P. 1
4 Antitela i Antigeni

4 Antitela i Antigeni

|Views: 68|Likes:
Published by Ilaki

More info:

Published by: Ilaki on Feb 15, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PPT, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

03/08/2013

pdf

text

original

Antitelo – struktura

Antitelo

At specifično vezuje Ag

- u fazi prepoznavanja (kao R za antigen na membrani B limfocita)
- u efektorskoj fazi humoralnog imunskog odgovora

Distribucija antitela

- u biološkim tečnostima: plazmi/serumu,

sekretima (mukus, mleko)

intersticijskoj tečnosti u tkivima

- u B limfocitima: u citoplazmatskim organelama (ER i Goldži kompleks)

na membrani

- vezuju se za površinu nekih ćelija (fagociti, NK i mast ćelije imaju FcR)

Izdvajanje (prečišćavanje) antitela

Krv (plazma)

serum (antiserum; pojam titra)

Proteini plazme (seruma):

-albumini
-globulini

Elektroforezom: III frakcija globulina – gamaglobulini

Imunoglobulini =Antitela

Izdvajanje Ig iz bioloških tečnosti:

1. Precipitacija amonijum sulfatom
2. Hromatografske tehnike

koagulacija

Struktura antitela

dva međusobno identična
kraća polipeptidna lanca
(laki lanci, eng. light, L,

oko 24 kDa)

i

dva međusobno identična
duža polipeptidna lanca
(teški lanci, eng. heavy, H,

od 55 do 70 Kda)

Lanci su aranžirani u obliku slova Y

Molekulske veze između H i L lanaca

Kovalentne veze koje povezuju
L i H lance su disulfidne veze
Disulfidne veze povezuju
i dva H lanca

Domeni

Rane studije su pokazale određenu

pravilnost u strukturi svih Ig
I L i H lanci :
Svakih 100-110 AK
ima 60AK uvijenih
u globularnu
strukturu: DOMEN

Domeni nastaju
mnogostrukim savijanjem
lanca, ne u strukturu a-

heliksa, već tako da se od

niza antiparalelno
postavljenih lanaca stvaraju
dve b-nabrane ploče,
međusobno povezane

disulfidnim mostom

Varijabilnost u sekvenci je
ograničena na prvi domen L i H lanca

Varijabilni (V) domeni L i H lanca (VL,VH)

VL i VH formiraju antigen-vezujuće mesto
(paratop)

Ostali domeni su relativno konstantni
Konstantni (C) domeni L i H lanca (CL i CH)

CH domeni su odgovorni za ostvarivanje

efektorskih (bioloških) funkcija At

H lanci: 1 V domen i 3 do 4 C domena
L lanci: 1 V domen i 1 C domen

Domeni

Domeni

Varijabilni i hipervarijabilni regioni Ig

Amino terminalna AK sekvenca (V domen, V
region) varira od jednog do drugog L i H lanca Ig
Varijabilnost u AK sekvenci je koncentrisana u
određenim segmentima V domena
hipervarijabilni regioni (HV regioni)
Kabat i Wu su razvili plot varijabilnost da bi
merili distribuciju varijabilnih AK
Nađena 3 HV regiona, dužine oko 10AK, i u L i
u H lancu

Varijabilni i hipervarijabilni regioni Ig

HV regioni = CDR (engl.complementarity determining
regions)

HV regioni su AK regioni koji ostvaruju kontakt sa

epitopom i u prostoru formiraju površinu koja je

komplementarna trodimenzionalnoj strukturi antigena

Regioni između HV regiona koji čine ostatak V domena

pokazuju manju varijabilnost (eng. framework, okvirne
sekvence; postoje 4 u svakom V domenu)

Definicija varijabilnosti

Odnos broja različitih AK na datoj poziciji u
odnosu na učestalost najčešće AK na toj
poziciji se definiše kao VARIJABILNOST
Primer: sekvencirano je 63 L lanaca i četiri
različite AK su nađene na poziciji 7.
Serin se pojavio 41 put, tj. učestalost

