Predmet: PEDAGOŠKE TEORIJE

Tema: Obrazovanje i učenje u dominantnim teorijama vaspitanja 20.veka

www.BesplatniSeminarskiRadovi.com
1

Na školu. druga – „pedagogije egzistencije“. Dok jedni koriste atribut „pedagoški“. sa istih polazišta. isto tako.) Sve pedagoške pravce i pokrete 20. To znaci da se sva pitanja kojima se bavi jedan pravac razmatraju na istim osnovama. ponekad i razlike u nazivima pojedinih pedagoških pravaca i pokreta. ved po nekoj drugoj bitnoj osobenosti. na nastavu. Treba odmah dodati da se veliki broj poznatih pedagoških pravaca javio pri kraju 19. daju naziv tom pravcu. Neki su trajali nekolikoo decenija pa su se ugasili. jedinstvo i sistem. treca – svi pedagoški pravci koji su težili premošdavanju pedagogija esencije i egzistencije i cetvrta – filozofske i naučne pedagogije.i na prelazu u 20. To dovodi do različitih sistema pedagoških pravaca tokom 20. u okviru istih paradigmi.vek. a neki su trajali i nešto duže. a nije retko ni da zastupnici jednog pedagoškog pravca pređu i nastave da deluju u drugom pedagoškom pravcu. Postoje.veka. različiti pogledi na pojedina pedagoška pitanja i među samim pristalicama istog pedagoškog pravca. predškolsko vaspitanje.veka.Uvod Nije jednostavno klasifikovati pedagoške pravce i pokrete 20. To se može odnositi na celinu pedagoške nauke. pa time imaju i određenu unutrašnju logiku. To je zato sto oni ne idu hronološki jedan za drugim. drugi ga ne koriste. 2 . Postoje. na neka područja vaspitne delatnosti (npr. na vanškolsko vaspitanje i sl.veka po poljskom pedagogu Bogdanu Suhodolskom možemo svrstati u nekoliko grupa: prva – „pedagogije esencije“. ved teku paralelno. međusobno se dodirujudi i preplidudi. Pod pedagoškim pravcem ovde podrazumevamo relativno celovito gledanje na najvažnija pedagoška pitanja.

Nasleđe se smatra nekom vrstom sudbine za svako dete. individualna pedagogija. Drugi faktori razvoja ličnosti (vaspitanje. U ovakvom vaspitanju nastavnik ima značajnu ulogu ali samo ako je i on sam celovita i slobodna ličnost jer samo tako može pozitivno delovati na svoje vaspitanike. geni koje dete nasleđuje rođenjem. a time de dodi do potpunog društvenog osloboženja ličnosti. vaspitac prenosi gotova znanja. koja je državna. nastao je kao protest na staru autoritarnu skolu. Tvorci ovog pravca su verovali da se vaspitavanjem slobodnih ličnosti mogu osloboditi ličnosti u društvu i da se mogu rešiti nesuglasice izmežu drzštva i ličnosti. individuu. tempu razvoja. što znaci nauka o detetu. Sva veština vaspitanja je da se stvore uslovi u kojima bi se svaka individua razvila do svojih maksimuma. Pristalice ovog pravca se zalažu za prirodann i slobodan razvoj svakog pojedinca. ličnost. On je smatrao da je zadatak pedologije da proučava dete od rođenja pa do potpune polne zrelosti. paidos (dete. progresivistička pedagogija. sopstvena aktivnost. Po Klaperdu treba proučavati psihičke procese kao sredstva organizma da postigne željenii cilj. Oba faktora su nepromenljiva i konstantna. gde dominira frontalna nastava. Ucentar istraživanja stavlja ličnost (persona). Funkcionalna pedagogija Ovaj pedagoški pravac razvijan je u prvoj polovini 20.veka. pedocentrizam i pedagogija slobodnog vaspitanja. Pristalice ovog pravca smatraju da ličnost mora biti u centru svakog vaspitanja jer ličnost nije slobodna ni u sadašnjem vaspitanju ni u sadašnjem društvu. Posebnu ulogu ima nasleđe odnosno.. Personalistička pedagogija Pedagoški pravac nastao krajem 19.veka. Individualna pedagogija Ovaj pedagoški pravac nastao je u Nemačkoj krajem 19. Pristalice ovog pravca smatraju da je svako dete individua za sebei da se po svojoj prirodi.Pedagogije „esencije“ U pedagogije „esencije“ spadaju: pedologija. personalistička pedagogija. U vaspitnom procesu su težili grupisanju dece po sposobnostima i individualnim karakteristikama. gde su propisani isti plan i program za sve učenike. Vrsili su razne testove za ispitivanje inteligencije deteta. Sadržaj rada u školi i vaspitanje treba organizovati tako da sve bude slobodno da bi se ličnost slobodno razvijala. On 3 .decak) i logos (nauka). Po mišljenju pedologa razvoj deteta zavisi od dva faktora:nasleđa i društvene sredine. svesna delatnost. Svako dete je ustvari proizvod dejstva ta dva faktora. Pedologija Termin pedologija je nastao od grčke reci pais. Sve ove pedagogije u centar svog istrašivanja postavljaju pojedinca. Za idividualnu pedagogiju u prvom planu je decija priroda.Moraju se uvažavati potrebe i interesovanja sveke ličnosti. a učenici su nemi posmatrači. funkcionalna pedagogija.na ove faktore se ne može uticati spolja. Ovaj termin je prvi upotrebio američki pedagog Krizman.) nemaju nikakav uticaj na ova dva faktora pa su i bez značaja za razvoj deteta. Ovaj pravac se još naziva i pedagogija ličnosti.veka i vezuje se za ime švajcarskog pedagoga Eduarda Klaperda. po sposobnostima i interesovanjima razlikuje od drugih i zato nije moguce organizovati vaspitanje po istim kriterijumima za sve učenike.

Posto postoje velike razlike među decom .(škola po meri). individualnih karakteristika i sl. Nastavnik je tu da pomaže u izboru sadržaja i metoda. Veka. Iako se svaki pravac razlikuje po tomena cemu se insistira u vaspitanju ( na uvažavanju ličnosti. Dok se ne ostvari cilj ne prestaje ni aktivnost organizma. deca se međusobno razlikuju ii te individualne potrebe treba uzeti za osnovu vaspitanja. Na prelazu 19. Dete i detinjstvo moraju postati centar vaspitanja. Najvažnije je znati kako funkcionide jedan proces. ved rešavajudi razne problemske situacije. I 20. Svi oni pravci i pokreti koji u centar stavljaju dete mogu se nazvati pedocentričkim. treba mu omoguditi prirodan razvoj. Pedocentrizam Pedocentrizam nije poseban pravac. Posto je svako dete po prirodi dobro nema ni opasnosti za promašaje u vaspitanju. da se ničim ne ograničava i ne sputava ( ni unapred utvrđenim planom i programom.. ved je to period u kome se javljaju razne potrebe i težnja za njihovim zadovoljenjem. uz puno uvažavanje individualnosti svakog. jesu da dete mora biti slobodno . u stvari ničim neometan razvoj svakog deteta. zato nastavnik mora da poznaje dobro sve učenike. dečije prirode. decija interesovanja treba da budu u centru vaspitne delatnosti. Podsticati radoznalost i interesovanja učenika. da pomogne u izboru problemske situacije i njenog rešavanja. Vek bilo je puno pristalica pedocentrizma. ni vremenskim rokovima. a prilagođavanje je stalan proces . sopstvenom aktivnošdu. svakom detetu treba obezbediti ono vaspitanje koje miu odgovara. sopstvenim istraživanjem: treba uvažavati svojstva ličnosti i pustiti ih da se slobodno razvijaju. Dete je aktivan organizam sposoban da dela i da se prilagođava. a cilj proizilazi iz čovekovih potreba i interesovanja. veoma uticajnog u SAD. Osnovne ideje progresivističkog pedagoškog pravca.Slobodan. traže aktivnost. Dete po Klaperdu nije odrastao čovek u malom. Ovakva ideja je naisla na mnoge pristalice u svim pravcima i pokretima 19.smatra da inteligencija služi za to da se osmisli akcija usklađivanja potreba covek ai sredine. služi da se organizam prilagodi sredini u kojoj živi. Inteligencija deteta je vedstvorena sposobnost postizanja cilja koji je proizišao iz potreba i interesovanja. da nadgleda rad . Progresivistička pedagogija Progresivisti su sledbenici Dzona Djuija. izazivaju psihički proces.Dete se može razviti slobodno samo ako mu se pruže takvi uslovi . 4 .Ruso. ni društvenim uslovima). Potrebe i interesovanja su pokretači tog prilagođavanja i funkcionisalja. Začetnikom ovog pravca se smatra Ž. Pedagogija slobodnog vaspitanja Pristalice ovog pravca zahtevaju da se dete razvija slobodno.Ž. bila je to reakcija na zapostavljanje ušenika u staroj skoli. on je smatrao da dete ne treba vaspitavati direktno vec treba stvarati uslove u kojima bi se svako dete slobodno razvojalo . čvrsto povezuju „slobodno vaspitanje“ i pedocentrizam. Psihičke funkcije se uvek javljaju u službi da se zadovolji neki cilj. što znači da su oni pokretači psihičkih procesa. U 20. Ovaj pedagoski pravac je američka varijanta idividualne pedagogije. ne učiti putem usvajanja gotovih znanja. Detinjstvo nije period prelaska deteta u odraslog čoveka. ni sadržajima nastave. sve mora biti podčinjeno učenicima. te potrebe izazivaju reakcije.) sve one polaze od deteta na prvom mestu pa se zato mogu i smatrati pedocentrističkim pedagogijama. On označava shvatanje da dete mora da bude u centru vaspitnog procesa.

Pedagogija radne škole Ovaj pedagški pravac je nastao na prelazu iz 19. ali i u formiranju navika. kojim se stvaraju neki proizvodi. Socijalna pedagogija Ovaj peedagoški pravac javio se na samom kraju 19. kao rad koji ima neku vrednost i društveni značaj. kulturi. Međutim ovaj pravac je veoma raznorodan i različit po samom shvatanju pojma „rad“. zapanmdivanju i reprodukciji naučenog. Čovek se rađa u određenoj zajednici. - 5 . Sve ove pedagogije se zalažu za vaspitanje pojedinca za zajednicu. društvo. Ako je svaki član vaspitavan za zajednicu onda de i u toj zajednici dodi do promena na bolje. samoradnju.vek i imao je mnoge pristalice. on to nosi u sebi . a Bergman tvrdi da se čovek oseda delom zajednice jer je sa njom krvno povezan.Samo tako de se pojedinac osposobiti za uključivanje uu zajednicu. homogena i harmonična. a zadatak vaspitanja je da to razvije kod svakog pojedinca. Ovaj pravac zahteva da vaspitanje bude u funkciji zajednice i njenih interesa. Ustajudi protiv stare škole i pedagogije. U 20. Iste ideje nalazimo i kod Paula Bergmana. Pored škole u vaspitanju učestvuju i porodica i crkva i društvo. Ta sredstva su efikasnija u učenju. nemačkog pedagoga Paula Natropa. koji bi trebalo da prožme celokupno vaspitanje. a pojedinac je deo nje i on nešto znači samo u okviru celine koja je jedinstvena. samoaktivnost. Svaki pojedinac nasleđuje deo tog karaktera. državu. Po shvatanju pristalica ovog pravca pojedinac kao pojedinac ne znači mnogo.a ne interesa pojedinca. Ona koja rad shvata kao „produktivni“. Da li de zajednica biti takva zavisi samo od vaspitanja njenih članova. One doprinose pripremi pojedinca za život. pristalice ovog pokreta su efikasnijim sredstvima razvoja smatrali aktivnost. ali razlika između njih dvojce je u tome što je osnovno polazište Natropa „svest o zajednici“. Na taj način je vaspitanje pojedinaca mogude uticati na promenu i poboljšanje same zajednice.veka i vezuje se za izlazak iz štampe dela Socijalna pedagogija. zajednica mu daje vrednost. sovjetska pedagogija. Sve se to može postidi vaspitanjem u školama koje imaju utvrđene sadržaje i zadatke vaspitanja. Od takvog vaspitanja nede imati koristi smo zajednica ved i pojedinac jer de u takvoj zajednici onn biti siguran i zaštiden. On predstavlja nešto samo kao član zajednice.Pedagogije „egzistencije“ U pedagogije egzistencije spadaju: socijalna pedagogija. socijaldemokratska pedagogija. na čelu ovog pravca je Keršenštajner. Zajednica je celina. pedagogija redne škole. naciji i on to ne može da bira i to je „narodni karakter“. Jedino u čemu se pristalice ovog pokreta slažu je da rad treba uzetii kao osnovno polazište ove nove pedagogije. odnosno „proizvodni“ rad. smisao i svrhu njegovom životu. Međutim oni su međusobno različito shvatali taj pojam pa su i razlike u sadržajima. takav rad doprinosi ne samo razvoju pojedinca ved i njegovoj pripremi za život. Različito se utvrđuju varijante unutar pedagogije radne škole: Ona koja rad shvata kao ručni (manuelni) rad. funkcionisanje telesno i psihičko. fašistička pedagogija i rekonstruktivistička pedagogija. ciljevima i zadacima vaspitanja veoma vidljive.

slobodne. Svoj razvoj je počela u Italiji ali je radikalni izraz dobila u Nemačkoj. Ona koja rad shvata kao instrument vlastitog života. glavni predstavnik je Dzon Djuji. ali za dečake. Fašistička pedagogija Ova pedagogija je izuzetno politički i nacistički orijentisana. učvršduje se uloga države. a Blonski objavljuje knjigu radna škola. One međusobno nisu bile samo različite nego su se nalazile na suprotnim polovima. sadržaje. zdatke.P. Taj period sovjetske pedagogije traje samo par godina. ali da je prožeto fašističkom ideologijom. Militarizam je zauzimao važno mesto u vaspitanju. mladide. opšte obrazovanje je bilo dovoljno. On je mešavina radne. Sovjetska vlada zabranjuje pedologiju i zahteva se ponovni razvoj pedagogije.a ako bi hteli dalje da se školuju morali su da prolaze posebnu proveru. Treda faza u razvoju sovjetske pedagogije traje od 1936 pa sve do usvajanja novog zakona o školstvu 1958. Sovjetska pedagogija je u svom razvoju prošla više faza. Ni pedologija nede trajati dugo jer se ved na početku 30-tih godina javlja teorija o odumiranju škole jer se pokazalo da je obrazovni nivo u školama veoma nizak i sve više opada pa se pedologija našla na udaru svih. Pinkevič je objavio prvi sovjetski udzbenik Osnovi pedagogije. Ta škola trebba da bude javna. Cigana i crnaca je da služe nadljudima. - Zajedničko svim predstavnicima radne škole je da iz rada izvode cilj. potpuno oslobođena crkve i njenog uticaja. kao instrument pripreme za život. a ako oni to nece onda ih treba silom naterati. Isto tako ta škola treba da bude laička. da su oni predodređeni da vladaju drugim rasama i narodima.intelektualno vaspitanje nije bilo toliko važno ni za pripadnike više rase. Socijaldemokratska pedagogija Ovaj pedagoski pravac izražava pedagoške poglede socijaldemokratske partije. besplatna i obavezna. a mržnju i prezir prema onim koji ne pripadaju toj izabranoj rasi. Sovjetska pedagogija Ova pedagogija je razvijana u vreme postojanja Sovjetskog saveza. U prvim godinama posle Oktobarske revolucije negovana je pedagogija. Jevreja. Fašistiška pedagogija na jednoj strani vaspitava ljubav prema nadljudima. Telesno vaspitanje zauzima vaznu ulogu jer da bi neko bio sposoban borac on mora da bude zdrav i izdržljiv.- Ona koja rad shvata kao „duhovni rad“ . U tredoj fazi pedagogija je iotišla skroz uu drugu krajnost. Sredinom 20-tih godina napušta se pedagogija i konstituiše pedologija. za njih je bilo važno da budu zdrave i da mogu da rađaju slededu generaciju arijevaca. propisuju je plann i program vaspitanja pa čak i 6 . vođe. Zalagali su se za narodnu skolu koja de biti svima dostupna i obavezna za sve. na celu ovog pravca je Gaudig i on smatra da doprinosi razvoju ličnosti pojedinca.smatrali su da se vaspitanjem mogu ukloniti klasni odnosi u društvu. Cilj vaspitanja je da se razvije svestrana harmonijska ličnost koja ce modi da se uklopi u društvo i da obavlja svoje obaveze i dužnosti. Osnovno polazište ove pedagogije jeste da postoji izabrana rasa „arijevska“ i da su u okviru te rase ljudi nadljudi . Mladi su u fašističkim državama vaspitavani da se pokoravaju i da budu odani vođi jer vođa je tu da misli i da vodi. A. a za pripadnike drugih klasa bilo je dovoljno četvorogodišnje obrazovanje. organizaciju nastave ii vaspitanja. individualne i socijalne pedagogije.a svi ostali da ispunjavaju njegove naredbe. Takvu školu su smatrali slobodnom i za nju su se zalagali. partije. To je period kada se pojedinac odnosno dete potpuno potiskuje iz procesa vaspitanja. Sve se to odnosilo na pripadnike vise klase. Devojke su imale veoma skromno opšte obrazovanje. Slovena. ali i njegovom uvođenju u zajednicu i u različita kulturna područja zajednice. Zadatak ovih drugih „nearijevaca“ pre svega. Svi socijaldemokrati su kritikovali klasnu školu.

. Vaspitavajudi se u određenoj kulturi 7 . posebno posle donošenja novog zakona o obrazovanju 1958 god počinje četvrta faza razvoja sovjetske pedagogije.god. Osnovni stav ovog teoretičara je da se društvene krize mogu rešiti vaspitanjem. na slededu generaciju. Svaki pojedinac je zainteresovan za napredak svoje zajednice i zbog toga ga treba osposobiti da stvara nove kulturne vrednosti. Rekonstruktivistička pedagogija Rekonstruktivisti se javljaju ved 30-tih godina 20. Mnogo godina kasnije 60-tih. Njih stvaraju generacije i generacije ljudi koji te vrednosti prenose na mlađe generacije.detaljna sredstva za njohovo ostvarivanje. Pokušaji premošdavanja pedagogija „esencije“ i „egzistencije“ U ove pedagogije spadaju: Kulturna pedagogija. u estetici – forma. u politici – vlast. sadašnjim potrebama društva. neki pedagozi de redi da je to bio period bezdjetne pedagogije. a zatim dolazi do prekida. Vaspitanje treba čoveka da osposobi za takvu društvenu ulogu jer čovek živi u međuzavisnom svetu i rešavanje problema treba rešavati vaspitavanjem ljudi . njihovim osposobljavanjem da zajednički reše problem. u društvu – ljubav. od stepena usvojenosti kulture. u teoriji – istina.i samo je jugoslovenska pedagogija celu deceniju pokušavala da joj se odupre i napokon je u tome uspela 50-tih godina pa su jugoslovenski pedagozi isključeni sa svih skupova. Oni koji bi pokušali da istražuju dete koje vaspitavaju izgubili bi službu ili bi bili premesteni. zavisi i razvoj te zajednice. Ta pedagogija je utemeljena 1943. Kulturna pedagogija se zasniva na kulturnim vrednostima. Javljaju se nove ideje. Kulturna pedagogija Kulturna pedagogija je veoma raznorodan pedagoški pravac. Špranger smatra da u svakoj oblasti postoji neka vrednost. ali kao pedagoški pravac počinju da deluju 50-tih godina. U ovom periodu smenjuje se popuštanja i pritezanja i tako de ostati sve do kraja sovjetskog Saveza. Svako pripada nekoj zajednici i on je deo te zajednice. Nastao je i razvijao se u Nemačkoj u prvim decenijama 20. Posle smrti Staljina 1953. Oni treba ne samo da ih usvoje ved da se osposobe da stvaraju nove vrednosti. Pragmatistička pedagogija. pojedinac je potpuno žrtvovan za državu i Boljševičku partiju. Najpoznatiji rekonstruktivist je Teodor Brameld. ni od staleža. period u kome se ne obrada pažnja na dete. Nastavnik treba da pomogne svim učenicima da shvate da je rekonstrukcija društva demokratskim putem ne samo moguda nego i potrebna.veka. ali sve to nije dugo trajalo jer se ved posle prvih kritika sve počelo vradati u kontrolisane okvire i to je sve zbog toga što su na vodedim položajima u akademiji nauka i ministarstvu ostali isti ljudi iz prethodne faze. Veka. Glavni predstavnik je E.Špranger. Upravo takva pedagogija se nametala svima kao jedina. To je period kada se ne govori o vaspitanju čoveka ved o proizvodnji kadrova. One ne zavise ni od društvenih slojeva. „Treda“ pedagogija Suhodolskog. Vaspitanje treba tako organizovati da odgovara potrebama sadašnje kulturne krize. tako što je osnovana prva u svetu Akademija pedagoških nauka koja je imala zadatak da štiti pedagogiju od štetnih uticaja. u religiji – moral. ali je strah da se iznese neka nova ideja bio mnogoo veliki. da bi posle Drugog svetskog rata nastavila da se razvija. u ekonomiji – korisnost. Pedagogija nije uspela da izađe iz tih strogih okvira. On smatra da su to šest tipova individualiteta. Cilj vaspitanja je da se nasleđene kulturne vrednosti prenesu na mlade. ni od klasa.

Tri su osnovna polazna stava u ovoj pedagogiji: prvi – vaspitanje je život. Ovaj pedagoški pravac je dobio ime po svojoj osnovi pragmatističkoj filozofiji . Uloga nastavnika je da stvara životne uslove i da pomogne učenicima da svojim radom takve situacije samii rešavaju. Naveo je i nekoliko utopističkih pokušaja da se razlike između te dve grupe prevaziđu. Pragmatizam nije filozofija koja bi imala za cilj stvaranje originalnog pogleda na svet ili nekog sistema mišljenja ved ima za cilj da postane oruđe u rukama čoveka za rešavanje životnih problema. Opšteg obrazovanja. U središtu pragmatizma je čovek kao pojedinac i čovek kao član zajednice. Pragmatistička pedagogija Pragmatističku pedagogiju . On ovu pedagogiju vezuje za Sovjetske države jer smatra da socijalizam formira državu i postaje dobro svih ljudi i on jedini može da obezbedi uslove za integraciju sve tri pedagogije: pedagogije esencije. tredi – škola je zajednica jer bez škole ne može da se sprovodi ni vaspitanje. Pristalice ovog pravca smatraju da treba razvijati i pojedinca i zajednicu jer zavise jedan od drugog jer su neodvojivi. vaspitanik i socijalni aspekt: osposobljavanje pojedinca za rešavanje životnih problema. Vaspitanje je uspešnije ako se uvaže potrebe i interesovanja svakog pojedinca. On je govorio o „tredoj pedagogiji“. Sam on je pokušao da reši taj problem.čovek se vezuje za tu kulturu. jedinu u 20 veku. pragmatistička filozofija i na njoj zasnovana pedagogija su postale veoma popularne ne samo u Americi vec i van njenih granica jer je Djuji držao predavanja na univerzitetima širom evrope. egzistencije i pedagogije „opšteg formiranja“ u jednu novu pedagogiju. Suhodolski je naveo kao utopistički pokušaj da se premosti jaz između pedagigije esencije i egzistencije. obrazovanje i vaspitanje koje obuhvata celokupan ljudski život. Ono ima psihološki aspekt: u čijem je centru dete. drugii – učiti radedi. Ta pedagogija je pedagogija našeg vremena i ne bavi se time da li treba razvijati ljudsku suštinu ( esenciju) ili čoveka pripremati za život u zajednici (za egzistenciju). Vaspitanje obuhvata tri područja kognitivno. „ Treda“ pedagogija Suhodolskog Poljski pedagog Suhodolski je sve pedagoške koncepcije svrstao u dve grupe pedagogije „esencije“ i pedagogije „egzistencije“. emotivno i socijalno. za čovekovo prilagođavanje životu u zajednici. Treda pedagogija je pedagogija formiranja Opšteg sistema. ne davati nikome da prenosi gotova znanja nego sopstvenim istraživanje stidi do saznanja. 8 .

Pitanje cilja i zadataka vaspitanja se može postavljati i pravilno režavati samo na osnovama etike. „kritička filozofija“ i pedagogija. Duhovne nauke po njemu imaju kao predmet istorijsko – društvenu stvarnost. Dakle različiti uslovi. Ova druga je značajnija od prve jer nam pomaže da razumemo duhovni život čoveka. Isto onako kao što su različiti koncepti pedagogije bili međusobno često protivrečni i isključivi. moraju osloniti na razumevanje. Reč o psihologiji. Duhovno –naučna pedagogija Tvorac ove metode . različiti sistemi. društvenih pojava u čijoj osnovi je poseban metod. i nije najbitnije da se ti sistemi tumače nego da se razumeju. koncepcija predmeta pedagogije. U filozofske teorije spadaju: Herbartovo filozofsko – psihološko utemeljenje pedagogije. smišljenim aktivnostima. da je zasnuje kao posebnu nauku. On je hteo da uporedo sa predmetnim diferenciranje pedagogije od filozofije da je kao posebnu nauku još više osloni na filozofiju i to na filozofsku disciplinu etiku. perenialistička i esencijalistička pedagogija. Pedagoški pravci deduktivne orijentacije zanemaruju ili potpuno odbacuju praksu kao jednu od mogudih osnova za stvaranje pedagogije. oni su morali da postave pitanje kako pedagogija treba da se odnosi prema njoj kao nauka. To je po Diltaju razumljivo jer je reč o duhovnoj aktivnosti.naučna pedagogija. dovode do razlika u vaspitanju. Ova metodološka orijentacija je zasnovana na „metodi razumevanja“. Društveno istorijske pojave nemaju onu pravilnost i uniformnost odvijanja i menjaja joje susredemo kod prirodnih pojava. Ako se broj slučajeva ovih pojava povedava onda se razlike ne smanjuju nego se povedavaju. nisu prevideli vaspitnu praksu. pa i više koncepcija i pristupa metodu pedagogije. marksistička pedagogija. egzistencijalistička pedagogija. Diltaj je razlikovao prirodno – naučnu koja objašnjava psihičke pojave i duhovno – naučnu koja razumeva psihičke procese. ovog metodološkog pristupa proučavanja društvenih fenomena je V. o svesnim ljudskim postupcima. 9 . Međutim kako se i ovi pravci obradaju praksi onda oni propisuju kako tačno ta praksa treba da bude i težili su da je uklope u normative koje su postavili. Herbartovci nisu jedini koji su pokušavali pedagogiju da izvedu iz filozofije racionalno deduktivnim putem. Kada je npr.. odnosno. Njihova „ praktična pedagogija“ kako su je nazivali po Herbartovcima počiva na jednoj drugoj nauci na psihologiji. uniformnost je sve manja. duhovno . Cilj tog metoda nije opis pojava ved shvatanje smisla i vrednosti tih pojava. Iz navedenih stavova Diltaj izvodi zaključak da se sve duhovne nauke. različiti istorijski putevi. Herbartovo filozofsko – psihološko utemeljenje pedagogije Težedi da pedagogiju predmetno diferencira od filozofije. Ovakva pedagogija se može nazvati i deduktivna pedagogija. herbart nije imao za cilj da pedagogiju potpuno odvoji od filozofij . isto tako su se i različiti metodološki pristupi u proučavanju vaspitanja nalazili u nepomirljivim suprotnostima. Kako Herbart i njegovi sledbenici nisu prevideli praktičnu delatnost. Razdvajajudi teorijski od praktičnog dela u pedagogiji oni su stvorili još vedi jaz među njima. Diltaj. Sličnosti koje postoje među društvenim pojavama su manje od postojedih razlika.Filozofske pedagogije Postoji više koncepcija vaspitanja. taj jaz pedagogija dugo nede modi da prevaziđe. verski orijentisane pedagogije.

