoružana i loše snabdevena. koje je Rusija po Pariskom Miru izgubila. koja nastojava prvo da se zaključi primirje. Srbija i Crna Gora proglašene su kao potpuno nezavisne. ali verno čuva stražu na Šipki. objavio rat Turskoj. 3. zaključena je i tajna vojna konvencija između Rusije i Austro-Ugarske. koga su u šali zvali vice-sultanom. aprila 1877. vrlo malo. i najzad pojava ruskih trupa pred vratima samog Carigrada. zauzeće Karsa u Aziji. Beć nekoliko godina Rusiju je zastupao u Carigradu vrlo agresivni eksponent slavjanofilske politike. Odredbe. Po san-stefanskom preliminarnom ugovoru stvorena je velika Bugarska. a na jugu od Balkana obrazovana je autonomna provincija Istočna Rumelija sa hrišćanskim generalnim guvernerom. juna rešeno. U očekivanju neizbežnog sukoba car Aleksandar otišao je u Rajhštat na sastanak sa carem Franjom Josifom. zatim od decembra iste godine Crna Gora i Srbija. Rat je bio pripremljen dosta neozbiljno. Sve tri ove države dobile su i izvesno teritorijalno proširenje. sve je to spremalo teren za ratnu akciju Rusije na Balkanu. kada su Sile zatražile da se ceo San-stefanski Ugovor revidira na jednom evropskom kongresu. Još za vreme brzog napredovanja ruskih trupa u pravcu Carigrada pokazalo se. i nekoliko miliona ruskih rubalja stižu u Srbiju. pored toga Austrija je dobila pravo da razmesti svoje garnizone i u Sandžaku. Za diplomatsku pomoć i neutralnost Austro-Ugarska je dobijala odrešene ruke u Hercegovini. Pošto su ostali uzaludni svi pokušaji velikih sila da spreče ratni sukob. kao i o ošteti Rusiji. koje ostaju samo pod nominelnim suverenitetom sultanovim. turski nacionalistički izgredi. general Ignjatijev. političke promene u Turskoj. u rat je stupila na strani Rusije i Rumunija. I ovom je prilikom ruska vojska pokazala svoje čuveno junaštvo i izdržljivost. Ali se već tada moglo očekivati zbližavanje između Rusije i Francuske. članu tog Ugovora Austro-Ugarska je dobila pravo da. prelaz ruskih trupa preko Balkana i zauzeće bez borbe Plovdiva i Jedrena.

prodati Severoameričkoj Uniji. rođenog godine 1845. bila je ograničena. posle kratkog kolebanja. tek posle smrti njegovog starijeg brata došao je on za prestolonaslednika. Odmah posle stupanja na presto car Aleksandar je morao da reši pitanje o pravcu unutrašnje politike. Znameniti filozof Vladimir Solovjov. osnovana u srećnom braku sa verenicom njegovog pokojnog brata.. Kakav kontrast izmeću ova dva jahača: Petra Velikog. a uz to lično pošten i strog u svojim moralnim načelima. iniciativa. (koja je umrla nedavno). bivši profesor građanskog prava. godine. san. marta 1881. Resor unutrašnjih dela poveren je ministru prosvete cara Aleksandra II. drugi je pokoj. koji mirno. Ali nekoliko jednostavnih ideja vodilja.. i Aleksandra III! Prvi je sav vatra. kao i Lav Tolstoj. GLAVA XXII. uz mnogobrojne administrativne funkcije. Aleksandra III. naročito politički. danskom princezom Dagmarom. Njegov uticaj pobedi i dade politici Aleksandra III onaj kurs. uskoro je došlo dotle. vrhovni državni poverenik kod Svetog Sinoda. Poznati ruski vajar. najjači i najobrazovaniji ideolog reakcije. Tu se vidi jedan debeo. koji još i sada stoji blizu Nikolajevske stanice u Petrogradu. izvodio na širokoj osnovi zamišljen program reakcije u cilju učvršćivanja načela samodržavne vladavine. uvek dosledan sebi. skromne. koje bi trebalo da 103 . Ali mnogo složenije je bilo pitanje o tome. iskren. Konstantin Pobjedonoscev. Doba Aleksandra III (1881-1894. Ekzekutivni Odbor „Narodne Volje“ predložio mu je mir jednim pismom od 10. kojom je Rusija vladala preko naročitog rusko-američkog društva. koga je izvajao Falkonet. prozvanom u Rusiji Marijom Feodorovnom. pravoslavlja i zvanične ruske narodnosti. liberalni ministri otpušteni. u kojima je nije bilo. prožet mržnjom prema evropskoj prosveti i parlamentarizmu. preporučivali su amnestiju ubicama Aleksandra II. dodeljen je takozvanim zemskim načelnicima. nekako uspavano sedi na snažnom konju. odlučno se borio protiv svih reforama. bili su 1867. nego i vođa reakcije protiv „revolucionarnih“ reforama. Tako je Aleksandar III ostao čovek bez modernog obrazovanja i razumevanja novih ideja. to su u njima učinjene znatne popravke: porota nije uvedena u one okruge. shvatio je svoju dužnost kao zadatak ne samo da bude čuvar istoriskih tekovina ruske samodržavne vladavine. šta da se radi sa projektima reforama koji su ostali od cara Aleksandra II. tamo. inercija. na konju. nekoliko političkih linija konzervatizma on je energično usvojio i sprovodio. Dok je većina tražila napredni kurs. vladin nadzor. Za sistematsko učenje bilo je već prekasno. zajedno sa Pobjedonoscevim i ministrom prosvete grofom Djeljanovim. Zemstva i gradske samouprave behu skučeni i stavljeni pod nadzor gubernatora. i to se moglo smatrati kao neka vrsta povratka kmetskoj zavisnosti.). prodavali imanja i prosto ih napuštali. mirovni suci u većini okruga ukinuti su i veći deo njihovih funkcija. Razume se da izmirenje između vlade i revolucije nije bilo mogućno. Na sednicama krunskog veća car je diskutovao sa svojim ministrima o njima.(poluostrvo Aljaska). revolucija. koji je čvrstom rukom ugušio poslednje trzaje revolucionarne akcije i. sudski aparat je stavljen pod jači. Staleški princip u njima je pojačan. sa nečim od ruskog mužika. težak. knez Paolo Trubeckoj izvajao je ogroman kip cara Aleksandra III. pošto je bio čovek prav. Pod tutorstvo tih „zemskih načelnika“ stavljeni su seljaci i njihova samouprava. konzervativne porodice. nekoj vrsti vladinih političkih komesara na selu. koji smo gore karakterisali. Reformni projekti biše zabačeni. sav polet. lični profesor cara i prestolonaslednika. bila je uzor čestite. gde je postojala. solidan i mračan čovek. Ubice Aleksandra II umrli su na vešalima. počev od 1822. Solovjova je vlada zato suspendovala od docenture i kaznila policajnim izgonom. dok je pismo Lava Tolstoja ostalo bez posledica. nisu s početka spremali za vladalački poziv. da je broj odbornika. pošto su plemići izumirali. Pošto su se reforme prethodnog carevanja smatrale kao neka vrsta ograničenja samodržavlja. Njegova porodica. Pošto su lokalne plemićske korporacije postajale sve siromašnije i malobrojnije. grofu Dimitriju Tolstoju. Aleksandar III. a naročito je povećan uticaj plemstva.

i nekoliko najboljih profesora naterano je da dadu ostavku. koji je bio i nominalni šef preduzeća. da je tu odlučivala njegova zdrava pamet. god. Otpočela je tada i kolonizacija Srednje Azije od strane Rusa zemljoradnika. Rusija nije za njegovo vreme vodila nikakvog rata. Atlanski Okean sa Tihim. Velika pažnja bila je obraćena na Srednju Aziju. Ali je Mirotvorac izbegao ratni sukob. On će postati sa svojom nežnom tugom i društvenim pesimizmom pripovedač-pesnik umirućeg društva i umirućeg sistema. u kojoj se sada mogla zapaziti i jedna nova crta. budući predsednik prve Dume. njen početak behu radovi na jednom upravo veličanstvenom i svetsko-istoriskom preduzeću. Ova je mera imala baš obratan rezultat od onoga. nije oslabljen antisemitizam. koja mu je jasno govorila. koji behu ostali bez zemlje prilikom oslobođenja. Kamen temeljac za tu prugu postavio je prestolonaslednik Nikola. Ali su to bili palijativi. vlada cara Aleksandra nije mogla da se zauzme za socijalna prava većine stanovnišgva baltičkih pokrajina.izaberu plemići. Car Aleksandar III zaslužio je naziv Mirotvorac. sa osnivanjem Seljačke Hipotekarne Banke. i Maksim Kovaljevski. Na Balkanu Rusija je međutim nastavljala aktivnu politiku. Studenti su potčinjeni policajnom nadzoru. jer je glavna tačka njenog programa bila da štiti plemstvo i njegove posede. bio veći od broja samih birača. gde su nemački baroni i građani (manjina) pritiskivali većinu Estonaca i Lotiša. Međutim. da je svaki ratni metež veoma opasan po Rusiju i po ceo režim. izazvanog brzim razvijanjem industrije. Treba zabeležiti i prve početke nešto ozbiljnijeg radničkog zakonodavstva. Ukinuta je glavarina i porez na so. htelo se postići što više uspeha ali bez krvavog rizika rata. kao što su palijativne bile i prve mere za rešavanje agrarnog pitanja. u građanske. pa i Poljake. koji su prelazili u neplemićske. to su zabranili i jedno i drugo. nego je pojačano revolucionarno raspoloženje Židova. koji se javlja sa prvim malim pripovetkama. iako neposredno učešće policije u tim ispadima nije dokazano. vezana sa razvijanjem kapitalizma u Rusiji: u Bugarskoj se radilo i na ekonomskoj ekspanziji Rusije u izvesnom obliku (gradnja železnica od ruskog gvožđa. naročito seljake. Njegovo sa velikom slavom priređeno putovanje kroz Daleki Istok bilo je predznak aktivne politike Rusije u tim predelima. pod nadzorom ruskih 104 . Kao posledica toga javlja se pooštravanje zakona protiv Židova. na mnogim mestima gotovo tolerirani od policije. od 1877-78. Ali se društvo držalo pasivno. a i seljačke ruke. na građenju velike sibirske železnice. nego što je davala država imaocima obveznica te banke. a zbog Avganistana u malo nije došlo do sukoba sa Englezima. Mir je ulazio u njegov konzervativni program. ali je verovatnije. Plemstvo je dobilo i jedan veoma važan ekonomski poklon u obliku ustanove Državne Plemićske Hipotekarne Banke. borila se sa prevlašću Nemaca u baltičkim pokrajinama. Na univerzitetima je ukinuta avtonomija. koja je plemićima davala obilate svote novca pod veoma povoljnim uslovima. I vladajući krugovi bili su onda veoma oprezni. Plemstvo je plaćalo manje kamate. na koji se ciljalo: ruski seljaci i siromašni građani nisu oslobođeni od židovske eksploatacije gde je bilo. koja je za lepe novce dopuštala Židovima da se naseljavaju gde hoće. Na Dalekom Istoku pripremala se akcija većega stila. osvojena je velika oaza Merva. Govorilo se. sem Čehova. Počela je likvidaciju finske avtonomije. budući član Gornjeg Doma od Akademije Nauka i Univerziteta. koja je trebala da veže Petrograd sa Vladivostokom. oni nisu smeli da se naseljavaju u selima i van određenog teritorija. Ni u književnosti ni u umetnosti ne može se istaknuti nijedna jača struja. a u isto vreme i korumpiranost ruske policije. nijedno novo veliko ime. koje su trebale da šire znane osnovano na načelima klerikalizma i reakcije. a zasnovane su crkvene parohijalne škole. Pošto se smatralo da je učešće zemstava i privatne iniciative politički štetno u nižoj školi. ili je prosto otpušteno. bivših kmetova i njihovih spahija. da je vlada cara Aleksandra pokušala da uradi nešto i za niže staleže. Štampa i knjige su gonjene gotovo kao za vreme Nikole I. topovska pucnjava po Srednjoj Aziji nije mogla biti uzeta ozbiljno u obzir. Po mnogim južnoruskim varošima i varošicama izbiše veliki židovski pokolji. ubrzana je likvidacija pravno-prinudnih veza između seljaka. kao znameniti pravnici Sergije Muromcev. Tamo je ruska vlast ojačana. Treba priznati. čovek svetskog glasa. Vlada Aleksandra III trudila se svom snagom da rusificira druge narodnosti u Rusiji. da je car imao veoma teške uspomene iz rata..

po okupaciji Bosne i Hercegovine i Novopazarskog Sandžaka. Povučen i skroman.). od kojih je prvi bio ministar predsednik. Pošto je zbližavanje sa Engleskom zbog aziskih pitanja onda još bilo nemoguće. dobra žena i majka. To objavljivanje samo je ubrzalo formalno sklapanje rusko-francuskog saveza. otpočela je 105 .inženjera. kome je bila prišla i Rumunija. Tu su se ruski interesi i ruska politika sve više sukobljavali sa politikom Austro-Ugarske. još se nekako kolebao između te dve države. Ali se tu „gvozdeni kancelar“ prevario. težila je na Solun. car Nikola II. Gotovo elementarna nesreća na Hodinskom Polju. koji je ipak imao obzira prema Rusiji. i zbog nespretnih postupanja ruskih generala Soboljeva i Kauljbarsa. poniženu i uvređenu od Nemačke. postala potpuno balkanska država. a delom na reorganizaciju ruske vojske. sa kojom se moglo doći u veze. hoteći da malo zastraši Rusiju. Izgledalo je. a drugi vojni ministar kneza Batenberga. zbog administrativnog nehata. koji je stupio na presto u svojoj 27. Doba cara Nikole II (1894-1917. koji je godine 1892. Francuska je ozbiljno pomagala Rusiju obilatim zajmovima. kada je. a na trošak velikih ruskih železničkih društava. rođak ruskih careva. Poseta francuske flote u Kronštatu i ruske u Tulonu bile su psihološka priprema pravog vojničkog saveza. uvek su je smatrali kao Nemicu i tuđinku. godini. iako je ona postala mistički pobožna ćerka pravoslavne crkve. dok ga Rusija kao nepouzdana nije srušila. kao da nekakva kob lebdi nad carskim parom. ostala je od velikih sila jedina Francuska. stvarno zaključen. tvrdila je. koje mu je privlačilo i podanike i strance. bilo je to zbližavanje sa Rusijom preka potreba. — ali Ferdinand Koburški. Car Nikola je mogao da bude i stvarno je bio. Austro-Ugarska je međutim. vrlo aktivna. Kratko vreme pre svog odlaska s vlasti on je objavio formalni ugovor o Trojnom Savezu. Car Aleksandar je tada crnogorskog kneza Nikolu nazivao i javno „svojim jedinim iskrenim prijateljem“. koja su tada energično gradila rusku železničku mrežu). koji su delom išli na razvijanje ruske velike industrije. u više mahova. prilikom krunidbenih svečanosti na hiljade nedužnih ljudi. besmisleno poginulo. dala je naročit značaj ruskocrnogorskim intimnim odnosima u ovo doba. stariji sin Aleksandra III. ni sposobnostima administratora. Tu su se ocrtavale i prve konture buduće katastrofe. GLAVA XXIII. i išla je za tim da potčini svome uticaju i Bugarsku i Srbiju. U Srbiji je u tome u glavnom i uspela zahvaljujući držanju kralja Milana. u ruskoj Poljskoj godine 1884. A i za Francusku. U to se vreme na nemačkom prestolu nalazio mladi Viljem II. Austriska agitacija. Kancelar Bismark. izabran i doveden na presto Ujedinjene Bugarske protiv volje Rusije. ali. rođena princeza Alisa od Hesena. da traži saveznike na drugoj strani. plašljiv i neiskren.). Sukob sa Austro-Ugarskom i Nemačkom nagonio je Rusiju. ni vojskovođe. veoma popularan. da jednostavno osvoji Bugarsku i da je pretvori u nekakav „Zadunavski kraj“. iako je s početka Aleksandrova carevanja izgledalo. Knez Aleksandar Batenberg. Njega je car Aleksandar prosto bojkotovao. i trudila se da uđe u ruski duh. da između triju konzervativnih careva postoji puna saglasnost (sastanak u Skernevicama. bio je potisnut s vlasti. njegov naslednik. Porodične veze između crnogorske i ruske dinastije. Rusija je izgubila u Bugarskoj dosta simpatija zbog svog mešanja u bugarske unutrašnje stvari. iza čijih se leđa osećala akcija Nemačke. nije bio od prirode obdaren ni državničkim umom. ni besednika. odnosno udaja crnogorskih princeza Stane i Milice za ruske velike kneževe Nikolu i Petra Nikolajeviće. on je uspeo da izgubi stečenu popularnost i da sroza državni i svoj autoritet. uveo je Bugarsku potpuno u krug austro-ugarske i nemačke politike. u svojim političkim postupcima i obećanjima nedosledan. koga je car Aleksandar prosto prezirao. idealan suprug i otac. Carica Aleksandra. da Rusija tobože ide za tim. Od sviju vladalačkih osobina on je imao samo vrlo lepo ponašanje. Suparništvo između Rusije i Austro-Ugarske u Bugarskoj ispalo je veoma nepovoljno po Rusiju. eventualno snagama ruskih radenika. nije nikad bila popularna u Rusiji.

niz daljih nedaća; zla kob kao da se oseća u strahotama prve revolucije i njenog ugušenja, i u. nesrećama Japanskog i Svetskog Rata, pa i u žalosnoj sudbini carevića Aleksija: peto dete, žudno očekivano, carević se rodio sa naslednom bolešću Hesenskog Doma — hemofilijom. Odatle proizlazi i strašni misticizam carskog para, koji je prelazio u zaslepljenost: najodvratnije varalice uspevale su da iskoriste ovu osobinu cara i carice da se uvuku u dvor, da se mešaju u visoku politiku i da, prema izreci jednog ruskog romanopisca, „šamaraju veliku Rusiju“. Dinastija i dvor, kao i visoka birokratija, vojna i civilna, nisu se pokazale na visini u teškim prilikama; oni su bili u opreci sa velikim delom prosvećenog društva i sa golemom većinom ruskog naroda. Većina plemstva podržavala je režim, ali to nije bio pouzdan oslonac prestola; politički nejako plemstvo nalazilo se u ekonomskom i moralnom opadanju. Već u drugoj polovini XIX veka industrijalizacija Rusije i razvitak i snaženje gradskog života brzo i lepo napreduju. Za ovih trideset godina pre 1897., kada je izvršen opšti popis stanovništva cele carevine, stanovništvo gradova sa manje od 1000 stanovnika (prema popisu od 1866.) popelo se na 5%, gradova sa 1000—5000 stanovnika na 16%, sa 5000 -10.000 na 45%, sa 10.000 do 20000 na 78%, sa 20.000-50.000 na 96%, sa 50 do 100.000 na 129%, i napokon u gradovima sa stanovništvom odviše nego 100.000 duša na 123%! Dakle, što je grad bio veći, u toliko se bolje razvijao. Tako je, na primer, Petrograd imao godine 1866. na 539.000 duša, a godine 1897. — 1,267.000; Moskva je sa 352.000 skočila na 1,035.000, Odesa sa 119.000 na 405.000, i t. d. Neki industriski gradovi nikli su kao iz zemlje: Vladikavkaz je sa 3.000 stanovnika skočio na 44.000; Blagovješčensk sa 2.000 na 33.000 a Ivanovo-Voznesensk čak sa 1000 na 53.000! Prosečno je gradsko stanovništvo poraslo od godine 1885. do 1897. za 33.8%, dok je u istom razdoblju seosko napredovalo samo za 12.7°/o. Godišnje povećanje industriske produkcije bilo je u %, u periodu 1878—87.: 26.1; u periodu 1888—92.: 41.6; i u periodu 1893—97.: 161.2%. Bilo je, razume se, nešto veštačkog u ovom brzom napredovanju gradova i industrije, u njemu su igrali važnu ulogu i državni protekcionizam (naročito ministra finansija Sergija Vitea), pa imigracija stranih, naročito francuskih kapitala; ali je činjenica, da su ove nagle promene socijalnih i privrednih prilika nastale i da su znatno delovale sve do Svetskoga Rata. Protekcionizam od strane države doneo je političke posledice: a) buržoazija nije postala nezavisna, odlučujuća politička snaga prema vladi, te uopšte nije imala dovoljno borbenosti i otpora u sebi, što se lepo pokazalo za vreme revolucije, i b) radništvo je ostalo pod državnim pritiskom, i bilo naročito jako gonjeno od policije, budući da je industrija postala u neku ruku grana državne uprave. Kulturne i ekonomske prilike seoskog stanovništva Rusije bile su još uvek veoma nazadne pri kraju XIX veka. Iako je narod van svake sumnje napredovao, nepismenost i opšta nerazvijenost padali su u oči na sve strane, naročito i zbog siromašnosti i oskudice škola. Pri kraju XIX stoleća računalo se da u Rusiji ima svega 48.000 osnovnih škola (dok ih je trebalo biti najmanje na 150.000); a sasvim su nedovoljna bila sredstva vanškolske prosvete, do krajnosti ograničene policajnim merama vlade. Privredno stanje seljaka bilo je isto tako loše. Zaduženost poreskim upravama, na primer, koja je godine 1880. iznosila svega 22% od celokupnog godišnjeg iznosa, godine 1900. popela se na 117%, dok se je zarada smanjila, iako cene životnih namirnica nisu pale. Seljaci su imali za hranu od prilike 15 do 23, a najviše 26 pudi (pud = 16 kg.) hleba godišnje (dok normalni minimum iznosi 28½ p.). Utvrđeno je (1903.) službeno, da seljaci dobijaju 30% manje hrane nego što treba za normalni život. Godine 1901. šećera se trošilo u Rusiji 13 funti (1 kg. = 2.44 funte) na čoveka, dok se u Francuskoj trošilo 27, u Americi 69, u Velikoj Britaniji 79 funta. Agrarno se pitanje, prema objašnjenju najboljih ruskih stručnjaka, sastojalo u glavnom u ovome: deo zemljišta koji su seljaci dobili prilikom oslobođenja bio je posve nedovoljan, i po količini i po kakvoći, jer nije obezbeđivao opstanak seljačke porodice, preko svake mere opterećene plaćanjem otkupnine i poreza; u isti mah, na njemu se nije mogla da zaposli sva radna snaga dotične porodice, te se uopšte nije mogla da vodi ekonomija bez najma tuđeg zemljišta. Usled ovakvih prilika, a živeći u tradicijama i uspomenama ranijih seljačkih pokreta, o kojima se 106

pričalo i pevalo, i u uverenju da zemlja apsolutno mora da bude seljačka i da plemstvo odnosno veleposednici uopšte nemaju šta da rade na selu, nije nimalo nerazumljivo što se u ruskom seljaštvu javljalo i sve više širilo tajno revolucionarna raspoloženje. Za karakteristiku stanja na ruskome selu, pri kraju XIX veka, treba još naročito istaći, pored niske kulture i teških privrednih prilika, i usled njih, veoma nedovoljno i nezadovoljavajuće zdravstveno stanje seoskog stanovništva. Tu se stanovništvo povećavalo veoma lagano, bez obzira na ogroman broj rođenja; postotak smrtnosti u Rusiji iznosio je u to doba 3.5, dok je u skandinavskim zemljama bio 1.7, u Velikoj Britaniji 1.9, u Francuskoj 2.2, u Nemačkoj 2.4. Smrt je naročito desetkovala decu ispod pet godina: na svaku 1000 dece ovih godina umrlo je godišnje po 450! „Bog dao, Bog uzeo“ — govorili su fatalistički ruski seljaci. Isto tako loše je bilo i ekonomsko i pravno stanje ruske radničke klase. Liberalni plemići, liberalno građanstvo, liberalni i revolucionarni intelektualci brinuli su se o poboljšanju državne organizacije, administracije, sudstva, o uređenju odnosa samouprava prema vladi, zavođenju ustava i političkih sloboda. Napredni pravoslavni ljudi tužili su se na zavisnost crkve od vlade, a pripadnici drugih vera, naročito staroverci i sektaši, imali su puno razloga da se bore za versku toleranciju. Rđavi rezultati rusifikatorske politike osećali su se naročito u Poljskoj; teški su bili i progoni ukrajinskog i beloruskog dialekta, kojim govori veliki deo samih Rusa. Jednom reči, elemenata za nezadovoljstvo bilo je na sve strane. Prvi su izašli javno liberalni zimski odbornici sa vrlo skromnim željama, ali je to car karakterisao u svom, govoru, pripremljenom od Pobjedonosceva, kao „maštarije koje nemaju smisla“, i tim oporim rečima prvi put je uzdrmao poverenje društva prema sebi. Godine 1897. izbili su ekonomski štrajkovi u Petrogradu. Iduće godine stvorena je ruska socijalno-demokratska stranka. Godine 1899. izbili su neredi na visokim školama, naročito u Kijevu, Petrogradu i Moskvi. Vlada je otpustila nekoliko profesora i hiljade studenata. Iza toga počinje teroristička akcija i propaganda revolucionarnog narodnjaštva, i razvija se „stranka socijalista revolucionara“. Ubistva ministra prosvete Bogoljepova i ministra unutrašnjih dela Sipjagina učinila su veoma mučan utisak na vladajuće krugove. U proleće 1902. javljaju se ozbiljni agrarni neredi u poltavskoj, harkovskoj i saratovskoj guberniji, koji su bili ugušeni na veoma surov način. Sve što se događalo tada u Rusiji naćićemo i u književnosti, tome ogledalu života. Od starijih pisaca ovoga doba prvo mesto pripada Lavu Tolstoju. On je delimično već bio napustio umetnost, pa je pošao putem književne verske propagande, i propovedao uzvišene nadzemaljske doktrine moralističkog i spiritualizovanog hrišćanstva. Ali, na negativnoj strani, u kritici, koju je vodio u obliku teoriskih rasprava i u obliku kraćih pričica, pa i u obliku romana {„Voskresenje“), on je strasno udario na temelje postojećeg društva: na feudalno plemstvo, na birokratiju, sudove, policiju, na političke podvige vlada, i na odnose vlasništva; sve je to postalo predmetom živahne, žučne, duhovite, ponegda i grube, kritike velikoga majstora. Mnogi njegovi radovi nisu smeli biti štampani, — oni su prepisivani u hiljadama primeraka i tako šireni po celoj zemlji; izdavana u inostranstvu, dela Tolstojeva bila su na veliko uvožena i krijumčarena u Rusiju. Njegovo isterivanje iz Crkve, koje je 1901. naredio Pobjedonoscev — postalo je senzacijom i političkim skandalom. Pored Tolstoja, koji je nagoveštavao buru, mlađa generacija pisaca pri kraju veka davala je izraza osećajima straha i odvratnosti, čamotinje i tuge, koji su svedočili o bolesti društvenog organizma, i o nastupanju krize. „Strašan je život... Da li uopšte mogu da izbegnem ludilo i užas?...“ (Verecajev „Sastanak“); „...Kako su osamljeni oni koji traže lepotu, pravdu, i više radosti za sebe i za druge u ovoj džinovskoj šumskoj zemlji... Koliko je veličanstvena, koliko je bogata ova Zemlja... ali kakva strahota u njenim daljinama...„ (Bunjin). „Strašne impresije tamne daljine“ Andrejeva, pa izazivanje bogatih i povlašćenih od strane junaka Gorkog, koji su jaki, oholi, spremni na sve, koji prete društvu da he uskoro jurnuti na nj — sve su to znaci nastupajućih potresa. „Nama treba jedan mali pobednički rat, da bismo se osigurali od revolucije“, — tako je od prilike sudio, prema iskazima grofa Vitea, mininistar unutrašnjih dela i državni sekretar Većeslav Pleve. I careva taština trebala je isto tako pobeda i slave. 107

Još osamdesetih godina počela je da se opaža izvesna aktivnost ruske vlade u pitanjima Dalekog Istoka. Kada je godine 1891. početo građenje velike sibirske železnice, ovo nije samo oživelo beskrajne sibirske prostore i, posle 1896. godine, jako povećalo broj ruskih doseljenika iz velikoruskih i ukrajinskih gubernija u Sibir, nego je otvaralo i ogromne mogućnosti za rusko širenje na Daleki Istok. „Veliki sibirski put“ pisao je u jesen 1892. tadašnji ministar saobraćaja, Vite, „otvara nove vidike i za svetsku trgovinu, i ovaj njegov značaj stavlja ga u red svetskih istoriskih događaja, od kojih počinje nova epoha u istoriji naroda i koji često izazivaju temeljne preokrete u ekonomskim odnosima između država.“ Baš za vreme te gradnje došlo je do rata između Japana i Kine. Kina je bila brzo i potpuno tučena i po Simonoseskom Ugovoru, pored ostrva Formoze, ustupila je Japanu dva poluostrva, koja zatvaraju ulaz u Žuto More. Rusija je posredovala u korist Kine, pa je Japan pristao da ova poluostrva napusti, pod uslovom da mu se plati 400 miliona franaka oštete. Pošto Kina nije raspolagala tolikom gotovinom, bila je prinuđena da zaključi zajam. Rusija je postala garant tog zajma i tim je dobila pravo da se meša u pitanja kineske politike. Odmah iza toga Rusija je dobila veoma povoljnu koncesiju za građenje velike železnice kroz Mandžuriju. Kako Vladivostok nije bio slobodan od leda kroz čitavu godinu, to su ruski državnici došli na misao da traže jedno pristanište na Tihom Okeanu, uvek slobodno od leda. Početkom 1898. ruska flota zauze pristaništa Portartur i Talijenvan. Kina ustupi to za 99 godina i odmah iza toga Rusija pristupi građenju velike tvrđave i baze za ratnu mornaricu u Portarturu, dok je u Talijenvanu, koji je dobio rusko ime „Dalnji“ udešeno slobodno pristanište. Nemačka i naročito njen car Viljem II igrali su veliku ulogu u ruskoj politici na Dalekom Istoku. Car Viljem je na svaki način ubeđivao Nikolu II, da treba svu snagu ruske politike uputiti na Daleki Istok, osgavivši Nemačkoj slobodne ruke na Bliskom i Srednjem Istoku, a priznavši uz to i naročite interese Austro-Ugarskoj na Balkanu. Beć 1897. (26. aprila) pokušala je Austrija da dobije od Rusije priznanje za aneksiju Bosne i Hercegovine i Sandžaka, ali je odbijena. Godine 1900. izbio je u Kini takozvani Bokserski ustanak, koji nije bio s početka uperen protiv Rusa, nego samo protiv ostalih stranaca. Ali u toku događaja bili su i Rusi ugroženi, a nemački je poslanik čak ubijen. Oružana intervencija velikih sila, u kojoj je i Rusija veoma aktivno sudelovala, završila se krvavim ugušenjem bune i osvetom Kinezima. Rusija je tada okupirala čitavu Mandžuriju, gde su se grozničavom brzinom privodili kraju radovi oko građenja istočne kineske železnice, koja je vezivala ne samo Vladivostok nego i Portartur sa središtem Rusije. Šta više, grupa ruskih preduzimača dosta avanturističkog tipa, uvukavši u svoj posao veoma visoke ličnosti i iskoristivši čak za obrazovanje društvenog kapitala neka lična careva srestva, otpočela je veoma intenzivnu akciju da ekonomski svoji i Koreju, u kojoj su dobili naročito bogate šumske koncesije na reci Jalu. Na Dalekom Istoku stvoreno je carsko namesništvo, koje je povereno jednom salonskom admiralu, Aleksejevu, čoveku veoma sumnjivom, koji je dobio pravo diplomatskog dopisivanja sa Japanom i koji se svesrdno trudio da zamuti rusko-japanske odnose. Utvrdivši nespremnost Rusije za rat i zaključivši savez sa Engleskom, Japan je prekinuo diplomatske odnose sa Rusijom i odmah iza toga japanska flota, bez objave rata, napade ruske lađe u Portarturu i u korejskom pristaništu Čemulpu (9. februara 1904.) Tako je otpočeo rusko-japanski rat. On se sa ruske strane vodio sa krajnjom neozbiljnošću, bio je u Rusiji apsolutno nepopularan i otkrio je, kao i Krimski Rat, sve mane ruskog državnog i društvenog uređenja i vojne organizacije. I pored junaštva vojske, koja se i opet pokazala puna izdržljivosti i hrabrosti, Rusi su pretrpeli niz teških poraza. Naročito je bila teška katastrofa kod Mugdena, februara-marta 1905. Početkom januara 1905. god. kapitulirala je i tvrđava Portartur i one ruske lađe koje su se nalazile u njegovoj luci bile su uništene od vlastite posade. Mnoge druge lađe potopljene su u bitkama, dok su neke uspele da se sklone u neutralne luke, gde su bile razoružane. Iz Rusije je sa velikom pompom upućena eskadra admirala Rožestvenskog, za kojom je pošla i eskadra admirala Njebogatova. Rožestvenski je predviđao poraz, ali se nije usudio da to javi caru. Lađe Njebogatovljeve flote bile su stare i nesposobne za ratovanje. Flota admirala Rožestvenskog, obišavši svu Evropu, Afriku i Južnu Aziju, srela se u Cušimskom Moreuzu sa nadmoćnom japanskom flotom i baš na dan carevog 108

Ali istog dana objavljeno je i ručno pismo carevo ministru unutrašnjih dela Buliginu.). avgusta 1905. izazvaše u leto i jesen g. Beloj Rusiji i Ukrajini. Goleme nesreće Japanskog Rata. u pravcu Zimske Palate. i policija nisu uspeli da zaustave demonstrante. koji su. Tako 15.. Oni su mislili da će seljaci. braniti osveštana načela. I jednoj i drugoj deputaciji car je govorio tako. u kom je car naročito ukazao na ovo ubistvo. Vlada je preduzimala sve mere da suzbije revoluciju: proglasila je iznimno stanje. Ovaj zakon nikad nije bio primenjen. kako je to teško i mučno. i naročito početkom godine 1905. 1904. društveni pokreti zemstava. Stenografski zapisnik sednica ovog Krunskog Beća daje poraznu sliku kukavičluka i neobaveštenosti carevih savetnika. u carskom ukazu Senatu dozvoljeno je svima korporacijama i licima da podnose svoje predloge o boljem uređenju države. i pozvao je sve verne Ruse da se okupe oko prestola. Zanimljivo je. jula 1904. koje je imalo na čelu veoma častoljubivog i bezobzirnog popa Gapona. februara izašao je manifest. koje je organizovalo naročito Društvo ruskih fabričkih radnika. da traži od cara mir. Međutim je u Portsmutu. kombinovane sa rđavim radom drugih činilaca. u bitnosti. omladine. Reformatorska akcija vlade. decembra car objavi ukaz. Japan je bio finansiski toliko iscrpen. Rusija je izgubila od svog zemljišta samo južnu polovinu ostrva Sahalina i svoja prava 109 . sastavljeno od njegovih rođaka i velikodostojnika. rešenja o olakšicama poljskoj manjini u Litvi. intelektualaca. Iniciativom Gapona petrogradsko radništvo krenulo se izjutra 9. sve je to išlo upored i isprepletalo se. nego je donelo naročito Krunsko Veće. poglavito do štrajkova. grofu Viteu pošlo za rukom da zaključi mir sa Japanom. u kom mu je naloženo da spremi zakon o narodnom predstavništvu. kada se pobunila posada velike oklopnjače „Potemkič“ u Crnom Moru i kad joj se pridružila i druga oklopnjača. Krajem godine u Petrogradu je došlo do velikih nemira. tešku revolucionarnu krizu. hapsila je. sečenje spahiskih šuma i otimačina spahiske pokretne imovine. u Americi. Žrtve su bile mnogobrojne. Liberalne su mere careve bile ove: ukaz o širokoj verskoj toleranciji. korporacija. miroljubivi i liberalni knez Svetopuk-Mirski. Ministar unutrašnjih dela. 18. ikonama i carskim slikama. bilo je pod naročitim pokroviteljstvom petrogradske policije. išli Zimskoj Palati. terorist Sazonov ubi bombom ministra Plevea. Stanje je postalo naročito opasno.“ Iza toga su nemiri i teroristički akti u Rusiji rasli sve više. Vojska je morala da puca. o dozvoli štampanja Svetog Pisma na ukrajinskom jeziku i o proširenju veoma skučenih prava štampe. koji su pucali u narod. velikog kneza Sergija. Ovo društvo. da se u glavnom obema dopao. sa crkvenim zastavama. da se postara oko izrade niza reforama. paljenje spahiskih zgrada. kao i na druge krvave i strašne događaje. da car ovu reformu nije dao sprovesti kroz Državni Savet. kneza Sergija Trubeckoga i drugova. Car je tom prilikom zapisao u svome dnevniku: „Težak dan! U Petrogradu je došlo do ozbiljnih nereda zbog želje radnika da dođu pred Zimsku Palatu. da zajedno sa carem brane istoriska načela neokrnjenog samodržavlja.. revolucionarni pokreti radnika. a 12. koji su za Rusiju bili prilično povoljni. Najzad. (manifest i zakon 6. ubijala. Izbori su bili zamišljeni kao kombinacija staleškog principa (seljaci su trebali da glasaju u svojim staleškim opštinama) i principa zastupanja imovnih interesa.) bila je gotovo sva uništena ili zarobljena.. januara 1905.. koji je izašao na Uskrs godine 1905. Ali glavna reforma beše ustanova Državne Dume kao od naroda biranog konzultativnog tela. nanevši Japancima sasvim neznatnu štetu. od njih je napravilo najveći utisak ubistvo bombom careva strica i jednog od prvih državnika carske Rusije.krunisanja (14. koje bi trebalo da ima samo konzultativan karakter. Bože. i bilo je više mrtvih i ranjenih. sa štrajkovima poljoprivrednih radenika. njihove mržnje protiv reforama i straha pred narodom. da je pristao na uslove mira. „Đorđe Pobednik“. Car je dan pre hitno napustio Petrograd. Rat je bio očigledno izgubljen. saziv ustavotvorne skupštine i ekonomske i političke reforme. Kolebanje državne politike najbolje se videlo pri carevom prijemu liberalne deputacije rektora moskovskog univerziteta. terorista. gonila. i jedne druge reakcionarne deputacije. U novembru na sastanku delegata ruskih zemstava izrađen je plan liberalnih reforama. maja 1905. agrarni neredi seljaka. kojim je stavio u dužnost komitetu ministara. na koji su ipak polagali izvesne nade. Praznu palatu su branili jaki odredi vojske.

Lozinka koja je svuda palila bila je čarobna reč „Amnestija!“ — amnestija za sve koji su patili. po dalekim rudnicima. Ali su neki guverneri i upravnici gradova ipak ostali u dodiru sa reakcionarima i četama bandita. skupljanja i udruživanja. i spahiska i seljačka zemlja imala je da postane opštenarodnom svojinom. — Kako se držala vlada prema ovoj agrarnoj revoluciji? Na jednoj strani. da nijedan zakon ne može stupiti na snagu bez odobrenja Državne Dume. kako izgleda. Vite je nastojao da popuni svoju vladu sa nekolicinom veoma umerenih političara. Sveruski „Seljački Savez“. najviše su tom prilikom stradali Židovi. dok je u isti mah na drugim stranama dolazilo i do revolucionarnih istupa ekstremista. 2) obećana je izmena izbornog reda. koji su se naročito bili istakli u organima lokalne samouprave. međutim. i isto tako i za one koji su lutali po svetu kao beskućnici. ne znajući šta će i kako će. U isto vreme potpisao je znameniti manifest od 17. počeo je da dejstvuje još pre revolucije: prvi njegov zemaljski sastanak održan je u dubina šuma. na njoj su istaknuti zahtevi agrarne revolucije kao i na prvoj. kako sa 110 . Da bi nekako lokalizovao nemire po velikim gradovima. a u isto doba su prihvatili i načelo nacionalizacije zemlje. te lična neprikosnovenost. nije hteo da na prečac sve menja. Iako je šef policije Trepov izdao čuvenu naredbu „ne štediti fišeke“ ipak je bilo očigledno da treba popuštati. Veliki knez Nikola Nikolajević. koji je dotle bio za čvrste mere radi suzbijanja anarhije. tek na trećem kongresu — za vreme same revolucije — oni su počeli da napuštaju monarhizam. komandant garde i petrogradske armiske oblasti i predsednik Saveta Državne Odbrane. Pobjedonosceva. Taj je štrajk obuhvatio celu Rusiju i zaustavio je sav politički i poslovni život. u pravcu proširenja biračkog prava i 3) naređeno je „ustanoviti kao nepokolebljivo pravilo. svemoćni šef policije Trepov predložio je. Tveri. gde su spalili pozorište i u njemu nekoliko stotina intelektualaca i omladinaca. po savetu velikog kneza. Ali i na jednoj i na drugoj skupštini seljaci su se dobro čuvali od napadaja na cara.dugoročne okupacije Kvantunskog Poluostrva i južnog dela mandžurske železnice. Sam car je bio gotovo odsečen od ostalog sveta u svojoj vili Peterhofu blizu Petrograda. Ratna ošteta nije plaćana. u štali jednoga seoceta. Vite je predložio reforme i popuštanje. car otpustio odmah. pozvao svoga bivšeg ministra finansija i proslavljenog portsmutskog mirotvorca grofa Vitea na savetovanje. a održana je uoči same Revolucije u Moskvi. bio je objavljen carski proglas narodu (od 3. i optimizma. ali su se svi pregovori razvlačili te najzad i razbili radi Viteove želje da pošto-poto za ministra unutrašnjih dela postavi Petra Durnovo. Posle je Trepov imenovan komandantom Carske Palate. u kojem car kaže. Najgope je bilo u Tomsku. proglasili generalni štrajk. avgusta kojim je univerzitetima vraćena avtonomija. koje je stajalo u vezi sa strankom socijalista-revolucionara. Sinoda. da se ne bi pokazao odviše popustljiv prema javnom mnjenju. Tomsku. i u tvrđavi Šlisburškoj. u kome je bio i taj ozloglašeni Durnovo. među kojima je bilo i mnogo detektiva. Vlasti su se držale većinom pasivno. Obrazovani su radikalno demokratski „Savez saveza“ svih organizacija intelektualaca. jedno staleško-profesionalno društvo. t. To sve ipak nije ublažilo unutrašnju krizu u Rusiji. i po ruskim zatvorima i u sibirskoj „tajgi“ (prašumi). pa čak i u obema prestonicama. j. tražio je tada od cara da da neku vrstu ustava. Odesi.“ koji su sredinom oktobra 1905. Car je potom. Druga skupština već je bila više nalik na kongres. reči. pa je iza proglasa Manifesta došlo do krvavih pokolja u Kijevu. što je spasao dinastiju i monarhiju. Tako je morao da sastavi jedan dosta šaren birokratski kabinet. i svi oni državnici koji su čestitali Viteu.“ — Jedinstveni front Revolucije bio je ovim aktom probijen. Odmah su se na više strana javili jaki pokreti radosti. Car je primio sugestije i dao je Viteu mandat za obrazovanje vlade. jer je vlada bila apsolutno nemoćna da uguši štrajk. Grof Vite. oktobra 1905. i da izabranim od naroda predstavnicima bude obezbeđena mogućnost stvarnog učešća u nadzoru nad zakonitošću postupaka imenovanih od Nas vlasti. a car je izdao ukaz od 27. i revolucionarno-socijalistički „Sovjet radničkih deputiraca. Vite je još malo zadržao. Samo je simvoličnu ličnost državnog prokuratora kod Sv. i to je za Rusiju bio znatan pozitivni rezultat. Njim su: 1) narodu obezbeđene slobode savesti. Minsku. Zloglasnoga šefa policije Trepova. te je tako stvarno postao čovek najbliži caru. bili su sasvim u pravu. novembra). koji je bio poznat u svakome pogledu sa najgore strane.

U brzini su spremani još neki zakoni. Poljaci. 18 zastupnika plemsgva. Međutim su svi. car je sebi rezervisao pravo na imenovanje istog broja zastupnika koliko je bilo biranih. te izborni red za Državni Savet. Pored toga kadeti su bili za avtonomiju Poljske i široke povlastice Ukrajincima i manjinama Rusije u pogledu upotrebe njihovih jezika u lokalnoj upravi i samoupravi. menjševici su učestvovali na izborima. pored toga. koji su se zadovoljavali sa manifestom od 17. o čemu je svakog 1. da kupuje spahisku zemlju pa da je preprodaje seljacima. Oktroisani Ustav Carevine davao je caru gotovo neograničena prava. 6 zastupnika nauke. činovnike. novembra 1905. Zbog teških saobraćajnih prilika i nedovoljno razvijene političke svesti. Tek kada se stvorila levičarska Duma. Da bi sasvim obezbedio. ta vlast i te slobode bile su veoma skučene. To su bile pristalice parlamentarne demokratske monarhije. januara 1907. donosi zakonske uredbe. marta 1906. Predlog za promenu Ustava mogao je da potekne samo od cara. poglavito u Francuskoj. mnoge grane zakonodavstva i budžeta nisu spadale u kompetenciju domova. decembra) proširio je izborno pravo na neke kategorije posednika na selu.) Taj je tražio konfiskaciju spahiskih zemalja. Pored toga izabrana je masa vanstranačkih seljačkih poslanika. januara izlazio ukaz. kad domovi ne rade. koje se produžavalo bez zakonske osnove. na predlog ministra unutrašnjih dela. 111 . pa su zato neki nemački pravnici i obeležili novo stanje kao „prividnu ustavnost. da je narod počeo da napada. Slobode su bile zagarantovane. Ustav je dakle još u temelju svome bio neiskren. jer je zemlja sve do Druge Revolucije živela u izuzetnom stanju. a imala je pravo da i u međuvremenu. nezavisno od Dume. običnim ukazom. A da bi konzervatizam ovoga tela bio još pojačan. Tatari i neki drugi manji narodi izabrali su za Dumu poslanike avtonomiste. Garantovane slobode uređene su zakonima (o štampi — 24. Postepeno vlada je savladala seljake. Ali sistem izbora ostao je kao što je bio i ranije. 12 zastupnika trgovine i industrije. te na zanatlije. bankarske i trgovačke službenike. veoma udaljen od načela jednakosti. Slobode nisu postojale. nemajući inače određenih pogleda na državno uređenje Rusije. umereno-liberalna stranka oktobrista. Vladi je samo pošlo za rukom da ukloni sa birališta nekoliko uglednih političara.bolom u duši sluša. Socijalističke stranke: boljševici i menjševici i narodnjačke-socijaliste-revolucionari „eseri“ i narodne socijaliste („en-esi“) bojkotovale su izbore. Vite je uoči njenog sastanka uspeo da zaključi jedan veliki zajam. ali stvarno. da su izbori obavljeni slobodno. saobraćajne. izborna kategorija radnika. i privremeno je ugušila agrarne nerede. i najzad Ustav Ruske Carevine.“ Izborna borba za Prvu Dumu provodila se uz slabo učestvovanje i smetanje . i sasvim oproštena. No kako je imenovanih članova bilo preko stotine. 6 od duhovništva pravoslavne crkve.). U izborima su učestvovali: krajnja desnica. u prvom redu umereni krugovi. car je svake godine. sudu i školama. na predlog predsednika vlade. a od 1. ništi i pljačka tuđu imovinu. 1881. i širokih socijalnih reforama. ali ne bez pomoći i posredovanja umerenijih i razboritijih elemenata među seljacima.) Zakon o izborima za Državnu Dumu (od 11. aprila. odlučivao ko he u toku te godine „biti prisutan“ u Savetu.. penzionere. Izdat je nalog Državnoj Hipotekarnoj Banci za seljake. 6 zastupnika veleposednika Poljske Kraljevine. stvorena je naročita. učešće birača bilo je mnogo slabije nego što se moglo očekivati. samoupravne. Najveći uspeh (161 poslanika) dobila je stranka Narodne Slobode ili „konstituciona lista demokrata“ zvanih obično kadetima. zakon o Državnom Savetu davao je ovoj ustanovi položaj podjednak sa Dumom. Inače. za koje se držalo da će biti izneseni kao nacrt pred Dumu. na sve stanare. funkcionisanje svoje vlade. koji su se založili za čekanje na mirno rešenje agrarnog pitanja. poglavito u vezi s izborima za Državnu Dumu. ali u celini se može smatrati. koji su u Dumi obrazovali „Radni klub“ (oko 100 poslanika. baš kao i zakonodavna vlast oba doma. plaćanja kamata za otkupninu zemlje još neisplaćene od doba oslobođenja i iz g. oktobra: ukidanje vanrednoga stanja. To su bili ustavni zakoni za Državnu Dumu i Državni Savet (Gornji Dom). oktobra i državnim ustavom od 23. na drugoj strani. posredan i glomazan. vlada nije bila odgovorna. ali su i oni otkroisani. a Savet je bio sastavljen od 98 biranih članova (34 izaslanika okružnih skupština zemstava. koja je istakla kao program čuvanje neokrnjenog starog režima. 16 zastupnika veleposednika onih gubernija koje nisu imale zemstava. vladinih organa. seljacima su smanjena. očekivali od vlade da izvrši obećanje Manifesta od 17. o zborovima i udruženjima — 4.

