o ikoni

<Picture><Picture> <Picture>

KRATAK OSVRT POVODOM IZLOZBE IKONA SAVREMENIH SRPSKIH IKONOPISACA

NARODNI MUZEJ, BEOGRAD 0vih dana se u Beogradu odrzava izlozba savremene srpske ikonografije. To je po sebi krupan kulturni dogadjaj. Uz to, ako imamo na umu cinjenicu da ovakvih dogadjaja kod nas nije bilo, bar u poslednjih 50 godina, ova manifestacija je jos znacajnija. Dakle, same ove cinjenice bi iziskivale da se na ovaj dogadjaj osvrnemo, makar ukratko. Medjutim, ono sto je nas podstaklo da napisemo ovaj osvrt nije dogadjaj sam po sebi. Naime pokusavamo da odgonetnemo temelje nase savremene kulture u sirem smislu, a zatim konkretno odnos naseg savremenog ikonografa prema svetu i zivotu. Jer ova izlozba recitije od svakog govora i dokumentovanije od svakog dogadjaja odslikava taj odnos koji nije svojstven samo umetnicima, vec sirem sloju ljudi. Svaka prava umetnost, pa i Crkvena, predstavlja ili slikom, ili skulpturom, ili duborezom, slobodnu umetnikovu viziju postojanja sveta i coveka. Zato ona neminovno odslikava umetnikovu zivotnu sredinu, ali i temelje na kojima je zivot u toj sredini utemeljen. Drugim recima, umetnost predstavlja jedan svet i u njemu, ono sto je po umetnikovom vidjenju istina i neprolazna vrednost toga sveta, ali i ono sto je ovoj suprotno. Medjutim, umetnost nije samo precrtavanje i kopiranje sveta kakav on jeste, njegovo fotografisanje, vec istovremeno i pokusaj umetnika da na slici, ili drugom umetnickom delu, stvori svoj svet, onakav kakav bi on zeleo da on bude, tj. kakvog ga on vidi da treba da jeste ako zeli da je istinit i neprolazan. U ovom kontekstu umetnik se javlja kao stvaralac jednog buduceg sveta, koji ce po Njegovom vidjenju biti bolji od sadasnjeg, biti istiniti svet. I za ostvarenje ovog cilja umetnik bira kako vrstu umetnosti, tako i umetnicka sredstva i motive. Zato nije zanemarljivo, pored nacina na koji se nesto predstavlja, ni izbor vrste umetnosti kojom se zeli da prikaze svet i covek. Vrsta umetnosti bitno opredeljuje sustinu postojanja prikazanog. (Na primer Jelinska predhriscanska skulpturna umetnost jasno pokazuje verovanje i filosofiju starih Jelina, da je istina sveta i coveka, koliko u oblicima u kojima vidljiva priroda postoji, toliko i u nematerijalnoj ideji svakog bica na osnovu koje je ono i stvoreno, a koji su vecni i nepromenljivi. Zato su Jelinske skulpture bozanski lepe u svojim oblicima, pokazujuci vecnost i bozanstvenost tih oblika. Medjutim, one su istovremeno tako hladne i bezlicne, i to ne slucajno, jer time odslikavaju prisustvo bozanstva kao princip i ideju. 0vakvo vrednovanje sveta kroz umetnost

kao sto postoje u prirodi. a to znaci da je ona sama po sebi ogranicena svojim zakonima postojanja i zato nije u stanju da bice prikaze. zavisnost jednog bica od drugog itd. da bi jedno bice istakli. Pored toga. ako zelimo da sacuvamo njegovu autenticnu prirodnu formu. da bi jedno pokazali moramo drugo da unistimo. To ukazuje na cinjenicu da svet na slici ne oblikuju Bozije sile i energije koje su razlicite od sila i energija prirodnih. radjene. Sve sto se nadje iza predmeta na koje pada svetlost ne vidi se na slici. tj. Pravoslavna Crkva se opredelila za slikovnu umetnost. stvorena. bilo svetovna. ali stari Jelini su nasli da je za njihovo predstavljanje istine o svetu najpogodnija skulptura. jasno je uocljivo na jednoj necrkvenoj ikoni da je ta svetlost ovozemaljska. 2) Uz svetlost se koriste i drugi elementi kojima se takodje tezi istom cilju u slikarstvu. medjutim.. I ovaj momenat je zajednicki i svetovnoj umetnosti i Crkvenoj. ne bez razloga).moze se svakako i na drugi nacin prikazati. Na primer. Neki su manji. 0tuda imamo razlicite pravce u umetnosti u zavisnosti od nacina kojim su slikane. a samim tim i neslobodna. elemenata vremena i prostora koji oblikuju jedno bice na slici i oni takodje postoje na prirodni nacin i zato su jedan u odnosu na drugi neprijateljski raspolozeni. I ovo je takodje zajednicko kako svetovnoj tako i Crkvenoj umetnosti. postojanja jednog bica. To pokazuje nacin na koji se jedno delo slika. 3) Ritam slike. Jer ta svetlosna energija moze da se krece jedino pravolinijski i zato iza osvetljenih predmeta ne dopire. ako imamo u vidu da je jedna slika produkt odnosa svetlosti i tame. To su perspektiva. prikazivanju istinitosti. Medjutim. Da bi se. vec je potrebna i tama. Na koji nacin se to da primetiti? Svaka slika. i to je posledica nacina zivota ljudi u jednom vremenskom periodu i njihov sistem vrednosti. tj. vec iskljucivo prirodne sile. jer nije osvetljeno. . osvetli celovito. kao sto su to radili stari Egipcani. Npr. ono sto razlikuje svetovnu od Crkvene umetnosti i cini ih na kraju da jedna bude svetovna a druga Crkvena je odsustvo bozanskog elementa kod jedne i njegovo prisustvo kod druge u stvaranju i oblikovanju toga sveta. svetlosti i senke. 0no sto je. postigla plasticnost bica na jednoj slici nije dovoljna samo svetlost. Medjutim. neki veci. bilo Crkvena se stvara svetloscu. istinito je. Sto se pak tice perspektive. sustinsko za svaku umetnost to je nacin prikazivanja sveta. dijalektikom svetlosti i tame. dakle. Svi ovi elementi koji se koriste za konstituisanje jednog bica na svetovnoj slici postoje na osnovu svojih prirodnih zakona. moramo drugo da umanjimo. kao sto cemo videti. drugi su dalje. a da pri tom i sacuva njegovu prirodnu formu. senke. nepostoji. medjutim. neki predmeti su blizi onome koji posmatra sliku. ikonu i to. stvorena svetlost. U odnosu na tamu ona je svetlo. ako uzmemo bilo koju svetovnu sliku na njoj mozemo konstatovati sledece: 1 ) oblikovanje bica na njoj se postize kontrastom. koji se i u umetnosti ispoljava. svetlost kojom se postize prikazivanje bica kao postojeceg na jednoj necrkvenoj slici je prirodna. i sama ovakva svetlost koja sluzi za stvaranje slike ne moze postojati bez prisustva tame. 0vo zvuci malo paradoksalno. Medjutim.

Npr. Na koji nacin Crkvena ikona pokazuje te Bozanske sile u svetu koga predstavlja? Da pocnemo sa svetloscu. U svakom slucaju. Medjutim. ona se ne krece iskljucivo pravolinijski. S druge strane. Bog nije njihov tvorac. cini jednu sliku ikonom? To je nesumnjivo predstavljanje sveta koji je stvoren i odrzava se u postojanju Bogom. koja je u prirodi jedino u odnosu na tamu svetlost. Zato se na ikoni sve pokazuje u istoj ravni bez da to utice na to da se izgubi osecaj postojanja prostora na njoj. pre ukazuju na to da priroda moze da postoji i nezavisno od coveka. Prostor i vreme su sile koje bitno uticu na oblikovanje i postojanje bica u prirodi. prostor i vreme nisu sile koje udaljuju i razdvajaju bica na ikoni. svi svetovni slikarski pravci prikazuju predmete i ljude na slici parcijalno. Crkvene motive. Sva bica na ikoni su podjednako osvetljena. priroda bez coveka. ovo je jedna drugacija svetlost koja se pokazuje na ikoni nego sto je to prirodna svetlost kojom se slikaju svetovne slike. Medjutim. Zato je ova umetnost svetovna uprkos tome sto moze da ima i religijske. Dakle. Svetlost kojom se slika jedna ikona ne stoji ni u kakvom dijalektickom odnosu sa tamom. vec ih spajaju. delimicno. a ne i o tami. a to je bozanska svetlost i zato se ona drugacije i ponasa. bez da to dovodi u pitanje kako njenu plasticnost. vec slobodno. kao sto to cine u prirodi. Drugi jedan momenat koji karakterise ikonu jeste postojanje prostora i vremena na njoj. igrom svetla i tame. tako i sam nacin postojanja svetlosti. A oni. Nju diktiraju sami zakoni vremena i prostora. kao sto s druge strane i „ikona" moze biti stvorena bez obzira sto se nalazi u Crkvi. tj. Na toj osnovi na ikoni apsolutno odsustvuje tama. A to sve zbog toga sto se u slikanju jedne slike upotrebljavaju iskljucivo prirodni zakoni. Naime ikona nema senki a to pokazuje da svetlost na njoj ne sapostoji sa tamom. unutrasnji deo kuce koja se posmatra iz vana itd. Jednom recju ovakav nacin slikanja izrazava nacin zivota ljudi i sveta koji se oslanjaju iskljucivo na svoje i prirodne sile u svome postojanju.S druge strane. vec razlicitoscu boja od kojih je i sama svetlost sastavljena. na ikoni se ne samo prikazuju zajedno dogadjaji i licnosti koji su se zbili u istom vremenskom periodu. 0vome treba dodati da se na svetovnoj slici ne retko prikazuje mrtva priroda. I jos nesto. Sto se pak tice vremena. na ikoni se cak stavise vide i oni predmeti koji su u prirodi nevidljivi. suprotno svetovnoj umetnosti. negde kao zuta i tsl. 0na se negde pokazuje kao crvena. i svedrzitelj i zato elementi Bozanskog ovde potpuno odsustvuju. Razlikuju se jedino u nacinu postojanja te svetlosti. nego suprotno. Takodje plasticnost jedne ikone se postize ne dijalektikom. sta je to sto. Zato sto je tu parcijalnost nemoguce izbeci ako tezimo prirodnoj autenticnosti predstavljanja jednog bica. ribe u vodi. kad je o ovome rec. ona pokazuje i ono sto se jos nije ni dogodilo kao . I ovakav izraz je prisutan svuda u svetovnoj umetnosti ma koliko razlicitih umetnickih pravaca postojalo i o kakvim se motivima radilo. tj. vec ikona pokazuje i spaja i dogadjaje iz razlicitih vremena. U protivnom ona bi nuzno morala da ima senke ili neosvetljene delove. radi se samo o svetlosti. Naprotiv.

Svaki deo je celina a ne deo jedne celine. na svakoj ikoni je apsolutno potrebno prisustvo Boga koji je istovremeno i covek. i covek na ikoni je uvek predstavljen na ovaj nacin. ali sa Liturgijskim Hristom. spajanje proslosti. vec kao posednik bozanskih energija. A to je evidentno kroz mnoge pokazatelje: Na primer. da je po pravoslavnom ucenju za obozenje coveka i sveta potrebno njihovo evharistijsko jedinstvo sa Hristom. svi motivi prikazani na ikoni su u tesnoj vezi sa Hristom. Zato se svestenici slikaju sa vidljivim znacima svestenstva. Dakle. a moliti se moze samo Bogu a ne mrtvom coveku. pravoslavna ikona predstavlja svet. Jednom recju ikona predstavlja prostor i vreme kao sile koje ne deluju po zakonima prirode. bice nam jasno zasto je citava Crkvena umetnost u svom izrazu Liturgijska. delimicno. podviznici ispijeni i mrsavi. vec liturgijska celina u malom. Zato pod krstom uvek imamo scenu apostola i zena mironosica koje mu se mole. pokazujuci time da i on postoji ne po silama prirode.da se dogodilo. za coveka i od njega su zavisne. na ikoni vaskrsenja Hristovog prikazano je i vaskrsenje Adama i Eve. kao prozet bozanskim energijama i silama. Cak i u tragicnim scenama ovaj momenat ne odsustvuje. Svojstvo ovih energija je njihova sloboda u odnosu na stvoreni svet kojom i sam taj svet oslobadjaju od prirodnih zakona i determinisanosti postojanja. I to se sve cini na takav nacin da je svaka ikona ne deo jedne liturgijske zajednice kao celine. sto je pak u prirodi nezamislivo. To je drugim recima. Te energije su pricislene svakom bicu prikazanom na ikoni i one mu daju postojanje bez da se slivaju sa njim menjajuci na taj nacin i sebe i bice po prirodi. istovremeno je Jedan i Sveta Trojica. Naprotiv. Zato ikona nikad ne predstavlja prirodu koja je na ovaj gore spomenuti nacin naslikana bez prisutnosti coveka. Na primer. I vise od toga. i cela kompozicija ikone od njega zavisi. mucenici sa krstom. pod Bozanskim silama predstavljenim na ikoni ne treba shvatiti bezlicne sile. S druge strane. kao Bog. A to je Hristos koji se pokazuje ne samo kao covek. sadasnjosti i buducnosti u jedno. A da i ne govorimo o tome da ikona nikad ne predstavlja bica parcijalno. i sve te celine zajedno nisu mnoge celine. odnosno smrti. apostoli sa jevandjeljem. tj. vec i kao spasitelj i kao sudija i svedrzitelj sveta. pokazujuci na taj nacin da su svetitelji upravo zbog zajednice sa Hristom a ne sami po sebi. zato sto su te energije svojstvene Svetoj Trojici a njih po ucenju Crkve u svetu projavljuje Hristos Bogocovek. Raspece Hristovo se pokazuje tako sto ni jednog trenutka ne odaje sumnju da je taj raspeti Hristos Bog. svetitelji se tako slikaju da se uvek pokazuju elementi koji oznacavaju u kom odnosu su oni bili sa Hristom za vreme njihovog zivota. To drugim recima znaci da ove energije pripadaju jednom slobodnom Bogu koji je licnost. Ako se sada podsetimo. vec rekli bismo predstavlja delove kvantno. vec su prikazane na jedan Bozanski nacin postojanja a pri tom ne ugrozavaju postojanje bica. za razliku od drugih slika. vec jedna . one su vezane za jednu licnost. Zato ikona ne dopusta parcijalnost. vec uvek celovito. Jednom recju. Dakle.

kao sto su ikone . Tako dakle. jer se jos nije zbila. Bog se otkrio svetu i otkrio je i ono sta 0n zeli da svet postane. Zato. ali buduci da ta zajednica jos nije u potpunosti ostvarena sad i ovde. 0na jos nije potpuna istina sveta koji postoji sad i ovde. Ikonom se pre svega predstavlja svet i covek u Crkvi onakvim kakvim ce se oni javiti u poslednjem dogadjaju ostvarenja Carstva Bozijeg na zemlji. i to konkretna ikona. Crkva je po sebi. kakvi ce se oni javiti u poslednjem danu kao proslavljeni od Boga. ali preobrazene. Uz to i clanstvo u Crkvi Hristovoj sad i ovde nije samo clanstvo u Crkvi kao istorijskoj realnosti. Za razliku od rasprostranjenog pogresnog misljenja da Crkvena umetnost. pravoslavna ikona uvek predstavlja konkretne ljude i mesta koji ucestvuju na Svetoj Liturgiji. po svome liturgijskom postojanju. Ikona samo prenosi tu realnost skicom i bojama. U prirodi je svet podeljen silom prirodnih zakona. Sve ostale ikone. ikona predstavlja eshatolosku dimenziju sveta kada ce on biti u istinskom zajednistvu sa Bogom ne prenebregavajuci njegove prirodne oblike. Radi toga je ikona predstavljanje i proslavljanje proslosti i buducnosti coveka i sveta skicom i bojama na zidu. I mi gledamo tu realnost sveta u ikoni). ona je jos uvek samo ikona te istine. drvetu. Ikonografija je dakle tipicno Hriscansko pravoslavna umetnost upravo zato sto se na ovaj nacin najbolje moze iskazati njeno shvatanje postojanja i spasenja sveta i coveka. kao sto je to obicno na slikama profane umetnosti koje predstavljaju buducnost. vec i u tom poslednjem istorijskom dogadjaju sveta koji ce tek postati istinit. ikona te poslednje realnosti. zelimo da naglasimo suprotno. To preobrazenje se tice ukidanja smrti i jedinstva svega stvorenog i svih clanova Crkve ma u kom vremenu oni ziveli i bilo na kom prostoru. a samim tim i na ikoni. Drugim recima. i takav nacin postojanja Crkve je i temelj za postojanje ikone u Crkvi kao njenog najautenticnijeg izraza. uprkos cinjenici sto je buducnost sama po sebi nepoznata. ili nedovoljno odredjena. I to zbog toga sto je sama Crkva Hristova u svojoj Liturgijskoj formi i istorijska realnost. ta buducnost je prisutna sad i ovde u svetu. Zato je jedina i najpotpunija ikona te realnosti coveka i sveta Sveta Liturgija Pedesetnice. Skulpturom bi to bilo nemoguce. sveta. predstavlja samo prosle dogadjaje koji su se desili u Crkvi. onoliko koliko je i Sveta Liturgija konkretna. ne zanemarujuci pri tom ni njihovu istorijsku realnost. Drugim recima. a svaka umetnicka ikona u pravoslavnoj Crkvi upravo ovo predstavlja. platnu kao sto Crkva Svetom Liturgijom (koja je dogadjaj prinosenja i osvecenja tvorevine u zajednici sa Bogom kroz Hrista) predstavlja i proslavlja tu istu proslost i buducnost. niti neodredjeno. ali i ikona savrsene. ikona. to predstavljanje sveta onakvim kakav ce on postati na kraju istorije na ikoni. Crkva u svetoj Liturgiji i kroz Liturgiju konkretno otkriva buducnost sveta i coveka i kroz Liturgiju i u Liturgiji. Medjutim. vec ikona istine. a na ikoni gde deluju Bozanske sile ona je jedinstvena.nedeljiva celina. poslednje realnosti coveka i svega stvorenog. niti je proizvoljno. (To podrazumeva izraz "0tkrovenje" u Pravoslavnoj Crkvi. silaska Svetog Duha u svet. ikona predstavlja svet u zajednici sa Bogom.

prihvataju Crkvu i crkveni zivot kao nesto samo po sebi objasnjivo i normalno. bojim se. a koji je u sustini i jedina razlika izmedju ove dve vrste umetnosti. i u cemu je razlika izmedju ikone i svetovne slike. Svakako zelja da se ukljuci u Crkveni nacin zivota postoji. A sad da se osvrnemo na same izlozene radove i u njima potrazimo odgovor na gore postavljena pitanja. ova izlozba moze da da povoda da se nasa. obicajna vera i zivot sa Bogom koji ne pretenduje da bude licni i da obuhvati sve pore zivota. nedovoljno je jasno. odomacena kod nas. a s druge strane. ukratko ovde iznesena. niti drugima ikonopisanje. Zato s jedne strane prva grupa. Svakako i kod jednih i kod drugih se uocava nedovoljno poznavanje teologije u njenom izvornom izrazu. nezavisno od toga da li neko poznaje teologiju ili ne. skoro da se i ne govori. ali toliko "sveto" da je daleko i nedodirljivo. religijske motive i licnosti. Jedino tako mozemo dodji i do odgovora na pitanja sta se desava u savremenoj ikonografiji kod nas? Sta ova izlozba pokazuje o nasem Crkvenom zivotu danas? Jer danas uglavnom postoje dva misljenja. Crkvena umetnost treba da bude. Pre svega o samim radovima i umetnicima. ikone svetitelja i svih dogadjaja koji su se zbili u istoriji Crkve. a druga je pokusaj da se stvori originalna ikona. Becina naseg umetnickog sveta danas ne ucestvuje delotvorno i licno u zivotu Crkve.Hristovog rodjenja. Prvo je da je Crkvena umetnost onaj koja slika Crkvene. Neka vrsta sudelovanja u zivotu Crkve postoji i kod jednih i kod drugih. Svete Pedesetnice. i da menja zivot. 0 samom nacinu slikanja koji izrazava nas nacin zivota. Jedna je grupa koju sacinjavaju dostaverne i uspele kopije originalnih ikona. To moze biti i pozitivna konstatacija. tj. sto se umetnosti tice. u najboljoj nameri da ova kritika bude konstruktivna i korisna za sve nas. Medjutim. Medjutim. 0no je pre religijsko nego licno opstenje sa Bogom. a svetovna je ona koja to ne cini. ali na ustrb mnogih elemenata koje smo gore naveli kao odliku ikone. ali se bojim da je u pitanju religijski odnos sa Bogom. Radi se o jednoj vrlo sustinskoj stvari. a toje kao sto se vidi i najveca prepreka da se neko aktivno ukljuci u Crkveni zivot a zatim da ga na ikoni i predstavi. o razlici Crkvene od profane umetnosti. medjutim ono je vise pasivno i zato. vaskrsenja. 0va bogoslovska podloga. ili teorija Crkvene umetnosti. Svi radovi se globalno mogu podeliti na dve grupe. i osvecena u Crkvi. moglo bi se mnogo govoriti. bezzivotno kopira ono sto se desilo u proslosti. ali je istovremeno prisutna i dilema na koji nacin to postici a ne ukinuti Crkvu. pre svega Crkvena stvarnost objasni na sledeci nacin. nerazumevajuci cesto ni razloge zasto nesto treba na ikoni da bude naslikano tako a ne drugacije. vaznesenja. druga grupa autora svedoci o nedovoljnom poznavanju Crkvenog zivota ili. Sta podrazumevam pod ovim? Prva grupa odaje ljude koji rekao bih. nepoverenja u njegovu . pored toga sto sadrzi Crkvenu tematiku. o njihovoj pozitivnoj strani. nuzna je da bi odredili sta cini jednu ikonu ikonom. 0vim svakako ne zelimo da osporimo niti prvima originalnost. ja bih radije ukazao na njihove nedostatke. su deo ove jedne i jedinstvene ikone. Drugo.

i da ga kroz svoj umetnicki talenat. je isto veliki napredak. a ne da svet postane Crkvenim. a to pokazuje prihvatanje ove izlozbe od strane Narodnog muzeja. ova izlozba pokazuje i nesto vrlo pozitivno a to je da njeni stvaraoci teze da otkriju jedan novi svet. pomalo zaboravljen na nasim prostorima. kome se ovi umetnici obracaju. U svakom slucaju. samo postojanje ikonografije je veliki uspeh i napredak. to treba uraditi na najadekvatniji nacin i u skladu sa ucenjem Crkve i njenim zivotom. i ne samo na nasim. <Picture> <Picture> . Ali ako ono sad i odsustvuje. a njega nesumljivo imaju. Medjutim. sto ne znaci da ne postoji i jedno i drugo. pokazu drugima.delotvornost i istinitost. To pokazuje da je ovo drustvo otvoreno i za jedan drukciji nacin postojanja nego sto je on do sad bio. zeli da pogleda njihovu viziju stvarnosti. Takodje da svet. Zato je ovde izrazenija tendencija da se Crkva promeni.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful