LEENJE VIDA na prirodan nain

Naslov originala: Yoga for Your Eyes: Natural Vision Improvement Exercises, by Meir Schneider Prevod: Stevan Tomovi Distribucija: Metaphysica, 011/292-0062

Dr Meir najder

LEENJE VIDA
prirodnim putem

BOLJI VID, ZDRAVIJE OI

Veina nas zna da moemo poboljati svoje zdravlje i iveti due tako to emo se zdravo hraniti, redovno vebati, kloniti se stresa i pravilno odmarati. Meutim, kad su u pitanju nae oi, kao da smo naueni da tu nema pomoi. Retko ko veruje da postoji bilo ta to moe poboljati na vid i nae oi uiniti zdravijim. Ipak, injenica je da je ono to pomae zdravlju naeg tela, isto tako dobro i za nae oi. Oko nije tek neko mehaniko orue. Poput svih drugih delova tela, i ono potpuno zavisi od stanja naeg uma. Danas je pak popularan stav, za koji ne postoje nikakvi dokazi, da se vid moe samo pogorati, a da se nikako ne moe poboljati. Statistika pokazuje da ljudi sa loim vidom nikada nisu poboljali svoj vid kasnije u ivotu; njihov vid se samo sve vie pogorava. Ali, ova statistika bi se umnogome promenila da smo ueni kako da vodimo rauna o zdravlju svojih oiju, i jo
5

vanije, da smo znali da sami moemo poboljati svoj vid. TA JE VID? Vid predstavlja sveukupnost oseaja, opaanja i poimanja. Moemo rei da naa mrenjaa poseduje oko 126 miliona elija osetljivih na svetlost, koje stvaraju oko milijardu slika svakog minuta. Mozak ne moe od svih njih da stvori jednu jasnu sliku, ve vri selekciju: on zapravo odluuje koliki deo slike ete videti, a koliki ne. Funkcija mozga je velikim delom u tome koliko e va vid biti dobar ili lo. Zapadnjaka medicina tei ka tome da ignorie postojanje ovih sloenih interakcija izmeu oiju i mozga. Ona se najvie bavi leenjem simptoma. Ako imate kataraktu, lekari e vam otkloniti soivo. Ako imate visok oni pritisak, oni e ga ublaiti. Ako imate lo vid, dae vam naoare. Oni ne zalaze dublje u uzroke takvih stanja. Ipak, kratkovidost, na primer, oito je rezultat mentalnog stresa i injenice da va mozak svet vidi kao neko maglovito mesto.
6

Veina kratkovide dece dou u takvo stanje u treem razredu osnovne kole, kada prvobitno uzbuenje polaska u kolu opada i kada poinju da uviaju nepromenljive kolske ablone u godinama koje su pred njima. Oni koji ne ponu da nose naoare tada, uglavnom ponu onda kada krenu na fakultet, kada je neizvesna budunost pred njima i naizgled vene studije. S druge strane, dalekovidost se obino javlja kod 40-ogodinjaka i 50-ogodinjaka, kada je najvea stopa razvoda brakova i kada se ljudi pitaju: Da li bih mogao da ivim nekim drugaijim ivotom? Nakon trideset godina rada sa problemima vida, nemam nikakve sumnje u to da je oni vid deo vaeg mentalnog stanja. Samo odbacivanje naoara ne moe da pobolja va vid, ve se morate pozabaviti svojim celokupnim mentalnim, emocionalnim i fizikim stanjem. Uzroci loeg vida Problemi sa vidom se obino ogledaju u tome to se ili bliski ili daleki objekti slabije vide. Fiziki in gledanja stvari koje su blizu
7

razlikuje se od onog kod gledanja istih na veoj udaljenosti. Pogledajmo za primer kako kamera funkcionie. Kada svetlosni zraci od posmatranog objekta dostignu soivo kamere, oni moraju da se saberu tako da se fokusiraju na film iza soiva. Da bi se to uradilo, treba da dobro podesite razdaljinu izmeu filma i soiva. U suprotnom, objekat nee biti fokusiran tano na film i slika e biti zamagljena. Na isti nain i vae oko treba da sabere svetlosne zrake objekta koji posmatrate i da ih fokusira na mesto iza soiva. Umesto filma mi imamo mrenjau jednu mreu nervnih elija koja svetlosne zrake pretvara u neuronsku informaciju. Ona se putem optikog nerva alje do mozga. Kao to kamera menja rastojanje izmeu soiva i filma, tako i oko, samo to ono menja oblik soiva. Kada je cilijarni mii, koji podrava soivo, oputen, soivo je relativno ravno i omoguuje gledanje udaljenih objekata. A kada je objekat koji posmatrate blii od est metara, taj mii se gri i soivo poprima vie

sferian oblik. Ovaj proces se naziva akomodacija (pogledati sliku 1). Kako neka osoba vidi, smatra se, zavisi od jo jednog faktora oblika one jabuice. Nepravilan oblik one jabuice smatra se uzrokom dva najea problema sa vidom: miopija i hiperopija. Miopija (kratkovidost) znai da osoba ne moe jasno videti udaljene objekte, jer je njena ona jabuica previe horizontalno izduena. Zbog toga soivo ne

Slika 1. Kako funkcionie oko: kada je objekat blizu, soivo menja oblik i postaje vie sferino.
9

moe da fokusira svetlosne zrake od udaljenih objekata na mrenjau (pogledati sliku 2), dok to moe kad je re o bliim objektima. Hiperopija ili hipermetropija (dalekovidost) znai da osoba ne moe jasno videti bliske objekte. U tom sluaju ona jabuica je previe suena. Svetlosni zraci od udaljenih objekata se fokusiraju na ispravan nain, ali soivo ne moe da sabere zrake pre nego to stignu do mrenjae. Kada bi mogli da je prou, zraci bi se verovatno fokusirali iza mrenjae (videti sliku 3). Prethodni pasusi dali su opis uslova pod kojim nastaje lo vid. Ali zbog ega nastaju ba takvi uslovi? Jednom reju, odgovor je na-

Slika 2. Miopija nastaje jer je ona jabuica previe horizontalno izduena. Soivo ne moe da fokusira udaljene objekte na mrenjau, te je slika zamagljena.
10

prezanje (stres). Oi su osetljive na stres poput svih drugih delova tela i na slian nain reaguju. Dve komponente vizuelnog stresa dugotrajno, napregnuto gledanje bliskih objekata i vrenje radnji koje zahtevaju velik intelektualni napor esto se javljaju istovremeno u koli i na poslu. Pojavom kompjutera problem se jo vie iskomplikovao, stvorivi jednu vizuelnu/umnu ponavljajuu deformaciju zvanu sindrom kompjuterskog vida (computer vision syndrome ili CVS). Njeni simptomi su: napregnutost oiju, opti umor, bol u vratu i ramenima, suve oi i potekoe pri koncentraciji. Sam kompjuterski ekran

Slika 3. Hiperopoija nastaje jer je ona jabuica previe suena. Soivo fokusira bliske objekte za mrenjae, te je slika zamagljena.
11

predstavlja vizuelni stresor. Poto oko ni na koji nain ne moe da odredi fokusno rastojanje kompjuterskih piksela, ono se nae u takvom stanju da cilijarni mii neprestano podrhtava bez ikakve svrhe. Vizuelni stres CVS-a moe da prouzrokuje miopiju ili da je pogora. Mnoge od naih akcija i reakcija kao i vei deo nae memorije rezultat su mentalnih slika, svesnih i podsvesnih slika dogaaja koje imaju za nas odreen emocionalni znaaj. Nae oi postaju napregnute ak i onda kada se te slike nalaze samo u naoj glavi. Svi dogaaji na koje se one odnose nalaze se u naem mozgu, iji su sastavni deo i oi. Zbog toga, i zato to koristimo oi ta god da radimo, oi snano reaguju na nae misli i oseanja. Poto rade bez prekida i sa naporom, one su takoe veoma osetljive na fiziki bol i umor. Lo vid nastaje iz sloenih uzajamnih dejstava uma i tela. To je razlog zbog koga kad ponemo da radimo na poboljanju svog vida treba da oprezno pristupimo takvom zadatku. To je takoe i razlog to tada poinjemo
12

otkrivati stvari o sebi kojih do tada nismo bili svesni.

DR VILIJAM H. BEJTS OFTALMOLOG VIZIONAR

Moda ste negde uli za Bejtsovu metodu: serija vebi za poboljanje vida bez upotrebe naoara. Njen tvorac je dr Vilijam H. Bejts. Roen je 1860. godine i diplomirao je na Koledu za lekare i hirurge Kornel univerziteta u svojoj 35. godini. Tri godine kasnije, bio je staista u Kolumbija bolnici u Njujorku i radio kao lekar za uho, nos, grlo i oi (tada je to bila jedna struka). Dr Bejts je radio kao asistent, ali je otputen nakon to je vie puta podsticao svoje kolege lekare da ostave naoare, za koje im je glavni oftalmolog one klinike u bolnici rekao da moraju da ih nose. Dr Bejts je koristio jedan instrument koji se zove retinoskop. Njime je mogao da posmatra i najmanje promene na povrini oka i na taj nain da odredi prirodu i veliinu problema sa vidom svojih pacijenata. Tokom mnogo godina, posmatrao je oi stotine pacijenata pri najrazliitijim aktivnostima,
13

emocionalnim i fizikim stanjima. Tada je primetio da njihove oi drugaije izgledaju kada rade neto to vole nego onda kada rade neto to ne vole; kada su umorni, zabrinuti ili zbunjeni; i kada su skoncentrisani, uzbueni, motivisani ili oputeni. Jedno od otkria dr Bejtsa je to da se jasnoa vida menja kod iste osobe sa dobre na lou i obrnuto, u zavisnosti od njenog fizikog i emocionalnog stanja. Zakljuio je da vid nije nepromenljiva kategorija, ve da se neprestano menja. Verovatno ste i iz linog iskustva primetili da vam je vid u nekim situacijama bolji nego u drugim. Dr Bejts je bio prvi oftalmolog koji je napravio naunu studiju o ovom fenomenu. Njegovo istraivanje ukazuje na to kako nastaje lo vid ili kako se moe pogorati svakodnevnim stresom. Takoe je dokazao da se ti problemi mogu reiti promiljenim i ispravnim negovanjem vida. Dr Bejts je preminuo 1931. godine, provevi svoj ivot u ispitivanju i razvijanju metode kojom bi se otklonila nepotreban patnja ljudi koji imaju probleme sa vidom. Ostao je najpoznatiji po saoseanju i brizi za svoje pa14

cijente. Kada je jednom ugledao malo dete sa malenim naoarima, dr Bejts je rekao: Ovakav prizor uinie da i aneli zaplau. Vebe iz knjige Leenje vida - prirodnim putem zasnovane su na Bejtsovoj metodi, uz odreeno doterivanje i dodatke nastalih nakon skoro tri decenije mog rada na leenju sopstvenog slepila i pomaganju drugih koji imaju problema sa vidom. Ove metode su se pokazale efektivnim u ispravljanju svih refraktivnih problema sa vidom (svaki problem koji se tie putanje svetlosti u oku), razrokosti, slabovidosti i slinih problema. One ne mogu uvek skroz otkloniti neku bolest oka, ali pomau nastanku zdravijih oiju koje su otpornije na bolesti i sposobnije da se same izlee od svakog reverzibilnog stanja.

VEZA IZMEU UMA I TELA

Britanski pisac Oldus Haksli bio je uspeni student i veliki oboavalac metode dr Bejtsa. Nakon to je primenjivao njegove vebe da bi se izleio od svog deliminog slepila, Haksli je napisao knjigu Umetnost gledanja (The
15

Art of Seeing). U njoj je gledanje opisao kao proces sastavljen od tri elementa, koji ukljuuju oi, mozak i um. Rekao je da se gledanje sastoji iz sledeih stvari: Opaanje elije osetljive na svetlost primaju informacije o spoljanjoj sredini putem svetlosnih zraka oko jedne milijarde bitova vizuelnih podataka po sekundi. Selekcija um ne moe da se bavi svim vizuelnim podacima koji dolaze do oiju, te stoga usmerava oi samo na odreen broj podataka. Poimanje selektovani vizuelni podaci se registruju i tumae u mozgu. Poboljanje vida iziskuje razumevanje sloene interakcije izmeu oiju i uma. Takoe moramo nauiti kako da um usmerimo da radi u nau korist, a ne protiv nas. A jedna od najveih prepreka koju moramo prevazii jeste uverenje da se vid nikada ne moe poboljati. Takvo uverenje moe uzrokovati da ne prepoznamo ili ne priznamo poboljanje svog vida kada se ono stvarno dogodi ili nas moe ubediti da jednostavno u odreenim si-

16

tuacijama neemo moi dobro da vidimo, te da ne treba ni pokuavati. Nekada se na vid moe pogorati jer oekujemo da tako bude, u situacijama kada oseamo da e neto izazvati naprezanje naih oiju. U vezi s tim, dr Bejts je napravio eksperiment sa svoja dva pacijenta: jednim sa odlinim vidom i drugim sa loim vidom. Trebalo je da samo gledaju u zid. Tokom eksperimenta dr Bejts je pomou retinoskopa posmatrao promene na povrini njihovih oiju. Koliko god dugo da su gledali u zid, nije bilo promene na njihovim oima. Ali kada je dr Bejts na zid postavio optometrijsku tablu, oi pacijenta sa loim vidom su se potpuno izmenile, a njegovi oni miii su se snano grili. Pacijent sa dobrim vidom je iskusio samo male promene na oima, jedva primetne. Prvi pacijent je odmah, nesvesno primenio svoju naviku naprezanja da bi video slova sa table. Da biste poboljali vid, treba da promenite svoj nain razmiljanja o gledanju, kao i sam nain gledanja. To jeste delimino teak zadatak. Vizuelne navike se ponekad teko me17

njaju; vie smo vezani za svoj naviknuti nain gledanja skoro od bilo ega drugog. Razlog tome verovatno je taj to se naa memorija prevashodno sastoji od vizuelnih informacija. Kada smo jednom videli neto na odreen nain, mi ga ba takvog zapamtimo i pamtimo ga nadalje kao takvog po svom seanju. Mi itekako zavisimo od svog vida, pogotovo oni koji imaju dobar vid. Kada takvi ljudi izgube svoj dobar vid, oni proivljajavaju pravu traumu i menjaju sav svoj pogled na ivot. U stvarnosti, takvi ljudi imaju velikog potencijala da povrate svoj dobar vid, jer se njihova memorija sastoji od otrih, jasnih vizuelnih informacija. Memorija i imaginacija su najvrednija sredstva za poboljanje vida koja poseduje um. Na njih ete naii u mnogim vebama o kojima se govori u ovoj knjizi. Sve to smo ikada u ivotu jasno videli moe se upotrebiti kao stimulacija za poboljanje vida. Svi znamo da je lake jasno videti stvari koje su nam poznate. Na primer, neku nepoznatu re, koja se sastoji od nama poznatih slova, u poetku emo tee proitati nego neku poznatu
18

re. Tako, moemo koristiti vebe vizuelizacije kako bismo iskoristili tenju naeg uma za povezivanjem jasnog vida sa onim to nam je poznato. Takoe koristimo vizuelizaciju ili imaginaciju da stvorimo uslove koji nama odgovaraju. Na primer, kada zamiljamo potpunu tamu ispred sebe, optiki nerv reaguje kao da stvarno vidimo takvu tamu, te na taj nain prestaje da radi i odmara se. Poput svake druge mone prirodne sile, tako i um moe da pomogne ili odmogne. Moe nas ubediti da se vid nikada ne moe poboljati ili nam moe dati sve to je potrebno za njegovo poboljanje. VAE OI I VA MOZAK Najvaniji organ za vid je mozak. Oi i mozak se ak sastoje od iste vrste tkiva. Nae osetljive oi reaguju i na najmanje mogue hemijske promene u mozgu, ukljuujui i one koje nastaju kao posledica odreenog emocionalnog ili mentalnog stanja. Teorije koje uzrok problema sa vidom trae u samoj strukturi oka nemaju mnogo dokaza, jer ne govore o dubokim vezama izmeu uma i tela
19

koje uzrokuju te strukturalne promene. Konvencionalna oftalmologija smatra da funkcija zavisi od strukture; zbog toga oni probleme sa vidom uglavnom lee instrumentima ili operacijama koje menjaju strukturu oka. Meutim, istina je da sav vid kree od misli. Vae misli odreuju kako e vam oi funkcionisati, a nain na koje one funkcioniu menja njihovu strukturu. Ako nauite kako da promenite svoj nain razmiljanja, moete takoe promeniti i strukturu vaeg oka. Kolika je kontrola mozga nad funkcijom vida vidi se iz toga to on daje smisao onim stvarima koje samo oko ne moe da protumai. Na primer: fizika nam kae da iako mi normalno vidimo objekte koje posmatramo, oni su naopake okrenuti na naem soivu i mrenjai. Oi ne poseduju finkciju da same okrenu sliku u ono to mi vidimo kao normalno. Mozak je taj koji treba sve da uredi, da stvori red u svetu. Sledei zaujui eksperiment ilustruje ovu tvrdnju na veoma ivopisan nain. Jednoj grupi pilota su date posebne naoare zbog kojih su sve oko sebe videli nao20

pake. Posle nekoliko dana, njihovi mozgovi su ispravili vid, i opet su sve mogli da vide normalno, ak i kroz te naoare. Dve sedmice kasnije prestali su sa noenjem naoara, i onda su bez njih sve oko sebe videli naopake. Neki od pilota su zapravo proiveli nervni slom; ipak, vremenom, svima se vratio normalan vid bez upotrebe naoara. Zapadnjaka medicina ne tretira ovu ogromnu povezanost vida i mentalnog stanja. Leenje simptoma pomou operacija, naoara i slinog moe samo privremeno pomoi ljudima da bolje vide, ali ubrzo potom dolazi do slabljenja vida. A takvi oblici leenja odravaju na snazi mit o neizleivosti vida, koji vas udaljava od toga da samoleenjem poboljate isti. Samoleenje ne samo da je pomoglo hiljadama ljudi, ve je i mnogo bolje od konvencionalnog leenja kada je re i o vidu i o poboljanju sopstvenog zdravlja. VAE OI I VAE EMOCIJE Vid isto tako ima dosta povezanosti i sa ovekovim emocionalnim stanjem. Skoro svaki klijent sa kojim sam radio iskazivao je
21

snane emocije ponekad i vrlo snana emotivna stanja tokom terapije poboljanja njegovog vida. Za razliku od toga, vid se uvek privremeno pogoravao pri snanim negativnim emocijama. Ovo vai i za ljude sa dobrim vidom. Ako emocionalni stres due traje, teta naneta oima moe ostati trajna. Pogoranje vida esto nastaje zbog odsustva volje za pomnim sagledavanjem stvari oko sebe. Nae oi tada gube sposobnost da pogled pomeraju sa jednog detalja na drugi, to za posledicu ima zamrznuti pogled zbog kojeg se nae oi strahovito napreu. A mi, pak, kad smo pod nekim emocionalnim stresom, poslednje to elimo da uradimo jeste da sagledamo sve detalje situacije u kojoj smo se nali. Tada je izgleda manje bolno ako sakrijemo pogled od realnosti koju proivljavamo. Na vid tako postaje nejasan u elji da nas zatiti u emocionalnom smislu. Naalost, naa tipina reakcija u takvoj situaciji jeste da napreemo svoje oi da se ponaaju kao i u obinim situacijama. Mi uzimamo naoare da nosimo ili neke jae lekove.

22

Ako istegnete lea jer ste pokuali da podignite teak teret, neete sigurno samo uzeti pojas za lea i nastaviti isto da inite. Ipak, ovo je upravo ono to mi inimo sa svojim oima. Radi zdravlja vaih oiju na due staze, bolje je dopustiti da imate slabiji vid tokom kraeg vremenskog perioda. To vreme se koristi za odmor i ishranu vaih oiju, tela i uma. Moda u savremenom svetu brzog tempa ivljenja ovo izgleda kao teko ostvarivo ali, ako ignoriete upozorenja koja vam govore o problemu sa vaim fizikim i emocionalnim stanjem, rizikujete da zauvek otetite sposobnost ispravnog funkcionisanja vaeg tela. Ako budete negovali svoj oni vid tokom tog kriznog perioda, on e povratiti svoj prvobitni kapacitet kada sve stvari u vaem ivotu krenu na bolje.

23

OSNOVE LEENJA VIDA NA PRIRODAN NAIN

Nai preci su dobro koristili sva svoja ula, zajedno sa ulom vida. Gledali su u daljinu i mogli su da primete tamo i najmanji pokret perifernim vidom. Njihove oi su se neprestano pomerale sa jednog detalja na drugi, od bliskih do dalekih objekata. Naalost, naa dananja realnost nije ni blizu takvog stanja. ivot nas otvrdnjava. Kada vredno radimo, mi napreemo svoje telo i grimo se. Kada itamo ili radimo na kompjuteru, nas ne zanima ega ima u ostalom delu prostorije. Dane na poslu provodimo zurei u stvari nekoliko centimetara ispred svog nosa. Dnevno svetlo nas zaslepi kada izaemo napolje nakon to smo ceo dan radili unutra; napreemo se da vidimo u mraku. Nabrojane loe vizuelne navike dovode do nastanka zamrznutog pogleda: zurenje koje nam u sutini ometa povei deo vidnog polja. Pritom ne koristimo pun kapacitet i otrinu svog vida koje posedujemo, tako da se vremenom mozak navikne na takvo ponaanje i fik24

sira oko samo za taj prostor. Na taj nain se stvara tzv. predviena realnost, kada oekujemo da vidimo samo odreene stvari i to na tano odreene naine. Tako nam ona namee vizuelnu memoriju kojom transformie naa dotadanja vizuelna iskustva. Putem ove knjige nauiete kako da kod sebe razvijete ono to ja nazivam lake oi: oi kojima moe sve da se gleda. Ovaj koncept lakih oiju nastao je od ljudi koji su se bavili borilakim vetinama. Pod tim izrazom oni podrazumevaju vrstu vida koja vam je potrebna da biste mogli videti istovremeno tri svoja protivnika koja dolaze iz razliitih pravaca. Sa onim zamrznutim pogledom mogli biste samo da gledate jednog po jednog, to bi veoma brzo dovelo do vaeg poraza. Lake oi se potpuno razlikuju od toga. Njima se moe obuhvatiti cela jedna prostorija, ceo jedan predeo, bez ikakvog naprezanja istih. Gledanje lakim oima je slino tome kada idete u neku etnju iz pukog zadovoljstva u pokretanju sopstvenog tela, dok nesvesno sagorevate svoje kalorije i jaate svoje miie.
25

Lake oi upijaju sve stvari oko sebe, a ne pokuavaju da ih uhvate; one se odmaraju, a ne napinju se. Kod lakih oiju, proces gledanja je isto toliko vaan koliko i ono to se gleda. Oito da je ovakav pristup ivotu mnogo bolji od onog na koji je veina nas navikla. JEDINSTVO SA VAIM OIMA Savremeni ovek bi trebao da razvije elju za ujedinjavanjem sa iskustvom, a ne da pokuava da se odvoji od njega. esto puta u ivotu pokuavamo da se udaljimo od stvarnosti, postajui bezoseajni, potiskujui svoja oseanja ili elei da zaustavimo vreme kako ne bismo morali da se suoimo sa potencijalnim nelagodnim promenama. Jedinstvo sa svojim oima znai biti jedno sa svojim oima: kuda one gledaju, tu smo i mi. Kada postanemo jedno sa svojim oima, mi odbacujemo svoje predrasude i elimo da znamo ta nae oi stvarno proivljavaju. Poinjemo da obraamo panju na njih, da primeujemo kada su umorne ili iziritirane. Kao to bismo se ophodili prema svakom dobrom prijatelju, tako treba i prema oima: odma26

ramo ih kada su naporno radile, a lagano ih treniramo kada su postale slabe ili oteene. Sve vebe u knjizi su zasnovane na ovim naelima, zajedno sa sledeim uputstvima koja treba proitati tokom dana ili kad god vebate. Primenite sledee sugestije i videete da e vae oi na neverovatan nain reagovati na panju koju im poklonite. Nikada i ni pod kojim uslovima se ne napreite da biste neto videli. Nemogue je naterati sebe da bolje vidite naprotiv, ako to budete inili, unitiete sav napredak koji moete postii vebama. Umesto toga, obratite panju na ono to moete videti i to upotrebite kako biste bolje radili vebe: - Pustite da va vid bude onakav kakav jeste. Ako je zamagljen, ne pokuavajte da ga uinite jasnijim. Jednostavno, radite sa onim to vam je na raspolaganju, i pronaite koji mentalni, fiziki i emocionalni inioci utiu na promene vaeg vida. (Uzgred, ne morate da menjate te inioce; dovoljno je da postanete svesni koji su inioci u pitanju i prirodni proces promena e sam zapoeti.)

27

- Ne terajte sebe da radite vebe koje vam ne prijaju. O svakoj sumnji koju imate popriajte sa svojim oftalmologom, i sopstvenom procenom i intuicijom prilagodite program vebi linim potrebama. - Postavljanje ciljeva unapred moe dovesti do razoaranja i frustracije. Pravljenje plana o vremenu kada treba doi do poboljanja vida je kontraproduktivno. Pronaite svoj tempo rada i drite se njega; ovo je sigurno najbri nain za poboljanje vida. - Upamtite da oi interaguju sa vaim telom. Ako vas bole lea, vrat vam je napregnut ili se ne hranite dobro, vae oi e reagovati na to gubljenjem svoje funkcije. Iskoristite ovaj program leenja vida radi opteg obnavljanja svog tela, uma i duha. OSNOVNA NAELA LEENJA VIDA NA PRIRODAN NAIN Postoje mnogi naini kojim moete pomoi svojim oima. Neke od tehnika slue samo za tano odreen deo funkcije vida, neke slue za zdravlje oiju, dok druge za vae celokupno zdravlje. Idealno je kada dnevno
28

vebanje obuhvati sva ova tri elementa, ali da biste to bolje razumeli ovaj program, grupisaemo sve vebe u tri osnovne kategorije: - Relaksacija - Prilagoavanje svetlosti - Podeavanje vaeg vida Relaksacija Oi su organi koji najvie rade, i ljudi koji ih mnogo koriste bre postanu umorniji od drugih. Ovo delimino objanjava kako jedan daktilograf ne kraju radnog vremena moe biti umoran isto koliko i jedan drvosea. Svoje oi koristimo svakog trenutka dok smo budni obino oko 17 sati dnevno. Zamislite u kakvom stanju bi bili vai miii ako biste ih koristili bez prestanka, sve vreme dok ste budni. Ako kao veina nas imate posao koji zahteva da neprekidno i uporno koristite svoje oi, zamislite samo kako bi se osealo vae telo ako biste hodali ceo dan, svaki dan, i to pod nekim tekim teretom. Tako otrpilike izgleda pritisak na nae oi.

29

Moda mislite da svoje oi odmarate nekoliko sati tokom spavanja. injenica je da se tokom veeg dela sna nae oi ne odmaraju u dovoljnoj meri. Dok sanjamo, optiki nerv se stimulie i nae oi se pomeraju ispod kapaka. Ustanovljeno da se mnogi ljudi ovako ponaaju nekoliko sati tokom noi. Pored toga, mnogi ljudi se ne odmaraju dok spavaju, ve odravaju aktivnost tela, naroito njegovog gornjeg tela i lica. Idealno je kada biste mogli da poboljate svoj vid - i njegovom upotrebom i odmorom. Sve to radite sa oima treba da slui njima na dobro. Jedna od najvanijih stvari koju moete uraditi jeste da jednostavno dejstvujete protiv stvari koje obino tete vaim oima. A najlaki nain da to postignete jeste putem relaksacije. Vae oi su sastavni deo vaeg tela. Nemogue je odmarati oi dok vam je ostatak tela napregnut. To je razlog to ovaj programleenja vida zapoinje samomasaom i drugim tehnikama relaksacije.

30

Prilagoavanje svetlosti Svetlost je prevozno sredstvo svih vizuelnih informacija do vaih oiju. Ljudi koji najvei deo svog vremena provode radei napo lju na blistavoj, prirodnoj svetlosti, imae bolji vid od onih koji su skoro stalno u kui. To je tako jer su ovi prvi naviknuti a i odgovara im jae svetlo. Oni primaju i koriste svetlost u svoj njenoj punoi. to vie vremena provedemo pod slabim, neprikladnim i vetakim osvetljenjem, nae oi e tee moi da se izbore sa prirodnom svetlou. Tada e nam normalni sunevi zraci izgledati kao da nam je neko uperio reflektor u lice. To se delimino deava zbog toga to kada smo u zatvorenom prostoru mi prisiljavamo svoje zenice da stalno budu rairene; one se ire to je mogue vie kako bi primile svu svetlost koju mogu primiti. Oni miii se onda skupljaju kako bi smanjili bol od odsjaja. Mnogi ljudi se stoga danas etaju sa naoarima za sunce ili stalno i nesvesno mirkaju oima kako bi se zatitili od prejake prirodne svetlosti.
31

mirenje donekle pomae oima, ali privremeno. Meutim, na due staze, njegovi efekti su vrlo tetni za vid. Ono uzrokuje da se oni miii stalno gre, to dalje menja oblik one jabuice. Takoe i velikim delom smanjuje periferno vidno polje, prisiljavajui oi da ostanu fiksirane za vrlo mali prostor. Naoare za sunce su u ovom sluaju od pomoi isto koliko i invalidska kolica za osobu koja ima slabe miie noge: one nam pruaju trenutno olakanje, ali na kraju slue samo da jo vie oslabe sposobnost oiju da se izbori sa svetlou. Naravno, ja ne kaem da treba da se zauvek otarasite svojih naoara za sunce. Moda e vam zatrebati ako se naete u situaciji da vozite kola prema zapadu tokom zalaska sunca. Ali, ako redovno budete radili po uputstvima iz ove knjige, bie vam sve manje potrebne. Vae oi e tada primati vie svetlosti, sa sve manje tegoba. Vae zenice e postati fleksibilnije, moi e brzo i lako da se ire i skupljaju, inei prelazak iz tamnog u svetlo manje bolnim. Neete vie mirkati i

32

vae vidno polje e se proiriti. Vie vas nee zaslepljivati dnevna svetlost. Podeavanje vaeg vida Ljudi sa loim vidom uglavnom ine dve pogrene stvari koje dovode do neuravnoteene upotrebe oiju: doputaju da jedno oko ima dominantniju ulogu i koriste se samo centalnim vidom, dok zanemaruju periferni. Ovakvo ponaanje je naravno nesvesna radnja, ali se ono moe promeniti svesnim treniranjem. Veina nas ima jedno oko koje je bolje od drugog. Oni koji pate od miopije znaju za ovu pojavu, zato to lek koji uzimaju obino vie pomae jednom oku. Kada jedno oko ima dominantniju ulogu, to je isto kao kada bismo koristili samo nekoliko miia za odreeni posao koji iziskuje upotrebu celog tela. Slabije oko koje se manje koristi postaje jo slabije, a jae oko radi dobro bez prestanka, sve dok i ono ne pone gubiti svoju snagu. Rad sa perifernom vidom je tesno povezan sa uravnoteenjem izmeu jaeg i slabijeg oka. Kada gledamo ispred sebe sa oba oka,
33

lako je nesvesno dopustiti da jedno oko obavlja sav posao. Meutim, kada se koristimo perifernim vidom, mi time stvaramo vidno polje za svako oko pojedinano, te emo tako i lake primetiti ako jedno oko ne funkcionie kako treba. Vebanje sa perifernim vidom takoe pomae da se odbace loe navike koje ste moda usvojili pri preteranom korienju samo centralnog vida. Jo jedan odlian razlog to treba upranjavati periferni vid jeste taj da se time poboljava nono osmatranje upotrebljavaju se pritom iste elije mrenjae. Savremena optometrija samo 70% perifernog vida smatra za normalan drugim reima, veina nas ne iskoriava 30% svog vida. Drevni Rimljani su imali zabave u amfiteatrima u kojima su njihovu panju odvlaili objekti sa razliitih mesta u irokom vidnom polju. Za dananje vrste razonode uglavnom je potrebno da gledate pravo ispred sebe: u televizor, bioskopsko platno ili pozornicu. Preterana upotreba tog centralnog vida uzrokuje povien oni pritisak: tenost stie u oko bre nego to ono moe da se osui, poste34

peno stvarajui pritisak na optiki nerv. Drugo ime za ovo stanje jeste glaukom.

OPREZ: MOLIM VAS PROITAJTE OVO PRE NEGO TO PONETE SA VEBAMA

Ako se budete drali uputstava iz ove knjige sve e ii na bolje. Ovde opisane vebe nemaju nikakvih neeljenih dejstava, niti nanose tetu drugim delovima tela i uma. Meutim, treba biti malo oprezan pri vebama, radi zatite oiju. Ako ne obratite panju na dole navedena upozorenja, neete uspeti da iskoristite sve prednosti ovog programa. Molim vas, uvek pre nego to ponete sa vebama, izdvojte malo vremena da proitate ovo poglavlje, makar tokom prvih nekoliko dana. Onda kada se vae oi bude privikle na ove nove aktivnosti, vi ete se sami, automatski, kloniti kontraproduktivnih i rizinih radnji. - Molim vas, skinite svoje naoare, naoare za sunce ili kontaktna soiva dok budete radili bilo koju od vebi.
35

- Ako nosite naoare ili kontaktna soiva, ne oekujte da ih se otarasite u toku nekoliko dana. Vremenom ete osetiti da vam treba slabija dioptrija, a mogue da vam vie i nee trebati; ipak, treba da ih koristite kad mirite (kiljite) ili se napreete tokom nekog rada ili itanja. Ako u vaoj vozakoj dozvoli pie da morate nositi naoare, nosite ih sve dok ne budete poloili test za vid. U drugim sluajevima, probajte po malo da gledate bez naoara ili soiva, kako budete nastavili sa programom. - Pri vebi izlaganja suncu iz ove knjige treba da svoje lice upravite prema suncu. Uvek pritom treba da skoro potpuno zatvorite oi (da budu poluotvorene), jer ak ni najzdravije oi ne mogu da izdre toliku jainu svetlosti. Svrha ove vebe jeste da navikne vae zenice da se lako prilagoava jakoj svetlosti i potpunoj tami. Za to vreme, neprestano okreite svoju glavu ili gornji deo tela za celih 180 stepeni, kako biste spreili oteenje mrenjae. - Nikad se ne izlaite suncu preko stakla bilo da je re o soivu ili prozoru. Sve vrste
36

stakla uveavaju intenzitet sunevih zraka, to moe da oteti vae oi. - Ako tokom vebe izlaganja suncu ponete da oseate glavobolju, muninu ili vrtoglavicu, odmah prestanite sa vebom i sklonite se sa sunca moda je svetlost previe jaka za vas ili moda je vae telo dehidriralo. - Ako imate glaukom, vebu dlanovanja ograniite na 4-5 minuta. U suprotnom, moe doi do povienja onog pritiska. Moete, pak, raditi tu vebu u kratkim intervalima, ali vie puta dnevno. - Molim vas da shvatite da vebe koje budete nauili nisu samo mehanikog karaktera, a da za to vreme moete razmiljati o bilo emu. Ovo je rad koji ukljuuje um i telo, koji e doprineti dubokim promenama u vaim vizuelnim navikama u vaem sveukupnom nainu posmatranja sveta oko sebe. Obratite panju na to kako se vae oi oseaju tokom vebi. Vano je da vebe radite obazrivo, kako biste postepeno razvili oseaj po kojem ete znati ta vaim oima treba u odreenom trenutku.
37

OPUTANJE TELA Nemogue je opustiti neki deo svog tela na primer, oi dok su ostali delovi napeti. Zbog toga je veoma vano da pre nego to ponete sa programom leenja vida iz ove knjige, uvek odradite bazine vebe oputanja. Tokom svih vebi opisanih u ovom programu, treba da diete polako i duboko kroz nos. To pomae i mentalnom i fizikom oputanju, a takoe obogauje vau krv kiseonikom koji je potreban vaim oima da bi funkcionisale na najboljem moguem nivou. Prvo, isprepletite svoje prste; palevi da budu okrenuti prema vama. Onda, ponite da kruite rukama, ispruajui ih koliko najvie moete, ali bez naprezanja. Uradite nekoliko krugova u smeru kazaljke na satu, a potom nekoliko u suprotnom smeru. Stanite okrenuti prema zidu i ispruite ruke tako da vam laktovi budu pravi, a dlanovi da stoje ravno prema zidu. Iz tog poloaja se naginjite prema zidu, pomerajui grudi napred-nazad 10-15 puta. Laktovi treba da ostanu pravi. Radite tako da vae grudi vo38

de pokret, a ne trbuh, ramena ili vrat. Tokom vebe, vae grudi e se nai u tri razliita poloaja: ispupenom, neutralnom i uvuenom. Zadrite se pri svakom od poloaja, lagano pomerajui glavu pri svakom od njih. Potom se udaljite od zida i ponovo isprepletite prste, samo sada da vam plaevi budu okrenuti od vas. Ponovite vebe kruenja koje ste ve radili. SAMOMASAA Masaa treba da bude deo svakodnevne nege vaih oiju. Naroito je blagotvorno tokom sredinje faze vebe sa oima videete da se postiu mnogo bolji rezultati u njenom drugom delu, nakon masae. Masaa stvara oseaj lakoe pri gledanju i poveava dotok krvi ka oima. Ova uputstva su za samomasau, ali profesionalna terapija masaom je jo bolja. Ako imate masera, recite mu o ovim uputstvima. Uradite to vie sledeih vebi pre nego to ponete sa vebama za oi. Kada radite na svom vidu, potreban je visok nivo svesti, i od

39

ogromnog je znaaja ako ponete sa tim radom onda kada vam je i telo u dobrom stanju. Uputstva - Skinite naoare i kontaktna soiva. - Tokom masae diite polako i duboko kroz nos. - Koristite se obema rukama. - Prvo istrljajte ruke kako biste ugrejali prste. - Neka vai runi zglobovi ostanu labavi. - Pri masai, dodiri treba da budu blagi, ali pritom vi zamislite da prsti seu duboko. Masaa lica Idelano je da samo lice masirate najmanje 30 minuta. Masiranje celog lica poveava cirkulaciju oko vaih oiju. Istrljajte ruke da bi se ugrejale i potom neno masirajte lice vrhovima prstiju. Kasnije treba malo jae pritiskati lice, kako se i miii budu zagrevali. U poetku, pritisak treba da bude onoliko jak koliko je potrebno da shvatite da li je taka pritiska samo napeta ili bolna, ali ne treba pritiskati toliko jako da bol
40

postane jo vei. Utroite bar nekoliko minuta za svaki deo lica, primeujui kakav oseaj imate pri dodiru i kakav efekat on ostvaruje. Moete iskustiti veliki napon ili bol, povrnu ukruenost, ugodan oseaj olakanja ili utrnulost (to isto spada u oseaj). Ponite od vilice. Masirajte sve, od brade putem viline kosti, do predela oko i iza uiju. Pritom moete otvarati i zatvarati usta da bi se jaki vilini miii istezali i oputali. Ovo vas moe naterati da zevate, to slobodno i moete da uinite; ono deluje veoma oputajue za vae lice. Masirajte celo lice, istovremeno jednom rukom jednu, drugom ruku drugu stranu. Onda, masirajte predeo od nosne kosti, preko jagodica do slepoonica. inite to preko jagodica, sve od nosa do uiju. Osetite miie kako se oputaju ispod vaih prstiju. Pronaite bolne take i masirajte ih krunim pokretima vrhovima prstiju, sa malo jaim pritiskom. Masirajte i od nosne kosti ka obrvama, iznad, ispod i direktno njih. Kako to inite, veoma blago istegnite kou i miie ispod nje.
41

Kada budete ponovo radili ovo sa masaom lica, postepeno poveavajte broj tih istezanja. Masirajte predeo iznad obrva najmanje 20 puta i isto toliko same obrve. Nemojte masirati predeo ispod supraorbitalnih kostiju (kostiju gde se nalaze obrve). Osetite ljebie na obrvama dok masirate. Miina napetost e se pod vaim prstima oseati kao tvrd, ilav ili vlaknast predeo. Masirajte ga krunim pokretima vrhovima prstiju. Bolne take oko obrva su esto prisutne kada postoji naprezanje oiju kod miopije, glaukoma ili problema sa mrenjaom. Mogu se pojaviti i iznad nosa kada jedno oko ima dominantniju ulogu. Masirajte odreeno vreme i predeo izmeu obrva, jer on postaje veoma napregnut usled ina posmatranja. Potom masirajte irim pokretima svoje elo, kao i malim krunim pokretima svoje slepoonice, samo veoma blago (nemojte ih pritiskati previe). Nastavite sa masaom od slepoonica ka skalpu, pritom zamiljajui da napetost otklanjate od svojih oiju.

42

I na kraju, masirajte ceo skalp velikim krunim pokretima celom povrinom ruke, i potom vrhovima prstiju. Pritiskajte nabore koe na skalpu, poev od mesta koja su najoputenija pa nadalje. Na ovom predelu moete slobodno jae masirati. Probajte da inite tako kao da odvajate skalp od svoje lobanje. Zahvatite svoju kosu i blago je povucite. Lagano proeljajte kosu rukom. OPUTANJE VRATA, GLAVE I RAMENA Bilo bi poeljno da budete u leeem poloaju za sledee vebe, jer se vae telo bolje oputa kada se previe ne suprotstavlja sili Zemljine tee. Inae, moete ih raditi i u sedeem ili stojeem poloaju. Zatvorite oi i opustite svoje lice naroito vilice, jer one automatski postaju napregnute tokom dublje koncentracije. Okrenite glavu na stranu i neno vrhovima prstiju prolazite preko jedne strane vrata, tj. bonog pregibaa vrata (mii) koji polazi od uveta i zavrava se kod grudne i kljune kosti. Ovaj mii snosi velik deo tereta glave, te je njegovo oputanje od vitalnog znaaja za zdravlje vaih oiju.
43

Boni pregiba vrata moe postati napregnut kao i bilo koji drugi mii (neki ljudi ga meaju sa jednom kosti kada ga dodiruju), tako da mu treba posvetiti posebnu panju. Masirajte taj mii celom duinom, linijom kojom oseate napetost. Opipajte, dodirujte i masirajte u poetku nenije, a onda sve jae kako mii poinje da omekava. Verovatno ete pritom pronai nekoliko bolnih ili napregnutih mesta. Ne dirajte previe ta mesta, jer su ona verovatno toliko bolna da e se samo odupirati dubljoj masai. Umesto toga, masirajte ih neno, a jae onaj predeo oko njih. Onda okreite glavu sa jedne na drugu stranu da biste videli da li postoji razlika izmeu njih. Uvidite tu razliku i potom ponite sa masaom druge strane vrata. Zamislite da vam neko pridrava glavu i da je pomera umesto vas, tako da se ona veoma lagano i neno pomera sa jedne na drugu stranu. Dopustite da ode na stranu u tolikoj meri da moete osetiti istezanje vratnih miia sa strane, vilice i ramena. Kada vrat pone da vam se oputa, ponite polagano otvarati usta. Otvorite ih irom to vie mo44

ete bez naprezanja, i potom pustite da se zatvore, pritom i dalje pomerajui glavu sa jedne na drugu stranu. Obratite panju koji se miii pokreu tokom ove vebe: osim vilice, gde jo oseate istezanje? Uz pomeranje glave i otvaranje usta ponite i da trepete, polako i ritmino. Ovo je ujedno i odlina veba za koordinaciju, jer vam se glava, vilice i oni kapci pomeraju istovremeno, samo pri razliitim brzinama. Ako vam je teko da ovo radite, probajte da se ne usredsreujete na tu potekou, ve na sve ono to oseate u razliitim delovima tela tokom rada. Radite tako nekoliko minuta i vidite da li ste doiveli neko olakanje od napetosti lica i oiju. Ako ne, vidite da li oseate samu napetost. Mnogi ljudi sve vreme imaju tu napetost, ali nikad je ne osete stvarno. Pored toga, tako moe doi do pogoranja vida. Kada ste malo opustili vratne miie, moete poeti sa kruenjem glave. Vano je prvo opustiti vrat, jer ako radite sa napregnutim vratom, moe doi do vrtoglavice ili munine. Kruite glavom polako, pravei male
45

krugove. Ako ovo inite u leeem poloaju, ne morate dizati glavu da biste uinili pun krug. Samo zamislite da ocrtavate pun krug svojom bradom ili nosem; to e biti isto toliko valjano. Moda ete hteti da brzo ponete sa velikim krugovima, pokuavi da otklonite napetost koju oseate u vratu i ramenima. Problem sa ovakvim inom je u tome to ga vae telo tada doivljava kao stres, i odupire mu se. Zbog toga, ponite sa malim krugovima. Dodirnite najvii prljen koji moete dosegnuti, onde gde se spajaju lobanja i vrat, i zamislite da je on centar krugova koje pravite svojom glavom. Ti neni pokreti ne samo da oputaju vratne miie, ve i kimene prljenove oslobaaju napetosti, inei pokrete vrata lakim i tenijim. Napravite najmanje 100 ovih laganih, malih krugova, i ne zaboravite da promenite smer kruenja glavom posle svakih 10-15 krugova.

46

VEBE ZA OI
PODEAVANJE MIIA OKO VAIH OIJU Prva tehnika je osmiljena sa ciljem da povea fleksibilnost i snagu miia oko vaih oiju, i da ih osposobi za pomeranje sa lakoom u svim pravcima. Ponite tako to ete oba oka istovremeno vrteti u krug. Ako vam to predstavlja potekou, moete pratiti prst ispred oiju i kruiti njime, mada je bolje da to inite bez ove pomoi. Takoe, pomerajte oi levo-desno i gore-dole. Ako vam bilo ta bude naroito teko, radite polako ovu vebu. Vrhovima prstiju dodirnite svoje elo na predelu odmah iznad oiju dok radite vebu. Da li oseate kako vam se miii pomeraju? Pa, ne bi trebalo. Pokuajte da ih opustite, i radite vebu sve dok ti miii ne prestanu da se pomeraju. Moda bi samo trebalo da pravite manje kolutove oima; u stvari, proverite koliko male moete da inite. Potom, zatvorite oi i slobodno zamiljajte da vam se oi vrte u krug, bez ikakvog napre47

zanja. Moe pomoi ako zamislite toak koji se kotrlja ili gramofonsku plou koja se vrti. Onda otvorite oi i ponovo ih vrtite u krug, samo ovog puta zamiljajte da se samo zenice okreu u krug. Dalje. Zatvorite oi i nastavite sa vebom, ali zatvorenih kapaka. Ovo moda bude tee, poto su pokreti tada mnogo vie ogranieni. Blago dodirnite kapke dok radite vebu i osetite pokrete ispod njih. Vidite da li vam je tokom vebe ostali deo lica napet. Ako je to sluaj, pokuajte da ga opustite. Posle ovoga bie vam mnogo lake da radite istu vebu otvorenih oiju. DLANOVANJE Ova veba od izuzetnog znaaja e vas toliko opustiti da e pojaati efekat svih ostalih vebi. Ona e da: - odmori va optiki nerv - opusti va nervni sistem - povea cirkulaciju oko vaih oiju. Pasivni odmor vaih oiju tokom spavanja nije dovoljan da bi ih mogao potpuno opustiti. Vaem oku je potrebna svesna, aktivna
48

relaksacija koja se postie dlanovanjem. Ne moete nikad uiniti previe dlanovanja ili ga previe dugo primenjivati, osim u sluaju da imate glaukom ili povien oni pritisak (videti poglavlje Oprez). U svim ostalim sluajevima, radite vebu dlanovanja najmanje 1530 minuta nekoliko puta dnevno. Skinite sat i nakit sa svojih ruku. Zamraite sobu i sednite za sto na jastuetu. Ako elite, moete i sesti na pod oslonjeni na zid, stavivii laktove na svoja kolena. Takoe, moete i da legnete na bok, stavivi jednu ruku i glavu na jastuk. Za lakat druge luke uzmite jo jedan jastuk. Poenta svega je da drite ruke na oima bez naprezanja bilo kog dela tela i bez pritiska na oi i lice. Zagrejte ruke tako to ete ih istrljati jednu o drugu ili o grudi, stomak ili butine. Opustite ramena i protresite ih malo. Zatvorite oi. Stavite neno svoje ruke na lice tako da vam donji deo dlana bude na jagodicama, i pokrijte oi dlanovima. Ruke zapravo ne treba da vam dodiruju oi. Sada ponite da zamiljate mrkli mrak ispred sebe. U stvari, moi ete to da uradite
49

samo ako vam je optiki nerv oputen. Kako budete napredovali u dlanovanju, biete sve blii tom cilju. Pokuavajte da vidite samo tamu, a kako god ona izgledala, bie u redu. Samo nemojte preterivati u tome. Kontraproduktivno je da se napreete tokom dlanovanja. Zamislite da se sve polako pretvara u tamu. Ako elite, moete poeti od sebe. (Ako, iz bilo kojeg razloga, ne volite crnu boju, zamenite je sa nekom drugom tamnom, mranom ili tamnoplavom.) Skroz se opustite, pustite na volju svojoj mati, i vidite kako se oseate. Moete zamisliti da su vae oi crne boje ili da vam je glava takva. Kao i va vrat, grudi, stomak, pa butine, kolena, listovi, stopala. Sve stvari u vaoj sobi postaju crne. Tama se iri i izvan sobe, celu kuu obuhvata, iri se sve vie i vie. Ceo svet se obavija u crnu boju. Slobodno sami smislite ta e se sve pretvoriti u crno. Neka vam to bude poput igre. U isto vreme, oslukujte svoje disanje. Diite kroz nos duboko, polako i ravnomerno. to budete sporije disali, tim bolje. Dok tako
50

zamiljate da je sve oko vas crne boje, osetite kako se va trbuh i lea ire dok udiete, odnosno, skupljaju kad izdiete. Treba da izdiete sporije nego to udiete. Zamislite sada da su vam oi oputene. Osetite kako vam se grudi, srednji deo lea i rebra ire i skupljaju dok diete. Onda isto tako ini i va vrat. (Postoji velika razlika izmeu onog to stvarno oseate i to samo zamiljate samo se opustite i ne brinite da li vam se vrat stvarno iri i skuplja.) Zamislite/osetite kako vam se glava iri i skuplja dok diete. Postoje lagani, ritmiki pokreti kostiju vae lobanje tokom disanja. Nastavite samo da diete duboko, neno, ugodno. Zamislite da vam se karlica iri i skuplja dok diete; zatim vae butine; onda kolena. Ubrzo e ono to zamiljate i oseate postati jedno te isto. Zamislite sad da vam se prsti na rukama i nogama skupljaju i ire dok diete. Vidite kako se oseate nakon to ste uz pomo disanja opustili sve ove delove tela. Sada, nastavivi radnju sa disanjem, ponite polako da otklanjate svu onu tamu koju ste zamislili, poev od spoljneg sveta, preko
51

sobe, pa sve od stopala do gornjih delova tela. I dalje se vae celo telo iri i skuplja tokom disanja. Sklonite ruku sa oiju i ponite da trepete polako. Ako vam oi suze, to je dobar znak, jer naprezanje tei da izazove suvou oiju. Tokom dlanovanja moda budete osetili bolno hronino naprezanje oiju koje pokuavate da otklonite. Ako se to desi, ne inite nita dok ne proe bol. Rezultati dlanovanja se razlikuju od osobe do osobe. U koliko god maloj ili velikoj meri ste uspeli da otklonite napregnutost, nainili ste odlian korak ka ivotu sa zdravim oima. Emocionalni efekti dlanovanja Moda budete proli kroz snaan emocionalni otpor prema dlanovanju, naroito ako istovremeno radite dlanovanje i duboko razmiljate. To je sastavni deo svakog otpora prema relaksaciji, koji stvara zabrinutost kod oveka. To je oseaj kada mislite da ako postanete malo neobazrivi da e se desiti neto neoekivano i strano zbog toga nismo nikad sigurni, postojani: plaimo se mraka, na
52

primer, ili smo uznemireni kad smo sami. Taj oseaj moe biti tako ukorenjen u nama da ga ne moemo prevazii samo tako to sebe umirujemo u mislima. Ako vas tako spopadne neko negativno oseanje, najbolje je da onda ponete sa vebom disanja. Ova veba se sastoji u tome da napravite 10 dubokih udisaja/izdisaja kroz nos (kao i uvek). Dok diete, dopustite sebi da budete onakvi kakvim se tada oseate. Tokom tog disanja, recite sebi da je biti zabrinut, besan ili nestrpljiv neto to se lako otklanja. Recite sebi da sve ono to mislite da ne valja kod vas, da e se lako reiti. Posle toga nastavite sa dlanovanjem. Jo jedno dobro reenje jeste da imate nekog pored koji e se brinuti oko vas i masirati dok vi radite dlanovanje, pogotovu onda kada ponete sa trodnevnim dlanovanjem (videti dodatak A). Koliko esto treba primenjivati dlanovanje? Petominutno dlanovanje je korisno za odmaranje oiju tokom pauze od nekog rada ili itanja. U drugim sluajevima, treba raditi
53

dlanovanje najmanje 20 minuta odjednom, i ako je moguno, 45-60 minuta dnevno, odjednom ili u vie navrata tokom dana. Obino je potrebno 15 minuta da se oi u potpunosti odmore, a trebalo bi i da najmanje nekoliko minuta (to vie, to bolje) ostanete u takvom relaksirajuem poloaju i uivate. Ako smatrate da imate ozbiljnijih problema sa vidom, radite vebu dlanovanja due. Nemojte da radite dlanovanje na due vreme ako posle toga treba da uradite milion nekih poslova, zato to su velike anse da onda neete moi da se skroz opustite; takoe nije dobro ni da radite dlanovanje onda kada ste previe umorni, osim ako vam nije cilj da odmah nakon toga zaspite. Probajte da pronaete zlatnu sredinu, kada niste ni iscrpljeni, niti zabrinuti zbog poslova koji vas ekaju. Odredite neki poseban termin za dlanovanje, i estitajte samom sebi ako budete radili dlanovanje due od predvienog vremena to je mera koliko ste uspeli da se relaksirate.

54

Treptanje Ova jednostavna, ali mona veba: - isti i masira vae oi - odmara ih od rada koji trai da gledate veoma bliske objekte - oslobaa napetosti oko oiju - otklanja tetnu naviku zurenja. Veina ljudi sa loim vidom izgubila je sposobnost za lakim i estim treptanjem. Moete primetiti da su oni koji nose tanke naoare skloni zurenju bez treptanja. Oni verovatno i mire i gledaju onim namrgoenim pogledom. Dr Bejts je rekao da moete ili da mirite ili da vidite dobro, ali ne oboje. Ova veba treptanja e vam pomoi oko mirenja i otkloniti naviku zurenja, da biste mogli olako da prelazite pogledom s jednog objekta na drugi, bez zamrznutog pogleda. Diite duboko. Ponite polako i neno da otvarate i zatvarate oi. Uverite se pritom da vam se elo ne bora. Ako se ono ne pomera, znai da dobro radite vebu treptanja, da ste oputeni. Koristite ogledalo da biste bili sigurni da otvarate i do kraja zatvarate oi pri
55

svakom treptaju, ili neka vam pomogne prijatelj koji sa vama radi ove vebe za oi. Zatvorite svoje desno oko i pokrijte ga desnom rukom. Prsti pritom treba neno da dodiruju oni kapak. Ponite da polako trepete levim okom. Zamislite da trepavice pokreu kapak gore-dole, i da se kapak ponaa vie kao neki lenji putnik. Ili, zamislite nekog kako vam neno podie kapak prstima za trepavice, a onda ga puta da se sam pod silom gravitacije ponovo i polako spusti. Prstima leve ruke dodirujte trepavice levog oka da biste stekli oseaj da one, a ne vae elo, pomera oni kapak. Masirajte prstima leve ruke predeo ela iznad levog oka. Ponite da to radite tako to ete vrhovima prstiju dodirnuti palac. Onda, otvorite aku, i tako ponovo. Probajte da trpete tako lagano da prsti desne ruke ne osete nikakav pokret desnog onog kapka. Za to e moda biti potrebno vremena, ali to vie budete inili ovako, oba oka e vam biti oputenija. Potom ponovite istu vebu sa desnim okom, dok drite pokrivenim levo oko.
56

Kao i sve druge vebe iz ove knjige, i treptanje treba da radite svesno i bez naprezanja. Pored toga to je treba raditi nekoliko puta dnevno, treba treptati ee tokom dana. Probajte da to inite bez napora, esto ali ne prebrzo, stalno ali ne na silu. Pokuajte da trepete, a ne da mirite onda kada vas zaslepljuje prejako svetlo, poto mirenje ne samo da stee one miie, ve i fokusira svetlost na oi na jedan bolan i kodljiv nain. Upamtite da treba esto treptati kada u neto gledate due vreme, kao na primer pri vonji ili kad ste za kompjuterom. TESTIRANJE VAEG VIDA Napredak u radu sa vebama iz ove knjige zavisi prevashodno od vaeg linog truda i zapaanja. Ne postoji neki ekspert sa strane koji e moi da izmeri va napredak i izrei da li napredujete i u kolikoj meri. Vi morate da odredite svoju poetnu taku, isto kao to jedan roditelj obelei visinu svog deteta na dovratku; a posle toga, povremeno proverite koliko ste napredovali u odnosu na tu taku.

57

Tradicionalni nain testiranja vida jeste pomou optometrijske table, kao to je Snelenova optometrijska tabla, prikazana u ovoj knjizi. Meutim, za nas koji smo proveli mnogo vremena u kancelariji oftalmologa, sam pogled na takvu tablu moe biti toliko stresan da e zamrznuti na vid u panici. Ako vam je takav oseaj poznat, napravite sopstvenu tablu. Koristite pritom crtee, slike iseene iz asopisa, osueno cvee ili simbole koji za vas imaju neko posebno znaenje. Jedino to je neophodno da uradite jeste da ono malo lii na pravu optometrijsku tablu: u prvom redu stavite stvari iste veliine; u drugom manje od prethodnih, ali jednake meu sobom; i tako sve redom, s tim da svaki red ispod sadri stvari manje veliine od onih iz gornjeg reda, dok tako ne napravite 6 redova. Okaite svoju tablu par metara ispred sebe, na tolikoj razdaljini da moete videti 13 reda sa lakoom, a ostale redove tee. Tabla bi trebalo da stoji vertikalno (to jest, na zidu, a ne na stolici ili slikarskom nogaru), na visini koja odgovara vaim oima dok vi sedite ili

58

stojite. Zabeleite koji najnii red moete da vidite jasno. To e biti merilo vaeg napretka tokom primene vebi iz ove knjige. Nakon svake vebe ili nakon svakog seta vebi idite do svoje table da biste proverili ima li promena. STIMULISANJE PERIFERNOG VIDA Veina nas se previe koristi centralnim vidom. To dovodi do oteenja ute mrlje: mesto blizu centra mrenjae i zona najjasnijeg vida. Prevelika upotreba centralnog vida dovodi do dubokog naprezanja miia lica, naroito onih od ela i vilice. Rad sa perifernim vidom moe da smanji to naprezanje. Sledee vebe blokiraju va centralni vid i stimuliu periferni vid za oba oka, bilo istovremeno, bilo pojedinano. Da biste to uinili, bie vam potrebni mali crni pravougaonici (prikazani su u naem video-snimku, pogledajte link na kraju knjige). Ako ih nemate, jednostavno, napravite ih tako to ete isei tri komada crnog kola-papira duine oko 5 centimetara. Jedan treba da je 3,8 centimetara irok, drugi 7,6, i trei, najvei 12,7 cen59

timetara. Uzmite zatim komad duple lepljive trake i uz pomo nje zalepite spomenuti pravogaounik za sam vrh svog nosa. Zalepite najmanji pravougaonik izmeu oiju. Sednite i pomerajte glavu levo-desno. Gledajte pravo u papir dok maete rukama ili pomerate prste sa obe strane glave, blizu uiju. Tako se stimuliu periferne elije. Sada zavorite oi i zamislite sebe kako maete rukama i kako se soba polako pomera levo-desno, kao to vam se inilo dok ste radili vebu malopre. Pokuajte da zamislite da se stvarno soba tako pomera, a ne vaa glava. Otvorite oi i ponovite prvi deo vebe. Ruke pomerajte na razliite naine: u krug,

60

gore-dole, levo-desno. Nastavite da zamiljate kako se vae periferno vidno polje iri. Da biste bili sigurni da koristite oba oka u podjednakoj meri, uvek dobro obratite panju na ono to svakim okom pojedinano moete videti. Povremeno zatvorite oi i zamislite da sa oba oka perifernim vidom vidite sve potpuno i jasno. Skinite onaj pravougaonik, pokrijte desno oko desnom rukom, i dok gledate pravo ispred sebe, stimuliite periferni vid levog oka, tako to ete pomerati prste svuda oko svog vidnog polja. (Periferni vid levog oka nije samo ono to se nalazi s leva, ve i iznad, ispod i s desne strane lica.) Ponovite isto to sa drugim okom. Ponovo zalepite najmanji pravogaounik izmeu oiju. Sada lagano pomerajte glavu gore-dole, i pritom zamiljajte da se soba pomera, a ne vaa glava, i to u suprotnom smeru od vaih pokreta. Tako, zamiljajte da se soba pomera gore kad vaa glava ide dole, a kad glava ide gore, da se soba pomera dole. Isto uinite dok naginjite ceo gornji deo tela napred-nazad.
61

Potom ponovite ove vebe sa pavougaonikom srednje veliine; onda sa najveim, pa opet sa ovim srednje veliine. I na kraju, upotrebite ponovo najmanji pravougaonik. Posle toga, verovatno ete osetiti da vam se periferni vid poboljao, i stoga e vam onaj najmanji pravogaounik izgledati jo manji nego onda kada ste ga prvi put upotrebili. Moete takoe iskoristiti kretanje automobila za ovu vebu, pod uslovom da niste vi njegov voza. Zalepite crni pravogaounik na vrh nosa i gledajte pravo u njega; va mozak e se brzo umoriti od takvog gledanja i poee da obraa vie panje na ono to se kree sa vae leve i desne strane. Ako se vozite vozom, probajte da sedite tako da budete okrenuti u suprotnom smeru od smera kojim se voz kree. To e uiniti da budete jo svesniji kretnje oko vas. Veliki zamah Svrha ove vebe jeste da povea osetljivost na pokrete za vreme posmatranja. Ako se redovno primenjuje, ova veba e:

62

- otkloniti naviku naprezanja dok se neto posmatra - stimulisati periferni vid - integrisati vidno polje (naroito znaajno za ljude sa veoma slabim vidom). Stanite tako da vam rastojanje izmeu nogu bude vee od irine kukova, malo vie od pola metra. Drite prst na otprilike 25 centimetara ispred nosa, i gledajte u njega. Gledajte sve vreme u prst dok ga skroz pomerate na obe strane, a pomerajte i glavu tako da vam prst uvek bude tano ispred nosa. Dok gledate u prst koji pomerate, zamislite da se sve kree u suprotnom smeru, kao da gledate kroz prozor voza koji se kree. Povremeno prekinite sa aktivnom vebom, zatvorite oi i zamiljajte ono to ste radili do tada: da se prst pomera ka jednoj strani, a da se sve drugo kree u suprotnom smeru. Zatim nastavite sa aktivnom vebom. Sada pomerajte ceo gornji deo tela zajedno sa glavom. Telo u stranu pomerajte toliko da vam se peta dalje noge podie sa zemlje.

63

Potom stavite prst horizontalno ispred sebe, pomerajte gore-dole, i pratite ga oima i glavom, isto kao to ste radili dok je bio u vertikalnom poloaju. Kada glavu pomerate gore, sve se pomera u suprotnom smeru, i obratno. Nastavite sa takvim pokretima, diite duboko i polako, i trepite. Sada kombinujte pomeranje prsta u horizontalnom i vertikalnom poloaju, tako da napravite veliki zamah u obliku slova U. Onda, opet drite prst u vertikalnom polo64

aju. Sve vreme ga pratite i drite ispred nosa. Kada ga pomerate levo uvis, okrenite se ka njemu i protegnite se u tom pravcu to vie, potom se nagnite skroz napred, i onda se ponovo protegnite, samo na desnu stranu. (Pojedini ljudi vole da promene prst koji se prati kad dou do polovine vebanja. Probajte oba naina i radite ono to vam najvie odgovara.) Moda biste ak i hteli da zabacite glavu unazad i malo da savijete lea, ka levoj i desnoj strani.
65

Posle toga se vratite u prvobitan poloaj, sa horizontalnim velikim zamahom. Moda e vam tada biti lake da vidite stvari koje se kreu u suprotnom smeru od vaeg. Zavrite vebu kratkotrajnim dlanovanjem. POMERANJE Normalno oko ini mnoge jedva primetne pokrete u toku jedne sekunde. Ti pokreti se zovu sakadni pokreti, od francuske rei saccade to znai trzaj. Moda ste primetili da su oi ljudi sa izuzetno dobrim vidom esto blistave i kao prodornog pogleda. Takvo stanje je posledica ovih neprekidnih malih pokreta oiju, koji ne samo da doprinose bistrini vida, ve i njegovoj jasnoi i otrini. Bilo da je pomeranje automatski ili namerni pokret, pokreti su nevidljivi za posmatraa. Vae oi e samo izgledati spremno i ivahno. Svrha sakadnih pokreta jeste da aktivira utu mrlju deo oka najodgovorniji za otar, detaljni vid. (Taka u kojoj je vid najjasniji, fovea, sredinji je deo ute mrlje.) Kada gledamo bilo kojim delom oka koji nije uta mrlja, gubimo najvei deo svoje sposobnosti
66

za detaljan vid. Poto je uta mrlja veoma mala, ona u svakom trenutku vidi samo male delove vidnog polja, mada ih vidi do najsitnijih detalja. Zbog toga normalno oko pravi stalne, male, brze pokrete kako se uta mrlja pomera da bi odgovorila na neprestan dotok vizuelnih informacija. Kada vid pone da se pogorava, sakadni pokreti su sporiji, vei i rei. Vid se zamagljuje poto se detalji gube ili skroz nestaju. Ovakva zamrznutost vida moe nastati iz fizikih i/ili emocionalnih uzroka. Vebe pomeranja slue da obnove prirodne slobodne pokrete ute mrlje. Kao to i samo ime kae, poenta je da pomerate ciljnu taku gledanja, imitirajui inae normalne sakadne pokrete oka. Iako u poetku to morate sami svesno initi, vremenom e to postati automatski pokret bez napora, kako i treba da bude sa jednim zdravim okom. U ovoj vebi pomeranja klju do uspeha jeste da posmatrate lakim okom, to znai da treba da gledate samo ono to moete videti, dakle, bez naprezanja ili pokuavanja da vidite neto konkretno to tada ba i ne mo67

ete. Ne pokuavajte da u potpunosti sagledate odreeni detalj. Umesto toga, dopustite svojim oima i umu da upiju svaki detalj koji moete videti, bez naprezanja da vidite one koje u tom trenutku ne moete. Ako fiksirate pogled na neto to pokuavate da vidite, va vid e se zamrznuti i pomeranje e prestati. Za one koji nose naoare, bilo koja dioptrija da je u pitanju, spomenuti lak pogled je od naroitog znaaja. Sa naoarama ste se navikli da vidite svaki detalj koji god poelite. Sada se morate odvii od toga bar privremeno. Morate se odvii potrebe da gledate neto pre nego to poboljate svoj vid. Vae oi se mogu umoriti tokom vebe pomeranja, ali ne zato to je ona sama po sebi naporna, ve zato to tada vi upranjavate svoje stare navike naprezanja dok gledate. Ako doe do zamora, nakratko zastanite sa vebanjem. Radite dlanovanje, izlaite oi suncu ili ih zatvorite i zamiljajte bilo koji lep oblik kretanja: recimo, morske talase, galebove koji lete u krug ili oblake koji krstare po nebu. Pustite da se va um kree u tim slikama minut-dva, a onda pokuajte da nasta68

vite sa takvim elegantnim, lakim pokretima, kada otvorite oi i ponete opet da gledate. Koliko esto treba primenjivati pomeranje? Kada ponete da radite vebe za oi, treba da odvojite najmanje 20 minuta dnevno samo za ovu vebu pomeranja. Krajnji cilj je da pomeranje uinite automatskom funkcijom svojih oiju. Vebe sa pomeranjem Kad god moete, kad se god setite, pomerajte oi sa jedne take na drugu, gledajui u bilo ta. Umesto da gledate u jedno drvo, gledajte u posebne delove od kojih se sastoji drvo, i potom preite sa krupnijih detalja na gledanje onih sitnijih. Ne zaboravite da trepete i duboko diete, to ee moete; to e pomoi vaim oima da se slobodnije i s lakoom pokreu. Moda ete biti iznenaeni sa koliinom detalja koju ete moi da vidite. Iako ne mora odmah da bude vidljivog poboljanja sa vaim vidom, moi ete da vidite
69

bolje jednostavno zbog toga to svesno posmatrate stvari oko sebe. Bilo bi dobro kada biste pravili beleke o onim stvarima koje ne moete videti najjasnije. Recimo, moda ete moi jasno da vidite drvo, njegove grane i listove, ali ne moete videti ilice i onu strukturu lista. Slobodno prelazite pogledom preko lista, posmatrajui njegov oblik, boju i sve drugo to vam dozvoljava va vid. Ne brinite o tome da li ete u svoj jasnoi videti taj list. Samo ga gledajte i gledajte, kao da ste neko ko po prvi put poseuje planetu Zemlju i razgleda stvari na njoj. Ne napreite se da vidite, ve samo dopustite svojim oima da gledaju ono to mogu. Zatim, zatvorite oi i probajte da se setite svih detalja kojih moete, i zamislite ih tako da odudaraju od svoje okoline, pozadine. Zamislite list da je svetle boje, ako je pozadina tamne; da je raznobojan, ako je pozadina bela; kako ide ka vama, a pozadina se udaljava; ili na bilo koji drugi nain kojim ete ga izdvojiti od okoline, pozadine. Pribliite sebi detalje onog to posmatrate. Uzmite neku fotografiju koja vam je draga i
70

stavite je dovoljno blizu, toliko da moete videti sve njene detalje bez naprezanja; onda, pomerajte oi sa jedne take na drugu. Ako posmatrate neije lice, fokusirajte svoju panju na njegovo jedno oko i posmatrajte svaku trepavicu, svaku obojenu taku na duici oka. Podelite njegovo elo na etvrtine, potom na osmine, i tako sve do najmanjeg mogueg detalja koji moete da vidite. Zatvorite oi i prisetite se svih detalja koje ste gledali, a onda ih otvorite i potraite nove detalje. Posle nekog vremena, moi ete da primetite vee razlike izmeu razliitih detalja. Kod nekih ljudi, ova promena nastaje momentalno, dok kod nekih za par meseci. Vreme uopte nije bitno. Vano je nauiti da se vide detalji. Pomeranje i optometrijska tabla Da biste koristili optometrijsku tablu iz ovog prirunika zajedno sa vebom pomeranja, treba da je okaite o neko drvo, ogradu ili potansko sandue. Ako nosite naoare ili kontaktna soiva, skinite ih. Udaljite se od table toliko da moete videti prva tri ili etiri
71

reda sa veim znakovima, a da ostale redove ne vidite najjasnije. itajte red sa najmanjim znacima, koji moete videti jasno. Opustite se, diite duboko i trepite. Crtajte svojim oima, to jest, pratite pogledom konture svakog slova. Povremeno podignite ruke i blizu uiju pomerajte prste, kako biste stimulisali periferni vid i olakali napore centralnom vidu. Posle svakog proitanog slova zatvorite oi i zamiljajte sledee: slovo je izrazito crne boje i lako uoljivo, njegove ivice su otre i jasne, a pozadina je izrazito bele boje. U svom umu, pratite konture tog slova. Iste modane elije koje su aktivne pri imaginaciji (zamiljanju), aktivne su i kod gledanja. Na ovaj nain vi terate svoj mozak da pobolja vid. Smanjite naprezanje oiju tokom vebe tako to ete ih izlagati suncu (videti poglavlje o vebi izlaganja suncu). Zatvorenih oiju usmerenih ka suncu, pomerajte glavu levodesno 100 puta, s tim da posle svakog 30. puta stanete i nakratko radite dlanovanje. Potom otvorite oi i proverite da li su vam slova sa table jasnija.
72

Sada, pogledajte red na tabli koji je tri reda nii od ovog koji ste malopre gledali. Ne pokuavajte da proitate slova iz tog reda. Neka vae oi budu samo malo radoznale, prouavajte ta slova koliko je tamna boja tih slova, koliki je prostor izmeu svakog od njih. Potom ponovo smanjite naprezanje oiju disanjem, treptanjem i pomeranjem prstiju kod uiju. Naglas izgovorajte broj slova tog reda: slovo, prazan prostor, slovo, prazan prostor, itd. Zatvorite oi i nakratko zamislite ono to ste malopre videli, samo na jasniji nain. Pogledajte potom ponovo u taj red, a onda u prvi red koji treba da itate. Da li ih malo jasnije vidite? Ako da, pogledajte u sledei red ispod. Da li ga sada moete videti bolje? Radite tako red po red. Kada zavrite sa jednim redom, odmorite svoje oi tako to ete gledati u prvi red i shvatiti koliko jasno moete videti slova. Prihvatite da neto ne moete videti jasno i uivajte u detaljima shvatiete da ih moete razlagati i osvojiti, kao to sam ja to uinio. Nastavite da se prema slovima odnosite kao da su to neki nepoznati objekti pridoli iz svemira; prouavajte
73

njihovu tamnu boju, oblik i prazan prostor izmeu njih. Vae oi e tada biti oputenije i ivlje. Kada je loe vreme napolju, radite ovu vebu u kui. Umesto izlaganja suncu, moete raditi vebu dlanovanja, kako biste smanjili naprezanje oiju. ITANJE Prvi znak koji ukazuje na probleme sa vidom obino se primeti kada itate neku knjigu i shvatite da treba da je odaljite od ili pribliite ka sebi kako biste mogli lepo da vidite slova. Da bi odredio kolika je otrina vaeg vida, oni lekar e od vas zatraiti da proitate slova sa optometrijske table. itanje je jedna od najosetljivijih stvari za kratkovide osobe. Tipina kratkovida osoba voli da ita, i to bi radila dok joj oi ne bi ispale, samo kada bi vreme i ivot to doputali. Ono to malo nas oboavaoca knjiga zna jeste to da je itanje naporna fizika aktivnost jednog para veoma osetljivih organa. Mi se zaitamo dok na um prima informacije iz

74

neke knjige, ali pritom zaboravljamo koliko tekoa se stvara naim oima. itanje je potecijalno veoma opasno po nae oi, poto su one stvorene tako da stalno posmatraju neto to je blizu i neto to je daleko od nas. Ipak, itanje ne mora imati tetan efekat; zapravo, itanjem moete poboljati svoj vid. Vebe itanja stimuliu naviku pomeranja oiju, to naroito pomae kod kratkovidosti, astigmatizma i dalekovidosti. Zatita oiju tokom itanja Naim oima najee ne teti sam in itanja, ve nae loe navike pri itanju. Evo nekoliko optih pravila ijim ete pridravanjem moi da ak i due itate bez potekoa: - Nikad ne itajte pri previe jakom ili previe slabom svetlu. Loe osvetljenje e umoriti vae oi bre nego bilo ta drugo. Vae oi e vam same rei da li je svetlo dobro: sve to treba da uradite jeste da obratite panju na njih. Ako vam je teko da itate, najpre treba proveriti da li je osvetljenje kakvo treba da bude.

75

- Isto kao to bi pravili pauze tokom nekog tekog fizikog rada, tako i svoje oi treba da odmarate od itanja. Najmanje svakih 20 minuta stanite sa itanjem i radite vebu dlanovanja oko 5 minuta. - Stalno trepite da ne biste zurili ili da vam se oi ne sue. Ako vas oi peku tokom ili nakon itanja, to je moda zbog toga to ste se toliko zaitali da ste zaboravili da trepnete. Podseajte sebe da trepete to vie. - Koliko god je to moguno, izbegavajte da itate ono to sadri teko itljiva slova. Mnogo toga je tampano sa slovima koja su toliko nejasna, mala, zbijena ili razvuena, da kod svakog izazovu naprezanje oiju. Izbegavajte takve stvari. Ako imate potekoa sa onim to morate da proitate, kao to su pravni dokumenti ili telefonski imenici, ne napreite svoje oi; itajte to onda kada su vam oi odmorne, i pri odgovarajuem osvetljenju. - Diite. Iako moete mislima biti odsutni, vae telo je i dalje tu, a vaim oima je vie nego ikad potreban kiseonik. Postoji tenja kod mnogih da zadre dah za vreme itanja, kao to je sluaj kod mnogih aktivnosti; stoga,
76

podseajte sebe da diete isto toliko esto koliko treba i da trepete. itanje i pomeranje esto upranjavanje brzog itanja vremenom moe dovesti do oteenja vida. Pri brzom itanju pokuavate da upijete itave reenice odjednom ili ak itave pasuse. Na taj nain nesvesno imitirate vid ljudi koji pate od kratkovidosti: pravite velike, neravnomerne skokove i pokuavate da odjednom upijete veliko vidno polje. Zapamtite da uta mrlja obuhvata samo mali prostor za gledanje. Prisiljavanje oiju da gutaju itave reenice u jednom zalogaju oteava utoj mrlji da u potpunosti uestvuje u tom procesu a naravno, to je manje aktivna vaa uta mrlja, bie zamagljeniji va vid. (Veba pomeranja kod razliitog fonta slova moe vam pomoi da bolje vidite detalje i da izotri va vid, kao to je objanjeno u dodatku B. Videti ispod sva uputstva.)

77

itanje naopake Uzmite ovu knjigu i okrenite je naopake, pa itajte ovu stranicu polako slovo po slovo, doputajui svojim oima da lagano i oprezno prate oblik svakog slova ponaosob. Dok to radite, neprekidno trepite. Ovime ete postati svesniji slova koja posmatrate, usredsreujui se na fiziki in posmatranja, a ne samo na znaenje odreene rei. Takoe ete ovako postati svesniji toga kako se vae oi ponaaju tokom itanja svesnost koju obino izgubimo kada se udubimo u ono to itamo. Ako vam ovo teko pada, to je samo znak da ova veba ima izuzetnog efekta na vas. Pomeranje sa razliitom veliinom slova Pomeranje sa razliitom veliinom slova vam daje mogunost da posmatrate stvari oputeno i sa dobrim fokusiranjem. Iskoristite pasuse sa razliitom veliinom slova iz dodatka B na kraju knjige. Prvo treba da skinete kontaktna soiva, odnosno, naoare. Najvanije je da ostanete oputeni, jer vae
78

oi funkcioniu mnogo bolje kada nema nepotrebnog naprezanja. Umesto da se napreete da vidite, zadrite neutralno stanje uma, i dopustite onome to gledate da se pojavi ispred vas. Naite neko mirno mesto; poeljno je da na tom mestu sunevi zraci mogu da padaju na stranicu koju itate. Ako ste kratkovidi, drite stranicu knjige ispred sebe na tolikoj udaljenosti da najkrupnija slova moete itati skoro sa lakoom. Ako je ta udaljenost vea od duine jedne ruke, zalepite stranicu na zid ili okaite na osvetljenu stranu ograde ako ste napolju. Ako ste dalekovidi, drite stranicu blizu sebe onoliko koliko vam to odgovara. Ponite sa gledanjem teksta sa veim slovima, jedno po jedno. Dopustite da vae oi polako preu preko svakog slova, da detaljno pregledaju njihov oblik i prazne prostore oko njih. Tako se va mozak bolje fokusira na stvari oko sebe, zbog pomnog posmatranja tih ivica, kontura i praznih prostora. Nakratko zatvorite oi i zamislite u glavi jedno slovo ali neka ima otrije ivice, da bude tamnije, podebljano, i da pozadina bu79

de jasnija. Otvorite oi i vidite da li je jasnije ono to gledate ispred sebe. Verovatno e biti. Nakon to ste proitali nekoliko redova, preite na tekst sa malo manjim slovima, koje ne moete ba najbolje videti. Drite se te stranice. Ne brinite se o tome da li je moete proitati. Ispitajte svaki vama nepoznat, zamagljen objekat, jedan po jedan. Gledajte u konturu, ivice i prostore. Uivajte u toj nepoznanici. Obrnite stranicu naopake i pokuajte da gledate u iste redove. Ovo e pomoi da reprogramirate svoje vizuelne navike, posle toga ete videti bolje, nego da ste samo gledali na uobiajen nain. Ponovo zatvorite oi i zamislite da je stranica koju gledate izrazito bele boje, a da su slova izrazito crne boje. Izgovorite naglas: Stranica je bela, slova su crna. Potom otvorite oi i vidite da li su slova malo jasnija. Vratite se onda na prvi tekst i vidite da li vam njegova slova deluju vea i jasnija. Verovatno hoe. Zastanite sa vebom i proverite da li su vam se oi umorile. Potrebno im je mnogo odmora kada se radi na reprogramiranju vi80

zuelnih navika. Nekoliko puta lagano i duboko udahnite, i polako izdahnite. Sada, trepite oima minut-dva, istovremeno neno masirajui slepoonice. Ako su vam oi i dalje umorne, nakratko uradite vebu dlanovanja i onda pogledajte negde u daljinu, analizirajui i najmanji detalj koji moete da vidite gledanje u daljinu odmara oi. Sada preite na tekst sa jo manjim slovima; ponovo preite pogledom preko svakog zamagljenog slova ponaosob, gledajte oblik, ivice, prostore, zamislite slova kao da su jasna i potom proverite da li ih bolje vidite. Potom se vratite na tekst sa najveim slovima. Verovatno e vam biti lake da ga itate i slova e izgledati vee nego onda kada ste tek poeli sa ovom vebom. Kada posmatrate neku stranicu ili ekran, trudite se da gledate u one manje celine na koje vae oko slabo obraa panju. Polako, bez naprezanja da se vidi, prelazite pogledom s jedne take na drugu.

81

Pomeranje/mahanje sa optometrijskom tablom Ova i sledea veba pomae vam da aktivirate i ono slabije oko, tako da pri gledanju postoji ravnotea u upotrebi kod oba oka. One takoe potpomau ravnoteu u upotrebi kod centralnog i perifernog vida. Uzmite najmanji pravougaonik koji ste koristili pri vebi sa perifernim vidom i zalepite ga izmeu svojih oiju. Stavite optometrijsku tablu na zid. Okrenite glavu malo u stranu tako da na tablu gledate svojim slabijim okom. (Da biste bili sigurni da li ste lepo stali, na trenutak zatvorite slabije oko. Tada bi svojim boljim okom trebalo da vidite onaj mali papirni pravougaonik, a da ne vidite tablu.) Brzo maite rukom ili paretom papira ispred svog boljeg oka. to se tie slabijeg oka, ponovite onu vebu sa pomeranjem i optometrijskom tablom koju ste pre radili: gledajui u slova koja se nalaze nekoliko redova ispod onog kojeg moete jasno videti, prouavajui njihovu crnu boju i konture, kao i
82

belinu pozadine, potom zatvarajui oi i zamiljajui da su slova jasno vidljiva; a onda ih otvorite i proverite da li malo bolje vidite ista. Pomeranje/zamahivanje sa razliitom veliinom slova Radite istu vebu kao malopre, samo sa slabijim okom gledajte u dodatak B (na kraju knjige), a ne u optometrijsku tablu. Ako ne moete itati slova koja su u tom dodatku, onda uzmite neku knjigu ili neto u kojoj se nalazi tekst sa jo veim slovima. itajte takav tekst oko 5 minuta. Ponite i zavrite vebu dlanovanjem, ili posmatranjem kroz prozor detalja u daljini. itanje i periferni vid Kada itate, piete ili radite bilo ta to zahteva upotrebu samo centralnog vida, odlino bi bilo da tada stimuliete periferni vid mahanjem, pomeranjem ruku sa obe strane glave. Takvi pokreti oslobaaju vas naprezanja pri itanju. U mnogim prilikama preoptereujemo centralni vid, a zanemarujemo periferni: pre83

pune gradske ulice, uske trake autoputa, kompjuter, knjige i slino sa sitnim i teko itljivim slovima sve to teti naem vidu i smanjuje nae horizonte. Vebe sa perifernim vidom su jedan od naina da se izborite sa tim problemom. Stvaranje prilagodljivosti za gledanje na blizu i na daleko Pronaite neko svoje omiljeno mesto odakle olako moete da gledate u daljinu. Vrh brda ili bilo kojeg objekta bi bio odlian izbor. Gledajte u najudaljeniju taku na horizontu, i prelazite pogledom sa jednog mesta na drugo, kao da oima crtate konture onoga to gledate. Moda ete zbog daljine moi samo da vidite njihove delimine oblike, boje i jainu osvetljenosti. Dopustite svojim oima da uivaju u posmatranju, kao kada biste posmatrali neki apstraktni crte. Onda, posmatrajte neto to je blie vama, a pritom i dalje pomerajte oi sa jedne take na drugu. Moda e detalji koje gledate biti malo jasniji, ali zapamtite da ne smete da fiksirate pogled na nekom od njih, niti da se
84

napreete da vidite. Samo uivajte u njima i neka vae oi budu oputene i prijemive. Ponavljajte ovaj proces pomerajui svoj fokus na objekte koji su vam blii, sve dok ne doete do prostora koji je tik pred vama: prozorska daska, hrpa lia na zemlji ili vaa stopala. Kada doete dotle, posmatrajte i najsitniji detalj koji moete primetiti. Zapamtite da tokom ove i svih drugih vebi sve vreme trepete, diete i da odrite oi oputenim. Zatim, ponovite vebu, samo obrnutim redom, postepeno posmatrajui objekte od onih koji su vam najblii do najudaljenije take. Nekoliko puta ponovite celu ovu vebu. IZLAGANJE SUNCU Izlaganje suncu je glavna veba za osposobljavanje vaih oiju da mogu izdrati, primiti dnevnu svetlost veina nas je tu sposobnost izgubila, jer previe vremena provodimo u zatvorenom prostoru. Ovu vebu radite danju, kada sunevi zraci dijagonalno padaju na vae oi i kada svetlost nije previe jaka. Generalno gledano, idealno vreme je
85

pre 10 sati ujutru i posle 4 popodne; ipak, ovo vreme ne vai za sve zemlje i sva godinja doba. Kada je veoma toplo, koristite kremu za sunanje da biste zatitili kou. Sednite ili stojite napolju ili kod otvorenog prozora (zapamtite: nikad se ne izlaite suncu preko stakla). ZATVORITE OI. Okrenuti prema suncu, pomerajte glavu levo-desno tako da vam brada dotainje jedno, pa drugo rame. Zamislite da vam neko pridrava glavu i da je umesto vas okree. Diite duboko i polako. Svoju glavu treba da pomerate: - neprekidno, bez prestanka - to je moguno sporije, kao da je lenja, od jednog do drugog ramena (brada da dosegne rame, ne uho) - bez naprezanja, okreite do punih 180 stepeni (veina ljudi e morati da okree celu gornju polovinu tela da bi uradila pokret) Pomerajte tako glavu najmanje 30 puta, istovremeno oputajui svoje oi. Zamiljajte da se vae oi i glava kupaju u sunevoj svetlosti. Osetite kako prodire kroz celo vae telo, kako obavija vau glavu i mozak, kako prolazi kroz va potiljak, lea i noge.
86

Nastavite sa laganim pomeranjem glave, trljajte ruke jednu o drugu i dok trljate, okrenite svoja lea prema suncu. Radite dlanovanje bar tokom 10 laganih i dubokih udisaja i izdisaja. Potom se okrenite ponovo prema suncu. Zapamtite da sve vreme diete duboko i lagano. Ako vam prija, nastavite sa ovim smenjivanjem, oko 2 minuta izlaganja suncu i minut-dva dlanovanja, tokom ukupno do 25 minuta. Verovatno ete osetiti kako su vam oi odmornije, jer su se navikle na jako svetlo. Moda isto budete primetili da su boje svetlije tokom izlaganja suncu, a postepeno postaju tamnije tokom dlanovanja sve dok ne vidite potpunu tamu. Kada se to desi, znaete da su duice oka postale prilagodljivije, sa veom sposobnou olakog prelaska od tamnog na svetlo. Va optiki nerv bie odmorniji, sposobniji da prima spoljne nadraaje i da se lake odmori nakon tog primanja. Kada budete odradili vebu izlaganja suncu tokom nekoliko sedmica, moete postepeno poeti da se due izlaete suncu recimo oko 5-6 minuta sa pauzama, tj. vebom
87

dlanovanja; uvek je korisno prekinuti izlaganje suncu vebom dlanovanja. Ne samo da se time oi odmaraju, ve se tako i poveava prilagodljivost duica oiju. Vai oni miii se moda budu opirali svetlou u poetku, ak i ako su vam oi zatvorene. Pokuajte da vidite da li oseate naprezanje u oima ili oko njih, i neka se vai miii opuste. Takoe osetite jainu svetlosti koja dolazi do vaih zatvorenih kapaka i vidite koja je njena boja na kapcima moe biti tamnocrvena, narandasta, uta do svetlobela. Ako vidite zelenu boju, to znai da vam se oi napreu. U tom sluaju bi trebalo da prestanete sa sunanjem, da radite malo dlanovanja i onda da se opet vratite vebi. Koliko dugo se treba izlagati suncu? Moja preporuka je da treba raditi ovu vebu u proseku 20 minuta dnevno. Moete je raditi u vie delova od po 5-15 minuta, zavisno od toga koliko su se vae oi prilagodile jakom svetlu. Ne dozvolite da vam oi postanu umorne ili napregnute; ako se to desi, obavezno radite dlanovanje dok se ne od88

more. Takoe, hladna kompresija kada se stavi na zatvorene oi ima blagotvorno i osveavajue dejstvo. NAPOMENA: Nakon poduavanja i vebanja izlaganja suncu sa doslovno hiljadama studenata, nisam primetio nijedan sluaj da je takva veba nanela tete neijim oima. Meutim, neki lekari veruju da izlaganje suncu moe doprineti nastanku katarakte. Ako vas to brine, molim vas, porazgovarajte sa svojim oftalmologom o vebi izlaganja suncu. Ako vam va lekar brani da radite ovu vebu, raspitajte se oko naunih istraivanja uraenih na temu povezanosti oteenja oiju i sunca. Sami uzmite da ih itate, i ako i dalje niste sigurni, molim vas da ne radite ovu vebu. Varijacija izlaganja suncu Nakon 10-minutnog sunanja, probajte sa sledeom varijacijom. Masirajte svoje obrve da biste poveali koliinu svetlosti koja dopire do vaih oiju. Zatvorite oi i stavite kaiprst i srednji prst na desnu obrvu, a da vam ruka bude uzdignuta tako da sunevi zraci
89

mogu slobodnu da padaju na desno oko. Potom polako okrenite glavu na levu stranu, pritom lagano pomerajui prste na gore. Pokret glavom dovodi do toga da vai prsti, koji su pasivni, zategnu obrvu. Vrhovi prstiju bi trebalo da neno povuku, razvuku obrvu. Oko treba da ostane zatvoreno. Pomerajte glavu skroz nalevo, a potom na drugu stranu, nekoliko puta. Onda, uradite to isto, samo sa levom rukom i levim okom, okreui se prvo na desnu stranu. Trebae malo vebanja da bi se moglo lepo uraditi. Ne zaboravite da diete duboko, sporije i oputeno. Ponovite ove pokrete nekoliko puta, radite dlanovanje i onda se vratite na prvobitnu vebu izlaganja suncu. GLEDANJE IZNAD GLAVE (SKAJING) Svrha skajinga je slina kao ona kod sunanja; da omogui oima i mozgu da sa lakoom primaju svetlost. Ovo je dobra zamena za vebu sunanja kada je vreme oblano. Okrenite se od mesta gde bi moglo da izae sunce, u sluaju da izae, i usmerite pogled prema nebu otvorenih oiju. Jednu
90

ruku stavite na zadnju stranu vrata, drugu na elo, ali tako da ruka na elu ne blokira svetlost koja dopire do vaih oiju. aka na vratu treba da bude skupljena, kao pesnica, a ova druga da bude ispruena, tako da koatim predelom ispod prstiju jako pritiskate elo. Sada, pomerajte glavu levo-desno, pritom drei ruke u prvobitnom poloaju. Samo pomerajte glavu, ne ruke. Kako pomerate glavu, ruke treba da pruaju mali otpor, tako da se stvara efekat malo jae masae vrata i ela. Ovime se pojaava cirkulacija i relaksacija lica, vrata i oiju. Radite dlanovanje jedan minut i onda se vratite na vebu izlaganja suncu. IZDVAJANJE VREMENA ZA VAE OI Upitali su dr Bejtsa: Zato toliko dugo treba raditi vebe za oi? On je odgovorio da mi stalno neto radimo sa oima, na ovaj ili onaj nain. Mi radimo sa njima tako da ili stvaramo onaj zamrznuti pogled ili radimo na njima tako da postaju ivahnije. On je preporuivao da iskoristimo priliku da svoje oi uinimo ivahnijim.
91

U svakoj situaciji postoji mogunost za boljim nainom korienja oiju. Ima mnogo prilika tokom dana kada moemo da uvebavamo nove vizuelne navike. Kada ekamo autobus; kada stojimo u redu u banci; tokom zastoja u saobraaju sve ove situacije moete iskoristiti za rad na svojim oima. Idealno bi bilo da programu vebi iz ove knjige posvetite najmanje jedan sat dnevno. Ipak, smatram da ako provedete i nekoliko minuta dnevno vebajui, da ete dobiti valjane rezultate, kao na primer: smanjeno naprezanje oiju, jasniji vid, i veu sposobnost pomeranja fokusa, a da se pritom ne gubi na jasnoi. Iz sopstvenog iskustva znam da ljudi koji rade ove vebe na propisan nain i posveuju im vremena koliko bi trebalo, da oni mogu vrlo brzo popraviti manje probleme sa vidom, a vrlo lo vid se vidno poboljava tokom malo dueg perioda. est je sluaj da do poboljanja doe odmah nakon prvog seta vebi, ali potrebno je due vremena da bi se ta poboljanja zadrala. Brze promene vida na

92

bolje nagovetavaju predstojee velike promene.

ZAKLJUAK
Najvaniji korak koji treba da preduzmete, u psiholokom smislu, jeste da shvatite da je rad na sebi samom vrlo bitan. Moderan ivot koji vodimo neprestano vri napade na nae oi; stoga, vaa volja za brigu o njima znaila bi da zdravo razmiljate. Jednostavno preduzimanje svega to je potrebno da bi vae oi bolje funkcionisale ukazuje na jedan dublji problem: neugasiva elja za postizanjem uspeha po svaku cenu. Ipak, srea koju traite u tom uspehu dostupnija vam je onda kada se oslobodite preteranih oekivanja i kada ponete da razmiljate o onome to je potrebno vaem umu, telu i dui. Paradoksalno je, ali videete, da se najvaniji uspesi u ivotu postiu relativno lako onda kada istinski brinete o sebi. Poto su oi meu najvrednijim i najmanje ishranjenim organima, one predstavljaju odlino mesto odakle ete poeti sa voenjem brige o svom zdravlju. Kaite sebi da
93

ete od sada svakodnevno voditi rauna o svojim oima, i saznajte kako se moete oseati mnogo bolje, ne samo u fizikom, ve i u svakom drugom smislu. Postepeno nauite kako da svet posmatrate drugim oima mislim doslovno - tako da vam vae zdravlje i srea postanu vaniji od svih blaga koje vam moe ponuditi ovaj svet. U svakom sluaju, sedite slobodno isped kompjutera i radite svoj posao, ali pritom, isto tako, pravite pauze tokom kojih ete gledati kroz prozor. itajte, ali i radite dlanovanje. Ne morate da skroz menjate svoj plan dnevnog rada, samo mu dodajte nove aktivnosti. Verovatno nita ne treba da se menja u spoljnem svetu; samo treba da se promeni va odnos prema sopstvenim oima i mozgu. Ako krenete ovom stazom, garantujem vam da e vam se ivot umnogome izmeniti.

94

DODATAK A

Uputstvo za trodnevno dlanovanje

Ova napredna trodelna veba pomoi e vam u stvaranju fokusne take pri dnevnim vebama za oi. Veoma polako itajte sledee pasuse ili neka vam ih neki va prijatelj sa dubljim, umirujuim glasom ita, dok vi radite ovo dlanovanje. Ako istovremeno pustite i neku umirujuu muziku, to e jo vie doprineti dobroj atmosferi pri vebanju. Treba da se ita veoma polako. Neka muzika ne prestaje ni tokom pauza u tekstu. Uputstva za itaoca se nalaze u zagradi - () i ne treba ih naglas itati. Prvi dan Opustite donji deo lea i zamislite da vam ne predstavlja ni najmanji teret. Opustite grudi i zamislite da vam ne predstavlja ni naj95

manji teret. Zamislite da vam vae ruke zagrevaju oi. Potom diite duboko: brojite do 6 dok udiete vazduh, a do 9 kada izdiete. Udahnite... jedan, dva, tri, etiri, pet, est. Izdahnite... jedan, dva, tri, etiri, pet, est, sedam, osam, devet. Ponovo udahnite i vidite kako vam se iri trbuh. Onda izdahnite i vidite kako vam se skuplja trbuh... est, sedam, osam, devet. (Pauza od 30 sekundi) Udahnite i zamislite da vam se donji deo lea iri zbog vazduha. Izdahnite i osetite kako se postepeno skuplja... est, sedam, osam, devet. Udahnite i zamislite da vam se grudi, rebra i gornji deo lea ire. Zatim izdahnite doputajui im da se skupe... etiri, pet, est, sedam, osam, devet. Udahnite ponovo i zamislite da vam se celo telo iri sa tim uzdahom, i potom skuplja dok izdiete. Uradite tako 10 puta, pritom zamiljajui ovo irenje i skupljanje. (Pauza od 60 sekundi) Drugi dan (Ponovite vebu od prvog dana, a onda nastavite sa ovim ispod:)

96

I dalje diite lagano. Zamislite da vam se glava iri pri udisaju... i skuplja pri izdisaju... Zamislite da vam se vrat iri pri udisaju... i skuplja pri izdisaju... Zamislite da vam se ramena ire pri udisaju... i skupljaju pri izdisaju... Zamislite da vam se nadlaktice ire pri udisaju... i skupljaju pri izdisaju... Zamislite da vam se laktovi ire pri udisaju... i skupljaju pri izdisaju... Zamislite da vam se podlaktice ire pri udisaju... i skupljaju pri izdisaju... Zamislite da vam se ake i prsti ire pri udisaju... i skupljaju pri izdisaju... Zamiljajte svoje oi kao da su meke, velike i vodenaste... Zamislite da vam se oi ire pri udisaju... i skupljaju pri izdisaju... Zamislite da vam se lea ire pri udisaju... i skupljaju pri izdisaju... Zamislite da vam se grudi ire pri udisaju... i skupljaju pri izdisaju... Zamislite da vam se trbuh iri pri udisaju... i skuplja pri izdisaju... Zamislite da vam se karlica iri pri udisaju... i skuplja pri izdisaju... Zamislite da vam se zadnjica iri pri udisaju... i skuplja pri izdisaju... Zamislite da vam se butine ire pri udisaju... i skupljaju pri izdisaju... Zamislite da vam se listovi ire pri udi97

saju... i skupljaju pri izdisaju... Zamislite da vam se stopala ire pri udisaju... i skupljaju pri izdisaju... Sada zamislite da vam se celo telo iri pri udisaju... i skuplja pri izdisaju... (Ovu vebu ponovite tri puta drugog dana) Trei dan (Treeg dana ponovite vebe iz prva dva dana i nastavite sa ovim ispod:) Zamislite da je sve crno ispred vas, ali nemojte se naprezati. Zamislite no bez zvezda... Zamislite da se neto kree po takvoj tami... voz koji ide uz planinu... beli jedrenjak na crnom moru... crnu reku kako tee... Ako nestane slika koju ste zamiljali, sve je u redu... ne pokuavajte da je naprezanjem povratite... Zamislite da je cela vaa soba crna. Svaku stvar u svojoj sobi zamislite da je crne boje... . (Pauza od 30 sekundi) Opustite vilicu, udahnite kroz nos, izdahnite kroz nos; i jo izdahnite kroz usta uz uzdah. Budite potpuno oputeni. (Pauza od 60 sekundi)

98

Kada budete spremni, polako dopustite da sve crnilo iezne... postepeno sklanjajte ruke sa svojih onih duplji... i polako otvorite oi.

99

DODATAK B

Tekstovi sa razliitom veliinom slova

Retinoskopom se meri otrina vida. Dr Bejts, pronalaza vebi za poboljanje vida, koristio je retinoskop da bi proverio vid kod stotine hiljada ljudi i ivotinja, mladih i starih.
Retinoskopom se meri otrina vida. Dr Bejts, pronalaza vebi za poboljanje vida, koristio je retinoskop da bi proverio vid kod stotine hiljada ljudi i ivotinja, mladih i starih.

100

Retinoskopom se meri otrina vida. Dr Bejts, pronalaza vebi za poboljanje vida, koristio je retinoskop da bi proverio vid kod stotine hiljada ljudi i ivotinja, mladih i starih.
Retinoskopom se meri otrina vida. Dr Bejts, pronalaza vebi za poboljanje vida, koristio je retinoskop da bi proverio vid kod stotine hiljada ljudi i ivotinja, mladih i starih.
Retinoskopom se meri otrina vida. Dr Bejts, pronalaza vebi za poboljanje vida, koristio je retinoskop da bi proverio vid kod stotine hiljada ljudi i ivotinja, mladih i starih.

101

RENIK

Akomodacija: automatski proces kojim se oko prilagoava posmatranju bliskih objekata. Akomodaciju vre posebni miii u oima koji se zovu cilijarni miii. Oni se gre, doputajui da soivo dobije okruglastiji oblik. Kada se odmara, oko se fokusira za posmatranje daljih objekata, a soivo je relativno ravno. Astigmatizam: abnormalna iskrivljenost ronjae ili onog soiva, tako da je vid zamagljen pri nekim uglovima posmatranja. Boni pregiba vrata (sterno-kleido-mastoidni mii): parni vratni mii koji poinje od grudne i kljune kosti i zavrava se kod mastoidne kosti (malo kotano ispupenje ispod uha). Ovi miii slue da bi se glava mogla nagnuti napred. Uz pomo bilo kojeg od njih glava se okree na suprotnu stranu ili savija prema ramenu iste strane.
102

Cilijarni miii: oni miii koje kontrolie autonomni nervni sistem. Oni poputaju ilu koja soivo dri u stanju duguljastog oblika. Time soivo dobija okruglastiji oblik, zbog ega se oko fokusira na posmatranje bliskih objekata. Dlanovanje: veba za poboljanje vida, za koju poduavaoci istih veruju da odmara optiki nerv i one miie, da oputa nervni sistem i da pojaava efekat drugih vebi. Dlanovanje se obino obavlja u zamraenoj prostoriji, dok ruke blago pokrivaju oi, a pritom se zamilja crna boja oko sebe ili tama. Fovea centralis: prostor u oku sa najboljom otrinom vida. Fovea je veoma mali, jamast deo mrenjae, koji se nalazi u sredini ute mrlje i koja sadri samo kupaste elije (epie). Nervne elije koje naleu na tapie i epie u svim ostalim delovima mrenjae u ovoj zoni se ne nalaze. Glaukom: stanje prejakog pritiska tenosti u oku, koje dovodi do oteenja (kao to su oteenje nervnog vlakna ili suavanje krvnih sudova), loeg vida ili slepila.
103

Gledanje iznad glave (skajing): varijanta vebe izlaganja suncu; primenjuje se kada je oblano vreme. Obavlja se otvorenih oiju, gleda se u pravcu suprotnom od sunca, uz kruenje glave, samo sa manjim krugovima nego kod vebe izlaganja suncu. Hiperopija: greka kod prelamanja svetlosti, esto nazivana dalekovidost, kada je fokusni domet oka prekratak. Slike se stvaraju iza mrenjae umesto na njoj, dovodei do toga da se slabo vide bliski objekti. Hipermetropija: Vidi: hiperopija Izlaganje suncu: veba za poboljanje vida koja pomae oima da se prilagode razliitoj jaini svetlosti. Obavlja se kada sunce ne greje previe jako, okrenuti prema suncu sa blago zatvorenim oima, esto uz samomasau predela oko oiju, i uz konstantno okretanje glave ili gornjeg dela tela za 180 stepeni. Lake oi: suprotno od zamrznutog pogleda (koji je odlika loeg vida), karakteristino za dobar vid i zdrave oi. Pogled se lako usmerava sa jednog detalja na drugi, primajui sve vizuelne informacije oko sebe.
104

Miopija: greka kod prelamanja svetlosti, takoe nazivana kratkovidost, kada je fokusni domet oka predugaak. Slike se stvaraju ispred merenjae umesto na njoj, dovodei do toga da se slabo vide udaljeni objekti. Pomeranje (ifting): veba koju koriste poduavaoci za stvaranje fluidnosti i prilagodljivosti pri posmatranju, imitirajui anatomski primerenu upotrebu oiju, kada se one pomeraju bez napora sa jednog detalja na drugi. Retinoskop: instrument za merenje tendencije i veliine greke kod prelamanja svetlosti. Sakadni pokreti: normalni, mali, brzi pokreti oka, kojim se fokus pomera sa jedne take na drugu. Sakadni pokreti su previe brzi da bi se mogli primetiti. Treptanje: automatski proces koji masira i osveava oi, oslobaa napetosti oko njih, i otklanja naviku zurenja. Veina ljudi sa loim vidom je izgubila sposobnost da esto i bez napora trepe; stoga, ovo je vana veba za poboljanje vida.

105

uta mrlja: pun naziv je macula lutea; deo u sredini mrenjae koji omoguava detaljan vid. Vid je najjasniji u sredini ute mrlje fovei.

106

DODATNA LITERATURA Bates, William H. The Bates Method for Better Eyesight without Glasses. New York, Henry Holt, 1986 (ponovljeno izdanje; sa mekim koricama) ---------. The Cure of Imperfect Sight by Treatment without Glasses. CITY: Health Research, 1978. Huxley, Aldous. The Art of Seeing. New York: Harper, 1942. Schneider, Meir. Self-Healing: My Life and Vision. London: Penguin Arkana, 1989. ---------. And Maureen Larkin, with Dror Schneider. The Handbook of Self-Healing. London: Penguin Arkana, 1994.

107

najderove metode su neverovatno jednostavne.... Moete poboljati svoj vid redovnim izvoenjem ovih serija jednostavnih vebi. - HEALTH JOURNAL Osniva kole za samoizleenje u San Francisku napravio je program kojim se otklanja napregnutost oiju i poboljava vid svima onima koji ga se verno pridravaju. - LOS ANGELES TIMES

MEIR NAJDER, PH.D., L.M.T. osniva je i direktor kole za samoizleenje u San Francisku. Autor je knjige Self-Healing: My Life and Vision (Penguin, 1987), The Handbook of Self-Healing: Your Personal Program for Better Health and Increase Vitality (Penguin, 1994), i (audio-snimak) Miracle Eyesight Method (Sounds True, 1996).

108