. Odmah iza toga vlada se javila sa reakcionarnom izjavom. bio zatvorio i nije nikoga puštao sebi. Vlada izdade protiv Dume jedno polemičko saopštenje.Vlada smatra potpuno pogrešnim uverenje koje se širi među seoskim stanovništvom. bi primljeno rešenje da se Duma raspusti. a odmah iza toga Duma je aklamacijom jednoglasno izabrala za predsednika moskovskog kadetskog poslanika. Ali se Duma nije mirno razišla: velik broj levičara otišao je u Finsku. Car nije primio predsedništvo Dume koje je htelo da mu lično preda adresu. Predsednik se. a osiromašiće državu. pod predsedništvom Muromceva. i tu su u Viborgu. i tako su i ukaz i proglas oštampani. međutim. Ali se preko noći car predomisli. jer će učiniti kraj svim oblicima eksploatacije jednog dela društva od strane drugog. Pored policajnih mera i zavođenja prekih sudova. 169 poslanika izdali proglas na narod. Po savetu komandanta svoje palate — Trepova — car je prvo mislio da poveri sastav vlade kadetima. stoji tu dalje. da nije „sa čistim srcem“ radila na dobru naroda. uz uobičajene izraze odanosti monarhu. eksproprijacija „neće povećati seljačke prihode. Predsednik vlace Petar Stolipin je gvozdenom rukom suzbijao pobune i anarhiju u zemlji. isto tako bezuspešno.. U adresnoj debati postignuta je potpuna sloga. u kome su ga pozivali da ne plaća poreze niti da daje regruta. socijalna revolucija proletarijata ukinuće podelu društva na staleže. Sa vladom se vodila neprestana borba. S najvećim uzbuđenjem i za vreme pobuna u celoj zemlji. ukinuta su poslednja ograničenja građanskih 112 . koji su zamenili „blage“ i redovne vojne sudove. kao da zemlja ne sme da ostane privatnom svojinom već mora da bude na raspoloženju sviju koji je obrađuju.“ Duma je odgovorila na to. nego je naredio da se adresa preda pismenim putem. „ovoj staroj bundi. i umereno-liberalni ministar spoljnjih poslova Izvoljski. pri kom je ranjena ćerka Stolipinova i još oko 40 osoba. Tako je. koja se vadi iz naftalina. vojnim sudovima i smrtnim kaznama. a nova se sazivala za 20. i u kojem obliku. koje je vlada bezobzirno ugušivala iznimnim merama. Idućeg dana bio je smenjen Goremikin. Ona je. kada duva hladan vetar“. Proglas je ostao u narodu gotovo bez posledica. i pošlje ađutanta predsedniku vlade s pozivom da da obustaviti štampanje ovih državnih akata. Nisu ga zaustavile u tom ni teroriste sa njihovim strašnim atentatom u njegovoj vili. iako sa čistijim namerama. advokata Sergija Muromceva. Glavna načela socijalne demokratije bila su izražena u ovom stavu njihovog programa: „Zamenivši privatnu svojinu sredstava proizvodnje i obrta. a zamenio ga je Stolipin. na primer. Neophodnim uvetom ovake socijalne revolucije biće diktatura proletarijata. te da prema tome treba oduzeti sve privatne zemaljske posede“. i stavila ih pred petrogradski sud. regulisan položaj verskih opština staroveraca i sektaša. 7. bivšeg profesora moskovskog univerziteta i jednoga od najsjajnijih ljudi liberalne Rusije. oduzevši im na taj način izborno pravo.. car je otpustio grofa Vitea i jedan deo njegovih ministara i poverio je „obrazovanje nove vlade državnom sekretaru Goremikinu. dogod se sprečava većanje Dume. Duma je većala o osnovnim socijalaim i političkim reformama. sadržavala čitav program kadetske stranke i odlučno tražila potpunu političku amnestiju. u kom se kaže: „. Ali pošto je Trepov uzalud pregovarao sa vođama stranke. Car je potpisao proglas kojim optužuje Dumu. obavestiti narod o rešenju agrarnog pitanja. pa je rešeno da se takav proglas uputi. Vlada je povela parnicu protiv potpisnika proglasa. pomoćnik ministra unutrašnjih dela Gurko. u kom je bilo jasno i oštro podvučeno načelo o eksproprijaciji privatnog zemljišta.“ Uoči saziva Dume. jer. Duma je imala biti raspuštena. 10. jula Duma je primila proglas na narod. Stolipin je spovodio i neke reforme. stavivši na dnevni red pitanje: da li treba. maja car je svečano otvorio Dumu prestonom besedom u Zimskoj Palati. adresa je usvojena jednoglasno.koji su se kasnije obavili u nekim azijatskim okruzima. i ustanovivši sistematsku organizaciju društvenog produktivnog procesa za obezbeđenje blagostanja i svestranog razvitka sviju članova društva. februara sledeće godine. pa će time osuditi samo zemljoradničko seljaštvo za večito na prosjački štap i šta više na glad. koji je vrlo vatreno i oštro polemisao sa kadetskim predlagačima. odmah iza oktroisanja ustava.. U debati o agrarnoj reformi govorio je u ime vlade ideolog reakcionarnog plemstva. i tako će osloboditi sve potlačeno čovečanstvo. Duma osudi vladu i prihvati kadetsku osnovu agrarne reforme. a za njim.

kao što se nije obazirao ni na istupanje protiv njega većine Državnog Saveta. utvrđeno je radno vreme u radnjama. potporu vladi. Rad na reorganizaciji vojske bio je posle toga pojačan. naročito prema Finskoj (sprovedene su mere koje su išle zatim da u izvesnom pogledu potčine Finsku zajedničkoj vladi i zakonodavnim organima. i da slomi neku vrstu kolektivisgičkih agrarnih navika kod seljaka. koja je trajala sve dotle. Rusija je već godine 1907. ministar spoljnjih poslova Izvoljski otišao je za poslanika u Pariz. i drugi kadeti. izdata je uredba od 9.prava seljačkog staleža. a i eseri su se pojavili sa 35 predstavnika. a ono neograničeno političko poverenje carevo. a na njegovo je mesto Stolipin doveo vrlo sposobnog i spremnog diplomatu Sergija Sazonova. gde je Francuska odnela diplomatski pobedu nad Nemačkom. dok ga nije ubio jedan terorista. j. Vlada je ugušila pokret. Onda je 3. novembra 1906. bio je 113 . Za Drugu Dumu vlada se ozbiljno spremala: s jedne strane radilo se na zakonskim osnovama. 1911. sa boljševicima. posle ugovora sa Englezima o podeli interesnih sfera u Persiji. kao i popravljanje ekonomskog stanja zemlje. koji je dotle bio ruski ministar kod Vatikana.. koji je počeo jako da se razvija. Poljacima i drugim narodnostima. Čak je i Treća Duma s velikom većinom osudila vladu. Doživevši težak diplomatski neuspeh u aneksionoj krizi. Ovaj je zakon bio nepravedan prema Poljacima. Ovom uredbom Stolipin je išao za tim da stvori u Rusiji stalež bogatih seljaka-vlasnika. uživajući ako ne simpatije. da bi mogla uzeti odlučan stav prilikom aneksione krize godine 1908-9. Pored toga Stolipin se starao da popravi ekonomsko stanje zemlje. juna izašao carski ukaz o raspuštanju i ove Dume i uredba o novom izbornom redu za Državnu Dumu koji je obezbedio prevlast veleposednika i bogatog građanstva nad ostalim staležima i grupama. učestvovale u izborima. Po-što je u mnogim društvenim slojevima otpočela reakcija. kojom su seljaci dobili pravo da napuštaju „mir“ t. ali Stolipin se nije na to obazirao. imala je mnogo jaču desnicu nego prva. kolektivističke seoske opštine i da traže od „mira“ da im izdvoji u njihovo privatno vlasništvo onaj deo zemlje. optužene zbog spremanja bune. Kadeti su izgubili 60 mandata. Opadanje revolucionarnog pokreta bilo je očigledno. februara 1907. u krizu zbog Maroka. da reorganizuje vojsku i mornaricu. kadete i socijaliste. koji je u isto vreme bio i agent tajne policije. otvorena bez ikakvih ceremonija čitanjem carevog ukaza 20. Rusija je tada bila primorana da kapitulira pred Nemačkom i da zatraži od Srbije kapitulaciju pred Austro-Ugarskom. To je bila veoma ozbiljna opomena. U zimu 1910—1911. Oba doma osudiše Stolipina. kadet Golovin. Stolipin je sa pretnjom ostavke prinudio cara da odgodi na tri dana oba Doma i da potpiše tu protivustavnu uredbu. zbog umorenosti od atentata. sklopila s njima preko Francuske „srdačan sporazum“ („Entente“). Ali uz to je došla i jača i ekstremnija levica. tvrdeći da oni imaju sa Rusijom samo zajedničkog vladara). izbiše veliki neredi na visokim školama. a takođe i protiv ukrajinskog pokreta. Antantina se sloga manifestovala god. oko 20 članova radno-seljačke grupe i socijal-demokrata i nešto Poljaka avtonomista. gdegod je mogla. na koji su oni imali pravo prema brojnom sastavu porodice. koji se u glavnom sastojao u stišavanju zemlje i u odlučnom nacionalističkom kursu. koju su teško osetili i vlada i nacionalistički i liberalni društveni krugovi.. na koje su „eseri“ polagali nade. Razume se. da poboljša administraciju. ali ovaj vladin ultimatum nisu mogli prihvatiti. U poslednjem svojstvu. Imajući poslušnu Dumu i u glavnom poslušan Državni Savet. da je između vlade i Dume otpočela žučna borba. U njoj je opozicija bila predstavljena sa nekih 50 kadeta. ali je on i dalje vladao neograničeno. naime. Ali ipak Rusija se nije bila toliko oporavila. štrajkovi i demonstracije. dotle su vešto manevrisali između vlade i levice. a s druge strane vlada je energično posredovala u toku izborne borbe pomažući desničare i goneći. Predsednik Dume. dok nije Stolipin ultimativno zatražio od Dume da mu izruči gotovo sve socijal-demokratske poslanike. Tako se stvorila Trojna Antanta protiv Trojnog Saveza. koje bi vlada predložila Dumi. odbio da potvrdi Stolipinov zakonski nacrt o zavođenju biranih zemstava u beloruskim i ukrajinskim gubernijama na desnoj obali Dnjepra. buna i prevratničke akcije ekstremista.. Savet je. ali su socijal-demokrate dobili višak od 48 mandata. Stolipin je mogao da čvrstom rukom sprovodi svoj program. Sve su socijaliste. U isto je vreme energično rađeno i na poboljšanju spoljašnje situacije. Treća Državna Duma bila je potpuno poslušna i sa jakim reakcionarnim obeležjem. koje Finci nisu priznavali. Državna Duma.

imala da bude godine 1917. Samsonov ubijen i preko 80. Ovaj je čovek uticao povoljno. jer su verovali da će ruski narod dići bunu. Taj policiski agent i terorista ušao je u pozorište za vreme svečane predstave. težeći da razdvoje ruski zapadni i jugozapadni 114 . Za njegovo se vreme pominjao moćan uticaj na dvoru jednog mračnog tipa. obavljeni su izbori za Dumu. pred očima cara i sjajnoga skupa. i vladu. Naslednik Stolipinov. Njegov uticaj postao je naročito velik i koban za vreme Svetskog Rata. iz njihove je sredine izašao predsednik Dume Mihajlo Rodzjanko. godine bile su početak veoma ozbiljnih nemira.ubica određen u tajnu stražu koja je čuvala cara i njegovu porodicu. Iz njih je opozicija izašla pojačana. pri velikim svečanostima septembra 1911. istočnopruska operacija završila neuspehom. kojom se odlikovao njegov prethodnik. Duma je izdala vatren proglas u patriotskom duhu. koja je omela program svečanosti. U jesen godine 1912. Ruske su trupe nastupale u pravcu Galiča i Lavova. na stanje zdravlja bolešljivog carevića i. Mobilizacija ruske vojske bila je izvršena brzo i tačno. Na krajnjoj levici pojavio se veoma jak govornik. pa je u bojevima 30. Ovo je davalo pruskim militaristima potrebno samoupozdanje i drskost. Odmah iza toga druga ruska armija generala Renenkamfa. U istočnoj Pruskoj ruske trupe brzo su napredovale. koji je sa svojim predsednikom vlade Vivijanijem posetio zvanično Cara u julu 1914. i u tome smislu obavestio je cara Viljema II njegov ambasador u Petrogradu grof Purtales. pucao i na smrt ranio ministra-predsednika. korisna po opštu stvar ali veoma teška za Ruse. jugozapadne armije generala Ivanova. Ali. Junačka odbrana male ruske tvrđave Osoveca zadržala je brzo napredovanje Nemaca. Oktobristi nisu bili u svojoj većini suviše naklonjeni vladi. Dok se tako.i trećepozivaca.000 Rusa zarobljeno. ministar finansija grof Vladimir Kokovcov. U Rusiji je nastao unutrašnji mir. Značaj ove operacije. da otpočnu ofanzivni rat prvom zgodnom prilikom. Time je Francuska bila u taj mah spašena. sibirskog mužika i sektaša. da prvo dobije mogućnosti za različne privatne intervencije na dvoru. potpuno je sebi potčinio volju carice. kao jedan čovek. Društvena uzrujanost sve je više rasla. primljen jednoglasno. a onda i za upliv na političke poslove. Demonstracije u Petrogradu prilikom proleterske svečanosti 1. čim je buknuo Svetski Rat. koji se vratio u aktivu. spremna za rat. kako se tada očekivalo. ali se naročito brinuo o moralnoj sanaciji društva. budući diktator. U tom ratu su simpatije Rusije bile potpuno određene i energično yz balkanske hrišćane. morala je da se brzo povlači. u leto 1913. imađahu velike bojeve sa austro-ugarskom vojskom. i za sam Berlin. nastavio je njegov kurs. koji je bio očigledno predznak mnogo većih događaja. koja je. a nije u nevolji pomogao generala Samsonova. verovatno hipnozom. Rodzjanko je bio za liberalni kurs. avgusta kod Soljdau-Tanenberga ta ruska armija gotovo sva uništena. koji je stekao žalosnu svetsko-istorisku slavu pod imenom Raspućina. „čuvajući“ visoke goste. osuđivanog za krađu konja.. blagodareći tome. Tim je uspeo. imajući veliku nadmoćnost nad garnizonima Nemaca sastavljenim od drugo. i 31. bio je u tom. u Kijevu. mladi advokat Kerjenski. koji se više proslavio pljačkom nego vojnim sposobnostima. čim ga car pozove pod zastave. naročito pod uticajem Balkanskog Rata. otpočela je ruska vojska jednu veću ofanzivu u nekoliko pravaca. samo bez one oštrine. pošlo je za rukom da opkoli veliki deo ruske vojske generala Samsonova. a revolucionarni radnici i omladinci sa oduševljenjem su demonstrirali pod nacionalnim trobojkama i sa carevim slikama. a u Srpsko-Bugarskom Ratu. a austro-ugarske u pravcu Ljubljina. Generalu Hindenburgu. u istočnoj Pruskoj i istočnoj Galiciji. pretrpevši teške gubitke. bio je svedok prave pobune u Petrogradu. digla da zaštiti Srbiju. pa je između činova. Izgledalo je da počinje druga velika revolucija. maja 1914.. zbog ruskog napredovanja nastala opasnost za mnoga važna mesta u Nemačkoj. naročito armija generala Brusilova. veći deo javnog mnenja nalazio se na srpskoj strani. a s druge strane nužno je bilo preteći Rusiju. te je Nemačka morala da povlači trupe sa Zapada i smanjuje energiju ofanzive u pravcu Pariza. u koju je ruska komanda ušla dosta neoprezno. sva se Rusija. što je. Pošto je najispupčenije delove Poljske Rusije napustila. To je bio psihološki momenat ogromne svetsko-istoriske važnosti. Predsednik Francuske Republike Poenkare.

front. Ove teške borbe završile su sa sjajnim uspehom ruskog oružja.. Austro-ugarska ofanziva bila je zaustavljena, a ruske trupe posele su Lavov i zauzele na juriš Galič. Nastavljajući ofanzivu u zapadnom pravcu, Rusi su opkolili prvoklasnu tvrđavu Pšemisl. U ovim bitkama naročito su se odlikovali generali Kaledin, budući za vreme revolucije ataman donske kozačke vojske, Kornjilov, budući vođa protivboljševičkog pokreta, i Bugarin Ratko Dimitrijev, koji je hteo da svojim učešćem u ratu na strani Rusije popravi veliki zločin Bugarske, koja se držala tobož neutralno, spremajući se da zada u zgodan čas težak udarac Srbiji, a preko nje svojoj osloboditeljki Rusiji. Jeseni 1914. godine bile su velike borbe u Poljskoj, Zapadnoj i Istočnoj Galiciji i na Karpatima. Borbe su vođene sapromenljivom srećom. Beć je tada ruska vojska počela da strada od nedostatka oružja, a naročito od nedostatka municije. Isto tako ni intendantura ni sanitet nisu bili kao što treba. Naročito su teški bili bojevi u Karpatima i u okolini Lođa; za vreme operacija oko Lođa sam vrhovni zapovednik ruskih trupa, veliki knez Nikola Nikolajević, umalo što nije bio zarobljen. Prilikom ofanzive u pravcu Varšave Nemci su bili toliko sigurni, da će ući u poljsku prestonicu, da su spremali jednu vrstu povratka saskog kralja na poljski presto. Dolazak ruskih sibirskih pukova, pravo iz vagona u boj, zaustavio je Nemce pred samom Varšavom. Na austro-ugarskom frontu bilo je čestog predavanja, i to ne samo mnogobrojnih pojedinaca, nego i čitavih četa i pukova Slovena. Srbi, Hrvati, Slovenci, Česi, Slovaci, Ukrajinci, Karpatski Rusi i galički Rusini prelazili su na rusku stranu. Treba spomenuti, da se među Poljacima, a i među Ukrajincima, vodila jaka agitacija protiv Rusije. Pruski Poljaci držali su se veoma rezervisano, dok su među austriskim Poljacima, koji su od sviju Slovena imali najpovoljniji položaj u dunavskoj Monarhiji, bile stvorene specijalne legije, koje su trebale da budu jezgro poljske vojske u službi centralnih sila. Međutim su ukrajinski odredi, odani Hapsburzima, bili veoma malobrojni. Zima 1914 — 15. g. prošla je u izvanredno teškim borbama, koje su vođene u Poljskoj, Galiciji i naročito na Karpatima, i u istočnoj Pruskoj, gde je učinjen ponovan pokušaj jedne ofanzive većeg stila. I ova ofanziva završila se novim, i opet veoma teškim porazom ruskih trupa, naročito u velikim šumama kraj Avgustova u Poljskoj, nakon niza neuspeha među mnogobrojnim mazurskim jezerima u istočnoj Pruskoj. Deseta ruska armija bila je velikim delom uništena i čitav jedan armiski kor zarobljen. Vrhovna Komanda optužila je posle toga zbog špijunaže ruskog žandarmeriskog potpukovnika Mjasojedova, koji je bio osuđen i obešen. Ova ličnost svakako je prljava i sumnjiva, ali izgleda da je Vrhovna Komanda jako preterala ceneći njegovu ulogu. Taj udar ublažila je donekle kapitulacija moćnog Pšemisla, u kom je zarobljeno više od 100.000 austro-ugarskih časnika i vojnika. Ovaj sjajni uspeh prinudio je nemačku Vrhovnu Komandu da učini veliki napor i da udari s velikom snagom protiv Rusa. Celu operaciju vodio je general Makenzen, koji je bacio ogromne mase, poglavito nemačkih trupa, na ruske položaje na reci Dunajcu i kraj Gorlickog Prelaza kroz Karpate. Ofanziva je počela jednom dotle neviđenom i neverovatno snažnom topovskom „bubnjarskom“ vatrom. Težak poraz ruskih trupa na Dunajcu bio je početak strašnog povlačenja ruske vojske, koje je trajalo od aprila do septembra 1915. Bez oružja i municije ruske trupe su više puta prelazile u očajne kontra-napade i ponekad su više dana zadržavale nadmoćnog protivnika, umirući onako, kako, izgleda, može umirati samo ruski vojnik; ali su stalno sve više i više gubile i zemljište, i samopouzdanje, i topove, i komoru. Usled toga nastaje demoralizacija i rasulo. Krajem avgusta ruske su trupe napustile gotovo svu Galiciju i Bukovinu, pa posle i svu Poljsku sa Varšavom i tvrđavama Ivangorodom i Modlinom, veliki deo Litvanije sa bivšom prestonicom Vilnom i tvrđavom Kovnom, gotovo svu Kurlandiju sa pristaništem Libavom i prestonicom bivše kurlanske vojvodine Mitavom, velike delove Belorusije sa tvrđavama Grodnom i Brest-Litovskom, koje se gotovo nisu ni branile, i najzad delove Volinije sa gradovima Koveljem i Luckom. Počela je evakuacija ne samo Minska, nego i Kijeva. U celoj zemlji zavladala je panika, ali se u isto vreme javila i nekakva nova otporna snaga. Protiv mišljenja svoje vlade, car je smenio vrhovnog zapovednika, velikog kneza Nikolu Nikolajevića, postavivši ga za namesnika i komandanta na Kavkazu, gde se vodio rat protiv Turske, a sam je primio na se vrhovno zapovedništvo. U tom tragičnom trenutku vojna sreća se nekako opet okrenula Rusima. U bitci u 115

pravcu Lucka glavnokomandujući na jugozapadnom frontu, general Brusilov, naneo je znatan poraz austro-ugarskoj vojsci, a na drugim mestima ofanziva centralnih sila beše zaustavljena. Posle ruskog poraza stupila je u rat Bugarska na strani Nemačke i Austrije. Aktivnost ruske flote, koja se pod admiralom Kolčakom odlično držala na Crnome Moru, nije mogla da ozbiljno deluje na Bugarsku. Zbog neutralnosti Rumunije jedini pravac koji je stajao Rusima na raspoloženju za pomoć Srbiji bio je bukovinski, i tako je došlo u novembru i decembru 1915. do neverovatno teških borbi ruskih trupa u Besarabiji i Bukovini, gde su one često gotovo goloruke jurišale na odlično utvrđene neprijateljske položaje. U isto vreme car Nikola se svom snagom zalagao za to, da se Srbiji ukaže pomoć sa zapada i da se bar spase ono što je od aktivne Srbije ostalo posle albanske Golgote. U teškom položaju, u zimu 1916., moral Rusa je jako podiglo zauzeće Erzeruma, u Jermenskoj, koje je junački izveo komandant armije Judenić. Na proleće godine 1916. osetilo se znatno poboljšanje na celom ruskom frontu. Rusija je ne samo mobilisala ogromne snage vojske, nego ih je i dobro naoružala. Snabdevanje vojske municijom, hranom i ostalim potrebama, kao i organizapija saniteta i uređenje saobraćajnih prilika, behu znatno popravljeni, uz aktivno učešće širokih krugova ruskog društva. Uz više demonstrativnu ofanzivu na severozapadnom i zapadnom frontu, otpočela je juna 1916. vrlo ozbiljna i opsežna ofanziva na frontu generala Brusilova. Kao što je nesrećna ruska ofanziva avgusta 1914. u istočnoj Pruskoj spasla Pariz, tako je u još mnogo većoj meri ofanziva Brusilova spasla Italiju, koja se tada nalazila u očajnom položaju. Posle moćne topovske pripreme ruske trupe na širokom frontu jurišale su na austro-ugarske položaje i nanele su protivniku niz teških poraza, zarobivši stotine hiljada neprijatelja, „dobivši ogroman ratni plen, sa mnoštvom teških i lakih topova; zauzevši stotine kilometara neprijateljskih rovova. Septembra meseca ova je ofanziva obustavljena, ne samo zbog upornog odupiranja Nemaca i nadmoćnosti njihove artiljerije, nego i zbog unutrašnjih političkih prilika, koje su u Rusiji postajale sve gore. Cela ofanziva, iako nije dala sve plodove, ipak je bila veliki, ali na žalost i poslednji uspeh Rusije u Svetskom Ratu. Ulazak Rumunije u savez Antante nije doneo očekivanih koristi. U Vlaškoj, Moldaviji i Dobrudži ruske trupe su jako nastradale. U Dobrudži one su se borile rame uz rame sa jugoslovenskim dobrovoljcima, a imale su protiv sebe Nemce i Bugare. Katastrofalni tok ratnih događaja na rumunskom frontu bio je takođe jednim delom rezultat potpunog političkog rasula, koje je nastalo u Rusiji. Opšte oduševljenje i sloga kojim je Rusija počela Svetski Rat već odavno behu zaboravljeni. Car i njegove vlade, u koje su često ulazile ličnosti posve negativnih umnih i moralnih kvalifikacija, nisu se pokazale na visini neverovatno teške situacije. Car je verovao najviše carici zaslepljenoj u ludom misticizmu i pokvarenoj i nesposobnoj kamarili. Caricu bez dovoljno razloga, a kamarilu izgleda sa veoma jakim razlozima, optuživaše narod i zbog veleizdaje. Reč „izdaja“ bila je na svima ustima, na frontu i u pozadini. Finansisko i administrativno rasulo pripisivani su najviše izdaji. Vlada je sasvim izgubila poverenje naroda, sposobnost orijentisanja i stvarno čak samu upravu nad zemljom. Ekonomske neprilike postajahu sve jače, iako je iz početka narod mnogo štedeo, blagodareći zabrani prodaje alkoholnih pića. Ministar-predsednik Štirmer, pod opštom sumnjom zbog veleizdaje, bio je možda najkarakterističnija ličnost ovog sutona Rusije. Ali glavni krivac za slom postao je ministar unutrašnjih dela Protopopov, nekad umereno-liberalni političar, koji je onda formalno poludeo, spremajući revolucionarne istupe, koji bi mu dali mogućnost da fizički uništi vođe opozicije. Ne samo Duma, u svojoj većini ujedinjena pod imenom Naprednog Bloka, ne samo razne društvene organizacije, nego i strani ambasadori, plemićske korporacije, konzervativni članovi Državnog Saveta, pa i većina članova dinastije sa caricom-majkom upozoravahu cara na sve veće rasulo i očevidnu katastrofu, koja je pretila i monarhiji i zemlji. U noći 29/30. decembra, u palati carskog rođaka kneza Feliksa Jusupova i uz njegovo učešće, a u prisustvu carevog brata od strica, velikog kneza Dimitrija, ugledni narodni poslanik i vođa krajnje desnice Vladimir Puriškević ubio je Raspućina. „Monarhiju to nije moglo spasti, jer je raspućinski otrov počeo već da deluje... Da li ima smisla ubijati zmiju kada je već ujela?“ Tako rezimira događaj u svojim Uspomenama ugledni desničarski poslanik Vasilije Šuljgin. Pa nastavlja:.. „Mi 116

idemo ka ponoru... Revolucija je propast; a mi idemo pravo u revoluciju... a i bez revolucije sve se već brzo raspada... — Ali taki smo mi ruski političari. Svrgavajući vlast, mi nismo imali smelosti ili bolje reći spasonosne . plašljivosti da pomislimo na praznine, koje oko nas zjape. Politička nemoć, i vlastita i tuđa, ponovo mi je pogledala u oči, podrugljivo i strašno“.. Ovim rečima lepo je prikazana sva težina i tragedija situacije. Carski par je bio potpuno usamljen. Vlada je izgubila ugled i moć, pozadina se nalazila u rasulu. Front se još držao, ali goleme mase dezertera i oko dva miliona zarobljenika — to su bili znaci vrlo ozbiljne bolesti aktivne vojske. GLAVA XXIV. Druga ruska revolucija Svi su očekivali revoluciju, ali je ona ipak došla nekako iznenada. Prema pričanju Rodzjankovom car se već spremao da imenuje novu vladu, koja bi uživala poverenje naroda, ali se u poslednji čas predomisli i napusti svoju rezidenciju. Odlazeći u Mogiljev, u sedište Vrhovne Komande, car je ostavio ministru predsedniku ukaz o odgađanju Dume. 25. februara knez Goljicin iznenada popuni ukaz, usred većanja Dume o aprovizaciji prestonice, u kojoj su počeli štrajkovi i neredi po ulicama. U noći 26/27. predsednik Dume dobio je taj ukaz. Duma mu se nije zvanično oduprla, ali, pošto je u gradu otpočela anarhija i pravi građanski rat, a vlada se nalazila u očiglednoj paralizi, Duma na privatnoj sednici od 27. februara izabere „Privremeni Odbor“ s ciljem, da suzbije anarhiju i da se pobrine o ličnoj i imovnoj sigurnosti. Sledećeg dana, pošto su se i trupe pobunile, obrazovan je Savet radničkih i vojničkih deputacija. Savet je bio očigledno revolucionaran. Car je iz Mogiljeva uputio protiv pobunjenika specijalni odred starog generala Ivanova, ali mu železničari nisu dali da se približi Petrogradu. Posle toga car je pokušao da poveri obrazovanje vlade Rodzjanku, ali je to već zakasnilo. Petrograd je bio u revoluciji. Car, koji je pokušao da prodre u Carsko Selo, našao se, i protiv svoje volje, u glavnom stanu komandanta severnog fronta, generala Ruskog. Tu, u Pskovu, pošto je prikupio mišljenja svoga načelnika štaba i sviju zapovednika frontova, koji su, izuzimajući jednog, tražili njegovu abdikaciju, car je dao spremiti tekst ove abdikacije, koju je i predao članu Državnog Saveta Gučkovu i članu Državne Dume Šuljginu, koji su mu došli. O ovim odsudnim časovima piše car u svom dnevniku ovo: „2. marta, četvrtak. Izjutra me je posetio Ruski i pročitao vrlo dugačak razgovor koji je vodio na aparatu s Rodzjankom. Po njegovim rečima, stanje je u Petrogradu takvo da ministarstvo sastavljeno od članova Dume nije u stanju ništa da učini, jer se protiv njih bori esdekovska partija u licu radničkog komiteta. Potrebna je moja abdikacija. Ruski je poslao ovaj razgovor u Glavni Štab Aleksejevu, i svima glavnim komandantima na frontu. U 12 časova noću stigli su odgovori. Radi spasenja Rusije, i da bi vojska ostala na frontu, ja sam se rešio na ovaj korak. Ja sam pristao, i iz Glavnog Štaba su mi poslali projekt manifesta. U veče su iz Petrograda stigli Gučkov i Šuljgin, sa kojima sam razgovarao, i predao im potpisan i popravljen manifest. U jedan sat po ponoći otputovao sam iz Pskova, sa teškim osećanjima; oko mene izdajstvo, kukavičluk, obmana.“ Dok su se u Pskovu vodili pregovori, bila je već imenovana u Petrogradu Provizorna Vlada, koja je, primivši carsku abdikaciju, odmah stupila u dodir sa novim carem Mihajlom Aleksandrovićem, bratom cara Nikole II. Posle dugog razmišljanja i diskusije, veliki knez Mihajlo potpisao je sledeći proglas: „Teško breme povereno mi je voljom moga brata koji mi je-predao Imperatorski Sveruski Presto, u vreme besprimernog rata i narodnog vrenja. Oduševljen, sa celim narodom, mišlju, da iznad svega stoji dobro naše Domovina, primio sam se ovoga, čvrsto rešen da samo u tom slučaju ostanem na vrhovnoj vlasti ako tako bude volja našeg naroda, koji je nadležan svenarodnim glasanjem, preko svojih predetavnika u Ustavotvornoj Skupštini, da odredi formu vladavine, i nove osnovne zakone Ruske Države.“ Velikom knezu Mihajlu nije bilo suđeno da u Rusiji “vlada; naklonjen više tihom porodičnom 117

nego i buntovnom raspoloženju svojih vojnika. Šta više. Pokazalo se da je ruska vojska jako oslabljena. Strategiski značaj ove ofanzive bio je ipak ogroman. da čitavi pukovi neće da se bore. ili druge vlade Kerjenskoga. iako veoma labavo. uz veoma tešku i nepovoljnu spoljnju situaciju. general Aleksjejev došao je u sukob sa Privremenom Vladom i bio je stavljen na raspoloženje. te kabinet Ljvova odstupa. Mase drugih agitatora radile su u istome smislu. koje su čuvale liniju reke Stohoda. koje su. bez ikakvih političkih ambicija. kao pravi vojskovođa. Vrhovni komandant. jedan od najpopularnijih ruskih vojskovođa Svetskoga Rata. skroman. 18. načelnik štaba Vrhovne Komande. Nemci su naneli ruskim trupama teške gubitke. usled proglašenja autonomije Ukrajine od strane većine vlade. sastavljena u glavnom od kadeta i socijalista. čisto građanska sa jednim socijalistom (Kerjenskim). i 21. internirali na istoku Rusije i jednom prilikom ubili. Saveznici su tražili od Rusije više aktivnosti. jedan narodni socijalist i socijalni revolucionar Černov (vođ stranke i njen glavni ideolog). ili produženje Prve Vlade. vođenje ratnih operacija nije davalo nikakve nade na uspeh i skori završetak rata. naročito je težak zadatak pao u deo trupama armiskog generala Kornjilova. od 2. koalicija kadeta i umerenijih elemenata. juna 1917. koga je prilikom abdikacije vratio na njegov položaj poslednji car. maja. Ova vlada građanskosocijalističke koalicije traje od 2. Centralne sile opet su morale da prebace mase svojih trupa na ruski front i time je položaj zapadnih saveznika bio znatno olakšan. Ministar vojni u drugoj vladi kneza Ljvova. Njega je zamenio glavnokomandujući na jugozapadnom frontu. t. rušila je jaka utvrđenja protivnika i nanela mu veoma teške gubitke. 20. Ova žalosna lekcija nije poslužila kao ozbiljna opomena Rusiji. ruske su trupe.životu. marta Nemci su izveli jedan jak napad na položaje ruskih trupa. dok ga nisu boljševici uhapsili. kada izbija prva akutna kriza. Druga vlada kneza Ljvova. veliki knez Nikola Nikolajević. Druga koaliciona vlada ili prva vlada Kerenskog. bacio je svu snagu svoga besedničkog dara na agitaciju među trupama. da straže nisu budne. koji preuzima ministarstvo poljoprivrede. Hronološka šema glavnih događaja Februarske Revolucije izgleda ovako: 1. a Nemci su uspevali da mnogo štošta saznadu o stanju ruskih položaja i njihovih trupa. ili su se držale pasivno. marta do 2. i nakon još dužih i težih pregovora i odugovlačenja dolazi do IV. „seljački ministar“. pucajući neverovatnom snagom i preciznošću. ako se ne može zaključiti mir. odnosno beskrajne i neograničene političke slobode za sve. avgusta. Ruske trupe su bile demoralisane. Brusilov je spadao u red dvorskih generala i miljenika. dovele konačno do propasti provizorne građanske republike. Zamenivši na više mesta nepouzdane austro-ugarske jedinice odličnim nemačkim 118 . oktobra kada su je oborili boljševici („Oktobarska Revolucija“). ali bez Gučkova (ministar vojni) i Miljukova (ministar spoljnjih poslova). onda u vezi sa pokretom generala Kornjilova izbija duga kriza. većinom austro-ugarskih časnika i vojnika. ali je umeo vešto da se prilagodi ne samo liberalnoj i onda liberalno-socijalističkoj Privremenoj Vladi. Sve četiri vlade nastavljale su rat. Treće koalicione vlade. Kerenski. maja do 2. koja je trajala do 25. on je povučeno živeo i za vreme Revolucije. Ali. jula. koje su se pretvarale u anarhiju. Njegov naslednik. u nju ulaze dva socijaldemokrata. druge su kukavički napuštale položaje bez dovoljno razloga. ipak Rusija samim faktom svog učešća u ratu zadržavala je na svojim frontovima goleme mase protivnika. u prilog ofanzive. čisto pasivno. Brusilov je tražio da se otpočne ofanziva. Svaka od ovih vlada bila je slabija od svoje prethodnice. Glavna karakteristika ovih vlada bile su slabost. Posle ugušenja boljševičke bune u Petrogradu i dugih i mučnih pregovora obrazuje se: III. prešle u odlučnu ofanzivu. bio je odmah od Privremene Vlade razrešen dužnosti. koja traje do 28. Ovakvo. na mestu gde su se spajali zapadni i jugozapadni front. i 19. Ipak. i svaka je imala da preživi čitav niz manjih ali teških unutarnjih kriza. i njihova je ofanziva bila zaustavljena. koji je zamenio Brusilova. Ruska artiljerija. poglavito na jugozapadnom frontu generala Gutora. naročito je mnogo Rusa tom prilikom zarobljeno. Ruske trupe znatno su napredovale. Međutim. jednog od legendarnih junaka rata. ubrzo je došlo do promene raspoloženja kod Rusa. došlo je na mnogim delovima fronta do ludoga „bratimljenja“ Rusa sa Nemcima i drugim protivnicima. zadobivši veliki ratni plen i zarobivši masu neprijatelja. armiski konjički general Brusilov. II.zv. Dok su se neke jedinice još dobro držale. Prva vlada kneza Ljvova.

U međuvremenu vlada je raspustila parlamenat i proglasila republiku. potpuno rasvetljen. Ruska vojska se povukla gotovo bez borbe. Najbliža okolina generala Kornjilova ubeđivala ga je o neophodnoj potrebi korenite promene kursa: trebalo je naterati Privremenu Vladu ili da se pokori njegovim odlučnim merama ili da odmah podnese ostavku. Nekoliko dana Rusijom je upravljao direktorijum na čelu sa Kerjenskim. da bude rasteran. iako zvanično samo zamenik ministrov. i sa druge strane neposredna akcija defetista svake vrste. general Denjikin. koji je vlada proglasila Kornjilovljevom bunom. fabrike i železnice militarizovane. General Gutor bio je smenjen. čim su stavili vladi do znanja da su solidarni sa Vrhovnim Komandantom. Privremena Vlada sazove „Državnu Skupštinu“ u Moskvu. pod jakom kontrolom centralnih sovjetskih organizacija. ali najveća pažnja sviju beše obraćena vrhovnom komandantu. Nekoliko ruskih pukova nisu ni branili svoje položaje. Glavna i prva svrha Revolucije. ovo leglo ekstremista. Nesuđeni diktator ostao je odjednom gotovo usamljen. Ove tri stvari: 1) nesvesni pacifizam usled krajnje zamorenosti masa i vojske. Da bi ovo raspoloženje postalo aktivno trebalo je još samo da slobodno počnu uticati na razvoj događaja dve činjenice: sa jedne strane internacionalna i pacifistička propaganda izvesnih krugova ruskih socijalista. Nekoliko zapovednika pojedinih frontova. Umesto razgovora i agitacije počeli su primenjivati drastičnije i mnogo ubedljivije mere. i Nemaca. a ponegde i do begstva ruskih trupa u potpunom rasulu. Uz prvog bila je većina socijalističkih. Ali za ciljeve rata masa narodna nije imala mnogo smisla. General Brusilov bio je. Njihova flota zagospodarila je na Baltičkom Moru. U Ministarstvu Vojnom postao je stvarno ministar. jer nije našao ozbiljne pomoći ni u vojsci. terorista Boris Savinkov. Tu je vodio glavnu reč Kerjenski. u koga su takođe polagane nade. petrogradski Sovjet. To je izveo bivši vrhovni komandant general Aleksjejev. Riga je pala u ruke Nemaca. Ruski front bio je na više mesta probijen i došlo je do povlačenja. Kornjilov je verovao da ima na svojoj strani većinu Vlade sa samim Kerjenskim. da bi izbegao strahote građanskog rata. Vlada je naredila da se Kornjilov smeni i uhapsi. da bi se postigla što potpunija pobeda. kao nedovoljno jaka ličnost. koji sve dosada nije. Nemci su za to vreme preduzeli novu ofanzivu. Ona je pomogla da se posedne Moonzusko ostrvlje. opet na jugozapadnom frontu. u koga su polagane najveće nade. Jedino su spasle čast ruskog oružja nekoliko ruskih ratnih lađa. a na njegovo mesto dođe Kornjilov. bili su uhapšeni odmah. prema tome.trupama. a na njegovo mesto bi postavljen znameniti Kornjilov. naročito ruske socijalističke emigracije (od Lenjina preko Trockog do Černova). koji su tamo dobili ogroman plen. stavljen na raspoloženje. centralni saveznici su početkom jula prešli u kontraofanzivu. kome se Kornjilov dragovoljno predao. Suverena Privremena Vlada stvarno nije imala za sobom gotovo nikoga. Činjeni su očajni pokušaji da se situacija spase. dok je glavni udar na frontu bio izvršen na liniji zapadne Dvine do Baltičkog Mora. a uz drugog liberalni i konzervativni elementi. otpočeta je dosta uspela ofanziva na rumunskom frontu. A i Nemci nisu ostali pasivni. da će zajedno sa Kornjilovom zavesti red i očuvati vojsku bar od daljeg rasula. tako su mnogi mislili s početka. bila je proizvod razočaranja naroda i vojske u sposobnosti vlade da pobednički završi rat. Stvar je domalo dobila karakter ličnog sukoba između Predsednika Vlade i Vrhovnog Komandanta. koje su se borile junački i očajno. kao što nisu rasvetljene i druge pojedinosti celog događaja. odnosno armija. Sa velikim naporom pošlo je za rukom zaustaviti ruske trupe na drugim odbranbenim linijama u pravcu prema Petrogradu. a petrogradski garnizon razoružan. Kerjenski se primi i vrhovnog zapovedništva nad trupama. Revolucija. U pozadini su njihovi agenti bacili u vazduh ogromna vojna slagališta u Kazanu. Da bi skrenula pažnju zemlje na izvanredno težak položaj. ali je odjednom izbio nekakav nesporazum. Nemačke lađe potpomagale su kopnenu akciju. Bojeći se eventualnog ojačanja ruske vojske. ni u pozadini. 2) svesni pacifizam levog krila ruskog 119 . avgusta) sastavljenu od sviju bivših članova Državnih Duma i mase delegata najraznovrsnijih organizacija. među njima i. i ta nezainteresovanost masa počela je vrlo brzo da izbija na površinu. (12. Okupacija tog ostrvlja jeste valjda najžalosnija stranica ruske ratne istorije: ogromni demoralisani garnizon predao se Nemcima sa oduševljenjem. iskoristivši zločinačku nepažnju straže. trebala je da bude u snaženju vojske i zemlje. Sovjetske organizacije na frontu i u pozadini trebalo je da budu raspuštene.

saopštavajući saveznicima prepis proglasa Privremene Vlade od 28. Privremena Vlada smatra za svoje pravo i za svoju dužnost. koji su zamenili guvernere i viceguvernere i otpuštene sreske 120 . sticajem prilika..“ Međutim. u kome se o ratu govori na ovaj način: „Ostavljajući volji naroda da. pa i većine njenih socijalista. na prvome mestu Sovjeta. marta predstavnik petrogradskog Sovjeta (socijaldemokratski poslanik Čejidže) otvorio je sednicu rečima: „Neka živi svetski proletarijat! Podignuta je zastava međunarodnog proletarijata!“.“ govorio je petrogradski Sovjet u proglasu (od 14. Ruski narod ne traži da ojača svoju spoljnu moć na račun drugih naroda. Stavljena je. u Petrogradu se međutim odmah opažalo da postoji jaka akcija socijalističkih elemenata sovjeta. t. zahtev da se odmah obustave neprijateljstva.“ I Privremena Vlada je pod uticajem revolucionarnih organizacija i štampe. dakle. dok nezadovoljstvo masa nisu odlučno i uspešno iskoristili boljševici. usled čega je došlo do odstupanja ministra spoljnjih posdova i ministra vojnog. došlo je vreme da narodi uzmu u svoje ruke rešavanje pitanja o ratu i miru. koja je imala da dokrajči rat. Takvo stanje u središtu države uticalo je nepovoljno na raspoloženje cele zemlje. marta) jedan proglas na rusko građanstvo. i 3) akcija plaćenika i Nemaca. većina socijalista i sovjeta. da već sada izjavi da cilj slobodne Rusije nije u vladanju nad drugim narodima. u oduzimanju svih njihovih nacionalnih dobara. Privremena Vlada. da vojska bude najslobodnija u svetu. Otud je proizašla intenzivna akcija sovjeta i vlade da se ojača vojska i pripremi opšta ofanziva. j. čak i nemačke socijal-demokratije. kao što mu nije ni cilj da ikoga podjarmi ili ponizi. „Došlo je vreme. nego u osiguranju stalnoga mira na osnovu samoodređenja naroda. Ali još istog dana. obnova klasne borbe. popuštajući u nekoliko Sovjetima. ne vodeći računa o grupisanju ratujućih država. u kojoj se tražilo da vlada preduzme energične korake za ostvarenje mira.. i zatim je (30. U prvim izjavama Privremene Vlade istaknuti su veoma odlučno motivi borbe do pune pobede i saglasnosti sa saveznicima. na dnevni red ideja međunarodne proleterske solidarnosti. u uskoj zajednici sa saveznicima. te do koalicije između socijalista i liberalne buržoazije.socijalizma. i da se mir zaključi bez aieksija i kontribucija. otvarao sve dublji jaz. na Sveruskoj Konferenciji Delegata Radničkih i Vojničkih Sovjeta.. bila je prinuđena da nastavi rat. ruski narod neće dopustiti da njegova domovina izađe iz velikog rata ponižena i oslabljena“. ali već 3. sazvanu sa programom: „Borba protiv izmirenja stranaka. koji su bili spremni davati poverenje Vladi samo pod izvesnim uslovima. ostali su potpuno jalovi. ali svi pokušaji da se reši ova malo neobična „kvadratura kruga“. a da se u isto vreme pokorava disciplini. marta. marta) prihvaćena rezolucija. Kada je Miljukov. — poklapajući se međusobno — stvarale su veoma nepovoljne uslove za produženje rata. vešto agitujući protiv rata.“ ova je nota izazvala pravu bunu protiv Privremene Vlade. Bilo je jasno. u glavnom je ipak radila u duhu međusavezničke solidarnosti. na osnovu samoodređenja naroda. isti Sovjet obraćao se i na narode Centralne Evrope pozivajući ih da „stresu lance svog samodržavnog uređenja.“ U zvaničan program Prve Koalicije ušlo je načelo mira „bez osvajačke politike i kažnjavanja kontribucijom. objavila uskoro (28.“ Doduše. marta) na „narode svega sveta. Ali? u isti mah. Više nego rezervisana politika Centralnih Sila.. u nasilnom osvajanju tuđih teritorija. reši sva pitanja u vezi sa Svetskim Ratom i njegovim završetkom. isto kao i raspoloženje Antante. i većine naroda i vojske sa druge strane. sve je to govorilo ruskim socijalistima da treba voditi ne samo aktivnu politiku mira nego i aktivnu politiku rata. Usled toga se između vlade i socijalističkih stranaka sa jedne. da će i prijatelji i neprijatelji samo onda voditi računa o revolucionarnoj Rusiji ako ona bude vojnički jaka. propratio svoje saopštenje notom koja konstatuje „svenarodnu želju da se Svetski Rat dovede do odlučnog kraja. čuli su se zahtevi.“ „da se povede odlučna borba protiv osvajačkih težnja vlada sviju zemalja. pa su veoma brzo počeli da izbijaju sukobi i u provinciji između tri faktora vlasti: vladinih komesara. U vezi sa problemom rata i mira stajao je i problem organizacije vojske. Iz početka je izgledalo da Privremena Vlada uživa opšte poverenje. Tada su se svi socijalisti veoma mnogo uzdali u štokholmsku Socijalističku Konferenciju.

aprila). — neke čak i odvajanje (kao Finska). a formiranje svakojakih nacionalnih pukova veoma je naškodilo ruskoj armiji kao celini i vođenju rata.. i ubijanja samih spahija i drugih posednika. Upravljači su bili bez volje i bez snage. i to ne samo kao isključivo stranačke organe radničkog proletarijata nego i kao osnovne ćelijice nove vlade. treba da su obrazovani od svesnih revolucionarnih vođa. boljševici su još godine 1906. ugrožavali su životne interese ruske državne celine. „poimence i seljaka. a baš u ovom pitanju mase naročito nisu mogle ni htele da shvate ovako odlaganje. a sve su više dizali glave ekstremni elementi okupljeni oko boljševičkih vođa. Njegove glavne tačke bile su ove: 1) težnja za centralističkom organizacijom: „Vodeći organi nipošto ne treba da se stvaraju na temelju izbora“. Osnovni princip državne uprave za Privremenu Vladu bio je: dragovoljna poslušnost slobodnih građana prema vladi koju su oni sami stvorili. Vlada je pokušavala da odgodi nacionalna pitanja. i metode nove vlade. Rusija je postala zemlja bez vlasti. a izbija snažno na univerzitetu u Kazanu. Ovaj idealistički utopizam lepo se vidi ne samo iz bezbroj proglasa i rešenja vlade. i odvojenu vojsku. 2) neophodno je ne propustiti trenutak revolucije. Tada je bilo u Rusiji doba cvetanja legalnog knjiškog marksizma. traži se. te lokalni parlamenat („Centralna Rada“). 3) neophodno je upotrebiti taktiku grube sile. vojnika i mornara.. ona — prema proglasu od 26. naročito onim Karla Marksa. da bi ove mogle pristupiti važnom zadatku rušenja državnog. pod dvostrukim uticajem: neposrednim. u kojima su socijaliste vodile prvu reč. koji je glavom platio za svoju akciju — .“ „divna je sama suština njene ideje-vodilje — sloboda ruske revolucije prožeta je elementima svetskog vaseljenskog karaktera. Njegova je nauka sinteza ruskog revolucionarnog narodnjaštva i ideja marksizma.Velika ruska revolucija zaista je divna u svom veličanstvenom mirnom pokretu. smatrali neophodnim „Sovjete“. i sovjeta radničkih i vojničkih deputiraca. Sibir). Ovome treba dodati još dve činjenice: raspuštanje stare policije. do saziva Konstituante. zamislio je Lenjin. borbena i bojna priprema masa. ponekad ultimativne prirode i veoma opasni. 4) da bi se na stranu proletarijata privukla i sitna seljačka buržoazija. koja nije htela da se služi atributima prinudne vlasti nego je svu nadu polagala u moralno načelo uverenja i poverenja. počevši od samovoljnog iskorišćavanja vlasteoskih livada za pašu stoke. Esti. da bi se zapalile mase i ušao u njih revolucionarni entuzijazam. 5) još rezolucijom iz godine 1906. napose policajnog i vojnog aparata: 6) napuštajući strogo marksističko shvatanje. te knjiškim. na kom je polju Lenjin ubrzo 121 . a neće tek ići iza masa čekajući da ove postanu svesne svojih interesa.načelnike. koje Lenjin shvata kao teoriju i apologiju okrutne socijalne revolucije. Tatari). tuđa socijalizmu. ali u tome nije uspela. sovjeta i egzekutivnih odbora društvenih organizacija pretežno građansko-liberalnog karaktera. pa sve do paljenja i rušenja kuća i gospodarskih zgrada veleposednika. Ukrajina je dobila pokrajinsku vladu. ili bar široke avtonomije (Kozaci. on tu kaže između ostalog: „. potrebno je dati joj mogućnost da prisvoji sebi svu spahisku zemlju i imovinu. ili federaciju (Ukrajinci. pa čak i državna dobra i imanja samoupravnih tela. U leto i s jeseni godine 1917. koju nije mogla da zameni na vrat na nos stvorena milicija. i agrarna anarhija širila se po celoj Rusiji.. Sa radnicima imao je Lenjin neposredna dodira već od svoje mladosti. kao neophodna. aprila — traži oslonca ne u fizičkoj nego u moralnoj snazi. u Simbirsku. njegova starijeg brata — narodnjaka-teroriste. Rešenje agrarnog pitanja Privremena Vlada je u svakom slučaju htela da odgodi do saziva Konstituante. Revolucionarno raspoloženje javlja se kod njega vrlo rano. sastavljene od zastupnika revolucionarne demokratije.. Pri tom su naročito jako stradale seoske fabrike i kulturne institucije.“ Pojedine narodnosti i pojedine pokrajine tražile su za sebe slobodu. Ovaki zahtevi. Lenjin.“ Taktički plan akcije. od samog početka. Vladimir Ilić Uljanov. naročito s obzirom na rat. i po svome poreklu pripada ruskoj srednjoj birokratiji. već naročito iz govora kneza Ljvova na svečanoj sednici (27. kao i sva ostala važna državna pitanja. Već sam njihov program značio je revoluciju bez kompromisa. zapaljena s jednog kraja na drugi požarom socijalne i nacionalne revolucije. prigodom godišnjice otvaranja prve Državne Dume. u interesu ostvarenja „diktature proletarijata i seljaštva“. rođen je godine 1870. kada vođe stranke treba da prigrabe vlast u ruke. koji će voditi pokret.

objavljene su u „Pravdi“. koja je u prvo vreme izgledala suluda. bezobziran i ciničan do krajnosti. o radničkoj kontroli u tvornicama i radnjama. Iza zahteva za mirom zahvatila je najšire krugove ideja da se ima odmah zapleniti zemlja i vlasteoska imovina. oktobra. On je bio onaj boljševički zapovednik koji je izveo državni udar 25. da i ne govorimo o drugim strankama koje su ih primile kao puku ludoriju. te hrleći u naručje novih apostola. Znamenite „teze“ nove nauke. Oni sastaviše svoju novu vladu — Sovet Narodnih Komesara. dobra i dozvoljena.“ Agrarna revolucija. i koji kao da nisu obećavali naprazno. (Petrograd 1918. Podrobno izlaganje ovih teza nalazimo u kasnijoj knjizi Lenjinovoj „Država i Revolucija“. On je bio čovek nečuvene duševne snage i doslednosti. i još naročito prema ženama u šeširu!. o potčinjavanju celokupnog narodnog gospodarstva državi. Iste noći. spoljašnje trgovine. Privremene Vlade i demokratije. Gotovo bez borbe pala je Privremena Vlada. pripremajući konačni program i taktiku boljševizma. Tu se predlaže odlučna akcija u prilog mira. privatne trgovačke mornarice. Prognan iz Rusije. gde je doduše ostao u pozadini. Lenjin je živeo neko vreme u izgnanstvu. koji dotle nije bio u stranci. najaktivniji elementi napuštali su socijalističke stranke. Osveta. 7. Kada se početkom aprila iskrcao iz vagona na finskoj stanici u Petrogradu. skraćeno Sovnarkom — i obratiše se svima zaraćenim državama sa predlogom o hitnom zaključenju mira.stekao veliko ime. Na internacionalnim socijalističkim kongresima ratovao je protiv reformističkih i patriotskih tendencija.. krvna osveta! To se tražilo. te su poslužile kao prvi nacrt za program Oktobarske Revolucije. A onda je upalila i bezobzirna demagogija: mržnja prema gospodi. vratio u Rusiju. prema „buržujima“. te otišao. koji su raspolagali golemom većinom. mnogih grana velike industrije. i to pošto poto. pa se godine 1905. Ali se još više istakao tajnom revolucionarnom propagandom među radnicima.. po njegovu uverenju. praćen klicanjem mnogobrojnih radnika. Kada su videli da im socijaliste neće i ne mogu dati ona na šta oni računaju. o potpunom odvajanju crkve od države. privatnih železnica. kada su pobunjeni radnici i mornari zauzeli na juriš Zimsku Palatu i uhapsili članove Prirremene Vlade. koja je i dovela do stvaranja socijal-demokratske(radničke) stranke (1898. koji je umeo da povuče i hipnotiše mase. s toga su ruski rodoljubi Lenjina i osuđivali kao veleizdajnika i slugu nemačkog imperijalizma.). Najzad kao najaktuelniji problem proglašeno je osnivanje Treće Komunističke Internacionale. Lenjinova Evanđelja. Nakon neuspeha prve revolucije Lenjin je ponovo napustio otadžbinu. pa je vrlo rado prihvatio predlog da pođe u Rusiju preko Nemačke. o nacionalizaciji banaka. koji su više obećavali. sa intuicijom pravoga revolucionara. Vojnu organizaciju ovih masa izveo je Trocki. šuma i rudnika. On je tada dobro uvideo revoluciokarne mogućnosti u vezi sa iskorišćavanjem ratnih nedaća u Rusiji. o ukidanju staleških razlika. o pravu pojedinih naroda. dnevniku Glavnog Odbora boljševika. i neverovatne agilnosti. zbacili su Privremenu Vladu i proglasili Republiku Sovjeta. On je uzeo na se zadatak da izazove međunarodnu socijalnu revoluciju sa svrhom opšteg oslobođenja. u inostranstvu. plemena i pokrajina ruske države 122 .) Zanimljivo je. a ističe se lozinka „sva vlast sovjetima. na Drugom Sveruskom Kongresu Sovjeta boljševici. Za ovaki cilj sva su sredstva bila. Ovaj je predlog možda potakao sam nemački general-štab. i protiv parlamentarne republike. i prema svemu što ima negovane ruke. te je boravio sve do aprila godine 1917. Iza prvih vratolomnih dekreta sledili su drugi: o poništenju državnih unutrašnjih i spoljnjih dugova. u stalnoj borbi sa menjševicima i s oportunizmom u svojoj stranci. da je i sama „Pravda“ štampala tada Lenjinove „teze“ sa rezervom. pomoću koga je jučerašnji emigrant-defetist postao faktični šef najveće države na svetu i jedan od vođa i diktatora čovečanstva. prema oficirima. osim toga i taktičar prvog reda. a za vreme rata je najviše radio za sastanak internacionalnih konferencija u Cimervaldu i u Kintalu. ali se uskoro pokazala kao strašni motor prevrata i rušenja. Lenjin je tačno pogodio žice u koje je trebalo udariti. počeo je sa balkona te palače svakodnevno da propoveda svoju nauku.. ostavivši odbore kao štabove bez vojske. aprila 1917. što nosi „kragnu“. nacionalizacija banaka i radnička kontrola nad industrijom stavljaju se na dnevni red. u od boljševika posednutu palatu bivše carske ljubaznice balerine Kšesinske.

orenburških i uralskih. Đurđijanska. o biranju oficira sa ukidanjem vojnih činova. lokalni boljševici dizali su bune. gde su vodili strašne borbe sa nadmoćnim neprijateljima. Sovarkom razreši dužnosti vrhovnog komandanta generala Duhonjina. Krim. Mi smo dali sumaran katalog najmarkantnijih mera. d. o rasterivanju i zabrani sviju opozicionih stranaka. o ukidanju sudova i javnih beležništava. ipak ga mornari ubiše na divljački način. oblasti sibirskih kozačkih vojski. koji je primio komandu. Uoči dana kad je Konstituanta ipak trebala da se sastane. za vreme diskusije o agrarnom pitanju. U izborima je učestvovalo više od 36 miliona birača muških i ženskih. Za nekoliko meseci Sovnarkom je. koje su zamenili Sovjeti. Turkestan. Najveći uspeh su imali socijaliste revolucionari. Isto tako sverusko političko središte. Razume se.. Sudbina sviju ovih novih formacija bila je u glavnom. Tatarska Republika na Volzi i Baškirska na Kami i Beloj. o ukidanju zemstava i gradskih samouprava. gotovo na celokupnom od neprijatelja neokupiranom području Rusije. uz pomoć odreda crvenih gardista i oslanjajući se na lokalne boljševike. lekara d-ra Šingarjova i profesora-pravnika Kokoškina. oblasti kozaka terskih. da su ti mornari ostali nekažnjeni. Iste noći. u Estonskoj. oblast Kubanskih Kozaka. Nekoliko pokrajina stvoriše svoje posebne vlade. Besarabija. potpomognuti najčešće od mase demobilisanih vojnika. Iako je Duhonjin odustao od borbe. u Aziskoj Rusiji isto tako su nikle avtonomne pokrajine Jermenska. slična: svuda je buktao požar socijalne revolucije. oblast Donskih Kozaka. Prvih dana je Kerjenski. sve u Evropskoj Rusiji. Lotiškoj i Beloj Rusiji učinjeni su pokušaji. prestavljali samo manjinu Rusije. da se obrazuju samostalne protivboljševičke vlade. i to samo u gradovima. potpomažući crvene protiv belih. koji su jurili kućama i od Sovnarkoma. iza njih su boljševici. likvidirao gotovo sve avtonomne pokrajinske vlade. rasterao je Konstituantu jedan odred mornara. Azerbedžan. i postavi za vrhovnog komandanta uglednog boljševika. o osnivanju revolucionarnih prekih sudova i izvanrednih komisija za suzbijanje kontrarevolucije. koja je kasnije monopolisana u rukama vladajuće stranke. U stvari Sovnarkom je odmah počeo da suzbija separatizam. a nekoliko dana docnije bila je formalno raspuštena. koji je uoči prevrata uspeo da izmakne. Terorisana skupština ipak je pokušala da radi. Na sam dan sastanka Konstituante boljševičke su trupe pucale na mirne manifestante. rezervnog zastavnika Nikolu Kralenka. skupio neke trupe i s njima je pokušao da zbaci Sovnarkom. kao i u aktivnoj vojsci. dok su ranije optuživali Privremenu Vladu što odugovlači sa sazivom Konstituante. čak i na odvajanje od celine. Ali još pre nego što je počeo na više mesta strašni građanski rat. nekoliko boljševičkih mornara mučki pobiše bolesne i pohapšene kadete. o znatnim ograničenjima i zatim o potpunom ukidanju slobode štampe. 123 . ordenja i odličja. proglasila je Rusiju federativnom demokratskom republikom. bili su izvršeni izbori za sverusku Konstituantu. Krilenko sa odredom mornara zauze Mogiljev i Vrhovnu Komandu. gimnaziskog nastavnika i publicistu. sa svojih devet miliona glasova. sabotaže i zelenaštva (to su čuvene „Če-Ka“). koji je objavio deklaraciju o pravu sviju na samoodređenje i nezavisnost. To su bile: Ukrajina. Međutim se Finska odvoji potpuno od Rusije. Čim su opazili da su ostali u manjini. pošto je Kerjenski iščezao bez traga i glasa. Od građanskih grupa donekle su imali uspeha. kadeti. koje se počelo stvarati u Donskoj Oblasti pod zaštitom takozvane Dobrovoljačke Armije generala Aleksjejeva i Kornjilova bilo je uništeno. koje su proglašene tokom prvih meseci boljševističke revolucije. članove Konstituante i bivše članove Državne Dume i Privremene Vlade.na samoodređenje. boljševici izjaviše da je Konstituanta preživela. koji su pozdravljali ustavotvorce. sa malim izuzecima. o zameni vojske crvenom gardom i tako dalje i tako dalje. koji su dobili oko 22 miliona glasova i većinu mandata. i oba su generala sa svojim odredom i gomilom političara najureni da beže u stepe. ali je ovo preduzeće vrlo brzo propalo. Burjatska Republika i t. Pokušaji nekih socijalističkih i demokratskih elemenata da se okupe za zaštitu Konstituante nisu uspeli. ali je odbila da prizna Sovnarkom. Sibir. Videlo se odmah da Konstituanta neće živeti. Vlast Sovnarkoma i lokalnih njegovih organa dosta se brzo utvrdila nad većim delom Rusije. mešajući se u borbu demokratskih vlada sa mesnim boljševicima.

istočna i jugoistočna evropska Rusija behu zbacili boljševike. Ukrajinski kongres proglasi nezavisnost Ukrajine. — sve je to olakšalo posao boljševika. proglasi vojnog ministra Direktorijuma. Lokalne vlade ili su pobegle. Što oni nisu već tada propali konačno. admirala Kolčaka vrhovnim upravljačem Rusije. bivšeg junačkog komandanta crnomorske flote. sve četiri velike kneginjice i nekoliko službenika i slugu. U svim tim zemljama zavladaše Nemačka i Austro-Ugarska i efemerne samostalne vlade pod nadzorom i tutorstvom okupatora. Baš u ovo vreme na području. izvanredno opasan još i za to. Dok su se ovi događaji zbivali na Istoku. ili na Uralu u gradu Alapajevsku. veliki knez Nikola Mihajlović. na primer glasoviti istoričar. objavi rat Sovnarkomu i svečano izjavi da se Ukrajina nad Dnjeprom ujedinjuje sa Ukrajinom nad Dnjestrom t. U Ukrajini pobunjeno seljaštvo zbacilo je od Nemaca postavljenog „hetmana“ generala Skoropadskog i krvavo je likvidiralo njegovu vladu. Sve je ovo bilo kratkog veka. hleb i slobodu. Položaj boljševika bio je godine 1918. ozlojeđeni zbog rekvizicije hleba. koji je veoma uspešno ratovao u istočnoj Rusiji. i sa generalom Boldirjovim kao vrhovnim komandantom. koja je izabrala Sveruski Direktorijum od pet lica sa eserom Avksentijevim. sve se to pridruživalo Čehoslovacima. koja se onda odvojila od Hapsburške Monarhije. Nemci su dobili ogromne političke i ekonomske povlastice u Rusiji. Boljševici uđoše u Ukrajinu i gotovo bez borbe zauzeše veći deo njenog zemljišta. prešli u kontraofanzivu i u nizu velikih bitaka pobedili Kolčaka. usled prodiranja Nemaca u Donsku Oblast. a koje su se bojale da će biti predane u ruke Centralnih Sila. Sav Sibir. koji su obnovili svoju samostalnu državu. može se objasniti snažnom ofanzivom admirala Kolčaka. U isto vreme boljševici zagaziše u rat sa čehoslovačkim legijama. osvojiše ukrajinske zemlje Humsku Rusiju i istočnu Galiciju. uz saradnju mnogih iskusnih generala i oficira. bivšim članom Kerjenskove vlade na čelu. boljševici razviše najstrašniji teror. na Zapadu su Centralne Sile kapitulirale pred Antantom i otpočelo je hitno povlačenje sa okupiranog ruskog područja nemačkih i austro-ugarskih četa. carica.j. a njihova vlada. odličnog mornara. Januara 124 . koja je uz to platila veliku ratnu oštetu. Litve i Belorusije. te su boljševici osvojili ponovo istočnu Rusiju i proterali Sveruski Direktorijum iz Ufe u Omsk. 18. koji su od aprila godine 1919. Poljaci. koje su htele razoružati. na Krimu i u Donskoj Oblasti boljševici potukoše u više navrata Denjikinovu vojsku i kozake. koji su težili da se vrate kući. velik deo Srednje Azije. U podrumu kuće trgovca Ipatijeva u Katerinburgu streljani su car. socijalistička inteligencija i radnici. Niz strategiskih i političkih pogrešaka Vrhovne Komande i vlade Kolčakovljeve. Pod zaštitom čehoslovačkih legija sastala se u gradu Ufi mnogobrojna skupština. Lotiške. sa istočnom Galicijom. Na Volzi je bio stvoren nov front protiv boljševika od Čehoslovaka i narodne vojske. čelu sa eserima. U isto vreme u Ukrajini. Besarabija (njom su zavladali Rumuni). sa Kijevom i sa Odesom. Slobodu su jednostavno ukinuli oduzevši celom narodu njegovo suvereno pravo. njegove razmirice sa Čehoslovacima. na. koje je još ostalo pod njihovom vlašću. Transkavkazija i Ukrajina sa Krimom. zamorenost njegovih trupa i.Boljševici su došli na vladu sa lozinkom da će dati mir. Sem baltičkih pokrajina od Rusije behu oduzete Belorusija. koja se najviše oslanjala na sibirske demokrate. najzad. Ovi Kolčakovljevi uspesi izazvaše najveće napore boljševika da se održe. što su. Boljševici su odmah zaposeli veći deo Estonske. Čehoslovački pokret bio je pomagan od različitih elemenata ruskog društva: seljaci. rovarenje opozicije. Ali uskoro izbi nesloga i razmirice na frontu i u pozadini narodne armije. a dobrovoljci generala Denjikina. jako boljševizovanih i u rasulu. građanstvo i oficiri. koji su do kraja delili sudbinu svojih gospodara. očistiše od boljševika Kubansku Oblast. zajedno sa Kubancima. ili su se zatvorile u svoje prestonice. novembra jedna grupa oficira uhapsila je direktore. Crvenu gardu hitno su zamenili dobro organizovanom crvenom armijom. Više drugih članova carske kuće streljano je ili u okolini Petrograda. i sa Antantinim prestavnicima. u pogledu mira Centralne Sile nateraše boljševike da prime sramotni Brest-litovski Mir. umesto obećanog hleba nastala je u gradovima strašna glad i neverovatna skupoća. prestolonaslednik. ozlojeđeni rasterivanjem Konstituante. donski kozaci uspeli da se pod atamanom Krasnovim otarase boljševika.

kubanski i terski kozaci obnoviše ofanzivu. Za nekoliko dana boljševici osvojiše Krim. ali ceo sistem njihov pokazao se ipak dobrim delom kao neostvarljiv.. Neverovatne žrtve nisu bile dovoljne da obezbede pobedu boljševičkih načela. koju su sprovodili boljševici. dovela do relativne ekonomske obnove Rusije. postavivši na svoje mesto generala Vrangela. u potpunom neredu. marta 1921. udruženim sa Petljurinim Ukrajincima. pokolji Židova. a najzad i sam život. Boljševici sa neverovatnom brzinom.1920. Dok su boljševici digli veći deo svojih snaga protiv Kolčaka dobrovoljačke trupe generala Denjikina. Stvaraju se snage nove Rusije. Galiciju. dok su mase ranjenih i bosih vojnika i građanskih begunaca bile evakuisane u Jugoslaviju. i delove Bele Rusije i Ukrajine. upravo samo Krima. koja se onda potčinila Vrangelu. rešio se da produži borbu sa boljševicima. koji su boljševici vodili sa Poljacima. pred bunom seljaka. originalni kulturni život. Denjikin je dao ostavku i kao privatan čovek otišao u inostranstvo. 125 . da se učvrsti u Krimu. Poraz Kolčaka dao je boljševicima mogućnosti da bace sve snage protiv drugih protivnika. radnika i kronštatskih mornara Lenjin je kapitulirao i samo tako je spasao komunističku stranku. Litvu. Pod lozinkom „Natrag ka kapitalizmu“ razvija se od onog vremena takozvana „Nova ekonomska politika“ (skraćeno „Nep“). nego još zauaeše i Vilnu i nađoše se pred Varšavom i blizu Lavova. koja je. boljševici su suzbili svoje mnogobrojne protivnike. Do marta 1920. Boljševici hitno sklopiše sa zamorenim Poljacima primirje i sva njihova snaga bi upotrebljena protiv Vrangela. ekonomske i socijalne. vojskom i masom građana ode u izgnanstvo. U građanskom ratu boljševici su izdržali i čak i pobedili. Obdaren nečuvenom energijom i velikom ličnom hrabrošću. Opadanje discipline u boljševičkim trupama i očajni napori poljskih patriota i francuske vojne misije spasli su Varšavu i Lavov. Kolčak je izgubio veliki deo svoga teritorija. uzdrmala je njihovu vlast u Ukrajini. povratak spahija i njihova divlja osveta nad seljacima. koja je počela na ulicama Kijeva. na čelu sa Borisom Savinkovim.). Niče i nov. u Bugarsku. Ali su uspesi Vrangelovi ipak više zavisili od sudbine teškoga rata. Denjikin je već govorio da će uskoro zauzeti Moskvu. general Vrangel. koji su dotle zajedno sa Francuzima pomagali Denjikina. U ovoj knjizi mi nećemo da dajemo pregled i karakteristiku boljševičke uprave. Ali su dani Vrangelove vlade bili već izbrojani. pošto su ga Antantini predstavnici predali neprijatelju. Besmislena borba Denjikina sa Ukrajincima. prema kome znatni delovi Bele Rusije i Ukrajine pripadoše Poljskoj. njegovi pokušaji agrarne restauracije. pa i Denjikina u toliko. general Vrangel je uspeo da povrati red u vojsci. Februara i marta 1921. i pored opomena Engleza. Sledeće godine boljševici zaključiše s Poljskom neku vrstu Brest-litovskog Mira (Riški Mir. Počelo je formiranje nekakve demokratske ruske vojske. da zauzme nekoliko srezova van njega i da u više mahova razbije boljševičke trupe. što je on sa ostacima svojih razbijenih trupa tražio spasa na Krimu. koji su sanjali da u savezu sa Poljacima pobede boljševike u samom njihovom središtu. onda vlast i slobodu. Denjikin i kozaci očistiše od boljševika kozačke pokrajine i mnoge velikoruske krajeve. Pilsudski i Petljura prodreše do Dnjepra i zauzeše Kijev. ali odmah iza toga nastupila je boljševizacija poljskih i ukrajinskih trupa i za kratko vreme boljševici ne samo što vratiše izgubljene krajeve. sve je to dovelo do brzog propadanja cele akcije generala Denjikina. Luda politika bezumnog eksperimentisanja i krvavih nasilja.. loša administracija. posle strašne gladi godine 1921. isprazniše Poljsku. Republika Sovjeta nalazi se na pragu novih promena i možda je blizu već i dan obnove i ujedinjenja velike i prave demokratske Rusije. donski. pa i samu Poljsku. a Vrangel sa vladom. U Varšavi se pojavi jedna grupa ruskih političara. u Misir i na ostrva Egejskog i Mermernog Mora. Novi vrhovni zapovednik trupa i guverner Južne Rusije.

....13 5.................................. (1825-1855.....................................103 23..............................21 9..................................................42 14..............................75 20........................ Kulturno stanje moskovske Rusije i kulturni preokret polovinom XVII stoleća.......SADRŽAJ Predgovor...................................................................................14 6.........................................55 16...... Ukrajina od smrti Bogdana Hmeljnickog do kraja XVIII st........................ Obrazovanje velikoruske države..... Carevanje Nikole I....................)............).............................................3 2.......................................................................5 3.............45 15..................)........37 13.................. Doba Velike Bune..........................17 7.............................................................................................. Galicija.......... Doba Petra Velikog (1682-1725........................................................................ Tatarska vlast nad Rusijom......... Doba Katarine II........................ Postanak Moskve i moskovske države...................85 21....................................................................................................... Severnoruske republike............... Doba prvih Romanova.................... reakcija i revolucija).... Doba Aleksandra III (1881-1894...............................................)............ Doba cara Aleksandra I........)............................................................... Doba Ivana IV Groznog...............25 10.................................... (Doba „zvanične narodnosti“)..............28 11......................).............10 4... Doba cara Nikole II (1894-1917....................................................................... državno uređenje i kultura Kijevske Rusije........................................................... Doba Ivana III i Vasilija III................................ Suzdaljska Rusija..................).........2 1......................................................................................................................72 19....... Doba dvorskih prevrata (1725-1762............................................................................................................................................................................ „Smutno Vreme“............................ Zapadna i jugozapadna Rusija od XIV-XVII stoleća....................................35 12.....................................................................................117 126 .............................................105 24..........................................71 18......................61 17...........................19 8.................... Istočno-evropska ravnica pre početka ruske države.......... Legende i fakta iz istorije početka ruske države...................................... Doba cara Pavla I (1796-1801..................... Doba Aleksandra II (1855-1881.. (Velike reforme.................. Druga ruska revolucija...............92 22....... Ekonomsko i socijalno stanje....................................................................................................

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->