<Picture><Picture> <Picture>

KRATAK OSVRT POVODOM IZLOZBE IKONA SAVREMENIH SRPSKIH IKONOPISACA

NARODNI MUZEJ, BEOGRAD 0vih dana se u Beogradu odrzava izlozba savremene srpske ikonografije. To je po sebi krupan kulturni dogadjaj. Uz to, ako imamo na umu cinjenicu da ovakvih dogadjaja kod nas nije bilo, bar u poslednjih 50 godina, ova manifestacija je jos znacajnija. Dakle, same ove cinjenice bi iziskivale da se na ovaj dogadjaj osvrnemo, makar ukratko. Medjutim, ono sto je nas podstaklo da napisemo ovaj osvrt nije dogadjaj sam po sebi. Naime pokusavamo da odgonetnemo temelje nase savremene kulture u sirem smislu, a zatim konkretno odnos naseg savremenog ikonografa prema svetu i zivotu. Jer ova izlozba recitije od svakog govora i dokumentovanije od svakog dogadjaja odslikava taj odnos koji nije svojstven samo umetnicima, vec sirem sloju ljudi. Svaka prava umetnost, pa i Crkvena, predstavlja ili slikom, ili skulpturom, ili duborezom, slobodnu umetnikovu viziju postojanja sveta i coveka. Zato ona neminovno odslikava umetnikovu zivotnu sredinu, ali i temelje na kojima je zivot u toj sredini utemeljen. Drugim recima, umetnost predstavlja jedan svet i u njemu, ono sto je po umetnikovom vidjenju istina i neprolazna vrednost toga sveta, ali i ono sto je ovoj suprotno. Medjutim, umetnost nije samo precrtavanje i kopiranje sveta kakav on jeste, njegovo fotografisanje, vec istovremeno i pokusaj umetnika da na slici, ili drugom umetnickom delu, stvori svoj svet, onakav kakav bi on zeleo da on bude, tj. kakvog ga on vidi da treba da jeste ako zeli da je istinit i neprolazan. U ovom kontekstu umetnik se javlja kao stvaralac jednog buduceg sveta, koji ce po Njegovom vidjenju biti bolji od sadasnjeg, biti istiniti svet. I za ostvarenje ovog cilja umetnik bira kako vrstu umetnosti, tako i umetnicka sredstva i motive. Zato nije zanemarljivo, pored nacina na koji se nesto predstavlja, ni izbor vrste umetnosti kojom se zeli da prikaze svet i covek. Vrsta umetnosti bitno opredeljuje sustinu postojanja prikazanog. (Na primer Jelinska predhriscanska skulpturna umetnost jasno pokazuje verovanje i filosofiju starih Jelina, da je istina sveta i coveka, koliko u oblicima u kojima vidljiva priroda postoji, toliko i u nematerijalnoj ideji svakog bica na osnovu koje je ono i stvoreno, a koji su vecni i nepromenljivi. Zato su Jelinske skulpture bozanski lepe u svojim oblicima, pokazujuci vecnost i bozanstvenost tih oblika. Medjutim, one su istovremeno tako hladne i bezlicne, i to ne slucajno, jer time odslikavaju prisustvo bozanstva kao princip i ideju. 0vakvo vrednovanje sveta kroz umetnost

