Aleksej Jelacic - Istorija Rusije

ALEKSEJ JELAČIĆ

ISTORIJA RUSIJE

BEOGRAD, 1929. 1

PREDGOVOR. Otkada sam se sticajem prilika našao u ovoj gostoljubivoj i bratskoj zemlji, počeo sam da radim na upoznavanju moje braće sa Rusijom i ruskom kulturom, u koliko su mi to dopuštale moje skromne snage i znanja, pa i okolnosti, koje nisu uvek bile povoljne za rad. Već više semestara predajem rusku istoriju na Filozofskom Fakultetu u Skoplju. Nalazeći uvek dobar odziv i mnogo interesa za saznanja o Rusiji, ja sam se rešio da napišem i jednu originalnu popularnu istoriju Rusije, koje na srpskohrvatskom jeziku još nema. Postoje samo dva prevodna dela, štampana latinicom: ono Ramboa, poznatog francuskog pisca (prevod prof. Adamovića, Zagreb, 1884.), sada prilično zastarelo; i drugo od D-ra Bidla, profesora na Karlovom češkom Univerzitetu u Pragu (prevod D-ra Milana Preloga, Zagreb, 1922.). Ovo drugo delo posvećeno je samo događajima iz XIX i XX stoleća, sa vrlo kratkim osvrtom na XVIII vek. U svome delu pokušaću dati opšti pregled istorije ruskoga naroda kao celine, jer polazim sa stanovišta narodnog jedinstva Istočnih Slovena, ne poričući, razume se, da tri plemena istočnoslovenska: Velikorusi (ili nekadašnji Moskoviti), Ukrajinci (Malorusi ili prosto Rusi) i Belorusi imaju duboke i značajne antropološke, psihološke, jezične i kulturno-istoriske osobine. Zajednička im je preistorija njihova, koja je tesno vezana sa istorijom njihovih prethodnika na istočno-evropskoj ravnici, i njihova stara istorija, sve do prve polovine XIII veka. Posle nastaje duboki istoriski rascep, prouzrokovan najviše tokom spoljno-političkih događaja. Dok Rusija severoistočna, koja će se kasnije zvati Moskovskom ili Velikom, kao i donekle Rusija severozapadna, potpada pod uticaj i vlast Tatara, Rusija južna i jugozapadna i zapadna nalaze se pod uticajem Poljske i Litvanije, postepeno ulaze u okvir ovih država, pa onda u okvir poljsko-litvanske zajedničke države. Ali baš onda, kada su Belorusi i Malorusi ušli u sastav te države, Moskva je ujedinila Velikoruse u Moskovsku Državu, pa je otpočela ofanzivu prema jugu i zapadu. U toku druge polovine XVII i celog XVIII stoleća ujedinjuju se sva istočnoslovenska plemena u jednu veliku državu - Sverusku Carevinu sa Petrogradom kao prestonicom. U toj državi sve više jača narodna zajednička svest. Ova svest o narodnoj zajednici oseća se čak i kod onih Ukrajinaca, koji, kao „Crveni“ ili „Galički Rusi“, „Rusini“, „Galičani“ ili prosto „Rusi“ ostaju i nakon prve deobe Poljske van ruske države (od godine 1772. do 1918. pod Hapsburzima), pa i kod Karpatskih Rusa, koji su od prastarog doba bili podanici krune Svetog Stefana. U stvaranju moderne ruske države, ruskog književnog jezika, (koji se, istina, najviše oslanja na severno-velikoruski narodni dialekat) i ruske kulture uopšte, pa najzad i u ruskom revolucionarnom pokretu, najaktivnije su sarađivali i Velikorusi i Ukrajinci i Belorusi. U ovome procesu stvoreni ruski vladajući stalež i ruska inteligencija prestali su da budu samo Velikorusi ili Ukrajinci ili Belorusi, nego se mogu smatrati prosto kao Rusi. Ali u ovom procesu, zbog izvesnih često nasilničkih, a svakako nezgodnih mera vlasti, stradale su kulturne osobine Belorusa i Ukrajinaca. Ovo je izazvalo kod njih opravdani revolt. Svetski Rat i naročito ruska revolucija izazvali su kulturno, a donekle i političko odvajanje Ukrajinaca i Belorusa od ruske celine. Ukrajinci su sad razdeljeni državnim granicama u više delova, tako da se njihova većina nalazi u Sovjetskoj Uniji, a manji deo u Poljskoj, Karpatski Rusi u Čehoslovačkoj, a pojedini manji delići još i pod Rumunijom (u Bukovini i Besarabiji). Sada su razdeljeni i Belorusi: veći njihov deo nalazi se u Sovjetskoj Uniji, manji, ali još dosta veliki, u Poljskoj, dok su neznatne manjine u baltičkim državama. Toliko, kao uvodna reč, u moje delo. Onim licima i ustanovama, koji su mi neposredno ili posredno pomagali u radu, rado izražavam najlepšu zahvalnost. Naročito zahvaljujem uvaženim kolegama gospodi D-ru Milivoju Pavloviću i D-ru Petru S. Jovanoviću profesorima Filozofskog Fakulteta u Skoplju, od kojih je prvi ljubazno pregledao moj rukopis sa jezične strane, dok mi je drugi dao dragocene upute za tačnu transkripciju ruske toponomastike na srpski. Dr. A. Jelačić.

2

GLAVA I. Istočno-evropska ravnica pre početka ruske države. Prve istoriske izveštaje o teritoriji sadašnje Rusije dobijamo od Grka. Tražeći nova mesta za svoje naseobine grčki iseljenici, u prvome redu Jonci iz Mileta i Dorci iz Herakleje, osnovali su niz kolonija duž severnih obala Crnoga i na obalama Azovskog Mora. To su bile Tira na ušću Dnjestra, Olvija na ušću Buga, Hersones na južnoj obali Krima, Pantikapeja na mestu sadašnje Kerči, Tanais na donjem Donu, Fanagorija na tamanjskom poluostrvu blizu ušća Kubana. Ove naseobine vodile su intenzivnu trgovinu sa unutrašnjošću zemlje, uvozile su grčku robu, u prvom redu grnčariju, metalnu robu, oružje i nakite, vino, tkanine, mirise, južno voće; a izvozile su hleb, konje, krzna, roblje. Grci su uticali na kopneno stanovništvo, a i sami su donekle potpadali pod njegov uticaj, dok je puno tih „varvara“ dolazilo u grčke naseobine, gde su se ponekad zadržavali duže vremena. U istorisko vreme Grci su zvali one narode Skitima, kasnije Sarmatima; već Homer spominje stanovnike sadašnje Južne Rusije kao hipomolge... t. j. kao one „koji doje kobile“. Oni se hrane „mlekom“ i zaslužuju „divljenje“ (“Ilijada“ XIII, 5-6). Ime Skita javlja se prvi put kod Hesioda, t. j. u VIII stoleću pre Hrista. Ali ponajviše, i to veoma podrobnih podataka, skupio je o tim predelima znameniti grčki geograf i istoričar Herodot, “otac istorije“. Ceo prostor na severu od „Ponta Euksinskog“ (Crnog Mora), od Istra, t. j. Dunava, i do Tanaisa, t. j. Dona, u dubinu od dvadeset dana puta, Herodot zove Skitijom. Ova zemlja, znamenita po svojim velikim i lepim rekama, od kojih je Boristen, t. j. Dnjepar, najlepša i najkorisnija za čoveka, proizvodi hleb, sočivo, beli i crni luk, lan i konoplju. Od životinja u njoj žive konji, bikovi, magarci, divlje svinje, jeleni, zečevi, koze i pčele. „Nisam mogao saznati“, veli Herodot, „tačnog broja Skita, ali sam čuo dva mišljenja o njima: jedni vele da ih je veoma mnogo, drugi - da pravih Skita ima malo, ali da tamo živi više raznovrsnih naroda.“ Na taj se način Skitija i Skiti javljaju već kod Herodota sa obeležjem i geografskim i etnografskim. Kasnije nastaje potpuna zbrka pojmova. Skiti, kod jednih, stanovnici su Južne Rusije različitog porekla; prema drugima, Skiti su potpuno određen, jedan narod. Ima dve vrste Skita, jedni su zemljoradnici, drugi stočari. Odrediti poreklo i etnografsku pripadnost i jednih i drugih - to je jedan od najtežih problema istoriske etnografije, koji dosad nije rešen. Herodot govori otome, kako je monarhiska vlast kod „carskih“ Skita veoma jaka, da Skiti veoma mnogo drže do svojih grobnica, naročito carskih, da umrlog cara voze u svečanoj povorci po celoj zemlji, dok ne stignu na mesto sahrane. Veoma interesantna je priča Herodotova o sahrani skitskih careva: masa sveta mrcvari sebe i jauče u slavu umrlog cara, ali ovo im ne smeta da priređuju velike gozbe; uz cara sahranjuju ne samo njegovo oružje, nakit, različite domaće predmete, nego i njegovog ubijenog konja, ženu, sekretara i poslugu; nad mrtvacima grade čitavu jednu veliku humku. Nakon godine dana priređuje se velika svečanost oko carske grobnice i tom prilikom ubijaju pedeset konjanika sa konjima. Arheološka istraživanja naročito znamenitih humki Čertomlicke i Kuljopske, u kojima su bili sahranjeni neki skitski carevi, u glavnome su potvrdila Herodotove podatke. Ona su dala izvanredno bogate zbirke predmeta neocenjive umetničke i istoriske vrednosti, koji se nalaze u znamenitom bivšem carskom Ermitažu u Petrogradu. Najvažniji predmet jeste ogromna srebrna vaza, na kojoj su u dosta visokom reljefu izrađene lepe slike života Skita. Tip lica tih Skita je ariski. Već je Herodot poznavao neke Savromate kao susede Skita. Kasnije izgleda da su Sarmati zamenili Skite u južnoruskim predelima! Ali ograničiti i razdeliti Skite i Sarmate i u vremenu i u prostoru nije dosada pošlo za rukom našim istraživačima. Kod Herodota i u natpisima grčkih naseobina sačuvana su imena pojedinih skitskih i sarmatskih careva, a i pojedine reči njihova jezika. Produžujući radove ranijih naučenjaka, na čelu sa Svevladom Milerom, prof. berlinskog univerziteta Maksim Fasmer utvrdio je, i to izgleda definitivno, da se te reči objašnjavaju jedino iranskim jezicima. Isto tako neki izveštaji o običajima i društvenoj organizaciji Sarmata pokazuju, da su oni bili neka vrsta Iranaca. Od sarmatskih suseda, pored Litvanaca, koji su se onda prostirali, kao što možemo suditi po 3

j. j. pod nedovoljno rasvetljenim okolnostima. navaljuju nove i snažnije nomadske horde Pečenjega i Mađara. sejali su žito i sadili povrće u dosta primitivno obrađenu zemlju. jer „grade kuće. oni bi kretali dalje. znameniti češki naučenjak Ljubor Niderle. Pripeta i donekle srednjeg Dnjepra. Volinjani . gornjeg i srednjeg zapadnog Buga. Središte Atiline države bilo je negde u Panoniji. Kultura glavnih vrsta i sada poznatog žita. koji su zauzimali veliki deo srednje. mesta opkoljena lancem ili bedemom. Slovenska kolonizacija istočnoevropske ravnice. Slovenska pradomovina bila bi negde na Karpatima i u basenu gornje i srednje Visle. 46). ali su se bavili uz to i stočarstvom. oni su sekli i palili drveće i žbunje u šumi. kao i velikih blaga u kotlovima i drugim sudovimazakopanim u zemlju (ruski 4 . koje dosada nije rešeno sa dovoljno sigurnosti. pa su imali i jednu veću državu. tragovi takvih „gorodišča“ sačuvani su u velikom broju. nije dala ovim krajevima gusto. Pod uticajem avarskim. Kasnije su oni. Bugari i Sloveni prodiru na Balkansko Poluostrvo u VI i VII stoleću. slovenski naseljenici stvarali su sebi utvrđena mesta. Iz njegovih podataka da se suditi. da su u Panoniji pod Hunima i sa njima živela i neka slovenska plemena. severne i zapadne Rusije. Savremenici znaju pričati o njima dosta stvari. negde u njegovoj drugoj četvrtini. j. a anonimni geograf bavarski iz IX stoleća veli za ruske zemlje sledeće: „Uliči jesu narod mnogobrojan: oni imaju 318 gradova. na osnovu pažljivog proučavanja sve dosada poznate građe. lovom divljači i ribe i pčelarstvom. Tako. svakako. slovenska plemena dolaze u izvesnu zavisnost od dosta velikog Hazarskog Carstva.325“. pronalasci na području današnje Rusije velike mase pojedinačnih novaca. Po tom prikazu oni se razlikuju od Sarmata. opisao je svoje putovanje i dao dobru sliku tadašnjih Huna. naročito pak slovensko stanovništvo. t. brzo se raspada i propada. gl. skandinavska saga zove Rusiju Gardariki t. pravljenim od zemlje. Učesnik tog izaslanstva. koja je u glavnim potezima izvršena do u VII stoleće. Najverovatnija je hipoteza do koje je došao. i umeju da idu peške. nose štitove. Velika hunska država spada u red prolaznih tvorevina istorije i. Verovatno da su se bavili polunomadskom zemljoradnjom. Ove podatke potvrđuje moderna arheologija. gde je Atilu posetilo izaslanstvo vizantiskog cara. Ali već svakako od VII stoleća u istočnoevropskoj ravnici razvija se dosta živa trgovina. koje prvi ruski letopisac zove Obrima. Oni su bili zemljoradnjici. Prvo sigurno pismeno svedočanstvo o njima nalazimo kod Tacita. povrća i voća bila im je u glavnom poznata. duboko u sredinu Rusije. u borbama njegovih sinova. Pored mnogobrojnih izveštaja savremenika Arapa. koju su pepelom gnojili. gornjeg Pruta. proširili svoju vladavinu daleko prema Zapadu. Tacit zove Slovene Venetima. „zemljom gradova“. Na osnovu poglavito lingvističkog materijala može da se stvori slika ekonomskog stanja i materijalne kulture slovenskih plemena razasutih i naseljenih na istočnoevropskoj ravnici. na primer. a malo kasnije i Avara. koja se i sada može videti na severu Rusije i u mnogim mestima Sibirije. koje ih sve do IX stoleća štiti od nomada. Zauzimajući uzvišenija mesta. i Finaca. upotrebljava on slovenske žene kao zapregu mesto konja ili volova.). Pitanje o tome gde se nalazila slovenska pradomovina u Evropi spada u red najzamršenijih istoriskih pitanja. vrši se slovenska kolonizacija širom istočnoevropske ravnice. naročito pod vođstvom Atile. nalik na onu.geografskoj nomenklaturi tih mesta i donekle po arheološkim pronalascima. kad bi zemlja postala posnom. Slovenska su se plemena grupisala samo kraj reka. oni su potčinili sebi više slovenskih plemena. obično blizu ili kraj vode. naročito valja spomenuti Slovene. rečica i jezera. U VI veku počinje i razvija se prodiranje u Južnu Rusiju Bugara. Ruski letopisac slikovito priča o nasiljima Avara nad Slovenima: kad treba Avaru da ore polje ili da nekud ide kolima. ili tačnije pod pritiskom Avara. Dnjestra i južnoga Buga. koji su došli iz dubina Srednje Azije u Evropu. Pod takvim imenom poznaje ih antički svet dugi niz vekova. posle smrti Atiline (453. Severjani . Iz početka. Na jugu. Koncem treće četvrtine V veka poplavili su južnoruske stepe Huni. Bužani imaju 231 grad. zvana „gorodišča“ t. A u IX veku. Od II do kraja IV veka u današnjoj Južnoj Rusiji vodeću su ulogu imali Goti. Prisk. dok Sarmati idu u kolima i na konju“ („Germanija“.70. U isto vreme. ogromna većina “gradova“ ruske zemlje bili su samo utočišta za seosko stanovništvo protiv neprijatelja i divljih zverova.

prema izveštajima najstarijeg ruskog letopisa. nezavisno od Rurika. kao neke vrste utvrđenih kontoara.Volinjani. možda Židovi. ne izgleda sigurna. Trgovački saobraćaj se vršio lađama. sve do godine 1598. osnivača Rurikove dinastije. da nije bilo. u basenu Soža . neka ponovno vladaju nad njima. prema letopisu. letopis beleži da su severni Sloveni plaćali danak Varezima. Novgorod na jezeru Iljmenju i reci Volhovu.Vjatići. severna slovenska i finska plemena sporazumno reše. IX. i zato su iskorišćavali takozvane „voloke“ ili „prevlake“ t..Drevljani.). grad Kijev na Dnjepru (866. na južnom Bugu . drugi Baltičko More sa Kaspiskim Jezerom. God. na Desni . Pitanje o tome: ko su bili Varezi-Rus postalo je veoma zamršeno. koje vode poreklo od Rurika. Isto tako su vukli ili nosili lađe duž obale Dnjepra. Od sporednih puteva putevi po zapadnoj Dvini i Njemenu bili su najvažniji. na poziv naročitog izaslanstva. koje su nekad.Dregovići. koja se sredinom XI stoleća počela deliti na više loza.j. letopis beleži smrt legendarnog Rurika. razume se.„клады“) svedoče o razvijenosti ove trgovine. Na taj način možemo objasniti postanak pravih gradova u našem smislu ove oeči. dok su ga južni Sloveni plaćali Hazarima.potomaka Aleksandra Nevskog) vladala u Moskovskoj Državi. na srednjem Dnjepru oko Kijeva . te uguši bunu novgorodskih nezadovoljnika.Krivići. da su takva središta bila: Kijev na Dnjepru.Poljani. zatim Arapi. zatim sledi beleška o izgnanju Varega od strane slovenskih plemena i o velikoj međusobnoj borbi među severnim Slovenima i Fincima. ekonomskih i kulturnih.dođoše tri brata Rurik. Možemo zamisliti. Kanala. t. Nakon smrti svoje braće Rurik ostade jedini knez. Da bi učinili kraj anarhiji. koja se jako ukorenila. pa i gusarili duž obale. Legende i fakta iz istorije početka ruske države Prema izveštaju ruskih letopisa. na Dnjestru . odnosno nosili na rukama. mučili Obri. Postoje još i sada mnogobrojne ruske kneževske porodice. Hazari. jedan je vezao Baltičko More sa Crnim. t. da pozovu Varege iza mora. Hronologija letopisa je više nego sumnjiva. u to se sada sumnja) sredinom IX stoleća krstarili po Crnom Moru. na jug od Drevljana . a i u celini i legenda. Slovenska plemena u istočnoevropskoj ravnici.Radimići. koje su se kretale u više pravaca.Sloveni. ali dva su puta bila glavna. Smoljensk na gornjem Dnjepru i još nekoliko najstarijih gradova. uže kopnene prostore između pojedinih reka i jezera. Pod godinom 859. ali izgubi jedan deo svoje vojske.Ugliči ili Uliči ili Duljebi. Najznamenitiji događaj u tim odnosima bio je napad Rusa na sam Carigrad godine 860. bila su sledeća: u basenu jezera Iljmena . preko njih su lađe vukli konopcem. gde su osvojili.zv.). u basenu reke Brezine . državni život niče na velikom putu „iz Varega u Grke“. ali nema u njoj reda. 5 . dođite da budete kneževi i vladari naši“ . pa je kasnije (linija Danilovića .zv. o kom su sačuvane originalne propovedi patrijarha Fotija. pa je izazvalo ogromnu literaturu. s kojim se u glavnom poklapaju podaci spomenutog bavarskog geograf i vizantiskog cara Konstantina Porfirogenita u njegovom znamenitom delu „O upravi carstva“ (gl.j. na zapadu nalazila su se u dodiru sa litvanskim plemenima. 879. vodili trgovinu sa Grcima. pa onda administrativnih središta. Glavni učesnici u trgovini bili su Skandinavci Normani. o tome imamo dovoljno podataka kod samih Grka savremenika. I zaista.). ali svakako i Sloveni su postepeno ulazili u ovu trgovinu.Tiverci. na gornjoj Desni i njenom nritoku Sajmu i na gornjoj Oci . sredinom IX stoleća. gde je on presečen od kamenih greda.. Na severu i severoistoku slovenska su plemena bila izmešana sa Fincima. „Varegi“ ruskih letopisa i vizantiskih hronika i akata. t. koji se pod Askoldom i Dirom uputi na jug. tamo.Severjani. u basenu Pripeta . Trgovačke zajednice valjda su stvarale sebi izvesne tačke za oslonac u ovim prostranim predelima. GLAVA II. Da su Varezi kao i Rusi (da li je to isto. razmesti „muževe“ po gradovima. pregrada (ruski „пороги“). koje reče kneževima vareškim iz plemena Rusa (Русь): „Zemlja je naša velika i bogata. Sineus i Truvor „sa rodom svojim“ i postadoše kneževi kod Slovena (862. u basenu zapadne Dvine i Pskovskog Jezera .

koji je vladao i odrastao pod tutorstvom i upravom kneginje-matere Olge i vojvode Svjenelda. Svetislav je prodro sve do kavkaskih predela. Igora je nasledio njegov maloletni sin Svetislav (Svjatoslav. uzeo tom prilikom od Grka veliki danak. Neki naučnici čak i samog Igora smatraju kao hrišćanina. da su i smrt njegovu okitili bajkom. O tome su sačuvani savremeni izveštaji. koja se ranije. 944. bez dovoljnog razloga. učestvovao i u pohodu na Carigrad (907. od kojih se prvi. kao pardus. On je pokorio silu slovenskih plemena. a sam Kijev nazvao je „majkom ruskih gradova“ (882. nego je izrezavši tanko konjsko meso. Svetislav je zaista i osvojio Bugarsku. prema letopisu. i slaše na sve strane govoreći. skupljaše mnoge vojnike. vezavši ga za dve do zemlje spuštene breze. Igor. predstavlja nesumnjiv prevod grčke isprave. išla u Carigrad da obiće cara i patrijarha (o tome putu imamo dve priče: jednu u ruskom letopisu. Svetislav je razdelio zemlju između tri svoja sina . odnosno njegovi odredi. Oleg je osvojio čitav put „iz Varega u Grke“ sa Kijevom. ali. okićenu legendarnim podrobnostima o krštenju Olge u Carigradu. kola iza sebe nije vozio ni kotla. smatra se manje probitačnim za Ruse. gde je pogubio Askolda i Dira. isto su činili i svi njegovi. govorio za nj: „Nije mi milo da budem u Kijevu. očigledno pozajmljenim iz narodne pesme. iako je veliki knez morao izdržavati borbe sa susednim plemenima i njihovim starešinama. koje su ga onda rastrgle. 957. pa je otišao konačno u Bugarsku. pa je. takozvani „prvi“. koja pruža lepu kulturno-istorisku sliku varvarske kneginje na carskome dvoru). Svetislav se pokazao kao ratoboran junak. nasledio njegov maloletni sin Igor. očigledno na osnovu narodne tradicije i pesme. spomenuto u ugovoru između Rusa i Grka.) poznat nam je ne samo iz ruskih letopisa. pa je god. Ali je naročito znamenit njegov pohod na Balkan. Svetislav je sahranio u Kijevu svoju mater Olgu. Vizantija je onda svom snagom udarila na ovog za nju vrlo nezgodnog suseda. koji su Vizantinci i Rusi zaključili god. Olega i Vladimira. Oleg se uopšte javlja sa crtama pravog legendarnog junaka. držim.. letopis okitio sjajnim pesničkim podrobnostima. 6 . iako je njegovo ime kao „velikog kneza ruskog“. negde oko godine 955. Srušivši Bugarsku pomoću Svetislava i njegovih Rusa. blagogodareći upotrebi takozvane „grčke vatre“ od strane Grka završio veoma nepovoljno po Ruse. čuvenog potonjeg krstitelja Rusa. nego i iz podataka koje nam pružaju strani pisci. koji se odlikovao naročitom brzinom u svojim vojničkim podvizima. nego onaj Olegov. I za njegova vremena ipak se kijevska velika kneževina proširila. gusarili su po Crnom Moru i Kaspiskom Jezeru. Ova bajka veoma je slična sa pričom skandinavske sage o junaku Orvardu Odu. drugi ugovor iz god. jer je tamo sredina moje zemlje.). vino i različito voće. Veliki knez Igor (912-945. čija se autentičnost ne da osporiti. umesto koga je upravljao njegov rođak Oleg (879-912.Jaropuka. Sagradio je grad Prejaslavec na donjem Dunavu. kuda su ga Grci pozvali da sruše bugarsku carevinu. Ratujući širom cele istočne Evrope. pekao to na uglju. prema letopisu. Ovaj ugovor. da je Olegu mnogobožački sveštenik proricao smrt od njegova omiljenog konja. od Čeha i Ugara srebro i konji. sve prema letopisu. nego je spavao na sedlu. sa crtama „najmudrije žene“. da su u njemu spomenuti Rusi hrišćani i hrišćanska crkva u Kijevu. te izvršili dva pohoda na Carigrad. meso nije kuvao. Ovaj je pohod. Pričalo se. Ugovor.). ali se odluči da tamo i ostane. Oleg je učinio toliko jak utisak na savremenike i potomke. pa je. iz Rusije krzna i vosak. Iz onog što se o njemu priča dobija se slika jednog slabijeg i nedovoljno odlučnog vladara i vojskovođe. ali je posle mnogo godina umro od ujeda zmije.Rurika je. Čim je odrastao. o kom se nije pronašlo nikakvih podataka kod Grka.). pa se i tamo tukao sa plemenima Jasa i Kasega. koji stoji na čelu gomile drugih kneževa. Oleg je. 945-972.. hoću da živim u Pjeraslavcu na Dunavu. i autentičnu priču samog cara Konstantina Porfirogenita u spisu „O ceremonijama vizantiskog dvora“. med i roblje“. zanimljivo je. Olga se javlja u letopisu. svilene tkanine. pa jeo. „doćiću na vas“. U njemu su uređeni trgovački i pravni odnosi Rusa i Grka.). nije imao šatora. o kumovanju i prosidbi carevoj i tome slično. Međutim. 911. te ga je nadmoćnom snagom pobedila.). jer se tamo skupljaju sva blaga sa sviju strana: od Grka zlato. Letopis ga slikovito prikazuje na sledeći način: „Beše on hrabar i lak. U jednoj takvoj borbi pobunjeni su Drevljani ubili nesrećnog kneza na grozan način. verovatno je u letopisu izmišljen. prema letopisu i u njemu sačuvenom ugovoru iz godine 907. ili divljač. koja se ugnezdila u lubanji toga mrtvoga konja (912. pokrstila u Kijevu.

koji je imao malu pratnju.). Verovatno. Smatra se. a priča o njima začinjena je legendarnim 7 . carevi Vasilije II i Konstantin obratiše se na Vladimira.. koje je imao u većem broju. divljaka. Čim je opasnost prošla. pa su i veze sa Vizantijom postajale sve tešnje. i Vladimir je..) Jaropuk bio mučki ubijen. morao je da primi kratak i veoma nepovoljan za njega ugovor. Zauzeo je. uzeo je za ženu grčku princezu Anu. veslajući zajedno sa ostalim veslačima. vratio je carevima Krim. Posle ugovora o miru. na konju. 1100. Svetislav. pa je potom izveo i krštenje svojih Rusa. sa ogromnim gomilama žena. nakon duže opsade. dojaši na obalu dunavsku.“ bio je Mojsijeve vere). a svi ostali delovi tela veoma razvijeni. prsi široke. behu s puno jevreja (čak i njihov car. Dovedeni u težak položaj. sem jednog parčeta. U jednom uhu nalazila se minđuša sa crvenim kamenom i dva bisera. Svi ovi događaji padaju u godine 987. ali su stvorene očevidno docnije. Ondašnja Rusija bila je pod raznovrsnim verskim uticajima. iza god. ili tačnije između njihovih krugova. Svetislav. pod čijom su vlašću neko vreme bili južnoruski Sloveni. jer se u njima Jerusalim prikazuje kao grad otet od Jevreja i predat Bogom u ruke hrišćana (aluzija na krstaški rat i zauzeće Jerusalima od krstaša 15 jula g. dok se Vladimir javio kao zatočnik mnogoboštva. u Vizantiji je izbila buna vojskovođe Varde Foke protiv zakonitih careva. da je on obnovio i čak i razvio mnogobožački kult u Kijevu. zna se da je zapadna crkva imala veza sa Kijevom još za vreme Olgino. da su te priče jako preterane. Hazari. Priče su ove obojene vrlo jakom polemičkom bojom u istočno-pravoslavnom i grčkom duhu. Sve su kose na njegovoj glavi bile ošišane. te se ne bi mogao nazvati ni previsok. i sa Litvancima i sa Bugarima. guste obrve. njega je pratio odred konjanika u sjajnom zlatom šivenom odelu. 1099. Ali su se osećali i zapadni uticaji.koji lepo prikazuju krvavu borbu Rusa i Grka. Svetislav je kratko vreme govorio sa carem o miru. pošao protiv njih. Priča se. ne samo suzbijajući separatističke težnje sloveno-ruskih plemena. Posle toga došlo je do novih pregovora i transakcije: Vladimir je primio Hristovu veru. pobeđen i tučen. da ih natera na izvršenje tih uslova. kao i muslimana. Pečenješki knez napravio je sebi gozbenu čašu od lubanje Svetislavljeve (972. Svetislav. što je prvo od ruku pristaša starijeg brata Jaropuka poginuo srednji Oleg. o njegovim gozbama. U njegovoj spoljašnjosti bilo je nečeg mračnog i surovog. otac i sin. pričala su se velika čuda. Jovan (Cimiskije) pristade na to i u pozlaćenoj ratnoj odeći. pa se uputio natrag“. što je svedočilo o plemenitosti njegovog roda. a potom i ubijen. bio je uhvaćen od Pečenjega. pa su jednom prilikom poginuli u Kijevu. sem po njegovoj čistoći.. „zaželio je da se sastane sa carem i da se razgovara sa njim. Tu su zapazili Svetislava. te behu pomognuti jakim odredom njegovih vojnika (Varega). grad Hersonis tavriski ili Korsunj. „kagan. koji je plovio na običnoj skitskoj lađi. blizu obale Dnjepra. sa jugoistoka. Njegova šija bila je debela. ratujući i sa Hrvatima (Belim) u Galiciji. pa je onda (po letopisu godine 980. hrišćani Varezi. Međutim. Sve ove uticaje letopis je prikazao u priči o tobožnjem dolasku izaslanstava raznih vera Vladimiru i o šiljanju s njegove strane naročitog izaslanstva za obaveštenje o svim tim verama. tako da je i kijevski veliki knez Vladimir lako mogao imati masu čeljadi. Ali jedno krupno zrno istine svakako se u njima nalazi: arapski pisci prikazuju ruske vođe kao vlasnike velike mase robova i kao trgovce robljem. verovatnije pak 978. koji su se pre nekoliko desetina godina u ruskim stepama ugnezdili. nego i osvajajući nove predele (Galiciju. izgleda da su carevi pogazili uslove ugovora. koje su se završile tim. plave oči. ni prenizak: imao je pripljosnast nos. Vladimir je vodio velike ratove. naročito pak o njegovim haremima. kada je išao na izmirenje sa bratom Vladimirom. ali u prvom redu hrišćanskim. težeći tim da utvrdi državnu kneževsku vlast. po kome je odustao od svakih traženja na Balkanu. Belo njegovo odelo nije se ni po čemu razlikovalo od odela ostalih Skita. kao žrtva tim bogovima.) Između sinova Svetislavljevih. Primanje hrišćanstva postalo je veoma aktuelno pitanje čisto političke prirode. sve do Karpata). O načinu života Vladimirova. izbile su borbe. Ne dižući se sa klupe svoje lađe. retku bradicu i dugačke maljave brkove. Na povratku u Rusiju.-989. prema priči savremenika Lava Đakona. On beše srednjeg rasta. Međutim hrišćanska stranka bila je veoma jaka u Kijevu. bilo je slučajeva i ljudskih žrtava bogovima. da je Jaropuk bio predstavnik hrišćanske stranke i njenih težnja.

Brat mu Jaroslav. koja ga prikazuje kao „Vladimira. iako. ušavši u istoriju sa nadimkom „Prokleti“ („Окаяный“). Uoči smrti Vladimir se spremao na rat protiv sina Jaroslava. Jaroslav je bio i graditelj novih gradova na periferijama ruske države. te ga ovde ne možemo uzimati u pretres. crveno sunašce. pobedio je Svetopuka i proterao ga je iz Rusije. 1036. plemenski kneževi iščezavaju. on je u vezi sa celokupnim ondašnjim evropskim svetom. govoreći kako on „poče uzimati kod otmenog sveta decu i davati je na učenje pismenosti.). vezan bračnim vezama sa poljskom vladajućom kućom i prijatelj poljskog kneza (kasnije kralja) Boleslava Hrabrog. samo u gradovima Polocku i Turovu ima sporednih kneževa vareškog porekla. Tako je u kraju finskih Estonaca dao sagraditi grad Jurjev u čast svoga sveca Svetog Đorđa. Jaroslavu su pripisivali izdanje zakonika pod naslovom „Ruska Pravda“ (sačuvano je više redakcija njenih u većem broju prepisa). matere pak plakahu kao da su deca već mrtva. Ipak je nesumnjivo.“ t. Za vreme Jaroslavljevo desio se poslednji pohod Rusa protiv Vizantije. Prisjolkova. nije bilo sloge. Svetopuk. Nesumnjivo je. Rusi su pretrpeli poraz (1043-1044. umetnost i prosveta. Vladimiru letopis pripisuje početak ruskog školstva. koji je držao ceo istok Rusije od Dnjepra. Predvođeni od Jaroslavljeva sina Vladimira. Pitanje o tome odakle je Vladimir dobio jerarhiju spada u najteže probleme ruske istoriografije. i na taj način Vladimir je imao tesne političke i crkvene veze sa jugoslovenskom državom Samuilovom. oženjen normanskom princezom Ingigerdom.). iako neki njeni delovi možda i vode poreklo iz Jaroslavljeva doba. zbog trgovačkih razmirica. naročito je opasna bila navala god. što se vidi iz braka njegovih sinova sa evropskim princezama. Jaroslav je i sam bio veliki ljubitelj knjiga i imao je bogatu biblioteku. na osnovu nekih reči u samom spomeniku. Ogroman trgovački grad Kijev bio je središte trgovine Istoka sa Zapadom. a čim je umro (15. najstariji knez Svetopuk dao je zaklati svoju braću od Grkinje (Sveti Boris i Gljeb). nije se ipak mogao zadržati u Kijevu.) Jaroslav je razdelio zemlju između svojih sinova i verovatno da je dao i uredbu 8 . Posle krštenja. Jaroslav (1019-1054. nanosili veliku štetu njenom blagostanju. Vladimir se javlja u letopisu sa crtama veoma pobožnog i milostivog vladara.“ Vladimir je postao najomiljeniji junak ruske istorije i narodne pesme. naročito za odbranu naroda od stepskih varvara (imamo veoma interesantan izveštaj zapadnoevropskog misionara Brunona o njegovoj poseti Vladimiru i putu u južne stepe u cilju propovedi varvarima. i oslanjajući se na ponovo pozvate naročito jake odrede Varega. niti je objavio veliki knez Jaroslav.podrobnostima. j. zadobio je veliku slavu u ruskoj istoriji kao „Mudri. kao i na novgorodsku vojsku. god. sem u Novgorodu. da nije „Rusku Pravdu“ dao sastaviti. od kojih je Vladimir odvojio svoju državu vrlo dobro uređenom odbranbenom linijom). postoji veoma oštroumna i zanimljiva hipoteza prof. po njegovom narodnom imenu. Premudrosti Božije. svuda je izvršeno u miru. Pečenjezi su više puta uzrujavali kijevsku državu. koje je letopis uzeo bilo iz junačke pesme. razume se. mađarski i francuski.“ Prve polovine svoje vladavine Jaroslav je bio prinuđen da razdeli državu između sebe i brata mu Mstislava. nakon smrti Mstislavljeve pa do svoje smrti bio je jedini vladar u Rusiji. Dugo vremena. sastavljenoj od sinova raznog porekla (deca žena mnogobožačke vere i „Grkinje. nisu bili Rusi ni brzo ni duboko hristijanizirani.“ U njegovoj porodici. Krštenje Rusa. U njemu se razvija industrija. od kojih su do danas očuvane ruševine Zlatnih Vrata i delovi saborne crkve Svete Sofije. a imalo je velikih i političkih i kulturnih posledica. koja se završila ipak potpunim porazom ovih divljaka.) došlo je do pokolja u velikokneževskoj porodici. prema kojoj je kijevska episkopija spadala pod ohridsku arhiepiskopiju. ali ga je odmah dobio natrag čim je ušao u krstionicu). koji se sada više ne smatra kao zakonik u pravom smislu reči. On je ulepšao grad sa više divnih građevina. Svetopuk je umro negde u izgnanstvu. Umirući (1054. (motiv dobijanja neveste snagom oružja). u kojoj se i sada nalazi mermerna grobnica Jaroslavljeva. jula 1015. bilo iz pobožne tradicije (Vladimir je bio fizički izgubio vid. dok je na Volzi tada sagrađen grad Jaroslav. Pitanje o sastavu i postanku ovog pravnog zbornika. naprotiv.. veoma je složeno. princeze Ane). da je on puno učinio za organizaciju države i crkve. Jaroslav stoji na čelu jedne velike evropske države. dok su mu zetovi bili kraljevi norveški.

Deca onih kneževa. koje su trajale sve do dolaska na vladu najmlađeg sina Monomahova Jurija. Najviše su iskorišćavali ovakvo stanje kijevske države stepski nomadi. zbog težnja roditelja da osiguraju svojoj deci a ne braći. iako su je smatrali za neku obaveznu normu državnog prava. Vladimir Monomah uživao je naročite simpatije među kijevskim gradskim masama.“ zanimljivi etičko-politički spis. zbog mešanja u srodničke borbe i kombinacije samog naroda. „Bratoljubiv. Najzad god. do 1113. upravljajući njima preko svojih doglavnika („družina“). Tek posle smrti Svetislavljeve on je mirno završio svoj život kao veliki knez. On je napisao naročitu „Pouku za decu.) i sin Svetopuk II Mihajlo (osnivač velikog manastira u čast svetog Arhanđela u Kijevu. Ostali treba da se razmeste po pokrajinama tako. da štite siromahe i uboge. ideja i naravi Kijevske Rusije. Sva „ruska zemlja“ (taj se pojam zaista stvarao u XI stoleću) ostaje svojinom cele kneževske porodice Rurikovića. prožet simpatičnim čovekoljubljem i veoma lepo književno obrađen. Vladimir se javlja kao čovek veoma pobožan i oduševljen vaspitač. zvanog Dolgoruki. baštine) odnosno veliko-kneževski položaj. zvani Bogoljupski. Posle njega su uzastopce vladali njegov brat Svevlad (Vsevolod) (1078-1093. koji su imali spoje omiljene i omražene kneževe. Ali je Monomah bio obazriv i lojalan. Iz spisa Vladimirova vidi se. ali bez uspeha. Isto je tako mirno vladao njegov sin Mstislav (1125. predstavlja dragocen spomenik kulture. Zbog nezadovoljnih kneževa „izgoja“.. Na čelu zemlje i kneževskog doma stoji veliki knez. oteravši Izjaslava.o redu nasleđa. 1093. Oni se smatraju kao „izgoji“. jer su se i kaluđeri bavili zelenaštvom. j. Njegovu dolasku u Kijev prethodila je pobuna kijevskog stanovništva sa pljačkom židova. U Kijevu je umro god. zvani Monomah. Već su se za njegovo doba javile razmirice između njega i braće. Zanimljivo je. te se drugi kneževi penju takođe postupno u činu približujući se veliko-kneževskom prestolu. Uopšte. što se kasnije stalno zameralo njegovim potomcima. očevine. milostiv prema siromasima i stradalnik za rusku zemlju“ tako ga karakteriše letopis. sa prekidima). koje su ga više puta pozivale na velikokneževsku stolicu. među kojima su se druge polovine XI stoleća najviše istakli Polovci ili Kumani. pa čak i samom papi Grguru VII. drugi brat Svetislav. to je bio pokret sa jasno obeleženim socialnim karakterom. da stariji knez po redu dobije bolju i bogatiju pokrajinu. poziva decu na međusobnu slogu i neumornu delatnost u ratu i miru. Za vreme ovog poslednjeg velikog kneza došlo je do žestokih borbi i ratova između kneževa. a obično u sporazumu sa narodnim skupštinama („veće“) glavnih gradova pokrajine. a naročito da ne daju svojim činovnicima da čine nasilja. postaje poprište vrlo čestih i vrlo surovih međusobnih borbi i ratovanja. a sin Svevladov. nije ostao 9 . Taj je knez držao kneževinu suzdaljsku na severoistoku Rusije. gradskih veća. gradova i pokrajina. izazvan teškim ekonomskim prilikama i uperen protiv zelenaša. Vladimir. Kao stariji posle umrlog kneza nije se smatrao njegov sin nego najstariji brat.) ali nakon njegove smrti uskoro su opet izbile razmirice između kneževa. da je i on sam bio neumoran ratnik. u kom poziva svoju decu da budu pravedna i milostiva.). Za vreme Svetopuka II naročito se istakao unuk Jaroslavljev. pojedine pokrajine (takozvane „otčine“ t. knez černjigovski. te se o njemu sačuvala najlepša uspomena. nego uopšte na neki „deo“ u ruskoj zemlji. gube pravo ne samo na ovo mesto. On naročito podvlači da je njegov otac „sedeći kod kuće“ poznavao više jezika. putnik i lovac.-1132. ubrzo posle smrgi Jaroslavljeve. 1157. Na upražnjeno velikokneževsko mesto dolazi sledeći po redu knez.To je glavna sadržina Jaroslavljeve uredbe koja nije bila nikad tačno izvršivana. Jaroslava je nasledio njegov sin Izjaslav (1054 do 1078. u kojima vladaju kneževi. 1113. Izjaslav se obratio za pomoć caru Henriku IV. u kojem se mnogo radilo na letopisu. odnosno kneževske linije. Vladavina Monomahova prošla je u miru. najstariji član kneževske familije. došao je pre svoga vremena na velikokneževsku stolicu. koje su bile znatno ograničene. Njegov stariji sin Andrija. čiji su očevi umrli još pre nego što su došli na velikokneževsko mesto. Prvi akt novog velikog kneza bila je uredba o visini kamata. da su i manastiri bili u opasnosti prilikom ove bune. čiji je broj vrlo brzo porastao. ali se deli na više pokrajina („volosti“). taj njegov spis. ali je sve do kraja svoga života težio za dedovskim „zlatnim prestolom“ kijevskim. po najmilijem mu selu Bogoljubovu. te je čekao da na nj dođe red. država Rurikovića. Monomah je stupio na velikokneževsku stolicu.

spoljašnjih i unutrašnjih. dosta su se brzo pretapali u Slovene i iščezavali među njima. Kijev pak. takozvani Varezi. tim pre što ga je vojska Andrijina god. Pored Slovena bilo je puno finskih elemenata. naročito odonda. lovom i pčelarstvom.). gornje Volge. kao stoni grad velikog kneza. Nemaca. kijevsku. kao njene prestonice. najzad sa srednjim Istokom u Aziji.uz oca. novgorodski kraj sa Novgorodom i Pskovom na severozapadu. Iz početka su iz Rusije izvozili gotovo samo sirovine: krzno. nego se vratio u severoistočne predele. odnosno po njenom glavnom gradu. industrija i zanati . 10 . Od hazarskih vremena ostale su na ruskom jugu kolonije židova. Razume se. gornjih zapadnog Buga i Sana (pritoka Visle). Franaka. od njih je kijevska bila mnogobrojna i uticajna. nego što se obično misli. turovo-pinsku.bio jako razvijen. od kraja IX pa do druge polovine XII stoleća. kasnije još i mitropolita. Plemenski nazivi postepeno iščezavaju. Daleko van predela ovih zemalja nalazila se blizu ušća Kubana mala ruska naseobina Tamatarha ili Tmutarakan. uz to stočarstvom. Od njega su veliki kneževi zaseli na prestolu u Vladimiru na Kljazmi (pritoka Oke). dalje na severu prema litvanskim i donekle finskim plemenima. Arapa. te je Kijev izgubio svoj prvenstveni značaj. d. koji su se postepeno pretapali u Slovene utičući na njih. gornje i srednje Oke. najzad jezera Iljmena i Pskovskog i delimično Ladoškog i Oneškog. koje nam pružaju savremeni pisci i ostaci materijalne kulture. u ratu zauzela i tom prilikom spalila i sasvim opljačkala. kada se ovaj utvrdio u Kijevu. Pored toga svako se pleme obeležavalo još i po svojoj pokrajini. černjigovsku. otkada se razvila velika država sa međunarodnim političkim i ekonomskim vezama. suzdaljsko-rostovsku. državno uređenje i kultura Kijevske Rusije. Granice ove zemlje nisu bile određene. bio je “mati svima ruskim gradovima“. obuhvatala je veći deo istočno-evropske ravnice. Stanovništvo ruske države bilo je većinom slovensko. polocku. Sve se ovo zemljište sa neodređenim granicama delilo na više autonomnih zemalja ili pokrajina: novgorodsku. Balkanskim Poluoostrvom i (do sredine XI stoleća) Malom Azijom. Posle toga Kijev se slabo obnavlja i tek životari sve do opsade i užasnog pokolja i rušenja koje su izveli u njemu Tatari (1240. gornjeg i srednje-južnog Buga i Dnjestra. trgovinom i donekle upravom zemaljskom. ali je i gradski život . -to je bilo rusko državno zemljište. pa se još i sada mogu naći po nekim mestima Rusije. tako da su njihovi ostaci preživeli duga stoleća. mnogo jače. basen gornje i srednjezapadne Dvine. galičku. Basen Dnjepra. one su se kolebale i menjale na jugu u stepama prema rezultatima borbe sa nomadima (Pečenjezima. Bilo je puno i drugih došljaka. GLAVA III. zatim mešovitu vareško-slovensku grupu stanovništva. 1169. Kasnije je ceo narod primio rusko ime. bila je dovoljno gusta. perejaslavsku. Normanski došljaci. tako da su se ljudi obično zvali Kijevljani. a neki i upotrebljavaju u XII stoleću. kao i sa krajevima s jedne i druge strane planinskog lanca Urala. razume se primitivnom. da nemamo nikakve statistike. svedoče ipak o veoma intenzivnom razvitku trgovine ne samo tranzitne nego i uvozno-izvozne sa severnom i srednjom Evropom. Ekonomsko i socijalno stanje. koja se bavila ratom. Jermena. još se pamte. na zapadu u vezi sa odnosima sa Poljacima. muromo-rjazansku. poglavito vodenih. izuzimajući njegov južni deo. ali su dugo čuvali svoju narodnost. kasnije Polovcima ili Kumanima). galicko-volinska zemlja sa gradom Galičem na krajnjem jugozapadu. j. U Rusiji se stvaraju nova državna središta. koji druge polovine X stoleća stvaraju sebi državu. Dokumentima je utvrđen boravak u Rusiji Grka.trgovina. gornjeg Njemena. volinsku. i sviju njegovih glavnih pritoka. koje je skupila i protumačila moderna arheologija. Svaka zemlja imala je središnji grad i sporedne zavisne gradove koji su se na ruskome jeziku zvali пригороды. Južnih i Zapadnih Slovena. Novgoroci. Mreža trgovačkih puteva. Većina stanovništva bavila se zemljoradnjom. smoljensku. Slovensko stanovništvo prima rusko ime koje je iz početka označavalo odrede Varega-Normana. Pskovići i t. t. razvijaju se nove pokrajine: rostovsko-suzdaljska zemlja sa stonim gradom Vladimirom na severoistoku. Ruska država u doba prevlasti Kijeva. ali podaci.

u prvom redu crkve i kneževske dvorove. nego zavisni od njega.. koji su se našli izvan svojih društvenih organizacija (staleža) . Svakako novac je bio redak i zbog toga su kamate bile visoke. a naročito po dosta jasnim u ovom slučaju tekstovima ugovora sa Grcima. ugovora. zv. Kasnije razvija se. Slobodni ljudi delili su se na građane i seljake („смерды“. koji su svoju slobodu založili za obezbeđenje duga. koji su pod njim svetli boljari. koji su služili u crkvenim ustanovama i najzad od onih. Sve su te odredbe i pravila dosta precizni i za ono doba napredni. stvara se viši stalež t.. od kaluđera i onih svetovnjaka. da su u njemu živele veoma mnogobrojne zanatlije. koje se pod vojničkom zaštitom spuštaju Dnjeprom u Crno More. da se za vreme Jaroslava.. od stoke konje. U daljem razvitku društva. t. 11 . Ispod slobodnog društva nalazili su se poluslobodni. koji su se bavili trgovinom sa Kijevom. Iz toga su izlazile vrlo štetne borbe po rusku zemlju. naročito u nekim kneževinama. ne samo između kneževa. starešine. koji je obezbeđivao povratak duga. sastavljeno od duhovništva i njegovih porodica. Isto tako moralo je biti i u Kijevu i u drugim gradovima. kao i sa lađama i imovinom onih trgovaca koji su pretrpeli neku nesreću na moru. to su najviši i najuticajniji članovi „družine“ i zemaljske. koje se služi kamenom i izvodi velike građevine. ne samo svoje namesnike. Od vremena Vladimirova javlja se ruski novac. pored toga bila je sva sila ljudi. zv. u ugovorima ruskih kneževa Olega i Igora sa Grcima nalazimo pravila o pasošima. neka vrsta nasledne aristokratije. potpuno bespravno. ova reč je izazvala više tumačenja). i sa upotrebom mnogobrojne radne snage. Pored metalnog novca verovatno su bili u upotrebi i novci pravljeni od kože. To su bili dužnici. velikoga kneza ruskoga i sviju. upotrebljavao i u Skandinaviji.“ Drugi ugovor spominje „Igora velikog kneza ruskoga“ i „sve kneževe“ (u letopisu upotrebljena je zbirna imenica “княжье“). Olegov od god. „Družina“ se delila na višu i nižu. preko karavana i lađa. Zanimljivo je. sa velikim troškovima. 911. iako je bez sumnje kneževi nikad nisu potpuno napustili. domaća industrija. Te borbe bile su drugi važan uzrok propadanju Kijevske Države. Umesto jednostavnog građenja drvenih dosta primitivnih zgrada javlja se po glavnim gradovima građevinarstvo. med. „boljari“. hleb. ipak su pojedini kneževi u nekim oblastima bili autonomni. koji je toliko bio značajan. po uputama stranih majstora. Sve do kraja X stoleća Rusija nije imala svoga novca i služila se novcem arapskim („dirgemi“) i vizantiskim („solidi“). njegove privredne sluge. upravo gradske. služila je često ličnost samog dužnika. Društveno uređenje Kijevske Rusije tokom vremena postaje sve složenije. nego i druge sporedne vareške vođe kao i plemenske starešine ili glavare. u kom su gradu sačuvani tragovi nekadašnjeg velikog trgovačkog udruženja (hilde) ljudi. trgovina dobija sve više privatni karakter. koji nisu bili ratni drugovi i savetnici kneza. zvani su bili „rolejni“. Na početku ruske države kneževi su bili čuvari granica i trgovačkih puteva. o ponašanju i izdržavanju ruskih trgovaca u Carigradu. Kako su kneževi Rurikova doma potiskivali plemenske starešine i druge vareške kneževe. i uz to vrlo mnogo roblja. O tome možemo zaključivati po svedočanstvima naših izvora.. Kasnije. nego i između pojedinih pokrajina. a kao zalog. Car Konstantin Porfirogenit priča. naročito u Kijevu. „zakupi“. koji su radili na zemlji. Kijevska Rusija nije nikad bila jedinstvena država: prvi vareški kneževi imali su pod sobom. o međusobnom izdavanju robova koji su pobegli od gospodara. dok za Srednju Evropu znamo da su naročito tesne veze postojale između Kijeva i Regensburga na gornjem Dunavu. po želji naših kneževa. organizatori trgovine. Odvojeno od građanskog društva nalazilo se od XI stoleća društvo crkveno.„izgoji“. Prvi od tih. zaključili su poslanici „Olega. S jedne strane opažamo podelu društva na kneževsko i zemaljsko („družina“ i „земщина“). ljudi. kako rusku trgovinu organizuju kneževi skupljajući danak jednim delom na prodaju u Vizantiju.vosak. oni „zakupi“. Najzad mnogobrojno je bilo roblje. o postupanju sa nasledstvom u tuđini umrlih trgovaca. o međusobnom kažnjavanju krivaca. dakle unutrašnjeg i spoljašnjega mira. glavari vojske. Od ruskih gradova naročito o Novgorodu znamo. I na istočnjačkim trgovima ruski trgovci su bili veoma aktivan elemenat.. da su ugovori sačuvani samo iz X stoleća. iz kasnijeg ih vremena više nema. izgleda.

da su veća bila više puta u opreci i borbi sa kneževima. ponekad naročito na prvim stranama. Paleje) i onda zbornici mešovite sadržine. Vrlo veliki uticaj na tok ekonomskih. dela otaca crkve. jedino središte prosvete. i izdaju zakone.j. Najstariji poznati slovenski rukopisi u Rusiji jesu: „Ostromirovo Evanđelije“ iz god. to je nekakav Grčin Petrović („Грьцинъ Петровицъ“). Mozaična slika Bogomatere. imala je crkva. osvetu.donekle pak i suci. a takođe i u čitavom Galičko-Volinskom Letopisu kao da čujemo narodnu junačku pesmu. prve dobrotvorne ustanove. U letopisu nalazimo puno elemenata čisto svetovnih. Uz prevodnu književnost javljaju se i originalne crkvene propovedi. Velikom broju ljudi crkva je sudila sama. skupštine odraslih slobodnih muškaraca ili možda samo šefova porodica. gradske starešine) i demokratskog (mase gradskog stanovništva sakupljene u većima). ali je svakako nesumnjivo da su demokratska veća uzimala vrlo veliko učešće u svima javnim poslovima. kao crkveni ktitori. Tema ovog 12 . ali mlađa redakcija već je nema. z. najzad. Ovaj karakter u glavnom su kneževi sačuvali i kasnije. kao na primer ubijenih kneževa Borisa i Gljeba. Pisana književnost javlja se u crkvenim krugovima. a u isto vreme da su ona bila i poprište socijalnih sukoba. prve knjižnice. odnosno kad je knez bio maloletan ili slab. Po gradovima skupljaju se veća (вѣче) t. Ona je dala Rusiji velike svece i velike prosvetitelje. naročito onda. koje je sprovedeno u Ruskoj Pravdi čija starija redakcija još priznaje. igumana Teodosija. divni ruski letopisi. zbornika izrađena za černjigovskog kneza Svetislava godina 1073. najzad tragično strogi likovi svetaca u crkvi sv. koje su nemilosrdno vreme i burni istoriski događaji većim delom sasvim uništili. U hramovima. To su u prvom redu dela prevodne književnosti: Sveto Pismo. a u isto vreme i vlasnik veoma velikih i raznovrsnih dobara. kao i za kneževsku vlast i boljarsku dumu. Poznato nam je i ime jednoga majstora. uprave i sudstva. kao i za krivice protiv vere i morala. Najlepše zgrade bili su hramovi. zabavne freske svetovne sadržine duž basamaka iste crkve. kao izraz boljarskog staleža. samo su manje neposredno učestvovali u trgovačkim poslovima. koji počinju sa takozvanim Nestorovim Letopisom ili pričanjem o postanku ruske zemlje. nakon primanja hrišćanstva. razvijaju se divni mozaici i odlično slikarstvo alfresko. Pećerski Paterik. da je hrišćanizacija ruskog stanovništva išla veoma sporo. i 1076. dok celom društvu u pitanjima porodičnog i naslednog prava. pismenog ustava. Spasa u Neredici blizu Novgoroda. jesu najvažniji spomenici ove umetnosti. Razume se. ali svakako crkva je bila gotovo jedini duhovni autoritet. takozvane Orante. a zatim ukidanje krvne osvete. U jednom od njih nalazi se znamenita slika samog kneza i njegove porodice. u koji na više mesta postepeno ulaze i starešine gradskog stanovništva. u apsidi saborne crkve sv. U hrišćansko doba kneževi se javljaju kao pokrovitelji vere i duhovništva. t. a takođe i mnogobrojne umetničke radionice. ime jednog od njih. U državnom uređenju Kijevske Rusije vidimo dakle kombinaciju klasičnih društveno-državnih elemenata: monarhiskog (veliki knez i kneževi). znamenitog osnivača Kijevopećerske Lavre. Možemo lako zamisliti. aristokratskog (boljarska duma. tako da se stvara boljarska duma. Kraj crkve bile su prve škole. S njome kneževi rešavaju sva važnija pitanja rata i mira. nema. naročito znamenitog kijevskog mitropolita Ilariona (XI vek) i vladike turovskog Kirila (XII vek). stvarani su i mnogobrojni manastiri. od kojih je takozvana Kijevopećerska Lavra bila najvažnija. apokrifi i t. Za veće. j. objašnjene Svetog Pisma Starog Zaveta. zv. Sofije u Kijevu. kada nije bilo kneza. velikog crkvenog i političkog poslenika Kijevske Rusije. na kom su radili robovi. verovatno Srbin. po svojim propisima i u svim poslovima. do duše ograničenu. Ali su zato sebi stvorili u mnogim kneževinama krupno seosko gospodarstvo. žitija svetaca. 1057. nekog Bojana. zatim čitava jedna zbirka žitija t. uz kneza postoji savet sastavljen od njegovih uglednijih ratnih drugova. koji su često izvanredno lepi arhitektonski spomenici. polemički spisi protiv Latina. (t. Valjda se uticajem crkve može objasniti jako ograničenje. d. Poput episkopskih stolica. društvenih i državnih poslova Kijevske Rusije. u koliko ih je bilo. i dva „Izbornika“. sačuvano je u sasvim orginalnom i jedinom spomeniku ove vrste Slovu o Polku Igorevom. a zato ima i izvesnih podataka. Junačke pesme pevali su na kneževim dvorovima naročiti pevači. stvarala je prve pravne zbornike. koji je nepoznati autor ispevao negde pod kraj XII veka. razume se. možda vrhunac crkvene književnosti. Crkva je širila pojmove rimskog i crkvenog prava.

Autor „Slova“ je nesumnjivo vatreni ruski nacionalista. iako je plemstvo bilo poljsko. kralju poljskom Kazimiru Velikom pošlo je za rukom da osvoji Galičku Rusiju. velikih socijalnih nepravdi. kneževi. Galicija. i 1202. staleži. koji mu je dao kraljevski naslov. na primer. koji je. kao i ostala Rusija. kako je on zapalio na grobu gospodnjem „kandilo za rusku zemlju. U glavnome su bila dva pravca iseljavanja: na zapad i jugozapad u Galičinu. Ali savez sa papom nije doveo do krstaškog rata u koji bi Evropa. potpala pod tatarsku vlast.). on je ipak teško osećao svoj položaj hanova vazala. Iako odlično dočekan u Hordi. Pored velikih umetničkih lepota ovoga speva ispevanog snažnim. Kad je njegova kneževina. Oslanjajući se na veliko zemaljsko dobro. krunisao za kralja u gradu Dorogičinu. Posle strašnih pokolja i pljačke u Kijevu godine 1169. U ovo doba se isticao galički knez Roman. On je suzbio samovolju svojih velikaša. burne istorije. Galička Rusija bila je često predmet borbe između Kijeva i Poljske. zemlje bogate kulture. koju su rušili iznutra međusobno zavađene pokrajine. a spolja svakojaki neprijatelji. Ali on nije usamljen: istu i čak i slovensku svest ima i letopisac. i na severoistok u suzdaljsko-rostovski kraj. Veliki deo njenog stanovništva bio je rasturen ili se sam odselio. kakvi su se počeli javljati u Evropi baš u XIII veku. poljski kralj Boleslav Hrabri. njegova država je nekoliko puta nastradala od Tatara. U XII veku galičku zemlju držao je znameniti knez Jaroslav zvani Osmomisl. ima u njemu jedna naročita politička tendencija. Kijevska Rusija počela je da opada. godine 1253. veoma slikovitim jezikom. koja je od tog vremena pa sve do prve deobe Poljske.). S tom namerom on je stupio u tesnu vezu i sa papom. koji ima izrađenu nacionalnu svest. GLAVA IV. kao što se vidi iz zabeleške letopisca o njegovoj poseti kod hana: „Veliko je zlo počast od Tatara!“ Posle smrti Danilove Galička Rusija brzo opada pod vlašću boljarskog staleža. Poljaci i Mađari više puta posreduju u razmiricama galičkih kneževa. na mnogobrojnu oružanu služinčad i mase zavisnih 13 . na papski poziv. iskazana sa velikim oduševljenjem: to je strasna težnja ka jedinstvu ruske zemlje. Danilo se. postao je pravi vladar. Inače. Litvanci.. U sastav ruske države „crveni gradovi“ su ušli tek za vreme sv. zemlje. Veliki njen deo smatra se od mnogih istoričara kao slovenska praotadžbina u Evropi (na primer krajevi Bojke). Vladimira (981. za vreme naslednika sv. metnuo u usta knezu Svetislavu još u X veku divne reči: „Ne smemo osramotiti rusku zemlju!“ Najzad istu svest možemo zapaziti i kod černjigovskog igumana Danila. poljski i mađarski kraljevi. Ono što čini najvažniju osobinu socijalno-političkog uređenja Galičke Rusije za vreme njene samostalnosti. Galička Rusija bila je od prastarih vremena naseljena slovenskim plemenima. Galička Rusija nekada se zvala Crvena („Червоная Русь“ ili „Червенскіе города“). Vladimira. Danilo je razvio široku međunarodnu delatnost da stvori veliki evropski savez protiv Tatara. držao je neko vreme galičku Rusiju.“ „Slovo o Polku Igorevom“ je neka vrsta labudove pesme Kijevske Rusije. koji je prvih godina Jerusalimske Kraljevine posetio Svetu Zemlju i u svome i inače veoma zanimljivom putopisu zabeležio.genijalnog speva jeste nesrećni rat kneza Igora sa Kumanima (1185). sredinom XIV veka. za nju su se borili ruski kneževi Rurikove krvi. Kada se uz to počeo da menja pravac međunarodnih puteva trgovine. 1772. pritekla u pomoć Danilu. čiju je moć opevao pesnik „Slova o polku Igorevu“. ali vrhunac slave i moći dostigla je Galička Rusija pod Romanovim sinom Danilom (1229-1264. a i on sam morao je da ide na poklonjenje hanu. to je prevlast boljarskog staleža. koji su više puta i tokom mnogih godina upravljali zemljom. ali nije nikad izgubila svoju rusku svest i ruski karakter. posle toga. sa puno karakterističnih i finih izraza i dubokih psiholoških zapažanja. Najzad. zato je Danilo pred kraj svoje vladavine i prekinuo veze sa papom. Boljari su u Galičkoj Rusiji bili veleposednici. a gradsko stanovništvo velikim delom židovsko. galičko-volinska zemlja postaje središte Južne Rusije i privlači mase ruskog stanovništva iz drugih kneževina. delila sudbinu Poljske. u prvome redu nomadi.

na reci Siti. i prema „družini“ i prema varoškoj demokratiji. Kao njezin književni spomenik ostao je Galičko-Volinski Letopis. ali mnogo veštije i opreznije. on je izazvao zaveru. odnosno decu. protiv naslednika Svevladova velikog kneza Jurija II. Murom. Todine 1221. nije dopuštao saradnju veća. oni su bili pravi gospodari zemlje. koji je kasnije. Andrija je na druge kneževe gledao ne kao na braću. te je mirno vladao. Ona je bila retko naseljena. praunuk Monomahov „anarhista“ svoje vrste. uz učešće svojih šuraka. Knez Vladimir samo se od vremena na vreme javljao u tom dalekom kraju. da bude slavljen i poštovan širom cele Rusije i van nje. on je sagradio grad Njižnji Novgorod (t.). Još je više radio na napretku rodnog kraja njegov sin Andrija Bogoljupski. verovatno osnovan za vreme sv. Pobunjeno građanstvo opljačkalo je i spalilo njegov dvor. vrhovna vlast dobivala monarhisko obeležje. Vladimir. „prvi Velikorus u istoriji“ kao što ga neki zovu. Sve do sredine XII stoleća severoistočna ruska oblast zvala se suzdaljska po gradu Suzdalju (pominje se prvi put godine 1023. zaključeno je. Belo Jezero. ali u glavnom taj divlji i siromašni kraj bio je gotovo van velikog toka ruske istorije. naročito novgorodskoj. slikovitih opisa i izraza. posredno i neposredno. na suzdaljsku Rusiju su napali Tatari. j. svoje „družine“ i dvora. te je u bitci sa njima. zvani „Veliko Gnezdo“ zbog mnogobrojne mu porodice. Sam se Jurije javlja kao aktivan osnivač gradova i sela i graditelj puteva. u njoj od vajkada nekoliko ruskih gradova (Rostov.) Jurije se vratio na stolicu velikog kneza vladimirskog. nego kao na sluge. večiti borac protiv apsolutizma velikih kneževa vladimirskih.seljaka. Bilo je. nad velikim delom Rusije. knez toropski. nego od Slovena. te je ona dodeljena Vladimiru Monomahu. nateravši ih glađu na pokornost. Na kneževskoj skupštini u Ljubeču godine 1096. gotovo nezavisnu od velikog kneza. u kojima je bila jaka organizacija veća.. saveznik novgorodske republike. istina.). Nije trpeo savete kneževa i boljara.“ GLAVA V. nasledio je njegov brat Svevlad III. da se od suzdaljske oblasti stvori posebna kneževina. zvanom Dolgoruki. koji nas potsećaju na „Slovo o polku Igorevom. tvorevina Jaroslava Mudrog). te ćemo se s toga na njoj malo zaustaviti. Tatarska vlast nad Rusijom. za vreme spomenutih kneževa Jaroslava i Romana. Suzdaljska Rusija. i to pravu dvorsku zaveru. prvi veliki knez vladimirski. koji nije imao dece. a možda i svoje žene. određivajući pravac politike i u ličnim i u načelnim pitanjima. ali je uspeo da se relativno mirno održi na velikokneževskoj stolici kroz dugi niz godina (1174—1212. prvi apsolutni vladar u Rusiji. koji su onda stvorili svoju. kao i naspram varoške demokratije. i to više od finskih plemena. Andriju. donji novi grad). Okrutan i ohol prema najbližoj okolini. sa puno dramatskih epizoda. republiku. nego za svoju pokrajinu. Borio se na sve strane.) ili još i suzdaljsko-rostovskom — po gradu Rostovu Velikom. poginuo Jurije II (1238. predao svome najmlađem sinu Juriju. U borbi ove republike i kneza Konstantina. zaverenici su noću napali nenaoružanog velikog kneza u njegovoj spavaćoj sobi i ubili ga i izmrcvarili (1174. Njih je uspeo da pobedi samo na taj način. protiv boljara. Karakteristična pojava za vreme Svevlada III. starijeg sina Svevladova. Suzdalj. držao je u svojoj vlasti i Novgorod. Kneževi bi se mogli osloniti na gradsku i seosku demokratiju. Doveli su ga takozvani „mlađi gradovi“ (Vladimir i drugi) protiv gradova starijih (Rostova i Suzdalja). isto tako bio je okrutan i naspram svojih doglavnika.). pisan veoma lepim jezikom. Ali oni ovo većim delom nisu činili. 14 . iako baš za njegova vremena jača kolonizacija ove oblasti. što im je zatvorio dovoz žita. velikog značaja za Rusiju. Taj je više mario za jug. Ova je tatarska najezda bila od. bio je Mstislav Mstislavić zvani Junak („Удалой“). naročito sa Novgorocima. Vladimira i Jaroslav. Posle Konstantinove smrti (1217. Kulturni život Galičke Rusije bio je prilično razvijen. kao i kralja Danila. Godine 1237. Svevlad je nastavio. naročito na onu prvu. Mstislav je dobio značajnu Lipecku bitku (1216. kome je ovaj oduzeo pravo nasleđa nakon savetovanja sa duhovništvom i „svima ljudima“ (to je bila neka vrsta zemaljskog sabora).). politiku svoga ubijenog brata i prema kneževima. Zato je samo delimično.

Pohod Tatara na severozapad.). Goneći ispred sebe buharskog emira tatarski odredi prošli su kroz Severnu Persiju. koja se uliva u Azovsko More. koji su se u velikom broju odazvali tom pozivu. prema izveštaju letopisa. zgodna je za konje i ovce koje im služe za hranu. da dobiju „jarlik“ na kneževinu. ubijajući zaostale. veliki han (1206. god. kavkaske planine. pa se preko Galicije i Poljske uputiše u Zapadnu Evropu. prodro u Kinu i 1219. njih teraju dan i noć. svaki čovek uzima izvesnu količinu trave ili drva.-36. pa. Njega je i onog od ranije poznatoga Subudaja uputio u Evropu veliki han Ugedej. osvojiše Tatari zemlju kamskih Bugara. čak u Aziju.“ Džingishan je postao vladar cele Mongolije. prvih pak decenija Rusi su grozno patili pod tatarskim jarmom. god. došlo je do odlučne bitke. koje su svirepo ugušivane. nije hteo da izvrši neke obrede koje je smatrao kao nemoguće za hrišćanina. bez obzira na to. knez Mihajlo Černjigovski. kad je ovaj broj popunjen. savremenik Džingishanov. nikakva znamenita ličnost ne može da izbegne smrtnu kaznu ako im se ona odupirala.). Nijedan od ruskih kneževa nije se odazvao pozivu rjazanskih kneževa. jer celi svoj život provode u lovu. Posle pada rjazanske kneževine dođoše na red i oni: Tatari prodreše u suzdaljsku zemlju. da li se njima protive ili ne.). na primer. baskaka i popisivača. ali svi. imajući kao vođu Batija ili Batuhana. samo kobilje mleko (kumis) dovoljno je da podmiri glad i žeđ. zarobivši njihove stanovnike. Po zauzeću njihovom ubijaju. da bi bili potvrđeni u svom zvanju. Posle zauzeća grada dele plen srazmerno broju učesnika u napadu između viših i nižih. te behu spaljeni. već je osvojilo Buharu u Srednjoj Aziji. bila u vezi sa glavnom Hordom u Mongoliji. tatarske vođe Čepe i Subudaj Bogodur poručivali ruskim kneževima: „Došli smo voljom božjom na naše robove i konjušare. Ali ipak i Novgorod priznade njihovu vlast. Posle te bitke Tatari su se vratili u Aziju. iako su. O Tatarima piše jedan kineski pisac. Vladimir. nego samo konjicu. Zato izdaju naredbu da svaki konjanik zarobi deset ljudi. lepi ili ružni. koji se nazvao Džingishan t. više je nominelno bila 15 . Tatari su osvojili i opustošili južnu Rusiju (Kijev je zauzet i porušen godine 1240. nego su došle pod uticaj i vlast Poljske.). iako nije sasvim ugušio narodnu svest. sam veliki knez Jurije II izgubi bitku i život na obalama Siti (1238.). u pravcu Novgoroda. Tatarski jaram nesumnjivo je sasvim pocepao državno i narodno jedinstvo Rusa. sledeće: „Tatari se rađaju i rastu u sedlu i na konju. nemamo rata sa vama“. kao i severna. Na reci Kalci. počev od vrhovnog zapovednika pa do načelnika hiljade. ali kroz nekoliko godina pojaviše se ponovo. i to sa mnogo većim snagama. Godine 1235. Kneževi su bili dužni putovati u Hordu (do godine 1260. u koliko ga je bilo. u kojoj su Rusi potučeni do nogu (1224. pa je s toga ubijen zajedno sa svojim boljarom Todorom (obojicu crkva smatra za svece). Svaki put kad oni hoće da zauzmu veliki grad. zemlje. ili. oni se sami uče vojničkoj borbi. Đurđijansku.Tatare je krajem XII i početkom XIII stoleća ujedinio Temuđin (1154—1227. Vojske se može prikupiti kod njih nekoliko stotina hiljada. Tom prilikom oni su prošli kroz Mađarsku i Hrvatsku. Ali to se utvrdilo tek postepeno. j. 1246. da im pomogne. Suzdalj padoše u njihove ruke. kamena. Kumani pozvaše u pomoć ruske kneževe. kao što se onda govorilo. 1239-1240. unuka Džingishanova. gone ih na opsadu. siromasi ili bogati. Neki su kneževi tom prilikom nastradali zbog vere. izazivala su bune. i zato gradovi bivaju uvek zauzeti. Prilikom opsade ne štede ni desetine hiljada žrtava. pa su se pojavili u južnoruskim stepama gde su onda lutali Kumani. da li su stari ili mladi. s nama pak vi sklopite mir. Zlatna je Horda do godine 1260. oni prvo navaljuju na manja mesta. Litvanske i donekle Nemaca. Rusija je potpadala pod Zlatnu Hordu kao skup vazalnih kneževina. a ne samo u Saraj). nije se završio osvojenjem ovoga grada. na gadne Kumane. a te je godine postala sasvim samostalna. Severozapadna Rusija. Moskva. a neki njihovi odredi prejuriše čak i preko Bosne i Raške. ali su kasnije kneževi izdejstvovali da zastupaju svoj narod neposredno pred hanskim poverenicima (daruga) u Saraju i da sami skupljaju danak (harač) na osnovu vrlo strogo sprovedenog popisa stanovništva i njegove imovine. stotine i desetine upravljaju lično. ne štedeći. sve. Iz početka su tatarski hanovi držali čak i svoje vlasti u Rusiji. Gotovo nema kod njih službenog dopisivanja. močvare i šume omele su napredovanje Tatara. Tatarska zemlja bogata je vodama i travom. Zato nemaju pešadije. Nasilja hanskih poverenika u pokrajinama. te upadoše u područje rjazansko. Vrativši se u Rusiju oni su osnovali Zlatnu Hordu sa središtem u Saraju na donjoj Volzi. Zapadne i jugozapadne ruske pokrajine nisu se dugo nalazile pod jarmom i uticajem Tatara.

upravo Moskva. koga su tatarski hanovi u njegovom zvanju potvrdili.). možda i poneku korisnu crtu u organizaciji vlasti. Neke od sporednih kneževskih stolica podignute su u toku vremena na čast velikokneževskih. sve do pojave moskovske dinastije Danilovića. jaroslavska. Tih godina u nekadašnjoj suzdaljskoj Rusiji stvorena su divna umetnička arhitektonsk adela. upravo nemački riteri monaških redova Mačenosaca i Krstonosaca ili Teutonskog Reda utvrdili su se u to vreme u predelima finskih plemena Liva i Esta. koje su zla vremena nesumnjivo donela. On je najveću slavu dobio svojom izvanredno veštom politikom prema Tatarima. Knezu Aleksandru palo je u deo da brani severozapadnu Rusiju od Šveđana i Nemaca. Imamo tu i lepih obrazaca kiparstva i rezbarije u kamenu (visoki i niski reljef).sačuvana i do danas. do 1246. Manastiri sudeluju veoma aktivno u kolonizaciji i obrađivanju divljih prostora. Po primeru i trudom Nemaca počela su da se postepeno bude i da se ujedinjuju razna litvanska plemena u basenu Njemena. kada su iz Horde došle u Rusiju gomile tatarskih činovnika. Nema nijednog književnog imena ili dela suzdaljske Rusije koje bi vredilo spomenuti u jednom kratkom pregledu. Vladimirska je ipak ostala naglavnija. Tu se javio knez Aleksandar sa svojom vojskom.) nasledio njegov sin Aleksandar. što se sve potpuno objašnjava teškim ekonomskim prilikama i užasnom političkom situacijom. Ruski se narod Vladimira kao svoje prestonice više gotovo i „ne seća“. Njega je posle dužeg niza promena i kolebanja (1246-1253. koji su se izmenjivali uz različite intrige u Hordi. Sa naslovom „velikih kneževa vladimirskih i cele Rusije“ oni su većim delom sedeli u svojim „udeonim“ kneževinama. trgovački zakonik.. Dobro shvativši da Rusi toga vremena ne mogu izdržati borbu s Tatarima. 16 . Trgovačke su veze Rusa sa tim riterima bile veoma žive. njižegorodska. siromaštvo. zvani Nevski. te je iz prve polovine XIII stoleća sačuvano više rusko-nemačkih ugovora. Tu su bili potučeni od kneza Aleksandra (odatle je i dobio nadimak Nevski).). kao i čitave čete popisivača stanovništva. on je naporno radio na tome da narod i zemlja što manje pate. Veliki knez Aleksandar uspeo je ipak da zaštiti Rusiju od većih beda. kako su se sami zvali. tako da se u severoistočnoj i srednjoj Rusiji javilo više velikih kneževina: tverska. vojnih šefova različnog položaja. rjazanska. Tatarski jaram je imao kao veliku posledicu to. kada je na povratku iz Horde umro na Volzi. knez novgorodski (1253-1263. da je odvojio Rusiju od Zapadne Evrope. Zato. Na taj je način zaustavljeno napredovanje Nemaca u ruske predele (1242. igrali neku naročitu ulogu i ni po čemu se nisu istakli. statistike. osvojili Pskov. dok je sredina zemlje ostala pod jarmom najviše i najduže. Ona počesto navaljuju na ruske predele. finansija. Svuda je došlo do otvorenih buna i okršaja sa Tatarima i do ubistava pojedinih tatarskih zvaničnika. pa su se postepeno raširili i u basenu reke Pregela i sve do Mazurskih Jezera. a ponekad i uz borbe u samoj Rusiji. Pozajmila je Rusija. on je doprineo znatno surovosti i grubosti narodnih običaja i administrativne prakse. nemogućnost umetničke delatnosti.pod tatarskom vlašću. Ovi „božji dvorjani“. Odnosi kneževa prema stanovništvu sve više nose obeležje feudalno. nazadak ukusa. Mnogo orijentalskog ušlo je preko Tatara u ruski život. Veliki kneževi posle Aleksandra Nevskog. Državna vlast je razdeljena između ogromnog broja nosilaca. Ali kasnije zapaža se divljaštvo. ali je Aleksandar odbio i njihove navale. Nemci. duž obale Riškog Zaliva. te je Mačenosce na ledu Čudskog Jezera potpuno potukao. Nazadak i mrtvilo opaža se i na polju prosvete i književnosti. Doba prvih velikih kneževa vladimirskih vreme je veće graditeljske i u isto vreme umetničke aktivnosti. „sveruska“. Zatim. Uz strane majstore (Grke i Talijane) rade i domaći.). odazvavši se na poziv poljskog kneza Konrada Mazoveckog i uništivši litvansko pleme Prusa. nisu. Jedan od njih sadrži čitavu „trgovačku pravdu“. na Nevi. ali se ova pozitivna dobit sasvim gubi pri upoređenju sa golemim zlom. Šveđani su onda prodrli u Finsku i pojavili su se godine 1240. Ali najviše su se odupirali popisu i plaćanju danka Novgoroci. Naročito je teška bila godina 1257. j. udarili su i na Rusiju i godine 1241. sve dok nije Moskva konačno zamenila Vladimir. Velikokneževsko dostojanstvo pripadalo je posle smrti Jurija II njegovu bratu Jaroslavu (1238. t. jauk se razleže širom cele ruske zemlje. smoljenska.

Od odlaska vareških kneževa na jug severozapadna Rusija. to su bile najbogatije kapitaliste i bankari novgorodski. najbogatija i najznamenitija je bila korporacija oko hrama Svetog Jovana. poput starih rimskih senatora. i to u početku sa srednjega Dnjepra. kako je rečeno. nadničara po gradovima. grupisane oko hramova. oni su sastavljali pojedine korporacije. u druge ruske pokrajine. ali se ustavna praksa ipak donekle regulisala pismenim ugovorima suverenog novgorodskog naroda („Gospodina Velikog Novgoroda“) sa izabranim knezom. koja su odavno počela da se pretapaju u Slovene. da živi od svoje zemljoradnje. Pored toga. Ona je prodavala sirovine i prerađevine. kao i. zatim je utvrdio svoje pravo da sam sebi bira kneza po svome nahođenju. „Prigorodi“ i druga zavisna mesta unosili su obilate priloge u državnu blagajnu. Odmah iza njih dolaze „žitiji ljudi“ i trgovci. ali. koji je pozvao vareške kneževe. Ovo ekonomsko stanje opredelilo je socijalnu strukturu društva. ili kneževski dvoranin ili i neki istaknuti novgorodski građanin. koji je mogao da bude ili neki sporedni knez. nego su samo finansirali tuđa preduzeća. da su bila na čelu onog velikog saveza. kasnije iz basena srednje Volge. ogromna masa zanatlija. u koga je knez imao poverenja. To su bila plemena Ilmenskih Slovena i Krivića sa okolnim plemenima finskim. šta više. Oslanjajući se na svoje ogromno bogatstvo i mnogobrojnu klientelu. A u Novgorodu sva je vlast pravno pripadala. Glavno njihovo zanimanje beše trgovina. Na severozapadu Rusije od pamtiveka su stanovala slovenska plemena. a i ljudi iz „prigoroda“ izgleda da su imali pravo dolaziti na skupštinu. ali. njihove sredine. Pisanog ustava nije bilo. sa glavnim središtima Novgorodom t. hteo da ima kneza i posadnika. naročito u velikim gradovima. „prigorodima“. Pošto su kneževi bili daleko ili nedovoljno uticajni. i. to je pravo bilo više nominelne 17 . ali je stvarno sva vlast bila usredsređena u državnom središnjem gradu Novgorodu i tek izvesno pravo samouprave pripadalo je sporednim gradovima. Tako je početkom XIII stoleća bio u glavnome stvoren ustav i uređenje novgorodske republike. imali su vrhovnu crkvenu i sudsku vlast u Novgorodu. sitnih trgovaca. nego je morala da svoje žito za ishranu dobija sa strane. „Veće“ su sastavljali svi domaćini novgorodski. koja su osnovala nekoliko znatnih gradova. umesto da bude namesnik kneževski. razume se. „sa niza“. suverenom narodu. Formalno svi su slobodni ljudi uzimali učešća u otpravljanju suverene vlasti naroda koji se smatrao kao gospodar.j. Novgorod se postepeno emancipovao od kneževske vlasgi: prvo. Na vrhu severnoruskog društva nalazili su se boljari: to su bili u prvome redu veleposednici. Trgovci su se delili na nekoliko razreda prema svome bogatstvu. Da bi obezbedila svoj opstanak severozapadna Rusija. bili su boljari temelj i osovina novgorodskog društva: samo iz. prirodno. nisu imali prava da neposredno vode trgovinu. Severnoruske republike. Ispod ovih gospodarećih slojeva novgorodskog društva nalazili su se „crni“ ili „mlađi“ ljudi. novim gradom i Pskovom. Severozapadna Rusija nije mogla. slobodnih i poluslobodnih seljaka-zemljoradnika po selima.GLAVA VI. Ima sličnosti u upravljanju Novgoroda ovim raznovrsnim njegovim pokrajinama sa upravljanjem Rima u savezničkim zemljama i provincijama. postao gradski predsednik. okupljenom u „veću“. uvozila je zapadne i severnoevropske artikle i izvozila ih je. O tim plemenima priča se. Za ulaz u nju trebalo je dati najveći ulog. koji nisu imali trgovci. svoje prerađevine. nije imala svojih posebnih kneževa. pokoravali su se zakonima i odlukama državnog središta. morala je da se bavi trgovinom i industrijom na veliko. prvi sa nešto većim kapitalima nego poslednji i sa zemljeposedničkim karakterom. koji bi odgovarali njegovim željama. kneževski namesnik. uz pomoć velike mase poluzavisnih i sasvim od njih zavisnih ljudi. zv. Novgorod je. birani su bili viši časnici državne uprave. a inače je obično Novgorodom upravljao kneževski posadnik t. tek se ponekad u Novgorodu pojavljivao neki svoj knez. u slučaju rata slali su svoje pomoćne odrede. kako su u Novgorodu govorili. da ga i menja po svojoj slobodnoj želji. on je sebi zadobio pravo da bira posadnika. koji su obrađivali velike komplekse zemlje i iskorišćavali ogromne šumske komplekse. Kneževi su se obično nalazili u Kijevu: to su bili sveruski veliki kneževi. koji je. j. t. prema običaju.

a još više vladika. I književnost ruskog severozapada dala je više lepih dela. nalazi slikovito. gde su velikaši predvodili i konzervativne stranke pristaša arisgokratske vladavine i više manje radikalne stranke prietaša demokratizacije društva. na primer. za ono vreme. Od njih prva predstavlja za ono doba veoma napredno pravno delo. spremnih i stručnih ljudi. opširnim znanjem. ono se skupljalo prema potrebi na poziv kneza. zatim. Veće je imalo vrhovnu vlast. iako kratko. sastavljeno od. nego i do pravih građanskih ratova u kojim su posredovali knez.j. moralo imati jedan uži odbor starijih. svedoče da tamo nisu žalili ni vremena. Hanza je imala veliku faktoriju sa slagalištima. Vladika je igrao veoma važnu političku i kulturnu ulogu u novgorodskom društvu. vladike ili gradskih vlasti. Vrlo živ politički. ono je biralo kneza. kao i u antičkim demokratijama. U načelu odluke veća trebale su da budu jednoglasne. ponekad dosta ekstremne. ljudima srednjeg imetka i siromasima. Čitav red sukoba izbio je u samom Novgorodu na socijalnoj osnovi. U njemu je oličen pokret novgorodskih „uškujnika“ t. otkazivalo ugovor knezu. hiljada). U ovom nalazimo klicu velikih unutrašnjih borbi koje su dovele do propasti ovu moćnu i cvetnu republiku. bilo sudišta prvog i poslednjeg stepena. j. kao i na srednjevekovne talijanske i nemačke gradske republike. odobravalo je međunarodne ugovore i glavne linije međunarodne politike državne i u izvesnim) slučajevima vršilo je dužnost bilo prizivnog sudišta. ni veoma velikih sredstava naročito za stvaranje lepih hramova. Po svome obliku novgorodska država bila je formalna demokratija. U Novgorodu je više puta dolazilo ne samo do oštrih prepirki i tuča. Veće nije imalo pisanog ustava. pričanje i veliki smisao za prikazivanje i razumevanje socijalno-političkih događaja. U Novgorodu izgleda da nije bilo tolike razlike između redovnih narodnih skupština i vanrednog nagomilavanja sveta. autoritativnih. koji je plovio po mnogim morima i vodio veliku trgovinu. koji je istaknut u pskovskom zakoniku. biralo je kandidate za vladiku (konačni izbor odlučivala je kocka između izabranih kandidata). ne manje jaka prevlast bogatih ljudi nad. koji sakuplja četu ljudi besposličara i buntovnika. u slučaju težih političkih krivaca. biralo je posadnika. Na prvom mestu treba spomenuti obilate letopise Novgoroda i Pskova u kojima se. Knez i časnici bili su birani bez roka. da uz put pljačka gradove i trgovačke karavane. od kojih su mnoga dobro sačuvana. Umetnička dela severnoruska. Ali stvarno u njoj se zapaža. duhovni i kulturni život severnih ruskih republika ogleda se u spomenicima njihova zakonodavstva. obično iz Rurikova doma. Ali bilo je slučajeva da su i privatni ljudi sazivali veće. i. ni truda. Zatim je veće donosilo za-kone. kod starih Rimljana. koji su bili u tesnim trgovačkim i političkim vezama sa severnom i zapadnom Evropom. odobravalo ugovor. onda su je terali silom da se pokori. Pismenih tragova o tim političkim i trgovačkim odnosima ima puno u obliku ugovora i drugih javnih a donekle i privatnih akata. Tu su se stvorile dve stranke: aristokratska i demokratska. u kojima su opevana dva tipična junaka starog novgorodskog društva: jedan je Sadko bogati trgovac. jer su on i drugi glavni predstavnici crkve raspolagali i velikim imetkom i. jaka prevlast glavnog grada nad manjim gradovima i selima. Usmena narodna književnost novgorodska predstavljena je sa dva mala ciklusa pesama. više hiljada ljudi. Ali i pored toga uticaja Novgorod i Pskov. Na severu su radili prvorazredni domaći i strani majstori. U XIII i XIV stoleću ona se nalazi na vrhuncu svoje moći i u jakom saobraćaju sa švedskim gradovima i sa znamenitim nemačkim savezom Hanze. što se jasno da zapaziti.prirode. i katoličkom crkvom u samom Novgorodu. koji bi stvarno vodili poslove i pripremali odluke suverenog naroda. Zanimljiv je princip jednakosti sviju pred zakonom. koji je bio zapovednik vojske i pred-sednik trgovačkog suda. 18 . a drugi je Vasilije Buslajev.. pored izrazita i čista jezika. vođstvom najuglednijih i najbogatijih boljarskih familija. i jedna i druga pod. postali su još u XIV veku središte. koji je vrlo jako sputavao i ograničavao vlast i prava tog kneza. aristokrata poreklom i bogataš. opet sasvim nalik na Rim i Atinu. ali kada se manjina nije davala ubediti razlozima većine. Razume se da je ovakvo jedno telo. s njime pravi pokolj u Novgorodu i odlazi na Volgu i Kaspisko Jezero. ako je bio nepodesan. t. gde se rađaju revolucionarni pokreti i racionalističke sekte u okviru same crkve. u „sudnim gramotama“ Pskova i Novgoroda. koji se još i sad pevaju sa više ili manje varijanata. koji je bio njegov predsednik i „tisjackog“ (od reči „тысяча“. svedok su narodu po volji. slikari i građevinari.

gde se ona zove „Kučkovo“ ili „Kuckovo. dakle. iz Kijeva jedan znatan gospodin. jer je mitropolit bio jedan u čitavoj Rusiji. U njegovoj se okolini naselja javljaju još dugo pre prvih letopisačkih izveštaja. Moskva je osnovana na ušću reke Jauze. visoko dizala njezin autoritet i moć i tako je sama. na primer.rečnih gusara i njihovih smelih i često zločinačkih dela. ona postaje veoma naseljena i bogata. koja su više puta dovodila u pitanje odnose Novgoroda prema velikim knezovima srednje Rusije. Rodion Nestorović. Smoljenska. i da bolje nagrađuju svoje službenike. oslobodivši oblast od dolaska tatarskih činovnika i osiguravši time velike olakšice stanovništvu. do duše nesvesno. ugled i prihode. Pored „boljarštine“ bio je tamo i kneževski dvor. u isto vreme. svom bogatstvu i svojoj verskoj kulturnoj moći. Uz to i moskovska buržoazija. Grci. koja je bila prilično jaka. bez obzira na narodnost. nego njihovi susedi. dobije svetsko-istorisku ulogu. Za godine 1390. Inače Moskva se onda javlja kao granično mesto između suzdaljske i černjigovske Rusije. Postanak Moskve i moskovske države. izazvanim još naročito tim. 1382. boljar. Crkveni poglavica — mitropolit sveruski — preselio je svoju prestonicu u Moskvu (1326. koji je vodio sa obala Baltičkog Mora i iz basena zapadne Dvine u područje srednje Volge i njene najveće pritoke Kame.“ po imenu znatne boljarske porodice Kučka. Horda je. na velike opštenarodne simpatije. U bogatoj kneževini prirodno je. radile su u prilog jačanja Moskve. i zdrava politika socijalna i administrativna. jer je kroz ova mesta prolazio vrlo važan trgovački put. pa izgleda i masa prostog puka. mogla da jako pomogne podizanje Moskve i to je zaista i učinila. kod hanova. osnovanu na jačoj i široj ekonomskoj bazi. naročito moskovskim. Moskva je bila izvanredno važan strateški i ekonomski trgovački centar. pa se ozbiljno radilo na popravljanju imovne i lične bezbednosti. što je moskovska oblast bila zaštićena od opasnosti spolja. oni dolaze iz Muroma. Unutrašnje socijalne snage. a obe su reke bile u to vreme vrlo dobri putevi. donekle o dolasku u moskovsku oblast osnivača budućih znamenitih boljarskih rodova. imao je veoma tamne početke. Rusi i Srbi radili u istom pravcu. da je u Moskvi izgorelo tada nekoliko hiljada dvorova. aktivno su učestvovali u istom poslu. pomažući Moskovskoj Kneževini. plativši po 50 kopejaka za 40 mrtvaca. ali naročito za one sa zapada i jugozapada. Crkva je. da su i kneževi bili bogati. iz Njižnjeg Novgoroda. Moskovski knezovi oslanjali su se. galičanin poreklom. Ali. potkopavala temelje svoje vlastite moći. oni su bili omiljeni i u Zlatnoj Hordi. gde se nalazilo veliko i bogato staro bugarsko carstvo. dok je velikih kneževa bilo više. koji su dolazili sa svih strana. veliki knez Dimitrije Donski potrošio 300 rubalja za sahranjivanje žrtava onogodišnje najezde tatarske. zato su oni mogli voditi politiku. Černjigova. dakle. i 1395. Svi su mitropoliti. Ubijenih je bilo. Rostova. u njihovom haremu i kod njihove vlade. Oni su uspeli: 1) da na se uzmu plaćanje harača Tatarima. na prvom mestu svakojakih nekretnina. na čelu sa crkvom. Grad Moskva. na primer. što je god. izgleda.. vodila se briga o seoskom stanovništvu. Isto je tako boljarstvo vezalo svoju sudbinu sa moskovskom dinastijom. sa Volinije i iz Galicije. kao čvor puteva. 24000. u prvome redu blagodareći svome bogatstvu. Blagodareći ovim seobama. 2) da dobiju finansisku mogućnost za kupovinu raznovrsnih vrednosti. šta više. Uz zdraviju i jaču ekonomsku politiku vodila se. sa hiljadu i sedam stotina slugu. Početkom XIV stoleća dolazi. da bude kasnije jedno od najvećih središta slovenskih i da. koja se tu uliva u reku Moskvu. GLAVA VII. Moskovski kneževi su sa svojim odredima pomagali Tatarima i u 19 . Ova metanastazička kretanja nisu dovoljno rasvetljena. a sebi veću vlast. a njena oblast postala je velikim kolonizacionim središtem za elemente. i 1156. čak iz Kijeva. blagodareći svojim vezama sa hanskom vlašću. kome je bilo suđeno da postane središte velikoruske države. O broju stanovništva same Moskve možemo donekle suditi po tom.) i tim je dao Moskvi naročit značaj. ali izvesni podaci ipak postoje: znamo. letopis beleži. Prve spomenike o Moskvi nalazimo u letopisima pod godinama 1147.

Brat mu je Ivan bio slabić. Prvome je hanska vlada dala jednu povelju (jarlik). radom spomenutih činilaca. kome je bio zet. srezove. srezova. što je Ivan bio vrlo tvrd i dobar gazda. od jednog tatarskog hana. na primer. veliki knez vladimirski od god. njegov maloletni sin Dimitrije. prema kojoj su svi ruski kneževi „bili dani pod njegovu ruku. Međutim je sama Moskovska Kneževina bila pošteđena od tatarskih najezda. što je bio veliki prijatelj prosjaka. što „nije voleo nepravdu i bune.. Blagodareći energiji moskovskih boljara i naročito jednoga od njih. umro je god.). postao sveruski mitropolit pod imenom Aleksija.) bio je događaj kapitalne važnosti. a njeni kneževi. pa i bunde. kasnije zvani Donski. sin Aleksandra Nevskog (1261 — 1303. dobrog gazde. po testamentu. Eleuterija koji je već od god.. Dimitrije je počeo borbe na sve strane. A neumrlu slavu zadobio je Dimitrije sjajnom pobedom nad Tatarima na Kuljikovom Polju između rečice Njeprjadve i gornjeg Dona (za to je i nazvan Donski) (god. Prenos mitropolitske stolice u Moskvu. naročito u borbi sa tverskim velikim knezovima. ubijen u Hordi. u svojim testamentima.“ On je otada držao čvrsto upravu sa nazivom „velikog kneza sve Rusije“. j. bez hanove zapovesti.. Kada je odrastao. pa im je stalno delio milostinju. U njegovo je vreme došlo i do unutrašnjih razmirica i do spoljašnjih nezgoda. stvarala moskovska država. velikim kneževinama vladimirskoj i moskovskoj. pažljivo prebrojavaju redom svoje gradove. kao mala oblast oko grada Moskve. predao po testamentu svome starijem sinu vladimirsku veliku kneževinu kao porodičnu baštinu. zvani „Krotki ili Lepi“.“ Svi moskovski kneževi predstavljaju izvestan domaćinski tip. a naročito sa Litvanijom i sa Tatarima. džak (taj se nadimak objašnjava na dva načina: prvo time.njihovim kaznenim ekspedicijama. dok je knez suzdaljski Dimitrije Konstantinović postao vladimirski veliki knez. velikim knezovima vladimirskim Dimitrijem (1283. prema ondašnjem običaju. 1328. da dobije velikokneževsko dostojanstvo i uz to veći deo same Moskve. koji se desio u Kaljitino vreme (1326. nije voleo rata. stalno su dobijali najvažniju u to doba titulu „velikih knezova vladimirskih. Ovo je prva velika pobeda Rusa nad Tatarima. osvojio je kneževinu bjelozersku. 1325. nakon njegove rane smrti. Inače je on uspeo da obezbedi mir svojim krajevima. A glavni su događaji tekli sledećim redom. koji je dobio velikokneževsko dostojanstvo. veli da je bio prozvan „Gordi“ zato. i drugo tim. 1380. koji je bio toliko važan za opstanak moskovske države. oni svi nekako liče jedan na drugoga. tako da je. koja je dala Moskvi i 20 .. Tako se postepeno. sanduke. koju je dobio najkasnije 1283. Od ruke jednoga od tih knezova bio je i. pa da se dobro osete ove njihove crte. Danila je ruska crkva uvrstila u red svetaca. Ivan Kaljita (knez moskovski od god. Prvi samostalni knez moskovski iz one dinastije koja je kasnije postala carskom bio je Danilo. Već je Dimitrije. 1341. god. Bez obzira na to. To je obezbedilo savez Moskve i sveruske crkve. Njega su jedan za drugim nasledila dva nje-ova sina — Jurije i Ivan koji je ušao u istoriju sa nadimkom „Kaljita“ t.). Njegova je kneževina bila sasvim malena. Ivana Kaljitu su nasledili njegovi sinovi Simeun. Boljari. sela i ostalog. morao da se zadovolji samo Moskovskom Kneževinom. d. O velikom knezu Simeunu zvanom „Gordi“ jedan izveštaj.) i Andrijom (1296. ali nije se opijao i nije voleo pijanice. noseći je u džaku oko pasa). umirući. suparnicima u dobijanju velike kneževine vladimirske. počev od Jurija. zvani „Gordi“ i Ivan. kutije i t. galičku i gradove Kalugu i Dimitrov. ali je držao vojsku za nj uvek spremnu. God. zlatne lance. 1357. dobio je grad Perejaslavlj i time je znatno proširio svoju kneževinu prema severo-istoku. šubare. puk i crkva pomagali su tu tendenciju uzdizanja starijeg sina velikog kneza.) uspeo je da se još bolje udvori Tatarima. Treba samo čitati kako oni. 1363.“ Tako postepeno i ova titula i same zemlje velike kneževine vladimirske postadoše baštinom doma kneza Ivana Kaljite. kao i gradova. On je znatno proširio svoju državicu.). 1302. to jest tip dobrog upravljača. Pored vladimirske velike kneževine. sela. Jurije (knez u Moskvi 1303—1325. sve krivce je sam kažnjavao. Članovi toga doma ne predstavljaju za nas naročit interes. Danilo je vodio borbu sa svojom braćom. pio je medovinu i vino.) prvi je moskovski knez. Iz tih testamenata saznajemo još i nešto drugo: težilo se da stariji sin bude glavno lice u državi i porodici. han je postavio Dimitrija Ivanovića za velikog kneza i od tog vremena velikokneževsku stolicu nisu napuštali Kaljitini potomci.

bez ikakve smetnje i mirno (1462. Zosim odgovori: „Pogledah na tvoje goste. Tatari su opet osvojili i spalili Moskvu. dok je puk voleo više velikom knezu moskovskom. nisu mu bili dorasli. sa svojim vazalima duhovnim i svetovnim. Kad je neki od mlađe braće umirao bez dece. Duša ove stranke. Sa ovom tragičnom epizodom vezana je lepa legenda. U gradu je i dalje trajala socijalna borba gospode i puka. Njegova su mu braća bila podređena. goneći elemente opozicije i lokalnog separatizma. udovica posadnika Boreckog. Isidor je uspeo da pobegne iz Moskve u Italiju. izgubili glavu.).“ 21 .njenim knezovima naročit sjaj. i u spoljnoj politici oni su imali različnu orijentaciju. čak i jedna „velika“ — jaroslavska. To je vreme najveće prevlasti Litvanije nad Moskvom. posle njegove smrti. i to sa velikim osvajačem Timurlenkom (1395. dobijajući druge van svoga zavičaja. jer je u Kijevu ostao posebni mitropolit u crkvenoj zavisnosti od Carigrada. 1471. vratio srećno u Moskvu. Primorani da predadu svoje baštine velikom knezu. Kuljikovska bitka je opevana u više spevova. održavši neku vrstu zemaljskog sabora. prve godine vladavine bio je Vasilije u dobrim odnosima sa Tatarima tako da je. On je bio oličen tip moskovskog vladara: oprezan. Ali. GLAVA VIII. Proces je pri tom bio od prilike ovaj. dva Vasilija. God. dok moskovske vlasti čine nasilja u novoosvojenoj pokrajini. bezobziran.. Njegovi naslednici. sin i unuk. Mitropolit moskovski Isidor. strpljiv u očekivanju rezultata svoga rada i postizavanju svojih ciljeva. Večerao je kod Marte kratko vreme pre ovih događaja sveti Zosim. Kada ga je domaćica zapitala šta znači ovo njegovo ponašanje.) ispao je naročito nesrećno. pa najposle i oni sami stupaju u dvorsku i vojničku velikokneževsku službu. Ovaj poslednji rat (1408. ali je ipak njihova nadmoć počela očigledno da slabi. kada se on godine 1441. lukav. a ruski crkveni sabor zabaci odluke Florentinskog Sabora. koristeći se njihovom pomoću. Sa „Gospodinom Velikim Novgorodom“ odnosi su bili veoma zategnuti.. zvana „Posadnica“. odnosno gospodske stranke. Vasilije ga je svrgao i zatvorio. koji odlaze u službu velikog kneza. Isto je tako u njegovu vlast prešao bilo kupovinom. bilo po testamentu. tri puta je on pogledao na goste i tri puta je pognuo glavu i onda nije više ništa ni jeo ni pio. svojski se bio zauzeo za uniju na florentinsko-ferarskom saboru (1439. Ovo je visoko podiglo ugled i značaj Moskovske Kneževine. Marta. Gospoda su u većini bila naklonjena Litvaniji. njegov udeo prelazio je u ruke velikog kneza. Od njegovih naslednika naročito se proslavio Vasilije II za vreme crkvene krize. iako nije konačno oslobodila Rusiju od jarma. unutrašnje borbe i krize oko prestola zaustavile su za izvesno vreme napredovanje Moskve.) i sa Edigejem. rodom Grk. Novgorod osvojen i prisiljen na plaćanje velike kazne i na predaju moskovskim gospodarima sviju vođa litvanske. Inače. lokalni knezovi gube ove baštine. bilo ponekad i putem nasilja čitav niz kneževina. Doba Ivana III i Vasilija III. Za vreme Vasilija II osnovan je novi tatarski hanat na srednjoj Volgi sa prestonicom u Kazanu koji je tokom sto sledećih godina bio veliki neprijatelj Moskve. bila je zarobljena i internirana. uspeo da osvoji bez borbe Njižnji Novgorod i Murom kao i celu veliku kneževinu njižegorodsku. Ivan III stupio je na velikokneževski presto. Po testamentu svoga oca on je dobio preko polovine zemalja i prihoda velike kneževine. dok su njeni sinovi. ali je oslabilo veze izmeću severnih i južnih Rusa. skine Isidora sa mitropolije. usled slabosti obojice Vasilija. Ali. kao papin legat.). Pored toga proširio je u različitim drugim pravcima Moskovsku Kneževinu. gube i naoružane svoje sluge („boljare“ i „boljarsku decu“). pa vidim da neki sede bez glave. veliki knez Ivan objavio je rat Novgorodu. Obrazovanje velikoruske države. uzevši za povod njegov savez sa poljskim kraljem Kazimirom IV. 1382. I “sa Tatarima Vasilije je morao da izdrži dva veća rata. kao što rekosmo. God. pa. kao i ostali vođi njene stranke. imajući na čelu povorke latinski krst (zvani u Rusiji „križ“) ušao u Moskvu. izazvane Florentinskim Saborom i unijom. proglasi autokefalnost ruske crkve i izabere za mitropolita jednog Rusa. Na reci Šelonji novgorodska vojska bila je pobeđena.

Kada je njegov sin ukinuo formalnu samostalnost Pskova i rjazanske velike kneževine (1520.). čak i samo veliko zvono. njegov dvor. onda je ovo ujedinjenje bilo svršen čin. pobegao u Litvansku (1485. kao što ga ima i Moskva. veliki knez sve je više postajao 22 . držali samo neznatne baštine. koja ona trpi kod svoga muža i da u tome nađe razloga za nove diplomatske sukobe. bile su preseljene u predele Velike Kneževine. koju su mu doneli poslanici hanovi. Pored toga i Ivan i Vasilije razvijali su akciju u zapadnom i jugozapadnom pravcu. — Kroz nekoliko godina mnogobrojne novgorodske porodice. Posle toga gradska nezavisnost bila je ukinuta. vrlo značajnu. odnosno kupujući svoju sigurnost. (1485. odneseno je u Moskvu (1478. Kao posledica toga došao je rat s Litvanskom. U aktu formalnog zbacivanja tatarskog jarma izgleda da je Ivan bio najviše potican od svoje druge žene. za velikog kneza litvanskog Aleksandra. uz sliku Svetog Đorđa pobednika. nego je još dala povoda Ivanu. on je ukinuo gradske republike u Rusiji. braneći svoje predele. Han je zbog toga uzalud navalio na Moskvu. o jedinstvu sveukupne ruske zemlje. nego i na Smoljensk. Zoe ili Sofija Paleologinja došla je u Moskvu i postala velikom kneginjom moskovskom (1472. pošto je veliki knez tverski. dok su njihove zemlje i kuće dodeljene moskovskim doseljenicima. uz atribute državne vlasti. vlada i diplomatija aktivno su radili na sveruskoj politici. gde se sastaju plemenske granice Velikorusa. Ivan se sam pokazao tom prilikom donekle kao kukavica. u predelima. Belorusa i Malorusa. koja je još za vreme Ivana potpuno ušla u okvir moskovske politike. i na moskovskom dvoru uvodi se vizantiski ceremonijal. koje je sazivalo građane na zbor. te su se zbog njih. Nakon različitih diplomatskih i književnih pokušaja u tom smislu.).). obnovile dugogodišnje razmirice između Moskve i Litvanske. Moskovski veliki knez.). Šta više. da će kod njih uvesti isto „gospodarstvo“. j. koji su prešli na stranu Moskve. Ivan im je javio. kao i zbog mnogo važnijeg Smoljenska. napušten od svojih boljara. Sofije rođene carske princeze Paleologove. izbacio ih je napolje. izgrdivši poslanike. koji su. Moskva) stoji. Izvedeno je to bilo na dosta dramatski način: Ivan umesto da pobožno poljubi „basmu“ (verovatno neku vrstu povelje.“ Sofija i od nje uvedeni običaji delovali su veoma ozbiljno i na unutrašnje prilike u Rusiji. ne samo da nije poboljšala moskovsko-litvanske odnose. ili su ga oni slučajno oslovili sa rečju „gospodaru“ u mesto „gospodine“. Ovde su se nalazila čitava gnezda siromašnih kneževa. Malo posle. paje onda naredio da se ošišaju i proteraju iz zemlje.). da se žali na neka ograničenja verske slobode njegovoj kćeri. Velika moskovska država Ivanova uspela je da se potpuno oslobodi od zavisnosti prema Zlatnoj Hordi. Do duše još i dalje Moskva je morala da strada od različnih hanata i da i krv i novac i skupo krzno žrtvuje. ali potpuna nezavisnost Moskve bila je postignuta (1480. da se tu radi o omašci. moskovski veliki knez počinje da sebe smatra glavom pravoslavlja i naslednikom vizantiskih careva. Kijev i uopšte na „celu rusku zemlju“. kao baštinika „od starine“. Od tog vremena dvoglavi vizantiski orao postaje moskovski državni grb. Ivan je osvojio i Vjatku ili Hlinov. bez obzira na unutrašnje uređenje države. ne samo na Moskvu. Bez ikakve borbe osvojio je Ivan i tversku veliku kneževinu. dosta velikog utvrđenog grada na gornjem Dnjepru. starac Filotije formuliše već za vlade Vasilija III (negde oko 1514. Posredovanjem pape. Za vreme ovih sukoba moskovska diplomatija istakla je tezu. među njima naročito boljarske.Kroz nekoliko godina Ivan je našao načina da sasvim ukine novgorodsku samostalnost. slike ili možda i nekog odela hanova). o pravu Ivana. reč koja je u to vreme značila nezavisnost prema neprijatalju. Udadba kćeri Ivanove. biranje gradskih magistrata i držanje veća zabranjeno. ali to je bivalo sve samo s vremena na vreme. Černjigov.) ovu teoriju u vrlo preciznim rečima: „Dva su Rima pala. Moskva dobija karakter i značaj „trećeg Rima“. Ili je on potplatio novgorodske poslanike. četvrtoga neće biti.). tek on je od toga napravio veliki diplomatski sukob i tražio je od slobodnog grada izjašnjenje „kakvo gospodarstvo oni hoće“? Na njihov odgovor. Potčinivši svojoj vlasti i Pskov. Od tog vremena Ivan se počeo imenovati samodržac. novgorodsku koloniju na severoistoku. u kome je moskovska vojska postigla velike uspehe (1500. bacio je sebi pod noge i. treći Rim (t. Na taj je način Ivan stvarno ujedinio vrlo veliki deo velikoruskog plemena. Ovi su se kneževi kolebali između Moskve i Litvanske. knjeginjice Jelene.).

primivši u svoju sredinu. o kom ćemo kasnije pobliže govoriti. mnjenje je drugi pad“). po zamisli i upustvima znamenitog bolonjskog arhitekte Aristotela Fijoraventi. u državnoj politici bili su pristaše jake jedinstvene i neograničene vlasti moskovskog velikog kneza. zbog kojih je bio pogubljen. šta više „Josifljanji“ su prelazili u pravu idolatriju vlasti: prema Josifu. Šarenilo dvorske sredine i složenost i suprotnost interesa pojedinih njenih grupa davali su moskovskom gospodaru. i što su oni tražili sekularizaciju manastirskih imanja. Prilikom jedne veleizdajničke parnice. bio sudski zakonik velikog kneza Ivana („Sudebnik“. koji je postao poglavar većine Velikorusa. blagodareći blagočestivim darovima mirjana i putem poslovnih transakcija. da ne budu pohlepni za zemaljskim dobrima.). Kao što su se u Moskvi javljali glasnici Renesanse. Ali i prema „Njestjažateljima“ Ivan III osećao je izvesno lično raspoloženje. onda su dolazile stare moskovske boljarske familije. koje su zajedno sa Danilovićima izgradile mrskovsku državu. da se suzbije nepravednost i podmitljivost sudaca. koja ratuje i upravlja. Bakljemišev optuživao Sofiju. 1497. Behu preduzeti radovi na ulepšavanju rezidencije moskovskih vladara. obnovljeni su neki moskovski hramovi. U Moskvu tih vremena doprli su i poneki odjeci Renesanse. Ivan je manje vodio računa o mišljenju i željama svojih boljara. zato što su bili donekle tolerantni u verskom smislu. U toj jerarhiji nalaze se začeci vrlo važnog moskovskog običaja zvanog „mjesničestvo“. j. j. ispod njih vidimo većinu udeonih kneževa i boljara bivših velikih kneževa. a drugi su dobili svoje ime zato što su tražili da se kaluđeri ne bave „stjažanijem“. i na čiju sudsku presudu nema priziva“. tako da su se javila dva crkveno-politička pravca: Josifljani i Njestjažatelji. t. koji je „svima gospodarima ruske zemlje gospodar. u prvom redu državne vlasti. To se najviše vidi iz pretnje smrtnom kaznom za opasne zločince. uređenje države važan je. Radilo se čak i na zaključivanju bračnih veza između moskovskih Danilovića i Habzburgovaca. misao. Josifljani su ustajali protiv svakog slobodoumnog pokreta ili misli (iguman Josif. a na obalama Moskve su se javljali poslanici i agenti stranih vladara. nedaleko od Moskve. koja se vodila već za vreme Vasilija III protiv konzervativnih boljara i Ivana Bekljemiševa među njima. Fijoraventi je radio i na preuređenju ruske vojske sa tehničke strane. da pokaže svoju vanrednu nadmoćnost nad celim društvom i samim njegovim vrhovima. tako su se osetili i uticaji rane Reformacije. Za bolje. uzdrmavši tim same temelje države. t. oni su odlučno branili neprikosnovenost manastirskih imanja. i to centralističko. pisac veoma značajnog traktata pod naslovom „Prosvetitelj“. da je „promenila“ dobre stare moskovske običaje. koji su manastiri sticali u ogromnim rzzmerima. njihova prelaza u ruke svetovnjaka. na najnižem stupnju dvorske jerarhije nalaze se boljari bivših udeonih kneževa i neki od tih kneževa najmanjeg značaja.„gospodar“ u pravom smislu. nađeno je. vladari su „bogovi i sinovi višnjega“! Ovako shvatanje njegovih prerogativa od strane „Josifljana“ vuklo je velikog kneza na njihovu stranu. koja se tada prvi put javlja u jednom ruskom svetovnom zakoniku. Jedina. koji je sa sobom doveo veliki broj ponajviše talijanskih majstora. zavijene u lokalne oblike neke racionalističke sekte („jeres židovstvujućih“) i pokret za sekularizaciju manastirskih imanja. j. još i mnogo velikih i udeonih knezova sa njihovim boljarima. da su se na prvom mestu nalazili bivši veliki kneževi i najvažniji udeoni. pored starih moskovskih boljara bez titule. Zapaža se jaka briga i o održavanju javnog reda. suprug vizantiske princeze i naslednik „vasilevsa“ mogućnost. igumana bogatog i vrlo uticajnog manastira na Voloku Lamskom. i to baš onda kada je boljarski stalež dobio naročiti sjaj. t. Ta pitanja ustalasala su moskovski crkveni život. s tim da se kaluđeri potpuno predadu bogougodnom životu mesto da budu veloposednici i feudalna gospoda. u prvom redu za velikim zemljišnjim posedima. Ova pak mera 23 . Tada su već odlazila moskovska poslanstva u tuđe zemlje. Prvi su tako nazvani po imenu svoga vođe Josifa Sanjina. ali veoma važna odredba tog zakonika tiče se odnosa zemljeposednika i seljaka: jedino o jesenskom Đurđev-danu seljaci imaju pravo da napuste zemlje posednika na kojima su radili kao zakupci zemlje. (a i sam Ivan je bio blizak racionalistima). da je u intimnim razgovorima. Ta masa visoke gospode bila je raspoređena jerarhiski tako. u kom su propisana pravila sudskog postupka i sudske takse. izustio je čuvene reči: „Svima gresima je mati mnjenje. a on je učio moskovske Ruse i da prave cigle i da peku kreč. najzad.

koji je nastradao u sukobu sa Sofijom i njenim sinom. koja i sada još služi kao jedan od najboljih izvora za poznavanje Rusije XVI stoleća. Za vreme Vasilija III. Sjeversk). zv. sazivale su se sednice velikog boljarskog saveta t. Čovek velikih vrlina i izvanrednog obrazovanja. ni u zakonodavstvu. Ni na tim sednicama nije Vasilije voleo slobodnih reči. zajedno sa nekoliko ljubimaca u rangu „dijaka“ t. a mnogima je naredio da razore svoja utvrđenja od drva i zemlje. i ovo ih je upropastilo u očima Ivana III. ni u unutrašnjoj politici. Ova knjiga. i to samo u svečanim prilikama. koji je 1505. i pored velikih neuspeha u ratu sa Poljskom (naročito je teško nastradala moskovska vojska u bitci kraj Orše 1514. napisanoj na latinskom jeziku. Vasilija III. koji je došao u Moskvu iz Svete Gore. bivšeg kneza Vasilija Patrikejeva. gotovo se ne može izneti nikakva nova jača crta ni u spoljnjoj. Svesno je potiskivao sa uprave zemaljsku aristokratiju. j. došlo je i do formalnih crkvenih i političkih progona „Njestjažatelja“. gde su izmešana sva tri ruska plemena. pa je dopao zatvora poglavito zbog veza sa nekim boljarima iz opozicije. sekretara. Sve poslove obavljao je veliki knez u svojoj privatnoj sobi. pisci oštrih polemičkih poslanica protiv Josifa. kojih je bilo puno u zapadnoj Evropi. Pri tom im je vrlo dobro došlo ideološko obrazloženje te pljačke sa evanđeoskim tekstovima i principima visokog morala. a koji su težili da prigrabe velika crkvena imanja. gde je postao sledbenik Savonarolin. jednom je prilikom čak isterao sa sednice jednog slobodnog govornika-boljara. još više sklonog autokratiji. Maksim se umešao u moskovske borbe.) ipak je dobio od poljsko-litvanske države smoljensku oblast — upola belorusku upola velikorusku. Uz Nila su išli i takozvani zavolžski starci. vojne odrede. Boljarske Dume. moskovska provincija ostala za vreme Vasilijevo sa primetnim feudalnim obeležjem. pustinjaka i verskog zanešenjaka i propovednika neobične moralne čistote i visokog duhovnog poleta. Pošto su bile ukinute male nezavisne državice (Pskov. Po svojim nazorima Nil se približavao mističkoj sekti svetogorskih „isihasta“. ali još nisu mogli da proguraju sve svoje zahteve. u jednoj odličnoj knjizi. među „Njestjažateljima“ kaluđer Maksim zvani Grk. t. a kamo li da se obori autokratski kurs politike. i pored ovih mera. pravo veoma široke senjorijalne policije i pravosuđa i finansisku autonomiju. koja se toliko razvila u doba Ivana III. Josip nije doživeo punu pobedu svojih ideja. knjažata. Najviđeniji ljudi u obe grupe za vreme Vasilija III behu meću „Josifljanima“ mitropolit Danilo. „Njestjažatelji“ su bili vezani sa boljarskom opozicijom. korio je ruske neznalice a i samog velikog kneza zbog samovolje i rastave braka. autora mnogobrojnih značajnih spisa i urednika ruske Krmčije. „Njestjažatelji“ su brojali među svoje i kaluđera Vasijana. Ipak je. te je Moskvu dva puta posetilo poslanstvo rimskog cara. „Josifljani“ su dobili većinu i potporu velikog kneza. a uvodio je prve početke ličnog režima i birokratije sasvim nalik na svoje zapadnoevropske drugove. Nila Sorskog. nije bilo nijednog ozbiljnog pokušaja da se promeni. zv. Nastavljeni su i pokušaji da se urede veze sa Zapadnom Evropom. nasledio svoga oca. Za vreme naslednika Ivanova. Ivan je u tome smislu spadao u red onih vladara toga doba. „Njestjažatelji“ su se grupisali oko sv. Vasilijem. koji nisu sačuvali prava na samostalnost. ni u književnosti i političkoj publicistici. Vasilije je skrenuo pažnju na mnogobrojne kneževe. zemljom gotovo isto toliko divnom. izvanredno obrazovanoga i za svoje vreme filozofski i verski vrlo naprednog čoveka. izneo je svoja opažanja i dragocene podatke o moskovskoj Rusiji. Vasilije III. Na dvoru Vasilija III retko kad. jer ga je upoznavala sa Moskovijom. kao što ni Nil poraz svoje grupe. kao što je bila divna pre kratkog vremena otkrivena Amerika. baron Sigmund Herberštajn. Rjazan. Već na crkvenom saboru godine 1503. Mnoge od njih Vasilije je silom iselio iz njihovih starinskih gnezda. 24 . ali su imali svoje dvorove. Poslanik. u svoje je doba bila pravo otkrovenje za evropski svet.očigledno je išla u prilog jačanju veliko-kneževske vlasti. — i prodro je u oblast sjeversku. a boravio je jedno vreme i u Firenci. Vladavina Vasilija III u glavnom se može sma-trati kao nastavak i pravo produženje vladavine njegova oca. Preko Vasijana. ni u crkvi.

i sa njim devet vladika i sva sila igumana. To je bilo doba boljarske samovolje i borbi silnih velikaških familija (Bjeljskih i Šujskih). Negde u to vreme obrazovala se. 1547. U to vreme izdat je takozvani „Carski Sudebnik“ ili Zakonik. na čelu sa njenim ljubimcem knezom Oboljenskim. koje je toliko uzrujalo rusku crkvu i društvo za Ivana III. Ipak i posle ovog proglašenja. Za istoričare to je jedan od najbogatijih izvora za poznavanje ruske prošlosti XVI stoleća i uopšte kulture i nazora 25 . da li nema u Sudebniku nečeg što je u opreci sa Svetim Pismom i crkvenim zakonima. To je titula. Ivan se proglasi punoletnim. tako je n. zauvek su udarile naročit pečat na njegovu ličnost i dušu. reorganizovana je vojna služba. njegovi novi ljubimci. Svirepe borbe. dalje podrobnije odredbe. godina svoje vladavine. Pitanje o pravu manastira da budu vlasnici dobara. mnogo je savršeniji i potpuniji od Sudebnika iz god. a „uzevši blagoslov“ od crkvenih vlasti. pod nedovoljno rasvetljenim okolnostima. Rezultati saborske radnje sačuvani su u „Stoglavu“. Ivan je ostao daleko od poslova. koja je vladala zajedno sa boljarima. koje su se vodile u okolini Ivanovoj i pred njegovim očima. najlepših.). koje regulišu odnose seljaka i zemljeposednika. ni o zemlji. predložio saboru da izvidi.“. koje je prekinulo. Veliki požar i pobuna u Moskvi doveli su do izvesnog preokreta u duševnom raspoloženju Ivanovom i on se nekako uozbiljio. „Izbrana Rada“. sveštenika i svetovnjaka. i to iz raznih pokrajina. Pored podrobnih pravila sudskog postupka i zakona o sudskim taksama. Na saboru car je stavio na rešavanje 69 pitanja. Izgleda da je stranka „Njestjažatelja“ nastojala da se sazove veliki crkveni sabor. Mihajlo Romanov.zv. te je preuređena vojska odnela sjajnu pobedu pod Kazanom. „Stoglav“ predstavlja sve dosada temelj verskih i crkvenih shvatanja specijalne struje ruske crkve. opet je stavljeno na dnevni red za vreme reforama Ivana IV. sa nizom strogih propisa protiv nepravednih i podmitljivih sudaca. a uz to još carem i samodršcem. Iza toga nastaje devetogodišnja čisto boljarska uprava. većim delom crkvenih. Doba Ivana IV Groznog. koji je pre toga uredio ogromnu zbirku žitija ruskih svetaca i sproveo kanonizaciju mnogih. koja je nikla druge polovine XVII stoleća pod imenom „Crkve starog obreda“.). na kom je. ali je bilo tu i pitanja čisto svetovnih. razdeljen u sto članaka.). ali Carski sudebnik. On se oženio Anastasijom. više predan svojim uživanjima i zadovoljavajući svoju opaku ćud. koja nije vodila mnogo računa ni o velikom knezu. Izradi Sudebnika prethodila je zapovest careva boljarima i drugim višim i nižim zvaničnicima i sucima da se „izmire u određenom roku sa svima hrišćanima“. 1497. Ima vesti da je ovo „izmirenje“ nepravednih sudaca sa narodom. Carski sudebnik sadrži i mnoge odredbe materijalnog prava. ni o njegovom vaspitanju (sa mnogo gorčine pominjao je kasnije Ivan svoje detinjstvo). iz odlične velikaške porodice Zaharijinih-Koškinih. izvršeno po nalogu trinaestogodišnjeg Ivana. a koju sadašnja naša crkva smatra šizmom („Расколъ“). Ostala mnogobrojna crkvena. devojkom retkih vrlina. koji je ušao u sastav Moskovskog Carstva (1552. kao i rad na Zakoniku. pr. nova vlada Ivanova t. uzeto u pretres pitanje o crkvenim i manastirskim imanjima. sazvan je crkveni sabor. Na saboru su većali: mitropolit Makarije. verovatno od otrova. Bilo kako mu drago. God.GLAVA IX. Pitanje o crkvenim imanjima sabor je rešio u duhu „Josifljana“. umrla. moralna i liturgiska pitanja sabor je rešio u veoma konzervativnom duhu čisto ruskog nacionalnog pravoslavlja. na kome je doneto više odluka svrstanih u sto glava („Stoglavg. jer je ona 1538. koji postoji u tri redakcije i više spiskova. iz koje je i kasniji osnivač nove ruske dinastije. osvojivši ovaj važni grad na Volgi i srušivši veliki hanat kazanski. sa kojom je u slozi car radio tokom sledećih. ubistvo njegova namesnika kneza Andrije Šujskog (1543. dok su na upravi bili. bio u vezi sa nekom vrstom zemaljskog sabora. Namesništvo velike kneginje trajalo je svega pet godina. Sudski zakonik ili „Carski sudebnik“ izdao je car Ivan „sa svojom braćom“ i sa svojim boljarima. 1551. umesto starih velikaša. tako na primer o pravu baštinika da otkupe imanje svojih predaka. koju su samo ponekad upotrebljavali njegov otac i ded. kao jedno od glavnih pitanja. Zbog maloletnosti Ivanove zemljom je upravljala njegova majka Jelena.

sačuvalo je staru organizaciju. da se razbije celina starih oblasti. ali je postao nepoverljiv prema svojim savetnicima. kuća (u Moskvi i u drugim gradovima) i prihoda. Međutim. pa su neki velikaši i vojskovođe pobegli iz moskovske države. knez Andrija Kurpski. kome su pre toga pripadali najkrupniji kompleksi zemljišta. nepouzdanih za carsku vlast. Ivan je teško oboleo. da se mnogobrojne. Poslednji važni čin izveden pod ovom vladom beše osvojenje astrahanskog hanata. prema starom feudalnom pravu. krajem god.j. Na kraju krajeva ipak su pristali da polože traženu zakletvu. Pali su u nemilost Silvestar i Adašev i druga lica iz vlade i iz carske okoline. koju je car Ivan izveo uz saradnju srednjeg i nižeg plemstva protiv starog moćnog kneževsko-boljarskog staleža. sloga između cara i vlade nije bila dugog veka. okrivljuje svoju vladu za tu smrt. u koju car u načelu ne treba da se meša. ljudi.. u cilju osvojenja Baltičkog Mora i puteva u Evropu. Aristokratska po svome sastavu. a među njima i knez Andrija Kurpski. u vojsci i pokrajinama. da je većina vlade nastojala da se udari i na treći hanat. upao je u Livoniju i otpočeo je takozvani Livonski Rat. Oni su smatrali ovakvo ponašanje kao svoje pravo. Jednog dana. t. Ostalo se sve proglašavalo „Zemštinom“. vlada Ivanova. govoreći da neće služiti ujacima i rođacima malog prestolonaslednika. pa i seljacima. odnosno kraj. Ivan je stoga počeo da uzima taoce i da traži jemstvo u ogromnim svotama novca od rođaka i prijatelja onih velikaša. osvojivši ceo basen Volge. Čisto policajna uloga „Opričnjine“ bila je: da se brine za zaštitu carske sigurnosti. ništeći i deleći između mase manjih vlasnika velike kneževske i boljarske latifundije. Kroz izvesno vreme car se javio u Aleksandrovoj „slobodi“. dok ih je Ivan oglasio kao izdajnike. nije imala karakter usko staleški. Ovo mesto se nalazi nekoliko stotina kilometara istočno od Moskve. Inače. zemalja. naročito uticajne porodice bile su preseljavane na nova mesta. progona. iako je ovaj bio u ratu s carem. koji je trajao četvrt veka i pretvorio se u tragediju vladara i zemlje.j. paljevina. većina se tome usprotivila. koji su ga u tom i pomogli. Izgleda. prelazio u „Opričnjinu“. pokrštenog tatarskog kneza ili „carevića“ Simeuna Bekbulatovića. car je iznenada napustio Moskvu. stupajući. veliki deo stanovništva. Nastala je čitava panika među dvorjanima. Ivan je našao ljude. u službu litvansko-poljskog kralja. (dok se car Ivan ponekad zvao „knez Ivanjec Moskovski“). velike mase zavisnih (u feudalnom smislu)“ ljudi. U tom sukobu se ogledala duboka politička i društvena bolest moskovskog carstva. prosti puk se bunio protiv boljara. i čitav sistem pravih terorističkih akcija. rušila celinu velikih seoskih opština. pa su. U sastavu „Izbrane Rade“ nalazio se budući najveći protivnik i istoričar cara Ivana. Kada je neko mesto. ali ga nisu mogli naći. kao glavnih krivaca za carev odlazak. naročito kneževske porodice feudalnog plemstva udalje sa svojih pradedovskih gnezda i da se izvrši iseljavanje stanovništva vrlo mnogih okruga. Kasnije je „Zemština“ dobila čak i naročitog nominelnog „cara“. 1564. gomile robova i svi najvažniji položaji u prestonici. koji su mu bili sumnjivi. čiji su stanovnici bili nekad oslobođeni od poreza. smisao „Opričnjine“ bio je u tome. Zavladao je strah po Moskvi i celoj zemlji. već godine 1553. Rusija je tako izašla na Kaspisko Jezero. kao svoj posebni „dvor“ ili „Opričnjinu“. Ivan je sve više pokazivao nepoverenje prema svojim doskorašnjim savetnicima. došlo je do prvog ozbiljnog sukoba između Ivana i njegove okoline. te su se bojali za njegov život. s tom misijom ona je uvela strašan teror. Videći to. kad mu je umrla carica Anastasija. zbog koga su očekivali velike bede. Najzad je došlo do potpunog raskida između cara i boljarstva. 26 . Ljudi su odmah stupili s carem u vezu. mališanu Dimitriju. nakon pregovora. ovim poslednjim naročito još zato što je. oduzimanja imetka i smrtnih kazni. krimski. dok je Ivan hteo da uputi moskovsku politiku u pravcu Zapada. Tražili su ga svugde. Ivan lud od bola. dok su njihove stare baštine dodeljivane pouzdanim ljudima naročito pak „opričnjicima“.moskovske Rusije. I ova mera nasilnih seoba stanovništva. sklopili ugovor naročite vrste: car je dobio pravo da odvoji za sebe izvestan deo države. carski duhovnik prota Silvestar i intimni carski prijatelj Aleksej Adašev. Ovakva je politika prirodno nanela veliku štetu narodnom gospodarstvu. seljaka i naoružanog nižeg plemstva. često izvedenih na najgrozniji način sa naročito udešenim mučenjem žrtava — sve je to bilo u suštini neka vrsta socijalno-političke revolucije. t. palanci. blagodareći učešću u njoj ovih ljudi srednjeg staleža. Ivan je ozdravio. on je tražio od svojih savetnika da se zakunu na vernost njegovu sinu.

te je krišom otputovao za Pariz. odličnog vojskovođu i organizatora. On bi hteo da Rusija bude aristokratska ograničena monarhija. Godine 1571. starijeg čoveka.. kao što je u stvari zadržana i sama ustanova pod imenom „Dvora. koji je pobednički završio rat sa Moskvom zbog Livonije. „Kako se može neko nazvati samodržac.“ Formalno ukidanje „Opričnjine“ valjda je bilo vezano sa kandidaturom Groznog na poljski presto. ali je ipak mnogo naroda ginulo ili je bilo prodavano po istočnjačkim trgovima. Grozni Car je doživeo još i potpuni slom svoje spoljašnje politike. j. mislilo se više na sina Ivanova Todora. Južne granice države bile su čuvane stalnom velikom vojskom.“ Car je onda odustao od pokolja u Pskovu. Za poljskog kralja beše izabran princ Henrik Valoa. koji je došao da izmiri Ivana i Batorija i da pokuša da uvuče Moskvu u krilo zapadne crkve) i različnim asketskim vežbama. j. u kojoj bi car „bio kao glava i voleo bi mudre savetnike kao svoje udove. Ali su najgrozniji pokolj i pljačka izvedeni u samom Novgorodu. „zar se sme jesti meso u post?!“ „A zašto ne. Moskva je izgubila ne samo Livoniju nego i niz čisto ruskih (beloruskih) gradova. da je ova opaka doktrina potekla od „josifljanske lukave čete.“ odgovori „jurodivi. verskom sa luteranskim i katoličkim sveštenicima (naročito sa papskim izaslanikom. Međutim je Livonski Rat trajao sa promenljivom srećom. Pored kneževsko-boljarskog staleža i njegovih istoriskih središta i gnezda. iz južnih stepa sve jače navaljivali. isusovcem Posevinom. upražnjen smrću poslednjeg Jagelona. s kojim je izmenio nekoliko političkih pisama.oduzimala seljacima samoupravu i dovodila ih u zavisnost od mnogobrojnih malih gospodara i gospodarčića. Teškoće ovoga rata bile su tim veće. Ivane.“ Pored stalnog boljarskog saveta.“ „kada evo ti.“ i prema tome „slobodan je biti milostiv prema svome roblju ili ga kazniti.“ pita Grozni „ako ne radi sam?“ On tvrdi da ima neograničeno „pravo hteti svoje činiti. to je njegovo roblje. te su mnoga imanja vraćena pređašnjim gospodarima.“ razumevajući pod „četom“ crkveno-političku stranku. naročito posle ubistva. Možda bi Todor i bio izabran. nego na njega sama. da se rat nastavi. U mračnim trenucima on se tešio literarno-političkom polemikom (sa Kurpskim). sa kneževima i boljarima. da je samo slučajnost spasla drugu bivšu gradsku republiku Pskov od kobne sudbine Novgoroda. tom je prilikom izgoreo i „opričnji dvor“.“ Za Ivana IV ceo narod. koje je caru ponudio. Za otkup zarobljenika od Tatara postojao je naročiti porez. Na saboru se većina izjasnila za to. Kurpski nalazi. sveta budala. Poslednje godine Ivana Groznog bile su užasne: nemajući unutrašnjeg mira ni političkog ni ličnog. Izvanredno skupo stali su Rusiju tatarsko susedstvo i neprekidna borba sa njima.“ Sledeće godine bila je „Opričnjina“ formalno ukinuta. Na njegovu nesreću. starijeg sina Ivana. fizički i moralno bolestan i preumoran. Stefana Batorija. punih žuči i mržnje. ali mu kandidaturu osujeti sam car. godine 1566. mnogo okrutnijih od velike gospode. nastradale su i oblasti stare gradske slobode i državne nezavisnosti — pokrajine nekadašnjeg „Gospodina Velikog Novgoroda. raspoređenom po garnizonima u specijalno sagrađenim utvrđenjima duž granica. 1570.“ t. da je pred cara izašao jedan „jurodivi. Ivan Grozni izlaže u veoma određenom obliku formulisanu teoriju apsolutne vladavine. han je došao pred samu Moskvu i spalio je prestonička predgrađa. Polemika Ivana IV sa knezom Kurpskim. ali je ipak glavni socijalnopolitički rezultat „Opričnjine“ ostao. što su Tatari iz takozvanog „Divljeg Polja“ t.“ više mesta bilo je opustošeno i opljačkano od strane careve horde. zbog smrti brata mu Karla IX postao je francuski kralj. razvratom i krvavim orgijama. Na novim izborima govorilo se opet o moskovskoj kandidaturi. kojima se bavio naizmence i uporedo sa ludim gozbama. Poljaci onda izaberu sibinjskog vojvodu. moskovsko središte „Opričnjine. spada u red najznačajnijih proizvoda ruske političke književnosti i najvažnijih izvora ruske istorije.“ God. Mase plemstva i seljaka bile su tamo prinudno naseljene i živele su pod veoma teškim okolnostima usred stalnih opasnosti. Ali nije dugo taj paparizlija ostao na obalama Visle. car mora da ponekad sasluša i mišljenje Zemaljskog 27 . Legenda veli. da li treba nastaviti ovaj rat. ali je car Ivan propao na izboru iako je imao uticajnih pristaša. mučen strahom i grižom savesti. car je sazvao sabor zemaljski da se posavetuje o tom. sa parčencem sirovog mesa. u nastupu gnjeva. jedeš ljudsko meso. Priča se. gde su snažni ruski radnici i lepe žene bili veoma cenjeni. car je otišao u zemlje novgorodske — da kazni svoje „izdajnike. „Šta si poludeo?“ reče car.

1553. pridružujući se sa svoje strane onom velikom osvajačkom pohodu evropskih naroda. a interesovanje za nju u Evropi počelo je da biva sve veće i sve življe. aristokratske ideje Kurpskog bile su zastupane u još jednom značajnom političkom pamfletu. sa svoje strane. trgovaca. koji su u XV i XVI stoleću pronašli i počeli da osvajaju velika vanevropska zemljišta. ali on je bio toliko istrošen i bolestan da je mnogo verovatnija njegova prirodna smrt. Ivan je. marta 1584. Savremenici pričaju o pustoši čitavih pokrajina. Međutim. kao i eventualno utočište. velika vlastela. mogućnosti da pozove na svoje velike latifundije one seljake. Livonskim Ratom. zbog poseda ljudi.“ Ideologija Peresvjetova nije samo monarhistička. počeli da sve češće dolaze u Moskvu u svojstvu vojnika. Veliki posednici vuku seljaka bilo milom bilo silom na svoja imanja. pored ili kao posledica onog begstva naroda.Sabora. naročito oko jesenskog Đurđev-dana (to je starinski rok. „Beseda prepodobnih Srđa i Đermana. tražio u Engleskoj. kao i veliki manastiri — vlasnici ogromnih imanja. ili su možda bile izazvane spisom nekog Ivanke Peresvjetova „Priča o Petru vlaškom vojvodi. pa do kraja vladavine Ivana Groznog. koja je Rusiju zadesila na početku XVII stoleća. usled bežanja stanovništva u masama.“ jedan istorisko-politički pamflet veoma bogate sadržine ali nesumnjivo u mnogome pristrasan. većinom pustolovi. kada su prve engleske lađe sa kapetanom Čenslorom sasvim slučajno ušle u severnu Dvinu. Kratko vreme pred smrt Ivan IV dočekao je jednu vrlo prijatnu vest: da su kozaci — ovi ruski „konkvistadori“ — za račun velike ruske kolonizatorske porodice Strogonova. nego i plemićska. nego što behu oni koje seljaci imaju kod manjih i sasvim sitnih gospodara. Moskva je sve više ulazila u evropski svet. Spomenuto traženje utočišta u Engleskoj vrlo je karakteristično za Ivana Groznog: on je bio u stalnom strahu za svoj život. ali ne samo ekonomska. te proriče velike bede Moskovskoj Carevini. GLAVA X.“ koja napada careve za njihove „josifljanske“ tendencije i zbog zanemarivanja boljarskog saveta. zv. Treća vidna crta — to 28 . Naprotiv. otvorivši za rusku kolonizaciju i eksploataciju ogromne prostore preko Urala. Ova borba to je druga vidna crta opšte krize. izdržavajući ga svojim radom. obećavajući im mnogo povoljnije uslove za život i rad. kao i tranzitnog trgovačkog puta preko Rusije za Srednji Istok.“ Zbog nedostatka radne snage dolazi znatno opadanje zemljoradnje i nesigurnost ekonomskog položaja srednjeg i nižeg plemstva. po velikoruskim selima su na dnevnom redu oštri sukobi i formalne bitke. kad su seljaci menjali gospodara). vezama sa Engleskom. naročito ovo ističu statistički spisi onog vremena t. Doba Velike Bune. Ove ideje Kurpskog sprovedene su i kroz njegovu „Istoriju Ivana Groznog. sa papskom stolicom i drugim evropskim silama. veze između Moskve i Engleske — diplomatske i ekonomske — postale su veoma žive. Tako počinje borba.“ Smrću Ivana Groznog ulazimo u predvečerje katastrofe. a pod vođstvom svoga „atamana“ Jermaka. kome su seljaci obrađivali zemlju. „pronalaženju“ i privrednom osvajanju same Rusije. a interesovao se i za njene rođake. ima. osvojili zapadnu Sibiriju. nego jedva može da uopšte opstane. sastavljenog od predstavnika sviju staleža. koji su. valamskih čudotvoraca. i ženu za sebe. Dok su Rusi ulazili u Aziju.. pošto se zavadio sa masom svojih podanika. koji nisu pobegli u stepe ili u tuđinu. u koliko nije uništena. tehničara i lekara. A oni su ipak u glavnom ostali mirni. „piscove knjige. Političke ideje Groznog Cara našle su odjeka. godine. oružana borba. Umro je za vreme jedne šahovske partije 18. Od god. s jeseni. nego prava. niti da izvede u polje potrebne vojničke snage (naoružane seljake). Englezi su radili na proučavanju. Plemstvo ne samo da ne može više služiti vojsku. „Smutno Vreme. da je Ivan otrovan. između ostalog. Englezima je bilo mnogo stalo do osvajanja ruskog tržišta. pozivanjem stranaca. Mislilo se jedno vreme. dok je samo plemstvo vršilo ratnu službu. on je čak pokušao da isprosi samu kraljicu Jelisavetu.

On je bio rođeni političar velikog stila. beskrajno pobožan. 1598. i Bogdana Bjeljskog. i njegovu. Beloj Rusiji i Galiciji. te se postavljalo pitanje. on je dobro razumevao međunarodnu situaciju Moskve. pa je izvanredno dobro proučio opštu situaciju. drugi sin Ivana Groznoga Todor. stalno stvaraju bande opasnih razbojnika i nezadovoljnika. Ali. gde se skupljaju mase ruskih begunaca. mlađi sin Ivana Groznog — mali Dimitrije. Za to je vreme zemlja uživala mir. ali. dobićemo vrlo tmurnu sliku moskovske države. i unutrašnji i spoljašnji. papski dvor i moćni isusovački red spremaju u tišini veliku političku akciju protiv šizmatičke Moskve. na dvoru je uspeo da sebi osigura položaj još i kao rođak carevićev. budući car. on je upravljao moskovskom Rusijom. kada se desila. sa otmenim. Jedna tragična i krvava epizoda iz tog vremena izgleda da nije onda. U unutrašnjoj politici bio je omiljen kod srednjeg staleža. to je bilo zatišje pred buru. prijatelj i zastupnik interesa običnog plemstva i građana. Poljsko-litvanska država rovari na zapadnim i jugozapadnim granicama. uzimajući ulogu sasvim nalik na onu. ubice mitropolita Filipa. Borisa Godunova. umno potpuno nerazvijen i sasvim lišen volje. 1591. Romanov je umro. u svome gradu Ugliču. Dva kneza predstavljala su najviše veleposedničko plemstvo — boljarski stalež. Boris je bio kao stvoren za najvažniju ulogu u državi. a od sedme redovne žene Ivana Groznog.). Živeo je još. U takvim prilikama bilo je jasno da jedino može vladati careva okolina. pa ih izvodi u većem ili u manjem stilu. Krimski han stalno sprema upade. ljubimca Ivanova. bar prema pričanju nekih savremenika. Miljenik Ivana Groznoga. pokazivao je očigledne znakove degeneracije. a sem toga od mnogih nije smatran kao zakonito dete. sasvim vladalačkim. koji se proslavio pri odbrani Pskova od Batorija. Od godine 1587. kneza Mstislavskog. udeoni knez uglički (na severu od Volge u jaroslavskoj pokrajini). uz učešće moskovskog građanstva. šuraka Todorova. dok je Romanov bio predstavnik boljara bez kneževske titule. naivan. A u to mutno vreme na prestolu moskovskom nalazi se jedan mladić. čak u svom vlastitom vrtu. Bjeljskog su proterali. kneza Ivana Šujskog. stranačku pocepanost. plemića. Baš u vreme o kom govorimo pošlo je za rukom Rimu. sa lepim glasom. Pristaša mira. jer je bio rođen od pete venčane. koje su u begstvo naterali ne samo socijalna beda nego i politički motivi. moskovskog mitropolita uzdigao na stepen avtokefalnog patrijarha. svirepog dželata. koji je ostao uz Borisa Godunova. Švedska nije nikako prijatelj Moskve. maja 1591. Mstislavskog su nasilno zakaluđerili. koja je zaista tražila sređenu miroljubivu politiku. ne zna se tačno iz kojih sve razloga. pošto nije uspela njihova prvobitna namera. kako da se ta okolina sastavi. Tako je Godunov ostao sam kao neograničeni gospodar Rusije uz umno nesposobnog cara (1587. i veliki poštovalac svetovne prosvete. impozantna pojava. izazvala preveliku uzbunu. jer se oženio ćerkom najstrašnijeg „opričnjika“ Maljute Skuratova. manirima. on je lično uspeo da ne uzme neposrednog učešća u zločinima „opričnog“ režima. do duše. koju su imali srednji staleži u zapadnoj i srednjoj Evropi za vreme borbe kraljeva i njihovih vasala. stasit. u isto vreme. Kad tome svemu dodamo izvesne nemire u sredini gradskog stanovništva. Od te katastrofe spasao se jedino knez Vasilije Šujski. koji je nasledio tog izvanredno talentovanog ali nesumnjivo nenormalnog cara. on je 1589. često pomaganih. Želeći da crkveni položaj Moskve učvrsti.je politička borba između carske vlasti i kneževsko-boljarskog staleža. U toj se borbi srednje i niže plemstvo sve više ističe na strani carevoj. Veoma lep. i to: ujaka Todorova Nikitu Romanova. Namesništvo se vrlo brzo raspalo. o kom su govorili da jako liči na oca. a uz to je bio mladom caru najbliži srodnik. da putem Unije učvrsti svoj položaj u Ukrajini. jer je patio od epilepsije. — ali taj Dimitrije. boljara veoma znatnog porekla ali malog uma. Najzad. Zabeleženi su i neredi. da se Rusija izmiri sa jedinospasavajućom rimskom crkvom. čovek usko vezan sa „Opričnjinom“. koji je bio oženjen njegovom sestrom. zaštitnik sveštenstva. a uvek toleriranih od poljsko-litvanskih vlasti. 15. gde je većina Šujskih poginula. i gde se. do početka god. prema tome. naimenovao neku vrstu namesničkog direktorija sa pet lica. a donekle čak i žeđ za pljačkaškim životom. istina. Ivan Grozni je. poginuo je 29 . dok su Ivana Šujskog sa celim njegovim rodom oterali u daleko progonstvo. prekinut samo jednom velikom navalom Tatara god. Godunov i Bjeljski bili su ljudi iz „Opričnjine“. Sem toga Boris beše zatočnik što tešnjih ekonomskih veza sa Evropom. bar prestoničkog. ljude i prilike.

Borisova prijatelja.“ Njegov je uspeh olakšalo suparništvo između drugih velikaša. a među njima i jednog agenta moskovske vlade. brat od ujaka počivšeg cara i glava neobično popularne porodice Romanova. koje je prema njemu imao patrijarh. Uprava je prešla u ruke patrijarha. koja je silno delovala na savremenike. prema rečima jednoga savremenika. te se povukla u manastir. Prema drugoj legendi. Uz nju je otišao u manastir. Zemlja se ipak zaklela njoj na vernost. i boljarskog saveta „Dume. nikle su dve legende o ovom tragičnom i nejasnom događaju: prema jednoj. Tako je Boris na koncu konca bio jednoglasno izabran i nakon tobožnjeg dugog odricanja i ponovnih molbi sabora i gomile i pretnje patrijarha da će na njega baciti prokletstvo. da su anđeli došli po njegovu svetu dušu i da je on s njima govorio. i već su se onda sigurno kovale zavere. plemenitog i jakog karaktera i velike pameti. Boris. Zadatak sabora bio je vrlo važan: trebalo je izabrati cara! Moskva. jer je bilo jasno da Todor neće imati dece. koja je svet bacila u očajanje i čak ga dovela do ljudožderstva. Uz to su se javile i neke tamne intrige. Sam tekst zakletve. pozivajući se na božju volju. a mesto njega bio je ubijen sin mesnog popa. nije se osećao siguran na prestolu. Zbog gladi mase robova behu od gospodara isterane iz kuća. Dimitrija je spasla od ruku ubica njegova okolina. sam čovek neobične lepote. Ali su prve godine njegove vladavine prošle u potpunom miru. „rabo-car“ t. a sa poljske strane širile su se neke čudne vesti. kao što je i živeo. ne samo njegovo potajno rovarenje uz rasipanje novca među birače — članove sabora i među prestonički puk. dok je drugi njihov deo bežao preko granice. Pričalo se. ali ne kao kaluđer. Našli su ga sa presečenim grkljanom. koje su uskoro urodile plodom. koja je bila baština Kaljitina doma. koja je bila sva u vrenju i samo čekala znak za upad. osećala se vrlo čudno u ovoj novoj. februara 1598. Iako izabran od cele zemlje. koju je propisao zemlji. toliko neobičnoj situaciji. Taj dugo očekivani znak dala je jedna ličnost tamnog i nepoznatog porekla. Te mase su stvarale čitave čete razbojnika. svedočio je o nesigurnosti i nekoj plašnji nosioca vrhovne vlasti. Ona je našla da se Dimitrije sam ubio. koja će živeti. uticao na saborsku većinu. igrajući se sa nožem i dobivši napad epilepsije za vreme igre. Izaslata je odmah na lice mesta istražna komisija. te su bile nastavak prethodnog carovanja. njegova udovica Irina zakaluđerila se kao „velika inokinja“ Aleksandra. Kandidata bez kneževske titule bila su dva: Todor-Nikitić Romanov. Jedino je bio jasan rezultat: nakon smrti Todorove presto će ostati bez zakonitog naslednika. koja je izbila desetak godina docnije. i uz njega šurak carski i doskorašnji namesnik Boris Todorović Godunov. Boljarski stalež držao se veoma rezervisano prema Borisu. doveli su Borisa na presto „moskovski i sve Rusije. Bilo je više kandidata. Ne samo simpatije. koji je. Todor je mirno umro sa blaženim osmehom na ustima.“ Privremena vlada sazvala je zemaljski sabor. i da će Boris možda i samu glavu. pa su to nastavili posle i istoričari tako. i potomaka litvanskog velikog kneza Gedimina. taj. 30 . koji su sačinjavali saborsku većinu. prirodno. Oko ove tajne već su savremenici lomili koplja. nego kao gost-zatvorenik njen brat Boris. iz kneževskog reda potomaka legendarnog Rurika i istoriskih Vladimira Svetog i Aleksandra Nevskog. Građani su bili osuđeni na teške kazne za ubistvo „nevinih“ ljudi i čak je zvono sa gradskog zvonika otišlo u Sibir! Ali za vreme Velike Bune. nego samo lične koterije. ne zna se pozitivno da li prave ili fiktivne i u koliko udešene od tajne policije. koji nisu imali iza sebe neke jače stranke sa određenim socijalno-političkim programom. ali svakako položaj izgubiti. ako Dimitrije postane car. čak u blizini same Moskve. čiji je šef Todor bio nasilno zakaluđeren (Filaret). veoma opasnim po Borisa. Iza toga su došli progoni najuglednijih boljara sa Romanovima na čelu. Najzad došla je strašna glad.carević Dimptrije. 7. Boris je primio carski venac. da ni dan današnji nema opšte primljenog rešenja ove zagonetke. poubijao je više ljudi. Boris je naredio ubistvo eventualnog kandidata za ruski presto. u Ukrajinu. car iz robova. ako se i dalje bude opirao. koju je uživao kod srednjih staleža. Tako imamo tri objašnjenja za jedno isto delo. Čim je Todor umro. Jova. Na pitanje o nasleđu prestola Todor je odgovarao neodređeno. Nakon nekoliko mirnih godina nastale su među boljarima neke zavere. nego i socijalni program Bo-risov i popularnost. Narod se odmah pobunio. sa knezom Vasilijem Šujskim. te se nekoliko meseci docnije krunisao sa velikom raskoši i sjajem. j. kada je Boris bio samo namesnik.

„a čak i od carice Marije. Glavna vojska Borisova naslednika prešla je na stranu pretendenta. koji još i danas veruju. kao sin njen i Ivanov. Ovaj spletkaš. a najzad je na grozan način bio ubijen nesrećni car Todor i njegova majka.. u kojoj su se članovi uglednih kneževskih porodica mogli naći pored odbeglog boljarskog roba ili uz kozaka. da caru preti opasnost od Poljaka. to se još uvek ne zna pouzdano. jer je Šujski odmah počeo da ponovo sprema zavere. pomilovao ga. počeo je na kraju širiti glasove. Boris je. i poginuo je zajedno sa svojim doglavnikom Basmanovim. zatim. i čast. slobodnog čoveka vojnika bez određenog građanskog zanimanja i staleške pripadnosti. imao pored toga i nešto evropskog obrazovanja. Dimitrije je stavio Šujskog pod istragu. predao ga sudu zemaljskog sabora i. naročito zbog oholog ponašanja njegove verenice — carice. što je učinilo najveći utisak i na savremenike i na potomstvo. t. koji je prvo tvrdio da se Dimitrije sam ubio. ali bezumni i lakomisleni postupak stao je Dimitrija glave. da umiri svet. da je Samozvanac zaista bio pravi Dimitrije. Kad je Boris umro. Njega su priznali i pomogli mnogi poljski velikaši. Šujski i njegove pristaše pobuniše narod vešću. Dimitrije se našao gotovo usamljen pred zaverenicima. koja je zajedno sa ocem i velikom poljskom pratnjom na svakom koraku vređala verske osećaje i nacionalni ponos Moskovljana. pa mu je vratio i imanje. da je Dimitrije bio samozvanac. kako je Boris naredio da se ubije carević i kako je ta naredba bila izvršena. udove Ivana Groznog. te. nego i istoričarima. pred zoru. poljski kralj. i da je pripremljen za svoju ulogu veoma verovatno u krugovima moskovskih boljara. zaverenici se uputiše dvorcu. Ovaj plemeniti. Dva dana kasnije vođa zavere Vasilije Šujski bio je od svojih pristaša izvikan za cara. Sa rezervom i vrlo oprezno pomagao je novog Dimitrija i Sigismund III Vaza. da mu se lice nije moglo raspoznati. kao najstariji 31 . Iako je popularnost Dimitrijeva počela nešto da opada zbog njegova slobodoumlja i nepažnje prema izvesnim običajima i praznovericama predaka. opijene vinom svadbene gozbe (car se tek pre desetak dana venčao). papski dvor i masa ruskih političkih begunaca. da Dimitrije nije bio samo varalica nego i prevaren. 17. dok je carevna Ksenija ostavljena za utehu lažnom Dimitriju. gde su već ranije uspeli da nameste kao stražare svoje pouzdane ljude. Ubijenog Dimitrija izmrcvarili su tako grozno. i Rusa i stranaca. poljske plemkinje. „jeretik. imponovale su ne samo savremenicima. maja 1606. s kojima je Dimitrije istupao. koji se prvo tajno. Ono. Dok je bio živ Boris. — ali ko je on bio po svome poreklu. i naredio je. pa i na istoričare. iako se Moskva zaklela na vernost njegovoj udovici i sinu Todoru. koji se tobož čudom spasao od ubica. Odmah se stvorila nova legenda. da je on bio ubeđen u svoje carsko ime i poreklo. i položaj i doveo ga u svoju najbližu okolinu.Pojavio se beše neki mladić. j. onda da je bio ubijen i da ga treba proglasiti za mučenika. Veština i sigurnost. Stupajući na presto on je objavio. donekle. — šarena jedna gomila. Današnja većina istoričara složna je u tome. Dimitrije i njegovo šareno društvo nisu mogli postići trajna uspeha ni napredovati prema Moskvi. predložio da se poginuli carević Dimitrije proglasi za svetog mučenika. j.“ po naslednom pravu. da je bio čovek sa lepim državničkim i vojničkim sposobnostima. t. njegova porodica nije mogla da se održi na vlasti. a onda sasvim javno predstavljao kao carević Dimitrije. dok je narod udarao na Poljake. kad ga je sabor osudio na smrt. da nije bio ubijen nego da je spašen i da je pretendent doista pravi Dimitrije. bar javno.“ i da je pravog carevića ubio Godunov u Ugliču. Novi Dimitrije je svečano ušao u Moskvu. tako da ima istoričara. Potpuno je dokazano da je bio čovek moskovskog vaspitanja iako je. malobrojnim intimnim prijateljima. to je ponašanje Dimitrijevo u aferi Vasilija Šujskog. koji je pre godinu dana prešao sa celom carskom vojskom na njegovu stranu. oduševljeno pozdravljen od cele zemlje. i kako je novi car samozvanac. Ali. da je bio dobar govornik i u glavnom veoma privlačna pojava. ipak je Dimitrije bio još dovoljno jak da osujeti otvorenu bunu. da se njegove mošti prenesu iz Ugliča u Moskvu. kako mu je i ovog puta uspelo da se božjom milošću spase iz ruku ubica. a da je „blagovjerni gospodar car i veliki knez Vasilije Ivanović blagoizvoleo stupiti na presto po molbi sviju staleža moskovske države. na to je Borisova porodica zbačena s prestola i internirana u njihovoj boljarskoj kući.

behu šarena gomila: tu su se viđale u velikom broju strane avanturiste — poglavito Poljaci. Međutim je telo ubijenog lažnog Dimitrija ležalo izmrcvareno. te zločince. robova i kmetova-seljaka protiv gospode i bogataša.. da neće slušati lažne dostave i da neće kažnjavati zajedno sa krivcima i njihove nedužne rođake. baštine i spahiluke. upereni protiv njegove vladavine. sve dotle.. On je stvorio svoju prestonicu kraj Moskve. a njegov pepeo je odnelo topovsko zrno u pravcu odakle je Dimitrije došao. seljaštvo i robovi. igumani. j. pa čak i boljari. pošto su u njima sudelovali svi staleži moskovskog društva. Tatari i Čeremisi (divlja plemena sa Volge) zaratiše na ljude ukrajinskih i sjeverskih gradova i srezova. izvrgnuto ruglu. tako da je moskovska država došla na rub propasti. naročito. „boljarski ljudi (t. kao ovce koje nemaju pastira“. „Po naredbi cara Vasilija“. te počeše po gradovima hapsiti načelnike i bacati ih u tamnice i razoravati imanja i domove svoje gospode i pleniti njihovu imovinu. i vladike. U Tušinu beše imenovan čak i patrijarh sve Rusije. a pse hraniše na oltarima. Tušinski tabor imao je pretenziju da bude prava carska prestonica. U ovu borbu su se posle umešali tuđinci. veli savremenik. stvorio se tip takozvanog „pereljota“. Dolaskom Vasilija Šujskog za cara nije bila rešena politička kriza moskovske Rusije. kaže jedan savremenik. ali mu to nije pošlo za rukom. „Ljudi su se kolebali tamo-amo. koji je prošao kroz sito i rešeto. za razliku od prvog samozvanca. njima se pridružiše građani sa Ukrajine. odbegli robovi i pobunjeni kmetovi. koji su se u mirno vreme bavili gradskim zanatima i sitnom trgovinom). Odmah po tom javio se drugi lažni Dimitrije. pa im obećavaju boljarske žene. pored njih. jedna obična varalica. vojnici stalnog kadra. Susedstvo dve prestonice delovalo je porazno na ondašnji politički moral. Njegove pristaše. „naređuju boljarskim robovima da ubijaju njihove boljare. plemići. t. bivši boljar Todor Romanov. „skupili su se“.“ Sami događaji ovog dela „Velike Bune“ razvijali su se sledećim redom: prvo je izbila čisto socijalna buna Bolotnjikova. i kozaci. dok drugi odlični pisac i viđeni učesnik događaja. „Buntovnici“. U njima se svet pozivao na ubistva i pljačku. takozvani „Tušinci“. kozaci. lopova ili zločinca. predstavljao je otvorenu pobunu siromaha. U sabornoj crkvi car Vasilije se zakleo. gde se drhteći još držao car Vasilije. kaluđer Trojickog Manastira. protuvama i lopovima bez imena naređuju da ubijaju bogate trgovce i uopšte trgovački stalež i da pljačkaju njihovu imovinu i pozivaju ih. i strelci (t. koji je „ručavao kod cara Vasilija a večeravao kod cara Dimitrija“. priča jedan od ondašnjih svedoka.. dok im nije još pošlo za rukom da osvoje Moskvu. čoveka. Ali su se uskoro saveznici razišli. a u isto vreme. govori kako je ruska zemlja „sva pala u bezumno stanje“. pa je onda spaljeno.j. da neće bez svojih boljara osuđivati na smrt i gubitak imanja svoje podanike. jednog odbeglog velikaškog roba. vele izveštaji vladinih agenata. te je i na jednoj i na 32 . pa se plemićska vojska Ljapunova pridružila caru Vasiliju. Ovo je veoma zanimljiv prilog karakteristici ondašnje potpune pometnje u pojmovima sviju društvenih staleža. Ali je „Vor“ ipak postigao velike uspehe. roblje i druga čeljad) i seljaci. Taj čovek. U borbi nisu ništa i nikoga štedeli Isti Paljicin priča kako u crkvama zatvarahu konje. Neki podaci kazuju. Ovi su pokreti imali izrazito socijalno obeležje. Njemu je Moskva dala ime „vora“. vladika Filaret. Proglasi Bolotnjikova bili su veoma karakteristični u tom pogledu. od vremena prvog samozvanca mitropolit rostovski. pa kozaci. Socijalno-revolucionarni pokret Bolotnjikova bio je posle toga u krvi ugušen. sveštenstvo. knez Katirev-Rostovski. k sebi i hoće da im dadu i boljarsko zvanje i vojvodsko. a putirima svete tajne služahu se za pijančenje. Veliki broj pokrajina i gradova potpao je pod njegovu vlast. koji se tobože spasao od zločinaca i boljara. Vrlo su brzo izbili jaki pokreti. tamnog porekla.. robovao po turskim galijama i proputovao veliki deo Evrope. Vladavina Šujskog i po svom postanku i po poreklu samog cara i po sastavu njegove okoline beše očigledna reakcija boljarskog staleža. što su tobože izdali moskovsku državu i ubijali ljude cara Vasilija. trgovci. formalno vezan sa imenom cara Dimitrija. Pokret Balotnjikova. j. Avramije Paljicin. da je Šujski imao s početka težnju da se osloni na nešto širu socijalnu bazu. te ih robljahu i imetak im pljačkahu“. u selu Tušinu.“ Odziv na ove proglase bio je izvanredno velik. bio je.potomak Aleksandra Nevskog.“ Taj pokret bio je jedno vreme podupiran od čitavog plemstva južne Velikorusije sa vatrenim političarima-vođama srednjeg plemstva braćom Ljapunovima na čelu.

kozaka i pobunjenih kmetova i robova pustošile su zemlju. staležima se obezbeđuje izvestan minimum prava. koji to budu zaslužili i da će svima dopustiti putovanje u inostranstvo radi školovanja. na putu Smoljensk—Moskva). nego je cara Vasilija i njegovu braću poveo sa sobom u Poljsku. Poljski kralj Sigismund III Vaza našao se pobuđen da zbog tog švedskog posredovanja i sam ustane protiv Rusije. od koga su tražili još i to. 4. i dalje plamtio građanski rat. Čete Poljaka. ondašnja nada moskovske Rusije. Kada je taj carev brat. da naredi Smoljensku da se preda Sigismundu. a oni koji su ostali uporni bili su jednostavno internirani u Poljskoj. umro je verovatno od tifusa. o pogodbama. naročito su tom prilikom stradale spahije i bogato građanstvo. Švedsku intervenciju tražila je vlada cara Vasilija. Skopin je za to vreme čistio zemlju od neprijatelja i usled. naročito njeno pravoslavlje. u „Veliku povelju o slobodama engleskog naroda“ (1215. Veliku su brigu imali sastavljači ugovora o tom. da će unapređivati one „manje“ ljude. dok je drugi deo ruskih Tušinaca otišao u logor Sigismundov. pod kojima Vladislav treba da vlada moskovskom državom. vešto je spremio teren za kraljevića Vladislava. uzevši pod nadzor i patrijarha i boljare namesnike. Na čelu zajedničkog švedsko-ruskog odreda nalazio se nećak carev. toga se položaj cara Vasilija očigledno popravljao. da mole Vladislava da izvoli primiti carski venac i preći u pravoslavlje. Svu vlast car vrši zajedno sa Boljarskom Dumom. cara Vasilija su zbacili s prestola i nasilno zakaluđerili. U novom ugovoru izostavljena je zanimljiva tačka iz prvog. sastavljena od sedam boljara. da dovedu na moskovski presto Vladislava. i da se onda stvori na istoku Evrope jedna ogromna država pod njegovom vlašću. za vrlo kratko vreme njega nije bilo više u životu. Moskva se zaklela na vernost poljskom kraljeviću „caru Vladislavu Žigimontoviću“. Žolkjevski. Oni su radili na tom da sam Sigismund postane car moskovski. j. počeli posredovati u moskovskim poslovima. da se sačuvaju neokrnjeni stari običaji zemlje.) ili u „Zlatnu bulu“ kralja Andrije (1222. posednuta od jakih odreda poljskih 33 . Šveđani i Poljaci. Krenuvši u rat on je naredio Poljacima da napuste „Vora“ i da stupe pod kraljevske zastave. Ali veliki deo Poljaka i ruskih Tušinaca ostao je ipak uz „Vora“. kao zarobljenike. zakonodavstvo izdaje uz saradnju „Saveta cele zemlje“. kao što je već bio kralj poljski i veliki knez litvanski. a najuglednije ljude u Moskvi uputio je Sigismundu pod Smoljensk kao „veliko poslanstvo“. U tom je smislu činjen pritisak na „veliko poslanstvo“. videći da je Moskva lak plen za preduzimljive susede. dok se poslanstvo pocepalo: jedni su učinili po volji Sigismundu. Na kraju krajeva Smoljensk je bio primoran na kapitulaciju. On nije samo zaposeo Kremlj. sjajno obdaren vojničkim i političkim sposobnostima. Ali na jednom ručku kod carskog brata Skopinu je pozlilo. pa mu ponudio da izabere njegova sina Vladislava za ruskog cara. Zajednička socijalna opasnost revolucionarnog prevrata pobudila je srednje staleže da traže nekakav kompromis. Svaka trgovina i svaki saobraćaj po rekama bio je obustavljen. Vođa poljske vojske. I u jednom i u drugom ugovoru glavne su misli ove: carska vlast dobija karakter ograničene vlasti. u kojoj car obećava. nalik na ona. eventualnog naslednika prestola i suparnika njenog muža. da je ona otrovala Skopina. Međutim su stranci. te je privremena vlada. Zemaljskog Sabora. Javno mnenje optuživalo je međutim ženu careva brata. međutim. februara. Bio je tom prilikom izrađen i ugovor. predala Moskvu u ruke poljskom vojnom odredu. knez Mihajlo Šujski-Skopin. i zbog svoje nesposobnosti i zbog neplaćanja plate vojnicima-strancima. a očigledna opasnost za sam opstanak samostalne države i crkve takođe je delovala na njihovo zbližavanje i davala započe-toj borbi nacionalno-verski karakter. Najzanimljivija epizoda građanskog rata onog doba bila je šesnaestomesečna opsada Trojickog Manastira od strane Tušinaca i Poljaka. U Rusiji je. u Moskvi se digla buna.). nalik na onaj od 4. Kralju Sigismundu i njegovoj okolini nije bilo mnogo stalo do toga. februara 1610. t. mlad čovek. godine zaključen je prvi ugovor između ruskih pristaša Vladislavljevih i kralja Sigismunda. u kojoj su posada i kaluđeri pokazali mnogo junaštva i o kojoj su se pričale čitave legende. u svoje doba.drugoj strani tražio obilatu nagradu samo zato što je „pripoznao istinitog gospodara“. Moskva. Iz straha pred „Vorom“. koja su bila uneta. izgubio bitku sa Poljacima (kod sela Klušina.

Velika popularnost porodice Romanova. koji se smatrao veoma mirnim i prema tome pogodnim za ostatke boljarskog staleža. Ljapunova. likvidirana je. Zbog toga su. stvorila je pogodnu bazu i prestonicu u Jaroslavu na Volgi. bogati i slobodni seljaci severne Rusije. nižegorodska vojska osvojila je sever i istok moskovske države. Donete su važne odluke protiv kmetova i robova. Rusija je tako ponovo dobila cara. koji je izabrao triumvirat za upravljanje zemljom. godine sastao se u logoru kraj Moskve zemaljski sabor. vojskovođa drugog reda. koji su opet jako digli glavu. obnovljene su središnje državne ustanove. najposle osobine samog kandidata. sastavljena i od mobilisanih spahija i od gradskih odreda i od kozaka. Patrijarh. Za vođu ove vojske bi izabran knez Dimitrije Požarski. marta 1611. pod Moskvom se javlja ogromna nacionalna ruska vojska. Ali nisu iščeznuli socijalni. U junu 1611. Njemu se pridružiše mnogi drugi gradovi. Po detaljnim odlukama Sabora uprava zemlje beše uređena po starinskim propisima. bili su zastupljeni i kozaci.vojnika. Poljaci većim delom zapalili rusku prestonicu. u času velike opasnosti. njihove dobre veze sa kozacima kao i sa drugim staležima. priznata od velike većine zemlje. Ali to nije smirilo pokret. uskoro je stvoreno drugo središte rada za spasavanje zemlje. U nj su ušle spomenute vođe kozaka i vođa plemstva Prokop Ljapunov. Ona je tako. kozacima je oduzeto pravo. Polako i veoma oprezno. Nominelna sveruska boljarska vlada. 30. pa i seosko stanovništvo. pa su ga mučki ubili. 3) da se bira neki član velikih domaćih porodica. Bogati ljudi pozajmljivali su državi velike novčane svote. koje su odgovarale ministarstvima finansija. Drugi slični proglasi upućivani su iz Troickog Manastira i iz mnogih gradova. kao i samog Filareta. predala je najposle poljska odbrana Kremlj ruskoj vojsci. Na sazvani zemaljski sabor došlo je veliko mnoštvo poslanika sveštenstva. ali je u njoj ipak došlo do okršaja sa Poljacima i do otvorene bune. u kojima se sad pojavio običaj da se uzajamno dopisuju. Nakon junačke odbrane i strašnih muka od gladi. a na niže gradske staleže udariše nove namete i poreze. To ima uspeha. 17. ali čovek pošten i hrabar. koja je bila u opsadi zajedno sa Poljacima. Mnogo je ovome uspehu Romanova doprinela i njihova veza sa starom dinastijom. kao vođa naroda. sačuvala svoju državnu samostalnost. naročito posle razilaska velikog dela spahiske vojske. 34 . da saopštavaju jedni drugima vesti i predlažu mere za zajedničku odbranu od neprijatelja. da je mogla podići i izdržavati čitave odrede spahiske konjice i gradsko-seljačke pešadije. Bogati trgovački grad Nižnji Novgorod sa svojim uglednim građaninom Kosmom Miljinim stao je na čelo pokreta. god. a njeni članovi su bili poslati na svoje baštine. god. na čelu sa tušinskim boljarima knezom Trubeckim i atamanom Zaruckim (Tušinski „car“ bio je u decembru 1610. kojima je naređeno da se vrate svojim gospodarima. 2) da se ne bira sin drugog lažnog Dimitrija. šesnaestogodišnji sin mitropolita Filareta. doveli su do izbora Mihajlova. Ova poslednja odluka bila je sudbonosna po ceo pokret: kozaci su pozvali na razgovor vođu plemstva. juna 1611. Nakon dugog većanja i mnogih spletaka donete su ove odluke: 1) da se ne bira nikakav stranac za cara. policije i pravde jedne moderne države. upućivao je proglase na narod. građanstva i slobodnih seljaka.. da dodeljivanjem spahiluka ulaze u red spahija. nije mogla da stane na čelo pokreta. u kojima ga je pozivao da istraje u borbi. vojske. nacionalni i verski motivi za njegovu obnovu. i onda je razbila konačno Poljake pod Moskvom. uz saradnju jednog dela kozaka sa Trubeckim na čelu. ubijen). I zbilja. Gradska buržoazija uspela je tim sredstvima da prikupi toliko novca. Najzad bi jednoglasno izabran za cara Mihajlo Romanov. Tako je propao prvi pokušaj jedne nacionalne akcije. plemstva. boreći se sa izvanredno velikim teškoćama. Većina plemstva i gradskih odreda odmah napusti logor.

U unutrašnjim odnosima litavsko-ruske države opaža se već u XIV stoleću jako razvijanje feudalizma. ujedinjenu vojsku. venčao se sa Jadvigom i postao poljski kralj. U ovo doba. On je bio pozvan od poljskih velikaša da bude muž njihove kraljice Jadvige. Jagajlo je prešao iz pravoslavlja u katoličanstvo. Seljački stalež. Od 1466. Volinija i kijevski kraj neposredno potčinjeni Poljskoj. zajednički novac i najzad zajednički zemaljski sabor za rešavanje važnijih poslova. i to u većem razmaku vremena. Reformacija u Evropi imala je odjeka i u litavskoruskoj državi. zajedničku diplomatiju. isto kao i litavske. naročito u njenom litavskom delu. kao i cela jugozapadna Rusija. Zapadna i jugozapadna Rusija od XIV-XVII stoleća Dok Galicija pod Kazimirom Velikim postaje sastavni deo Poljske. kao donekle i u ruskim. zbog kojih se sukobljavaju Poljska i Litvanska. prelazile Poljacima. i tokom prve polovine XVII stoleća. a za suzbijanje reformacije javljaju se mnogobrojni Isusovci. potpada pod kmetovsku zavisnost i potpuno gubi svoju slobodu u korist vlastele. posle Florentinskog Sabora i progona iz Moskve mitropolita unijata Isidora. posle tih veza sa Poljskom. da je bilo mnogo migracija stanovništva. koji je strašno od Tatara nastradao. koji je u starim litavskim kneževinama. Crkveni život litavsko-ruske države je dosta bujan. Pa i sam Kijev. tako su sada mnoge važne ruske porodice. Govorilo se. i kneževine. a naročito zbog Smoljenska (koji je od 1395. Godine 1569. Istina je. Podolija. da će Poljaci postati gospodari i da će savezna država biti u stvari Poljska. Iako je litavskoruska država sačuvala svoje autonomno zakonodavstvo. Tako je došlo do prve unije litavske države sa Poljskom. kijevski kraj. Kao što su ranije ugledne litavske porodice postajale ruske. Obe države imaju zajednički zakon o podanstvu sa preimućstvima u korist katolika. najviše po statutima pozajmljenim iz Nemačke. a sredinom XV veka učinjeni su pokušaji stvaranja unije. Borbu za pravoslavlje preduzimale su neke velikaške 35 . Ali svakako zemlja nije bila toliko prazna koliko se to ranije smatralo.GLAVA XI. da je Litva. Vodi se borba između Istočne i Zapadne Crkve.). godine sastavni deo litavsko-ruske države) izbijale su često borbe između litavsko-ruske i moskovske države. Posle smrti poslednjeg Jagelonca Sigismunda Avgusta obe države treba da biraju zajedničkog kralja. Zbog graničnih malih kneževina. dosta se brzo i znatno oporavio i postao je opet važno trgovačko središte. ipak je već onda bilo jasno. Gradski život ne razvija se jako. Od značaja je vladavina u litavsko-ruskoj državi kneza Jagajla (1382. opaki i opasni Nemački Red je postao poljski vazal. i drugi gradovi. do 1501. Zato su se litavski poslanici čitavih devet meseci odupirali aktu Unije. Podljašje i Crna Rusija ostaju kao zemlje. imala nekoliko velikih knezova i u toku više desetina godina bila gotovo odvojena od Poljske. ali gradovi ipak uživaju samoupravu. na zemaljskom saboru Poljske i velike kneževine Litavske u Ljubljinu zaključena je Unija. koji se tiču obeju država. širi katoličanstvo. Nesumnjivo je. da je jugozapadna Rusija bila potpuno opustošena tatarskom invazijom. dok su Podolija. i mnogi poljski običaji i zakoni. Ali to je shvatanje napušteno. sve do Ljubljinske Unije sačuvala svoju državnu samostalnost. bio slobodan. odselio na severoistok i da je nešto karpatskih ljudi došlo u basen Dnjepra. izgubili su svoj pređašnji značaj. kao što je i u XVI veku. da se jedan deo njegov zaista. Odmah iza Ljubljinske Unije otpočeo je politički i književni rad i za pripremanje crkvene unije. Između drugih sredstava upotrebljeni su i progoni pravoslavnih da se nateraju na prelaz u katoličanstvo. godine. Livonija. takozvani Litavski statut. 1386. da je ostala gotovo prazna i da je tek za vreme litavsko-ruske države ponovo naseljena novim stanovništvom sa Karpata. Volinija. za vreme od 1390. Ali i Kijev. da se. Prirodno je ipak. koja je onda vodila rat sa Moskvom. Zajednica sa Poljskom mnogo je olakšala položaj litavsko-ruske države prema Nemcima. takozvani Senat ili Radu. objavljena je kao svojina obeju zemalja. veliki broj ruskih porodica napustio je rusku narodnost i pretopio se u Poljake. ujedinjeni gornji dom.

jer je većina vladika zazirala od ovog mešanja mirjana u crkvene poslove. i zato predstavlja golemu opasnost za Poljsku i njeno socijalno uređenje. i politički emigrant iz Moskve. nije potpuno rasvetljeno. unijati su sačuvali crkveno-slovenski jezik u službi božjoj. Zato se neke vladike dogovore i na čelu sa luckim episkopom Kirilom Terleckim zaključe godine 1595. Tokom XVI. kad su kozaci pod znamenitim hetmanom Petrom Konaševićem-Sagajdačnim. ono je sebi slobodno biralo vođe. Pokušaj Batorija da ukine kozačke slobode izazvalo je bune kozačkih pripadnika. prema potrebama. Bune su te bile krvavo ugušene. koji su napustili uređene predele države. naročito onda. utvrđeni logor na ostrvu Hortici na donjem Dnjepru. a poljska vlada je surovo kaznila polocke građane. Poljacima je pošlo nekoliko puta za rukom da potuku kozake u otvorenoj borbi ili da nameste svoje ljude za hetmane. da se obnovi kijevska pravoslavna mitropolija. U glavnom. koji su. U taj se logor slobodnih vitezova (licara) primao svaki čovek. Odmah je došlo do raskida između članova sabora. Priznavši papsko prvenstvo i dogmate katoličke crkve. takođe je ozbiljno podržavao pravoslavnu crkvu. uniju sa papskom stolicom. išli protiv cara Mihajla i to pod samu Moskvu. koji je trebao da bude regulisan naročitim registrom (samo se onaj priznavao kao kozak. a bilo je i više fizičkih sukoba između pristalica dveju crkava. Godine 1596. koje su stalno pustošili Tatari naročito pak duž Dnjepra. Žene su bile isključene iz tog društva. gde se stvorila takozvana Slobodska Ukrajina. pričešće u dva vida i pravo da se sveštenici žene. godine. koje počiva na kmetovskoj zavisnosti seljaka. i s toga im je ona. naročito godine 1559. koji je osnovao visoku teološku školu. Broj kozaka je sveden na 1200. Jak pokret crkvenih bratstava po gradovima. koji je unet u spisak). 36 . knez Andrija Kurpski. podvrgli se riziku stalne borbe sa Tatarima i Turcima. na primer u Kijevu. Godine 1621. za zavisne od spahija. On je živo radio i na tom. Od 1638. poljska vlada preduzela je mere za ograničavanje prava kozačke vojske i samog broja kozaka. Ove su borbe trajale sa prekidima od 1625—1638. Najveći uspeh postigla je unija u Galiciji i u Belorusiji. a od velikaša naročito knez Konstantin Ostroški. Vilni i drugim mestima. koji su ostali verni pravoslavlju. i onih. kozačko pravo je sasvim ukinuto. Slobodno kozaštvo veoma je primamljivo za mase seljaka-kmetova.. Uz to se produžuju i progonstva pravoslavnih i socijalno ugnjetavanje ukrajinske seljačke mase. Već u XV veku u južnim predelima litavsko-ruske države. javljaju se družine kozaka. došlo je do obnove kijevske pravoslavne mitropolije pod mitropolitom Petrom Mogilom. Naročito je znamenita bila pobuna građanstva grada Polocka koje je ubilo i izmrcvarilo polockog unijatskog vladiku Josafata Kuncevića. Lavovu. Od kraja XVI stoleća kozaci dolaze u sukob sa Poljskom. Odmah iza toga nastaje borba poljske vlade protiv kozačkih sloboda. kralj i vlada priznali su uniju i pravoslavna crkva je postala nezakonita. a donekle i nacionalnog porekla.porodice. sastao se veliki crkveni pravoslavni sabor u Brestu. Pri kraju ovog doba počelo je iseljavanje pobeđenih kozaka u moskovske predele. Sagajdačni je organizovao autonomno kozaštvo. Poreklo njeno. Ali se u tom krila i neka opasnost. Ali su kozaci bili u više mahova veoma potrebni Poljskoj. mešovitog staleškog. držimo. Oni nemaju više prava da sebi biraju hetmana i pukovnike. morala davati široke povlastice. Stvorena su dva sabora. u Batorijevo vreme već odavno je postajalo znamenito kozačko središte — takozvana Zaporoška Sič. takozvane atamane. 1638. na čelu sa episkopatom. nego su se uzajamno obasuli grdnjama i završili svoje delovanje uzajamnim prokletstvom. koji nisu našli nikakvih dodirnih tačaka. gde je i poginuo. Papa je na to proglasio Josafata svecem. Razvila se veoma obilata literarna polemika. da su kozaci slobodni ljudi. koji se proslavio kao veliki mecena i osnivač ruske štamparije. primili uniju. kao i same reči kozak. j. Godine 1620. Ovaj preporod pravoslavlja u zapadnim i južnim ruskim zemljama objašnjavao se akcijom kozaka. koji je izjavljivao da je hrišćanin i koji je vladao oružjem. koji je dobio od poljskog kralja koveljsku kneževinu. Međutim. t. javljajući se u duploj ulozi pljačkaša i zaštitnika naroda i domovine. obnovio eparhije i ustanovio mnogobrojne parohije. a i ti su imali da budu pod zapovedništvom vladinog komesara. Sagajdačni je pomagao Poljake u njihovoj pobedi nad Turcima kod Hoćima. veka kozaštvo se razvija u jednu veoma razgranatu i jaku socijalno-političku ustanovu. Za vreme kralja Stefana Batorija. jer su se kozaci već iz početka unije izjasnili protiv nje.

ali se Vladislav. U Poljskoj su se nalazili. Rusko društvo. posle očeve smrti kao kralj Poljske. postojala je stranka Rusa-pristalica „cara“ Vladislava. pored obligatnih dvorskih ulizica i pokvarenjaka. U zemlji je plamteo građanski rat. koja beše u dosluhu sa Persijancima. sa većim delom njegove oblasti. i najzad danski princ Valdemar. Moskva opustošena. čim se vratio iz Poljske. Među strancima nalazili su se i preduzimači. carevim ocem i označenim patrijarhom.) Poljska je zadržala sve osvojene krajeve. j. kao zarobljenici i taoci. a naročito se istakao carev otac kao državnik prvog reda. Po ugovoru sa Švedskom u Stolbovu (1617. Posle tog rata. pokazao preslab da zauzme Moskvu. Rusi su ga internirali i gotovo zlostavljali. (1645. Njegova su šesnaestogodišnjeg sina Aleksija. boljar Boris 37 . U tom prvom buđenju kritičnog duha. prema nekim izveštajima „obrali. koji je zauzeo zajedno sa čitavom pokrajinom. do godine 1634. Po primirju u Deulinu (1618. moskovski poslanici na čelu sa mitropolitom Filaretom. Vodio se ponovo rat između Moskve i Poljske. sa izvesnim idejama. Kada je on to odbio. koji Poljskoj nije doneo nikakve koristi. Spolja nije prestajao rat sa Poljskom. U carevoj se okolini.—1648. Ali je kasnije postao državnik. koji su izvukli državu iz ponora i čiji su predstavnici i dalje ostajali na okupu u zemaljskim saborima. a vratila je samo zarobljenike. a samo je komadić Baltičkog Primorja sa obalama reke Neve izgubljen za Rusiju. našlo i državnika. mirno i neprimetno. svakako. Doba prvih Romanova. sina drugog Dimitrija Lažnog.“ beše glavni rezultat Bune. prethodnika kasnijih „reforama. titule moskovskog cara i priznati Mihajla. na čijem čelu beše carev vaspitač. Mogućno je. vraćen Moskvi. beše posvećen za patrijarha. ali. Od godine 1632.“ t. jer su Rusi od Danca tražili da napusti „nečastivu“ Luterovu veru. državne finansije. U Astrahanu se javila vlada „cara“ Ivana Dimitrijevića. pored toga. koji je napisao odlično delo o moskovskoj Rusiji. pa je ruska vojska blizu Smoljenska bila primorana na kapitulaciju. Vlada cara Mihajla očistila je zemlju od poljskih četa i domaćih hajduka. Kremlj i carske palače u žalosnom stanju. koji su u Rusiji otvorili prve fabrike. Jedan savremenik veli. godini.) Novgorod je. Sa druge strane i švedski kraljević Magnus nije se odrekao svojih pretenzija na moskovski presto.). da je i ova žalosna afera. ugovore sa Poljskom i Švedskom. Filaret. u kojoj se lepo ogleda psihologija visokog moskovskog društva. Prvih godina cara Aleksija vladala je kamarila. metodom i temperamentom. ubrzala ranu smrt cara Mihajla. za koga je car hteo da uda svoju ćerku Irinu.“ kao i car. Ali. uredila je. administraciju i vojsku. dok su njegova oca bili formalno ograničili u vlasti. pokazali su veliku životnu snagu i državnički smisao. na okupiranom ruskom području. a zvao se „Veliki Gospodar. koji je umro u svojoj 48. — i to je jedan od paradoksa ruske istorije — njegova mladost i slabost nisu ometali tok državnih poslova. a u Ukrajini se razvija vrlo jaka moskovska tendencija. Izborom Mihajla Romanova za cara sviju Rusa „Buna“ nije bila likvidirana ni spolja ni unutra. Saobraćaj sa Zapadom i dolazak stranaca bio je dosta velik za vreme cara Mihajla. Vladislav se morao izrično odreći. koja je držala u svojim rukama Smoljensk i druge zapadne pokrajine moskovske države i čiji se kraljević i dalje smatrao kao moskovski car. izabrali za cara. kao što je i živeo. da mu prilikom izbora na carstvo nisu nametali nikakvih obaveza. do duše sasvim naročite vrste. razume se nezgodne zbog teških prilika ali apsolutno potrebne. upravo srednji staleži. Tad je došao i naučenjak Adam Olearije. koliko toliko. Iz početka novi car nije mogao da igra neku veću političku ulogu. U administraciji vladao je haos: državna blagajna bila je prazna. koji su bili sposobni za rad i upravu. GLAVA XII. ali je taj pokušaj propao. nastaje doba strašnog pritiska u Ukrajini: novih poreza i dažbina ustanovljeno je onda oko 40. Veoma težak zadatak imao je jadni mladi car Mihajlo. zaključila je. smatrao se pravim „gospodarom“ Velikog Novgoroda. Vladislav se i dalje nazivao carem moskovskim. pa je i stvarno vršio dužnost regenta. Zbog toga mase ukrajinskog sveta i dalje beže u moskovske predele.

Oslobađanje kmetova. da se ceo svet „koleba. carski šurak.. Prešlo se odmah na izradu jednog novog zakonika. razmena njegova bila je obustavljena. Sav se Jugoistok našao u požaru socijalne revolucije. što se obično dešava prilikom kreditnih operacija takve vrste: iz početka sve je išlo dobro. Zakonik je produžio i pojačao tendenciju. kao i socijalna nepravda i ekonomske nedaće. Nered. da se pokloni tamošnjim svecima i njihovim moštima: „Mnogo je pobijeno. robova. haos i nasilja u administraciji i sudstvu. upisivanje sviju u kozake. iako se još seljak-kmet nije mogao smatrati kao rob. skupa sa celokupnim građanstvom te bogate trgovačke varoši.“ Razume se. stajali su pred njim na kolenima. na njegovim lađama svi su konopci svileni. pljačkanje i ubijanje bogatih i silnih i podela imanja među sirotinju. ili također od svile satkana“. a na jesen bi već bio spreman da ide u hadžiluk na suprotni kraj sveta. kod cara). kao na primer prilikom opsade Astrahana. da su izdajnici. da se produžuje rok za traženje odbeglih kmetova sudskim putem. Već prvo znatnije delo ovog vođe jasno je obeležilo socijalnu sadržinu njegova pokreta. koja mu je otvarala gradove. koji je imao prinudni kurs srebrenog. Moskovska buna godine 1662. carske topove. niti su čvorovi socijalnih nesuglasica razrešeni. zatvorenika. kao izaslanik kozački divljim narodima. Neraspoloženje masa prema režimu dobilo je nekoliko godina kasnije karakter opšte pobune jednog velikog dela carevine. nego ih je vuklo među slobodne kozake. j. mnogo opljačkano. Novi zakonik.). i na posletku vlada je prestala da prima bakreni novac za plaćanje poreza i taksa. Neuređenost i nepravičnost administracije i sudstva. Vesti o grdnim zloupotrebama još više su uzrujale mase. sa nekolicinom oficira i vojnika. nego i protiv vladajućih i bogatih uopšte. Zbog velikih ratova (sa Švedskom i Poljskom) vlada je pustila u saobraćaj mnogo bakrenog novca.. došla je opšta beda i velika skupoća. Stepan Razin je bio pravi kozak. koja je bila ugušena sa velikom svirepošću. ljudi kojima obilje njihove snage nije dopuštalo da trpe i sede kod kuće. i da ne služe verno caru. predavala u ruke tvrđave. pa se bakreni novac lako održavao u vrednosti srebrenog. gusar Vasilije Buslajev. poznate pod imenom Razinovštine.Morozov. i obećavanje da će spaliti sve hartije „gore“ (t. Što se tiče socijalnih sukoba. Desilo se ono. stvaranje demokratskih narodnih veća. veoma potrebnog zbog nepotpunosti i zastarelosti carskog Sudebnika i nagomilanosti protivrečnih ukaza. a puštanje na slobodu robova i progonjenih. vlastima. i stranog šefa artiljerije — prešla na njegovu stranu.“ — toliko bogat.“ kako veli u junačkoj pesmi Razinu sličan junak. koje se u pojačanoj meri uveli Morozov i njegovo društvo. i vladi vernim vojnicima. ponekad oštro istupanje protiv crkve n njenih obreda. Saborski Zakonik cara Aleksija nije rešio teške probleme ruskog života: niti su administracija i sudstvo ozbiljno poboljšani. a jedra su im od skupocenih tkanina perziskih. jedan od onih starodrevnih ruskih ljudi koje narodna mašta vezuje sa bitnim pojmom kozaštva. kao Saborno Uloženje (1649. ali kada je kasnije počelo preveliko kovanje tog novca. Stepana Timotijevića veličali su kao cara. vlada je uskoro povukla taj kobni bakreni novac. imala je kao neposredni uzrok novčanu krizu. i ratne brodove.. izazvali su u Moskvi otvorenu bunu prilikom koje se govorilo. izrađen prema željama sabora i potpisan od saborskih članova. koja je počela da izbija već za vreme Ivana Groznog. izazvale su i posle Zakonika više krvavih buna u pokrajinama i u samoj prestonici. „Zaista. Na njegovom pobedničkom putu prate ga čudesa i vizije. treba i dušu spasavati. pošto je Zakonik taj rok ukinuo. Ali je moskovska Rusija ipak dobila sistematizovan zakonik. klanjali mu se do zemlje. to beše: mučenje i ubijanje šefova carskog karavana. objavljen je štampom 1649. pa je taka izbila pomenuta pobuna. Ugušivši je. da to nije bio pokret samo protiv nevaljalih i nesavesnih činovnika. i organizovanje u bande prognanika i oslobođenih robijaša. gde je cela carska vojska — izuzev samo jednog od dvojice zapovednika. dok je sama vršila sve svoje isplate u bakru.) Razin bi polazio s proleća. sve to privlači ogromne mase njemu. prekori plemstvu. u Solovecki Manastir na Belom Moru. koji je važio kao osnova pravnog poretka države sve do sredine XIX stoleća. učinjene su velike zloupotrebe. kmetska zavisnost dobija karakter večite veze između seljaka i spahija. U jednom od Razinovih odreda uzima 38 . Vlada je morala da popušta i u ličnim pitanjima i u načelnim. Usled toga nastao je zastoj u poslovima. Stenjka Razin došao je bogat. da se jedva može verovati.

Malo kasnije car je Nikonu dao naslov „Velikog Gospodara“. da li treba prilikom svečane litije obilaziti crkvu prema suncu. Zbog tih pitanja dolazilo je više puta do veoma burnih polemika i oštrih sukoba u crkvi. da bi naterao cara. robovi. a Razin je. a ne spuštanjem u krstionicu. sveštenstvo i narodnu masu. — uspomena na nj živela je trajno u narodnom predanju i u pesmi. od srednjeg plemstva prestoničkog bio je u vojsci 291. a ikone. pobedila šarene gomile socijalnih revolucionara. On se od mnogih smatra kao neki prethodnik ruske socijalne revolucije. nakon nečuvenih muka. U XVII stoleću ruski stručnjaci koji su bili loše spreme još su više umnožili ove razlike. zvali su ih „obljivanci“. uz pomoć stalnog kadra vojničkog. posle smrti sve svoje dece. koje su dovele do razlika između ruske i grčke crkve. Kozaci i seljaci. Za moskovske Ruse ovi su južnjaci izgledali veoma sumnjivi. varoška sirotinja. estetska priroda cara Aleksija bila je potpuno osvojena od veličanstvenog „starca“. prema svom nahođenju. pobegli kaluđeri. cvetala za ono vreme lepo uređena visoka teološka škola. stoga. što su kršteni samo sipanjem vode na njih prilikom krštenja. Stasit i lep.učešća i sam lažni carević Aleksije. koje su se potkrale u obrede moskovske crkve. Usred opšteg meteža i potpune bezglavosti vlasti. Nežna. onda je. koji su u Moskvu dolazili iz te škole. nešto iako veoma malo plemića renegata. 39 . ili da li treba za vreme crkvene službe izgovarati reč „aliluja“ dva ili tri puta. To beše čovek gvozdene volje. kao polulatinci. Kao iguman. U velikoj vojsci. Veliki potresi iz doba Velike Bune gotovo su posve zaboravljeni od ruskih masa i mi o njima znamo jedino iz memoara savremenika i iz različitih dokumenata. donekle ženska. a njegov program dejstvovao je i u sadašnjoj Rusiji nakon njegove smrti. je vršio regentsku dužnost. gde se izvanredno lepo držao prilikom bune koja se tamo odigrala. I crkva nije imala mira za vreme cara Aleksija. — kako saopštava vojvoda u jednom referatu caru — našlo se na okupu svega 209 članova moskovskog prestoničkog visokog plemstva. Na čelo celog pokreta reforme stao je patrijarh Nikon. od ruske države tlačeni Tatari. Tom prilikom Nikon je iskoristio običaj odbijanja ponuđenog mu najvišeg crkvenog zvanja. a za vreme rata sa Poljskom i carevog odlaska na bojište Nikon. bilo iz straha bilo usled akcije Razinovih banda. izazvala oštru i veliku polemiku pitanja o tome. otišao u manastir. Svi se kunu na vernost caru i Razinu. a kasnije vladika Nikon je uspeo da postane veoma popularan i poštovan. godine utvrdio je u svome „Stoglavu“ niz varijanata u čitanju tekstova i kod crkvene službe. i druga divlja i poludivlja plemena. Tako su. dok niže plemstvo uopšte nije ni došlo.). crkvene i svetovne velikodostojnike. upoznao se intimno sa carem i imao na nj moćan upliv. naučenjaci. kojoj je on prineo na žrtvu i svoju divnu ljubavnicu — kćer perziskoga hana. za koje je našao da nisu slikane kao što treba. na ušću njegove omiljene reke Volge. Kao carski kandidat postao je Nikon vladika u Novgradu. nego se javio kao odlučan čovek. zato mu je podignut spomenik u njegovoj nekadašnjoj prestonici Astrahanu. Ali su Kijevljani bili bolje obrazovani i imali su jaču dialektičku spremu. koju je shvatio kao znak božje volje da se zakaluđeri. on se istakao još kao sveštenik. da mu se zakunu. svi su se ti skupili pod Razinovom zastavom. Nikona su sa oduševljenjem izabrali na njegovo mesto. ali nasrtljiv i beskrajno častoljubiv. dok 583 člana nisu došla. Samo Razina lično narod nije zaboravio. kao i o pravilnom načinu crkvenog pevanja i vršenja crkvenih i uopšte verskih obreda. Crkvene reforme Nikon je izveo uz pomoć Grka i južnih Rusa na veoma oštar način: unevši u crkvene knjige potrebne popravke. on je naredio da se stare knjige spale. Kad je uskoro zatim umro stari patrijarh. sa divnim glasom. Ali je ipak državna organizacija carske Moskve. dao je spaliti i razlupati. na primer. da izvedu potrebne ispravke u crkvenim knjigama i obredima. najzad uopšte pristaše starog verskog zakona. nepokorne sveštenike proganjao je. koji nije nikad gubio veza sa grčkom crkvom i u kom je od godine 1620. a otsutno 1508. sakupljenoj protiv Razina. koji je onda počeo da se stvara. svršio svoj burni život na gubilištu u Moskvi (1671. da će ga naročito poštovati i slušati i da će ga pustiti da izvrši sve crkvene reforme. upozoravali su moskovske crkvene vlasti na nepravilnosti. Već je odavna stavljeno bilo na dnevni red pitanje o pravilnom tekstu Svetog Pisma i bogoslužbenih knjiga. Sabor od 1551. U Moskvu su bili pozvani i Grci. Kad je Moskva došla u tešnji dodir sa Kijevom. jedini Nikon nije izgubio prisebnosti duha. pa je čak od pobunjenika nastradao.

razumljivo je. kao prost kaluđer otišao je on u progonstvo na daleki sever. jeste dokumenat neobične duševne snage i retka svedodžba o odlučnosti i čvrstoći karaktera i o bezgraničnom verskom zanosu. socijalne i kulturne istorije Rusije. kralj je dao potpunu amnestiju pobunjenicima i priznao je Hmeljnickog kao hetmana. ali ovog puta ona je. U načelnim odlukama sabora izrično je potvrđeno moskovsko-vizantisko shvatanje prvenstva carstva nad sveštenstvom. imao je veoma veliko značenje u toku celokupne političke. zaključenom u Zborovu. 40 . Nikon se rugao vaseljenskim patrijarsima i do kraja života ostao je nesalomljiv. U isto vreme Nikon je počeo uvoditi neku vrstu papocezarizma. u Galiciji. „Pravoslavni mora da umire za jedno az“. a završio se 1667. Duhovni rascep u ruskom narodu. Nikon je. buknuo je u Ukrajini odavna pripremani ustanak protiv Poljaka. Ova buna nije bila prva. posle mnogih progona. Sabor je osudio Nikona i oduzeo mu i patrijarhat i episkopstvo i svešteničko zvanje. on se jako zamerio mnogima. Razume se. Njegova znamenita autobiografija. ali je iz svoje rezidencije. ističući na svakom koraku prevlast sveštenstva nad carstvom. t. godine velikim crkvenim saborom. kojima se rušila stara pobožnost. Godine 1648. Kudio je Zakonik od 1649. Mnogi sveštenici i mnoštvo naroda odbili su da se pokore saborskoj odluci i sa svoje strane su držali „Nikonovu crkvu“ šizmatičkom i čak jeretičkom. U ovoj buni. koja je trajala osam godina. koje su pošle na muke. krenuo tu i načelnu raspravu o odnosima između sveštenstva i carstva. Taj crkveno-politički sukob trajao je više godina. što je crkvena imanja stavio pod nadzor svetovnih ustanova i crkvene ljude pod svetovni sud (u nekim slučajevima). Zapazivši da je car postao prema njemu hladan. „Pre nas je tako položeno od svetaca. Ovom akcijom. pišući veoma oštra pisma caru. Prilikom svečane degradacije. što su Nikonove mere naišle na veliko negodovanje i otpor. imaju uvek i svuda veliki značaj.Pošto obredi i tekst. Za kratko vreme Bogdan je uspeo da tešku uvredu. veoma dalekom od ovih interesa i borbi. Spoljnji događaji u vreme cara Aleksija takođe su od velike važnosti u istoriji Rusije. uz učešće dvojice vaseljenskih patrijarha. uz pomoć krimskog hana. da se ta činjenica može najviše objasniti naročitim raspoloženjem samog naroda. uglednog kozačkog časnika iz okoline Čigirina u kijevskom kraju. potukoše u više mahova Poljake i. glavna sveta knjiga „staroveraca“. dovela do ocepljenja velikog dela Ukrajine od Poljske i do njenog pripajanja Moskvi. manastira Novog Jerusalima. t. pokret je dobio velikog maha. Na tom saboru car se lično parničio sa patrijarhom. produžio svoj rad. koga su vlasti najzad. j. a digli su i posebnu bunu u Solovjeckom Manastiru. Sa takvim vođama. kao i grubim postupcima prema pojedincima iz careve okoline. poltavske i kijevske krajeve. poljsku glavnu vojsku sa samim kraljem na čelu. još u pravljenju znaka krsta sa dva prsta. Ljudi „stare vere“ ili „starog obreda“ bili su proglašeni za „raskoljnike“-šizmatike. u vršenju liturgije sa pet hlebova i u upotrebi krsta sa osam štapova. koji neće da se pokaju. vođena od Bogdana Hmeljnickog. pored lične parnice. svetovna vlast je pozvana da sa onima. izazvan radom Nikonovim i odlukama sabora. Svojim oholim ponašanjem i izazivanjem sabora Nikon je mnogo pomogao caru. spalile na lomači. koju je pretrpeo lično (jedan visoki poljski činovnik oteo mu je ženu i ubio sina) pretvori u revolt celog naroda. koji im se sa oduševljenjem pridružiše. koji imponuje čak i modernom čitaocu. ali je Nikonu dato za pravo u celokupnom njegovom reformatorskom radu. j. a ta se pobožnost sastojala. koja je obuhvatila celu Ukrajinu u užem smislu sa jedne i druge strane Dnjepra. pored poštovanja starih knjiga i ikona. Mnogi su i samog cara oglašavali za Antihrista. pa se proširila na Podoliju. černjigovske. dvorske gospođe i boljarske supruge. neka leži tako do kraja“ tako je govorio vođa „staroveraca“ protopop Avakum. što je odobrio saborske odluke. među koje spadaju i dve žene iz najboljih moskovskih krugova. osvećeni dugom tradicijom. Ali prema ugovoru o miru. u pisanju imena Isusa sa jednim i. veoma razgranato i isprepleteno sa mnogim strujama mlađeg i starijeg porekla. od staroverstva počelo je jednim delom rusko sektaštvo. pa na kraju krajeva i samom caru.. Nikon je demonstrativno napustio Moskvu i patrijaršisku stolicu. da dobije ovaj znameniti proces. kozaci i pobunjeni kmetovi. postupi na najsuroviji način. u progonstvo i smrt zbog stare vere. I u Razinovštini su staroverci aktivno učestvovali. opkoliše kraj Zborova. Voliniju i Galiciju. U borbama se i jedna i druga vojska pokazaše kao izvanredno svirepe.

ni takta. Za vreme rata sa Poljskom moskovska vojska je više puta prodirala duboko u predele poljsko-litvanske. i starodrevni ruski grad Kijev pripao je konačno moskovskoj državi. Seljaci su imali da se vrate u pređašnje stanje. te su se moskovski poslanici sa pratnjom viđali na svima evropskim dvorovima. sukobili sa moskovskom vojskom u više mahova. da se ta ponuda prihvati. Svi su se izjasnili za „cara istočnog. Cela Ukrajina i Belorusija bile su u rukama moskovske vojske i kozaka. Razume se. jer je Moskva pretila da će kijevsku mitropoliju potčiniti moskovskom patrijarhu. svojim štabom. j. Novi ugovor sveo je broj povlašćenih kozaka na 20. na koju je došao carev odgovor. i više sveštenstvo. Poljaci stvarno nisu hteli priznati ravnopravnost vere. koja je dovela do rata. dolazilo je do zadevica i razmirica. Svuda su oni obraćali na se pažnju čudnovatim odelom i čudnovato nasrtljivim ponašanjem. niti je hteo da natera mase seljaka na povratak u omraženo podaništvo plemstvu. U borbama Poljaci nisu prošli dobro i Poljska je morala priznati ocepljenje Ukrajine. opkoljen „staršinom“ t. Odluka je doneta jednoglasno. Ovog puta Bogdan je bio loše sreće. Moskovska vlada sazvala je Zemaljski Sabor da se izjasni o pitanju: da li treba primiti ponudu maloruskog hetmana. Godine 1686. ili je sanjala o potpunoj državnoj samostalnosti. koja je imala izvesne simpatije za Poljsku. Na ovoj „Radi“ Bogdan je. Sa moskovske strane nije uvek bilo ni dovoljno razumevanja. Odnosi između Ukrajine i Moskve bili su malo kasnije uređeni na taj način. j. Tako se u nevolji zaključeni ugovor sprovodio neiskreno. Zborovski ugovor pokazao se odmah kao neizvodljiv. Pravnici nisu složnn u državopravnoj oceni ovih akata. Između Moskve i Ukrajine. vojnim velikodostojnicčma i časnicima. Kad poslanstvo nije pristalo na to. već za doba Hmeljnickoga. kao što se onda govorilo. u harkovski kraj i južne delove voronješke i kurske gubernnje. zapitao sakupljenu vojsku „pod čiju ruku“ ona hoće. nego staršina. naročito u takozvanu „slobodsku Ukrajinu“ t. došlo je do velike skupštine ili „Rade“ u Perejaslavlju 8. odlučio se najzad na savez sa Moskvom ili.000. a Bogdan nije mogao. jer su Bogdan i staršina. te se prvih godina Moskva gotovo nije ništa mešala u ukrajinske poslove. priznata je ravnopravnost svih triju hrišćanskih veroispovesti: rimokatoličke. Svak je hteo da bude kozak. da bi dobio kozačke povlastice. braneći svoju samostalnost. onda su Bogdan.kao vojvodu i poglavara kozaka.000. kao i u Teheranu i čak u dalekoj Kini. Nespretna politika Moskve prema Švedskoj. staršina i vojska položili jednostranu zakletvu. Bogdan. zabranjeno je jezuitima da žive u mestima gde ima pravoslavnih. ustupila je Moskvi Smoljensk sa njegovom oblašću i sjeverski kraj. a izdaja učinjena u odsudnom trenutku od strane krimskog hana dovela je u pitanje sve tekovine prvog ustanka. što je kasnije i učinila. upropastila je ove velike ratne tekovine iako je mir sa Švedskom bio sklopljen bez teritorijalnih ustupaka. kome je bila glavna stvar samostalnost ukrajinske crkve. U vreme cara Aleksija. leve obale Dnjepra i zaporoške vojske. moskovsko poslanstvo trebalo da položi u ime carevo. Prirodno je. grkokatoličke i pravoslavne i kijevskom pravoslavnom mitropolitu dato je mesto u poljskom senatu. da je ovaj ugovor bilo još teže ispuniti nego zborovski. Za vreme cara Aleksija ruska politika brinula 41 . što je Bogdan poslao u Moskvu jednu predstavku. da je ipak prost narod više težio Moskvi. da je Poljska smatrala ugovor Bogdanov sa Moskvom kao povod za rat. ali je svakako Ukrajina imala veoma široku autonomiju. a povišen je broj povlašćenih kozaka na 60. Duhovi su bili pripremljeni za ovu odluku veštom političkom i verskom agitacijom i tradicijom čestih odlazaka ukrajinskih nezadovoljnika u moskovske predele. i uskoro je došlo do prekida. pravoslavnog“. u kome se ipak jasno osećala nacionalna samosvest i čvrsta volja da se očuva ugled zemlje i njenog cara i da se zaštite njeni bitni interesi. Ali treba reći. januara 1654. ni iskrenosti u politici prema Ukrajini. da stupi „pod visoku carsku ruku“. koju bi. a posle smrti Hmeljnickoga hetmani su se menjali često i na levoj i na desnoj obali Dnjepra. hteli da u isto vreme prime zakletvu. često vodeći protivmoskovske pregovore i sa Krimom i sa Turskom i sa Poljskom i čak stupajući u službu ovih država. po njihovom shvaćanju. Pošto se sabor izjasnio. polažući zakletvu na vernost caru. Ali je odmah došlo do neprilike. Kozaci su se. Rusija je uopšte vodila dosta aktivnu spoljnju politiku. Tom prilikom ograničeno je pravo židova da se naseljavaju po Ukrajini. koji je vodio pregovore na sve strane.

one su došle na čelo dvorskih stranaka. GLAVA XIII. od Dnjepra se granica produžavala preko stepa gotovo na samo ušće Dona i zatim opet preko stepa na gornji Kuban i gornji Terek. većinom knezovima. aprila 1682. Ove dve porodice carskih rođaka. među ostalim. radilo se na tehničkom preuređenju vojske. i ćerku Nataliju. pripadali su nižem plemstvu. Čim je on umro (27. zbog mladosti i slabog zdravlja. na ime na regulisanje njihovih obaveza prema spahijama sa znatnim olakšicama za seljake. ali. Car Aleksije bio je oženjen dva puta. carevne Sofije. još kao malo dete. plemstvu. naročito poljskih običaja. približujući se kavkaskim planinama i izbijajući na Kaspisko Jezero. devojka neobično častoljubiva. počeše Miloslavski svoje intrige. To je trebalo tim pre.“ Mislilo se i na široku decentralizaciju Rusije. Otvaranje prve više škole u Moskvi. uperene protiv carice udovice Natalije i njenog roda. Uoči reforama Petra Velikog moskovska Rusija obuhvatala je veliki deo istočnoevropske ravnice. sinovi su mu se rađali slabi. koji su se u Moskvi zatekli. tako da je pred smrt imao svega još dvojicu: vrlo sposobnog ali slabog Todora i sasvim bolesnog i gotovo kretena Ivana. imajući na njegovoj desnoj obali mali delić zemljišta sa Kijevom. Tako je Todor proglašen za prestolonaslednika. duž Čudskog i Pskovskog Jezera sve pored Švedske. da mu Todor bude naslednik. Car Aleksije je stradao od prekomerne debljine. nije se.“ na veliku žalost modernih istoričara i na veliku korist za tok ondašnjih ratnih poslova u Rusiji. Iz drugog braka sa Natalijom Nariškinom imao je car sina Petra. Kaspisko Jezero bilo je granica sve do reke Urala. koji je imao lepih sposobnosti i čak izvesne spreme. Dve godine pred smrt on se postarao da obezbedi presto svom starijem sinu: car je predstavio carevića Todora boljarima. ne samo kao ljudima iste vere nego i istog jezika. Hrišćanski kaluđeri. Ni lekarska pomoć. kojoj su spaljeni akti i knjige o „mjesnjičestvu. bili su u to vreme lepo primani u Moskvi. unosi naročito lepu i karakterističnu crtu u sliku ovog naprednog i zanimljivog doba. ni brige njegove carice i sestre mu. približujući se finskom zalivu. naročito Sofija. Za njegove vlade produžilo se u glavnom širenje zapadno-evropskih. godini on je izgledao već sasvim star i nije mogao da se duže održi. što je sabor 1613. energične i pametne. Ovaj pokret osujetio je patrijarh. Mislilo se. pa je i sam car Aleksije više puta izjavljivao svoje simpatije potištenima. Slaveno-grko-latinske Akademije. Car Teodor. izabrao za cara Mihajla Romanova i njegova sina ali ne i sve njegove potomke. zatim su granica reka Ural i njegova pritoka Uj. nisu mogle da spasu Todora. kao da je tražio pristanak tih faktora. narodu i stranim poslanicima. U 45. 42 . Careve ćerke. učvršćivane su veze s Evropom. Miloslavski i Nariškini. Kulturno stanje moskovske Rusije i kulturni preokret polovinom XVII stoleća. jednim delom rekom Dnjeprom. a druga carevića Petra. pa je u tom poslu od izvanrednog značaja svečano ukidanje „mjesnjičestva.se. godine) odmah je otpočela borba za vlast između Miloslavskih i Nariškina. Rasterano je bilo celo njeno društvo. iako sa mnogo manje odlučnosti i više u tajnosti na pripremne radnje za likvidaciju kmetske zavisnosti seljaka. odnosno na federalizaciju države i aristokratizaciju uprave: Rusija je trebala da bude podeljena na nekoliko pokrajina na čelu sa uglednim boljarima-namesnicima. vojsci. kao i sa više mesta u Boljarskoj Dumi. behu vrlo zdrave. međutim. naročito Srbi. koji je izvanredno mnogo obećavao u svakom pogledu. kao Slovenima. na. Obe su porodice imale svog kandidata za cara: prva carevića Ivana. Granica njena išla je od Severnog Mora na Ladoško Jezero i. Tek što je car Aleksije zaklopio oči. a carica sa decom gotovo je zatvorena u seocu Preobraženskom kraj Moskve. koja se pokazala i kao političar od talenta. car Todor još je predsedavao veoma svečanoj i sa glumačkom veštinom izvedenoj sednici proširene Boljarske Dume. Od prve žene Marije Miloslavske imao je mnogo dece. Početkom godine 1682. došavši u neposrednu blizinu prestola i raspolažući onda velikim bogatstvom. Uskoro zatim mladi car počeo je da se gasi. ali. mnogo mešao u državne poslove. na zapadu je graničila sa Poljskom. i o zaštiti balkanskih hrišćana.

u vojsci i građanskoj upravi ograđivala su sebe od prevelike carske samovolje veoma zapletenim sistemom takozvanog „mestnjičestva“. U Moskvi je čovek mogao da proda sebe i da postane večiti rob sa ženom i decom. bilo je i mnogo različnih drugih plemena. bio je neka vrsta obreda. sluge careve za službu. a kasnije su o određenom roku postali „krѣpki“ zemlji i ličnosti gospodara. dok su zimi. nego i birani carevi Romanovi smatrani su kao baštinici države. Ne ulazeći u podrobnosti orvog običaja. Gospoda koja služe na dvoru. dok ih nekoliko drugih zakona iz XVII stoleća sve vite približavaju stanju ropske zavisnosti.odatle je granica prelazila u Azijatsku Rusiju. tek sredinom XVII veka javljaju se prve fabrike za preradu gvožđa (oružje). počev od ustajanja pa do odlaska u krevet. ali češće je davao svoju ličnost u zalog na izvesno vreme. bilo je i nomadskih stepskih. kao što se tada govorilo. leti su se služili najviše rekama. u vezi s njim razvija se donekle i građanska ideologija. ili slobodnih baštinika-plemića. javlja se kao neka vrsta državnih poglavara državica u velikoj monarhiskoj moskovskoj državi. Jedan deo državnog zemljišta iznajmljivao se slobodnim seljacima pod uslovom nasledne arende. „Velikih. Na saonicama putovalo se veoma brzo i dosta ugodno. koji su nekad mogli lako napustiti svoje gospodare. Zirjani. oni su bili neograničeni samodršci. Pored Rusa. Čuvaši. Kalmuci. zemljišne posede. baštine i spahiluke. Severnu granicu činilo je Severno More. t. ili. gde nije bilo potpuno određene granice. Glavno zanimanje ogromne većine stanovništva bilo je zemljoradnja i ono što je s njom u vezi. Velika većina naroda bili su seljaci. naseljene masama zavisnih seljaka. Krupniji trgovci učestvovali su u velikim finansiskim poslovima države i zajedno sa državom bavili su se i velikom uvoznom. j. da je znatan deo Sibira pripadao Rusiji. U Sibiru je bila sva sila različitih tatarskih i finskih plemena. Čak i najveći gradovi ličili su na velika sela. ne izuzimajući ni prestonicu. imajući ogromna imanja i bogate dvorove. Ono je imalo ogromne povlastice. „Velikog Gospodara.od koje je jedan deo bio uvek naoružan. . najčešće malena i pravljena od drveta. Znatan deo gradskog življa takođe se bavio zemljoradnjom. Eskimi. Plemstvo je samo sudilo na svojim baštinama i spahilucima. Ipak. sa masom služinčadi. zabeležićemo samo da su ljudi dolazili do izvesnih viđenijih mesta u 43 . stalno su vezani uz imanje i ličnost plemića bez prava da ikad raskinu ovu vezu. Zemlja je bila svojina ili države. blagodareći snegu. Njihova sloboda konačno je ukinuta saborskim Zakonikom cara Aleksija. kao i merkantilističke teorije u vladinim krugovima.“ ili crkve i manastira. dosta upotrebljivi. Pored gradova i sela bilo je puno manastira. To su bili Baškiri. inače veoma loši.“ drugi deo državne zemlje dobivali su kao spahiluke plemići. „Opričnjina“ Ivana Groznog i Velika Buna temeljno su promenile sastav gospodarećeg staleža. Među ovom velikom gospodom retko ćemo naći u XVII stoleću potomke starih vladalačkih kuća Rurikove krvi. Industrije gotovo nije bilo. ali je bilo nešto i zanatlija i trgovaca. oni su se javljali sa atributima čisto božanske vlasti. Mordva.“ „Malih“ i „Belih“. znalo se. Celo gospodarstvo imalo je dosta primitivan karakter. Javna bezbednost na mnogim mestima bila je nedovoljna. Sav njihov život. kolski putevi postajali. pored toga. izvoznom i tranzitnom trgovinom. koji su opet bili dužni da večito i nasledno služe plemstvo. „gospodareva siročad. od kojih se mnogi javljaju kao kamena utvrđenja. to su bili državni ili „crni“ seljaci. Saobraćaj bio je zaostao. Sem samog Kremlja i tvrđave i njegovih crkava sva je Moskva bila sagrađena od drveta. kao i šumskih tatarskih i finskih plemena. Većina gradova nisu bili ništa drugo no administrativna središta i utvrđenja. više ili manje poslušnih prema vlastima. Država i narod smatrani su kao baština careva. Ne samo Danilovići. u raskoši i sjaju veoma složenog ceremonijala. Od slobodnih najamnika i zakupaca. Ali svakako već sredinom XVII stoleća počinje ipak da se razvija trgovački kapitalizam. takozvanih alogena ili ruski inorodaca. kao obezbeđenje za zajam. Njihova vlast je nosila. koja su većinom samo nominelno priznavala rusku vlast i često su se bunila. radeći na njegovim njivama i dvorovima i dajući mu danak u novcu i plodovima. usred ogromnog dvora. Plemstvo je bilo vezano večitom službom caru i državi. i teokratsko obeležje: pomazanici božji i pokrovitelji crkve. a gradski život slabo razvijen. Čeremisi. Gradski živalj bio je malobrojan. pored kompaktnih masa Tatara na Volgi. a bio je prepun verskih obreda i molitava. Velika gospoda.

Savet cele zemlje“. j. nije imao detaljnog izbornog zakona i poslovnog reda. Već smo spomenuli jačanje trgovačkog kapitalizma kao vrlo naprednu činjenicu. Zemaljski Sabor nije se sazivao u određene rokove. Boljarske Dume i deputata pojedinih korporacija plemstva i građana. nisu sposobni ni za kakav društveni. I trgovački. nego su i seljaci bili dužni služiti caru. Isto tako ne da se dovoljno oceniti veliki uticaj pridruženja Ukrajine Moskvi i dolaska više talentovanih i naprednih. 44 . odgovarajući lično i materijalno za tačnost uplate državnih dažbina i za sigurnost čuvanja i ekspedicije u središnje blagajne prikupljenog novca. odnosno državi. Siromašna. a u slučaju potrebe išli su i u rat. Ali državna potreba poboljšanja vojne organizacije zemlje. Tu imamo masu teoloških spisa i žitija svetaca. Ovaj običaj bio je jako štetan po tok državnih poslova. baveći se spoljnjom trgovinom na veliko. Kao što nije mogao sin plemića napustiti svoj stalež. nego i kao delo naprednog duha. Naročito zatucani u svojim praznovericama i konzervatizmu. oni su bili poverenici države i carevi. patrijarha. probudili su društvenu aktivnost i kritičku misao. Pored plaćanja dosta velikog novčanog danka. Suvereni i donekle mistički pokretač celokupne uprave bio je car. pesnik i pedagog. I već u XVII stoleću bila je više manje birokratska. uprava vršila se veoma sporo. Pisac tog dela. bar u većini. slobodni ili državni seljaci neposredno. vladika i igumana važnijih manastira. koja je uzdrmala prastare običaje i načela. uživale su dosta široku samoupravu. i udžbenika. takozvana Boljarska Duma.državnoj službi prema svome poreklu i da su jako pazili na to. zatim neodoljivi priliv stranaca. čoveka koji je imao mnogo naprednog. I svešteničke kćerke obično su se udavale za svešteničke sinove. teolog. Centralna nadleštva bila su neverovatno komplicirana i glomazna. tako su i sveštenički sinovi bili. i stihova („virši“) i dramatičkih komada na crkvene i moralističke teme. Sva je prosveta bila još crkvena. koji su njeni glavni radenici. koja je toliko patila od njenih nedostataka. ubeđeni da oni sve znaju najbolje i da su njihova vera i običaji Bogu potpuno ugodni. ako su njihovi preci imali bolja. što bi primili niža mesta. Uprava je bila jako centralizovana. I jedni i drugi plaćali su novčane uloge. izgledalo je da Rusi. crkveni ljudi. građani su vršili različne službe u finansiskoj upravi zemlje. a suđenje je bilo nepravedno. vršili su najodgovorniju finansisku službu. crkva je predstavljala veoma moćnu i bogatu organizaciju. a radilo je i pozorište sastavljeno od zapadnoevropskih glumaca. većinom crkvenih. diplomatski činovnik Grigorije Kotošihin. moskovska Rusija bila je ipak puna samopouzdanja i prezira prema ostalom čovečanstvu. naročito na ruskome severu. tehnički. Za cara Aleksija. privredni ili kulturni napredak. To je izazivalo kulturni preokret i pripremalo reformu Petra Velikog. Najbogatiji i najvažniji trgovci. a izazivao je veliku mržnju između pojedinih gospodskih porodica. koji je pronađen i objavljen tek sredinom XIX stoleća. spremali su u njegovoj kancelariji rukopisne novine. Ova knjiga nije samo interesantna kao dragocen izvor za poznavanje Rusije sredinom XVII veka. uspomene na Veliku Bunu. uz koga je bio stalni savet. odlično jerarhiski uređena. Od vremena cara Aleksija ostao je veoma zanimljivi spis. politički i kulturno zaostala zemlja. Sa patrijarhom na čelu. jer se spoljnja trgovina smatrala carevim monopolom. ljudi iz Ukrajine i Bele Rusije u Moskvu. ekonomska. politički mislilac. ili seljak svoj. sastavljen od crkvenog Sabora t.. U slučaju potrebe sazivao se Zemaljski Sabor. a spahiski posredno. Ne samo gospoda. da ne bi umanjili značaj svoje porodice tim. Ogromna većina Rusa odlikovala se ksenofobijom i nacionalnom ohološću koje su se ogledale u načinu primanja stranaca. emigrirao je izRusije i u Švedskoj je napisao knjigu o svojoj domovini. Ona se delila na intimno krunsko veće i plenarnu skupštinu. takozvani gosti. Gradske opštine i opštine slobodnih seljaka. tako da je njegovo mišljenje imalo veliki moralni i politički autoritet. ali je ipak smatran kao . ali je ova samouprava imala kao glavni zadatak da obezbedi pravilno plaćanje poreza i drugih dažbina. bio je isto tako nasledno vezan za svoje gradove i zanimanja. Tako se počeo da javlja izvestan broj ljudi sa smislom za reforme i sa kritikom postojećeg stanja. po svom poreklu. Na njegovom dvoru mogli su se naći i zapadnoevropski muzički instrumenti. filozof. Moskovska književnost druge polovine XVII stoleća formira se pod uticajem južnih i zapadnih Rusa. Najmarkantnija ličnost među njima bio je Simeon Polocki. odnosno gradski stalež.

predstavljao je opasnost po samu dinastiju. i 4) tehničko znanje. Carica Natalija i car Petar bili su ponovo uklonjeni u selo Preobražensko. „skitnicom. Njen ljubimac. postao je donekle pretečom reforama Petra Velikog. a najopasniji buntovnici kažnjeni i uklonjeni iz Moskve. kuda su pozvali mobilisano plemstvo za zaštitu dinastije i zakonitog reda. njegovi rođaci Miloslavski. postarali su se da uklone Nariškine i Petra. Tada se vlada odlučila na odlazak carske familije i dvora u Trojicko-Sergijevski Manastir. a njeni rođaci proterani. izvanredno pametnog i snažnog Petra. Njihov predlog prihvati ogromna gomila skupljena na Crvenom Trgu. bio je državnik naprednih ideja i širokih vidika.“ A u svome spisu „Politični dumi“ (ili „Razgovori o vladateljstvu“) on iznosi četiri zahteva. koja se bavila poslovima sa robovima. „Uprava carevne Sofije“ veli jedan savremenik. Knez Hovanski i sin mu biše ubijeni. u zemlju u kojoj moj rad jedino može naći upotrebe i doneti koristi.“ t. 3) politička sloboda. Glava strelaca. izvanredno pametna. Juraj Križanić. gde se mladi car razvijao veoma slobodno i bolje. Posle toga je vlada pristupila radu i preduzela čitav niz korisnih mera. proglašen je carem i carević Ivan. Strelci su ubili i izmrcvarili pred samom caricom i carem ministra Matvjejeva i nekoliko drugih protivnika. za regentkinju je proglašena carevna Sofija. nego njegovi prethodnici na moskovskom prestolu. Pošto je carica Natalija skinuta sa namesništva.) Neredi su brzo prešli u orgije. Jedan od velikaša. energična i obrazovana osoba. Petar Veliki. knez Hovanski. koji je došao bio na dvor cara Aleksija. Osetivši slobodu. Doba Petra Velikog (1682-1725. Ali ne samo u njegovoj biblioteci. uz cara Petra. Izložena u prethodnoj glavi verska borba bila je reakcija na jake pojave zapadnjaštva. U isti mah javili su se u Moskvi i neki znaci socijalne revolucije. uneo je u svoj program i car-revolucionar. veli on. a takođe i ljudi starog verskog zakona kao i moskovskih radnika i siromaha. raspolaže sa velikom bibliotekom i radi ceo jedan program reforama. čitaju se i rukopisna dela Križanićeva. „Mene zovu“. prevodi. Odmah iza smrti cara Todora počela su većanja o nasledniku prestola.). probisvetom. kod samog cara. Oni su za to iskoristili izvesno nezadovoljstvo vojske. Imajući pred sobom eventualne kandidate. starijeg slaboumnog carevića Ivana i mlađeg lepog. jer su robovi napadali na svoju gospodu. — to nije istina. ali ona nije mogla zaustaviti evropeiziranje Rusije. da je energično prešla na ugušivanje revolucionarnog pokreta u Moskvi. u svoju domovinu. GLAVA XIV. ja sam došao svome narodu. „počela je veoma marljivo i pravedno prema svima i na zadovoljstvo 45 . 2) državna reglementacija (u duhu koljbertizma). godine. i. stranka carevića Ivana. da stane na čelo njihove vlade. da se to pitanje moralo rešiti nekom vrstom izbora. Hrvat i katolički fratar. i odmah iza dolaska Matvjejeva podigli su strelce na javnu demonstraciju pred dvorcem (15. j. znamenitog Matvjejeva. Jedan Jugosloven. nego i „na vrhu. prirodno je. Dolaskom na presto malodobnog Petra njegova mati i njeni rođaci Nariškini dobijali su prva mesta u državi. Ali među njima nije bilo nijednog državnika i uopšte nijednog čoveka jakog karaktera. naprednih pokušaja. Pošto u Moskvi nije bilo određenog zakona o nasleđu prestola.Zapadnoevropski običaji prodiru pomalo i u mnoge velikaške kuće. knez Vasilije Goljicin. Ministri cara Aleksija OrdinNaščokin i Matvjejev pokušavaju da upute Rusiju prema Zapadnoj Evropi. pljačkali njihovu imovinu i razorili naročitu državnu ustanovu. maja 1682. Pod zaštitom tog plemstva i odreda stranih najamnika vlada se osetila toliko sigurnom. kritike. velikodostojnici su se odlučili u korist Petrovu. Prvi meseci vladavine Sofijine nisu bili mirni. upravo prve dve i četvrtu. Po traženju strelaca obavljeni su novi izbori. Izvesne tačke ovog programa. a nije bilo ni neposrednog prestolonaslednika. strelci i moskovska svetina nalazili su se u nekoj vrsti stalne uzbune. gramatike.. knez Vasilije Goljicin. četiri tačke programa o reformi: 1) prosveta. ja sam došao caru moga plemena. Ali dok je on još bio na putu. Oni su hitno pozvali iz progonstva bivšeg doglavnika cara Aleksija.. moskovskih strelaca. gde može imati cenu i naći trg moja roba — poimence rečnici.

Dok je slaboumni Ivan mirno počivao kao krunisana lutka. njegove reči donose ipak vrlo mnogo priznanja. provodeći vreme u sve ozbiljnijim vojničkim i mornarskim vežbanjima. pucati po avlijama iz pušaka. ali dosta šareno po svome socijalnom poreklu. Posle toga mase strelaca i drugih ljudi napustili su Sofiju. imao je ne samo dalekosežnih političkih i kulturnih posledica. Prva opsada Azova bila je dosta nesrećna. stvorena je velika koalicija evropskih država protiv Turske. a i u veselim pijankama i igrankama u nemačkom predgrađu Moskve. 46 . logika sa filologijom. Petar je. Uskoro su se oko Petra skupili. s kojom je imao sina Aleksija. U Akademiji Teologije predaju se slobodne nauke. a sama da se povuče u manastir. došla je do cvata i velikog bogatstva. a skrenuo je naročitu pažnju na lađe i mornaricu. Zabave i rad sa lađama bili su počeci stvaranja ruske flote. ovog puta udarili su Rusi na utvrđeni grad Azov. Saobraćaj sa strancima. Knez Goljicin ne samo da nije bio kažnjen ni ukoren. Onda je ruska vojska krenula protiv Krima. smenjen i interniran. udarajući prolaznike dugačkim knutom. da se mladi carevići provode sa svojim vršnjacima. kao i ljubimac carevne Sofije. a počele su i nauke. blizu ušća Dona. u vezi s tim. po kom su smoljenska i severska oblast. za preko sedam godina. Tom prilikom je izbio prvi otvoreni sukob između Petra i Sofije. pokrajine Ukrajine na levoj obali Dnjepra i grad Kijev sa svojim srezom konačno priznati kao stalni deo ruske carevine. Radilo se na jednome planu socijalne brige o siromasima. večiti mir s Poljskom. gospoda se oblače u poljske i madžarske ruske i čak počinju da briju bradu. „shodno novim evropskim običajima“ naređeno je da se izvrši pregled prosjaka u Moskvi: lenive i zdrave trebalo je uputiti na rad. Možda bi Petrova okolina i dalje ostala nemoćna. da je jedne noći iščekivan uzajamni napad i da su se obe strane spremale za borbu. Ova je zabavna vojska bila dobro izvežbana i naoružana pravim puškama. etika ili filozofija moralna. fizika ili prirodna filozofija. Javljaju se vaspitači po kućama velikaša. Uskoro zatim intrige između dva dvora i dve stranke pojačale su se toliko. a među njima i hetman Mazepa. I Petar je imao uza se jedno društvo mladića. Između velikog dvora u Moskvi i malog u Preobraženskom postojala je gotovo otvorena mržnja i uzajamno spremanje za borbu. mlađi car Petar rastao je i sjajno se razvijao.“ Ako pisac iz simpatije ponešto i preteruje. jer su strani najamnici u odsudnom trenutku prešli na stranu Petrovu protiv Sofije. u koju je ušla i Rusija. koji je otpočeo u vezi s tim i svake godine postajao sve intenzivniji i raznovrsniji. nego je još dobio velike nagrade kao neki „pobednik“. da se nije desio veliki neuspeh u spoljnjoj politici vlade. Ona je morala da preda svoje prisne pristalice. pored zabavnih pukova. ali bez ikakva uspeha i sa golemim žrtvama. Dva puta su moskovske trupe pod knezom Goljicinim i ukrajinski kozaci napadali Krim. njegova okolina spremala se da iskoristi u zgodan trenutak živi temperamenat darovitog cara i da ga natera na traženje odstupanja carevne Sofije. jezgro buduće ruske carske garde. gotovo napustivši antipatičnu mu ženu Evdoksiju. iako punoletan i neograničen gospodar. To je bio u stvari nastavak starog savezničkog rata. tako da nikad nije bilo toliko mudre uprave u ruskoj državi. Zaključen je. bacati na ulice mrtve životinje i živinu“. Goljicin. Zabranjeno je „ići kolima po ulicama. da se pridobiju za akciju protiv vlade mnogo ozbiljnije vojničke snage.naroda. Zatim pređoše na carevu stranu pojedini velikaši. a bolesne i nesposobne smestiti u posebne domove. Ugled Sofijin bio je posle te afere osetno opao. obično iz znatnih familija. Od njih je on postepeno stvorio dva puka zvana „zabavnim“. Posle turske opsade Beča i oslobođenja carske prestonice. Kulturni uticaj zapada sve više raste. i tome slično. U isto vreme vodila se zapletena intriga. ostao poduže po strani. a na njegovo mesto doveden je znameniti Ivan Mazepa. da se otvori državna knjižnica. Na taj se način zzvršilo regenstvo carevne Sofije i došla je uprava carskog ujaka Nariškina i nekih drugih ljudi iz Petrove okoline. Car Petar zabavljao se još prvim počecima teoriske vojničke nauke. Od starine bio je u Moskvi običaj. I sva država za vreme njezine uprave. Dolazak stranih najamnika sa generalom Gordonom imao je odlučan značaj. čak i topovima. Isto tako razvila se trgovina i zanati. i neki odredi strelaca i mobilisanog plemstva. Javlja se misao. Ukrajinski hetman Samojlović bio je optužen zbog veleizdaje. ali nisu onda imali nikakva političkog značaja. i politika — carska mudrost. nego možda i neposrednih rezultata u praktičnoj politici. Prvi Petrov rat bio je sa Turcima.

bili su razoružani i većim delom internirani. Pored političke i „pedagoške“ svrhe poslanstvo je trebalo da nađe mnogo i tehničara i obrazovanih ljudi za Rusiju. „Ja sam u činu onih. u prvom redu iz mornarstva. kao i nekih drugih ličnosti. naučili silu svakakvih stvari. kad su mu stigle vesti o novoj zaveri njegovih protivnika. mnogo se ojačalo u Petrovo doba. da se car liši prestola. Englesku. Svoje učenje na strani morao je Petar naglo prekinuti. koji me učiti hoće. Druga opsada tog grada. Car je kratkim putem doneo presude. Svirepim mučenjem uhapšenih i optuženih strelaca. da su carevne zakaluđerene i završile su svoj život u zatvoru. on sam razradio. U Moskvi mu prirediše triumfalan doček. da obiđe Nemačku. naredivši svima da se obriju i da nose evropsko odelo. koja se pojavila pred Azovom. Iza ove demonstracije Petar je uzeo na se da sprovede opširnu istragu. Među tim učenicima nalazio se i sam Petar. a na čelu sa carevnom Sofijom i o otvorenoj buni nekih streljačkih pukova.“ glasio je natpis na pečatu Petrovom koji je stavljao na svoja pisma i akta iz inostranstva. bilo stranaca. koja je trebala da otkrije i iščupa za uvek sve korene zavera i buna. Petar je jedva dočekao smrt starog „svetog oca“ Adrijana. svežina i vedrina 47 . dat je oblik veoma neobičan za jedno preduzeće ovakve vrste: poslanicima je dodeljena ogromna pratnja ljudi srednjih godina i mladića. Petar je na taj put išao pod tuđim imenom. neumornost. nego što su je ranije imali. Zna se samo toliko. ali postupak tog Sabora ostao je dosada nerasvetljen. da se streljačka vojska konačno ukine. po želji mladoga cara. kojom se u glavnom i sada služe Rusi. Sve te struke behu pune ljudi tamnog porekla bilo Rusa. Isto tako odsečno Petar se rastavio i od žene. bilo je iznuđeno mnoštvo iskaza. ozloglašenim zbog njihova nehata. U državnu upravu Petar je uvodio čisto građanski elemenat. Petar je svima posekao brade i skratio dugačke staroruske kaftane. iako ponekad bez sistema i često naopako. Videlo se uskoro. na reci Voronježu sagrađena je prva ruska ratna flota. Da bi se početa akcija protiv Turske pojačala. nepravednosti i pljački. na pritoci Dona. mnogi su zaverenici bili pohvatani. ali su mnogi od njegovih mlađih članova. Prvi njegovi postupci izazvali su velike senzacije: prilikom primanja vlade i velikaša. iz kojih je izlazilo. Holandiju. pun grotesknih detalja. Još pre dolaska Petrova strelci su pretrpeli poraz. na holandski način. On je svom snagom pregao da stvori flotu. Godine 1700. Masa stranih stručnjaka došla je u Rusiju. Za Petra je bilo glavno: energija. da je Petar imao naročitih simpatija i poverenja prema merkantilističkim doktrinama i da je želeo dati trgovačkom kapitalu i građanstvu mnogo veću ulogu u državi i društvu. Politički je to poslanstvo svoj cilj potpuno promašilo. kao i za vreme Velike Bune. a radilo se i na uvođenju specijalnih građanskih slova. stvorena je građanska ćirilica. u koju su bile umešane i careve sestre Sofija i Marta. koji je i dalje prepuštao upravu svojim doglavnicima. Sam Petar je radio i obaveštavao se neumorno. Tim je izvršena krupna reforma azbuke. koje je dovodio na svoj dvor. Austriju i Mletke. u kojoj je. Svoje sestre car je predao suđenju neke vrste Zemaljskog Sabora. vojsku i javnu upravu. Petar gotovo nije ni pitao za poreklo i društvene veze onih ljudi. on je stekao dosta praktičnih znanja. u diplomatiju. najaktivnije sudelovao sam car Petar završila se zauzećem tvrđave. januara na evropski način. koje se zapažalo ponešto još i za vreme Vasilija III i Ivana IV. sa izvesnim dopunama i izmenama prema fonetičkim osobinama pojedinih jezika i prema onim reformama. nova godina se već praznovala 1.Petar. Uvođenje elemenata takozvanog „niskog porekla“. koji se uče. Za nekoliko meseci. zatvorivši je kao kaluđericu u manastir. koje su kasnije bile izvedene. Nije mu se svideo engleski parlamenat. čiji je plan. da ostavi nepopunjenu patrijaršisku stolicu. kao i pri građenju lađa. Tom poslanstvu. Pošto mu je smetao i patrijarh u sprovođenju izvesnih njegovih kulturnih reforama. velikim delom smrtne. Srbi i Bugari. upućeno je jedno veliko poslanstvo u inostranstvo. koja su nekoliko godina kasnije doista i uvedena. da je postojala veoma razgranata zavera. Petar se pojavio kao munja. nije se naučio ni lepim manirima na strani i ponašao se u društvu visokih evropskih dama kao prostak i varvarin. koji su trebali da se uče u inostranstvu. Ciljalo se na to. a iznad sviju najviše sam car. Pored toga. i utvrdio se u svom bezgraničnom poverenju prema nauci. ali je duboko osetio duh evropske napredne kulture. Petar je bio zbog toga beskrajno oduševljen. Pored individualnih kazni. Petar je doneo ovom prilikom odluku. već se onda pokazao kao organizator prvoga reda. i tražim one. obuzet neverovatnom žeđu za znanjem.

u koliko su one trebale vojsci. Po Karlovačkom Miru. Petar je bio zauzet opsadom jake švedske tvrđave Narve. loše snabdevena. Dok se sve to dešavalo u Poljskoj i Saskoj. Retko su se s kim dešavali u životu onakvi preobražaji kakav se desio sa Karlom XII. 1617.. u kojoj je Petar radio. Ključgrad). da osvoji u jesen 1702. takozvani Veliki Severni Rat. pošto u Švedskoj vlada lakomisleni i premladi kralj Karlo XII. najveći rat za vreme Petra Velikog. vedra duha. Prvi sukobi sa vojskom kralja poljskog ispali su srećno za Karla. nego je. Svrha saveza beše. tražile su se. nazvan na holandeski način Sankt-Piterburh sa tvrđavom Svetih Petra i Pavla i sa utvrđenim pristaništem Kronštatom na spomenutom ostrvcu. i uopšte od ljudi kojima je poveravao kakav posao. Zato za sve vreme vladavine Petra Velikog produžuje se bezbroj procesa o raznovrsnoj korupciji državnih organa i o kratkim postupcima samoga cara. na ovom ušću i ostrvu javlja se buduća prestonica—grad Svetog Petra. Iznenadnim napadom na nju Karlo. iako je bio gotovo pet puta slabiji. Tako je počeo. Sam neumoran radnik. Uz vojsku izbi na Baltičko More i ruska flota sagrađena na jezeru Onjegi. naneo joj je strašan poraz. da je između Rusije i Porte konačno prestalo ratno stanje. osetljiva pamet. 48 . finansije i administraciju. Ali je poprište rata bilo preveliko. a ono što ih je bilo. Moralne kvalifikacije. j. nisu uživali poverenje svojih vojnika. pod vođstvom neumornog cara. Petar je osvojio nekoliko pokrajina duž Baltičkoga Mora: Kareliju.duha. za kojim je sledio separatan ugovor Rusije sa Portom. Sredina. velikim delom slabo izvežbana i slabo naoružana. potpuno dotukao. U taj su savez uvukli i danskoga kralja. sa glavnom vojskom brzo krenuo preko Livonije u poljske predele. Ipak. istina. Smatrali su svi. Prvi sukobi ruskih ratnih lađa sa švedskim bili su veoma uspešni po Ruse. Mase Rusa podavile su se u talasima Narve. moćnu tvrđavu Noteburg na izlasku Neve iz Ladoškog Jezera (Petar je tu tvrđavu nazvao Šliselburg t. od kandidata. U prvom redu trebalo je stvoriti ponovo artiljeriju. avgusta 1700. na ušću reke istog imena. i ljudi s kojima je sarađivao bili su većim delom jako pokvareni. u prvom redu lično poštenje. Petar je stvorio novu vojsku i uspeo je da s njome prodre u švedske predele. izvedene u Rusiji veoma raznovrsne reforme na svima poljima javnog i privatnog života. Ne zaustavljajući se na ovim uspesima. Tako su bile. ostavivši duž ruske granice samo vrlo slabe snage. Čim je čuo za napad saveznika on se sa svojom malom vojskom pojavio pred Kopenhagenom i naterao je danskog kralja na kapitulaciju. Petar je imao zadovoljstvo da lično učestvuje u zarobljavanju jedne švedske lađe. većinom stranci. U glomaznoj vojsci Petrovoj nije bilo dobrih zapovednika. i da izađe na proleće 1703. koji je progutao ogromne snage ruskog cara i njegovog carstva. Samo su se dva gardiska puka još nekako borila. jureći za svojim protivnikom. Petar je počeo da sa neverovatnom brzinom reorganizira vojsku. Estonsku i Livoniju sa njenim glavnim gradom Rigom. pa su se povukla u nekom redu. sposobnost brzog orijentisanja i širina vidika kandidata za pojedina mesta. na Baltičko More. Ali ono što im ipak treba priznati jeste bez ikakve sumnje njihova neosporna talentovanost i velika radinost. u kojoj je jedna grupa nezadovoljnih plemića pokušala da digne ustanak u korist Petrovu. koji je obično svoje saradnike kad skrive svojeručno kažnjavao debelom batinom. ali su dolazile tek na drugo mesto. da se oduzmu Švedskoj njene zemlje duž Baltičkog Mora. ubeđen da je s Rusijom svršeno. Još za vreme pregovora u Karlovcima Petar je lično vodio pregovore sa poljskim kraljem Stanislavom Avgustom Sasknm o savezu protivu Švedske. Rusiji su dodeljene obale Azovskog Mora i Azov sa ušćem Dona. Karlo se gubio u ogromnim poljskim šumama. Ali se baš tad javila i sva veličina i moć njegova duha i karaktera: oporavivši se od strašnog napada straha i malaksalosti. Karlo XII. da će pobeda biti laka. zatim se dao brzo prevesti u Livoniju. ali pretrpevši teške gubitke. od kojih je Rusija bila sasvim odgurnuta nesrećnim ugovorom u Stolbovu god. koja su pretopljena u topove. gde je osvojio ušće Neve i malo ostrvo blizu njega. Vojska je bila nejednaka. To je bila mala nagrada za velike žrtve. nije ušao u njene predele. Ingriju. oduzimanja crkvenih zvona. Čim je dobio izveštaj. Petar se nije bojao nepopularne mere. artiljerijom i zastavama. on je to isto tražio i od svojih doglavnika. Petar je u panici pobegao sa bojnog polja još pre odlučnog trenutka. komorom. dok su druge bile zarobljene sa celokupnim taborom. Petar se krenuo sa vojskom u švedske predele. on je protivnika 1706.

a pored toga dobija na dar i kuću. Vladaslavić. on je već postao dvorski savetnik i ujedno spahija u Ukrajini. u zoru 27. beše potučena od Petrova doglavnika Menjšikova kraj Ljesne u Belorusiji. koji je bio tom prilikom i anatemisan. nije uspeo da isposluje dozvolu Senata da se sagradi u Dubrovniku pravoslavna crkva. Sava je zarana počeo da se bavi trgovinom. Karlo je krenuo za njim u unutrašnjost Rusije. Tako je Petar mogao dosta lako da zadrži svoje položaje u Ukrajini.. sve do godine 1708. U carevu pohodu na Prut. Bokelj (rođen 1680. a pored toga Senat nije bio baš zadahnut verskom tolerancijom. on je godine 1702. i vodeći pregovore sa Mletačkom Republikom. samo neka živi Rusija u slavi i sreći“. ali je išao zaobilaznim putem. koji se nesrećno svršio (1711. i tu — pored nadzora nad ruskim državnim pitomcima — obavlja i mnoge važne poslove. uhvatio je onde veze sa ruskim diplomatama knezom Goljicinom i Ukrajincevim. bilo je puno Južnih Slovena. Karlo je bezuspešno opsedao utvrđeni grad Poltavu. Većina naroda ostala je verna Rusiji. Sava postigao svoj najveći diplomatski uspeh. odličan pomorac. na primer. pokazao je čudesa hrabrosti. i isto tako i kao 49 . te kome je (kao „plemenitom Iliru u Moskvi“) Dubrovački Senat pre više godina preporučivao neke svoje sugrađane upućene u Rusiju. pomoćnika i učesnika u njegovim pothvatima. juna. On je morao pod dosta teškim okolnostima da se povlači. Dok je glavna švedska vojska prodrla duboko u Ukrajinu. kao talentovan inžinjer i brodograditelj. jer se Senat bojao da ne bi Dubrovnik preplavili pravoslavni Srbi otomanski podanici. Petar Veliki zaključio je tajni savez sa moldavskim i vlaškim gospodarima i krenuo je u njihove kneževine. Drugi jedan Jugosloven. Karlo i Mazepa sa malobrojnom pratnjom jedva su se spasli begstvom preko Dnjepra i našli su utočište na turskom zemljištu u gradu Benderima u Besarabiji. na koji je položaj došao Rusima odan pukovnik Ivan Skoropadski. sa velikom komorom. nego gotovo uništenjem švedske vojske i Mazepinog odreda. kao odličan carev diplomatski saradnik. i u njoj se odlikovao. progonjen u zavičaju od Turaka. Njegov otac. pomoćna vojska. Ovo je bio vrlo težak udarac za Karla. Kulturnih. pa donekle i političkih veza između Rusa i Južnih Slovena bilo je od prastarih vremena. kada ga opet vidimo u Moskvi. Sava ide u Italiju. poreklom od ugledne hercegovačke porodice. ali je još teži bio potpuni neuspeh Mazepin u Ukrajini. i tu je aktivno sarađivao sa Petrovim ministrom Tolstojem. Onda se opet. Počeci tog rusko-švedskog rata u Poljskoj nisu bili povoljni za Petra. napokon.) vratio u Carigrad. i da osvoji i razori Mazepino utvrđeno mesto Baturin. i postao je njihov tajni agenat. po starom kalendaru. Petar. u Perastu) Mata Zmajević. Godine 1710. izbio je novi rat između Porte i Rusije. vodeći pregovore i sa Dubrovačkom Republikom. došao sa robom preko Crnog Mora i Azova u Moskvu. stupio je u službu carevu. nadajući se u isto vreme i na pomoć Južnih Slovena. Da spomenemo još i to. kao izvanredni ruski izaslanik na egzotičnom i dalekom dvoru kineskog cara.Međutim je Karlo krenuo protiv Petra. Ali su one postale naročito žive za doba cara Petra Velikog. s kojim beše zaključio tajni ugovor. Vrlo malo ljudi pristalo je tamo uz Mazepu i Karla XII. nastojeći poimence da zaključi konkordat sa papom Klimentom XI. nadajući se u ustanak Male Rusije i hetmana Mazepe. Godine 1716. Ipak je Vladislavić poneo sa sobom veoma laskava pisma dubrovačkog Senata adresovana Petru Velikom. odakle je Karlo podbadao Tursku na nov rat protiv Rusije. da je za carevanja naslednice i žene Petrove. otpočela. Katarine I. sa puno ruske robe. Godine 1711. gde ga je sam car lepo primio. Pri ovim pregovorima. i da sprovede nov izbor hetmana. da mu život nije drag. Tako je među njima bio. koji je imao u Dubrovniku dosta prijatelja. te je Sava kasnije postao i sam dubrovačkim plemićem. da zbaci samoga Mazepu. U nizu mnogobrojnih domaćih i stranih saradnika Petra Velikog. Sava (1705. koja je tada bila zagazila u rat sa Turskom. Vladislavić. Sava je učestvovao očigledno kao politički savetnik za sva balkanska pitanja. Car nalaže zapovedniku svojih trupa da sporazumno sa Vladislavićem postupa u uređenju odnosa prema hrišćanima. pa došavši u Carigrad. Znamenita Poltavska Bitka završila se ne samo porazom. koji je u svojoj naredbi vojsci napisao čuvene reči: „O Petru znate. kraj njega. i neki Sava L. nastanio se bio u Dubrovniku. gde mu se daje pravo da trguje bez plaćanja carine. a već se oko podne završila i sudbonosna bitka između glavnih švedskih i ruskih snaga.). U maju i junu 1709. Vršeći tako poslove tajnog poverenika ruske diplomatije i ujedno trgovca.

dubrovački senatori iskazivali su tim prilikama svoja osećanja sveslovenske solidarnosti. adresovanoj na pravoslavne hrišćane“grčke i rimske vere“. Sloveni. te smatrajući malu slovensku republiku Sv. siroti Crnogorci imali su da ispaštaju svoje ratovanje i da teško trpe od turske navale. U predugačkoj ovoj povelji. noseći uza se pismo dvojice srpskih pukovnika. ali optužen radi pronevere državnog novca (što se često dešavalo u ondašnjoj Rusiji). Najveću slavu stekao je Zmajević u odlučnoj pomorskoj bitci kod Tanguta. Vlaha na Jadranu ogrankom ogromnog slovenskog stabla. pre mnogih godina podjarmljenoj od nevernika. oni ga zatraže od cara. Pored Zmajevića bila su tada u ruskoj službi još dva odlična primorca: dubrovčani Jeronim Natalić i Ivan Tudizić. u činu pukovnika. kneževa. jer Petar. juna iduće godine bila se kod Gacka prva bitka.. neka se i mi potrudimo u službi za svoga pravoslavnoga Cara“. Tako je. I doista. najmanje.. Dubrovnik se mnogo radovao odlasku i uspehu svojih sinova u Rusiji. koja su je dovodila često u veliku nepriliku. čim je buknuo rat sa Turskom. već 15. tako su pisali u svom kitnjastom slovenskom jeziku srpski pukovnici. U ovoj dužnosti isticao se svirepošću. ali. Čim je. još u maju 1710. car Petar počeo da se sprema na rat sa Turskom. od „vojvoda. uputio kao svog glavnog agenta među Crnogorce. car je dobio odgovor iz Crne Gore. i umro je u Zadru gde je i sahranjen. stupio u carsku službu. Ali je Crnogorcima bilo teško zbog nedostatka oružja. i uopšte „svi narodi koji obožavaju razapetog Hrista — Boga našega“. kojom je prilikom svojom veštinom i hrabrošću spasao i flotu i samog cara. car spominje velike zasluge Crnogoraca. da su sa radošću primili njegovu povelju. da bi ih što bolje zadobio i „osokolio“). naime. bi prinuđen da kapituliše i da hitno zatraži mir od sultana i da prestane sa ratovanjem uopšte. gde je ostao kasnije sa službom u Ukrajini. Među srpskim pridošlicama sa Balkana naročito se istakao Hercegovac Mihajlo Miloradović. on je potražio veze sa balkanskim hrišćanima. Gavrilom i Aleksandrom. a sam se vrati u Rusiju. u Gađaču. Miloradovići su ušli u kolo najodličnijeg ruskog plemstva. i to i od ugarskih Srba i od Srba pod Turcima. Miloradović je nosio uza se carsku povelju. te je misija Miloradovićeva uspela potpuno. poreklom od jedne od najznamenitijih plemićskih ukrajinskih porodica). Crnogorci su samo čekali na ovaj mig carev. koji je sa svojom braćom. Tada Miloradović razdeli među Crnogorce poklonjene od cara dukate. a Petar to učešće ovde jednostavno pripisuje Crnogorcima. a zamole ujedno da ih car i pristojno nagradi. pao je u nemilost. kojim su mu Crnogorci javljali. ističući više puta zajednicu krvi i jezika koja ih vezuje sa ruskim carem i njegovim narodom. „milostivim okom pogledaj na nas uboge i svojim carskim mislima pomisli o našoj otečeskoj srpskoj zemlji. u kojoj se pozivaju na krstaški rat protivu Turčina sve „blagorodne“ (crnogorske) „osobe“. a u kasnijim naraštajima nosili su i grofovsku titulu. i to čak od ratova Aleksandra Maćedonskog (neki tadašnji pisci držali su da su u vojsci Aleksandrovoj učestvovali i Iliri. što je još mnogo zanimljivije. Jovana Tekelije i jednog njegova druga iz Arada i Segedina: „O najblagočestiviji care. Od strane Srba su dolazili emisari. i ostalih živećih u predelima Zetskim i Crnogorskim“. između Rusa i Šveđana. — prekrasno sijajuće sunce pravde!“. poimence usled rovarenja njegovih agenata po Crnoj Gori. Dok je tako Mihajlo Miloradović pravio „karijeru“ u Rusiji.. u Moskvu kapetan Bogdan Popović. gde bi opkoljen od prevelike turske vojske. u blizini granica Republike. Boki i Hercegovini.u čemu ga je još nadmašala njegova žena (rođena Butovićeva. pa je i u svojim pismima caru u više mahova davao izraza svoga poštovanja i ushićenja. Pri kraju svoje karijere došao je do časti i položaja velikog admirala. došao bio...zapovednik flote. Stvar se ubrzo okrene sasvim na zlo. pozoveš i pomiluješ. nakon katastrofe na Prutu. i mnogo drugih njihovih užih zemljaka i sunarodnika. a zatim je bilo okršaja i na drugim mestima. Mnogo manje zadovoljstva pokazivala je dubrovačka vlada u pogledu aktivne politike koju je vodio ruski car na Balkanu. dobili su velike posede poglavito po Ukrajini. naročito posle borbe vladike Danila i njegovih Crnogoraca protivu Turaka. t. GBega je car. Oktobra 1711. Kako se vidi iz veoma zanimljivih dokumenata dubrovačkog arhiva. j. naročito onda kada će Gospod Bog podignuti tvoju krstašku desnicu naspram njih i nemoj da zaboraviš da i nas. i da se rado odazivaju njegovu pozivu. Turci pregaziše Crnu Goru i počiniše u 50 .

Ovaj je bio očaran džinovskom pojavom ruskog vladara i koji je izradio za nj više značajnih projekata. kao i da se zaključi bračna veza između Romanova i Burbona udajom Petrove ćerke za kralja Luja. To su bile tvorevine Petra Velikog. Par se. kakav beše genijalni nemački filozof Lajbnic. Rezultati takozvanog Prutskog Pohoda bili su veoma žalosni za Rusiju. Veliki deo takozvanih reforama Petra Velikog izveden je u neposrednoj vezi sa ratnim poslovima. u Pomoranskoj i na moru. Uverivši se u beskorisnost ratovanja po Nemačkoj Petar je onda svu svoju pažnju upravio na glavno poprište rata. Tada su ruskoj državi konačno pripale ove zemlje: deo Finske. Paralelno uz moćnu delatnost ratnu i diplomatsku razvijala se unutrašnja politika Petrova. Prirodno je. koji je poginuo. ali je izvedena sa više krupnih grešaka. Rusija je učvrstila svoj položaj na Baltičkom Moru. Prvo. i zbog političkih intriga. i zbog kulturnih poslova. dolazeći pored ostalih u dodir i s takvim ljudima. jedno od najbogatijih mesta sa izvorima nafte. Pored toga pretrpela je Rusija i goleme novčane žrtve i veliko političko poniženje. izuzev većeg dela Finske. a među njima i predeo Baku. a među njima i nacrt za Rusku Akademiju Nauka. što odmah pada u oči čoveku koji tek počinje da se bavi proučavanjem doba Petra Velikog. Nakon neverovatno raskošnih i fantastičnih svetkovina zbog pobede nad Švedskom Petar je dao svojoj vojsci kratak odmor. i Vladika i Crnogorci imali su da se zadovolje. koja nije bila loše zamišljena. Ali je Vladici kasnije (nakon završetka Severnog Rata) stavljena u izgled obilatija pomoć. to je zavisnost unutrašnje njegove politike od potreba i interesa rata. građanski velikaši i visoki vojni časnici. Estonska i Livonija sa ostrvima mozunskim i gradom Rigom. pripali su Rusiji krajevi na Zapadu i Jugu od Kaspiskog Jezera. koje se tiču mornarstva. u ime otštete. spremajući istraživačka putovanja u Kinu i u još dalje krajeve. godine napravio dužu posetu Francuskoj i njenom malom kralju Luju XV. U svome lutanju po Evropi Petar je 1717. Godine 1715. Ipak su i za sve to vreme ostali Crnogorci u vezi sa carem. Veliko balkansko preduzeće carevo bilo je propalo. ali se brzo okrenuo na drugu stranu. i zbog ratnih preduzeća. zaključiše mir u Ništatu godine 1721. a sam sa vojskom i mornaricom krenu preko Kavkaza i Kaspiskog Jezera na Persiju. posle dugog većanja. Politički ova poseta nije dala ništa. Cetinjskom Manastiru dozvoljeno je da šalje u Rusiju izvestan broj kaluđera i pripravnika. Po ovom miru Rusija je dobila potvrdu sviju svojih osvojenja. Rat sa Persijom. kod kojega se nalazio i izaslanik vladike Danila — arhiđakon Maksim. upućujući jednu čitavu ratnu ekspediciju (kneza Bekovića-Čerkaskog) u Indiju preko srednje Azije. sa naročitom marljivošću trudio oko poboljšanja svojih ratnih snaga. „Najomiljeniji posao“. te se osporavala duže vreme ruskim vladarima od strane drugih dvorova). Nekoliko godina trajao je rat u Finskoj. To je bilo poslednje krupno delo spoljnje politike Petra Velikog. U isto vreme Petar se ozbiljno upleo i u srednjo-evropsku. sudstva. da su oduševljeni Petrovi doglavnici. Vladika i mnogi drugi ugledni ljudi biše primorani da se sklone na mletačko zemljište. iako se htelo da se privuče Francuska na stranu Rusije. naročito nemačku politiku. proglasili Petra Imperatorom (ova se titula smatrala većom od carske. Tada se Petar svom snagom upustio u borbu sa Švedskom. pošao je u Rusiju i sam vladika. završio se veoma povoljnim mirom za Rusiju. Karelija. Kao posledica ove ekspedicije. veli na jednom mestu Fokerot. Ali je sve bilo uzalud. On je počeo da mašta o srednjem i dalekom Istoku. da prikupljaju milostinju. i zbog lečenja i odmora po banjama. 51 . Ingrija. izazvan ovom ekspedicijom. Fokerota. njegova vojska dva puta je provalila u samu Švedsku. Petar je morao da se odrekne prava Rusije da drži ratne lađe i da ima utvrđenja na obalama Crnoga Mora i da vrati Turskoj Azov i ušće Dona. Karla XII. ikonama i knjigama. pa ga vidimo kako svaki čas trči po Nemačkoj. Sledeće godine jedan je slučaj oslobodio Petra. po mišljenju jednoga od najboljih poznavalaca ondašnje Rusije. gde je raspolagala sa više odličnih pristaništa i sa velikom trgovačkom: i ratnom flotom. „bilo je za cara građenje lađa i drugih stvari. O unutrašnjim merama na korist države. sa Viborgom. poklonima u novcu. I u jednom i u drugom poslu Petar nije uspeo. koje nikada ne napušta. i na kraju krajeva umorene zaraćene strane. Ocem Otadžbine i Velikim. u crkvenom odelu i posuđu. od opasnog protivnika.njoj bezbrojne zulume.

i to počev od redova. preduzete su bile važne mere za reorganizaciju vojske i državne službe. Međutim. „Njegovo Veličanstvo jeste samovlastan monarh. Bez čina plemić nije imao potpun značaj pravog plemića. Da bi sva masa od plemstva zavisnih ljudi služila državu. mornarici. ako su mornarica i vojska bile dovoljno snabdevene novcem. porodicu i gospodarstvo. poslednjih godina Petar je sve više ulazio u druge grane državne uprave. kao hrišćanski gospodar. Petar se mnogo brinuo o gradovima: merkantilist po svojim ekonomskim shvatanjima. Za plaćanje poreza od strane njihovih članova bile su odgovorne opštine slobodnih građana i slobodnih „državnih seljaka“. ograničavajući ga veoma osetno u pravu slobodnog raspolaganja imanjima i to ne samo spahilucima. barem u teoriji. vladika Teofan Prokopović. Petar je vršio regrutaciju i među kmetovima i među robovima. na dizanju izvozne i uvozne trgovine. Da bi nekako popravili svoj položaj bogatiji. i na stvaranju domaće industrije. koji je dobio prvi oficirski čin ili sedmi po redu čin građanske službe postajao nasledni plemić. a ima silu i moć da svoje zemlje i države. Plemstvo je bilo mnogo strožije uvučeno u državnu službu nego pre. naročito one prve. dok je svaki čovek. Jedna važna novina. Inače. dokle kasnije unosi sve više ozbiljnosti i plana u svoje poslove. Za vreme Petrovo staleške službe postale su mnogo teže. Unapređenje bilo je stavljeno u zavisnost ne samo od preporuke komandanata. Plemstvo se rusko demokratizovalo i donekle birokratizovalo.gospodarstva i trgovine on se veoma malo. bili dužni da služe u vojsci ili u mornarici. od mladih godina pa do starosti. Seljak novak bio je slobodan od trenutka. a ostali. on je. drvom. po svome nahođenju i volji upravlja“ tako glasi „Vojnički ustav“ od godine 1716. nego i od tajnog glasanja zbora ljudi viših činova. vojne i građanske. Ovoj vrlo važnoj teoriskoj raspravi data je gotovo snaga zakona. Stvorena je dobro promišljena tabela činova u vojsci. ali je taj seljak vojnik bio izgubljen za selo. što je nasleđe prestola doveo u zavisnost od volje vladareve. neograničeni karakter. Ukaz. crkveni i politički pisac. hranom i municijom“. jeste to. kada je stupio u carsku vojsku i njemu su bili otvoreni. dok je masa nižeg plemstva. ova poslednja kolektivna odgovornost seljaka za ispravno plaćanje njihova duga postala je važna činjenica u stvaranju kolektivističke ruske opštine — čuvenog „mira“. Što se tiče uređenja same vrhovne vlasti ona je za vreme Petrovo sačuvala svoj apsolutni. Petar ga je u glavnom ostavio gospodarom nad seljaštvom. i zbog potreba ratnih. a s tim u vezi i za preuređenje celokupne društvene organizacije. koja se ogleda u slučajnosti rođenja ove ili one ličnosti. Petar je prvi dao jednu zaokrugljenu teoriju ruske samodržavne vladavine. samo trećina svake plemićske porodice imala je pravo da služi u građanskoj službi. dvorskoj i građanskoj službi. koju je Petar uneo u rusko državno pravo. su. koji je Petar izdao o nasleđu prestola. On je bio svakako pravi preteča. koji su dobijali aristokratsko obeležje. a i inače puno radio na razvijanju pristaništa. odnosno prestolonaslednika od strane „cele zemlje“ zastupljene na Zemaljskom Saboru. bez obzira na njegovo poreklo. regrutima. i istu volju božju koja se ogleda u slobodnim izborima cara. kao i prostog sveta. dok je ranije ustavni običaj ruske carevine priznavao dva kombinovana načela u popunjavanju carskog prestola: volju božju. nego i samim baštinama. Pored toga. Petar je davao svojoj neograničenoj monarhiji sve više policajni i birokratski karakter. šta više. putevi za unapređenje i ulazak u oficirski kor i nasledno plemstvo. Tražeći od plemstva teške i duge službe. moderni istraživači su vrlo dobro uočili. nastojeći najzad da mlađe plemstvo bude još i školovano i podvrgavajući ga naročitim ispitima. mornarima. koji nikome na celome svetu ne treba da polaže račune o svojim poslovima. Pored nepotrebnih ili malo potrebnih 52 . da je Petar uvek imao vrlo živo interesovanje za prosvetu i nauku. obrazložio je jedan od njegovih doglavnika. Za vreme Petrovo u neposrednoj vezi sa ratnim potrebama. popunjavala armiske pukove. a pogotovu već i predstavnik „prosvećenog apsolutizma“. možda ih je on shvatao i previše utilitarno. u naročitom spisu „Pravda volje monarha u određivanju svojega naslednika“. ali je to ipak bilo od koristi i to treba svakako podvući. da je Petar u prvoj periodi svoje vladavine radio bez ikakvog sistema. znatniji i jači plemići težili su najviše da idu u gardiske pukove. ili se nikako nije brinuo tokom prvih trideset godina svoje vladavine i bio je potpuno zadovoljan. šta više često na vrat na nos. u koliko seljaci nisu bili regrutovani za carsku vojsku. Treba odmah istaći.

taj stup aristokratije i utočište konzervativaca. da je najviše truda i troškova uloženo u omiljenu prestonicu Petrograd. oni su bili izvanredno bogati. ona se za vreme Petra Velikog više puta menjala. general-rektmajstor za primanje i isleđivanje tužbi privatnih lica. kratkim vlastoručnim ukazom stvorio najviše državno telo. koja nikad nije bila postignuta. i za grbove. Kasnije su uz taj senat postavljeni: general-prokuror. Sastavljen od vladika i sveštenika (mislilo se. Oni su postali neka vrsta oligarhiske vlade uz Petra. neku vrstu Namesničkog Veća. Radilo se puno i na poboljšanju saobraćajnih prilika: građeni su i popravljeni javni drumovi. uzimali su vidnog učešća u svakojakim finansiskim transakcijama i trgovačkim i industriskim poslovima. kolegijalne ustanove za različne grane uprave. 53 . takozvani „Sabor najvećih budala i pijanica“. kao na primer veoma zanimljivi porez na brade. a u većini nisu bili pripadnici stare aristokratije. Ali država nikad nije izlazila iz finansiske krize. najzad geroldmajstor za nadzor nad plemstvom. građene su i veoma korisne. Guvernije su se delile na „provincije“ i srezove. istraživača i kontrolora. koji je neumorni car gradio. Sva ova golema delatnost. j. oduzimanjem ogromnih crkvenih imanja. Pokušaj da se uz njih stvore neke vrste od plemstva biranih kolegijalnih ustanova nije uspeo. zvani su „vrhovna gospoda“. Petar je. koji je trebao da bude „oko gospodarevo“ i da vrši nadzor nad samim najvišim upravnim telom i sudom u carevini. Preduzimane su takođe mere za čuvanje ogromnih šumskih bogatstava Rusije. carev „paradis“. koji je dospeo do kneževske titule i do najvećih položaja u državi. Bila je stvorena nova podela Rusije na takozvane guvernije. j. kao i dosta jaka. U nj su ušli najvažniji doglavnici Petrovi. trebao da dođe neki energičan oficir. nego i ograničavanjem kompetencije duhovnih sudova. po ideji Petrovoj. Važniji guverneri koji su često bivali senatori. Tada je nastala i Duhovna Kolegija ili Sveti Sinod pravoslavne crkve kojim je Petar zamenio godine 1721. Već početkom XVIII stoleća prestala je da radi starodrevna Boljarska Duma. Centralne ustanove stare moskovske Rusije likvidirane su. Međutim. odlazeći na Prut i očekujući velike opasnosti. regulisane su reke. po primeru Švedske. na čelu sa guvernerima. radio je pod nadzorom „oberprokurora“. sa vojvodama i komesarima na čelu. ratna i trgovačka mornarica bili su pozitivan rezultat Petrove vladavine. naseljavao i ulepšavao i protiv prirode i protiv ljudi. Provincijalna administracija menjala se nekoliko puta za vreme Petrovo. Razume se. zatim čitava organizacija „fiškala“ t. na novi način organizovana. Zanimljiva je bila i veoma neozbiljna i ružna ustanova Petrova. Sva reforma Petra Velikog prolazila je u znaku teške borbe za budžetsku ravnotežu.fabrika. Sva vladavina Petrova prošla je u izmišljanju različnih finansiskih mera za povećanje prihoda. gotovo kao neograničeni gospodari svojih pokrajina. koja je često dovodila do teških kriza i do velikih izliva narodnog nezadovoljstva iziskivala je velika finansiska sredstva. njegovim raspoređivanjem po grupama i činovima. Najveći čovek među njima beše već spomenuti Menjšikov. takozvani „Upravni Senat“. Posle raznih pokušaja da vrši funkcije vrhovne vlasti preko pojedinaca snabdevenih izvanrednim punomoćstvima i preko raznih ustanova. što je iz početka i bilo. Uvedene su i glomazne „kolegije“ t. Već spomenuti vladika Teofan napisao je naročit pravilnik za Sveti Sinod (takozvani „Duhovni reglament“) u kom su izložene i obrazložene osnovne tačke zakonodavstva i politike Petrove u poslovima crkve. tada su prvi put izmišljene u Rusiji taksene marke i hartije i svakojaki monopoli i dažbine. u većini slučajeva generalima. U redovnim prilikama to je bio organ najvišeg suda i nadzora nad svima granama uprave. kopani su kanali. na koje je mesto. koja su se dotle nemilice utamanjivala. likvidacijom mnogih manastira i dosta oštrim merama protiv kaluđera. Primenili su i takozvano „kvarenje novca“. za davanje diploma za titule kneževske i novouvedene grofovske i baronske. tamnog porekla. a isto se tako neumorno radilo na istraživanju i iskopavanju ruda. ukinuto patrijaršisko zvanje. Što se tiče administrativne organizacije Rusije. da se u nj uvedu i svetovne ličnosti) Sinod je bio potpuno poslušno oruđe carske vlasti. i to ne samo ovom merom. stajaća vojska. koji su imali ogromnu vlast. s kojim je Petar priređivao čitave orgije i sa neverovatnom grubošću ali sa glumačkom veštinom izvodio parodije na različne obrede crkvene. koji su takođe onda uvođeni u Rusiju. Petar je slomio crkvenu moć.

Doglavnik Petrov. Osećajući na svakom koraku štetu od neznanja i praznoverica. koju su izazvale. koju mu je otac doveo. kao Nemca. nerad i nered pri građenju Petrograda. koje su dobile tako velik značaj tek u iluzijama savremenika i potomaka. opravdanim donekle zbog one strašne povike. Naročito je to mišljenje vladalo kod staroveraca. Njegov dvor bio je uređen na evropski način. koji su nastavili svoju opoziciju crkvi i vlastima. Tim reformama mnogo je smetao suviše oštar način. Uz to se radilo na promeni običaja. ali i jednu veoma ozbiljnu vezu sa zarobljenicom njegova doglavnika Šeremetjeva. nesrećni carević pobegao je iz Rusije sa jednom svojom ljubaznicom. da je taj Petrov posao doveo do potpunog preobražaja Rusije. a negodovanje i mržnju drugih. car i vlada bili su u stalnoj borbi sa vlastitim narodom. Najzad. U svom životu Petar je imao bezbroj avantura. priređuje ispite. Uopšte sve mere Petrove stradale su. nazadnjaštvo i trule tradicije stare Moskovije. Ta oskudica obzira izazivala je česte bune. da što više raširi prosvetu u Rusiji. Kulturna i prosvetna politika Petrova. Petrov porodični život nije bio srećan. poput nekih savremenika Petrovih a i pojedinih kasnijih pisaca. u kojoj je sam car uzeo na se 54 .Poslednjih godina Petar je izveo. uspeo je da begunce vrati natrag i da ga zatvori. upućivanih caru i vladi. koje je bilo u običaju kod viših staleža. neplaćanje poreza. od njih zaista ne bi bilo ništa. Sa svojom prvom ženom rastavio se dosta grubo. ali i svakojakih besnih uživanja i preterivanja. ali ne antiverskim načelima. tako da je Petar uzeo Katarinu. kako se Marta prozvala prilikom prelaza u pravoslavlje. na evropeiziranju načina života i manira. koji ne veruje u Hrista. Ona je bila prožeta slobodoumnim antiklerikalnim. Ova aeantura pretvorila se tokom godina u trajnu i duboku ljubav. naročito poslednjih godina. na koji su uvođene. a i zanimljiv pokušaj da odvoji sudstvo od administracije i da stvori nezavisne kolegijalne sudove. takođe Petar. kao i zbog neobrazovanosti i upravnih staleža i mase naroda. bez kojih čovek nije dobijao službe ni dozvole da se ženi. ne vodeći računa o ruskim pravnim običajima. a i sam bi car bio oboren od svojih podanika mnogo pre. na koju se toliko pazilo po svima evropskim dvorovima. za zakonitu ženu. U ruskim arhivama sačuvane su mase svakojakih predloga najraznovrsnijih ljudi. šalje Ruse u inostranstvo radi školovanja. utvrđenja. inače. samo bez one stroge etikecije. Neko vreme bio je u životu i jedan sin iz tog braka. očigledno je. da su reforme odgovarale izvesnim težnjama i raspoloženjima u narodu. carević Aleksije. Reforma. dok je Jelisaveta ostala devojka. dovodi u Rusiju obrazovane strance. Ipak. Mnogi Rusi smatrali su Petra kao samozvanca. pomaže književnost. koliko od tog što su bile veštačke kombinacije. Nastala je strašna parnica. toliko i zbog nedostatka saradnika i izvršilaca. princezu Sofiju od BraunšvajgVolfenbitela Aleksije je mrzeo iako je imao od nje dvoje dece. odrastao je daleko od oca i sa puno nepoverenja prema njemu. koji su govorili o različitim reformama. barem kod viših staleža društva. Ne treba preterivati i. imala je svakako revolucionaran karakter. Najopasniji bio je pasivni otpor: nehat i nerad činovništva. naročito njenog dvorskog života. Petar je mrzeo bigoteriju. drumova i kanala. Ali se ova reforma pokazala kao neizvodljiva i nepraktična i zbog potpunog nedostatka spremnih sudaca i zbog pokvarenosti sudačkih kolegija. nekom Martom. lađa. kao samog Antihrista. tera plemstvo na učenje. barem kod kuće. koji beše pun samopregora i neumornog rada. Petar je odlučno zabranio zatvaranje žena. Od njegovih kćeri Ana se udala za vojvodu holštajnskog. smatrati. Aleksije beše nada reakcionarne stranke. Svi pokušaji Petrovi da natera sina na poslušnost propali su. Ženu. Od Katarine je imao više dece. Njihov sin — jedinac. on otvara škole. Država. Ovaj je pokvario odnose između oca i starijega sina Aleksija. kao i od golemih praznina u vlastitom obrazovanju. Litvankom. Petar je činio ogromne napore. nego što su ga slomili bolest i preveliki napori jednog života. lukavi i bezobzirni Petar Tolstoj. To je svakako jak dokaz za izvestan društveni pokret u prilog reforama. Između oca i sina bio je dubok jaz. gradova. reformu sudskog postupka. donela je ipak i lepih i značajnih plodova. čije su se mnoge posledice pokazale kao štetne. Narodne mase roptale su i protiv novotarija i protiv cara. pa i sad izaziva ushićenje jednih. koja je postigla izvesne pozitivne rezultate. i zato je izazivala. dezertiranje plemstva. nedolazak regruta.— ali ne treba u tim reformama gledati ni niz drugorednih promena.

Radi toga. koja se donekle zapažala za vreme Katarine I. pa kad ne bude seljaka. za caricu. predlagali ženu cara. Iza smrti Petra Velikog nastaje takozvano „doba dvorskih prevrata“. dotle su drugi. on je bio u isto vreme prožet i idealizmom — i to idealizmom rada i vatrene ljubavi prema otadžbini. po njegovoj misli osnovana. Proteran je u Sibir. GLAVA XV. Vladavina ovog umno i moralno nedovoljno razvijenog dečka predstavljala je u mnogom reakciju vladavini Petra Velikog. Glavni ljubimac caričin beše Menjšikov. nego je uspeo da označi naslednika. na čelu sa Menjšikovim. oslobodila je poreske obaveznike od nasilne egzekutivne naplate glavarine. koji je tom prilikom car dobio. ipak je u glavnom kratko carevanje Katarine I (1725—1727. fanatičnom radoznalošću i sposobnošću izvanredno brzog shvatanja.). Pod pritiskom s te strane senat. sinod i „generalitet“ proglasili su Katarinu. izbranice i ljubimice gardine. Doba dvorskih prevrata (1725-1762. kojim je on prisvojio neograničeno pravo da raspolaže prestolom.). Beše obdaren gvozdenom voljom. prošlo mirno. ali izgleda da je podlegao mukama još pre izvršenja presude.ulogu istražnog suca. Njena je vlada gotovo suvereno obavljala državne poslove. odavši se najgrubljim uživanjima i pazeći samo na to. Ova politika nastavljena je i posle smrti Katarine I. bojeći se ne samo za svoje položaje. udovicu Petra Velikog. da je „vojnik vezan sa seljakom. Džin po svome telesnom rastu. da se ne bi zamerila gardi. bio je ozakonjen naročiti Savet uz osobu caričinu. Čitava garda je opkolila dvorac i pokazala se spremna za svaku akciju (na primer „da razlupa glave boljarima“. Već odavno oslabljeno zdravlje moćnog cara. čulna i strasna. nego i za celokupno imanje. Radeći u ovom pravcu vlada je oslobodila seosko stanovništvo od neposrednog izdržavanja armiskih pukova. obrazlažući ovim rečima potrebu olakšica. Majka Aleksijeva teško je nastradala. U ovom slučaju neverovatno svirepi i bezobzirni car Petar javlja se sa crtama najveće hrišćanske ljubavi i divnog samopožrtvovanja. neverovatnom radinošću. pa i za sam život. carević Aleksije je bio osuđen na smrt. doba vladavine žena iz favorita.“ javio se ukaz Petrov. je izrekao mudre reči.). koje mu je natovario CarReformator. Njim je inaugurisano doba ginekratije i uprave ljubimaca. Mučen na svirep način. Petar je bio dosta lep ali tokom godina strašni doživljaji i neograničena uživanja dali su njegovu licu čudnovat. Petar Veliki je umro ne odredivši naslednika. izgubivši ogromno 55 . tog džina telom i duhom. i izvedena je i znamenita ekspedicija Beringova na Dalekom Istoku (pronalazak Beringova moreuza. Carica se držala potpuno po strani od državnih poslova. Iako stvar nije išla svuda glatko. čiji su se oficiri dosta grubo umešali u većanje. Menjšikov. kao što veli jedan svedok). neće biti ni vojnika“.). Kao politička posledica ove mračne i strašne porodične drame. došla je smrt.“ a slikaru Nikoli Ge za divnu sliku „Petar i Aleksije. Dok su neki velikaši isticali kandidaturu Petra Aleksijevića. došao je na presto unuk Petra Velikog — Petar II tobože po testamentu Katarininom. u privatne ruke. a nekoliko drugih ličnosti bile su kažnjene smrću. Akademija Nauka (1725. pa su državni velikodostojnici većali o nasleđu prestola. a u stvari blagodareći sporazumu velikaša i garde. koja je poslužila Mereškovskom za roman o „Antihristu. Kada je teška bolest oborila Katarinu I. Petar je izgubio svest za vreme kratkog bolovanja pre. Priroda svirepa. Spor je rešilo vešto pripremljeno posredovanje garde. najzad je počela da ukida monopole i da predaje državne fabrike. Temperamenat njegov imao je previše bujnosti. desetogodišnjeg sina ubijenog carevića Aleksija. Vlada se u prvom pobrinula o tome da nekako uredi svoj položaj. Kao vidan znak da se politika pokojnog cara ipak nastavlja svečano je otvorena. Kao posledica jakog nazeba. („Vrhovni Tajni Savet“) koji je stvarno ograničio apsolutnu vlast caričinu i malo rasteretio narod od preteškog poreskog bremena. naročito je nastradalo prilikom spasavanja nekih vojnika koji su se davili u Finskom Zalivu. jeziv izgled. koji je umirao. ukinula je niz nadleštava i izvela redukciju činovništva.

car. koji je dužna „sadržavati u sastavu od 8 lica“. Petra. Prestala je briga o ruskoj mornarici. opozicija. Goljicin je predložio da se treba pobrinuti o olakšanju položaja gospode. Bez pristanka toga Saveta carica ne sme: 1) da objavljuje rat. gde je provela oko 20 godina udovičkog života. i 19. pod pretnjom teške kazne. U ovoj tačci opaža se čisto oligarhiska i čak lična tendencija celog preduzeća „vrhovne gospode“. I onda je drugog dana stavio na pretres takozvane „tačke“ uslova („kondicija“). Dalje su sledile još i ove tačke: 5) od plemića ne odu-imati život. da se formalno ograniči carska vlast nekom vrstom pisanog ustava. reče on „sebi volju povećati“. pa je bilo zabranjeno. Pod utiskom izvesnih protesta. u Moskvi. pozvano na venčanje cara Petra II. nekoliko sati pre vremena. od kojih su dva najvažnija. koja se dotle nalazila u velikom strahu. te je došlo do obnove njene autonomije prilikom izbora novog hetmana Danila Apostola (1728. niti sebi imenovati naslednika za života ili posle smrti. 3) da opterećuje podanike novim porezima. bila je srećna da se oslobodi Mitave.) Umesto i pored ljudi iz nižeg plemstva. da se čak pominje mogućnost njegova povratka u Petrograd. 2) da zaključuje mir. kneza Dimitrija Goljicina. generali i donekle visoko plemstvo. Bilo je podneto Savetu više projekata. Dvor se preselio u Moskvu. Sa Petrom II ugasila se muška loza kuće Romanova. puna neprijatnosti i poniženja. budućeg Petra III. kritikujući „vrhovnu gospodu“ i pretresajući ustavna pitanja. na osnovu kojih Ana treba da se primi uprave nad zemljom. kao rođenu pre braka. javila se otvoreno. „vrhovna gospoda“ su. pa i njegova unuka (od starije mu ćerke Ane). Nekoliko dana kasnije ista dozvola bila je data i plemstvu. udovicu kurlanskog vojvode. ponovo se ističu članovi visokog plemstva. zajedno sa javnim pozivom vojvotkinji da dođe u Moskvu i po želji „cele zemlje“ stupi na presto „svojih predaka“. isto na predlog kneza Goljicina. uživanjima i neurednim životom. svemoćni Menjšikov. Čim je u noćnoj sednici proširenog Vrhovnog Tajnog Saveta na njegov predlog izabrana za caricu vojvotkinja Ana. U odnosima prema Ukrajini uveden je veoma pomirljiv kurs politike. odbacivši najzad i stariju ćerku Ivanovu — Katarinu. 7) u dvorske činove „bez saveta Vrhovnog Tajnog Saveta“ nikoga ne postavljati ni od Rusa ni od stranaca. imanja i časti bez suda.8) Ana nije smela da rashoduje državni novac bez odobrenja Saveta. zbog opake ćudi njena muža i opasnosti da će on uvući Rusiju u politiku svoje vojvodine. „vrhovna gospoda“ su pozvala Senat. treba. naročito knezovi Dolgoruki (iz ove porodice mladi car je sebi izabrao i ljubimca i verenicu). na predlog najjače glave između njih. samo je trebalo rešiti ko će od tih predstavnika doći na presto Sveruske Carevine. Ovo carevanje bilo je kratkog trajanja. kojih je bilo tačno osam. Ove „kondicije“ Ana je primila i potpisala. vojvodu Holštajn-Gotorpskog. Jedan je sastavila visoka birokratija. Oko 1100 ljudi stavilo je svoje potpise pod različne projekte. određenog za njegovo venčanje. Čim su dobila pristanak Anin da zauzme upražnjeni presto i potpisane „kondicije“. izabrala za caricu drugu ćerku Ivanovu. koje se u velikom broju skuplja u Moskvi. Čim se počelo sa izradom ustavnih projekata. Čitanje tih akata napravilo je veoma mučan utisak na čitav svečani skup. januara 1730. Pri kraju su stajale sledeće drastične reči: „Ako pak budem nešto od ove obaveze ne ispunila ili prekršila izgubiću rusku krunu“.). stranaca i ljudi tamnog porekla. da se neće udavati. U „kondicijama“ Ana je obećavala. U najvećoj tajnosti prihvaćene su i pretresane ove „kondicije“ i tajno poslate u Mitavu. onda potomci njegova slaboumnog starijeg brata Ivana V. 4) da unapređuje u činove više od pukovnika i poverava nekome „znatne poslove“. pa je presto prirodno prešao u ruke predstavnika njene ženske linije. Anu. Garda i ostale trupe neka budu pod upravom Vrhovnog Tajnog Saveta. U obzir su dolazili u prvom redu potomci cara Petra Velikog. da prisutni izrade i podnesu Vrhovnom Tajnom Savetu svoje nacrte državnog uređenja. Sinod i generalitet. ona se obavezala voditi upravu u saglasnosti sa Vrhovnim Tajnim Savetom. vojvotkinju od Meklenburga. 6) baština i spahiluka ne darivati nikome. I sam knez Goljicin izradio je jedan 56 . istrošen gozbama. dok Petar i njegova naslednica nisu dopuštali da se popuni to mesto. Odbacivši ćerku Petrovu Jelisavetu.imanje i prvi položaj u državi. Ali tom prilikom „vrhovna gospoda“ su odlučila. Goljicin je pristao. upražnjeno smrću hetmana Skoropadskog (1722. najzad . da saslušaju ova važna državna akta. a drugi srednje plemstvo. podlegao je velikim boginjama noću između 18.

koliko do rešenja izvesnih socijalno-ekonomskih. t. po imenu Todor Milošević). Ubrzo javila se velika gomila. izgubivši službu i imanja. bili odlučno protiv oligarhije i lično protiv „vrhovne gospode“.). nikad pre nisu se pozivali na evropske ustavne primere. Nesrećni oligarsi samo klimnuše glavom. ali još više razgovorima. Ana je rado potpisala nekoliko ukaza u njegovu korist: tako je bio ukinut zakon Petra Velikog. ali je mogućno da se mislilo i na republiku. Ovo je bila izvanredno važna mera. engleskom i švedskom jeziku. takozvana naseljena imanja. Da bi zablagodarila plemstvu. kasnije su neki od njih osuđeni i kažnjeni smrću. da carica naredi pretres podnetih molbi o uređenju države. koja se za njega prevodila trudom naročitih prevodilaca. j. Iako je narod položio zakletvu prosto „gospodarici“. U njemu su se naročito isticali caričini ljubimci Levenvolde i Biron. koji je stvarno vodio sve poslove. poput njenih predaka. Postepeno se stvorio njen uži krug. plemstvo. zakone i naučne rasprave o njima. nije mogla da sama upravlja. Ali svakako su svi. Goljicin je izmislio jedan složen ustav. i obećavajući da će pred njene noge baciti glave njenih „zločinaca“. Odavno nije Moskva živela toliko intenzivnim političkim životom. koju mu je carica zamenila doživotnim zatočenjem. poljska dobra sa seljacima kmetovima. posle nečuvenih muka. koje je oslobodilo od tutorstva vrhovne gospode. ipak je za svakog pažljivog posmatrača bilo jasno da će preduzeće „vrhovne gospode“ skoro propasti. govorio je jedan ugledni plemić. izazvanih donekle bunama i zaverama (u jednoj zaveri učestvovao je i neki mladi dvoranin Srbin. Među konfisciranim stvarima našlo se „na tuđim dijalektima i na ruski jezik prevedenih oko 6000 knjiga. Taj knez bio je onda najobrazovaniji ruski političar. Tom prilikom utvrđeno je u načelu. Onda je stupila preko žena u vezu sa nezadovoljnicima. sastavljena od. kada je Ana došla u Moskvu. Muke Goljicinove u tvrđavi bile su kratkog veka: kroz nekoliko meseci stari knez je umro (1737. koji su bili toliko razjareni da su neki „drski“. Pored toga. Porodica Dolgorukih je prva nastradala. generala. tražeći da ona bude samodržica. Knez Goljicin ispočetka se nalazio samo u nezvaničnoj nemilosti. ostalim grupama nije bilo toliko stalo do oblika vladavine. Ana naredi da se donesu „kondicije“ i pred razjarenom gomilom zapita „vrhovnu gospodu“ da li treba kondicije poništiti. opasnim ili neugodnim po caricu i vladu. našla je dosta pogodne uslove za rad na obnovi samodržavne vladavine. onda ćemo mi. Mnogi od njenih uglednih članova. i pristaše apsolutizma i ustavobranioci. razume se. oduzevši mu celu imovinu. behu proterani u Sibir. carevanje Ane Ivanovne bilo je puno političkih parnica i progona. bili spremni na „krajnje mere“. malog broja predstavnika najznatnijih familija. Odmah iza toga narod se ponovo zakleo na vernost carici i samodržici Ani. obojica 57 . nikad pre u politički život nije bilo uneto toliko teoriskih rasprava. „Sačuvaj Bože“. i u isto vreme otadžbini. pa ćemo morati gore nego pre klanjati se i moljakati milosti kod sviju. Kasnije su bili doneti zakoni. dobro upoznat sa tadašnjom političkom (poglavito stranom) literaturom. Carica je odmah naredila taj pretres i pozvala je „vrhovnu gospodu“ na ručak. a zatim je nastala osveta „zločincima“. Ana. Posle ručka gomila tih ljudi izašla je sa velikom vikom pred caricu. te Ana pocepa prvi pisani ustav ruske carevine. oko 800 velikodostojnika. pravnih i administrativnih pitanja. U svojim ustavnim projektima on se služio primerom Švedske.ustavni nacrt. Već pre ulaska u Moskvu Ana je bez obzira na „kondicije“ proglasila sebe za pukovnika garde. po kom je carica igrala čisto dekorativnu ulogu predsednika Vrhovnog Tajnog Saveta. bez naslova samodržice. sasvim da propadnemo. u kojoj je rad pristaša apsolutizma uzimao sve većeg maha.“ tri sanduka sadržavala su raznovrsne knjige na holandskom. prema kome je samo jedan od sinova plemića mogao da mu bude naslednik. Uopšte. Ali kasnije i njega osudiše na smrt. da samo plemstvu pripada pravo da drži u svojini. španskom. prema rečima jednog svedoka.“ Zato. na osnovu kojih je otvorena vojna akademija i smanjen je rok obavezne službe plemića. a uzimao je u obzir i organizaciju Rimske Carevine sa njenim savetom kneževa birača i Mletačke Republike sa njenim Savetom Desetorice. Vrhovni Tajni Savet bio je ukinut. viših oficira i prostih plemića sa pismenom molbom. Pravi cilj „vrhovne gospode“ bio je nesumnjivo u tome da se utvrdi oligarhija uz caricu.. Ovim manevrom ona je nju odvojila od mase. „da ne bude umesto jednog samodržavnog vladara deset samovoljnih i silnih familija.

kao i one zabave. iako spada u doba dvorskih prevrata. i njene sestričine Ane Leopoldovne. ni bez sposobnosti. za vojvodu kurlanskog. gubitak. Jelisaveta održala svoju prirodnu veselu ćud i zato je njeno carevanje bilo puno uživanja i veselja. neuređene. relativnom stabilizacijom prilika i izvesnim spoljnjim i unutrašnjim uspesima. takozvana Braunšeajška familija zauzela prvo mesto u Ruskoj Carevini. ona je obično pokazivala da je vladarka svojim raspikućstvom i pakošću u velikim razmerama. ona je bila stalno pod paskom za vreme vladavine njene sestre od strica.). koje su 58 . Ane Ivanovne. nesrećni car Ivan VI bio je zatočen u Šliselburgu. ćerke njene sestre Katarine i vojvode Leopolda od Meklenburga. kao udova kurlanskog vojvode. ubijen prilikom jednog bezuspešnog pokušaja da ga oslobode i vrate na presto. ipak se donekle razlikuje od prethodnih šesnaest godina. koji nije bio kompenziran malo ranijim osvajanjem pustinja na severu od istog jezera. za poljskog kralja protiv kandidature domaćeg poljskog plemića Stanislava Lešinskog. umesto roditelja budućeg cara. u tren oka. Carica Jelisaveta bila je bez ikakve sumnje dovoljno obdarena prirodom i naročito je imala dobro srce. sve do Azovskog Mora i čuvenim Azovom. svoga ljubimca Birona. oktobra 1740. prema tome. bile su tesne. gotovo ne mešajući se zbog lenosti.). te se završio Beogradskim Mirom (1739. bila je obo-rena i Braunšvajška familija. nezadovoljni neozbiljnošću i nemačkim karakterom ove vladavine. osetno stradali plemići spahije. Dolazak na presto carice Jelisavete pozdravili su plemstvo. u relativnoj bedi i izvesnom strahu za svoju sudbinu. Rezultat svakako nije ni iz daleka opravdao podnete žrtve. ručkove i naročito balove sijale raskošju i bogatstvom. slabe obaveštenosti i loše spreme u tok državnih poslova. Ali i nju su donekle pokvarile godine provedene u nemilosti vlastodržaca. Da bi podigla svoj ugled vlada je razvila živu akciju u Istočnom Pitanju. Ovaj krvavi rat doneo je ruskoj vojsci novu i veliku slavu (pobede Miniha kod Hoćima i Stavučana). kandidaturu saksonskog kneza izbornika Stanislava Avgusta III. a Rusija je morala da vrati Turskoj veći deo svojih osvajanja. ali bez prava da od njega stvori tvrđavu. bez ijednog kuršuma oborila je mrsku „rđu“. pored seljaka. zajedno sa Austrijom objavila je rat Turskoj. Odmah posle njene smrti (17. neukusne. dok su sale za primanja. ali je stao Rusiju golemih žrtava. zadovoljivši se stepama na obalama donjeg Dnjepra. Njeni dvorci u Petrogradu bili su više nalik nalik na neku privremenu kasarnu. kao što je bio oboren Biron. Ipak je. pretrpevši mnogo beda i poniženja.). Privatne sobe i same carice i njene najbliže okoline. da u glavnom ova istoriska rehabilitacija nije uspela. nije bila. Nakon progona na sever. na jugu i na istoku od reke Urala (1731. a pored toga Biron je izveo u velikom stilu jednu ekzekutivnu naplatu dužne glavarine. Malo kasnije vlada je bila primorana. koje su protekle posle smrti njenog oca. pristali su onda uz carevnu Jelisavetu.). desili su se tom prilikom jaki izgredi protiv Nemaca uopšte. neugodne. Tako je. pa našavši se odjedared u položaju neograničene vladarke velike države. te su tom prilikom. Spoljnja politika vlade carice Ane nije zabeležila znatnih uspeha. Garda i prestoničko plemstvo. istina za vrlo kratko vreme. ali. Isto tako lako. te. Ova uprava Nemaca vređala je nacionalno osećanje ruskog plemstva. a njegov otac — vrhovnim zapovednikom vojske. već onda izabranog. Biron je bio uhapšen. Vladavina poslednje od Romanova — carice Jelisavete. Sama carica nije bila bez inteligencije. Tako je ruska vlada pomagala. treba smatrati doba carice Ane kao vrlo mračno u istoriji Rusije. Nekoliko Nemaca velikodostojnika izgubili su svoje položaje i otišli su u progonstvo (među njima i Minih). završio svoj jadni život. kao i lokalni administratori. Za regenta je carica odredila. Iako su neki od novijih istraživača pokušali da prikažu u povoljnijoj svetlosti ovu vladavinu. u glavnom. dala je volju svojoj opakoj ćudi i. Po njemu Austrija je izgubila severnu Srbiju. jedinu živu naslednicu Petra Velikog. i to nešto većom ozbiljnošću. udate za princa Antona Uljriha od Braunšvajg-Lineburga. sina njezine nećakinje Ane. da vrati Persiji osvojenja Petra Velikog na jugu od Kaspiskog Jezera (1735. premlaćen i u Sibir prognan.Nemci. vojna zavera na čelu sa Minihom. blagodareći njenom zauzimanju. Ana je odredila uoči svoje smrti za svoga naslednika tada tek rođenog princa Ivana. pa čak i širi krugovi sa velikim oduševljenjem. Majka mladog cara proglašena je regentkinjom. iako je bila dosta aktivna sa stalnim uplitanjem u evropske poslove. Opasna pretendentkinja na ruski presto. sa čitavom gomilom manje poznatih ali veoma štetnih Nemaca. izgubila je potpuno moralnu ravnotežu. ipak moramo reći. gde je 1764.

na primer.) Sin jednog seljaka pomorca. te se u krugu carici bliskog visokog plemstva spremalo oslobođenje plemstva od obavezne službe državi. do 1765. pa i neisplaćenih računa. koji je igrao naročito znatnu ulogu u doba. kojih je bilo veoma mnogo i u ovo vreme. U nizu mera donesenih u korist plemstva bilo ih je i takvih. i to iz raznih staleža. mera: ukidanje unutrašnjih carinskih linija. žedan prosvete. iako nije bio onakav idealista. sem pojedinih izgreda ozlojeđenih seljaka protiv plemstva. ali je njegov uticaj na kasnije zakonodavstvo van svake sumnje) bilo je formulisano takozvano „krjepostnoje pravo“ t. ali dostavljane vlasti. kakvim bi ga neki hteli prikazati. više intimni savet caričin. nego. nego što je javno šamaranje previšnjom rukom ili prostačke grdnje iz previšnjih ustiju. tako su dvorskoj gospođi Lopuhinoj iz odlične plemićske porodice. koji je izradio naročiti odbor a odobrio ga Senat (taj zakon nije doduše nikad ugledao sveta. prvi Univerzitet u Rusiji sa većinom stranih profesora. Ime Ivana Šuvalova nerazdvojno je vezano sa imenom velikana ruske prosvete i nauke Mahajla Lomonosova (1711. izgovorene više pod uticajem alkohola. pa onda pošao u Nemačku da nastavi nauku. Lomonosov se istakao kao talentovan pesnik i kao jedan od reformatora ruskog jezika. Vratio se otud kao izrađen naučenjak. Posle smrti hetmana Apostola (1734. što je bilo najstrože zabranjeno. I jedna i druga ustanova sprovodile su odlučno plemićsku politiku. Niz mera učvrstio je njegove socijalne i političke položaje. pa se carevanje Jelisavetino moglo smatrati kao zlatno doba plemstva. ali sa ruskim. kamo li buna. Lomonosov je. on je nastojao da se otvori moskovski Univerzitet. Veliki i pravi prijatelj prosvete. j. Carica se retko kada mešala u državne poslove. te su se trudili da im bar donekle sleduju. što bi poneka dvorska dama pogazila red uveden od carice ili se pojavila u haljini ili šeširu nalik na caričine. držeći 59 . na dan svete Tatijane). naročito ako je nesrećnica izgledala lepše od same carice. koje je formalno ozakonio njen naslednik. Tek je sadašnjost ocenila kao što treba njegove radove i otkrića. masa svakojakog rublja. imale su za uzrok neke nezgodne reči. njeno čuđenje kada je saznala da se ne može suvim putem doći u London. god. ali se i u toj politici osećala krajnja nesprema caričina. sastavljenim korom studenata (12. Dve su ustanove okupljale glavne državničke snage carstva: Senat. On je izveo nekoliko finansiskih reforama. Ozbiljnih zavera i političkih istupa nije bilo. Većina političkih parnica. iako su oni gotovo svi bili i podmitljivi i veliki kradljivci. kada se na svakom koraku isticala važnost tradicija Petra Velikog.) vlada carice Ane nije dopustila izbor hetmana Male Rusije. nesrećnica je bila javno išibana. koje su omogućile Rusiji da izdrži bez velikih potresa i raspikućstvo dvora i velika ratovanja. i kasnije „Konferencija na Previšnjem Dvoru“. naročito na polju fizike i hemije. iskazano negde već pri kraju carevanja. te je naljutila svojim ponašanjem i nekim neugodnim rečima. kao utvrđen fakat. pravni odnos spahija plemića i seljaka kmetova uređen je tako. osuđena zbog veleizdaje i uvrede veličanstva. i ona je otišla u Sibir. šešira i drugih toaletnih stvari. Donekle u vezi sa intimnim životom caričinim stajala je njena ukrajinska politika. Carica je prednjačila u raskoši svojih toaleta. Ponekad je takva eksplozija ženske surevnjivosti imala strašnijih posledica. posle nje je ostalo oko 15. ipak zaslužuje da bude spomenut sa zahvalnošću. koja je bila lepša od carice.000 haljina. Ovu je meru predložio jedan od glavnih državnika iz vremena Jelisavetina grof Petar Šuvalov. unoseći u nju motive lične mržnje ili simpatije. Brat ovog Šuvalova — grof Ivan. Za primer toga se obično navodi. svršio tamo teološku školu. januara 1755. Pored čisto naučnih radova. kazane često u intimnom krugu. češće se ipak bavila spoljnjom politikom. takva je bila. Veseli balovi bili su ponekad pokvareni nekom bujnom eksplozijom caričinog gneva: najčešće se to dešavalo zbog toga. Između ministara i đenerala tog doba istaklo se nekoliko ozbiljnih i sposobnih ljudi. već kao zreo mladić pobegao od kuće u Moskvu. čovek nečistih ruku. Tome Lomonosovu pomagao je i štitio ga je od zavisnika i neprijatelja Šuvalov. napakovali teške krivice. ali odličan finansier. Seljak je postajao gotovo instrumentum vocale (alat koji govori) starog rimskog prava i rimske gospodarske književnosti. koje su bile korisne i za čitav narod.se u njima odigravale. koje su jako smetale razvijanju trgovine i privrede. da je taj odnos pretvoren u pravu ropsku zavisnost seljaka. god. jezik joj je odsekao dželat. U nacrtu novog zakonika.

Jelisaveta je posetila Kijev (s tim je u vezi građenje u tom gradu skromnog ali izvanredno lepog carskog dvorca i saborne crkve apostola Andrije. ponovo je radila na ograničenju i postepenom ukidanju ukrajinske autonomije. Godine 1744. t. ali plodnih zemalja ugroženih od stepskih razbojnika Tatara. a o vladinom trošku u ratno doba. uljudan. kao i podrobnosti spoljnje istorije srpskih naseobina. ratovalo u Finskoj sa Švedskom.“ u prvom redu Srba. i to na strani Austrije a protiv Fridriha II. a ne Kolegiji spoljnjih poslova. ruska se vojska pokazala na visini. a naseobine su potpale pod redovnu vojnu i civilnu upravu. U to vreme desilo se „razvojačanje“ Potiske i Pomoriške Krajine. dobio je grofovsku titulu i ogromna imanja u harkovskom okrugu). koji 6i došao u Rusiju. i to poglavito doseljenicima iz naroda „jednokrvnih i jednovernih. vršila se kolonizacija i na jugoistoku. dok ne odraste Ćirilo Razumovski — brat caričinog muža koji se školovao u inostranstvu. Čim je on završio svoje školovanje bio je sa uobičajenim sjajnim ceremonijalom izabran i od carice potvrđen kao hetman Male Rusije (1750. hrabrosti i nečuvenoj izdržljivosti nižih oficira i vojnika. U ovom ratu. na poziv ruske vlade. sačuvavši svoju avtonomiju. Doseljenici su se delili na pukove i čete. sa obavezom stalne vojne službe o svom trošku u mirno. pa se dosta veliki broj Srba.“ Količina dodeljenog zemljišta zavisila je od čina doseljenika. od kojih su neki boravili duže vremena u Rusiji. Carica. U rat za austrisko nasleđe Rusija se nije umešala.“ potčinjenoj Senatu. o njima se ukratko može da kaže ovo: Srbima su bila dodeljena dosta prostrana i plodna zemljišta. sa slabim glavnim zapovednicima. Ali uskoro se celo ovo preduzeće pokazalo kao promašeno: izbili su međusobni sukobi između vođa. Pored toga i uslovi za život pokazali su se prilično teški. obe građevine su dela čuvenog Rastrelija. parnica i neprilika. Preradovića i Ševića (1752 do 1754. Poverena je vlast u ovoj pokrajini naročitoj „Upravi hetmanskog ureda. j. Poneki balkanski hrišćanin. dobila nekoliko lepih uspeha. naročito sa okolnim stanovništvom druge narodnosti. u „Novu Srbiju“ i „Slaveno-Srbiju. Oni su grupisani u dve veće naseobine. bio bi vrlo lepo dočekan. rado je ispunila molbu ukrajinskih prvaka. Unutrašnja istorija. U isto vreme beše Razumovski predsednik Akademije Nauka i uopšte vrlo karakteristična i značajna ličnost: prosvećen. koji se inače držao veoma povučeno i nije se mešao u državne poslove. podneli molbu da se dozvoli izbor hetmana. Ona je osvojila veliki deo Pruske sa Berlinom. kao što su to obično radili drugi ljubimci. samo je stvar bila odgođena. učinjene su izvesne zloupotrebe. Aleksijem Razumovskim. Radilo se o naseljavanju praznih. na primer. Što se tiče srpskih naseobina. koji su se dosta brzo pretopili u Ruse. koji nije tačno utvrđen. U južnim predelima Ukrajine nastavila je vlada Jelisavetina kolonizacione pokušaje cara Petra i carice Ane. bivšim pevačem njene kapele.). slobodouman. bilo je unutrašnjih nereda. a neki su stupili u rusku službu. Ipak. Spoljnja politika Rusije tih godina bila je više orijentisana u pravcu srednjeevropskih interesa. sve do carevanja Katarine II te naseobine su postojale. bez ikakvog saniteta.) Jelisaveti su ukrajinska staršina. Tu je stekao svoje prvo ratno iskustvo. s kojom su se službeno dopisivali raniji hetmani. ali len i razmažen. nepobedivi Suvorov. naročito Crnogorci. loše snabdevena. ali se aktivno umešala u Sedmogodišnji Rat. Ali prvih godina ove carice Horvat je bio uklonjen. Tako se godina 1742—43. (Ivav Podgoričanin. blagodareći talentima sporednih zapovednika. povećavši na taj način broj srpskih doseljenika. vezana prvo ljubavlju. 60 . Vlada carice Jelisavete nije vodila aktivne politike vezane sa Istočnim Pitanjem i držala se u tom pogledu veoma oprezno. u basenu reke Urala. a pod vođstvom Horvata. To je bila organizacija sasvim nalik na onu u Vojnoj Granici. ona je ipak. nisu još obrađene i rasvetljene. Veze sa balkanskim hrišćanima ograničavale su se na šiljanje blagočestivih poklona i ponešto novca za manastire i crkve. koji nije imao nikakva bitnog interesa za Rusiju. kozačke starešine i mesni plemići. odnosno turskom vladavinom. možda jedne od najlepših arhitektonskih tvorevina XVIII veka. Srbi su imali svoje sveštenike i svoju upravu i sudove i živeli su po svojim običajima.se politike Petra Velikog. koji behu nezadovoljni austro-ugarskom. sa naročitim obzirom na ruski položaj na Baltičkom Moru. On je bio poslednji hetman stare Ukrajine. uputio u Rusiju. Taj se rat završio proširenjem ruskih predela u Finskoj. budući veliki vojskovođa. prve rane i prva odličja. a onda i zakonitim crkvenim brakom sa lepim kozakom.) Sem na jugu.

krajnju umnu ograničenost. provedene na ruskom dvoru. Ipak. da prilično dobro izuči prilike i osobine zemlje nad kojom joj je bilo suđeno da vlada. jer su njegova s mukom sticana prava bila ukinuta. ljupkom spoljašnjošću (iako nije bila lepotica). da stvori sebi jak oslonac u vladajućim krugovima. rođene princeze Sofije Doroteje Šarlote od AnhaltCerpsta. koji je. obožavalac Fridriha Velikog. zajedno sa neobuzdanim prusofilstvom i obožavanjem Fridriha Velikog. Katarina II. zajedno sa nekim od zaverenika i ljubimaca njegove žene. primivši pravoslavlje. on je pokazao sve svoje mane: nedostatak takta. jula). juna oborili. Obdarena od prirode oštrom i „vitkom“ pameti. Ali svakako. uz neverovatnu radinost i snagu pamćenja. GLAVA XVI. a donekle i fizička (usled velikih boginja) nakaza. Ovaj ukaz od 18. i starala se da na svaki način čini dobro svojim „biračima“ t. Zatočen u letnikovcu Ropši.. Tim je ukazom rusko plemstvo oslobođeno od obavezne službe državi. koji su ga 28. te ju je misao o eventualnoj osveti kao bauk stalno pratila celog njenog života. sina njene sestre Ane. zbacio je Petra III i doveo na ruski presto njegovu suprugu Katarinu. ona je dosta tužne godine. Na prestolu sveruskih careva Petar III je imao vidik i interese vojvode jedne male nemačke kneževine. On se spremao. februara 1762. iskoristila tako. i spahiluci. j. Kada je taj osnivač poslednje vladalačke ruske dinastije zauzeo carski presto. politički. na primer. Okolnosti ovog gadnog ubistva ostale su u detaljima nerasvetljene. naslednik ruskog prestoda bio je uvek predmet javnog negodovanja i prezira svoje tetke carice. sa Danskom. Nekoliko dana kasnije ovaj državni udar dobio je svoj krvavi epilog. i tajnog nezadovoljstva sviju. socijalni i kulturni značaj. Jedne večeri izbila je neka svađa između napitog Petra i njegovih drugova i oni su ga u tuči ubili. kome je služio kao dostavljač sa ruskog dvora za vreme Sedmogodišnjeg Rata. u isto vreme ostavljena su mu u neograničenu svojinu sva nepokretna imanja.Posle smrti carice Jelisavete njen naslednik. (na Božić 1761. imao je ogroman istoriski. gardiski državni udar od 28. presto Katarine II bio je okaljan krvlju njenog supruga. i baštine. nemačka princeza. poslavši protiv nje rusku vojsku sa gardom i mornaricom. i nastaje znamenito doba carice Katarine II. uspela je da se dobro snađe u ruskom društvu. kao zabačena prestolonaslednikovica. nazvan Petrom Todorovićem. Jelisaveta je spremala za naslednika svoga nećaka. bio kasnije poništen ukazom cara Pavla i nije ušao u zbirku ruskih zakona. prikrivene mržnje svoje žene. neke mere ovog vladara nisu bile loše: tako. neobično pametne i talentovane velike kneginje Katarine. glavne osobine carice Katarine. juna. On je odgovorio na nj ubrzo velikim brojem buna. da se ruskom krvlju obračuna sa istoriskom neprijateljicom svoje kneževine. „kraj nemilog i ludog supruga. pripremljen još za vreme Jelisavetino. Oslanjajući 61 . sa svima kmetovima. Znameniti ukaz o slobodi plemstva. amoralnost. mržnju prema svemu ruskom. Doba Katarine II. U isto vreme carica je obilato nagradila neposredne izvršioce državnog udara od 28. plemstvu. Umna i moralna. juna 1762. da je drugi od tih proglasa (takozvani „podrobni“ od 6. U isto vreme se upućivala u tehniku državnih poslova i temeljno je izučila najvažnija dela ondašnje političke književnosti i filozofije prosvete. Tim događajem završava se „doba dvorskih prevrata“. pogodio je teško seoski svet. ukidanje zloglasne tajne kancelarije. toliko oštro. U svojim proglasima Katarina je oštro osuđivala politiku i postupke svoga supruga. koji je prošao bez prolivanja krvi. Petar III odmah je napustio savez sa Austrijom. opozvao je rusku vojsku iz Pruske i vratio je Fridrihu sva ruska osvojenja bez ikakve naknade. vojvodu Holštajn Gotorpskog Karla Petra Uljriha. koji su s njim dolazili u dodir. „Samo jedini Bog i ljubljena Otadžbina naša preko izabranika svojih dali su nam žezlo carevine“ govorila je Katarina u jednom od svojih proglasa.). Vojna zavera osujetila je tu nameru. Niz ukaza iz doba njene vladavine obeležavao je politički kurs u duhu prohteva plemenite gospode. zbačeni car provodio je vreme u pijanstvu. „podanicima“ njegovim. Takt i veština vladanja — to su bile.

to je veoma opsežan (u 403 tačke) elaborat. koji je pokupio obilatu građu o stanju crkve i. Za učešće u tom radu vlada je više puta pozivala i birane predstavnike slobodnih staleža. Akademija Nauka govorila u svome uputu o stanju prosvete i o potrebama prosvetnih radenika. a tek onda plemići. od kozaka 54. ponekad su izabrani poslanici smatrali ovakav posao naprosto kulukom. kao njegova dopune. pa je na taj način ostao kao zanimljiv dokumenat samo za istoriju političkih ideja u Rusiji! U nizu mera. Njih je bilo oko 2000. Druga nadleštva iznosila su svoje primedbe o stanju poverenih im grana uprave. Uputa i programa je bilo više nego poslanika. Katarina je uspela da izbegne i opasnost od pojedinih zavera i da ukloni preveliki uticaj velikaša. Od državnih nadleštava veliki uput izradio je Sinod ruske crkve. i. što je možda najinteresantnije. ali ga nije izveo ni on ni njegovi neposredni naslednici. okupljenih u Senatu.. Panjin je izradio nacrt neke vrste ustava sa Carski Savet. zbog neuređenosti puteva. spasavajući se od svojih mandata. i bežali u šume.. taj stup staroruskih zemaljskih sabora. da su postali stalan izvor administrativnih nereda i svakojakih zloupotreba. Tek krajem 1766. zatekla je nekoliko desetina izabranih poslanika i još nezavršene izbore. tako je. naročito takozvanih naseljenih. i većina gradova birali su poslanike neposredno. od alogena 34. ali ostvaranje njeno spada u red najvažnijih i najzanimljivijih događaja ruske istorije. da povećaju njenu popularnost u celoj carevini. Ideja takve jedne komisije nije bila nova ni originalna. Najzanimljiviji je svakako uput Glavne t. nedovoljne obaveštenosti. upravo sastaviti novi od tih posebnih zakona i velikog Zakonika iz godine 1649. i van zemlje među prosvećenim društvom. u kom je pozivala slobodne staleže da biraju poslanike. Katarina je taj nacrt potvrdila. izbori su imali karakter staleški. da samo ono ima pravo da bude vlasnik nepokretnih imanja seoskih. koji su se toliko nagomilali. po nalogu vlade. od gradova 208. prostake. ipak su izbori gotovo svuda bili veoma živi. kmetova i duhovništva. dok su ostale grupe birača birale prvo poverenike a tek onda poslanike. Najjače predstavništvo dobili su gradovi. ali da ono. shvaćenim u najširem obimu. decembra. Oni predstavljaju građu od ogromne vrednosti za poznavanje stanja ondašnje Rusije i raspoloženja njenog slobodnog stanovništva. bili su odstranjeni od učešća u izborima. Plemstvo je tražilo da se očuva neokrnjen postojeći društveni red. koje su trebale da što više zadovolje caričine „birače“. tako da je u jednom slučaju guverner. 62 . Ovi poslanici su bili dužni da u prestonici podnesu vrhovnoj vlasti želje i tegobe svojih birača. od najveće je važnosti saziv „Komisije ili Odbora za izradu nacrta novog Zakonika“. tako da postoje pojedine grupe takvih uputa veoma sličnih. koji je trebao da formalno ograniči carsku vlast. o željama duhovništva. ali su u izborima ovih odbora staleži veoma labavo učestvovali. koji predstavlja neku vrstu dosta originalnog. i siromahe. u krugu sviju staleža.se na šire krugove plemstva i naročito garde. razašiljani su nacrti poslaničkih programa i uputa iz jednog mesta u drugo. naročito za vreme cara Petra Velikog. U odnosima prema ovoj velikoj gospodi mlada carica je pokazala naročitu veštinu političkog manevrisanja. od slobodnih seljaka 79. Bilo je agitacije. koji su u vezi sa seoskim gospodarstvom. carica je mogla izdati znameniti proglas od 14. ili su namerno birali invalide. Takav cilj je postavio još car Petar. različni ukazi. Državna nadleštva. zagrejan aristokratskim uređenjem Švedske. odnosno delomična zamena. pored toga dobije i neograničeno pravo da se bavi industrijom i trgovinom na veliko i na malo onim proizvodima. a njegovu porodicu i najbliže sluge da okuje! Katarina II. donekle. od plemstva 261. i pored toga da sudeluju u izradi nacrta novog Zakonika. Zato su izlazili. Između velikaša najviše se isticao grof Nikita Panjin. bivši ruski poslanik u Štokholmu. plemstvo. naročito uputa seoskih birača. Svega je bilo izabranih poslanika: od državnih ustanova 28. na primer. prestoničke Policije. izborne borbe. ponekad komičnog sistema društvene filozofije prosvećenih policajaca. j. tako da vlada ne bi znala šta s njima da počne. morao imanje poslanika da stavlja pod sekvestar. Da bi se moglo snaći u masi raznovrsnih zakona i uredaba. prilikom stupanja na presto. Iako veliki broj birača nije uzeo učešća u izborima. Odmah posle izdanja saborskog zakonika cara Aleksija pokazalo se. ali ga nije nikad dala objaviti. trebalo je izraditi neki novi Zakonik. pa često nisu nikoga birali. da je taj zakonik nepotpun i nedovoljan. nedostatka obrazovanja i političke svesti. Staleži seljaka. diskusije.

Liflandiji. carica je dala i jedan veliki zajednički uput. nego „pravoslavni“ narod. dali svojim poslanicima upute. Taj uput je u glavnom rađen po delima ondašnje napredne političke književnosti. ali je. tražili su da im se obezbedi staleška samouprava i da se uvede više reda i zakonitosti u zemlji. varoši i palanki. prema izbornom zakonu. da očuva neokrnjenu carsku vlast. pokušala da sprovede i uvede u život mnoge 63 . Ona i njena okolina nalazili su se u velikom zanosu. pa i prošire. šta više separatistički pokret. Justiju i još nekima. Glasanja nije bilo ni po jednom pitanju. carica Katarina raspustila je konačno Komisiju. Srbi oficiri traže da se te povlastice sačuvaju i da se one stvarno izvršuju. u Finskoj. dakle samo jedan Srbin je postao poslanik. Za poslanike su bili izabrani: od žutih husara — major Josip Oliševski. poimence sa tehničke strane. da bude regulisan položaj penzionisanih oficira kao i porodica umrlih oficira. carica je prisustvovala sednici. U prvom smislu oni traže dovoljno dodeljivanje zemlje oranice. Iz tih se potpisa jasno vidi. u glavnom tužeći se na svakojaka nasilja i zloupotrebe. u nizu zakona. prema obećanjima ruske vlade i prema stvarnoj potrebi gospodarstva. Oni su. i da se olakša uvoz vina iz inostranstva. bili su veoma aktivni. u izvesnom pogledu. livada i ostale. da se uopšte postavi na čovečniju osnovu krivično pravo — to su najlepše crte ovog znamenitog caričina „uputa“. po Monteskiju (Duh zakona).. iz jednog skrivenog mesta. t. Dok se Oliševski i Bulacelj nisu ničim istakli u Skupštini. da se ukine mučenje okrivljenih (čak ponekad i svedoka). Dalje. Ipak. koja utvrđuju čovekoljublje i dobre naravi za čuvanje blaženstva i mira čovečanstva“.Srbi su učestvovali u tim izborima kao oficiri. kada je Komisija bila odgođena na neodređeno vreme zbog rusko-turskog rata. Bekariju (O zločinu i kaznama) Bilfeldu. Carica Katarina javlja se tu kao liberalni ideolog prosvećenog despotizma i (donekle) staleške monarhije. pa se osetilo njihovo dejstvo. koje junački brani. u njenoj celini. a takođe i plemićskih spahiluka. odnosno plemići husarskih pukova Žutog i Crnog (u Novoj Srbiji) i Bahmutskog (u Slaveno-Srbiji). i želja da se preuredi i poboljša sudstvo. iako po spoljašnjosti veoma pristojno. da treba ograničiti samovolju plemića i učiniti nešto „za imovinu robova“. i u poboljšanju državne administracije. kao i postojeći društveni poredak. U zakletvi su poslanici obećavali „da će veliki svoj posao početi i završiti po pravilima ugodnim Bogu. Ali po zakonu su sprečeni poslanici imali pravo da predadu privremeno svoj mandat drugim licima. 30. Valjda je na taj način došao u odbor još i drugi jedan Srbin. državni potkancelar u pozdravnom govoru spomenuo je. Komisija se rasplinula u besplodnom teoretisanju i u kolebanju između potpuno različitih shvatanja i interesa. Ali se naročito brine o tom. oni traže da budu posve izjednačeni sa ruskim plemstvom. naročito u ovoj potonjoj. osetio se jak autonomistički. i ceo rad u njoj i oko nje. Tošković i Rašković naročito pak ovaj poslednji. Dobivši obaveštenja koja su joj bila potrebna i popularnost za kojom je čeznula. kao što carica naziva seljake kmetove. ali se oni ni u jednom uputu ne zovu Srbi. Komisija je počela rad u Moskvi na svečan način.. Estonskoj. rad je produžen do godine 1773. od crnih husara — major Gligorije Bulacelj i od Bahmutskog puka — major Avram Rašković. slušajući šta se radi. narednik Mihajlo Tošković. koji se odazvao na carski poziv. j. koje su živele sa naročitim zakonima i lokalnim povlasticama. jula 1767. kojih je bilo 19 na broju. a uživa zato izvesne naročite povlastice. pa je došao u Rusiju pun odanosti i ljubavi prema carici i carstvu. da od članova komisije „očekuju primera svi narodi pod suncem“. U pokrajinama. pored uputa. imali su znatan uticaj na rusko društvo i uneli su nesumnjivo svežu struju u život ruskih pokrajina. izbori za Komisiju. Pretresanja u skupštini trajala su sve do decembra godine 1768. pod kojima stoje njihovi potpisi. koje su dobili svi poslanici od svojih birača. Verska tolerancija. smoljenskoj oblasti i u Ukrajini. pa nisu donete i nikakve zakonodavne odluke. Građanstvo i slobodni seljaci. Za popravku stanja seljaka mislila je. kada su i oni raspušteni. da primaju platu poput ostalih ruskih oficira. Za izbranu komisiju. Većanja komisije išla su bez plana i stvarnog reda. da je veliki deo oficirskog kora tih pukova bio sastavljen od samih Srba. Ona je htela pored toga da stvori i takozvani „treći stalež“ koga gotovo i nema u Rusiji. U stručnim odborima.

a nipošto u nameri da buni narod. Vredi s toga da se na njemu malo zaustavimo. Bolji je bio položaj onih seljaka koji su. središtem nečuvene eksploatacije. Naravno da među ovim izlivima i strahovitim požarima socijalne revolucije ima neposredne veze. divlja i poludivlja finska i tatarska plemena (t. u koji bi mogli nešto za sebe da privrede. a svoju ostavljaju pustu i praznu. dakle na sto godina ranije.. nisu bile od značaja ili uticaja... privrede. Ali sve te druge korporacije. februara 1861. i isključivo vlasništvo zemlje! Drugi staleži. Usled toga veliki broj seljaka prestaje da bude pravi seljak-zemljoradnik. i preduzete su razne korisne mere. jedni na donju Volgu. ili dvorska i velikaška služinčad. i tim preteranim traženjem teraju seljake do prosjačkog štapa.. koje je ostalo bez većih i dubljih promena sve do ukidanja kmetske zavisnosti seljaka (19. učinjeno je ponešto. vojnici stalnoga kadra. posvećenoj caru Petru): „. varoška sirotinja. Mnogi plemići kažu: „Ne daj seljaku da dobije vunu. gotovo nikada nije bilo pravoga mira na ruskom selu.“ On traži da se . pa se zato o njima mnogo i ne brinu.). da spahije tovare na svoje seljake bremena koja se jedva nose. bili dužni 64 . međutim. kada se pokret proširio.“ Ovo žalosno stanje isti pisac objašnjava tim. primivši od seljaka onaj novčani danak ili danak u naravi. oni mu odmah povećavaju danak. i beže. zv. Ti su dvorovi postajali onda pravom Golgotom mnogobrojnih seljaka.. i to je među njima izazvalo ozbiljno vrenje. u tvrđavi Petra i Pavla u Petrogradu. Ni za vreme cara Petra stanje ruskog seljaka nije se popravljalo. izda carski ukaz po kom bi „seljaci imali da postanu opet seljaci kao nekad. Pored vojnika i fabričkih kmetova.“. nasilja i razvrata. ekonomski i kulturni život cele zemlje i u XVIII i u XIX veku i sve do poslednjih godina.. iako veoma ograničeno učešće u lokalnoj upravi. i naročito su plemićske opštine (po srezovima). — i čim je neki seljak samo malo sitiji.. mimo plemstva. Ima i takvih nečovečnih plemića koji u radno vreme ne daju svojim seljacima nijednoga dana slobodnog. što „spahije nisu večiti vlasnici svojih seljaka. te koje je udarilo dubok pečat na socijalno-politički. dobile velik uticaj na lokalnu upravu i na sud (formalno odvojen od uprave).. uživajući opštinsku samoupravu i ne radeći kuluk. pa predlaže kao konkretnu meru tačno uređenje dužnosti i razvrstavanje danka seljaka prema spahijama. ili. te na takav način seljaci gube sve doba oranja i kositbe. Potvrđene su sve povlastice plemstva. Evo kako opisuje stanje seljaka jedan savremenik. Izvesnim zahtevima drugih korporacija bilo je udovoljeno u toliko što su i one uzele izvesno. koje ni do danas nije zaboravio ruski narod. U doba Petra Velikog seljaci kmetovi bili su gotovo izjednačeni sa robovima. jer bogatstvo seljačko jeste bogatstvo carsko.). nego ga striži kao ovcu do gole kože!“. dok robovski stalež nije ukinut i formalno (zakonskom novelom od 1729. slobodni seljak i trgovac Ivan Posoškov. Inače. Nepravde koje su činjene prema čitavom nizu naraštaja ruskih seljaka gomilale su se. jer ni u međuvremenu. te naseljavaju tuđe zemlje. tako — pored kozaka začetnika pokreta — još i fabrički kmetovi. za onih sto godina. nego postaje ili industriski kmet (sa prinudnim radovima po rudnicima i u fabrikama). naročito po južnim i jugoistočnim pokrajinama države. završio svoj život pod vladom carice Katarine I. i najzad ljudi „staroga verskoga zakona“. Usled take bede seljaci napuštaju svoje domove. a posle njega puno je zakona i uredaba kojima se sve više izjednačuje položaj kmetova sa položajem robova. nisu dobili nikakvo pravo vlasništva nad seljacima (iako je bilo izuzetaka). ujedinjene onda po gubernijama. i u ovom pokretu nalazimo one iste nezadovoljnike koji su potpomagali Razina oko godine 1670. dok nije buknuo požar oko godine 1770. prosvete. te u kojima prvenstveno treba tražiti ključ za razumevanje mnogih po-java sadašnjosti. ti plemići traže od svojih seljaka još neke prekomerne danke.. u kom su docnije. On je neposredno izazvan stanjem ruskog sela i ruskog seljaka u XVIII veku. jer je nesrećni ruski neuki mislilac. Tako je staleška (plemićska i gradska) organizacija dovršena.težnje članova Komisije. koji je pokušao izneti svoje poglede i projekte samo pred presvetle carske i velikaške oči. a neki preko granice. a ne prosjaci. „inoroci“). naročito neograničena vlast nad seljacima. koja se nagomilava po imanjima i dvorcima velike i male gospode. uzeli učešća i mnogi drugi staleži i zapostavljeni elementi... čovek izvrsnih sposobnosti i jake pameti iako potpuno neškolovan (u svojoj knjizi: „O siromaštvu i o bogatstvu“. Samo seljaci-kmetrvi nisu dobili ništa. i u pogledu suda.I to ne izgleda sasvim pravo. drugi u Ukrajinu. Ove i ovakve misli Posoškova biće da su izgledale i odviše opasne.

„Zašto viču?“ — zapitao je svoga kočijaša. tobože liberalno-humano prosvećivanje toga doba.. i neprikriveno objašnjavala svome trinaestogodišnjem sinu sve divote ljubavi. odnosno do povećanja danka u novcu ili naravi.. držala kod sebe u spavaćoj sobi u kavezu berberina kmeta. a mnogi su ostali sakati! 21 tužba protiv nje ostavljena je bez posledica u toku godina 1756—62. koje su jako vikale. čak i odelo seljaka! Još je saznao Tekelija i vrednost devojaka u zamenu za kučke: u jednom slučaju 120 devojaka dato je u zamenu za jednu kučku!. sa celom porodicom ili pojedinačno. Ona je. ili su bar otupljene. svaki dug u koji bi zapao plemić. isto tako. iako su ovi danci često bivali teški. i književni uticaj sentimentalne i ljubavno-sladunjave literature. ženu samu bez muža. posle uobičajenog jutarnjeg kažnjavanja seljaka i seljakinja u štali (gde se obično vršilo batinanje seljaka). Tako je znamenita „Saltičiha“. Bili su takođe prodavani da posluže kao regruti.“ Zadržali smo se malo duže na ovim pojavama.“ i tu se Tekelija zgrozio saznavši da je spahiji slobodno prodati muža odvojeno od žene. tukla na mrtvo ime u svojoj spavaćoj sobi druge muškarce. a i zato što je u bitnim svojim momentima stanje seljaka ostalo nepromenjeno sve do oslobođenja. sa zemljom ili bez zemlje. koji je posetio Rusiju u „slobodoumno“ doba carice Katarine II. samo radi toga da niko ne bi saznao za njenu periku.. Da slučaj Saltikove nije bio usamljen. on iznosi. ili kojeg drugog raspikućstva. svedoči. policija i sud. već prema sporazumu između kupca i prodavca. satiričkog časopisa.. (a to je godina Manifesta o slobodi plemstva) i 1774. pa ga prokockaju!. određene kazne bile su obično nikakve. kuću. Evo jedne ilustracije ovakih „naravi“ iz ruskog „Spektatora“ — „Živopisec“. među ostalim. koji je izdavao duhoviti filantrop Novikov: „Gospođa. grofica Saltikova. koji je ostavio opširne i veoma dragocene memoare za kulturnu istoriju svoga doba. decu bez roditelja. pa ni u sudskom i policiskom. Nije bilo nikakve granice vlasti gospodara u finansisko-privrednom pogledu. „i takvih propalica. jer su same spahije imali pravo da seljake gone u Sibir za večito vreme. Uopšte. te je samo između godine 1762. „Biva. često zbog sitnica. davani na poklon i kao miraz.. sud ju je. dovodio je do pojačanja kuluka. da stave na kocku svoga seljaka. koja se onda naveliko uvozila u Rusiju i bila veoma omiljena među ruskim plemstvom u drugoj polovici XVIII veka. bilo zbog ljubavnica.. i ljuti se u isti mah da su seljaci hteli da ga ubiju. kravu. jer su one veoma važne i karakteristične. buknula je 65 . pored mnogih drugih fakata. žena feldmaršala. a tužioci su prema presudi policije ili suda izlupani korbačem. Spahije su svoje ljude „očinski“ kažnjavali batinama i korbačem. a parnice su trajale godinama. knute i robije. pod pretnjom najsurovije kazne. na razne sadističke načine. — „Zato što ih prodaju.samo da plaćaju svojoj gospodi izvestan danak u novcu. Prestonička policija išla je na ruku vlasteli i skrivala je krivce. prodavani. sa znanjem policije. pripovedanje sentimentalnog ali humanog i poštenog. kako su Jermeni kupovali ne samo devojke nego i mlade muškarce.. plemićski po poreklu i simpatijama. Rekli smo već.“ Seljaci su mogli da budu. bilo usled kartanja. isto tako za dugove. i usled neispunjenih carskih obećanja. nisu ni najmanje uticali u pravcu poboljšanja prilika na selu. no Carica je smanjila kaznu pretvorivši je u doživotnu tamnicu. najoštrije crte kmetske. a nisu nipošto retka bila i premlaćivanja. bilo na 40 značajnih pobuna. kao iseljenike i kao robijaše u teškim okovima. On u njima iznosi mirne duše i svoja sopstvena svirepa dela. a nakon razočaranja u Komisiji od 1767. jer je seljacima. tako da su neki poumirali. uzimala bi u ruke kakvu francusku ljubavnu knjižicu. priča kako su ljudi prodavani po vašarima. bilo zabranjeno podnošeše makakve tužbe protiv vlastelina. ili su menjani. i prema seljacima pažljivog plemića Bolotova. Evropsko. zavisnosti seljaka tokom vremena ili sasvim zaglađene. donoseći presude bez apelacije. upravo ropske. ili i nešto u naravi.. iako su pojedine.. Ali svuda i svagde najgore i najužasnije bilo je: nesigurnost i neodređenost položaja seljaka. Poznati srpski rodoljub Sava Tekelija. nisu nikako stajali na put samovolji plemstva. njihova potpuna zavisnost od ćudi gospode. i od po-treba njihovih. U gornjem slučaju grofice Saltikove. ili nesrećne spekulacije. što je sve ipak prolazilo najčešće bez kazne za spahije. i to putem javne dražbe. osudio na smrt. baš kao roblje i stoka. da tako stanje seljaci nisu mirno trpeli.“ — „Zar ljude prodaju?. i jednu jezovitu sliku: kako je zapazio jednu gomilu od nekih 40 devojaka. a u slučajevima kada bi zločini doprli u javnost. doduše.“ veli Tekelija.

krvnik posekao bujnu glavu Jemeljana Pugačova. a ono u srcu svom odani toj protuvi. i nagrađujemo ih starinskim krstom i molitvom (starom verom). jer „nije strašan Pugačov. pa su se oni na mene naljutili i poslali ubice da me ubiju. „Mi smo svi bili sigurni“ veli jedan savremeni plemić. pravo da budu otsada verni podanici i robovi ravno našoj Kruni. Godine 1775. Ali je vlada i ovog puta nadvladala prosti puk. naročito u kozačkoj i „alogenskoj“ sredini. raspikućstvo. ako i ne javno. Po njemu upravljalo se Rusijom sve do doba Aleksandra II. livade. Posle bune. i uopšte sudsko ugušenje bune bilo je dosta milostivo. izdane su „Milostive povelje“ plemstvu i gradovima. jula 1774.. samo je još ojačan plemićsko-policiski režim. izašao je „Ustav gubernija“ koji je sama carica smatrala kao veoma važan i izvanredno uspeo zakon. Buna Pugačova izbila je u jugoistočnim krajevima države. ni drugih novčanih dažbina. a naročito kmetovi i sluge naše. osno-vanog na kmetskoj zavisnosti seljaka. te oslobađamo sve od dažbina i tereta ranije nametnutih od strane zločinaca plemića i gradskih lopova sudaca. Godine 1782. Rusija je razdeljena na više gubernija. večitim kozaštvom. samo muška. Carica Katarina nije dopustila da se Pugačov podvrgne mukama. zbog kojeg smo mi okusili i pretrpeli od rečenih plemića progonstvo i velike bede. ne samo policajnu i administrativnu vlast u najširem smislu. iznad deset godina). voljom i slobodom. dobili su ogromnu. Na čelo svake gubernije stavljen je gubernator. koji je prisvojio ime cara Petra III. društvenog uređenja. U skupštinama namesnik je imao pravo na naročito sedište.: „Darujemo ovim našim ukazom. najzad 1785. glavama i bradama. Plemstvo i dvor. odnosno guverneri. ugušivši u krvi ustanak. kao što je službeno ja-vio Katarini II pametni general Bibikov koji se sa bunom borio. a gubernije su razdeljene na srezove („уѣзды“). što je jedan moderan istoričar nazvao „centralizacijom krjeposnog režima“ t. Buna Pugačova i sve što joj je prethodilo i desilo se u vezi s njom. sve do uoči Druge Revolucije. ribne reke. iako su uz njih stavljene različne kolegijalne ustanove. ja sam se tome odupro. — ali me je Bog spasao. kao ni Razina. u Moskvi. Između ostalog namesnici su upućivani na to. on je dao svome programu socijalno-revolucionarno obeležje.. svim onima koji su se dosad nalazili u položaju kmetskom i podanstvu spahiskom. „da su cela svetina i sav puk.plivali su u veselju kada je. i (darujemo im) zemlje šumovite. seljacima i svemu narodu i želimo svima vama spasenje duša i mira u svetom životu. izašao je zakon o policiji. Ali prešavši u krajeve gde je bilo puno kmetova. nego i sudsku. Oni su nju ubedili. Prema zvaničnim podacima ubijena su u ovoj buni 1572 plemića-spahije pored sveštenika i vojnika odanih vladi. Narod nije zaboravio Pugačova. a dve do tri gubernije ujedinjene su pod vlašću „Gospodareva namesnika“. koja opisuje ovu bunu). i slana jezera. i ja sam se zakleo pred Bogom da ću ih istrebiti sve do poslednjeg. da vas sve njima daje u ropstvo. januara 1775.“ govorio je Pugačov. da stanu na put raznovrsnim zloupotrebama a naročito „raskoši prekomernoj i razornoj“. da suzbijaju „razvrat. dok su mere generala Petra Panjina pre izvođenja glavnih krivaca pred sud bile izvanredno surove. Zabranjeno je bilo pri predavanjima sa projekcijama pokazivati sliku bune (ilustraciju Puškinovoj priči Kapetanova kći. strašno je opšte nezadovoljstvo“. uz našu monaršku i očinsku milost. prilikom jednog primanja. Kao „Car Petar“ Pugačov je pokušao da uredi državnu i vojnu administraciju donekle na uobičajen način i da suzbije anarhiju. ne tražeći od njih regruta. kojih je stvoreno više stotina. Ovim zakonodavnim aktima konačno je Rusiji udaren pečat staleške i u isto vreme policajne monarhije. „moja žena prešla je na stranu plemića. Namesnici. a i plemstvo i vlada drhtali su pri samoj uspomeni na nj. U srezovima.“ „Car pravde i osvete“ i socijalna revolucija — pod tom zastavom podigoše se goleme mase puka po ogromnome ruskome carstvu.“ koji je on objavio 31. imao je naročitu počasnu stražu sastavljenu od mladih plemića.“ Naravno. koji se prilikom bune Pugačova nalazio u Moskvi. a za seljaka nije opet učinjeno ništa. na čelo upravne vlasti uopšte stavljeni su takozvani 66 . naravno. na čijem je čelu stajao donski kozak (kao nekad Razin) Jemelijan (Jemeljka) Pugačov. — „Ja sam vaš zakoniti car. Taj se program vidi iz sledećeg „carskog ukaza. tiraniju i svirepost“. izazvala je niz velikih zakonodavnih akata carice Katarine i ono. bez kupovine i bez danka. a mnoge su njegove ustanove i pravila bili na snazi još godine 1917.“ Ovaj ukaz delovao je silno.na jugoistoku velika buna socijalno-revolucionarnog karaktera. j. ni codušne (danak koji je plaćala svaka seljačka duša.

razorio je „Zaporošku Sič“ i razjurio je zaporoške kozake. kulturni i društveni pokreti. nego kao njen glavni namesnik. koja je imala dosta široko pravo peticija. upućenih na samu vrhovnu vlast. da su ljudi padali u nesvest. zanatlije i trgovci. Ali je bila stvorena policija čvrste ruke za suzbijanje eventualnih revolucionarnih pokreta i donekle hajdučije i individualnih zločina. Sav pak režim dobio je svog moćnog šefa u ličnosti generala Potjomkina. njen general. Plemićske korporacije i njihove skupštine. U književnosti i društvenom životu za vreme Katarine II sve do poslednjih godina opa-žalo se dosta jako vrenje koje je za vreme Francuske Revolucije dovelo do više progona i veleizdajničkih parnica. jako su podbacile. Blagodareći njima i unutrašnjem razvoju ruskog društva. Carica je visoko cenila dve originalne ustanove svog „Ustava“ „Savesni sud“ i „Zavod društvene pomoći“. siročadi. ipak je jače delovala sve do revolucije 1917. krivica ludaka ili ljudi. nego širom cele carevine. a od stranaca se očekivalo da mogu biti i hrabri vojnici. Savesni sud fungirao je i kao izborni. i 67 . beloruskih i ukrajinskih krajeva Poljske i na njih je proširena ruska uprava. jer se onda smatralo da je što veći broj podanika koristan za državu. Posle smrti Katarine II gradska samouprava počela je opadati. koje su iz početka bile naročito sjajne i dizale svest svojih članova. stvarni diktator ili veliki vezir države. Prva ustanova dužna je bila da sudi u slučajevima nehotičnih krivica. Semjon Ivanović Šeškovski. Pored staleških sudova postajale su i takozvane „Palate“ t. poput drugih. Srbin Tekelija. podmitljivosti i nesavršenog postupka. građane i slobodne seljake. Druga ustanova brinula se o školama. 1775. pa je dala sprovesti niz važnih mera za izjednačenje zakona i uprave Ukrajine sa ostalom carevinom. ona je iznudila ostavku od poslednjeg maloruskog hetmana grofa Ćirila Razumovskog i nije dopustila da se hetman više bira. gospoda i vlast. kad bi čuli da ih on zove na saslušanje. ali su i za njih plemići birali sudije. Ova revolucija nije imala u Rusiji nikakva odziva među seljacima i u glavnom neznatan odziv u krugovima plemstva i građanstva. Godine 1764. možda još više. Godine 1783. u epskom i dramskom pesništvu Heraskova i u basnama Hemnicera. Carica Katarina spremala je još i uređenje staleške samouprave za slobodne seljake. Unutrašnja politika poslednjih godina Katarine II krenula je u pravcu reakcije. Važne ustanove i uredbe svoje carica Katarina je uvodila ne samo u krajevima moskovske države. šef tajne političke policije. apelacioni sudovi za krivične i civilne parnice. ali do toga nije došlo. godine. Kasnije su škole dobile naročitu upravu. Njena politika bila je izrazito centralistička. nego. naročito ona gradska. Pored toga. čovek toliko strašan. j. koji nije bio samo običan ljubimac caričin. I jedna i druga staleška samouprava. Katarina je vrlo rado zvala u Rusiju doseljenike. i vredni zemljoradnici. ali je strašno uplašila staru caricu i njen dvor. Suzbijao se separatizam nemačkog plemstva i građanstva u baltičkim pokrajinama. Stranci su dobivali i znatne povlastice. bolnicama i sličnom. čiji je tip postao besmrtan blagodareći Gogoljevom Revizoru. Staleške korporacije plemstva po gubernijama i srezovima i građana po gradovima carica je uredila naročitim „poveljama“. koji su joj pripadali pre godine 1767. pošto je gotovo sva vlast po gradovima prešla u ruke carske policije na čelu sa „gorodnjičima“. Doba Katarine II bilo je vreme izvanredno živih veza sa Zapadnom Evropom. Njegovu su diktaturu osećali ne samo niži staleži. Nakon osvojenja litvanskih. Sudovi su i dalje davali obilnu hranu tužbama i satiri zbog nepravičnosti. Ove korporacije birale su ne samo svoje časnike. izabrani od plemića kao predsednici kolegijalne isto tako plemićske ustanove „nižeg zemskog suda“.. javljaju se u to doba mnogobrojni književni. naročito pod uticajem Francuske Revolucije. nego i funkcionere javne uprave. pokrajinama Smoljenska provincija. Sud je bio staleški za plemstvo. postale su u poslednje vreme oslonac konzervatizma i reakcije. postao je važna ličnost kod carice.kapetani-ispravnici. Plemićska samouprava. Isto tako izjednačena je sa ostalim. koji su u trenutku zločina bili van sebe. U književnosti se još osećaju uticaji lažnog klasicizma u dramama Sumarokova. pretvoreni su maloruski slobodni seljaci u kmetove. Kao svoga namesnika postavila je tamo bezobzirnog generala Rumjancova. koji je tada završio svoju karijeru. I jedna i druga ustanova jako su podbacile.

varalica bez ikakvih umnih i moralnih kvalifikacija. a najlepši su bili oni koje je Novikov uređivao. nema privatne svojine. bila je takođe jako zastupljena u Rusiji. Među ovima naročito se ističe profesor moskovskog univerziteta Simon Desnjicki. koji je doktorat građanskog i crkvenog prava položio u Glazgovu i preveo na ruski jezik čuvenu Blekstonovu knjigu o engleskom državnom uređenju. Mistička i filantropska književnost. i tip volterijanca — čoveka. čak se javlja i socijalni utopizam u duhu negativnog i nešto maglovitog socijalizma. U književnosti struja političkog i verskog radikalizma veoma je jaka. — Satiričkih časopisa niklo je u Rusiji više. piscu šaljivog speva „Dušenjka“ — t. izvrgava ruglu i obasipa grdnjama i pokvarenost administracije i sudova i. Moskovski plemić. on je bio jedan od najjačih poslenika na kulturnom polju za vreme Katarine II. preštampavan pet puta od samog izdavača.drugim delima manje važnosti. po nalogu carice Katarine. opisuje se stanje društva na mesecu: tamo „nema vladara“. Ne zadovoljavajući se opštim i apstraktnim napadima na neke poroke. Čitaju se njihova dela u velikom broju. i za isto vreme da podigne broj pretplatnika na novine primljene od moskovskog Univerziteta od 600 na 4000. osniva Katarina II specijalne vaspitne zavode po planu njenog znamenitog saradnika na prosvetnom polju. Todor Janković iz Mirijeva. Kod Čulkova radnja se jednog utopističkog romana odigrava opet na mesecu. u nekoj primitivnoj palanci ili na spahiluku odvojenom od celog sveta mogli su se u to vreme naći slobodoumni predstavnici naprednih mislilaca. Ivana Beckog. geografa. Za prvih sedam godina Novikov uspeva da naštampa 366 knjiga najraznovrsnije sadržine. imovina konfiskovana. dok frivolna poezija ima sjajnog predstavnika u Bogdanoviću. u prvom redu Francuske. I. Iz šlislburške tvrđave. Ovaj prosvetni rad Novikova bio je odjedared obustavljen. kao i ismevanjem „galomanije“ vrhova ruskog društva. čak uz ličnu saradnju Katarine II. i može se smatrati kao jedan od najznamenitijih . Novikov prelazi u pravu socijalnu satiru. R. većinom Francuza. koji je često dosta duboko poznavao Volterova dela. ali već slomljena i nesposobna za rad. osnovanih na pronalascima nove nauke i naročito udešenim vaspitanjem može da stvori „nova fela ljudi“. koji je radio u duhu najnaprednijih pedagoških ideja onog veka. svi žive u kolektivu. vaspitanih od zloglasnih stranih učitelja. iako pod nesumnjivim uplivom sa strane. pravih Rusa. Didroa je pozvala u sam Petrograd i s njim je provodila poduže vremena u raspravljanju čak i o pitanjima državnog i društvenog uređenja Carevine. Sladunjavo moralisanje u duhu XVIII stoleća ispunjava mnogobrojna dela same carice Katarine II. Slobodoumni nazori širili su se po zabačenim kutovima prostrane carevine. Dopisuje se stalno sa Volterom i Dalamberom. na primer. što vredi naročito istaći. besmislenih manira i ružnog rusko-francuskog jezika Rusa i Ruskinja. njegove nekadašnje saradnice na satiričkim časopisima. „sve je kod njih bilo zajedničko“. izdaju se mnogobrojne knjige na svima područjima nauke. da se širenjem korisnih znanja. Uverena. postajao je prilično običan. a on sam uhapšen. Deržavin. lingvista. Novikova je oslobodio car Pavle. gde je bio zatvoren. Upliv slobodoumne filozofije XVIII veka. Dušica-Psiheja. Novikov. njegovo društvo rasterano. istoričara. koji je zadala staroj carici Francuska Revolucija. prevode se. j. čistokrvni Rus. lepo prikazuje ondašnji ruski varoški („Brigadir“) i seoski („Nedoraslost“) život. ali u isto vreme čuju se i odjeci sentimentalizma i primećuju se pojave građanske drame. prepisuju i štampaju na veliko. i to prirodnjaka. javljaju se prve ruske znatnije grupe naučnika. svi su jednaki. Kod pisca Levšina. da se zavede u Rusiji pravi ustav. Koji su uzroci ovih progona? — Glavni uzrok treba tražiti u golemom strahu. Ugledni radnik na prosveti u Rusiji bio je jedan Srbin. komičnih i preteranih sledbenika lakomislenih parizlija. Na prosveti se puno radilo na sve strane. nema „staleških razlika“. Sama carica prednjači u tom isticanju i zanosnom poštovanju filozofa XVIII stoleća. naročito Živopisac. čak i pravnika. naročito ona vezana sa masonskim pokretom. u kojima se. 68 . i pesnik G. On je sa katedre i u svojim ustavnim nacrtima predlagao. oseća se možda ponajviše. Najviše je u tom pogledu radio N. moćan lirski talenat i jedan od tvoraca modernog ruskog književnog jezika. i narodno predstavništvo nalik na englesko. loše postupanje spahija sa seljacima i zlo stanje seljaka u kmetskoj zavisnosti.predstavnika ruske inteligencije. Javljaju se i dva velika originalna pisca — Fonvizin sa dvema odličnim satiričkim komedijama.

Enikale. koju je napisao šef petrogradske carinarnice. čije se središte nalazilo u varošici Baru u Podoliji. koristeći se anarhijom. Na to su poljski patrioti i vatreni katolici odgovorili organizovanom pobunom. Posredovanja Rusije u poljskim poslovima dala su povod Porti. otpočeo je intenzivan rad. Radiščev. Po miru u Kučuk-Kajnardži (1774. Međutim. Ruska vojska. amnestirala je sve pobunjenike. pod uticajem Francuske. Buga i moreuz između Azovskog i Crnog Mora. najzad Pruska — zapadnu Prusku. U to su se umešale Pruska i Austrija. Na jugu. Ruska vlada aktivno je pomogla Stanislava Ponjatovskog. bio je odgovor vladajućih krugova. uništivši tursku flotu kod Česme kraj maloaziske obale. Ruska vojska krenula je protiv „konfederata“. kao Pugačov i neki drugi samozvanci. Međutim. takozvanom „konfederacijom“. Kada je poljski sabor odbio podneti mu predlog poljske vlade o poboljšanju položaja disidenata. došlo je do ugovora o prvoj deoba Poljske. izvršiše velike pokolje Poljaka i Židova. Kerč. sve u korist Rusije. dobivši tako pod svoju vlast jedan deo rusko-ukrajinskog naroda. intimnog prijatelja carice Katarine. Ruska vojska je tom prilikom posela znatan deo Poljske. pa je dobio naročito veliki obim i zamah. a turska vojska tučena u više mahova. pravoslavnih i protestanata sa katolicima. Kimburn i stepe između južnoga Buga i Dnjepra. koga je carica pomilovala i prognala u Sibir. nakon više manje dugačkih pregovora. Proglašena je nezavisnost Krima od Turske (time je zapečaćena njegova sudbina). garantovala je slobodu vere balkanskim hrišćanima. Ovaj događaj Porta je uzela kao povod za objavu rata Rusiji. bivši nemački đak. postala je gospodar Jonskog i Egejskog Mora. Rusija je dobila beloruske pokrajine. jer je taj čovek. zvani „hajdamaci“. t. spališe i dve turske granične varošice. koja je vladala u Poljskoj. j. Turska se obavezala da plati za ono vreme veoma veliku svotu od 4. otpočela je izborna groznica i borba uz učešće stranih država. Već druge godine po stupanju Katarine na carski presto. Onda. U toj se knjizi traži emancipacija seljaka i politička sloboda.500. sagrađenih na brzu ruku. koji je za to dobio grofovsku titulu sa nazivom Zadunajski. ruski poslanik knez Repnjin uhapsio je usred Varšave prvake nepomirljivih katolika i nastojao je otvorenim nasiljem da proturi zakon o disidentima. Smrću kralja Avgusta III Saksonskog poljski presto bio je upražnjen. ruski podanici dobili su u Turskoj pravo podanika savezničkih zemalja. pa zatim i barsku konfederaciju. dok su protiv njih krenuli još i pobunjeni seljaci i donekle kozaci na desnoj obali Dnjepra. koja je prilično zabrinula caricu. ruska carska vojska u krvi uguši prvo pokret „hajdamaka“. Vlasi i Moldavci primili su tada rusko podanstvo. dobila je niz sjajnih uspeha. nomadi behu rastureni i pokoreni. pa. uglednog poljskog plemića i diplomatu. U tom ratu tatarsko-nomadska plemena između Dnjepra i Dnjestra kao i na obalama Kubana i na Krimu aktivno su pomagala redovnu tursku vojsku upućenu protiv Rusa u poljske predele. uz put. na obalama Crnoga Mora.) Rusija je postigla ogroman rezultat. vitepsku i mogiljevsku. pa. ruska je vlada počela energično tražiti ravnopravnost „disidenata“. ruska flota obišla je celu Evropu i.000 rubalja. uzeo ime Petra III).). j. te mu je obezbedila uspeh na izborima. objavi Rusiji rat. Kao uvek. Smrtna presuda za pisca. pored drugih tačaka. Ruskim lađama bilo je slobodno putovati u turskim vodama. Na Crnom Moru gospodarila je eskadra ruskih lakih lađa. njena vlada je bila primorana da posreduje u poljskim poslovima. Rumjancov. Rusiji su dodeljene zemlje Kabardinaca na severnom Kavkazu. t. na srednjem i gornjem toku zapadne Dvine i na gornjem Dnjepru. u kojoj su se naročito istakli generali Rumjancov i Suvorov. Ovi ukrajinski ustaši. da.Kao odjek na Revoluciju javila se znamenita knjiga. ušća Dona. priznavši pravo Rusiji da ih štiti i da interveniše u njihovu korist. Azov. „Putovanje iz Petrograda u Moskvu“ (1790. U tom jrusku vladu pomagao i Fridrih II. kada je Krim godine 1783. Krim je bio posednut i opustošen od Rusa. pod vođstvom Gonte i Železnjaka. taj je rad vezan sa imenom kneza Potjomkina. Najzad. Austrija — Galiciju. i sva je prožeta republikanskim osećanjem. Dnjepra. gotovo odmah od vlasti uništena. Porta je priznala imperatorsku titulu ruskih careva. dok su Crnogorci aktivno ratovali sa Turcima (u te godine pada i znamenita epizoda sa Šćepanom Malim. Pored toga bio je poljski ustav (upravo nered) još ranije stavljen pod zaštitu Rusije. postao ruskom 69 . prodro je do samog Balkana.

Rusijina je reč bila presudna. izvedene su ozbiljne reforme. na obalama su bile sagrađene dekoracije sela i dovedeni su. Većina poljskog naroda. iako je donekle pomogla rusku. Na novo osvojenoj obali Crnoga Mora nikla je Odesa. a ne smejući da brani svoje. koja je i dalje ostala u kmetskoj zavisnosti. naterao je poljsku prestonicu na predaju. koje su krunisane znamenitim ustavom od 3. Porta je potvrdila ugovor zaključen u Kučuk-Kajnardži. ponekad iz daleka. pa je tom prilikom propao i poznati srpski pokret. Na Crnom Moru građena je ratna i trgovačka flota i sve što je za nju bilo potrebno. Prema tom aktu Rusija je dobila gotovo svu Litvansku. ipak nije dovoljno sudelovala u ratu.“ Ali treba priznati.—1792. maja godine 1791. pod neposrednim uplivom francuskih ustavotvornih radnja. Krst je trebao da ponovo zablista nad Svetom Sofijom. obrazložen širenjem „revolucionarnog duha“. izbio je drugi rat između Rusije i Turske. nijedan poslanik nije ni reči progovorio. Kralj Stanislav Avgust odrekao se prestola. pobede kod Fokšana i Rimnika u Moldaviji.). i događaja velike francuske revolucije. Taj je ustav poboljšao i donekle demokratizovao poljsko državno uređenje. Pragu. u Poljskoj se probudila patriotska i državnička svest. na primer. Vrhovni zapovednik Potjomkin nije se pokazao dorastao zadatku. carica Katarina i njena vlada zagrejavali su se još i nekim preteranim političkim maštarijama. Pod utidajem nacionalne katastrofe godine 1772. Po ugovoru o miru zaključenom u Jašu 29. decembra 1791. koja je za vreme rata imala neprilika i čak i bezrezultatni rat sa Švedskom (1788. U Grodnu je poljski sabor u „sednici ćutanja“. te ih je Suvorov nadvladao. Ne zadovoljavajući se postignutim proširenjem granica i mnogobrojnim uspesima. Grčki car Konstantin XII ovog projekta (unuk Katarine II — veliki knez Konstantan Pavlović) trebao je da se odrekne za sebe i za svoje potomke od prava na rusku krunu. i Poljska je onda bila konačno razdeljena između Rusije. Bilo je u tom radu mnogo nameštenog.“ Mislilo se na ništa manje. dozivali su strane doseljenike i preseljavali na imanja velikaša ruske seljake-kmetove. Njegova odbrana tvrđave Kimburna na ušću Dnjepra. Pošto je ruska vlada još godine 1768. Konzervativna stranka je stvorila protiv novog ustava „Targovicku konfederaciju“ i. Rezultat nije ni iz daleka odgovarao veličini žrtava. ruska vojska uđe u Poljsku i brzo osvoji većinu zemlje sa Varšavom. cara Josifa II po Dnjepru. Prestiž i ugled ruske carevine dignuti su bili u doba carice Katarine na zavidnu visinu. austriska saveznička vojska. ostalu Belu Rusiju i Ukrajinu na desnoj obali Dnjepra (kijevski kraj. Rusija se. Tamanji i obala Kubana. koji su igrali ulogu „sretnih doseljenika. Podoliju i Voliniju). stepa između Dnjepra i Buga. u pitanju slobode pomorske trgovine za vreme rata. nego na uništenje Turske Carevine i obnovu Carevine Grčke sa ruskim princem kao carem i sa prestonicom u Carigradu. garantovala poljsko uređenje. te izvedoše u Varšavi pokolj ruske posade.pokrajinom. izazvan od Turaka. zvani „Kočina krajina“. te je izraz „Potemkinova sela“ postao internacionalno znamenit. to su neumrli podvizi ruskog oružja. ideja Monteskjea i severoameričkog ustava od godine 1787. Međunarodne i unutrašnje neprilike naterale su Austriju na obustavu rata. prilikom svečanog putovanja carice Katarine i njenoga gosta. Osvojivši na juriš predgrađe Varšave. dignuvši bunu. puteve i pristaništa.—90. Pruska — druga učesnica deobe — dobi Veliku Poljsku. lepo odeveni seljaci. Od ruskih vojskovođa naročitu je slavu u ovom ratu zadobio genijalni i nepobedivi Suvorov. na saboru godine 1788. nalazila pred velikim komplikacijama u Poljskoj. koje je postalo veoma akutno prilikom rata za oslobođenje severoameričkih naseobina Engleske.). U Novoj Rusiji gradili su varoši i sela. priznala je osvojenje od strane Rusije Krima. tim ćutanjem tobože odobrio akt druge deobe Poljske. koji se smatrao nepristupačnom tvrđavom na donjem Dunavu. Tada otpoče poslednji rusko-poljski rat u XVIII stoleću u kom je Ruse predvodio Suvorov. Pruske i Austrije. da su rezultati celog posla na jugu ipak bili prilično lepi. 70 . u kojoj ne hoteći da glasa za ruske zahteve. koja se tokom XIX veka razvijala neverovatnom brzinom. Uskoro se zatim Poljaci pod vođstvom Kostjuška pobuniše protiv okupacionih ruskih trupa. kao što je bio takozvani „Grčki projekat. pozvala je Rusiju da posreduje. zauzeće Kilije i Izmaila. Zaista. Odmah iza toga sabor kurlanske vojvodine zaključi da se ova zemlja pripoji Rusiji. Godine 1787. nije pomogla patriote. To je treća deoba Poljske (1795.

čuvajući jako centralizovanje vlasti i postojeći režim kmetske zavisnosti seljaka. činovnicima i građanima goni raskalašenost i slobodoumlje. nego još i čovek zagrejan nekim naročitim misticizmom. Govorilo se. da utiče na običaje. a među njima i veliki vojskovođa Suvorov. što ga je dovelo do sukoba sa Francuskom. Starije sinove: Aleksandra i Konstantina carica je jednostavno oduzela od roditelja. zatvorio je privatne štamparije. Između majke i sina nije nikad bilo razumevanja. Ali. Ova mera nije imala sreće. kako je on nalazio. Pavle nije krio da smatra majku uzurpatorkom svoje krune. on se dao uvući u rat sa Francuskom. kao i slobodni podanici njegovi. Ženio se dva puta. kamo li ljubavi. i to zbog Malte. Međutim. pa je završio rat sa Persijom. kada su se seljaci tužili njemu na gospodare. a naročito svoju najbližu okolinu. zabave i same misli svojih podanika. Mase slobodnih seljaka poklonio je svojnm ljubimcima. šta više i opasno. tako da čak postoji neutvrđeno mišljenje. čiji je vojskovođa. Radiščeva i Novikova. Postavši car. jer je on stalno terorisao svoju okolinu i svoje službenike. U spoljnjoj politici Pavle se iz početka držao miroljubivo. među plemstvom. 1797. prema kojem Pavle nije bio sin Katarinin.“ U glavnom Pavle je bio predstavnik policajnog režima: još kao mladić maštao je kako bi trebalo „narediti svima sve“. uveo je u svu rusku vojsku neukusnu i neugodnu prusku uniformu. Pavle je nastavio u stvari politiku tih istih ljubimaca. On je celog života osećao strah od seljaka i zato je naređivao surovo ugušivanje seljačkih buna i nereda. po iskazu jednog savremenika. da reguliše mode. a ne iz ruku sveštenika. Svojim policajnim režimom on je zamorio visoko društvo i oficirski kor. Suvorov je još jedanput proslavio sebe i 71 . ali je u isto vreme pozvao seljake da mu polože zakletvu. poslao je svoje lađe u Jonsko More. koji se i inače u poslednje vreme labavo vodio. Poslednjih godina svoje vladavine Katarina II se ozbiljno bavila mišlju da ukloni od nasleđa prestola svoga sina Pavla i da dovede na presto starijeg unuka Aleksandra. Pavle ih je dao batinati. gde su stradale od loše klime i nedovoljne hrane. Kad je odrastao. i u krunidbenom proglasu pokušavao je da ograniči rad seljaka za spahije na tri dana nedeljno.GLAVA XVII. „zaslužio sebi opštu pohvalu i zahvalnost celokupnog plemstva. čak nošnju „jakobinskih“ okruglih šešira. koji su. Pavle je živeo odvojeno u varošici Gačini. Bojao se „jakobinske zaraze“ mnogo više nego Katarina II. imao je i malu vlastitu vojsku uniformisanu na pruski način. Uopšte. i u Italiju. pokušao je da uniformiše plemstvo i građanstvo. što je napravio sebi neku vrstu vladičanskog odela i što je sebe u zakonu o prestolonasleđu god. a donekle i celokupno stanovništvo prestonice.). zauzeo ostrvo Maltu. bilo je veoma neugodno. da je Pavle javno obećao kako će kao car išibati i proterati u Sibir ljubimce svoje majke. Promenio je dvorske običaje na vojnički način. sa najstrožijom disciplinom. impulzivan i nedosledan. Napoleon Bonaparte. a svoje trupe u Nizozemsku. u svojim proglasima na narod tvrdio je da je zavisnost seljaka osnovana na božjoj volji. a naročito u njegovoj blizini. neki i proterani. Bio je ne samo okrutan policajac sa osobinama poluluda čoveka. služiti za vreme cara Pavla. stavivši im na čelo velikog Suvorova. to se između ostalog videlo i u tome što se on pričestio prilikom krunisanja sam. čime je. Doba cara Pavla I (1796-1801. osuđujući deobu Poljske i ukidanje njene samostalnosti. Sve ideje i uopšte sve što je dolazilo od matere Pavle je mrzeo i osuđivao. smatrajući sebe za namesnika božjeg na zemlji igrajući neku prvosvešteničku ulogu. kad je ona umrla. koji su odmah posle njegovog dolaska na presto na više mesta izbili. mnogo strožiju disciplinu i oštrije kazne. uzeli velika maha za vreme njegove matere. on je počeo da na dvoru. Mase časnika i činovnika njegove prethodnice behu otpušteni. Obustavio je pripreme za rat sa Francuskom. putovanje Rusa preko granice. koga je Pavle penzionisao i internirao na njegovom spahiluku. zabranio uvoz knjiga i nota iz inostranstva. koju je uredio u duhu najstrožijeg policajnog nadzora nad svima i svačim. sa Poljacima se trudio da načini nekakav kompromis. u vojsci.“ U tom redu ideja Pavle se primio za velikog majstora katoličkog Malteškog Reda. proglasio „glavom crkve. iako je amnestirao osuđene u njeno doba.

zbaci njegova sina Jurja i dovedu za privremenog hetmana Ivana Vigovskog. tim pre što je od rata sa Engleskom. Pavle je otpustio i zatvorio Panjina. Ludorije careve se nastaviše. na čije je čelo stao upravo sam vojni guverner prestonice i šef tajne policije. Zaverenici preduhitriše Pavla i u noći između 11. Oni koji su već bili u carevoj spavaćoj sobi. Svršivši. šta više. Palen. nezadovoljstvo viših krugova društva protiv Pavla. u koliko ga je bilo. da hetman sprema izdaju. Ali je odmah izbio demokratski pokret protiv novog hetmana. Nježin. pomisliše da to trče vojnici da spasu cara i pohitaše da Pavla udave oficirskom ešarpom. nedovoljno pomognuta od Austrijanaca. Uitvorta. najviše uz pomoć najamnih pukova. Tada je Pavle počeo da sanja o nekim osvajanjima u Indiji. Zaverenici su međutim oduševljeno pozdravili prestolonaslednika Aleksandra. Na to dođe carska porodica. i došao u dodir sa Napoleonom. ipak se u Moskvi odlučiše da pomognu Vigovskog. a pošto su odmah diplomatski odnosi sa Engleskom bili prekinuti. kozačka staršina. j. Odmah iza smrti Bogdana Hmeljnickog. starešine.rusko oružje u nekoliko sjajnih bitaka. i 12. 7. zaverenici. Prilikom ovoga izbora Rada odobri traženje poverenika moskovske vlade. Naslutivši šta se sprema. bez ikakve potrebe i mogućne naknade. provališe u carev zamak i zatražiše od uplašenog Pavla da se s mesta odrekne prestola. da otstrani Aleksandra od nasleđa prestola i da imenuje za prestolonaslednika jednog svoga rođaka. druga ruska vojska generala Korsakova bila tučena od Francuza na obalama Ciriškog Jezera. prestolonaslednika sa ženom i velikog kneza Konstantina. Perejaslav i druge. t. Uz učešće engleskog poslanika i ruskog državnog potkancelara grofa Panjina. pravoslavni su izjednačeni sa katolicima i šest 72 . kao Katarinu II. one su postajale sve nesnosnije i opasnije. da se u maloruske gradove Kijev. stupila je u prepirku sa oficirima. koja je tamo strašno nastradala. Engleska. U Švajcarskoj je veliki vojskovođa izveo svoj poslednji podvig — prelaz preko Svetogothardskog Prevoja i opasnog Đavolovog Mosta. omiljen među uglednim Ukrajincima zbog svojih aristokratskih tendencija. odnosno o njoj znali. bila je skovana zavera. uspeli su da dobiju od prestolonaslednika Aleksandra pismeni pristanak za zbacivanje i interniranje njegova oca. to su pridolazili novi zaverenici. videći da nema šta da se nada od Pavla. marta 1801. kao i prestolonaslednikovica. Rada u Gadjaču je odobrila takozvani Gadjački Ugovor sa Poljskom. oba starija sina careva i njegova žena. Uitvort se vratio u London. Iako je on dostavio u Moskvu. GLAVA XVIII. simpatisalo Englezima protiv svoga vladara — omraženog „tirana“. tako da su u zaveru stupili. Naljućen zbog toga Pavle je opozvao svoju vojsku. Černjigov. pod sledećim glavnim uslovima: pravoslavna vera uživa ista prava kao i katolička. otkazao saveznički ugovor Austrijancima i Englezima. kraj njegova izmrcvarenog leša. podržavala je preko svoga poslanika u Petrogradu. u kojima je zabeleženo učešće Srba. Sluteći opet da mu se radi o glavi. prestolonaslednik je čekao rezultat u drugoj sobi. Ukrajina se ponovo vraćala u poljsko podanstvo. koji je tada postao Prvi Konzul. koja je išla za tim da cara oglasi ludakom i stavi pod tutorstvo. septembra 1658. Tako je došlo do njegovog konačnog izbora za hetmana na Radi u Perejaslavlju. Vigovski je počeo da aktivno izvodi svoju zamisao o ponovnom ujedinjenju Ukrajine sa Poljskom. a udova Pavlova. Poltavski pukovnik Puškarenko digao je bunu i ispočetka imao uspeha. prime moskovske vojvode i garnizoni. a poznat po svojim simpatijama za Poljsku. Pavle se spremao da uhapsi caricu. Ukrajina od smrti Bogdana Hmeljnickog do kraja XVIII st. Ali u taj trenutak začu se neka larma u susednoj sobi. Pavle odmah pristade na to. sa bunom Puškarenka. stradala ruska privreda. Međutim je. da li treba i sme Moskva da drži svoje posade po ukrajinskim gradovima. u kom je rusko javno mnenje. U međuvremenu došlo je do otvorenog rata između Rusije i Engleske. uputivši u Srednju Aziju jednu naročitu ekspediciju. To je bilo jedno od najvažnijih pitanja ondašnjih moskovsko-ukrajinskih odnosa. proglase za caricu vladarku. očistivši Italiju od Francuza. tražeći da nju. koji je bio plemić poljskog porekla.

Uređuje se u Kijevu akademija i priznaje se sloboda škole i štampe. da će car skupljati prihode po Ukrajini. Sad je Rada. U drugom delu zemlje hetman Brjuhovecki. kozaci nisu dužni da pomažu Poljsku u borbi sa Moskvom. pojavljivali se različni hetmani. Na desnu obalu Dnjepra nije se hetmanova vlast prostirala. koja je slobodna od svakog danka. Zemlja je bila jako opustošena i njeno se stanovništvo najvećim delom razbeglo. koji su imali raznoliku orijentaciju. ali odriču se veza sa carem. i učestvovao je u ratu Turske sa Poljskom na strani Turske pomažući sultanu u odlučnoj borbi kod Bučača u Galiciji. kada je car Petar naložio Mazepi da pređe sa vojskom na desnu obalu Dnjepra i da pomaže poljskoga kralja u borbi sa Šveđanima. skupljena u mestu zvanom Žerdjajeva Dolina. Opet je potvrđeno. mladi Hmeljnicki pređe na poljsku stranu i prihvati Gadjački Ugovor Vigovskog. koje je bilo ugovoreno od starog Hmeljnickog. Hmeljnicki sam morade otići u kaluđere. uticajnog i veoma obrazovanog. God. Na jesen godine 1665. Mazepa se mnogo trudio dižući škole i crkve. sva Ukrajina stoji pod upravom hetmana velike kneževine Ruske Ukrajinske. a kasnije je postao sreski vojvoda u nekom dalekom kutu moskovske Rusije. koga proglasiše izdajnikom. 1687. uz učešće građana i seljaka. Hetman onda postaje opet sin Hmeljnickoga. koga izabraše na takozvanoj Crnoj Rada u Gluhovu (1663. naročito pak od turske najezde i jednim je delom čak potpao pod Tursku. izgubivši oslonac kod kuće. predao se potpuno moskovskoj vladi. Mazepa je u najvećoj tajnosti otpočeo pregovore sa protukraljem poljskim Leščinskim. da će u ukrajinskim gradovima biti carske vojvode. najzad jedno vreme u ime Turaka upravljao je zemljom moldavski gospodar. učesnicima borbi sa Poljskom daje se potpuna amnestija. uz to okretnog i veoma pametnog diplomatu. hetman ima pravo da kuje svoj novac. Vreme Mazepino karakteriše se oštrim socijalnim borbama narodnih masa protiv starešina. izabraše za hetmana Ivana Mazepu. Odlučni protivnik Moskve. ne videći u opasnosti drugoga izlaza. većajući pod nadzorom moskovskih trupa. Ovaj nacrt novog ugovora bio je sa moskovske strane odmah zabačen. a ne od patrijarha moskovskog. koje su primljene prilikom njegova imenovanja. poljska vojska i činovnici ne smeju ulaziti u Ukrajinu. gde je ona.).njihovih vladika treba da zasedaju u poljskom senatu. samo su pristali da puste moskovskog vojvodu u Kijev. kasnije i mnogo ozbiljnije sa Karlom XII. hetman i starešine behu obavezni da se trude oko zbližavanja Velikorusa i Ukrajinaca. Međutim na desnoj obali Dnjepra utvrdio se jedan od najpopularnijih i najznamenitijih hetmana Petar Dorošenko. prijateljstvo sa krimskim kanom je naprotiv dozvoljeno. Dok su se tako razvijale prilike na desnoj obali Dnjepra. Tamo je zavladao haos. Odmah iza toga na levoj obali Dnjepra izbi jak pokret protiv Hmeljnickog. Mazepa je tada težio da odvoji Ukrajinu od Moskve. Turci i Tatari borili su se sa Poljacima. on se kolebao između Krima i Poljske. i u naročitoj tačci podvukli su zavisnost maloruske crkve od carigradskog patrijarha. oktobra 1659. Pored potvrde starih tačaka iz doba Hmeljnickog-oca. potvrdila Jurija Hmeljnickog za hetmana i primila ugovor predložen iz Moskve. jer se na desnoj držao pomoću Poljaka.). Pregovori 73 . Odlučni trenutak nastao je godine 1704. Pokušaj Hmeljnickog da proširi svoju vlast na levoj obali Dnjepra. Ruske čete uticale su posle na izbor hetmana. Završio je svoju karijeru prešavši u Moskvu gde je bio interniran. on je prvi od sviju hetmana otišao lično u Moskvu i dao potvrditi nove „tačke“ o odnosima Moskve prema Ukrajini. dok nije postao turski saveznik i štićenik.. Uskoro zatim protiv Vigovskog digla se buna. ostajući u Ukrajini. dodate su nove. kozačkog plemića i čoveka bogatog. a za sebe da stvori položaj gotovo samostalnog vladara. odlučila da traži od Moskve povratak onog stanja. Prema Moskvi držao se veoma lojalno. u tim tačkama je bilo ugovoreno. Kada je iduće godine moskovska vojska pretrpela težak poraz kod Čudnova na Volini. najzad je rešeno da neće više narod imati prava da smenjuje hetmana (17. pobunjenici pozvaše moskovsku vojsku i proglasiše Vigovskog zbačenim sa hetmanstva. tim pre što po tačkama. Pored ponovljene dozvole Moskvi da drži svoje garnizone. Posle različitih pretendenata na levoj obali utvrdi se kao hetman Ivan Brjuhoveci. Glavni moskovski zapovedcik u Ukrajini sazove ponovo Radu u Perejaslav. svršio se neuspehom. drugi je deo Ukrajine jako stradao od ratova. koje su ograničavale prava hetmana i u rešavanju izvesnih spornih predmeta i u postavljanju viših vojnih časnika.

u vlastelu. da traže povratak starih prava. i ovo je izazvalo seobu mnogih kozaka u Tursku i Ugarsku. Seosko stanovništvo sastavljeno je bilo od kozaka.. na molbu Polubotka i drugih starešina o izboru hetmana. Pored hetmana. a „pospoliti“ po svome položaju sve se više približuju velikoruskim kmetovima. čak i okrutnom politikom. Petra i Pavla. Petar je ukazom otvorio naročitu „Malorusku Kolegiju“. Kada je skoro iza toga Skoropadski umro. naročito na račun konfiskacija imanja Mazepinih pristaša. dobiše u Ukrajini velika nepokretna imanja. Kozaci.) Razumovskog. a inače beznačajnog pukovnika Ivana Skoropadskog. Za vreme uprave poslednjeg hetmana Razumovskog učinjeni su zakonodavni pokušaji u tom smislu.sa Karlom XII behu otkriveni i celo preduzeće Mazepino bilo je osujećeno. Petar je onda stavio ukrajinsku gospodu pod istragu i naredio da se Polubotok i drugi najviđeniji ljudi zatvore u tvrđavu Sv. trpela veliku bedu.“ Međutim Polubotok i njegovo društvo nisu prestajali. ukrajinski kozački pukovi su ukinuti. ipak je očigledno težio da ograniči ukrajinsku avtonomiju. dala je carici Katarini povoda da zatraži od Razumovskog ostavku i da ne dopusti više izbor hetmana. njegovi doglavnici. dok najzad Katarina II ukazom godine 1783. bašte. Na nekoliko mesta postavljani su ljudi. iako ga je o tome sa velikim nastojanjem molio vršilac hetmanske dužnosti. livade. Hetmana je zamenio caričin poverenik. između godine 1789—91. da se i formalno „pospoliti“. sem Galicije i Humske Rusije. obustavljeno je za uvek davanje maloruskih činova. 1782. Godine 1722. delom izgnanog.. Iako je u Ukrajini bila dosta živa mala industrija i trgovina ipak je glavno zanimanje velike većine stanovništva bila zemljoradnja. Gospoda u više mahova traže. Godine 1784. dok su prava hetmanova i pukovnika ograničena u nekoliko mahova specijalnim carskim ukazima. izgubivši svoj 74 . Ukrajina na desnoj obali Dnjepra. Iako je car Petar potvrdio uslove pod kojima se Ukrajina ujedinila sa Moskvom godine 1654.. pretvore u kmetove. kozačke starešine. godine 1786. dok se narod u većini držao prema Mazepi hladno. budući upisani u naročiti registar. u Ukrajini su ukinute stare ustanove i zavedena su guvernijalna nadleštva. koja je trebala da upravlja Ukrajinom. Postepeno. Mazepa je delio žalosnu sudbinu Karla XII i umro je u izgnanstvu (god. Naročito je okrutno postupio prema poslanicima i prema biračima za vreme izbora u čuvenu komisiju god. koji su bili nalik na neku vrstu ministara. u pravcu unifikacije Ukrajine sa ostalom Rusijom. 1710. Vrlo brzo se pokazalo. na nju su odmah prošireni svi ruski zakoni. general-guverner Rumjancov sa „Maloruskom Kolegijom. pa pukovnici i sotnici pretvaraju se u pravu naslednu gospodu. ukrajinski manastiri preuređeni su na velikoruski način. da se za njega stvori nasledno hetmansko dostojanstvo. kao i viđeni balkanski emigranti. prema ruskom zakonu od god. bilo je rečeno i to veoma oštro: „Svima je poznato da su od doba prvog hetmana Bogdana Hmeljnickog pa sve čak do Skoropadskog svi hetmani bili izdajnici i zato je naša država. koji je dobivao ogromna imanja. d.). g. na primer braća Miloradovići. koji nisu bili maloruskog porekla. U jednom od carskih rešenja. ali druge starešine vlada carice Katarine vrati u Ukrajinu. jer je car Petar preduzeo vrlo oštre i brze mere. Godine 1793. uz to su se oni koristili svakom prilikom da prigrabe bilo kupovinom. bilo na neki drugi način tuđe njive. mlinove. dok su u Ukrajini izabrali potpuno odanog caru. koji su sedili na tuđoj zemlji sa pravom odlaska u određene rokove. Tamo je Polubotok i umro.“ Rumjancev se proslavio čvrstom. bilo nasiljem. pa su ih postepeno smatrali kao lična vlasništva. pripala je Ruskoj Carevini. šume. 1775. ciglane i t. pukovnik Pavle Polubotok. Svi su oni imali pravo na imanja prema rangu. kada su se pojavile jake autonomističke i separatističke težnje. Istorija naroda na levoj obali Dnjepra to je istorija njegova postepenog podjarmljivanja. i na „pospolite“ ili slobodne seljake. car nije dopustio da se izabere hetman. upravna i sudska. maloruske starešine dobiše pravo ruskih plemića. koji su vršili vojnu dužnost. svi bez izuzetka.. Kod hetmana su se stalno nalazili carevi komesari. godine 1785. znatan deo kozaštva pretvara se u „pospolite“. da mesto oborenog. naročito od vremena Mazepina. 1767. takozvana „generalna strašina“. Neki carevi doglavnici. Pod Katarinom II nevešta agitacija izvesnih pristalica poslednjeg hetmana (1748—1764. a naročito pak Malorusija. zabrani poslednjim „pospolitima“ da se slobodno sele. delom istrebljenog poljskog plemstva zauzimaju domaća gospoda.

u manjoj meri od sveštenstva i građanstva. Harkovu. ostalo je sila raznog materijala pisanog na 75 . da budu vlasnici nepokretnih imanja van gradova. i to u Petrogradu. prosveta je prvi put tada postala posebna grana vrhovne uprave. seljaci su i dalje prodavani bez zemlje i na licitaciji. Ukrajinska gospoda koja su dugo vremena u većini težila aristokratskoj Poljskoj. da se odmah iza toga otrovao. Za izradu novih zakona i pregled starih imenovana je naročita komisija. koje nisu duboko zasecale u ruski državni život. koji je radio na velikom planu preuređenja „ružne građevine“ ruske carevine. pored spomenutih. i drugim slobodnim stanovnicima carevine. prema kome je stvorena zakonska mogućnost. GLAVA XIX. kao i prodavanje pojedinih članova seljačkih porodica. očekujući novo progonstvo u Sibir. izdat je prvi zakon o univerzitetima i opšti plan narodne prosvete. Doba cara Aleksandra I. dozvoljen je uvoz stranih knjiga i skinut je sekvestar sa privatnih štamparija. Kada se Senat usudio da stavi primedbu na jedan ukaz. 1785. oličena u „Generalnim Radama“.. do duše samo nominalni. dosta štura staleška samouprava plemenitih opština. takozvana „bratstva“. knez Kočubej i Novosiljcev činili su takozvani „tajni odbor“ uz cara. Već prvih meseci Aleksandar se latio reformatorskog posla.vojnički karakter. Speranski. odvojeno od cele familije. ostaju kao neka vrsta slobodnih seljaka. Bile su uklonjene najomraženije ličnosti i mere srušenog režima. grofa Sergija Rumjancova izdat je godine 1803. Iščezava u gradovima starinska samouprava na osnovu iz Poljske pozajmljenog nemačkog „magdeburškog gradskog prava“. kome je vraćen „pređašnji sjaj“ i dato pravo da stavlja primedbe na neuputne ukaze i zakone. Umesto svega toga pojavljuje se od god. što su ukinuti poslednji tragovi kolegija Petra Velikog i što je uređeno deset ministarstava. nadzor Senata. Dozvoljeno je slobodno putovanje Rusa u inostranstvo. graf Pavle Stroganov. i sasvim slabo od strane plemstva. kao i dolazak stranaca u Rusiju. zakon o slobodnim zemljoradnicima. kojima se ne može poricati dobra svrha. Ministri i ministarstva stavljeni su pod. naročito u publistici. napadali su „jakobinske težnje“ mladoga cara i njegovih „mladih prijatelja“. Tako se Senat nije nikad više tim pravom poslužio sve do prve revolucije god. Narodni dijalekat. naročito u Moskvi. u koju je ušao čak i znameniti revolucionarni pisac Radiščev. a Senatu je preporučio da se mane tih primedaba. Godine 1802. i ženu mu caricu Jelisavetu prestonica je dočekala sa neopisanom radosti. jer su sa te strane u punoj meri zadovoljene njihove socijalne aspiracije. kao i lokalna samouprava pukova i stotina brzo opada. Ovi takozvani „mladi prijatelji“: knez Adam Čartoriski. u kojoj se veoma istakao sa svojim Vesnikom Evrope talentovani pisac Karamzin. a ne samo plemićima. a između prve i druge revolucije samo je jedanput stavio primedbu na jedan carski ukaz. u konzervativnim krugovima. Dozvoljeno je dalje. Kijevu. pretvara se u odane sluge ruskog carskog prestola. osećao se sveži dah u književnosti. 1905. Zabranjeno je štampanje oglasa u službenim novinama o prodaji seljaka javnim putem. Među njima je bilo i Ministarstvo Prosvete. Tokom XVIII stoleća opštenarodna samouprava. kao i odvojeno od svojih porodica. U pripremnim radovima učestvovao je i budući ljubimac i prvi doglavnik Aleksandrov. car je naredio da se taj ukaz ipak izvrši. U liberalnoj komisiji za sastavljanje novog zakona Radiščev je jedared dobio tako surov ukor za svoje slobodoumlje. iščezavaju po gradovima nekad veoma važne ekonomske i verske crkvene zajednice. Od celoga toga rada. ipak su nosile više dekorativno obeležje: poslednji zakon ostao je gotovo bez posledica. preuređena je centralna uprava zemlje tim. Inicijativom jednog od velikaša i veleposednika. Godine 1804. Rešeno je. Kazanu i Vilni. Raspadaju se. Ipak su se čuli oduševljeni liberalni govori u društvu. S druge strane. Sve ove mere. više manje beznačajnih mera. da seljaci dobijaju slobodu neposrednim sporazumom sa spahijama. da se otvore novi univerziteti. Novog vladara Aleksandra I. a posle ministar spoljnjih poslova. poljski velikaš i ruski državni podsekretar. narodna kultura i osobine narodnog života čuvaju se poglavito od strane širokih narodnih masa.

naročito je u tom pogledu bio jak uticaj kneza Adama. gde je Aleksandar proveo nekoliko nedelja pred pohod protiv Napoleona. koja je pod Napoleonom zadavala Aleksandru i njegovoj okolini velikih briga. ali neko vreme nije ni ratovala. Kroz nekoliko dana došlo je do sastanka cara Aleksandra i 76 . Posle nekoliko diplomatskih sukoba. gde je glavni deo austriske vojske bio zarobljen u tvrđavi Ulmu.. koji je bio potpuno siguran u svom poznavanju terena i okolnosti i duboko ubeđen u nesumnjivu pobedu.francuskom jeziku. zauzela je položaje u moravskoj ravnici na istoku od Brna. u varošici Austerlic (Slavkov). osnovan na sasvim krivoj pretpostavci: da se Napoleon sprema na povlačenje i da ga treba u tom povlačenju razbiti i sprečiti. Međutim je ruska vojska morala da se iz Češke povuče u Moravsku. decembra 1805. tokom godine 1806. loše snabdevena. Ruska vojska je zakasnila na bojište u južnoj Nemačkoj. I ovog puta ruska je vojska zakasnila na bojište. Aleksandar nikad nije zaboravio tu nesrećnu bitku. kao i veći deo artiljerije i komore. iako se lepo držala u sukobima sa Napoleonom (Pultusk. u Olomuc. Austriski car bi prinuđen da napusti Beč i da se skloni u Moravsku. decembra 1805. Ruska vojska. Austriski generalni štab. Austrija je izgubila Dalmaciju i Boku. eventualno u samo ličnoj uniji sa Rusijom. a austriski car se odmah iza toga odrekao zvanja rimsko-nemačkog cara. po blatu i snegovima Istočne Pruske i Poljske. dobivši obilatu novčanu pomoć od Engleza i sklopivši savez sa Austrijom. tako da se Aleksandar I morao zadovoljiti samo izjavama simpatije i odanosti poljskog plemstva. sasvim uništi prusku vojsku. žita. Međutim. vodeći pod Kutuzovim dosta uspele borbe sa Francuzima. car se zaleteo u rat sa Napoleonom. Napoleon je ovom prilikom proglasio obnovu Poljske. Prirodno je. U jutro 2. Nekoliko pukova beše zarobljeno u celini. u kojoj su učestvovale Rusija i Pruska. juna 1807. Posle niza beznačajnih čarki i komplikovanog manevrisanja. „Mladi prijatelji“ bili su intimni carevi savetnici i u poslovima spoljnje politike. zaključenom 26. posednuvši ruskim trupama pruske delove Poljske. Po miru u Bratislavi. Ona je imala velikih posledica. a zamenio ga je beznačajni baron Budberg. Krajem novembra ruska vojska. ceo plan pokazao se kao pogrešan i neostvarljiv. gde se smestila vrhovna komanda Napoleonova. gde se sastao sa Aleksandrom.. zaključena je druga koalicija protiv Napoleona. teško je stradala u zimu godine 1806—1807. sa Francuskom. u kojoj je Rusija učestvovala. nazvao je tu bitku austerličkom. kraj Jene i Aueršteta.. da su mir i prijateljstvo sa Engleskom doveli prvo do zategnutih odnosa. sumpora. opet na podsticaj Engleske. sa ostacima austriske. Rusija nije zaključila formalan mir sa Francuskom. Napoleon. te su ruske i austriske trupe. lana i konoplje. a onda i do raskida sa velikim takmacem Engleske u to vreme. Uz put učinio je pokušaj da obnovi Poljsku. koji je na dan posle bitke noćio u zamku Kaunica. Za Napoleona je poljsko pitanje bilo veoma lep mamac i u njegovoj vojsci nalazila se posebna poljska legija. koja je odavno postala za Rusiju najbogatija pijaca za izvoz gvožđa. nego je čak podržavala jednu vrstu poluzvaničnih diplomatskih odnosa sa Francuskom. Posle njegove smrti trebalo je pošto-poto učiniti ratu kraj. „izmirenje Rusije sa Engleskom“ bio je neposredan rezultat smrti cara Pavla. jer je razbila prvu koaliciju protiv Napoleona. koji se nadao pomoću Aleksandrovom obnoviti poljsku kraljevinu u njenim istoriskim granicama. našavši se iznenada pred Francuzima u ofanzivi. Ali je pruska vojska blagovremeno dojurila na rusku granicu. koje se u oktobru 1805.. najviše je uzrujao javno mnenje protiv pokojnog cara. U isto vreme on je uspeo naterati Portu da objavi Rusiji rat. Prajsiš-Ejlau). tako da je Napoleon uspeo da. za kratko vreme bile strašno tučene i naterane u begstvo. skupilo u zamku Čartoriskih u Pulavima. drva.). Aleksandar je bio sam svoj ministar spoljnjih poslova. O obnovi Poljske pod takvim okolnostima nije moglo biti reči i zato je poljski patriota knez Adam dao ostavku na položaj ruskog ministra spoljnjih poslova. Ruska vojska pretrpela je teške gubitke i bila je naterana na povlačenje u neredu (14. izradio je plan bitke. gomile papira koje nisu imale nikakva uticaja na tok državnih poslova i objavljene su tek u naše dane. iz koje se jedva spasao. Rat sa ovom državom. tako da je ova carevina tim aktom i pravno prestala da postoji. obe vojske su se odlučno sukobile kraj Fridlanda na jednom vrlo uskom zemljištu. U glavnim svojim linijama politika Aleksandrova prvih godina bila je anglofilska. i pored brojne nadmoćnosti.

u kom su se naročito istakle sjajne osobine ruskog vojnika. Ali još pre mira sastao se finski sabor u gradu Borgo i proglasio je Aleksandra za finskog velikog kneza.Napoleona u Tilzitu na Njemenu. a naročito interese veleposedničke aristokratije. gde je u Boki i duž južnih dalmatinskih obala. Slovenački i veliki deo hrvatskih krajeva ustupljeni su Francuskoj i zajedno sa Dalmacijom i ukinutom Dubrovačkom Republikom sastavljali su Napoleonovu Ilirsku Kraljevinu.. i 2) Finska je bila ustavna pokrajina. zatim je bio privatan nastavnik kod jednog velikaša. krenut uticajem Engleza. dok se Rusija upravljala po načelima neokrnjene autokratije. uz Rusku Carevinu bio je uopšte dosta dvosmislen: 1) on nije bio jasan u smislu njenih pravnih veza sa carevinom. od koga je stradala ruska privreda i sasvim ozbiljan rat sa Švedskom. dok je Rusija morala prekinuti odnose sa Engleskom i pristati na takozvanu kontinentalnu blokadu. Tom prilikom Aleksandar je potvrdio slobodu i ustavna prava Finske. Ovaj rat. a Speranski šef njegovog kabineta. ali su ruske i austriske trupe na svaki način izbegavale sukob. udešen je ponovni sastanak obojice careva u nemačkom gradu Erfurtu. Aleksandru je pošlo za rukom da spase Prusku. njegovih nemačkih saveznika i poljske države. a dotle da ostane pod francuskom okupacijom. Zanimljivo je da su finski seljaci vodili ogorčenu borbu sa ruskim odredima. Ali položaj Finske. koji se zvao Mihajlo Mihajlović Speranski. ali jako okrnjenu u korist samog Napoleona. pa je tu ostao i dalje. u toliko je i Napoleon mogao da bude ogorčen držanjem Rusije u njegovom ratu sa Austrijom. završio se potpuno pobedom Rusije i osvajanjem (mir u Fridrihsgamu 1809. sve dok nije došao u komisiju za izradu zakona sa zvanjem i pravima državnoga sekretara. ali nije više radio sa „mladim prijateljima“ „tajnog odbora“. koje je Rusija osvojila još za vreme Petra I i carice Jelisavete. i u pitanjima najzamršenije teoriske politike. pored diplomatskih prekinuti i trgovačke veze sa Englezima i zabraniti uvoz robe na engleskim brodovima u ruske luke. Iza Tilzitskog Mira car Aleksandar se opet odao reformatorskom radu. Velika Vojvodina Varšavska povećana je na račun Austrije. izvanredno dobro disciplinovani um. delimično obnovljene u obliku Velike Vojvodine Varšavske pod francuskim tutorstvom i nominalnom vlašću saksonskog kralja. Taj se rat vodio godine 1809. Sin jednog siromašnog seoskog popa Speranski je počeo da uči u nekom manastiru. sa promenljivom srećom. Ali zato Rusija nije izgubila ni jednog parčeta svoga zemljišta i nije platila nikakve otštete. uz to 77 . Prusija je morala da plati veliku otštetu. Bitka kod Vagrama rešila je i taj rat u korist Napoleona. Za vreme cara Pavla taj knez je postao ministar.) cele Finske do reke Torneo i severnog Ledenog Mora sa Alanskim Ostrvljem. da se snađe i u praktičnoj politici. Po ugovoru o miru. Rusija je takođe objavila Austriji rat. posle je svršio bogosloviju i visoku teološku školu u Petrogradu. Neverovatna radinost. dok su švedsko građanstvo i plemstvo bili u većini za pridruženje Rusiji. koja je prešla u otvorenu „frondu“ protiv vladara. Kao magistar teologije predavao je kratko vreme u teološkoj školi. kao neka pozorišna predstava. Na Balkanu. došlo takođe do sukoba između Francuza i Rusa i Crnogoraca —. j. iako nije sazvao njen sabor. odličan stil i umešnost. Međutim je Aleksandar uporno stajao uz Napoleona i godine 1808. nego sa državnikom visokog poleta. U „vazduhu Tilzita“ rodilo se kratko prijateljstvo careva i carevina. kneza Kurakina. Prvi sastanak udešen je. koji su tobož pomagali Srbe). Povratak Aleksandrov u Petrograd bio je dosta žalostan. i bilo je očigledno da javno mnenje ne odobrava savez sa Francuskom i prekid sa Engleskom. a i Rusija je dobila na ime naknade za svoje učešće u ratu trnopoljski okrug u Istočnoj Galiciji. na skeli usred Njemena. Po Bečkom Miru Austrija je bila jako okrnjena. U koliko je Aleksandar mogao da bude nezadovoljan pasivnim držanjem Napoleonovim u ruskoturskom i rusko-švedskom ratu. Oba vladara učinila su sve da očaraju i prevare jedan drugoga. t. pod jednim šatorom. i nisu izmenile ni jednog kuršuma. koji je dosta jako pogodio rusku privredu. Napoleon nije obećao ništa stvarno Aleksandru i nije ga pomagao u likvidaciji borbe sa Turskom započete zbog Napoleonova podbadanja Porte protiv Rusije (smenjivanje komandanta i vlaškog gospodara. pridružio joj je i one finske krajeve. Napoleon je dobijao odrešene ruke u zapadnoj i srednjoj Evropi. ruski generali i oficiri nisu krili svojih simpatija prema Austrijancima. Kao posledica tih odnosa došao je nominalni rat sa Engleskom. Šta više. šta više. Aleksandar je dao naročito uređenje Finskoj.

otmeno ponašanje — sve je to dovelo Speranskog do najvećeg položaja i počasti u državi. Skoro posle Tilzita on postaje omiljeni referent carev, prati ga u Erfurt kao šef njegova civilnog kabineta, a nakon povratka postaje prvi doglavnik Aleksandrov. Speranski je radio na stvaranju sistema ruskih zakona, u prvom redu građanskog zakonika i na planu preuređenja ruskog državnog ustava. Glavne linije ovoga plana su sledeće: vrhovna vlast ostaje po zakonu apsolutna, ali stvarno se ograničava zakonima i sistemom državnih ustanova. Neposredno pod carem nalazi se darev kabinet i Državni Savet, sastavljen od velikaša koje imenuje car; taj Savet ujedinjuje sve grane vlasti. Zakonodavna vlast delomično se prepušta Državnoj Dumi, sastavljenoj od narodnih poslanika. Vlast izvršna nalazi se u rukama ministara, koji odgovaraju naročitom Upravnom Senatu; za zajedničke poslove ministri se sakupljaju u Komitet Ministara. Sva država razdeljena je na gubernije, srezove i „volosti“ (nekoliko sela); u svakoj takvoj jedinici radi samoupravna skupština, zvana Duma. Volosnu Dumu biraju svi vlasnici nepokretnog imanja. Zatim, Dume biraju svoje odbore i poslanike više Dume. Na takav način Državna Duma proizlazi iz narodnih izbora, ali u četiri stupnja. Osnovna ideja je Speranskog, da nema vlasti bez pristanka naroda. Posve je jasno, da je ovakav, za ono doba prilično napredan, plan reforme logički vodio ka ukidanju kmetske zavisnosti seljaka. Ova liberalna i donekle demokratska tendencija Speranskog uzrujavala je rusko plemstvo, naročito „veliku gospodu,“ koju je Speranski vređao i svojom sjajnom karierom i nekim merama, koje je ona smatrala kao opasne. Uz to, Sperdnski je bio izrazit frankofil u politici, iako „angloman“ u nekim svojim privatnim običajima i ukusima. Protiv Speranskog vodila je aristokratija stalnu borbu, ali je on imao pristaša u višoj trgovačkoj buržoaziji i kod nekih birokrata, koji nisu bili plemićskog porekla. Razume se, nisu ga držale ove simpatije, nego jedino milost i poverenje carevo, i to samo dotle, dok nije došlo do raskida sa Napoleonom. Od celog plana Speranskog ostvarena je bila samo reforma Državnog Saveta, koji je pretvoren iz jednog malog intimnog konzultativnog tela u državnu velikašku skupštinu, u koju je car imenovao najuglednije državnike, poverivši stvarno rukovanje poslovima samom Speranskom. Otvaranje ove nove Skupštine na novu godinu 1810. bilo je vrhunac moći i slave Speranskog. Formula, kojom su otsada počinjali zakoni i druga važnija carska akta: „saslušavši naš Državni Savet“ izgledala je kao neki početak ustavnog doba u Rusiji. Speranski je sproveo kroz Državni Savet zakon o reformi Senata i vrlo važne i korisne mere za saniranje ruskih državnih finansija. Bile su još sprovedene neke ispravke u uređenju ministarstava; i to je bilo sve, što je uspeo da sprovede Separanski. Njegov plan je ostao samo na papiru i dugo vremena smatran je za državnu tajnu. Središte agitacije protiv Speranskog bio je dvor careve sestre, velike kneginje Katarine, koja je svojim ponašanjem i pameću jako podsećala na njenu znamenitu babu (Katarinu II). Kod nje, u gradu Tveri, bio je primljen od cara znameniti publicista i pripovedač Karamzin, onda već državni istoriograf koji je uručio caru svoju „Zapisku o Staroj i Novoj Rusiji“. Ovaj je spis, napisan veoma žučno i energično, odlučno osuđivao shvatanja Speranskog, a sadržavao je i čitavu filozofiju ruske istorije u duhu konzervativnog obožavanja samodržavne vladavine, i to sa jako istaknutom simpatijom ka moskovskoj Rusiji i delomičnom osudom reforama Petra Velikog. Karamzin se uz to javljao kao apologet plemstva. Ali tada još pad Speranskog nije dozreo (mart 1811.). Godinu dana kasnije, pošto je rat sa Francuskom bio sasvim na pomolu, car Aleksandar otpusti Speranskog, koji je bio odmah, po carevu nalogu, uhapšen i stražarno sproveden prvo u Njižnji Novgorod na Volgi, onda u daleki Perm, gde je ostao interniran, sve do godine 1818. Međunarodna situacija, počev od godine 1809., razvijala se u pravcu novog francusko-ruskog rata. Prijateljstvo sa Napoleonom nije donelo Aleksandru očekivanih koristi, a ruska privreda, kao što je rečeno, u izvesnim granama ozbiljno je stradala od prekida odnosa sa Engleskom. Pod uticajem pogođenih visokih društvenih krugova car Aleksandar je gotovo ukinuo „kontinentalnu blokadu“, i izdao je carinsku tarifu, koja je osetno štetila francuske trgovačke interese. Uz to poljska politika Napoleonova, koja je, i pored sviju uveravanja, očigledno išla za tim da uspostavi Poljsku Kraljevinu u njenim granicama od godine 1772., bila je stalno puna nezgoda i opasnosti za rusku državnu politiku. Isto tako su se sukobljavali interesi francuske i ruske politike i na Balkanskom 78

Poluostrvu, gde je Rusija vodila naporan i težak rat sa Turskom, imajući cromenljivu sreću u tom ratu, koji se vodio sa prekidima, dok je Francuska nastavljala sa tradicionalnom politikom. Ratovalo se i na Kavkazu. Godine 1804., izbio je Prvi Ustanak Srba. U vezi s tim podneo je mitropolit karlovački Stevan Stratimirović caru Aleksandru preko prote Samborskog, dvorskog sveštenika njegove sestre velike knjeginje Aleksandre, supruge ugarskog palatina, jedan memorandum o položaju srpskog naroda, o potrebi da se car zauzme za nj i o mogućnosti stvaranja jedne velike slovenske države. Memorandum Stratimirovićev, pisan teškim sloveno-srpsko-ruskim jezikom, bio je za cara Aleksandra prerađen, ali izgleda, da se car na nj nije mnogo obazreo. Isto tako bez ozbiljnih posledica svršilo se i putovanje prvog srpskog izaslanstva u Petrograd. Po odluci skupštine, držane u Ostružnici, pođoše u Petrograd, početkom septembra 1804., preko Vlaške, srpski poslanici prota Matija Nenadović, Petar Novaković-Čardaklija i Jovan Protić. U Petrogradu beše srpsko izaslanstvo ljubazno dočekano i primljeno dvaput na poduži razgovor od kneza Adama Čartoriskog. Jezgro se cele diskusije sastojalo u rečima kneza Adama, koji je odobravao držanje Austrijanaca, što „nisu mogli pogaziti ugovor, isto tako, kao što sada i Rusija ne može da pokvari ugovor (sa Portom).“ Poslanstvo se, ne dobivši stvarno ništa, vratilo natrag. Međutim, ustanak se produžio, i Rusija sama zagazi u rat sa Turskom. 11. januara 1807., ruski zapovednik na balkanskom bojištu, general Mihelson, uputio je Karađorđu pismo, stupajući s njim na taj način prvi put u dodir, i pozvao ga je na daljnju borbu sa Turskom i na proglašavanje nezavisnosti od Turske, što iziskuje „dostojanstvo“ srpskog naroda. I zaista, uskoro je došlo do prekida srpskih pregovora sa Turskom. Od toga vremena nastaje uža saradnja između Rusa i Srba, i, kao najjači znak ove saradnje, javlja se zajednička vojnička borba srpskih i ruskih odreda u okolini Vidina, gde se odlikovao Milenko Stojković, koji je bio nagrađen ruskom sabljom sa natpisom „za junaštvo“. Isto tako je i Karađorđe dobio od cara na poklon sablju sa natpisom „Braniocu Vere i Otadžbine“. Već 17. juna 1807. god. došao je u Srbiju kao ruski diplomatski agent, Konstantin K. Rodofinjikin, rodom Grk. On je igrao veoma važnu ulogu u srpsko-ruskim odnosima, pa i u unutrašnjoj srpskoj politici. Karađorđe nikad nije imao prema njemu poverenja, a i u vladinim srpskim krugovima, pa čak i u narodu, nisu mu mnogo simpatisali, kao Grku, naročito zbog njegova prijateljstva sa beogradskim mitropolitom Leontijem, tipičnim fanariotom. Rodofinjikin bio je zvanično u Srbiji poverenik ruske vrhovne komande na balkanskom bojištu. U tajnoj instrukciji rečeno je bilo Rodofinjikinu, da ruski car „neće ostaviti nikakva moguća sredstva da im pomogne; samo kad se u njih uveri, da se oni u svima svojim radnjama neće nikako kloniti od toga, već da će se saobražavati sa pravcima Ruske Carevine“. Postoji i ugovor između Karađorđa i carevog ađutanta, markiza Paulučia od 27. juna 1807. U njemu je predviđen potpun protektorat Rusije nad Srbijom, s tim da se upravnik i viši vojni i civilni časnici postavljaju ukazom carevim. U tom ugovoru obećana je bila obilata ruska pomoć Srbima u svima oblicima. Ali su odredbe tog ugovora bile više želje i namere nego stvarnost. Od 1807—1810. ratovali su na istočnom bojištu Srbi i Rusi zajedno protiv Turaka i imali nekoliko uspeha. Od tih zajedničkih borbi najslavnija je pobeda na Varvarinu (6. septembra 1810.). Nepovoljni obrt međunarodne politike za Rusiju promeni situaciju na štetu Srba. Rusi biše prinuđeni da prekinu ratovanje na Balkanu i da u Bukureštu sklapaju mir s Turcima (16. maja 1812.). U osmoj tačci ugovora o miru predviđena je za Srbe opšta amnestija i jedna vrsta samouprave, koju će sporazumno izraditi Porta sa ustanicima. Rusija je želela, da u onim po sebe teškim prilikama učini za Srbiju što može. Međutim, sultan je nalazio, da su to veliki ustupci za Srbe i odbio je da ratifikuje tu tačku Bukureškog Ugovora. Sultan je mogao tako postupati, jer Napoleon beše na putu ka samom srcu Rusije. Malo posle toga, Porta je prešla preko svih obzira i uništila je srpsku samostalnost. Karađorđe i mnogi drugi prvaci, nakon jednogodišnjeg interniranja po austriskim tvrđavama, pređoše u Rusiju, gde su ih sve srdačno primili. Pored velikih i sitnih državnih pitanja careve Napoleona i Aleksandra delila su i mnoga lična pitanja. Nepovoljno primljena i na brzu ruku prekinuta prošnja Napoleonova, koji je tražio ruku 79

Aleksandrove sestre Ane; zatim francuska aneksija Oldenbuške Vojvodine, čiji vladari behu bliski rođaci Aleksandrovi; najposle, rusko ponovno prijateljstvo s Engleskom, sve je to davalo građe za novi sukob. Bilo je samo pitanje, ko će koga preteći i ranije preći u ofanzivu. Zaključivši savez sa gotovo celom Evropom, i obećavajući Poljacima obnovu njihove kraljevine, Napoleon je pretekao Aleksandra, pa je u junu 1812. god. sa vojskom od preko 600.000 ljudi prešao rusku granicu i odmah bez boja zauzeo prestonicu litvanske velike kneževine Viljnu. Ruska vojska bila je razdeljena u tri glavna dela: jedan je vodio general Barklaj De Toli (oko 120.000 ljudi), drugi knez Bagration (oko 45.000), a treći general Tormasov (oko 35.000). Po osnovnom planu trebala je armija Barklajeva da se povlači i da Napoleona uvlači sve dublje u zemlju, dok je Bagration imao da udari na bok i pozadinu francuske vojske. Zbog ogromne nadmoćnosti Napoleonove druga polovina plana bila je očigledno neostvarljiva. S toga se glavni zadatak ruskih armija sveo samo na to, da što pre dođu u međusobni dodir. Napoleonova namera beše da spreči ujedinjenje ruskih armija. Ali, blagodareći izdržljivosti i brzini manevrisanja Rusa, kao i hrabrosti ruskih zaštitnica, dve su se glavne ruske armije sastale, dok se treća držala pasivno. Ona je privukla na se jedan Napoleonov odred, sastavljen većim delom od Austrijanaca, koji su isto tako sada izbegavali sukobe sa Rusima, kao što su Rusi na „miran način“ ratovali s njima godine 1809. Slično su postupali i Prusi, kojima je Napoleon izdao naredbu da zauzmu Rigu i da zaprete Petrogradu. Naišavši na prvi otpor, Prusi su zauzeli pasivan posmatrački stav na zapadnoj Dvini. Međutim je Napoleonova glavna armija napredovala, a ruska se vojska postepeno povlačila, ali uvek sa borbama, Najozbiljniji boj beše kraj Smoljenska, starog utvrđenog grada, koji je tom prilikom najvećim delom izgoreo. Zbog stalnog povlačenja mnogo su osumnjičili Barklaja kao stranca, da je tobože u vezama sa Napoleonom. S toga je Aleksandar najzad pristao, da imenuje vrhovnim zapovednikom starog generala Kutuzova, Suvorovljeva učenika, koji je baš tada završio rusko-tursko ratovanje. Više iz političkih nego iz strateških razloga, pred samom Moskvom, kraj sela Borodina, rešio se Kutuzov da primi glavnu bitku. Ceo dan 26. avgusta trajala je vrlo uporna bitka, u kojoj su i jedna i druga strana pokazale veliku hrabrost i u kojoj su Rusi, u glavnom, zadržali svoje položaje. Ali, kada su uveče prebrojali gubitke, našlo se, da je ruska vojska toliko nastradala, da joj je bezuvetno bilo potrebno naglo pribiranje. S toga se povukla prema Moskvi. U Moskvi je nastala panika i begstvo većeg dela stanovništva, i evakuacija državnih nadleštava i državne imovine. Sve je izvršeno u takvoj hitnji, da je neprijatelju ostavljena ogromna masa ranjenih Rusa (oko 25.000). S početka se mislilo da se Moskva svakako brani, ali u noći 1. septembra u selu Filjama, kraj Moskve, na ratnom savetu, protiv mišljenja većine generala, Kutuzov je naredio povlačenje ovim znamenitim rečima: „Sa gubitkom Moskve još nije izgubljena Rusija; naređujem povlačenje.“ 2. septembra ušao je Napoleon u Moskvu gotovo sasvim napuštenu, ali, i Napoleonova vojska beše proređena; ona je već spala na manje od četvrtine onog, što je imala na početku rata. Nije utvrđeno, iako se stvar više puta utvrđivala, kako je Moskva ovom prilikom zapaljena. Nesumnjivo je požar Moskve jako pogoršao položaj Napoleona i poslužio kao signal za veliki narodni pokret. Seljaci, koji su se dotle kolebali, listom su se digli protiv osvajača i ometali su njihovo snabdevanje. S druge strane, Napoleon je učinio ogromnu grešku ostavivši na miru Kutuzova. Ponuda mira, učinjena caru Aleksandru, ostala je bez odgovora. Kutuzov je čak odbio da zaključi i primirje. Bez dovoljno hrane, s proređenim trupama, u dalekoj i neobičnoj sredini, Napoleon se osetio u velikoj nezgodi. S toga se u oktobru odluči na odstupanje. Tom prilikom razorena ruska prestonica bila je konačno opljačkana, a učinjen je i varvarski pokušaj, da se Kremlj baci u vazduh. Napoleon je hteo da odstupi u Ukrajinu, ali nije mogao tuda da prokrči put, nego je morao da skrene na stari smoljenski drum i da odstupa preko razorenih mesta. Ruska vojska je išla u stopu za njim, dok su ga strašno uznemiravali kozačka konjica i neredovne seljačke čete. Uz to su prešli u napadaj i oni ruski odredi, koji su dotle bili na sporednim bojištima. Kritički položaj Napoleonove vojske postao je neizdržljiv, kada je nastupila vrlo rana i surova zima. Francuska vojska bila je u Rusiji sasvim uništena, tako da su svega hiljadu gardista ga puškama i devet topova pod maršalom Nejom prešli u redu rusku granicu. Napoleon je još pre konačne katastrofe napustio 80

što je bilo „uzeto na znanje“ od strane kongresa. u okolini Lajpciga. oltara i vladajućih sgaleža. u svom proglasu na narod. Njemu najviše imaju da blagodare Burboni. Na kongresu nisu bila rešavana samo međunarodna pitanja. koja je težila da povrati revolucijom poremećeni legitimitet i mir u međusobnim odnosima država. Poljskoj. pokazala gotovost da pregovara s vođom novog ustanka. ispraznio je Nemačku. Na tom kongresu pokazala se jaka protivnost u interesima saveznika. snagama Engleza i Prusa.. U proleće 1815. Ipak se Napoleon dobro držao i u nizu sukoba sa saveznicima. po opštem duhu ugovora. borilo se sa promenljivom srećom. takozvane Restauracije. na novu godinu 1816. Aleksandar I je izjavljivao.. Ali i ruska vojska je teško stradala i pretrpela goleme gubitke. Ovog puta rat je bio rešen bez neposrednog učešća Rusa. koji je većina evropskih vladara primila. utvrđene su nove granice evropskih država. U Rusiji. U stvari. Kutuzov je smatrao da treba prestati sa ratovanjem. Verni su mu ostali samo saski kralj i Poljaci. Stradanje Francuza i njihovih saveznika na povlačenju (među njima i hrvatskih i srpskih graničara. Naročito je austriski car bio za mirne pregovore. dalju ofanzivu u kojoj su se ruskoj vojsci pridružili i Prusi. naročito kod Drezdena tukao ih je. Ali je car Aleksandar naredio početkom godine 1813. ujedinili su saveznike. Pruske i Austrije.). U trodnevnoj „bici naroda“. Evropa se gotovo nalazila pred novim. što su ponovo došli na francuski presto.žalosne ostatke svoje razbijene armade. Ulazak cara Aleksandra u Pariz bio je vrhunac njegove slave i moći. posle niza intriga i diplomatskih borbi. Napoleon je onda zahvalio na prestolu i bio je interniran na ostrvu Elbi. nego je odlučena u opštim linijama i unutrašnja politika država potpisnica. car Aleksandar je bio obećao naročite povlastice i parlamentarni ustav. U prevodu na običan jezik ova svečana izjava značila je da će u Rusiji 81 . Ali tokom 1813. Porta je morala voditi računa o svojim obavezama prema pobedničkoj Rusiji i odmah je. da ove odluke nisu ušle u zapisnike i ugovor. sazvan je bio veliki kongres u Beču. godine njega su napustili mnogi nemački vladari i austriski car. a Pariz je kapitulirao 31. šaljući narodu svoj carski pozdrav i tvrdeći da su zasluge naroda u prošlom teškom ratu neizmerne. ali bez stvarne središnje vlasti i pravog narodnog jedinstva. da će ih Bog nagraditi za njihove žrtve. da li treba nastaviti rat. koje je Napoleon regrutirao u Ilirskoj Kraljevini) ne daju se opisati. Ali teške gubitke Francuza nije bilo lako popunjavati.000 ljudi pojavi u Nemačkoj. 1815. Saveznici se tad počeše kolebati. ceo pravac ondašnje politike. dok su saveznici dobijali sveže snage i sve veću nadmoćnost. Razume se. Napoleon je bio nateran na povlačenje i do kraja godine 1813. prožeta idejama Evanđelija. na predlog Aleksandra I. ovog puta međusavezničkim. bio je ne samo konzervativan. nego i reakcionaran. Aleksandar se ponovo pokazao kao najodlučniji protivnik Napoleonov. Starodrevni grad Krakov proglašen je slobodnom republikom. Spaslo je Evropu od te nevolje begstvo Napoleonovo sa ostrva Elbe. Napoleon je uspeo da na brzu ruku skupi nove znatne snage i da se sa 200. na Vaterlou. kod Budišina.. napokon se Napoleon našao dosta daleko od Pariza sa ostacima svojih snaga. Njegovo iskrcavanje u Francuskoj i oduševljeni prijem u celoj zemlji. Za sklapanje trajnog mira i likvidaciju posledica Napoleonovih ratova. Od nemačkih država i državica obrazovan je nemački savez. a pored toga protiv njega je ustao i švedski kralj — bivši njegov maršal Bernadot. a i na osnovu jednog naročitog akta. ali su one stvarno postojale. rat je produžen. i da očuva neokrnjena prava prestola. Francuska je vraćena u svoje granice iz godine 1792. „Sveta Alianca“ morala je da bude. To je bio akt takozvane Svete Aliance. I nije bio usamljen. ponajviše zbog nastojanja cara Aleksandra. Sudbina rata bila je rešena u Nemačkoj u oktobru 1813. ali od njih nije bilo velike koristi. kod Licena. po zamisli njenog inicijatora cara Aleksandra. Uspeh Rusa olakšao je i položaj Srba. Poljska je pretrpela takozvanu „četvrtu deobu“ ukidanjem Varšavske Velike Vojvodine i ponovnom podelom njenih zemalja između Rusije. Svi svedoci govore čak i o slučajevima ljudožderstva. Milošem Obrenovićem. Sve do kraja marta 1814. Ipak. Austrija je dobila Ilirsku Kraljevinu i veliki deo severne Italije sa Mlecima. ratom. koja je bila najveća po broju učesnika u toku sviju Napoleonovih ratova. marta 1814. u njenim etnografskim granicama. On je bio kao neka vrsta arbitra međunarodne situacije. Na drugom Bečkom Kongresu (1815.

a prema univerzitetima i slobodi nastave preduzete su bile naročite mere: suspendovano je. pazilo se na to da ljudi budu potpuno obezbeđeni. koji se posle upravljao prema pogledima svoga novog šefa. Najkrupnija ličnost iz okoline cara Aleksandra. nego i potpuno očajanje među naseljenicima. a ponekad i u otvorenim bunama.). Pobeda južnoameričkih revolucionara i proglas nezavisnosti latinskih republika preko Atlanskog Okeana bili su prvi ozbiljni udarac novom sistemu. pošto su njegove „naredbe trebale da budu primane kao i carski ukazi. koja je tamo postala strašna socijalna bolest. Ljudi. oko godine 1820.) i u Veroni (1822. bivši dugogodišnji carski poverenik kod Svetog Sinoda. da budu lojalni prema vladaru. koji su živeli u tim naseljima. ali pošto je ipak nezgodno 82 . a kamo li prema carevini. Ali jedino što je bilo učinjeno. bili su u isto vreme i seljaci i vojnici. da je Arakčejev ostao kraj cara. Markantna ličnost među državnicima Aleksandrova doba beše knez Aleksandar Goljicin.“ Glavni životni posao Arakčejeva behu takozvane vojne naseobine. Ogromnu senzaciju napravila je revizija. spremao je neki nacrt „Državne ustavne povelje“ za carevinu. Arakčejev je posle nastavio isto tako odanu službu caru Aleksandru i bio je na veoma uglednim položajima još pre velikog rata. gonila je književnost. Poslednjih godina bio je stvarno neograničeni gospodar Rusije. naročito na red i čistoću. u drugoj polovini njegove vladavine.). Car Aleksandar je aktivno sudelovao na svima tim kongresima: u Ahenu (1818. nastalo je uzajamno nezadovoljstvo i podmukle borbe. a onda. pravi pravcati verski zanešenjak. estonskih i ruskih seljaka kmetova u baltičkim pokrajinama. Arakčejev je nekako umeo da dobije neograničeno poverenje cara Pavla. kome je bio potpuno odan. gotovo ateist i lakomisleni salonski junak. naročito sa tuđincima. da se dogovaraju o zajedničkoj akciji za spasavanje režima stvorenog 1815. da se taj zavod prosto poruši. koja je spadala u njegov resor. koje se javljalo u mnogobrojnim samoubistvima. a uticajni poljski krugovi nisu pokazivali volje. ministar prosvete i crkvenih poslova. nekadašnji liberalni saradnik Speranskoga.ostati neokrnjen carski apsolutizam. Nekadašnji slobodni mislilac. godine. gledalo se na dobre odnose i mir u porodici. Uredbe koje je Arakčejev za ove naseobine izradio izgledale su pune humanih ideja: od oficira se tražila strpljivost i pravednost. sve do 1824. prepuštajući svojim doglavnicima. u očajnim molbama upućivanim na cara. Nešto se govorilo u vladinim krugovima i o pitanju oslobođenja seljaka. tako da je surova disciplina izazivala ne samo stalno nezadovoljstvo. postao. Za vreme njegovog ministrovanja cenzura. Ali se vraćalo ponekad i na staru liniju. Ali sve je to bila samo dekoracija: u suštini svojoj život naseljenika bio je pravi pakao. Raspoređeni po svojim kućama. Goljicin je. gde se i sada pokazuje njegova spavaća soba (1819. na primer. u Ljubljani. Narodi su. Govorilo se da zavera ne bi uspela. nego i u privrednim i u celokupnom privatnom životu. Mera je bila nesrećna i dovela je do proletarizacije seoskih masa. ona je bila. nastrožijoj vojnoj disciplini. U Nemačkoj se razvio jak pokret za ujedinjenje. u čestim izgredima protiv vlasti. birokratsko policajno uređenje i kmetska zavisnost seljaka. beše grof Arakčejev. U kraljevini Poljskoj. nezadovoljni i razočarani. inspirisina reakcionarnim načelima Bečkog Kongresa. nakon kratkog „medenog meseca“ ustavne slobode. Car Aleksandar. u Opavi (1820. to je bilo oslobođenje lotiških. pokoravajući se ne samo za vreme tih vežbanja. na prvom mestu generalu Arakčejevu. brinuo se najviše o čuvanju međunarodnog reda. faktičku upravu nad Rusijom. Posle pregleda kazanskog univerziteta on je predložio. Vladari i njihovi ministri sastajali su se na naročitim kongresima. stavljeno pod sud. državni sekretar Novosiljcov.. na više strana došli u sukobe sa svojim vladaocima. ušavši u crkvene poslove. s vremenom. kada su ga oborili još mračniji tipovi. Gotovo odmah posle svršetka Bečkog Kongresa počelo je izvesno revolucionarno strujanje. ali bez zemlje. po nalogu carevom. Što se tiče politike cara Aleksandra u Rusiji.). god. Tako. oni su se u isto vreme stalno vojnički vežbali. u kojima se pokazalo da car Aleksandar ne misli ozbiljno da bude ustavan vladar. ali je nekako uklonjen iz okoline Pavlove baš u najopasnije vreme zavere. u glavnom. koju je sproveo u Kazanu na Univerzitetu neki Magnicki. pun misticizma i mračnjaštva. i baveći se seoskim gazdinstvom. a onda otpušteno zbog liberalnih nazora nekoliko najboljih profesora petrogradskog univerziteta.

Tako su. Kondratijem Selivanovim koga su njegovi poštovaoci smatrali nekim sinom božjim a u isto vreme i Petrom III! Uopšte društveni pokreti u doba Aleksandrovo bili su vrlo živi. Tada se javlja genije Puškinov. na primer profesori i studenti trebali da budu neka vrsta kaluđera. Žukovskog. kao što su. koji izdaje svoju ogromnu Istoriju Ruske Države u 11 svezaka (dvanaesta sveska izišla je posle smrti piščeve). život i književna karijera starih pisaca Heraskova. a i nesavremeno po svojoj istoriskoj i političkoj filozofiji. koji su želeli da postanu pravi sveci. a onda sa određenim prevratničkim ciljem. tip svirepoga mračnjaka i preteča kasnijih mističkih tipova. tajna udruženja. dok su se mlađi i napredniji (u književnom smislu) elementi okupljali u društvu zvanom Arzamas. koji je onda bio gospodar duša. vrlo sočnim i borbenim pesmama i mladi Aleksandar Bestužev (Marljinski). I sam car mnogo uživa u „blagočestivim“ razgovorima arhimandritovim i rado sluša njegove spasonosne savete. on je stavio u izgled niz mera za „njegovo ozdravljenje“. jednog od najvećih umetnika ruskog stiha. onda samo plemića i. arhimandrit Fotije. Duh protesta oseća se i u vrlo plastičnom i divnim ruskim jezikom napisanom pozorišnom komadu Gribojedova Nesreća od pameti. Puškin je smatran kao velik već onda. Puškin predstavlja svoga junaka Onjegina kao čitaoca engleskog ekonomskog pisca Adama Smita i kao „dubokog ekonoma“. dok. kastrata. Od domaćih pisaca se ističe Nikola Turgenjev. Uz Fotija javlja se i mistička ženska-grofica Orlova. kao i mnogo dublje „građanske“ pesme prepisuju mnogi i uče napamet. lirika revolucionarnog pesnika Riljejeva. Pod uticajem Francuske Revolucije i ratova. Mnogo je izrazitija. Sve jači reakcionarni kurs cara Aleksandra sa jedne strane. koji su svojim moćnim okultnim delovanjem na ruskom dvoru toliko nahudili i ugledu carskog prestola i pravilnom toku državnih poslova i samoj sreći i blagostanju Rusije. U njegovoj znamenitoj knjizi „Pokušaj jedne teorije poreza“ nalazimo između ostalog i sledeće reči: „Jedna uređena država ne sme svoje blagostanje da osniva na nepravdi“ i da prema tom ugnjetavanje jednog staleža od drugih ne može da bude temelj blagostanja jednog velikog naroda. Karamzina. veoma zanimljive i sa estetskog i sa političkog gledišta. Ondašnje rusko društvo najviše je cenilo Puškina kao revolucionarnog pesnika. iako pesnički slabija. kći velikog pobednika kod Česme. nastavljajući svoj rad. a širila se i po svima društvenim krugovima. profesori prirodnih nauka upućivani su na Sveto Pismo. Razvija se potpuno talenat finog pesnika klasičke umetničke škole Baćuškova. razvila su se u krugovima ruskih intelektualaca. njegove žučne i beskrajno duhovite epigrame. dubokog i nežnog liričara. mudrog basnopisca Krilova. prilikom ratovanja i logorovanja u njoj ruskih četa. Napregnutost verskih osećanja ogleda se za vreme Aleksandrovo i u jačanju sekata. j. Policija prati Puškinovo kretanje i goni ga. da je sam car prijateljski razgovarao sa vođom ovih ludaka. kao i usled neposrednog dodira sa Evropom. I u književnosti javljaju se raznovrsne struje. on luta po Južnoj Rusiji i Kavkazu. Delo je epohalno. najpre sa maglovitom humanitarnom i liberalnom tendencijom. pošto je to stvar mrska pred Bogom. iako sada potpuno zastarelo. Završava se. duhoborci čija nauka predstavlja neku vrstu moralnog i spiritualietičkog hrišćanstva. Kneza Goljicina istisnuo je sa njegova položaja neuki mističar. misli i srdaca mlade Evrope. Dimitrijeva. Pored više-manje salonskih mističkih vežbanja gospodskih društava. javlja se i mračni i svirepi pokret skopaca t. Zapadnoevropska politička i ekonomska književnost čita se na veliko i u originalu i u prevodima. oko koga se grupiše čitava plejada malih pesnika. iz biblioteke su imale biti izbačene vrlo mnoge „nezgodne“ knjige. na primer. as druge strane vesti kako se car spremao da odvoji od Rusije neke pokrajine bivše kraljevine Poljske i da ih doda svojoj samoupravnoj Poljskoj. Pričalo se. U društvima stalno se vode razgovori o politici i društvenim teorijama. u ogromnoj većini. a medicinarima je bilo zabranjeno secirati leševe. Veliko vrenje u društvu ogleda se u stvaranju svakojakih zajednica i kružoka. Uza nj daje oduške svom bujnom temperamentu u. koji čini prelaz sentimentalnog pravca ka romantizmu. Sklon romantizmu on potpada pod moćan upliv Bajrona. probudili su i 83 . i to kao nenadmašan majstor forme i stiha i kao veliki znalac ruskog jezika. Atmosfera mističkog ludila obuhvatala je cara sve više. Deržavina. daleki rođak budućeg ruskog velikog romanopisca. oficira. Reakcionarni pisci i „ljubitelji književstva“ skupljali su se u zajednicu nazvanu Beseda ljubitelja ruske književnosti.rušiti univerzitete.

za ovo mišljenje on je nalazio razloge u ovim pojavama: 1) u čestim pobunama seljaka protiv spahija. nalazili su se pesnik Riljejev. državnog udara. s druge strane odlučnošću zaverenika da učine pokušaj državnog udara. sa sedištem uprave u Petrogradu. verovatno od trbušnog tifusa. Ali Aleksandar nije preduzimao nikakvih oštrijih mera protiv tajnih udruženja. a od oficira i činovnika tražena je pismena izjava da neće ulaziti u tajna društva. na primer general Orlov. „Južnjaci“ kao i „Sloveni“ behu mnogo radikalniji. pisao je već tada. I jedni i drugi mislili su da put vodi preko vojne pobune. a na prvom mestu braći umrlog cara: velikom knezu Nikoli u Petrogradu i presumptivnom prestolonasledniku careviću Konstantinu u Varšavu. čiji bi položaj potpuno ličio na onaj predsednika Severoameričke Unije. imenovanja provizorne vlasti sastavljene od vođa zavere i liberalnih velikaša i saziva ustavotvorne skupštine. Rusija je trebala da postane federativna monarhija sa carem na čelu. Bilo je tu lica i iz viših krugova i dobro poznatih caru. Car Aleksandar je bio obavešten o postojanju tajnih udruženja i u glavnom je znao njihove težnje i glavne ličnosti. u prvom redu prava biranja državnih i pokrajinskih sabora. oni su bili svi mahom republikanci i pristaše najoštrijih mera. Smrt cara Aleksandra. obrazovanje vojnih naseobina biti uzrokom prevrata“. Društva su se najviše bavila pretresanjem problema političke teorije i preuređenja ruske države. U Severnom Društvu glavni teoretičar beše Ništa Muravjov. S njim se slagala većina „severnjaka“. ali njegov akt u tome smislu nije bio objavljen. da se može preći na posao. jer se većina apsolutno složila u tome.revolucionarne i nacionalističke ideje Rusa. kako da se dođe do ostvarenja društvenih ciljeva. a naročito šta da se radi sa carskom familijom. sam krilni ađutant carev. da je treba svakako ukloniti. već potpuno revolucionarnog karaktera. 2) u opštim tužbama protiv zuluma lokalne administracije i najzad 3) „držao sam da će. avgusta 1822. jedan od učesnika. da je ovaj ukaz imao samo dekorativni karakter i da se na nj malo ko obazirao. Originalnost „Ujedinjenih Slovena“ sastojala se u tome. a u red. Kmetska zavisnost seljaka trebala je da bude ukinuta. Knez Sergije Trubeckoj. Razume se. pored Srba i drugih Slovena. poglavito u glavnim središtima druge armije. Taj referat car je ostavio bez posledica. pored toga. Umesto raspuštenog i relativno mirnog i lojalnog „Saveza Opšte Sreće“ stvorila su se dva nova tajna udruženja: Severno i Južno. Dibič. jer je veliki knez Nikola proglasio carem carevića Konstantina. i vrlo opsežan referat o tom bio je dostavljen caru u Taganrog. kojoj su oni davali istoriski naziv Zemaljskog Sabora. ali uz građansku jednakost samo su imućni staleži dobivali politička prava. na čelu Južnog Društva stajao je pešadiski pukovnik Pavle Pestelj i potpukovnik Sergije Muravjov. inžinjerski kapetan Nikita Muravjov i gardiski generalštabni poručnik knez Evgen Oboljensni. ali ga je našao iza careve smrti šef njegova štaba. što su oni težili ka sveslovenskoj republikanskoj federaciji. Njima se kasnije pridružilo još i „Društvo Ujedinjenih Slovena“. a onda pitanjima praktične politike. tražili sporazum sa Poljacima. koje su postajale sve češće i sve duže. Godine 1825. uvodili su još i Erdeljce i Mađare. iako je to bio čisto lokalni pokret bez ideološke motivacije i određenog revolucionarnog obeležja. samo je 1. da je stanje Rusije takvo da prevrat mora neminovno doći. na navaljivanje nekih velikaša. politički teoretičar. Dva poslednja društva radila su na ruskom jugu. ipak su ga veoma ozbiljno shvatili i u krugovima tajnih udruženja i na dvoru. ujedinjenih slovenskih naroda. koja je došla neočekivano. koji je odmah celu stvar javio kuda je trebalo. Godine 1820. Na čelu Severnog Društva. — kada će se izvesti državni udar. tajno zahvalio na nasleđu prestola. dala je maha ozbiljnoj revolucionarnoj opasnosti. u jednoj zabačenoj palanci. društvo Ujedinjenih Slovena bilo je osnovano od inžinjerskog poručnika Borisova. izbila je gotovo neočekivano pobuna u Semjonovskom gardiskom puku. koji je izradio ustavni projekat za Rusiju. izišao carski ukaz kojim su sva tajna udruženja zabranjena i rasturena. zaverenici su smatrali. gde se on nalazio kraj bolesne supruge i gde je sam oboleo. Između Petrograda i Varšave vodila se živa prepiska. Taj carević se godine 1823. naročito pak general-guvernera petrogradskog 84 . Vlada je bila o svemu dobro obaveštena. Oni su čak odredili i rok — veliki vojnički manevri godine 1826. ova je izazvana s jedne strane zamršenošću pitanja o nasleđu prestola i za jednu monarhiju veoma neprirodnim stanjem kada nema cara.

naterati Senat da suspenduje carsku vlast i da imenuje privremenu vladu. moralni teror pri saslušavanju. Trebalo je odbiti zakletvu. koje treba preduzeti da se žalosno stanje popravi. Već uveče pobunjene čete bile su razoružane i internirane a veliki broj zaverenika. Tragedija Decembarske Bune učinila je veoma dubok utisak na cara. da se pokore caru. te ovu petoricu osudio milostivo samo na vešala. saslušavanja i suočavanja. iako u isto vreme nije imao velikog poverenja ni u birokratiju. pukovnik Pestelj. Topovi su rešili sudbinu dana.“ te je petorici glavnih vođa zamenio smrtnu kaznu čerečenja na četiri dela nekom drugom smrću „pri kojoj se ne prosipa krv osuđenih. Usred ovih pregovora stigle su velikom knezu Nikoli vesti o zaveri. držeći plemstvo po mogućnosti daleko od efektivnog učešća u državnim poslovima. (Doba „zvanične narodnosti“). pri kom se naročitom veštinom odlikovao sam car.su izložili mnoštvo svojih ideja u iskazima i dali su kritičku sliku ondašnjeg stanja Rusije. Za vreme znamenite veleizdajničke parnice protiv Decembrista (učesnika u decembarskoj pobuni) on je dolazio u neposredan dodir sa većinom optuženih. Onda je počelo beskrajno istraživanje. stupio je car Nikola I na presto. Pobunjeni moskovski puk proveo je gotovo čitav dan sa nekim malim delovima drugih pukova i gomilom civilnih ljudi među kojima je bilo mnogo radnika. potpuno iskreno svoje mišljenje o stanju države i o merama. osudio je zaverenike na strašne kazne. Pobeda vlade novoga cara Nikole bila je potpuna: pobunjenici nisu uspeli da prošire svoju akciju. Od celokupnog prestoničkog garnizona samo je jedan puk odbio da položi zakletvu caru Nikoli. Carevanje Nikole I. pošto se ranije tajno zahvalio na nasleđu prestola. koji nije bio loš. zauzeti senatsku zgradu. pa onda artiljeriju. Ali. koji nije ni video optužene.“ pohvatani i dovedeni u Zimsku Palatu. Nikola Turgenjev. a u kojem je ulogu državnog tužioca igrao niko drugi do nekadašnji liberalni ministar cara Aleksandra. koga je smrtno ranio Kahovski. Zaverenici behu spremili plan bune. u isto vreme. Pobunjenici. Dosta mlad (nije još imao 30 godina) i nedovoljno iskusan. ona ga je lično jako uplašila. i oni su brzo propali bez ozbiljne borbe. koje je on smatrao kao stalež zaražen duhom bune i težnjama ka ograničavanju samodržavne carske vlasti. moralne i fizičke patnje uhapšenih po kazamatima tvrđave Petra i Pavla. jer im mase nisu pružile nikakvu znatniju pomoć. unevši mučan elemenat straha u njegov život i njegovu politiku“ pa ga je utvrdila u njegovoj gotovo slepoj privrženosti načelima konzervatizma i vojne discipline.grofa Miloradovića. među njima i sam „diktator. „okaljan krvlju podanika“ (izraz samog cara u pismu careviću Konstantinu). jula 1826. ona je ulila u nj nepoverenje prema svima društvenim pokretima i društvenim. dok bi određene ubice uklonile velikog kneza Nikolu. vođa južne bune. Senat se našao u Zimskoj Palati i nisu ga mogli uhvatiti.“ Vrhovni Sud uvažio je carsku želju. Pošto nisu mogli ni mitropolit. smatrajući činovništvo nepouzdanim i pokvarenim. GLAVA XX. car je upotrebio prvo konjicu. Diktatorom je bio imenovan knez Sergije Trubeckoj. pa Bestužev. snagama. Tako su 13. 14. gde je perom nastavio započetu borbu. pukovnik Sergije Muravjev. hteo da vlada i upravlja. on je. i Kahovski — umrli na vešalima. grof Speranski. uspeo je da se spase u inostranstvo. ni veliki knez Mihajlo. Budno čuvajući socijalne povlastice plemstva. koje je car Nikola smanjio i „ublažio. a u prvom redu prema plemstvu. da ubede pobunjenike. (1825-1855. Car je 85 . Ulogu glavnog „noža“ ustanka preuze na se zanešenjak Kahovski. proglasi carem svoga brata. Pored toga. umešan u zaveru. dok su ostali — njih 121 na broju — otišli većinom na robiju. svome glavnom tužiocu. na koga je pucao pesnik Kiheljbeker. On je težio da upravu države što više birokratizira. ova petorica — pesnik Riljejev. Carević Konstantin. a njegovim pomoćnikom pukovnik Bulatov. stojeći na Senatskom Trgu. Vrhovni Sud. decembra Zimska Palata pokazala se jačom od zaverenika.). i desila se neka vrsta čuda: optuženi i usmeno i pismeno izložili su caru. ni grof Miloradović.

da je imao izvesnih ideja. gde god stigne. Celog svog života on se borio sa duhom vremena i prenatrpanošću svakojakim poslovima. Ovu kritiku i uopšte impresije. Radi toga je ceo taj rad ostao bez ikakvih bitnih posledica. Borovkov.. da nisu čak ponekad ni sami ministri znali. izašlo je tajno naređenje carevo da se obrazuje jedan uži odbor za proučavanje spisa. da se prikupe svi ukazi i uredbe sa snagom zakona izdati od 1649. Ali je sve njegovo staranje propa-dalo uzalud: on je bio u suštini stvari veliki utopista. koji je posle kod cara stalno ležao na stolu. napravi izvod iz zapisnika saslušanja tih „zločinaca“.. Sav je posao bio 86 . te je Speranski sa svojim saradnicima uspeo da prikupi i rasporedi građu i izda 25 ogromnih svezaka „Prve pune zbirke ruskih zakona“ od 1649—1825. Kako je u svojoj borbi sa napretkom vremena nemilice sputavao slobodnu misao i surovo gonio nezavisne ljude. trebalo je preraditi Svod u jedan zakonik. da je car Nikola bio izvanredno savestan u vršenju svoje vladarske dužnosti: oskudicu svoga bednog obrazovanja on je stalno popunjavao vrlo raznovrsnim i obilatim čitanjem. gde je otvoreno napadaju. nego je proučavao i različne grane državne uprave i javnog života. ako se taj red poremeti. car je upotrebio za rad na reformama. Ali je i ta ustanova izgledala caru nekako opasna. a veliki broj zakonodavnih predmeta rešavao je konačno i bez saslušanja Državnog Saveta. gde ona opada. Tako je postao jedan dokumenat. kodificiraju i izdadu u obliku zbornika ili takozvanog „Svoda“. decembra“ radio je četiri godine i pregledao je ne samo hartije cara Aleksandra. jer je hteo očuvati jedan skroz truo društveni red. i u jednom i u drugom vršeći neku vrstu Sizifova posla. pitanje o kmetskoj zavisnosti seljaka bilo pretresano u devet tajnih odbora. t. car Nikola je smatrao svojom svetom dužnosti da i van granica carevine pazi na održavanje postojećeg reda i da odmah interveniše. iz njihovih projekata i pismenih iskaza. dobijene od procesa. da je pomaže tamo. Iz njegovih mnogobrojnih pisama. zatim nekoliko svekaza druge „Pune zbirke“. Car Nikola je naručio čuvenom reformatoru Speranskom. decembra godine 1826. a provodio je mnogo vremena proučavajući ona pitanja koja su dolazila preda nj. da je brani tamo. koji bi imali za zadatak da pretresaju celokupno stanje države. onda neverovatno sporo i sa stalnim strahom da nekakva najskromnija. vidi se da je car Nikola stekao veliku rutinu upravljanja državnim poslovima. da skupi ruske zakone i utvrdi sastav ruskog zakonodavstva. Ali ovaj je rad sprovodio čisto birokratski. da „podržava vlast svuda gde ona postoji. Car je odobrio samo prve dve mere. Zatim je trebalo da se iz te ogromne građe izvade norme postojećeg prava. koji su ostali od pokojnog cara i pitanja o popravkama u državnom uređenju. sanjao je o tom da može sve rešiti sam. u tolikoj tajnosti. pa da se one sistematiziraju. car se u zakonodavnoj delatnosti služio i redovnim putem. da šef kancelarije istražne komisije. ali sve to nije zasecalo duboko u suštinu stvari. stvorenog od njegova brata. na primer. kao i iz njegovih govora u zatvorenim i tajnim sednicama Državnog Saveta. da se rasporede hronološkim redom i tako štampaju. Car Nikola nije više posle toga sastavljao odbore. ali i to bez ikakvog stvarnog rezultata. on je postao omražen kod sviju naprednih ljudi u Rusiji i van nje. godine. rezolucija i primedaba po različitim predmetima. on je ograničavao njena većanja. kritika državnog i društvenog uređenja Rusije dvadesetih godina XIX veka. potonji senator. ministarstvima koja su svoje obrazložene predloge podnosila na mišljenje Državnom Savetu. Taj „Odbor 6. tako je. tog velikog savetodavnog tela. u koju su ušli zakoni iz doba cara Nikole. Postojeće pravo sistematski je izloženo bilo u 14 svezaka „Svoda zakona Ruske Carevine“.“ Treba spomenuti još i to. Kao plod tih većanja izašlo je više predloga za nove zakone i različne reforme. 6. Zadatak se Rusije. Trebalo je vršiti reforme. Ali je za pojedina pitanja imenovao više tajnih stručnih odbora. nered i bunu. j. Pored tajnih odbora. naređivao je ponekad kakav zaključak treba da bude primljen. ali tako da ih niko ne bi primetio i da bi postupne i gotovo neosetljive promene što manje menjale postojeći red. najsitnija reforma ne izazove „lažna umovanja“. Budni i strogi čuvar tog reda. koje je umeo da lepo izrazi i da je imao šire vidike i jaču pamet od mnogih svojih doglavnika. prema rečima ministra spoljnjih poslova grofa Neseljrodea sastajao u tome. štetne razgovore. i to porazna.naredio. Najzad. hteo ga je popraviti nekim neosetnim reformama i. Speranski je predložio. a u kom je data svestrana. najzad.

kasnije ministar državnih imanja.. Pri kraju ovoga doba javljaju se veliki pripovedači i romanopisci — Dostojevski. Ali u prosvetnoj politici car-Nikoline vlade nije bilo iskrenosti. medicinar Pirogov. značilo bi učiniti nešto još mnogo gore“. i daje mnoštvo značajnih filozofskih. Speranskoga zbirke predstavljaju monumentalno pravničko delo i bile su od nesumnjive koristi za Rusiju. estetskih. Na jednoj sednici Državnog Saveta. Rjetkin. U tom poslu koji je trebao da bude kao neka vrsta primera za spahije. imaju u to doba u Rusiji mnoge 87 . te muzika i gluma. nagrađenog grofovskom titulom. car Nikola je izgovorio znamenitu besedu. moralnih i društvenih ideja. slaviste Sreznjevski. Vasilija Grigorovića po slovenskim zemljama čini važan datum u istoriji slovenske uzajamnosti. jednim delom izrađen još od Speranskog. koji je dopuštao seljacima da kupe slobodu prilikom prodaje imanja putem javne dražbe. Jedino se ozbiljnije radilo na preuređenju uprave i donekle gospodarstva kod državnih kmetova. a još manje podržavanja kod spahija-plemića. populariše i sudi golemu literarnu produkciju epohe. ograničeno je pravo spahija da svoje seljake mogu slati u Sibir na robiju. Puškin tada dozreva i daje svoju punu meru. ali dirati u nj sada. velike je zasluge stekao liberalni doglavnik careva Aleksandra i Nikole. koja se po spahiskim dvorovima nalazila u najgorem stanju. sveska „Svoda“. škole i bolnice. Nešto radikalniji zakon iz godine 1848. Lavrovski i sila drugih. Nju je kvario reakcionarno-policajni duh čitavog režima. I pored sviju mana. Bođanskog. Publicistika se razvija u filozofskim i polemičkim spisima slavenofila i zapadnjaka koji su dali pravac daljem razvitku ruske misli. Gončarov. bio je odmah posle objave nekako obustavljen. Tako su u načelu univerziteti i gimnazije bili namenjeni za decu plemstva i činovništva. dok Gogolj stvara rusku prozu. Kiseljev je uprostio i znatno poboljšao administraciju sa državnim kmetovima.gotov godine 1833. taj prvi veliki intelektualac-neplemić. Kao šef jednog odelenja Careve Kancelarije. koja je počinjala ovim rečima: „Nema sumnje da kmetska zavisnost u sadašnjem njenom stanju jeste i kod nas zlo osetno za sve i očigledno. jer je izazvao mnoge razgovore o predstojećem oslobođenju seljaka. kao obavezan zakonik. da spomenemo samo najkrupnija imena. trulo i omraženo nasleđe kmetske zavisnosti ostalo je i dalje u svoj svojoj neprikosnovenosti kao najveća rugoba Rusije i pretnja njenom opstanku. težio je da te kmetove pretvori u slobodne seljake. gotovo neizbežnih u poslovima ove vrste. Genijalni kritičar Bjelinski. dobili malo slobodniji ustav. koji su u mnogim slučajevima bili kažnjavani smrću. vrlo skromnih mera. Putovanje tih državnih stipendista. Bođanski. a 1. Car Nikola smatrao je kmetsku zavisnost kao veliko zlo. donekle je izmenjen i poboljšan način oslobađanja seljaka putem sporazuma sa spahijama. Dakle. Turgenjev. uredio im jeftini kredit. Istina je. general grof Petar Kiseljev. koja je sadržavala kazneni zakonik. i u više škole. Umesto zatvorenog poljskog univerziteta u Vilni otvoren je ruski u Kijevu. a Ljermontov se takmiči sa starijim pesničkim genijem Puškinovim. smanjio im je poreske terete. naročito kućne služinčadi. „Svod“ je bio uveden u život.) izdata je 15. Ali taj primer postupanja države prema svojim kmetovima nije izazvao gotovo nikakvog interesa. Posle smrti Speranskog. Bilo je otvoreno puno novih katedara. Najzad i likovna umetnost. januara 1835. koje su išle zatim da se odstrane najgroznije zloupotrebe spahiskog prava i vrlo sporo smanji broj kmetova. dok je trgovačko-zanatliski stalež trebao da se zadovolji sa školama od prilike ravnim nižim gimnazijama. da se na ruskim univerzitetima pojavljuju prvi put u većem broju ljudi dostojni imena naučnika: istoričari Solovjov. Više mladih naučenjaka poslato je u inostranstvo. pravnici Kaveljin. Sreznjevskog. ali se budno pazilo da prosveta ne postane suviše pristupačna za šire krugove. među njima naročito slavističke. na kojoj je bio pretresan zakonski nacrt o fakultativnom oslobođenju kmetova po njihovom sporazumu sa spahijama. Taj se odlikovao vrlo surovim kaznama za zločine protiv državnog uređenja. pomagao njihovu zemljoradnju. vlada nije išla dalje od pojedinačnih. Za prosvetu je činjeno dosta. Granovski. dok u književnosti imamo velik broj lepih talenata i značajnih pisaca. Ipak su izvesni elementi iz nižih staleža prodirali i u srednje. Seljačko pitanje raščlanjavalo se u glavnom u dva dela: u pitanje o kmetskoj zavisnosti seljaka od spahija i u pitanje o pravnom i ekonomskom položaju seljaka-državnih kmetova. Univerziteti su godine 1835. Preživelo. (1839. Zabranjena je prodaja seljaka bez zemlje.

on je proganjan i zlostavljan. prikazana je strahovita slika socijalne nepravde i moralne pokvarenosti Nikolajevske Rusije. isterao iz Poljske namesnika. i ruski džin oslanja se na nju kao na kamen-temeljac svoje veličine.. — pisao: „. više puta beskrajno glupom i samovoljnom cenzurom! Nije s toga čudno da su gotovo svi ruski pisci toga doba bili protivu režima. U pesmi i u romanu i pripoveci. Revolucija godine 1830. t. niti to što je ona bila „u sudovima crna crnom nepravdom“. a časopis u kom je obelodanjivao svoje misli. j. a urednik stavljen pod nadzor policije. gine. i nastojao je pred Zemaljskim Saborom („Sejmom“) da taj proglasi nezavisnost Poljske Kraljevine. i to neke grane prvi put u Rusiji uopšte (takav je slučaj muzike). manje poznatih. te progone osoba starog verskog obreda. u Francuskoj i u Belgiji imala je naročitog odjeka u Poljskoj. Dostojevskog. a „Revizor“ se mogao prikazivati samo na ličnu intervenciju carevu. u književnim radovima Gogolja i Grigorovića. pripadnika sekata i otpadnika od pravoslavlja.znatne predstavnike.Srećom. kako to kaže u čuvenim stihovima konzervativni slavenofilski pesnik i filozof Homjakov. Međutim je optimizam bio zvanično priznata i od vlasti širena nauka. I najkonzervativniji slavenofili bili su pod nadzorom policije. zvaničnog optimističkog i reakcionarnog nacionalizma. ono mrcvarenje slobodne čovečje misli i ličnosti. da žrtvuje ma i jedno zrnce bisera Monomahove diademe (praznična kamilavka moskovskih careva). koliko spisa izmrcvareno neukom. Rus je uvek smatrao nju kao društvenu i porodičnu ustanovu. Rus. Bjelinskog nisu bacili u tamnicu samo zato što ga je policija. i otuda poslali na višegodišnju robiju u teškim okovima ni zbog kakvih dela. Bez privrženosti k veri predaka svaki narod svaka osoba. U to je doba skovana znamenita doktrina takozvane „teorije zvanične narodnosti“. bez kojih ona ne može ni da cveta. To nije teško dokazati primerima: Puškin je stalno ometan u radu. Gogolja su šikanirali. bio je radi te pesme proteran na Kavkaz gde je našao preranu smrt. Gribojedovljev spomenuti komad osakaćen je cenzurom. stavljeno u nemogućnost da rade! Koliko je knjiga zabranjeno. jer sve što postoji dobro je. na razne načine i sa različnih strana. ograničenje delatnosti drugih priznatih konfesija. pa onda slobodoumnih ljudi i. mračnjačkom. i on je tek neke od svojih spisa mogao da štampa. dok nije pao žrtvom salonske intrige. koji je — u svome godišnjem izveštaju caru godine 1833. već jedino zbog razgovora i čitanja knjiga zabranjenih od vlade i planova o oslobođenju seljaka. Pri svem tom. U isto vreme proglašenje načela pravoslavlja zahtevalo je. i njegovu družinu na čelu sa talentovanim Mahajlom Butaševićem-Petraševskim osudili su na smrt. u najmanju ruku. kao prosta vojnika. ocepljenje 88 . Filozofa-publicistu Čadajeva proglasili su ludakom. Ljermontov. uz crkvu svojih predaka. nezgodne i nepovoljne za vladu. koji je na tu intrigu i na smrt svog velikog pesničkog druga ispevao pesmu punu gneva i srdžbe. to znači: nikakvih ozbiljnih promena. i nije doživeo da bude predstavljan na pozornici za života piščeva. o slobodi štampe. ni da se osnaži. to je osnovni. gde se jedan deo poljske vojske i gradskog stanovništva u Varšavi pobunio. a njegove kulturne drugove osudili su na razne kazne. dugogodišnji ministar prosvete cara Nikole. najzad i tolikih drugih. bio je obustavljen. Duboko i iskreno vezan. I koliko je drugih. mogućne su samo tehničke popravke i uklanjanje slučajnih zloupotreba nesavesnih činovnika. zlostavljano. prema različnim temperamentima i talentima. Genijalnog ukrajinskog pesnika Ševčenka poslali su u daleko izgnanstvo. Začetnik ove teorije bio je grof Sergije Uvarov.. neće nikada pri-stati na to da napusti ma i jednu samo dogmu svog pravoslavlja. Svi pokušaji reforama prestaju konačno godine 1848. uslov političkog opstanka Rusije. ove važne činjenice ne mogu spasti cara Nikolu i njegovu vladavinu od stroge osude potomstva. nego ono proganjanje duha. sa zabranom da išta piše i slika (on je bio veliki pesnik i talentovani slikar). ljudi proganjano.“ Kada se ovo prevede na običan jezik. Život u Rusiji izgledao je i konzervativcu Gogolju toliko odvratan da se osetio moralno prinuđen da pobegne iz Rusije. Hercena i Ogarjova naterali su na begstvo iz Rusije nakon progona i šikana. došavši da ga uhapsi.. Ono što je bilo najstrašnije u njoj nije bila samo anarhija uprave. ni čak da živi. odveli na gubilište. jer su svi ovi tvorci ruske kulture radili većim delom usprkos njegovim nastojanjima. Samodržavna vladavina. velikog kneza Konstantina.. našla na samrti. Rusija je sačuvala vatrenu veru u spasonosna načela.. Pisemskog i Turgenjeva. odan svojoj otadžbini.

Car Nikola se bojao Mađara još za to. 1849. On je povodom Ilirskog Pokreta izjavio. Za vreme Katarine II ruska se rpanica primakla Đurđijanskoj. jer. dugih i krvavih ratova. da nikad neće pomagati podanike protiv njihovih vladara. u Sibiru. Đurđijanci traže pomoći i zaštite od Rusije. ali su se jedino Hapsburzi obratili na njega sa molbom da ih spase od pobunjenih Mađara. proglašen je protektorat Rusije nad malom zakavkaskom carevinom. Pod takvim okolnostima treba se još diviti kako je nikolajevska Rusija mogla da vodi toliko aktivnu i sve do katastrofe Krimskog Rata uspešnu spoljnju politiku vezanu za nekoliko teških. u sastav ruske države. pošto je Rusija primila u podanstvo Đurđijansku Carevinu na Kavkazu. nastavlja preuzvišeni autor „oko prestola Vašeg Veličanstva skupilo se nekoliko ljudi. Tako je on nazvao sibirsku tamnicu.099 ljudi u vojsci bilo je bolesnih 173. Iz ruske pobede nad Mađarima izvukla je korist samo Hapsburška Monarhija. Dostojevski je napisao u zatočenju. koji je bio upućen da pregleda tri gubernije i da cara obavesti o njihovom stanju.“ I naravno ne može. nije sve ostalo ni potrebno jer ćeš pasti u nepriliku. bio je rat sa Perzijom. Umrlo je 11. koja je tek posle sedmomesečne krvave borbe.. koji je Rusija vodila za vreme cara Nikole. Znameniti general Jermolov. j. Car se rado odazvao na poziv svoga mladog druga Franje Josifa. na molbu đurđijanskog cara. ali ne treba kriti da se bojiš.“ Godine 1835. Car Nikola nije bio ni ranije sklon da te aspiracije pomaže. General Kutuzov iznosi dalje varvarsku disciplinu. U to vreme. naročito od doba Todora Ivanovića. koji bi svedočio o narodnom zadovoljstvu. Tragovi osećanja tuge toliko su zajednički svima staležima. besmrtne „Zapiske iz Mrtvoga Doma“. Rusija je bila odvojena od nje samo kavkaskim planinskim narodima. Jedan od najboljih ruskih pisaca Gljeb Uspenski.023 vojnika. iako možeš maštati. nepravda i ugnetavanje svuda i u svemu toliko su opasni za državu. Odnosi sa Perzijom počeli su da se kvare ponovo naročito početkom XIX stoleća. piše Kutuzov. sve ostalo može da bude a može i da ne bude. čak i onda kad nema razloga za strah: evo šta su napravili od ruske gomile.od Rusije. koji je caru podneo jedan od njegovih doglavnika general Kutuzov. komandant ruskih trupa na Kavkazu. Kad je dospela 89 . kao pokrajine. pa je velika ruska vojska pod Paskjevićem ušla preko Dukljanskog prevoja u Mađarsku. Car Nikola morao je upotrebiti veliku vojsku. I sada još u Karpatskoj Rusiji i Slovačkoj rado se sećaju prolaska ruske vojske god. Mi možemo samo navesti nekoliko rečenica iz tog vanredno značajnog i zanimljivog dokumenta: „Prilikom putovanja moga. što su u njihovoj vojsci ratovali mnogobrojni poljski emigranti.“ Ove njegove reči potvrđuju potpuno referat.. treba da kriješ da uopšte misliš. totalni haos u intendanturi i sanitetu kao uzroke ovog propadanja i raspadanja armije. od 231.. Ova prastara hrišćanska carevina u toku dugih vekova borila se za svoju samostalnost protiv Turaka i Perzijanaca. sećajući se kasnije na ovo doba. nije se zapažao nijedan pokret. Treba se uvek bojati: to je koren životne istine. Prvi veliki rat. a onda posle smrti Dibiča pod Paskjevićem osvojila ponovo Poljsku. On bi hteo da je uguši. Poljska revolucija omela je zamišljenu intervenciju cara Nikole u Belgiji.992 od kojih su 130.000 bolovali od vrlo teških i opasnih bolesti. Počev od XVI veka. Ali je još veći utisak od Decembarske Bune i događaja iz godine 1830—31. Kada su stigle u Perziju vesti o nagloj smrti cara Aleksandra i pobunama u Rusiji. Ona je budila slovensku svest u tim zabačenim krajevima. i Slovena. ali se isto tako mogla nazvati i čitava ondašnja Rusija. koja je likvidirala nacionalne aspiracije i Mađara. preko koga nikakve zloupotrebe nisu za vas vidljive i glas ugnjetavanja i stradanja vašeg naroda ne dolazi do vaših ušiju. da ceptiš. i zbacivanje sa prestola cara i kralja. orijentalci su shvatili ove vesti kao znak rasula ruske države. pa su perzijanski odredi bez objave rata upali u zakavkaske ruske predele. u najbolje vreme godine t. koji su. najzad Pavle I uoči svoje smrti izdade proglas o ulasku Đurđijanske. opkoljavajući ga. dokazi društvenog siromaštva toliko su očigledni. da i protiv volje postavljaš sebi pitanje: Zar ne može sve ovo stići do prestola Vašeg Carskog Veličanstva?. nisam čuo nijednog glasa radosti. Pečat nesreće i tuge udaren je na sva lica. i Talijana. napravila na cara Nikolu revolucija 1848. za vreme kosidbe sena i žetve žita. iako je Gaj bio lepo primljen u Rusiji. veli o njemu sledeće: „Ne treba se micati. napravili zid. prvo pod znamenitim Dibičem.. bio je preslab da zaustavi navalu Perzijanaca.

Borba je trajala sa promenljivom srećom oko godinu i po dana.pomoćna vojska pod generalom Paskjevaćem Perzijanci su bili potučeni i osvojen je Erivan. savezničke flote ušle su u Navarinski zaliv i blokirale su tursko-misirsku flotu. marta 1826. 14. i da uspostavi stanje od pre 1821. one će se pobiti pa i pomiriti. Paskjević je ušao u samu Perziju. koja su pravno proizlazila iz obaveza primljenih od Porte u Petrogradskom Protokolu.“ Međutim. 25. Priznata je sloboda Grčke. Naročito su se čvrsto držale neke turske tvrđave. aprila Porta pristade na ultimatum. turske lađe su prve osule vatru na lađe saveznika. naročito prema Perziji. oktobra 1827. zabranio ruskim lađama ulaz u Moreuze. ali onome slabom ko se u njihovu kavgu uplete bilo bi teško. Specijalno je bilo rešeno da Srbija bude proširena sa onih njenih šest nahija. Rusija je dobila neka ostrva u dunavskoj delti. Turska je odbijala da zadovolji traženja Velikih Sila. Mnogo više no same borbe desetkovale su rusku vojsku bolesti. Po tom miru Rusija je dobila dosta opširne perziske predele na levoj obali Araksa sa tvrđavom Erivanom. u Petrogradu. Gotovo istovremeno Rusija je uputila Porti ultimatum. dok je Dunavskim 90 . Taj se rat vodio u Zakavkazju i na Balkanu. zatim se Porta ponovo obavezala da ispuni sve uslove Bukureškog Ugovora. Mladi Njegoš pozdravljao je taj rat u prvoj svojoj ovećoj pesmi „O vojni Rusah i Turakah“. kad je bila pogažena autonomija tih kneževina i kad su one bile okupirane od Turaka. Miloševa Srbija nije učestvovala u ratu. koja su proizilazila iz Bukureškog Ugovora. prema kojem se od Porte tražilo da odmah oslobodi od svojih trupa dunavske kneževine. Obećano je. car Nikola je objavio Turskoj rat. Najzad. Pored neodlučnosti glavnog zapovednika. Ali posle sjajne pobede koju je izvojevao kod Kulevče novi zapovednik. starog grofa Vitgenštajna junaka iz god. što je ugovoreno u Akermanu. Posle ovoga događaja francuski. proterao je ruske podanike iz Turske. obezbedi Srbiji samoupravu. septembra potpisana je čuvena Akermanska Konvencija u kojoj su uređena sva pitanja. a prema sporazumu sa srpskim delegatima. 20. car Nikola izrično je izjavio da ne zove balkanske hrišćane u rat sa Turskom. neuređenost intendanture i saniteta. Isto se tako tražilo od Porte neka odmah izvrši svoje obaveze prema Srbima u smislu tač. još pre nego što je došlo do ostvarenja onoga. godine. koje su se pre nalazile pod Karađorđevom upravom. aprila 1828. i da u roku od 18 meseci. došlo je do novih zapleta na Balkanskom Poluostrvu. Od tog vremena Rusija je do-bila gospodareći položaj u Zakavkazju. regulisano je pitanje izbora njihovih gospodara. Rusi su dobili velike trgovačke povlastice i oštetu. Međutim.. naročito na Balkanskom Poluostrvu. Po ugovoru o miru Rusija je vraćala Turskoj Dunavske Kneževine. koja je trajala nekoliko sati. sve zemljište na Balkanu i veliki deo svojih osvojenja u Aziji. javno je osporavao vrednost Akermanske Konvencije i svečano je pozivao muslimane na „sveti rat“ sa Rusijom. rat se pokazao dosta težak za Ruse. koji je trebala da primi i Porta. Dunav je proglašen slobodnom rekom. general Dibič. Već 22. U bitci. U tome smislu potpisan je protokol između Rusije i Engleske 13.. Tako su obnovljene povlastice Dunavskih Kneževina. Kada su ta nastojanja ostala bezuspešna. 1812. kad ga koja strana ostavi. dok je knez Miloš na skupštini u Kragujevcu govorio: „Nama nije do toga što se carevine među sobom kavdže. god. uz pravo prolaza ruskih ratnih brodova kroza nju. U Jedrenu Dibiča pozdraviše i izaslanici kneza Miloša. 8. septembra 1829. Turska je hitno zaključila mir u Jedrenu 14. ruski i engleski ambasadori napustiše Carigrad. Perzija je bila primorana da zatraži mir u Turkmančaju. kao Šumla. Umesto da prepusti Grke njihovoj sudbini car Nikola je nastojao da se Grci spasu turskog jarma i da im se obezbedi šira samouprava. Samo su na moru Rusi postigli potpunu i odlučnu prevlast. da će sva prava srpskog naroda biti potvrđena sultanovim hatišerifom i da će sve to biti stavljeno do znanja ruskom caru. i posle prelaska Dibičeva preko Balkana i njegova ulaska u Jedrene. Bukureškog Ugovora. naročito su delovale nezgodne saobraćajne prilike. Sultan Mahmud uzeo je ratoboran stav prema Rusiji. bili su izneti zahtevi koji su se ticali čisto ruskih državnih i privatnih interesa. koji nisu mogli biti smenjeni bez pristanka Rusije. cela je tursko-misirska flota bila spaljena. kao i iz nekih drugih međunarodnih akata i obaveza. Balkanska politika cara Nikole odlikovala se velikom aktivnošću.

svojski su podržavali englesku politiku. nego i Istoka. i da je srpski pokrovitelj. I u Pruskoj nijedna ozbiljna politička mera. Vladika se svakako svesno i savesno trudio. nije se mogla sprovesti bez pristanka ili bar znanja ruskog cara. Prirodno je da je posle toga ruski uticaj postao veoma jak u Miloševoj Srbiji. došlo je do prvog puta Njegoševa u Rusiju. A i francuska vlada. O Crnoj Gori specijalno se brinuo Jeremija Gagić ruski konzul u Dubrovniku. gde su ruski agenti.“ Mnogi Rusi. Njine pršti sve dušmane!“ Oduševljeno pozdravljajući još u „Pustinjaku Cetinjskom“ ruske gradove. Austrije i Pruske njihovim ambasadorima u Carigradu. s koga je on poneo najlepše uspomene. Njegoš je mnogo kasnije (1846. sultanovim hatišerifom potvrđena samouprava Srbije. nego se u potaji već spremala da. Austrija se nije obazirala na to.). Na taj se način ruska garantija pretvorila u evropsku. osujetio je i pokušaje Pruske da dođe do hegemonije u Nemačkoj i pomagao je svoga saveznika i štićenika iz god. cara Franju Josifa. Tako je već godine 1830. 1833. kojeg su četiri stotine godina gnjavile i istrebljavale inoplemene države. i koji je doživeo blaženu epohu u kojoj ga se setiše Car i majka slavenske veličine“. na žrtvu za pravoslavije i za čest imena naroda. Među prvim publikacijama koje su izašle iz ove štamparije bila je zbirka pesama Vladičinih. pa i sami kuriri primani sa najvećim počastima. Car Nikola je doskora smanjio ratnu oštetu. uživao kod Srba najveći ugled i ljubav. i kao diplomatski agenti i kao putnici (na primer naučenjak Nil Popov. Tada je on bio i zavladičen. Potvrđeno je sve. Mnogo brige zadavala je Rusiji mala Crna Gora. car Nikola. koju je Turska bila dužna platiti i uopšte vodio je veoma prijateljsku politiku spram Turske. a koji je svoje biće sačuvao. svojski su radili na održavanju i učvršćavanju uzajamnih simpatija. Stalni granični sukobi između Crnogoraca i Turaka izazivali su česte intervencije Rusije. koja je puna reminiscencija na Rusiju i prožeta odlučnim rusofilstvom. prinuđen da sazove Zemaljski Sabor. Godine 1840. da se nikad ne pomute odnosi prema velikom slavenskom bratu malog narodića. kome je vladika Rade posvetio na rastanku toplu pesmu). što je opstanak njene države i dinastije bio obezbeđen 1849. prema 91 . politički i pesnički. Ali se car Nikola i dalje ponašao kao suveren ne samo Rusije. Ne samo hrišćanski narodi i vasalne prema Porti državice. da vodi odlučnu reč u Nemačkoj. „Pustinjak Cetinjski“ (1834. tako da je mogao otvoriti srpsku štampariju na Cetinju. 1849. Sve do 1840. Francuske. Kad je kralj Fridrih Vilhelm IV bio 1847. Pored drugih povoljnih rezultata. pisac znamenitog dela „Rusija i Srbija“. što je Srbiji obećano Akermanskom Konvencijom. Šta više. Vladika je doveo iz Rusije u Crnu Goru „štampadura“ i slova. koje su evropski državnici i javno mnenje sve više tajili prema Rusiji. God.. jednu svršava sa panslavističkim stihovima: „Zdrav Slavjanah budi care! Svi protivni za te mare. samo sa vjerom i češću imena. u prisustvu samoga cara. nego i sama Porta nalazila se pod tutorstvom cara Nikole. Nepoverenje. Caru Nikoli I posvećuje Vladika dve ode. car Nikola je zauzeo neprijateljski stav prema Pruskoj i svome šuraku kralju i sprečio je pruski pokušaj da zauzme Šlezvig-Holštajn i da se bori sa Danskom. godine Rusija je gospodarila na Balkanskome Poluostrvu. čak ni čisto unutrašnja. postalo je naročito teško po samu Rusiju posle događaja revolucionarnih godina 1848-49. Ruski poslanik na pruskome dvoru vodio je usred Berlina cenzuru nemačkih knjiga. nadzor nad stanjem na Balkanskom Poluostrvu predat je uzajamnim ugovorom pet Sila — Rusije.Kneževinama obezbeđena pređašnja samouprava pod ruskom garantijom. i sam predsednik Republike Luj Napoleon Bonapart. te Slavjane.. Brani đecu. Politiku izolovanja Rusije i podbadanja Turske protiv nje predvodio je engleski predsednik vlade lord Palmerston. potonji car Napoleon III. tim pre što je Turska počela ispunjavati svoje obaveze. i ruski prestiž na Balkanskom Poluostrvu bio je donekle uzdrman. god. Engleske. koji na usta serdara Jova (u „Šćepanu“) kaže: „I mi Ruse ka' braću ljubimo. naročito Moskvu. samo pomoću Rusije.) u pismu „Moskovskom društvu istorije i starina ruskih“ slavio Moskvu još jednom: „Pažnja Moskve neocenjena je za vladaoca šake onog naroda koji je osuđen sudbinom na iskušenja.

Doba Aleksandra II (1855-1881. Porte i Francuske zbog prava protektorata nad Svetim Mestima u Palestini i načina izvršavanja tog protektorata. reakcija i revolucija). One su povukle za sobom neutralnu Austriju. Novi pokušaji ruskih glavnih snaga da oslobode Sevastopolj (bitke kod Inkermana i na Crnoj Reci) svršili su se neuspehom. kao profesor petrogradskog univerziteta. Saveznici sa svoje strane nisu imali izgleda da postignu neke nove brze i velike uspehe. godine pridružiše talijanske trupe kralja Viktora Emanuila. (Velike reforme. razorena Rusija. sastojala se u zabrani. u kojoj je ruska flota admirala Nahimova sasvim uništila tursku flotu. ali slomljena duha usled neuspeha celog svoga životnog dela. nije mogla produžiti ratovanje. Rat taj. on je sebi oduzeo život (1855. Inače. i posle nečuvenih borbi i dugotrajnog bombardovanja. U svojim manirima on nije imao krutosti očeve. ali je u isto vreme bio prožet i sažaljenjem za narodne mase. 92 . francuske trupe zauzeše na juriš Malahov brežuljak. Seljačko pitanje stajalo je u prvome redu. Aleksandar II primio je nasleđe teškog Krimskog Rata. Car Aleksandar bio je spreman da brani samodržavnu vladavinu i interese njenog glavnog oslonca. U tome je bio smisao znamenite sinopske bitke. u kojoj je nikolajevski režim doživeo potpun slom. godine Rusi zauzeše zakavkasku tvrđavu Kars. „začudi svet svojom nezahvalnošću“. Rusija je izašla potpuno iz onog stanja. Krimska katastrofa ubedila je mnoge. a Rusija je izgubila osvojenja u Zakavkazju i odrekla se obale donjeg Dunava (izmailski srez u Besarabiji). ovo je stvorilo povoljnu psihološku situaciju za pregovore o miru. Engleza i Turaka kod Eupatorije na Krimu. koja je naterala Rusiju na povlačenje iz Dunavskih Kneževina-Englesko-francuska flota blokirala je rusku flotu u Sevastopolju i iskrcala je jak odred Francuza. bio gonjen zbog liberalizma.) primio je teško i nezahvalno nasleđe. Ekonomski. Taj je Rusiji vratio mesta osvojena od saveznika. car Aleksandar bio je lično veoma simpatičan čovek. za vreme koga su Rusi ponekad gubili preko 1000 ljudi na dan. kada je stupio na presto. Taj se rat u glavnom odigrao ovako: godine 1853. Posle ovog nastalo je gotovo svuda zatišje. njegova spoljašnjost činila je na sve najlepši utisak. Ruska flota bila je većim delom potopljena na ulazu u Sevastopoljski Zaliv. da Rusija ne može imati tvrđava. Još pun životne snage.). On je bio već potpuno izrađen čovek. kao i njegova profesora ekonomije Arsenjeva. Njegov sin Aleksandar II (1855—1881. i tako je došlo do Pariskog Kongresa. Najvažnija tačka ovog ugovora za Rusiju. u kom bi se kmetska zavisnost seljaka mogla bar donekle održavati i pravdati. Istrošena.čuvenoj krilatici. plemstva. U novembru 1855. politički i čisto psihološki. i u isto vreme najteža. koji je ranije. Razvijao se tako nepovoljno za Rusiju. utvrđenih pristaništa i ratnih lađa na Crnome Moru. a glavna mu je mana bila samo u slaboj volji. Izbio je 1853. U takvoj atmosferi izbio je jedan novi veliki rat. bio je dobar govornik i obrazovan čovek. Car Aleksandar imao je 37 godina. koji je bio ključ odbrane. kojoj se početkom 1855. god. GLAVA XXI. Iza toga otpočela je jedanaestomesečna opsada Sevastopolja. Krimski. i veoma humanih i liberalnih vaspitača Merdera i čuvenog pesnika Žukovskog. ruska vojska operisala je na Dunavu i u Zakavkazju. i pored divnog junaštva njene vojske. Sinopska bitka dala je neposredno povoda zapadnim državama — Engleskoj i Francuskoj — da objave Rusiji rat. bio je sudnji dan cara Nikole i Nikolajevske Rusije. bez formalnog primirja. a beše i svestan da bez temeljnih promena u ruskom selu ne može opstati Ruska Carevina. pa i samog cara. Njegovi pogledi i načela stvarani su pod dvostrukim uplivom: njegova oca i visokog dvorskog i vojnog društva koje je obožavalo cara Nikolu i udvaralo mu se. da su potrebne velike reforme. imajući kao neposredan uzrok sukob između Rusije. Ruski zaštitnici opustošenoga grada i porušenih utvrđenja napustiše grad.). Pokušaj ruskih trupa kneza Menšikova da zaustave napredovanje saveznika propao je. da car Nikola nije hteo da doživi sramotni svršetak ovoga rata. Za te operacije ruska flota trebala je da obezbedi nesmetan saobraćaj Crnim Morem.

da pravo plemića na zemlju ostane neokrnjeno i da seljak dobije slobodu i svoju kuću sa baštom. Ovaj je samo uspeo.000 kmetova carske kuće i 20. i sa naročitim sudom koji je imao da rešava seljačke civilne parnice. Spahiskih kmetova bilo je tada u Rusiji na 21. jer je njih plemstvo naveliko otpuštalo a oni često nisu imali ni kuće ni zemljišta. Dakle. mogli da dobiju takozvani „prosjački deo“ sasvim badava i da se time. Za sve vreme trajale su uporne borbe između različitih struja u birokratiji i plemstvu. i to ne samo u emigraciji. odnosno pojedine porodice (poglavito u gubernijama malo. pa je ovaka staleška samouprava zavedena u sve opštine. j. februara 1861. Još u martu 1856. Suština reforme. 93 .ali ja neću da kažem ni da sam protiv oslobođenja: mi živimo u takvo jedno doba da se ovo mora desiti kasnije ili pre.. mnogo je bolje da ovo dođe odozgo. kućnih slugu plemstva. Krajem 1857. gde su na se obratili najveću pažnju svojom erudicijom i odanošću interesima seljaka članci mladog ekonomskog pisca Černiševskog. Samo nastojanjima cara Aleksandra treba pripisati što je reforma bila ipak početkom 1861. uz posredovanje specijalnog vladinog pouzdanika. . t. obrazovane su uz „Glavni Odbor“ o seljačkom pitanju speci-jalne komisije za izradu zakonskih nacrta. reše odmah svih obaveza prema svojim bivšim gospodarima.. sastojala se u sledećem: 1) sluge („dvorovi“) dobijali su prosto slobodu. novembra 1857. uz pripomoć države. kao i vatreni članak viđenog profesora pravnika Kaveljina. prema kome su seljaci. bez daljih uslova. još za dve godine ostajući pod vlašću plemstva. i to s tim. Ova mera je znatno smanjila površinu seljačke zemlje i postala je jedan od uzroka docnijoj složenosti agrarnog problema. godine plemstvo je počelo da u svojim stručnim odborima pretresa način rešenja seljačkog pitanja. dok su se mase držale potpuno mirno i ćutljivo. 5) odnosi između plemstva i bivših kmetova imali su da budu udešeni u pojedinim spahilucima dobrovoljnim sporazumom stranaka.Oslobođenje seljaka bilo je hitna i bezuslovna nužda. ali veoma nespretno sastavljeni proglas na narod o oslobođenju. gdegod nisu dotle bili uređeni i likvidirani dobrovoljnom pogodbom. Na dan svoga dolaska na presto. t. samo su bili dužni da još dve godine služe. bez ustupanja zemlje. gde je ranije bila. bio je očajan. Aleksandar II je potpisao znameniti. sa sporednim zgradama predavale su im se uz izvestan danak. 3) nakon dve godine ukidala se vlasteoska sudbenost i policija. ekonomski položaj mnogih od njih. Na to iziđe znamenito carevo ručno pismo od 20. marta proglas je bio objavljen celom narodu. ali i to uz oštetu spahiji. u koliko se ona ticala spahiskih kmetova. koji su onda plaćali otkupninu. Osim toga još i 4.. i tokom 1858. Povlašćeni staleži nalazili su se u velikoj panici. nego i u Rusiji.000. koja je tražila da seljaci budu stvarno oslobođeni bez zemlje.i beloruskim) dobijaju na uživanje one zemlje koje su ranije obrađivali uz plaćanje danka. Jaka je bila struja. ali je to moglo da se pretvori i u vlasništvo s pomoću ugovora između plemića i dotičnih seljaka. 7) u opštinama velikoruskim. vezani različnim dužnostima prema svojim ranijim gospodarima. u očekivanju bune. kojim je plemstvo ovlašćeno da se bavi seljačkim pitanjem..“ U plemstvu je vrenje otpočelo. 6) seljaci su sačuvali svoje običajno pravo. ali je kasnije sprovedena prinudna likvidacija seljačko-plemićskih odnosa. sa više ili manje čestom promenom delova zajedničkog zemljišta koja su se nalazila u obradi i uživanju pojedinaca. da u poslednji trenutak unese jedan veoma štetan paragraf. zemlja oranica i livade nisu bile privatno vlasništvo pojedinaca. dok je dopuštena bila i otkupnina.. sporazumno sa spahijama. t. nakon oslobođenja.000 zemljoradnika i oko 1 1/2 milion takozvanih „dvorovih“. j. Plemići litvanskih gubernija podneli su namesniku generalu Nazimovu molbu da se dozvoli pretres pitanja o oslobođenju seljaka. ovo nije tako. U isto vreme otpočelo je pretresanje ovog pitanja i u štampi. nego „mira. pa i manje krivične stvari. dobivši četvrtinu zemlje koju su ranije imali. isto su tako 4) i seoske opštine. gotova i što je veoma brzo prošla kroz Državni Savet.000. koje su težile da reše na različne načine seljačko pitanje. niti su bili vični kakvom korisnom zanatu. samoupravu. 5.000 državnih kmetova. Ja mislim da ste vi moga mišljenja.700. 19. primajući moskovsko plemstvo. takozvani „mirovi“ (poglavito u velikoruskim gubernijama). a kuća i bašta seljaka. Car je govorio veoma oprezno: „Šire se glasovi kako ja hoću proglasiti oslobođenje seljaka.“ ali to nije bio kolektivizam eksploatacije nego samo vlaeništva. 2) zemljoradnici su isto tako dobijali slobodu provizorno. „volosti“ sa izbornim starešinom. nego odozdo. Tokom 1859. zv. a opštine su grupisane u veće teritorijalne komplekse.

Organe te samouprave „Gradske dume“ t. Za njih je to bila kao neka uspomena. u osnovi svojoj bila dosta radikalna. Takve su bile ove značajne reforme. slavjanofila i zapadnjaka. za nas proročanstvo. — tražili. rok u stalnome kadru bio je smanjen. pa ipak ni izdaleka nije zadovoljila seljake. Reforma cara Aleksandra dala je Rusiji „sud brz. i u primenjivost ustanova zapadnih zemalja na Rusiju. obaveza ličnog učešća u odbrani otadžbine proširena na sve (1874. posednika industriskih preduzeća i seoskih opština. da Rusija ide istim putem kojim je išla Zapadna Evropa. Iako je po tome zakonu očuvana cenzura. neverovatno dugi rok vojne službe. sa njihovim izvršnim osobljem. izašao je zakon o štampi. car Nikola II je ukinuo telesne kazne za seljake. Oni su gledali da svoju nauku crpu iz primera i uspomena ruske prošlosti pre Petra Velikog.“ t.Reforma je. socijalno-političkog pokreta u prvom redu. od koje su bili oslobođeni povlašćeni staleži. relativnu slobodu nauke i nastave. zv. dotle su slavjanofili sumnjali u istinitost zapadnih prosvetnih načela. veća. godine 1864. hteli su da utvrde samostalna načela ruskog života. te se mogla bolje razvijati. bogatih ljudi. njihova je upotreba bila jako ograničena: samo robijaši. takozvane Uprave. oni su gledali unatrag. uređena je samouprava gradova. milostiv. slobodnog seljaštva. koje su u mnogome promenile oblik Rusije i svedočile o pojavi. j. loše plaćene i loše spremljene sudije bile su poznate po svojoj podmitljivosti i nesavesnosti. ustanove. sudski postupak bio je neverovatno zastareo i osnovan na čisto pismenoj proceduri.“ Pored drugih korisnih ustanova. „Mi (t.). novembra 1864). ipak je štampa dobila više olakšica. odnosno jačanju novih društvenih grupa građanstva. Reforma univerziteta dala im je administrativnu autonomiju. j. Najzad.. general Dimitrije Miljutin. j. kada su delimično ukinute telesne kazne. izveo je temeljnu reformu ruske vojske u naprednom i demokratskom duhu. i naša su srca podjednakom snagom kucala za našeg mlađeg brata. niži sudovi za brzo rešavanje manjih krivičnih i građanskih parnica. Organizacija vojske i samog vaspitanja oficira i vojnika bila je jako poboljšana. mogli su da budu podvrgnuti relativno lakoj telesnoj kazni. počećemo sa stvaranjem škola t. „mi smo predstavljali neku vrstu Janusa sa dva lica. te zapadne zakone. seljaka. sve je to izazivalo veliko nezadovoljstvo u narodu. kako se vidi. Ali smo u osećanjima bili jedno. zapadnjaci) i slavjanofili“. „Zemstva“ su se brinula o narodnoj privredi. deleći svoje simpatije između drevne Moskve i Kijeva. i uređenja smatrali uzorom za kojim i Rusija treba da teži ako hoće da ostane velika. Zastupnici ovih novih ustanova. narodnom zdravlju i prosveti. Rusija se sa pravom ponosila ovim „Sudbenim Ustavom“ cara Aleksandra II (od 20. zemljeposednika. glomazni. Iste godine.“ Dok su zapadnjaci — bar njihova većina. često veoma surove. Rusija je prihvatila bila hrišćanstvo u obliku 94 . sprovedena je važna finansiska reforma.. Iza seljačke reforme došao je niz drugih velikih reforama koje ćemo sad redom izložiti. Ona su postala veoma napredan činilac ruskog društvenog i državnog života. Godine 1863. Telesne kazne. sve na dosta širokoj osnovi. osuđeni na gubitak izvesnih prava. Pregled ideološkog. prilikom rođenja prestolonaslednika Aleksija. a nekim svojim odredbama dovela je do stalnog nezadovoljstva. j. i najzad u mnogo slabijem stepenu seljaci. izdata je uredba o samoupravnim ustanovama guvernijalnim i sreskim. kojom je ukinuta po narodnu privredu i društveni moral veoma štetna ustanova takozvanih otkupščika t. Godine 1865. Sudovi u Rusiji bili su staleški. pravedan. u valjanost morala i društva. Godine 1870. takozvanog Zemstva. jednak za sve. bila je uvedena porota u svima važnim kriminalnim parnicama i „mirovna pravda. Uz guvernijalne i sreske skupštine delovali su i njihovi izvršni organi. i uopšte napredniju uredbu. U glavnom socijalnom pitanju svoga doba oba ova tabora bila su jednodušna: ropstvo su svi osuđivali. veli Hercen. tištale su vrlo teško ruski radni narod. Zastarelost organizacije vojske. vojnici u takozvanim „disciplinskim bataljonima“. mi pak unapred. inteligencije. Tek četrdeset godina kasnije. koji su iznajmljivadi od države monopol prodaje alkoholnih pića. Ministar vojni. Sa najvećom promišljenošću i veoma sistematski je izrađena reforma sudstva. birali su svi posednici u gradu bez obzira na stalešku pripadnost. bili su birani od samoga stanovništva. po presudama staleških sudova..

pored Kirjejevskog. to je poslednja reč civilizacije. doveli su do još tužnijih razočaranja. vreme je da se mirno i smireno uvidi. i najzad utopističke i socijalističke književnosti. udarilo svoj pečat na uređenje i život. Posle svih maštanja i težnja.Evropa se sada dosetila. smatrao je oprečnost Rusije i Evrope kao neki zakon istorije.. da su ustavnost. Nikola Danjiljevski. Rusija s toga nije znala za rimske pravne ustanove. i više svega. pa je i klasičnu prosvetu dobila posredstvom Crkve. Ali kada je došao. godine slavjanofili su se naročito istakli propagandom u korist Južnih Slovena. dok mu je kritičnu sadržinu dala ruska stvarnost — kmetska zavisnost seljaka i despotizam cara Nikole. pa liberalnih pisaca vremena Restauracije.. koje je po svojoj suštini „jedna celina mudrosti“. a caru — „vlast sile“. običaje. i anarhizma (najviše Bakunjinova pravca). kakvo su propovedali. on je našao spas u veri u Rusiju: „Ja osećam srcem i umom 95 . koja daje duhovna načela državi i društvu. onda ćemo dobiti potpunu sliku slavjanofilstva. naime dati narodu. Jedan od glavnih predstavnika doktrine tih godina. o kojima je toliko slušao. vera u samostalnost ruskih istoriskih „načela“. doprinele mnogo stvaranju ideologije boljševičkog pokreta. ovaj poslednji uz znatno učešće ponekih zapadnjaka. čudnovato isprepletene i izmešane s elementima marksizma. Ali. u jedinstvu i lepoti moralnog življenja. Savremeni naraštaj ima jednog jedinog boga. iz dvorova isto kao iz radionica. te uspostaviti i uređenje i prosvetu i spoljašnji oblik života. i obrede. ali napose. Dodamo li još ovome formulu slavjanofilskog političkog programa. poimenice Srba i Bugara. godine osnivanja Prve Internacionale.. za ugovore i formalizam feudalnoga društva. uopšte sva kultura Evrope. pa čak i mode Rusije pre Petra Velikog. dalje u Crkvi. razume se sporazumno sa narodom.. igrale znatnu ulogu i pri stvaranju ideologije takozvanog „narodnjaštva“. dok je Zapad pun oholosti i samopouzdanja. U doba prvih godina „velikih reforama“. dok ortodoksni marksistički pokret i ortodoksna socijal-demokratija u Rusiji.. i revolucija. koji zauzima u ruskom ideološkom razvitku veoma ugledno mesto. u prirođenoj iako svesnoj skromnosti. tako reći hemiskim načinom. gubi se u učeničkim eksperimentima i u političkim vežbanjima.“ „. i braća Aksakovi i Homjakov.. njena zrelost. „Kudagod se kreneš duva varvarstvo. najviše Hercena. isto kao i glavne struje ruskog više ili manje demokratskog liberalizma. a preko „narodnjaštva“ ove su ideološke pretpostavke ušle i u stranački program i poglede stranke socijalista revolucionara. i uopšte izvesnim panslavističkim idejama. i nema drugih bogova do njega. i kasnije). liberalni i socijalistički. Konzervativni i nacionalistički elementi u ovoj doktrini naročito su jaki kod epigona slavenofilstva (oko 1880. a kad se lati građenja. i ostali. u zapadnu Evropu — odakle se nije više ni vratio.“ Ali na „ivici moralne propasti“. u neovisnost od Evrope i u zamašnu originalnost istoriske sudbine Rusije. Pozitivni politički i životni ideal Hercenov stvoren je pod neposrednim uticajem književnosti francuskog racionalizma. kapital. prema kojoj treba vratiti ono što je bilo u državnom uređenju stare kijevske i moskovske Rusije. sindikalizma. „vlast mnjenja“.“ Ovo je pisano uoči revolucije od godine 1848. da je filistarstvo završna forma zapadne civilizacije. Demokratija ima strašnu moć rušenja. gde su. Hercen se u Rusiji razvio u ubeđena revolucionarnog zapadnjaka.vaseljenskog pravoslavlja. Počevši pak od 1860. kao i simpatije prema opštini — „miru“. puni bitnih nedostataka. u ruskoj seoskoj opštini — „miru“... vode svoje poreklo (u najvećoj meri) od zapadnjaštva. „zemlji“.. — filistarstvom se završuje dugi red njenih snova. Dragi prijatelju.. u unutarnjoj pravdi samih zakona i u čuvanju istinitog dostojanstva svake ličnosti. Republika od 1848. — ceo obrazovani svet otišao je u filistre. Samarin. u njoj je pravo hrišćansko shvatanje. Još je veće bilo razočaranje Hercenovo nakon njena neuspeha. i ostala je uvek u okviru Vaseljenske Crkve. progres i prosveta. da dođu u Rusiju i da vladaju. sledbenici slavjanofila i zapadnjaka išli su u tri glavna politička pravca: konzervativni. — on je ubrzo zapazio.. r. na kratko vreme pred Revoluciju od 1848. bez elemenata trezvenog racionalizma. da bi parlamentarni sistem mogao biti oštroumno sredstvo kojim će. Hercen sabira svoje iskustvo i daje ovu ocenu Evrope i njene civilizacije: „Filistarstvo. A 1864. roman njene mladosti. Ovo se shvatanje najbolje ogleda u dragovoljnom pozivu Varjazima. društvene potrebe i energiju akcije pretvoriti u reči i beskonačne sporove. političke slobode. filistarstvo pruža ljudima skromni i tihi kutak i neuzbudljiv život. epopeja njena razvića.

u stvaranju „narodnjaštva“. livada i pašnjak. prihvaća reforme. u izvesnom smislu. ali u mnogo manjem broju i u pozadini pokreta. koji žive od pera. a koje uopšte ne pripada tim plemenitim badavadžijama. Relativna sloboda štampe. — u njima živi ideal velikog. koji nisu ni plemići.. i odatle će nastupiti pravi preobražaj Evrope i čovečanstva. U godinama takozvanih „reforama“ stvara se u Rusiji pravo javno mnjenje. „Car je milostiv. dakako uz proklamaciju građanske jednakosti i političkih sloboda. jer su oni pravi vlasnici zemlje. Njihove idejne vođe bili su tada odlični kritičari i publiciste Dobroljubov i Pisarev (koji je uneo revolucionarne ideje i čisto naturalističko i grubo utilitarističko shvatanje čak i u estetsku kritiku. koji daju posla znatnom broju intelektualaca. njihova gospodara. Ono smatra. samodržavnog Cara. zbog izvesne umerenosti. „U Rusiji. Car-baćuška prevaren je i zarobljen od plemstva. pa čak i socijalističkim težnjama inteligencije „raznoga zvanja“ i omladine — naglašavao potrebu jačanja liberalnoga kursa. pa i sam tvorac i pokretač anarhizma. u kojima broj đaka brzo raste. istakli kao pokretači i glasonoše liberalizma. besni besednički rat. U isto su se doba neke vođe mladih „zemstava“. Sve to treba natrag osvojiti za seljaka. u dubinama Rusije. — tip koji više ne umire. koja će poći svojim vlastitim putem. Njima u izvesnom smislu pruža ruku „plemić koji se kaje“ — kaje se što je odrastao na tlu nepravde i što živi na račun naroda.. Socijaliste i liberali sviju pravaca bili su.. advokatura. ni seljaci. te da je uopšte postojanje spahiluka golema nepravda. pruža ruku slavjanofilima. seljaštvo nije zadovoljno. koji ima da bude „krunisan“ (t. i nešto visokih birokrata (naročito predsednika i članova novih sudova). Vlastelinski dvor postao je za njih simvol poniženja. doćiće do konačne pobede pravde. i neki ljudi liberalnih profesija. njegovi učenici. Bakunjin. ni sveštenici. kada su Hercena napustili levičari revolucionarci. činovnika i čak i oficira. Tek nakon poljskog ustanka (1863. u svemu tom vide oni od njih oduzeto dobro. Revolucionari nisu mnogo marili za ovakve političke reforme.da se istorija gura kroz naša vrata“ (1857. poboljšanja administracije i sudstva. kao pesnika bez ikakve vrednosti). Pri tom su oni monarhisti do dna duše. i u mnogom su još. zagrevao naročito za rusku opštinu i 96 . Visoke škole. Koje je njima od preke potrebe. odbacujući i Puškina. koji je na njega snažno uplivisao. postalo u vreme „velikih reforama“ najomiljeniji i najviše čitani ruski list. Među inteligencijom su se onda najviše isticali revolucionarnim duhom književnici i visokoškolci. da bude zavedeno narodno predstavništvo). iskorišćujući i šireći njoj bitno prirođeni duh socijalne pravde. pravoslavnog.). nezadovoljni njegovim polonofilstvom. prilično mnogobrojne. koji je — na suprot socijalnim. najzad i nešto.). U filijaciji socijalnih i filozofskih ideja ruskih. većinom nižih. pune su toga elementa. i u buntovnom duhu naroda. zabranjeno u Rusiji. Seljaštvo. — sve je to doprilo stupanju u javni život takozvane inteligencije „raznoga zvanja“. koji se. osnivač a onda rušilac Prve Internacionale. pa najveći apostol nove generacije. da su mu preteški tereti nametnuti u korist plemstva. razvijanja ustanova lokalnog „seli-governement“-a. vlada večiti mir. tako da je njegovo „Zvono“. Hercenu pripada važno mesto. a preko njega i modernog komunizma. a malo kasnije i organi lokalne samouprave. bio je od svoje strane pod njegovim uticajem. šuma. u celini dosta mirno. Gospodska oranica. s pravom. počelo je naglo opadanje slave Zvona. pa i umereni liberali. ali je psar nemilostiv“ kaže jedna narodna poslovica. Popularnost Hercenova bila je neobična. Černiševski. pa i Hercenove uopšte. Ali taj mir je prividan. u kolektivizmu i zadrugarstvu seoskoga „mira“. pa zadrugarstvo. uz temeljno poznavanje političke ekonomije i zapadnih socijalnih doktrina. i u vezi s tim pojava grupe ljudi. Pesnik Njekrasov opisao je ovo ćutanje seljaka sjajnim stihovima: „Po prestonicama huka i buka. u duši seljaci smatraju da oni uopšte ne bi trebali ništa da plate. i vezuje ruski nacionalizam i rusko-slovenski mesijanizam s evropskim utopističkim socijalizmom. njihova oca. ni trgovci. koji se najbolje oličava u seoskoj opštini. na osnovu načela ruskih i slovenskih bitno različnih od zapadnih (romano-germanskih). mnogi profesori visokih škola. A tamo.“ U duši. kojih je tada već bilo na hiljade..“ Tako Hercen. j. pa nešto. i da je podela zemljišnog poseda ispala na njegovu štetu.

Kada je. javlja se takozvana Organizacija sa sledećim programom: 1) propaganda među seljacima za nacionalizaciju zemlje.. te ukidao porez na glavu i otkupninu za zemlju. Belorusiju i Voliniju. preziranje sviju društvenih obzira.. Engleske i Austrije u korist Poljaka bila je od ruske vlade odbačena. pojava neke „Zlatne gramote (t. pojava letaka.j. koji će konačno dovesti do opštečovečanske cpeće. i naročito 1876. i dalje bio je takozvani nihilizam — reč koju je uneo u jezik i književnost Turgenjev.. bilo je službeno ukinuto unijatstvo. proglasi opšti narodni ustanak. godine tajna revolucionarna organizacija. kao što je bila čitava jedna serija pod naslovom „Velikoros“. da nije uskoro otkriven i osujećen. naredbama iz godine 1863. sve su više rasli.sve su to bili znaci snažnog pokreta. a krajem 1862. Belorusiji i na Ukrajini. i mogao je da bude veoma opasan. Stvorene su dve tajne organizacije: umerenija Direkcija Belih i revolucionarnija Tajni Komitet Crvenih. Sloljašnja grubost. koja je proglasila prvi put znamenitu lozinku: „Zemlja i volja“ (t. Ovo „raseljavanje“ inteligentnih „bundžija“ po celoj Rusiji bilo je od značaja za jačanje nezadovoljstva u samom narodu. bio je u glavnom dosta lako. pa ni njemu nije bio tuđ ruski mesijanizam. samo što ga je on zaodenuo u čisto materijalističko i ateističko shvatanje. i slično). koje su bile krvavo ugušene. koji su se na neobjašnjen način širili po većim i manjim gradovima Rusije. povelje). da umiri razbuktale strasti nije uspela. iako se proširio na Litvu. Vlada je dopustila osnivanje Poljoprivrednog Društva. godine 1863. pa onda i na dugogodišnju robiju osuđen Černiševski. radionica (knjigoveznica. i protivu vlasti. s pozivom seljacima na bunu protiv spahija i vlasti. sprovodila se veoma okrutna rusifikatorska politika.za originalne nacionalne ruske metode i puteve. ako se ovi budu oduprli ovoj „carskoj“ naredbi. poljske manjine i katoličanstvo bili su jako gonjeni. S jeseni godine 1861. mnogi su otpušteni i proterani u pokrajine. Ali već godine :865. organizacija društava (pododbora) u 97 . bio je kombinovan sa poljskim ustankom. prilikom posete Varšavi. buknuli su neredi na univerzitetima: veći broj đaka izgubio je stipendije. ali su ipak u Poljskoj verovali u novog vladara i nadali se da će učiniti nešto za Poljake. kao odgovor na pitanje „Šta treba narodu?“ Baš ovih godina nastale su vrlo ozbiljne komplikacije u Poljskoj. Intervencija Francuske. filozofski materijalizam i verski ateizam. u činovništvu i u oficirskom koru. 8. uz socijalno-politički radikalizam i idealističku odanost interesima prostog puka — to su glavne crte ovog pokreta. Dok su se široke narodne mase držale potpuno pasivno. kojom je car tobože darivao seljacima puno vlasništvo na zemlju. nastalo je sve jače vrenje. koje se ipak održalo. sloboda). kao sredstvo da se stupi u bliži dodir sa narodom. društava (zadruga). ali oslanjajući se na Rusiju i napuštajući misao o Velikoj Poljskoj. posle nekoliko sukoba i manifestacija. Amnestija bivšim revolucionarima i pojedini ustupci izazivali su veće nade. protivu plemstva. U vezi sa svim ovim događajima. pozvaoje Poljake da napuste neostvarljiva maštanja. u višem društvu. osećaj nesigurnosti. zabranjena je svaka službena upotreba ukrajinskog ili maloruskog jezika i jako je ograničena njegova upotreba čak i u lepoj književnosti. Misija carskog namesnika i brata. velikog kneza Konstantina. isto kao i regrutiranje. Niko ozbiljno nije podržavao Veljopoljskog. Seljačko pitanje u Poljskoj rešeno je veoma povoljno za seljake. To je bio početak revolucije. Mase puka ostale su i dalje pasivne i ustanak. stvorena je tajna prevratna organizacija. ali vrlo krvavo ugušen. U Poljskoj sve do 1905. koji se svojski trudio da udari čvrste temelje autonomiji kraljevine i da sprovede seljačku reformu na dosta širokoj bazi. sve do godine 1905. 2) buna seljaka protiv posednika. 4) osnivanje čitaonica i besplatnih škola. ili. mentaliteta. Uzbuđenje. car Aleksandar. pretvorivši se u revolucionarnu vladu. vlada raspustila Poljoprivredno Društvo. j. Plan jedne opšte bune. u vezi s kojima je zatvoren. Požari. došlo je do velikih demonstracija po ulicama Varšave. tačnije reći. a poljska revolucionarna vlada uhvaćena i obešena. Glavna karakterna crta inteligencije oko 1860. 3) osnivanje škola. na desnoj obali Dnjepra. Po dolasku na presto. Godine 1863. ili posebni letak „Spahiskim seljacima“. u Litvi. šivaćih radnja. god. koje je domalo postalo središte političke akcije. Godine 1875. Kao član pokrajinske uprave došao je markiz Veljopoljski. aprila 1861. . u svome znamenitom romanu „Ocevi i deca“. I on je dakle bio „narodnjak“. vulgarno ponašanje. gonjeno od vlasti.

koje su se tada vratile u Rusiju. po nevolji i dragovoljno. ili tačnije. organizacija Zemlja i Volja. zabranivši joj školovanje u inostranstvu. Jedan od njenih prvih istupa jeste golema demonstracija u Petrogradu 19. često iz odličnih porodica (kao na primer znamenita teoriskinja Sonja Perovska). opšte i bez sažaljenja. iako je on to učinio na svoju ruku i bez znanja većine Organizacije. Godine 1876. čim dođemo u doticaj sa narodom. pa čak i za obustavu nekih radikalnijih organa štampe. da bi je jednostavno zamenio drugom. Blaži jad im ljut! Gde se najviše. tako naročito u Cirihu. Pokret se ovaj završio spolja. bivši učitelj Nječajev. gde su s njima dolazili u dodir i vezu i srpski levičarski omladinci. ipak je to bio znak za žestoke progone. te za snažni pokret „ulaska u narod“. Društvo ne podrazumeva pod revolucijom neki pokret udešen prema klasičnim evropskim uzorima. genijalnog predviđanja i dubokih zapažanja i zaključaka na osnovu stvarne građe iz života ruskih revolucionara.“ Organizacija je otkrivena pre nego što je izvršila ma što značajnije. potpuno rušenje. pucao (u aprilu 1866. čija je akcija i organizacija dala sadržinu romanu Dostojevskog „Zli dusi“. Harambašića) Masa inteligentnih mladića i devojaka. i čitave grupe ruskih studenata. i uredio ono što se zove revolucionarna država. Svoje strasti rob! Idi k snuždenim I potištenim. Ali budući da je Društvo ubeđeno da se taj cilj daje postići samo narodnom revolucijom. među njima i ženskih. Naš posao. — to je celokupnost našeg zadatka. Tamo je među njima počeo da prikuplja pristaše. neće da se smatra zadovoljenim pošto uništi jednu po-litičku formu. na osnovu načela komunizma. da vrše među prostim svetom više-manje maglovitu propagandu. i to i u prestonice i u pokrajinu. Ali su njegovi učesnici ipak postigli što su želeli: približili su se narodu. ono će se služiti svim mogućim sredstvima da bi se u narodu razvila i raširila svest o patnjama. novembra iste godine. Ovaj pokret neće da se zaustavi pred privatnom svojinom i pred tradicijama socijalnog reda. 5) socijalistička propaganda u narodu. s pomoću učitelja i đaka bogoslovije. krenuo je onih godina u Evropu. Tu prvi bud! (prevod A. Mase mlade inteligencije.) na cara. osnova se ponovo. Iduće godine. kojima je ruska vlada uskratila pravo posećivanja visokih škola u Rusiji. i stvorimo od njih jednu nepobedivu i sve uništavajuću silu. O njemu veli Njekrasov u čuvenim stihovima: Ne idi prostranim Putem grešničkim. više-manje zavađenih sa carskom policijom. i ne uništi sve staleže u Rusiji. ali već sledeće (1878. iako revolucionarnu po konačnoj svrsi. Velik broj intelektualaca.) godine revolucionarni i liberalni pokreti nalaze se opet u punom jeku. Ta organizacija imala je sledeći program: „Jedini cilj Društva. upoznali su se s njim. Revolucija ne može da bude spasonosna za narod dogod ne iskoreni sve elemente današnje države. često iz odličnih i bogatih kuća. revolucionari moraju da se opredele. organizaciju Čajkovskog. i mirnu po metodama. i naših ideala!. Pred polazak na odlučnu borbu. ne istrebi sve tradicije socijalnoga reda. da ga uče. to je potpuno oslobođenje i blagostanje naroda. plemić Dimitrije Karakozov. u kom ima više genijalnih „proročanstava“ o budućoj ruskoj revoluciji. pokušali su da rade među narodom. Kada je jedan od članova Organizacije. i da odrede svoje odnose 98 .pokrajinama. skupljale su se po većim univerzitetskim gradovima Evrope. naše organizacije. pa je onda preneo akciju u Rusiju.. Pati. to je strahovito rušenje. uzdiše. Rusija je malo mirnija. poslužile su kao elementi za prosvetnu. koje mogu najviše da iscrpu strpljenje narodnih masa. tih jedinih pravih ruskih revolucionara. I zato. potpunim porazom. mi treba da se ujedinimo pre svega sa pukom beskućnika. te da se digne neophodna opšta buna. na mnogo široj bazi. da jasno označe svoje ciljeve. Uskoro zatim vlada je pozvala emigraciju da se vrati u otadžbinu. procesom i progonima. u glavnom. zbog rata za oslobođenje balkanske braće.

Druga grupa bila je protivna i terorizmu i uopšte političkoj akciji. i na grupu Čornavo Peredijela (socijalno-propagandističku). u pripremnim zakonodavnim radovima vlade. eventualno. 99 .. To je bio pravi građanski rat. te da s toga treba ubaciti u njih lozinku čornavo peredijela. i svireposti.) memorandum. To je bila sasvim primitivna koncepcija gotovo detinjastog i naivnog narodnog kolektivizma. — ona mora iz temelja da sruši sve privredne osnove postojećeg društvenog stanja!“ Tu. bivši profesor Generalštabne Akademije.“ Nakon toga procesa došlo je do rascepa u Organizaciji: na grupu Narodne Volje (teroristička). „Bilo da vreme za revoluciju mora da dođe. Car Aleksandar se do poslednjeg trenutka kolebao da potvrdi i da dade objaviti umereni projekat Lorisa Meljikova. koja može da. i izgleda da očekuje svršetak borbe ne stavljajući se na stranu vlade. marta) kada je bačena bomba okončala carev život. kojim će putem ona udariti: da li pravim terorističkim ili putem propagande. 25 najodlučnijih liberala podneli su mu (1880. da bi se narodne mase što pre uvukle u borbu. Što se pak tiče naroda. marta on je pre podne otišao nekud kolima.“ piše ministar Valujev u jednom službenom referatu (1879. To su oni sve postizavali samopožrtvovanjem. na povratku u Zimsku Palatu. koja karakteriše revolucionarno narodnjaštvo. iako je situacija dosta neugodna. sociolog i publicist. I ovog puta ostao je nepovređen. To je bio već trinaesti atentat! Dotada je car kao nekim čudom ostao „nepovređen“. Kobnog 1. drugi terorista bacio mu je pred noge drugu bombu. bilo da ne mora.“ Kada je izgledalo. razume se. Pristaše ove grupe.. „Zemlja i Volja“ prihvatila je doduše program socijalne revolucije. Atentator je ostao na mestu mrtav. bilo da čas za nju nastupi pre ili posle stvaranja buržoazije u Rusiji. ali je i car bio smrtno pogođen. da ne zaborave.prema liberalima. za neko kratko vreme. — revolucija koju mi tražimo mora biti narodna i socijalna! Ona mora biti upućena ne samo protiv vlade. revnosti. i uopšte sviju dobara. kao neka vrsta stručnjaka. kadgod je dolazilo do saveza između narodnjaka i buržoazije.. njena svrha ne sme se sastojati samo u tome da se vlast preda u druge ruke. najveći. da će ministar unutrašnjih dela. Grupe ovih ljudi bacale su u vazduh železničke mostove. narod bivao prevaren. koju je i sam car nalazio na svome pisaćem stolu. uspeti da nešto učini u liberalnom pravcu. „Proces sto devedeset trojice“ pokazao je najbolje koliko je daleko zahvatio bio pokret „Zemlje i Volje. jer da nema ništa zajedničko između socijalne revolucije i revolucije koja se stvara samo da se dobije liberalan ustav. na Katerininom kanalu. Ali uzalud.“ Rećićemo samo toliko. on je uzbuđen ali ravnodušan. čak i među visokom birokratijom i kod generaliteta. i najglasovitiji proces koji se odigrao tada (1877. pod kojim se rečima razumevala u narodu ponovna podela zemlje. a zatim i blagodareći simpatijama koje su uživali u svima krugovima društva. za napadaj ubeđene revolucionarne manjine. Ravnodušnost koju pokazuju gotovo svi odlični ljudi prema borbi vlade protiv relativno neznatnog broja zločinaca zaista je loš znak. bačena na nj bomba. „preuveličavati značaj poteškoća i opasnosti. On je opominjao članove i omladince. Taj projekat (tobožnja „konstitucija“) bio je poslat da se slaže u Državnu Štampariju baš onog jutra (1. širile svuda propagandističku literaturu. pa je. kojim se pozivaju zastupnici okružnih skupština da sudeluju. kod Lavrova. Ali. i koordinira svoj rad s akcijom levoga krila liberalnog plemstva i građanske inteligencije. Najstrašniji. Jedna grupa bila je za teror i zavere. ali je ostalo privremeno nerešeno pitanje. — upravo diktator. da je uvek dosad.). ubijale činovnike i generale. prema načelu potpune jednakosti i ravnopravnosti. vidimo opet jasno formulisanu teoriju socijalne revolucije. U tom pravcu sastavljao je osnovna pitanja taktike Petar Lavpov. dok se zadržavao na mestu atentata. nisu bili shvatili stvar tako grubo i jednostavno. „Ne treba. one su oslobađale više puta svoje drugove koji bi dopali tamnice!. koga je car pozvao da umiri strasti. ali su u traženju popularne lozinke dohvatili baš ovu omiljenu narodnu ideju koja je najlakše dizala mase na bunu.. nego je mislila da treba sav rad usredsrediti na pitanja čisto socijalne propagande. Ne možemo ovde pratiti u podrobnostima čuvenu borbu između carske vlade i tajne revolucionarne akcije „Ekzekutivnog Odbora Narodne Volje. u kojem traže za ruski narod „ozbiljne garantije ličnih prava (građana)“.). za aktivno nastupanje. — grof Loris Meljikov. da se i sa jedne i sa druge strane pokazivalo mnogo odlučnosti.

On je bio tada mlad spahija. koja su mu donela svetski glas: Rat i Mir. ali je već tada bio dubok mislilac. pričicama i crticama genijalni satiričar Mihajlo Saltikov-Ščedrin. Godine 1856. Koikar. žrtvujući sebe za dobro naroda. koji prestavljaju hroniku umnog i socijalnog razvitka Rusije tog doba. Tolstoj nije spadao u neku političku stranku. Ivan Turgenjev (1818—1883. Aleksija Tolstoja. koje izlaze uporedo sa romanima. zasićeni interesima trenutka. Pred svoju smrt Turgenjev objavljuje zbirku takozvanih Pesama u prozi: to su lirski odlomci prožeti dubokim osećanjima vaseljenske ljubavi. U aleksandrovsko doba javljaju se dva njegova velika romana. U pripovetkama. uspomenama.“ „Ponor“). do 1880. i koje će možda sačuvati svoju umetničku vrednost i značaj mnogo duže i u mnogo većem stepenu nego romani. Treći velikan ruske književnosti i misli tog vremena jeste Todor Mihajlović Dostojevski (1822—1881. koji neće izgubiti svoju vrednost dok postoji Rusija i ruski narod. koje su se bacile u vrtlog revolucije. koja onda nije mogla da bude legalno objavljena. ali i teškog pesimizma. jedan od najvećih pisaca čovečanstva. Dostojevski daje veoma aktuelnu sliku savremene Rusije i na više mesta obrađuje probleme tekuće politike. u kojima su plastički prikazane krvave slike iz opsađenog Sevastopolja. spadaju u red najsjajnijih. književnik. Rješetnjikova. slavi podvig onih devojaka iz otmenog društva. ali opšteruski pisac. grupu divnih lirskih pesnika:’‘ Todora Tjutčeva. Zločin i kazna. Poreklom Belorus. blizak konzervativcima i slavjanofilstvu. Neobično jake realističke pripovetke. koji se javlja još četrdesetih godina sa nekoliko divnih pripovedaka. na koju je bio osuđen kao politički krivac. i dr. živeo izvesno vreme interniran u Sibiru. Kratak odlomak o ruskom jeziku „velikom i bogatom i moćnom“. Baš one godine kada se Turgenjev proslavio „Lovčevim Zapisima“. socijalni i filozofski roman iz savremenog života.U istoriji ruske književnosti godine 1860. koji se odlikuje dubinom filozofske misli. Idiot. Dostojevski postiže vrhunac psihološke analize. U svojim romanima Poniženi i uvređeni.). član najvišeg plemstva. kao i za vreme reforama i reakcije. Ljeskova. i posmatrač života sa neobično pronicavim okom. Zlamovratskog. humanosti. liberalni časopis Vesnik Evrope smatra Turgenjeva kao svoga najboljeg saradnika. ali prerađene na vlastiti način. i zato su njegovi romani štampani prvi put u časopisu glavnog konzervativnog publiciste tog doba Mihajla Katkova. Poraznu kritiku društva pre reforama. Pisemskog. u pripovetkama Njetočka Njezvanova. pripovetkama. Gljeba Uspenskog. Turgenjev se javlja kao veliki majstor duboke psihološke analize i mislilac. Od druge polovine pedesetih pa sve do druge polovine sedamdesetih godina javljaju se njegovi socijalni romani. Kao kod Tolstoja. izdaje godine 1852. Braća Karamazovi. Zapisi iz podruma. ali shvaćene sa jedne više tačke gledišta i stavljene u vezu sa večitim problemima duha. pun poleta i originalnih ideja. koji je savršeno vladao najlepšim ruskim jezikom. koji je bio jak i u drami (istoriska trilogija iz doba Velike Bune) Apolona 100 . autora mnogih romana i pripovedaka. U tom smislu najveći značaj imaju mu Zli dusi. prožeta fatalističkom filozofijom istorije. svoju vanredno lepu i socijalno zanimljivu zbirku Lovčevih Zapisa. i kod Dostojevskskog prevlađuju hrišćanske koncepcije. jedna od tih pesama. oficir. Turgenjev je pozdravio kao velikog pisca ruske zemlje mlađeg svog savremenika Lava Nikolajevića Tolstoja (1828—1910. vratio se po amnestiji u evropsku Rusiju. Dimitrija Grigorovića. Tu je pokušao da radi publicistički. Selo Stepanjčikovo. uz to zanimljive pripovetke iz kavkaskog života.). Pored ovih najkrupnijih ljudi možemo samo po imenu spomenuti odličnog romanopisca Ivana Gončarova („Oblomov. Po svojim političkim nazorima Turgenjev spada u red odlučnih liberalnih zapadnjaka. i postavlja sa neobičnom jačinom najzamašnije i najstrašnije probleme. koji je provodio mlade godine u veselom i raskalašnom društvu. Zli dusi. Pored pretresanja večitih problema i stvaranja večitih opštečovečanskih tipova. Čista književnost blistala je sa nekoliko imena ogromne vrednosti. zatim pripovedače Pomjalovskog. takozvane „Sevastopoljske“. koji zanimaju i muče čovečanstvo. u slikama Zapisci iz mrtvog doma. u Ruskom Vesniku. šest ih na broju. ali je imao izvesnih dodirnih tačaka sa konzervativcima. dao je u svojim romanima. stvorile su mladom piscu veliko književno ime. javlja se sa pripovetkom Detinjstvo ovaj budući književni džin. on je posle robije. koji jedini spasava pisca usred „teških sumnja“ o sudbini Otadžbine jeste pesnički i politički testamenat velikog pisca. i Ana Karenjina. veličanstvena epopeja ruskog života s početka XIX stoleća.).

čuvanja postojećeg stanja i odbrane monarhiskog načela. nego i od crkvene Grka-fanarijota. godine. tako da je neko vreme izgledalo kao da je između cara Aleksandra i cara Napoleona III došlo do neke vrste ličnog prijateljstva. Taj rat. Mnogo ozbiljnije je bilo mešanje Rusije u Kritsko Pitanje. Zato se pruski ministar predsednik i kasniji kancelar Nemačkog Carstva. zatim protiv zbacivanja hanoveranske i dveju hesenskih dinastija. da bi se skrenula pažnja od unutrašnje krize. pored pitanja državnog prestiža. Rusko dramsko pozorište ima u to vreme velikog pisca Aleksandra Ostrovskog i odlične glumce. koja onda još nema za Rusiju veliki ekonomski značaj. posredno osvetila Francuskoj i Austriji. iako nije bio pomagan od strane zvanične Rusije. posle bitke na Grahovu. Naročito se tada istaklo Slovensko Dobrotvorno Društvo. ogromni prostori. dobila odobrenje za ukidanje izvesnih klauzula Pariskog Ugovora. nakon niza ekspedicija. razbija se radi poljskog pitanja i očigledne simpatije znatnog dela Čeha prema Poljacima. j. držeći se prijateljski neutralno za vreme sukoba Pruske sa Danskom. koji je jedno vreme bio pruski poslanik na petrogradskome dvoru. Bismark. sa Austrijom i Francuskom. na čelu koga je stajao knez Aleksandar Gorškov. kao konzervativnog i primitivnog elementa. Nekoliko hiljada dobrovoljaca. sprečena je slobodna Grčka da pomaže kritske ustaše. i čisto ideološki motivi. Slavjanofilska propaganda i njeni elementi na dvoru. i učinila je tim veliku uslugu nemačkom ujedinjavanju. U pitanju zamene kneza Aleksandra Karađorđevića starim knezom Milošem Obrenovićem. Na čelu njegovom stoje viđeni slavjanofili. U Srednjoj Aziji. naročito Ivan Aksakov. da budu verni svom vladaru i da strpljivo čekaju poboljšanje svoga stanja od milosti Visoke Porte. kao i u pitanju spasavanja Crne Gore od turske osvete. ipak je našao živ odziv u ruskom javnom mnenju. koji je bio oženjen ruskom velikom kneginjom. i to ne samo pustinja nego i divne kulturne oaze. koje su joj zabranjivale da podiže tvrđave i ratne luke i da drži ratne lađe na Crnom Moru. t. Rusija se tim. tamo se stvara prava ruska kolonijalna imperija. koje su bile tučene od Prusa. „nalazilo u ratu sa Visokom Portom“. grupiše se oko ličnosti prestolonaslednika Aleksandra. Feta i Polonskog. godine 1871. U Moskvi se stvara Slovensko Dobrotvorno Društvo sa odelenjima u Petrogradu. Vlada cara Aleksandra. prelaze bilo u vlasništvo. Vodi se intenzivna propaganda za ujedinjenje Slovenstva. Zato je cela pažnja odgovornih i neodgovornih činilaca. skrenuta na Balkan. Ustanak u Bosni i Hercegovini. koje se. Iza Krimskog Rata Rusija je na Balkanu radila u sporazumu sa Francuskom. za konačno oslobođenje Srbije i Crne Gore i za ujedinjenje s ostalim Srbima. za stvaranje bugarske države i oslobođenje Bugara ne samo od političke vlasti Turaka. i ulazak Srbije i Crne Gore u rat daju vrlo dobar povod za takve akcije. i u visokoj birokratiji. prema duhovitoj reči jednog ruskog istoričara. Rusiju teraju na aktivno istupanje. na 101 . u vojsci. Poljsko pitanje dovelo je do zbližavanja između Rusije i Pruske. Kijevu i Odesi. na međunarodnoj konferenciji u Londonu. Intervencijom kod grčke vlade i kod kralja Đorđa. Ali je brzo došlo do nesporazuma zbog francuske intervencije u korist Poljske. Ruska diplomatija isticala je svoje stanovište kod hrišćanskih podanika sultanovih. ali svakako predstavlja široke mogućnosti za ekspanziju ruskog kapitala. U spoljnjoj politici Rusija nastavlja u izvesnom smislu sa tradicionalnom politikom legitimizma. bilo pod protektorat Rusije. zajedno sa Slovencima i Hrvatima. aktivnih političara i publicista. Tako je rusko Ministarstvo Spoljnjih Poslova. barem ideološko. Na Balkanu. ujedno. Pojava Rusije u Srednjoj Aziji izaziva veliku zabrinutost engleske diplomatije i ona teži da uvuče Rusiju u komplikacije na Balkanu. da se pomogne potlačenoj braći. gde su bili spremni naročito da se zauzmu u korist Bugara. I zvanična vlada u Petrogradu smatra. Pleščejeva. da se javno mnenje treba aktivnije baviti balkanskim pitanjima. po izričnom nalogu cara protestovalo protiv nasilnog spajanja Sicilije sa kraljevinom Sardinijom i protiv ukidanja drugih talijanskih državica. Pokušaj da se izvede nekakvo. dok su prema Poljskoj direktno neprijateljski raspoloženi. Rusija se potpuno slagala sa Francuskom. Oni ne mare mnogo zapadno katoličko Slovenstvo uopšte. ujedinjenje Slovena na slovenskoj etnografskoj izložbi u Moskvi godine 1867. Ali je najkarakterističniji pesnik tog doba Nikola Njekrasov koji se odlikuje jakim socijalno-političkim lirizmom. obezbedila je zaleđe Pruskoj. 1875. Rusija je. zalagao za dobre odnose sa Rusijom.Majkova.

Po Berlinskom Ugovoru stvorena je kneževina Bugarska. car Aleksandar je u Kišenjevu 12. a za slučaj raspada Otomanske Imperije rešeno je „da se ni u kom slučaju ne dozvoli stvaranje jedne velike slovenske i kakve druge države na Balkanu“. Sve tri ove države dobile su i izvesno teritorijalno proširenje. U očekivanju neizbežnog sukoba car Aleksandar otišao je u Rajhštat na sastanak sa carem Franjom Josifom. Porta se obavezala. kao mandator Evrope. članu tog Ugovora Austro-Ugarska je dobila pravo da. u rat je stupila na strani Rusije i Rumunija. god. i naročito krvavi pokolji po Bugarskoj. objavio rat Turskoj. ostale su u glavnome nepromenjene. koji se smrzava. da je Rusija tom prilikom bila gotovo usamljena i da se njen prestiž opet srozao. gde su revolucionarni elementi oborili sultana Abdul-Azisa i zamenili ga Abdul-Hamidom. Aktivna vojska bila je brojno nedovoljno jaka. da se ne samo Engleska. juna rešeno. zatim od decembra iste godine Crna Gora i Srbija. koju je car Aleksandar ličnom intervencijom god. koji postaje komandant srpske vojske. i najzad pojava ruskih trupa pred vratima samog Carigrada. a onda i mir. i tako se rat razvijao dosta nepovoljno za Rusiju i stajao je golemih žrtava. Odredbe. koga su u šali zvali vice-sultanom. kada su Sile zatražile da se ceo San-stefanski Ugovor revidira na jednom evropskom kongresu. koje ostaju samo pod nominelnim suverenitetom sultanovim. I ovom je prilikom ruska vojska pokazala svoje čuveno junaštvo i izdržljivost. političke promene u Turskoj. Vrhovna Komanda bila je u neredu. turski nacionalistički izgredi. Rat je bio pripremljen dosta neozbiljno. isto tako i Rumunija. koje je Rusija po Pariskom Miru izgubila. u Dobrudži. skupljeni uz veoma aktivno učešće tog Dobrotvornog Društva. Berlinski Ugovor posvedočio je. januara 1877. zaključena je i tajna vojna konvencija između Rusije i Austro-Ugarske. Naročito je bila teška opsada utvrđenog logora Osman-Paše kod Plevne. Zato za obaveštene i nije bilo nikakvo iznenađenje. Ardaganom i Batumom. nespremnog za odbranu — sve je to dovelo do potpune kapitulacije Turske u San-Stefanu. posedne i upravlja Hercegovinom i Bosnom. 3. Sa promenom režima u Turskoj njemu nije ostalo ništa drugo nego da upućuje stvari u pravcu ratnog sukoba. general Ignjatijev. Po 25. Ali se već tada moglo očekivati zbližavanje između Rusije i Francuske. koja nastojava prvo da se zaključi primirje. spasao od novoga napada Nemačke. a sem toga naročito prilikom sjajne odbrane prevoja na Šipki. prelaz ruskih trupa preko Balkana i zauzeće bez borbe Plovdiva i Jedrena. Za diplomatsku pomoć i neutralnost Austro-Ugarska je dobijala odrešene ruke u Hercegovini. U Aziji Rusija je dobivala znatne teritorije sa Karsom. proglasivši ujedno i ustav. Poraz Srbije kod Đunisa izaziva i zvaničnu intervenciju Rusije. budući da je bila i vojnički i finansiski jako iscrpena. slabo naoružana i loše snabdevena. 1878. kao i o ošteti Rusiji. vrlo malo. Ruski slikar-Vereščagin u svojoj čuvenoj slici ruskog vojnika. aprila 1877. i Besarabiji.čelu sa generalom Černjajevim. I sa Rumunijom je zaključen ugovor o prijateljstvu i o slobodnom prolazu ruskih trupa kroz Rumuniju. Tu je 22. Međutim. Po san-stefanskom preliminarnom ugovoru stvorena je velika Bugarska. sve je to spremalo teren za ratnu akciju Rusije na Balkanu. na osnovu status quo ante. Treba još spomenuti. koje su se ticale teritorijalnih promena u Aziji. i nekoliko miliona ruskih rubalja stižu u Srbiju. kojima je ona karakterisala svakodnevne tragične udese na ovom prevoju. Još za vreme brzog napredovanja ruskih trupa u pravcu Carigrada pokazalo se. Pošto su ostali uzaludni svi pokušaji velikih sila da spreče ratni sukob. 1875. a na jugu od Balkana obrazovana je autonomna provincija Istočna Rumelija sa hrišćanskim generalnim guvernerom. da je za vreme cara Aleksandra II Rusija proširila svoje granice na dalekom istoku do reka Amura i Usura i da je dobila čitavo ostrvo Sahalin. sačuvao je uspomenu na čuvene kominikeje ruske Vrhovne Komande: na Šapki sve je mirno. pored toga Austrija je dobila pravo da razmesti svoje garnizone i u Sandžaku. Kapitulacija Plevne. Taj je kongres održan u Berlinu. nego i Nemačka i Austro-Ugarska spremaju da ometu konačnu pobedu Rusije. Posedi Rusije u Americi 102 . Bosni i čak u Sandžaku. da Austro-Ugarska može okupirati jedan deo Bosne i Hercegovine. proširenje zemljišta. Srbija i Crna Gora proglašene su kao potpuno nezavisne. Beć nekoliko godina Rusiju je zastupao u Carigradu vrlo agresivni eksponent slavjanofilske politike. a Srbija je dobijala izvesno. Dobrudža je trebala da pripadne Rumuniji u zamenu za delove Besarabije. zauzeće Karsa u Aziji. da će Rusiji isplatiti veliku oštetu. Od juna 1877. ali verno čuva stražu na Šipki.

dodeljen je takozvanim zemskim načelnicima. tek posle smrti njegovog starijeg brata došao je on za prestolonaslednika. san. liberalni ministri otpušteni. bili su 1867. kao i Lav Tolstoj. i to se moglo smatrati kao neka vrsta povratka kmetskoj zavisnosti. koji mirno. bila je ograničena. Ali nekoliko jednostavnih ideja vodilja. prozvanom u Rusiji Marijom Feodorovnom. koji smo gore karakterisali. godine. knez Paolo Trubeckoj izvajao je ogroman kip cara Aleksandra III. lični profesor cara i prestolonaslednika. rođenog godine 1845. Za sistematsko učenje bilo je već prekasno.). shvatio je svoju dužnost kao zadatak ne samo da bude čuvar istoriskih tekovina ruske samodržavne vladavine. Ubice Aleksandra II umrli su na vešalima. solidan i mračan čovek. koji još i sada stoji blizu Nikolajevske stanice u Petrogradu. prodavali imanja i prosto ih napuštali. danskom princezom Dagmarom. nekako uspavano sedi na snažnom konju. prožet mržnjom prema evropskoj prosveti i parlamentarizmu. drugi je pokoj. težak. Kakav kontrast izmeću ova dva jahača: Petra Velikog. nekoliko političkih linija konzervatizma on je energično usvojio i sprovodio. Pod tutorstvo tih „zemskih načelnika“ stavljeni su seljaci i njihova samouprava. revolucija. Zemstva i gradske samouprave behu skučeni i stavljeni pod nadzor gubernatora. Doba Aleksandra III (1881-1894. Reformni projekti biše zabačeni. Razume se da izmirenje između vlade i revolucije nije bilo mogućno. Tu se vidi jedan debeo. Njegova porodica. Solovjova je vlada zato suspendovala od docenture i kaznila policajnim izgonom. Aleksandra III. izvodio na širokoj osnovi zamišljen program reakcije u cilju učvršćivanja načela samodržavne vladavine. najjači i najobrazovaniji ideolog reakcije. Na sednicama krunskog veća car je diskutovao sa svojim ministrima o njima. Poznati ruski vajar. a naročito je povećan uticaj plemstva. Dok je većina tražila napredni kurs. pošto su plemići izumirali.. sudski aparat je stavljen pod jači. bila je uzor čestite. inercija. (koja je umrla nedavno). posle kratkog kolebanja. pravoslavlja i zvanične ruske narodnosti.. Pošto su lokalne plemićske korporacije postajale sve siromašnije i malobrojnije. Odmah posle stupanja na presto car Aleksandar je morao da reši pitanje o pravcu unutrašnje politike. a uz to lično pošten i strog u svojim moralnim načelima. kojom je Rusija vladala preko naročitog rusko-američkog društva. to su u njima učinjene znatne popravke: porota nije uvedena u one okruge. preporučivali su amnestiju ubicama Aleksandra II. iskren. nisu s početka spremali za vladalački poziv. marta 1881. Znameniti filozof Vladimir Solovjov. Pošto su se reforme prethodnog carevanja smatrale kao neka vrsta ograničenja samodržavlja. odlučno se borio protiv svih reforama. osnovana u srećnom braku sa verenicom njegovog pokojnog brata. koje bi trebalo da 103 . koji je čvrstom rukom ugušio poslednje trzaje revolucionarne akcije i. mirovni suci u većini okruga ukinuti su i veći deo njihovih funkcija. Resor unutrašnjih dela poveren je ministru prosvete cara Aleksandra II. Ali mnogo složenije je bilo pitanje o tome. Aleksandar III. i Aleksandra III! Prvi je sav vatra. sa nečim od ruskog mužika. Tako je Aleksandar III ostao čovek bez modernog obrazovanja i razumevanja novih ideja. nego i vođa reakcije protiv „revolucionarnih“ reforama. da je broj odbornika. tamo. zajedno sa Pobjedonoscevim i ministrom prosvete grofom Djeljanovim. GLAVA XXII.(poluostrvo Aljaska). vladin nadzor. na konju. pošto je bio čovek prav. u kojima je nije bilo. šta da se radi sa projektima reforama koji su ostali od cara Aleksandra II. konzervativne porodice. sav polet. Ekzekutivni Odbor „Narodne Volje“ predložio mu je mir jednim pismom od 10. bivši profesor građanskog prava. naročito politički. uz mnogobrojne administrativne funkcije. prodati Severoameričkoj Uniji. počev od 1822. Staleški princip u njima je pojačan. vrhovni državni poverenik kod Svetog Sinoda. skromne. Njegov uticaj pobedi i dade politici Aleksandra III onaj kurs. gde je postojala. uskoro je došlo dotle. iniciativa. grofu Dimitriju Tolstoju. koga je izvajao Falkonet. Konstantin Pobjedonoscev. dok je pismo Lava Tolstoja ostalo bez posledica. uvek dosledan sebi. nekoj vrsti vladinih političkih komesara na selu.

pa i Poljake. Plemstvo je dobilo i jedan veoma važan ekonomski poklon u obliku ustanove Državne Plemićske Hipotekarne Banke. koja mu je jasno govorila. u građanske. koja je za lepe novce dopuštala Židovima da se naseljavaju gde hoće. a u isto vreme i korumpiranost ruske policije. koji behu ostali bez zemlje prilikom oslobođenja. nego što je davala država imaocima obveznica te banke. kao znameniti pravnici Sergije Muromcev. I vladajući krugovi bili su onda veoma oprezni. da je car imao veoma teške uspomene iz rata. jer je glavna tačka njenog programa bila da štiti plemstvo i njegove posede. ili je prosto otpušteno. koja je trebala da veže Petrograd sa Vladivostokom. ubrzana je likvidacija pravno-prinudnih veza između seljaka. osvojena je velika oaza Merva. sem Čehova. koja je plemićima davala obilate svote novca pod veoma povoljnim uslovima. da je vlada cara Aleksandra pokušala da uradi nešto i za niže staleže. bivših kmetova i njihovih spahija. topovska pucnjava po Srednjoj Aziji nije mogla biti uzeta ozbiljno u obzir. nego je pojačano revolucionarno raspoloženje Židova. vlada cara Aleksandra nije mogla da se zauzme za socijalna prava većine stanovnišgva baltičkih pokrajina. koje su trebale da šire znane osnovano na načelima klerikalizma i reakcije. Na Dalekom Istoku pripremala se akcija većega stila. Car Aleksandar III zaslužio je naziv Mirotvorac. Tamo je ruska vlast ojačana. Ni u književnosti ni u umetnosti ne može se istaknuti nijedna jača struja. Počela je likvidaciju finske avtonomije. god. bio veći od broja samih birača. Mir je ulazio u njegov konzervativni program. Studenti su potčinjeni policajnom nadzoru. kao što su palijativne bile i prve mere za rešavanje agrarnog pitanja. koji se javlja sa prvim malim pripovetkama. Pošto se smatralo da je učešće zemstava i privatne iniciative politički štetno u nižoj školi. Treba priznati. Kao posledica toga javlja se pooštravanje zakona protiv Židova. borila se sa prevlašću Nemaca u baltičkim pokrajinama. budući član Gornjeg Doma od Akademije Nauka i Univerziteta. oni nisu smeli da se naseljavaju u selima i van određenog teritorija. Kamen temeljac za tu prugu postavio je prestolonaslednik Nikola.izaberu plemići.. vezana sa razvijanjem kapitalizma u Rusiji: u Bugarskoj se radilo i na ekonomskoj ekspanziji Rusije u izvesnom obliku (gradnja železnica od ruskog gvožđa. da je tu odlučivala njegova zdrava pamet. htelo se postići što više uspeha ali bez krvavog rizika rata. Plemstvo je plaćalo manje kamate. i Maksim Kovaljevski. naročito seljake. koji je bio i nominalni šef preduzeća. koji su prelazili u neplemićske. ali je verovatnije. njen početak behu radovi na jednom upravo veličanstvenom i svetsko-istoriskom preduzeću. a zasnovane su crkvene parohijalne škole. Njegovo sa velikom slavom priređeno putovanje kroz Daleki Istok bilo je predznak aktivne politike Rusije u tim predelima. Vlada Aleksandra III trudila se svom snagom da rusificira druge narodnosti u Rusiji. pod nadzorom ruskih 104 . izazvanog brzim razvijanjem industrije. nije oslabljen antisemitizam. Treba zabeležiti i prve početke nešto ozbiljnijeg radničkog zakonodavstva. na koji se ciljalo: ruski seljaci i siromašni građani nisu oslobođeni od židovske eksploatacije gde je bilo. budući predsednik prve Dume. i nekoliko najboljih profesora naterano je da dadu ostavku. Velika pažnja bila je obraćena na Srednju Aziju. Štampa i knjige su gonjene gotovo kao za vreme Nikole I. a i seljačke ruke. Otpočela je tada i kolonizacija Srednje Azije od strane Rusa zemljoradnika. Govorilo se. Ukinuta je glavarina i porez na so. Na Balkanu Rusija je međutim nastavljala aktivnu politiku. Po mnogim južnoruskim varošima i varošicama izbiše veliki židovski pokolji. Ova je mera imala baš obratan rezultat od onoga. u kojoj se sada mogla zapaziti i jedna nova crta. to su zabranili i jedno i drugo. čovek svetskog glasa. Rusija nije za njegovo vreme vodila nikakvog rata. sa osnivanjem Seljačke Hipotekarne Banke. Na univerzitetima je ukinuta avtonomija. gde su nemački baroni i građani (manjina) pritiskivali većinu Estonaca i Lotiša. da je svaki ratni metež veoma opasan po Rusiju i po ceo režim. Međutim. Atlanski Okean sa Tihim. Ali su to bili palijativi. a zbog Avganistana u malo nije došlo do sukoba sa Englezima. na mnogim mestima gotovo tolerirani od policije. na građenju velike sibirske železnice. Ali je Mirotvorac izbegao ratni sukob. Ali se društvo držalo pasivno. On će postati sa svojom nežnom tugom i društvenim pesimizmom pripovedač-pesnik umirućeg društva i umirućeg sistema. nijedno novo veliko ime. od 1877-78. iako neposredno učešće policije u tim ispadima nije dokazano.

poniženu i uvređenu od Nemačke. ni besednika. još se nekako kolebao između te dve države. iako je s početka Aleksandrova carevanja izgledalo. eventualno snagama ruskih radenika. Carica Aleksandra. koga je car Aleksandar prosto prezirao. po okupaciji Bosne i Hercegovine i Novopazarskog Sandžaka. težila je na Solun. kao da nekakva kob lebdi nad carskim parom. dala je naročit značaj ruskocrnogorskim intimnim odnosima u ovo doba. GLAVA XXIII.). koji je stupio na presto u svojoj 27. i trudila se da uđe u ruski duh. rođena princeza Alisa od Hesena. besmisleno poginulo. Porodične veze između crnogorske i ruske dinastije. Njega je car Aleksandar prosto bojkotovao. idealan suprug i otac. hoteći da malo zastraši Rusiju. kada je. koja su tada energično gradila rusku železničku mrežu). Pošto je zbližavanje sa Engleskom zbog aziskih pitanja onda još bilo nemoguće. To objavljivanje samo je ubrzalo formalno sklapanje rusko-francuskog saveza. Izgledalo je. a delom na reorganizaciju ruske vojske. i išla je za tim da potčini svome uticaju i Bugarsku i Srbiju. dok ga Rusija kao nepouzdana nije srušila. rođak ruskih careva. otpočela je 105 . Car Nikola je mogao da bude i stvarno je bio.inženjera. godini. ostala je od velikih sila jedina Francuska. car Nikola II. a na trošak velikih ruskih železničkih društava. da Rusija tobože ide za tim. Sukob sa Austro-Ugarskom i Nemačkom nagonio je Rusiju. Doba cara Nikole II (1894-1917. Suparništvo između Rusije i Austro-Ugarske u Bugarskoj ispalo je veoma nepovoljno po Rusiju. Tu su se ruski interesi i ruska politika sve više sukobljavali sa politikom Austro-Ugarske. U Srbiji je u tome u glavnom i uspela zahvaljujući držanju kralja Milana. iza čijih se leđa osećala akcija Nemačke. Knez Aleksandar Batenberg. da između triju konzervativnih careva postoji puna saglasnost (sastanak u Skernevicama. Car Aleksandar je tada crnogorskog kneza Nikolu nazivao i javno „svojim jedinim iskrenim prijateljem“. u više mahova. postala potpuno balkanska država. U to se vreme na nemačkom prestolu nalazio mladi Viljem II. vrlo aktivna. Rusija je izgubila u Bugarskoj dosta simpatija zbog svog mešanja u bugarske unutrašnje stvari. stvarno zaključen. Poseta francuske flote u Kronštatu i ruske u Tulonu bile su psihološka priprema pravog vojničkog saveza. uveo je Bugarsku potpuno u krug austro-ugarske i nemačke politike. koje mu je privlačilo i podanike i strance. njegov naslednik. ni vojskovođe. ni sposobnostima administratora. koji su delom išli na razvijanje ruske velike industrije. bio je potisnut s vlasti. zbog administrativnog nehata. nije nikad bila popularna u Rusiji. Austro-Ugarska je međutim. izabran i doveden na presto Ujedinjene Bugarske protiv volje Rusije. Kancelar Bismark. Od sviju vladalačkih osobina on je imao samo vrlo lepo ponašanje. A i za Francusku. Austriska agitacija. da jednostavno osvoji Bugarsku i da je pretvori u nekakav „Zadunavski kraj“. iako je ona postala mistički pobožna ćerka pravoslavne crkve. — ali Ferdinand Koburški. kome je bila prišla i Rumunija. i zbog nespretnih postupanja ruskih generala Soboljeva i Kauljbarsa. Ali se tu „gvozdeni kancelar“ prevario. Kratko vreme pre svog odlaska s vlasti on je objavio formalni ugovor o Trojnom Savezu. koji je ipak imao obzira prema Rusiji.). tvrdila je. od kojih je prvi bio ministar predsednik. stariji sin Aleksandra III. Francuska je ozbiljno pomagala Rusiju obilatim zajmovima. u ruskoj Poljskoj godine 1884. a drugi vojni ministar kneza Batenberga. Povučen i skroman. veoma popularan. nije bio od prirode obdaren ni državničkim umom. prilikom krunidbenih svečanosti na hiljade nedužnih ljudi. dobra žena i majka. on je uspeo da izgubi stečenu popularnost i da sroza državni i svoj autoritet. Gotovo elementarna nesreća na Hodinskom Polju. Tu su se ocrtavale i prve konture buduće katastrofe. da traži saveznike na drugoj strani. bilo je to zbližavanje sa Rusijom preka potreba. ali. u svojim političkim postupcima i obećanjima nedosledan. sa kojom se moglo doći u veze. uvek su je smatrali kao Nemicu i tuđinku. plašljiv i neiskren. odnosno udaja crnogorskih princeza Stane i Milice za ruske velike kneževe Nikolu i Petra Nikolajeviće. koji je godine 1892.

niz daljih nedaća; zla kob kao da se oseća u strahotama prve revolucije i njenog ugušenja, i u. nesrećama Japanskog i Svetskog Rata, pa i u žalosnoj sudbini carevića Aleksija: peto dete, žudno očekivano, carević se rodio sa naslednom bolešću Hesenskog Doma — hemofilijom. Odatle proizlazi i strašni misticizam carskog para, koji je prelazio u zaslepljenost: najodvratnije varalice uspevale su da iskoriste ovu osobinu cara i carice da se uvuku u dvor, da se mešaju u visoku politiku i da, prema izreci jednog ruskog romanopisca, „šamaraju veliku Rusiju“. Dinastija i dvor, kao i visoka birokratija, vojna i civilna, nisu se pokazale na visini u teškim prilikama; oni su bili u opreci sa velikim delom prosvećenog društva i sa golemom većinom ruskog naroda. Većina plemstva podržavala je režim, ali to nije bio pouzdan oslonac prestola; politički nejako plemstvo nalazilo se u ekonomskom i moralnom opadanju. Već u drugoj polovini XIX veka industrijalizacija Rusije i razvitak i snaženje gradskog života brzo i lepo napreduju. Za ovih trideset godina pre 1897., kada je izvršen opšti popis stanovništva cele carevine, stanovništvo gradova sa manje od 1000 stanovnika (prema popisu od 1866.) popelo se na 5%, gradova sa 1000—5000 stanovnika na 16%, sa 5000 -10.000 na 45%, sa 10.000 do 20000 na 78%, sa 20.000-50.000 na 96%, sa 50 do 100.000 na 129%, i napokon u gradovima sa stanovništvom odviše nego 100.000 duša na 123%! Dakle, što je grad bio veći, u toliko se bolje razvijao. Tako je, na primer, Petrograd imao godine 1866. na 539.000 duša, a godine 1897. — 1,267.000; Moskva je sa 352.000 skočila na 1,035.000, Odesa sa 119.000 na 405.000, i t. d. Neki industriski gradovi nikli su kao iz zemlje: Vladikavkaz je sa 3.000 stanovnika skočio na 44.000; Blagovješčensk sa 2.000 na 33.000 a Ivanovo-Voznesensk čak sa 1000 na 53.000! Prosečno je gradsko stanovništvo poraslo od godine 1885. do 1897. za 33.8%, dok je u istom razdoblju seosko napredovalo samo za 12.7°/o. Godišnje povećanje industriske produkcije bilo je u %, u periodu 1878—87.: 26.1; u periodu 1888—92.: 41.6; i u periodu 1893—97.: 161.2%. Bilo je, razume se, nešto veštačkog u ovom brzom napredovanju gradova i industrije, u njemu su igrali važnu ulogu i državni protekcionizam (naročito ministra finansija Sergija Vitea), pa imigracija stranih, naročito francuskih kapitala; ali je činjenica, da su ove nagle promene socijalnih i privrednih prilika nastale i da su znatno delovale sve do Svetskoga Rata. Protekcionizam od strane države doneo je političke posledice: a) buržoazija nije postala nezavisna, odlučujuća politička snaga prema vladi, te uopšte nije imala dovoljno borbenosti i otpora u sebi, što se lepo pokazalo za vreme revolucije, i b) radništvo je ostalo pod državnim pritiskom, i bilo naročito jako gonjeno od policije, budući da je industrija postala u neku ruku grana državne uprave. Kulturne i ekonomske prilike seoskog stanovništva Rusije bile su još uvek veoma nazadne pri kraju XIX veka. Iako je narod van svake sumnje napredovao, nepismenost i opšta nerazvijenost padali su u oči na sve strane, naročito i zbog siromašnosti i oskudice škola. Pri kraju XIX stoleća računalo se da u Rusiji ima svega 48.000 osnovnih škola (dok ih je trebalo biti najmanje na 150.000); a sasvim su nedovoljna bila sredstva vanškolske prosvete, do krajnosti ograničene policajnim merama vlade. Privredno stanje seljaka bilo je isto tako loše. Zaduženost poreskim upravama, na primer, koja je godine 1880. iznosila svega 22% od celokupnog godišnjeg iznosa, godine 1900. popela se na 117%, dok se je zarada smanjila, iako cene životnih namirnica nisu pale. Seljaci su imali za hranu od prilike 15 do 23, a najviše 26 pudi (pud = 16 kg.) hleba godišnje (dok normalni minimum iznosi 28½ p.). Utvrđeno je (1903.) službeno, da seljaci dobijaju 30% manje hrane nego što treba za normalni život. Godine 1901. šećera se trošilo u Rusiji 13 funti (1 kg. = 2.44 funte) na čoveka, dok se u Francuskoj trošilo 27, u Americi 69, u Velikoj Britaniji 79 funta. Agrarno se pitanje, prema objašnjenju najboljih ruskih stručnjaka, sastojalo u glavnom u ovome: deo zemljišta koji su seljaci dobili prilikom oslobođenja bio je posve nedovoljan, i po količini i po kakvoći, jer nije obezbeđivao opstanak seljačke porodice, preko svake mere opterećene plaćanjem otkupnine i poreza; u isti mah, na njemu se nije mogla da zaposli sva radna snaga dotične porodice, te se uopšte nije mogla da vodi ekonomija bez najma tuđeg zemljišta. Usled ovakvih prilika, a živeći u tradicijama i uspomenama ranijih seljačkih pokreta, o kojima se 106

pričalo i pevalo, i u uverenju da zemlja apsolutno mora da bude seljačka i da plemstvo odnosno veleposednici uopšte nemaju šta da rade na selu, nije nimalo nerazumljivo što se u ruskom seljaštvu javljalo i sve više širilo tajno revolucionarna raspoloženje. Za karakteristiku stanja na ruskome selu, pri kraju XIX veka, treba još naročito istaći, pored niske kulture i teških privrednih prilika, i usled njih, veoma nedovoljno i nezadovoljavajuće zdravstveno stanje seoskog stanovništva. Tu se stanovništvo povećavalo veoma lagano, bez obzira na ogroman broj rođenja; postotak smrtnosti u Rusiji iznosio je u to doba 3.5, dok je u skandinavskim zemljama bio 1.7, u Velikoj Britaniji 1.9, u Francuskoj 2.2, u Nemačkoj 2.4. Smrt je naročito desetkovala decu ispod pet godina: na svaku 1000 dece ovih godina umrlo je godišnje po 450! „Bog dao, Bog uzeo“ — govorili su fatalistički ruski seljaci. Isto tako loše je bilo i ekonomsko i pravno stanje ruske radničke klase. Liberalni plemići, liberalno građanstvo, liberalni i revolucionarni intelektualci brinuli su se o poboljšanju državne organizacije, administracije, sudstva, o uređenju odnosa samouprava prema vladi, zavođenju ustava i političkih sloboda. Napredni pravoslavni ljudi tužili su se na zavisnost crkve od vlade, a pripadnici drugih vera, naročito staroverci i sektaši, imali su puno razloga da se bore za versku toleranciju. Rđavi rezultati rusifikatorske politike osećali su se naročito u Poljskoj; teški su bili i progoni ukrajinskog i beloruskog dialekta, kojim govori veliki deo samih Rusa. Jednom reči, elemenata za nezadovoljstvo bilo je na sve strane. Prvi su izašli javno liberalni zimski odbornici sa vrlo skromnim željama, ali je to car karakterisao u svom, govoru, pripremljenom od Pobjedonosceva, kao „maštarije koje nemaju smisla“, i tim oporim rečima prvi put je uzdrmao poverenje društva prema sebi. Godine 1897. izbili su ekonomski štrajkovi u Petrogradu. Iduće godine stvorena je ruska socijalno-demokratska stranka. Godine 1899. izbili su neredi na visokim školama, naročito u Kijevu, Petrogradu i Moskvi. Vlada je otpustila nekoliko profesora i hiljade studenata. Iza toga počinje teroristička akcija i propaganda revolucionarnog narodnjaštva, i razvija se „stranka socijalista revolucionara“. Ubistva ministra prosvete Bogoljepova i ministra unutrašnjih dela Sipjagina učinila su veoma mučan utisak na vladajuće krugove. U proleće 1902. javljaju se ozbiljni agrarni neredi u poltavskoj, harkovskoj i saratovskoj guberniji, koji su bili ugušeni na veoma surov način. Sve što se događalo tada u Rusiji naćićemo i u književnosti, tome ogledalu života. Od starijih pisaca ovoga doba prvo mesto pripada Lavu Tolstoju. On je delimično već bio napustio umetnost, pa je pošao putem književne verske propagande, i propovedao uzvišene nadzemaljske doktrine moralističkog i spiritualizovanog hrišćanstva. Ali, na negativnoj strani, u kritici, koju je vodio u obliku teoriskih rasprava i u obliku kraćih pričica, pa i u obliku romana {„Voskresenje“), on je strasno udario na temelje postojećeg društva: na feudalno plemstvo, na birokratiju, sudove, policiju, na političke podvige vlada, i na odnose vlasništva; sve je to postalo predmetom živahne, žučne, duhovite, ponegda i grube, kritike velikoga majstora. Mnogi njegovi radovi nisu smeli biti štampani, — oni su prepisivani u hiljadama primeraka i tako šireni po celoj zemlji; izdavana u inostranstvu, dela Tolstojeva bila su na veliko uvožena i krijumčarena u Rusiju. Njegovo isterivanje iz Crkve, koje je 1901. naredio Pobjedonoscev — postalo je senzacijom i političkim skandalom. Pored Tolstoja, koji je nagoveštavao buru, mlađa generacija pisaca pri kraju veka davala je izraza osećajima straha i odvratnosti, čamotinje i tuge, koji su svedočili o bolesti društvenog organizma, i o nastupanju krize. „Strašan je život... Da li uopšte mogu da izbegnem ludilo i užas?...“ (Verecajev „Sastanak“); „...Kako su osamljeni oni koji traže lepotu, pravdu, i više radosti za sebe i za druge u ovoj džinovskoj šumskoj zemlji... Koliko je veličanstvena, koliko je bogata ova Zemlja... ali kakva strahota u njenim daljinama...„ (Bunjin). „Strašne impresije tamne daljine“ Andrejeva, pa izazivanje bogatih i povlašćenih od strane junaka Gorkog, koji su jaki, oholi, spremni na sve, koji prete društvu da he uskoro jurnuti na nj — sve su to znaci nastupajućih potresa. „Nama treba jedan mali pobednički rat, da bismo se osigurali od revolucije“, — tako je od prilike sudio, prema iskazima grofa Vitea, mininistar unutrašnjih dela i državni sekretar Većeslav Pleve. I careva taština trebala je isto tako pobeda i slave. 107

Još osamdesetih godina počela je da se opaža izvesna aktivnost ruske vlade u pitanjima Dalekog Istoka. Kada je godine 1891. početo građenje velike sibirske železnice, ovo nije samo oživelo beskrajne sibirske prostore i, posle 1896. godine, jako povećalo broj ruskih doseljenika iz velikoruskih i ukrajinskih gubernija u Sibir, nego je otvaralo i ogromne mogućnosti za rusko širenje na Daleki Istok. „Veliki sibirski put“ pisao je u jesen 1892. tadašnji ministar saobraćaja, Vite, „otvara nove vidike i za svetsku trgovinu, i ovaj njegov značaj stavlja ga u red svetskih istoriskih događaja, od kojih počinje nova epoha u istoriji naroda i koji često izazivaju temeljne preokrete u ekonomskim odnosima između država.“ Baš za vreme te gradnje došlo je do rata između Japana i Kine. Kina je bila brzo i potpuno tučena i po Simonoseskom Ugovoru, pored ostrva Formoze, ustupila je Japanu dva poluostrva, koja zatvaraju ulaz u Žuto More. Rusija je posredovala u korist Kine, pa je Japan pristao da ova poluostrva napusti, pod uslovom da mu se plati 400 miliona franaka oštete. Pošto Kina nije raspolagala tolikom gotovinom, bila je prinuđena da zaključi zajam. Rusija je postala garant tog zajma i tim je dobila pravo da se meša u pitanja kineske politike. Odmah iza toga Rusija je dobila veoma povoljnu koncesiju za građenje velike železnice kroz Mandžuriju. Kako Vladivostok nije bio slobodan od leda kroz čitavu godinu, to su ruski državnici došli na misao da traže jedno pristanište na Tihom Okeanu, uvek slobodno od leda. Početkom 1898. ruska flota zauze pristaništa Portartur i Talijenvan. Kina ustupi to za 99 godina i odmah iza toga Rusija pristupi građenju velike tvrđave i baze za ratnu mornaricu u Portarturu, dok je u Talijenvanu, koji je dobio rusko ime „Dalnji“ udešeno slobodno pristanište. Nemačka i naročito njen car Viljem II igrali su veliku ulogu u ruskoj politici na Dalekom Istoku. Car Viljem je na svaki način ubeđivao Nikolu II, da treba svu snagu ruske politike uputiti na Daleki Istok, osgavivši Nemačkoj slobodne ruke na Bliskom i Srednjem Istoku, a priznavši uz to i naročite interese Austro-Ugarskoj na Balkanu. Beć 1897. (26. aprila) pokušala je Austrija da dobije od Rusije priznanje za aneksiju Bosne i Hercegovine i Sandžaka, ali je odbijena. Godine 1900. izbio je u Kini takozvani Bokserski ustanak, koji nije bio s početka uperen protiv Rusa, nego samo protiv ostalih stranaca. Ali u toku događaja bili su i Rusi ugroženi, a nemački je poslanik čak ubijen. Oružana intervencija velikih sila, u kojoj je i Rusija veoma aktivno sudelovala, završila se krvavim ugušenjem bune i osvetom Kinezima. Rusija je tada okupirala čitavu Mandžuriju, gde su se grozničavom brzinom privodili kraju radovi oko građenja istočne kineske železnice, koja je vezivala ne samo Vladivostok nego i Portartur sa središtem Rusije. Šta više, grupa ruskih preduzimača dosta avanturističkog tipa, uvukavši u svoj posao veoma visoke ličnosti i iskoristivši čak za obrazovanje društvenog kapitala neka lična careva srestva, otpočela je veoma intenzivnu akciju da ekonomski svoji i Koreju, u kojoj su dobili naročito bogate šumske koncesije na reci Jalu. Na Dalekom Istoku stvoreno je carsko namesništvo, koje je povereno jednom salonskom admiralu, Aleksejevu, čoveku veoma sumnjivom, koji je dobio pravo diplomatskog dopisivanja sa Japanom i koji se svesrdno trudio da zamuti rusko-japanske odnose. Utvrdivši nespremnost Rusije za rat i zaključivši savez sa Engleskom, Japan je prekinuo diplomatske odnose sa Rusijom i odmah iza toga japanska flota, bez objave rata, napade ruske lađe u Portarturu i u korejskom pristaništu Čemulpu (9. februara 1904.) Tako je otpočeo rusko-japanski rat. On se sa ruske strane vodio sa krajnjom neozbiljnošću, bio je u Rusiji apsolutno nepopularan i otkrio je, kao i Krimski Rat, sve mane ruskog državnog i društvenog uređenja i vojne organizacije. I pored junaštva vojske, koja se i opet pokazala puna izdržljivosti i hrabrosti, Rusi su pretrpeli niz teških poraza. Naročito je bila teška katastrofa kod Mugdena, februara-marta 1905. Početkom januara 1905. god. kapitulirala je i tvrđava Portartur i one ruske lađe koje su se nalazile u njegovoj luci bile su uništene od vlastite posade. Mnoge druge lađe potopljene su u bitkama, dok su neke uspele da se sklone u neutralne luke, gde su bile razoružane. Iz Rusije je sa velikom pompom upućena eskadra admirala Rožestvenskog, za kojom je pošla i eskadra admirala Njebogatova. Rožestvenski je predviđao poraz, ali se nije usudio da to javi caru. Lađe Njebogatovljeve flote bile su stare i nesposobne za ratovanje. Flota admirala Rožestvenskog, obišavši svu Evropu, Afriku i Južnu Aziju, srela se u Cušimskom Moreuzu sa nadmoćnom japanskom flotom i baš na dan carevog 108

saziv ustavotvorne skupštine i ekonomske i političke reforme. I jednoj i drugoj deputaciji car je govorio tako. 18. kombinovane sa rđavim radom drugih činilaca. Međutim je u Portsmutu. nanevši Japancima sasvim neznatnu štetu. Bože. Rusija je izgubila od svog zemljišta samo južnu polovinu ostrva Sahalina i svoja prava 109 . Ali istog dana objavljeno je i ručno pismo carevo ministru unutrašnjih dela Buliginu. Vlada je preduzimala sve mere da suzbije revoluciju: proglasila je iznimno stanje. intelektualaca. koji su za Rusiju bili prilično povoljni. i bilo je više mrtvih i ranjenih. i policija nisu uspeli da zaustave demonstrante. agrarni neredi seljaka. Reformatorska akcija vlade. kao i na druge krvave i strašne događaje. kneza Sergija Trubeckoga i drugova. da se postara oko izrade niza reforama. ikonama i carskim slikama. u pravcu Zimske Palate. Praznu palatu su branili jaki odredi vojske. Liberalne su mere careve bile ove: ukaz o širokoj verskoj toleranciji. paljenje spahiskih zgrada. na koji su ipak polagali izvesne nade. u kom mu je naloženo da spremi zakon o narodnom predstavništvu. i pozvao je sve verne Ruse da se okupe oko prestola.) bila je gotovo sva uništena ili zarobljena.. kako je to teško i mučno. od njih je napravilo najveći utisak ubistvo bombom careva strica i jednog od prvih državnika carske Rusije. sve je to išlo upored i isprepletalo se. koji su pucali u narod. Ministar unutrašnjih dela. ubijala. Žrtve su bile mnogobrojne. u kom je car naročito ukazao na ovo ubistvo. U novembru na sastanku delegata ruskih zemstava izrađen je plan liberalnih reforama.krunisanja (14. koje bi trebalo da ima samo konzultativan karakter. sastavljeno od njegovih rođaka i velikodostojnika. braniti osveštana načela.. revolucionarni pokreti radnika. da je pristao na uslove mira. gonila. Japan je bio finansiski toliko iscrpen. „Đorđe Pobednik“. Vojska je morala da puca. Beloj Rusiji i Ukrajini. kojim je stavio u dužnost komitetu ministara. koje je organizovalo naročito Društvo ruskih fabričkih radnika. Car je tom prilikom zapisao u svome dnevniku: „Težak dan! U Petrogradu je došlo do ozbiljnih nereda zbog želje radnika da dođu pred Zimsku Palatu. i naročito početkom godine 1905. njihove mržnje protiv reforama i straha pred narodom. Ovaj zakon nikad nije bio primenjen. Iniciativom Gapona petrogradsko radništvo krenulo se izjutra 9. hapsila je. Ali glavna reforma beše ustanova Državne Dume kao od naroda biranog konzultativnog tela. maja 1905. miroljubivi i liberalni knez Svetopuk-Mirski. Car je dan pre hitno napustio Petrograd. o dozvoli štampanja Svetog Pisma na ukrajinskom jeziku i o proširenju veoma skučenih prava štampe. sečenje spahiskih šuma i otimačina spahiske pokretne imovine. Goleme nesreće Japanskog Rata. Zanimljivo je. terorista. Ovo društvo.). jula 1904. decembra car objavi ukaz. poglavito do štrajkova. Krajem godine u Petrogradu je došlo do velikih nemira. u Americi. i jedne druge reakcionarne deputacije. a 12. (manifest i zakon 6. rešenja o olakšicama poljskoj manjini u Litvi. Oni su mislili da će seljaci. da traži od cara mir. Tako 15. Rat je bio očigledno izgubljen. avgusta 1905.“ Iza toga su nemiri i teroristički akti u Rusiji rasli sve više. da se u glavnom obema dopao. terorist Sazonov ubi bombom ministra Plevea. februara izašao je manifest.. korporacija. izazvaše u leto i jesen g. omladine. društveni pokreti zemstava. nego je donelo naročito Krunsko Veće. Izbori su bili zamišljeni kao kombinacija staleškog principa (seljaci su trebali da glasaju u svojim staleškim opštinama) i principa zastupanja imovnih interesa. kada se pobunila posada velike oklopnjače „Potemkič“ u Crnom Moru i kad joj se pridružila i druga oklopnjača. u carskom ukazu Senatu dozvoljeno je svima korporacijama i licima da podnose svoje predloge o boljem uređenju države. velikog kneza Sergija. Stanje je postalo naročito opasno. grofu Viteu pošlo za rukom da zaključi mir sa Japanom. u bitnosti. da car ovu reformu nije dao sprovesti kroz Državni Savet. išli Zimskoj Palati. Stenografski zapisnik sednica ovog Krunskog Beća daje poraznu sliku kukavičluka i neobaveštenosti carevih savetnika. Najzad. koje je imalo na čelu veoma častoljubivog i bezobzirnog popa Gapona. sa crkvenim zastavama. sa štrajkovima poljoprivrednih radenika. 1904. da zajedno sa carem brane istoriska načela neokrnjenog samodržavlja. bilo je pod naročitim pokroviteljstvom petrogradske policije. januara 1905. koji su. tešku revolucionarnu krizu. Kolebanje državne politike najbolje se videlo pri carevom prijemu liberalne deputacije rektora moskovskog univerziteta. koji je izašao na Uskrs godine 1905..

ali su se svi pregovori razvlačili te najzad i razbili radi Viteove želje da pošto-poto za ministra unutrašnjih dela postavi Petra Durnovo. i da izabranim od naroda predstavnicima bude obezbeđena mogućnost stvarnog učešća u nadzoru nad zakonitošću postupaka imenovanih od Nas vlasti. najviše su tom prilikom stradali Židovi. koji su se naročito bili istakli u organima lokalne samouprave. po savetu velikog kneza. novembra). ne znajući šta će i kako će. gde su spalili pozorište i u njemu nekoliko stotina intelektualaca i omladinaca. skupljanja i udruživanja. Vlasti su se držale većinom pasivno. Sinoda. Odesi. te je tako stvarno postao čovek najbliži caru. Samo je simvoličnu ličnost državnog prokuratora kod Sv. te lična neprikosnovenost. — Kako se držala vlada prema ovoj agrarnoj revoluciji? Na jednoj strani. Iako je šef policije Trepov izdao čuvenu naredbu „ne štediti fišeke“ ipak je bilo očigledno da treba popuštati. koje je stajalo u vezi sa strankom socijalista-revolucionara. Posle je Trepov imenovan komandantom Carske Palate. Ratna ošteta nije plaćana. koji je dotle bio za čvrste mere radi suzbijanja anarhije. na njoj su istaknuti zahtevi agrarne revolucije kao i na prvoj. kako izgleda. reči. Sam car je bio gotovo odsečen od ostalog sveta u svojoj vili Peterhofu blizu Petrograda. svemoćni šef policije Trepov predložio je. koji je bio poznat u svakome pogledu sa najgore strane. i svi oni državnici koji su čestitali Viteu. Da bi nekako lokalizovao nemire po velikim gradovima. tražio je tada od cara da da neku vrstu ustava. Druga skupština već je bila više nalik na kongres. pa je iza proglasa Manifesta došlo do krvavih pokolja u Kijevu. među kojima je bilo i mnogo detektiva. Vite je nastojao da popuni svoju vladu sa nekolicinom veoma umerenih političara. Veliki knez Nikola Nikolajević. da se ne bi pokazao odviše popustljiv prema javnom mnjenju. pozvao svoga bivšeg ministra finansija i proslavljenog portsmutskog mirotvorca grofa Vitea na savetovanje. a održana je uoči same Revolucije u Moskvi. nije hteo da na prečac sve menja. Njim su: 1) narodu obezbeđene slobode savesti. Ali su neki guverneri i upravnici gradova ipak ostali u dodiru sa reakcionarima i četama bandita. i po ruskim zatvorima i u sibirskoj „tajgi“ (prašumi). j. To sve ipak nije ublažilo unutrašnju krizu u Rusiji. međutim. komandant garde i petrogradske armiske oblasti i predsednik Saveta Državne Odbrane. Lozinka koja je svuda palila bila je čarobna reč „Amnestija!“ — amnestija za sve koji su patili. Obrazovani su radikalno demokratski „Savez saveza“ svih organizacija intelektualaca.dugoročne okupacije Kvantunskog Poluostrva i južnog dela mandžurske železnice.“ koji su sredinom oktobra 1905. i u tvrđavi Šlisburškoj. kako sa 110 . U isto vreme potpisao je znameniti manifest od 17. Car je potom. Zloglasnoga šefa policije Trepova. Tomsku. i to je za Rusiju bio znatan pozitivni rezultat. da nijedan zakon ne može stupiti na snagu bez odobrenja Državne Dume.“ — Jedinstveni front Revolucije bio je ovim aktom probijen. car otpustio odmah. Vite je predložio reforme i popuštanje. Tveri. pa čak i u obema prestonicama. 2) obećana je izmena izbornog reda. u štali jednoga seoceta. Tako je morao da sastavi jedan dosta šaren birokratski kabinet. avgusta kojim je univerzitetima vraćena avtonomija. a car je izdao ukaz od 27. a u isto doba su prihvatili i načelo nacionalizacije zemlje. jer je vlada bila apsolutno nemoćna da uguši štrajk. Najgope je bilo u Tomsku. Taj je štrajk obuhvatio celu Rusiju i zaustavio je sav politički i poslovni život. Pobjedonosceva. proglasili generalni štrajk. u pravcu proširenja biračkog prava i 3) naređeno je „ustanoviti kao nepokolebljivo pravilo. i spahiska i seljačka zemlja imala je da postane opštenarodnom svojinom. jedno staleško-profesionalno društvo. tek na trećem kongresu — za vreme same revolucije — oni su počeli da napuštaju monarhizam. i isto tako i za one koji su lutali po svetu kao beskućnici. što je spasao dinastiju i monarhiju. bili su sasvim u pravu. i revolucionarno-socijalistički „Sovjet radničkih deputiraca. Vite je još malo zadržao. Minsku. Car je primio sugestije i dao je Viteu mandat za obrazovanje vlade. i optimizma. t. Ali i na jednoj i na drugoj skupštini seljaci su se dobro čuvali od napadaja na cara. Odmah su se na više strana javili jaki pokreti radosti. u kome je bio i taj ozloglašeni Durnovo. po dalekim rudnicima. u kojem car kaže. oktobra 1905. počeo je da dejstvuje još pre revolucije: prvi njegov zemaljski sastanak održan je u dubina šuma. bio je objavljen carski proglas narodu (od 3. Sveruski „Seljački Savez“. Grof Vite. dok je u isti mah na drugim stranama dolazilo i do revolucionarnih istupa ekstremista.

funkcionisanje svoje vlade. pored toga. U brzini su spremani još neki zakoni. posredan i glomazan. Slobode su bile zagarantovane. 6 zastupnika veleposednika Poljske Kraljevine. vlada nije bila odgovorna. 18 zastupnika plemsgva. 12 zastupnika trgovine i industrije. u prvom redu umereni krugovi. samoupravne. 16 zastupnika veleposednika onih gubernija koje nisu imale zemstava. zakon o Državnom Savetu davao je ovoj ustanovi položaj podjednak sa Dumom. A da bi konzervatizam ovoga tela bio još pojačan. novembra 1905. koje se produžavalo bez zakonske osnove. 6 od duhovništva pravoslavne crkve. Ustav je dakle još u temelju svome bio neiskren. Inače. sudu i školama. Pored toga izabrana je masa vanstranačkih seljačkih poslanika. aprila. na drugoj strani. Postepeno vlada je savladala seljake. i najzad Ustav Ruske Carevine. na sve stanare. saobraćajne.) Taj je tražio konfiskaciju spahiskih zemalja. Izdat je nalog Državnoj Hipotekarnoj Banci za seljake.. koji su se zadovoljavali sa manifestom od 17. U izborima su učestvovali: krajnja desnica. To su bile pristalice parlamentarne demokratske monarhije. 6 zastupnika nauke. car je sebi rezervisao pravo na imenovanje istog broja zastupnika koliko je bilo biranih. 111 . ta vlast i te slobode bile su veoma skučene. veoma udaljen od načela jednakosti. mnoge grane zakonodavstva i budžeta nisu spadale u kompetenciju domova. ali su i oni otkroisani. umereno-liberalna stranka oktobrista. vladinih organa. Vite je uoči njenog sastanka uspeo da zaključi jedan veliki zajam. decembra) proširio je izborno pravo na neke kategorije posednika na selu. Pored toga kadeti su bili za avtonomiju Poljske i široke povlastice Ukrajincima i manjinama Rusije u pogledu upotrebe njihovih jezika u lokalnoj upravi i samoupravi. da su izbori obavljeni slobodno. bankarske i trgovačke službenike. činovnike. običnim ukazom. jer je zemlja sve do Druge Revolucije živela u izuzetnom stanju. Najveći uspeh (161 poslanika) dobila je stranka Narodne Slobode ili „konstituciona lista demokrata“ zvanih obično kadetima. a od 1. Predlog za promenu Ustava mogao je da potekne samo od cara. marta 1906. Tatari i neki drugi manji narodi izabrali su za Dumu poslanike avtonomiste. da je narod počeo da napada. koji su se založili za čekanje na mirno rešenje agrarnog pitanja. pa su zato neki nemački pravnici i obeležili novo stanje kao „prividnu ustavnost. Socijalističke stranke: boljševici i menjševici i narodnjačke-socijaliste-revolucionari „eseri“ i narodne socijaliste („en-esi“) bojkotovale su izbore. Ali sistem izbora ostao je kao što je bio i ranije. nemajući inače određenih pogleda na državno uređenje Rusije. da kupuje spahisku zemlju pa da je preprodaje seljacima. januara 1907. za koje se držalo da će biti izneseni kao nacrt pred Dumu. oktobra: ukidanje vanrednoga stanja. menjševici su učestvovali na izborima.) Zakon o izborima za Državnu Dumu (od 11. koja je istakla kao program čuvanje neokrnjenog starog režima. kad domovi ne rade. Poljaci. ali u celini se može smatrati. na predlog ministra unutrašnjih dela. poglavito u vezi s izborima za Državnu Dumu. i širokih socijalnih reforama.bolom u duši sluša. očekivali od vlade da izvrši obećanje Manifesta od 17. izborna kategorija radnika. učešće birača bilo je mnogo slabije nego što se moglo očekivati. nezavisno od Dume. Garantovane slobode uređene su zakonima (o štampi — 24. te na zanatlije. Oktroisani Ustav Carevine davao je caru gotovo neograničena prava. i sasvim oproštena. Vladi je samo pošlo za rukom da ukloni sa birališta nekoliko uglednih političara. car je svake godine. na predlog predsednika vlade. stvorena je naročita. poglavito u Francuskoj. o zborovima i udruženjima — 4.). baš kao i zakonodavna vlast oba doma. No kako je imenovanih članova bilo preko stotine. plaćanja kamata za otkupninu zemlje još neisplaćene od doba oslobođenja i iz g. a imala je pravo da i u međuvremenu. 1881. te izborni red za Državni Savet. Slobode nisu postojale. a Savet je bio sastavljen od 98 biranih članova (34 izaslanika okružnih skupština zemstava. o čemu je svakog 1. odlučivao ko he u toku te godine „biti prisutan“ u Savetu. donosi zakonske uredbe. penzionere. januara izlazio ukaz.“ Izborna borba za Prvu Dumu provodila se uz slabo učestvovanje i smetanje . Da bi sasvim obezbedio. koji su u Dumi obrazovali „Radni klub“ (oko 100 poslanika. To su bili ustavni zakoni za Državnu Dumu i Državni Savet (Gornji Dom). ali ne bez pomoći i posredovanja umerenijih i razboritijih elemenata među seljacima. Zbog teških saobraćajnih prilika i nedovoljno razvijene političke svesti. Međutim su svi. Tek kada se stvorila levičarska Duma. ništi i pljačka tuđu imovinu. i privremeno je ugušila agrarne nerede. ali stvarno. oktobra i državnim ustavom od 23. seljacima su smanjena.

na primer. U adresnoj debati postignuta je potpuna sloga. adresa je usvojena jednoglasno. obavestiti narod o rešenju agrarnog pitanja. jer će učiniti kraj svim oblicima eksploatacije jednog dela društva od strane drugog. Ali se Duma nije mirno razišla: velik broj levičara otišao je u Finsku. pa će time osuditi samo zemljoradničko seljaštvo za večito na prosjački štap i šta više na glad.“ Duma je odgovorila na to. bio zatvorio i nije nikoga puštao sebi. a za njim. Idućeg dana bio je smenjen Goremikin. Predsednik vlace Petar Stolipin je gvozdenom rukom suzbijao pobune i anarhiju u zemlji. oduzevši im na taj način izborno pravo. Nisu ga zaustavile u tom ni teroriste sa njihovim strašnim atentatom u njegovoj vili. pod predsedništvom Muromceva. i tako će osloboditi sve potlačeno čovečanstvo. regulisan položaj verskih opština staroveraca i sektaša. „ovoj staroj bundi. eksproprijacija „neće povećati seljačke prihode. i tu su u Viborgu. Vlada je povela parnicu protiv potpisnika proglasa. odmah iza oktroisanja ustava. Glavna načela socijalne demokratije bila su izražena u ovom stavu njihovog programa: „Zamenivši privatnu svojinu sredstava proizvodnje i obrta. i tako su i ukaz i proglas oštampani. socijalna revolucija proletarijata ukinuće podelu društva na staleže.. Neophodnim uvetom ovake socijalne revolucije biće diktatura proletarijata. Po savetu komandanta svoje palate — Trepova — car je prvo mislio da poveri sastav vlade kadetima. Car je potpisao proglas kojim optužuje Dumu. Duma je većala o osnovnim socijalaim i političkim reformama. maja car je svečano otvorio Dumu prestonom besedom u Zimskoj Palati... bivšeg profesora moskovskog univerziteta i jednoga od najsjajnijih ljudi liberalne Rusije. koji su zamenili „blage“ i redovne vojne sudove. Pored policajnih mera i zavođenja prekih sudova.koji su se kasnije obavili u nekim azijatskim okruzima. jula Duma je primila proglas na narod. da nije „sa čistim srcem“ radila na dobru naroda. u kome su ga pozivali da ne plaća poreze niti da daje regruta. i stavila ih pred petrogradski sud. te da prema tome treba oduzeti sve privatne zemaljske posede“. Car nije primio predsedništvo Dume koje je htelo da mu lično preda adresu. Odmah iza toga vlada se javila sa reakcionarnom izjavom. Predsednik se. u kom je bilo jasno i oštro podvučeno načelo o eksproprijaciji privatnog zemljišta. 7. Vlada izdade protiv Dume jedno polemičko saopštenje. u kom se kaže: „. nego je naredio da se adresa preda pismenim putem. stoji tu dalje. pri kom je ranjena ćerka Stolipinova i još oko 40 osoba. sadržavala čitav program kadetske stranke i odlučno tražila potpunu političku amnestiju. Duma osudi vladu i prihvati kadetsku osnovu agrarne reforme. i pošlje ađutanta predsedniku vlade s pozivom da da obustaviti štampanje ovih državnih akata. a osiromašiće državu. vojnim sudovima i smrtnim kaznama. iako sa čistijim namerama. i u kojem obliku.“ Uoči saziva Dume. Ali pošto je Trepov uzalud pregovarao sa vođama stranke. S najvećim uzbuđenjem i za vreme pobuna u celoj zemlji. međutim. koje je vlada bezobzirno ugušivala iznimnim merama. Tako je. stavivši na dnevni red pitanje: da li treba. februara sledeće godine. koja se vadi iz naftalina. isto tako bezuspešno. a nova se sazivala za 20. pa je rešeno da se takav proglas uputi. i umereno-liberalni ministar spoljnjih poslova Izvoljski. 169 poslanika izdali proglas na narod. pomoćnik ministra unutrašnjih dela Gurko. i ustanovivši sistematsku organizaciju društvenog produktivnog procesa za obezbeđenje blagostanja i svestranog razvitka sviju članova društva. bi primljeno rešenje da se Duma raspusti. kao da zemlja ne sme da ostane privatnom svojinom već mora da bude na raspoloženju sviju koji je obrađuju. dogod se sprečava većanje Dume. kada duva hladan vetar“. uz uobičajene izraze odanosti monarhu. advokata Sergija Muromceva. a zamenio ga je Stolipin. Ali se preko noći car predomisli. Duma je imala biti raspuštena. Ona je. koji je vrlo vatreno i oštro polemisao sa kadetskim predlagačima. a odmah iza toga Duma je aklamacijom jednoglasno izabrala za predsednika moskovskog kadetskog poslanika. ukinuta su poslednja ograničenja građanskih 112 . Sa vladom se vodila neprestana borba.Vlada smatra potpuno pogrešnim uverenje koje se širi među seoskim stanovništvom. Stolipin je spovodio i neke reforme. Proglas je ostao u narodu gotovo bez posledica. car je otpustio grofa Vitea i jedan deo njegovih ministara i poverio je „obrazovanje nove vlade državnom sekretaru Goremikinu. 10.. U debati o agrarnoj reformi govorio je u ime vlade ideolog reakcionarnog plemstva. jer.

zbog umorenosti od atentata. ali su socijal-demokrate dobili višak od 48 mandata.prava seljačkog staleža. U njoj je opozicija bila predstavljena sa nekih 50 kadeta. Rusija je već godine 1907. koji je u isto vreme bio i agent tajne policije. Za Drugu Dumu vlada se ozbiljno spremala: s jedne strane radilo se na zakonskim osnovama. Državna Duma. kadet Golovin. Ali uz to je došla i jača i ekstremnija levica. j. Stolipin je sa pretnjom ostavke prinudio cara da odgodi na tri dana oba Doma i da potpiše tu protivustavnu uredbu. tvrdeći da oni imaju sa Rusijom samo zajedničkog vladara). Ovaj je zakon bio nepravedan prema Poljacima. kojom su seljaci dobili pravo da napuštaju „mir“ t. naročito prema Finskoj (sprovedene su mere koje su išle zatim da u izvesnom pogledu potčine Finsku zajedničkoj vladi i zakonodavnim organima. Vlada je ugušila pokret. dok ga nije ubio jedan terorista. i drugi kadeti. koju su teško osetili i vlada i nacionalistički i liberalni društveni krugovi. Čak je i Treća Duma s velikom većinom osudila vladu. Kadeti su izgubili 60 mandata. Rusija je tada bila primorana da kapitulira pred Nemačkom i da zatraži od Srbije kapitulaciju pred Austro-Ugarskom. Predsednik Dume. a takođe i protiv ukrajinskog pokreta. a i eseri su se pojavili sa 35 predstavnika. Po-što je u mnogim društvenim slojevima otpočela reakcija. da reorganizuje vojsku i mornaricu. koje bi vlada predložila Dumi. ministar spoljnjih poslova Izvoljski otišao je za poslanika u Pariz. sa boljševicima. Oba doma osudiše Stolipina. 1911. februara 1907. Razume se. Doživevši težak diplomatski neuspeh u aneksionoj krizi. U poslednjem svojstvu. optužene zbog spremanja bune. izdata je uredba od 9. buna i prevratničke akcije ekstremista. U zimu 1910—1911. a ono neograničeno političko poverenje carevo. kadete i socijaliste. odbio da potvrdi Stolipinov zakonski nacrt o zavođenju biranih zemstava u beloruskim i ukrajinskim gubernijama na desnoj obali Dnjepra. da poboljša administraciju. Sve su socijaliste. na koje su „eseri“ polagali nade. To je bila veoma ozbiljna opomena. juna izašao carski ukaz o raspuštanju i ove Dume i uredba o novom izbornom redu za Državnu Dumu koji je obezbedio prevlast veleposednika i bogatog građanstva nad ostalim staležima i grupama. i da slomi neku vrstu kolektivisgičkih agrarnih navika kod seljaka. da bi mogla uzeti odlučan stav prilikom aneksione krize godine 1908-9. kao što se nije obazirao ni na istupanje protiv njega većine Državnog Saveta. Onda je 3. u krizu zbog Maroka. a na njegovo je mesto Stolipin doveo vrlo sposobnog i spremnog diplomatu Sergija Sazonova.. koji je dotle bio ruski ministar kod Vatikana. učestvovale u izborima. Poljacima i drugim narodnostima. novembra 1906. Rad na reorganizaciji vojske bio je posle toga pojačan. Ali ipak Rusija se nije bila toliko oporavila. kao i popravljanje ekonomskog stanja zemlje. Opadanje revolucionarnog pokreta bilo je očigledno. bio je 113 .. ali je on i dalje vladao neograničeno. a s druge strane vlada je energično posredovala u toku izborne borbe pomažući desničare i goneći. ali Stolipin se nije na to obazirao. imala je mnogo jaču desnicu nego prva. Antantina se sloga manifestovala god. da je između vlade i Dume otpočela žučna borba. sklopila s njima preko Francuske „srdačan sporazum“ („Entente“). koji je počeo jako da se razvija. naime. uživajući ako ne simpatije. Pored toga Stolipin se starao da popravi ekonomsko stanje zemlje. utvrđeno je radno vreme u radnjama. na koji su oni imali pravo prema brojnom sastavu porodice. dok nije Stolipin ultimativno zatražio od Dume da mu izruči gotovo sve socijal-demokratske poslanike. Tako se stvorila Trojna Antanta protiv Trojnog Saveza. Imajući poslušnu Dumu i u glavnom poslušan Državni Savet. koje Finci nisu priznavali. štrajkovi i demonstracije. Treća Državna Duma bila je potpuno poslušna i sa jakim reakcionarnim obeležjem. koja je trajala sve dotle. izbiše veliki neredi na visokim školama. otvorena bez ikakvih ceremonija čitanjem carevog ukaza 20. kolektivističke seoske opštine i da traže od „mira“ da im izdvoji u njihovo privatno vlasništvo onaj deo zemlje. dotle su vešto manevrisali između vlade i levice. ali ovaj vladin ultimatum nisu mogli prihvatiti. Ovom uredbom Stolipin je išao za tim da stvori u Rusiji stalež bogatih seljaka-vlasnika. posle ugovora sa Englezima o podeli interesnih sfera u Persiji. Savet je. U isto je vreme energično rađeno i na poboljšanju spoljašnje situacije. gdegod je mogla. Stolipin je mogao da čvrstom rukom sprovodi svoj program.. gde je Francuska odnela diplomatski pobedu nad Nemačkom. oko 20 članova radno-seljačke grupe i socijal-demokrata i nešto Poljaka avtonomista. koji se u glavnom sastojao u stišavanju zemlje i u odlučnom nacionalističkom kursu. potporu vladi.

pošlo je za rukom da opkoli veliki deo ruske vojske generala Samsonova. jer su verovali da će ruski narod dići bunu. i u tome smislu obavestio je cara Viljema II njegov ambasador u Petrogradu grof Purtales. čim ga car pozove pod zastave. spremna za rat. Duma je izdala vatren proglas u patriotskom duhu. nastavio je njegov kurs. obavljeni su izbori za Dumu. Na krajnjoj levici pojavio se veoma jak govornik. a s druge strane nužno je bilo preteći Rusiju. koja je. da prvo dobije mogućnosti za različne privatne intervencije na dvoru. osuđivanog za krađu konja. u koju je ruska komanda ušla dosta neoprezno. Iz njih je opozicija izašla pojačana. u Kijevu. u istočnoj Pruskoj i istočnoj Galiciji. primljen jednoglasno. zbog ruskog napredovanja nastala opasnost za mnoga važna mesta u Nemačkoj. U tom ratu su simpatije Rusije bile potpuno određene i energično yz balkanske hrišćane. morala je da se brzo povlači. a onda i za upliv na političke poslove. Oktobristi nisu bili u svojoj većini suviše naklonjeni vladi. Mobilizacija ruske vojske bila je izvršena brzo i tačno. kako se tada očekivalo. sibirskog mužika i sektaša. Taj policiski agent i terorista ušao je u pozorište za vreme svečane predstave. jugozapadne armije generala Ivanova. i vladu. veći deo javnog mnenja nalazio se na srpskoj strani.ubica određen u tajnu stražu koja je čuvala cara i njegovu porodicu. koji se vratio u aktivu. Ruske su trupe nastupale u pravcu Galiča i Lavova. Pošto je najispupčenije delove Poljske Rusije napustila. imajući veliku nadmoćnost nad garnizonima Nemaca sastavljenim od drugo. Ovo je davalo pruskim militaristima potrebno samoupozdanje i drskost. avgusta kod Soljdau-Tanenberga ta ruska armija gotovo sva uništena. Generalu Hindenburgu. pretrpevši teške gubitke. U istočnoj Pruskoj ruske trupe brzo su napredovale. koja je omela program svečanosti. imađahu velike bojeve sa austro-ugarskom vojskom... Dok se tako. potpuno je sebi potčinio volju carice. maja 1914. U Rusiji je nastao unutrašnji mir. samo bez one oštrine. Rodzjanko je bio za liberalni kurs. Predsednik Francuske Republike Poenkare. Naslednik Stolipinov. verovatno hipnozom. Ali. koji se više proslavio pljačkom nego vojnim sposobnostima. „čuvajući“ visoke goste. a u Srpsko-Bugarskom Ratu. Odmah iza toga druga ruska armija generala Renenkamfa. bio je svedok prave pobune u Petrogradu. iz njihove je sredine izašao predsednik Dume Mihajlo Rodzjanko. pri velikim svečanostima septembra 1911. otpočela je ruska vojska jednu veću ofanzivu u nekoliko pravaca. i za sam Berlin. Njegov uticaj postao je naročito velik i koban za vreme Svetskog Rata.000 Rusa zarobljeno. težeći da razdvoje ruski zapadni i jugozapadni 114 . na stanje zdravlja bolešljivog carevića i. ali se naročito brinuo o moralnoj sanaciji društva. Izgledalo je da počinje druga velika revolucija. Tim je uspeo. budući diktator. čim je buknuo Svetski Rat. korisna po opštu stvar ali veoma teška za Ruse. naročito pod uticajem Balkanskog Rata.i trećepozivaca. istočnopruska operacija završila neuspehom. kao jedan čovek. pa je u bojevima 30. koji je bio očigledno predznak mnogo većih događaja. bio je u tom. Demonstracije u Petrogradu prilikom proleterske svečanosti 1. a revolucionarni radnici i omladinci sa oduševljenjem su demonstrirali pod nacionalnim trobojkama i sa carevim slikama. mladi advokat Kerjenski. i 31. a austro-ugarske u pravcu Ljubljina. pred očima cara i sjajnoga skupa. Značaj ove operacije. To je bio psihološki momenat ogromne svetsko-istoriske važnosti. U jesen godine 1912. Samsonov ubijen i preko 80. pucao i na smrt ranio ministra-predsednika. blagodareći tome. da otpočnu ofanzivni rat prvom zgodnom prilikom. u leto 1913. kojom se odlikovao njegov prethodnik. Time je Francuska bila u taj mah spašena. ministar finansija grof Vladimir Kokovcov. pa je između činova. Junačka odbrana male ruske tvrđave Osoveca zadržala je brzo napredovanje Nemaca. koji je stekao žalosnu svetsko-istorisku slavu pod imenom Raspućina. sva se Rusija. što je. naročito armija generala Brusilova. Društvena uzrujanost sve je više rasla. koji je sa svojim predsednikom vlade Vivijanijem posetio zvanično Cara u julu 1914. Ovaj je čovek uticao povoljno. te je Nemačka morala da povlači trupe sa Zapada i smanjuje energiju ofanzive u pravcu Pariza. godine bile su početak veoma ozbiljnih nemira. digla da zaštiti Srbiju. a nije u nevolji pomogao generala Samsonova. imala da bude godine 1917. Za njegovo se vreme pominjao moćan uticaj na dvoru jednog mračnog tipa.

front. Ove teške borbe završile su sa sjajnim uspehom ruskog oružja.. Austro-ugarska ofanziva bila je zaustavljena, a ruske trupe posele su Lavov i zauzele na juriš Galič. Nastavljajući ofanzivu u zapadnom pravcu, Rusi su opkolili prvoklasnu tvrđavu Pšemisl. U ovim bitkama naročito su se odlikovali generali Kaledin, budući za vreme revolucije ataman donske kozačke vojske, Kornjilov, budući vođa protivboljševičkog pokreta, i Bugarin Ratko Dimitrijev, koji je hteo da svojim učešćem u ratu na strani Rusije popravi veliki zločin Bugarske, koja se držala tobož neutralno, spremajući se da zada u zgodan čas težak udarac Srbiji, a preko nje svojoj osloboditeljki Rusiji. Jeseni 1914. godine bile su velike borbe u Poljskoj, Zapadnoj i Istočnoj Galiciji i na Karpatima. Borbe su vođene sapromenljivom srećom. Beć je tada ruska vojska počela da strada od nedostatka oružja, a naročito od nedostatka municije. Isto tako ni intendantura ni sanitet nisu bili kao što treba. Naročito su teški bili bojevi u Karpatima i u okolini Lođa; za vreme operacija oko Lođa sam vrhovni zapovednik ruskih trupa, veliki knez Nikola Nikolajević, umalo što nije bio zarobljen. Prilikom ofanzive u pravcu Varšave Nemci su bili toliko sigurni, da će ući u poljsku prestonicu, da su spremali jednu vrstu povratka saskog kralja na poljski presto. Dolazak ruskih sibirskih pukova, pravo iz vagona u boj, zaustavio je Nemce pred samom Varšavom. Na austro-ugarskom frontu bilo je čestog predavanja, i to ne samo mnogobrojnih pojedinaca, nego i čitavih četa i pukova Slovena. Srbi, Hrvati, Slovenci, Česi, Slovaci, Ukrajinci, Karpatski Rusi i galički Rusini prelazili su na rusku stranu. Treba spomenuti, da se među Poljacima, a i među Ukrajincima, vodila jaka agitacija protiv Rusije. Pruski Poljaci držali su se veoma rezervisano, dok su među austriskim Poljacima, koji su od sviju Slovena imali najpovoljniji položaj u dunavskoj Monarhiji, bile stvorene specijalne legije, koje su trebale da budu jezgro poljske vojske u službi centralnih sila. Međutim su ukrajinski odredi, odani Hapsburzima, bili veoma malobrojni. Zima 1914 — 15. g. prošla je u izvanredno teškim borbama, koje su vođene u Poljskoj, Galiciji i naročito na Karpatima, i u istočnoj Pruskoj, gde je učinjen ponovan pokušaj jedne ofanzive većeg stila. I ova ofanziva završila se novim, i opet veoma teškim porazom ruskih trupa, naročito u velikim šumama kraj Avgustova u Poljskoj, nakon niza neuspeha među mnogobrojnim mazurskim jezerima u istočnoj Pruskoj. Deseta ruska armija bila je velikim delom uništena i čitav jedan armiski kor zarobljen. Vrhovna Komanda optužila je posle toga zbog špijunaže ruskog žandarmeriskog potpukovnika Mjasojedova, koji je bio osuđen i obešen. Ova ličnost svakako je prljava i sumnjiva, ali izgleda da je Vrhovna Komanda jako preterala ceneći njegovu ulogu. Taj udar ublažila je donekle kapitulacija moćnog Pšemisla, u kom je zarobljeno više od 100.000 austro-ugarskih časnika i vojnika. Ovaj sjajni uspeh prinudio je nemačku Vrhovnu Komandu da učini veliki napor i da udari s velikom snagom protiv Rusa. Celu operaciju vodio je general Makenzen, koji je bacio ogromne mase, poglavito nemačkih trupa, na ruske položaje na reci Dunajcu i kraj Gorlickog Prelaza kroz Karpate. Ofanziva je počela jednom dotle neviđenom i neverovatno snažnom topovskom „bubnjarskom“ vatrom. Težak poraz ruskih trupa na Dunajcu bio je početak strašnog povlačenja ruske vojske, koje je trajalo od aprila do septembra 1915. Bez oružja i municije ruske trupe su više puta prelazile u očajne kontra-napade i ponekad su više dana zadržavale nadmoćnog protivnika, umirući onako, kako, izgleda, može umirati samo ruski vojnik; ali su stalno sve više i više gubile i zemljište, i samopouzdanje, i topove, i komoru. Usled toga nastaje demoralizacija i rasulo. Krajem avgusta ruske su trupe napustile gotovo svu Galiciju i Bukovinu, pa posle i svu Poljsku sa Varšavom i tvrđavama Ivangorodom i Modlinom, veliki deo Litvanije sa bivšom prestonicom Vilnom i tvrđavom Kovnom, gotovo svu Kurlandiju sa pristaništem Libavom i prestonicom bivše kurlanske vojvodine Mitavom, velike delove Belorusije sa tvrđavama Grodnom i Brest-Litovskom, koje se gotovo nisu ni branile, i najzad delove Volinije sa gradovima Koveljem i Luckom. Počela je evakuacija ne samo Minska, nego i Kijeva. U celoj zemlji zavladala je panika, ali se u isto vreme javila i nekakva nova otporna snaga. Protiv mišljenja svoje vlade, car je smenio vrhovnog zapovednika, velikog kneza Nikolu Nikolajevića, postavivši ga za namesnika i komandanta na Kavkazu, gde se vodio rat protiv Turske, a sam je primio na se vrhovno zapovedništvo. U tom tragičnom trenutku vojna sreća se nekako opet okrenula Rusima. U bitci u 115

pravcu Lucka glavnokomandujući na jugozapadnom frontu, general Brusilov, naneo je znatan poraz austro-ugarskoj vojsci, a na drugim mestima ofanziva centralnih sila beše zaustavljena. Posle ruskog poraza stupila je u rat Bugarska na strani Nemačke i Austrije. Aktivnost ruske flote, koja se pod admiralom Kolčakom odlično držala na Crnome Moru, nije mogla da ozbiljno deluje na Bugarsku. Zbog neutralnosti Rumunije jedini pravac koji je stajao Rusima na raspoloženju za pomoć Srbiji bio je bukovinski, i tako je došlo u novembru i decembru 1915. do neverovatno teških borbi ruskih trupa u Besarabiji i Bukovini, gde su one često gotovo goloruke jurišale na odlično utvrđene neprijateljske položaje. U isto vreme car Nikola se svom snagom zalagao za to, da se Srbiji ukaže pomoć sa zapada i da se bar spase ono što je od aktivne Srbije ostalo posle albanske Golgote. U teškom položaju, u zimu 1916., moral Rusa je jako podiglo zauzeće Erzeruma, u Jermenskoj, koje je junački izveo komandant armije Judenić. Na proleće godine 1916. osetilo se znatno poboljšanje na celom ruskom frontu. Rusija je ne samo mobilisala ogromne snage vojske, nego ih je i dobro naoružala. Snabdevanje vojske municijom, hranom i ostalim potrebama, kao i organizapija saniteta i uređenje saobraćajnih prilika, behu znatno popravljeni, uz aktivno učešće širokih krugova ruskog društva. Uz više demonstrativnu ofanzivu na severozapadnom i zapadnom frontu, otpočela je juna 1916. vrlo ozbiljna i opsežna ofanziva na frontu generala Brusilova. Kao što je nesrećna ruska ofanziva avgusta 1914. u istočnoj Pruskoj spasla Pariz, tako je u još mnogo većoj meri ofanziva Brusilova spasla Italiju, koja se tada nalazila u očajnom položaju. Posle moćne topovske pripreme ruske trupe na širokom frontu jurišale su na austro-ugarske položaje i nanele su protivniku niz teških poraza, zarobivši stotine hiljada neprijatelja, „dobivši ogroman ratni plen, sa mnoštvom teških i lakih topova; zauzevši stotine kilometara neprijateljskih rovova. Septembra meseca ova je ofanziva obustavljena, ne samo zbog upornog odupiranja Nemaca i nadmoćnosti njihove artiljerije, nego i zbog unutrašnjih političkih prilika, koje su u Rusiji postajale sve gore. Cela ofanziva, iako nije dala sve plodove, ipak je bila veliki, ali na žalost i poslednji uspeh Rusije u Svetskom Ratu. Ulazak Rumunije u savez Antante nije doneo očekivanih koristi. U Vlaškoj, Moldaviji i Dobrudži ruske trupe su jako nastradale. U Dobrudži one su se borile rame uz rame sa jugoslovenskim dobrovoljcima, a imale su protiv sebe Nemce i Bugare. Katastrofalni tok ratnih događaja na rumunskom frontu bio je takođe jednim delom rezultat potpunog političkog rasula, koje je nastalo u Rusiji. Opšte oduševljenje i sloga kojim je Rusija počela Svetski Rat već odavno behu zaboravljeni. Car i njegove vlade, u koje su često ulazile ličnosti posve negativnih umnih i moralnih kvalifikacija, nisu se pokazale na visini neverovatno teške situacije. Car je verovao najviše carici zaslepljenoj u ludom misticizmu i pokvarenoj i nesposobnoj kamarili. Caricu bez dovoljno razloga, a kamarilu izgleda sa veoma jakim razlozima, optuživaše narod i zbog veleizdaje. Reč „izdaja“ bila je na svima ustima, na frontu i u pozadini. Finansisko i administrativno rasulo pripisivani su najviše izdaji. Vlada je sasvim izgubila poverenje naroda, sposobnost orijentisanja i stvarno čak samu upravu nad zemljom. Ekonomske neprilike postajahu sve jače, iako je iz početka narod mnogo štedeo, blagodareći zabrani prodaje alkoholnih pića. Ministar-predsednik Štirmer, pod opštom sumnjom zbog veleizdaje, bio je možda najkarakterističnija ličnost ovog sutona Rusije. Ali glavni krivac za slom postao je ministar unutrašnjih dela Protopopov, nekad umereno-liberalni političar, koji je onda formalno poludeo, spremajući revolucionarne istupe, koji bi mu dali mogućnost da fizički uništi vođe opozicije. Ne samo Duma, u svojoj većini ujedinjena pod imenom Naprednog Bloka, ne samo razne društvene organizacije, nego i strani ambasadori, plemićske korporacije, konzervativni članovi Državnog Saveta, pa i većina članova dinastije sa caricom-majkom upozoravahu cara na sve veće rasulo i očevidnu katastrofu, koja je pretila i monarhiji i zemlji. U noći 29/30. decembra, u palati carskog rođaka kneza Feliksa Jusupova i uz njegovo učešće, a u prisustvu carevog brata od strica, velikog kneza Dimitrija, ugledni narodni poslanik i vođa krajnje desnice Vladimir Puriškević ubio je Raspućina. „Monarhiju to nije moglo spasti, jer je raspućinski otrov počeo već da deluje... Da li ima smisla ubijati zmiju kada je već ujela?“ Tako rezimira događaj u svojim Uspomenama ugledni desničarski poslanik Vasilije Šuljgin. Pa nastavlja:.. „Mi 116

idemo ka ponoru... Revolucija je propast; a mi idemo pravo u revoluciju... a i bez revolucije sve se već brzo raspada... — Ali taki smo mi ruski političari. Svrgavajući vlast, mi nismo imali smelosti ili bolje reći spasonosne . plašljivosti da pomislimo na praznine, koje oko nas zjape. Politička nemoć, i vlastita i tuđa, ponovo mi je pogledala u oči, podrugljivo i strašno“.. Ovim rečima lepo je prikazana sva težina i tragedija situacije. Carski par je bio potpuno usamljen. Vlada je izgubila ugled i moć, pozadina se nalazila u rasulu. Front se još držao, ali goleme mase dezertera i oko dva miliona zarobljenika — to su bili znaci vrlo ozbiljne bolesti aktivne vojske. GLAVA XXIV. Druga ruska revolucija Svi su očekivali revoluciju, ali je ona ipak došla nekako iznenada. Prema pričanju Rodzjankovom car se već spremao da imenuje novu vladu, koja bi uživala poverenje naroda, ali se u poslednji čas predomisli i napusti svoju rezidenciju. Odlazeći u Mogiljev, u sedište Vrhovne Komande, car je ostavio ministru predsedniku ukaz o odgađanju Dume. 25. februara knez Goljicin iznenada popuni ukaz, usred većanja Dume o aprovizaciji prestonice, u kojoj su počeli štrajkovi i neredi po ulicama. U noći 26/27. predsednik Dume dobio je taj ukaz. Duma mu se nije zvanično oduprla, ali, pošto je u gradu otpočela anarhija i pravi građanski rat, a vlada se nalazila u očiglednoj paralizi, Duma na privatnoj sednici od 27. februara izabere „Privremeni Odbor“ s ciljem, da suzbije anarhiju i da se pobrine o ličnoj i imovnoj sigurnosti. Sledećeg dana, pošto su se i trupe pobunile, obrazovan je Savet radničkih i vojničkih deputacija. Savet je bio očigledno revolucionaran. Car je iz Mogiljeva uputio protiv pobunjenika specijalni odred starog generala Ivanova, ali mu železničari nisu dali da se približi Petrogradu. Posle toga car je pokušao da poveri obrazovanje vlade Rodzjanku, ali je to već zakasnilo. Petrograd je bio u revoluciji. Car, koji je pokušao da prodre u Carsko Selo, našao se, i protiv svoje volje, u glavnom stanu komandanta severnog fronta, generala Ruskog. Tu, u Pskovu, pošto je prikupio mišljenja svoga načelnika štaba i sviju zapovednika frontova, koji su, izuzimajući jednog, tražili njegovu abdikaciju, car je dao spremiti tekst ove abdikacije, koju je i predao članu Državnog Saveta Gučkovu i članu Državne Dume Šuljginu, koji su mu došli. O ovim odsudnim časovima piše car u svom dnevniku ovo: „2. marta, četvrtak. Izjutra me je posetio Ruski i pročitao vrlo dugačak razgovor koji je vodio na aparatu s Rodzjankom. Po njegovim rečima, stanje je u Petrogradu takvo da ministarstvo sastavljeno od članova Dume nije u stanju ništa da učini, jer se protiv njih bori esdekovska partija u licu radničkog komiteta. Potrebna je moja abdikacija. Ruski je poslao ovaj razgovor u Glavni Štab Aleksejevu, i svima glavnim komandantima na frontu. U 12 časova noću stigli su odgovori. Radi spasenja Rusije, i da bi vojska ostala na frontu, ja sam se rešio na ovaj korak. Ja sam pristao, i iz Glavnog Štaba su mi poslali projekt manifesta. U veče su iz Petrograda stigli Gučkov i Šuljgin, sa kojima sam razgovarao, i predao im potpisan i popravljen manifest. U jedan sat po ponoći otputovao sam iz Pskova, sa teškim osećanjima; oko mene izdajstvo, kukavičluk, obmana.“ Dok su se u Pskovu vodili pregovori, bila je već imenovana u Petrogradu Provizorna Vlada, koja je, primivši carsku abdikaciju, odmah stupila u dodir sa novim carem Mihajlom Aleksandrovićem, bratom cara Nikole II. Posle dugog razmišljanja i diskusije, veliki knez Mihajlo potpisao je sledeći proglas: „Teško breme povereno mi je voljom moga brata koji mi je-predao Imperatorski Sveruski Presto, u vreme besprimernog rata i narodnog vrenja. Oduševljen, sa celim narodom, mišlju, da iznad svega stoji dobro naše Domovina, primio sam se ovoga, čvrsto rešen da samo u tom slučaju ostanem na vrhovnoj vlasti ako tako bude volja našeg naroda, koji je nadležan svenarodnim glasanjem, preko svojih predetavnika u Ustavotvornoj Skupštini, da odredi formu vladavine, i nove osnovne zakone Ruske Države.“ Velikom knezu Mihajlu nije bilo suđeno da u Rusiji “vlada; naklonjen više tihom porodičnom 117

ili su se držale pasivno. i njihova je ofanziva bila zaustavljena. t. od 2. skroman. Glavna karakteristika ovih vlada bile su slabost. koje su. Zamenivši na više mesta nepouzdane austro-ugarske jedinice odličnim nemačkim 118 . koja je trajala do 25. poglavito na jugozapadnom frontu generala Gutora. on je povučeno živeo i za vreme Revolucije. ili produženje Prve Vlade. te kabinet Ljvova odstupa. Centralne sile opet su morale da prebace mase svojih trupa na ruski front i time je položaj zapadnih saveznika bio znatno olakšan. „seljački ministar“. vođenje ratnih operacija nije davalo nikakve nade na uspeh i skori završetak rata. Posle ugušenja boljševičke bune u Petrogradu i dugih i mučnih pregovora obrazuje se: III. jedan narodni socijalist i socijalni revolucionar Černov (vođ stranke i njen glavni ideolog). Njega je zamenio glavnokomandujući na jugozapadnom frontu. prešle u odlučnu ofanzivu. u prilog ofanzive. da čitavi pukovi neće da se bore. Kerenski. Druga koaliciona vlada ili prva vlada Kerenskog. u nju ulaze dva socijaldemokrata. ubrzo je došlo do promene raspoloženja kod Rusa. nego i buntovnom raspoloženju svojih vojnika. koje su se pretvarale u anarhiju. kada izbija prva akutna kriza. Saveznici su tražili od Rusije više aktivnosti. koji preuzima ministarstvo poljoprivrede. 18. ruske su trupe. i 21. Ali. dok ga nisu boljševici uhapsili. Ipak. Svaka od ovih vlada bila je slabija od svoje prethodnice. ako se ne može zaključiti mir. Ruske trupe su bile demoralisane. a Nemci su uspevali da mnogo štošta saznadu o stanju ruskih položaja i njihovih trupa. da straže nisu budne. general Aleksjejev došao je u sukob sa Privremenom Vladom i bio je stavljen na raspoloženje. Druga vlada kneza Ljvova. došlo je na mnogim delovima fronta do ludoga „bratimljenja“ Rusa sa Nemcima i drugim protivnicima. Međutim. Brusilov je spadao u red dvorskih generala i miljenika. bio je odmah od Privremene Vlade razrešen dužnosti. maja. zadobivši veliki ratni plen i zarobivši masu neprijatelja. čisto pasivno. Vrhovni komandant. Njegov naslednik. marta Nemci su izveli jedan jak napad na položaje ruskih trupa. koje su čuvale liniju reke Stohoda. ipak Rusija samim faktom svog učešća u ratu zadržavala je na svojim frontovima goleme mase protivnika. većinom austro-ugarskih časnika i vojnika. čisto građanska sa jednim socijalistom (Kerjenskim). naročito je mnogo Rusa tom prilikom zarobljeno. i svaka je imala da preživi čitav niz manjih ali teških unutarnjih kriza. Dok su se neke jedinice još dobro držale. internirali na istoku Rusije i jednom prilikom ubili. jedan od najpopularnijih ruskih vojskovođa Svetskoga Rata. ali bez Gučkova (ministar vojni) i Miljukova (ministar spoljnjih poslova). uz veoma tešku i nepovoljnu spoljnju situaciju. II. bez ikakvih političkih ambicija. 20. ili druge vlade Kerjenskoga. Pokazalo se da je ruska vojska jako oslabljena. avgusta. marta do 2. Prva vlada kneza Ljvova. Brusilov je tražio da se otpočne ofanziva. naročito je težak zadatak pao u deo trupama armiskog generala Kornjilova. Ova žalosna lekcija nije poslužila kao ozbiljna opomena Rusiji. veliki knez Nikola Nikolajević. onda u vezi sa pokretom generala Kornjilova izbija duga kriza. Nemci su naneli ruskim trupama teške gubitke. Ministar vojni u drugoj vladi kneza Ljvova. koga je prilikom abdikacije vratio na njegov položaj poslednji car. usled proglašenja autonomije Ukrajine od strane većine vlade. odnosno beskrajne i neograničene političke slobode za sve. dovele konačno do propasti provizorne građanske republike. ali je umeo vešto da se prilagodi ne samo liberalnoj i onda liberalno-socijalističkoj Privremenoj Vladi. Ruska artiljerija. i 19. jednog od legendarnih junaka rata. Ruske trupe znatno su napredovale. koji je zamenio Brusilova. maja do 2. načelnik štaba Vrhovne Komande. Ova vlada građanskosocijalističke koalicije traje od 2. koalicija kadeta i umerenijih elemenata. Hronološka šema glavnih događaja Februarske Revolucije izgleda ovako: 1.zv. sastavljena u glavnom od kadeta i socijalista. oktobra kada su je oborili boljševici („Oktobarska Revolucija“). Šta više. juna 1917. rušila je jaka utvrđenja protivnika i nanela mu veoma teške gubitke. kao pravi vojskovođa. druge su kukavički napuštale položaje bez dovoljno razloga. iako veoma labavo. Ovakvo. pucajući neverovatnom snagom i preciznošću. bacio je svu snagu svoga besedničkog dara na agitaciju među trupama. Mase drugih agitatora radile su u istome smislu. na mestu gde su se spajali zapadni i jugozapadni front. armiski konjički general Brusilov. i nakon još dužih i težih pregovora i odugovlačenja dolazi do IV. jula.životu. koja traje do 28. Sve četiri vlade nastavljale su rat. Treće koalicione vlade. Strategiski značaj ove ofanzive bio je ipak ogroman.

Stvar je domalo dobila karakter ličnog sukoba između Predsednika Vlade i Vrhovnog Komandanta. kao što nisu rasvetljene i druge pojedinosti celog događaja. a na njegovo mesto dođe Kornjilov. Glavna i prva svrha Revolucije. u koga su takođe polagane nade. general Denjikin. koji je vlada proglasila Kornjilovljevom bunom. ovo leglo ekstremista. otpočeta je dosta uspela ofanziva na rumunskom frontu. da bi se postigla što potpunija pobeda. Uz prvog bila je većina socijalističkih. Ona je pomogla da se posedne Moonzusko ostrvlje. Kornjilov je verovao da ima na svojoj strani većinu Vlade sa samim Kerjenskim. bili su uhapšeni odmah. Sovjetske organizacije na frontu i u pozadini trebalo je da budu raspuštene. da će zajedno sa Kornjilovom zavesti red i očuvati vojsku bar od daljeg rasula. opet na jugozapadnom frontu. iako zvanično samo zamenik ministrov. 2) svesni pacifizam levog krila ruskog 119 . Nekoliko ruskih pukova nisu ni branili svoje položaje. General Brusilov bio je. čim su stavili vladi do znanja da su solidarni sa Vrhovnim Komandantom. fabrike i železnice militarizovane. ni u pozadini. i Nemaca. da bi izbegao strahote građanskog rata. a uz drugog liberalni i konzervativni elementi. Da bi skrenula pažnju zemlje na izvanredno težak položaj. ali najveća pažnja sviju beše obraćena vrhovnom komandantu. Vlada je naredila da se Kornjilov smeni i uhapsi. Da bi ovo raspoloženje postalo aktivno trebalo je još samo da slobodno počnu uticati na razvoj događaja dve činjenice: sa jedne strane internacionalna i pacifistička propaganda izvesnih krugova ruskih socijalista. General Gutor bio je smenjen. terorista Boris Savinkov. iskoristivši zločinačku nepažnju straže. Sa velikim naporom pošlo je za rukom zaustaviti ruske trupe na drugim odbranbenim linijama u pravcu prema Petrogradu. tako su mnogi mislili s početka. Ruska vojska se povukla gotovo bez borbe. Suverena Privremena Vlada stvarno nije imala za sobom gotovo nikoga. koji sve dosada nije. dok je glavni udar na frontu bio izvršen na liniji zapadne Dvine do Baltičkog Mora. U međuvremenu vlada je raspustila parlamenat i proglasila republiku. Ali za ciljeve rata masa narodna nije imala mnogo smisla. prema tome. i ta nezainteresovanost masa počela je vrlo brzo da izbija na površinu. kao nedovoljno jaka ličnost. Činjeni su očajni pokušaji da se situacija spase. pod jakom kontrolom centralnih sovjetskih organizacija. kome se Kornjilov dragovoljno predao. Kerjenski se primi i vrhovnog zapovedništva nad trupama. Revolucija. Umesto razgovora i agitacije počeli su primenjivati drastičnije i mnogo ubedljivije mere. Tu je vodio glavnu reč Kerjenski. odnosno armija. koji su tamo dobili ogroman plen. centralni saveznici su početkom jula prešli u kontraofanzivu. Ove tri stvari: 1) nesvesni pacifizam usled krajnje zamorenosti masa i vojske. petrogradski Sovjet. trebala je da bude u snaženju vojske i zemlje. Jedino su spasle čast ruskog oružja nekoliko ruskih ratnih lađa. Nemačke lađe potpomagale su kopnenu akciju. da bude rasteran. U Ministarstvu Vojnom postao je stvarno ministar. Najbliža okolina generala Kornjilova ubeđivala ga je o neophodnoj potrebi korenite promene kursa: trebalo je naterati Privremenu Vladu ili da se pokori njegovim odlučnim merama ili da odmah podnese ostavku. Njihova flota zagospodarila je na Baltičkom Moru. Nesuđeni diktator ostao je odjednom gotovo usamljen. potpuno rasvetljen. ali je odjednom izbio nekakav nesporazum. Okupacija tog ostrvlja jeste valjda najžalosnija stranica ruske ratne istorije: ogromni demoralisani garnizon predao se Nemcima sa oduševljenjem. A i Nemci nisu ostali pasivni. a petrogradski garnizon razoružan. To je izveo bivši vrhovni komandant general Aleksjejev. Nekoliko zapovednika pojedinih frontova. među njima i. i sa druge strane neposredna akcija defetista svake vrste. (12. Bojeći se eventualnog ojačanja ruske vojske. stavljen na raspoloženje. a ponegde i do begstva ruskih trupa u potpunom rasulu. koje su se borile junački i očajno. Nemci su za to vreme preduzeli novu ofanzivu. a na njegovo mesto bi postavljen znameniti Kornjilov.trupama. Nekoliko dana Rusijom je upravljao direktorijum na čelu sa Kerjenskim. avgusta) sastavljenu od sviju bivših članova Državnih Duma i mase delegata najraznovrsnijih organizacija. Ruski front bio je na više mesta probijen i došlo je do povlačenja. U pozadini su njihovi agenti bacili u vazduh ogromna vojna slagališta u Kazanu. Riga je pala u ruke Nemaca. u koga su polagane najveće nade. jer nije našao ozbiljne pomoći ni u vojsci. bila je proizvod razočaranja naroda i vojske u sposobnosti vlade da pobednički završi rat. Privremena Vlada sazove „Državnu Skupštinu“ u Moskvu. naročito ruske socijalističke emigracije (od Lenjina preko Trockog do Černova).

“ I Privremena Vlada je pod uticajem revolucionarnih organizacija i štampe. u oduzimanju svih njihovih nacionalnih dobara. nego u osiguranju stalnoga mira na osnovu samoodređenja naroda. u kojoj se tražilo da vlada preduzme energične korake za ostvarenje mira. i većine naroda i vojske sa druge strane. Ali? u isti mah. „Došlo je vreme. propratio svoje saopštenje notom koja konstatuje „svenarodnu želju da se Svetski Rat dovede do odlučnog kraja. da već sada izjavi da cilj slobodne Rusije nije u vladanju nad drugim narodima. i 3) akcija plaćenika i Nemaca. ostali su potpuno jalovi. isti Sovjet obraćao se i na narode Centralne Evrope pozivajući ih da „stresu lance svog samodržavnog uređenja. Privremena Vlada. i da se mir zaključi bez aieksija i kontribucija. j. sazvanu sa programom: „Borba protiv izmirenja stranaka. Otud je proizašla intenzivna akcija sovjeta i vlade da se ojača vojska i pripremi opšta ofanziva. zahtev da se odmah obustave neprijateljstva. bila je prinuđena da nastavi rat.. pa su veoma brzo počeli da izbijaju sukobi i u provinciji između tri faktora vlasti: vladinih komesara. — poklapajući se međusobno — stvarale su veoma nepovoljne uslove za produženje rata.“ Doduše. te do koalicije između socijalista i liberalne buržoazije. reši sva pitanja u vezi sa Svetskim Ratom i njegovim završetkom. Usled toga se između vlade i socijalističkih stranaka sa jedne. dakle. na Sveruskoj Konferenciji Delegata Radničkih i Vojničkih Sovjeta. čuli su se zahtevi. Više nego rezervisana politika Centralnih Sila. koji su zamenili guvernere i viceguvernere i otpuštene sreske 120 . objavila uskoro (28. Stavljena je. u nasilnom osvajanju tuđih teritorija. Takvo stanje u središtu države uticalo je nepovoljno na raspoloženje cele zemlje.“ govorio je petrogradski Sovjet u proglasu (od 14. u Petrogradu se međutim odmah opažalo da postoji jaka akcija socijalističkih elemenata sovjeta. da vojska bude najslobodnija u svetu. Kada je Miljukov. pa i većine njenih socijalista.. saopštavajući saveznicima prepis proglasa Privremene Vlade od 28. koja je imala da dokrajči rat.“ ova je nota izazvala pravu bunu protiv Privremene Vlade. Ruski narod ne traži da ojača svoju spoljnu moć na račun drugih naroda. čak i nemačke socijal-demokratije. na dnevni red ideja međunarodne proleterske solidarnosti. U vezi sa problemom rata i mira stajao je i problem organizacije vojske. popuštajući u nekoliko Sovjetima. Bilo je jasno. ali već 3.“ Međutim. t. marta) na „narode svega sveta. došlo je vreme da narodi uzmu u svoje ruke rešavanje pitanja o ratu i miru. na prvome mestu Sovjeta. dok nezadovoljstvo masa nisu odlučno i uspešno iskoristili boljševici. Iz početka je izgledalo da Privremena Vlada uživa opšte poverenje. u glavnom je ipak radila u duhu međusavezničke solidarnosti.socijalizma. u kome se o ratu govori na ovaj način: „Ostavljajući volji naroda da. marta) prihvaćena rezolucija. a da se u isto vreme pokorava disciplini. većina socijalista i sovjeta. isto kao i raspoloženje Antante. i zatim je (30. Ali još istog dana.“ U zvaničan program Prve Koalicije ušlo je načelo mira „bez osvajačke politike i kažnjavanja kontribucijom.“ „da se povede odlučna borba protiv osvajačkih težnja vlada sviju zemalja. u uskoj zajednici sa saveznicima. marta. sve je to govorilo ruskim socijalistima da treba voditi ne samo aktivnu politiku mira nego i aktivnu politiku rata. U prvim izjavama Privremene Vlade istaknuti su veoma odlučno motivi borbe do pune pobede i saglasnosti sa saveznicima. marta) jedan proglas na rusko građanstvo. usled čega je došlo do odstupanja ministra spoljnjih posdova i ministra vojnog. na osnovu samoodređenja naroda. sticajem prilika.. marta predstavnik petrogradskog Sovjeta (socijaldemokratski poslanik Čejidže) otvorio je sednicu rečima: „Neka živi svetski proletarijat! Podignuta je zastava međunarodnog proletarijata!“. ne vodeći računa o grupisanju ratujućih država. vešto agitujući protiv rata. otvarao sve dublji jaz.. kao što mu nije ni cilj da ikoga podjarmi ili ponizi. obnova klasne borbe. ruski narod neće dopustiti da njegova domovina izađe iz velikog rata ponižena i oslabljena“. koji su bili spremni davati poverenje Vladi samo pod izvesnim uslovima. Tada su se svi socijalisti veoma mnogo uzdali u štokholmsku Socijalističku Konferenciju. Privremena Vlada smatra za svoje pravo i za svoju dužnost. ali svi pokušaji da se reši ova malo neobična „kvadratura kruga“. da će i prijatelji i neprijatelji samo onda voditi računa o revolucionarnoj Rusiji ako ona bude vojnički jaka.

počevši od samovoljnog iskorišćavanja vlasteoskih livada za pašu stoke.. Njegova je nauka sinteza ruskog revolucionarnog narodnjaštva i ideja marksizma. Sa radnicima imao je Lenjin neposredna dodira već od svoje mladosti. prigodom godišnjice otvaranja prve Državne Dume. Pri tom su naročito jako stradale seoske fabrike i kulturne institucije. ili bar široke avtonomije (Kozaci. boljševici su još godine 1906. da bi se zapalile mase i ušao u njih revolucionarni entuzijazam. on tu kaže između ostalog: „. i sovjeta radničkih i vojničkih deputiraca. i po svome poreklu pripada ruskoj srednjoj birokratiji. koji će voditi pokret. ugrožavali su životne interese ruske državne celine. da bi ove mogle pristupiti važnom zadatku rušenja državnog. aprila). 2) neophodno je ne propustiti trenutak revolucije. kao i sva ostala važna državna pitanja. Rešenje agrarnog pitanja Privremena Vlada je u svakom slučaju htela da odgodi do saziva Konstituante. napose policajnog i vojnog aparata: 6) napuštajući strogo marksističko shvatanje.. Osnovni princip državne uprave za Privremenu Vladu bio je: dragovoljna poslušnost slobodnih građana prema vladi koju su oni sami stvorili. Vladimir Ilić Uljanov.. koju nije mogla da zameni na vrat na nos stvorena milicija. Ovome treba dodati još dve činjenice: raspuštanje stare policije. i agrarna anarhija širila se po celoj Rusiji. u Simbirsku. aprila — traži oslonca ne u fizičkoj nego u moralnoj snazi. i odvojenu vojsku. a neće tek ići iza masa čekajući da ove postanu svesne svojih interesa. ali u tome nije uspela. zapaljena s jednog kraja na drugi požarom socijalne i nacionalne revolucije. već naročito iz govora kneza Ljvova na svečanoj sednici (27.. Ukrajina je dobila pokrajinsku vladu. Lenjin. te knjiškim. Ovaki zahtevi. u interesu ostvarenja „diktature proletarijata i seljaštva“. kada vođe stranke treba da prigrabe vlast u ruke. pa sve do paljenja i rušenja kuća i gospodarskih zgrada veleposednika.Velika ruska revolucija zaista je divna u svom veličanstvenom mirnom pokretu. 3) neophodno je upotrebiti taktiku grube sile. kao neophodna. Upravljači su bili bez volje i bez snage. Već sam njihov program značio je revoluciju bez kompromisa. koje Lenjin shvata kao teoriju i apologiju okrutne socijalne revolucije. naročito s obzirom na rat. ili federaciju (Ukrajinci.“ „divna je sama suština njene ideje-vodilje — sloboda ruske revolucije prožeta je elementima svetskog vaseljenskog karaktera. sovjeta i egzekutivnih odbora društvenih organizacija pretežno građansko-liberalnog karaktera. i ubijanja samih spahija i drugih posednika. potrebno je dati joj mogućnost da prisvoji sebi svu spahisku zemlju i imovinu. i to ne samo kao isključivo stranačke organe radničkog proletarijata nego i kao osnovne ćelijice nove vlade. Ovaj idealistički utopizam lepo se vidi ne samo iz bezbroj proglasa i rešenja vlade. do saziva Konstituante. Njegove glavne tačke bile su ove: 1) težnja za centralističkom organizacijom: „Vodeći organi nipošto ne treba da se stvaraju na temelju izbora“.“ Pojedine narodnosti i pojedine pokrajine tražile su za sebe slobodu. rođen je godine 1870. 4) da bi se na stranu proletarijata privukla i sitna seljačka buržoazija. te lokalni parlamenat („Centralna Rada“). a sve su više dizali glave ekstremni elementi okupljeni oko boljševičkih vođa. treba da su obrazovani od svesnih revolucionarnih vođa. od samog početka. borbena i bojna priprema masa.“ Taktički plan akcije. Tada je bilo u Rusiji doba cvetanja legalnog knjiškog marksizma. naročito onim Karla Marksa. na kom je polju Lenjin ubrzo 121 . tuđa socijalizmu. a baš u ovom pitanju mase naročito nisu mogle ni htele da shvate ovako odlaganje. — neke čak i odvajanje (kao Finska). u kojima su socijaliste vodile prvu reč. „poimence i seljaka. pa čak i državna dobra i imanja samoupravnih tela. vojnika i mornara. pod dvostrukim uticajem: neposrednim. Esti. koja nije htela da se služi atributima prinudne vlasti nego je svu nadu polagala u moralno načelo uverenja i poverenja. U leto i s jeseni godine 1917. Rusija je postala zemlja bez vlasti.načelnike. Tatari). ona — prema proglasu od 26. njegova starijeg brata — narodnjaka-teroriste. a formiranje svakojakih nacionalnih pukova veoma je naškodilo ruskoj armiji kao celini i vođenju rata. i metode nove vlade. a izbija snažno na univerzitetu u Kazanu. Revolucionarno raspoloženje javlja se kod njega vrlo rano. 5) još rezolucijom iz godine 1906. koji je glavom platio za svoju akciju — . smatrali neophodnim „Sovjete“. Sibir). sastavljene od zastupnika revolucionarne demokratije. zamislio je Lenjin. traži se. ponekad ultimativne prirode i veoma opasni. Vlada je pokušavala da odgodi nacionalna pitanja.

osim toga i taktičar prvog reda. prema oficirima. On je bio čovek nečuvene duševne snage i doslednosti. o radničkoj kontroli u tvornicama i radnjama. Tu se predlaže odlučna akcija u prilog mira. dnevniku Glavnog Odbora boljševika. 7. Lenjinova Evanđelja. koji dotle nije bio u stranci. zbacili su Privremenu Vladu i proglasili Republiku Sovjeta. Za ovaki cilj sva su sredstva bila. Nakon neuspeha prve revolucije Lenjin je ponovo napustio otadžbinu. Znamenite „teze“ nove nauke. te hrleći u naručje novih apostola. da i ne govorimo o drugim strankama koje su ih primile kao puku ludoriju. Gotovo bez borbe pala je Privremena Vlada. počeo je sa balkona te palače svakodnevno da propoveda svoju nauku. prema „buržujima“. plemena i pokrajina ruske države 122 . objavljene su u „Pravdi“. skraćeno Sovnarkom — i obratiše se svima zaraćenim državama sa predlogom o hitnom zaključenju mira.. Ali se još više istakao tajnom revolucionarnom propagandom među radnicima. u od boljševika posednutu palatu bivše carske ljubaznice balerine Kšesinske. bezobziran i ciničan do krajnosti. te su poslužile kao prvi nacrt za program Oktobarske Revolucije. te je boravio sve do aprila godine 1917. praćen klicanjem mnogobrojnih radnika. nacionalizacija banaka i radnička kontrola nad industrijom stavljaju se na dnevni red. Iza prvih vratolomnih dekreta sledili su drugi: o poništenju državnih unutrašnjih i spoljnjih dugova. On je bio onaj boljševički zapovednik koji je izveo državni udar 25. što nosi „kragnu“. i još naročito prema ženama u šeširu!. a ističe se lozinka „sva vlast sovjetima. Podrobno izlaganje ovih teza nalazimo u kasnijoj knjizi Lenjinovoj „Država i Revolucija“. u inostranstvu. koji su više obećavali.“ Agrarna revolucija. A onda je upalila i bezobzirna demagogija: mržnja prema gospodi. vratio u Rusiju. Prognan iz Rusije. o potčinjavanju celokupnog narodnog gospodarstva državi. Osveta. mnogih grana velike industrije. Iste noći. šuma i rudnika. Vojnu organizaciju ovih masa izveo je Trocki. ostavivši odbore kao štabove bez vojske.. Na internacionalnim socijalističkim kongresima ratovao je protiv reformističkih i patriotskih tendencija. pripremajući konačni program i taktiku boljševizma. o ukidanju staleških razlika.stekao veliko ime. (Petrograd 1918. Kada su videli da im socijaliste neće i ne mogu dati ona na šta oni računaju. Lenjin je tačno pogodio žice u koje je trebalo udariti. koji je umeo da povuče i hipnotiše mase.. Oni sastaviše svoju novu vladu — Sovet Narodnih Komesara. o nacionalizaciji banaka.) Zanimljivo je. Lenjin je živeo neko vreme u izgnanstvu. oktobra. Privremene Vlade i demokratije. Najzad kao najaktuelniji problem proglašeno je osnivanje Treće Komunističke Internacionale. ali se uskoro pokazala kao strašni motor prevrata i rušenja. privatnih železnica. pomoću koga je jučerašnji emigrant-defetist postao faktični šef najveće države na svetu i jedan od vođa i diktatora čovečanstva. dobra i dozvoljena. i prema svemu što ima negovane ruke. sa intuicijom pravoga revolucionara. On je uzeo na se zadatak da izazove međunarodnu socijalnu revoluciju sa svrhom opšteg oslobođenja. pa se godine 1905. o pravu pojedinih naroda. po njegovu uverenju. koja je u prvo vreme izgledala suluda. On je tada dobro uvideo revoluciokarne mogućnosti u vezi sa iskorišćavanjem ratnih nedaća u Rusiji. koja je i dovela do stvaranja socijal-demokratske(radničke) stranke (1898. Ovaj je predlog možda potakao sam nemački general-štab. pa je vrlo rado prihvatio predlog da pođe u Rusiju preko Nemačke.). da je i sama „Pravda“ štampala tada Lenjinove „teze“ sa rezervom. privatne trgovačke mornarice. te otišao. gde je doduše ostao u pozadini. Iza zahteva za mirom zahvatila je najšire krugove ideja da se ima odmah zapleniti zemlja i vlasteoska imovina. koji su raspolagali golemom većinom. a za vreme rata je najviše radio za sastanak internacionalnih konferencija u Cimervaldu i u Kintalu. i protiv parlamentarne republike. aprila 1917. Kada se početkom aprila iskrcao iz vagona na finskoj stanici u Petrogradu. najaktivniji elementi napuštali su socijalističke stranke. i neverovatne agilnosti. kada su pobunjeni radnici i mornari zauzeli na juriš Zimsku Palatu i uhapsili članove Prirremene Vlade. u stalnoj borbi sa menjševicima i s oportunizmom u svojoj stranci. s toga su ruski rodoljubi Lenjina i osuđivali kao veleizdajnika i slugu nemačkog imperijalizma. spoljašnje trgovine. o potpunom odvajanju crkve od države. i to pošto poto. na Drugom Sveruskom Kongresu Sovjeta boljševici. krvna osveta! To se tražilo. i koji kao da nisu obećavali naprazno.

Vlast Sovnarkoma i lokalnih njegovih organa dosta se brzo utvrdila nad većim delom Rusije.. 123 . iza njih su boljševici. Ali još pre nego što je počeo na više mesta strašni građanski rat. rezervnog zastavnika Nikolu Kralenka. lekara d-ra Šingarjova i profesora-pravnika Kokoškina. koji je uoči prevrata uspeo da izmakne. lokalni boljševici dizali su bune. ordenja i odličja. Čim su opazili da su ostali u manjini. Najveći uspeh su imali socijaliste revolucionari. ipak ga mornari ubiše na divljački način. sa malim izuzecima. Terorisana skupština ipak je pokušala da radi. Isto tako sverusko političko središte. da se obrazuju samostalne protivboljševičke vlade. d. ali je odbila da prizna Sovnarkom. sa svojih devet miliona glasova. kao i u aktivnoj vojsci. potpomažući crvene protiv belih. Uoči dana kad je Konstituanta ipak trebala da se sastane. nekoliko boljševičkih mornara mučki pobiše bolesne i pohapšene kadete. rasterao je Konstituantu jedan odred mornara. Mi smo dali sumaran katalog najmarkantnijih mera. koje su proglašene tokom prvih meseci boljševističke revolucije. da su ti mornari ostali nekažnjeni. a nekoliko dana docnije bila je formalno raspuštena. Lotiškoj i Beloj Rusiji učinjeni su pokušaji. Azerbedžan. o biranju oficira sa ukidanjem vojnih činova. koje se počelo stvarati u Donskoj Oblasti pod zaštitom takozvane Dobrovoljačke Armije generala Aleksjejeva i Kornjilova bilo je uništeno. o osnivanju revolucionarnih prekih sudova i izvanrednih komisija za suzbijanje kontrarevolucije. Videlo se odmah da Konstituanta neće živeti. proglasila je Rusiju federativnom demokratskom republikom. oblast Donskih Kozaka. ali je ovo preduzeće vrlo brzo propalo. To su bile: Ukrajina. Iste noći. Sovarkom razreši dužnosti vrhovnog komandanta generala Duhonjina. Besarabija. koje su zamenili Sovjeti. Na sam dan sastanka Konstituante boljševičke su trupe pucale na mirne manifestante. i postavi za vrhovnog komandanta uglednog boljševika. za vreme diskusije o agrarnom pitanju. u Aziskoj Rusiji isto tako su nikle avtonomne pokrajine Jermenska. Za nekoliko meseci Sovnarkom je. o zameni vojske crvenom gardom i tako dalje i tako dalje. potpomognuti najčešće od mase demobilisanih vojnika. koji su jurili kućama i od Sovnarkoma. gotovo na celokupnom od neprijatelja neokupiranom području Rusije. Pokušaji nekih socijalističkih i demokratskih elemenata da se okupe za zaštitu Konstituante nisu uspeli. u Estonskoj. dok su ranije optuživali Privremenu Vladu što odugovlači sa sazivom Konstituante. Krim. pošto je Kerjenski iščezao bez traga i glasa. Međutim se Finska odvoji potpuno od Rusije. oblasti sibirskih kozačkih vojski. o znatnim ograničenjima i zatim o potpunom ukidanju slobode štampe. sve u Evropskoj Rusiji. Burjatska Republika i t. skupio neke trupe i s njima je pokušao da zbaci Sovnarkom. oblasti kozaka terskih. slična: svuda je buktao požar socijalne revolucije. orenburških i uralskih. koji su pozdravljali ustavotvorce. Nekoliko pokrajina stvoriše svoje posebne vlade. i oba su generala sa svojim odredom i gomilom političara najureni da beže u stepe. bili su izvršeni izbori za sverusku Konstituantu. čak i na odvajanje od celine. i to samo u gradovima. oblast Kubanskih Kozaka. Sudbina sviju ovih novih formacija bila je u glavnom. Sibir. Krilenko sa odredom mornara zauze Mogiljev i Vrhovnu Komandu. Đurđijanska. koji je objavio deklaraciju o pravu sviju na samoodređenje i nezavisnost. uz pomoć odreda crvenih gardista i oslanjajući se na lokalne boljševike. kadeti. Prvih dana je Kerjenski. prestavljali samo manjinu Rusije. o ukidanju zemstava i gradskih samouprava. koji su dobili oko 22 miliona glasova i većinu mandata. članove Konstituante i bivše članove Državne Dume i Privremene Vlade. boljševici izjaviše da je Konstituanta preživela. Turkestan. mešajući se u borbu demokratskih vlada sa mesnim boljševicima. gde su vodili strašne borbe sa nadmoćnim neprijateljima. Tatarska Republika na Volzi i Baškirska na Kami i Beloj. o rasterivanju i zabrani sviju opozicionih stranaka. koji je primio komandu. o ukidanju sudova i javnih beležništava. U izborima je učestvovalo više od 36 miliona birača muških i ženskih. U stvari Sovnarkom je odmah počeo da suzbija separatizam. Od građanskih grupa donekle su imali uspeha. Iako je Duhonjin odustao od borbe. sabotaže i zelenaštva (to su čuvene „Če-Ka“).na samoodređenje. koja je kasnije monopolisana u rukama vladajuće stranke. likvidirao gotovo sve avtonomne pokrajinske vlade. gimnaziskog nastavnika i publicistu. Razume se.

prestolonaslednik. Niz strategiskih i političkih pogrešaka Vrhovne Komande i vlade Kolčakovljeve. jako boljševizovanih i u rasulu. koje je još ostalo pod njihovom vlašću. veliki knez Nikola Mihajlović. ozlojeđeni rasterivanjem Konstituante. na. Baš u ovo vreme na području. zajedno sa Kubancima. sve četiri velike kneginjice i nekoliko službenika i slugu. Slobodu su jednostavno ukinuli oduzevši celom narodu njegovo suvereno pravo. rovarenje opozicije. koje su htele razoružati. koji su od aprila godine 1919. U isto vreme u Ukrajini. U isto vreme boljševici zagaziše u rat sa čehoslovačkim legijama. u pogledu mira Centralne Sile nateraše boljševike da prime sramotni Brest-litovski Mir. Čehoslovački pokret bio je pomagan od različitih elemenata ruskog društva: seljaci. U svim tim zemljama zavladaše Nemačka i Austro-Ugarska i efemerne samostalne vlade pod nadzorom i tutorstvom okupatora. Dok su se ovi događaji zbivali na Istoku. U Ukrajini pobunjeno seljaštvo zbacilo je od Nemaca postavljenog „hetmana“ generala Skoropadskog i krvavo je likvidiralo njegovu vladu. koja se onda odvojila od Hapsburške Monarhije. ili su se zatvorile u svoje prestonice. Sem baltičkih pokrajina od Rusije behu oduzete Belorusija. i sa generalom Boldirjovim kao vrhovnim komandantom. na Krimu i u Donskoj Oblasti boljševici potukoše u više navrata Denjikinovu vojsku i kozake. Boljševici su odmah zaposeli veći deo Estonske. Ali uskoro izbi nesloga i razmirice na frontu i u pozadini narodne armije. zamorenost njegovih trupa i. Besarabija (njom su zavladali Rumuni). odličnog mornara. ili na Uralu u gradu Alapajevsku. na Zapadu su Centralne Sile kapitulirale pred Antantom i otpočelo je hitno povlačenje sa okupiranog ruskog područja nemačkih i austro-ugarskih četa. socijalistička inteligencija i radnici. Litve i Belorusije. koji su obnovili svoju samostalnu državu. sa Kijevom i sa Odesom.j. ozlojeđeni zbog rekvizicije hleba. Ovi Kolčakovljevi uspesi izazvaše najveće napore boljševika da se održe. Više drugih članova carske kuće streljano je ili u okolini Petrograda. bivšim članom Kerjenskove vlade na čelu. boljševici razviše najstrašniji teror. Lokalne vlade ili su pobegle. na primer glasoviti istoričar. istočna i jugoistočna evropska Rusija behu zbacili boljševike. umesto obećanog hleba nastala je u gradovima strašna glad i neverovatna skupoća. Boljševici uđoše u Ukrajinu i gotovo bez borbe zauzeše veći deo njenog zemljišta. velik deo Srednje Azije. te su boljševici osvojili ponovo istočnu Rusiju i proterali Sveruski Direktorijum iz Ufe u Omsk. Lotiške. a njihova vlada. donski kozaci uspeli da se pod atamanom Krasnovim otarase boljševika. proglasi vojnog ministra Direktorijuma. njegove razmirice sa Čehoslovacima. a dobrovoljci generala Denjikina. Sav Sibir. objavi rat Sovnarkomu i svečano izjavi da se Ukrajina nad Dnjeprom ujedinjuje sa Ukrajinom nad Dnjestrom t. može se objasniti snažnom ofanzivom admirala Kolčaka. Januara 124 .Boljševici su došli na vladu sa lozinkom da će dati mir. hleb i slobodu. sve se to pridruživalo Čehoslovacima. Na Volzi je bio stvoren nov front protiv boljševika od Čehoslovaka i narodne vojske. najzad. usled prodiranja Nemaca u Donsku Oblast. Transkavkazija i Ukrajina sa Krimom. Pod zaštitom čehoslovačkih legija sastala se u gradu Ufi mnogobrojna skupština. čelu sa eserima. koja se najviše oslanjala na sibirske demokrate. građanstvo i oficiri. Položaj boljševika bio je godine 1918. koji su težili da se vrate kući. koji su do kraja delili sudbinu svojih gospodara. što su. a koje su se bojale da će biti predane u ruke Centralnih Sila. i sa Antantinim prestavnicima. očistiše od boljševika Kubansku Oblast. admirala Kolčaka vrhovnim upravljačem Rusije. Sve je ovo bilo kratkog veka. 18. — sve je to olakšalo posao boljševika. bivšeg junačkog komandanta crnomorske flote. novembra jedna grupa oficira uhapsila je direktore. Ukrajinski kongres proglasi nezavisnost Ukrajine. uz saradnju mnogih iskusnih generala i oficira. koji je veoma uspešno ratovao u istočnoj Rusiji. Što oni nisu već tada propali konačno. osvojiše ukrajinske zemlje Humsku Rusiju i istočnu Galiciju. Crvenu gardu hitno su zamenili dobro organizovanom crvenom armijom. Nemci su dobili ogromne političke i ekonomske povlastice u Rusiji. prešli u kontraofanzivu i u nizu velikih bitaka pobedili Kolčaka. sa istočnom Galicijom. koja je uz to platila veliku ratnu oštetu. carica. koja je izabrala Sveruski Direktorijum od pet lica sa eserom Avksentijevim. Poljaci. izvanredno opasan još i za to. U podrumu kuće trgovca Ipatijeva u Katerinburgu streljani su car.

koja se onda potčinila Vrangelu. Dok su boljševici digli veći deo svojih snaga protiv Kolčaka dobrovoljačke trupe generala Denjikina. Denjikin je već govorio da će uskoro zauzeti Moskvu. Besmislena borba Denjikina sa Ukrajincima. radnika i kronštatskih mornara Lenjin je kapitulirao i samo tako je spasao komunističku stranku. pošto su ga Antantini predstavnici predali neprijatelju. Litvu. da zauzme nekoliko srezova van njega i da u više mahova razbije boljševičke trupe. Boljševici sa neverovatnom brzinom. Stvaraju se snage nove Rusije. Do marta 1920. što je on sa ostacima svojih razbijenih trupa tražio spasa na Krimu. Niče i nov. udruženim sa Petljurinim Ukrajincima. u Bugarsku. dok su mase ranjenih i bosih vojnika i građanskih begunaca bile evakuisane u Jugoslaviju. Ali su dani Vrangelove vlade bili već izbrojani. Počelo je formiranje nekakve demokratske ruske vojske. rešio se da produži borbu sa boljševicima. koju su sprovodili boljševici. vojskom i masom građana ode u izgnanstvo. na čelu sa Borisom Savinkovim. koja je počela na ulicama Kijeva. originalni kulturni život. Denjikin je dao ostavku i kao privatan čovek otišao u inostranstvo. general Vrangel. Galiciju. boljševici su suzbili svoje mnogobrojne protivnike. sve je to dovelo do brzog propadanja cele akcije generala Denjikina. Denjikin i kozaci očistiše od boljševika kozačke pokrajine i mnoge velikoruske krajeve. Poraz Kolčaka dao je boljševicima mogućnosti da bace sve snage protiv drugih protivnika. Februara i marta 1921.1920. koja je. 125 .. Pilsudski i Petljura prodreše do Dnjepra i zauzeše Kijev.). Za nekoliko dana boljševici osvojiše Krim. U ovoj knjizi mi nećemo da dajemo pregled i karakteristiku boljševičke uprave. i pored opomena Engleza. koji su boljševici vodili sa Poljacima. Obdaren nečuvenom energijom i velikom ličnom hrabrošću. Kolčak je izgubio veliki deo svoga teritorija. Sledeće godine boljševici zaključiše s Poljskom neku vrstu Brest-litovskog Mira (Riški Mir. marta 1921. upravo samo Krima. koji su sanjali da u savezu sa Poljacima pobede boljševike u samom njihovom središtu.. Republika Sovjeta nalazi se na pragu novih promena i možda je blizu već i dan obnove i ujedinjenja velike i prave demokratske Rusije. pa i Denjikina u toliko. pokolji Židova. posle strašne gladi godine 1921. u potpunom neredu. a Vrangel sa vladom. Pod lozinkom „Natrag ka kapitalizmu“ razvija se od onog vremena takozvana „Nova ekonomska politika“ (skraćeno „Nep“). koji su dotle zajedno sa Francuzima pomagali Denjikina. loša administracija. njegovi pokušaji agrarne restauracije. Boljševici hitno sklopiše sa zamorenim Poljacima primirje i sva njihova snaga bi upotrebljena protiv Vrangela. pred bunom seljaka. u Misir i na ostrva Egejskog i Mermernog Mora. isprazniše Poljsku. Opadanje discipline u boljševičkim trupama i očajni napori poljskih patriota i francuske vojne misije spasli su Varšavu i Lavov. Novi vrhovni zapovednik trupa i guverner Južne Rusije. onda vlast i slobodu. povratak spahija i njihova divlja osveta nad seljacima. ali odmah iza toga nastupila je boljševizacija poljskih i ukrajinskih trupa i za kratko vreme boljševici ne samo što vratiše izgubljene krajeve. nego još zauaeše i Vilnu i nađoše se pred Varšavom i blizu Lavova. kubanski i terski kozaci obnoviše ofanzivu. U Varšavi se pojavi jedna grupa ruskih političara. general Vrangel je uspeo da povrati red u vojsci. dovela do relativne ekonomske obnove Rusije. ekonomske i socijalne. pa i samu Poljsku. U građanskom ratu boljševici su izdržali i čak i pobedili. postavivši na svoje mesto generala Vrangela. Ali su uspesi Vrangelovi ipak više zavisili od sudbine teškoga rata. a najzad i sam život. Neverovatne žrtve nisu bile dovoljne da obezbede pobedu boljševičkih načela. Luda politika bezumnog eksperimentisanja i krvavih nasilja. ali ceo sistem njihov pokazao se ipak dobrim delom kao neostvarljiv. donski. da se učvrsti u Krimu. uzdrmala je njihovu vlast u Ukrajini. i delove Bele Rusije i Ukrajine. prema kome znatni delovi Bele Rusije i Ukrajine pripadoše Poljskoj.

........ Doba dvorskih prevrata (1725-1762.......................................... Istočno-evropska ravnica pre početka ruske države.................................................)................................................).....21 9..............................75 20......92 22........................................... Legende i fakta iz istorije početka ruske države.. Severnoruske republike.. (1825-1855...................................................................... Carevanje Nikole I....................................45 15........................... Kulturno stanje moskovske Rusije i kulturni preokret polovinom XVII stoleća.....................14 6....................................................................42 14...105 24..........................................................................................................35 12...............71 18............................................... Postanak Moskve i moskovske države...............5 3..................13 5.....).........................................................................................37 13...................................)...............85 21.................. Doba Ivana IV Groznog. Doba cara Pavla I (1796-1801.................... Ukrajina od smrti Bogdana Hmeljnickog do kraja XVIII st....................................... Doba cara Aleksandra I..................................................................................................................72 19........................................... Doba Aleksandra III (1881-1894............................)............................................. Druga ruska revolucija............................................................................103 23..................................................... Doba Velike Bune.....................................................25 10............. državno uređenje i kultura Kijevske Rusije....................................................... Galicija................... Zapadna i jugozapadna Rusija od XIV-XVII stoleća.. Suzdaljska Rusija............................................................................ Doba cara Nikole II (1894-1917.... Doba Petra Velikog (1682-1725...........................SADRŽAJ Predgovor...............................19 8................... „Smutno Vreme“...................... reakcija i revolucija).........2 1...................................... Doba Katarine II....................................................61 17................. Obrazovanje velikoruske države...................10 4.... Tatarska vlast nad Rusijom.... Doba prvih Romanova.................................. Ekonomsko i socijalno stanje.............17 7........................... (Doba „zvanične narodnosti“).............................................................................. Doba Ivana III i Vasilija III........... (Velike reforme..................................................117 126 ........3 2...................28 11.......................................................................................................................................................55 16........................................................).............................. Doba Aleksandra II (1855-1881.......).....................

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful