P. 1
Nasledno Pravo III Kolokvijum

Nasledno Pravo III Kolokvijum

|Views: 167|Likes:
Nasledno pravo
Nasledno pravo

More info:

Categories:Types, Business/Law
Published by: Iwana_Stewanowic_992 on Feb 22, 2013
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as DOCX, PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

08/13/2013

pdf

text

original

31. Povreda I zastita nuznog dela – 1.

Povreda nuznog dela - nuzni deo je povredjen ako je vrednost ostaviocevih rspolaganja I poklona ucinjenih nuznom nasledniku manja od vrednosti naslednikovog nuznog dela. Da bi se utvrdilo da li je ostavilac povredio nuzni deo sud mora da sprovede sledece radnje: 1. Odredjuje vrednost nuznog dela 2. Utvrdjuje da li je ostavilac namirio nuzne naslednike (putem testamenta, poklona, legata…) 3. Uporedjuje vrednost nuznog dela sa vrednoscu onoga sime je ostavilac namirio nuznog naslednika. Kada je vrednost nuznog dela veca od vrednosti onoga cime je nuzni naslednik namiren. 2. Zastita nuznog dela – Ako nuzni deo ima obligaciono-pravnu prirodu, sto je pravilo, njegova povreda ima za posledicu nastanak obligacionog odnosa izmedju nuznog naslednika kao poverioca I testamentalnih naslednika, legatara I poklonoprimca, kao duznika. Nuzni deo, pre svih, duguju ostaviocevi testaentalni naslednici I legatari. Kad je vrednst onoga sto su dobili testamentalni naslednici nedovoljno za namirenje nuznog dela, nuzni naslednik moze zahtevati dopunu nuznog dela od ostaviocevih poklonoprimca. Ako nuzni deo ima naspeldnopravnu prirodu, zastita nuznog dela se sastoji u smanjenju testamentalnog raspolaganja I povracaju poklona. Sva ostavioceva testamentalna raspolaganja smanjuju se srazmerno. Kada je u pitanju vracanje poklona, zakon predvidja da se vracanje vrsi pocev od poslednjeg poklona I ide dalje po redosledu koji je obrnut od reda po kome su pokloni ucinjeni. Zastita nuznog dela ostvaruje se u ostavinskom postupku (parnicnom), podnosenjem tuzbe. Kada nuzni deo ima obligacionopravnu prirodu nuzni naslednik podnosi tuzbu za isplatu novcanog potrazivanja. Ukoliko nuzni deo ima naslednopravnu prirodu, nuzni naslednik podnosi tuzbu za smanjenje testamentalnih raspolaganja I povracaj poklona. 35. Ostavinski postupak – je vanparnicni postupak u kome se utvrdjuju naslednopravne posledice ostavioceve smrti. On ima deklarativnu (utvrdjujucu) funkciju. Ostavinski postupak ima preventivni I zastitni

37. Ostavinski postupak je regulisan odredbama Zakona o vanparnicnom postupku. Prethodni postupk 2. Izvrsiac testamenta – je lice kome je povereno staranje da se testament sprovede onako kako je zavestalac hteo. On nije namenjen resavanju sporova. Postupak o pravnim lekovima. Istrazno nacelo – tokom postupka sud po sluzbenoj duznosti XXX relevantan cinjenicni materijal za donosenje odluke sud nije vezan predlozima stranaka u pogledu utvrdjivanja cinjenica. Ogranicena primena obostranog saslusanja – jedan ucesnik u postupku moze davati izjave bez prisustva drugih ucesnika. Ostavinski sud . Nacelo socijalnosti – sud preduzima mere za zastitu prava maloletnika o kojima se roditelji ne staraju kao I drugih lica koja nisu u mogucnosti da se samostalno brinnu o zastiti svojih prava.su ona lica koja pretenduju na to da budu naslednici. To je osnovni sud. Ostavinska rasprava 4. Nacelo XXX – ovaj postupak se vodi po sluzbenoj duznosti ako su iza ostavioca ostale nepokretnosti.je onaj sud koji je stavarno I mesno nadlezan za raspolaganje zaostavstine. Donosenje ostavinskog resenja 5. 36. pri cemu se on bitno razlikuje od parnicnog postupka.znacaj. . 3. Pokretanje I tok ostaviocevog postupka zavisi od suda. 2. Subjekti ostavinskog posla – 1. Osnovna pravila vanparnicnog postupka 1. 2. 4. On ima vise stadijuma: 1. 3. Pripremanje ostavinske rasprave 3. legatari ili da im pripadnu neka prava iz zaostavstine. Ucesnici u osttavinskom poslu . Njega po pravilu ostavlja zavestalac u testamentu I moze biti fizicko ili pravno lice. a ne od ucesnika u postupku.

Da se stara o isplati ostaviocevih dugova I legata 4. Da upravlja zaostavstinom 3. . Staraoca zaostavstine mogu postaviti ostavinski sud ili organ starateljstva. Da se stara o cuvanju zaostavstine 2.je lice imenovano da se stara o zaostavstini onda kada su naslednici nepoznati ili odsutni dok resenje o nasledjivanju ne postane pravosnazno. 4.Duznosti izvrsioca testamenta su: 1.Staraoc zaostavstine . Da se brine da odredbe testamenta budu sprovedene po ostaviocevoj volji.

You're Reading a Free Preview

Download
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->