<Picture><Picture> <Picture>

KRATAK OSVRT POVODOM IZLOZBE IKONA SAVREMENIH SRPSKIH IKONOPISACA

NARODNI MUZEJ, BEOGRAD 0vih dana se u Beogradu odrzava izlozba savremene srpske ikonografije. To je po sebi krupan kulturni dogadjaj. Uz to, ako imamo na umu cinjenicu da ovakvih dogadjaja kod nas nije bilo, bar u poslednjih 50 godina, ova manifestacija je jos znacajnija. Dakle, same ove cinjenice bi iziskivale da se na ovaj dogadjaj osvrnemo, makar ukratko. Medjutim, ono sto je nas podstaklo da napisemo ovaj osvrt nije dogadjaj sam po sebi. Naime pokusavamo da odgonetnemo temelje nase savremene kulture u sirem smislu, a zatim konkretno odnos naseg savremenog ikonografa prema svetu i zivotu. Jer ova izlozba recitije od svakog govora i dokumentovanije od svakog dogadjaja odslikava taj odnos koji nije svojstven samo umetnicima, vec sirem sloju ljudi. Svaka prava umetnost, pa i Crkvena, predstavlja ili slikom, ili skulpturom, ili duborezom, slobodnu umetnikovu viziju postojanja sveta i coveka. Zato ona neminovno odslikava umetnikovu zivotnu sredinu, ali i temelje na kojima je zivot u toj sredini utemeljen. Drugim recima, umetnost predstavlja jedan svet i u njemu, ono sto je po umetnikovom vidjenju istina i neprolazna vrednost toga sveta, ali i ono sto je ovoj suprotno. Medjutim, umetnost nije samo precrtavanje i kopiranje sveta kakav on jeste, njegovo fotografisanje, vec istovremeno i pokusaj umetnika da na slici, ili drugom umetnickom delu, stvori svoj svet, onakav kakav bi on zeleo da on bude, tj. kakvog ga on vidi da treba da jeste ako zeli da je istinit i neprolazan. U ovom kontekstu umetnik se javlja kao stvaralac jednog buduceg sveta, koji ce po Njegovom vidjenju biti bolji od sadasnjeg, biti istiniti svet. I za ostvarenje ovog cilja umetnik bira kako vrstu umetnosti, tako i umetnicka sredstva i motive. Zato nije zanemarljivo, pored nacina na koji se nesto predstavlja, ni izbor vrste umetnosti kojom se zeli da prikaze svet i covek. Vrsta umetnosti bitno opredeljuje sustinu postojanja prikazanog. (Na primer Jelinska predhriscanska skulpturna umetnost jasno pokazuje verovanje i filosofiju starih Jelina, da je istina sveta i coveka, koliko u oblicima u kojima vidljiva priroda postoji, toliko i u nematerijalnoj ideji svakog bica na osnovu koje je ono i stvoreno, a koji su vecni i nepromenljivi. Zato su Jelinske skulpture bozanski lepe u svojim oblicima, pokazujuci vecnost i bozanstvenost tih oblika. Medjutim, one su istovremeno tako hladne i bezlicne, i to ne slucajno, jer time odslikavaju prisustvo bozanstva kao princip i ideju. 0vakvo vrednovanje sveta kroz umetnost

jasno je uocljivo na jednoj necrkvenoj ikoni da je ta svetlost ovozemaljska. Pored toga. I ovo je takodje zajednicko kako svetovnoj tako i Crkvenoj umetnosti. dijalektikom svetlosti i tame. 0tuda imamo razlicite pravce u umetnosti u zavisnosti od nacina kojim su slikane. medjutim. elemenata vremena i prostora koji oblikuju jedno bice na slici i oni takodje postoje na prirodni nacin i zato su jedan u odnosu na drugi neprijateljski raspolozeni. i sama ovakva svetlost koja sluzi za stvaranje slike ne moze postojati bez prisustva tame. Sve sto se nadje iza predmeta na koje pada svetlost ne vidi se na slici. a da pri tom i sacuva njegovu prirodnu formu. vec iskljucivo prirodne sile. Neki su manji. U odnosu na tamu ona je svetlo. Na primer. Da bi se. kao sto su to radili stari Egipcani. osvetli celovito. Sto se pak tice perspektive. a samim tim i neslobodna. To pokazuje nacin na koji se jedno delo slika. a to znaci da je ona sama po sebi ogranicena svojim zakonima postojanja i zato nije u stanju da bice prikaze. moramo drugo da umanjimo. jer nije osvetljeno. 2) Uz svetlost se koriste i drugi elementi kojima se takodje tezi istom cilju u slikarstvu. postigla plasticnost bica na jednoj slici nije dovoljna samo svetlost. senke. istinito je. ako uzmemo bilo koju svetovnu sliku na njoj mozemo konstatovati sledece: 1 ) oblikovanje bica na njoj se postize kontrastom.. Medjutim. To su perspektiva. radjene. Svi ovi elementi koji se koriste za konstituisanje jednog bica na svetovnoj slici postoje na osnovu svojih prirodnih zakona. svetlost kojom se postize prikazivanje bica kao postojeceg na jednoj necrkvenoj slici je prirodna. bilo Crkvena se stvara svetloscu. zavisnost jednog bica od drugog itd. prikazivanju istinitosti. da bi jedno bice istakli. tj. ako zelimo da sacuvamo njegovu autenticnu prirodnu formu. Npr. Na koji nacin se to da primetiti? Svaka slika. Pravoslavna Crkva se opredelila za slikovnu umetnost. stvorena. ikonu i to. To ukazuje na cinjenicu da svet na slici ne oblikuju Bozije sile i energije koje su razlicite od sila i energija prirodnih. dakle. drugi su dalje. neki predmeti su blizi onome koji posmatra sliku. kao sto postoje u prirodi. bilo svetovna. tj. Medjutim. . vec je potrebna i tama. ono sto razlikuje svetovnu od Crkvene umetnosti i cini ih na kraju da jedna bude svetovna a druga Crkvena je odsustvo bozanskog elementa kod jedne i njegovo prisustvo kod druge u stvaranju i oblikovanju toga sveta. 3) Ritam slike. I ovaj momenat je zajednicki i svetovnoj umetnosti i Crkvenoj. postojanja jednog bica. Medjutim. ne bez razloga). kao sto cemo videti. ako imamo u vidu da je jedna slika produkt odnosa svetlosti i tame. neki veci. 0no sto je. sustinsko za svaku umetnost to je nacin prikazivanja sveta. 0vo zvuci malo paradoksalno. medjutim. nepostoji. ali stari Jelini su nasli da je za njihovo predstavljanje istine o svetu najpogodnija skulptura. stvorena svetlost. i to je posledica nacina zivota ljudi u jednom vremenskom periodu i njihov sistem vrednosti.moze se svakako i na drugi nacin prikazati. Jer ta svetlosna energija moze da se krece jedino pravolinijski i zato iza osvetljenih predmeta ne dopire. da bi jedno pokazali moramo drugo da unistimo. koji se i u umetnosti ispoljava. svetlosti i senke.

Na toj osnovi na ikoni apsolutno odsustvuje tama. Drugi jedan momenat koji karakterise ikonu jeste postojanje prostora i vremena na njoj. Naime ikona nema senki a to pokazuje da svetlost na njoj ne sapostoji sa tamom. na ikoni se ne samo prikazuju zajedno dogadjaji i licnosti koji su se zbili u istom vremenskom periodu. sta je to sto. 0vome treba dodati da se na svetovnoj slici ne retko prikazuje mrtva priroda. U protivnom ona bi nuzno morala da ima senke ili neosvetljene delove. Sto se pak tice vremena. Zato je ova umetnost svetovna uprkos tome sto moze da ima i religijske. kad je o ovome rec. kao sto to cine u prirodi. Naprotiv. Crkvene motive. kao sto s druge strane i „ikona" moze biti stvorena bez obzira sto se nalazi u Crkvi. koja je u prirodi jedino u odnosu na tamu svetlost. Bog nije njihov tvorac. Na koji nacin Crkvena ikona pokazuje te Bozanske sile u svetu koga predstavlja? Da pocnemo sa svetloscu. prostor i vreme nisu sile koje udaljuju i razdvajaju bica na ikoni. Zato sto je tu parcijalnost nemoguce izbeci ako tezimo prirodnoj autenticnosti predstavljanja jednog bica. S druge strane. vec slobodno. I jos nesto. unutrasnji deo kuce koja se posmatra iz vana itd. tj. Npr. suprotno svetovnoj umetnosti. igrom svetla i tame. nego suprotno. svi svetovni slikarski pravci prikazuju predmete i ljude na slici parcijalno. tj. priroda bez coveka. cini jednu sliku ikonom? To je nesumnjivo predstavljanje sveta koji je stvoren i odrzava se u postojanju Bogom. ona pokazuje i ono sto se jos nije ni dogodilo kao . negde kao zuta i tsl. A oni. pre ukazuju na to da priroda moze da postoji i nezavisno od coveka. I ovakav izraz je prisutan svuda u svetovnoj umetnosti ma koliko razlicitih umetnickih pravaca postojalo i o kakvim se motivima radilo. Medjutim. na ikoni se cak stavise vide i oni predmeti koji su u prirodi nevidljivi. Dakle. Svetlost kojom se slika jedna ikona ne stoji ni u kakvom dijalektickom odnosu sa tamom. A to sve zbog toga sto se u slikanju jedne slike upotrebljavaju iskljucivo prirodni zakoni. tako i sam nacin postojanja svetlosti. radi se samo o svetlosti. ovo je jedna drugacija svetlost koja se pokazuje na ikoni nego sto je to prirodna svetlost kojom se slikaju svetovne slike. delimicno. ribe u vodi. ona se ne krece iskljucivo pravolinijski. a ne i o tami. vec ih spajaju. bez da to dovodi u pitanje kako njenu plasticnost. Medjutim. i svedrzitelj i zato elementi Bozanskog ovde potpuno odsustvuju. Prostor i vreme su sile koje bitno uticu na oblikovanje i postojanje bica u prirodi. Zato se na ikoni sve pokazuje u istoj ravni bez da to utice na to da se izgubi osecaj postojanja prostora na njoj. U svakom slucaju. Nju diktiraju sami zakoni vremena i prostora. Razlikuju se jedino u nacinu postojanja te svetlosti. Sva bica na ikoni su podjednako osvetljena. Jednom recju ovakav nacin slikanja izrazava nacin zivota ljudi i sveta koji se oslanjaju iskljucivo na svoje i prirodne sile u svome postojanju.S druge strane. 0na se negde pokazuje kao crvena. vec ikona pokazuje i spaja i dogadjaje iz razlicitih vremena. vec razlicitoscu boja od kojih je i sama svetlost sastavljena. Takodje plasticnost jedne ikone se postize ne dijalektikom. a to je bozanska svetlost i zato se ona drugacije i ponasa.

sto je pak u prirodi nezamislivo. vec uvek celovito. A to je evidentno kroz mnoge pokazatelje: Na primer. spajanje proslosti. Svojstvo ovih energija je njihova sloboda u odnosu na stvoreni svet kojom i sam taj svet oslobadjaju od prirodnih zakona i determinisanosti postojanja. I vise od toga. Svaki deo je celina a ne deo jedne celine. vec kao posednik bozanskih energija. Zato ikona ne dopusta parcijalnost. Zato se svestenici slikaju sa vidljivim znacima svestenstva. vec su prikazane na jedan Bozanski nacin postojanja a pri tom ne ugrozavaju postojanje bica. podviznici ispijeni i mrsavi. da je po pravoslavnom ucenju za obozenje coveka i sveta potrebno njihovo evharistijsko jedinstvo sa Hristom. To drugim recima znaci da ove energije pripadaju jednom slobodnom Bogu koji je licnost. i covek na ikoni je uvek predstavljen na ovaj nacin. pokazujuci time da i on postoji ne po silama prirode. A to je Hristos koji se pokazuje ne samo kao covek. vec jedna . Naprotiv. kao Bog. I to se sve cini na takav nacin da je svaka ikona ne deo jedne liturgijske zajednice kao celine. mucenici sa krstom. bice nam jasno zasto je citava Crkvena umetnost u svom izrazu Liturgijska. one su vezane za jednu licnost. Te energije su pricislene svakom bicu prikazanom na ikoni i one mu daju postojanje bez da se slivaju sa njim menjajuci na taj nacin i sebe i bice po prirodi. pokazujuci na taj nacin da su svetitelji upravo zbog zajednice sa Hristom a ne sami po sebi. i sve te celine zajedno nisu mnoge celine.da se dogodilo. svetitelji se tako slikaju da se uvek pokazuju elementi koji oznacavaju u kom odnosu su oni bili sa Hristom za vreme njihovog zivota. za razliku od drugih slika. apostoli sa jevandjeljem. vec i kao spasitelj i kao sudija i svedrzitelj sveta. ali sa Liturgijskim Hristom. i cela kompozicija ikone od njega zavisi. istovremeno je Jedan i Sveta Trojica. na ikoni vaskrsenja Hristovog prikazano je i vaskrsenje Adama i Eve. A da i ne govorimo o tome da ikona nikad ne predstavlja bica parcijalno. a moliti se moze samo Bogu a ne mrtvom coveku. vec rekli bismo predstavlja delove kvantno. pod Bozanskim silama predstavljenim na ikoni ne treba shvatiti bezlicne sile. svi motivi prikazani na ikoni su u tesnoj vezi sa Hristom. Ako se sada podsetimo. Dakle. Raspece Hristovo se pokazuje tako sto ni jednog trenutka ne odaje sumnju da je taj raspeti Hristos Bog. delimicno. odnosno smrti. To je drugim recima. Jednom recju ikona predstavlja prostor i vreme kao sile koje ne deluju po zakonima prirode. tj. Zato pod krstom uvek imamo scenu apostola i zena mironosica koje mu se mole. kao prozet bozanskim energijama i silama. sadasnjosti i buducnosti u jedno. Na primer. S druge strane. za coveka i od njega su zavisne. pravoslavna ikona predstavlja svet. Zato ikona nikad ne predstavlja prirodu koja je na ovaj gore spomenuti nacin naslikana bez prisutnosti coveka. Cak i u tragicnim scenama ovaj momenat ne odsustvuje. Dakle. Jednom recju. vec liturgijska celina u malom. zato sto su te energije svojstvene Svetoj Trojici a njih po ucenju Crkve u svetu projavljuje Hristos Bogocovek. na svakoj ikoni je apsolutno potrebno prisustvo Boga koji je istovremeno i covek.

ikona. ne zanemarujuci pri tom ni njihovu istorijsku realnost. I to zbog toga sto je sama Crkva Hristova u svojoj Liturgijskoj formi i istorijska realnost. Bog se otkrio svetu i otkrio je i ono sta 0n zeli da svet postane. Sve ostale ikone. Za razliku od rasprostranjenog pogresnog misljenja da Crkvena umetnost. sveta. i to konkretna ikona. I mi gledamo tu realnost sveta u ikoni). Medjutim. a na ikoni gde deluju Bozanske sile ona je jedinstvena. niti neodredjeno. vec ikona istine. Crkva je po sebi. ali buduci da ta zajednica jos nije u potpunosti ostvarena sad i ovde. vec i u tom poslednjem istorijskom dogadjaju sveta koji ce tek postati istinit. silaska Svetog Duha u svet. 0na jos nije potpuna istina sveta koji postoji sad i ovde. ikona predstavlja eshatolosku dimenziju sveta kada ce on biti u istinskom zajednistvu sa Bogom ne prenebregavajuci njegove prirodne oblike.nedeljiva celina. Ikonom se pre svega predstavlja svet i covek u Crkvi onakvim kakvim ce se oni javiti u poslednjem dogadjaju ostvarenja Carstva Bozijeg na zemlji. Zato. ali i ikona savrsene. ikona predstavlja svet u zajednici sa Bogom. to predstavljanje sveta onakvim kakav ce on postati na kraju istorije na ikoni. ili nedovoljno odredjena. ta buducnost je prisutna sad i ovde u svetu. onoliko koliko je i Sveta Liturgija konkretna. (To podrazumeva izraz "0tkrovenje" u Pravoslavnoj Crkvi. ikona te poslednje realnosti. ali preobrazene. uprkos cinjenici sto je buducnost sama po sebi nepoznata. Tako dakle. Skulpturom bi to bilo nemoguce. Ikona samo prenosi tu realnost skicom i bojama. pravoslavna ikona uvek predstavlja konkretne ljude i mesta koji ucestvuju na Svetoj Liturgiji. predstavlja samo prosle dogadjaje koji su se desili u Crkvi. ona je jos uvek samo ikona te istine. drvetu. i takav nacin postojanja Crkve je i temelj za postojanje ikone u Crkvi kao njenog najautenticnijeg izraza. kao sto su ikone . Drugim recima. poslednje realnosti coveka i svega stvorenog. jer se jos nije zbila. Zato je jedina i najpotpunija ikona te realnosti coveka i sveta Sveta Liturgija Pedesetnice. a svaka umetnicka ikona u pravoslavnoj Crkvi upravo ovo predstavlja. Crkva u svetoj Liturgiji i kroz Liturgiju konkretno otkriva buducnost sveta i coveka i kroz Liturgiju i u Liturgiji. platnu kao sto Crkva Svetom Liturgijom (koja je dogadjaj prinosenja i osvecenja tvorevine u zajednici sa Bogom kroz Hrista) predstavlja i proslavlja tu istu proslost i buducnost. niti je proizvoljno. Uz to i clanstvo u Crkvi Hristovoj sad i ovde nije samo clanstvo u Crkvi kao istorijskoj realnosti. po svome liturgijskom postojanju. To preobrazenje se tice ukidanja smrti i jedinstva svega stvorenog i svih clanova Crkve ma u kom vremenu oni ziveli i bilo na kom prostoru. a samim tim i na ikoni. kakvi ce se oni javiti u poslednjem danu kao proslavljeni od Boga. zelimo da naglasimo suprotno. Ikonografija je dakle tipicno Hriscansko pravoslavna umetnost upravo zato sto se na ovaj nacin najbolje moze iskazati njeno shvatanje postojanja i spasenja sveta i coveka. Radi toga je ikona predstavljanje i proslavljanje proslosti i buducnosti coveka i sveta skicom i bojama na zidu. kao sto je to obicno na slikama profane umetnosti koje predstavljaju buducnost. Drugim recima. U prirodi je svet podeljen silom prirodnih zakona.

ikone svetitelja i svih dogadjaja koji su se zbili u istoriji Crkve. a svetovna je ona koja to ne cini. a koji je u sustini i jedina razlika izmedju ove dve vrste umetnosti. pre svega Crkvena stvarnost objasni na sledeci nacin. 0va bogoslovska podloga. i da menja zivot. A sad da se osvrnemo na same izlozene radove i u njima potrazimo odgovor na gore postavljena pitanja. Svi radovi se globalno mogu podeliti na dve grupe. To moze biti i pozitivna konstatacija. ali na ustrb mnogih elemenata koje smo gore naveli kao odliku ikone. su deo ove jedne i jedinstvene ikone. ja bih radije ukazao na njihove nedostatke. ali toliko "sveto" da je daleko i nedodirljivo. skoro da se i ne govori. druga grupa autora svedoci o nedovoljnom poznavanju Crkvenog zivota ili. nerazumevajuci cesto ni razloge zasto nesto treba na ikoni da bude naslikano tako a ne drugacije. Radi se o jednoj vrlo sustinskoj stvari. Medjutim. religijske motive i licnosti. 0no je pre religijsko nego licno opstenje sa Bogom. Medjutim. pored toga sto sadrzi Crkvenu tematiku. bezzivotno kopira ono sto se desilo u proslosti. o njihovoj pozitivnoj strani. medjutim ono je vise pasivno i zato. Jedino tako mozemo dodji i do odgovora na pitanja sta se desava u savremenoj ikonografiji kod nas? Sta ova izlozba pokazuje o nasem Crkvenom zivotu danas? Jer danas uglavnom postoje dva misljenja. Jedna je grupa koju sacinjavaju dostaverne i uspele kopije originalnih ikona. odomacena kod nas. a toje kao sto se vidi i najveca prepreka da se neko aktivno ukljuci u Crkveni zivot a zatim da ga na ikoni i predstavi. bojim se. Pre svega o samim radovima i umetnicima. prihvataju Crkvu i crkveni zivot kao nesto samo po sebi objasnjivo i normalno. Crkvena umetnost treba da bude. nedovoljno je jasno. Svete Pedesetnice. u najboljoj nameri da ova kritika bude konstruktivna i korisna za sve nas. nuzna je da bi odredili sta cini jednu ikonu ikonom. ili teorija Crkvene umetnosti. Drugo. vaznesenja. sto se umetnosti tice. Zato s jedne strane prva grupa. 0 samom nacinu slikanja koji izrazava nas nacin zivota. moglo bi se mnogo govoriti. i u cemu je razlika izmedju ikone i svetovne slike. Sta podrazumevam pod ovim? Prva grupa odaje ljude koji rekao bih. nezavisno od toga da li neko poznaje teologiju ili ne. ali se bojim da je u pitanju religijski odnos sa Bogom. i osvecena u Crkvi. nepoverenja u njegovu . ova izlozba moze da da povoda da se nasa. Svakako zelja da se ukljuci u Crkveni nacin zivota postoji. o razlici Crkvene od profane umetnosti. Prvo je da je Crkvena umetnost onaj koja slika Crkvene. Svakako i kod jednih i kod drugih se uocava nedovoljno poznavanje teologije u njenom izvornom izrazu. 0vim svakako ne zelimo da osporimo niti prvima originalnost. tj. obicajna vera i zivot sa Bogom koji ne pretenduje da bude licni i da obuhvati sve pore zivota. Neka vrsta sudelovanja u zivotu Crkve postoji i kod jednih i kod drugih. vaskrsenja. a druga je pokusaj da se stvori originalna ikona. ali je istovremeno prisutna i dilema na koji nacin to postici a ne ukinuti Crkvu. Becina naseg umetnickog sveta danas ne ucestvuje delotvorno i licno u zivotu Crkve. a s druge strane. niti drugima ikonopisanje. ukratko ovde iznesena.Hristovog rodjenja.

sto ne znaci da ne postoji i jedno i drugo. a njega nesumljivo imaju. <Picture> <Picture> . Ali ako ono sad i odsustvuje. i ne samo na nasim. pokazu drugima.delotvornost i istinitost. U svakom slucaju. kome se ovi umetnici obracaju. i da ga kroz svoj umetnicki talenat. Zato je ovde izrazenija tendencija da se Crkva promeni. To pokazuje da je ovo drustvo otvoreno i za jedan drukciji nacin postojanja nego sto je on do sad bio. je isto veliki napredak. pomalo zaboravljen na nasim prostorima. Takodje da svet. samo postojanje ikonografije je veliki uspeh i napredak. a to pokazuje prihvatanje ove izlozbe od strane Narodnog muzeja. ova izlozba pokazuje i nesto vrlo pozitivno a to je da njeni stvaraoci teze da otkriju jedan novi svet. zeli da pogleda njihovu viziju stvarnosti. Medjutim. a ne da svet postane Crkvenim. to treba uraditi na najadekvatniji nacin i u skladu sa ucenjem Crkve i njenim zivotom.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful