<Picture><Picture> <Picture>

KRATAK OSVRT POVODOM IZLOZBE IKONA SAVREMENIH SRPSKIH IKONOPISACA

NARODNI MUZEJ, BEOGRAD 0vih dana se u Beogradu odrzava izlozba savremene srpske ikonografije. To je po sebi krupan kulturni dogadjaj. Uz to, ako imamo na umu cinjenicu da ovakvih dogadjaja kod nas nije bilo, bar u poslednjih 50 godina, ova manifestacija je jos znacajnija. Dakle, same ove cinjenice bi iziskivale da se na ovaj dogadjaj osvrnemo, makar ukratko. Medjutim, ono sto je nas podstaklo da napisemo ovaj osvrt nije dogadjaj sam po sebi. Naime pokusavamo da odgonetnemo temelje nase savremene kulture u sirem smislu, a zatim konkretno odnos naseg savremenog ikonografa prema svetu i zivotu. Jer ova izlozba recitije od svakog govora i dokumentovanije od svakog dogadjaja odslikava taj odnos koji nije svojstven samo umetnicima, vec sirem sloju ljudi. Svaka prava umetnost, pa i Crkvena, predstavlja ili slikom, ili skulpturom, ili duborezom, slobodnu umetnikovu viziju postojanja sveta i coveka. Zato ona neminovno odslikava umetnikovu zivotnu sredinu, ali i temelje na kojima je zivot u toj sredini utemeljen. Drugim recima, umetnost predstavlja jedan svet i u njemu, ono sto je po umetnikovom vidjenju istina i neprolazna vrednost toga sveta, ali i ono sto je ovoj suprotno. Medjutim, umetnost nije samo precrtavanje i kopiranje sveta kakav on jeste, njegovo fotografisanje, vec istovremeno i pokusaj umetnika da na slici, ili drugom umetnickom delu, stvori svoj svet, onakav kakav bi on zeleo da on bude, tj. kakvog ga on vidi da treba da jeste ako zeli da je istinit i neprolazan. U ovom kontekstu umetnik se javlja kao stvaralac jednog buduceg sveta, koji ce po Njegovom vidjenju biti bolji od sadasnjeg, biti istiniti svet. I za ostvarenje ovog cilja umetnik bira kako vrstu umetnosti, tako i umetnicka sredstva i motive. Zato nije zanemarljivo, pored nacina na koji se nesto predstavlja, ni izbor vrste umetnosti kojom se zeli da prikaze svet i covek. Vrsta umetnosti bitno opredeljuje sustinu postojanja prikazanog. (Na primer Jelinska predhriscanska skulpturna umetnost jasno pokazuje verovanje i filosofiju starih Jelina, da je istina sveta i coveka, koliko u oblicima u kojima vidljiva priroda postoji, toliko i u nematerijalnoj ideji svakog bica na osnovu koje je ono i stvoreno, a koji su vecni i nepromenljivi. Zato su Jelinske skulpture bozanski lepe u svojim oblicima, pokazujuci vecnost i bozanstvenost tih oblika. Medjutim, one su istovremeno tako hladne i bezlicne, i to ne slucajno, jer time odslikavaju prisustvo bozanstva kao princip i ideju. 0vakvo vrednovanje sveta kroz umetnost

moramo drugo da umanjimo. bilo svetovna. ako uzmemo bilo koju svetovnu sliku na njoj mozemo konstatovati sledece: 1 ) oblikovanje bica na njoj se postize kontrastom. medjutim. Medjutim. . To ukazuje na cinjenicu da svet na slici ne oblikuju Bozije sile i energije koje su razlicite od sila i energija prirodnih. svetlost kojom se postize prikazivanje bica kao postojeceg na jednoj necrkvenoj slici je prirodna. ono sto razlikuje svetovnu od Crkvene umetnosti i cini ih na kraju da jedna bude svetovna a druga Crkvena je odsustvo bozanskog elementa kod jedne i njegovo prisustvo kod druge u stvaranju i oblikovanju toga sveta. svetlosti i senke.moze se svakako i na drugi nacin prikazati. i sama ovakva svetlost koja sluzi za stvaranje slike ne moze postojati bez prisustva tame. Sto se pak tice perspektive. ikonu i to. postojanja jednog bica. senke. Neki su manji. drugi su dalje. 0vo zvuci malo paradoksalno. sustinsko za svaku umetnost to je nacin prikazivanja sveta. jer nije osvetljeno.. I ovaj momenat je zajednicki i svetovnoj umetnosti i Crkvenoj. osvetli celovito. stvorena svetlost. prikazivanju istinitosti. U odnosu na tamu ona je svetlo. radjene. Medjutim. medjutim. dakle. tj. ne bez razloga). da bi jedno pokazali moramo drugo da unistimo. Jer ta svetlosna energija moze da se krece jedino pravolinijski i zato iza osvetljenih predmeta ne dopire. stvorena. To su perspektiva. tj. ali stari Jelini su nasli da je za njihovo predstavljanje istine o svetu najpogodnija skulptura. Na koji nacin se to da primetiti? Svaka slika. 2) Uz svetlost se koriste i drugi elementi kojima se takodje tezi istom cilju u slikarstvu. nepostoji. ako imamo u vidu da je jedna slika produkt odnosa svetlosti i tame. Medjutim. bilo Crkvena se stvara svetloscu. I ovo je takodje zajednicko kako svetovnoj tako i Crkvenoj umetnosti. Sve sto se nadje iza predmeta na koje pada svetlost ne vidi se na slici. kao sto su to radili stari Egipcani. 0tuda imamo razlicite pravce u umetnosti u zavisnosti od nacina kojim su slikane. vec je potrebna i tama. neki veci. zavisnost jednog bica od drugog itd. To pokazuje nacin na koji se jedno delo slika. postigla plasticnost bica na jednoj slici nije dovoljna samo svetlost. dijalektikom svetlosti i tame. koji se i u umetnosti ispoljava. 0no sto je. i to je posledica nacina zivota ljudi u jednom vremenskom periodu i njihov sistem vrednosti. da bi jedno bice istakli. kao sto postoje u prirodi. Npr. Pored toga. kao sto cemo videti. istinito je. Na primer. a samim tim i neslobodna. vec iskljucivo prirodne sile. elemenata vremena i prostora koji oblikuju jedno bice na slici i oni takodje postoje na prirodni nacin i zato su jedan u odnosu na drugi neprijateljski raspolozeni. Svi ovi elementi koji se koriste za konstituisanje jednog bica na svetovnoj slici postoje na osnovu svojih prirodnih zakona. jasno je uocljivo na jednoj necrkvenoj ikoni da je ta svetlost ovozemaljska. a to znaci da je ona sama po sebi ogranicena svojim zakonima postojanja i zato nije u stanju da bice prikaze. Pravoslavna Crkva se opredelila za slikovnu umetnost. Da bi se. a da pri tom i sacuva njegovu prirodnu formu. neki predmeti su blizi onome koji posmatra sliku. 3) Ritam slike. ako zelimo da sacuvamo njegovu autenticnu prirodnu formu.

vec slobodno. S druge strane. Medjutim. Prostor i vreme su sile koje bitno uticu na oblikovanje i postojanje bica u prirodi. sta je to sto. Bog nije njihov tvorac. unutrasnji deo kuce koja se posmatra iz vana itd. I jos nesto. I ovakav izraz je prisutan svuda u svetovnoj umetnosti ma koliko razlicitih umetnickih pravaca postojalo i o kakvim se motivima radilo. svi svetovni slikarski pravci prikazuju predmete i ljude na slici parcijalno. Naprotiv. kao sto to cine u prirodi. bez da to dovodi u pitanje kako njenu plasticnost. Sva bica na ikoni su podjednako osvetljena. vec ih spajaju. Drugi jedan momenat koji karakterise ikonu jeste postojanje prostora i vremena na njoj. negde kao zuta i tsl. cini jednu sliku ikonom? To je nesumnjivo predstavljanje sveta koji je stvoren i odrzava se u postojanju Bogom. Naime ikona nema senki a to pokazuje da svetlost na njoj ne sapostoji sa tamom. vec ikona pokazuje i spaja i dogadjaje iz razlicitih vremena. koja je u prirodi jedino u odnosu na tamu svetlost. na ikoni se ne samo prikazuju zajedno dogadjaji i licnosti koji su se zbili u istom vremenskom periodu. Svetlost kojom se slika jedna ikona ne stoji ni u kakvom dijalektickom odnosu sa tamom. Npr. pre ukazuju na to da priroda moze da postoji i nezavisno od coveka. Jednom recju ovakav nacin slikanja izrazava nacin zivota ljudi i sveta koji se oslanjaju iskljucivo na svoje i prirodne sile u svome postojanju. Zato je ova umetnost svetovna uprkos tome sto moze da ima i religijske. delimicno. A oni. Nju diktiraju sami zakoni vremena i prostora. igrom svetla i tame. vec razlicitoscu boja od kojih je i sama svetlost sastavljena. i svedrzitelj i zato elementi Bozanskog ovde potpuno odsustvuju. suprotno svetovnoj umetnosti. Medjutim. Razlikuju se jedino u nacinu postojanja te svetlosti. a ne i o tami. 0vome treba dodati da se na svetovnoj slici ne retko prikazuje mrtva priroda.S druge strane. prostor i vreme nisu sile koje udaljuju i razdvajaju bica na ikoni. U svakom slucaju. Na toj osnovi na ikoni apsolutno odsustvuje tama. Crkvene motive. priroda bez coveka. tako i sam nacin postojanja svetlosti. ona se ne krece iskljucivo pravolinijski. Zato sto je tu parcijalnost nemoguce izbeci ako tezimo prirodnoj autenticnosti predstavljanja jednog bica. Na koji nacin Crkvena ikona pokazuje te Bozanske sile u svetu koga predstavlja? Da pocnemo sa svetloscu. ribe u vodi. ona pokazuje i ono sto se jos nije ni dogodilo kao . U protivnom ona bi nuzno morala da ima senke ili neosvetljene delove. Sto se pak tice vremena. Zato se na ikoni sve pokazuje u istoj ravni bez da to utice na to da se izgubi osecaj postojanja prostora na njoj. kao sto s druge strane i „ikona" moze biti stvorena bez obzira sto se nalazi u Crkvi. 0na se negde pokazuje kao crvena. a to je bozanska svetlost i zato se ona drugacije i ponasa. tj. ovo je jedna drugacija svetlost koja se pokazuje na ikoni nego sto je to prirodna svetlost kojom se slikaju svetovne slike. radi se samo o svetlosti. na ikoni se cak stavise vide i oni predmeti koji su u prirodi nevidljivi. nego suprotno. tj. A to sve zbog toga sto se u slikanju jedne slike upotrebljavaju iskljucivo prirodni zakoni. Dakle. Takodje plasticnost jedne ikone se postize ne dijalektikom. kad je o ovome rec.

Zato ikona nikad ne predstavlja prirodu koja je na ovaj gore spomenuti nacin naslikana bez prisutnosti coveka. bice nam jasno zasto je citava Crkvena umetnost u svom izrazu Liturgijska. zato sto su te energije svojstvene Svetoj Trojici a njih po ucenju Crkve u svetu projavljuje Hristos Bogocovek. pravoslavna ikona predstavlja svet. sto je pak u prirodi nezamislivo. odnosno smrti. pod Bozanskim silama predstavljenim na ikoni ne treba shvatiti bezlicne sile. svetitelji se tako slikaju da se uvek pokazuju elementi koji oznacavaju u kom odnosu su oni bili sa Hristom za vreme njihovog zivota. delimicno. na svakoj ikoni je apsolutno potrebno prisustvo Boga koji je istovremeno i covek. vec uvek celovito. one su vezane za jednu licnost.da se dogodilo. vec kao posednik bozanskih energija. da je po pravoslavnom ucenju za obozenje coveka i sveta potrebno njihovo evharistijsko jedinstvo sa Hristom. S druge strane. To je drugim recima. Naprotiv. a moliti se moze samo Bogu a ne mrtvom coveku. A to je evidentno kroz mnoge pokazatelje: Na primer. Dakle. ali sa Liturgijskim Hristom. mucenici sa krstom. vec jedna . Na primer. pokazujuci time da i on postoji ne po silama prirode. svi motivi prikazani na ikoni su u tesnoj vezi sa Hristom. za coveka i od njega su zavisne. Zato se svestenici slikaju sa vidljivim znacima svestenstva. I to se sve cini na takav nacin da je svaka ikona ne deo jedne liturgijske zajednice kao celine. apostoli sa jevandjeljem. istovremeno je Jedan i Sveta Trojica. A da i ne govorimo o tome da ikona nikad ne predstavlja bica parcijalno. Raspece Hristovo se pokazuje tako sto ni jednog trenutka ne odaje sumnju da je taj raspeti Hristos Bog. sadasnjosti i buducnosti u jedno. Zato pod krstom uvek imamo scenu apostola i zena mironosica koje mu se mole. kao prozet bozanskim energijama i silama. za razliku od drugih slika. To drugim recima znaci da ove energije pripadaju jednom slobodnom Bogu koji je licnost. Te energije su pricislene svakom bicu prikazanom na ikoni i one mu daju postojanje bez da se slivaju sa njim menjajuci na taj nacin i sebe i bice po prirodi. i sve te celine zajedno nisu mnoge celine. A to je Hristos koji se pokazuje ne samo kao covek. Jednom recju ikona predstavlja prostor i vreme kao sile koje ne deluju po zakonima prirode. na ikoni vaskrsenja Hristovog prikazano je i vaskrsenje Adama i Eve. vec liturgijska celina u malom. spajanje proslosti. vec i kao spasitelj i kao sudija i svedrzitelj sveta. podviznici ispijeni i mrsavi. vec su prikazane na jedan Bozanski nacin postojanja a pri tom ne ugrozavaju postojanje bica. Ako se sada podsetimo. Svojstvo ovih energija je njihova sloboda u odnosu na stvoreni svet kojom i sam taj svet oslobadjaju od prirodnih zakona i determinisanosti postojanja. Zato ikona ne dopusta parcijalnost. kao Bog. i covek na ikoni je uvek predstavljen na ovaj nacin. Dakle. i cela kompozicija ikone od njega zavisi. I vise od toga. Jednom recju. Svaki deo je celina a ne deo jedne celine. tj. pokazujuci na taj nacin da su svetitelji upravo zbog zajednice sa Hristom a ne sami po sebi. Cak i u tragicnim scenama ovaj momenat ne odsustvuje. vec rekli bismo predstavlja delove kvantno.

Medjutim. i to konkretna ikona. ikona. Uz to i clanstvo u Crkvi Hristovoj sad i ovde nije samo clanstvo u Crkvi kao istorijskoj realnosti. Sve ostale ikone. Bog se otkrio svetu i otkrio je i ono sta 0n zeli da svet postane. to predstavljanje sveta onakvim kakav ce on postati na kraju istorije na ikoni. Ikonografija je dakle tipicno Hriscansko pravoslavna umetnost upravo zato sto se na ovaj nacin najbolje moze iskazati njeno shvatanje postojanja i spasenja sveta i coveka. po svome liturgijskom postojanju. niti neodredjeno. ili nedovoljno odredjena. ali preobrazene. Drugim recima. Ikonom se pre svega predstavlja svet i covek u Crkvi onakvim kakvim ce se oni javiti u poslednjem dogadjaju ostvarenja Carstva Bozijeg na zemlji. Ikona samo prenosi tu realnost skicom i bojama. poslednje realnosti coveka i svega stvorenog. pravoslavna ikona uvek predstavlja konkretne ljude i mesta koji ucestvuju na Svetoj Liturgiji. i takav nacin postojanja Crkve je i temelj za postojanje ikone u Crkvi kao njenog najautenticnijeg izraza. ikona predstavlja svet u zajednici sa Bogom. uprkos cinjenici sto je buducnost sama po sebi nepoznata. platnu kao sto Crkva Svetom Liturgijom (koja je dogadjaj prinosenja i osvecenja tvorevine u zajednici sa Bogom kroz Hrista) predstavlja i proslavlja tu istu proslost i buducnost. kakvi ce se oni javiti u poslednjem danu kao proslavljeni od Boga. kao sto su ikone . vec i u tom poslednjem istorijskom dogadjaju sveta koji ce tek postati istinit. a samim tim i na ikoni. predstavlja samo prosle dogadjaje koji su se desili u Crkvi. ta buducnost je prisutna sad i ovde u svetu. silaska Svetog Duha u svet. I to zbog toga sto je sama Crkva Hristova u svojoj Liturgijskoj formi i istorijska realnost. To preobrazenje se tice ukidanja smrti i jedinstva svega stvorenog i svih clanova Crkve ma u kom vremenu oni ziveli i bilo na kom prostoru. ona je jos uvek samo ikona te istine. Tako dakle. sveta. a na ikoni gde deluju Bozanske sile ona je jedinstvena. niti je proizvoljno. zelimo da naglasimo suprotno. Crkva u svetoj Liturgiji i kroz Liturgiju konkretno otkriva buducnost sveta i coveka i kroz Liturgiju i u Liturgiji. vec ikona istine. 0na jos nije potpuna istina sveta koji postoji sad i ovde. Radi toga je ikona predstavljanje i proslavljanje proslosti i buducnosti coveka i sveta skicom i bojama na zidu. ne zanemarujuci pri tom ni njihovu istorijsku realnost. onoliko koliko je i Sveta Liturgija konkretna. kao sto je to obicno na slikama profane umetnosti koje predstavljaju buducnost. Skulpturom bi to bilo nemoguce. ali buduci da ta zajednica jos nije u potpunosti ostvarena sad i ovde.nedeljiva celina. ikona te poslednje realnosti. I mi gledamo tu realnost sveta u ikoni). ali i ikona savrsene. jer se jos nije zbila. drvetu. (To podrazumeva izraz "0tkrovenje" u Pravoslavnoj Crkvi. U prirodi je svet podeljen silom prirodnih zakona. Crkva je po sebi. ikona predstavlja eshatolosku dimenziju sveta kada ce on biti u istinskom zajednistvu sa Bogom ne prenebregavajuci njegove prirodne oblike. a svaka umetnicka ikona u pravoslavnoj Crkvi upravo ovo predstavlja. Zato. Za razliku od rasprostranjenog pogresnog misljenja da Crkvena umetnost. Drugim recima. Zato je jedina i najpotpunija ikona te realnosti coveka i sveta Sveta Liturgija Pedesetnice.

o razlici Crkvene od profane umetnosti. a s druge strane. 0 samom nacinu slikanja koji izrazava nas nacin zivota.Hristovog rodjenja. Prvo je da je Crkvena umetnost onaj koja slika Crkvene. niti drugima ikonopisanje. ali je istovremeno prisutna i dilema na koji nacin to postici a ne ukinuti Crkvu. Jedino tako mozemo dodji i do odgovora na pitanja sta se desava u savremenoj ikonografiji kod nas? Sta ova izlozba pokazuje o nasem Crkvenom zivotu danas? Jer danas uglavnom postoje dva misljenja. Jedna je grupa koju sacinjavaju dostaverne i uspele kopije originalnih ikona. nedovoljno je jasno. odomacena kod nas. ali se bojim da je u pitanju religijski odnos sa Bogom. nepoverenja u njegovu . ali na ustrb mnogih elemenata koje smo gore naveli kao odliku ikone. obicajna vera i zivot sa Bogom koji ne pretenduje da bude licni i da obuhvati sve pore zivota. u najboljoj nameri da ova kritika bude konstruktivna i korisna za sve nas. vaznesenja. a toje kao sto se vidi i najveca prepreka da se neko aktivno ukljuci u Crkveni zivot a zatim da ga na ikoni i predstavi. sto se umetnosti tice. o njihovoj pozitivnoj strani. nuzna je da bi odredili sta cini jednu ikonu ikonom. i da menja zivot. nerazumevajuci cesto ni razloge zasto nesto treba na ikoni da bude naslikano tako a ne drugacije. Becina naseg umetnickog sveta danas ne ucestvuje delotvorno i licno u zivotu Crkve. 0vim svakako ne zelimo da osporimo niti prvima originalnost. bojim se. ja bih radije ukazao na njihove nedostatke. Radi se o jednoj vrlo sustinskoj stvari. bezzivotno kopira ono sto se desilo u proslosti. Medjutim. Svakako i kod jednih i kod drugih se uocava nedovoljno poznavanje teologije u njenom izvornom izrazu. a druga je pokusaj da se stvori originalna ikona. ukratko ovde iznesena. nezavisno od toga da li neko poznaje teologiju ili ne. a koji je u sustini i jedina razlika izmedju ove dve vrste umetnosti. Pre svega o samim radovima i umetnicima. i u cemu je razlika izmedju ikone i svetovne slike. vaskrsenja. Svi radovi se globalno mogu podeliti na dve grupe. druga grupa autora svedoci o nedovoljnom poznavanju Crkvenog zivota ili. Neka vrsta sudelovanja u zivotu Crkve postoji i kod jednih i kod drugih. ali toliko "sveto" da je daleko i nedodirljivo. Zato s jedne strane prva grupa. pre svega Crkvena stvarnost objasni na sledeci nacin. Sta podrazumevam pod ovim? Prva grupa odaje ljude koji rekao bih. su deo ove jedne i jedinstvene ikone. To moze biti i pozitivna konstatacija. ili teorija Crkvene umetnosti. pored toga sto sadrzi Crkvenu tematiku. Svakako zelja da se ukljuci u Crkveni nacin zivota postoji. A sad da se osvrnemo na same izlozene radove i u njima potrazimo odgovor na gore postavljena pitanja. religijske motive i licnosti. 0no je pre religijsko nego licno opstenje sa Bogom. ikone svetitelja i svih dogadjaja koji su se zbili u istoriji Crkve. Svete Pedesetnice. medjutim ono je vise pasivno i zato. a svetovna je ona koja to ne cini. Drugo. 0va bogoslovska podloga. tj. prihvataju Crkvu i crkveni zivot kao nesto samo po sebi objasnjivo i normalno. Crkvena umetnost treba da bude. Medjutim. skoro da se i ne govori. i osvecena u Crkvi. moglo bi se mnogo govoriti. ova izlozba moze da da povoda da se nasa.

<Picture> <Picture> . a ne da svet postane Crkvenim. Ali ako ono sad i odsustvuje. a njega nesumljivo imaju.delotvornost i istinitost. Medjutim. samo postojanje ikonografije je veliki uspeh i napredak. pokazu drugima. pomalo zaboravljen na nasim prostorima. zeli da pogleda njihovu viziju stvarnosti. U svakom slucaju. je isto veliki napredak. sto ne znaci da ne postoji i jedno i drugo. kome se ovi umetnici obracaju. i ne samo na nasim. ova izlozba pokazuje i nesto vrlo pozitivno a to je da njeni stvaraoci teze da otkriju jedan novi svet. a to pokazuje prihvatanje ove izlozbe od strane Narodnog muzeja. To pokazuje da je ovo drustvo otvoreno i za jedan drukciji nacin postojanja nego sto je on do sad bio. to treba uraditi na najadekvatniji nacin i u skladu sa ucenjem Crkve i njenim zivotom. Zato je ovde izrazenija tendencija da se Crkva promeni. i da ga kroz svoj umetnicki talenat. Takodje da svet.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful