P. 1
o ikoni

o ikoni

|Views: 12|Likes:
Published by SasaRadovanac
KRATAK OSVRT POVODOM IZLOZBE IKONA SAVREMENIH SRPSKIH
IKONOPISACA



NARODNI MUZEJ, BEOGRAD
KRATAK OSVRT POVODOM IZLOZBE IKONA SAVREMENIH SRPSKIH
IKONOPISACA



NARODNI MUZEJ, BEOGRAD

More info:

Categories:Types, Reviews
Published by: SasaRadovanac on Feb 13, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOC, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/31/2013

pdf

text

original

<Picture><Picture> <Picture>

KRATAK OSVRT POVODOM IZLOZBE IKONA SAVREMENIH SRPSKIH IKONOPISACA

NARODNI MUZEJ, BEOGRAD 0vih dana se u Beogradu odrzava izlozba savremene srpske ikonografije. To je po sebi krupan kulturni dogadjaj. Uz to, ako imamo na umu cinjenicu da ovakvih dogadjaja kod nas nije bilo, bar u poslednjih 50 godina, ova manifestacija je jos znacajnija. Dakle, same ove cinjenice bi iziskivale da se na ovaj dogadjaj osvrnemo, makar ukratko. Medjutim, ono sto je nas podstaklo da napisemo ovaj osvrt nije dogadjaj sam po sebi. Naime pokusavamo da odgonetnemo temelje nase savremene kulture u sirem smislu, a zatim konkretno odnos naseg savremenog ikonografa prema svetu i zivotu. Jer ova izlozba recitije od svakog govora i dokumentovanije od svakog dogadjaja odslikava taj odnos koji nije svojstven samo umetnicima, vec sirem sloju ljudi. Svaka prava umetnost, pa i Crkvena, predstavlja ili slikom, ili skulpturom, ili duborezom, slobodnu umetnikovu viziju postojanja sveta i coveka. Zato ona neminovno odslikava umetnikovu zivotnu sredinu, ali i temelje na kojima je zivot u toj sredini utemeljen. Drugim recima, umetnost predstavlja jedan svet i u njemu, ono sto je po umetnikovom vidjenju istina i neprolazna vrednost toga sveta, ali i ono sto je ovoj suprotno. Medjutim, umetnost nije samo precrtavanje i kopiranje sveta kakav on jeste, njegovo fotografisanje, vec istovremeno i pokusaj umetnika da na slici, ili drugom umetnickom delu, stvori svoj svet, onakav kakav bi on zeleo da on bude, tj. kakvog ga on vidi da treba da jeste ako zeli da je istinit i neprolazan. U ovom kontekstu umetnik se javlja kao stvaralac jednog buduceg sveta, koji ce po Njegovom vidjenju biti bolji od sadasnjeg, biti istiniti svet. I za ostvarenje ovog cilja umetnik bira kako vrstu umetnosti, tako i umetnicka sredstva i motive. Zato nije zanemarljivo, pored nacina na koji se nesto predstavlja, ni izbor vrste umetnosti kojom se zeli da prikaze svet i covek. Vrsta umetnosti bitno opredeljuje sustinu postojanja prikazanog. (Na primer Jelinska predhriscanska skulpturna umetnost jasno pokazuje verovanje i filosofiju starih Jelina, da je istina sveta i coveka, koliko u oblicima u kojima vidljiva priroda postoji, toliko i u nematerijalnoj ideji svakog bica na osnovu koje je ono i stvoreno, a koji su vecni i nepromenljivi. Zato su Jelinske skulpture bozanski lepe u svojim oblicima, pokazujuci vecnost i bozanstvenost tih oblika. Medjutim, one su istovremeno tako hladne i bezlicne, i to ne slucajno, jer time odslikavaju prisustvo bozanstva kao princip i ideju. 0vakvo vrednovanje sveta kroz umetnost

Pravoslavna Crkva se opredelila za slikovnu umetnost. Medjutim. 3) Ritam slike. Sto se pak tice perspektive. i sama ovakva svetlost koja sluzi za stvaranje slike ne moze postojati bez prisustva tame. da bi jedno pokazali moramo drugo da unistimo. I ovaj momenat je zajednicki i svetovnoj umetnosti i Crkvenoj. zavisnost jednog bica od drugog itd.. Sve sto se nadje iza predmeta na koje pada svetlost ne vidi se na slici. To pokazuje nacin na koji se jedno delo slika. dakle. istinito je. Da bi se. Medjutim. moramo drugo da umanjimo. svetlost kojom se postize prikazivanje bica kao postojeceg na jednoj necrkvenoj slici je prirodna. neki veci. U odnosu na tamu ona je svetlo. kao sto postoje u prirodi. stvorena. ikonu i to. a to znaci da je ona sama po sebi ogranicena svojim zakonima postojanja i zato nije u stanju da bice prikaze. . vec iskljucivo prirodne sile. 2) Uz svetlost se koriste i drugi elementi kojima se takodje tezi istom cilju u slikarstvu. 0vo zvuci malo paradoksalno. kao sto su to radili stari Egipcani. neki predmeti su blizi onome koji posmatra sliku. Medjutim.moze se svakako i na drugi nacin prikazati. ako zelimo da sacuvamo njegovu autenticnu prirodnu formu. bilo Crkvena se stvara svetloscu. Jer ta svetlosna energija moze da se krece jedino pravolinijski i zato iza osvetljenih predmeta ne dopire. postigla plasticnost bica na jednoj slici nije dovoljna samo svetlost. koji se i u umetnosti ispoljava. senke. a da pri tom i sacuva njegovu prirodnu formu. medjutim. Na primer. 0no sto je. prikazivanju istinitosti. nepostoji. tj. 0tuda imamo razlicite pravce u umetnosti u zavisnosti od nacina kojim su slikane. stvorena svetlost. i to je posledica nacina zivota ljudi u jednom vremenskom periodu i njihov sistem vrednosti. dijalektikom svetlosti i tame. ako imamo u vidu da je jedna slika produkt odnosa svetlosti i tame. elemenata vremena i prostora koji oblikuju jedno bice na slici i oni takodje postoje na prirodni nacin i zato su jedan u odnosu na drugi neprijateljski raspolozeni. osvetli celovito. Npr. Pored toga. Neki su manji. ono sto razlikuje svetovnu od Crkvene umetnosti i cini ih na kraju da jedna bude svetovna a druga Crkvena je odsustvo bozanskog elementa kod jedne i njegovo prisustvo kod druge u stvaranju i oblikovanju toga sveta. Na koji nacin se to da primetiti? Svaka slika. tj. vec je potrebna i tama. To su perspektiva. bilo svetovna. svetlosti i senke. da bi jedno bice istakli. drugi su dalje. kao sto cemo videti. To ukazuje na cinjenicu da svet na slici ne oblikuju Bozije sile i energije koje su razlicite od sila i energija prirodnih. sustinsko za svaku umetnost to je nacin prikazivanja sveta. radjene. jasno je uocljivo na jednoj necrkvenoj ikoni da je ta svetlost ovozemaljska. ne bez razloga). a samim tim i neslobodna. ali stari Jelini su nasli da je za njihovo predstavljanje istine o svetu najpogodnija skulptura. jer nije osvetljeno. I ovo je takodje zajednicko kako svetovnoj tako i Crkvenoj umetnosti. medjutim. ako uzmemo bilo koju svetovnu sliku na njoj mozemo konstatovati sledece: 1 ) oblikovanje bica na njoj se postize kontrastom. postojanja jednog bica. Svi ovi elementi koji se koriste za konstituisanje jednog bica na svetovnoj slici postoje na osnovu svojih prirodnih zakona.

a ne i o tami. vec razlicitoscu boja od kojih je i sama svetlost sastavljena. a to je bozanska svetlost i zato se ona drugacije i ponasa.S druge strane. Medjutim. ona se ne krece iskljucivo pravolinijski. Npr. ovo je jedna drugacija svetlost koja se pokazuje na ikoni nego sto je to prirodna svetlost kojom se slikaju svetovne slike. Zato je ova umetnost svetovna uprkos tome sto moze da ima i religijske. 0na se negde pokazuje kao crvena. U svakom slucaju. 0vome treba dodati da se na svetovnoj slici ne retko prikazuje mrtva priroda. tj. Takodje plasticnost jedne ikone se postize ne dijalektikom. na ikoni se cak stavise vide i oni predmeti koji su u prirodi nevidljivi. S druge strane. svi svetovni slikarski pravci prikazuju predmete i ljude na slici parcijalno. Zato se na ikoni sve pokazuje u istoj ravni bez da to utice na to da se izgubi osecaj postojanja prostora na njoj. Bog nije njihov tvorac. Svetlost kojom se slika jedna ikona ne stoji ni u kakvom dijalektickom odnosu sa tamom. unutrasnji deo kuce koja se posmatra iz vana itd. Na koji nacin Crkvena ikona pokazuje te Bozanske sile u svetu koga predstavlja? Da pocnemo sa svetloscu. igrom svetla i tame. ona pokazuje i ono sto se jos nije ni dogodilo kao . kao sto to cine u prirodi. Crkvene motive. Zato sto je tu parcijalnost nemoguce izbeci ako tezimo prirodnoj autenticnosti predstavljanja jednog bica. Nju diktiraju sami zakoni vremena i prostora. I ovakav izraz je prisutan svuda u svetovnoj umetnosti ma koliko razlicitih umetnickih pravaca postojalo i o kakvim se motivima radilo. Sto se pak tice vremena. Na toj osnovi na ikoni apsolutno odsustvuje tama. Naime ikona nema senki a to pokazuje da svetlost na njoj ne sapostoji sa tamom. Jednom recju ovakav nacin slikanja izrazava nacin zivota ljudi i sveta koji se oslanjaju iskljucivo na svoje i prirodne sile u svome postojanju. na ikoni se ne samo prikazuju zajedno dogadjaji i licnosti koji su se zbili u istom vremenskom periodu. prostor i vreme nisu sile koje udaljuju i razdvajaju bica na ikoni. bez da to dovodi u pitanje kako njenu plasticnost. tj. Razlikuju se jedino u nacinu postojanja te svetlosti. Medjutim. pre ukazuju na to da priroda moze da postoji i nezavisno od coveka. nego suprotno. delimicno. koja je u prirodi jedino u odnosu na tamu svetlost. priroda bez coveka. vec ih spajaju. i svedrzitelj i zato elementi Bozanskog ovde potpuno odsustvuju. Sva bica na ikoni su podjednako osvetljena. ribe u vodi. Dakle. kad je o ovome rec. kao sto s druge strane i „ikona" moze biti stvorena bez obzira sto se nalazi u Crkvi. sta je to sto. suprotno svetovnoj umetnosti. A to sve zbog toga sto se u slikanju jedne slike upotrebljavaju iskljucivo prirodni zakoni. vec ikona pokazuje i spaja i dogadjaje iz razlicitih vremena. radi se samo o svetlosti. negde kao zuta i tsl. tako i sam nacin postojanja svetlosti. vec slobodno. cini jednu sliku ikonom? To je nesumnjivo predstavljanje sveta koji je stvoren i odrzava se u postojanju Bogom. Drugi jedan momenat koji karakterise ikonu jeste postojanje prostora i vremena na njoj. Prostor i vreme su sile koje bitno uticu na oblikovanje i postojanje bica u prirodi. A oni. Naprotiv. U protivnom ona bi nuzno morala da ima senke ili neosvetljene delove. I jos nesto.

To drugim recima znaci da ove energije pripadaju jednom slobodnom Bogu koji je licnost. tj. Dakle. Svojstvo ovih energija je njihova sloboda u odnosu na stvoreni svet kojom i sam taj svet oslobadjaju od prirodnih zakona i determinisanosti postojanja. vec kao posednik bozanskih energija. I to se sve cini na takav nacin da je svaka ikona ne deo jedne liturgijske zajednice kao celine. a moliti se moze samo Bogu a ne mrtvom coveku. apostoli sa jevandjeljem. i sve te celine zajedno nisu mnoge celine. To je drugim recima. odnosno smrti. Cak i u tragicnim scenama ovaj momenat ne odsustvuje. svetitelji se tako slikaju da se uvek pokazuju elementi koji oznacavaju u kom odnosu su oni bili sa Hristom za vreme njihovog zivota. S druge strane. pravoslavna ikona predstavlja svet. one su vezane za jednu licnost. Zato ikona nikad ne predstavlja prirodu koja je na ovaj gore spomenuti nacin naslikana bez prisutnosti coveka. delimicno. spajanje proslosti. vec su prikazane na jedan Bozanski nacin postojanja a pri tom ne ugrozavaju postojanje bica. na ikoni vaskrsenja Hristovog prikazano je i vaskrsenje Adama i Eve. Ako se sada podsetimo. za coveka i od njega su zavisne.da se dogodilo. pod Bozanskim silama predstavljenim na ikoni ne treba shvatiti bezlicne sile. pokazujuci na taj nacin da su svetitelji upravo zbog zajednice sa Hristom a ne sami po sebi. Dakle. kao Bog. vec i kao spasitelj i kao sudija i svedrzitelj sveta. mucenici sa krstom. I vise od toga. podviznici ispijeni i mrsavi. na svakoj ikoni je apsolutno potrebno prisustvo Boga koji je istovremeno i covek. Jednom recju. A to je Hristos koji se pokazuje ne samo kao covek. Naprotiv. ali sa Liturgijskim Hristom. A da i ne govorimo o tome da ikona nikad ne predstavlja bica parcijalno. Raspece Hristovo se pokazuje tako sto ni jednog trenutka ne odaje sumnju da je taj raspeti Hristos Bog. za razliku od drugih slika. vec jedna . Zato ikona ne dopusta parcijalnost. istovremeno je Jedan i Sveta Trojica. vec uvek celovito. Na primer. zato sto su te energije svojstvene Svetoj Trojici a njih po ucenju Crkve u svetu projavljuje Hristos Bogocovek. Te energije su pricislene svakom bicu prikazanom na ikoni i one mu daju postojanje bez da se slivaju sa njim menjajuci na taj nacin i sebe i bice po prirodi. svi motivi prikazani na ikoni su u tesnoj vezi sa Hristom. Zato se svestenici slikaju sa vidljivim znacima svestenstva. kao prozet bozanskim energijama i silama. i cela kompozicija ikone od njega zavisi. da je po pravoslavnom ucenju za obozenje coveka i sveta potrebno njihovo evharistijsko jedinstvo sa Hristom. i covek na ikoni je uvek predstavljen na ovaj nacin. sto je pak u prirodi nezamislivo. Jednom recju ikona predstavlja prostor i vreme kao sile koje ne deluju po zakonima prirode. sadasnjosti i buducnosti u jedno. vec liturgijska celina u malom. bice nam jasno zasto je citava Crkvena umetnost u svom izrazu Liturgijska. A to je evidentno kroz mnoge pokazatelje: Na primer. Zato pod krstom uvek imamo scenu apostola i zena mironosica koje mu se mole. Svaki deo je celina a ne deo jedne celine. pokazujuci time da i on postoji ne po silama prirode. vec rekli bismo predstavlja delove kvantno.

Drugim recima. Crkva je po sebi. to predstavljanje sveta onakvim kakav ce on postati na kraju istorije na ikoni. a svaka umetnicka ikona u pravoslavnoj Crkvi upravo ovo predstavlja. Zato. U prirodi je svet podeljen silom prirodnih zakona. To preobrazenje se tice ukidanja smrti i jedinstva svega stvorenog i svih clanova Crkve ma u kom vremenu oni ziveli i bilo na kom prostoru. (To podrazumeva izraz "0tkrovenje" u Pravoslavnoj Crkvi. i takav nacin postojanja Crkve je i temelj za postojanje ikone u Crkvi kao njenog najautenticnijeg izraza. a samim tim i na ikoni. Zato je jedina i najpotpunija ikona te realnosti coveka i sveta Sveta Liturgija Pedesetnice. pravoslavna ikona uvek predstavlja konkretne ljude i mesta koji ucestvuju na Svetoj Liturgiji. po svome liturgijskom postojanju. a na ikoni gde deluju Bozanske sile ona je jedinstvena. vec ikona istine. ne zanemarujuci pri tom ni njihovu istorijsku realnost. Za razliku od rasprostranjenog pogresnog misljenja da Crkvena umetnost. poslednje realnosti coveka i svega stvorenog. ta buducnost je prisutna sad i ovde u svetu. ali preobrazene. onoliko koliko je i Sveta Liturgija konkretna.nedeljiva celina. ikona. zelimo da naglasimo suprotno. I mi gledamo tu realnost sveta u ikoni). kao sto je to obicno na slikama profane umetnosti koje predstavljaju buducnost. sveta. uprkos cinjenici sto je buducnost sama po sebi nepoznata. ikona predstavlja eshatolosku dimenziju sveta kada ce on biti u istinskom zajednistvu sa Bogom ne prenebregavajuci njegove prirodne oblike. I to zbog toga sto je sama Crkva Hristova u svojoj Liturgijskoj formi i istorijska realnost. vec i u tom poslednjem istorijskom dogadjaju sveta koji ce tek postati istinit. Ikona samo prenosi tu realnost skicom i bojama. ali buduci da ta zajednica jos nije u potpunosti ostvarena sad i ovde. Uz to i clanstvo u Crkvi Hristovoj sad i ovde nije samo clanstvo u Crkvi kao istorijskoj realnosti. 0na jos nije potpuna istina sveta koji postoji sad i ovde. silaska Svetog Duha u svet. Radi toga je ikona predstavljanje i proslavljanje proslosti i buducnosti coveka i sveta skicom i bojama na zidu. Bog se otkrio svetu i otkrio je i ono sta 0n zeli da svet postane. ikona predstavlja svet u zajednici sa Bogom. Sve ostale ikone. kao sto su ikone . Tako dakle. Ikonografija je dakle tipicno Hriscansko pravoslavna umetnost upravo zato sto se na ovaj nacin najbolje moze iskazati njeno shvatanje postojanja i spasenja sveta i coveka. Crkva u svetoj Liturgiji i kroz Liturgiju konkretno otkriva buducnost sveta i coveka i kroz Liturgiju i u Liturgiji. Drugim recima. predstavlja samo prosle dogadjaje koji su se desili u Crkvi. drvetu. kakvi ce se oni javiti u poslednjem danu kao proslavljeni od Boga. ili nedovoljno odredjena. ikona te poslednje realnosti. niti neodredjeno. Skulpturom bi to bilo nemoguce. Medjutim. ona je jos uvek samo ikona te istine. ali i ikona savrsene. platnu kao sto Crkva Svetom Liturgijom (koja je dogadjaj prinosenja i osvecenja tvorevine u zajednici sa Bogom kroz Hrista) predstavlja i proslavlja tu istu proslost i buducnost. niti je proizvoljno. i to konkretna ikona. Ikonom se pre svega predstavlja svet i covek u Crkvi onakvim kakvim ce se oni javiti u poslednjem dogadjaju ostvarenja Carstva Bozijeg na zemlji. jer se jos nije zbila.

tj. Svete Pedesetnice. sto se umetnosti tice. ali toliko "sveto" da je daleko i nedodirljivo. Svakako zelja da se ukljuci u Crkveni nacin zivota postoji. pre svega Crkvena stvarnost objasni na sledeci nacin. obicajna vera i zivot sa Bogom koji ne pretenduje da bude licni i da obuhvati sve pore zivota. ukratko ovde iznesena. ali je istovremeno prisutna i dilema na koji nacin to postici a ne ukinuti Crkvu. 0no je pre religijsko nego licno opstenje sa Bogom. Crkvena umetnost treba da bude. Medjutim. o njihovoj pozitivnoj strani. ova izlozba moze da da povoda da se nasa. a s druge strane. i da menja zivot. i osvecena u Crkvi. medjutim ono je vise pasivno i zato. Jedino tako mozemo dodji i do odgovora na pitanja sta se desava u savremenoj ikonografiji kod nas? Sta ova izlozba pokazuje o nasem Crkvenom zivotu danas? Jer danas uglavnom postoje dva misljenja. Medjutim. prihvataju Crkvu i crkveni zivot kao nesto samo po sebi objasnjivo i normalno. religijske motive i licnosti. druga grupa autora svedoci o nedovoljnom poznavanju Crkvenog zivota ili. nedovoljno je jasno. i u cemu je razlika izmedju ikone i svetovne slike. nezavisno od toga da li neko poznaje teologiju ili ne. ali se bojim da je u pitanju religijski odnos sa Bogom. su deo ove jedne i jedinstvene ikone. nuzna je da bi odredili sta cini jednu ikonu ikonom. Jedna je grupa koju sacinjavaju dostaverne i uspele kopije originalnih ikona. bojim se. To moze biti i pozitivna konstatacija. ikone svetitelja i svih dogadjaja koji su se zbili u istoriji Crkve. a toje kao sto se vidi i najveca prepreka da se neko aktivno ukljuci u Crkveni zivot a zatim da ga na ikoni i predstavi. a koji je u sustini i jedina razlika izmedju ove dve vrste umetnosti. vaskrsenja.Hristovog rodjenja. nerazumevajuci cesto ni razloge zasto nesto treba na ikoni da bude naslikano tako a ne drugacije. odomacena kod nas. moglo bi se mnogo govoriti. Drugo. A sad da se osvrnemo na same izlozene radove i u njima potrazimo odgovor na gore postavljena pitanja. skoro da se i ne govori. a druga je pokusaj da se stvori originalna ikona. Zato s jedne strane prva grupa. 0vim svakako ne zelimo da osporimo niti prvima originalnost. vaznesenja. a svetovna je ona koja to ne cini. Svi radovi se globalno mogu podeliti na dve grupe. u najboljoj nameri da ova kritika bude konstruktivna i korisna za sve nas. ali na ustrb mnogih elemenata koje smo gore naveli kao odliku ikone. Becina naseg umetnickog sveta danas ne ucestvuje delotvorno i licno u zivotu Crkve. o razlici Crkvene od profane umetnosti. Svakako i kod jednih i kod drugih se uocava nedovoljno poznavanje teologije u njenom izvornom izrazu. 0va bogoslovska podloga. Pre svega o samim radovima i umetnicima. pored toga sto sadrzi Crkvenu tematiku. Neka vrsta sudelovanja u zivotu Crkve postoji i kod jednih i kod drugih. 0 samom nacinu slikanja koji izrazava nas nacin zivota. Sta podrazumevam pod ovim? Prva grupa odaje ljude koji rekao bih. Prvo je da je Crkvena umetnost onaj koja slika Crkvene. nepoverenja u njegovu . bezzivotno kopira ono sto se desilo u proslosti. ja bih radije ukazao na njihove nedostatke. niti drugima ikonopisanje. Radi se o jednoj vrlo sustinskoj stvari. ili teorija Crkvene umetnosti.

a njega nesumljivo imaju. i da ga kroz svoj umetnicki talenat. a to pokazuje prihvatanje ove izlozbe od strane Narodnog muzeja. Takodje da svet. pokazu drugima. a ne da svet postane Crkvenim. Medjutim. to treba uraditi na najadekvatniji nacin i u skladu sa ucenjem Crkve i njenim zivotom. ova izlozba pokazuje i nesto vrlo pozitivno a to je da njeni stvaraoci teze da otkriju jedan novi svet. samo postojanje ikonografije je veliki uspeh i napredak. zeli da pogleda njihovu viziju stvarnosti. je isto veliki napredak. kome se ovi umetnici obracaju. sto ne znaci da ne postoji i jedno i drugo.delotvornost i istinitost. U svakom slucaju. To pokazuje da je ovo drustvo otvoreno i za jedan drukciji nacin postojanja nego sto je on do sad bio. <Picture> <Picture> . pomalo zaboravljen na nasim prostorima. i ne samo na nasim. Ali ako ono sad i odsustvuje. Zato je ovde izrazenija tendencija da se Crkva promeni.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->