41/63=0.65. Otuda, 4/0.65=6.15 varijabilnost

Plot varijabilnosti

Plot varijabilnosti

CDR Petlje

Vezivanje antitela za antigen (globularni protein)

Sa globularnim proteinom, kontakt se ostvaruje duž velike ravne
površine; Višestruki kontakti sa Ag-om. Najjači kontakt je sa CDR3
Prilikom vezivanja nekih antigena, jedan ili više CDR mogu biti

van regiona kontakta sa antigenom

Neke AK okvirnog regiona takođe mogu formirati kontakt sa Ag

Antigeni variraju u veličini i kompleksnosti

Protein:

Influenza haemagglutinin

Hapten:

5-(para-nitrofenil fosonat)-
pentanoična kiselina

Antitela reaguju sa

antigenima na različite
načine

Hapten se umeće
u džep antitela

Antigen reaguje

sa izduženom
površinom

antitela

Konstantni (C) regioni Ig

C regioni L i H lanca sastavljeni su od C domena

Na osnovu razlika u strukturi C regiona H lanaca antitela
se mogu podeliti u različite klase (izotipove) i subklase

Sličnosti u AK sekvenci, ali svaka klasa ima

jedinstvenu strukturu H lanca

Postoji pet klasa: IgA, IgD, IgE, IgG i IgM

Kod čoveka:IgG ima 4 subklase (IgG1 do IgG4),

IgA ima 2 subklase (IgA1, IgA2)

kod miševa: IgG izotip je podeljen u IgG1, IgG2a, IgG2b i IgG3

Klasa Ig Subklase Koncentracija
u serumu
(mg/ml)

Poluživot

u serumu
(dani)

Sekretorna
forma

IgG IgG 1-4

13.5

23

monomer

IgM Nema

1.5

5

pentamer

IgA IgA1, 2

3.5

6

monomer,
dimer,
trimer

IgE Nema

0.05

2

monomer

IgD Nema U tragovima

3

Nema

Klase humanih antitela

IgG subklase

IgG1, IgG2, IgG3, IgG4
Imaju oko 90% homologije u AK sekvenci
Razlikuju se u broju i rasporedu

interlančanih disulfidnih veza

Ovo dovodi do razlika u funkcionalnim
osobinama subklasa

IgG subklase

Teški lanci se obeležavaju grčkim slovima koja odgovaraju
imenu klase: g, a, m, e, d (za IgG, IgA, IgM, IgE, IgD)

H lanci IgM i IgE klase imaju 4 C domena
H lanci IgG, IgA i IgD klase imaju 3 C domena

Ovi domeni su označeni kao CH domeni

Numerišu se počev od N- do C- terminalnog kraja lanca (npr. C

H1, C

H2 i td.)

U svakom izotipu, ovi regioni se mogu označiti još specifičnije (npr. Cg1, Cg2 i
Cg3 u IgG).

Različite klase ili subklase antitela ostvaruju različite
efektorske funkcije
.

Teški lanci Ig

Laki lanci Ig

Postoje dva tipa lakih lanaca, označenih kao k i l

Razlikuju se po AK sekvenci konstantnih (C) domena

Molekul antitela ima ili dva k lanca ili dva l lanca, ali
nikada po jedan od svakog

Odnos kapa / lambda lanci
kod ljudi: 2:1

kod miševa: 20:1

Zglobni region Ig

g, d i a lanci imaju AK sekvencu (60
do 100 AK) između CH1 i CH2
domena koja nije homologna sa
ostalim domenima
Obezbeđuje fleksibilnost IgG, IgD i
IgA molekula
Bogat u cisteinu i prolinu
Ostaci cisteina formiraju interlančane
disulfidne veze koje drže dva H lanca

zajedno

Ig M i IgE nemaju zglobni region

Struktura antitela

Porter i Nisonoff su koristili enzime da

razgrade Ig; proučavali funkciju izolovanih

fragmenata

Edelman je tretirao Ig redukujućim
agensima koji razgrađuju S-S veze;
proučavao rezultujuće polipeptidne lance

Edelman and Porter

Nobel-ova nagrada 1972. za njihova otkrića koja
se odnose na strukturu antitela

Fragmentacija Ig

Fab fragment vezuje antigen

Fc fragment kristališe

Antigenske determinante (epitopi) Ig

•Molekuli antitela su proteini i stoga mogu biti imunogeni. Da bi
dobili antitela protiv imunoglobulina neophodno je da
imunoglobulini koji se koriste prilikom imunizacije u celini ili delom
budu prepoznati kao strani
•Ako se imunizuje životinja jedne vrste imunoglobulinima druge
vrste, produkovana antitela su specifična za epitope (AK sekvence)
koji su prisutni u konstantnim regionima L i H lanaca
IZOTIPSKE deteminante
•Kada se jedna životinja imunizuje imunoglobulinima dobijenim iz
druge životinje iste vrste, produkovana antitela usmerena su na tzv.
ALOTIPSKE i IDIOTIPSKE determinante

Antigenske determinante (epitopi) Ig

Izotipske determinante (grč. isos=jednak, isti)
su epitopi prisutni u C regionima lakih i teških lanaca.

*Na osnovu izotipske specifičnosti razlikuje se pet klasa humanih
imunoglobulina, potklase, klase lakih lanaca i imunoglobulini različitih
životinjskih vrsta.

Alotipske determinante (grč. allos=drugačiji, drugi)
su epitopi (alotopi) u C regionima lakih i teških lanaca

*Na osnovu alotipske specifičnosti razlikuju se imunoglobulini jedinki u
okviru iste vrste, te su alotipovi genetski markeri jedinki.

Idiotipske determinante (grč. idios=svoj, vlastiti)
su epitopi (idiotopi) smešteni u hipervarijabilnim regionima.

*Idiotipska specifičnost razlikuje molekule imunoglobulina u okviru istog
izotipa i istog alotipa, a na osnovu specifičnosti za odgovarajući antigen.

Kod čoveka alotipovi su okarakterisani za:

sve četiri IgG subklase (Gm markeri, preko 25 različitih alotipa)
jednu IgA subklasu (za IgA2 ; Am markeri, 2 različita alotipa)
k lanac (Km, 3 različita alotipa)

Koriste ih forenzičari

Alotipovi pružaju biološku prednost na neke infektivne agense tj.

imaju efekat u infekciji

Npr. Km (1) alotip je efikasniji od drugih Km alotipova kapa
lanaca u odbrani od H. influenze tipa B

Alotipovi Ig

Razlikuju se u AK sekvenci karboksi-terminalnog kraja
C regiona H lanaca.

Sekretorna forma

Ima hidrofilne AK u karboksi-terminalnom kraju (“rep”)
Dužina repa se razlikuje među različitim klasama
(m lanac - 21 AK, g3 - 3 AK)

Membranska forma

Transmembranski region od hidrofobnih AK i

citoplazmatski domen koji se značajno razlikuje između
različitih izotipova

Sekretorna i membranska forma Ig

Citoplazmatski deo samo od 3 AK

Citoplazmatski deo je od 28 AK

- ima 21 AK

- ima 3 AK

*Kod membranskih IgM (slika) i IgD molekula, citoplazmatski deo H lanca je
kratak, samo 3AK;
* Kod membranskih IgG (slika) i IgE molekula nešto je duži, do 30 AK

Monomerni i polimerni Ig

IgG, IgE, IgD, i svi membranski Ig su monomerni.
IgM i IgA mogu formirati polimere

Ovi polimeri se formiraju interakcijom između repnih delova.
m lanac ima dugi “rep” (21 AK) koji je uključen u formiranje

pentamera.

Polimerni IgM i IgA molekuli takođe sadrže dodatni polipeptidni
lanac (137 AK, 15 kDa) označen kao J lanac (eng. joining chain)
J lanac je disulfidno vezan za “repove” i stabilizuje multimerni

kompleks.

Monomerni i polimerni Ig

Sinteza Ig

Laki i teški lanci Ig se sintetišu u ER

Savijanje i asocijacija lanaca je kontrolisana proteinima iz ER koji se
nazivaju čaperoni (kalneksin i BiP, eng. vezujući protein).

Kovalentno vezivanje pomoću disulfidnih veza i glikozilacija takođe
se odvijaju u ER.

Posle formiranja, molekuli Ig se oslobađaju čaperona i usmeravaju u
Goldži kompleks, gde se mogu modifikovati ugljeni hidrati.

Zatim se antitela usmeravaju ka plazma membrani, gde se vezuju za
membranu ili bivaju sekretovana procesom egzocitoze.

Funkcije antitela

Vezivanje antigena (posredovano Fab fragmentom)

Efektorske funkcije (posredovane Fc fragmentom)

Vezivanje antitela za antigen:

nekovalentne veze

Elektrostatičke sile privlačenje između suprotnih naelektrisanja

Vodonične veze

H između elektronegativnih atoma

Van der Waal’s veze Fluktuacije u elektronskim oblacima oko molekula
suprotno polarizuju susedne atome

Hidrofobne veze

Hidrofobne grupe se približavaju i isključuju
vodu (uključuju Van der Waal’s veze)

Afinitet: Jačina veze između jednog antigen-vezujućeg
mesta antitela i epitopa antigena

Afinitet se uobičajeno predstavlja konstantnom
disocijacije (Kd), koja ukazuje na koncentraciju
antigena koja je neophodna da bi antigen-vezujuća
mesta polovine svih molekula antitela prisutnih u
rastvoru bila zauzeta.

Mala Kd ukazuje na visoko-afinitetne interakcije

Avidnost: Ukupna jačina vezivanja između
viševalentnog antitela i multivalentnog antigena

Specifičnost

Nekada antitela produkovana protiv jednog antigena
mogu da se vežu za drugi antigen koji je strukturno
(hemijski) srodan prvom antigenu, tj. imaju istu
antigensku determinantu (unakrsna reakcija).

Raznolikost

Svaka individua pravi neverovatno veliki broj strukturno
različitih antitela, možda i do 109

, pri čemu svako

antitelo ima različitu specifičnost.

Afinitet i avidnost

*Sazrevanje afiniteta

Strukturne karakteristike antitela
vezane za prepoznavanje antigena

Zašto antitelima treba Fc region?

•Detektovati Ag
•Precipitirati Ag
•Neutralisati Ag tj. blokirati aktivna mesta toksina ili patogena
•Blokirati interakciju između domaćina i patogena

F(ab)2 fragment može

•Inflamatorne i efektorske funkcije vezane za ćelije
•Inflamatorne i efektorske funkcije komplementa

ali ne može aktivirati

ANTIGENI

Antigen - bilo koji molekul koji se vezuje za At ili TĆR

Imunogen- makromolekuli koji izazivaju imunski
odgovor

Hapten - obično jedinjenja male MM;

Nemaju sposobnost da izazovu imunski
odgovor, ali se vezuju za At.

Vezivanjem za nosač postaju imunogena.

Imunogenost; antigenost

Uslovi imunogenosti

Stranost
Relativna molekulska masa
Hemijska složenost (homopolimeri, kopolimeri, prisustvo aromatičnih

AK)

Osetljivost na preradu i prezentaciju (polimeri D-AK su slabi
imunogeni jer se ne prerađuju u APĆ)
Oblik unošenja
Put unošenja antigena i doza
Genetski faktori (Ir geni=MHC geni); npr.polisaharid izolovan iz
kapsule pneumokoka imunogen je za čoveka i miša, a nije imunogen
za kunića

Prirodni i veštački antigeni

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->