Hajduki ciklus Borci za oslobodjenje srpskog naroda od vievjekovnog ropstva, djelioci pravde i jedina nada sirotinje raje hajduci,

, opjevani su u mnogim epskim pjesmama. Stari Vujadin, Starina Novak, Deli Radivoje, Mali Radojica, Pivljanin Bajo i mnogi drugi hajduci postali su narodne legende. Uzalud su Turci inili zvjerstva nad hajdukim jatacima ne bi li se hajduija u Srbiji unitila ova je trajala jer je bila jedini otpor tudjinskom osvajau. Pjesme: Stari Vujadin, Starina Novak i Deli Radivoje, Mali Radojica. MALI RADOJICA
FABULA: 1. U TAMNICU DOSPEVA I MALI RADOJICA 2. Mali Radojica smiqa kako e izai i druge izvesti 3. Sunji proturaju vest da je Radojica mrtav 4. Beiraginica vidi hajdukovo lukavstvo i trai da ga stave na muke 5. Muewe Malog Radojice 6. Prelepa Hajkuna prikriva vragolastu prirodu hajduka koji pokazuje da je iv 7. Osveta Malog Radojice 8. Pokrtavanje Hajkune u Aneliju i enidba s wom. Muke su strane, a stilska figura gradacija. Beiraginica zna za vragolastu prirodu Radojce zato iu misli da nee odoleti Hajkuni djevojki i wegovoj lepoti. U tom stihu je i divljenje pesnika njenoj lepoti i zauenost, a Hajkuna je oarana njegovim junatvom i izgledom i pogledom i osmehom koji samo ona vidi jer su njoj i namenjeni baca maramu na osmeh. Mali Radojica je optimista, pun vere u sebe, zna da misli i trai reenje i izlaz iz svake situacije, ovek jake volje i ivot shvata kao akciju i stalno isprobavawe sebe u tekim situacijama koje su esto nadljudske, njegova poruka je vi ne moete da me muite toliko koliko ja mogu da izdrim. Borac za slobodu i pravdu, prezire zlo i ne prata ga, vie misli na druge negoli na sebe, voli ivot i lepotu, pa je pred njom slab. Poetak pesme je slovenska antiteza stilska figura oblik pitanja, oblik negacije, davanje odgovora. Ima i hiperbole. Ideja Borba za deostojanstvo, slobodu i pravdu, nikada se ne treba olako predavati sudbini, treeba uvek imati veru u sebe i izbavljenje iz teske situacije, a borbeni duh naeg naroda je neunitiv.

Pesme "srednjih vremena" (hajducki i uskoki ciklus) obuhvataju razdoblje ropstva pod Turcima ispunjeno pojedinanim i skupnim sukobima s osvajaem. Nazivi hajduki i uskoki ciklus, koji se obino upotrebljavaju za njih, nisu sasvim podesni: prvo, to meu pesmama "srednjih vremena" ima dosta takvih koje nisu ni hajduke ni uskoke, ve predstavljaju odjek dogaaja iz meunarodne istorije (npr. o vojevanju Turaka na Be, o ratovima Turaka s Rusijom) ili pevaju na legendaran nain o odnosu hrianske (srpske) crkve i turske drave, drugo, to u hajdukim i uskokim pesmama nema dovoljno meusobne povezanosti niti jedinstvenog pregleda dogaaja pa se deava da isti junaci, naroito turski, ginu u vie pesama. Pesme o turskim vremenima, kao i pretkosovske i kosovske, kupe se u vie tematskih krugova, u ijem su sreditu pojedini junaci ili grupe junaka: krug oko Starine Novaka i njegove druine i njegova sina Grujice, krug oko Tomia Mijata, oko Baje Pivljanina, krug oko senjskih uskoka gde su glavni junaci Senjanin Ivo, Senjanih Tadija, Komnen Barjaktar i dugi, krug oko kotarskih uskoka, gde se javljaju Stojan Jankovi, njegov otac Janko Mitrovi, Ilija Smiljani, Vuk Mandui i drugi. Najstariji je krug oko Starine Novaka, u kome su obuhvaena ne samo turska vremena nego i poslednji dani naih srednjovekovnih drava. U najpoznatijoj pesmi iz tog kruga i jednoj od najizrazitijih hajdukih pesama, Starina Novak i knez Bogosav, razlog odmetanja u hajduke nije turski zulum, nego nepodnoljivi "namet na vilajet", kojim je "prokleta Jerina" opteretila narod da bi
1

sagradila Smederevo. Ta pesma, koja o hajdukovanju govori trezveno, bez ulepavanja, donosi i neku vrstu filosofije hajdukog ivota: "A kadar sam stii i utei / i na stranom mjestu postojati". O tome ta znai, "na stranom mjestu postojati" govore mnoge pesme o muenju u hajduka, od kojih su najbolje Mali Radojica i Stari Vujadin. Dok se u prvoj zarobljeni hajduk izbavlja muka i tamnice uz pomo zaljubljene Turkinje, u drugoj je sadrana sva surova zbilja hajdukog ivota i njegov herojski moral: izdrati muke, ne odati nikoga. Mnoge hajduke i uskoke pesme obrauju na razne naine romantini motiv enidbe s otmicom. Neki hrianski junaci izbavljaju se iz tamnice na isti nain kao i Mali Radojica, uz pomo zaljubljene Turkinje koja se posle pokrtava i udaje za begunca. U drugima se govori o pokuajima turskih junaka da otmu hrianske devojke. Ima dosta pesama u kojima se peva o sukobima svatova: najee, ali ne uvek, radi se o hrianskim i turskim svatovima i sukobima oko iste devojke. Te pesme obino se zavravaju velikim krvoproliima. Izuzetak je virtuozno komponovana enidba od Zadra Todora, u kojoj se u dve svatovske povorke, kao na kakvoj velianstvenoj paradi, pojavljuju najvei junaci s jedne i s druge strane. I meu hajdukim i meu uskokim pesmama lepotom se izdvajaju one u kojima je heroika udruena sa snanim porodinim oseanjem. Takva je prekrasna balada Ropstvo Jankovi Stojana, gde u porodinim odnosima vlada neka duboka i boleiva vezanost jednih za druge: "Jedno drugo suzama umiva / od radosti i od elje ive". Duboka porodina solidarnost izraena je i u pesmi Ivo Senkovi i aga od Ribnika, u kojoj deak izlazi na megdan glasovitom turskom junaku da zameni svog ostarelog oca. Cela ta pria o borbi Davida i Golijata ozarena je naivnou i prostosrdanou, te istovremeno dubokom nenou, razumevanjem i blagim osmehom koji mogu izazvati samo deji postupci. Dobrota, nenost, duevnost to su osobine kojima se ova i druge najbolje nae epske pesme najsnanije otimaju krvavoj stvarnosti od koje su polazile i o kojoj su govorile.
Psiholokoj pripremi na bol davana je posebna panja, koja je eksplicitno izraena u pesmi Stari Vujadin (4): "O sinovi, moji sokolovi, ---------------------------------------One e nas biti i muiti, Prebijati i noge i ruke, I vaditi nae oi arne. O sinovi moji sokolovi, Ne budite srca udovika, No budite srca junakoga." Gradacija trpljenja bola najbolje je data u pesmi Mali Radojica (5). Glavi junak se pretvara da je mrtav i Turci da bi utvrdili da li je iv ili ne, prvo: "Loe njemu vatru na prsima. Al je Rade srca junakoga, Ni se mie, ni pomie Rade." Zatim, "Uvatie zmiju prisojkinju, Pa turaju Radu u njedarca, Al je Rade srca junakoga, Ni se mie, ni se od nje plai." I na kraju, "I uzee dvadeset klinaca, Udaraju pod noktove Radu, I tu junak tvrda srca bio, Ni se mie, ni duicom die." 2

Nasuprot tome, isti junak reaguje na kolo devojaka koje igra nad njim, ime se eli pokazati njegova iva ljudska svakodnevna priroda. On, "Lijevijem okom progleduje, Desnijem se brkom nasmijava." U istoj pesmi Beiraginica umire, "Dok je pola klina udario, I duu je kuka ispustila." Da razlika u granici trpljenja bola nije uzrokovana polom, ve je individualna, govori pesma Zarunica Ercega Stjepana (6), gde je devojka podvrgnuta slinim mukama kao i Mali Radojica. "Nij umrla, ve s ulukavila, Pa uzima ivu eravicu, Te je sipa Mari u nedarca. Niti trenu, nit se prenu Mara. Pa uzima zmiju prisojkunju, Te je mee u njedarca Mari, Zmija joj se oko grla vije; Niti trenu, nit se prenu Mara. ---------------------------------------Potrlja je bradom po obrazu, Ne bil mu se nasmejala Mara, Nit se smeje, nit se preza Mara. ---------------------------------------O Marija, moja keri draga! Koja muka najtea bijae? Kad mi sasu vatru vatru u nedarca, Onda majko, aja i ne aja. Kad mi metnu zmiju u nedarca, Ja ti, majko, ni malo ne aja. Kad potrlja bradom po obrazu, Malo ti se, majko, ne nasmija, malo ti me ne ujede zmija." Trpljenje bola je bila karakteristika velikih junaka, te su stihovi "Bol boluje, nikom ne kazuje", stereotipni u srpskoj narodnoj epici.

Mali Radojica
Mili boze, cuda golemoga! jali grmi, jal se zemlja trese, ja se bije more o mramorje, ja se biju na Popina vile? Niti grmi, nit se zemlja trese, ni se bije more o mramorje, ni se biju na Popina vile; vec pucaju na Zadru topovi, senluk cini aga Becir- aga, uvatio Malog Radojicu, pa ga mece na dno u tavnicu. U tavnici dvadeset suzanja, a svi placu, a jedan popjeva, te ostalo drustvo razgovara: " Ne bojte se, braco moja draga,

e da bog kakvagodj junaka koji ce nas junak izbaviti." A kad knjima Radojica dodje, svi u jedno grlo zaplakase, Radojicu ljuto proklinjahu: " Radojica, dopadnuo muka! i mi smo se i uzdali u te da ces ti nas kadgodj izbaviti, eto i ti sada k nama dodje; tko li ce nas junak izbaviti?' Veli njima Mali Radojica: " Ne bojte se, braco moja draga, vec ujutru kad danak osvane, vi dozovte agu Becir- agu, pa mu kazte da je umro Rade ne bi li me aga zakopao." Kad svanulo i sunce granulo, a povika dvadeset suzanja: " Bog te ubio, aga Becir- aga,

sto dovede k nama Radojicu? Jer ga sinoc objesio nisi, vec se kod nas nocas prestavio? Hoce li nas pomoriti smradom?" Otvorise na tavnici vrata, iznesose pred tavnicu Rada; onda veli aga Becir- aga: " Noste suznji, te ga zakopajte!" Al govori Becir- aginica: " Ev, boga mi, nij umro Rade, nij umro, vec se ucutio; nalozte mu vatru na prsima, hoce li se pomaknuti, kurva!" Loze njemu vatru na prsima, al je Rade srce junackoga, ni se mice, ni pomice Rade. Opet veli Becir- aginica: " A, boga mi, nij umro Rade, nij umro, vec se ucutio; vec uvatite zmiju prisojkinju, te turajte Radu u njedarca hoce li se od nje uplasiti, nece li se, kurva, pomaknuti!" Uvatise zmiju prisojkinju, pa turaju Radu u njedarca al je Rade srce junackoga, ni se mice, ni se od nje plasi. Opet veli Becir- aginica: " A, boga mi, nij umro Rade, nij umro, vec se ucutio; vec uzmite dvadest klinaca, udrite ih pod noktove Radu hoce li se pomaknuti, kurva!" I uzese dvadest klinaca, udaraju pod noktove Radu; i tu Rade tvrda srca bioni se mice,ni dusicom dise. Opet veli Becir- aginica: " A, boga mi, nij umro Rade, nij umro, vec se ucutio; sakupite kolo djevojaka i pred njima lijepu Hajkunu hoce li se nasmijati na nju!" Sakupise kolo djevojaka i pred njima lijepu Hajkunu; na Rada je kolo navodila, preko Rada nogama igrala; a kakva je, da je bog ubije! Od sviju je i veca i lijepsa; ljepotom je kolo zacinila, a visinom kolo nadvisila; stoji zveka na vratu djerdana, stoji skripa gaca od sandala! Kad je zgleda Mali Radojica, lijevijem okom progleduje, desnijem se brkom nasmijava. A kad vidla Hajkuna djevojka, ona snimi svilena jagluka; njima pokri Rada po ocima a da druge ne vide djevojke; pa je svome babi govorila: " Jadan babo, ne grijesi duse, vec ga bacte u debelo more

te narante ribe primorkinje lijepijem hajduckijem mesom." Uze njega aga Becir- aga, pa ga baci u debelo more. Al je Rade cudan plivac bio; daleko je Rade otplivao, pak izidje na brijegu mora, pa povika iz grla bijela: " Jao, moji bijeli sitni zubi, povadte mi klince iz nokata!" I on sjede i noge prekrsti, i povadi dvadeset klinaca, pa ih metnu sebi u njedarca. Opet nece da miruje Rade. Kad je tavna nocca nastanula, ide dvoru age Becir- age, pa postaja malo kod pendzera; istom aga za veceru sio, pa s kadunom svojom besjedio: " Moja kado, moja vjerna ljubo, evo ima devet godin dana kak je otiso Rade u hajduke, da ne mogoh serbes vecerati sve od straha Malog Radojice; bogu vala kad ga danas nema, i kad njemu haka glave dodjoh! I ono cu dvadest objesiti dok ujutru bijel dan osvane." A to Rade i slusa i gleda, pa u sobu k njemu uletio; za vecerom agu uvatio, uvati ga za vrat do ramena, istrze mu glavu iz ramena. Pa uvati Becir- aginicu, pa poteze klince iz njedara, udara ih pod noktove kadi; dok joj pola klina udario, i dusu je, kucka, ispustila. Njoj govori Mali Radojica: " Neka znades, Becir- aginice, da kakva je muka od klinaca!" Pa uvati Hajkunu djevojku: " O Hajkuna, srce iz njedara, daj mi nadji od tavnice kljuce da ispustim dvadset suzanja." Nadje Hajka od tavnice kljuce, on ispusti dvadeset suzanja. Opet joj je Rade govorio: " Oj Hajkuna,duso moja draga, daj mi nadji od riznica kljuce da sto malo za asluka trazim daleko mi j domu putovati, treba mi se putem ponapiti." Otvori mu sanduk od taljera; onda joj je Rade besjedio: " Oj, Hajkuna, srce moje drago, sto ce meni take plocetine? Konja nema da s njime potkivam." Otvori mu sanduk od dukata, on na drusto dukate dijeli. Pa uhvati Hajkunu djevojku, odvede je u zemlju Srbiju; dovede je u bijelu crkvu,

od Hajkune gradi Andjeliju; pa je uze za vjernu ljubovcu.

Uskoki ciklus Uskoci su ivjeli u slobodnim utvrdjenim gradovima koje Turci nisu mogli da osvoje: Klisu iznad Splita, Senju, Ravnim Kotarima kod Zadra i odatle upadal, uskakali na teritorije koje su drali Turci, palei njihove hanove, pljakajui i otimajui sve to im je dolazillo pod ruku. Treba znati da su uskoci bili, u odredjenom periodu, i velika sila na moru. Poznati uskoki junaci, opjevani u narodnim pjesmama, bili su: Senjanin Ivan, Senjanin Tadija, Senjanin Juria, Jankovi Stojan, Smiljani Ilija. Pjesme: Ivo Senjanin i aga od Ribnika, Ropstvo Jankovi Stojana, Smrt Senjanina Iva...