<Picture><Picture> <Picture>

KRATAK OSVRT POVODOM IZLOZBE IKONA SAVREMENIH SRPSKIH IKONOPISACA

NARODNI MUZEJ, BEOGRAD 0vih dana se u Beogradu odrzava izlozba savremene srpske ikonografije. To je po sebi krupan kulturni dogadjaj. Uz to, ako imamo na umu cinjenicu da ovakvih dogadjaja kod nas nije bilo, bar u poslednjih 50 godina, ova manifestacija je jos znacajnija. Dakle, same ove cinjenice bi iziskivale da se na ovaj dogadjaj osvrnemo, makar ukratko. Medjutim, ono sto je nas podstaklo da napisemo ovaj osvrt nije dogadjaj sam po sebi. Naime pokusavamo da odgonetnemo temelje nase savremene kulture u sirem smislu, a zatim konkretno odnos naseg savremenog ikonografa prema svetu i zivotu. Jer ova izlozba recitije od svakog govora i dokumentovanije od svakog dogadjaja odslikava taj odnos koji nije svojstven samo umetnicima, vec sirem sloju ljudi. Svaka prava umetnost, pa i Crkvena, predstavlja ili slikom, ili skulpturom, ili duborezom, slobodnu umetnikovu viziju postojanja sveta i coveka. Zato ona neminovno odslikava umetnikovu zivotnu sredinu, ali i temelje na kojima je zivot u toj sredini utemeljen. Drugim recima, umetnost predstavlja jedan svet i u njemu, ono sto je po umetnikovom vidjenju istina i neprolazna vrednost toga sveta, ali i ono sto je ovoj suprotno. Medjutim, umetnost nije samo precrtavanje i kopiranje sveta kakav on jeste, njegovo fotografisanje, vec istovremeno i pokusaj umetnika da na slici, ili drugom umetnickom delu, stvori svoj svet, onakav kakav bi on zeleo da on bude, tj. kakvog ga on vidi da treba da jeste ako zeli da je istinit i neprolazan. U ovom kontekstu umetnik se javlja kao stvaralac jednog buduceg sveta, koji ce po Njegovom vidjenju biti bolji od sadasnjeg, biti istiniti svet. I za ostvarenje ovog cilja umetnik bira kako vrstu umetnosti, tako i umetnicka sredstva i motive. Zato nije zanemarljivo, pored nacina na koji se nesto predstavlja, ni izbor vrste umetnosti kojom se zeli da prikaze svet i covek. Vrsta umetnosti bitno opredeljuje sustinu postojanja prikazanog. (Na primer Jelinska predhriscanska skulpturna umetnost jasno pokazuje verovanje i filosofiju starih Jelina, da je istina sveta i coveka, koliko u oblicima u kojima vidljiva priroda postoji, toliko i u nematerijalnoj ideji svakog bica na osnovu koje je ono i stvoreno, a koji su vecni i nepromenljivi. Zato su Jelinske skulpture bozanski lepe u svojim oblicima, pokazujuci vecnost i bozanstvenost tih oblika. Medjutim, one su istovremeno tako hladne i bezlicne, i to ne slucajno, jer time odslikavaju prisustvo bozanstva kao princip i ideju. 0vakvo vrednovanje sveta kroz umetnost

vec je potrebna i tama. 2) Uz svetlost se koriste i drugi elementi kojima se takodje tezi istom cilju u slikarstvu. stvorena svetlost. osvetli celovito. To ukazuje na cinjenicu da svet na slici ne oblikuju Bozije sile i energije koje su razlicite od sila i energija prirodnih. Sto se pak tice perspektive. svetlosti i senke. postojanja jednog bica. nepostoji. prikazivanju istinitosti. kao sto cemo videti. Na koji nacin se to da primetiti? Svaka slika. 0tuda imamo razlicite pravce u umetnosti u zavisnosti od nacina kojim su slikane. medjutim. elemenata vremena i prostora koji oblikuju jedno bice na slici i oni takodje postoje na prirodni nacin i zato su jedan u odnosu na drugi neprijateljski raspolozeni. To pokazuje nacin na koji se jedno delo slika. ako imamo u vidu da je jedna slika produkt odnosa svetlosti i tame. 3) Ritam slike. Medjutim. tj. ne bez razloga). moramo drugo da umanjimo. tj. senke. medjutim. Medjutim. dakle. U odnosu na tamu ona je svetlo. Pravoslavna Crkva se opredelila za slikovnu umetnost. dijalektikom svetlosti i tame. postigla plasticnost bica na jednoj slici nije dovoljna samo svetlost. Da bi se. i sama ovakva svetlost koja sluzi za stvaranje slike ne moze postojati bez prisustva tame. neki predmeti su blizi onome koji posmatra sliku. ikonu i to.moze se svakako i na drugi nacin prikazati. Pored toga. kao sto postoje u prirodi. da bi jedno pokazali moramo drugo da unistimo. vec iskljucivo prirodne sile. koji se i u umetnosti ispoljava. sustinsko za svaku umetnost to je nacin prikazivanja sveta. kao sto su to radili stari Egipcani. stvorena. a da pri tom i sacuva njegovu prirodnu formu. ono sto razlikuje svetovnu od Crkvene umetnosti i cini ih na kraju da jedna bude svetovna a druga Crkvena je odsustvo bozanskog elementa kod jedne i njegovo prisustvo kod druge u stvaranju i oblikovanju toga sveta. radjene. Neki su manji. To su perspektiva. . zavisnost jednog bica od drugog itd. svetlost kojom se postize prikazivanje bica kao postojeceg na jednoj necrkvenoj slici je prirodna. ali stari Jelini su nasli da je za njihovo predstavljanje istine o svetu najpogodnija skulptura. jasno je uocljivo na jednoj necrkvenoj ikoni da je ta svetlost ovozemaljska. a samim tim i neslobodna. i to je posledica nacina zivota ljudi u jednom vremenskom periodu i njihov sistem vrednosti. neki veci. Svi ovi elementi koji se koriste za konstituisanje jednog bica na svetovnoj slici postoje na osnovu svojih prirodnih zakona. a to znaci da je ona sama po sebi ogranicena svojim zakonima postojanja i zato nije u stanju da bice prikaze. ako uzmemo bilo koju svetovnu sliku na njoj mozemo konstatovati sledece: 1 ) oblikovanje bica na njoj se postize kontrastom. drugi su dalje. bilo svetovna. da bi jedno bice istakli. jer nije osvetljeno. ako zelimo da sacuvamo njegovu autenticnu prirodnu formu. 0vo zvuci malo paradoksalno. Npr. bilo Crkvena se stvara svetloscu. I ovo je takodje zajednicko kako svetovnoj tako i Crkvenoj umetnosti. 0no sto je. Sve sto se nadje iza predmeta na koje pada svetlost ne vidi se na slici. I ovaj momenat je zajednicki i svetovnoj umetnosti i Crkvenoj. istinito je. Jer ta svetlosna energija moze da se krece jedino pravolinijski i zato iza osvetljenih predmeta ne dopire. Na primer.. Medjutim.

cini jednu sliku ikonom? To je nesumnjivo predstavljanje sveta koji je stvoren i odrzava se u postojanju Bogom. prostor i vreme nisu sile koje udaljuju i razdvajaju bica na ikoni. i svedrzitelj i zato elementi Bozanskog ovde potpuno odsustvuju. Sva bica na ikoni su podjednako osvetljena. Takodje plasticnost jedne ikone se postize ne dijalektikom. sta je to sto. Prostor i vreme su sile koje bitno uticu na oblikovanje i postojanje bica u prirodi. nego suprotno. radi se samo o svetlosti. unutrasnji deo kuce koja se posmatra iz vana itd. Naime ikona nema senki a to pokazuje da svetlost na njoj ne sapostoji sa tamom. negde kao zuta i tsl. bez da to dovodi u pitanje kako njenu plasticnost. vec razlicitoscu boja od kojih je i sama svetlost sastavljena. Zato se na ikoni sve pokazuje u istoj ravni bez da to utice na to da se izgubi osecaj postojanja prostora na njoj. a ne i o tami. Naprotiv. pre ukazuju na to da priroda moze da postoji i nezavisno od coveka. ovo je jedna drugacija svetlost koja se pokazuje na ikoni nego sto je to prirodna svetlost kojom se slikaju svetovne slike. ona pokazuje i ono sto se jos nije ni dogodilo kao .S druge strane. koja je u prirodi jedino u odnosu na tamu svetlost. suprotno svetovnoj umetnosti. 0na se negde pokazuje kao crvena. kao sto s druge strane i „ikona" moze biti stvorena bez obzira sto se nalazi u Crkvi. 0vome treba dodati da se na svetovnoj slici ne retko prikazuje mrtva priroda. delimicno. A oni. Na koji nacin Crkvena ikona pokazuje te Bozanske sile u svetu koga predstavlja? Da pocnemo sa svetloscu. tako i sam nacin postojanja svetlosti. S druge strane. a to je bozanska svetlost i zato se ona drugacije i ponasa. A to sve zbog toga sto se u slikanju jedne slike upotrebljavaju iskljucivo prirodni zakoni. vec ih spajaju. Medjutim. na ikoni se ne samo prikazuju zajedno dogadjaji i licnosti koji su se zbili u istom vremenskom periodu. Zato je ova umetnost svetovna uprkos tome sto moze da ima i religijske. na ikoni se cak stavise vide i oni predmeti koji su u prirodi nevidljivi. Razlikuju se jedino u nacinu postojanja te svetlosti. Bog nije njihov tvorac. tj. ribe u vodi. I jos nesto. vec ikona pokazuje i spaja i dogadjaje iz razlicitih vremena. Npr. Na toj osnovi na ikoni apsolutno odsustvuje tama. Svetlost kojom se slika jedna ikona ne stoji ni u kakvom dijalektickom odnosu sa tamom. kad je o ovome rec. igrom svetla i tame. priroda bez coveka. Medjutim. Zato sto je tu parcijalnost nemoguce izbeci ako tezimo prirodnoj autenticnosti predstavljanja jednog bica. Jednom recju ovakav nacin slikanja izrazava nacin zivota ljudi i sveta koji se oslanjaju iskljucivo na svoje i prirodne sile u svome postojanju. kao sto to cine u prirodi. Dakle. Drugi jedan momenat koji karakterise ikonu jeste postojanje prostora i vremena na njoj. Crkvene motive. tj. svi svetovni slikarski pravci prikazuju predmete i ljude na slici parcijalno. U svakom slucaju. ona se ne krece iskljucivo pravolinijski. U protivnom ona bi nuzno morala da ima senke ili neosvetljene delove. I ovakav izraz je prisutan svuda u svetovnoj umetnosti ma koliko razlicitih umetnickih pravaca postojalo i o kakvim se motivima radilo. vec slobodno. Nju diktiraju sami zakoni vremena i prostora. Sto se pak tice vremena.

za razliku od drugih slika. Ako se sada podsetimo. pokazujuci time da i on postoji ne po silama prirode. bice nam jasno zasto je citava Crkvena umetnost u svom izrazu Liturgijska. na ikoni vaskrsenja Hristovog prikazano je i vaskrsenje Adama i Eve. Naprotiv. Svojstvo ovih energija je njihova sloboda u odnosu na stvoreni svet kojom i sam taj svet oslobadjaju od prirodnih zakona i determinisanosti postojanja. a moliti se moze samo Bogu a ne mrtvom coveku. A to je Hristos koji se pokazuje ne samo kao covek. podviznici ispijeni i mrsavi. i sve te celine zajedno nisu mnoge celine. Svaki deo je celina a ne deo jedne celine. Na primer. zato sto su te energije svojstvene Svetoj Trojici a njih po ucenju Crkve u svetu projavljuje Hristos Bogocovek. Dakle. A to je evidentno kroz mnoge pokazatelje: Na primer. sto je pak u prirodi nezamislivo. Cak i u tragicnim scenama ovaj momenat ne odsustvuje. kao Bog. vec jedna . Jednom recju. mucenici sa krstom. istovremeno je Jedan i Sveta Trojica. pod Bozanskim silama predstavljenim na ikoni ne treba shvatiti bezlicne sile. Te energije su pricislene svakom bicu prikazanom na ikoni i one mu daju postojanje bez da se slivaju sa njim menjajuci na taj nacin i sebe i bice po prirodi. Zato ikona nikad ne predstavlja prirodu koja je na ovaj gore spomenuti nacin naslikana bez prisutnosti coveka. spajanje proslosti. vec uvek celovito. To je drugim recima. i covek na ikoni je uvek predstavljen na ovaj nacin. S druge strane. I vise od toga. za coveka i od njega su zavisne.da se dogodilo. Zato se svestenici slikaju sa vidljivim znacima svestenstva. na svakoj ikoni je apsolutno potrebno prisustvo Boga koji je istovremeno i covek. delimicno. Zato ikona ne dopusta parcijalnost. pokazujuci na taj nacin da su svetitelji upravo zbog zajednice sa Hristom a ne sami po sebi. vec su prikazane na jedan Bozanski nacin postojanja a pri tom ne ugrozavaju postojanje bica. tj. To drugim recima znaci da ove energije pripadaju jednom slobodnom Bogu koji je licnost. vec i kao spasitelj i kao sudija i svedrzitelj sveta. Jednom recju ikona predstavlja prostor i vreme kao sile koje ne deluju po zakonima prirode. apostoli sa jevandjeljem. I to se sve cini na takav nacin da je svaka ikona ne deo jedne liturgijske zajednice kao celine. Zato pod krstom uvek imamo scenu apostola i zena mironosica koje mu se mole. da je po pravoslavnom ucenju za obozenje coveka i sveta potrebno njihovo evharistijsko jedinstvo sa Hristom. Dakle. kao prozet bozanskim energijama i silama. svi motivi prikazani na ikoni su u tesnoj vezi sa Hristom. i cela kompozicija ikone od njega zavisi. odnosno smrti. A da i ne govorimo o tome da ikona nikad ne predstavlja bica parcijalno. vec kao posednik bozanskih energija. vec rekli bismo predstavlja delove kvantno. one su vezane za jednu licnost. svetitelji se tako slikaju da se uvek pokazuju elementi koji oznacavaju u kom odnosu su oni bili sa Hristom za vreme njihovog zivota. pravoslavna ikona predstavlja svet. Raspece Hristovo se pokazuje tako sto ni jednog trenutka ne odaje sumnju da je taj raspeti Hristos Bog. vec liturgijska celina u malom. sadasnjosti i buducnosti u jedno. ali sa Liturgijskim Hristom.

poslednje realnosti coveka i svega stvorenog. vec ikona istine. ikona predstavlja eshatolosku dimenziju sveta kada ce on biti u istinskom zajednistvu sa Bogom ne prenebregavajuci njegove prirodne oblike. Crkva u svetoj Liturgiji i kroz Liturgiju konkretno otkriva buducnost sveta i coveka i kroz Liturgiju i u Liturgiji. drvetu. to predstavljanje sveta onakvim kakav ce on postati na kraju istorije na ikoni. I to zbog toga sto je sama Crkva Hristova u svojoj Liturgijskoj formi i istorijska realnost. niti neodredjeno. ali buduci da ta zajednica jos nije u potpunosti ostvarena sad i ovde. Za razliku od rasprostranjenog pogresnog misljenja da Crkvena umetnost. I mi gledamo tu realnost sveta u ikoni). zelimo da naglasimo suprotno. Zato. platnu kao sto Crkva Svetom Liturgijom (koja je dogadjaj prinosenja i osvecenja tvorevine u zajednici sa Bogom kroz Hrista) predstavlja i proslavlja tu istu proslost i buducnost. Ikona samo prenosi tu realnost skicom i bojama. ona je jos uvek samo ikona te istine. Drugim recima. Radi toga je ikona predstavljanje i proslavljanje proslosti i buducnosti coveka i sveta skicom i bojama na zidu. ikona te poslednje realnosti. Uz to i clanstvo u Crkvi Hristovoj sad i ovde nije samo clanstvo u Crkvi kao istorijskoj realnosti. Drugim recima. ta buducnost je prisutna sad i ovde u svetu. U prirodi je svet podeljen silom prirodnih zakona. onoliko koliko je i Sveta Liturgija konkretna.nedeljiva celina. Tako dakle. ne zanemarujuci pri tom ni njihovu istorijsku realnost. Ikonom se pre svega predstavlja svet i covek u Crkvi onakvim kakvim ce se oni javiti u poslednjem dogadjaju ostvarenja Carstva Bozijeg na zemlji. ili nedovoljno odredjena. a svaka umetnicka ikona u pravoslavnoj Crkvi upravo ovo predstavlja. po svome liturgijskom postojanju. a na ikoni gde deluju Bozanske sile ona je jedinstvena. kakvi ce se oni javiti u poslednjem danu kao proslavljeni od Boga. Crkva je po sebi. a samim tim i na ikoni. silaska Svetog Duha u svet. kao sto su ikone . sveta. i takav nacin postojanja Crkve je i temelj za postojanje ikone u Crkvi kao njenog najautenticnijeg izraza. jer se jos nije zbila. Zato je jedina i najpotpunija ikona te realnosti coveka i sveta Sveta Liturgija Pedesetnice. 0na jos nije potpuna istina sveta koji postoji sad i ovde. vec i u tom poslednjem istorijskom dogadjaju sveta koji ce tek postati istinit. niti je proizvoljno. Bog se otkrio svetu i otkrio je i ono sta 0n zeli da svet postane. pravoslavna ikona uvek predstavlja konkretne ljude i mesta koji ucestvuju na Svetoj Liturgiji. kao sto je to obicno na slikama profane umetnosti koje predstavljaju buducnost. To preobrazenje se tice ukidanja smrti i jedinstva svega stvorenog i svih clanova Crkve ma u kom vremenu oni ziveli i bilo na kom prostoru. uprkos cinjenici sto je buducnost sama po sebi nepoznata. i to konkretna ikona. Sve ostale ikone. Ikonografija je dakle tipicno Hriscansko pravoslavna umetnost upravo zato sto se na ovaj nacin najbolje moze iskazati njeno shvatanje postojanja i spasenja sveta i coveka. predstavlja samo prosle dogadjaje koji su se desili u Crkvi. ali preobrazene. ikona predstavlja svet u zajednici sa Bogom. Medjutim. Skulpturom bi to bilo nemoguce. ali i ikona savrsene. (To podrazumeva izraz "0tkrovenje" u Pravoslavnoj Crkvi. ikona.

nedovoljno je jasno. tj. nepoverenja u njegovu . obicajna vera i zivot sa Bogom koji ne pretenduje da bude licni i da obuhvati sve pore zivota. i osvecena u Crkvi. nezavisno od toga da li neko poznaje teologiju ili ne. odomacena kod nas. Svakako zelja da se ukljuci u Crkveni nacin zivota postoji. druga grupa autora svedoci o nedovoljnom poznavanju Crkvenog zivota ili. su deo ove jedne i jedinstvene ikone. Svi radovi se globalno mogu podeliti na dve grupe. a s druge strane. 0 samom nacinu slikanja koji izrazava nas nacin zivota. bojim se. Zato s jedne strane prva grupa. o njihovoj pozitivnoj strani. sto se umetnosti tice. Crkvena umetnost treba da bude. vaznesenja. i da menja zivot. Sta podrazumevam pod ovim? Prva grupa odaje ljude koji rekao bih. ikone svetitelja i svih dogadjaja koji su se zbili u istoriji Crkve. Jedna je grupa koju sacinjavaju dostaverne i uspele kopije originalnih ikona. moglo bi se mnogo govoriti. Neka vrsta sudelovanja u zivotu Crkve postoji i kod jednih i kod drugih. Prvo je da je Crkvena umetnost onaj koja slika Crkvene. nuzna je da bi odredili sta cini jednu ikonu ikonom. i u cemu je razlika izmedju ikone i svetovne slike.Hristovog rodjenja. u najboljoj nameri da ova kritika bude konstruktivna i korisna za sve nas. ali je istovremeno prisutna i dilema na koji nacin to postici a ne ukinuti Crkvu. Drugo. a koji je u sustini i jedina razlika izmedju ove dve vrste umetnosti. 0no je pre religijsko nego licno opstenje sa Bogom. Medjutim. ali toliko "sveto" da je daleko i nedodirljivo. ili teorija Crkvene umetnosti. bezzivotno kopira ono sto se desilo u proslosti. ja bih radije ukazao na njihove nedostatke. a druga je pokusaj da se stvori originalna ikona. a svetovna je ona koja to ne cini. Radi se o jednoj vrlo sustinskoj stvari. skoro da se i ne govori. Pre svega o samim radovima i umetnicima. nerazumevajuci cesto ni razloge zasto nesto treba na ikoni da bude naslikano tako a ne drugacije. niti drugima ikonopisanje. Becina naseg umetnickog sveta danas ne ucestvuje delotvorno i licno u zivotu Crkve. vaskrsenja. To moze biti i pozitivna konstatacija. medjutim ono je vise pasivno i zato. Medjutim. a toje kao sto se vidi i najveca prepreka da se neko aktivno ukljuci u Crkveni zivot a zatim da ga na ikoni i predstavi. Svete Pedesetnice. o razlici Crkvene od profane umetnosti. religijske motive i licnosti. Svakako i kod jednih i kod drugih se uocava nedovoljno poznavanje teologije u njenom izvornom izrazu. ali na ustrb mnogih elemenata koje smo gore naveli kao odliku ikone. ukratko ovde iznesena. A sad da se osvrnemo na same izlozene radove i u njima potrazimo odgovor na gore postavljena pitanja. ova izlozba moze da da povoda da se nasa. Jedino tako mozemo dodji i do odgovora na pitanja sta se desava u savremenoj ikonografiji kod nas? Sta ova izlozba pokazuje o nasem Crkvenom zivotu danas? Jer danas uglavnom postoje dva misljenja. prihvataju Crkvu i crkveni zivot kao nesto samo po sebi objasnjivo i normalno. 0vim svakako ne zelimo da osporimo niti prvima originalnost. pored toga sto sadrzi Crkvenu tematiku. pre svega Crkvena stvarnost objasni na sledeci nacin. 0va bogoslovska podloga. ali se bojim da je u pitanju religijski odnos sa Bogom.

pokazu drugima. Medjutim. ova izlozba pokazuje i nesto vrlo pozitivno a to je da njeni stvaraoci teze da otkriju jedan novi svet. a ne da svet postane Crkvenim. Zato je ovde izrazenija tendencija da se Crkva promeni. zeli da pogleda njihovu viziju stvarnosti. U svakom slucaju. i ne samo na nasim. je isto veliki napredak. Ali ako ono sad i odsustvuje. pomalo zaboravljen na nasim prostorima. a to pokazuje prihvatanje ove izlozbe od strane Narodnog muzeja. i da ga kroz svoj umetnicki talenat. kome se ovi umetnici obracaju. sto ne znaci da ne postoji i jedno i drugo. Takodje da svet. a njega nesumljivo imaju. to treba uraditi na najadekvatniji nacin i u skladu sa ucenjem Crkve i njenim zivotom.delotvornost i istinitost. To pokazuje da je ovo drustvo otvoreno i za jedan drukciji nacin postojanja nego sto je on do sad bio. samo postojanje ikonografije je veliki uspeh i napredak. <Picture> <Picture> .