Perenialistička i esencijalistička pedagogija Po shvatanju pristalica ovog pravca čovek se razlikuje od životinje po dve stvari. Marks posebno ističe da pod vaspitanjem podrazumeva tri stvari. logos. Čovek je po svom shvatanju homo faber – čovek rada. Društvo se menja pa se samim tim menja i uloga i položaj čoveka u društvu. čovek je rezultat evolucionog razvitka. ili je propisao verske norme po kojima čovek treba da živi na ovom svetu. Esencijalisti su jednim delom bili slični preinalistima.Marks i F. čovek je uvek i svuda čovek. Cilj vaspitanja je razvijanje mentalnih i govornih sposobnosti svakog čoveka i to sticanjem određenih znanja. Engels.Verski orijentisane pedagogije U verski orijentisane pedagogije spadaju katolička pedagogija. racionalnost. Preinalisti vise insistiraju na intelektualnom vaspitanju nego esencijalisti. Po osnovnom stavu da razum. On se razvio iz šovekolikih majmuna. inicijativa se mora nalaziti na strani nastavnika on ima važnu ulogu jer je prenosilac znanja. prvo Duhovno vaspitanje. onda i vaspitanje mora biti konstantno. trede. a van zahjednice on ne može opstati. racionalnost čine suštinu čoveka. a to su: kritičko mišljenje i jezik. Ovom pedagoškom pravcu kao suprotnost se javlja esencijalistička pedagogija. Celokupno vaspitanje treba da ima laički karakter da bude oslobođeno crkve i njenog uticaja. Verske pedagogije zahtevaju da čovek razvija svoju individualnost samo u okviru sistema verovanja. homo religiosus – verujudi ( religiozni) čovek. To proizilazi iz toga što je čovek homo racionale – racionalno bide. cilj vaspitanja se izvodi iz tih vrednosti. Presudnu ulogu u tome je imao rad i to onog momenta kad je postao proizvodni rad. Sve religije smatraju da je suština čovekovog života da služi svome Bogu i da se pridržava pravila života da bi zaslužio pravedan ii bogat život posle smrti. Marks i Engels su se zalagali za jednako i svima dostupno besplatno vaspitanje i zalagali su se za vaspitanje koje de trajati celog života jer industriska proizvodnja i napredak traže stalno usavršavanje. Cilj vaspitanja se ne izvodi iz čovekovih potreba ili potreba zajednice ved iz čoveka kao tvorevine Boga. U Sad –u se razvija poseban pedagoški pravac koji proizolazi iz Aristotelove philosophie preinalis i dobija naziv preinalizam. a esencijalisti govore o onome što čovek mora da nauči o onome što je esencijalno u kulturi. bez obzira kako se on naziva u tim religijama. Bog je . Svaka religija utvrđuje određeni sistem vrednosti kojih vernici treba da se pridržavaju. Između svih ovih religija ima dosta zajedničkog. Znači preinalisti insistiraju da vaspitanje bude konstantno. vrednosti i vrlina koje važe za tu religiju. Osnovne pedagoške ideje ovog pravca su da je učenje težak posao i da njegovu osnovu ne treba tražiti u interesovanjima učenika ved u napru. Čovek živi u zajednici i društvu . Po shvatanju Marksa i Engelsa. 10 . Isto onako kako radom stvara prirodu oko sebe tako stvara i svoju zajednicu. hebrejsko(jevrejsko. Drugi važan stav marksističke pedagogije je da je čovek zoon politikon – politička životinja. nauci. ili stvorio čoveka po svom obličju. U marksističkoj pedagogiji sve ideje o vaspitanju se izvode iz filozofije iz poimanja čoveka sadržanog u antropološkim shvatanjima. a čovek je radom stvorio prirodu oko sebe.iz toga je izveden stav da u vaspitanju rad ima veoma važnu ulogu. telesno vaspitanje. Vaspitanje je priprema za život. tehničko obučavanje. ali se po nekim stavovima znatno razlikuju. protestantska pedagogija. da bi zaslužio milost Božju posle ovozemaljskog života. pravoslavna. civilizaciji. treba razvijati čovekovu samosvest. verovanju. Sve one naime polaze od stava da je čovek po svojoj suštini. ljudska priroda je ista. nepromenljivo i stalno isto kao što je i ljudska priroda. Oni tvrde da je rad stvorio čoveka . judaističko) vaspitanje i islamska verska zajednica. svest. Predstavnici su K. Ako se čovek želi vaspitavati onda treba vaspitavati i razvijati njegov razum. Marksistička pedagogija Kao što i sam naziv kaže ova pedagogija polazi od marksističke filozofije. Ovaj pokret počinje u Americi osnivanjem posebnog društva. drugo.

pedagogije. svoje interese kao više . Takav čovek treba da postane merilo vrednosti u vaspitanju. Zbog toga savremeni čovek trpi.nacionalne i državne – bila je posebno zainteresovana za stalno menjanje i razvijanje vaspitne prakse. bitno je poznavati postojedu praksu i odnose koji u njoj postoje i vladaju. eksperimentalna pedagogija. Vaspitač nema rukovodedu ulogu u vaspitanju. kvantitativna i kibernetička pedagogija. Ona je izraz tadašnje društvene krize u svetu. vladavina grupa nad pojedincima. privrednog.a time i metodologije tih nauka imale su veoma veliki uticaj na pedagogiju. U to vreme u Nemačkoj je objavljeno više radova koji kritikuju ove pedagogije. čovek kao pojedinac mora postati svestan svoje egzistencije i mora preuzeti odgovornost za svoju egzistenciju. jer građanska klasa. Novo induktivno-empirijsko. Međutim. iskazan u stavu da se detetu mora obezbediti slobodan samorazvoj ličnosti. Ovaj pokret nije stekao mnogo pristalica . Svaki čovek kao pojedinac je slobodan.kritika je uperena protiv svake pedagogije a posebno protiv sovjetske i socijalističke pedagogije.Egzistencijalistička pedagogija Egzistencijalizam se razvio u vreme kada su se mnoge opasnosti nadvile nad čovekom: vladavina nauke i tehnike.veku. i to mu je dato ne samo kao pravo ved i kao obaveza da sam odlučuje i bira. individualne pedagogije. eliminacija pedagogije. Da bi postojeda vaspitna praksa mogla da se menja . pogrešno shvadenim. pa i u vaspitanju. Ciljj tih kritika je veoma jasno formulisan – uklanjanje vaspitanja. njihovo nezadovoljstvo je eksplodiralo kao i krize do kojih je došlo između društva i vaspitanja i krize u samom vaspitanju. živi u neizvesnosti za svoju bududnost . zbog toga njegovu egzistenciju prate strah. Sve te kritike vrše se u ime čoveka odnosno deteta. Naučne pedagogije Visok stepen razvitka koji su postigle prirodne nauke u 19. „Kritička filozofija“ i pedagogija Kritika pedagogije kao nauke o vaspitanju veoma je radikalizovana sredinom druge polovine 20 veka. nalazilo je i svoju praktičnu zasnovanost. pre svega u Nemačkoj. Razvoj je individualan čin. Pristalice ovog pravca se protive postavljanju bilo kakvih zajedničkih ciljeva i zadataka u vaspitanju. Posebno su svemu tome bili izloženi mladi. zbog toga se ovi pedagozi protive uključivanju pojedinca u bilo kakve grupe . posebnu pažnju kažu egzistencijalisti da treba posvetiti vaspitanju elite onim najistaknutijim pojedincima i što pre ih izdvojiti i omoguditi slobodan individualan razvoj. To je povratak shvatanjima. patnja. u odnosu na dotad vladajude gledanje na predmet i metod društvenih nauka. za njeno što adekvatnije saobražavanje tokovima društveno – političkog. Deskriptivna pedagogija 11 . Prvi radikalni kritičari pedagogije u ovom periodu 20 veka javljaju se u krilu egzistencijalističke pedagoške orijentacije i to. nemir dileme. kulturnog i drugog razvitka građanskog društva. sve to može da sputava pojedinca da u postizanju lične slobode . strepnja. U naučne pedagogije spadaju: deskriptivna pedagogija. jedina uloga je da omogudi pojedincu slobodan razvoj. Ovo posebno važi za pedagogiju. Čovek je prepusten sebi.ali je pomogao u tome da se dublje sagledaju slabosti vaspitanja. da se usmerava u određenom pravcu. komparativna pedagogija. kolektive ili druge oblike zajedniškog života. muči se pati. škole i nastave. pokazujudi u svim oblicima društvenog života.

Komparativna proučavanja postala su sve značajnija u razvoju pedagogije – naukie o vaspitanju.. glavni predstavnik ovog pravca je nemački pedagog A. Njenim začetnikom smatra se švajcarski pedagog Žilijen. Pored nje nema potrebe da postoji i neka opšta pedagogija kao teorijska disciplina. posebnim pedagoškim pravcem.veka i razvijala se tokom nekoliko decenija 20. Glavni metod saznanja je posmatranje. Laj objavljuje knjigu „Eksperimenzalna pedagogija sa posebnim osvrtom na vaspitanje pomodu aktivnosti“. Fišer. Različiti stavovi o eksperimentalnoj i naučnoj pedagogiji zadržali su se do danas. unaprediti i proširiti. U centar vaspitanja stavlja aktivnost svakog pojedinca. Tokom 20. Ali ono oko čega se do danas nisu složili je kojim pitanjima bi trebala da se bavi ta opšta pedagogija. ved kako je bolje organizovati. Ono što vedina predstavnika eksperimentalne pedagogije smatra je da pored eksperimentalne treba da postoji i druga pedagogija koja de se baviti teorijskim. Komparativna pedagogija se smatrala posebnom pedagogijom. Da bi mogle znati gde se u tom pogledu nalaze. U tu praksu nema potrebe da se unose bilo kakvi stavovi spolja. Poznat je njegov rad na konstruisanju testova za merenje intelektualnog razvoja dece. Danas se više ne postavlja pitanje da li je komparativna pedagogija potrebna. U ovim proučavanjima nije se ostajalo samo na dobijenim rezultatima komparativnih proučavanja. moralne i intelektualne sposobnosti deteta.predmet ove pedagogije je psihički i fizički razvoj dece. a zatim verno i precizno opisivanje ( deskripcija ) činjenica vaspitne prakse. opštim i filozofskim pitanjima vaspitanja.veka.veka. izražavanje. pedagoškim pokretom.veku dosta pedagoških teoretičara smatra da je to posebna pedagoška disciplina u okviru pedagogije kao celovite nauke o vaspitanju. U tom sistemskom delu ne iznosi samo polazišta i principe eksperimentalne pedagogije. neki problemi u nastavi crtanja. Eksperimentalna pedagogija Ovaj pedagoški pravac se javlja u drugoj polovini 19. razvoj dečijeg govora.) mojman se zalaže za laboratorijsko proučavanje pedagoške problematike. One su se međusobno odmeravale u vojnim i ekonomskim snagama i uvidele su da u tome određenu ulogu igra upravo razvijenost školstva. ali ce kasnije taj stav on sam promeniti i redi da treba da postoji filozofija vaspitanja koja de se baviti ciljevima i zadacima vaspitanja pošto oni ne mogu biti predmet eksperimentalne pedagogije. Komparativna pedagogija je nastala iz potrebe upoređivanja nacionalnih sistema školstva najmodnijih država u prvoj polovini 19.Mojman i V. Vaspitna praksa je osnova naučne pedagogije. na onom što je dostupno samo posmatranju. slikanju vaspitne prakse.Bine. koja su to pedagoška pitanja koja se načlaze van eksperimentalne pedagogije. ved se zahtevalo njihovo tumačenje. Ovaj pedagoski pravac je ostao samo na površini. Tvorcima eksperimentalne pedagogije smatraju se nemački pedagozi E. Po njegovom mišljenju eksperimentalna pedagogija je samostalna nauka. Mojman izdaje knjigu „Nastanak i razvoj eksperimentalne pedagogije“ i izlaže šta je sve bio predmet proučavanja (intelektualni rad. pevanja. na tzv. Zato ovaj pravac nije stekao mnogo pristalica među pedagozima jer nije izvršio neki značajni uticaj na razvoj pedagoške nauke.Laj i francuski pedagog A. ved i poseban pogled na vaspitanje. Komparativna pedagogija Ova pedagogija je nastala početkom 19.bine je tredi osnivač ove pedagogije i svoje ideje izneo je u delu „Moderne ideje o detetu“.Ova pedagogija je nastala krajem 19. Po njegovom mišljenju eksperimentalna pedagogija treba da proučava fiičke. otkrivanje dubljeg smisla i značaja rezultata dobijenih komparativnim proučavanjima. onakvom kakva ona stvarno jeste. te zemlje su počele komparativna proučavanja u oblasti školstva. njegov čin. Zalaže se za eksperimentalne razrede u kojima bi se proučavanje vršilo pod strogo kontrolisanim uslovima. Tokom 19.veka.veka dosta univerziteta u SAD počinje organizovano da se bavi komparativnim proučavanjima. a time i stepen obrazovanosti nacije. Tu praksu treba opisivati objektivno i nepristrasno.veka i traje sve do današnjih dana.veka osnovano je više državnih i privatnih institucija za komparativna pedagoška istraživanja. uspeh u školi. a u 20. Kvantitativna i kibernetička pedagogija 12 . pisanja.

Zalaganje za kvantifikaciju je opšta karakteristika u razvoju pedagogije 20 veka. Za primenu statistike u pedagoškim istraživanjima zalažu se mnogi u SAD-u ali se oni ne zalažu za posebnu kvantitativnu ili statističku pedagogiju vad samo za korišdenje statistike u naukama o vaspitanju pri proučavanju pedagoških problema. Sve čašda primena kibernetike(informatike. Na istim osnovama nastala je i kibernetička pedagogija.veka – pedagoških pravaca i pokreta. Informatika. računarstvo.veka. škola kao osnovnih institucija u tim sistemima i nastave kao osnovne delatnosti svake škole – došli smo do zaključka da dvadeseti vek nije bio ni vek pedagogije ni vek deteta. Zaključak Analiza osnovnih pedagoških zbivanja tokom 20. o primeni statistike u pedagoškim istraživanjima. postavljena na početku 20. prenose se i očekuju svoje rešavanje u slededem 21. kompjutera) u pedagogiji izazvalo je određenu dozu euforije i precenjivanja u odnosu na te nove tekovine tehnološkog razvitka. ved kako to vršiti na najbolji mogudi način. danas internet zauzeli su važno mesto u pedagogiji i vaspitanju međutim.com 13 . Verovalo se da če se tako uspešnije rešavati mnoga pedagoška pitanja i problemi.BesplatniSeminarskiRadovi. više se ne postavlja pitanje da li treba koristiti statistiku. kibernetika. www. Njene pristalice su htele da naglase neophodnost korišdenja kvantifikacije. Ta pitanja. ostala su bez pravog odgovora sve do njegovog kraja.veku.Može se redi da se kvantitativna pedagogija nije afirmisala kao poseban pravac u pedagogiji. Reč je u stvari. Osnovna pedagoška pitanja o strateškim razvojnim linijama pedagoške nauke i vaspitne prakse. projekata i izvođenja reformi sistema školstva. a time i merenja u proučavanju i istraživanju pedagočkih pojava. Posle prvih oduševljenja stvari su došle na svoje mesto. oni sami po sebii nede biti dovoljni i nede biti jedina osnova i polazište pedagogije. odnosno problemi i dileme i pedagogije i vaspitanja.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful