ALEKSEJ JELAČIĆ

ISTORIJA RUSIJE

BEOGRAD, 1929. 1

PREDGOVOR. Otkada sam se sticajem prilika našao u ovoj gostoljubivoj i bratskoj zemlji, počeo sam da radim na upoznavanju moje braće sa Rusijom i ruskom kulturom, u koliko su mi to dopuštale moje skromne snage i znanja, pa i okolnosti, koje nisu uvek bile povoljne za rad. Već više semestara predajem rusku istoriju na Filozofskom Fakultetu u Skoplju. Nalazeći uvek dobar odziv i mnogo interesa za saznanja o Rusiji, ja sam se rešio da napišem i jednu originalnu popularnu istoriju Rusije, koje na srpskohrvatskom jeziku još nema. Postoje samo dva prevodna dela, štampana latinicom: ono Ramboa, poznatog francuskog pisca (prevod prof. Adamovića, Zagreb, 1884.), sada prilično zastarelo; i drugo od D-ra Bidla, profesora na Karlovom češkom Univerzitetu u Pragu (prevod D-ra Milana Preloga, Zagreb, 1922.). Ovo drugo delo posvećeno je samo događajima iz XIX i XX stoleća, sa vrlo kratkim osvrtom na XVIII vek. U svome delu pokušaću dati opšti pregled istorije ruskoga naroda kao celine, jer polazim sa stanovišta narodnog jedinstva Istočnih Slovena, ne poričući, razume se, da tri plemena istočnoslovenska: Velikorusi (ili nekadašnji Moskoviti), Ukrajinci (Malorusi ili prosto Rusi) i Belorusi imaju duboke i značajne antropološke, psihološke, jezične i kulturno-istoriske osobine. Zajednička im je preistorija njihova, koja je tesno vezana sa istorijom njihovih prethodnika na istočno-evropskoj ravnici, i njihova stara istorija, sve do prve polovine XIII veka. Posle nastaje duboki istoriski rascep, prouzrokovan najviše tokom spoljno-političkih događaja. Dok Rusija severoistočna, koja će se kasnije zvati Moskovskom ili Velikom, kao i donekle Rusija severozapadna, potpada pod uticaj i vlast Tatara, Rusija južna i jugozapadna i zapadna nalaze se pod uticajem Poljske i Litvanije, postepeno ulaze u okvir ovih država, pa onda u okvir poljsko-litvanske zajedničke države. Ali baš onda, kada su Belorusi i Malorusi ušli u sastav te države, Moskva je ujedinila Velikoruse u Moskovsku Državu, pa je otpočela ofanzivu prema jugu i zapadu. U toku druge polovine XVII i celog XVIII stoleća ujedinjuju se sva istočnoslovenska plemena u jednu veliku državu - Sverusku Carevinu sa Petrogradom kao prestonicom. U toj državi sve više jača narodna zajednička svest. Ova svest o narodnoj zajednici oseća se čak i kod onih Ukrajinaca, koji, kao „Crveni“ ili „Galički Rusi“, „Rusini“, „Galičani“ ili prosto „Rusi“ ostaju i nakon prve deobe Poljske van ruske države (od godine 1772. do 1918. pod Hapsburzima), pa i kod Karpatskih Rusa, koji su od prastarog doba bili podanici krune Svetog Stefana. U stvaranju moderne ruske države, ruskog književnog jezika, (koji se, istina, najviše oslanja na severno-velikoruski narodni dialekat) i ruske kulture uopšte, pa najzad i u ruskom revolucionarnom pokretu, najaktivnije su sarađivali i Velikorusi i Ukrajinci i Belorusi. U ovome procesu stvoreni ruski vladajući stalež i ruska inteligencija prestali su da budu samo Velikorusi ili Ukrajinci ili Belorusi, nego se mogu smatrati prosto kao Rusi. Ali u ovom procesu, zbog izvesnih često nasilničkih, a svakako nezgodnih mera vlasti, stradale su kulturne osobine Belorusa i Ukrajinaca. Ovo je izazvalo kod njih opravdani revolt. Svetski Rat i naročito ruska revolucija izazvali su kulturno, a donekle i političko odvajanje Ukrajinaca i Belorusa od ruske celine. Ukrajinci su sad razdeljeni državnim granicama u više delova, tako da se njihova većina nalazi u Sovjetskoj Uniji, a manji deo u Poljskoj, Karpatski Rusi u Čehoslovačkoj, a pojedini manji delići još i pod Rumunijom (u Bukovini i Besarabiji). Sada su razdeljeni i Belorusi: veći njihov deo nalazi se u Sovjetskoj Uniji, manji, ali još dosta veliki, u Poljskoj, dok su neznatne manjine u baltičkim državama. Toliko, kao uvodna reč, u moje delo. Onim licima i ustanovama, koji su mi neposredno ili posredno pomagali u radu, rado izražavam najlepšu zahvalnost. Naročito zahvaljujem uvaženim kolegama gospodi D-ru Milivoju Pavloviću i D-ru Petru S. Jovanoviću profesorima Filozofskog Fakulteta u Skoplju, od kojih je prvi ljubazno pregledao moj rukopis sa jezične strane, dok mi je drugi dao dragocene upute za tačnu transkripciju ruske toponomastike na srpski. Dr. A. Jelačić.

2

GLAVA I. Istočno-evropska ravnica pre početka ruske države. Prve istoriske izveštaje o teritoriji sadašnje Rusije dobijamo od Grka. Tražeći nova mesta za svoje naseobine grčki iseljenici, u prvome redu Jonci iz Mileta i Dorci iz Herakleje, osnovali su niz kolonija duž severnih obala Crnoga i na obalama Azovskog Mora. To su bile Tira na ušću Dnjestra, Olvija na ušću Buga, Hersones na južnoj obali Krima, Pantikapeja na mestu sadašnje Kerči, Tanais na donjem Donu, Fanagorija na tamanjskom poluostrvu blizu ušća Kubana. Ove naseobine vodile su intenzivnu trgovinu sa unutrašnjošću zemlje, uvozile su grčku robu, u prvom redu grnčariju, metalnu robu, oružje i nakite, vino, tkanine, mirise, južno voće; a izvozile su hleb, konje, krzna, roblje. Grci su uticali na kopneno stanovništvo, a i sami su donekle potpadali pod njegov uticaj, dok je puno tih „varvara“ dolazilo u grčke naseobine, gde su se ponekad zadržavali duže vremena. U istorisko vreme Grci su zvali one narode Skitima, kasnije Sarmatima; već Homer spominje stanovnike sadašnje Južne Rusije kao hipomolge... t. j. kao one „koji doje kobile“. Oni se hrane „mlekom“ i zaslužuju „divljenje“ (“Ilijada“ XIII, 5-6). Ime Skita javlja se prvi put kod Hesioda, t. j. u VIII stoleću pre Hrista. Ali ponajviše, i to veoma podrobnih podataka, skupio je o tim predelima znameniti grčki geograf i istoričar Herodot, “otac istorije“. Ceo prostor na severu od „Ponta Euksinskog“ (Crnog Mora), od Istra, t. j. Dunava, i do Tanaisa, t. j. Dona, u dubinu od dvadeset dana puta, Herodot zove Skitijom. Ova zemlja, znamenita po svojim velikim i lepim rekama, od kojih je Boristen, t. j. Dnjepar, najlepša i najkorisnija za čoveka, proizvodi hleb, sočivo, beli i crni luk, lan i konoplju. Od životinja u njoj žive konji, bikovi, magarci, divlje svinje, jeleni, zečevi, koze i pčele. „Nisam mogao saznati“, veli Herodot, „tačnog broja Skita, ali sam čuo dva mišljenja o njima: jedni vele da ih je veoma mnogo, drugi - da pravih Skita ima malo, ali da tamo živi više raznovrsnih naroda.“ Na taj se način Skitija i Skiti javljaju već kod Herodota sa obeležjem i geografskim i etnografskim. Kasnije nastaje potpuna zbrka pojmova. Skiti, kod jednih, stanovnici su Južne Rusije različitog porekla; prema drugima, Skiti su potpuno određen, jedan narod. Ima dve vrste Skita, jedni su zemljoradnici, drugi stočari. Odrediti poreklo i etnografsku pripadnost i jednih i drugih - to je jedan od najtežih problema istoriske etnografije, koji dosad nije rešen. Herodot govori otome, kako je monarhiska vlast kod „carskih“ Skita veoma jaka, da Skiti veoma mnogo drže do svojih grobnica, naročito carskih, da umrlog cara voze u svečanoj povorci po celoj zemlji, dok ne stignu na mesto sahrane. Veoma interesantna je priča Herodotova o sahrani skitskih careva: masa sveta mrcvari sebe i jauče u slavu umrlog cara, ali ovo im ne smeta da priređuju velike gozbe; uz cara sahranjuju ne samo njegovo oružje, nakit, različite domaće predmete, nego i njegovog ubijenog konja, ženu, sekretara i poslugu; nad mrtvacima grade čitavu jednu veliku humku. Nakon godine dana priređuje se velika svečanost oko carske grobnice i tom prilikom ubijaju pedeset konjanika sa konjima. Arheološka istraživanja naročito znamenitih humki Čertomlicke i Kuljopske, u kojima su bili sahranjeni neki skitski carevi, u glavnome su potvrdila Herodotove podatke. Ona su dala izvanredno bogate zbirke predmeta neocenjive umetničke i istoriske vrednosti, koji se nalaze u znamenitom bivšem carskom Ermitažu u Petrogradu. Najvažniji predmet jeste ogromna srebrna vaza, na kojoj su u dosta visokom reljefu izrađene lepe slike života Skita. Tip lica tih Skita je ariski. Već je Herodot poznavao neke Savromate kao susede Skita. Kasnije izgleda da su Sarmati zamenili Skite u južnoruskim predelima! Ali ograničiti i razdeliti Skite i Sarmate i u vremenu i u prostoru nije dosada pošlo za rukom našim istraživačima. Kod Herodota i u natpisima grčkih naseobina sačuvana su imena pojedinih skitskih i sarmatskih careva, a i pojedine reči njihova jezika. Produžujući radove ranijih naučenjaka, na čelu sa Svevladom Milerom, prof. berlinskog univerziteta Maksim Fasmer utvrdio je, i to izgleda definitivno, da se te reči objašnjavaju jedino iranskim jezicima. Isto tako neki izveštaji o običajima i društvenoj organizaciji Sarmata pokazuju, da su oni bili neka vrsta Iranaca. Od sarmatskih suseda, pored Litvanaca, koji su se onda prostirali, kao što možemo suditi po 3

geografskoj nomenklaturi tih mesta i donekle po arheološkim pronalascima. pa su imali i jednu veću državu. Koncem treće četvrtine V veka poplavili su južnoruske stepe Huni. U VI veku počinje i razvija se prodiranje u Južnu Rusiju Bugara. koji su zauzimali veliki deo srednje. Središte Atiline države bilo je negde u Panoniji. Po tom prikazu oni se razlikuju od Sarmata. da su u Panoniji pod Hunima i sa njima živela i neka slovenska plemena. kao i velikih blaga u kotlovima i drugim sudovimazakopanim u zemlju (ruski 4 . Oni su bili zemljoradnjici. pravljenim od zemlje. lovom divljači i ribe i pčelarstvom. u borbama njegovih sinova. a anonimni geograf bavarski iz IX stoleća veli za ruske zemlje sledeće: „Uliči jesu narod mnogobrojan: oni imaju 318 gradova. oni su sekli i palili drveće i žbunje u šumi. Pored mnogobrojnih izveštaja savremenika Arapa. Iz početka. Prisk. jer „grade kuće. naročito pak slovensko stanovništvo. Najverovatnija je hipoteza do koje je došao. na osnovu pažljivog proučavanja sve dosada poznate građe. kad bi zemlja postala posnom. Na osnovu poglavito lingvističkog materijala može da se stvori slika ekonomskog stanja i materijalne kulture slovenskih plemena razasutih i naseljenih na istočnoevropskoj ravnici. Severjani . A u IX veku. upotrebljava on slovenske žene kao zapregu mesto konja ili volova. koja se i sada može videti na severu Rusije i u mnogim mestima Sibirije. svakako. proširili svoju vladavinu daleko prema Zapadu. Dnjestra i južnoga Buga. Slovenska kolonizacija istočnoevropske ravnice. a malo kasnije i Avara. j. oni bi kretali dalje. i Finaca. Slovenska pradomovina bila bi negde na Karpatima i u basenu gornje i srednje Visle. nose štitove. nije dala ovim krajevima gusto. koje ih sve do IX stoleća štiti od nomada. ali su se bavili uz to i stočarstvom. Pod uticajem avarskim. t. pronalasci na području današnje Rusije velike mase pojedinačnih novaca. Volinjani . pod nedovoljno rasvetljenim okolnostima. Ruski letopisac slikovito priča o nasiljima Avara nad Slovenima: kad treba Avaru da ore polje ili da nekud ide kolima. Zauzimajući uzvišenija mesta. severne i zapadne Rusije. naročito pod vođstvom Atile. sejali su žito i sadili povrće u dosta primitivno obrađenu zemlju. Od II do kraja IV veka u današnjoj Južnoj Rusiji vodeću su ulogu imali Goti. U isto vreme. Pitanje o tome gde se nalazila slovenska pradomovina u Evropi spada u red najzamršenijih istoriskih pitanja. gl. „zemljom gradova“. gde je Atilu posetilo izaslanstvo vizantiskog cara. vrši se slovenska kolonizacija širom istočnoevropske ravnice. Tacit zove Slovene Venetima. koja je u glavnim potezima izvršena do u VII stoleće. ili tačnije pod pritiskom Avara.). Pod takvim imenom poznaje ih antički svet dugi niz vekova. slovenski naseljenici stvarali su sebi utvrđena mesta. oni su potčinili sebi više slovenskih plemena. Ali već svakako od VII stoleća u istočnoevropskoj ravnici razvija se dosta živa trgovina. koje dosada nije rešeno sa dovoljno sigurnosti. navaljuju nove i snažnije nomadske horde Pečenjega i Mađara. rečica i jezera. povrća i voća bila im je u glavnom poznata. Slovenska su se plemena grupisala samo kraj reka. Velika hunska država spada u red prolaznih tvorevina istorije i. j. j. ogromna većina “gradova“ ruske zemlje bili su samo utočišta za seosko stanovništvo protiv neprijatelja i divljih zverova. Na jugu. Verovatno da su se bavili polunomadskom zemljoradnjom. gornjeg i srednjeg zapadnog Buga. koju su pepelom gnojili. nalik na onu. dok Sarmati idu u kolima i na konju“ („Germanija“. Učesnik tog izaslanstva. Kultura glavnih vrsta i sada poznatog žita. znameniti češki naučenjak Ljubor Niderle. koji su došli iz dubina Srednje Azije u Evropu. Bužani imaju 231 grad. opisao je svoje putovanje i dao dobru sliku tadašnjih Huna. Tako. i umeju da idu peške. Prvo sigurno pismeno svedočanstvo o njima nalazimo kod Tacita. Bugari i Sloveni prodiru na Balkansko Poluostrvo u VI i VII stoleću. brzo se raspada i propada. Ove podatke potvrđuje moderna arheologija. Pripeta i donekle srednjeg Dnjepra. tragovi takvih „gorodišča“ sačuvani su u velikom broju. Kasnije su oni. koje prvi ruski letopisac zove Obrima. obično blizu ili kraj vode. gornjeg Pruta. Savremenici znaju pričati o njima dosta stvari. negde u njegovoj drugoj četvrtini. 46). na primer.325“.70. Iz njegovih podataka da se suditi. zvana „gorodišča“ t. duboko u sredinu Rusije. naročito valja spomenuti Slovene. mesta opkoljena lancem ili bedemom. posle smrti Atiline (453. slovenska plemena dolaze u izvesnu zavisnost od dosta velikog Hazarskog Carstva. skandinavska saga zove Rusiju Gardariki t.

potomaka Aleksandra Nevskog) vladala u Moskovskoj Državi. na Dnjestru . Pitanje o tome: ko su bili Varezi-Rus postalo je veoma zamršeno. Smoljensk na gornjem Dnjepru i još nekoliko najstarijih gradova. ekonomskih i kulturnih. na Desni . u basenu reke Brezine . koje reče kneževima vareškim iz plemena Rusa (Русь): „Zemlja je naša velika i bogata. pa je kasnije (linija Danilovića . na gornjoj Desni i njenom nritoku Sajmu i na gornjoj Oci . Glavni učesnici u trgovini bili su Skandinavci Normani. Najznamenitiji događaj u tim odnosima bio je napad Rusa na sam Carigrad godine 860. koje su nekad. I zaista. preko njih su lađe vukli konopcem. na zapadu nalazila su se u dodiru sa litvanskim plemenima. Od sporednih puteva putevi po zapadnoj Dvini i Njemenu bili su najvažniji. bila su sledeća: u basenu jezera Iljmena . Na taj način možemo objasniti postanak pravih gradova u našem smislu ove oeči. Trgovačke zajednice valjda su stvarale sebi izvesne tačke za oslonac u ovim prostranim predelima. te uguši bunu novgorodskih nezadovoljnika. 5 .Tiverci.Poljani. ali nema u njoj reda.Ugliči ili Uliči ili Duljebi. dok su ga južni Sloveni plaćali Hazarima. koja se jako ukorenila. pa i gusarili duž obale. ali svakako i Sloveni su postepeno ulazili u ovu trgovinu.Volinjani. Pod godinom 859.dođoše tri brata Rurik. 879. sve do godine 1598. Hazari. GLAVA II. Da bi učinili kraj anarhiji.. da pozovu Varege iza mora. ali izgubi jedan deo svoje vojske. t. uže kopnene prostore između pojedinih reka i jezera. zatim sledi beleška o izgnanju Varega od strane slovenskih plemena i o velikoj međusobnoj borbi među severnim Slovenima i Fincima. zatim Arapi. da su takva središta bila: Kijev na Dnjepru. God.Severjani. pa je izazvalo ogromnu literaturu.zv.).Drevljani. Hronologija letopisa je više nego sumnjiva. IX. Nakon smrti svoje braće Rurik ostade jedini knez. o tome imamo dovoljno podataka kod samih Grka savremenika. u basenu Pripeta . mučili Obri. dođite da budete kneževi i vladari naši“ . Kanala. Slovenska plemena u istočnoevropskoj ravnici. Postoje još i sada mnogobrojne ruske kneževske porodice. severna slovenska i finska plemena sporazumno reše. na srednjem Dnjepru oko Kijeva . Možemo zamisliti. gde je on presečen od kamenih greda. na poziv naročitog izaslanstva. razmesti „muževe“ po gradovima. možda Židovi. na jug od Drevljana .Sloveni. koje su se kretale u više pravaca. kao neke vrste utvrđenih kontoara. drugi Baltičko More sa Kaspiskim Jezerom. a i u celini i legenda. državni život niče na velikom putu „iz Varega u Grke“. Na severu i severoistoku slovenska su plemena bila izmešana sa Fincima. grad Kijev na Dnjepru (866. u basenu Soža . vodili trgovinu sa Grcima.Dregovići.. letopis beleži da su severni Sloveni plaćali danak Varezima.Radimići.„клады“) svedoče o razvijenosti ove trgovine. da nije bilo. Novgorod na jezeru Iljmenju i reci Volhovu. koji se pod Askoldom i Dirom uputi na jug. osnivača Rurikove dinastije. u to se sada sumnja) sredinom IX stoleća krstarili po Crnom Moru. i zato su iskorišćavali takozvane „voloke“ ili „prevlake“ t. ne izgleda sigurna. s kojim se u glavnom poklapaju podaci spomenutog bavarskog geograf i vizantiskog cara Konstantina Porfirogenita u njegovom znamenitom delu „O upravi carstva“ (gl. ali dva su puta bila glavna.Vjatići. t.j. Legende i fakta iz istorije početka ruske države Prema izveštaju ruskih letopisa.zv. tamo. Isto tako su vukli ili nosili lađe duž obale Dnjepra.). jedan je vezao Baltičko More sa Crnim. o kom su sačuvane originalne propovedi patrijarha Fotija. na južnom Bugu . t. Sineus i Truvor „sa rodom svojim“ i postadoše kneževi kod Slovena (862.j. letopis beleži smrt legendarnog Rurika. nezavisno od Rurika. Trgovački saobraćaj se vršio lađama. neka ponovno vladaju nad njima.). pa onda administrativnih središta. pregrada (ruski „пороги“). sredinom IX stoleća. Da su Varezi kao i Rusi (da li je to isto. koje vode poreklo od Rurika. u basenu zapadne Dvine i Pskovskog Jezera . razume se. koja se sredinom XI stoleća počela deliti na više loza. odnosno nosili na rukama. prema izveštajima najstarijeg ruskog letopisa. gde su osvojili. prema letopisu.Krivići. „Varegi“ ruskih letopisa i vizantiskih hronika i akata.

Ali je naročito znamenit njegov pohod na Balkan.Jaropuka.). takozvani „prvi“. čuvenog potonjeg krstitelja Rusa. očigledno na osnovu narodne tradicije i pesme. letopis okitio sjajnim pesničkim podrobnostima. koji su Vizantinci i Rusi zaključili god. zanimljivo je. Srušivši Bugarsku pomoću Svetislava i njegovih Rusa. Oleg je. Sagradio je grad Prejaslavec na donjem Dunavu. Igora je nasledio njegov maloletni sin Svetislav (Svjatoslav. Ugovor. o kom se nije pronašlo nikakvih podataka kod Grka. drugi ugovor iz god. Svetislav se pokazao kao ratoboran junak. pa je otišao konačno u Bugarsku. bez dovoljnog razloga. Oleg je osvojio čitav put „iz Varega u Grke“ sa Kijevom.. Letopis ga slikovito prikazuje na sledeći način: „Beše on hrabar i lak. hoću da živim u Pjeraslavcu na Dunavu. Ratujući širom cele istočne Evrope. I za njegova vremena ipak se kijevska velika kneževina proširila. sa crtama „najmudrije žene“. da su u njemu spomenuti Rusi hrišćani i hrišćanska crkva u Kijevu. Iz onog što se o njemu priča dobija se slika jednog slabijeg i nedovoljno odlučnog vladara i vojskovođe. gusarili su po Crnom Moru i Kaspiskom Jezeru. odnosno njegovi odredi. sve prema letopisu. ali se odluči da tamo i ostane. Olega i Vladimira. koji stoji na čelu gomile drugih kneževa. spomenuto u ugovoru između Rusa i Grka. jer se tamo skupljaju sva blaga sa sviju strana: od Grka zlato. i slaše na sve strane govoreći. iz Rusije krzna i vosak. 944. išla u Carigrad da obiće cara i patrijarha (o tome putu imamo dve priče: jednu u ruskom letopisu. pa je. pa jeo.Rurika je. „doćiću na vas“. Pričalo se. koja se ranije. pokrstila u Kijevu.). Oleg je učinio toliko jak utisak na savremenike i potomke. Svetislav je zaista i osvojio Bugarsku. čija se autentičnost ne da osporiti. govorio za nj: „Nije mi milo da budem u Kijevu. Vizantija je onda svom snagom udarila na ovog za nju vrlo nezgodnog suseda. prema letopisu.). gde je pogubio Askolda i Dira. 945-972. med i roblje“.). kao pardus. pa je god. nasledio njegov maloletni sin Igor. On je pokorio silu slovenskih plemena. kuda su ga Grci pozvali da sruše bugarsku carevinu. da je Olegu mnogobožački sveštenik proricao smrt od njegova omiljenog konja. Svetislav je sahranio u Kijevu svoju mater Olgu. meso nije kuvao. U njemu su uređeni trgovački i pravni odnosi Rusa i Grka. iako je njegovo ime kao „velikog kneza ruskog“. 911. kola iza sebe nije vozio ni kotla. O tome su sačuvani savremeni izveštaji. Svetislav je prodro sve do kavkaskih predela. U jednoj takvoj borbi pobunjeni su Drevljani ubili nesrećnog kneza na grozan način. Ovaj ugovor. od kojih se prvi. prema letopisu i u njemu sačuvenom ugovoru iz godine 907. blagogodareći upotrebi takozvane „grčke vatre“ od strane Grka završio veoma nepovoljno po Ruse. učestvovao i u pohodu na Carigrad (907. 957. očigledno pozajmljenim iz narodne pesme. pekao to na uglju. nego je izrezavši tanko konjsko meso. da su i smrt njegovu okitili bajkom. Igor. vino i različito voće. predstavlja nesumnjiv prevod grčke isprave.. okićenu legendarnim podrobnostima o krštenju Olge u Carigradu. ili divljač. od Čeha i Ugara srebro i konji. ali je posle mnogo godina umro od ujeda zmije. smatra se manje probitačnim za Ruse. umesto koga je upravljao njegov rođak Oleg (879-912. ali. Olga se javlja u letopisu. Ova bajka veoma je slična sa pričom skandinavske sage o junaku Orvardu Odu. i autentičnu priču samog cara Konstantina Porfirogenita u spisu „O ceremonijama vizantiskog dvora“. iako je veliki knez morao izdržavati borbe sa susednim plemenima i njihovim starešinama. Ovaj je pohod. nije imao šatora. te izvršili dva pohoda na Carigrad. Svetislav je razdelio zemlju između tri svoja sina . nego onaj Olegov. pa je. nego je spavao na sedlu. a sam Kijev nazvao je „majkom ruskih gradova“ (882. svilene tkanine.). koje su ga onda rastrgle. negde oko godine 955. nego i iz podataka koje nam pružaju strani pisci. isto su činili i svi njegovi. koji se odlikovao naročitom brzinom u svojim vojničkim podvizima. koji je vladao i odrastao pod tutorstvom i upravom kneginje-matere Olge i vojvode Svjenelda. držim.) poznat nam je ne samo iz ruskih letopisa. skupljaše mnoge vojnike. koja se ugnezdila u lubanji toga mrtvoga konja (912. Veliki knez Igor (912-945. o kumovanju i prosidbi carevoj i tome slično. koja pruža lepu kulturno-istorisku sliku varvarske kneginje na carskome dvoru). 6 . Međutim. pa se i tamo tukao sa plemenima Jasa i Kasega. jer je tamo sredina moje zemlje. Čim je odrastao. verovatno je u letopisu izmišljen. prema letopisu. vezavši ga za dve do zemlje spuštene breze. uzeo tom prilikom od Grka veliki danak. te ga je nadmoćnom snagom pobedila. Oleg se uopšte javlja sa crtama pravog legendarnog junaka. Neki naučnici čak i samog Igora smatraju kao hrišćanina.

-989. veslajući zajedno sa ostalim veslačima. Jovan (Cimiskije) pristade na to i u pozlaćenoj ratnoj odeći. vratio je carevima Krim. u Vizantiji je izbila buna vojskovođe Varde Foke protiv zakonitih careva. Njegova šija bila je debela. kao žrtva tim bogovima. Dovedeni u težak položaj. Ali jedno krupno zrno istine svakako se u njima nalazi: arapski pisci prikazuju ruske vođe kao vlasnike velike mase robova i kao trgovce robljem. ratujući i sa Hrvatima (Belim) u Galiciji. a svi ostali delovi tela veoma razvijeni. sem po njegovoj čistoći. da ih natera na izvršenje tih uslova. Svetislav je kratko vreme govorio sa carem o miru. prsi široke. plave oči. Svetislav. Priča se. Tu su zapazili Svetislava. „zaželio je da se sastane sa carem i da se razgovara sa njim. naročito pak o njegovim haremima. hrišćani Varezi. tako da je i kijevski veliki knez Vladimir lako mogao imati masu čeljadi. verovatnije pak 978. Ali su se osećali i zapadni uticaji. Primanje hrišćanstva postalo je veoma aktuelno pitanje čisto političke prirode. Međutim. ali su stvorene očevidno docnije. ni prenizak: imao je pripljosnast nos. težeći tim da utvrdi državnu kneževsku vlast. pa je onda (po letopisu godine 980. sa jugoistoka. otac i sin. ili tačnije između njihovih krugova. blizu obale Dnjepra. „kagan. Svetislav. izgleda da su carevi pogazili uslove ugovora. izbile su borbe. te behu pomognuti jakim odredom njegovih vojnika (Varega). O načinu života Vladimirova. Sve ove uticaje letopis je prikazao u priči o tobožnjem dolasku izaslanstava raznih vera Vladimiru i o šiljanju s njegove strane naročitog izaslanstva za obaveštenje o svim tim verama. koje je imao u većem broju. dojaši na obalu dunavsku. iza god. ali u prvom redu hrišćanskim. te se ne bi mogao nazvati ni previsok. i Vladimir je. ne samo suzbijajući separatističke težnje sloveno-ruskih plemena. Belo njegovo odelo nije se ni po čemu razlikovalo od odela ostalih Skita. da su te priče jako preterane. zna se da je zapadna crkva imala veza sa Kijevom još za vreme Olgino. Čim je opasnost prošla. Ondašnja Rusija bila je pod raznovrsnim verskim uticajima. o njegovim gozbama. sem jednog parčeta. carevi Vasilije II i Konstantin obratiše se na Vladimira. pobeđen i tučen. Hazari. dok se Vladimir javio kao zatočnik mnogoboštva. bilo je slučajeva i ljudskih žrtava bogovima. na konju. što je svedočilo o plemenitosti njegovog roda. guste obrve. grad Hersonis tavriski ili Korsunj. jer se u njima Jerusalim prikazuje kao grad otet od Jevreja i predat Bogom u ruke hrišćana (aluzija na krstaški rat i zauzeće Jerusalima od krstaša 15 jula g. Svetislav. da je Jaropuk bio predstavnik hrišćanske stranke i njenih težnja. retku bradicu i dugačke maljave brkove. Na povratku u Rusiju. behu s puno jevreja (čak i njihov car. Priče su ove obojene vrlo jakom polemičkom bojom u istočno-pravoslavnom i grčkom duhu.) Jaropuk bio mučki ubijen. kao i muslimana. Ne dižući se sa klupe svoje lađe.“ bio je Mojsijeve vere). 1099. U njegovoj spoljašnjosti bilo je nečeg mračnog i surovog.. Međutim hrišćanska stranka bila je veoma jaka u Kijevu. divljaka. koji je plovio na običnoj skitskoj lađi. pa su i veze sa Vizantijom postajale sve tešnje. Posle ugovora o miru. pa je potom izveo i krštenje svojih Rusa. pa se uputio natrag“.). Zauzeo je. Posle toga došlo je do novih pregovora i transakcije: Vladimir je primio Hristovu veru. po kome je odustao od svakih traženja na Balkanu. Pečenješki knez napravio je sebi gozbenu čašu od lubanje Svetislavljeve (972. pošao protiv njih. a priča o njima začinjena je legendarnim 7 . nego i osvajajući nove predele (Galiciju. njega je pratio odred konjanika u sjajnom zlatom šivenom odelu. Verovatno. Smatra se.. On beše srednjeg rasta.) Između sinova Svetislavljevih. uzeo je za ženu grčku princezu Anu. i sa Litvancima i sa Bugarima. sa ogromnim gomilama žena. koji je imao malu pratnju. Sve su kose na njegovoj glavi bile ošišane. Vladimir je vodio velike ratove. pod čijom su vlašću neko vreme bili južnoruski Sloveni. koji su se pre nekoliko desetina godina u ruskim stepama ugnezdili. pričala su se velika čuda. sve do Karpata). prema priči savremenika Lava Đakona. da je on obnovio i čak i razvio mnogobožački kult u Kijevu.koji lepo prikazuju krvavu borbu Rusa i Grka. 1100. što je prvo od ruku pristaša starijeg brata Jaropuka poginuo srednji Oleg. pa su jednom prilikom poginuli u Kijevu. a potom i ubijen. U jednom uhu nalazila se minđuša sa crvenim kamenom i dva bisera. bio je uhvaćen od Pečenjega. Svi ovi događaji padaju u godine 987. morao je da primi kratak i veoma nepovoljan za njega ugovor. koje su se završile tim.. nakon duže opsade. kada je išao na izmirenje sa bratom Vladimirom.

Prisjolkova. po njegovom narodnom imenu. naročito za odbranu naroda od stepskih varvara (imamo veoma interesantan izveštaj zapadnoevropskog misionara Brunona o njegovoj poseti Vladimiru i putu u južne stepe u cilju propovedi varvarima. dok je na Volzi tada sagrađen grad Jaroslav. dok su mu zetovi bili kraljevi norveški. a čim je umro (15. crveno sunašce. naročito je opasna bila navala god. Svetopuk je umro negde u izgnanstvu. matere pak plakahu kao da su deca već mrtva. prema kojoj je kijevska episkopija spadala pod ohridsku arhiepiskopiju. jula 1015. vezan bračnim vezama sa poljskom vladajućom kućom i prijatelj poljskog kneza (kasnije kralja) Boleslava Hrabrog. Uoči smrti Vladimir se spremao na rat protiv sina Jaroslava. Ipak je nesumnjivo. i na taj način Vladimir je imao tesne političke i crkvene veze sa jugoslovenskom državom Samuilovom. princeze Ane). god. iako neki njeni delovi možda i vode poreklo iz Jaroslavljeva doba.“ t.). niti je objavio veliki knez Jaroslav. on je u vezi sa celokupnim ondašnjim evropskim svetom. i oslanjajući se na ponovo pozvate naročito jake odrede Varega. razume se. Dugo vremena. nisu bili Rusi ni brzo ni duboko hristijanizirani. zadobio je veliku slavu u ruskoj istoriji kao „Mudri. Jaroslavu su pripisivali izdanje zakonika pod naslovom „Ruska Pravda“ (sačuvano je više redakcija njenih u većem broju prepisa). ali ga je odmah dobio natrag čim je ušao u krstionicu). koja ga prikazuje kao „Vladimira.). od kojih je Vladimir odvojio svoju državu vrlo dobro uređenom odbranbenom linijom).“ U njegovoj porodici. a imalo je velikih i političkih i kulturnih posledica. naprotiv.“ Vladimir je postao najomiljeniji junak ruske istorije i narodne pesme.. Nesumnjivo je. nije bilo sloge. nije se ipak mogao zadržati u Kijevu. nanosili veliku štetu njenom blagostanju.) došlo je do pokolja u velikokneževskoj porodici. 1036. Jaroslav je i sam bio veliki ljubitelj knjiga i imao je bogatu biblioteku. Za vreme Jaroslavljevo desio se poslednji pohod Rusa protiv Vizantije. bilo iz pobožne tradicije (Vladimir je bio fizički izgubio vid. j. Premudrosti Božije. On je ulepšao grad sa više divnih građevina. Rusi su pretrpeli poraz (1043-1044. Krštenje Rusa. Umirući (1054. Vladimir se javlja u letopisu sa crtama veoma pobožnog i milostivog vladara. Tako je u kraju finskih Estonaca dao sagraditi grad Jurjev u čast svoga sveca Svetog Đorđa.“ Prve polovine svoje vladavine Jaroslav je bio prinuđen da razdeli državu između sebe i brata mu Mstislava. U njemu se razvija industrija. Pitanje o sastavu i postanku ovog pravnog zbornika. veoma je složeno. pobedio je Svetopuka i proterao ga je iz Rusije. postoji veoma oštroumna i zanimljiva hipoteza prof. u kojoj se i sada nalazi mermerna grobnica Jaroslavljeva. svuda je izvršeno u miru. Pečenjezi su više puta uzrujavali kijevsku državu. samo u gradovima Polocku i Turovu ima sporednih kneževa vareškog porekla. govoreći kako on „poče uzimati kod otmenog sveta decu i davati je na učenje pismenosti. oženjen normanskom princezom Ingigerdom. nakon smrti Mstislavljeve pa do svoje smrti bio je jedini vladar u Rusiji. da je on puno učinio za organizaciju države i crkve. najstariji knez Svetopuk dao je zaklati svoju braću od Grkinje (Sveti Boris i Gljeb). Jaroslav (1019-1054. ušavši u istoriju sa nadimkom „Prokleti“ („Окаяный“). Svetopuk. koja se završila ipak potpunim porazom ovih divljaka. koje je letopis uzeo bilo iz junačke pesme. Posle krštenja. koji se sada više ne smatra kao zakonik u pravom smislu reči. plemenski kneževi iščezavaju. umetnost i prosveta. od kojih su do danas očuvane ruševine Zlatnih Vrata i delovi saborne crkve Svete Sofije. sastavljenoj od sinova raznog porekla (deca žena mnogobožačke vere i „Grkinje. Brat mu Jaroslav. te ga ovde ne možemo uzimati u pretres.podrobnostima. Pitanje o tome odakle je Vladimir dobio jerarhiju spada u najteže probleme ruske istoriografije. da nije „Rusku Pravdu“ dao sastaviti. koji je držao ceo istok Rusije od Dnjepra. (motiv dobijanja neveste snagom oružja). na osnovu nekih reči u samom spomeniku. Jaroslav stoji na čelu jedne velike evropske države. što se vidi iz braka njegovih sinova sa evropskim princezama. Jaroslav je bio i graditelj novih gradova na periferijama ruske države. kao i na novgorodsku vojsku. Ogroman trgovački grad Kijev bio je središte trgovine Istoka sa Zapadom. mađarski i francuski.) Jaroslav je razdelio zemlju između svojih sinova i verovatno da je dao i uredbu 8 . zbog trgovačkih razmirica. Vladimiru letopis pripisuje početak ruskog školstva. Predvođeni od Jaroslavljeva sina Vladimira. iako. sem u Novgorodu.

u kojima vladaju kneževi. Vladimir. te se drugi kneževi penju takođe postupno u činu približujući se veliko-kneževskom prestolu. Deca onih kneževa. a sin Svevladov.. da je i on sam bio neumoran ratnik. ubrzo posle smrgi Jaroslavljeve. nije ostao 9 . Izjaslav se obratio za pomoć caru Henriku IV. poziva decu na međusobnu slogu i neumornu delatnost u ratu i miru. koje su bile znatno ograničene. da štite siromahe i uboge. zvanog Dolgoruki. da su i manastiri bili u opasnosti prilikom ove bune.o redu nasleđa. među kojima su se druge polovine XI stoleća najviše istakli Polovci ili Kumani.-1132. ali bez uspeha. Ali je Monomah bio obazriv i lojalan. to je bio pokret sa jasno obeleženim socialnim karakterom. zbog mešanja u srodničke borbe i kombinacije samog naroda. knez černjigovski. Tek posle smrti Svetislavljeve on je mirno završio svoj život kao veliki knez. predstavlja dragocen spomenik kulture. upravljajući njima preko svojih doglavnika („družina“). nego uopšte na neki „deo“ u ruskoj zemlji. oteravši Izjaslava. drugi brat Svetislav. Za vreme Svetopuka II naročito se istakao unuk Jaroslavljev. baštine) odnosno veliko-kneževski položaj.). taj njegov spis. a obično u sporazumu sa narodnim skupštinama („veće“) glavnih gradova pokrajine.) i sin Svetopuk II Mihajlo (osnivač velikog manastira u čast svetog Arhanđela u Kijevu. došao je pre svoga vremena na velikokneževsku stolicu. zvani Monomah. ideja i naravi Kijevske Rusije. koje su trajale sve do dolaska na vladu najmlađeg sina Monomahova Jurija. koje su ga više puta pozivale na velikokneževsku stolicu. Vladimir se javlja kao čovek veoma pobožan i oduševljen vaspitač. gradskih veća. u kojem se mnogo radilo na letopisu. izazvan teškim ekonomskim prilikama i uperen protiv zelenaša. jer su se i kaluđeri bavili zelenaštvom. gradova i pokrajina. Kao stariji posle umrlog kneza nije se smatrao njegov sin nego najstariji brat. Najviše su iskorišćavali ovakvo stanje kijevske države stepski nomadi. čiji je broj vrlo brzo porastao. iako su je smatrali za neku obaveznu normu državnog prava. Uopšte. gube pravo ne samo na ovo mesto.“ zanimljivi etičko-politički spis. 1113. sa prekidima). očevine. Sva „ruska zemlja“ (taj se pojam zaista stvarao u XI stoleću) ostaje svojinom cele kneževske porodice Rurikovića. pa čak i samom papi Grguru VII. Već su se za njegovo doba javile razmirice između njega i braće. Na upražnjeno velikokneževsko mesto dolazi sledeći po redu knez. država Rurikovića. Njegov stariji sin Andrija. Isto je tako mirno vladao njegov sin Mstislav (1125. Vladimir Monomah uživao je naročite simpatije među kijevskim gradskim masama. pojedine pokrajine (takozvane „otčine“ t. Zanimljivo je. Oni se smatraju kao „izgoji“. 1157. putnik i lovac. U Kijevu je umro god. „Bratoljubiv. Monomah je stupio na velikokneževsku stolicu. 1093. te se o njemu sačuvala najlepša uspomena. koji su imali spoje omiljene i omražene kneževe. po najmilijem mu selu Bogoljubovu. Najzad god. do 1113. prožet simpatičnim čovekoljubljem i veoma lepo književno obrađen. Na čelu zemlje i kneževskog doma stoji veliki knez. Za vreme ovog poslednjeg velikog kneza došlo je do žestokih borbi i ratova između kneževa. Zbog nezadovoljnih kneževa „izgoja“.To je glavna sadržina Jaroslavljeve uredbe koja nije bila nikad tačno izvršivana. Njegovu dolasku u Kijev prethodila je pobuna kijevskog stanovništva sa pljačkom židova. On je napisao naročitu „Pouku za decu. j.) ali nakon njegove smrti uskoro su opet izbile razmirice između kneževa. Prvi akt novog velikog kneza bila je uredba o visini kamata. odnosno kneževske linije. Iz spisa Vladimirova vidi se. On naročito podvlači da je njegov otac „sedeći kod kuće“ poznavao više jezika. postaje poprište vrlo čestih i vrlo surovih međusobnih borbi i ratovanja. Posle njega su uzastopce vladali njegov brat Svevlad (Vsevolod) (1078-1093. čiji su očevi umrli još pre nego što su došli na velikokneževsko mesto. ali je sve do kraja svoga života težio za dedovskim „zlatnim prestolom“ kijevskim. Vladavina Monomahova prošla je u miru. da stariji knez po redu dobije bolju i bogatiju pokrajinu. što se kasnije stalno zameralo njegovim potomcima. zvani Bogoljupski. Taj je knez držao kneževinu suzdaljsku na severoistoku Rusije. ali se deli na više pokrajina („volosti“). Jaroslava je nasledio njegov sin Izjaslav (1054 do 1078. Ostali treba da se razmeste po pokrajinama tako. u kom poziva svoju decu da budu pravedna i milostiva. a naročito da ne daju svojim činovnicima da čine nasilja. te je čekao da na nj dođe red. najstariji član kneževske familije. zbog težnja roditelja da osiguraju svojoj deci a ne braći. milostiv prema siromasima i stradalnik za rusku zemlju“ tako ga karakteriše letopis.

naročito odonda.). Stanovništvo ruske države bilo je većinom slovensko. Od hazarskih vremena ostale su na ruskom jugu kolonije židova. Daleko van predela ovih zemalja nalazila se blizu ušća Kubana mala ruska naseobina Tamatarha ili Tmutarakan. Bilo je puno i drugih došljaka. suzdaljsko-rostovsku. takozvani Varezi. gornje Volge. kao stoni grad velikog kneza. Novgoroci. izuzimajući njegov južni deo. lovom i pčelarstvom. zatim mešovitu vareško-slovensku grupu stanovništva. odnosno po njenom glavnom gradu. trgovinom i donekle upravom zemaljskom.trgovina. od kraja IX pa do druge polovine XII stoleća. Plemenski nazivi postepeno iščezavaju. svedoče ipak o veoma intenzivnom razvitku trgovine ne samo tranzitne nego i uvozno-izvozne sa severnom i srednjom Evropom. černjigovsku. volinsku. gornjeg Njemena. nego se vratio u severoistočne predele. tim pre što ga je vojska Andrijina god. mnogo jače. Arapa. u ratu zauzela i tom prilikom spalila i sasvim opljačkala. uz to stočarstvom. Svaka zemlja imala je središnji grad i sporedne zavisne gradove koji su se na ruskome jeziku zvali пригороды. nego što se obično misli. 1169. one su se kolebale i menjale na jugu u stepama prema rezultatima borbe sa nomadima (Pečenjezima. Ruska država u doba prevlasti Kijeva. galičku. Većina stanovništva bavila se zemljoradnjom. dosta su se brzo pretapali u Slovene i iščezavali među njima. gornje i srednje Oke. industrija i zanati . Ekonomsko i socijalno stanje. koje je skupila i protumačila moderna arheologija. kijevsku. Pskovići i t. muromo-rjazansku. bio je “mati svima ruskim gradovima“. najzad sa srednjim Istokom u Aziji. Sve se ovo zemljište sa neodređenim granicama delilo na više autonomnih zemalja ili pokrajina: novgorodsku. na zapadu u vezi sa odnosima sa Poljacima. Posle toga Kijev se slabo obnavlja i tek životari sve do opsade i užasnog pokolja i rušenja koje su izveli u njemu Tatari (1240. Jermena. galicko-volinska zemlja sa gradom Galičem na krajnjem jugozapadu. Kasnije je ceo narod primio rusko ime. Franaka. gornjeg i srednje-južnog Buga i Dnjestra. tako da su se ljudi obično zvali Kijevljani. spoljašnjih i unutrašnjih. Balkanskim Poluoostrvom i (do sredine XI stoleća) Malom Azijom. kada se ovaj utvrdio u Kijevu. koji druge polovine X stoleća stvaraju sebi državu. Granice ove zemlje nisu bile određene. Slovensko stanovništvo prima rusko ime koje je iz početka označavalo odrede Varega-Normana. koje nam pružaju savremeni pisci i ostaci materijalne kulture. Razume se. te je Kijev izgubio svoj prvenstveni značaj. pa se još i sada mogu naći po nekim mestima Rusije. a neki i upotrebljavaju u XII stoleću. otkada se razvila velika država sa međunarodnim političkim i ekonomskim vezama. razvijaju se nove pokrajine: rostovsko-suzdaljska zemlja sa stonim gradom Vladimirom na severoistoku. da nemamo nikakve statistike. kao njene prestonice. perejaslavsku. bila je dovoljno gusta. turovo-pinsku. još se pamte. basen gornje i srednjezapadne Dvine. t. gornjih zapadnog Buga i Sana (pritoka Visle). U Rusiji se stvaraju nova državna središta. ali je i gradski život . Basen Dnjepra. državno uređenje i kultura Kijevske Rusije. ali podaci. obuhvatala je veći deo istočno-evropske ravnice. i sviju njegovih glavnih pritoka. Pored Slovena bilo je puno finskih elemenata. polocku. najzad jezera Iljmena i Pskovskog i delimično Ladoškog i Oneškog. Nemaca. kao i sa krajevima s jedne i druge strane planinskog lanca Urala. od njih je kijevska bila mnogobrojna i uticajna. j. Dokumentima je utvrđen boravak u Rusiji Grka. d. Normanski došljaci. kasnije Polovcima ili Kumanima). razume se primitivnom. koja se bavila ratom. smoljensku. 10 .uz oca. dalje na severu prema litvanskim i donekle finskim plemenima. Pored toga svako se pleme obeležavalo još i po svojoj pokrajini.bio jako razvijen. ali su dugo čuvali svoju narodnost. -to je bilo rusko državno zemljište. koji su se postepeno pretapali u Slovene utičući na njih. Južnih i Zapadnih Slovena. poglavito vodenih. kasnije još i mitropolita. Iz početka su iz Rusije izvozili gotovo samo sirovine: krzno. GLAVA III. Od njega su veliki kneževi zaseli na prestolu u Vladimiru na Kljazmi (pritoka Oke). Mreža trgovačkih puteva. Kijev pak. tako da su njihovi ostaci preživeli duga stoleća. novgorodski kraj sa Novgorodom i Pskovom na severozapadu.

Slobodni ljudi delili su se na građane i seljake („смерды“. o međusobnom kažnjavanju krivaca. Isto tako moralo je biti i u Kijevu i u drugim gradovima. zv. upotrebljavao i u Skandinaviji. Na početku ruske države kneževi su bili čuvari granica i trgovačkih puteva. Sve do kraja X stoleća Rusija nije imala svoga novca i služila se novcem arapskim („dirgemi“) i vizantiskim („solidi“).“ Drugi ugovor spominje „Igora velikog kneza ruskoga“ i „sve kneževe“ (u letopisu upotrebljena je zbirna imenica “княжье“).. ipak su pojedini kneževi u nekim oblastima bili autonomni. o postupanju sa nasledstvom u tuđini umrlih trgovaca. Olegov od god. domaća industrija. da se za vreme Jaroslava. potpuno bespravno. da su u njemu živele veoma mnogobrojne zanatlije. koji su pod njim svetli boljari. Odvojeno od građanskog društva nalazilo se od XI stoleća društvo crkveno. u kom su gradu sačuvani tragovi nekadašnjeg velikog trgovačkog udruženja (hilde) ljudi. iako je bez sumnje kneževi nikad nisu potpuno napustili. to su najviši i najuticajniji članovi „družine“ i zemaljske. pored toga bila je sva sila ljudi. ne samo svoje namesnike. izgleda. nego i između pojedinih pokrajina. oni „zakupi“. Zanimljivo je. Kasnije. U daljem razvitku društva. 911.. glavari vojske. koji su služili u crkvenim ustanovama i najzad od onih. med. organizatori trgovine. zvani su bili „rolejni“. Kasnije razvija se. u ugovorima ruskih kneževa Olega i Igora sa Grcima nalazimo pravila o pasošima. koji su se našli izvan svojih društvenih organizacija (staleža) . o ponašanju i izdržavanju ruskih trgovaca u Carigradu.vosak. i sa upotrebom mnogobrojne radne snage. i uz to vrlo mnogo roblja. Umesto jednostavnog građenja drvenih dosta primitivnih zgrada javlja se po glavnim gradovima građevinarstvo. O tome možemo zaključivati po svedočanstvima naših izvora. dok za Srednju Evropu znamo da su naročito tesne veze postojale između Kijeva i Regensburga na gornjem Dunavu. a naročito po dosta jasnim u ovom slučaju tekstovima ugovora sa Grcima. trgovina dobija sve više privatni karakter. ugovora. o međusobnom izdavanju robova koji su pobegli od gospodara. Najzad mnogobrojno je bilo roblje. naročito u Kijevu. hleb. Car Konstantin Porfirogenit priča. da su ugovori sačuvani samo iz X stoleća. nego zavisni od njega. To su bili dužnici. koji nisu bili ratni drugovi i savetnici kneza.. Pored metalnog novca verovatno su bili u upotrebi i novci pravljeni od kože. Iz toga su izlazile vrlo štetne borbe po rusku zemlju. kako rusku trgovinu organizuju kneževi skupljajući danak jednim delom na prodaju u Vizantiju. a kao zalog. „Družina“ se delila na višu i nižu. Kijevska Rusija nije nikad bila jedinstvena država: prvi vareški kneževi imali su pod sobom. sastavljeno od duhovništva i njegovih porodica. ljudi. starešine. zaključili su poslanici „Olega. velikoga kneza ruskoga i sviju. Svakako novac je bio redak i zbog toga su kamate bile visoke. sa velikim troškovima. dakle unutrašnjeg i spoljašnjega mira. Prvi od tih. 11 . upravo gradske. služila je često ličnost samog dužnika. kao i sa lađama i imovinom onih trgovaca koji su pretrpeli neku nesreću na moru. ne samo između kneževa. Društveno uređenje Kijevske Rusije tokom vremena postaje sve složenije. iz kasnijeg ih vremena više nema. u prvom redu crkve i kneževske dvorove. neka vrsta nasledne aristokratije.. Od ruskih gradova naročito o Novgorodu znamo. I na istočnjačkim trgovima ruski trgovci su bili veoma aktivan elemenat. zv. koji su svoju slobodu založili za obezbeđenje duga. S jedne strane opažamo podelu društva na kneževsko i zemaljsko („družina“ i „земщина“). Od vremena Vladimirova javlja se ruski novac. naročito u nekim kneževinama. koji su se bavili trgovinom sa Kijevom. ova reč je izazvala više tumačenja). Te borbe bile su drugi važan uzrok propadanju Kijevske Države.. od kaluđera i onih svetovnjaka. koji je toliko bio značajan. t. Sve su te odredbe i pravila dosta precizni i za ono doba napredni. koje se služi kamenom i izvodi velike građevine. Kako su kneževi Rurikova doma potiskivali plemenske starešine i druge vareške kneževe. „zakupi“. koji su radili na zemlji. nego i druge sporedne vareške vođe kao i plemenske starešine ili glavare. preko karavana i lađa.„izgoji“. koje se pod vojničkom zaštitom spuštaju Dnjeprom u Crno More. Ispod slobodnog društva nalazili su se poluslobodni. po želji naših kneževa. „boljari“. po uputama stranih majstora. stvara se viši stalež t. od stoke konje. koji je obezbeđivao povratak duga. njegove privredne sluge.

jesu najvažniji spomenici ove umetnosti. stvarala je prve pravne zbornike. a u isto vreme i vlasnik veoma velikih i raznovrsnih dobara. jedino središte prosvete. uprave i sudstva. pismenog ustava. Mozaična slika Bogomatere. z. u koji na više mesta postepeno ulaze i starešine gradskog stanovništva. t. kao na primer ubijenih kneževa Borisa i Gljeba. a takođe i u čitavom Galičko-Volinskom Letopisu kao da čujemo narodnu junačku pesmu. takozvane Orante. Razume se. Tema ovog 12 . ali svakako crkva je bila gotovo jedini duhovni autoritet. Pisana književnost javlja se u crkvenim krugovima. gradske starešine) i demokratskog (mase gradskog stanovništva sakupljene u većima).donekle pak i suci. tako da se stvara boljarska duma. razume se. sačuvano je u sasvim orginalnom i jedinom spomeniku ove vrste Slovu o Polku Igorevom. kao izraz boljarskog staleža. dok celom društvu u pitanjima porodičnog i naslednog prava. U hrišćansko doba kneževi se javljaju kao pokrovitelji vere i duhovništva. i dva „Izbornika“. kao i za kneževsku vlast i boljarsku dumu. Za veće. (t. Poznato nam je i ime jednoga majstora. osvetu. prve dobrotvorne ustanove. Spasa u Neredici blizu Novgoroda. dela otaca crkve. aristokratskog (boljarska duma. j. Paleje) i onda zbornici mešovite sadržine. koje su nemilosrdno vreme i burni istoriski događaji većim delom sasvim uništili. ponekad naročito na prvim stranama. društvenih i državnih poslova Kijevske Rusije. Pećerski Paterik. koji počinju sa takozvanim Nestorovim Letopisom ili pričanjem o postanku ruske zemlje. divni ruski letopisi. Po gradovima skupljaju se veća (вѣче) t. d. nekog Bojana. razvijaju se divni mozaici i odlično slikarstvo alfresko. ali je svakako nesumnjivo da su demokratska veća uzimala vrlo veliko učešće u svima javnim poslovima. verovatno Srbin. Kraj crkve bile su prve škole. velikog crkvenog i političkog poslenika Kijevske Rusije. samo su manje neposredno učestvovali u trgovačkim poslovima. objašnjene Svetog Pisma Starog Zaveta. nema. do duše ograničenu. Sofije u Kijevu. 1057. odnosno kad je knez bio maloletan ili slab. Velikom broju ljudi crkva je sudila sama. kao crkveni ktitori. U hramovima. U letopisu nalazimo puno elemenata čisto svetovnih. kada nije bilo kneza. a zatim ukidanje krvne osvete. zv. zatim čitava jedna zbirka žitija t. nakon primanja hrišćanstva. to je nekakav Grčin Petrović („Грьцинъ Петровицъ“). polemički spisi protiv Latina. u koliko ih je bilo. U jednom od njih nalazi se znamenita slika samog kneza i njegove porodice. od kojih je takozvana Kijevopećerska Lavra bila najvažnija. u apsidi saborne crkve sv. zabavne freske svetovne sadržine duž basamaka iste crkve. Ona je dala Rusiji velike svece i velike prosvetitelje. ime jednog od njih. naročito onda. kao i za krivice protiv vere i morala. koji su često izvanredno lepi arhitektonski spomenici. možda vrhunac crkvene književnosti. i izdaju zakone. Najlepše zgrade bili su hramovi. žitija svetaca. a u isto vreme da su ona bila i poprište socijalnih sukoba. koje je sprovedeno u Ruskoj Pravdi čija starija redakcija još priznaje. skupštine odraslih slobodnih muškaraca ili možda samo šefova porodica. Uz prevodnu književnost javljaju se i originalne crkvene propovedi. zbornika izrađena za černjigovskog kneza Svetislava godina 1073. uz kneza postoji savet sastavljen od njegovih uglednijih ratnih drugova. prve knjižnice. S njome kneževi rešavaju sva važnija pitanja rata i mira. apokrifi i t. Možemo lako zamisliti. Vrlo veliki uticaj na tok ekonomskih. koji je nepoznati autor ispevao negde pod kraj XII veka. znamenitog osnivača Kijevopećerske Lavre. U državnom uređenju Kijevske Rusije vidimo dakle kombinaciju klasičnih društveno-državnih elemenata: monarhiskog (veliki knez i kneževi). da je hrišćanizacija ruskog stanovništva išla veoma sporo. po svojim propisima i u svim poslovima. Crkva je širila pojmove rimskog i crkvenog prava. da su veća bila više puta u opreci i borbi sa kneževima. stvarani su i mnogobrojni manastiri. a zato ima i izvesnih podataka. imala je crkva. i 1076. Valjda se uticajem crkve može objasniti jako ograničenje. Ali su zato sebi stvorili u mnogim kneževinama krupno seosko gospodarstvo. Najstariji poznati slovenski rukopisi u Rusiji jesu: „Ostromirovo Evanđelije“ iz god. Ovaj karakter u glavnom su kneževi sačuvali i kasnije. igumana Teodosija.j. na kom su radili robovi. Junačke pesme pevali su na kneževim dvorovima naročiti pevači. najzad tragično strogi likovi svetaca u crkvi sv. naročito znamenitog kijevskog mitropolita Ilariona (XI vek) i vladike turovskog Kirila (XII vek). najzad. To su u prvom redu dela prevodne književnosti: Sveto Pismo. a takođe i mnogobrojne umetničke radionice. ali mlađa redakcija već je nema. Poput episkopskih stolica.

1772. iskazana sa velikim oduševljenjem: to je strasna težnja ka jedinstvu ruske zemlje. Galička Rusija bila je često predmet borbe između Kijeva i Poljske. kao i ostala Rusija. Danilo je razvio široku međunarodnu delatnost da stvori veliki evropski savez protiv Tatara. koji mu je dao kraljevski naslov. U XII veku galičku zemlju držao je znameniti knez Jaroslav zvani Osmomisl. koji su više puta i tokom mnogih godina upravljali zemljom. za nju su se borili ruski kneževi Rurikove krvi. i 1202. kneževi. njegova država je nekoliko puta nastradala od Tatara. a i on sam morao je da ide na poklonjenje hanu. Litvanci. U ovo doba se isticao galički knez Roman. sredinom XIV veka. on je ipak teško osećao svoj položaj hanova vazala. Boljari su u Galičkoj Rusiji bili veleposednici. Pored velikih umetničkih lepota ovoga speva ispevanog snažnim. Kada se uz to počeo da menja pravac međunarodnih puteva trgovine. Galička Rusija nekada se zvala Crvena („Червоная Русь“ ili „Червенскіе города“). Poljaci i Mađari više puta posreduju u razmiricama galičkih kneževa. Kad je njegova kneževina. koji je. burne istorije. galičko-volinska zemlja postaje središte Južne Rusije i privlači mase ruskog stanovništva iz drugih kneževina. Najzad. u prvome redu nomadi. zemlje bogate kulture. Inače. na mnogobrojnu oružanu služinčad i mase zavisnih 13 . koja je od tog vremena pa sve do prve deobe Poljske. postao je pravi vladar. sa puno karakterističnih i finih izraza i dubokih psiholoških zapažanja. na primer. kako je on zapalio na grobu gospodnjem „kandilo za rusku zemlju. posle toga. koju su rušili iznutra međusobno zavađene pokrajine.“ „Slovo o Polku Igorevom“ je neka vrsta labudove pesme Kijevske Rusije. S tom namerom on je stupio u tesnu vezu i sa papom. Vladimira. čiju je moć opevao pesnik „Slova o polku Igorevu“. Galička Rusija bila je od prastarih vremena naseljena slovenskim plemenima. a gradsko stanovništvo velikim delom židovsko. Ali on nije usamljen: istu i čak i slovensku svest ima i letopisac. kakvi su se počeli javljati u Evropi baš u XIII veku. ali nije nikad izgubila svoju rusku svest i ruski karakter. zato je Danilo pred kraj svoje vladavine i prekinuo veze sa papom.). veoma slikovitim jezikom. kao što se vidi iz zabeleške letopisca o njegovoj poseti kod hana: „Veliko je zlo počast od Tatara!“ Posle smrti Danilove Galička Rusija brzo opada pod vlašću boljarskog staleža. Iako odlično dočekan u Hordi. koji je prvih godina Jerusalimske Kraljevine posetio Svetu Zemlju i u svome i inače veoma zanimljivom putopisu zabeležio. Autor „Slova“ je nesumnjivo vatreni ruski nacionalista. na papski poziv. za vreme naslednika sv. i na severoistok u suzdaljsko-rostovski kraj. ima u njemu jedna naročita politička tendencija. poljski kralj Boleslav Hrabri. držao je neko vreme galičku Rusiju. delila sudbinu Poljske. ali vrhunac slave i moći dostigla je Galička Rusija pod Romanovim sinom Danilom (1229-1264. godine 1253. Ono što čini najvažniju osobinu socijalno-političkog uređenja Galičke Rusije za vreme njene samostalnosti. velikih socijalnih nepravdi.). Danilo se. Veliki njen deo smatra se od mnogih istoričara kao slovenska praotadžbina u Evropi (na primer krajevi Bojke). a spolja svakojaki neprijatelji. zemlje. Veliki deo njenog stanovništva bio je rasturen ili se sam odselio. potpala pod tatarsku vlast.genijalnog speva jeste nesrećni rat kneza Igora sa Kumanima (1185). U glavnome su bila dva pravca iseljavanja: na zapad i jugozapad u Galičinu. Posle strašnih pokolja i pljačke u Kijevu godine 1169. staleži. pritekla u pomoć Danilu. kralju poljskom Kazimiru Velikom pošlo je za rukom da osvoji Galičku Rusiju. koji ima izrađenu nacionalnu svest.. krunisao za kralja u gradu Dorogičinu. U sastav ruske države „crveni gradovi“ su ušli tek za vreme sv. GLAVA IV. Galicija. poljski i mađarski kraljevi. Kijevska Rusija počela je da opada. Ali savez sa papom nije doveo do krstaškog rata u koji bi Evropa. to je prevlast boljarskog staleža. metnuo u usta knezu Svetislavu još u X veku divne reči: „Ne smemo osramotiti rusku zemlju!“ Najzad istu svest možemo zapaziti i kod černjigovskog igumana Danila. Vladimira (981. On je suzbio samovolju svojih velikaša. Oslanjajući se na veliko zemaljsko dobro. iako je plemstvo bilo poljsko.

Kneževi bi se mogli osloniti na gradsku i seosku demokratiju. Vladimira i Jaroslav. nego za svoju pokrajinu. nego kao na sluge. koji nas potsećaju na „Slovo o polku Igorevom. Okrutan i ohol prema najbližoj okolini. i to pravu dvorsku zaveru. na suzdaljsku Rusiju su napali Tatari. Todine 1221. Godine 1237. Ali oni ovo većim delom nisu činili. i prema „družini“ i prema varoškoj demokratiji. Svevlad je nastavio. koji nije imao dece. donji novi grad). Karakteristična pojava za vreme Svevlada III. Suzdaljska Rusija. Zato je samo delimično. držao je u svojoj vlasti i Novgorod. kao i kralja Danila. Ona je bila retko naseljena. sa puno dramatskih epizoda. Mstislav je dobio značajnu Lipecku bitku (1216. i to više od finskih plemena. te je ona dodeljena Vladimiru Monomahu. saveznik novgorodske republike. Taj je više mario za jug. Belo Jezero. gotovo nezavisnu od velikog kneza. Murom. vrhovna vlast dobivala monarhisko obeležje. oni su bili pravi gospodari zemlje. a možda i svoje žene. nego od Slovena. Još je više radio na napretku rodnog kraja njegov sin Andrija Bogoljupski.). velikog značaja za Rusiju. kao i naspram varoške demokratije. nateravši ih glađu na pokornost. naročito na onu prvu. određivajući pravac politike i u ličnim i u načelnim pitanjima. politiku svoga ubijenog brata i prema kneževima. Tatarska vlast nad Rusijom. te je mirno vladao. Posle Konstantinove smrti (1217. on je izazvao zaveru. iako baš za njegova vremena jača kolonizacija ove oblasti. protiv boljara. naročito sa Novgorocima. verovatno osnovan za vreme sv. za vreme spomenutih kneževa Jaroslava i Romana.). Suzdalj. Vladimir. slikovitih opisa i izraza. Sam se Jurije javlja kao aktivan osnivač gradova i sela i graditelj puteva. naročito novgorodskoj. ali mnogo veštije i opreznije. te ćemo se s toga na njoj malo zaustaviti. bio je Mstislav Mstislavić zvani Junak („Удалой“).). zaključeno je. predao svome najmlađem sinu Juriju. nad velikim delom Rusije. on je sagradio grad Njižnji Novgorod (t. zvani „Veliko Gnezdo“ zbog mnogobrojne mu porodice. da se od suzdaljske oblasti stvori posebna kneževina. na reci Siti. pisan veoma lepim jezikom. Njih je uspeo da pobedi samo na taj način. u kojima je bila jaka organizacija veća. Andrija je na druge kneževe gledao ne kao na braću.seljaka. knez toropski.) Jurije se vratio na stolicu velikog kneza vladimirskog. Doveli su ga takozvani „mlađi gradovi“ (Vladimir i drugi) protiv gradova starijih (Rostova i Suzdalja).). Kao njezin književni spomenik ostao je Galičko-Volinski Letopis. Andriju. 14 . što im je zatvorio dovoz žita. te je u bitci sa njima. Na kneževskoj skupštini u Ljubeču godine 1096. tvorevina Jaroslava Mudrog). protiv naslednika Svevladova velikog kneza Jurija II. zvanom Dolgoruki. večiti borac protiv apsolutizma velikih kneževa vladimirskih. Sve do sredine XII stoleća severoistočna ruska oblast zvala se suzdaljska po gradu Suzdalju (pominje se prvi put godine 1023. Knez Vladimir samo se od vremena na vreme javljao u tom dalekom kraju. Nije trpeo savete kneževa i boljara. zaverenici su noću napali nenaoružanog velikog kneza u njegovoj spavaćoj sobi i ubili ga i izmrcvarili (1174. nije dopuštao saradnju veća. Borio se na sve strane.) ili još i suzdaljsko-rostovskom — po gradu Rostovu Velikom. Pobunjeno građanstvo opljačkalo je i spalilo njegov dvor. koji su onda stvorili svoju.. posredno i neposredno. starijeg sina Svevladova. odnosno decu. uz učešće svojih šuraka. isto tako bio je okrutan i naspram svojih doglavnika. republiku. Kulturni život Galičke Rusije bio je prilično razvijen. poginuo Jurije II (1238. prvi veliki knez vladimirski. prvi apsolutni vladar u Rusiji. U borbi ove republike i kneza Konstantina. istina. ali je uspeo da se relativno mirno održi na velikokneževskoj stolici kroz dugi niz godina (1174—1212. kome je ovaj oduzeo pravo nasleđa nakon savetovanja sa duhovništvom i „svima ljudima“ (to je bila neka vrsta zemaljskog sabora). Ova je tatarska najezda bila od. u njoj od vajkada nekoliko ruskih gradova (Rostov. praunuk Monomahov „anarhista“ svoje vrste. svoje „družine“ i dvora. j. nasledio je njegov brat Svevlad III. koji je kasnije. ali u glavnom taj divlji i siromašni kraj bio je gotovo van velikog toka ruske istorije. Bilo je.“ GLAVA V. da bude slavljen i poštovan širom cele Rusije i van nje. „prvi Velikorus u istoriji“ kao što ga neki zovu.

Zato nemaju pešadije. na gadne Kumane. i to sa mnogo većim snagama.-36. Iz početka su tatarski hanovi držali čak i svoje vlasti u Rusiji. ne štedeći. a ne samo u Saraj). Tatarski jaram nesumnjivo je sasvim pocepao državno i narodno jedinstvo Rusa. s nama pak vi sklopite mir.). jer celi svoj život provode u lovu. koje su svirepo ugušivane. Vladimir. samo kobilje mleko (kumis) dovoljno je da podmiri glad i žeđ. Nasilja hanskih poverenika u pokrajinama. bila u vezi sa glavnom Hordom u Mongoliji. oni se sami uče vojničkoj borbi. a neki njihovi odredi prejuriše čak i preko Bosne i Raške. koji se nazvao Džingishan t. Zapadne i jugozapadne ruske pokrajine nisu se dugo nalazile pod jarmom i uticajem Tatara.). već je osvojilo Buharu u Srednjoj Aziji. pa je s toga ubijen zajedno sa svojim boljarom Todorom (obojicu crkva smatra za svece). Zlatna je Horda do godine 1260. 1246. Prilikom opsade ne štede ni desetine hiljada žrtava. na primer. Goneći ispred sebe buharskog emira tatarski odredi prošli su kroz Severnu Persiju. osvojiše Tatari zemlju kamskih Bugara. ili. zemlje. kao što se onda govorilo.Tatare je krajem XII i početkom XIII stoleća ujedinio Temuđin (1154—1227. svaki čovek uzima izvesnu količinu trave ili drva. lepi ili ružni. Godine 1235. Rusija je potpadala pod Zlatnu Hordu kao skup vazalnih kneževina. ali su kasnije kneževi izdejstvovali da zastupaju svoj narod neposredno pred hanskim poverenicima (daruga) u Saraju i da sami skupljaju danak (harač) na osnovu vrlo strogo sprovedenog popisa stanovništva i njegove imovine. nego samo konjicu. prema izveštaju letopisa. iako nije sasvim ugušio narodnu svest.). gone ih na opsadu. nikakva znamenita ličnost ne može da izbegne smrtnu kaznu ako im se ona odupirala.). veliki han (1206. nije hteo da izvrši neke obrede koje je smatrao kao nemoguće za hrišćanina. došlo je do odlučne bitke. sledeće: „Tatari se rađaju i rastu u sedlu i na konju. a te je godine postala sasvim samostalna. močvare i šume omele su napredovanje Tatara. stotine i desetine upravljaju lično. u kojoj su Rusi potučeni do nogu (1224. Posle pada rjazanske kneževine dođoše na red i oni: Tatari prodreše u suzdaljsku zemlju. da im pomogne. koja se uliva u Azovsko More. ali kroz nekoliko godina pojaviše se ponovo. Litvanske i donekle Nemaca. Zato izdaju naredbu da svaki konjanik zarobi deset ljudi.). kao i severna. pa su se pojavili u južnoruskim stepama gde su onda lutali Kumani. Pohod Tatara na severozapad. te behu spaljeni. nije se završio osvojenjem ovoga grada. da bi bili potvrđeni u svom zvanju.“ Džingishan je postao vladar cele Mongolije. kamena. baskaka i popisivača. Ali to se utvrdilo tek postepeno. unuka Džingishanova. Vojske se može prikupiti kod njih nekoliko stotina hiljada. više je nominelno bila 15 . Gotovo nema kod njih službenog dopisivanja. i zato gradovi bivaju uvek zauzeti. u koliko ga je bilo. siromasi ili bogati. zarobivši njihove stanovnike. Tom prilikom oni su prošli kroz Mađarsku i Hrvatsku. knez Mihajlo Černjigovski. oni prvo navaljuju na manja mesta. pa se preko Galicije i Poljske uputiše u Zapadnu Evropu. u pravcu Novgoroda. Ali ipak i Novgorod priznade njihovu vlast. Suzdalj padoše u njihove ruke. čak u Aziju. Njega je i onog od ranije poznatoga Subudaja uputio u Evropu veliki han Ugedej. Po zauzeću njihovom ubijaju. Svaki put kad oni hoće da zauzmu veliki grad. sam veliki knez Jurije II izgubi bitku i život na obalama Siti (1238. iako su. počev od vrhovnog zapovednika pa do načelnika hiljade. tatarske vođe Čepe i Subudaj Bogodur poručivali ruskim kneževima: „Došli smo voljom božjom na naše robove i konjušare. koji su se u velikom broju odazvali tom pozivu. Vrativši se u Rusiju oni su osnovali Zlatnu Hordu sa središtem u Saraju na donjoj Volzi. Severozapadna Rusija. prvih pak decenija Rusi su grozno patili pod tatarskim jarmom. da dobiju „jarlik“ na kneževinu. Nijedan od ruskih kneževa nije se odazvao pozivu rjazanskih kneževa. da li se njima protive ili ne. kad je ovaj broj popunjen. Neki su kneževi tom prilikom nastradali zbog vere. Na reci Kalci. Moskva. bez obzira na to. pa. ali svi. njih teraju dan i noć. ubijajući zaostale. j. nemamo rata sa vama“. kavkaske planine. Posle zauzeća grada dele plen srazmerno broju učesnika u napadu između viših i nižih. 1239-1240. izazivala su bune. imajući kao vođu Batija ili Batuhana. god. sve. nego su došle pod uticaj i vlast Poljske. savremenik Džingishanov. O Tatarima piše jedan kineski pisac. Kneževi su bili dužni putovati u Hordu (do godine 1260. da li su stari ili mladi. god. Posle te bitke Tatari su se vratili u Aziju. zgodna je za konje i ovce koje im služe za hranu. Kumani pozvaše u pomoć ruske kneževe. te upadoše u područje rjazansko. Tatarska zemlja bogata je vodama i travom. Tatari su osvojili i opustošili južnu Rusiju (Kijev je zauzet i porušen godine 1240. Đurđijansku. prodro u Kinu i 1219.

osvojili Pskov. koga su tatarski hanovi u njegovom zvanju potvrdili. Mnogo orijentalskog ušlo je preko Tatara u ruski život. jauk se razleže širom cele ruske zemlje. knez novgorodski (1253-1263. t. nemogućnost umetničke delatnosti. Pozajmila je Rusija.sačuvana i do danas. Njega je posle dužeg niza promena i kolebanja (1246-1253. Svuda je došlo do otvorenih buna i okršaja sa Tatarima i do ubistava pojedinih tatarskih zvaničnika. koje su zla vremena nesumnjivo donela. kao i čitave čete popisivača stanovništva. Knezu Aleksandru palo je u deo da brani severozapadnu Rusiju od Šveđana i Nemaca.) nasledio njegov sin Aleksandar. Nazadak i mrtvilo opaža se i na polju prosvete i književnosti. sve dok nije Moskva konačno zamenila Vladimir. Zato.). Jedan od njih sadrži čitavu „trgovačku pravdu“. on je doprineo znatno surovosti i grubosti narodnih običaja i administrativne prakse. tako da se u severoistočnoj i srednjoj Rusiji javilo više velikih kneževina: tverska. Državna vlast je razdeljena između ogromnog broja nosilaca. Ona počesto navaljuju na ruske predele. Zatim.). nazadak ukusa. do 1246. Nema nijednog književnog imena ili dela suzdaljske Rusije koje bi vredilo spomenuti u jednom kratkom pregledu. udarili su i na Rusiju i godine 1241. duž obale Riškog Zaliva. Uz strane majstore (Grke i Talijane) rade i domaći. pa su se postepeno raširili i u basenu reke Pregela i sve do Mazurskih Jezera. on je naporno radio na tome da narod i zemlja što manje pate. statistike. Manastiri sudeluju veoma aktivno u kolonizaciji i obrađivanju divljih prostora. „sveruska“. upravo Moskva. smoljenska.). odazvavši se na poziv poljskog kneza Konrada Mazoveckog i uništivši litvansko pleme Prusa. da je odvojio Rusiju od Zapadne Evrope. Tu se javio knez Aleksandar sa svojom vojskom. njižegorodska. što se sve potpuno objašnjava teškim ekonomskim prilikama i užasnom političkom situacijom. Tu su bili potučeni od kneza Aleksandra (odatle je i dobio nadimak Nevski). trgovački zakonik. možda i poneku korisnu crtu u organizaciji vlasti. ali se ova pozitivna dobit sasvim gubi pri upoređenju sa golemim zlom. siromaštvo. Neke od sporednih kneževskih stolica podignute su u toku vremena na čast velikokneževskih. ali je Aleksandar odbio i njihove navale. Imamo tu i lepih obrazaca kiparstva i rezbarije u kamenu (visoki i niski reljef). Tih godina u nekadašnjoj suzdaljskoj Rusiji stvorena su divna umetnička arhitektonsk adela. Na taj je način zaustavljeno napredovanje Nemaca u ruske predele (1242. dok je sredina zemlje ostala pod jarmom najviše i najduže. na Nevi. jaroslavska. Veliki kneževi posle Aleksandra Nevskog. Ali kasnije zapaža se divljaštvo. kada su iz Horde došle u Rusiju gomile tatarskih činovnika. Po primeru i trudom Nemaca počela su da se postepeno bude i da se ujedinjuju razna litvanska plemena u basenu Njemena. te je Mačenosce na ledu Čudskog Jezera potpuno potukao. Ovi „božji dvorjani“. Sa naslovom „velikih kneževa vladimirskih i cele Rusije“ oni su većim delom sedeli u svojim „udeonim“ kneževinama. Naročito je teška bila godina 1257. Šveđani su onda prodrli u Finsku i pojavili su se godine 1240. Tatarski jaram je imao kao veliku posledicu to. kako su se sami zvali. Nemci. Odnosi kneževa prema stanovništvu sve više nose obeležje feudalno. Vladimirska je ipak ostala naglavnija. 16 . a ponekad i uz borbe u samoj Rusiji. te je iz prve polovine XIII stoleća sačuvano više rusko-nemačkih ugovora.pod tatarskom vlašću. On je najveću slavu dobio svojom izvanredno veštom politikom prema Tatarima. Veliki knez Aleksandar uspeo je ipak da zaštiti Rusiju od većih beda. Trgovačke su veze Rusa sa tim riterima bile veoma žive. Ali najviše su se odupirali popisu i plaćanju danka Novgoroci. Velikokneževsko dostojanstvo pripadalo je posle smrti Jurija II njegovu bratu Jaroslavu (1238. koji su se izmenjivali uz različite intrige u Hordi. upravo nemački riteri monaških redova Mačenosaca i Krstonosaca ili Teutonskog Reda utvrdili su se u to vreme u predelima finskih plemena Liva i Esta. nisu. zvani Nevski. Doba prvih velikih kneževa vladimirskih vreme je veće graditeljske i u isto vreme umetničke aktivnosti. Dobro shvativši da Rusi toga vremena ne mogu izdržati borbu s Tatarima. finansija. kada je na povratku iz Horde umro na Volzi. igrali neku naročitu ulogu i ni po čemu se nisu istakli. rjazanska.. sve do pojave moskovske dinastije Danilovića. j. Ruski se narod Vladimira kao svoje prestonice više gotovo i „ne seća“. vojnih šefova različnog položaja.

GLAVA VI. Na vrhu severnoruskog društva nalazili su se boljari: to su bili u prvome redu veleposednici. ogromna masa zanatlija. ali se ustavna praksa ipak donekle regulisala pismenim ugovorima suverenog novgorodskog naroda („Gospodina Velikog Novgoroda“) sa izabranim knezom. Ona je prodavala sirovine i prerađevine. Severozapadna Rusija nije mogla. j. a inače je obično Novgorodom upravljao kneževski posadnik t. morala je da se bavi trgovinom i industrijom na veliko. kako su u Novgorodu govorili. koji je mogao da bude ili neki sporedni knez. ali. ili kneževski dvoranin ili i neki istaknuti novgorodski građanin.j. Ispod ovih gospodarećih slojeva novgorodskog društva nalazili su se „crni“ ili „mlađi“ ljudi. Ovo ekonomsko stanje opredelilo je socijalnu strukturu društva. To su bila plemena Ilmenskih Slovena i Krivića sa okolnim plemenima finskim. Pored toga. najbogatija i najznamenitija je bila korporacija oko hrama Svetog Jovana. njihove sredine. Tako je početkom XIII stoleća bio u glavnome stvoren ustav i uređenje novgorodske republike. kasnije iz basena srednje Volge. sa glavnim središtima Novgorodom t. uvozila je zapadne i severnoevropske artikle i izvozila ih je. koji je. Oslanjajući se na svoje ogromno bogatstvo i mnogobrojnu klientelu. ali. zv. kneževski namesnik. i. u druge ruske pokrajine. „prigorodima“. Ima sličnosti u upravljanju Novgoroda ovim raznovrsnim njegovim pokrajinama sa upravljanjem Rima u savezničkim zemljama i provincijama. zatim je utvrdio svoje pravo da sam sebi bira kneza po svome nahođenju. uz pomoć velike mase poluzavisnih i sasvim od njih zavisnih ljudi. sitnih trgovaca. oni su sastavljali pojedine korporacije. da ga i menja po svojoj slobodnoj želji. to su bile najbogatije kapitaliste i bankari novgorodski. Novgorod se postepeno emancipovao od kneževske vlasgi: prvo. koji je pozvao vareške kneževe. Odmah iza njih dolaze „žitiji ljudi“ i trgovci. t. Od odlaska vareških kneževa na jug severozapadna Rusija. a i ljudi iz „prigoroda“ izgleda da su imali pravo dolaziti na skupštinu. ali je stvarno sva vlast bila usredsređena u državnom središnjem gradu Novgorodu i tek izvesno pravo samouprave pripadalo je sporednim gradovima. kako je rečeno. „sa niza“. Glavno njihovo zanimanje beše trgovina. Kneževi su se obično nalazili u Kijevu: to su bili sveruski veliki kneževi. šta više. nisu imali prava da neposredno vode trgovinu. suverenom narodu. Za ulaz u nju trebalo je dati najveći ulog. Pisanog ustava nije bilo. poput starih rimskih senatora. A u Novgorodu sva je vlast pravno pripadala. slobodnih i poluslobodnih seljaka-zemljoradnika po selima. Pošto su kneževi bili daleko ili nedovoljno uticajni. koji bi odgovarali njegovim željama. koja su osnovala nekoliko znatnih gradova. koji nisu imali trgovci. Formalno svi su slobodni ljudi uzimali učešća u otpravljanju suverene vlasti naroda koji se smatrao kao gospodar. Da bi obezbedila svoj opstanak severozapadna Rusija. Severnoruske republike. prvi sa nešto većim kapitalima nego poslednji i sa zemljeposedničkim karakterom. u slučaju rata slali su svoje pomoćne odrede. nadničara po gradovima. umesto da bude namesnik kneževski. birani su bili viši časnici državne uprave. novim gradom i Pskovom. tek se ponekad u Novgorodu pojavljivao neki svoj knez. O tim plemenima priča se. grupisane oko hramova. hteo da ima kneza i posadnika. naročito u velikim gradovima. nije imala svojih posebnih kneževa. u koga je knez imao poverenja. okupljenom u „veću“. koji su obrađivali velike komplekse zemlje i iskorišćavali ogromne šumske komplekse. Novgorod je. to je pravo bilo više nominelne 17 . da su bila na čelu onog velikog saveza. i to u početku sa srednjega Dnjepra. Trgovci su se delili na nekoliko razreda prema svome bogatstvu. pokoravali su se zakonima i odlukama državnog središta. da živi od svoje zemljoradnje. „Prigorodi“ i druga zavisna mesta unosili su obilate priloge u državnu blagajnu. prema običaju. nego su samo finansirali tuđa preduzeća. koja su odavno počela da se pretapaju u Slovene. postao gradski predsednik. Na severozapadu Rusije od pamtiveka su stanovala slovenska plemena. on je sebi zadobio pravo da bira posadnika. kao i. nego je morala da svoje žito za ishranu dobija sa strane. imali su vrhovnu crkvenu i sudsku vlast u Novgorodu. prirodno. bili su boljari temelj i osovina novgorodskog društva: samo iz. „Veće“ su sastavljali svi domaćini novgorodski. razume se. svoje prerađevine.

otkazivalo ugovor knezu. Čitav red sukoba izbio je u samom Novgorodu na socijalnoj osnovi. koji sakuplja četu ljudi besposličara i buntovnika. biralo je kandidate za vladiku (konačni izbor odlučivala je kocka između izabranih kandidata). ono je biralo kneza. vladike ili gradskih vlasti. moralo imati jedan uži odbor starijih. s njime pravi pokolj u Novgorodu i odlazi na Volgu i Kaspisko Jezero. U Novgorodu je više puta dolazilo ne samo do oštrih prepirki i tuča. koji je plovio po mnogim morima i vodio veliku trgovinu. ni veoma velikih sredstava naročito za stvaranje lepih hramova. a još više vladika. što se jasno da zapaziti.. ljudima srednjeg imetka i siromasima. jaka prevlast glavnog grada nad manjim gradovima i selima. odobravalo ugovor. kao i na srednjevekovne talijanske i nemačke gradske republike.prirode. autoritativnih. Ali bilo je slučajeva da su i privatni ljudi sazivali veće. ali kada se manjina nije davala ubediti razlozima većine. koji je vrlo jako sputavao i ograničavao vlast i prava tog kneza. ne manje jaka prevlast bogatih ljudi nad. Zatim je veće donosilo za-kone. Na severu su radili prvorazredni domaći i strani majstori.j. aristokrata poreklom i bogataš. bilo sudišta prvog i poslednjeg stepena. Knez i časnici bili su birani bez roka. zatim. U Novgorodu izgleda da nije bilo tolike razlike između redovnih narodnih skupština i vanrednog nagomilavanja sveta. koji je bio zapovednik vojske i pred-sednik trgovačkog suda. Po svome obliku novgorodska država bila je formalna demokratija. koji je bio njegov predsednik i „tisjackog“ (od reči „тысяча“. 18 . nego i do pravih građanskih ratova u kojim su posredovali knez. Ali stvarno u njoj se zapaža. Hanza je imala veliku faktoriju sa slagalištima. t. U XIII i XIV stoleću ona se nalazi na vrhuncu svoje moći i u jakom saobraćaju sa švedskim gradovima i sa znamenitim nemačkim savezom Hanze. biralo je posadnika. Tu su se stvorile dve stranke: aristokratska i demokratska. opširnim znanjem. U ovom nalazimo klicu velikih unutrašnjih borbi koje su dovele do propasti ovu moćnu i cvetnu republiku. kao i u antičkim demokratijama. koji je istaknut u pskovskom zakoniku. ako je bio nepodesan. obično iz Rurikova doma. gde su velikaši predvodili i konzervativne stranke pristaša arisgokratske vladavine i više manje radikalne stranke prietaša demokratizacije društva. gde se rađaju revolucionarni pokreti i racionalističke sekte u okviru same crkve. I književnost ruskog severozapada dala je više lepih dela. u kojima su opevana dva tipična junaka starog novgorodskog društva: jedan je Sadko bogati trgovac. ni truda. i katoličkom crkvom u samom Novgorodu. odobravalo je međunarodne ugovore i glavne linije međunarodne politike državne i u izvesnim) slučajevima vršilo je dužnost bilo prizivnog sudišta. duhovni i kulturni život severnih ruskih republika ogleda se u spomenicima njihova zakonodavstva. Veće je imalo vrhovnu vlast. Usmena narodna književnost novgorodska predstavljena je sa dva mala ciklusa pesama. hiljada). Vladika je igrao veoma važnu političku i kulturnu ulogu u novgorodskom društvu. Od njih prva predstavlja za ono doba veoma napredno pravno delo. da uz put pljačka gradove i trgovačke karavane. Pismenih tragova o tim političkim i trgovačkim odnosima ima puno u obliku ugovora i drugih javnih a donekle i privatnih akata. U njemu je oličen pokret novgorodskih „uškujnika“ t. pričanje i veliki smisao za prikazivanje i razumevanje socijalno-političkih događaja. Veće nije imalo pisanog ustava. od kojih su mnoga dobro sačuvana. j. svedoče da tamo nisu žalili ni vremena. onda su je terali silom da se pokori. opet sasvim nalik na Rim i Atinu. pored izrazita i čista jezika. u slučaju težih političkih krivaca. za ono vreme. koji su bili u tesnim trgovačkim i političkim vezama sa severnom i zapadnom Evropom. vođstvom najuglednijih i najbogatijih boljarskih familija. Razume se da je ovakvo jedno telo. svedok su narodu po volji. jer su on i drugi glavni predstavnici crkve raspolagali i velikim imetkom i. Ali i pored toga uticaja Novgorod i Pskov. Umetnička dela severnoruska. Zanimljiv je princip jednakosti sviju pred zakonom. spremnih i stručnih ljudi. kod starih Rimljana. na primer. postali su još u XIV veku središte. više hiljada ljudi. koji se još i sad pevaju sa više ili manje varijanata. slikari i građevinari. a drugi je Vasilije Buslajev. iako kratko. Na prvom mestu treba spomenuti obilate letopise Novgoroda i Pskova u kojima se. i jedna i druga pod. koji bi stvarno vodili poslove i pripremali odluke suverenog naroda. U načelu odluke veća trebale su da budu jednoglasne. Vrlo živ politički. i. u „sudnim gramotama“ Pskova i Novgoroda. ono se skupljalo prema potrebi na poziv kneza. ponekad dosta ekstremne. sastavljeno od. nalazi slikovito.

dakle. do duše nesvesno. mogla da jako pomogne podizanje Moskve i to je zaista i učinila. a sebi veću vlast. čak iz Kijeva. i 1156. koja je bila prilično jaka.. Rusi i Srbi radili u istom pravcu. nego njihovi susedi. koji je vodio sa obala Baltičkog Mora i iz basena zapadne Dvine u područje srednje Volge i njene najveće pritoke Kame.“ po imenu znatne boljarske porodice Kučka. Za godine 1390. zato su oni mogli voditi politiku.) i tim je dao Moskvi naročit značaj. oni dolaze iz Muroma. plativši po 50 kopejaka za 40 mrtvaca. koja se tu uliva u reku Moskvu. Inače Moskva se onda javlja kao granično mesto između suzdaljske i černjigovske Rusije. Isto je tako boljarstvo vezalo svoju sudbinu sa moskovskom dinastijom. Pored „boljarštine“ bio je tamo i kneževski dvor. ali naročito za one sa zapada i jugozapada. na velike opštenarodne simpatije. oslobodivši oblast od dolaska tatarskih činovnika i osiguravši time velike olakšice stanovništvu. kod hanova. iz Kijeva jedan znatan gospodin. gde se nalazilo veliko i bogato staro bugarsko carstvo. Crkva je. blagodareći svojim vezama sa hanskom vlašću. O broju stanovništva same Moskve možemo donekle suditi po tom. Moskovski kneževi su sa svojim odredima pomagali Tatarima i u 19 . koja su više puta dovodila u pitanje odnose Novgoroda prema velikim knezovima srednje Rusije. Početkom XIV stoleća dolazi. visoko dizala njezin autoritet i moć i tako je sama. što je moskovska oblast bila zaštićena od opasnosti spolja. na primer. letopis beleži. Grad Moskva. imao je veoma tamne početke. da je u Moskvi izgorelo tada nekoliko hiljada dvorova. kao čvor puteva. da bude kasnije jedno od najvećih središta slovenskih i da. gde se ona zove „Kučkovo“ ili „Kuckovo. Ova metanastazička kretanja nisu dovoljno rasvetljena. izgleda. i 1395. ona postaje veoma naseljena i bogata. u isto vreme. naročito moskovskim.rečnih gusara i njihovih smelih i često zločinačkih dela. Černjigova. Svi su mitropoliti. oni su bili omiljeni i u Zlatnoj Hordi. Smoljenska. izazvanim još naročito tim. Rostova. vodila se briga o seoskom stanovništvu. Unutrašnje socijalne snage. U bogatoj kneževini prirodno je. Horda je. koji su dolazili sa svih strana. Rodion Nestorović. na prvom mestu svakojakih nekretnina. sa hiljadu i sedam stotina slugu. donekle o dolasku u moskovsku oblast osnivača budućih znamenitih boljarskih rodova. šta više. Grci. bez obzira na narodnost. na čelu sa crkvom. svom bogatstvu i svojoj verskoj kulturnoj moći. Uz zdraviju i jaču ekonomsku politiku vodila se. jer je kroz ova mesta prolazio vrlo važan trgovački put. veliki knez Dimitrije Donski potrošio 300 rubalja za sahranjivanje žrtava onogodišnje najezde tatarske. i zdrava politika socijalna i administrativna. Prve spomenike o Moskvi nalazimo u letopisima pod godinama 1147. Blagodareći ovim seobama. sa Volinije i iz Galicije. Moskovski knezovi oslanjali su se. Crkveni poglavica — mitropolit sveruski — preselio je svoju prestonicu u Moskvu (1326. ugled i prihode. kome je bilo suđeno da postane središte velikoruske države. iz Njižnjeg Novgoroda. Uz to i moskovska buržoazija. i da bolje nagrađuju svoje službenike. GLAVA VII. osnovanu na jačoj i široj ekonomskoj bazi. a obe su reke bile u to vreme vrlo dobri putevi. boljar. 24000. potkopavala temelje svoje vlastite moći. U njegovoj se okolini naselja javljaju još dugo pre prvih letopisačkih izveštaja. galičanin poreklom. ali izvesni podaci ipak postoje: znamo. pa se ozbiljno radilo na popravljanju imovne i lične bezbednosti. na primer. što je god. Ali. a njena oblast postala je velikim kolonizacionim središtem za elemente. u prvome redu blagodareći svome bogatstvu. dobije svetsko-istorisku ulogu. dok je velikih kneževa bilo više. Postanak Moskve i moskovske države. radile su u prilog jačanja Moskve. da su i kneževi bili bogati. aktivno su učestvovali u istom poslu. Moskva je osnovana na ušću reke Jauze. pomažući Moskovskoj Kneževini. u njihovom haremu i kod njihove vlade. pa izgleda i masa prostog puka. Ubijenih je bilo. dakle. Oni su uspeli: 1) da na se uzmu plaćanje harača Tatarima. Moskva je bila izvanredno važan strateški i ekonomski trgovački centar. jer je mitropolit bio jedan u čitavoj Rusiji. 1382. 2) da dobiju finansisku mogućnost za kupovinu raznovrsnih vrednosti.

i drugo tim. Prvome je hanska vlada dala jednu povelju (jarlik). Blagodareći energiji moskovskih boljara i naročito jednoga od njih. Ivana Kaljitu su nasledili njegovi sinovi Simeun. morao da se zadovolji samo Moskovskom Kneževinom. pa da se dobro osete ove njihove crte.) uspeo je da se još bolje udvori Tatarima. veliki knez vladimirski od god. pio je medovinu i vino.. Jurije (knez u Moskvi 1303—1325. han je postavio Dimitrija Ivanovića za velikog kneza i od tog vremena velikokneževsku stolicu nisu napuštali Kaljitini potomci.) bio je događaj kapitalne važnosti. O velikom knezu Simeunu zvanom „Gordi“ jedan izveštaj. galičku i gradove Kalugu i Dimitrov. pažljivo prebrojavaju redom svoje gradove. God. 1302. sela i ostalog. 1341. 1325.). pa im je stalno delio milostinju. veli da je bio prozvan „Gordi“ zato. što „nije voleo nepravdu i bune. To je obezbedilo savez Moskve i sveruske crkve.“ On je otada držao čvrsto upravu sa nazivom „velikog kneza sve Rusije“. Prvi samostalni knez moskovski iz one dinastije koja je kasnije postala carskom bio je Danilo. od jednog tatarskog hana. džak (taj se nadimak objašnjava na dva načina: prvo time. dobio je grad Perejaslavlj i time je znatno proširio svoju kneževinu prema severo-istoku. tako da je. 1357. kasnije zvani Donski. Bez obzira na to. a naročito sa Litvanijom i sa Tatarima. 1328.. U njegovo je vreme došlo i do unutrašnjih razmirica i do spoljašnjih nezgoda. 1363. Treba samo čitati kako oni. Njegova je kneževina bila sasvim malena. 1380. Eleuterija koji je već od god. d. u svojim testamentima. Brat mu je Ivan bio slabić. Dimitrije je počeo borbe na sve strane. pa i bunde. nakon njegove rane smrti. noseći je u džaku oko pasa).) prvi je moskovski knez. prema ondašnjem običaju. Danilo je vodio borbu sa svojom braćom. sanduke. zvani „Krotki ili Lepi“. njegov maloletni sin Dimitrije. srezova. postao sveruski mitropolit pod imenom Aleksija. sela. Ivan Kaljita (knez moskovski od god. po testamentu. dobrog gazde. koji je bio toliko važan za opstanak moskovske države. koju je dobio najkasnije 1283. kao i gradova. dok je knez suzdaljski Dimitrije Konstantinović postao vladimirski veliki knez. bez hanove zapovesti. Tako se postepeno.) i Andrijom (1296. što je Ivan bio vrlo tvrd i dobar gazda. zvani „Gordi“ i Ivan. j. zlatne lance. radom spomenutih činilaca. Pored vladimirske velike kneževine.“ Tako postepeno i ova titula i same zemlje velike kneževine vladimirske postadoše baštinom doma kneza Ivana Kaljite. velikim knezovima vladimirskim Dimitrijem (1283. ali nije se opijao i nije voleo pijanice. Članovi toga doma ne predstavljaju za nas naročit interes. sin Aleksandra Nevskog (1261 — 1303. suparnicima u dobijanju velike kneževine vladimirske. Njega su jedan za drugim nasledila dva nje-ova sina — Jurije i Ivan koji je ušao u istoriju sa nadimkom „Kaljita“ t. umro je god. Inače je on uspeo da obezbedi mir svojim krajevima.“ Svi moskovski kneževi predstavljaju izvestan domaćinski tip. koji je dobio velikokneževsko dostojanstvo. počev od Jurija.). velikim kneževinama vladimirskoj i moskovskoj. predao po testamentu svome starijem sinu vladimirsku veliku kneževinu kao porodičnu baštinu. to jest tip dobrog upravljača. Iz tih testamenata saznajemo još i nešto drugo: težilo se da stariji sin bude glavno lice u državi i porodici. Kada je odrastao. koji se desio u Kaljitino vreme (1326. Ovo je prva velika pobeda Rusa nad Tatarima.). koja je dala Moskvi i 20 . što je bio veliki prijatelj prosjaka. sve krivce je sam kažnjavao. šubare. oni svi nekako liče jedan na drugoga. stvarala moskovska država. umirući. Međutim je sama Moskovska Kneževina bila pošteđena od tatarskih najezda. god. a njeni kneževi. na primer. Boljari.. Danila je ruska crkva uvrstila u red svetaca. Prenos mitropolitske stolice u Moskvu. kao mala oblast oko grada Moskve. kutije i t. puk i crkva pomagali su tu tendenciju uzdizanja starijeg sina velikog kneza. ubijen u Hordi. On je znatno proširio svoju državicu. stalno su dobijali najvažniju u to doba titulu „velikih knezova vladimirskih. osvojio je kneževinu bjelozersku.njihovim kaznenim ekspedicijama. kome je bio zet. nije voleo rata. A neumrlu slavu zadobio je Dimitrije sjajnom pobedom nad Tatarima na Kuljikovom Polju između rečice Njeprjadve i gornjeg Dona (za to je i nazvan Donski) (god. da dobije velikokneževsko dostojanstvo i uz to veći deo same Moskve. prema kojoj su svi ruski kneževi „bili dani pod njegovu ruku. ali je držao vojsku za nj uvek spremnu. naročito u borbi sa tverskim velikim knezovima. Od ruke jednoga od tih knezova bio je i. A glavni su događaji tekli sledećim redom. srezove. Već je Dimitrije..

dok je puk voleo više velikom knezu moskovskom. Tatari su opet osvojili i spalili Moskvu. Isidor je uspeo da pobegne iz Moskve u Italiju. To je vreme najveće prevlasti Litvanije nad Moskvom. i to sa velikim osvajačem Timurlenkom (1395. Kuljikovska bitka je opevana u više spevova. dok su njeni sinovi. kada se on godine 1441.). Kad je neki od mlađe braće umirao bez dece. tri puta je on pogledao na goste i tri puta je pognuo glavu i onda nije više ništa ni jeo ni pio. Ivan III stupio je na velikokneževski presto. Ovaj poslednji rat (1408. izgubili glavu. veliki knez Ivan objavio je rat Novgorodu. vratio srećno u Moskvu.) ispao je naročito nesrećno. bilo po testamentu. odnosno gospodske stranke. uzevši za povod njegov savez sa poljskim kraljem Kazimirom IV.njenim knezovima naročit sjaj. Inače. udovica posadnika Boreckog. unutrašnje borbe i krize oko prestola zaustavile su za izvesno vreme napredovanje Moskve. koristeći se njihovom pomoću. Zosim odgovori: „Pogledah na tvoje goste. strpljiv u očekivanju rezultata svoga rada i postizavanju svojih ciljeva. bilo ponekad i putem nasilja čitav niz kneževina. U gradu je i dalje trajala socijalna borba gospode i puka. dok moskovske vlasti čine nasilja u novoosvojenoj pokrajini. skine Isidora sa mitropolije.. rodom Grk. ali je ipak njihova nadmoć počela očigledno da slabi. Mitropolit moskovski Isidor. Gospoda su u većini bila naklonjena Litvaniji. GLAVA VIII. pa vidim da neki sede bez glave. goneći elemente opozicije i lokalnog separatizma. Njegovi naslednici.). čak i jedna „velika“ — jaroslavska. sa svojim vazalima duhovnim i svetovnim. izazvane Florentinskim Saborom i unijom. proglasi autokefalnost ruske crkve i izabere za mitropolita jednog Rusa. koji odlaze u službu velikog kneza. Ali. usled slabosti obojice Vasilija. jer je u Kijevu ostao posebni mitropolit u crkvenoj zavisnosti od Carigrada. Duša ove stranke. dva Vasilija. Na reci Šelonji novgorodska vojska bila je pobeđena. dobijajući druge van svoga zavičaja. imajući na čelu povorke latinski krst (zvani u Rusiji „križ“) ušao u Moskvu. Ovo je visoko podiglo ugled i značaj Moskovske Kneževine. Sa ovom tragičnom epizodom vezana je lepa legenda. Proces je pri tom bio od prilike ovaj. Novgorod osvojen i prisiljen na plaćanje velike kazne i na predaju moskovskim gospodarima sviju vođa litvanske. Kada ga je domaćica zapitala šta znači ovo njegovo ponašanje. Njegova su mu braća bila podređena. I “sa Tatarima Vasilije je morao da izdrži dva veća rata. prve godine vladavine bio je Vasilije u dobrim odnosima sa Tatarima tako da je. Večerao je kod Marte kratko vreme pre ovih događaja sveti Zosim. Po testamentu svoga oca on je dobio preko polovine zemalja i prihoda velike kneževine.“ 21 . njegov udeo prelazio je u ruke velikog kneza. Za vreme Vasilija II osnovan je novi tatarski hanat na srednjoj Volgi sa prestonicom u Kazanu koji je tokom sto sledećih godina bio veliki neprijatelj Moskve. svojski se bio zauzeo za uniju na florentinsko-ferarskom saboru (1439.) i sa Edigejem. bila je zarobljena i internirana. uspeo da osvoji bez borbe Njižnji Novgorod i Murom kao i celu veliku kneževinu njižegorodsku. Od njegovih naslednika naročito se proslavio Vasilije II za vreme crkvene krize. Ali. 1471. bez ikakve smetnje i mirno (1462. Isto je tako u njegovu vlast prešao bilo kupovinom. nisu mu bili dorasli. posle njegove smrti. 1382. God. bezobziran. Vasilije ga je svrgao i zatvorio. Primorani da predadu svoje baštine velikom knezu. kao što rekosmo. Pored toga proširio je u različitim drugim pravcima Moskovsku Kneževinu. sin i unuk. iako nije konačno oslobodila Rusiju od jarma. kao papin legat. ali je oslabilo veze izmeću severnih i južnih Rusa.. kao i ostali vođi njene stranke. lokalni knezovi gube ove baštine. pa. Doba Ivana III i Vasilija III. pa najposle i oni sami stupaju u dvorsku i vojničku velikokneževsku službu. i u spoljnoj politici oni su imali različnu orijentaciju. lukav. zvana „Posadnica“. God. a ruski crkveni sabor zabaci odluke Florentinskog Sabora. Marta. Sa „Gospodinom Velikim Novgorodom“ odnosi su bili veoma zategnuti. Obrazovanje velikoruske države. održavši neku vrstu zemaljskog sabora. On je bio oličen tip moskovskog vladara: oprezan. gube i naoružane svoje sluge („boljare“ i „boljarsku decu“).

ali to je bivalo sve samo s vremena na vreme. U aktu formalnog zbacivanja tatarskog jarma izgleda da je Ivan bio najviše potican od svoje druge žene. koja ona trpi kod svoga muža i da u tome nađe razloga za nove diplomatske sukobe. on je ukinuo gradske republike u Rusiji. Potčinivši svojoj vlasti i Pskov. Bez ikakve borbe osvojio je Ivan i tversku veliku kneževinu. bacio je sebi pod noge i. za velikog kneza litvanskog Aleksandra.). Sofije rođene carske princeze Paleologove.) ovu teoriju u vrlo preciznim rečima: „Dva su Rima pala. među njima naročito boljarske. slike ili možda i nekog odela hanova). veliki knez sve je više postajao 22 . nego je još dala povoda Ivanu. tek on je od toga napravio veliki diplomatski sukob i tražio je od slobodnog grada izjašnjenje „kakvo gospodarstvo oni hoće“? Na njihov odgovor.Kroz nekoliko godina Ivan je našao načina da sasvim ukine novgorodsku samostalnost. Posredovanjem pape. Moskovski veliki knez. gde se sastaju plemenske granice Velikorusa. čak i samo veliko zvono. Kao posledica toga došao je rat s Litvanskom. Ivan se sam pokazao tom prilikom donekle kao kukavica. uz atribute državne vlasti. četvrtoga neće biti.). odneseno je u Moskvu (1478. onda je ovo ujedinjenje bilo svršen čin. Od tog vremena dvoglavi vizantiski orao postaje moskovski državni grb. Šta više. Černjigov. izgrdivši poslanike. Malo posle. koje je sazivalo građane na zbor. i na moskovskom dvoru uvodi se vizantiski ceremonijal. nego i na Smoljensk. te su se zbog njih. ili su ga oni slučajno oslovili sa rečju „gospodaru“ u mesto „gospodine“. (1485. u predelima.).). Od tog vremena Ivan se počeo imenovati samodržac. o jedinstvu sveukupne ruske zemlje. o pravu Ivana. Zoe ili Sofija Paleologinja došla je u Moskvu i postala velikom kneginjom moskovskom (1472. reč koja je u to vreme značila nezavisnost prema neprijatalju. odnosno kupujući svoju sigurnost. kao baštinika „od starine“. napušten od svojih boljara. ali potpuna nezavisnost Moskve bila je postignuta (1480. Pored toga i Ivan i Vasilije razvijali su akciju u zapadnom i jugozapadnom pravcu. knjeginjice Jelene. Han je zbog toga uzalud navalio na Moskvu. obnovile dugogodišnje razmirice između Moskve i Litvanske. kao i zbog mnogo važnijeg Smoljenska. paje onda naredio da se ošišaju i proteraju iz zemlje. Kijev i uopšte na „celu rusku zemlju“. Udadba kćeri Ivanove.“ Sofija i od nje uvedeni običaji delovali su veoma ozbiljno i na unutrašnje prilike u Rusiji. ne samo da nije poboljšala moskovsko-litvanske odnose. Posle toga gradska nezavisnost bila je ukinuta. Do duše još i dalje Moskva je morala da strada od različnih hanata i da i krv i novac i skupo krzno žrtvuje. novgorodsku koloniju na severoistoku. Ovde su se nalazila čitava gnezda siromašnih kneževa. izbacio ih je napolje. pošto je veliki knez tverski. — Kroz nekoliko godina mnogobrojne novgorodske porodice. da se tu radi o omašci. pobegao u Litvansku (1485. u kome je moskovska vojska postigla velike uspehe (1500. njegov dvor. Ivan je osvojio i Vjatku ili Hlinov. koji su.). j. dosta velikog utvrđenog grada na gornjem Dnjepru. dok su njihove zemlje i kuće dodeljene moskovskim doseljenicima. Na taj je način Ivan stvarno ujedinio vrlo veliki deo velikoruskog plemena. braneći svoje predele. da će kod njih uvesti isto „gospodarstvo“. bez obzira na unutrašnje uređenje države. Ivan im je javio. vlada i diplomatija aktivno su radili na sveruskoj politici.). Velika moskovska država Ivanova uspela je da se potpuno oslobodi od zavisnosti prema Zlatnoj Hordi. Moskva) stoji. Belorusa i Malorusa. kao što ga ima i Moskva. bile su preseljene u predele Velike Kneževine. Za vreme ovih sukoba moskovska diplomatija istakla je tezu. držali samo neznatne baštine. Nakon različitih diplomatskih i književnih pokušaja u tom smislu. Izvedeno je to bilo na dosta dramatski način: Ivan umesto da pobožno poljubi „basmu“ (verovatno neku vrstu povelje. starac Filotije formuliše već za vlade Vasilija III (negde oko 1514. vrlo značajnu. da se žali na neka ograničenja verske slobode njegovoj kćeri. Kada je njegov sin ukinuo formalnu samostalnost Pskova i rjazanske velike kneževine (1520. treći Rim (t. Ovi su se kneževi kolebali između Moskve i Litvanske. koji su prešli na stranu Moskve. uz sliku Svetog Đorđa pobednika. biranje gradskih magistrata i držanje veća zabranjeno. koju su mu doneli poslanici hanovi. ne samo na Moskvu. Moskva dobija karakter i značaj „trećeg Rima“. Ili je on potplatio novgorodske poslanike. koja je još za vreme Ivana potpuno ušla u okvir moskovske politike. moskovski veliki knez počinje da sebe smatra glavom pravoslavlja i naslednikom vizantiskih careva.).

primivši u svoju sredinu. pored starih moskovskih boljara bez titule. Bakljemišev optuživao Sofiju. 1497. po zamisli i upustvima znamenitog bolonjskog arhitekte Aristotela Fijoraventi. a on je učio moskovske Ruse i da prave cigle i da peku kreč. misao. tako su se osetili i uticaji rane Reformacije. tako da su se javila dva crkveno-politička pravca: Josifljani i Njestjažatelji. a drugi su dobili svoje ime zato što su tražili da se kaluđeri ne bave „stjažanijem“. uređenje države važan je. zavijene u lokalne oblike neke racionalističke sekte („jeres židovstvujućih“) i pokret za sekularizaciju manastirskih imanja. Ova pak mera 23 . blagodareći blagočestivim darovima mirjana i putem poslovnih transakcija. da ne budu pohlepni za zemaljskim dobrima. još i mnogo velikih i udeonih knezova sa njihovim boljarima. njihova prelaza u ruke svetovnjaka. i to baš onda kada je boljarski stalež dobio naročiti sjaj. nađeno je. Prvi su tako nazvani po imenu svoga vođe Josifa Sanjina. Za bolje. To se najviše vidi iz pretnje smrtnom kaznom za opasne zločince. Ta masa visoke gospode bila je raspoređena jerarhiski tako. koji je postao poglavar većine Velikorusa. koje su zajedno sa Danilovićima izgradile mrskovsku državu. uzdrmavši tim same temelje države. onda su dolazile stare moskovske boljarske familije. Tada su već odlazila moskovska poslanstva u tuđe zemlje. (a i sam Ivan je bio blizak racionalistima). oni su odlučno branili neprikosnovenost manastirskih imanja. ispod njih vidimo većinu udeonih kneževa i boljara bivših velikih kneževa.„gospodar“ u pravom smislu. j. izustio je čuvene reči: „Svima gresima je mati mnjenje. o kom ćemo kasnije pobliže govoriti. igumana bogatog i vrlo uticajnog manastira na Voloku Lamskom. j. obnovljeni su neki moskovski hramovi. da je „promenila“ dobre stare moskovske običaje. suprug vizantiske princeze i naslednik „vasilevsa“ mogućnost. u prvom redu državne vlasti. Jedina. koji je sa sobom doveo veliki broj ponajviše talijanskih majstora. šta više „Josifljanji“ su prelazili u pravu idolatriju vlasti: prema Josifu. Josifljani su ustajali protiv svakog slobodoumnog pokreta ili misli (iguman Josif. Ali i prema „Njestjažateljima“ Ivan III osećao je izvesno lično raspoloženje. najzad. zbog kojih je bio pogubljen. koji je „svima gospodarima ruske zemlje gospodar. zato što su bili donekle tolerantni u verskom smislu. t. i to centralističko. mnjenje je drugi pad“). da je u intimnim razgovorima. da su se na prvom mestu nalazili bivši veliki kneževi i najvažniji udeoni. Radilo se čak i na zaključivanju bračnih veza između moskovskih Danilovića i Habzburgovaca. da se suzbije nepravednost i podmitljivost sudaca. i što su oni tražili sekularizaciju manastirskih imanja. bio sudski zakonik velikog kneza Ivana („Sudebnik“. U Moskvu tih vremena doprli su i poneki odjeci Renesanse. Ta pitanja ustalasala su moskovski crkveni život. ali veoma važna odredba tog zakonika tiče se odnosa zemljeposednika i seljaka: jedino o jesenskom Đurđev-danu seljaci imaju pravo da napuste zemlje posednika na kojima su radili kao zakupci zemlje. pisac veoma značajnog traktata pod naslovom „Prosvetitelj“. nedaleko od Moskve. Zapaža se jaka briga i o održavanju javnog reda. u kom su propisana pravila sudskog postupka i sudske takse. na najnižem stupnju dvorske jerarhije nalaze se boljari bivših udeonih kneževa i neki od tih kneževa najmanjeg značaja.). koja se tada prvi put javlja u jednom ruskom svetovnom zakoniku. t. Kao što su se u Moskvi javljali glasnici Renesanse. i na čiju sudsku presudu nema priziva“. koja ratuje i upravlja. da pokaže svoju vanrednu nadmoćnost nad celim društvom i samim njegovim vrhovima. t. koja se vodila već za vreme Vasilija III protiv konzervativnih boljara i Ivana Bekljemiševa među njima. koji su manastiri sticali u ogromnim rzzmerima. vladari su „bogovi i sinovi višnjega“! Ovako shvatanje njegovih prerogativa od strane „Josifljana“ vuklo je velikog kneza na njihovu stranu. Ivan je manje vodio računa o mišljenju i željama svojih boljara. Šarenilo dvorske sredine i složenost i suprotnost interesa pojedinih njenih grupa davali su moskovskom gospodaru. s tim da se kaluđeri potpuno predadu bogougodnom životu mesto da budu veloposednici i feudalna gospoda. Prilikom jedne veleizdajničke parnice. Behu preduzeti radovi na ulepšavanju rezidencije moskovskih vladara. a na obalama Moskve su se javljali poslanici i agenti stranih vladara. u prvom redu za velikim zemljišnjim posedima. Fijoraventi je radio i na preuređenju ruske vojske sa tehničke strane. U toj jerarhiji nalaze se začeci vrlo važnog moskovskog običaja zvanog „mjesničestvo“. u državnoj politici bili su pristaše jake jedinstvene i neograničene vlasti moskovskog velikog kneza. j.

sekretara. „Njestjažatelji“ su bili vezani sa boljarskom opozicijom. korio je ruske neznalice a i samog velikog kneza zbog samovolje i rastave braka. Mnoge od njih Vasilije je silom iselio iz njihovih starinskih gnezda. koji nisu sačuvali prava na samostalnost. — i prodro je u oblast sjeversku. koji je nastradao u sukobu sa Sofijom i njenim sinom. Preko Vasijana. u jednoj odličnoj knjizi. gde su izmešana sva tri ruska plemena. došlo je i do formalnih crkvenih i političkih progona „Njestjažatelja“. jednom je prilikom čak isterao sa sednice jednog slobodnog govornika-boljara. Ova knjiga. Nastavljeni su i pokušaji da se urede veze sa Zapadnom Evropom. Sjeversk). zemljom gotovo isto toliko divnom. i to samo u svečanim prilikama. Nila Sorskog. a boravio je jedno vreme i u Firenci. među „Njestjažateljima“ kaluđer Maksim zvani Grk. „Njestjažatelji“ su brojali među svoje i kaluđera Vasijana. kao što ni Nil poraz svoje grupe. pa je dopao zatvora poglavito zbog veza sa nekim boljarima iz opozicije. pravo veoma široke senjorijalne policije i pravosuđa i finansisku autonomiju. ali još nisu mogli da proguraju sve svoje zahteve. i pored ovih mera. Rjazan. Vasilijem. Za vreme naslednika Ivanova. u svoje je doba bila pravo otkrovenje za evropski svet. te je Moskvu dva puta posetilo poslanstvo rimskog cara. pisci oštrih polemičkih poslanica protiv Josifa. nije bilo nijednog ozbiljnog pokušaja da se promeni. bivšeg kneza Vasilija Patrikejeva. j. Već na crkvenom saboru godine 1503. gde je postao sledbenik Savonarolin. zv. Maksim se umešao u moskovske borbe. 24 . „Josifljani“ su dobili većinu i potporu velikog kneza. knjažata. Ivan je u tome smislu spadao u red onih vladara toga doba. jer ga je upoznavala sa Moskovijom. Po svojim nazorima Nil se približavao mističkoj sekti svetogorskih „isihasta“. pustinjaka i verskog zanešenjaka i propovednika neobične moralne čistote i visokog duhovnog poleta. kao što je bila divna pre kratkog vremena otkrivena Amerika. Za vreme Vasilija III. Ipak je. ni u zakonodavstvu. ni u književnosti i političkoj publicistici. ali su imali svoje dvorove. vojne odrede. Najviđeniji ljudi u obe grupe za vreme Vasilija III behu meću „Josifljanima“ mitropolit Danilo. baron Sigmund Herberštajn. a uvodio je prve početke ličnog režima i birokratije sasvim nalik na svoje zapadnoevropske drugove. kojih je bilo puno u zapadnoj Evropi. nasledio svoga oca. i pored velikih neuspeha u ratu sa Poljskom (naročito je teško nastradala moskovska vojska u bitci kraj Orše 1514. koji je došao u Moskvu iz Svete Gore. koja se toliko razvila u doba Ivana III. Vasilije III. izneo je svoja opažanja i dragocene podatke o moskovskoj Rusiji. Čovek velikih vrlina i izvanrednog obrazovanja.očigledno je išla u prilog jačanju veliko-kneževske vlasti. Boljarske Dume. sazivale su se sednice velikog boljarskog saveta t. koji je 1505. Sve poslove obavljao je veliki knez u svojoj privatnoj sobi.) ipak je dobio od poljsko-litvanske države smoljensku oblast — upola belorusku upola velikorusku. moskovska provincija ostala za vreme Vasilijevo sa primetnim feudalnim obeležjem. još više sklonog autokratiji. Poslanik. koja i sada još služi kao jedan od najboljih izvora za poznavanje Rusije XVI stoleća. ni u unutrašnjoj politici. a kamo li da se obori autokratski kurs politike. Pri tom im je vrlo dobro došlo ideološko obrazloženje te pljačke sa evanđeoskim tekstovima i principima visokog morala. ni u crkvi. Vladavina Vasilija III u glavnom se može sma-trati kao nastavak i pravo produženje vladavine njegova oca. a koji su težili da prigrabe velika crkvena imanja. gotovo se ne može izneti nikakva nova jača crta ni u spoljnjoj. zv. t. Pošto su bile ukinute male nezavisne državice (Pskov. Vasilija III. Vasilije je skrenuo pažnju na mnogobrojne kneževe. autora mnogobrojnih značajnih spisa i urednika ruske Krmčije. Na dvoru Vasilija III retko kad. i ovo ih je upropastilo u očima Ivana III. Ni na tim sednicama nije Vasilije voleo slobodnih reči. a mnogima je naredio da razore svoja utvrđenja od drva i zemlje. „Njestjažatelji“ su se grupisali oko sv. Josip nije doživeo punu pobedu svojih ideja. zajedno sa nekoliko ljubimaca u rangu „dijaka“ t. napisanoj na latinskom jeziku. izvanredno obrazovanoga i za svoje vreme filozofski i verski vrlo naprednog čoveka. Svesno je potiskivao sa uprave zemaljsku aristokratiju. Uz Nila su išli i takozvani zavolžski starci.

zv. a „uzevši blagoslov“ od crkvenih vlasti. tako je n. 1497. predložio saboru da izvidi. Doba Ivana IV Groznog. reorganizovana je vojna služba. koja je vladala zajedno sa boljarima. Pitanje o pravu manastira da budu vlasnici dobara. Izradi Sudebnika prethodila je zapovest careva boljarima i drugim višim i nižim zvaničnicima i sucima da se „izmire u određenom roku sa svima hrišćanima“. 1551. pr. Ostala mnogobrojna crkvena. To je titula. njegovi novi ljubimci. Veliki požar i pobuna u Moskvi doveli su do izvesnog preokreta u duševnom raspoloženju Ivanovom i on se nekako uozbiljio. Bilo kako mu drago. koje su se vodile u okolini Ivanovoj i pred njegovim očima. devojkom retkih vrlina.). Negde u to vreme obrazovala se. opet je stavljeno na dnevni red za vreme reforama Ivana IV.). Iza toga nastaje devetogodišnja čisto boljarska uprava. koje regulišu odnose seljaka i zemljeposednika. Sudski zakonik ili „Carski sudebnik“ izdao je car Ivan „sa svojom braćom“ i sa svojim boljarima. „Izbrana Rada“. jer je ona 1538. nova vlada Ivanova t. Carski sudebnik sadrži i mnoge odredbe materijalnog prava. kao jedno od glavnih pitanja. On se oženio Anastasijom. najlepših. osvojivši ovaj važni grad na Volgi i srušivši veliki hanat kazanski. Rezultati saborske radnje sačuvani su u „Stoglavu“. Ima vesti da je ovo „izmirenje“ nepravednih sudaca sa narodom. na kom je. U to vreme izdat je takozvani „Carski Sudebnik“ ili Zakonik. moralna i liturgiska pitanja sabor je rešio u veoma konzervativnom duhu čisto ruskog nacionalnog pravoslavlja. izvršeno po nalogu trinaestogodišnjeg Ivana. umesto starih velikaša. dok su na upravi bili. umrla. iz koje je i kasniji osnivač nove ruske dinastije. Ipak i posle ovog proglašenja. kao i rad na Zakoniku. da li nema u Sudebniku nečeg što je u opreci sa Svetim Pismom i crkvenim zakonima. Svirepe borbe. sa kojom je u slozi car radio tokom sledećih. koju su samo ponekad upotrebljavali njegov otac i ded. koji je pre toga uredio ogromnu zbirku žitija ruskih svetaca i sproveo kanonizaciju mnogih. tako na primer o pravu baštinika da otkupe imanje svojih predaka. zauvek su udarile naročit pečat na njegovu ličnost i dušu. sazvan je crkveni sabor.“. na čelu sa njenim ljubimcem knezom Oboljenskim. dalje podrobnije odredbe. koja nije vodila mnogo računa ni o velikom knezu. ni o njegovom vaspitanju (sa mnogo gorčine pominjao je kasnije Ivan svoje detinjstvo). godina svoje vladavine. Na saboru su većali: mitropolit Makarije. Na saboru car je stavio na rešavanje 69 pitanja. mnogo je savršeniji i potpuniji od Sudebnika iz god. Izgleda da je stranka „Njestjažatelja“ nastojala da se sazove veliki crkveni sabor. Namesništvo velike kneginje trajalo je svega pet godina. ubistvo njegova namesnika kneza Andrije Šujskog (1543. ni o zemlji. a koju sadašnja naša crkva smatra šizmom („Расколъ“). „Stoglav“ predstavlja sve dosada temelj verskih i crkvenih shvatanja specijalne struje ruske crkve. To je bilo doba boljarske samovolje i borbi silnih velikaških familija (Bjeljskih i Šujskih). uzeto u pretres pitanje o crkvenim i manastirskim imanjima. koja je nikla druge polovine XVII stoleća pod imenom „Crkve starog obreda“. Pitanje o crkvenim imanjima sabor je rešio u duhu „Josifljana“. više predan svojim uživanjima i zadovoljavajući svoju opaku ćud. iz odlične velikaške porodice Zaharijinih-Koškinih. 1547. God. te je preuređena vojska odnela sjajnu pobedu pod Kazanom. sa nizom strogih propisa protiv nepravednih i podmitljivih sudaca. verovatno od otrova. sveštenika i svetovnjaka. pod nedovoljno rasvetljenim okolnostima. a uz to još carem i samodršcem. koje je prekinulo.). Mihajlo Romanov. koje je toliko uzrujalo rusku crkvu i društvo za Ivana III. Ivan je ostao daleko od poslova. ali je bilo tu i pitanja čisto svetovnih. Zbog maloletnosti Ivanove zemljom je upravljala njegova majka Jelena. Ivan se proglasi punoletnim. na kome je doneto više odluka svrstanih u sto glava („Stoglavg. bio u vezi sa nekom vrstom zemaljskog sabora. većim delom crkvenih. koji postoji u tri redakcije i više spiskova. Pored podrobnih pravila sudskog postupka i zakona o sudskim taksama. razdeljen u sto članaka. koji je ušao u sastav Moskovskog Carstva (1552. i sa njim devet vladika i sva sila igumana.GLAVA IX. Za istoričare to je jedan od najbogatijih izvora za poznavanje ruske prošlosti XVI stoleća i uopšte kulture i nazora 25 . ali Carski sudebnik. i to iz raznih pokrajina.

oduzimanja imetka i smrtnih kazni. 26 . Kada je neko mesto. ljudi. dok je Ivan hteo da uputi moskovsku politiku u pravcu Zapada. prema starom feudalnom pravu. zbog koga su očekivali velike bede. Ovo mesto se nalazi nekoliko stotina kilometara istočno od Moskve. nepouzdanih za carsku vlast. osvojivši ceo basen Volge. Videći to. U sastavu „Izbrane Rade“ nalazio se budući najveći protivnik i istoričar cara Ivana. ali je postao nepoverljiv prema svojim savetnicima. te su se bojali za njegov život. krajem god. okrivljuje svoju vladu za tu smrt. rušila celinu velikih seoskih opština. Zavladao je strah po Moskvi i celoj zemlji. u vojsci i pokrajinama. mališanu Dimitriju. pokrštenog tatarskog kneza ili „carevića“ Simeuna Bekbulatovića. sloga između cara i vlade nije bila dugog veka. većina se tome usprotivila. upao je u Livoniju i otpočeo je takozvani Livonski Rat. Nastala je čitava panika među dvorjanima. da se mnogobrojne. kuća (u Moskvi i u drugim gradovima) i prihoda.moskovske Rusije. Ivan je ozdravio. Ivan je stoga počeo da uzima taoce i da traži jemstvo u ogromnim svotama novca od rođaka i prijatelja onih velikaša.. Oni su smatrali ovakvo ponašanje kao svoje pravo. Ostalo se sve proglašavalo „Zemštinom“. pa su. sklopili ugovor naročite vrste: car je dobio pravo da odvoji za sebe izvestan deo države. veliki deo stanovništva. kao svoj posebni „dvor“ ili „Opričnjinu“. on je tražio od svojih savetnika da se zakunu na vernost njegovu sinu. naročito kneževske porodice feudalnog plemstva udalje sa svojih pradedovskih gnezda i da se izvrši iseljavanje stanovništva vrlo mnogih okruga. Jednog dana. Ivan je teško oboleo. Čisto policajna uloga „Opričnjine“ bila je: da se brine za zaštitu carske sigurnosti. vlada Ivanova.j. ništeći i deleći između mase manjih vlasnika velike kneževske i boljarske latifundije. a među njima i knez Andrija Kurpski. odnosno kraj. Ivan je našao ljude. dok su njihove stare baštine dodeljivane pouzdanim ljudima naročito pak „opričnjicima“. carski duhovnik prota Silvestar i intimni carski prijatelj Aleksej Adašev. t. naročito uticajne porodice bile su preseljavane na nova mesta. seljaka i naoružanog nižeg plemstva. Inače. t. I ova mera nasilnih seoba stanovništva. Aristokratska po svome sastavu. paljevina. ali ga nisu mogli naći. prosti puk se bunio protiv boljara. Pali su u nemilost Silvestar i Adašev i druga lica iz vlade i iz carske okoline. kao glavnih krivaca za carev odlazak. pa su neki velikaši i vojskovođe pobegli iz moskovske države. U tom sukobu se ogledala duboka politička i društvena bolest moskovskog carstva. kad mu je umrla carica Anastasija. čiji su stanovnici bili nekad oslobođeni od poreza. krimski. Kroz izvesno vreme car se javio u Aleksandrovoj „slobodi“. velike mase zavisnih (u feudalnom smislu)“ ljudi. često izvedenih na najgrozniji način sa naročito udešenim mučenjem žrtava — sve je to bilo u suštini neka vrsta socijalno-političke revolucije. Ljudi su odmah stupili s carem u vezu. u službu litvansko-poljskog kralja. da se razbije celina starih oblasti. gomile robova i svi najvažniji položaji u prestonici. knez Andrija Kurpski.j. dok ih je Ivan oglasio kao izdajnike. Rusija je tako izašla na Kaspisko Jezero. već godine 1553. Međutim. koju je car Ivan izveo uz saradnju srednjeg i nižeg plemstva protiv starog moćnog kneževsko-boljarskog staleža. i čitav sistem pravih terorističkih akcija. sačuvalo je staru organizaciju. u koju car u načelu ne treba da se meša. zemalja. Ivan lud od bola. Najzad je došlo do potpunog raskida između cara i boljarstva. govoreći da neće služiti ujacima i rođacima malog prestolonaslednika. koji su mu bili sumnjivi. nije imala karakter usko staleški. Poslednji važni čin izveden pod ovom vladom beše osvojenje astrahanskog hanata. smisao „Opričnjine“ bio je u tome. u cilju osvojenja Baltičkog Mora i puteva u Evropu. progona. Na kraju krajeva ipak su pristali da polože traženu zakletvu. Izgleda. nakon pregovora. da je većina vlade nastojala da se udari i na treći hanat. iako je ovaj bio u ratu s carem. s tom misijom ona je uvela strašan teror. ovim poslednjim naročito još zato što je. došlo je do prvog ozbiljnog sukoba između Ivana i njegove okoline. (dok se car Ivan ponekad zvao „knez Ivanjec Moskovski“). car je iznenada napustio Moskvu. stupajući. prelazio u „Opričnjinu“. koji je trajao četvrt veka i pretvorio se u tragediju vladara i zemlje. pa i seljacima. 1564. Ivan je sve više pokazivao nepoverenje prema svojim doskorašnjim savetnicima. Tražili su ga svugde. koji su ga u tom i pomogli. Ovakva je politika prirodno nanela veliku štetu narodnom gospodarstvu. blagodareći učešću u njoj ovih ljudi srednjeg staleža. kome su pre toga pripadali najkrupniji kompleksi zemljišta. palanci. Kasnije je „Zemština“ dobila čak i naročitog nominelnog „cara“.

U mračnim trenucima on se tešio literarno-političkom polemikom (sa Kurpskim). mnogo okrutnijih od velike gospode. Godine 1571. sa kneževima i boljarima. Međutim je Livonski Rat trajao sa promenljivom srećom. mislilo se više na sina Ivanova Todora. Ali nije dugo taj paparizlija ostao na obalama Visle. Za otkup zarobljenika od Tatara postojao je naročiti porez. te je krišom otputovao za Pariz. Polemika Ivana IV sa knezom Kurpskim. Mase plemstva i seljaka bile su tamo prinudno naseljene i živele su pod veoma teškim okolnostima usred stalnih opasnosti.“ razumevajući pod „četom“ crkveno-političku stranku.“ God.oduzimala seljacima samoupravu i dovodila ih u zavisnost od mnogobrojnih malih gospodara i gospodarčića. što su Tatari iz takozvanog „Divljeg Polja“ t. tom je prilikom izgoreo i „opričnji dvor“. da li treba nastaviti ovaj rat. On bi hteo da Rusija bude aristokratska ograničena monarhija.. „Šta si poludeo?“ reče car. fizički i moralno bolestan i preumoran.“ pita Grozni „ako ne radi sam?“ On tvrdi da ima neograničeno „pravo hteti svoje činiti. „zar se sme jesti meso u post?!“ „A zašto ne. koji je došao da izmiri Ivana i Batorija i da pokuša da uvuče Moskvu u krilo zapadne crkve) i različnim asketskim vežbama. starijeg čoveka. Na novim izborima govorilo se opet o moskovskoj kandidaturi. mučen strahom i grižom savesti. Poljaci onda izaberu sibinjskog vojvodu. Kurpski nalazi. ali je ipak glavni socijalnopolitički rezultat „Opričnjine“ ostao. u nastupu gnjeva. han je došao pred samu Moskvu i spalio je prestonička predgrađa.“ t. nego na njega sama. Na saboru se većina izjasnila za to.“ i prema tome „slobodan je biti milostiv prema svome roblju ili ga kazniti. Priča se. kojima se bavio naizmence i uporedo sa ludim gozbama. koji je pobednički završio rat sa Moskvom zbog Livonije. kao što je u stvari zadržana i sama ustanova pod imenom „Dvora. Ivan Grozni izlaže u veoma određenom obliku formulisanu teoriju apsolutne vladavine. ali je car Ivan propao na izboru iako je imao uticajnih pristaša. Na njegovu nesreću. Možda bi Todor i bio izabran. sa parčencem sirovog mesa. upražnjen smrću poslednjeg Jagelona. naročito posle ubistva. isusovcem Posevinom. Moskva je izgubila ne samo Livoniju nego i niz čisto ruskih (beloruskih) gradova.“ Formalno ukidanje „Opričnjine“ valjda je bilo vezano sa kandidaturom Groznog na poljski presto. s kojim je izmenio nekoliko političkih pisama. moskovsko središte „Opričnjine. godine 1566. da je ova opaka doktrina potekla od „josifljanske lukave čete. car je sazvao sabor zemaljski da se posavetuje o tom. razvratom i krvavim orgijama.“ Car je onda odustao od pokolja u Pskovu. ali je ipak mnogo naroda ginulo ili je bilo prodavano po istočnjačkim trgovima. jedeš ljudsko meso. Stefana Batorija. da je pred cara izašao jedan „jurodivi.“ više mesta bilo je opustošeno i opljačkano od strane careve horde. Pored kneževsko-boljarskog staleža i njegovih istoriskih središta i gnezda. Teškoće ovoga rata bile su tim veće. nastradale su i oblasti stare gradske slobode i državne nezavisnosti — pokrajine nekadašnjeg „Gospodina Velikog Novgoroda. ali mu kandidaturu osujeti sam car. raspoređenom po garnizonima u specijalno sagrađenim utvrđenjima duž granica. Južne granice države bile su čuvane stalnom velikom vojskom. Poslednje godine Ivana Groznog bile su užasne: nemajući unutrašnjeg mira ni političkog ni ličnog. punih žuči i mržnje. Za poljskog kralja beše izabran princ Henrik Valoa. sveta budala.“ odgovori „jurodivi. car mora da ponekad sasluša i mišljenje Zemaljskog 27 . odličnog vojskovođu i organizatora. te su mnoga imanja vraćena pređašnjim gospodarima. Izvanredno skupo stali su Rusiju tatarsko susedstvo i neprekidna borba sa njima. „Kako se može neko nazvati samodržac.“ Sledeće godine bila je „Opričnjina“ formalno ukinuta. starijeg sina Ivana. j.“ „kada evo ti. gde su snažni ruski radnici i lepe žene bili veoma cenjeni. Ali su najgrozniji pokolj i pljačka izvedeni u samom Novgorodu.“ Pored stalnog boljarskog saveta. car je otišao u zemlje novgorodske — da kazni svoje „izdajnike. Ivane. da se rat nastavi. koje je caru ponudio. Grozni Car je doživeo još i potpuni slom svoje spoljašnje politike. spada u red najznačajnijih proizvoda ruske političke književnosti i najvažnijih izvora ruske istorije. 1570. j. u kojoj bi car „bio kao glava i voleo bi mudre savetnike kao svoje udove. zbog smrti brata mu Karla IX postao je francuski kralj. Legenda veli.“ Za Ivana IV ceo narod. iz južnih stepa sve jače navaljivali. to je njegovo roblje. da je samo slučajnost spasla drugu bivšu gradsku republiku Pskov od kobne sudbine Novgoroda. verskom sa luteranskim i katoličkim sveštenicima (naročito sa papskim izaslanikom.

Tako počinje borba. trgovaca. kad su seljaci menjali gospodara). Plemstvo ne samo da ne može više služiti vojsku. mogućnosti da pozove na svoje velike latifundije one seljake. godine. vezama sa Engleskom. „Beseda prepodobnih Srđa i Đermana. Livonskim Ratom.“ Zbog nedostatka radne snage dolazi znatno opadanje zemljoradnje i nesigurnost ekonomskog položaja srednjeg i nižeg plemstva. izdržavajući ga svojim radom. 1553. „piscove knjige. A oni su ipak u glavnom ostali mirni. nego prava. Ova borba to je druga vidna crta opšte krize. većinom pustolovi. kao i eventualno utočište. niti da izvede u polje potrebne vojničke snage (naoružane seljake). Treća vidna crta — to 28 . marta 1584. „Smutno Vreme. Naprotiv. pridružujući se sa svoje strane onom velikom osvajačkom pohodu evropskih naroda. Doba Velike Bune. naročito oko jesenskog Đurđev-dana (to je starinski rok. nego jedva može da uopšte opstane. nego što behu oni koje seljaci imaju kod manjih i sasvim sitnih gospodara. koji nisu pobegli u stepe ili u tuđinu. koji su. ima. kao i veliki manastiri — vlasnici ogromnih imanja. a interesovanje za nju u Evropi počelo je da biva sve veće i sve življe. on je čak pokušao da isprosi samu kraljicu Jelisavetu. Političke ideje Groznog Cara našle su odjeka. „pronalaženju“ i privrednom osvajanju same Rusije. pa do kraja vladavine Ivana Groznog. a pod vođstvom svoga „atamana“ Jermaka.“ Smrću Ivana Groznog ulazimo u predvečerje katastrofe. valamskih čudotvoraca. zbog poseda ljudi. kada su prve engleske lađe sa kapetanom Čenslorom sasvim slučajno ušle u severnu Dvinu. da je Ivan otrovan. Ivan je. nego i plemićska.“ jedan istorisko-politički pamflet veoma bogate sadržine ali nesumnjivo u mnogome pristrasan. po velikoruskim selima su na dnevnom redu oštri sukobi i formalne bitke. Umro je za vreme jedne šahovske partije 18. Savremenici pričaju o pustoši čitavih pokrajina. Englezi su radili na proučavanju. Ove ideje Kurpskog sprovedene su i kroz njegovu „Istoriju Ivana Groznog. Kratko vreme pred smrt Ivan IV dočekao je jednu vrlo prijatnu vest: da su kozaci — ovi ruski „konkvistadori“ — za račun velike ruske kolonizatorske porodice Strogonova..Sabora. sa papskom stolicom i drugim evropskim silama. kome su seljaci obrađivali zemlju. naročito ovo ističu statistički spisi onog vremena t. veze između Moskve i Engleske — diplomatske i ekonomske — postale su veoma žive. obećavajući im mnogo povoljnije uslove za život i rad. koji su u XV i XVI stoleću pronašli i počeli da osvajaju velika vanevropska zemljišta. kao i tranzitnog trgovačkog puta preko Rusije za Srednji Istok. pored ili kao posledica onog begstva naroda. pošto se zavadio sa masom svojih podanika. s jeseni. aristokratske ideje Kurpskog bile su zastupane u još jednom značajnom političkom pamfletu. Veliki posednici vuku seljaka bilo milom bilo silom na svoja imanja. osvojili zapadnu Sibiriju. velika vlastela. Od god. Dok su Rusi ulazili u Aziju. usled bežanja stanovništva u masama. Mislilo se jedno vreme. dok je samo plemstvo vršilo ratnu službu. oružana borba. zv. počeli da sve češće dolaze u Moskvu u svojstvu vojnika.“ koja napada careve za njihove „josifljanske“ tendencije i zbog zanemarivanja boljarskog saveta. ali on je bio toliko istrošen i bolestan da je mnogo verovatnija njegova prirodna smrt. sastavljenog od predstavnika sviju staleža. u koliko nije uništena. sa svoje strane. otvorivši za rusku kolonizaciju i eksploataciju ogromne prostore preko Urala. Englezima je bilo mnogo stalo do osvajanja ruskog tržišta. GLAVA X.“ Ideologija Peresvjetova nije samo monarhistička. pozivanjem stranaca. koja je Rusiju zadesila na početku XVII stoleća. Međutim. i ženu za sebe. Spomenuto traženje utočišta u Engleskoj vrlo je karakteristično za Ivana Groznog: on je bio u stalnom strahu za svoj život. a interesovao se i za njene rođake. između ostalog. te proriče velike bede Moskovskoj Carevini. ili su možda bile izazvane spisom nekog Ivanke Peresvjetova „Priča o Petru vlaškom vojvodi. ali ne samo ekonomska. tražio u Engleskoj. Moskva je sve više ulazila u evropski svet. tehničara i lekara.

udeoni knez uglički (na severu od Volge u jaroslavskoj pokrajini). Mstislavskog su nasilno zakaluđerili. a uvek toleriranih od poljsko-litvanskih vlasti. svirepog dželata. Za to je vreme zemlja uživala mir. Bjeljskog su proterali. prekinut samo jednom velikom navalom Tatara god. te se postavljalo pitanje. Želeći da crkveni položaj Moskve učvrsti. prijatelj i zastupnik interesa običnog plemstva i građana. U takvim prilikama bilo je jasno da jedino može vladati careva okolina. U unutrašnjoj politici bio je omiljen kod srednjeg staleža. uzimajući ulogu sasvim nalik na onu. bar prestoničkog. Baš u vreme o kom govorimo pošlo je za rukom Rimu. sa lepim glasom. Borisa Godunova. stranačku pocepanost. i to: ujaka Todorova Nikitu Romanova. da putem Unije učvrsti svoj položaj u Ukrajini. on je 1589. Boris je bio kao stvoren za najvažniju ulogu u državi. i njegovu. koji se proslavio pri odbrani Pskova od Batorija. ljude i prilike. ljubimca Ivanova. sa otmenim. poginuo je 29 . i Bogdana Bjeljskog. impozantna pojava. u svome gradu Ugliču. drugi sin Ivana Groznoga Todor. a donekle čak i žeđ za pljačkaškim životom. plemića. on je lično uspeo da ne uzme neposrednog učešća u zločinima „opričnog“ režima. čak u svom vlastitom vrtu. do duše. i unutrašnji i spoljašnji. do početka god. jer je bio rođen od pete venčane. U toj se borbi srednje i niže plemstvo sve više ističe na strani carevoj. Tako je Godunov ostao sam kao neograničeni gospodar Rusije uz umno nesposobnog cara (1587. o kom su govorili da jako liči na oca. Pristaša mira. manirima. on je upravljao moskovskom Rusijom. koje su u begstvo naterali ne samo socijalna beda nego i politički motivi. 1591. stasit.je politička borba između carske vlasti i kneževsko-boljarskog staleža. a od sedme redovne žene Ivana Groznog. Dva kneza predstavljala su najviše veleposedničko plemstvo — boljarski stalež. bar prema pričanju nekih savremenika. dok su Ivana Šujskog sa celim njegovim rodom oterali u daleko progonstvo. kneza Mstislavskog. Živeo je još. koja je zaista tražila sređenu miroljubivu politiku. pa je izvanredno dobro proučio opštu situaciju. na dvoru je uspeo da sebi osigura položaj još i kao rođak carevićev. jer je patio od epilepsije. Veoma lep. a sem toga od mnogih nije smatran kao zakonito dete. Miljenik Ivana Groznoga. da se Rusija izmiri sa jedinospasavajućom rimskom crkvom.). maja 1591. naivan. pokazivao je očigledne znakove degeneracije. Romanov je umro. beskrajno pobožan. koji je bio oženjen njegovom sestrom. a uz to je bio mladom caru najbliži srodnik. zaštitnik sveštenstva. kako da se ta okolina sastavi. koji je nasledio tog izvanredno talentovanog ali nesumnjivo nenormalnog cara. mlađi sin Ivana Groznog — mali Dimitrije. A u to mutno vreme na prestolu moskovskom nalazi se jedan mladić. dobićemo vrlo tmurnu sliku moskovske države. izazvala preveliku uzbunu. Švedska nije nikako prijatelj Moskve. budući car. ne zna se tačno iz kojih sve razloga. ali. papski dvor i moćni isusovački red spremaju u tišini veliku političku akciju protiv šizmatičke Moskve. Kad tome svemu dodamo izvesne nemire u sredini gradskog stanovništva. čovek usko vezan sa „Opričnjinom“. Ali. Sem toga Boris beše zatočnik što tešnjih ekonomskih veza sa Evropom. Od godine 1587. 15. često pomaganih. kada se desila. Ivan Grozni je. stalno stvaraju bande opasnih razbojnika i nezadovoljnika. pošto nije uspela njihova prvobitna namera. pa ih izvodi u većem ili u manjem stilu. to je bilo zatišje pred buru. prema tome. gde se skupljaju mase ruskih begunaca. Zabeleženi su i neredi. koji je ostao uz Borisa Godunova. naimenovao neku vrstu namesničkog direktorija sa pet lica. kneza Ivana Šujskog. Godunov i Bjeljski bili su ljudi iz „Opričnjine“. on je dobro razumevao međunarodnu situaciju Moskve. umno potpuno nerazvijen i sasvim lišen volje. dok je Romanov bio predstavnik boljara bez kneževske titule. Najzad. Beloj Rusiji i Galiciji. On je bio rođeni političar velikog stila. Od te katastrofe spasao se jedino knez Vasilije Šujski. jer se oženio ćerkom najstrašnijeg „opričnjika“ Maljute Skuratova. i gde se. Namesništvo se vrlo brzo raspalo. gde je većina Šujskih poginula. i veliki poštovalac svetovne prosvete. sasvim vladalačkim. koju su imali srednji staleži u zapadnoj i srednjoj Evropi za vreme borbe kraljeva i njihovih vasala. ubice mitropolita Filipa. istina. Poljsko-litvanska država rovari na zapadnim i jugozapadnim granicama. 1598. boljara veoma znatnog porekla ali malog uma. Jedna tragična i krvava epizoda iz tog vremena izgleda da nije onda. moskovskog mitropolita uzdigao na stepen avtokefalnog patrijarha. u isto vreme. Krimski han stalno sprema upade. šuraka Todorova. — ali taj Dimitrije. uz učešće moskovskog građanstva.

iz kneževskog reda potomaka legendarnog Rurika i istoriskih Vladimira Svetog i Aleksandra Nevskog. Jova. Nakon nekoliko mirnih godina nastale su među boljarima neke zavere. koji su sačinjavali saborsku većinu. Tako je Boris na koncu konca bio jednoglasno izabran i nakon tobožnjeg dugog odricanja i ponovnih molbi sabora i gomile i pretnje patrijarha da će na njega baciti prokletstvo. dok je drugi njihov deo bežao preko granice. Najzad došla je strašna glad. Te mase su stvarale čitave čete razbojnika. Narod se odmah pobunio. koju je uživao kod srednjih staleža. a među njima i jednog agenta moskovske vlade. Boris. j. jer je bilo jasno da Todor neće imati dece. ali ne kao kaluđer. Zadatak sabora bio je vrlo važan: trebalo je izabrati cara! Moskva. sam čovek neobične lepote. Našli su ga sa presečenim grkljanom. ne samo njegovo potajno rovarenje uz rasipanje novca među birače — članove sabora i među prestonički puk. osećala se vrlo čudno u ovoj novoj. Dimitrija je spasla od ruku ubica njegova okolina. čiji je šef Todor bio nasilno zakaluđeren (Filaret). brat od ujaka počivšeg cara i glava neobično popularne porodice Romanova. Prema drugoj legendi. svedočio je o nesigurnosti i nekoj plašnji nosioca vrhovne vlasti. koja je izbila desetak godina docnije. koji je. pa su to nastavili posle i istoričari tako. uticao na saborsku većinu. Iza toga su došli progoni najuglednijih boljara sa Romanovima na čelu. njegova udovica Irina zakaluđerila se kao „velika inokinja“ Aleksandra. koji nisu imali iza sebe neke jače stranke sa određenim socijalno-političkim programom. te se povukla u manastir. prirodno. Bilo je više kandidata. Ali su prve godine njegove vladavine prošle u potpunom miru. Boris je primio carski venac. Oko ove tajne već su savremenici lomili koplja. da su anđeli došli po njegovu svetu dušu i da je on s njima govorio. februara 1598. koja je silno delovala na savremenike. ali svakako položaj izgubiti. prema rečima jednoga savremenika. nego samo lične koterije. koja će živeti. Građani su bili osuđeni na teške kazne za ubistvo „nevinih“ ljudi i čak je zvono sa gradskog zvonika otišlo u Sibir! Ali za vreme Velike Bune. Jedino je bio jasan rezultat: nakon smrti Todorove presto će ostati bez zakonitog naslednika.carević Dimptrije. Sam tekst zakletve. Uz to su se javile i neke tamne intrige. poubijao je više ljudi. Boljarski stalež držao se veoma rezervisano prema Borisu. u Ukrajinu. a sa poljske strane širile su se neke čudne vesti. Pričalo se. doveli su Borisa na presto „moskovski i sve Rusije. da ni dan današnji nema opšte primljenog rešenja ove zagonetke. Izaslata je odmah na lice mesta istražna komisija. i boljarskog saveta „Dume. Čim je Todor umro. kada je Boris bio samo namesnik. te se nekoliko meseci docnije krunisao sa velikom raskoši i sjajem. nego kao gost-zatvorenik njen brat Boris. ne zna se pozitivno da li prave ili fiktivne i u koliko udešene od tajne policije. koja je bila baština Kaljitina doma. koje je prema njemu imao patrijarh. 7. „rabo-car“ t. koju je propisao zemlji. ako Dimitrije postane car. i uz njega šurak carski i doskorašnji namesnik Boris Todorović Godunov. Todor je mirno umro sa blaženim osmehom na ustima. plemenitog i jakog karaktera i velike pameti. nije se osećao siguran na prestolu. nikle su dve legende o ovom tragičnom i nejasnom događaju: prema jednoj. koja je bila sva u vrenju i samo čekala znak za upad. car iz robova. nego i socijalni program Bo-risov i popularnost. Uprava je prešla u ruke patrijarha. Ona je našla da se Dimitrije sam ubio.“ Privremena vlada sazvala je zemaljski sabor. Boris je naredio ubistvo eventualnog kandidata za ruski presto. Tako imamo tri objašnjenja za jedno isto delo. 30 . čak u blizini same Moskve. sa knezom Vasilijem Šujskim. pozivajući se na božju volju. Iako izabran od cele zemlje. veoma opasnim po Borisa. toliko neobičnoj situaciji.“ Njegov je uspeh olakšalo suparništvo između drugih velikaša. igrajući se sa nožem i dobivši napad epilepsije za vreme igre. kao što je i živeo. a mesto njega bio je ubijen sin mesnog popa. Zbog gladi mase robova behu od gospodara isterane iz kuća. taj. koje su uskoro urodile plodom. i da će Boris možda i samu glavu. Na pitanje o nasleđu prestola Todor je odgovarao neodređeno. ako se i dalje bude opirao. i potomaka litvanskog velikog kneza Gedimina. te su bile nastavak prethodnog carovanja. i već su se onda sigurno kovale zavere. Borisova prijatelja. Ne samo simpatije. Uz nju je otišao u manastir. Zemlja se ipak zaklela njoj na vernost. Kandidata bez kneževske titule bila su dva: Todor-Nikitić Romanov. Taj dugo očekivani znak dala je jedna ličnost tamnog i nepoznatog porekla. koja je svet bacila u očajanje i čak ga dovela do ljudožderstva.

Sa rezervom i vrlo oprezno pomagao je novog Dimitrija i Sigismund III Vaza. „jeretik. da se njegove mošti prenesu iz Ugliča u Moskvu. u kojoj su se članovi uglednih kneževskih porodica mogli naći pored odbeglog boljarskog roba ili uz kozaka. zatim. pa mu je vratio i imanje.Pojavio se beše neki mladić.“ i da je pravog carevića ubio Godunov u Ugliču. i naredio je. onda da je bio ubijen i da ga treba proglasiti za mučenika. poljske plemkinje. i da je pripremljen za svoju ulogu veoma verovatno u krugovima moskovskih boljara. kao najstariji 31 . naročito zbog oholog ponašanja njegove verenice — carice. njegova porodica nije mogla da se održi na vlasti. slobodnog čoveka vojnika bez određenog građanskog zanimanja i staleške pripadnosti. koji je pre godinu dana prešao sa celom carskom vojskom na njegovu stranu. da je Dimitrije bio samozvanac. udove Ivana Groznog. Dva dana kasnije vođa zavere Vasilije Šujski bio je od svojih pristaša izvikan za cara. predložio da se poginuli carević Dimitrije proglasi za svetog mučenika. kad ga je sabor osudio na smrt. tako da ima istoričara. dok je carevna Ksenija ostavljena za utehu lažnom Dimitriju. kao sin njen i Ivanov. kako mu je i ovog puta uspelo da se božjom milošću spase iz ruku ubica. papski dvor i masa ruskih političkih begunaca. Današnja većina istoričara složna je u tome. da Dimitrije nije bio samo varalica nego i prevaren. da je bio dobar govornik i u glavnom veoma privlačna pojava. j. Ovaj spletkaš. Kad je Boris umro. da mu se lice nije moglo raspoznati. opijene vinom svadbene gozbe (car se tek pre desetak dana venčao). te. imao pored toga i nešto evropskog obrazovanja.. i poginuo je zajedno sa svojim doglavnikom Basmanovim. t. Dimitrije se našao gotovo usamljen pred zaverenicima. na to je Borisova porodica zbačena s prestola i internirana u njihovoj boljarskoj kući. Stupajući na presto on je objavio. Iako je popularnost Dimitrijeva počela nešto da opada zbog njegova slobodoumlja i nepažnje prema izvesnim običajima i praznovericama predaka. Šujski i njegove pristaše pobuniše narod vešću.“ po naslednom pravu. da je Samozvanac zaista bio pravi Dimitrije. malobrojnim intimnim prijateljima. koja je zajedno sa ocem i velikom poljskom pratnjom na svakom koraku vređala verske osećaje i nacionalni ponos Moskovljana. gde su već ranije uspeli da nameste kao stražare svoje pouzdane ljude. t. pa i na istoričare. nego i istoričarima. kako je Boris naredio da se ubije carević i kako je ta naredba bila izvršena. 17. ali bezumni i lakomisleni postupak stao je Dimitrija glave. Ovaj plemeniti. Njega su priznali i pomogli mnogi poljski velikaši. koji je prvo tvrdio da se Dimitrije sam ubio. Glavna vojska Borisova naslednika prešla je na stranu pretendenta. Veština i sigurnost. a da je „blagovjerni gospodar car i veliki knez Vasilije Ivanović blagoizvoleo stupiti na presto po molbi sviju staleža moskovske države. maja 1606. „a čak i od carice Marije. Dimitrije i njegovo šareno društvo nisu mogli postići trajna uspeha ni napredovati prema Moskvi. — šarena jedna gomila. i Rusa i stranaca. Novi Dimitrije je svečano ušao u Moskvu. poljski kralj. pomilovao ga. ipak je Dimitrije bio još dovoljno jak da osujeti otvorenu bunu. što je učinilo najveći utisak i na savremenike i na potomstvo. j. koji se prvo tajno. zaverenici se uputiše dvorcu. oduševljeno pozdravljen od cele zemlje. Ono. s kojima je Dimitrije istupao. donekle. koji još i danas veruju. Ali. i položaj i doveo ga u svoju najbližu okolinu. Ubijenog Dimitrija izmrcvarili su tako grozno. a najzad je na grozan način bio ubijen nesrećni car Todor i njegova majka. da nije bio ubijen nego da je spašen i da je pretendent doista pravi Dimitrije. Potpuno je dokazano da je bio čovek moskovskog vaspitanja iako je. i čast. to je ponašanje Dimitrijevo u aferi Vasilija Šujskog. jer je Šujski odmah počeo da ponovo sprema zavere. da je on bio ubeđen u svoje carsko ime i poreklo. Odmah se stvorila nova legenda. koji se tobož čudom spasao od ubica. a onda sasvim javno predstavljao kao carević Dimitrije. i kako je novi car samozvanac. pred zoru. da umiri svet. počeo je na kraju širiti glasove. da je bio čovek sa lepim državničkim i vojničkim sposobnostima. bar javno. Dimitrije je stavio Šujskog pod istragu. dok je narod udarao na Poljake. to se još uvek ne zna pouzdano. Dok je bio živ Boris. predao ga sudu zemaljskog sabora i. imponovale su ne samo savremenicima. da caru preti opasnost od Poljaka. — ali ko je on bio po svome poreklu. iako se Moskva zaklela na vernost njegovoj udovici i sinu Todoru. Boris je.

čoveka. od vremena prvog samozvanca mitropolit rostovski. izvrgnuto ruglu. knez Katirev-Rostovski. koji je prošao kroz sito i rešeto. pa je onda spaljeno. koji se tobože spasao od zločinaca i boljara. Ovo je veoma zanimljiv prilog karakteristici ondašnje potpune pometnje u pojmovima sviju društvenih staleža. kaluđer Trojickog Manastira. Pokret Balotnjikova. koji je „ručavao kod cara Vasilija a večeravao kod cara Dimitrija“. jednog odbeglog velikaškog roba.j.. U borbi nisu ništa i nikoga štedeli Isti Paljicin priča kako u crkvama zatvarahu konje. pošto su u njima sudelovali svi staleži moskovskog društva. igumani. priča jedan od ondašnjih svedoka. a pse hraniše na oltarima. Ali je „Vor“ ipak postigao velike uspehe. Vladavina Šujskog i po svom postanku i po poreklu samog cara i po sastavu njegove okoline beše očigledna reakcija boljarskog staleža.“ Sami događaji ovog dela „Velike Bune“ razvijali su se sledećim redom: prvo je izbila čisto socijalna buna Bolotnjikova. stvorio se tip takozvanog „pereljota“. pored njih. upereni protiv njegove vladavine. dok drugi odlični pisac i viđeni učesnik događaja. Tušinski tabor imao je pretenziju da bude prava carska prestonica. predstavljao je otvorenu pobunu siromaha. „naređuju boljarskim robovima da ubijaju njihove boljare. Tatari i Čeremisi (divlja plemena sa Volge) zaratiše na ljude ukrajinskih i sjeverskih gradova i srezova. „boljarski ljudi (t. da je Šujski imao s početka težnju da se osloni na nešto širu socijalnu bazu. behu šarena gomila: tu su se viđale u velikom broju strane avanturiste — poglavito Poljaci. Veliki broj pokrajina i gradova potpao je pod njegovu vlast. tako da je moskovska država došla na rub propasti. pa se plemićska vojska Ljapunova pridružila caru Vasiliju. i strelci (t. On je stvorio svoju prestonicu kraj Moskve. pa kozaci. da neće slušati lažne dostave i da neće kažnjavati zajedno sa krivcima i njihove nedužne rođake. te počeše po gradovima hapsiti načelnike i bacati ih u tamnice i razoravati imanja i domove svoje gospode i pleniti njihovu imovinu. što su tobože izdali moskovsku državu i ubijali ljude cara Vasilija. „Po naredbi cara Vasilija“. „Buntovnici“. kozaci. veli savremenik. i kozaci. j. Ali su se uskoro saveznici razišli. seljaštvo i robovi. Odmah po tom javio se drugi lažni Dimitrije. Dolaskom Vasilija Šujskog za cara nije bila rešena politička kriza moskovske Rusije.. U ovu borbu su se posle umešali tuđinci. koji su se u mirno vreme bavili gradskim zanatima i sitnom trgovinom). pa čak i boljari. roblje i druga čeljad) i seljaci. takozvani „Tušinci“. a putirima svete tajne služahu se za pijančenje. te je i na jednoj i na 32 . jedna obična varalica. U Tušinu beše imenovan čak i patrijarh sve Rusije. Njegove pristaše. za razliku od prvog samozvanca. „Ljudi su se kolebali tamo-amo. U sabornoj crkvi car Vasilije se zakleo. govori kako je ruska zemlja „sva pala u bezumno stanje“. trgovci. plemići. vojnici stalnog kadra. Njemu je Moskva dala ime „vora“. robovao po turskim galijama i proputovao veliki deo Evrope. Susedstvo dve prestonice delovalo je porazno na ondašnji politički moral.. da neće bez svojih boljara osuđivati na smrt i gubitak imanja svoje podanike. i vladike.potomak Aleksandra Nevskog. njima se pridružiše građani sa Ukrajine. a u isto vreme. „skupili su se“. kao ovce koje nemaju pastira“. naročito. sve dotle. Proglasi Bolotnjikova bili su veoma karakteristični u tom pogledu. tamnog porekla. a njegov pepeo je odnelo topovsko zrno u pravcu odakle je Dimitrije došao. k sebi i hoće da im dadu i boljarsko zvanje i vojvodsko. gde se drhteći još držao car Vasilije.. lopova ili zločinca. Ovi su pokreti imali izrazito socijalno obeležje. ali mu to nije pošlo za rukom. Neki podaci kazuju. U njima se svet pozivao na ubistva i pljačku. te ih robljahu i imetak im pljačkahu“. robova i kmetova-seljaka protiv gospode i bogataša. pa im obećavaju boljarske žene. sveštenstvo. Taj čovek. Socijalno-revolucionarni pokret Bolotnjikova bio je posle toga u krvi ugušen. vele izveštaji vladinih agenata. bivši boljar Todor Romanov. Međutim je telo ubijenog lažnog Dimitrija ležalo izmrcvareno. protuvama i lopovima bez imena naređuju da ubijaju bogate trgovce i uopšte trgovački stalež i da pljačkaju njihovu imovinu i pozivaju ih.“ Taj pokret bio je jedno vreme podupiran od čitavog plemstva južne Velikorusije sa vatrenim političarima-vođama srednjeg plemstva braćom Ljapunovima na čelu. odbegli robovi i pobunjeni kmetovi. dok im nije još pošlo za rukom da osvoje Moskvu. formalno vezan sa imenom cara Dimitrija. baštine i spahiluke. t. te zločince. Vrlo su brzo izbili jaki pokreti. kaže jedan savremenik. u selu Tušinu.“ Odziv na ove proglase bio je izvanredno velik. bio je. j. Avramije Paljicin. vladika Filaret.

Moskva. Kada je taj carev brat. da je ona otrovala Skopina. sjajno obdaren vojničkim i političkim sposobnostima. Svu vlast car vrši zajedno sa Boljarskom Dumom. za vrlo kratko vreme njega nije bilo više u životu. Svaka trgovina i svaki saobraćaj po rekama bio je obustavljen. uzevši pod nadzor i patrijarha i boljare namesnike. Kralju Sigismundu i njegovoj okolini nije bilo mnogo stalo do toga. da će unapređivati one „manje“ ljude. Ali na jednom ručku kod carskog brata Skopinu je pozlilo. a očigledna opasnost za sam opstanak samostalne države i crkve takođe je delovala na njihovo zbližavanje i davala započe-toj borbi nacionalno-verski karakter. te je privremena vlada. u kojoj su posada i kaluđeri pokazali mnogo junaštva i o kojoj su se pričale čitave legende.drugoj strani tražio obilatu nagradu samo zato što je „pripoznao istinitog gospodara“. videći da je Moskva lak plen za preduzimljive susede. toga se položaj cara Vasilija očigledno popravljao. nalik na onaj od 4. kao što je već bio kralj poljski i veliki knez litvanski. da mole Vladislava da izvoli primiti carski venac i preći u pravoslavlje. naročito su tom prilikom stradale spahije i bogato građanstvo. i da se onda stvori na istoku Evrope jedna ogromna država pod njegovom vlašću. pod kojima Vladislav treba da vlada moskovskom državom. Žolkjevski. izgubio bitku sa Poljacima (kod sela Klušina. međutim. zakonodavstvo izdaje uz saradnju „Saveta cele zemlje“. a oni koji su ostali uporni bili su jednostavno internirani u Poljskoj. na putu Smoljensk—Moskva). mlad čovek. U Rusiji je. Poljski kralj Sigismund III Vaza našao se pobuđen da zbog tog švedskog posredovanja i sam ustane protiv Rusije. februara. i zbog svoje nesposobnosti i zbog neplaćanja plate vojnicima-strancima. Vođa poljske vojske. dok je drugi deo ruskih Tušinaca otišao u logor Sigismundov. Oni su radili na tom da sam Sigismund postane car moskovski. i dalje plamtio građanski rat. kozaka i pobunjenih kmetova i robova pustošile su zemlju. a najuglednije ljude u Moskvi uputio je Sigismundu pod Smoljensk kao „veliko poslanstvo“. počeli posredovati u moskovskim poslovima. staležima se obezbeđuje izvestan minimum prava. posednuta od jakih odreda poljskih 33 . sastavljena od sedam boljara. cara Vasilija su zbacili s prestola i nasilno zakaluđerili. dok se poslanstvo pocepalo: jedni su učinili po volji Sigismundu. februara 1610. da naredi Smoljensku da se preda Sigismundu. U novom ugovoru izostavljena je zanimljiva tačka iz prvog. Javno mnenje optuživalo je međutim ženu careva brata. ondašnja nada moskovske Rusije. Najzanimljivija epizoda građanskog rata onog doba bila je šesnaestomesečna opsada Trojickog Manastira od strane Tušinaca i Poljaka. umro je verovatno od tifusa. koja su bila uneta. Moskva se zaklela na vernost poljskom kraljeviću „caru Vladislavu Žigimontoviću“. da se sačuvaju neokrnjeni stari običaji zemlje. I u jednom i u drugom ugovoru glavne su misli ove: carska vlast dobija karakter ograničene vlasti. Međutim su stranci. od koga su tražili još i to. Na kraju krajeva Smoljensk je bio primoran na kapitulaciju. nalik na ona. Veliku su brigu imali sastavljači ugovora o tom. U tom je smislu činjen pritisak na „veliko poslanstvo“. Bio je tom prilikom izrađen i ugovor. Švedsku intervenciju tražila je vlada cara Vasilija. godine zaključen je prvi ugovor između ruskih pristaša Vladislavljevih i kralja Sigismunda. On nije samo zaposeo Kremlj. nego je cara Vasilija i njegovu braću poveo sa sobom u Poljsku. Iz straha pred „Vorom“.) ili u „Zlatnu bulu“ kralja Andrije (1222. da dovedu na moskovski presto Vladislava. vešto je spremio teren za kraljevića Vladislava. Na čelu zajedničkog švedsko-ruskog odreda nalazio se nećak carev. 4. Ali veliki deo Poljaka i ruskih Tušinaca ostao je ipak uz „Vora“. Zemaljskog Sabora. eventualnog naslednika prestola i suparnika njenog muža. Zajednička socijalna opasnost revolucionarnog prevrata pobudila je srednje staleže da traže nekakav kompromis. u kojoj car obećava. t. pa mu ponudio da izabere njegova sina Vladislava za ruskog cara. predala Moskvu u ruke poljskom vojnom odredu. koji to budu zaslužili i da će svima dopustiti putovanje u inostranstvo radi školovanja. Šveđani i Poljaci. u „Veliku povelju o slobodama engleskog naroda“ (1215. j.). Čete Poljaka. knez Mihajlo Šujski-Skopin. naročito njeno pravoslavlje. kao zarobljenike. u Moskvi se digla buna. Skopin je za to vreme čistio zemlju od neprijatelja i usled. u svoje doba. Krenuvši u rat on je naredio Poljacima da napuste „Vora“ i da stupe pod kraljevske zastave. o pogodbama.

Poljaci većim delom zapalili rusku prestonicu. pa i seosko stanovništvo. Bogati ljudi pozajmljivali su državi velike novčane svote. najposle osobine samog kandidata. nije mogla da stane na čelo pokreta. bogati i slobodni seljaci severne Rusije. njihove dobre veze sa kozacima kao i sa drugim staležima. policije i pravde jedne moderne države. marta 1611. ali čovek pošten i hrabar. 30. obnovljene su središnje državne ustanove. Ali nisu iščeznuli socijalni. likvidirana je. sastavljena i od mobilisanih spahija i od gradskih odreda i od kozaka. stvorila je pogodnu bazu i prestonicu u Jaroslavu na Volgi. da dodeljivanjem spahiluka ulaze u red spahija. uskoro je stvoreno drugo središte rada za spasavanje zemlje.. u kojima ga je pozivao da istraje u borbi. Bogati trgovački grad Nižnji Novgorod sa svojim uglednim građaninom Kosmom Miljinim stao je na čelo pokreta. a na niže gradske staleže udariše nove namete i poreze. 34 . priznata od velike većine zemlje. U nj su ušle spomenute vođe kozaka i vođa plemstva Prokop Ljapunov. Tako je propao prvi pokušaj jedne nacionalne akcije. Donete su važne odluke protiv kmetova i robova. upućivao je proglase na narod. ali je u njoj ipak došlo do okršaja sa Poljacima i do otvorene bune. juna 1611. god. Na sazvani zemaljski sabor došlo je veliko mnoštvo poslanika sveštenstva. koji je izabrao triumvirat za upravljanje zemljom. Ljapunova. pa su ga mučki ubili. Nakon dugog većanja i mnogih spletaka donete su ove odluke: 1) da se ne bira nikakav stranac za cara. plemstva. koja je bila u opsadi zajedno sa Poljacima. Najzad bi jednoglasno izabran za cara Mihajlo Romanov. 2) da se ne bira sin drugog lažnog Dimitrija. 17. u kojima se sad pojavio običaj da se uzajamno dopisuju. da je mogla podići i izdržavati čitave odrede spahiske konjice i gradsko-seljačke pešadije. i onda je razbila konačno Poljake pod Moskvom. kao i samog Filareta. građanstva i slobodnih seljaka. u času velike opasnosti. bili su zastupljeni i kozaci. Ali to nije smirilo pokret. Patrijarh. god. Ova poslednja odluka bila je sudbonosna po ceo pokret: kozaci su pozvali na razgovor vođu plemstva. šesnaestogodišnji sin mitropolita Filareta. Drugi slični proglasi upućivani su iz Troickog Manastira i iz mnogih gradova. Ona je tako. vojske. Nakon junačke odbrane i strašnih muka od gladi. koji se smatrao veoma mirnim i prema tome pogodnim za ostatke boljarskog staleža. godine sastao se u logoru kraj Moskve zemaljski sabor. Za vođu ove vojske bi izabran knez Dimitrije Požarski. predala je najposle poljska odbrana Kremlj ruskoj vojsci. koje su odgovarale ministarstvima finansija. boreći se sa izvanredno velikim teškoćama. Velika popularnost porodice Romanova. U junu 1611. naročito posle razilaska velikog dela spahiske vojske. kao vođa naroda. Njemu se pridružiše mnogi drugi gradovi. ubijen). Većina plemstva i gradskih odreda odmah napusti logor. Rusija je tako ponovo dobila cara. To ima uspeha. Mnogo je ovome uspehu Romanova doprinela i njihova veza sa starom dinastijom. I zbilja. kojima je naređeno da se vrate svojim gospodarima. Gradska buržoazija uspela je tim sredstvima da prikupi toliko novca. na čelu sa tušinskim boljarima knezom Trubeckim i atamanom Zaruckim (Tušinski „car“ bio je u decembru 1610. Zbog toga su. Nominelna sveruska boljarska vlada. koji su opet jako digli glavu. a njeni članovi su bili poslati na svoje baštine. uz saradnju jednog dela kozaka sa Trubeckim na čelu. vojskovođa drugog reda. Po detaljnim odlukama Sabora uprava zemlje beše uređena po starinskim propisima. nacionalni i verski motivi za njegovu obnovu. doveli su do izbora Mihajlova.vojnika. Polako i veoma oprezno. pod Moskvom se javlja ogromna nacionalna ruska vojska. nižegorodska vojska osvojila je sever i istok moskovske države. 3) da se bira neki član velikih domaćih porodica. da saopštavaju jedni drugima vesti i predlažu mere za zajedničku odbranu od neprijatelja. kozacima je oduzeto pravo. sačuvala svoju državnu samostalnost.

GLAVA XI. Između drugih sredstava upotrebljeni su i progoni pravoslavnih da se nateraju na prelaz u katoličanstvo. Od 1466. koja je onda vodila rat sa Moskvom. opaki i opasni Nemački Red je postao poljski vazal. Nesumnjivo je. Reformacija u Evropi imala je odjeka i u litavskoruskoj državi. Pa i sam Kijev. zajedničku diplomatiju. Obe države imaju zajednički zakon o podanstvu sa preimućstvima u korist katolika. i kneževine. ujedinjeni gornji dom. godine. Godine 1569. a sredinom XV veka učinjeni su pokušaji stvaranja unije. Prirodno je ipak. godine sastavni deo litavsko-ruske države) izbijale su često borbe između litavsko-ruske i moskovske države. i mnogi poljski običaji i zakoni. U ovo doba. Ali i Kijev. sve do Ljubljinske Unije sačuvala svoju državnu samostalnost. Volinija i kijevski kraj neposredno potčinjeni Poljskoj. Podljašje i Crna Rusija ostaju kao zemlje. do 1501. Posle smrti poslednjeg Jagelonca Sigismunda Avgusta obe države treba da biraju zajedničkog kralja. bio slobodan. zbog kojih se sukobljavaju Poljska i Litvanska. za vreme od 1390. objavljena je kao svojina obeju zemalja. ali gradovi ipak uživaju samoupravu. kao i cela jugozapadna Rusija. venčao se sa Jadvigom i postao poljski kralj. da će Poljaci postati gospodari i da će savezna država biti u stvari Poljska. kijevski kraj. Odmah iza Ljubljinske Unije otpočeo je politički i književni rad i za pripremanje crkvene unije. odselio na severoistok i da je nešto karpatskih ljudi došlo u basen Dnjepra. posle Florentinskog Sabora i progona iz Moskve mitropolita unijata Isidora. da je jugozapadna Rusija bila potpuno opustošena tatarskom invazijom. da je Litva. Od značaja je vladavina u litavsko-ruskoj državi kneza Jagajla (1382. Zato su se litavski poslanici čitavih devet meseci odupirali aktu Unije. potpada pod kmetovsku zavisnost i potpuno gubi svoju slobodu u korist vlastele. imala nekoliko velikih knezova i u toku više desetina godina bila gotovo odvojena od Poljske. takozvani Litavski statut. Istina je. Livonija. 1386. i to u većem razmaku vremena. Podolija. izgubili su svoj pređašnji značaj. Crkveni život litavsko-ruske države je dosta bujan. i tokom prve polovine XVII stoleća. Iako je litavskoruska država sačuvala svoje autonomno zakonodavstvo. Tako je došlo do prve unije litavske države sa Poljskom. koji je strašno od Tatara nastradao. Zajednica sa Poljskom mnogo je olakšala položaj litavsko-ruske države prema Nemcima. Volinija. Seljački stalež. a za suzbijanje reformacije javljaju se mnogobrojni Isusovci. On je bio pozvan od poljskih velikaša da bude muž njihove kraljice Jadvige. i drugi gradovi. dosta se brzo i znatno oporavio i postao je opet važno trgovačko središte. Zbog graničnih malih kneževina. širi katoličanstvo. kao što je i u XVI veku. da se. naročito u njenom litavskom delu. prelazile Poljacima. Jagajlo je prešao iz pravoslavlja u katoličanstvo. koji je u starim litavskim kneževinama. zajednički novac i najzad zajednički zemaljski sabor za rešavanje važnijih poslova. da je ostala gotovo prazna i da je tek za vreme litavsko-ruske države ponovo naseljena novim stanovništvom sa Karpata. Govorilo se. Ali svakako zemlja nije bila toliko prazna koliko se to ranije smatralo. Zapadna i jugozapadna Rusija od XIV-XVII stoleća Dok Galicija pod Kazimirom Velikim postaje sastavni deo Poljske. ipak je već onda bilo jasno. tako su sada mnoge važne ruske porodice. koji se tiču obeju država.). Gradski život ne razvija se jako. Ali to je shvatanje napušteno. dok su Podolija. isto kao i litavske. takozvani Senat ili Radu. Vodi se borba između Istočne i Zapadne Crkve. veliki broj ruskih porodica napustio je rusku narodnost i pretopio se u Poljake. Kao što su ranije ugledne litavske porodice postajale ruske. a naročito zbog Smoljenska (koji je od 1395. ujedinjenu vojsku. da se jedan deo njegov zaista. posle tih veza sa Poljskom. na zemaljskom saboru Poljske i velike kneževine Litavske u Ljubljinu zaključena je Unija. Borbu za pravoslavlje preduzimale su neke velikaške 35 . U unutrašnjim odnosima litavsko-ruske države opaža se već u XIV stoleću jako razvijanje feudalizma. najviše po statutima pozajmljenim iz Nemačke. kao donekle i u ruskim. da je bilo mnogo migracija stanovništva.

U taj se logor slobodnih vitezova (licara) primao svaki čovek. Ove su borbe trajale sa prekidima od 1625—1638. knez Andrija Kurpski. koji nisu našli nikakvih dodirnih tačaka. i onih. utvrđeni logor na ostrvu Hortici na donjem Dnjepru. Sagajdačni je pomagao Poljake u njihovoj pobedi nad Turcima kod Hoćima. prema potrebama. obnovio eparhije i ustanovio mnogobrojne parohije. za zavisne od spahija. veka kozaštvo se razvija u jednu veoma razgranatu i jaku socijalno-političku ustanovu. Naročito je znamenita bila pobuna građanstva grada Polocka koje je ubilo i izmrcvarilo polockog unijatskog vladiku Josafata Kuncevića. Godine 1596. na primer u Kijevu. Broj kozaka je sveden na 1200. Lavovu. javljaju se družine kozaka. a od velikaša naročito knez Konstantin Ostroški. pričešće u dva vida i pravo da se sveštenici žene. Stvorena su dva sabora. Žene su bile isključene iz tog društva. Vilni i drugim mestima. Sagajdačni je organizovao autonomno kozaštvo. jer su se kozaci već iz početka unije izjasnili protiv nje. da se obnovi kijevska pravoslavna mitropolija. 36 . a poljska vlada je surovo kaznila polocke građane. takođe je ozbiljno podržavao pravoslavnu crkvu. Tokom XVI. u Batorijevo vreme već odavno je postajalo znamenito kozačko središte — takozvana Zaporoška Sič. Ali su kozaci bili u više mahova veoma potrebni Poljskoj. U glavnom. da su kozaci slobodni ljudi. Međutim. koji su. i zato predstavlja golemu opasnost za Poljsku i njeno socijalno uređenje. išli protiv cara Mihajla i to pod samu Moskvu. 1638. koje su stalno pustošili Tatari naročito pak duž Dnjepra. koje počiva na kmetovskoj zavisnosti seljaka. gde se stvorila takozvana Slobodska Ukrajina. nije potpuno rasvetljeno. koji su napustili uređene predele države. Bune su te bile krvavo ugušene. morala davati široke povlastice. Jak pokret crkvenih bratstava po gradovima. Odmah je došlo do raskida između članova sabora. i politički emigrant iz Moskve.porodice. Odmah iza toga nastaje borba poljske vlade protiv kozačkih sloboda. Od 1638. podvrgli se riziku stalne borbe sa Tatarima i Turcima. kozačko pravo je sasvim ukinuto.. Već u XV veku u južnim predelima litavsko-ruske države. Priznavši papsko prvenstvo i dogmate katoličke crkve. t. došlo je do obnove kijevske pravoslavne mitropolije pod mitropolitom Petrom Mogilom. On je živo radio i na tom. koji je dobio od poljskog kralja koveljsku kneževinu. koji je trebao da bude regulisan naročitim registrom (samo se onaj priznavao kao kozak. j. godine. a bilo je i više fizičkih sukoba između pristalica dveju crkava. Oni nemaju više prava da sebi biraju hetmana i pukovnike. Pri kraju ovog doba počelo je iseljavanje pobeđenih kozaka u moskovske predele. poljska vlada preduzela je mere za ograničavanje prava kozačke vojske i samog broja kozaka. naročito godine 1559. Ovaj preporod pravoslavlja u zapadnim i južnim ruskim zemljama objašnjavao se akcijom kozaka. Najveći uspeh postigla je unija u Galiciji i u Belorusiji. Papa je na to proglasio Josafata svecem. koji se proslavio kao veliki mecena i osnivač ruske štamparije. ono je sebi slobodno biralo vođe. nego su se uzajamno obasuli grdnjama i završili svoje delovanje uzajamnim prokletstvom. Pokušaj Batorija da ukine kozačke slobode izazvalo je bune kozačkih pripadnika. kao i same reči kozak. takozvane atamane. gde je i poginuo. uniju sa papskom stolicom. koji je unet u spisak). i s toga im je ona. koji su ostali verni pravoslavlju. unijati su sačuvali crkveno-slovenski jezik u službi božjoj. javljajući se u duploj ulozi pljačkaša i zaštitnika naroda i domovine. Zato se neke vladike dogovore i na čelu sa luckim episkopom Kirilom Terleckim zaključe godine 1595. Za vreme kralja Stefana Batorija. a i ti su imali da budu pod zapovedništvom vladinog komesara. Od kraja XVI stoleća kozaci dolaze u sukob sa Poljskom. na čelu sa episkopatom. Poljacima je pošlo nekoliko puta za rukom da potuku kozake u otvorenoj borbi ili da nameste svoje ljude za hetmane. Godine 1621. naročito onda. sastao se veliki crkveni pravoslavni sabor u Brestu. Slobodno kozaštvo veoma je primamljivo za mase seljaka-kmetova. jer je većina vladika zazirala od ovog mešanja mirjana u crkvene poslove. Razvila se veoma obilata literarna polemika. mešovitog staleškog. a donekle i nacionalnog porekla. Ali se u tom krila i neka opasnost. koji je osnovao visoku teološku školu. primili uniju. Godine 1620. koji je izjavljivao da je hrišćanin i koji je vladao oružjem. kralj i vlada priznali su uniju i pravoslavna crkva je postala nezakonita. držimo. kad su kozaci pod znamenitim hetmanom Petrom Konaševićem-Sagajdačnim. Poreklo njeno. Uz to se produžuju i progonstva pravoslavnih i socijalno ugnjetavanje ukrajinske seljačke mase.

pored toga. U Poljskoj su se nalazili. na čijem čelu beše carev vaspitač. prethodnika kasnijih „reforama. Njegova su šesnaestogodišnjeg sina Aleksija. Iz početka novi car nije mogao da igra neku veću političku ulogu. a vratila je samo zarobljenike. metodom i temperamentom. Vlada cara Mihajla očistila je zemlju od poljskih četa i domaćih hajduka. Prvih godina cara Aleksija vladala je kamarila. koji su izvukli državu iz ponora i čiji su predstavnici i dalje ostajali na okupu u zemaljskim saborima. Spolja nije prestajao rat sa Poljskom. nastaje doba strašnog pritiska u Ukrajini: novih poreza i dažbina ustanovljeno je onda oko 40.). pa je ruska vojska blizu Smoljenska bila primorana na kapitulaciju.“ t. a u Ukrajini se razvija vrlo jaka moskovska tendencija. carevim ocem i označenim patrijarhom. čim se vratio iz Poljske. Ali. smatrao se pravim „gospodarom“ Velikog Novgoroda. a zvao se „Veliki Gospodar.) Novgorod je. Veoma težak zadatak imao je jadni mladi car Mihajlo. koja beše u dosluhu sa Persijancima. i najzad danski princ Valdemar. titule moskovskog cara i priznati Mihajla. administraciju i vojsku. koji su u Rusiji otvorili prve fabrike. do godine 1634. Jedan savremenik veli. koji Poljskoj nije doneo nikakve koristi. jer su Rusi od Danca tražili da napusti „nečastivu“ Luterovu veru. boljar Boris 37 . da je i ova žalosna afera. sa izvesnim idejama. upravo srednji staleži.“ beše glavni rezultat Bune. razume se nezgodne zbog teških prilika ali apsolutno potrebne. ali se Vladislav. Među strancima nalazili su se i preduzimači. a naročito se istakao carev otac kao državnik prvog reda. Doba prvih Romanova. U Astrahanu se javila vlada „cara“ Ivana Dimitrijevića. Moskva opustošena. pokazao preslab da zauzme Moskvu. kao što je i živeo. izabrali za cara. vraćen Moskvi. a samo je komadić Baltičkog Primorja sa obalama reke Neve izgubljen za Rusiju. posle očeve smrti kao kralj Poljske. Po ugovoru sa Švedskom u Stolbovu (1617. kao zarobljenici i taoci. GLAVA XII. U tom prvom buđenju kritičnog duha. koji su bili sposobni za rad i upravu. — i to je jedan od paradoksa ruske istorije — njegova mladost i slabost nisu ometali tok državnih poslova. (1645. Rusko društvo. U administraciji vladao je haos: državna blagajna bila je prazna. Rusi su ga internirali i gotovo zlostavljali. u kojoj se lepo ogleda psihologija visokog moskovskog društva. postojala je stranka Rusa-pristalica „cara“ Vladislava. zaključila je. sina drugog Dimitrija Lažnog. pokazali su veliku životnu snagu i državnički smisao. za koga je car hteo da uda svoju ćerku Irinu. do duše sasvim naročite vrste. mirno i neprimetno. Vodio se ponovo rat između Moskve i Poljske. Tad je došao i naučenjak Adam Olearije. na okupiranom ruskom području. Mogućno je. ali je taj pokušaj propao. Kremlj i carske palače u žalosnom stanju. U zemlji je plamteo građanski rat. Vladislav se morao izrično odreći. našlo i državnika.) Poljska je zadržala sve osvojene krajeve. koji je napisao odlično delo o moskovskoj Rusiji. koji je zauzeo zajedno sa čitavom pokrajinom. dok su njegova oca bili formalno ograničili u vlasti. svakako. Izborom Mihajla Romanova za cara sviju Rusa „Buna“ nije bila likvidirana ni spolja ni unutra. Sa druge strane i švedski kraljević Magnus nije se odrekao svojih pretenzija na moskovski presto. državne finansije. Po primirju u Deulinu (1618. Saobraćaj sa Zapadom i dolazak stranaca bio je dosta velik za vreme cara Mihajla. koliko toliko. godini. Od godine 1632. da mu prilikom izbora na carstvo nisu nametali nikakvih obaveza. U carevoj se okolini. moskovski poslanici na čelu sa mitropolitom Filaretom. beše posvećen za patrijarha. pa je i stvarno vršio dužnost regenta. uredila je. Zbog toga mase ukrajinskog sveta i dalje beže u moskovske predele. prema nekim izveštajima „obrali. ugovore sa Poljskom i Švedskom. Posle tog rata. Kada je on to odbio. ali.—1648. Ali je kasnije postao državnik. Vladislav se i dalje nazivao carem moskovskim. Filaret. sa većim delom njegove oblasti.“ kao i car. koja je držala u svojim rukama Smoljensk i druge zapadne pokrajine moskovske države i čiji se kraljević i dalje smatrao kao moskovski car. j. pored obligatnih dvorskih ulizica i pokvarenjaka. ubrzala ranu smrt cara Mihajla. koji je umro u svojoj 48.

izazvale su i posle Zakonika više krvavih buna u pokrajinama i u samoj prestonici. stvaranje demokratskih narodnih veća. kmetska zavisnost dobija karakter večite veze između seljaka i spahija. predavala u ruke tvrđave.). U jednom od Razinovih odreda uzima 38 . i da ne služe verno caru. Neraspoloženje masa prema režimu dobilo je nekoliko godina kasnije karakter opšte pobune jednog velikog dela carevine. na njegovim lađama svi su konopci svileni.Morozov. sa nekolicinom oficira i vojnika. a na jesen bi već bio spreman da ide u hadžiluk na suprotni kraj sveta. veoma potrebnog zbog nepotpunosti i zastarelosti carskog Sudebnika i nagomilanosti protivrečnih ukaza. pa se bakreni novac lako održavao u vrednosti srebrenog. j. koja je bila ugušena sa velikom svirepošću. „Zaista. da se pokloni tamošnjim svecima i njihovim moštima: „Mnogo je pobijeno. koja mu je otvarala gradove. Moskovska buna godine 1662. Ugušivši je. to beše: mučenje i ubijanje šefova carskog karavana. ljudi kojima obilje njihove snage nije dopuštalo da trpe i sede kod kuće. Na njegovom pobedničkom putu prate ga čudesa i vizije. da se jedva može verovati. a jedra su im od skupocenih tkanina perziskih. učinjene su velike zloupotrebe. haos i nasilja u administraciji i sudstvu. Oslobađanje kmetova.“ kako veli u junačkoj pesmi Razinu sličan junak. koji je važio kao osnova pravnog poretka države sve do sredine XIX stoleća. gusar Vasilije Buslajev. da se produžuje rok za traženje odbeglih kmetova sudskim putem. Sav se Jugoistok našao u požaru socijalne revolucije. iako se još seljak-kmet nije mogao smatrati kao rob.. ali kada je kasnije počelo preveliko kovanje tog novca. Već prvo znatnije delo ovog vođe jasno je obeležilo socijalnu sadržinu njegova pokreta. kao izaslanik kozački divljim narodima.) Razin bi polazio s proleća. mnogo opljačkano. dok je sama vršila sve svoje isplate u bakru. objavljen je štampom 1649. Stenjka Razin došao je bogat. treba i dušu spasavati. Desilo se ono. i stranog šefa artiljerije — prešla na njegovu stranu. kao i socijalna nepravda i ekonomske nedaće. i vladi vernim vojnicima. Nered.. pljačkanje i ubijanje bogatih i silnih i podela imanja među sirotinju. zatvorenika. poznate pod imenom Razinovštine. i na posletku vlada je prestala da prima bakreni novac za plaćanje poreza i taksa. Vlada je morala da popušta i u ličnim pitanjima i u načelnim. da to nije bio pokret samo protiv nevaljalih i nesavesnih činovnika.“ — toliko bogat. kao Saborno Uloženje (1649. Ali je moskovska Rusija ipak dobila sistematizovan zakonik. što se obično dešava prilikom kreditnih operacija takve vrste: iz početka sve je išlo dobro. Stepana Timotijevića veličali su kao cara. Vesti o grdnim zloupotrebama još više su uzrujale mase.. stajali su pred njim na kolenima. vlada je uskoro povukla taj kobni bakreni novac. pošto je Zakonik taj rok ukinuo. i organizovanje u bande prognanika i oslobođenih robijaša. prekori plemstvu. došla je opšta beda i velika skupoća. kao na primer prilikom opsade Astrahana. da su izdajnici. izrađen prema željama sabora i potpisan od saborskih članova. koji je imao prinudni kurs srebrenog. ili također od svile satkana“. Zakonik je produžio i pojačao tendenciju. Usled toga nastao je zastoj u poslovima. klanjali mu se do zemlje. Prešlo se odmah na izradu jednog novog zakonika. skupa sa celokupnim građanstvom te bogate trgovačke varoši. carski šurak. Novi zakonik. pa je taka izbila pomenuta pobuna. vlastima. nego i protiv vladajućih i bogatih uopšte. ponekad oštro istupanje protiv crkve n njenih obreda. gde je cela carska vojska — izuzev samo jednog od dvojice zapovednika. a puštanje na slobodu robova i progonjenih. sve to privlači ogromne mase njemu. i ratne brodove. niti su čvorovi socijalnih nesuglasica razrešeni. Neuređenost i nepravičnost administracije i sudstva. koja je počela da izbija već za vreme Ivana Groznog. Saborski Zakonik cara Aleksija nije rešio teške probleme ruskog života: niti su administracija i sudstvo ozbiljno poboljšani. jedan od onih starodrevnih ruskih ljudi koje narodna mašta vezuje sa bitnim pojmom kozaštva. u Solovecki Manastir na Belom Moru. carske topove. Zbog velikih ratova (sa Švedskom i Poljskom) vlada je pustila u saobraćaj mnogo bakrenog novca. razmena njegova bila je obustavljena. nego ih je vuklo među slobodne kozake.“ Razume se. Stepan Razin je bio pravi kozak. kod cara). koje se u pojačanoj meri uveli Morozov i njegovo društvo. da se ceo svet „koleba. robova. izazvali su u Moskvi otvorenu bunu prilikom koje se govorilo. upisivanje sviju u kozake. imala je kao neposredni uzrok novčanu krizu. Što se tiče socijalnih sukoba. i obećavanje da će spaliti sve hartije „gore“ (t.

od ruske države tlačeni Tatari. dok 583 člana nisu došla. Nikona su sa oduševljenjem izabrali na njegovo mesto. Na čelo celog pokreta reforme stao je patrijarh Nikon. bilo iz straha bilo usled akcije Razinovih banda. Za moskovske Ruse ovi su južnjaci izgledali veoma sumnjivi. svršio svoj burni život na gubilištu u Moskvi (1671. Malo kasnije car je Nikonu dao naslov „Velikog Gospodara“. crkvene i svetovne velikodostojnike. otišao u manastir. i druga divlja i poludivlja plemena. Stasit i lep. ali nasrtljiv i beskrajno častoljubiv. izazvala oštru i veliku polemiku pitanja o tome. kojoj je on prineo na žrtvu i svoju divnu ljubavnicu — kćer perziskoga hana. na primer. U XVII stoleću ruski stručnjaci koji su bili loše spreme još su više umnožili ove razlike. onda je. sakupljenoj protiv Razina. koji je onda počeo da se stvara. robovi. za koje je našao da nisu slikane kao što treba. koji su u Moskvu dolazili iz te škole. sveštenstvo i narodnu masu. Kad je Moskva došla u tešnji dodir sa Kijevom. gde se izvanredno lepo držao prilikom bune koja se tamo odigrala. stoga. a ikone. 39 . Veliki potresi iz doba Velike Bune gotovo su posve zaboravljeni od ruskih masa i mi o njima znamo jedino iz memoara savremenika i iz različitih dokumenata. — kako saopštava vojvoda u jednom referatu caru — našlo se na okupu svega 209 članova moskovskog prestoničkog visokog plemstva. Usred opšteg meteža i potpune bezglavosti vlasti. kao polulatinci. dao je spaliti i razlupati. dok niže plemstvo uopšte nije ni došlo. nepokorne sveštenike proganjao je. kao i o pravilnom načinu crkvenog pevanja i vršenja crkvenih i uopšte verskih obreda. pobegli kaluđeri. Zbog tih pitanja dolazilo je više puta do veoma burnih polemika i oštrih sukoba u crkvi. U Moskvu su bili pozvani i Grci. Nežna. on je naredio da se stare knjige spale. Kao carski kandidat postao je Nikon vladika u Novgradu. da će ga naročito poštovati i slušati i da će ga pustiti da izvrši sve crkvene reforme. nego se javio kao odlučan čovek. da izvedu potrebne ispravke u crkvenim knjigama i obredima. estetska priroda cara Aleksija bila je potpuno osvojena od veličanstvenog „starca“. pobedila šarene gomile socijalnih revolucionara. Kozaci i seljaci. pa je čak od pobunjenika nastradao. što su kršteni samo sipanjem vode na njih prilikom krštenja. Ali su Kijevljani bili bolje obrazovani i imali su jaču dialektičku spremu. koju je shvatio kao znak božje volje da se zakaluđeri. Tom prilikom Nikon je iskoristio običaj odbijanja ponuđenog mu najvišeg crkvenog zvanja. nešto iako veoma malo plemića renegata. naučenjaci. godine utvrdio je u svome „Stoglavu“ niz varijanata u čitanju tekstova i kod crkvene službe. koje su dovele do razlika između ruske i grčke crkve. posle smrti sve svoje dece. Samo Razina lično narod nije zaboravio. najzad uopšte pristaše starog verskog zakona. cvetala za ono vreme lepo uređena visoka teološka škola. a njegov program dejstvovao je i u sadašnjoj Rusiji nakon njegove smrti. donekle ženska. To beše čovek gvozdene volje.). sa divnim glasom. zato mu je podignut spomenik u njegovoj nekadašnjoj prestonici Astrahanu. upoznao se intimno sa carem i imao na nj moćan upliv. Tako su. koje su se potkrale u obrede moskovske crkve. a Razin je. nakon nečuvenih muka. Svi se kunu na vernost caru i Razinu. zvali su ih „obljivanci“. upozoravali su moskovske crkvene vlasti na nepravilnosti. On se od mnogih smatra kao neki prethodnik ruske socijalne revolucije. da mu se zakunu. prema svom nahođenju. on se istakao još kao sveštenik. da bi naterao cara. koji nije nikad gubio veza sa grčkom crkvom i u kom je od godine 1620. a ne spuštanjem u krstionicu. — uspomena na nj živela je trajno u narodnom predanju i u pesmi. na ušću njegove omiljene reke Volge. da li treba prilikom svečane litije obilaziti crkvu prema suncu. a za vreme rata sa Poljskom i carevog odlaska na bojište Nikon. Kad je uskoro zatim umro stari patrijarh. ili da li treba za vreme crkvene službe izgovarati reč „aliluja“ dva ili tri puta. je vršio regentsku dužnost. svi su se ti skupili pod Razinovom zastavom. a otsutno 1508. varoška sirotinja.učešća i sam lažni carević Aleksije. od srednjeg plemstva prestoničkog bio je u vojsci 291. Već je odavna stavljeno bilo na dnevni red pitanje o pravilnom tekstu Svetog Pisma i bogoslužbenih knjiga. Ali je ipak državna organizacija carske Moskve. Kao iguman. I crkva nije imala mira za vreme cara Aleksija. a kasnije vladika Nikon je uspeo da postane veoma popularan i poštovan. U velikoj vojsci. Crkvene reforme Nikon je izveo uz pomoć Grka i južnih Rusa na veoma oštar način: unevši u crkvene knjige potrebne popravke. jedini Nikon nije izgubio prisebnosti duha. uz pomoć stalnog kadra vojničkog. Sabor od 1551.

buknuo je u Ukrajini odavna pripremani ustanak protiv Poljaka. Mnogi su i samog cara oglašavali za Antihrista. Razume se. Taj crkveno-politički sukob trajao je više godina. godine velikim crkvenim saborom. što su Nikonove mere naišle na veliko negodovanje i otpor. imaju uvek i svuda veliki značaj. Ova buna nije bila prva. pored poštovanja starih knjiga i ikona. da se ta činjenica može najviše objasniti naročitim raspoloženjem samog naroda. osvećeni dugom tradicijom. pokret je dobio velikog maha. socijalne i kulturne istorije Rusije. posle mnogih progona. U isto vreme Nikon je počeo uvoditi neku vrstu papocezarizma. potukoše u više mahova Poljake i. koji neće da se pokaju. da dobije ovaj znameniti proces. jeste dokumenat neobične duševne snage i retka svedodžba o odlučnosti i čvrstoći karaktera i o bezgraničnom verskom zanosu. glavna sveta knjiga „staroveraca“. krenuo tu i načelnu raspravu o odnosima između sveštenstva i carstva. Prilikom svečane degradacije. Ali prema ugovoru o miru. koga su vlasti najzad. černjigovske. I u Razinovštini su staroverci aktivno učestvovali. ali je Nikonu dato za pravo u celokupnom njegovom reformatorskom radu. dovela do ocepljenja velikog dela Ukrajine od Poljske i do njenog pripajanja Moskvi. u Galiciji. među koje spadaju i dve žene iz najboljih moskovskih krugova. manastira Novog Jerusalima. kojima se rušila stara pobožnost. koja je trajala osam godina. kralj je dao potpunu amnestiju pobunjenicima i priznao je Hmeljnickog kao hetmana. Duhovni rascep u ruskom narodu. Njegova znamenita autobiografija. Ljudi „stare vere“ ili „starog obreda“ bili su proglašeni za „raskoljnike“-šizmatike. ali je iz svoje rezidencije. pišući veoma oštra pisma caru. Sa takvim vođama. u vršenju liturgije sa pet hlebova i u upotrebi krsta sa osam štapova. od staroverstva počelo je jednim delom rusko sektaštvo. Spoljnji događaji u vreme cara Aleksija takođe su od velike važnosti u istoriji Rusije. poltavske i kijevske krajeve. a završio se 1667. pored lične parnice. koji im se sa oduševljenjem pridružiše. uz pomoć krimskog hana. koja je obuhvatila celu Ukrajinu u užem smislu sa jedne i druge strane Dnjepra. vođena od Bogdana Hmeljnickog. 40 . Na tom saboru car se lično parničio sa patrijarhom. j. spalile na lomači. Kudio je Zakonik od 1649. a ta se pobožnost sastojala. još u pravljenju znaka krsta sa dva prsta. neka leži tako do kraja“ tako je govorio vođa „staroveraca“ protopop Avakum. t. U načelnim odlukama sabora izrično je potvrđeno moskovsko-vizantisko shvatanje prvenstva carstva nad sveštenstvom. imao je veoma veliko značenje u toku celokupne političke. pa se proširila na Podoliju. postupi na najsuroviji način. ističući na svakom koraku prevlast sveštenstva nad carstvom. kao prost kaluđer otišao je on u progonstvo na daleki sever.. opkoliše kraj Zborova. U borbama se i jedna i druga vojska pokazaše kao izvanredno svirepe. Godine 1648. a digli su i posebnu bunu u Solovjeckom Manastiru. Zapazivši da je car postao prema njemu hladan. „Pravoslavni mora da umire za jedno az“. Sabor je osudio Nikona i oduzeo mu i patrijarhat i episkopstvo i svešteničko zvanje. Nikon je demonstrativno napustio Moskvu i patrijaršisku stolicu.Pošto obredi i tekst. poljsku glavnu vojsku sa samim kraljem na čelu. zaključenom u Zborovu. uglednog kozačkog časnika iz okoline Čigirina u kijevskom kraju. što je crkvena imanja stavio pod nadzor svetovnih ustanova i crkvene ljude pod svetovni sud (u nekim slučajevima). razumljivo je. Nikon je. Za kratko vreme Bogdan je uspeo da tešku uvredu. „Pre nas je tako položeno od svetaca. produžio svoj rad. kao i grubim postupcima prema pojedincima iz careve okoline. u progonstvo i smrt zbog stare vere. Svojim oholim ponašanjem i izazivanjem sabora Nikon je mnogo pomogao caru. veoma razgranato i isprepleteno sa mnogim strujama mlađeg i starijeg porekla. u pisanju imena Isusa sa jednim i. ali ovog puta ona je. on se jako zamerio mnogima. Nikon se rugao vaseljenskim patrijarsima i do kraja života ostao je nesalomljiv. dvorske gospođe i boljarske supruge. koji imponuje čak i modernom čitaocu. uz učešće dvojice vaseljenskih patrijarha. Mnogi sveštenici i mnoštvo naroda odbili su da se pokore saborskoj odluci i sa svoje strane su držali „Nikonovu crkvu“ šizmatičkom i čak jeretičkom. što je odobrio saborske odluke. svetovna vlast je pozvana da sa onima. koje su pošle na muke. izazvan radom Nikonovim i odlukama sabora. pa na kraju krajeva i samom caru. veoma dalekom od ovih interesa i borbi. kozaci i pobunjeni kmetovi. j. koju je pretrpeo lično (jedan visoki poljski činovnik oteo mu je ženu i ubio sina) pretvori u revolt celog naroda. Voliniju i Galiciju. U ovoj buni. t. Ovom akcijom.

Novi ugovor sveo je broj povlašćenih kozaka na 20. januara 1654. i uskoro je došlo do prekida. grkokatoličke i pravoslavne i kijevskom pravoslavnom mitropolitu dato je mesto u poljskom senatu. koju bi. Svuda su oni obraćali na se pažnju čudnovatim odelom i čudnovato nasrtljivim ponašanjem. Kozaci su se. da je ipak prost narod više težio Moskvi. da je Poljska smatrala ugovor Bogdanov sa Moskvom kao povod za rat. braneći svoju samostalnost.kao vojvodu i poglavara kozaka. sukobili sa moskovskom vojskom u više mahova.000. odlučio se najzad na savez sa Moskvom ili. Kad poslanstvo nije pristalo na to. moskovsko poslanstvo trebalo da položi u ime carevo. leve obale Dnjepra i zaporoške vojske.000. Svi su se izjasnili za „cara istočnog. onda su Bogdan. j. i više sveštenstvo. zapitao sakupljenu vojsku „pod čiju ruku“ ona hoće. vojnim velikodostojnicčma i časnicima. Za vreme rata sa Poljskom moskovska vojska je više puta prodirala duboko u predele poljsko-litvanske. Ali treba reći. Zborovski ugovor pokazao se odmah kao neizvodljiv. u kome se ipak jasno osećala nacionalna samosvest i čvrsta volja da se očuva ugled zemlje i njenog cara i da se zaštite njeni bitni interesi. Cela Ukrajina i Belorusija bile su u rukama moskovske vojske i kozaka. ali je svakako Ukrajina imala veoma široku autonomiju. po njihovom shvaćanju. došlo je do velike skupštine ili „Rade“ u Perejaslavlju 8. Moskovska vlada sazvala je Zemaljski Sabor da se izjasni o pitanju: da li treba primiti ponudu maloruskog hetmana. U vreme cara Aleksija. staršina i vojska položili jednostranu zakletvu. a izdaja učinjena u odsudnom trenutku od strane krimskog hana dovela je u pitanje sve tekovine prvog ustanka. Godine 1686. Sa moskovske strane nije uvek bilo ni dovoljno razumevanja. te su se moskovski poslanici sa pratnjom viđali na svima evropskim dvorovima. da se ta ponuda prihvati. što je kasnije i učinila. ustupila je Moskvi Smoljensk sa njegovom oblašću i sjeverski kraj. ni takta. hteli da u isto vreme prime zakletvu. ili je sanjala o potpunoj državnoj samostalnosti. u harkovski kraj i južne delove voronješke i kurske gubernnje. Prirodno je. niti je hteo da natera mase seljaka na povratak u omraženo podaništvo plemstvu. da bi dobio kozačke povlastice. te se prvih godina Moskva gotovo nije ništa mešala u ukrajinske poslove. Za vreme cara Aleksija ruska politika brinula 41 . Pošto se sabor izjasnio. već za doba Hmeljnickoga. jer je Moskva pretila da će kijevsku mitropoliju potčiniti moskovskom patrijarhu. da je ovaj ugovor bilo još teže ispuniti nego zborovski. Pravnici nisu složnn u državopravnoj oceni ovih akata. a posle smrti Hmeljnickoga hetmani su se menjali često i na levoj i na desnoj obali Dnjepra. Razume se. Poljaci stvarno nisu hteli priznati ravnopravnost vere. Seljaci su imali da se vrate u pređašnje stanje. Tako se u nevolji zaključeni ugovor sprovodio neiskreno. zabranjeno je jezuitima da žive u mestima gde ima pravoslavnih. a Bogdan nije mogao. opkoljen „staršinom“ t. kao i u Teheranu i čak u dalekoj Kini. na koju je došao carev odgovor. U borbama Poljaci nisu prošli dobro i Poljska je morala priznati ocepljenje Ukrajine. naročito u takozvanu „slobodsku Ukrajinu“ t. Na ovoj „Radi“ Bogdan je. koji je vodio pregovore na sve strane. koja je dovela do rata. polažući zakletvu na vernost caru. kome je bila glavna stvar samostalnost ukrajinske crkve. Ovog puta Bogdan je bio loše sreće. jer su Bogdan i staršina. ni iskrenosti u politici prema Ukrajini. Između Moskve i Ukrajine. pravoslavnog“. da stupi „pod visoku carsku ruku“. Rusija je uopšte vodila dosta aktivnu spoljnju politiku. Odluka je doneta jednoglasno. nego staršina. što je Bogdan poslao u Moskvu jednu predstavku. Nespretna politika Moskve prema Švedskoj. Svak je hteo da bude kozak. Duhovi su bili pripremljeni za ovu odluku veštom političkom i verskom agitacijom i tradicijom čestih odlazaka ukrajinskih nezadovoljnika u moskovske predele. upropastila je ove velike ratne tekovine iako je mir sa Švedskom bio sklopljen bez teritorijalnih ustupaka. Odnosi između Ukrajine i Moskve bili su malo kasnije uređeni na taj način. i starodrevni ruski grad Kijev pripao je konačno moskovskoj državi. kao što se onda govorilo. svojim štabom. a povišen je broj povlašćenih kozaka na 60. često vodeći protivmoskovske pregovore i sa Krimom i sa Turskom i sa Poljskom i čak stupajući u službu ovih država. j. dolazilo je do zadevica i razmirica. Tom prilikom ograničeno je pravo židova da se naseljavaju po Ukrajini. Bogdan. priznata je ravnopravnost svih triju hrišćanskih veroispovesti: rimokatoličke. Ali je odmah došlo do neprilike. koja je imala izvesne simpatije za Poljsku.

aprila 1682. Car Teodor. zatim su granica reka Ural i njegova pritoka Uj. Miloslavski i Nariškini. približujući se finskom zalivu. GLAVA XIII. približujući se kavkaskim planinama i izbijajući na Kaspisko Jezero. godine) odmah je otpočela borba za vlast između Miloslavskih i Nariškina. Ni lekarska pomoć. na zapadu je graničila sa Poljskom. carevne Sofije. ali. pripadali su nižem plemstvu. izabrao za cara Mihajla Romanova i njegova sina ali ne i sve njegove potomke. 42 . Obe su porodice imale svog kandidata za cara: prva carevića Ivana. Otvaranje prve više škole u Moskvi. Hrišćanski kaluđeri. unosi naročito lepu i karakterističnu crtu u sliku ovog naprednog i zanimljivog doba. iako sa mnogo manje odlučnosti i više u tajnosti na pripremne radnje za likvidaciju kmetske zavisnosti seljaka. odnosno na federalizaciju države i aristokratizaciju uprave: Rusija je trebala da bude podeljena na nekoliko pokrajina na čelu sa uglednim boljarima-namesnicima. Car Aleksije bio je oženjen dva puta. međutim. Kaspisko Jezero bilo je granica sve do reke Urala. nisu mogle da spasu Todora. naročito poljskih običaja. što je sabor 1613. Iz drugog braka sa Natalijom Nariškinom imao je car sina Petra. behu vrlo zdrave.se. U 45. imajući na njegovoj desnoj obali mali delić zemljišta sa Kijevom. Uoči reforama Petra Velikog moskovska Rusija obuhvatala je veliki deo istočnoevropske ravnice. pa je i sam car Aleksije više puta izjavljivao svoje simpatije potištenima. došavši u neposrednu blizinu prestola i raspolažući onda velikim bogatstvom. radilo se na tehničkom preuređenju vojske. ali. Slaveno-grko-latinske Akademije. tako da je pred smrt imao svega još dvojicu: vrlo sposobnog ali slabog Todora i sasvim bolesnog i gotovo kretena Ivana. godini on je izgledao već sasvim star i nije mogao da se duže održi. kao Slovenima. Dve godine pred smrt on se postarao da obezbedi presto svom starijem sinu: car je predstavio carevića Todora boljarima. učvršćivane su veze s Evropom. Ovaj pokret osujetio je patrijarh. a carica sa decom gotovo je zatvorena u seocu Preobraženskom kraj Moskve. Tek što je car Aleksije zaklopio oči. duž Čudskog i Pskovskog Jezera sve pored Švedske. bili su u to vreme lepo primani u Moskvi. koji je imao lepih sposobnosti i čak izvesne spreme. Granica njena išla je od Severnog Mora na Ladoško Jezero i. naročito Sofija. i ćerku Nataliju. Za njegove vlade produžilo se u glavnom širenje zapadno-evropskih. i o zaštiti balkanskih hrišćana. a druga carevića Petra. plemstvu. sinovi su mu se rađali slabi. car Todor još je predsedavao veoma svečanoj i sa glumačkom veštinom izvedenoj sednici proširene Boljarske Dume. na ime na regulisanje njihovih obaveza prema spahijama sa znatnim olakšicama za seljake. devojka neobično častoljubiva. Careve ćerke. na. Mislilo se. mnogo mešao u državne poslove. koji su se u Moskvi zatekli. naročito Srbi. Početkom godine 1682. narodu i stranim poslanicima.“ na veliku žalost modernih istoričara i na veliku korist za tok ondašnjih ratnih poslova u Rusiji. počeše Miloslavski svoje intrige. To je trebalo tim pre. od Dnjepra se granica produžavala preko stepa gotovo na samo ušće Dona i zatim opet preko stepa na gornji Kuban i gornji Terek. vojsci. kao da je tražio pristanak tih faktora. Kulturno stanje moskovske Rusije i kulturni preokret polovinom XVII stoleća. većinom knezovima.“ Mislilo se i na široku decentralizaciju Rusije. uperene protiv carice udovice Natalije i njenog roda. Od prve žene Marije Miloslavske imao je mnogo dece. koji je izvanredno mnogo obećavao u svakom pogledu. Ove dve porodice carskih rođaka. Čim je on umro (27. Tako je Todor proglašen za prestolonaslednika. Car Aleksije je stradao od prekomerne debljine. one su došle na čelo dvorskih stranaka. pa je u tom poslu od izvanrednog značaja svečano ukidanje „mjesnjičestva. jednim delom rekom Dnjeprom. energične i pametne. ne samo kao ljudima iste vere nego i istog jezika. zbog mladosti i slabog zdravlja. kojoj su spaljeni akti i knjige o „mjesnjičestvu. među ostalim. nije se. koja se pokazala i kao političar od talenta. Rasterano je bilo celo njeno društvo. kao i sa više mesta u Boljarskoj Dumi. ni brige njegove carice i sestre mu. Uskoro zatim mladi car počeo je da se gasi. da mu Todor bude naslednik. još kao malo dete.

ali češće je davao svoju ličnost u zalog na izvesno vreme. U Moskvi je čovek mogao da proda sebe i da postane večiti rob sa ženom i decom. Ono je imalo ogromne povlastice. zemljišne posede. Plemstvo je bilo vezano večitom službom caru i državi. Saobraćaj bio je zaostao.od koje je jedan deo bio uvek naoružan. u raskoši i sjaju veoma složenog ceremonijala.odatle je granica prelazila u Azijatsku Rusiju. Pored gradova i sela bilo je puno manastira. „gospodareva siročad. kolski putevi postajali. Celo gospodarstvo imalo je dosta primitivan karakter. „Velikih. a kasnije su o određenom roku postali „krѣpki“ zemlji i ličnosti gospodara. Država i narod smatrani su kao baština careva. Velika većina naroda bili su seljaci. ali je bilo nešto i zanatlija i trgovaca. inače veoma loši.“ „Malih“ i „Belih“. . ili. kao i merkantilističke teorije u vladinim krugovima. Velika gospoda. ne izuzimajući ni prestonicu. U Sibiru je bila sva sila različitih tatarskih i finskih plemena. Sem samog Kremlja i tvrđave i njegovih crkava sva je Moskva bila sagrađena od drveta. najčešće malena i pravljena od drveta. kao i šumskih tatarskih i finskih plemena. Među ovom velikom gospodom retko ćemo naći u XVII stoleću potomke starih vladalačkih kuća Rurikove krvi.“ drugi deo državne zemlje dobivali su kao spahiluke plemići. oni su se javljali sa atributima čisto božanske vlasti. „Velikog Gospodara. dok su zimi. Čuvaši. bilo je i nomadskih stepskih. leti su se služili najviše rekama. Zemlja je bila svojina ili države. Industrije gotovo nije bilo. „Opričnjina“ Ivana Groznog i Velika Buna temeljno su promenile sastav gospodarećeg staleža. pored kompaktnih masa Tatara na Volgi. Većina gradova nisu bili ništa drugo no administrativna središta i utvrđenja. znalo se. Od slobodnih najamnika i zakupaca. bilo je i mnogo različnih drugih plemena. a gradski život slabo razvijen. radeći na njegovim njivama i dvorovima i dajući mu danak u novcu i plodovima. Ipak. Na saonicama putovalo se veoma brzo i dosta ugodno. kao što se tada govorilo. izvoznom i tranzitnom trgovinom. t. Pored Rusa. koji su nekad mogli lako napustiti svoje gospodare. nego i birani carevi Romanovi smatrani su kao baštinici države. Ne samo Danilovići. Zirjani. Njihova vlast je nosila. baštine i spahiluke. Znatan deo gradskog življa takođe se bavio zemljoradnjom. Krupniji trgovci učestvovali su u velikim finansiskim poslovima države i zajedno sa državom bavili su se i velikom uvoznom. u vezi s njim razvija se donekle i građanska ideologija. gde nije bilo potpuno određene granice. Severnu granicu činilo je Severno More. Ali svakako već sredinom XVII stoleća počinje ipak da se razvija trgovački kapitalizam. usred ogromnog dvora. Gospoda koja služe na dvoru. u vojsci i građanskoj upravi ograđivala su sebe od prevelike carske samovolje veoma zapletenim sistemom takozvanog „mestnjičestva“. sluge careve za službu. da je znatan deo Sibira pripadao Rusiji. Javna bezbednost na mnogim mestima bila je nedovoljna. Ne ulazeći u podrobnosti orvog običaja. stalno su vezani uz imanje i ličnost plemića bez prava da ikad raskinu ovu vezu. a bio je prepun verskih obreda i molitava.“ ili crkve i manastira. kao obezbeđenje za zajam. Kalmuci. Sav njihov život. koja su većinom samo nominelno priznavala rusku vlast i često su se bunila. Eskimi. to su bili državni ili „crni“ seljaci. takozvanih alogena ili ruski inorodaca. zabeležićemo samo da su ljudi dolazili do izvesnih viđenijih mesta u 43 . dosta upotrebljivi. od kojih se mnogi javljaju kao kamena utvrđenja. koji su opet bili dužni da večito i nasledno služe plemstvo. više ili manje poslušnih prema vlastima. javlja se kao neka vrsta državnih poglavara državica u velikoj monarhiskoj moskovskoj državi. oni su bili neograničeni samodršci. dok ih nekoliko drugih zakona iz XVII stoleća sve vite približavaju stanju ropske zavisnosti. tek sredinom XVII veka javljaju se prve fabrike za preradu gvožđa (oružje). sa masom služinčadi. Čak i najveći gradovi ličili su na velika sela. Glavno zanimanje ogromne većine stanovništva bilo je zemljoradnja i ono što je s njom u vezi. imajući ogromna imanja i bogate dvorove. Jedan deo državnog zemljišta iznajmljivao se slobodnim seljacima pod uslovom nasledne arende. Čeremisi. Plemstvo je samo sudilo na svojim baštinama i spahilucima. počev od ustajanja pa do odlaska u krevet. Mordva. j. i teokratsko obeležje: pomazanici božji i pokrovitelji crkve. ili slobodnih baštinika-plemića. To su bili Baškiri. Gradski živalj bio je malobrojan. naseljene masama zavisnih seljaka. Njihova sloboda konačno je ukinuta saborskim Zakonikom cara Aleksija. bio je neka vrsta obreda. pored toga. blagodareći snegu.

uživale su dosta široku samoupravu. uz koga je bio stalni savet. Najbogatiji i najvažniji trgovci. emigrirao je izRusije i u Švedskoj je napisao knjigu o svojoj domovini. Gradske opštine i opštine slobodnih seljaka. oni su bili poverenici države i carevi. Kao što nije mogao sin plemića napustiti svoj stalež. takozvani gosti. vladika i igumana važnijih manastira.državnoj službi prema svome poreklu i da su jako pazili na to. i udžbenika. vršili su najodgovorniju finansisku službu. izgledalo je da Rusi. zatim neodoljivi priliv stranaca. Pisac tog dela. odlično jerarhiski uređena. većinom crkvenih. odnosno gradski stalež. moskovska Rusija bila je ipak puna samopouzdanja i prezira prema ostalom čovečanstvu. I jedni i drugi plaćali su novčane uloge. ubeđeni da oni sve znaju najbolje i da su njihova vera i običaji Bogu potpuno ugodni. ekonomska. Ovaj običaj bio je jako štetan po tok državnih poslova. uspomene na Veliku Bunu. Od vremena cara Aleksija ostao je veoma zanimljivi spis. ljudi iz Ukrajine i Bele Rusije u Moskvu. Siromašna. bio je isto tako nasledno vezan za svoje gradove i zanimanja. I svešteničke kćerke obično su se udavale za svešteničke sinove. građani su vršili različne službe u finansiskoj upravi zemlje. pesnik i pedagog. spremali su u njegovoj kancelariji rukopisne novine. teolog. Uprava je bila jako centralizovana. koji su njeni glavni radenici. Pored plaćanja dosta velikog novčanog danka. diplomatski činovnik Grigorije Kotošihin. politički mislilac. nego su i seljaci bili dužni služiti caru. bar u većini. Za cara Aleksija. koji je pronađen i objavljen tek sredinom XIX stoleća. baveći se spoljnjom trgovinom na veliko. uprava vršila se veoma sporo. privredni ili kulturni napredak. Najmarkantnija ličnost među njima bio je Simeon Polocki. j. da ne bi umanjili značaj svoje porodice tim. Već smo spomenuli jačanje trgovačkog kapitalizma kao vrlo naprednu činjenicu. a suđenje je bilo nepravedno. koja je uzdrmala prastare običaje i načela. 44 . Tu imamo masu teoloških spisa i žitija svetaca. I već u XVII stoleću bila je više manje birokratska. Zemaljski Sabor nije se sazivao u određene rokove. Ne samo gospoda. naročito na ruskome severu. ali je ipak smatran kao . I trgovački. jer se spoljnja trgovina smatrala carevim monopolom. slobodni ili državni seljaci neposredno. filozof. a izazivao je veliku mržnju između pojedinih gospodskih porodica. patrijarha. Moskovska književnost druge polovine XVII stoleća formira se pod uticajem južnih i zapadnih Rusa. i stihova („virši“) i dramatičkih komada na crkvene i moralističke teme. Ona se delila na intimno krunsko veće i plenarnu skupštinu. Ogromna većina Rusa odlikovala se ksenofobijom i nacionalnom ohološću koje su se ogledale u načinu primanja stranaca. ili seljak svoj. Sa patrijarhom na čelu. nisu sposobni ni za kakav društveni. probudili su društvenu aktivnost i kritičku misao. politički i kulturno zaostala zemlja. a radilo je i pozorište sastavljeno od zapadnoevropskih glumaca. sastavljen od crkvenog Sabora t. Naročito zatucani u svojim praznovericama i konzervatizmu. ali je ova samouprava imala kao glavni zadatak da obezbedi pravilno plaćanje poreza i drugih dažbina. odgovarajući lično i materijalno za tačnost uplate državnih dažbina i za sigurnost čuvanja i ekspedicije u središnje blagajne prikupljenog novca. čoveka koji je imao mnogo naprednog. što bi primili niža mesta. tehnički. odnosno državi. ako su njihovi preci imali bolja. Sva je prosveta bila još crkvena. tako su i sveštenički sinovi bili. crkva je predstavljala veoma moćnu i bogatu organizaciju. crkveni ljudi. a spahiski posredno. Ali državna potreba poboljšanja vojne organizacije zemlje. nego i kao delo naprednog duha. a u slučaju potrebe išli su i u rat. To je izazivalo kulturni preokret i pripremalo reformu Petra Velikog. koja je toliko patila od njenih nedostataka. tako da je njegovo mišljenje imalo veliki moralni i politički autoritet. U slučaju potrebe sazivao se Zemaljski Sabor. Tako se počeo da javlja izvestan broj ljudi sa smislom za reforme i sa kritikom postojećeg stanja.. takozvana Boljarska Duma.Savet cele zemlje“. Suvereni i donekle mistički pokretač celokupne uprave bio je car. po svom poreklu. Ova knjiga nije samo interesantna kao dragocen izvor za poznavanje Rusije sredinom XVII veka. Na njegovom dvoru mogli su se naći i zapadnoevropski muzički instrumenti. nije imao detaljnog izbornog zakona i poslovnog reda. Isto tako ne da se dovoljno oceniti veliki uticaj pridruženja Ukrajine Moskvi i dolaska više talentovanih i naprednih. Boljarske Dume i deputata pojedinih korporacija plemstva i građana. Centralna nadleštva bila su neverovatno komplicirana i glomazna.

a najopasniji buntovnici kažnjeni i uklonjeni iz Moskve. pljačkali njihovu imovinu i razorili naročitu državnu ustanovu. prevodi. Glava strelaca. jer su robovi napadali na svoju gospodu.“ t. velikodostojnici su se odlučili u korist Petrovu. probisvetom. Knez Hovanski i sin mu biše ubijeni. Ali dok je on još bio na putu. a njeni rođaci proterani. Pošto u Moskvi nije bilo određenog zakona o nasleđu prestola. ja sam došao svome narodu. moskovskih strelaca.“ A u svome spisu „Politični dumi“ (ili „Razgovori o vladateljstvu“) on iznosi četiri zahteva. Strelci su ubili i izmrcvarili pred samom caricom i carem ministra Matvjejeva i nekoliko drugih protivnika. strelci i moskovska svetina nalazili su se u nekoj vrsti stalne uzbune. izvanredno pametna. Njen ljubimac. Njihov predlog prihvati ogromna gomila skupljena na Crvenom Trgu. Izložena u prethodnoj glavi verska borba bila je reakcija na jake pojave zapadnjaštva. Posle toga je vlada pristupila radu i preduzela čitav niz korisnih mera. četiri tačke programa o reformi: 1) prosveta. „Mene zovu“. veli on. kuda su pozvali mobilisano plemstvo za zaštitu dinastije i zakonitog reda. Tada se vlada odlučila na odlazak carske familije i dvora u Trojicko-Sergijevski Manastir. raspolaže sa velikom bibliotekom i radi ceo jedan program reforama. Jedan Jugosloven. Doba Petra Velikog (1682-1725. a nije bilo ni neposrednog prestolonaslednika. predstavljao je opasnost po samu dinastiju. postao je donekle pretečom reforama Petra Velikog. da stane na čelo njihove vlade. Ali među njima nije bilo nijednog državnika i uopšte nijednog čoveka jakog karaktera. stranka carevića Ivana. ali ona nije mogla zaustaviti evropeiziranje Rusije. i odmah iza dolaska Matvjejeva podigli su strelce na javnu demonstraciju pred dvorcem (15. proglašen je carem i carević Ivan. i. Jedan od velikaša.) Neredi su brzo prešli u orgije. a takođe i ljudi starog verskog zakona kao i moskovskih radnika i siromaha. Hrvat i katolički fratar. Odmah iza smrti cara Todora počela su većanja o nasledniku prestola. „počela je veoma marljivo i pravedno prema svima i na zadovoljstvo 45 . gramatike. Oni su hitno pozvali iz progonstva bivšeg doglavnika cara Aleksija. U isti mah javili su se u Moskvi i neki znaci socijalne revolucije. knez Hovanski. da je energično prešla na ugušivanje revolucionarnog pokreta u Moskvi. kod samog cara. Ali ne samo u njegovoj biblioteci. nego njegovi prethodnici na moskovskom prestolu. bio je državnik naprednih ideja i širokih vidika. čitaju se i rukopisna dela Križanićeva. godine.). Imajući pred sobom eventualne kandidate. njegovi rođaci Miloslavski. Pod zaštitom tog plemstva i odreda stranih najamnika vlada se osetila toliko sigurnom. znamenitog Matvjejeva. Izvesne tačke ovog programa. izvanredno pametnog i snažnog Petra.. Juraj Križanić. knez Vasilije Goljicin. za regentkinju je proglašena carevna Sofija. da se to pitanje moralo rešiti nekom vrstom izbora. gde se mladi car razvijao veoma slobodno i bolje. uz cara Petra. gde može imati cenu i naći trg moja roba — poimence rečnici. Carica Natalija i car Petar bili su ponovo uklonjeni u selo Preobražensko. prirodno je. Ministri cara Aleksija OrdinNaščokin i Matvjejev pokušavaju da upute Rusiju prema Zapadnoj Evropi.. Pošto je carica Natalija skinuta sa namesništva. u svoju domovinu. — to nije istina. starijeg slaboumnog carevića Ivana i mlađeg lepog. Po traženju strelaca obavljeni su novi izbori. Osetivši slobodu. upravo prve dve i četvrtu. postarali su se da uklone Nariškine i Petra. Dolaskom na presto malodobnog Petra njegova mati i njeni rođaci Nariškini dobijali su prva mesta u državi. uneo je u svoj program i car-revolucionar. u zemlju u kojoj moj rad jedino može naći upotrebe i doneti koristi. koja se bavila poslovima sa robovima. Prvi meseci vladavine Sofijine nisu bili mirni. energična i obrazovana osoba. Petar Veliki. j. „skitnicom. ja sam došao caru moga plemena. naprednih pokušaja. 3) politička sloboda. GLAVA XIV. i 4) tehničko znanje. koji je došao bio na dvor cara Aleksija. knez Vasilije Goljicin. „Uprava carevne Sofije“ veli jedan savremenik. nego i „na vrhu. maja 1682. 2) državna reglementacija (u duhu koljbertizma). Oni su za to iskoristili izvesno nezadovoljstvo vojske. kritike.Zapadnoevropski običaji prodiru pomalo i u mnoge velikaške kuće.

i neki odredi strelaca i mobilisanog plemstva. Zaključen je. da se nije desio veliki neuspeh u spoljnjoj politici vlade. s kojom je imao sina Aleksija. nego možda i neposrednih rezultata u praktičnoj politici. imao je ne samo dalekosežnih političkih i kulturnih posledica. Ona je morala da preda svoje prisne pristalice. Prva opsada Azova bila je dosta nesrećna. gospoda se oblače u poljske i madžarske ruske i čak počinju da briju bradu. Između velikog dvora u Moskvi i malog u Preobraženskom postojala je gotovo otvorena mržnja i uzajamno spremanje za borbu. Posle turske opsade Beča i oslobođenja carske prestonice. po kom su smoljenska i severska oblast. iako punoletan i neograničen gospodar. Od starine bio je u Moskvi običaj. ovog puta udarili su Rusi na utvrđeni grad Azov. mlađi car Petar rastao je i sjajno se razvijao. Uskoro su se oko Petra skupili. došla je do cvata i velikog bogatstva. Zabranjeno je „ići kolima po ulicama. Goljicin. smenjen i interniran. Dok je slaboumni Ivan mirno počivao kao krunisana lutka. U isto vreme vodila se zapletena intriga. pucati po avlijama iz pušaka. udarajući prolaznike dugačkim knutom. I Petar je imao uza se jedno društvo mladića. Uskoro zatim intrige između dva dvora i dve stranke pojačale su se toliko. a na njegovo mesto doveden je znameniti Ivan Mazepa. fizika ili prirodna filozofija. Dva puta su moskovske trupe pod knezom Goljicinim i ukrajinski kozaci napadali Krim. obično iz znatnih familija. etika ili filozofija moralna. za preko sedam godina. kao i ljubimac carevne Sofije. Posle toga mase strelaca i drugih ljudi napustili su Sofiju. a sama da se povuče u manastir.naroda. Na taj se način zzvršilo regenstvo carevne Sofije i došla je uprava carskog ujaka Nariškina i nekih drugih ljudi iz Petrove okoline. u koju je ušla i Rusija. gotovo napustivši antipatičnu mu ženu Evdoksiju. provodeći vreme u sve ozbiljnijim vojničkim i mornarskim vežbanjima. ali dosta šareno po svome socijalnom poreklu. Car Petar zabavljao se još prvim počecima teoriske vojničke nauke. i tome slično. Isto tako razvila se trgovina i zanati. njegova okolina spremala se da iskoristi u zgodan trenutak živi temperamenat darovitog cara i da ga natera na traženje odstupanja carevne Sofije. da se otvori državna knjižnica. Onda je ruska vojska krenula protiv Krima. a i u veselim pijankama i igrankama u nemačkom predgrađu Moskve. da se pridobiju za akciju protiv vlade mnogo ozbiljnije vojničke snage. Prvi Petrov rat bio je sa Turcima. Saobraćaj sa strancima. Zatim pređoše na carevu stranu pojedini velikaši. pokrajine Ukrajine na levoj obali Dnjepra i grad Kijev sa svojim srezom konačno priznati kao stalni deo ruske carevine. ostao poduže po strani. i politika — carska mudrost. Ova je zabavna vojska bila dobro izvežbana i naoružana pravim puškama. 46 . Dolazak stranih najamnika sa generalom Gordonom imao je odlučan značaj. Od njih je on postepeno stvorio dva puka zvana „zabavnim“. a počele su i nauke. a među njima i hetman Mazepa. da se mladi carevići provode sa svojim vršnjacima. čak i topovima. ali bez ikakva uspeha i sa golemim žrtvama. ali nisu onda imali nikakva političkog značaja. Ukrajinski hetman Samojlović bio je optužen zbog veleizdaje. a skrenuo je naročitu pažnju na lađe i mornaricu. jer su strani najamnici u odsudnom trenutku prešli na stranu Petrovu protiv Sofije. To je bio u stvari nastavak starog savezničkog rata. njegove reči donose ipak vrlo mnogo priznanja. u vezi s tim. Kulturni uticaj zapada sve više raste. I sva država za vreme njezine uprave. jezgro buduće ruske carske garde. Radilo se na jednome planu socijalne brige o siromasima. Ugled Sofijin bio je posle te afere osetno opao. nego je još dobio velike nagrade kao neki „pobednik“. pored zabavnih pukova. večiti mir s Poljskom. Javljaju se vaspitači po kućama velikaša. a bolesne i nesposobne smestiti u posebne domove. bacati na ulice mrtve životinje i živinu“. tako da nikad nije bilo toliko mudre uprave u ruskoj državi. Zabave i rad sa lađama bili su počeci stvaranja ruske flote. logika sa filologijom. „shodno novim evropskim običajima“ naređeno je da se izvrši pregled prosjaka u Moskvi: lenive i zdrave trebalo je uputiti na rad. Možda bi Petrova okolina i dalje ostala nemoćna.“ Ako pisac iz simpatije ponešto i preteruje. U Akademiji Teologije predaju se slobodne nauke. Tom prilikom je izbio prvi otvoreni sukob između Petra i Sofije. Petar je. Knez Goljicin ne samo da nije bio kažnjen ni ukoren. stvorena je velika koalicija evropskih država protiv Turske. Javlja se misao. blizu ušća Dona. koji je otpočeo u vezi s tim i svake godine postajao sve intenzivniji i raznovrsniji. da je jedne noći iščekivan uzajamni napad i da su se obe strane spremale za borbu.

da je postojala veoma razgranata zavera. Petar je jedva dočekao smrt starog „svetog oca“ Adrijana. naučili silu svakakvih stvari. Svirepim mučenjem uhapšenih i optuženih strelaca. ozloglašenim zbog njihova nehata. stvorena je građanska ćirilica. po želji mladoga cara.“ glasio je natpis na pečatu Petrovom koji je stavljao na svoja pisma i akta iz inostranstva. Petar je bio zbog toga beskrajno oduševljen. Da bi se početa akcija protiv Turske pojačala. Iza ove demonstracije Petar je uzeo na se da sprovede opširnu istragu. Car je kratkim putem doneo presude. januara na evropski način. nepravednosti i pljački. nije se naučio ni lepim manirima na strani i ponašao se u društvu visokih evropskih dama kao prostak i varvarin. iz kojih je izlazilo. čiji je plan. koji me učiti hoće. Godine 1700. naredivši svima da se obriju i da nose evropsko odelo. na reci Voronježu sagrađena je prva ruska ratna flota. Pored individualnih kazni. Srbi i Bugari. kao i pri građenju lađa. vojsku i javnu upravu. Tim je izvršena krupna reforma azbuke. Englesku. Ciljalo se na to. svežina i vedrina 47 . da se streljačka vojska konačno ukine. Uvođenje elemenata takozvanog „niskog porekla“. U Moskvi mu prirediše triumfalan doček. On je svom snagom pregao da stvori flotu. kao i nekih drugih ličnosti. on sam razradio. Austriju i Mletke. koje je dovodio na svoj dvor. Za nekoliko meseci. u kojoj je.Petar. da ostavi nepopunjenu patrijaršisku stolicu. da su carevne zakaluđerene i završile su svoj život u zatvoru. Svoje sestre car je predao suđenju neke vrste Zemaljskog Sabora. U državnu upravu Petar je uvodio čisto građanski elemenat. bili su razoružani i većim delom internirani. mnogi su zaverenici bili pohvatani. Petar je doneo ovom prilikom odluku. zatvorivši je kao kaluđericu u manastir. koje se zapažalo ponešto još i za vreme Vasilija III i Ivana IV. a na čelu sa carevnom Sofijom i o otvorenoj buni nekih streljačkih pukova. Pošto mu je smetao i patrijarh u sprovođenju izvesnih njegovih kulturnih reforama. Pored političke i „pedagoške“ svrhe poslanstvo je trebalo da nađe mnogo i tehničara i obrazovanih ljudi za Rusiju. koja je trebala da otkrije i iščupa za uvek sve korene zavera i buna. bilo stranaca. Prvi njegovi postupci izazvali su velike senzacije: prilikom primanja vlade i velikaša. Holandiju. dat je oblik veoma neobičan za jedno preduzeće ovakve vrste: poslanicima je dodeljena ogromna pratnja ljudi srednjih godina i mladića. neumornost. a iznad sviju najviše sam car. bilo je iznuđeno mnoštvo iskaza. ali postupak tog Sabora ostao je dosada nerasvetljen. Videlo se uskoro. najaktivnije sudelovao sam car Petar završila se zauzećem tvrđave. nova godina se već praznovala 1. u koju su bile umešane i careve sestre Sofija i Marta. Isto tako odsečno Petar se rastavio i od žene. na holandski način. sa izvesnim dopunama i izmenama prema fonetičkim osobinama pojedinih jezika i prema onim reformama. a radilo se i na uvođenju specijalnih građanskih slova. pun grotesknih detalja. obuzet neverovatnom žeđu za znanjem. koji je i dalje prepuštao upravu svojim doglavnicima. Svoje učenje na strani morao je Petar naglo prekinuti. Zna se samo toliko. velikim delom smrtne. koja se pojavila pred Azovom. koja su nekoliko godina kasnije doista i uvedena. Petar je na taj put išao pod tuđim imenom. ali su mnogi od njegovih mlađih članova. Petar se pojavio kao munja. u prvom redu iz mornarstva. Sam Petar je radio i obaveštavao se neumorno. iako ponekad bez sistema i često naopako. Za Petra je bilo glavno: energija. koji se uče. kad su mu stigle vesti o novoj zaveri njegovih protivnika. na pritoci Dona. već se onda pokazao kao organizator prvoga reda. Nije mu se svideo engleski parlamenat. koji su trebali da se uče u inostranstvu. Politički je to poslanstvo svoj cilj potpuno promašilo. da obiđe Nemačku. Sve te struke behu pune ljudi tamnog porekla bilo Rusa. koje su kasnije bile izvedene. Masa stranih stručnjaka došla je u Rusiju. Petar gotovo nije ni pitao za poreklo i društvene veze onih ljudi. da je Petar imao naročitih simpatija i poverenja prema merkantilističkim doktrinama i da je želeo dati trgovačkom kapitalu i građanstvu mnogo veću ulogu u državi i društvu. mnogo se ojačalo u Petrovo doba. Druga opsada tog grada. u diplomatiju. „Ja sam u činu onih. i tražim one. Među tim učenicima nalazio se i sam Petar. da se car liši prestola. Tom poslanstvu. kao i za vreme Velike Bune. upućeno je jedno veliko poslanstvo u inostranstvo. Petar je svima posekao brade i skratio dugačke staroruske kaftane. ali je duboko osetio duh evropske napredne kulture. kojom se u glavnom i sada služe Rusi. Još pre dolaska Petrova strelci su pretrpeli poraz. Pored toga. i utvrdio se u svom bezgraničnom poverenju prema nauci. nego što su je ranije imali. on je stekao dosta praktičnih znanja.

U prvom redu trebalo je stvoriti ponovo artiljeriju. on je to isto tražio i od svojih doglavnika. vedra duha. na ušću reke istog imena. nisu uživali poverenje svojih vojnika. od kojih je Rusija bila sasvim odgurnuta nesrećnim ugovorom u Stolbovu god. u prvom redu lično poštenje. nije ušao u njene predele. naneo joj je strašan poraz. To je bila mala nagrada za velike žrtve. Prvi sukobi ruskih ratnih lađa sa švedskim bili su veoma uspešni po Ruse. Čim je čuo za napad saveznika on se sa svojom malom vojskom pojavio pred Kopenhagenom i naterao je danskog kralja na kapitulaciju. Petar je imao zadovoljstvo da lično učestvuje u zarobljavanju jedne švedske lađe. Retko su se s kim dešavali u životu onakvi preobražaji kakav se desio sa Karlom XII. Još za vreme pregovora u Karlovcima Petar je lično vodio pregovore sa poljskim kraljem Stanislavom Avgustom Sasknm o savezu protivu Švedske. Petar je počeo da sa neverovatnom brzinom reorganizira vojsku. U taj su savez uvukli i danskoga kralja. ali su dolazile tek na drugo mesto. Petar se nije bojao nepopularne mere. osetljiva pamet. velikim delom slabo izvežbana i slabo naoružana. Čim je dobio izveštaj. i da izađe na proleće 1703. i ljudi s kojima je sarađivao bili su većim delom jako pokvareni. iako je bio gotovo pet puta slabiji. komorom. Ne zaustavljajući se na ovim uspesima. Petar je u panici pobegao sa bojnog polja još pre odlučnog trenutka. Petar se krenuo sa vojskom u švedske predele. da osvoji u jesen 1702. gde je osvojio ušće Neve i malo ostrvo blizu njega. Ali ono što im ipak treba priznati jeste bez ikakve sumnje njihova neosporna talentovanost i velika radinost. loše snabdevena. Tako su bile. Po Karlovačkom Miru. Mase Rusa podavile su se u talasima Narve. takozvani Veliki Severni Rat. koja su pretopljena u topove. najveći rat za vreme Petra Velikog. tražile su se. avgusta 1700. Ali se baš tad javila i sva veličina i moć njegova duha i karaktera: oporavivši se od strašnog napada straha i malaksalosti. ostavivši duž ruske granice samo vrlo slabe snage. za kojim je sledio separatan ugovor Rusije sa Portom. Ali je poprište rata bilo preveliko. Uz vojsku izbi na Baltičko More i ruska flota sagrađena na jezeru Onjegi. i uopšte od ljudi kojima je poveravao kakav posao. moćnu tvrđavu Noteburg na izlasku Neve iz Ladoškog Jezera (Petar je tu tvrđavu nazvao Šliselburg t. u kojoj je jedna grupa nezadovoljnih plemića pokušala da digne ustanak u korist Petrovu..duha. da će pobeda biti laka. Estonsku i Livoniju sa njenim glavnim gradom Rigom. oduzimanja crkvenih zvona. j. jureći za svojim protivnikom. u koliko su one trebale vojsci. Dok se sve to dešavalo u Poljskoj i Saskoj. od kandidata. Karlo se gubio u ogromnim poljskim šumama. Vojska je bila nejednaka. nazvan na holandeski način Sankt-Piterburh sa tvrđavom Svetih Petra i Pavla i sa utvrđenim pristaništem Kronštatom na spomenutom ostrvcu. Moralne kvalifikacije. Prvi sukobi sa vojskom kralja poljskog ispali su srećno za Karla. da se oduzmu Švedskoj njene zemlje duž Baltičkog Mora. 48 . većinom stranci. ali pretrpevši teške gubitke. Sam neumoran radnik. potpuno dotukao. Iznenadnim napadom na nju Karlo. Ipak. artiljerijom i zastavama. zatim se dao brzo prevesti u Livoniju. Karlo XII. pošto u Švedskoj vlada lakomisleni i premladi kralj Karlo XII. istina. Petar je bio zauzet opsadom jake švedske tvrđave Narve. pa su se povukla u nekom redu. na ovom ušću i ostrvu javlja se buduća prestonica—grad Svetog Petra. Sredina. izvedene u Rusiji veoma raznovrsne reforme na svima poljima javnog i privatnog života. koji je obično svoje saradnike kad skrive svojeručno kažnjavao debelom batinom. Samo su se dva gardiska puka još nekako borila. finansije i administraciju. pod vođstvom neumornog cara. dok su druge bile zarobljene sa celokupnim taborom. koji je progutao ogromne snage ruskog cara i njegovog carstva. on je protivnika 1706. Ključgrad). u kojoj je Petar radio. a ono što ih je bilo. 1617. Rusiji su dodeljene obale Azovskog Mora i Azov sa ušćem Dona. Tako je počeo. nego je. Smatrali su svi. na Baltičko More. Svrha saveza beše. Petar je stvorio novu vojsku i uspeo je da s njome prodre u švedske predele. ubeđen da je s Rusijom svršeno. U glomaznoj vojsci Petrovoj nije bilo dobrih zapovednika. sa glavnom vojskom brzo krenuo preko Livonije u poljske predele. da je između Rusije i Porte konačno prestalo ratno stanje. Zato za sve vreme vladavine Petra Velikog produžuje se bezbroj procesa o raznovrsnoj korupciji državnih organa i o kratkim postupcima samoga cara. Petar je osvojio nekoliko pokrajina duž Baltičkoga Mora: Kareliju. Ingriju. sposobnost brzog orijentisanja i širina vidika kandidata za pojedina mesta.

izbio je novi rat između Porte i Rusije.. s kojim beše zaključio tajni ugovor. progonjen u zavičaju od Turaka. koji je bio tom prilikom i anatemisan. Car nalaže zapovedniku svojih trupa da sporazumno sa Vladislavićem postupa u uređenju odnosa prema hrišćanima. Vrlo malo ljudi pristalo je tamo uz Mazepu i Karla XII. U carevu pohodu na Prut. Godine 1710. i da sprovede nov izbor hetmana. da mu život nije drag. Godine 1716. Tako je Petar mogao dosta lako da zadrži svoje položaje u Ukrajini. kao odličan carev diplomatski saradnik.Međutim je Karlo krenuo protiv Petra. nego gotovo uništenjem švedske vojske i Mazepinog odreda. Njegov otac. po starom kalendaru. Sava ide u Italiju. On je morao pod dosta teškim okolnostima da se povlači. on je već postao dvorski savetnik i ujedno spahija u Ukrajini. nije uspeo da isposluje dozvolu Senata da se sagradi u Dubrovniku pravoslavna crkva. Sava (1705. Drugi jedan Jugosloven. ali je još teži bio potpuni neuspeh Mazepin u Ukrajini. u Perastu) Mata Zmajević. poreklom od ugledne hercegovačke porodice. gde ga je sam car lepo primio. da je za carevanja naslednice i žene Petrove. koji je imao u Dubrovniku dosta prijatelja. Dok je glavna švedska vojska prodrla duboko u Ukrajinu. kao izvanredni ruski izaslanik na egzotičnom i dalekom dvoru kineskog cara. Petar Veliki zaključio je tajni savez sa moldavskim i vlaškim gospodarima i krenuo je u njihove kneževine. kraj njega. i tu — pored nadzora nad ruskim državnim pitomcima — obavlja i mnoge važne poslove. Godine 1711. na koji je položaj došao Rusima odan pukovnik Ivan Skoropadski. pa došavši u Carigrad. da zbaci samoga Mazepu. odakle je Karlo podbadao Tursku na nov rat protiv Rusije. a već se oko podne završila i sudbonosna bitka između glavnih švedskih i ruskih snaga. sa puno ruske robe. Bokelj (rođen 1680. U nizu mnogobrojnih domaćih i stranih saradnika Petra Velikog. Karlo je krenuo za njim u unutrašnjost Rusije. Počeci tog rusko-švedskog rata u Poljskoj nisu bili povoljni za Petra. Vršeći tako poslove tajnog poverenika ruske diplomatije i ujedno trgovca. Onda se opet. i da osvoji i razori Mazepino utvrđeno mesto Baturin. samo neka živi Rusija u slavi i sreći“. Vladaslavić. odličan pomorac. pokazao je čudesa hrabrosti.). došao sa robom preko Crnog Mora i Azova u Moskvu. juna. pomoćna vojska. i vodeći pregovore sa Mletačkom Republikom. beše potučena od Petrova doglavnika Menjšikova kraj Ljesne u Belorusiji. nastojeći poimence da zaključi konkordat sa papom Klimentom XI. Sava postigao svoj najveći diplomatski uspeh. koja je tada bila zagazila u rat sa Turskom. kada ga opet vidimo u Moskvi. sve do godine 1708. Sava je učestvovao očigledno kao politički savetnik za sva balkanska pitanja. pomoćnika i učesnika u njegovim pothvatima. Vladislavić. nadajući se u ustanak Male Rusije i hetmana Mazepe. a pored toga dobija na dar i kuću. Tako je među njima bio. u zoru 27. Ali su one postale naročito žive za doba cara Petra Velikog. otpočela. te kome je (kao „plemenitom Iliru u Moskvi“) Dubrovački Senat pre više godina preporučivao neke svoje sugrađane upućene u Rusiju. i neki Sava L. i isto tako i kao 49 . koji se nesrećno svršio (1711. ali je išao zaobilaznim putem. Karlo i Mazepa sa malobrojnom pratnjom jedva su se spasli begstvom preko Dnjepra i našli su utočište na turskom zemljištu u gradu Benderima u Besarabiji. Katarine I. koji je u svojoj naredbi vojsci napisao čuvene reči: „O Petru znate. Pri ovim pregovorima. Kulturnih. napokon. i tu je aktivno sarađivao sa Petrovim ministrom Tolstojem. bilo je puno Južnih Slovena. sa velikom komorom. vodeći pregovore i sa Dubrovačkom Republikom. pa donekle i političkih veza između Rusa i Južnih Slovena bilo je od prastarih vremena. te je Sava kasnije postao i sam dubrovačkim plemićem. Da spomenemo još i to. Karlo je bezuspešno opsedao utvrđeni grad Poltavu. Znamenita Poltavska Bitka završila se ne samo porazom. a pored toga Senat nije bio baš zadahnut verskom tolerancijom. Ovo je bio vrlo težak udarac za Karla. Ipak je Vladislavić poneo sa sobom veoma laskava pisma dubrovačkog Senata adresovana Petru Velikom. i postao je njihov tajni agenat. na primer. nastanio se bio u Dubrovniku. jer se Senat bojao da ne bi Dubrovnik preplavili pravoslavni Srbi otomanski podanici. gde mu se daje pravo da trguje bez plaćanja carine. Sava je zarana počeo da se bavi trgovinom.) vratio u Carigrad. uhvatio je onde veze sa ruskim diplomatama knezom Goljicinom i Ukrajincevim. stupio je u službu carevu. Većina naroda ostala je verna Rusiji. Petar. kao talentovan inžinjer i brodograditelj. U maju i junu 1709. i u njoj se odlikovao. on je godine 1702. nadajući se u isto vreme i na pomoć Južnih Slovena.

Stvar se ubrzo okrene sasvim na zlo. Vlaha na Jadranu ogrankom ogromnog slovenskog stabla. Crnogorci su samo čekali na ovaj mig carev. car je dobio odgovor iz Crne Gore. i da se rado odazivaju njegovu pozivu. Među srpskim pridošlicama sa Balkana naročito se istakao Hercegovac Mihajlo Miloradović. car spominje velike zasluge Crnogoraca. što je još mnogo zanimljivije. Miloradovići su ušli u kolo najodličnijeg ruskog plemstva. U ovoj dužnosti isticao se svirepošću. Najveću slavu stekao je Zmajević u odlučnoj pomorskoj bitci kod Tanguta... noseći uza se pismo dvojice srpskih pukovnika. car Petar počeo da se sprema na rat sa Turskom. još u maju 1710. da su sa radošću primili njegovu povelju. Tako je.. j. u Gađaču.u čemu ga je još nadmašala njegova žena (rođena Butovićeva. Gavrilom i Aleksandrom. pre mnogih godina podjarmljenoj od nevernika. između Rusa i Šveđana. Turci pregaziše Crnu Goru i počiniše u 50 . Dok je tako Mihajlo Miloradović pravio „karijeru“ u Rusiji. Ali je Crnogorcima bilo teško zbog nedostatka oružja. od „vojvoda. a u kasnijim naraštajima nosili su i grofovsku titulu. kneževa. „milostivim okom pogledaj na nas uboge i svojim carskim mislima pomisli o našoj otečeskoj srpskoj zemlji. Čim je. najmanje. dobili su velike posede poglavito po Ukrajini. on je potražio veze sa balkanskim hrišćanima. te je misija Miloradovićeva uspela potpuno. ali. Boki i Hercegovini. došao bio. Od strane Srba su dolazili emisari. a zamole ujedno da ih car i pristojno nagradi. gde bi opkoljen od prevelike turske vojske. Kako se vidi iz veoma zanimljivih dokumenata dubrovačkog arhiva. adresovanoj na pravoslavne hrišćane“grčke i rimske vere“. dubrovački senatori iskazivali su tim prilikama svoja osećanja sveslovenske solidarnosti. i uopšte „svi narodi koji obožavaju razapetog Hrista — Boga našega“. gde je ostao kasnije sa službom u Ukrajini. koja su je dovodila često u veliku nepriliku. U predugačkoj ovoj povelji. juna iduće godine bila se kod Gacka prva bitka. uputio kao svog glavnog agenta među Crnogorce. a zatim je bilo okršaja i na drugim mestima.. Oktobra 1711. poreklom od jedne od najznamenitijih plemićskih ukrajinskih porodica). da bi ih što bolje zadobio i „osokolio“). I doista. tako su pisali u svom kitnjastom slovenskom jeziku srpski pukovnici. u Moskvu kapetan Bogdan Popović. u činu pukovnika. bi prinuđen da kapituliše i da hitno zatraži mir od sultana i da prestane sa ratovanjem uopšte. naročito posle borbe vladike Danila i njegovih Crnogoraca protivu Turaka.zapovednik flote. koji je sa svojom braćom. jer Petar. ali optužen radi pronevere državnog novca (što se često dešavalo u ondašnjoj Rusiji). nakon katastrofe na Prutu. pao je u nemilost. — prekrasno sijajuće sunce pravde!“. naročito onda kada će Gospod Bog podignuti tvoju krstašku desnicu naspram njih i nemoj da zaboraviš da i nas. siroti Crnogorci imali su da ispaštaju svoje ratovanje i da teško trpe od turske navale. Pri kraju svoje karijere došao je do časti i položaja velikog admirala. i ostalih živećih u predelima Zetskim i Crnogorskim“. Tada Miloradović razdeli među Crnogorce poklonjene od cara dukate. Jovana Tekelije i jednog njegova druga iz Arada i Segedina: „O najblagočestiviji care. pozoveš i pomiluješ. t. GBega je car. oni ga zatraže od cara. ističući više puta zajednicu krvi i jezika koja ih vezuje sa ruskim carem i njegovim narodom. neka se i mi potrudimo u službi za svoga pravoslavnoga Cara“. u kojoj se pozivaju na krstaški rat protivu Turčina sve „blagorodne“ (crnogorske) „osobe“. Mnogo manje zadovoljstva pokazivala je dubrovačka vlada u pogledu aktivne politike koju je vodio ruski car na Balkanu. stupio u carsku službu. već 15. kojim su mu Crnogorci javljali. i to i od ugarskih Srba i od Srba pod Turcima. Dubrovnik se mnogo radovao odlasku i uspehu svojih sinova u Rusiji. i mnogo drugih njihovih užih zemljaka i sunarodnika. a sam se vrati u Rusiju. pa je i u svojim pismima caru u više mahova davao izraza svoga poštovanja i ushićenja. i to čak od ratova Aleksandra Maćedonskog (neki tadašnji pisci držali su da su u vojsci Aleksandrovoj učestvovali i Iliri. poimence usled rovarenja njegovih agenata po Crnoj Gori. a Petar to učešće ovde jednostavno pripisuje Crnogorcima. te smatrajući malu slovensku republiku Sv. čim je buknuo rat sa Turskom. u blizini granica Republike. i umro je u Zadru gde je i sahranjen. Miloradović je nosio uza se carsku povelju. naime.. kojom je prilikom svojom veštinom i hrabrošću spasao i flotu i samog cara. Sloveni. Pored Zmajevića bila su tada u ruskoj službi još dva odlična primorca: dubrovčani Jeronim Natalić i Ivan Tudizić.

Ocem Otadžbine i Velikim. Nekoliko godina trajao je rat u Finskoj. godine napravio dužu posetu Francuskoj i njenom malom kralju Luju XV. Uverivši se u beskorisnost ratovanja po Nemačkoj Petar je onda svu svoju pažnju upravio na glavno poprište rata. To je bilo poslednje krupno delo spoljnje politike Petra Velikog. a među njima i predeo Baku. dolazeći pored ostalih u dodir i s takvim ljudima. i zbog političkih intriga. pošao je u Rusiju i sam vladika. izazvan ovom ekspedicijom. veli na jednom mestu Fokerot. „bilo je za cara građenje lađa i drugih stvari. koje nikada ne napušta. koje se tiču mornarstva. Tada se Petar svom snagom upustio u borbu sa Švedskom. koji je poginuo. izuzev većeg dela Finske. Veliki deo takozvanih reforama Petra Velikog izveden je u neposrednoj vezi sa ratnim poslovima.njoj bezbrojne zulume. kod kojega se nalazio i izaslanik vladike Danila — arhiđakon Maksim. spremajući istraživačka putovanja u Kinu i u još dalje krajeve. ikonama i knjigama. Cetinjskom Manastiru dozvoljeno je da šalje u Rusiju izvestan broj kaluđera i pripravnika. i na kraju krajeva umorene zaraćene strane. Ali je Vladici kasnije (nakon završetka Severnog Rata) stavljena u izgled obilatija pomoć. sudstva. Tada su ruskoj državi konačno pripale ove zemlje: deo Finske. od opasnog protivnika. Ingrija. sa naročitom marljivošću trudio oko poboljšanja svojih ratnih snaga. da prikupljaju milostinju. a sam sa vojskom i mornaricom krenu preko Kavkaza i Kaspiskog Jezera na Persiju. i Vladika i Crnogorci imali su da se zadovolje. da su oduševljeni Petrovi doglavnici. i zbog ratnih preduzeća. završio se veoma povoljnim mirom za Rusiju. u crkvenom odelu i posuđu. njegova vojska dva puta je provalila u samu Švedsku. iako se htelo da se privuče Francuska na stranu Rusije. Godine 1715. što odmah pada u oči čoveku koji tek počinje da se bavi proučavanjem doba Petra Velikog. posle dugog većanja. to je zavisnost unutrašnje njegove politike od potreba i interesa rata. Rusija je učvrstila svoj položaj na Baltičkom Moru. sa Viborgom. pripali su Rusiji krajevi na Zapadu i Jugu od Kaspiskog Jezera. O unutrašnjim merama na korist države. Ovaj je bio očaran džinovskom pojavom ruskog vladara i koji je izradio za nj više značajnih projekata. Paralelno uz moćnu delatnost ratnu i diplomatsku razvijala se unutrašnja politika Petrova. Prvo. Karelija. Estonska i Livonija sa ostrvima mozunskim i gradom Rigom. Par se. pa ga vidimo kako svaki čas trči po Nemačkoj. kakav beše genijalni nemački filozof Lajbnic. Kao posledica ove ekspedicije. građanski velikaši i visoki vojni časnici. Pored toga pretrpela je Rusija i goleme novčane žrtve i veliko političko poniženje. u ime otštete. jedno od najbogatijih mesta sa izvorima nafte. proglasili Petra Imperatorom (ova se titula smatrala većom od carske. i zbog lečenja i odmora po banjama. zaključiše mir u Ništatu godine 1721. U svome lutanju po Evropi Petar je 1717. „Najomiljeniji posao“. poklonima u novcu. Politički ova poseta nije dala ništa. Vladika i mnogi drugi ugledni ljudi biše primorani da se sklone na mletačko zemljište. u Pomoranskoj i na moru. Petar je morao da se odrekne prava Rusije da drži ratne lađe i da ima utvrđenja na obalama Crnoga Mora i da vrati Turskoj Azov i ušće Dona. te se osporavala duže vreme ruskim vladarima od strane drugih dvorova). To su bile tvorevine Petra Velikog. Rat sa Persijom. i zbog kulturnih poslova. Veliko balkansko preduzeće carevo bilo je propalo. Ipak su i za sve to vreme ostali Crnogorci u vezi sa carem. Po ovom miru Rusija je dobila potvrdu sviju svojih osvojenja. Ali je sve bilo uzalud. On je počeo da mašta o srednjem i dalekom Istoku. 51 . Nakon neverovatno raskošnih i fantastičnih svetkovina zbog pobede nad Švedskom Petar je dao svojoj vojsci kratak odmor. Rezultati takozvanog Prutskog Pohoda bili su veoma žalosni za Rusiju. Karla XII. kao i da se zaključi bračna veza između Romanova i Burbona udajom Petrove ćerke za kralja Luja. Prirodno je. I u jednom i u drugom poslu Petar nije uspeo. naročito nemačku politiku. a među njima i nacrt za Rusku Akademiju Nauka. U isto vreme Petar se ozbiljno upleo i u srednjo-evropsku. upućujući jednu čitavu ratnu ekspediciju (kneza Bekovića-Čerkaskog) u Indiju preko srednje Azije. ali je izvedena sa više krupnih grešaka. Fokerota. ali se brzo okrenuo na drugu stranu. koja nije bila loše zamišljena. gde je raspolagala sa više odličnih pristaništa i sa velikom trgovačkom: i ratnom flotom. Sledeće godine jedan je slučaj oslobodio Petra. po mišljenju jednoga od najboljih poznavalaca ondašnje Rusije.

ako su mornarica i vojska bile dovoljno snabdevene novcem. Pored toga. na dizanju izvozne i uvozne trgovine. a ostali. dok je masa nižeg plemstva. u naročitom spisu „Pravda volje monarha u određivanju svojega naslednika“. znatniji i jači plemići težili su najviše da idu u gardiske pukove. dvorskoj i građanskoj službi. šta više često na vrat na nos. kao hrišćanski gospodar. ali je taj seljak vojnik bio izgubljen za selo. nego i od tajnog glasanja zbora ljudi viših činova. ograničavajući ga veoma osetno u pravu slobodnog raspolaganja imanjima i to ne samo spahilucima. vladika Teofan Prokopović. samo trećina svake plemićske porodice imala je pravo da služi u građanskoj službi. mornarici. koja se ogleda u slučajnosti rođenja ove ili one ličnosti. vojne i građanske. neograničeni karakter. Međutim. Inače. a i inače puno radio na razvijanju pristaništa. i to počev od redova. „Njegovo Veličanstvo jeste samovlastan monarh. Što se tiče uređenja same vrhovne vlasti ona je za vreme Petrovo sačuvala svoj apsolutni. bili dužni da služe u vojsci ili u mornarici. koji je Petar izdao o nasleđu prestola. Treba odmah istaći. Petar se mnogo brinuo o gradovima: merkantilist po svojim ekonomskim shvatanjima. Seljak novak bio je slobodan od trenutka. Jedna važna novina.gospodarstva i trgovine on se veoma malo. Za vreme Petrovo staleške službe postale su mnogo teže. on je. od mladih godina pa do starosti. dok je ranije ustavni običaj ruske carevine priznavao dva kombinovana načela u popunjavanju carskog prestola: volju božju. a s tim u vezi i za preuređenje celokupne društvene organizacije. mornarima. Plemstvo se rusko demokratizovalo i donekle birokratizovalo. obrazložio je jedan od njegovih doglavnika. Petar je davao svojoj neograničenoj monarhiji sve više policajni i birokratski karakter. Plemstvo je bilo mnogo strožije uvučeno u državnu službu nego pre. bez obzira na njegovo poreklo. i zbog potreba ratnih. koji su dobijali aristokratsko obeležje. Petar je prvi dao jednu zaokrugljenu teoriju ruske samodržavne vladavine. poslednjih godina Petar je sve više ulazio u druge grane državne uprave. nastojeći najzad da mlađe plemstvo bude još i školovano i podvrgavajući ga naročitim ispitima. Ukaz. da je Petar uvek imao vrlo živo interesovanje za prosvetu i nauku. nego i samim baštinama. putevi za unapređenje i ulazak u oficirski kor i nasledno plemstvo. i na stvaranju domaće industrije. kada je stupio u carsku vojsku i njemu su bili otvoreni. ova poslednja kolektivna odgovornost seljaka za ispravno plaćanje njihova duga postala je važna činjenica u stvaranju kolektivističke ruske opštine — čuvenog „mira“. Da bi nekako popravili svoj položaj bogatiji. Za plaćanje poreza od strane njihovih članova bile su odgovorne opštine slobodnih građana i slobodnih „državnih seljaka“. hranom i municijom“. On je bio svakako pravi preteča. naročito one prve. Bez čina plemić nije imao potpun značaj pravog plemića. barem u teoriji. Stvorena je dobro promišljena tabela činova u vojsci. Za vreme Petrovo u neposrednoj vezi sa ratnim potrebama. moderni istraživači su vrlo dobro uočili. koji nikome na celome svetu ne treba da polaže račune o svojim poslovima. da je Petar u prvoj periodi svoje vladavine radio bez ikakvog sistema. kao i prostog sveta. ali je to ipak bilo od koristi i to treba svakako podvući. dokle kasnije unosi sve više ozbiljnosti i plana u svoje poslove. šta više. koji je dobio prvi oficirski čin ili sedmi po redu čin građanske službe postajao nasledni plemić. Petar je vršio regrutaciju i među kmetovima i među robovima. su. po svome nahođenju i volji upravlja“ tako glasi „Vojnički ustav“ od godine 1716. drvom. i istu volju božju koja se ogleda u slobodnim izborima cara. što je nasleđe prestola doveo u zavisnost od volje vladareve. Pored nepotrebnih ili malo potrebnih 52 . porodicu i gospodarstvo. Unapređenje bilo je stavljeno u zavisnost ne samo od preporuke komandanata. a ima silu i moć da svoje zemlje i države. Da bi sva masa od plemstva zavisnih ljudi služila državu. Tražeći od plemstva teške i duge službe. Petar ga je u glavnom ostavio gospodarom nad seljaštvom. crkveni i politički pisac. Ovoj vrlo važnoj teoriskoj raspravi data je gotovo snaga zakona. popunjavala armiske pukove. odnosno prestolonaslednika od strane „cele zemlje“ zastupljene na Zemaljskom Saboru. u koliko seljaci nisu bili regrutovani za carsku vojsku. ili se nikako nije brinuo tokom prvih trideset godina svoje vladavine i bio je potpuno zadovoljan. možda ih je on shvatao i previše utilitarno. koju je Petar uneo u rusko državno pravo. regrutima. dok je svaki čovek. jeste to. preduzete su bile važne mere za reorganizaciju vojske i državne službe. a pogotovu već i predstavnik „prosvećenog apsolutizma“.

Važniji guverneri koji su često bivali senatori. kopani su kanali. Sva vladavina Petrova prošla je u izmišljanju različnih finansiskih mera za povećanje prihoda. građene su i veoma korisne. Sastavljen od vladika i sveštenika (mislilo se. Pokušaj da se uz njih stvore neke vrste od plemstva biranih kolegijalnih ustanova nije uspeo. što je iz početka i bilo. naseljavao i ulepšavao i protiv prirode i protiv ljudi. U nj su ušli najvažniji doglavnici Petrovi. koji je dospeo do kneževske titule i do najvećih položaja u državi. koja su se dotle nemilice utamanjivala. istraživača i kontrolora. oduzimanjem ogromnih crkvenih imanja. s kojim je Petar priređivao čitave orgije i sa neverovatnom grubošću ali sa glumačkom veštinom izvodio parodije na različne obrede crkvene. neku vrstu Namesničkog Veća. zatim čitava organizacija „fiškala“ t. Kasnije su uz taj senat postavljeni: general-prokuror. oni su bili izvanredno bogati. Petar je slomio crkvenu moć. j. na novi način organizovana. Tada je nastala i Duhovna Kolegija ili Sveti Sinod pravoslavne crkve kojim je Petar zamenio godine 1721. kratkim vlastoručnim ukazom stvorio najviše državno telo. po primeru Švedske. j. zvani su „vrhovna gospoda“. ona se za vreme Petra Velikog više puta menjala. odlazeći na Prut i očekujući velike opasnosti. Radilo se puno i na poboljšanju saobraćajnih prilika: građeni su i popravljeni javni drumovi. uzimali su vidnog učešća u svakojakim finansiskim transakcijama i trgovačkim i industriskim poslovima. da je najviše truda i troškova uloženo u omiljenu prestonicu Petrograd. trebao da dođe neki energičan oficir. nego i ograničavanjem kompetencije duhovnih sudova. da se u nj uvedu i svetovne ličnosti) Sinod je bio potpuno poslušno oruđe carske vlasti. Što se tiče administrativne organizacije Rusije. i to ne samo ovom merom. u većini slučajeva generalima. ratna i trgovačka mornarica bili su pozitivan rezultat Petrove vladavine. Zanimljiva je bila i veoma neozbiljna i ružna ustanova Petrova. Razume se. gotovo kao neograničeni gospodari svojih pokrajina. Oni su postali neka vrsta oligarhiske vlade uz Petra. njegovim raspoređivanjem po grupama i činovima. Bila je stvorena nova podela Rusije na takozvane guvernije. koja nikad nije bila postignuta. tada su prvi put izmišljene u Rusiji taksene marke i hartije i svakojaki monopoli i dažbine. na koje je mesto. Međutim. radio je pod nadzorom „oberprokurora“. po ideji Petrovoj. sa vojvodama i komesarima na čelu. stajaća vojska. Provincijalna administracija menjala se nekoliko puta za vreme Petrovo. Petar je. takozvani „Upravni Senat“. a isto se tako neumorno radilo na istraživanju i iskopavanju ruda. regulisane su reke. i za grbove. Već spomenuti vladika Teofan napisao je naročit pravilnik za Sveti Sinod (takozvani „Duhovni reglament“) u kom su izložene i obrazložene osnovne tačke zakonodavstva i politike Petrove u poslovima crkve. koja je često dovodila do teških kriza i do velikih izliva narodnog nezadovoljstva iziskivala je velika finansiska sredstva. likvidacijom mnogih manastira i dosta oštrim merama protiv kaluđera. kao i dosta jaka. Preduzimane su takođe mere za čuvanje ogromnih šumskih bogatstava Rusije. koji je neumorni car gradio. Uvedene su i glomazne „kolegije“ t. kao na primer veoma zanimljivi porez na brade. a u većini nisu bili pripadnici stare aristokratije. 53 . Najveći čovek među njima beše već spomenuti Menjšikov. taj stup aristokratije i utočište konzervativaca. Primenili su i takozvano „kvarenje novca“. takozvani „Sabor najvećih budala i pijanica“. general-rektmajstor za primanje i isleđivanje tužbi privatnih lica. Posle raznih pokušaja da vrši funkcije vrhovne vlasti preko pojedinaca snabdevenih izvanrednim punomoćstvima i preko raznih ustanova. Već početkom XVIII stoleća prestala je da radi starodrevna Boljarska Duma. na čelu sa guvernerima. Ali država nikad nije izlazila iz finansiske krize. ukinuto patrijaršisko zvanje. koji je trebao da bude „oko gospodarevo“ i da vrši nadzor nad samim najvišim upravnim telom i sudom u carevini.fabrika. Centralne ustanove stare moskovske Rusije likvidirane su. U redovnim prilikama to je bio organ najvišeg suda i nadzora nad svima granama uprave. Sva ova golema delatnost. kolegijalne ustanove za različne grane uprave. koji su takođe onda uvođeni u Rusiju. carev „paradis“. koji su imali ogromnu vlast. za davanje diploma za titule kneževske i novouvedene grofovske i baronske. Guvernije su se delile na „provincije“ i srezove. Sva reforma Petra Velikog prolazila je u znaku teške borbe za budžetsku ravnotežu. tamnog porekla. najzad geroldmajstor za nadzor nad plemstvom.

Od Katarine je imao više dece. on otvara škole. ali i jednu veoma ozbiljnu vezu sa zarobljenicom njegova doglavnika Šeremetjeva. koju su izazvale. da je taj Petrov posao doveo do potpunog preobražaja Rusije. Najzad. smatrati. očigledno je. nazadnjaštvo i trule tradicije stare Moskovije. kao i od golemih praznina u vlastitom obrazovanju. bez kojih čovek nije dobijao službe ni dozvole da se ženi. Sa svojom prvom ženom rastavio se dosta grubo. Od njegovih kćeri Ana se udala za vojvodu holštajnskog. Naročito je to mišljenje vladalo kod staroveraca. opravdanim donekle zbog one strašne povike. da što više raširi prosvetu u Rusiji. nekom Martom. U svom životu Petar je imao bezbroj avantura. neplaćanje poreza. Petar je odlučno zabranio zatvaranje žena. donela je ipak i lepih i značajnih plodova. i zato je izazivala. ne vodeći računa o ruskim pravnim običajima. drumova i kanala. koje je bilo u običaju kod viših staleža. pa i sad izaziva ushićenje jednih. Država.Poslednjih godina Petar je izveo. ali i svakojakih besnih uživanja i preterivanja. Između oca i sina bio je dubok jaz. kao i zbog neobrazovanosti i upravnih staleža i mase naroda. koliko od tog što su bile veštačke kombinacije. koji su nastavili svoju opoziciju crkvi i vlastima. Litvankom. Njihov sin — jedinac. lukavi i bezobzirni Petar Tolstoj. Aleksije beše nada reakcionarne stranke. dovodi u Rusiju obrazovane strance. odrastao je daleko od oca i sa puno nepoverenja prema njemu. Svi pokušaji Petrovi da natera sina na poslušnost propali su. upućivanih caru i vladi. nego što su ga slomili bolest i preveliki napori jednog života. čije su se mnoge posledice pokazale kao štetne. barem kod viših staleža društva. Ženu. toliko i zbog nedostatka saradnika i izvršilaca. kao samog Antihrista. koji beše pun samopregora i neumornog rada. takođe Petar. koja je postigla izvesne pozitivne rezultate. inače. gradova. Reforma. u kojoj je sam car uzeo na se 54 . barem kod kuće. Njegov dvor bio je uređen na evropski način. reformu sudskog postupka. a negodovanje i mržnju drugih. Ova aeantura pretvorila se tokom godina u trajnu i duboku ljubav. a i zanimljiv pokušaj da odvoji sudstvo od administracije i da stvori nezavisne kolegijalne sudove. Ipak. koji ne veruje u Hrista. Ali se ova reforma pokazala kao neizvodljiva i nepraktična i zbog potpunog nedostatka spremnih sudaca i zbog pokvarenosti sudačkih kolegija. Kulturna i prosvetna politika Petrova. koje su dobile tako velik značaj tek u iluzijama savremenika i potomaka. Petar je činio ogromne napore. dezertiranje plemstva. car i vlada bili su u stalnoj borbi sa vlastitim narodom. Narodne mase roptale su i protiv novotarija i protiv cara. Nastala je strašna parnica. Ovaj je pokvario odnose između oca i starijega sina Aleksija. priređuje ispite. pomaže književnost.— ali ne treba u tim reformama gledati ni niz drugorednih promena. samo bez one stroge etikecije. za zakonitu ženu. ali ne antiverskim načelima. lađa. naročito poslednjih godina. koju mu je otac doveo. To je svakako jak dokaz za izvestan društveni pokret u prilog reforama. imala je svakako revolucionaran karakter. tera plemstvo na učenje. Mnogi Rusi smatrali su Petra kao samozvanca. šalje Ruse u inostranstvo radi školovanja. poput nekih savremenika Petrovih a i pojedinih kasnijih pisaca. Ona je bila prožeta slobodoumnim antiklerikalnim. kako se Marta prozvala prilikom prelaza u pravoslavlje. na koju se toliko pazilo po svima evropskim dvorovima. Doglavnik Petrov. princezu Sofiju od BraunšvajgVolfenbitela Aleksije je mrzeo iako je imao od nje dvoje dece. Petrov porodični život nije bio srećan. nerad i nered pri građenju Petrograda. na evropeiziranju načina života i manira. U ruskim arhivama sačuvane su mase svakojakih predloga najraznovrsnijih ljudi. Uz to se radilo na promeni običaja. dok je Jelisaveta ostala devojka. nedolazak regruta. Ta oskudica obzira izazivala je česte bune. Osećajući na svakom koraku štetu od neznanja i praznoverica. Neko vreme bio je u životu i jedan sin iz tog braka. Ne treba preterivati i. Tim reformama mnogo je smetao suviše oštar način. a i sam bi car bio oboren od svojih podanika mnogo pre. kao Nemca. Uopšte sve mere Petrove stradale su. Najopasniji bio je pasivni otpor: nehat i nerad činovništva. uspeo je da begunce vrati natrag i da ga zatvori. koji su govorili o različitim reformama. carević Aleksije. da su reforme odgovarale izvesnim težnjama i raspoloženjima u narodu. utvrđenja. nesrećni carević pobegao je iz Rusije sa jednom svojom ljubaznicom. na koji su uvođene. Petar je mrzeo bigoteriju. tako da je Petar uzeo Katarinu. od njih zaista ne bi bilo ništa. naročito njenog dvorskog života.

jeziv izgled. ukinula je niz nadleštava i izvela redukciju činovništva. Petar je izgubio svest za vreme kratkog bolovanja pre. Beše obdaren gvozdenom voljom. tog džina telom i duhom. oslobodila je poreske obaveznike od nasilne egzekutivne naplate glavarine. na čelu sa Menjšikovim. kojim je on prisvojio neograničeno pravo da raspolaže prestolom. neće biti ni vojnika“. GLAVA XV. Mučen na svirep način.ulogu istražnog suca. Majka Aleksijeva teško je nastradala. po njegovoj misli osnovana. naročito je nastradalo prilikom spasavanja nekih vojnika koji su se davili u Finskom Zalivu. neverovatnom radinošću. doba vladavine žena iz favorita. Dok su neki velikaši isticali kandidaturu Petra Aleksijevića. Priroda svirepa. dotle su drugi. nego je uspeo da označi naslednika. ali izgleda da je podlegao mukama još pre izvršenja presude. Doba dvorskih prevrata (1725-1762. je izrekao mudre reči. Iako stvar nije išla svuda glatko. Radeći u ovom pravcu vlada je oslobodila seosko stanovništvo od neposrednog izdržavanja armiskih pukova. obrazlažući ovim rečima potrebu olakšica. Temperamenat njegov imao je previše bujnosti. nego i za celokupno imanje. da se ne bi zamerila gardi. pa su državni velikodostojnici većali o nasleđu prestola. izbranice i ljubimice gardine. prošlo mirno. Vlada se u prvom pobrinula o tome da nekako uredi svoj položaj. carević Aleksije je bio osuđen na smrt. čiji su se oficiri dosta grubo umešali u većanje. („Vrhovni Tajni Savet“) koji je stvarno ograničio apsolutnu vlast caričinu i malo rasteretio narod od preteškog poreskog bremena. izgubivši ogromno 55 . Kao vidan znak da se politika pokojnog cara ipak nastavlja svečano je otvorena. Petar je bio dosta lep ali tokom godina strašni doživljaji i neograničena uživanja dali su njegovu licu čudnovat. Petar Veliki je umro ne odredivši naslednika. Radi toga. u privatne ruke.). Džin po svome telesnom rastu. pa i za sam život. a nekoliko drugih ličnosti bile su kažnjene smrću. Njena je vlada gotovo suvereno obavljala državne poslove. Vladavina ovog umno i moralno nedovoljno razvijenog dečka predstavljala je u mnogom reakciju vladavini Petra Velikog. za caricu. Glavni ljubimac caričin beše Menjšikov.“ javio se ukaz Petrov. odavši se najgrubljim uživanjima i pazeći samo na to. udovicu Petra Velikog. koja je poslužila Mereškovskom za roman o „Antihristu. ipak je u glavnom kratko carevanje Katarine I (1725—1727. koje mu je natovario CarReformator. Akademija Nauka (1725. predlagali ženu cara.).). Kao posledica jakog nazeba. čulna i strasna.). da je „vojnik vezan sa seljakom. i izvedena je i znamenita ekspedicija Beringova na Dalekom Istoku (pronalazak Beringova moreuza. sinod i „generalitet“ proglasili su Katarinu. Čitava garda je opkolila dvorac i pokazala se spremna za svaku akciju (na primer „da razlupa glave boljarima“. U ovom slučaju neverovatno svirepi i bezobzirni car Petar javlja se sa crtama najveće hrišćanske ljubavi i divnog samopožrtvovanja. koji je umirao. Iza smrti Petra Velikog nastaje takozvano „doba dvorskih prevrata“. bio je ozakonjen naročiti Savet uz osobu caričinu.“ a slikaru Nikoli Ge za divnu sliku „Petar i Aleksije. Kada je teška bolest oborila Katarinu I. došla je smrt. Proteran je u Sibir. bojeći se ne samo za svoje položaje. Carica se držala potpuno po strani od državnih poslova. a u stvari blagodareći sporazumu velikaša i garde. Spor je rešilo vešto pripremljeno posredovanje garde. Njim je inaugurisano doba ginekratije i uprave ljubimaca. Pod pritiskom s te strane senat. pa kad ne bude seljaka. fanatičnom radoznalošću i sposobnošću izvanredno brzog shvatanja. kao što veli jedan svedok). Već odavno oslabljeno zdravlje moćnog cara. koja se donekle zapažala za vreme Katarine I. Menjšikov. Ova politika nastavljena je i posle smrti Katarine I. on je bio u isto vreme prožet i idealizmom — i to idealizmom rada i vatrene ljubavi prema otadžbini. desetogodišnjeg sina ubijenog carevića Aleksija. najzad je počela da ukida monopole i da predaje državne fabrike. Kao politička posledica ove mračne i strašne porodične drame. došao je na presto unuk Petra Velikog — Petar II tobože po testamentu Katarininom. koji je tom prilikom car dobio.

U odnosima prema Ukrajini uveden je veoma pomirljiv kurs politike. „vrhovna gospoda“ su. opozicija. Odbacivši ćerku Petrovu Jelisavetu. pozvano na venčanje cara Petra II. na predlog najjače glave između njih. Čim su dobila pristanak Anin da zauzme upražnjeni presto i potpisane „kondicije“. da se čak pominje mogućnost njegova povratka u Petrograd. car. Dvor se preselio u Moskvu. javila se otvoreno. zbog opake ćudi njena muža i opasnosti da će on uvući Rusiju u politiku svoje vojvodine. imanja i časti bez suda. niti sebi imenovati naslednika za života ili posle smrti. Čitanje tih akata napravilo je veoma mučan utisak na čitav svečani skup. Prestala je briga o ruskoj mornarici. U najvećoj tajnosti prihvaćene su i pretresane ove „kondicije“ i tajno poslate u Mitavu. „vrhovna gospoda“ su pozvala Senat. Goljicin je pristao. Goljicin je predložio da se treba pobrinuti o olakšanju položaja gospode. ona se obavezala voditi upravu u saglasnosti sa Vrhovnim Tajnim Savetom. kao rođenu pre braka. koje se u velikom broju skuplja u Moskvi. generali i donekle visoko plemstvo. Nekoliko dana kasnije ista dozvola bila je data i plemstvu. udovicu kurlanskog vojvode. podlegao je velikim boginjama noću između 18. Dalje su sledile još i ove tačke: 5) od plemića ne odu-imati život. 6) baština i spahiluka ne darivati nikome. U „kondicijama“ Ana je obećavala. na osnovu kojih Ana treba da se primi uprave nad zemljom. i 19. vojvotkinju od Meklenburga.) Umesto i pored ljudi iz nižeg plemstva. određenog za njegovo venčanje. a drugi srednje plemstvo. U obzir su dolazili u prvom redu potomci cara Petra Velikog.imanje i prvi položaj u državi. pa je presto prirodno prešao u ruke predstavnika njene ženske linije. I onda je drugog dana stavio na pretres takozvane „tačke“ uslova („kondicija“). uživanjima i neurednim životom. Oko 1100 ljudi stavilo je svoje potpise pod različne projekte. pod pretnjom teške kazne. izabrala za caricu drugu ćerku Ivanovu. nekoliko sati pre vremena. pa je bilo zabranjeno. Bilo je podneto Savetu više projekata. zajedno sa javnim pozivom vojvotkinji da dođe u Moskvu i po želji „cele zemlje“ stupi na presto „svojih predaka“. 3) da opterećuje podanike novim porezima. Petra. Bez pristanka toga Saveta carica ne sme: 1) da objavljuje rat. koja se dotle nalazila u velikom strahu. istrošen gozbama. koji je dužna „sadržavati u sastavu od 8 lica“. kneza Dimitrija Goljicina. Ove „kondicije“ Ana je primila i potpisala. kritikujući „vrhovnu gospodu“ i pretresajući ustavna pitanja. vojvodu Holštajn-Gotorpskog. Anu. 7) u dvorske činove „bez saveta Vrhovnog Tajnog Saveta“ nikoga ne postavljati ni od Rusa ni od stranaca.). u Moskvi. pa i njegova unuka (od starije mu ćerke Ane). Čim je u noćnoj sednici proširenog Vrhovnog Tajnog Saveta na njegov predlog izabrana za caricu vojvotkinja Ana. Sinod i generalitet. da se neće udavati. dok Petar i njegova naslednica nisu dopuštali da se popuni to mesto. kojih je bilo tačno osam. treba. samo je trebalo rešiti ko će od tih predstavnika doći na presto Sveruske Carevine. reče on „sebi volju povećati“. te je došlo do obnove njene autonomije prilikom izbora novog hetmana Danila Apostola (1728. odbacivši najzad i stariju ćerku Ivanovu — Katarinu. Ovo carevanje bilo je kratkog trajanja. gde je provela oko 20 godina udovičkog života. isto na predlog kneza Goljicina. stranaca i ljudi tamnog porekla. onda potomci njegova slaboumnog starijeg brata Ivana V. da se formalno ograniči carska vlast nekom vrstom pisanog ustava.8) Ana nije smela da rashoduje državni novac bez odobrenja Saveta. Pod utiskom izvesnih protesta. Sa Petrom II ugasila se muška loza kuće Romanova. Jedan je sastavila visoka birokratija. naročito knezovi Dolgoruki (iz ove porodice mladi car je sebi izabrao i ljubimca i verenicu). januara 1730. Čim se počelo sa izradom ustavnih projekata. Pri kraju su stajale sledeće drastične reči: „Ako pak budem nešto od ove obaveze ne ispunila ili prekršila izgubiću rusku krunu“. Garda i ostale trupe neka budu pod upravom Vrhovnog Tajnog Saveta. 4) da unapređuje u činove više od pukovnika i poverava nekome „znatne poslove“. najzad . da prisutni izrade i podnesu Vrhovnom Tajnom Savetu svoje nacrte državnog uređenja. puna neprijatnosti i poniženja. Ali tom prilikom „vrhovna gospoda“ su odlučila. 2) da zaključuje mir. budućeg Petra III. od kojih su dva najvažnija. da saslušaju ova važna državna akta. I sam knez Goljicin izradio je jedan 56 . bila je srećna da se oslobodi Mitave. ponovo se ističu članovi visokog plemstva. upražnjeno smrću hetmana Skoropadskog (1722. svemoćni Menjšikov. U ovoj tačci opaža se čisto oligarhiska i čak lična tendencija celog preduzeća „vrhovne gospode“.

Već pre ulaska u Moskvu Ana je bez obzira na „kondicije“ proglasila sebe za pukovnika garde. Uopšte. Odavno nije Moskva živela toliko intenzivnim političkim životom. na osnovu kojih je otvorena vojna akademija i smanjen je rok obavezne službe plemića. j. govorio je jedan ugledni plemić. takozvana naseljena imanja. prema rečima jednog svedoka. koju mu je carica zamenila doživotnim zatočenjem. Ali kasnije i njega osudiše na smrt. Knez Goljicin ispočetka se nalazio samo u nezvaničnoj nemilosti. Ovim manevrom ona je nju odvojila od mase. U svojim ustavnim projektima on se služio primerom Švedske. plemstvo. sastavljena od. izgubivši službu i imanja. Kasnije su bili doneti zakoni. Iako je narod položio zakletvu prosto „gospodarici“. generala. engleskom i švedskom jeziku. Pravi cilj „vrhovne gospode“ bio je nesumnjivo u tome da se utvrdi oligarhija uz caricu. Ali svakako su svi. kada je Ana došla u Moskvu. koje je oslobodilo od tutorstva vrhovne gospode. bili odlučno protiv oligarhije i lično protiv „vrhovne gospode“. oduzevši mu celu imovinu.“ tri sanduka sadržavala su raznovrsne knjige na holandskom. koji je stvarno vodio sve poslove. sasvim da propadnemo. i pristaše apsolutizma i ustavobranioci. da carica naredi pretres podnetih molbi o uređenju države. koliko do rešenja izvesnih socijalno-ekonomskih. Onda je stupila preko žena u vezu sa nezadovoljnicima. ostalim grupama nije bilo toliko stalo do oblika vladavine. koja se za njega prevodila trudom naročitih prevodilaca. Vrhovni Tajni Savet bio je ukinut.). U njemu su se naročito isticali caričini ljubimci Levenvolde i Biron. Ubrzo javila se velika gomila. španskom. po imenu Todor Milošević). Ana. kasnije su neki od njih osuđeni i kažnjeni smrću. poput njenih predaka. ali još više razgovorima. poljska dobra sa seljacima kmetovima.ustavni nacrt. da samo plemstvu pripada pravo da drži u svojini. a zatim je nastala osveta „zločincima“. tražeći da ona bude samodržica.“ Zato. viših oficira i prostih plemića sa pismenom molbom. Postepeno se stvorio njen uži krug. Taj knez bio je onda najobrazovaniji ruski političar. Carica je odmah naredila taj pretres i pozvala je „vrhovnu gospodu“ na ručak. posle nečuvenih muka. Među konfisciranim stvarima našlo se „na tuđim dijalektima i na ruski jezik prevedenih oko 6000 knjiga. razume se. t. našla je dosta pogodne uslove za rad na obnovi samodržavne vladavine. Goljicin je izmislio jedan složen ustav. pa ćemo morati gore nego pre klanjati se i moljakati milosti kod sviju. ipak je za svakog pažljivog posmatrača bilo jasno da će preduzeće „vrhovne gospode“ skoro propasti. Ana naredi da se donesu „kondicije“ i pred razjarenom gomilom zapita „vrhovnu gospodu“ da li treba kondicije poništiti. „Sačuvaj Bože“. Da bi zablagodarila plemstvu. Ana je rado potpisala nekoliko ukaza u njegovu korist: tako je bio ukinut zakon Petra Velikog. Posle ručka gomila tih ljudi izašla je sa velikom vikom pred caricu. Mnogi od njenih uglednih članova. izazvanih donekle bunama i zaverama (u jednoj zaveri učestvovao je i neki mladi dvoranin Srbin. ali je mogućno da se mislilo i na republiku. behu proterani u Sibir. „da ne bude umesto jednog samodržavnog vladara deset samovoljnih i silnih familija. te Ana pocepa prvi pisani ustav ruske carevine. bez naslova samodržice. Tom prilikom utvrđeno je u načelu. dobro upoznat sa tadašnjom političkom (poglavito stranom) literaturom. Nesrećni oligarsi samo klimnuše glavom. u kojoj je rad pristaša apsolutizma uzimao sve većeg maha. oko 800 velikodostojnika. nikad pre u politički život nije bilo uneto toliko teoriskih rasprava. i obećavajući da će pred njene noge baciti glave njenih „zločinaca“.. zakone i naučne rasprave o njima. i u isto vreme otadžbini. Pored toga. a uzimao je u obzir i organizaciju Rimske Carevine sa njenim savetom kneževa birača i Mletačke Republike sa njenim Savetom Desetorice. Porodica Dolgorukih je prva nastradala. obojica 57 . onda ćemo mi. carevanje Ane Ivanovne bilo je puno političkih parnica i progona. nikad pre nisu se pozivali na evropske ustavne primere. prema kome je samo jedan od sinova plemića mogao da mu bude naslednik. koji su bili toliko razjareni da su neki „drski“. Ovo je bila izvanredno važna mera. opasnim ili neugodnim po caricu i vladu. Odmah iza toga narod se ponovo zakleo na vernost carici i samodržici Ani. pravnih i administrativnih pitanja. nije mogla da sama upravlja. malog broja predstavnika najznatnijih familija. po kom je carica igrala čisto dekorativnu ulogu predsednika Vrhovnog Tajnog Saveta. bili spremni na „krajnje mere“. Muke Goljicinove u tvrđavi bile su kratkog veka: kroz nekoliko meseci stari knez je umro (1737.

istina za vrlo kratko vreme. sve do Azovskog Mora i čuvenim Azovom. Ali i nju su donekle pokvarile godine provedene u nemilosti vlastodržaca. takozvana Braunšeajška familija zauzela prvo mesto u Ruskoj Carevini. Iako su neki od novijih istraživača pokušali da prikažu u povoljnijoj svetlosti ovu vladavinu. završio svoj jadni život. neuređene. Spoljnja politika vlade carice Ane nije zabeležila znatnih uspeha. Ova uprava Nemaca vređala je nacionalno osećanje ruskog plemstva. ali. umesto roditelja budućeg cara. Ane Ivanovne. prema tome. vojna zavera na čelu sa Minihom. kao što je bio oboren Biron. Ana je odredila uoči svoje smrti za svoga naslednika tada tek rođenog princa Ivana. ručkove i naročito balove sijale raskošju i bogatstvom. neugodne. Sama carica nije bila bez inteligencije. zajedno sa Austrijom objavila je rat Turskoj. za vojvodu kurlanskog. Vladavina poslednje od Romanova — carice Jelisavete. da u glavnom ova istoriska rehabilitacija nije uspela. u glavnom. ipak moramo reći. Tako je. Rezultat svakako nije ni iz daleka opravdao podnete žrtve. ubijen prilikom jednog bezuspešnog pokušaja da ga oslobode i vrate na presto. desili su se tom prilikom jaki izgredi protiv Nemaca uopšte. ali bez prava da od njega stvori tvrđavu. gotovo ne mešajući se zbog lenosti. Jelisaveta održala svoju prirodnu veselu ćud i zato je njeno carevanje bilo puno uživanja i veselja.Nemci. koje su 58 . Isto tako lako. dok su sale za primanja. Odmah posle njene smrti (17. sa čitavom gomilom manje poznatih ali veoma štetnih Nemaca. Opasna pretendentkinja na ruski presto. a Rusija je morala da vrati Turskoj veći deo svojih osvajanja. i to nešto većom ozbiljnošću. Garda i prestoničko plemstvo. te se završio Beogradskim Mirom (1739. nezadovoljni neozbiljnošću i nemačkim karakterom ove vladavine. Nakon progona na sever. Po njemu Austrija je izgubila severnu Srbiju. da vrati Persiji osvojenja Petra Velikog na jugu od Kaspiskog Jezera (1735. Dolazak na presto carice Jelisavete pozdravili su plemstvo. u tren oka. oktobra 1740. Tako je ruska vlada pomagala. a njegov otac — vrhovnim zapovednikom vojske. treba smatrati doba carice Ane kao vrlo mračno u istoriji Rusije. sina njezine nećakinje Ane. iako spada u doba dvorskih prevrata. koji nije bio kompenziran malo ranijim osvajanjem pustinja na severu od istog jezera.). blagodareći njenom zauzimanju. bila je obo-rena i Braunšvajška familija. gubitak. ona je obično pokazivala da je vladarka svojim raspikućstvom i pakošću u velikim razmerama. bile su tesne. na jugu i na istoku od reke Urala (1731. premlaćen i u Sibir prognan. pored seljaka. nije bila. ali je stao Rusiju golemih žrtava. bez ijednog kuršuma oborila je mrsku „rđu“. već onda izabranog. koje su protekle posle smrti njenog oca. nesrećni car Ivan VI bio je zatočen u Šliselburgu. Biron je bio uhapšen. svoga ljubimca Birona. kandidaturu saksonskog kneza izbornika Stanislava Avgusta III. pretrpevši mnogo beda i poniženja. ona je bila stalno pod paskom za vreme vladavine njene sestre od strica.). Ovaj krvavi rat doneo je ruskoj vojsci novu i veliku slavu (pobede Miniha kod Hoćima i Stavučana). u relativnoj bedi i izvesnom strahu za svoju sudbinu. udate za princa Antona Uljriha od Braunšvajg-Lineburga. zadovoljivši se stepama na obalama donjeg Dnjepra. Njeni dvorci u Petrogradu bili su više nalik nalik na neku privremenu kasarnu. osetno stradali plemići spahije. slabe obaveštenosti i loše spreme u tok državnih poslova. izgubila je potpuno moralnu ravnotežu. i njene sestričine Ane Leopoldovne.). kao i one zabave. jedinu živu naslednicu Petra Velikog. te. te su tom prilikom. kao i lokalni administratori. pa našavši se odjedared u položaju neograničene vladarke velike države. Da bi podigla svoj ugled vlada je razvila živu akciju u Istočnom Pitanju. neukusne. za poljskog kralja protiv kandidature domaćeg poljskog plemića Stanislava Lešinskog. pa čak i širi krugovi sa velikim oduševljenjem. ipak se donekle razlikuje od prethodnih šesnaest godina. gde je 1764. kao udova kurlanskog vojvode. a pored toga Biron je izveo u velikom stilu jednu ekzekutivnu naplatu dužne glavarine. Carica Jelisaveta bila je bez ikakve sumnje dovoljno obdarena prirodom i naročito je imala dobro srce. relativnom stabilizacijom prilika i izvesnim spoljnjim i unutrašnjim uspesima. Za regenta je carica odredila.). ni bez sposobnosti. pristali su onda uz carevnu Jelisavetu. ćerke njene sestre Katarine i vojvode Leopolda od Meklenburga. dala je volju svojoj opakoj ćudi i. Privatne sobe i same carice i njene najbliže okoline. Majka mladog cara proglašena je regentkinjom. Nekoliko Nemaca velikodostojnika izgubili su svoje položaje i otišli su u progonstvo (među njima i Minih). Ipak je. Malo kasnije vlada je bila primorana. iako je bila dosta aktivna sa stalnim uplitanjem u evropske poslove.

iako nije bio onakav idealista. kao utvrđen fakat. Za primer toga se obično navodi. koji je igrao naročito znatnu ulogu u doba. što je bilo najstrože zabranjeno. unoseći u nju motive lične mržnje ili simpatije. tako su dvorskoj gospođi Lopuhinoj iz odlične plemićske porodice. god. njeno čuđenje kada je saznala da se ne može suvim putem doći u London. nego što je javno šamaranje previšnjom rukom ili prostačke grdnje iz previšnjih ustiju. naročito na polju fizike i hemije. prvi Univerzitet u Rusiji sa većinom stranih profesora. kakvim bi ga neki hteli prikazati. iskazano negde već pri kraju carevanja. već kao zreo mladić pobegao od kuće u Moskvu. šešira i drugih toaletnih stvari. izgovorene više pod uticajem alkohola.se u njima odigravale. osuđena zbog veleizdaje i uvrede veličanstva. više intimni savet caričin. On je izveo nekoliko finansiskih reforama. Carica se retko kada mešala u državne poslove. mera: ukidanje unutrašnjih carinskih linija. Tek je sadašnjost ocenila kao što treba njegove radove i otkrića. ipak zaslužuje da bude spomenut sa zahvalnošću. nego. nesrećnica je bila javno išibana. jezik joj je odsekao dželat. masa svakojakog rublja. da je taj odnos pretvoren u pravu ropsku zavisnost seljaka. Posle smrti hetmana Apostola (1734. Brat ovog Šuvalova — grof Ivan. Seljak je postajao gotovo instrumentum vocale (alat koji govori) starog rimskog prava i rimske gospodarske književnosti. Ozbiljnih zavera i političkih istupa nije bilo. koja je bila lepša od carice. svršio tamo teološku školu. posle nje je ostalo oko 15. Carica je prednjačila u raskoši svojih toaleta. Donekle u vezi sa intimnim životom caričinim stajala je njena ukrajinska politika. držeći 59 . pa se carevanje Jelisavetino moglo smatrati kao zlatno doba plemstva. pravni odnos spahija plemića i seljaka kmetova uređen je tako. Pored čisto naučnih radova. što bi poneka dvorska dama pogazila red uveden od carice ili se pojavila u haljini ili šeširu nalik na caričine. sastavljenim korom studenata (12. on je nastojao da se otvori moskovski Univerzitet. koji je izradio naročiti odbor a odobrio ga Senat (taj zakon nije doduše nikad ugledao sveta. Veseli balovi bili su ponekad pokvareni nekom bujnom eksplozijom caričinog gneva: najčešće se to dešavalo zbog toga. januara 1755. naročito ako je nesrećnica izgledala lepše od same carice. j. Između ministara i đenerala tog doba istaklo se nekoliko ozbiljnih i sposobnih ljudi. na dan svete Tatijane). U nacrtu novog zakonika. kazane često u intimnom krugu. te su se trudili da im bar donekle sleduju. Veliki i pravi prijatelj prosvete. i to iz raznih staleža. koje su omogućile Rusiji da izdrži bez velikih potresa i raspikućstvo dvora i velika ratovanja. Ime Ivana Šuvalova nerazdvojno je vezano sa imenom velikana ruske prosvete i nauke Mahajla Lomonosova (1711. te se u krugu carici bliskog visokog plemstva spremalo oslobođenje plemstva od obavezne službe državi. napakovali teške krivice. i ona je otišla u Sibir. god. ali sa ruskim. koje su bile korisne i za čitav narod.000 haljina. kamo li buna. kojih je bilo veoma mnogo i u ovo vreme. I jedna i druga ustanova sprovodile su odlučno plemićsku politiku. žedan prosvete. ali se i u toj politici osećala krajnja nesprema caričina. čovek nečistih ruku. koje su jako smetale razvijanju trgovine i privrede. U nizu mera donesenih u korist plemstva bilo ih je i takvih. na primer. kada se na svakom koraku isticala važnost tradicija Petra Velikog. iako su oni gotovo svi bili i podmitljivi i veliki kradljivci.) Sin jednog seljaka pomorca. imale su za uzrok neke nezgodne reči.) vlada carice Ane nije dopustila izbor hetmana Male Rusije. koje je formalno ozakonio njen naslednik. takva je bila. pa onda pošao u Nemačku da nastavi nauku. Ponekad je takva eksplozija ženske surevnjivosti imala strašnijih posledica. Lomonosov je. ali dostavljane vlasti. pa i neisplaćenih računa. te je naljutila svojim ponašanjem i nekim neugodnim rečima. Ovu je meru predložio jedan od glavnih državnika iz vremena Jelisavetina grof Petar Šuvalov. ali je njegov uticaj na kasnije zakonodavstvo van svake sumnje) bilo je formulisano takozvano „krjepostnoje pravo“ t. Većina političkih parnica. ali odličan finansier. češće se ipak bavila spoljnjom politikom. do 1765. Niz mera učvrstio je njegove socijalne i političke položaje. i kasnije „Konferencija na Previšnjem Dvoru“. sem pojedinih izgreda ozlojeđenih seljaka protiv plemstva. Dve su ustanove okupljale glavne državničke snage carstva: Senat. Tome Lomonosovu pomagao je i štitio ga je od zavisnika i neprijatelja Šuvalov. Lomonosov se istakao kao talentovan pesnik i kao jedan od reformatora ruskog jezika. Vratio se otud kao izrađen naučenjak.

Unutrašnja istorija. podneli molbu da se dozvoli izbor hetmana.“ Količina dodeljenog zemljišta zavisila je od čina doseljenika. Poverena je vlast u ovoj pokrajini naročitoj „Upravi hetmanskog ureda. loše snabdevena. On je bio poslednji hetman stare Ukrajine. sa obavezom stalne vojne službe o svom trošku u mirno. Što se tiče srpskih naseobina. Tako se godina 1742—43. ratovalo u Finskoj sa Švedskom. budući veliki vojskovođa. bilo je unutrašnjih nereda. U ovom ratu. nepobedivi Suvorov. prve rane i prva odličja. dobio je grofovsku titulu i ogromna imanja u harkovskom okrugu). Oni su grupisani u dve veće naseobine. sa slabim glavnim zapovednicima. vezana prvo ljubavlju. od kojih su neki boravili duže vremena u Rusiji. odnosno turskom vladavinom.) Jelisaveti su ukrajinska staršina. vršila se kolonizacija i na jugoistoku. sačuvavši svoju avtonomiju. (Ivav Podgoričanin. Aleksijem Razumovskim. nisu još obrađene i rasvetljene. Vlada carice Jelisavete nije vodila aktivne politike vezane sa Istočnim Pitanjem i držala se u tom pogledu veoma oprezno. u basenu reke Urala. Poneki balkanski hrišćanin. Carica. na primer. Srbi su imali svoje sveštenike i svoju upravu i sudove i živeli su po svojim običajima. koji su se dosta brzo pretopili u Ruse. o njima se ukratko može da kaže ovo: Srbima su bila dodeljena dosta prostrana i plodna zemljišta. koji se inače držao veoma povučeno i nije se mešao u državne poslove. ali plodnih zemalja ugroženih od stepskih razbojnika Tatara. bez ikakvog saniteta. i to poglavito doseljenicima iz naroda „jednokrvnih i jednovernih. dok ne odraste Ćirilo Razumovski — brat caričinog muža koji se školovao u inostranstvu. naročito Crnogorci. Godine 1744. Taj se rat završio proširenjem ruskih predela u Finskoj. povećavši na taj način broj srpskih doseljenika. Čim je on završio svoje školovanje bio je sa uobičajenim sjajnim ceremonijalom izabran i od carice potvrđen kao hetman Male Rusije (1750. na poziv ruske vlade. s kojom su se službeno dopisivali raniji hetmani. bio bi vrlo lepo dočekan. koji behu nezadovoljni austro-ugarskom. ona je ipak. u „Novu Srbiju“ i „Slaveno-Srbiju. kao i podrobnosti spoljnje istorije srpskih naseobina. ali len i razmažen.“ potčinjenoj Senatu. uputio u Rusiju. kao što su to obično radili drugi ljubimci. Tu je stekao svoje prvo ratno iskustvo. j. U rat za austrisko nasleđe Rusija se nije umešala. a naseobine su potpale pod redovnu vojnu i civilnu upravu. ali se aktivno umešala u Sedmogodišnji Rat. Ali uskoro se celo ovo preduzeće pokazalo kao promašeno: izbili su međusobni sukobi između vođa. sa naročitim obzirom na ruski položaj na Baltičkom Moru. Spoljnja politika Rusije tih godina bila je više orijentisana u pravcu srednjeevropskih interesa. obe građevine su dela čuvenog Rastrelija. a o vladinom trošku u ratno doba. ponovo je radila na ograničenju i postepenom ukidanju ukrajinske autonomije. učinjene su izvesne zloupotrebe. Radilo se o naseljavanju praznih. koji nije imao nikakva bitnog interesa za Rusiju.) Sem na jugu. Pored toga i uslovi za život pokazali su se prilično teški. kozačke starešine i mesni plemići.se politike Petra Velikog. Ipak. koji nije tačno utvrđen. Ona je osvojila veliki deo Pruske sa Berlinom. parnica i neprilika. t. Jelisaveta je posetila Kijev (s tim je u vezi građenje u tom gradu skromnog ali izvanredno lepog carskog dvorca i saborne crkve apostola Andrije. Preradovića i Ševića (1752 do 1754. 60 . uljudan. pa se dosta veliki broj Srba. dobila nekoliko lepih uspeha. Veze sa balkanskim hrišćanima ograničavale su se na šiljanje blagočestivih poklona i ponešto novca za manastire i crkve.“ u prvom redu Srba. U isto vreme beše Razumovski predsednik Akademije Nauka i uopšte vrlo karakteristična i značajna ličnost: prosvećen. To je bila organizacija sasvim nalik na onu u Vojnoj Granici. a onda i zakonitim crkvenim brakom sa lepim kozakom. bivšim pevačem njene kapele. možda jedne od najlepših arhitektonskih tvorevina XVIII veka. slobodouman.). samo je stvar bila odgođena. a pod vođstvom Horvata. Doseljenici su se delili na pukove i čete. hrabrosti i nečuvenoj izdržljivosti nižih oficira i vojnika. U to vreme desilo se „razvojačanje“ Potiske i Pomoriške Krajine. sve do carevanja Katarine II te naseobine su postojale. rado je ispunila molbu ukrajinskih prvaka. U južnim predelima Ukrajine nastavila je vlada Jelisavetina kolonizacione pokušaje cara Petra i carice Ane. blagodareći talentima sporednih zapovednika. Ali prvih godina ove carice Horvat je bio uklonjen. ruska se vojska pokazala na visini. i to na strani Austrije a protiv Fridriha II. a ne Kolegiji spoljnjih poslova. a neki su stupili u rusku službu. naročito sa okolnim stanovništvom druge narodnosti. koji 6i došao u Rusiju.

U isto vreme se upućivala u tehniku državnih poslova i temeljno je izučila najvažnija dela ondašnje političke književnosti i filozofije prosvete. ona je dosta tužne godine. Vojna zavera osujetila je tu nameru. gardiski državni udar od 28. zajedno sa nekim od zaverenika i ljubimaca njegove žene. kome je služio kao dostavljač sa ruskog dvora za vreme Sedmogodišnjeg Rata. neobično pametne i talentovane velike kneginje Katarine. da je drugi od tih proglasa (takozvani „podrobni“ od 6. toliko oštro. koji su s njim dolazili u dodir. Katarina II. zbačeni car provodio je vreme u pijanstvu. da stvori sebi jak oslonac u vladajućim krugovima. Nekoliko dana kasnije ovaj državni udar dobio je svoj krvavi epilog. Tim je ukazom rusko plemstvo oslobođeno od obavezne službe državi. te ju je misao o eventualnoj osveti kao bauk stalno pratila celog njenog života. jula). da prilično dobro izuči prilike i osobine zemlje nad kojom joj je bilo suđeno da vlada. socijalni i kulturni značaj. GLAVA XVI. On se spremao. i spahiluci. pogodio je teško seoski svet. poslavši protiv nje rusku vojsku sa gardom i mornaricom. politički. Jelisaveta je spremala za naslednika svoga nećaka. i baštine. jer su njegova s mukom sticana prava bila ukinuta. sina njene sestre Ane. obožavalac Fridriha Velikog. „Samo jedini Bog i ljubljena Otadžbina naša preko izabranika svojih dali su nam žezlo carevine“ govorila je Katarina u jednom od svojih proglasa. na primer. On je odgovorio na nj ubrzo velikim brojem buna. i starala se da na svaki način čini dobro svojim „biračima“ t. „podanicima“ njegovim. Kada je taj osnivač poslednje vladalačke ruske dinastije zauzeo carski presto. pripremljen još za vreme Jelisavetino. uspela je da se dobro snađe u ruskom društvu. nemačka princeza. imao je ogroman istoriski. krajnju umnu ograničenost. i tajnog nezadovoljstva sviju. Znameniti ukaz o slobodi plemstva. plemstvu. Ovaj ukaz od 18. rođene princeze Sofije Doroteje Šarlote od AnhaltCerpsta. kao zabačena prestolonaslednikovica. a donekle i fizička (usled velikih boginja) nakaza. Niz ukaza iz doba njene vladavine obeležavao je politički kurs u duhu prohteva plemenite gospode. uz neverovatnu radinost i snagu pamćenja. Ipak. Umna i moralna. bio kasnije poništen ukazom cara Pavla i nije ušao u zbirku ruskih zakona. Petar III odmah je napustio savez sa Austrijom. i nastaje znamenito doba carice Katarine II. juna. iskoristila tako. zajedno sa neobuzdanim prusofilstvom i obožavanjem Fridriha Velikog. mržnju prema svemu ruskom. Obdarena od prirode oštrom i „vitkom“ pameti. provedene na ruskom dvoru. prikrivene mržnje svoje žene. Tim događajem završava se „doba dvorskih prevrata“. vojvodu Holštajn Gotorpskog Karla Petra Uljriha. primivši pravoslavlje. nazvan Petrom Todorovićem. opozvao je rusku vojsku iz Pruske i vratio je Fridrihu sva ruska osvojenja bez ikakve naknade. Na prestolu sveruskih careva Petar III je imao vidik i interese vojvode jedne male nemačke kneževine. Ali svakako. sa Danskom. ukidanje zloglasne tajne kancelarije. koji je.. U svojim proglasima Katarina je oštro osuđivala politiku i postupke svoga supruga.Posle smrti carice Jelisavete njen naslednik. ljupkom spoljašnjošću (iako nije bila lepotica). Zatočen u letnikovcu Ropši. Oslanjajući 61 . sa svima kmetovima. U isto vreme carica je obilato nagradila neposredne izvršioce državnog udara od 28. da se ruskom krvlju obračuna sa istoriskom neprijateljicom svoje kneževine. on je pokazao sve svoje mane: nedostatak takta. juna 1762.). Takt i veština vladanja — to su bile. Jedne večeri izbila je neka svađa između napitog Petra i njegovih drugova i oni su ga u tuči ubili. presto Katarine II bio je okaljan krvlju njenog supruga. koji je prošao bez prolivanja krvi. neke mere ovog vladara nisu bile loše: tako. (na Božić 1761. Okolnosti ovog gadnog ubistva ostale su u detaljima nerasvetljene. koji su ga 28. amoralnost. glavne osobine carice Katarine. zbacio je Petra III i doveo na ruski presto njegovu suprugu Katarinu. Doba Katarine II. februara 1762. u isto vreme ostavljena su mu u neograničenu svojinu sva nepokretna imanja. juna oborili. „kraj nemilog i ludog supruga. j. naslednik ruskog prestoda bio je uvek predmet javnog negodovanja i prezira svoje tetke carice.

decembra. kmetova i duhovništva. i pored toga da sudeluju u izradi nacrta novog Zakonika. spasavajući se od svojih mandata. Katarina je uspela da izbegne i opasnost od pojedinih zavera i da ukloni preveliki uticaj velikaša. i većina gradova birali su poslanike neposredno. ili su namerno birali invalide. nedostatka obrazovanja i političke svesti. Panjin je izradio nacrt neke vrste ustava sa Carski Savet. Državna nadleštva. od kozaka 54. tako da postoje pojedine grupe takvih uputa veoma sličnih. o željama duhovništva. da samo ono ima pravo da bude vlasnik nepokretnih imanja seoskih. od alogena 34. pored toga dobije i neograničeno pravo da se bavi industrijom i trgovinom na veliko i na malo onim proizvodima.. da su postali stalan izvor administrativnih nereda i svakojakih zloupotreba. ponekad komičnog sistema društvene filozofije prosvećenih policajaca. i van zemlje među prosvećenim društvom. carica je mogla izdati znameniti proglas od 14. ali ostvaranje njeno spada u red najvažnijih i najzanimljivijih događaja ruske istorije. zbog neuređenosti puteva. ali ga nije nikad dala objaviti. koji su se toliko nagomilali. Najjače predstavništvo dobili su gradovi. upravo sastaviti novi od tih posebnih zakona i velikog Zakonika iz godine 1649. da je taj zakonik nepotpun i nedovoljan. Zato su izlazili.se na šire krugove plemstva i naročito garde. i siromahe. odnosno delomična zamena. Svega je bilo izabranih poslanika: od državnih ustanova 28. Druga nadleštva iznosila su svoje primedbe o stanju poverenih im grana uprave. kao njegova dopune. zagrejan aristokratskim uređenjem Švedske. od plemstva 261. Uputa i programa je bilo više nego poslanika. zatekla je nekoliko desetina izabranih poslanika i još nezavršene izbore. diskusije. Tek krajem 1766. donekle. a njegovu porodicu i najbliže sluge da okuje! Katarina II. pa često nisu nikoga birali. 62 . koji su u vezi sa seoskim gospodarstvom. koji je trebao da formalno ograniči carsku vlast. na primer. što je možda najinteresantnije. Odmah posle izdanja saborskog zakonika cara Aleksija pokazalo se. tako da vlada ne bi znala šta s njima da počne. Plemstvo je tražilo da se očuva neokrnjen postojeći društveni red. nedovoljne obaveštenosti. tako da je u jednom slučaju guverner. Od državnih nadleštava veliki uput izradio je Sinod ruske crkve. ali da ono. Iako veliki broj birača nije uzeo učešća u izborima. ali ga nije izveo ni on ni njegovi neposredni naslednici. pa je na taj način ostao kao zanimljiv dokumenat samo za istoriju političkih ideja u Rusiji! U nizu mera. ipak su izbori gotovo svuda bili veoma živi. Ovi poslanici su bili dužni da u prestonici podnesu vrhovnoj vlasti želje i tegobe svojih birača. trebalo je izraditi neki novi Zakonik. koji predstavlja neku vrstu dosta originalnog. da povećaju njenu popularnost u celoj carevini. Staleži seljaka. bili su odstranjeni od učešća u izborima. različni ukazi. naročito za vreme cara Petra Velikog. taj stup staroruskih zemaljskih sabora. izborne borbe. Između velikaša najviše se isticao grof Nikita Panjin. Ideja takve jedne komisije nije bila nova ni originalna. prostake. u krugu sviju staleža. razašiljani su nacrti poslaničkih programa i uputa iz jednog mesta u drugo. po nalogu vlade.. ali su u izborima ovih odbora staleži veoma labavo učestvovali. bivši ruski poslanik u Štokholmu. Najzanimljiviji je svakako uput Glavne t. prestoničke Policije. Akademija Nauka govorila u svome uputu o stanju prosvete i o potrebama prosvetnih radenika. plemstvo. shvaćenim u najširem obimu. koji je pokupio obilatu građu o stanju crkve i. od gradova 208. to je veoma opsežan (u 403 tačke) elaborat. u kom je pozivala slobodne staleže da biraju poslanike. Takav cilj je postavio još car Petar. i bežali u šume. izbori su imali karakter staleški. a tek onda plemići. j. morao imanje poslanika da stavlja pod sekvestar. naročito uputa seoskih birača. Njih je bilo oko 2000. dok su ostale grupe birača birale prvo poverenike a tek onda poslanike. koje su trebale da što više zadovolje caričine „birače“. od najveće je važnosti saziv „Komisije ili Odbora za izradu nacrta novog Zakonika“. Za učešće u tom radu vlada je više puta pozivala i birane predstavnike slobodnih staleža. tako je. naročito takozvanih naseljenih. U odnosima prema ovoj velikoj gospodi mlada carica je pokazala naročitu veštinu političkog manevrisanja. Bilo je agitacije. i. ponekad su izabrani poslanici smatrali ovakav posao naprosto kulukom. Oni predstavljaju građu od ogromne vrednosti za poznavanje stanja ondašnje Rusije i raspoloženja njenog slobodnog stanovništva. Da bi se moglo snaći u masi raznovrsnih zakona i uredaba. od slobodnih seljaka 79. Katarina je taj nacrt potvrdila. prilikom stupanja na presto. okupljenih u Senatu.

U pokrajinama. u glavnom tužeći se na svakojaka nasilja i zloupotrebe. i da se olakša uvoz vina iz inostranstva. Komisija je počela rad u Moskvi na svečan način. Za izbranu komisiju. Komisija se rasplinula u besplodnom teoretisanju i u kolebanju između potpuno različitih shvatanja i interesa. rad je produžen do godine 1773. Taj uput je u glavnom rađen po delima ondašnje napredne političke književnosti. prema izbornom zakonu. Estonskoj. j. da se uopšte postavi na čovečniju osnovu krivično pravo — to su najlepše crte ovog znamenitog caričina „uputa“. u Finskoj. a takođe i plemićskih spahiluka. nego „pravoslavni“ narod. a uživa zato izvesne naročite povlastice. Oni su. koje su živele sa naročitim zakonima i lokalnim povlasticama. livada i ostale. da treba ograničiti samovolju plemića i učiniti nešto „za imovinu robova“. koja utvrđuju čovekoljublje i dobre naravi za čuvanje blaženstva i mira čovečanstva“. slušajući šta se radi. Za popravku stanja seljaka mislila je. da je veliki deo oficirskog kora tih pukova bio sastavljen od samih Srba. Dalje. Glasanja nije bilo ni po jednom pitanju. ali je. koje junački brani. Srbi oficiri traže da se te povlastice sačuvaju i da se one stvarno izvršuju. prema obećanjima ruske vlade i prema stvarnoj potrebi gospodarstva. oni traže da budu posve izjednačeni sa ruskim plemstvom. Građanstvo i slobodni seljaci. pored uputa. Bekariju (O zločinu i kaznama) Bilfeldu. jula 1767. pa se osetilo njihovo dejstvo. kao i postojeći društveni poredak. 30. Tošković i Rašković naročito pak ovaj poslednji. bili su veoma aktivni. izbori za Komisiju. odnosno plemići husarskih pukova Žutog i Crnog (u Novoj Srbiji) i Bahmutskog (u Slaveno-Srbiji). carica je dala i jedan veliki zajednički uput. Dobivši obaveštenja koja su joj bila potrebna i popularnost za kojom je čeznula. u njenoj celini. da se ukine mučenje okrivljenih (čak ponekad i svedoka). dali svojim poslanicima upute. tražili su da im se obezbedi staleška samouprava i da se uvede više reda i zakonitosti u zemlji. kada je Komisija bila odgođena na neodređeno vreme zbog rusko-turskog rata. šta više separatistički pokret. U prvom smislu oni traže dovoljno dodeljivanje zemlje oranice. u izvesnom pogledu. da primaju platu poput ostalih ruskih oficira. Justiju i još nekima. kojih je bilo 19 na broju. ali se oni ni u jednom uputu ne zovu Srbi. poimence sa tehničke strane. od crnih husara — major Gligorije Bulacelj i od Bahmutskog puka — major Avram Rašković. da od članova komisije „očekuju primera svi narodi pod suncem“. osetio se jak autonomistički. Iz tih se potpisa jasno vidi. koji se odazvao na carski poziv. Ipak. dakle samo jedan Srbin je postao poslanik. pa je došao u Rusiju pun odanosti i ljubavi prema carici i carstvu. carica je prisustvovala sednici. pa nisu donete i nikakve zakonodavne odluke. kao što carica naziva seljake kmetove.Srbi su učestvovali u tim izborima kao oficiri.. da bude regulisan položaj penzionisanih oficira kao i porodica umrlih oficira. Verska tolerancija. iz jednog skrivenog mesta. Dok se Oliševski i Bulacelj nisu ničim istakli u Skupštini. Ona je htela pored toga da stvori i takozvani „treći stalež“ koga gotovo i nema u Rusiji. Valjda je na taj način došao u odbor još i drugi jedan Srbin. Liflandiji. Ali se naročito brine o tom.. koje su dobili svi poslanici od svojih birača. Ona i njena okolina nalazili su se u velikom zanosu. carica Katarina raspustila je konačno Komisiju. po Monteskiju (Duh zakona). iako po spoljašnjosti veoma pristojno. Za poslanike su bili izabrani: od žutih husara — major Josip Oliševski. Carica Katarina javlja se tu kao liberalni ideolog prosvećenog despotizma i (donekle) staleške monarhije. kada su i oni raspušteni. i ceo rad u njoj i oko nje. da očuva neokrnjenu carsku vlast. pod kojima stoje njihovi potpisi. Pretresanja u skupštini trajala su sve do decembra godine 1768. i želja da se preuredi i poboljša sudstvo. narednik Mihajlo Tošković. varoši i palanki. u nizu zakona. t. imali su znatan uticaj na rusko društvo i uneli su nesumnjivo svežu struju u život ruskih pokrajina. državni potkancelar u pozdravnom govoru spomenuo je. naročito u ovoj potonjoj. Većanja komisije išla su bez plana i stvarnog reda. pokušala da sprovede i uvede u život mnoge 63 . pa i prošire. i u poboljšanju državne administracije. U stručnim odborima. smoljenskoj oblasti i u Ukrajini. U zakletvi su poslanici obećavali „da će veliki svoj posao početi i završiti po pravilima ugodnim Bogu. Ali po zakonu su sprečeni poslanici imali pravo da predadu privremeno svoj mandat drugim licima.

izda carski ukaz po kom bi „seljaci imali da postanu opet seljaci kao nekad. tako — pored kozaka začetnika pokreta — još i fabrički kmetovi. gotovo nikada nije bilo pravoga mira na ruskom selu. Ti su dvorovi postajali onda pravom Golgotom mnogobrojnih seljaka. koja se nagomilava po imanjima i dvorcima velike i male gospode. Usled take bede seljaci napuštaju svoje domove. u koji bi mogli nešto za sebe da privrede. čovek izvrsnih sposobnosti i jake pameti iako potpuno neškolovan (u svojoj knjizi: „O siromaštvu i o bogatstvu“. Ali sve te druge korporacije. privrede. Vredi s toga da se na njemu malo zaustavimo. ujedinjene onda po gubernijama. vojnici stalnoga kadra. te koje je udarilo dubok pečat na socijalno-politički.).I to ne izgleda sasvim pravo. a ne prosjaci. za onih sto godina. dakle na sto godina ranije. Tako je staleška (plemićska i gradska) organizacija dovršena. u tvrđavi Petra i Pavla u Petrogradu. nisu dobili nikakvo pravo vlasništva nad seljacima (iako je bilo izuzetaka). koje je ostalo bez većih i dubljih promena sve do ukidanja kmetske zavisnosti seljaka (19. Naravno da među ovim izlivima i strahovitim požarima socijalne revolucije ima neposredne veze. jer bogatstvo seljačko jeste bogatstvo carsko.“ Ovo žalosno stanje isti pisac objašnjava tim. i to je među njima izazvalo ozbiljno vrenje.. koji je pokušao izneti svoje poglede i projekte samo pred presvetle carske i velikaške oči.. naročito po južnim i jugoistočnim pokrajinama države. mimo plemstva. i isključivo vlasništvo zemlje! Drugi staleži. Ima i takvih nečovečnih plemića koji u radno vreme ne daju svojim seljacima nijednoga dana slobodnog. kada se pokret proširio. uzeli učešća i mnogi drugi staleži i zapostavljeni elementi. Samo seljaci-kmetrvi nisu dobili ništa. i najzad ljudi „staroga verskoga zakona“. nasilja i razvrata. prosvete.. i tim preteranim traženjem teraju seljake do prosjačkog štapa.“ On traži da se . drugi u Ukrajinu. jer ni u međuvremenu. pa se zato o njima mnogo i ne brinu. Potvrđene su sve povlastice plemstva.. a neki preko granice. naročito neograničena vlast nad seljacima. te naseljavaju tuđe zemlje. a nipošto u nameri da buni narod. završio svoj život pod vladom carice Katarine I. divlja i poludivlja finska i tatarska plemena (t. ili dvorska i velikaška služinčad. a posle njega puno je zakona i uredaba kojima se sve više izjednačuje položaj kmetova sa položajem robova. Evo kako opisuje stanje seljaka jedan savremenik. Inače. jedni na donju Volgu. koje ni do danas nije zaboravio ruski narod. uživajući opštinsku samoupravu i ne radeći kuluk. što „spahije nisu večiti vlasnici svojih seljaka. ti plemići traže od svojih seljaka još neke prekomerne danke. ekonomski i kulturni život cele zemlje i u XVIII i u XIX veku i sve do poslednjih godina. te u kojima prvenstveno treba tražiti ključ za razumevanje mnogih po-java sadašnjosti. „inoroci“). i u ovom pokretu nalazimo one iste nezadovoljnike koji su potpomagali Razina oko godine 1670. primivši od seljaka onaj novčani danak ili danak u naravi. zv. dok nije buknuo požar oko godine 1770.. i u pogledu suda. nisu bile od značaja ili uticaja.. — i čim je neki seljak samo malo sitiji. da spahije tovare na svoje seljake bremena koja se jedva nose. učinjeno je ponešto.“. te na takav način seljaci gube sve doba oranja i kositbe.. u kom su docnije. On je neposredno izazvan stanjem ruskog sela i ruskog seljaka u XVIII veku. Nepravde koje su činjene prema čitavom nizu naraštaja ruskih seljaka gomilale su se. međutim. dok robovski stalež nije ukinut i formalno (zakonskom novelom od 1729. iako veoma ograničeno učešće u lokalnoj upravi. središtem nečuvene eksploatacije. Ni za vreme cara Petra stanje ruskog seljaka nije se popravljalo. Bolji je bio položaj onih seljaka koji su. ili. posvećenoj caru Petru): „. i naročito su plemićske opštine (po srezovima). februara 1861. U doba Petra Velikog seljaci kmetovi bili su gotovo izjednačeni sa robovima.. nego ga striži kao ovcu do gole kože!“. Mnogi plemići kažu: „Ne daj seljaku da dobije vunu.težnje članova Komisije. Usled toga veliki broj seljaka prestaje da bude pravi seljak-zemljoradnik. pa predlaže kao konkretnu meru tačno uređenje dužnosti i razvrstavanje danka seljaka prema spahijama. i preduzete su razne korisne mere. slobodni seljak i trgovac Ivan Posoškov. Pored vojnika i fabričkih kmetova.. nego postaje ili industriski kmet (sa prinudnim radovima po rudnicima i u fabrikama).. oni mu odmah povećavaju danak. jer je nesrećni ruski neuki mislilac. a svoju ostavljaju pustu i praznu. Izvesnim zahtevima drugih korporacija bilo je udovoljeno u toliko što su i one uzele izvesno. bili dužni 64 . Ove i ovakve misli Posoškova biće da su izgledale i odviše opasne.. varoška sirotinja.). dobile velik uticaj na lokalnu upravu i na sud (formalno odvojen od uprave). i beže.

. tukla na mrtvo ime u svojoj spavaćoj sobi druge muškarce. često zbog sitnica. uzimala bi u ruke kakvu francusku ljubavnu knjižicu. isto tako. Ali svuda i svagde najgore i najužasnije bilo je: nesigurnost i neodređenost položaja seljaka. odnosno do povećanja danka u novcu ili naravi. knute i robije. zavisnosti seljaka tokom vremena ili sasvim zaglađene. U gornjem slučaju grofice Saltikove.. koji je ostavio opširne i veoma dragocene memoare za kulturnu istoriju svoga doba. tobože liberalno-humano prosvećivanje toga doba. bilo usled kartanja.“ veli Tekelija. On u njima iznosi mirne duše i svoja sopstvena svirepa dela. decu bez roditelja. ili su bar otupljene. grofica Saltikova. iako su ovi danci često bivali teški.. ili kojeg drugog raspikućstva. plemićski po poreklu i simpatijama. pripovedanje sentimentalnog ali humanog i poštenog. da tako stanje seljaci nisu mirno trpeli. a nisu nipošto retka bila i premlaćivanja. svedoči. ili i nešto u naravi. Bili su takođe prodavani da posluže kao regruti. a parnice su trajale godinama. samo radi toga da niko ne bi saznao za njenu periku. među ostalim. svaki dug u koji bi zapao plemić. i od po-treba njihovih.. kako su Jermeni kupovali ne samo devojke nego i mlade muškarce. najoštrije crte kmetske. žena feldmaršala. bilo zabranjeno podnošeše makakve tužbe protiv vlastelina. i to putem javne dražbe. držala kod sebe u spavaćoj sobi u kavezu berberina kmeta. „Zašto viču?“ — zapitao je svoga kočijaša. bilo na 40 značajnih pobuna. sa celom porodicom ili pojedinačno. (a to je godina Manifesta o slobodi plemstva) i 1774. i jednu jezovitu sliku: kako je zapazio jednu gomilu od nekih 40 devojaka... što je sve ipak prolazilo najčešće bez kazne za spahije. nisu nikako stajali na put samovolji plemstva. Prestonička policija išla je na ruku vlasteli i skrivala je krivce. koji je izdavao duhoviti filantrop Novikov: „Gospođa. posle uobičajenog jutarnjeg kažnjavanja seljaka i seljakinja u štali (gde se obično vršilo batinanje seljaka). a tužioci su prema presudi policije ili suda izlupani korbačem. pored mnogih drugih fakata. i književni uticaj sentimentalne i ljubavno-sladunjave literature. a i zato što je u bitnim svojim momentima stanje seljaka ostalo nepromenjeno sve do oslobođenja. davani na poklon i kao miraz.“ — „Zar ljude prodaju?. Tako je znamenita „Saltičiha“. „Biva. Poznati srpski rodoljub Sava Tekelija. ili nesrećne spekulacije. kuću.samo da plaćaju svojoj gospodi izvestan danak u novcu. Da slučaj Saltikove nije bio usamljen. i neprikriveno objašnjavala svome trinaestogodišnjem sinu sve divote ljubavi. već prema sporazumu između kupca i prodavca. Nije bilo nikakve granice vlasti gospodara u finansisko-privrednom pogledu. Evo jedne ilustracije ovakih „naravi“ iz ruskog „Spektatora“ — „Živopisec“. Uopšte. i usled neispunjenih carskih obećanja. a u slučajevima kada bi zločini doprli u javnost. i ljuti se u isti mah da su seljaci hteli da ga ubiju. jer su same spahije imali pravo da seljake gone u Sibir za večito vreme. bilo zbog ljubavnica. Spahije su svoje ljude „očinski“ kažnjavali batinama i korbačem.“ i tu se Tekelija zgrozio saznavši da je spahiji slobodno prodati muža odvojeno od žene. koja se onda naveliko uvozila u Rusiju i bila veoma omiljena među ruskim plemstvom u drugoj polovici XVIII veka. a mnogi su ostali sakati! 21 tužba protiv nje ostavljena je bez posledica u toku godina 1756—62. sa zemljom ili bez zemlje. baš kao roblje i stoka. sa znanjem policije. priča kako su ljudi prodavani po vašarima. i prema seljacima pažljivog plemića Bolotova. dovodio je do pojačanja kuluka. donoseći presude bez apelacije. jer je seljacima. Ona je. osudio na smrt. jer su one veoma važne i karakteristične. pod pretnjom najsurovije kazne. pa ga prokockaju!. koji je posetio Rusiju u „slobodoumno“ doba carice Katarine II.. te je samo između godine 1762. policija i sud. koje su jako vikale. prodavani. on iznosi. pa ni u sudskom i policiskom.“ Seljaci su mogli da budu. kravu.“ Zadržali smo se malo duže na ovim pojavama. buknula je 65 .. — „Zato što ih prodaju. Evropsko. ili su menjani. nisu ni najmanje uticali u pravcu poboljšanja prilika na selu. iako su pojedine. doduše. a nakon razočaranja u Komisiji od 1767. „i takvih propalica. Rekli smo već. određene kazne bile su obično nikakve. kao iseljenike i kao robijaše u teškim okovima. da stave na kocku svoga seljaka. satiričkog časopisa. isto tako za dugove. na razne sadističke načine. upravo ropske. njihova potpuna zavisnost od ćudi gospode.. tako da su neki poumirali. sud ju je. ženu samu bez muža. čak i odelo seljaka! Još je saznao Tekelija i vrednost devojaka u zamenu za kučke: u jednom slučaju 120 devojaka dato je u zamenu za jednu kučku!. no Carica je smanjila kaznu pretvorivši je u doživotnu tamnicu.

imao je naročitu počasnu stražu sastavljenu od mladih plemića. raspikućstvo. izašao je „Ustav gubernija“ koji je sama carica smatrala kao veoma važan i izvanredno uspeo zakon. Carica Katarina nije dopustila da se Pugačov podvrgne mukama. krvnik posekao bujnu glavu Jemeljana Pugačova. januara 1775.“ govorio je Pugačov. svim onima koji su se dosad nalazili u položaju kmetskom i podanstvu spahiskom. Na čelo svake gubernije stavljen je gubernator. što je jedan moderan istoričar nazvao „centralizacijom krjeposnog režima“ t. livade. ne samo policajnu i administrativnu vlast u najširem smislu. U skupštinama namesnik je imao pravo na naročito sedište. nego i sudsku. kao što je službeno ja-vio Katarini II pametni general Bibikov koji se sa bunom borio. glavama i bradama.na jugoistoku velika buna socijalno-revolucionarnog karaktera. kao ni Razina. da vas sve njima daje u ropstvo. i (darujemo im) zemlje šumovite. Buna Pugačova izbila je u jugoistočnim krajevima države. ni drugih novčanih dažbina. i slana jezera. najzad 1785. ugušivši u krvi ustanak. i uopšte sudsko ugušenje bune bilo je dosta milostivo. tiraniju i svirepost“. na čelo upravne vlasti uopšte stavljeni su takozvani 66 . prilikom jednog primanja. koji je prisvojio ime cara Petra III.“ koji je on objavio 31. u Moskvi.“ „Car pravde i osvete“ i socijalna revolucija — pod tom zastavom podigoše se goleme mase puka po ogromnome ruskome carstvu. i nagrađujemo ih starinskim krstom i molitvom (starom verom). strašno je opšte nezadovoljstvo“. jer „nije strašan Pugačov. naročito u kozačkoj i „alogenskoj“ sredini. izdane su „Milostive povelje“ plemstvu i gradovima. i ja sam se zakleo pred Bogom da ću ih istrebiti sve do poslednjeg.. sve do uoči Druge Revolucije. bez kupovine i bez danka. j. ja sam se tome odupro. a naročito kmetovi i sluge naše. a i plemstvo i vlada drhtali su pri samoj uspomeni na nj. a dve do tri gubernije ujedinjene su pod vlašću „Gospodareva namesnika“. „Mi smo svi bili sigurni“ veli jedan savremeni plemić. samo je još ojačan plemićsko-policiski režim. na čijem je čelu stajao donski kozak (kao nekad Razin) Jemelijan (Jemeljka) Pugačov. Namesnici. Kao „Car Petar“ Pugačov je pokušao da uredi državnu i vojnu administraciju donekle na uobičajen način i da suzbije anarhiju. ni codušne (danak koji je plaćala svaka seljačka duša. dok su mere generala Petra Panjina pre izvođenja glavnih krivaca pred sud bile izvanredno surove. — „Ja sam vaš zakoniti car. Godine 1775. pravo da budu otsada verni podanici i robovi ravno našoj Kruni. a gubernije su razdeljene na srezove („уѣзды“). pa su se oni na mene naljutili i poslali ubice da me ubiju. ako i ne javno. voljom i slobodom. naravno. Taj se program vidi iz sledećeg „carskog ukaza. ne tražeći od njih regruta. — ali me je Bog spasao. Ali prešavši u krajeve gde je bilo puno kmetova. večitim kozaštvom. a za seljaka nije opet učinjeno ništa. koji se prilikom bune Pugačova nalazio u Moskvi. zbog kojeg smo mi okusili i pretrpeli od rečenih plemića progonstvo i velike bede. „da su cela svetina i sav puk. da stanu na put raznovrsnim zloupotrebama a naročito „raskoši prekomernoj i razornoj“.: „Darujemo ovim našim ukazom.“ Naravno. Prema zvaničnim podacima ubijena su u ovoj buni 1572 plemića-spahije pored sveštenika i vojnika odanih vladi. Narod nije zaboravio Pugačova. Rusija je razdeljena na više gubernija. Godine 1782. ribne reke.“ Ovaj ukaz delovao je silno. koja opisuje ovu bunu). samo muška. Buna Pugačova i sve što joj je prethodilo i desilo se u vezi s njom. odnosno guverneri. on je dao svome programu socijalno-revolucionarno obeležje. kojih je stvoreno više stotina. U srezovima. Zabranjeno je bilo pri predavanjima sa projekcijama pokazivati sliku bune (ilustraciju Puškinovoj priči Kapetanova kći. jula 1774. Ali je vlada i ovog puta nadvladala prosti puk. Ovim zakonodavnim aktima konačno je Rusiji udaren pečat staleške i u isto vreme policajne monarhije. te oslobađamo sve od dažbina i tereta ranije nametnutih od strane zločinaca plemića i gradskih lopova sudaca. a mnoge su njegove ustanove i pravila bili na snazi još godine 1917. dobili su ogromnu. a ono u srcu svom odani toj protuvi. iznad deset godina). Oni su nju ubedili. „moja žena prešla je na stranu plemića. iako su uz njih stavljene različne kolegijalne ustanove. Po njemu upravljalo se Rusijom sve do doba Aleksandra II. seljacima i svemu narodu i želimo svima vama spasenje duša i mira u svetom životu. izazvala je niz velikih zakonodavnih akata carice Katarine i ono. Između ostalog namesnici su upućivani na to. izašao je zakon o policiji. društvenog uređenja. Plemstvo i dvor.. da suzbijaju „razvrat. uz našu monaršku i očinsku milost. osno-vanog na kmetskoj zavisnosti seljaka. Posle bune.plivali su u veselju kada je.

Pored toga. Sav pak režim dobio je svog moćnog šefa u ličnosti generala Potjomkina. Plemićska samouprava. jer se onda smatralo da je što veći broj podanika koristan za državu. Prva ustanova dužna je bila da sudi u slučajevima nehotičnih krivica. koji su u trenutku zločina bili van sebe. Staleške korporacije plemstva po gubernijama i srezovima i građana po gradovima carica je uredila naročitim „poveljama“. apelacioni sudovi za krivične i civilne parnice. naročito pod uticajem Francuske Revolucije. ipak je jače delovala sve do revolucije 1917. građane i slobodne seljake. Plemićske korporacije i njihove skupštine. poput drugih. pokrajinama Smoljenska provincija. kulturni i društveni pokreti. čiji je tip postao besmrtan blagodareći Gogoljevom Revizoru. j. ona je iznudila ostavku od poslednjeg maloruskog hetmana grofa Ćirila Razumovskog i nije dopustila da se hetman više bira. koje su iz početka bile naročito sjajne i dizale svest svojih članova. Važne ustanove i uredbe svoje carica Katarina je uvodila ne samo u krajevima moskovske države. i vredni zemljoradnici. čovek toliko strašan. Ali je bila stvorena policija čvrste ruke za suzbijanje eventualnih revolucionarnih pokreta i donekle hajdučije i individualnih zločina. Stranci su dobivali i znatne povlastice. i 67 . krivica ludaka ili ljudi. a od stranaca se očekivalo da mogu biti i hrabri vojnici. koji su joj pripadali pre godine 1767. Godine 1764. da su ljudi padali u nesvest. Nakon osvojenja litvanskih. Ova revolucija nije imala u Rusiji nikakva odziva među seljacima i u glavnom neznatan odziv u krugovima plemstva i građanstva. postale su u poslednje vreme oslonac konzervatizma i reakcije. Druga ustanova brinula se o školama. kad bi čuli da ih on zove na saslušanje. nego širom cele carevine. Posle smrti Katarine II gradska samouprava počela je opadati. podmitljivosti i nesavršenog postupka. Blagodareći njima i unutrašnjem razvoju ruskog društva. stvarni diktator ili veliki vezir države. naročito ona gradska. Doba Katarine II bilo je vreme izvanredno živih veza sa Zapadnom Evropom. možda još više. Unutrašnja politika poslednjih godina Katarine II krenula je u pravcu reakcije. u epskom i dramskom pesništvu Heraskova i u basnama Hemnicera. godine. Godine 1783. zanatlije i trgovci. koja je imala dosta široko pravo peticija. koji je tada završio svoju karijeru. jako su podbacile. bolnicama i sličnom. I jedna i druga staleška samouprava. siročadi. Isto tako izjednačena je sa ostalim. Sud je bio staleški za plemstvo. šef tajne političke policije.. Kao svoga namesnika postavila je tamo bezobzirnog generala Rumjancova. Carica Katarina spremala je još i uređenje staleške samouprave za slobodne seljake. razorio je „Zaporošku Sič“ i razjurio je zaporoške kozake. U književnosti i društvenom životu za vreme Katarine II sve do poslednjih godina opa-žalo se dosta jako vrenje koje je za vreme Francuske Revolucije dovelo do više progona i veleizdajničkih parnica. javljaju se u to doba mnogobrojni književni. Carica je visoko cenila dve originalne ustanove svog „Ustava“ „Savesni sud“ i „Zavod društvene pomoći“. nego kao njen glavni namesnik. I jedna i druga ustanova jako su podbacile. pretvoreni su maloruski slobodni seljaci u kmetove. ali su i za njih plemići birali sudije. Katarina je vrlo rado zvala u Rusiju doseljenike. Kasnije su škole dobile naročitu upravu. postao je važna ličnost kod carice. gospoda i vlast. pa je dala sprovesti niz važnih mera za izjednačenje zakona i uprave Ukrajine sa ostalom carevinom. Sudovi su i dalje davali obilnu hranu tužbama i satiri zbog nepravičnosti. Suzbijao se separatizam nemačkog plemstva i građanstva u baltičkim pokrajinama. Njegovu su diktaturu osećali ne samo niži staleži. njen general. Pored staleških sudova postajale su i takozvane „Palate“ t. ali do toga nije došlo. U književnosti se još osećaju uticaji lažnog klasicizma u dramama Sumarokova. 1775. Semjon Ivanović Šeškovski. Savesni sud fungirao je i kao izborni. upućenih na samu vrhovnu vlast. ali je strašno uplašila staru caricu i njen dvor. koji nije bio samo običan ljubimac caričin. beloruskih i ukrajinskih krajeva Poljske i na njih je proširena ruska uprava. Srbin Tekelija. pošto je gotovo sva vlast po gradovima prešla u ruke carske policije na čelu sa „gorodnjičima“. nego i funkcionere javne uprave. Ove korporacije birale su ne samo svoje časnike.kapetani-ispravnici. Njena politika bila je izrazito centralistička. nego. izabrani od plemića kao predsednici kolegijalne isto tako plemićske ustanove „nižeg zemskog suda“.

piscu šaljivog speva „Dušenjka“ — t. Deržavin. koji je doktorat građanskog i crkvenog prava položio u Glazgovu i preveo na ruski jezik čuvenu Blekstonovu knjigu o engleskom državnom uređenju. osnovanih na pronalascima nove nauke i naročito udešenim vaspitanjem može da stvori „nova fela ljudi“. Sama carica prednjači u tom isticanju i zanosnom poštovanju filozofa XVIII stoleća. Mistička i filantropska književnost. njegovo društvo rasterano. što vredi naročito istaći. Dopisuje se stalno sa Volterom i Dalamberom. Sladunjavo moralisanje u duhu XVIII stoleća ispunjava mnogobrojna dela same carice Katarine II. u kojima se. Koji su uzroci ovih progona? — Glavni uzrok treba tražiti u golemom strahu. Najviše je u tom pogledu radio N. naročito ona vezana sa masonskim pokretom. kao i ismevanjem „galomanije“ vrhova ruskog društva. R. komičnih i preteranih sledbenika lakomislenih parizlija. svi žive u kolektivu. lepo prikazuje ondašnji ruski varoški („Brigadir“) i seoski („Nedoraslost“) život. preštampavan pet puta od samog izdavača. dok frivolna poezija ima sjajnog predstavnika u Bogdanoviću. on je bio jedan od najjačih poslenika na kulturnom polju za vreme Katarine II. po nalogu carice Katarine. koji je radio u duhu najnaprednijih pedagoških ideja onog veka. On je sa katedre i u svojim ustavnim nacrtima predlagao.drugim delima manje važnosti. i tip volterijanca — čoveka. Slobodoumni nazori širili su se po zabačenim kutovima prostrane carevine. Novikova je oslobodio car Pavle. pravih Rusa. besmislenih manira i ružnog rusko-francuskog jezika Rusa i Ruskinja. naročito Živopisac. Todor Janković iz Mirijeva. čak se javlja i socijalni utopizam u duhu negativnog i nešto maglovitog socijalizma. ali u isto vreme čuju se i odjeci sentimentalizma i primećuju se pojave građanske drame. I. Na prosveti se puno radilo na sve strane. 68 . moćan lirski talenat i jedan od tvoraca modernog ruskog književnog jezika. izdaju se mnogobrojne knjige na svima područjima nauke. istoričara. u nekoj primitivnoj palanci ili na spahiluku odvojenom od celog sveta mogli su se u to vreme naći slobodoumni predstavnici naprednih mislilaca. u prvom redu Francuske. Didroa je pozvala u sam Petrograd i s njim je provodila poduže vremena u raspravljanju čak i o pitanjima državnog i društvenog uređenja Carevine. Ivana Beckog. javljaju se prve ruske znatnije grupe naučnika. i za isto vreme da podigne broj pretplatnika na novine primljene od moskovskog Univerziteta od 600 na 4000. prepisuju i štampaju na veliko. „sve je kod njih bilo zajedničko“. U književnosti struja političkog i verskog radikalizma veoma je jaka. imovina konfiskovana. vaspitanih od zloglasnih stranih učitelja. osniva Katarina II specijalne vaspitne zavode po planu njenog znamenitog saradnika na prosvetnom polju.predstavnika ruske inteligencije. bila je takođe jako zastupljena u Rusiji. Novikov. Upliv slobodoumne filozofije XVIII veka. izvrgava ruglu i obasipa grdnjama i pokvarenost administracije i sudova i. njegove nekadašnje saradnice na satiričkim časopisima. nema privatne svojine. — Satiričkih časopisa niklo je u Rusiji više. čak i pravnika. postajao je prilično običan. prevode se. Čitaju se njihova dela u velikom broju. Među ovima naročito se ističe profesor moskovskog univerziteta Simon Desnjicki. ali već slomljena i nesposobna za rad. Ne zadovoljavajući se opštim i apstraktnim napadima na neke poroke. oseća se možda ponajviše. lingvista. i pesnik G. Za prvih sedam godina Novikov uspeva da naštampa 366 knjiga najraznovrsnije sadržine. gde je bio zatvoren. Dušica-Psiheja. i to prirodnjaka. Novikov prelazi u pravu socijalnu satiru. Javljaju se i dva velika originalna pisca — Fonvizin sa dvema odličnim satiričkim komedijama. geografa. većinom Francuza. varalica bez ikakvih umnih i moralnih kvalifikacija. koji je zadala staroj carici Francuska Revolucija. Uverena. iako pod nesumnjivim uplivom sa strane. Kod Čulkova radnja se jednog utopističkog romana odigrava opet na mesecu. koji je često dosta duboko poznavao Volterova dela. svi su jednaki. a najlepši su bili oni koje je Novikov uređivao. Ugledni radnik na prosveti u Rusiji bio je jedan Srbin. Moskovski plemić. i može se smatrati kao jedan od najznamenitijih . Iz šlislburške tvrđave. da se zavede u Rusiji pravi ustav. čistokrvni Rus. na primer. a on sam uhapšen. nema „staleških razlika“. da se širenjem korisnih znanja. Ovaj prosvetni rad Novikova bio je odjedared obustavljen. loše postupanje spahija sa seljacima i zlo stanje seljaka u kmetskoj zavisnosti. čak uz ličnu saradnju Katarine II. Kod pisca Levšina. j. i narodno predstavništvo nalik na englesko. opisuje se stanje društva na mesecu: tamo „nema vladara“.

Kerč. sagrađenih na brzu ruku. ruski podanici dobili su u Turskoj pravo podanika savezničkih zemalja. na obalama Crnoga Mora. Ruska vojska je tom prilikom posela znatan deo Poljske. zvani „hajdamaci“. Po miru u Kučuk-Kajnardži (1774. pa zatim i barsku konfederaciju. kao Pugačov i neki drugi samozvanci. Buga i moreuz između Azovskog i Crnog Mora. gotovo odmah od vlasti uništena. koji je za to dobio grofovsku titulu sa nazivom Zadunajski. bivši nemački đak. Kada je poljski sabor odbio podneti mu predlog poljske vlade o poboljšanju položaja disidenata. „Putovanje iz Petrograda u Moskvu“ (1790. Dnjepra. dobila je niz sjajnih uspeha. koju je napisao šef petrogradske carinarnice. na srednjem i gornjem toku zapadne Dvine i na gornjem Dnjepru. j. izvršiše velike pokolje Poljaka i Židova. ruski poslanik knez Repnjin uhapsio je usred Varšave prvake nepomirljivih katolika i nastojao je otvorenim nasiljem da proturi zakon o disidentima. pod vođstvom Gonte i Železnjaka. prodro je do samog Balkana. dok su Crnogorci aktivno ratovali sa Turcima (u te godine pada i znamenita epizoda sa Šćepanom Malim. pored drugih tačaka. jer je taj čovek. pa. Kimburn i stepe između južnoga Buga i Dnjepra. njena vlada je bila primorana da posreduje u poljskim poslovima. priznavši pravo Rusiji da ih štiti i da interveniše u njihovu korist. Međutim. i sva je prožeta republikanskim osećanjem. Kao uvek. objavi Rusiji rat. vitepsku i mogiljevsku. dobivši tako pod svoju vlast jedan deo rusko-ukrajinskog naroda. pa je dobio naročito veliki obim i zamah. Azov. takozvanom „konfederacijom“. Turska se obavezala da plati za ono vreme veoma veliku svotu od 4. kada je Krim godine 1783. Već druge godine po stupanju Katarine na carski presto. ruska flota obišla je celu Evropu i. Krim je bio posednut i opustošen od Rusa. Ruska vojska.). najzad Pruska — zapadnu Prusku. Radiščev. pravoslavnih i protestanata sa katolicima. dok su protiv njih krenuli još i pobunjeni seljaci i donekle kozaci na desnoj obali Dnjepra. amnestirala je sve pobunjenike. j. U to su se umešale Pruska i Austrija. intimnog prijatelja carice Katarine. ruska je vlada počela energično tražiti ravnopravnost „disidenata“. Smrtna presuda za pisca. Na Crnom Moru gospodarila je eskadra ruskih lakih lađa. uzeo ime Petra III). uz put.Kao odjek na Revoluciju javila se znamenita knjiga. ruska carska vojska u krvi uguši prvo pokret „hajdamaka“. nakon više manje dugačkih pregovora. ušća Dona. nomadi behu rastureni i pokoreni. da. t. Onda. garantovala je slobodu vere balkanskim hrišćanima. Ovaj događaj Porta je uzela kao povod za objavu rata Rusiji. Rusiji su dodeljene zemlje Kabardinaca na severnom Kavkazu. pod uticajem Francuske. Najzad. Ovi ukrajinski ustaši. Rusija je dobila beloruske pokrajine. Proglašena je nezavisnost Krima od Turske (time je zapečaćena njegova sudbina).) Rusija je postigla ogroman rezultat.500. koja je vladala u Poljskoj. U toj se knjizi traži emancipacija seljaka i politička sloboda. otpočeo je intenzivan rad. Enikale. Posredovanja Rusije u poljskim poslovima dala su povod Porti. otpočela je izborna groznica i borba uz učešće stranih država. u kojoj su se naročito istakli generali Rumjancov i Suvorov. U tom jrusku vladu pomagao i Fridrih II. pa. postao ruskom 69 . Na to su poljski patrioti i vatreni katolici odgovorili organizovanom pobunom. Ruskim lađama bilo je slobodno putovati u turskim vodama. koristeći se anarhijom. Smrću kralja Avgusta III Saksonskog poljski presto bio je upražnjen. t.000 rubalja. čije se središte nalazilo u varošici Baru u Podoliji. Ruska vlada aktivno je pomogla Stanislava Ponjatovskog. Međutim. a turska vojska tučena u više mahova. uglednog poljskog plemića i diplomatu. sve u korist Rusije. bio je odgovor vladajućih krugova. taj je rad vezan sa imenom kneza Potjomkina. Pored toga bio je poljski ustav (upravo nered) još ranije stavljen pod zaštitu Rusije. Rumjancov. Vlasi i Moldavci primili su tada rusko podanstvo. uništivši tursku flotu kod Česme kraj maloaziske obale. te mu je obezbedila uspeh na izborima. došlo je do ugovora o prvoj deoba Poljske. U tom ratu tatarsko-nomadska plemena između Dnjepra i Dnjestra kao i na obalama Kubana i na Krimu aktivno su pomagala redovnu tursku vojsku upućenu protiv Rusa u poljske predele. spališe i dve turske granične varošice. Ruska vojska krenula je protiv „konfederata“. Porta je priznala imperatorsku titulu ruskih careva. koga je carica pomilovala i prognala u Sibir. Na jugu. koja je prilično zabrinula caricu. Austrija — Galiciju. postala je gospodar Jonskog i Egejskog Mora.

koja se tokom XIX veka razvijala neverovatnom brzinom.). ipak nije dovoljno sudelovala u ratu. u pitanju slobode pomorske trgovine za vreme rata. ideja Monteskjea i severoameričkog ustava od godine 1787. Bilo je u tom radu mnogo nameštenog. na saboru godine 1788. Rusija se. Od ruskih vojskovođa naročitu je slavu u ovom ratu zadobio genijalni i nepobedivi Suvorov.). koji su igrali ulogu „sretnih doseljenika. Podoliju i Voliniju). pa je tom prilikom propao i poznati srpski pokret. Pošto je ruska vlada još godine 1768.—90. To je treća deoba Poljske (1795. U Grodnu je poljski sabor u „sednici ćutanja“. nijedan poslanik nije ni reči progovorio. iako je donekle pomogla rusku. i događaja velike francuske revolucije. u kojoj ne hoteći da glasa za ruske zahteve. Rusijina je reč bila presudna. Međunarodne i unutrašnje neprilike naterale su Austriju na obustavu rata. Tamanji i obala Kubana. stepa između Dnjepra i Buga. lepo odeveni seljaci. to su neumrli podvizi ruskog oružja. Njegova odbrana tvrđave Kimburna na ušću Dnjepra. ostalu Belu Rusiju i Ukrajinu na desnoj obali Dnjepra (kijevski kraj. na obalama su bile sagrađene dekoracije sela i dovedeni su. puteve i pristaništa. koji se smatrao nepristupačnom tvrđavom na donjem Dunavu. ponekad iz daleka. Odmah iza toga sabor kurlanske vojvodine zaključi da se ova zemlja pripoji Rusiji. priznala je osvojenje od strane Rusije Krima. U Novoj Rusiji gradili su varoši i sela. Većina poljskog naroda. Grčki car Konstantin XII ovog projekta (unuk Katarine II — veliki knez Konstantan Pavlović) trebao je da se odrekne za sebe i za svoje potomke od prava na rusku krunu.pokrajinom. izvedene su ozbiljne reforme. i Poljska je onda bila konačno razdeljena između Rusije. Prema tom aktu Rusija je dobila gotovo svu Litvansku. da su rezultati celog posla na jugu ipak bili prilično lepi. Rezultat nije ni iz daleka odgovarao veličini žrtava. na primer. austriska saveznička vojska. Zaista. zvani „Kočina krajina“. te je izraz „Potemkinova sela“ postao internacionalno znamenit. te izvedoše u Varšavi pokolj ruske posade. koje su krunisane znamenitim ustavom od 3. a ne smejući da brani svoje. Vrhovni zapovednik Potjomkin nije se pokazao dorastao zadatku. carica Katarina i njena vlada zagrejavali su se još i nekim preteranim političkim maštarijama. nalazila pred velikim komplikacijama u Poljskoj. Taj je ustav poboljšao i donekle demokratizovao poljsko državno uređenje. Tada otpoče poslednji rusko-poljski rat u XVIII stoleću u kom je Ruse predvodio Suvorov. obrazložen širenjem „revolucionarnog duha“. Pruske i Austrije. nego na uništenje Turske Carevine i obnovu Carevine Grčke sa ruskim princem kao carem i sa prestonicom u Carigradu. kao što je bio takozvani „Grčki projekat. Krst je trebao da ponovo zablista nad Svetom Sofijom. dozivali su strane doseljenike i preseljavali na imanja velikaša ruske seljake-kmetove. te ih je Suvorov nadvladao. Osvojivši na juriš predgrađe Varšave. naterao je poljsku prestonicu na predaju. u Poljskoj se probudila patriotska i državnička svest. izazvan od Turaka. izbio je drugi rat između Rusije i Turske. garantovala poljsko uređenje. zauzeće Kilije i Izmaila. Pruska — druga učesnica deobe — dobi Veliku Poljsku. cara Josifa II po Dnjepru. ruska vojska uđe u Poljsku i brzo osvoji većinu zemlje sa Varšavom.“ Mislilo se na ništa manje. decembra 1791. Godine 1787. Konzervativna stranka je stvorila protiv novog ustava „Targovicku konfederaciju“ i. prilikom svečanog putovanja carice Katarine i njenoga gosta. Uskoro se zatim Poljaci pod vođstvom Kostjuška pobuniše protiv okupacionih ruskih trupa. koja je i dalje ostala u kmetskoj zavisnosti. pobede kod Fokšana i Rimnika u Moldaviji. Prestiž i ugled ruske carevine dignuti su bili u doba carice Katarine na zavidnu visinu. Pod utidajem nacionalne katastrofe godine 1772. pozvala je Rusiju da posreduje. dignuvši bunu. Po ugovoru o miru zaključenom u Jašu 29. Porta je potvrdila ugovor zaključen u Kučuk-Kajnardži. tim ćutanjem tobože odobrio akt druge deobe Poljske. Na novo osvojenoj obali Crnoga Mora nikla je Odesa. koja je za vreme rata imala neprilika i čak i bezrezultatni rat sa Švedskom (1788. Ne zadovoljavajući se postignutim proširenjem granica i mnogobrojnim uspesima. nije pomogla patriote. Kralj Stanislav Avgust odrekao se prestola. Na Crnom Moru građena je ratna i trgovačka flota i sve što je za nju bilo potrebno. Pragu.“ Ali treba priznati. koje je postalo veoma akutno prilikom rata za oslobođenje severoameričkih naseobina Engleske. pod neposrednim uplivom francuskih ustavotvornih radnja.—1792. maja godine 1791. 70 .

nego još i čovek zagrejan nekim naročitim misticizmom. Uopšte. tako da čak postoji neutvrđeno mišljenje. koji su odmah posle njegovog dolaska na presto na više mesta izbili. a donekle i celokupno stanovništvo prestonice. kako je on nalazio. čiji je vojskovođa.). među plemstvom. osuđujući deobu Poljske i ukidanje njene samostalnosti. Radiščeva i Novikova. da reguliše mode. kad je ona umrla. šta više i opasno. i u krunidbenom proglasu pokušavao je da ograniči rad seljaka za spahije na tri dana nedeljno. u vojsci. što je napravio sebi neku vrstu vladičanskog odela i što je sebe u zakonu o prestolonasleđu god. jer je on stalno terorisao svoju okolinu i svoje službenike. imao je i malu vlastitu vojsku uniformisanu na pruski način. Svojim policajnim režimom on je zamorio visoko društvo i oficirski kor. zabranio uvoz knjiga i nota iz inostranstva.“ U tom redu ideja Pavle se primio za velikog majstora katoličkog Malteškog Reda. a naročito u njegovoj blizini. Pavle je nastavio u stvari politiku tih istih ljubimaca. Pavle ih je dao batinati.“ U glavnom Pavle je bio predstavnik policajnog režima: još kao mladić maštao je kako bi trebalo „narediti svima sve“. zatvorio je privatne štamparije. koga je Pavle penzionisao i internirao na njegovom spahiluku. i u Italiju. pokušao je da uniformiše plemstvo i građanstvo. Postavši car. služiti za vreme cara Pavla. iako je amnestirao osuđene u njeno doba. činovnicima i građanima goni raskalašenost i slobodoumlje. koji se i inače u poslednje vreme labavo vodio. uveo je u svu rusku vojsku neukusnu i neugodnu prusku uniformu. Bio je ne samo okrutan policajac sa osobinama poluluda čoveka. Kad je odrastao. a ne iz ruku sveštenika. Međutim. Između majke i sina nije nikad bilo razumevanja. Govorilo se. on je počeo da na dvoru. po iskazu jednog savremenika. a među njima i veliki vojskovođa Suvorov. zauzeo ostrvo Maltu. kada su se seljaci tužili njemu na gospodare. On je celog života osećao strah od seljaka i zato je naređivao surovo ugušivanje seljačkih buna i nereda. da utiče na običaje. poslao je svoje lađe u Jonsko More. Starije sinove: Aleksandra i Konstantina carica je jednostavno oduzela od roditelja. Obustavio je pripreme za rat sa Francuskom. on se dao uvući u rat sa Francuskom. i to zbog Malte. Mase slobodnih seljaka poklonio je svojnm ljubimcima. sa Poljacima se trudio da načini nekakav kompromis. čuvajući jako centralizovanje vlasti i postojeći režim kmetske zavisnosti seljaka. U spoljnjoj politici Pavle se iz početka držao miroljubivo. Bojao se „jakobinske zaraze“ mnogo više nego Katarina II. kamo li ljubavi. Napoleon Bonaparte. Pavle je živeo odvojeno u varošici Gačini.GLAVA XVII. zabave i same misli svojih podanika. Ženio se dva puta. da je Pavle javno obećao kako će kao car išibati i proterati u Sibir ljubimce svoje majke. to se između ostalog videlo i u tome što se on pričestio prilikom krunisanja sam. Pavle nije krio da smatra majku uzurpatorkom svoje krune. 1797. bilo je veoma neugodno. Sve ideje i uopšte sve što je dolazilo od matere Pavle je mrzeo i osuđivao. Suvorov je još jedanput proslavio sebe i 71 . gde su stradale od loše klime i nedovoljne hrane. Poslednjih godina svoje vladavine Katarina II se ozbiljno bavila mišlju da ukloni od nasleđa prestola svoga sina Pavla i da dovede na presto starijeg unuka Aleksandra. uzeli velika maha za vreme njegove matere. impulzivan i nedosledan. Mase časnika i činovnika njegove prethodnice behu otpušteni. a svoje trupe u Nizozemsku. čime je. neki i proterani. Doba cara Pavla I (1796-1801. stavivši im na čelo velikog Suvorova. „zaslužio sebi opštu pohvalu i zahvalnost celokupnog plemstva. Ova mera nije imala sreće. koju je uredio u duhu najstrožijeg policajnog nadzora nad svima i svačim. mnogo strožiju disciplinu i oštrije kazne. ali je u isto vreme pozvao seljake da mu polože zakletvu. Promenio je dvorske običaje na vojnički način. proglasio „glavom crkve. koji su. smatrajući sebe za namesnika božjeg na zemlji igrajući neku prvosvešteničku ulogu. Ali. što ga je dovelo do sukoba sa Francuskom. pa je završio rat sa Persijom. putovanje Rusa preko granice. a naročito svoju najbližu okolinu. u svojim proglasima na narod tvrdio je da je zavisnost seljaka osnovana na božjoj volji. prema kojem Pavle nije bio sin Katarinin. sa najstrožijom disciplinom. kao i slobodni podanici njegovi. čak nošnju „jakobinskih“ okruglih šešira.

očistivši Italiju od Francuza. šta više. U Švajcarskoj je veliki vojskovođa izveo svoj poslednji podvig — prelaz preko Svetogothardskog Prevoja i opasnog Đavolovog Mosta. bez ikakve potrebe i mogućne naknade. Svršivši. na čije je čelo stao upravo sam vojni guverner prestonice i šef tajne policije. koji je bio plemić poljskog porekla. tim pre što je od rata sa Engleskom. Naslutivši šta se sprema. kao i prestolonaslednikovica. sa bunom Puškarenka. prestolonaslednik je čekao rezultat u drugoj sobi. otkazao saveznički ugovor Austrijancima i Englezima. bila je skovana zavera. Naljućen zbog toga Pavle je opozvao svoju vojsku. da se u maloruske gradove Kijev. Iako je on dostavio u Moskvu. Uz učešće engleskog poslanika i ruskog državnog potkancelara grofa Panjina. Palen. U međuvremenu došlo je do otvorenog rata između Rusije i Engleske. Perejaslav i druge. provališe u carev zamak i zatražiše od uplašenog Pavla da se s mesta odrekne prestola. septembra 1658. uspeli su da dobiju od prestolonaslednika Aleksandra pismeni pristanak za zbacivanje i interniranje njegova oca. ipak se u Moskvi odlučiše da pomognu Vigovskog. nedovoljno pomognuta od Austrijanaca. Ukrajina se ponovo vraćala u poljsko podanstvo. zaverenici. Međutim je. pod sledećim glavnim uslovima: pravoslavna vera uživa ista prava kao i katolička. prime moskovske vojvode i garnizoni. t. koja je išla za tim da cara oglasi ludakom i stavi pod tutorstvo. stradala ruska privreda. oba starija sina careva i njegova žena. Ukrajina od smrti Bogdana Hmeljnickog do kraja XVIII st. pravoslavni su izjednačeni sa katolicima i šest 72 . da hetman sprema izdaju. Prilikom ovoga izbora Rada odobri traženje poverenika moskovske vlade. da li treba i sme Moskva da drži svoje posade po ukrajinskim gradovima. Ali je odmah izbio demokratski pokret protiv novog hetmana. tražeći da nju. Odmah iza smrti Bogdana Hmeljnickog. uputivši u Srednju Aziju jednu naročitu ekspediciju. kozačka staršina. starešine. Zaverenici preduhitriše Pavla i u noći između 11. 7. zbaci njegova sina Jurja i dovedu za privremenog hetmana Ivana Vigovskog. Ali u taj trenutak začu se neka larma u susednoj sobi. to su pridolazili novi zaverenici. koja je tamo strašno nastradala. a poznat po svojim simpatijama za Poljsku. Nježin. Vigovski je počeo da aktivno izvodi svoju zamisao o ponovnom ujedinjenju Ukrajine sa Poljskom. Černjigov.rusko oružje u nekoliko sjajnih bitaka. druga ruska vojska generala Korsakova bila tučena od Francuza na obalama Ciriškog Jezera. Tako je došlo do njegovog konačnog izbora za hetmana na Radi u Perejaslavlju. Pavle je otpustio i zatvorio Panjina. Zaverenici su međutim oduševljeno pozdravili prestolonaslednika Aleksandra. one su postajale sve nesnosnije i opasnije. simpatisalo Englezima protiv svoga vladara — omraženog „tirana“. kraj njegova izmrcvarenog leša. proglase za caricu vladarku. a pošto su odmah diplomatski odnosi sa Engleskom bili prekinuti. u kojima je zabeleženo učešće Srba. podržavala je preko svoga poslanika u Petrogradu. nezadovoljstvo viših krugova društva protiv Pavla. Pavle se spremao da uhapsi caricu. Rada u Gadjaču je odobrila takozvani Gadjački Ugovor sa Poljskom. u kom je rusko javno mnenje. videći da nema šta da se nada od Pavla. Engleska. i došao u dodir sa Napoleonom. Pavle odmah pristade na to. Ludorije careve se nastaviše. Poltavski pukovnik Puškarenko digao je bunu i ispočetka imao uspeha. Uitvorta. kao Katarinu II. odnosno o njoj znali. prestolonaslednika sa ženom i velikog kneza Konstantina. tako da su u zaveru stupili. Tada je Pavle počeo da sanja o nekim osvajanjima u Indiji. Sluteći opet da mu se radi o glavi. Oni koji su već bili u carevoj spavaćoj sobi. i 12. omiljen među uglednim Ukrajincima zbog svojih aristokratskih tendencija. GLAVA XVIII. a udova Pavlova. najviše uz pomoć najamnih pukova. Na to dođe carska porodica. stupila je u prepirku sa oficirima. da otstrani Aleksandra od nasleđa prestola i da imenuje za prestolonaslednika jednog svoga rođaka. marta 1801. pomisliše da to trče vojnici da spasu cara i pohitaše da Pavla udave oficirskom ešarpom. u koliko ga je bilo. Uitvort se vratio u London. To je bilo jedno od najvažnijih pitanja ondašnjih moskovsko-ukrajinskih odnosa. koji je tada postao Prvi Konzul. j.

Pored potvrde starih tačaka iz doba Hmeljnickog-oca. dok nije postao turski saveznik i štićenik. predao se potpuno moskovskoj vladi. koje je bilo ugovoreno od starog Hmeljnickog. Pregovori 73 . Vreme Mazepino karakteriše se oštrim socijalnim borbama narodnih masa protiv starešina. poljska vojska i činovnici ne smeju ulaziti u Ukrajinu. dodate su nove. Hmeljnicki sam morade otići u kaluđere. samo su pristali da puste moskovskog vojvodu u Kijev. Pokušaj Hmeljnickog da proširi svoju vlast na levoj obali Dnjepra. drugi je deo Ukrajine jako stradao od ratova. Turci i Tatari borili su se sa Poljacima. Glavni moskovski zapovedcik u Ukrajini sazove ponovo Radu u Perejaslav. Mazepa se mnogo trudio dižući škole i crkve. pobunjenici pozvaše moskovsku vojsku i proglasiše Vigovskog zbačenim sa hetmanstva. Dok su se tako razvijale prilike na desnoj obali Dnjepra. oktobra 1659. najzad je rešeno da neće više narod imati prava da smenjuje hetmana (17. Opet je potvrđeno.). Pored ponovljene dozvole Moskvi da drži svoje garnizone. koji su imali raznoliku orijentaciju. a za sebe da stvori položaj gotovo samostalnog vladara. Odmah iza toga na levoj obali Dnjepra izbi jak pokret protiv Hmeljnickog. Kada je iduće godine moskovska vojska pretrpela težak poraz kod Čudnova na Volini. Sad je Rada. većajući pod nadzorom moskovskih trupa. kozačkog plemića i čoveka bogatog. on se kolebao između Krima i Poljske.. Prema Moskvi držao se veoma lojalno. ne videći u opasnosti drugoga izlaza. U drugom delu zemlje hetman Brjuhovecki. ali odriču se veza sa carem. kasnije i mnogo ozbiljnije sa Karlom XII. a kasnije je postao sreski vojvoda u nekom dalekom kutu moskovske Rusije. koga proglasiše izdajnikom. odlučila da traži od Moskve povratak onog stanja. Uređuje se u Kijevu akademija i priznaje se sloboda škole i štampe. Međutim na desnoj obali Dnjepra utvrdio se jedan od najpopularnijih i najznamenitijih hetmana Petar Dorošenko. hetman ima pravo da kuje svoj novac. izgubivši oslonac kod kuće. hetman i starešine behu obavezni da se trude oko zbližavanja Velikorusa i Ukrajinaca.njihovih vladika treba da zasedaju u poljskom senatu. Mazepa je u najvećoj tajnosti otpočeo pregovore sa protukraljem poljskim Leščinskim. i učestvovao je u ratu Turske sa Poljskom na strani Turske pomažući sultanu u odlučnoj borbi kod Bučača u Galiciji. Tamo je zavladao haos. svršio se neuspehom. jer se na desnoj držao pomoću Poljaka. Hetman onda postaje opet sin Hmeljnickoga. Odlučni trenutak nastao je godine 1704. sva Ukrajina stoji pod upravom hetmana velike kneževine Ruske Ukrajinske. Ruske čete uticale su posle na izbor hetmana. 1687. pojavljivali se različni hetmani. Završio je svoju karijeru prešavši u Moskvu gde je bio interniran. Mazepa je tada težio da odvoji Ukrajinu od Moskve. najzad jedno vreme u ime Turaka upravljao je zemljom moldavski gospodar. uz to okretnog i veoma pametnog diplomatu. da će u ukrajinskim gradovima biti carske vojvode. Posle različitih pretendenata na levoj obali utvrdi se kao hetman Ivan Brjuhoveci. Odlučni protivnik Moskve. koje su ograničavale prava hetmana i u rešavanju izvesnih spornih predmeta i u postavljanju viših vojnih časnika. u tim tačkama je bilo ugovoreno. Na desnu obalu Dnjepra nije se hetmanova vlast prostirala. da će car skupljati prihode po Ukrajini. skupljena u mestu zvanom Žerdjajeva Dolina. i u naročitoj tačci podvukli su zavisnost maloruske crkve od carigradskog patrijarha. ostajući u Ukrajini. koje su primljene prilikom njegova imenovanja. Na jesen godine 1665. gde je ona. Zemlja je bila jako opustošena i njeno se stanovništvo najvećim delom razbeglo. učesnicima borbi sa Poljskom daje se potpuna amnestija. uticajnog i veoma obrazovanog. kozaci nisu dužni da pomažu Poljsku u borbi sa Moskvom. koga izabraše na takozvanoj Crnoj Rada u Gluhovu (1663.). kada je car Petar naložio Mazepi da pređe sa vojskom na desnu obalu Dnjepra i da pomaže poljskoga kralja u borbi sa Šveđanima. potvrdila Jurija Hmeljnickog za hetmana i primila ugovor predložen iz Moskve. izabraše za hetmana Ivana Mazepu. prijateljstvo sa krimskim kanom je naprotiv dozvoljeno. mladi Hmeljnicki pređe na poljsku stranu i prihvati Gadjački Ugovor Vigovskog. tim pre što po tačkama. Ovaj nacrt novog ugovora bio je sa moskovske strane odmah zabačen. naročito pak od turske najezde i jednim je delom čak potpao pod Tursku. on je prvi od sviju hetmana otišao lično u Moskvu i dao potvrditi nove „tačke“ o odnosima Moskve prema Ukrajini. God. uz učešće građana i seljaka. a ne od patrijarha moskovskog. koja je slobodna od svakog danka. Uskoro zatim protiv Vigovskog digla se buna.

koja je trebala da upravlja Ukrajinom. Iako je car Petar potvrdio uslove pod kojima se Ukrajina ujedinila sa Moskvom godine 1654. da se za njega stvori nasledno hetmansko dostojanstvo. da se i formalno „pospoliti“. dobiše u Ukrajini velika nepokretna imanja. Petar je ukazom otvorio naročitu „Malorusku Kolegiju“.. sem Galicije i Humske Rusije. Na nekoliko mesta postavljani su ljudi. U jednom od carskih rešenja. Kozaci. naročito od vremena Mazepina. da mesto oborenog. ukrajinski manastiri preuređeni su na velikoruski način. Pored hetmana. na molbu Polubotka i drugih starešina o izboru hetmana. i ovo je izazvalo seobu mnogih kozaka u Tursku i Ugarsku. Mazepa je delio žalosnu sudbinu Karla XII i umro je u izgnanstvu (god. budući upisani u naročiti registar. naročito na račun konfiskacija imanja Mazepinih pristaša. koji nisu bili maloruskog porekla. Kod hetmana su se stalno nalazili carevi komesari. koji su vršili vojnu dužnost. 1710.) Razumovskog. general-guverner Rumjancov sa „Maloruskom Kolegijom. kozačke starešine.. pa su ih postepeno smatrali kao lična vlasništva.sa Karlom XII behu otkriveni i celo preduzeće Mazepino bilo je osujećeno. livade. ukrajinski kozački pukovi su ukinuti. godine 1786. Pod Katarinom II nevešta agitacija izvesnih pristalica poslednjeg hetmana (1748—1764. ciglane i t. između godine 1789—91. bilo nasiljem. a inače beznačajnog pukovnika Ivana Skoropadskog. 1775. Za vreme uprave poslednjeg hetmana Razumovskog učinjeni su zakonodavni pokušaji u tom smislu. pripala je Ruskoj Carevini.. čak i okrutnom politikom. Postepeno. Hetmana je zamenio caričin poverenik. ali druge starešine vlada carice Katarine vrati u Ukrajinu. d. Godine 1722. šume. delom istrebljenog poljskog plemstva zauzimaju domaća gospoda. mlinove.. delom izgnanog. ipak je očigledno težio da ograniči ukrajinsku avtonomiju. Petar je onda stavio ukrajinsku gospodu pod istragu i naredio da se Polubotok i drugi najviđeniji ljudi zatvore u tvrđavu Sv. znatan deo kozaštva pretvara se u „pospolite“. na primer braća Miloradovići. svi bez izuzetka. koji su sedili na tuđoj zemlji sa pravom odlaska u određene rokove. takozvana „generalna strašina“. a naročito pak Malorusija. trpela veliku bedu. 1782. Svi su oni imali pravo na imanja prema rangu. Neki carevi doglavnici. pretvore u kmetove. u Ukrajini su ukinute stare ustanove i zavedena su guvernijalna nadleštva. na nju su odmah prošireni svi ruski zakoni. Istorija naroda na levoj obali Dnjepra to je istorija njegova postepenog podjarmljivanja. dok su prava hetmanova i pukovnika ograničena u nekoliko mahova specijalnim carskim ukazima. Gospoda u više mahova traže. dok najzad Katarina II ukazom godine 1783. koji je dobivao ogromna imanja. dok se narod u većini držao prema Mazepi hladno. bilo na neki drugi način tuđe njive. a „pospoliti“ po svome položaju sve se više približuju velikoruskim kmetovima. upravna i sudska.“ Rumjancev se proslavio čvrstom. da traže povratak starih prava. g. izgubivši svoj 74 . prema ruskom zakonu od god. Godine 1793. jer je car Petar preduzeo vrlo oštre i brze mere. dala je carici Katarini povoda da zatraži od Razumovskog ostavku i da ne dopusti više izbor hetmana. godine 1785. uz to su se oni koristili svakom prilikom da prigrabe bilo kupovinom. u pravcu unifikacije Ukrajine sa ostalom Rusijom. dok su u Ukrajini izabrali potpuno odanog caru. 1767.“ Međutim Polubotok i njegovo društvo nisu prestajali. Ukrajina na desnoj obali Dnjepra. zabrani poslednjim „pospolitima“ da se slobodno sele. i na „pospolite“ ili slobodne seljake. Seosko stanovništvo sastavljeno je bilo od kozaka. maloruske starešine dobiše pravo ruskih plemića. Iako je u Ukrajini bila dosta živa mala industrija i trgovina ipak je glavno zanimanje velike većine stanovništva bila zemljoradnja. Godine 1784. Vrlo brzo se pokazalo. Petra i Pavla. u vlastelu. pukovnik Pavle Polubotok. Tamo je Polubotok i umro. car nije dopustio da se izabere hetman.). Kada je skoro iza toga Skoropadski umro. njegovi doglavnici. iako ga je o tome sa velikim nastojanjem molio vršilac hetmanske dužnosti. kada su se pojavile jake autonomističke i separatističke težnje. kao i viđeni balkanski emigranti. bilo je rečeno i to veoma oštro: „Svima je poznato da su od doba prvog hetmana Bogdana Hmeljnickog pa sve čak do Skoropadskog svi hetmani bili izdajnici i zato je naša država. koji su bili nalik na neku vrstu ministara. obustavljeno je za uvek davanje maloruskih činova. Naročito je okrutno postupio prema poslanicima i prema biračima za vreme izbora u čuvenu komisiju god. pa pukovnici i sotnici pretvaraju se u pravu naslednu gospodu. bašte.

i to u Petrogradu. oličena u „Generalnim Radama“. Inicijativom jednog od velikaša i veleposednika. a ne samo plemićima. Iščezava u gradovima starinska samouprava na osnovu iz Poljske pozajmljenog nemačkog „magdeburškog gradskog prava“. Tokom XVIII stoleća opštenarodna samouprava. a Senatu je preporučio da se mane tih primedaba. Godine 1804. i ženu mu caricu Jelisavetu prestonica je dočekala sa neopisanom radosti. graf Pavle Stroganov. koje nisu duboko zasecale u ruski državni život. u koju je ušao čak i znameniti revolucionarni pisac Radiščev. Dozvoljeno je dalje. Umesto svega toga pojavljuje se od god. preuređena je centralna uprava zemlje tim. Speranski. Narodni dijalekat. kojima se ne može poricati dobra svrha. Među njima je bilo i Ministarstvo Prosvete. Bile su uklonjene najomraženije ličnosti i mere srušenog režima. u konzervativnim krugovima. S druge strane. izdat je prvi zakon o univerzitetima i opšti plan narodne prosvete. Tako se Senat nije nikad više tim pravom poslužio sve do prve revolucije god. Kazanu i Vilni. ipak su nosile više dekorativno obeležje: poslednji zakon ostao je gotovo bez posledica. ostaju kao neka vrsta slobodnih seljaka. napadali su „jakobinske težnje“ mladoga cara i njegovih „mladih prijatelja“. da se otvore novi univerziteti. Raspadaju se. koji je radio na velikom planu preuređenja „ružne građevine“ ruske carevine. kao i odvojeno od svojih porodica. narodna kultura i osobine narodnog života čuvaju se poglavito od strane širokih narodnih masa. jer su sa te strane u punoj meri zadovoljene njihove socijalne aspiracije. pored spomenutih. Kijevu. više manje beznačajnih mera. naročito u publistici. seljaci su i dalje prodavani bez zemlje i na licitaciji. prosveta je prvi put tada postala posebna grana vrhovne uprave. Doba cara Aleksandra I. Kada se Senat usudio da stavi primedbu na jedan ukaz. kome je vraćen „pređašnji sjaj“ i dato pravo da stavlja primedbe na neuputne ukaze i zakone. grofa Sergija Rumjancova izdat je godine 1803. Ukrajinska gospoda koja su dugo vremena u većini težila aristokratskoj Poljskoj. pretvara se u odane sluge ruskog carskog prestola. očekujući novo progonstvo u Sibir. nadzor Senata. Harkovu. osećao se sveži dah u književnosti. dozvoljen je uvoz stranih knjiga i skinut je sekvestar sa privatnih štamparija. u manjoj meri od sveštenstva i građanstva. zakon o slobodnim zemljoradnicima. u kojoj se veoma istakao sa svojim Vesnikom Evrope talentovani pisac Karamzin. takozvana „bratstva“. i sasvim slabo od strane plemstva. iščezavaju po gradovima nekad veoma važne ekonomske i verske crkvene zajednice. dosta štura staleška samouprava plemenitih opština. Godine 1802. kao i dolazak stranaca u Rusiju. Sve ove mere. 1785. GLAVA XIX. a između prve i druge revolucije samo je jedanput stavio primedbu na jedan carski ukaz. poljski velikaš i ruski državni podsekretar. Već prvih meseci Aleksandar se latio reformatorskog posla. što su ukinuti poslednji tragovi kolegija Petra Velikog i što je uređeno deset ministarstava. 1905. U pripremnim radovima učestvovao je i budući ljubimac i prvi doglavnik Aleksandrov. i drugim slobodnim stanovnicima carevine. car je naredio da se taj ukaz ipak izvrši. da budu vlasnici nepokretnih imanja van gradova. Od celoga toga rada. da se odmah iza toga otrovao. Dozvoljeno je slobodno putovanje Rusa u inostranstvo. prema kome je stvorena zakonska mogućnost. Za izradu novih zakona i pregled starih imenovana je naročita komisija. kao i lokalna samouprava pukova i stotina brzo opada.vojnički karakter. Rešeno je. knez Kočubej i Novosiljcev činili su takozvani „tajni odbor“ uz cara. a posle ministar spoljnjih poslova. Ovi takozvani „mladi prijatelji“: knez Adam Čartoriski. Ministri i ministarstva stavljeni su pod. Ipak su se čuli oduševljeni liberalni govori u društvu. do duše samo nominalni. da seljaci dobijaju slobodu neposrednim sporazumom sa spahijama. ostalo je sila raznog materijala pisanog na 75 . U liberalnoj komisiji za sastavljanje novog zakona Radiščev je jedared dobio tako surov ukor za svoje slobodoumlje. Novog vladara Aleksandra I. odvojeno od cele familije. Zabranjeno je štampanje oglasa u službenim novinama o prodaji seljaka javnim putem.. kao i prodavanje pojedinih članova seljačkih porodica. naročito u Moskvi.

Ruska vojska pretrpela je teške gubitke i bila je naterana na povlačenje u neredu (14. „Mladi prijatelji“ bili su intimni carevi savetnici i u poslovima spoljnje politike. Po miru u Bratislavi. Austriski car bi prinuđen da napusti Beč i da se skloni u Moravsku. decembra 1805. car se zaleteo u rat sa Napoleonom. dobivši obilatu novčanu pomoć od Engleza i sklopivši savez sa Austrijom. da su mir i prijateljstvo sa Engleskom doveli prvo do zategnutih odnosa. i pored brojne nadmoćnosti. sumpora. „izmirenje Rusije sa Engleskom“ bio je neposredan rezultat smrti cara Pavla. eventualno u samo ličnoj uniji sa Rusijom. koja je odavno postala za Rusiju najbogatija pijaca za izvoz gvožđa. Posle nekoliko diplomatskih sukoba. ali neko vreme nije ni ratovala. Prirodno je. Krajem novembra ruska vojska. opet na podsticaj Engleske. Uz put učinio je pokušaj da obnovi Poljsku. iz koje se jedva spasao. posednuvši ruskim trupama pruske delove Poljske. te su ruske i austriske trupe. a austriski car se odmah iza toga odrekao zvanja rimsko-nemačkog cara. a zamenio ga je beznačajni baron Budberg. kao i veći deo artiljerije i komore. Posle njegove smrti trebalo je pošto-poto učiniti ratu kraj. Prajsiš-Ejlau). za kratko vreme bile strašno tučene i naterane u begstvo. osnovan na sasvim krivoj pretpostavci: da se Napoleon sprema na povlačenje i da ga treba u tom povlačenju razbiti i sprečiti. Posle niza beznačajnih čarki i komplikovanog manevrisanja. koje se u oktobru 1805. Ona je imala velikih posledica. Međutim je ruska vojska morala da se iz Češke povuče u Moravsku. Aleksandar je bio sam svoj ministar spoljnjih poslova. gde se sastao sa Aleksandrom. tako da je Napoleon uspeo da. Nekoliko pukova beše zarobljeno u celini. Za Napoleona je poljsko pitanje bilo veoma lep mamac i u njegovoj vojsci nalazila se posebna poljska legija.. drva. zauzela je položaje u moravskoj ravnici na istoku od Brna. U jutro 2. Međutim. lana i konoplje. Rusija nije zaključila formalan mir sa Francuskom. vodeći pod Kutuzovim dosta uspele borbe sa Francuzima. U glavnim svojim linijama politika Aleksandrova prvih godina bila je anglofilska.). a onda i do raskida sa velikim takmacem Engleske u to vreme. I ovog puta ruska je vojska zakasnila na bojište. koji je na dan posle bitke noćio u zamku Kaunica. u kojoj je Rusija učestvovala. sasvim uništi prusku vojsku. Ruska vojska. gde je glavni deo austriske vojske bio zarobljen u tvrđavi Ulmu. koja je pod Napoleonom zadavala Aleksandru i njegovoj okolini velikih briga. U isto vreme on je uspeo naterati Portu da objavi Rusiji rat. u varošici Austerlic (Slavkov).. koji se nadao pomoću Aleksandrovom obnoviti poljsku kraljevinu u njenim istoriskim granicama. zaključena je druga koalicija protiv Napoleona. iako se lepo držala u sukobima sa Napoleonom (Pultusk. sa Francuskom. izradio je plan bitke. našavši se iznenada pred Francuzima u ofanzivi. decembra 1805. Napoleon je ovom prilikom proglasio obnovu Poljske.francuskom jeziku. tokom godine 1806. juna 1807. najviše je uzrujao javno mnenje protiv pokojnog cara. nazvao je tu bitku austerličkom.. Aleksandar nikad nije zaboravio tu nesrećnu bitku. teško je stradala u zimu godine 1806—1807. jer je razbila prvu koaliciju protiv Napoleona. Napoleon. nego je čak podržavala jednu vrstu poluzvaničnih diplomatskih odnosa sa Francuskom. koji je bio potpuno siguran u svom poznavanju terena i okolnosti i duboko ubeđen u nesumnjivu pobedu. Ruska vojska je zakasnila na bojište u južnoj Nemačkoj. Austriski generalni štab. u Olomuc. Austrija je izgubila Dalmaciju i Boku. kraj Jene i Aueršteta. sa ostacima austriske. loše snabdevena. po blatu i snegovima Istočne Pruske i Poljske. Rat sa ovom državom. Kroz nekoliko dana došlo je do sastanka cara Aleksandra i 76 .. tako da se Aleksandar I morao zadovoljiti samo izjavama simpatije i odanosti poljskog plemstva. zaključenom 26. ceo plan pokazao se kao pogrešan i neostvarljiv. O obnovi Poljske pod takvim okolnostima nije moglo biti reči i zato je poljski patriota knez Adam dao ostavku na položaj ruskog ministra spoljnjih poslova. u kojoj su učestvovale Rusija i Pruska. žita. gomile papira koje nisu imale nikakva uticaja na tok državnih poslova i objavljene su tek u naše dane. gde je Aleksandar proveo nekoliko nedelja pred pohod protiv Napoleona. Ali je pruska vojska blagovremeno dojurila na rusku granicu. tako da je ova carevina tim aktom i pravno prestala da postoji. skupilo u zamku Čartoriskih u Pulavima. naročito je u tom pogledu bio jak uticaj kneza Adama. obe vojske su se odlučno sukobile kraj Fridlanda na jednom vrlo uskom zemljištu. gde se smestila vrhovna komanda Napoleonova.

na skeli usred Njemena. Napoleon nije obećao ništa stvarno Aleksandru i nije ga pomagao u likvidaciji borbe sa Turskom započete zbog Napoleonova podbadanja Porte protiv Rusije (smenjivanje komandanta i vlaškog gospodara. ruski generali i oficiri nisu krili svojih simpatija prema Austrijancima. koji su tobož pomagali Srbe). zatim je bio privatan nastavnik kod jednog velikaša. njegovih nemačkih saveznika i poljske države. ali jako okrnjenu u korist samog Napoleona. od koga je stradala ruska privreda i sasvim ozbiljan rat sa Švedskom. Prvi sastanak udešen je. odličan stil i umešnost. Prusija je morala da plati veliku otštetu. dok je Rusija morala prekinuti odnose sa Engleskom i pristati na takozvanu kontinentalnu blokadu. Velika Vojvodina Varšavska povećana je na račun Austrije. iako nije sazvao njen sabor. Sin jednog siromašnog seoskog popa Speranski je počeo da uči u nekom manastiru. došlo takođe do sukoba između Francuza i Rusa i Crnogoraca —. Po Bečkom Miru Austrija je bila jako okrnjena.. Neverovatna radinost. j. posle je svršio bogosloviju i visoku teološku školu u Petrogradu. Aleksandar je dao naročito uređenje Finskoj. Bitka kod Vagrama rešila je i taj rat u korist Napoleona. Slovenački i veliki deo hrvatskih krajeva ustupljeni su Francuskoj i zajedno sa Dalmacijom i ukinutom Dubrovačkom Republikom sastavljali su Napoleonovu Ilirsku Kraljevinu. udešen je ponovni sastanak obojice careva u nemačkom gradu Erfurtu. Kao posledica tih odnosa došao je nominalni rat sa Engleskom. Za vreme cara Pavla taj knez je postao ministar. Ali zato Rusija nije izgubila ni jednog parčeta svoga zemljišta i nije platila nikakve otštete. Ali položaj Finske. sve dok nije došao u komisiju za izradu zakona sa zvanjem i pravima državnoga sekretara. Taj se rat vodio godine 1809. ali su ruske i austriske trupe na svaki način izbegavale sukob. Aleksandru je pošlo za rukom da spase Prusku. uz Rusku Carevinu bio je uopšte dosta dvosmislen: 1) on nije bio jasan u smislu njenih pravnih veza sa carevinom. U koliko je Aleksandar mogao da bude nezadovoljan pasivnim držanjem Napoleonovim u ruskoturskom i rusko-švedskom ratu. dok su švedsko građanstvo i plemstvo bili u većini za pridruženje Rusiji. pod jednim šatorom. Ovaj rat. nego sa državnikom visokog poleta. završio se potpuno pobedom Rusije i osvajanjem (mir u Fridrihsgamu 1809. krenut uticajem Engleza. kneza Kurakina. Zanimljivo je da su finski seljaci vodili ogorčenu borbu sa ruskim odredima.) cele Finske do reke Torneo i severnog Ledenog Mora sa Alanskim Ostrvljem. Ali još pre mira sastao se finski sabor u gradu Borgo i proglasio je Aleksandra za finskog velikog kneza. i nisu izmenile ni jednog kuršuma. Šta više. i 2) Finska je bila ustavna pokrajina. Rusija je takođe objavila Austriji rat. i u pitanjima najzamršenije teoriske politike. a naročito interese veleposedničke aristokratije. pridružio joj je i one finske krajeve. Na Balkanu. i bilo je očigledno da javno mnenje ne odobrava savez sa Francuskom i prekid sa Engleskom. koje je Rusija osvojila još za vreme Petra I i carice Jelisavete. dok se Rusija upravljala po načelima neokrnjene autokratije. a Speranski šef njegovog kabineta. Po ugovoru o miru. pa je tu ostao i dalje. da se snađe i u praktičnoj politici. kao neka pozorišna predstava. šta više. u kom su se naročito istakle sjajne osobine ruskog vojnika. izvanredno dobro disciplinovani um. Oba vladara učinila su sve da očaraju i prevare jedan drugoga. delimično obnovljene u obliku Velike Vojvodine Varšavske pod francuskim tutorstvom i nominalnom vlašću saksonskog kralja. a i Rusija je dobila na ime naknade za svoje učešće u ratu trnopoljski okrug u Istočnoj Galiciji. Međutim je Aleksandar uporno stajao uz Napoleona i godine 1808. sa promenljivom srećom. koji se zvao Mihajlo Mihajlović Speranski. koji je dosta jako pogodio rusku privredu. a dotle da ostane pod francuskom okupacijom.Napoleona u Tilzitu na Njemenu. ali nije više radio sa „mladim prijateljima“ „tajnog odbora“. gde je u Boki i duž južnih dalmatinskih obala. u toliko je i Napoleon mogao da bude ogorčen držanjem Rusije u njegovom ratu sa Austrijom. Iza Tilzitskog Mira car Aleksandar se opet odao reformatorskom radu. Povratak Aleksandrov u Petrograd bio je dosta žalostan. Napoleon je dobijao odrešene ruke u zapadnoj i srednjoj Evropi. Kao magistar teologije predavao je kratko vreme u teološkoj školi. koja je prešla u otvorenu „frondu“ protiv vladara. pored diplomatskih prekinuti i trgovačke veze sa Englezima i zabraniti uvoz robe na engleskim brodovima u ruske luke. U „vazduhu Tilzita“ rodilo se kratko prijateljstvo careva i carevina. uz to 77 . t. Tom prilikom Aleksandar je potvrdio slobodu i ustavna prava Finske.

otmeno ponašanje — sve je to dovelo Speranskog do najvećeg položaja i počasti u državi. Skoro posle Tilzita on postaje omiljeni referent carev, prati ga u Erfurt kao šef njegova civilnog kabineta, a nakon povratka postaje prvi doglavnik Aleksandrov. Speranski je radio na stvaranju sistema ruskih zakona, u prvom redu građanskog zakonika i na planu preuređenja ruskog državnog ustava. Glavne linije ovoga plana su sledeće: vrhovna vlast ostaje po zakonu apsolutna, ali stvarno se ograničava zakonima i sistemom državnih ustanova. Neposredno pod carem nalazi se darev kabinet i Državni Savet, sastavljen od velikaša koje imenuje car; taj Savet ujedinjuje sve grane vlasti. Zakonodavna vlast delomično se prepušta Državnoj Dumi, sastavljenoj od narodnih poslanika. Vlast izvršna nalazi se u rukama ministara, koji odgovaraju naročitom Upravnom Senatu; za zajedničke poslove ministri se sakupljaju u Komitet Ministara. Sva država razdeljena je na gubernije, srezove i „volosti“ (nekoliko sela); u svakoj takvoj jedinici radi samoupravna skupština, zvana Duma. Volosnu Dumu biraju svi vlasnici nepokretnog imanja. Zatim, Dume biraju svoje odbore i poslanike više Dume. Na takav način Državna Duma proizlazi iz narodnih izbora, ali u četiri stupnja. Osnovna ideja je Speranskog, da nema vlasti bez pristanka naroda. Posve je jasno, da je ovakav, za ono doba prilično napredan, plan reforme logički vodio ka ukidanju kmetske zavisnosti seljaka. Ova liberalna i donekle demokratska tendencija Speranskog uzrujavala je rusko plemstvo, naročito „veliku gospodu,“ koju je Speranski vređao i svojom sjajnom karierom i nekim merama, koje je ona smatrala kao opasne. Uz to, Sperdnski je bio izrazit frankofil u politici, iako „angloman“ u nekim svojim privatnim običajima i ukusima. Protiv Speranskog vodila je aristokratija stalnu borbu, ali je on imao pristaša u višoj trgovačkoj buržoaziji i kod nekih birokrata, koji nisu bili plemićskog porekla. Razume se, nisu ga držale ove simpatije, nego jedino milost i poverenje carevo, i to samo dotle, dok nije došlo do raskida sa Napoleonom. Od celog plana Speranskog ostvarena je bila samo reforma Državnog Saveta, koji je pretvoren iz jednog malog intimnog konzultativnog tela u državnu velikašku skupštinu, u koju je car imenovao najuglednije državnike, poverivši stvarno rukovanje poslovima samom Speranskom. Otvaranje ove nove Skupštine na novu godinu 1810. bilo je vrhunac moći i slave Speranskog. Formula, kojom su otsada počinjali zakoni i druga važnija carska akta: „saslušavši naš Državni Savet“ izgledala je kao neki početak ustavnog doba u Rusiji. Speranski je sproveo kroz Državni Savet zakon o reformi Senata i vrlo važne i korisne mere za saniranje ruskih državnih finansija. Bile su još sprovedene neke ispravke u uređenju ministarstava; i to je bilo sve, što je uspeo da sprovede Separanski. Njegov plan je ostao samo na papiru i dugo vremena smatran je za državnu tajnu. Središte agitacije protiv Speranskog bio je dvor careve sestre, velike kneginje Katarine, koja je svojim ponašanjem i pameću jako podsećala na njenu znamenitu babu (Katarinu II). Kod nje, u gradu Tveri, bio je primljen od cara znameniti publicista i pripovedač Karamzin, onda već državni istoriograf koji je uručio caru svoju „Zapisku o Staroj i Novoj Rusiji“. Ovaj je spis, napisan veoma žučno i energično, odlučno osuđivao shvatanja Speranskog, a sadržavao je i čitavu filozofiju ruske istorije u duhu konzervativnog obožavanja samodržavne vladavine, i to sa jako istaknutom simpatijom ka moskovskoj Rusiji i delomičnom osudom reforama Petra Velikog. Karamzin se uz to javljao kao apologet plemstva. Ali tada još pad Speranskog nije dozreo (mart 1811.). Godinu dana kasnije, pošto je rat sa Francuskom bio sasvim na pomolu, car Aleksandar otpusti Speranskog, koji je bio odmah, po carevu nalogu, uhapšen i stražarno sproveden prvo u Njižnji Novgorod na Volgi, onda u daleki Perm, gde je ostao interniran, sve do godine 1818. Međunarodna situacija, počev od godine 1809., razvijala se u pravcu novog francusko-ruskog rata. Prijateljstvo sa Napoleonom nije donelo Aleksandru očekivanih koristi, a ruska privreda, kao što je rečeno, u izvesnim granama ozbiljno je stradala od prekida odnosa sa Engleskom. Pod uticajem pogođenih visokih društvenih krugova car Aleksandar je gotovo ukinuo „kontinentalnu blokadu“, i izdao je carinsku tarifu, koja je osetno štetila francuske trgovačke interese. Uz to poljska politika Napoleonova, koja je, i pored sviju uveravanja, očigledno išla za tim da uspostavi Poljsku Kraljevinu u njenim granicama od godine 1772., bila je stalno puna nezgoda i opasnosti za rusku državnu politiku. Isto tako su se sukobljavali interesi francuske i ruske politike i na Balkanskom 78

Poluostrvu, gde je Rusija vodila naporan i težak rat sa Turskom, imajući cromenljivu sreću u tom ratu, koji se vodio sa prekidima, dok je Francuska nastavljala sa tradicionalnom politikom. Ratovalo se i na Kavkazu. Godine 1804., izbio je Prvi Ustanak Srba. U vezi s tim podneo je mitropolit karlovački Stevan Stratimirović caru Aleksandru preko prote Samborskog, dvorskog sveštenika njegove sestre velike knjeginje Aleksandre, supruge ugarskog palatina, jedan memorandum o položaju srpskog naroda, o potrebi da se car zauzme za nj i o mogućnosti stvaranja jedne velike slovenske države. Memorandum Stratimirovićev, pisan teškim sloveno-srpsko-ruskim jezikom, bio je za cara Aleksandra prerađen, ali izgleda, da se car na nj nije mnogo obazreo. Isto tako bez ozbiljnih posledica svršilo se i putovanje prvog srpskog izaslanstva u Petrograd. Po odluci skupštine, držane u Ostružnici, pođoše u Petrograd, početkom septembra 1804., preko Vlaške, srpski poslanici prota Matija Nenadović, Petar Novaković-Čardaklija i Jovan Protić. U Petrogradu beše srpsko izaslanstvo ljubazno dočekano i primljeno dvaput na poduži razgovor od kneza Adama Čartoriskog. Jezgro se cele diskusije sastojalo u rečima kneza Adama, koji je odobravao držanje Austrijanaca, što „nisu mogli pogaziti ugovor, isto tako, kao što sada i Rusija ne može da pokvari ugovor (sa Portom).“ Poslanstvo se, ne dobivši stvarno ništa, vratilo natrag. Međutim, ustanak se produžio, i Rusija sama zagazi u rat sa Turskom. 11. januara 1807., ruski zapovednik na balkanskom bojištu, general Mihelson, uputio je Karađorđu pismo, stupajući s njim na taj način prvi put u dodir, i pozvao ga je na daljnju borbu sa Turskom i na proglašavanje nezavisnosti od Turske, što iziskuje „dostojanstvo“ srpskog naroda. I zaista, uskoro je došlo do prekida srpskih pregovora sa Turskom. Od toga vremena nastaje uža saradnja između Rusa i Srba, i, kao najjači znak ove saradnje, javlja se zajednička vojnička borba srpskih i ruskih odreda u okolini Vidina, gde se odlikovao Milenko Stojković, koji je bio nagrađen ruskom sabljom sa natpisom „za junaštvo“. Isto tako je i Karađorđe dobio od cara na poklon sablju sa natpisom „Braniocu Vere i Otadžbine“. Već 17. juna 1807. god. došao je u Srbiju kao ruski diplomatski agent, Konstantin K. Rodofinjikin, rodom Grk. On je igrao veoma važnu ulogu u srpsko-ruskim odnosima, pa i u unutrašnjoj srpskoj politici. Karađorđe nikad nije imao prema njemu poverenja, a i u vladinim srpskim krugovima, pa čak i u narodu, nisu mu mnogo simpatisali, kao Grku, naročito zbog njegova prijateljstva sa beogradskim mitropolitom Leontijem, tipičnim fanariotom. Rodofinjikin bio je zvanično u Srbiji poverenik ruske vrhovne komande na balkanskom bojištu. U tajnoj instrukciji rečeno je bilo Rodofinjikinu, da ruski car „neće ostaviti nikakva moguća sredstva da im pomogne; samo kad se u njih uveri, da se oni u svima svojim radnjama neće nikako kloniti od toga, već da će se saobražavati sa pravcima Ruske Carevine“. Postoji i ugovor između Karađorđa i carevog ađutanta, markiza Paulučia od 27. juna 1807. U njemu je predviđen potpun protektorat Rusije nad Srbijom, s tim da se upravnik i viši vojni i civilni časnici postavljaju ukazom carevim. U tom ugovoru obećana je bila obilata ruska pomoć Srbima u svima oblicima. Ali su odredbe tog ugovora bile više želje i namere nego stvarnost. Od 1807—1810. ratovali su na istočnom bojištu Srbi i Rusi zajedno protiv Turaka i imali nekoliko uspeha. Od tih zajedničkih borbi najslavnija je pobeda na Varvarinu (6. septembra 1810.). Nepovoljni obrt međunarodne politike za Rusiju promeni situaciju na štetu Srba. Rusi biše prinuđeni da prekinu ratovanje na Balkanu i da u Bukureštu sklapaju mir s Turcima (16. maja 1812.). U osmoj tačci ugovora o miru predviđena je za Srbe opšta amnestija i jedna vrsta samouprave, koju će sporazumno izraditi Porta sa ustanicima. Rusija je želela, da u onim po sebe teškim prilikama učini za Srbiju što može. Međutim, sultan je nalazio, da su to veliki ustupci za Srbe i odbio je da ratifikuje tu tačku Bukureškog Ugovora. Sultan je mogao tako postupati, jer Napoleon beše na putu ka samom srcu Rusije. Malo posle toga, Porta je prešla preko svih obzira i uništila je srpsku samostalnost. Karađorđe i mnogi drugi prvaci, nakon jednogodišnjeg interniranja po austriskim tvrđavama, pređoše u Rusiju, gde su ih sve srdačno primili. Pored velikih i sitnih državnih pitanja careve Napoleona i Aleksandra delila su i mnoga lična pitanja. Nepovoljno primljena i na brzu ruku prekinuta prošnja Napoleonova, koji je tražio ruku 79

Aleksandrove sestre Ane; zatim francuska aneksija Oldenbuške Vojvodine, čiji vladari behu bliski rođaci Aleksandrovi; najposle, rusko ponovno prijateljstvo s Engleskom, sve je to davalo građe za novi sukob. Bilo je samo pitanje, ko će koga preteći i ranije preći u ofanzivu. Zaključivši savez sa gotovo celom Evropom, i obećavajući Poljacima obnovu njihove kraljevine, Napoleon je pretekao Aleksandra, pa je u junu 1812. god. sa vojskom od preko 600.000 ljudi prešao rusku granicu i odmah bez boja zauzeo prestonicu litvanske velike kneževine Viljnu. Ruska vojska bila je razdeljena u tri glavna dela: jedan je vodio general Barklaj De Toli (oko 120.000 ljudi), drugi knez Bagration (oko 45.000), a treći general Tormasov (oko 35.000). Po osnovnom planu trebala je armija Barklajeva da se povlači i da Napoleona uvlači sve dublje u zemlju, dok je Bagration imao da udari na bok i pozadinu francuske vojske. Zbog ogromne nadmoćnosti Napoleonove druga polovina plana bila je očigledno neostvarljiva. S toga se glavni zadatak ruskih armija sveo samo na to, da što pre dođu u međusobni dodir. Napoleonova namera beše da spreči ujedinjenje ruskih armija. Ali, blagodareći izdržljivosti i brzini manevrisanja Rusa, kao i hrabrosti ruskih zaštitnica, dve su se glavne ruske armije sastale, dok se treća držala pasivno. Ona je privukla na se jedan Napoleonov odred, sastavljen većim delom od Austrijanaca, koji su isto tako sada izbegavali sukobe sa Rusima, kao što su Rusi na „miran način“ ratovali s njima godine 1809. Slično su postupali i Prusi, kojima je Napoleon izdao naredbu da zauzmu Rigu i da zaprete Petrogradu. Naišavši na prvi otpor, Prusi su zauzeli pasivan posmatrački stav na zapadnoj Dvini. Međutim je Napoleonova glavna armija napredovala, a ruska se vojska postepeno povlačila, ali uvek sa borbama, Najozbiljniji boj beše kraj Smoljenska, starog utvrđenog grada, koji je tom prilikom najvećim delom izgoreo. Zbog stalnog povlačenja mnogo su osumnjičili Barklaja kao stranca, da je tobože u vezama sa Napoleonom. S toga je Aleksandar najzad pristao, da imenuje vrhovnim zapovednikom starog generala Kutuzova, Suvorovljeva učenika, koji je baš tada završio rusko-tursko ratovanje. Više iz političkih nego iz strateških razloga, pred samom Moskvom, kraj sela Borodina, rešio se Kutuzov da primi glavnu bitku. Ceo dan 26. avgusta trajala je vrlo uporna bitka, u kojoj su i jedna i druga strana pokazale veliku hrabrost i u kojoj su Rusi, u glavnom, zadržali svoje položaje. Ali, kada su uveče prebrojali gubitke, našlo se, da je ruska vojska toliko nastradala, da joj je bezuvetno bilo potrebno naglo pribiranje. S toga se povukla prema Moskvi. U Moskvi je nastala panika i begstvo većeg dela stanovništva, i evakuacija državnih nadleštava i državne imovine. Sve je izvršeno u takvoj hitnji, da je neprijatelju ostavljena ogromna masa ranjenih Rusa (oko 25.000). S početka se mislilo da se Moskva svakako brani, ali u noći 1. septembra u selu Filjama, kraj Moskve, na ratnom savetu, protiv mišljenja većine generala, Kutuzov je naredio povlačenje ovim znamenitim rečima: „Sa gubitkom Moskve još nije izgubljena Rusija; naređujem povlačenje.“ 2. septembra ušao je Napoleon u Moskvu gotovo sasvim napuštenu, ali, i Napoleonova vojska beše proređena; ona je već spala na manje od četvrtine onog, što je imala na početku rata. Nije utvrđeno, iako se stvar više puta utvrđivala, kako je Moskva ovom prilikom zapaljena. Nesumnjivo je požar Moskve jako pogoršao položaj Napoleona i poslužio kao signal za veliki narodni pokret. Seljaci, koji su se dotle kolebali, listom su se digli protiv osvajača i ometali su njihovo snabdevanje. S druge strane, Napoleon je učinio ogromnu grešku ostavivši na miru Kutuzova. Ponuda mira, učinjena caru Aleksandru, ostala je bez odgovora. Kutuzov je čak odbio da zaključi i primirje. Bez dovoljno hrane, s proređenim trupama, u dalekoj i neobičnoj sredini, Napoleon se osetio u velikoj nezgodi. S toga se u oktobru odluči na odstupanje. Tom prilikom razorena ruska prestonica bila je konačno opljačkana, a učinjen je i varvarski pokušaj, da se Kremlj baci u vazduh. Napoleon je hteo da odstupi u Ukrajinu, ali nije mogao tuda da prokrči put, nego je morao da skrene na stari smoljenski drum i da odstupa preko razorenih mesta. Ruska vojska je išla u stopu za njim, dok su ga strašno uznemiravali kozačka konjica i neredovne seljačke čete. Uz to su prešli u napadaj i oni ruski odredi, koji su dotle bili na sporednim bojištima. Kritički položaj Napoleonove vojske postao je neizdržljiv, kada je nastupila vrlo rana i surova zima. Francuska vojska bila je u Rusiji sasvim uništena, tako da su svega hiljadu gardista ga puškama i devet topova pod maršalom Nejom prešli u redu rusku granicu. Napoleon je još pre konačne katastrofe napustio 80

na Vaterlou. Stradanje Francuza i njihovih saveznika na povlačenju (među njima i hrvatskih i srpskih graničara. Na kongresu nisu bila rešavana samo međunarodna pitanja. „Sveta Alianca“ morala je da bude. To je bio akt takozvane Svete Aliance. ispraznio je Nemačku. Na drugom Bečkom Kongresu (1815. po zamisli njenog inicijatora cara Aleksandra. 1815. Aleksandar se ponovo pokazao kao najodlučniji protivnik Napoleonov. Njegovo iskrcavanje u Francuskoj i oduševljeni prijem u celoj zemlji. da će ih Bog nagraditi za njihove žrtve. dalju ofanzivu u kojoj su se ruskoj vojsci pridružili i Prusi. godine njega su napustili mnogi nemački vladari i austriski car. dok su saveznici dobijali sveže snage i sve veću nadmoćnost. Napoleon je onda zahvalio na prestolu i bio je interniran na ostrvu Elbi. Od nemačkih država i državica obrazovan je nemački savez. a Pariz je kapitulirao 31. Napoleon je bio nateran na povlačenje i do kraja godine 1813. Evropa se gotovo nalazila pred novim. Ali teške gubitke Francuza nije bilo lako popunjavati. I nije bio usamljen. takozvane Restauracije. kod Licena. ujedinili su saveznike. ratom. Spaslo je Evropu od te nevolje begstvo Napoleonovo sa ostrva Elbe. Svi svedoci govore čak i o slučajevima ljudožderstva. Ipak. koja je težila da povrati revolucijom poremećeni legitimitet i mir u međusobnim odnosima država. a pored toga protiv njega je ustao i švedski kralj — bivši njegov maršal Bernadot. bio je ne samo konzervativan. Sve do kraja marta 1814. Saveznici se tad počeše kolebati. nego i reakcionaran. Starodrevni grad Krakov proglašen je slobodnom republikom.000 ljudi pojavi u Nemačkoj. Ali i ruska vojska je teško stradala i pretrpela goleme gubitke. naročito kod Drezdena tukao ih je. u njenim etnografskim granicama.). Ulazak cara Aleksandra u Pariz bio je vrhunac njegove slave i moći. ponajviše zbog nastojanja cara Aleksandra. ali od njih nije bilo velike koristi. u okolini Lajpciga. da ove odluke nisu ušle u zapisnike i ugovor. pokazala gotovost da pregovara s vođom novog ustanka. koji je većina evropskih vladara primila. Razume se. Porta je morala voditi računa o svojim obavezama prema pobedničkoj Rusiji i odmah je. U proleće 1815. kod Budišina. oltara i vladajućih sgaleža. Poljskoj. Ali tokom 1813. koja je bila najveća po broju učesnika u toku sviju Napoleonovih ratova. Naročito je austriski car bio za mirne pregovore. ceo pravac ondašnje politike. car Aleksandar je bio obećao naročite povlastice i parlamentarni ustav.žalosne ostatke svoje razbijene armade. borilo se sa promenljivom srećom.. marta 1814. sazvan je bio veliki kongres u Beču. U Rusiji. Francuska je vraćena u svoje granice iz godine 1792. Sudbina rata bila je rešena u Nemačkoj u oktobru 1813. On je bio kao neka vrsta arbitra međunarodne situacije. Austrija je dobila Ilirsku Kraljevinu i veliki deo severne Italije sa Mlecima. ali su one stvarno postojale. Ali je car Aleksandar naredio početkom godine 1813. U trodnevnoj „bici naroda“. na novu godinu 1816. Poljska je pretrpela takozvanu „četvrtu deobu“ ukidanjem Varšavske Velike Vojvodine i ponovnom podelom njenih zemalja između Rusije. posle niza intriga i diplomatskih borbi. Za sklapanje trajnog mira i likvidaciju posledica Napoleonovih ratova. U stvari. prožeta idejama Evanđelija. Njemu najviše imaju da blagodare Burboni. napokon se Napoleon našao dosta daleko od Pariza sa ostacima svojih snaga.. Milošem Obrenovićem. šaljući narodu svoj carski pozdrav i tvrdeći da su zasluge naroda u prošlom teškom ratu neizmerne. Ipak se Napoleon dobro držao i u nizu sukoba sa saveznicima. U prevodu na običan jezik ova svečana izjava značila je da će u Rusiji 81 . i da očuva neokrnjena prava prestola. Uspeh Rusa olakšao je i položaj Srba. ovog puta međusavezničkim. utvrđene su nove granice evropskih država. da li treba nastaviti rat. po opštem duhu ugovora. u svom proglasu na narod. snagama Engleza i Prusa. Ovog puta rat je bio rešen bez neposrednog učešća Rusa. Napoleon je uspeo da na brzu ruku skupi nove znatne snage i da se sa 200. Aleksandar I je izjavljivao. a i na osnovu jednog naročitog akta. Na tom kongresu pokazala se jaka protivnost u interesima saveznika. Kutuzov je smatrao da treba prestati sa ratovanjem. što je bilo „uzeto na znanje“ od strane kongresa. koje je Napoleon regrutirao u Ilirskoj Kraljevini) ne daju se opisati. rat je produžen. na predlog Aleksandra I. Pruske i Austrije. što su ponovo došli na francuski presto. ali bez stvarne središnje vlasti i pravog narodnog jedinstva.. Verni su mu ostali samo saski kralj i Poljaci. nego je odlučena u opštim linijama i unutrašnja politika država potpisnica.

prepuštajući svojim doglavnicima. pošto su njegove „naredbe trebale da budu primane kao i carski ukazi. Ali jedino što je bilo učinjeno. na prvom mestu generalu Arakčejevu. Poslednjih godina bio je stvarno neograničeni gospodar Rusije. ali bez zemlje. da je Arakčejev ostao kraj cara. U kraljevini Poljskoj. da budu lojalni prema vladaru. u očajnim molbama upućivanim na cara. koja je tamo postala strašna socijalna bolest. Gotovo odmah posle svršetka Bečkog Kongresa počelo je izvesno revolucionarno strujanje. a uticajni poljski krugovi nisu pokazivali volje. koju je sproveo u Kazanu na Univerzitetu neki Magnicki.). Za vreme njegovog ministrovanja cenzura. nego i u privrednim i u celokupnom privatnom životu. inspirisina reakcionarnim načelima Bečkog Kongresa. Ogromnu senzaciju napravila je revizija. Raspoređeni po svojim kućama. kada su ga oborili još mračniji tipovi. na primer. ali pošto je ipak nezgodno 82 . Posle pregleda kazanskog univerziteta on je predložio. naročito sa tuđincima. a onda otpušteno zbog liberalnih nazora nekoliko najboljih profesora petrogradskog univerziteta. ona je bila. državni sekretar Novosiljcov. a prema univerzitetima i slobodi nastave preduzete su bile naročite mere: suspendovano je. koji su živeli u tim naseljima. Nekadašnji slobodni mislilac. gonila je književnost. nastalo je uzajamno nezadovoljstvo i podmukle borbe. i baveći se seoskim gazdinstvom. tako da je surova disciplina izazivala ne samo stalno nezadovoljstvo. Govorilo se da zavera ne bi uspela. koja je spadala u njegov resor. Arakčejev je posle nastavio isto tako odanu službu caru Aleksandru i bio je na veoma uglednim položajima još pre velikog rata. brinuo se najviše o čuvanju međunarodnog reda. Markantna ličnost među državnicima Aleksandrova doba beše knez Aleksandar Goljicin. Ali sve je to bila samo dekoracija: u suštini svojoj život naseljenika bio je pravi pakao. Vladari i njihovi ministri sastajali su se na naročitim kongresima. Pobeda južnoameričkih revolucionara i proglas nezavisnosti latinskih republika preko Atlanskog Okeana bili su prvi ozbiljni udarac novom sistemu. bili su u isto vreme i seljaci i vojnici. nego i potpuno očajanje među naseljenicima. gledalo se na dobre odnose i mir u porodici. faktičku upravu nad Rusijom. Ljudi. pokoravajući se ne samo za vreme tih vežbanja.). oko godine 1820. pravi pravcati verski zanešenjak.. Uredbe koje je Arakčejev za ove naseobine izradio izgledale su pune humanih ideja: od oficira se tražila strpljivost i pravednost. spremao je neki nacrt „Državne ustavne povelje“ za carevinu. nakon kratkog „medenog meseca“ ustavne slobode. Ali se vraćalo ponekad i na staru liniju. sve do 1824. a ponekad i u otvorenim bunama. pazilo se na to da ljudi budu potpuno obezbeđeni. u Ljubljani. nastrožijoj vojnoj disciplini. godine. po nalogu carevom. a onda. Mera je bila nesrećna i dovela je do proletarizacije seoskih masa. gde se i sada pokazuje njegova spavaća soba (1819.) i u Veroni (1822. oni su se u isto vreme stalno vojnički vežbali. Arakčejev je nekako umeo da dobije neograničeno poverenje cara Pavla. u kojima se pokazalo da car Aleksandar ne misli ozbiljno da bude ustavan vladar. ministar prosvete i crkvenih poslova. nezadovoljni i razočarani. ušavši u crkvene poslove. u glavnom. bivši dugogodišnji carski poverenik kod Svetog Sinoda. stavljeno pod sud. god. u čestim izgredima protiv vlasti. na više strana došli u sukobe sa svojim vladaocima. U Nemačkoj se razvio jak pokret za ujedinjenje. Car Aleksandar. a kamo li prema carevini. u Opavi (1820. Najkrupnija ličnost iz okoline cara Aleksandra. beše grof Arakčejev. to je bilo oslobođenje lotiških. kome je bio potpuno odan. koji se posle upravljao prema pogledima svoga novog šefa. ali je nekako uklonjen iz okoline Pavlove baš u najopasnije vreme zavere. u drugoj polovini njegove vladavine. da se dogovaraju o zajedničkoj akciji za spasavanje režima stvorenog 1815. koje se javljalo u mnogobrojnim samoubistvima. naročito na red i čistoću. nekadašnji liberalni saradnik Speranskoga. gotovo ateist i lakomisleni salonski junak.). birokratsko policajno uređenje i kmetska zavisnost seljaka. Nešto se govorilo u vladinim krugovima i o pitanju oslobođenja seljaka. s vremenom. Tako. Narodi su. Što se tiče politike cara Aleksandra u Rusiji. Car Aleksandar je aktivno sudelovao na svima tim kongresima: u Ahenu (1818.ostati neokrnjen carski apsolutizam.“ Glavni životni posao Arakčejeva behu takozvane vojne naseobine. Goljicin je. pun misticizma i mračnjaštva. estonskih i ruskih seljaka kmetova u baltičkim pokrajinama. da se taj zavod prosto poruši. postao.

Od domaćih pisaca se ističe Nikola Turgenjev. arhimandrit Fotije. Reakcionarni pisci i „ljubitelji književstva“ skupljali su se u zajednicu nazvanu Beseda ljubitelja ruske književnosti. Karamzina. Delo je epohalno. dok su se mlađi i napredniji (u književnom smislu) elementi okupljali u društvu zvanom Arzamas. vrlo sočnim i borbenim pesmama i mladi Aleksandar Bestužev (Marljinski). oficira. koji su želeli da postanu pravi sveci. Puškin predstavlja svoga junaka Onjegina kao čitaoca engleskog ekonomskog pisca Adama Smita i kao „dubokog ekonoma“. Tako su. a medicinarima je bilo zabranjeno secirati leševe. najpre sa maglovitom humanitarnom i liberalnom tendencijom. Ondašnje rusko društvo najviše je cenilo Puškina kao revolucionarnog pesnika. on je stavio u izgled niz mera za „njegovo ozdravljenje“. kao i usled neposrednog dodira sa Evropom. Tada se javlja genije Puškinov. Sve jači reakcionarni kurs cara Aleksandra sa jedne strane.rušiti univerzitete. i to kao nenadmašan majstor forme i stiha i kao veliki znalac ruskog jezika. Veliko vrenje u društvu ogleda se u stvaranju svakojakih zajednica i kružoka. duhoborci čija nauka predstavlja neku vrstu moralnog i spiritualietičkog hrišćanstva. Pod uticajem Francuske Revolucije i ratova. Žukovskog. as druge strane vesti kako se car spremao da odvoji od Rusije neke pokrajine bivše kraljevine Poljske i da ih doda svojoj samoupravnoj Poljskoj. Kneza Goljicina istisnuo je sa njegova položaja neuki mističar. na primer profesori i studenti trebali da budu neka vrsta kaluđera. U njegovoj znamenitoj knjizi „Pokušaj jedne teorije poreza“ nalazimo između ostalog i sledeće reči: „Jedna uređena država ne sme svoje blagostanje da osniva na nepravdi“ i da prema tom ugnjetavanje jednog staleža od drugih ne može da bude temelj blagostanja jednog velikog naroda. koji su svojim moćnim okultnim delovanjem na ruskom dvoru toliko nahudili i ugledu carskog prestola i pravilnom toku državnih poslova i samoj sreći i blagostanju Rusije. Uz Fotija javlja se i mistička ženska-grofica Orlova. Zapadnoevropska politička i ekonomska književnost čita se na veliko i u originalu i u prevodima. kao i mnogo dublje „građanske“ pesme prepisuju mnogi i uče napamet. kao što su. a širila se i po svima društvenim krugovima. nastavljajući svoj rad. Pričalo se. oko koga se grupiše čitava plejada malih pesnika. tip svirepoga mračnjaka i preteča kasnijih mističkih tipova. onda samo plemića i. dubokog i nežnog liričara. koji čini prelaz sentimentalnog pravca ka romantizmu. prilikom ratovanja i logorovanja u njoj ruskih četa. Deržavina. iako sada potpuno zastarelo. na primer. Mnogo je izrazitija. iz biblioteke su imale biti izbačene vrlo mnoge „nezgodne“ knjige. Napregnutost verskih osećanja ogleda se za vreme Aleksandrovo i u jačanju sekata. u ogromnoj većini. I sam car mnogo uživa u „blagočestivim“ razgovorima arhimandritovim i rado sluša njegove spasonosne savete. Kondratijem Selivanovim koga su njegovi poštovaoci smatrali nekim sinom božjim a u isto vreme i Petrom III! Uopšte društveni pokreti u doba Aleksandrovo bili su vrlo živi. pošto je to stvar mrska pred Bogom. j. koji izdaje svoju ogromnu Istoriju Ruske Države u 11 svezaka (dvanaesta sveska izišla je posle smrti piščeve). U društvima stalno se vode razgovori o politici i društvenim teorijama. Atmosfera mističkog ludila obuhvatala je cara sve više. on luta po Južnoj Rusiji i Kavkazu. tajna udruženja. Dimitrijeva. kći velikog pobednika kod Česme. jednog od najvećih umetnika ruskog stiha. iako pesnički slabija. javlja se i mračni i svirepi pokret skopaca t. misli i srdaca mlade Evrope. Sklon romantizmu on potpada pod moćan upliv Bajrona. Policija prati Puškinovo kretanje i goni ga. daleki rođak budućeg ruskog velikog romanopisca. Duh protesta oseća se i u vrlo plastičnom i divnim ruskim jezikom napisanom pozorišnom komadu Gribojedova Nesreća od pameti. a i nesavremeno po svojoj istoriskoj i političkoj filozofiji. veoma zanimljive i sa estetskog i sa političkog gledišta. a onda sa određenim prevratničkim ciljem. Razvija se potpuno talenat finog pesnika klasičke umetničke škole Baćuškova. da je sam car prijateljski razgovarao sa vođom ovih ludaka. Uza nj daje oduške svom bujnom temperamentu u. kastrata. njegove žučne i beskrajno duhovite epigrame. I u književnosti javljaju se raznovrsne struje. Završava se. Pored više-manje salonskih mističkih vežbanja gospodskih društava. probudili su i 83 . život i književna karijera starih pisaca Heraskova. koji je onda bio gospodar duša. mudrog basnopisca Krilova. razvila su se u krugovima ruskih intelektualaca. dok. lirika revolucionarnog pesnika Riljejeva. profesori prirodnih nauka upućivani su na Sveto Pismo. Puškin je smatran kao velik već onda.

a u red. Originalnost „Ujedinjenih Slovena“ sastojala se u tome. da se može preći na posao. — kada će se izvesti državni udar. obrazovanje vojnih naseobina biti uzrokom prevrata“. tražili sporazum sa Poljacima. s druge strane odlučnošću zaverenika da učine pokušaj državnog udara. ipak su ga veoma ozbiljno shvatili i u krugovima tajnih udruženja i na dvoru. politički teoretičar. Taj carević se godine 1823. jer se većina apsolutno složila u tome. a od oficira i činovnika tražena je pismena izjava da neće ulaziti u tajna društva. S njim se slagala većina „severnjaka“. i vrlo opsežan referat o tom bio je dostavljen caru u Taganrog. sa sedištem uprave u Petrogradu. gde se on nalazio kraj bolesne supruge i gde je sam oboleo. koja je došla neočekivano. poglavito u glavnim središtima druge armije. a na prvom mestu braći umrlog cara: velikom knezu Nikoli u Petrogradu i presumptivnom prestolonasledniku careviću Konstantinu u Varšavu. Njima se kasnije pridružilo još i „Društvo Ujedinjenih Slovena“. već potpuno revolucionarnog karaktera. avgusta 1822. Oni su čak odredili i rok — veliki vojnički manevri godine 1826. tajno zahvalio na nasleđu prestola. Dibič. u prvom redu prava biranja državnih i pokrajinskih sabora. da je ovaj ukaz imao samo dekorativni karakter i da se na nj malo ko obazirao. kako da se dođe do ostvarenja društvenih ciljeva. zaverenici su smatrali. jer je veliki knez Nikola proglasio carem carevića Konstantina. državnog udara. Ali Aleksandar nije preduzimao nikakvih oštrijih mera protiv tajnih udruženja. na primer general Orlov. uvodili su još i Erdeljce i Mađare. U Severnom Društvu glavni teoretičar beše Ništa Muravjov. koje su postajale sve češće i sve duže. Godine 1820. koji je odmah celu stvar javio kuda je trebalo. 2) u opštim tužbama protiv zuluma lokalne administracije i najzad 3) „držao sam da će. imenovanja provizorne vlasti sastavljene od vođa zavere i liberalnih velikaša i saziva ustavotvorne skupštine. u jednoj zabačenoj palanci. Umesto raspuštenog i relativno mirnog i lojalnog „Saveza Opšte Sreće“ stvorila su se dva nova tajna udruženja: Severno i Južno. a naročito šta da se radi sa carskom familijom. inžinjerski kapetan Nikita Muravjov i gardiski generalštabni poručnik knez Evgen Oboljensni. ujedinjenih slovenskih naroda. naročito pak general-guvernera petrogradskog 84 . Knez Sergije Trubeckoj. „Južnjaci“ kao i „Sloveni“ behu mnogo radikalniji. nalazili su se pesnik Riljejev. samo je 1. pored toga. jedan od učesnika. iako je to bio čisto lokalni pokret bez ideološke motivacije i određenog revolucionarnog obeležja. ova je izazvana s jedne strane zamršenošću pitanja o nasleđu prestola i za jednu monarhiju veoma neprirodnim stanjem kada nema cara. pisao je već tada. verovatno od trbušnog tifusa. Car Aleksandar je bio obavešten o postojanju tajnih udruženja i u glavnom je znao njihove težnje i glavne ličnosti. ali njegov akt u tome smislu nije bio objavljen. na navaljivanje nekih velikaša. da je treba svakako ukloniti. što su oni težili ka sveslovenskoj republikanskoj federaciji. Društva su se najviše bavila pretresanjem problema političke teorije i preuređenja ruske države. Kmetska zavisnost seljaka trebala je da bude ukinuta. oni su bili svi mahom republikanci i pristaše najoštrijih mera. Bilo je tu lica i iz viših krugova i dobro poznatih caru. Razume se. Na čelu Severnog Društva. kojoj su oni davali istoriski naziv Zemaljskog Sabora. koji je izradio ustavni projekat za Rusiju. Taj referat car je ostavio bez posledica. Između Petrograda i Varšave vodila se živa prepiska. Smrt cara Aleksandra. Godine 1825. Rusija je trebala da postane federativna monarhija sa carem na čelu.revolucionarne i nacionalističke ideje Rusa. Dva poslednja društva radila su na ruskom jugu. čiji bi položaj potpuno ličio na onaj predsednika Severoameričke Unije. da je stanje Rusije takvo da prevrat mora neminovno doći. ali uz građansku jednakost samo su imućni staleži dobivali politička prava. za ovo mišljenje on je nalazio razloge u ovim pojavama: 1) u čestim pobunama seljaka protiv spahija. dala je maha ozbiljnoj revolucionarnoj opasnosti. pored Srba i drugih Slovena. ali ga je našao iza careve smrti šef njegova štaba. sam krilni ađutant carev. Vlada je bila o svemu dobro obaveštena. izbila je gotovo neočekivano pobuna u Semjonovskom gardiskom puku. na čelu Južnog Društva stajao je pešadiski pukovnik Pavle Pestelj i potpukovnik Sergije Muravjov. I jedni i drugi mislili su da put vodi preko vojne pobune. izišao carski ukaz kojim su sva tajna udruženja zabranjena i rasturena. a onda pitanjima praktične politike. društvo Ujedinjenih Slovena bilo je osnovano od inžinjerskog poručnika Borisova.

među njima i sam „diktator. i desila se neka vrsta čuda: optuženi i usmeno i pismeno izložili su caru. Topovi su rešili sudbinu dana. (Doba „zvanične narodnosti“). osudio je zaverenike na strašne kazne. koga je smrtno ranio Kahovski. da se pokore caru. koje je car Nikola smanjio i „ublažio. Zaverenici behu spremili plan bune. koji nije ni video optužene. a u prvom redu prema plemstvu. da ubede pobunjenike. hteo da vlada i upravlja. Tako su 13. pukovnik Sergije Muravjev. ni veliki knez Mihajlo. Ali. Diktatorom je bio imenovan knez Sergije Trubeckoj. On je težio da upravu države što više birokratizira. stojeći na Senatskom Trgu.“ Vrhovni Sud uvažio je carsku želju. GLAVA XX. smatrajući činovništvo nepouzdanim i pokvarenim. Usred ovih pregovora stigle su velikom knezu Nikoli vesti o zaveri. Vrhovni Sud. Pobunjenici. ona ga je lično jako uplašila. Pobeda vlade novoga cara Nikole bila je potpuna: pobunjenici nisu uspeli da prošire svoju akciju. ona je ulila u nj nepoverenje prema svima društvenim pokretima i društvenim. pa Bestužev. jula 1826.su izložili mnoštvo svojih ideja u iskazima i dali su kritičku sliku ondašnjeg stanja Rusije. pukovnik Pestelj. proglasi carem svoga brata. car je upotrebio prvo konjicu. snagama. grof Speranski. ova petorica — pesnik Riljejev. Pobunjeni moskovski puk proveo je gotovo čitav dan sa nekim malim delovima drugih pukova i gomilom civilnih ljudi među kojima je bilo mnogo radnika. Dosta mlad (nije još imao 30 godina) i nedovoljno iskusan. ni grof Miloradović. Od celokupnog prestoničkog garnizona samo je jedan puk odbio da položi zakletvu caru Nikoli. jer im mase nisu pružile nikakvu znatniju pomoć. držeći plemstvo po mogućnosti daleko od efektivnog učešća u državnim poslovima. Carević Konstantin. moralni teror pri saslušavanju. u isto vreme. pa onda artiljeriju. unevši mučan elemenat straha u njegov život i njegovu politiku“ pa ga je utvrdila u njegovoj gotovo slepoj privrženosti načelima konzervatizma i vojne discipline. koje treba preduzeti da se žalosno stanje popravi. i oni su brzo propali bez ozbiljne borbe. Pošto nisu mogli ni mitropolit. svome glavnom tužiocu.“ te je petorici glavnih vođa zamenio smrtnu kaznu čerečenja na četiri dela nekom drugom smrću „pri kojoj se ne prosipa krv osuđenih. 14. (1825-1855. Carevanje Nikole I. Trebalo je odbiti zakletvu.grofa Miloradovića. pri kom se naročitom veštinom odlikovao sam car. Za vreme znamenite veleizdajničke parnice protiv Decembrista (učesnika u decembarskoj pobuni) on je dolazio u neposredan dodir sa većinom optuženih. gde je perom nastavio započetu borbu. koje je on smatrao kao stalež zaražen duhom bune i težnjama ka ograničavanju samodržavne carske vlasti. naterati Senat da suspenduje carsku vlast i da imenuje privremenu vladu. koji nije bio loš. Onda je počelo beskrajno istraživanje. i Kahovski — umrli na vešalima. Tragedija Decembarske Bune učinila je veoma dubok utisak na cara. Ulogu glavnog „noža“ ustanka preuze na se zanešenjak Kahovski. vođa južne bune. stupio je car Nikola I na presto. dok su ostali — njih 121 na broju — otišli većinom na robiju. on je. moralne i fizičke patnje uhapšenih po kazamatima tvrđave Petra i Pavla. Senat se našao u Zimskoj Palati i nisu ga mogli uhvatiti.). umešan u zaveru. a njegovim pomoćnikom pukovnik Bulatov. Car je 85 . pošto se ranije tajno zahvalio na nasleđu prestola. potpuno iskreno svoje mišljenje o stanju države i o merama. dok bi određene ubice uklonile velikog kneza Nikolu. Već uveče pobunjene čete bile su razoružane i internirane a veliki broj zaverenika. te ovu petoricu osudio milostivo samo na vešala. a u kojem je ulogu državnog tužioca igrao niko drugi do nekadašnji liberalni ministar cara Aleksandra. Pored toga. uspeo je da se spase u inostranstvo. saslušavanja i suočavanja. decembra Zimska Palata pokazala se jačom od zaverenika. na koga je pucao pesnik Kiheljbeker. zauzeti senatsku zgradu. iako u isto vreme nije imao velikog poverenja ni u birokratiju. Budno čuvajući socijalne povlastice plemstva.“ pohvatani i dovedeni u Zimsku Palatu. Nikola Turgenjev. „okaljan krvlju podanika“ (izraz samog cara u pismu careviću Konstantinu).

da se rasporede hronološkim redom i tako štampaju. da je pomaže tamo. decembra“ radio je četiri godine i pregledao je ne samo hartije cara Aleksandra. godine. da je car Nikola bio izvanredno savestan u vršenju svoje vladarske dužnosti: oskudicu svoga bednog obrazovanja on je stalno popunjavao vrlo raznovrsnim i obilatim čitanjem. stvorenog od njegova brata. u koju su ušli zakoni iz doba cara Nikole. a provodio je mnogo vremena proučavajući ona pitanja koja su dolazila preda nj. Iz njegovih mnogobrojnih pisama. decembra godine 1826. da je imao izvesnih ideja. hteo ga je popraviti nekim neosetnim reformama i. Ali je i ta ustanova izgledala caru nekako opasna. Kao plod tih većanja izašlo je više predloga za nove zakone i različne reforme. pa da se one sistematiziraju. a u kom je data svestrana. gde ona opada. i to porazna. Budni i strogi čuvar tog reda.“ Treba spomenuti još i to. koji bi imali za zadatak da pretresaju celokupno stanje države. dobijene od procesa. nered i bunu. gde god stigne. on je ograničavao njena većanja. sanjao je o tom da može sve rešiti sam. Ali je za pojedina pitanja imenovao više tajnih stručnih odbora. t. koje je umeo da lepo izrazi i da je imao šire vidike i jaču pamet od mnogih svojih doglavnika. Taj „Odbor 6. tako je. koji je posle kod cara stalno ležao na stolu.. car je upotrebio za rad na reformama. Borovkov. da šef kancelarije istražne komisije. ali sve to nije zasecalo duboko u suštinu stvari. da „podržava vlast svuda gde ona postoji. štetne razgovore. Ali je sve njegovo staranje propa-dalo uzalud: on je bio u suštini stvari veliki utopista. Zadatak se Rusije. Sav je posao bio 86 . najzad. da je brani tamo. na primer. potonji senator. kritika državnog i društvenog uređenja Rusije dvadesetih godina XIX veka. 6. Radi toga je ceo taj rad ostao bez ikakvih bitnih posledica. onda neverovatno sporo i sa stalnim strahom da nekakva najskromnija. te je Speranski sa svojim saradnicima uspeo da prikupi i rasporedi građu i izda 25 ogromnih svezaka „Prve pune zbirke ruskih zakona“ od 1649—1825. najsitnija reforma ne izazove „lažna umovanja“. zatim nekoliko svekaza druge „Pune zbirke“. da skupi ruske zakone i utvrdi sastav ruskog zakonodavstva. da se prikupe svi ukazi i uredbe sa snagom zakona izdati od 1649. nego je proučavao i različne grane državne uprave i javnog života. Ovu kritiku i uopšte impresije. j. Trebalo je vršiti reforme. rezolucija i primedaba po različitim predmetima. pitanje o kmetskoj zavisnosti seljaka bilo pretresano u devet tajnih odbora. vidi se da je car Nikola stekao veliku rutinu upravljanja državnim poslovima.naredio. Najzad. Speranski je predložio. u tolikoj tajnosti. ali i to bez ikakvog stvarnog rezultata. Kako je u svojoj borbi sa napretkom vremena nemilice sputavao slobodnu misao i surovo gonio nezavisne ljude. Pored tajnih odbora. Car Nikola nije više posle toga sastavljao odbore. Ali ovaj je rad sprovodio čisto birokratski. on je postao omražen kod sviju naprednih ljudi u Rusiji i van nje. i u jednom i u drugom vršeći neku vrstu Sizifova posla. ministarstvima koja su svoje obrazložene predloge podnosila na mišljenje Državnom Savetu. Tako je postao jedan dokumenat. Postojeće pravo sistematski je izloženo bilo u 14 svezaka „Svoda zakona Ruske Carevine“. napravi izvod iz zapisnika saslušanja tih „zločinaca“. ako se taj red poremeti. kao i iz njegovih govora u zatvorenim i tajnim sednicama Državnog Saveta. da nisu čak ponekad ni sami ministri znali. Car Nikola je naručio čuvenom reformatoru Speranskom. koji su ostali od pokojnog cara i pitanja o popravkama u državnom uređenju. kodificiraju i izdadu u obliku zbornika ili takozvanog „Svoda“. iz njihovih projekata i pismenih iskaza. Celog svog života on se borio sa duhom vremena i prenatrpanošću svakojakim poslovima. jer je hteo očuvati jedan skroz truo društveni red. naređivao je ponekad kakav zaključak treba da bude primljen. Zatim je trebalo da se iz te ogromne građe izvade norme postojećeg prava. trebalo je preraditi Svod u jedan zakonik.. prema rečima ministra spoljnjih poslova grofa Neseljrodea sastajao u tome. car Nikola je smatrao svojom svetom dužnosti da i van granica carevine pazi na održavanje postojećeg reda i da odmah interveniše. gde je otvoreno napadaju. ali tako da ih niko ne bi primetio i da bi postupne i gotovo neosetljive promene što manje menjale postojeći red. izašlo je tajno naređenje carevo da se obrazuje jedan uži odbor za proučavanje spisa. car se u zakonodavnoj delatnosti služio i redovnim putem. a veliki broj zakonodavnih predmeta rešavao je konačno i bez saslušanja Državnog Saveta. Car je odobrio samo prve dve mere. tog velikog savetodavnog tela.

Preživelo. donekle je izmenjen i poboljšan način oslobađanja seljaka putem sporazuma sa spahijama. Publicistika se razvija u filozofskim i polemičkim spisima slavenofila i zapadnjaka koji su dali pravac daljem razvitku ruske misli. te muzika i gluma. Putovanje tih državnih stipendista. težio je da te kmetove pretvori u slobodne seljake. Puškin tada dozreva i daje svoju punu meru. a još manje podržavanja kod spahija-plemića. dok je trgovačko-zanatliski stalež trebao da se zadovolji sa školama od prilike ravnim nižim gimnazijama. dobili malo slobodniji ustav. pravnici Kaveljin. i u više škole. U tom poslu koji je trebao da bude kao neka vrsta primera za spahije. Genijalni kritičar Bjelinski. taj prvi veliki intelektualac-neplemić. medicinar Pirogov. smanjio im je poreske terete. Kao šef jednog odelenja Careve Kancelarije. I pored sviju mana. Lavrovski i sila drugih. dok u književnosti imamo velik broj lepih talenata i značajnih pisaca. (1839. Više mladih naučenjaka poslato je u inostranstvo. trulo i omraženo nasleđe kmetske zavisnosti ostalo je i dalje u svoj svojoj neprikosnovenosti kao najveća rugoba Rusije i pretnja njenom opstanku. populariše i sudi golemu literarnu produkciju epohe. Vasilija Grigorovića po slovenskim zemljama čini važan datum u istoriji slovenske uzajamnosti. imaju u to doba u Rusiji mnoge 87 . Granovski. pomagao njihovu zemljoradnju. Ali taj primer postupanja države prema svojim kmetovima nije izazvao gotovo nikakvog interesa. Sreznjevskog. jednim delom izrađen još od Speranskog. Istina je. da se na ruskim univerzitetima pojavljuju prvi put u većem broju ljudi dostojni imena naučnika: istoričari Solovjov. Tako su u načelu univerziteti i gimnazije bili namenjeni za decu plemstva i činovništva. januara 1835. Najzad i likovna umetnost. ograničeno je pravo spahija da svoje seljake mogu slati u Sibir na robiju. ali se budno pazilo da prosveta ne postane suviše pristupačna za šire krugove. velike je zasluge stekao liberalni doglavnik careva Aleksandra i Nikole. koja je počinjala ovim rečima: „Nema sumnje da kmetska zavisnost u sadašnjem njenom stanju jeste i kod nas zlo osetno za sve i očigledno. Speranskoga zbirke predstavljaju monumentalno pravničko delo i bile su od nesumnjive koristi za Rusiju. koji su u mnogim slučajevima bili kažnjavani smrću. estetskih. Nešto radikalniji zakon iz godine 1848. a 1. Posle smrti Speranskog. Bođanskog. „Svod“ je bio uveden u život. Rjetkin. car Nikola je izgovorio znamenitu besedu. vlada nije išla dalje od pojedinačnih. Seljačko pitanje raščlanjavalo se u glavnom u dva dela: u pitanje o kmetskoj zavisnosti seljaka od spahija i u pitanje o pravnom i ekonomskom položaju seljaka-državnih kmetova. Pri kraju ovoga doba javljaju se veliki pripovedači i romanopisci — Dostojevski.gotov godine 1833. da spomenemo samo najkrupnija imena. među njima naročito slavističke. Bilo je otvoreno puno novih katedara. koje su išle zatim da se odstrane najgroznije zloupotrebe spahiskog prava i vrlo sporo smanji broj kmetova. Car Nikola smatrao je kmetsku zavisnost kao veliko zlo. bio je odmah posle objave nekako obustavljen. Turgenjev. vrlo skromnih mera. Bođanski. Ali u prosvetnoj politici car-Nikoline vlade nije bilo iskrenosti. kasnije ministar državnih imanja. koja je sadržavala kazneni zakonik. Dakle. Taj se odlikovao vrlo surovim kaznama za zločine protiv državnog uređenja. ali dirati u nj sada. Gončarov. Univerziteti su godine 1835. koja se po spahiskim dvorovima nalazila u najgorem stanju. koji je dopuštao seljacima da kupe slobodu prilikom prodaje imanja putem javne dražbe. moralnih i društvenih ideja. Zabranjena je prodaja seljaka bez zemlje. i daje mnoštvo značajnih filozofskih. slaviste Sreznjevski. dok Gogolj stvara rusku prozu. Ipak su izvesni elementi iz nižih staleža prodirali i u srednje. na kojoj je bio pretresan zakonski nacrt o fakultativnom oslobođenju kmetova po njihovom sporazumu sa spahijama.) izdata je 15. značilo bi učiniti nešto još mnogo gore“. Kiseljev je uprostio i znatno poboljšao administraciju sa državnim kmetovima. nagrađenog grofovskom titulom. Za prosvetu je činjeno dosta. general grof Petar Kiseljev. uredio im jeftini kredit. gotovo neizbežnih u poslovima ove vrste. Jedino se ozbiljnije radilo na preuređenju uprave i donekle gospodarstva kod državnih kmetova. jer je izazvao mnoge razgovore o predstojećem oslobođenju seljaka. naročito kućne služinčadi. sveska „Svoda“. Na jednoj sednici Državnog Saveta. Nju je kvario reakcionarno-policajni duh čitavog režima. a Ljermontov se takmiči sa starijim pesničkim genijem Puškinovim. kao obavezan zakonik.. Umesto zatvorenog poljskog univerziteta u Vilni otvoren je ruski u Kijevu. škole i bolnice.

i nije doživeo da bude predstavljan na pozornici za života piščeva. pripadnika sekata i otpadnika od pravoslavlja. Rus je uvek smatrao nju kao društvenu i porodičnu ustanovu. Ono što je bilo najstrašnije u njoj nije bila samo anarhija uprave. a njegove kulturne drugove osudili su na razne kazne. i ruski džin oslanja se na nju kao na kamen-temeljac svoje veličine. Gribojedovljev spomenuti komad osakaćen je cenzurom. i on je tek neke od svojih spisa mogao da štampa. Bjelinskog nisu bacili u tamnicu samo zato što ga je policija. uslov političkog opstanka Rusije. Pisemskog i Turgenjeva. odveli na gubilište. I najkonzervativniji slavenofili bili su pod nadzorom policije. Filozofa-publicistu Čadajeva proglasili su ludakom. nego ono proganjanje duha.. ljudi proganjano. ograničenje delatnosti drugih priznatih konfesija. Samodržavna vladavina. došavši da ga uhapsi. I koliko je drugih. Začetnik ove teorije bio je grof Sergije Uvarov. Ljermontov... manje poznatih. To nije teško dokazati primerima: Puškin je stalno ometan u radu. više puta beskrajno glupom i samovoljnom cenzurom! Nije s toga čudno da su gotovo svi ruski pisci toga doba bili protivu režima.Srećom. pa onda slobodoumnih ljudi i. koliko spisa izmrcvareno neukom. to je osnovni. gine. neće nikada pri-stati na to da napusti ma i jednu samo dogmu svog pravoslavlja. koji je — u svome godišnjem izveštaju caru godine 1833. u književnim radovima Gogolja i Grigorovića. Dostojevskog. Međutim je optimizam bio zvanično priznata i od vlasti širena nauka. dugogodišnji ministar prosvete cara Nikole. U pesmi i u romanu i pripoveci. — pisao: „. Duboko i iskreno vezan. u Francuskoj i u Belgiji imala je naročitog odjeka u Poljskoj. Rusija je sačuvala vatrenu veru u spasonosna načela. i otuda poslali na višegodišnju robiju u teškim okovima ni zbog kakvih dela. ono mrcvarenje slobodne čovečje misli i ličnosti. a „Revizor“ se mogao prikazivati samo na ličnu intervenciju carevu. prikazana je strahovita slika socijalne nepravde i moralne pokvarenosti Nikolajevske Rusije. U isto vreme proglašenje načela pravoslavlja zahtevalo je. ocepljenje 88 . uz crkvu svojih predaka. u najmanju ruku. te progone osoba starog verskog obreda. Gogolja su šikanirali. mračnjačkom. kao prosta vojnika. Hercena i Ogarjova naterali su na begstvo iz Rusije nakon progona i šikana. Rus. nezgodne i nepovoljne za vladu. zlostavljano. Svi pokušaji reforama prestaju konačno godine 1848. gde se jedan deo poljske vojske i gradskog stanovništva u Varšavi pobunio. j. bez kojih ona ne može ni da cveta.“ Kada se ovo prevede na običan jezik. Pri svem tom. na razne načine i sa različnih strana.znatne predstavnike. on je proganjan i zlostavljan. prema različnim temperamentima i talentima. već jedino zbog razgovora i čitanja knjiga zabranjenih od vlade i planova o oslobođenju seljaka. U to je doba skovana znamenita doktrina takozvane „teorije zvanične narodnosti“. Bez privrženosti k veri predaka svaki narod svaka osoba.. zvaničnog optimističkog i reakcionarnog nacionalizma. kako to kaže u čuvenim stihovima konzervativni slavenofilski pesnik i filozof Homjakov. ni čak da živi. ove važne činjenice ne mogu spasti cara Nikolu i njegovu vladavinu od stroge osude potomstva. t. dok nije pao žrtvom salonske intrige. bio je obustavljen. jer sve što postoji dobro je. koji je na tu intrigu i na smrt svog velikog pesničkog druga ispevao pesmu punu gneva i srdžbe. a časopis u kom je obelodanjivao svoje misli. Genijalnog ukrajinskog pesnika Ševčenka poslali su u daleko izgnanstvo. isterao iz Poljske namesnika. a urednik stavljen pod nadzor policije. ni da se osnaži. Revolucija godine 1830. stavljeno u nemogućnost da rade! Koliko je knjiga zabranjeno. bio je radi te pesme proteran na Kavkaz gde je našao preranu smrt. jer su svi ovi tvorci ruske kulture radili većim delom usprkos njegovim nastojanjima. i to neke grane prvi put u Rusiji uopšte (takav je slučaj muzike). sa zabranom da išta piše i slika (on je bio veliki pesnik i talentovani slikar).. velikog kneza Konstantina. o slobodi štampe. mogućne su samo tehničke popravke i uklanjanje slučajnih zloupotreba nesavesnih činovnika. Život u Rusiji izgledao je i konzervativcu Gogolju toliko odvratan da se osetio moralno prinuđen da pobegne iz Rusije. odan svojoj otadžbini. našla na samrti. najzad i tolikih drugih. to znači: nikakvih ozbiljnih promena. i nastojao je pred Zemaljskim Saborom („Sejmom“) da taj proglasi nezavisnost Poljske Kraljevine. niti to što je ona bila „u sudovima crna crnom nepravdom“. da žrtvuje ma i jedno zrnce bisera Monomahove diademe (praznična kamilavka moskovskih careva). i njegovu družinu na čelu sa talentovanim Mahajlom Butaševićem-Petraševskim osudili su na smrt.

i Talijana. da i protiv volje postavljaš sebi pitanje: Zar ne može sve ovo stići do prestola Vašeg Carskog Veličanstva?. napravili zid. sećajući se kasnije na ovo doba. Car Nikola morao je upotrebiti veliku vojsku. On je povodom Ilirskog Pokreta izjavio. proglašen je protektorat Rusije nad malom zakavkaskom carevinom.. pa su perzijanski odredi bez objave rata upali u zakavkaske ruske predele. Ali je još veći utisak od Decembarske Bune i događaja iz godine 1830—31. opkoljavajući ga. General Kutuzov iznosi dalje varvarsku disciplinu.099 ljudi u vojsci bilo je bolesnih 173. u sastav ruske države. najzad Pavle I uoči svoje smrti izdade proglas o ulasku Đurđijanske.“ I naravno ne može. pošto je Rusija primila u podanstvo Đurđijansku Carevinu na Kavkazu. i Slovena. Pečat nesreće i tuge udaren je na sva lica. pa je velika ruska vojska pod Paskjevićem ušla preko Dukljanskog prevoja u Mađarsku. Tako je on nazvao sibirsku tamnicu. 1849. prvo pod znamenitim Dibičem. I sada još u Karpatskoj Rusiji i Slovačkoj rado se sećaju prolaska ruske vojske god. što su u njihovoj vojsci ratovali mnogobrojni poljski emigranti. Kada su stigle u Perziju vesti o nagloj smrti cara Aleksandra i pobunama u Rusiji. orijentalci su shvatili ove vesti kao znak rasula ruske države. preko koga nikakve zloupotrebe nisu za vas vidljive i glas ugnjetavanja i stradanja vašeg naroda ne dolazi do vaših ušiju. koji je caru podneo jedan od njegovih doglavnika general Kutuzov. Umrlo je 11. Znameniti general Jermolov. Đurđijanci traže pomoći i zaštite od Rusije. koji su. Treba se uvek bojati: to je koren životne istine. dokazi društvenog siromaštva toliko su očigledni. sve ostalo može da bude a može i da ne bude. nastavlja preuzvišeni autor „oko prestola Vašeg Veličanstva skupilo se nekoliko ljudi. kao pokrajine. piše Kutuzov. On bi hteo da je uguši. ali ne treba kriti da se bojiš. Car se rado odazvao na poziv svoga mladog druga Franje Josifa. nije se zapažao nijedan pokret.. na molbu đurđijanskog cara. j. za vreme kosidbe sena i žetve žita. Ona je budila slovensku svest u tim zabačenim krajevima. u najbolje vreme godine t. a onda posle smrti Dibiča pod Paskjevićem osvojila ponovo Poljsku. od 231. napravila na cara Nikolu revolucija 1848. Pod takvim okolnostima treba se još diviti kako je nikolajevska Rusija mogla da vodi toliko aktivnu i sve do katastrofe Krimskog Rata uspešnu spoljnju politiku vezanu za nekoliko teških. čak i onda kad nema razloga za strah: evo šta su napravili od ruske gomile. Rusija je bila odvojena od nje samo kavkaskim planinskim narodima. iako je Gaj bio lepo primljen u Rusiji. Počev od XVI veka. u Sibiru.023 vojnika. da ceptiš. jer. dugih i krvavih ratova. Jedan od najboljih ruskih pisaca Gljeb Uspenski. koji je Rusija vodila za vreme cara Nikole. Dostojevski je napisao u zatočenju. da nikad neće pomagati podanike protiv njihovih vladara.“ Ove njegove reči potvrđuju potpuno referat. nisam čuo nijednog glasa radosti. nije sve ostalo ni potrebno jer ćeš pasti u nepriliku. iako možeš maštati. i zbacivanje sa prestola cara i kralja. Kad je dospela 89 . koji je bio upućen da pregleda tri gubernije i da cara obavesti o njihovom stanju.000 bolovali od vrlo teških i opasnih bolesti. bio je rat sa Perzijom. Iz ruske pobede nad Mađarima izvukla je korist samo Hapsburška Monarhija. Za vreme Katarine II ruska se rpanica primakla Đurđijanskoj.. totalni haos u intendanturi i sanitetu kao uzroke ovog propadanja i raspadanja armije. Car Nikola nije bio ni ranije sklon da te aspiracije pomaže. Tragovi osećanja tuge toliko su zajednički svima staležima.992 od kojih su 130. Poljska revolucija omela je zamišljenu intervenciju cara Nikole u Belgiji. nepravda i ugnetavanje svuda i u svemu toliko su opasni za državu. U to vreme.od Rusije. Mi možemo samo navesti nekoliko rečenica iz tog vanredno značajnog i zanimljivog dokumenta: „Prilikom putovanja moga. naročito od doba Todora Ivanovića. Ova prastara hrišćanska carevina u toku dugih vekova borila se za svoju samostalnost protiv Turaka i Perzijanaca.“ Godine 1835. besmrtne „Zapiske iz Mrtvoga Doma“. treba da kriješ da uopšte misliš. ali se isto tako mogla nazvati i čitava ondašnja Rusija. Prvi veliki rat. bio je preslab da zaustavi navalu Perzijanaca. Odnosi sa Perzijom počeli su da se kvare ponovo naročito početkom XIX stoleća. koja je likvidirala nacionalne aspiracije i Mađara. komandant ruskih trupa na Kavkazu. Car Nikola se bojao Mađara još za to. ali su se jedino Hapsburzi obratili na njega sa molbom da ih spase od pobunjenih Mađara. veli o njemu sledeće: „Ne treba se micati. koji bi svedočio o narodnom zadovoljstvu. koja je tek posle sedmomesečne krvave borbe..

Specijalno je bilo rešeno da Srbija bude proširena sa onih njenih šest nahija. rat se pokazao dosta težak za Ruse. zabranio ruskim lađama ulaz u Moreuze. Sultan Mahmud uzeo je ratoboran stav prema Rusiji. septembra potpisana je čuvena Akermanska Konvencija u kojoj su uređena sva pitanja. koja je trajala nekoliko sati. Mladi Njegoš pozdravljao je taj rat u prvoj svojoj ovećoj pesmi „O vojni Rusah i Turakah“. 8. sve zemljište na Balkanu i veliki deo svojih osvojenja u Aziji. oktobra 1827. Turska je odbijala da zadovolji traženja Velikih Sila. koja su proizilazila iz Bukureškog Ugovora. bili su izneti zahtevi koji su se ticali čisto ruskih državnih i privatnih interesa. Najzad. car Nikola je objavio Turskoj rat. koji je trebala da primi i Porta. Obećano je. Priznata je sloboda Grčke. naročito na Balkanskom Poluostrvu. 1812. proterao je ruske podanike iz Turske.. Po ugovoru o miru Rusija je vraćala Turskoj Dunavske Kneževine. godine. Paskjević je ušao u samu Perziju. ali onome slabom ko se u njihovu kavgu uplete bilo bi teško. koja su pravno proizlazila iz obaveza primljenih od Porte u Petrogradskom Protokolu. Perzija je bila primorana da zatraži mir u Turkmančaju. dok je Dunavskim 90 . Turska je hitno zaključila mir u Jedrenu 14. Bukureškog Ugovora. Dunav je proglašen slobodnom rekom. što je ugovoreno u Akermanu. kao i iz nekih drugih međunarodnih akata i obaveza. U Jedrenu Dibiča pozdraviše i izaslanici kneza Miloša. turske lađe su prve osule vatru na lađe saveznika. prema kojem se od Porte tražilo da odmah oslobodi od svojih trupa dunavske kneževine. god. a prema sporazumu sa srpskim delegatima. uz pravo prolaza ruskih ratnih brodova kroza nju. aprila 1828. koji nisu mogli biti smenjeni bez pristanka Rusije. Miloševa Srbija nije učestvovala u ratu. 25. Isto se tako tražilo od Porte neka odmah izvrši svoje obaveze prema Srbima u smislu tač. cela je tursko-misirska flota bila spaljena. Naročito su se čvrsto držale neke turske tvrđave. još pre nego što je došlo do ostvarenja onoga.. Umesto da prepusti Grke njihovoj sudbini car Nikola je nastojao da se Grci spasu turskog jarma i da im se obezbedi šira samouprava. car Nikola izrično je izjavio da ne zove balkanske hrišćane u rat sa Turskom. naročito prema Perziji. Kada su ta nastojanja ostala bezuspešna. Rusi su dobili velike trgovačke povlastice i oštetu. Gotovo istovremeno Rusija je uputila Porti ultimatum. kad je bila pogažena autonomija tih kneževina i kad su one bile okupirane od Turaka. starog grofa Vitgenštajna junaka iz god.pomoćna vojska pod generalom Paskjevaćem Perzijanci su bili potučeni i osvojen je Erivan. Borba je trajala sa promenljivom srećom oko godinu i po dana. i da uspostavi stanje od pre 1821. U tome smislu potpisan je protokol između Rusije i Engleske 13. Od tog vremena Rusija je do-bila gospodareći položaj u Zakavkazju. Posle ovoga događaja francuski. Samo su na moru Rusi postigli potpunu i odlučnu prevlast. da će sva prava srpskog naroda biti potvrđena sultanovim hatišerifom i da će sve to biti stavljeno do znanja ruskom caru. one će se pobiti pa i pomiriti. kad ga koja strana ostavi. Već 22. javno je osporavao vrednost Akermanske Konvencije i svečano je pozivao muslimane na „sveti rat“ sa Rusijom. u Petrogradu. savezničke flote ušle su u Navarinski zaliv i blokirale su tursko-misirsku flotu. 20. Međutim. aprila Porta pristade na ultimatum. neuređenost intendanture i saniteta. U bitci. Po tom miru Rusija je dobila dosta opširne perziske predele na levoj obali Araksa sa tvrđavom Erivanom. zatim se Porta ponovo obavezala da ispuni sve uslove Bukureškog Ugovora. Mnogo više no same borbe desetkovale su rusku vojsku bolesti. regulisano je pitanje izbora njihovih gospodara. i da u roku od 18 meseci. kao Šumla. septembra 1829. ruski i engleski ambasadori napustiše Carigrad. obezbedi Srbiji samoupravu. dok je knez Miloš na skupštini u Kragujevcu govorio: „Nama nije do toga što se carevine među sobom kavdže.“ Međutim. Taj se rat vodio u Zakavkazju i na Balkanu. marta 1826. general Dibič. i posle prelaska Dibičeva preko Balkana i njegova ulaska u Jedrene. došlo je do novih zapleta na Balkanskom Poluostrvu. Ali posle sjajne pobede koju je izvojevao kod Kulevče novi zapovednik. Balkanska politika cara Nikole odlikovala se velikom aktivnošću. koje su se pre nalazile pod Karađorđevom upravom. naročito su delovale nezgodne saobraćajne prilike. Pored neodlučnosti glavnog zapovednika. 14. Tako su obnovljene povlastice Dunavskih Kneževina. Rusija je dobila neka ostrva u dunavskoj delti.

nego i Istoka. samo sa vjerom i češću imena. Kad je kralj Fridrih Vilhelm IV bio 1847. kojeg su četiri stotine godina gnjavile i istrebljavale inoplemene države.). tim pre što je Turska počela ispunjavati svoje obaveze. potonji car Napoleon III. koja je puna reminiscencija na Rusiju i prožeta odlučnim rusofilstvom. A i francuska vlada. Prirodno je da je posle toga ruski uticaj postao veoma jak u Miloševoj Srbiji. Austrije i Pruske njihovim ambasadorima u Carigradu. Među prvim publikacijama koje su izašle iz ove štamparije bila je zbirka pesama Vladičinih. Politiku izolovanja Rusije i podbadanja Turske protiv nje predvodio je engleski predsednik vlade lord Palmerston. politički i pesnički. Godine 1840. samo pomoću Rusije. a koji je svoje biće sačuvao. uživao kod Srba najveći ugled i ljubav. koje su evropski državnici i javno mnenje sve više tajili prema Rusiji. Brani đecu. God. i koji je doživeo blaženu epohu u kojoj ga se setiše Car i majka slavenske veličine“. nije se mogla sprovesti bez pristanka ili bar znanja ruskog cara. Njegoš je mnogo kasnije (1846. kome je vladika Rade posvetio na rastanku toplu pesmu). Vladika je doveo iz Rusije u Crnu Goru „štampadura“ i slova. i kao diplomatski agenti i kao putnici (na primer naučenjak Nil Popov. prinuđen da sazove Zemaljski Sabor. Caru Nikoli I posvećuje Vladika dve ode. i da je srpski pokrovitelj. Tako je već godine 1830. Vladika se svakako svesno i savesno trudio. koju je Turska bila dužna platiti i uopšte vodio je veoma prijateljsku politiku spram Turske..“ Mnogi Rusi. svojski su radili na održavanju i učvršćavanju uzajamnih simpatija. i sam predsednik Republike Luj Napoleon Bonapart. došlo je do prvog puta Njegoševa u Rusiju. da vodi odlučnu reč u Nemačkoj. Francuske. god. nego se u potaji već spremala da. cara Franju Josifa. da se nikad ne pomute odnosi prema velikom slavenskom bratu malog narodića.Kneževinama obezbeđena pređašnja samouprava pod ruskom garantijom. Nepoverenje. na žrtvu za pravoslavije i za čest imena naroda. čak ni čisto unutrašnja. Ne samo hrišćanski narodi i vasalne prema Porti državice. Na taj se način ruska garantija pretvorila u evropsku. car Nikola. 1849. Ruski poslanik na pruskome dvoru vodio je usred Berlina cenzuru nemačkih knjiga. 1833. Engleske. osujetio je i pokušaje Pruske da dođe do hegemonije u Nemačkoj i pomagao je svoga saveznika i štićenika iz god. Car Nikola je doskora smanjio ratnu oštetu. Šta više. Mnogo brige zadavala je Rusiji mala Crna Gora. pa i sami kuriri primani sa najvećim počastima. koji na usta serdara Jova (u „Šćepanu“) kaže: „I mi Ruse ka' braću ljubimo. što je opstanak njene države i dinastije bio obezbeđen 1849. postalo je naročito teško po samu Rusiju posle događaja revolucionarnih godina 1848-49.. u prisustvu samoga cara. car Nikola je zauzeo neprijateljski stav prema Pruskoj i svome šuraku kralju i sprečio je pruski pokušaj da zauzme Šlezvig-Holštajn i da se bori sa Danskom. Austrija se nije obazirala na to. Pored drugih povoljnih rezultata. Ali se car Nikola i dalje ponašao kao suveren ne samo Rusije. O Crnoj Gori specijalno se brinuo Jeremija Gagić ruski konzul u Dubrovniku. Stalni granični sukobi između Crnogoraca i Turaka izazivali su česte intervencije Rusije. pisac znamenitog dela „Rusija i Srbija“. Njine pršti sve dušmane!“ Oduševljeno pozdravljajući još u „Pustinjaku Cetinjskom“ ruske gradove. Sve do 1840. sultanovim hatišerifom potvrđena samouprava Srbije. te Slavjane. nego i sama Porta nalazila se pod tutorstvom cara Nikole. svojski su podržavali englesku politiku. i ruski prestiž na Balkanskom Poluostrvu bio je donekle uzdrman. jednu svršava sa panslavističkim stihovima: „Zdrav Slavjanah budi care! Svi protivni za te mare. godine Rusija je gospodarila na Balkanskome Poluostrvu. naročito Moskvu. Potvrđeno je sve. što je Srbiji obećano Akermanskom Konvencijom. Tada je on bio i zavladičen. prema 91 . gde su ruski agenti. s koga je on poneo najlepše uspomene. „Pustinjak Cetinjski“ (1834. tako da je mogao otvoriti srpsku štampariju na Cetinju. I u Pruskoj nijedna ozbiljna politička mera. nadzor nad stanjem na Balkanskom Poluostrvu predat je uzajamnim ugovorom pet Sila — Rusije.) u pismu „Moskovskom društvu istorije i starina ruskih“ slavio Moskvu još jednom: „Pažnja Moskve neocenjena je za vladaoca šake onog naroda koji je osuđen sudbinom na iskušenja.

sastojala se u zabrani.). politički i čisto psihološki. a Rusija je izgubila osvojenja u Zakavkazju i odrekla se obale donjeg Dunava (izmailski srez u Besarabiji). Istrošena. kojoj se početkom 1855. Izbio je 1853. Rusija je izašla potpuno iz onog stanja. Njegov sin Aleksandar II (1855—1881. car Aleksandar bio je lično veoma simpatičan čovek. GLAVA XXI. Ruska flota bila je većim delom potopljena na ulazu u Sevastopoljski Zaliv. da car Nikola nije hteo da doživi sramotni svršetak ovoga rata. (Velike reforme. kada je stupio na presto. on je sebi oduzeo život (1855. bio gonjen zbog liberalizma. Rat taj. bez formalnog primirja. Saveznici sa svoje strane nisu imali izgleda da postignu neke nove brze i velike uspehe. god. pa i samog cara. a beše i svestan da bez temeljnih promena u ruskom selu ne može opstati Ruska Carevina. Inače. Iza toga otpočela je jedanaestomesečna opsada Sevastopolja. Razvijao se tako nepovoljno za Rusiju. On je bio već potpuno izrađen čovek. Krimska katastrofa ubedila je mnoge. imajući kao neposredan uzrok sukob između Rusije. i tako je došlo do Pariskog Kongresa. njegova spoljašnjost činila je na sve najlepši utisak. ruska vojska operisala je na Dunavu i u Zakavkazju. godine pridružiše talijanske trupe kralja Viktora Emanuila. godine Rusi zauzeše zakavkasku tvrđavu Kars. u kojoj je ruska flota admirala Nahimova sasvim uništila tursku flotu. Taj je Rusiji vratio mesta osvojena od saveznika. Car Aleksandar imao je 37 godina. Porte i Francuske zbog prava protektorata nad Svetim Mestima u Palestini i načina izvršavanja tog protektorata. One su povukle za sobom neutralnu Austriju.) primio je teško i nezahvalno nasleđe. reakcija i revolucija). francuske trupe zauzeše na juriš Malahov brežuljak. i veoma humanih i liberalnih vaspitača Merdera i čuvenog pesnika Žukovskog. U novembru 1855. plemstva. 92 . i u isto vreme najteža. Novi pokušaji ruskih glavnih snaga da oslobode Sevastopolj (bitke kod Inkermana i na Crnoj Reci) svršili su se neuspehom. ali je u isto vreme bio prožet i sažaljenjem za narodne mase. Još pun životne snage. Aleksandar II primio je nasleđe teškog Krimskog Rata. koji je ranije. Ekonomski. bio je dobar govornik i obrazovan čovek. i posle nečuvenih borbi i dugotrajnog bombardovanja. u kojoj je nikolajevski režim doživeo potpun slom. Za te operacije ruska flota trebala je da obezbedi nesmetan saobraćaj Crnim Morem. Ruski zaštitnici opustošenoga grada i porušenih utvrđenja napustiše grad. ali slomljena duha usled neuspeha celog svoga životnog dela. u kom bi se kmetska zavisnost seljaka mogla bar donekle održavati i pravdati. Seljačko pitanje stajalo je u prvome redu. kao i njegova profesora ekonomije Arsenjeva. za vreme koga su Rusi ponekad gubili preko 1000 ljudi na dan. da Rusija ne može imati tvrđava. Najvažnija tačka ovog ugovora za Rusiju. Sinopska bitka dala je neposredno povoda zapadnim državama — Engleskoj i Francuskoj — da objave Rusiji rat. razorena Rusija. da su potrebne velike reforme. Car Aleksandar bio je spreman da brani samodržavnu vladavinu i interese njenog glavnog oslonca. koji je bio ključ odbrane. bio je sudnji dan cara Nikole i Nikolajevske Rusije. „začudi svet svojom nezahvalnošću“. Njegovi pogledi i načela stvarani su pod dvostrukim uplivom: njegova oca i visokog dvorskog i vojnog društva koje je obožavalo cara Nikolu i udvaralo mu se. U tome je bio smisao znamenite sinopske bitke. ovo je stvorilo povoljnu psihološku situaciju za pregovore o miru. utvrđenih pristaništa i ratnih lađa na Crnome Moru. koja je naterala Rusiju na povlačenje iz Dunavskih Kneževina-Englesko-francuska flota blokirala je rusku flotu u Sevastopolju i iskrcala je jak odred Francuza. a glavna mu je mana bila samo u slaboj volji. U takvoj atmosferi izbio je jedan novi veliki rat. Engleza i Turaka kod Eupatorije na Krimu. nije mogla produžiti ratovanje. Posle ovog nastalo je gotovo svuda zatišje. i pored divnog junaštva njene vojske. Pokušaj ruskih trupa kneza Menšikova da zaustave napredovanje saveznika propao je. U svojim manirima on nije imao krutosti očeve. Doba Aleksandra II (1855-1881. Taj se rat u glavnom odigrao ovako: godine 1853. Krimski. kao profesor petrogradskog univerziteta.).čuvenoj krilatici.

da u poslednji trenutak unese jedan veoma štetan paragraf. dok su se mase držale potpuno mirno i ćutljivo. 5) odnosi između plemstva i bivših kmetova imali su da budu udešeni u pojedinim spahilucima dobrovoljnim sporazumom stranaka. zemlja oranica i livade nisu bile privatno vlasništvo pojedinaca. nego odozdo.. u očekivanju bune. obrazovane su uz „Glavni Odbor“ o seljačkom pitanju speci-jalne komisije za izradu zakonskih nacrta. isto su tako 4) i seoske opštine. t. gde su na se obratili najveću pažnju svojom erudicijom i odanošću interesima seljaka članci mladog ekonomskog pisca Černiševskog. Tokom 1859. dobivši četvrtinu zemlje koju su ranije imali. gdegod nisu dotle bili uređeni i likvidirani dobrovoljnom pogodbom. i sa naročitim sudom koji je imao da rešava seljačke civilne parnice. Za sve vreme trajale su uporne borbe između različitih struja u birokratiji i plemstvu. nakon oslobođenja. kućnih slugu plemstva. još za dve godine ostajući pod vlašću plemstva. koja je tražila da seljaci budu stvarno oslobođeni bez zemlje. 2) zemljoradnici su isto tako dobijali slobodu provizorno.i beloruskim) dobijaju na uživanje one zemlje koje su ranije obrađivali uz plaćanje danka.. Jaka je bila struja. j. .Oslobođenje seljaka bilo je hitna i bezuslovna nužda. reše odmah svih obaveza prema svojim bivšim gospodarima. Plemići litvanskih gubernija podneli su namesniku generalu Nazimovu molbu da se dozvoli pretres pitanja o oslobođenju seljaka.000 državnih kmetova. samo su bili dužni da još dve godine služe. Dakle.000. 5. sastojala se u sledećem: 1) sluge („dvorovi“) dobijali su prosto slobodu. Ova mera je znatno smanjila površinu seljačke zemlje i postala je jedan od uzroka docnijoj složenosti agrarnog problema. t. kojim je plemstvo ovlašćeno da se bavi seljačkim pitanjem. „volosti“ sa izbornim starešinom. da pravo plemića na zemlju ostane neokrnjeno i da seljak dobije slobodu i svoju kuću sa baštom. U isto vreme otpočelo je pretresanje ovog pitanja i u štampi. Osim toga još i 4.000 zemljoradnika i oko 1 1/2 milion takozvanih „dvorovih“. primajući moskovsko plemstvo. bez daljih uslova. j. t. 19. mnogo je bolje da ovo dođe odozgo. bio je očajan. uz posredovanje specijalnog vladinog pouzdanika.“ U plemstvu je vrenje otpočelo. vezani različnim dužnostima prema svojim ranijim gospodarima. februara 1861. i to s tim. kao i vatreni članak viđenog profesora pravnika Kaveljina. a kuća i bašta seljaka. Ovaj je samo uspeo. u koliko se ona ticala spahiskih kmetova. Ja mislim da ste vi moga mišljenja. Spahiskih kmetova bilo je tada u Rusiji na 21. Car je govorio veoma oprezno: „Šire se glasovi kako ja hoću proglasiti oslobođenje seljaka. mogli da dobiju takozvani „prosjački deo“ sasvim badava i da se time. nego „mira. i tokom 1858. koji su onda plaćali otkupninu. godine plemstvo je počelo da u svojim stručnim odborima pretresa način rešenja seljačkog pitanja. ovo nije tako. koje su težile da reše na različne načine seljačko pitanje. Krajem 1857. a opštine su grupisane u veće teritorijalne komplekse. Na to iziđe znamenito carevo ručno pismo od 20. sa sporednim zgradama predavale su im se uz izvestan danak. Aleksandar II je potpisao znameniti. Na dan svoga dolaska na presto. ekonomski položaj mnogih od njih. jer je njih plemstvo naveliko otpuštalo a oni često nisu imali ni kuće ni zemljišta. uz pripomoć države. dok je dopuštena bila i otkupnina. 93 . bez ustupanja zemlje. samoupravu.. Suština reforme.“ ali to nije bio kolektivizam eksploatacije nego samo vlaeništva. ali je kasnije sprovedena prinudna likvidacija seljačko-plemićskih odnosa.ali ja neću da kažem ni da sam protiv oslobođenja: mi živimo u takvo jedno doba da se ovo mora desiti kasnije ili pre. Samo nastojanjima cara Aleksandra treba pripisati što je reforma bila ipak početkom 1861. pa i manje krivične stvari. sa više ili manje čestom promenom delova zajedničkog zemljišta koja su se nalazila u obradi i uživanju pojedinaca. Povlašćeni staleži nalazili su se u velikoj panici. novembra 1857.700. ali veoma nespretno sastavljeni proglas na narod o oslobođenju. prema kome su seljaci. 7) u opštinama velikoruskim. odnosno pojedine porodice (poglavito u gubernijama malo. Još u martu 1856.. 6) seljaci su sačuvali svoje običajno pravo.000. pa je ovaka staleška samouprava zavedena u sve opštine.000 kmetova carske kuće i 20. i to ne samo u emigraciji. marta proglas je bio objavljen celom narodu. ali je to moglo da se pretvori i u vlasništvo s pomoću ugovora između plemića i dotičnih seljaka. 3) nakon dve godine ukidala se vlasteoska sudbenost i policija. gotova i što je veoma brzo prošla kroz Državni Savet. zv. ali i to uz oštetu spahiji. gde je ranije bila. sporazumno sa spahijama. nego i u Rusiji. takozvani „mirovi“ (poglavito u velikoruskim gubernijama).. niti su bili vični kakvom korisnom zanatu.

Rusija je prihvatila bila hrišćanstvo u obliku 94 . — tražili. pravedan. zv. njihova je upotreba bila jako ograničena: samo robijaši. narodnom zdravlju i prosveti. posednika industriskih preduzeća i seoskih opština. niži sudovi za brzo rešavanje manjih krivičnih i građanskih parnica. deleći svoje simpatije između drevne Moskve i Kijeva. Godine 1865. Reforma cara Aleksandra dala je Rusiji „sud brz. glomazni. Rusija se sa pravom ponosila ovim „Sudbenim Ustavom“ cara Aleksandra II (od 20.“ Dok su zapadnjaci — bar njihova većina. Zastarelost organizacije vojske. jednak za sve. sprovedena je važna finansiska reforma. ustanove. Ona su postala veoma napredan činilac ruskog društvenog i državnog života. novembra 1864). takozvanog Zemstva. i uopšte napredniju uredbu. relativnu slobodu nauke i nastave. Iste godine. j. koje su u mnogome promenile oblik Rusije i svedočile o pojavi. Za njih je to bila kao neka uspomena. slavjanofila i zapadnjaka. Ministar vojni. u osnovi svojoj bila dosta radikalna. takozvane Uprave. kako se vidi.Reforma je. Iza seljačke reforme došao je niz drugih velikih reforama koje ćemo sad redom izložiti. car Nikola II je ukinuo telesne kazne za seljake. da Rusija ide istim putem kojim je išla Zapadna Evropa. kada su delimično ukinute telesne kazne. te se mogla bolje razvijati. sve je to izazivalo veliko nezadovoljstvo u narodu. zemljeposednika. rok u stalnome kadru bio je smanjen. „Zemstva“ su se brinula o narodnoj privredi. zapadnjaci) i slavjanofili“. te zapadne zakone. za nas proročanstvo. godine 1864..). seljaka. veća. mi pak unapred. hteli su da utvrde samostalna načela ruskog života. sa njihovim izvršnim osobljem. često veoma surove. loše plaćene i loše spremljene sudije bile su poznate po svojoj podmitljivosti i nesavesnosti. vojnici u takozvanim „disciplinskim bataljonima“. bila je uvedena porota u svima važnim kriminalnim parnicama i „mirovna pravda. milostiv. socijalno-političkog pokreta u prvom redu.. „Mi (t. general Dimitrije Miljutin. Oni su gledali da svoju nauku crpu iz primera i uspomena ruske prošlosti pre Petra Velikog. Pregled ideološkog. Tek četrdeset godina kasnije.“ Pored drugih korisnih ustanova. tištale su vrlo teško ruski radni narod. i najzad u mnogo slabijem stepenu seljaci. Ali smo u osećanjima bili jedno. koji su iznajmljivadi od države monopol prodaje alkoholnih pića. slobodnog seljaštva. Najzad. i naša su srca podjednakom snagom kucala za našeg mlađeg brata. „mi smo predstavljali neku vrstu Janusa sa dva lica. dotle su slavjanofili sumnjali u istinitost zapadnih prosvetnih načela. inteligencije. uređena je samouprava gradova. izašao je zakon o štampi. bili su birani od samoga stanovništva. sve na dosta širokoj osnovi.“ t. izdata je uredba o samoupravnim ustanovama guvernijalnim i sreskim. Organe te samouprave „Gradske dume“ t. kojom je ukinuta po narodnu privredu i društveni moral veoma štetna ustanova takozvanih otkupščika t. od koje su bili oslobođeni povlašćeni staleži. Organizacija vojske i samog vaspitanja oficira i vojnika bila je jako poboljšana. i u primenjivost ustanova zapadnih zemalja na Rusiju. Zastupnici ovih novih ustanova. Uz guvernijalne i sreske skupštine delovali su i njihovi izvršni organi. Telesne kazne. Takve su bile ove značajne reforme. odnosno jačanju novih društvenih grupa građanstva. j. počećemo sa stvaranjem škola t. i uređenja smatrali uzorom za kojim i Rusija treba da teži ako hoće da ostane velika. po presudama staleških sudova. Iako je po tome zakonu očuvana cenzura. j. j. u valjanost morala i društva. Godine 1863. Sa najvećom promišljenošću i veoma sistematski je izrađena reforma sudstva. Reforma univerziteta dala im je administrativnu autonomiju. pa ipak ni izdaleka nije zadovoljila seljake. a nekim svojim odredbama dovela je do stalnog nezadovoljstva. sudski postupak bio je neverovatno zastareo i osnovan na čisto pismenoj proceduri. neverovatno dugi rok vojne službe. mogli su da budu podvrgnuti relativno lakoj telesnoj kazni. prilikom rođenja prestolonaslednika Aleksija. birali su svi posednici u gradu bez obzira na stalešku pripadnost. Sudovi u Rusiji bili su staleški. ipak je štampa dobila više olakšica. oni su gledali unatrag. U glavnom socijalnom pitanju svoga doba oba ova tabora bila su jednodušna: ropstvo su svi osuđivali. bogatih ljudi. izveo je temeljnu reformu ruske vojske u naprednom i demokratskom duhu. Godine 1870.. veli Hercen. osuđeni na gubitak izvesnih prava. obaveza ličnog učešća u odbrani otadžbine proširena na sve (1874.

r. to je poslednja reč civilizacije. Posle svih maštanja i težnja. A 1864. i uopšte izvesnim panslavističkim idejama.“ Ovo je pisano uoči revolucije od godine 1848.. Hercen se u Rusiji razvio u ubeđena revolucionarnog zapadnjaka. i revolucija. Samarin. pored Kirjejevskog. naime dati narodu. gde su.. a kad se lati građenja.. igrale znatnu ulogu i pri stvaranju ideologije takozvanog „narodnjaštva“. koje je po svojoj suštini „jedna celina mudrosti“. tako reći hemiskim načinom. u neovisnost od Evrope i u zamašnu originalnost istoriske sudbine Rusije. roman njene mladosti. dok ortodoksni marksistički pokret i ortodoksna socijal-demokratija u Rusiji. da je filistarstvo završna forma zapadne civilizacije. i nema drugih bogova do njega. sindikalizma. udarilo svoj pečat na uređenje i život. liberalni i socijalistički. Nikola Danjiljevski. onda ćemo dobiti potpunu sliku slavjanofilstva. vode svoje poreklo (u najvećoj meri) od zapadnjaštva. gubi se u učeničkim eksperimentima i u političkim vežbanjima. za ugovore i formalizam feudalnoga društva. vreme je da se mirno i smireno uvidi. on je našao spas u veri u Rusiju: „Ja osećam srcem i umom 95 .. U doba prvih godina „velikih reforama“. Dodamo li još ovome formulu slavjanofilskog političkog programa. Ali. da su ustavnost.vaseljenskog pravoslavlja. dok mu je kritičnu sadržinu dala ruska stvarnost — kmetska zavisnost seljaka i despotizam cara Nikole. Konzervativni i nacionalistički elementi u ovoj doktrini naročito su jaki kod epigona slavenofilstva (oko 1880..Evropa se sada dosetila. Demokratija ima strašnu moć rušenja. smatrao je oprečnost Rusije i Evrope kao neki zakon istorije. i više svega. da dođu u Rusiju i da vladaju. a preko „narodnjaštva“ ove su ideološke pretpostavke ušle i u stranački program i poglede stranke socijalista revolucionara. poimenice Srba i Bugara. Ali kada je došao. — ceo obrazovani svet otišao je u filistre. u jedinstvu i lepoti moralnog življenja. koja daje duhovna načela državi i društvu. „Kudagod se kreneš duva varvarstvo. Rusija s toga nije znala za rimske pravne ustanove. Dragi prijatelju.. društvene potrebe i energiju akcije pretvoriti u reči i beskonačne sporove. prema kojoj treba vratiti ono što je bilo u državnom uređenju stare kijevske i moskovske Rusije. Savremeni naraštaj ima jednog jedinog boga. filistarstvo pruža ljudima skromni i tihi kutak i neuzbudljiv život. čudnovato isprepletene i izmešane s elementima marksizma.. — filistarstvom se završuje dugi red njenih snova. a caru — „vlast sile“. u njoj je pravo hrišćansko shvatanje. Jedan od glavnih predstavnika doktrine tih godina. i najzad utopističke i socijalističke književnosti. razume se sporazumno sa narodom. koji zauzima u ruskom ideološkom razvitku veoma ugledno mesto. i braća Aksakovi i Homjakov. vera u samostalnost ruskih istoriskih „načela“.. i anarhizma (najviše Bakunjinova pravca). dok je Zapad pun oholosti i samopouzdanja. kao i simpatije prema opštini — „miru“. pa je i klasičnu prosvetu dobila posredstvom Crkve. godine osnivanja Prve Internacionale.“ „. uopšte sva kultura Evrope. ovaj poslednji uz znatno učešće ponekih zapadnjaka.“ Ali na „ivici moralne propasti“.. da bi parlamentarni sistem mogao biti oštroumno sredstvo kojim će. u unutarnjoj pravdi samih zakona i u čuvanju istinitog dostojanstva svake ličnosti. sledbenici slavjanofila i zapadnjaka išli su u tri glavna politička pravca: konzervativni. na kratko vreme pred Revoluciju od 1848. pa čak i mode Rusije pre Petra Velikog. Počevši pak od 1860. progres i prosveta. Još je veće bilo razočaranje Hercenovo nakon njena neuspeha. i obrede.. i ostala je uvek u okviru Vaseljenske Crkve. kapital.. iz dvorova isto kao iz radionica. u prirođenoj iako svesnoj skromnosti. ali napose. te uspostaviti i uređenje i prosvetu i spoljašnji oblik života. pa liberalnih pisaca vremena Restauracije. — on je ubrzo zapazio. godine slavjanofili su se naročito istakli propagandom u korist Južnih Slovena. najviše Hercena. epopeja njena razvića. Republika od 1848. u ruskoj seoskoj opštini — „miru“. političke slobode. „zemlji“. isto kao i glavne struje ruskog više ili manje demokratskog liberalizma. o kojima je toliko slušao. u zapadnu Evropu — odakle se nije više ni vratio. njena zrelost. bez elemenata trezvenog racionalizma. doveli su do još tužnijih razočaranja. običaje. i ostali. dalje u Crkvi. Ovo se shvatanje najbolje ogleda u dragovoljnom pozivu Varjazima. Pozitivni politički i životni ideal Hercenov stvoren je pod neposrednim uticajem književnosti francuskog racionalizma. kakvo su propovedali. „vlast mnjenja“. doprinele mnogo stvaranju ideologije boljševičkog pokreta. Hercen sabira svoje iskustvo i daje ovu ocenu Evrope i njene civilizacije: „Filistarstvo. puni bitnih nedostataka. i kasnije).

njegovi učenici. razvijanja ustanova lokalnog „seli-governement“-a. „U Rusiji.da se istorija gura kroz naša vrata“ (1857.. Relativna sloboda štampe. prihvaća reforme. poboljšanja administracije i sudstva. u svemu tom vide oni od njih oduzeto dobro.).. U isto su se doba neke vođe mladih „zemstava“. njihova gospodara. a preko njega i modernog komunizma.“ Tako Hercen. pa i Hercenove uopšte. koji daju posla znatnom broju intelektualaca.. pa i umereni liberali. Ali taj mir je prividan. Seljaštvo. — tip koji više ne umire. iskorišćujući i šireći njoj bitno prirođeni duh socijalne pravde. pa i sam tvorac i pokretač anarhizma. njihova oca. istakli kao pokretači i glasonoše liberalizma. Revolucionari nisu mnogo marili za ovakve političke reforme. koji je na njega snažno uplivisao. koji je — na suprot socijalnim. Među inteligencijom su se onda najviše isticali revolucionarnim duhom književnici i visokoškolci. Bakunjin. i u mnogom su još. počelo je naglo opadanje slave Zvona. Visoke škole. koji žive od pera. pravoslavnog. u stvaranju „narodnjaštva“. kojih je tada već bilo na hiljade. U godinama takozvanih „reforama“ stvara se u Rusiji pravo javno mnjenje. vlada večiti mir. pa zadrugarstvo. pruža ruku slavjanofilima. i da je podela zemljišnog poseda ispala na njegovu štetu. ni seljaci. Njima u izvesnom smislu pruža ruku „plemić koji se kaje“ — kaje se što je odrastao na tlu nepravde i što živi na račun naroda. doćiće do konačne pobede pravde. pa najveći apostol nove generacije. kao pesnika bez ikakve vrednosti). prilično mnogobrojne. u dubinama Rusije. samodržavnog Cara. i nešto visokih birokrata (naročito predsednika i članova novih sudova). Koje je njima od preke potrebe. šuma. Ono smatra.“ U duši. a koje uopšte ne pripada tim plemenitim badavadžijama. pune su toga elementa. Hercenu pripada važno mesto. i odatle će nastupiti pravi preobražaj Evrope i čovečanstva. osnivač a onda rušilac Prve Internacionale. kada su Hercena napustili levičari revolucionarci. pa nešto. u izvesnom smislu. „Car je milostiv. većinom nižih. Car-baćuška prevaren je i zarobljen od plemstva. — sve je to doprilo stupanju u javni život takozvane inteligencije „raznoga zvanja“. jer su oni pravi vlasnici zemlje. Njihove idejne vođe bili su tada odlični kritičari i publiciste Dobroljubov i Pisarev (koji je uneo revolucionarne ideje i čisto naturalističko i grubo utilitarističko shvatanje čak i u estetsku kritiku. i neki ljudi liberalnih profesija. odbacujući i Puškina. u kolektivizmu i zadrugarstvu seoskoga „mira“. činovnika i čak i oficira. A tamo. Černiševski. da su mu preteški tereti nametnuti u korist plemstva.. te da je uopšte postojanje spahiluka golema nepravda. ali u mnogo manjem broju i u pozadini pokreta. besni besednički rat. j. pa čak i socijalističkim težnjama inteligencije „raznoga zvanja“ i omladine — naglašavao potrebu jačanja liberalnoga kursa. a malo kasnije i organi lokalne samouprave. na osnovu načela ruskih i slovenskih bitno različnih od zapadnih (romano-germanskih). seljaštvo nije zadovoljno. zabranjeno u Rusiji. u celini dosta mirno. Popularnost Hercenova bila je neobična. Sve to treba natrag osvojiti za seljaka. Pesnik Njekrasov opisao je ovo ćutanje seljaka sjajnim stihovima: „Po prestonicama huka i buka. dakako uz proklamaciju građanske jednakosti i političkih sloboda. Gospodska oranica. ni sveštenici. u kojima broj đaka brzo raste. ali je psar nemilostiv“ kaže jedna narodna poslovica. koji se. da bude zavedeno narodno predstavništvo). Vlastelinski dvor postao je za njih simvol poniženja. Socijaliste i liberali sviju pravaca bili su.). s pravom. koji se najbolje oličava u seoskoj opštini. ni trgovci. U filijaciji socijalnih i filozofskih ideja ruskih. Pri tom su oni monarhisti do dna duše. Tek nakon poljskog ustanka (1863. koji nisu ni plemići. bio je od svoje strane pod njegovim uticajem. livada i pašnjak. i u buntovnom duhu naroda. i u vezi s tim pojava grupe ljudi. advokatura. koja će poći svojim vlastitim putem. tako da je njegovo „Zvono“. mnogi profesori visokih škola. u duši seljaci smatraju da oni uopšte ne bi trebali ništa da plate. — u njima živi ideal velikog. postalo u vreme „velikih reforama“ najomiljeniji i najviše čitani ruski list. nezadovoljni njegovim polonofilstvom. zagrevao naročito za rusku opštinu i 96 . uz temeljno poznavanje političke ekonomije i zapadnih socijalnih doktrina. koji ima da bude „krunisan“ (t. zbog izvesne umerenosti. najzad i nešto. i vezuje ruski nacionalizam i rusko-slovenski mesijanizam s evropskim utopističkim socijalizmom.

To je bio početak revolucije. bio je kombinovan sa poljskim ustankom. vlada raspustila Poljoprivredno Društvo. Plan jedne opšte bune. koje su bile krvavo ugušene. Engleske i Austrije u korist Poljaka bila je od ruske vlade odbačena. pa ni njemu nije bio tuđ ruski mesijanizam. ili. Kao član pokrajinske uprave došao je markiz Veljopoljski. proglasi opšti narodni ustanak. na desnoj obali Dnjepra. javlja se takozvana Organizacija sa sledećim programom: 1) propaganda među seljacima za nacionalizaciju zemlje. pretvorivši se u revolucionarnu vladu. te ukidao porez na glavu i otkupninu za zemlju.. uz socijalno-politički radikalizam i idealističku odanost interesima prostog puka — to su glavne crte ovog pokreta. godine 1863. u Litvi. kojom je car tobože darivao seljacima puno vlasništvo na zemlju. pa onda i na dugogodišnju robiju osuđen Černiševski. poljske manjine i katoličanstvo bili su jako gonjeni.sve su to bili znaci snažnog pokreta. 2) buna seljaka protiv posednika. Misija carskog namesnika i brata. protivu plemstva. sloboda). organizacija društava (pododbora) u 97 . mentaliteta. radionica (knjigoveznica. ali vrlo krvavo ugušen. velikog kneza Konstantina. iako se proširio na Litvu. Godine 1863. filozofski materijalizam i verski ateizam. Kada je. i naročito 1876. isto kao i regrutiranje. Stvorene su dve tajne organizacije: umerenija Direkcija Belih i revolucionarnija Tajni Komitet Crvenih. koji se svojski trudio da udari čvrste temelje autonomiji kraljevine i da sprovede seljačku reformu na dosta širokoj bazi. da umiri razbuktale strasti nije uspela. ali su ipak u Poljskoj verovali u novog vladara i nadali se da će učiniti nešto za Poljake. osećaj nesigurnosti. i slično). kao sredstvo da se stupi u bliži dodir sa narodom. Uzbuđenje. Mase puka ostale su i dalje pasivne i ustanak.. u vezi s kojima je zatvoren. sprovodila se veoma okrutna rusifikatorska politika. car Aleksandar. nastalo je sve jače vrenje. koji će konačno dovesti do opštečovečanske cpeće. stvorena je tajna prevratna organizacija. gonjeno od vlasti. društava (zadruga). Po dolasku na presto. koji su se na neobjašnjen način širili po većim i manjim gradovima Rusije. pojava letaka. i protivu vlasti. kao odgovor na pitanje „Šta treba narodu?“ Baš ovih godina nastale su vrlo ozbiljne komplikacije u Poljskoj. j. mnogi su otpušteni i proterani u pokrajine. koja je proglasila prvi put znamenitu lozinku: „Zemlja i volja“ (t. s pozivom seljacima na bunu protiv spahija i vlasti. ili posebni letak „Spahiskim seljacima“. povelje). U vezi sa svim ovim događajima. prilikom posete Varšavi. aprila 1861. vulgarno ponašanje. Sloljašnja grubost. pozvaoje Poljake da napuste neostvarljiva maštanja. Godine 1875. samo što ga je on zaodenuo u čisto materijalističko i ateističko shvatanje. . Glavna karakterna crta inteligencije oko 1860. u višem društvu. u činovništvu i u oficirskom koru. preziranje sviju društvenih obzira. ali oslanjajući se na Rusiju i napuštajući misao o Velikoj Poljskoj. buknuli su neredi na univerzitetima: veći broj đaka izgubio je stipendije.j. došlo je do velikih demonstracija po ulicama Varšave. i dalje bio je takozvani nihilizam — reč koju je uneo u jezik i književnost Turgenjev. u svome znamenitom romanu „Ocevi i deca“. Ali već godine :865.. Dok su se široke narodne mase držale potpuno pasivno. Belorusiji i na Ukrajini. ako se ovi budu oduprli ovoj „carskoj“ naredbi. 4) osnivanje čitaonica i besplatnih škola. godine tajna revolucionarna organizacija. god. sve su više rasli. I on je dakle bio „narodnjak“. sve do godine 1905. pojava neke „Zlatne gramote (t. kao što je bila čitava jedna serija pod naslovom „Velikoros“. šivaćih radnja. Intervencija Francuske. koje se ipak održalo. 8. a poljska revolucionarna vlada uhvaćena i obešena. koje je domalo postalo središte političke akcije. bio je u glavnom dosta lako. Vlada je dopustila osnivanje Poljoprivrednog Društva. zabranjena je svaka službena upotreba ukrajinskog ili maloruskog jezika i jako je ograničena njegova upotreba čak i u lepoj književnosti. Seljačko pitanje u Poljskoj rešeno je veoma povoljno za seljake. bilo je službeno ukinuto unijatstvo. Amnestija bivšim revolucionarima i pojedini ustupci izazivali su veće nade.za originalne nacionalne ruske metode i puteve. a krajem 1862. U Poljskoj sve do 1905. Niko ozbiljno nije podržavao Veljopoljskog. Požari. da nije uskoro otkriven i osujećen. tačnije reći. i mogao je da bude veoma opasan. S jeseni godine 1861. Ovo „raseljavanje“ inteligentnih „bundžija“ po celoj Rusiji bilo je od značaja za jačanje nezadovoljstva u samom narodu. posle nekoliko sukoba i manifestacija. Belorusiju i Voliniju. naredbama iz godine 1863. 3) osnivanje škola.

zabranivši joj školovanje u inostranstvu. Revolucija ne može da bude spasonosna za narod dogod ne iskoreni sve elemente današnje države. plemić Dimitrije Karakozov. Godine 1876. koje mogu najviše da iscrpu strpljenje narodnih masa. i uredio ono što se zove revolucionarna država. potpunim porazom. Iduće godine. ali već sledeće (1878. Harambašića) Masa inteligentnih mladića i devojaka. Mase mlade inteligencije. Rusija je malo mirnija. i čitave grupe ruskih studenata. mi treba da se ujedinimo pre svega sa pukom beskućnika. Jedan od njenih prvih istupa jeste golema demonstracija u Petrogradu 19. genijalnog predviđanja i dubokih zapažanja i zaključaka na osnovu stvarne građe iz života ruskih revolucionara. upoznali su se s njim. organizaciju Čajkovskog. novembra iste godine. u glavnom. Ali budući da je Društvo ubeđeno da se taj cilj daje postići samo narodnom revolucijom. potpuno rušenje. među njima i ženskih. više-manje zavađenih sa carskom policijom. Ovaj pokret neće da se zaustavi pred privatnom svojinom i pred tradicijama socijalnog reda. neće da se smatra zadovoljenim pošto uništi jednu po-litičku formu. Pokret se ovaj završio spolja. to je strahovito rušenje. da jasno označe svoje ciljeve. — to je celokupnost našeg zadatka. krenuo je onih godina u Evropu.) godine revolucionarni i liberalni pokreti nalaze se opet u punom jeku. Ta organizacija imala je sledeći program: „Jedini cilj Društva. i stvorimo od njih jednu nepobedivu i sve uništavajuću silu. naše organizacije. tako naročito u Cirihu. Društvo ne podrazumeva pod revolucijom neki pokret udešen prema klasičnim evropskim uzorima. opšte i bez sažaljenja. često iz odličnih porodica (kao na primer znamenita teoriskinja Sonja Perovska). iako je on to učinio na svoju ruku i bez znanja većine Organizacije. i da odrede svoje odnose 98 . te za snažni pokret „ulaska u narod“. Svoje strasti rob! Idi k snuždenim I potištenim. osnova se ponovo. da vrše među prostim svetom više-manje maglovitu propagandu. Tu prvi bud! (prevod A. poslužile su kao elementi za prosvetnu. I zato. na osnovu načela komunizma. da bi je jednostavno zamenio drugom. pucao (u aprilu 1866. te da se digne neophodna opšta buna. da ga uče. Kada je jedan od članova Organizacije. 5) socijalistička propaganda u narodu. i to i u prestonice i u pokrajinu. ili tačnije. skupljale su se po većim univerzitetskim gradovima Evrope. Velik broj intelektualaca. iako revolucionarnu po konačnoj svrsi. ipak je to bio znak za žestoke progone. Uskoro zatim vlada je pozvala emigraciju da se vrati u otadžbinu. organizacija Zemlja i Volja. pa je onda preneo akciju u Rusiju. ono će se služiti svim mogućim sredstvima da bi se u narodu razvila i raširila svest o patnjama. procesom i progonima. Naš posao. bivši učitelj Nječajev. revolucionari moraju da se opredele. čija je akcija i organizacija dala sadržinu romanu Dostojevskog „Zli dusi“. po nevolji i dragovoljno. pa čak i za obustavu nekih radikalnijih organa štampe. Pred polazak na odlučnu borbu. uzdiše. kojima je ruska vlada uskratila pravo posećivanja visokih škola u Rusiji. i naših ideala!.“ Organizacija je otkrivena pre nego što je izvršila ma što značajnije. i mirnu po metodama. ne istrebi sve tradicije socijalnoga reda. gde su s njima dolazili u dodir i vezu i srpski levičarski omladinci. i ne uništi sve staleže u Rusiji. Tamo je među njima počeo da prikuplja pristaše. to je potpuno oslobođenje i blagostanje naroda.. pokušali su da rade među narodom.pokrajinama. često iz odličnih i bogatih kuća. s pomoću učitelja i đaka bogoslovije. koje su se tada vratile u Rusiju. Blaži jad im ljut! Gde se najviše. čim dođemo u doticaj sa narodom. u kom ima više genijalnih „proročanstava“ o budućoj ruskoj revoluciji. Ali su njegovi učesnici ipak postigli što su želeli: približili su se narodu. zbog rata za oslobođenje balkanske braće. tih jedinih pravih ruskih revolucionara. na mnogo široj bazi.) na cara. Pati. O njemu veli Njekrasov u čuvenim stihovima: Ne idi prostranim Putem grešničkim.

za napadaj ubeđene revolucionarne manjine. on je uzbuđen ali ravnodušan. jer da nema ništa zajedničko između socijalne revolucije i revolucije koja se stvara samo da se dobije liberalan ustav. 25 najodlučnijih liberala podneli su mu (1880. — grof Loris Meljikov. — revolucija koju mi tražimo mora biti narodna i socijalna! Ona mora biti upućena ne samo protiv vlade. To je bio već trinaesti atentat! Dotada je car kao nekim čudom ostao „nepovređen“. bilo da čas za nju nastupi pre ili posle stvaranja buržoazije u Rusiji. nisu bili shvatili stvar tako grubo i jednostavno. i svireposti. eventualno. dok se zadržavao na mestu atentata. nego je mislila da treba sav rad usredsrediti na pitanja čisto socijalne propagande. To je bio pravi građanski rat. ali je ostalo privremeno nerešeno pitanje.. najveći. kao neka vrsta stručnjaka.). njena svrha ne sme se sastojati samo u tome da se vlast preda u druge ruke. u kojem traže za ruski narod „ozbiljne garantije ličnih prava (građana)“.“ Nakon toga procesa došlo je do rascepa u Organizaciji: na grupu Narodne Volje (teroristička). Ravnodušnost koju pokazuju gotovo svi odlični ljudi prema borbi vlade protiv relativno neznatnog broja zločinaca zaista je loš znak. kadgod je dolazilo do saveza između narodnjaka i buržoazije.) memorandum. — upravo diktator. sociolog i publicist. To je bila sasvim primitivna koncepcija gotovo detinjastog i naivnog narodnog kolektivizma. „Bilo da vreme za revoluciju mora da dođe. vidimo opet jasno formulisanu teoriju socijalne revolucije. On je opominjao članove i omladince. Što se pak tiče naroda. bačena na nj bomba. koja može da. drugi terorista bacio mu je pred noge drugu bombu. one su oslobađale više puta svoje drugove koji bi dopali tamnice!.. bilo da ne mora. da je uvek dosad. za neko kratko vreme.“ Rećićemo samo toliko. 99 . I ovog puta ostao je nepovređen. razume se. marta on je pre podne otišao nekud kolima. narod bivao prevaren. da se i sa jedne i sa druge strane pokazivalo mnogo odlučnosti. a zatim i blagodareći simpatijama koje su uživali u svima krugovima društva. i na grupu Čornavo Peredijela (socijalno-propagandističku).“ piše ministar Valujev u jednom službenom referatu (1879. pa je. Taj projekat (tobožnja „konstitucija“) bio je poslat da se slaže u Državnu Štampariju baš onog jutra (1. kojim će putem ona udariti: da li pravim terorističkim ili putem propagande.. da će ministar unutrašnjih dela. U tom pravcu sastavljao je osnovna pitanja taktike Petar Lavpov. kojim se pozivaju zastupnici okružnih skupština da sudeluju. širile svuda propagandističku literaturu. bivši profesor Generalštabne Akademije.). marta) kada je bačena bomba okončala carev život. pod kojim se rečima razumevala u narodu ponovna podela zemlje. iako je situacija dosta neugodna. i najglasovitiji proces koji se odigrao tada (1877. Ali uzalud. na povratku u Zimsku Palatu. kod Lavrova. „Ne treba. Car Aleksandar se do poslednjeg trenutka kolebao da potvrdi i da dade objaviti umereni projekat Lorisa Meljikova. „Zemlja i Volja“ prihvatila je doduše program socijalne revolucije. Najstrašniji. koga je car pozvao da umiri strasti. uspeti da nešto učini u liberalnom pravcu. koju je i sam car nalazio na svome pisaćem stolu. Jedna grupa bila je za teror i zavere. za aktivno nastupanje.. prema načelu potpune jednakosti i ravnopravnosti. „preuveličavati značaj poteškoća i opasnosti. da bi se narodne mase što pre uvukle u borbu. — ona mora iz temelja da sruši sve privredne osnove postojećeg društvenog stanja!“ Tu. To su oni sve postizavali samopožrtvovanjem. revnosti. Druga grupa bila je protivna i terorizmu i uopšte političkoj akciji. i uopšte sviju dobara. Pristaše ove grupe. Atentator je ostao na mestu mrtav. Grupe ovih ljudi bacale su u vazduh železničke mostove. u pripremnim zakonodavnim radovima vlade. i koordinira svoj rad s akcijom levoga krila liberalnog plemstva i građanske inteligencije. „Proces sto devedeset trojice“ pokazao je najbolje koliko je daleko zahvatio bio pokret „Zemlje i Volje. ali je i car bio smrtno pogođen. te da s toga treba ubaciti u njih lozinku čornavo peredijela. čak i među visokom birokratijom i kod generaliteta.prema liberalima.“ Kada je izgledalo. da ne zaborave. na Katerininom kanalu. Ali. ubijale činovnike i generale. Ne možemo ovde pratiti u podrobnostima čuvenu borbu između carske vlade i tajne revolucionarne akcije „Ekzekutivnog Odbora Narodne Volje. ali su u traženju popularne lozinke dohvatili baš ovu omiljenu narodnu ideju koja je najlakše dizala mase na bunu. i izgleda da očekuje svršetak borbe ne stavljajući se na stranu vlade. Kobnog 1. koja karakteriše revolucionarno narodnjaštvo.

). Poreklom Belorus. u Ruskom Vesniku. socijalni i filozofski roman iz savremenog života. na koju je bio osuđen kao politički krivac. Turgenjev se javlja kao veliki majstor duboke psihološke analize i mislilac. Zlamovratskog. koji je bio jak i u drami (istoriska trilogija iz doba Velike Bune) Apolona 100 . član najvišeg plemstva. U svojim romanima Poniženi i uvređeni. pripovetkama. uspomenama. koji je provodio mlade godine u veselom i raskalašnom društvu. Pisemskog. Turgenjev je pozdravio kao velikog pisca ruske zemlje mlađeg svog savremenika Lava Nikolajevića Tolstoja (1828—1910. Gljeba Uspenskog. U pripovetkama. pričicama i crticama genijalni satiričar Mihajlo Saltikov-Ščedrin. Pred svoju smrt Turgenjev objavljuje zbirku takozvanih Pesama u prozi: to su lirski odlomci prožeti dubokim osećanjima vaseljenske ljubavi. Godine 1856. jedan od najvećih pisaca čovečanstva. koji zanimaju i muče čovečanstvo.). u slikama Zapisci iz mrtvog doma. i kod Dostojevskskog prevlađuju hrišćanske koncepcije. autora mnogih romana i pripovedaka. koji se javlja još četrdesetih godina sa nekoliko divnih pripovedaka. Čista književnost blistala je sa nekoliko imena ogromne vrednosti. i dr. koji se odlikuje dubinom filozofske misli. Pored ovih najkrupnijih ljudi možemo samo po imenu spomenuti odličnog romanopisca Ivana Gončarova („Oblomov. koja onda nije mogla da bude legalno objavljena. Kratak odlomak o ruskom jeziku „velikom i bogatom i moćnom“. Od druge polovine pedesetih pa sve do druge polovine sedamdesetih godina javljaju se njegovi socijalni romani. koji jedini spasava pisca usred „teških sumnja“ o sudbini Otadžbine jeste pesnički i politički testamenat velikog pisca. Rješetnjikova. Ljeskova. Dostojevski postiže vrhunac psihološke analize. Koikar. Dimitrija Grigorovića. humanosti. Aleksija Tolstoja. ali i teškog pesimizma.U istoriji ruske književnosti godine 1860. i zato su njegovi romani štampani prvi put u časopisu glavnog konzervativnog publiciste tog doba Mihajla Katkova. pun poleta i originalnih ideja. i postavlja sa neobičnom jačinom najzamašnije i najstrašnije probleme. stvorile su mladom piscu veliko književno ime. i koje će možda sačuvati svoju umetničku vrednost i značaj mnogo duže i u mnogo većem stepenu nego romani. živeo izvesno vreme interniran u Sibiru. Dostojevski daje veoma aktuelnu sliku savremene Rusije i na više mesta obrađuje probleme tekuće politike. ali je imao izvesnih dodirnih tačaka sa konzervativcima. spadaju u red najsjajnijih. U tom smislu najveći značaj imaju mu Zli dusi. do 1880. prožeta fatalističkom filozofijom istorije. ali shvaćene sa jedne više tačke gledišta i stavljene u vezu sa večitim problemima duha. Zločin i kazna. koja su mu donela svetski glas: Rat i Mir. Tu je pokušao da radi publicistički. javlja se sa pripovetkom Detinjstvo ovaj budući književni džin. Idiot. Kao kod Tolstoja. Ivan Turgenjev (1818—1883.). zasićeni interesima trenutka. žrtvujući sebe za dobro naroda. izdaje godine 1852. dao je u svojim romanima.“ „Ponor“). šest ih na broju. kao i za vreme reforama i reakcije. on je posle robije. grupu divnih lirskih pesnika:’‘ Todora Tjutčeva. On je bio tada mlad spahija. koje izlaze uporedo sa romanima. Poraznu kritiku društva pre reforama. uz to zanimljive pripovetke iz kavkaskog života. Selo Stepanjčikovo. književnik. vratio se po amnestiji u evropsku Rusiju. blizak konzervativcima i slavjanofilstvu. koji prestavljaju hroniku umnog i socijalnog razvitka Rusije tog doba. Zapisi iz podruma. u kojima su plastički prikazane krvave slike iz opsađenog Sevastopolja. Braća Karamazovi. Baš one godine kada se Turgenjev proslavio „Lovčevim Zapisima“. ali je već tada bio dubok mislilac. jedna od tih pesama. takozvane „Sevastopoljske“. ali prerađene na vlastiti način. i posmatrač života sa neobično pronicavim okom. Po svojim političkim nazorima Turgenjev spada u red odlučnih liberalnih zapadnjaka. koji neće izgubiti svoju vrednost dok postoji Rusija i ruski narod. U aleksandrovsko doba javljaju se dva njegova velika romana. slavi podvig onih devojaka iz otmenog društva. koji je savršeno vladao najlepšim ruskim jezikom. svoju vanredno lepu i socijalno zanimljivu zbirku Lovčevih Zapisa. Pored pretresanja večitih problema i stvaranja večitih opštečovečanskih tipova. zatim pripovedače Pomjalovskog. Neobično jake realističke pripovetke. Tolstoj nije spadao u neku političku stranku. veličanstvena epopeja ruskog života s početka XIX stoleća. oficir. Zli dusi. i Ana Karenjina. ali opšteruski pisac. koje su se bacile u vrtlog revolucije. Treći velikan ruske književnosti i misli tog vremena jeste Todor Mihajlović Dostojevski (1822—1881. liberalni časopis Vesnik Evrope smatra Turgenjeva kao svoga najboljeg saradnika. u pripovetkama Njetočka Njezvanova.

zatim protiv zbacivanja hanoveranske i dveju hesenskih dinastija. da bi se skrenula pažnja od unutrašnje krize. sa Austrijom i Francuskom. U pitanju zamene kneza Aleksandra Karađorđevića starim knezom Milošem Obrenovićem. da budu verni svom vladaru i da strpljivo čekaju poboljšanje svoga stanja od milosti Visoke Porte. i čisto ideološki motivi. posredno osvetila Francuskoj i Austriji. Ali je najkarakterističniji pesnik tog doba Nikola Njekrasov koji se odlikuje jakim socijalno-političkim lirizmom. držeći se prijateljski neutralno za vreme sukoba Pruske sa Danskom. Zato je cela pažnja odgovornih i neodgovornih činilaca. godine. Pojava Rusije u Srednjoj Aziji izaziva veliku zabrinutost engleske diplomatije i ona teži da uvuče Rusiju u komplikacije na Balkanu. prelaze bilo u vlasništvo. ogromni prostori. Zato se pruski ministar predsednik i kasniji kancelar Nemačkog Carstva. Rusko dramsko pozorište ima u to vreme velikog pisca Aleksandra Ostrovskog i odlične glumce. obezbedila je zaleđe Pruskoj. Vlada cara Aleksandra. Mnogo ozbiljnije je bilo mešanje Rusije u Kritsko Pitanje. I zvanična vlada u Petrogradu smatra. sprečena je slobodna Grčka da pomaže kritske ustaše. Bismark. na međunarodnoj konferenciji u Londonu. Iza Krimskog Rata Rusija je na Balkanu radila u sporazumu sa Francuskom. i ulazak Srbije i Crne Gore u rat daju vrlo dobar povod za takve akcije. bilo pod protektorat Rusije. U spoljnjoj politici Rusija nastavlja u izvesnom smislu sa tradicionalnom politikom legitimizma. na 101 . „nalazilo u ratu sa Visokom Portom“. Na Balkanu. Taj rat. tamo se stvara prava ruska kolonijalna imperija. Pleščejeva. razbija se radi poljskog pitanja i očigledne simpatije znatnog dela Čeha prema Poljacima. koje su joj zabranjivale da podiže tvrđave i ratne luke i da drži ratne lađe na Crnom Moru. Rusija se potpuno slagala sa Francuskom. Vodi se intenzivna propaganda za ujedinjenje Slovenstva. i u visokoj birokratiji. nego i od crkvene Grka-fanarijota. i to ne samo pustinja nego i divne kulturne oaze. kao konzervativnog i primitivnog elementa. Rusija se tim. Rusija je. U Moskvi se stvara Slovensko Dobrotvorno Društvo sa odelenjima u Petrogradu. ali svakako predstavlja široke mogućnosti za ekspanziju ruskog kapitala. dok su prema Poljskoj direktno neprijateljski raspoloženi. barem ideološko. Slavjanofilska propaganda i njeni elementi na dvoru. Ustanak u Bosni i Hercegovini. godine 1871. koje se. nakon niza ekspedicija. Na čelu njegovom stoje viđeni slavjanofili. zalagao za dobre odnose sa Rusijom. Pokušaj da se izvede nekakvo. i učinila je tim veliku uslugu nemačkom ujedinjavanju. koji je bio oženjen ruskom velikom kneginjom. zajedno sa Slovencima i Hrvatima. Intervencijom kod grčke vlade i kod kralja Đorđa. Poljsko pitanje dovelo je do zbližavanja između Rusije i Pruske. da se pomogne potlačenoj braći.Majkova. ujedinjenje Slovena na slovenskoj etnografskoj izložbi u Moskvi godine 1867. dobila odobrenje za ukidanje izvesnih klauzula Pariskog Ugovora. čuvanja postojećeg stanja i odbrane monarhiskog načela. koje su bile tučene od Prusa. tako da je neko vreme izgledalo kao da je između cara Aleksandra i cara Napoleona III došlo do neke vrste ličnog prijateljstva. ipak je našao živ odziv u ruskom javnom mnenju. naročito Ivan Aksakov. grupiše se oko ličnosti prestolonaslednika Aleksandra. iako nije bio pomagan od strane zvanične Rusije. pored pitanja državnog prestiža. Oni ne mare mnogo zapadno katoličko Slovenstvo uopšte. Feta i Polonskog. na čelu koga je stajao knez Aleksandar Gorškov. Rusiju teraju na aktivno istupanje. Kijevu i Odesi. U Srednjoj Aziji. posle bitke na Grahovu. Ali je brzo došlo do nesporazuma zbog francuske intervencije u korist Poljske. ujedno. za konačno oslobođenje Srbije i Crne Gore i za ujedinjenje s ostalim Srbima. Tako je rusko Ministarstvo Spoljnjih Poslova. Naročito se tada istaklo Slovensko Dobrotvorno Društvo. Nekoliko hiljada dobrovoljaca. koja onda još nema za Rusiju veliki ekonomski značaj. 1875. aktivnih političara i publicista. u vojsci. koji je jedno vreme bio pruski poslanik na petrogradskome dvoru. kao i u pitanju spasavanja Crne Gore od turske osvete. Ruska diplomatija isticala je svoje stanovište kod hrišćanskih podanika sultanovih. skrenuta na Balkan. za stvaranje bugarske države i oslobođenje Bugara ne samo od političke vlasti Turaka. j. t. da se javno mnenje treba aktivnije baviti balkanskim pitanjima. po izričnom nalogu cara protestovalo protiv nasilnog spajanja Sicilije sa kraljevinom Sardinijom i protiv ukidanja drugih talijanskih državica. prema duhovitoj reči jednog ruskog istoričara. gde su bili spremni naročito da se zauzmu u korist Bugara.

vrlo malo. Treba još spomenuti. gde su revolucionarni elementi oborili sultana Abdul-Azisa i zamenili ga Abdul-Hamidom. koje su se ticale teritorijalnih promena u Aziji. Posedi Rusije u Americi 102 . Po Berlinskom Ugovoru stvorena je kneževina Bugarska. general Ignjatijev. kada su Sile zatražile da se ceo San-stefanski Ugovor revidira na jednom evropskom kongresu. da će Rusiji isplatiti veliku oštetu. ali verno čuva stražu na Šipki. Kapitulacija Plevne. posedne i upravlja Hercegovinom i Bosnom. kojima je ona karakterisala svakodnevne tragične udese na ovom prevoju. Sve tri ove države dobile su i izvesno teritorijalno proširenje. da je za vreme cara Aleksandra II Rusija proširila svoje granice na dalekom istoku do reka Amura i Usura i da je dobila čitavo ostrvo Sahalin. Ruski slikar-Vereščagin u svojoj čuvenoj slici ruskog vojnika. i Besarabiji. Rat je bio pripremljen dosta neozbiljno. na osnovu status quo ante. prelaz ruskih trupa preko Balkana i zauzeće bez borbe Plovdiva i Jedrena. Bosni i čak u Sandžaku. a Srbija je dobijala izvesno. Za diplomatsku pomoć i neutralnost Austro-Ugarska je dobijala odrešene ruke u Hercegovini. god. Međutim. 1875. Taj je kongres održan u Berlinu. Od juna 1877. da se ne samo Engleska. budući da je bila i vojnički i finansiski jako iscrpena. Srbija i Crna Gora proglašene su kao potpuno nezavisne. juna rešeno. političke promene u Turskoj. Pošto su ostali uzaludni svi pokušaji velikih sila da spreče ratni sukob. januara 1877. a onda i mir. koga su u šali zvali vice-sultanom. proglasivši ujedno i ustav. Naročito je bila teška opsada utvrđenog logora Osman-Paše kod Plevne. objavio rat Turskoj. U Aziji Rusija je dobivala znatne teritorije sa Karsom. turski nacionalistički izgredi. sve je to spremalo teren za ratnu akciju Rusije na Balkanu. spasao od novoga napada Nemačke. nespremnog za odbranu — sve je to dovelo do potpune kapitulacije Turske u San-Stefanu. pored toga Austrija je dobila pravo da razmesti svoje garnizone i u Sandžaku. i tako se rat razvijao dosta nepovoljno za Rusiju i stajao je golemih žrtava. ostale su u glavnome nepromenjene. proširenje zemljišta. članu tog Ugovora Austro-Ugarska je dobila pravo da. Ali se već tada moglo očekivati zbližavanje između Rusije i Francuske. skupljeni uz veoma aktivno učešće tog Dobrotvornog Društva. zaključena je i tajna vojna konvencija između Rusije i Austro-Ugarske. Ardaganom i Batumom. koju je car Aleksandar ličnom intervencijom god. Beć nekoliko godina Rusiju je zastupao u Carigradu vrlo agresivni eksponent slavjanofilske politike.čelu sa generalom Černjajevim. Još za vreme brzog napredovanja ruskih trupa u pravcu Carigrada pokazalo se. Sa promenom režima u Turskoj njemu nije ostalo ništa drugo nego da upućuje stvari u pravcu ratnog sukoba. Porta se obavezala. kao i o ošteti Rusiji. Poraz Srbije kod Đunisa izaziva i zvaničnu intervenciju Rusije. zatim od decembra iste godine Crna Gora i Srbija. I ovom je prilikom ruska vojska pokazala svoje čuveno junaštvo i izdržljivost. I sa Rumunijom je zaključen ugovor o prijateljstvu i o slobodnom prolazu ruskih trupa kroz Rumuniju. Aktivna vojska bila je brojno nedovoljno jaka. isto tako i Rumunija. koje je Rusija po Pariskom Miru izgubila. Vrhovna Komanda bila je u neredu. i najzad pojava ruskih trupa pred vratima samog Carigrada. a na jugu od Balkana obrazovana je autonomna provincija Istočna Rumelija sa hrišćanskim generalnim guvernerom. Zato za obaveštene i nije bilo nikakvo iznenađenje. koja nastojava prvo da se zaključi primirje. koje ostaju samo pod nominelnim suverenitetom sultanovim. nego i Nemačka i Austro-Ugarska spremaju da ometu konačnu pobedu Rusije. U očekivanju neizbežnog sukoba car Aleksandar otišao je u Rajhštat na sastanak sa carem Franjom Josifom. u Dobrudži. Berlinski Ugovor posvedočio je. aprila 1877. u rat je stupila na strani Rusije i Rumunija. Dobrudža je trebala da pripadne Rumuniji u zamenu za delove Besarabije. koji postaje komandant srpske vojske. da Austro-Ugarska može okupirati jedan deo Bosne i Hercegovine. zauzeće Karsa u Aziji. kao mandator Evrope. 3. Tu je 22. i naročito krvavi pokolji po Bugarskoj. Odredbe. slabo naoružana i loše snabdevena. Po 25. a za slučaj raspada Otomanske Imperije rešeno je „da se ni u kom slučaju ne dozvoli stvaranje jedne velike slovenske i kakve druge države na Balkanu“. da je Rusija tom prilikom bila gotovo usamljena i da se njen prestiž opet srozao. koji se smrzava. a sem toga naročito prilikom sjajne odbrane prevoja na Šipki. sačuvao je uspomenu na čuvene kominikeje ruske Vrhovne Komande: na Šapki sve je mirno. i nekoliko miliona ruskih rubalja stižu u Srbiju. car Aleksandar je u Kišenjevu 12. 1878. Po san-stefanskom preliminarnom ugovoru stvorena je velika Bugarska.

shvatio je svoju dužnost kao zadatak ne samo da bude čuvar istoriskih tekovina ruske samodržavne vladavine. GLAVA XXII. lični profesor cara i prestolonaslednika. nekoliko političkih linija konzervatizma on je energično usvojio i sprovodio. marta 1881. da je broj odbornika. Tako je Aleksandar III ostao čovek bez modernog obrazovanja i razumevanja novih ideja. prožet mržnjom prema evropskoj prosveti i parlamentarizmu. prozvanom u Rusiji Marijom Feodorovnom. Reformni projekti biše zabačeni. i Aleksandra III! Prvi je sav vatra. drugi je pokoj. iskren. pravoslavlja i zvanične ruske narodnosti. najjači i najobrazovaniji ideolog reakcije. šta da se radi sa projektima reforama koji su ostali od cara Aleksandra II. a uz to lično pošten i strog u svojim moralnim načelima.. Poznati ruski vajar. Dok je većina tražila napredni kurs. knez Paolo Trubeckoj izvajao je ogroman kip cara Aleksandra III. Odmah posle stupanja na presto car Aleksandar je morao da reši pitanje o pravcu unutrašnje politike. sa nečim od ruskog mužika. liberalni ministri otpušteni. Pošto su se reforme prethodnog carevanja smatrale kao neka vrsta ograničenja samodržavlja. Zemstva i gradske samouprave behu skučeni i stavljeni pod nadzor gubernatora. počev od 1822. mirovni suci u većini okruga ukinuti su i veći deo njihovih funkcija. pošto je bio čovek prav. koji smo gore karakterisali. kojom je Rusija vladala preko naročitog rusko-američkog društva. u kojima je nije bilo. Njegova porodica. koga je izvajao Falkonet. bili su 1867. san. pošto su plemići izumirali. nego i vođa reakcije protiv „revolucionarnih“ reforama.. tamo. Solovjova je vlada zato suspendovala od docenture i kaznila policajnim izgonom. Znameniti filozof Vladimir Solovjov. zajedno sa Pobjedonoscevim i ministrom prosvete grofom Djeljanovim. koje bi trebalo da 103 . konzervativne porodice. Aleksandra III. na konju. sav polet. Za sistematsko učenje bilo je već prekasno. posle kratkog kolebanja. grofu Dimitriju Tolstoju. prodavali imanja i prosto ih napuštali. dok je pismo Lava Tolstoja ostalo bez posledica. a naročito je povećan uticaj plemstva. kao i Lav Tolstoj. Konstantin Pobjedonoscev. vrhovni državni poverenik kod Svetog Sinoda. inercija. Njegov uticaj pobedi i dade politici Aleksandra III onaj kurs. Aleksandar III. sudski aparat je stavljen pod jači. težak. Pod tutorstvo tih „zemskih načelnika“ stavljeni su seljaci i njihova samouprava. uz mnogobrojne administrativne funkcije. koji još i sada stoji blizu Nikolajevske stanice u Petrogradu. tek posle smrti njegovog starijeg brata došao je on za prestolonaslednika.(poluostrvo Aljaska). Doba Aleksandra III (1881-1894. to su u njima učinjene znatne popravke: porota nije uvedena u one okruge. Ekzekutivni Odbor „Narodne Volje“ predložio mu je mir jednim pismom od 10. danskom princezom Dagmarom. naročito politički. rođenog godine 1845. revolucija. bivši profesor građanskog prava. odlučno se borio protiv svih reforama. Tu se vidi jedan debeo. iniciativa. nekako uspavano sedi na snažnom konju. Ubice Aleksandra II umrli su na vešalima. (koja je umrla nedavno). dodeljen je takozvanim zemskim načelnicima. gde je postojala. Resor unutrašnjih dela poveren je ministru prosvete cara Aleksandra II. i to se moglo smatrati kao neka vrsta povratka kmetskoj zavisnosti. bila je ograničena. nisu s početka spremali za vladalački poziv. preporučivali su amnestiju ubicama Aleksandra II. izvodio na širokoj osnovi zamišljen program reakcije u cilju učvršćivanja načela samodržavne vladavine. Kakav kontrast izmeću ova dva jahača: Petra Velikog. Pošto su lokalne plemićske korporacije postajale sve siromašnije i malobrojnije. uvek dosledan sebi. bila je uzor čestite. koji mirno. prodati Severoameričkoj Uniji. solidan i mračan čovek. Staleški princip u njima je pojačan. Na sednicama krunskog veća car je diskutovao sa svojim ministrima o njima. Razume se da izmirenje između vlade i revolucije nije bilo mogućno. Ali nekoliko jednostavnih ideja vodilja. skromne. koji je čvrstom rukom ugušio poslednje trzaje revolucionarne akcije i. osnovana u srećnom braku sa verenicom njegovog pokojnog brata. nekoj vrsti vladinih političkih komesara na selu. godine.). Ali mnogo složenije je bilo pitanje o tome. uskoro je došlo dotle. vladin nadzor.

sem Čehova. Treba priznati. koja je trebala da veže Petrograd sa Vladivostokom. kao što su palijativne bile i prve mere za rešavanje agrarnog pitanja. Pošto se smatralo da je učešće zemstava i privatne iniciative politički štetno u nižoj školi. a u isto vreme i korumpiranost ruske policije. Tamo je ruska vlast ojačana. vlada cara Aleksandra nije mogla da se zauzme za socijalna prava većine stanovnišgva baltičkih pokrajina. I vladajući krugovi bili su onda veoma oprezni. koji behu ostali bez zemlje prilikom oslobođenja. kao znameniti pravnici Sergije Muromcev. gde su nemački baroni i građani (manjina) pritiskivali većinu Estonaca i Lotiša. sa osnivanjem Seljačke Hipotekarne Banke. nijedno novo veliko ime. Počela je likvidaciju finske avtonomije. osvojena je velika oaza Merva. Na Balkanu Rusija je međutim nastavljala aktivnu politiku. u kojoj se sada mogla zapaziti i jedna nova crta. u građanske. na mnogim mestima gotovo tolerirani od policije.. od 1877-78. bio veći od broja samih birača. Ali je Mirotvorac izbegao ratni sukob. izazvanog brzim razvijanjem industrije. Na univerzitetima je ukinuta avtonomija. topovska pucnjava po Srednjoj Aziji nije mogla biti uzeta ozbiljno u obzir. Štampa i knjige su gonjene gotovo kao za vreme Nikole I. nego što je davala država imaocima obveznica te banke. a zbog Avganistana u malo nije došlo do sukoba sa Englezima. naročito seljake. čovek svetskog glasa. koji je bio i nominalni šef preduzeća. Međutim. nije oslabljen antisemitizam. Po mnogim južnoruskim varošima i varošicama izbiše veliki židovski pokolji. Rusija nije za njegovo vreme vodila nikakvog rata. pa i Poljake. Vlada Aleksandra III trudila se svom snagom da rusificira druge narodnosti u Rusiji. na građenju velike sibirske železnice. budući član Gornjeg Doma od Akademije Nauka i Univerziteta. htelo se postići što više uspeha ali bez krvavog rizika rata. Kao posledica toga javlja se pooštravanje zakona protiv Židova. da je svaki ratni metež veoma opasan po Rusiju i po ceo režim. Studenti su potčinjeni policajnom nadzoru. i nekoliko najboljih profesora naterano je da dadu ostavku. budući predsednik prve Dume. na koji se ciljalo: ruski seljaci i siromašni građani nisu oslobođeni od židovske eksploatacije gde je bilo. Ni u književnosti ni u umetnosti ne može se istaknuti nijedna jača struja. koja je za lepe novce dopuštala Židovima da se naseljavaju gde hoće. Kamen temeljac za tu prugu postavio je prestolonaslednik Nikola. ubrzana je likvidacija pravno-prinudnih veza između seljaka. On će postati sa svojom nežnom tugom i društvenim pesimizmom pripovedač-pesnik umirućeg društva i umirućeg sistema. Plemstvo je plaćalo manje kamate. ili je prosto otpušteno. Ali se društvo držalo pasivno. ali je verovatnije. vezana sa razvijanjem kapitalizma u Rusiji: u Bugarskoj se radilo i na ekonomskoj ekspanziji Rusije u izvesnom obliku (gradnja železnica od ruskog gvožđa. Ali su to bili palijativi. Ova je mera imala baš obratan rezultat od onoga. nego je pojačano revolucionarno raspoloženje Židova. Ukinuta je glavarina i porez na so. da je car imao veoma teške uspomene iz rata. koja mu je jasno govorila. Njegovo sa velikom slavom priređeno putovanje kroz Daleki Istok bilo je predznak aktivne politike Rusije u tim predelima. a i seljačke ruke. koje su trebale da šire znane osnovano na načelima klerikalizma i reakcije. Atlanski Okean sa Tihim. koja je plemićima davala obilate svote novca pod veoma povoljnim uslovima. Velika pažnja bila je obraćena na Srednju Aziju. koji su prelazili u neplemićske. borila se sa prevlašću Nemaca u baltičkim pokrajinama. a zasnovane su crkvene parohijalne škole. Otpočela je tada i kolonizacija Srednje Azije od strane Rusa zemljoradnika. Govorilo se. Plemstvo je dobilo i jedan veoma važan ekonomski poklon u obliku ustanove Državne Plemićske Hipotekarne Banke. njen početak behu radovi na jednom upravo veličanstvenom i svetsko-istoriskom preduzeću. jer je glavna tačka njenog programa bila da štiti plemstvo i njegove posede. oni nisu smeli da se naseljavaju u selima i van određenog teritorija. iako neposredno učešće policije u tim ispadima nije dokazano. koji se javlja sa prvim malim pripovetkama. bivših kmetova i njihovih spahija. da je tu odlučivala njegova zdrava pamet. Car Aleksandar III zaslužio je naziv Mirotvorac. to su zabranili i jedno i drugo. Treba zabeležiti i prve početke nešto ozbiljnijeg radničkog zakonodavstva. Mir je ulazio u njegov konzervativni program. Na Dalekom Istoku pripremala se akcija većega stila. god. i Maksim Kovaljevski.izaberu plemići. pod nadzorom ruskih 104 . da je vlada cara Aleksandra pokušala da uradi nešto i za niže staleže.

Car Nikola je mogao da bude i stvarno je bio. uvek su je smatrali kao Nemicu i tuđinku. car Nikola II. odnosno udaja crnogorskih princeza Stane i Milice za ruske velike kneževe Nikolu i Petra Nikolajeviće. Sukob sa Austro-Ugarskom i Nemačkom nagonio je Rusiju. poniženu i uvređenu od Nemačke. kao da nekakva kob lebdi nad carskim parom. ni besednika. koga je car Aleksandar prosto prezirao. besmisleno poginulo. postala potpuno balkanska država. dobra žena i majka. u svojim političkim postupcima i obećanjima nedosledan. rođena princeza Alisa od Hesena. Od sviju vladalačkih osobina on je imao samo vrlo lepo ponašanje. Povučen i skroman. A i za Francusku. ali. po okupaciji Bosne i Hercegovine i Novopazarskog Sandžaka. U to se vreme na nemačkom prestolu nalazio mladi Viljem II. da između triju konzervativnih careva postoji puna saglasnost (sastanak u Skernevicama. Francuska je ozbiljno pomagala Rusiju obilatim zajmovima. u više mahova. Njega je car Aleksandar prosto bojkotovao. iako je ona postala mistički pobožna ćerka pravoslavne crkve. koji je godine 1892. Izgledalo je. i zbog nespretnih postupanja ruskih generala Soboljeva i Kauljbarsa. prilikom krunidbenih svečanosti na hiljade nedužnih ljudi. Rusija je izgubila u Bugarskoj dosta simpatija zbog svog mešanja u bugarske unutrašnje stvari. koji je stupio na presto u svojoj 27. i trudila se da uđe u ruski duh. — ali Ferdinand Koburški. eventualno snagama ruskih radenika. od kojih je prvi bio ministar predsednik. dok ga Rusija kao nepouzdana nije srušila. ni vojskovođe. nije bio od prirode obdaren ni državničkim umom. U Srbiji je u tome u glavnom i uspela zahvaljujući držanju kralja Milana. on je uspeo da izgubi stečenu popularnost i da sroza državni i svoj autoritet. GLAVA XXIII. još se nekako kolebao između te dve države. koji je ipak imao obzira prema Rusiji. težila je na Solun. plašljiv i neiskren. To objavljivanje samo je ubrzalo formalno sklapanje rusko-francuskog saveza. idealan suprug i otac. ostala je od velikih sila jedina Francuska.inženjera. ni sposobnostima administratora. Tu su se ocrtavale i prve konture buduće katastrofe. stvarno zaključen. bilo je to zbližavanje sa Rusijom preka potreba. uveo je Bugarsku potpuno u krug austro-ugarske i nemačke politike. dala je naročit značaj ruskocrnogorskim intimnim odnosima u ovo doba. a drugi vojni ministar kneza Batenberga. a na trošak velikih ruskih železničkih društava. iako je s početka Aleksandrova carevanja izgledalo. zbog administrativnog nehata. rođak ruskih careva. Kancelar Bismark. stariji sin Aleksandra III. iza čijih se leđa osećala akcija Nemačke. koji su delom išli na razvijanje ruske velike industrije. da traži saveznike na drugoj strani. Gotovo elementarna nesreća na Hodinskom Polju. koja su tada energično gradila rusku železničku mrežu). Knez Aleksandar Batenberg. Kratko vreme pre svog odlaska s vlasti on je objavio formalni ugovor o Trojnom Savezu. izabran i doveden na presto Ujedinjene Bugarske protiv volje Rusije. Tu su se ruski interesi i ruska politika sve više sukobljavali sa politikom Austro-Ugarske. Car Aleksandar je tada crnogorskog kneza Nikolu nazivao i javno „svojim jedinim iskrenim prijateljem“. kome je bila prišla i Rumunija. Doba cara Nikole II (1894-1917.). njegov naslednik. vrlo aktivna. Austro-Ugarska je međutim. u ruskoj Poljskoj godine 1884. Suparništvo između Rusije i Austro-Ugarske u Bugarskoj ispalo je veoma nepovoljno po Rusiju. a delom na reorganizaciju ruske vojske. tvrdila je. kada je. hoteći da malo zastraši Rusiju. veoma popularan. godini. nije nikad bila popularna u Rusiji. Austriska agitacija. Pošto je zbližavanje sa Engleskom zbog aziskih pitanja onda još bilo nemoguće. bio je potisnut s vlasti. Carica Aleksandra. da Rusija tobože ide za tim. Ali se tu „gvozdeni kancelar“ prevario. koje mu je privlačilo i podanike i strance. otpočela je 105 . da jednostavno osvoji Bugarsku i da je pretvori u nekakav „Zadunavski kraj“. sa kojom se moglo doći u veze. Porodične veze između crnogorske i ruske dinastije. i išla je za tim da potčini svome uticaju i Bugarsku i Srbiju.). Poseta francuske flote u Kronštatu i ruske u Tulonu bile su psihološka priprema pravog vojničkog saveza.

niz daljih nedaća; zla kob kao da se oseća u strahotama prve revolucije i njenog ugušenja, i u. nesrećama Japanskog i Svetskog Rata, pa i u žalosnoj sudbini carevića Aleksija: peto dete, žudno očekivano, carević se rodio sa naslednom bolešću Hesenskog Doma — hemofilijom. Odatle proizlazi i strašni misticizam carskog para, koji je prelazio u zaslepljenost: najodvratnije varalice uspevale su da iskoriste ovu osobinu cara i carice da se uvuku u dvor, da se mešaju u visoku politiku i da, prema izreci jednog ruskog romanopisca, „šamaraju veliku Rusiju“. Dinastija i dvor, kao i visoka birokratija, vojna i civilna, nisu se pokazale na visini u teškim prilikama; oni su bili u opreci sa velikim delom prosvećenog društva i sa golemom većinom ruskog naroda. Većina plemstva podržavala je režim, ali to nije bio pouzdan oslonac prestola; politički nejako plemstvo nalazilo se u ekonomskom i moralnom opadanju. Već u drugoj polovini XIX veka industrijalizacija Rusije i razvitak i snaženje gradskog života brzo i lepo napreduju. Za ovih trideset godina pre 1897., kada je izvršen opšti popis stanovništva cele carevine, stanovništvo gradova sa manje od 1000 stanovnika (prema popisu od 1866.) popelo se na 5%, gradova sa 1000—5000 stanovnika na 16%, sa 5000 -10.000 na 45%, sa 10.000 do 20000 na 78%, sa 20.000-50.000 na 96%, sa 50 do 100.000 na 129%, i napokon u gradovima sa stanovništvom odviše nego 100.000 duša na 123%! Dakle, što je grad bio veći, u toliko se bolje razvijao. Tako je, na primer, Petrograd imao godine 1866. na 539.000 duša, a godine 1897. — 1,267.000; Moskva je sa 352.000 skočila na 1,035.000, Odesa sa 119.000 na 405.000, i t. d. Neki industriski gradovi nikli su kao iz zemlje: Vladikavkaz je sa 3.000 stanovnika skočio na 44.000; Blagovješčensk sa 2.000 na 33.000 a Ivanovo-Voznesensk čak sa 1000 na 53.000! Prosečno je gradsko stanovništvo poraslo od godine 1885. do 1897. za 33.8%, dok je u istom razdoblju seosko napredovalo samo za 12.7°/o. Godišnje povećanje industriske produkcije bilo je u %, u periodu 1878—87.: 26.1; u periodu 1888—92.: 41.6; i u periodu 1893—97.: 161.2%. Bilo je, razume se, nešto veštačkog u ovom brzom napredovanju gradova i industrije, u njemu su igrali važnu ulogu i državni protekcionizam (naročito ministra finansija Sergija Vitea), pa imigracija stranih, naročito francuskih kapitala; ali je činjenica, da su ove nagle promene socijalnih i privrednih prilika nastale i da su znatno delovale sve do Svetskoga Rata. Protekcionizam od strane države doneo je političke posledice: a) buržoazija nije postala nezavisna, odlučujuća politička snaga prema vladi, te uopšte nije imala dovoljno borbenosti i otpora u sebi, što se lepo pokazalo za vreme revolucije, i b) radništvo je ostalo pod državnim pritiskom, i bilo naročito jako gonjeno od policije, budući da je industrija postala u neku ruku grana državne uprave. Kulturne i ekonomske prilike seoskog stanovništva Rusije bile su još uvek veoma nazadne pri kraju XIX veka. Iako je narod van svake sumnje napredovao, nepismenost i opšta nerazvijenost padali su u oči na sve strane, naročito i zbog siromašnosti i oskudice škola. Pri kraju XIX stoleća računalo se da u Rusiji ima svega 48.000 osnovnih škola (dok ih je trebalo biti najmanje na 150.000); a sasvim su nedovoljna bila sredstva vanškolske prosvete, do krajnosti ograničene policajnim merama vlade. Privredno stanje seljaka bilo je isto tako loše. Zaduženost poreskim upravama, na primer, koja je godine 1880. iznosila svega 22% od celokupnog godišnjeg iznosa, godine 1900. popela se na 117%, dok se je zarada smanjila, iako cene životnih namirnica nisu pale. Seljaci su imali za hranu od prilike 15 do 23, a najviše 26 pudi (pud = 16 kg.) hleba godišnje (dok normalni minimum iznosi 28½ p.). Utvrđeno je (1903.) službeno, da seljaci dobijaju 30% manje hrane nego što treba za normalni život. Godine 1901. šećera se trošilo u Rusiji 13 funti (1 kg. = 2.44 funte) na čoveka, dok se u Francuskoj trošilo 27, u Americi 69, u Velikoj Britaniji 79 funta. Agrarno se pitanje, prema objašnjenju najboljih ruskih stručnjaka, sastojalo u glavnom u ovome: deo zemljišta koji su seljaci dobili prilikom oslobođenja bio je posve nedovoljan, i po količini i po kakvoći, jer nije obezbeđivao opstanak seljačke porodice, preko svake mere opterećene plaćanjem otkupnine i poreza; u isti mah, na njemu se nije mogla da zaposli sva radna snaga dotične porodice, te se uopšte nije mogla da vodi ekonomija bez najma tuđeg zemljišta. Usled ovakvih prilika, a živeći u tradicijama i uspomenama ranijih seljačkih pokreta, o kojima se 106

pričalo i pevalo, i u uverenju da zemlja apsolutno mora da bude seljačka i da plemstvo odnosno veleposednici uopšte nemaju šta da rade na selu, nije nimalo nerazumljivo što se u ruskom seljaštvu javljalo i sve više širilo tajno revolucionarna raspoloženje. Za karakteristiku stanja na ruskome selu, pri kraju XIX veka, treba još naročito istaći, pored niske kulture i teških privrednih prilika, i usled njih, veoma nedovoljno i nezadovoljavajuće zdravstveno stanje seoskog stanovništva. Tu se stanovništvo povećavalo veoma lagano, bez obzira na ogroman broj rođenja; postotak smrtnosti u Rusiji iznosio je u to doba 3.5, dok je u skandinavskim zemljama bio 1.7, u Velikoj Britaniji 1.9, u Francuskoj 2.2, u Nemačkoj 2.4. Smrt je naročito desetkovala decu ispod pet godina: na svaku 1000 dece ovih godina umrlo je godišnje po 450! „Bog dao, Bog uzeo“ — govorili su fatalistički ruski seljaci. Isto tako loše je bilo i ekonomsko i pravno stanje ruske radničke klase. Liberalni plemići, liberalno građanstvo, liberalni i revolucionarni intelektualci brinuli su se o poboljšanju državne organizacije, administracije, sudstva, o uređenju odnosa samouprava prema vladi, zavođenju ustava i političkih sloboda. Napredni pravoslavni ljudi tužili su se na zavisnost crkve od vlade, a pripadnici drugih vera, naročito staroverci i sektaši, imali su puno razloga da se bore za versku toleranciju. Rđavi rezultati rusifikatorske politike osećali su se naročito u Poljskoj; teški su bili i progoni ukrajinskog i beloruskog dialekta, kojim govori veliki deo samih Rusa. Jednom reči, elemenata za nezadovoljstvo bilo je na sve strane. Prvi su izašli javno liberalni zimski odbornici sa vrlo skromnim željama, ali je to car karakterisao u svom, govoru, pripremljenom od Pobjedonosceva, kao „maštarije koje nemaju smisla“, i tim oporim rečima prvi put je uzdrmao poverenje društva prema sebi. Godine 1897. izbili su ekonomski štrajkovi u Petrogradu. Iduće godine stvorena je ruska socijalno-demokratska stranka. Godine 1899. izbili su neredi na visokim školama, naročito u Kijevu, Petrogradu i Moskvi. Vlada je otpustila nekoliko profesora i hiljade studenata. Iza toga počinje teroristička akcija i propaganda revolucionarnog narodnjaštva, i razvija se „stranka socijalista revolucionara“. Ubistva ministra prosvete Bogoljepova i ministra unutrašnjih dela Sipjagina učinila su veoma mučan utisak na vladajuće krugove. U proleće 1902. javljaju se ozbiljni agrarni neredi u poltavskoj, harkovskoj i saratovskoj guberniji, koji su bili ugušeni na veoma surov način. Sve što se događalo tada u Rusiji naćićemo i u književnosti, tome ogledalu života. Od starijih pisaca ovoga doba prvo mesto pripada Lavu Tolstoju. On je delimično već bio napustio umetnost, pa je pošao putem književne verske propagande, i propovedao uzvišene nadzemaljske doktrine moralističkog i spiritualizovanog hrišćanstva. Ali, na negativnoj strani, u kritici, koju je vodio u obliku teoriskih rasprava i u obliku kraćih pričica, pa i u obliku romana {„Voskresenje“), on je strasno udario na temelje postojećeg društva: na feudalno plemstvo, na birokratiju, sudove, policiju, na političke podvige vlada, i na odnose vlasništva; sve je to postalo predmetom živahne, žučne, duhovite, ponegda i grube, kritike velikoga majstora. Mnogi njegovi radovi nisu smeli biti štampani, — oni su prepisivani u hiljadama primeraka i tako šireni po celoj zemlji; izdavana u inostranstvu, dela Tolstojeva bila su na veliko uvožena i krijumčarena u Rusiju. Njegovo isterivanje iz Crkve, koje je 1901. naredio Pobjedonoscev — postalo je senzacijom i političkim skandalom. Pored Tolstoja, koji je nagoveštavao buru, mlađa generacija pisaca pri kraju veka davala je izraza osećajima straha i odvratnosti, čamotinje i tuge, koji su svedočili o bolesti društvenog organizma, i o nastupanju krize. „Strašan je život... Da li uopšte mogu da izbegnem ludilo i užas?...“ (Verecajev „Sastanak“); „...Kako su osamljeni oni koji traže lepotu, pravdu, i više radosti za sebe i za druge u ovoj džinovskoj šumskoj zemlji... Koliko je veličanstvena, koliko je bogata ova Zemlja... ali kakva strahota u njenim daljinama...„ (Bunjin). „Strašne impresije tamne daljine“ Andrejeva, pa izazivanje bogatih i povlašćenih od strane junaka Gorkog, koji su jaki, oholi, spremni na sve, koji prete društvu da he uskoro jurnuti na nj — sve su to znaci nastupajućih potresa. „Nama treba jedan mali pobednički rat, da bismo se osigurali od revolucije“, — tako je od prilike sudio, prema iskazima grofa Vitea, mininistar unutrašnjih dela i državni sekretar Većeslav Pleve. I careva taština trebala je isto tako pobeda i slave. 107

Još osamdesetih godina počela je da se opaža izvesna aktivnost ruske vlade u pitanjima Dalekog Istoka. Kada je godine 1891. početo građenje velike sibirske železnice, ovo nije samo oživelo beskrajne sibirske prostore i, posle 1896. godine, jako povećalo broj ruskih doseljenika iz velikoruskih i ukrajinskih gubernija u Sibir, nego je otvaralo i ogromne mogućnosti za rusko širenje na Daleki Istok. „Veliki sibirski put“ pisao je u jesen 1892. tadašnji ministar saobraćaja, Vite, „otvara nove vidike i za svetsku trgovinu, i ovaj njegov značaj stavlja ga u red svetskih istoriskih događaja, od kojih počinje nova epoha u istoriji naroda i koji često izazivaju temeljne preokrete u ekonomskim odnosima između država.“ Baš za vreme te gradnje došlo je do rata između Japana i Kine. Kina je bila brzo i potpuno tučena i po Simonoseskom Ugovoru, pored ostrva Formoze, ustupila je Japanu dva poluostrva, koja zatvaraju ulaz u Žuto More. Rusija je posredovala u korist Kine, pa je Japan pristao da ova poluostrva napusti, pod uslovom da mu se plati 400 miliona franaka oštete. Pošto Kina nije raspolagala tolikom gotovinom, bila je prinuđena da zaključi zajam. Rusija je postala garant tog zajma i tim je dobila pravo da se meša u pitanja kineske politike. Odmah iza toga Rusija je dobila veoma povoljnu koncesiju za građenje velike železnice kroz Mandžuriju. Kako Vladivostok nije bio slobodan od leda kroz čitavu godinu, to su ruski državnici došli na misao da traže jedno pristanište na Tihom Okeanu, uvek slobodno od leda. Početkom 1898. ruska flota zauze pristaništa Portartur i Talijenvan. Kina ustupi to za 99 godina i odmah iza toga Rusija pristupi građenju velike tvrđave i baze za ratnu mornaricu u Portarturu, dok je u Talijenvanu, koji je dobio rusko ime „Dalnji“ udešeno slobodno pristanište. Nemačka i naročito njen car Viljem II igrali su veliku ulogu u ruskoj politici na Dalekom Istoku. Car Viljem je na svaki način ubeđivao Nikolu II, da treba svu snagu ruske politike uputiti na Daleki Istok, osgavivši Nemačkoj slobodne ruke na Bliskom i Srednjem Istoku, a priznavši uz to i naročite interese Austro-Ugarskoj na Balkanu. Beć 1897. (26. aprila) pokušala je Austrija da dobije od Rusije priznanje za aneksiju Bosne i Hercegovine i Sandžaka, ali je odbijena. Godine 1900. izbio je u Kini takozvani Bokserski ustanak, koji nije bio s početka uperen protiv Rusa, nego samo protiv ostalih stranaca. Ali u toku događaja bili su i Rusi ugroženi, a nemački je poslanik čak ubijen. Oružana intervencija velikih sila, u kojoj je i Rusija veoma aktivno sudelovala, završila se krvavim ugušenjem bune i osvetom Kinezima. Rusija je tada okupirala čitavu Mandžuriju, gde su se grozničavom brzinom privodili kraju radovi oko građenja istočne kineske železnice, koja je vezivala ne samo Vladivostok nego i Portartur sa središtem Rusije. Šta više, grupa ruskih preduzimača dosta avanturističkog tipa, uvukavši u svoj posao veoma visoke ličnosti i iskoristivši čak za obrazovanje društvenog kapitala neka lična careva srestva, otpočela je veoma intenzivnu akciju da ekonomski svoji i Koreju, u kojoj su dobili naročito bogate šumske koncesije na reci Jalu. Na Dalekom Istoku stvoreno je carsko namesništvo, koje je povereno jednom salonskom admiralu, Aleksejevu, čoveku veoma sumnjivom, koji je dobio pravo diplomatskog dopisivanja sa Japanom i koji se svesrdno trudio da zamuti rusko-japanske odnose. Utvrdivši nespremnost Rusije za rat i zaključivši savez sa Engleskom, Japan je prekinuo diplomatske odnose sa Rusijom i odmah iza toga japanska flota, bez objave rata, napade ruske lađe u Portarturu i u korejskom pristaništu Čemulpu (9. februara 1904.) Tako je otpočeo rusko-japanski rat. On se sa ruske strane vodio sa krajnjom neozbiljnošću, bio je u Rusiji apsolutno nepopularan i otkrio je, kao i Krimski Rat, sve mane ruskog državnog i društvenog uređenja i vojne organizacije. I pored junaštva vojske, koja se i opet pokazala puna izdržljivosti i hrabrosti, Rusi su pretrpeli niz teških poraza. Naročito je bila teška katastrofa kod Mugdena, februara-marta 1905. Početkom januara 1905. god. kapitulirala je i tvrđava Portartur i one ruske lađe koje su se nalazile u njegovoj luci bile su uništene od vlastite posade. Mnoge druge lađe potopljene su u bitkama, dok su neke uspele da se sklone u neutralne luke, gde su bile razoružane. Iz Rusije je sa velikom pompom upućena eskadra admirala Rožestvenskog, za kojom je pošla i eskadra admirala Njebogatova. Rožestvenski je predviđao poraz, ali se nije usudio da to javi caru. Lađe Njebogatovljeve flote bile su stare i nesposobne za ratovanje. Flota admirala Rožestvenskog, obišavši svu Evropu, Afriku i Južnu Aziju, srela se u Cušimskom Moreuzu sa nadmoćnom japanskom flotom i baš na dan carevog 108

kombinovane sa rđavim radom drugih činilaca. u kom je car naročito ukazao na ovo ubistvo. februara izašao je manifest. koji su pucali u narod. intelektualaca. Reformatorska akcija vlade. korporacija. sečenje spahiskih šuma i otimačina spahiske pokretne imovine. Japan je bio finansiski toliko iscrpen. miroljubivi i liberalni knez Svetopuk-Mirski.) bila je gotovo sva uništena ili zarobljena. koje je organizovalo naročito Društvo ruskih fabričkih radnika. bilo je pod naročitim pokroviteljstvom petrogradske policije. januara 1905. maja 1905. velikog kneza Sergija. Krajem godine u Petrogradu je došlo do velikih nemira. u Americi. agrarni neredi seljaka. Zanimljivo je. kojim je stavio u dužnost komitetu ministara. hapsila je. gonila. od njih je napravilo najveći utisak ubistvo bombom careva strica i jednog od prvih državnika carske Rusije. Bože. Liberalne su mere careve bile ove: ukaz o širokoj verskoj toleranciji. Beloj Rusiji i Ukrajini. koje je imalo na čelu veoma častoljubivog i bezobzirnog popa Gapona. rešenja o olakšicama poljskoj manjini u Litvi. Iniciativom Gapona petrogradsko radništvo krenulo se izjutra 9. grofu Viteu pošlo za rukom da zaključi mir sa Japanom. u carskom ukazu Senatu dozvoljeno je svima korporacijama i licima da podnose svoje predloge o boljem uređenju države. Najzad. Car je dan pre hitno napustio Petrograd. paljenje spahiskih zgrada. Ministar unutrašnjih dela. Vojska je morala da puca.. i jedne druge reakcionarne deputacije. revolucionarni pokreti radnika. da se postara oko izrade niza reforama. tešku revolucionarnu krizu. „Đorđe Pobednik“. Goleme nesreće Japanskog Rata. terorist Sazonov ubi bombom ministra Plevea. braniti osveštana načela.. omladine. i policija nisu uspeli da zaustave demonstrante.krunisanja (14. Izbori su bili zamišljeni kao kombinacija staleškog principa (seljaci su trebali da glasaju u svojim staleškim opštinama) i principa zastupanja imovnih interesa. njihove mržnje protiv reforama i straha pred narodom. išli Zimskoj Palati. u bitnosti. Tako 15. nego je donelo naročito Krunsko Veće. društveni pokreti zemstava. Stanje je postalo naročito opasno. da se u glavnom obema dopao. i pozvao je sve verne Ruse da se okupe oko prestola. kneza Sergija Trubeckoga i drugova. u kom mu je naloženo da spremi zakon o narodnom predstavništvu. kao i na druge krvave i strašne događaje. sve je to išlo upored i isprepletalo se. Žrtve su bile mnogobrojne.. Oni su mislili da će seljaci. U novembru na sastanku delegata ruskih zemstava izrađen je plan liberalnih reforama. Ovo društvo. koje bi trebalo da ima samo konzultativan karakter. Rusija je izgubila od svog zemljišta samo južnu polovinu ostrva Sahalina i svoja prava 109 . Stenografski zapisnik sednica ovog Krunskog Beća daje poraznu sliku kukavičluka i neobaveštenosti carevih savetnika. o dozvoli štampanja Svetog Pisma na ukrajinskom jeziku i o proširenju veoma skučenih prava štampe. jula 1904. nanevši Japancima sasvim neznatnu štetu. da car ovu reformu nije dao sprovesti kroz Državni Savet. Ovaj zakon nikad nije bio primenjen. Međutim je u Portsmutu. da zajedno sa carem brane istoriska načela neokrnjenog samodržavlja. ikonama i carskim slikama. I jednoj i drugoj deputaciji car je govorio tako. da je pristao na uslove mira.“ Iza toga su nemiri i teroristički akti u Rusiji rasli sve više. koji su za Rusiju bili prilično povoljni. a 12. Vlada je preduzimala sve mere da suzbije revoluciju: proglasila je iznimno stanje. sa crkvenim zastavama. izazvaše u leto i jesen g. sastavljeno od njegovih rođaka i velikodostojnika. Praznu palatu su branili jaki odredi vojske. i bilo je više mrtvih i ranjenih.). Kolebanje državne politike najbolje se videlo pri carevom prijemu liberalne deputacije rektora moskovskog univerziteta. Ali istog dana objavljeno je i ručno pismo carevo ministru unutrašnjih dela Buliginu. Car je tom prilikom zapisao u svome dnevniku: „Težak dan! U Petrogradu je došlo do ozbiljnih nereda zbog želje radnika da dođu pred Zimsku Palatu. kako je to teško i mučno. sa štrajkovima poljoprivrednih radenika. koji su. terorista. 18. ubijala. (manifest i zakon 6. da traži od cara mir. Ali glavna reforma beše ustanova Državne Dume kao od naroda biranog konzultativnog tela. Rat je bio očigledno izgubljen. saziv ustavotvorne skupštine i ekonomske i političke reforme. kada se pobunila posada velike oklopnjače „Potemkič“ u Crnom Moru i kad joj se pridružila i druga oklopnjača. 1904. poglavito do štrajkova. decembra car objavi ukaz. i naročito početkom godine 1905. koji je izašao na Uskrs godine 1905. avgusta 1905. na koji su ipak polagali izvesne nade. u pravcu Zimske Palate..

Iako je šef policije Trepov izdao čuvenu naredbu „ne štediti fišeke“ ipak je bilo očigledno da treba popuštati. Ali su neki guverneri i upravnici gradova ipak ostali u dodiru sa reakcionarima i četama bandita. Zloglasnoga šefa policije Trepova. te je tako stvarno postao čovek najbliži caru. bio je objavljen carski proglas narodu (od 3. Lozinka koja je svuda palila bila je čarobna reč „Amnestija!“ — amnestija za sve koji su patili. tek na trećem kongresu — za vreme same revolucije — oni su počeli da napuštaju monarhizam. Veliki knez Nikola Nikolajević. Sam car je bio gotovo odsečen od ostalog sveta u svojoj vili Peterhofu blizu Petrograda. U isto vreme potpisao je znameniti manifest od 17. i u tvrđavi Šlisburškoj. u kome je bio i taj ozloglašeni Durnovo. jer je vlada bila apsolutno nemoćna da uguši štrajk. pozvao svoga bivšeg ministra finansija i proslavljenog portsmutskog mirotvorca grofa Vitea na savetovanje. a u isto doba su prihvatili i načelo nacionalizacije zemlje. Tako je morao da sastavi jedan dosta šaren birokratski kabinet. i po ruskim zatvorima i u sibirskoj „tajgi“ (prašumi). počeo je da dejstvuje još pre revolucije: prvi njegov zemaljski sastanak održan je u dubina šuma. Druga skupština već je bila više nalik na kongres. nije hteo da na prečac sve menja. Ratna ošteta nije plaćana. Ali i na jednoj i na drugoj skupštini seljaci su se dobro čuvali od napadaja na cara. proglasili generalni štrajk. što je spasao dinastiju i monarhiju. među kojima je bilo i mnogo detektiva. Vite je još malo zadržao. 2) obećana je izmena izbornog reda. i spahiska i seljačka zemlja imala je da postane opštenarodnom svojinom. da nijedan zakon ne može stupiti na snagu bez odobrenja Državne Dume. Vite je predložio reforme i popuštanje. i isto tako i za one koji su lutali po svetu kao beskućnici. po dalekim rudnicima. i optimizma. Tveri. Car je primio sugestije i dao je Viteu mandat za obrazovanje vlade. i da izabranim od naroda predstavnicima bude obezbeđena mogućnost stvarnog učešća u nadzoru nad zakonitošću postupaka imenovanih od Nas vlasti. koji je dotle bio za čvrste mere radi suzbijanja anarhije. car otpustio odmah. pa čak i u obema prestonicama. i svi oni državnici koji su čestitali Viteu. Sinoda. reči. novembra). Pobjedonosceva. te lična neprikosnovenost. oktobra 1905. u štali jednoga seoceta. u kojem car kaže.“ koji su sredinom oktobra 1905. avgusta kojim je univerzitetima vraćena avtonomija. Vlasti su se držale većinom pasivno. po savetu velikog kneza. koje je stajalo u vezi sa strankom socijalista-revolucionara. skupljanja i udruživanja. ali su se svi pregovori razvlačili te najzad i razbili radi Viteove želje da pošto-poto za ministra unutrašnjih dela postavi Petra Durnovo. na njoj su istaknuti zahtevi agrarne revolucije kao i na prvoj. koji su se naročito bili istakli u organima lokalne samouprave. da se ne bi pokazao odviše popustljiv prema javnom mnjenju. ne znajući šta će i kako će. Najgope je bilo u Tomsku. jedno staleško-profesionalno društvo. Da bi nekako lokalizovao nemire po velikim gradovima. — Kako se držala vlada prema ovoj agrarnoj revoluciji? Na jednoj strani.“ — Jedinstveni front Revolucije bio je ovim aktom probijen. Car je potom. Posle je Trepov imenovan komandantom Carske Palate. svemoćni šef policije Trepov predložio je. komandant garde i petrogradske armiske oblasti i predsednik Saveta Državne Odbrane. i revolucionarno-socijalistički „Sovjet radničkih deputiraca. Odmah su se na više strana javili jaki pokreti radosti. t. pa je iza proglasa Manifesta došlo do krvavih pokolja u Kijevu. i to je za Rusiju bio znatan pozitivni rezultat. Sveruski „Seljački Savez“. bili su sasvim u pravu. j. gde su spalili pozorište i u njemu nekoliko stotina intelektualaca i omladinaca. Njim su: 1) narodu obezbeđene slobode savesti. tražio je tada od cara da da neku vrstu ustava. Vite je nastojao da popuni svoju vladu sa nekolicinom veoma umerenih političara. Odesi. dok je u isti mah na drugim stranama dolazilo i do revolucionarnih istupa ekstremista. koji je bio poznat u svakome pogledu sa najgore strane. kako izgleda. a održana je uoči same Revolucije u Moskvi. Obrazovani su radikalno demokratski „Savez saveza“ svih organizacija intelektualaca. Samo je simvoličnu ličnost državnog prokuratora kod Sv. međutim. najviše su tom prilikom stradali Židovi. Tomsku. kako sa 110 . u pravcu proširenja biračkog prava i 3) naređeno je „ustanoviti kao nepokolebljivo pravilo. a car je izdao ukaz od 27. Taj je štrajk obuhvatio celu Rusiju i zaustavio je sav politički i poslovni život.dugoročne okupacije Kvantunskog Poluostrva i južnog dela mandžurske železnice. Minsku. Grof Vite. To sve ipak nije ublažilo unutrašnju krizu u Rusiji.

Ali sistem izbora ostao je kao što je bio i ranije. menjševici su učestvovali na izborima. samoupravne. To su bili ustavni zakoni za Državnu Dumu i Državni Savet (Gornji Dom). aprila. koji su se zadovoljavali sa manifestom od 17. oktobra: ukidanje vanrednoga stanja. odlučivao ko he u toku te godine „biti prisutan“ u Savetu. 16 zastupnika veleposednika onih gubernija koje nisu imale zemstava. na predlog predsednika vlade. Pored toga izabrana je masa vanstranačkih seljačkih poslanika. za koje se držalo da će biti izneseni kao nacrt pred Dumu. izborna kategorija radnika. Pored toga kadeti su bili za avtonomiju Poljske i široke povlastice Ukrajincima i manjinama Rusije u pogledu upotrebe njihovih jezika u lokalnoj upravi i samoupravi.“ Izborna borba za Prvu Dumu provodila se uz slabo učestvovanje i smetanje . funkcionisanje svoje vlade. i širokih socijalnih reforama. novembra 1905. o čemu je svakog 1. 12 zastupnika trgovine i industrije. ali stvarno. pa su zato neki nemački pravnici i obeležili novo stanje kao „prividnu ustavnost. običnim ukazom. Poljaci. plaćanja kamata za otkupninu zemlje još neisplaćene od doba oslobođenja i iz g. penzionere. saobraćajne. jer je zemlja sve do Druge Revolucije živela u izuzetnom stanju. Ustav je dakle još u temelju svome bio neiskren. pored toga. poglavito u Francuskoj. No kako je imenovanih članova bilo preko stotine. car je sebi rezervisao pravo na imenovanje istog broja zastupnika koliko je bilo biranih. kad domovi ne rade. A da bi konzervatizam ovoga tela bio još pojačan. 111 . koji su se založili za čekanje na mirno rešenje agrarnog pitanja. nezavisno od Dume. 1881. stvorena je naročita. činovnike. Najveći uspeh (161 poslanika) dobila je stranka Narodne Slobode ili „konstituciona lista demokrata“ zvanih obično kadetima. marta 1906. To su bile pristalice parlamentarne demokratske monarhije. 6 zastupnika veleposednika Poljske Kraljevine.) Taj je tražio konfiskaciju spahiskih zemalja. Vite je uoči njenog sastanka uspeo da zaključi jedan veliki zajam. 6 od duhovništva pravoslavne crkve. na sve stanare. donosi zakonske uredbe. 6 zastupnika nauke. oktobra i državnim ustavom od 23. decembra) proširio je izborno pravo na neke kategorije posednika na selu. ali su i oni otkroisani. da su izbori obavljeni slobodno. Tek kada se stvorila levičarska Duma. U izborima su učestvovali: krajnja desnica. koji su u Dumi obrazovali „Radni klub“ (oko 100 poslanika. U brzini su spremani još neki zakoni. o zborovima i udruženjima — 4. a Savet je bio sastavljen od 98 biranih članova (34 izaslanika okružnih skupština zemstava. januara 1907. umereno-liberalna stranka oktobrista.) Zakon o izborima za Državnu Dumu (od 11. posredan i glomazan. i privremeno je ugušila agrarne nerede. Predlog za promenu Ustava mogao je da potekne samo od cara. Inače. nemajući inače određenih pogleda na državno uređenje Rusije. Slobode su bile zagarantovane. da kupuje spahisku zemlju pa da je preprodaje seljacima. te izborni red za Državni Savet.. očekivali od vlade da izvrši obećanje Manifesta od 17. car je svake godine. a imala je pravo da i u međuvremenu. Socijalističke stranke: boljševici i menjševici i narodnjačke-socijaliste-revolucionari „eseri“ i narodne socijaliste („en-esi“) bojkotovale su izbore. ta vlast i te slobode bile su veoma skučene. Garantovane slobode uređene su zakonima (o štampi — 24. veoma udaljen od načela jednakosti. te na zanatlije. Međutim su svi. ali ne bez pomoći i posredovanja umerenijih i razboritijih elemenata među seljacima. Oktroisani Ustav Carevine davao je caru gotovo neograničena prava. ali u celini se može smatrati. vlada nije bila odgovorna. mnoge grane zakonodavstva i budžeta nisu spadale u kompetenciju domova. koja je istakla kao program čuvanje neokrnjenog starog režima. Slobode nisu postojale.). vladinih organa. 18 zastupnika plemsgva. i sasvim oproštena. Tatari i neki drugi manji narodi izabrali su za Dumu poslanike avtonomiste. Postepeno vlada je savladala seljake.bolom u duši sluša. koje se produžavalo bez zakonske osnove. bankarske i trgovačke službenike. učešće birača bilo je mnogo slabije nego što se moglo očekivati. poglavito u vezi s izborima za Državnu Dumu. na predlog ministra unutrašnjih dela. ništi i pljačka tuđu imovinu. Zbog teških saobraćajnih prilika i nedovoljno razvijene političke svesti. Izdat je nalog Državnoj Hipotekarnoj Banci za seljake. Vladi je samo pošlo za rukom da ukloni sa birališta nekoliko uglednih političara. sudu i školama. januara izlazio ukaz. Da bi sasvim obezbedio. zakon o Državnom Savetu davao je ovoj ustanovi položaj podjednak sa Dumom. seljacima su smanjena. u prvom redu umereni krugovi. i najzad Ustav Ruske Carevine. baš kao i zakonodavna vlast oba doma. a od 1. na drugoj strani. da je narod počeo da napada.

obavestiti narod o rešenju agrarnog pitanja. dogod se sprečava većanje Dume. pod predsedništvom Muromceva. maja car je svečano otvorio Dumu prestonom besedom u Zimskoj Palati. i tako su i ukaz i proglas oštampani. u kome su ga pozivali da ne plaća poreze niti da daje regruta.. i stavila ih pred petrogradski sud. uz uobičajene izraze odanosti monarhu. pri kom je ranjena ćerka Stolipinova i još oko 40 osoba. i umereno-liberalni ministar spoljnjih poslova Izvoljski. Proglas je ostao u narodu gotovo bez posledica. a osiromašiće državu. Pored policajnih mera i zavođenja prekih sudova... socijalna revolucija proletarijata ukinuće podelu društva na staleže. Idućeg dana bio je smenjen Goremikin. a za njim. Ali se preko noći car predomisli.“ Duma je odgovorila na to. eksproprijacija „neće povećati seljačke prihode. Po savetu komandanta svoje palate — Trepova — car je prvo mislio da poveri sastav vlade kadetima. i pošlje ađutanta predsedniku vlade s pozivom da da obustaviti štampanje ovih državnih akata.. na primer. S najvećim uzbuđenjem i za vreme pobuna u celoj zemlji. Ona je. Vlada je povela parnicu protiv potpisnika proglasa. U adresnoj debati postignuta je potpuna sloga. car je otpustio grofa Vitea i jedan deo njegovih ministara i poverio je „obrazovanje nove vlade državnom sekretaru Goremikinu. Car nije primio predsedništvo Dume koje je htelo da mu lično preda adresu. Ali pošto je Trepov uzalud pregovarao sa vođama stranke. koja se vadi iz naftalina. i ustanovivši sistematsku organizaciju društvenog produktivnog procesa za obezbeđenje blagostanja i svestranog razvitka sviju članova društva. koji su zamenili „blage“ i redovne vojne sudove. Tako je. koje je vlada bezobzirno ugušivala iznimnim merama. jula Duma je primila proglas na narod. ukinuta su poslednja ograničenja građanskih 112 . Duma je imala biti raspuštena. i tu su u Viborgu. advokata Sergija Muromceva. „ovoj staroj bundi. odmah iza oktroisanja ustava. Duma osudi vladu i prihvati kadetsku osnovu agrarne reforme. i tako će osloboditi sve potlačeno čovečanstvo. bi primljeno rešenje da se Duma raspusti. Glavna načela socijalne demokratije bila su izražena u ovom stavu njihovog programa: „Zamenivši privatnu svojinu sredstava proizvodnje i obrta. Predsednik se. kao da zemlja ne sme da ostane privatnom svojinom već mora da bude na raspoloženju sviju koji je obrađuju. Odmah iza toga vlada se javila sa reakcionarnom izjavom. adresa je usvojena jednoglasno.Vlada smatra potpuno pogrešnim uverenje koje se širi među seoskim stanovništvom. 10. kada duva hladan vetar“. pa je rešeno da se takav proglas uputi. Vlada izdade protiv Dume jedno polemičko saopštenje. februara sledeće godine. bivšeg profesora moskovskog univerziteta i jednoga od najsjajnijih ljudi liberalne Rusije. stavivši na dnevni red pitanje: da li treba. međutim. jer će učiniti kraj svim oblicima eksploatacije jednog dela društva od strane drugog.“ Uoči saziva Dume. 7. regulisan položaj verskih opština staroveraca i sektaša. a odmah iza toga Duma je aklamacijom jednoglasno izabrala za predsednika moskovskog kadetskog poslanika. Predsednik vlace Petar Stolipin je gvozdenom rukom suzbijao pobune i anarhiju u zemlji. bio zatvorio i nije nikoga puštao sebi. pa će time osuditi samo zemljoradničko seljaštvo za večito na prosjački štap i šta više na glad. iako sa čistijim namerama. sadržavala čitav program kadetske stranke i odlučno tražila potpunu političku amnestiju. da nije „sa čistim srcem“ radila na dobru naroda. jer. isto tako bezuspešno. i u kojem obliku. u kom je bilo jasno i oštro podvučeno načelo o eksproprijaciji privatnog zemljišta. Neophodnim uvetom ovake socijalne revolucije biće diktatura proletarijata. vojnim sudovima i smrtnim kaznama. stoji tu dalje. te da prema tome treba oduzeti sve privatne zemaljske posede“. oduzevši im na taj način izborno pravo. nego je naredio da se adresa preda pismenim putem. Stolipin je spovodio i neke reforme. Sa vladom se vodila neprestana borba. u kom se kaže: „. Car je potpisao proglas kojim optužuje Dumu. a nova se sazivala za 20. Duma je većala o osnovnim socijalaim i političkim reformama. Nisu ga zaustavile u tom ni teroriste sa njihovim strašnim atentatom u njegovoj vili. a zamenio ga je Stolipin. Ali se Duma nije mirno razišla: velik broj levičara otišao je u Finsku. pomoćnik ministra unutrašnjih dela Gurko. U debati o agrarnoj reformi govorio je u ime vlade ideolog reakcionarnog plemstva.koji su se kasnije obavili u nekim azijatskim okruzima. 169 poslanika izdali proglas na narod. koji je vrlo vatreno i oštro polemisao sa kadetskim predlagačima.

ali su socijal-demokrate dobili višak od 48 mandata. da poboljša administraciju. Onda je 3. otvorena bez ikakvih ceremonija čitanjem carevog ukaza 20. i da slomi neku vrstu kolektivisgičkih agrarnih navika kod seljaka. Za Drugu Dumu vlada se ozbiljno spremala: s jedne strane radilo se na zakonskim osnovama. dotle su vešto manevrisali između vlade i levice. odbio da potvrdi Stolipinov zakonski nacrt o zavođenju biranih zemstava u beloruskim i ukrajinskim gubernijama na desnoj obali Dnjepra. koji je u isto vreme bio i agent tajne policije. dok nije Stolipin ultimativno zatražio od Dume da mu izruči gotovo sve socijal-demokratske poslanike. a takođe i protiv ukrajinskog pokreta. da reorganizuje vojsku i mornaricu. kao i popravljanje ekonomskog stanja zemlje. U isto je vreme energično rađeno i na poboljšanju spoljašnje situacije. gde je Francuska odnela diplomatski pobedu nad Nemačkom. Treća Državna Duma bila je potpuno poslušna i sa jakim reakcionarnim obeležjem. februara 1907. dok ga nije ubio jedan terorista. kadet Golovin. imala je mnogo jaču desnicu nego prva. koji se u glavnom sastojao u stišavanju zemlje i u odlučnom nacionalističkom kursu. a s druge strane vlada je energično posredovala u toku izborne borbe pomažući desničare i goneći. U zimu 1910—1911.. u krizu zbog Maroka. posle ugovora sa Englezima o podeli interesnih sfera u Persiji. na koje su „eseri“ polagali nade. Ali uz to je došla i jača i ekstremnija levica. Rusija je tada bila primorana da kapitulira pred Nemačkom i da zatraži od Srbije kapitulaciju pred Austro-Ugarskom. U poslednjem svojstvu. Predsednik Dume. a na njegovo je mesto Stolipin doveo vrlo sposobnog i spremnog diplomatu Sergija Sazonova. j. oko 20 članova radno-seljačke grupe i socijal-demokrata i nešto Poljaka avtonomista. Pored toga Stolipin se starao da popravi ekonomsko stanje zemlje. izdata je uredba od 9. Savet je. naročito prema Finskoj (sprovedene su mere koje su išle zatim da u izvesnom pogledu potčine Finsku zajedničkoj vladi i zakonodavnim organima. Razume se. Opadanje revolucionarnog pokreta bilo je očigledno. utvrđeno je radno vreme u radnjama. koji je počeo jako da se razvija. učestvovale u izborima. novembra 1906. Po-što je u mnogim društvenim slojevima otpočela reakcija. uživajući ako ne simpatije. sklopila s njima preko Francuske „srdačan sporazum“ („Entente“). Stolipin je mogao da čvrstom rukom sprovodi svoj program. bio je 113 . naime. izbiše veliki neredi na visokim školama. Doživevši težak diplomatski neuspeh u aneksionoj krizi. štrajkovi i demonstracije. na koji su oni imali pravo prema brojnom sastavu porodice. Antantina se sloga manifestovala god. Ali ipak Rusija se nije bila toliko oporavila. potporu vladi. Oba doma osudiše Stolipina. Kadeti su izgubili 60 mandata. U njoj je opozicija bila predstavljena sa nekih 50 kadeta. a i eseri su se pojavili sa 35 predstavnika. optužene zbog spremanja bune. Rad na reorganizaciji vojske bio je posle toga pojačan. ali Stolipin se nije na to obazirao. gdegod je mogla. kojom su seljaci dobili pravo da napuštaju „mir“ t. Tako se stvorila Trojna Antanta protiv Trojnog Saveza.. Vlada je ugušila pokret.. kao što se nije obazirao ni na istupanje protiv njega većine Državnog Saveta. ali je on i dalje vladao neograničeno. koje bi vlada predložila Dumi. zbog umorenosti od atentata. Ovaj je zakon bio nepravedan prema Poljacima. Državna Duma. Čak je i Treća Duma s velikom većinom osudila vladu.prava seljačkog staleža. koju su teško osetili i vlada i nacionalistički i liberalni društveni krugovi. juna izašao carski ukaz o raspuštanju i ove Dume i uredba o novom izbornom redu za Državnu Dumu koji je obezbedio prevlast veleposednika i bogatog građanstva nad ostalim staležima i grupama. koja je trajala sve dotle. da je između vlade i Dume otpočela žučna borba. 1911. Sve su socijaliste. ali ovaj vladin ultimatum nisu mogli prihvatiti. Stolipin je sa pretnjom ostavke prinudio cara da odgodi na tri dana oba Doma i da potpiše tu protivustavnu uredbu. Rusija je već godine 1907. sa boljševicima. Imajući poslušnu Dumu i u glavnom poslušan Državni Savet. kadete i socijaliste. kolektivističke seoske opštine i da traže od „mira“ da im izdvoji u njihovo privatno vlasništvo onaj deo zemlje. ministar spoljnjih poslova Izvoljski otišao je za poslanika u Pariz. tvrdeći da oni imaju sa Rusijom samo zajedničkog vladara). buna i prevratničke akcije ekstremista. Poljacima i drugim narodnostima. da bi mogla uzeti odlučan stav prilikom aneksione krize godine 1908-9. koji je dotle bio ruski ministar kod Vatikana. Ovom uredbom Stolipin je išao za tim da stvori u Rusiji stalež bogatih seljaka-vlasnika. koje Finci nisu priznavali. a ono neograničeno političko poverenje carevo. i drugi kadeti. To je bila veoma ozbiljna opomena.

avgusta kod Soljdau-Tanenberga ta ruska armija gotovo sva uništena. kojom se odlikovao njegov prethodnik. a s druge strane nužno je bilo preteći Rusiju. Ruske su trupe nastupale u pravcu Galiča i Lavova. imala da bude godine 1917. a nije u nevolji pomogao generala Samsonova. bio je svedok prave pobune u Petrogradu. maja 1914. koja je. istočnopruska operacija završila neuspehom. pred očima cara i sjajnoga skupa. koji je stekao žalosnu svetsko-istorisku slavu pod imenom Raspućina.000 Rusa zarobljeno. obavljeni su izbori za Dumu. pa je između činova. Demonstracije u Petrogradu prilikom proleterske svečanosti 1. Mobilizacija ruske vojske bila je izvršena brzo i tačno. korisna po opštu stvar ali veoma teška za Ruse. u leto 1913. osuđivanog za krađu konja. da otpočnu ofanzivni rat prvom zgodnom prilikom. Time je Francuska bila u taj mah spašena. Ovo je davalo pruskim militaristima potrebno samoupozdanje i drskost. koji je sa svojim predsednikom vlade Vivijanijem posetio zvanično Cara u julu 1914. zbog ruskog napredovanja nastala opasnost za mnoga važna mesta u Nemačkoj. što je. Odmah iza toga druga ruska armija generala Renenkamfa. kao jedan čovek. To je bio psihološki momenat ogromne svetsko-istoriske važnosti. na stanje zdravlja bolešljivog carevića i. te je Nemačka morala da povlači trupe sa Zapada i smanjuje energiju ofanzive u pravcu Pariza. a u Srpsko-Bugarskom Ratu. Ali. i za sam Berlin. primljen jednoglasno. morala je da se brzo povlači. naročito pod uticajem Balkanskog Rata. Samsonov ubijen i preko 80. naročito armija generala Brusilova. veći deo javnog mnenja nalazio se na srpskoj strani. Društvena uzrujanost sve je više rasla. pošlo je za rukom da opkoli veliki deo ruske vojske generala Samsonova. pucao i na smrt ranio ministra-predsednika. U istočnoj Pruskoj ruske trupe brzo su napredovale. i 31. U tom ratu su simpatije Rusije bile potpuno određene i energično yz balkanske hrišćane. da prvo dobije mogućnosti za različne privatne intervencije na dvoru. u istočnoj Pruskoj i istočnoj Galiciji. nastavio je njegov kurs. iz njihove je sredine izašao predsednik Dume Mihajlo Rodzjanko. sibirskog mužika i sektaša. u Kijevu. Ovaj je čovek uticao povoljno. Na krajnjoj levici pojavio se veoma jak govornik. koji se više proslavio pljačkom nego vojnim sposobnostima. Predsednik Francuske Republike Poenkare. Pošto je najispupčenije delove Poljske Rusije napustila. digla da zaštiti Srbiju. jugozapadne armije generala Ivanova. Iz njih je opozicija izašla pojačana. i u tome smislu obavestio je cara Viljema II njegov ambasador u Petrogradu grof Purtales. pri velikim svečanostima septembra 1911. i vladu. a austro-ugarske u pravcu Ljubljina. čim ga car pozove pod zastave. U jesen godine 1912. pretrpevši teške gubitke. „čuvajući“ visoke goste. otpočela je ruska vojska jednu veću ofanzivu u nekoliko pravaca. u koju je ruska komanda ušla dosta neoprezno. mladi advokat Kerjenski. sva se Rusija. Dok se tako. Njegov uticaj postao je naročito velik i koban za vreme Svetskog Rata. jer su verovali da će ruski narod dići bunu. Rodzjanko je bio za liberalni kurs. Izgledalo je da počinje druga velika revolucija.ubica određen u tajnu stražu koja je čuvala cara i njegovu porodicu. godine bile su početak veoma ozbiljnih nemira. Značaj ove operacije. bio je u tom. koji se vratio u aktivu. Duma je izdala vatren proglas u patriotskom duhu.. a revolucionarni radnici i omladinci sa oduševljenjem su demonstrirali pod nacionalnim trobojkama i sa carevim slikama. Naslednik Stolipinov. Junačka odbrana male ruske tvrđave Osoveca zadržala je brzo napredovanje Nemaca. Taj policiski agent i terorista ušao je u pozorište za vreme svečane predstave. ali se naročito brinuo o moralnoj sanaciji društva. težeći da razdvoje ruski zapadni i jugozapadni 114 . koji je bio očigledno predznak mnogo većih događaja. samo bez one oštrine. budući diktator. Oktobristi nisu bili u svojoj većini suviše naklonjeni vladi. U Rusiji je nastao unutrašnji mir. čim je buknuo Svetski Rat. Tim je uspeo. a onda i za upliv na političke poslove. imajući veliku nadmoćnost nad garnizonima Nemaca sastavljenim od drugo. potpuno je sebi potčinio volju carice. verovatno hipnozom. koja je omela program svečanosti. Generalu Hindenburgu. ministar finansija grof Vladimir Kokovcov. spremna za rat.. Za njegovo se vreme pominjao moćan uticaj na dvoru jednog mračnog tipa. kako se tada očekivalo. pa je u bojevima 30. imađahu velike bojeve sa austro-ugarskom vojskom.i trećepozivaca. blagodareći tome.

front. Ove teške borbe završile su sa sjajnim uspehom ruskog oružja.. Austro-ugarska ofanziva bila je zaustavljena, a ruske trupe posele su Lavov i zauzele na juriš Galič. Nastavljajući ofanzivu u zapadnom pravcu, Rusi su opkolili prvoklasnu tvrđavu Pšemisl. U ovim bitkama naročito su se odlikovali generali Kaledin, budući za vreme revolucije ataman donske kozačke vojske, Kornjilov, budući vođa protivboljševičkog pokreta, i Bugarin Ratko Dimitrijev, koji je hteo da svojim učešćem u ratu na strani Rusije popravi veliki zločin Bugarske, koja se držala tobož neutralno, spremajući se da zada u zgodan čas težak udarac Srbiji, a preko nje svojoj osloboditeljki Rusiji. Jeseni 1914. godine bile su velike borbe u Poljskoj, Zapadnoj i Istočnoj Galiciji i na Karpatima. Borbe su vođene sapromenljivom srećom. Beć je tada ruska vojska počela da strada od nedostatka oružja, a naročito od nedostatka municije. Isto tako ni intendantura ni sanitet nisu bili kao što treba. Naročito su teški bili bojevi u Karpatima i u okolini Lođa; za vreme operacija oko Lođa sam vrhovni zapovednik ruskih trupa, veliki knez Nikola Nikolajević, umalo što nije bio zarobljen. Prilikom ofanzive u pravcu Varšave Nemci su bili toliko sigurni, da će ući u poljsku prestonicu, da su spremali jednu vrstu povratka saskog kralja na poljski presto. Dolazak ruskih sibirskih pukova, pravo iz vagona u boj, zaustavio je Nemce pred samom Varšavom. Na austro-ugarskom frontu bilo je čestog predavanja, i to ne samo mnogobrojnih pojedinaca, nego i čitavih četa i pukova Slovena. Srbi, Hrvati, Slovenci, Česi, Slovaci, Ukrajinci, Karpatski Rusi i galički Rusini prelazili su na rusku stranu. Treba spomenuti, da se među Poljacima, a i među Ukrajincima, vodila jaka agitacija protiv Rusije. Pruski Poljaci držali su se veoma rezervisano, dok su među austriskim Poljacima, koji su od sviju Slovena imali najpovoljniji položaj u dunavskoj Monarhiji, bile stvorene specijalne legije, koje su trebale da budu jezgro poljske vojske u službi centralnih sila. Međutim su ukrajinski odredi, odani Hapsburzima, bili veoma malobrojni. Zima 1914 — 15. g. prošla je u izvanredno teškim borbama, koje su vođene u Poljskoj, Galiciji i naročito na Karpatima, i u istočnoj Pruskoj, gde je učinjen ponovan pokušaj jedne ofanzive većeg stila. I ova ofanziva završila se novim, i opet veoma teškim porazom ruskih trupa, naročito u velikim šumama kraj Avgustova u Poljskoj, nakon niza neuspeha među mnogobrojnim mazurskim jezerima u istočnoj Pruskoj. Deseta ruska armija bila je velikim delom uništena i čitav jedan armiski kor zarobljen. Vrhovna Komanda optužila je posle toga zbog špijunaže ruskog žandarmeriskog potpukovnika Mjasojedova, koji je bio osuđen i obešen. Ova ličnost svakako je prljava i sumnjiva, ali izgleda da je Vrhovna Komanda jako preterala ceneći njegovu ulogu. Taj udar ublažila je donekle kapitulacija moćnog Pšemisla, u kom je zarobljeno više od 100.000 austro-ugarskih časnika i vojnika. Ovaj sjajni uspeh prinudio je nemačku Vrhovnu Komandu da učini veliki napor i da udari s velikom snagom protiv Rusa. Celu operaciju vodio je general Makenzen, koji je bacio ogromne mase, poglavito nemačkih trupa, na ruske položaje na reci Dunajcu i kraj Gorlickog Prelaza kroz Karpate. Ofanziva je počela jednom dotle neviđenom i neverovatno snažnom topovskom „bubnjarskom“ vatrom. Težak poraz ruskih trupa na Dunajcu bio je početak strašnog povlačenja ruske vojske, koje je trajalo od aprila do septembra 1915. Bez oružja i municije ruske trupe su više puta prelazile u očajne kontra-napade i ponekad su više dana zadržavale nadmoćnog protivnika, umirući onako, kako, izgleda, može umirati samo ruski vojnik; ali su stalno sve više i više gubile i zemljište, i samopouzdanje, i topove, i komoru. Usled toga nastaje demoralizacija i rasulo. Krajem avgusta ruske su trupe napustile gotovo svu Galiciju i Bukovinu, pa posle i svu Poljsku sa Varšavom i tvrđavama Ivangorodom i Modlinom, veliki deo Litvanije sa bivšom prestonicom Vilnom i tvrđavom Kovnom, gotovo svu Kurlandiju sa pristaništem Libavom i prestonicom bivše kurlanske vojvodine Mitavom, velike delove Belorusije sa tvrđavama Grodnom i Brest-Litovskom, koje se gotovo nisu ni branile, i najzad delove Volinije sa gradovima Koveljem i Luckom. Počela je evakuacija ne samo Minska, nego i Kijeva. U celoj zemlji zavladala je panika, ali se u isto vreme javila i nekakva nova otporna snaga. Protiv mišljenja svoje vlade, car je smenio vrhovnog zapovednika, velikog kneza Nikolu Nikolajevića, postavivši ga za namesnika i komandanta na Kavkazu, gde se vodio rat protiv Turske, a sam je primio na se vrhovno zapovedništvo. U tom tragičnom trenutku vojna sreća se nekako opet okrenula Rusima. U bitci u 115

pravcu Lucka glavnokomandujući na jugozapadnom frontu, general Brusilov, naneo je znatan poraz austro-ugarskoj vojsci, a na drugim mestima ofanziva centralnih sila beše zaustavljena. Posle ruskog poraza stupila je u rat Bugarska na strani Nemačke i Austrije. Aktivnost ruske flote, koja se pod admiralom Kolčakom odlično držala na Crnome Moru, nije mogla da ozbiljno deluje na Bugarsku. Zbog neutralnosti Rumunije jedini pravac koji je stajao Rusima na raspoloženju za pomoć Srbiji bio je bukovinski, i tako je došlo u novembru i decembru 1915. do neverovatno teških borbi ruskih trupa u Besarabiji i Bukovini, gde su one često gotovo goloruke jurišale na odlično utvrđene neprijateljske položaje. U isto vreme car Nikola se svom snagom zalagao za to, da se Srbiji ukaže pomoć sa zapada i da se bar spase ono što je od aktivne Srbije ostalo posle albanske Golgote. U teškom položaju, u zimu 1916., moral Rusa je jako podiglo zauzeće Erzeruma, u Jermenskoj, koje je junački izveo komandant armije Judenić. Na proleće godine 1916. osetilo se znatno poboljšanje na celom ruskom frontu. Rusija je ne samo mobilisala ogromne snage vojske, nego ih je i dobro naoružala. Snabdevanje vojske municijom, hranom i ostalim potrebama, kao i organizapija saniteta i uređenje saobraćajnih prilika, behu znatno popravljeni, uz aktivno učešće širokih krugova ruskog društva. Uz više demonstrativnu ofanzivu na severozapadnom i zapadnom frontu, otpočela je juna 1916. vrlo ozbiljna i opsežna ofanziva na frontu generala Brusilova. Kao što je nesrećna ruska ofanziva avgusta 1914. u istočnoj Pruskoj spasla Pariz, tako je u još mnogo većoj meri ofanziva Brusilova spasla Italiju, koja se tada nalazila u očajnom položaju. Posle moćne topovske pripreme ruske trupe na širokom frontu jurišale su na austro-ugarske položaje i nanele su protivniku niz teških poraza, zarobivši stotine hiljada neprijatelja, „dobivši ogroman ratni plen, sa mnoštvom teških i lakih topova; zauzevši stotine kilometara neprijateljskih rovova. Septembra meseca ova je ofanziva obustavljena, ne samo zbog upornog odupiranja Nemaca i nadmoćnosti njihove artiljerije, nego i zbog unutrašnjih političkih prilika, koje su u Rusiji postajale sve gore. Cela ofanziva, iako nije dala sve plodove, ipak je bila veliki, ali na žalost i poslednji uspeh Rusije u Svetskom Ratu. Ulazak Rumunije u savez Antante nije doneo očekivanih koristi. U Vlaškoj, Moldaviji i Dobrudži ruske trupe su jako nastradale. U Dobrudži one su se borile rame uz rame sa jugoslovenskim dobrovoljcima, a imale su protiv sebe Nemce i Bugare. Katastrofalni tok ratnih događaja na rumunskom frontu bio je takođe jednim delom rezultat potpunog političkog rasula, koje je nastalo u Rusiji. Opšte oduševljenje i sloga kojim je Rusija počela Svetski Rat već odavno behu zaboravljeni. Car i njegove vlade, u koje su često ulazile ličnosti posve negativnih umnih i moralnih kvalifikacija, nisu se pokazale na visini neverovatno teške situacije. Car je verovao najviše carici zaslepljenoj u ludom misticizmu i pokvarenoj i nesposobnoj kamarili. Caricu bez dovoljno razloga, a kamarilu izgleda sa veoma jakim razlozima, optuživaše narod i zbog veleizdaje. Reč „izdaja“ bila je na svima ustima, na frontu i u pozadini. Finansisko i administrativno rasulo pripisivani su najviše izdaji. Vlada je sasvim izgubila poverenje naroda, sposobnost orijentisanja i stvarno čak samu upravu nad zemljom. Ekonomske neprilike postajahu sve jače, iako je iz početka narod mnogo štedeo, blagodareći zabrani prodaje alkoholnih pića. Ministar-predsednik Štirmer, pod opštom sumnjom zbog veleizdaje, bio je možda najkarakterističnija ličnost ovog sutona Rusije. Ali glavni krivac za slom postao je ministar unutrašnjih dela Protopopov, nekad umereno-liberalni političar, koji je onda formalno poludeo, spremajući revolucionarne istupe, koji bi mu dali mogućnost da fizički uništi vođe opozicije. Ne samo Duma, u svojoj većini ujedinjena pod imenom Naprednog Bloka, ne samo razne društvene organizacije, nego i strani ambasadori, plemićske korporacije, konzervativni članovi Državnog Saveta, pa i većina članova dinastije sa caricom-majkom upozoravahu cara na sve veće rasulo i očevidnu katastrofu, koja je pretila i monarhiji i zemlji. U noći 29/30. decembra, u palati carskog rođaka kneza Feliksa Jusupova i uz njegovo učešće, a u prisustvu carevog brata od strica, velikog kneza Dimitrija, ugledni narodni poslanik i vođa krajnje desnice Vladimir Puriškević ubio je Raspućina. „Monarhiju to nije moglo spasti, jer je raspućinski otrov počeo već da deluje... Da li ima smisla ubijati zmiju kada je već ujela?“ Tako rezimira događaj u svojim Uspomenama ugledni desničarski poslanik Vasilije Šuljgin. Pa nastavlja:.. „Mi 116

idemo ka ponoru... Revolucija je propast; a mi idemo pravo u revoluciju... a i bez revolucije sve se već brzo raspada... — Ali taki smo mi ruski političari. Svrgavajući vlast, mi nismo imali smelosti ili bolje reći spasonosne . plašljivosti da pomislimo na praznine, koje oko nas zjape. Politička nemoć, i vlastita i tuđa, ponovo mi je pogledala u oči, podrugljivo i strašno“.. Ovim rečima lepo je prikazana sva težina i tragedija situacije. Carski par je bio potpuno usamljen. Vlada je izgubila ugled i moć, pozadina se nalazila u rasulu. Front se još držao, ali goleme mase dezertera i oko dva miliona zarobljenika — to su bili znaci vrlo ozbiljne bolesti aktivne vojske. GLAVA XXIV. Druga ruska revolucija Svi su očekivali revoluciju, ali je ona ipak došla nekako iznenada. Prema pričanju Rodzjankovom car se već spremao da imenuje novu vladu, koja bi uživala poverenje naroda, ali se u poslednji čas predomisli i napusti svoju rezidenciju. Odlazeći u Mogiljev, u sedište Vrhovne Komande, car je ostavio ministru predsedniku ukaz o odgađanju Dume. 25. februara knez Goljicin iznenada popuni ukaz, usred većanja Dume o aprovizaciji prestonice, u kojoj su počeli štrajkovi i neredi po ulicama. U noći 26/27. predsednik Dume dobio je taj ukaz. Duma mu se nije zvanično oduprla, ali, pošto je u gradu otpočela anarhija i pravi građanski rat, a vlada se nalazila u očiglednoj paralizi, Duma na privatnoj sednici od 27. februara izabere „Privremeni Odbor“ s ciljem, da suzbije anarhiju i da se pobrine o ličnoj i imovnoj sigurnosti. Sledećeg dana, pošto su se i trupe pobunile, obrazovan je Savet radničkih i vojničkih deputacija. Savet je bio očigledno revolucionaran. Car je iz Mogiljeva uputio protiv pobunjenika specijalni odred starog generala Ivanova, ali mu železničari nisu dali da se približi Petrogradu. Posle toga car je pokušao da poveri obrazovanje vlade Rodzjanku, ali je to već zakasnilo. Petrograd je bio u revoluciji. Car, koji je pokušao da prodre u Carsko Selo, našao se, i protiv svoje volje, u glavnom stanu komandanta severnog fronta, generala Ruskog. Tu, u Pskovu, pošto je prikupio mišljenja svoga načelnika štaba i sviju zapovednika frontova, koji su, izuzimajući jednog, tražili njegovu abdikaciju, car je dao spremiti tekst ove abdikacije, koju je i predao članu Državnog Saveta Gučkovu i članu Državne Dume Šuljginu, koji su mu došli. O ovim odsudnim časovima piše car u svom dnevniku ovo: „2. marta, četvrtak. Izjutra me je posetio Ruski i pročitao vrlo dugačak razgovor koji je vodio na aparatu s Rodzjankom. Po njegovim rečima, stanje je u Petrogradu takvo da ministarstvo sastavljeno od članova Dume nije u stanju ništa da učini, jer se protiv njih bori esdekovska partija u licu radničkog komiteta. Potrebna je moja abdikacija. Ruski je poslao ovaj razgovor u Glavni Štab Aleksejevu, i svima glavnim komandantima na frontu. U 12 časova noću stigli su odgovori. Radi spasenja Rusije, i da bi vojska ostala na frontu, ja sam se rešio na ovaj korak. Ja sam pristao, i iz Glavnog Štaba su mi poslali projekt manifesta. U veče su iz Petrograda stigli Gučkov i Šuljgin, sa kojima sam razgovarao, i predao im potpisan i popravljen manifest. U jedan sat po ponoći otputovao sam iz Pskova, sa teškim osećanjima; oko mene izdajstvo, kukavičluk, obmana.“ Dok su se u Pskovu vodili pregovori, bila je već imenovana u Petrogradu Provizorna Vlada, koja je, primivši carsku abdikaciju, odmah stupila u dodir sa novim carem Mihajlom Aleksandrovićem, bratom cara Nikole II. Posle dugog razmišljanja i diskusije, veliki knez Mihajlo potpisao je sledeći proglas: „Teško breme povereno mi je voljom moga brata koji mi je-predao Imperatorski Sveruski Presto, u vreme besprimernog rata i narodnog vrenja. Oduševljen, sa celim narodom, mišlju, da iznad svega stoji dobro naše Domovina, primio sam se ovoga, čvrsto rešen da samo u tom slučaju ostanem na vrhovnoj vlasti ako tako bude volja našeg naroda, koji je nadležan svenarodnim glasanjem, preko svojih predetavnika u Ustavotvornoj Skupštini, da odredi formu vladavine, i nove osnovne zakone Ruske Države.“ Velikom knezu Mihajlu nije bilo suđeno da u Rusiji “vlada; naklonjen više tihom porodičnom 117

i 21. 20. Vrhovni komandant. bio je odmah od Privremene Vlade razrešen dužnosti. Pokazalo se da je ruska vojska jako oslabljena. odnosno beskrajne i neograničene političke slobode za sve. Glavna karakteristika ovih vlada bile su slabost. Dok su se neke jedinice još dobro držale. ubrzo je došlo do promene raspoloženja kod Rusa. koje su se pretvarale u anarhiju. većinom austro-ugarskih časnika i vojnika. Saveznici su tražili od Rusije više aktivnosti. Ova vlada građanskosocijalističke koalicije traje od 2. Druga vlada kneza Ljvova. Ministar vojni u drugoj vladi kneza Ljvova. Ova žalosna lekcija nije poslužila kao ozbiljna opomena Rusiji. jednog od legendarnih junaka rata. ali je umeo vešto da se prilagodi ne samo liberalnoj i onda liberalno-socijalističkoj Privremenoj Vladi. jula. avgusta. pucajući neverovatnom snagom i preciznošću. nego i buntovnom raspoloženju svojih vojnika. u prilog ofanzive. Brusilov je tražio da se otpočne ofanziva. koji preuzima ministarstvo poljoprivrede. Njegov naslednik. Posle ugušenja boljševičke bune u Petrogradu i dugih i mučnih pregovora obrazuje se: III. 18. bacio je svu snagu svoga besedničkog dara na agitaciju među trupama. Ovakvo.životu. i nakon još dužih i težih pregovora i odugovlačenja dolazi do IV. od 2. jedan od najpopularnijih ruskih vojskovođa Svetskoga Rata. naročito je težak zadatak pao u deo trupama armiskog generala Kornjilova. Ruske trupe su bile demoralisane. Brusilov je spadao u red dvorskih generala i miljenika. Ruska artiljerija. Zamenivši na više mesta nepouzdane austro-ugarske jedinice odličnim nemačkim 118 . i njihova je ofanziva bila zaustavljena. Centralne sile opet su morale da prebace mase svojih trupa na ruski front i time je položaj zapadnih saveznika bio znatno olakšan. onda u vezi sa pokretom generala Kornjilova izbija duga kriza. ili su se držale pasivno. maja. koja traje do 28. Mase drugih agitatora radile su u istome smislu. došlo je na mnogim delovima fronta do ludoga „bratimljenja“ Rusa sa Nemcima i drugim protivnicima. Šta više. Treće koalicione vlade. Ipak. marta Nemci su izveli jedan jak napad na položaje ruskih trupa. usled proglašenja autonomije Ukrajine od strane većine vlade. iako veoma labavo. kao pravi vojskovođa. Svaka od ovih vlada bila je slabija od svoje prethodnice. skroman. armiski konjički general Brusilov. koja je trajala do 25. rušila je jaka utvrđenja protivnika i nanela mu veoma teške gubitke. ruske su trupe. i 19. Nemci su naneli ruskim trupama teške gubitke. Strategiski značaj ove ofanzive bio je ipak ogroman. juna 1917. internirali na istoku Rusije i jednom prilikom ubili. bez ikakvih političkih ambicija. ako se ne može zaključiti mir. da straže nisu budne. Međutim. te kabinet Ljvova odstupa. general Aleksjejev došao je u sukob sa Privremenom Vladom i bio je stavljen na raspoloženje. ili produženje Prve Vlade. dovele konačno do propasti provizorne građanske republike. dok ga nisu boljševici uhapsili. Kerenski. da čitavi pukovi neće da se bore. čisto građanska sa jednim socijalistom (Kerjenskim). Prva vlada kneza Ljvova. Njega je zamenio glavnokomandujući na jugozapadnom frontu. i svaka je imala da preživi čitav niz manjih ali teških unutarnjih kriza. ali bez Gučkova (ministar vojni) i Miljukova (ministar spoljnjih poslova). veliki knez Nikola Nikolajević. on je povučeno živeo i za vreme Revolucije.zv. prešle u odlučnu ofanzivu. Ali. maja do 2. zadobivši veliki ratni plen i zarobivši masu neprijatelja. koalicija kadeta i umerenijih elemenata. poglavito na jugozapadnom frontu generala Gutora. načelnik štaba Vrhovne Komande. t. vođenje ratnih operacija nije davalo nikakve nade na uspeh i skori završetak rata. a Nemci su uspevali da mnogo štošta saznadu o stanju ruskih položaja i njihovih trupa. koga je prilikom abdikacije vratio na njegov položaj poslednji car. uz veoma tešku i nepovoljnu spoljnju situaciju. na mestu gde su se spajali zapadni i jugozapadni front. oktobra kada su je oborili boljševici („Oktobarska Revolucija“). „seljački ministar“. ili druge vlade Kerjenskoga. čisto pasivno. naročito je mnogo Rusa tom prilikom zarobljeno. Sve četiri vlade nastavljale su rat. Druga koaliciona vlada ili prva vlada Kerenskog. kada izbija prva akutna kriza. sastavljena u glavnom od kadeta i socijalista. koje su. ipak Rusija samim faktom svog učešća u ratu zadržavala je na svojim frontovima goleme mase protivnika. Hronološka šema glavnih događaja Februarske Revolucije izgleda ovako: 1. druge su kukavički napuštale položaje bez dovoljno razloga. koje su čuvale liniju reke Stohoda. jedan narodni socijalist i socijalni revolucionar Černov (vođ stranke i njen glavni ideolog). koji je zamenio Brusilova. u nju ulaze dva socijaldemokrata. marta do 2. II. Ruske trupe znatno su napredovale.

Ali za ciljeve rata masa narodna nije imala mnogo smisla. A i Nemci nisu ostali pasivni. kao što nisu rasvetljene i druge pojedinosti celog događaja. iako zvanično samo zamenik ministrov. Nekoliko dana Rusijom je upravljao direktorijum na čelu sa Kerjenskim. Ove tri stvari: 1) nesvesni pacifizam usled krajnje zamorenosti masa i vojske. Činjeni su očajni pokušaji da se situacija spase. ali je odjednom izbio nekakav nesporazum. odnosno armija. Da bi skrenula pažnju zemlje na izvanredno težak položaj. naročito ruske socijalističke emigracije (od Lenjina preko Trockog do Černova). pod jakom kontrolom centralnih sovjetskih organizacija. Bojeći se eventualnog ojačanja ruske vojske. Riga je pala u ruke Nemaca. a ponegde i do begstva ruskih trupa u potpunom rasulu.trupama. Okupacija tog ostrvlja jeste valjda najžalosnija stranica ruske ratne istorije: ogromni demoralisani garnizon predao se Nemcima sa oduševljenjem. jer nije našao ozbiljne pomoći ni u vojsci. i ta nezainteresovanost masa počela je vrlo brzo da izbija na površinu. a na njegovo mesto dođe Kornjilov. Nekoliko zapovednika pojedinih frontova. iskoristivši zločinačku nepažnju straže. Stvar je domalo dobila karakter ličnog sukoba između Predsednika Vlade i Vrhovnog Komandanta. ni u pozadini. da bi izbegao strahote građanskog rata. Privremena Vlada sazove „Državnu Skupštinu“ u Moskvu. General Gutor bio je smenjen. petrogradski Sovjet. Njihova flota zagospodarila je na Baltičkom Moru. tako su mnogi mislili s početka. bili su uhapšeni odmah. čim su stavili vladi do znanja da su solidarni sa Vrhovnim Komandantom. koje su se borile junački i očajno. Najbliža okolina generala Kornjilova ubeđivala ga je o neophodnoj potrebi korenite promene kursa: trebalo je naterati Privremenu Vladu ili da se pokori njegovim odlučnim merama ili da odmah podnese ostavku. Vlada je naredila da se Kornjilov smeni i uhapsi. general Denjikin. koji sve dosada nije. Nekoliko ruskih pukova nisu ni branili svoje položaje. koji su tamo dobili ogroman plen. i sa druge strane neposredna akcija defetista svake vrste. Glavna i prva svrha Revolucije. Jedino su spasle čast ruskog oružja nekoliko ruskih ratnih lađa. potpuno rasvetljen. Tu je vodio glavnu reč Kerjenski. Ruska vojska se povukla gotovo bez borbe. da će zajedno sa Kornjilovom zavesti red i očuvati vojsku bar od daljeg rasula. U Ministarstvu Vojnom postao je stvarno ministar. među njima i. koji je vlada proglasila Kornjilovljevom bunom. terorista Boris Savinkov. Nemci su za to vreme preduzeli novu ofanzivu. da bude rasteran. avgusta) sastavljenu od sviju bivših članova Državnih Duma i mase delegata najraznovrsnijih organizacija. Ona je pomogla da se posedne Moonzusko ostrvlje. Sovjetske organizacije na frontu i u pozadini trebalo je da budu raspuštene. a na njegovo mesto bi postavljen znameniti Kornjilov. Revolucija. fabrike i železnice militarizovane. ali najveća pažnja sviju beše obraćena vrhovnom komandantu. 2) svesni pacifizam levog krila ruskog 119 . Suverena Privremena Vlada stvarno nije imala za sobom gotovo nikoga. u koga su polagane najveće nade. otpočeta je dosta uspela ofanziva na rumunskom frontu. trebala je da bude u snaženju vojske i zemlje. (12. a uz drugog liberalni i konzervativni elementi. U međuvremenu vlada je raspustila parlamenat i proglasila republiku. dok je glavni udar na frontu bio izvršen na liniji zapadne Dvine do Baltičkog Mora. Uz prvog bila je većina socijalističkih. da bi se postigla što potpunija pobeda. Umesto razgovora i agitacije počeli su primenjivati drastičnije i mnogo ubedljivije mere. General Brusilov bio je. stavljen na raspoloženje. opet na jugozapadnom frontu. Ruski front bio je na više mesta probijen i došlo je do povlačenja. kome se Kornjilov dragovoljno predao. Sa velikim naporom pošlo je za rukom zaustaviti ruske trupe na drugim odbranbenim linijama u pravcu prema Petrogradu. a petrogradski garnizon razoružan. bila je proizvod razočaranja naroda i vojske u sposobnosti vlade da pobednički završi rat. U pozadini su njihovi agenti bacili u vazduh ogromna vojna slagališta u Kazanu. u koga su takođe polagane nade. centralni saveznici su početkom jula prešli u kontraofanzivu. prema tome. To je izveo bivši vrhovni komandant general Aleksjejev. Kerjenski se primi i vrhovnog zapovedništva nad trupama. Da bi ovo raspoloženje postalo aktivno trebalo je još samo da slobodno počnu uticati na razvoj događaja dve činjenice: sa jedne strane internacionalna i pacifistička propaganda izvesnih krugova ruskih socijalista. Nesuđeni diktator ostao je odjednom gotovo usamljen. Nemačke lađe potpomagale su kopnenu akciju. Kornjilov je verovao da ima na svojoj strani većinu Vlade sa samim Kerjenskim. kao nedovoljno jaka ličnost. i Nemaca. ovo leglo ekstremista.

a da se u isto vreme pokorava disciplini. sticajem prilika. propratio svoje saopštenje notom koja konstatuje „svenarodnu želju da se Svetski Rat dovede do odlučnog kraja.. isto kao i raspoloženje Antante. u glavnom je ipak radila u duhu međusavezničke solidarnosti. Iz početka je izgledalo da Privremena Vlada uživa opšte poverenje.. U prvim izjavama Privremene Vlade istaknuti su veoma odlučno motivi borbe do pune pobede i saglasnosti sa saveznicima. „Došlo je vreme. Ali još istog dana. marta predstavnik petrogradskog Sovjeta (socijaldemokratski poslanik Čejidže) otvorio je sednicu rečima: „Neka živi svetski proletarijat! Podignuta je zastava međunarodnog proletarijata!“. čak i nemačke socijal-demokratije. Ruski narod ne traži da ojača svoju spoljnu moć na račun drugih naroda.“ I Privremena Vlada je pod uticajem revolucionarnih organizacija i štampe. ali svi pokušaji da se reši ova malo neobična „kvadratura kruga“. većina socijalista i sovjeta. saopštavajući saveznicima prepis proglasa Privremene Vlade od 28.“ Doduše. — poklapajući se međusobno — stvarale su veoma nepovoljne uslove za produženje rata. usled čega je došlo do odstupanja ministra spoljnjih posdova i ministra vojnog. u kome se o ratu govori na ovaj način: „Ostavljajući volji naroda da. ali već 3.“ U zvaničan program Prve Koalicije ušlo je načelo mira „bez osvajačke politike i kažnjavanja kontribucijom.. ruski narod neće dopustiti da njegova domovina izađe iz velikog rata ponižena i oslabljena“. otvarao sve dublji jaz. da će i prijatelji i neprijatelji samo onda voditi računa o revolucionarnoj Rusiji ako ona bude vojnički jaka.“ govorio je petrogradski Sovjet u proglasu (od 14. marta. koja je imala da dokrajči rat. došlo je vreme da narodi uzmu u svoje ruke rešavanje pitanja o ratu i miru. u uskoj zajednici sa saveznicima. t. u Petrogradu se međutim odmah opažalo da postoji jaka akcija socijalističkih elemenata sovjeta.“ Međutim. Usled toga se između vlade i socijalističkih stranaka sa jedne. da vojska bude najslobodnija u svetu. marta) na „narode svega sveta. vešto agitujući protiv rata. ne vodeći računa o grupisanju ratujućih država. dakle. j.“ „da se povede odlučna borba protiv osvajačkih težnja vlada sviju zemalja. u oduzimanju svih njihovih nacionalnih dobara. i da se mir zaključi bez aieksija i kontribucija.. Više nego rezervisana politika Centralnih Sila. u nasilnom osvajanju tuđih teritorija. reši sva pitanja u vezi sa Svetskim Ratom i njegovim završetkom. Tada su se svi socijalisti veoma mnogo uzdali u štokholmsku Socijalističku Konferenciju. zahtev da se odmah obustave neprijateljstva. na dnevni red ideja međunarodne proleterske solidarnosti. koji su zamenili guvernere i viceguvernere i otpuštene sreske 120 .“ ova je nota izazvala pravu bunu protiv Privremene Vlade. pa su veoma brzo počeli da izbijaju sukobi i u provinciji između tri faktora vlasti: vladinih komesara. koji su bili spremni davati poverenje Vladi samo pod izvesnim uslovima. i većine naroda i vojske sa druge strane. popuštajući u nekoliko Sovjetima. sve je to govorilo ruskim socijalistima da treba voditi ne samo aktivnu politiku mira nego i aktivnu politiku rata. ostali su potpuno jalovi. nego u osiguranju stalnoga mira na osnovu samoodređenja naroda. pa i većine njenih socijalista. Bilo je jasno. dok nezadovoljstvo masa nisu odlučno i uspešno iskoristili boljševici.socijalizma. Privremena Vlada smatra za svoje pravo i za svoju dužnost. Privremena Vlada. objavila uskoro (28. na prvome mestu Sovjeta. na osnovu samoodređenja naroda. kao što mu nije ni cilj da ikoga podjarmi ili ponizi. marta) jedan proglas na rusko građanstvo. Ali? u isti mah. Takvo stanje u središtu države uticalo je nepovoljno na raspoloženje cele zemlje. čuli su se zahtevi. sazvanu sa programom: „Borba protiv izmirenja stranaka. obnova klasne borbe. da već sada izjavi da cilj slobodne Rusije nije u vladanju nad drugim narodima. te do koalicije između socijalista i liberalne buržoazije. i zatim je (30. bila je prinuđena da nastavi rat. U vezi sa problemom rata i mira stajao je i problem organizacije vojske. Stavljena je. marta) prihvaćena rezolucija. i 3) akcija plaćenika i Nemaca. Kada je Miljukov. isti Sovjet obraćao se i na narode Centralne Evrope pozivajući ih da „stresu lance svog samodržavnog uređenja. Otud je proizašla intenzivna akcija sovjeta i vlade da se ojača vojska i pripremi opšta ofanziva. na Sveruskoj Konferenciji Delegata Radničkih i Vojničkih Sovjeta. u kojoj se tražilo da vlada preduzme energične korake za ostvarenje mira.

koje Lenjin shvata kao teoriju i apologiju okrutne socijalne revolucije. koja nije htela da se služi atributima prinudne vlasti nego je svu nadu polagala u moralno načelo uverenja i poverenja. 5) još rezolucijom iz godine 1906. aprila). na kom je polju Lenjin ubrzo 121 . pa sve do paljenja i rušenja kuća i gospodarskih zgrada veleposednika. Vladimir Ilić Uljanov. da bi ove mogle pristupiti važnom zadatku rušenja državnog... Esti. a izbija snažno na univerzitetu u Kazanu. Osnovni princip državne uprave za Privremenu Vladu bio je: dragovoljna poslušnost slobodnih građana prema vladi koju su oni sami stvorili. tuđa socijalizmu. 4) da bi se na stranu proletarijata privukla i sitna seljačka buržoazija. Tada je bilo u Rusiji doba cvetanja legalnog knjiškog marksizma. sovjeta i egzekutivnih odbora društvenih organizacija pretežno građansko-liberalnog karaktera. Ukrajina je dobila pokrajinsku vladu. Pri tom su naročito jako stradale seoske fabrike i kulturne institucije. Vlada je pokušavala da odgodi nacionalna pitanja. „poimence i seljaka. i sovjeta radničkih i vojničkih deputiraca. kao neophodna. da bi se zapalile mase i ušao u njih revolucionarni entuzijazam. Lenjin.. Njegova je nauka sinteza ruskog revolucionarnog narodnjaštva i ideja marksizma. i agrarna anarhija širila se po celoj Rusiji. U leto i s jeseni godine 1917. i ubijanja samih spahija i drugih posednika. ponekad ultimativne prirode i veoma opasni.. pa čak i državna dobra i imanja samoupravnih tela. ili bar široke avtonomije (Kozaci. Ovaki zahtevi. Tatari). Sibir). Upravljači su bili bez volje i bez snage. naročito onim Karla Marksa. do saziva Konstituante. ali u tome nije uspela. Njegove glavne tačke bile su ove: 1) težnja za centralističkom organizacijom: „Vodeći organi nipošto ne treba da se stvaraju na temelju izbora“. vojnika i mornara. u kojima su socijaliste vodile prvu reč. Već sam njihov program značio je revoluciju bez kompromisa. i to ne samo kao isključivo stranačke organe radničkog proletarijata nego i kao osnovne ćelijice nove vlade. rođen je godine 1870. 3) neophodno je upotrebiti taktiku grube sile. aprila — traži oslonca ne u fizičkoj nego u moralnoj snazi. ili federaciju (Ukrajinci.“ Taktički plan akcije. prigodom godišnjice otvaranja prve Državne Dume. treba da su obrazovani od svesnih revolucionarnih vođa. u interesu ostvarenja „diktature proletarijata i seljaštva“. napose policajnog i vojnog aparata: 6) napuštajući strogo marksističko shvatanje.“ „divna je sama suština njene ideje-vodilje — sloboda ruske revolucije prožeta je elementima svetskog vaseljenskog karaktera. te lokalni parlamenat („Centralna Rada“). počevši od samovoljnog iskorišćavanja vlasteoskih livada za pašu stoke. u Simbirsku. koju nije mogla da zameni na vrat na nos stvorena milicija. potrebno je dati joj mogućnost da prisvoji sebi svu spahisku zemlju i imovinu. te knjiškim. a neće tek ići iza masa čekajući da ove postanu svesne svojih interesa. ugrožavali su životne interese ruske državne celine. Ovome treba dodati još dve činjenice: raspuštanje stare policije.“ Pojedine narodnosti i pojedine pokrajine tražile su za sebe slobodu. a formiranje svakojakih nacionalnih pukova veoma je naškodilo ruskoj armiji kao celini i vođenju rata. pod dvostrukim uticajem: neposrednim. traži se. koji je glavom platio za svoju akciju — . Rešenje agrarnog pitanja Privremena Vlada je u svakom slučaju htela da odgodi do saziva Konstituante. Ovaj idealistički utopizam lepo se vidi ne samo iz bezbroj proglasa i rešenja vlade. Revolucionarno raspoloženje javlja se kod njega vrlo rano. smatrali neophodnim „Sovjete“.Velika ruska revolucija zaista je divna u svom veličanstvenom mirnom pokretu. 2) neophodno je ne propustiti trenutak revolucije. od samog početka. kao i sva ostala važna državna pitanja. Sa radnicima imao je Lenjin neposredna dodira već od svoje mladosti. naročito s obzirom na rat. i metode nove vlade. i odvojenu vojsku. boljševici su još godine 1906. već naročito iz govora kneza Ljvova na svečanoj sednici (27. koji će voditi pokret. borbena i bojna priprema masa. a sve su više dizali glave ekstremni elementi okupljeni oko boljševičkih vođa. ona — prema proglasu od 26.načelnike. i po svome poreklu pripada ruskoj srednjoj birokratiji. kada vođe stranke treba da prigrabe vlast u ruke. njegova starijeg brata — narodnjaka-teroriste. Rusija je postala zemlja bez vlasti. a baš u ovom pitanju mase naročito nisu mogle ni htele da shvate ovako odlaganje. — neke čak i odvajanje (kao Finska). zamislio je Lenjin. zapaljena s jednog kraja na drugi požarom socijalne i nacionalne revolucije. sastavljene od zastupnika revolucionarne demokratije. on tu kaže između ostalog: „.

praćen klicanjem mnogobrojnih radnika. zbacili su Privremenu Vladu i proglasili Republiku Sovjeta. o ukidanju staleških razlika. najaktivniji elementi napuštali su socijalističke stranke. Na internacionalnim socijalističkim kongresima ratovao je protiv reformističkih i patriotskih tendencija. 7. bezobziran i ciničan do krajnosti. pripremajući konačni program i taktiku boljševizma. Gotovo bez borbe pala je Privremena Vlada. mnogih grana velike industrije. On je tada dobro uvideo revoluciokarne mogućnosti u vezi sa iskorišćavanjem ratnih nedaća u Rusiji. Znamenite „teze“ nove nauke. Tu se predlaže odlučna akcija u prilog mira. Lenjin je tačno pogodio žice u koje je trebalo udariti. spoljašnje trgovine. da je i sama „Pravda“ štampala tada Lenjinove „teze“ sa rezervom. Iza prvih vratolomnih dekreta sledili su drugi: o poništenju državnih unutrašnjih i spoljnjih dugova. objavljene su u „Pravdi“. o radničkoj kontroli u tvornicama i radnjama. pa se godine 1905. i to pošto poto. krvna osveta! To se tražilo.“ Agrarna revolucija. te su poslužile kao prvi nacrt za program Oktobarske Revolucije. Lenjin je živeo neko vreme u izgnanstvu. oktobra. u od boljševika posednutu palatu bivše carske ljubaznice balerine Kšesinske. Podrobno izlaganje ovih teza nalazimo u kasnijoj knjizi Lenjinovoj „Država i Revolucija“. Ali se još više istakao tajnom revolucionarnom propagandom među radnicima. i prema svemu što ima negovane ruke. koja je u prvo vreme izgledala suluda. te otišao. kada su pobunjeni radnici i mornari zauzeli na juriš Zimsku Palatu i uhapsili članove Prirremene Vlade.stekao veliko ime. da i ne govorimo o drugim strankama koje su ih primile kao puku ludoriju. sa intuicijom pravoga revolucionara. A onda je upalila i bezobzirna demagogija: mržnja prema gospodi. Iza zahteva za mirom zahvatila je najšire krugove ideja da se ima odmah zapleniti zemlja i vlasteoska imovina. aprila 1917. o potpunom odvajanju crkve od države. prema oficirima. (Petrograd 1918. Najzad kao najaktuelniji problem proglašeno je osnivanje Treće Komunističke Internacionale. On je bio čovek nečuvene duševne snage i doslednosti. o pravu pojedinih naroda. nacionalizacija banaka i radnička kontrola nad industrijom stavljaju se na dnevni red. gde je doduše ostao u pozadini. a za vreme rata je najviše radio za sastanak internacionalnih konferencija u Cimervaldu i u Kintalu. Ovaj je predlog možda potakao sam nemački general-štab. pomoću koga je jučerašnji emigrant-defetist postao faktični šef najveće države na svetu i jedan od vođa i diktatora čovečanstva. Osveta. te je boravio sve do aprila godine 1917. o potčinjavanju celokupnog narodnog gospodarstva državi. počeo je sa balkona te palače svakodnevno da propoveda svoju nauku. i protiv parlamentarne republike.) Zanimljivo je. On je bio onaj boljševički zapovednik koji je izveo državni udar 25. o nacionalizaciji banaka. Privremene Vlade i demokratije. ali se uskoro pokazala kao strašni motor prevrata i rušenja. te hrleći u naručje novih apostola. osim toga i taktičar prvog reda. i još naročito prema ženama u šeširu!. pa je vrlo rado prihvatio predlog da pođe u Rusiju preko Nemačke.. Vojnu organizaciju ovih masa izveo je Trocki. koji su više obećavali. na Drugom Sveruskom Kongresu Sovjeta boljševici. dnevniku Glavnog Odbora boljševika. privatne trgovačke mornarice. prema „buržujima“. ostavivši odbore kao štabove bez vojske. po njegovu uverenju. koja je i dovela do stvaranja socijal-demokratske(radničke) stranke (1898. On je uzeo na se zadatak da izazove međunarodnu socijalnu revoluciju sa svrhom opšteg oslobođenja. i neverovatne agilnosti. i koji kao da nisu obećavali naprazno. koji dotle nije bio u stranci. a ističe se lozinka „sva vlast sovjetima. koji su raspolagali golemom većinom. skraćeno Sovnarkom — i obratiše se svima zaraćenim državama sa predlogom o hitnom zaključenju mira. privatnih železnica. Za ovaki cilj sva su sredstva bila. Kada se početkom aprila iskrcao iz vagona na finskoj stanici u Petrogradu. što nosi „kragnu“.. šuma i rudnika. Nakon neuspeha prve revolucije Lenjin je ponovo napustio otadžbinu. Kada su videli da im socijaliste neće i ne mogu dati ona na šta oni računaju. Oni sastaviše svoju novu vladu — Sovet Narodnih Komesara. Iste noći. u inostranstvu. plemena i pokrajina ruske države 122 . Prognan iz Rusije. s toga su ruski rodoljubi Lenjina i osuđivali kao veleizdajnika i slugu nemačkog imperijalizma. Lenjinova Evanđelja..). vratio u Rusiju. dobra i dozvoljena. koji je umeo da povuče i hipnotiše mase. u stalnoj borbi sa menjševicima i s oportunizmom u svojoj stranci.

a nekoliko dana docnije bila je formalno raspuštena. Na sam dan sastanka Konstituante boljševičke su trupe pucale na mirne manifestante. Sudbina sviju ovih novih formacija bila je u glavnom. i to samo u gradovima. skupio neke trupe i s njima je pokušao da zbaci Sovnarkom. Turkestan. Čim su opazili da su ostali u manjini. U izborima je učestvovalo više od 36 miliona birača muških i ženskih. koji je primio komandu. o rasterivanju i zabrani sviju opozicionih stranaka. sve u Evropskoj Rusiji. oblasti sibirskih kozačkih vojski. mešajući se u borbu demokratskih vlada sa mesnim boljševicima. Terorisana skupština ipak je pokušala da radi. koje su zamenili Sovjeti. rasterao je Konstituantu jedan odred mornara. prestavljali samo manjinu Rusije. Videlo se odmah da Konstituanta neće živeti. i postavi za vrhovnog komandanta uglednog boljševika. Razume se. ali je ovo preduzeće vrlo brzo propalo. koji su jurili kućama i od Sovnarkoma. ali je odbila da prizna Sovnarkom. To su bile: Ukrajina. Burjatska Republika i t. uz pomoć odreda crvenih gardista i oslanjajući se na lokalne boljševike. Uoči dana kad je Konstituanta ipak trebala da se sastane. Za nekoliko meseci Sovnarkom je. U stvari Sovnarkom je odmah počeo da suzbija separatizam. kao i u aktivnoj vojsci. Mi smo dali sumaran katalog najmarkantnijih mera. o zameni vojske crvenom gardom i tako dalje i tako dalje. Krilenko sa odredom mornara zauze Mogiljev i Vrhovnu Komandu. koje su proglašene tokom prvih meseci boljševističke revolucije. Iako je Duhonjin odustao od borbe.. sabotaže i zelenaštva (to su čuvene „Če-Ka“). Iste noći. lokalni boljševici dizali su bune. koji je objavio deklaraciju o pravu sviju na samoodređenje i nezavisnost. koji su pozdravljali ustavotvorce. Sovarkom razreši dužnosti vrhovnog komandanta generala Duhonjina. rezervnog zastavnika Nikolu Kralenka. da su ti mornari ostali nekažnjeni. članove Konstituante i bivše članove Državne Dume i Privremene Vlade. proglasila je Rusiju federativnom demokratskom republikom. za vreme diskusije o agrarnom pitanju. čak i na odvajanje od celine. lekara d-ra Šingarjova i profesora-pravnika Kokoškina. da se obrazuju samostalne protivboljševičke vlade. likvidirao gotovo sve avtonomne pokrajinske vlade. nekoliko boljševičkih mornara mučki pobiše bolesne i pohapšene kadete. bili su izvršeni izbori za sverusku Konstituantu. slična: svuda je buktao požar socijalne revolucije. Sibir. Pokušaji nekih socijalističkih i demokratskih elemenata da se okupe za zaštitu Konstituante nisu uspeli. koje se počelo stvarati u Donskoj Oblasti pod zaštitom takozvane Dobrovoljačke Armije generala Aleksjejeva i Kornjilova bilo je uništeno. Međutim se Finska odvoji potpuno od Rusije. kadeti. koji su dobili oko 22 miliona glasova i većinu mandata. koji je uoči prevrata uspeo da izmakne. d. oblasti kozaka terskih. 123 . o ukidanju zemstava i gradskih samouprava. Krim. potpomognuti najčešće od mase demobilisanih vojnika. o znatnim ograničenjima i zatim o potpunom ukidanju slobode štampe. sa svojih devet miliona glasova. Od građanskih grupa donekle su imali uspeha. koja je kasnije monopolisana u rukama vladajuće stranke. ordenja i odličja. Prvih dana je Kerjenski. potpomažući crvene protiv belih.na samoodređenje. Tatarska Republika na Volzi i Baškirska na Kami i Beloj. o osnivanju revolucionarnih prekih sudova i izvanrednih komisija za suzbijanje kontrarevolucije. gotovo na celokupnom od neprijatelja neokupiranom području Rusije. iza njih su boljševici. Lotiškoj i Beloj Rusiji učinjeni su pokušaji. Ali još pre nego što je počeo na više mesta strašni građanski rat. Isto tako sverusko političko središte. pošto je Kerjenski iščezao bez traga i glasa. Azerbedžan. Đurđijanska. oblast Kubanskih Kozaka. Besarabija. ipak ga mornari ubiše na divljački način. gde su vodili strašne borbe sa nadmoćnim neprijateljima. Najveći uspeh su imali socijaliste revolucionari. Nekoliko pokrajina stvoriše svoje posebne vlade. sa malim izuzecima. i oba su generala sa svojim odredom i gomilom političara najureni da beže u stepe. Vlast Sovnarkoma i lokalnih njegovih organa dosta se brzo utvrdila nad većim delom Rusije. orenburških i uralskih. u Aziskoj Rusiji isto tako su nikle avtonomne pokrajine Jermenska. o ukidanju sudova i javnih beležništava. o biranju oficira sa ukidanjem vojnih činova. u Estonskoj. gimnaziskog nastavnika i publicistu. oblast Donskih Kozaka. dok su ranije optuživali Privremenu Vladu što odugovlači sa sazivom Konstituante. boljševici izjaviše da je Konstituanta preživela.

uz saradnju mnogih iskusnih generala i oficira. zamorenost njegovih trupa i. carica. sa istočnom Galicijom. donski kozaci uspeli da se pod atamanom Krasnovim otarase boljševika. Pod zaštitom čehoslovačkih legija sastala se u gradu Ufi mnogobrojna skupština. Baš u ovo vreme na području.Boljševici su došli na vladu sa lozinkom da će dati mir. U podrumu kuće trgovca Ipatijeva u Katerinburgu streljani su car. Dok su se ovi događaji zbivali na Istoku. čelu sa eserima. Što oni nisu već tada propali konačno. istočna i jugoistočna evropska Rusija behu zbacili boljševike. admirala Kolčaka vrhovnim upravljačem Rusije. Na Volzi je bio stvoren nov front protiv boljševika od Čehoslovaka i narodne vojske. Poljaci. Slobodu su jednostavno ukinuli oduzevši celom narodu njegovo suvereno pravo.j. socijalistička inteligencija i radnici. veliki knez Nikola Mihajlović. a njihova vlada. Crvenu gardu hitno su zamenili dobro organizovanom crvenom armijom. Boljševici uđoše u Ukrajinu i gotovo bez borbe zauzeše veći deo njenog zemljišta. objavi rat Sovnarkomu i svečano izjavi da se Ukrajina nad Dnjeprom ujedinjuje sa Ukrajinom nad Dnjestrom t. koji su do kraja delili sudbinu svojih gospodara. Sav Sibir. U Ukrajini pobunjeno seljaštvo zbacilo je od Nemaca postavljenog „hetmana“ generala Skoropadskog i krvavo je likvidiralo njegovu vladu. može se objasniti snažnom ofanzivom admirala Kolčaka. na primer glasoviti istoričar. koji je veoma uspešno ratovao u istočnoj Rusiji. Besarabija (njom su zavladali Rumuni). te su boljševici osvojili ponovo istočnu Rusiju i proterali Sveruski Direktorijum iz Ufe u Omsk. najzad. velik deo Srednje Azije. Ali uskoro izbi nesloga i razmirice na frontu i u pozadini narodne armije. građanstvo i oficiri. Lotiške. na Zapadu su Centralne Sile kapitulirale pred Antantom i otpočelo je hitno povlačenje sa okupiranog ruskog područja nemačkih i austro-ugarskih četa. koji su obnovili svoju samostalnu državu. umesto obećanog hleba nastala je u gradovima strašna glad i neverovatna skupoća. Januara 124 . na Krimu i u Donskoj Oblasti boljševici potukoše u više navrata Denjikinovu vojsku i kozake. ozlojeđeni zbog rekvizicije hleba. Sem baltičkih pokrajina od Rusije behu oduzete Belorusija. U isto vreme u Ukrajini. koje su htele razoružati. Više drugih članova carske kuće streljano je ili u okolini Petrograda. Litve i Belorusije. koje je još ostalo pod njihovom vlašću. na. zajedno sa Kubancima. koji su od aprila godine 1919. U isto vreme boljševici zagaziše u rat sa čehoslovačkim legijama. novembra jedna grupa oficira uhapsila je direktore. jako boljševizovanih i u rasulu. a dobrovoljci generala Denjikina. koja se onda odvojila od Hapsburške Monarhije. proglasi vojnog ministra Direktorijuma. koja je izabrala Sveruski Direktorijum od pet lica sa eserom Avksentijevim. osvojiše ukrajinske zemlje Humsku Rusiju i istočnu Galiciju. Položaj boljševika bio je godine 1918. rovarenje opozicije. bivšim članom Kerjenskove vlade na čelu. — sve je to olakšalo posao boljševika. Niz strategiskih i političkih pogrešaka Vrhovne Komande i vlade Kolčakovljeve. hleb i slobodu. sa Kijevom i sa Odesom. bivšeg junačkog komandanta crnomorske flote. što su. očistiše od boljševika Kubansku Oblast. Lokalne vlade ili su pobegle. Ovi Kolčakovljevi uspesi izazvaše najveće napore boljševika da se održe. a koje su se bojale da će biti predane u ruke Centralnih Sila. u pogledu mira Centralne Sile nateraše boljševike da prime sramotni Brest-litovski Mir. prešli u kontraofanzivu i u nizu velikih bitaka pobedili Kolčaka. i sa Antantinim prestavnicima. izvanredno opasan još i za to. Boljševici su odmah zaposeli veći deo Estonske. njegove razmirice sa Čehoslovacima. Sve je ovo bilo kratkog veka. U svim tim zemljama zavladaše Nemačka i Austro-Ugarska i efemerne samostalne vlade pod nadzorom i tutorstvom okupatora. Čehoslovački pokret bio je pomagan od različitih elemenata ruskog društva: seljaci. ili na Uralu u gradu Alapajevsku. boljševici razviše najstrašniji teror. usled prodiranja Nemaca u Donsku Oblast. koja se najviše oslanjala na sibirske demokrate. koji su težili da se vrate kući. 18. Ukrajinski kongres proglasi nezavisnost Ukrajine. Nemci su dobili ogromne političke i ekonomske povlastice u Rusiji. ili su se zatvorile u svoje prestonice. ozlojeđeni rasterivanjem Konstituante. prestolonaslednik. koja je uz to platila veliku ratnu oštetu. odličnog mornara. Transkavkazija i Ukrajina sa Krimom. i sa generalom Boldirjovim kao vrhovnim komandantom. sve se to pridruživalo Čehoslovacima. sve četiri velike kneginjice i nekoliko službenika i slugu.

125 . Republika Sovjeta nalazi se na pragu novih promena i možda je blizu već i dan obnove i ujedinjenja velike i prave demokratske Rusije.. na čelu sa Borisom Savinkovim. Opadanje discipline u boljševičkim trupama i očajni napori poljskih patriota i francuske vojne misije spasli su Varšavu i Lavov. Pod lozinkom „Natrag ka kapitalizmu“ razvija se od onog vremena takozvana „Nova ekonomska politika“ (skraćeno „Nep“). koja je počela na ulicama Kijeva. pošto su ga Antantini predstavnici predali neprijatelju. U građanskom ratu boljševici su izdržali i čak i pobedili. general Vrangel. Besmislena borba Denjikina sa Ukrajincima. njegovi pokušaji agrarne restauracije.). donski. u Misir i na ostrva Egejskog i Mermernog Mora. koja je. Sledeće godine boljševici zaključiše s Poljskom neku vrstu Brest-litovskog Mira (Riški Mir. pokolji Židova. koju su sprovodili boljševici. Luda politika bezumnog eksperimentisanja i krvavih nasilja. nego još zauaeše i Vilnu i nađoše se pred Varšavom i blizu Lavova. Počelo je formiranje nekakve demokratske ruske vojske. Obdaren nečuvenom energijom i velikom ličnom hrabrošću. Dok su boljševici digli veći deo svojih snaga protiv Kolčaka dobrovoljačke trupe generala Denjikina. Boljševici sa neverovatnom brzinom. a najzad i sam život. Pilsudski i Petljura prodreše do Dnjepra i zauzeše Kijev. udruženim sa Petljurinim Ukrajincima. marta 1921. kubanski i terski kozaci obnoviše ofanzivu. dok su mase ranjenih i bosih vojnika i građanskih begunaca bile evakuisane u Jugoslaviju. ali odmah iza toga nastupila je boljševizacija poljskih i ukrajinskih trupa i za kratko vreme boljševici ne samo što vratiše izgubljene krajeve. upravo samo Krima. Ali su uspesi Vrangelovi ipak više zavisili od sudbine teškoga rata. U ovoj knjizi mi nećemo da dajemo pregled i karakteristiku boljševičke uprave. ali ceo sistem njihov pokazao se ipak dobrim delom kao neostvarljiv. uzdrmala je njihovu vlast u Ukrajini. Ali su dani Vrangelove vlade bili već izbrojani. pred bunom seljaka. ekonomske i socijalne. u potpunom neredu. u Bugarsku. isprazniše Poljsku. Stvaraju se snage nove Rusije. boljševici su suzbili svoje mnogobrojne protivnike. Denjikin je već govorio da će uskoro zauzeti Moskvu. vojskom i masom građana ode u izgnanstvo. onda vlast i slobodu.. Niče i nov. posle strašne gladi godine 1921. Do marta 1920. rešio se da produži borbu sa boljševicima. Novi vrhovni zapovednik trupa i guverner Južne Rusije. dovela do relativne ekonomske obnove Rusije. koji su dotle zajedno sa Francuzima pomagali Denjikina. U Varšavi se pojavi jedna grupa ruskih političara. Kolčak je izgubio veliki deo svoga teritorija. koji su boljševici vodili sa Poljacima. Galiciju. sve je to dovelo do brzog propadanja cele akcije generala Denjikina. i pored opomena Engleza. koja se onda potčinila Vrangelu. general Vrangel je uspeo da povrati red u vojsci. radnika i kronštatskih mornara Lenjin je kapitulirao i samo tako je spasao komunističku stranku.1920. koji su sanjali da u savezu sa Poljacima pobede boljševike u samom njihovom središtu. povratak spahija i njihova divlja osveta nad seljacima. da zauzme nekoliko srezova van njega i da u više mahova razbije boljševičke trupe. prema kome znatni delovi Bele Rusije i Ukrajine pripadoše Poljskoj. Neverovatne žrtve nisu bile dovoljne da obezbede pobedu boljševičkih načela. Denjikin je dao ostavku i kao privatan čovek otišao u inostranstvo. a Vrangel sa vladom. pa i Denjikina u toliko. loša administracija. Februara i marta 1921. i delove Bele Rusije i Ukrajine. Poraz Kolčaka dao je boljševicima mogućnosti da bace sve snage protiv drugih protivnika. Za nekoliko dana boljševici osvojiše Krim. Litvu. pa i samu Poljsku. postavivši na svoje mesto generala Vrangela. Denjikin i kozaci očistiše od boljševika kozačke pokrajine i mnoge velikoruske krajeve. da se učvrsti u Krimu. originalni kulturni život. Boljševici hitno sklopiše sa zamorenim Poljacima primirje i sva njihova snaga bi upotrebljena protiv Vrangela. što je on sa ostacima svojih razbijenih trupa tražio spasa na Krimu.

...................10 4.... reakcija i revolucija)....................................................................... Doba Aleksandra III (1881-1894....................35 12.......................... državno uređenje i kultura Kijevske Rusije..... Ukrajina od smrti Bogdana Hmeljnickog do kraja XVIII st........................ Doba Velike Bune........................................................ Severnoruske republike.....)...................................................103 23......................... Doba cara Aleksandra I..............................17 7........................................................ Doba prvih Romanova................ (1825-1855............... (Velike reforme...........................................25 10............................... Doba Petra Velikog (1682-1725.............................................5 3............................................................................................................................................................................................................................................ Doba Katarine II.............45 15................................ Istočno-evropska ravnica pre početka ruske države............................................................................................................... „Smutno Vreme“................................. Doba cara Nikole II (1894-1917...........................).........................................................................................................37 13......................................28 11...................... Zapadna i jugozapadna Rusija od XIV-XVII stoleća..............).......................................................... Doba dvorskih prevrata (1725-1762...........................).................................................... Ekonomsko i socijalno stanje..... Doba Aleksandra II (1855-1881.................................72 19.........................................61 17.............................................................................................. Kulturno stanje moskovske Rusije i kulturni preokret polovinom XVII stoleća.55 16........................... Postanak Moskve i moskovske države.............. Doba Ivana III i Vasilija III..................................................105 24..............................117 126 ..................75 20............................. Tatarska vlast nad Rusijom............. (Doba „zvanične narodnosti“)........................).....................................SADRŽAJ Predgovor.....................21 9..............................................).........42 14....... Doba Ivana IV Groznog....................................... Legende i fakta iz istorije početka ruske države..... Galicija...........71 18............ Suzdaljska Rusija............................ Druga ruska revolucija...........13 5......................14 6..............................................................................85 21............... Carevanje Nikole I.................... Obrazovanje velikoruske države..............).........................2 1............... Doba cara Pavla I (1796-1801..................................3 2...........92 22.....19 8.........................................................