Savetovalite za ishranu i Anti Aging Medicinu

MALA KOLA FIZIOLOGIJE (kako postati i ostati zdrav)

PROGRAM HRONO ISHRANE

( ZA POETNIKE )

dr Ana Gifing

Svetogorska 25, Beograd. telefoni: 011 33 44 780, 011 32 46 568; Mob. tel: 066 94 91 020 e-mail: office@drgifing www.drgifing.com www.antiaging-dijagnostika.rs

Program ishrane, o kome je ovde re je kombinacija poslednjih saznanja iz oblasti fiziologije, endokrinologije, biohemije i biofizike, a jedinstven je po tome to pomae da se ostvari idealna teina, istovremeno sa postizanjem idealnog zdravlja. Proizvod je velikog iskustva i kolovanja u najznaajnijim svetskim centrima, kao i saradnje sa najveim imenima dananjice u mnogim oblastima medicine koja se bavi usporenjem procesa starenja. Registrovan je u Srbiji 2009. god i patentiran pod nazivom: "HRONO ISHRANA dr GIFING" Program hrono ishrane omoguava da se bez velike muke, za kratko vreme, naue principi zdrave ishrane, pravilnog izbora namirnica i dobrih kombinacija razliitih namirnica. Posebno je znaajan to deca mogu na vreme da se usmere ka pravilnoj ishrani, a oboleli od naeih savremenih bolesti, za 10 do 30 dana da smanje vrednosti holesterola, triglicerida i eera. Rezultati pokazuju 100% uspeha kod svih koji se potrude da naue osnovna pravila zdrave ishrane. Ne podrazumeva ograniavanje kalorija i koliine hrane ve funkcionie po principu glikemijskog indeksa i kiselo-baznog reima. Moe se jesti i visokokalorina hrana u neogranienim koliinama ali se zato ogranienja prave u vremenu unosa i kombinacijama hrane. Rezultati programa hrono ishrane su stalni i nikada se ne javlja takozvani "jo-jo efekat" - povratak ve izgubljene teine a zdravstveni poremeaji se trajno reavaju. Svako ko vidi rezultate hrono ishrane, ima obavezu da obui najmanje jo jednog oveka tome i sigurno je da e zbog toga da se osea bolje! U okviru programa, na tim lekara preporuuje odreenu kombinaciju vitamina i antioksidansa, minerala i aminokiselina, iskljuivo prema individualnim dijagnostikim rezultatima a preparati se nabavljaju tamo gde vi smatrate da je najpovoljnije za vas. Program HRONO ISHRANE baziran je na naem linom iskustvu sa vie od 6.000 pacijenata.

dr Ana Gifing

Pria o masnom tkivu Masno tkivo je od vitalnog znaaja za organizam, znai, treba svakako da ga imamo ali, samo u odreenom procentu. Svaki viak je tetan, dok je i svaki vei gubitak tog tkiva lo jer, povezan je sa mnogim metabolikim i hormonskim poremeajima i bolestima. Mehanizam nagomilavanja masnog tkiva Da bi formirale svoje rezerve, masne elije uzimaju iz krvi masne kiseline i eere koji se unose hranom. Ceo ovaj postupak je dirigovan od strane glavnog dirigenta: insulina, hormona, koga lui naa guteraa (pankreas). Insulin, hormon odgovoran za skladitenje masti U naem organizmu, sve to se odnosi na stvaranje energije funkcionie perfektno sve dok je na dnevni ritam normalan. teta od uzimanja "grickalica" Za aktivirajui signal za luenje insulina uopte nije potreban kompletan obrok, dovoljno je uneti jedan zalogaj neke hrane, da bi ovaj proces zapoeo. Ovo je jedan od razloga zato uzimanje grickalica izmeu obroka prouzrokuje nagomilavanje masnog tkiva. Od najveeg znaaja je ovo saznanje primeniti kod dece. Preskakanje obroka Drugi najei poremeaj u ishrani je preskakanje obroka. Problem nastaje kad se izbegava doruak ili se uzima veoma mala koliina hrane ujutru, ili se jede samo voe (to je vrlo esta greka). Nakon jednog preskoenog obroka, sve to pojedemo (bio to i list salate ili jabuka), viestruko se iskoristi i uskladiti kao masnoa. NAPOMENA: IZMEU OBROKA MORA DA PROE MINIMALNO 3 SATA, IAKO JE OPTIMALNO 4 ! Nai miii su osnovna maina koja sagoreva mast. Najbolje vreme za vebu je ujutru, pre doruka. Pogreno je da se ujutro tri jer, naem srcu i krvnim sudovima treba najmanje 3 sata nakon buenja da postignu pun kapacitet. Brzi hod (5,5 do 7,5 km/sat) je dao ubedljivo najbolje rezultate. Takozvane TRANS-MASTI

Najgore masnoe, za koje se doskora verovalo da nisu tetne, su: margarin, biljni lag, biljna pavlaka, biljni sir, rafinisana ulja (ona koja se najvie koriste) itd... To su takozvane trans-masti. Nauka kae: mnogo su tetnije industrijski proizvedene trans-masti, rafinisana ulja i margarini od bilo koje prirodne masnoe. Ima ih u pecivima, slatkiima, slanim grickalicama, brzoj hrani, u svim supama iz kesice i svim konzervisanim namirnicama... Kad su u pitanju masti, potrebno je znati da se visokonezasiene masne kiseline (poput onih koje nalazimo u lanenom ulju), u kombinaciji sa kvalitetnim belanevinama (iz mladog, nemasnog sira), suprotstavljaju nakupljenim toksinima u svim tkivima. Masti su, vie nego bilo koja druga hranjiva supstanca, vane u regulaciji metabolizma i proizvodnji energije. Ako ulja, bez obzira da li je to ulje suncokreta ili lana, tretiramo pregrejanom parom, tada ova ulja mogu dati pozitivnu jodnu vrednost, ali to nisu vitalne masnoe nego ine unakrsnu mreu s masnim kiselinama, te su visoko tetne za metabolizam masti i za oveka su visoko toksine. Ovo je poznato jo od 1971. ali, u industrijskoj proizvodnji masti i ulja, nita se do danas nije promenilo jer, ovi proizvodi na svetskom nivou donose milijarde dolara i industriji niko ne bi nadoknadio izgubljenu zaradu ako bi uveli neto novo, neku zdravu masnou. Vitalne nezasiene masne kiseline, zapravo, zapoinju od lanca s 18 ugljenikovih atoma. U maslinovom ulju, najvei udeo ima oleinska kiselina sastavljena od 18 atoma ugljenika u kojoj postoji samo jedna nezasiena veza (kod devetog atoma ugljenika od kraja lanca, te zato spada u omega-9 masne kiseline). Osoba kojoj nedostaju esencijalne masnoe ne moe apsorbovati oleinsku kiselinu. Masna kiselina sadrana u maslinovom ulju ne smatra se vitalnom masnom kiselinom; ona moe sagoreti u organizmu samo ako su prisutne takoer i esencijalne masne kiseline (laneno i suncokretovo ulje) Kokosovo i palmino ulje (termiki vrlo otporna ulja) sadre preteno zasiene masne kiseline i takve masnoe u organizmu lake sagorevaju ako su prisutne i esencijalne masne kiseline (laneno i suncokretovo ulje).

Masne kiseline s 18 lanaka (ugljenikovih atoma) su najvanije masne kiseline, i prisutne su u ulju suncokreta i lanenom ulju a, za ljudski organizam su naroito vane za rad mozga. Najvea nakupina elektrona nalazi se u kombinaciji linolnolinolenskih masnih kiselina u lanenom ulju, odnosno, kombinacija dvostruko nezasiene linolne kiseline s trostruko nezasienom linolenskom kiselinom i posebno je dobro kombinirana u lanenim semenkama. Ukoliko se visokoaktivne prirodne masti zamene masnoama koje su se vetakim putem promenile i oslabile oksidacijom (trans masti rafinisana ulja i margarini) stvaraju se glavni preduslovi za veinu bolesti koje danas poznajemo. Masne kiseline iz lanenog ulja u kombinaciji sa belanevinama iz mladog sira (0% masti), stvaraju lipoproteine i donose organizmu energiju koja je kljuni element u leenju, danas priznato, najteih bolesti kao to su: kanceri, "masna" jetra, autoimune bolesti, arterioskleroza, srani udar i zastoj srca i svi oblici reumatizma. Ujedno, ta kombinacija (laneno ulje i mladi, nemasni sir) "privlai" kiseonik i stvara rezerve koje su jednako vane i za rekonvalescente i za sportiste. Uljno-proteinska ishrana, usklaena sa Hrono ishranom, pokazala se izuzetno delotvornom u izleenju svih bolesti koje zvanina medicina proglaava "neizleivim". Upravo ova energija lei karcinom ili, ak spreava njegovo nastajanje. Ako postoji ovaj ivotni element tada nikakav tumor nee da se pojavi. Ovaj ivotni element je odluujui faktor u imunolokom sistemu. Dananjih se dana mnogo govori o imunolokoj zatiti esencijalne masne kiseline jedini su delotvoran imunoloki faktor. Masnoe su tvari koje upravljaju svim ivotnim pojavama, koje reguliu sve vitalne funkcije, rast i apsorpciju sunevih zraka. Vitamini, elementi u tragovima (minerali) itd, ne pomau bolesniku ako su mu nakodile konzumirane krive masnoe. Ovisnost o ravnotei kiselina-baza bit e uspostavljena samo onda kad viestruko nezasiene masnoe budu uspostavljene kao prirodna osnovica vitalnih funkcija u krvi i limfi ljudskog organizma, kroz prirodnu opskrbu uljima prirodnih semenki pomou viestruko nezasienih masnoa. Sve ostale funkcije su vane i ostaju bitne, ali osnovnu smetnju treba ukloniti. Uz ovakvu ishranu, preporuuje se i sunanje (ne preterano) ili samo boravak na vazduhu (makar samo pored otvorenog prozora)

zbog aktivacije vitamina D i opteg, blagotvornog delovanja Sunevih zraka. Preporuuje se i lagana fizika aktivnost (brzi hod) i izbegavanje stresa. Ovakav pristup samo potvruje da ravnotea u ishrani dovodi do najbolje iskoristivosti energije koja je glavni stabilizator ravnotee u organizmu. Ukoliko doe do poremeaja u ravnotei, dolazi do poremeaja u radu celog organizma i bolesti. Reenja su, opet, u kombinaciji hladno ceenog lanenog ulja i nemasnog kravljeg sira. Proteini-belanevine: naa bazina konstrukcija Proteini, odnosno belanevine, snabdevaju telo amino kiselinama koje obezbeuju rast, odravanje i popravak tkiva a takoe su osnovni izvor vitalnih supstanci: enzima, hormona, neuro transmitera itd.. Ukoliko ne unosimo belanevine, telo poinje da razgrauje sopstveno miino tkivo da bi obezbedilo rad srca i unutranjih organa, kao i kompletnog imunog sistema. Pokazatelji gojaznosti? Odreivanje realnog faktora gojaznosti moe da omogui InBody 720 analizator tela, koji poseduje "Anti Aging" centar, dr Ane Gifing. Pokuajmo da shvatimo da je gojaznost izuzetno kompleksna i prilino teko izleiva BOLEST. Ova bolest se ne odnosi samo na obolelog, ve ukljuuje itavu njegovu porodicu i kompletno (privatno i poslovno) okruenje. Francuzi za gojaznost kau: "Bolest koja oduzima sreu". Dokazano je da gojazni ljudi nisu srene i zadovoljne osobe.

Principi Hrono - ishrane

Eliminacija doruka je najtei mogui prekraj u ishrani jer, jedino jutarnji unos hrane aktivira masne elije da bez oklevanja isputaju iz svog skladita masti i to vrlo intenzivno. Ako ujutro preskaemo obrok, nae telo nastavlja sa skladitenjem masnoa, jer je zabrinuto to nema novog unosa hranjivih supstanci. Vee je vreme kad telo prirodno skladiti mast. Ako uvee unesemo masnoe i eere, mi smo upravo dodali materijala naim elijama da uskladite ekstra mast.

NAPOMENA: POSLEDNJI OBROK U TOKU DANA MORA BITI NAJMANJE 1 SAT PRE ZASPIVANJA! Postoji li "Idealni jelovnik"? Da ali, za svakog samo njegov lini! Ukoliko dugo vremena unosimo hranu po pogrenom rasporedu, javlja se umor, migrena, bolovi u zglobovima, tegobe sa varenjem, promene na koi, vrtoglavica, astma, depresija, gojaznost, karcinomi, eerna bolest i mnogo drugog. Izbacivanjem hrane koju ne toleriemo, dolazi do nestanka tegoba i regulisanja povienog holesterola, hipertenzije itd.

Definicija Hrono - ishrane

Primenom principa hrono ishrane, trajno se gubi viak kilograma i nestaju problemi dijabeta, holesterola, triglicerida, visokog pritiska i ostalih prateih pojava gojaznosti. Postoji vreme za stvaranje energije ili potronju energije, za stvaranje masnih depozita itd, a ovi intervali su fizioloki, nesvesni i odreeni su zapisom u naem genetskom materijalu i dobom dana. Pojedine namirnice se izuzetno lako vare u odreeno doba dana dok za varenje neke druge, u to isto vreme, troimo sve postojee fizioloke rezerve organizma. Kad pojedemo neodgovarajuu hranu u odreeno doba dana, zbunjujemo nae hormonske lezde i traimo od njih da se aktiviraju i u vreme kad se one prirodno odmaraju. Dokazano je: voe je pogrean izbor za jutro, a testenina za vee.

Pogrean izbor hrane prema dobu dana dovodi do stvaranja metabolikog otpada i zatrovanosti elija organizma. Svaka hrana koju pojedemo u pogreno vreme skladiti se u obliku masnih naslaga. Mali broj namirnica je zabranjen po reimu hrono ishrane, to znai da je veliki izbor hrane na raspolaganju. Nema ogranienja u koliini namirnica. Ne broje se kalorije. Hrono ishranom, kod gojaznih, za 4 nedelje, bez ikakve muke, dolazi do upadljivog gubitka teine (najee je to 6 - 8 kg). Takoe, kod mravih osoba, sa velikim ili srednjim gubitkom masne i miine mase, dolazi do poboljanja segmentnog sastava tela i

za nekoliko sedmica moemo oekivati poveanje miino-proteinske mase (ili poveanje masnoa kod veih deficita). Da biste pouzdano znali koja vrsta hrane odgovara ba vama, valjalo bi obaviti test intolerancije na hranu i InBody analizu tela, to se radi pri prvom pregledu u naem "Anti Aging" centru. PRAVILA HRONO - ISHRANE DORUAK - ovo je najvaniji obrok !!! Idealan doruak trebao bi da sadri: masti, belanevine i spore eere (itarice) jer, na organizam je prilagoen da samo ujutro moe dobro da vari i iskoristiti kombinacije ove hrane. to znai da se ujutro mogu jesti jaja, sirevi, unka i slino. Za ruak i veeru Ne preporuuje se kombinovanje belanevina i ugljenih hidrata, ovo je mogue samo ujutro za doruak. Zabranjene su sve vrste " grickalica " izmedju obroka (SVE) Voe i suvo voe se ne jedu ujutro ili uvee, kao ni slatkii, ve samo izmeu 16 i 18 asova zimi, odnosno, 17 do 19 asova leti. Testenina se ne sme jesti uvee (paste, pica, hleb, sendvii..), isto kao i pirina i sva skrobna povra (krompir, na primer). Kravlje mleko nije hrana koju ljudi mogu da vare i hrono ishrana ga u potpunosti iskljuuje iz ishrane za sva vremena. Dokazano je da svi koji piju vee koliine mleka imaju manjak gvoa u krvi i brojne simptome alergija. Razlog tome su grudvice, zvane kazeinati, koje mleko stvara u elucu i time blokira resorpciju mnogih minerala. Kravlje mleko NIJE izvor kalcijuma jer ovaj mineral ne moemo da apsorbujemo iz njega! Daleko vie ga ima u suenom perunu (14 puta vie) i drugom zelenom povru a apsorpcija je potpuna! dozvoljeni su sirevi a Umesto jogurta uvek treba jesti kiselo mleko. Jogurt se teko vari, naroito onaj sa manje ili bez masnoa, jer ima dosta skroba u sebi. Tehnoloki postupak u proizvodnji jogurta omoguava stvaranje masnih naslaga na stomaku i bokovima, a kod mukaraca, esto i na podbratku. NAPOMENA : NE TREBA SE BOJATI KOLIINE HRANE KOJU

JEDEMO, ako je jedemo u pravo vreme i u pravoj kombinaciji Nakon nekog vremena, sam organizam poinje da zahteva samo onoliko hrane koliko mu treba u tom odreenom dobu dana. Voe nije dobar izbor za jutro jer, pored fruktoze, poseduje i druge proste eere koji daju snaan signal pankreasu da lui insulin. Masnoe, koje ujutro unesemo, uzrokovae da se sinteza loeg holesterola smanji na minimum. Ovakav dijetetski pristup sniava vrednosti holesterola u krvi i faktore rizika za nastanak bolesti srca i krvnih sudova. U programu hrono ishrane, ovaj fenomen moe da se postigne ve za 15 dana. Od napitaka su preporuljivi biljni ajevi sa dodatim limunom. Ovo zbog toga to limun u organizmu pravi baznu sredinu (limun je kiselog ukusa, ali u toku varenja ostavlja, takozvani, bazni pepeo). Integralni hleb je odlian izbor (hleb treba prepei na tosteru jer se tada aktivnost kvasca smanji ili poniti, to olakava odravanje idealne teine). Bilo bi idealno da se, za svakog pojedinano, odrede vrste namirnica koje treba izbegavati a koje treba uvesti u ishranu, to se standardno radi u "Anti Aging" Centru! RUAK - punjenje baterija Za ruak treba jesti belanevine ivotinjskog ili biljnog porekla, povre kao izvor sloenih eera i vlakana i nikad, ba nikad ne treba pojesti uobiajen oblik deserta odmah nakon ruka. Dobro je jesti jedan jedinstven obrok, bogat belanevinama: ribu ili meso. Ove namirnice obezbeuju unos vitamina rastvorljivih u vodi, gvoa, cinka, selena, ali i aminokiselina: tirozina i triptofana. Nikada ne treba uzeti kuvanog povra previe u odnosu na meso ili ribu. Ovo se ne odnosi na: brokoli, kupus, prokelj, blitvu, kelerabu i karfiol. Obavezno izbei deserte najmanje dva sata nakon ruka. Jedna aa crvenog vina je idealna za varenje i to samo ako obrok nije bio sainjen od ugljenih hidrata, znai, alkoholna pia se "ne slau" sa pirinem, krompirom ili testeninom (ukljuujui i hleb).

Meso je mogue zameniti proteinima iz biljaka (pasulj, soja, soivo), prema tanoj proceni proteinskog sastava. Samo jedan reim, iskustveno, daje odline rezultate: proteini i ugljeni hidrati ne kombinuju se u jednom obroku, bilo da je ruak ili veera u pitanju. Potrebno je ak do godinu dana da se organizam oisti od toksina nakupljenih usled spore apsorpcije loe kombinovanih namirnica. Kombinovanje belanevina i ugljenih hidrata nije dobro jer e jedna vrsta namirnica usporiti varenje druge. Uvek je ugroeno varenje ugljenih hidrata i ove namirnice ostaju dugo u crevima gde trule i dovode do oteenja zidova creva. U teke kombinacije spadaju: meso sa krompirom; meso i hleb; meso i testenina (lazanje, pagete sa mesom, musaka od krompira); banana i jogurt. Trebalo bi izbegavati i graak sa mesom. Belanevine prisutne u mleku, sirevima i mahunarkama i one prisutne u mesu, ne idu zajedno. Ove prve, u grumenima se rasporeuju oko belanevina iz mesa, onemoguavajui pravilno varenje. Voe nakon testenine ili pirina, ali i veoma kisela salata uz testeninu i pirina nije dobra kombinacija. Voe i slatkie nikad ne jesti uz ili odmah nakon obroka. Teke kombinacije: Sva slana jela u kombinaciji s dezertom ili voem. Kuvanjem, povre dobija karektiristike obinog eera. Unosom kuvane argarepe ili celera, brzo se podie nivo eera u krvi, pa sledstveno i nivo insulina. To vremenom iscrpljuje pankreas, osim to dovodi i do porasta telesne teine. esto ujemo izjavu: jedem samo kuvano povre i nikako da smram! Ovo je posledica velike aktivnosti insulina koji ne dozvoljava da se mast oslobodi iz elija, ve ini da se mast nakupi u njima. Krompir je namirnica koju naroito treba ograniiti (ak i izbegavati) u ishrani, posebno, ukoliko elimo da smramo ili ako imamo neku ozbiljnu bolest.

Danas je krompir genetski izmenjen da nit ne podsea na onaj od pre 30 i vie godina. Kuvanjem i prenjem oslobaaju se isti eeri. Moemo rei da, jedui krompir, mi praktino jedemo eer. Obrok kao to je hamburger u zemiki, pomfrit i Coca Cola je sigurno zloin za nae telo! Coca Cola bez eera je za nijansu gora od obine jer je zaslaena aspartamom koji razara na pankreas. Povre je idealno da se jede presno (argarepa i celer naroito) dok, mnoga druga povra treba samo kratko skuvati na pari. Pakanat iz supe dijabetiari nikako ne treba da jedu. Idealno vreme (ne i obavezno) za ruak je izmedju 13 i 15 asova. Testeninu nikako ne bi trebalo jesti dva dana za redom. Kad kaemo da ne treba kombinovati belanevine i skrob, podrazumevamo da se (krompir, hleb, testenina, pirina, pasulj, graak, itd) ne mea sa (mesom, ribom, jajima, sirevima, itd). U jajetu je umance skrob, a belance belanevina. Za jutro je ova namirnica dobra, ali za vee ne, tada je dobro jesti samo belanca. U istom obroku treba jesti samo jednu vrstu belanevina. Znai: neemo jesti: meso i ribu, meso i sir, ribu i sir jer su to sve tee kombinacije za varenje. Sa koncentrovanim belanevinama emo uvek jesti dosta salate koja je odlian izvor vlakana. Punjene paprike se pune samo mesom ili samo pirinem. Ovo vai za sva domaa jela u kojima se inae kombinuje pirina i meso! Dobro je u popodnevnim satima pojesti neto slatko. Time spreavamo troenje proteina i mozak dobija dodatnu energiju. Suve smokve su idealna zakuska, jer imaju veoma visoku pH vrednost, odnosno, ine nau krv baznom pa utiu na porast imuniteta. Uz to idu ceeni sokovi bez eera, kafa, biljni i (ree) voni aj... Kafa kao napitak ima kiseli pH. Mnogo kafe moe dovesti do snienog imuniteta pa je preporuka da se ne pije vie od dve olje dnevno. U kafu ne bi trebalo dodavati mleko niti mleko u prahu. Voe treba birati prema brzini kojom ono podie nivo eera u krvi. Obratite panju na glikemijski indeks veoma omiljene poslastice, a zapravo povra lubenice ("72")! Zamislite ta se dogaa u organizmu kad, nakon dobre veere, pojedemo par komada ovog "slatkog otrova"!

Idealno vreme za ovaj meuobrok (voe i slatkie) je izmeu 16 i 18 asova zimi, odnosno, izmedju 17 i 19 asova leti (moe i lubenica, ali ne uobiajena krika...). VEERA - poinje odmor Uvee zapoinje period odmora organizma. Idealna hrana za veeru je izbor lakih proteina i salate, kao i nekih povra koja nisu skrobna. Veernji obrok treba da bude lagan jer na organizam u to vreme nema mogunost da se bori sa tekom, obilnom hranom. Ovo je vreme za unos vlakana, koji e nas zasititi u toku itave noi i polinezasienih masnih kiselina (ribe kao to je skua, losos, tuna i druge). Treba ih jesti sa sezonskim salatama prelivenim hladnoceenim uljima, (daleko najbolje je laneno ulje, zatim buino bundevino, a potom i ostala hladnoceena). Drugi, jednako dobar izbor je: grilovana piletina/uretina ili teletina. Kuvana jaja (samo belanca) sa izborom od dve ili vie sveih salata, zainjenih balzamikom i hladnoceenim uljem. Koliko je preskakanje doruka odluujue za pojavu brojnih metabolikih poremeaja u organizmu, toliko je naglaavanje veere odluujue za neuspeh mnogih dijeta. Treba voditi rauna da vreme izmeu veere i zaspivanja ne bude krae od 1 sata. U snu se usporava metabolizam, mnogi enzimi prestaju da se lue i sva hrana ostaje nesvarena dugo vremena. Ovo dovodi do truljenja hrane u crevima, taloenja potkonih masnoa ali i do vrlo ozbiljnih oboljenja (karcinomi) nakon dugogodinjih ponavljanja greaka u ishrani. Ako uvee pojedemo tost, sendvi, lanene ploice, musli, picu ili neku drugu testeninu, dodali smo nekoliko masnih klobuka po celom telu: na stomak, zadnjicu, butine itd. Pojedinci imaju metabolizam koji veoma dugo moe da tolerie razne greke u ishrani. Mnogi mladi ljudi, veernjem obroku esto dodaju i koka kolu ili mleko. Pri tom, mnogi izgledaju ak i dobro. Ali, uvek se setite reenice jednog uvenog fiziologa: "Telo pamti!" Izgledaemo dobro i oseaemo se zdravo sve do jednog momenta. Taj moment se, bez izuzetka, obavezno pojavi svakome ko je dugo greio u izboru hrane i vremenu obroka.

Za poboljanje imunog sistema birajte biljne ajeve koji su bazni a ne vone ili crne, koji su kiseli. Obavezno u njih dodajte sok od limuna (koji ostavlja bazni trag, kao to je ve reeno). Suve smokve, suene masline, celer, maslinovo ulje, sve perun, krastavac, brokoli, kupus, argarepa, crni i beli luk, jabuke, kajsije, kupine, ribizle, su samo neke od "baznih" namirnica koje nam pomau u borbi protiv infekcija. Ono to nam odmae je sledee: pivo, Coca Cola, kikiriki, orasi, kafa, eer, okolada, keap, majonez, brusnice, borovnice, kukuruz, soivo, ljive, kakao, senf i drugo. Malo o holesterolu? Majino mleko sadri visok nivo holesterola, jer on je, zajedno sa zasienim masnoama iz mleka, od vitalnog znaaja za rast bebe i razvoj mozga. Poveanje eera u krvi dovodi po poveanja vrednosti LDL holesterola, poznatog kao lo holesterol. Dokazano je da preskakanje doruka i uzimanje grickalica izmedju obroka, direktno utiu na poveanje vrednosti loeg holesterola. Jutro je idealno vreme da unosimo vie masnoa ivotinjskog porekla (jaja, sir, kajmak, unka itd). Unosom ivotinjskih masnoa, jetri dajemo gorivo da sintetie vie HDL, odnosno, dobrog holesterola. Bez tog unosa, ona sintetie mnogo vie LDL, odnosno loeg holesterola. Terapija povienih vrednosti holesterola podrazumeva pravilnu kombinaciju preparata kao to su: Omega 3, E vitamin, C vitamin u obliku natrijum askorbata, selen, aminokiseline i ostalo. Obavezna je vea fizika aktivnost, jer u protivnom, rezultati mogu izostati. Brzi hod je najbolji vid fizike aktivnosti. Regulaciju vrednosti holesterola moemo oekivati ve nakon mesec dana primene Hrono Ishrane. Neto o eeru, malo o eernoj bolesti

eerna bolest je poremeaj metabolizma koji karakterie dugotrajno poveanje eera u krvi a nastaje usled poremeaja luenja hormona insulina. Insulin ima ulogu kljua za proputanje eera u sve nae elije. Pojava dijabeta znai da guteraa ne uspeva da proizvede dovoljno insulina i omogui da sav eer koji unesemo pree iz krvi u miie i druge elije koje prave energiju. Kad ne moe da predje u elije i pree u energiju, insulin se nakuplja u krvi i to je prvi simptom oboljenja. Vremenom, neminovno nastaju oteenja na nervima, onom dnu, bubrezima, krvnim sudovima perifernih organa, itd. Glukoza, uskladitena u jetri i miiima u obliku glikogena, osnovni je izvor energije za ljudsko telo i slui kao "rezerva energije". U krv dolazi iz hrane (od ugljenih hidrata) i iz jetre. Svaki unos hrane podie nivo eera u krvi i time aktivira pankreas da izlui insulin kao medijator procesa iskoritavanja eera.

Zato postajemo glupi kad jedemo slatkie?

Veoma poznati britanski naunik, Patrick Holford, objavio je na desetine strunih tekstova o veoma loem uticaju takozvanih prostih eera u ishrani (beli i uti eer, med, kolai, rafinisani musli, slatki napici itd). Jedna velika studija u Velikoj Britaniji, raena na nekoliko hiljada dece kolskog uzrasta, pokazala je da u grupi dece koja nekontrolisano jedu slatkie i sve vrste prostih eera, u proseku, nivo inteligencije je nii za 25 poena (to je stvarno veoma lo rezultat!!!) Tako, izjava dr Petera Rodersa, psihologa sa univerziteta u Bristolu, dobija sve vie smisla - eer pri mozak! 25% "zdravih" ljudi ima neki oblik poremeaja aktivnosti insulina ba zbog nekontrolisanog unosa slatkia. Ovo je ujedno i procenat faktora rizika za nastanak ozbiljnog poremeaja metabolizma eera. Znai, svaki 4-ti potencijalno zdrav ovek ima rizik da razvije ozbiljna oteenja organizma usled unosa hrane koja sadri proste eere. Coca Cola je zaslaena rafinisanim kukuruznim sirupom. Nakon to je dokazana direktna povezanost ovog eera sa nastankom vrlo visokog holesterola, kompanija je uvela novu vrstu "Zero" i predstavila ga kao veoma zdravu varijantu.

Na alost, aspartam kao zaslaiva, uzrokovao je u Americi pojavu nekoliko hiljada novih dijabetiara u deijem uzrastu, ali i neverovatan porast obolele dece od tumora na mozgu. Prema nezavisnim istraivakim centrima, dokazano je da mala konzerva Koka kole sadri 9,5 kaiica eera. Raunajte! Svaki put kad popijete malu konzervu Koka kole, popili ste desetak kaiica eera u kafeinu. Kod nas se esto pije i preko 1 litar ovog pia, znai, popili ste tridesetak malih kaiica rastopljenog belog eera. Znate li koliko je to u gramima? Celih 150 grama! Najei simptomi dijabeta su: esto i obilno mokrenje, e, glad, gubitak na teini, umor/slabost, zamagljen vid, utrnula stopala itd. Rizik za pojavu eerne bolesti je naroito visok kod osoba koje imaju masne naslage u predelu struka i stomaka. Smanjenje teine, a pre svega ovih naslaga je od vitalnog znaaja za zdravlje. Statistika je neumoljiva, 93% mukaraca koji imaju masne naslage na stomaku (WHR odnos struk/bokovi vie od 1.1) imaju poveano stvaranje estrogena, enskog polnog hormona, a smanjeno stvaranje testosterona, mukog polnog hormona. Ovo, osim pada libida i smanjenja muevnosti, pre svega utie na poveanje faktora rizika za nastanak sranih bolesti, poveanja krvnog pritiska i mnogih metabolikih poremeaja, a pre svega dijabetesa. Uvek moramo da mislimo na to ta radimo naem telu, pre svega mozgu, svaki put kad pojedemo neto slatko!! Hrana jako bazne reakcije: preporuka to vie jesti
celer sve rendan brokoli biljni ajevi (nana, kamilica, zeleni) beli luk sokovi od povra - argarepa sve krastavac blitva suene masline prokelj perun sve mladi spana limun, lajm zelena salate kupus, kiseli kupus rukola, radi praziluk, crni luk stevia - prirodni zasladjiva umeboi ljive

NAMIRNICE KOJE VIE TROE KALORIJA NEGO TO DONOSE - DOK VARIMO OVE NAMIRNICE MI MRAVIMO koliine nisu ograniene

PARGLA PLAVI PATLIDAN BROKOLI KUPUS SVEA ARGAREPA KARFIOL SVE CELER CIKORIJA POTONICA BELI LUK KRASTAVAC

MORA TIKVA PRAZILUK ZELENA SALATA LJUTA PAPRIKA SVEA CVEKLA ROTKVICE SPANA PARADAJZ BORANIJA ROTKVA

Hrana izuzetno kisele reakcije: preporuka to manje jesti beli hleb peciva od belog brana testenina od belog brana kolai od belog brana okolada sladoled junetina*, svinjetina*, jagnjetina* konzervisana tuna i sardina* prena hrana kvasac turija (ne vai za kiseli kupus) rafinisane itarice beli pirina sojino, pirinano mleko kakao musli sa dodatkom eera kafa pivo (pH od 2.4 do 1.0) vetaki zasladjivai (aspartam, sahar.) alkoholna pia (pH do 0.5) gazirana bezalkoholna pia brusnice kikiriki, orah parmezan kuhinjska so svi eeri sir industrijski procesiran za sendvi coca cola (pH 2.2) plodovi mora* crni aj zasladjeni voni sokovi lekovi

*uvek kombinovati sa namirnicama koje daju veoma baznu reakciju (tunjevina i razne svee salate, plodovi mora i brokoli i blitva...)