. ako zelimo da sacuvamo njegovu autenticnu prirodnu formu. Sto se pak tice perspektive. Medjutim. Pored toga. tj. medjutim. stvorena. ako imamo u vidu da je jedna slika produkt odnosa svetlosti i tame. ne bez razloga). Medjutim.. a to znaci da je ona sama po sebi ogranicena svojim zakonima postojanja i zato nije u stanju da bice prikaze. neki veci. jer nije osvetljeno. svetlost kojom se postize prikazivanje bica kao postojeceg na jednoj necrkvenoj slici je prirodna. ali stari Jelini su nasli da je za njihovo predstavljanje istine o svetu najpogodnija skulptura. medjutim. vec je potrebna i tama. svetlosti i senke. a samim tim i neslobodna. radjene. I ovo je takodje zajednicko kako svetovnoj tako i Crkvenoj umetnosti. da bi jedno pokazali moramo drugo da unistimo. 0vo zvuci malo paradoksalno. neki predmeti su blizi onome koji posmatra sliku.moze se svakako i na drugi nacin prikazati. To su perspektiva. Na primer. Jer ta svetlosna energija moze da se krece jedino pravolinijski i zato iza osvetljenih predmeta ne dopire. elemenata vremena i prostora koji oblikuju jedno bice na slici i oni takodje postoje na prirodni nacin i zato su jedan u odnosu na drugi neprijateljski raspolozeni. i sama ovakva svetlost koja sluzi za stvaranje slike ne moze postojati bez prisustva tame. vec iskljucivo prirodne sile. zavisnost jednog bica od drugog itd. istinito je. tj. postojanja jednog bica. ikonu i to. dijalektikom svetlosti i tame. Medjutim. i to je posledica nacina zivota ljudi u jednom vremenskom periodu i njihov sistem vrednosti. U odnosu na tamu ona je svetlo. senke. moramo drugo da umanjimo. kao sto postoje u prirodi. Na koji nacin se to da primetiti? Svaka slika. Sve sto se nadje iza predmeta na koje pada svetlost ne vidi se na slici. 2) Uz svetlost se koriste i drugi elementi kojima se takodje tezi istom cilju u slikarstvu. Npr. To pokazuje nacin na koji se jedno delo slika. koji se i u umetnosti ispoljava. nepostoji. Pravoslavna Crkva se opredelila za slikovnu umetnost. Svi ovi elementi koji se koriste za konstituisanje jednog bica na svetovnoj slici postoje na osnovu svojih prirodnih zakona. ako uzmemo bilo koju svetovnu sliku na njoj mozemo konstatovati sledece: 1 ) oblikovanje bica na njoj se postize kontrastom. sustinsko za svaku umetnost to je nacin prikazivanja sveta. drugi su dalje. kao sto cemo videti. dakle. prikazivanju istinitosti. bilo svetovna. 0no sto je. 3) Ritam slike. osvetli celovito. a da pri tom i sacuva njegovu prirodnu formu. jasno je uocljivo na jednoj necrkvenoj ikoni da je ta svetlost ovozemaljska. postigla plasticnost bica na jednoj slici nije dovoljna samo svetlost. 0tuda imamo razlicite pravce u umetnosti u zavisnosti od nacina kojim su slikane. I ovaj momenat je zajednicki i svetovnoj umetnosti i Crkvenoj. da bi jedno bice istakli. To ukazuje na cinjenicu da svet na slici ne oblikuju Bozije sile i energije koje su razlicite od sila i energija prirodnih. ono sto razlikuje svetovnu od Crkvene umetnosti i cini ih na kraju da jedna bude svetovna a druga Crkvena je odsustvo bozanskog elementa kod jedne i njegovo prisustvo kod druge u stvaranju i oblikovanju toga sveta. Da bi se. bilo Crkvena se stvara svetloscu. Neki su manji. stvorena svetlost. kao sto su to radili stari Egipcani.

suprotno svetovnoj umetnosti. na ikoni se ne samo prikazuju zajedno dogadjaji i licnosti koji su se zbili u istom vremenskom periodu. Zato sto je tu parcijalnost nemoguce izbeci ako tezimo prirodnoj autenticnosti predstavljanja jednog bica. unutrasnji deo kuce koja se posmatra iz vana itd. tako i sam nacin postojanja svetlosti. kad je o ovome rec. 0vome treba dodati da se na svetovnoj slici ne retko prikazuje mrtva priroda. ovo je jedna drugacija svetlost koja se pokazuje na ikoni nego sto je to prirodna svetlost kojom se slikaju svetovne slike.S druge strane. vec ih spajaju. pre ukazuju na to da priroda moze da postoji i nezavisno od coveka. ona pokazuje i ono sto se jos nije ni dogodilo kao . tj. sta je to sto. Na toj osnovi na ikoni apsolutno odsustvuje tama. 0na se negde pokazuje kao crvena. I jos nesto. Sto se pak tice vremena. Takodje plasticnost jedne ikone se postize ne dijalektikom. cini jednu sliku ikonom? To je nesumnjivo predstavljanje sveta koji je stvoren i odrzava se u postojanju Bogom. a to je bozanska svetlost i zato se ona drugacije i ponasa. Medjutim. tj. priroda bez coveka. koja je u prirodi jedino u odnosu na tamu svetlost. Naprotiv. I ovakav izraz je prisutan svuda u svetovnoj umetnosti ma koliko razlicitih umetnickih pravaca postojalo i o kakvim se motivima radilo. Medjutim. igrom svetla i tame. vec slobodno. Prostor i vreme su sile koje bitno uticu na oblikovanje i postojanje bica u prirodi. Razlikuju se jedino u nacinu postojanja te svetlosti. Drugi jedan momenat koji karakterise ikonu jeste postojanje prostora i vremena na njoj. Naime ikona nema senki a to pokazuje da svetlost na njoj ne sapostoji sa tamom. Bog nije njihov tvorac. U svakom slucaju. kao sto to cine u prirodi. A oni. na ikoni se cak stavise vide i oni predmeti koji su u prirodi nevidljivi. bez da to dovodi u pitanje kako njenu plasticnost. Dakle. Nju diktiraju sami zakoni vremena i prostora. i svedrzitelj i zato elementi Bozanskog ovde potpuno odsustvuju. Sva bica na ikoni su podjednako osvetljena. Zato se na ikoni sve pokazuje u istoj ravni bez da to utice na to da se izgubi osecaj postojanja prostora na njoj. ona se ne krece iskljucivo pravolinijski. kao sto s druge strane i „ikona" moze biti stvorena bez obzira sto se nalazi u Crkvi. negde kao zuta i tsl. S druge strane. Na koji nacin Crkvena ikona pokazuje te Bozanske sile u svetu koga predstavlja? Da pocnemo sa svetloscu. delimicno. Svetlost kojom se slika jedna ikona ne stoji ni u kakvom dijalektickom odnosu sa tamom. Npr. vec ikona pokazuje i spaja i dogadjaje iz razlicitih vremena. a ne i o tami. radi se samo o svetlosti. Crkvene motive. nego suprotno. prostor i vreme nisu sile koje udaljuju i razdvajaju bica na ikoni. Jednom recju ovakav nacin slikanja izrazava nacin zivota ljudi i sveta koji se oslanjaju iskljucivo na svoje i prirodne sile u svome postojanju. vec razlicitoscu boja od kojih je i sama svetlost sastavljena. Zato je ova umetnost svetovna uprkos tome sto moze da ima i religijske. ribe u vodi. svi svetovni slikarski pravci prikazuju predmete i ljude na slici parcijalno. A to sve zbog toga sto se u slikanju jedne slike upotrebljavaju iskljucivo prirodni zakoni. U protivnom ona bi nuzno morala da ima senke ili neosvetljene delove.

Zato se svestenici slikaju sa vidljivim znacima svestenstva. pod Bozanskim silama predstavljenim na ikoni ne treba shvatiti bezlicne sile. A to je Hristos koji se pokazuje ne samo kao covek. i cela kompozicija ikone od njega zavisi. Na primer. vec liturgijska celina u malom. svetitelji se tako slikaju da se uvek pokazuju elementi koji oznacavaju u kom odnosu su oni bili sa Hristom za vreme njihovog zivota. vec jedna . apostoli sa jevandjeljem. pokazujuci time da i on postoji ne po silama prirode. i covek na ikoni je uvek predstavljen na ovaj nacin. one su vezane za jednu licnost. To drugim recima znaci da ove energije pripadaju jednom slobodnom Bogu koji je licnost. na ikoni vaskrsenja Hristovog prikazano je i vaskrsenje Adama i Eve. na svakoj ikoni je apsolutno potrebno prisustvo Boga koji je istovremeno i covek. pravoslavna ikona predstavlja svet. da je po pravoslavnom ucenju za obozenje coveka i sveta potrebno njihovo evharistijsko jedinstvo sa Hristom. Jednom recju ikona predstavlja prostor i vreme kao sile koje ne deluju po zakonima prirode. delimicno. sto je pak u prirodi nezamislivo. vec kao posednik bozanskih energija. Jednom recju. kao prozet bozanskim energijama i silama. ali sa Liturgijskim Hristom. pokazujuci na taj nacin da su svetitelji upravo zbog zajednice sa Hristom a ne sami po sebi. Raspece Hristovo se pokazuje tako sto ni jednog trenutka ne odaje sumnju da je taj raspeti Hristos Bog. sadasnjosti i buducnosti u jedno. Dakle. tj. odnosno smrti. a moliti se moze samo Bogu a ne mrtvom coveku. vec i kao spasitelj i kao sudija i svedrzitelj sveta. podviznici ispijeni i mrsavi. A to je evidentno kroz mnoge pokazatelje: Na primer. za coveka i od njega su zavisne. Naprotiv. i sve te celine zajedno nisu mnoge celine. kao Bog. za razliku od drugih slika.da se dogodilo. S druge strane. Te energije su pricislene svakom bicu prikazanom na ikoni i one mu daju postojanje bez da se slivaju sa njim menjajuci na taj nacin i sebe i bice po prirodi. Zato pod krstom uvek imamo scenu apostola i zena mironosica koje mu se mole. vec su prikazane na jedan Bozanski nacin postojanja a pri tom ne ugrozavaju postojanje bica. A da i ne govorimo o tome da ikona nikad ne predstavlja bica parcijalno. I to se sve cini na takav nacin da je svaka ikona ne deo jedne liturgijske zajednice kao celine. vec uvek celovito. Zato ikona nikad ne predstavlja prirodu koja je na ovaj gore spomenuti nacin naslikana bez prisutnosti coveka. mucenici sa krstom. spajanje proslosti. bice nam jasno zasto je citava Crkvena umetnost u svom izrazu Liturgijska. Zato ikona ne dopusta parcijalnost. To je drugim recima. Dakle. Ako se sada podsetimo. zato sto su te energije svojstvene Svetoj Trojici a njih po ucenju Crkve u svetu projavljuje Hristos Bogocovek. svi motivi prikazani na ikoni su u tesnoj vezi sa Hristom. Cak i u tragicnim scenama ovaj momenat ne odsustvuje. Svojstvo ovih energija je njihova sloboda u odnosu na stvoreni svet kojom i sam taj svet oslobadjaju od prirodnih zakona i determinisanosti postojanja. vec rekli bismo predstavlja delove kvantno. istovremeno je Jedan i Sveta Trojica. I vise od toga. Svaki deo je celina a ne deo jedne celine.

kao sto je to obicno na slikama profane umetnosti koje predstavljaju buducnost. jer se jos nije zbila. predstavlja samo prosle dogadjaje koji su se desili u Crkvi. niti je proizvoljno. ona je jos uvek samo ikona te istine. ili nedovoljno odredjena. Zato je jedina i najpotpunija ikona te realnosti coveka i sveta Sveta Liturgija Pedesetnice. (To podrazumeva izraz "0tkrovenje" u Pravoslavnoj Crkvi. pravoslavna ikona uvek predstavlja konkretne ljude i mesta koji ucestvuju na Svetoj Liturgiji. poslednje realnosti coveka i svega stvorenog. ikona predstavlja svet u zajednici sa Bogom. i takav nacin postojanja Crkve je i temelj za postojanje ikone u Crkvi kao njenog najautenticnijeg izraza. vec ikona istine. Ikona samo prenosi tu realnost skicom i bojama. drvetu. To preobrazenje se tice ukidanja smrti i jedinstva svega stvorenog i svih clanova Crkve ma u kom vremenu oni ziveli i bilo na kom prostoru. to predstavljanje sveta onakvim kakav ce on postati na kraju istorije na ikoni. vec i u tom poslednjem istorijskom dogadjaju sveta koji ce tek postati istinit.nedeljiva celina. Ikonom se pre svega predstavlja svet i covek u Crkvi onakvim kakvim ce se oni javiti u poslednjem dogadjaju ostvarenja Carstva Bozijeg na zemlji. platnu kao sto Crkva Svetom Liturgijom (koja je dogadjaj prinosenja i osvecenja tvorevine u zajednici sa Bogom kroz Hrista) predstavlja i proslavlja tu istu proslost i buducnost. ne zanemarujuci pri tom ni njihovu istorijsku realnost. U prirodi je svet podeljen silom prirodnih zakona. Radi toga je ikona predstavljanje i proslavljanje proslosti i buducnosti coveka i sveta skicom i bojama na zidu. a samim tim i na ikoni. ikona. niti neodredjeno. Ikonografija je dakle tipicno Hriscansko pravoslavna umetnost upravo zato sto se na ovaj nacin najbolje moze iskazati njeno shvatanje postojanja i spasenja sveta i coveka. uprkos cinjenici sto je buducnost sama po sebi nepoznata. I to zbog toga sto je sama Crkva Hristova u svojoj Liturgijskoj formi i istorijska realnost. Sve ostale ikone. Za razliku od rasprostranjenog pogresnog misljenja da Crkvena umetnost. ikona te poslednje realnosti. a na ikoni gde deluju Bozanske sile ona je jedinstvena. silaska Svetog Duha u svet. i to konkretna ikona. Crkva je po sebi. ta buducnost je prisutna sad i ovde u svetu. kao sto su ikone . ikona predstavlja eshatolosku dimenziju sveta kada ce on biti u istinskom zajednistvu sa Bogom ne prenebregavajuci njegove prirodne oblike. Drugim recima. onoliko koliko je i Sveta Liturgija konkretna. Bog se otkrio svetu i otkrio je i ono sta 0n zeli da svet postane. Tako dakle. ali buduci da ta zajednica jos nije u potpunosti ostvarena sad i ovde. kakvi ce se oni javiti u poslednjem danu kao proslavljeni od Boga. ali i ikona savrsene. ali preobrazene. Drugim recima. 0na jos nije potpuna istina sveta koji postoji sad i ovde. a svaka umetnicka ikona u pravoslavnoj Crkvi upravo ovo predstavlja. Uz to i clanstvo u Crkvi Hristovoj sad i ovde nije samo clanstvo u Crkvi kao istorijskoj realnosti. Skulpturom bi to bilo nemoguce. po svome liturgijskom postojanju. Crkva u svetoj Liturgiji i kroz Liturgiju konkretno otkriva buducnost sveta i coveka i kroz Liturgiju i u Liturgiji. Medjutim. I mi gledamo tu realnost sveta u ikoni). sveta. Zato. zelimo da naglasimo suprotno.

0va bogoslovska podloga. prihvataju Crkvu i crkveni zivot kao nesto samo po sebi objasnjivo i normalno. i da menja zivot. a koji je u sustini i jedina razlika izmedju ove dve vrste umetnosti. Svete Pedesetnice. Sta podrazumevam pod ovim? Prva grupa odaje ljude koji rekao bih. medjutim ono je vise pasivno i zato. obicajna vera i zivot sa Bogom koji ne pretenduje da bude licni i da obuhvati sve pore zivota. o razlici Crkvene od profane umetnosti. ukratko ovde iznesena. ali toliko "sveto" da je daleko i nedodirljivo. ali na ustrb mnogih elemenata koje smo gore naveli kao odliku ikone. ili teorija Crkvene umetnosti. Becina naseg umetnickog sveta danas ne ucestvuje delotvorno i licno u zivotu Crkve. nerazumevajuci cesto ni razloge zasto nesto treba na ikoni da bude naslikano tako a ne drugacije. 0no je pre religijsko nego licno opstenje sa Bogom. bojim se. u najboljoj nameri da ova kritika bude konstruktivna i korisna za sve nas. vaznesenja.Hristovog rodjenja. nuzna je da bi odredili sta cini jednu ikonu ikonom. Svakako zelja da se ukljuci u Crkveni nacin zivota postoji. druga grupa autora svedoci o nedovoljnom poznavanju Crkvenog zivota ili. a s druge strane. ikone svetitelja i svih dogadjaja koji su se zbili u istoriji Crkve. Svakako i kod jednih i kod drugih se uocava nedovoljno poznavanje teologije u njenom izvornom izrazu. ali je istovremeno prisutna i dilema na koji nacin to postici a ne ukinuti Crkvu. Drugo. su deo ove jedne i jedinstvene ikone. Svi radovi se globalno mogu podeliti na dve grupe. a svetovna je ona koja to ne cini. Jedino tako mozemo dodji i do odgovora na pitanja sta se desava u savremenoj ikonografiji kod nas? Sta ova izlozba pokazuje o nasem Crkvenom zivotu danas? Jer danas uglavnom postoje dva misljenja. i osvecena u Crkvi. Medjutim. a druga je pokusaj da se stvori originalna ikona. Crkvena umetnost treba da bude. Radi se o jednoj vrlo sustinskoj stvari. nezavisno od toga da li neko poznaje teologiju ili ne. religijske motive i licnosti. Prvo je da je Crkvena umetnost onaj koja slika Crkvene. tj. nedovoljno je jasno. 0 samom nacinu slikanja koji izrazava nas nacin zivota. A sad da se osvrnemo na same izlozene radove i u njima potrazimo odgovor na gore postavljena pitanja. ja bih radije ukazao na njihove nedostatke. nepoverenja u njegovu . skoro da se i ne govori. Jedna je grupa koju sacinjavaju dostaverne i uspele kopije originalnih ikona. To moze biti i pozitivna konstatacija. i u cemu je razlika izmedju ikone i svetovne slike. Pre svega o samim radovima i umetnicima. sto se umetnosti tice. Zato s jedne strane prva grupa. pre svega Crkvena stvarnost objasni na sledeci nacin. ali se bojim da je u pitanju religijski odnos sa Bogom. vaskrsenja. bezzivotno kopira ono sto se desilo u proslosti. 0vim svakako ne zelimo da osporimo niti prvima originalnost. moglo bi se mnogo govoriti. a toje kao sto se vidi i najveca prepreka da se neko aktivno ukljuci u Crkveni zivot a zatim da ga na ikoni i predstavi. Medjutim. ova izlozba moze da da povoda da se nasa. niti drugima ikonopisanje. pored toga sto sadrzi Crkvenu tematiku. Neka vrsta sudelovanja u zivotu Crkve postoji i kod jednih i kod drugih. odomacena kod nas. o njihovoj pozitivnoj strani.

je isto veliki napredak. to treba uraditi na najadekvatniji nacin i u skladu sa ucenjem Crkve i njenim zivotom. a ne da svet postane Crkvenim. To pokazuje da je ovo drustvo otvoreno i za jedan drukciji nacin postojanja nego sto je on do sad bio. pokazu drugima. a njega nesumljivo imaju. zeli da pogleda njihovu viziju stvarnosti. a to pokazuje prihvatanje ove izlozbe od strane Narodnog muzeja. Zato je ovde izrazenija tendencija da se Crkva promeni. Medjutim. samo postojanje ikonografije je veliki uspeh i napredak. U svakom slucaju. i da ga kroz svoj umetnicki talenat. pomalo zaboravljen na nasim prostorima. Takodje da svet. kome se ovi umetnici obracaju. Ali ako ono sad i odsustvuje. ova izlozba pokazuje i nesto vrlo pozitivno a to je da njeni stvaraoci teze da otkriju jedan novi svet. <Picture> <Picture> . i ne samo na nasim. sto ne znaci da ne postoji i jedno i drugo.delotvornost i istinitost.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful